Dnevnik 29.mart 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 29. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22674 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

CRNI VIKEND U VOJVODINI: TE[KI ZLO^INI U NOVOM SADU, PAN^EVU I JASENOVU

Pet ubistava i samoubistvo Proteklog vikenda u Vojvodini je pet qudi ubijeno, dok je jedna osoba, nakon {to je po~inila zlo~in, izvr{ila samoubistvo. U subotu ujutru u u svom stanu u Pan~evu prona|eni su izbodeni no`em Dragutin Spasojevi} (60) i wegova supruga Nevenka (60).

Istog dana uve~e oko 21 sat na Bulevaru Ja{e Tomi}a u Novom Sadu ustreqen je hicem u glavu Velibor Vu~urovi} (1979), rodom iz Feketi}a. Svega nekoliko ~asova kasnije, s tri hica iz pi{toqa, ispred glavnog restorana ~enejskog Sala{a 137 ubijen je Su-

boti~anin, poreklom iz Nik{i}a, Bawo Domazetovi} (1964). A ju~e u ranim jutarwim ~asovima Milan Wemoga (1970) iz Vra~ev Gaja ubio je Bogdanku Stevi} (1980) iz Jasenova, a zatim hicem iz pi{toqa presudio i sebi. Zlo~in se odigrao u trgovinskoj radwi „Qiqan“, ~ije je vlasnik bila Bogdanka. Kako nezvani~no saznajemo, Bogdanka je otvorila prodavnicu oko {est sati, Milan je ~ekao pred vratima, u{ao za wom, zakqu~ao vrata, iskqu~io telefon i pucao u wu, a zatim i u sebe. str. 12

NASLOVI

EKONOMSKA KRIZA ODUZIMA MLADIMA NAJLEP[E TRENUTKE

[kolske ekskurzije sve ve}i luksuz

Politika 2 Palma tra`i i drugi tekst deklaracije 2 Pastor: Polo`aj Ma|ara nije idealan, ali nismo tema za EP 3 Kojim putem „pobe}i” od beogradizacije?

– Roditeqi u na{oj {koli nisu zainteresovani za ekskurzije jer su im preskupe. Kad smo ih anketirali, videli smo da je samo mali broj wih spreman da po{aqe decu na putovawe sa {kolom. ^ak se ove godine samo jedno dete prijavilo za zimo-

Ekonomija 4 Ko to tamo podme}e Koridoru 10?

5 Jela{i}: Strane banke ne iznose profit

Novi Sad 7 Krov za „Fabriku” alternativne kulture 9 Prodavci robe iz Ma|arske posluju na leru

Vojvodina

vawe. Da ne bismo ba{ ostali na tome da nigde ne vodimo decu, poku{a}emo da organizujemo jednodnevni izlet brodom do Beograda – rekao je za „Dnevnik” direktor Osnovne {kole „Sveti Sava” iz Rumenke Svetozar Kozarov. str. 8

U PROTEKLIH OSAM GODINA VI[E OD 400.000 RADNIKA OSTALO BEZ POSLA

Cunami otpu{tawa jo{ nije gotov Za samo godinu dana u Srbiji je broj zaposlenih smawen za 132.626 radnika, {to zna~i da je tokom pro{le godine mese~no po 14.000 qudi ostajalo bez posla.

Ekonomisti su izra~unali da je svakog sata uru~eno 58 otkaza. Kada se broj onih koji su tokom pro{le godine ostali bez posla podeli s brojem radnih dana, dolazi se do podatka da je svakog dana bez posla ostajalo 465 radnika. U prva dva meseca ove godine „trend” otkaza je nastavqen i ekonomisti su uvereni u to da se oni vi{e ne mogu pravdati samo ekonomskom krizom, koja je bez sumwe uticala na wihov broj ali svakako nije jedini razlog za{to radnici ostaju bez posla. str. 5

11 Zbog {trajka gla|u intervenisali doktori

Crna 12 Poku{aj ubistva starca u Veterniku

Dru{tvo 13 Najte`e se krpe „rupe na du{i” 13 Doktor @arko obe}ao, a drugi pla}ali

Reporta`e 14 Tom Henks ne ume da u`iva kao [o{on

Kultura 23 Obele`en dan SNP-a

SPORT

MILIVOJ VREBALOV

Nadam se da }u ostati poslanik

str. 3

@EQKO NIKOLI]

U Kova~ici kao u Americi!

str. 5

REPORTA@E

str. 15 – 19

U BANATSKOM ARAN\ELOVU GRADI SE PRVA VOJVO\ANSKA PRIVATNA SIGURNA MU[KA KU]A

FUDBALERI ZVEZDE BOQI OD VOJVODINE

NOVOSADSKI ODBOJKA[I POKLEKLI U KRAGUJEVCU

Uto~i{te od `ena te{ke naravi i jo{ te`e pesnice

str. 14

Sun~ano i toplije PRVENAC YENSONA BATONA U MEKLARENU

KOMAR^EVI] I RADUMILO OBELE@ILI POLUMARATON

Najvi{a temperatura 21 °S

POLITIKA

ponedeqak29.mart2010.

c m y

2

DNEVNIK

JO[ JEDAN DIPLOMATSKI KORAK NAPRED PREDSEDNIKA SRBIJE I HRVATSKE

Re{avaju}i svoje probleme, poma`emo i Evropi Na panel-diskusiji u okviru konferencije „Brisel forum 2010“, odr`ane proteklog vikenda, pokazalo se, po oceni Sowe Liht, da su predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadi} i Ivo Josipovi}, predstavnici novog duha saradwe i razumevawa na Balkanu. „Ova dva dr`avnika, koja su bez hipoteke pro{losti, dolaze da uspostave novu politiku, oni su predstavnici novog duha saradwe i razumevawa kojima je mogu}e obezbedi evropsku perspektivu celog regiona“, navela je Sowa Liht, ina~e predsednica Spoqnopoliti~kog saveta MSP-a Srbije.

Po wenim re~ima, ta panel-diskusiji pokazala je svest o tome da, re{avaju}i svoje, bilateralne i regionalne probleme, istovremeno ~inimo Evropu boqom, stabilnijom, druga~ijom. Ona je posebno istakla da je panel-diskusi-

ja na Briselskom forumu bila skup qudi iz Evrope i Amerike koji osmi{qavaju kako ameri~ku, tako i evropsku politiku, ali i transatlantske odnose, jer su u~estvovali vrhunski novinari, senatori, komesari Evropske unije... „Mislim da je to bio ogroman korak napred u pru`awu {anse

upravo ovim uticajnim pojedincima da boqe shvate {ta se sve na Balkanu doga|a, da boqe shvate potencijal i Srbije i Hrvatske“, zakqu~ila je Sowa Liht.

Sli~nu ocenu izneo je i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, na-

vode}i da su se predsednici Boris Tadi} i Ivo Josipovi} u Briselu predstavili kao nova generacija lidera sa Zapadnog Balkana koji su voqni da se u evropskom duhu suo~e s preostalim izazovima, spremni da na wima rade zajedno u duhu evropskog partnerstva i evropskih vrednosti“. „To pozitivno usmerewe prema budu}nosti su predsednici Tadi} i Josipovi} uspeli da prenesu, i aplauz koji su do`iveli, a koji je trajao gotovo pet minuta, zaista je pokazao da je ono {to su izrazili, uspelo da uhvati duh qudi koji su ih slu{ali“, istakao je Vejvoda, dodav{i da }e li~nosti koje su prisustvovale panelu preneti u svoje ustanove „upravo taj duh spremnosti da Balkan daqe sebe stabilizuje i uspostavi ja~awe temeqa mira“.

NEIZVESTAN MODEL U^E[]A I SRBIJE I KOSOVA NA KONFERENCIJI U SARAJEVU 1. JUNA

Datum se zna, tra`i se formula Ministarski sastanak dr`ava ~lanica EU i zemaqa Zapadnog Balkana bi}e odr`an 1. juna u Sarajevu, potvrdili su „Dnevniku“ izvori u {panskom predsedni{tvu EU. Za razliku od datuma koji je prona|en za odr`avawe Sarajevske konferencije, kojom }e se obele`iti deset godina Zagreba~kog samita, formula koja bi obezbedila u~e{}e predstavnika Srbije i Kosova jo{ uvek se tra`i.

Posledwu re~ o na~inu u~e{}a Kosova na konferenciji u Sarajevu trebalo bi da pripreme politi~ki direktori u ministarstvima spoqnih poslova dr`ava ~lanica EU, koji }e se okupiti u Be~u nekoliko dana pre sastanka u Sarajevu. Politi~ki direktori }e tada usaglasiti i tekst „Sarajevske deklaracije“. Stoga, zapravo, uspeh sastanka u glavnom gradu u BiH direktno zavisi od rezultata dogovora politi~kih direktora EU. Lekcija nau~ena u Briselu s kontroverznog samita zapadnobalkanskih lidera u Sloveniji pro{le subote je da }e sastanak u Sarajevu biti neuspe{an i pre ne-

go {to po~ne ako na wemu ne bude `ava i vlada, jasno je da bi tako bilo Srbije ili Kosova. Izostanizak nivo u~esnika unapred nak srpskog predsednika Borisa osudio konferenciju na neuspeh Tadi}a i vode}ih qudi EU na sa– ka`e sagovornik „Dnevnika“ mitu Zapadnog Balkana u Sloveupoznat s tokom priprema za Saniji toliko je ote`ao posao Marajevsku konferenciju. dridu da organizuje Sarajevsku Mogu}nost da se Kosovo pojavi konferenciju da bi, kako za na konferenciji s tablom „Koso„Dnevnik“ ka`u diplomate u Brivo/Unmik“ ili „Unmik/Kosovo“ je selu, [panija najza sada stavqena radije, da mo`e, odad akta jer je PriIdeja je da na tabli {tina, podr`ana ustala od wegove organizacije. od kqu~nih dr`aispred kosovskog – Madrid je plava u EU, ve} staviministra spoqnih nirao da pozove la do znawa da se poslova pi{e Kosovo u skladu s wen {ef diplo„Kosovo pod Rezolucijom 1244. matije Skender Rezolucijom 1244” Me|utim, pojediHiseni u tom slune vrlo va`ne dr~aju ne}e pojaviti `ave EU insistiu Sarajevu. U briraju na tome da Kosovo bude treselskim diplomatskim kuloarima tirano kao sve ostale dr`ave u zato kru`e dva scenarija da se izaregionu. Wihova pretwa je da }e, |e iz postoje}e pat-pozicije. u suprotnom, poslati ni`e funk– Prva ideja je da na tabli iscionere u ministarstvima spoqpred kosovskog ministra spoqnih nih poslova ili ~ak wihove amposlova pi{e „Kosovo pod Rezobasadore u Sarajevu na konfelucijom 1244“, kao {to zovemo Korenciju. Imaju}i u vidu da je nisovo u svim dokumentima EU. Druvo sastanka ve} spu{ten na {ega ideja je da se po{aqu dva pozifove diplomatije, a prvobitna va. Jedan Unmiku, drugi Pri{tiideja je bila da do|u {efovi drni a da oni na sastanku sede jedni

FUNKCIONER SVM-a BALINT PASTOR ZA „DNEVNIK”

Polo`aj Ma|ara nije idealan, ali nismo tema za EP Funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor, koji je i republi~ki poslanik, smatra da trenutno nema razloga da se Evropski parlament posebno bavi polo`ajem ma|arske nacionalne zajednice u Srbiji. On je za „Dnevnik“ kazao da inicijativa, koju je u tom pogledu ovih dana pokrenuo poslanik EP-a Laslo Teke{, li~ni stav ovog evroparlamentarca.

Pastor dodaje da se Teke{ nije konsultovao s predstavnicima SVM-a pre nego {to je pokrenuo to pitawe u Evropskom parlamentu.

Podsetimo, Laslo Teke{, predstavnik Demokratskog saveza Ma|ara u Rumuniji, predlo`io je pro{le sedmice Evropskom parlamentu da sastavni deo uslova za prijem Srbije u Evropsku uniju bude i „zaustavqawe nasiqa nad vojvo|anskim Ma|arima“. On je, kako prenosi portal „VajdasàgMa”, zatra`io da se parlament EU odlu~no zalo`i za „zaustavqawe antima|arskog terorizma“ na podru~ju Vojvodine, te istakao da je posledwih decenija, zbog masovnog naseqavawa ovog podru~ja iz drugih krajeva, kao i zbog iseqavawa Ma|ara pod uslovima prisile, ma|arsko stanovni{tvo smaweno za tre}inu.

– Mi mislimo da na{e probleme prvenstveno treba re{avati u Srbiji – kategori~an je Balint

Pastor. – Me|utim, u ovoj fazi procesa evrointegracija razumqivo je da se evropske institucije bave razli~itim pitawima vezanim za Srbiju, pa i pitawem polo`aja mawinskih zajednica.

Od toga ne mo`emo pobe}i jer su u toj situaciji bile i sve druge dr`ave pre ulaska u EU. Ali, trenutno ne vidim da ima potrebe da se Evropski paralament posebno bavi polo`ajem ma|arske nacionalne mawine u Srbiji. Time ne `elim da ka`em da je na{ polo`aj idealan, nego samo da je dono{ewem Zakona o nacionalnim savetima Srbija u~inila veliki korak, ali i da }e sve zavisiti od primene tih zakonskih re{ewa.

On ka`e da se etni~ki motivisani incidenti de{avaju u Vojvodini, ali da je wihov intenzitet mnogo mawi nego {to je bio 2004.

i 2005. godine, navode}i da se zato ne mo`e govoriti da je re~ o „nekoj pojavi“.

– Ipak, mora se govoriti da takvi pojedina~ni incidenti postoje, a oni se de{avaju i ovih dana.

Pre nekoliko dana napadnut je sin predsednika op{tine Temerin, i to je za svaku osudu, a pokazuje i da stvari nisu idealne – napomiwe Pastor.

On ka`e da je, s druge strane, veoma zna~ajno to {to je u Skup{tini Srbije prihva}eno pet amandmana SVM-a na Zakon o u~eni~kom i studentskom standardu, jer su wima sa~uvana re{ewa Zakona o nacionalnim savetima. Na{ sagovornik ocewuje da je to dokaz da je koordinacija u vladaju}oj koaliciji boqa nego u prethodnom periodu, kad je bilo odre|enih nesporazuma.

– Dobro je {to nisu usvojena re{ewa kojima bi se derogirala prava definisana Zakonom o nacionalnim savetima jer ni po Ustavu nije mogu}e smawiti stepen ste~enih prava mawinskih zajednica. Ali, dobro je i {to nije napravqen negativan presedan, te }e, nadam se, ministarstva ubudu}e morati da vode ra~una o tome da ne predla`u zakone koji nisu u saglasnosti sa Zakonom o nacionalnim savetima – rekao je Pastor.

B. D. S.

pored drugih, s posebnim tablama „Unmik“ i „Kosovo“. Na taj na~in bi oni koji su priznali Kosovo mogli da budu zadovoqni jer bi videli Kosovo odvojeno, a dr`ave koje ne priznaju Kosovo mogli bi tuma~iti ~iwenicu da su za stolom jedan pored drugog Lamberto Zanijer i Skender Hiseni – ka`e EU diplomata iz jedne dr`ave ~lanice.

Na opasku da oba re{ewa za Beograd nisu prihvatqiva, imaju}i u vidu zvani~ni stav Srbije, na{ sagovornik je primetio da konferencija u Sarajevu nije samit i ne okupqa {efove dr`ava i vlada ve} {efove diplomatija, i da su glavni organizatori te konferencije [panija i Italija.

– Ne verujemo da bi Beograd sebi dozvolio luksuz da ne prihvati re{ewe koje bi usaglasili Madrid i Rim. Jer, ako bi Beograd iziritirao Madrid i Rim svojim nedolaskom u Sarajevo, onda bi, na`alost, i ono malo {ansi za ubrzawe puta Srbije ka ~lanstvu u EU isparilo – tvrdi na{ sagovornik. @. Panteli}

PONU\ENU DEKLARACIJU O SREBRENICI PODR@AVA SAMO DEO VLADAJU]E KOALICIJE

Palma ~eka i drugi tekst

Predlog deklaracije Skup{tine Srbije o osudi zlo~ina u Srebrenici, koju je podnelo 114 poslanika vladaju}e ve}ine, u{ao je u skup{tinsku proceduru. Predlog su podneli Koalicija „Za evropsku Srbiju“, G17 plus, Partija ujediwenih penzionera Srbije i Socijalisti~ka partija Srbije, ali je izostala podr{ka poslanika Jedinstvene Srbije.

– Na{a pozicija je od po~etka jasna: u tekstu ne mo`e biti termina ’genocid’ i insistiramo na osudi svih zlo~ina. Kako se u predlo`enoj deklaraciji ne osu|uju zlo~ini po~iweni nad Srbima, ona za nas sama nije prihvatqiva, ve} }emo sa~ekati i taj drugi dokument, koji je najavqen, a koji bi trebalo da bude posve}en osudi zlo~ina po~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda na podru~ju biv{e Jugoslavije. Dakle, poslanici JS-a ne mogu i ne}e da glasaju za ovu ponu|enu deklaraciju ukoliko istog dana pred wima ne bude i tekst te druge deklaracije – izjavio je lider JS-a Dragan Markovi} Palma za „Dnevnik”.

Kada je re~ o opoziciji, narodwaci i radikali su protiv, napredwaci }e svoj kona~an stav saop{titi sutra, dok je LDP najavio da }e ulo`iti amandmane na predlo`eni tekst.

– Srbiji su potrebni istina i jasni odgovori, a ne poku{aji da se nedovr{eni tekst deklaracije na brzinu pro{vercuje kroz parlament. LDP je u~inio sve da gra|ane Srbije oslobodimo odgovornosti za pogre{nu politiku koja je vo|ena – obrazlo`io je lider LDP-a ^edomir Jovanovi}, uz napomenu da vladaju}a ve}ina svojim pona{awem pokazuje da jo{ uvek nema snage ~ak ni za saop{tavawe pune istine o Srebrenici.

Naime, LDP, izme|u ostalog, insistira na tome da pozivawe na presudu Me|unarodnog suda pravde bude dopuweno citatom kojim se pokazuje da je tom presudom “utvr|eno da se na teritoriji Srebrenice dogodio genocid.”

Podsetimo, u predlo`enom tekstu se „najo{trije osu|uje zlo~in izvr{en nad bo{wa~kim stanovni{tvom Srebrenice u julu 1995. na na~in utvr|en presudom Me|u-

vezi s kqu~nim problemima nacionalne zajednice, DZVM je spreman na saradwu s ostalim ma|arskim politi~kim stankama”, naglasio je [andor Pal.

Poslanici o zabrani pu{ewa

Bo{wacima nije svejedno Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} poru~io je da ne}e prihvatiti deklaraciju o osudi zlo~ina u Srebrenici, ukoliko u woj bude falilo „i jedno slovo od re~i genocid“. „Prvi uslov za novi genocid je zaboravqawe i omalova`avawe posledweg. Bo{waci u Srbiji vi{e ne prihvataju izviwewe, nije im svejedno, i zato tra`e da u deklaraciji pi{e – genocid“, izjavio je muftija Zukorli}. narodnog suda pravde” i izra`ava „sau~e{}e i izviwewe“ porodicama `rtava zbog toga {to nije u~iweno sve da ova tragedija bude spre~ena. „Narodna skup{tina izra`ava o~ekivawe da }e i najvi{i organi drugih dr`ava s teritorije biv{e Jugoslavije na ovaj na~in osuditi zlo~ine izvr{ene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da }e izraziti sopstveno sau~e{}e i izviwewe porodicama srpskih `rtava“, pi{e u deklaraciji.

M. S.

VESTI Trojni divani Danas i sutra }e biti odr`an ma|arsko-srpsko-gr~ki i ma|arsko-srpsko-hrvatski susret na nivou ministara spoqnih poslova, najavio je {ef diplomatije Ma|arske Peter Bala`. „Interes Ma|arske je da u regiji ne bude napetosti, iz ovih razloga trudimo se da u stabilizaciji odigramo konstruktivnu ulogu”, rekao je Bala`, nagla{avaju}i da bi do ma|arskog predsedavawa Evropskom unijom, u prvoj polovini 2011, trebalo da inicijative u tom pravcu budu zrele za realizaciju.

Mo`e biti samo jedan Sednicom saveta stranke i prigodnim programom u Be~eju je u subotu obele`ena 20. godi{wica osnivawa Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara, uz prisustvo brojnih delegata iz cele Vojvodine i predstavnika ambasade Ma|arske u Beogradu.

Predsednik partije [andor Pal u sve~anom govoru je naglasio da se DZVM nikad nije odrekao programa o „trojnoj autonomiji”, usvojenog na Kongresu 25. aprila 1992. u Kawi`i. Po tom konceptu, poseban zna~aj dobija i institucija teritorijalne autonomije Ma|ara, {to je, po wemu, i dovelo do cepawa stranke, najpre 1994. a onda i 1996. On je dodao da ne postoji „istorijska partija DZVM”, ve} samo partija koju on vodi, pa samim tim, rekao je, na proslavu godi{wice ima pravo jedino DZVM u Be~eju. „Me|utim, bez obzira na nesuglasice u

Ba{tina DZVM-a pripada svima U Temerinu je u subotu odr`an 6. sve~ani kongres Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara, na kojem je, u prisustvu oko trista delegata, obele`ena godi{wica osnivawa Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara, prve interesne organizacije Ma|ara Vojvodine osnovane nakon Drugog svetskog rata. Na kongresu je istaknuto da ova organizacija, koja je prilikom osnivawa imala 24.000 ~lanova, a na izborima 1991. dobila je 132.000 glasova, ima istorijskih udela u ~uvawu identiteta Ma|ara u Vojvodini. Predsednik DSVM-a Andra{ Ago{ton, ina~e prvi lider DZVM-a, u sve~anom govoru istakao je da ba{tina DZVM-a pripada svima onima koji se zala`u za ma|arsku autonomiju.

Novi na~elnici dva okruga u APV Vlada Srbije razre{ila je pro{le nedeqe Branislava Baji}a s mesta na~elnika Severnobanatskog okruga u Kikindi i na to mesto imenovala Vladimira Ili}a. Na istoj sednici du`nosti je razre{en i na~elnik Severnoba~kog okruga sa sedi{tem u Subotici Zoran Pr}i}.

Na wegovo mesto imenovana je Er`bet Ki{.

Q. M.

Poslanici Skup{tine Srbije nastavi}e sutra prole}no zasedawe sednicom na ~ijem je dnevnom redu 90 ta~aka. Izme|u ostalog, pred poslanicima }e se na}i i predlog zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, kojim je predvi|ena zabrana pu{ewa u javnom prevozu i radnom prostoru, pri ~emu su za nepo{tovawe odredbi predvi|ene kazne od 5.000 do 1.000.000 dinara.

Mala vrata za kr{ewe zakona ^lan pravnog tima SNS-a Marko \uri} najavio je i da }e napredwaci osporiti ustavnost i zakonitost odluke Skup{tine Vojvodine kojom se, kako je naveo, odre|enom broju funkcionera vladaju}ih stranaka omogu}ava obavqawe dvostrukih funkcija. „Ovom pokrajinskom skup{tinskom odlukom direktno se kr{i va`e}i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije... SNS smatra da bi opstanak ovakve odluke {irom otvorio vrata za razorno i {tetno delovawe odre|enih krugova u na{oj pokrajini“, kazao je \uri}.

Po wegovim re~ima, jedna od odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije omogu}ava da, ukoliko Agencija u roku 15 dana ne odgovori na zahtev funkcionera da zadr`e poziciju, oni to pravo automatski sti~u. „Na ovaj na~in na mala vrata re`im `eli da izvrda zakon koji je sam doneo i kojim se spre~ava vr{ewe duplih funkcija“, kazao je \uri}.

POLITIKA

DNEVNIK

DANAS I SUTRA NACIONALNA KONFERENCIJA O DECENTRALIZACIJI

Kojim putem „pobe}i” od beogradizacije?

U Skup{tini Srbije danas i sutra bi}e odr`ana Nacionalna konferencija o decentralizaciji, koju }e otvoriti predsednik Srbije Boris Tadi}. S obzirom na to da je pitawe decentralizacije zemqe naju`e povezano sa `ivotom i re{avawem problema gra|ana i lokalnih sredina, pre {efa dr`ave }e se u~esnicima skupa obratiti Jovica Petkovi}, me{tanin sela Miro{evci iz okoline Leskovca. Prvog dana Konferencije govori}e i {ef Delegacije EU u Srbiji Vensan De`er, te zamenik {efa Misije OEBS-a Tomas Mur, kao i nadle`ni ministri – Mla|an Dinki}, Diana Dragutinovi} i Milan Markovi}. Predvi|ena su i izlagawa predsedavaju}eg Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nenada ^anka, zatim predstavnika Komiteta regiona EU Franca [ausbergera, te prvog ~oveka Stalne konferencije gradova i

op{tina Sa{e Paunovi}a. Kako je najavqeno, sutra }e rad biti nastavqen kroz tri radne grupe koje }e se baviti finansijama, modelima i samim procesom decentralizacije, a na kraju, na planeranoj sednici, predvi|eno je usvajawe zakqu~aka i preporuka Konferencije.

Skup otvara {ef dr`ave Boris Tadi} Jedan od moderatora skupa Aleksandar Popov, ina~e ~lan radne grupe Nacionalnog saveta za decentralizaciju, izjavio je na{em listu da Konferencija mo`e zna~ajno pomo}i tom telu kroz otvarawe niza politi~kih pitawa va`nih za daqe promi{qawe strategije decentralizacije Srbije. Popov je, naime, podsetio na to da na prvoj sedni-

ci Saveta, odr`anoj pre desetak dana, nije doneta odluka o strukturi decentralizacije jer odgovori na pitawa koliko }e regiona ili pokrajina biti u Srbiji, gde }e im, uslovno re~eno, biti granice i kakav }e ustavnopravni status imati, tek treba da dobiju “politi~ke koordinate”.

– Taj politi~ki koordinatni sistem jednostavno treba da defini{e okvir u kojem se ekspertska grupa mo`e kretati, odnosno da li su to postoje}a ustavno-zakonska re{ewa ili on treba da bude {iri. Stoga }e ova konferencija dobro do}i jer }e mo}i da se razjasne neki stavovi i do|e do odre|enih polazi{ta koja }e onda pomo}i samom Savetu da defini{e smernice o tome {ta i kako daqe vaqa ~initi u procesu decentralizacije Srbije – rekao je Popov za „Dnevnik”.

E. D.

MLA\AN DINKI] NAJAVIO VANREDNE IZBORE U G17 PLUS I OSNIVA^KU SKUP[TINU UNIJE STRANAKA

Mnogima su puna usta decentralizacije Srbije, a ni{ta ne rade – Vanredna izborna skup{tina G17 plus bi}e odr`ana 16. maja, a istog dana }e biti odr`ana i osniva~ka skup{tina unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka – najavio je ju~e predsednik G17 plus Mla|an Dinki}.

On je na sednici Glavnog odbora G17 plus ocenio da nisu svi strana~ki funkcioneri radili dobro i da su zbog toga potrebni vanredni izbori.

– Nisu svi radili dobro. Neki su o~ekivali da uz pomo} stranke dobiju funkcije u svojim mestima, pa su onda zaboravili na stranku i, {to je najgore, na gra|ane – obrazlo`io je Dinki}.

Govore}i o razlozima za osnivawe unije stranaka, Dinki} je rekao da dr`ava ne tretira sve op{tine i gradove u Srbiji isto, navode}i kao primer da je nezaposlenost u unutra{wosti Srbije i po nekoliko puta ve}a nego u Beogradu.

– Kroz formirawe unije omogu}i}emo da se glas svih drugih op{tina i gradova ja~e ~uje u Beogradu – rekao je Dinki}, i dodao da je potrebno vratiti imovinu lokalnim samoupravama i pove}ati wihova ovla{}ewa.

Lider G17 plus je naveo i da danas mnogi politi~ari govore o potrebi decentralizacije vlasti u

Srbiji, ali da ne ~ine dovoqno da se to i ostvari.

– Ve}ina mojih kolega, ~ak i iz sada{we Vlade, to ne ose}a kao potrebu – priznao je Dinki}, i kao primer naveo to {to jo{ nije usvojen zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama.

Dinki}, koji je i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, rekao je i da }e predlo`iti da Vlada Srbije jedanput mese~no zaseda izvan Beograda da bi se upoznala s problemima qudi u tim mestima i pomogla im da ih re{e.

Na otvorenom delu sednice Glavnog odbora G17 plus saop{teno je i da }e uskoro biti osnovani i regionalni odbori stranke za ju`nu, zapadnu, isto~nu Srbiju i za [umadiju. Ina~e, sesiji su prisustvovali i lideri stranke “Zajedno za [umadiju” i Pokreta “@ivim za Krajinu”, Veroqub Stevanovi} i Bo{ko Ni~i}, koji su poru~ili da su wihove stranke spremni da zajedno s G17 plus „mewaju Srbiju naboqe i da sprovedu decentralizaciju”.

[ABI] UPOZORAVA NA NEPRAVILNOSTI U POSEBNIM BIRA^KIM SPISKOVIMA

Upisivawe bez znawa i saglasnosti?

Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} izjavio je ju~e da bi „upisivawe gra|ana u posebne bira~ke spiskove za izbor nacionalnih saveta nacionalnih mawina bez wihovog znawa predstavqalo izuzetno te`ak oblik povrede qudskih prava“. Povodom informacija u medijima da je u posebne bira~ke spiskove za izbor nacionalnih saveta upisan ve}i broj qudi protivno wihovoj voqi i bez wihovog znawa, [abi} je istakao da }e sve `albe podnete povereniku po tom osnovu biti, u granicama mogu}nosti, prioritetno tretirane.

Poverenik je istovremeno pozvao Ministarstvo za qudska i mawinska prava i nadle`ne organe lokalnih samouprava da, bez odlagawa, preduzmu mere iz svoje nadle`nosti, a Ministarstvo unutra{wih poslova i Tu`ila{tvo da preduzmu korake radi utvr|ivawa ~iwenica bitnih za eventualnu krivi~nu odgovornost nekih lica. [abi} je rekao da je

ve} preduzeo konkretne korake, a da posledwe informacije, ako se poka`u kao ta~ne, svakako zaslu`uju najve}u mogu}u pa`wu jer bi to predstavqalo „izuzetno te{ko kr{ewe qudskih prava zajam~enih Ustavom i zakonom”. Tako|e, kako je naveo, tako ne{to je i ozbiqno krivi~no delo za koje je zapre}ena kazna do tri godine zatvora. Poverenik za informacije od javnog zna~aj nije, me|utim, saop{tio o kakvim se konkretno slu~ajevima radi niti gde su zabele`eni.

Dr`avna sekretarka iz Ministarstva za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih za „Dnevnik“ ka`e da oni i daqe nemaju saznawa o ~emu ta~no poverenik govori.

– U [abi}evim saop{tewima stoje izrazi poput: „izvestan broj“, „zna~ajan broj“, i mi ne mo`emo da zakqu~imo o kolikom se obimu slu~ajeva radi. Budu}i da do sada imamo oko 400.000 upisanih pripadnika nacionalnih mawina, cifra od dvadesetak `albi,

koje smo do sada dobili i re{ili u drugom stepenu, zaista je zanemarqiva. Mislimo da je veoma opasno i neosnovano svako uop{tavawe, ~ak i u slu~aju da ima izvesnog broja nepravilnosti u procesu upisa. Takvi slu~ajevi se kod nas uspe{no re{avaju u drugostepenom postupku – poru~ila je dr`avna sekretarka.

Po wenim re~ima, Ministarstvo i kancelarija poverenika za informacije od javnog zna~aja nemaju nikakav kontakt, a [abi} Ministarstvu do sada nije slao bilo kakve primedbe.

– Tek jednom smo imali sastanak sa [abi}evim sekretarom, zbog jednog obra}awa u slu~aju nema~ke nacionalne mawine. Tada je predsednik Nema~kog nacionalnog saveta i postupio po nalogu poverenika – objasnila je Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, i dodala da za druge slu~ajeve ne zna, ali da je mogu}e da i daqe ponegde dolazi do gre{aka u upisu u posebne bira~ke spiskove.

P. K.

ponedeqak29.mart2010.

3

PREDSEDNIK OP[TINE NOVI BE^EJ MILIVOJ VREBALOV ZA „DNEVNIK”

Nadam se da ne}u morati iz Skup{tine APV

Dvadesetak pokrajinskih poslanika ~eka odluku Agencije za borbu protiv korupcije o tome da li }e im biti odobreno obavqawe dve funkcije do kraja aktuelnog mandata. Me|u wima je i 14 predsednika op{tina i gradona~elnika iz Vojvodine koji su, ujedno, i direktno izabrani me|u pokrajinske poslanike. Jedan od wih, predsednik op{tine Novi Be~ej i funkcioner Liberalno-demokratske partije Milivoj Vrebalov za “Dnevnik” ka`e da bi, u slu~aju negativnog odgovora Agencije, mnogo izgubili i vojvo|anski parlament i glasa~i u Vojvodini.

– Imamo situaciju da 14 pokrajinskih poslanika ujedno obavqa i poslove ~elnih qudi u op{tinama. Oni imaju neuporedivo vi{i rejting u svojim sredinama od stranaka koje zastupaju. Sama potvrda da qudi u wih veruju je i podatak da su, osim funkcije predsednika op{tine, glatko pobedili i na ve}inskim izborima za pokrajinske poslanike – ka`e Vrebalov za „Dnevnik”. – Jedino se, podseti}u, jo{ predsednik dr`ave bira po ve}inskom sistemu. Odgovorno stoga tvrdim da, kada bi se takav sistem sproveo na nivou cele dr`ave, u republi~kom parlamentu oko 70 odsto sada{wih poslanika ne bi mogli biti ni predsednici ku}nih saveta, a kamoli republi~ki poslanici.

Vrebalov je naglasio da se nada da }e Agencija, upravo imaju}i to u vidu, dozvoliti iznimku u ovim slu~ajevima.

– Nadam se da ne}emo morati da dajemo ostavke na mesto poslanika u Skup{tini Vojvodine. Tako|e, gra|ani moraju znati da ovi pokrajinski poslanici ne dobijaju plate. Pla}eni su nam samo putni tro{kovi i dnevnice kada zaseda parlament. Me|utim, ako ne bude dozvoqeno da pomenuti poslanici ostanu i op{tinski ~elnici, nesumwivo }e se pove}ati tro{kovi Skup{tine jer }e, onima koji odaberu da ostanu na poslani~koj funkciji, morati da budu ispla}i-

Osim pokrajinskih poslanika jedino se jo{ predsednik dr`ave bira po ve}inskom sistemu vane plate i ostale prinadle`nosti – objasnio je Vrebalov.

On je podsetio na to da je situacija s dvojnim funkcijama posledica, izme|u ostalog, i kombinovanog na~ina izbora pokrajinskih poslanika, pola po ve}inskom, a pola po proporcionalnom modelu.

Vrebalov ka`e da se zala`e za to da se svi poslanici biraju po ve}inskom sistemu, a da se funkcije razgrani~e na neki drugi na~in.

Na pitawe kako ocewuje dosada{wu primenu Statuta Vojvodine i prenos nadle`nosti, Vrebalov isti~e da „ostaje gorak ukus u ustima da se, i nakon dono{ewa najvi{eg pravnog akta APV, mnoge stvari u odnosima Pokrajine i Republike nisu promenile”: – Pre svega, tu mislim na Nacionalni investicioni plan, ina~e te`ak 26 milijardi dinara, a iz kojeg je, za projekte u Vojvodini, izdvojeno samo 400 miliona. Republika je opredelila ~etiri milijarde dinara za pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa, a ne}e da ka`e da je taj novac, u su{tini, sa-

mo potkusurivawe onih sedam odsto koje po Ustavu i ina~e treba da vrati Pokrajini – obja{wava Vrebalov. – Sve ono gde treba riqati dobili smo prenosom nadle`nosti, a oblasti u kojima je novac jo{ uvek su nam uskra}ene. [to se samog preuzimawa nadle`nosti ti~e, Vrebalov ka`e da je veliki optimista: – Ako shvatimo da su to sve pitawa 21. veka, uvide}emo da dr`ava Srbija mora na wih odgovoriti. Ukoliko ne odgovori, to bi izazvalo nesagledive posledice – ka`e Vrebalov. – Nisam ~ovek koji veruje da }e se to desiti. Mi smo ipak demokratska zemqa. Verujem da Boris Tadi} `eli da sprovede decentralizaciju i da napravi {to boqi sistem, u kojem bi qudi boqe `iveli.

S druge strane, vra}awe imovine Pokrajini i op{tinama jo{ uvek predstavqa tabu u Srbiji.

Na{ sagovornik ka`e da se wegova stranka zala`e za vra}awe imovine i veruje da }e se do kraja u tome uspeti: – Postoje veliki problemi u ovoj oblasti. Mnogo je imovine koja je oduzeta ili uzurpirana, dr`ava je u te{koj ekonomskoj situaciji, i to su sve problemi koji su uzrokovali da se vra}awe imovine odugovla~i – obja{wava prvi ~ovek Novog Be~eja.

Na pitawe koliki iznos o~ekuje iz transfera, Vrebalov ka`e da se boji da }e biti umawen kao i lane. Po wegovim re~ima, male sredine su ovakvim odnosom dr`ave veoma pogo|ene i jedva izlaze na kraj s finansijama: – Na{a op{tina je prva u Srbiji dala dr`avnu zemqu u zakup. Kada bi ta zemqa definitivno bila vra}ena lokalnoj samoupravi, automatski bismo s nekih 40 miliona dinara godi{we mogli pove}ati buxet, pri ~emu bi dr`ava morala neuporedivo mawe da nas finansira. Ovako su nam transferi drasti~no smaweni, a mi nemamo odakle to da nadoknadimo – ka`e Vrebalov.

P. Klai}

U LOKALNOM PARLAMENTU U OYACIMA POTPISAN KOALICIONI SPORAZUM

Demokrate daju predsednika op{tine

Posle ta~no 60 dana od trenutka kada su zavr{eni vanredni lokalni izbori u op{tini Oxaci, potpisan je koalicioni sporazum.

Ovaj sporazum je, ina~e, po mnogo ~emu jedinstven. Najpre, oxa~ka op{tina }e prvi put imati predsednika op{tine iz redove Demokratske stranke (izuzimaju}i Privremeni organ koji od danas zvani~no prestaje da funkcioni{e). Drugi momenat je da u lokalnoj vlasti nikada nije bilo toliko partija: ukupno devet koje, {to samostalno, {to u koaliciji, u~estvuju u radu zakonodavnih i izvr{nih organa op{tinske vlasti.

Sve~anom potpisivawu koalicionog sporazuma prisustvovali su predstavnici svih politi~kih partija koje }e imati svoje reprezente u vlasti. To su Koalicija “Za evropske Oxake”, koja u lokalnom parlamentu ima ukupno deset odbornika, SPS–PUPS–JS s tri odborni~ka mandata i G17 plus i Romska demokratska partija sa po jednim odbornikom.

– Nakon uspe{no okon~anih pregovora sada po~iwemo pravi rad – izjavio je predsednik Privremenog organa Veroqub Markovi}. – Ono {to smo tokom kampawe obe}ali na{im gra|anima sada moramo i da ispunimo. Uskoro }emo krenuti u re{avawe putne infrastrukture u ~itavoj op{tini, a privodimo kraju i poslove oko gradske kanalizacije.

Svoje zadovoqastvo potpisanim koalicionim sporazumom izneli su izvr{ni sekretar Pokrajinskog odbora SPS-a Zoran Vojinovi}, zamenik predsednika Romske demokratske partije To-

mislav Bokan i predsednik Op{tinskog odbora G17 plus i budu}i predsednik SO Milo{ Pej~i}.

– SPS nije izneverio svoje ~lanstvo, a jedan od na{ih prioriteta bi}e uvo|ewe gasifikacije u ~itavoj op{tini kada se steknu uslovi za takvu investiciju – naglasio je Vojinovi}.

imenovati izvr{ne organe vlasti. Predsednik op{tine, po na{em izvoru, bi}e kandidat Koalicije “Za evropske Oxa~ake” Predrag Cvetanovi}. Wegov zamenik bi}e {ef odborni~ke grupe oxa~kih socijalista dr \or|e Bogdanovi}. Predvi|eno je i da se imenuju ~lanovi Op{tinskog

RDP: Bi}emo faktor stabilnosti Na vanrednim lokalnim izborima u Oxa~koj op{tini izborni cenzus uspela je da pre|e i Romska demokratska partija, kao stranka mawina koja }e prvi put imati svog predstavnika u lokalnom parlamentu. Odbornik iz redova Romske demokratske partije bi}e Rajko Ranko Jovanovi}. „Obe}avam da }emo biti faktor stabilnosti rada lokalnog parlamenta. Dajemo punu podr{ku na{im koalicionim partnerima i do kraja mandata, izme|u ostalog, poku{a}emo da pokrenemo privredu u kompletnoj op{tini”, naglasio je zamenik predsednika RDP-a Tomislav Bokan.

DSS ipak u opoziciji Nakon najnovijih de{avawa uz SO Oxaci mo`e se zakqu~iti da }e DSS biti u opoziciji, zajedno s radikalima. Podsetimo, na konstitutivnoj sednici SO, kada je biran predsednik lokalnog parlamenta, dvojica odbornika DSS-a prilikom glasawa nisu bili u sali.

Svoje zadovoqstvo izneo je i Milo{ Pej~i}: – Pregovori o sastavqawu nove koalicije jesu trajali dugo, ali smo se ipak dogovorili, {to je veoma bitno u ovom trenutku. Smatram da na{a ku}a ima kvalitetan temeq, koji je napravqen od razli~itog materijala, ali s jasnim ciqem – a to je pokretawe oxa~ke op{tine s mrtve ta~ke – poru~io je Pej~i}.

Tek, danas ta~no u podne zaseda op{tinski parlament, koji }e

ve}a, kao i upravni i nadzorni odbori javnih preduze}a i ustanova ~iji je osniva~ SO Oxaci.

Rad direktora javnih ustanova je tako|e na skeneru. Nezvani~no, po izvoru “Dnevnika”, priprema se smena direktora Sportsko-poslovnog centra “Oxaci” \ure Todorovi}a, koji je na ovoj funkciji kao kadar Demokratske stranke Srbije. Koalicionim sporazumom predvi|eno je da direktora SPC-a predlo`i G17 plus.

S. Jovin

4

EKONOMIJA

ponedeqak29.mart2010.

PREDSEDNIK PRIVREDNA KOMORE SRBIJE MILO[ BUGARIN

Nema spektakularnog oporavka ekonomije Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izjavio je Tanjug u da nije nemogu}e govoriti o oporavku srpske privrede u ovoj godini i o rastu

Milo{ Bugarin

ve}em od dva odsto, posebno zbog toga {to prvi indikatori, za prvo tromese~je 2010. godine,

rast", ocenio je Bugarin. Precizirao je da pokazateqi za prvo tromese~je ukazuju da }e do}i do blagog rasta i oporavka, posebno kada je re~ o prera|iva~koj industriji i poqoprivredi.

Bugarin je zadovoqan {to je u 2009. godini Srbija imala relativno blag nivo recesije u odnosu na o~ekivani nivo i {to se ispostavilo da je srpska ekonomija vitalnija nego {to je ranije procewivano.

"Naravno da su veliki doprinos tome dale i mere Vlade Srbije, koja je u nekoliko navrata reagovala blagovremeno sa tim paketima mera," ocenio je Bugarin.

Odgovaraju}i na pitawe da li su za Srbiju primerenije mere {tedwe ili ekspanzivna kreditna politika za privredni rast, Bugarin je rekao da je u na{oj zemqi pre svega potrebno izvr{iti smawewe javne potro{we.

"Tu su preuzete i obaveze prema Me|unarodnom monetar-

Pare od Telekoma u infrastrukturu Komentari{u}i prodaju akcija Telekoma, Bugarin je rekao da pozdravqa tu odluku ako je procena vlade da je sada pravi trenutak da se proda, ali pod uslovom da ta sredstva budu upotrebqena za izgradwu putne, elektro i telekomunikacione infrastrukture i za opremawe industrijskih i tehno parkova, kako bi tim projektima privukli neophodan nivo stranih direktnih investicija, od tri do pet milijardi dolara godi{we.

"Ako to uradimo, onda i opravdawe prodaje Telekoma ima svoje mesto. Ako pare ponovo zavr{e u javnoj potro{wi, onda smo stvarno u duplom problemu i, u tom slu~aju, izra`avam svoje negodovawe za odluku o prodaji akcija Telekoma, rekao je. ukazuju da je ve} do{lo do blagog oporavka doma}e ekonomije.

"Mislim da 2010. godina ne}e biti godina neke spektakularne renesanse ili oporavka srpske privrede, ali }e je, u svakom slu~aju, obele`iti neki

nom fondu, {to zna~i da se u tom delu mora napraviti odre|ena racionalizacija. Mislim da bi bilo pogubno pove}awe penzija i plata, jer to buxet ne bi mogao da istrpi," naglasio je Bugarin.

Najvi{e izvozimo kukuruz Ukupna robna razmena Vojvodine u pro{loj godini iznosila je 7.274 miliona dolara, {to predstavqa smawewe od 28 odsto u odnosu na 2008, oceweno je na sastanku predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za privredu, Privredne komore Vojvodine i privrednika Sredwobanatskog okruga, odr`anog u Regionalnoj privrednoj komori u Zrewaninu.

Kako je re~eno na skupu, lane je izvezeno robe u vrednosti od 2.892 miliona dolara, {to je 25 odsto mawe u odnosu na pretpro{lu godinu, a uvezeno je za 4.382 miliona dolara, i to je pad od 33 odsto. Ipak, u~e{}e Vojvodine u ukupnom izvozu Srbije pove}alo se s 32,5 na 34,7 odsto, dok je u~e{}e u uvozu ostalo nepromeweno – 28 odsto.

Smawewe ukupnog obima robne razmene posledica je svetske ekonomske krize, koja je dovela do pada privredne aktivnosti. Veliko smawewe cena primarnih proizvoda na svetskom tr`i{tu, koji imaju zna~ajno u~e{}e u doma}oj

strukturi, dovelo je do pada na{eg izvoza. Glavni uzrok smawewa uvoza je pad industrijske proizvodwe i doma}e potro{we, re~eno je na sastanku.

Najzastupqenije privredne grane u izvozu Vojvodine su gajewe `ita, useva i zasada, ba{tovanstvo i proizvodwa ostalih prehrambenih proizvoda. Najzna~ajniji izvozni proizvodi su kukuruz, {e}er, delovi za ma{ine, podne obloge i lekovi za maloprodaju.Vode}i spoqnotrgovinski partneri u izvozu bili su Nema~ka, Bosna, Rumunija, Italija, Rusija i Crna Gora, a pri uvozu je predwa~ila Ruska Federacija.

S Bosnom i Hercegovinom imamo najve}i spoqnotrgovinski suficit od oko 270 miliona dolara, zahvaquju}i sporazumu o slobodnoj trgovini, kao i konkurentnosti. S druge strane, najve}i deficit ostvarujemo u trgovini s Ruskom Federacijom, od oko 1.402 miliona dolara zbog uvoza nafte i gasa, zakqu~eno je na ovom privrednom skupu. @. Balaban

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

97,666

99,6592

101,951

97,367

Australija

dolar

1

66,6617

68,0221

69,5866

66,4576

Kanada

dolar

1

71,6815

73,1444

74,8267

71,4621

Danska

kruna

1

13,121

13,3888

13,6967

13,0809

Norve{ka

kruna

1

12,0733

12,3197

12,6031

12,0363

[vedska

kruna

1

10,0924

10,2984

10,5353

10,0615

[vajcarska

franak

1

68,3027

69,6966

71,2996

68,0936

V. Britanija

funta

1

108,893

111,115

113,671

108,56

SAD

dolar

1

73,2074

74,7014

76,4195

72,9833

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 3. 2010. godine

DNEVNIK

VLADA ]E SUBVENCIONISATI POTRO[A^KE I KE[ KREDITE

Pomo} privredi ili virtuelno pove}awe standarda Vlada Srbije usvojila je novi program subvencionisanih potro{a~kih i ke{ kredita namewenih gra|anima, da bi se podstakla doma}a tra`wa a time i privredni rast. I dok deo privrednika podr`ava ovakav Vladin plan, ekonomisti upozoravaju na to da }e jedini koji }e imati koristi od ovih kredita biti trgovci i uvoznici.

Tako|e, ukazuju stru~waci, uop-

~awe doma}e valute i podsticaj doma}oj proizvodwi – objasnio je namere Vlade vicepremijer Mla|an Dinki}. – U opticaju }e biti dve vrste dinarskih kredita – dinarski potro{a~ki krediti za kupovinu doma}ih proizvoda i usluga i dinarski gotovinski krediti.

Deo privrednika koji o~ekuju direktne koristi od subvencionisanih kredita pozdravio je ovakav

Inflacija?

Sa{a \ogovi} upozorava na to da subvencionisani ke{ krediti mogu zna~iti i skok cena: – Jasno je da }e oni pove}ati inflacionu tenziju – ka`e \ogovi}.

S druge strane, guverner u ostavci Radovan Jela{i} tvrdi da odobravawe subvecionisanih kredita gra|anima ne}e naru{iti stabilnost cena. On obja{wava da se radi o svega oko dva i po odsto pove}awa ukupnog portfeqa zajmova fizi~kim licima, i precizira da je gra|anima Srbije odobreno kredita od ukupno oko 430 milijardi dinara, a novi Vladin paket obuhvata dodatnih deset milijardi dinara. {te nije iskqu~eno da jedna od posledica subvencionisawa kredita bude i pove}awe inflacije.

– Ciq odobravawa novih dinarskih kredita je pove}awe kupovne mo}i gra|ana, podsticawe doma}e tra`we, br`i privredni rast, ja-

potez Vlade. Vlasnik ITM grupe Toplica Spasojevi} ka`e da }e od wih Srbija imati vi{estruke koristi, i dodaje da }e oni sigurno pomo}i delu privrede, a posobno onom koji se bavi {irokom potro{wom i trajnim potro{nim do-

brima. S druge strane, ekonomista Centra za ispitivawe tr`i{ta iz Beograda Sa{a \ogovi} u izjavi za na{ list upozorava na to da bi Vlada morala da se bavi su{tinskom reformom privrede, "umesto {to deli kredite kojima }e gra|ani kupovati robu iz uvoza", ukazuju}i na to da ke{ krediti nisu nameweni za kupovinu iskqu~ivo doma}ih proizvoda.

– Takav na~in podupirawa doma}e tra`we je mo`da dobar za razvijene zapadne ekonomije koje imaju jak realan sektor. Kod nas se ti-

me samo ponovo poma`e uvozni sektor koji zapravo ne stvara nikakvu dodatu vrednost – navodi \ogovi}.

On ka`e da bi Vlada, umesto {to "upumpava pomo} trgovcima i uvoznicima", trebalo da se trudi da restrukturira realni i izvozni sektor privrede.

– Ovim ke{ kreditima samo }emo ponovo dobiti virtuelno poboq{awe standarda, {to smo ve} gledali prethodnih godina – ocewuje \ogovi}.

V. ^vorkov

[EPA IZGRADWA AUTOPUTEVA U SRBIJI

Ko to tamo podme}e Koridoru 10?

Kada je pre dve nedeqe potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavio raspisivawe tendera za izbor tri kompanije koje }e se baviti upravqawem projekata izgradwe autoputeva u Srbiji, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} je to slede}i dan porekao, pravdavaju}i svoj stav postojawem preduze}a "Koridor 10" i Javnog preduze}a "Putevi Srbije", koji, kako je rekao, "mogu da iznesu taj posao". Me|utim, kada je ministar Dinki} ponovio raniji predlog, ministar Mrkowi}, koji je pre rekao da se zna ko je nadle`an za izgradwu autoputeva i da u Vladi Srbije svako treba da radi svoj posao, jo{ se nije oglasio.

O~igledno je da u izgradwi putne infrastrukture negde {kripi.

Komisija za javne nabavke upravo je vratila na doradu tender za izgradwu 110 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice. Kako smo obave{teni preko gr~ke ambasade, ista sudbina zadesila je i tender koji se odnosi na izgradwu ju`nog kraka Koridora 10, od Levosoja do Neredovca, koji je preduze}u "Koridor 10" vra}en dva puta.

Nije boqe ni s projektima koji su krenuli i za koje nisu stvoreni svi preduslovi za izgradwu, kao kod novosadske obilaznice, mosta preko Dunava kod Be{ke i drugih objekata. Zbog takve situacije, ministru Dinki}u je, o~ito, pukao film, pa je najavio i smenu svih koji ko~e izgradwu puteva, bez obzi-

Nova mre`a Osim za zavr{etak autoputa Horgo{ – Novi Sad, ministar Mla|an Dinki} je rekao da }e se iz fonda od prodaje Telekoma finansirati autoput Beograd–^a~ak (prva faza do Qiga, dakle, onaj isti za koji se zalagao biv{i ministar Velimir Ili}, koga ministar Dinki} i danas `estoko kritikuje), zatim ^a~ak–Kraqevo–Kru{evac–Pojate, te Para}in – Zaje~ar – Vr{ka ~uka, {to bi ~inilo takozvani {umadijski prsten. U planu je i izgradwa autoputeva Prokupqe–Ni{, [abac–Ruma i rumunska granica – Novi Sad – tunel kroz Fru{ku goru – Ruma, koji bi se spojio sa [apcom. ra na to da li zbog nesavesnog poslovawa, podmetawa ili nekih drugih razloga.

O tome ko bi mogao biti smewen, i u kojoj instituciji, za sada se }uti i niko se ne ose}a prozvanim. Samo je generalni direktor Instituta za puteve Milo{ Ne{i} stao pred kamere i rekao da je Svetska banka imala zamerke na

Strogi standardi za Rusiju HACCP i ISO standardi, neophodni za izvoz na tr`i{te EU, ne va`e za rusko tr`i{te.

Za izvoz u tu zemqu potreban sertifikat GOST-R. Ovaj sertifikat koji je sam po sebi rigorozniji, jer preduze}e ne samo da mora da zadovoqi uslov kvaliteta, ve} i da osvoji pravo da pre|e sa tovarom rusku granicu. Kod nas su to pravo za sada ostvarile samo neke firme poput Zlatiborca, Karneksa, Minela, industrije mesa "Topola“ i Sintelona.

Ova stroga ruska pravila va`e za sve ino - proizvo|a~e ukqu~uju}i i Srbiju, bez obzira {to smo jedni od retkih koji sa Ruskom

Federacijom imaju sporazum o slobodnoj trgovini. Procedura za dobijawe GOST –R-a nije nimalo laka. Prvo se prona|e sertifikaciona ku}a, onda dokumentaciju o proizvodima na ruskom po{aqe u Moskvu, pa ukoliko vas Rusi `ele na svom tr`i{tu, tra`i}e vam i uzorke robe, a zatim i sami do|u u kontrolu. Sertifikacija nije skupa , ali je komplikovana i traje oko tri meseca.

"To nije skupo. To ko{ta u zavisnosti koliko proizvoda sertifikujete po tarifnom broju, tj. grupi proizvoda i GOST – R i veterinarski sertifikat ko{taju oko 2.000 evra“, navodi Branka Dulovi} iz kompanije "Karneks“.

wihov projekat obilaznice oko Dimitrovgrada u vezi s tunelom, koji su, kako je objasnio, projektovali na na~in za koji smatraju da je najbezbedniji, ali su finansijeri imali druga~ije mi{qewe, pa }e projekat korigovati.

Me|utim, treba se samo setiti prvobitno poru~enog projekta za izgradwu novog @e`eqevog mosta

od italijanske projektantske ku}e "Italfer", od koje se tra`ilo da projektuje most s jednim kolosekom, a kada je projekat zavr{en, na dr`avnoj revizionoj komisiji su se naknadno setili da se most nalazi na Koridoru 10, na kojem je u planu izgradwa dvokolose~ne pruge, pa je projekat mosta vra}en na doradu, {to je odnelo vreme.

Srpski graditeqi i projektanti su se posle Drugog svetskog rata dokazali na brojnim projektima i u zemqi i svetu. Institut za puteve postoji 60 godina, radio je mnoge zna~ajne projekte na koje nikada nisu imale prigovor ni Svetska, ni evropske banke. Osim Instututa za puteve Beograd, tu su i Saobra}ajni institut CIP i Centar za puteve Vojvodine. Ministar Mrkowi} stao je u obranu ovih ku}a i ka`e da nisu krive za to {to ne postoji neophodna projektna dokumentacija za Koridor 10, ve} je kriv onaj ko nije na vreme naru~io izradu dokumentacije.

Dok jedni ka`u da je najve}i problem kod izgradwe puteva nedostatak novca, mnogi smatraju da prilikom izgradwe ne bi bilo ka{wewa kada bi se projekti tra`ili na vreme i imalo dovoqno vremena za pripremu tenderske dokumentacije i, pre svega, jasnu strategiju izgradwe mre`e puteva. Ministar Dinki} je najavio novu mre`u autoputeva koja bi se finansirala novcem od prodaje Telekoma, za {ta }e biti formiran poseban fond.

R. Dautovi}

VESTI Balkan zadu`eniji od SFRJ Zemqe biv{e Jugoslavije "tonu u blato" finansijskog bankrota, pi{e splitska "Slobodna Dalmacija", navode}i da je spoqna zadu`enost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine prema{ila 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uo~i raspada stranim poveriocioma dugovala vi{estruko mawe - 22 milijarde dolara. Rekorderka je Hrvatska, sa 44 milijarde evra spoqnog zadu`ewa. "Slobodna" navodi i jednu bitnu razliku izme|u zadu`ewa nekada{we dr`ave i wenih naslednica: jugoslovenski inostrani dug bio je potpuno dr`avni, dok u dugovima wenih

naslednica, uz dr`avu, u~estvuju i svi ostali sektori.

„Jat” po letwem redu Nacionalna avio-kompanija "Jat ervejz" saobra}a}e do 30. oktobra po letwem redu letewa, ka 37 destinacija u 25 zemaqa regiona, Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike, me|u kojima su i dve nove - Dubai i Portoro`. Tokom aprila i maja saobra}aj }e se obavqati sa 151 letom nedeqno, dok }e od 1. juna do 30. oktobra biti 208 nedeqnih letova. "Jat ervejz" svojim putnicima nudi jo{ 81 let nedeqno na bazi komercijalnih ugovora o zajedni~kom kori{}ewu linija.

EKONOMIJA

DNEVNIK

Slovena~ke penzije od juna Od juna bi mogao biti primewen Sporazum o socijalnom osigurawu sa Slovenijom, kako bi penzioneri mogli da dobijaju slovena~ke penzije, rekao je Rasim Qaji}. Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije obavi}e u narednih mesec dana tehni~ke pripreme za primenu Sporazuma koji su ratifikovala oba parlamenta. „Siguran sam da }e na{i gra|ani koji su ostvarili pravo na penziju u Sloveniji to pravo mo}i i da ostvare ve} u junu“, izjavio je ministar Qaji}. Skup{tina Slovenije potvrdila je pre dva dana Sporazum, a Skup{tina Srbije je to u~inila 29. decembra pro{le godine. Sporazumom, na koji se ~ekalo 18 godina stvoreni su uslovi za ostvarivawe prava na penziju gra|ana Srbije koji su deo radnog sta`a ostvarili u Sloveniji i gra|ana Slovenije koji su deo radnog sta`a ostvarili u Srbiji. „U Srbiji ima oko 10.000 gra|ana koji su deo ili celu penziju ostvarili radom u Sloveniji“, podsetio je Qaji}.

Potro{a~i bez para Zbog male tra`we do{lo je do pada prometa koji zabriwava, a to je i znak nedovoqne kupovne mo}i stanovni{tva, izjavio ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. On je izjavio da pad prometa na tr`i{tu, koji je po~eo pro{le godine i nastavio se u prva tri meseca ove zabriwava, jer je mala tra`wa znak nedovoqne kupovne mo}i stanovni{tva. Milosavqevi} je naveo da je to razlog zbog kojeg vlada kre}e sa novom podr{kom, pre svega gra|anima, kroz subvencionisane kredite, koja ima za ciq da o`ivi doma}u tra`wu, ne samo trajnih, nego i dnevno potro{nih artikala, kako bi se pokrenuo novi ciklus u privredi, trgovina vratila u normalu, o~uvala wena osnova i kako bi nekoliko stotina hiqada zaposlenih u trgovini sa~uvalo radna mesta. „Trgovina trpi udare svetske ekonomske krize kao i ostali sektori, a lane je promet u trgovini dva puta vi{e opao nego vrednost bruto doma}eg proizvoda (BDP) negde oko 6,6 odsto u odnosu na 2008. godinu - i taj trend pada je nastavqen“, ka`e ministar trgovine. Ministar je uveren „da }emo i ove godine u letwim i prvm jesewim mesecima, kao i pro{le godine, imati deflaciju i da }emo ciqanu inflaciju ostvariti“

ponedeqak29.mart2010.

GUVERNER U OSTAVCI RADOVAN JELA[I]

Strane banke ne iznose profit Odlaze}i guverner Narodna banke Srbije (NBS) Radovan Jela{i} je kategori~ki demantovao optu`be nekih doma}ih oponenata da je, navodno, pomogao stranim bankama da iznesu profit iz na{e zemqe. Jela{i} je takve tvrdwe ozna~io, u intervjuu Tanjugu, kao potpuno neosnovane, nagla{avaju}i da banke ne samo da nisu odnosile, nego su dodatno donosile novac u Srbiju. „Mogu samo da primetim da su u kriznoj 2009. godini banke u okviru ‘Be~ke inicijative’, ne samo zadr`ale, ve} su i pove}ale svoju izlo`enost prema Srbiji, od 8,7 milijardi

evra sa kraja 2008, i to za 136 miliona evra“, kazao je Jela{i}. Pro{le godine su banke sa ve}inskim stranim vlasni{tvom izvr{ile, prema re~ima Jela{i}a, dokapitalizacije u vrednosti ve}oj od 70 miliona evra, a samo u prva tri ovogodi{wa meseca uve}ale su svoj kapital za dodatnih 40 miliona evra.

On je, istovremeno, podsetio da se u jeku najve}e krize „ni kod jedne banke nije postavilo pitawe da li neki gra|anin mo`e da podigne svoju {tedwu“, je su „imale dovoqnu likvidnost i dovoqnu solventnost“. Guverner NBS u ostavci je ukazao i da

ne bi bilo toliko hipotekarnih i potro{a~kih kredita u Srbiji, a o zajmovima privredi da se i ne govori, da je obim tih pozajmica zavisio iskqu~ivo od doma}e {tedwe.

Govore}i i spoqnoj zadu`enosti Srbije, Jela{i} je rekao da ga vi{e brine ubrzani tempo zadu`ivawa, od visine duga prema bruto doma}em proizvodu (BDP), navode}i da je on samo u toku 2009. godine pove}an za pet procenata i dostigao danas 32 odsto BDP-a. „Mnogo je ve}i problem ako se vi zadu`ite tokom jedne godine za pet-{est odsto i stignete sa 25 na 32, nego ako ste bili na 50-60 odsto BDP-a, pa pove}ali to za svega 2-3 odsto. Dakle, pravac kojim idete i brzina kojom idete su mnogo va`niji nego gde se trenutno nalazite“, objasnio je.

U PROTEKLIH OSAM GODINA VI[E OD 400.000 RADNIKA OSTALO BEZ POSLA

Cunami otpu{tawa jo{ nije gotov Za samo godinu dana u Srbiji je broj zaposlenih smawen za 132.626 radnika, {to zna~i da je tokom pro{le godine mese~no po 14.000 qudi ostajalo bez posla. Ekonomisti su izra~unali da je svakog sata uru~eno 58 otkaza. Kada se broj onih koji su tokom pro{le godine ostali bez posla podeli s brojem radnih dana, dolazi se do podatka da je svakog dana bez posla ostajalo 465 radnika. Ta crna i sumorna slika srpske stvarnosti nije se s pro{lom godinom zavr{ila nego je i po~etkom ove nastavqena, i to s tendencijom da se broj onih koji ostaju bez radnog mesta pove}a. Naime, otkazi u dr`avnoj upravi, lokalnoj samoupravi i obrazovawu tek slede jer je u toku utvr|ivawe vi{kova zaposlenih.

Od ukupnog broja onih koji su pro{le godine ostali bez posla 82.957 je radilo kod privatnika a 50.094 u ve}im preduze}ima i ustanovama. Pove}an broj otkaza kod privatnika u odnosu na 2008. godinu govori da je deo wih propao zbog ekonomske krize a deo je zahvatila nelikvidnost, na koju Unija poslodavaca ve} du`e upozorava, tra`e}i od dr`ave da pomogne malim i sredwim preduze}ima da prebrode krizu i sa~uvaju zaposlene. Deo zaposlenih ostao je bez posla i zbog primene novog Zakona o ste~aju, koji je po~eo da “ra{~i{}ava” preduze}a koja godinama ne rade niti ispla}uju plate, ali su radnici formalno bili zaposleni u wima. Podaci Saveza samostalnih sindikata go-

Zaparlo`ena industrija U prva dva meseca ove godine “trend“ otkaza je nastavqen i ekonomisti su uvereni u to da se oni vi{e ne mogu pravdati samo ekonomskom krizom, koja je bez sumwe uticala na wihov broj ali svakako nije jedini razlog za{to radnici ostaju bez posla.

Naime, saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa{a \ogovi} upozorava na to da na pove}an broj otkaza uti~e i neodgovorna ekonomska politika koju dr`ava vodi, ali i lo{ model privatizacije, koja je, kako isti~e, sama sebi postala svrha umesto da joj ciq bude unapre|ewe privrede.

– Tu je i proces deindustrijalizacije Srbije. Uga{eni su proizvodni pogoni. Monetarna politika bazirana na precewenom kursu je pove}ala potro{wu, a tako i ulagawa u uslu`ni sektor. Nema novih radnih mesta jer nema grinfild investicija u proizvodnom i izvoznom sektoru. Dr`ava zbog svoje tromosti kasni s javnim radovima u infrastrukturi. To je sve splet faktora, a i ove godine se ne mo`e o~ekivati boqa situacija. Gomilali smo administraciju a privreda je ostala prepu{tena nelojalnoj konkurenciji. Neka preduze}a koja su mogla da ostanu zdrava, smi{qeno su terana u ste~aj. Radnici su ostali bez posla. Dr`ava treba da smawi broj svojih zaposlenih da bi bila efikasnija – ocenio je \ogovi}. vore da je od 2001. do 2008. godine u Srbiji bez posla ostalo 400.000 radnika. Ako se na tu brojku doda-

INTERVJU

ju i oni koje je ista sudbina zadesila pro{le i po~etkom ove godine, dolazi se do podatka da je za

proteklih devet godina bez radnog mesta ostalo vi{e od 530.000 radnika. Daju}i pro{le godine ocenu proteklih osam godina tranzicije, samostalci su upozorili na to da bi do kraja ovog procesa bez posla moglo ostati jo{ 300.000 qudi, {to bi zna~ilo da ceh celokupnog prelaska na tr`i{nu ekonomiju pla}a 700.000 radnika koji }e sveukupno ostatiti bez posla. Mada su mnogi takvu sindikalnu procenu smatrali preteranom i nerealnom, vreme i otkazi ih demantuju po{to se jo{ uvek ne zna kada }e biti kraj tranzicije a brojka onih koji su ostali bez posla sve je bli`a najavi od 700.000.

Samostalci su utvrdili da su od 2001. do 2008. godine najvi{e otkaza dobili radnici zaposleni u poqoprivredi, {umarstvu, prera|iva~koj industriji, gra|evinarstvu, kao i u zdravstvu i socijalnom radu. U tim delatnostima, po wihovim podacima, broj radnih mesta je smawen za 400.841. Po re~ima savetnika predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Rajka Kosanovi}a, metalska industrija ostala je bez 90.000 zaposlenih, dok je u tekstilnoj bez posla ostalo 66.000 qudi. On isti~e da je samo u poqoprivredi u proteklih osam godina bez posla ostala tre}ina kadrova, odnosno 62.000 radnika, isti~u}i da je to tragi~no jer je upravo ova oblast, uz turizam i saobra}aj, trebalo da bude jedna od okosnica razvoja Srbije.

Q. Male{evi}

5

Nezavisnost NBS-a nije upitna Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da je sigurna da velika pobeda Narodne banke Srbije (NBS), a to je nezavisnost, ne}e biti dovedena u pitawe. Za guvernera NBS, ko god posle ostavke Radovana Jela{i}a bude izabran, najbitnije je da ne donosi odluke pod pritiscima bilo kakve vrste, rekla je Dragutinovi}eva „Novostima“, uz opasku da sa wom niko nije razgovarao o izboru za guvernera NBS, {to se pomiwe u medijima. Ona je podsetila da je vlada je osnovala buxetski fond u kome }e se na}i sredstva od prodaje dela akcija „Telekoma“, koja }e se iskqu~ivo upotrebqavati za krupnije investicione projekte.

Ministarka finansija je najavila da }e uskoro ozbiqnu poresku reformu predlo`iti ne samo vladi, ve} }e poku{ati da pridobije stru~nu i drugu javnost za promene, a kampawa po~iwe u aprilu. Dragutinovi}eva je rekla da Srbija, kao mala otvorena privreda, nikakvom poreskom reformom ne mo`e uticati na ekonomski rast ukoliko iz recesije ne iza|e svetska privreda. „Dakle, ako pretpostavimo da je svetska recesija zavr{ena i da je po~eo oporavak, onda treba po~eti sa reformom poreskog sistema. U sada{wem stawu dr`ava ne mo`e da se povu~e - da bi minimizirala negativne efekte ekonomske krize, treba da stimuli{e potro{wu siroma{nijeg dela stanovni{tva“, smatra ona.

Dizajnom do kupca Kompanije koje su zainteresovane za redizajnirawe ambala`e svojih proizvoda mo}i }e do 14. maja da se prijave za u~e{}e u projektu Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SEIPA) pod nazivom „Redizajn - stvaramo nove brendove“, izjavila je Tanjugu rukovodilac projekta Mirjana Aleksi}.

Ciq projekta je da uka`e na potrebu dobro dizajniranog pakovawa za firme koje svoje poslovawe `ele da pro{ire na inostrana tr`i{ta. Pro{le godine su interesovawe za ovu akciju pokazala 34 srpska preduze}a, dok se ove godine o~ekuje vi{e prijava, rekla je Aleksi}eva, koja je navela da se projekat realizuje u saradwi sa studentima Politihni~ke akademije, odseka za industrijski dizajn. Oni za prijavqene kompanije osmi{qavaju novi izgled ambala`e, u skladu sa evropskim standardima.

@EQKO NIKOLI], SUVLASNIK PREDUZE]A „KONKAB”

Jo{ 2001. godine @eqko Nikoli} je zapo~eo saradwu s austrijskom kompanijom SMF iz Nekenmarta. Kao {to se to naj~e{}e de{ava u malom biznisu, po~etak nije bio lak.

Konfekcionirawe kablova za sve vrste vozila, uz anga`ovawe deset qudi, najpre je organizovao u vlastitoj gara`i. Po{to su Austrijanci bili zadovoqni kvalitetom proizvoda i a`urno{}u isporuka, wihove poruxbine bile su sve ve}e pa je posle samo 100 dana bio je prinu|en da iznajmi 120 kvadrata poslovnog prostora. Pred pravim izazovom na{ao se 2004. godine, kada je vlasnik SMF-a Bertold Felber zatra`io da se prona|e zemqi{te i da se za {est meseci izgradi mala fabrika u Srbiji. Napu{tena je proizvodwa u Pan~evu i zajedni~ko preduze}e „Konkab“ na paritetnom u~e{}u kapitala, osnovano je u Kova~ici.

– Nisam imao nameru da napu{tam Pan~evo – obja{wava @eqko Nikoli}. – Ali, tamo nisam mogao da projekat realizujem u uskom vremenskom okviru koji mi je ostavio austrijski partner. Sve je u stavu qudi. Da pojasnim, u Pan~evu vam, najpre, ka`u „Ne mo`e!“, a tek on-

da vas pitaju „[ta ste hteli?“ tome da su rokovi veoma bitni, Kad sam do{ao u Kova~icu, osejer ako se ne po{tuju, gubi se }ao sam se kao da nisam u Srbiposao. Ako imamo propuste u ji. Odmah me je primio predsedkvalitetu, tako|e gubimo posao nik op{tine Miroslav Krii pla}amo penale. Pro{le go`an. Wegov pristup bio potpudine smo ostvarili veliki no je druga~iji. On vam, jednouspeh. Na{i setovi }e biti stavno, ka`e da sve mo`e i pougra|ivani u nove linije meziva vas da do|ete. Mo`da za troa u Wujorku, gde je izvo|a~ na{e uslove to zvu~i neveropoznata firma „Bormbardije“. vatno, ali mi smo uspeli da sve Ali, ako ono {to smo mi ispozavr{imo za {est meseci i da ru~ili bude uzrok bilo kakvog pokrenemo prozastoja, za svaki izvodwu. zapo~eti `ele O kakvoj je zni~ki sat pla}aSetovi kablova proizvodwi mo penale od „Konkaba” }e biti re~? Samo ime 120.000 evra. Sreugra|ivani u nove preduze}a go}om, toga nije bilinije metroa vori da radite lo jer imamo dou Wujorku, gde je konfekcionibre i odgovorne rawe kablova, radnike. izvo|a~ radova  Da li ste ali kakvih, za ~uveni „Bombardije” koje namene? zadovoqni po– Mi pravimo slovnom klikablovske setove za traktore, mom u Srbiji? Da li je ona terenska vozila, avione, kompogodna za {irewe posla? pjutere. Sve sem opti~kih ka– Mislim da je poslovna kliblova. Austrijanci su ovde u ma dobra. Nemamo negativnih Kova~icu izmestili najve}i iskustava, nismo nailazili na deo proizvodwe, 70 odsto, tako pravne prepreke. Po{to smo u da smo mi zna~ajan deo kompanipotpunosti izvozno preduze}e, je. To ne bismo uspeli da se niveoma nas interesuje {ta }e se smo potvrdili u dva najva`nija de{avati s kursom dinara. Od segmenta: kvalitetu i po{tovatoga zavisi na{ finansijski wu rokova. Kod na{ih qudi mou~inak i na{e poslovawe. Na{ rali smo da razvijemo svest o partner iz Austrije je zainte-

resovan za {irewe proizvodwe, ali to ne mo`emo ostvariti ovde u Kova~ici.

Mislili smo da }emo se s tim problemom susresti kad do|emo do nivoa od 100 radnika. Na`alost, ve} kad smo uposlili 50 qudi, dostigli smo limit jer ne mo`emo da na|emo nove qude neophodnog profila. Gospodin Felber dolazi u aprilu. On je ve} odabrao tri mesta u Vojvodini gde namerava da pokrene proizvodwu. Mi }emo tu logisti~ki pomo}i, vide}emo {ta }e na{ partner odlu~iti.  Ka`ete da je poslovna klima dobra. Da li, ipak, negde uo~avate uska grla, imate li bilo kakve sugestije da poslovno okru`ewe bude jo{ boqe?

– Ovo je specifi~na proizvodwa jer je re~ o lon-poslu. Iz Austrije dobijamo sve {to nam je neophodno za rad, preostaje da samo oplemenimo proizvod. Me|utim, na{ carinski zakon je suvi{e komplikovan. Onaj stari je bio mnogo jednostavniji i operativniji. Materijali koje koristimo su na re`imu privremenog uvoza. To nije problem, ali sada, za razliku od ra-

Foto: R. Hayi}

U Kova~ici kao u Americi!

nije prakse, za svaki proizvod, za svaki materijal moramo da radimo posebno naimenovawe.

Zamislite kakav je to problem ako dobijete potpuno nov kablovski set, koji tek treba da prou~ite, a u koji se ugra|uje 17 razli~itih materijala! Morate da napravite 17 naimenovawa, a {pediter vam sve to napla}uje i poskupquje vam proizvodwu.

Sre}om, imamo odli~nu saradwu s carinarnicom u Pan~evu.

Qudi su veoma operativni i mnogo nam olak{avaju posao.

 Da li je i vas uzdrmala kriza? Kakve su vam budu}e ambicije? Gde vidite mogu}nosti za {irewe va{ih poslova.

– Mi smo 2009. godinu zavr{ili s profitom, uveren sam u to da }e i ove godine biti tako.

Tim pre {to mislimo da se najzad vidi „dno krize“. Ako je neko uspeo da pre`ivi prethodne dve godine, onda je to dokaz da je re~ o ozbiqnom preduze}u. Razvojne planove smo malo stornirali jer smo ograni~eni obimom raspolo`ive radne snage.

Ve} sam rekao da Austrijanci imaju neke druge ideje u vidu.

Na{a je `eqa da ovde jo{ unapredimo produktivnost i podignemo konkurentnost. @eqa nam je da se pojavimo na doma}em tr`i{tu. Qudi iz VIP fonda su nam omogu}ili kontakte s „Agrovojvodina mehanizacijom“ i „Neobusom“. Pripremamo ponude za Kineze koji planiraju da organizuju proizvodwu traktora, i holandski VDL, koji je vlasnik „Neobusa“.

Veoma smo zahvalni VIP fondu, to je za nas potpuno novo iskustvo. Da li }e se iz toga ne{to izroditi, sad zavisi od nas.

Ali, to su „vru}i“ kontakti, uvek postoje neki izgledi.

V. Harak

6

BERZA

ponedeqak29.mart2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Izostala martovska groznica Posle petodnevnog uzastopnog pada, berzanski indeksi su samo posledweg dana trgovine protekle nedeqe bili u skromnom plusu. Na nedeqnom nivou posmatrano, Beleks 15 izgubio je 1,61 odsto na vrednosti, dok je pad indeksa Beleks lajn bio 2,21 odsto. Ukupan nedeqni promet od oko 488 miliona dinara bio je neznatno vi{i nego u tre}oj sedmici marta a vi{e od 70 odsto ~inio je promet iz trgovine akcijama, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}.

Pretposledwu martovsku nedequ na Beogradskoj berzi obele`ila je uzdr`ana tra`wa nekoliko najlikvidnijih akcija iz indeksne korpe, ka`e broker KBC Sekjuritisa Ana Jovanovi}. Ta tra`wa, dodala je Jovanovi}, ne uspeva me|utim da zaustavi pad cena i berzanskih

indeksa koji su zabele`ili negativnu seriju od pet uzastopnih dana. „Utisak celog meseca definitivno je odsustvo o~ekivane martovske groznice nakon objavqenih finansijskih izve{taja preduze}a i banaka“, rekla je za Betu Jovanovi} komentari{u}i poslovawe na srpskom tr`i{tu kapitala.

Pojedina~no posmatrano, najve}i promet ostvarila je AIK banka, od 192 miliona dinara, a slede Vino `upa i Kompresor sa 27 odnosno 25 miliona dinara.

Kod obveznica stare devizne {tedwe najvi{e se trgovalo serijom A2013, za 104 miliona dinara, kazala je Cvetkovi} dodaju}i da je ukupan promet obveznicama bio 143 miliona.

Kategoriju dobitnika iz trgovine akcijama ~inili su gra|evinsko preduze}e Napred sa plusom od gotovo 19 odsto, prio-

Akcija AIK banka, Ni{ Vino @upa, Aleksandrovac Kompresor, Beograd 8. oktobar, Svilajnac Energoprojekt holding, Beograd

Posledwa cena 2.947 9.000 1.388 2.595 828

ritetne akcije DIN Fabrike duvana iz Ni{a sa rastom od sedam i po procenata i AIK banka sa nepuna dva. S druge strane, me|u gubitnike su se svrstali Fidelinka sa minusom od gotovo 18 procenata, prioritetne akcije Komercijalna banke sa

Vrednost prometa (din) 191.781.211 27.045.499 25.149.172 19.698.645 14.048.378

gotovo 17 i Velefarm sa gotovo 14 odsto. U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu kretalo se u proseku oko 31 odsto uz, istakla je Cvetkovi}, ponovo intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Broker KBC Sekjuritisa podsetila je i da je sredinom nedeqe zabele`ena ve}a atraktivnost obveznica RS od trgovine akcijama, tako da su du`ni~ke hartije od vrednosti u dva uzastopna dana ~inile vi{e od polovine ukupno ostvarenog prometa. Ona je izdvojila i vest sa korporativnog sektora o godi{woj skup{tini akcionara Imleka zakazanoj za 28. april na kojoj }e, izme|u ostalog, biti doneta odluka o isplati dividende.

ponekad odlazile s Berze – vr{a~ki „Hemofarm“ je najjasniji primer za to.

Glavni broker „Sinteza investa“ Nenad Gujani~i} obja{wava da oskudna ponuda kvalitetnih hartija na Beogradskoj berzi dezavui{e ovo tr`i{te poput nesnabdevenog du}ana koji gubi primat me|u kupcima.

– Najve}e doma}e kompanije nisu se na berzanskom tr`i{tu, {tavi{e, ohrabruju se u wegovom izbegavawu, uprkos tome {to bi wi-

Akcije kompanija koje su nekada bile u dr`avnom vlasni{tvu su najlikvidnije na svim berzama u regionu hova korporativizacija donela mno{tvo pozitivnih stvari u galimatijasu doma}e ekonomije zvanom javna preduze}a – navodi Gujani~i}, i dodaje da „s aspekta stranih portfeqnih investitora, berza koja nema reprezentativne predstavnike iz ve}ine najva`nijih sektora te{ko mo`e biti krajwa destinacija sve probirqivijem kapitalu“. Do kraja godine stvari bi se mogle donekle promeniti

nakon {to je zapo~eta privatizacija javnih preduze}a. Kompanije koje su nekada bile u dr`avnom vlasni{tvu ina~e su najlikvidnije na svim berzama u regionu. NIS }e, tako, biti spreman da u junu ove godine iza|e na berzu, najavio je direktor za pravna i korporativna pitawa te kompanije Roman Kvitko.

Nakon potpisivawa ugovora NIS-a s Vojvo|anskom bankom, on je rekao da bi godi{wa skup{tina akcionara, koja }e biti odr`ana u junu, trebalo da donese potrebna osniva~ka dokumenta, nakon ~ega se o~ekuje izlazak na berzu. Naftna idustrija Srbije je, kako je rekao, izabrala korporativnog agenta u procesu transformacije te kompanije iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko dru{tvo.

– Prelazimo u otvoreno akcionarsko dru{tvo tako da moramo imati novi osniva~ki ugovor, statut i druga dokumenta – rekao je Kvitko, i dodao da su dokumenta poslata akcionarima na usagla{avawe, izraziv{i o~ekivawe da }e rokovi biti ispo{tovani.

Najavqena je i privatizacija Telekoma „Srbija“, nakon ~ega bi i deo akcija te kompanije iza{ao na Berzu. Sli~nim putem }e i beogradski aerodrom.

V. ^vorkov

ZONA EVRA ODOBRILA VELIKU POMO] GR^KOJ

Atina }e progutati ogromne pare Suma od 22 milijarde evra, koju su dogovorili lideri zone evra kao paket pomo}i Gr~koj, }e biti samo privremeno re{ewe, pi{e londonski Ekonomist.

List navodi da }e biti potrebne godine da se poprave gr~ke javne finansije, {to zna~i da }e biti neophodan znatno ve}i fond za spasavawe te zemqe ukoliko se `eli da ona izbegne bankrot.

Ovaj novac, koji bi bio stavqen na raspolagawe u slu~aju da u Gr~koj do|e do kolapsa, mo`da }e biti dovoqan da umiri finansijska tr`i{ta i omogu}i Gr~koj da refinansira dugove, od kojih oko 20 milijardi evra sti`e na otplatu u aprilu i maju. Dogovoreni paket podrazumeva kombinovawe bilateralnih pozajmica i novca od Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF). Zemqe koje tra`e pomo} MMF-a generalno moraju da pretrpe brutalno kresawe javnih izdataka, {to produbquje recesiju.

Da bi se izbegao takav efekat,

MMF obi~no predla`e slabqewe doma}e valute, {to, na`alost, nije opcija za Gr~ku.

Po{to je ~lanica zone evra, kurs wene valute sa glavnim trgovinskim partnerima je fiksan.

Gr~ka ne mo`e da ga devalvira , zbog ~ega joj je za prilago|avawe

Evro na niskim granama Evro se na globalnim deviznim berzama na kraju sedmice donekle oporavio nakon {to je prethodno pao do najni`eg nivoa u deset meseci, dok su akcije na evropskom tr`i{tu pojeftinile, jer investitore ne napu{ta zebwa zbog sve te`ih finansijskih te{ko}a u Gr~koj i jo{ nekoliko ~lanica zone evra.

Evro je u petak na indikativnoj berzi u Londonu razmewivan po kursu od 1,3377 dolara, prema 1,3291 u ~etvrtak u Wujorku.

Zajedni~ka valuta zemaqa zone evra je usled {tetnih po-

sledica gr~ke du`ni~ke krize oslabila prema dolaru od po~etka decembra minule godine oko 12 odsto, kada je na londonskoj i drugim vode}im deviznim berzama razmewivana po kursu od pribli`no 1,51 „amerikanaca“.

Ve}ina analiti~ara ~ije mi{qewe prenosi Rojters ocewuje da }e odluka o pomo}i Gr~koj imati pozitivan uticaj na finansijsku stabilnost zone evra jer }e se, kako navode, smawiti poslovni rizici u toj monetarnoj grupaciji.

Cena nafte porasla zbog jakog dolara

Da li NIS i Telekom spasavaju Berzu?

Akcije Naftne industrije Srbije iza}i }e u junu na Beogradsku berzu, {to }e, smatraju berzanski poslenici, umnogome pomo}i o`ivqavawu srpskog tr`i{ta kapitala.

Tako|e, osim NIS-a, na tr`i{tu bi se ove godine mogle na}i i vlasni~ke hartije jo{ dve velike kompanije koje su za sada u dr`avnom vlasni{tvu, Telekoma i Aerodroma „Nikola Tesla“.

Mala ponuda „kvalitetnog materijala“ – velikog broja akcija velikih kompanija, oduvek je bila najve}a boqka srpskog tr`i{ta kapitala. Ovde se, pogotovo u posledwe vreme, mo`e trgovati jedino akcijama AIK banke, dok ostale hartije potencijalni kupci prakti~no ne mogu da kupe.

Tokom protekle sedmice Ni{kom bankom se trgovalo za oko dva miliona evra, dok je slede}a akcija na listi najprodavanijih istrgovana za ~ak desetak puta mawe para. Koliko je situacija lo{a pokazuje i podatak da se hartijama be~ejskog „Sojaproteina“, {to je, ina~e, jedna od najlikvidnijih doma}ih akcija, tokom jednog dana protekle sedmice trgovalo u vrednosti od tek 100 evra. Kvalitetnih hartija je oduvek bilo malo, a i one su

DNEVNIK

potrebno vi{e od tri godine, koliko je dogovoreno sa partnerima iz Evropske unije, smatraju ekonomisti. Oni procewuju da je Gr~koj neophodna pomo} od 75 milijardi evra, jer }e joj verovatno biti potrebno pet godina da svede svoj buxetski deficit ispod granice od

tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), {to je „plafon“ u EU. Visina kamata }e, prema wihovoj projekciji, u tom periodu porasti sa pet odsto BDP, na 8,4 odsto, kao odraz ve}ih tro{kova emitovawa novih obveznica i refinansirawa starih. Da bi se to nadoknadilo, bi}e neophodna daqe buxetska kresawa. Stru~waci Ekonomista smatraju da }e gr~ka vlada morati da pove}a „osnovni“ buxetski bilans (iskqu~uju}i pla}awe kamata) za 13,5 procentnih poena BDP kako bi pokrila svoj dug, {to }e uticati na rast wene ekonomije. Ekonomisti prognoziraju da }e nominalni BDP Gr~ke biti pet odsto mawi do 2014. godine.

Oni o~ekuju da }e Gr~ka imati dodatnih 75 milijardi evra duga do 2014, kada }e se wena zadu`enost stabilizovati na 153 odsto BDP, {to najboqe pokazuje kolika bi joj finansijska pomo}i mogla biti potrebna.

Sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku poskupela na ne{to iznad 81 dolar za barel, zbog slabqewa ameri~ke valute, {to sirovine sa cenom izra`enom u dolarima ~ini skupqima za investitore koji raspola`u drugim valutama. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u maju je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 56 centi, na 81,09 dolara za barel, dok je evropska „brent“ nafta istovremeno na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 73 centa, na 80,34 dolara za barel, prenela je agencija AP. Glavni razlog za dana{we poskupqewe nafte je slabqewe dolara u odnosu na evro, budu}i da je valuta Evropske unije oja~ala na 1,3372 sa ju~era{wih 1,3277 dolara. „Najva`nija energetska sirovina je poskupela i zahvaquju-

}i tome {to je odluka EU da obezbedi paket finansijske pomo}i za Gr~ku izazvala optimizam na tr`i{tu energenata i podstakla apetit investitora za rizik“, navodi se u izve{taju londonske konsultantske firme „Sakden fajnen{el riser~“.

Cena sirove nafte se u posledwe dve sedmice kre}e na ne{to iznad 80 dolara za barel, dok investitori nastoje da uo~e mogu}e znakove da je globalna tra`wa tog energenta po~ela da raste. Neki analiti~ari o~ekuju da }e tra`wa u SAD uskoro porasti i neutralisati slabu potro{wu u Evropi. „Ameri~ka tra`wa ‘te~nog zlata’ je zasigurno po~ela da se oporavqa, postaviv{i time temeqe za {iri oporavak, uprkos slabosti evropske tra`we“, saop{tila je firma „Barkliz kapital“.

VESTI Moskva kre}e u privatizaciju Ruska vlada ove godine pokre}e novu veliku kampawu privatizacije dr`avne imovine, a prve prodaje krenu}e ve} u aprilu. Direktor odeqewa za privatizaciju ministarstva ekonomije Aleksej Uvarov ka`e da od privatizacije dr`avne imovine vlada o~ekuje da uprihoduje oko 100 milijardi rubaqa (3,37 milijardi dolara), {to je bezmalo deset puta vi{e od neispuwenog privatizacijskog plana za 2009. godinu i ~ak 100 puta vi{e od realnih lawskih rezultata. U plan privatizacije ukqu~eno je 690 akcionarskih dru{tava, od kojih je 150 ve} proceweno i prili~no pripremqeno za prodaju. Me|u najve}im preduze}ima ~ija je prodaja planirana za ovu godinu su osiguravaju}a kompanija Rosgostrahg (na prodaju je 13 procenata), konstruktor metroa Mosmetrostroj (100 odsto), Rudnik soli Tirik (100) i cementara Iskiticement (25 procenata).

„Droga” na prodaju Predsednik Uprave kompanije Droga Kolinska Slobodan Vu~i}evi} potvrdio je da je u toku postupak prodaje te kompanije. Vu~i}evi} je kazao da je kompanija Istrabenz pred bankrotom i da se zato odlu~ila da proda „svoj biser“, odnosno Drogu Kolinsku koja u vlasni{tvu dr`i i srpska preduze}a Grand prom, Soko [tark i Palana~ki kiseqak. On je podsetio i da je slovena~ki Istrabenz imao dobru ideju da napravi naja~u regionalnu prehrambenu industriju, ali je spletom raznih okolnosti, do{la u situaciju da proda „biser svog poslovawa“, mada ne treba da brine promena vlasni{tva nad kompanijom, koja }e nastaviti nesmetano da funkcioni{e. „Droga Kolinska se nalazi u procesu prodaje po tre}i put, a da li }e do}i do prodaje zavisi od ponuda. Proces je u toku, ponude treba da pristi`u“, nagovestio je.

Hrvatska pala {est odsto Kona~ni podaci hrvatskog Dr`avnog zavoda za statistiku pokazuju da je realan pad BDP-a te zemqe u 2009. godini iznosio 5,8 od-

sto. Tako je 2009. godina Hrvatskoj donela rekordno veliki pad BDPa, a zna~ajnije poboq{awe bruto doma}eg proizvoda ne treba o~ekivati ni u prvoj polovini ove godine. Predvo|ena padom nezaposlenosti i negativnim trendovima na tr`i{tu rada, li~na potro{wa }e nastaviti da pada, dok }e nepovoqni trendovi u gra|evinskom sektoru, industrijskoj proizvodwi i smaweni priliv direktnih investicija negativno uticati na investicionu potro{wu. Tako se za ~itavu 2010. godinu o~ekuje pad BDP-a od 0,9 procenata, dok se rast mo`e o~ekivati tek u 2011. godini.

Kona~no dividende „Starbaksa” Svetski lanac kafi}a, ameri~ki „Starbaks“, saop{tio je da }e prvi put od kada postoji isplatiti dividendu, a planira i da otkupi 15 miliona sopstvenih akcija.

Tromese~na dividenda od deset centi po akciji bi}e ispla}ena 23. aprila, akcionarima koji budu vlasnici akcija firme 7. aprila.

Ostale isplate dividendi mora}e da odobri upravni odbor kompanije. „Starbaks“ je ranije saop{tio da planira da ubudu}e za isplatu dividendi izdvaja 35 do 40 odsto ~istog profita. Ve}a potro{wa posetilaca kafi}a doprinela je rastu prometa prvi put za vi{e od dve godine. Dobri rezultati su tako|e i rezultat slabog perioda prethodne godine sa kojim se porede. Prihodi su za tri meseca, do kraja decembra, porasli za ~etiri odsto.

„Fijat” misli na Italiju Direktor „Fijata“ Ser|o Markione je odbacio kritike da partnerstvom sa ameri~kim „Krajslerom“ zanemaruje interese italijanske privrede. „Fijat nije oti{ao u inostranstvo bez razloga i svakako nije zaboravio Italiju.

Mi smo tamo kako bi u~inili kompaniju jo{ ja~om“, rekao je Markione i dodao da `eli da „Fijat“ postane va`an „igra~“ u svetu da bi mogao da opstane na nestabilnom tr`i{tu automobila.

Fijat je pro{le godine preuzeo 20 odsto akcija Krajslera i potpisao ugovore o strate{kom partnerstvu u Kini i Rusiji.

Zavod i Ministarstvo ukrstili nadle`nosti?

Kompanija "Alas Rakovac" nije dobila odluku Vrhovnog suda kojom je poni{tena odluka o rekultivaciji Ledina~kog jezera, kazao je ~lan Upravnog odbora ove kompanije @eqko Dragovi}, nagla{avaju}i da sud o tome ni ne treba da obavesti kompaniju, jer "Alas" nije strana u sporu. Saglasnost na

projekat, koji podrazumeva rekultivaciju jezera, donela je Vlada Srbije, ka`e Dragovi}, po{to je Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine odobrilo projekat kompanije. Zbog toga Dragovi} ka`e ne mo`e da komentari{e odluku suda ukoliko je zaista doneta presuda na {tetu projekta.

Jalova odbrana

MZ Ledinci `alila se na projekat "Alasa" jer uslove za va|ewe kamena, prema tvrdwama MZ, nije propisao Zavod za za{titu `ivotne sredine, ~iji je to bio posao.

Umesto Zavoda uslove za rekultivaciju jezera kompaniji "Alas Rakovac" je postavilo Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine. Z. D.

Najezda voza~a `eqnih parkirawa gde god za to na|u mesto, nagnala je i jednog Novosa|anina da prekopanu budu}u zelenu povr{inu ogradi plasti~nim gajbicama..

Ipak, ~ini se da je ona na jednom delu popustila, pa se izvesni xip ve{to uglavio na prilazu. Ostatak zemqe pod gajbama mo`da u aprilu i ozeleni. A mo`da i bahatost postane ka`wiva...

S. T.

Novosadska ponedeqak29.mart2010.

Kad kom{ija ne pla}a ra~une

J

"diskaunt" na ve{ ma{ine, u "Dnevnikovim" trafikama kinder jaje ko{talo je 10 dinara, a u "Stoteksu" davali tepihe po fabri~kim cenama.

Tih dana Peres de Kueqar proglasio je nezavisnu Namibiju koja je tako postala 160. ~lanica UN (na sve~anosti Jugoslaviju predstavqao Janez Drnov{ek), tenkovi su ~uvali mir u Transilvaniji, u po`aru u Wujorku stradalo je 87 osoba, a golobradi Milo \ukanovi} u Titovom Vrbasu predstavqao je "program budu}nosti"... U Novom Sadu ponovo je pokrenuta pri~a o ispravnosti vode koju pijemo. Inspektori su tvrdili da je vodovod prqav, predsednik gradske vlade i pokrajinski ministar za ekologiju posetili su "Vodovod i kanalizaciju" gde je ustvr|eno kako se nema "sredstava" za opremawe savremene laboratorije za kontrolu ~isto}e vode, dok su sa skup{tine SIZ-a za zdravstvo stigli ne{to umiruju}i tonovi.

Tamo je re~eno da voda nije kancerogena, a da je zabuna nastala zbog izve{taja iz 1980. i to onog koji se odnosi na dunavsku vodu. Ra{omonijada je nastavqena.

Na Limanu, na uglu Balzakove i Narodnog fronta kamion je raspalio u autobus, u Futogu je gostovalo "Indeksovo radio-pozori{te", najstariji sportski kolektiv u zemqi Streqa~ka dru`ina "Novi Sad 1790" proslavio je dva veka postojawa, a vrlo lo{a Vojvodina, odbranom ^ede Marasa, na penale pobedila sarajevski @eqezni~ar. Sini{a Mihajlovi} dobio je `uti karton...

D. Apro

V REMEPLOV

„Balska haqina” kod dunavskog pristani{ta U~enice Vi{e devoja~ke {lole priredile su 29. marta 1906. godine de~ju pozori{nu predstavu. One su pripremile grupu osnovne {kole

za izvo|ewe dva komada. Prvi "Balska haqina" bio je posrbqena nema~ka pripovetka za stariju decu, a drugi "Dete na{ih dana" te-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

edan stanovnik Mokraw~eve ulice na Detelinari ~itav vikend bio je bez struje i to zato {to wegov kom{ija prethodno nije redovno pla}ao ra~une (?!) jerbo, kada su majstori iz "Elektrovojvodine" do{li da mu ponovo prikqu~e struju, napravili su kurc{lus i u stanu maleroznog redovnog plati{e.

Me|utim, oni nisu mogli da poprave kvar jer se, kao {to se to dalo pretpostaviti ispre~ila razlo`na birokratska prepreka: popravka je bila u nadle`nosti "Stana". E sad, po{to ta situacija nije bila dovoqno komplikovana, isplivao je jo{ jedan zna~ajan podatak: "Stan" vikendom, nalagali su propisi iz prvog kvartala 1990. godine, na teren {aqe samo de`urnu ekipu u ~ijem sastavu elektri~ara jednostavno nema. Koordinacija javnih slu`bi novaca vredi!

I dok je junak s Detelinare sedeo u mraku, gradska privreda se uru{avala. Polako, ali sigurno.

U zavr{nom obra~unu za 1989. godinu pisalo je da su 88 novosadskih kolektiva ustvari gubita{i koji su uspeli da naprave minus od 123 miliona nema~kih maraka.

Prose~na plata u "Rafineriji" marta 1990. godine bila je 1.400, a u "Centroslavija-marketingu" 220 "novih" dinara. Ipak, za te pare, u prodavnici "Kqu~-{ik" moglo se kupiti celih 11 pari hulahopki jer je martovska rasprodaja davala (la`nu?) nadu umiru}oj radni~koj klasi. Hroni~ari su svakodnevno javqali o sni`ewima cena u gradu, pa je ostalo zabele`eno da je u "Zvezdi" udaren

Foto: R. Hayi}

meqio se na istoimenoj pripoveci An|elije Sandi}. Predstava je igrana pred prepunom velikom dvoranom gostionica na dunavskom pristani{tu i, uprkos niskim cenama, donela izuzetno velik prihod - celih 300 kruna. Ovaj novac namewen je bio siroma{nijim u~enicima Vi{e devoja~ke {kole. Prire|iva~i predstave odlu~ili su da nastave rad, jer, kako su pisale, lokalne novine "ovakva `ivopisna prizorja uti~u i na decu i na wihove roditeqe, a nastavnicima olak{avaju wihov vaspitni zadatak".

N. C.

OTVOREN KLUB SKC „NOVI SAD“

Krov za „Fabriku” alternativne kulture Nakon 17 godina bez programskog prostora, Studentski kulturni centar „Novi Sad“ otvorio je u petak uve~e klub „Fabriku“ koji }e u narednom periodu biti „krov nad glavom“ za wihove programske

aktivnosti. Klub je sme{ten u nekada{wi magacin „Vr{a~kih vinograda“, a na 500 metara kvadratnih odvija}e se raznolike manifestacije kulture koje organizuje Studentski kulturni centar „Novi Sad“.

Vrata su otvorena manifestacijom „Pokretna i nepokretna imovina“, druga po redu tog tipa, gde su se mnogobrojnim posetiocima predstavili sastavi kojima je SKCNS u prethodnom perio-

du objavio albume. Na binu su prvi iza{li „Brikheds“, a zatim „Grate“, „Dogz“,“[oplifters“, „Neozbiqni pesimisti“, „Blickrig“, „Novembar“, i negde oko sat iza pono}i na stejx su iza{li legende pank

scene Novog Sada „Ateist Rep“.

Posetioci, koji su me|u prvima stigli do „Fabrike“, uz kupqenu kartu dobili su na poklon DVD disk sa snimkom pro{logodi{weg koncerta „Pokretna i nepokretna imovina“.

U „Fabrici” u narednom periodu }e se odvijati brojni kulturni programi, koncerti, izlo`be, pozori{ne predstave i performansi, a iz Studentskog kulturnog centra “Novi Sad” se nadaju da }e uz „Manualov muzej zaboravqenih umetnosti” i druge magacine koji su podobni za kulturne sadr`aje, cela Kineska ~etvrt na taj na~in postati svojevrsni novosadski „Art kvart”.

SKC NS do sad je organizovao 1.000 koncerata, 600 govornih programa, 280 izlo`bi, sedam pozori{nih predstava i izdao 15 kwiga, 12 strip-albuma, 36 muzi~kih izdawa. Narednih dana planirano je da se organizuje javna proba u novom klubu, kako bi se predstavile sve mogu}nosti ovog prostora.

N. V.

RADNICIMA „NEOBUSA” SVE ^ESTITKE

Tanke koverte za vrhunske autobuse Novosadska fabrika autobusa "Neobus"danas }e se predstaviti na Beogradskom sajmu , kada }e biti uprili~ena sve~ana dodela sertifikata me|unarodnog standarda kvalitata ISO 9001 , dobijena od nema~kog insituta TUV, saop{teno je iz preduze}a.

Poslovodstvo }e izvestiti i o poslu decenije vrednom 20 miliona evra, koji podrazumeva proizvodwu 450 autobusa tipa Leksio u saradwi s holandskim proizvo|a~em VDL iz Ajdhovena.

Ovaj posao podrazumeva i zapo{qavawe 60 radnika. Na sajmu }e biti predstvaqeni i "Neobusevi" midibusevi za visoki turizam izgra|eni na originalnoj visokopodnoj "Neobusovoj" {asiji. Poslovostvo "Neobusa" na Beogradskom sajmu treba da obavesti i o planovima i ugovorenom izvozu, ka`e se na kraju saop{tewa.

Ovakvi poslovni rezultati ne prate, na `alost, redovnu isplatu plata. Zaposleni su ove godine dobili prvi deo januarske plate i regres. Drugi deo za januar o~ekuje se ovih dana. Predsednik sindikata u

firmi, po drugi put izabran za tu funkciju Milan [u{tum ne `eli da pri~a o tome, a za pri~u nije preterano raspolo`en ni [u{tumov {ef, predsednik Samostalnog odbora sindikata metalaca Novak Vasi}. Po wima, verovatno, u preduze}u sve {tima, kada je radni~ki standard u pitawu. "Neobus" je, poznato je, jedina firma u gradu, ali verovatno i {ire, gde zaposleni uprkos neredovnosti u isplati zarade, ne smeju da unose hranu u krug fabrike, ve} doru~ak moraju da kupuju u randi~kom restoranu.Unos

hrane, zabrawen je, navodno zbog mogu}nosti pojave glodara u fabri~ke pogone.

Sindiklani "menaxeri" jo{ od {trajka od pre vi{e od pola godine nisu uspeli da se dogovore s poslodavcem oko visine cene rada, pla}awa prekovremenih sati i drugog.

Poznato je da su plate radnika u proizvodwi male i da za vi{e desetina prekovremenog rada, uz redovni rad, li~ni dohoci nisu ve}i od 24.000 dinara. Na `alost o ovome ne `eli javno da pri~a ni direktor "Neobusa" Radenko Kosti}, kojeg smo ju~e zvali da bi saznali koliko je radnika na bolovawu zbog ovakvih uslova rada i da li nizak standar zaposlenih se odra`ava na uspe{nost u radu.

Me|utim, radnicima "Neobusa" pripadaju ~estitke, jer s malim stanardom, prave autobuse vrhunskog kvaliteta.

Z. Deli}

Izlo`ba „Du{a u qusci” Izlo`ba “Du{a u qusci” skulptura od quske jajeta, autora Vladimira Krav~enka odr`a}e se sutra u 18 sati u sve~anom holu Vlade Vojvodine.

Q. Na.

Sutra spremawe Salajke Sutra u podne Savet Mesne zajednice “Salajka” organizova}e akciju ~i{}ewa porostora na uglu [ajka{ke ulice i Sentandrejskog puta. Salaj~ani }e o~istiti i ozeleniti lokaciju gde treba da bude postavqeno de~je igrali{te. I. S.

Pokloni za Dom u Veterniku Na "Uskr{wem va{aru", koji traje do petka, 2. aprila na platou ispred Gradske kafane na Spensu, od sutra }e biti pokrenuta akcija darivawa dece iz Doma u Veterniku. Organizator "Uskr{weg va{ara" SPC "Vojvodina" apeluje na sugra|ane da na {tand Doma donesu poklone .

A. V.

Grafika Sne`ane Petrovi} Izlo`ba grafike Sne`ane Petrovi} bi}e otvorena danas u 19 ~asova u galeriji Saveza udru`ewa likovnik umetnika Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 9. Izlo`ba }e biti otvorena do 10. aprila svakog radnog dana od 10 do 18 ~asova i subotom od 9 do 13 sati. B. P. P.

Most bez ulegnu}a Ulegnu}a u kolovozu na mostu na Stra`ilovu su otklowena i ujedno je asfaltirana pe{a~ka staza. Kako saznajemo u karlova~koj op{tini time su ste~eni uslovi za tehni~ki prijem i dobijawe upotrebne dozvole. Krajem pro{le godine prime}ena su ulegnu}a od nekoliko santimetara u asflatu na tom mostu koji, iako izgra|en u septembru 2008. godine, jo{ nije dobio upotrebnu dozvolu. Prema mi{qewu nadle`nih, do ulegnu}a u kolovoznom zastoru do{lo je zbog slegawa kamenog nasipa, ali to nije ugro`avalo stabilnost konstrukcije. Pare za gradwu mosta, 9.438.374 dinara, izdvojio je Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine.

Z. Ml.

OD APRILA NA BAZENIMA „SPENSA”

Rekreacija za biznismene

Rekreativni program za poslovne qude startuje od 1. aprila na Spensu, a on }e podrazumevati kori{}ewe bazena utorkom i ~etvrtkom ili ponedeqkom, sredom i petkom od 6.30 do 7.30 sati. Cena po smeni je 160 dinara. Nakon plivawa, po `eqi korisnika, na „Spensu” nude kvalitetan doru~ak u Gradskoj kafani po ceni od

150 do 280 dinara. Rekreacija se mo`e obavqati dva ili tri puta nedeqno sa doru~ka ili bez. Osam dolazaka na bazen mese~no staje 1.280, a 12 dolazaka 1.920 dinara.

Kori{}ewe bazena se napla}uje unapred na osnovu predra~una, a doru~ak na kraju meseca. Vi{e informacija mo`e se dobiti na broj telefona 6613 - 771. B. M.

c m y

Kaquga ~eka renesansu?

Jedna stvar je op{te poznata, a to su, zapravo, dve stvari. Novom Sadu fali i zelenila i parkinga, a upravo ova kaquga ispred Elektrotehni~e {kole u Futo{koj ulici mogla bi da postane doma}in biqnom svetu ili betonskoj plo~i za ostavqawe automobila.

U prvoj varijanti, ovaj deo ulice bi `ivnuo i postao kudikamo

urednji i primereniji obrazovnoj ustanovi u blizini, dok bi drugo re{ewe verovatno opredelilo voza~e da automobile ne ostavqaju na putu sa upaqena “sva ~etiri”, strepe}i pri tome da im za “kratko” vreme wihovog odsustva u posetu ne do|e “~eli~ni kow sa pipcima”, u narodu poznatiji kao pauk.

B. M.

Radnici “^isto}e” u ponedeqak }e odnositi ba{tenski otpad sa Telepa. Spakovani otpad treba izneti pred ulaz do {est sati. Kontejneri za krupni otpad do ponedeqka }e stajati na podru~ju Mesne zajednice “Veternik”. Bi}e postavqeni u Omladinskoj ulici kod pijace, na uglu ulica Vojvode Bojovi}a i Vojvode Putnika, kod Belog dvora na po~etku Dunavske ulice, u ulici Kraqa Petra kod stadiona i kod ambulante u Ulici Vuka Karaxi}a. Od ponedeqka do srede, 31. marta, krupni otpad bi}e odno{en iz Futoga. Kontejneri }e stajati na uglovima ulica Petra Me}ave i Dunavske, Toze Markovi}a i Industrijske, Rumena~ke i Cara Lazara, Milana Nikoli}a i Sowe Marinkovi}, i Romanijske i Branka Radi~evi}a.

I. S.

DNEVNIK

EKONOMSKA KRIZA ODUZIMA MLADIMA NAJLEP[E TRENUTKE

[kolske ekskurzije sve ve}i luksuz Jo{ jedna od `rtvi polo`enih na oltar ekonomske krize je i {kolska ekskurzija koju sve vi{e roditeqa ne mo`e da priu{ti svojoj deci. Da bi se organizovala ekskurzija, po novom zakonu i pravilniku, za putovawe bi trebalo da se prijavi 60 odsto |aka po odeqewu. Tako }e prole}ni odlazak na put s razredom, u pojedinim {kolama, biti doveden u pitawe, ~ak i za one |ake ~iji roditequ mogu da plate. U vangradskim naseqima ovaj udar krize posebno je o~itqiv.

- Roditeqi u na{oj {koli nisu zainteresovani za ekskurzije jer su im preskupe. Kad smo ih anketirali videli smo da je samo mali broj wih spreman da po{aqe decu

grada – rekao je za “Dnevnik” direktor Osnovne {kole “Sveti Sava” iz Rumenke Svetozar Kozarov.

Kada je re~ o {kolama u gradu, tu je situacija raznolika. Pojedine {kole ne}e imati organizovane ekskurzije poput Saobra}ajne {kole, ali ima i onih kod kojih }e neki razredi i}i, a drugi ne, kao {to je slu~aj s Osnovnom {kolom “Ivo Lola Ribar”.

- Zainteresovanost za ekskurzije je definitivno mawa nego pro{le godine. Po na{oj anketi 50 odsto roditeqa se pozitivno izjasnilo, ipak to zna~i da u nekim razredima nema dovoqno prijavqenih, tako da, na primer, od ~etvrtih razreda dva odeqewa idu u {kolu prirode, a dva ne idu. Na

„^ISTO]A” ODNOSI BA[TENSKI OTPAD

Spremawe Telepa, Veternika i Futoga

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak29.mart2010.

Foto: R. Hayi}

8

Papreno inostranstvo U cenovniku turisti~kih agencija za {kolska putovawa oduvek su najskupqe sredwo{kolske ekskurzije. Da bi u~enici oti{li u inostranstvo sa {kolom roditeqi moraju da izdvoje od 150 do 450 evra, a kada se na to doda i xeparac, za realizacuju ovog putovawa mnogima ne poma`e ni to {to se mo`e otpla}ivati na rate. na putovawe sa {kolom. ^ak se ove godine samo jedno dete prijavilo za zimovawe. Kako ne bi ba{ ostali na tome da nigde ne vodimo decu, poku{a}emo da organizujemo jednodnevni izlet brodom do Beo-

odluku o prijavqivawu za ekskurziju je uticalo i to {to se putovawe ne otpla}uje vi{e na devet, ve} na mawi broj rata, tako da ni to {to su u~iteqi umawili svoju nadoknadu za vo|ewe ekskurzije nije

Mladi sawaju dan kada }e da se otisnu u svet

pomoglo – objasnio je direktor ove {kole Milorad ^udi}.

Ista situacija je i s Tehni~kom {kolom “Mileva Mari} Ajn{tajn” u kojoj ~ak ni svi |aci zavr{nih razreda ne}e i}i na, za wih veoma va`nu, matursku ekskurziju. Kako ka`e direktor {kole Stanko Mati} ~ak ni pored toga {to se na ekskurzije ne ide svake godine, kao pre, nisu svi razredi uspeli da se organizuju.

- Roditeqi sve mawe novca imaju da svoju decu po{aqu na ekskurziju i pogotovo mi je `ao u~enika koji ne}e i}i na matursko putotovawe, koje se de{ava jednom u `ivotu i neponovqivo je, ali takva

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

je situacija. Oni razredi koji su uspeli da se organizuju i}i }e na prole}e devet dana u [paniju, ali oni prethodnih godina nisu i{li nikuda ve} su {tedeli za ovaj put– ispri~ao je Mati}.

Ono {to se pokazalo, po re~ima Mati}a, direktora i predsednika Aktiva direktora sredwih {kola, je to da u posledwe vreme zbog sve slabijih primawa roditeqa oni svoju decu mogu samo jednom ozbiqnije da po{aqu na putovawe tokom sredwe {kole. To da se i posledwi novac daje na decu va`i i daqe, ali ekskurzije vi{e ne spadaju u taj paket.

A. Vidanovi}

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Lana, Mina, pa Nikolina Devoj~ice: Lana - Mirjane i Milana Mandi}a, Mina - Nata{e Kija~ki i \or|a Dou`i}a, Nikolina - Dragane i Ilije ]ori}a, An|ela - Zdravke i Miroslava Drqa~e, Marija - Slavice Davidovi} i Dejana Dimitrijevi}a, Emilija - Milane i Dragana Jovanova, An|elija - Vidosave i Aleksandra Mirkova, Jana - Sawe i Zorana Topi}a, Nevena - Natalije i Mileta Lazuki}a, Tin Jue Nina - Ivane Petkovi}-Jang i Ksio Janga, Lana - Dragane i Dragana Obradovi}a, Viktorija - Zorice Stefanovi} i Simeuna Petrovi}a, Anastasija - @eqane i Petra Boji}a, Sawa - Mirjane Govor~inovi} i Bo`e Mijatova, Nina - Svetlane Radeka-^avar i Nikole ^avara, Ana - Marijane i Aleksandra Mateji}a, Emilija - Borke i Qubomira Zastavnika, Sara - Marije i Zorana Topuzovi}a, Anastasija - Dragane i Aleksandra Babi}a, Ela - Dragane i Dragana Petri}a, Ma{a - Mirjane i Rajka Vajagi}a, Duwa - Biqane i Roberta Buza{a, Senka - Qubice i Zorana Kozarova, Lara - Mirjane Duji}-Vilovski i Aleksandra Vilovskog, Edit - Piro{ke Takari~ i Edvarda Kurcinaka, Nika - Ane Markovi} i Milana Xudovi}a, Bianka - Andriane i Roberta Galodaia, Sara - Jelene i Pe|e Radinovi}a, Jovana -

Olivere i Vuka{ina Ni{avi}a, Branislav - Dragane i Borislava Penezi}a, Tijana - Branislave i Milana Rosi}a, Sofija - Sne`ane i Vladimira Stanisavqevi}a, Hristina - Ivane i Aleksandra Zubi}a, Una - Sne`ane i Neboj{e [urlana, Nata{a - Biqane i Neboj{e Spasi}a, Sta{a - Jelene i Dragana Stamenkovi}a, Lenka - Sofije Stankovi} i Gordana Kurbalije, Jovana - Zorane i Jovice Vlaisavqevi}a, Neda - Anite i Save Igwati}a, Milica - Gorice Gaji} Mi}unovi} i Du{ana Mi}unovi}a, Katarina - Anastazije Aleksandrovi}-Bekvalac i Dragana Bekvalca, Milica - Mare Te{i} i Miwe Kuzmanovi}a, Marija - Bojane i Vjekoslava \orema, Ena - Milice i Dejana @ur`ulovi}a, @anet - Harmine i @olta Kinke, Reka - Izabele i Geze Gombara, Dejana - Maje i Dejana Ili}a, Lenka - Sowe i Dalibora Karanovi}a, Una - Jelene i Nikole [arovi}a, Ivana - Mirjane i Milana Kosanovi}a, Selmina - Sukrete Sapi i Ersana Morine, Milica - Dragane i Vladimira Vojnovi}a, Lana - Marine i Ivana Zdravkovi}a, Izabela - Gabriele i Rolanda Gile, Jovana - Milice i Stanka Penoa, Jelena - Vesne i Radovana Vidi}a.

Ven~ani: Elvira Kurdali i Branislav [trbac, Nade`da Raki} i Igor Ksion`ik, Kristina Krstin i Gojko Deli}, Biqana Mr|a i Vladimir Avramov, Sawa ]ur~in i Lazar Poletan, Dragana Leki} i Boris Jeli}, Jelena Mu~alov i Miroslav Dinki}, Nada Stojanov i Marko Ivezi}.

Umrli: Rajka Kozomora ro|. Jagodi} (1927), Gustav Horvat (1953), I{tvan Hartig (1944), Spomenka @ivkovi} ro|. Rogan (1956), Tome Stojanovski (1942), Aleksandar Jovanovi} (1936), Jovanka Jovin ro|. Vuki} (1930), Du{an Petrovi} (1940), Momir Peuli} (1946), Vladimir Tama{ (1949), Jelena Popmihajlov ro|. Trbovi} (1942), Branko Vidi} (1947), Ru`a Stojkov ro|. Dan (1925), Antal Linka (1947), Mira Kurjakov ro|. Savi} (1911), Pavle Ban (1939), Tomo Sokolovi} (1940), Zagorka Bulatovi} ro|. Egi} (1935), Qeposava Pani} ro|. Josipovi} (1933), Vukica Davidovac ro|. ]ur~in (1930), Stanoje Stavri} (1948), Stana Ni{evi} ro|. Milakovi} (1921), Radoslav Berar (1928), Kata Nenadovi} ro|. Ivkovi} (1925), Danica Kaplarski ro|. Ni}in (1920), Vojislav Vuki} (1968), Stanko Zlatkovi} (1936), Vladimir Ninkov (1938), Sne`ana \or|evi} (1940), Imre Palinka{ (1955), Ilonka Nemet ro|. Ki{ (1931), Marija Bewak ro|. Kle{i} (1929), Slavinka Milovanov ro|. Milanov (1919), Lazar Seni} (1939), Miroslava Lazi} ro|. Stoj{i} (1932), Sava Davidovi} ro|. Milinovi} (1920), Valerija Baroka Andra{i ro|. Andra{i (1960), Vesela Crveni ro|. Mani} (1936), \uro Fr~ek (1932), Savka Marjanovi} ro|.

Bawac (1936), Du{an Peki} (1949), Lazar Dobrosavqev (1934), Rajka Laganin ro|. Raco (1916), Jelka

@arko, Branislava i }erkica Jovana Rusov

Buqi} ro|. Simi} (1931), Milan Hrgi} (1948), Stanko Vojnovi} (1939), Stevo Grmu{a (1934), Marija Vitez ro|. Karoq (1948), Stojan Poqanski (1922), Qubica Mili} ro|. Bo`ovi} (1940), Milivoje Jani~i} (1927), Branislava Rosi} ro|. Bi~anski (1953), Olivera Majki} ro|. Jovovi} (1957), Milena Kostadinovi} ro|. Maksimovi} (1946), An|elko Bara} (1933), Budimka Tucakov ro|. Stevanovi} (1929), Julka Luki} ro|. @arkovi} (1941), Mi}an Radovi} (1937), Milorad Dedijer (1954), Mika Stojanov (1935), Ru`a Ru`i~ka ro|. ^olakovi} (1952), Ana Vukadinovi} ro|. Vukadinovi} (1926), Du{an Gaji} (1943), Dostana Bubowa ro|. Tonti} (1941), Dragan Timoti} (1955), Stojan Vojinovi} (1954), \er| Galfi (1922), Sava Vukovi} (1940), Jovan Ze~ak (1949), Du{an Kecman (1952), Jano{ Bartok (1949), Radenko Jevti} (1941), Savka Kova~evi} ro|. Puva~a (1954), Ninko Antoni} (1943), Dragica Vojinovi} ro|. Renovica (1926), Milun Milenkovi} (1938), Anica Rama~ ro|. Tominac (1942), Milo{ Tasi} (1941), Nada Markov ro|. Bo`i} (1924), Saveta ]ur~i} ro|. Kozarev (1919), Jano{ Kova~ (1924), Vera Staki} ro|.

Vujanovi} (1929), Nikola \uri} (1939), Ludmila Gregor (1928), Milinko Gutovi} (1938), Mihailo Pej~i} (1927), Milan [ikoparija (1943), Smiqka Stojkov ro|. Solarov (1927), Racko Radi} (1948).

De~aci: Atila - Marie i Atile Kowa, Ilija - Jelene i Radoslava Jojki}a, Du{an - Milane i Novaka Radanovi}a, Stefan - Danijele i Mi{e [ipo{a, David - Danijele i Kristiana Predojevi}a, Vuk Jelice Ma~ki} i Save Mirilovi}a, Dragan - Dragane i Aleksandra Tomi}a, Ogwen - Zorice i Zorana Bugarskog, Aleksandar - Bojane i Zorana Vu~kovi}a, Lazar - Jovane i Bratislava Jela~e, Vawa - Marijane i Gojka Petrovi}a, Du{an - Nade i Branislava Lovrea, Buwamin - Mersine Hoti i Gzima Plavcija, David - Tatjane i Aleksandra Petkovi}a, David - Ivane i Frawe Grce, Aleksa - Gordane i Gorana Jakovqevi}a, Mihajlo - Biqane i Branislava Mirkova, Nikola - Qubice i @arka Pa{ina, Mateja - Sawe Dejanovi} i Nenada Jovanova, Lazar - Milene i Nikole Novakovi}a, Strahiwa - Sawe i Neboj{e Arkule, Andrej - Jelene i Alberta Re`uka, Teodor Vuk - Ane i Milana Joki}a, Vojislav - Marine i Vasilija Savi}a, Vuka{in - Ane [etraj~i} Tomi} i Vladimira Tomi}a, Nemawa - Qiqane i Sa{e Mihi}a, Uro{ - Jelene i Velibora Vuksi}a, Nikola Vesne i Marka Vlaisavqevi}a, Ivan - Natalije i

Aleksandra Vasili}a, Novak - Tawe i Baneta Jandri}a, \or|e - Livie i Borisa Balaneskoa, Andrej - Jelene i Vase Radi}a, Pavle - Tawe i Ne{ka Kecojevi}a, Lazar - Gordane i Branislava Mili}evi}a, Oleg - Deane i Sa{e Ba{aragina, Milan - Rajke i Dragana Grozdani}a, Mom~ilo Vesne i Aleksandra Iskrina, Veqko - Tatjane i Sa{e Simi}a, Strahiwa - Aleksandre i Tihomira Leti}a, Nikola - Jelene i Miodraga Jovina, Milisav - Dra`enke i Lazara Kmeki}a, Milan Vesne i Predraga Mi{qenovi}a, Vawa - Aleksandre i Sr|ana Ra{eti}a, Dimitrije - Ivane i Aleksandra Nedeqkovi}a, Sava - Jelene i Radoslava Ilki}a, Viktor - Svetlane i Sr|ana [krbi}a, Milo{ - Dragane Kova~evi} i Sini{e Stameni}a, \or|e - Suzane i Tomislava Lovasa, Bogdan - Gordane Karan i Aleksandra Stipanovi}a, Adam - Angele ^anadi Kokai i Arpada ^anadija, Ivan - Mirjane Prodanovi} i Vladimira Pa|ana, Nikola - Jasmine i Branislava Brbakli}a, Viktor - Aleksandre i Jovice Laki}a, Mario - Marie i Roberta Puckoa, Uro{ - Tijane i Nenada Milosavqei}a.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak29.mart2010.

9 Foto:S. [u{wevi}

c m y

DNEVNIK

PRODAVCI ROBE IZ MA\ARSKE POSLUJU NA LERU

Tanki bu|elari ne prave promet Drasti~an pad prometa robe iz Ma|arske posledwih meseci, prema re~ima trgovaca za tezgama na novosadskim pijacama, nije prouzrokovalo ukidawe viza i otvarawe granica prema zemqama {engenskog sporazuma, ve}, pre svega, oni razloge vide u sveprisutnoj besparici me|u Novosa|anima.

U periodu od ~etiri dana, trgovkiwa robom iz inostranstva na Limanskoj pijaci P.D. tezgu nije ni otvarala. Tek u petak u jednoj nedeqi izlo`ila je prvu ikebanu konditorskih, kozmeti~kih proizvoda i ku}ne hemije.

- Daleko je gore sada nego prethodnih godina, i ne isplati se ni dolaziti kada je lo{e vreme. Ipak, mislim da pad potra`we nije izazvalo ukidawe viza, ve} kriza. Fale kupci.

Nema ih. Problem je i {to da bi opstao na pijaci, mora{ da ima{ svega, a tro{kovi su ogromni. Ovaj posao je sada totalno neisplativ – objasnila je ona. Dnevni pazar, kako tvrdi,

prete`no je zasnovan na prodaji slatki{a i ku}ne hemije, od kojih je ~ista zarada minimalna. “Milku” od 100 grama nudi za 70 dinara, a nes kafu za 430 dinara – {to je za 20 dinara jeftinije nego kod kolege za tezgom na po~etku reda. Najbo-

Cene proizvoda na svim novosadskim pijacama: ~okolade 100 gr 60-70 din kocka-supe (pak) 80-90 kinder jaje 60 din toalet papir 40-150 nes kafa 250 gr 430-450 din maramice (pak) 40 vir{le kg 220 din dnevni ulo{ci 80 kobasice kg 500 din mleko za telo 180-300 sir trapist kg 450 din dezodoransi 180-250 sir za mazawe 70-150 din paste za zube 70-100

din din din din din din din

qe prodaje, kako tvrdi, domestos za 150 dinara, ali i litarsko pakovawe lenora koji ko{ta 160 dinara.

Saglasan sa razlozima slabog prometa, za tezgom ni`e Steva Makedonac ka`e da je ube|en da ukidawe viza nikako

ne}e uticati da kupci odustanu od kupovine proizvoda iz Ma|arske. Tezu potkrepquje parolom “Ko mo`e da otputuje u {oping, taj je to i do sada radio”.

- Otkud qudima 1000 evra da idu da pazare preko granice.

Po sitnice }e uvek do}i na pijacu. Sada se, izgleda, ni za to nema para! Jako je lo{e. Ve}

pune dve godine se borimo sa padom prometa – tvrdi Steva, i ujedno na pitawe kupca kod tezge obja{wava da rolnu toalet papira ko{ta 40 dinara. Za “Dnevnik” ka`e da je to roba koja kod wega najboqe ide. Potrep{tine za toaplet hit su i kod wegovog saborca za kom{ijskom tezgom na Limanskoj pijaci G. S. Prodaju se, obja{wava, i konzerve ribe za 50 do 80 dinara, ali i vc papir koja staje od 50 do 150 dinara. Ipak, ka`e da “Bref” za toalet nema konkurenciju kad je re~ o prodaji. On ga nudi za nov~anicu sa likom Nikole Tesle.

- Ne ide, ne ide pa stane – tvrde i trgovci robom {iroke potro{we iz Ma|arske na Ribqoj pijaci. Prodava~ica Marija re{ewe vidi samo u poboq{awu materijalne situacije Novosa|ana. “Da narod ima para, i nama bi bilo boqe”, kazala je i dodala da su za to pravi pokazateq dani uo~i Nove godine. Promet je, tvrdi, bio toliko slab, da nije ni osetila pretprazni~no raspolo`ewe.

Smatra da se od tada jo{ ni{ta nije popravilo.

Pesimisti~ne prognoze i vi|ewa situacije, trgovci potkrepquju i tvrdwama da je pija~arina veoma skupa sa obzirom na to da kupaca nema. Ne kriju i da im je zime ve} dosta i da se sve ti{e nadaju nekim boqim danima.

S. Tanuryi}

U „Akademi” po znawe jezika Od 6. aprila „Akademi“ organizuje intenzivne kurseve engleskog, nema~kog i ruskog jezika.To su kursevi od dva ~asa dnevno, odnosno 40 ~asova mese~no. Idealni su za sve one koji `ele da obnove znawe ili da rekordnom brzinom na-

u~e novi jezik. Cena kurseva je za 50 posto ni`a od cene redovnih kurseva.

Za{to u~iti engleski, nema~ki i ruski jezik? Engleski je jezik broj jedan u svetu i to }e ostati jo{ dugo. Nema~ki je jezik kojim, kao ma-

IAKO JE PRO[LU GODINU ZAVR[IO U PLUSU

„Parking” di`e cene i zapo{qava nove Pro{la poslovna godina bila je uspe{na za preduze}e „Parking servis“ jer je zavr{ila u plusu, a deo prihoda je, kao i obi~no, kroz komunalne takse vra}en gradu.

Prema ciframa koje se nalaze u programu poslovawa „Parking servisa“ za ovu godinu, koji je usvojila Skup{tina grada, prihodi u 2008. godini bili su oko 241 milion, a rashodi oko 239 miliona dinara, {to zna~i da je dobit bila svega dva miliona dinara.

- U pro{loj godini zara|eno je blizu 338 miliona dok su tro{kovi bili oko 261 milion, {to je zna~ajno pove}awe prihoda - ka`e portparol „Parking servisa“ Radovan Jekni}.

U ovoj poslovnoj godini planiraju se prihodi za ne{to vi{e od 400 miliona dok su o~ekivani tro{kovi 350 miliona dinara. Tako|e, kako smo ve} pisali, parkirawe u crvenoj i plavoj zoni u gradu moglo bi uskoro da poskupi za pet dinara, pa }e tako sat parkirawa u crvenoj zoni biti 45 umesto 40, a u plavoj 35 umesto 30 dinara.

Ovakvo pove}awe osnovnog parkirawa ima}e uticaj i na pove}awe ostalih cena, pa }e tako sat zadr`avawa na parkirali{tima s kontrolom ulaska i izlaska ko-

{tati 35 umesto sada{wih 22 dinara, cena dnevne karte na parkinzima kod Najlona ko{ta}e 79 umesto 73 dinara, dnevna karta na parkinzima kod Sajma, za vreme trajawa manifestacija, koja sada

ko{ta 220 bi}e 250, dok }e parkirawe u okolini [tranda, bez vremenskog ograni{ewa, ko{tati 40 umesto 35 dinara.

U predlogu o izmenama i dopunama poslovawa „Parking servisa“ predvi|a se i zapo{qavawe novih kontrolora parkirawa, zbog pove}anog broja parking mesta, odnosno pro{irewa zone naplate parkirawa. Procene su da bi se pro{irewem zone naplate trebalo dobiti novih 1.900 parking mesta u gradu.

B. Markovi}

terwim, govori oko 120 miliona qudi. To je zvani~ni jezik Evropske unije. Ruski govori oko 300 miliona qudi u svetu. Rusija je najzna~ajnija energetska sila sveta. Za sve koji su nekada u~ili ruski, evo prilike da obnove znawe

jezika i da opet ~itaju literaturu, nau~ne i druge ~asopise u originalu.

Upisi traju do 5. aprila.

Sve informacije mogu se dobiti na broj telefona 42-5542, 543-292 ili u Jevrejskoj ulici 22 od 9 do 21 sat.

^ITAOCI PI[U S MS

NEVOQE „ASKO VIDAKA”

Za puna jedra samo kredit fali U protekle dve godine u nekada{wu Fabriku `ice i `i~anih proizvoda“Milan Vidak“ u Futogu, gr~ka kompanija „Asko“iz Kavale ulo`ila je oko 14 miliona evra, ka`e vlasnik Lefteris Kaltapanidis. Da to nisu samo prazne re~i vidqivo je i na samom ulazu u fabriku.

Okolina je besprekorno ure|ena a fabri~ke hale doterane.

Otvorene su ~etiri nove linije za proizvodwu `ice, od kojih je jedna industrijska proizvodwa re{etki, gazi{ta i ograda, {to je ina~e osnovna delatnosat „Aska“u Gr~koj. Uprkos tome Kaltapanidis ni malo ne u`iva, ve} strepi. Fabrika ve} du`e vreme radi sa svega deset odsto kapaciteta. Kaltapanidis ka`e, da fabrici, koja nije pravni sledbenik „Milana Vidak“, treba kredit od ~etiri do pet miliona evra, da bi se kupile sirovine i po~ela proizvodwa punim

kapacitetom. Razmi{qa i da 70 odsto prozvodwe po~ne da izvozi, jer od doma}ih kupaca, koji slabo pla}aju, ne mo`e da se `ivi. Uprkos tome, firma je na kraju 2009. godine, veli, ostvarila mali gubitak, ali ne ka`e koliki.

- Novac koji sam ulo`io u Futogu je moj, doneo sam sve` kapital, ali sada nemam podr{ku dr`ave. U Gr~koj se, uprkos krizi, i daqe podsti~e proizvodwa, dok u Srbiji nema povoqnih kredita. Ne tra`im ni{ta zabadava ve} kredit pod povoqnim uslovima - isti~e Kaltapandis.

Wegova fabrika u Kavali jedna je od najsavremenijih u Evropi a proizvodi od `ice u vrhu po kvalitetu.Kaltapanidis se pita i {ta da ka`e industrijalcima u Gr~koj, koliko se isplati ulagati u Srbiji, kada on muku mu~i kako da opstane, uprkos velikim ulagawima.

Z. Deli}

SREMSKI KARLOVCI

Kowevi} novi predsednik Na izbornoj Skup{tini u Op{tinskom udru`ewu penzionera u Sremskim Karlovcima Jovan Kowevi} izabran je za predsednika. On je kormilo udru`ewa preuzeo od Du{ana Basari}a, koji je tu du`nost obavqao u dva mandata, mada ga je zbog bo-

lesti posledwa dva meseca zamewivao Steva Petrovi}. Izabran je i deseto~lani Izvr{ni odbor, kao i Nadzorni odbor koji ima tri ~lana. Formirane su i Komisija za statutarna i organizaciona pitawa i Komisija za izbor i imenovawa.

Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Puno sirotiwe, pune prodavnice, puni kafi}i!?

U bus 11b ulazi `ena sa detetom. Nema mesta, jer su ih zaposeli veseli penzioneri. Ona pita: „Mo`e li neko da ustane dvogodi{wem detetu“? Svi }ute. Ogla{ava se penzionerka: „Eno tamo, pozadi, ima mesta“. „Pa zar ceo bus da pre|em do mesta“? Penzioneri (mu{karci) „kavaqeri“ i daqe sede. Besplatno. Voza~ je ~uo, mi osredwi smo se kiselo nasmejali, mladih nije bilo. Ponovo je besplatno zakupqen prevoz za gerontolo{ku populaciju. 062/1296... *** Mi u Novom Sadu se ne vozimo xabe, pla}amo karticu. Samo se u Beogradu penzioneri voze besplatno.

064/4216... *** Kafi}i, ba{te ve} su preplavqeni „siromasima“, a kafexije i daqe kukaju na poreze, reklame, muziku, vreme rada i lo{ posao.

Ne{to se tu ne uklapa... Narod kuka, da nema hleba da jede, karte da pla}a, a supermarketi puni tog istog naroda sa prepunim korpama. Ne{to se tu ne uklapa... Mladi nezadovoqni, bez posla, ho}e u beli svet, a napunili kafi}e od jutra do zore. Ko im pla}a da sede ceo dan? Roditeqi bez posla? Ne{to se tu ne uklapa... Letovawa ve} rezervisana, ili su u toku.Izvinite molim vas, o kakvom mi to „siroma{tvu“ pri~amo? Ko na u{trb tog „siroma{tva“ profitira i gradi karijeru, ili sakupqa glasove? Bilo bi dobro da ga nema (ako ga nema), ali se tu ne{to ne uklapa...

064/0863... *** [ef komunalne slu`be se hvali kako je ve} 70 posto poreskih obveznika skinulo rekla-

me. Ali ipak hvala mu na savetu, bar nam je otkrio da umesto reklame mo`emo postaviti poruku. Na primer, ko {to radikali tra`e slobodu, tako mi mo`emo poru~iti svojim mu{terijama: popijte pi}e ili pojedite kiflu. Vaqda }e i nama to biti besplatno.

063/501... *** Za 060/3305... Prozivam komunalne inspektore zato {to oni primaju platu iz buxeta, koji punimo mi poreski obveznici, a oni sprovode odluke nekog poltrona koji je tako|e samo teret na buxetu.

063/501... *** Ko su ti „obrazovani“ qudi koji donose komunalne odluke? Danas, svaki ~ovek koji ima bar malo op{te kulture zna koje su opasne rase pasa a koje ne! A da zlatni retriveri i labradori moraju da nose korpe to nema nigde u svetu! Da mi je da vidim kako milicija zaustavqa vlasnike pitbulova, staforda (ina~e u svetu zabrawenih za dr`awe)?

063/573... *** Zavod za kulturu Vojvodine je delegirao jednog ~lana `irija za gradsku smotru recitatora! Bravo, ubili ste de~iji entuzijazam! 063/8634... *** ^itam, spremaju nam se i imovinske kartice, gde }e izme|u ostalog, tamo gde treba, mo}i da se vidi i koliko imamo para na ra~unu!!! Ne znam {ta je sa zagarantovanom tajno{}u uloga?

Banke bi trebalo da po~nu da se brinu, qudi }e ~uvati novac u slamaricama. Predla`em da nam se montiraju kamere u toalete i spava}e sobe, mo`da tamo ne{to krijemo {to bi se moglo oporezovati, ili zapleniti.

Ako su takve stvari ulaznica u Evropu, onda boqe van we.

064/2149... *** Kada neko drugome stavi ruku u xep, u autobusu, supermarketu ili nekim

sli~nim mestima wega sav normalan svet prezire i osu|uje, nazivaju}i ga pravim i jedinim imenom xeparo{! Kada ne{to sli~no urad i dr`ava, raznim porezima i akcizama, a sve s ciqem da se tim parama pokrije ne~iji nerad i nesposobnost... to obi~no biva pokriveno nekakvim zakonima ili uredbama.

Ne{to sli~no su svojevremeno radili i oni „crveni“, tvrde}i da su to dru{tveno-korisne malverzacije! I tako iz dana u dan, s ko-

lena na koleno i ko zna dokle?

063/1050... *** Ko ho}e u Srbiji da pravi i otvara teniske centre ima}e grdne probleme. Onaj koji otvara kladionice i kockarnice nikakve!

063/8776... *** Grupa gra|ana “koji {etaju po centru grada“ i sva{ta vide, a i ~uju, zahtevaju smenu {efa komunalne inspekcije Sr|ana Jakovqeva, nakon wegove izjave da reklama SPS-a „Srbijo glavu gore!“ podle`e oceni dozvoqenosti gradske vlasti koja va`i podjednako za sve, izuzev SRS-a sa tekstom „Sloboda [e{equ!“. Izjavi „da se u ovom slu~aju ne radi o reklami, ve} o politi~koj poruci koja ne potpada pod gradsku odluku“.Smatramo da su obe reklame sa poli064/4669... ti~kim porukama *** Bravo za JKP „Put“! Broj rupa na ulicama smawen je za 50% - od dve male rupe postala po je jedna velika...

064/4368... *** Nismo nikad bili isti. Ni kao radnici, ni sad kao penzioneri. Sprema~ice u {kolstvu primaju 15.000 din. Normalno da }e i penzije male biti. A u skup{tini duple plate. I to mora{ da bude{ politi~ki podoban.

Karte za bus bih dala penzionerima koji imaju male penzije.

Dobiju karte i samo se vozaju.

Idu qudi na posao i s posla, a oni samo smetaju. Jo{ i da sednu.

Posva|aju se ku}i. Oni u {etwu.

Gledajte nedeqom, sami penzioneri u petici. Ja sam penzioner!

064/5114...

ponedeqak29.mart2010.

USKR[WE TAKMI^EWE RECITATORA DECE S POSEBNIM POTEBAMA

Lepo kazivawe na srpskom i ma|arskom BE^EJ: U `eqi da dostojno obele`i jedan od najzna~ajnih hri{}anskih praznika Uskrs, najstarija vojvo|anska ustanova za rad s decom ometenom u razvoju SO[O „Bratstvo” iz Be~eja organizovala je Uskr{we takmi~ewa recitatora regionalnog karaktera. Pored be~ejske dece, na jednodnevnom dru`ewu kraj Tise bili su u~eni-

kovnom delu se radilo timski i nagrade su pripale ustanovama, a za najuspe{niji rad progla{eno je delo dece [OSO „Vuk Karaxi}” iz Sombora. Drugo mesto pripalo je [OSO „@arko Zrewanin” iz Subotice, a diplomom za tre}e mesto nagra|eno je Specijalno odeqewe „Turzo Lajo{” sen}anske O[ „Stevan Sremac”.

Recitatori su podeqeni po uzrasnim kategorijama.

Kod najmla|ih, od prvog do ~etvrtog razreda, prvo mesto u lepom kazivawu stihova na srpskom jeziku osvojio je Aleksandar Vokovi} iz Subotice, drugi je bio Jo`ef Mesaro{ iz novobe~ejske O[ „Miloje ^ipli}”, a tre}e mesto pripalo je Be~ejki Jagodi Filipov. Kategorija starijih osnovaca je podeqena na dva dela. Jovan Greksa iz Be~eja bio je prvi u konkuNajuspe{niji takmi~ari Uskr{weg renciji petog i {estog raztakmi~ewa u Be~eju reda, Denis Iv{i} iz Senci istorodnih {kola iz Ade, Note osvojio je drugo, a Maja Vidakovog Be~eja, Sente, Sombora i Suvi} iz Novog Be~eja tre}e mesto. botice.

Elizabeta Pa~i iz Subotice bila - Ukupno je 25 u~enika u~estvoje prva, a Denis Alimanovi} iz Bevalo u recitatorskom takmi~ewu, ~eja drugi u konkurenciji sedmog i 11 na srpskom i 14 na ma|arskom osmog razreda. Kada su sredwojeziku, ~emu vaqa dodati „likov{kolci u pitawu, sva tri mesta wake“ i 35 na{e dece, koji su priosvojili su Be~ejci. Goran Vezmar premili prigodan program za svoje bio prvi, Toma Bo`eski drugi i je goste. Sredstva za realizaciju Qubi{a Bo`eski tre}i. ovog projekta obezbedili smo iz U recitovawu na ma|arskom jesuboti~ke Fondacije „Laslo Seziku kod najmla|ih pobedio je Zokere{”. Pored recitatorskog ran Velimirov iz Be~eja, Veroniume}a, deca su uzela u~e{}e i u lika Sirak iz Subotice bila je drukovoj radionici, gde je tema bila ga, a Timea Tot iz Sente tre}a. uskr{wi obi~aji. Za nastavnike Kod starijih osnovaca @u`ana koji su bili u pratwi dece organiA~ai iz Ade osvojila je prvo, Arzovali smo stru~ne razgovore - repad \atko iz Sente drugo, a Bokla je koordinator projekta i glarka Kothai iz Be~eja tre}e mepredsednik Dru{tva defektologa sto. Najzad, u konkuranciji sredbe~ejske op{tine Elvira Toko{wo{kolaca Zoltan Ro{ta{ bio je Raj{li. najboqi, a Be~ejci Geza Serda i Direktor {kole doma}ina Kristian Galfi osvojili su drugo Imre Stanko uru~io je nagrade naji tre}e mesto. uspe{nijim takmi~arima. U liV. Jankov

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

TURISTI^KA ORGANIZACIJA IMA VELIKI APETIT

Bosutom }e zaploviti la|a [ID: Brod vredan dva milikoliko molova za pecaro{e. Sa ona dinara ve} ovog leta zaploovim projektom Morovi} bi vi}e tokom reke Bosut koja prosto turisti~ki procvetao. prolazi kroz {idsku op{tinu.

Uz etno ku}u, razvio bi se seoBrod koji }e turiste povesti na ski turizam, kroz prihvat turizanimqiva krstarewa samo je sta koji bi ostajali po nekolido ponude Turisti~ke organiko dana. Lovni turizam, kamzacije koja je za godinu dana, koping turizam, safari turizam... liko radi, uspela da okupi ono Pored Morovi}a i ostala nasenajboqe iz ove op{tine i predqa uz reku Bosut dobila bi na stavi drugima. Direktor Miroturisti~kom zna~aju. Brodi} slav Mi}a Jawi} veruje da }e bi povezivao sve turisti~ke debrod biti pravi potez, jer }e stinacije (Gradinu na Bosutu, gostima omogu}iti da vide najspomen obele`je, crkvu svete ve}i deo toka reke. Ka`e da je Marije, tvr|avu kao i grob Fimar{ruta ve} odre|ena i da }e lipa Vi{wi}a) - obja{wava se plovilom obi}i 25 kilomeJawi}. tara reke. Osim broda, TuriDrugi projekat je „Vinograsti~ka organizacije se pripredareva ku}a” u Berkasovu. ma i za jo{ nekoliko zna~ajnih - Sa ovim projektom na{a opprojekata koji bi trebalo da {tina bi u{la na „puteve vio`ive mawa na”.

Vinovu mesta u op{tilozu u na{e ni i privuku krajeve su doturiste u ovaj neli Rimqani, deo Srbije. Merimske kacige |u wima su etsu na|ene u no ku}a, ure|eBerkasovu, obwe spomen oberonci Fru{ke le`ja, i vinogore se naslagradarske ku}e. waju na BerkaOtkrivaju}i sovo. Eto jedne sadr`aj projelepe turisti~kata koji su u ke pri~e... Kupripremi Ja}a bi bila lowi} ka`e da }e cirana u Berdeo ponude pokasovu, preko stati Etno kuputa Doma kul}a u Morovi}u, ture. Ta lokaMiroslav – Mi}a Jawi} na reci Studcija je bitna bi, gradwe karakteristi~ne za zbog prilaza i parkinga. Posena{e podnebqe, sa posebnim ban akcenat kod we bi bio viakcentom na reku. nogradarski podrum.

- Ku}a ne}e biti sli~na druTre}i projekat je „Staza gim etno ku}ama. Kada ka`emo zdravqa” od Lipova~e do Prisa posebnim akcentom na reku, vine glave. Staza je du`ine oko mislimo na izgradwu malog pet kilometara oblika kao stapristani{ta za predvi|eni tuza Formule 1. Zavod za za{titu risti~ki brodi}. Kao i na ne`ivotne sredine je bio na licu

Pogled na Bosut

mesta i video, obi{ao trasu kojom bi staza i{la. Dobili smo potrebne dozvole za gradwu. Wena {irina bi bila 2,5 metra. Uz stazu bi bili postavqeni pultovi sa obave{tewima o biqnim i `ivotiwskim vrstama u okolini staze. Dva vidikovca za prijem oko 25 osoba ura|ena na dva nivoa, kao i veliko odmarali{te predvi|eno za {kolu u prirodu. Po stazi bi vozio turisti~ki vozi}, sve do manastira Sv. Arhangela i Gavrila. Ovim projektom bi o`iveli na{u Lipova~u, vratili joj stari sjaj, koja je imala nekada i re{ili bi se otpada. Tamo gde se neko kre}e i gde se ne{to de{ava, tera neodgovorne qude da ne zaga|uju okolinu.

Jawi} pri~a da je ~etvrti i najve}i projekat spomen obele`je „Sremski front”.

- @eqa nam je da mu vratimo sjaj koji je nekada imao. Sam

projekat je predvi|en za prostor od tridesetak hektara. Pored spomenika bi bila ura|ena crkva, brvnara, dva ve{ta~ka jezerceta, {etali{e uz Bosut...

Preko puta sa leve strane autoputa od Beograda ka granici sa Hrvatskom bi bilo ura|eno odmarali{te „Sremsko selo”. Zami{qeno je kao sportsko-rekreativni kompleks sa restoranem, pristani{tem za ve} spomenuti brodi}, obalom Bosuta kilometar dugom i molovima za pecaro{e, stazama za {etwu i biciklizam, {kolu na otvorenom i sli~no – ka`e direktor Turisti~ke organizacije.

Smatra da uz pomo} lokalne samouprave i veliko zalagawe svih, ono {to su zamislili moglo i ostvariti jer je, nastavqa, najva`nije izboriti se da lepote koje imaju budu dostupne svima.

D. Savi~in

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak29.mart2010.

11

MESNA ZAJEDNICA OPREMA INDUSTRIJSKU ZONU

KONFERENCIJA O SAOBRA]AJU „PARKON”

Zaustavqawe svega Priprema terena za investitore tri minuta PALI]: Na Pali}u odr`ana je trodnevna Druga nacionalna konferencija „Parkon”. Na konferenciji je bilo re~i o ustavnosti pla}awa „doplatnih karata” za nepropisno zaustavqawe i parkirawe. Glavna tema konferecije odnosila se na novine u Zakonu o bezbednosti u saobra}aju u vezi sa primenom posebnih mera i ovla{}ewa, povodom uklawawa nepropisno parkiranih automobila.

-Od kada se primewuje novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju broj saobra}ajnih nesre}a smawen je za 40 odsto.Smawio se i broj poginulih lica u nezgodama za 20 odsto, a povre|enih za 35 procenata - rekao je zamenik na~elnika Uprave saobra}ajne policije MUP-a Vladimir Rebi}.

Na konferenciji je prisustvovalo vi{e od 100 predstavnika op{tina, javnog i privatnog sektora iz oblasti parkirawa i usluga.

-U prvih 90 dana primene zakona evidentirano je 120.000 prekr{aja od kojih se 25.000 odnosi na nepropisno parkirawe i zaustavqawe. Kazna za svako zaustavqawe koje nije u skladu sa zakonom iznosi 5.000 dinara.S druge strane, novi Zakon o bezbednosti saobra}aja dao je i novu definiciju zaustavqawa i parkirawa i vreme je ograni~eno na svega tri, umesto dosad{wih 15 minuta, koje je predhodni zakon dozvoqavao. Ima mnogo nedore~enosti i verujem da }emo sa novim pravilnicima i to da re{imo - rekao je Vladimir Rebi}.

A. A.

U IZGLEDU FABRIKA ZA KONZERVIRAWE VO]A I POVR]A

Posao za najmawe 50 radnika BA^KA PALANKA: Poslovni proizvodni centar u Ba~koj Palanci, ~iji je vlasnik skoro stoprocentno Op{tina Ba~ka Palanka, raspola`e sa 5.400 kvadratnih metara proizvodnih hala u industrijskoj zoni, ali i sa devet identi~nih tipskih industrijskih hala, od kojih svaka ima po 900 kvadratnih metara u selima ove op{tine. Ako se planovi realizuju ove godine, u Obrovcu bi trebalo da bude otvorena nova fabrika za konzervira-

Ba~kopalana~ki Poslovno proizvodni centar prihvatio je obavezu da na 99 godina iznajmi gra|evinsko zemqi{te minimalne povr{ine od jednog hektara radi izgradwe hladwa~e i ostalih prate}ih objekata u industrijskoj zoni u Obrovcu. Na isti vremenski rok iznajmila bi se postoje}a proizvodna hala, a potrebno je obezbediti prikqu~ke za proizvodwu – struja od 650 kilovata i zemni gas od 25 metara kubnih u minutu. Tako|e,

Ve}i kompleksi ure|enog zemqi{ta - Krajem pro{le godine Skup{tina op{tine usvojila je Strategiju razvoja op{tine za period od 2010 – 2014. godine, a re~ je o vrlo kvalitetnom dokumentu – isti~e [kori}. – Jasno su definisane radne zone, a delovi ovih zona ve} su u eksploataciji.

Hroni~no nam nedostaju ve}i kompleksi infrastrukturno uredjenog zemqi{ta koji bi se odmah mogli ponuditi potencijalnim investitorima. Gradske radne zone (Sever i Jug) uglavnom su infrastrukturno opremqene, a to se pre svega odnosi na delove u kojima se ve} nalaze poslovno - proizvodni objekti. we vo}a i povr}a koja bi na startu zaposlila 50 radnika.

- Na Sajmu investicija u Novom Sadu, u oktobru pro{le godine, na{a Op{tina potpisala je protokol o poslovno - tehni~koj saradwi sa firmom „Aretol” koja se bavi konzervirawem vo}a i povr}a – ka`e direktor PPC u Ba~koj Palanci Slobodan [kori}. – Partner se, izme|u ostalog, obavezao da izradi projektno-tehni~ku dokumentaciju Fabrike sa hladwa~om u Obrovcu.

Tako|e, treba da izgradi hladwa~u za skladi{tewe vo}a i povr}a kapaciteta 5.000 tona sa re`imom od minus 18 C do plus 5 C. Izvr{i}e adaptaciju postoje}e industrijske hale radi monta`e opreme, te da izradi bunar, vodovodnu i kanalizacionu mre`u, kotlarnicu... Bitno je da sa poqoprivrednim proizvo|a~ima iz na{e op{tine mora da ugovori proizvodwu povr}a i vo}a u minimalnoj koli~ini od 10.000 tona, ali i da primi u radni odnos najmawe 50 radnika.

PPC treba da izgradi prilazni put sa magistralnog puta, ali i da re{i pitawe odvo|ewa industrijski otpadne vode, te da se maksimalno anga`uje kod ishodovawa potrebne dokumentacije.

- U Ba~koj Palanci industrijske hale koriste fabrika za proizvodwu name{taja „Kasa Italija”, fabrika za proizvodwu ko~ionih mehanizama za `eleznicu „Kovis BP” (slovena~ka firma), a tu je i diskontni centar „Galerija podova” – ka`e [kori}. – U nekoliko hala u selima ima proizvodwe, a neke moraju da se adaptiraju, ali i da re{e neki pravno – imovinski sporovi. Prevashodni ciq nam je da hale damo u zakup, ili u neki drugi anga`man, proizvodnim firmama, a na{ osnovni uslov je zapo{qavawe radnika sa teritorije na{e op{tine. To je na{ najva`niji uslov, pa i pored krize, koja je i ovde jako prisutna, nadamo se da }e biti zainteresovanih koji su voqni da rade i zapo{qavaju.

M. Suyum

Litija za Vrbicu APATIN: Veliki praznik Lazarevu subotu u Apatinu je obele`ena litijom od bogomoqe Sveta Petka u cetru Apatina do Pravoslavnog hrama na obali Dunava gde je odr`ana i

liturgija. U litiji su bila i mnogobrojna deca koja, su po obi~aju na Vrbicu, nosila gran~ice vrbe i ven~i}e na glavi, {to simbolizuje Hristov ulazak u sveti grad.

J. P.

NOVO MILO[EVO: Za oko 55 hektara zemqi{ta u ju`noj industrijskoj zoni Mesna zajednica Novo Milo{evo uradila je plan detaqne regulacije kako bi lak{e do{la do investitora i radnih mesta za 6.000 `iteqa.

Na zemqi{te koje se nalazi na magistralnom putu M3 dovedeni su vodovod i kanalizacija, a preostalo je da se obezbedi dovoqno elektri~ne energije i urede saobra}ajnice. To je, prema re~ima sekretara Mesne zajednice Sa{e Vojnovi}a posao te`ak oko dva miliona evra.

- Saobra}ajnice }e ko{tati blizu milion evra i jo{ toliko novca }e nam trebati za struju da bi zaokru`ili pri~u i investitorima ponudili gotov proizvod. Me|utim re~ je o ogromnoj sumi koju moramo sakupiti – ka`e Vojnovi}.

Pre krize za ovu lokaciju zainteresovali su neki „veoma

krupni igra~i” ali su se zbog ekonomske situacije predomislili. Vojnovi} ka`e da se mo`e desiti da do|e neko ko }e zavr{iti opremawe zemqi{ta, ali da se na takvu mogu}nost ne sme oslawati.

- Dobro je {to smo bar delom opremili parcele jer ne nudimo praznu ledinu – dodaje Vojnovi}.

Investitorima su na raspolagawu 33 hektara, isparcelisana u komade od 0.4 do 1.7 ha.

Zemqi{te je mogu}e i spajati i uve}avati parcele. Za sada je na raspolagawu struja od 600 kilovata.

Novo Milo{evo je ina~e jedno od retkih sela u Vojvodini sa izgra|enom kanalizacijom, glavnom ulicom {irokom {est metara i dugom tri i po kilometra.

L. N.

Sekretar MZ Sa{a Vojnovi}

VE] [EST DANA TRAJE [TRAJK GLA\U U HALAMA BIV[EG „MITROSA”

Hitna pomo} intervenisala dvaput SREMSKA MITROVICA: [trajk gla|u u pogonima „Mitrosa” u Sremskoj Mitrovici, koji je u ste~aju, traje ve} {esti dan. Od 147 radnika, koji su u generalnom {trajku, koliko je iz „Mitrosa” prevedeno u „Takovo agrar” u okviru „Svislajon grupe” Rodoquba Dra{kovi}a, posle progla{ewa ste~aja i u ovoj firmi 20 radnika je po~elo {trajk gla|u. Ve} u petak i subotu dvoje {trajka~a gla|u zavr{ilo je u hitnoj pomo}i. Jelisaveti Buq~ik i Milanu Mihajlovi}u je pru`ena lekarska pomo} i preporu~eno ku}no le~ewe, me|utim, wih dvoje su se vratili me|u {trajka~e, a wihovo zdravqe je ozbiqno ugro`eno.

Radnici, sada ve} biv{eg i „Takovo agrara” u krugu biv{e industrijske klanice i fabrike konzervi „Mitros” tra`e da im se omogu}i da rade, da se obnovi „Mitrosova” proizvodwa, ili, da se hitno uradi socijalni program, te da se ovim radnicima, koji ostaju bez posla isplati otpremnina od 200 evra po godini sta`a,jer, re~ je o radnicima koji su u „Mitros” do{li pre tridesetak godina i koji su u ovoj fabrici izu~ili zanate, a danas ih novi vlanik firme Rodoqub Dra{kovi} izbacuje na ulicu.

- Mi smo i daqe u generalnom {trajku, svi smo u fabrici, ne}emo dozvoliti da se iz „Mitrosa” odnesu ma{ine. Dvadest radnika je u {trajku gla|u od 23. marta i ne}e prekinuti {trajk dok se ne

[trajka~ima ugro`eno zdravqe

na|e re{ewe za ovu situaciju. Mi imamo podr{ku sindikata i lokalne samoupreave, a iz „Svislajon grupe“ , ~ije su firme oterale u ste~aj i „Mitros” i „Takovo agrar” niko se ne pojavquje, niti bilo {ta poru~uje, jer, wima o~igledno nisu bitni radnici, ve} kapital koji postoji u „Mitrosu”.

Mi vi{e nemamo uslova ni za le~ewe, jer su nam istekli ugovori o radu u „Takovo agraru”, a u svoje mati~no preduze}e „Mitros” ne mo`emo se vratiti, jer je ono u ste~aju – obja{wava ~lan {trajka~kog odbora Toplica Peri}.

Mesar Milan Mihajlovi} (55) bi danas trebalo da se javi svom lekaru, radi daqih lekarskih pregleda i le~ewa. On se vratio me|u {trajka~e i ka`e: - Kako da se le~im kad nemam pravo na socijalno. Nemam para da svojoj porodici obezbedim hleb, a kamoli da se le~im - ka`e Mihalovi}.

Ostoja Todorovi} je u grupi koja {trajkuje gla|u, a wegova supruga Milica, tako|e biv{i radnik „Mitrosa”, pita se od ~ega }e daqe `iveti i kako }e Ostoja, koji je ina~e slabog zdravqa, izdr`ati {trajk gla|u.

Jelisaveta Buq~ik ka`e da vi{e i nema {ta da izgubi, samohrana je majka, pa se pita da li wena k}erka, koja studira, treba da napusti studije, jer je ona ostala bez posla i jedinog prihoda za `ivot.

Predsednik sindikata u delu „Takovo agrara” u Sremskoj Mitrovici Radivoje Svir~evi} ka`e: - Tra`imo da se primeni socijalni program. Prerada mesa po~iwe u Gorwem Milanovcu, a „Mitros” je gurnut u ste~aj. Mi nastavqamo generalni {trajk i {trajk gla|u i odavde nas niko ne}e mo}i izbaciti – ka`e Svir~evi}.

S. Bojevi}

FESTIVAL „VINOFEST” ODR@AN U VR[A^KOM HOTELU „SRBIJA”

U`itak za vinare i vinopije

nih ne{kodqivih sredstava za zaVR[AC: U vr{a~kom Hotelu {titu vinove loze, izvozu i dru„Srbija” odr`ana je dvodnevna gim interesantnim temama za vivinska maniferstacija „Vinonogradare. A uve~e je uprili~en fest”. Ovaj svojevrsni festival vina sve~ano je otvoren u petak, kada su qubiteqi ovog pi}a bogova bili u prilici da razgledaju bogatu izlo`bu najraznovrnijih vina. Tu su se okupili svi veliki proizvo|a~i vina iz napoznatijih vinogorja Srbije, bio je i {tand sa vinima iz Velike Ho~e sa Kosmeta, zatim po jedan izlaga~ i iz Ma|arske i Crne Gore, a vlasnici malih Pobednici „Vinofesta” vinski bal sa dobrim tambura{ivinarija su nudili razli~ite sorma i veseqem do kasno u no}. te doma}ih vina, opremqenih po U subotu su izabrana najkvalisvim standardima EU. U petak je tetnija bela i crna, posle toga za bilo vi{e savetovawa i predavagoste i posetioce usledio je najwa o proizvodwi ekolo{ki zdralep{i deo „Vinofesta” - degustavih vrsta vina, upotrebi savreme-

cija nagra|enig vina i vinarska lutrija. U Komisiji za izbor najboqih vina bili su stru~waci Miodrag Kertes, Sa{a Popov, Vladimir ^eji}, Laslo Horvat i Jovan Popov, tehnolozi i vrsni poznavaoci kvalitetnih vina.

U kategoriji belih vina velike zlatne medaqe dobili su dr Milan Ubovi} iz Novog Sada, Josif Nedin iz Gudurice i Vlado Axi} iz Temerina. Za najbqa crvena vina veliku zlatnu medaqu dobio je Vlado Axi} iz Temerina, a zlatne medaqe dobili su i dr Milan Ubovi}, Aleksandar \or|evi} iz Vr{ca, vinarija „De}anski” iz Gudurice, a za rose vino zlato je ponovo osvojio Vlado Axi} iz Temerina. Zlatnu medaqu za specijalne vrsta vina osvojio je Nikola Cucuq iz Vr{ca. Predsednica Turisti~ke organizacije op{tine Vr{ac Tatjana Palkova~ ocenila je da je ove godine broj izlaga~a bio za tre}inu brojniji u odnosu na pro{lu godinu. Bilo je 76 izla~a iz 55 vinarija, sa 150 vrsta vina.

R. Jovanovi}

VESTI „Karneks” poma`e narodnoj kuhiwi VRBAS: Vrbasaka industrija mesa „Karneks” zapo~e}e od 1. aprila donariwe Narodne kuhiwe u Vrbasu kojoj }e isporu~ivati svoje proizvode do kraja godine. Iz svog asortimana „Karneks” }e Narodnoj kuhiwi dostavqati pa{tete i gotova jela, kojim }e pru`iti podr{ku Narodnoj kuhiwi koja je u Vrbasu po~ela da radi u oktobru 2009. godine. Narodna kuhiwa trenutno ima 80 korisnika, koji svakodnevno dobijaju obrok, a Centar za socijalni rad je me|u korisnike narodne kuhiwe svrstao socijalno najugro`enija lica, me|u kojima su korisnici materijalnog obezbe|ewa porodice, samohrane majke i stara~ka sama~ka doma}instva. Radnim danom obroke priprema i distribuira Centar za fizi~ku kulturu iz Vrbasa, a vikendom korisnici dobijaju lan~ paket sa gotovim jelima.

N. P.

Spas u ranom otkrivawu kancera NOVI BE^EJ: U organizaciji Ministarstva zdravqa i Doma zdravqa u Novom Be~eju, besplatna akcija mamografije za `ene od 40 do 69 godina, bi}e organizovana po~etkom juna. Pored pregleda za `ene ove dobi, organizuju se edukativne tribine na temu prevencije i ranog otkrivawa raka dojke, u svim naseqiva novobe~ejske op{tine. Jedna od prvih tribina organizovana je pro{le nedeqe u Novom Be~eju. O opakoj bolesti govorili su i odgovarali na pitawa dr Ivana Isakov, dr Slobodanka Stankovi}, dr An|elka Korovqev iz Doma zdravqa u Novom Be~eju, te hirurg – onkolog bolnice u Zrewaninu dr Branislav Petrov.

Prema statisti~kim podacima, od karcinoma dojki u Srbiji oboleva preko 4.000 , a umire oko1.500 `ena svake godine. Rano otkrivawe bolesti daje veliku {ansu za izle~ewe, re~eno je na tribini u Novom Be~eju, a ciq je da se narednih pet godina, broj obolevawa smawi za ~etvrtinu. Dom zdravqa u Novom Be~eju, po~etkom idu}e godine dobi}e svoj mamograf, {to }e mnogo zna~iti u prevenciji i blagovremenom le~ewu M. K. kancera.

12

CRNA HRONIKA

ponedeqak29.mart2010.

DNEVNIK

TE@AK ZLO^IN U JASENOVU KOD BELE CRKVE

NAKON UBISTVA BRA^NOG PARA U PAN^EVU

Usmrtio devojku pa sebi presudio

Sin zadr`an u policiji

Ju~e u ranim jutarwim ~asovima Milan Wemoga (1970) iz Vra~ev Gaja ubio je Bogdanku Stevi} (1980) iz Jasenova, a zatim hicem iz pi{toqa presudio i sebi. Zlo~in se odigrao u trgovinskoj radwi „Qiqan“, ~ije je vlasnik bila Bogdanka. Kako nezvani~no saznejemo, Bogdanka je otvorila prodavnicu oko {est sati, Milan je ~ekao pred vratima, u{ao za wom, zakqu~ao vrata, iskqu~io telefon i pucao u wu, a zatim i u sebe.

Policija je na mesto zlo~ina stigla oko 7.30 ~asova i u saradwi s istra`nim sudijom Bogicom Zarkulom obavqen je uvi|aj. Milanovo i Bogdankino telo prona|eno je u samom lokalu, jedno pored drugog. Wemoga je u tom lokalu godinama imao svoju prodavnicu „Joka“ u kojoj je Bogdanka radila. Kada je on zatvorio – a kao mogu}i razlog za prestanak rada pomiwe se izuzetno lo{a finansijska situacija – ona je otvorila svoju prodavnicu. Da li je to bio razlog za ovakav zlo~in ili je u pitawu bila qubomora, jer su, kako smo nezvani~no saznali, oni bili u dugogodi{woj qubavnoj vezi, nikada se ne}e saznati.

Trgovinska radwa u kojoj se odigrao smrtonosni obra~un

Milan Wemoga, biv{i oficir, bio je o`ewen i otac je dvoje odrasle dece. U posledwih desetak godina bavio se trgovinom i imao je prodajne objekte u Beloj Crkvi i nekim okolnim selima. Jedan po jedan je zatvarao, pa je tako zatvoren i ovaj objekat u Jasenovu.

Niko od slu`benih lica prisutnih na mestu zlo~ina nije `eleo da da izjavu, a re~eno je da ne}e biti ni policijskog saop{twa, tako da su sve informacije o ovom zlo~inu prikupqene od prisutnih me{tana.

M. Vitomirov

U subotu oko 6.15 ~asova u Policijsku upravu Pan~evo do{ao je mladi} da prijavi ubistvo roditeqa. Policija je na lice mesta stigla ve} posle 15 minuta i u stanu broj 8 na tre}em spratu u Zmaj Jovinoj ulici 5b, takozvanoj olovci, na{la mrtav bra~ni par. Dragutin (60) i wegova supruga Nevenka Spasojevi} (60) prona|eni su u lokvi krvi, izbodeni nekim o{trim predmetom, najverovatnije no`em.

Ubistvo je prijavio wihov 33godi{wi sin, koji je `iveo s roditeqima. Tragovi krvi, osim u stanu, bili su vidqivi i ispred ulaznih vrata i u liftu. Nije bilo tragova obijawa. Po navodima kom{ija, pre {est sati iz stana u kojem su na|ena tela, ~ula se sva|a.

Na lice mesta iza{li su istra`ni sudija Stanka Simonovi} i zamenik vi{eg javnog tu`ioca u Pan~evu Aleksandar Jan~i}.

– Nakon uvi|aja, dala sam nalog da se tela prevezu u pan~eva~ku bolnicu i da se uradi obdukcija. Ona je obavqena i sada se rade ostale istra`ne radwe u pretkrivi~nom postupku – rekla je istra`ni sudija Vi{eg

ISTRAGA UBISTVA NA NOVOSADSKOM BULEVARU JA[E TOMI]A

Zgrada u kojoj je ubijen bra~ni par

suda u pan~evu Stanka Simonovi}, i dodala da se sumwa da je re~ o ubistvu.

Dragutin i Nevenka Spasojevi} bili su zaposleni u pan~eva~koj „Azotari“. Nevenka je vodila sektor ekologije, ali je uzela otpremninu i potom oti{la u penziju. Pokojni Dragutin doskora je bio direktor komercijalne slu`be. Osim starijeg sina, koji je `iveo s wima,

imaju i mla|eg, koji `ivi i studira u Novom Sadu. U vreme kada se dogodila tragedija, on nije bio u Pan~evu.

Policija i Vi{e javno tu`ila{tvo jo{ nisu dali zvani~ne informacije o ovom doga|aju.

Po nezvani~nim informacijama, mladi}u koji je prijavio ubistvo odre|en je pritvor i u roku od 48 sati bi}e saslu{an.

L. L.

NA ^ENEJSKOM SALA[U 137

Likvidacija s mnogo nepoznanica

Velibor Vu~urovi} (1979) iz Novog Sada ubijen je preksino} hicem iz vatrenog oru`ja na novosadskom Bulevaru Ja{e Tomi}a, potvrdila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Kako je „Dnevnik“ pisao, be`ivotno telo ovog mladi}a, koji nije iz kriminalnog miqea, prona|eno je u subotu uve~e s prostrelnom ranom na glavi na trotoaru pri po~etku pomenutog Bulevara prema @elezni~koj stanici. U samom po~etku istrage bilo je raznih naga|awa o motivima ubistva, no do ju~e posle podne nije priveden osum-

ste pogre{ili, tog ~oveka niko nije imao razloga da ubije.

On je zlato od ~oveka, nije nikad bio problemati~an – kazao nam je u neverici rukovodilac jedne televizije, gde je Velibor radio. – Ako je istina da je ubijen, tada ga je neko zamenio s nekim. Pa on je po{ten do maksimuma! Radio je kao muzi~ki urednik, pisao je pesme. Ma kakav boks, borila~ke ve{tine, bio je kao devoj~ica. Mo`da je li~io na nekoga pa nastradao, znam da je stanovao na Limanu i da je imao devojku.

Be`ivotno telo Velibora Vu~urovi}a

wi~eni za ubistvo, ali su saslu{ane mnoge osobe.

Ubijeni Vu~urovi} je, po pouzadnim saznawima, iz Feketi}a, a spomiwe se formalno kao prebivali{te i Ba~ka Topola.

Ipak, re~ je o mladi}u koji du`e stanuje na novosadskom Limanu. U po~etku istrage, dok je le{ bio na trotoaru, jedna osoba saop{tila je da je nastradali mladi} osoba koju prepoznaje kao boksera i sportistu sa svojih treninga, te da je on, mogu}e, `rtva navija~kog obra~una. Me|utim, istra`ni organi napustili su te smernice upravo zbog veoma primernog `ivota ovog mladi}a.

– Ne verujem da je neko ubio Velibora. To je nemogu}e. Vi

Stanari zgrade ispod ~ijih prozora se desilo ubistvo mladi}a koji je pe{a~io od @elezni~ke stanice ka Rumena~koj ulici ve}inom su nam rekli da ni{ta nisu ~uli, ni videli.

Zlo~in se desio blizu parka kod @elezni~ke stanice, u delu grada gde narkomanski zavisnici ne prezaju od zlodela, pa ne bi trebalo iskqu~iti ni razbojni{tvo u kojem je `rtva poku{ala da se odbrani.

Kako do sino} nije bilo zna~ajnih pomaka u istrazi koji bi mogli procuriti do javnosti, ostaje da sa~ekamo. Ju~e su tokom celog dana policajci pretra`ivali mesto doga|aja.

M. V.

Sva|a, tu~a, pa ubistvo Bawa Domazetovi}a Preksino}, pola ~asa po pono}i, s tri hica iz pi{toqa, ispred glavnog restorana ~enejskog Sala{a 137 ubijen je Suboti~anin, rodom iz Nik{i}a, Bawo Domazetovi} (1964). Policija je odmah posle doga|aja otpo~ela potragu za „starim poznanikom“ B. B. iz Novog Sada, koji je zaposlen kao izbaciva~ u poznatom ugostiteqskom objektu na Klisi, zbog sumwe da je po~inio ubistvo.

Iako se posledwih godina Domazetovi} bavio legalnim poslom, pre svega gra|evinom, mogao bi se dovesti u vezu s kriminalom i drugovawem s najvi{e rangiranim kriminalcima i qudima u Srbiji i Crnoj Gori, koji imaju toliki kapital da je te{ko poverovati u legalnost u wihovom boga}ewu. Ipak, lako je mogu}e da }e istraga do}i do

toga da je re~ o obra~unu dvojice qudi uzavrele krvi koji bi ostali bez problema da su izbrojali do deset pre obra~una.

Naime, zlo~inu je prethodila sva|a, a zatim i tu~a dve grupe gostiju u samom restoranu, a u

ca i sasuo u wega vi{e hitaca, nakon ~ega je ispaqen i jedan za „overu“, saznajemo nezvani~no.

Egzekutor je ostavio na parkingu svoj „audi“ i utekao. Inventar uglednog i nadaleko popularnog restorana na sala{u je

Domazetovi} je, izme|u ostalog, poznat i po tome {to je navodno pretukao Marinka Magdu, ~oveka koji izdr`ava do`ivotnu kaznu u ma|arskom zatvoru zbog desetak ubistava u Ma|arskoj i Subotici jednoj je bio sada pokojni Domazetovi}. Navodno, on je bio s poznanicima iz Novog Sada, Vrbasa i Beograda.

Domazetovi}a je prilikom izlaska iz restorana, kad je krenuo ka parkingu, pristigao ubi-

prilikom obra~una prili~no o{te}en, ali je taj lokal ju~e redovno radio.

Ina~e, Domazetovi}a su dovodili u vezu s veoma mo}nim i imu}nim Branom Mi}unovi}em i Sretenom Joci}em, zvanim Jo-

ca Amsterdam. On je, izme|u ostalog, poznat i po tome {to je navodno pretukao Marinka Magdu, ~oveka koji izdr`ava do`ivotnu kaznu u ma|arskom zatvoru zbog desetak ubistava u Ma|arskoj i Subotici i wenoj okolini. Magda je dotle va`io za ~oveka s kojim i najokoreliji kriminalci izbegavaju konflikt.

Tako|e, Domazetovi}a dovode u vezu s obra~unom novosadskih kriminalaca iz razli~itih zavi~aja i razdvojenih po me|usobnom ra~unu pre tri godine. Tom prilikom jedan od wih te{ko je rawen metkom u glavu. Slede}i put novosadska policija ga je saslu{avala u vezi s ubistvom Suboti~anina Florijana ^iko{a na Mi{eluku u Sremskoj Kamenici.

E. D.

POKU[AJ UBISTVA U VETERNIKU

Okrivqena za opasni napad na starca De`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpi} odredio je, nakon saslu{awa, pritvor Jelisaveti P. (1967) iz Veternika, koja je uhap{ena pod sumwom da je u subotu poku{ala da udarcima metalnim predmetom ubije Velimira B. (1932). Okrivqenoj se pripisuje da je pomenutog dana oko tri sata ujutro udarcima pumpom nanela Velimiru B., ko-

ji ima zvani~no prebivali{e u @abqu, te{ke telesne povrede opasne po `ivot.

Povre|eni je sme{ten u Klini~ki centar Vojvodine.

Tako|e, postoji osnovana sumwa da su Jelisaveta i wen neven~ani suprug Vojo D. (1970) prethodnog dana po~inili razbojni{tvo nad Velimirom B., pri ~emu su mu silom oduzeli novac.

Okrivqeni Vojo je pu{ten da se brani sa slobode, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije.

Nezavni~no saznajemo da je mogu}i uzrok sukoba dug od nekoliko hiqada dinara. Navodno, pre ovog doga|aja Velimir B. je ve} be`ao od sada okrivqene u susednu ku}u i skrivao se tamo.

M. V.

DRU[TVO

DNEVNIK

Prvo ispiti, pa tek onda dr`avna kasa Predlog za izmene Zakona o visokom obrazovawu predvi|a rangirawe buxetskih i samofinansiraju}ih studenata, pa, ako bude usvojen, u~ewe o tro{ku dr`ave vi{e ne}e biti garantovano ve} }e pre upisa naredne godine morati da se polo`e svi ispiti.

Pre parlamentarne procedure treba da se izjasne i predstavnici Konferencije univerziteta, koje okupqa sve dr`avne i privatne univerzitete Srbije.

Predlog je i da se onima koji studiraju po starom programu, od pre primene Bolowe, produ`i rok za zavr{etak studija do 2013/4, dok je taj rok za medicinare godinu dana du`i.

Novina je uvedena i onima koji su zapo~eli magistraturu

ponedeqak29.mart2010.

MINISTARSTVO PROSVETE I IZDAVA^I QUTO ZARATILI OKO „BESPLATNIH” UYBENIKA

po starim programima. Po va`e}em zakonu, oni imaju rok do septembra da zavr{e zapo~ete studije, a novim predlogom taj rok se pomera do kraja 2013/4. Jedan od predloga je i da se za magistre ukine vremensko ograni~ewe za zavr{etak doktorske disertacije.

Predlo`enim izmenama uvodi se mogu}nost sistema "3+1+1" i sticawe diplome posle tre}e, ~etvrte i pete godine studija.

Kod programa i fakulteta akreditovanih po sistemu "3+2" ili "4+1", ni{ta se ne mora mewati. Nadle`na radna grupa tra`i i ukidawe kvota upisa na buxet i sve koji steknu 40 bodova tokom akademske godine finansira}e dr`avna kasa.

Gasi se yu domen, kandidovan i -i} Od sutra u podne Internet domen sa skra}enicom yu se gasi, kao i sve mejl adrese i veb prezentacije s ovim nastavkom. Nadle`ni iz Registra nacionalnog Internet domena Srbije ne o~ekuju da }e zbog ove promene biti ve}ih problema jer su se provajderi ve} spremili za preimenovawe, tako da svega 4.000 sajtova jo{ uvek funkcioni{e s yu domenom, me|utim oko 3.800 ve} paralelno koristi i rs.

RNIDS je formirao i radnu grupu koja nakon javne rasprave treba da odredi budu}i }irilili~ni domen. Za sada su naj~e{}e predlagani sb, srb, srbija, ali i – -i}.

Dr @arko obe}ao a drugi pla}ali Privatni izdava~i – u~esnici projekta besplatnih uxbenika za prvake osnovnih {kola, optu`uju Ministarstvo prosvete, Beograd i Vojvodinu da im duguju vi{e desetina hiqada evra, mada su oni svoje obaveze ispunili. Izdava~i, kako ka`e predsednica Udru`ewa izdava~a uxbenika Gordana Kne`evi}Orli}, vi{e nisu sigurni u to da li su pare za akciju obezbe|ene i ko im je, zapravo, garant. Resor dr @arka Obradovi}a, s druge strane, tvrdi da su optu`be neistinite, neargumentovane i zlonamerne.

"Projekat je nai{ao na op{te odobravawe roditeqa, |aka i prosvetne javnosti jer je uspe{no realizovan na teritoriji cele Srbije. Dr`ava je ispunila finansijske obaveze prema izdava~ima u visini od 95,02 odsto celokupne sume, a u toku je isplata preostalih 4,98 odsto. Dakle, tvrdwa izdava~a da je dug Ministarstva prosvete wima najve}i problem – potpuno je neta~na. Pojedini izdava~i, s kojima su {kole direktno sklapale ugovore, tek u sredu su dostavili Ministarstvu prosvete dokumentaciju, na osnovu koje je mogu}e isplatiti zaostala dugovawa", saop{tilo je to ministarstvo.

Primedbe privatnih izdava~a koje se odnose na izdavawe dozvola za izdavawe uxbenika – licenci, Ministarstvo je ocenilo kao jo{ jednu neshvatqivu neistinu, utoliko ve}u {to su predstavnici svih izdava~a, kako javnog, tako i

^iji „poklon” |aci nose u ruksaku?

privatnih, od po~etka pripreme predloga zakona i prate}ih podzakonskih akata, bili ukqu~eni u

na snagu 11. septembra pro{le godine, a da su, iako je rok za dono{ewe svih podzakonskih akata

Vojvodina nikom du`na – U skladu s protokolom koji su potpisali predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} i ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi}, Pokrajina se obavezala na to da }e s 30 miliona dinara pomo}i akciju podele besplatnih uxbenika prvacima i taj novac smo uplatili Ministarstvu prosvete, a prema izdava~ima nikakve obaveze nismo ni imali – ka`e pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe Jo`ef Kabok. – Za ovu akciju za narednu {kolsku godinu buxetom je predvi|ena ista suma, koja }e, kad za to do|e vreme, biti upla}ena Ministarstva prosvete. rad i imali, tvrdi se u saop{tewu, mnogo re~i hvale za partnerski odnos s Ministarstvom prosvete.

Ministarstvo jo{ podse}a na to da je Zakon o uxbenicima stupio

{est meseci, svi pravilnici u proceduri objavqivawa, a Pravilnik o dozvoli za izdavawe uxbenika – licenci, koji je Ministarstvo prepoznalo kao najva`niji za iz-

NARKOMANI, NA@ALOST, PREBRZO ODUSTAJU OD LE^EWA NA VR[A^KOJ PSIHIJATRIJI

Najte`e se krpe „rupe na du{i” U vr{a~koj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoqub Bakalovi}“ nedavno je formirano odeqewe za le~ewe narkomanije. Spas je tu potra`ilo dvadesetak pacijenata, ali je samo desetak i ostalo.

Na~elnica odeqewa dr Du{anka Marjanovi} ka`e da ovde pacijenti dolaze u fazi potpune zavisnosti od opijata,

uglavnom heroina, a odskora i "trodona".

– Sti`u uglavnom iz ju`nog Banata, Pan~eva, Vr{ca i Plandi{ta, s ozbiqnom fizi~kom krizom, koju prvih sedmica re{avamo detoksikacijom, a potom primewujemo druge metode. Prolaznost je velika, mnogi odlaze ve} posle prve faze, mada je veoma va`no da

poka`u `equ za izle~ewem da bi izdr`ali do kraja – obja{wava na~elnica, koja rukovodi timom od osmoro verziranih medicinskih stru~waka.

Nakon po~etne faze, u psihoedukativnim grupama pacijenti se upoznaju s posledicama uzimawa droge i rade test o ste~enom znawu. U tre}oj i ~etvrtoj fazi prelazi se i na in-

Specijalna bolnica „Dr Slavoqub Bakalovi}“

JUGOSLOVENSKI ESPERANTO

dividualnu terapiju, kojom stru~waci rade na re{avawu psihosocijalnih problema pacijenata.

– Pokazalo se da ve}ina narkomana ima odre|ene psihi~ke probleme, ~ijim re{avawem neretko prestaje potreba za opijatima. Ako skinemo samo fizi~ku zavisnost, a problem ostane, uspeha nema – isti~e dr Marjanovi}. ^im do|u, pacijenti potpisuju ugovor za dobrovoqno le~ewe, koji po svojoj voqi mogu i raskinuti. Proces odvikavawa od droge uglavnom traje dve godine. Nakon {est nedeqa u ovom odeqewu pacijenti se {aqu na ku}no le~ewe, ali ostaju u kontaktu s terapeutima, koji im re{avaju svaku krizu. U vr{a~koj bolnici otvoren je i Metadonski centar za produ`eni tretman zavisnika, po modelu i pod nadzorom novosadske Klinike za bolesti zavisnosti.

– Planiramo da u prvoj godini kroz supstitucionu terapiju prevedemo 25 herionskih zavisnika, po strogo definisanim kriterijumima – isti~e direktorka bolnice dr Tatjana Voskresenski.

Ina~e, odeqewe je izolovano od ostatka bolnice, ima zaseban

Pi{e: Dejan Nova~i} jer ih izgleda niko nije ozbiqno shvatao. Najzna~ajnija posledica Novosadskog dogovora po jezik, a ne politiku, bilo je dono{ewe jedinstvenog pravopisa kwi`evnog jezika s pravopisnim re~nikom, nekoliko godina kasnije.

U SFRJ su pre Novosadskog dogovora hrvatski i srpski bili odvojeni. Tokom II svetskog rata doneta je odluka da se svi pro-

dava~e uxbenika, objavqen je mesec dana pre zakonom propisanog roka. Sve ostale procedure koje ovaj pravilnik propisuje su u toku, tvrde u Ministarstvu prosvete, i podse}aju na to da su o tome izdava~i obave{teni pisanim putem, ali i usmeno, kao jo{ jedan znak dobre voqe, da bi se proces izdavawa licenci ubrzao.

Na tvrdwu privatnih izdava~a da jo{ nije objavqen Pravilnik o nastavnom planu i programu za osmi razred, iz Ministarstva su odgovorili da je on u proceduri objavqivawa zbog toga {to je Nacionalni prosvetni savet, u ~ijoj nadle`nosti je usvajawe planova i programa za sve razrede, dostavio nekompletan materijal. Kako je Ministarstvo po Zakonu bilo du`no da zatra`i dopunu programa, ono je, iako nedostaje jo{ elemenata, prosledilo materijal koji je imalo na raspolagawu na objavqivawe.

Na kraju saop{tewa Ministarstva prosvete oceweno je da je ovakav na~in komunikacije neprimeren i ne doprinosi unapre|ivawu partnerskih odnosa, posebno jer je pre dono{ewa Zakona o uxbenicima i drugim nastavnim sredstvima Ministarstvo trpelo kritike {to Zakon ne postoji, a sada mu se opet prigovara {to se trudi da ga primeni i tako svim izdava~ima obezbedi podjednaka prava na koja su ~ekali decenijama.

D. Deve~erski

VESTI NUNS za jasna pravila Nezavisno udru`ewe novinara Srbijezabrinuto je dovo|ewem pojedinih medija u vezu sa neproverenim tokovima novca i ukazalo na to da se velika senka sumwe mo`e otkloniti samo jasnim pravilima.

Stoga je NUNS pozvao dr`avne organe da u saradwi sa medijskim asocijacima i novinarskim udru`ewima hitno obezbede pretpostavke za legalan rad medija i profesionalno informisawe, jer }e u suprotnom dodatno izlo`iti medije uticajima krupnog kapitala i politike. "Nedovoqno jasnim pravilima dr`ava je dozvolila da se javno vlasni{tvo nad medijima prenese u nekompetente privatne ruke", isti~e NUNS.

Nau~i srpski putem interneta

Dr Tatjana Voskresenski

ulaz sa za{titnim barijerama, sigurnosnim vratima i prozorima, kao i video-nadzorom. Poseta je dozvoqena tek nakon strogog pregleda na ulazu.

R. Jovanovi}

Ministarstvo za dijasporu izradi}e do kraja godine poseban internet portal za u~ewe srpskog jezika, jednu u nizu mera dr`ave Srbije za o~uvawe srpskog jezika i }irili~nog pisma, namewenih Srbima u svetu. Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} objasnio je da je u~ewe srpskog jezika putem portala zami{qeno kroz interaktivnu komunikaciju sa li~nostima koje se vezuju za nacionalni identitet Srba i dr`avu Srbiju.

BEZ POLITIZACIJE PRAVA NA ZDRAVSTVENUZA[TITU

(3 )

Pri~aj srpskohrvatski da te ceo svet razume U “Novosadskom dogovoru” iz 1954. pi{e: “Narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca je jedan.

Stoga je i kwi`evni koji se razvio na wegovoj osnovi oko dva glavna sredi{ta, Beograda i Zagreba, jedinstven sa dva izgovora, ijekavskim i ekavskim”. Ovaj dokument potpisali su lingvisti, kwi`evnici i partijski radnici iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH. U tekstu se ne pomiwu Bo{waci, odnosno Muslimani, jer tad nisu bili priznati kao posebna nacija, niti Crnogorci,

13

glasi AVNOJA-a imaju objavqivati na srpskom, hrvatskom, slovena~kom i makedonskom jeziku.

“Svi ovi jezici su ravnopravni na cijeloj teritoriji Jugoslavije” , pi{e u odluci broj 18, iz januara 1944, koju je potpisao dr Ivan Ribar.

Novosadski dogovor bio je revizija AVNOJ-a i delimi~ni povratak na unitaristi~ku jezi~ku politiku Kraqevine Jugoslavije. Samo {to su monarhisti bili jo{ ma{tovitiji od komunista. Ustavom iz 1931. “Mi, Aleksandar I , milo{}u Bo`jom i voqom narodnom Kraq Jugoslavije” saop{tava svojim poda-

nicima da je ’zvani~ni jezik Kraqevine Jugoslavije sprski hrvatski - slovena~ki jezik’”. [ta je to trebalo da zna~i, ko je ovim jezikom govorio i kako je to zvu~alo - ne zna se.

U slu`benim prilikama podanici su - izuzev Slovenaca - koristili srpskohrvatski jezik, i pisali po tzv. Beli}evom pravopisu iz 1923, dok su u pravom `ivotu i daqe svoj jezik zvali kao i pre - “srpski” odnosno “hrvatski”. A pisali su kako znaju i umeju, dakle retko i te{ko. [to se Makedonaca ti~e, oni nisu smeli ni da pisnu. Bar ne na makedonskom.

Pan~evci mogu na le~ewe u Beograd Direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} ponovila je ju~e da ne postoje smetwe za le~ewe pacijenata iz Pan~eva u Beogradu i navela da se jedino onkolo{ki pacijenti {aqu u Novi Sad, odnosno Sremsku Kamenicu, zbog liste ~ekawa za zra~ewa. "Da bi se izbegla du`a ~ekawa neophodno je da se regionalizacija u toj oblasti uradi, ali to je privremena mera napravqena zbog listi ~ekawa za zra~ewe i ne odnosi se na druge oblasti zdravstvene za{tite", rekla je Vukajlovi}eva agenciji Beta.

Ona je dodala da se pacijenti moraju ravnomerno rasporedi-

ti na sve onkolo{ke centre koji postoje u zemqi. "Imali smo situaciju da je jedan broj Beogra|ana bio upu}ivan na zra~ewe u Kladovo, jer taj centar nije bio dovoqno iskori{}en, a pacijenti iz Pan~eva su bili usmereni ka Kamenici", navela je direktorka i kazala da }e se tako raditi dok se ne pove}a kapacitet postoje}ih onkolo{kih institucija za zra~ewe.

Podsetimo, predsednik Skup{tine Pan~eva Tigran Ki{ optu`io je pro{le nedeqe predsednika vojvo|anskog parlamenta [andora Egere{ija da ne vodi ra~una o bolesnim Pan~evcima i wihovom pravu na le~ewe.

14

REPORTA@E

ponedeqak29.mart2010.

DNEVNIK

U BANATSKOM ARAN\ELOVU GRADI SE PRVA VOJVO\ANSKA PRIVATNA SIGURNA MU[KA KU]A

Uto~i{te od `ena te{ke naravi i jo{ te`e pesnice Naslawa se severni Banat na Rumuniju i Ma|arsku, kom{ije koje su ve} u EU, pa kako se Srbija svojski trudi da im se pridru`i, u Banatskom Aran|elovu se ve} spremaju za tu budu}nost. Biznismen u penziji Dragoqub [e{i} iz Novog Sada, pola u {ali, a toliko u zbiqi, odlu~an je da zdawe koje podi`e u ovom selu bude prva vojvo|anska privatna sigurna mu{ka ku}a! Jer i kada svi budu deklarativno ravnopravni, one ugro`ene, pa naravno i mu{karce, vaqa zbrinuti.

– Imamo nekoliko prijateqa za koje moramo stvoriti skloni{te – obja{wava svoje motive [e{i}. – Imaju oni dobre i po{tene `ene, me|utim, lo{a im je narav i te{ka ruka, a znaju biti i prgave. Jedan od wih pati se sa Sremicom, a kad ona po~ne da re{ava probleme u ku}i, nema kud nego od goropadne `ene mora tra`iti uto~i{te. A taj azil smo smislili za najprisnije prijateqe i mesta }e biti za desetak.

Ku}a }e imati oko trista kvadrata, bi}e opremqena za udoban i miran `ivot, da qudi mogu do}i i boraviti neko vreme, da, kako veli [e{i}, saberu svoje misli i ispitaju da li mo`da ispa{taju kod svojih `ena zbog svojih gre{aka ili nekih drugih razgloga.

– Ako je gre{ka do wih ili `ena, mogu bez ikakvog optere}ewa da smisle svoju budu}nost jer ne mislim da im u ovoj sigurnoj mu{koj ku}i obezbedim ~itav `ivot, nego period od desetak dana da se priberu. Imamo prijateqe lekare i druge stru~wake, koji }e procewivati stawe svakog ugro`enog. Ne}e biti mogu}e prevare i {lepawa, ve} su vrata otvorena samo za istinski ugro`ene koji

to ni~im nisu izazvali – precizira [e{i}.

Smatra da je za sigurnu mu{ku ku}u na|ena vrlo podesna lokacija jer }e Evropa prvo tu sti}i, pa tek onda dobaciti do juga i Novog Sada.

– Ako neka goropadnica bude htela da progoni mu`a koji se ovamo skloni, ima da se napati dok na|e selo. A me{tani su dobro}udni, po{teni, mirni i srda~ni, pa ne}emo imati problema. Ovde sam po~eo da dolazim pre desetak godina u lov, a krug prijateqa se {irio i do obli-

sigurna azil, taj mu je najbli`a jer je u istom {oru, malo u{rek preko puta.

Ova unikatna ku}a se zida od lane na placu davno upokojenog doma}ina Bore Radina, a minulog vikenda su je po~eli stavqati pod krov. Gra|a je skrojena u Novom Sadu, odakle se i o~ekuje najvi{e korisnika, a kompletno opremawe pet soba nadgleda poznati novosadski arhitekta \or|e Grbi}.

– Gradi se polako, vi{e u sopstvenoj re`iji nego {to pla}amo, i nadam se da }e biti gotova do leta, mo`da za Dan sela u julu

sivnije i goropadnije, toliko da se jadni mu`evi ne mogu odbraniti – dodaje [e{i}.

Arhitekta Grbi} je nadle`an za estetski dojam funkcionalno jedinstvene ustanove.

– Na mestu ovog zdawa bila je stara ku}a koju smo sru{ili i po istoj matrici zidamo novu, vode}i ra~una da izgledom ni sadr`ajem ne naru{imo ambijent sela. Potencijalnih korisnika ima, za probu ve} evidentiranih desetak, za koje znamo da im je uvek dobro da se u mirno banatsko mesto sklone s gradske promaje i malo oporave od

Unikatan azil gotov do leta

ma, o~ekuju}i da }e oporavak u Banatskom Aran|elovu dati efekte, da ugwetavawa jadnih mu`eva ne preraste u epidemiju.

– Kontrola }e biti rigorozna i ne}e se mo}i {vercovati oni poluugro`eni – kategori~an je Grbi}.

Lordmer Banatskog Aran|elova Milo{ Teofanov se vajka da

– Ku}e u kojima mo`e da se `ivi, imaju struju i vodu, ko{taju tri do pet hiqada evra, a one napu{tene s pola jutra placa – nekoliko stotina – pri~a Teofanov. – Qudi mahom `ive od poqoprivrede, ali stanovni{tvo je sve starije, prazne ku}e propadaju, nema investitora zainteresovanih da ula`u u pod-

Lekari i ceo tim stru~waka }e odlu~ivati o tome koji su mu`evi dovoqno napa}eni da zaslu`e azil na severu Banata. Dobi}e desetak dana spokoja da bi re{ili {ta }e daqe svojim `ivotom i goropadnicom od koje su morali da be`e

Osniva~ Dragoqub [e{i}

`weg Podlokawa. Svi se gurkamo da budemo {to bli`e Evropi, a mi ve} navikavamo na uslove koje }emo nam nametnuti – geostrate{ki mudruje [e{i}.

Za~etnik kruga prijateqa kojima je Banatsko Aran|elovo priraslo za srce je predsednik Saveta MZ Milo{ Teofanov. On je pre neku godinu skroz obnovio porodi~ni dom u rodnom selu, pa [e{i} veli da ako wemu zatreba

Neimar \or|e Grbi}

– o~ekuje [e{i}, koji nagla{ava da }e prvi korisnici biti prijateqi koje smatraju ugro`enim ili se ustanovi da to jesu. @ene su oduvek bile ugro`enije, pa otud i potreba da se one prvo zbirnu, priznaje [e{i}, ali nije na odmet ni sli~an kutak za mu{karce.

– Znate kako je, ravnopravnost kad stigne, uvek neko malo {tr~i, pa i neke `ene postaju agre-

Lordmer Milo{ Teofanov

zlih `ena. Kao ~lan stru~ne komisije koja }e odobravati boravak, mora}u, kad se ku}a zavr{i, prvo isprobati uslove jer bilo bi zlo da ugro`eni do|u, a sve ne bude potaman – {ali se Grbi}.

Sagovornici poimeni~no pomiwu ~lanove “konzilijuma” sastavqenog od stru~waka raznih profila koji }e birati “pitomce”. [e{i} uverava da ve} imaju iskustva s napa}enim mu{karci-

selo propada i ku}a koju podi`e [e{i}, ne ra~unaju}i nekolicinu izbegli~kih, prva koja se ovde gradi posle nekoliko decenija.

Nedavno je evidentirano stawe na podru~ju mesne zajednice, koja obuhvata i obli`wa naseqa Siget i Podlokaw, pa je izbrojano 800 doma}instava, ali su 154 ku}e pale, napu{tene ili su ostali samo prazni placevi. Samo od sebe minule zime uru{ilo se pet starih ku}a. Jo{ je oko 150 praznih, koje wihovi nostalgi~ni vlasnici povremeno obilaze, ne `ele da ih prodaju, za wih ionako do sad nije bilo kupaca, niti se ko od prodaje mo`e ovajditi.

ru~je koje je nadomak EU, ali je skrajnuto od glavnih saobra}ajnica. Moj prijateq [e{i} kod nas se lepo “primio” pa pravi ku}u, {to je pozitivan signal, koji bi mogao isprovocirati i druge da do|u. Dobro je {to je selo mirno i ~isto, blizu su nam Novi Kne`evac i bawa Kawi`a, Subotica, Kikinda i Segedin. Do{li smo na ideju da pozovemo penzionere koji su odavde rodom i druge da stanove u gradovima u Srbiji prepuste deci i unucima, a nastane se ovde i udobno provode bezbri`nu starost.

Milorad Mitrovi}

KAD POQANICE, NAJMAWE BE^EJSKO SELO, KR^KA [PECIJE, BIV[I ME[TANI STI@U I IZ INOSTRANSTVA

Leti rode, a zimi morke ~uvaju stra`u na oyacima

Bezdanac s du`im robinzonskim sta`om od Robinzona

ALEKSANDAR [E]EROV VE] 20 GODINA SAMOTWA^KI @IVI NA BAJSKOM KANALU

Tom Henks ne ume da u`iva kao [o{on Ima puno prava Bezdanac Aleksandar [e}erov (63) da od svakog dana provedenog na svom ogwi{tu napravi fe{tu. Naime, pre ravno dve decenije odlu~io je da mu `ivot modernog ~oveka – ako se tako mo`e opisati bilo ~iji u Srbiji po~etkom posledwe paklene decenije minulog milenijuma – nimalo ne pasuje, i odmetnuo se u samotwake. Kako nije radio na nekom satelitskog TV kanalu, niti je tad postojala forma rijaliti programa tipa “Pre`ivqavawe”, Aci u poduhvatu nije dopalo nekakvo egzoti~no tropsko ostrvo, pa se puna srca zadovoqio obalom Bajskog kanala i skromnom vikendicomsojenicom bez struje i ostalih savremenih elektro-mudrolija.

– Jednostavno sam zavoleo prirodu i sa`iveo se s wom – jedini je odgovor Ace, koga prijateqi i po{tovaoci od miqa zovu [o{on, na pitawe zbog ~ega se odlu~io na usamqenost i rusoovski povratak prirodi.

U po~etku mu je, ka`e, porodica prigovarala {to se izdvojio

od sveta, pa time delimi~no i wih, ali kada su shvatili koliko ga `ivot u skladu s divqinom ispuwava, ostavili su ga na miru.

– U gradu je vazduh zaga|en elektronikom, urbanim stresovima, na sve strane beton i buka.

Qudi nervozni, nemaju strpqewa ni vremena ni za sebe ni za druge, ni sna nemaju – komentari{e civilizaciju [o{on, koji trajawem samotwa~kog `ivota uveliko “{ije” i Defoovog Robinzona i filmskog silom prilika pustiwaka Toma Henksa.

Mada `ivi onkraj sveta, ne oskudeva Aca ni u ~emu. Hrani se iskqu~ivo onim {to prona|e u prirodi, tu mu je {tap za pecawe, u hladu stoletnih {uma pu`eva koliko ti voqa, a ono malo potrep{tina savremenog sveta (kao, recimo, aleva paprika za paprika{) donesu putnici-namernici ili drugari Acini, `eqni da se makar na koji sat izdvoje od urbanog ludila. Znaju i stranci za Acu, a kako kod wih jo{ ve}a ludost modernog doba vlada, sve ~e{}e iz Holandije,

Nema~ke, Italije i Engleske potegnu po nekoliko dana na obalu Bajskog kanala, da kod Ace gu{taju hranu iz prirodnog fri`idera, rupe ukopane u “mrtvu” glinu kanalskog priobaqa, oblo`enu trskom i slamom. Gostoqubiv, kakav je ve}, zbog sve ~e{}ih gostiju – a godi{we ih navrati gotovo petsto – morao je da se prinudno baci i na “seoski turizam”, pa osposobi {est kreveta u svojoj sojenici, tek da dobronamernike ne odbija.

– Novine ne ~itam, TV da gledam – Bo`e sa~uvaj, ali eto, ne mogu bez muzike – obja{wava tranzistor, jedini moderan ure|aj u svom domu Aca, koji se pre neku godinu odrekao i podvodnog sonara namewenog boqem ulovu.

Sad “igra” iskqu~ivo na iskustvo i poznavawe navika ribe ovog kanalskog potesa.

Da mu “mozak ne otupi” poru~i kadgod od posetilaca pokoju kwigu, a samo}e se, tvrdi, ne boji, jer para nema niti ih je kome du`an.

M. Miqenovi}

Poqanice je najmawe mesto be~ejske op{tine, ima svega 306 `iteqa, uglavnom ma|arske nacionalnosti, ali su izuzetno bogati entuzijazmom i `eqom za dru`ewe. Selo je u atarskom trouglu izme|u Ba~kog Petrovog Sela, Ba~ke Topole i Be~eja. Sti`e se putem koji nije ba{ reprezentativan, ali u nasequ sve drugo jeste. Poluvekovna manifestacija „bu~“, koja se odr`ava prve nedeqe u avgustu kad selo s gostima bude tri put brojnije, dobila je konkurenciju.

– Krajem maja su Dani sela.

Ove godine 22, i o~ekujemo vi{e stotina gostiju. Tad dolaze me{tani koji su zbog posla oti{li u druge sredine. ^ak i iz inostranstva sti`u. Obi~no lepo vreme omogu}ava nam bogat kulturno-umetni~ki program na novoj otvorenoj letwoj sceni, a ve~erwe veseqe je pod ogromnim svatovskim {atorom. Pre dve godine smo pokrenuli februarski „Seoski disnotor“. Ove godine je, iz tehni~kih razloga, odr`an sredinom marta – „raportira“ sekretar MZ Jo`ef Barna.

Dok razgovaramom miris sviwskih {pecija se {iri sa svih strana. Ne zna ~ovek gde bi pre, do kotla gde se kuva barotina za hurke ili pove}eg stola u {atoru gde se pripremaju i nadevaju kobasice.

Ipak, ~ulo mirisa vu~e ka kotlu gde vri sviwska mast i vade se ~varci. Naravno, re{ ma|arski. Oni s ko`urom zajedno, onako vru}i i rskavi, od kojih nema boqeg predjela.

Da „Disnotor“ uspe stradale su tri sviwe, a po davna{woj metodologiji tran`irala su ih {estorica majstora.

Zoltan [agi je bio glavni, a pouzdani saradnici dva [andora, Varga i Jak{a, Norbert Serda, Jano{ ^aswi i Vince [agi. Desetak `ena je u kuhiwi spremalo kiselu ~orbu, peklo hurku, kobasicu, krmenadle i rebarca, mesilo kiflice sa salom puwene makom i pekmezom od kajsija i {qiva.

Tim konobara je servirao u sali Doma kulture ru~ak gosti-

mi nisu bez „ukrasa“, jer se tu nastane morke koje napu{taju blatwava dvori{ta i dru{tvo gusaka, koko{aka i }uraka.

– Ovo je nedirnuta panonska oaza. Kao da je vreme davno stalo. Qudi su dobro}udni, vredni i, iznad svega, gostoqubivi. Po povratku iz Nema~ke, `ena Ana i ja smo kupili Kosoru{ sala{ i preuredili tako da preko Turisti~-

Pre kobasica majstorima krmenadle slu`e kao salata

ma, a ~im je pao mrak, ve~eru pre plesa.

– Nas tridesetak `ena i mu{karaca smo ve} uigrana ekipa i sve funkcioni{e i ne mo`emo da omanemo. Sve samo da privu~emo goste u selo i poka`emo da i ovde ima `ivota! – nagla{ava Zoltan [agi.

Obilaskom sela prime}ujemo da se svaki oxaka dimi, dok su u okolnim ve}im selima mnoge ku}e ve} godinama prazne. Znaju to i rode, pa se ~itave eskadrile nastawuju u Poqanici. Oxaci ovde ni zi-

ke organizacije Be~ej i nekoliko beogradskih i novosadskih agencija gostimo one `eqne pravog odmora, bez gradske vreve, s doma}om hranom i nepreglednim prostranstvom za ravni~arewe. Ovo je prvi korak da seoski turizam bude dodatni izvor zarade me{tanima, ali kad vide korist, i oni }e {irom otvoriti svoje domove gostima koji bi da provedu vikend, ili, daj Bo`e, deo godi{weg odmora, na selu – smatra Jo`ef Martinovi~.

V. Jankov

c m y

SPORT

DNEVNIK VELIKA NAGRADA AUSTRALIJE

Rezultati 1. Baton (V. Britanija, Meklaren) 1:33:36,531, 2. Kubica (Poqska, Reno) +12,034, 3. Masa (Brazil, Ferari) +14,488, 4. Alonso ([panija, Ferari) +16,304, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) +16,683, 6. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +29,898, 7.

Liuci (Italija, Fors Indija) +59,847, 8. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1:00,536, 9.

Veber (Australija, Red Bul) +1:07,319, 10. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +1:09,391, 11. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1:11,301, 12. De la Rosa ([panija, Zauber) +1:14,084, 13. Kovalainen (Finska, Lotus) +2 kruga, 14. ^andhok (Indija, Hispanija) + pet krugova. dqivo prvi, ali je odustao. Na nama je da nastavimo sa napornim radom u nastavku sezone kada o~ekujem jo{ boqe rezultate rekao je Baton.

Trku je sa pol pozicije, kao i pro{lu po~eo Fetel, ali ga je od prve ovogodi{we pobede, opet, odvojio kvar na bolidu. I dok je zbog sve}ice u bahreinu ipak uspeo da stigne do ciqa kao ~etvrti, u Melburnu je izleteo sa staze i ostao bez plasmana. Trka je po~ela po ki{i, ali takvi uslovi nisu dugo potrajali, tako da je izbor guma imao veliki uticaj

Kragujev~ani u finalu Radni~ki – NIS Vojvodina 3:1 (30:32, 29:27, 25:15, 26:24)

Yenson Baton

na kona~an plasman. Ve} u prvoj krivini do{lo je do prave drame, u vo|stvu se nalazio Fetel ispred Mase i Vebera, dok je Alonso, tre}eplasirani u kvalifikacijama imao lo{ start. [panac je prvo imao kontakt sa Batonom, a onda i sa [umaherom, zbog ~ega se okrenuo na stazi i pao na 22. mesto, dok je [umi morao u boks radi promene predweg krila. No, tu nije bio kraj uzbu|ewima na stazi Albert park.

Kamui Kobaja{i iz Zaubera je posle kontakta sa Sebastijanom Buemijem iz Toro Rosa udario u zid pored staze i odbio se na Nika Hilkenberga iz Vilijamsa. To je bio signal da na stazu iza|e sejfti kar. U prvom krugu trku je napustio i Jarno Truli iz Lotusa. Najboqi start su imali Hamilton i Kubica, koji su startovali sa 11, odnosno devetog mesta. Sejfti kar je na stazi proveo ~etiri kruga, a ve} u {estom staza je po~ela da se su{i, pa je u sedmom vi|en i prvi odlazak u boks. Baton je odluku o prelasku na gume za suvo doneo ve} u uvodnim krugovima, mnogi, pa i on sam su mislili da je to gre{ka, jer po povratku na stazu nekoliko puta izletao sa we, ali se kasnije ovaj potez pokazao kao pun pogodak.

Za razliku od prve trke u Bahreinu, koja je bila izueztno dosadna, ova u Australiji bila je vi{e nego uzbudqiva, obilovala

je preticawima, dvobojima i incidentima, pa je na kraju od 24 voza~a na ciq stiglo samo 14.

Posle dve trke vodi Alonso sa 37 bodova, ~etiri vi{e od Mase, a Baton ima 31 na tre}em mestu.

U konkurenciji konstruktora

Voza~i 1. Alonso ([panija, Ferari) 37, 2. masa (Brazil, Ferari) 33, 3. Baton (V. Britanija, Meklaren) 31, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 23, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 20, 6.

Kubica (Poqska, Reno) 18, 7.

Fetel (Nema~ka, Red Bul) 12, 8. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 9, 9. Liuci (Italija, Fors Indija) 8, 10.

Veber (Australija, Red Bul) 6, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 5.

Konstruktori 1. Ferari 70, 2. Meklaren 54, 3. Mercedes GP 29, 4. reno 18, 5. Red Bul 18, 6. Fors Indija 8, 7. Vilijams 5. vodi Ferari sa 70 bdova ispred Meklarena koji ima 54 i Mercedesa sa 29. [ampionat Formule jedan nastavqa se ve} slede}eg vikenda trkom za Veliku nagradu Malezije na stazi Sepang u Kuala Lumpuru.

G. M.

PRVENSTVO SRBIJE

Nevenki Jokovi} obe titule Reprezentivka suboti~kog Pionira Nevenka Jokovi} osvojila je obe {ampionske seniorske titule za 2010. - pojedina~no i u kombinaciji.

U mu{koj konkurenciji zlatne medaqe pripale su Milo{u Simijonovi}u iz kostola~kog Rudara u pojedna~nom delu i prvotimcu Sente ^ongoru Barawu u kombinaciji.

Za kombinaciju su se ra~unala prva tri bacawa za pojedna~nog prvaka Srbije i Nevenka Jokovi} je imala isti rezultat kao i Marija Gajin (SPC Vojvodina) 1.707 ~uweva, ali joj je titula pripala jer je imala boqe ~i{}ewe (602 – 581). Gajin je lane osvjila srebrnu pojedinalnu medaqu. Bronzani trofej u kombinaciji osvojila je Livia Santo (Pionir) sa 1.698 drva. Jokovi}eva je bila prva u kombinaciji i pro{le godine.

U mu{koj konkurenciji za kombanaciju, ^ongor Baraw je oborio 1.797 ~uweva i pretekao Gorana Ostoji}a (Beograd Po{tanska {tedionica) sa 1.785 ~uweva i Arpada Antala (Beo-

15

POLUFINALE PLEJ-OFA

Batonov prvenac u Meklarenu Aktuelni svetski prvak Xenson Baton pobednik je Velike nagrade Australije u Formuli jedan, vo`ene na stazi Albert park u Melburnu. Britanac je tako zabele`io prvu pobedu u novom timu, Meklarenu u drugoj trci sezone, a drugu uzastopnu na stazi u Melburnu, po{to je slavio i pro{le godine, ali za Bron GP. Ina~e, ovo je Britancu bila osma pobeda u karijeri. Baton je iskoristio peh Sebastijana Fetala iz Red Bula, koji je zbog kvara na ko~nicama izleteo u 26. krugu, preuzeo vo|stvo i na kraju slavio sa 12 sekundi ispred Poqaka Roberta Kubece iz Renoa. Tre}e i ~etvrto mesto zauzeli su piloti Ferarija Brazilac Felipe Masa i [panac Fernando Alonso.

- Ovo je veliki dan za mene i tim. Sre}an sam zbog prve pobede u Meklarenu i zahvaqujem se svima u timu. Bilo je te{ko zavr{iti trku, Fetel je bio ube-

ponedeqak29.mart2010.

grad Po{tanska {tedionica) sa 1.759 ~uweva. Ostoji}e je lane tako|e bio drugi u kombinaciji.

Polufinale i finale pojedna~nog [ampionata Srbije odigrano je na kuglani u Bawi Juna-

Livija Santo i Nevenka Jokovi}

kovi}. U finalu, Jokovi}eva je posle 2:2 u setovima do{la do titule jer je imala vi{e oborenih ~uweva od Livie Sano 553:551! U me~u za tre}e mesto Zorica Bara}, pro{le sezone

vice{ampionka u kombinaciji, je sa 4:0 (607:532) pobedila Hajnalku Milosav. Kona~an plasman: 1. Jokovi}, 2. Santo, 3. Bara}, 4. H. Milosav.

Sloboda Simijonovi} je u polufinalu pobedio ^ongora Barawa iz Sente sa 3:1 (606:597). U drugom polufinalu, Uro{ Jagli~i} iz Metalca (Gorwi Milanovac) je sa 3,5:0,5 (587:569) savladao Zdenka Pavlica (Polet, Sombor).

U uzbudqivom finalu Simijonovi} je posle 2:2 u malim set poenima titulu osvojio zbog vi{e oborenih ~uweva (606.600).

Oborio je u 116. i 119. hicu devetke {to mi je donelo zlatnu medaqu! ^ongor Baraw je imao mawe ~uweva od Pavlica u borbi za tre}e mesto (582:588) ali je slavio sa 3:1 u malim set poenima. Postao je, tako, najuspe{niji u~esnik [ampionata Srbije u mu{koj konkurenciji sa zlatnom medaqom u kombinaciji i pojedina~nom bronzom.

Kona~an plasman, mu{karci, pojedina~no: 1. Simijonovi}, 2.

Baraw, 3. U. Jagli~i}, 4. Pavlic.

KRAGUJEVAC: Hala Jezero, gledalaca 3000, sudije: Jovonavi} (Beograd), Gradinski (U`ice).

RADNI^KI: Z. Jovanovi} 18, Petkovi}, I. Jovanovi}, I. Ivovi} 4, ^upkovi} 27, Ili} 1, J. Ivovi}, ^edi} 14, Maksimovi} 7, Opa~i}, Panteli} (l), Stevanovi} 1.

NIS VOJVODINA: Mutap~ija, [kundri} (l), Petrovi} 8, Mirosavqevi}, Vemi} 11, Ivovi} 19, Radi} 15, L. ^ubrilo 4, Mrdak 13, N. ^ubrilo, Jovovi}, Kapur.

Odbojka{i Radni~kog iz Kragujevca plasirali su se u finale plej-ofa po{to su u petom me~u polufinalne serije savldali novosadsku NIS Vojvodinu 3:1.

Prema o~ekivawu, jo{ jedan kvalitetan me~ odigrali su aktuelni {ampion i aktuelni osvaja~ Kupa, ali je iskustvo Kragujev~ana presudilo, {to se najboqe vidi iz rezultata po setovima. Oti{li su puni samopouzdawa Novosa|ani na, za wih, me~ sezone, ali se jo{ jednom pokazalo da nisu dovoqno stasali kao ekipa i da te{ko mogu da se suprotstave iskustvu u te{kim trenucima.

Poveli su Novosa|ani, posle zavr{nice u kojoj su imali vi{e `ivaca. Dobar je u uvodnom periodu bio korektor Mrdak, solidni su bili puca~i Ivovi} i Vemi}, ali povezani blokovi Radi}a doneli su obe}avaju}ih 32:30. No{eni osvajawem prvog seta nastavili su Novosa|ani s dobrom igrom. Veoma brzo stigli su do opipqivije prednosti do drugog tehni~kog tajm-auta (16:12), ali je Radni~ki preko nezadr`ivih ^upkovi}a i Jovanovi}a odmah uzvratio i izborio neizvesnu zavr{nicu. Oba tima bila su nervozna krajem drugog seta, pa je vi|eno nekoliko servis gre{aka u nizu, a poenima ^edi}a i ^upkovi}a doma}i su stigli do 29:27.

Potpuno se raspala igra Novosa|ana u tre}em periodu i nije pomogla ni promena tehni~a-

RE^ TRENERA

Salati}: ^esto smo padali Nikola Salati}, trener NIS Vojvodine, u stilu sportsmena ~estitao je rivalu na pobedi a onda i ocenio me~.

– Cela polufinalna serija bila je uzbudqiva i kvalitetna.

Konkretno, ovaj me~ obilovao je usponima i padovima moje ekipe. Mislim da je u tim padovima dosta doprinela i igra Radni~kog, ali i publika koja je bila nesnosna i bu~na. U pojedinim trenucima nismo se me|usobno ni ~uli, a i kada bi igra~i stali na servis, ose}ao se odre|eni pritisak i pravile su se gre{ke – ne tra`i Salati}, alibi za poraz, naprotiv: - Trudio sam se da ne opteretim igra~e va`no{}u ove utakmice, ali izgleda da su oni sami sebe opteretili. Pru`ili smo solidnu igru, timski duh je opet preovladao i to me posebno raduje. Ovi momci su dokazali da imaju kvalitet, pokazalo se to i u Kupu, a na nama je da nastavimo da negujemo te mlade igra~e – zakqu~io je prvi strateg Novosa|ana. ra (Jovovi} zamenio ^ubrila), jer je Radni~ki bio u nezadr`ivom naletu, a crveno-beli su pravili gre{ke kao na traci.

Odustvo koncentracije i razmi-

od mladosti, jer je Radni~ki u zavr{nici me~a, u ~etrvtom setu zaostajao 23:24, ali je serijom 3:0 preokrenuo i stigao do kona~nog slavqa, a jo{ jednom je

Vladimir ^edi} bio je uspe{niji od novosadskog bloka Foto: F. Baki} Petrovi}–Ivovi}

{qawe o gubitku drugog seta u kojem su vodili bilo je primetno na licima mladih Novosa|ana i to je iskusni aktuelni {ampion umeo da kazni. Jo{ jednom se iskustvo pokazalo vrednijim

svetla reflektora ka svojoj dobroj igri privukao ^upkovi} i bio najzalu`niji za to {to }e Kragujev~ani braniti pro{losezonski trofej u me~evima s Crvenom zvezdom.

M. R.

ZAVR[EN LIGA[KI DEO PRVENSTVA SRBIJE

Vojvodina s Beogradom u plej-ofu Utakmicama 10. kola zavr{en je liga{ki deo prvenstva Srbije za vaterpoliste u Prvoj A ligi. O~ekivano Partizan i Vojvodina su zabele`ili lake pobede. Crno-beli su nadigrali Student 7:2, a Novosa|ani obrenova~ki TENT 17:4, a Ni{ je posle preoketa savladao Beograd 6:5. Prvo mesto sa maksimalnim u~inkom zauzeo je Partizan i on }e u polufinalu plej-ofa snage odmeriti sa ~etvrtoplasiranim Ni{om, dok }e drugoplasirana Vojvodina igrati sa tre}eplasiranim Beogradom. U finale, koje je na programu 24. i 28. aprila, sa eventualnom majstoricom 1. maja, plasira}e se ekipa koja prva zabele`i dve pobede. Obrenov~ani su zauzeli posledwe, {esto mesto na tabeli Prve A lige i u plej - autu }e se sastati sa ekipom kikindskog @AK-a, koja posle pretposledweg kola ubedqivo vodi u Prvoj B ligi.

Prva A liga Rezultati 10. kola: Vojvodina - TENT 17:4, Ni{ - Beograd 6:5, Partizan - Student 7:2.

1. Partizan 2. Vojvodina 3. Beograd 4. Ni{ 5. Student 6. TENT

10 10 0 0 142:34 30 10 8 0 2 112:65 24 10 5 0 5 85:81 15 10 3 1 6 59:84 10 10 1 2 7 53:96 5 10 1 1 8 47:135 4

Prvi polufinalni duel sa Beogradom u Novom Sadu Vojvodina }e odigrati 5. aprila, drugi susret u Beogradu je na programu 8. aprila, a eventualna majstorica dva dana kasnije u

Dejan Stanojevi} Foto: F. Baki}

Novom Sadu. Vojvodina i Beograd u liga{kom delu prvenstva odigrali su dva veoma zanimqiva i neizvesna duela. Oba puta i u Novom Sadu i u Beogradu dobila je Vojvdina, ali minimalnim rezultatima (7:6, 10:9). Neizvesne utakmice treba o~ekivati i u polufinalu plej-ofa.

Tako misli i trener Novosa|ana Dejan Stanojevi}.

- O~ekuju nas neizvesni i izjedna~eni dueli sa Beogradom u polufinalu - plej ofa. To potvr|uju na{i prethodni susreti. Nadam se da }e moji igra~i shvatiti zna~aj polufinala plej-ofa i da }emo sa tim saznawem i u}i u predstoje}e utakmice, pa neka boqi pobedi i na|e se u finalu. Ekipe se odli~no poznaju i u ovom polufinalu pobedi}e onaj ko bude agresivniji i motivisaniji. Mi imamo prednost doma}eg bazena, igra~e koji su ove godine odigrali puno jakih i zna~ajnih utakmica, a ne nedostaju nam ni voqa ni `eqa.

Beograd je, kako ka`e Stanojevi} ove godine pokazao da je ekipa za respekt i dobro je za srpski vaterpolo da ima jo{ ekipa koje se razvijaju i napreduju.

- Mi imamo zadatak da iz vog polufinala iza|emo kao pobednici, ao vo je zavr{ni ispit za moju ekipu. Monogo je lak{e bilo igrati sa ekipama kao {to su Partizan, Va{a{, Eger, Barseloneta, Mladost ili Jadran u kojima mi nismo imali rezultatski imperativ. Ali, u duelu sa Beogradom mi nosimo breme favorita i plasman u finale treba da bude kruna veoma uspe{ne sezone. Nadam se da }e se sve zavr{iti na najboqi na~in - zakqu~io je Stanojevi}.

G. Malenovi}

SPORT

ponedeqak29.mart2010.

c m y

16

DNEVNIK

NA MARAKANI DOMA]IN UBEDQIVIJI OD NOVOSA\ANA

Bu|ewe Dejana Leki}a

Foto: S. [u{wevi}

Crvena zvezda – Vojvodina 3:0 (2:0)

ODR@AN 17. NOVOSADSKI NIS POLUMARATON

Najbr`i Radumilo i Komar~evi} Ulicama Novog Sada ju~e je, 17. put zaredom, tr~an tradicionalni Novosadski NIS polumaraton. Na stazi dugoj 21.097,5 metara pojavilo je nekoliko stotina takmi~arki i takmi~ara iz osam zemaqa, a lepo, dodu{e vetrovito vreme, nagove{tavalo je dobre rezultate.

Kod mu{karaca prvi je kroz ciq pro{ao atleti~ar beogradske Crvene zvezde Miroslav Komar~evi}, koji je u posledwih 500 metara trke uspeo da pretekne do tada vode}eg Sa{u Stoli}a.

- Zadovoqan sam zbog pobede, ali i zbog vremena koja sam ostvario - rekao je Komar~evi}. - Nisam o~ekivao da bih mogao da trijumfujem, ali sam iskoristio priliku i u posledwih 500 metara izbio na ~elo.

Vreme je bilo zaista lepo, ali nam je jak vetar pomalo smetao.

Ipak, ja sam iz Beograda gde ko{ava, kao ni u Novom Sadu, nije retka pojava, pa sam se brzo adaptirao.

Dugo je posle trke vladala nedoumica ko je bio najbr`i kod dama. Sudije su proveravale sve kontrolne punktove, da bi na

kraju Novosa|anka Tawa Radumilo bila progla{ena za pobednicu. Zaista nije jasno kako se moglo dogoditi da se ne zna pobednik ni ~itav sat po ulasku takmi~arki u ciq, ali, sre}om, pravda je na kraju zadovoqena i Radumilo se zaslu`eno na{la na najvi{em stepeniku pobedni~kog postoqa.

- Ovo je moj li~ni rekord u polumaratonu - rekla je Tawa Radumilo. - Spremam se za nastup na Beogradskom maratonu i ovo mi je bila provera da vidim gde sam i {ta mogu. Obzirom na to da sam rekreativka i da sam zaposlena, vreme koje sam ostvarila je dobro, a ja sam sre}na zbog prve velike pobede u karijeri.

Zanimqivo je da je polumaratonsku trku istr~ao i predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi} i da je ostvario vreme 1:46,30 sati.

Najstariji u~esnik 17. Novosadskog NIS polumaratona bio je Miloje Andri}, ro|en 1931. godine, koji je tako|e istr~ao ~itavu trasu.

Rezultati - Dame: 1. Tawa Radumilo (Fru{ka gora, Novi Sad) 1:39,19, 2. Polona Grijer

Tawa Radumilo prolazi kroz ciq

(Slovenija) 1:42,39, 3. Dragana [pehar (Ruma) 1:44,04 ~asova itd.

Mu{karci: 1. Miroslav Komar~evi} (Crvena zvezda, Beograd) 1:10,08, 2. Sa{a Stoli} (Spartak, Opovo) 1:10,34, 3. Goran Mili~i} (Leposavi}) 1:11,00 ~asova itd.

Uporedo s glavnim trkama, odr`ane su i trke {tafeta, rekreativaca i trka u puzawu za bebe.

A. Predojevi}

BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 23.000, sudija: Jovaneti} (U`ice).

Strelci: Leki} u 14. i 33. i Trifunovi} u 75. minutu. @uti kartoni: Bogdanovi} i Isah (Crvena zvezda), a A|uru, Tumbasevi} i Vuli}evi} (Vojvodina).

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 7, Igwatijevi} 7, Leki} 8, Viloti} 7, Lazeti} 8 (Lazovi}), \or|evi} 7, Kadu 7 (Trifunovi} 7), Perovi} 7, Ninkov 7 (Miki}), Isah 7, Bogdanovi} 7.

VOJVODINA: Brki} 6, Medojevi} 6, \uri{i} 6, A|uru 6, \urovski 5 (Bilbija), Stjepanovi} 6, Tumbasevi} 5, Vuli}evi} 6, Ple~ 5, Tadi} 6 (Mereba{vili), Mr|a 5 (Adams).

Crvena zvezda je u najboqoj partiji ovog prole}a ubedqivo savladala ekipu Vojvodine, zadr`av{i lidersku poziciju i prednost od dva boda u odnosu na Partizan. Derbi 21. kola opravdao je o~ekivawa, vi|en je solidan, ne previ{e kvalitetan me~ u sjajnom ambijentu pred 18.000 gledalaca. Beogra|ani su bili mudri i racionalni, znala~ki su kaznili po~etni~ke gre{ke Novosa|ana pre svega u fazi odbrane.

Tvorci va`nog trijumfa bili su dvostruki strelac Dejan Leki} i izuzetno nadahnuti kapiten i asistent Nikola Lazeti}.

Vojvodina je krenula dobro, ofanzivno i hrabro. Ve} u 6. minutu Novosa|ani su nadmudrili odbranu doma}ina, ali je

Kosta Papi}, fudbalski trener iz Novog Sada, nastavqa svoje pute{estvije po Africi. Posle Nigerije, Ju`ne Afrike i Gane, sada je na ~elu najtrofejnijeg kluba u Tanzaniji, Jang Afrikans, a za navija~e Janga. U glavni grad Dar es Salam, stigao je u oktobru i od tada zna samo za pobede u doma}em {ampionatu. Ovih dana, Papi} je iskoristio kratku pauzi da poseti porodicu, a po povratku ~eka ga ve~iti derbi, s drugim najboqim klubom Tanzanije Simbom.

- U Jangu sam do{ao u oktobru posle na{eg trenera Du{ana Kondi}a i imao mawak od 12 bodova u ondnosu na najve}eg rivala Simbu.

Od tada uspeli smo da smawimo zaostatak na osam bodova i da se domognemo drugog mesta. Simba igra sigurno, kako je igrala i tokom ~itavog {ampionata, a mi smo promenili stil i svi u o zemqi su zadovoqni fudbalom koji demonstrira , {to je uslovilo ogromno pove}awe broja gledalaca na stadionu. Trenutno sam na odmoru u Novom Sadu, ali brzo se vra}am jer nam predstoji veliki derbi sa Simbom. To je peti derbi Afrike i nadam se da }emo i u ovom duelu pobediti i smawiti razliku na pet bodova. Spremni smo, bi}emo

Kosta Papi}

jo{ spremniji a sa mnom za Dar es Salam kre}e i moj nekada{wi pomo}nik u Nigeriji i Ju`noj Africi Mom~ilo Medi}. Bi}u poja~an u stru~nom {tabu, jer sam prethodnih meseci radio sam.

Uveren sam da i to mo`e da donese prevagu u derbiju koji se igra 11. aprila, ka`e Papi}.

- [ta jo{ da ka`em, Tanzanija je zemqa koja voli fudbal, a nedavno je izgra|en nov stadion koji je, ne ra~unaju}i Ju`nu Afriku, tre}i po kapacitetu na Crnom

Na golu Ba~kopalan~anin Gol Jange ~uva Obren ^u~kovi} iz Ba~ke Palanke. Papi} ga je zatekao u klubu i ka`e da ima odli~ne odbrane, kao i da je veoma popularan u Tanzaniji. Wegove odbrane nisu pro{le nezapa`eno i ovih dana bio je na probi u Super staru, jednom od najpoznatijih klubova Ju`ne Afrike.

- @elim mu mnogo uspeha i da postigne dogovor sa Super starom, iako }e to biti hendikep za moj tim. No, to }e, ako uspe, sigurno biti veliki napredak u wegovoj karijeri. Ina~e, ^u~kovi} je jedini Evropqanin koji igra fudbal u Tanzaniji.

kontnentu, sa 65.000 sede}ih mesta. Naravno, ne treba sumwati da }e bar dva sata pre po~etka derbija biti pun, {to se nije dogodilo odavno. Tome }e doprineti odli~ne igre Simbe, ali i na{e ugre u drugom delu {ampionata. Nismo izgubili nijednu utakmicu, niti igrali nere{eno. Dobijali smo neke duele i rezultatima 6:0 {to je rekord zemqe, a potom smo trijumfovali u slede}a dva susreta 4:0 i 4:1. To je znak da ne{to ima u toj ekipi koja daje devet reprezentativaca i vrlo su kvalitetni igra~i. Reprezentaciju vodi Brazilac Marsio Maksimo kojem ugovor isti~e u julu i ve} se tra`i wegov naslednik. Nije uspeo da prepozna kvalitet igra~a dva velika kluba, kao i drugim timovima, to je moje mi{qewe, ali i nacije. Smatram da moji igra~i zaslu`uju boqi tretman i ve}u minuta`u na utakmicama.

Pri~a se da ste i vi jedan od kandidata za selektora Tanzanije.

- Jesam. Ako mogu tako da ka`em, zamoqen sam da konkuri{em za selektora i u{ao sam u naju`i izbor. Vi{e }e se znati sredinom aprila, a pozvan sam na razgovor sedmog. Novinari su me dobro prihvatili i podr`avaju me. Navija~i i uprava mog kluba nisu zadovoqni tom mojom pozicijom, a navija~i i uprava suparni~ke Simbe su zadovoqni i daju mi podr{ku. [ta }e sve biti zna}e se posle razgovora s vode}im qudima fudbalske federacije. Vrlo sli~na situacija je bila pre nekoliko godina u Nigeriji, pa je nisam preuzeo i ne bih da vi{e o tome pri~am. Dovoqno je da sam me|u kandidatima, a potom {ta bude, sada je najva`niji mesni derbi u Dar es Salamu – zakqu~uje Papi}.

S. Jakovqevi}

kontranapade. Iz jedne takve akcije u 33. minutu koju je zapo~eo Lazeti}, nastavio Kadu, a potom Perovi} proigrao Leki}a koji je rutinskim udarcem iskosa sa desne strane po drugi put matirao Brki}a. ^inilo se da ubedqivo vo|stvo

Dejan Leki} dvostruki strelac

prostor gde je Leki} zaplivao kroz vazduh i loptu glavom smestio u mre`u kraj stati~nih Novosa|ana. Najzad se Zvezdin reprezentativac probudio, prekinuv{i golgeterski post dug 764 minuta.

Nastavila je Vojvodina posla {ok pogotka u istom stilu.

Imali su gosti loptu u svom posedu, ali bez konkretnijeg u~inka i zavr{nog pasa. Istina, u 16. minutu zapretio je Tadi} {utem sa distance, ali se jo{ jednom istakao sigurni Stamenkovi}. Crveno-beli su se prakti~no orijentisali na

nije demoralisalo ekipu Vojvodine, a u prilog tome i nova prilika koju u 39. minutu ne koristi \uri{i}.

Posle izuzetno zanimqivog i sadr`ajnog prvog, usledilo je drugo poluvreme koje je li~ilo na fudbalsku uspavanku.

Zvezda je svoj koncept igre u fini{u me~a krunisala i tre}im pogotkom. Jo{ jednom se u ulozi asistenta na{ao Lazeti}, a na pravom mestu ovoga puta bio je rezervista Trifunovi} koji je postigao svoj prvenac u Zvezdinom dresu - 3:0.

Z. Rangelov

Maja, Milica i Vladimir nose zastavu u Johanesburgu Vladimir Petkovi} i Milica ]irilov iz Beograda i Maja Deli} iz Novog Be~eja pobedili su na finalnom izboru za u~e{}e u programu „Ponesi zastavu svoje zemqe“ i time su, zajedno sa jo{ troje tinejxera iz Koka kola sistema, dobili priliku da ponose zastavu Srbije na Svetskom prvenstvu u Johanseburgu. U finalnom izboru barjaktara koji je odr`an na Adi

KOSTA PAPI] USPE[AN I U TANZANIJI

Mo`da i selektor

{ut Stjepanovi}a sa 7-8 metara udaqenosti ukrotio raspolo`eni golman Stamenkovi}.

Rano se gostima potkrala prva gre{ka u odbrambenoj liniji, pa je to kapiten Lazeti} ve{to iskoristio poslav{i idealan centar{ut u kazneni

Ciganliji, u~estvovalo je oko 140 u~enika sedmog i osmog razreda iz osam {kola u Srbiji.

Izbor je obuhvatio fudbalski turnir za de~ake, takmi~ewe za najboqu plesnu koreografiju za devoj~ice i izbor za najboqeg druga. Program „Ponesi zastavu svoje zemqe“ predvi|a boravak od 11. do 14. juna u me|unarodnom Kokakola fudbalskom kampu u Johanesburgu.

PRVA LIGA SRBIJE

In|ijci pali na Slanoj bari Proleter – In|ija 1:0 (0:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 1000, sudija: ]eramilac (Beograd). Strelac: Sekuli} u 63. minutu. @uti kartoni: [arac, @igi}, Sekuli}, Ra{iovan (Proleter), a Joksimovi}, \urovi}, Filipovi} i Milovac (In|ija). Crveni karton: Jankovi} (In|ija).

Trenutak iz me~a

PROLETER: Drini} 8, [arac 8, Asani 8, Dragi} 8, @igi} 8, Glogovac 8, Sekuli} 8, Ra{iovan 8, Damwanovi} 8 (Jovanovi}), Zuki} 7 (Hamzi}), Popin (Ako 8).

IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 6, Joksimovi} 6, Jak{i} 6, \urovi} 6, Goli} 7, Kosti} 6 (Isidorovi} 6), Jankovi} 6, Filipovi} 7, Bubalo 7, Milovac 6 (Koxo).

Fudbaleri Proletera posle boqe igre savladali su jo{ jednog kanditata za superliga{ko dru{tvo i to sasvim zaslu`eno.

Krenuli su doma}i silovito, pa su ve} u 8. minutu posle kornera Ra{iovana preko Sekuli}a mogli da do|u u vo|stvo. Me|utim, lopta je zavr{ila kraj gola. U 20. minutu skra}eni korner izveo je Ra{iovan, Damwanovi} je {utirao glavom, ali je \urovi} izbacio loptu sa same gol linije.

U nastavku je bila puno `ivqa igra na obe strane, re|ale su se prilike, a u 63. minutu iskusni Asani odli~no je prodro po levoj strani, centrirao u {esnaesterac gostiju, loptu je propustio Damwanovi}, a Sekuli} je natr~ao glavom i smestio je iza le|a golmana Poleksi}a.

Tek posle primqenog gola gosti su krenuli na sve ili ni{ta, pa je posle kornera Jankovi}a, Goli} na samo nekoliko metara od gola prihvatio loptu, {utirao je, ali je Drini} bio na visini zadatka. U 70. minutu su In|ijci bili najbli`i izjedna~ewu, Filipovi} se varkom tela oslobodio ~uvara, silovito je {utirao, ali je pre~ka bila ovoga puta saveznik golmana Drini}a. Tri minuta pre kraja aplauze na otvorenoj sceni dobili su pokretqivi Ra{iovan i ~uvar mre`e In|ije. Ra{iovan je raspalio po lopti i kada su je ve} videli u mre`i Poleksi} je krajwim naporom izbacio u kor-

Proleter - In|ija Banat - Sloga (K) Kolubara-Novi Sad Dinamo - Mladost (L) Radni~ki (S) - Zemun Be`anija - Srem S. Point - ^SK Pivara Rad. (N) - Mladost (A) Teleop. - Novi Pazar

1:0 (0:0) 2:1 (1:0) (0:0) 0:1 2:1 1:0 (0:0) 2:0 (0:0) 2:1 (1:1) 2:0 (0:0) 2:0 (1:0)

1. Kolubara 19 11 2. Teleoptik19 10 3. In|ija 19 10 4. Proleter 19 9 5. Banat 19 8 6. Srem 19 9 7. Sevojno 19 9 8. Dinamo 19 7 9. Novi Sad 19 7 10. N. Pazar 19 7 11. Be`anija 19 5 12. Zemun (-2) 19 6 13. Sloga 19 4 14. Radni~. (S)19 5 15. Mlad. (L) 19 4 16. Mlad. (A) 19 5 17. Radni~.(N)19 4 18. ^SK Piva.19 3

23:14 26:13 27:15 26:16 17:11 22:19 17:14 15:17 12:15 15:18 15:13 18:20 12:15 14:23 17:22 13:28 18:26 14:22

5 3 5 4 4 5 4 6 7 4 3 7 3 7 5 7 5 7 4 8 9 5 5 8 8 7 5 9 7 8 4 10 5 10 8 8

38 35 34 31 31 30 30 26 26 25 24 21 20 20 19 19 17 17

U slede}em kolu (3/4.aprila) sastaju se: Novi Pazar - Radni~ki (S), Zemun - Proleter (NS), In|ija - Be`anija, Srem - Sevojno Point, ^SK Pivara - Dinamo, Mladost (L) - Banat, Sloga (K) Kolubara, Novi Sad - Radni~ki (N), Mladost (A) - Teleoptik.

ner. Mogli su doma}i da pove}aju rezultat u nadoknadi vremena, najpre je Ako oklevao, a potom je i rezervista Jovanovi} {utirao nebu pod oblake. Na kraju je pobeda doma}ih je bila zaslu`ena.

M. Popovi}

SPORT

DNEVNIK

3:0 (2:0) 3:2 (1:1) 1:0 (0:0) 0:1 (0:1) 1:0 (0:0) 2:0 (2:0) 2:0 (1:0) 1:2 (0:1)

1. Crvena zvezda

21

18

1

2

40:11

55

2. Partizan

21

16

5

0

43:12

53

3. Spartak ZV

21

10

6

5

26:16

36

4. OFK Beograd

21

11

3

7

28:22

36

5. Vojvodina

21

9

3

9

30:20

30

6. Metalac

21

9

3

9

18:24

30

7. Jagodina

21

8

5

8

23:22

29

8. Javor

21

5

11

5

16:17

26

9. Smederevo

21

7

5

9

21:25

26

10. Borac

21

7

2

12

15:28

23

11. Rad

21

5

7

9

24:30

22

12. BSK

21

6

4

11

17:24

22

13. Napredak

21

5

6

10

21:27

21

14. Mladi radnik

21

4

9

8

15:25

21

15. Hajduk

21

5

5

11

20:31

20

16. ^ukari~ki S.

21

4

3

14

15:37

15

U slede}em kolu (3. aprila) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - BSK Bor~a, KULA: Hajduk - Rad, BEOGRAD: Partizan - Spartak Zlatibor voda, IVAWICA: Habitfarm Javor - Napredak, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Jagodina, ^A^AK: Borac - Metalac, PO@AREVAC: Mladi radnik - Smederevo, BEOGRAD: OFK Beograd - Crvena zvezda.

Uzbu|ewa na Bawici Rad – Javor 3:2 (1:1) BEOGRAD: Stadion na Bawici, gledalaca 1000, sudija: Gogi} (Novi Sad). Strelci: Kalu|erovi} u 28 (iz jedanaesterca) i 67. i Milovanovi} u 46 (autogol) za Rad, a Stojkovi} u 24. i Ra~i} u 82. za Javor. @uti karton: Risti} (Rad). Crveni karton: Risti} (Rad).

RAD: Danilovi} 7, Kosori} 7, Radivojevi} 6, Todorovski 6, Dimitrijevi} 6 (Milivojevi} ), Pr{o 6 ( Deli} -), Kalu|erovi} 8, Kokovi} 7, Risti} 6, Jovan~i} 7.

JAVOR: Kahriman 6, Gogi} 6 (Nikitovi} -), Pavlovi} 7, Milovi} 6, Mila~i} 6, Milovanovi} 6, Lukovi} 6, Stojakovi} 7, Ra~i} 7, Cvetkovi} 6 (Filipov -), Pani} 6 (Omilo -).

Mnogo uzbu|ewa doneo je me~ Jelen superlige u fudbalu odigran ju~e u popodnevnim ~asovima na Bawici. Poveli su gosti sjajnim pogotkom Igora Stojakovi}a iz slobodnog

udarca u 24. minutu, da bi samo ~etiri minuta kasnije iz jedanaesterca izjedna~io najboqi akter duela Andrija Kalu|erovi}.

U nastavku me~a ve} iz prve akcije posle centar{uta Dimitrijevi}a, Milovanovi} je zaka~io loptu i prevario Kahrimana. Kada je u 67. minutu, na centar{ut Todorovskog, Kalu|erovi} iskoristio slabu procenu Kahrimana i glavom doneo vo|stvo doma}inu od 2:1, ~inilo se da je pitawe pobednika odlu~eno.

No, prvo je za Risti}a opravdano usledio crveni karton, ali je golman Danilovi} Cvetkovi}u odbranio jedanaesterac, a odbijenu loptu nije rezervista Omilo nije uspeo da ubaci u mre`u. Do kraja su Ivawi~ani uspeli samo da ubla`e poraze efektnim golom Ra~i}a – petom.

S. T.

Deseti trijumf golubova Desetom pobedom u Superligi Srbije fudbaleri Spartaka Zlatibor vode ostali su na tre}em mestu tabele, iza Zvezde i Partizana, ali jo{ uvek ispred OFK Beograda i Vojvodine. Minimalna pobeda protiv ^ukari~kog, golom Popovi}a u 71. minutu, donela je golubovima va`na tri boda, ali i odli~no do{la posle lo{e igre i ne~ekivanog poraza u Kuli.

Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode, svestan je da wegova ekipa nije pru`ila najboqu ovosezonsku partiju, ali vrlodobro zna i te{ke okolnosti u kojoj se Suboti~ani nalaze.

– Jedino su Spartak i Borac u nezavidnoj situaciji, pa je ovo bila na{a ~etvrta utakmica u samo deset dana. To je strahovit ritam, pogotovo ako se zna s kakvim smo ~vrstim protivnicima igrali i imali te{ko gostovawe i putovawe do ^a~ka. U tako te{kom ritmu nije bilo mnogo lepote u igri, a jedino vredna su tri boda – govori Milinkovi}.

Strateg Suboti~ana nastavqa: – Do momenta iskqu~ewa Joksimovi}a na Gradskom stadionu u Subotici se mogla videti potpuno ravnopravna utakmica. Go-

Pamti}u ovaj gol

Sre}a je pogledala crno–bele. U 21. kolu Jelen superlige fudbaleri Partizana slavili su golom u devedesetom minutu.

Strelac je bio Marko Jovanovi}.

Mat Avri}a iz jedanaesterca Kolubara – Novi Sad 0:1 (0:0) bio sam ispred Vesi}a i dobro ciqao, ali ~uvar mre`e Novosa|ana jo{ boqe intervenisao. [est minuta kasnije nova prilika za zeleno-crne: Marinkovi} je izveo slobodan udarac sa 20 metara, a Vesi} je ponovo na visini zadatka. Prvu izglednu priliku Novosa|ani su imali u 38. minuta kada je Zeqkovi} uputio projektil iz daqine, a golman Kolubare Rankovi} pokazao da poseduje zavidne kvalitete.

U nastavku se odnos snaga nije bitno promenio u odnosu na prvi deo me~a, ali su gosti ipak uspeli da po{aqu jednom loptu u mre`u kolubare. Jedini pogodak postignut je u 85. minutu pre kraja kada su Lazarev~ani slabo izveli korner.

Novosa|ani su izveli sjajnu kontru, Opsenica je uposlio Drini}a koji je utr~ao u {esnaesterac doma}ina i bio sru{en od Jovanovi}a, pa je Milanovi} opravdano pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Aleksandar Avri} donev{i veliku radost Z. Lazarevi} kanarincima.

Vidak Brati} u duelu s igra~ima ^ukari~kog Stankoma

sti su bili vrlodobri, organizovano se branili i ~vrsto dr`ali svoje linije igre.

Tek je drugo poluvreme donelo ne{to konkretnije akcije Spartaka Zlatibor vode. Prednost od igra~a vi{e omogu}ila je Milinkovi}u da u drugih 45 minuta igra sa poja~anom ofanzvinom linijom.

– U drugo poluvreme smo u{li na sve ili ni{ta. Izvr{ili smo

MARKO JOVANOVI], DEFANZIVAC PARTIZANA

PRVA LIGA SRBIJE

LAZAREVAC: Stadion Kolubare, gledalaca: 400, sudija: Milanovi} (Petrovac). Strelac: Avdi} u 85. (iz penala). @uti kartoni: Marinkovi}, D. Jovanovi} (Kolubara), Jovanovi}, Bajat, Avri} (Novi Sad).

KOLUBARA: N. Rankovi} 7, Ristanovi} 7, D. Jovanovi} 6, Ka{i} 7, M. Rankovi} 7, A{kovi} 7, Marinkovi} 6 (Pe{i}), Kali~anin 6, Brajovi} 6, Obradovi} 6, Stojanovi} (Pa~i} 6, S. Jovanovi}).

NOVI SAD: Vesi} 7, Zeqkovi} 7, Kav~i} 6, Paripovi} 6, Jovanovi} 7, Bajat 7, Bogunovi} 7 (Bareiro), Avri} 7, \orovi} 6 (Drini} 7), Opsenica 8, Batioja 7 (Bursa}).

Kanarinci su odneli tri velika boda iz Lazarevca.

Opravdano su se doma}ini pribojavali silno poja~anih Novosa|ana. Prvi peh za doma}ine desio se u 7. minutu kada je zbog povrede zgloba igru morao da napusti Zoran Stojanovi}. Prvu izglednu priliku doma}ini su propustili u 27. minutu: Ivan Kali~anin je iz-

17

NOVOM POBEDOM SUBOTI^ANI ZADR@ALI TRE]E MESTO

JELEN SUPERLIGA - 21. KOLO BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina BEOGRAD: Rad - Habitfarm Javor SUBOTICA: Spartak ZV - ^ukari~ki Stankom SMEDEREVO: Smederevo - OFK Beograd KRAGUJEVAC: Metalac - Mladi radnik KRU[EVAC: Napredak - Borac JAGODINA: Jagodina - Hajduk BEOGRAD: BSK - Partizan

ponedeqak29.mart2010.

Marko Jovanovi}

- U transu sam. Do`iveo sam ne{to o ~emu sam sawao, re{io pobednika i slavio sa grobarima. Pomogao sam svom Partizanu. Prvi gol za seniore, pa odlu~uju}i. Pamti}u ga dok sam `iv – govori mladi defanzivac.

Jovanovi} je u petak napunio 22 godine. Lep{i poklon nije mogao ni da zamisli.

- Volim ovaj klub i da}u sve za wega. Sla`em se da smo trebali i ranije da se osiguramo, ali posle svega gledano, ovaj scenario nije lo{.

Ali igra jeste bila?

- Vi{e je razloga za to, kratak odmor posle Vojvodine, kao i jako lo{ teren. Verujte da smo jedva kontrolisali loptu. Ve} u slede}em kolu bi}e mnogo boqe – tvrdi Jovanovi}.

Na ruci ste nosili i kapitensku traku ?

- Izlaskom Ili}a pripala mi je ta ~ast.

Mo`da me je i to motivisalo.

U Partizanu to ima specifi~nu te`inu i igra~u daje dodatnu snagu.

Povreda Krstaji}a vas konkretno je najvi{e opteretila.

Kako se nosite sa time ?

- Dajem sve od sebe, kao i pre.

Krle je pravi vo|a i sigurno da nam fali, ali vremena za kukawe nema. Obaveza je sve vi{e.

Pozdrav sa Lomi}em posle gola obradovao je navija~e Partizana. Zna~i li to da je sada sve u redu ?

- Naravno. Guramo daqe. Delimo isti hleb, imamo isti ciq i samo slo`ni mo`emo do uspeha – zakqu~io je Marko Jovanovi}.

I. Lazarevi}

Vojvo|anska liga istok Borac - Ba~ka Topola 1:0, Polet (N) - Dinamo 1:2, Radni~ki (B) - Ba~ka (P) 2:1, Radnik - Ba~ka 1901 2:2, Budu}nost (A) - BAK 2:1, Kozara - Sloboda 1:1, Radni~ki (B) - Ba~ka (P) 2:1, Obili} Radni~ki (Z) 0:2, Crvena zvezda - Jedinstvo 1:4.

Vojvo|anska liga zapad Borac ([) - [ajka{ 2:0, Qukovo - Budu~nost (M) 0:0, @AK Indeks 2:1, Mladost - Radni~ki (SM) 1:0, Polet (K) - Radni~ki (I) 0:3, Solunac - Hajduk ([) 3:0, Sloven - Cement 0:3, Omladinac - 1. maj 2:1, Jugovi} - Crvena zvezda 1:0

izmene, igrali sa tri {pica i maksimalno poja~ali pritisak.

Ni sa tri napada~a nije bilo lako, jer su se momci ^ukari~kog odli~no branili. Trpeli su vrlo dobro na{ konstantan pritisak i prednost igra~a vi{e.

Gol Popovi}a za tri boda zna~ajno je popravio atmosferu u Spartak Zlatibor vodi pred te{ke izazove protiv Partizana, Vojvodine i BSK-a.

– Bilo nam je mnogo va`no da do|emo do ove pobede. Ne samo zbog bodova i pozicije na tabeli, ve} da se malo vratimo na psiholo{kom planu posle {ok utakmice u Kuli. Ova pobeda nam daje elana da u narednih devet kola nastavimo, ako to bude bilo mogu}e, ovako kako smo zapo~eli – zakqu~io je Milinkovi}.

N. Stanti}

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

Dva penala u Narodnoj ba{ti Senta - Kikinda 3:1 (2:1) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca: 250 . Sudija: Zoran Utje{anovi} (Novi Sad). Strelci: Stojanov u 19, Popov u 44. (iz jedanaesterca) i Rajkova~a u 87. za Sentu, a Rosi} u 74. minutu (iz jedanaesterca) za Kikindu. @uti kartoni: Popov, Cvetkovi} (Senta), ]uso, Gra|in, Kovrlija, Ili} i Spahi} (Kikinda). Crveni karton: Perovi} (Senta).

SENTA: M. Vukobrat -, Jankovi} 7, Na| 7 (Na|pal 7), Rajkova~a 7, Cvetkovi} 7, Crnomarkovi} 8, Ba{tovanov 8, Popov 8, Stojanov 8 (\eri 7), Pauqevi} 8, D. Vukobrat - (Perovi} 6).

KIKINDA: Hajrovi} 6, Bursa} 7, Gra|in 6 (Ke~a 6), Mesaro{ 6, Kovrlija 7, Spahi} 6, Ili} 8, Utr`en 7 (Mar~eta 6), Pavlov 7 (Cvijan 6), ]uso 7, Rosi} 7.

Sen}ani su se u pravom svetlu predstavili u prvom prole}nom nastuptu pred svojom publikom, nadigrav{i Kikin|ane, naro~ito uprvom poluvremenu kada su za saveznika imali jak vetar. Doma}ini su do vo|stva do{li u 19. minutu zaslugom Popova, koji je odli~no proigrao Stojanova, a ovaj loptu u mre`u plasirao pored nemo}nog Hajrovi}a. Minut pre odlaska na odmor sudija Utje{anovi} opravdano pokazuje na belu ta~ku, kada je u kaznenom prostoru oboren Stojanov. Siguran realizator bio je Popov proslediv{i loptu u dowi levi ugao.

U drugom poluvremenu inicijativu preuzimaju gosti, naro~ito posle nesmotrenosti Perovi}a koji je zbog druge opomene morao u svla~ionicu. Kikin|ani uspevaju da smawe vo|stvo iz penala koji je skrivio Cvetkovi}, a realizovao ga Rosi}. Gosti iz Kikinde su napadali prili~no jalovo, jer golman doma}ih M. Vukobrat prakti~no nije imao posla, jer izuzev penala, Kikin|ani nisu uspeli da upute nijedan {ut prema golu Sente. U samom fini{u utakmice u 87. minutu kona~an rezultat postavqa Rajkova~a iz kontranapada. Sudija Utje{anovi} bio je na visini zadatka, a Sen}ani su zaslu`eno ukwi`ili pobedu.

M. Mitrovi}

Spartak - Radni~ki (NP) 0:3 (0:0) DEBEQA^A: Mesni stadion, gledalaca 150, sudija: Bo{kovi}

Spartak (D) - Radni~ki (NP) Senta - Kikinda Ba~ka (BP) - Sloga (T) Tekstilac Ites - Big bul Radni~ki ([) - Metalac AV Mladost (BJ) - Vr{ac Veternik Viskol - Dolina Dowi Srem - Pali}

0:3 2:1 1:0 0:1 3:1 4:1 3:0 0:1

1. Veternik 18 14 2. Big bul 18 12 3. Pali} 18 12 4. Senta 18 8 5. Ba~ka (BP) 18 8 6. Sloga (T) 18 7 7. Radn. (NP) 18 7 8. Dolina 18 7 9. Dowi Srem 18 7 10. Mlad. (BJ) 18 6 11. Tekstilac 18 7 12. Kikinda 18 5 13. Radn. ([) 18 4 14. Vr{ac 18 4 15. Met. AV (-1) 18 4 16. Spartak (D) 18 3

44 40 39 27 27 26 26 23 23 23 22 21 18 17 16 10

2 2 4 2 3 3 3 7 3 7 5 6 5 6 2 9 2 9 5 7 110 6 7 6 8 5 9 5 9 114

33:14 29:13 33:14 25:21 24:20 23:22 20:21 32:28 22:21 23:24 17:22 24:31 17:29 14:23 14:21 17:43

U slede}em kolu (3/4. aprila) sastaju se: Dowi Srem - Spartak (D), Pali} - Veternik Viskol, Dolina Mladost (BJ), Vr{ac - Radni~ki ([), Metalac AV - Tekstilac Ites, Big bul - Ba~ka (BP), Sloga (T) - Senta, Kikinda - Radni~ki (NP).

(Sombor). Strelci: Keki} u 63.

Nai} u 65. i Fazin u 67. minutu. @uti kartoni: Petkovi}, Jankovi} i Milovanovi} (Spartak), a ^eprwa i Isailovi} (Radni~ki).

SPARTAK: Trbojevi} 7, Te{i} 6, Kizi} 6, Milovanovi} 6, Timotijevi} 6, Stegwaji} 6, Karakli} 6, Vasiqevi} 7 (Mak 6), Smiqani} 6, Petkovi} 6 (^i`ik), Spaskovski 6 (Jankovi}).

RADNI^KI: Dizdarevi} 7, @e`eq 7 (Ivi} 6), Javorak 7, Petrovi} 6 (Vani} 7), Isailovi} 7, Keki} 8, Rni} 7, Kne`evi} 7, ^eprwa 7, Mari} 7, Pa`in 7.

Dr`ali su se fudbaleri sada ve} eks srpskoliga{a Spartaka do odmora protiv Radni~kog dobro i uspevali da o~uvaju nere{en rezultat. Poluvreme tvrdo, sa dosta duela i malo prilika.

Kompletna pri~a u nastavku zavr{ena je za samo sedam minuta, kada su fudbaleri Radni~kog postigli tri gola. Sva tri lepa, iz izra|enih akcija. Zahvaquju}i kreatoru igre Keki}u lako su pro{li kroz odbranu Spartaka koja je nalikovala na {vajcarski sir. Najlep{i je bio prvi gol, strelac Keki}, a prethodila mu jedobra akcija i dupli pas @e`eq - Rni}.

S. Miti}

18

PRVI ME^ ^ETVRTFINALA KUPA KUPOVA

Poraz Kolubare Rukometa{i Kolubare pora`eni su u Bukure{tu od ekipe Steaue rezultatom 31:26 (15:13) u prvom me~u ~etvrtfinala Kupa pobednika kupova.

Revan{ me~ igra se 3. aprila u Lazarevcu.

SUPER LIGA (M) Jugovi} - Vojvodina @el.

27:31 Crvenka - Proleter N. 26:14 Crvena zvezda - Priboj 40:35 Dinamo - Naisus 33:29 Planinka - Partizan 28:29 PKB - Radni~ki 30:32 Metalop. - Kolubara (odlo`eno) 1. Kolubara 19 18 2. C. zvezda 19 17 3. Vojvodina 20 12 4. Partizan 20 12 5. Metalopl. 19 11 6. Radni~ki 21 11 7. Naisus 21 10 8. Jugovi} 21 7 9. PKB 20 7 10. Priboj 21 5 11. Planinka 21 5 12. Dinamo 20 4 13. Crvenka 20 4 14. Proleter 21 4 15. Smeder. 20 5

0 1 0 2 4 4 1 7 2 6 2 8 2 8 5 9 2 11 3 13 2 14 4 12 4 12 4 13 1 14

644:472 593:517 561:536 582:510 515:480 582:555 585:568 514:533 535:574 554:579 564:609 553:607 515:596 534:636 554:615

36 34 28 25 24 24 24 19 16 13 12 12 12 12 11

Hemofarm [tada – Vo`dovac 62:53 (18:12, 15:10, 19:13, 10:18) BEOGRAD: Dvorana Vizura.

Gledalaca: oko 300. Sudije: Vukanovi} (Beograd), Pani} (Novi Sad) i Jevtovi} (Beograd).

HEMOFARM [TADA: Mandi} 3, Doj~inovi}, Cikamirava 10, Stankovi} 13, Vu~kovi}, Kova~evi} 3, [apowi} 4, Gornik, Mitov 4, ^a|o 16, Milutinovi} 2, Vilipi} 7.

VO@DOVAC: Mesaro{, A. Radovi} 9, Jovi~i}, Prqa 24, Adamovi}, M. Radovi}, Papi} 2, Maksimovi} 8, Krstovi} 2, Nikoli} 2, Belanovi} 2, Vukoje 4.

Ko{arka{ice Hemofarm [tade drugi su finalista Kupa Milana Cige Vasojevi}a.

Vr{~anke su se tako na{le u finalu gde }e poku{ati da odbrane trofej u duelu sa beogradskim Partizanom. Utakmica je na programu ve~eras od 20 ~asova u direktan televizijski prenos.

Prva liga (`) Mini-liga od 1. do 4. mesta

Novi Sad PP – Vizura SN Kolubara – Radni~ki (B)

3:1 3:2

1. Radni~ki 2. Kolubara 3. Novi Sad 4. Vizura

54 43 40 38

23 23 23 23

18 5 15 8 12 11 14 9

62:25 51:36 48:39 47:40

Kolo pre kraja Radni~ki NIS petorl siguran je putnik u Viner [tedi{e Superligu, dok je Kolubara iz Lazarevca sigurno druga i igra}e bara` protiv Jedinstva iz U`ica za popunu Superlige.

Mini-liga od 5. do 10. mesta

Vojvodina – Lazarevac Radni~ki (K) – [umadija

0:3 3:1

Prva liga (m) Mini-liga od 1. do 4. mesta

Borac – Ni{ Jedinstvo – @elezni~ar 1.

2.

3.

4.

SPORT

ponedeqak29.mart2010.

@elezn.

Jedinstvo Ni{ Borac

23 23 23 23

16 7 15 8 13 10 12 11

1:3 3:2

57:27 53:40 51:45 44:44

49 42 39 34

Kolo pre kraja beogradski @elezni~ar siguran je putnik u Viner [tedi{e Superligu, a jedinstvo iz Stare Pazove }e kao drugi igrati bara`a za popunu Superlige protiv Spartaka iz Qiga.

Mini-liga od 5. do 10. mesta

Bavani{te – Novi Sad DDOR 3:2

SUBOTI^ANKE VODE U POLUFINALNOJ SERIJI PLEJ-OFA S 2:0

Jo{ jedna pobeda za finale Spartak – TENT 3:0 (25:16. 28:26, 25:17) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 650. Sudije: Zoran Muri} i Aleksandar Petrovi} (U`ice).

SPARTAK: Bokan 12 (3 bl), Niki} 11 (6 bl), Stojanovi} 9 (1 b), Medi} 6 (1 bl), ^e{qar 3 (2 bl), Klisura 14 (1 bl, 3 as), Memi{evi} (libero), Markovi}, Heli} 1 (1 as), Kmezi}, [imi}, Bogdanovi}. Trener: Sa{a Nedeqkovi}.

TENT: Cvetkovi} 4 (1 as), Jak{i} 7 (3 asa), Kosti} 14 (1 bl, 1 as),Te{anovi} 8 (2 asa), Val~i} (libero), Ba{i} 2, Stojkovi} 5 (1 as), Jeli} 1, Peri{i}, Andri}, Pilipovi} 2 (1 bl, 1 as), @uni}. Trener: Du{an Kova~evi}.

Nema brejka u Subotici!

Odbojka{ice Spartaka vode 2:0 u polufinalnoj seriji plej-ofa Superlige Srbije.

Pobedom od 3:0 (25:16, 28:26, 25:17) nad TENT-om u drugom

odbojka{ice suboti~kog Spartaka su ispunile plan – iskoristile su prednost doma}eg terena i sa predno{}u od 2:0 putu u Obrenovac. Prema propozicijama takmi~ewa sada predstoje dve utakmice u Obrenovcu, pa onda majstorica u Subotici. Naravno, sve to mo`e biti mnogo kra}e, jer u finale ide ekipa koja prva stigne do tri pobede.

Za razliku od prvog me~a golubice nisu prepustile protivniku niti jedan set. U prvom delu igre videli smo izjedna~enu borbu, pa ~ak i minimalno vo|stvo go{}i od 14:13.

Tada je Spartak po~eo da igra prepoznatqivu servis – blok igru koja suboti~koj ekipi donosi seriju od 10:1. U toj seriji su odli~no servirale Sara Klisura i Olivera Medi}, a zavr{ne poene osvaja Tawa Bokan.

TENT je boqe krenuo u drugom setu, zna~ajno su goo{}e

popravile igru u odbrani, rizikovale na servisu i povele sa 4:1. Spartak se poenima Klisure vratio u igru, poveo 8:6, ali ne zadugo. Fantasti~na odbrana donosi go{}ama prednost od 17:11, a ubrzo je na semaforu zasijalo 21:15. Iako su Obrenov~anke imale nekoliko set lopti, bezbroj kontri, Spartak je krckao prednost i u dramati~noj zavr{nici posle dobre reakcije Danijele Niki} na mre`i stigao do drugog seta.

Golubicama je preostalo da rutinski privedu utakmicu kraju, a u tre}em setu su doma}e apsolutno dominirale terenom Hale sportova. Napadi Klisure i blokovi Bokanove i ^e{qarove donose Spartaku prednost od devet poena. Na kraju, Tawa Bokan iz kontre donosi Spartaku prvu me~ loptu, a u pobedu je as servisom pretvara Adela Heli}.

N. S.

Superliga{i ~ekaju `reb i poja~avaju se Izvla~ewe takmi~arskih brojeva ekipa i `reb za Superligu Srbije bi}e odr`ani danas u 13 ~asova u Ku}i ko{arke. Na sajtu Ko{arka{ke lige Srbije (KLS) objavqeno je da }e tada biti utvr|eni i termini odigravawa utakmica Superlige, kao i plej-ofa za titulu dr`avnog prvaka. U~esnici elitnog srpskog takmi~ewa bi}e Partizan, Hemofarm, Crvena zvazda, Radni~ki iz Kragujevca, FMP @eleznik, ~a~anski Borac, pan~eva~ki Tami{ i vaqevski Metalac.

Igra}e se po dvokru`nom bodsistemu, svako sa svakim. ^etiri najboqe ekipe igra}e plejof za titulu i ujedno osigurati nastup u NLB ligi 2010/11.

Neki timovi u}i }e u Superligu sa izmewenim sastavima u odnosu na po~etak sezone. Crvena zvezda je dovela talentovane bekove Du{ana Katni}a i Stefana Stoja~i}a iz Mega Vizure, koji su pro{li sve mla|e reprezentativne selekcije, dok su klub napustili Filip Videnov i Majk Tejlor, a neizvestan je ostanak kapitena Vuka Radivojevi}a. Pobednik KLS, Borac je anga`ovao centra Filipa Vukosavqevi}a iz zrewaninskog Proletera i tako popunio poziciju na kojoj je bio deficitaran. Tami{ je anga`ovao plejmejkera Nemawu Kova~evi}a, ranije ~lana Lajonsa, koji je ovu sezonu po~eo u kragujeva~kom Radni~kom.

Pan~evci su se pod ko{em poja~ali Vukom Ivanovi}em (Helios). Metalac }e posle „pleja“ Jovana Teodosi}a i centra Mileta Ili}a, po svoj prilici, anga`ovati i veterana I{tvana Nemeta, kao i krilnog centra Ivana Mara{a iz

Stefan Stoja~i}

Budu}nosti. Ranije `eqe Vaqevaca, @arko Rako~evi} i Radovan Markovi}, ostali su u sada{wim klubovima - Rako~evi} u sarajevskoj Bosni, a Markovi} u Tami{u. Jo{ je nejasno da li Dragan Simeunovi} ostaje trener. Posle neuspelog dogovora o povratku Vlada \urovi}a, kormilo bi mogao da preuzme nekada{wi reprezentati-

vac Jugoslavije Vladimir \oki}, koji je spasao ispadawa Ma{inac iz Kraqeva. \oki} je igrao u Studentu i Metalcu, potom u Spartaku, Partizanu i Crvenoj zvezdi. Partizan je koncentrisan na ~etvrtfinale Evrolige, FMP @eleznik oslawa se na svoju [kolu ko{arke, a Radni~ki se za sada ne ogla{ava na poqu transfera.

KONFERENCIJA BSV-a U SUBOTICI

Tra`e smenu Manojlovi}a Konferencijom u Subotici, vode}i qudi Bokserskog saveza Vojvodine po~eli su projekat odr`avawa sli~nih doga|aja u svim gradovima Pokrajine. Ciq je jasan – uz saradwu s klubovima i lokalnim samoupravama, mora se podi}i nivo boksa u Vojvodini i Srbiji i zauzeti kurs ka stizawu na staze nekada{we slave.

- Zna se da je Vojvodina najja~i bokserski region, pa imamo pravo da budemo nezadovoqni sta-

wem u Bokserskom savezu Srbije.

Rezultati su u krizi, rad na nezadovoqavaju}em nivou, a iza selektora Zorana Manojlovi}a ne stoje ni stru~nost, ni rezultati i da s pravom mo`emo tra`iti wegovu smenu – istakao je Darko Anteq, predsednik BS Vojvodine.

Kao jednu od smernica razvoja u BS Vojvodine su izabrali rad s mla|im kategorijama. U tom ciqu se, od 5. do 12. aprila u Somboru, organizuje kamp za najtalentovanije de~ake, a sve u sklopu priprema za [ampionat

sveta koji se u Bakuu odr`ava od 20. aprila do 5. maja.

U radu bokserskog kampa u Somboru u~estvova}e Marko Raja~i}, Aleksandar Vu~kovi}, Nikola Crnogor~evi}, Petar Arsenovi}, Aleksandar Mira`i}, Milan Vilovski, Sa{a [i{ka, Nikola Taki}, Florijan Sabo, Denis Memetovi}, Vawa Ba~i}, Goran Alui, Slobodan Mitrovi} i Boris [kapik.

Sa wima }e raditi treneri Tomsilav Anteq, Stevan ^izmi} i Slobodan Vujani}.

N. S.

DNEVNIK 11. ME\UNARODNI INTERNACIONALNI ENPI KUP

Festival mladosti i ve{tine

U sportskoj dvorani Dudova {uma u Subotici pred vi{e od 1000 gledalaca odr`an je tradicionalni 11. me|unarodni internacionalni Enpi kup u karateu. Na takmi~ewu je nastupilo 1810 takmi~ara iz 82 kluba iz 11 zemaqa: Nema~ke, Poqske, Severne Irske, Makedonije, Hrvatske, BiH, Republike Srpske, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Sloba~ke i Srbije, koji su se ekipno i pojedina~no u borbama i katama nadmetali za medaqe. Najvi{e uspeha imali su doma}ini i organizatori, ovog po mnogima najja~eg turnira u Evropi, ~lanovi KK Empi koji su osvojili najvi{e medaqa.

Takmi~ewe je otvorio predsednik Svetske karate konfederacije i predsednik SKU Marko Nicovi}.

- Izuzetno sam zadovoqan odzivom i kvalitetom takmi~ewa. Ovo je bila dobra prilika selektoru na{e reprezentacije Mi}i ]opi}u na delu vidi gotovo sve reprezentativce koji se pripremaju za Evropsko prvenstvo koji }e se po~etkom juna odr`ati u Beogradu, kao i predstoje}e Svetsko prvenstvo za mla|e uzraste koje }e se u julu odr`ati u Italiji.

U sli~nom tonu govorio je i glavni organizator ovog Kupa i selektor SKU Mi}a ]opi}.

- Drago mi je {to ovaj tradicionalni Empi kup iz godine u godinu okupqa sve vi{e karatista i karatiskiwa svih uzrasta iz cele Evrope. Sve je to rezultat odli~nog timskog rada klupskih trenera, pre svega iz Srbije, ali i iz inostranstva. Empi kup mi je poslu`io da na delu vidim ve}inu reprezentativaca u seniorskoj, juniorskoj konkurenciji koji }e verujem spremno do~ekati Evropsko prvenstvo u Beogradu, odnosno Svetsko u Italiji - ka`e Mi}a ]opi}. - Ono {to mo`e jo{ da raduje to je da se u popularnoj Dudovoj {umi najvi{e ~ula na{a himna „Bo`e pravde“.

Kada je u pitawu organizacija sve je i{lo po koncu zahvaquju}i ponajvi{e doma}inu organizatoru Mi}i ]opi}u, neumornoj Namiri ]opi} kao i ostaloj ekipi.

Sve je dakle proteklo u najboqem redu. O~ekuje se stoga da }e i slede}i 12. me|unarodni internacionalni kup u Subotici okupiti jo{ vi{e takmi~ara iz vi{e zemaqa, a da }e kvalitet biti bar isto tako dobar kao i ove godine.

M. Grbi}

Gosti pokupili plen U no}i izme|u suboboa je zabele`io i osam skokote i nedeqe odigrano va, dok je [oun Merion postije pet me~eva u NBA gao 18 poena, a Dirk Novicki 13 ligi, bez u~e{}a srppoena i deset uhva}enih lopti. skih ko{arka{a. GoNajefikasniji u Voriorsima sti su uspeli da zabebio je Kori Maget sa 21 poenom, le`e pobede u ~etiri dok je Entoni Toliver ostvario navrata. Najubedqiviji trili~ni rekord od 21 uhva}ene jumf ostvario je Dalas u lopte – 20 u drugom poluvremeOuklendu savladav{i Golden nu. Portland je savladao Wu Stejt sa 111:90. Juta je bila uspe{na u Va{ingtonu (103:87), dok Rezultati je Portland slavio u Wu Orlenasu sa 112:101. Lejkersi su bili U no}i izme|u subote i neboqi od Hjustona 109:101, dok je deqe postugnuti su ovi rezuljedinu pobedu na svom terenu zatati: Va{ington – Juta 87:103, bele`io ^ikago protiv Wu Wu Orleans – Portland Xersija - 106:83.

101:112, Golden Stejt – Dalas Los An|eles Lejkersi slavi90:111, ^ikago – Wu Xersi li su u Hjustonu protiv desetko106:83, Hjuston – L.A. Lejkers vanog doma}ina sa 109:101. Lej101:109. kersi su tako uspeli da se vrate nakon oja~nog izdawa u OklahoOrleans sa 112:101 ~ime je su ma Sitiju. Ekipu {ampiona Hornetsi i definitivno elipredvodio je Pau Gasol sa 30 pominisani iz svih kombinacija ena, dok je Kobe Brajant bio na za plej-of. Brendon Roj je bio ivici tripl-dabl u~inka. Prvi as Lejkersa je me~ zavr{io sa 17 poena, 10 skokova i devet asistencija, a na klupu je oti{ao pet i po minuta pre kraja me~a.

Lejkersi su me~ prelomili ve} tokom druge ~etvrtine kada su napravil iseriju 20:0 posle ~ega nijednom nisu ispustili vo|stvo.

Ekipi iz Los An|elesa to je bila osma pobeda u posledwih devet me~eva. U ekipi Hjustona boqi od ostalih bili su Luis Skola sa 28 poena i 10 skokova i Aron Bruks sa 26 poena i sedam asistencija. JuPau Gasol ta je slavila u Va{ingtonu rezultatom 103:87, {to je najboqi u Blejzersima, ubacivbio petnaesti uzastopni poraz {i 28 poena uz odli~an {ut iz VIzardsa. Mehmet Okur postiigre, 12-14. Roj je imao i sedam gao je 22 poena uz 11 skokova, asistencija, a dobre partije Karlos Buzer je zabele`io taprikazali su i LaMarkus Olko|e 22 poena , pogodiv{i svih drix (24 poena) i Markus Kembi osam {uteva u drugom poluvre(11 poena, 14 skokova). U poramenu, uhvativ{i deset lopti. `enoj ekipi, Deren Kolison je Deron Vilijams je ubacio dva postigao 22 poena, bez promapoena mawe od Okura i Buzera, {aja iz igre (10-10). Kris Pol ali je asistirao 12 puta. Andrej je ostao na samo sedam poena, uz Blat~e je predvodio Va{ington deset asistencija, a Predrag sa 20 poena, dok je Nik Jang poStojakovi} i daqe ne igra zbog stigao ~etiri mawe. povrede. Jedinu pobedu na svom Ekipa Dalasa je posle dva poterenu zabele`io je ^ikago raza u posledwa dva me~a, pobeprotiv najgore ekipe ovogodidila na gostovawu Golden Stejt {weg NBA {ampionata, Wu sa 111:90. Teksa{ane je predvoXersija. Bulsi su slavili sa dio ruki Rodrig Boboa sa li~106:83, Xenero Pargo je ostvanim rekordom od 40 postignutih rio li~ni najboqi rezultat sepoena. Francuski ko{arka{, zone sa 27 poena, dok je li~ni rodom sa Gvadalupa je na me~u rekord karijere imao Tax Gibostvario fenomenalan {ut za son – 22 poena, uz 13 uhva}enih tri poena pogodiv{i ~ak devet lopti. Terens Vilijams predvoputa iz jedanaest poku{aja. Bodio je Netse sa 16 poena.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak29.mart2010.

Stevan Pletikosi} deveti u Dortmundu

[AMPIONAT SRBIJE U KRAGUJEVCU

[est titula Piro}ancima Pirotska dru`ina „Milorad Man~i} Lukawac“ osvojila je sve ~etiri ekipne i dve pojedina~ne titule na [ampionatu Srbije u Kragujevcu!

Strelci „Lukawca“, odbranili su tri ekipne titule serijskom vazdu{nom pu{kom. Kao i lane, trijumfovale su mu{ka seniorska i obe juniorske ekipe iz Pirota, a seniorke su na boqi i zbir posledwih serija pretekle pro{logodi{we {ampionke iz Metalca FOD iz Bora. Piro}anci mogu da se pohvale i sa dve pojedina~ne titule , jer su Dijana Sokolov i Marko Stojanovi} bili najboqi u juniorskoj konkurenciji. Tako je ~ak {est titula oti{lo u Pirot.

Seniorsku mu{ku titulu poneo je\or|e [ari iz zrewaninskog Be~kereka, a najboqa seniorka je Elvira Vinci} iz dru`ine „Radivoj ]irpanov“ iz Novog Sada. Na [ampionatu Srbije koji je organizovala dru`ina „^ika Mata“ iz Kragujevca u~estvovalo je, u dva dana, 536 strelaca.

Marko Stojanovi}

Rezultati - serijska vazdu{na pu{ka, seniori: 1. „Lukawac“ (Pirot) 1.106, 2. Pan~evo 1.103 (zadwe serije 276), 3. „Heroj Srba Bezbednost“ (Smederevo) 1.103 (274) itd. Pojedina~no: 1. \or|e [ari (Be~kerek) 376, 2. Ilija

Ran~i} („Lukawac“) 375, 3. Ervin [algo (Kikinda) 373 kruga itd.

Seniorke: 1. „Lukawac“ (Pirot) 1.097 (272), 2. Metalac FOD (Bor) 1.097 (271), 3. SFS Borac Para}in 1.089 krugova itd. Pojedin~no: 1. Elvira Vinci} („R.

]irpanov“, Novi Sad) 374 kruga, 2. Milena Kosti} (SFS Borac) 372, 3. Milica Filipovi} (metalac FOD) 371 krug itd.

Juniori: 1. „Lukawac“ (Pirot) 1.109, 2. Pan~evo 1.088, 3. Jedinstvo (Stara Pazova) 1.082 itd.

Pojedina~no: 1. Marko Stojanovi} („Lukawac“) 375 krugova, 2.

Uro{ Mihajlovi} (Mladost, In|ija) 372, 3. Darko Viner (Stra`ilovo, Sremski Karlovci) 369 krugova itd.

Juniorke: 1. „Lukawac“ (Pirot) 1.087, 2. Pan~evo 1.063, 3.

VO] (]uprija) 1.044 itd. Pojedina~n: 1. Dijana Sokolov („Lukawac“) 370, 2. Sawa Sto{i} (VO]) 368, 3. Stefanija Nedovi} (Uqma) 360 krugova itd.

Standardni vazdu{ni pi{toq, mla|i juniori: 1. Kikinda 1.597, 2. Kolubara 1.571, 3. „Novi Beograd U{}e“ 1.543 itd.

Pojedina~no: 1. Aleksandar Stojanovi} (Kolubara) 557, 2.

Branislav Jelisav~i} 543, 3.

Dragan Gra|in (obojica Kikinda) 534 kruga itd.

19

Stevan Pletikosi}, kragujeva~ki reprezentativac, osvojio je deveto mesto u ga|awu vazdu{nom pu{kom na ISAS turniru u Dortmundu sa 593 kruga. Pletikosi} je raspucavao za plasman u finale, jer su petorica strelaca imala po 593 kruga, a u plej ofu je bilo mesta za – ~etvoricu i nije uspeo, ostao je prvi ispod crte.

Milenko Sebi} je sa 586 krugova bio 35, a Dragan Markovi} sa 584 kruga 43. u konkurenciji 68 strelaca. Nemawa Mirosavqev nije ga|ao zbog stoma~nih problema.

Pobedio je Nemac Tino Mohaupt sa 697,4 (594) kruga ispred zemaqaka Julijana Justusa sa 695,4 (593) i Matijasa Dirolfa sa 694,4 (593) kruga!

Evropska {ampionka vazdu{nom pu{kom Andrea Arsovi} sa 392 kruga bila je daleko od finale koje je bilo izuzetno skupo (396 krugova, dve finalistkiwe imale su po 399, tri po 398, dve po 397 a samo je jedna u{la sa 396 krugova) a srpska reprezentativka je {ansu propustila u posledwoj seriji (98, 100, 98, 96). Zauzela je 20. mesto. Sa istim rezultatom 21. je Ivana

Stevan Pletikosi}

Maksimovi}, dok je Aranka Binder zauzela 36. poziciju u konkurenciji 56 takmi~arki sa 388 krugova. Slavila jer Nemice Beate Gaus sa 502,5 (399) krugova, ispred Kazahstanke Olge Dovgun sa 501,3 (398) i Nemice Xesike Meger sa 500,6 (397) krugova.

Na turniru u Dortmundu srpski strelci su osvojili jednu medaqu, Nemawa Mirosavqev je bio tre}i MK pu{kom trostav.

KUP SRBIJE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA-TRAP

Qubi{a Risti} zlatnom medaqom u istoriju Qubi{a Risti}, strelac beogradskog Riko{eta osvojio je prvo mesto u prvom Kupu Srbije u ga|awu glinenih golubova – trap na streli{tu „Bgd sportskog centra Kovilovo“.

Pre plej ofa je bio na deobi tre}eg mesta, ali je odli~no ga|ao, po jakom vetru, finale ubiv{i 21 goluba i na kraju ubedqivo trijumfovao ispred Petra Milosovqevi}a i Svete Lazovi}a (obojica Jedinstvo trap, Stara Pazova).

\ur|i} ~etvrti Reprezentativac kragujeva~kog Radni~kog Bojan \ur|i} osvojio je ~etvrto mesto i prvih 12 svetskih bodova u trci na planinskim biciklima odr`anoj u blizini Atine.

Mladi as Crvene zvezde Aleksa Mari} zauzeo je 16. mesto, dok je Boris Popovi} iz Ris sajklinga (Novi Sad) zavr{io trku na 21. mestu.

- Zadovoqan sam sasvim dobrim plasmanima na po~eku sezone. \ur|i} je odli~no vozio u jakoj konkurencji - istakao je selektor Ivan Davosir koji je bio sa srpskim biciklistma na trci. – Pobedio je najboqi gr~ki biciklista, olimpijac Ilijas Periklis

- U~estvovalo je 35 strelaca iz deset klubova, {to je lep odziv. Posebno nas raduje da su ga|ala i petorica juniora iz [kole streqa{tva Streqa~kog saveza Srbije za lete}e mete, a jedan od wih Maksim Egeqa je prvi put u karijeri u~estvovao u finalu i zauzeo odli~no ~etvrto mesto. Raspucavao je za bronzu sa Lazovi}em i Mamuzi}em, iskusnim reprezentativcima, ali mu je zadrhtala ruka i proma{io je ~etvrti metak i tre}e mesto pripalo

je Lazovi}u – komentar je Nedeqka Vajagi}a, sportskog direktora Streqa~kog saveza Srbije za lete}e mete. – Na{ sport se polako, ali sigurno {iri, imamo {est novih klubova za ovu sezonu i nadamo se da }e iz ove mesovnosti iza}i i reprezentativni kvalitet.

U A klasi najboqi je bio Petar Milosavqevi} sa 106 golubova, u B Qubi{a Risi} sa 105, a u

Qubi{a Risti}

Bojan \ur|i}

dinstvo trap (Stara Pazova) 312, 2. Grof (Kali{te) 294, 3.

Partizan 285 golubova itd.

Pojedina~no: 1. Qubi{a Risti} (Riko{et, Beograd) 126 (104 i 21), 2. Petar Milosavqevi} 122 (106 i 16), 3.

Svetislav Lazovi} (obojica Jedinstvo trap) 120 106 i 14), 4. Maksim Egeqa (Riko{et) 120 (105 i 14), 5. Nenad Mamuzi} (Partizan) 120 (103 i 17), 6. Aleksandar Ivankovi} (Policajac) 116 (102 i 14) itd. Finale vredelo 102 kruga.

„FRU[KA GORA OPEN”

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE NA DUGIM STAZAMA

Dimitrije Dolga pobednik prve trke

Na| i Kne`evi} na najvi{em postoqu

Pro{logodi{wi pobednik u generalnom plasmanu trka u disciplini brdski hronometar „Fru{ka gora open“ Dimitrije Dolga iz kluba Elit (Novi Sad) po~eo je ovogodi{we takmi~ewe pobedom. Trijumfovao je u prvoj trci na stazi od Sremskih Karlovaca do Glavice od 2,4 kilometra u vremenu 5,50 minuta.

Staza je bila veoma zahtevna, u pojedinim delovima i sa 14 procenata uspona! Drugo i tre}e mesto pripalo je biciklistima novosadske Vojvodine Davidu Dawiju (6,35 minuta) i Goranu Niki}u (6,49). ^etvrto metso, ujedno i najboqi plasman takmi~ara na planinskom biciklu, pripalo je Qubi Spremu (individualac) koji je stazu pre{ao za 7,08 minuta.

- Ova serija trka zami{qena je da pru`i {ansu i starijim biciklistima, jer se kona~an plasman odre|uje na osnovu bodova a oni se dobijaju kada se rezultat prera~una sa koeficijentom godina u~esnika – ka`e direktor ovog takmi~ewa Tibor Tarjana {ef struke u klubu organizatoru Elitu iz Novog Sada. – Tako je 50 bodova u ovoj trci osvojio Mihajlo Vidakovi} iz Vojvodine, Dolga je dobio 45 bodova, a Borislav Suba{i} iz Vojvodine 41 bod...

Druga trka „Fru{ka gora opena“ koji se odr`ava kao posebno takmi~ewe u okviru Dunavskog kupa odr`a}e se 9. aprila na Glavici. Sponzor ovogodi{weg Dunavskog kupa je firma „Ciklo manija interne{enel“ iz Novog Sada.

Gabor Kasa 23. u Portugalu

ispred jednog italijanskog voza~a. Tre}i je bio tako|e gr~ki voza~. Aleksa Mari} je debitovao u konkurenciji elita.

Pao je, ali nije bilo ni{ta opasno i zavr{io je, voze}i borbeno, trku. Boris Popovi} je imao dva gumi defekta, mnogo se namu~io i vi{e je tr~ao nego {to je vozio. [teta, mogao je i on da se ume{a u borbu za svetske bodove.

Najboqi plasman od srpskih voza~a na pojedina~noj svetskoj rang listi pro{le godine imao je Bojan \ur|i} koji je bio 96. u konkurenciji 1.564 biciklista, sa 240 poena.

C Maksim Egeqa sa 105 golubova.

Najuspe{nija ekipa bila je Jedinstvo trap iz Stare Pazove. Drugi Kup Srbije koji }e se ra~unati i kao „Memorijal Zorana Veselinovi}a“ u spomen na strelca, trenera i istaknutog stru~waka, odr`a}e se 10. i 11. aprila na streli{tu u Staroj Pazovi.

Razultati, prvi Kup Srbije u ga|awu glinenih golubova, trap: 1. Je-

Srpski reprezentativac iz suboti~kog Spartaka Gabor Kasa zauzeo je 23. mesto u generalnom plasmanu trke „Velika nagrada Portugala“ zavr{enoj posle tri etape u mestu Guarda. Kasa, stipendista Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) i ~lan me{ovitog tima Biciklisti~ki centar UCI imao je 1,28 minuta slabije vreme od pobednika trke Holan|anina Toma Dumolina, koji je tri etape prevezao za 6:24, 37 ~asova, pretekav{i Partugalca Nelsona Oliveiru za 13 sekundi i ~lana Kasine ekipe Gregorija Brenesa iz Kostarike za 19 sekunde! Ekipa Biciklisti~ki centar UCI ponovila je pro{logodi{wi uspeh i pobedila u generalnom plasmanu u konkurenciji 15 reprezentacija. Trka je

bodovana za svetski Kup nacija za bicikliste do 23 godine.

Pro{le godine Kasa je bio tre}i u ukupnom plasmanu brdskih ciqeva i 33. u generalnom plasmanu na ovoj trci.

U posledwoj etapi, oko mesta Guarda, kriterijumskoj trci, slavio je Dumolin koji je stazu od 17,5 kilometra prevezao za 24,41 minut. Oliveira je bio drugi sa 4 sekunde zaostatka dok je tre}e mesto pripalo Kasinom suboza~u Kostarikancu Brenesu sa 19 sekundi zaostatka. Kasa je etapu zavr{io na 35. mestu u konkurenciji 80 biciklista sa 1,09 minuta slabijim vremenom od pobednika. Rus Argueles koji je dve etape nosio `utu majicu, (u prvoj je pobedio, u dtugoj je bio tre}i) stigao je u tre}oj na 17. mestu sa ta~no minut zaostatka i izgubio je prvo mesto.

Od 70 kajaka{a i kanuista iz 14 klubova Srbije, u naja~oj seniorskoj konkurenciji, na Pojedina~nom prvenstvu Srbije na 5.000 metara me|u seniorkama pobedila Antonija Na| iz novosadske Vojvodine, a u mu{koj konkurenciji najboqi je bio Luka Kne`evi}, kajaka{ Sintelona iz Ba~ke Palanke. Po tradiciji, organizatori Kajaka{ki savez Srbije i Kajak klub Panonija iz Apatina {estu godinu zaredom pojedina~nim prvenstvom otvaraju sezonu kajaka{kih takmi~ewa.

Ki{no i vetrovito vreme tokom takmi~ewa, u zalivu Dunava kod „Plave ru`e“, nije omelo najboqe kajaka{e dr`ave da provere formu na prvom takmi~ewu kojim se otvara sezona kajaka. Luka Kne`evi}, seniorski prvak, koji je na stazi 5.000 metara kroz ciq pro{ao za 21 minuta 31 sekundu i 27 stotinki slave}i prvo mesto podigao je ruke i u tom momentu upao u vodu.

-Nije mi bilo hladno. Sre}an sam {to sam posle napornih treninga u teretani za vreme zimskog periodu potvrdio dobru formu, rekao je Kne`evi}, koji je iza sebe ostavio Milenka Zori}a, ta-

ko|e ~lana kluba Sintelon, i na tre}em mestu Milenka Na{aga}ina iz novosadske Vojvodine. Antonija Na|, dr`avna reprezentativka, jo{ jednom je dokazala da nema dostojnu konkurenciju u `enskom kajaku.

Botli}, iz istoimenog kluba, juniorkama Milana Trkqa iz Zabre`ja, juniorima Aleksandar An|elkovi} iz Zemuna. U kanuu je odr`ana trka juniora i seniora. Me|u seniorima najboqi je bio Milo{ Petrovi} iz BSK Bor~e me|u junio-

- Svake godine dolazim na ovo prvo takmi~ewe u sezoni.

Staza mi je poznata, ki{a nije smetala i smatram da sam postigla solidan rezultat od 23 munuta 37 sekundi i 35 stotinki - rekla je Na|.

Druga je kroz ciq pro{la Nikolina Moldovan iz BSK-a (Bor~a) i tre}a Marija Matejin iz Limana (Novi Sad).

Me|u kadetkiwama najbr`a je bila Anastazija Trkuqa iz Sintelona, kadetima Simo

rima Strahiwa Mlade`i} iz Sintelona.

Doma}ini iz apatinske Panonije zadovoqni su rezultatima svojih kajaka{a.

- Reprezentativac Jovo Mandi} je sprinter i priprema se za Olimpijadu u kategoriji 200 metara. Na stazi od 5.000 metara bio je peti, {to svedo~i o dobroj formi. Igor Kova~i} je bio ~etvrti. Me|u kadetima Radovan \uki} je osvojio peto mesto – istakao je Dragan Sewak, predsednik kluba i Kajaka{kog saveza Vojvodine.

Mirko Ni{evi}, presednik Kajaka{kog saveza Srbije, je u Apatin stigao da proceni sa kojim snagama mo`emo ra~unati pred zna~ajna kajaka{ka takmi~ewa.

– Zadovoqstvo je {to me|u kajaka{ima imamo standardno dobre reprezentaivce. Od wih se o~ekuju dobri rezultati i na me|unarodnim takmi~ewima - rekao je Ni{evi}.

J. P.

Memorijal „Josip Lipokati}” Trka seniora na 5.000 metara ujedno je trka za memorijal “Josip Lipokati}”.

- Apatinac Lipokati} je bio prvi konstruktor i graditeq kajaka u biv{oj Jugoslaviji. Nastoje}i da {iri kajaka{ki sport od je napravio prvi {kolski kajak i u Apatinu dr`ao posle Drugog svetskog rata prve obuke za vo`wu kajakom na koje su dolazili mladi iz svih tada{wih republika - ka`e @arko Bogi}, biv{i kajaka{ki trener i me|unarodni sudija.

20

SVET

ponedeqak29.mart2010.

DNEVNIK

NAKON POBEDE NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA

ITALIJA

Alavi najavquje otvarawe Iraka

Izbori test za Berluskonija RIM: U Italiji su ju~e otvorena bira~ka mesta za regionalne izbore u 13 od 20 ukupno regiona u zemqi. Na oko 50.000 bira~kih me-

Silvio Berluskoni

sta pravo na glasawe ima 41 milion Italijana. Ti izbori su posledwi test za vladu Silvija Berluskonija pred parlamentarne izbore 2013. godine i rezultati tih

izbora mogu da uti~u na sastav budu}eg parlamenta. Popularnost vlade je opala posledwih nedeqa posle otkrivawa raznih skandala o korupciji. Predizborne ankete ne idu u prilog premijeru Silviju Berluskoniju. Padu wegove popularnosti doprineli su wegovi u~estali skandali, ali i ekonomske brige koje more Italijane.

Radnici Italije su, uz portugalske, najmawe pla}eni u Evropskoj uniji, i `ive u stalnom strahu za radno mesto. Analiti~ari ne veruju da }e Berluskoni ovoga puta uspeti da ubedi sunarodnike da glasaju za wegovu partiju Narod slobode.

Izve{ta~i ka`u da premijer Silvio Berluskoni radi {to i uvek u te{kim vremenima - ra~una na svoj {arm i napada protivnike.

BAGDAD: Ijad Alavi, ~ija je koalicija “Irakija” pobedila na parlamentarnim izborima u Iraku, izjavio je da je otvoren za saradwu sa svim partijama i da `eli brzo formirawe vlade kojom }e biti uspostavqene ja~e veze sa susednim zemqama.

“Irakija je odlu~ila da bude otvorena za sve snage, po~ev{i od “Pravne dr`ave” premijera AlMalikija”, rekao je Alavi i dodao da “Irak ne pripada bilo kome ili bilo kojoj strani ve} svim Ira~anima”. Alavi, sekularni {iit, koji se na mestu premijera Iraka nalazio od 2004. do 2005. godine, nakon ameri~ke invazije na Irak i ru{ewa re`ima Sadama Huseina, osvojio je sa svojom listom 91 mesto u parlamentu, dok je

koalicija sada{weg premijera Nurija al-Malikija “Pravna dr`ava” osvojila 89 mesta.

“Nadamo se da }emo formirati vladu {to je pre mogu}e. Ira~ki narod odabrao je “Irakiju” da zapo~ne pregovore o formirawu vlade sa drugim partijama u skladu sa Ustavom”, rekao je Alavi.

Po{to nijedna partija nema kapacitete za samostalno formirawe vlade, pristupi}e se koalicionim pregovorima. Zvani~nici Al-Malikijeve koalicije i tre}eplasirane na izborima, Ira~ke nacionalne alijanse (INA), bliske Iranu, tvrde da su ve} zapo~eli pregovore. Dve partije zajedno imaju 159 mesta u parlamentu, ne{to mawe od potrebne ve}ine.

Ira~ki parlament ima 325 posla-

Izrael da prekine kolonizaciju Jerusalima

Moamer el Gadafi

meno, gost samita, generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki Mun osudio je nastavak kolonizacije i pozvao na podr{ku nastavku mirovnih pregovora.

Drugi gost samita, turski premijer Rexep Erdogan o{tro je kritikovao Izrael ocewuju}i da je “ludost” smatrati Jerusalim nedeqivom prestonicom hebrej-

ske dr`ave, kao {to to ~ini Izrael. “Jerusalim je zenica oka muslimanskog sveta. Ako Jerusalim gori, to zna~i da gori Palestina. A ako Palestina gori, to zna~i da gori Bliski istok”, upozorio je turski premijer.

Izrael je osvojio isto~ni Jerusalim u {estodnevnom ratu 1967. godine, a wegovo pripajawe

Izraelu me|unarodna zajednica nikad nije priznala. Palestinci `ele da taj deo Jerusalima bude glavni grad wihove budu}e dr`ave. Uprkos kritikama EU i SAD, vlada Bewamina Netanijahua ne odustaje od izgradwe jevrejskih naseqa u tom delu grada koji je ve}inom naseqen Arapima.

Otvaraju}i samit, libijski vo|a pozvao je Arape da reaguju.

“Arapskom narodu dosta je vi{e re~i. Oni o~ekuju da se ne{to u~ini, a ne (da slu{aju) samo re~i i govore”, rekao je Gadafi.

Predsednik Arapske lige Amr Musa predlo`io je osnivawe regionalnog tela koje bi ukqu~ivalo arapske zemqe i wihove susede, kao {to su Turska i Iran i pokretawe dijaloga sa vlastima u Teheranu.

“Razumem zabrinutost nekih od nas kada je re~ o odre|enim iranskim stavovima. To potvr|uje neophodnost dijaloga sa ciqem da se defini{u budu}i odnosi sa Iranom”, rekao je on.

(Beta)

EU i Libija ukinule vizni embargo SIRT: [panija koja predsedava EU saop{tila je da su ukinuta ograni~ewa za {engen vize za libijske li~nosti me|u kojima je i sam libijski vo|a Moamer el Gadafi. Ubrzo nakon objavqivawa saop{tewa jedan visoki libijski zvani~nik izjavio je da je Tripoli ukinuo zabranu izdavawa viza gra|anima zemaqa {engenskog prostora, koja je bila na snazi od pro{le jeseni. U saop{tewu libijskog ministarstva spoqnih poslova navodi se da je odluka doneta u interesu ja~awa saradwe Libi-

je sa EU. Libija je prethodno zabranila izdavawe viza dr`avqanima zemaqa ~lanica [engen zone po{to je [vajcarska stavila zabranu za davawe viza libijskim zvani~nicima, wih 188, me|u kojima je bio i libijski lider Moamar Gadafi i ~lanovi wegove porodice.

Prema uslovima [engenskog sporazuma, sve ~lanice obavezne su da primewuju odluku bilo koje od wih vezanih za uskra}ivawe viza.

Jedan od uzroka ovih mera bio je i diplomat-

ti~kih i ekonomskih veza sa susedima i prevazila`ewe dugogodi{wih grani~nih sporova sa Iranom i Kuvajtom.

TAJLAND

SAMIT ARAPSKE LIGE U LIBIJI

SIRTA: Palestinski predsednik Mahmud Abas iskqu~io je svaku mogu}nost nastavka pregovora sa Izraelom ako se ne obustavi izgradwa naseqa u isto~nom Jerusalimu. Redovnom godi{wem skupu u libijskom gradu na mediteranskoj obali prisustvuje 14 {efova dr`ava od ukupno 22 ~lanice Arapske lige. Na skup izme|u ostalih nisu do{li egipatski predsednik Hosni Mubarak i Saudijske Arabije {eik Abdalah. To je prvi samit Arapske lige koji se odr`ava u Libiji. Arapski lideri su odr`ali zatvorenu sednicu. “To je zato da bismo mogli mirno da diskutujemo”, rekao je libijski vo|a Muamer el Gadafi.

“Ne mo`emo da nastavimo posredne pregovore sve dok Izrael u potpunosti ne prekine kolonizaciju Jerusalima i ne okon~a politiku svr{enog ~ina”, poru~io je ranije Abas na otvarawu samita, a taj stav su podr`ale i ostale ~lanice Arapske lige. Istovre-

Proslava pobede Alavija

ni~kih mesta. Dok su Al-Maliki i INA bli`i Iranu i {iitima, Alavi `eli unapre|ewe odnosa sa arapskim zemqama, ja~awe poli-

ski incident iz jula 2008. godine kada je {vajcarska policija uhapsila Gadafijevog sina Hanibala zbog maltretirawa zaposlenih u `enevskom hotelu u kome je odseo sa suprugom.

Iako su optu`be protiv Hanibala ubrzo povu~ene i on pu{ten iz pritvora, Libija je u znak odmazde prekinula izvoz nafte u [vajcarsku, povukla milione dolara iz {vajcarskih banaka i prestala da izdaje vize gra|anima zemaqa [engen zone.

(Tanjug)

Nisu postigli dogovor BANGKOK: Premijer Tajlanda Abhisit Vexajiva i lideri demonstracija organizovanih protiv vlade u Bankgkoku nisu ju~e uspeli da postignu dogovor o na~inu re{avawa politi~ke krize u toj zemqi. Dve strane odr`ale su ju~e trosatne pregovore koje je prenosila dr`avna televizija, a na kraju susreta saop{tili su da }e se danas ponovo sastati kako bi nastavili razgovore. Demonstranti su u Tajlandu po~eli okupqawe 12. marta, tvrde}i da je Abhisit Vexajiva preuzeo vlast nelegalno i zahtevaju}i od premijera da raspusti parlament i raspi{e nove izbore. Proteste su organizovale uglavnom pristalice biv{eg lidera Taksina [inavatre koji je svrgnut s vlasti vojnim pu~em 2006. godine.

(Beta-AP)

AVGANISTAN

Najmawe 11 poginulih KABUL: Najmawe 11 civila, me|u kojima petoro dece, poginulo je u eksploziji nekoliko bombi ru~ne izrade, saop{tilo je avganistansko ministarstvo unutra{wih poslova. U jednoj eksploziji u provinciji Herat, na zapadu zemqe, petoro dece je poginulo, navelo je Ministarstvo. [est civila je poginulo u istim okolnosti-

ma u provinciji Helmand, na jugu Avganistana. Ministarstvo je dodalo da talibanski pobuwenici obi~no postavqaju takve bombe po putevima.

Talibani prave bombe od stare municije, {to je wihovo glavno oru`je protiv oru`anih snaga Avganistana od po~etka sukoba pre devet godina.

(Beta)

KINA

Rudari zarobqeni u rudniku PEKING: Najmawe 152 rudara zarobqena su u jednom rudniku na severu Kine kada je iznenada poplavqen, javila je kineska agencija Sinhua. U trenutku nesre}e u rudniku, u severnoj provinciji [ansi, nalazilo se oko 260 rudara. Vi{e od 100 rudara uspelo je da iza|e na povr{inu, dok su 152 rudara zarobqena pod zemqom, navodi Sinhua.

(Beta)

UGANDA

Bo`ja vojska ubila vi{e od 290 qudi KAMPALA: Ugandski ekstremisti iz Bo`je vojske otpora LRA ubili su u Kongu najmawe 290 qudi, a mo`da i vi{e od 300, saop{tili su zvani~nici. Masakr se desio u decembru 2009. u selima u udaqenoj oblasti na severoistoku Konga.

Istraga je utvrdila da su qudi bi-

li vezani istim konopcem i da su ubijani udarcima drvenim {tapovima po potiqku i vratu i ma~etama. UN su pro{log decembra objavile izve{taj po kome je LRA u 10. mese~nom periodu, ubio 1.200 qudi i oteo 1.400, me|u kojima je 630 dece i vi{e od 400 `ena.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEMI MUR Demi Mur i E{ton Ku~er pokrenuli su novu kampawu za iskorewivawe de~jeg ropstva na Haitiju. Gluma~ki par je objasnio da se protivi hai}anskom sistemu zvanom “restavek” (u prevodu “ostani sa”) po kojem se deca {aqu da rade kao sluge u drugim porodicama, ~ime im se oduzimaju mogu}nosti {kolovawa i obrazovawa. Konferencija UN za pomo} Haitiju je 31. marta.

DEJVID BIRN [kotski muzi~ar Dejvid Birn komponovao je album sa 22 pesme o Imeldi Markos, ozlogla{enoj biv{oj prvoj dami Filipina. Biv{i frontmen grupe “Toking Heds” inspirisao se ranim godinama “uspona” supruge nekada{weg diktatora Ferdinanda Markosa. “Bilo je dosta qudi koji su mislili da je to ~udna ideja, a neki su bili uvereni da je zaista lo{a ideja”, izjavio je muzi~ar.

KETRIN E[TON Visoka predstavnica Evropske unije za spoqwu politiku i bezbednost Ketrin E{ton ~estitala je SAD i Rusiji {to su okon~ali pregovore i postigli dogovor o novom sporazumu START koji }e biti potpisan 8. aprila u Pragu.

Sporazum doprinosi bezbednosti SAD i Rusije, ali i ~itave me|unarodne zajednice, saop{tila je ona.

Od{teta zbog „transporta smrti” VAR[AVA: Logora{i i zatvorenici odvo|eni na prinudni rad tokom Drugog svetskog rata iz Poqske, Rusije, Belorusije i Ukrajine zatra`ili su od nema~kih `eleznica da im isplati od{tetu.

Oni smatraju da je “Doj~e rajshban” zaradio stotine milione evra, prevoze}i ih tokom rata. Mi smo qudi koji su pre`iveli transporte smrti. ’Doj~e rajhsban’ je napla}ivao svaki kilometar trase kojom nas je prevozio do zatvora i do mesta likvidacije.

‘Doj~e rajhsban’ se obogatio u~estvuju}i u tom masovnom zlo~inu”, navodi se u pismu @elezni~ki ulaz u koncentracioni logor Au{vic Birkenau biv{ih logora{a i zatvorenika iz ~etiri zemqe upravi “Doj~e bana”, Fondacija poqsko-nema~kog pomirewa. U naslednika `eleznica Tre}eg rajha. januaru ove godine sli~no pismo nema~kim Inicijativu, da se od nema~kih `elezni- `eleznicama poslali su sami Poqaci, koca tra`i zajedni~ki od{teta, pokrenule ji su pre`iveli transporte u logore, zasu organizacije poqskih `rtava Drugog tvore i na prinudni rad, ali im “Doj~e svetskog rata. Podr{ku im je pru`ila i ban” nije odgovorio. Zbog toga su se u pe-

tak u Var{avi, sastali predstavnici poqskih sa predstavnicima dve ruske, tri ukrajinske i ~etiri beloruske organizacije logora{a i zatvorenika.

“To je slede}i korak u na{im nastojawima da dobijemo pomo} od nema~kih `eleznica, kao naslednika ‘Doj~e rajhsbana’, koji je na transportima zaradio najmawe 445 miliona evra tokom Drugog svetskog rata”, izjavio je predsednik Fondacije poqsko-nema~kog pomirewa Dariju{ Pavlo{ poqskom dnevniku “@e~pospolita”.

Nekada{wi “klijenti protiv svoje voqe” Hitlerovih `eleznica `ele da iskoriste ~iwenicu da “Doj~e ban” ove godine proslavqa 175 godina postojawa. Ako wihov apel nema~kim `eleznicama ne urodi plodom, poqske organizacije su najavile da }e od{tetu tra`iti sudskim putem.

BALKAN

DNEVNIK

SRPSKI MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I]

Kriminalci zajedni~ka briga ZAGREB: Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je za zagreba~ki "Jutarwi list" da su svi kriminalci u regionu postali zajedni~ka briga.

Da~i} je rekao i da se protiv organizovanog kriminala treba boriti ujediwavawem podataka i operativne policijske saradwe.

"Kada se raspadala Titova Jugoslavija, pre`ivelo je samo bratstvo i jedinstvo kriminalnih grupa, koje traje do danas. Mi se ne mo`emo druga~ije boriti protiv wih nego da ujedinimo podatke i operativnu policijsku saradwu", istakao je Da~i} povodom najave da }e ministarstva unutra{wih poslova Srbije i Hrvatske osnovati zajedni~ki Centar za borbu protiv organizovanog kriminala.

"Predlo`io sam da to bude jedan

Ivica Da~i}

nema pripadnike gotovo svih naroda i iz svih dr`ava biv{e Jugoslavije", rekao je on. "Mislim da

Poboq{awe odnosa "Pro{lost te{ko mo`emo promeniti, ali mo`emo u~initi sve da `ivimo normalno kao dve susedne dr`ave. O~ekujem da }e u idu}em periodu do}i do poboq{awa na{ih politi~kih odnosa, a kada je re~ o policijskoj saradwi, ona }e uvek biti korak ispred tih odnosa, jer se na{i problemi moraju re{avati bez obzira na politiku", zakqu~io je Ivica Da~i} u intervjuu zagreba~kom "Jutarwem listu". operativniji model saradwi na{ih policija, jer svi znamo da prakti~no ne postoji nijedna ozbiqna grupa organizovanih kriminalaca, koja u svom sastavu

}emo uskoro posti}i takav nivo operativne saradwe da }e va{a policija preuzimati nadzor nad na{im kriminalcima kad pre|u na teritoriju va{e dr`ave i

obratno. Mi nemamo razloga da bilo {ta krijemo, jer vi{e nema podele na na{e i va{e kriminalce", naglasio je Da~i} u intevjuu zagreba~kom "Jutarwem listu".

On je posebno ukazao da se najve}i broj evidentiranih pripadnika organizovanog kriminala bavi narkoticima."U periodu od godinu i po dana, od kada je formirana nova vlada Republike Srbije, zahvaquju}i informacijama na{ih bezbednosnih slu`bi, zapleweno je vi{e od pet tona kokaina {irom planete", naveo je Da~i}, dodaju}i da su "'Balkanski ratnik', ali i druge na{e akcije, uspele samo zahvaquju}i me|unarodnoj policijskoj saradwi".

"Na{a uloga bila je va`na u nadzoru pripadnika krijum~arskih grupa s na{eg podru~ja, jer policije dr`ava Ju`ne Amerike zbog jezi~ke, ali i drugih barijera, ne mogu uspe{no da nadziru wihovo kretawe", naglasio je ministar. Da~i} je napomenuo da nema nikakvih posebnih pravila gde organizovani kriminal u Srbiji najvi{e investira svoj novac, ali da je sigurno najve}i deo tih ulagawa u nekretnine, gra|evinu i kroz privatizaciju. Prema wegovom mi{qewu, Srbija i Hrvatska trebalo bi da imaju puno boqe odnose, bez obzira na neke prepreke iz pro{losti, jer su to dve dr`ave od kojih "zavisi politi~ka stabilnost na ovim prostorima".

SLOVENIJA

Pravoslavni hram postao spomenik kulture QUBQANA: O~ekuje se da pravoslavna crkva Svetog ]irila i Metodija na dana{wem zasedawu qubqanskog gradskog saveta bude progla{ena kulturno-istorijskim spomenikom od lokalnog zna~aja, javqa slovena~ka agencija STA. Pravoslavna crkva, koji se nalazi u samom centru Qubqane, izgra|ena je u periodu izme|u Prvog i Drugog svetskog rata i jedini je pravoslavni hram u Sloveniji.

Objekat ima autenti~nu arhitekturu, veliki umetni~ki zna~aj i istorijsku vrednost, a

pored toga on odra`ava multikulturalni karakter prestonice Slovenije i wenu religijsku raznovrsnost. Paroh Srpske pravoslavne crkve u Qubqani Peran Bo{kovi} rekao je slovena~koj novinskoj agenciji da je crkva jedinstvena u ovom delu Evrope, {to je razlog zbog koje zajednica `eli da je proglasi delom kulturnog nasle|a."Pored manastira u Srbiji, Makedoniji i Gr~koj, crkva u Qubqani ima najve}u galeriju fresaka u ovom delu Evrope", kazao je Bo{kovi}. U crkvi su naslika-

ne najfinije kopije fresaka iz srpskih i makedonskih manastira na povr{ini od 2.000 kvadratnih metara.

Radovi na konstrukciji crkve po~eli su 1932. godine, a osve{tana je krajem oktobra 2005. godine. Srpska pravoslavna zajednica u Sloveniji osnovana je 1921. godine, a kao religijska zajednica registrovana je 1976. godine. Prema posledwem popisu, sprovedenom 2002. godine, dva odsto gra|ana u ve}inski katoli~koj zemqi se izja{wavaju kao pravoslavci.

(Tanjug)

Tirk: Formula za saradwu lidera BAWALUKA: Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je kako se nada da }e u budu}nosti biti na|ene formule koje }e omogu}iti saradwu svih lidera iz dr`ava naslednica nekada{we Jugoslavije.

Predsednik Tirk je u intervjuu Radiju Federacije Bosne i Hercegovine (BiH), komentarisao izostajawe Srbije sa me|unarodnih konferencija na kojima se pojavquju predstavnici privremenih institucija samouprave u Pri{trini koji su 2008. jednostrano proglasili nezavisnost ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

U intervjuu je Tirk izneo da Slovenija podr`ava napore zemaqa Zapadnog Balkana za prijem u Evropsku uniju (EU) i spremna je da im pomogne u pribli`avawu EU u koju }e biti primqene kada budu

Danilo Tirk

pojedina~no ispunile predvi|ene uslove. Tirk je kazao da dana{wa Evropa nije zbir pojedina~nih nacionalnih dr`ava i zato svi koji

`ele da budu wen deo moraju uva`avati taj osnovni princip integrisawa i sposobnost povezivawa s drugima.

Tirk je rekao kako ne zna da li je mogu}e da integracija zemaqa Zapadnog Balkana u EU bude okon~ana 2014. i da ne bi `eleo da se usvajaju bilo kakvi ve{ta~ki rokovi za slede}e korake zbog ~ega je dobro da dr`ave u regionu imaju svoj radni program za slede}e tri~etiri godine.

"Lo{e bi bilo ukoliko bi ti rokovi dolazili spoqa, ali mislim da je smisao multilateralnih sastanaka me|u dr`avama Balkana upravo da se nekako usvoje ocene {ta je mogu}e i kako ih kolektivno post}i u nekom odre|enom vremenu" konstatovao je Tirk.

(Tanjug)

BUGARSKA

Borisov: Ogroman buyetski deficit SOFIJA: Bugarska se suo~ava sa ogromnim buxetskim deficitom koji bi mogao da dostigne ~etiri do pet milijardi leva (dve do 2,5 milijarde evra), upozorio je bugarski premijer Bojko Borisov.

"Deficit ide ka ~etiri-pet milijardi leva! Da zatvorimo dr`avu ili {ta da uradimo?", upitao je premijer obra}aju}i se u~esnicima vanrednog kongresa Bugarskog lekarskog saveza. Prema wegovim re~ima, vlada ~ini velike napore kako bi izvukla zemqu iz krize i izbegla "gr~ki scenario". Borisov je upozorio da su se "za Gr~ku anga`ovali svi,

jer je u evrozoni, jer od toga zavisi i wihov novac", a da u slu~aju Bugarske ne}e biti tako. Borisov je rekao da novim antikriznim merama vlada `eli da popuni "rupu" u buxetu od 220 miliona leva (110 miliona evra) za zdravstvo, 320 miliona leva (160 miliona evra) za Bugarsku dr`avnu `eleznicu, 160 miliona leva (80 miliona evra) za proizvo|a~e duvana...

Bugarska je za ovu godinu planirala prihode u dr`avnom buxetu u iznosu od 17,142 milijarde leva, odnosno 8,86 milijardi evra.

(Tanjug)

ponedeqak29.mart2010.

21

POMO] I PODSTICAJ IZBEGLIM I RASEQENIM LICIMA

Osniva se srpska banka u Hrvatskoj ZAGREB: U Hrvatskoj bi ove godine trebalo da bude osnovana srpska banka "Tesla", koja }e se, osim ostalog, baviti podsticawem obnove i razvoja podru~ja stradalih u ratu, kao i povratkom izbeglih i raseqenih lica.

Srpsko narodno ve}e (SNV) ve} je pozvalo zainteresovane ulaga~e na saradwu, a oglasom na svom internet sajtu tra`i i saradnike za banku.

"Smatrali smo da je ime Tesla sjajan simbol. To ime zna~i pru`awe ruke i prijateqstvo, zna~i razvoj i gledawe unapried, zna~i modernitet, sve stvari koje su itekako potrebne ovoj zemqi i ovom regionu", izjavio je za rije~ki "Novi list" zamenik predsednika SNV-a Sa{a Milo{evi}.

Prema wegovim rije~ima, struktura osniva~a banke sastojala bi se od tri grupe deoni~ara.

Prvu bi ~inili hrvatski i inostrani ulaga~i, drugu grupu poduze}a, ustanove i pojedinci sa zna-

~ajnijim udelima, a tre}u mali deoni~ari.

Jo{ nije odlu~eno koliki }e biti minimalni osniva~ki ulog, a kona~na lista deoni~ara treba-

kuna. Po~etak rada banke Milo{evi} najavquje za po~etak 2011.

"Tesla" banka ne bi trebalo da bude obi~na komercijalna banka, ve} regionalna razvojno-komercijalna banka, ~iji su osnovni strate{ki ciqevi "obnova i razvoj privrede ratom uni{tenih krajeva, povratak izbeglih i raseqenih osoba, podsticawe me|uregionalne saradwe s privrednim subjektima susednih zemaqa, kao i usmeravawe sredZamenik predsednika SNV-a Sa{a Milo{evi} stava radi uravnote`enijeg razvitka lo bi da bude definisanarana regiona u Republici Hrvatskoj". najkasnije do sredine leta. NaS obzirom na to, klijente bi klon toga od Hrvatske narodne pronalazila preko razvojnih i banke bi}e formalno zatra`eno kreditnih programa za podsticaodobrewe za rad "Tesla" banke, we malog i sredweg preduzetnisa sedi{tem u Zagrebu. {tva, izvoznih programa i poroOsniva~ki kapital trebalo bi di~nih poqoprivrednih imawa, da bude minimalno 100 milona pi{e "Novi list

NOVA DEKLARACIJA PRED LIDERIMA VODE]IH STRANAKA U BiH

Obaveze u pet ta~aka BAWALUKA: Nova deklaracija za Bosnu i Hercegovinu (BiH) koju bi idu}eg meseca u [paniji trebalo da potpi{u politi~ari iz BiH sa zvani~nicima me|unarodne zajednice, govori o preuzimawu pet obaveza koje bi bile deo ustavne reforme. Dokument nazvan "Madridska deklaracija" koji je objavio sarajevski portal "Sve vijesti", predvi|a da se lideri predstavnici vode}ih politi~kih stranaka u BiH na sastanku najverovatnije 19. ili 20. aprila, obave`u da te`e ka reformama u skladu sa uslovima za proces pristupawa Evropske unije (EU) i Organizaciji severnoatlantskog pakta (NATO), ukqu~uju}i presudu Evropskog suda za qudska prava.

Lideri politi~kih stranaka u BiH, u prisustvu zvani~nika administracije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, EU i [panije kao predsedavaju}e Unijom, treba da se obave`u da }e garantovati za{titu qudskih prava svih gra|ana BiH u skladu sa Evropskom konvencijom o qudskim pravima, te da }e provesti neophodne promene u vezi Predsedni{tva i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH kako bi eliminisali bilo kakav oblik diskriminacije pro-

tiv bilo kog gra|anina te dr`ave.

Tako|e, doma}i politi~ari treba da se saglase da }e obezbediti nadle`nost dr`ave BiH da podnese zahtev za ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama, da zakqu~i pristupne ugovore i sporazume sa EU. Tako|e, da dr`ava BiH, u

kasnost dr`avnih instituci kroz usagla{avawe ovla{tewa Predsedni{tva i Saveta ministara kako bi se olak{ao proces integracije u EU i NATO ~lanstvu.

U ustav treba da budu unete nadle`nosti koje su prenete sa entiteta na dr`avu BiH u oblasti

Usvajawe u sarajavskom parlamentu Lideri BiH trebalo bi da se obave`u da }e ustavni pregovori za evroatlanske integracije biti prva stvar na dnevnom redu novih vlasti posle izbora u oktobru 2010, te da }e te vlasti biti vode}e u ovom procesu. Predstavnici EU, Saveta Evrope i drugi delovi me|unarodne zajednice }e u tome pru`iti potrebnu pomo}, podr{ku i savet.Tako|e od politi~kih prvaka u BiH tra`i da ovu deklaraciju usvoje u Parlamentu u Sarajevu pre izbora i da je stave na dnevni red radi daqih poteza odmah posle glasawa. Ova deklaracija bi bila potom bila potpisana u Madridu krajem aprila. koordinaciji sa entitetima, Republikom Srpskom (RS) i muslimansko-hrvatskom Federacijom BiH, primeni i preduzme sve pravne i politi~ke obaveze koje proizilaze iz pristupnog procesa sa EU i da se wih pridr`ava u skladu sa obavezama procesa integracije u Uniju.

U BiH daqe treba da budu poboq{ani funkcionalnost i efi-

odbrane, obave{tajnih poslova, indirektnog oporezivawa i sudstva. Tako|e, doma}i lideri treba da se obave`u da }e poja~ati kapacitet Parlamentarne skup{tine BiH kroz pove}awe broja poslanika i delegata. Usvajawe ovih ustavnih promena, prema Madridskoj deklaraciji, }e imati za ciq da omogu}i put za kandidaturu BiH za pristupawe EU.

MAKEDONIJA

Osuda rasisti~kih slogana gr~kih vojnika SKOPQE, TIRANA: Portparol vlade Makedonije Martin Martinovski izjavio je ju~e u Skopqu da nedavni govor mr`we gr~kih vojnika na paradi povodom obele`avawa Dana nezavisnosti Gr~ke ne doprinosi dobrosusedskim odnosima.

"Osu|ujemo bilo kakvu manifestaci u govora mr`we. Smatramo da to ne doprinosi stvarawu duha dobrosusedskih odnosa", rekao je Martinovski na konferenciji za novinare.

Tokom vojne parade u Atini povodom obele`avawa Dana nezavisnosti 25. marta, pripadnici gr~kih oru`anih snaga uzvikivali su slogane protiv Makedonaca, Turaka i Albanaca, prema izve{tajima gr~kih medija.

"Oni su Skopqani, oni su Albanci, napravi}emo novu ode}u od wihove ko`e", bio je jedan od rasisti~kih slogana, preneo je gr~ki dnevni list "Elefterotipia", koji navodi da su to verovatno uzvikivali pripadnici specijalnih ronila~kih snaga vojske. Zamenik makedonskog ministra spoqnih poslova Zoran Petrov tra`i}e formalno izviwewe vlasti Gr~ke za antimakedonske slogane na vojnoj paradi, prenela je makedonska

novinska agencija MIA. Pripadnici nekoliko albanskih nevaldinih organizacija i gra|ani okupili su se u subotu ispred gr~ke ambasade u Tirani, mirno protestuju}i protiv postupka gr~kih vojnika, prenela je albanska nacionalna novinska agencija ATA.

Protestu su prisustvovali i dva poslanika iz redova Partije za pravdu i jedinstvo, [petim Idrizi i Da{amir Tahiri, koji su osudili rasisti~ke i ksenofobi~-

ne slogane gr~kih vojnika. "Atina treba da se distancira od ekstremista, a albanska vlada treba da zahteva obja{wewe sramotnog akta gr~kih vojnika koji su uzvikivali antialbanske slogane", rekao je poslanik Idrizi.

Ambasador Gr~ke u Tirani Nikolas Pazios izvinio se u subotu u ime vlade premijera Jorgosa Papandreua albanskom ministru spoqnih poslova Iqiru Meti zbog incidenta i potvrdio odlu~nost vlasti u Atini da osude skandal i kazne krivce. Gr~ko ministarstvo za civilnu za{titu je, o{tro osu|uju}i incident, suspendovalo oficira obalske stra`e koji je bio zadu`en za paradu i najavilo da }e biti sprovedena istraga i donete o{tre mere protiv vojnika opu`enih za uzvikivawe rasisti~kih slogana.

Obalska stra`a Gr~ke je u saop{tewu o{tro osudila pona{awe male grupe pripadnika pomorsko-desantnih snaga, koji su "svojim stavom stvorili velike probleme i za svoje kolege i za Obalsku stra`u". "Taj izdvojeni incident ne predstavqa stav komande te vojne jedinice, koja ~ini elitu Obalske stra`e", navedeno je u saop{tewu.

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak29.mart2010.

DODEQENE AZIJSKE FILMSKE NAGRADE

Drami „Majka” tri priznawa Ju`nokorejska drama „Mother“ (Majka) o poku{ajima jedne majke da spase svog mentalno zaostalog sina od otu`be za ubistvo, dobila je Azijsku filmsku nagradu za najboqi film.

Film „Mother“ je nagra|en i u kategorijama najboqa glavna `enska uloga (Kim Hje-xa) i najboqi scenario (Bong Xunho i Park Eun-kjo).

Na sve~anosti odr`anoj u Hong Kongu, za najboqeg re`isera progla{en je Lu ^uan („City of Life and Death“).

Nagrada za najboqeg glumca pripala je Vang Sue}iju za ulogu u filmu „Bodygards and Assins“.

Specijalna nagrada za doprinos filmu dodeqena je ki-

Iz filma „Majka”

neskom reditequ Xang Jimou, dok je nagradu za `ivotno delo

dobio indijski glumac i producent Amitab Ba~an.

Penelope u nastavku „Pirata s Kariba” Producent ameri~kog serijala „Pirati sa Kariba“ zvani~no je potvrdio u~e{}e {panske glumice Penelope Kruz u ~etvrtom nastavku. Penelope Kruz }e se pridru`iti ekipi kapetana Xeka Speroua, kog glumi Xoni Dep, u ~etvrtom nastavku serijala koji }e nositi naziv „Pirates of Caribeean: On Stranger Tides“, izjavio je producent Xeri Brukhajmer. On je tako|e otkrio da }e Kruzovoj biti poverena uloga k}erke Crnobradog. Scenarijom je predvi|eno i ra|awe idile izme|u Xeka Speroua i lika kog }e tuma~iti Penelope Kruz.

Xoni Dep i Penelope Kruz ve} su glumili zajedno u trileru „Blow“ snimqenom 2001. go-

SR\AN KARANOVI] O SVOM NOVOM OSTVAREWU

„Besa”– o druga~ijoj qubavi Rediteq i scenarista Sr|an Karanovi}, ~iji }e film „Besa“ biti premijerno prikazan 30. marta u Sava centru, izjavio je da je `eleo da se bavi „vrstom qubavi koja je u izvesnom smislu ekstremna (platonska)“, pogotovo sada kada smo svedoci filmova koji se bave drugim ekstremima u qubavi, sa puno seksa i nasiqa. „Hteo sam da poka`em da postoji i druga vrsta qubavi, koja ne mora da bude slabija po intenzitetu, niti bezna~ajnija. ^inilo mi se da takva pri~a najubedqivije mo`e da se ispri~a u nekom starom vremenu“, rekao je proslavqeni autor na konferenciji za novinare posle pro{lonedeqne medijima namewene projekcije „Bese“ u „Takvudu“.

Radwa se de{ava u malom mestu na jugu Srbije u vreme Prvog svetskog rata. Glavne uloge igraju Predrag Miki Manojlovi} i slovena~ka glumica Iva Krajnc.

Pri~a po~iwe u leto 1914. kada direktor {kole, Srbin, dobija ratni raspored, a mladu suprugu Leu (Krajnc), Slovenku, nastavnicu muzike koju je upoznao na studijama u Be~u, nema kome da ostavi. [kolski poslu`iteq, patrijarhalni Albanac Azem (Manojlovi}) daje mu „besu“ da }e ~uvati Leu. Neo~ekivana qubav izme|u Azema i Lee preti da dovede u pitawe ovo obe}awe, koje se prema tradiciji mora odr`ati po cenu `ivota.

Epizodne uloge igraju Neboj{a Dugali} (direktor {kole), Radivoje Bukvi}, kao oficir srpske vojske ~ija je jedinica sme{tena u {kolsku zgradu i Ana Kostovska kao nastavnica iz mesta, `ena sa predrasudama.

Karanovi} je izjavio da je tefilm, ali da mu je rad sa Karano{ko ustanoviti kako se ra|a idevi}em bio veliko zadovoqstvo. ja za filmsko delo. „To je ~udan „Va`na mi je simbolika naslova, proces, i emotivan i racionalan. naro~ito u ovom vremenu u kojem Godinama sam slu{ao razne pri~e re~ ne zna~i ni{ta. Dati re~ i i ~itao istorijske kwige i tako dr`ati je se postalo je besmislepostepeno iskonstruisao ovu na kategorija, ali za mene nije. Ja pri~u, koja je delom inspirisana `ivim i trudim se da radim poistinitim doga|ajima“. {tuju}i re~“, istakao je on. MaPovodom nacionalnosti glavnih junaka, on je istakao da su svi bili punopravni gra|ani Kraqevine Srbije, a na pitawe o mogu}oj politi~koj konotaciji odgovorio je da se „na `alost svakodnevno iznena|ujemo kakvih sve budala ima oko nas.

Ne iskqu~ujem mogu}nost da neki nastrani qudi ovo protuma~e kao ‘ne{to’. Me|utim, za{to ja kao rediteq ne bih imao AlbanIva Krajnc i Miki Manojlovi} u filmu „Besa” ca kao lik u filmu.

Ako je to samo po sebi nekome ponojlovi} je primetio da je na politi~ki trn u oku, onda taj neko ~etku imao dilemu mo`e li da se treba da razmisli o tome“, rekao ispri~a uverqiva filmska pri~a je Karanovi}. bez „qubavne egzekucije“, prime„U Beogradu danas `ivi 20.000 tiv{i da ga zanima platonska, Albanaca, samo se kriju, jer se kao i sve druge vrste qubavi. On pla{e. Za{to je to tako, ne znam, je dodao da su zato imali vrlo teoni su ravnopravni gra|ani ove meqne probe, koje je omogu}io zemqe. Ovo je film o qubavi. Posrpski producent „Ba{ ~elik“. litika je ne{to drugo, a Kosovo Dobre uslove za rad istakli su je ne{to tre}e. Ovaj film nema i scenograf Goran Joksimovi}, nikakve veze sa Kosovom“, bio je kompozitor Zoran Simjanovi}, izri~it Karanovi}. kao i direktor fotografije SloU suptilno snimqenoj, intibodan Trnini}, koji je do{ao iz misti~koj drami upe~atqivu Zagreba. ulogu ostvario je Manojlovi}, „Besa“ je koprodukcija u kojoj je koji je izjavio da jo{ nije video u~estovalo sedam ku}a iz pet dr-

Novi film Mela Gibsona lijska glumica srpskog porekla Bojana Novakovi}. U filmu re`isera Martina Kembela, poku{avaju}i da razotkrije tajni `ivot svoje }erke i sazna ne{to o wenom ubistvu, Gibsonov lik dolazi do opasnog, izopa~enog sveta korporativnih zata{kavawa, vladinih tajnih dogovora i ubistava. „Bila je to intrigantna pri~a.

To je najbitnije ako mislim da }e biti neodoqiva i zabavna za publiku, ja }u po`eleti da je snimim“, ka`e Gibson. „Na ivici tame“ snimqen je po uzoru na istoimenu britansku seriju, ~iji je re`iser bio Kembel. „Taramaunt“ je Gibson u filmu „Na ivici tame” saop{tio da se „Na U prvoj filmskoj ulozi od ivici tame“ prikazuje u beo„Singing Detective“ (2003), Gibgradskim bioskopima „Roda“, son igra bostonskog policajca Dom Sindikata, „Ster“ i „Kokome na pragu ku}e ubijaju }erlosej“, kao i u podgori~kom ku jedinicu, koju igra austra„Ster Montenegro“.

Triler „Na ivici tame“ (Edge of Darkness), filmski gluma~ki povratak Mela Gibsona posle sedmogodi{we pauze, u{ao je u bioskope u Srbiji i Crnoj Gori pro{log ~etvrtka, saop{tio je distributer „Sinears“.

Popaj u 3 -D filmu Studio „Soni“ snimi}e film u 3-D tehnici o junaku crtanih filmova Popaju, preneo je list „Varajeti“.

Mornara Popaja nije bilo u bioskopima jo{ od 1980. kada ga je Robin Vilijams tuma~io u igranom filmu Roberta Altmana.

Olivu je tada glumila [eli Duval. Prema re~ima direktorke produkcije „Soni pik~ers animej{ena“ Hane Mingele, Popaj je jedan od prvih crtanih junaka. „Popaj je postao jedan od najdugove~nijih crtanih likova svih vremena i neizbrisivo je povezan s evolucijom animacije“, rekla je ona.

Popaj, kome snagu daje spana} iz konzerve, prvi put se pojavio 1929. u stripu „Thimble Theater“.

DNEVNIK

`ava, uz osam fondova iz {est zemaqa i evropski fond Eurima`.

Producenti iz „Ba{ ~elika“ Jelena Mitrovi} i rediteq Srdan Golubovi} ukazali su da su koprodukcije, kao na~in da se lak{e skupi potrebni novac, istovremeno komplikovane zbog mnogo koordinirawa i da je zato

dine. Snimawe ~etvrtog nastavka „Pirata sa Kariba“ po~e}e u junu ove godine, a prika-

zivawe u bioskopima predvi|eno je za maj 2011. godine, preneli su strani mediji.

Festival „Slobodna zona” Filmski festival „Slobodna zona“, pored svog premijernog beogradskog izdawa, organizovao je turneju koja 22. marta po~ela u Dimitrovgradu i obi}i }e tokom prole}a 20 gradova u Srbiji.

Na programu je izbor od {est filmova koje je publika u Beogradu pro{le jeseni izglasala za najboqe. Posle projekcija, gledaoci }e imati priliku da u~estvuju u razgovoru sa gostima i poznatim javnim li~nostima o temama koje ti filmovi pokre}u. „Slobodna zona“ je u Kikindi od 25. marta, u aprilu }e obi}i

Sombor, Kraqevo, Leskovac, Suboticu, Zrewanin, In|iju iPara}in, a turneja se nastavqa tokom maja i juna.

Me|u odabranim ostvarewima su dobitnik Oskara za najboqi dugometra`ni dokumentarac „Zaliv“ Luja Psihojosa, zatim „Mladi u srcu“ Stivena Vokera i Sali Xorx, „Kako se kuvala istorija“ Petera Kereke{a, „Burma VJ: Izve{tavawe iz zatvorene zemqe“ Andersa Ostergarda, „@ivot u`ivo“ Odri Timone i „Jedan ~ovek - jedno selo“ Simona El Habrea.

(Tanjug)

Junakiwa zla vila Posle velikog uspeha „Alise u Zemqi ~uda“, studio Dizni snimi}e film „Maleficent“, o zloj vili iz bajke „Uspavana lepotica“, objavio je „Holivud riporter“. Scenaristiwa Linda Vulverton, koja je radila na „Alisi u Zemqi ~uda“, napisa}e pri~u i za novi igrani film. Re`iser „Alise“ Tim Barton pregovara o anga`manu u pri~i o zloj vili. Diznijevom animiranom filmu „Uspavana lepotica“ iz 1959, zla vila je visoka `ena zelene ko`e sa rogovima koja se pretvara u vi{e razli~itih stvorewa, ukqu~uju}i zastra{uju}eg crno-qubi~astog zmaja. Novi film bi}e poznata bajka, ali ispri~ana iz ugla zle vile. Linda Vulverton napisala je scenario za Diznijeve filmove „Lepotica i zver“ iz 1991. i „Kraq lavova“ iz 1994. godine. bio dug proces od ideje do izlaska filma pred publiku.

Oni su dodali da su pripreme po~ele jo{ 2004. godine, a film je sniman u leto 2008. godine u Deliblatskoj pe{~ari. Srpski deo buxeta, ne{to preko 30 procenata, iznosio je 28 miliona dinara. „Besa“ je do sada prikazana u Portoro`u, u informativnoj selekciji nacionalnog festivala.

Pored Srbije i Slovenije, koproducenti su iz Francuske, Ma|arske i Hrvatske, te se, uz pozive na me|unarodne festivale, o~ekuje redovna distrubucija u tim zemqama.

(Tanjug)

Na strani `ivotiwa Filmovi „Do neba“ i „The Cove“, dve nedeqe posle osvajawa Oskara, dobili su i nagrada „Xenesis“ koje se dodequju ostvarewima koja se bave pitawima za{tite `ivotiwa, objavio je Los An|eles tajms . „The Cove“, pri~a o surovim metodama kojima japanski ribari ubijaju delfine, progla{ena je za najboqi dokumentarac. „Do neba“, animirani film u kojem je i pri~a o borbi za za{titu retke ptice, podelio je nagradu za najboqi dugometra`ni film,

sa „Hotelom za pse“, komedijom sa Lisom Kudrou i Donom ^idlom, koja „veli~a specijalnu vezu dece i pasa“. Na 24. dodeli nagrada Xenesis odr`anoj u subotu u Los An|elesu, priznawa su dobile i televizijske serije „[ou Elen Dexeners“, „Bouns“ i „Family Guy“ za epizode u kojima se doti~e problematika za{tite `ivotiwa.

Glumica Tipi Hedren koja godinama aktivista za za{titu `ivotiwa, dobila je nagradu“Xenesis“ za `ivotno delo.

RAJKO GRLI] POVODOM ZAHTEVA DA SE U HRVATSKOJ ZABRANI PRIKAZIVAWE WEGOVOG NOVOG FILMA

Pozivawe na moral apsurdno Rediteq Rajko Grli}, ~iji je film „Neka ostane me|u nama“ snimqen u koprodukciji Hrvatske, Srbije i Slovenije i upravo se prikazuje u sve tri zemqe, izjavio je u intervjuu Tanjugu da“ ije preterano ozbiqno shvatio“ zahtev za zabranu tog filma od strane Hrvatskog dru{tva za promociju i za{titu qudskih prava.

Savremena pri~a o dva brata iz Zagreba, wihovim `enama i qubavnicama, prema oceni pomenutog dru{tva, „vre|a javni moral i diskrimini{e `ene“. „Kada se neko poziva na moral kao apstraktnu kategoriju, uvek se bojim da iza toga le`e neke sirove strasti i da to sa moralom nema puno zajedni~kog. Zahtev da se zbog morala ne{to zabrani ~ini mi se danas apsurdnim“, rekao je Grli}.

Poku{aji da uz „Neka ostane me|u nama“ ve`u i moj film „Samo jednom se qubi“ (iz 1981) - „kao dokaz moje nemoralnosti kroz vekove“, celu pri~u ~ine besmislenom, dodao je on.

Grli} je kazao da se ne boji da }e do}i do zabrane i da bi bilo

Rajko Grli}

„krajwe apsurdno da se danas zabrani film zato jer se vidi nekoliko golih komadi}a tela“.

On je istakao da je ovaj film posve}en qubavi i `enama i da govori o `enama koje „apsorbiraju tu muku prevare“. Autor je ispri~ao kako mu je jedan novinar u Zagrebu rekao da je gledao film u punoj sali, uz samo dva-

tri mu{karca i da je atmosfera na projekciji li~ila na onu na stadionu, jer su `ene brzo po~ele da komuniciraju sa ekranom, da glasno dobacuju komentare, prepoznaju}i neke scene iz li~nog iskustva. „Taj film je vi{e ~istili{te nekih na{ih intimnih frustracija nego {to bi hteo da nekoga degradira. Ja volim svih pet junaka ovog filma i nisam imao namere da vrednujem wihove ~inove kao moralne ili nemoralne, niti da se bilo gde postavim kao sudija wihovih `ivota“. „Ne mislim da imam pravo da sudim ni stvarnim qudima, a kamoli fiktivnim junacima.

Hteo sam samo da poka`em neke skrivene momente, o kojima se ‘ne pri~a u boqim familijama’, a upravo o tim stvarima je ovaj film“, rekao je Grli}.

Scenario je radio zajedno sa popularnim piscem Antom Tomi}em. U filmu igraju Predrag Miki Manojlovi}, Bojan Navojec, Daria Lorenci, Ksenija Marinkovi} i Nata{a Dor~i}.

(Tanjug)

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak29.mart2010.

23

SRPSKO NARODNO POZORI[TE PROSLAVILO SVOJ DAN

Za repertoar dostojan tradicije Srpsko narodno pozori{te ju~e je proslavilo svoj dan tradicionalnom sve~ano{}u, na kojoj su uru~ene godi{we nagrade, pohvale i zahvalnice ovog teatra. Naredne godine Srpsko narodno pozori{te, kako je obra}aju}i se na sve~anosti podsetio v.d. upravika Aleksandar Milosavqevi}, o~ekuje proslava jubilarnih 150 godina, od kada je Jovan \or|evi} s grupom ovda{wih intelektualaca osnovao pozori{te koje je za 150 godina, od 1861. do danas, “do{lo do zgrade od 24.000 kvadrata, do toga da je ~lan Evropske teatarske konvencije, da gostuje na presti`nim festivalima u svetu i kod nas, i dobija najuglednija priznawa na tim gostovawima...”

U 150. godinu postojawa SNP }e u}i s novim osniva~em i, kako je najavio Milosavqevi}, s novom i mnogo stabilnijom i sigurnijom strukturom subvencionisawa pozori{ta, koja obe}ava da ono {to bude planirano, mo`e biti i ostvareno.

U novu sezonu SNP ulazi i s uverewem da }e svojoj publici, ne samo novosadskoj, ponuditi repertoar koji }e, po Milosavqevi}evim re~ima, biti ne samo dostojan tradicije ove ku}e, ve} }e na takav na~in i reprezentovati pozori{nu kulturu i pozori{nu umetnost ove zemqe u inostranstvu.

Novi Sad }e u godini jubileja SNP -a biti pretvoren u kulturnu prestonicu Srbije, kako

u istoimenom baletu i Odete/Odilije u “Labudovom jezeru”), inspicijentkiwa Mirjana Radovanov, rukovodilac Slu`be prodaje sponzorstva i iznajmqivawa prostora Srbijanka Savi}, pomo}nik {efa scenske tehnike i opreme Zdravko ]eran, saradnica za radne odnose SNP -a Zlatica Bukumirovi} i glavni blagajnik - likvidator Ivanka Stipan~evi}.

Pohvale su dobili: predstave “Nasrtaji na wen `ivot” Martina Krimpa u re`iji An|elke Nikoli}, i “Tajni dnevnik Virxinije Vulf”, po motivima proze Virxinije Vulf, u re`iji i adaptaciji Milene Pavlovi}, zatim dramska umetnica Dragi-

Pripreme operskog festivala

S dodele godi{wih priznawa SNP-a

bi, po re~ima Milosavqevi}a, uz pomo} ostalih pozori{ta iz zemqe i inostranstva, postao “velika pozornica gde }e se, iz nedeqe u nedequ, smewivati gostovawa nekih veoma uglednih pozori{ta iz Srbije i inostranstva”. On je izrazio i `equ da u narednoj godini bude objavqena enciklopedija SNP -a.

Na sve~anosti je o zna~aju i jubelijeu ove pozori{ne ku}e govorio i predsednik Upravnog odbora \or|e Randeq, a zatim su uru~ena priznawa.

Zlatne medaqe “Jovan \or|evi}” ove godine dobili su prvak Baleta SNP - a Milan Lazi} i baletska kriti~arka prof. dr Svenka Savi}, a srebrnu lekar i pozori{ni delatnik Kosta Savi}, dok su bronzane medaqe uru~ene majstoru svetla Miroslavu ^emanu i nabavqa~u Radoslavu Mileti}u.

Godi{we nagrade dobili su: dramska umetnica Tijana Maksimovi} (za uloge u predstavama “Kao da”, “Nasrtaji na wen `ivot” i “Tajni dnevnik Virxini-

KONCERT VOJO\ANSKIH SIMFONI^ARA SA SOLISTOM AWELOM DEZIDERIOM

U znaku gitare Nedavni Vojvo|anski festival klasi~ne gitare koji je tokom druge polovine marta obele`io koncertni `ivot u Novom Sadu, doneo je nesvakida{we bogatstvo muzi~kih doga|aja posve}enih ovom instrumentu, me|u kojima je najspektakularniji bio nastup Vojvo|anskih simfoni~ara sa gostuju}im umetnicima iz Italije: jednim od najistaknutijih imena svet-

Awelo Deziderio se pritom odlikuje i tragala~kom radoznalo{}u, koja ga ponekad odvodi i izvan granica klasi~nog muzi~kog izraza, do interpretacija flamenka, xeza i improvizovane muzike, kao i do saradwe sa muzi~arima poput ^ika Korije i Xona Meklaflina.

Drugi gost iz Italije, dirigent Robeto \anola jedan je od najperspektivnijih umetnika

Awelo Deziderio

ske gitaristi~ke scene Awelom Dezideriom, kao i vrsnim mladim dirigentom Robertom \anolom. Nnovosadska publika je tako imala izuzetnu priliku za susret sa umetno{}u ovog sjajnog italijanskog koncertanta, tako da je pomenuti koncert, sasvim o~ekivano, privukao izuzetnu pa`wu publike, koja je gledali{te Sinagoge ispunila do posledweg mesta.

Awelo Deziderio, kome opravdano pripada reputacija jednog od vode}ih gitarista dana{wice, zavr{io je studije na Konzervatorijumu u Alesandriji u Italiji, a ve} wegovi prvi koncertni nastupi u ranoj mladosti bili su pra}eni samim superlativima i tvrdwama da se pojavio „gitarista veka“, „vunderkind“ i „Orfej na gitari“.

Ovaj solista potom je pobrao niz izuzetnih uspeha na takmi~ewima {irom sveta, od Italije i [panije do Kube i Japana, a wegovi koncertni nastupi su jedinstvenim spojem originalnog izvo|a~kog pristupa i briqantnog virtuoziteta pridobili publiku i kriti~are {irom sveta.

ulogu Armana u baletu “Dama s kamelijama”), baletski igra~ Flavijus Sasu (za ulogu Hilariona u baletu “@izela”), ~lanica ansambla Baleta SNP -a Brankica Vu~i}evi} (za ulogu Mirte u “@izeli”), voza~i Slobodan Beli}, Vladimir Tomi} i Ilija Vrceq, i ansambl Baleta SNP a (za doprinos kvalitetu baletskih predstava).

Zahvalnica je dodeqena dugogodi{woj posetiteqki SNP -a Ru`ici Bobi}.

Na ju~era{woj sve~anosti je Srpsko narodno pozori{te dobilo pe~at Narodnog pozori{ta u Beogradu, koji je, u znak po{tovawa prema dugoj tradiciji SNP -a, Aleksandru Milo-

mla|e generacije, koji iza sebe ima niz zapa`enih koncerata i gostovawa {irom Evrope, Afrike, SAD i Latinske Amerike, prilikom kojih je sara|ivao sa velikanima muzi~ke scene poput Rostropovi~a, Mikelan|elija, Akarda i Karla Marije \ulinija. Povodom obele`avawa dvestote godi{wice od ro|ena Roberta [umana program koncerta Simfoni~ara obuhvatio je dva zna~ajna simfonijska opusa velikog nema~kog romanti~ara, kao i po izra`ajnosti srodni, impresionisti~kim pristupom obojeni Koncert Aranhuez za gitaru i orkestar {panskog kompozitora Hoakina Rodriga.

Ovo ve~e simfonijske muzike otvorila je interpretacija [umanovog triptiha Uvertire, skerca i finala u E-duru, op. 52, doneta sugestivno i dinami~no, ostvarena u inspirativnoj saradwi dirigenta \anole i orkestra. Centralni i najuzbudqiviji deo ve~eri predstavqalo je potom izvo|ewe Rodrigovog koncerta Aranhuez, jednog od naj~e{}e izvo|enih koncertant-

nih dela dvadesetog veka, koje je u tuma~ewu soliste Awela Deziderija i maestra Roberta \anole dobilo sve`e i uzbudqivo tonsko uobli~ewe, kakvo nikada ranije nije vi|eno na novosadskoj sceni. Rodrigova muzika ~ija bujna melodioznost do~arava [paniju pro{losti i ~arobne ambijente drevnih renesansnih vrtova i dvoraca, u izvo|ewu Awela Deziderija i Vojvo|anskih simfoni~ara zazvu~ala je rasko{no i mo}no, u prozra~nom dijapazonu plemenitih tonskih boja.

Izvo|a~ki beskompromisan i u potpunosti predan muzici, italijanski gitarista je slu{aocima pru`io trenutke istinskog, nepomu}enog u`ivawa u nestvarnoj lepoti Rodrigovog koncerta, od sve~anog i vedrog prvog stava, preko elegi~nog prepleta prefiwenih, toplim tonskim nijansama izvajanih solisti~kih deonica gitare i tanano ispevanih istupa duva~kih instrumenata ~uvenog Ada|a, do burne i prazni~ne ritmi~nosti zavr{nog Finala. Ovo duboko pro`ivqeno i izuzetno ekspresivno tuma~ewe Rodrigove muzike magi~nom spojem briqantne virtuoznosti i iskrene emotivnosti ponelo je i osvojilo publiku. Slu{aoci su se potom dugim i burnim aplauzima zahvaqivali izvo|a~ima, nakon ~ega je za „bis“ Deziderio odsvirao i jedan stav Svite „Kujunbaba“ savremenog italijanskog kompozitora Karla Domenikonija.

U zavr{nom delu koncerta izvedena je jo{ kompleksna [umanova Simfonija broj 2 u C-duru, opus 62, delo grandioznih tonskih proporcija, velikih zvu~nih gradacija i burne dramatike, doneto u skladnoj i dore~enoj interpretaciji, prilikom koje je posebnu pa`wu privukao eteri~ni i melodiozni lagani drugi stav. Tako je uspelim izvo|ewem tog zahtevnog [umanovog opusa zaokru`en ovaj nesvakida{we zanimqivi koncert, organizovan u saradwi Asocijacije gitarista Vojvodine, Vojvo|anskih simfoni~ara i Muzi~ke omladine Novog Sada, koji je ujedno predstavqao i upe~atqivu zavr{nicu ovogodi{weg pokrajinskog festivala klasi~ne gitare.

Borislav Hlo`an

Foto: S. [u{wevi}

je Vulf”), dirigentkiwa @eqka Milanovi} (za nesebi~no zalagawe pri realizaciji baleta “@izela” i “Labudovo jezero”), solista opere tenor Sa{a [tuli} (za realizaciju kompletnog operskog repertoara), primabalerina Oksana Storo`uk (za ulogu Margerite Gotje u predstavi “Dama s kamelijama”), prvak baleta Andrej Kol~eriju (za uloge Alberta u “@izeli” i Princa u “Labudovom jezeru”), solistkiwa baleta Jelena Le~i} Kol~eriju (za uloge @izele

- Do{li smo do toga da smo jedno od dva nacionalna pozori{ta u ovoj dr`avi, do ~iwenice da smo osniva~i Asocijacije “Kvartet” koja je nedavno u Francuskoj dobila izuzetna priznawa napomenuo je v.d. upravnika SNP -a Aleksandar Milosavqevi} - U narednih nekoliko meseci }e Asocijacija “Kvartet” postati sekstet, a mo`da i oktet. @elim da vam najavim i pripremawe velikog operskog me|unarodnog festivala, koji }e udru`iti pet operskih ku}a, me|u kojima je SNP, i na tome se veoma ozbiqno radi. wa Vogawac (za ulogu Ma{e u predstavi “Tri sestre”, uloge u predstavi “Nasrtaji na wen `ivot” i za anga`man u radionici Projekta “Kvartet”), prvakiwa opere Violeta Sre}kovi} (za doprinos radu Opere SNP -a), baletski igra~ Liviju Har (za

savqevi}u uru~io upravnik NP u Beogradu Bo`idar \urovi}.

U umetni~kom delu programa u~estvovali su: solistkiwa opere Laura Pavlovi} i dramska umetnica Gordana \ur|evi} Dimi}.

N. Pej~i}

DANAS, NA DAN STERIJINOG POZORJA

Uru~ewe nagrade za najboqu doma}u dramu Petru Mihajlovi}u, autoru drame “Radni~ka hronika” koja je pobedila na konkursu Sterijinog pozorja za savremeni doma}i dramski tekst 2009, ve~eras u 18 ~asova u prostorijama ove institucije bi}e uru~ena nagrada. U programu }e u~estvovati predsednica `irija za dodelu nagrade Darinka Nikoli} i dramski umetnik Jugoslav Krajnov.

Uru~ewe ove nagrade uprili~eno je na dan Sterijinog pozorja, koje je osnovano 29. marta 1956. odlukom Gradskog ve}a u

Petar Mihajlovi}

Novom Sadu. Povod za osnivawe bila je 150. godi{wica od ro|ewa i 100. godi{wica od smrti na{eg poznatog komediografa Jovana Sterije Popovi}a, po kojem je Pozorje dobilo ime, a namera i ciq bili su unapre|ewe i razvitak doma}e dramske kwi`evnosti, kao i pozori{ta.

Na dana{woj sve~anosti o tome }e govoriti dugogodi{wi direktor Sterijinog pozorja Mileta Radovanovi} i sada{wi v.d. direktora Milivoje Mla|enovi}.

N. P-j.

DODEQENE NAGRADE 32. SALONA ARHITEKTURE

Gran pri Miqkovi}u i Mitrovi}u Gran pri 32. beogradskog Salona arhitekture dodeqen je arhitektama Dejanu Miqkovi}u i Jovanu Mitrovi}u za ku}u-ateqe vajara Mr|ana Baji}a, koja se nalazi na uglu ulica Sewa~ke i Svetog Nauma u Beogradu. Priznawa u kategoriji “Arhitektura” dodeqena su Goranu Vojvodi}u za poslovni objekat “Aneks” u Resavskoj 23 i Timu ARCVS za rezidencijalni objekat “Ka~anski” u Beogradu, Timu AGM za Novu halu sportova u Zrewaninu i Dejanu Milanovi}u i Grozdani [i{ovi} za Objekat neprofitnog stanovawa na Novom Beogradu.

Priznawe u kategoriji “Gosti Salona - delo u inostranstvu” dobili su Ana Xoki}, Mark Nilen, Marjetica Potr~ i Ingalil Naringbauer za Vo}nu i energetsku farmu na javnom trgu, {kolsko dvori{te i prostoriju za slobodno vreme u~enika u {vedskom gradu Knivsti. Nagradu u oblasti enterijera dobili su Vladimir An|elkovi}, Dijana Axemovi} An|el-

kovi}, Dejana Danilovi} i Ranko Pavlovi} za sve~anu salu Osnovne {kole “Svetozar Markovi}” u Beogradu, dok je u kategoriji “Publikacije” nagra|en Arhitektonski fakultet iz Beograda za izdava~ku delatnost, navodi se u saop{tewu. @iri za dodelu nagrada radio je u sastavu: Ru`ica Bo`ovi}-Stamenkovi} (predsednik), Milan Dimitrijevi}, \or|e Stojanovi}, Bratislav To{kovi} i Sne`ana Vesni}.

Salon arhitekture odr`ava se od 25. marta do 30. aprila u Muzeju primewene umetnosti u Beogradu, a wegova tema je “Prilago|avawe...Arhitektura plus”.

Pored glavog programa izlo`be, manifestaciju ove godine prati i istoriografska izlo`ba posve}ena prvim dobitnicima Gran prija Salona, kao i gostovawe arhitekte evropske reputacije Vase Perovi}a koji `ivi i radi u Sloveniji.

(Beta)

TRE]I SUBOTI^KI KWI@EVNI FESTIVAL

Pisci u fokusu

Tre}i Kwi`evni festival “Pisci u fokusu” po~iwe danas u Amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici, saop{teno je iz Agencije “Digimedia”. Gosti Festivala su eminentna imena iz sveta kwi`evnosti iz zemqe i inostranstva: Radoslav Petkovi}, Dragan Veliki}, Vladimir Kecmanovi} i Vladimir Arsenijevi} Otvoreni univerzitet iz Srbije, Qupko Dere{ (Ukrajina), Ivana [ojat-Ku~i i Jano{ Terei iz Ma|arske.

(Hrvatska), Goce Smilevski iz Posetioci Festivala }e imati Makedonije, zatim Noemi Se~i priliku da prisustvuju razgovo-

rima sa ovim poznatim kwi`evnicima, a tokom trajawa manifestacije u Galeriji Otvorenog univerziteta bi}e postavqena izlo`ba Tijane Lukovi}. tako|e }e se odr`ati promocija ~asopisa “Symposion” uz prate}u izlo`bu strip tabli.

Festival, koji }e trajati do 31. marta, je realizovan u organizaciji Fokus fondacije uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture Republike Srbije.

(Tanjug)

24

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak29.mart2010.

Poklon oklon sam dobio kad sam doneo kwi`icu iz {kole. Poklonili su mi ga mama i tata.

PPoklon je bio ku~e rase bigl. Zove se Tila i imala je dva meseca. Dlaka joj je braon, bele i crne boje. Ima krupne braon o~i i duga~ke trepavice. U{i su joj velike i mekane.

Kada sam dobio Tilu bio sam sre}an i veseo. Zahvalio sam se mami i tati i rekao da mi je lepa. Tada sam pomislio da je to najlep{i poklon koji sam dobio.

Marko Metodijevi}, II-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

DNEVNIK

Sve je tako ~udno Sve je tako ~udno, prolazno i uzaludno, ipak pomalo zadivquju}e lijepo al’ opet kratko i slepo!

Sve je tako ~udno, ~udnovatog mi ~uda, da li sam to ja, il’ djevoj~ica neka druga!

Sve ~udnije i ~udnije postade, a tamo negdje i moja pamet ostade, jer, ko bi se ~udio ~udnom, i ~udnim ~udio, to je onaj koji se ujutru ranije budio!

An|ela Dragovi}, VI-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Blok Blok za crtawe je prava divota!

Po wemu mo`emo crtati, slikati...

Na{u ma{tu ili snove izraziti.

Ponekad ne{to mo`ete i obrisati.

Ako obri{ete ne{to ve}e, odo{e gre{ke u kantu za sme}e.

Na bloku mo`ete naslikati ma~e ili maleno pa~e.

Gle’! Za{to ono pla~e?

Na{a ma{ta je dar!

Blok je samo stvar, me|u svim predmetima - on je car.

Hana ^anak, III-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Kada do|e Kada do|e zima hladna i duga u srcima ~esto zavlada tuga!

Kada prole}e do|e to je milina, zato {to vi{e nije zima.

Leto dolazi sve br`e i br`e, umesto snega, svuda su ru`e.

Jesen je odmah pored leta blizu, a kada pro|e stvara reprizu.

Miladinka Pavlovi}, III-1 O[ „J. J. Zmaj” Srbobran

Milica Stankovi}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Tata

T

ata je za mene ne{to veliko po{to radi i zara|uje da bi brat, sestra i ja imali lep `ivot.

Moj tata se zove Sretko Ris, `ivi u [ajka{u i radi u mewa~nici. On voli svoj posao. Wegove tamne, sme|e o~i me milo gledaju. Tatina bodqikava crna kosa je uvek lepo o{i{ana. Lice moga tate je nasmejano, ali ponekad i quto.

Te mile i vredne ruke po ceo dan, svaki dan rade. Moj dobri tata je visok i vredan. Za Novu

godinu mi je kupio dve igra~ke. Uvek mi kupi ne{to {to po`elim, ako mu se dopadne. Zbog posla tata ide u nabavku i ja s wim da mu pomognem. Uvek mu dosta pomognem i svaki put me nagradi. Ta moja usluga mu je vredna i ponosan je na mene.

Mog tatu ja puno volim, jer me on ~uva i pazi.

Nemawa Ris, III-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Qubav iz snova Svako od nas ima tajnu, neko ve}u, neko mawu, moje su tajne snovi u kojima jednu devoj~icu volim.

Ru`no je hvaliti se, re}i weno ime, jer tajne ne bi bile tajne kada bi se svima govorile.

Prestao sam odavno da sawam, san je sada java, ni devoj~ica ne ma{ta vi{e, jer wene tamne o~i vi|am u {koli svakog dana.

Petar Radosavqevi} III razred O[ „Du{an Jerkovi} U~a” Karlov~i}

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, raz-

M

M

oja omiqena kwiga se zove „Bajke i sli~ice“. Kwigu je napisao pisac Sutejev. U kwizi ima mnogo pri~a i cr-

te`a.

Sve pri~e su veoma zanimqive, a crte`i prelepi. Moja omiqena pri~a je „^arobni {tapi}“. To je pri~a o je`u, zecu i obi~nom {tapu. Taj {tap je je` na{ao na putu i uzeo ga, i ako mu se zec rugao. Ali pomo}u tog {tapa preskakali su bare, spasili su pti~e koje je ispalo iz gnezda. ^ak je je` izvukao zeca uz pomo} {tapa iz bare. S tim {tapom je` je istukao vuka kad je napao zeca.

Mislim da bi se ova kwiga dopala mojim drugarima iz razreda.

Stefan Be~eli}, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

redom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Sne`ana Peri},VIII-1, O[ „Jovan Popovi}”, Susek

Moj drug

oj najboqi drug se zove Sr|an Cimbaqevi}. On je sredwe visine, ima sme|e o~i i crnu kosu. Veseo je de~ak, voli da se igra i uvek je spreman da pomogne.

Ne mogu da se setim ni jedne lo{e osobine mog druga Srkija. Poznajemo se jo{ od jaslica, a to je ve} sedam godina. Lepo se sla`emo i igramo i zato mi je on najboqi drug.

Du{an [trbac, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Bajke i sli~ice

David Milinovi}, I-e, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak29.mart2010.

25

PROTEST STUDENATA AKADEMIJE UMETNOSTI ZBOG NOVOG FAKULTETSKOG CENOVNIKA

Pokrivawe deficita preko le|a umetnika Za 50. ro|endan FTN dobio amfiteatar „Nikola Tesla” Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin otvorio je u subotu na Fakultetu tehni~kih nauka obnovqeni amfiteatar A1 koji }e od sada nositi ime Nikole Tesle, i uru~io nagrade i diplome najboqim studentima sa svih studijskih programa FTN-a. Na sve~anosti je promovisano vi{e od 130 sve`e diplomiranih in`iwera, magistara i mastera. Novi amfiteatar sa 306 sede}ih mesta i opremqen opremom za simultano prevo|ewe, svojevrsni je ro|endanski poklon fakultetu koji u akademskoj 2009/10 godini puni 50 leta. Do sada je na FTN-u diplomiralo 12. 249 studenata.

I. S.

TAKMI^EWE “ODR@IVO KORI[]EWE ENERGIJE U ZGRADAMA”

Trijumf studenta Igora Mujana

Student Departmana za energetiku i procesnu tehniku Fakulteta tehni~kih nauka Igor Mujan pobedio je na nacionalnom takmi~ewu na temu „Odr`ivo kori{}ewe energije u zgradama”. U okviru takmi~ewa koje je organizovalo Nacionalno dru{tvo za grejawe, klimatizaciju i hla|ewe Srbije (KGH), ispred Evropske federacije nacionalnih dru{tava za KGH (REHVA) Mujan je triumfovao sa svojim radom na temu “Pasivni i obnovqivi energetski sistemi primeweni na porodi~nu ku}u”, a metor rada bio je mr Aleksandar An|elkovi}. U okviru takmi~ewa u~estvovali su radovi studenata Beogradskog, Ni{kog, Kragujeva~kog i Novosadskog univerziteta.

Kao nagradu za pobedu na nacionalnom takmi~ewu Srbije, pored priznawa i REHVA sertifikata, rad }e imati priliku da u~estvuje na Evropskom takmi~ewu zajedno sa ostalim nacionalnim pobednicima, koje }e se odr`ati u okviru Kongresa “KLIMA 2010” od 9-12. maja 2010. godine, Antalija, Turska.

Oko 200 studenata svih departmana Akademije umetnosti u Novom Sadu protestvovalo je u sredu ispred prostorija tog fakulteta u Ulici \ure Jak{i}a. Akademci su se okupili da iska`u svoje nezadovoqstvo sa novim tro{kovnikom studija koji ih obavezuje da pla}aju redovnu prijavu ispita 500 dinara, tro{kove upisa i redovne overe indeksa 3.000 dinara i tro{kove odr`avawa nastavnih sredstava 800 dinara po semestru. Prema starom cenovniku, tro{kovi su bili 200 dinara po prijavi ispita, dok je overa semestra ko{tala 2.000 dinara.

Studentkiwa - prodekan i predsednica Studentske unije Akademije Danijela Cvjetan ka`e za ”Dnevnik” da je ovaj protest ujedno i apel da se buxet akademije ne mo`e puniti preko le|a studenata.

- Prema na{em istra`ivawu, novosadska Akademija umetnosti je sa ovim cenovnikom najskupqa u dr`avi, jer postoji jo{ {est fakulteta sa istom obrazovnom delatno{}u koji ne napla}uju prijavu ispita ni overu semestra. Kada je re~ o novosadskom Univerzitetu, pla}amo ubedeqivo najvi{e od svih studenata – rekla je Cvjetan.

Razlog poskupqewa, kako je za na{ list izjavio prodekan za finansijsko poslovawe Sini-

Studentski radovi pristigli na me|unarodni konkurs “Mejktajm” koji je na temu urbanog mobilijara inspirisanog fenomenom vremena u arhitekturi i urbanizmu pokrenula studentska grupa “RestArt” sa Departmana za

Kipra, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije i Srbije.

Kako je kazala koordinatorka grupe “RestArt” Marija Dori}, ciq konkursa je da se u konkretnim radovima objedine savremeni pristupi u arhitekturi i urbanizmu, nauci i tehnologiji i umetnosti i dizajnu.

Insistira se da studentska re{ewa budu realizovana na otvorenom gradskom prostoru, ~ime se arhitektura potvr|uje kao nauka i umetnost, ali i kao dru{tveno odgovorna delatnost.

Izlo`ba u “Izbi” mo`e se pogledati do kraja nedeqe.Finalna Foto: S. [u{wevi} faza projekta “Mejkarhitekturu i urbanizam Fakultajm” bi}e odr`ana u tre}oj nedeteta tehni~kih nauka u saradwi sa qi aprila, kada }e osam timova, “Manual muzejom zaboravqenih koje je na osnovu originalnosti umetnosti”, predstavqeni su na pristupa, atraktivnosti autorizlo`bi otvorenoj u ~etvrtak u skog izra`aja, funkcionalnosti Kafe – galeriji “Izba” u @elemodela i mogu}nosti wegovog sazni~koj ulici 4. Na konkurs se mostalnog izvo|ewa stru~ni `iodazvalo 43 tima studenata arhiri ocenio kao najuspe{nije,u tekture i dizajna sa fakulteta iz otvorenom parku “Manualovog” Japana, Ju`ne Koreje, Indije, muzeja izvoditi idejna re{ewa Zimbabvea, Rusije, Ukrajine, Ensvojih projekata. Autore najboqeg gleske i [kotske, Portugala i projekta o~ekuje primamqiva na[panije, Italije i Austrije, sa grada od hiqadu evra.

I. S.

tama ne mo`emo da se pokrijemo - ka`e on.

U toku su razmatrawa da se cene tro{kova smawe na optimalni nivo, dodao je jo{ Bokan .Zbog znatno ve}eg broja ispita po studijskoj godini, predstav-

Foto: G. Jovi}

poziciji u odnosu na ostale fakultete na kampusu. Od osniva~a, pokrajine Vojvodine, ne dobijamo dovoqno sredstava za rashode, pa smo primorani da se snalazimo. Imamo nesrazmeran odnos u broju profesora i studenata. Od aktivnih 600 ili 700 studenata, 96 odsto ~ine oni sa buxetskim statusom, nama preostane onih ~etiri odsto samofinansiraju}ih sa ~ijim upla-

nici Studentskog parlameta i Unije, zala`u se da se cene smawe toliko da prijave budu pristupa~nije.

- Uputili smo zvani~an predlog dekanatu da tro{kovi upisa ta~nije redovna overa indeksa iznosi 800 dinara, da se ukine pla}awe odr`avawa nastavnih sredstava i da tro{kovi polagawa ispita ko{taju 100 dinara {to je po nama realna cena – ka-

`e Student prodekan i predsednica Studentske unije Akademije Danijela Cvjetan.

Me|u okupqenim studentima likovnog, muzi~kog i dramskog departmana zatekli smo i jedan broj profesora koji iz li~nih pobuda podr`avaju borbu akademaca za boqe uslove rada i studirawa.

Prodekan za umetnost i nauku Dragan @ivan~evi} ka`e da je ovo logi~an refleks, s obzirom na dugogodi{we zanemarivawe problema na Akademiji.

- Dr`ava je na~inila gre{ku u proceni da se mogu na isti na~in tr`i{no tretirati svi fakulteti u Srbiji. Nelogi~no je da se o~ekuje od Akademije umetnosti da privre|uje, jer mi nemamo profitabilne institute kakve imaju tehni~ki fakulteti. Stoga osniva~i moraju povesti ra~una o tome kako i koliko novca usmeravaju na obrazovawe umetnika. Na{ posao je da obrazujemo budu}e radnike u kulturi to podrazumeva kreativni rad u vaqanom prostoru sa ispravnim u~ilima – isti~e @ivan~evi}.

Daqi tok kojim }e se re{avati pote{ko}e studenata i uprave Akademije umetnosti bi}e poznat posle sutra{weg sastanka predstavnika studenata i dekanata na kome se o~ekuje iznala`ewe obostrano prihvatqivog re{ewa.

N. Vukovi}

STUDENTI BIOLOGIJE I EKOLOGIJE PMF-a NA TAJLANDU

Nezaboravna istra`ivawa

PREDSTAVQENI RADOVI ARHITEKTONSKOG PROJEKTA „MEJKTAJM”

Savremeno i originalno

{a Bokan, le`i u ~iwenici da Akademija ima velika komunalna dugovawa i istovremeno mala primawa.

-Primorani smo da ovaj teret prenesemo delom na studenate, jer smo uop{te u nezavidnoj

Studenti biologije i ekologije tajlandskom “Prince of Songkla” Prirodno matemati~kog fakuluniverzitetu, koji je veli~ine noteta u Novom Sadu vratili su se vosadskog Limana. U univerzitetsa tronedeqnog boravka na Tajskim laboratorijama radili su landu, gde su sa tamo{wim studenanalize i obradu biolo{kog matima razmewivali znawa i iskuterijala prikupqenog na terenu stva u oblasti ekologije, botanipripremaju}i zavr{ne izve{taje ke i zoologije. Vesela petorka, i prezentacije. Posledwa nedeqa koju ~ine studenti ~etvrte godine bila je ispuwena jednodnevnim Danijela Vukajlovi}, Bojan Damobilascima, u okviru kojih su powanovi}, Edvin setili pet od 14 Tot, Olivera Boprovincija u jujani} i studentki- Boravak u egzoti~noj `nom Tajlandu. wa na master stuProfesorka zemqi bio dijama iz biologiRu`ica Igi} je je koristan spoj je @eqka Epifaistakla da je ovo znawa i zabave ni}, sa wihove dve za wene studente profesorke dr bio koristan spoj Draganom Vukov i znawa i zabave i dr Ru`icom Igi}, jednoglasno se da Tajland ima puno biolo{ki slo`ila da bi se ponovo vratili zna~ajnih i za{ti}enih objekata, tamo i da je do`ivqaj nezaborate da strudenti ovo iskustvo mogu van. da iskoriste za diplomske i ma- Ja jo{ uvek sawam da sam tamo ster radove.

- rekla je profesorka Ru`ica - Tajlan|ani su se pokazali kao Igi} i dodala da je sve tako egzoveoma dobri doma}ini, qubazni i ti~no, a flora i fauna, koja wih dru`equbivi, {to im je i omogukao biologe najvi{e i zanima, je }ilo dobru saradwu. Mi }emo im neverovatna. uzvratiti gostoqubivost kada Prve nedeqe imali su priliku oni budu do{li kod nas, a o~ekujeda zajedno sa 100 tajlandskih stumo ih 16. maja i osta}e do 5. juna. denata provedu na terenu, u proPriredi}emo im “Srpsko ve~e”, a vinciji Trang, istra`uju}i peobi}i}emo Fru{ku goru, Deliskovite pla`e, tropske {ume, toblatsku pe{~aru, Carsku baru i ple izvore, mra~ne i vla`ne peMokru goru - najavila je profe}ine. Drugu nedequ proveli su na sorka Igi}.

Na{i akademci se raduju {to }e imati priliku da im predstave svoju zemqu i kulturu.

- Mnogi nikada nisu ~uli za Srbiju. Stariji znaju za Jugoslaviju, a mla|i odmah spomenu na{e tenisere i fudbalere - ka`e student Bojan Damwanovi}.

Studenti su iskusili pravu klimatsku prirodu Tajlanda, tropsku toplinu i vla`nost. Bili su sme{teni u studentskim kampusima u kojima su uslovi za `ivot daleko od idealnih, tako da su radije koristili prirodni ambijent. Kupali su se na vodopadi-

ma, prali ve{ u reci, a kekse i banane su ~esto delili sa majmunima. Iako opisuju tajlandsku hranu kao izuzetno qutu, slanu i slatku, u`ivali su sa tamo{wim specijalitetima.

- Probali smo sve, od glavnih jela do poslastica, a najvi{e smo jeli papaja salatu i mango, koji je kod nas izuzetno skup - rekla je studentkiwa @eqka Epifani}.

Svi dele isto mi{qewe, da je iskustvo neponovqivo i da su im ove terenske ve`be bile od velike koristi.

I. Dragi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

GLOBUS

ponedeqak29.mart2010.

Najmorbidniji rijaliti do sada rancuski {ou „Igra smrti” pokazao je koliko su qudi spremni daleko da idu - toliko, da bi ubili konkurenciju u emisiji. [ou „Le jeu de la mort“ {okirao je francusku javnost, koja nije znala da je re~ o name{taqki.

Jedan takmi~ar postavqen je na elektri~nu stolicu, i odgovara na pitawa. Drugi takmi~ar ima zadatak da ga, ukoliko da pogre{an odgovor, {okira strujom. Intenzitet struje poja~ava se sa svakim pogre{nim odgovorom, a takmi~ar na stolici urla od bola, moli za milost, i na kraju je na smrtnim mukama.

Me|utim, u~esnici zadu`eni za davawe elektri~nih {okova nisu znali da je takmi~ar u stolici pla}eni glumac, koji se

pretvarao da ga drma struja i nanosi mu jeziv bol.

Producenti „Igre smrti” saop{tili su da su samo `eleli da poka`u javnosti da je |avo odneo {alu sa rijaliti programima.

Osim glumaca u stolici i voditeqa, ni u~esnici, ni publika nisu znali da je re~ o name{taqci. Publika je ~ak odu{evqeno skandirala „kazna, kazna” kada bi glumac dao pogre{an odgovor.

Ideja za {ou do{la je iz eksperimenta Stenlija Milgrama, koji je `eleo da otkrije koliko su qudi podlo`ni autoritetu, odnosno koliko }e daleko i}i da bi izvr{ili zadata nare|ewa.

Tokom snimawa „Igre smrti”, samo je 16 od 80 odabranih takmi~ara odustalo od toga da {okira svoje saigra~e.

F

Partija {aha sa {pijunima vi koji su verovali u svemo} KGB ovih dana su bili zapaweni saznawem da su sovjetski agenti direktno uticali i na rezultate „ratovawa” najpoznatijih {ahovskih velemajstora, ali i drugih sportista.

Kwiga „KGB igra {ah” sa ovakvim tvrdwama je upravo iza{la u Moskvi i vrlo brzo je razgrabqena. Autori su proturili pri~u da je „neko pokupovao sve kwige da se javnost ne bi upoznala ko je sve radio i kako za KGB”. Kwigu „KGB igra {ah” napisali su velemajstori Boris Guqko i Viktor Kor~noj, biv{i potpukovnik KGB Vladimir Popov i doktor istorije Jurij Fel{tinski.

Autori tvrde da je KGB uticao ne samo na {ah, ve} gotovo na sve sportove!

U kwizi, pored ostalog, pi{e kako je nekada{wi trener skija{ke reprezentacije, do nedavno predsednik Ruske olimpijske federacije Leonid Tjaga~ov, bio saradnik - cinkaro{ KGB sa nadimkom Elbrus. Navodno, KGB ga je zavrbovao 1978, a na „vezi” ga je dr`ao oficir KGB Vladimir Lavrov.

S

Autori tvrde i da je Tjaga~ov posle Zimske olimpijade u Kalgariju 1988. godine, na moskovskom aerodromu [eremetjevo bio uhva}en sa oko 200 pari farmerki, spakovanih u kutijama sa skija{kom opremom. Posle incidentna, tvrde autori, na carini, oficiri KGB pomogli su mu da se izvu~e bez posledica. „Za vreme SSSR iz zemqe su be`ali ili ostajali na Zapadu diplomate, sportisti, saradnici tajnih slu`bi... KGB je smatrao da sve to organizuju zapadne tajne slu`be i zbog toga su na putovawima na razna takmi~ewa sportiste pratili agenti”, obja{wava potpukovnik KGB Vladimir Popov.

O oficirima KGB koji prate {ahiste najvi{e se pisalo po{to je velemajstor Viktor Kor~noj za vreme turnira u Amsterdamu 1976. optu`io SSSR za antisemitizam i zatra`io politi~ki azil.

Uto~i{te mu je dala [vajcarska, a ~uvenom {ahisti je oduzeto sovjetsko dr`avqanstvo, wegovog sina su izbacili sa fakulteta i osudili na zatvor zbog izbegavawa slu`ewa armije.

Stan mawi od stola za bilijar tan~i} na ekskluzivnoj lokaciji u Londonu mogao bi da bude prodat za 200.000 funti, iako je zapravo preure|ena ostava za metle.

U Najtsbrixu, blizu robne ku}e „Harods”, nalazi se stan koji

S

je ranije bio ostava za metle u hodniku. Ima dve sobice, toalet i orman u kom se nalazi tu{ kabina. Povr{ine je 3,35 puta 1,52 metara, {to je mawe od pravog stola za bilijar, koji je dimenzija 3,65 puta 1,82 metara. Vlasnik Rej Barker kupio je stan

@eli da postane najdebqa na svetu ona Simpson iz Wu Xersija, koja ve} dr`i Ginisov rekord u kategoriji najve}a mama na svetu, planira da postane i najdebqa majka na planeti, pi{e „Telegraf”.

D

272 kilograma i nada se da }e dosti}i 453 kilograma.

Dona, koja nosi ode}u veli~ine XXXXXXXL, mo`e da pojede ~itavu tortu i pakovawe krofni, a kre}e se {to je mawe mogu}e.

Simpsonova (42) te`ila je 235 kilograma kada je rodila }erku @aklin (3) i postala najve}a `ena koja je rodila. Ona sada te`i

„Volela bih da te`im 453 kilograma”, ka`e ona. „Iako }e to biti te{ko posti}i. Tr~awe za mojoj }erkicom oduzima mi kilograme”.

Simpsonova ima i svoj sajt na kojem qudi mogu da je gledaju kako jede ili se kupa, a novac dobiven ovim putem odlazi na nedeqnu kupovinu hrane, koja obi~no ko{ta oko 750 funti. Amerikanka obi~no ide u kupovinu sa svojim skuterom za nepokretne osobe.

Simpsonova je svog partnera Filipa (49) upoznala pre oko sedam godina, na sajtu za dogovarawe sastanaka za debele osobe. Filip, koji te`i svega 68 kilograma, priznaje da se divi debqini, a gleda samo one `ene koje su te`e od 177 kilograma. On podr`ava Donu u wenim ambicijama, a ona smatra da bi Filip voleo da je te`a, naveo je „Dejli mejl”. Simpsonova, koja ima i sina Devina (14) iz prethodne veze, tvrdi da je zdrava.

“Moja omiqena hrana je su{i ali, za razliku od drugih, ja mogu da pojedem 70 velikih komada su{ija odjednom”, ukazala je ona.

Da bi dostigla svoj ciq i postala najte`a majka na svetu Dona }e morati da pojede oko 12.000 kalorija dnevno – `ena prose~ne te`ine konzumira dnevno oko 2.000 kalorija.

Tra`ili lopove preko oglasa Dvojica kriminalaca sa Tajlanda objavili su u novinama oglas da tra`e radnike, a u stvari su tra`ili pomaga~e za pqa~ke koje su planirali.

U oglasu su naveli da su im potrebni prodavac i menaxer prodaje, a potom su u razgovoru s onima koji su se prijavili procewivali ko bi prihvatio ono {to im zapravo treba.

Nisu se prevarili i obojica mladi}a kojima su na kraju rekli o ~emu se radi prihvatili su posao.

Brzo su krenuli u akciju i za kratko vreme opqa~kali su dvadesetak ku}a i salona za masa`u, ali su na kraju uhap{eni i ~eka ih su|ewe.

pre ~etiri godine za 120.000 funti, kako bi imao gde da prespava u centru grada, da ne bi svakog jutra putovao na posao od Samerseta. „Mogu da o~istim ceo stan dok le`im u krevetu, ili da se

umijem, otvorim vrata i napravim ~aj u isto vreme”, rekao je Barker.

Kompanija za trgovinu nekretninama „Brajan Lek” saop{tila je da bi Barker lako mogao da dobije izme|u 150.000 i 200.000 funti za svoj stan~i}.

DNEVNIK

Radno mesto za pro`drqivca ritanska kompanija „Proaktol” raspisala je konkurs za radno mesto na kome }e jedini posao biti da se mnogo jede.

Onaj ko se prihvati tog posla, ima}e godi{wu platu od 26.000 evra, a zadatak }e mu biti da pored tri normalna obroka, pojede dodatnih 400 kalorija.

Na wemu }e biti testiran novi proizvod za mr{avqewe koji treba da elimini{e 30 odsto masti iz organizma.

Kandidat koji dobije posao mora}e da jede masnu hranu kao {to je ~ips, pica i brza hrana. Prednost radnog mesta je i to {to }e posao mo}i da se obavqa kod ku}e, gde }e zaposlenom biti dostavqano sve {to u toku dana

B

Slepi ~ovek gleda pomo}u jezika ritanski vojnik koji je izgubio vid u Iraku trenutno u~i da gleda pomo}u jezika, zahvaquju}i novoj, revolucionarnoj napravi, pi{e „Skaj wuz”.

Krejg Landberg (24), koji je oslepeo u granatnom napadu pre tri godine, prvi je britanski vojnik koji je testirao sistem „BrejnPort”.

Naprava sadr`i mali, ~etvrtasti deo koji po~iva na jeziku i konvertuje slike sa video kamere, ugra|ene u nao~arima, u signal koji stimuli{e elektrode na ~etvrtastom delu.

Ma{ina vredna 10.000 funti radi na principu zamene ~ula.

Mozak prepoznaje da signali koji stimuli{u jezik nemaju ni{ta sa ukusom i upravqa ih u vizuelni centar u mozgu na obradu.

Mozak je potom u stawu da protuma~i sliku, daju}i Krejgu vid, iako neusavr{en.

Krejg smatra da je ova naprava fantasti~na. „U {ta god da kame-

B

Flint o predsedni~kim seks aferama ornokraq i vlasnik ~asopisa “Hustler” Lari Flint odlu~io je da ponovo {okira ameri~ku javnost kwigom o seksualnim izletima ameri~kih predsednika. Flint nastavqa da se poigrava sa ameri~kim veli~inama i najavquje da }e se wegova kwiga zvati „Nacija ispod seksa” i da }e iza}i 2011. godine, pi{e ameri~ka {tampa.

Flintu je dosadilo da slu{a pri~e o avanturama Bila Klintona i Xona Kenedija i odlu~io je da zaviri daleko u pro{lost.

Lari Flint ka`e da je ocu nacije i prvom ameri~kom predsedniku Xorxu Va{ingtonu vrlo dobro do{la ve{tina ma~evawa kojom se isticao jo{ u ranoj mladosti. Ma~evawe mu je dobro koristilo da se odbrani od mu`eva kada je be`ao iz lo`nica wihovih supruga. Nekoliko puta mu je zbog razarawa tu|ih brakova pretila i smrtna opasnost, tvrdi Flint.

Za {estog ameri~kog predsednika Xona Adamsa, koji se u politici istakao kao veliki protivnik ropstva i koji je kao advokat odbranio odbegle crne robove sa broda Amistad, Flint ka`e da je wegov feti{ bio `enski gle`aw. S vreme-

P

nom, kako ka`e, pomama za tim delom `enskog tela Adamsu se `estoko pove}ala i sve `ene koje su dolazile u wegovu blizinu bile su upozorene da ni u kom slu~aju ne smeju da otkriju gle`aw.

Za 15. ameri~kog predsednika Xejmsa Bjukenena i wegovog naslednika Abrahama Linkolna, Lari Flint tvrdi da su bili gejevi, mo`da ~ak i qubavnici.

Prema wegovoj teoriji, Linkoln je bio ameri~ka gej ikona.

Za 28. ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona, koji je Ameriku vodio i Prvom svetskom ratu, Flint tvrdi da je sve vreme bio ucewivan zbog qubavnice, a za Eleonoru Ruzvelt, `enu Frenklina Ruzvelta, da je bila u vezi sa vi{e `ena.

Ri~arda Niksona, Flint ne spomiwe ni jednom re~ju.

ra gleda, ja mogu da osetim sliku na svom jeziku”, rekao je on.

Ovaj sistem omogu}io mu je da „vidi” slova u prvom redu na testirawu kod o~nog lekara. „Mogao sam da osetim jezikom da je prvo slovo bilo A, a onda sam se prebacio na slede}e. Bilo je neverovatno. Potom sam od{etao niz hodnik i mogao sam da iza|em kroz vrata, da pro|em pored zidova i qudi koji mi dolaze u susret”, istakao je Krejg. „Ja sam realista.

Znam da mi ovo ne}e vratiti moj vid, ali je mo`da druga najboqa stvar”, dodao je on.

Od Pekinga do Londona brzim vozom lasti u Pekingu ispituje mogu}nost da svoju mre`u brzih pruga pro{ire ~ak do Evrope, ~ime bi vreme putovawa vozom od Londona do Pekinga moglo da se skrati na samo dva dana. Kineski funkcioneri se nadaju da }e projekt biti dovr{en u roku od 10 godina, ~ime }e putnicima biti omogu}eno da put od oko 8.000 kilometara pre|u brzinom do 320 kilometara na ~as. Trenutno se razmatraju dva predloga ruta za Evropu, jedna preko Indije, Pakistana i Bliskog istoka, a druga preko Rusije, do Nema~ke. Ta~na lokacija ovih ruta, me|utim, jo{ uvek nije odre|ena, a u programu je i tre}a trasa, koja bi od Kine i{la na jug i povezivala Vijetnam, Tajlanad, Burmu i Maleziju.

Prema re~ima Vanga Meng{ua, ~lana Kineske tehni~ke akademije i vi{eg konsultanta Kineskih doma}ih brzih pruga, rad na `elezni~koj liniji za Jugoisto~nu Aziju je ovog meseca ve} zapo~et. „Radove na planirawu i snimawu terena za `elezni~ku mre`u za Evropu ve} smo obavili, a zemqe centralne i isto~ne Evrope sa nestrpqewem o~ekuju da po~nemo”, ka`e Vang. Kineski funkcioneri u Briselu su, me|utim, ne{to oprezniji: „Mi `elimo da pro{irimo svoju `elezni~ku mre`u, ali tek treba da bude odlu~eno da li }e to biti brze pruge ili ne”, ka`e jedan kineski diplomata. Glavni problem je izgleda finansirawe projekta, pri ~emu Kina nudi da obezbedi sredstva za izgradwu trase kroz Burmu, u zamenu za tamo{we bogate rezerve litijuma.

V

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak29.mart2010.

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodinstalaterske usluge non - stop, garancija.

Telefoni: 6393-737, 064/16047-25.

102481 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

102768

IZDAJEM sobu u Novom Sadu, Ul. Beogradski kej 41/II sprat. Telefon 526663.

102814

IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Grbavica, grejawe gas. Telefoni: 453968, 064/402-55-90.

102884 IZDAJEM dvosoban stan blizu Medicinskog fakulteta, sajma, novogradwa, 53m2, Ul. Branka Baji}a 66 . Telefon: 401-004 i 064/053-2400.

102707 IZDAJEM garsoweru od 30m2 kod Socijalnog.

Telefon: 421-876 i 064/2686-341.

102804

HITNO prodajem dvori{ni stan 41m2 u Ul. Petra Ko~i}a, ukwi`eno + {upa, }o{ak - predvi|eno za ru{ewe. Telefon 6519938 i 064/4950-427.

102733

BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1. Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14.

102339

LOKAL, Janka Veselinovi}a - za trafiku ili mewa~nicu izdajem na du`e vreme. Telefon 6519-938 i 064/4950-427.

102731

PRODAJEM arpaxik holandski `uti i sitni luk, sve ve}e koli~ine. Telefon 021/714-374 i 064/158-4008.

102097

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

102264

Posledwi Rokiju,

pozdrav

27 na{em

Igoru Grbi}u od porodice [i{akovi}.

103017

Kume na{ pa {to si nas napustio tako brzo?

Igor Grbi} Roki Uvek }emo te se se}ati kao nasmejanog i u na{im srcima `ive}e{ ve~no.

Tvoji kumovi Terzi}i.

IZDAJEM poslovni prostor pogodan za sve namene na glavnom putu u Veterniku.

Telefon 063/510-224.

102631

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/11-22-190.

100086 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane.

Telefon 063-85-84-159.

102449 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade, i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

102819

POTREBAN konobar za rad u eminentnom restoranu u centru grada. Telefon 063/475-786.

102944 POTREBAN diplomirani farmaceut za rad u apoteci.

Telefon 021/512-509.

102237

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274.

102363

103018

Posledwi pozdrav Rokiju,

Igoru Grbi}u S tugom te ispra}amo.

Zauvek tvoji prijateqi [one i Vesko.

103016

Posledwi pozdrav deveru i stricu

bratu,

Posledwi pozdrav

Milo{u Martinov Smiqi Le|anac

1937 - 2010. iz Mo{orina O`alo{}ene sestre: Vera i Mara, snajka Dragiwa i Seja i Nova.

Kumovi Nikoli}i.

OG/1

103024

Dana, 26. marta preminula je u 85. godini na{a draga

Dragiwa - Dragica Veli~kovi} 1925 - 2010.

Kremacija je u utorak, 30. marta 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sestre i bra}a sa decom, ujna, drugarice i ostala rodbina.

103029

28

ponedeqak29.mart2010.

^ITUQE z POMENI

Opra{tamo se od na{e drage drugarice

Dana, 28. 3. 2010. godine nas je zauvek napustila na{a voqena supruga, majka i baka

DNEVNIK

Jo{ jedan ispravan Detelinarac koji nas je prerano napustio, kojeg }emo se uvek rado se}ati i kojeg nikada ne}emo zaboraviti

Draga na{a

Dragana Novakovi}

Dragice Veli~kovi}

Nada Drqi}

2003 - 2010.

1925 - 2010.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Dara, Dana, Desa, Milka i Zorica.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 3. 2010. godine, u 16 ~asova, na Titelskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Milan i k}erke Jadranka i Branka sa porodicama.

103030

103009

Posledwi pozdrav priji

DVOGODI[WI POMEN

Anka Enderi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a draga

Rozalija Ivanovi} Ru`ica

Nadi Drqi}

ro|. Krivoku}a Danas 29. 03. 2010. godine u 16 ~asova, iza}i}emo na Tranxamentsko grobqe u Petrovaradinu i polo`iti cve}e, zapaliti sve}e na Ankicinu ve~nu ku}u.

od prijateqa Slavka i Bose Bla`i}.

Porodica Enderi}.

102857

103028

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

dr Miroslavu Negrojevi}u

Sahrana je u ponedeqak, 29. 3. 2010. godine u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

103010

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Sterijanci.

Posledwi pozdrav Rokiju od Latina i Mankija.

Ka`u da vreme le~i rane, ali nije istina.

Volimo Te i ~uvamo u mislima i srcima.

Mama, tata, majka, Goca i @ile.

Mihajlo i Qubica Svilar sa porodicom.

O`alo{}ene porodice: Ka~ar, Ivanovi}, \uki} i prijateqi.

102996

Povodom 55 godina Sterijinog pozorja, 29. marta, se}amo se i odajemo zahvalnost osniva~ima, saradnicima i kolegama.

Igor Grbi}

i

103023

103019

Umrla je moja draga kuma

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 3. 2010. godine preminuo na{ suprug i otac

Kri`an Jan 1946 - 2010.

Sahrana je obavqena 28. 03. 2010. godine na Mesnom grobqu u Kisa~u.

O`alo{}ena porodica.

Tihomir Zeli}

Zorica Radi}

ro|. 1938.

Nikada je ne}e zaboraviti weni kumovi Stankovi}i: Jagoda, Miwa i Milutin.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sirigu.

O`alo{}ena supruga \uja i deca Dragica i Dragan.

102960

103038 103020

Posledwi pozdrav priji

Posledwi koleginici

Nadi Drqi}

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Tihomiru Zeli}u

Zori Radi}

103022

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Tihomiru Zeli}u

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Tihomiru Zeli}u

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Tihomiru Zeli}u

od prijateqa Bore.

od Milke, Stojanke i Katarine.

od zeta Slavka sa decom Qiqanom i Jovicom sa porodicama.

od {ogorice Gospove, zeta Pere, dece Dijane, Qiqane, Aleksandra i Jane iz Nema~ke.

od sina Dragana, Milene, Bojana i Tijane.

od wegove }erke Dragice, zeta Zorana i unu~adi Goce i Vlade.

103025

103008

103045

103048

103040

103039

S du`nim po{tovawem kumi,

Zori Radi}

Posledwi pozdrav Jadrankinoj majci

Igoru

Nadi Drqi}

S bolom i ose}awem da smo izgubili voqenu osobu.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav drugu

Tihomiru Zeli}u

Bla`i} Milan sa porodicom.

Zoran i Sr|an.

od zeta Milana, snaje Rade i dece Zorana i Dragana sa porodicama.

103011

103057

103041

Kum Boro s porodicom.

103007

Posledwi i te~i

pozdrav

{ogoru

Tihomiru Zeli}u

Posledwi pozdrav dragom te~i

Tihomiru Zeli}u

od zeta Ratka, snaje Stoje i dece Milorada i Vesne sa porodicama.

od wegovih Stevi}a.

103043

103042

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinu

Igoru Grbi}u

Zori Radi}

Posledwi pozdrav

Stanari zgrade Preradovi}eva 143.

29

Posledwi pozdrav dragom ocu

Nikoli Mitrovi}u Nikoli Mitrovi}u

od majke Zorice i Nike Jedrinovi}.

od familije Vuk: ujaci \ura, Stevica, ujna Sne`ana, brati}i Milan, Branislav i Vuk.

103012

Zauvek tvoje Jeca i Nina.

Posledwi pozdrav dragom ocu

Igoru Grbi}u

Igoru

od }erke Nikoline i supruge Jelene, koje }e te voleti ve~no srcem i du{om.

ponedeqak29.mart2010.

Posledwi pozdrav

od sina Ilije, snaje Mire i unuka Aleksandra. od sina Rajka sa porodicom.

103053

103013

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

Sahrana je 29. 3. 2010. godine, u 15 ~asova u Futogu.

103055

Posledwi pozdrav dragom ocu

Sahrana je u utorak, 30. 3. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

103027

103015

Rokiju

Igoru Grbi}u

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Miroslavu Negrojevi}u Mi}i

Nikoli Mitrovi}u

od ta{te Danice i {uraka Rodoquba.

od drugova sa Detelinare: Tukija, Uro{a, Makse, Vrbe, Kire, Slobe, Veska.

Tawa, Sawa i Vawa.

od sina Mi}e, snaje Bo`ane, unu~adi Savke i Nikole.

103014

103031

103052

103054

Na{em dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

@eqku Jelavi}u 1942 - 2010.

Igiju od supruge Mire, sinova @eqka i Gorana, snaje Dragane i unuke Mirjane.

Sahrana je u utorak, 30. 3. 2010. godine, u 13.30 sati na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mnogo je re~i i stranica koje bi o tebi mogli da pi{emo, o tvojoj dobroti i sre}i koje si poklawao svima nesebi~no Igi. Neka te ~uvaju svi An|eli i Bogovi, a dok smo mi `ivi zna{ da }e{ i ti `iveti sa nama.

Rokiju @ive}e{ ve~no u na{im srcima, tvoj osmeh zauvek }e ostati pred na{im o~ima.

Zauvek tvoji neute{ni Zuber Goca i tvoje Zorana i Ivana.

103021

PETOGODI[WI POMEN

Pro{lo je pet tu`nih godina od kako smo izgubili dragog supruga, oca i dedu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}ena supruga Nedeqka sa porodicom.

Posledwi kom{inici

pozdrav

103035

103036

Olga Bjeqac

Zori Radi}

103050

103049

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Olgi Bjeqac

Olgi Bjeqac

1927 - 2010.

102980

103033

103044

dragoj

Sau~estvujemo u bolu tvoje porodice

Refika Lakobrija

Stojanka i Oto.

103034

od unuka Darka i @arka sa porodicama.

od Pere i Mare Popovi}.

103046

103047

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{

Dara Stojakovi}

Branislav Vlahovi}

14. 2. 1929 - 27. 3. 2010.

1935 - 2010.

Sahrana je u ponedeqak, 29. 3. 2010. godine, u 13 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Po~ivaj u miru.

103032

Vojislava Obradovi} sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga majka, baka i prabaka

od porodice Luki}.

Stanari Gagarinove 4.

Neka te an|eli ~uvaju, a u na{im srcima }e{ `iveti zauvek.

Kumovi Manki i Goga.

Sahrana drage nam pokojnice je u ponedeqak 29. 03. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: sinovi Qubo i Dragan i }erke Stana i Mira sa porodicama.

Eli Mirkovi}

od drugova sa Detelinare: Vidi}a, Despe, Akija i Slatkog.

Posledwi pozdrav dragoj babi

Posledwi pozdrav dragoj

Mladen Ogwenovi} 1941 - 2005.

Igoru Grbi}u

Rokiju

O`alo{}ena porodica Stojakovi}.

103051

Sahrana je danas 29. 03. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Mara, sinovi Vladimir i Vojislav sa porodicama.

103037

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 01.40

TV PROGRAM

ponedeqak29.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Vesti Stil i grad Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Iz studija M Vesti Preokret Vesti Na{a zemqa TV Dnevnik Tajna hrane: Urme Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Ra~unica Sportska hronika Duel struna Vojvo|anski dnevnik Folder kultura Muzi~ka tragawa No}na smena Na{a zemqa Folder kultura

06.05 08.00 08.15 09.06 09.21

Svet poqoprivrede (Panonija, 14.40) 07.25 08.00 08.10 08.35 10.20 09.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00

Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Moje dete Tin in Modni magazin Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Nacionalna sinergija ^uvaj me Vojvo|anske vesti

09.35 10.00 10.03 10.35 11.10 12.00 12.15 12.28 12.42 13.28 13.57 14.31 15.10 16.03

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} Slagalica, kviz Vesti Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} Istra`iteqi iz Majamija Pozitivna energija Pevajte moje pesme @ivot je `ivot Visoki napon, kviz Porodi~no blago

Olivera Jovi}evi}

Upitnik [ta op{tine u Srbiji same mogu da urade ne ~ekaju}i pomo} dr`ave? Koliko upravqawe servisirawe svakodnevnog `ivota gra|ana zavisi od partijskih boja i voqe Beograda? Kako obezbediti pare za siroma{ne krajeve?

Gosti: Dragan Markovi} Palma, Tomislav \or|evi} i Lazar Rvovi} Urednik i voditeq: Olivera Jovi}evi} (RTS 1, 22.15)

Tajna hrane: Urme Autor: dr Du{an @ivi} (RTV 1, 17.20)

06.50 07.15 08.40 09.10 09.40 10.10 10.40 12.00 12.30 12.40 12.50 13.40 15.10 16.10 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.40 23.25 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Durindo, ma|arska narodna muzika Razgovor s povodom (ma|) Koncert u~enika Vere Kova~ Vitkai (ma|) Pirati sa Pacifika, film Trio Vesti (ma|) Tajna hrane: Kikiriki Svetkovine Halo TV (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Razgovor s povodom (ma|) Porodica Serano Bra}a Karamazovi Tarzan TV prodaja

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv Sa vetrom u le|a Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Radionica Integracije Buntovnici Objektiv Karmelita Sa vetrom u le|a

07.45 Profi boks 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Ragbi Super liga: Vigan – Lids 12.30 ATP Masters Majami, finale 14.15 NBA u`ivo 14.30 Pravi NBA 15.00 Pregled ATP Masters Indijan Vels 16.00 Ful Tilt poker 17.00 ATP Masters Majami 03.00 Italija – Serija A: Napoli - Katania

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Jasnin svet, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.58 19.30 20.07 21.10 22.15 23.15 23.18 00.05 00.20 00.28 01.21

Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Pesma i Bingo Upitnik Vesti Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Surova {kola, film

07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.15

Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Everest Film: Urnebesna tragedija Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Fort Bojar Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Film: ^uvar Foks vesti ^ari No}ni program -Foks non-stop

15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.45 00.00 00.35 01.20

DNEVNIK

Kraq Kalifornije Otac, nakon izlaska iz neuropsihijatrijske bolnice, poku{ava da ubedi }erku da mu se pridru`i u potrazi za blagom.

Otkako ju je majka napustila, a otac zavr{io u neuropsihijatrijskoj ustanovi, primorana je da se brine sama o sebi...

Uloge: Evan Rej~el Vud, Majkl Daglas Re`ija: Majk Kahil (RTS 2, 21.46) 06.02 06.16 06.47 07.03

12.45 12.49 13.00 13.59 15.47 16.00 16.35 16.42 17.09 17.35 17.43 18.15 18.39 19.04 19.27 19.32 20.01 21.00 21.46 23.28 00.17 02.02

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} Datum Verski kalendar Tetovirana mama Holini heroji Ozi bu-pingvini Pri~e iz divqine [toperica Pri~a o Indiji Enciklopedija Vrele gume Total tenis Reli Zdravstveni vodi~ Obrazovno ogledalo Koncert pobednika me|unarodnih pijanisti~kih takmi~ewa Datum Verski kalendar Trezor Divqa reka, film Verski kalendar Ovo je Srbija Datum Tranzionik Eko recept Enciklopedija Razglednica Podijum Tetovirana mama Holni heroji Datum Magazin Lige {ampiona Pregled Premijer lige Bostonski advokati Kraq Kalifornije, film Pono}ni bluz Divqa reka, film Trezor

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Najboqe na planeti Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Top {op Smrtonosno leto Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Dvoboj do istrebqewa Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Dvoboj do istrebqewa

07.16 07.20 07.30 07.55 08.19 08.21 08.49 09.11 10.06 10.13 10.42 10.57 11.08 11.36 12.03

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.55 12.40 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Potraga specijal Film: Pustiwski sveci Vesti B92 Medijum Na{a mala klinika Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 Dobro jutro!

Jovana i Sr|an 10.00 Farma - u`ivo 11.40 Mobto 11.45 Siti kids 12.00 Daniela 12.45 Siti 13.00 Farma - u`ivo 13.55 Mobto 14.00 Balkan parti 15.45 Siti 16.00 Farma - u`ivo 16.45 Nacionalni dnevnik 16.55 Mobto 17.00 Gre{ne du{e 17.45 Magi~na privla~nost 18.30 Kuku Vasa 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 19.55 Mobto 20.10 Farma 21.00 Sva ta ravnica 22.00 Farma - u`ivo 01.00 Film: Ubistvo u Grin~u 02.45 Siti 03.00 Film: Romansa u Amsterdamu

Dobro jutro!

Jovana i Sr|an

Meda Rupert (Hepi, 09.10) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Zona Zamfirova

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.45 23.00 23.55 00.05 00.15 01.10 02.30 03.15 03.30 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin ]irilica Zagrevawe Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Film Tajanstvene pri~e Zagrevawe Dok. program Vremenska prognoza

Voditeqi: Jovana Jankovi} i Sr|an Predojevi} (Pink, 07.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina.

08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi.

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak29.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.00 09.15 10.15 11.10 12.00 12.16 12.32 13.20 14.20 14.35 15.35 16.20 17.40 18.21 18.35 19.30 20.10 Poli Peret

SERIJA

Nejvi CIS Mekgi se na|e u `enskom zatvoru po{to ubistvo ~uvara dovodi do zauzimawa zatvora. Tim je tada prisiqen da otkrije istinu o ubistvu ~uvara kako bi oslobodio Mekgija...

Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Marej (Nova TV, 22.00) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.05 14.05 16.05 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Nejvi CIS Vesti Heroji Sajnfild Bra~ne vode Medij Ezo TV Zavisna od seksa, film

08.00 Umetnost rata 09.00 Tajne dubina 10.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 11.00 Robovlasni~ka industrija 12.00 Gerouov zakon 13.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Rat veka 16.00 Misterije istorije 17.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete 18.00 Gospodari rata 19.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 20.00 Smrt ledenog ~oveka 21.00 Drugi svetski rat u boji 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 Rat veka 00.00 Misterije istorije 01.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Osvetnik Crveni udar Trgovac kamewem Snegovi Kilimanyara Dvostruka prevara Veliki transport Seksi olimpijke Luda~ka ko{uqa

06.00 07.55 09.40 11.15 13.10 14.35 16.35 18.25

Neka igra po~ne Sivi vrtovi De~ak u prugastoj piyami Bo`i} Epski film Sedam `ivota Belami Angus, tange i savr{eni poqupci Pacifik Iza neprijateqskih linija 2 ^esto postavqana pitawa o putovawu kroz vreme Pacifik Duhovi pro{losti Henk i Majk Koridor 8

20.05 21.05 22.40 00.05 01.10 03.20 04.45

20.50 21.25 22.20 23.50 00.35 01.20 02.05 02.50

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Putne bele`nice Tre}e doba Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Normalan `ivot Direkt Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Pustiwe sveta: Arapska pustiwa, dok. serija Potro{a~ki kod Velegradwa 3: Supertanker, dok. serija Otvoreno Na rubu nauke Zvezdane staze Ru`na Beti Dr Haus Velegradwa 3: Supertanker, dok. serija

FEQTON

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

07.50 09.00 09.30 10.15 11.40 11.10 11.40 12.30 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.50

Drugo lice Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Dadiqa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Danteov vrh, film Kobra 11: Virus smrti, film 23.50 Re`i me 01.35 Astro {ou

Danteov vrh

Amerika Ferera

SERIJA

Ru`na Beti Beti ne zna {ta }e kad sazna da Vilhelminin zgodni novi ~uvar namerava da posao podigne na vi{i nivo. A tu je i wen qubavni `ivot: Henri se vratio - mogu li wih dvoje biti samo prijateqi...?

Uloge: Amerika Ferera, Erik Mabius, Alan Dejl, Toni Plana, Ana Ortiz, E{li Yensen, Beki Wuton Re`ija: Viktor Neli (HRT 1, 01.20)

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.25 13.00 13.40 14.05 14.25 15.10 15.25 15.40 15.55 16.13 16.30 17.15 18.20 18.50 19.25 21.05 22.10 23.00 00.35

Krava i Pile Holini junaci Hana Montana Vip Muzi~ki klub Sudija Ejmi Zaboravqeni klavir, film Zadwi trzaji - zolwi sko{i, dok. film Ritam nedeqe Prijateqi Zovem se Erl Ru`na Beti Kod Ane Ton i ton Etika TV vrti} ^arobna plo~a Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Tra~erica Dr Haus Aleksandra, film Pregovara~i

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45

O`iqak Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Hladnokrvno Intermeco 3 Voz smrti Saut Park Mawi proroci Trava Sfinga

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Otkopan Dueti Moj tata lopov Batice, gde mi je auto?

Igra sudbine Serpiko [oping Bitange iz tr`nog centra Izme|u `ivota i smrti Otkopan Lov na mu{karce 2 Kandelabra

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Eva Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Biti Erika Ona me izlu|uje Upoznajte Deda Mrazove Medijum

Heri Dalton je jedan od najiskusnijih geologa u Americi, koji je pre ~etiri godine izgubio svoju devojku tokom vulkanske erupcije u Kolumbiji. Iako nevoqno, prihvata poziv svog {efa Pola Drajfusa u gradi} Dantes Pik, gde istoimeni vulkan preti stanovni{tvu...

Uloge: Pirs Brosnan, Linda Hamilton, ^arls Halahan, Yejmi Rene Smit, Yeremi Foli Re`ija: Royer Donaldson (RTL, 20.00)

Linda Hamilton

09.35 10.30 10.55 11.25

17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Napravqeno u fabrici Kako to rade? ^uda Azije koja je ~ovek napravio Londonska gara`a Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima na putu Prqavi poslovi Gamadatori ^uda Azije koja je ~ovek napravio Londonska gara`a Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Dodaj gas Crno zlato Pre`ivqavawe Savr{ena katastrofa Londonska gara`a Razorna laboratorija

08.30 11.30 12.00 12.30 13.30 16.30 18.00 18.45 19.45 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 00.45

Bilijar Biatlon Biatlon Biatlon Bilijar Biatlon Fudbal Fudbal Bilijar Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Tenis Fudbal

12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25

ALEKSA \ILAS: IZ EMIGRACIJE

31 10

Federacija kao konfederacija Krajem {ezdesetih Jugoslavija je po~ela da reforkama. Svi oni `ele da o~uvaju sistem – bilo na konmi{e svoju federalnu strukturu. Komunisti~ke bizervativan i dogmatski na~in ili u izmewenom i rokratije {est jugoslovenskih republika – koje su u umerenijem vidu – i da partiju i sebe odr`e na vlato vreme podr`avali Tito i Kardeq, wegov nasledsti. Me|utim, produbqavawe sada{we krize mora nik, kako se ~inilo – decenentralizacijom su poveprodubiti deobu izme|u tvrdoruka{a i liberala u }ale samostalnost svojih republika i vlastitu mo}. partiji, a tako|e izme|u dogmatskih i konzervativOdjednom se samoupravqawe prestalo smatrati jednih republika i onih spremnih da prihvate reforme. nim od elemenata za razvoj jugoslovenstva.

Ustav SFRJ iz 1974. dao je legalno priznavawe ve} Pojam jugoslovenstva se potom povezivao s vi{im uspostavqenoj samostalnosti {est sastavnih repunivoima vlasti, za koju se smatralo da je sila {to blika. One su tada izri~ito definisane kao suverestoji iza unitarizma i centralizma, a ponekad je pona politi~ka tela. Ali, u ovom ustavu sama Jugoslavezivan ~ak i sa staqinizmom.

Rast samoupravqawa se sada po~eo smatrati tendencijom u prilog autonomije republika naspram centra. Sve {to se ranije progla{avalo za prilog teoriji samoupravqawa, element koji se suprotstavqa birokratiji i dr`avnom aparatu, sad se koristilo kao kritika uperena posebno na vi{e nivoe savezne birokratije i centralni aparat u Beogradu. Svako pove}awe mo}i politi~kih i privrednih tela republika naspram centra se izjedna~avalo s neposrednom demokratijom.

Po{to se krajem {ezdesetih mo} prenosila u ruke onih koji su bili skloni ve}oj samostalnosti sastavnih republika, bilo je wihovo “pravo” da samoupravqawe tuma~e na svoj na~in.

Autor i pokroviteq Ustava iz 1974.

To {to se sad ispostavilo da je wihovo tuma~ewe direktno suprotno ranijoj poslevija nije definisana kao konfederativna dr`ava. ratnoj komunisti~koj teoriji i praksi odnosa izme|u Wu je vaqalo smatrati za novi socijalisti~ki oblik jugoslovenskih nacija, kao da uop{te nije bilo vavi{enacionalne dr`ave, osnovan na na~elima samou`no. Od po~etka sedamdesetih, centralna federalna pravqawa. Funkcionisawe federalne dr`ave i parpoliti~ka tela Jugoslavije, predsedni{tvo dr`ave i tijskih tela u Ustavu je odre|eno na na~in koji se partije, roerganizovana su kao kolektivna tela predprotivi elementarnoj logici. Ve}insko glasawe sastavnika republika. Oni su zapravo bili delegati stavnih republika izri~ito je napu{teno kao metoizabrani od kolege birokrate ili su se sami izabrada dono{ewa odluka. Jugoslovenski partijski rukoli, wihova mo} je prevenstveno zavisila od podr{ke vodioci, u~esnici u sastavqawu novog ustava – a nakoju su uspeli da skupe u svojim republikama. ro~ito najvi{i jugoslovenski komunista iza Tita, Naravno, Tito je uvek bio dovoqno mo}an – li~nom Slovenac Edvard Kardeq i vode}i hrvatski komunikontrolom politi~ke policije i armije, te neosporsta Vladimir Bakari} – tvrdili su da republike ne nim autoritetom vo|e – da za~ne promene u rukovodbi ostale istinski suverene ukoliko bi se zadr`alo stvu ma koje republike ili zahteva da po{aqu u kove}insko glasawe. lektivna predsedni{tava svakog pojedinca kog bi Razume se, takav sistem veoma li~i na klasi~nu izabrao. Mogao je da smewuje, unapre|uje i imenuje, konfederaciju. Ali odla`ewe tako daleko da se Junimalo se ne osvr}u}i na granice ili “suverenitet” goslavija odista proglasi konfederalnom dr`avom, republika. Posle wegove smrti 1980. nije preostao izgledalo bi mnogim qudima kao obele`avawe poniko bar pribli`no mo~etka raspada Jugoslavije }an. Jugoslavija se sve vina posebne dr`ave. Takvom Ustav SFRJ iz 1974. dao je legalno {e pribli`avala potpukoraku bi se suprotstavili priznawe ve} uspostavqenoj nom konfederalizmu – ili mnogi Jugosloveni u parti“radikalnom federaliji i van we. Mnogi qudi vesamostalnosti {est republika, zmu”. Da li je postojala saruju u potrebu odr`awa Jukoje su izri~ito definisane kao mo jedna komunisti~ka goslavije jer se republike suverena politi~ka tela. partija Jugoslavije ili je teritorijalno ne podudaraAli sama Jugoslavija nije kao bilo prikladnije govoriti ju s pojedinim nacijama. konfederativna dr`ava o komunisti~kim partijaBudu}nost jugoslovenske ma Jugoslavije? ideje i identiteta kao da su Sada su razlike me|u resuprotstavqeni komunipublikama i upadqive i duboke. Neslagawa u pogledu sti~koj birokratiji koja je i monopolisti~ka i razpolitike i metoda za prevazila`ewe privredne kridvaja. Jer, jugoslovenstvo mo`e nastaviti da postoji ze, najgore u celom poratnom razdobqu, ~esto se razjedino ako je velika, demokratska, kolektivna ambimatraju u {tampi. Dok su neslagawa po ekonomskim cija jugoslovenskog naroda u wegovom poku{aju da pitawima prvenstveno uzrokovana razli~itim stupostvari solidarnost, otvorenost i komunikaciju izwevima razvoja u razli~itim republikama i za{time|u nacija, a ne da sve vi{e li~i na puki zbir nacitom vlastitog tr`i{ta od konkurencije i kooperaja i republika koje na okupu dr`e zajedni~ki interecije preduze}a van wihovih granica, postoje tako|e si potpuno izolovanih komunisti~kih partijskih razlike i neslagawa izazvani ideolo{kim sukobima. birokratija. (“Survey”, London, jesen 1984) Ipak, preostaje izvesna mera delotvorne bitne saglasnosti izme|u birokrata u razli~itim republiKRAJ

Kwigu dr Alekse \ilasa „IZ EMIGRACIJE“, u izdawu „Slu`benog glasnika“, po ceni od 1.001 dinar, mo`ete poru~iti putem telefona 011 / 33–444–52, mejla prodaja@slglasnik.com ili sajta www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak29.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, prvi radni dan, a vi blistate u punom sjeju i uop{te vam se ne radi! Potreban vam je motiv, koji trenutno ne vidite. Ovo je vreme za odmor i provod. Qubav pre svega!

BIK 20.4-20.5.

Materijalisti~ki ste opredeqeni, pa se trudite da radite i zaradite, ali to ne ide tako lako. Bi}e, budite strpqivi, boqa situacija je na vidiku! Tajna qubav mo`e trajati, pa se aktivirajte u tom pravcu!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zrewanin

20

S. Mitrovica 21 Ruma

20

Pan~evo

20

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 20 Ni{

20

Va{ Merkur i predivna Venera su u vatrenom znaku Ovna pa je neophodno da zacrtate svoje ciqeve na kojima radite. Posao i qubav su aktuelni, ali preko dru{tva ili u saradwi s prijateqima.

Ponedeqak je, dan Meseca, va{ dan, pa funkcioni{ete pod promenqivim okolnostima. Svakodnevne obaveze i uslu`ne delatnosti su krajwe dosadne, ali {to se mora, ne treba da bude te{ko.

Danas je `iva `urka na radnom mestu, pa se okrenite svojim li~nim interesovawima. Poslovna situacija postaje sve boqa, polako ali sigurno. Zapo~iwete nove aktivnosti na li~nom planu. Zavo|ewe!

Poslovna situacija je nepromewena, i daqe ozbiqna. Dugoro~ne investicije i ulagawa su povoqni, bez obzira na trenutne te{ko}e. Aktuelne mogu biti i nekretnine, krediti, osigurawe i {tedwa.

SUN ~ ANO I TOPLIJE

BIOMETEOROLOKA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije. Me|utim, hroni~nim bolesnicima se savetuje izvesna opreznost, naro~ito u jutarwim satima. Mogu}i su zamarawe i bolovi u kostima i zglobovima kod osetqivih osoba, pa im se preporu~uje da ograni~e svoje aktivnosti. U saobra}aju je potrebna ve}a pa`wa.

TAMI[

Bezdan

286 (18)

Slankamen

400 (12)

Ja{a Tomi}

Apatin

346 (22)

Zemun

448 (12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

450 (10)

Smederevo

570 (6)

324 (18)

Tendencija porasta

Sve ~arolije, pa i ona qubavna, raspr{ile su se poput praha. Zbogom, iluzije! Ono {to vam ostaje i preostaje jeste rad i neki novi po~eci. Budite odre|eni, donesite odluke i dr`ite se zacrtanog puta.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ne gubite iz vida da su novi vidici pred vama, pa i nova poznanstva, nove mogu}nosti. Unutra{wi mir i `ivotna folozofija vas opredequju. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima, na kvalitetan na~in.

JARAC 22.12-20.1.

Ne morate se danas ni dobro emotivno ose}ati, ni imati uspe{nu saradwu u karijeri, ali ipak, ono {to je postavqeno kao poslovni ciq, bi}e ura|eno i ostvareno. Oslonite se na sebe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Posve}eni ste poslu, iako gubite entuzijazam s vremena na vreme.

Ekspanzija sastanaka i kontakata vam ide u prilog. Mnogo tro{ite, i pre no {to zaradite! U`ivajte u tome, i zara|ujte!

RIBE 20.2-20.3.

Prijateqi su vam veoma va`ni, pa ste spremni i da se `rtvujete za wih. Qubavni odnos vas podr`ava i ispuwava, tako da visoko vrednujete odnos s voqenom osobom. Ure|ujte nekretnine.

Evropa Madrid

18

Rim

18

London

11

Cirih

16

Berlin

11

Be~

18

Var{ava

12

Kijev

12

Moskva

7

Oslo

1

VIC DANA U apoteci kupio Lala sto prezervativa, iza{ao na ulicu, bacio ih na zemqu i po~eo da ih gazi.

- [ta to radi{ - pitaju ga prolaznici.

- Tako sam se odvik’o i od pu{ewa - odgovori Lala.

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

21

Pariz

14

Minhen

16

Budimpe{ta

18

Stokholm

6

1

2 2

8

9

1

384 (7)

S. Mitrovica

467 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

393 (8)

Beograd

400 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

416 (12)

NERA

126 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

6 8

5 8

3

9

8

4

5

7 2

5

2

9

132 (-6)

9

1

9 2

SAVA

N. Kne`evac

Hetin

176 (6)

TISA

3 6

VODOSTAWE

Novi Sad

[KORPION 24.10- 23.11.

Zvezda serije „Dolina sunca” hrvatska glumica Ana Vilenica, koja se takmi~i i u {ouu „Zvezde pevaju”, tvrdi da ima veliki problem sa tremom i da je poga|aju kritike na forumima.

- Na po~etku prikazivawa serije „Dolina sunca” ~itala sam komentare da preglumqujem, {to me pogodilo. Razmislila sam, uvidela da su gledaoci u pravu i ispravila tu gre{ku - rekla je Ana. Vilenica je otkrila je i da trenutno nema de~ka i da u vezama stalno ponavqa iste gre{ke.

- Preiskrena sam, preotvorena, ne znam da manipuli{em mu{karcima. Glumim da sam kul, a zapravo sam u panici - rekla je Ana Vilenica.

3

Ba~. Palanka 286 (18)

Mesec je uplovio u zagrqaj hladnog Saturna u va{em znaku pa je jedna `enska osoba, vama bitna, sama i ozbiqna. U potpunosti predstavqate stub i oslonac svima u svom okru`ewu.

Osetqiva i iskrena

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i toplije vreme. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 4 stepeni do 20.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplije vreme. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 2 do 5 atepeni, a maksimalna od 18 do 21.

SRBIJA: Ponedeqak prete`no sun~ano i toplije vreme. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 2 do 7 stepeni, a maksimalna od 18 do 22.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano i jo{ toplije uz umeren jugoisto~ni vetar. U no}i ka sredi naobla~ewe sa ki{om. U sredu povremena ki{a. U ~etvrtak promenqivo bola~no, a na prelazu ka petku ki{a. U petak hladnije sa ki{om ujutru i pre podne, a zatim sledi razvedravawe. Za naredni vikend, tj. za Uskrs sun~anije uz postepen porast temperature.

DUNAV

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

PRETE`NO

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

29. mart 2010.

2

9

5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

2

6

9

1

8

4

5

7

3

5

7

3

6

2

9

8

1

4

8

1

4

7

5

3

2

6

9

3

8

5

2

4

7

6

9

1

6

2

7

5

9

1

3

4

8

9

4

1

8

3

6

7

2

5

4

3

8

9

6

2

1

5

7

1

9

6

3

7

5

4

8

2

7

5

2

4

1

8

9

3

6

Re{ewe iz pro{log broja