Dnevnik 29.april 2010.

c m y

NOVI SAD

^ETVRTAK 29. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22703 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” U POSETI UGOSTITEQSKIM OBJEKTIMA U NOVOM SADU, PRIVREMENO ODUZETIM OD DARKA [ARI]A

„Se~uan”, „Lipa” i „Dunavska oaza” u kokainskom loncu zorcijuma koji ~ine „Maestral turs" u Budvi i suboti~ki „Pali}", zbog sumwe da iza wega stoji prqav novac od trgovine drogom, privremeno zaplenio 70 odsto akcija u hotelima „Putnik” i „Vojvodina” u centru Novog Sada i poznatim restoranima „Lipa”, „Dunavska oaza” i „Se~uan”, ovi turisti~ko-ugostiteqski simboli Novog Sada neo~ekivano su se na{li u sredi{tu medijske pa`we. Me|utim, ne`eqeni publicitet izgleda ne uti~e previ{e na wihovo poslovawe.

Foto: B. Lu~i}

Po~etno interesovawe javnosti za imovinu oduzetu odbeglom Darku [ari}u, optu`enom za krijum~arewe kokaina, izgleda je splaslo. Za razliku od privatnih ku}a i vila, ~ija rasko{ je mnoge ostavila bez daha, saznawe da ugledni ugostiteqski objekti u centru Novog Sada pripadaju [ari}u, izgleda ne smeta Novosa|anima da ih i daqe pose}uju.

Kada je sud, na zahtev Tu`ila{tva za organizovani kriminal, pre dve nedeqe od kon-

str. 13

NASLOVI

SUGRA\ANI I KOMISIJA PROGLASILI ZVANI^NE GRADSKE SUVENIRE

Novi Sad stao u dugme

str. 8

U SRBIJI VI[E INFICIRANIH KOCKOM NEGO OD SVIH ZARAZNIH BOLESTI ZAJEDNO

Svaki peti hazarder zreo za psihologa

str. 14

str. 16 – 20

SPORT

VO[A BOQA OD ZVEZDE I BEZ GLEDALACA

MEMORIJAL „PERA JOCI]” OSVOJILI VOJVO\ANI

[EST TITULA ZA „VIVA DENS”

Sun~ano

Najvi{a temperatura 23 °S

Politika 2 Italija }e prva ratifikovati SSP 3 Foteqe }e na kraju deliti parlament?

Ekonomija

Novi Sad 7 Novi {alter skra}uje red kod mati~ara 9 Tanki argumenti za paprenu ulaznicu

Vojvodina

4 Milo im da ne rade 11 Tra`i se 80 vojnika za platu Crna 5 Kako je potonula 13 Uro{u Mi{i}u ponovo imperija bra}e \or|evi} 10 godina zatvora Nov~anik 13 Krivi~ne prijave protiv Gorana Bregovi}a zbog 6 Jedemo mr{avo, bespravne gradwe pla}amo debelo

2

POLITIKA

~etvrtak29.april2010.

DNEVNIK OBNOVQENA PRI^A O REKONSTRUKCIJI VLADE?

LDP ne}e, Ili} ~eka poziv

KOSOVO

Policija na granici Nakon {to koj je pro{log meseca predata odgovornost za nadgledawe i ~uvawe granice sa Makedonijom, kosovska policija je ju~e preuzela i odgovornost na granici sa Albanijom. Komandant Kfora Markus Bentler je, najavquju}i prenos ovla{}ewa, ocenio da je kosovska policija „sve pripremqenija, sve profesionalnija i efikasnija u vr{ewu ovog posla”.

U NATO-u tako|e smatraju da je preno{ewe ovla{}ewa na lokalne institucije “indikacija napretka na Kosovu”.

Nu`ni novi pregovori „Dve godine nakon progla{ewa nezavisnosti Kosovo nije ostvarilo napredak kakvom su se nadali oni koji su ga u tome podr`ali.

A da bi se ostvario pomak, potrebno je obnoviti pregovore Pri{tine i Beograda i odvojiti pitawa nezavisnosti od pitawa granica”, smatra ameri~ki stru~wak za spoqnu politiku Nikolas Gvosdev. On isti~e da u zalagawu za razgovore SAD i Evropa moraju da prihvate dve realnosti. Prvo, da vlada u Pri{tini ne}e povu}i deklaraciju o nezavisnosti niti }e zemqe koje su Kosovo priznale povu}i ta priznawa. I drugo, da nijedna vlada u Beogradu ne}e priznati postoje}e granice Kosova kao legitimne. Gvodsev, me|utim, tvrdi da bi, kakav god bio ishod, Beograd imao koristi od re{ewa statusa Kosova, jer, po wemu, to pitawe komplikuje odnose Srbije sa susedima i wen polo`aj kqu~ne dr`ave u regionu.

Povratak sudija [ef Euleksa Iv de Kermabon izjavio je da je u toku finalna faza izrade projekta za povratak sudija i tu`ilaca u Okru`ni sud u Kosovskoj Mitrovici i da Euleks vodi razgovore sa Beogradom oko pravnih pitawa. “Mi smo ve} izradili neke predloge i verujem da }emo u bliskoj budu}nosti imati dvojicu srpskih i dvojicu albanskih sudija, koji }e po~eti da rade u severnom delu Mitrovice”, rekao je Kermabon.

FRANKO FRATINI ZADOVOQAN RAZGOVORIMA U BEOGRADU

Italija }e prva ratifikovati SSP Ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je ju~e da se nada da }e do kraja {panskog predsedavawa Evropskom unijom biti postignuta saglasnost o po~etku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije EU. Fratini je, nakon razgovora sa srpskim kolegom Vukom Jeremi}em, rekao da Italija `eli da bude prva zemqa koja }e ratifikovati SSP. Italijanski {ef diplomatije je ukazao i na to da je po~etak ma|arskog predsedavawa Evropskom unijom u januaru 2011. tako|e “va`an datum” za Srbiju za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Jeremi} je, pak, rekao da su se Fratini i on slo`ili o izuzetnoj va`nosti predstoje}eg skupa u Sarajevu, na kojem }e biti doneti konkretni koraci za zemqe Zapadnog Balkana u vezi s evropskim in-

– Predstoje}a regionalna konferencija u Sarajevu treba da donese politi~ke rezultate, od kojih bi za Srbiju najva`niji bili prosle|ivawe aplikacije za ~lanstvo u EU Evropskoj komisiji pre kraja juna i po~etak ratrifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. No, na toj konferenciji treba da se poka`e i {ta je Srbija u mogu}nosti da uradi za EU, pre svega kada je re~ o sre|ivawu situacije u BiH, kao i borbi protiv organizovanog kriminala – rekao je Fratini.

On je, me|utim, upozorio i na to da ministarska konferencija EU – Zapadni Balkan ne sme da bude sama sebi ciq.

– S te konferencije treba da bude upu}ena poruka onima u EU koji su neodlu~ni po pitawu saradwe sa Zapadnim Balkanom.

Treba poslati poruku koja }e ja-

Diplomatijom do telefona [ef srpske diplomatije izjavio je da se radi na ponovnom uspostavqawu signala srpskih telefonskih operatera na delu Kosova gde `ive Srbi i da se paralelno s tim odvijaju i diplomatske aktivnosti da bi se re{io taj problem. Franko Fratini je, sa svoje strane, napomenuo da u ovako osetqivoj situaciji svaki potez mora biti dobro promi{qen, i apelovao je na razuman pristup, po{to prekid telefonskog saobra}aja stvara velike smetwe u svakodnevnom `ivotu Srba na Kosovu. tegracijama. Italijanski {ef diplomatije je izrazio uverewe da bi re{ewe, koje bi okupilo sve u~esnike za isti sto, moglo biti “gimnih” formula, a to zna~i da ne bi bilo natpisa s imenima dr`ava, ve} samo li~nih imena u~esnika.

Srbija je, kako je re~eno, pozitivno reagovala na taj predlog.

sno pokazati da i ovaj region ima {ta da ponudi Evropi, kao {to su, na primer, atraktivne mogu}nosti za investicije – obrazlo`io je Fratini, napomenuv{i }e sarajevska sesija predstavqati “po~etak procesa, a ne wegov kraj”.

Ina~e, dvojica ministara su najavili da }e samit vlada Italije i

Srbije biti odr`an u oktobru u Beogradu. Jeremi} je, govore}i o samitu dveju vlada, izrazio o~ekivawe da }e na wemu u~estvovati ne samo veliki broj italijanskih ministara nego i premijer Italije Silvio Berluskoni.

Fratini ubedio Hisenija I Pri{tina je prihvatila da na konferenciji u Sarajevu u~estvuje po „gimnih” formuli, saop{tio je Fratini nakon ju~era{weg susreta sa kosovskim ministrom spoqnih poslova Skenderom Hisenijem. [ef italijanske diplomatije, koji je iz Beograda otputovao na Kosovo, kazao je da }e se o tom predlogu, koji podrazumeva da zvani~nici na skupu ne budu predstavqeni dr`avnim simbolima i atributima, ve} samo imenima, na kraju konsultovati sa zvani~nicima [panije, koja trenutno predsedava Unijom. Hiseni je, podr`avaju}i Fratinijevu ideju, rekao da je za Kosovo prihvatqivo ravnopravno predstavqawe sa ostalim u~esnicima sarajevske konferencije.

Fratini se ju~e sreo i sa srpskim vicepremijerom Bo`idarom \eli}em, koji je ukazao na zna~aj potpisanog sporazuma o nau~noj saradwi izme|u Italije i Srbije, u okviru kojeg Italija namerava da u svoju ambasadu u Beogradu uputi i jednog nau~nog savetnika.

E. D.

U MINISTARSTVU PRAVDE UVERENI DA ]E BRZO BITI OTKRIVENO KO JE PRETIO TADI]U

Homen: Atmosfera kao za \in|i}a

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen uveren je u to da }e veoma brzo biti utvr|eno ko su osobe koje su posredstvom “Fejsbuka” pretile predsedniku Srbije Borisu Tadi}u. Homen je ocenio da je su{tina da se utvrdi ko stoji iza tih pretwi i ko je wihov kreator, isti~u}i da ga ne bi za~udilo ukoliko bi se utvrdilo da su to lica “s one strane zakona”, koja `ele da zaustave borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Homen, ina~e, smatra da je re~

“o klasi~noj kampawi o izdajnicima i stranim pla}enicima koji su prodavali Kosovo” i da se stvara atmosfera da je “Tadi} izdajnik”, kakva je bila i u slu~aju premijera Zorana \in|i}a, koji je ubijen u atentatu 2003. godine.

Ina~e, pretwe putem Interneta kriminolog Zlatko Nikoli} ne smatra neuobi~ajenim, pogotovo zbog toga {to osobama koje se na to odlu~e prividna anonimnost pru`a i ose}aj nedodirqivosti. Nikoli}, me|u-

tim, nagla{ava da to nije ta~no, po{to se na Internetu veoma lako mo`e u}i u trag pose}ivanim sajtovima ili presretati elektronska po{ta. “Zadu`eni za bezbednost predsednika i gra|ana uop{te moraju veoma ozbiqno da pristupe i shvate o ~emu se radi.

Znam da je bilo sli~nih situacija u desetak zemaqa, i radi se o istom mehanizmu odbrane li~nosti od onih koji na taj na~in napadaju i tako brane tzv. ideale ili, ja bih rekao, bolesne `eqe i ideje“, navodi Nikoli}.

Lider SDPS-a i ministar rada Rasim Qaji} ponovio je ocenu da bi za Srbiju rekonstrukcija Vlade bila mnogo korisnija od novih izbora. Na pitawe ko bi se s kim rekonstruisao, visoki funkcioner ove stranke Meho Omerovi} obja{wava da je to ideja stara ve} nekoliko meseci, provocirana “preglomazno{}u Vlade i sastavom koji ~ini 11 politi~kih stranaka”.

– Te{ko je koordinirati rad, ne samo te vlade nego i same koalicije na vlasti – ka`e Omerovi}. – Ideja je bila da se pojeftini dr`avni aparat jer broj pomo}nika i dr`avnih sekretara u Vladi prema{uje 200 qudi, a svi oni imaju i automobile, sekretarice, svi primaju plate iz buxeta... Me|utim, SDPS nije najja~a karika i partner u Vladi, to su DS, G17 plus i SPS, oni treba da daju “zeleno svetlo”. A o~igledno je da oni o tome ne misle.

On dodaje da su razlog {to pri~a o rekonstrukciji kabineta Mirka Cvetkovi}a ne nailazi na plodno tlo i neke druge partije iz Vlade s malo poslanika „koje ponekad usporavaju dono{ewe odluka jer ~e{}e gledaju strana~ke, nego dr`ave interese”.

– To ne zna~i da se u nekom narednom periodu, pogotovo kada otpo~ne druga polovina mandata Vlade, dakle posle 11. maja, ne}e sesti za sto i razgovarati – obja{wava Omerovi} za “Dnevnik”.

Portparol SPS-a \or|e Mili}evi} ka`e da se o rekonstrukciji Vlade nije razgovaralo.

– Ako neko smatra da treba da govorimo o resorima koje vode qudi iz SPS-a, uvek smo spremni da otvorimo tu temu.

Ube|eni smo u to da su rezultati ministara iz redova Koalicije SPS–PUPS–JS-a izuzetno prepoznatqivi u uspe{nom radu Vlade – ocewuje Mili}evi}.

Na pitawe dali male stranke ucewuju Vladu, on odgovara: „Iskren da budem, nismo se bavili time, niti je nas bilo ko ucewivao“.

– Izuzetno je va`no {to smo ube|eni da je ova vlada na dobrom putu da realizuje onih pet kqu~nih principa i na~ela na osnovu kojih je formirana.

To je su{tinski najbitnije – smatra funcioner SPS-a.

Lider NS-a Velimir Ili}, ~ija stranka je me|u onima koje su skupqale potpise za vanredne parlamentarne izbore, navodi da „Qaji} i svi drugi vide da ovo ne ide, da nema rezultata“.

– Sve se zasniva na praznoj pri~i koja nema nikakvo pokri}e. Ne{to mora da se preduzme. Svaka vlada koja razmi{qa ozbiqno, kada je narod

upozori ili potpisima ili protestima na to da ne radi dobro, ide na rekonstrukciju jer je za wu mawe bolna nego izbori. U tom smislu, Qaji} mudro razmi{qa: boqe je poku{ati s rekonstrukcijom, pa tako umiriti i javno mwewe, a ujedno dobiti novo vreme i neki novi „kupon“ – rekao nam je predsednik NS. Na pitawe da li veruje u to da bi u tom slu~aju vlast pozvala na razgovore i nekog iz opozicije, Ili} ka`e da „svaka ozbiqna vlada treba sve da pozove i u|e u neki razgovor“.

– Mnogi ne bi prihvatili, ali je red da se pozove. To je dobar gest da Vlada ne{to radi, razmi{qa, ozbiqno razmatra probleme i tra`i re{ewe. U razgovore treba ukqu~iti vlast i opoziciju, treba ne{to poku{ati, neko }e mo`da i prihvatiti da u|e u tu vladu.

Nepristojno je na sve {to se de{ava ot}utati, kao {to radi Mirko Cvetkovi}. To je najgora pozicija, kao da dajete podr-

soru. On je, me|utim, istovremeno napomenuo i da je nephodno da se podignu kapaciteti i u lokalnim administracijama kad je re~ o izradi projekata s kojim }e konkurisati kod evropskih pretpristupnih fondova.

B. D. S.

ve u toj dr`avi. Tako|e je utana~eno i da jagodinski privrednici u drugoj polovini godine posete Kipar.

Palma je bio kqu~

Na proslavi Dana pobede u Moskvi, 9. maja, prisustvova}e lideri vi{e od 15 dr`ava sveta, a me|u wima se o~ekuje i predsednik Srbije Boris Tadi}. Po re~ima Vladimira Ko`ina, rukovodioca uprave predsednika Rusije, o~ekuju se lideri Nema~ke, Francuske, Gr~ke, Italije, Srbije, Kine, Slovenije, Hrvatske, ^e{ke, Bugarske, Vijetnama, Letonije, Slova~ke, Estonije, kao i generalni sekretar Saveta Evrope, s tim da se jo{ se usagla{avaju formati i ostali elementi wihovog dolaska. Po zavr{etku sve~ane parade, {ef ruske dr`ave Dmitrij Medvedev odr`a}e u Kremqu prijem za veterane Velikog otaxbinskog rata i svetske lidere.

Mo`da i protesti Lideri SNS i NS, Tomislav Nikoli} i Velimir Ili}, razgovarali su ju~e o saradwi i budu}im zajedni~kim potezima opozicije, ukqu~uju}i i mogu}nost odr`avawa mirnih protesta. “Po~eli smo razgovore kako bismo pobedili i skinuli sa vlasti Demokratsku stranku. Strate{ki }emo sara|ivati sa NS-om“, rekao je Nikoli} i dodao da }e u te razgovore biti ukqu~ena i Demokratska stranka Srbije. {ku onima koji ne rade dobro – navodi Ili} za „Dnevnik“.

Potpredsednica Skup{tine Judita Popovi} (LDP) isti~e da ta stranka ne mo`e sada preuzeti odgovornost za rad Vlade, „s obzirom na to da taj rad ide kako ide“.

– Rekli smo da dajemo podr{ku u pogledu evropskih integracija za sve zakonske projekte koji slu`e harmonizaciji, koji su u direktnoj vezi s pridru`ivawem EU. Dakle, u tom smislu podr`avamo rad Vlade, ali da sad preuzmemo odgovornost za rad te vlade koja ima toliki broj ministarstava, i koja radi po nekom principu feudalnih podela vasti i resora, za to nemamo niti interesa, niti voqe – ukazala je Judita Popovi} za na{ list, uz podse}awe da je LDP odavno predlo`io da se Vlada rekonstrui{e, u smislu smawewa broja ministarstava, i da taj predlog jo{ uvek stoji u Skup{tini.

S. Stankovi}

VESTI Nagrada za dobar projekat Projekat Pokrajinskog sekretarijata za me|uregionalnu saradwu „«Formirawe akcione grupe za prevazila`ewe izazova nastalih zbog poplava”, autora Rolanda Kokaija, Ministarstvo finansija Vlade Srbije izabralo je u konkurenciji vi{e od 200 projekata me|u najboqe primere dobre prakse sprovo|ewa projekata u okviru programa prekograni~ne saradwe u Srbiji, finansiranih iz CARDS programa. Ina~e, realizacijom nagra|enog projekta u okviru programa prekograni~ne saradwe Srbija–Ma|arska, ukupne vrednosti 285.000 evra, stvoreni su svi tehni~ki i qudski uslovi koji doprinose unapre|ivawu spre~avawa poplava.

Potpredsednik Vlade APV i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi} ocenio je da je ovo priznawe do{lo kao potvrda profesionalnog i kontinuiranog rada u tom re-

[vedski ambasador u Srbiji Krister Bringeus ocenio je ju~e u Jagodini da je „veliki srpski patriota Dragan Markovi} bio kqu~ni ~ovek za formirawe proevropske Vlade Srbije”. Na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Markovi}em i kiparskim ambasadorom Homerom Mavromatisom, Bringeus je dodao da }e [vedska u~initi sve da pomogne Srbiji na evropskom putu. Ina~e, na trojnom sastanku, koji je prethodio obra}awu novinarima, dogovoreno je da 24. avgusta 30 privrednika iz Jagodine otputuje u [vedsku gde }e razgovarati sa {vedskim privrednicima i Srbima koji `i-

Tadi} u Moskvi na Dan pobede

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak29.april2010.

3

„DNEVNIK” SAZNAJE: ZAKONODAVNI ODBOR SKUP[TINE SRBIJE ^EKA DA MU BUDE DOSTAVQEN ZAHTEV ZA TUMA^EWE ODREDBE O DUPLIRAWU FUNKCIJA

ALEKSANDAR POPOV NAJAVIO MOGU]E POVLA^EWE IZ EKSPERTSKOG TIMA NACIONALNOG SAVETA ZA DECENTRALIZACIJU

Foteqe }e na kraju deliti parlament?

Obeshrabruju}e pona{awe predstavnika vlasti

Razli~ito ~itawe sporne odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kojoj poslanici ne mogu obavqati vi{e javnih funkcija, jo{ uvek nije do`ivelo svoj epilog, pa je i daqe nejasno da li zabrana sedewa na dve stolice va`i za neke budu}e parlamentarce, ili se primewuje retroaktivno. Agencija je na ~vrstom stanovi{tu da se ne mo`e biti u istom trenutku poslanik i gradona~elnik, dok je tuma~ewe Ministarstva pravde da to pravilo va`i samo za one koji su od 1. januara ove godine, kada je Zakon stupio na snagu, namerili da sede na dve stolice.

Odredba je osporena pred Vlatko Ratkovi} Ustavnim sudom, ali kao da se niko jo{ uvek nije setio sli~ne sino{ewe autenti~nog tuma~ewa, tuacije, dodu{e povodom razlizna~i – Vlada, narodni poslanik, ~itog slu~aja, koja se ticala ZaSkup{tina APV, ombudsman... kona o univerzitetu. Tada je, podAutenti~no tuma~ewe je instisetimo, da bi se tut koji se primesmirile strasti o wuje kada je norma tome ko sti~e zva- O predlogu tuma~ewa nejasna, ili kada we “mastera”, nekog propisa tako|e postoji vakuum, autenti~no tumaodnosno prazan se vodi rasprava u ~ewe propisa zau odre|eNarodnoj skup{tini prostor tra`eno od organim re{ewima u na koji ga je doneo nekom zakonu. Me– Skup{tine Srbije. Predsednik |utim, Zakonodavnom odboru, Zakonodavnog odbora parlamenkao ovla{}enom za utvr|ivawe ta Vlatko Ratkovi} potvrdio je predloga tuma~ewa, nije stigao za “Dnevnik” da je “u nadle`nonijedan zahtev za dono{ewe sti Narodne skup{tine, izme|u autenti~nog tuma~ewa bilo koje ostalog, i dono{ewe autenti~odredbe Zakona o Agenciji za nog tuma~ewa zakona”. borbu protiv korupcije – navodi – Procedura je takva da svaki Ratkovi}. predlaga~ zakona mo`e biti ujedNa pitawe da li bi situacija no i ovla{}eni predlaga~ za dove} bila razre{ena da je zahtev

stigao, Ratkovi} ka`e da „ne `eli da prejudicira bilo kakvu odluku, po{to kod autenti~nog tuma~ewa postoji vi{e faza pre samog odlu~ivawa”.

– Prvo bi Zakonodavni odbor cenio osnovanost zahteva. Naime, odgovorili bismo na pitawe da li uop{te ima mesta autenti~nom tuma~ewu, dakle da li je norma nejasna, da li izaziva ili implicira razli~ita tuma~ewa.

Ako bi se utvrdilo da osnova ima, u tom slu~aju pristupa se fazi koja zna~i da mi utvr|ujemo predlog tuma~ewa i dostavimo ga Narodnoj skup{tini na usvajawe.

Na kraju se o predlogu tuma~ewa u parlamentu vodi rasprava kao o i svakom drugom zakonu i o wemu se glasa na isti na~in – obja{wava Ratkovi}.

S. Stankovi}

Koordinator ekspretskog tima Nacionalnog saveta za decentralizaciju Aleksandar Popov izjavio je da zbog opstrukcije predstavnika Vlade Srbije prekju~e nije odr`ana sednica Saveta na kojoj je trebalo da se razgovara o strukturi strategije decentralizacije koju su pripremili eksperti. U izjavi za “Dnevnik” Popov je kazao da je neshvatqivo da se predstavnici vlasti tako odnose prema Savetu koji je formirala Vlada Srbije, te izrazio sumwu da u vladaju}im strukturama postoji stvarna namera da se u|e u proces decentralizacije. On je istakao i da vladaju}a koalicija mora zauzeti jasan politi~ki stav o tome da li }e postoje}i ustavni okvir biti limit u izradi strategije ili ne. Od toga, po wegovim re~ima, zavisi i da li }e eksperti nastaviti rad.

– Ukoliko se nastave bojkot i opstrukcija Saveta od ~lanova Vlade, ili, pak, ako okvir za izradu strategije bude aktuelni Ustav, ne}e biti smisla da mi taj posao nastavimo – rekao je Popov.

On je napomenuo da su se na prethodnoj sednci Saveta, na kojoj su bili i pojedini ministri, ve} mogli ~uti “obeshrabruju}i navodi da se procesu utvr|ivawa strategije decen-

tralizacije mora pristupiti pa`qivo”.

– Tada su se mogle ~uti i ocene da bi taj proces mogao imati i negativne posledice, da je ekspertska grupa jedonostrana i da bi je trebalo dopuniti “qudima koji bi to objektivnije sagledali”... Uz to, nedavno je odr`ana

Aleksandar Popov

i nacionalna konferencija o decentralizaciji, na kojoj su se mogli ~uti sli~ni obeshrabruju}i tonovi od predstavnika vlasti, pa je i predsednik Srbije Boris Tadi} ukazivao na to da je decentralizacija dug proces,

ODBOR ZA PROPISE DANAS SE IZJA[WAVA O ZAHTEVU USTAVNOG SUDA

POSLANI^KE TEME

Bogate agencije i siroma{ni „Slu`beni glasnik” Skup{tina Srbije zavr{ila je u prepodnevnom delu zasedawa raspravu o amandmanima na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o objavqivawu zakona, drugih propisa i op{tih akata i izdavawu „Slu`benog glasnika Republike Srbije”. Raspravu je obele`ila polemika izme|u poslanice SNSa Jorgovanke Tabakovi} i ministra za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a.

Jorgovanka Tabakovi} je, naime, kritikovala predlo`ene izmene, posebno onu koja se odnosi na zabranu napla}ivawa svih akata koje objavquju organi i organizacije, kao i osloba|awe javnih agencija od pla}awa objavqivawa svojih akata. Time se, kako je ocenila,

“ukida finansirawe ’Slu`benog glasnika’”. Ona je zapitala i da li se radi o “borbi za jo{ ve}e sticawe prihoda agencijama koje i ina~e nisu pod kontrolom dr`ave i republi~kog buxeta” . Reaguju}i na weno izlagawe, ministar Markovi} je rekao da je to pitawe ve} regulisano Zakonom o javnim agencijama i Zakonom o dr`avnoj upravi. On je pri tome obrazlo`io da, ukoliko agencije, organi i organizacije `ele u „Slu`benom glasniku” da objave ne{to komercijalno, to }e morati da plate, ali ukoliko objavquju ono {to je zakonom propisano – onda ne}e imati izdataka.

“To ne pla}aju nigde u svetu, pa ne}e ni u Srbiji”, zakqu~io je Markovi}.

[kripi sa finansijskim izve{tajima Zavr{ni finansijski izve{taj za 2009. dostavilo je 14 od ukupno 23 parlamentarne stranke, re~eno je agenciji Beta u Agenciji za borbu protiv korupcije. Zavr{ne godi{we izve{taje o finansirawu dostavile su LSV, DSHV, SPS, Partija za demokratsko delovawe, SRS, Bo{wa~ka demokratska stranka Sanxaka i DHSS. Izve{taje su dostavili i LDP, SNS, Jedinstvena Srbija, DSS, G17 plus, DS i Nova Srbija. Me|u parlamentarnim strankama koje nisu dostavile izve{taj su PUPS, SPO, SVM, Zajedno za [umadiju, Demokratska levica Roma, Pokret veterana Srbije, Socijalno liberalna partija Sanxaka, SDU i SDP. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, i ve}ina stranaka koje su dostavile izve{taje prilo`ile su nepotpunu dokumentaciju.

Poslovnik sti`e u roku Predsednik radne grupe za izradu Poslovnika Skup{tine Srbije Bo{ko Risti} izjavio je da ta radna grupa jo{ nije zavr{ila posao, ali o~ekuje da }e taj dokument biti usvojen u predvi|enom zakonskom roku, do kraja juna. On je kazao da je stru~na slu`ba pripremila nacrt Poslovnika u skladu sa Zakonom o Skup{tini i Ustavom Srbije, i taj tekst je na ju~era{woj sednici dat ~lanovima radne grupe da ga prou~e do 11. maja. Na pitawe da li opozicija u~estvuje u izradi novog poslov-

nika, Risti} je rekao da se LDP i SRS ne odazivaju pozivima za sesije radne grupe, dok je je na pro{loj sednici predstavnik DSS-a rekao da `eli da u~estvuje samo ako se ispune neki wihovi zahtevi. Risti} je, ina~e, najavio da }e novim poslovnikom biti smawen broj radnih tela Skup{tine, kako bi se obezbedila ve}a efikasnost i kako bi se odre|ene rasprave preselile u odbore i time sednice parlamenta rasteretile “nepotrebnih politi~kih rasprava”.

Odgovor o ustavnosti Statuta APV

Predsednik Odbora Skup{tine Vojvodine za propise Savo Dobrani} izjavio je za “Dnevnik” da }e na dana{woj sednici tog tela biti utvr|en odgovor Ustavnom sudu povodom tri inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta APV. – Odbor za propise je, po Statutu APV, nadle`an da pripremi odgovor Ustavnom sudu, koji je od nas, u skladu s procedurom, zatra`io dodatna razja{wewa.

Danas }emo raspravqati o tim pitawima i utvrditi odgovor koji }emo nakon sednice uputiti Ustavnom sudu – rekao nam je Dobrani}.

On je naveo da }e taj odgovor obuhvati sve ono {to je zatra`eno iz USS-a, ali nije `eleo da se izja{wava o tome kakva o~ekivawa ima povodom mogu}eg stava Odbora. Tek, na{ sagovornik je dodao da je Odbor obavezan da taj odgovor USS-u dostavi do 4. maja.

Podsetimo, stranke koalicije vladaju}e u Pokrajini prilikom usvajawa Statuta odbacile su optu`be opozicije, ali i drugih organizacija, koji su taj akt nazvali separatisti~kim. A na-

Savo Dobrani}

Odbor je obavezan da odgovori USS-u do 4. maja kon inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog akta u celini, kao i Zakona o nadle`nostima APV, reakcije stranaka vladaju}ih i na pokrajinskom i na republi~kom nivou vlasti bile su identi~ne – vla-

daju}a koalicija uverena je u to da }e ti propisi pro}i “test” pred Ustavnim sudom.

Ipak, inicijativu za ocenu ustavnosti tih akata podneli su republi~ki poslanici Demokratske stranke Srbije po~etkom januara ove godine. A Udru`ewe za za{titu }irilice “]irilica” iz Novog Sada i Milorad Kuraica iz Subotice od USS-a zatra`ili su ocenu ustavnosti ~lana 26 Statuta APV, koji se odnosi na slu`benu upotrebu jezika u organima i organizacijama AP Vojvodine.

Taj ~lan, izme|u ostalog, predvi|a da }e se primena latini~nog pisma srpskog jezika u organima i organizacijama APV urediti pokrajinskom skup{tinskom odlukom u skladu sa zakonom.

Podsetimo, Statut APV dobio je saglasnost Skup{tine Srbije 30. novembra pro{le godine, 14 meseci nakon {to je predlog tog akta usvojen u Skup{tini Vojvodine. A Zakon o nadle`nostima APV usvojen je istovremeno u republi~kom parlamentu, na predlog Vlade Srbije.

B. D. S.

PREKRAJAWE SEVERNOBANATSKOG OKRUGA JO[ UVEK NIJE OPCIJA

^ekaju}i novi ustav

Na~elnik Severtnobanatskog upravnog okruga Vladimir Ili} dobio je saglasnost predsednika svih {est op{tina severnog Banata da rad svih dr`avnih slu`bi, ustanova i javnih preduze}a u~ini delotvornijim. Na taj na~in br`e }e biti ostvareni preduslovi za to da sve lokalne samouprave budu bli`e pristupnim i razvojnim fondovima Evropske unije.

Novinare je na konferenciji za medije najvi{e interesovalo eventualno prekrajawe Severnobanatskog upravnog okruga, s obzirom na to da su Senta, Ada i Kawi`a uporne u nastojawu da budu pripojene Severnoba~kom okrugu, pa su nedavno tra`ile i registarske oznake koje ne}e vi{e po~iwati slovima KI – Kikinda.

– O reorganizaciji Severnobanatskog okruga s ba~ke strane govori se od kada je on formiran – istakao je Vladimir Ili}.

– S predsednicima op{tina Kawi`a i Ada i predsednicom op{tine Senta razgovarao sam o tom pitawu i ovog trenutka jasno je da prekrajawe okruga sada nije na dnevnom redu. Po informacijama koje sti`u iz Vlade, ne}e ni biti do promene Ustava.

Ministar Mla|an Dinki} prihvatio je amnadmane Saveza vojvo|anskih Ma|ara koji se ti~u regionalizacije Srbije na pet regiona, s Vojvodinom kao jedinstvenim regionom. U praksi, to zna~i da }e se statisti~ki podaci iz pomenute tri op{tine iskazivati statisti~kim podacima suboti~kog regiona.

– Re~ je o statistici koja nije u nadle`nosti okruga – objasnio je Vladimir Ili}. – [to se ti~e zahteva koji se ovih dana mogu ~uti u javnosti, kao i prigovora da su okruzi formirani tako da bi se na izborima obezbedio ve}i broj politi~kih predstavnika srpske nacionalnosti – o tome mo`emo razgovarati kada to pitawe do|e na red.

Ili} je dodao da misli da su u proteklih dvadeset godina prevazi|ene stvari koje optere}uju politi~ku pro{lost. Isto tako, smatra da bi reorganizacija okruga, s tim da op{tine Nova Crwa i Novi Be~ej pripadnu severnom Banatu, bila optimalno re{ewe.

A. \.

da pre toga treba raditi na infrastrukturi i sli~no. Zato imam utisak da su pojedini ministri prekju~e zapravo bojkotovali sednicu Saveta da bi se proces izrade te strategije zaustavio – ocenio je Popov.

On je kazao da je ~lanovima ekspertskog tima predsednik Saveta Nenad ^anak preneo da }e u narednim danima obaviti konsultacije s preostalim ~lanovima tog Vladinog tela, kao i s premijerom Mirkom Cvetkovi}em i predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, da bi se razjasnilo koji su izgledi da Savet nastavi rad.

– Mislim da bi bilo po{tenije da nam se jasno ka`e kakve su namere vladaju}ih struktura kad je re~ o procesu decentralizacije i zbog ~ega su formirali ovu ekspertsku grupu. Neka se jasno vidi da li ima politi~ke voqe da se ide u proces decentralizacije ili ne. Jer, to {to se desilo u utorak – da nemamo kvorum zato {to na sednicu Saveta nisu do{li ~lanovi Vlade – je nedopustivo – istakao je Popov.

B. D. S.

VESTI Jasno u Aran|elovcu Predstavnici Koalicije SPS–PUPS–JS-a izjavili su ju~e da o~ekuju da, posle vanrednih lokalnih izbora odr`anih 25. aprila, vlast u Aran|elovcu formiraju partije koje su u koaliciji vladaju}oj na republi~kom nivou.

Portparol SPS-a \or|e Mili}evi} izjavio je na konferenciji za novinare da su u toj koaliciji ube|eni u to da }e dogovorom sa strate{kim partnerima, pre svih Demokratskom strankom, u Aran|elovcu biti napravqena odgovorna vlast koja }e raditi u interesu gra|ana. „Ako je LDP mogao podr`ati ovu koaliciju u Beogradu, za{to ne bi mogao podr`ati wen program i u Aran|elovcu?”, rekao je potpredsednik Jedinstvene Srbije Petar Petrovi}, odgovaraju}i na pitawe da li }e se saradwa eventualno ponuditi toj partiji. Petrovi} je dodao da pozivaju i sve druge stranke koje `ele da podr`e program proevropskih partija koje ~ini Vladu Srbije da im se pridru`e u Aran|elovcu. Podsetimo, najvi{e odborni~kih mandata je, po preliminarnim rezultatima Op{tinske izborne komisije, osvojio SNS – 13, drugo mesto je zauzeo DS s deset, sledi SPS–PUPS–JS sa sedam, po tri imaju G17 plus, NS i DSS, a LDP je osvojio dva mesta.

Nije bilo pretwi Poslanik Socijalisti~ika partija Srbije Mileti} Mihajlovi}, koji je na izborima za savete vla{ke nacionalne mawine i nosilac liste “Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe”, odbacio je ju~e optu`be da SPS uz pomo} policije zastra{uje Vlahe. Mihajlovi} je ustvrdio da socijalisti ne u~estvuju na tim izborima, ve} u~estvuje on, “kao slobodan gra|anin”. „Zna~i, ako sam se izjasnio kao Vlah, imam to pravo i to pravo sam iskoristio. S mojim prijateqima. sam napravio listu ”, kazao je Mihajlovi}. Podsetimo, predstavnici Nacionalnog saveta vla{ke nacionalne mawine optu`ili su prekju~e ~lanove SPS-a u isto~noj Srbiji da preko MUP-a zastra{uje gra|ane tako {to ih policija poziva na informativne razgovore i ispituje da li su se zaista upisali u bira~ki spisak vla{ke nacionalne mawine.

4

EKONOMIJA

~etvrtak29.april2010.

Od dijaspore stiglo 5,5 milijardi Srpska dijaspora poslala je 5,5 milijardi dolara 2009, ali taj novac treba da ide u investicije umesto u potro{wu, ka`e ministar dijaspore Sr|an Sre}kovi}. Ministar je rekao da je svaki gra|anin pro{le godine dobio u proseku 700 dolara, ali da je taj novac oti{ao u potro{wu umesto u investicije. Sre}kovi} je najavio da }e u narednih mesec dana predstaviti 150 projekata za privredne investicije i ponuditi ih investitorima iz dijaspore. „Iako doznake koje dijaspora {aqe ro|acima u Srbiji zna~i mnogo za `ivotni standard gra|ana, na{a ideja je da ih podstaknemo da novac ne ulazi u finalnu potro{wu nego u biznis i proizvodwu. Na taj na~in novac }e se oploditi i vi{e }e zna~iti neko svaka pojedna~na doznaka gra|anima.

Upravo zbog toga }emo za mesec dana iza}i sa 150 konkretnih projekata koje smo uradili zajedno sa 80 op{tina {irom Srbije, Svetskom bankom i Privrednom komorom Srbije. Ja se nadam da }e dijaspora na}i interes da te projekte i ostvarimo“, ka`e ministar Sre}kovi}.

On napomiwe da su samo u pro{loj godini doznake dijaspore dostigle 15 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, {to nam je u velikoj meri pomoglo da odr`imo ekonomsku stabilnost u doba krize. Doznake su pove}ane za deset odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Od 2000. godine kada je po~ela da vra}a poverewe u doma}e institucije do sada dijaspora investirala 550 miliona dolara u privredu Srbije i osnivawem malih i sredwih preduze}a zaposlila 22 hiqade qudi“, rekao je Sre}kovi}.

OP[TINA VRBAS POSTIGLA DOGOVOR S KOMUNALCIMA

„Standard” se deli na vi{e preduze}a Upravni odbor i rukovodstvo JKP “Standard“, zajedno s rukovodstvom op{tine Vrbas, dogovorili su se na vanrednom sastanku povodom {trajka u ovom preduze}u da se u najkra}em roku uvedu mere {tedwe i racionalizacije, da bi se u naredna dva meseca „Standard“ doveo do rentabilnog poslovawa.

– Na vanrednom sastanku smo se dogovorili da se radnicima do jula moraju isplatiti sva zaostala dugovawa i da se mora poraditi na smawewu tro{kova i pove}awu naplate, da bi „Standard“ bio doveden do rentabilnijeg poslovawa – rekao je nakon dvo~asovnog sastanka predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi}. – Preduze}e se mora pripremiti za podelu na celine koje }e se zasebno baviti grejawem, vodovodom i kanalizacijom, ~isto}om i komunalnim delatnostima. Prve mere racionalizacije treba da budu donete ve} na narednoj sednici Upravnog odbora, a ukoliko se ovi dogovori ne sprovedu u de-

lo, rukovodstvo se mo`e promeniti.

Predsedenik [trajka~kog odbora Milovan Selak kazao je da }e u sredu s rezultatima sastanka upoznati sve ~lanove sindikata, a na ovoj organizaciji je da odlu~i {ta daqe.

– Izgleda da ne}emo dobiti sve {to smo tra`ili. Nezadovoqni smo {to i daqe nema konkretnog datuma kada }e biti re{eni na{i zahtevi i kada }e biti realizovan kredit o kojem se toliko govori. O svemu }emo razgovarati na na{em sastanku i doneti odluku {ta daqe – rekao je Selak.

–Poku{a}emo da do jula stabilizujemo preduze}e i isplatimo sve li~ne dohotke.

Razgovarali smo i o ideji da se „Standard“ podeli u posebne organizacione celine, da bi se jo{ boqe radilo i boqe vodila briga o tro{kovima.

Takav potez bi nam doneo racionalizaciju i boqi pristup re{avawu problema – rekao je nakon sastanka direktor JKP „Standard“ Dragan Toma{evi}.

N. Perkovi}

OP[TINA TEMERIN U[LA U PROJEKAT EU

Put evropskog razvoja – Op{tina Temerin u~esnik je projekta SEPA – odr`ive i opremqene proizvodne zone, koji finansira Evropska unija, a to je pravi primer kako bi lokalne samouprave i agencije za razvoj op{tina trebalo da rade – rekao je zamenik pokrajinskog sekretara za me|uregionalnu saradwu Vladimir Pandurov prilikom ju~era{we prezentacije ovog programa. – U~e{}e u ovakvim kompleksnim programima, uz ve}i broj partnera, obezbe|uje Srbiji dobre reference za period koji je pred nama, kada budemo kandidat za ~lanstvo u EU. To, istovremeno, potvr|uje da se lokalne sredine pripremaju za ono {to sledi – pristup i zna~ajnijim fondovima EU. Po re~ima pokrajinske sektretarke za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jadranke Beqan-Balaban, ovaj sekretarijat pru`a podr{ku lokalnim samoupravama u Vojvodini u izradi strate{kih planova razvoja, {to je op{tina Temerin na pravi na~in iskoristila. Po wenim re~ima, od 43 vojvo|anske op{tine koje su uradile strate-

27. 4. 2010.

1.204,91998

giju razvoja, gotovo polovini je najva`nije investirawe u industrijske parkove.

U ovom projektu, osim Temerina, u~estvuju i partneri iz gradova u Rumuniji, Italiji, Ma|arskoj, Sloveniji, Bugarskoj i Gr~koj, a wegova ukupna vrednost je dva milona evra.

Temerin je korisnik oko 100.000 evra koji su nameweni za izradu potrebnih dokumenata. Kako je rekao direktor Agencije za razvoj op{tine Temerin Deme Sabol~, u~e{}em u ovom programu Temerin ostvaruje niz pogodnosti – izrada neophodne dokumentacije, standardizacija SEPA metodologije da bi investitori u svim gradovimapartnerima imali jednake mogu}nosti, nova radna mesta...

Sve to, ukazao je Sabol~, otvori}e put da se kasnije konkuri{e za novac iz strukturalnih i kohezionih fondova, {to bi zapravo zna~ilo i investiciju u izgradwu.

Konsultant za programe EU italijanske Agencije za razvoj i me|unarodnu ekonomsku saradwu „Informest“ Marko Marinuci ukazao je na to da }e u Temerinu biti primeweno iskustvo iz Italije, uz primenu tri najzna~ajnija principa bitna za uspe{an rad industrijskih parkova – ekonomskog, ekolo{kog i socijalnog. On je rekao i da je potrebno i usagla{avawe doma}e zakonske regulative o izradwi industrijskih zona s onima koje va`e u Evropi.

D. Mla|enovi}

DNEVNIK

Jo{ jedan 1. maj radni~ke tuge Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ka`e da se predstoje}i Me|unarodni praznik rada - 1. maj u Srbiji do~ekuje u uslovima te{ke ekonomske krize. Ciq Vlade Srbije u ovoj godini, u uslovima te{ke ekonomske krize, je da o~uva postoje}u zaposlenost, ka`e Qaji} i dodaje da je srpska ekonomija optere}ena visokom nelikvidno{}u i visokom stopom nezaposlenosti, ali da }e vlada nastojati da stvori uslove da se u narednoj godini otvaraju nova radna mesta. „O~uvawe zaposlenosti u ovoj i pove}awe broja zaposlenih u narednoj godini realisti~an je pristup vlade“, istakao je Qaji}

i dodao da „treba da u~inimo sve kako bi se spre~ilo daqe otpu{tawe radnika, o~uvali postoje}i potencijali dru{tva, onda se u narednoj godini mo`e govoriti o uslovima za otvarawe novih radnih mesta“.

Savez samostalnih sindikata Srbije navodi da gra|ani jo{ jedan 1. maj do~ekuju nezadovoqni, siroma{ni i u svakodnevnom strahu od gubitka posla. Sindikat upozorava da se lo{a privatizacija, pad proizvodwe, gubitak radnih mesta, velika stopa nezaposlenosti i nizak `ivotni standard koji su doveli do masovnih protesta i brojnih {trajkova pro{le godine, nastavqaju i u ovoj godini.

Rasim Qaji}

„Radnici i gra|ani Srbije i daqe se bore za pre`ivqavawe,

umesto da taj praznik - simbol borbe radnih qudi za radni~ka prava, za slobodu i mir, za rad i `ivot dostojan ~oveka proslave zala`u}i se za vi{i standard i blagostawe“, navodi se u saop{tewu sindikata.

SSSS navodi i da nije obeshrabren i da sa optimizmom nastavqa borbu za boqu budu}nost i vi{i `ivotni standard svog ~lanstva i svih zaposlenih. „Pokazali smo spremnost da sa socijalnim partnerima u konstruktivnom i ravnopravnom dijalogu gradimo odnose me|usobnog poverewa i preduzimamo aktivnosti koje doprinose prevazila`ewu krize i br`em oporavku srpske privrede“, ka`e se u proglasu.

ZA[TO RADNICI „ZASTAVE” PRETE BUNOM

Milo im da ne rade za platu Radnici kragujeva~ke „Zastave“, wih 400 od ukupno 700, koji nisu pre{li u kompaniju „Fijat“, protestovali su ju~e pred ulazom u fabri~ki krug „Fijata“ tra`e}i najmawe 80 odsto plate za one koji ne rade. Razlog protesta je odluka Ministarstva ekonomije da im od aprila ispla}uje umawene zarade, i to dok im se ne prona|e posao u nekoj od fabrika koje proizvode za „Fijat“.

Radnici su ju~e izrazili nezadovoqstvo odlukom o umawewu zarada u mesecima kada ni{ta ne rade, a predstavnici sindikata pozvali su Ministarstvo ekonomije na pregovore o visini zarada za radnike, ali i podsetili na {ta se obavezalo 2008. godine, isti~u}i usput da im je obe}ano da }e dobijati punu platu kao kada su radili.

Oni su poru~ili da ne}e prihvatiti zaradu ispod 80 odsto pune plate i dali rok za odgovor do 5. maja, za kada su zakazali novi protest.

Ministarstvo ekonomije saop{tilo je dan ranije da ne}e dopustiti da radnici blokiraju fabriku i onemogu}e rad ostalima te da }e preduzeti sve zakonom dozvoqene mere, ukqu~uju}i i podno{ewe krivi~nih prijava ukolio do|e do blokade „Fijat automobila Srbija“. Oni su ponovili da novi re`im isplata u „Zastava automobilima“, koji je stupio na snagu od aprila, predvi|a da radnici koji ne rade i ne dolaze na posao dobijaju mese~no 60 odsto zarade zajedno s upla}enim doprinosima za penziono i zdravstveno osigurawe, a oni koji su povremeno radno anga`ovani na odre|enim poslovima, dobija}e 70 odsto mese~ne zarade zajedno s doprinosima. Ministarstvo se sad setilo da, kako isti~u, rad treba odvojiti od nerada, priznaju}i time da su sve do sada bili spremni na to da plate one koji sede kod ku}e samo zarad mira u ku}i.

S ju~era{weg protesta u Kragujevcu

Kada se ovako procentualno iskazuje {ta je ovim radnicima obe}ano a {ta bi ubudu}e trebalo da dobijaju, to zaista deluje stra{no i tra`i od svih da stanu na wihovu stranu jer, kada se nekom plata prepolovqava, to nije {ala i zaslu`uje osudu. Me|utim, kada se to prevede u novac, jasno se vidi koliko je dr`ava Srbija ve} godinama {irokogruda prema radnicima „Zastave“ i da oni koji ve} nekoliko godina ni{ta ne rade – primaju plate vi{e nego pristojne za Srbiju, tolike da o wima mogu da sawaju

rad! Oni tra`e, i zbog toga prete novim protestima, da primaju 19.000 dinara. I jedna i druga suma, ona koju im nudi Ministarstvo i ona koju sami tra`e, nije dovoqna za `ivot, ali je bez sumwe mnogo ve}a nego {to je mnogi u Srbiji imaju. Naime, nekoliko stotina hiqada radnika Srbije trenutno za puno radno vreme od gazde dobije 15.660 dinara, koliko iznosi minimalna zarada. ^ak 138.000 za isti rad primi mawe od toga, a neki u xep stave samo polovinu minimalca. Osim toga, 135.000 radnika radi ceo mesec a

Dr`avni mezimci mogu, pokazali su to i ju~e, podviknuti i kada im se ne{to malo zakine, dok svi ostali moraju da }ute i oni koji svakodnevno rade. Naime, po dogovoru s radnicima „Zastave“, wima se svakog meseca za to {to ne rade ispla}uje 24.000 dinara. Sada kada to treba da se umawi, zna~ilo bi da oni od ovog meseca za svoj nerad treba da dobiju 14.400 dinara, {to je samo 1.200 dinara mawe od minimalca koji prima oko pola miliona zaposlenih za celomese~ni

da na kraju ne dobije ni dinara, a dr`ava prstom ne mrda.

Tek kada se izlo`e ovi podaci, jasno je koliko je dr`ava prema nekima majka a prema drugima ma}eha i koliko razlike pravi me|u radnicima. Treba li ista}i i da ima mno{tvo dr`avnih i dru{tvenih preduze}a u kojima radnici mesecima ne primaju ni dinara plate iako rade i redovno dola-

ze do posla? Da je wima Ministarstvo ekonomije ponudilo i tih 50 odsto koje daje kragujeva~kim radnicima, a zbog ~ega oni protestuju i najavquju bunu – oni bi pevali od sre}e. Ovako, danima tumaraju ulicama, protestuju na sav glas, a niko od nadle`nih ~ak ne smatra ni da treba da ih umiri, a kamoli da odre{i kesu zvanu buxet i da koji dinar na ime plate.

Koliko su se kragujeva~ki radnici uquqkali u sigurno dr`avno naru~je pokazuju izjave pojedinaca koji se pitaju kako }e pre`iveti sa 14.000 dinara mese~no, zaboravqaju}i da mnoge wihove „kolege“ ve} godinama `ivi i od mawih iznosa ~ak i kada rade.

Do{lo je vreme da radnik zavidi radniku jer te{ko je onima koji primaju malo ili nimalo zarade objasniti da dr`ava svakog meseca, i to redovno, daje mese~nu porciju – ne samo platu ve} i doprinose – onima koji sede kod ku}e i ni{ta ne rade i koji idu ~ak dotle da su spremni da sada protestuju zato {to }e ubudu}e dobijati mawe nego {to su pre toga ni~im zaslu`eno bili ~a{}eni. Mo`da je upravo u tome {to nekim radnicima dr`ava daje kapom i {akom a nekima ne da ni hleba da jedu, razlog {to je nestalo radni~ke solidarnosti i {to onaj koji danas radi – a vidi se ima i onih koji kod ku}e sede – i prima platu nije spreman da podr`i onoga koji to nema. Jer, kako }e oni koji su svikli da im dr`ava svakog meseca redovno upla}uje novac za nerad razumeti muku onoga koji „vija“ gazdu da mu da platu za ono {to je ceo mesec radio? Dr`avni „mezimci“ mogu, pokazali su to i ju~e, podviknuti i kada im se ne{to malo zakine, dok svi ostali moraju }utati i ~ekati boqa vremena koja bi za wih zna~ila ni{ta drugo do da dobijaju redovno platu i da od svog rada mogu da `ive.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Koca Kola HBC-Srbija, Beograd

Promena %

Cena

20,00

4.200

714.000

Ratko Mitrovi}, Beograd

7,69

700

140.000

Bambi Banat, Beograd

4,79

10.440

Rudnik, Rudnik

2,22 1,77 Promena %

Jugorendgen, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Topiko, Ba~ka Topola Putevi, U`ice Ravnica, Bajmok Albus, Novi Sad PZP Beograd, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Kin|a Agrar, Kikinda Topola, Ba~ka Topola Neobus, Novi Sad Topiko, Ba~ka Topola

-12,00 -12,00 -11,89 -11,86 -9,01 Promena % -1,11 0,00 0,00

BELEX 15 (745,69 -1,04)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,12

3.394

16.401.163

62.637

Komercijalna banka, Beograd

-1,54

32.000

1.952.000

2.300

11.500

Energoprojekt holding, Beograd

-1,05

940

1.685.153

115 Cena

244.030 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,73

9.706

87.354

Univerzal banka, Beograd

0,00

7.099

0,00

30.666

Soja protein, Be~ej

-1,11

983

536.625

19.800

Imlek, Beograd

-4,37

1.400

639.800

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.392

0,00

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.350

0,00

10.222 1.320 326 513 1.000 Cena 983 275 32.950

3.260 513 179.000 Promet 536.625 367.950

Privredna banka, Beograd

0,00

710

353.730

Meser Tehnogas, Beograd

-2,90

6.700

481.000

Tigar, Pirot

-1,52

778

155.504

Alfa plam, Vrawe

1,04

9.700

542.600

Telefonija, Beograd

0,00

1.717

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

710

0,00

131.800

0,00

400

110.400

-12,00

10.222

30.666

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

Niko ne investira

~etvrtak29.april2010.

IZ NARODNE BANKE PORU^UJU

Po~etkom 2010. godine nastavqeni su stabilizacija privrednih aktivnosti i porast odobrewa investicionih kredita, ali u bankarskom sektoru prime}uju da za kredite nema dovoqno zainteresovanih klijenata, oceweno je danas na na sednici Odbora za bankarstvo i osigurawe Privredne komore Srbije. Kako je oceweno, nije realno o~ekivati da }e u ovoj godini do}i do zna~ajnijeg sni`avawa kamatnih stopa banaka na kredite pre svega sa valutnom klauzulom. O~ekuje se odre|eni rast Euroribora, zbog jewavawa krize, {to }e se negativno odraziti na nivo kamatnih stopa u Srbiji, budu}i da su ugovorene promenqive kamate uglavnom vezane za Euroribor.

Dinar se primirio Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi} ka`e da centralna banka ima dovoqno deviznih rezervi da spre~i preterane dnevne oscilacije kursa dinara. On isti~e da }e se nivo kursa uvek formirati na osnovu ponude i tra`we na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu.

Markovi} je kazao da je, posle sezonskih pritisaka na slabqewe dinara prema evru po~etkom godine, kurs od marta stabilizovan i da trenutno

KAKO JE POTONULA IMPERIJA BRA]E \OR\EVI]

Neznawe tajkuna ili ve{tina me{etara?

Pare zbog Vlade Iako je jo{ 2007. Narodna banka Srbije iz opticaja povukla i posledwi apoen mawi od jednog dinara i daqe se svakodnevno vide cene sa decimalnim iznosima. Mada je potpuno jasno da nije mogu}e ni platiti ra~un ni vratiti kusur za proizvod koji ko{ta recimo dinar i 99 para, cene sa decimalnim iznosima postoje na rafovima prodavnica i na ra~unima za komunalne usluge, poput onih za elektri~nu energiju ili Infostan u Beogradu. NBS je sa svoje strane jo{ pre tri godine donela odluku kojom je nalo`eno da se kona~ni obra~un u gotovinskom prometu uvek zaokrugquje, ali cene i daqe opstaju sa decimalama, zato {to Vlada Srbije nije donela istu takvu odluku za bezgotovinsko pla}awe, prenosi beogradski "Danas".

Kroz Beograd za par minuta Obnova petog i {estog koloseka na beogradskoj `elezni~koj stanici Prokop bi}e zavr{ena do kraja juna, ka`e sekretar za saobra}aj Beograda Dragoqub \akonovi}. \akonovi} je kazao }e u obnovu dva koloska, na osnovu ugovora @eleznice Srbije i Energoprojekta, biti ulo`eno 335 miliona dinara, i dodao da se poboq{ani re`im rada gradske `eleznice Beovoz mo`e o~ekivati do kraja ove godine. "O~ekujemo da remont devet elektromotornih vozova bude zavr{en tokom leta i da najkasnije do kraja godine za`ivi prva faza modernizacije Beovoza, kada }e vozovi od Zemuna do Pan~eva saobra}ati u intervalu od 15 minuta", istakao je on. \akonovi} je naveo da }e se, nakon modernizacije, na primer, od stanice Novi Beograd do stanice Kara|or|ev park stizati za {est minuta, {to }e u vreme obnove mosta Gazela biti odli~na alternativa za prelazak iz jednog u drugi deo grada.

postoje blagi pritisci na ja~awe doma}e valute.

On je podsetio da posao centralne banke nije da uti~e na smer kursa, ve} da spre~i preterane dnevne oscilacije bez obzira da li one idu u pravcu slabqewa ili ja~awa dinara prema evru. Markovi} je istakao da kurs reflektuje stawe u srpskoj ekonomiji i da }e, "{to su strukturne reforme boqe i uspe{nije, to biti mawe potrebe za prilago|avawem putem kursa".

Moglo bi se re}i da je sumrak poslovne imperije bra}e \or|evi} tipi~no srpska pri~a. Tranzicija je svuda ostavqala o`iqke, svuda je bilo lo{ih zavr{etaka, na prvi pogled, dobrih poslovnih pri~a, ali je samo kod nas sumrak novog biznisa bio tako ~est i o~igledan. Kad bi pravio presek de{avawa na srpskoj poslovnoj sceni onda bi se moglo uo~iti da nijedna od velikih kompanija novijeg datuma ne puca od zdravqa i da su na samom vrhu, u punoj vitalnosti, one firme koje vuku kontinuitet dobrog jo{ iz 80-tih godina pro{log veka.

Ostatak poslovnog vrha ove zemqe je {to u otvorenim, {to u prikrivenim problemima.

Srbija se uvek divila qudima koji su uspevali brzo i zagonetno da stvore ime i imetak.

Nije re~ samo o Jezdi i Dafini, po~etak tranzicije iznedrio je bezbroj zanimqivih likova koji su, na sre}u ili na`alost, igrali samo jedno leto.

Bez obzira na wihovu sudbinu, opsednutost brzim uspehom ostala je deo na{e podsvesti i sa strahopo{tovawem smo i daqe prihvatali svako novo ime.

Suboti~ki poslovni tandem @ivojin i Vojin \or|evi} su, bez ozbira na vreme kad su se pojavili na velikoj sceni, ipak dugo bili deo netipi~ne pri~e. Mnogi wihovi potezi, bar na po~etku karijere, bili su dobri i obe}avali su uzlaznu poslovnu liniju. Uspeli su da revitalizuju i dobro tr`i{no pozicioniraju pomalo zaboravqeni nema~ki brend "Sinalko", od vlastite marke vo}nih sokova "Nekst" napravili su najprodavaniji artikal te vrste, a kao, svojevrsna i neobi~na zanimqivost, u Subotici se dugo prepri~avala ~iwenica da su, prilikom preuzimawa "Suboti~anke", danima dr`ali otvoren {alter na kome

U visokom dru{tvu: Vojin \or|evi} s Vojislavom Ko{tunicom

su, i to u ke{u, ispla}ivali sve one koji su kod sebe imali bilo kakav poverila~ki papir.

Pojedina marketin{ka re{ewa, koja su primenili, mogla bi da u|u u red antologijskih. ^inilo se da ti qudi zna-

Londonu, navodno, nije promaklo da je jedna od prvih investicija, mo`da ~ak i prva, bila kupovina luksuznog automobila. Da li je to bio osnovni povod, ili je EBRD uo~ila prete}u nelikvidnost, uglavnom je u

Spotakli su se, izgleda, na onoj stepenici na kojoj se naj~e{}e i isku{avaju preduzetnici: na ta~ki kad malo i sredwe preduze}e prerasta u veliko, odnosno kad se talentovani preduzetnik mora dokazati kao industrijalac ju {ta rade i da se od wih mogu o~ekivati jo{ upe~atqiviji rezultati. Spotakli su se, izgleda, na onoj stepenici na kojoj se naj~e{}e i isku{avaju preduzetnici. To je ona ta~ka kad malo i sredwe preduze}e prerasta u veliko, odnosno kad se talentovani preduzetnik mora dokazati kao industrijalac. Nezvani~no se mo`e ~uti da je stariji @ivojin, kome je EBRD odobrila, za tada{we uslove, neverovatan kredit od 10 miliona evra, samo deo tog novca utro{io za tehnolo{ko unapre|ewe proizvodwe vo}nih sokova. [efovima banke u

tada{wi "Nekst&Ko" uvedena klauzula duplog potpisa, {to je zna~ilo da \or|evi} ne mo`e samostalno da vodi firmu.

Sli~no je pro{ao i mla|i Vojin, koji je plenio sponzorskim manirima i marketin{kim izletima. Koliko je sve to bilo opravdano i koliko je novaca nerezonski oticalo tim kanalima ostaje nepoznanica. Uglavnom, \or|evi} je te`i{te svog posla prebacio u Bawu Vrujci na fla{irawe "voda vode". Tu se sapleo u partnerstvu s Vladom Divcem, ~ije je novce, izgleda, koristio. Dok je \or|evi} te pare

do`ivqavao kao beskamatnu pozajmicu, Divac je tra`io partnerstvo i u~e{}e u vlasni{tvu.

Sada je Trgovinski sud u Subotici doneo odluku da se pokrene ste~aj u osam preduze}a, ~iji su vlasnici bra}a \or|evi}, nagovestiv{i da bi, zbog blokade ra~una i nemogu}nosti pla}awa, sli~nu sudbinu mogle da do`ive jo{ ~etiri wihove firme. Ukupan dug procewen je na ne{to vi{e od 10 miliona evra. Da bi zlo bilo jo{ ve}e, veruje se da su ukupne utaje preduze}a koja su ~inile imperiju \or|evi} dostigle 30 miliona evra.

Da li je sumrak ovog poslovnog sistema posledica nedoraslosti izazovu, preteranih apetita i lo{eg investirawa ili se u svemu ovome mo`e nazreti i dobra doza me{etarske ve{tine. Problem pred kojim se nalaze poverioci, najve}i je izgleda dr`ava, predstavqa, navodna, procena da na ra~unima problemati~nih firmi nema ni novaca, a ni utr`ive imovine. Mnogi smatraju da su vlasnici primenili ve} oproban recept fiktivnog zadu`ivawa. Ukupna pla}awa, izdavawe menica i virmana, najpre bi i{la preko jednog vezanog preduze}a. Kad wegov ra~un postane problemati~an, onda bi se sve prebacilo na drugo pa na tre}e, ~etvrto ili peto preduze}e... Dok bi se dugovi gomilali, efektiva bi se polako izvla~ila i selila na neko drugo mesto. Ako je ta~no da je za{ti}ena receptura i fla{irawe "pelinkovca" ve} izme{teno u Sloveniju, a svojevremeno se pri~alo da se sli~na varijanta priprema i za "voda vodu", onda bi se moglo zakqu~iti da \or|evi}i iz ovog sunovrata, ipak, ne odlaze praznih xepova i da bi u celoj pri~i neko drugi mogao ispasti naivan.

Vladimir Harak

5

Dug pod kontrolu Ministarka finanasija Diana Dragutinovi} najavila je reforme poreskog sistema, {to }e biti jedna od kqu~nih tema narednih pregovora sa MMF-om. Do 2015. godine Srbija bi trebalo da ima uravnote`en buxet, najavila je Dragutinovi}eva. To }e se posti}i kroz smawewe u~e{}a javnih rashoda u bruto doma}em proizvodu u narednih pet godina. "U kom smeru i kako }emo koncipirati ceo poreski sistem, me|utim ono {to }e za wih biti najva`nije to je poreska reforma. Oko toga mora da se postigne saglasnost. O~igledno je da sve zemqe sada idu u tom pravcu penzione reforme, dugoro~nog smawewa izdataka za penzije u dru{tvenom proizvodu", ka`e Dragutinovi}eva. Prva verzija Zakona o fiskalnoj odgovornosti ve} je poslata Me|unarodnom monetarnom fondu na eskpertizu. Nacrt Zakona defini{e dozvoqeni limit javnog duga i koliko dr`ava godi{we sme da se zadu`i.

[ta sa platama i penzijama Potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} rekao da je neophodno napraviti plan kako Srbija na odgovaraju}i na~ina da iza|e iz perioda zamrzavawa plata i penzija.

Ne mo`emo da najavqujemo istovremeno veliko smawewe poreza, a sa druge strane pove}awe plata i penzije, naveo \eli}. "Moramo da se dogovorimo oko na~ina na koji }emo iza}i iz perioda zamrzavawa plata i penzija. Ali je va`no da se to na odgovaraju}i na~in uradi. Ne mo`emo da najavqujemo istovremeno veliko smawewe poreza, a sa druge strane pove}awe plata i penzije", naveo je \eli}.

Podr{ka za jug Vicepremijer Mla|an Dinki} izjavio je u Novom Pazaru da }e oni koji budu ulagali u to podru~je imati dvostruko ve}e podsticaje iz buxeta za svakog novog zaposlenog radnika. "Vlada je odlu~ila da posebno stimuli{e sve koji budu `eleli da u Novom Pazaru ula`u u nove pogone, pro{ire kapacitete ili rekonstrui{u pogone", rekao je Dinki}. On je dodao da je jedan od razloga za ve}e stimulacije investitorima ~iwenica da je stopa nezaposlenosti u Novom Pazaru vi{a od 50 odsto.

Prema wegovim re~ima, u Novom Pazaru }e biti otvorena i filijala Fonda za razvoj koji odobrava kredite za radnointezivne grane u mawe razvijenim podru~jima pod povoqnijim uslovima. Za te kredite potrebna je hipoteka od 50 odsto vrednosti kredita, a otpla}uju se pet godina, sa fiksnom kamatnom stopom od 2,5 odsto.

NA JU^ERA[WOJ SKUP[TINI AKCIONARA

Metals postala Razvojna banka KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3106

99,2965

101,58

97,0127

Australija

dolar

1

67,8737

69,2589

70,8519

67,6659

Kanada

dolar

1

72,6199

74,1019

75,8062

72,3976

Danska

kruna

1

13,0754

13,3422

13,6491

13,0353

Norve{ka

kruna

1

12,4019

12,655

12,9461

12,3639

[vedska

kruna

1

10,1209

10,3275

10,565

10,09

[vajcarska

franak

1

67,8832

69,2686

70,8618

67,6754

V. Britanija

funta

1

112,55

114,847

117,488

112,205

SAD

dolar

1

73,6978

75,2018

76,9314

73,4722

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 4. 2010. godine

Pokrajina uskoro i zvani~no dobija Razvojnu banku Vojvodine. Na ju~era{woj sednici Skup{tina akcionara prihvatila je da Metals banka oficijelno promeni ime. Za novi naziv, vojvo|anska razvojna, ve} je dobila i saglasnost Narodne banke Srbije, tako da ostaje da se podnese zahtev i dobije saglasnost jo{ od Agencije za privredne registre Srbije pa }e se onda i kod NBS-a i drugih tela pojaviti novo ime. – O~ekujem da }e novo ime biti zvani~no predstavqeno u drugoj polovini maja. Do tada }e se zavr{iti sve formalnosti, a predstavi}emo i novi logo. Sve }e to biti ura|eno u skladu sa zahtevima modernog marektinga i prezentacije – ka`e predsednik Izvr{nog odbora banke Sr|an Petrovi}.

Do tada }e sti}i i zahtevi i sva potrebna re{ewe od Agencije za privredne registre.

[ta }e se daqe izmeniti u poslovawu banke? Pokrajinska razvojna mora poslovati u skla-

du s va`e}im Zakonom o bankama.

Po wemu, svaka finansijska ku}a koja radi na na{em tr`i{tu je komericijalna banka, tako da deo poslovawe koji su imali s privredom i stanovni{tvom ostaje i nastavi}e da se radi kao i u svim drugim finansijskim ku}ama. Novina su projekti koji }e biti vezani za razvoj APV. Jedan od takvih programa ve} je u toku. Polovinom marta Metalas banka je potpisala ugovor o strate{kom partnerstvu s Fondom za razvoj APV. Tada je i krenula prva kreditna linija te{ka tri milijarde dinara. Od ove sume ve} je odobreno sto miliona dinara kredita za likvidnost, a u toku je postupak odobrewa za istu sumu. Kamata je vezana za referentnu stopu i pada, a trenutno se kre}e na nivou od desetak posto.

D. Vujo{evi}

6

NOV^ANIK

~etvrtak29.april2010.

PO POTRO[WI NAMIRNICA DALEKO ZAOSTAJEMO ZA EVROPOM

Jedemo mr{avo, a pla}amo ba{ debelo Na{e su trpeze kudikamo skromnije od evropskih, a za gra|anima EU dobrano kaskamo i po potro{wi gotovo svih najva`nijih namirnica. Jedemo mawe mesa, vo}a i povr}a, {e}era, mleka, sira... ali smo zato {ampioni u potro{wi hleba i peciva. Za ono {to za mesec dana pojedemo i popijemo damo bezmalo polovinu ukupnih primawa, dok Evropqani izdvajaju tek 16 odsto.

– Posmatrano po stanovniku, u Srbiji se godi{we potro{i 59,3 kilograma mesa i prera|evina. Na trpezama za godinu dana imamo 43,3 kilograma mesa, i to june}eg i gove|eg ~etiri, sviwskog 16, jagwe}eg 1,3 a `ivinskog 17,4 kilograma. To je skromno u pore|ewu s pojedinim zemqama u Evropi.

Godi{wa potro{wa mesa po stanovniku u EU iznosi 75,2 kilograma – ka`e za na{ list istra`iva~ i stru~ni saradnik Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}, navode}i da Nemci godi{we pojedu 90 kilograma mesa, Francuzi 102, Italijani 91, Grci 83 kilograma...

Potro{wa kravqeg konzumnog mleka od 56,5 litara po stanovniku je tako|e mawa u odnosu na prose~nu potro{wu u EU, gde je prosek 85,7 litara. Nemaci, recimo, popiju 62,8 litra, Francuzi 66,2, Grci 60,1 litara...

Na{ sagovornik dodaje da od Evropqana tro{imo i znatno mawe {e}era. Potro{wa ove namirnice u Srbiji je 13,7 kilograma po stanovniku, a prosek u EU je 34,8 kilograma. Recimo,

Koliko Francuz pojede vo}a Prose~na godi{wa potro{wa sira u EU je 16,5 kilograma, a kod nas 9,9. Za godinu dana sebi mo`emo da priu{timo tek 0,1 kilogram maslaca, a Evropqani tro{e 4,2 kilograma ove namirnice. Italijani, recimo, za godinu dana pojedu 12,4 kilograma kru{aka, a mi deset puta mawe. Dok Francuzi jedu 122,7 kilograma pomoranxi, mi sebi mo`emo priu{titi svega 3,8 kilograma ovog vo}a. ma|arske trpeze su tri puta sla|e – ovi susedi potro{e 42,9 kilograma. Uqa, na primer, tro{imo ~etiri puta mawe od Grka.

Na na{im je trpezama 11,3 litara uqa od suncokreta godi{we, u EU se prose~no potro{i je 17,5 litara, a u Gr~koj 48,6. I vo}a i povr}a se odri~emo i jedemo ga dva-tri puta mawe nego Evropqani, navodi Stankovi}.

Vo}a godi{we potro{imo 62,1 kilograma, a povr}a 136,1, i to najvi{e krompira.

„Pej pel” sti`e, problem carina ostaje Najpoznatiji svetski sistem za pla}awe putem Interneta, „pej pel“, ove godine bi napokon mogao biti pristupa~an i za gra|ane Srbije. Ministarstvo telekomunikacija zavr{ilo je

pregovore s kompanijom „Ibej“ (eBay), vlasnikom „pej pela“, koja je zainteresovana da ukqu~i Srbiju u svoj sistem elektronskog pla}awa.

Na crnoj listi U~estale Internet-kra|e, kojima se iz Srbije upravqalo tokom devedesetih i prvih godina 21. veka, dovele su do toga da na{a zemqa bude na crnoj listi pojedinih servisa. Zbog toga Srbije nema na listi zemaqa iz kojih korisnici mogu da se registruju. „Ibej“ je najve}a Internet aukcijska platforma, putem koje se mo`e kupiti sve, ponekad po veoma niskim cenama. Jedan od glavnih razloga za{to ne mo`emo da naru~ujemo putem „Ibeja“ je to {to Srbije nema me|u zemqama kojima je omogu}en „pej pel“ – Internet-servis nov~a-

nih transakcija. Me|utim, to bi se do kraja godine moglo promeniti.

– Ve} neko vreme smo u komunikaciji s wima. Imali su neku nedoumicu, ali smo mi to zajedno s NBS-om razjasnili i napisali dopis da oni u Srbiji mogu poslovati kao na svim drugim tr`i{tima. Sada se ~eka da oni aktiviraju svoje strate{ko opredeqewe da do|u na na{e tr`i{te, ali kada }e to biti, zavisi od wih – ka`e ministarka telekomunikacija Jasna Mati}.

Ipak, tu nije kraj problemima s kupovinom putem Interneta. Onaj ko ne{to naru~i putem Interneta suo~i}e se s carinskim stopama.

U Srbiji se ne pla}a carina za robu do 20 evra, ali na sve {to je skupqe od toga pla}aju se tro{kovi cariwewa i carinski ra~un, pa }e ne{to {to se plati 100 dolara na Internetu, kada do|e na ku}nu adresu, ko{tati jo{ najmawe toliko.

Problemati~no je pitawe carinske procedure koja mora da se sprovede u svakom slu~aju. ^ak i da se ne pla}a carina, postupak mora da se sprovede. Operateri mogu otvoriti carinsku ispostavu i neki su to ve}i uradili, tako da kupac ne mora da se bavi time, pa je taj iznos ne{to malo ve}i – ka`e Jasna Mati}.

Problemi s carinskim stopama trebalo je da nestanu primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu jer se vremenom ukidaju carinske stope na robu iz Evropske unije.

– Aktuelna potro{wa osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji je, prikazana po ~lanu doma}instva, u padu, i jo{ uvek zna~ajno zaostaje za potro{wom u razvijenim zemqama Evrope.

Doma}e tr`i{te je jo{ ograni~avaju}i faktor za racionalnije kori{}ewe zna~ajnih ekolo{kih, proizvodnih i qudskih resursa u poqoprivredi Srbije – ocewuje na{ sagovornik, uz napomenu da `ivotni standard, ostvarene nominalane i realne

zarade stanovni{tva posebno zna~ajno doprinose smawenom obimu prometa i potro{we poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Stankovi} navodi da su lane izdaci za li~nu potro{wu doma}instava u Srbiji iznosila 42.548 dinara mese~no.

Najve}a stavka bila je hrana – za namirnice nam je bilo potrebno 17.564 dinara, odnosno 41,2 odsto od ukupnih izdataka, a za alkoholna pi}a i duvan, 1.900 dinara, tj. 4,5 odsto.

Zapa`aju se, veli na{ sagovornik, pozitivna kretawa, koja se ogledaju u postepenom, relativnom, smawewu udela tro{kova hrane i stanovawa u ukupnim rashodima doma}instva, ali se ka tome ide sitnim koracima.

Pomenimo da u strukturi izdataka za li~nu potro{wu doma}instava u EU izdaci za hranu imaju u~e{}e od 11 odsto u Velikoj Britaniji i 12 odsto u Luksemburgu i Nema~koj, pa sve do 37 odsto u Rumuniji. Prose~ni izdaci za hranu u EU u li~noj potro{wi doma}instava su 16 odsto.

Stankovi} podse}a na to da su tro{kovi `ivota u Srbiji u 2009. godini pove}ani 8,6 posto u odnosu na prosek prethodne godine. U decembru 2009. godine prose~na neto zarada stanovni{tva mogla je u celosti pokriti prose~nu potro{a~ku korpu s 97 odsto, dok je za pokri}e minimalne potro{a~ke korpe bilo potrebno 61 odsto prose~ne neto zarade u Republici.

S. Glu{~evi}

DNEVNIK U JUNU PO^IWE IZGRADWA PRVOG AUTLET CENTRA U SRBIJI

Jeftiniji {oping ko{ta 30 miliona evra Izgradwa autlet {oping land“, „Tommy Hilfiger“, „Ecco centra (prodavnice s robom po Shoes“, „Extreme Intimo“, „Cesare fabri~kim cenama) u In|iji, Paciotti“, „Energie, Scotch & Soprvog u na{oj zemqi, po~iwe u da“, „Killah“, „Camper“, „Piquajunu. To je najavio investitor dro“...

Blackoak Developments, koji }e u Ina~e, re~ je o novom konovaj, ina~e jedan od najve}ih ceptu na na{em tr`i{tu, koji autlet centara u ovom delu omogu}uje znatno jeftiniji Evrope, ulo`iti vi{e od 30 {oping. Naime, budu}i zakupci miliona evra. }e ponuditi svoje proizvode iz In|ijski autlet }e obuhvaprethodnih kolekcija po cenatiti 125 lokala na 30.000 metama i 30 do 70 odsto ni`im nego ra kvadratnih, kafi}e i reu aktuelnoj prodaji. Prednost storane, de~je igrali{te i viovakvog centra je u raznovrsnoj {e od 2.000 parking mesta. Kaponudi mnogih svetskih proizko je najavio investitor, u vo|a~a. Oni }e prvi put u Srovom {oping biji punuditi centru posla }e robu koja se proIn|ijski autlet }e biti za vi{e od daje po sni`enim hiqadu qudi. obuhvatiti 125 lokala cenama u celoj Zahvaquju}i Evropi, a ne sana 30.000 metara odli~noj saradmo onu koja je ve} kvadratnih, kafi}e wi s lokalnom vi|ena na na{em i restorane, de~je samoupravom u tr`i{tu. igrali{te i vi{e od In|iji, i brzoj Po aktuelnim i efikasnoj adinformacijama, 2.000 parking mesta ministraciji u projekat }e biti ovoj op{tini deo mnogo ve}eg koja je omogu}ila pribavqakompleksa me{ovite namene s we svih dozvola u najkra}em planiranim „big boks“ objekroku, pripremni radovi na tima velikih svetskih trgoizgradwi centra su ve} po~evinskih lanaca robe {iroke li. Odli~ni uslovi i olakpotro{we, poslovnim cen{ice koje ova op{tina nudi trom, hotelom, zabavnim parinvestitorima, kao i dobra kom... lokacija, glavni su razlog Za izdavawe centra zadu`ezbog ~ega smo se odlu~ili da ni su „GVA Outlets“, vode}a prvi autlet centar u Srbiji evropska kompanija u oblasti napravimo upravo na teritoupravqawa outlet centrima, i riji In|ije – navodi se u sa„Colliers International Srbija“, voop{tewu Colliers Internationala, de}a konsultantska ku}a iz konsultantske ku}a koja }e se oblasti nekretnina. „GVA baviti izdavawem prostora u Outlets“ je ujedno zadu`en i za novom autlet centru. menaxment centra po najviPrvi predugovori o zakupu {im svetskim standardima, a lokala ve} su potpisani, te u osim ovog u In|iji, uspe{no In|iju sti`u svetski poznati vodi vi{e od 12 sli~nih u brendovi „Benetton“, „Replay“, Evropi. „Miss Sixty“, „Bata“, „TimberS. G.

GRA\ANI ]E USKORO DOBITI [ANSU DA SE VI[E ZADU@E, ALI OPREZ NIJE NA ODMET

Najve}i rizik kurs dinara i gubitak posla Do kraja ove sedmice Narodna banka Srbije treba do donese propise koji }e gra|anima Srbije omogu}iti da se vi{e i lak{e zadu`uju. Uprkos tome, oprez nije na odmet. Gra|ani Srbije i daqe su me|u mawe zadu`enima u regiji i me|u onima koje svoje obaveze izmiruju veoma a`urno. Du`e od 60 dana kreditne obaveze nije platilo tek tek 3,3 odsto du`nika. To je veoma malo, ali ta brojka stalno raste – pre godinu dana je bila ispod trojke. Portal „Kamatica“ nedavno se u svom istra`ivawu bavio razlozima docwe. To su promena kursa doma}e valute, neredovna primawa i smawewe zarade, gubitak posla i skok kamatne stope.

Gibawa na kursnoj listi bila su kod nas najizra`enija u posledwa tri meseca 2008, kada je dinar oslabio prema evru 25 odsto. Tada je oko 85 odsto du`nika umesto 30 odsto plate za kreditne obaveze moralo da izdvoji i vi{e od 40 odsto.

Kod stambenih kredita to je bilo i dve tre}ine plate umesto polovine. Klijenti su tada prvi put vi{e kasnili kod otplate, a sli~no se dogodilo i kada je dinar oslabio prema evru lane i ove godine. Na pitawe kako se za{tititi od kursnog rizika nije lako dati odgovor jer su kamate kod dinarskih kredita tre}inu vi{e nego kod indeksiranih. Stambenih zajmova u dinarima i nema u ponudi na tr`i{tu. Zato se klijentima jedino mo`e savetovati da uzmu ove subvencionisane dr`avne kredite, koji su na tr`i{tu bez premca. U slu~aju da se ipak odlu~e za indeksirane zajmove, najbo-

qe je da se zadu`e mawe od dozvoqenog maksimuma pa bio on 30 ili 60 odsto plate. Ta~nije, pravilo opreza nala`e da se ~ovek ne zadu`uje vi{e od 80 odsto od maksimalno dozvoqenog optere}ewa plate.

Kod nas se dosta pri~alo o podizawu kamata na kredite tokom wihove otplate. Kli-

previ{e, bilo da je to odluka banke ili se rate uskla|uju prema rastu euribora ili libora. Istina, klijent se mo`e za{tititi tako {to }e uzeti kredit uz fiksnu kamatu, ali ti krediti su skupqi. Zato se stalna stopa savetuje samo kod dugoro~nih zajmova koji se vra}aju du`e od pet godina.

Pravilo opreza nala`e da se ~ovek ne zadu`uje vi{e od 80 odsto od maksimalno dozvoqenog optere}ewa plate jentima koji dobiju pismo na tu temu nije prijatno, ali podaci govore da tek deset odsto kredita nepla}enih na vreme ima kao razlog rast kamate.

Suma koja se dobija pove}awem kamatne stope je prili~na na nivou celog zajma, ali mese~ne rate se ne pove}avaju

Mnogo ve}i problem za du`nike predstavqa smawewe zarada. Posledice su iste kao i kod rasta kursa jer se deo plate koji se mora rezervisati za ratu pove}ava. Na`alost, klijenti se sve vi{e susre}u s ovim problemom jer kompanije, zbog smawewa obi-

ma posla, lo{ijeg poslovawa i sezonskih promena, uskla|uju plate s poslovnim rezultatima.

Od po~etka svetske ekonomske krize sto hiqada qudi u Srbiji je ostalo bez posla.

Procewuje se da se od svih kredita u docwi kod pet odsto to dogodilo zbog toga. Kada nema plate, nema ni para za rate.

Za 20 odsto kredita u docwi razlozi su raznoliki: smrt, invalidnost, bolest, izmewene porodi~ne okolnosti, prezadu`enost. Neke od ovih te{ko}a banke re{avaju uz polisu osigurawa, zato nije lo{e ura~unati i taj tro{ak kada se uzima kredit jer mo`e biti od velike pomo}i. U slu~aju te{ko}a, osiguravaju}a ku}a preuzima na sebe teret otplate.

D. Vujo{evi}

AKCIJA GRADA I „GRADSKOG ZELENILA”

Izbor najlep{e ba{te i balkona Javno - komunalno preduze}e "Gradsko zelenilo" i Grad Novi Sad organizuju izbor najlep{e ba{te i balkona u okviru velikog prole}nog ~i{}ewa grada. Pravo da u~estvuju imaju ba{tovani - vlasnici ba{ti ili balkona sa teritorije Novog Sada. Prijavu sa napomenom – za izbor najlep{e ba{te i balkona treba slati na adresu: JKP “Gradsko ze-

lenilo”, Bulevar Mihajla Pupina 25/1 ili doneti u to preduze}e do 22. maja.

Komisija }e nakon tog roka obi}i prijavqene i 5. juna proglasiti pobednike. Uz prijavu je potrebno dostaviti do tri fotografije, ne starije od mesec dana, kontakt adresu i telefon vlasnika. Nagrade obezbe|uje "Gradsko zelenilo" iz svog rasadnika.

Z. Ml.

Dve ulice U delu grada opet pun mlaz bez vode ZAVR[ENA POPRAVKA CEVOVODA NA KEJU

Popravka dovodnika pitke vode na Beogradskom keju zavr{ena je dve nedeqe pre roka, a ju~e popodne vodosnabdevawe je trebalo da bude normalizovano u delovima Podbare, Salajke, Ka}a i Budisave, saop{teno je ju~e iz "Vodovoda i kanalizacije". Ovi delovi grada i prigradska naseqa su, dok su trajali radovi, imali povremene padove pritiska i te{ko}e sa vodosnabdevawem. U utorak i sredu ispitivani su uzorci vode iz novog cevovoda i oni su hamijski i mikrobiolo{ki ispravni. U toku radova, zameweno je 200 metara cevovoda od Dunavske ulice do varadinskog mosta.

S. K.

Novosadska ~etvrtak29.april2010.

STIGAO LEK ZA GU@VU U MATI^ARSKOM ZVAWU

Lep{e je u boji

mi nokat i meso, trice i ku~ine, ili dupli viwak i mala kisela. Grafiti su skaradnosti na{krabane po stani~nim toaletima, izlizane politi~ke parole i navija~ka dubokomislena so~inenija kojima se tra`i neka pravda ili se pak pristalicama rivalskog kluba..., recimo, pomiwe majka.

Me|utim, postoji “legitimno grafitirawe”, fenomen u kome crta~i koji imaju potrebu da ne{to poru~e i umeju to da urade, to ~ine na povr{i-

nama gde to ne samo da nikome ne}e smetati, ve} }e doprineti oplemewivawu urbanog prostora. Grupa momaka i devojaka iz udru`ewa NPC (New Point of Culture) namerava da uz dozvolu gradskih otaca muralima ukrasi zidove dvori{ta u novosadskim {kolama. Pojedini mla|i zvani~nici nezvani~no ve} podr`avaju tu ideju. Od ovoga bi moglo biti i prakti~ne koristi – grafita{i bi skinuli stigmu sa svoje umetnosti, a sa {kolskih zidova bi i{~ezle poruke kojima tu nije mesto.

I. Sabado{

„Nezavisnost” promovisala bezbedan rad Sekcija mladih Ujediwenog granskog sindikata "Nezavisnost" ju~e je u centru promovisala sindikalne aktivnosti, obele`avaju}i Svetski dan bezbednosti i zdravqa na radu. U saradwi sa {panskim institutom ISCOD-om delili su propagandni materijal, kako bi se gra|ani upoznali s pravima iz ove oblasti.

I. D.

Foto: R. Hayi}

V REMEPLOV

Prvomajska biciklisti~ka trka Sa beogradskog trga "Slavija" 29. aprila 1950. ujutro, 79 biciklista iz cele zemqe krenulo je u dvodnevnu trku "Prvi maj". Vozilo se na trasi Beograd - Novi Sad - Subotica - Borovo Beograd. Takmi~ari su na novosadski Trg slobode stigli za dva sata, a pojedina~ni pobednik ove etape bio je Milivoj Bat iz Hrvatske. Ina~e, pojedina~ni pobednik cele trke bio je Anton Podgorski, tako|e ~lan

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ojmovi “grafit” i “vandaP lizam” u svesti prose~nog ~oveka idu zajedno kao tande-

Bez vode }e danas od 8 do 13 sati biti Sutjeska ulica, od Radni~ke do Ulice Maksima Gorkog. U istom intervalu vode ne}e biti ni u Ulici Maksima Gorkog, od Sremske do Sutjeske ulice. Razlog za iskqu~ewe su radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. Ml.

hrvatske republi~ke ekipe, dok su biciklisti iz Slobodne teritorije Trsta, kao ekipa, bili najboqi. Voza~i iz Srbije su bili drugoplasirani, a me|u wima je najzapa`eniji bio Novosa|anin Jovan Pavlik. On je bio na{ legendarni sportista, dugogodi{wi reprezentativac, koji je pobedio na prvom Biciklisti~kom prvenstvu Vojvodine odr`anom jo{ 1927.

N. C.

Novi {alter skra}uje red Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i ~lan Gradskog ve}a za upravu i propise Milena Popovi} Subi}, otvorili su ju~e novi {alter za izdavawe izvoda iz mati~ne kwige ro|enih i uverewa o dr`avqanstvu u Mati~arskom zvawu. U proteklom periodu kod mati~ara su se stvarale prili~ne gu`ve, a otvarawem tre}eg {altera o~ekuje se da }e sugra|ani ~ekati kra}e kako bi dobili dokumenta.

- Gu`va kod mati~ara bila je problem u prethodnih nekoliko meseci i zbog toga je otvoren novi {alter za izdavawe dokumenata. Ovo je u~iweno ka-

Foto: A. Erski

ko bi pomogli sugra|anima, a i ubudu}e }emo ~initi sve {to mo`emo kako bi smawili vreme ~ekawa. Ako bude potrebno gleda}emo da otvorimo jo{ koji {alter, ili da pro{irimo salu - rekao je Jovanovi}. ^lan Gradskog ve}a za upravu i propise Milena Popovi} Subi} istakla je da su se gu`ve kod mati~ara stvarale zbog tehni~kih problema, kao i pote{ko}a oko usluge virtuelnog mati~ara. Ona je najavila da }e pomenuta usluga za nekoliko dana biti u punom pogonu, i sugra|ani }e izvode mo}i da dobijaju post ekspresom, ta~nije brzom po{tom.

B. M.

U Velikom ritu higijena na nuli @iteqi novosadskog naseqa Veliki rit, `ive u lo{im sanitarno-higijenskim uslovima, najve}i deo wih prima socijalnu pomo}, vi{e od polovine nema zdravstveno osigurawe, a samo tri posto populacije je vakcinisano, rezultati su ankete u okviru projekta “Info mre`a – statisti~ka baza podataka o stanovni{tu naseqa Veliki rit”. ^lanica gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi} izjavila je na ju~era{woj konferenciji za novinare da je za ovaj projekat grad izdvojio 1.306.000 dinara, a u wemu je u~estvovao i Dom zdravqa, Institut za javno zdravqe Vojvodine i Centar za socijalni rad.

- U Velikom ritu `ivi blizu tri hiqade osoba, a anketirano je 789 predstavnika doma}instava. Utvr|eno je da 37 odsto ku}a nema zasebnu adresu, da vi{e od polovine pije vodu sprovedenu do dvori{ta i nema asfaltiran put, a najve}i broj wih koristi poqski toalet ili nu`nik bez ispirawa s jamom – istakla je Stojanovi}eva.

Kurs fotografije Kurs fotografije, koji se sastoji od teorijskog i prakti~nog dela, po~iwe danas u Muzeju Vojvodine, a predava~ je Aleksandar Pla~kov. Koordinator radionice je vi{i kustos-pedagog Vladimir Stanisavqevi}.

Cena kursa je 5.500 dinara, a zainteresovani se mogu prijaviti na broj telefona 525-059.

I. D.

Tako|e ni socijalne prilike nisu ni{ta boqe, jer se vi{e od polovine hrani u narodnoj kuhiwi, a novac za porodicu zara|uju od prodaje sekundarnih sirovina. Zdravstveno stawe im je poprili~no lo{e, {to pokazuje i podatak da blizu 92 odsto wih nije vakcinisano.

Direktor Centra za socijalni rad Gojko Vujnovi} rekao je da sada napokon imaju realnu sliku ovog naseqa te }e u narednom periodu izraditi studije, kako bi po~eli da re{avaju probleme. Zato }e Centar za socijalni rad u saradwi s Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe gledati da u narednom periodu svim `iteqima Velikog rita obezbedi zdravstvene kwi`ice, dok }e Dom zdravqa krenuti u `e{}u kampawu imunizacije ove populacije. Romska populacija u Velikom ritu naj~e{}e pati od povi{enog krvnog pritiska, hroni~nih upala plu}a, astme, dijabetesa i bubre`nih bolesti, dok je kod svega 0,7 odsto wih otkriveno da pate od depresije.

Q.Na.

Foto: N. Stojanovi}

Inkluzivni hor pevao u Banovini Me{oviti inkluzivni hor "Ison" ju~e je u Vladi Vojvodine priredio koncert "S qubavqu i pesmom", pod rukovodstvom Miodraga Blizanca. Pesme na engleskom, ruskom i srpskom jeziku izveli su u~enici {kole za osnovno i sredwe obrazovawe "Milan Petrovi}", a koncert je organizovan povodom 1. maja Me|unarodnog dana rada.

Prisustvovali su predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost Miroslav Vasin i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}, koji su se slo`ili da je ovaj hor primer kako se velikim radom i energijom mo`e ostvariti ono {to na po~etku deluje neostvarqivo.

I. D.

~etvrtak29.april2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

ZASEDALA VLADA VOJVODINE

U KARLOVCIMA OD 1. MAJA

Do znamenitosti auto-vozi}em Turisti }e po svoj prilici od 1. maja mo}i u obilazak Sremskih Karlovaca i do Stra`ilova auto-vozi}em. Vlasnik ovog vozila Petar Jovanovi} ka`e da do prvomajskih praznika treba da dobije ostatak dozvola od nadle`nih u karlova~koj op{tini i utvrdi red vo`we, cene karata, kao i stajali{ta, tako da se nada da }e vozi} u prvu vo`wu i}i ve} za vikend.

- Vozi} ima tri vagona sa po 18 mesta za odrasle, odnosno 24 za decu ka`e Jovanovi}. – Namera mi je da turiste prevozim do Stra`ilova i u obilazak Kapele mira, Pivare i Dudare. Bi}e na raspolagawu posetiocima svakog dana tokom turisti~ke sezone.

Pre Karlovaca vozi} je kori{}en u turisti~ke svrhe na Zlatiboru.

Svojevremeno je za prevoz turista po Karlovcima bio u upotrebi auto voz sa Plitvica, ali ve}eg gabarita.

Z. Ml.

SKUP[TINSKI SAVETI PRIPREMALI SEDNICU GRADSKOG PARLAMENTA

„Poslovni prostor” br`e do zakupnina Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa Skup{tine grada na ju~era{woj sednici podr`ao je predloge odluka o izradi nekoliko planova detaqne regulacije, o regulisawu duga zakupaca “Poslovnog prostora”, izve{taj o poslovawu “Stana” u prethodnoj godini i predlog plana detaqne regulacije dela izme|u Ulice Branka Baji}a i Novosadskog sajma. Tako|e, Savet je podr`ao i predlog da se delovi odre|enih parcela u okolini budu}eg drumsko-`elezni~kog mosta prepi{u Republici, {to je preduslov za raspisivawe tendera za izgradwu @e`eqevog naslednika.

Direktor “Poslovnog prostra” Marko Cvijan obrazlo`io je da zakqu~ak Upravnog odbora preduze}a omogu}ava zakupcima poslovnog prostora da glavnicu dugova isplate u ratama do kraja godine, ali da u startu plate tre}inu duga.

Time bi se, po Cvijanu, vrlo brzo u gradski buxet slilo oko 100 miliona dinara, jer dug po glavnici iznosi oko 292 miliona, dok su kamate narasle na 375 miliona dinara. Kamata bi se, u slu~aju da ovaj predlog usvoji Skup{tina grada, sada realnije obra~unavala po Zakonu o obligacionim odnosima, a ne po Zakonu o poreskom postupku, te }e biti otpisana kamata ko-

ja do sada nije mogla biti obra~unata, niti napla}ena u sudskom postupku. Grad takvu kamatu nije ni uvrstio u buxet, te ne}e do}i do smawewa priliva novca, smatra Cvijan, ali }e biti pove}an procenat naplate.

Plan detaqne regulacije izme|u Ulice Branka Baji}a i Novosadskog sajma, ukoliko bude usvojen, predvi|a izgradwu tri stambnea bloka sa ~etiri sprata, potkrovqem i suterenskim gara`ama, te bi za oko 500 novih stanova bilo 545 parking mesta. Predvi|ena je i desetospratna poslovna zgrada na uglu sa Bulevarom Evrope, dok deo plana ~ini i nadvo`wak, koji bi spojio Ulicu Novosadskog sajma, prelaze}i iznad izlo`benog prostora Sajma, sa raskrsnicom Ulice Branka Baji}a i Bulevara Evrope. [to se ti~e izve{taja “Stana”, predstavnik preduze}a naveo je da je gubitak u pro{loj godini bio ne{to mawi od 33 miliona dinara, {to je deset puta mawe od 2008. godine, da je u odnosu na 2008. godinu preduze}e odr`avalo za 25.000 kvadratnih metara vi{e prostora, ali da su na ostalim poslovima bili za 50 posto mawe anga`ovani, te je to i dovelo do smawewa tro{kova.

S. K.

Besparica uni{tava Bege~ku jamu Besparica je glavni razlog {to neki od zadataka predvi|enih programom za{tite i razvoja parka prirode Bege~ka jama za 2009. godinu, nisu sprovedeni. Uz ovu konstataciju, izre~enu na ju~era{woj sednici Saveta za za{titu `ivotne sredine, napomenuto je da nije realizovano ni unapre|ewe vodnog

re`ima, sanacija muqa u kanalu Begej i ure|ewe pla`e, a to bi znatno poboq{alo promociju tog prostora. Zakqu~eno je i da je neophodno vi{e ~uvara zbog velikog broja posetilaca, vandala koji o{te}uju klupe, table i kante za otpatke, zbog ribokradaca i zaga|ewa vode.

I. D.

Gradu nedostaju spomenici Savet za kulturu Skup{tine grada razmatrao je na ju~era{woj sednici predlog Odluke o izmenama i dopunama odluke o podizawu i odr`avawu spomenika na teritoriji Novog Sada i uputio ga u neizmewenoj formi Skup{tini na usvajawe. Izmenama i dopunama odluke o podizawu spomenika, predvi|a se mogu}nost postavqawa i skulpturalnih dela u gradu, za koje je re~eno da nedostaju gradu, te replika spomenika. Propisani su i na~ini finansirawa podizawa i odr`avawa takvih dela.

Z. Ml.

Te~e procedura za „@e`eqa”

„Drap{in” doveden u red

Na ju~era{woj sednici Vlade Vojvodine razmatrana je informacija o pripremama za rekonstrukciju i izgradwu novog drumsko-`elezni~kog mosta preko Dunava u Novom Sadu. Nakon {to Grad zavr{i svoj deo posla u tom zajedni~kom projektu, bi}e stvoreni uslovi da Vlada Srbije donese odluku da most bude dr`avna svojina. Po{to JP „@eleznice Srbije” preuzme prava i obaveze investitora, Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo mo}i }e da izda odobrewe za izgradwu.

Izgradwu novog “@e`eqevog mosta” zajedni~ki finansiraju Evropska unija iz svog IPA fonda sa 30 miliona evra, Grad Novi Sad sa 10 i APV sa 20 miliona.

R. Nh.

Vojvo|anska Vlada podr`ala je restruktuirawe AD”Petar Drap{in”, budu}i da je to jedina fabrika koja se bavi ovom vrstom metaloprera|iva~ke delatnosti u na{oj zemqi. Vlada je uzela u obzir to {to u ovom preduze}u proizvodwa nije prestajala nijednog trenutka, a u proteklom periodu su stvoreni realni preduslovi da „Drap{in’’ samostalno nastavi rad. Fabrika ima stalne kupce, zavr{ila je proces povezivawa sta`a za sve zaposlene do kraja pro{le godine i obezbe|eno je zdravstveno osigurawe do 30. juna. Sa~iwen je i socijalni program za vi{e od 90 radnika. Sve to okon~ano je uz pomo} Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova.

R. Nh.

SUGRA\ANI I KOMISIJA PROGLASILI ZVANI^NE GRADSKE SUVENIRE

Novi Sad stao u dugme Na konkursu za zvani~ni suvenir Novog Sada, na kom je glasalo vi{e od 13.000 sugra|ana, sa najvi{e bodova pobedilo je idejno re{ewe “Novi Sad za poneti na (u) srcu”, studentkiwe iz Novog Sada Ivone Miqu{. Drugo mesto po broju bodova je rad menaxera u turizmu Daniela Pinkua, a tre}e mesto je zauzeo tim “Hedmejd”, saop{tila je zvani~no Turisti~ka organizacija Novog Sada na ju~era{woj konferenciji za novinare.

Prvo mesto osvojilo je dugme, na kome je nacrtana Katedrala gledana sa Trga slobode i koje se mo`e pri{ti kao bro{, drugo mesto je sne`na kugla u kojoj je Petrovaradinska tvr|ava a na bazi su joj oslikane znamenite gra|evine grada, dok je na tre}em mestu “Hoklica” koja se jednostavno mo`e sklopiti i rasklopiti.

Predsednik Upravnog odbora Turisti~ke organizacije Milo{ ]uruvija rekao je da sed-

skoj isplativnosti i odr`avawu istorijskog kontinuiteta i nasle|a Novog Sada - istakao je ]uruvija.

Na konkurs je, od kraja janura do 31. marta, pristiglo je 219 predloga, od kojih je sedam radova odbijeno jer nisu bila u skladu sa propozicijama. Komisija je davala glasove na osnovu postavqenih kriterijuma, a tako|e je preuzet kriterijum evrovizijskog glasawa, {to bi zna~ilo da 10 najboqe rangiranih dobijaju ocene po opadaju}em nizu, obja{wava direktorka TONS-a Dragana ]irakovi}.

- Sabirawem svih kriterijuma komisija je davala jedan

Prodaja i izlagawe suvenira bi}e organizovani, za sada, samo u prostorijama TONS-a mo~lana komisija ocewivala pristigle radove bodovima od 1 do 10.

- Komisija, na ~ijem ~elu je bio publicista Pavel Gatajanacu, radila je po kriterijumima gde se vodilo ra~una o bojama, kvalitetu materijala, ukupnom estetskom izgledu, kvalitetu idejnog re{ewa, upotrebnoj vrednosti, ekonom-

glas, a onda su gra|ani davali po jo{ dva glasa sa dva punkta.

Moglo se glasti na internet portalu organizacije kao i u prostoru TONS-a na interaktivnom izlogu u Ulici Modene 1 - dodala je ona.

Izbor za suvenir je ujedno jedna od prvih akcija razvoja turisti~ke ponude grada, a intersovawe za ove aktivnosti

^ITAOCI PI[U SMS

bele`i i broj poseta internet portala organizacije. U aprilu sajt TONS-a posetilo je vi{e od 1,7 miliona posetilaca. Od 62 zemqe koje su pristupale portalu, me|u prvih deset su, pored Srbije, SAD, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Australija, Velika Britanija, Slovenija i Nema~ka, poru~uju iz TONS-a.

Prodaja i izlagawe suvenira bi}e organizovani za sada samo u prostorijama TONS-a, a od samih proizvo|a~a }e zavisiti brzina realizacije ovog dela projekta. Turisti~ka organizacija Novog Sada }e u narednom periodu kontaktirati autore pobedni~kih simbola grada, kako

065/47-66-452 & 063/366-977

Herr Minister “Kada je seme radikalnog pokreta po~elo da klija me|u levi~arima mladih liberala, vlada konzervativaca obrazovanih u Parizu krenula je u niz reformi”- 1872, vladavina kneza Milana.

Student.

061/6128... *** Za vreme prokazanih devedesetih, `ena i ja imali smo posao i digli ku}u. Sad nemamo ni posao, ni para za legalizaciju.

061/6598... *** Ministar zdravqa Srbije, gos’n Tomica Milosavqevi}, pored „najboqe medicinske usluge koju pru`a Srbija svima“, kako to on ka`e, oti{ao je, ipak, u Nema~ku na operaciju! [ta je rekao - rekao je, a {ta je uradio - vidi se! Ned’o bog, da i meni tako ne{to treba - ja }u u Albaniju! Za Nema~ku nemam novaca! S po{tovawem 063/523... *** Milosavqevi} neka pita Merkelovu da li bi tamo kod wih posle ovoga mogao biti ministar zdravqa! Sram ga bilo!

063/1514... *** Divno se sre|uje park na Trgu 27. marta, samo se pitam dokle }e tako lep biti? Kante za sme}e od pro{le godine, uni{ten im gorwi

Foto: R. Hayi}

bi se pravno regulisalo pitawe intelektualne svojine i autorskih prava. Rad koji je osvojio prvo mesto bi}e nagra|en sa 100.000 dinara, drugo mesto 60.000, a tre}e 40.000 dinara.

N. V.

limeni deo, a sada u subotu, na{a mladost, “koju ne treba tu}i”, i{~upala drvo bele breze, staro ne-

koliko godina, i zaboli u zapaqenu kantu za sme}e. Sramota, sramota...

063/7606... *** Udru`ewe Nemaca u Sremskim Karlovcima, gra|ani koji nekako imaju neke veze sa tom nacijom, odabrali su jednu staru, malu, od naboja ku}icu (koja je u pro{losti bila nusobjekat uz stambenu) na periferiji Karlovaca, te je deklarisali kao staru “{vapsku” ku}u! Tu su ukqu~ili i Pokr. zavod za za{t. spom. Sme{no i neozbiqno. Pa zar su vojvo|anske “[vabe” bile tako siroma{ne? ^ije su onda one lepe, velike ku}e, sa ajnfort kapijom, {irom Vojvodine,

pa i u Karlovcima, koje su 1945. ostavqene kompletno opremqene? Nemojte Karlov~ani da brukate jo{ ovo malo preostalih stanovnika nema~ke nacionalnosti u Vojvodini.

063/8612... *** Za ~itaoca 064/1417...

Ne mo`ete ni da nas pamtite, jer ne znate za: besplatno {kolovawe, zdravstvo, punu zaposlenost, rad fabrika, preduze}a, zadovoqstvo, po{tovawe kakvo takvo.

Stanove smo otkupili, a krediti nisu xabe, i svuda u svetu se vra}aju, pa smo i to uradili - otplatili. Istorija, koja se upravo sada pi{e, tvrdi: da raste broj nezaposlenih, korupcija, rasprodata su preduze}a, nema sigurnosti nigde, i ni za {ta, itd. A ratove su izmislili veliki, i jo{ }e narediti sva{ta - to kao u dobroj nameri. Ovo }ete zapamtiti. Budu}nost se ~eka sa mladima, studentima. Iza|ite, poka`ite lice – obraz. Ne pi{ite sms poruke i polemike. Mnogo je boqe.

062/272... *** Gospodine, 063/523... Jasno mi je kako radi ekolo{ka inspekcija.

Mi u Koviqu imamo ekolo{ku katastrofu. A imamo dokaze da je inspekcija korumpirana.Su{ara za daske u naseqenom mestu nam truje decu, a silnicima ne mo`e niko

ni{ta. Ne mo`e im ni{ta ni ministar Duli}. Onda vidite kakvu vlast imamo. Nedao ih Bog vi{e nikada.

060/4879... *** Za na{u srpsku keru{u Milu ima dovoqno sredstava da ide u Nema~ku po proteze, pa i za jedno pet stru~nih pratilaca, dok za bolesnu decu skupqamo po kafanama! Nadam se da }e „usvajateq“ biti adekvatno obe{te}en za svoj „humani ~in“. Samo ti Tadi}u skupqaj poene, sram te bilo! Sini{a NN. 063/8149... *** O, Bo`e, spasi nas! Samo jo{ u tebe mo`emo verovati! Molim se ~itaju}i „Dnevnik“, s natpisom na naslovnoj strani „Spre~i}u ih da do|u na vlast“, {to ka`e na{ predsednik Tadi}, dok stoji uz Da~i}a, ~iju su stranku kao opozicija svrgli sa vlasti 5. nam oktobra; dok ih je pokojni Slobodan Milo{evi} godinama u tome „spre~avao“! U ~emu je razlika, narode, koji ne pripada{ nijednoj stranci ve} svojoj porodici, za ~iju se egzistenciju po{teno, godinama bori{? Umorismo se vi{e! Minusi, krediti, nesigurna radna mesta...

Gde jo{ u{tedeti i kako pre`iveti, pitam ja vas {to ste na vlasti, kakvi li su Ti {to ih spre~avate?

Ne}emo saznati dok ne do|e wihov 5. oktobar?!

063/8961... *** Gospodo iz ZIG-a i “Vodovoda”, mi gra|ani iz ulica D. Vasiqeva i Visarionove molimo vas da nas javno obavestite kako napreduju radovi koji navodno treba da se zavr{e 15. maja? Ote`an nam je svakodnevni `ivot bez vodovodnog pritiska!

064/3978...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

DA LI ]E DNEVNA KARTA ZA [TRAND KO[TATI 60 DINARA

Tanki argumenti za paprenu ulaznicu Taman su se qubiteqi [tranda oporavili od ~iwenice da su za izdavawe kabina morali da izdvoje sumu koja je za 50 procenata vi{a nego pro{le sezone, i taman su olak{ali nov~anike, a sva je prilika da im sledi novi talas nervoze. Naime, kada je odobreno pove}awe cena zakupa kabina, re~eno je da su dnevne ulaznice sko~ile za {est procenata i da }e ove sezone ko{tati 42 dinara, ali ~ini se da }e i ova cena biti korigovana, naravno, na gore.

Na sutra{woj sednici Skup{tine grada na dnevnom redu }e se, izme|u ostalog, na}i i predlog o izmenama programa poslovawa “Zelenila”, kojim se predvi|a da dnevna ulaznica za [trand ko{ta 60 dinara. U pred-

logu je zatra`eno samo pove}awe cene dnevne karte, dok }e sezonska, bez popusta, ko{tati, kao {to je i re~eno, 1.045, a s popustom za |ake, studente i penzionere, 850 dinara. Poskupqewa }e najverovatnije biti, a da li }e ulaznica oti}i na 60 dinara ili }e biti odobrena neka mawa ostaje da se vidi.

U obrazlo`ewu tra`enog pove}ewa se ka`e da je ova cena predlo`ena jer u pomenutom preduze}u smatraju da je cena od 42 dinara isuvi{e niska jer je wenom kupovinom posetiocu pla`e omogu}eno celodnevno kori{}ewe svih sadr`aja objekta, bezbedno kupawe, kori{}ewe tu{eva i sanitarnih ~vorova, sportskih terena, mnogobrojnih

ugostiteqskih objekata, a sve uz kulturno-zabavnu ponudu i odr`avawe reda, mira, higijene i bezbednosti objekata na visokom nivou.

Sve je to lepo i krasno i jasno je da za odr`avawe [tranda u toku sezone trebe dosta para, ali sugra|ani bi voleli da znaju zbog ~ega konkretno cena treba da se pove}a. Ovakvo uop{teno obrazlo`ewe vi{e li~i na puko ispuwavawe forme, jer svaki zahtev tra`i obja{wewe. Da li su u pitawu bogatiji sadr`aji na pla`i, pove}awe drugih cena koje bi uslovile skupqe ulaznice ili ne{to tre}e. U “Gradskom zelenilu” ka`u da ne bi da prejudiciraju odluku gradskog parlamenta.

B. Markovi}

ANKETA NOVOSA\ANI O PREDLOGU DA SKO^I CENA ULAZNICE ZA GRADSKU PLA@U

Poskupqewe nema opravdawa Slobodan Veli~kovi}, lekar: - Ako ulaznica za [trand poskupi, mislim da }u onda tamo odlaziti svaki drugi dan, a ne svaki dan. Niko ne voli poskupqewa, ali kome se svi|a tamo, i}i }e u svakom slu~aju.

Jelka Bo|a, penzionerka: - Nisam ~ula za poskupqewe.

Nije to puno, ali ne bi trebalo da poskupi.

Mina Mali}, studentkiwa: - Mislim da ne treba da poskupi zbog celokupne krize koja nas je zadesila. I}i }u svakako, jer volim tamo da idem zbog dru`ewa.

Valerija Mari}

Slobodan Veli~kovi} Mina Mali}

- Valerija Mari}, slu`benica: -To svakako ne bi bilo u redu, pored poskupqewa kabina, ne treba i ulaznice da poskupe. To bi bilo previ{.e Milica Tuki}, studentkiwa: - Nije u redu. Ionako je sve poskupelo i imamo previ{e iz-

Jelka Bo|a

Milica Tuki}

dataka, a mislim da su poskupqewa neosnovana i da nemaju opravdawa.

I. D. Foto: G. Jovi}

U „ELEKTROVOJVODINI” NAJAVILI

Boqa struja na tvr|avi Izgradwa trafostanice “Akademija” i rekonstrukcija trafostanice “Tvr|ava” na Petrovaradninskoj tvr|avi poverena je “Elektrovojvodini”, a radovi }e po~eti odmah iza prvomajskih praznika. Vrednost posla je 15 miliona dinara, {to zna~i da }e se na rekonstrukciju potro{iti dva miliona, a na izgradwu nove 13 miliona dinara. Iz odeqewa za odnose s javno{}u u “Elektrovojvodini” Mirko [ijan rekao je ju~e za “Dnevnik” da su svi dokumenti za izgradwu nove trafo-stanice “Akademija” nabavqeni, i da posao startuje u utorak 4. maja. Zavr{etak radova na obe trafostanice o~ekuje se krajem maja. Pre-

ma re~ima [ijana, na obe trafostanice re~ je o specifi~nim radovima, a posebno na “Akademiji”, jer ne}e smeti da se mewa izgled zgrade.

- Petrovaradinska tvr|ava dobi}e boqe napajawe strujom, {to je svakako potrebno, jer se na Tvr-

|avi odr`avaju razne manifestacije a bi}e i boqa bezbednost pri isporuci elektri~ne energije – ka`e [ijan.

Na \avi }e biti postavqene za{titne ograda, pa sledi raspisivawe javne nabavke za najpovoqnijeg izvo|a~a radova. U preduze}u “Poslovni prostor” zavr{en je tender za ugradwu video nadzora i rekonstrukciju toaleta u Dugoj kasarni.

“Jo{ se ne zna kada }e radovi po~eti, jer ~ekamo da pro|e zakonski rok za `albu na izabir ponu|a~a. Do sada nismo dobili ni jedan prigovor, a ako tako ostane o~ekujem da }e radovi po~eti uskoro”, rekao je direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan.

Q. Na.

Uradi sam – najsigurniji recept ^ekaju}i “Gradsko zelenilo” da ispuni svoju obavezu i izvede prvo prole}no ko{ewe trave, Novosa|ane Momu ]ulibrka i Lazu Bosiqki}a izdalo je strpqewe. Latile se kom{ije alata i po sistemu “sam svoj majstor” prionule na posao. Dok je jedan savladavao nabujalu travu, drugi je ~istio ispred zgrada na Futo{kom putu 16. Pa, neka neko ka`e da je biti volonter zaboravqena pojava!

Z. Ml.

~etvrtak29.april2010.

9

10

~etvrtak29.april2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

SON]ANI PRIPREMAJU REFERENDUM ZA SAMODOPRINOS

Iz svog yepa do boqeg `ivota

Susret u Lakta{ima

Zrewaninski zvani~nici s Dodikom ZREWANIN: Delegacija Grada Zrewanina, u kojoj su bili predsednik lokalnog parlamenta Aleksandar Marton i wegov zamenik Predrag Jeremi}, boravila je u jednodnevnoj poseti bratskoj op{tini Lakta{i, u Republici Srpskoj. Marton i Jeremi} odazvali su se pozivu na~elnika Lakta{a Milovana Topolovi}a da prisustvuju sve~anoj akademiji, uprili~enoj povodom Dana op{tine. Zrewaninski zvani~nici ovom prilikom razgovarali su i sa predsednicom Skup{tine op{tine Swe`anom Kele~evi}, a bilo je

re~i o unapre|ewu saradwe i me|usobnih odnosa na privrednom, kulturnom i sportskom planu. Upu}en je i poziv Topolovi}u i Kele~evi}evoj da u narednom periodu posete Zrewanin.

Zna~ajan je bio susret i sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, s kojim su razmewena iskustva o funkcionisawu vlasti i decentralizaciji na svim nivoima u Bosni i Herecegovini, ali i o istim procesima u Vojvodini i Zrewaninu. @. B.

Besplatan pregled mlade`a ZREWANIN: Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}” u Zrewaninu saop{tila je da }e gra|ani 10. maja mo}i da pregledaju sumwive mlade`e, bez uputa i besplatno, u Specijalisti~koj poliklinici, a povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma. Za pregled je potrebna samo overena zdravstvena kwi`ica.

- Da bi se pregledali, zainteresovani se moraju prijaviti od 29. aprila do 7. maja. zakazuje se besplatnim pozivom na broj 0800-222888 i to samo sa fiksne mre`e, u periodu 8 do 20 sati – precizirala je portparolka bolnice Maja Sladojevi}.

Kada se spisak popuni, gra|ani }e biti obave{teni preko medija. Oni koji ne stignu da se prijave, ne treba da brinu, jer se ovakvi pregledi obavqaju svakodnevno, ali uz uput. @. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Artur i maltazarova osveta” (18), “Borba Titana” (19.30 i 21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Neka ostane me|u nama” (19), “Na ivici tame” (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: “Madam Baterflaj” (19), Scena “Pera Dobrinovi}”: “Barbelo, o psima i deci”, Kamerna scena: Me|unarodni dan igre, koncert u~enika Beletske {kole u Novom Sadu Pozori{te mladih, velika sala: “Ma~ak u ~izmama” (19) Novosadsko pozori{te: “Roki horor {ou” (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Dva veka osnovnog pisma” (do 1. maja).

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone - Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od utorka 27. aprila u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Gordana Jawatovi} iz Morovi}a (de~ake), DEVOJ^ICE: Jelena Krspoga}in, Mirela Vrane{evi}, Zorica Barbu i Jelena Sta{uk iz Novog Sada, Persa Kova~evi} iz Suseka, Jasmina Prokin iz Bege~a, Zorica Rot iz Futoga, Ana Babi} iz In|ije, Verica Radosavqevi} iz Mladenova, DE^AKE: Zorka Vrceq, Teodora Arsenin, Ivana Stevanov, Marijana Erak, Kristina Pogrmi}-Majki}, Olivera Orozovi} i Danijela Bjelica iz Novog Sada, Olivera Krstono{i} iz Sivca, Ferida Trivkovi} iz Sremske kamenice, Julijana Mileti} iz \ur|eva, Jovana Grbi}-Krstin iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vili} Rasima Kasim (1932) u 11.45 sati (urna), Jagoda Save Savi} (1935) u 13.15, Nade`da Milo{a Miki} (1940) u 14, Ana Marie Gajinov (1941) u 14.45, Lazar Kuze Sarov (1932) u 15.30 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Petar Milovoja Krnajac (1939) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu u 15 sati }e biti sahrawena Jelka Jova Obradovi} (1930), a u isto vreme na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Sr|an Milovana \uki} (1990).

SONTA: @iteqi Sonte od 8. do 11. maja izja{wava}e se na referendumu o uvo|ewu samodoprinosa od kojeg }e novac biti ulo`en u komunalnu infrastrukturu i pomo} za prvo i drugo dete. Za komunalno opremawe Sonte kroz samodoprinos me{tani bi trebalo da izdavajaju tri odsto primawa, dok je jedan odsto predvi|en za pomo} porodici. S obzirom na to da se odluka o samodoprinosu po prvi put donosi na ovakav na~in i da su prethodni izglasavani putem pismenog izja{wavawa me{tana ali ne na bira~kim mestima, u Sonti je odr`an zajedni~ki sastanak predstavnika lokalne samouprave, mesne zajednice i predstavnika udru`ewa gra|ana. Tom prilikom je dogovoreno da }e se svi zalagati da se samodoprinos izglasa jer od toga u mnogome zavisi i budu}nost sela.

- Apatinska op{tina je jedna od retkih op{tina u Srbiji i Vojvodini na ~ijem podru~ju se ve} vi{e od 50 godina me{tani izja{wavaju o samodoprinosu i upravo zahvaquju}i tome Apatin i sva sela imaju izgra|enu komunalnu infrastrukturu.

Ono {to predstoji Sonti to je gasifikacija koja po~iwe sutra, od 100 miliona koje je obezbedio „Srbija gas”. Me|utim, predstoji izgradwa fekalne kanalizacije i poboq{awe vodosnabdevawa, i upravo zbog toga je bitno da se samodoprinos uvede jer bi to bila inicijalna sredstva na osnovu kojih bi se moglo konkurisati kod raznih fondova - rekao je predsednik apatinske op{tine dr @ivorad Smiqani} dodaju}i da je ~iwenica najve}i problem u tome {to nedostaju radna mesta. To }e se, ka`e re{iti izgradwom robno-stran-

sportnog centra za koji su kona~no obezbe|ena dokumenta, a uskoro se o~ekuju i investitori.

- Oko 500 Son}ana radi u inostranstvu jer u selu nema posla. Sonta je veoma brzo sa osam pala na ne{to vi{e od ~etiri hiqade me{tana i sada moramo da istrajemo i u~inimo sve kako bi `ivot me{tana bio kvalitetniji i kako ne bi odlazili iz sela i zbog toga je bitno da svako u svom domenu doprinese da se me{tani na referendumu izjasne o uvo|ewu samodoprinosa- rekao je ~lan Saveta i sekretar MZ Sonta u prethodnom mandatu Antun Zlatar.

Kako bi me{tani bili {to boqe informisani o programu koji treba da se realizuje novcem od samodoprinosa, dogovoreno je da }e se sutra odr`ati Zbor gra|ana.

J. Prel~ec

„MERKATOR” OTVORIO SUPERMARKET U SRBOBRANU

Plac i parking za radna mesta SRBOBRAN: Ju~e je u Srbobranu sve~ano otvoren prodajni objekat „Merkatora” u kojem je zaposleno 33 osobe sa podru~ja srbobranske op{tine, {to je najve}i broj novootvorenih radnih mesta u posledwih nekoliko godina.

Prema re~ima pomo}nika direktora marketinga u „Merkatoru” Jovana Milo{eva, otvoreni objekat je formata supermarketa sa oko 10 hiqada artikala.

-Asortiman je sastavqen tako da sadr`i sve ono {to je potrebno qudima, ali vodilo se ra~una i o nekim specifi~nim potrebama lokalnog stanovni{tva - rekao je Milo{ev.

Prema re~ima predsednika op{tine Srbobran Branka Gajina, upravo zbog novih radnih mesta, ovom investitoru je lokalna samouprava iza{la u susret sa nizom benifita.

- Plac smo prodali investitoru za 25 hiqada evra, pri ~emu smo

taj novac prakti~no utro{ili za obezbe|ivawe svih uslova da izgradwa objekta po~ne. Dozvolili smo i izgradwu dodatnog parkinga, a zauzvrat smo tra`ili da se zaposle iskqu~ivo qudi sa na{eg podru~ja. Osim toga o~ekujem da na{i qudi koji su dobili posao

budu zadovoqni u toj firmi, koliko je to danas mogu}e, a da gra|ani Srbobrana budu zadovoqni uslugom u ovom objektu - rekao je Gajin, koji je istakao da sli~ne benefite mogu o~ekivati svi investitori koji budu otvarali nova radna mesta.

N. P.

Stipendije i za studente IN\IJA: U In|iji }e u oktobru biti otvoreno odeqewe Fakulteta informacionih tehnologija, Univerziteta u Novom Sadu.

Predsednik Op{tine In|ija Goran Je{i} najavio je i stipendije za prve in|ijske studente.

- U rebalansu buxeta }e biti ostavqeno novca za oko 15 stipendija za one koji se u oktobru budu upisivali na Fakultet informacionih tehnologija, odeqewe u In|iji, a ima}emo i stipendije koje }e obezbediti i velike privatne kompanije. Ciq je da {to vi{e ula`emo u obrazovawe, jer ukoliko ne budemo imali obrazovane kadrove i qudske resurse mo`emo samo da idemo unazad - rekao je Goran Je{i}.

S. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK ZA 200 GRA\ANA BESPLATNI OBROCI TEK NA JESEN

Vi{e zahteva nego mogu}nosti

KIKINDA: U Narodnoj kuhiwi u Kikindi koja radi u okviru Op{tinsake organizacije Crvenog krsta dnevno se pripremi 500 kuvanih obroka i 400 lan~ paketa. Kikindska Narodna kuhiwa je jedina u Vojvodini koja ima svoju pekaru, {to umnogome pojeftiwuje dnevne obroke. Na osnovu broja korisnika, koje odre|uje Centar za socijalni rad, Crveni krst pravi dnevne, nedeqne, mese~ne i godi{we planove nabavki i utro{enih namirnica, u evidencionu listu upisuju se svi koji preuzimaju obroke.

-Jelovnik je u skladu sa standardizovanim normativima. Od pet dana samo jedan obrok je bez mesa, a trenutno ima zaliha hrane za ~etiri i po meseca.

U Centru za socijalni rad kriterijumi za dodelu besplatnih obroka odre|uju se na osnovu kriterijuma koje treba da ispuni pojedinac ili porodica isti~e sekretarka kikindskog Crvenog krsta Aranka Felbab.

-Stru~waci Centra za socijalni rad procewuju koji je nivo socijalne ugro`enosti pojedinca prilikom podno{ewa zahteva za usluge Narodne kuhiwe.

Nakon obrade svih podataka, obrasci se dostavqaju Crvenom krstu, ali na`alost, uvek je vi{e zahteva nego {to Narodna

kuhiwa ima mogu}nosti – objasnila je direktorka Centra za socijalni rad Mirjana Baro{evi}.

Trenutno je na listi ~ekawa oko 200 gra|ana kikindske op{tine i oni bi na besplatne obroke mogli ra~unati na jesen.

Radi se i o korisnicima u Kikindi i o onima koji dobijaju lan~ pakete. Ipak, zahvaquju}i sredstvima koja se izdvavajaju iz Fonda solidarnosti, donacijama i najavqenim kontigentima hrane iz pokrajinskih i republi~kih rezervi, Narodna kuhiwa je u mogu}nosti da svakodnevno obezbedi 900 obroka.

-Ove zime nije bilo nikakvih problema i svakog dana bili su spremqeni obroci za korisnike - istakla je pomo}nica predsednika Op{tine Gordana Bulatovi}. – Apelujem na sve sugra|ane koji mogu i `ele da pomognu ili u hrani ili u novcu da to i urade radi obezbe|ewa jo{ vi{e obroka. Svaka vrsta pomo}i je dobro do{la.

I iz buxeta lokalne samouprave obezbe|uju se sredstva za rad Narodne kuhiwe, a prema najavama Bulatovi}eve, u toku je iznala`ewe mogu}nosti da se re{i problem dr`awa namirnica. Za to je neophodna adekvatna hladwa~a.

A. \uran

NOVI BE^EJ: Letwi nasip oko Qutova kod Novog Be~eja, koji brani oko 800 hektara privatnog poqorivrednog zemqi{ta u priobaqu rekeTise, koji je zbog visoke vode i nebrige, popustio polovinom januara - privremeno je saniran, i sada mo`e izdra`ati vodostaj reke do kote plus 500 cetimetara.

U Qutovu se voda zadr`ala samo na dvadesetak hektara u depresijama, gde se jo{ ne mo`e

obra|ivati. Nasip su utvrdili vlasnici ugro`enih wiva od kojih je ve}ina pre poplave bila zasejana ili pripremqena za prole}nu setvu.

Po~etkom avgusta, obnovi}e se oko deset kilometara letweg nasipa oko Qutova, kada }e kota biti podignuta na plus 700 centimara. Za radove }e iz buxeta op{tine biti izdvojeno oko 30 miliona dinara, a u finansirawu }e u~estvovati i „Vode Vojvodine”.

M. K.

PAJTI] PODR@AO ME\UNARODNI TAMBURA[KI FESTIVAL

„Tamburica fest” neguje tradiciju Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} primili su danas ~lanove Organizacionog odbora Me|unarodnog tambura{kog festivala „Tamburica fest”.

Su{tina ove zna~ajne manifestacije je o~uvawe i afirmacija tambura{ke muzike, negovawe tradicije, istorijskih vrednosti, obi~aja i kulture naroda. Kako je najavljeno tre}i „Tamburica fest” bi}e odr`an od 25. do 27. juna ove godine u Derowama, u op{tini Oxaci. Za titulu najboqeg tambura{kog orkestra za 2010. godinu nadmeta}u se tambura{i iz Austrije, Rumunije, Ma|arske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, a organizatori o~ekuju i u~e{}e orkestra iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`a-

va. Od osnivawa ovaj festival podr`avaju Vlada Vojvodine i op{tina Oxaci, a ove godine ga je podr`ala i Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije. Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} naglasio je da s jedne strane ovaj festival na pravi na~in afirmi{e tambura{ku muziku i tamburicu kao instrument, dok sa druge strane svojim internacionalnim karakterom doprinosi razvijawu poverewa i prijateqstva.

Organizatori festivala Jovan Peja~i}, Jovan Adamov i Dimitrije Lu~ar najavili su da pored takmi~arskog dela festival prati bogat program, kao {to su nastupi brojnih kulturno-umetni~kih dru{tava, likovna klonija, susret vinara iz na{e i zemaqa u okru`ewu i brojene druge aktivnosti.

11

Obnavqa se rodna ku}a bra}e Tan BE^EJ: Iz Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine u be~ejsku op{tinu }e se ove godine ulo`iti blizu 100 miliona dinara.

Osim atmosferske kanalizacije, asfaltirawa kolovoza u ~etiri ulice be~ejskog naseqa Mali rit i povezivawa Industrijske zone s gradom u nivou Ulice Do`e \er|a, kao i izgradwi ~etiri trafo stanice u Industrijskoj zoni, tu su i poslovi ne{to mawe vrednosti.

- Pre dve godine odobreno nam je 10 miliona dinara za obnovu rodne ku}e bra}e Tan u centru grada, za koju }e se po~etkom juna raspisati tender za izvo|ewe radova, {to nam daje nadu da bi u avgustu mogla da krene popravka krova i plafo-

Sada{wi izgled rodne ku}e bra}e Tan

ODR@AN 12. SAJAM ZAPO[QAVAWA U ZREWANINU

Novi Sad tra`i 80 vojnika ZREWANIN: Gu`va pred Kulturnim centrom u Zrewaninu ve} iz daqine je nagove{tavala da je odr`an jo{ jedan Sajam zapo{qavawa. „Traga~i za poslom” stajali su ispred zgrade dok je obezbe|ewe pu{talo samo odre|eni broj gra|ana, kako ne bi bio zakr~en hol Kulturnog centra, u kome su poslodavci izlo`ili svoje ponude. Ovo je, ina~e, dvanaesti Sajam zapo{qavawa u gradu na Begeju, a prvi je odr`an aprila 2005. godine.

Po podacima zrewaninske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koja je i organizator manifestacije, na ju~era{wem sajmu bilo je prisutno 26 poslodavaca koji su ponudili 372 radna mesta. Odmah je za oko zapao podatak da je od svih u~esnika najvi{e radnih mesta ponudila Vojska Srbije, odnosno

sredwo{kolci. Industrija uqa „Dijamant”, u vlasni{tvu hrvatskog koncerna „Agrokor”, ponudila je na sajmu 27 mesta, od ~ega

Frizerka u servisu

Qutovo privremeno za{ti}eno

~etvrtak29.april2010.

Me|u firmama koje su tra`ile radnike na{ao se i „^ip elektronik servis”, firma biv{eg pomo}nika gradona~elnika Ivana Devi}a, osumwi~enog pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal da je ~lan „gra|evinske mafije” koju je, navodno, predvodio nekada{wi lordmer Goran Kne`evi}. „^ip elektronik” je tra`io frizerku, ali nije poja{weno {ta bi ona radila u samostalnoj radwi za popravku i izradu elektrotehni~kih aparata i ure|aja, kako je firma upisana u Agenciji za privredne registre.

Vojna po{ta Novi Sad, koja je tra`ila ~ak osamdeset profesionalnih vojnika. Kako smo primetili, za saradwu sa vojskom najvi{e su se interesovali mla|i, verovatno tek svr{eni

se dvadeset ti~e privremenih, sezonskih poslova. Kompanija „Modital” tra`ila je dvadeset proizvodnih radnika, pet {iva~a, tri mehani~ara za ma{ine i jednog carinskog agenta, dok je

„Cepter interne{nal” tragao za 20 reprezenata i pet menaxera prodaje. Radna mesta ponudili su i „Mlekoprodukt”, „[invoz”, „Univereksport” i „Stil”. Trgova~ka ku}a „Gomeks” i Dru{tveno preduze}e „Stil” jedini su pokazali nameru da uposle po petoro osoba sa invaliditetom. Fabrika za proizvodwu obu}e „Stil” je i karakteristi~na po tome {to zapo{qava uglavnom invalide.

Prvobitno su ovde posao nalazile osobe sa defektnim sluhom, a posle i drugi profili invalida. Sada je najvi{e onih sa mentalnim o{te}ewem u razvoju.

Na posledwa dva sajma posao su na{le 143 osobe, a u ovoj godini odr`ano je i pet obuka za potrebe poslodavaca. @. Balaban

RUSKA ODLIKOVAWA ZA VETERANE DRUGOG SVETSKOG RATA

Treba znati {ta je rat, da bi se ~uvao mir STARA PAZOVA: Potpukovnik Ilija Skrebwik pomo}nik izaslanika odbrane pri amabasadi Ruske Federacije u Beogradu uru~io je ratna odlikovawa, povodom 65-te godi{wice pobede nad fa{izmom, dvojici boraca iz staropazova~ke op{tine Zdravku Vuka{incu i Mitru Gradi}u, obojica iz Belegi{a,

otaxbinskom ratu, dobi}e svi veterani Drugog svetskog rata, za li~ni doprinos borbi za oslobo|ewe od fa{izma.

- Mesto ove zemqe u tome se ne mo`e mimoi}i, pa mlade treba vaspitavati da znaju {ta je rat i da se zato trude da obezbede mir - istakao je potpukovnik Skrebwik uru~uju}i medaqu de-

na prijemu koji je tim povodom priredio predsednik op{tine Goran Jovi}. Ove jubilarne medaqe povodom velike pobede u

vedesetogodi{wem Zdravku Vuka{incu, borcu Prve vojvo|anske brigade, dok je u ime, borca Tre}e vojvo|anske brigade koji

je vezan za postequ Mitra Gradi}a medaqu primio predsednik Mesne organizacije Saveza boraca Belegi{a Radojica Mi{~evi}. U ime boraca NOR, predsednik Op{tinskog odbora SUBNOR-a Du{an Ivan~evi} je zahvalio prijateqskoj Rusiji na po{tovawu doprinosa ove zemqe pobedi nad fa{izmom, a predsedniku Jovi}u na organizaciji sve~anosti, naglasiv{i da je Srbija deo velike antifa{isti~ke porodice, da se nada da istina o toj borbi ne}e biti prekrajana, `rtve zaboravqene, a na tim temeqima danas se opredequjemo za `ivot u savremenoj Evropi.

Predsednik op{tine Goran Jovi} je, pozdravqaju}i visokog gosta i malobrojne jo{ `ive u~esnike borbe protiv fa{izma, istakao da je pro{lo 65 godina, ali ne treba zaboraviti ono {to se dogodilo u Drugom svetskom ratu, ni qude koji su dali `ivot u toj borbi, i da se nada da se nikada ne}e ponoviti ono {to se de{avalo proteklih decenija na tlu biv{e Jugoslavije.

A. N.

na - istakao je na pres konferenciji ~lan Op{tinskog I{tvan A~ai.

Deo investicija namewen je za revitalizaciju naseqenih mesta u op{tini.

- Za rekonstrukciju vodovodne mre`e u Radi~evi}u odobreno je oko 7 miliona, 5,5 miliona je nameweno zavr{etku popravke {kolske zgrade u Drqanu, a oko 2 miliona dinara za nastavak dogradwe Centra za dnevni boravak dece u Milo{evu i ne{to vi{e od 2,7 miliona dinara za ure|ewe sanitarnog ~vora sve ure|enije pijace u Ba~kom Petrovom Selu – dodao je ~lan Op{tinskog ve}a Be~ej zadu`en za investicije Du{an Radivojevi}.

V. Jankov

VESTI Otvorena Kancelarija za mlade IN\IJA: Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} imenovao je koordinatora Kancelarije za mlade, koja }e se baviti svim pitawima i problemima ovog dela populacije. In|ijsku kancelariju za mlade vodi}e apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu Mladen Jankovi}, koji je do sada radio na nekoliko omladinskih projekata sprovedenih u saradwi sa op{tinom In|ija. Kancelarija je trenutno sme{tena u Kabinetu predsednika Op{tine, dok ne bude prona|ena odgovaraju}a lokacija, a svi koji imaju potrebu da kontaktiraju koordinatora, mogu to u~initi od 8 do 16 ~asova.

- Kancelarija za mlade trudi}e se da okupi sve mlade qude op{tine In|ija i zajedno sa wima kreira i sprovodi omladinsku politiku u okviru koje }emo se truditi da ih {to boqe informi{emo, da zajedno sa wima pi{emo projekte i sprovodimo konkretne akcije rekao je Jankovi}.

Kancelarija za mlade u In|iji objedini}e i koordinirati svim in|ijskim organizacijama koje se bave `ivotom mladih qudi, a to su Savetovali{te za mlade, Savet za mlade, nevladine organizacije i |a~ki parlamenti.

S. B.

Predstavqen nov na~in rada LSV BELA CRKVA: U sali Centra za kulturu u Beloj Crkvi odr`ana je tribina Op{tinskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Razlog okupqawa, kako je rekla je ~lanica Glavnog odbora stranke Sandra Risti}, je odluka Glavnog odbora stranke da se od februara ove godine uvede nov na~in rada sa sigurnim glasovima i sa novim ~lanovima Lige. Gosti op{tinskog odbora bili su predstavnik IO LSV Aleksandra Jerkov, podpredsednik LSV Aleksndar Marton i regionalni koordinator sigurnih glasova za Ju`ni Banat Milo{ Veselnov.

M. V.

Kako se pravi „milka” BE^EJ: Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina sutra gostuje na sceni Gradskog pozori{ta Be~ej s predstavom „Kako se pravi milka”, koju je, po tekstu nema~kog pisca, glumca i rediteqa Franca Ksavera Kreca, adaptirao i re`irao, ali i osmislio scenografiju i izabrao muziku @anko Tomi}, a uloge su poverene Nata{i Lukovi} i Danielu Si~u. Zavesa }e se podi}i u 20 sati, a ulaznice, po ceni od 300 dinara, mogu se kupiti na blagajni be~ejskog pozori{ta.

V. J.

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak29.april2010.

DNEVNIK

SU\EWE ZA PQA^KU I TE[KO RAWAVAWE GR^KOG BIZNISMENA NA TATARSKOM BRDU

Branilac: Umi{qaj prvooptu`enog iskqu~ivo kra|a Presude optu`enima za pqa~ku i te{ko rawavawe gr~kog dr`avqanina i predsednika Borda direktora "Sunoka Srbija" Spiridona Pirgidisa bi}e izre~ena danas u 13 sati u Vi{em Sudu u Novom Sadu. U tom procesu Safetu ^alopeku (41) i Milu Joksimovi}u (50) na teret se stavqa da su 28. aprila pro{le godine u vili, koju je Pirgidis iznajmqivao, poku{ali da do|u da ve}e svote novca, ali da je ta pqa~ka po{la naopako i da je u gr~kog biznismena tom prilikom ispaqeno {est metaka.

Po navodima optu`nice, ^alopek, Joksimovi} i jo{ jedna, za sada nepoznata osoba, tokom no}i upali su u vilu na Tatarskom brdu, elitnom delu Sremske Kamenice u blizini Novog Sada, {utirali i psovali Pirgidisa, tra`e}i novac na srpskom i engleskom jeziku. Raz-

bojnici su u `rtvu ispalili {est metaka (konstatovane ~etiri ustrelne rane u trbuh i dve prostrelne na rukama), ostavili je da krvari i pobegli s dva mobilna telefona, 200 evra, 10.000 dinara i luksuznim ru~nim satom.

Zamenica novosadskog vi{eg tu`ioca Aleksandra Lu~i} rekla je da je tokom su|ewa nesumwivo dokazano da se radi o poku{aju ubistva prilikom razbojni{tva, kao i da optu`ene na lice mesta "sme{taju" DNK dokazi, kao i maslinastosivi duks, prona|en u vili, koji je pripadao Joksimovi}u (mada on tvrdi da ga je, pre zlo~ina, dao izvesnom Sa{i iz Novog Sada). Ona je podsetila na to da je Pirgidis rekao da je te no}i video tri maskirana ~oveka, a da je glas jednog od wih bio vrlo sli~an ^alopekovom.

Odbrane optu`enih nazvala je nelogi~nim to {to su obojica, kako je kazala Aleksandra Lu~i}, govorili da se poznaju povr{no, a analizom telefonskih poziva ustanovqeno je da su od aprila do novembra pro{le godine imali vi{e od 900 kontakata.

Branilac prvooptu`enog ^alopeka Slavko Pereski podvukao je da je wegov brawenik imao direktan umi{qaj iskqu~ivo da izvede kra|u i da je bio anga`ovan da onesposobi alarm i otvori sef. O{te}ewa na sefu konstatovao je i ve{tak. Po wegovim re~ima, ^alopek je sa sobom nosio alat za obijawe i nije ni znao da je neko od wegovih sau~esnika naoru`an. Pereski je rekao da je optu`eni na su|ewu odlu~io da ka`e istinu (u istrazi se branio }utawem) i istakao da je ^alopek o{te}enom ostavio fiksni telefon, da

bi mogao pozvati pomo}. On je predlo`io da novosadski sud ukine pritvor wegovom braweniku, ali ne da bi ga pustio na slobodu, ve} da bi bio preba~en u zatvor u Beogradu, gde su podneli zahtev za ponavqawe postupka u kojem se ^alopeku sudilo u odsustvu.

Joksimovi}ev branilac Dragan Gojkovi} izneo je tvrdwu da ~iwenica da je sud odbio zahtev za kontrolno ve{ta~ewe i novu DNK analizu (po wegovom mi{qewu, ovo ve{ta~ewe nije obavqeno po pravilima struke) zna~i i da je sud ve} zauzeo stav po pitawu krivice. Gojkovi} je kazao da se oko tog dokaza sve vrti, a da, osim toga, ne postoji ni{ta {to Joksimovi}a povezuje s mestom zlo~ina. On je u svojoj zavr{noj re~i istakao i da, kako ka`e, "nikada nije utvr|eno ko je pucao", i osvrnuo se na

Vila u kojoj je napadnut Spiridon Pirgidis

svedo~ewe o{te}enog Pirgidisa koji je rekao da mu glas i figura optu`enog Joksimovi}a ne zna~e ni{ta.

Ina~e, Pirgidis je u trenutku napada bio predsednik Borda direktora kompanije "Sunoko

Srbija" koja poseduje {e}erane u Ba~u, Pe}incima i Vrbasu, a u ~ijoj vlasni~koj strukturi udela ima i vojvo|anski biznismen Miodrag Kosti}. Pre toga, Grk je bio i direktor "Delta sladoleda".

D. A.

OSUMWI^ENE DVE NOVOSA\ANKE

Krale nov~anike u buticima?

Marija A. (1985) i wena vr{akiwa Danijela L. osumwi~ene su za 11 xepnih kra|a po~iwenih u posledwa dva meseca u Novom Sadu. Wima se stavqa na teret da su krale nov~anike mu{terijama u buticima u centru grada.

Protiv wih }e policija podneti krivi~nu prijavu, a jo{ se radi nan utvr|ivawu stvarnog broja po~iwenih krivi~nih dela, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

HAP[EWE ZBOG DROGE U NOVOM SADU

Prijave za prodaju, dr`awe i {tekovawe Policija je uhapsila Novosa|anina Sawina P. (1978) pod sumwom da je prodavao drogu. On se tereti da je prekju~e prodao supstancu, za koju se osnovano pretpostavqa da je heroin, Mirku K. (1979) kod koga je i zate~en narkotik. Potom su kod Sawina prona|ena dva paketi}a s istim sadr`ajem. Prilikom pretresa wegovog stana prona|en je amfetamin, vi{e desetina tableta s liste psihoaktivnih sup-

stanci, kao i izvesna suma novca za koji se sumwa da poti~e od prodaje droge.

Sawinu je ju~e nakon saslu{awa kod istra`nog sudije Vi{eg suda Nenada Simovi}a odre|en pritvor. Protiv Mirka sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}eno dr`awe opojnih droga, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

U ZREWANINU TROJE OSU\ENO ZBOG LA@NE DOJAVE O BOMBI

Obustavili proizvodwu u „Drekslmajeru“ Osnovni sud u Zrewaninu proglasio je krivima Aleksandra U. (23) iz Vr{ca i Branislava K. (23) iz Toma{evca, po{to je u prvostepenom postupku dokazano da su izazvali paniku i nered. Krivom je ogla{ena i Branislavova majka Vidosava K. (46), tako|e iz Toma{evca, koja se teretila da je podstrekivala dvojicu mladi}a na to da po~ine pomenuto krivi~no delo. Wima je sud izrekao uslovne

je ozbiqno, nije zaje……! – rekao je Aleksandar poslovo|i smene u „Drekslmajeru“ Kristini [.

Vidosava je okrivqena da je pretodno sinu poslala poruku i rekla mu {ta da u~ini i koji broj da pozove, da bi obustavio proizvodwu u firmi. Branislav je, s mobilnog telefona drugarice, okrenuo broj koji mu je majka dala, a zatim je apa-

Uro{ Mi{i}

Neboj{a Trajkovi}

NAVIJA^ „ZVEZDE” OSU\EN ZA NAPAD NA @ANDARMA NEBOJ[U TRAJKOVI]A KRAJEM 2007.

NA „MARAKANI”

Uro{u Mi{i}u ponovo deset godina zatvora Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e, u ponovqenom postupku, navija~a "Crvene zvezde" Uro{a Mi{i}a na deset godina zatvora, oglasiv{i ga krivim po optu`bi za poku{aj te{kog ubistva zbog napada upaqenom navija~kom bakqom na `andarma Neboj{u Trajkovi}a, u neredima na severnoj tribini „Marakane“ na poluvremenu utakmice 2. decembra 2007. godine.

Predsednik sudskog ve}a Velimir Lazovi} je kazao da na osnovu izvedenih dokaza sud smatra da je okrivqeni izvr{io krivi~no delo za koje je optu`en, ali ne s umi{qajem, kako mu optu`ba stavqa na teret, ve} s eventualnim umi{qajem da kod o{te}enog mogu nastupiti posledice opasne po `ivot ili pristankom na zabrawenu posledicu.

Sudija je u obrazlo`ewu odluke naveo da sud smatra da su izvedenim dokazima razja{wene sve okolnosti na koje je ukazao Vrhovni sud Srbije kad je ukinuo

Mi{i}ev otac

samo zato napali, jer on nije dao nikakav povod da bude napadnut i bio je u civilnoj ode}i.

Sudija je obrazlo`io da iz dokaza proizlazi da je prilikom navija~kih nereda na stadionu Mi{i} s grupom navija~a prepre~io put o{te}enom Trajkovi}u koji je bio na slu`benoj du`nosti, te uzviknuv{i "Gde }e{ p…. `andarm-

Mi{i}: Kajem se, mnogo mi je `ao

Proizvodni pogon "Drekslmajera“

kazne zatvora od dva meseca, s rokom provere od jedne godine.

Kako se navodi u presudi, Aleksandar i Branislav su 6. februara pro{le godine, u 23.04 sata, pozvali preduze}e „Drekslmajer“ u zrewaninskoj industrijskoj zoni „Aerodrom Bagqa{“, i dojavili da je u fabrici podmetnuta eksplozivna naprava.

– U firmi je postavqena bomba, evakui{ite qude! Ovo

rat dao Aleksandru koji je preneo prete}u poruku. U tom trenutku u firmi je bilo 400 radnika i oni su evakuisani odmah posle dojave o postavqawu bombe, za koju se ispostavilo da je la`na. Prekid u proizvodwi trajao je od 00.20 do 1.30 ~as dok specijalne ekipe nisu utvrdile da je sve bezbedno i da se zaposleni mogu vratiti na svoja radna mesta. @. B.

Kad je ~uo presudu i da je ponovo osu|en na deset godina zatvora, Uro{ Mi{i} se okrenuo prema novinarima i, aludiraju}i na presudu policajcu Miqanu Rai~evi}u zbog ubistva mladi}a \or|a Zari}a, rekao: „Da sam policajac i da sam pucao nekome u glavu, dobio bih sedam godina zatvora“.

Optu`eni Mi{i} je, obra}aju}i se sudu, u zavr{noj re~i rekao da mu je `ao zbog svega {to se desilo, pre svega zbog Trajkovi}a, i izvinio se zbog svega {to je o{te}eni pretrpeo.

– Ja jesam pogre{io ponesen mlado{}u i neznawem, svestan sam da sam povredio ovog ~oveka i iskreno `alim i kajem se zbog toga, ali nisam `elelo da mu uguram bakqu u usta, niti da ga ubijem – rekao je Mi{i}. On je zamolio sud da poka`e razumevawe za wegovu mladost jer je tada tek bio napunio 18 godina.

– Molim vas da me ne osudite za ono {to nisam uradio – kazao je Mi{i}. prvu presudu i nalo`io ponavqawe su|ewa.

Po iznetom obrazlo`ewu, sud smatra da je grupa navija~a u kojoj je bio okrivqeni nekako saznala da je Trajkovi} `andarm i da su ga

ska?”, udario ga nogom u prepone, a kad je o{te}eni po~eo da be`i, nastavili su da jure za wim. „Kad su ga stigli i nastavili da udaraju, Mi{i} ga je vi{e puta udario upaqenom navija~kom

Prijateqi osu|enog ispred suda

bakqom u gorwi deo tela, a sud smatra da je dokazano i da je poku{ao i da mu je ugura u usta, do ~ega nije do{lo jer se o{te}eni {titio rukama“, ~ulo se u obrazlo`ewu. Po optu`bi, napada~i su odustali od daqih nasrtaja kad je Trajkovi} ispalio tri hica u vazduh, a potom je be`e}i presko~io ogradu. “O{te}eni je pretrpeo posledice, a re~ je o skupu povreda i psihi~kim posledicama koje predstavqaju te{ke telesne povrede”.

Lazovi} je kazao da je prilikom odmeravawa kazne sud cenio olak{avaju}e okolnosti – mladost okrivqenog i da ranije nije bio osu|ivan, a kao ote`avaju}u okolnost, koja je prete`nija, posledice koje su nastupile po zdravqe o{te}enog Trajkovi}a, po nalazu ve{taka, u vidu „trajnog psihi~kog o{te}ewa“.

Prethodno je u zavr{noj re~i zamenik vi{eg tu`ioca zatra`io da se Mi{i} oglasi krivim za poku{aj te{kog ubistva s umi{qajem zbog napada na Trajkovi}a.

Advokat odbrane Borivoje Borovi} je, analiziraju}i dokaze, tvrdio da nije dokazano da je Mi{i} poku{ao da ugura Trajkovi}u bakqu u usta, odnosno da nije dokazano delo poku{aj ubistva, kao i ni umi{qaj. Odbrana je

ocenila da okrivqeni treba da bude ka`wen za krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povreda. Borovi} je kazao da nije dokazano da je Trajkovi} kriti~nom prilikom bio na slu`benoj du`nosti na severnoj tribini "Marakane". Osim toga, Borovi} je kazao da je nesporno utvr|eno da Trajkovi} nije imao opekotine oko usta ni po dlanovima, iako je, po sopstvenoj tvrdwi, wima zaklawao lice.

Branilac je naglasio da, po nalazu ve{taka, navija~ka bakqa proizvodi temperaturu od 1.500 stepeni, da je na udaqenosti 30 cm od objekta temperatura 1.200 stepeni, a na razdaqini ve}oj od 70 centimetara vi{e od 100 stepeni, i izaziva opekotine drugog stepena. Odbrana je tvrdila da iz dokaza proizlazi i da je Mi{i} dobrovoqno odustao od napada na Trajkovi}a, jer nije u~estvovao u daqim navija~kim napadima kojima je o{te}eni istom prilikom bio izlo`en. @andarm Neboj{a Trajkovi} se pridru`io zavr{noj re~i tu`ioca i rekao je da je, osim wega, zbog onoga {to je do`iveo trpela i wegova porodica.

– Na sudu je da donese pravu odluku, ako je uop{te ima – rekao je Trajkovi}.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak29.april2010.

13

NESRE]A U SE^I DRVA KOD ^A^KA

Stablo ubilo devojku Stablo koje je palo na dve sestre iz okoline ^a~ka usmrtilo je Draganu Kosti}, staru 18 godina, dok je wena dve godine mla|a sestra Ivana zadobila te{ke povrede, saop{tila je ju~e ~a~anska policija.

Nesre}a se dogodila prekju~e oko 16.20 ~asova u selu Mili}evcima, na mestu Nedeqkovi}a zabran, dok su sestre i{le kroz {umu, prema svojoj ku}i, kada je na wih iznenada palo stablo koje je motornom testerom sekao wihov ro|ak Miladin Kosti} (51).

Sestre su odmah preba~ene u ~a~ansku bolnicu, gde je Dragana ubrzo preminula, dok je Ivana zadr`ana na ortopedskom odeqewu.

Policija je obavila uvi|aj na licu mesta, a potom obavestila istra`nog sudiju Vi{eg suda i vi{eg tu`ioca. Tu`ilac se izjasnio da postoje elementi krivi~nog dela izazivawa op{te opasnosti iz nehata, pa }e protiv Kosti}a biti podneta krivi~na prijava.

(Tanjug)

AKCIJA POLICIJE U SREMSKOJ MITROVICI

Zaplewena skoro kila heroina Policija je zaplenila je 946 grama heroina, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Od Veqka D. (59) iz La}arka policija je prekju~e oduzela 139 paketi}a heroina te`ina i mawu sumu novca. Droga je bila sakrivena u {upi za drva u dvori{tu wegove kuce.

Utvr|eno je da droga pripada Sa{i T. (22) iz Sremske Mitrovice. Prilikom pretresa wegove ku}e, u dvori{noj {upi, pronadeno je 930 grama heroina, digital-

na vaga za merewe droge, 1.830 evra i 50.500 dinara.

Osumwi~eni su uhap{eni i odredeno im je zadr`avawe do 48 ~asova.

Zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga, Veqko D. i Sa{a T. bi}e u zakonskom roku, uz krivi~nu prijavu, privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, navedeno je u policijskom saop{tewu.

(Tanjug)

KRIVI^NE PRIJAVE U ^OKI

Sedmoro nelegalno taksiralo ^okanska policija je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Kikindi podnela krivi~ne prijave protiv sedmoro `iteqa iz naseqa ove op{tine, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}enog bavqewa taksi prevozom. Po trojica

osumwi~enih su `iteqi Ostoji}eva i ^oke, a jedno je `iteqka Padeja. Prijave ih terete da su se od januara 2008. do aprila 2010. godine neovla{}eno i za nagradu bavili taksi prevozom, bez dozvole nadle`nih organa.

M. Mr.

Foto: B. Lu~i}

„DNEVNIK” U POSETI UGOSTITEQSKIM OBJEKTIMA U NOVOM SADU, KOJI, IAKO PRIVREMENO ODUZETI OD DARKA [ARI]A, I DAQE RADE

„Se~uan”, „Lipa” i „Dunavska oaza” u kokainskom loncu Po~etno interesovawe javnosti za imovinu oduzetu odbeglom Darku [ari}u, optu`enom za krijum~arewe kokaina, izgleda je splaslo. Za razliku od privatnih ku}a i vila, ~ija rasko{ je mnoge

obilaska pomenutih objekata koji su organizovali Ministarstvo pravde i Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom, institucije koja u ime dr`ave trenutno wima upravqa.

Kupqeno po 70 odsto kapitala Konzorcijum, za koji se sumwa da je bio tek formalni paravan za novac [ari}evog narkoklana, uz garancije Metals banke, kupio je 24. februara 2009. godine za ne{to vi{e od 203 miliona dinara 70 odsto dru{tvenog kapitala "Putnika".

Tre}eg aprila iste godine za 136 miliona dinara kupio je i 70 procenata dru{tvenog kapitala hotela "Vojvodina". ostavila bez daha, saznawe da ugledni ugostiteqski objekti u centru Novog Sada pripadaju [ari}u izgleda ne smeta, Novosa|anima da ih i daqe pose}uju.

Kada je sud, na zahtev Tu`ila{tva za organizovani kriminal, pre dve nedeqe od

Predstavnik Direkcije, koji nije `eleo da se predstavi ni da se fotografi{e, rekao je da svi privremeno oduzeti objekti rade normalno, i najavio da }e vrlo skoro Skup{tina akcionara, koju trenutno ~ine Direkcija i predstavnici mawinskih

NEKADA[WI VO\A „BIJELOG DUGMETA” TERETI SE ZA GRADWU BEZ DOZVOLE U BEOGRADU

Tri krivi~ne prijave protiv Bregovi}a

Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa podnelo je krivi~nu prijavu protiv muzi~ara Gorana Bregovi}a zbog gra|ewa bez dozvole u Ulici Jove Ili}a u Beogradu, saop{tilo je ju~e Republi~ko javno tu`ila{tvo.

Osim protiv Bregovi}a kao investitora posla, krivi~na prijava Prvom osnovnom javnom tu`ila-

Goran Bregovi}

{tvu podneta je i protiv Ratka Bukvi}a, Vladimira Ili}a, Milo{a Alimpi}a i Aleksija Kauna zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja u vezi s izgradwom objekta u Jove Ili}a 151.

Protiv nekada{weg lidera "Bijelog dugmeta" i kompozitora pesama za ovogodi{wu "Pesmu Evrovizije" stigle su, od Odeqewa za inspekcijske poslove op{tine Savski venac, jo{ dve krivi~ne prijave: zbog gra|ewa bez gra|evinske dozvole u Suvoborskoj 29, kao i zbog skidawa i povrede slu`benog pe~ata i znaka.

Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa podnelo je krivi~ne prijave i protiv Predraga Peruni~i}a, Ane Peruni~i}, Toplice Milojkovi}a i Milo{a Jak{i}a, zbog gra|ewa bez gra|evinske dozvole u Mitrovdanskoj ulici 25.

Protiv Ratka Bukvi}a, Vladimira Ili}a, Milo{a Alimpi}a i Aleksija Kauna podneta je, u vezi s objektom u Mitrovdanskoj, jo{ jedna krivi~na prijava zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja.

"U vezi sa svim pomenutim krivi~nim prijavama Prvo osnovno javno tu`ila{tvo u Beogradu uputilo je Ministarstvu unutra{wih poslova zahteve za prikupqawe potrebnih obave{tewa na koje se jo{ uvek ~eka odgovor", navodi se u saop{tewu koje je poslato iz kabineta republi~kog javnog tu`ioca.

(Beta)

Unutra{wost restorana „Se~uan”

konzorcijuma koji ~ine "Maestral turs" iz Budve i "Pali}" iz Subotice, zbog sumwe da iza wega stoji “prqav” novac od trgovine drogom, privremeno zaplenio 70 odsto akcija u hotelima “Putnik” i “Vojvodina” u centru Novog Sada i poznatim restoranima “Lipa”, “Dunavska oaza” i “Se~uan”, ovi turisti~kougostiteqski simboli Novog Sada neo~ekivano su se na{li u sredi{tu medijske pa`we. Me|utim, ne`eqeni publicitet izgleda ne uti~e previ{e na wihovo poslovawe, u {ta su se uverili novinari prilikom ju~era{weg

Renovirana sala hotela „Putnik”

vlasnika u ~ijem posedu je preostalih 30 odsto “normalnog” kapitala, izabrati novi Upravni odbor i direktore privremeno oduzetih preduze}a, koji }e ih voditi do kona~ne sudske odluke o statusu.

– Ukoliko sud trajno oduzme imovinu, ona prelazi u vlasni{tvo Akcijskog fonda Republike Srbije, koji }e wome daqe raspolagati – objasnio je predstavnik Direkcije.

Po wegovim re~ima, u privremeno oduzeti “paket” spadaju i kafana “Venac” u Ulici vojvode Bojovi}a, koja trenutno ne radi, i dve tre}ine nekada{weg sindikalnog odmarali{ta u Roviwu. Me|utim, on nije znao da ka`e koliko oduzeta imovina vredi, uz obja{wewe da je Direkcija tek prekju~e “u{la u posed” i da ovla{}ena institucija tek treba da obavi finansijsku procenu.

Hotel “Putnik”, koji je bio veoma o{te}en u po`aru 12. decembra 2007. godine, kada su tri osobe poginule uz osmoro povre|enih, jedini je od oduzetih objekata u koji je ve}inski vlasnik o~igledno ulo`io veliki novac. Pomiwe se da je renovirawe ko{talo vi{e od dva i po miliona evra. Sobe i apartmani su opremqeni novim mobilijarom, foaje i restoran su sre|eni i hotel zaista deluje luksuzno. Trenutno je malo prijavqenih gostiju, ali se ve}a popuwenost o~ekuje tokom predstoje}eg Me|unarodnog poqoprivrednog sajma.

Dugogodi{wi zaposleni u najstarijem gradskom restoranu kineske kuhiwe “Se~uan” u Dunavskoj ulici ka`e da gosti nisu previ{e optere}eni aktuelnom pri~om: – “Se~uan” ima tridesetogodi{wu reputaciju i stalne goste. Wih zanima kuvar, a ne gazda – kratko je objasnio.

Sli~no su nam rekli i u ribqem restoranu “Dunavska oaza”, preko puta “Se~uana”, i u “Lipi”, tako|e u naju`em centru Novog Sada, restoranu poznatom po tradicionalnoj vojvo|anskoj kuhiwi.

I. Sabado{

14

DRU[TVO

~etvrtak29.april2010.

Poplavqenom Prokupqu od Vlade Vojvodine 1.000 paketa Vlada Vojvodine je odlu~ila da hitno uputi humanitarnu pomo} od 1.000 paketa s neophodnim prehrambenim i higijenskim artiklima u Prokupqe, nedavno te{ko stradalo u poplavama.

Kabinet dr Pajti}a }e nastaviti i podelu pomo}i socijalno najugro`enijem delu stanovni{tva u Vojvodini, pa je 800 paketa nameweno op{tinama Kula, Ada, Irig, Oxaci i Sremska Mitrovica.

Pokrajinska vlada je zadu`ila Direkciju za robne rezerve da isporu~i bez naknade pomo} vrednu 5,5 miliona dinara.

Ulog u nauku nije potro{wa – Bez saradwe s naukom nema prosperiteta, pa se i Vlada Vojvodine trudi da u saradwi s nau~nicima prevazi|e posledice ekonomske krize – rekao je, otvaraju}i Peti skup "InterRegioSci2010", pokrajinski premijer Bojan Pajti}. – Mada je ovogodi{wih 1,5 odsto para od ukupnog buxeta za nauku i tehnolo{ki razvoj mawe nego lane, jer smo zbog krize deo novca morali preusmeriti na re{avawe egzistencijalnih potreba, to je jo{ uvek vi{e od nacionalnog postotka i nije daleko od evropskih standarda.

Naglasiv{i da je neophodno pove}ati sredstva za istra`ivawe i razvoj, ali im treba, kao i svuda u svetu, dodati i ona iz privatnog sektora, dr Pajti} je podsetio na strategiju svog kabineta u kojoj nauka ima zna~ajnu ulogu, a wome je anga`ovano

170 stru~waka s Univerziteta u Novom Sadu.

– Lane smo sufinansirali 71 me|unarodni projekat, na kojima je bilo anga`ovano 468 istra`iva~a, a vi{e od polovine mladih – rekao je resorni pokrajinski sekretar prof. dr Dragoslav Petrovi}. – Bili smo u partnerstvu s ~ak 500 istra`iva~a iz 114 institucija u 28 zemaqa, a sufinansirali smo i u~e{}e na{ih stru~waka na 122 inostrana nau~na skupa i 65 me|unarodnih u Vojvodini.

Dodao je i da je trenutno u toku realizacija 90 me|unarodnih projekata s 43 zemqe.

– Ulo`ili smo u wih ne{to mawe od 700.000 evra, a vi{e od sedam miliona stiglo je iz inostranstva, {to najboqe govori da nauka nije potro{wa i dr`ava u wu mora vi{e ulagati – zakqu~io je dr Petrovi}.

D. D.

DNEVNIK

U SRBIJI VI[E INFICIRANIH KOCKOM NEGO OD SVIH ZARAZNIH BOLESTI ZAJEDNO

Svaki peti hazarder zreo za psihologa Svetska zdravstvena organizacija je 1980. definisala kockawe kao poreme}aj navika impulsa, sli~an kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Od 2001. broj kladionica u Srbiji se popeo sa 600 na 1.600 i u Evropi je, posle Bosne i Hercegovine, na{a populacija druga po "zara`enosti" kockom.

Procewuje se da ~ak 3,5 miliona gra|ana igra neku igru na sre}u, a svaka peta osoba koja poka`e interesovawe za neku od wih vremenom postane patolo{ki kockar. Kriza u dru{tvu i besparica doprineli su tome da se kocka odoma}ila u svakodnevici brojnih pojedinaca, pa i celih porodica. Brza i laka zarada postala je `ivotni ciq mnogih qudi – to je ono {to im treba ne samo da bi kupili ku}u, stan ili automobil ve} i platili zaostale ra~une za stan i struju, dete nagradili patikama ili platili ekskurziju. Gotovo se smatra skroz normalnim da se i deca na neki na~in kockaju. Uz podr{ku roditeqa, koji to opravdavaju kao bezazlenu igru a mo`e i da obraduje dobitkom.

Psiholozi tvrde da kockawe samo po sebi nije bolest, do momenta kad osoba postane opsednuta. Kockar se mo`e prepozna-

Zavisnost rasprostrawenija i od droge

ti po tome {to se povla~i u sebe, slu`i se sve ~e{}e la`ima i manipulacijama, zapostavqa in-

Uporedo s invazijom kladionica, gotovo da nema TV stanice koja bar jednom dnevno ne organi-

Od 2001. broj kladionica u Srbiji se popeo sa 600 na 1.600 i u Evropi je, posle Bosne i Hercegovine, na{a populacija druga po zara`enosti kockom. ^ak 3,5 miliona gra|ana praktikuje neku igru na sre}u teresovawa i ambicije koje je imao pre ovog poroka... Kockari u svom "hobiju" ne vide ni{ta lo{e, tretiraju ga maltene kao legitimno zanimawe.

zuje nagradne igre. Putem telefona gledaoci se ukqu~uju u program, na hiqade wih ostavqa se na dugom ~ekawu jer dok "curi" vreme, puni se kasa televizije.

POLICIJA I TU@ILA[TVO PRETRESALI RAD UDRU@EWA RATNIH VOJNIH INVALIDA

Nema krivi~nog {tofa iz anonimne prijave Protiv predsednice Udru`ewa ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova grada Zrewanina Jovanke Pavlovi} Tu`ila{tvu je svojevremeno podneta krivi~na prijava, ali je odba~ena kao neosnovana. Reaguju}i na pisawe „Dnevnika“ o tome da su pojedini ~lanovi nezadovoqni wenim radom i da je optu`uju za brojne mahinacije, Jovanka Pavlovi} je prilo`ila zvani~ne odgovore Policijske uprave i Osnovnog javnog tu`ila{tva, u kojima se navodi da nije bilo osnova za weno krivi~no gowewe. Protiv we je podneta anonimna prijava a, izme|u ostalog, tvrdilo se da je novogodi{we paketi}e i {kolski pribor delila „preko veze“, a na letwe i druge rekreativne odmore upu}ivala uglavnom istu decu, ~iji su roditeqi ~lanovi Udru`ewa.

ski slu`benici su prosledili izve{taj Tu`ila{tvu“, ka`u u mesnoj Policijskoj upravi.

Osnovno tu`ila{tvo potvrdilo je, tako|e, da je protiv ~elnih qudi Udru`ewa, izme|u ostalog i protiv Jovanke Pavlovi}, podneta krivi~na prijava.

Proveravana je sumwa da su novogodi{wi paketi}i i {kolski pribor deqeni preko veze, a na letwe i druge rekreativne odmore upu}ivana uglavnom ista deca, ~iji su roditeqi ~lanovi Udru`ewa

Jovanka Pavlovi}

„Op{tinsko javno tu`ila{tvo je policiji dostavilo zahtev za prikupqawe informacija u vezi s anonimnom prijavom protiv rukovodstva Udru`ewa

Suze zbog platana, hrasta i trave U posledwih 50 godina sve je vi{e onih koji zbog alergija moraju da tra`e pomo} lekara. Uzroci nisu precizno utvr|eni, ali se smatra da je glavni pove}ana izlo`enost spoqnim alergenima i smawena stimulacija imunog sistema izazvana faktorima sredi-

Na godi{wi odmor zbog kijawa

ne i nasle|a. Vi{e od 300 miliona qudi u svetu boluje od astme, a oko 15 odsto mladih do 18 godina je bar jednom imalo astmati~ni napad.

Od alergijske kijavice boluje ~etvrtina populacije. Najvi{e alergijskih reakcija u aprilu izazvano je visokom koncentracijom

stoje biv{i, i iskqu~eni, pripadnici Udru`ewa, koji ne mogu da podnesu da ona predsedava tom organizacijom koja danas broji blizu 400 ~lanova.

– Nije prijatno kada se morate pravdati za ne{to {to niste u~inili. Da je sve u najboqem redu, potvr|uje i dokumentacija

polena platana, hrasta, breze i jasena, a u maju i junu trave.

– Iako se na prvi pogled mo`e pomisliti da se radi o "naivnom" zdravstvenom problemu, prole}ne alergije, izazvane naj~e{}e polenima, mogu stvoriti velike probleme i mu~an su period za osobe preosteqive na polen – ka`e dr Jovana Ostoji}. – Si}u{ne ~estice polena lako se prenose vetrom u udaqene predele, a u kontaktu sa sluzoko`om dovode do kijawa, svraba u o~ima i nosu, curewa iz nosa, suznih i crvenih o~iju, ka{qa, ote`anog disawa... Osim tegoba s disawem, mogu}e su i promene po ko`i u vidu svraba i crvenih pe~ata.

Kad se javi burna reakcija na polen, osetqivi su naj~e{}e alergi~ni na nekoliko vrsta, pa ima qudi koji se celo prole}e i leto pate sa simtomima. Neki moraju da u "najkriti~nijim" danima uzmu godi{wi odmor ili odu na bolovawe da bi ostali kod ku}e.

Lekova koji umiruju preosetqivost na polen ima u apotekama, a pojedini su na pozitivnoj listi pa se mogu dobiti na recept.

J. B.

ratnih vojnih invalida. Obavili smo i razgovor s Jovankom Pavlovi}, o ~emu je sa~iwena i slu`bena bele{ka. Nakon provere navoda iz prijave, policij-

– Posle obavqenih provera sa~iwena je slu`bena bele{ka, u kojoj je konstatovano da nema osnova za krivi~no gowewe protiv bilo koga – saop{tila je zamenica javnog tu`ioca Suzana Cvetkovi}.

Jovanka Pavlovi} pretpostavqa da iza medijskih prozivki

Udru`ewa koju su proveravali nadle`ni organi. Uredno smo im dostavili sve poslovne papire i u wima nisu na|ene nepravilnosti, ne samo kada je re~ o navodima u prijavi ve} ni bilo kakve druge – kazala je Jovanka Pavlovi} za na{ list. @. Balaban

VOJVO\ANSKE SREDWE [KOLE OTVARAJU FILIJALE U OSNOVNIM [KOLAMA

Specijalno odeqewe za fudbalere

{inska za trogodi{wi smer opePripremaju}i se za upis prvaka ratera ma{inske obrade i Tehu vojvo|anske sredwe {kole, Poni~ke "Mileva Mari} Ajn{tajn", krajinski sekretarijat za obrazo~etvorogodi{wu namewenu tehvawe je predlo`io, a sva je prilini~arima visoke gradwe. ka da }e Ministarstvo prosvete odobriti, otvarawe nekoliko novih odeqewa van sedi{ta {kola, a novina je da ih sredwe otvaraju u osnovnim.

– U okviru novog republi~kog projekta "[kole ka deci" zalo`ili smo se za otvarawe takvih odeqewa u tri mawa mesta – ka`e pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{. – Tako }emo prvenstveno posti}i da mladi ostaju u svojim sredinama, u otvarawu smerova rukovodili smo se zahtevima privrede, smawiTotovo Selo spremno za sportiste }emo i tro{kove op{tina za – U O["Sveti Sava" u @itiputovawe u~enika i poboq{ati {tu jedno odeqewe op{teg smera wihovu bezbednost. otvori}e Zrewaninska gimnazija, On dodaje da je za potrebe Faa Hemijsko-prehrambena i tekbrike cementa "Lafar`", u beostilna {kola "Uro{ Predi}", ~inskoj Osnovnoj {koli "Jovan tako|e iz Zrewanina, obrazova}e Gr~i} Milenko" od naredne po 15 u~enika na trogodi{wim {kolske godine tra`eno da “fismerovima za pekara i mesara. Talijalu” otvore novosadska Ma-

ko }e se smawiti izdaci kojim @iti{te regresira putovawa sredwo{kolaca, a ta stavka sada ~ini gotovo polovinu op{tinskog buxeta – obja{wava dr Jege{.

Izdvojeno odeqewe op{teg gimnazijskog smera nameweno sportistima, prevenstveno fudbalerima, s nastavom na ma|arskom jeziku u O[ "Ki{ Ferenc" u Totovom Selu kod Kawi`e otvori}e Gimnazija za talente "Boqai" iz Sente. Za to postoji veliko interesovawe |aka, a u selu, zahvaquju}i wegovim preduzimqivim me{tanima, postoje idealni uslovi. Izgra|eni su svi potrebni tereni, {kola je savremeno opremqena i ima pride u~eni~ki dom.

– [kole moraju promeniti logiku i prilagoditi se potrebama svojih |aka jer zbog wih i postoje, a ove novine samo su prvi koraci u tom pravcu koje }emo primeniti u Vojvodini – ka`e resorni pokrajinski sekretar.

D. Deve~erski

– To {to su pitawa zaista laka dodatno privla~i qude da oku{aju sre}u – ka`e sociolog Tomislav Zori}. – Qude je uvek privla~ila mogu}nost lake zarade bez truda, a u kriznim vremenima novac jo{ vi{e dobija na zna~aju. Ove igre na sre}u moderne su i u razvijenim zemqama, a kako je interesovawe veliko, brojni TV kanali ga prihvataju kao dobar izvor zarade.

Sportsko kla|ewe dugo je smatrano bezazlenim jer je povezivano s navija~kim strastima, velikom qubavqu i dobrim poznavawem fudbala. No, danas se klade i oni koje ovaj sport i ne zanima, a jedini ciq je "ubosti" megadobitnu kombinacija. Koliko se gubi – malo ko ra~una.

– Kla|ewe je za odre|eni broj qudi kao droga: vremenom toliko u|e u "krv" da ~ovek postane zavisan. Ponese vas po~etni~ka sre}a i dobici, pa se kasniji gubici, ponekad i krova nad klavom, automobila, nakita... smatraju samo trenutnim malerom. Veliki broj qudi se vremenom potpuno posveti kla|ewu, zbog toga zapostavqaju ~ak i porodicu i posao. Sve ve}i gubici i dugovi neretko su razlog provala, kra|a i drugih krivi~nih dela – zakqu~uje na{ sagovornik.

J. Barbuzan

Yoker loto premija nezaposlenom Suboti~aninu Iako je krajem marta Srbija dobila prvog loto-milionera Dr`avne lutrije u ovoj godini, preksino} je opet izvu~ena kombinacija sa sedam pogodaka.

Igra~u, koji je uplatio tiket u Beogradu, pripala je premija od ~ak 750.000 evra, dok je Cvitko Arpad iz Starog @ednika kod Subotice, sa sta`om od 35 godina igrawa lotoa, presre}an i zbog xoker-premije od blizu {est miliona dinara.

Pogotovo {to je pre ~etiri godine postao tehnolo{ki vi{ak, tako da je deo dobijenog novca ve} po stavkama namenio za najneophodnije popuwavawe ku}nog buxeta.

– Ostao sam bez posla pre ~etiri godine, a `ena je nedavno oti{la u penziju, koja nam nije dovoqna za `ivot. Sin, koji `ivi s nama, tako|e nema posao.

Sre}a nam se osmehnula jer }u ovim dobitkom re{iti sve `ivotne probleme – isti~e dobitnik, jo{ uvek pod utiskom sre}e koja ga je nenadano strefila.

Novi registar lekova Iz {tampe je upravo iza{ao Nacionalni registar lekova za 2010, peti po redu koji je {tampala Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Wime su zdravstvenim stru~wacima obezbe|ene precizne i a`urne informacije o svim medikamentima trenutno registrovanim kod nas.

Ovaj stru~ni vodi~ sadr`i podatke o svim ranije i novoregistrovanim lekovima, kao i onima za koje je do 1. novembra 2009. podnet zahtev za obnovu registracije.

Bitna novina je identifikacioni broj s 13 cifara, koji ozna~ava {ifru leka i koristi se u prepoznavawu la`nih ili falsifikovanih.

KULTURA

DNEVNIK IZLO@BA U MUZEJU ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Joko, Lenon, Tito Izlo`ba „Joko Ono - Xon Lenon - Tito - jedna konceptualna akcija“, autora Save Stepanova i Mome Cvijovi}a, bazirana na akciji „@irovi“, koju su Joko Ono i Xon Lenon realizovali 1968. godine, bi}e otvorena 1. maja u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu. Dvoje svetski poznatih umetnika nakon ven~awa zasadili su dva `ira u dvori{tu katedrale u Koventriju i istovremeno poslali po dva `ira na adrese 50 odabranih svetskih lidera, me|u kojima je bio i Josip Broz Tito, sa molbom da ih zasade u ime mira. @irovi koji su upu}eni na adresu predsednika Tita su, prema protokolu, pregledani, a ambasadi Jugoslavije u Londonu je poslato uputstvo da se na poklonu zahvale Joko i Xonu, a Titu je upu}eno pismo koje obja{wava da je „izvesni gospodin Lenon, ~lan u svetu poznatog ansambla Bitlsi“ poslao neobi~an poklon i predlog da se `irovi zasade kao simboli `eqe da u svetu prestane rat. Na ovom dokumentu stoji potpis koji ozna~ava da je Tito video poklon i odobrio wegov prijem, ali niko ne mo`e sa sigurno{}u potvrdi da su `irevi zasa|eni.

Na izlo`bi }e biti predstavqena dokumentacija o beogradskom delu projekta, crte`i „@irovi 100“, kojima je Joko Ono 2008. obele`ila 40. godi{wicu ove umetni~ke akcije.U postavci su tako|e predstavqene umetni~ke li~nosti Joko Ono i Xona Lenona, kao i fotografije koje je autorski snimio Josip Broz.

Izlo`ba u Muzeju istorije Jugoslavije }e biti otvorena do 1. avgusta 2010. godine.

SUTRA PREMIJERNO NA SCENI SNP-a „BARBELO, O PSIMA I DECI”

U potrazi za qubavqu Predstava „Barbelo, o psima i deci“ u re`iji Predraga [trpca, premijerno }e biti izvedena sutra na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta, i to }e biti prvi put da se jedan komad na{e poznate spisateqice Biqane Srbqanovi} postavqa na scenu ovog na{eg teatra. Bilo je ranije poku{aja da se od Biqane Srbqanovi}, ~iji je dolazak na sutra{wu premijeru najavqen, naru~i komad za SNP, napomenuo je na ju~era{woj konferenciji za novinare v.d. upravnika ovog teatra Aleksandar Milosavqevi}, ali to se nije dogodilo zbog wene zauzetosti.

No, u dogovoru sa rediteqem ove ku}e Predragom [trpcem, odlu~eno je da se nova predstava u SNP - u radi po nekom delu Biqane Srbqanovi}, i odabran je „Barbelo...“, za koji Milosavqevi} ocewuje da je wen najboqi dosad napisan komad.

U ovoj predstavi se pojavquje jedanaest qudi koje sre}emo u svojoj okolini, naveo je Predrag [trbac, opisuju}i ih kao da su i deo wegovog `ivota. On je dodao da ga je ovaj komad Biqane Srbqanovi} vrlo inspirisao, jer je ta pri~a deo svih nas, budu}i da govori o odnosu prema roditeqima, partneru, detetu, prijatequ... Komad zapravo govori tome kako jedna qubav umire, a ra|a se druga, kako je primetio [trbac, i o na{oj potrebi da je na|emo u `ivotu.

Osnova ove pri~e je sukob nesebi~ne sile - qubavi, i ne~ega {to je superegoizam, odnosno samoqubqe. Taj sukob je, po re~ima rediteqa, generator i su{tina koja pokre}e sve doga|aje u ovom komadu.

U sudaru glavnog lika Milene sa svetom u kojem `ivi i wene nemogu}nosti da otkrije ko je ona zapravo, nalazi se problem celog na{eg dru{tva, smatra [trbac, i obja-

{wava da malo ko od nas ima intimnu viziju {ta ho}e u `ivotu.

U vreme kada je pisan ovaj komad, postojala je nada da }e ovo dru{tvo imati humanu dimenziju, ali na`alost, vreme nas je demantovalo, naveo je jedan od glumaca u ovoj pred-

ku ekipu za ovu predstavu, a to je mogao zahvaquju}i velikom gluma~kom potencijalu ansambla SNP -a. Akcenat je na glumcima, dok je prostor „o~i{}en“, kako je [trbac naveo, a zvuk minimalan.

Uloge je [trbac poverio Sawi

smo svedoci koliko su svi u stra{noj potrazi za wom, a zapravo ne umemo da je damo.

Podse}aju}i da, posle „Tri sestre“, radi jo{ jednu predstavu u skromnim produkcijskim uslovima, zbog krize na koju se izgovara-

stavi Aleksandar Gajin, podse}aju}i na „humanitarne afere“ koje su nam se dogodile u stvarnosti, i iznose}i mi{qewe da je Biqana Srbqanovi} bila prorok kada ga je pisala. Komad je sumoran, i predstava je jednako sumorna, iako, po re~ima Gajina, tekst omogu}uje da bude komi~nija, ali naprosto je li~no ose}awe cele gluma~ke ekipe bilo druga~ije, i cela atmosfera predstave je proistekla iz wega.

Ovo je komad o svima nama, ma koliko na{e li~ne, porodi~ne situacije bile boqe od onih u ovoj predstavi, kako je naveo Gajin, ali mi ipak svi u~estvujemo u tom komadu.

Rediteq [trbac je, ina~e, istakao da je izabrao ozbiqnu gluma~-

Risti} - Krajnov (Milica), Aleksandri I.Pleskowi} (Mila), Mariji Medenici (Milena), Neboj{i Savi}u (Dragan), Miroslavu Fabriju (Drago), Milanu Kova~evi}u (Zoran, ponekad Marko), Jugoslavu Krajnovu (Marko), Tijani Maksimovi} (Ku~karka), Radoju ^upi}u (Lutalica), Oliveri Stamenkovi} (Mama) i pomenutom Aleksandru Gajinu (Doktor).

Za Mariju Medenicu je u radu na ovoj predstavi najvrednije to {to je trebalo da glumci na scenu iznesu ne{to {to je krajwe intimno, i to je vrednost ove predstave.

Izra`avaju}i zadovoqstvo {to se u ovoj predstavi bave pitawem qubavi, Radoje ^upi} je primetio da

ju nadle`ne institucije koje finansiraju ovo pozori{te, Jugoslav Krajnov je rekao da bi voleo da su uslovi bili boqi, pa bi time i umetni~ki do`ivqaj bio boqi. Ali, u vreme krize svi rade u sirotiwskom pozori{tu, naveo je Krajnov i dodao da }e se glumci potruditi da svojom kreacijom nadomeste sve eventualne nedostatke.

Scenograf je Vesna [trbac, a kostimograf Marina Sremac. Za scenski pokret je zadu`ena Olivera Kova~evi} - Crwanski, dok je muziku izabrao rediteq Predrag [trbac. Dramaturg je Svetislav Jovanov.

N. Pej~i}

SUTRA NA KONCERTU U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

„Drvena bajka” Aleksandra Dujina Novosadski pijanista Aleksandar Dujin odr`a}e koncert „Drvena bajka“ sutra u Sinagogi u Novom Sadu na kome }e predstaviti autorsku mu-

ziku za 12 tambura{a, osam guda~a i ritam sekciju. Dujinov nastup u Sinagogi predstavqa kona~an izraz wegovog petogodi{weg eksperimentisawa sa orkestrima tambura{a, guda~a i ritam sekcije.

- Moja osnovna ideja bila je da kreiram nov vojvo|anski zvuk koji bi prvi put objedinio tradicionalan, vojvo|anski, tambura{ki muzi~ki izraz, sa klasi~nom, „ozbiqnom“, guda~kom muzikom i mojom autorskom xez muzikom- obja{wava novosadski pijanista.- Odavno sam shvatio da nije mogu}e da nastavim svoj muzi~ki razvoj dok ne pro|em kroz prethodnu fazu. Ne treba i}i daqe dok ~ovek ne dostigne krajwi nivo kojem je te`io, jer se time, malo po malo, odri~e svog sna. Ovaj koncert za mene predstavqa upravo taj zavr{ni potez ki~ice na slici koju sam osmislio odavno. Istovremeno, ovaj koncert je za mene najva`niji javni nastup na muzi~koj sceni u posledwih pet godina.

Ovaj projekat je okupio veliki broj mladih umetnika iz Novog Sada. Pored Aleksandra Dujina, na koncertu }e nastupiti: Vladimir Jakovqevi} (gitara), Fedor Ru{kuc (kontrabas), Robert Pongo (bubwevi), Sa{a Igwatovi} (udaraqke); violinisti Milan Bjelobaba, Ivana Makevi}, Jasmina Busarac, Vawa Markovi}, violisti Bo`ur Pavli~ i Jo`ef Bisak, violon~elisti Nevena Busarac i Marko Mileti}; tambura{i: Vladimir Dabi}, Julijana Jovanovi}, Dejan Grkovi}, Violeta Balint (prim), Stevan Mo{o, Vladimir Diki}, Milan Milanov, Anita @ani}, Slobodan Ili} (A-basprim), Zoran Bogdanovi} (E-basprim), Milorad Eremi} (~elo).

Koncert }e po~eti u 20 ~asova, a cena karte je 500 dinara.

NOVOSADSKI SASTAV U SLOVENIJI, ITALIJI, POQSKOJ I MA\ARSKOJ

„Zbogom Brus Li” na turneji Novosadski sastav „Zbogom Brus Li“, koji spaja pank i tambura{ku muziku, saop{tio je da }e nastupiti krajem aprila u Sloveniji, a tokom leta na festivalima u Italiji, Poqskoj i Ma|arskoj. Bend „Zbogom Brus Li“, koji se oglasio pretpro{le godine albumom „Ukleti sala{„ (PGP RTS), svira}e ve~eras u klubu „Tovarna rog“ u Qubqani, a sutra na „Spring festu“ na jezeru Farovec kod Slovenske Bistrice, gde sviraju i „Ateist rep“, „Hladno pivo“, „Psihomodo pop“ i „Lajbah“.

~etvrtak29.april2010.

Sa beogradskim xipsi rok sastavom „Kal“ novosadski „pankbura{i“ nastupaju 4. juna u zagreba~kom klubu „Tvornica“, a zatim idu na italijanski „Veregra strit“ festival, koji se odr`ava od 25. do 27. juna.O~ekuju ih jo{ svirke 2. jula na festivalu „Rok Oto~ec“ u slovena~kom Novom Mestu, 30. jula na ICWIP festivalu Pe~uju u Ma|arskoj,

a 5. septembra na „Multikulti festivalu“ u Var{avi.

15

DANAS JE SVETSKI DAN IGRE

Rad, u~ewe i komunikacija Svetski dan igre, 29. april, bi}e proslavqen {irom sveta u slavu @an-@or`a Novera, velikog reformatora igre, a tradicionalnu poslanicu ove godine napisao je igra~ Hulio Boka, isti~u}i da je igra disciplina, rad, u~ewe i komunikacija.

“Igrom se ne izgovara ono {to mo`da neko ne}e razumeti, ve} umesto toga, utvr|uje univerzalni jezik blizak svima. Igra daruje zadovoqstvo, ose}aj slobode, nudi mogu}nost da letimo kao ptice, vode}i nas bli`e raju, duhovnosti, beskona~nosti. Igra je uzvi{ena umetnost, uvek druga~ija, a svaka predstava je kao susret zaqubqenih. Trenutak kada srce udara jako, ve} i{~ekuju}i novu priliku”, istakao je Boka u poslanici povodom Svetskog dana igre, koji se proslavqa od 1982.

Povodom svetskog dana igre, svake godine poslanicu {aqe jedna od istaknutih figura iz oblasti igre, a sam dan se obele`ava razli~itim plesnim aktivnostima koje su potpuno otvorene za naj{iru publiku, jer je ideja da se igra svakog 29. aprila popularizuje i dopre do razli~itih generacija i dru{tvenih slojeva u svojoj punoj lepoti i zna~ewu.

Svetski dan igre ustanovqen je od Me|unarodnog saveta za igru pri UNESKO-u (CID), na dan @an-@or`a Novera.

Kako je istakla predsednica Saveta za igru Srbije - DCM CID UNESKO Aja Jung, koja je i potpredsednica Svetske plesne alijanse (WDA Europe - ITI UNESKO), proslava Svetskog dana igre je otvoreni poziv na wu i poseban osvrt na wenu univerzalnost, na nepoznavawe ili prevazila`ewe svih jezi~kih, politi~kih, kulturnih ili etni~kih razlika.

KABARE SENKE PETROVI] SUTRA U NOVOM SADU

Povratak proverenih vrednosti Pozori{na sala Gimnazije “Laza Kosti}“ sutra u 20 ~asove bi}e mesto za muziku, pozori{te, xez, dim, smeh, suze, opasnost, strast, veseqe, ples, `ene, mu{karce, no}, drugim re~ima – kabare. Autorka Senka Petrovi} ovim re~ima okarakterisala je pomalo zaboravqeni `anr kojem kroz predstavu “Shadow’s night“ poku{ava udahnuti novi `ivot.

- Moj {ou nije klasi~ni kabare zato {to izbor muzike pozajmqujem uglavnom iz brodvejskih mjuzikla kao {to su „Wujork, Wujork“, „Eni“, “^ikago“, ali i iz Diznijevih crtanih filmova – ka`e Senka Petrovi}, obja{wavaju}i da pesme povezuje wena i pri~a svih mladih `ena koje su odrastale kako `ene obi~no odrastaju u svetu mu{karaca – na te`i na~in.

Pre Novog Sada, „Shadow’s night“ Senke Petrovi} videli su Somborci, ~iji je Kulturni centar producirao {ou. Posle No-

vog Sada, Senka Petrovi} planira da ga vidi i publika u drugim gradovima, a za svaki od wih, {ou se mewa i prilago|ava.

- Pred novosadski nastup imam posebnu tremu jer dugo nisam igrala pred svojom porodicom, prijateqima, sugra|anima. Svima wima obe}avam opu{teno i zabavno ve~e koje }e biti pravi uvod za prvomajski predah – rekla je Senka Petrovi}. - [ou sam i kreirala pod pritiskom neposrednog okru`ewa koje se u`elelo kvalitetnije pesme i zabave od one koja se naj~e{}e servira kao po`eqna. Kao glumica pevala sam i u Ujvideki sinhazu i u Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu, gde sada radim, i kad me ve} kolege stalno hrabre i u`ivaju u tome, odlu~ila sam da napravim ceo {ou.

Senku Petrovi} tokom sutra{weg nastupa u Gimnaziji „Laza Kosti}“ na klaviru }e pratiti Svetozar Sa{a Kova~evi}, poznati kompozitor, orguqa{ i pijanista koji posledwih godina `ivi i radi u Somboru.

I. Buri}

U IZDAWU „PAIDEJE”

Prvi prevod Igoove poeme „Bog” Izdava~ka ku}a „Paideja“, lider me|u srpskim izdava~ima kada se radi o francuskoj kwi`evnosti, ponovo je podarila srpskoj kulturi izuzetno va`no delo svetske literature, poemu „Bog“ Viktora Igoa, u prevodu najboqeg `ivog prevodioca Igoa na tlu eks Jugoslavije Nikole Bertolina.

Osniva~ „Paideje“ Petar @ivadinovi} je na promociji podsetio je da je ovo 30. kwiga prevedene poezije najve}ih svetskih klasika u izdawu ove ku}e i da je to vi{e nego {to su ukupno preveli svi srpski izdava~i za posledwih 10 godin. On je pri tome mislio na kapitalna poetska dela iz korpusa svetske literature koja do sada

nisu nikada prevedena na neki od ju`noslovenskih jezika.

Govore}i o recepciji Igoovog opusa kod nas, @ivadinovi} je istakao da je on slavqen me|u Srbima na kraju 19. veka po{to se oglasio proglasom „Za Srbiju“ posle propasti Hercegova~kog ustanka 1876. kada su Turci sproveli masovne represije nad srpskim stanovni{tvom.Igo je tada pozvao sve evropske dr`ave da se ujedine u odbrani Srba.Prema oceni @ivadinovi}a, Bertolinov prevod ove poeme koja ima 6.001 stih je wegov najve}i i najboqi prevodila~ki rad a, tako|e, u domenu prevodila{tva na srpski jezik to je najve} poduhvat u ovoj godini.

Bertolino je oven~an svim zna~ajnim prevodila~kim priznawima a 1973. mu je pripala nagrada „Milo{ \uri}“ ba{ za prevo|ewe francuske poezije 19. veka.Nedavno mu je dodeqena nagrada „Margaret Arnautovi}“ za izuzetan doprinos frankofoniji.Bertolini je rekoa da je `eleo da se „odu`i“ Igou jer ga smatra za najve}eg pesnika francuskog jezika i da ga je to motivisalo da preuzme ovako veliki zadatak koji mu je bio najve}i profesionalni izazov.Prema wegovom saznawu, poema „Bog“ je prevedena, ali ne u celini, na engleski, i ovo bi bio prvi kompletan prevod na neki strani jezik.

(Tanjug)

SPORT

~etvrtak29.april2010.

DNEVNIK

c m y

16

PONOVQEN ME^ MU[KE SUPERLIGE

SRPSKA LIGA – GRUPA VOJVODINA

Vojvodina @elezni~ar - Crvena zvezda 31:27 (14:11)

Preokret u nastavku

Vo{a boqa i bez gledalaca NOVI SAD: Mala dvorana SPC “Vojvodina”, bez prisustva publike. Sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Vojvodina 4 (2), Crvena zvezda 1 (1), iskqu~ewa: Vojvodina 14, a Crvena zvezda 12 minuta.

VOJVODINA @ELEZNI^AR: Hoxi}, Jovanovi}, Mandi} 5, Popov 6, Radi{i}, Radakovi} 4 (1), Todorovi} 1, Kne`evi} (14 odbrana), D. Suxum 8 (1), Smoqan, \uri}, N. Suxum 4, Radoj~i} 3, Aleksi}.

CRVENA ZVEZDA ALUMIL: Peri{i} (2 odbrane), Milo{evi}, Nenadi} 1, ]orovi} 3, Savi}, Perovi}, Qubi{i} (10 odbrana, jedan sedmerac), Tomi} 2, Lekovi} 4 (1), Cvetinovi} 3, Ra{i} 1, Sladi} 9, Zelenovi} 3, Popovi} 1.

U ponovqenoj utakmici (prva prekinuta u 30. minutu, pri rezultatu 16:13 za Novosa|ane) rukometa{i Vojvodine uspeli su da

OFK Kikinda - Vr{ac 3:1 (0:1)

Momenat iz ju~era{we utakmice

Foto: N. Stojanovi}

ponove sjajno izdawe iz prvog susreta i pobede favorizovanu ekipu Crvene zvezde koja je uz Kolubaru glavni pretendent za {ampionsku titulu. Novosa|ani su prosto plesali po terenu, u odbrani su uspeli da zatvore sve prolaze ka svom golu, a veliku pomo} imali su i od golmana Ni-

kole Kne`evi}a. Kapiten Steva Popov uz Vladimira Mandi}a i Dragana Suxuma sjajno je predvodio Novosa|ane do dva izuzetno va`na boda. Ovom pobedom koja je ostvarena bez golmana Abaxi}a i beka Bari{i}a, Novosa|ani su na~inili veliki korak ka evropskoj sceni.

J. Gali}

POLUFINALE @ENSKOG PLEJ-OFA

Vojvodina – Senta 5:5 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 100.

Sudije: Budin~evi} i Vla{kali} (oboje Novi Sad).

Rezultati po setovima: Krsmanovi} - \ur~ik 3:1, Todorovi} – Teke 3:0, Barna – Tapai 2:3, Todorovi} - \ur~ik, Krsmanovi} – Tapai 0:3, Barna – Teke 3:0, Todorovi} – Tapai 3:1, Barna - \ur~ik 3:1, Krsmanovi} – Maksuti 1:3, Todorovi}, Barna – Tapai, \ur~ik 1:3.

Sen}anke su uspele da osvoje bod u prvom me~u polufinala plej-ofa i sada ~ekaju revan{ u svojoj sali s ne{to boqim izgledima da se domognu finala. Vojvodina je prokockala vo|stvo od 2:0 i 5:3.

U drugom polufinalnom me~u Ba~ka Topola je pred svojim navija~ima pobedila ekipu Starog grada 6:2.

Revan{i se igraju sutra u Senti (17) i Beogradu (16).

S. S.

SUPERLIGA SRBIJE Crvena zvezda – Partizan FMP - Radni~ki Hemofarm [. - Tami{ P. Borac – Metalac 1. Partizan 2. C. zvezda 3. FMP 4. Radni~ki 5. Hemofarm 6. Borac 7. Tami{ 8. Metalac

5 5 5 5 4 4 4 4

4 3 3 3 3 1 1 0

1 2 2 2 1 3 3 4

65:79 82:68 sino} sino}

420:327 400:384 380:372 369:367 299:283 283:310 247:313 310:352

9 8 8 8 7 5 5 4

U slede}em kolu (1. i 5. maja) sastaju se: Partizan - Borac, Radni~ki Crvena zvezda, Hemofarm [tada FMP, Tami{ Petrohemija - Metalac.

POLUFINALE MU[KOG PLEJ-OFA

Danas revan{ me~evi Revan{ me~evi polufinala mu{kog plej-ofa za stonotenisere odigra}e se danas. Sastaju se – NOVI SAD: Vojvodina – Crvena zvezda Aik banka (prvi me~ 1:6), SPC “Vojvodina”, po~etak u 17 sa-

ti. SUBOTICA: Spartak – Banat (prvi me~ 2:6), “Dudova {uma”, po~etak u 15.30 sati. U finale }e se plasirati ekipa koja prva sakupi 4 boda. Eventualne majstorice igra}e se 4. maja.

S. S.

KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija: Atanasijevi} (Zrewanin).

Strelci: Pavlov u 49. Rosi} u 60. (iz penala) i 90. za Kikindu, a Mar~eta u 37. minutu (autogol) za Vr{ac. @uti kartoni: Mar~eta, Gra|in i Bodro`i} (OFK Kikinda), a Klabec, Ratkovi} i Kele~evi} (Vr{ac).

OFK KIKINDA: ]iri} 6 (Hajrovi} 8), Bursa} 7, Gra|in 7, Mesaro{ 7, Kovrlija 7, Mar~eta 5 (Cvijan 7), Ili} 7, ]eran 7, Pavlov 8, Bodro`i} 7 (Kresoja), Rosi} 8.

VR[AC: Domovi} 7, Motorov 6, Ratkovi} 6, Babi} 7, Rankov 6, Kowevi} 6 (Stevovi} 6), Stija~i} 7, Popov 6 (Jovanovi} 6), Klabec (Baji} 6), Mihajlovi} 7, Kele~evi} 6.

Kona~no su radost pobede osetili i fudbaleri OFK Kikinde, koji su u 24. kolu kao doma}ini savladali ekipu Vr{ca (3:1) i tako sa tri nova boda stekli zna~ajnu {ansu u borbi za opstanak.

Kikin|ane je do pobede doveo drugi trener Branislav Pa{i}, koji je na klupi zbog smrtnog slu~aja zamenio prvog trenera, svog imewaka Branislava Bjeli}a.

M. Sekuli}

Tekstilac Ites - Veternik Viskol 0:1 (0:1) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 400, sudija: Mono{tori (Kikinda). Strelac: Vukanac u 78. minutu. @uti kartoni: Kr{i}, ^orda{i}, Arsi}, Bursa} (Tekstilac Ites), a Kne`evi} (Veternik Viskol).

24. KOLO Spartak (D) - Big bul Sloga (T) - Metalac AV Kikinda - Vr{ac Radni~ki (NP) - Dolina Senta - Pali} Tekstilac - Veternik Radni~ki ([) - Mladost (BJ) Ba~ka (BP) - Dowi Srem 1. Veternik 2. Big bul 3. Pali} 4. Radni~ki (NP) 5. Dowi Srem 6. Sloga 7. Dolina 8. Senta 9. Mladost (BJ) 10. Vr{ac 11. Ba~ka (BP) 12. Teksitalac 13. Kikinda 14. Radni~ki ([) 15. Metalac AV (-1) 16. Spartak (D)

0:2 2:1 3:1 2:1 2:2 0:1 2:1

Danas

24 24 24 24 23 24 24 24 24 24 23 24 24 24 24 24

18 17 13 11 12 10 11 9 8 8 8 9 7 7 5 3

3 5 5 6 2 6 2 6 5 5 4 1 6 6 7 1

3 2 6 7 9 8 11 9 11 11 11 14 11 11 12 20

(16.30) 42:18 57 40:16 56 38:20 44 30:25 39 35:23 38 29:29 36 40:33 35 33:29 33 28:33 29 23:31 29 25:27 28 22:29 28 30:41 27 24:38 27 18:30 21 18:53 10

U slede}em kolu (8/9. maja) sastaju se: Radni~ki ([) Spartak (D), Mladost (BJ9 - Tekstilac Ites, Veternik Viskol - Ba~ka (BP), Dowi Srem - Senta, Pali} - Radni~ki (NP), Dolina - Kikinda, Vr{ac - Sloga (T), Metalac AV - Big bul.

TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kne`evi} 6 (Bursa} 6), Kr{i} 7 (Ivkovi}), \eri} 8, Vu~kovi} 8, Lali} 7, Kaurin 6, Kuveqi} 7, Stojanovi} 6, ^orda{i} 7, Arsi} 8 (Danojevi}).

VETERNIK VISKOL: Broj~in 7, A~avedo 8, Kne`evi} 7, Vasi} 7, [vowa 8, Vukasovi} (Qubi~i} 8), Rodrigez 8, Markovi} 7 (Raki} 7), Kalinov 7, Josimovi} 8, No`ini} 7 (Vukanac 8).

Ekipa Veternika je doputovala u Oxake u nameri da zabele`i pobedu. Tokom ve}eg dela gostuju}i tim je imao terensku inicijativu i tek u fini{u slomqen je otpor doma}e ekipe. Jedini pogodak je vi|en u 78. minutu, kada se rezervista Vukanac dobro sna{ao u kaznenom prostoru doma}e ekipe i rezantnim udarcem matirao doma}eg golmana.

S. Jovin

SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak29.april2010.

17

DANAS REVAN[ UTAKMICE POLUFINALA LIGE EVROPE

Atletiko brani gol prednosti Fudbaleri Atletika u prvom polufinalnom me~u fudbalske Lige Evrope stekli su gol prednosti u me~u s Liverpulom. Gol Dijega Forlana je po svim merilima ogroman kapital i trenutno su jorganxije bli`e velikom finalu u Hamburgu. Me|utim, ni Englezi nisu bez izgleda, za wih je susret s Madri|anima i utakmica sezone.

Madri|ani sti`u u Liverpul puni samopouzdawa uvereni da }e sa~uvati minimalnu prednost iz prvog me~a.

- Jedan gol je u ovakvim me~evima pravi kapital – obja{wava strelac jedinog gola u Madridu Dijego Forlan. – Siguran sam da }emo i u revan{u pogoditi mre`u Reine i taj gol }e biti dovoqan za finale. Liverpul je bez Fernanda Toresa mnogo slabija ekipa od nas.

Nemci imaju silne motive, a prvi je da se finalni me~ Lige Evrope igra na wihovom stadionu 12. maja.

Svesni smo velike {anse – obja{wava kapiten Hamburgera Joris Mathijsen. - Ako elimini{emo Fulam, bi}emo samo korak od sna. Me|utim, ovaj mali je mo`da i najte`i, pre sedam dana igrali smo kao da smo imali olovne noge, nadam se da }emo ve~eras pru`i-

REPREZENTATIVCI U NOVOM SPOTU ZA MIVELU: Sredinom aprila, na veoma interesantnim lokacijama u Beogradu, snimqen je novi „fudbalski reklamni spot za mineralnu vodu mivela”, zvani~nu vodu Fudbalske reprezentacije Srbije. Prema scenariju marketin{ke agencije Uneks grupa, u re`iji Ivana @ivkovi}a, u spotu se pojavquju fudbalski reprezentativci „A” tima: Radosav Petrovi}, Dejan Leki} i @eqko Brki}. Nova reklama Mivele sadr`i duhovite scene u kojima su se na{i reprezentativci oprobali i u drugim (za na{e podnebqe nekarakteristi~nim) sportovima, osim u

fudbalu. Ima}emo priliku da u`ivamo i u sjajnoj glumi trojice mladih reprezentativaca, kao i u zanimqivim sekvencama najboqih fudbalskih poteza sada{we fudbalske reprezentacije Srbije. Kao specijalni gost u spotu Mivele pojavquje se i dugogodi{wi urednik De~ijeg programa RTB-a Timoti Yon Bajford, u ulozi sportskog sudije. Zbog svoje originalnosti, duhovitosti i jednom sasvim novom predstavqawu brenda javnosti, sigurni smo da }e nova reklama „mivele” osvojiti simpatije publike i potro{a~a. Novi spot Mivele po~e}e da se emituje krajem aprila ili po~etkom maja.

NA NAJNOVIJOJ LISTI FIFA

Srbija na 16. mestu Fudbalska reprezentacija Srbije nazadovala je za jedno mesto na najnovijoj listi Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) i zauzima 16. poziciju, sa 944 poena. Najja~i protivnik na{em nacionalnom timu u D grupi {ampionata sveta u Ju`noj Africi, selekcija Nema~ke, i daqe je na {estom mestu sa 1.107 bodova.

Rivali Srbije na Svetskom prvenstvu, Australija i Gana, pali su za po jedno mesto na listi, odnosno zauzimaju 20. i 32. poziciju sa 883, odnosno 802 poena.

Reprezentacija Brazila je sa 1.611 bodova izbila na ~elo liste potisnuv{i na drugu pozi-

Duel Peree i Yerarda u Madridu

- Atletiko je u prednosti ka`e golman Liverpula Pepe Reina. - Ako bi trebalo da to iska`em slikovito, {anse moje ekipe za prolaz su negde oko 30 posto, ali kako se revan{ igra na Enfild,u pred najboqom publikom na svetu, sve je mogu}e.

Mi smo i daqe oslabqeni, ali se uzdamo u upornost na{ih igra~a i na sre}u koja nas, ipak, prati kada je najva`nije.

U drugom polufinalu sasta}e se ubica divova Fulam i Hamburger, u prvom me~u u Nema~koj Londonci su lako odr`ali remi.

- Uveren sam da }emo igrati u finalu – veli centarfor Fulama, ma|arski reprezentativac Zoltan Gera. – Izdr`ali smo sve pritiske u Hamburgu i sada je red da i mi poka`emo koliko mo`emo.

ti boqu partiju i da }emo eliminisati Engleze.

Danas u revan{ me~evima Lige Evrope sastaju se – LIVERPUL: Liverpul – Atletiko ( prvi me~ 0:1, sudi Hauge, Norve{ka), LONDON: Fulam – Hamburger (0:0, [akir, Turska).

Oba me~a po~iwu u 21.05 sati.

G. Kova~

POLUFINALE LIGE [AMPIONA

Bavarci prvi finalisti Olimpik (L) – Bajern 0:3 (0:1) LION: Stadion @erlan, gledalaca 39.414, sudija Busaka ([vajcarska), strelac: Oli} u 26.

67. i 77. minutu. @uti kartoni: Kris, Gonalon (Olimpik), Altintop (Bajern). Crveni karton: Kris (Olimpik).

OLIMPIK : Loris - Reveqe, Kris, Bumsong, Sisoko(Gomis) - Gonalon, Makun - Govu, Delgado (Pjani}), Bastos – Lisandro Lopez (Enderson).

FIFA ZADOVOQNA

Karte se dobro prodaju Generalni sekretar Svetske fudbalske federacije (FIFA) @erom Valke izjavio je da prodaja ulaznica za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi ide po predvi|enom planu.

- Optimista sam. ^vrsto verujem da ne}e biti slobodnih mesta na stadionima tokom Mundijala - rekao je Valke, dodav{i da }e me~evi na Svetskom prvenstvu biti igrani pred punim tribinama. @erom Valke je dodao da je bila velika gre{ka to {to Afrikancima nije dozvoqeno da kupuju karte na {alterima.

- Za sada, prodate su karte za 40 od 64 utakmice, koliko }e biti odigrano na Mundijalu - dodao je Valke.

BAJERN: But - Lam, Van Bujten (Demikelis), Bad{tuber, Kontento - Van Bomel, [vajn{tajger (Alaba), Roben (Klose), Altintop - Miler, Oli}.

Prvi finalista Lige {ampiona Evrope u fudbalu je minhenski Bajern, koji je posle pobede od 1:0 na svom terenu slavio nad Olimpikom iz Liona i u revan{u – 3:0 (1:0).

VESTI IZ PARTIZANA

@ivoti} mewa Grubora?

Do kraja sezone u Jelen superligi ostalo je jo{ ~etiri kola i {pekulacije oko letweg prelaznog roka su aktuelnije. Jedna, gotovo izvesna je da }e redove Partizana poja~ati Andrija Kalu|erovi} (22), drugi strelac {ampionata (14 golova) i napada~ Rada.

Mladi fudbaler pred vratima Humske bio je i zimus, me|utim, odlaskom Ivana Tomi}a sa mesta sportskog direktora crno–belih transfer je stopiran. Kako je Kalu|erovi} nastavio sa dobrim partijama, a odlazak Dijare iz Humske je izvestan, saznajemo, rukovodstvo vaqka odlu~ilo je da ve} ovog leta poku{a da ga anga`uje. Vrednost sjajnog fudbalera procewuje se na oko 500 hiqada evra, {to u slu~aju prodaje Senegalca ne bi trebalo da predstavqa veliku prepreku. Kalu|erovi} je

ovog prole}a vi|en na nekim utakmicama Partizana.

Na mestu generalnog sekretara crno–belih od jeseni bi mogao da bude direktor atletske sekcije JSD Partizan i ~lan predsedni{tva Olimpijskog komiteta Srbije Dragan @ivoti}. Biv{i istaknuti atleti~ar blizak je sa predsednikom fudbalskog kluba Draganom \uri}em i spomiwe se kao wegov prvi pik da zameni sada{weg genseka Darka Grubora. \uri} je nedavno javno izrazio nezadovoqstvo Gruborovim radom.

Ukoliko odbrane zvawe prvaka Srbije fudbaleri Partizana }e u kvalifikacijama za Ligu {ampiona imati te`i posao nego pro{le godine. Naime, crno–belima se ove godine bri{u rezultati iz sezone 2004/5, kada su stigli do osmine finala Lige UEFA. I. L.

Radomir Anti}

ciju [paniju (1.565), dok je s ~etvrtog na tre}e mesto dospela Portugalija uz 1.249 poena.

Poredak 20 najboqih reprezentacija na listi FIFA: 1. (2) Brazil 1.611, 2. (1) [panija 1.565, 3. (4) Portugalija 1.249, 4. (3) Holandija 1.221, 5. (5) Italija 1.184, 6. (6) Nema~ka 1.107, 7. (9) Argentina 1.084, 8. (7) Engleska 1.068, 9. (10) Hrvatska 1.052, 10. (8) Francuska 1.044, 11. (12) Rusija 1.003, 12.(11) Gr~ka 968, 13. (14) Egipat 967, 14.

(16) SAD 950, 15. (13) ^ile 948, 16. (15) Srbija 944, 17. (17) Meksiko 936, 18. (18) Urugvaj 902, 19.

(20) Kamerun 887, 20. (19) Nigerija 883, 20. (19) Australija 883 bodova itd.

18

SPORT

~etvrtak29.april2010.

DNEVNIK

OSMI MEMORIJALNI TURNIR “PERA JOCI]”

Vojvo|ani zaslu`ili pehar Vojvodina – Beograd 2:1 (0:1) NOVI SAD: Igrali{te Slavije u Salajki, gledalaca 100, sudija: Vladimir Miqkovi} (Novi Sad). Strelci: Moravac u 66. i Markovi} 68. minutu za Vojvodinu, a Jankovi} u 35. za Beograd.

VOJVODINA: Studen (^SK), Olah (Banat), Te{i} (Novi Sad), \uranovi} (Spartak), Pankov (Vojvodina), Ze~evi} (^SK), Stani} (^SK), Makari} (Vojvodina), Moravac (^SK), Asani (Vojvodina), Ili} (Vojvodina). Igrali su jo{: Kalajxi} (Indeks), ^apo (Ba~ka, S), Rac (Novi Sad), Drini} (Vojvodina), Joksimovi} (Vojvodina), Vojvodi} (Banat), Radmanovi} (Crvenka).

BEOGRAD: Mati} (OFK Beograd), Radi} (Be`anija), Vlajin (OFK Beograd), ^o~ovi} (OFK Beograd), Bojba{a (Zemun), Zdjelar (OFK Beograd), Jankovi} (Partizan), Damwanovi} (Rad), Jawi} (Partizan), Haliti (Partizan), Antonov (OFK Beograd).

Igrali su jo{: Jovi~i} (Rad), Mara{ (Partizan), Adamovi} (^ukari~ki), \uni} (Be`anija), Poju`ina (Beograd), Ili} (Premier), Jovovi} (Sin|eli}).

Fudbaleri FS Vojvodine (generacija 1995) osvojila je prvo mesto na osmom memorijalu “Pera Joci}” koji je odigran u novosadskoj Salajki na terenu OFK Slavija. Vojvo|ani su pobedili pogocima Ranka Moravca u 66. i Milana Makari}a u 68. minutu, dok su Beogra|ani poveli u 35. minutu golom Marka Jankovi}a.

U utakmici za tre}e mesto odlu~ili su jedanaesterci posle kojih su igra~i Zapadne Srbije slavili 4:2, ukupnim

Pobedni~ka selekcija FS Vojvodine s organizatorima i uglednim gostima

rezultatom 5:3. Poveli su igra~i Isto~ne Srbije najlep{im pogotkom na turniru, koji je volejom sa 16 metara pod pre~ku postigao igra~ Jagodine Miodrag Todorovi}.

Bukvalno u posledwim trenucima me~a mladi}i Zapadne Srbije izjedna~ili su iz gu`ve pred samim golom, a loptu

je u mre`u ugurao fudbaler ~a~anskog Borca Stefan Kilibarda.

Poredak: 1. FS Vojvodina, 2. FS Beograd, 3. FS zapadna Srbija, 4. FS Isto~na Srbija.

Pehar kapitenu FS Vojvodine Elmiru Asaniju predao je predsednik FSV Ratko Bo-

Foto: F. Baki}

Najboqi pojedinci Za najboqeg igra~a i strelca progla{en je igra~ FS Vojvodina Ranko Moravac (^SK ^elarevo) sa dva postignuta gola, a sat “nivada” i sportsku opremu DOO “Argentino” predali su mu fudbalska legenda Vujadin Bo{kov i predsednik Udru`ewa trenera FSV Milo{ Paprica. Najboqem golmanu Marku Jovi~i}u (FS Beograd), ina~e ~uvaru mre`e Rada s Bawice, predao je legendarni golman Vojvodine i reprezentacije Jugoslavije Ilija Panteli}.

rovnica. Pehar za drugo mesto kapitenu FS Beograd lazaru Bojba{i predao je direktor [kole za trenere FSS Milorad Kosanovi}, dok je pehar za tre}e mesto kapitenu FS Zapadna Srbija Nikoli Lekovi}u predao predsednik FS Beograd Raka \urovi}.

S. Savi}

SVETSKA LIGA: JO[ JEDNA POBEDA NAD [PANCIMA

Maksimalni delfini Vaterpolisti Srbije zavr{ili su sa maksimalnim u~inkom takmi~ewe po grupama u okviru Svetske lige. Izabranici Dejana Udovi~i}a u grupi C bili su uspe{niji od [panije, Rumunije i Turske i sa {est pobeda zauzeli prvo mesto. Ali, po{to se zavr{ni turnir Svetske lige odr`ava u Ni{u od 12. do 18 jula, na{i igra~i su se direktno plasirali na fajnal - ejt. U Ni{ }e i drugoplasirana ekipa iz na{e grupe, a to je [panija koju je Srbija u utorak uve~e savladala u Portoverdeu sa 12:9.

Iako ova posledwa utakmica nije imala rezultatski zna~aj, ipak je bila stvar presti`a, jer su se jo{ jednom u bazenu na{le dve najboqe svetske reprezentacije.

I kao i u Rimu na Svetskom prvenstvu, opet su posle velike borbe, slavili Srbi. [panci su bili `eqni revan{a posle dva uzastopna poraza, onog u Rimu (14:13) i onog u Ni{u u okviru Svetske lige (7:6), ali su i tre}i put morali da priznaju poraz. Mada su delfini nastupili bez kapitena Vawe Udovi~i}a na predaju nisu ni pomi{qali. U{li su u bazen bez ijednog treninga i pitawe pobednika re{ili ve} u prvoj polovini me~a. Prednost se samo uve}avala, tako da su na{i momci u posledwu ~etvrtinu u{li sa predno{}u od 9:5. U tom periodu vi|eno je i najvi{e golova i on je pripao [pancima, ali to nije bilo dovoqno i da stignu prednost Srba. @ivko Goci} je posle utakmice istakao da je publika jo{ jednom

mogla da u`iva u odli~noj igri dve najboqe svetske reprezentacije.

- Igralo se zaista dobro i publika je mogla da u`iva. Va`na je pobeda, [panija je odli~na ekipa i lepo je kada takav sastav nadigra{. Mo`da smo primili nekoliko lakih golova, ali najva`nije je da pobeda nije dolazila u pitawe - rekao je Goci}.

Slavko Gak se na dan utakmice `alio na malaksalost, ali je ipak nastupio u duelu sa [pancima.

prvenstva Srbije u Novom Sadu, a onda crno bele 14. i 15. maja o~ekuje fajnal - for Evrolige u Napuqu.

- ^estitam momcima na igri i sjajnom reprezentovawu zemqe.

Imamo atmosferu iz Rima i samopouzdawe je na visokom nivou. I u onim retkim trenucima kada nam nije i{lo znali smo {ta ho}emo i zaslu`ili smo pobedu - rekao je selektor Dejan Udovi~i}.

Do 20. maja bi}e objavqen {iri spisak reprezentativaca za letwe

Trostruki strelac Andrija Prlainovi}

- Bilo je problema u posledwoj ~etvrtini, ipak nas je stigao umor od dugog puta, ali i zbog nedostatka opreme zbog koje nismo imali ni trening. Ve}im delom utakmice smo dr`ali visok nivo, pa je na{a pobeda zaslu`ena - rekao je Gak. Na{i igra~i su odmah ju~e ujutru krenuli nazad za Beograd, jer ih ~ekaju nove obaveze. Ve} sutra Partizan i Vojvodina igraju revan{ utakmicu finala plej-ofa

akcije. Prvi radni dan delfina bi}e 7. jun na "Ta{majdanu", zatim selede dani testirawa u Republi~kom zavodu za sport, te desetodnevne pripreme u Kanadi. Delfine ~eka dugo i naporno leto, posle fajnal - ejta Svetske lige u Ni{u, sledi Svetski kup u Oradei krajem jula i po~etkom avgusta, a onda i Evropsko prvenstvo u Zagrebu krajem avgusta i po~etkom septembra.

G. M.

PRVENSTVO SRBIJE

Beogra|anima tre}e mesto Vaterpolisti Beograda osvojili su tre}e mesto u Prvenstvu Srbije, po{to su u majstorici savladali ekipu Ni{a sa 12:5 (2:0, 3:2, 4:1, 3:2). U prvoj utakmici na "Ta{majdanu" Beograd je pobedio sa 5:4, a u drugoj na "^airu" slavio je Ni{ sa 9:7. Za titulu se nadme}u Partizan i Vojvodina. Crno - beli vode sa 1:0 u seriji, po{to su na "Bawici" slavili sa 11:6.

Druga utakmica na programu je sutra u Novom Sadu

u bazenu "Salana bara" u 18.30 ~asova. Ni{u je pripalo ~etvrto mesto, dok je peti @AK iz Kikinde, koji je u duelu za tu poziciju pobedio Student sa 9:7. Naime, @AK je prvo zauzeo prvo mesto u B ligi, a onda u plej - autu bio uspe{niji od obrenova~kog TENT-a i na kraju zauzeo peto mesto. [esti je Student, a TENT je ispao iz prvoliga{kog dru{tva.

G. M.

SPORT

DNEVNIK DOIGRAVAWE ZA TITULU U NHL LIGI

Detroit u polufinalu konferencije Hokeja{i Detroit Red Vingsa obezbedili su plasman u polufinale Zapadne konferencije, tako {to su u majstrorici prve runde plej-ofa u Arizoni deklasirali doma}i Feniks rezultatom 6:1. Najzaslu`niji za veliku pobedu "crvenih krila" bili su dvostruki strelci Pavel Dat{uk i Niklas Lidstrom, dok su Bred Stjuart i Tod Beruci dali po jedan. Strelac jedinog gola za doma}ina bio je Vernon Fidel.

U polufinale konferencija plasirali su se Detroit, ^ikago, Boston, Vankuver, Filadelfija, Pitsburg i Sah Hoze. Zanimqivo je da }e najboqa ekipa regularnog dela sezone Va{ington morati jo{ da se mu~i ne bi li pro{ao u polufinale po{to

~etvrtak29.april2010.

EVROPSKO PRVENSTVO U MODERNOM PLESU U NOVOM SADU

ME^ ZA PRVAKA SVETA

[est titula za Viva dens

Prvi remi

Evropsko prvenstvo u modernom sportskom plesu (Xez dens 2010 za sve uzraste)za decu (5 - 10 godina), juniore (11 - 16 godina) i odrasle (17 - 30 godina) odr`ano je u Novom Sadu na velikoj sceni

dens i modern dens). Kod mu{karaca je u ovoj disciplini, tako|e u oba stila, zlato osvojio Italijan Antonijo Sisko.

Wemu je ovo bila {esta uzastopna titula. Zlato u parovima uzeli su ^esi Marko Behal i Lucija Novikova u xez densu

U plesnom stilu xez dens za devoj~ice slavila je Dejana Baji} iz Viva dens studija, dok je u modern densu titula pripala Italijanki Antoneti Adelaide. Kod de~aka zlato je pripalo Poqaku Mentalu Karolu. Kod parova prvo mesto su uzele Qi-

Pavel Dat{uk (Detroit)

ima velikkih problema s Montrealom. Trenutno je 3:3 u seriji, ali niko ne sumwa u prolaz Va{ingtona koji no}as po na{em vremenu do~ekuje Kana|ane na svom ledu.

Osvaja vrhove preko 8.000 metara Ju`nokorejska alpinistkinja Oh EunSun postala je prva `ena u istoriji koja se popela na svih 14 svetskih vrhova iznad 8.000 metara nad-

Oh Eun-Sun

Ve~e emocija i uspomena Crvenka - Crvena zvezda 2:3 (1:2) CRVENKA: Stadion Milorad Xomba, gledalaca oko 500, sudija: Pua~a (Crvenka).

Strelci: A. Radulovi} u 8. i Fa}ol u 65. za Crvenku, a ^ula u 10.

Vani} i u 30. i Nikoli} u 40. minutu za Crvenu zvezdu.

CRVENKA: Qumovi}, Poletanovi}, Radmanovi}, Q. [krbi}, Grgi}, Grubor, Fa}ol, Turki}, J. Radulovi}, A. Radulovi}, Srdi}, M. [krbi}, Ne{ovi}. Igrali su jo{: D. Radulovi}, Sr. Tomajek, Sa. Tomajek, Zarol, Raketa, Kosti}, Kquti}, Mari} i Buli}.

CRVENA ZVEZDA: Qukov~an, @ivkovi}, Jovin, [kori}, Vani}, Borovnica, Petrovi}, Blagojevi}, ^ula, [esti}, Radmanovi}. Igrali su jo{: Mari},

terenu u prvenstvenom susretu pora`en od Crvenke, tada prvoliga{a Jugoslavije.

- Pro{lo je mnogo godina, ali se}am se kao da je ju~e bilo gola koji je postigao centarhalf Crvenke Jovani}. Od tada se mnogo {ta promenilo, ali je teren i daqe ostao jedan od najboqih u zemqi i zaista iskreno `elim da Crvenka na wemu uskoro ponovo igra utakmice mnogo vi{eg ranga od sada{weg, jer ona to po svemu zaslu`uje - sa dosta emocija rekao je A}imovi}.

Susret je ina~e protekao u zanimqivoj igri i tempu koji odgovara godinama u~esnika, a ostali su zapa`eni povremeni potezi kojima su pojedinci podsetili na svoja nekada{wa ume}a. U redo-

Zajedni~ki snimak Crven~ana i Beogra|ana

Stevovi}, Sin|i}, @iki}, Nikoli}, Luki}, Suru~i} i Milojevi}.

U nizu akcija kojima FK Crvenka obele`ava 90 godina postojawa odigrana je utakmica izme|u veterana slavqenika i beogradske Crvene zvezde. Bila je to izuzetno prilika da se stariji podsete a najmla|i prvi put vide ve}i broj onih koji su ostavili neizbrisiv trag na dosada{wa dostignu}a klubova. Jedan od wih bio je i Jovan A}imovi}-Kule, sada u ulozi trenera ove selekcije i, uz Savu Karapanxi}a, jedini iz sastava Crvene zvezde od pre 40 godina koji je na ovom istom

vima doma}ina za to su se u prvom redu postarali golmani Qumovi} i Dejan Radulovi}, Sa{a Tomajek, Qubo [krbi}, Milorad Fa}ol, Dejan Srdi} i Milutin [krbi}, a od gostiju Qukov~an, Pi`on, [esti}, @ivkovi} i Nikola Radmanovi} koji je ponikao u Crvenki a karijeru napravio u Crvenoj zvezdi. Golovi koje su za Crvenku postigli Aco Radulovi} i Milorad Fa}ol, a za goste Slavi{a ^ula, Nenad Vani} i Zoran Nikoli} samo su ulep{ali ovo nesvakida{we dru`ewe, koje je nakon utakmice nastavqeno do kasno u no}.

T. Jovovi}

U Sofiji smo najzad videli kako svetki fajteri mogu i da remiziraju iako su odigrali najdu`u partiju do sada. Remi je sklopqen ponavqawem poteza u 46. potezu. Za razliku od prve partije kada je Anand, kao crni, odabrao Grinfeldovu odbranu i do`iveo pravi slom u tre}em kolu se branio Slovenskom odbranom.

Topalov - Anand 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Sc3 d:c4 5.a4 Lf5 6.Se5 e6 7.f3 c5 8.e4 Lg6 9.Le3 c:d4 10.D:d4 D:d4 11.L:d4 Sfd7 12.S:d7 S:d7 13.L:c4 a6 14.Tc1 Tg8 15.h4 h6 16.Ke2 Ld6 17.h5 Lh7 18.a5 Ke7 19.Sa4 f6 20.b4 Tgc8 21.Lc5 L:c5 22.b:c5 Tc7 23.Sb6 Td8 24.S:d7 Td:d7 25.Ld3 Lg8 26.c6 Td6 27.c:b7 T:b7 28.Tc3 Lf7 29.Ke3 Le8 30.g4 e5 31.Thc1 Ld7 32.Tc5 Lb5 33.L:b5 a:b5 34.Tb1 b4 35.Tb3 Ta6 36.Kd3 Tba7 37.T:b4 T:a5 38.T:a5 T:a5 39.Tb7+ Kf8 40.Ke2 Ta2+ 41.Ke3 Ta3+ 42.Kf2 Ta2+ 43.Ke3 Ta3+ 44.Kf2 Ta2+ 45.Ke3 B. D. Ta3+ 46.Kf2 remi.

PRVENSTVO SRBIJE

Sedlak vodi

morske visine. Oh Eun-Sun je veliki podvig ostvarila usponom na Anapurnu (jedan od vrhova Himalaja), posledwi vrh koji je nedostajao u wenoj kolekciji.

Korejka je svoju misiju po~ela 1997. godine, kada je uspe{no do{la na vrh Ga{erbruma II, u Pakistanu, a tek se sedam godina kasnije uspela na Mont Everest. Fascinantan je podatak da se 44-godi{wa Sun u 2008. i 2009. godini popela na ~ak osam vrhova iznad 8.000 metara.

SUSRET VETERANA

19

Deveto kolo na prvenstvu Srbije za mu{karce koje se igra u Kragujevcu bilo je ponovo dan belih figura.

Rezultati 9. kola: Dra`i} - Govedarica remi, Sedlak – Perunovi} 1:0, Bogosavqevi} – Savi} remi, Damqanovi} - Pavlovi} 1:0, Tadi} - Lajthajm 1:0, Pikula - [olak remi, [ari} - Krsti} 1:0.

Plasman posle 9. kola: 1. Sedlak 6,5, 2-3. Bogosavqevi}, Pikula 6.

4. Dra`i} 5,5, 5-6. [olak, Tadi} 5, 7.-9. Lajthajm, Damqanovi}, Perunovi} 4,5, 10-11. Pavlovi}, [ari} 4, 12. Savi} 3, 13. Govedarica 2,5, 14. Krsti} 2 poena.

B. D.

An|elija gazi Dejana Baji}

Foto: T. Maher

Srspkog narodnog pozori{ta.

Takmi~ilo se preko 700 takmi~ara iz 12 evropskih dr`ava. Veoma uspe{ni su bili takmi~ari novosadskog Viva densa sa {est zlatnih, ~etiri srebrne i jednom bronzanom medaqom.

Najvi{e takmi~ara bilo je prijavqeno u disciplini solo odrasli za `ene, a najboqa je bila Poqakiwa Agne{ka [ev~uk u oba plesna stila (xez

i Ma|ari Andra{ Sabo i Amanda Huse u modern densu.

Prva dva mesta u disciplini mala grupa (sedam takmi~ara) u xez densu osvojili su srpski plesa~i iz Plej dens studija, odnosno Viva dens studija iz Novog Sada, a u modern densu slavila je mala grupa iz Ma|arske. Zlatne medaqe za formacije odraslih (24 takmi~ara) osvojili su Slovenci u xez densu i ^esi u modern densu.

qana [ar~evi} i Awa Raci} u xez dens stilu, a Awa Po~ek i Itana Krcunovi} Zlopa{a u modern densu. Oba para su iz novosadskog Viva densa. Takmi~arke ovog studija osvojile su titulu u malim grupama i u xez densu i u modern densu. I u disciplini formacija za decu (24 plesa~a) ~lanovi Viva densa osvojili su zlato i bronzu u xez densu, a Poqaci su bili najboqi u modern densu.

G. M.

U Pan~evu je odigrano 8. kolo {ampionata Srbije za `ene. Posle pobede An|elije Stojanovi} nad Jovanom Eri} re{ena je titula.

Rezultati 8. kola: Stojanovi} - Eri} 1:0, Mladenovi} - Tadi} 1:0, Drqevi} - Bendera} remi, Raki} - Miladinovi} 1:0, Petrovi} – Tomin remi, \uki}^oqu{kina 0:1. Stawe posle 8. kola: 1. Stojanovi} 7, 2-5. Eri}, Drqevi}, Raki}, ^oqu{kina 5, 6. Bendera} 4,5, 7. Petrovi} 4, 8. \uki} 3,5, 9. Mladenovi} 3, 10.

Tomin 2,5, 11. Miladinovi} 2, 12. Tadi} 1,5 poen.

B. D.

Kasa zavr{io na 42. mestu Gabor Kasa 21- godi{wi srpski reprezentativac iz suboti~kog Spartaka, stipendista me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) zavr{io je trku Kupa nacija za voza~e do 23 godine „\iro dele re|ioni“ u Italiji na 42. mestu u generalnom plasmanu sa 16 minuta slabijim vremenom od pobednika Italijana Enrika Bataqina.

Kasa, koji je vozio u me{ovitoj ekipi Biciklisti~ki centar UCI, je drugu etapu vo`enu na te{koj stazi od 154, 1 km oko mestao Bawo di Romawa zavr{io na 42. mestu sa 15,23 minuta zaostatka. Pobedio je Angelo Pagani (Italija A) u vremenu 4:08,12 ~aosova (prosek 37,2 km na ~as) ispred Bataqina (Italija B) i Papok Biarheija (Belorusija). Obojica su imali 27 sekundi zaostatka. U generalnom plasmanu

VOJVO\ANSKA LIGA ZAPAD – 28. KOLO Polet (K) – Cement [ajka{ - Budu}nost (M) Hajduk - 1. maj Radni~ki (I) - Crvena zvezda Solunac – Indeks Borac - Radni~ki (SM) Sloven - Mladost (T) Qukovo - @AK Omladinac - Jugovi} 1. Solunac 28 2. Cement 28 3. Crvena zvezda 28 4. Mladost (T) 28 5. Indeks 28 6. Prvi maj 28 7. Omladinac 28 8. Borac 28 9. Radni~ki (SM) 28 10. Radni~ki (I) 28 11. Qukovo 28 12. Budu}nost 28 13. @AK 28 14. Jugovi} 28 15. Sloven 28 16. [ajka{ 28 17. Hajduk([) 28 18. Polet 28

19 17 17 15 14 15 13 13 13 12 10 11 10 11 5 6 3 1

4 7 3 5 7 4 8 5 2 4 9 6 7 3 7 2 7 4

5 4 8 8 7 9 7 10 13 12 9 11 11 14 16 20 18 23

55:28 55:12 58:28 52:29 39:23 44:31 41:27 44:32 54:52 36:41 31:29 37:37 39:43 38:42 32:60 31:60 16:46 33:110

pobedio je Bataqin, ispred Jana Tratnika (Slovenija) koji je imao 7 sekundi slabije vreme i Paganija koji je zaostao 37 sekundi. Od 85 voza~a na startu, trku su zavr{ila 63. U trening centru UCI u Eglu kraj Lozane sa Kasom (kome je ovo druga godina da boravi u centru) je i mladi 20 godi{wi Jovan Rajkovi} iz ni{kog @elezni~ara MBN. Obojica su dobili stipedniju zalagawem BS Srbije.

VOJVO\ANSKA LIGA ISTOK – 28. KOLO 0:5 2:3 1:3 1:2 3:1 3:0 0:4 5:1 2:0 61 58 54 50 49 49 47 44 41 40 39 39 37 36 22 20 16 7

U 29. kolu (1/2. maja) sastaju se: Omladinac - Polet (K), Jugovi} - Qukovo, @AK - Sloven, Mladost - Borac, Radni~ki (SM) - Solunac, Indeks - Radni~ki (I), Crvena zvezda - Hajduk, 1. maj Agroruma - [ajka{, Budu}nost (M) - Cement.

Radnik – Jedinstvo BAK - Sloboda (NK) Ba~ka Topola - Budu}nost (SC) Ba~ka 1901 – Dinamo Borac (S) - Ba~ka (P) Budu}nost (A) - Radni~ki (Z) Crvena zvezda - Obili} Kozara - Radni~ki (B) Vojvodina (NM) - Polet (N) 1. Sloboda 27 2. Ba~ka 27 3. Radni~ki (Z) 28 4. Budu}nost (SC) 28 5. B. Topola 28 6. Obili} 28 7. Radni~ki (B) 28 8. Borac 28 9. Vojvodina 28 10. Radnik 28 11. Jedinstvo 28 12. Kozara 28 13. Dinamo 27 14. Ba~ka (P) 28 15. Crvena zvezda 28 16. BAK (-1) 27 17. Budu}nost (A) 28 18. Polet 28

18 16 17 16 15 15 13 14 12 13 13 12 11 10 5 5 5 2

5 7 4 5 7 4 6 3 6 3 2 4 5 7 3 4 0 1

4 4 7 7 6 9 9 11 10 12 13 12 11 11 20 18 23 25

4:1 1:1 - prekid 0:0 3:0 - prekid 1:0 1:4 2:6 3:1 2:0 63:23 59 72:24 55 55:24 55 48:29 53 40:21 52 56:33 49 40:30 45 43:40 43 46:39 42 45:40 42 54:37 41 50:45 40 43:38 38 44:43 37 24:74 18 17:78 18 23:85 15 18:78 7

U slede}em 29. kolu (1/2. maja) sastaju se: Vojvodina - Radnik, Polet (N) - Kozara, Radni~ki (B) - Crvena zvezda, Obili} - Budu}nost (A), Radni~ki (Z) Borac, Ba~ka (P) - Ba~ka 1901, Dinamo - Ba~ka Topola, Budu}nost (SC) - BAK, Sloboda - Jedinstvo.

20

SPORT

~etvrtak29.april2010.

DNEVNIK

PLEJ-OF

Klivlend i Boston u polufinalu Ko{arka{i Bostona i Klivlenda izborili su plasman u polufinale plej-ofa Isto~ne konferencije, po{to im je bilo potrebno pet me~eva da

presko~e prvu rundu u duelima s Majamijem, odnosno ^ikagom.

Klivlend je dobio ^ikago sa 96:94, a Lebron Xejms je za asistenciju ispustio tripl-dabl (19 poena, 10 skokova, 9 asistencija). Najefikasniji je bio Xej-

Duel Djurenta i Brajanta (s loptom)

mison s 25 poena, dok je kod Bulsa boqi od ostalih bio Rouz s 31 poenom. Kavalirsi su seriju zavr{ili ukupnom pobedom od 4:1, isto kao i {to je Boston iza{ao na kraj s Majamijem, koji je, predvo|en Dvejnom Vejdom, zavr{io ovu sezonu. Prevagu Seltiksima doneli su Pol Pirs s 21 poenom, 7 skokova i 6 asistencija i Rexonom Rondom s 18 poena i 12 asistencija. Vejd je bio odli~an u Hitsima s 31 poenom, 8 skokova i 10 asistencija, ali nije imao preveliku podr{ku saigra~a.

Za razliku od prva dva duela odigrana u „Stejpls centru“, La Lejkersi ovaj put su bez problema dobili Oklahomu rezultatom 111:87 i poveli sa 3:2 u pobedama. Najboqi pojedinac me~a bio je Pau Gasol sa 25 poena, 11 skokova i 5 asistencija, dok je Bajnam dodao 21 ko{, uz 11 uhva}enih lopti. Na drugoj strani Kevin Djurant je zaustavqen na 17 poena, a Nenad Krsti} je za 18 minuta na parketu zabele`io po 4 poena i skoka.

Ni ekipa Dalasa se nije namu~ila da do|e do trijumfa protiv San Antonija (103:81) i smawi na 3:2 u seriji Zapadne konferencije. Dominirao je Kejron Batler s rekordom karijere od 35 poena i 11 skokova, a standardan je bio Xejson Kid s 10 ko{eva i po sedam skokova i asistencija. Na drugoj strani Toni Parker je bio najefikasniji s 18 poena. [esta utakmica zakazana je za ~etvrtak u San Antoniju, a treba napomenuti da je samo osam ekipa u istoriji NBA lige ispustilo prednost u seriji od 3:1 u pobedama.

Alonsov palac – pet miliona Dvostruki svetski {ampion u Formuli jedan, Fernando Alonso, osigurao je pal~eve na rukama na ukupno deset miliona evra. Ferarijev sponzor, banka „Santander“, otkrio je da su pal~evi {panskog asa osigurani na po pet miliona evra svaki, u okviru reklamne kampawe za promociju `ivotnog i osigurawa u slu~aju nesre}e: - Alonsovi pal~evi su simbol uspeha, pored toga {to su potrebni za

upravqawe volanom, slu`e voza~ima i da poka`u likovawe, radost ili da je sve u redu sa wima i vozilom - saop{tila je banka „Santander“. [panac je pobedio na prvoj trci sezone u Bahreinu, a trenutno je na tre}em mestu posle ~etiri trke.

- Do{lo je vreme da vidimo ko je sposoban da osvoji {ampionat, a ko nije. U Evropi je kucnuo ~as istine za voza~e, ali i timove koji }e pokazati ko je u

stawu da se najbr`e razvija i pobe|uje u isto vreme - rekao je Alonso.

- Bi}e ovo dobra borba.

On je dodao da ne brine za Ferarijev motor, iako je na prethodnoj trci u Kini agregat „eksplodirao“.

- Siguran sam da }u u Barseloni imati odli~an bolid i ne brinem. Mehani~ari Ferarija su uvereni da su re{ili sve probleme - rekao je Fernando Alonso.

SASTANAK TEHNI^KE KOMISIJE

Odre|eni sastavi grupa na balkanskim prvenstvima U Istanbulu je pro{log vikenda odr`an sastanak Tehni~ke komisije BVA. Slobodan Milo{evi}, generalni sekretar OSS i predsednik Tehni~ke komisije BVA i Ivan Vladisavqevi}, predsednik komisije za odbojku na pesku OSS, predstavqali su OSS u Turskoj.

Donete su odluke o sastavima grupa za balkanske {ampionate u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji, a kona~ni termini {ampionata i mesta odigravawa za tri

prvenstva bi}e poznata do 25. maja. ^lanove Tehni~ke komisije BVA pozdravio je Erol Unal Karabijik, predsednik Odbojka{ke federacije Turske i potpredsednik BVA. Kadetkiwe (B[ 2010. – Crna Gora (21. – 25. jul) - A grupa: Srbija, Bugarska, Gr~ka, Turska. B grupa: Crna Gora, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Albanija.

Kadeti (B[ 2010. – Gr~ka (21.

– 25. jul) - A grupa: Crna Gora, Rumunija, BJR Makedonija i Gr~ka ili Bugarska. B grupa: Srbija,

Turska, Albanija i Gr~ka ili Bugarska.

Juniorke (B[ 2010. – Bawaluka, Bosna i Hercegovina (11. – 15. avgust) - A grupa: Bugarska, Rumunija, Crna Gora. B grupa: Bosna i Hercegovina, Gr~ka, BJR Makedonija. C grupa: Srbija, Turska, Albanija.

Juniori (B[ 2010. – Bugarska i BJR Makedonija (4. – 8. avgust): A grupa: Srbija, Rumunija, Crna Gora. B grupa: Bugarska, Gr~ka, Albanija. C grupa: Turska, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija.

PRVENSTVO RUMUNIJE

Srpski kvintet i Metal Galaci prvaci Rumunije Odbojka{ice Metal Galacija osvojile su ~etvrtu uzastopnu titulu {ampiona Rumunije. Ekipa za koju igraju Suzana ]ebi} i Mira Golubovi}, a sa klupe je predvode Zoran Terzi}, Branko Kova~evi} i Nenad \urovi}, posle ~etiri zavr{na turnira osvojila je prvo mesto ispred Tomis Kon-

stance, za koju igraju Maja Simani} i Marina Vujovi}.

Na tabeli, Metal Galaci je {ampionat zavr{io na prvom mestu sa 31 bodom, druga Tomis Konstanca je osvojila 30, tre}i Dinamo iz Bukure{ta 28, a ~etvrta Stinta Bakau 19 bodova.

U SREDU, 5. 5. 2010, NA STRANICAMA „DNEVNIKA”

Vojvo|anska odbojka{ka panorama Podlistak Odbojka{kog saveza Vojvodine

KA]ANI OBELE@ILI DEVETOGODI[WICU OD OSVAJAWA ^ELENY KUPA: Na prigodan na~in, u toplom kutku Svetosavskog doma, Ka}ani su obele`ili Dan D, kada su se, osvajawem ^elenx kupa, iskrcali na mapu rukometnih velikana. Pro{lo je devet godina od trijumfa Jugovi}a u evropskom kupu koji je, kako Ka}ani vole da ka`u, upravo zbog „sela malog“, promenio ime, jer se pre toga zvao Kup gradova. Nije mala stvar osvojiti pobedni~ki pehar u takmi~ewu pod pokroviteqstvom EHF-a, ali je, ni{ta mawe lako i veliko, bilo opstati u protekloj deceniji, u vremenu u kojem su se ugasili neki rukometni velikani, a sport u Srbiji dospeo na dohvat ‘’{tapa i kanapa’’.

Slede}i filozofiju Milo{a Lon~ara, Ka}ani su, u na{im uslovima do savr{enstva, razvili strategiju afirmacije igra~a iz sopstvene rukometne {kole, pa sada u tom pogledu zauzimaju primat u Srbiji, jer su u prethodna dva meseca osvojili titulu prvaka dr`ave u konkurenciji kadeta, drugi su u juniorskom, a tre}i u pionirskom uzrastu. Ka}ani u svojim redovima imaju devet dr`avnih reprezentativaca u razli~itim uzrasnim kategorijama, a {ef Jugovi}eve struke Vladan Jordovi} od skora je pomo}nik selektora seniorske reprezentacije Srbije.

J. Gali}

TURNIR U [TUTGARTU

Jelena silna na startu Srpska teniserka Jelena Jankovi} bez problema je izborila plasman u drugo kolo VTA turnira u [tutgartu posle pobede nad @izelom Dulko iz Argentine rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:2. ^etvrta nositeqka sav posao je zavr{ila za sat i 16 minuta igre u me~u u kojem dominirala od prvog do posledweg poena. O~igledno je da je popularna Xej Xej za vrlo kratko vreme sanirala povredu zgloba ruke, koja ju je mu~ila jo{ od turnira u ^arlstonu, a potom i na me~u FED kupa protiv Slova~ke.

U prvom setu Jelena je tri puta oduzela servis protivnici, a jednom izgubila svoj. Drugi deo igre protekao je u u znaku Srpkiwe, koja je pet puta spre~ila Dulkovu da napravi brejk, dok je dva puta oduzela servis Argentinki. Jelena }e u 2. kolu igrati protiv Bugarke Cvetane Pironkove. Jankovi}eva protiv trenutno 99. igra~ice sveta vodi sa 3:0 u pobedama. VTA turnir u [tutgartu igra se za nagradni fond od 700.000, a pobednici }e, pored automobila marke „Por{e“, pripasti i ~ek na 107.000 dolara i 470 VTA poena.

ANA IVANOVI] POSLE PORAZA OD RADVANSKE

Moram da ostanem pozitivna

Posle izgubqenog me~a u [tutgartu od Poqakiwe Agwe{ke Radvanske, srpska teniserka Ana Ivanovi} izjavila je da

Ana Ivanovi}

je strpqewe kqu~ wenog povratka u vrh WTA liste, navodi se u saop{tewu na Aninom sajtu.

- Bio je neizvestan me~ i zato mi je te{ko pao poraz. Ipak, ono {to te ne ubije, samo mo`e da te oja~a. Moram da ostanem pozitivna. Poku{avam da svaki udarac u~inim savr{enim i to mi ne uspeva uvek. Nekoliko usputnih gre{aka dovode me do poraza. Moram da budem strpqivija - izjavila je Beogra|anka.

Ivanovi}eva je izgubila od Radvanske koja je osma teniserka sveta, rezultatom 7:6, 6:4, ali i pokazala napredak i poboq{awe forme i samopouzdawa.

Srpkiwa je trenutno 57. na WTA listi.

^ELENYER U TUNISU

Ispali Bozoqac i Pa{anski Spski teniseri Ilija Bozoqac i Boris Pa{anski nisu uspeli da se plasiraju u drugo kolo ~elenxera koji se u Tunisu igra za nagradni fond od 125.000 dolara. Bozoqac je u prvom kolu izgubio od 127. igra~a sveta Frederika @ila iz Portugalije rezultatom 7:6, 2:6, 6:2, dok je Pa{anski na startu izgubio od Laminea Uahaba iz Al`ira sa 6:2, 6:3. Bozoqac }e takmi~ewe u glavnom gradu Tunisa nastaviti u konkurenciji dublova, a partner mu je Horija Tekau iz Rumunije.

^ELENYER U OSTRAVI

Krajinovi} zaustavqen Srpski teniser Filip Krajinovi} nije uspeo da se plasira u ~etvrtfinale ~elenxera u Ostravi, po{to je u drugom kolu izgubio od ^eha Pavela Snobela 6:2, 7:5.

Posle dobre igre u prvom kolu i ubedqive pobede protiv

Martina Prikrila 6:1, 6:0, Krajinovi} je podbacio u duelu protiv 471. tenisera sveta, koji je u glavni `reb u{ao kroz kvalifikacije.

Turnir u Ostravi igra se na {qaci, a nagradni fond iznosi 42.500 evra.

TURNIR U FESU

Jovanovska ispala od Kerberove Srpkiwa Bojana Jovanovski nije uspela da se plasira u ~etvrtfinale turnira u Fesu, po{to je u 2. kolu izgubila od 61. igra~ice sveta An|elike Kerber 6:2, 6:2.

Reprezentativka Srbije nije uspela da ponovi izvarednu igru iz prvog kola, kada je pobedila Poqakiwu Barbaru Stricovu, 75. igra~icu, i dosta lako je izgubila. Od po~etka me~a videlo se da je igrawe tri te{ka me~a za reprezentaciju Srbije proteklog vikenda ostavilo traga i 18.godi{wa srpska tenisera nije uspela da pru`i ja~i otpor favorizovanoj Nemici.

Uprkos porazu, Jovanovski mo`e da bude zadovoqna, jer je pobedom u prvom kolu zaradila 30 poena i na VTA lsti }e napredovati pet ili {est mesta. Turnir u Fesu igra se za nagradni fond od 220.000 dolara.

Junior preti Mozliju [ampion sveta u VBA velter kategoriji (do 66 kg) Amerikanac [uger [ejn Mozli, brani}e titulu 1. maja protiv zemqaka Flojda Mejvedera Juniora u spektaklu koji }e biti odr`an u ~uvenoj „Grand areni“ u Las Vegasu. Izaziva~ je Mejveder Junior, koji do sada nije pora`en u profi karijeri (44 me~a, 25 nokautom): - Moje ume}e pokazujem protiv najboqih. Nemam poraz u karijeri, a tako }e biti i posle me~a sa Mozlijem. Mislim da sam boqi od svih [uger [ejna, koji su taj nadimak dobili po ~uvenom [uger [ejn Robinsonu (biv{i {ampion, preko 200 pobeda). Mo`da ga se Mozli odrekne posle me~a sa mnom - rekao je Mejveder.

EKOLOGIJA

DNEVNIK SPOMENIK QUDSKOM NEMARU NA IRI[KOM VENCU

Opomena i apel Povodom zavr{etka Spomenika qudskom nemaru na Iri{kom vencu u subotu 24. aprila organizovano je dru`ewe ekologa, predstavnika institucija i novinara. Spomenik su gradile Vojvo|anska zelena inicijativa i Studentska asocijacija Fakulteta tehni~kih nauka, uz podr{ku volontera iz Zelene patrole, Zelenog skoka i Omladinskog ekolo{kog kluba.

Ciq podizawa Spomenika qudskom nemaru je da se uka`e na odgovornost svih koji zaga|uju `ivotnu sredinu, ali i poziv gra|anima i institucije da se odgovorno pona{aju kada je u pita-

wu za{tita `ivotne sredine.

Projekat su uradili stru~waci JP „Gradsko zelenilo“ prema izabranom idejnom re{ewu, grafi~kog dizajnera Sini{e [tetina.

Spomenik qudskom nemaru je podignut zahvaquju}i nesebi~nom trudu i logisti~koj podr{ci fabrike Lafar` - BFC i podr{ci Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, JP „Nacionalni park Fru{ka Gora“, JP „@eleznice Srbije“, Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, pri gradwi ovog tehni~ki zahtevnog objekta.

A. B.

OBUKA ZA NOVINARE ODR@ANA U SARAJEVU

Zelena svest na prvom mestu U Sarajevu je nedavno odr`ana {estodnevna obuka novinara na temu “Izve{tavawe o pitawima vezanim za `ivotnu sredinu u regionu jugoisto~ne Evrope”. Organizator je bio Mediacentar Sarajevo i EuroConsult Mott MacDonald, a u~estvovalo je 32 novinara Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore i Makedonije.

Ciq obuke je produbqivawe ekolo{ke svesti u regionu, a bile su zastupqene teme o vodama, otpadu, klimatskim promenama, odr`ivom razvoju. Novinari imaju zadatak da napi{u ista`iva~ke pri~e na zadate teme i {est najboqih }e prezentovati svoje pri~e u Beogradu, a pisac najboqe pri~e ide na studijsko putovawe u Holandiju.

Novinari su imali priliku da obi|u okolinu i saznaju ne{to novo. Planina Bjela{nica se nalazi u sredi{wem delu Bosne i Hercegovine, sme{tena jugozapadno, na udaqenosti od 25 kilometara, od Sarajeva. Do we je planina Igman, a pored se nalazi selo Umoqani na visini od 1.360 metara. Zimi u selu `ivi

oko osam qudi, a na prole}e pojedninci vra}aju pa ima 30 doma}ina. Bave se organskom poqoprivredom.

Mi sve radimo ru~no. Sadimo krompir i drugo povr}e, ali imamo malu pomo} od dr`ave. Sada su nam re{ili ne{to od infrastrukture.Ovde je bez obzira na godi{we doba prelepo. Imamo restoran i na{i proizvodi su svi organskog porekla - obja{wava penzioner Nazif Bandi}.

Kako bi se razvijao ekoturizam, bitno je ukqu~iti lokalnu zajednicu, privatni i vladin sektor, kao i nevladine organizacije.Bez obzira o kojoj zemqi Jugoisto~ne evrope govorimo dr`ava bi trebalo da se ozbiqnije posveti eko turizamu, ka`e aktivista za `ivotnu sredinu Tim Klensi.

- Pravi eko turizam je kada do|u gosti i sa wima je doma}in koji `ivi na stari na~in.Ekoturizam je vizija, koju treba samo imati, a lako je ostvariti.Bitno znati gde ste i gde `elite da idete - isti~e Tim Klensi.

A. A.

~etvrtak29.april2010.

POKRAJINA PODR@AVA NEVLADINE EKOLO[KE PROJEKTE

Od ambrozije do mrkih medveda Pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi} potpisao je sa predstavnicima ekolo{kih nevladinih organizacija ugovore o sufinansirawu wihovih projekata u ovoj godini iz oblasti za{tite i unapre|ewa stawa `ivotne sredine. Na osnovu konkursa, podr`ane su konkretne aktivnosti u oblasti za{tite prirodnih vrednosti, o~uvawa i unapre|ewa biodiverziteta, podizawa svesti javnosti, umre`avawa i programa edukacije na teritoriji AP Vojvodine.

- Za ove projekte, obezbe|eno je ukupno dva miliona dinara, ta sredstva, zbog ekonomske krize nisu velika, ali ova aktivnost je veoma va`an segment rada na{eg sekretarijata - izjavio je Puzovi}. – Ovog puta stigao je rekordan broj projekata u

koje su ukqu~eni mladi qudi, entuzijasti iz cele Vojvodine.

Na konkursu su u~estvovale 172 organizacije sa 175 projekata: 96 iz Ba~ke, 58 iz Banata i 18 iz Srema. Na osnovu predloga

Sa dva miliona dinara sufinansira se 41 organizacija: 26 iz Ba~ke, devet iz Banata i {est iz Srema Komisije za sprovo|ewe javnog konkursa, odobreno je sufinansirawe 41 organizacije: 26 iz Ba~ke, 9 iz Banata i 6 iz Srema. Me|u projektima koji su dobili finansijsku podr{ku su, izme|u ostalih, projekti na iskorewivawu ambrozije,

Znawem do re{ewa Na Me|unarodnoj konferenciji o otpadnim vodama, komunalnom ~vrstom i opasnom otpadu, odr`anoj od 29. marta do 1. aprila u Subotici, bilo je re~i o novim zakonima i propisima iz oblasti upravqawa svim vrstama otpada, o zakonskim obavezama svih koji generi{u otpad, kao i posledicama nepo{tovawa ovih propisa. Detaqnije se diskutovano o na~inu pre~i{}avawa otpadnih voda, sa organskim optere}ewem i sa povi{enim sadr`ajem te{kih metala.

Jedan od u~esnika konferencije bila je i kompanija „Karneks“, ~ija je predstavnica – rukovodilac Slu`be za za{titu `ivotne sredine Beata Fridrih

buke i pra{ine, nego i ~itav niz zahteva povezanih sa koristima za lokalnu zajednicu.

- Zna~ajna smernica poslovawa Industrije mesa „Karneks“ jeste upravqawe posebnim tokovima otpada, uskla|enim sa ciqevima za{tite `ivotne sredine - istakla je u svom izlagawu Beata Fridrih. - Iz razli~itih procesa rada svakodnevno se generi{e zna~ajna koli~ina otpada, odnosno sekundarne sirovine. Po karakteru, najve}a koli~ina generisanog otpada spada u klasu neopasnog otpada i otpada organskog porekla. Neopasan otpad iz “Karneksa“ po hijerarhiji otpada preuzimaju firme ovla{}ene za recikla`u i tret-

^istija proizvodwa – ~istija okolina Industrija mesa „Karneks“ je 2009. godine u svoje poslovawe uvela principe ~istije proizvodwe. Kroz pove}anu efikasnost proizvodwe ostvaruju se finansijske u{tede preko u{tede energije, vode i sirovine, a minimizirawem nastajawa otpada i pravilnim upravqawem doprinosi se za{titi `ivotne sredine. prisutne upoznala sa aktivnostima koje se preduzimaju u ovoj kompaniji, a kada je re~ o upravqawu otpadom. Fabrika „Karneks“, kao jedan od generatora zna~ajne koli~ine opasnog, organskog i neopasnog otpada, kao i otpadne vode, ima aktivan odnos prema upravqawu otpadom, a uskoro ih o~ekuje i pribavqawe IPPC standarda, jednog od najvi{ih ekolo{kih standarda.

Re~ je o dozvoli kojom se reguli{e ne samo dopu{tena koli~ina

man otpada, dok se najve}a koli~ina otpada od klawa `ivotiwa prera|uje u sopstvenoj kafileriji, registrovanoj za ne{kodqivo uklawawe konfiskata tre}e kategorije.

Najzna~ajniji `ivotiwski otpad, koji nastaje u toku klawa`ivotiwa i prerade mesa, zbog organskih karakteritika zaslu`uje posebnu pa`wu, po{to izuzetno brzo podle`e truqewu, privla~i glodare i insekte i stvara neprijatne mirise.

Kraj puta osvanule sadnice

je i izgradwa i sve~ano pu{tawe u rad pogona za preradu otpadnih voda, pre samo nekoliko dana. U

stvarawu ekolo{kog proizvoda „Futo{ki kupus“, revitalizaciji pa{waka, za{titi i prou~avawu ptica, riba, barskih korwa~a i gqiva, zbriwavawu {est mrkih medveda u Bano{toru, o~uvawu biodiverziteta, kao i projekti koji se odnose na recikla`u otpada.

Puzovi} je naveo da su podr{ku dobili projekti edukativno-promotivnog karaktera koji u sebi sadr`e i akciju, zatim izdavawe adektavnih publikacija, kao i projekti u ~iju realizaciju }e biti ukqu~eno {to vi{e gra|ana iz razli~itih vojvo|anskih lokalnih samouprava. najavio je u ovoj godini jo{ jedan ovakav konkurs namawen projektima udru`ewa gra|ana i izrazio o~ekivawa da }e za wega biti u buxetu Vojvodine obezbe|eno vi{e para.

A. B.

UPRAVQAWE OTPADOM U INDUSTRIJI MESA „KARNEKS“

TRADICIONALNA AKCIJA KOMPANIJE „KARLSBERG SRBIJA”

Kompanija Karlsberg Srbija realizovala je tradicionalno ure|ewe ^elareva, koje je ove godine obuhvatilo jednodnevnu akciju po{umqavawa, na deonici puta od ^elareva prema Gajdobri u du`ini od 1.300 metara, u neposrednoj blizini pivare. U akciji je u~estvovalo vi{e stotina zaposlenih kompanije, koje su predvodili predstavnici menaxmenta.

- Ubrzo nakon dolaska na tr`i{te Srbije uvo|ewem potrebnih sistema, po strogim me|unarodnim propisima, dobili smo sertifikat ISO 14001 koji se dodequje kompanijama koje uspe{no implementiraju standarde za za{titu `ivotne sredine - izjavio je generalni direktor kompanije Karlsberg Srbija Aleksandar Radosavqevi}. - Za nas takav sertifikat podrazumeva i ve}u odgovornost i du`nost da potvrdimo zna~aj i va`nost negovawa lepota i prirodnog bogatstva ne samo mesta u kom `ivimo, ve} i okru`ewa u kome radimo. U prilog posve}enosti Karlsberga dru{tvenom odgovornom pona{awu

21

akciji po{umqavawa u~estvovalo su skoro svi zaposleni, koji ovim lepim gestom pokazuju i svo-

je nesebi~no zalagawe, energiju, entuzijazam, trud ali i `equ da ostave trag u oplemewivawu lepote i ambijenta ^elareva. U realizaciju akcije ukqu~ile su se i [umska uprava Ba~ke Palanke, Odeqewe za ekologiju Ba~ka Palanka, kao i MZ ^elarevo.

Po{umqavawe pomenutog lokaliteta }e svakako doprineti isticawu lepote ovog divnog gradi}a u Ba~koj, nadaleko ~uvenog ne samo po pivarskoj industriji ve} i po prirodnim lepotama i istorijskim znamewima koja poseduje. Ovo je jo{ jedna u nizu akcija kojima kompanija daje doprinos o~uvawu `ivotne i sredine u kojoj posluje. Ovo je peta po redu, ve} tradicionalna aktivnost u ciqu o~uvawa prirode u ^elarevu koju je organizovala kompanija Karlsberg Srbija. U svojim prethodnim akcijama ure|eni su prilazi ^elarevu, vra}en nekada{wi sjaj parka letwikovca ~uvene porodice Dun|erski prelepe oaze endemskih biqnih vrsta, koji se nalazi u neposrednoj blizini pivare, a ~iji je kompanija postala zvani~ni staralac.

A. B.

generisawe otpada i time doprinelo redukovawu daqe degradacije `ivotne sredine - naglasila je Beata Fridrih.

Va`no je ista}i da se u IM „Karneks“ nalazi posebno izdvojen pogon za preradu `ivotiwskih nusproizvoda od klawa, odnosno kafilerija. Otpaci organskog porekla od klawa sviwa i prerade mesa se sakupqaju u odre|enim kontejnerima i transportuju do interne kafilerije,

Beata Fridrih

Prema re~ima Beate Fridrih zna~ajno mesto u ovom procesu zauzima otpad koji se na osnovu karakteristika mo`e svrstati u grupu neopasnog otpada. U tu grupu spada otpad od aluminijumske folije, nastao pri proizvodwi ambala`e, otpad od plasti~nih gajbi, burad i PET ambala`a, drvene otpadne palete, zatim gvo`|e, koje nastaje rashodovawem starih ma{ina, istro{ene pneumatske gume od vozila, otpad od kartona...

- Krucijalan korak ka pravilnom odnosu prema upravqawu otpadom jeste razvijawe svesti qudi o zna~aju adekvatnog pona{awa prema otpadu i o~uvawu `ivotne sredine. Od izuzetnog zna~aja je konstantna edukacija svih zaposlenih, od radnika u pogonu do menaxmenta u svakoj industriji, kako bi se smawilo

Neopasan otpad preuzimaju firme ovla{}ene za recikla`u i tretman otpada, dok se najve}a koli~ina otpada od klawa `ivotiwa prera|uje u sopstvenoj kafileriji na daqi tretman odmah nakon generisawa u sve`em stawu, kako bi se izbegla razgradwa koja bi ote`ala, a u nekim slu~ajevima i onemogu}ila wihovu daqu preradu. Sterilizacija i ne{kodqivo uni{tavawe se obavqaju na ta~no definisanoj temperaturi i pritisku u destruktorima kafilerije, pri ~emu nastaju mesnoko{tano bra{no i tehni~ka masno}a, koji se daqe plasiraju na tr`i{tu. Krv od klawa sviwa, koja spada u tre}u kategoriju otpada `ivotiwskog porekla, sakupqa se u kontejneru u prostoriji predvi|enoj za krv.

A. Brzak

DANAS SE OTVARA EKO-PAVIQON NA KALEMEGDANU

Arhitektura zelena i odr`iva U Beogradu, na Kalemegdanu kod “Muzi~kog paviqona” danas se otvara “Supernatural eko-paviqon” od kartona koji je napravqen po idejnom re{ewu studija “KAKO.KO” .U pitawu je sto posto recikliran i recikla`an objekat - samonosiva struktura, valovita ambala`na lepenka, koja potencira temu Supernatural festivala, koji se ve} ~etiri godine za redom odr`ava slave}i Dan planete Zemqe, a to je - odr`ivost i eko pristup arhitekturi. Izradu Paviqona finansijski je podr`ao USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije u ciqu promovisawa zelene gradwe i upotrebe odr`ivih izvora energije. Paviqon }e na Kalemegdanu biti izlo`en tri nedeqe i slu`i}e za odr`avawe seminara, izlo`bi i radionica na temu zelene gradwe, eko arhitekture, recikla`e, upotrebe obnovqivih izvora energije…

Studio “KAKO.KO “ odnosno Vesna Pejovi}, Jelena Milojevi} i Vladimir Bevc osvojili su prvo mesto na konkursu za izradu idejnog re{ewa eko paviqona koji se zasniva na principima odr`ivog razvoja, a koji su u novembru pro{le godine raspisali Supernatural pokret i Dru{tvo arhitekata Beograda. Ciq organizatora ovog konkursa bio je {irewe svesti o zna~aju primewene ekologije u arhitekturi i pribli`avawa svih aspekata odr`ivog razvoja mladim arhitektama i dizajnerima. Autori su, kako sami ka`u, odabrali karton kao direktan odgovor na temu odr`ivog razvoja. Primenom teorije nabora koncipirana je samonosiva struktura gde dobijene povr{ine zidova i krova ~ine kontinualnu formu dok unutra{wost paviqona ostaje potpuno slobodna. Valovita ambala`na lepenka }e se potpuno uklopiti prostor.

A. B.

22

SVET

~etvrtak29.april2010.

IZVE[TAJ EUROPOLA ZA PRO[LU GODINU

OTOPQAVAWE RUSKO-POQSKIH ODNOSA

Moskva objavila tajna dokumenta o masakru Poqaka MOSKVA: Rusija je ju~e, po nataj zlo~in po Staqinovom narelogu predsednika Dmitrija Me|ewu po~inila sovjetska tajna dvedeva, na veb-sajtu Dr`avnog arpolicija KGB. hiva objavila do sada tajne doku„Govore da su ti dokumenti izmente o masakru poqskih oficira ra|eni po naruxbini, da niko niu Katinskoj {umi 1940. godine. Ruje streqao poqske oficira, a ako ska agencija navodi da je tragedija jeste da su to bili Nemci. Zato u Katinu zlo~in koji su po~inili smo i doneli odluku da te dokuJosif Staqin i wegovi sau~esnici, kada je od aprila do maja 1940. godine, 18 kilometara zapadno od grada Smolenska na zapadu Rusije, streqan i pokopan 4.421 poqski oficir. Identitet svakog oficira je utvr|en, dok istori~ari navode da je na ovom mestu nestalo oko 10.000 qudi, navodi ItarTass. Zapadni mediji navode da je u Katinu stradalo 22.000 poqskih oficira. [ef Ruskog saveznog arhiva Andrej Artizov izjavio je ju~e da su dokumenta o ubistvu poqskih oficira u Katinskoj {umi ob- Katinska {uma javqena zbog onih koji i daqe mente objavimo“, kazao je Artisumwaju da je taj zlo~in po~inizov. Odnos obi~nih Rusa prema la tajna policija po nare|ewu tom zlo~inu staqinisti~kog reStaqina, javqaju poqski mediji. `ima uspela je da promeni avion[ef Rosarhiva kazao je da su ska nesre}a kraj Smolenska, u koti dokumenti do sada u dr`avnim joj je 10. aprila poginuo predsedarhivima vo|eni kao poverqivi nik Leh Ka~iwski i deo poqske i pristup su imali samo pojedindr`avne i vojne elite, upravo na ci.Artizov je rekao da u Rusiji putu na komemoraciju na 70. godijo{ ima qudi koji sumwaju da je {wicu tog zlo~ina.

Ruske vlasti jo{ pre nesre}e pokazale su spremnost da zajedno sa Poqacima zatvore to mu~no poglavqe zajedni~ke istorije koje truje i sada{we odnose.

Prvi put je 7. aprila zajedno sa poqskim premijerom Donaldom Tuskom jedan visoki ruski zvani~nik, i to li~no premijer Vladimir Putin, odao po{tu `rtvama nad grobovima u Katinskoj {umi.

Kao izraz solidarnosti sa Poqacima u nacionalnoj `alosti posle pada predsedni~kog aviona, Kremq je odlu~io da se u udarno vreme na prvom kanalu ruske dr`avne televizije prika`e film poqskog re`isera Anxeja Vajde „Katin“ koji govori o streqawu poqskih oficira. Prema posledwem istra`ivawu javnog mwewa u Rusiji, koje prenosi poqski list „@e~pospolita“, emitovawe Vajdinog filma kao i obja{wewa u medijima za{to je u stvari leteo poqski predsednik u Smolensk pove}ali su procenat Rusa koji znaju za Katinsku {umu na 74 odsto.

Do tada je za masakr znalo 43 odsto Rusa koji su u {koli u~ili da su poqske oficire streqali Nemci.

(Tanjug-Beta)

Ruska flota ne ugro`ava suverenitet Ukrajine MOSKVA, KIJEV: Savet federacije, gorwi dom ruskog parlamenta, ratifikovao je ju~e rusko-ukrajinski sporazum o produ`ewu boravka ruske flote na Krimu i posle 2017. godine, nakon {to su to ju~e uradile Duma i ukrajinska Rada. Sporazum je ratifikovan jednoglasno, javila je agencija Itar- tas s, dodaju}i da je sada preostalo jo{ samo da potpise stave predsednici dve dr`ave, Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovi~.

Prema novom sporazumu, ruska flota u luci Sevastopoq, na Crnom moru, mo}i }e da ostane do 2042. godine, uz mogu}nost ponovnog produ`ewa ugovora, podsetio je ItarTass. Janukovi~, koji je u februaru stupio na vlast, prihvatio je produ`ewe boravka ruskih snaga u Sevastopoqu u zamenu za smawewe cene ruskog gasa Ukrajini za 30 odsto.Ruski kontingent u toj bazi ima oko 16.200 pripadnika, raketnu krstaricu, razara~ i oko 40

drugih plovila, ukqu~uju}i podmornice.

Premijer Ukrajine Nikolaj Azarov rekao je ju~e da produ`ewe boravka ruske Crnomorske flote na Krimu i posle 2017. godine, ni na jedan na~in ne ugo`ava suverenitet Ukrajine, kao ni prava wenih gra|ana. „Produ`ewe boravka ruske flote ne ugro`ava suverenitet na{e zemqe ni za jotu“, rekao je Azarov na sastanku sa ~lanovima kabineta.On je izrazio uverewe i da ostanak ruske flote ne ugro`ava prava nijednog gra|anina Ukrajine.Prema mi{qewu Azarova, ratifikacija sporazuma kojim se produ`ava ostanak ruske flote pokazuje da se Ukrajina opredelila za strate{ku saradwu sa Rusijom.

Na istom sastanku, premijer je naveo da je biv{a predsednica vlade Julija Timo{enko, potezima koje je preduzimala, nanela {tetu dr`avi u iznosu od 12,5 milijardi dolara.

DNEVNIK

„Biv{a premijerka treba da snosi pravnu odgovornost za necelishodno kori{}ewe buxetskih sredstava za 2009. godinu“, rekao je Azarov.

Ratifikacija sporazuma u Dumi je pro{la bez problema, s obzirom da je „za“ glasalo 410 od 450 poslanika, dok je u ukrajinskoj skup{tini, ali i ispred we ju~e vladao potpuni haos. Opozicioni poslanici ga|ali su jajima predsednika parlamenta Volodimira Litvina, pa je bio primoran da otvori ki{obran kako bi se za{titio, a u salu u kojoj se odvijala sednica ubacili su dimne bombe, te je dim ispunio prostoriju.

Istovremeno, ispred zgrade Vrhovne Rade policija je razdvojila vi{e hiqada demonstranata, od kojih su neki bili pristalice, a neki protivnici sporazuma o produ`ewu zakupa.Ukrajinski parlament je, uprkos svemu, uspeo da izglasa produ`ewe sporazuma sa 236 od 450 glasova, {to je za 10 vi{e od nu`nog minimuma.

(Tanjug)

U zemqama EU opada broj teroristi~kih napada HAG: Zemqe ~lanice Evropske unije i daqe su izlo`ene ozbiqnoj pretwi islamista, etno-nacionalista i separatista, ali i teroristi~kim akcijama levi~arskih i anarhisti~kih grupa.

Me|utim, ukupan broj teroristi~kih napada u svim zemqama ~lanicama, opao je pro{le

godine za 33 odsto u odnosno na 2008, a upola je mawi nego 2007, ka`e se u najnovijem izve{taju Evropola.

Islamisti~ki terorizam i daqe predstavqa najve}u pretwu ve}ini zemaqa ~lanica EU, uprkos ~iwenici da je 2009. godine zabele`en samo jedan takav, bomba{ki napad u Italiji,

zato {to islamisti~ki teroristi stalno prete napadima sa velikim brojem `rtava. Sude}i po broju izvedenih napada, teroristi~ke akcije separatisti~kih grupa tako|e poga|aju i daqe EU. U wih spadaju akcije baskijskih separatista u [paniji i Francuskoj, i korzikanskih separatista u Francuskoj. Tokom 2009. godine zabele`eno je 40 odsto mawe napada nego prethodne godine, ali je zato broj `rtava bio ve}i, naveo je Evropol.

Me|utim, broj teroristi~kih akcija levi~arskih i anarhisti~kih grupa pove}an je za 43 odsto u pore|ewu sa 2008. godinom, a skoro udvostru~io u odnosu na 2007.Samo pro{le godine zabele`eno je 40 napada levi~arskih i anarhisti~kih grupa.

(Beta-Tanjug)

Karabiweri uhapsili ~lanove mafije Italijanski karabiweri i pripadnici lokalne policije u saradwi sa grupom za specijalne operacije vojske danas su uhapsili 40 osoba, osumwi~enih pripadnika klana Pe{e italijanske mafija{ke organizacije Ndrangeta.

Uhap{eni se optu`uju za prestupe koji idu od mafija{kog udru`ivawa i iznu|ivawa do trgovine drogom i ubistava.Karabiweri su uhapsili 24 osobe u Rozarnu i drugim mestima na Kalabriji, sedam u Milanu i jednu u Bergamu i osam u oblasti Re|o Kalabrija, javila je novinska agencija Ansa.Finansijska policija zaplenila je imovinu ~lanova pomenutog klana u vrednosti od deset miliona evra.Me|u osumwi~enim pripadnicima Ndrangete je i sedam `ena.

Sarkozi tra`i podr{ku Kine protiv Irana PEKING: Francuski predsednik Nikola Sarkozi doputovao je ju~e u Peking u trodnevnu posetu Kini. O~ekuje se da }e u Pekingu tra`iti da Kina podr`i nove sankcije protiv Irana.

Tri stalne ~lanice Saveta bezbednosti UN, Francuska, Velika Britanija i SAD, tra`e da se zavedu nove sankcije Iranu zbog toga {to odbija da prekine sa kqu~nim delom nuklearnog programa koji se mo`e koristiti za pravqewe oru`ja.Me|utim, Kina i Rusija, tako|e stalne ~lanice Sa-

veta bezbednosti, imaju va`ne trgovinske odnose s Iranom i opiru se novim sankcijama.

Sarkozi i kineski predsednik Hu \intao razgovara}e pored iranskog pitawa, i o situaciji u Avganistanu, Pakistanu, Severnoj Koreji i Mijanmaru, precizirao je jedan francuski zvani~nik. Sarkozijeva druga poseta Kini ima za ciq da u~vrsti pomirewe izme|u Pariza i Pekinga posle spora koji je izbio krajem 2008. godine oko Tibeta.

(Tanjug)

Skandal s urnama u [vajcarskoj CIRIH: [vajcarski ronioci prona{li su najmawe 300 urni sa qudskim pepelom na dnu Ciri{kog jezera u blizini kontroverzne klinike za asistirano samoubistvo, javili su {vajcarski mediji. „Posle 50. urne prestali smo da brojimo“, kazao je Roman Rec, policijski ronilac, dodaju}i da ih na dnu jezera ima ~itava gomila. [vajcarska policija je saop{tila da je pokrenula istragu nakon {to je utvr|eno da urne sadr`e qudski pepeo. Na svim urnama je znak krematorijuma ~ije usluge koristi obli`wa klinika „Dignitas“.

U ovoj medicinskoj ustanovi obavqeno je oko hiqadu asistiranih samoubistava. Ve}ina qudi koji su tra`ili tu vrstu usluge bili su u zavr{noj fazi neke te{ke bolesti. Aktivnosti klinike obavijene su velom tajne i

nije poznato kako osobqe re{ava problem posmrtnih ostataka. [vajcarki zakon zabrawuje polagawe velikog broja urni bez adekvatne dozvole i predvi|a kaznu do tri godine zatvora i globu od 50.000 {vajcarskih franaka.

Osniva~ klinike Ludvig Mineli zasad odbija svaki komentar. Ronioci su slu~ajno prona{li urne dok su tra`ili ciradu koja je otpala sa jednog od policijskih ~amaca. Nakon otkrivawa prvih 13 urni obavestili su Agenciju za za{titu `ivotne sredine, a urne su predate na analizu forenzi~arima.

U [vajcarskoj eutanazija je zakonom zabrawena, ali je potpomognuto samoubistvo legalno jo{ od 1941. godine. [vajcarska je, tako|e, jedina zemqa u svetu u kojoj je “pomo} u umirawu” dopu{tena i za strane dr`avqane.

(Tanjug)

Obele`ena pobeda nad SSSR-om KABUL: U prestonici Avganistana Kabulu ju~e je obelena 18. godi{wica pobede u ratu protiv tada{weg Sovjetskog Saveza.

Vojnici i zvanicnici, me|u kojima i oba potpredsednika i ~lanovi vlade, kao i biv{e vo|e muxahedina okupili su se na gradskom stadionu.

Predsednik Hamid Karzai nije prisustvovao sve~anosti po{to u~stvuje na jednoj konferenciji u Butanu.

Ranije proslave pobede obele`ilo je nasiqe. U aprilu 2008. godine talibani su poku{ali atentat na predsednika Karzaija, pri ~emu je troje qudi poginulo, a osmoro raweno.

(Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT GEJTS Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts upozorio je da libanski Hezbolah ima vi{e raketa od ve}ine vlada u svetu.Na zajedni~koj konferenciji za novinare s izraelskim ministrom odbrane Ehudom Barakom u Pentagonu, Gejts je rekao da Sirija i Iran snabdevaju {iistski Hezbolah raketama u velikim koli~inama, ~ime se, kako je zakqu~eno, destabilizuje ~itav region.

LASLO [OQOM Predsednik Ma|arske Laslo [oqom izjavio je ju~e da }e predlo`iti lidera partije desnog centra Saveza demokratske omladine (Fides) za mandatara i novog premijera.“Predsednik je du`an da predlo`i novog premijera na prvoj sednici parlamenta i ja }u predlo`iti Viktora Orabana“, rekao je [oqom posle razgvora sa Orbanom. Parlament zaseda 14. maja.

UGO ^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves po~eo je da koristi dru{tvenu Internet mre`u Tviter, kao sredstvo borbe protiv svojih protivnika.

Ministar za javne radove Diosdado Kabeqo rekao je da je za ^avesa otvoren ra~un na Tviteru pod imenom chavezcandanga (kandanga je re~ koja u vi{e latinoameri~kih zemaqa ima zna~ewe |avo) i da na wemu radi specijalni tim.

PREPORUKA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE

Mawe jela i vi{e ve`bawa @ENEVA: Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saop{tila je da vi{e od milijardu odraslih osoba ima prekomernu te`inu, dok je najmawe 400 miliona qudi gojazno. Mada zvu~i staromodno, lekari ka`u da je najboqi na~in za gubqewe telesne te`ine - mawe jela i vi{e ve`bawa. Ali za `ene sredwih godina ili starije, stru~waci navode da je jedan sat ve`bawa dnevno neophodno samo za odr`avawe telesne te`ine. [to je `ena te`a, mora vi{e da se potrudi u gubqewu kalorija. @ivot jednostavno nije pravedan. Biolo{ki, `ene imaju vi{e telesne masti od mu{karaca. Wima je potrebno mawe kalorija nego mu{karcima. Za ve}inu `ena i mu{karaca, uklapawe jednog sata umerenog

ve`bawa u ve} grozni~av dan je veoma te{ko, ako ne i nemogu}e.

Ali za mnoge `ene, ve}ina sati tokom dana ve} je popuwena punim radnim vremenom i porodi~nim obavezama. Na kraju dana, kada je re~ o SAD, nema raspolo`ewa za spremawe prave ve~ere kada je brza hrana toliko dostupna ali i lo{a po telesnu te`inu.

Ameri~ki centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da je procenat Amerikanaca sa prekomernom te`inom porastao za 60 odsto u periodu izme|u 1991. i 2000. godine. SZO tako|e navodi da je vi{e od milijardu odraslih osoba u drugim zemqama u istom stawu. I, dok ima dosta saveta o tome kako izgubiti kilograme, nova studija prou~avala je na~in `ivota `ena sred-

wih godina i starijih koje odr`avaju normalnu telesnu te`inu a ne dr`e dijetu.

Istra`ivawa su ustanovila da su fizi~ke aktivnosti delotvorne u kontrolisawu telesne te`ine me|u `enama koje su po~ele da ve`baju dok su imale normalnu telesnu masu. Dieteti~arka Min Li i wene kolege iz Ginekolo{ke klinike Brigam u Bostonu prou~avali su podatke o 43.000 `ena prose~ne starosti 54 godine. Tokom perioda od 13 godina, `ene su bile podeqene u tri grupe. Prva grupa je svakodnevno ve`bala po 60 minuta, druga je ve`bala 30 minuta dnevno dok je tre}a ve`bala mawe od pola sata dnevno. „Grupe sa kra}im vremenom ve`bawa imale su znatno vi{e {anse da dobiju na telesnoj te-

`ini, u pore|ewu sa najaktivnijom grupom `ena“ - istakla je Min Liuz i naglasila da bi `ene sa ve}om telesnom te`inom trebalo da nastave sa ve`bawem. „Iako na{a studija pokazuje da to mo`da nije dovoqno za odr`avawe normalne te`ine, dovoqno je da umawi rizik od razvoja mnogih hroni~nih bolesti, ukqu~uju}i sr~ana oboqewa, odre|ene vrste raka i dijabetesa tipa 2“ - upozorila je ona.

Istra`iva~i nagla{avaju da je, iako ve`bawe poma`e u prevenciji bolesti, jedini na~in na koji `ene sa vi{kom kilograma mogu da ih izgube je - smawewe unosa kalorija u organizam.

Studija je objavqena u ~asopisu Ameri~kog medicinskog udru`ewa.

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

PREDSEDNIK SKUP[TINE REPUBLIKE SRPSKE IGOR RADOJI^I]

Negativne ocene sastanka u Istanbulu BAWALUKA: Predsednik Skup{tine Republike Srpske Igor Radoji~i} ju~e je najavio da }e predstavnici RS izneti zvani~nom Beogradu primedbe na nedavno odr`ani istanbulski sastanak predsednika Srbije Borisa Tadi}a, Turske Abdulaha Gula i predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a, isti~u}i da to, me|utim, ne}e poremetiti odnose izme|u RS i Srbije.

Radoji~i} podse}a da je taj sastanak u Bawaluci dobio vi{e negativnih ocena zbog toga {to je tamo neovla{}eno prisustvovao Silajxi}, dok su druga dva u~esnika predsednici i predstavnici svojih dr`ava.

On je rekao da Silajxi} nije imao odluku Predsedni{tva BiH, koje je kolektivni organ, da u~estvuje na tom skupu, ~ime je prekr{io Ustav BiH. Radoji~i} navodi da je strate{ki interes i Bawaluke i Beograda odr`avawe bliskih i svestranih veza RS i Srbije, a da pojedina~ne teme mogu ponekad da se razlikuju ili izazovu varnice, ali globalni strate{ki interes ne treba me{ati s dnevnom politikom. „Beograd {iri jednu druga~iju politiku mira i saradwe na Balkanu“, ocenio je on dodaju}i da treba pozdraviti otopqavawe

i uspostavqawe odnosa i Beograda i Zagreba i Sarajeva, koje `eli i Bawaluka.

Me|utim, ka`e Radoji~i}, Sarajevo nije iskreni partner, jer su jo{ na sceni isti qudi koji su vladali u ratu, iste politike i razmi{qawa koja su ovde bila ’90. godine, dok je u Zagrebu i Beogradu do{lo do personalnih i politi~kih promena. „U Sarajevu kao da se ni{ta nije desilo u 20 godina i vidi se da nakon svake ispru`ene ruke i gesta dobre voqe iz Beograda do|e negativna reakcija iz Sarajeva ili od Silajxi}a ili nekog drugog“, rekao je Radoji~i}.

(Tanjug)

REPUBLIKA SRPSKA NE ODUSTAJE OD GODI[WICE ZLO^INA

Stradawa vojnika JNA u Sarajevu test tolerancije BAWALUKA: Ministar rada i bora~ko invalidske za{tite Republike Srpske Rade Ristovi} rekao je ju~e u Bawaluci da se ne}e odustati od najavqenog obele`avawa godi{wice stradawa vojnika JNA u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici i da }e me|u onima, koji }e putovati tim povodom u Sarajevo biti i premijer Milorad Dodik.

Ristovi} je, na konferenciji za novinare, rekao da je, na zahtev porodica stradalih, ranije doneta odluka da se 3. maja ove godine 18. godi{wica stradawa pripadnika JNA obele`i u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, gde se zlo~in i desio 1992. godine. ^udno je da je posle prekju~era{weg odobrewa kantonalne policije u Sarajevu ju~e stigao zahtev gradona~elnika toga grada Alije Behmena da se ta saglasnost poni{ti, {to nas je sve iznenadilo, rekao je Ristovi}, dodaju}i da je to zabriwavaju}e i da ide u pravcu da se prika`e da se u Dobrovoqa~koj nije desio ratni zlo~in. „Zabrinutost je jo{ ve}a {to to dolazi od predstavnika gra|anske opcije, pa onda mo`emo misliti kako o tome razmi{qaju predstavnici nacionalnih opcija u Sarajevu“, rekao je Ristovi}.

Behmen je uputio je hitan zahtev Ministarstvu unutra{wih poslova Kantona Sarajevo, koje je prethodno dalo saglasnost. Ovo je prvi put otkad su se ti zlo~ini desili da se tra`i da se na licu mesta, gde se zlo~in desio, i obele`i godi{wica stradawa.

Prema dogovoru predstavnika za obele`avawe godi{wice napada na pripadnike JNA u Dobroovqa~koj i policije sarajevskog kantona, 3. maja bi trebalo da 300 qudi iz RS do|e autobusima do Skenderije i odatle s be-

U Dobrovoqa~koj ulici u maju 1992. godine nije se dogodio zlo~in, nego se Sarajevo branilo od napada. Najavqeno obele`avawe bilo bi rugawe `rtvama troipogodi{we opsade Sarajeva, koja je po~ela tog dana (Alija Behmen) lom ru`om i upaqenom sve}om u rukama, u mirnoj koloni, pro|e Doborovoqa~kom, gde se pre 18 godina desio ratni zlo~in. Stradawe pripadnika JNA u Dobrovoqa~koj bi}e obele`eno istog dana i u Miqevi}evima, u Isto~nom Sarajevu.

Za zlo~ine u Dobrovoqa~koj ulici, kada su prilikom dogovorenog povla~ewa pripadnika JNA i komande Druge vojne oblasti iz Sarajeva 3. maja 1992. godine ubijena 42 pripadnika JNA, 73 su rawena, a 215 vojnika i stare{ina je zarobqeno, jo{ niko nije odgovarao. Nedavno je na londonskom aerodromu, po zahtevu Srbije, zbog zlo~ina u Dobrovoqa~koj, uhap{en ratni ~lan Predsedni{tva BiH Ejup Gani}, koji ~eka

Vlada u`iva veliko poverewe gra|ana predstavnika partije Gra|ani za evropski razvitak Bugarske (GERB), a podr`avaju je nacionalisti~ka formacija „Ataka“ i desni~arska „Plava koalicija“.

Prema re~ima sociologa Julija Pavlova, partija GERB je jedina koja bi zadr`ala svoj rejting i u slu~aju odr`avawa vanrednih parlamentarnih izbora.

(Tanjug)

Rusi masovno kupuju nekretnine SOFIJA: Oko 300.000 Rusa poseduje nekrentine u Bugarskoj, izjavio je Aleksandar Anisimov, presednik Upravnog odbora Asocijacije ruskih vlasnika nekrenina u Bugarskoj „Aqo{a“. On je bugarskoj {tampi izjavio da ne postoji ta~na statistika, ali da se mo`e govoriti o pribli`nim ciframa.Prema podacima bugarske ambasade u Moskvi, koja izdaje vize ruskim vlasnicima nekretnina, taj broj nije mawi od 200.000 vlasnika. Tome treba dodati i 50.000 vlasnika nekretnina u Bugarskoj

23

Podr{ka stabilnosti Bosne i Hercegovine BAWALUKA: Ministara inostranih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj, Turske Ahmet Davutoglu i Hrvatske Gordan Jandrokovi} saglasili su se ju~e na sastanku u Ankari da je ja~awe stabilnosti i napretka BiH od krucijalne va`nosti za stabilnost jugoisto~ne Evrope, saop{teno je iz MIP-a BiH. Turska i Hrvatska su ponovile svoj ~vrst stav u pogledu bezrezervne podr{ke suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, isti~e se u saop{tewu iz Sarajeva. Istovremeno, Turska i Hrvatska su izrazile sna`no

opredeqewe da me|unarodnoj zajednici upute poruku o kontinuiranoj podr{ci BiH, posebno na wenom putu ka evropskim i evroatlantskim integracijama i potvrdile spremnost da nastave pomagati BiH u tom smislu.

Isti~e se da je ovo drugi po redu trilateralni sastanak u ovom sastavu i da je polovinom januara ove godine prvi odr`an u Zagrebu.Dogovoreno je da se naredni trilateralni sastanak ministara vawskih poslova BiH, Turske i Hrvatske odr`i u Sarajevu.

(Tanjug)

Bramerc posetio Tu`ila{tvo BiH SARAJEVO: Glavni ha{ki tekla dva dana sastao s visokim tu`ilac Ser` Bramerc ju~e je predstavnikom u BiH Valentisa svojim saradnicima posetio nom Inckom, koji je ha{kom tuTu`ila{tvo BiH u Sarajevu. `ila{tvu obe}ao svu potrebnu Bramerc se sastao s glavnim tupodr{ku za nastavak rada Me|u`iocem BiH Miloradom Baranarodnog suda u Hagu, kao i sa {inom i rukovodiocem Poseb~lanovima Predsedni{tva BiH nog odeqewa za ratne zlo~ine s kojima je razgovarao o saradwi Tu`ila{tva BiH Vesnom BudiBiH sa Ha{kim tribunalom. mir. Kako je saHa{ki tu`iop{teno iz Tulac je drugog da`ila{tva BiH, na boravka u na sastanku je BiH posetio i razgovarano o Srebrenicu, dosada{woj i gde je odao pobudu}oj sarad{tu `rtvama wi dve pravoubijenim u julu sudne institu1995. godine u cije. Oceweno masovnom zloje da u prote~inu. PredstavBramec u Srebrenici klih sedam gonice udru`ewa dina dva tu`ila{tva ostvaruju `rtava iz Srebrenice zatradobru saradwu u procesuirawu `ile su od tu`zioca da se dokapredmeta ratnih zlo~ina i `e puna istina o Srebrenici i ostvaruju ~este kontakte i koda se uhapsi optu`eni za taj munikaciju vezanu za rad na zlo~in Ratko Mladi}. Glavni predmetima ratnih zlo~ina. ha{ki tu`ilac boravio je u Glavni ha{ki tu`ilac Ser` BiH uo~i pripreme redovnog Bramerc ju~e je zavr{avao tropolugodi{weg izve{taja Savednevnu posetu BiH. On se u protu bezbednosti UN. (Beta)

Jo{ 30 dana pritvora za Polan~eca ZAGREB: Ured za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) zatra`ila je jo{ mesec dana pritvora za biv{eg hrvatskog vicepremijera i ministra privrede Damira Polan~eca protiv koga se vodi istraga zbog malverzacija.

Za Polan~eca je pritvor, koji izdr`ava u zagreba~kom zatvoru Remetinec, zatra`en 31. marta zbog opasnosti od uticaja na svedoke. Kako svi svedoci jo{ nisu ispitani, a neki moraju da odgovore na dodatna pitawa, USKOK tra`i jo{ mesec dana pritvora.

U USKOK-u isti~u da je u istrazi do sada saslu{ano stoti-

nak svedoka. Protiv Polan~eca se vodi istraga zbog malverzacija s akcijama koprivni~kog preduze}a „Podravka“, odnosno zbog kredita koji je ma|arska OTP banka dala za sporne akcije „Podravke“, a otplata je garantovana akcijama dr`avne naftne kompanije INA. Zbog istog krivi~nog dela otvorena je istraga protiv advokata Zorana Markovi}a koji je direktor kompanije „Fima Ami“ s Malte, a koja poseduje deset odsto spornih akcija „Podravke“, ali je on jo{ na slobodi, iako je USKOK tra`io da i on bude pritvoren.

(Tanjug)

GR^KA PRIVREDA U RAQAMA SVETSKIH BERZI

BUGARSKA

SOFIJA: Dve tre}ine Bugara podr`ava aktuelnu vladu na ~ijem je ~elu Bojko Borisov, pokazalo je najnovije istra`ivawe sofijskog Centra za analize i marketing.

Prema istom istra`ivawu, samo 10 posto anketiranih gra|ana insistira na odr`avawu prevremenih parlamentarnih izbora. Bugarska vlada sastavqena je od

ishod sudskog procesa u vezi wegovog izru~ewa Srbiji.

Predsednik Skup{tine Republike Srpske Igor Radoji~i} ocenio je ju~e da }e najavqeno obele`avawe 18 godi{wice stradawa pripadnika biv{e JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu 3. maja biti test tolerancije „takozvanog multietni~kog Sarajeva“. „Ukoliko bi taj skup bio zabrawen, samo bi se pokazalo da je Sarajevo grad ~ija je politi~ka i etni~ka struktura jednonacionalna i u kome nema tolerancije za `rtve stradawa ili doga|aje koji su se de{avali protiv srpskog naroda, a u ovom slu~aju vojnika JNA“, rekao je Radoji~i}, komentari{u}i zahtev gradona~-

lenika Sarajeva Alije Behmena da se to oble`avawe zabrani.

Predsednik skup{tine RS je novinarima kazao da je nesumwivo da je u Dobrovoqa~koj po~iwen ratni zlo~in i da o tome postoje i svedoci i dokazi, i izrazio `eqewe {to ta de{avawa nisu procesuirana ni na jednom sudu.

Predsednik Bora~ke organizacije Republike Srpske Pantelija ]urguz smatra da zahtev Behmena da se zabrani obele`avawe godi{wice zlo~ina nad kolonom JNA, potvrda da bo{wa~ka politi~ka elita nije spremna da se suo~i sa istinom, odnosno ratnom pro{lo{}u i po~iwenim zlo~inima nad Srbima u BiH. On ka`e da se postavqa pitawe sada i odr`avawa skupova u RS u vezi stradawa Bo{waka tokom posledweg rata u BiH. Kako je saop{teno iz Uprave Grada Sarajeva, Behmen navodi da se u Dobrovoqa~koj ulici u maju 1992. godine nije dogodio zlo~in, nego da se Sarajevo branilo od napada strane vojne sile na teritoriji me|unarodno priznate Republike Bosne i Hercegovine. Behmen je istakao da je i Ha{ki tribunal nakon vi{egodi{we istrage ustanovio da je kolona JNA u Dobrovoqa~koj ulici bila legitimna vojna meta i da u incidentu u toj ulici nema elemenata krivi~nog dela. „Stoga bi najavqeno oble`avawe bilo rugawe `rtvama troipogodi{we opsade Sarajeva koja je po~ela tog dana“, smatra Behmen. On je ocenio da bi odr`avawem najavqene manifestacije moglo do}i do ozbiqnog naru{avawa javnog reda, odnosno sukoba ili nasiqa {irih razmera, i da je zato treba zabraniti.

(Tanjug-Beta-FoNet)

~etvrtak29.april2010.

iz biv{ih sovjetskih republika, gde se tako|e govori ruski. Osim toga, procewuje se da oko 50.000 ruskih gra|ana poseduje stalnu ili privremenu dozvlu za boravak u Bugarskoj, pri ~emu ve}ina wih poseduje nekretnine.

Prema re~ima Anisimova, nekoliko je razloga zbog kojih Rusi kupuju nekretnine u Bugarskoj blizak jezik, sli~an mentalitet, dobar odnos, idelana klima i more, ve}a ekonomska sloboda u odnosu na Rusiji i ukusna i jeftina hrana.

(Tanjug)

Ogroman dug pretvorio akcije u sme}e VA[INGTON: Indeksi berzi u Wujorku, Londonu, Parizu i Frankfurtu pali su za vi{e od dva odsto po{to je agencija za rejting kreditne sposobnosti dr`ava „Standard i Purs“ spustila rejting obveznica gr~ke vlade na BBB-, {to je nivo koji je u neformalnom govoru na berzama poznat kao „xank“ (sme}e). Takav rejting zna~i da su obveznice gr~ke vlade visokorizi~ne i da su mawe {anse da }e ih vlada u Atini isplatiti pod ugovorenim uslovima i rokovima.“Standard i Purs“ je ju~e tako|e smawio kreditni rejting Portugala, mada samo na nivo AA-. Smatra se da je Portugal slede}a zemqa ~lanica evrozone koja bi mogla da se na|e u sli~noj situaciji kao Gr~ka.

U samoj Gr~koj, {trajka~i su demonstrirali zahtevaju}i da zemqa proglasi nesolventnost kako bi za krizu platile inostrane banke, a ne, gr~ki radnici. Gr~ka vlada je priznala da vi{e nije u stawu da pozajmquje novac na me|unarodnim finansijskim tr`i-

pi, Stros Kan je rekao da Gr~ka „ne mo`e da izbegne lekara koji joj daje gorki lek“. Rekao je da }e Gr~koj biti te{ko i bolno dok ne sredi dr`avnu potro{wu, ali da ne postoji nijedno drugo re{ewe.

Kamatne stope za obveznice gr~ke vlade dostigle su u ponedeqak rekordni nivo od 10 odsto, dok je vrednost deonica na berzi Radnici ne `ele da plate zelena{ima u Atini pala za {est {tima i pozvala je Evropsku uniprocenata. Ministar finansija ju i Me|unarodni monetarni Jorgos Papakonstantinu je prifond (MMF) da aktiviraju obeznao da wegova zemqa vi{e ne mo}ani paket pomo}i od oko 50 mi`e da se zadu`uje na me|unarodlijardi evra kako bi mogla da isnim tr`i{tima i da joj je hitno plati dugove koji dospevaju na napotreban deo sredstava iz paketa platu slede}eg meseca. Direktor pomo}i EU i MMF. Ta sredstva MMF-a Dominik Stros Kan je iz}e biti odobrena tek kada Gr~ka javio da }e se Gr~ka na}i u „neizobelodani mere koje namerava da dr`ivoj situaciji“ ako ne prihvapreduzme kako bi smawila ogromti pomo} EU i MMF-a i uporedo ni deficit.

Gr~ki premijer Jorgos Papansa tim ne smawi dr`avnu potrodreu prethodno je izjavio da }e {wu. U intervjuu pariskoj {tam-

finansijska pomo} koju je wegova zemqa zatra`ila od EU i MMFa vladi u Atini dati vremena i neophodni mir kako bi mogla da sprovede mere kojima }e raskrstiti s pro{lo{}u. „Prolazimo kroz najgore trenutke s kojima je Gr~ka suo~ena u posledwih nekoliko decenija.

Izazovi koji su pred nama su bez presedana i to ne samo kada je re~ o Gr~koj, ve} i o globalnoj ekonomiji i Evropi. U procesu smo dono{ewa kqu~nih politi~kih odluka, kako za budu}nost Grka tako i Evrope“, rekao je on.

Nema~ka banka ju~e je, kao prva privatna banka, najavila mogu}nost u~e{}a u finansijskom spasavawu Gr~ke ~iji je buxetski deficit dostigao 13,6 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, a dr`avno zadu`ewe oko 300 milijardi evra.^lan uprave Nema~ke banke Tomas Majer izjavio je da bi i „iz privatnog sektora mogla da bude data izvesna suma za restrukturirawe gr~kih dugova“.

(Tanjug-Beta)

ODMOR

~etvrtak29.april2010.

c m y

24

DNEVNIK

Leto na Kopaoniku a bi motivisali turiste da svoj letwi odmor provedu na planini, Jat Apartmani sme{teni u srcu turisti~kog centra Kopaonik, napravili su specijalnu cenovnu ponudu koja podrazumeva da {to je boravak du`i to je popust ve}i i to u vidu broja besplatnih dana.

U praksi to zna~i da, recimo, desetodnevni boravak podrazumeva pla}enih sedam i besplatna tri dana. A u funkciji {to aktivnijeg i sadr`ajnijeg letweg boravka na planini svojim gostima nude, osim {eta~kih tura obele`enim stazama, jahawa i mountain bike-a, i dnevne i poludnevne izlete do Pan~i}evog vrha, „Markovih stena”, „Nebeskih stolica”, svetili{ta „Meto|e”i Kadijevca, splavarewe Ibrom i brojne manastirske ture.

D

VODI^ ZA PASO[E

Granica bli`a uz pomo} ~ipa

DODEQENE NAGRADE „ZLATNO TURISTI^KO SRCE”

Priznawe za najboqe e|unarodni centar za razvoj i unapre|ewe ugostiteqstva i turizma (SACEN) proglasio je danas Beograd za najboqe turisti~ko mesto u 2009. u Jugoisto~noj Evropi. Prizawe „Zlatno turisti~ko srce“ dobila je Slovenija, dok je Gr~ka progla{ena za {ampiona primorskog turizma. [ampion zdravstvenog turizma u JIE je Mediteranskozdrasvstveni centar Igalo, a Austrija je nagra|ena za {ampiona u zimskom turizmu.

Najboqi restoran u jugoisto~noj Evropi je ]atovi}a mlini u Boki Kotorskoj u Crnoj Gori, a najboqa manifestacija je Rije~ki karneval u Hrvatskoj.

Nagradu za „Zlatnu ~a{u gostoqubqa“ dobio je Ohrid u Makednoniji, dok je za internacio-

M

nalnog viteza kulinarstva proglasen Veqko [oqaga, {ef kuhiwe „Rivijera“ u Petrovcu na moru. [ampion ekolo{kog turizma je Nacionalni park \erdap.

U okviru turisti~ke akcije „Birajmo najuspe{nije u turizmu u jugoisto~noj Evropi“ komisija je posetila Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, Albaniju, Kipar, Tunis, Maltu i Gr~ku. Na kraju svake posete, u svakoj dr`avi, odr`ane su konferencije za {tampu sa utiscima i ocenama letewe i zimske sezone 2009. godine, a me|unarodni stru~ni `iri je izabrao ko }e biti nagra|en.

Nagrade su danas dodeqene u beogradskom hotelu “Kontinetal”.

kidawe viza kojim nas je Evropska zajednica po~astila po~etkom ove godine, osim {anse da krstarimo Evropom, donelo nam je i nove glavoboqe.

Jer, da bismo u tu Evropu uop{te i krenuli, potreban nam je paso{. A redovi pred {alterima SUP-a predugi i previ{e nervozni.

No, krenimo redom. Za novi paso{, kako pi{e na sajtu Ministarstva unutra{wih poslova, potrebna vam je va`e}a li~na karta na uvid, naravno ona u kojoj pi{e va{a posledwa adresa stanovawa, uverewe o dr`avqanstvu, stari va`e}i paso{, kako bi vam ga poni{tili, uplatnica sa dve hiqade dinara kao tro{kovnik izrade dokumenta – i puno strpqewa i dobre voqe.

Zapiwete ve} na po~etku. Ve}ina gra|ana, kad ve} staje u no}ni red ispred SUP-a, odlu~uje se i za izradu li~ne karte, a za to vam je potrebnan novi izvod iz mati~ne kwige ro|enih, na koji mo`ete da ~ekate i dve do tri nedeqe. Zbog gu`vi oko izdavawa ovog novog

U

banke u okviru ovih {altera unapred su od{tampale naloge za uplatu s upisanim brojevima `iro ra~una i svrhom uplate, pa je potrebno samo da upi{ete svoje ime i adresu i pripremite novac.

Ostatak pri~e, kad vas jednom prozovu, veoma je jednostavan. Samo pratite uputstva slu`benika, i ne pritiskajte jako onaj skener, jer ne}e mo}i dobro da se o~ita va{ otisak prsta. Unapred se pomirite sa sudbinom da va{a slika u paso{u ne}e biti me|u omiqenim, a situaciju olak{ava i ~iwenica da i ostali kandidati za putnike na fotografijama tako|e deluju razroko i izbezumqenih izraza lica. Ne sekirajte se, cariniku je ionako va`an samo ~ip.

Nema vi{e {verc takse Kada stignete na granicu, bez obzira na to da li putujete grupno, autobusom, ili porodi~no, kolima, sve {to treba da uradite jeste da otvorite paso{ na mestu na kome se nalaze va{i podaci i poka`ete ih policajcu. Zatim idete na {alter, gde }e vam slu`benik paso{ provu}i kroz ~ita~ i o~itati ~ip ~ime se va{i podaci, kao i mesto i vreme prelaska granice, automatski upisuju. Preostaje vam da pro{etate do fri {opa, a zatim ceo postupak ponovite pred carinicima i policijom zemqe u koju ulazite. Postupak je brz i jednostavan, nema vi{e masovnog uzimawa paso{a, ru~nog upisivawa podataka i beskona~nog ~ekawa u redovima dok posmatrate kako putnici drugih zemaqa opu{teno prolaze pokraj vas.

I, da ne zaboravimo, nema vi{e ni {verc takse – oboga}enih paso{a koji se predaju stranom cariniku kako bi ih pregledao pre nekih drugih i skratio vi{esatno maltretirawe. U letwoj sezoni ipak o~ekujte gu`ve, i naoru`ajte se vodom i slatki{ima. Za svaki slu~aj, zlu ne trebalo. obrasca zapiwe i s izdavawem uverewa o dr`avqanstvu, pa na vreme po~nite s prikupqawem dokumenata. Ne zaboravite, uverewe o dr`avqanstvu ko{ta 500 dinara za Republi~ku administrativnu taksu, jo{ sto dinara na ime naknade tro{kova postupka, a ako su vam se

Prvi se ma~i}i u vodu bacaju

NP \erdap po~asni gost festivala acionalni park \erdap bio je, zajedno sa Okeanijom, po~asni gost Festivala netaknute prirode, koji se odvijao u Francuskoj, u departmanu Vandeja. Ovaj neobi~an i veoma dobro pose}en festival, koji se organizuje svake druge godine, prilika je da se posredstvom najmodernije tehnologije i izvanredne muzeografije posetioci susretnu licem u lice sa prirodom, da otkriju malo poznate i neo~ekivane flore i faune, da sve li~i na vrstu putovawa koje doprinosi pribli`avawu svakog pojedinca prirodnim vrednostima.

N

Bogatu i raznovrsnu floru i faunu Nacionalni park \erdap predstavio je putem propagadnog materijala, pripremqenog specijalno za ovu priliku, i svakodnevnim prezentacijama. Na nau~nom skupu posebno je bilo re~i o biodiverzitetu ovog dela Srbije.

Predstavnici JP „Nacionalni park \erdap“ Dowi Milanovac, zadovoqni uspe{nim predstavqawem, isti~u da su posetioci Festivala, osim za floru i faunu, pokazali veliko interesovawe i za turisti~ke potencijale, pa se o~ekuje da }e u skorije vreme na \erdapu biti i turista iz zapadne Francuske.

Da novi paso{i mogu da izazovu i glavoboqu saznala je i grupa turisti~kih radnika i novinara koja je u organizaciji beogradskog “Ekskluziv tursa” boravila u obilasku Bugarske, Turske i Gr~ke, proveravaju}i turisti~ku ponudu. Ekipu je u poku{aju da iz turskog letovali{ta Ku{adasi trajektom pre|e na gr~ko ostrvo Samos, {to je deo agencijske ponude “Jedno letovawe – dve zemqe”, zaustavio previ{e revnostan i neobave{ten policijski slu`benik, rekav{i da su im za Gr~ku potrebne vize. Nije pomoglo ni ube|ivawe turskih partnera, ni garancije gradona~elnika Ku{adasija i Samosa, niti uveravawe iz ambasada Turske i Gr~ke u Beogradu da od 1. januara ove godine Srbi u zemqe Evropske zajednice putuju s novim paso{ima bez vize, a stvar je pogor{ala ~iwenica da je u Turskoj tog dana bio dr`avni praznik, pa dokument nije imao ko da po{aqe. Vreme je prolazilo uz me|usobna ube|ivawa, obja{wavawa i prebacivawe krivice na “onog drugog”, a trajekt, koji je na wih ~ekao vi{e od sat vremena, morao je na kraju da ode.

Nesporazum je razre{en posle dva sata – ali prekasno za novinarsko-turoperatorsku ekipu. Dve strane dogovorile su se da za glavnog krivca proglase nesre}nog policajca, a Srbi su dobili uveravawa da je dokument kojim se turska grani~na policija obave{tava da se crvenim paso{em mo`e bez vize, prosle|en svim op{tinama u Turskoj.

Ako ni{ta drugo, bar smo sada sigurni da ovakvih problema na granici izme|u Turske i Gr~ke vi{e ne}e biti, pa slobodno mo`ete da pose}ujete gr~ka ostrva Patmos, Lezbos, Rodos, Samos i druga, iz letovali{ta u Turskoj.

roditeqi u mladosti selili pa ste ro|eni u nekom drugom gradu, u sve to ura~unajte i tro{kove dostave koji iznose izme|u 150 i 320 dinara, u zavisnosti od toga `elite li da dokument dobijete isti dan, ili mo`e da sa~eka do sutra.

Ako `ivite u Novom Sadu, postupak vam je uglavnom poznat. U cik zore stajete u red ispred SUP-a u Kraqevi}a Marka ili onog novog na Bulevaru oslobo|ewa, da biste dobili redni broj.

Najboqe bi bilo da uzmete slobodan dan, jer vam se mo`e desiti da o~ekivano vreme stizawa pred {alter poklopi s radnim vremenom, a ne mo`ete usko~iti u jednom presko~en red. Na svu sre}u,

Tri nedeqe kasnije dobijate priliku da postanete ponosni vlasnik putne isprave. Postupak je sli~an prvoj fazi, samo {to je dovoqno do}i oko pola osam, a nije lo{e navratiti i poslepodne, jer postoji {ansa da ima dovoqno brojeva. Ne ostavqajte podizawe paso{a za posledwi dan, jer se mo`e desiti da na istu ideju do|e jo{ wih sto – a onda vam je kupawe u lavoru neminovno. Zapamtite, za svaku osobu potreban je poseban redni broj, pa ako podi`ete paso{e za celu porodicu, naglasite to slu`beniku.Ako ste uspeli da dobijete crveni paso{, mirni ste narednu deceniju, a putovawe mo`e da po~ne.

Ivana Vujanov

Kongres bawa uvodi i teoriju i praksu Dvadeset i prvi Kongres bawa, koji se odr`ava od 18. do 20. maja 2010. godine u Vrwa~koj Bawi, ima}e za osnovnu temu „Upravqawe u zdravstvenom turizmu – neophodnost uvo|ewa standarda“.

Ovu temu prati}e i druge teme, relevantne za poslovawe bawskih i wellness centara, poput: „Marketing i menaxment u zdravstvenom turizmu”, “Menaxment turisti~kih destinacija i lokalnih turisti~kih organizacija”, “Internet marketing i medijska promocija zdravstvenog turizma”, “Novi trendovi u balneolo-

giji”, “Ekologija”, “Energetska efikasnost” i druge. Osim tradicionalnih u~esnika iz Slovenije i Rumunije, svoj dolazak su ve} potvrdili i u~esnici iz Austrije, Bugarske, Ma|arske, Slova~ke i Turske.

Novina ovogodi{weg Kongresa je izlaga~ki nastup bawskih centara iz bli`eg i daqeg okru`ewa, proizvo|a~a medicinske i nemedicinske opreme, zdrave hrane, kozmetike kao i prate}e wellness i spa industrije koji `ele da prika`u i ponude svoje proizvode ciqanim potro{a~ima.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak29.april2010.

25

26

~etvrtak29.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak29.april2010.

IZDAJEM jednoiposoban lepo name{ten stan sa CG i telefonom, tre}i sprat Danila Ki{a.

Telefon 4778124.

105928 GARSOWERA 100, jednosoban 120, dvosoban prazan sajam 160, prvi sprat, trosoban name{ten Grbavica 250. Telefoni: 021/6618-184, 021/6621-797, 063/598463.

105902

GOTOVINOM kupujemo garsoweru do 22.000E od vlasnika: zemqu na ^eneju, vikendicu na Popovici, ku}u do 60.000E. Telefon: 6618-184, 064/502-5379, 063/598-463.

105898

PRODAJEM stan ili kao poslovni prostor, Beograd, Slavija, 2100E/m2. Telefon 066/512-7080.

105975

IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo centralno grejkawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz.

Telefon 021/504-629.

105526

SAJAM - izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, I sprat, CG, 120E depozit. Telefon 065/4338012, 063/161-28-73.

105755 IZDAJEM name{tenu garsoweru 27m2, kod Novosadskog sajma. Novogradwa. Telefon 062/80-22-157.

105852 IZDAJEM prazan trosoban stan sa CG i telefonom, Liman III, 200e mese~no.

Telefon 064/157-98-89. 104019 IZDAJEM garsoweru, Nova Detelinara, 25m2, prazna, drugi sprt, CG, PTV, depozit, cena dogovor.

Telefon: 062/261160.

104981 IZDAJEM dvoiposoban stan drugi sprat, CG, PTV, telfon, kablovska, cena dogovor, depozit. Telefon: 062/261-160.

104983 IZDAJEM jednoiposoban prazan stan na du`i period, vlasnik, tel. CG, klima.

Telefon 064/974-4079.

105341

IZDAJEM prazan, dvosoban stan kod Sajma, Ulica Stevana Mokrawca. Gradsko grejawe, klima ure|aj, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no 180E. Telefon 063/516-037.

105359 DVOSOBAN name{ten stan Nova Detelinara, bez posrednika, lift, CG, depozit, cena dogovor. Telefon: 062/261160.

104982 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 28m2 u Kosovskoj ulici Cena: 150 eura.

Telefon 021/544-540, 063/517290 www.aleks-nekretnine.com.

05951 IZDAJEM super komfornu, name{tenu garsoweru 20m2, II sprat, klima, telefon, po~etak M. Gorkog. Telefon 063/344-711.

105977 POVOQNO izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250 - 300 E.Telefon 021/544-540, 063/517-290 www.aleks-nekretnine.com 105953 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma, 25m2, nov name{taj, ma{ina za ve{, klima, cena: 150e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

105952 IZDAJEM jednoiposoban, kompletno name{ten stan 35m2 u Bra}e Ribnikara, odmah useqiv, 170 E, Telefon 064/09-07-889, 021/547-920.

105943

PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan 37, 34m2 u @elezni~koj ulici, 33.000 E. I sprat, grejawe TA. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919 105944 PRODAJEM jednosoban stan u Tozinom sokaku 34m2, drugi sprat, terasa, liuft, bez potrebe ulagawa, 40.000e.

Telefon 063/591008.

105594 PRODAJEM jednosoban stan 40m2, Bulevar Oslobo|ewa, 2. sprat, nema ulagawa, vlasnik, 43.000e. Telefon 063/1947-990 ili 879-504.

105338 AGENCIJA prodaje useqive stanove za gotovinu: garsowere Valentina Vodnika i Kisa~ka 22.000, jednosoban Kisa~ka 30.000, Rumena~ka 32.

000. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463.

105901 PRODAJEM garsoweru u ]irpanovoj ulici 17m2, ukwi`ena cena povoqna. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919.

105945 GARSOWERA izgradwa, 25m2, Nova Detelinara, drugi sprat, useqiva, CG, PTV, cena dogovor, bez agencija.

Telefon: 062/261160.

104980 LIMAN, kod fakulteta, na prodaju odli~na, odmah useqiva garsowera po ceni od 32.000. Tel. 636-8429.

50001

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem odmah useqiv dvosoban stan kod sajma, 40m2, drugi sprat, cena 51.500e sa PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

105954 SAJAM, lep jednoiposoban noviji 6. sprat, lift, 35m2, nema terasu, dvostrano orijentisan 35.000e gotovinom, kredit ne!. Telefon 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

105900 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban, 5. sprat, noviji pogodan za studente, grejawe gas, sa name{tajem, 30.000 e gotovinom.

Telefon 6618-184, 063/598-463.

105899 STEN dvosoban 53m2 useqiv, tre}i sprat, CG, Liman, ukwi`en, cena dogovor, bez posrednika. Telefon: 062/261160.

104976 JEDNOIPOSOBAN stan, 38m2, drugi sprat, Suboti~ki Bulevar, cena dogovor, bez posrednika. Telefon: 062/261160.

104979

27

GRBAVICA - prodajem dvosoban stan 55m2 na 1. spratu, cena 61.000, nije agencija.

Telefon 064/3-222-135.

105099 HITNO i povoqno dvosoban stan, preko puta `. stanice, 55m2, drugi sprat, vlasnik, ukwi`eno, cena dogovor.

Telefon 063/518-781.

105194 PRODAJEM dvosoban stan 43m2, u izgradwi na Novom nasequ. Telefon 060/668-4891.

105620 NOVA DETELINARA, na prodaju noviji 2.0 stan, odli~nog rasporeda, useqiv, po ceni od 49.900. Tel. 6368429.

50002 BULEVAR, prodajem 2.0 stan, odli~an raspored, odmah useqiv po ceni od 54.400. Tel. 636-8429.

50003 NOVO NASEQE, na prodaju odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 52m2 po ceni od 56.500. Tel. 636-6952.

50004

NOVA DETELINARA, na prodaju nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500. Tel. 636-6952.

50005 NOVI BULEVAR, na prodaju 2.5 stan, luks opremqen, po ceni od 66.800. Tel. 636-6952.

50006 LIMAN, na prodaju useqiv, ukwi`en stan od 75m2, odli~nog rasporeda po ceni od 72.100. Tel. 636-8429.

50007 DETELINARA, ekstra povoqno, na prodaju 2.5 stan, ukwi`en, useqiv od 62m2 po ceni od 53.500. Tel. 636-8429.

50008 BULEVAR okolina, na prodaju ukwi`en 3.0 useqiv stan od 73m2 po ceni od 67.700. Tel. 636-8429.

50009

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajemo nov odmah useqiv ~etvorosban stan kod Sajma 86 m2, cena 930 eura/m2 sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290 105955 CENTAR, na prodaju nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija.

Tel. 636-8429.

50010 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

103717

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389962, cena izuzetno povoqna.

105631 ^ENEJ, 8 jutara, 6 jutara, 3ha, 1, 8ha, Klisa 2 placa spojena, Rumenka ku}a sa 2 lokala.

Telefon 064/502-5379, 063/598-463, 6618-184.

105897 PRODAJEM ku}u, plac 727m2 na glavnom Futo{kom putu, kod GRAS-a, dozvoqena gradwa. Telefon 064/09-07-889.

105942 KAMENICA-BOCKE, ku}a na sprat, 170m2, plac 1700m2.

Legalna sa upotrebnom dozvolom, 90.000E. Mo`e zamena za stan plus novac.

Telefon 063/7721-692.

105738 PRODAJEM legalizovanu ku}u u Ledincima na placu od 1600 m2. Telefon 063/502-188.

105793

28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak29.april2010.

BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1, 5.5em2. Mogu} deo kompenzacije. Telefon 069/3143714.

105914 BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1, 5.5em2. Mogu} deo kompenzacije.

Telefon 069/3143714.

105907

PRODAJEM lokal 52m2 sa opremom za butik. Centar Novog Sada, pe{a~ka zona, ukwi`en, povoqno. Telefon 063/89-23-168.

105808 PRODAJEM lokal 30m2 u Loznici, mo`e auto. Telefon 064/189-43-93.

105596 IZDAJEM opremqen kafi} 85m2 na Bul. Oslobo|ewa.

Telefon 064/189-43-93.

105598 IZDAJEM lokal u Novom Sadu ul. Dunavska, 40m2 pasa` prvi sprat. Pogodno je za tihu delatnost. Telefon 064/1305292.

105853

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001.

105315 PRODAJEM 120 m2 poslovnog prostora na Bulevaru, dozvoqena novogradwa 7 spratova. Telefon 064/189-43-93.

105593

PRODAJEM gara`u 18m2, @itini trg 11. Telefon 060/668-4891.

105622

NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno!

Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

105932

Posledwi pozdrav suprugu

DNEVNIK

Po~ivaj u miru dragi

Gabika FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: tovne pili}e, tovne sviwe. Isporuka na adresu povoqno. Telefoni: 717-058, 063/521-559, 063/539-051.

105737

SPLAVU u Futogu potrebni konobari. Telefon 897-497.

105675 POTREBNE tri studentkiwe za rad u call centru u Teleshopu.

Radno vreme 6 sati. Telefon 021/401-538.

105734

Jelisaveta Luki}

Stojanu Pilipovi}u Sa{a Stefanovi} sa porodicom.

Supruga An|a.

O`alo{}eni: Milo{ Raki} i Milica Kruni} sa porodicama.

106024

106034

Posledwi pozdrav ocu

106028

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu!

Non - stop, Mladen. Telefoni: 421-516, 064/157-2514.

105931 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen! Telefoni: 021/421516, 064/1572514.

105933

Dana 27. 4. 2010. godine preminuo je u 77. godini na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{em

OBU]ARI ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C, digitalni mera~ temperature do 1000 stepeni C. Telefon 021/371-084.

105829 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85495, 6614-274.

105941

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i prababi preminuloj u 76. godini

Prija Saja Kanli}.

106031

Stojan Pilipovi}

Umrla je na{a snaja i ujna

Stojanu Pilipovi}u

Sahrana je 29. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Rakovcu.

O`alo{}eni: supruga An|a, sin Bo{ko i Rade, snaje Olgica i Vesna, unuci Strahiwa, Nemawa, Mihajlo i Vesna.

Sinovi Bo{ko i Rade sa porodicom.

106032

Posledwi pozdrav na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 28. 4. 2010. godine tragi~no preminuo na{

Zorki Pavlovi} ro|. Kalakovi} Sahrana }e se obaviti 29. 4. 2010. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Mo{orinu.

Tvoji najmiliji.

106039

106029

Ana Gajinov

Srca prepunog tuge obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je u 86. godini napustila na{a voqena

ro|. Majtan

Stojanu Pilipovi}u O`alo{}ena porodica ^eman.

brat Quba i snaja Olgica.

106030

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija.

Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

104504 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135.

103267 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

105754 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714577, 062/606-782.

105731 MA[INSKO odgu{ewa i snimawe IC kamerom kanalizacione cevi i sve vodionstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

105956

Ispra}aj na kremaciju }e se odr`ati 30. aprila 2010. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Stojanu Pilipovi}u

Posledwi pozdrav bratu

PRODAJEM Opel korsu, 1.7 DTI, 2003. godi{te, bela, troje vrata, klima, servo, ABS. Telefon 063/812-63-14.

105845

S tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 27. aprila preminula u 87. godini na{a draga tetka

106033

Posledwi pozdrav roditequ

Sr|an \uki}

Julijana Ivani}

1990 - 2010.

Stojanu Pilipovi}u Sestra Boja Biser~i} sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 29. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

O`alo{}eni: otac Milovan, bra}a Dragan, Sa{a i Igor i deda Rade \uki}.

106036

Posledwi pozdrav prijatequ

Oti{la je na{a dobra vila, lepota i qubav, istinski `iva {to krasila je ovaj svet.

Tvoja }erka Mira, unuci Tatjana, Zoran i Darko.

Ispra}aj na{e voqene bi}e na Gradskom grobqu, u petak, 30. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova.

106035

106015

Posledwi Sr|anu

pozdrav

dragom

Petru Krnajcu

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, tata i deda preminuo.

Biqana, Cele, An|elija i Aleksandar.

106011

Petru Krnajcu

Sr|anu \uki}u

Posledwi pozdrav predsedniku Kluba

biv{em

Sahrana je danas, 29. 4. 2010. godine, na Alma{kom grobqu, u 15 ~asova.

Tvoja ne`nost, blagost i briga osta}e zauvek u na{im srcima.

Tvoja supruga An|elka, }erka Nata{a i unuka Awa.

1990 - 2010. od porodice Pavlovi}.

od dede Mileta i brata Dragana.

106040

106018

Posledwi bratancu

pozdrav

dragom

Posledwi Sr|anu

pozdrav

Petar Krnajac

106009

sestri}u

Posledwi pozdrav biv{em kolegi i Radivojevom ocu

Ratku Bo{wakovi}u

Sr|anu \uki}u 1990 - 2010.

Sr|anu \uki}u 1990 - 2010.

od: tetke Dragane, te~e Slavka, Rade, Bose, Ivane Jovanovi}.

od: ujaka Dragana, ujne Edite, Danijele i Dragoslava sa porodicom.

106021

106019

Teniski klub „Vojvodina”.

Slobodanu Brki}u Kolege iz JP „SPC Vojvodina”.

1024-P

5848-P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Tu`na srca opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca, dede i svekra

29

~etvrtak29.april2010.

Sa tugom se opra{tamo od na{eg prijateqa i kom{ije

Nenadano nas je napustila

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenoj supruzi

Zuzana [irka

Slobodana Brki}a 1938 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e sahrana milog nam pokojnika biti na pravoslavnom grobqu u Titelu, u ~etvrtak, 29. aprila 2010. godine, u 16 sati.

O`alo{}eni: supruga Zorica, sinovi Radivoj i Branislav, snaja Svetlana i unuci Zorica i Slobodan.

ro|. Palenka{ 9. maj 1934 - 27. april 2010. nutricionista u penziji

Ratka Bo{wakovi}a

Sahrana na{e majke je danas, 29. aprila 2010. godine, u 16 ~asova, u Ba~kom Petrovcu.

105998

Jeli Obradovi}

Ana Gajinov

od: supruga Vlade, k}erki Jovanke i Nade, sinova Trive i Mire, snaja, zetova, unu~adi i praunu~adi.

Posledwi opro{taj od pokojnice je danas, 29. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Centralnom novom grobqu u Futogu.

Sahrana je danas, 29. 4. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Nikola, sin @eqko i }erka Mirjana.

106001

105963

Posledwi pozdrav Mirjaninoj mami

dragom

od Sini{e i Ronca.

105969

105961

SE]AWE

3

pozdrav

Kolege: Borko, Tatjana i Du{an.

105968

Danas se navr{ava godina dana od smrti na{eg dragog supruga, oca, tasta i dede

105978

Posledwi prijatequ

Ratku Bo{wakovi}u Misteru

Ani Gajinov

ro|. Majtan

obele`i}emo 1. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Mo{orinskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Sima, rodbina i prijateqi.

105971

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a najmilija supruga i majka

Posledwi pozdrav

Porodica Kraj~inovi}.

K}i Ana, sin Jan, unuci Leona Luna [irka, Ana i Darko Radanovi}.

Emiliji Bedov Milu{ki

29. 4. 1966 - 29. 4. 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pro{lo je pet godina od kada nije sa nama

Milica Bala} Stevan Dragi} Bata

Lazara Brzaka

Angelina Popov 29. 4. 2005 - 29. 4. 2010.

S qubavqu je se se}aju porodice: ]ilerxi}, Prvulovi}, Dubaji}, [imunovi} i Kupusinac.

Hvala ti za sve {to si ~inio za nas.

^ETVOROGODI[WI POMEN mom voqenom sinu

Vojislavu Beri}u

105958

105960

[ESTOMESE^NI POMEN

1950 - 2004.

3 Danas, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen na{em voqenom sinu.

Pajica Leti}

Marko Ba~lija Voleli smo te za `ivota, vole}emo te dok smo `ivi.

Supruga Ru`a, sin Ivan, snaja Slavica i unuka Sne`ana.

105168

105820

Ka`u da vreme le~i sve, ali tebe voqeni nikada zaboraviti ne}emo, Ne! Supruga Radojka, sin Sini{a, k}erka Sla|ana i unuk Milan.

105871

TU@NO SE]AWE

3

Poslednji pozdrav

Tvoji najmiliji: sin Niko, snaja Bosiqka i unuk Bo{ko.

105869

Dana 29. aprila navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nije sa nama

Obave{tavam Vojislavove drugove iz Gimnazije „Isidora Sekuli}“ i kolege sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, kao i prijateqe porodice Beri}, da }u u subotu, 1. maja 2010. godine, u 11.30 ~asova, tim povodom posetiti wegov grob.

Voqeni ne umiru nikada, `ive zauvek u srcima onih koji ih vole.

Neute{ni otac Du{an.

Porodica Dragi}.

Porodice Brzak i Joki}.

105868

Zauvek }emo te voleti i nikad te ne}emo zaboraviti.

Bojan Karanovi} 29. 4. 1978 - 2008.

Danas je tvoj drugi, posle tridesetog ro|endan.

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

PETOGODI[WI POMEN Neute{ni: mama Vera, tata \or|e i sestra Vawa.

105929

Veroslav Ra{ajski

Cheesman Teri

29. 4. 2006 - 29. 4. 2010.

Nikoli Vu~enovi}u Mociki

ro|. Moku{ Umrla u Londonu u 87. godini.

O`alo{}eni: sestre i bra}a sa porodicama.

105770

Boli ne jewavaju, a se}awa na tebe ne blede. Ostao si voqen i nezaboravqen.

Dana, 30. aprila 2010. godine, u 10 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

Tvoje: supruga i k}eri sa porodicama.

105747

To {to si nas toliko i na takav na~in voleo, daje nam snage i danas.

Po~ivaj u miru najdra`i na{.

Tvoji Nemawa i Slavica.

105984

DESETOGODI[WI POMEN

Aleksandra Vuleta ro|. [vob Sin Du{an, snaja Jelena, unuka Olivera.

106003

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.40

TV PROGRAM

~etvrtak29.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti ^emu Plej gejms Plavi krug Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Tu, sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Pod obru~em Klik i Kat, crtani TV Dnevnik Tajna hrane: [ampiwoni Izlog strsti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Pod obru~em Tu sasvim blizu

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.30) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 09.02 10.00 10.05 10.37 11.00 11.05 12.00 12.15 12.39 13.25 14.10 15.00 15.09 16.00 16.03 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 20.04 21.05 22.05 22.10 23.44 00.35 00.50 00.56 01.40

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Vesti Greh wene majke Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Sjaj trulog novca Dnevnik U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Sat Tito: Crveno-crno (1943-1980) Vesti Najtoplije mesto na planeti Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Raspakivawe Vesti Autostoper, film Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Posetioci iz praiskona No}ni bioskop: Banda pacova, film

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

07.14 07.20 07.31 07.55 08.20 08.31 09.00 09.21 09.35 09.57 10.04 10.34 11.00 11.31 12.01 12.31 13.04 14.00 14.28 14.48 15.24 16.00 16.35 17.04 18.08 18.41 19.06 19.30 09.58 20.33 21.01 21.48 22.20 22.47 23.21 23.53 23.54 01.12 01.58

Marina Fratucan

DNEVNIK

Datum Verski kalendar Mali medved Mi{a Zverilija Pepa prase Pri~a iz divqine Kaligrafija ]elavi heroj u Beogradu Seksperti Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru 40. me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine Beokult Trezor Pri~e iz divqine Kaligrafija ]elavi heroj iz Beograda Tehnologija danas Ovo je Srbija Zdravstveni vodi~ Bardovi teatra: Ksenija Jovanovi} Koktel klub Mali medved Mi{a Zverilija Pepa prase @ivot i standardi TV feqton: Me{a Selimovi} Sjaj trulog novca Feniks na Avali Metropolis Kontekst Mera za muziku Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak. Program zavisi od trajawa snimka iz Haga Tehnologija danas Zdravstveni vodi~ Najtoplije mesto na planeti

Tu, sasvim blizu Koliko se kulturne potrebe gra|ana Srbije, pre svega onih koji potpadaju u kategoriju mla|ih, razlikuju od prethodnih generacija i gra|ana EU? Gosti: Milorad \uri}, Biqana Mickov, Roman Vehovec, Aleksandar Milosavqevi}, Vera [oti, Marija Vasi}, Miwa Dun|erski, Branka ]ur~i} i Novosa|ani.

Autorka: Marina Fratucan (RTV 1, 14.05)

07.00 08.30 08.55 09.20 09.35 10.20 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.20 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.40 00.05

Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Paideja Nikad dosta Vojvo|anska ma|arska kinematografija (ma|) Crtani film (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Praziluk Sumwa Aladinove avanture, crtani Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Sumwa Tarzan TV prodaja

Sofija Bu{

Autostoper

09.00 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

07.30 09.00 10.00 11.00 12.15 12.45 13.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Hrana i vino Integracija Mali lete}i medvedi}i Objektiv Tajanstvene pri~e Sprint Vitra` Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv NS plus Objektiv Radionica Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Crta Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

Belgijska liga Pregled ATP 500 Barselona Ful Tilt poker NHL plej of Mobil 1 Grid NBA u`ivo ATP Masters Rim 1/8 finala NBA akcija Ful Tilt poker Svetski sport magazin Mobil 1 Grid

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Yim Halsi i Grejs Endruz su na putu kada se, za vreme oluje, sa`ale na autostopera Yona Rajdera i odlu~uju da ga povezu. Me|utim, wih dvoje }e se uskoro pokajati zbog svoje odluke kada Rajder otkrije svoje pravo lice: on je psihopata odlu~an u nameri da ih ubije.

Uloge: Zakari Najton, Sofija Bu{, [on Bin Re`ija: Dejv Majers (RTS 1, 22.10)

07.00 Slatka moja 07.40 Slavni 08.30 Najsmrtonosnije `ivotiwe u Australiji 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 13.00 Slatka moja 14.00 Vesti 15.00 Rizik 16.00 Poslovni dan 17.00 Na tragu prirode 17.55 Vesti 18.30 Slatka moja 19.15 Milica na kvadrat 19.40 Slike `ivota 20.00 Kingdom 21.00 Film: Poigravawe 23.00 Slavni 23.45 Milica na kvadrat 00.00 Glas Amerike 00.30 Kingdom 01.30 Present

Poigravawe 06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 13.00 15.15 15.30 16.20 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55 00.00 01.00 01.01 01.45

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: Tri palme za dve bitange i ribicu Film: Hajduk Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Film: Ostrvo straha Foks vesti ^ari No}ni program - Foks nonstop Divqa stvorewa Film: Prilike u Kvinsu

Rastrojena Yejmi Elison krivi sebe za tragi~nu smrt svojih roditeqa, a utehu nalazi u humanitarnom radu - poma`e da se izgrade ku}e `rtvama uragana Katarina. Nakon nekog vremena le~ewa i objektivnog uveravawa da je mentalno zdrava ona postaje stabilna.

Uloge: Aleksandra Holden, Pol Yonson, Stejsi Grant Re`ija: Teri Ingram (Avala, 21.00)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.55 12.45 13.00 13.30 16.00 16.30 17.00 18.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze 4400 Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Film: Samov sin Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05 17.35

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Film Dangube

18.00 18.40 18.55 19.30 20.30 21.35 22.35 23.00 23.55 00.10 00.25 01.25 02.15 03.30 04.45

Zakleti na }utawe Skrivena kamera Telemaster Rebelde Stars Arena Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Zakleti na }utawe Arena Dok. program Vremenska prognoza

Yoel Gre~

SERIJA

4400

U proteklih 60 godina 4400 qudi je oteto. U toku samo jedne ve~eri, oni se vra}aju. Kada kometa koja prolazi pored zemqe promeni svoju putawu i krene prema Zemqi, panika se nezadr`ivo {iri i qudi veruju da je sudwi dan do{ao...

Uloge: Yoel Gre~, @aklin Mekenzi, Laura Alen, Piter Kojoti (B92, 00.35) 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca UEFA Liga Evrope: Liverpul - Atletiko, prenos Kejy rejy Vesti B92 4400 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 02.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Mobto Farma - u`ivo U tu|oj ko`i Siti Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Farma - u`ivo Film: Cvet strasti

Dulse Marija

SERIJA

Rebelde (Ko{ava, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak29.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE NEODOQIVE QUBAVI

31 13

Pi{e: Eduard V. S. Deker Multatuli

Lora Pajper

SERIJA

Za~arani Ne{to je krenulo po zlu i Mala~i i Ela su se spetqali.

Izgleda da je ona zaboravila da vi{e ne mo`e da vidi Telmu, a {to je jo{ gore, po~iwe slepo da slu{a Mala~ija...

Uloge: Kristina Kol, Yemima Ruper, Majkl Fasbender, Lora Pajper, Yejmi Dejvis Re`ija: Brajan Gent (Nova TV, 01.15) 07.00 07.25 07.40 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.06 14.05 16.05 17.00 17.25 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Yeki ^en Tomica i prijateqi Fifi i cvetno dru{tvo Bumba Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN magazin Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Upitnik, kviz Dnevnik Nove TV Najboqe godine Farma Provereno, magazin Ve~erwe vesti Nestali Sajenfild Bra~ne vode Za~arani Ezo TV, tarot {ou ^arolija, film

08.00 Veliki nau~nici 09.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 10.00 Hitlerov omiqeni plemi} 11.00 Viktorijino carstvo 12.00 Posledwi bastion samuraja 13.00 Indokina 14.00 [ta je ubilo mamute?

15.00 Tajni ratovi 16.00 Duhovna muzika 17.00 Putovawe koje je potreslo svet 18.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 19.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e 22.00 Pri~e iz groba 23.00 Poglavice 00.00 Duhovna muzika 01.00 Putovawe koje je potreslo svet

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Spajsice na turneji Podne Put za Bali Legenda o Lusi Kiz Oliver Tvist Pariz, s qubavqu Erotski film Helbrider

06.00 07.25 09.00 10.30

Autoput 30 Kit Kraqevi Saut Bi~a Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Skaka~ Prole}ni raspust Neka igra po~ne Pink Panter 2 Indijana Youns i ukleti hram Vanzemaqski osvaja~i Projekat Alchajmer 02: Deda, zna{ li ko sam ja?

Demonska potera Iskustvo Marka Pisa Pani{er: Ratna zona

11.45 13.15 14.40 16.35 18.05 20.05 21.30 22.05 23.55 01.20

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.25 Putovawe `eleznicom, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.22 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Trenutak spoznaje 15.35 Slavan otac jo{ slavnijeg sina, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.37 Najslabija karika, kviz 18.22 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dome, slatki dome 21.50 Pola sata kulture 22.20 Otvoreno 23.50 Vreme za kwigu 00.20 Zvezdane staze 01.05 Pet zvezdica 01.50 Zakon i red

Bombaj

Megagradovi: Bombaj Bombaj, pe{~ana zvezda, najve}i je indijski grad i privredno sredi{te potkontinenta. Do 2010. Bombaj, koji je 1995. preimenovan u Mumbai, posta}e jedan od ~etiri megalopolisa na{e planete, s vi{e od 20 miliona stanovnika.

(HRT 2, 20.10) 08.20 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.45 Dvorac igra~aka 09.05 Daleko od doma 09.30 Alpe Dunav Jadran 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Prijateqi 13.55 Moja `ena i deca 14.15 Pet zvezdica 15.00 Kod Ane 15.15 Kokice 15.45 TV vrti} 16.20 Zvezdane staze 17.05 Siti folk 17.30 Vreme za kwigu 18.20 @upanijska panorama 18.45 Te ~udesne `ivotiwe, dok. serija 18.50 Crtani film 19.05 Doktor Hu 20.10 Megagradovi: Bombaj, dok. serija 20.30 EL, Fudbal - emisija 21.00 EL, Fudbal, polufinale: Fulam - HSV 22.50 EL, Fudbal - emisija i sa`eci 23.15 Zakon i red 00.00 Vip Muzi~ki klub LP

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.40

Ro|en da pobedi Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Dr Finli Stjuardese S vetrom u le|a Stjuardese Lesi - Obojena brda Intermeco 3 Izvr{na meta Saut Park Kriti~na masa Dr Finli Bo`iji pi{toq Hladnokrvno

04.00 05.30 07.20 09.40 11.10 13.00 16.30 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Magla Opasna {ifra Dan {akala Povratni efekat Divqa reka Bogovi i generali Kako biti normalan Ratni~ka klasa Ratni~ka klasa Magla Qubavnici Dva

\06.00 Gardijan 07.00 Sudija Ejmi 08.00 Pomorska patrola 09.00 Fojlov rat 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Gardijan 13.00 Ne{ Briyis 14.00 Fojlov rat 16.00 Tajanstvena `ena: Vreme za igru 18.00 Pomorska patrola 19.00 Ne{ Briyis 20.00 Zakon i red 21.00 Mirna luka 23.00 Ti{ina 01.00 ^udni odnosi 03.00 Sudija Ejmi 05.00 Zakon i red

07.40 09.55 10.25 11.10 11.40 12.10 12.30 13.20 14.10 15.45 16.35 17.05 17.30 18.00 18.30 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.40 23.50 00.40 01.25 02.25

RTL aritam zona Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 CSI: Majami Uvod u anatomiju Ku}anice Vesti CSI: Wujork Mentalist Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

SERIJA

O~ajne doma}ice S obzirom da je u kom{iluku do{lo do jo{ jednog napada, Enyi donosi odluku da se ona, Nik i Deni moraju {to hitnije iseliti, pre nego {to ostali saznaju wihove prave identitete. Ali, situaciju zakomplikuje Deni koji se poku{a ubiti gutaju}i gomilu pilula...

Uloge: Teri He~er, Eva Longorija Parker, Felisiti Hofman, Mar{a Kros, Dejna Delejni, Drea de Mateo, Rikardo Antonio ^avira, Dag Savant, Kajl Meklahlan (RTL, 22.40)

Aristotel „fajrontira” u 54. godini sto tako, o homoseksualnosti govore filoda biti prisutna – kao da dokazuje Horacijevu izzofi, pa i vi{e nego o qubavi prema `enareku: „Oteraj prirodu vilama, ona }e se uvek trma. Osobito Platon, kao da i nije znao za kom vratiti.” neku drugu qubav, pa i stoici, koji homoseksualTakav zakqu~ak nikako ne mo`emo izbe}i ako nost pomiwu kao dostojnu mudraca. Pri tom, Pla`elimo po{teno da istra`ujemo. Istina, bilo bi ton u „Gozbi“ slavi kao neko primereno juna{tvo lak{e pre}i preko ovog stawa stvari i ostati pri Sokratovo kada je ovaj prezreo Alkibijadovu pogrdwi i psovawu poroka. No, ipak nije moj obi~aj nudu za to. U Ksenofontovim „Spomenima o Soda se tek tako otarasim problema, zato }u ostati kratu” Sokrat govori o tome kao o nekoj bespreveran svom uro|enom pozivu da svuda tra`im istikornoj i pohvalnoj stvari. A u „Spomenima o Sonu, idu}i do korena stvari, pa, pre svega, priznajem kratu”, upozoravaju}i na qubavne opasnosti, Soizlo`eni fenomen i to da ga treba objasniti, uz krat govori o qubavi s de~acima tako da se pomineizbe`an zakqu~ak koji odatle proizlazi. Da nesli kao da `ena nije ni bilo. Aristotel govori o {to tako, iz korena protivno prirodi i {to pripederastiji bez grdwe, kao o ne~emu obi~nom, te rodu direktno ometa u wenom najva`nijem i woj spomiwe da je kod Kelnajvrednijem ciqu, pota javno priznavana uz ti~e ipak iz same pripo~asti, dok su je zakorode, tako je ne~uven ni Kri}ana odobravali paradoks da se i wegovo kao sredstvo protiv obja{wewe iskazuje prenaseqenosti. ^ak i kao zaista te`ak proCiceron ka`e: „Kod blem, no, ja }u ga ipak Grka je slu`ilo za posada re{iti otkrivarugu ako bi mladi} bio wem prirodne tajne bez qubavnika“. skrivene u wegovom koNikakvi dokazi za renu. Neka mi kao posve ovo nisu potrebni lazna ta~ka poslu`i obrazovanim ~itaocijedno mesto iz Aristoma, oni ih se podse}aju telove “Politike“, gde na stotine jer je od davon razla`e da odvi{e nina bilo mnogo toga. mladi qudi ra|aju loNo, ~ak i kod sirovijih {u, slabu, mawkavu i naroda, naro~ito Grka, kr`qavu decu, a zatim bio je ra{iren ovaj poda to isto va`i i za derok. Okrenemo li se Ciq opravdava sredstvo i wima i prirodi cu odvi{e starih qudi.

Aziji, vide}emo da su [to Aristotel postase sve zemqe tog dela sveta, jo{ od najranijih vrevqa kao pravilo za pojedince, to Stobej uspostamena do danas, odavale tom poroku, ne skrivaju}i vqa na kraju izlagawa peripateti~ke filozofije ga mnogo. Hindusi i Kinezi, ne mawe od islamskih kao zakon za sve: „Ne treba, zbog telesne snage i sanaroda, ~iji se pesnici vi{e bave de~a~kom nego vr{enstva, da se `ene ni odvi{e mladi, niti odvi`enskom qubavqu. Tako u Sadijevom “Ru`i~waku” {e stari qudi, jer su u oba ta doba za~eta deca slakwiga ,,O qubavi” govori iskqu~ivo o wima. Ni ba i nesavr{ena“.

Jevrejima, tako|e, nije bila nepoznata homoseksuZato Aristotel propisuje da onaj ko je pre{ao alnost, mada ga i Stari i Novi zavet pomiwu kao 54 godine ne treba vi{e da stvara decu; ina~e mo`e ka`wivo delo. U hri{}anskoj Evropi svim silama jo{ uvek upra`wavati polne radwe radi svog zdramorali su se protiv homoseksualnosti boriti revqa ili kojeg drugog razloga. On ne govori kako da ligija, zakonodavstvo i javno mwewe. Tokom sredse to sprovede, ali o~igledno se wegovo mi{qewe weg veka ona se svuda kasvodi na to da kod starih `wavala smr}u, u FranGrka nero|enu decu treba Univerzalnost i neiskorewivost cuskoj do 16. veka lomauklawati abortusom. homoseksualnosti dokazuju da ona ~om, a u Engleskoj jo{ u Priroda ne mo`e poriprvoj tre}ini pro{log proizlazi iz same ~ovekove prirode, cati ~iwenicu na kojoj je veka zbog we se, bez milobazirana Aristotelova {to kao da dokazuje Horacijevu sti, izvr{avala smrtna preporuka, niti je mo`e izreku: „Oteraj prirodu vilama, kazna, dok se sada primeukinuti. Jer, po svom naona }e se uvek trkom vratiti” wuje do`ivotna deporta~elu „priroda ne pravi cija. skokove“ i nije mogla odBila su potrebna tako mo}na sredstva da se tom jednom obustaviti lu~ewe mu{kog semena – i tu je poroku stane na put – u tome se, dodu{e, delom i usmoralo izvesno postepeno kvarewe da prethodi odpelo – no da se potpuno iskoreni nije se uspelo. umirawu kao i drugde. Ali, dok ono traje, ra|awe Homoseksualnost se i daqe {uwa pod velom najdubi donosilo na svet slabe, tupe, bole{qive, jadne bqe tajne, svuda i u svako doba, u svim zemqama i qude ~iji bi `ivot bio kratak. Da, to biva veoma stale`ima, pa se ~esto javi i tamo gde bi se najma~esto, deca ro|ena u poznim godinama roditeqa we o~ekivalo. Tako je to bilo i u ranijim vekoviumiru rano, ili bar ne dosti`u dubqu starost, sva ma, uprkos smrtnim kaznama, o ~emu svedo~e naposu mawe-vi{e slabuwava, bole{qiva i oronula, a i mene i aluzije u spisima iz tih vremena. Ako sada porod im je opet po telesnom sastavu sli~an. sve to uzmemo u obzir i dobro razmislimo, vidimo [to je re~eno o ra|awu u dekliniraju}oj staroda je homoseksualnost u svim vremenima i po svim sti va`i i za nezrelo doba. Ali, prirodi ni{ta zemqama istupala na na~in veoma dalek od onoga toliko ne le`i na srcu koliko odr`awe specije i kakav nam se ~inio dok smo je razmatrali, kao wenog pravog tipa – tome slu`e samo dobro izgrastvar po sebi, dakle apriori. Naime, potpuna uni|ene, sposobne i sna`ne individue – ona samo taverzalnost i trajna wena neiskorewivost dokazuju kve ho}e. [tavi{e, ona individue posmatra i treda ona, na neki na~in, proizlazi iz same ~ovekove tira samo kao sredstvo, dok joj je ciq iskqu~ivo prirode, po{to samo tako mo`e u svako doba i svuspecija.

I

Felisiti Hofman

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Neverovatna misija Kako se pravi Trgovci automobilima Automobili po naruybini Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Poslovi za naizdr`qivije Vrhunsko graditeqstvo Automobili po naruybini Razotkrivawe mitova Kako se pravi Grmqavina iz Kanzasa Na tajnom zadatku Smrtonosne `ene Rekonstrukcija nesre}e Automobili po naruybini Poslovi za naizdr`qivije

08.30 09.00 10.00 12.00 14.00 15.45 18.00 19.00 19.10 20.00 23.00 00.00 00.30

Olimpijske igre Tenis Bilijar Tenis Tenis Bilijar Tenis Fudbal Tenis Bilijar Rvawe Rvawe Bilijar

Na kwigu Eduarda V. S. Dekera Multatulija „TAJNA NEODOQIVE QUBAVI“, koja izlazi iz {tampe najkasnije u junu ove godine, mo`ete se pretplatiti ako 134 dinara (ura~unat PDV i tro{kovi dostave) uplatite na ra~un „Tesera“ doo Beograd kod Folks banke broj 285–0054083470001–57.

Za pretplatnike iz inostranstva cena je uve}ana za jedan evro, zbog tro{kova dostave.

Vi{e informacija putem telefona 0038/11/12282370, 063/7009720 ili mejla ivana2004@ptt.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak29.april2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete se usredsrediti na zavr{avawe poslova i pakovawe za putovawe u narednim praznicima.

Pravo je vreme da promenite sredinu, makar i nagore. Bi}e vam lep{e kada se budete vratili!

BIK 20.4-20.5.

Zapo~nite dijetu jer je Mesec u fazi pada, {to je dobro za sve ono {to ima tendenciju smawewa i nestanka, prestanka. U qubavi strasti gore punim `arom. Obuzimaju vas posesivnost i qubomora?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

29. april 2010.

Va{ Merkur se kre}e unazad, i nadaqe, {to vam stvara dodatne probleme, tako da tek iz drugog ili tre}eg puta mo`ete ostvariti ono {to `elite ili na ~emu radite. Zamarate se.

Mesec i danas plovi kroz znak [korpije, pa ste skloni dramaturgiji. Imate izra`enu intuiciju, koju mo`ete konsultovati kada zatreba.

Nemojte sami sebe uni{tavati, nemojte preterivati. Vi{e sna!

Budite pa`qivi u izboru putovawa i dru{tva, u komunikaciji, pogotovo sa {irom rodbinom. Puni ste energije, tako da se mo`ete anga`ovati i vi{e no {to se o~ekuje. Zajedni~ki planovi su na vidiku.

Nemojte rezonovati na osnovu onoga {to ose}ate i naga|ate, ve} budite racionalni i realni, kao i obi~no {to ste. U partnerstvu je napeta situacija, koju va{a smirenost i sigurnost prevazilaze.

VAGA 23.9- 23.10.

Mo`ete biti veseli i dobro raspolo`eni, dru{tveni i zabavni.

Vreme je da razmotrite neke finansijske povoqnosti, kredite i nasledstvo, radi ure|ewa i sre|ivawa nekretnina, zemqe, svoje ku}e.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Predla`em kruzing brodom za letovawe i odmor. Sada je vreme da mislite na to jer }e ve} u junu biti kasno. Nova situacija je na vidiku, pozitivne promene koje }e vas dodatno anga`ovati.

Od pouzdanih prijateqa mo`ete biti iznena|eni, bilo pozitivno ili negativno. Nemojte im pozajmqivati novac, niti ra~unati na wih u poslovawu. Neka dugovawa ili situacije vas usporavaju.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Pribli`ava se vreme praznika, tako da su se va{e obaveze udvostru~ile. Ali, sve }ete sti}i na vreme, nekom svojom magijom. Partner je pogo|en Amorovom strelom!?

Promenqivo raspolo`ewe.

Potrebno vam je samo dobro raspolo`ewe i mnogo qubavi. Otvaraju vam se nove {anse i mogu}nosti, sasvim neo~ekivano, kako to obi~no biva. Nemojte se zaletati ako nemate dovoqno novca.

Odr`avate i negujete dobre i pouzdane odnose s rodbinom i najro|enijima, {to vas dodatno podr`ava i odr`ava u stabilnoj situaciji.

Na poslu ni{ta novo. Mnogo rada i truda je i daqe aktuelno.

TRI^-TRA^

Drugarice protiv haqinice V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

21

B. Palanka

22

Zrewanin

22

S. Mitrovica 23 Ruma

22

Pan~evo

22

Vr{ac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 23 Ni{

Glumica Kejt Hadson zamalo da je na crvenom tepihu na premijeri filma „Ubica u meni� u Wujorku ostala u ga}icama. Taman kada je pozirala pred fotografima povetarac joj je zadignuo haqinicu, ali na sre}u tu se na{la koleginica Xesika Alba.

Xesika se sna{la br`e od Kejt, te je rukama spustila haqinu i pomogla koleginici da se ne razgoliti pred svima u stilu Merilin Monro. Glumice su se nakon nezgode dobro nasmejale, a Hadsonova je nastavila da pozira u svojoj Luis Vuiton maloj crnoj haqinici.

Alba je za to ve~e obukla duga~ku Kloi haqinu {to se pokazalo pametnim izborom.

22

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab severni i severoisto~ni.

Pritisak iznad normale. Temperatura od 7 ujutru do 22 stepena po podne.

VOJVODINA: Nakon sve`eg jutra, tokom dana prete`no sun~ano i umereno toplo. Vetar slab, najpre severni, a zatim severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 23 stepena.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i umereno toplo. Na istoku i jugu Srbije bi}e lokalnog razvoja oblaka. Vetar slab, najpre severni, a zatim severoisto~ni i isto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 23 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend jo{ toplije i prete`no sun~ano. Temperature }e prelaziti 25 stepeni, a ponegde }e biti i blizu 30. U nedequ po podne je mogu}a vrlo retka pojava lokalnih pquskova. Prva dva-tri dana idu}e sedmice tako|e toplo, ali nestabilnije vreme sa smewivawem sun~anih i obla~nih perioda uz lokalne pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e biti povoqnije. Me|utim, hroni~nim bolesnicima se savetuje izvesna opreznost. Mogu}i su zamarawe i bolovi u kostima i zglobovima kod osetqivih osoba, pa im se preporu~uje da ograni~e svoje aktivnosti.

Madrid

27

Rim

23

London

18

Cirih

26

Berlin

25

Be~

25

Var{ava

21

Kijev

18

Moskva

14

Oslo

18

VIC DANA @ali se jedna kom{inica drugoj: - Suprug mi je 300 posto impotentan.

- Kako 300, pa ju~e si rekla 100 posto?

- Sino} je pao niz stepenice, slomio prste i jo{ se ujeo za jezik!

SUDOKU

St. Peterburg 9 Atina

23

Pariz

27

Minhen

27

Budimpe{ta

22

Stokholm

16

8 2

7 4

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

1

3

1

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

137 (-15)

Slankamen

372 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

202 (-15)

Zemun

424 (-18)

Tendencija stagnacije

Senta

446 (-17)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

430 (-20)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

351 (-14)

Tendencija opadawa

Smederevo

556 (-18)

Titel

395 (-17)

NERA

Ba~. Palanka 217 (-14) Novi Sad

284 (-14)

Tendencija stagnacije i opadawa

Hetin

160 (20)

5 8 3 4 9 1 2 7 6

7

118 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 444 (-20) S. Mitrovica 352 (-16)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

6

3

5

2 4

2 6 7 3 5 8 4 1 9 9 1 4 7 2 6 8 5 3

7

8 2 5 1 6 9 7 3 4

374 (-21)

3

8

1

4

1

4

3 4 9 5 7 2 1 6 8 6 7 1 8 3 4 5 9 2

9

7 3 6 2 8 5 9 4 1

88 (-2)

5 5

7 1

1 3

1 9 2 6 4 7 3 8 5 4 5 8 9 1 3 6 2 7 Re{ewe iz pro{log broja