Dnevnik 29.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 29. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23061 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KASNI IZGRADWA NOVOSADSKE OBILAZNICE

Autoput se sudario s instalacijama

str. 5

\okovi}u Orden svetog Savestr. 16

SUTRA U „DNEVNIKOVOM” TROBROJU „DNeVNIk” Na eNGleSkOM kRaqeVSkOM VeN^awU:

Groznica plave krvi

Dinar si{ao ispod stotkestr. 4

ISTRA@IVAWE STAVOVA VOJVO\ANA

kaRla Del PONTe:

„Skan”: Za dr`avnost Vojvodine i glasa~i SNS-a

Jedino jo{ u Srbiji Mladi} mo`e biti za{ti}en

str. 3

SAJAM STARINA U NOVOM SADU

NASLOVI

Politika

RaSIM qaJI]:

3 Na videlo i tajkunski dinar

Ne}u da la`em da je boqe no {to jeste

Dru{tvo 6 Mala matura ipak ne kasni

Novi Sad 7 Bazen na Novom nasequ nije san?

Vojvodina

BlaGO BIBlIOTeke MaTIce SRPSke:

12 lopovluk umesto poqubaca

Riznica neprocewive vrednosti i lepote Za prazni~ni trobroj „Dnevnika” govore i pi{u: Neboj{a ]iri}, Gordana ^omi}, Milenko Smiqani}, Sa{a Jankovi}, Ivica \iki}, Teofil Pan~i}, \or|e Randeq, Bora Oti}, @eqko Markovi}... Donosimo jo{: Vojvo|anski rukopis ~uvara ba{tine, Skupoceni stihar zavadio popove, Drugarstvo za sva vremena, Mi ple{emo, a zemqa u...

U trobroju }e biti i redovan subotwi TV-magazin.

Foto: N. Stojanovi}

Crna

U carstvu 15.000 antikviteta str. 7

SPORT

13 Maloletna bra}a osumwi~ena za ubistvo starice 13 Slomqena vilica ~eka na istinu

Malo toplije

Najvi{a temperatura 21 °S

str. 16 – 20

n MURIWO GRMI NA SUDIJE

REZERVE VAKCINA PROTIV BESNILA TANKE, ALI DOVOQNE ZA MESEC DANA

Humanog besnila nemamo ve} 32 godine str. 6

n POBEDA ZA IZVIWEWE NAVIJA^IMA

n EVROPSKO PRVENSTVO U ODBOJCI NA PESKU U NOVOM SADU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak29.april2011.

dnevnik

c m y

2

PREDSEDNIK RS MILORAD DODIK U BEOGRADU OBJASNIO ZNA^AJ REFERENDUMA I DEJTONA

Tadi}ev stav poznat i od koristi RS-u Pred sed nik RS Mi lo rad Do dik iz ja vio je ju ~e u Be o gra du da pred sto je }i re fe ren dum u tom en ti te tu BiH ni je re fe ren dum o sta tu su, ali da ni ka da ne }e is kqu ~i ti pra vo da RS u ne kom tre nut ku odr `i ta kav re fe ren dum, ko ji bi mo gao usle di ti kao od go vor na po li ti ku ma jo ri za ci je ko ju vo di Sa ra je vo.

Do dik je oce nio da je iz ja va pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a o re fe ren du mu u RS o Su du i Tu `i la {tvu Bo sne i Her ce go vi ne „sa svim u re du”, i na po me nuo da re fe ren dum pred sta vqa unu tra {we pra vo RS i u skla du je s Usta vom i Za ko nom o re fe ren du mu. Do dik je no vi na ri ma,

Ru`e za kraj Ve sna Pe {i} i Do dik o{tro su de ba to va li o na ja vqe nom re fe ren du mu u RS . Pe {i }e va je tvr di la da je Do dik tre ba lo da se kon sul tu je s Bri se lom, a on uz vra tio da je spre man da woj po ve ri ulo gu iza sla ni ka u evrop skim in sti tu ci ja ma. Na kra ju di sku si je ka va qer je da mi po klo nio bu ket ru `a. po sle raz go vo ra s po gla va rom SPC pa tri jar hom Iri ne jem, re kao da se uvek ka da do |e u Be o- grad sa sta je s Ta di }em.

– Zva ni ~an stav Sr bi je je na ma od ko ri sti i to je okvir ko ji nam je sa svim do vo qan. Mi se za we ga bo ri mo, da bu de mo po {to va ni kao kon sti tu tiv ni na rod i

kao en ti tet, ni {ta dru go ne ra di mo – do dao je pred sed nik RS, i ob ja snio da RS na Sr bi ju gle da kao ze mqu „ma ti cu na {eg na ro da“, i da s pred sed ni kom Sr bi je de li mno ge za jed ni~ ke sta vo ve, kao i o pi ta wu Dej to na.

U~e stvu ju }i na Ta nju go vom okru glom sto lu „Re pu bli ka

Srp ska – re fe ren dum kao iza zov” s ne za vi snom po sla ni com Ve snom Pe {i} i pro fe so rom Pre dra gom Si mi }em, Do dik je uka zao na to da se re fe ren dum RS po sta vqa kao pro blem ~i na i pra va.

– Mo gli smo ras pi sa ti i re fe ren dum o kli mat skim pro me na ma i da nam se to pra vo ospo ri. Na{ za kon o re fe ren du mu je uva `io naj bo qe prav ne te ko vi ne EU, a spo ri nam se pra vo na we ga – re kao je Do dik.

Na ja vqu ju }i po te ze Ba wa lu ke na kon {to gra |a ni tog en ti te ta, ka ko se o~e ku je, po dr `e stav da je funk ci o ni sa we Su da i Tu `i la {tva BiH pro tiv no Dej ton skom spo ra zu mu i in te re si ma RS, Do dik je re kao da }e srp ski po li ti ~a ri pred lo `i ti iz me ne i do pu ne Za ko na o su du i Tu `i la {tvu i da se uki ne ~lan ko ji pod ra zu me va re tro ak tiv nu pri me nu.

– Sta vi }e mo Za kon na dnev ni red u par la men tu BiH i re }i – dok ovo ne pro |e, ne }e pro }i ni {ta – re kao je Do dik, i do dao da }e bi ti za tra `e no i da se na pra vi pri o ri tet na li sta utvr |i va wa od go vor nih za zlo ~i ne nad Sr bi ma to kom ra ta u BiH. On je ka zao da kao pred sed nik RS ne mo `e do pu sti ti da se ne pro ce su i ra ju zlo ~i ni ko je su po ~i ni li Bo {wa ci.

D. Milivojevi}

poslani^ke teme

Izborni zakon na dnevnom redu Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sa zva la je no vu sed ni cu re dov nog za se da wa za ~e tvr tak, 5. maj. Na dnev nom re du bi }e iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, ko je je svo jim pot pi som po dr `a lo 108 na rod nih pred stav ni ka iz re do va vla da ju }e ko a li ci je.

Ka ko je sa op {te no iz pred sed ni ~i nog ka bi ne ta, po sla ni ci tre ba da raz ma tra ju i pred lo ge za ko na o pri vred nim dru {tvi ma, o spo ra zum nom fi nan sij skom re struk tu ri ra wu pri vred nih dru {ta va, o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga i o kon tro li pred me ta od dra go ce nih ma te ri ja la, kao i pred log za ko na o iz me na ma Za ko na o du va nu.

Na toj sed ni ci tre ba da bu du iza bra ni ~lan Sa ve ta gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je, ~la no vi Na ci o nal nog sa ve ta za kul tu ru, Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta i Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we.

Na dnev nom re du je i pre sta nak funk ci je ~la na Ko mi si je za har ti je od vred no sti De ja na Ma li ni }a, ko ji je pod neo ostav ku na tu funk ci ju. Pre star ta no ve se si je, par la men tar ci

tre ba da iz gla sa ju dva de se tak ta ~a ka dnev nog re da pret hod ne sed ni ce, o ko ji ma su ras pra vu okon ~a li jo{ pre dve ne de qe.

Javnost tra`i odgovore Pot pred sed ni ca LDP-a Na ta {a Mi }i} za pi ta la je pra vo sud ne vla sti u ko joj fa zi je po stu pak po vo dom kri vi~ ne pri ja ve ~i ji je ciq ra sve tqa va we po li ti~ ke po za di ne ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a i, u tom sve tlu, oru `a ne po bu ne Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je. Ona je za pi ta la “da li su tim po vo dom pred u ze te ne ke pro ce sne rad we, da li su sa slu {a ni sve do ci, a ako ni su, zbog ~e ga ni su”.

– Ni je mi na me ra da pi ta we ko je sam po sta vi la zlo u po tre bqa vam, ni ti da wi me vr {im pri ti sak na pra vo su |e. Po treb no je da ta kvu vr stu od go vo ra do bi je mo kao jav nost i kao dru {tvo – is ta kla je Na ta {a Mi }i}.

Po {to ju ~e ni je bi lo ni kog iz Mi ni star stva prav de, pot pred sed nik Vla de Bo `i dar \e li} ni je se upu {tao u de ta qe, ve} je re kao da }e od go vor na ovo pi ta we bi ti pro sle |en u pi sa noj for mi.

Gde su pare Li der NS-a Ve li mir Ili} op tu `io je Vla du da, na kon re kon struk ci je ka bi ne ta pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, kr {i za kon jer se no vac iz bu xe ta tro {i iako re blans ni je do net.

– Go spo di ne \e li }u, ka ko kao biv {i mi ni star fi nan si ja tro {i te pa re i kr {i te Za kon o bu xe tu? To je kri vi~ no de lo, ra di se ne za ko ni to ve} me se ci ma – na veo je Ili}, za pi tav {i {ta je s “nov cem NIP-a. Ne ma mi ni stra, pe ~a ta, Mi ni star stva, ko da je na log Tre zo ru i ka ko se te pa re tro {e?”

– Da li vi oma lo va `a va te Skup {ti nu ko ja do ne la Za kon o

bu xe tu? Vaq da mi sli te da vam par la ment to po kri je re tro ak tiv no. Pa Mir ko Cvet ko vi} je pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv jed nog go spo di na, ko ji je bio u

Vla di, zbog pre ko ra ~e wa bu xe ta, do bio je dve go di ne za tvo ra, iako je imao od bo re we Vla de. Mo `e te da tro {i te sa mo bu xet sku re zer vu, vi de }e te vi za to s Bu xet skom in spek ci jom – po ru ~io je Ili}.

Po tvrd wa ma Bo `i da ra \e li }a, Vla da funk ci o ni {e po za ko nu, mo gu} nost da se bu xet ske stav ke po kri va ju da je, ka ko je re kao, Za kon o bu xet skom si ste mu. Ujed no, \e li} je bio iz ri ~it da }e par la ment bi ti upo znat s tim ka ko je tro {en no vac, a “bi }e, na rav no, re ba lan sa, ako to bu de po treb no”.

Saradwa s Turskom i na{ interes Funk ci o ner DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} zah te vao je raz ja {we we de la sa op {te wa ko je je iz da to na kon tri la te ral nog sa stan ka u Ka ra |or |e vu. U sa op {te wu je iz net stav da ove tri dr `a ve – Tur ska, Sr bi ja i Bo sna i Her ce go vi na – pri zna ju su ve re nost i te ri to ri jal ni in te gri tet BiH. – Ta re ~e ni ca iza zi va ne do u mi ce po {to je Tur ska pri zna la Ko so vo, da li to zna ~i da je ona re vi di ra la stav, ili mo `da Sr bi ja? – za pi tao je Sa mar xi}, kon sta tu ju }i da Tur ska svo jim sta vom pre ma Ko so vu ne po dr `a va te ri to ri jal ni in te gri tet Sr bi je.

Sa mar xi} je zah te vao i da po sla ni ci bu du oba ve {te ni o sa dr `i ni Is tan bul ske de kla ra ci je ko ja je usvo je na pre go di nu da na, po {to tog do ku men ta, ka ko tvr di, ne ma ni na saj tu Vla de Sr bi je, ni ti Mi ni star stva spoq nih po slo va Tur ske.

– Po no vo smo u ne kim kon struk cij ma, mi ste ri ja ma, ve za ma ko je po ku {a va te da na |e te ta mo gde ih ne ma – od go vo rio je Bo `i dar \e li}. – Na{ stav o Ko so vu je ne pro me wen, u skla du je s Usta vom i re zo lu ci ja ma usvo je nim u ovom do mu.

Ni Sr bi ja ni BiH ne pri zna ju Ko so vo, a na `a lost Tur ska ga je pri -

zna la, ima mo ve li ku raz li ku, ali ono o ~e mu je bi lo re ~i na po sled wem sku pu ni je se ti ca lo tog pi ta wa. In te res Sr bi je je da sa ra |u je s Tur skom, kao {to to ~i ne EU i Ru si ja. Ovo je bio ne for ma lan sa sta nak, ni je deo zva ni~ nih ak tiv no sti, ali svi u~e sni ci su re kli da je do pri neo to me da se vi di per spek ti va i re {a va ju pro ble mi. Ne tre ba za bo ra vi ti da je Sr bi ja, kao ga rant Dej ton skog spo ra zu ma, pri vr `e na we go vom spro vo |e wu i ne }e pri hva ti ti da se on za o bi la zno na ru {a va. U tom smi slu, Sr bi ja po dr `a va te ri to ri jal ni in te gri tet BiH.

Kova~ica pod otpadom Po sla ni ca SRS-a Ma ri na To man pi ta la je ko jim kri te ri ju mi ma su se ru ko vo di li dr `av ni or ga ni ka da su da li od bo re we da se u Ko va ~i ci, u bli zi ni stam be nih obje ka ta, u bli zi ni ka na la i otvo re nih ba ze na i sport skih te re na, iz gra di cen tar za pre ra du in du strij skog ot pa da, na po vr {i ni od 18.000 kva drat nih me ta ra.

– Ra di se o ma lom me stu sa se dam hi qa da sta nov ni ka, gde ne po sto ji in du strij ski ot pad ko ji bi se pre -

ra |i vao, ve} }e se on do pre ma ti iz ce le Sr bi je, na ro ~i to iz Sme de re va, Kru {ev ca i Ko stol ca – na ve la je Ma ri na To man. – Po red to li kih ne na se qe nih de lo va Sr bi je, ima li lo gi ke da se to gra di, na ro ~i to ako se zna da je to vi so ko ri zi ~an, te~ ni i azbest ni ot pad?

Bo `i dar \e li} je je di no pod se tio na to da je Vla da usvo ji la ve li ki broj za ko na ko ji re gu li {u tu ma te ri ju i obe }ao da ne }e do zvo li ti ni u ovom slu ~a ju da zdra vqe gra |a na bu de do ve de no u pi ta we.

Ima li plana za Sanyak Po sla nik Bo {wa~ ke li ste Baj ram Ome ra gi} pi tao je da li je Vla da na pra vi la ak ci o ni plan za eko nom ski raz voj San xa ka.

– Vla da mo ra da sa ~i ni hi tan eko nom ski pro gram za San xak jer ta mo je afri~ ki ni vo ne za po sle no sti. To ni je do bro za put Sr bi je ka EU. Mi

ko ji por `a va mo ovu vla du po zi va mo sve mi ni stre da po mog nu San xa ku u svom re so ru. Za po ~e tak, ne ka mi ni stri od bra ne Dra gan [u ta no vac i po li ci je Ivi ca Da ~i} da ju na {im tek stil ci ma da {i ju voj ne i po li cij ske uni for me dok ne stig nu in ve sti to ri – pred lo `io je Ome ra gi}.

Ko to tamo lupa Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe NS-a Mi ro slav Mar ki }e vi} na pu stio je ju ~e skup {tin sku sa lu, ne za do vo qan {to ga je pred se da va ju }a Gor da na ^o mi} (DS) ne ko li ko pu ta pre ki da la i

opo me nu la da ne vre |a mi ni stre po sta vqa wem pi ta wa.

– Ne do pu sti vo je da po sla nik, iz la ze }i sa sed ni ce, lu pa vra ti ma – kon sta to va la je Gor da na ^o mi}. – Iz vi wa vam se po sla -

ni ci ma i gra |a ni ma {to to mo ra ju da gle da ju. Imam raz u me va wa za po sla ni ke ko ji ne `e le da po {tu ju Po slov nik, ali red je do bar za sve vas.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

petak29.april2011.

ISTRA@IVAWE STAVOVA VOJVO\ANA

„Skan”: Za dr`avnost Vojvodine i glasa~i SNS-a De mo kra te i na pred wa ci u Voj vo di ni ima ju naj ve }i rej ting po mar tov skom is tra `i va wu no vo sad ske agen ci je „Skan”, a sle de ih ra di ka li.

DS bi po dr `a lo 26,6 od sto, a SNS 24,1 od sto bi ra ~a ko ji su u ovom is tra `i va wu re kli da bi si gur no iza {li na iz bo re da se oni odr `a va ju u ne de qu. Ta kvih je oko 46 od sto. Na tre }em me stu je SRS s 12,1 od sto. Ta kav rej ting ra di ka la po kla pa se s pri ~om o po vrat ku wi ho vog li de ra Vo ji sla va [e {e qa iz Ha ga u Sr bi ju, na ve la je di rek tor ka „Ska na” Mil ka Pu zi ga }a na ju ~ e r a { woj kon f e r en c i j i za no vi na re.

Na po nu |e noj li sti stra na ka, u ovom is tra `i va wu sle de: LSV (6,3 od sto), SVM (6), SPS (5,6), LDP (5,4), DSS (3,7) i URS (2,5). Is pod pro cen ta su: SPO i PUPS (po 0,9 od sto), DZVM (0,7), SDP (0,6), NS (0,1).

Naj vi {e voj vo |an skih is pi ta ni ka je upi sa lo ime ak tu el nog pred sed ni ka Sr bi je i DS-a Bo r i s a Ta d i } a, ko g a bi na pred sed ni~ kim iz bo ri ma po dr `a lo 27,4 od sto. Li de ru SNS-a To mi sla vu Ni ko li }u gla so ve bi da lo 22,7 od sto, a vo |i SRSa Vo ji sla vu [e {e qu 11,1 od sto.

ovog is tra `i va wa, tvr di di rek tor ka „Ska na”, ~ak je osam od sto onih ko ji su se iz ja sni li za dr `av nost Voj vo di ne, ali na po mi we da ta kav stav ima ju ne zbog

Da EU, ne NATO-u Dve tre }i ne gra |a na Voj vo di ne bi re fe ren dum sko „da” re klo ula sku Sr bi je u EU (66 od sto). Oko 60 od sto re klo bi „ne” NA TO-u.

Ve}ina `ivi lo{ije nego pro{le godine Gra |a ni Voj vo di ne naj vi {e stra hu ju od bo le sti i ne mo gu} no sti le ~e wa, pa da `i vot nog stan dar da i ko rup ci je, a ve }i na ih `i vi lo {i je ne go pro {le go di ne, na ve la je di rek tor ka „Ska na”.

Strah od in fla ci je, po re ~i ma Mil ke Pu zi ga }e, na naj vi {em je ni vou od 2000. go di ne. „Na da” je naj ~e {}a re~, ko jom je sva ki dru gi is pi ta nik opi sao svo je ose }a we i ras po lo `e we, a isto to li ko je i onih ko ji ma su to za jed no „strah” i „zeb wa”.

Naj p ri h va t qi v i j i sta t us Voj vo di ne za we ne gra |a ne je „isti kao sa da” (28 od sto). Za oko 20 od sto je to auto no mi ja iz 1974. go di ne, a za wih 15 pro ce na ta – „vi {e auto no mi je od sa da {we, ali ma we ne go 1974.”

Da sva ku auto no mi ju tre ba uki nu ti mi sli osam od sto an ke ti ra nih. Go to vo se dam pro ce na ta je onih ko ji su za sta tus sa mo stal ne dr `a ve, a vi {e od pet od sto vi de je kao re pu bli ku u sa ve znoj dr `a vi.

Ve }i na u is tra `i va wu (51 od sto), na ve la je Pu zi ga }a, ni je za do voq na nad le `no sti ma Voj vo di ne. Uve re ni su u to da joj tre ba vra ti ti imo vi nu, da u we noj nad le `no sti tre ba da bu de kul tur na i eko nom ska po li ti ka i ure |i va we me |u na ci o nal nih od no sa. Mi {qe wa su go to vo po de qe na, ali je ne {to vi {e is pi ta ni ka ko ji mi sle da joj tre ba sud ska nad le `nost, a ma we onih ko ji su za nad le `no sti u po li ci ji.

Za dr `av nost Voj vo di ne je 11 od sto is pi ta ni ka, a me |u wi ma je, po re ~i ma Mil ke Pu zi ga }e, naj vi {e gla sa ~a LSV-a i SVMa. Isto mi {qe we, is ta kla je ona, ima ju i gla sa ~i svih dru gih stra na ka: DS, G17 plus, pa i SNS-a... Me |u na pred wa ci ma iz

ne za do voq stva sta tu som Po kra ji ne ve} za to {to ni su za do voq ni sop stve nom ma te ri jal nom si tu a ci jom.

Tri ~e tvr ti ne an ke ti ra nih mi sli da Voj vo di ni tre ba da osta ne vi {e od po la po re za i dru gih jav nih pri ho da, a ~e tvr ti na da tre ba ma we od to ga. Oko 40 od sto je onih ko ji ma je ta me ra vi {e od 70 pro ce na ta jav nih pri ho da.

O re gi o na li za ci ji Sr bi je Voj vo |a ni su neo d lu~ ni (34 od sto), {to po ob ja {we wu Mil ke Pu zi ga }e, go vo ri da u to ni su sa svim si gur ni. ^e tvr ti na se o tom pi ta wu „pot pu no sla `e”, a jo{ ~e tvr ti na „uglav nom sla `e„.

Po ovom is tra `i va wu, Vla di Voj vo di ne „ni {ta” ne za me ra 20,7 od sto. Me |u is pi ta ni ci ma je osmi na onih ko ji su na ve li „ne spo sob nost, spo rost, ne e fi ka snost, lo {e ka dro ve, ne is ku stvo” Vla de Voj vo di ne, ~i jem pred sed ni ku Bo ja nu Paj ti }u su da li pro se~ nu oce nu 2,9. „Troj ku„ su do bi li i pred sed ni ci Sr bi je i Skup {ti ne Voj vo di ne Bo ris Ta di} (2,78) i [an dor Ege re {i (2,61), dok je pred sed nik Vla de Sr bi je oce wen s pro se kom 2,12.

U re dov nom is tra `i va wu „Ska na” o sta vo vi ma gra |a na Voj vo di ne u~e stvo va lo je 1.500 is pi ta ni ka, od 22. mar ta do 1. apri la.

S. N.

MILIVOJ VREBALOV, PREDSEDNIK OP[TINE NOVI BE^EJ

URS kuca na otvorena vrata LDP-a Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov iz ja vio je za „Dnev nik” da se na po ti si va we pe ti ci je za de cen tra li za ci ju, ko ju or ga ni zu ju Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, od lu ~io po {to istu ide ju ve} za go va ra i we go va Li be ral no-de mo krat ska par ti ja. On je ka zao da ne po sto je dru gi po li ti~ ki raz lo zi za

we gov ~in, na vo de }i da ne ma ni k a k vu am b i c i j u da me w a stran k u ni t i da we g o v a stran ka raz mi {qa o ka o li ci ji s URS-om.

– Pe ti ci jom za ja ~a we lo kal nog ni voa vla sti, vra }a we imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i Voj vo di ni, te za ne po sre dan iz bor gra do na~ le ni ka URS ku ca na otvo re na

vra ta LDP-a. I pot pi si va wem ove pe ti ci je mi iz LDPa `e li mo da po ka `e mo da }e mo po dr `a ti sva ku ide ju ko ja do p ri n o s i bo q em `i v o t u gra |a na Sr bi je – is ta kao je Vre ba lov.

On je iz ra zio za do voq stvo ti me {to su ovom pe ti ci jom URS-a „pre po zna te i po dr `a ne ide je ko je LDP za go va ra

ve} pet go di na”, ma da sma tra da je li d er URS-a Mla | an Din ki} na re a li za ci ji tih ide ja mo gao ne u po re di vo vi {e u~i ni ti dok je bio mi ni star eko no mi je ne go sad.

– Mi slim da su we go ve mo gu} no sti tad bi le mnog ve }e, ali bo qe ikad, ne go ni kad – za kqu ~io je Vre ba lov.

B. D. S.

rekli su

Dejanovi}: @ao mi Tome [umadinca

Kolunyija: Blanko ostavke odlaze 5. maja

Tabakovi}: Toma se oporavqa, maske su pale

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da }e par la men tar na ve }i na, sve dok po sto ji, od lu ~i va ti o to me ka da }e bi ti iz bo ri.

– Iz bo ri su na pra gu, a da li }e bi ti kra jem ove ili po ~et kom na red ne go di ne, gra |a ni ma je sa svim sve jed no – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} u in ter vjuu dnev nom li stu „Da nas”, oce niv {i da je ve} ~e ti ri go di ne par la men tar na ve }i na „tan ka, ali sta bil na”.

Ona je iz ra zi la `a qe we {to se „wen [u ma di nac” i li der opo zi ci je To mi slav Ni ko li} {traj kom gla |u i `e |u obra tio srp skoj jav no sti, „{a qu }i ta ko po ru ku bez efek ta”, oce niv {i da je tim ~i nom Ni ko li} us peo je di no da na ne se {te tu ugle du po li ti ~a ra u Sr bi ji.

[e fi ca po sla ni ka „Za evrop s ku Sr b i j u” Na d a Ko lun xi ja je Ta nju gu re kla da }e sle de }a sed ni ca Skup { ti n e Sr b i j e bi t i za ka za na za 5. maj i da }e po sla ni ci na woj raz ma tra ti iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, ko ji ma }e, iz me |u osta log, bi ti uki nu te blan ko ostav ke. Na dnev nom re du bi }e i za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti ako ga Vla da po hit nom po stup ku upu ti par la men tu, Usva ja we ta dva za ko na su ne ki od uslo va Evrop ske ko mi si je ko je Sr bi ja tre ba da is pu ni na pu tu evro in te gra ci ja. U na cr tu tog za ko na, u ko ji je Ta njug imao uvid, iz me |u osta log pi {e da }e par la men tar ne stran ke u Sr bi ji mo }i da ra ~u na ju na 0,15 od sto pa ra iz re pu bli~ kog bu xe ta.

Li der SNS-a To mi slav Ni ko li} opo ra vqa se od {traj ka gla |u i `e |u, a na pred wa ci sma tra ju da je ta kav vid po li ti~ ke bor be po sti gao ciq. Na pred wa c i su Ni k o l i } e v om „`r tvom” do bi la za i sta mno go, jer se po ka za lo da je raz log za od la ga we odr `a va wa par la men tar nih iz bo ra „go lo op sta ja we na vla sti”, a ne ula zak u EU, pro ce ni la je pot pred sed ni ca Glav nog od bo ra SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Ona tvr di da su na pred wa ci sve sni to ga da je {trajk po sti gao ciq i da je na gra |a ni ma da pro ce ne ko pri ~a i {ta, i da li iz me |u ono ga {to qu di ra de i go vo re po sto ji ras ko rak. „Ma ske su pa le”, re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

3

VLADA USVOJILA PREDLOG ZAKONA O FINANSIRAWU STRANAKA

Na videlo i tajkunski dinar Vla da Sr bi je usvo ji la je ju - bi t i „da se na k on usva j a w a ~e pred log za ko na o fi nan si - omo g u } i i pri m e n a za k o n a, ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti {to je i naj va `ni je za da qe ko ji }e bi ti upu }en u skup - evrop ske in te gra ci je”. {tin sa ku pro ce du ru po hit – Su {ti na pri me ne za ko na nom po stup ku, iz ja vio je ko or - je tran spa rent nost. Pr vi put di na tor Vla de za od no se s me di ji ma Slo bo dan Ho men.

– Za kon }e su tra bi ti ob ja vqen na saj tu Vla de i po hit nom po stu ku upu }en u Skup {ti nu – re kao je Ho men na kon fe ren c i j i za no v i na re na kon sed ni ce Vla de Sr bi je.

Ka k o je na g la sio, pred lo gom za ko n a pred v i | e n e su pre k r { aj n e sank ci je za po li ti~ k e stran k e u slu ~ a j u kr { e w a za ko na, kao i us kra } i v a w e sred sta va iz bu xe ta za fi n an s i r a w e re - Slo bo dan Ho men dov nog ra da.

– Pred v i | e n a i kri v i~ n a sva ka do na ci ja, od ko ga god da od g o v or n ost s nad l e ` no { }u bu de da ta za bi lo ko ju po li Spe c i j al n og tu ` i l a { tva za ti~ ku stran ku mo ra bi ti jav no bor bu pro tiv or ga ni zo va nog do stup na – re kao je on. kri mi na la i po seb nog ode qe Ho men je oce nio da }e to bi wa Vi { eg su d a u Be o g ra d u, ti „pra vo me ri lo i kon tro la nad l e ` nog za bor b u pro t iv fi n an s i r a w a po l i t i~ k ih or g a n i z o v a n og kri m i n a l a – stra na ka, jer ako je ne ko spre is ta kao je on. man da do bi je no vac od taj ku Ho men je pod vu kao da su za - na, on da je to od lu ka te po li kon ska re {e wa usa gla {e na sa ti~ k e stran k e, ali gra | a n i stan dar di ma Evrop ske uni je i ko ji gla sa ju za wu mo ra ju to da s pre po ru ka ma Ve ne ci jan ske zna ju”. ko mi si je, i do dao da ve ru je da Iz dva ja we iz bu xe ta za rad je to „je dan od naj bo qih i naj - po li ti~ kih stra na ka osta }e mo der ni jih za ko na u Evro pi”. ne p ro m e w e n o, od n o s no 0,15 On sma tra da }e te `ak iza zov pro ce na ta.

Ve}ina stranaka podnela izve{taj Ve } i n a par l a m en t ar n ih stra na ka u Sr bi ji pod ne la je iz v e { ta j e o pri h o d i m a i o imo vi ni za 2010. go di nu Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je.

Od ukup no 21 stran ke ko je su pro { le go d i n e ima l e pred stav ni ke u par la men tu, Agen ci ji do ju ~e iz ve {ta je o imo vi ni i o pri ho di ma ni su do sta v i l e So c i j al d e m o k rat s ka uni j a, De m o k rat s ka stran k a voj vo |an skih Ma |a ra i De mo hri {}an ska stran ka Sr bi je.

Iz ve {ta je su pod ne le Srp ska ra di kal na stran ka, Srp ska na pred na stran ka, De mo krat ska stran ka, G17 plus, De mo k rat s ka stran k a Sr b i j e, Li b e r al n o-de m o k rat s ka par ti ja, So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, No va Sr bi ja, Li ga so -

ci j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e, PUPS, Srp ski po kret ob no ve, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra i San x a~ k a de m o k rat s ka par ti ja. Agen ci ja je iz ve {taj do bi la i od Je din stve ne Sr bi je, „Za jed no za [u ma di ju„, De mo krat skog sa ve za Hr va ta u Voj vo di ni, Par ti je za de mo krat sko de lo va we i Bo {wa~ ke de mo krat ske stran ke San xa ka.

Od van p ar l a m en t ar n ih stra na ka, iz ve {taj su pod ne le Na rod na par ti ja, So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je, De mo krat ska za jed ni ca voj vo |an skih Ma |a ra, San xa~ ko-ra {ka par ti ja, So ci jal de mo krat ski po k ret Kra g u j e v ac, Ze l e n i Sr b i j e, San x a~ k a na r od n a par ti ja, Po kret „Sna ga Sr bi je„ i Voj vo |an ska par ti ja.

PREDSEDNIK OP[TINE KULA O OPTU@BAMA KOALICIJE SPS–JS

Ne moraju u vlast ako ne}e

Po vo dom op tu `bi ko je su na ra ~un kul ske lo kal ne sa mo u pra v e iz n e l i pred s tav n i c i Ko a l i c i j e SPS–JS-a, pred sed nik kul ske op {ti ne Sve to zar Bu kvi} je pod se tio na to da ova ko a li ci ja i sa da ima dva ~la na Op {tin skog ve }a, ali da ne mo ra u~e stvo va ti u vla sti ako to ne }e.

– Pred stav ni ci SPS-a i JSa su do bro do {li u vla da ju }u ko a li ci ju, ko ju ~i ne DS, DSS i SVM, ali ako ne `e le da nam se pri dru `e, i ne mo ra ju jer je skup {tin ska ve }i na sta bil na i bez wih s 21 od bor ni kom od ukup no 37 – re kao je Bu kvi}.

On je is ta kao da ni su ta~ ni na vo di Ko a li ci je SPS–JS-a da u okvi ru kul skog od bo ra DS-a po sto ji bi lo ka kav raz dor ni ti da DSS na pu {ta vla da ju }u ko a li ci ju, po me nuv {i da to va `i i za osta le op tu `be ko je su so ci ja li sti i ~la no vi JS-a iz ne li po sled wih da na. Na i me, SPS i JS su ne dav n o odr ` a l i za j ed n i~ k u

kon fe ren ci ju za me di je na ko joj su sa op {ti li da ubu du }e ne }e po dr `a va ti vla da ju }u ko a li ci ju zbog vr lo lo {eg vo |e wa op {ti ne, ali da wi ho vi ~la no vi ne }e na pu sti ti Op {tin sko ve }e.

Da ova dva ~la na Op {tin skog ve }a ne }e bi ti sme we na upr kos su ko bu s pred stav ni ci ma SPS–JS-a, po tvr dio je i Bu kvi}, re kav {i da je vla da ju }a ko a li ci ja bi la sprem na i na niz dru gih ustu pa ka, ali da to o~i gled no ni je bi lo do voq no SPS-u i JS-u.

Osim to ga, po vo dom u~e sta lih na pa da pa sa lu ta li ca u Ku li, pri ~e mu je te `e po vre |e no tro je de ce od 6 do 9 go di na, Ko a l i c i j a SPS–JS-a je tra `i la van red nu sed ni cu SO Ku la na ko joj bi se ras pra vqa lo o ovom pro ble mu. Ovaj ini ci j a t i v a ni j e pri h va } e n a, a Bu kvi} je re kao da }e u Ku li usko ro po ~e ti iz grad wa pri hva ti li {ta ~i me }e pro blem bi ti re {en.

M. Kekovi}

4

ekonomija

petak29.april2011.

dnevnik

KA SNI IZ GRAD WA NO VO SAD SKE OBI LA ZNI CE

Auto put se su da rio s insta la ci ja ma Kada je u decembru pro{le godine pu{teno u saobra}aj oko 8,5 kilometara autoputa E-75 u zoni Novog Sada, obe}ano je da }e saobra}ajnica biti kompletirana do prole}a, do kada je trebalo da se s trase izmeste instalacije naftovoda i gasovoda.

Direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobwak tada je rekao da }e se preko zime dogovoriti re{ewe problema s instalacijama koje su zako~ile izgradwu preostalog dela novosadske obilaznice. Me|utim, od nastavka izgradwe jo{ nema ni{ta.

Direktor projekta izgradwe novosadske obilaznice iz „Energoprojekta – Niskogradwe” Goran Roguqa izjavio je za na{ list da je ostao neizgra|en 1,5 kilometar autoputa u dve deonice, od 900 i 600 metara. Jo{ uvek nisu dobili bilo kakav nalog od investitora da mogu da rade na spajawu obilaznice. Kako }e se razre{iti problem s

instalacijama izvo|a~u radova je jo{ uvek nepoznato.

Do sada su u opciji bile dve varijante za razre{ewe problema s instalacijama: wihova za-

brila Evropska banka za obnovu i razvoj. Radovi su po~eli pre ~etiri godine, delimi~no su usporeni odustajawem od posla preduze}a „Intermost”, umesto

No vim mo stom po sle 1. ma ja U toku su radovi na izgradwi nove Ka}ke petqe, a otkako je polovinom avgusta pro{le godine poru{en most iz smera Novog Sada prema Zrewaninu, sav saobra}aj je preme{ten na drugi preostali most koji }e se, tako|e, ru{iti i graditi novi po zavr{etku ovoga. Po re~ima Gorana Roguqe, na mestu poru{enog mosta izgra|en je novi koji }e biti otvoren za saobra}aj odmah posle 1. maja, do kada }e biti zavr{eni preostali mawi radovi jer je asfalt ve} postavqen. Drugi most na petqi bi}e gotov do polovine avgusta, kada }e se saobra}aj razdeliti. Sagovornik obja{wava da je, in`ewerski gledano, izgradwa ovih mostova delikatan posao zato {to se radovi odvijaju pod saobra}ajem po{to se vozila nemaju kuda preusmeriti dok traje izgradwa. {tita ili izme{tawe, koje zahteva poseban energetski koridor. Projekat izgradwe kompletne obilaznice vredan je oko 43 miliona evra, a kredit je odo-

kojeg je anga`ovan „Interkop”, me|utim, uprkos svim turbulencijama s izvo|a~ima radova, kao najve}i problem pokazalo se izme{tawe instalacija s trase.

Jo{ je ostalo da se zavr{i rekonstrukcija postoje}e Zrewaninske petqe, koja podrazumeva izgradwu novih ulaza–izlaza, odnosno ukqu~ewa i iskqu~ewa s autoputa. Sada{wa dva mosta produ`i}e se na jednu i drugu stranu po 25 metara da bi se ispod wega mogle graditi nova leva traka autoputa i nove prate}e servisne saobra}ajnice koje }e olak{ati saobra}aj u lokalu.

To zna~i da }e, kada ubudu}e po zavr{etku radova neko krene u Zrewanin, on sa zrewaninskog puta u}i na levu servisnu saobra}ajnicu i kod Temerinske petqe se iskqu~iti, popeti se na novi most, pre}i autoput i u}i u Temerinsku ulicu, bez ukqu~ivawa na traku autoputa.

Ukoliko neko, pak, iz Novog Sada krene Temerinskom ulicom prema autoputu, pa se predomisli i `eli da ode u Zrewanin, mo}i }e da iza|e na desnu servisnu saobra}ajnicu, ne ukqu~uju-

Jef ti ni ja stru ja sa mo za re dov ne pla ti {e

U vi ken di ca ma bez po pu sta Pravo na popust od 11,89 odsto ne odnosi se na potro{wu u stanovima i ku}ama koje se samo povremeno koriste za odmor, a u EPS-u o~ekuju da }e do kraja ovog meseca, u skladu sa zakqu~kom Vlade Srbije, Ministarstvo finansija i Poreska uprava, te lokalne samouprave, dostaviti elektrodistribucijama podatke o tim objektima. Ipak, dok nadle`ni dr`avni organi to ne u~ine, potro{wa struje i u ovim objektima bi}e umawivana za odgovaraju}i procenat. re}i jer to zavisi od nekoliko faktora, ali treba ra~unati na to da }e biti uve}ani od oko 800 di na ra na vi {e. Na i me, osim od ukupnog broja kilovata, visina ra~una zavisi i od toga da li se struja tro{i u skupqoj ili jefitnijoj tarifi, a u skladu s tim ra~uni se mogu uve}ati, ali i smawiti.

Na novim ra~unima }e, osim vi{e cene kilovata, biti vi{e i cene prate}ih stavki, pa je naknada za merno mesto 119 di na ra, a ob ra ~un ska sna ga 31,58 dinar.

Na visinu ra~una uti~e ukupan broj potro{enih kilovata, a zahvaquju}i popustu od 11,89 od sto, ko ji odo bra va

Elektroprivreda Srbije, nove cene struje, prakti~no, ne}e ose ti ti po tro {a ~i ko ji mese~no tro{e do 350 kilovata. Ipak, da bi ostvarili pravo na popust neophodno je da nemaju dugovawa i redovno, u roku dospe}a, izmiruju svoje oba ve ze za utro {e nu elek tri~nu energiju. Tako }e {tedqivim potro{a~ima, koji su i re dov ne pla ti {e, ra ~u ni biti gotovo identi~ni dosada{wim.

Na sma we we ra ~u na za utro{enu elektri~nu energiju mo`e ra~unati oko milion i po potro{a~a, od oko 3,1 milion kupaca u kategoriji doma}instva, a u Vojvodini pravo na popust mo`e ostvariti gotovo 400.000 potro{a~a. Treba znati da se pravo na

NA STA VAK PRO GRA MA „20 KQU ^E VA”

Ko rak ka jo{ boqem po slo va wu U ~etiri vojvo|anska preduze}a – „Novosadski sajam„, JP „Vojvodina{ume”, „Toplana” u Zrewaninu i GP „Dijagonala” u Novom Sadu – u narednu godinu dana bi}e sprovoden program „20 kqu~eva”, kojim se obezbe|uje pove}awe konkuretnosti i unapre|ewe poslovawa. Ugovor o pristupa wu ove ~e ti ri kom pa ni je programu „20 kqu~eva”, vredan 15 miliona dinara, ju~e su na Novosadskom sajmu potpisali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za privredu i konsultantske kompanije „Dilojt„.

Po kra jin ski se kre tar za privredu I{tvan Pastor ukazao je na to da je izuzetno do-

bro {to je nastavqeno uvo|ewe ovog programa u vojvo|anska preduze}a jer nije lako na}i firme spremne da mu se prikqu~e. On je istakao da je re~ o opredeqewu i spremnosti da se prihvate principi po kojima u svetu preduze}a uspe{no funkcioni{u, te da je bilo firmi iz Vojvodine koje su odustale do sprovo|ewa ovog programa.

Uz ove ~etiri kompanije, koje }e se prikqu~iti programu „20 kqu~eva”, ovaj program se od 2009. go di ne uspe {no spro vo di u „Da nu bi ju su” i JKP „Zelenilo” iz Novog Sada, „Medeli„ u Vrbasu i „Rataru” u Pan~evu.

D. Ml.

oko Novog Sada, kao {to je uz sve evropske moderne autoputeve. Zavr{etkom radova, glavni vojvo|anski grad }e dobiti novo lice i zna~ajno }e se rasteretiti saobra}ajni Koridor 10, kojim }e se nesmetano mo}i razviti ve}a brzina kretawa jer }e za lokalni saobra}aj biti na raspolagawu servisne saobra}ajnice.

R. Da u to vi}

DO MA ]A VA LU TA NA STA VI LA DA JA ^A

USKO RO STI @U UVE ]A NI RA ^U NI ZA ELEK TRI^ NU ENER GI JU

Ra~uni za struju potro{enu u ovom mesecu, koji }e na ku}ne adrese potro{a~a stizati u maju, bi}e ve}i od dosada{wih jer je od 1. aprila struja skupqa. Prose~na cena kilovata na svim naponskim mre`ama vi{a je 15,1 posto, dok je za doma}instva kilovat skupqi 13,5 posto u proseku. Tako je prose~na cena kilovat-sata, na svim naponskim nivoima, 5,79 dinara, dok je do sada bila pet dinara. Ipak, mnogi potro{a~i }e, uz odobreni popust, i daqe struju pla}ati isto kao i do sada – ali samo ukoliko mese~no tro{e do 350 kilovata i redovno pla}aju ra~une.

Koliko }e biti vi{i ra~uni za struju ne mo`e precizno

}i se na autoput i pored autoputa prate}om saobra}ajnicom do}i do Ka}ke petqe, iskqu~iti se, popeti se na petqu i nastaviti put ka Zrewaninu. Servisne saobra}ajnice omogu}i}e da se uspostavi komunikacija bez optere}ewa autoputa, kao {to je pored svih velikih gradova u svetu.

U planu je i ozelewavawe deset kilometara obilaznice

popust ne sti~e zauvek, ve} se on ostvaruje samo za mesec u kojem se potro{i do 350 kilovat-sati i ne va`i za mesece kada je potro{wa ve}a. Po{to to pravo mogu ostvariti samo potro{a~i nemaju dugovawa za elektri~nu energiju i ra~une pla}aju u roku dospe}a, wihovi ra~uni bi}e umaweni gotovo 17 odsto (11,89 odsto i pet odsto na ime redovnog pla}awa).

Da li }e jefitniji kilovat, po ovom osnovu, i stvarno pla}ati oko 400.000 potro{a~a u Vojvodini te{ko je re}i, ali je izvesno da }e informacija o ceni kilovata, kao i eventualnom smawewu, biti jasno iskazana na ra~unu. Naime, sigurno je da je me|u redovnim plati{ama i mnogo onih koji tro{e vi{e do 350 kilovata mese~no pa ne mogu ostvariti popust od 11,89 odsto, ali }e im biti obra~unat popust od pet procenata, ali ima i onih koji ispuwavaju uslov – potro{wa do 350 kilovata, ali nisu redovne plati{e, te }e pla}ati redovnu cenu struje.

D. Mla |e no vi}

27. 04. 2011.

1.296,29013

Di nar si {ao is pod stot ke Na kursnim listama banaka i mewa~nica kurs dinara ju~e je bio dvocifren. Trend ja~awa dinara se nastavqa i kao da ni oni koji ga prodaju ni oni koji ga kupuju nisu iznena|eni.

Bankari su ju~e listom prodavali evro za 97,84 dinara, koliko je nudila kragujeva~ka Kredi banka pa navi{e, do

ni~ewa, a mewa~ima je provizija limitirana na tri posto.

Razlika izme|u ove dve bran{e govori da banke ba{ i nemaju poverewa u doma}u valutu na du`e staze.

O uzrocima ja~awa dinara ovih dana se ba{ dosta govorilo. Ali, nije zgoreg podsetiti na to da su rastu doma}e valute doprineli gastarbaj-

98,60, koliko je istaklo dvade se tak fi nan sij skih ku }a.

Sredwi kurs Narodne banke Srbije bio je 100,15.

Ne{to druga~ija slika zebele`ena je kod kurseva po kojima su banke otkupqivale evro. Tu je on ostao ~vrsto iznad stotke. Ta~nije, cena se kretala od 100,15 kod Marfin ban ke do 102,60 za ve }i nu ostalih. Kod mewa~a je razlika bila ni`a. Razlog je jednostavan: kada formiraju kursnu listu, bankari nemaju ogra-

teri koji su ovde proveli uskr{we praznike. Dinar je po~eo da ra ste i za hva qu ju }i prodaji dr`avnih hartija od vrednosti jer su kamate visoke a rizik mali pa banke rado kupuju zapise. Ovi razlozi govore da dinar ja~a „na odre|eno vreme”. Da bi se obezbedila uzlazna putawa na duge staze, trebali bi nam jaka i likvidna privreda, ja~awe izvoza. A od svega toga za sada ni{ta.

D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (740,77

Promet

0,30)

FTO Za{tita a.d., Beograd

9,09%

600

2.400

Pekabeta a.d. , Beograd

2,94%

7.000

14.000

Univerzal banka a.d. , Beograd

2,30%

4.854

485.370

Simpo a.d. , Vrawe

1,23%

410

1.230

1,05% Promena %

8.488 Cena

848.782 Promet

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-12,01%

2.468

4.936

Mladost - Rad a.d. , Vlasotince

-11,76%

225

16.875

Mlekara a.d. , Subotica

-10,85%

1.208

120.800

Credy banka a.d. , Kragujevac

-10,42%

2.150

45.150

Vital a.d. , Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,19% Promena %

1.188 Cena

739.015 Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,50%

3.014

828.949

Soja protein, Be~ej

0,00

1.016

0,00

0,00

2.350

0,00

Agrobanka a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,74%

3.677

4.711.515

Agrobanka a.d. , Beograd

1,05%

8.488

848.782

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,50%

3.014

828.949

Univerzal banka a.d. , Beograd

2,30%

4.854

485.370

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,01%

16.449

279.633

Imlek a.d. , Beograd

-3,93%

1.954

181.700

NIS a.d., Novi Sad

1,19%

511

12.655.560

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,60%

506

3.751.775

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

525

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

905

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

944

0,00

Vital a.d. , Vrbas

-7,19%

1.188

739.015

Metalac, Gorwi Milanovac

TE - TO a.d. , Senta

0,03%

3.000

225.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.900

0,00

Tigar, Pirot

0,00

750

0,00

Mlekara a.d. , Subotica Inter{ped a.d. , Subotica

-10,85%

1.208

120.800

0,00%

370

119.140

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

5

[TA BI S APE LOM PRED SED NI KA TA DI ]A SRP SKIM BO GA TA [I MA

DA NAS POT PI SI VA WE SO CI JAL NOG SPO RA ZU MA

Ka kvi taj ku ni ta kav i eko nom ski pa tri o ti zam

Mi ni ma lac i zva ni~ no 102 di na ra

Socijalni sporazum, o kojem se prethodnih meseci u nastavcima pregovaralo i dogovaralo a koji je pro{le nedeqe kona~no usagla{en, bi}e potpisan danas. Potpisivawu }e prisustvovati premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi}, predsednik Unije poslodavaca Srbije Ne boj {a Ata nac ko vi}, predsednici dva reprezentativna sindikata Qu bi sav Or bo vi} iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i Bra ni slav ^a nak iz UGS „Nezavinost”.

Ovim aktom bi}e potvr|en i dogovor da minimalna cena rada od juna bude 102 dinara po radnom satu, odnono 17.700 dinara mese~no. Osim toga, wime }e biti precizirano i povezivawe radnog sta`a, a Vlada Srbije je pro{le nedeqe ve} donela Uredbu o tome za oko 100.000 radnika kojima je dr`ava napravila „rupu” u sta`u, ~ime }e oni dobiti ne samo upla}ene penzione doprinose ve} i zdravstveno osigurawe bez kojeg do sada nisu mogli besplatno da se le~e jer nisu imali overene zdravstvene kwi`ice. Sporazumom je predvi|eno i ulagawe od 35,4 milijardi dinara u prioritetne oblasti i odobravawe vi{e od 17,7 milijardi dinara kredita iz Fonda za razvoj kao i 4,6 milijarde doma}im i stranim poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta.

Sporazumom je predvi|eno i dono{ewe celovitog plana koji ukqu~uje subvencije, davawe prednosti doma}im preduze}ima prilikom javnih nabavki, overu zdravstvene kwi`ice svim licima koja su u radnom odnosu...

Q. M.

Pre gotovo godinu dana predsednik Srbije Bo ris Ta di} javno je pozvao srpske tajkune da poka`u ekonomski patriotizam u vremenima te{ke ekonomske krize, podse}aju}i ih na to da je apsolutno neprihvatqivo da neka velika preduze}a budu prodata kao „of-{or” kompanije i da novac od prodaje i porez idu u neke druge dr`ave. Nedugo potom pozvao ih je da, ako ni{ta drugo, izgrade most, zgradu za ugro`ene i nezbrinute...

Protekla godina pokazala je da se srpski biznismeni nisu mnogo uzbu|ivali zbog predsednikovog apela ve} bi se pre reklo da su ga ignorisali i }utke nastavili da rade po starom. Jedino je na godi{wicu „Delte” Mi ro slav Mi {ko vi} poklonio „Sigurnu ku}u” Beogradu, ali malo ko je to shvatio kao „postupawe po nare|ewu” ve} pre kao gest bogatog ~oveka koji slavi dve decenije vi{e nego uspe{nog rada i koji ho}e da iza sebe ostavi pe~at koji }e nevoqnike podse}ati na to da je on deo svog bogatstva udelio i wima.

Me|utim, ubrzo je prodao „Maksi” i time potvrdio da mu ne pada na pamet da patriotizam dokazuje tako {to }e zadr`ati postoje}a preduze}a u doma}em vlasni{tvu.

Uostalom, zadu`eni za javnost u „Delti” odmah su na Tadi}ev poziv odgovorili da su oni iovako velike patriote jer zapo{qavawe 25.000 radnika po wihovoj oceni jeste dokaz ekonomskog patriotizma. Ostali nisu izgradili ni{ta niti su svoje firme, registrovane na egzoti~nim ostrvima, prebacili u Srbiju. Naprotiv, u proteklu godinu dana neki vi|eniji srpski privrednici

Za kon, a ne ape li Istra`iva~ u Be~kom institutu za me|unarodna ekonomska istra`ivawa Vla di mir Gli go rov je kategori~an u oceni da se tajkuni ne dovode u red pozivima na patriotizam ve} zakonima.

– Ako dr`ava smatra da ono {to weni preduzetnici rade nije u wenom interesu, treba da donese odgovaraju}e propise, a ne da se bavi apelima – isti~e Gligorov. prodali su sve {to su imali u Srbiji i kapital kupili u nekoj stranoj dr`avi.

Kako Srbija nema zakon koji bi naterao srpske tajkune da ostaju i da {to vi{e pla}aju ovoj dr`avi, prepu{teno im je da rade kako i {ta ho}e. Kada je tako, onda svaki biznismen radi samo onako kako wemu odgovara i samo ono {to donosi profit. Jednostavno, logika profita, kojom se rukovode svi qudi koji se bave biznisom, ne dr`i mnogo do patriotizma i ti qudi ne padaju na

javne apele i pozive. Po principu „~ast svakome, veresija nikome” oni radi po svom, a dr`ava je ta koja treba da donese zakone koji ne}e ostavqati dilemu o tome da li }e neko platiti porez ili ne, niti da ostavqa i otvara mogu}nosti da se bilo {ta eskivira.

Nakon poziva koji jesu gordo zvu~ali ali nisu nai{li na odjek, krajem pro{le godine iz Ministarstva finansija najavqivani su zakonski akti koji }e iste te „gluve” tajkune naterati da ipak daju vi{e jer vi{e i imaju. Nai-

NE MA^ KA IN VE STI CI JA NA SE VE RU VOJ VO DI NE

„Dun ker mo tor” otvo rio fa bri ku u Su bo ti ci U Subotici je ju~e otvorena nova fabrika nema~ke kompanije „Dunkermotor” za proizvodwu specijalne pogonske tehnike namewene izvozu, u koju je investirano oko milion evra i koja namerava da do kraja godine zaposli ukupno 100 qudi.

Fabri ku, ko ja se nalazi u bescarinskoj zoni, otvorili su potpredsednica Vlade za privredni i regionalni razvoj Ve ri ca Ka la no vi}, ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} i ~lan Upravnog odbora mati~ne fabrike „Dunkermotor” Ni k o l a us Gref, u pri sustvu predstavni ka Nema~ ke pri vredne komore u Srbiji i predstavnika lokalnih vlasti.

Izvr{ni direktor „Dunkermotora” u Subotici \u la Sa bo je rekao da je ta fabrika po~ela probnu proizvodwu mikromotora za `aluzine u februaru, a da je danas zvani~no po~ela redovna proizvodwa.

Sabo je istakao da su u fabrici, koja se prostire na oko 1.500 kvadratnih metara, tre-

nutno zaposlena 42 radnika. Do kraja godine treba da bude primqeno jo{ oko 60 qudi, a u toku slede}e godine i dodatnih 100.

On je najavio da }e u narednih godinu dana biti investirano jo{ milion evra za otva-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

rawe novih proizvodnih linija.

Potpredsednica vlade Verica Kalanovi} je istakla da je re~ o velikom i uspe{no realizovanom projektu, {to je potvrdi lo da po stavqeni ci qevi

pred Vladom Srbije mogu da daju rezultate ako se radi zajedni~ki, planski i efikasno.

Ministar Duli} je rekao da je dolazak nema~kog investitora u Suboticu zna~ajan za taj grad, koji su u prethodnom periodu zaobilazile velike investicije.

On je istakao da nema~ki investitori ne dolaze u zemqe i mesta gde postoje spora administracija, lo{a poslovna klima i korupcija i gde nema odgovornosti za ispuwavawe obe}anih rokova i datuma. ^lan UO „Dunkermotora” Ni ko la us Gref je rekao da je odluka o otvarawu fabrike u Subotici donesena pre mawe od godinu dana i da je pokretawe proizvodwe u tom periodu veliki uspeh.

On je dodao da „Dunkermotor” u Subo ti ci ve} dnevno proizvodi izme|u 230 i 250 motora za `aluzine koji se izvoze u Nema~ku. Investicija u Subotici predvi|a kompletno prebacivawe proizvodwe mikromotora za `aluzine iz Bondorfa u Nema~koj u Suboticu.

Pro pao ten der za „Ju go re me di ju”

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak29.april2011.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,1539

100,1570

102,4610

97,8534

Australija

dolar

1

72,2091

73,6828

75,3775

71,9881

Kanada

dolar

1

69,6620

71,0837

72,7186

69,4488

Danska

kruna

1

13,1609

13,4295

13,7384

13,1206

Norve{ka

kruna

1

12,5619

12,8183

13,1131

12,5235

[vedska

kruna

1

10,9683

11,1921

11,4495

10,9347

[vajcarska

franak

1

75,8706

77,4190

79,1996

75,6384

V. Britanija

funta

1

110,4220

112,6750

115,2670

110,0840

SAD

dolar

1

66,0480

67,3959

68,9460

65,8458

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 4. 2011. godine

Na tender za prodaju 92,87 odsto kapitala zrewaninske fabrike lekova „Jugoremedija”, koji je raspisala Agencija za privatizaciju, nije se javio nijedan kupac, saop{teno je ju~e iz te fabrike.

Tender je raspisan sredinom februara i do krajweg roka, koji je istekao 22. aprila, nije bilo zainteresovanih da za kupovinu te farmaceutske ku}e ulo`e pribli`no 52 miliona evra, ili 15 evra po akciji. U objediwenom paketu za prodaju bilo je 50,94 odsto akcija oko 4.000 malih akciona-

ra, 31,99 odsto je vlasni{tvo Akcijskog fonda, a 9,96 Fonda PIO. Posle propalog tendera, na hitno sazvanoj vanrednoj skup{tini akcionara odlu~eno je da se u zalog upi{e imovina fabrike radi reprogramirawa duga kod Razvojne banke Vojvodine i Hipo Alpe-Adrija banke, kako bi bila nastavqena proizvodwa lekova.

Fabrika lekova je osnovana 1964. godine, kao plod prvog zajedni~kog ulagawa zrewaninske privrede i tada{weg nema~E. Dn. kog koncerna „Hehst„.

me, biv{a ministarka finansija Di a na Dra gu ti no vi} je najavila set mera kojima bi se zakonskim putem deo bogatstva kojim raspola`u srpski tajkuni slio u buxet dr`ave i na taj na~in pravednije rasporedio udar svetske ekonomske krize na stanovni{tvo. Tako je kao prvi korak najavqivana izmena Zakona o porezima, po kojoj bi ve}i porez pla}ali vlasnici ve}e imovine, s tim {to }e poresku osnovicu tamo gde postoji sumwa u istinitost prijave proveravati i obra|ivati Poreska uprava. Kao drugi korak najavqivano je dono{ewe propisa kojima bi se zakonskim putem firme srpskih privrednika registrovane u of-{or zonama prebacile u Srbiju, a time i vratio novac iz zemaqa – poreskih rajeva.

Od najave do danas ni{ta konkretno nije ura|eno. Po podacima Narodne banke Srbije, kompanije koje posluju u na{oj zemqi samo za prvih devet meseci pro{le godine transferisale su u of-{or zone 226,6 miliona evra.

U protekle tri godine to je ukupno oko 1,1 milijardu evra. Samo na Kipru registrovano je 682 preduze}a koja posluju u Srbiji. Biznismeni su stalno ponavqali, {to jeste ta~no, da of-{or poslovawe nije protivzakonito, ali to je na~in da firme prikriju stvarne prihode i ogromne sume zadr`e na vlastitim ra~unima, izbegavaju}i pla}awe poreza u zemqi gde realno posluju. Zbog toga je i bio potreban, nakon Tadi}evog neuspelog apela, zakonski okvir za vra}awe para iz poreskih rajeva, ali i za pravedniju naplatu poreza u zemqi.

Q. Ma le {e vi}

PO TREB NI NO VI ZA KO NI

Rad ni ci gi nu, zar ne

– U Srbiji je pro{le godine 35 qudi umrlo zbog povreda na radu, a 73 odsto wih je stradalo u gra|evinarstvu i industriji – rekao je ministar za rad i socijalnu politiku Ra sim Qa ji} u Smederevu.

On je u fabrici „Ju-Es stil Srbija„, na proslavi Me|unarodnog dana za{tite na radu, kazao da u svetu dnevno strada 6.300, a godi{we 2,2 miliona radnika. Qaji} je dodao da do 2012. Srbija mora doneti zakon o osigurawu od povreda na radu.

On je istakao da je „Ju-Es stil Srbija„ kompanija koja mo`e poslu`iti kao primer firmama u Srbiji, a da se takva filozofija za{tite na radu ne mo`e smatrati pojavom uobi~ajenom u doma}im firmama.

Direktor „Ju-Es stila Srbija„ Me tju Per kins rekao je da je u toj fabrici 2010. pro{la bez ijednog izgubqenog dana zbog povreda na radu, a da je u sektoru crne metalurgije 500 dana proteklo bez ijedne povrede.

Posle kratkog obilaska, u kompaniji je, a u organizaciji Uprave za bezbednost i zdravqe na radu odr`ano savetovawe „Sistemi upravqawa bezbedno{}u i zdravqem na radu„ .

Odlukom Vlade Srbije od 18. marta 2001. ustanovqen je 28. april za Dan bezbednosti i zdravqa na radu u Srbiji, koji se od 2003. obele`ava i kao Svetski dan bezbednost i zdravqa na radu.

„BA NI NI” UZ DR @AV NU PO MO] OTVA RA JO[ JEDNU FA BRI KU

U Ki kin di 200 no vih rad nih me sta Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri} potpisao je ju~e u Kikindi s fabrikom konditorskih proizvoda „Banini” ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, zahvaquju}i ~emu }e u toj kompaniji biti otvoreno 200 novih radnih mesta.

Kompanija „Banini” je kroz program Ministarstva ekono-

seci biti zaposleno 200 radnika, koji }e raditi u dobrim uslovima i `iveti od svog rada.

Dodao je i da je od 2006. godine, kada je program krenuo, podsticaje dobilo oko 160 kompanija, od ~ega je dve tre}ine ugovora zakqu~eno s doma}im preduze}ima. ]iri} je pozvao privrednike da se prijave na konkurse, podsetiv{i i na to da Nacionalna

mije za podsticaj investicija dobila milion evra, odnosno 5.000 evra po svakom novozaposlenom, za izgradwu nove fabrike konditorskih proizvoda.

Ukupna vrednost investicije iznosi 28,05 miliona evra i predvi|a izgradwu nove proizvodne hale povr{ine 18.400 kvadratnih metara, kao i kupovinu i instalaciju proizvodnih linija i onih za pakovawe konditorskih proizvoda.

Ministar ]iri} je nakon potpisivawa ugovora rekao da }e dr`ava uvek pomagati kompanijama kao {to je „Banini”, s idejom da se jo{ vi{e pove}a izvoz i otvore nova radna mesta.

On je podsetio na to da je u op{tini Kikinda stopa nezaposlenosti 19,2 odsto, i naglasio da }e, zahvaquju}i tim podsticajima, u narednih devet me-

slu`ba za zapo{qavawe od 1. januara ove godine ima program za mala i sredwa preduze}a, gde se podsticaji kre}u od 1.000 do 4.000 evra.

Direktor „Baninija” Ra doj ko Sta ni} rekao je da }e u narednih mesec i po biti zaposleno 100 radnika, do kraja godine jo{ 50 i u prvoj polovini 2012. jo{ 50, dodaju}i da je u planu da se pored toga, za dve godine uposli jo{ 100 qudi. Stani} je naglasio da su dobijene pare zna~ajne jer }e se rasteretiti likvidnost poslovawa, i naveo da je re~ o iznosu koji pokriva godinu dana rada novouposlenih radnika.

Prose~na plata u fabrici je 35.000 dinara, a bruto oko 50.000 dinara i tih 200 radnika }e za godinu dana zaraditi milion evra.

A. \u ran

6

dru[tvo

petak29.april2011.

RE ZER VE VAK CI NA PRO TIV BE SNI LA TAN KE, ALI DO VOQ NE ZA ME SEC DA NA

Hu ma nog be sni la ne ma mo ve} 32 go di ne – Vak ci na pro tiv be sni la ima mo ma lo, ali re zer ve od 200 do za, ko je su nam pre o sta le od pro {le go di ne, do voq ne su za ce lu Sr bi ju za me sec da na – iz ja vio je za na{ list di rek tor Pa ste ro vog za vo da u No vom Sa du, na ci o nal ne re fe rent ne usta no ve za be sni lo u Sr bi ji i la bo ra to ri je za di jag no sti ku be sni la kod qu di i `i vo ti wa prof. dr Du {an La lo {e vi}. – Vak ci na i se rum na me we ni su za za {ti tu qu di ko ji su ozle |e ni od be sne `i vo ti we, a ne za sve one ko je je ugri zao pas, jer u Sr bi ji se go di {we do go di oko 15.000 uje da pa sa. Tek ka da se do ka `e da je `i vo ti wa be sna, da ju se vak ci na i se rum. Se rum, ko ji je glav na za {ti ta pro tiv be sni la, pro iz vo di mo u sa rad wi s In sti tu tom za tran sfu zi ju kr vi u Be o gra du, i ima mo ga do voq no, a obez be |e na je i kon ti nu i ra na na bav ka, a vak ci nu uvo zi mo.

Po re ~i ma dr La lo {e vi }a, Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we odo bra va Pa ste ro vom za vo du da ras pi {e ten der za na bav ku vak ci ne. Odo bre we je sti glo 10. mar ta, a na re dog da na vak ci na je sti gla u Agen ci ju za le ko ve i me di cin ska sred stva, ko ja ima rok od 60 da na da iz da do zvo lu za we no ko ri {}e we. O~e ku je se da }e pr vih da na ma ja Agen ci ja odo bri ti vak ci nu.

Ce la pri ~a oko vak ci na pro tiv be sni la na sta la je ka da su me di ji obe lo da ni li da za sed mo ro qu di u Kur {u mli ji, ko je je ugri zao pas, ni je bi lo vak ci na ni u tom, ni o okol nim me sti ma. Ozle |e ni qu di su se upla {i li da ni su do bi li od go va ra ju }u za {ti tu pro tiv be sni la, a on da se pri ~a pro {i ri la i na dru ge kra je ve ze mqe gde te vak ci -

in for ma ci ju o po stup ku s pa ci jen tom – ka `e dr La lo {e vi}.

Ka ko ka `u u Pa ste ro vom za vo du, hu ma nog be sni la ne ma mo ve} 32 go di ne. Dnev no zdrav stve na slu `ba pri mi 30 do100 pa ci je na ta ozle |e nih od `i vo ti wa u ce loj Sr bi ji, a sa mo ma we od de set od sto mo ra da pri mi se rum i vak ci nu pro tiv be sni la. Pa to lo gi ja be sni la ni je kao kod uje da zmi je otrov ni ce, gde se se rum mo ra da ti u pr vih ne ko li ko sa ti. Na i me, kod nas je pse }e be sni lo is ko re we no pre 30 go di na i ne mo `e se vi {e po vra ti ti. Sa da na Bal ka nu po sto ji sa mo li si~ je be sni lo, ko je kod psa iza zi va pa ra li ti~ ki ob lik i za to da nas be san pas ni je agre si van i obi~ no ne uje da.

Su prot no je kod ma~ ke: ka da do bi je li si ~i je be sni lo, raz vi je se

DR @A VA I ZVA NI^ NO PRE U ZI MA ODR @A VA WE BE LOG DVO RA

Prav ni okvir za kom pleks na De di wu Vla da Sr bi je usvo ji la je na ju ~e ra {woj sed ni ci pred log za ko na o dvor skom kom plek su na De di wu, ko ji }e, na kon {to ga po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je usvo je, po sta ti dr `av no do bro od op {teg zna ~a ja i bi ti fi nan si ran di rekt no iz bu xe ta.

Dvor ski kom pleks ob u hva ta Kra qev dvor i Be li dvor.

Iz bu xe ta Sr bi je se od 2004. go di ne za fi nan si ra we, od no sno odr `a va we Be log dvo ra, u ko jem `i vi po ro di ca Alek san dra Dru gog Ka ra |or |e vi }a, iz dva ja od 40 do 130 mi li o na di na ra go di {we. Me |u tim, te pa re ni su i{le di rekt no iz bu xe ta ve} se dr `a va „do vi ja la” pre ko Mi ni star stva kul tu re i iz bu xet skih re zer vi jer ovo pi ta we ni je bi lo za kon ski re gu li sa no. Ko li ko je akro ba ti ke bi lo po treb no da bi se obje kat na De di wu re dov no odr `a vao po ka zu je i po da tak da se u ovo go di {wem bu xe tu sred stva za we ga vo de pod „do ta ci je ne vla di nim or ga ni za ci ja ma”.

De diw ski kom pleks, ko ji mno gi sma tra ju „srp skim Ver sa jem”, pro sti re se na po vr {i ni od 135 hek ta ra, od ko jih je 90 pod {u ma ma. Osim kra qev skog Be log dvo ra, kom pleks ob u hva ta vi {e pra te }ih obje ka ta, dvor ski park kao i dvor ski mo bi li jar i umet ni~ ka de la. No vim pro pi som pred vi |e no je da kra qev ske pa la te bu du otvo re ne za gra |a ne, a da se mo gu ko ri sti ti i za bo ra vak dr `av ni ka. No vi na je i da }e

se u we mu or ga ni zo va ti sku po vi i sa stan ci pre ma po tre ba ma dr `a ve Sr bi je.

Dvor ski kom pleks kao vla sni {tvo Sr bi je dat je na ko ri {}e we Ka ra |or |e vi }i ma 2001. go di ne i oni su pr ve tri go di ne sa mi pla }a li odr `a va we. Me |u tim, ka da je po sta lo ja sno da je to i za wih pre sku po, pri sko ~i la je dr `a va nov cem iz bu xe ta. Ta ko je 2004. go di ne dr `a va iz dvo ji la oko 50 mi li o na di na ra, a la ne oko 40 mi li o na. Ta su ma je u pro te klim go di na ma do se za la i ~i ta vih 130 mi li o na go di {we. Ve }i deo nov ca od la zio je na pla te za po sle nih i ko mu nal ne tro {ko ve, ali i na raz ne ~a so pi se, odr `a va we auto mo bi la, par ko va, opre me. Zbog ve li ke su me ko ja se

iz dva ja la za odr `a va we dvo ra Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja je pro zva la eks mi ni stra kul tu re Ne boj {u Bra di }a pre ko ~i jeg se mi ni star stva fi nan si rao ovaj kom pleks, ali iz iz ve {ta ja ni je bi lo ja sno bu xet sko oprav da we pa su usle di la do dat na obra zlo `e wa.

Upra vo zbog to ga {to se mo ra ju tra `i ti do dat na obra zlo `e wa a odr `a va we ono ga {to je ina ~e dr `av no pla }a ti kao da je re~ o ne vla di noj or ga ni za ci ja, do ne ta je od lu ka da se ovo pi ta we za kon ski ure di.

Su {ti na no vog za ko na je ste da dr `a va, ko ja pre u zi ma pot pu no odr `a va we, vo di bri gu o kra qev skoj pa la ti na De di wu kao kul tur no-isto rij skom spo me ni ku i tu ri -

sti~ koj atrak ci ji Be o gra da i pre tvo ri ga ti me u kul tur no do bro od iz u zet nog zna ~a ja. Da kle, da je mu se prav ni okvir za odr `a va we. Za kon je pred vi deo da po ro di ca Ka ra |or |e vi}, i po red to ga {to ga od 2001. go di ne ko ri sti, ne mo `e ste }i pra vo svo ji ne nad wim.

Mi ni star di ja spo re i ve ra Sr |an Sre} ko vi} ob ja {wa va da za kon sko re gu li sa we dvor skog kom plek sa na De di wu ne ma ni ka kve ve ze s od no si ma dr `a ve pre ma po ro di ci Ka ra |or |e vi} ko ja ko ri sti dvor, ali se jav no od re kla svo jih pra va u ko rist dr `a ve.

– Ka ra |or |e vi }i osta ju ko ri sni ci dvor skog kom plek sa, a dr `a va }e u do go vo ru s wi ma od re di ti na ~in ko ri {}e wa de diw skih dvo ro va za tu ri sti~ ke i dru ge svr he – ob ja snio je Sre} ko vi}.

– Je dan od raz lo ga za do no {e we ovog za ko na je i spre ~a va we me dij skih ma ni pu la ci ja u ve zi s fi nan si ra wem odr `a va wa dvor skog kom plek sa. Dr `a va }e di rekt no pla }a ti sve tro {ko ve objek ta, no vac se ne }e pre ba ci va ti Ka ra |or |e vi }i ma ni Fon du „Kra qev ski dvo ro vi”.

Ka da za kon stu pi na sna gu, Vla da Sr bi je do ne }e po seb nu ured bu ko jom }e re gu li sa ti sve de ta qe u ve zi s odr `a va wem dvo ro va. Dvor ski kom pleks }e bi ti otvo ren za jav nost a or ga ni zo va ne po se te bi }e pre ci zi ra ne po seb nom ured bom.

Q. Ma le {e vi}

OSMA CI ]E 23. JU NA PO LA GA TI TEST IZ MA TER WEG JE ZI KA, A SU TRA DAN IZ MA TE MA TI KE fu ri o zna kli ni~ ka sli ka i ta da na pa da i uje da qu de. Kod uje da psa pr vo je po treb no dez in fi ko va ti ra nu, a za tim pro ve ri ti zdrav stve no sta we psa, za {ta je nad le `na ve te ri nar ska slu `ba.

Lo kal na sa mo u pra va ima or ga ni zo va nu zo o hi gi je ni ~ar sku slu `bu za hva ta we pa sa, i ako ve te -

Pas u Kur {u mli ji ni je bio be san Pas ko ji je ozle dio sed mo ro qu di u Kur {u mli ji pre ba ~en je u Pa ste rov za vod u No vom Sa du, gde je ana li zom utvr |e no da ni je bio za ra `en be sni lom. Ozle |e nim pa ci jen ti ma za to ne }e bi ti po treb na ni vak ci na ni se rum. ne ta ko |e ne ma. Me |u tim, nad le `ni tvr de da vak ci na i ne tre ba da se na la zi u sva kom do mu zdra vqa ni ti su sve zdrav stve ne usta no ve ovla {}e ne da je da ju pa ci jen ti ma. Na te ri to ri ji Sr bi je ras po re |e no je 30 punk to va ko ji su ovla {}e ni za vak ci na ci ju, a ko ji su pod na zo rom Pa ste ro vog za vo da.

– Pa ste rov za vod uvek ima do voq no i se ru ma i vak ci ne i oni se di stri bu i ra ju sa mo u ovla {}e ne an ti ra bi~ ne sta ni ce pri in sti tu ti ma i za vo di ma za jav no zdra vqe ili in fek tiv nim kli ni ka ma, a ne i do mo vi ma zdra vqa.

Za to je va `no da sva ki dom zdra vqa, gde se pr vo ja vqa ju pa ci jen ti, ima, po red ve ze sa svo jom nad le `nom an ti ra bi~ nom sta ni com, i te le fo ne Pa ste ro vog za vo da i u sva kom sum wi vom slu ~a ju od mah mo `e do bi ti naj kom pe tent ni ju

dnevnik

ri nar skim pre gle dom pas ni je sum wiv na be sni lo, sta vqa se pod ve te ri nar ski nad zor de set da na. Ako ima bi lo ka kav simp tom, pas se euta na zi ra i pre ko nad le `nog ve te ri nar skog in sti tu ta {a qe u Pa ste rov za vod u No vi Sad. Za sve to vre me pri me na se ru ma i vak ci ne uje de nom pa ci jen tu se od la `e ili se pot pu no od ba cu je ako na toj te ri to ri ji ne ma be sni la li si ca, ili je pas ko ji je ozle dio ~o ve ka ra ni je vak ci ni san, ili sa mo po sto ji ve ro do sto jan po da tak da ni kad ni je mo gao bi ti u bor bi s be snom li si com, kao {to su stal no za tvo re ni ku} ni psi. U slu ~a ju ozle de od psa lu ta li ce, na ro ~i to iz van na se qe nog me sta na te ri to ri ji gde ima be sni la li si ca, a pas se ne mo `e uhva ti ti i po sla ti na pre gled, pa ci jen ti do bi ja ju se rum i vak ci nu.

J. Bar bu zan

VESTI Mar ko vi} pred sed nik Uprav nog od bo ra RTS-a Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je sa op {ti la je da je kon sti tu i san wen no vi Uprav ni od bor, za ~i jeg pred sed ni ka je iza bran pro fe sor Uni ver zi te ta Slo bo dan Mar ko vi}, a za we go vog za me ni ka so ci o log Mi lan Ni ko li}.

Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je je na sed ni ci 18. apri la ime no vao no ve ~la no ve UO RTS-a Mar ko vi }a, Ni ko li }a, \or |a Vo za re vi }a, Mi li cu Ku bu ro vi}, Pre dra ga Mar ko vi }a, Zo ra na Po po vi }a, Vo ji sla va Sta nov ~i }a, Du {a na Sto ka no vi }a i @ar ka Tre bje {a ni na.

Ma te ma ti~ ka kon fe ren ci ja na PMF-u Na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du da nas po ~i we dvo dnev na in ter na ci o nal na ma te ma ti~ ka kon fe ren ci ja PAMM 2011. (Pan no nian Mat he ma ti cal Mo de ling In ter na ti o nall Con fe ren ce), na ko joj }e u~e stvo va ti pe de se tak na u~ ni ka iz ze mqe i ino stran stva. Or ga ni za tor i do ma }in ovog zna ~aj nog ma te ma ti ~ar skog sku pa je De part man za ma te ma ti ku i in for ma ti ku PMF-a.

V. ^.

Ma la ma tu ra ipak ne ka sni Ma da je u vre me {traj ka pro svet nih rad ni ka mi ni star pro sve te na ja vqi vao i mo gu} nost po me ra wa po la ga wa za vr {nog is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa, ipak je od lu ~e no da na te sti ra we iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke osma ci ove go di ne idu sa mo dva da na ka sni je ne go wi ho vi pret hod ni ci. Pro ce we no je da u~e ni ci za vr {nog raz re da osnov ne {ko le ima ju do voq no vre me na da se do 23. ju na, ka da }e bi ti po la ga we te sta iz ma ter weg je zi ka, i 24. ju na, za ka da je za ka za no po la ga we iz ma te ma ti ke, pri pre me, po {to su zbir ke za da ta ka za pri pre mu ob ja vqe ne jo{ u fe bru a ru, a i na dok na da ~a so va pro pu {te nih za vre me {traj ka, ka `u u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke, ide po pla nu.

Pre to ga, osma ci }e 14. ma ja po la ga ti prob ni test, ma da je je se nas, ka da je pred sta vqa na ma la ma tu ra, re ~e no da ove go di ne prob nog te sti ra wa ne }e bi ti. Kao raz log ta da je na ve de na ~i we ni ca da se na ~in po la ga wa ne me wa od jed nom, ne go }e se me wa ti po ste pe no u na red ne ~e ti ri go di ne. Je di ne pro me ne ove go di ne u od no su na kva li fi ka ci o ni is pit su u to me da }e za vr {ni is pit mo ra ti da po la `u svi i da }e na te sto vi ma bi ti ~e tvr ti na ne po -

zna tih za da ta ka. Ta ko je je se nas pr vo prob no te sti ra we na ja vqe no za sle de }u {kol sku go di nu, i to sa za da ci ma i iz pri rod nih i dru {tve nih na u ka, a ne sa mo iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, a za dve go di ne na ja vqe no je jo{ jed no prob no te sti ra we na ko jem bi bi li sa mo ne po zna ti za da ci na svim te sto vi ma. I ma da vi {e de ta qa o ovo go di {wem prob nom te sti ra wu jo{ ne ma, ne zva ni~ no smo sa zna li da }e ono bi ti or ga ni zo va no sa mo kao ve `ba i po mo} {ko la ma i osma ci ma, te da we go vi re zul ta ti ne }e iza }i iz okvi ra {ko la.

Iako iz Mi ni star stva pro sve te dru gih in for ma ci ja o po la ga wu ma le ma tu re jo{ uvek ne ma, s ob zi rom na ~i we ni cu da prak ti~ no ne ma ni ve li kih pro me na u od no su na po la ga we kva li fi ka ci o nog is pi ta, mo `e se pret po sta vi ti da }e sve osta le ak tiv no sti u ve li kom po slu upi sa u sred we {ko le i}i usta qe nim re do sle dom. To zna ~i da bi se ve} u dru goj po lo vi ni ma ja pri ja vqi va li kan di da ti za umet ni~ ke i {ko le za ta len te. U ovim {ko la ma i ove go di ne po la ga }e se pri jem ni is pi ti, i to ve ro vat no po ~et kom ju na. Po {to }e ove go di ne i oni ko ji po lo `e pri jem ne is pi te u umet ni~ kim i {ko la ma za ta len te mo ra ti da po la -

`u i za vr {ni is pit na kra ju osnov nog {ko lo va wa, ve ro vat no }e na upis u ove {ko le ~e ka ti kraj ju na i re zul ta te ma le ma tu re.

U od no su na do sa da {wi ka len dar, pro me na }e ove go di ne ve ro vat no bi ti i to da se osma ci ne }e pri ja vqi va ti za po la ga we za vr {nog is pi ta jer ga mo ra ju po la ga ti svi. Sam is pit iz gle da }e isto kao i do sa da, tra ja }e dva da na, sva ki put po dva sa ta, i pre po ru ka je da ga svi osma ci po la `u u jed noj pro sto ri ji.

S ob zi rom na to da je ve li ka ve }i na osma ka i do sa da iz la zi la na te sto ve, ne ma raz lo ga da pre li mi nar ni re zul ta ti i ove go di ne ne bu du po zna ti ve} su tra dan, to jest 25. ju na.

Po sle to ga u~e ni ci }e ima ti ne ko li ko da na za `al be, a 30. ju na tre ba lo bi da bu du go to vi i ko na~ ni re zul ta ti. Tog da na i su tra dan u~e ni ci bi mo gli da pod no se li ste sa spi sko vi ma `e qa za na sta vak {ko lo va wa, a ako sve bu de i{lo do sa da {wom di na mi kom, ras po red po sred wim {ko la ma mo gao bi bi ti is tak nut 9. ju la, ka da bi bio i dru gi kon kurs ni krug za one ko ji u pr vom ne bu du ras po re |e ni, a ko ji bi ove go di ne ne ku od {kol skih klu pa u sred wim {ko la ma mo gli za u ze ti 14. ju la.

D. De ve ~er ski

PO KRA JIN SKI SE KRE TA RI JAT ZA NA U KU NOV ^A NO PO MOGAO OSAM STU DE NA TA UNS-a U „KAM PU SU EVRO PE”

Po dr {ka mla dim ta len ti ma U aka dem skoj 2011/12. go di ni, osmi put za re dom, stu den ti Uni ver zi te ta u No vom Sa du stu di ra }e na ne kom od evrop skih uni ver zi te ta u okvi ru pro gra ma mo bil no sti stu de na ta „Kam pus Evro pe”.

Ovog pu ta na jed no go di {we stu di je u ino stran stvo oti snu }e se ukup no tri na est stu de na ta je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, a za osam naj u spe {ni jih (~i ji je pro sek oce na od 9,10 do 9,67) Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj, ba{ kao {to je to ~i nio i pret hod nih go di na,

slav Pe tro vi}, de ka ni, od no sno pro de ka ni Me di cin skog, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Prav nog i Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta i wi ho vi stu den ti, ko ji }e ve} od ove je se ni bi ti i stu den ti od go va ra ju }ih fa kul te ta na uni ver zi te ti ma u Ne ma~ koj, Fran cu skoj, [pa ni ji, Luk sem bur gu i Fin skoj.

Nov ~a nu po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku (ukup no ne {to vi {e od tri mi li o na di na ra), do bi ja ju: stu dent ki we tre }e, od no sno ~e tvr te go -

Pa ne vrop ska vo `wa Dra go slav Pe tro vi} ju ~e je na ja vio da }e Vla da Voj vo di ne bi ti po kro vi teq ve li ke ak ci je pa ne vrop ske bi ci kli sti~ ke vo `we pod na zi vom „Ri de fo ur your rights” („Vo zi za svo ja pra va”), ko ju su po kre nu li ~la no vi Stu dent skog sa ve ta „Kam pu sa Evro pe„ u sa rad wi s Era zmus stu dent skom mre `om. Ve li ki bi ci kli sti~ ki ka ra van stu de na ta kre nu }e iz No vog Sa da 3. ju la i do 15. sep tem bra obi }i }e 12 evrop skih ze ma qa, pro mo vi sa ti mla dost, za jed ni {tvo i vi so ko obra zo va we. fi nan si ra }e tro {ko ve bo rav ka.

Ugo vo re o fi nan si ra wu ju ~e su u Vla di Voj vo di ne pot pi sa li po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go -

di ne ar hi tek tu re i ur ba ni zma na FTN-u Oli ve ra So ro i Ma wa Mi li vo je vi}, ko je }e na red nu go di nu stu di ja pro ve sti na Uni ver zi te tu u Al ka li ([pa ni ja);

Fo to: R. Hayi}

stu den ti dru ge go di ne me di ci ne na Me di cin skom fa kul te tu Ve dran Kan di}, Ma ri ja na Ra do {e vi}, Zor ka Dr ven xi ja i Ka ta lin Na|, od ko jih }e pr vo tro je stu di ra ti na Uni ver zi te tu u Graj fsval du (Ne ma~ ka), a Ka ta lin na Uni ver zi te tu Nan si ju (Fran cu ska); stu dent tre }e go di ne Prav nog fa kul te ta Re qa Ra do vi}, ko ji }e na Uni ver zi tet u Luk sem bur gu (Luk sem burg) i stu dent tre }e go di ne bi o he mi je na PMF-u Ne nad Suk no vi}, ko ji }e ~e tvr tu go di nu stu di ra ti na

Uni ver zi te tu is to~ ne Fin ske u Jo en suu.

Uni ver zi tet u No vom Sa du je di ni je iz Sr bi je (jo{ od 2003) u mre `i 18 uni ver zi te ta iz 16 evrop skih ze ma qa ko ji re a li zu ju pro gram mo bil no sti stu de na ta „Kam pus Evro pe”. UNS je pr ve raz me ne stu de na ta za po ~eo od aka dem ske 2004/5, Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj su fi nan si ra ovaj pro je kat od 2005, a od 2007. di rekt no nov ~a no po dr `a va naj bo qe aka dem ce ko ji idu u raz me nu.

V. ^e ki}

Tai ~i u Otvo re na „Cvet na pi ja ca” Fu to {kom par ku „Cvet na pi ja ca”, tre }a po re du, u or ga ni za ci ji Po kre ta go ra na odr `a }e se da nas i su tra na pla tou is pred Spen sa.

Po red stru~ nih sa ve ta iz la ga ~a u ve zi bi qa ka bi }e or ga ni zo va ne i kre a tiv ne eko lo {ke ra di o ni ce za naj mla |e. Iz lo `ba }e bi ti otvo re na od 8 do 20 ~a so va, a ulaz je bes pla tan.

A. Va.

AKCIJA „ZELENILA” OD PO^ETKA GODINE

Po sa |e no 2.000 sta ba la Od po ~et ka go di ne do da nas, pri li kom re kon struk ci je ze le ni la broj nih no vo sad skih uli ca i tr go va, “Grad sko ze le ni lo” je po sa di lo ukup no 2.006 li {}ar skih sad ni ca, 329 ~e ti na ra, 6.471 ko mad ukra snog {i bqa i cve }a, a po dig nu to je i 16.876 kva drat nih me ta ra trav wa ka. Od li {}ar skih vr sta naj za stu pqe ni je su me ~i ja le ska, so fo ra, bre za, li pa, pi -

Jav ni ~as Vu {u klu ba „La o hu” iz Pe tro va ra di na, ko jim }e se obe le `i ti Svet ski dan Tai ~i i }i gon ga, odr `a }e se su tra u 10 sa ti u Fu to {kom par ku. Kroz jed no sat ni pro gram ~la no vi klu ba pri ka za }e raz li ~i te for me tai ~ia, a po se ti o ci }e mo }i da do bi ju de taq ne in for ma ci je o ovoj drev noj ki ne skoj ve {ti ni, ko ja da nas slu `i za po boq {a we zdrav stve nog sta wa i re lak sa ci ju.

N. R.

Novosadska petak29.april2011.

Ner vo zna mu wa ~e sto uda ra li tet ni” sa stoj ci za ver bal ni ili fi zi~ ki ek ces, a ka ko je go re na ve de nih stva ri u na {im `i vo ti ma sve vi {e ni je ni ~u do {to, go to vo, sva ko dnev no, me |u su gra |a ni ma do la zi do var ni ~e wa, te {kih re ~i, a bo ga mi, i {a ke ta wa. Naj fri {ki ji pri mer, i po ka za teq da po je din ci ma „ka zaq ka br zo ula zi u cr ve no”, do go dio se ne dav no ka da je iz ner vi ra ni su gra |a nin iza {ao iz auto mo bi la i na sr nuo na rad ni ka „Pu ta”, jer po to wi ni je po me -

rio ~u we ve na dru mu. Epi log: lak {e te le sne po vre de (rad ni ka), po li cij ski za pi snik i go rak ukus u usti ma.

Pri tom, ovo je ve} dru gi na pad ove go di ne na rad ni ke po me nu tog pred u ze }a, {to mo `e da zna ~i da je „u~e stvo va we„ u sa o bra }a ju ide a lan oki da~ za kon flikt ne mo men te. Ka ko smo od pi to me i kul tur ne sre di ne pre ra sli u yun glu u ko joj sva ko gle da sa mo se be pi ta we je za so ci o lo ge, ali… o~i gled no je da smo u po me nu toj tran zi ci ji ne gde iz gu bi li kom pas, ko ji po ka zu je pra vu me ru su `i vo ta u gra du.

B. Markovi}

Kraj ra do va u Haj duk Veq ko voj Ra do vi na re kon struk ci ji vre lo vod ne mre `e u Haj duk Veq ko voj uli ci is pred No vo sad skog saj ma, bi }e za vr {e ni u to ku da na {weg da na, sa op {ti li

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

an ki `iv ci, ner vo za, T stres, na go mi la ni pro ble mi, oho lost....Sve su to “kva -

su u JKP “No vo sad ska to pla na”.

Do za vr {et ka ra do va, sa o bra }aj }e se u tom de lu uli ce usme ra va ti u jed nu tra ku ka ko je obe le `e no u zo ni ra do va.

N. P.

SLOVENA^KI „TU[” POSLE 1. MAJA NA RAZGOVORIMA U ZIG-u

Ba zen na No vom na se qu ni je san?

Slo ve na~ ka kom pa ni ja „Tu{„za sa da ni je od u sta la od grad we sport sko po slov nog kom plek sa na No vom na se qu, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, ma da se bio pro neo glas da su od u sta li od in ve sti ci je. Na pro tiv, ni „Tu{„ a ni ZIG ko ji je Slo ven ci ma pro dao par ce lu ne ma ju na me ru da kva re po slov ni do go vor - iz ja vi la je po mo} nik di rek to ra za gra |e vin sko ze mqi {te u ZIG-u Ta tja na Ga {e vi}. Ka `e da po sle 1. ma ja o~e ku ju pred stav ni ke „Tu {a”u ZIG- u da bi raz go va ra li o ovoj in ve sti ci ji.

- Sta lo nam je da se na No vom na se qu gra di sport ski kom pleks ko ji pod ra zu me va i iz grad wu ba ze na, jer je to `i te qi ma tog de la gra da po treb no - re kla je Ga {e vi}. Tek po sle tog sa stan ka, ka ko je na ve la, zna }e se, u kom prav cu }e in ve sti ci ja

Fo to: S. [u {we vi}

Slo ven ci su nam pre do ~i li da tra `e fi nan sij sku in jek ci ju da bi se pro je kat ostva rio i mi za to ima mo raz u me va we, ka `u u ZIG-u

Gu `ve za do ku men ta

men tal ni sa stav „Mag ne tik po e tri”. Ula zni ca ko {ta 200 di na ra i mo `e se ku pi ti na ula zu u klub ne po sred no pre po ~et ka kon cer ta.

A. J.

Gu ` va u {al t er-sa l i MUP-a na Bu l e v a r u oslo b o | e w a 143 je ve l i k a, upr k os to m e {to ra d e svi {al t e r i, uve r i l i smo se ju ~ e. Mno g o je gra | a n a ko j i `e l e da pre d a j u do k u m en te za iz d a v a w e pa s o { a, li~ n ih kar t i i re g i s tra c i j e vo z i la. Re d o v i is p red MUP-a se stva r a j u i pre 6.30 sa t i, ka d a se otva r a j u {al t e r i. Na me s tu gde se po d i ` u do k u m en t a gu `ve ne m a.

Pa pi ri za do bi ja we vo za~ ke do zvo le mo gu se pre da ti u bi lo ko je do ba da na, a red ni bro je vi su do stup ni to kom ~i ta vog rad nog vre me na. Do zvo le se, kao i ra ni je, po di `u u MUP-u u [aj ka {koj uli ci 34.

A. Va.

V remeploV

Fo to: N. Sto ja no vi}

ODR@AN SAJAM

U car stvu 15.000 an ti kvi te ta Do brom hle bu tra `i li ma nu Po sle ob ja vqi va wa be le {ke u li stu „Uj vi dek” 29. apri la 1876. o to me da Sr bi jan ci, ko ji su otvo ri li pe ka re u gra du, me se lo{ hleb, ne ko li ko `e na je pro tiv wih pod ne lo tu `bu Ma gi stra tu. Grad ski fi zik dr Joj ki} i apo te kar Gro sin ger oba vi li

su he mij sku ana li zu tog „sr bi jan skog” hle ba. Utvr di li su da je od li ~an i da se u we go vom spra vqa wu ne ko ri sti kva sac, ve} ugqe no - ki se li amo ni jak, kao {to se to ~i ni u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma Evro pe.

N. C.

kre nu ti, da li }e se gra di ti, ili }e ugo vor bi ti ras ki nut.

- Slo ven ci su nam pre do ~i li da tra `e fi nan sij sku in jek ci ju da bi se pro je kat ostva rio i mi za to ima mo raz u me va we - is ta kla je Ga {e vi}. „Tu{„ je jo{ u sep tem bru 2008. go di ne is ho do vao do zvo lu za iz grad wu sport sko-po slov nog kom plek sa ko ji pred vi |a sport ske sa le sa po slov nim pro sto rom, za tvo re ni ba zen i pod tri bin ski pro stor, otvo re ni ba zen sa pra te }im pla to om i dru go.

Ali upr kos do bi je noj do zvo li za grad wu „Tu{„ ni je sklo pio ugo vor sa ZIG-om o na kna di za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta i ni je iz gra dio obje kat. Tre nut no je po me nu ti plac ogra |en, ali i pot pu no za pu {ten pre tvo ren u ve li ku ba ru.

Z. Deli}

U [ALTER-SALI MUP-a NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Tri ben da u CK13 Kon cert tri ben da odr `a }e se ve ~e ras u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Po red no vo sad ske gru pe „Vo da nad vo da ma”, svi ra }e i „]ar tun” i eks pe ri -

ra mi dal ni ba grem, pi ra mi dal ni dud ... Ka da su u pi ta wu ~e ti na ri, naj za stu pqe ni je su raz li ~i te for me i va ri je te ti tu je. Pri oda bi ru ukra snog {i bqa ko ri {}e ne su spi rea, ko to na ster, for zi ci ja, hi bi skus, ja smin, ju ni pe rus…

- Od nos po sa |e nih i sta ba la ko je smo zbog do tra ja lo sti ili bo le sti mo ra li da obo ri mo

Sa jam an ti kvi te ta, ko ji se odr `a va sva kog po sled weg ~e tvrt ka u me se cu, odr `an je ju ~e 105. put u Do mu voj ske Sr bi je, na ko jem je u~e stvo va lo pe de e tak iz la ga ~a ko ji su po nu di li oko 15.000 sta ri na. Iz lo `e ni pred me ti ob u hva ta ju da le ku pra i sto ri ju, drev nu Ki nu, sred we ve kov nu ci vi li za ci ju, na kit, por ce lan, sta ri me tal ni no vac i sa to ve.

Po seb nu pa `wu pri vu kla su dva re vol ve ra iz pr ve po lo vi ne 19. ve ka, je dan iz fran cu ske voj ske a dru gi iz en gle ske, ko ji su i da qe u funk ci ji i dvo gled iz

Is kqu ~e wa stru je ^or ta nov ci: od 9 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ban stol, od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi le Stan ko vi}. Fu tog: od 7 do 14, po -

vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma No vog Fu to ga. Be ge~: od 8.30 do 12 sa ti uli ca D. Ob ra do vi }a, od \. Jak {i }a do P. Drap {i na.

Pr vog svet skog ra ta ko ji je na po klon do bio ne po zna ti ofi cir fran cu ske voj ske od ta da {weg mi ni stra voj nog.

Sa jam or ga ni zu je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”, a wen pred sed nik Sa va S. To do rov ka `e da iz la ga ~i do la ze iz ce le Sr bi je i iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka ali i da im je ovaj put ne ko li ko qu di ot ka za lo. Ovaj put ima ma lo ma we po se ti la ca ne go ina ~e, ve ro vat no zbog lo {eg vre me na, iz me |u osta log je re kao To do rov.

G. ^etnik

Ure |en Trg Fe ren ca Fe he ra Me |u broj nim ze le nim po vr {i na ma ko je su ovog pro le }a re k on s tru i s a l i rad n i c i „Grad skog ze le ni la“ na la zi se i Trg Fe ren ca Fe he ra. Ze le ni lo na Tr gu sa da je u pot pu no sti ob no vqe no i pri la go |e no spo men-obe le` ju ko je

se ta mo na la zi. Po sta vqen je te pih trav wak od 500 kva dra ta, po sa |e no je se dam bre za, {est sta ba la bre sta, isto to li ko sta ba la pi ra mi dal nog gra ba i 27 tu ja, kao i ukra sno {i bqe.

B. M.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak29.april2011.

Pre da va we o stre su Predavawe na temu „Znate li za{to brinete? Koje su posledice stresa? Kako vam EFT mo`e pomo}i u tome?” odr`a}e se danas od 19 do 21 ~as u Mesnoj zajednici „Bistrica”, Ulica bra}e Drowak

11. Predava~ je internacionalna ekspertkiwa EFT sa Novog Zelanda Jasmina Kova~ev. Organizator predavawa je Udru`ewe za razvoj nauke „Nikola Tesla”, a ulaz je slobodan.

A. Va.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Na po klon mi sli Mi le ve Ma ri}-Ajn {tajn Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Mileva Mari} Ajn{tajn - Dragi moji kumovi” autora Draga Wegovana. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu od petka, 29. aprila, u kwi`ari „Most- Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Dana{wi biografi, na{i i strani, veoma uva`avaju Milevu Mari} Ajn{tajn, pre svega kao

li~nost, ne osporavaju}i wenu ulogu u `ivotu velikog nau~nika. [to se ti~e nau~nog doprinosa, neki tvrde da je ona ~ak, majka teorije relativiteta, drugi iskqu~uju bilo kakav wen uticaj na Ajn{tajnovo delo. Oba stava su iskqu~iva. Ona sigurno nije samo pasivni posmatra~ Ajn{tajnovog dela. Radila je zajedno sa wim, ali u kolikoj je meri uticala na wegove ideje, nikada ne}e biti poznato. Wena re~enica da „`ivot od nekoga stvori biser, a od nekog qu{turu, koju odbacuje kada biser sazre”, opisuje tragiku te{kog `ivota koji je pro`ivela.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Be ni o fov „Grad lo po va”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Grad lopova” Dejvida Beniofa.

Lav Beniov smatra sebe „gra|enim za gladovawe“. Sitan je, pametan i nesiguran u sebe, Jvevrejin je, nevin i premlad za vojsku. Patrola ga hvata kako pqa~ka telo mrtvog nema~kog padobranca i od-

vla~i ga u zatvor, gde upoznaje {armantnog i ma{tovitog Koqu, privla~nog mladog vojnika optu`enog za dezerterstvo. Umesto uobi~ajenog metka u potiqak, Lav i Koqa dobijaju priliku da spasu glave ako ispune nezamislivo nare|ewe – moraju na}i tuce jaja za svadbenu tortu k}eri svemo}nog pukovnika NKVD-a. U potpuno opkoqenom gradu koji umire od gladi, Lav i Koqa kre}u u lov na nemogu}e. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

c m y

8

dnevnik

POSLE GODINU DANA RADA

[an gaj do bio rom sku bi bli o te kar ku Ogranak Gradske biblioteke „Trifun Dimi}” u [angaju dobio je bibliotekarku romske nacionalnosti. Tim povodom ju~e su, u prisustvu gradona~elnika Igora Pavli~i}a i bibliotekarke Dragane Dimitrov, predstavnik Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} i direktor Gradske biblioteke Milo{ Pankov potpisali ugovor o u~e{}u u finansirawu zarade i naknade tro{kova za jednu osobu romske nacionalnosti s visokom stru~nom spremom na radnom mestu bibliotekarke.

Ciq potpisivawa ovog ugovora je sprovo|ewe procesa integracije Roma u dr`avne institucije.

-Najzad mali simboli~an gest.

Logi~no je da posle godinu dana rada biblioteke zaposlimo sugra|anku romske nacionalnosti.

Ovo je tek po~etak, a u budu}nosti planiramo da otvorimo jo{ radnih mesta za osobe s visokim

obrazovawem koji su romske nacionalnosti - naveo je Pavli~i}.

Ina~e, ovo radno mesto }e biti i te kako opravdano, jer su za samo godinu dana u ogranku biblioteke u [angaju postignuti sjajni rezultati. Od 1.900 stanovnika [angaja ~ak 236 su ~lanovi biblioteke. Re~ je o mali{anima do petog i deci od petog razreda osnovne {kole pa navi{e. Oni se tamo pripremaju za prijemne ispite, rade doma}e zadatke, imaju razne radionice, a neke od wih se odnose na higijenu, za{titu na internetu... Tako|e u biblioteku dolaze i mali{ani iz drugih romskih naseqa u gradu, a u planu je da uskoro gostuju deca iz Romske {kole koja se nalazi na Klisi.

Slede}i korak u biblioteci je prikupqawe kwiga na romskom jeziku. Jovanovi} ka`e da mu je veoma drago {to je upravo u Novom

^estitke posle potpisivawa ugovora

Sadu otvorena prva romska biblioteka u Evropi, putem koje se neguje i ~uva romska kultura.

- ^iwenica je da je mali broj kwiga pisan na romskom jeziku.

Zato koristim ovu priliku da pozovem sve visokoobrazovane mlade qude ra po~nu da pi{u na rom-

Fo to: R. Ha yi}

skom. Romskoj zajednici treba dati {ansu za budu}nost, a na ovaj na~in kroz biblioteku se sti~u ~itala~ke navike, {to je veoma bitno za budu}e {kolovawe romske populacije - predo~io je Jovanovi}.

Q. Nato{evi}

MESARE I PIJACE SPREMNE ZA PRVI MAJ

I nov ~a nik na ro {ti qu Pijace i mesare u gradu uveliko su spremne za prvomajski uranak, dan koji mnogi provode s prijate-

qima u prirodi, uz obavezan ro{tiq. Mesare su kupcima spremile obiqe sve`ih mesnih delikate-

sa, a najve}e koli~ine, prema re~ima trgovaca, o~ekuju se danas i sutra. U boqe snabdevenim mesarama ve} je po~ela kupovina za 1. maj, a kako su nam trgovci rekli, udarni dani su danas i sutra. Najvi{e se kupuju ro{tiq kobasice koje ko{taju 349 dinara po kilogramu, dok je za pqeskavice i }evape potrebno izdvojiti 459 dinara.

Qubiteqi sviwskog vrata za kilogram ovog mesa mora}e da plate 335 dinara, a sviwski but ko{ta 365. Oni koji vi{e vole piletinu mo}i }e da prona|u i pile}a krilca koja se prodaju za 185, a belo meso za 269 dinara. U jednoj od mesara saznali smo da su sugra|ani po~eli i da naru~uju meso.

^ITAOCI PI[U SMS

Kao nezaobilazni prilog uz ro{tiq, na tezgama na pijaci mogu se videti ve}e koli~ine salate i luka. Trgovac @eqko Radowi} ka`e da cene ne mogu biti ni`e, ali prodaja i daqe slabo ide.

- Qudi su se istro{ili za uskr{we praznike, ali nadam se da }e bar sutra biti vi{e posla - ka`e Radowi}.

Za vezu mladog luka sugra|ani }e platiti od 20 do 25 dinara, rotkvice su 25 i 30, crni luk je od 60 do 80, a tri glavice zelene salate mogu se pazariti za 50 dinara. Oni koji uz ro{tiq vole da jedu paradajz mora}e za kilogram da izdvoje 150 dinara, a krastavci su 120.

N. R.

065/47-66-452

Opa snost na pe {a~ kom pre la zu vre ba Pe{a~ki prelaz izme|u ulica Stevana Musi}a i Trga Zorana \in|i}a je opasan. Re{ite je dok jo{ nema `rtava! Studentski grad je ugro`en.

065/2922... *** Komunalna policijo {ta vi radite? Limanski park - vodim dete da se igra, na ulazu sedi gospo|a, doberman pored we pu{ten ustaje i po~iwe da laje na dete i mene. Wegova gazdarica ne reaguje, ja uzimam dete u naru~je i polako unazad se vra}am. Ne smem ni da pomislim {ta bi bilo da je taj pas krenuo na nas. Molim vas odreagujte.

063/8262... *** Dragi Markovi}u, samo se vi nadajte da istra`ivawe o nasiqu ne prikazuje pravu sliku. Mo`da je ipak ta~no da slabi}i, koji su „meki, na lebac da ih ma`e{„ pred ja~im od sebe, moraju negde da iskale svoj bes, pa to rade kod ku}e, na slabijem od sebe.

064/1560... *** Partizanovci su pokazali kako i daqe imaju kompleks Zvezde. Ne vredi, oni i kad slave spomiwu

Zvezdu, ne mogu bez nas! Wihova deca, unuci zna}e za Bari,Tokio...

064/9059... *** Pozivam redakciju „Dnevnika“ da do|e u ulicu Milana Raki}a i fotografi{e na {ta li~i „centar grada” jer se i vodi kao prva zona. Skoro 20 godina se vozilo

preko parkinga, ali sada ni tuda ne mo`e bez xipa. Dokle vi{e?!

063/523... *** Kupio sam unuci „vo}ne„ bombone. Na omotima jabuka, jagoda, pomoranxa... Otpakujem jagodu, bombona bela. Unuk me pita kakva je vi{wa. Ka`em crvena. Pa za{to je onda ova bela, pita me dete. Zato sine {to je to ~udo savremene hemije. Nazdravqe!

064/2466...

*** Na{a gradska vlast }e mi ostati u se}awu kao „betona{i”. Betonira}e nam {etali{te do Mornarice. Vaqda da ne ublatimo cipele.

064/2466... *** Ponovo redovi za preuzimawe dokumenata kod Mosta slobode.

Brojeve ne daju, a u redu ~ekam sat-stoje}i. Za{to vra}awe na staro?

062/212... *** Ako radite od 8 do 16, ne mo`ete podi}i saobra}ajnu dozvolu jer posle podne nema „brojeva” ... Alo, ministre!

Zaposlite jo{ nekog od 2.000.000 evra taksi za nove tablice ...

064/6862... *** „Tabak press“ prodavac sam {tampe u kiosku. Postoji li u Srbiji inspekcija rada da stane na put izrabqivawu radnika u ovoj firmi? Radim svaki dan osam sati, imam dva dana slobodna u mesec dana. Godi{wi korstim dve nedeqe, a druge dve nedeqe ne daju. @alosno.

066/9414...

Pro mo ci ja „Sen ki i smr ti” Kwiga kratkih pri~a „Senke i smrti” pisca i novinara Bogdana Maksimovi}a, koji `ivi i radi u Sremskim Karlovcima i Kelnu bi}e predstavqena sutra od 19 sati u karlova~kom Klubu kulture „Karom”.U programu pored autora u~estvuju glavni i odgovorni urednik „Nolita” Zoran @ivkovi} i dramski umetnik Aleksandar Mati}, koji }e ~itati odlomke iz kwige.

Z. Ml.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak29.april2011.

9

OVE GODINE U SVIM PRIGRADSKIM NASEQIMA, NA TELEPU, KLISI I DRUGIM DELOVIMA GRADA

Zasvetle}e 9.500 novih svetiqki

Po sle 1. ma ja zna }e se ko }e bi ti iz vo |a~ po sla vred nog 677 mi li o na di na ra, ~i ji re zul tat }e bi ti za vr {e tak po sta vqa wa no vog osve tqe wa u svim pri grad skim na se qi ma, Te le pu i Kli si, i u de lo vi ma gra da ko ji }e bi ti na knad no od re |e ni, ka `e za „Dnev nik” po mo} ni ca di -

Bi}e postavqeno i 2.500 stubova, od 5, 8 i 10 metara. Osim u{tede od energije od 40 procenata bi}e omogu}eno uvo|ewe sistematskog odr`avawa {to }e smawiti tro{kove rek to ra za teh ni~ ke po slo ve Za vo da za iz grad wu gra da Zo ri ca Ni ni}-Stu par. U ceo po sao ukqu ~e no je po sta vqa we re flek to ra na Sta di o nu „Ka ra |or |e”, ko ji }e is pu ni ti stan dar de za odr `a va we atlet skih i fud bal skih tak mi ~e wa naj vi {eg svet skog ran ga.

- Ove go di ne po sta vi }e mo 6.000 no vih sve tiq ki u pri grad skim na se qi ma gde to jo{ ni smo u~i ni li i ta ko pot pu no ob no vi ti osve tqe we u tim na se qi ma. Jo{ 1.000 sve tiq ki bi }e po sta vqe no na Te le pu i Kli si, a u osta lim de lo vi ma gra da, u me |u blo kov skim pro sto ri ma, pla ni ra mo da po sta vi mo 2.500 stu bo va, od 5, 8 i 10 me ta ra, i sve tiq ki – na vo di Ni ni}-Stu par.

Ovim }e, osim u{te de od ener gi je od 40 pro ce na ta, po re ~i ma Ni ni} Stu par, bi ti omo g u } e n o uvo | e w e si s te mat skog odr `a va wa u de lo vi ma gra da ko ji do bi ju no ve sve tiq ke, {to }e sma wi ti tro {ko ve odr `a va wa. Plan je da se, shod no spe ci fi ka ci j a m a pri z vo | a ~ a, na k on is te ka od re |e nog vre me na, za me ne sve sve tiq ke u od go va ra ju }em grad skom blo ku. To je ve} ~i we no na po je di nim bu le va ri ma i po ka za lo se kao mno go jef ti ni je od za me na si ja li ca po po tre bi.

dvo je ni iz tra fo-sta ni ca elek tro di stri bu ci je, ka ko upra vqa we jav nom ra sve tom, ko ja je u vla sni {tvu gra da, ne bi za vi si lo od elek tro di stri bu te ra. [to se ti ~e „Ka ra |or |a”, teh ni~ ke spe ci fi ka ci je ka `u da }e na ~e ti ri stu ba od po 50 me ta ra vi si ne bi ti po sta vqe no po 72 „Fi lip so ve” sve tiq ke, uz jo{ 28 na kro vu za pad ne tri bi ne. Na te re nu, ali i na atlet skoj sta zi in ten zi tet sve tla iz no si }e 1.400 luk sa, a zbog po tre ba atle ti ~a ra udvo stru ~en je pr vo bit ni broj sve tiq ki, ko ji je bio do vo qan za fud bal ske utak mi ce. Sve tiq ke ima ju mo gu} nost br zog pa qe wa u slu ~a ju ne stan ka stru je, a osim „su vog” tra foa, wi Fo to: F. Ba ki} hov rad }e osi gu ra va ti i agre Pa ra la el no s ovim po slom, ra - gat. Sve osta lo po treb no za rad re flek to ra na la zi }e se u sa mim te di }e se i ma ster plan grad skog osve tqe wa, ko ji }e da ti smer ni ce me qi ma stu bo va, a wi ho vo iz me za du go ro ~an raz voj osve tqe wa {ta we po da qe od sta di o na, omo gu gra da i 13 pri grad skih na se qa. Ta - }u je we go vu ka sni ju re kon struk ci ko |e, oko tre }i na po treb nih or - ju i pro {i ri va we, za kqu ~i la je ma na jav nog osve tqe wa bi }e iz - Ni ni}-Stu par.

S. Krsti}

GRAD USKORO RE[AVA KAKO DO PARA NEOPHODNIH ZA INVESTICIJE

Do 3,5 milijardi kreditom ili obveznicama U sre du 4. ma ja Grad otva ra po nu de za naj bo qeg po nu |a ~a kre di ta, a istog da na zna }e se i re zul ta ti, sa zna je „Dnev nik“ . ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je ju ~e za na{ list da je re~ o kre di tu u iz no su od 3,5 mi li jar di di na ra.

Me |u tim to ni je go to va stvar, jer ka ko Ma ka ri} ob ja {wa va, na kon to ga sle di otva ra we po nu da za ob ve zni ce, a to }e naj ve ro vat ni je bi ti oko 16. ma ja.

- Ras pis o pla ni ra noj jav noj na bav ci kre dit nog za du `i va wa ob ja vqen je po ~et kom fe bru a ra na saj tu Upra ve za jav ne na bav ke Re pu bli ke Sr bi je. U tom pe ri o du zva lo me je pre ko tri de set ba na ka i fi nan sij skih pred u ze }a za in te re so va nih da kre di ti ra ju grad za ka pi tal ne in ve sti ci je – is ta kao je Ma ka ri}.

U ovom po slu USAID je kon sul tant za emi to va we mu ni ci pal nih ob ve zni ca, is tra `u ju tr `i -

{te i tu uslu gu ne na pla }u ju, kao {to bes plat nu teh ni~ ku po dr {ku pru `a ju i GIZ, Evrop ska ban ka za re kon struk ci ju i raz voj (EBRD) i Svet ska ban ka .

Ma ka ri} je na po me nuo da }e se grad opre de li ti za uzi ma we kre di ta, ili emi to va we har ti ja

sma wu ju ka mat ne sto pe na kre di te.

– Po zna to je da je grad skim bu xe tom pred vi |e no da se No vi Sad za du `i tri i po mi li jar de di na ra. Taj no vac is ko ri sti }e mo za ~e tvr tu fa zu iz grad we Bu le va ra Evro pe i iz grad wu ka na li za ci je u

U sredu 4. maja Grad otvara ponude za najboqeg ponu|a~a kredita. Ponude za municipalne obveznice zna}e se sredinom maja. Prevagnu}e jeftinija opcija, a gradu potrebno 3,5 milijardi dinara od vred no sti, u za vi sno sti od to ga ko ja }e op ci ja bi ti jef ti ni ja. Na gla sio da }e No vi Sad bi ti pr vi u Sr bi ji ako se od lu ~i za emi to va we har ti ja od vred no sti i da je svu da u okru `e wu i u Evro pi to uobi ~a je na stvar, jer se na taj na ~in do vla ~e stra ne kom pa ni je i ujed no

svim pri grad skim na se qi ma. Po za vr {et ku ra do va vi {e od 80 od sto gra da ima }e grad sku ka na li za ci ju, {to ne ma ni je dan grad u Sr bi ji – za kqu ~io je Ma ka ri}.

Od lu kom je na ve de no da je rok ot pla te do 20 go di na, s pe ri o dom po ~et ka ot pla te glav ni ce na kon is te ka naj kra }e dve go di ne od po -

vla ~e wa nov ca, uz ka mat nu sto pu ko ja }e bi ti de fi ni sa na ugo vo rom s po slov nom ban kom ko ja bu de ima la eko nom ski naj po voq ni ju po nu du. Ma ka ri} ka `e i da }e kre di ti bi ti di nar ski- ako se od lu ~e za tu op ci ju - i da se ne }e ve zi va ti za de vi zni kurs.

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ofor mio je pe to ~la nu stru~ nu ko mi si ju ko ja je za du `e na da is pi ta uslo ve za du `i va wa na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu po vo dom od lu ke o za du `i va wu gra da za fi nan si ra we ka pi tal nih in ve sti ci ja, ko ju je Skup {ti na gra da usvo ji la kra jem pro {le go di ne. Stru~ ni tim je bio u oba ve zi da pri pre mi pre zen ta ci ju gra da kao du `ni ka i pre zen ta ci ju pro jek ta, a po za vr {e nom po slu da pod ne se iz ve {taj gra do na ~el ni ku, ko ji }e utvr di ti pred log od lu ke o na ~i nu za du `i va wa i pod ne ti je Skup {ti ni gra da na usva ja we.

Q. Nato{evi}

Fo to: R. Ha yi}

SAMOSTALNI SINDIKAT 42. PUT URU^IO PRVOMAJSKE NAGRADE

Rad doneo priznawa Grad sko ve }e Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da ju ~e je po 42. put uru ~i lo Pr vo maj ske na gra de po je din ci ma i ko lek ti vi ma za do pri nos u ra du i stva ra la {tvu.

Pri zna we ko je se do de qu je po vo dom Me |u na rod nog pra zni ka ra da 1. ma ja ju ~e su pri mi li: Er ste ban ka i JKP „^i sto }a„, te Sa {a ^o vi lo za po slen u re pu bli~ kom Za vo du za zdrav stve no osi gu ra we, Svet ko Om ~i kos iz „Sa ni ta ri je, Jo sip Mo di} iz IMG „Stra `i lo vo” u Srem skim Kar lov ci ma, Mi tar Ko la re vi} iz JP Na ci o nal ni park „Fru ka go ra” u Srem skoj Ka me ni ci, Alek sa dar Va si} iz „Uni me ta„ u Ka }u, Du {an Pet ko vi} iz AD „Po be da„u Pe to va ra di nu, Ra do van Zeq ko vi} iz NIS „Ga sprom weft” i Dra gan ^u ki} iz AD”Hi dro za vod DTD” .

Na uru ~e wu na gra da bi li su iz me |u osta lih, po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin i pred sed nik Uni je po slo da va ca No vog Sa da Slo bo dan No va ko vi}. U ime na gra |e nih na Pr vo maj skoj na gra di za hva lio je Ra do van Zeq ko vi}.

Pred sed nik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da Dra go \o ki} osvr nuo se na re for me ko je se o~e ku ju u jav nom sek to ru.

- Ka da smo go vo ri li da je Za kon o pri va ti za ci ji lo{ sled be ni ci gra |an skog ot po ra go vo ri li su da smo osta ci pro {lo sti, a da nas slu {a mo da pred stav ni ci vla sti ka `u da je pri va ti za ci ja ne u spe la - re kao je \o ki}, o~e ku ju }i da zbog to ga ne ko bu de od go vo ran. Na gla sio je da se gre {ke na ~i we ne u pri vre di ne sme ju po no vi ti u vla sni~ koj tran sfor ma ci ji jav no ko mu nal nih pred u ze }a.

- Ni smo pro tiv ula ska stra nog ka pi ta la u „Vo do vod i ka na li za ci ju„, ali sin di kat zah te va da se tim po vo dom otvo ri so ci jal ni di ja log. Haj te da ura zu mi mo lo kal nu vlast, da vi di mo {ta No vo sa |a ni i No vi Sad do bi ja ju do la skom stra nog part ne ra - na veo je \o ki}, mi sle }i na kva li tet uslu ga i ce nu vo de ko ju }e po tro {a ~i pla }a ti.

Da nas se u No vom Sa du pi je naj sku pqa vo da u Sr bi ji. Ku bik ko {ta 87 di na ra.

Z. Deli}

VESTI Stru~no tuma~ewe poklon-zbirke Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „Po klon-zbir ka Ru `i ce Be be Pa vlo vi}” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Go vo ri }e autor ka tek sta u ka ta lo gu iz lo `be, vi {i ku stos Mir ja na Brm bo ta.

G. ^.

Uskr{wi koncert u Muzeju Vojvodine Us kr {wi kon cert „Da vos kre snet Bog” me {o vi tog ho ra „Sve ti Ro man Slat ko po jac”, ko ji je or ga -

ni zo van u okvi ru us kr {wih pra zni ka, odr `a }e se ve ~e ras 19 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska uli ca 35. Pod di ri gent skom pa li com Ev ge ni je Vla di mi rov ne Ko ji} iz vo di }e se kom po zi ci je ko je se mo gu ~u ti na bo go slu `e wu za vre me us kr sa i us kr {weg po sta.

N. R.

„Stevan Sremac” zatvoren 4. maja “Ste van Sre mac”, ogra nak Grad ske bi bli o te ke , ko ji se na la zi u Uli ci Na rod nih he ro ja 5, bi }e za tvo ren u sre du, 4. ma ja, zbog re vi zi je fon da kwi ga. Za to vre me ~la no vi }e mo }i da ko ri ste uslu ge u dru gim ogran ci ma Grad ske bi bli o te ke.

A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak29.april2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (12.05, 14.05, 15.45), „Moja nazovi `ena” (15.50), „Zduha~, zna~i avantura” (19.30), „Rio” (12, 13.30, 14, 15.30, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18, 22.20), „Jesen u mojoj ulici” (15.40), „Bezimeni” (20.20, 22.35), „Voda za slonove” (17.45, 20), „Tor” (17.50 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (17.30, 20.30, 22.30), „Crvenkapa” (18.10, 20.10, 22.10).

Ja dran: „Osam minuta” (19), „Sakr pan~”„ (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” „Dama s kamelijama” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Re na ta Gu ga no vi}-Pod li pec iz Sombora (devoj~icu i de~ake), DEVOJ^ICE: Ma ja ]ur ~in, Ma nu e la Po kri}, De ja na Usan ~e vi}, Sla vi ca Sta no je vi} i @eq ka Mi la ko vi} iz Novog Sada, Dra `a na Jo vi ~i} iz Sremske Kamenice, Ve sna Va li ho ra-Fi li po vi} iz Ba~kog Petrovca i Mar je na Pa vlov iz Selen~e, DE^AKE: Ta wa Obad, Na da Mu za lev ski i Dra ga na Jo va no vi} iz Novog Sada i La ra Maj iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Stipana Bozejac (1920) u 10.30 ~asova, Teodor Borivoja Nastasi} (1933) u 12.00, Vladislav Branislava Rani} (1933) u 12.45 i Stojadin Milana Qubenkovi} (1933) u 13.30 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Adam Nikole Ostoji} (1947) u 13.00 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Bogumila Rada (M) Mladenovi} (1916) u 13.00 ~asova.

TELEfOnI

DNEVNIK

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У КИКИНДСКОЈ ОПШТОЈ БОЛНИЦИ

Заказивање прегледа телефоном КИКИНДА: Због великих гужви и дугих чекања, у интернистичким и неуролошкој амбуланти, прегледи ће се убудуће заказивати искључиво телефоном, најавио је јуче в.д. директора Опште болнице др Душан Коларовић. Досадашњи начини заказивања нису смањили гужве испред интернистичких и неуролошке амбуланте, па је пронађен начин да се избегну чекања испред болнице од раних јутарњих сати ради заказивања прегледа.

- Уведене су две директне телефонске линије тако да они могу да заказују путем телефона. Пацијенти могу доћи и лично. Жеља је да побољшамо услове у функционисању болнице и да се људи не малтретирају, па поново, ако не прођу. сада могу телефоном заказати за наредних месец

дана. Ако је данас истекло месец дана 20. маја, могу сутра понов да зову за 21. мај – каже Коларовић. Број телефона неуролошке амбуланте је 422-436, а све интернистичке амбуланте имају један број за заказивање 423-566. Телефонско заказивање почеће у уторак, 26. априла и биће могуће радним данима од седам до 14 сати -Проблем је и недостатак лекара, затим старачко становништво у општини те је много болесних – објашњава др Коларевић. - И од лекари у амбулантама опште праксе очекује се и треба да дају терапију. Око 85 одсто треба да буде збринутао на примарној здравственој заштити, а свега 10 одсто специјалисти, а два до три одсто субспецијалисти. А.Ђ.

VESTI Полицијски апел

ЗРЕЊАНИН: Полицијска управа у Зрењанину саопштила је јуче да се на средњобанатским друмовима током ускршњих празника догодило осам саобраћајних незгода, у којима су погинуле три особе, једна је тешко, а пет лакше повређено. Полиција је зато позвала све грађане да за време предстојећег првомајског празника буду савесни према себи и другима и своје учешће у саобраћају учине безбеднијим. „Апелујемо на све учеснике у саобраћају да се у празничном периоду уздрже од употребе алкохола и да своје понашање у потпуности прилагоде важећим прописима. Полицијски службеници ће у наредном периоду спроводити појачану контролу свих учесника у саобраћају, у циљу откривања и санкционисања најтежих прекршаја који су најчешћи узрочници саобраћајних незгода”, каже се у саопштењу овдашње полиције. Ж. Б.

Попуст за пензионере БЕЧЕЈ: Аутобуски превозник из Бечеја „Бечејпревоз“ одлучио је да у свом домену рада помогне пензионерима из три насеља највеће потиске општине, Бачког Петровог Села, Бачког Градишта и Радичевића, према Бечеју. Из тог разлога уведене су претплатне карте за више вожњи у аутобусима њихове фирме у периоду од 1. маја до 31. августа ове године. Цена претплатне повратне карте износи 600 динара и важи за 12 вожњи, чиме ће старијим житељима бити знатно олакшана комуникација с општинским центром. Заинтересовани пензионери треба да понесу једну фотографију мањег формата и последњи одрезак пензијског чека на увид приликом куповине претплатне карте на шалтеру Аутобуске станице у Бечеју. Више информација могу добити и телефонским путем ако позову број 6911060. В. Ј.

Концерт Владе Георгиева РУМА: Данас ће се у румској Хали, са почетком у 21 час, одржати концерт Владе Георгиева. Цена улазнице је 1.000 динара, а улаз ће бити омогућен свим фановима већ у 18.30 часова. Организатор концерта је фирма „Cha me leon“, која је позната по екстравагантним бинама и невероватном расветом, тако да ће, како кажу у овој фирми, за своје суграђане направити посебан доживљај. Ј. А.

Првомајски сусрети на Карашу БЕЛА ЦРКВА: Пету годину за редом Еколошко удружење “Караш“ из Јасенова и туристичка агенција „Алтра“ из Беле Цркве организују првомајски ура-

нак на реци Караш код Јасенова. Окупљање је на уређеном простору поред реке која је са својим слаповима јединствена у Војводини. Простор пружа могућност правог одмора и рекреације уз изложбе, разноврсну понуду домаћих производа и рукотворина, спортска такмичења и гурманске мајсторије. За оне храбрије биће организована вожња чамцима по Карашу, а моћи ће и да присуствују демонстрацији вештина клуба борилачких спортова и демонстрацији пеинт бол игре. Чланови клуба екстремних спортова из Панчева спуштаће се кануима низ реку, а за све оне који то буду желели карикатуриста Ђура Павков нацртаће карикатру. М. В.

Севернобанатски сусрет фолклора НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Трећи „Севернобанатски сусрети фолклорног стваралаштва“ одржаће се у Новом Кнежевцу, на главном варошком тргу, у понедељак 2. маја, под покровитељством председника Скупштина АП Војводине Шандора Егерешија, а у организацији овдашњег КУД „Тисађенђе“. Председница КУД „Тисађенђе“ Магдалена Ковач најављује да ће програм овогодишњег сусрета бити још богатији него претходних јер се очекује наступ 20 музичких и фолклорних састава. Манифестација почиње у подне звуцима народне музике, када ће до 15 сати наступити тамбурашки оркестри „Лале“ из Новог Кнежевца и „Шорканћу“ КУД „Делибаб“ из Сенте, певачке групе КУД „Свети Сава“ и цитрашких оркестара КУД „Мора Ференц“ из Чоке, апотом је концерт групе „Јухас“ из Суботице. Свечано отварање манифестације је у 16 часова, када ће поред фолклорних ансамбала из севернобанатских места наступити и гости из Деске (Мађарска) и Жомбоља (Румунија), а учесници ће се представити извођењем игара и обичаја српског, мађарског, ромског, румунског и немачког народа. М. Мр.

Фестивал радничких филмова ЗРЕЊАНИН: Грађанска читаоница, удружење „Равноправност” и лист „Република” обележиће 1. мај пројекцијом документарних филмова о радничким борбама под називом „ФЕСТ - да нам живи, живи рад”. Филмови ће бити приказани у просторијама Грађанске читаонице у Зрењанину, у Улици Манастирској 7, почев од 10 часова. Публика ће до 14 сати имати прилику да погледа документарце „Колубара”, „С оне стране нужности”, „Уговор на штету трећег”, „Досије: Стечајна маса – Шинвоз” и „Ми бирамо свој пут”. Од 17 часова биће уприличен разговор аутора филмова са новинарима и јавним и културним радницима. Ж. Б.

petak29.april2011.

11

ХИТНЕ МЕРЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ НАТАЛИТЕТА

Помоћ и незапосленим мајкама КИКИНДА: Чланови кикиндског Општинског већа дали су сагласност на предлог Комисије за популациону политику, да, када се приликом првог порођаја роди двоје или више деце, мајка оствари додатак који даје локална самоуправа за свако дете. Како је истакла помоћница председника Општине Гордана Булатовић, иако је реткост да се рађају близанци или тројке, има и таквих случајева.

-Жеља нам је да износ од 15 хиљада динара мајка која приликом првог порођаја роди двоје или више деце, добије за оба детета новац. Када се роди прво дете у породици, без обзира на то да ли мајка има или нема држа-

вљанство, да ли је у домаћиству у којем је отац детата или је отац самохран, један од родитеља има право на средства које је наменила локална самоуправа – рекла је Булатовићева. У 2010. години за прво дете општини су поднета 234 захтева. За надокнаду које родитељи добијају за прво дете у породици протекле године из буџета су издвојена три милиона и 510 хиљада динара .

-Комисија за популациону политику предложиће председнику Општине и Општинском већу да се обезбеде средства како би се за све незапослене мајке определио одређени ме-

сечни износ након порођаја – истакла је Булатовићева. - Договорићемо се о томе колика ће бити надокнада и колико ће се месеци после порођаја исплаћивати. Поређењем броја умрлих и рођених, можемо закључити да је у кикиндској општини ситуација алармантна. У протеклој години у кикиндској општини умрла је 951 особа а рођено је 476 беба. Неопходно је, према речима Гордане Булатовић, хитно предузети додатне мере, независно од мера које држава предузима на нивоу целе Србије, за повећање наталитета. А. Ђ.

СУ БО ТИЧ КИ ТЕ А ТАР НЕ ЋЕ БИ ТИ ЗА ВР ШЕН ДО 2012?

Но ви мо де ли фи нан си ра ња СУ БО ТИ ЦА: Са да је ско ро из ве сно да ра до ви на су бо тич ком те а тру не ће би ти за вр ше ни до кра ја 2012. го ди не. Ми ни стар за ру дар ство, про стор но пла ни ра ње и жи вот ну сре ди ну Оли вер Ду лић је ре као да тре ба да се про на ђу но ви мо де ли фи нан си ра ња, ка ко би се про је кат мо гао при ве сти кра ју. Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не обез бе дио је 80 ми ли о на ди на ра за ра до ве ко ји су пред ви ђе ни ове го ди не, а то је ста вља ње под кров ста рог, за шти ће ног де ла На род ног Не пла ни ра но ду го ре но ви ра ње су бо тич ког по зо ри шта по зо ри шта.

- Про је ка тан ти има ју не ко ли ко Ка са про звао је СВМ и Г17плус про је кат би ти за вр шен - ис та као не де ља на рас по ла га њу да ре ви - да ни шта ни су ура ди ли ка ко би је Ка са. ди ра ју про је кат за но ве пре ме ре и се обез бе дио но вац за на ста вак Ра до ви на за шти ће ном, ста ром пред ра чу не, стим да се за но ви ра до ва на из град њи су бо тич ког де лу по зо ри шта, ко ји се ре кон про је кат не ће но вац по но во из - те а тра. стру и ше, би ће за вр ше ни до кра ја два ја ти. Ни ко ни је за ин те ре со - Из во ђа чи су спрем ни да убр - го ди не. На ред не го ди не ра до ви ван да се про је кат за вр ши и због за ју тем по из град ње, али и да све ће се на ста ви ти фа зно, а у пла ну то га по зи вам све по ли тич ке пар - за ви си од нов ца. Ни су скеп ти ци је и из да ва ње де ла про сто ра у ко ти је да се удру же и да за јед нич ки у пра ву у ко ји под се ћа ју да је мер ци јал не свр хе. Из во ђа чу ра про на ђе мо пра ви мо дел фи нан - про је кат за по чет 2007. го ди не и до ва фир ми „Yumol“ ду гу је се 20 си ра ња јед ног од нај ве ћих про је - ко ји су твр ди ли да не ће би ти ми ли о на ди на ра за већ ура ђе не ка та у кул ту ри у Ср би ји. Не мо - нов ца за ње го ву ре а ли за ци ју, не - ра до ве. Но вац је обез бе ђен из бу же мо до зво ли ти да На род но по - го су они са ми „са бо ра ти ра ли“ џе та Фон да за ка пи тал на ула га ња зо ри ште оста не са мо ске лет - об - на ставк про је кат. Ја сам ро ко во - Вој во ди не. Ве ли ки про јек ти по ја шња ва Оли вер Ду лић, ми ни - дио Су бо ти цом, ка да је за по чет пут из град ње Град ског ба зе на и стар ру дар ства, про стор ног пла - про је кат и ја не ћу до зво ли ти да оби ла зни це Y кра ка би ће за вр ни ра ња и жи вот не сре ди не. се не за вр ши. Чвр сто ве ру јем у ше ни до 2012. го ди не, али не и Пред сед ник управ ног од бо ра обе ћа ње пред сед ни ка Ср би је Бо - ра до ви на На род ном по зо ри шту. „На род ног по зо ри шта“ Јо жеф ри са Та ди ћа, као и Ду ли ћа да ће А. А. СЕДАМ И ПО ДЕЦЕНИЈА СОМБОРСКОГ ХКУД „ВЛАДИМИР НАЗОР“

Целе године свечано

СОМБОР: Сомборско Хрватско културно-уметничко друштво „Владимир Назор“ ће јублилеј вредан пажње, 75 година од оснивања, обележити низом манифестација, од којих је највећу пажњу у Сомбору, али и околини, привукао најављени концерт Терезе Кесовије, најавио је на јучерашњој конференцији за медије, председник овог друштва Мата Матарић.

- Цела година ће протећи у знаку обележавања дијамантског јубилеја нашег Друштва. Већ смо организовали Годишње прело, а први догађај који је пред нама је концерт Терезе Кесовије, предвиђен за 4.мај у Хрватском Дому. Обележавање јубилеја се наставља мајским фестивалом хрватске тамбурашке музике, затим долази Фестивал аматерских хрватских драмских казалишта, да би летња сезона била крунисана традиционалном Дужионицом, која се одржава свих ових 75 година - најавио је Матарић. Годишњи програм обележавања јубилеја ХКУД „Владимир Назор“ се наставља и на јесен за када су предиђене сликарска колонија, али и поновно одржавање, својевремено заборављеног обичаја „Дивојачког вашара“ традиционалног представљања јавности девојака присталих за удају.

-Централна прослава је предвиђена за 6. децембар, дан када је пре 75 година и званично формирано културно уметничко друштво „Мирољуб“, чији рад и традицију баштинимо, без обзира на промене имена. М. Миљеновић

РАЗВОДИ БРАКОВА СВЕ УЧЕСТАЛИЈИ

Сиромаштво као окидач

ВРБАС: Сваки други брак у врбаској општини заврши се разводом, а о томе говори податак да је у 2010. години склопљено 144 брака, а број развода достигао је 74. Један од главних разлога за ову поражавајућу чињеницу сматра директор Центра за социјални рад Нада Батрићевић је тешка материјална ситуација.

- Познато је да свакоме од нас треба материјална основа. У тешкој финансијској кризи изађу на видело многи проблеми међу супружницима. Центар за социјални рад нуди као помоћ брачно саветовалиште, које је бесплатно за све грађане. У тиму стручњака налазе се психолог, правник, педагод и социјални радник – каже Нада Батрићевић. Један од најчешћих проблема је живот у заједници. Млади брачни парови немају финансијску могућност да самостално живе, већ су

принуђени да деле домаћинство са старијом родбином.

- Многи супружници се међусобно добро слажу, али имају проблема са другим члановима домаћинства, па и то утиче на њихов брак. То је такође један од проблема са којим се јављају у саветовалиште брачни парови – додала је Батрићевићева. Такође, судбина многих супружника је да немају довољна примања да би се сами издржавали, већ зависе од финансијске помоћи својих родитеља.

- Страшно је када човек осећа као да не привређује и да зависи од других. Нормално је да се у тим ситуацијама јављају негативна осећања код човека – рекла је директорка Центра за социјални рад истичући да је то још један од разлога што се растурају брачне заједнице. М. Кековић

У „Карнексу” сакупљан електронски отпад ВР БАС: За по сле ни у „Кар нек су“ при ку пља ли су опа сни от пад из до ма ћин ста ва за по сле них у овој ком па ни ји. Од 6. до 12. апри ла са ку пље но је 2.200 ки ло гра ма опа сног от па да. За по сле ни су из сво јих до ма ћин ста ва до но си ли ста ре те ле ви зо ре, те ле фон ске апа ра те, мо бил не те ле фо не, ми кро т а ла сне пећ ни це, елек трич не уре ђа је за гре ја ње, уси си ва че, пе гле, мо ни то ре, та ста ту ре, штам па че, ра дио апа ра те, ви део игре, ви део ре кор де ре, ди ске те, аудио и ви део тра ке и дру ге вр сте опа сног от па да. Реч је о ак ци ји под на зи вом „Ак ци ја са ку пља ња елек т рон -

ског и елек трич ног от па да из до ма ћин ста ва“ ко ја је ор га ни зо ва на у са рад њи са овла шће ним ре ци кла жним цен тром „Бо жић и си но ви“ из Пан че ва, са ко јим ком па ни ја „Кар некс“ већ го ди на ма са ра ђу је, од но сно ко ја већ го ди на ма ре ци кли ра елек трон ски и елек трич ни от пад ко ји се аку му ли ра у „Кар нек су“. Пре да ја це ло куп не ко ли чи не опа сног от па да оба вље на је уз прет ход ну на ја ву кре та ња опа сног от па да Ми ни стар ства жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног пла ни ра ња као и уз по тре бан до ку мент. Л. Н.

Је грич ка спрем на за из лет ни ке ТЕ МЕ РИН: За пр во мај ске пра зни ке се оче ку је да ће нај ве ћи број из лет ни ка би ти на оба ла ма Је грич ке и са ла ши ма. Уз дру же ње и ри бо лов, нео п ход но је во ди ти ра чу на о при ро ди и ње ној за шти ти, тим пре што је по чет ком апри ла до шло до па ље ња ки ло ме тар и по тр ске на ле вој оба ли ове ре чи це. По ред слу жбе ЈВП „Во де Вој во ди не“, на те ре ну ће би ти ше сто чла на во лон тер ска гру па Удру же ња спорт ских ри бо ло ва ца „Ка раш“. Оби ла зи ће из лет ни ке, де ли ти им џа ко ве за сме ће и по зва ти их да на кон ку ва ња ко тли ћа или при пре ме ро шти ља - уга се ва тру и сав от пад по не су у град ске кон теј не ре. Пред пра зни ке по ја ча но је ин те ре со ва ње за ку по ви ну до зво ла за ри бо лов, а про да ва ће се и јед но днев не до зво ле- ис ти че се кре тар удру же ња „Ка раш“ Ро берт Па стор. М. М.

Свет ски дан пле са

БЕ ЧЕЈ: По во дом Свет ског да на пле са, ве че рас од 19 са ти у са ли бе чеј ског До ма МКД „Пе те фи Шан дор“ одр жа ће се при год на ма ни фе ста ци ја. Про грам ће по че ти бе се дом пе да го га фол кло ра Вик то ри ја Ју хас – Се чи ја из Су бо ти це, а он да ће два бе чеј ска ре пре зен та тив на из во ђа ча, АНИП „Ђи до“ и МКД „Пе те фи Шан дор“, при ка за ти део свог бо га тог ре пер то а ра. В. Ј.

Ноћ отво ре них ате љеа КИ КИН ДА: Ки кин да ће су тра би ти је дан од 11 гра до ва Вој во ди не у ко ји ма ће се исто вре ме но одр жа ти Ноћ отво ре них ате љеа. Ову ма ни фе ста ци ју ор га ни зу ју удру же ње „Фрак тал“ и ки кинд ска „Те ра“, а ли ков ни умет ни ци из оп шти не и окол них ме ста ства ра ће у ате љеу „Те ра“, док ће по се ти о ци ће мо ћи да при су ству ју до га ђа ју.

- У Ки кин ди ће су тра, у ате љеу „Тер ра“ ра ди ти три де се так умет ни ка, ко ји сти жу по по зи ву из Аде, но вог Кне жев ца, сен те и Чо ке - ре као је ди рек тор Те ре Сло бо дан Ко јић.

-Ми смо до шли на иде ју да узур пи ра мо ова кве про сто ре, јер је то нај бо љи на чин да умет ник се бе пред ста ви у гру пи. Са мим тим смо по са тви ли про бле ма ти ку не до стат ка про сто ра, а чи ње ни на је да у сва ком гра ду по сто ји не ка пра зна ха ла, хан гар ко ји би био иде а лан за умет ни ке - ре као је пред сед ник удру же ња „Фрак тал“ Ми ха и ло Мли нар. Удру же ње „Фрак тал“ пла ни ра про ши ри ма ни фе ста ци ју на чи тав ре ги он. Умет ни ци из свих др жа ва бив ше Ју го сла ви је би ће на тр го ви ма у свим глав ним гра до ви ма 3. сеп тем бра. А.Ђ.

12

vOJvOdinA

petak29.april2011.

dnevnik

САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ИНТЕРНЕТ НАСИЉА

Подршка деци, родитељима и наставницима Постоље без бисте

УКРАДЕНА БИСТА НАРОДНОГ ХЕРОЈА СТЕВИЦЕ ЈОВАНОВИЋА

Лоповлук уместо пољубаца ЗРЕЊАНИН: Вандали су још једном наружили Зрењанин. Украли су бисту народног хероја Стевице Јовановића која се налазила у Парку пољубаца или Чоклигету, у непосредном центру града. Председник локалног парламента Александар Мартон обишао је јуче ово место и упутио апел надлежним органима да открију хулигане, а грађанима да чувају свој град. За време ускршњих празника, нагласио је Мартон, прошетао се и Карађорђевим парком, примећујући да су и тамошњи споменици у лошем стању, оскрнављени и исписани разним порукама.

-Апелујем на вандале да се већ једном науче нормалном понашању, али и на надлежне, да учине нешто овим поводом. Сматрам да је решење у казненој политици. Ово је посао за комуналну полицију, али и Полицијску управу, које би требало да покажу да се оваква недела не исплате и да ће

бити строго санкционисана – подвукао је спикер зрењанинског парламента и подсетио да је град на Бегеју кандидат за Европску престоницу културе 2020. и да на овај начин само шаље ружну слику о себи. Парк пољубаца, или Чоклигет, подигнут је 1903. године на обали Бегеја, након измештања пристанишних магацина на супротну речну обалу. Име је добило по томе што је ноћу ретко бивало осветљено, па су се у њему окупљали љубавни парови. Парк заузима површину од 11.500 квадратних метара, сада на обали градског Језера 3. У његовом средишту је спомен-биста народног хероја Стевице Јовановића подигнута 1956. године. Некада су се овде налазили терени рукометног клуба „Вулкан”, чувена „Регата” – стециште љубитеља веслања, а данас саставни део парка чине тениски терени градског клуба „Галеб”. Ж. Балабан

Брајан Стимлер посетио „Сремске новине” СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Аташе за штампу амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду Брајан Стимлер посетио је јуче „Сремске новине“ где је са пословодством и уредницима листа разговарао о положају регионалних медија у Србији. Како је истакао Брајан Стимлер, „Сремске новине“ су један од ретких приватизованих листова

који успешно раде и у тешким економским приликама. По његовим речима, за сваку похвалу је то што једна медијска кућа са мало запослених успева да тржишту понуди квалитетне новине. Приликом посете „Сремским новинама“ Брајан Стимлер је најавио скору посету америчке амбасадорке Мери Ворлик Срему. Х. В.

СТАРА ПАЗОВА: Центар за несталу и злостављану децу, отворен јесенас у Старој Пазови, добио је јуче и саветовалиште за борбу против интернет насиља, чије отварање је помогла и Општина Стара Пазова. Саветовалиште је отворио потпредседник Центра за несталу и злостављану децу Игор Ђурчић, који је истакао да ће саветовалиште бити фокусирано пре свега на подршку деци, родитељима и наставницима, у борби против нових облика насиља и злостављања младих путем интернета и да ће заправо превентивна заштита младих бити главна активност јер је најважније правилно усмеравање младе личности у току њеног формирања. Станислава Вучковић из канцеларије Уницефа у Београ-

Учесници отварања саветовалишта у Старој Пазови

ду је, своју подршку отварању саветовалишта поткрепила подацима из програма „Школа без насиља“, који показују да је 90

ИСПОРУЧЕНИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ И СЕМЕ ЗА УГРОЖЕНЕ ОД ПОПЛАВА

Подела после празника КИКИНДА: У Кикинду је стигла последња испорука грађевинског материјала из Покрајинских робних резерви, намењеног породицама чије су куће страдале услед поплава. Осим грађевинских блокова, за пољопривреднике из кикиндске општине, чије њиве су попла-

је 60.000 грађевинских блокова. Помоћ је обезбеђена из Покрајинских робних резерви и данас је стигла последња испорука.

- Локална самоуправа формирала је две комисије које снимају стање на терену. Након тога биће достављен и предлог којим је до-

Ране сорте за касније сејање Влада АП Војводине упутила је јуче, преко Дирекције за робне резерве АПВ, семе сунцокрета и кукуруза пољопривредницима у банатским општинама које су угрожене од високог нивоа подземних вода. Општинама Зрењенин, Житиште, Кикинда, Сечањ, Нова Црња и Ада, упућено је три хиљаде сетвених јединица семенског кукуруза, у вредности од 12,5 милиона динара, и семенског сунцокрета, у вредности од 10 милиона динара. Реч је о сортама раног зрења, које имају краћу вегетацију, па ће моћи да се сеју и када се вода повуче. Семе ће пољопривредницима бити расподељено према критеријумима о угрожености пољопривредног земљишта које су ове општине направиле. Директор Дирекције за робне резерве АПВ Тома Јошанов истакао је да је реч о значајној помоћи у време сетве, када пољопривредници треба да издвоје велику количину пара за семе. Јошанов је нагласио да је поред помоћи у семенској роби, Влада Војводине упутила и 500 хилљада гитер блокова, у вредности од 17,5 милиона динара, а значајна средства су уложена и у прочишћавање и копање одводних канала, више од 140 милиона динара. Семе сунцоркета и кукуруза упућено је са Института за ратарство и повртарство на Римским Шанчевима. В. Х. вљене, стигла је и семанска роба кукуруз и суноцкрет. Расподела грађевинског материјала и семена очекује се након празника. За домаћинства чије су куће урушене услед поплава стигло

маћиснтвима помоћ најнеопходнија. Рад комисија биће завршен ових дана и тада ћемо имати јаснију слику о томе коме ће и колико помоћи бити упућено. Комисије ће обићи све куће чији су

КА ЊИ ЖА ДО БИ ЛА ПР ВИ СЕ МА ФОР

Бе збед на нај про мет ни ја рас кр сни ца КА ЊИ ЖА: Пр ви се ма фор пу штен је ју че у ра ду у Ка њи жи, на нај про мет ни јој и нај о па сни јој рас кр сни ци где су се до са да нај че шће до га ђа ле са о бра ћај не не сре ће. За по ста вља ње се ма фо ра из оп штин ске ка се и ЈП за уре ђе ње на се ља оп шти не Ка њи жа је обез бе ђе но 4,1 ми ли о на ди на ра, а

Са вет ник ко ма ди ра По ли циј ске ста ни це Ка њи жа за са о бра ћај Ми лан Ко јић из ра зио је за до вољ ство што је ло кал на са мо у пра ва има ла раз у ме ва ња за про бле ма тич ну рас кр сни цу, ко ја је жи ла ку ца ви ца гра да са ве лим бро јем уче сни ка у са о бра ћа ју, а да ће по ста вља ње се ма фо ра спре -

Бесплатан упис у библиотеку ИРИГ: У Српској читаоници у Иригу за најмлађе Ирижане, ученике првог разреда основне школе, организовано је дружење са библиотекарима и дечијим писцем Тодором Бјелкићем. Повод за ово дружење био је Светски дан књиге и ауторских права, који се обележава 23. априла у организацији UNE SCO-а. Ученике је дочекала и поздравила директорка Читаонице Вера Новковић, која је кроз приче и одабране песме, упознала будуће читаоце са овом установом. Тодор Бјелкић је говорио одломке из својих песама, а посебно су за

ученике биле интересантне песникове питалице на које су ђаци у глас одговарали. Уз бомбоне и сокиће најмлађи чланови иришке Читаонице разгледали су и прелиставали најновије и најинтересантније књиге, а потом су свим ученицима подељене чланске карте библиотеке. Већ традиционално и ове године Српска читаоница у Иригу у своје чланство бесплатно је уписала све ученике првог разреда основне школе, како у матичним, тако и у подручним школским одељењима у Иригу и Врднику. Ј. А.

посто анкетираних ученика рекло да је било изложено некој врсти насиља, четири посто деце је слало увредљиве поруке

путем интернета а 6,4 посто деце сликало другу децу без допуштења. Код старијих дечака тај проценат иде и до 12 посто, истакла је Вучковићева објашњавајући да су у оквиру програма „Школа без насиља“ развијени облици рада и са децом и са родитељима, да би се такве негативне тенденције смањивале и спречавале. Саветовалиште за борбу против интернет насиља у Старој Пазови ће радити сваког четвртка од 18 часова, бесплатно, са децом, родитељима и наставницима ће радити педагози из ове средине Споменка Дивљан и Зорица Петровић, а свима који су заинтересовани за информације ће бити доступан телефон 022-310-180. А. Мали

Се ма фор на нај о па сни јој ка њи шкој рас кр сни ци

вр ло бр зо по сао је ура ди ла су бо тич ка фир ма „Сел ма“. Пред сед ник ка њи шке оп шти не Ми хаљ Њи лаш ре као је да у ве ле гра ду по ста вља ње јед ног се ма фо ра ни је до га ђај, али да је по ста вља ње пр вог се ма фо ра у овом гра ду ве о ма зна чај но, јер се ре ша ва пи та ње без бед но сти са о бра ћа ја на рас кр сни ци ко ја је из у зет но про мет на и опа сна, по го то во што се на ла зи и у бли зи ни шко ле.

чи ти не сре ће. Ко јић је на по ме нуо да је под руч је ка њи шке оп шти не у овој го ди ни са нај ма њим бро јем са о бра ћај них уде са у Ср би ји. По ста вља ње пр вог се ма фо ра је и ко рак да се у гра ду мо же оба вља ти обу ка из во жње за по ла га ње во зач ког ис пи та, јер пре ма од ред ба ма но вог за ко на за ис пу ње ње усло ва ноп ход но је да у гра ду по сто је бар два се ма фо ра. Текст и фото: М. Митровић

Грађевински материјал стигао у Кикинду

власници пријавили штету комисији за ванредне ситуације, комуналној инспекцији или месним заједницама - истакао је члан Општинског већа Бранислав Чолак. Осим грађевинског материјала, за пољопривреднике чије су њиве под водом стигла је помоћ у семенској роби.

- Из покрајине је стигла и помоћ – хиљаду сетвених јединица кукуруза и 1.300 сетвених јединица сунцокрета. У току је израда предлога критеријума по којима ће бити додељена семенска роба – додаје Чолак. - Ради се о раним сортама и још увек није касно за сетву. Нажалост, ова помоћ није довољна за све чије су њиве оштећене, али трудићемо

се да нађемо најправичније решење. Због високог нивоа подземних и надземиних вода највише су страдала домаћинства и њиве у Башаиду, Банатској Тополи и Руском Селу, а на појединим парцелама у атару Башаида вода је достигла је ниво од метар и 20 центиметара. Бранислав Чолак истиче да су у атару тренутно највећи проблем крађе. Пољочувари и власници њива свакодневно пријављују крађу кукуруза који је на њивама од прошле године, а због временских неприлика није обран. У Башаиду, Банатској Тополи и Руском Селу 32 куће нису за становање, а око 150 кућа је угрожено. А. Ђ.

МИЛА НИШИЋ РЕПУБЛИЧКИ ПРВАК ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА

На факултет без пријемног

АПАТИН: Ученица апатинске Гимназије „Никола Тесла“ је на недавном републичком такмичењу у Горњем Милановцу из немачког језика освојила прво место.

- Не могу рећи да ми је било лако, поготово што нисам могла да проценим да ли имам шансе јер се до сада нисам такмичила.Трема је нестала након писменог такмичења а на усменом је већ све било у реду- прича Мила Нишић. Милу је припремао професор Војислав Петровић, који не крије своје задовољство.

- Мила се такмичила у специјалној категорији ученика који изванредно говоре страни језик, где су и питања била много тежа него у А и Б катгорији. Она течно говори немачки језик и у писменом делу испита освојила је прво место. Бодове је пренела на усмени, део где је добила тему која јој највише одговара - рекао је професор Петровић. У комисији су били предавач са „Гете“ института, професор из Баварске и професор у горњомилановачкој гимназији, ко-

Мила Нишић

јима није било нимало лако да одреди победника, јер су нијансе одлучивале. Највећа награда са овог такмичења јесте што је победом Мила успела да се директно упише на Филозофски факултет, одсек за немачки језик и књижевност, дакле, без провере на квалификационим испитима. Напор који је уложила, како каже, се исплатио јер је стекла веће знање, сигурност и обезбедила себи наставак школовања. Ј. П.

CRnA HROnikA

dnevnik

petak29.april2011.

13

DE^AK IZ FUTOGA TE[KO POVRE\EN U POLICIJSKOJ INTERVENCIJI

Slo mqe na vi li ca ~e ka na isti nu Po vo dom op tu `bi da je ma lo let ni S. Z. (16) iz Fu to ga 22. apri la oko je dan sat po po no }i pri li kom in ter ven ci je po li ca ja ca za do bio dvo stru ki pre lom vi li ce, ju ~e je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi odr `a na kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je sa op {e te no da se ovaj slu ~aj in ten ziv no ra sve tqa va, te da do za vr {et ka pro ve re po li ca jac ko me se pri pi su je ovaj po stu pak ne ra di na po slo vi ma na ko ji ma je ra dio.

– Na kon {to je vo |a sme ne do bio je do ja vu od gra |a ni na iz Uli ce Ra de Kon ~a ra u Fu to gu da se u dvo ri {tu obli `we Osnov ne {ko le „Mi ro slav An ti}„ na ru {a va jav ni red i mir i da je u za gra |e nom de lu gru pa li ca, pa tro la je iza {la na li ce me sta oko 15 mi nu ta ka sni je i za te kla ma lo let ni ke ro |e ne 1995. go di ne. Pri li kom pro ve re iden ti te ta do {lo je do ver bal nog, a ka sni je i fi zi~ kog kon tak ta jed -

nog po li cij skog slu `be ni ka i ma lo let nog S. Z.. Do ga |a ju je pret ho di lo to da je ma lo let nik na uvre dqiv na ~in pro ko men ta ri sao pri su stvo po li cij skog slu `be ni ka, da bi na kon to ga do {lo do upo tre be fi zi~ ke sna ge od stra ne dru gog po li cij kog slu `be ni ka. Ka sni je su oni pri ve de ni u slu `be ne pro sto ri je is po sta ve u Fu to gu. Pri li kom upo tre be sred sta va pri nu de, pret po sta vqa mo da su na stu pi le po me nu te po sle di ce, od no sno da je ma lo let ni S. Z. za do bio te {ke te le sne po vre de u vi du pre lo ma vi li ce – ob ja snio je tre nut no slu `be no vi |e we spor nog do ga |a ja glav ni po li cij ski in spek tor u ode qe wu po li ci je Mi ro qub Jo ji}.

On je ka zao da je u slu `be nim pro sto ri ja ma utvr |e na al ko ho li sa nost tro ji ce ma lo let ni ka, a u kon kret nom slu ~a ju kod onog ko ji je po vre |en iz me re no je 1,59 pro mil.

SINO] U KOVIQU

@e na se uda vi la u sep ti~ koj ja mi Sta na M. (1946) iz Ko vi qa iz gu bi la je `i vot si no} oko 20 sa ti kad je ~i ste }i dvo ri {te po ro di ~e ne ku }e u Par ti zan skoj uli ca upa la u sep ti~ ku ja mu, sa zna je mo ne zva ni~ no. U mo men tu za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta jo{

uvek je tra jao uvi |aj, a pre ma pr vim sa zna wi ma ni je is kqu ~e no da ne sre} na `e na ni je vi de la otvor jer je bio pre kri ven gra wem. Zva ni~ no sa op {te we s vi {e de ta qa o ovom tra gi~ nom do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz po li ci je.

M. V.

UTVR\ENO DA SE U TISI UTOPIO SA[A [.

IZ NOVOG BE^EJA

Mi ste ri o zno sve zi va we – sa mo u bi stvo

Le{ ko ji je pro na |en u uto rak po sle pod ne u Ti si kod Mo {o ri na je iden ti fi ko van. Re~ je o Sa {i [. (1975) iz No vog Be ~e ja.

Iden ti fi ka ci ja je ura |e na na osno vu pre po zna va wa, a ne sta nak ove oso be pri ja vqen je po li ci ji 11. mar ta, sa zna je mo ne zav ni~ no iz po u zda nih iz vo ra.

Ovaj slu ~aj sum wi ve smr ti za -

kqu ~en je na kon de taq ne pro ve re kao sa mo u bi stvo.

Ka ko je na{ list pi sao, be `i vot no te lo sa ru ka ma i no ga ma sve za nim ka na pom o ko ji je bio za ka ~en deo be ton skog blo ka, pro na {li su pe ca ro {i po red oba le. Na vod no, za ovim po koj ni kom osta lo je i opro {taj no pi smo.

M. V.

ODLUKA VI[EG SUDA U NOVOM SADU

Ve se li nu Vu ko ti }u ob u sta vqe no iz dr `a va we ka zne Vi {i sud u No vom Sa du ob u- sta vio je iz dr `a va we ka zne od 20 go di na za tvo ra Nik {i }a ni nu Ve se li nu Vu ko ti }u (50), po {to mu je odo bre no po na vqa we po stup ka jer je bio osu |en u od su stvu zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a 1997. go di ne u Pr~ wu, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom su du.

– Kri vi~ no van pre tre sno ve }e su da je, ta ko |e, od bi lo pred log Tu `i la {tva da mu se od re di pri tvor i do zvo li lo Vu ko ti }u od bra nu sa slo bo de to kom po no vqe nog su |e wa – re kla je port pa rol ka tog su da Sve tla na To mi}-Jo ki}. – Po {to se Tu `i la {tvo `a li lo na tu od lu ku, ~e ka se stav Ape la ci o nog su da o to me da li }e pred met bi ti pri tvor ski ili ne, po sle ~e ga }e bi ti za ka zan po ~e tak no vog su |e wa, naj ve ro vat ni je u ju nu.

Vu ko ti} je na slo bo di po {to mu je ra ni jom od lu kom srp skog Mi ni star stva prav de pre ki nu to iz dr `a va we ka zne i odo bre no le ~e we zbog sr ~a nih te go ba.

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je ne dav no od lu ku Vi {eg su da ko jom je od bi je na mol ba Cr ne Go re za iz ru ~e we Vu ko ti }a ra di iz dr `a va wa ka zne od 20 go di na za tvo ra jer ni su is pu we ne pret po stav ke za we go vo iz ru ~e we. Kra qe vi na Bel gi ja 2009. go di ne iz ru ~i la je Vu ko ti }a Sr bi ji, ko ja se oba ve za la da }e, u slu ~a ju eks tra di ci je, po -

stu pak pre ma we mu bi ti po no vqen u Sr bi ji jer mu je su |e no u od su stvu, na vo di se u od lu ci Ape la ci o nog su da.

Okri vqe ni Vu ko ti} iz ru ~en je Sr bi ji uz ap so lut no po {to va we prin ci pa spe ci jal no sti ra di iz dr `a va wa ka zne za tvo ra u tra ja wu od 20 go di na, pa je sto ga Ape la ci o ni sud za kqu ~io da, shod no Evrop skoj kon ven ci ji o eks tra di ci ji, ni su is pu we ne pret po stav ke za iz ru ~e we Vu ko ti }a su sed noj dr `a vi, na vo di se u obra zlo `e wu od lu ke.

Ko na~ nu od lu ku o zah te vu cr no gor skih vla sti za iz ru ~e we Vu ko ti }a do ne }e mi ni star ka prav de.

Vu ko ti} je 30. de cem bra 2009. go di ne uhap {en po In ter po lo voj po ter ni ci Cr ne Go re, ali mu no vo sad ski Vi {i sud ni je od re dio eks tra di ci o ni pri tvor, ve} po no vqe no su |e we ~e ka na slo bo di.

On je pret hod no, kra jem 2009. go di ne, iz Bel gi je iz ru ~en Sr bi ji jer je za wim bi la ras pi sa na po ter ni ca ra di iz dr `a va wa ka zne od 20 go di na za tvo ra na ko ju je osu |en u Pod go ri ci. U od lu ci ko jom je Bel gi ja odo bri la iz ru ~e we od re |e no je da se su |e we Vu ko ti }u za ubi stvo Bo {ko vi }a mo `e po no vi ti sa mo u Sr bi ji, a po {to on ima pre bi va li {te u No vom Sa du, no vo sad ski sud je od re |en kao nad le `an za po na vqa we po stup ka.

Osnovna {kola „Miroslav Anti}” u Futogu

– U skla du s usta qe nom pro ce du rom oba vqe ne su po treb ne kon sul ta ci je s na del` nim tu `i la {tvom i one su u to ku, a od no se se na po sto ja we kri vi~ nog de -

la, ka ko ma lo let nog li ca, ta ko i even tu al nog po sto ja wa kri vi~ nog de la po li cij skog slu `be ni ka. Po stu pak utvr |i va wa pra vil no sti i oprav da no sti upo -

tre be sred stva pri nu de je u to ku od tre nut ka kad se do ga |aj de sio, a slu `be ni ci ko ji su in ter ven si li sa ~i ni li su iz ve {taj o to me. Po stu pak o pra vil no sti i oprav da no sti u pr vom ste pe nu kod ne po sred nog sta re {i ne mo ra se okon ~a ti u ro ku od osam da na, a pra vil nik pred vi |a da, kad je re~ o te {koj te le snoj po vre di, od no sno kad se ra di o po sle di ca ma ova kve vr ste pro i za {lim iz upo tre be sred sta va pri nu de, na ~el nik Po li cij ske upra ve for mi ra ko mi si ju ko ja ka sni je oba vi kom plet ne pro ve re i da je mu mi {qe we. On }e da ti ko na~ nu oce nu o to me da li su sred stva za pri nu du upo tre bqe na za ko ni to.

Na po mi wem, gle da se da li su sred stva pri nu de bi la sra zmer na opa sno sti po po li cij ske slu `e ni ke i da li je ona bi la to li kog in ten zi te ta da do |e do upo tre be tih sred sta va ta ko i na taj na ~in da do |e do ova kve po sle di ce – ob ja {wa va Jo ji}.

Ro di te qi po vre |e nog ma lo let ni ka Pre drag Z. i Dra gi ca Z. su u uto rak iz ja vi li pri tu `bu po li cij skoj is po sta vi u Fu to gu i pa ra lel no s po stup kom ko ji se spro vo di za oce nu pra vil no sti i za ko ni to sti upo tre be sred sta va pri nu de spro vo di se i po stu pak po ovoj pri tu `bi.

– Pra vil nik pred vi |a da se taj po stu pak mo ra okon ~a ti u ro ku od 15 da na od ne po sred nog sta re {i ne, ali ova kva i sli~ ne si tu ci je uka zu ju na to da }e se taj po stu pak ipak okon ~a ti pred ko mi si jom za re {a va we pri tu `bi, s ob zi rom na to ka ka va je po sle di ca i na sve okol no sti u ovom slu ~a ju. Uko li ko se u po stup ku pro ve re utvr di da je do {lo do pre ko mer ne upo tre be sred sta va pri nu de te da ona ni su upo tre be qe na sra zmer no opa sno sti ko ja je pre ti la, sva ka ko }e bi ti pri me we na me ra od go vor no sti pre ma po li cij skom slu `be ni ku – ka zao je Jo ji}.

M. V.

SVIREP ZLO^IN [OKIRAO @ITEQE SIGETA, NA SEVERU BANATA

Ma lo let na bra }a osum wi ~e na za ubi stvo sta ri ce Sta ri ca Ire na Me sa ro{ (1932) iz Si ge ta kod Ba nat skog Aran |e lo va, op {ti na No vi Kne `e vac, pro na |e na je mr tva ju ~e uju tro u dvo ri {tu is pred po ro di~ ne ku }e u Uli ci @ar ka Zre wa ni na.

Br zom in ter ven ci jom ki kind ske i no vok ne `e va~ ke po li ci je pri ve de na su dvo ji ca ma lo let ni ka iz Si ge ta zbog osno va ne sum we da su u no }i 27. apri la ove go di ne Ire ni M. iz Si ge ta u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e dr ve nim {ta pom na ne li te {ke te le sne po vre de od ko jih je pre mi nu la, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da.

Osum wi ~e na ma lo let na bra }a M. L. (1994) i R. L. (1996) li {e na su slo bo de i s kri vi~ nom pri ja vom pri ve de na is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu zbog osno va sum we da su po ~i ni li te {ko ubi stvo, na vo di se u sa op {te wu po li ci je.

Iz ma sa kri ra no be `i vot no te lo sta ri ce u lo kvi kr vi na be to nu

go di ne, u obli `wem Ba nat skom Aran |e lo vu po ~i we na su ubi stva dvo je sta rih qu di, za ko je je na 40 go di na osu |en \u ra Mo mi rov, zva ni Xe le bac, iz tog me sta.

– Ne zna mo {ta se ta~ no de si lo, ali je pri zor u ko jem je na |e na maj ka bio stra {an – pri ~a sin ubi je ne sta ri ce Ja no{ Me sa ro{, ko ga smo za te kli u we go voj ku }i u dru {tvu o`a lo {}e ne fa mi li je i kom {i ja. – Uve ~e smo bi li kod maj ke, da na mi ri mo sto ku ko ju ta mo dr `i mo. Ka da smo se ras ta li, osta la je zdra va i ~i ta va, kao i sva ke ve ~e ri, jer je `i ve la sa ma.

Je dan kom {i ja je ~uo ne ko ko me {a we oko 22.30 ~a sa i vi deo dvo je mla |ih da su iz i {li, ali ni na kraj pa me ti mu ni je bi lo da se ne {to neo bi~ no de si lo. Uju tro, ka da je kre nuo u Ba~ ku, `e na mu je ja vi la da im je kom {i ni ca, mo ja maj ka, ubi je na, pa je od u stao od pu ta, okre nuo trak tor i br zo se vra tio.

Po sle je is pri ~ao po li ci ji {ta je

]erka Er`ebet Balango uklawa tragove krvi na mestu maj~inog ubistva

na pro sto ru iz me |u ula za u dvo ri {te i ku} nog pra ga pro na {ao je oko 5.30 sa ti kom {i ja Du {an [te va nov, ko ji je od mah uz bu nio kom {i je i rod bi nu sta ri ce, a ubr zo je na me sto zlo ~i na sti gla i po li ci ja, pa je iz vr {en uvi |aj. Po na lo gu is tra `nog su di je Vi {eg su da u Zre wa ni nu, te lo ubi je ne sta ri ce pre ve ze no je u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vi Sad ra di ob duk ci je.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, je dan od bra }e je na sa slu {a wu pri znao da je po ~i nio ubi stvo.

Sa zna we o zlo ~i nu, ko je se od mah pro ne lo me |u me {ta ni ma ma log se ver no ba nat skog se la s oko 200 `i te qa, od jek nu lo je uz ne mi ru ju }e i {o kant no. Sta ri ca je `i ve la sa ma, a ne ta ko dav no, 2007.

ko je s fa mi li ja ma `i ve u Si ge tu, i Ire na Haj ber ger, ko ja je uda ta u Ba nat skom Aran |e lo vu, te {ko pri hva ta ju da se ova ko ne {to mo glo de si ti u se lu u ko jem ova kvo {ta do sa da ni je upam }e no, po go to vo {to je sum wa od mah pa la na mla di }e iz kom {i lu ka ko je je wi ho va maj ka ~e sto po ma ga la.

– Maj ka je 13 go di na `i ve la sa ma, ot ka ko je otac umro. Te {ko su nas sve ot hra ni li, ni ~im ni je za slu `i la da ova ko za vr {i. Ne mo gu ni da pla ~em ko li ko mi je te {ko.

Ne mo gu da shva tim da ne ko ubi je zbog ne ko li ko ja ja, tor te i ne {to sit ni {a. U so bi je sve is pre tu ra no. Si gur no su tra `i li no vac, jer je maj ci u sre du po {tar do neo pen zi ju, {to je na sle di la od oca ko ji je ra dio u Za dru zi, a pri ma la je me se~ no ne {to vi {e od 11.000, da mo `e da pod mi ri naj nu `ni je po tre be. Maj ka je kod kom {i ja Er `i ke i Ru di ke, ko ji `i ve pre ko pu ta, bi la uve ~e oko osam, po pi la

Ku}a u Sigetu ispred koje je po~iwen zlo~in

vi deo, pa su mla di }i pri ve de ni u po li ci ju u No vi Kne `e vac.

Pod uti skom pri zo ra ko ji je za te kao u dvo ri {tu pred ku }om u kom {i lu ku je Du {an [te va nov, ko ji je sva ko ju tro do la zio da Ja no {u po mog ne oko kra va. Ka da je na {ao kom {i ni cu Ire nu Me sa ro{, us pla hi ren je do tr ~ao do Ja no {a, ~i ja je ku }a na su sed nom uglu, s ula zom iz dru ge uli ce, da ja vi o tra ge di ji.

– Ta ko ne {to stra {no u Si ge tu ni je se ni ka da de si lo. Kre nuo sam uju tru oko po la {est da po mog nem Ja no {u oko kra va. Ostao sam bez da ha, {ta sam za te kao, da je `e na ta ko stra vi~ no ubi je na u svom dvo ri {tu – sve do ~i [te va nov. ]er ke ubi je ne sta ri ce Er `e bet Ba lan go i Ro za li ja Ago {ton,

ka fu, ot pra ti li su je do uli ce, vra ti la se ku }i, spre mi la po ste qu za spa va we i jo{ ni je bi la le gla na po ~i nak. Jo{ ne mo gu da do |em se bi. @i ve la je sa ma, jo{ spo sob na i da sku va i da ope re, sa ma i{la po hleb u pro dav ni cu, a brat ju je obi la zio sva ko dnev no i pre pod ne i po sle pod ne jer ta mo dr `i kra ve – is pri ~a la je za na{ list }er ka Er `e bet Ba lan go, po ku {a va ju }i da me tlom ne ka ko s be to na uklo ni tra go ve kr vi, ko ji su bi li uo~ qi vi i na zi du ku }e.

Ka ko sa zna je mo, osum wi ~e ni za ubi stvo, ko ji su ba ti na wem pa li ca ma iz ma sa kri ra li i usmr ti li sta ri cu, i po red iz vr {e ne pre me ta ~i ne, u ku }i ni su pro na {li me sto gde je ona dr `a la no vac od po sled we pen zi je, ko ji je naj ve ro vat -

Ubijena Irena Mesaro{

ni je bio raz log {to su na sil ni~ ki upa li u we nu ku }u. Od ne li su sa mo ja ja ko ja su pro na {li i po la tor te.

Su de }i po tra go vi ma i ~i we ni ci da je na |e na is pred ku }e, o~i to je da se sta ri ca su prot sta vi la na pa da ~i ma, ali po {to su okol ne ku }e uda qe ne i po {to se sve od i gra lo pod okri qem no }i, ni je mo gla ni ko ga da do zo ve u po mo}. Ka ko smo ~u li u Si ge tu, osum wi ~e ni ma lo let ni ci su i pre ovog zlo ~i na bi li pro ble ma ti~ nog po na {a wa, u vi {e na vra ta upa da li su u sta ri ~i nu ku }u ka da ni je bi la pri sut na, ali su u pi ta wu bi li lo po vlu ci ma le vred no sti is pod 15.000 di na ra.

– Ma ma ih je i hra ni la i po ji la i ni je od wih to za slu `i la. Ne mo gu ni da opi {em ka ko je stra {no iz gle da la. Sve su joj iz bi li, una ka zi li je, tu ku }i je {ta po vi ma – kroz pla~ pri ~a Er `e bet Ba lan go.

I po red to ga {to se pro ~u lo da su zbog sum we da su po ~i ni li ubi stvo dvo ji ca ma lo let ni ka uhap {e na, me {ta ni su u stra hu.

– Ne znam {ta tre ba da se de si da bi po li ci ja, so ci jal ni rad ni ci ili ne ko dru gi re a go vao da se ova ko ne {to ne do go di. Ovo je stra {no, u stra hu sam zbog sve ga, ka sno je ka da se ova ko ne {to do go di. Ni ko si nu Ja no {u i }er ka ma ne mo `e vra ti ti maj ku i wi ho voj de ci ba ku. Po sled wih pet go di na pod no si li smo ve li ki broj pri ja va zbog te dvo ji ce, ali ni je se va qa no re a go va lo – sma tra Pa va Vran ko vi}.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

14

lov

petak29.april2011.

dnevnik

MUKE VETERNI^KIH LOVACA, U ^IJEM JE ATARU OGROMAN BROJ PODIVQALIH KEROVA

SEZONA LOVA NA SRNDA]E

Tri zlata u Kikindi, jedno u Be~eju

Foto: B Lu~i}

Psi lutalice jure srnda}e, dave ze~eve i fazane „^itam da psi lutalice sve ~e{}e napadaju divqa~ i doma}e `ivotiwe, te da nasr}u na qude. [ta je slede}e? Masakrira}e nekog ~oveka ili dete koje ne}e uspeti da se odbrani?” Ove re~i je krajem marta za „Dnevnik” rekao Veterni~anin Ili ja Sken xi}, kom su kerovi iz atara poklali 10 koza.

Na`alost, posledwi doga|aji iz Kule i Kur{umlije, {to je javnosti dobro poznato, potvrdili su crne slutwe. [to je jo{ stra{nije, krvavim pirovima pasa lutalica ne nazire se kraj, jer ih po lovi{tima ima sve vi{e, a poznato je da lovci po va`e}em zakonu ne smeju da ih uklawaju. Lovci iz Veternika mu~e velike muke sa ovakvim kerovi-

ma, koji su im desetkovali divqa~ u lovi{tu. Ju~era{wa dvo~asovna patrola po veterni~kom ataru to je potvrdila: ugledali smo desetak pasa lutalica, a samo dva fazana - po jednog petla i koku! A Veterni~ani tvrde da je broj pasa daleko ve}i....

- Psi lutalice nas jednostavno urni{u, a mi smo nemo}ni - vajka se upravnik veterni~kog lovi{ta Sr |an Ri sta no vi}. - Ima ih mnogo, desetkuju nam divqa~. Pro{le nedeqe na{ lovac @eq ko Aper li} sa jo{ nekolicinom qudi je gledao kako podivqali psi jure srnda}a koji je be`e}i istr~ao na put, gde ga je udario auto. Da zlo bude ve}e, nasrnuli su i na @eqka dok je prilazio da pomogne rawe-

nom grlu koje su hteli da rastrgnu!

Srnda}, kom su rogovi jo{ bili u bastu je uginuo - pri~a Ristanovi}, kom su lane kerovi lutalice u dvori{tu progrizli ogradu i podavili 47 primeraka retkih, egzoti~nih ptica, me|u kojima su jerebice kamewarke, zlatni i srebrni fazani, utve zlatokrile, belokrile guske, mandarinke ...

Tu ni blizu nije kraj muka Veterni~ana. U delu lovi{ta pokraj Dunava, idealnom za fazane zbog obiqa remiza, tako|e caruju psi lutalice.

- Svake godine u taj deo lovi{ta pu{tamo oko 300 fazanskih pili}a starosti {est nedeqa - ka`e predsednik LU „Podunavqe” u ~ijem je sklopu i LD „Srnda}” Ve-

NA TRADICIONALNOJ MANIFESTACIJI U ZREWANINU

ternik, Ni ko la To mi}. - Vidomo da ne vredi to vi{e da radimo, psi nam sve podave, vi|amo ~ak i ~opore od dvadesetak kerova. Taj deo je do skora bilo „rajsko” mesto za lov i fazana i ze~eva, sada gotovo da ih nema. Uputili smo mnogo dopisa gradskim vlastima tim povodom, ali odgovor nismo dobili.

Veterni~ki lovac Alek san dar Vu ja si no vi} gledao je nedavno kako psi lutalice jure rodu, koja im je jedva utekla. Tako|e, bio je svedok da, kada je nedavno neko zapalio {umarak u lovi{tu kraj Dunava, kerovi u ataru ~ekaju i love divqa~ koja je be`ala od vatre...

Nazire li se ovome kraj?

D. Kne`i}

Vrlo dobra sezona lova na srnda}e ove godine je u Kikindi, gde je do sada gotovo svako tre}e odstreqeno grlo u medaqi! Prema re~ima upravnika lovi{ta Ni ko le Gr bi }a, od 36 do sada odstreqenih grla ~ak 11 je u medaqi - tri su zlatna, dva srebrna i {est bronzanih.

- Za do voq ni smo do sa da {wim od stre lom, a si gur ni smo da u lovi{tu imamo jo{ zlatnih primeraka - rekao je Grbi}. - Sva tri zlata su oko 140 poena, {to zna~i da su „jaka” zlata. Imali smo, pored doma}ih, i turiste iz Austrije, Rumunije i ^e{ke. O~ekujemo ih jo{, a pote{ko}e nam prave delovi terena koji su pod vodom, kao i u ve}em delu Banata,

srne}e divqa~i, a ono {to raduje je odnos od 1:1,5 u korist `enki.

- U okviru komercijalnog i turisti~kog lova za ovu sezonu planirano je da se odstreli 38 srnda}a. Do sada su lovci iz Austrije, Nema~ke, [panije i jedan doma}i turista odstrelili 25 grla. Kada su trofeji u pitawu, za sada mo`emo da se pohvalimo s po jednim zlatom i srebrom. Ka`em „za sada“, jer ocewiva~i jo{ nisu zavr{ili svoj deo posla, a evidentno je da }e biti jo{ koji srebrni trofej, rekao nam je predsednik LU „Be~ej„ Ta ma{ La sto vi}.

Rekord lovi{ta s 150,37 poena lane odstreqen nije oboren, mada je isti lovac Vi li Je dro

pa je te{ko dopreti do nekih delova lovi{ta - napomiwe Grbi}.

Kad god je ne{to du`a zima, bez obzira {to nije bilo mnogo „polarnih dana“, ostavqa traga na divqa~i. Tako je i u lovi{tu od oko 30.000 hektara kojim upravqa Lova~ko udru`ewe „Be~ej„, od ~ega je 26.500 hek ta ra lov no pro duk tiv no.

Prebrojavawem je utvr|eno, saznali smo od lovo~uvara Mi le ta Me di }a, da ima ukupno 837

iz Nema~ke i ove godine bio uspe{an odstreliv{i srebrni trofej s 116,90 poena. Ove godine srnda}a s zlatnim trofejom od 141,54 poena ulovio je Austrijanac Jo zef Ot mar na potesu Gorwa zemqa. S obzirom da lov na srnda}a jo{ traje, sigurno je da }e se planiran odstrel ostvariti, ali te{ko da }e biti oboren lawski rekord.

V. Jankov D. Kne`i}

U KRAGUJEVCU

Osniva se Lova~ki savez centralne Srbije U Kragujevcu danas od 18 sati po~iwe osniva~ka skup{tina Lova~kog saveza centralne Srbije. Osnivawe lova~kog saveza nekog regiona je dozvoqeno po satutu Lova~kog saveza Srbije.

Predsednici lova~kih organizacija iz Centralne lovne oblasti isti~u da Lova~ki savez Srbije i daqe mora i treba da ostane krovna organizacija svih lovaca u zemqi, a da oni svoju budu}u organizaciju `ele da ustroje na sli~an na~in kako to funkcioni{e Lova~ki savez Vojvodine.

Ekipa „Dnevnika” prisustvova}e danas osniva~koj skup{tini LSCS, te izve{taj mo`ete pro~itati na lova~koj strani idu}eg petka.

D. Kn.

Trio bez premca: ^isar, Grozdanov, [ari

Tri }upa pado{e za pola minute

U Zrewaninu je minule subo- je tri }upa pogodio za 30, 52 sete, na lokalnom streli{tu, odr- kunde. Druga je bila ekipa `ano tradicionalno streqa~ko „Mladost 2” iz In|ije u sastavu takmi~ewe koje je i ove godine privuklo i brojne vojvo|anske lovce - ga|awe glinenih }upova iz malokalibarskih pu{aka sa udaqenosti od 50 metara. Prijavilo se 19 tro~lanih ekipa, a pojedina~ne konkurencije ove godine nije bilo, zbog vode u kanalima u blizini meta, {to bi znatno ote`alo i usporilo zamenu pogo|enih }upova - bio je to danak koji je pla}en visokom nivou podzemnih voda kojih ima {irom Banata.

Pored doma}ina u~estvovali si i strelci iz Sremskih Karlovaca, In|ije, Pan~eva, Uqme, Vrbasa, Perleza...

Nakon serija ga|awa, ispostavilo se da iznena|ewa nije bilo - i ovoga puta pobedila je Streqa~ka dru`ina „Be~keDetaq s takmi~ewa rek 1880” iz Zrewanina, koju ~ine tri prekaqena strel- Dra gan Alim pi je vi}, Uro{ Mi ca: Dra gan Gro zda nov, Ti bor haj lo vi} i Zo ran Po pov (vreme ^i sar i \or |e [a ri. Ovaj trio 34 sekunde), a tre}a ekipa „Be~-

kerek 2” koju su ~inili Mi lan Mr daq, Zo ran Ko stov ski i Mar ko Ni ko li} (40 sekundi).

Pobedni~ki trio dr`i i rekord ovog takmi~ewa koji su posatvili 2005. godine sa sjajnih 16,53 sekunde. Pravila nala`u da tri strelca stanu na vatrenu liniju, a svaki dobije po pet metaka. Kada sudija ozna~i po~etak, kre}e puwewe malokalibarske pu{ke, ni{awewe i ga|awe }upova, a dozvoqeno je i ga|awe }upa svog kolege iz ekipe. Kada sva tri }upa budu pogo|ena, bez obzira ko ih je pogodio, {toperica se zaustavqa. Ovo je, ina~e, vrlo lepa tradicija koja datira jo{ iz doba Austrougarske dr`ave, ba{ kao i samo streqa{tvo u Zrewaninu koje je prema nekim podacima zapo~elo jo{ dvadesetih godina 19. veka. Grad na Begeju je od tada iznedrio mnogo vrhunskih strelaca, a trio Grozdanov - ^isar - [ari godinama je u samom vrhu streqa~kog sporta u Srbiji.

D. Kne`i}

Foto: J. Pap

Svet poznatih

c m y

dnevnik

petak29.april2011.

15

ВЕНЧАЊЕ ВЕКА У ВЕСТМИНСТЕРСКОЈ КАТЕДРАЛИ У ЛОНДОНУ

Свад бе ни пир прин ца Ви ли ја ма и гра ђан ке Кејт

У

Вестминстерској катедрали у Лондону, у присуству 1.900 званица, данас ће се венчати британски принц Вилијам и Кејт Мидлтон. Госпођица Мидлтон је прва грађанка у династији Виндзор којом се жени наследник британске круне. Одлуком Владе, данас је у Британији нерадни дан, а Лондона је окићен бојама британске заставе. Око 650 гостију присуствоваће пријему у Бакингемској палати након венчања, док ће главни догађај дана бити забава коју ће младожењин отац принц Чарлс приредити за свега 300 срећника. Венчање века ће коштати више од 30 милиона фунти.

К

Невеста ће пред катедралу стићи у аутомобилу уместо у стакленој кочији из 1881. године. У првим редовима ће седети чланови породице будућих супружника - краљица Елизабета Друга, принц Чарлс, младожењин брат и кум, принц Хари, Кејтини родитељи и њена сестра Филипа, Дајанин брат Чарлс Спенсер... Како би све прошло у најбољем реду, Скотланд јард ће распоредити 5.000 људи. Једини који су засад најавили протесте су припадници малобројног републиканског покрета, који ће уличним демонстрацијама тражити укидање монархије.

Заклетва

ејт Мидлтон се у својим свадбеним заветима неће заклети на покорност принцу Вилијаму. Млада ће свом мужу обећати љубав, подршку, по-

штовање и заштиту. Пар је сам одлучио шта жели да каже у својим заветима. Дајана је прекинула краљевску традицију на свом венчању за принца Чарлса 1981, када се, на опште изненађење, није заветовала на покорност.

Венчаница П

ринц Ви ли јам по след њи ће ви де ти вен ча ни цу ко ју ће Кејт Мидлтон обу ћи на дан њи хо вог вен ча ња. Бри тан ски ме ди ји су от кри ли да је Кејт стро го за бра ни ла да се пред прин цем го во ри о ха љи ни јер же ли да њен стај линг за Ви ли ја ма бу де из не на ђе ње. Кејт че зне за тим да се, кад бу де при ла зи ла ол та ру, њен муж окре не и бу де оду ше вљен ње ним из гле дом.

Младин букет на гробу незнаног ратника

Б

ритански краљевски протокол налаже да млада букет не баца преко рамена. Букет краљевске младе има много достојанственију судбину. Док буде излазила из Вестминстерске опатије као принцеза, Кејт Мидлтон ће застати за трен и положити букет на гроб незнаног ратника који је уграђен у под цркве 1920. године као знак сећања на све анонимне војнике страдале у рату. Гроб који чува тело неидентификованог војника који се борио у Првом светском рату заузима свето место у историји британске војске а постао је

Dan ven~awa progla{en je zvani~nim praznikom u Britaniji

ређен у ваздухополовној бази у Велсу. Састав бидермајера већ дуго прати вео мистерије. Dailu Mail је објавио да ће профе сионална цвећарка Шејн Коно ли имати част да састави оно што ће вероватно представ љати нај гледанији букет у историји. Који год облик да изабере, скоро је сигурно да ће се у њему наћи и мирта, поз ната и као биљка љубави. Кра љица Викторија је четрдесетих година 19. века у једној од својих резиденција, Озборн хаусу, засадила грм мир те и сваки краљевски бидермајер је од тада садржао изданак убран из њене баште.

Телевизијски пренос К

раљевско венчање принца Вилијама и Кејт Мидлтон биће најгледанији ТВ пренос у свету, који ће пратити око три милијарде гледалаца. Од домаћих канала овај спектакл ће пратити једино Радио-телевизија Србије, на Другом каналу, од 9 сати. Уколико имате кабловску телевизију, комплетан пренос овог спектакла можете пратити на хрватским каналима ХРТ и РТЛ. Хрватска радио-телевизија ће од 9 до 14 сати пратити сваки минут венчања деценије. Водитељка Елизабета Гојан и њени гости ће коментарисати мегаспектакл. Током преноса ХРТ ће приказати и Би-Би-Сијев документарни филм о краљевским венчањима у прошлом веку, о церемонији, будућности Уједињеног краљевства. Телевизија РТЛ ће преносити свенчање од 10.45 сати.

Не једи шкољке , не играј монопол

У

ласком у британску краљевску породицу живот Кејт Мидлтон ће се променити из корена. У животу принцезе из снова није баш све ружичасто - будућој британској краљици биће и много шта забрањено. Од будуће принцезе очекује се да не ради, тј. да нема званичан посао, јер је очекују многе протоколарне обавезе. Кејт неће моћи да ради, што је делимично и логично, у сфери администрације и државне службе, као ни на позицијама које су на било који начин повезане са државом.

Kraqevsko ven~awe Vilijama i Kejt 29. april

део краљевске традиције 1923. захваљујући Елизабет Боус-Лајон. Она је на дан венчања са краљем Џорџом Шестим спустила свој будермајер на гробницу у знак сећања на брата Фергуса који је погинуо у рату. Од тада је Елизабетин гест следила свака краљевска млада. Током припрема за свадбу Кејт је већ обелоданила да жели да ода почаст војсци своје домовине. Тај гест је свакако подстакао принц Вилијам који је наставио породичну традицију служећи у Краљевској авијацији као пилот и који је тренутно распо-

1. Pa la ta Sent Yejms 9.30 (vre me po Gri ni ~u) Kejt Midlton do Vestminsterske opatije preve{}e luksuzni rols-rojs fantom {est. Princ Vilijam sti}i }e odvojenim dr`avnim automobilom.

Кејт више неће моћи да прима адресирану пошту са овим именом. Оно није по краљевским стандардима, већ ће морати да је ословљавају искључиво са Кетрин. У пракси чланови краљевске породице не гласају и не учествују на тај начин у политичком животу Велике Британије. Принц Ендрју, војвода од Јорка је 2008. рекао да је члановима краљевске породице забрањено да играју “монопол”, чак и код куће. Он је то објаснио речима да “чланови постају превише очарани освајањем и куповином”.

Gradsko jezgro

Palata Sent Yejms

Palata Sent Yejms, Klirens londonska ku}a kraqice majke Park Sent Yejms

П Ulica Dauning

Zgrade Vlade Bakingemska palata Trg Parlamenta londonsko sedi{te britanske kraqevske porodice Vestminsterska opatija Ku}e Parlamenta

Nadbiskup od Kenterberija ven~a}e par

Kum - princ Hari

Reka Temza

3. Ba kin gem ska pa la ta 11.00 Posle ven~awa, par ko~ijom u procesiji odlazi u Bakingemsku palatu

Kuma - Pipa Midlton, Kejtina sestra

4. 11.30 Kraqica Elizabeta prire|uje prijem za 600 poslovnih i privatnih prijateqa mladog para

1. Sedi{ta za ~lanove kraqevske porodice 2. Sedi{ta za mladinu porodicu

Vestminster Hol

2. Vest min ster ska opa ti ja Ven~awe po~iwe u 10.00 Kejt }e napustiti oltar sa zvawem “weno viso~anstvo princeza od Velsa”

Londonski biskup obrati}e se zvanicama

Vereni~ki prsten - ovalni plavi safir okru`en sa 14 dijamanata, koji je pripadao Vilijamovoj pokojnoj majci Dajani cena: 45.645 $ vrednost: 400.398 $

Британски племићи, наводно, никада не једу шкољке због страха од случајног или подметнутог тровања храном. Када Вилијам постане краљ, Кејт ће уместо свог супруга имати овлашћење да потписује важна документа и због тога мора да води рачуна да свој потпис очува од фалсификатора. Ако једе спорије од краљице, Кејт ће остати гладна приликом заједничких вечера. Наиме, у Британији када краљица заврши са јелом, сви прекидају оброк.

Poglavar Vestminstera pozdravqa mladu i wenog oca, i uvodi ih u crkvu

Kejt uvodi wen otac

5. 17.00 Princ ^arls prire|uje gala ve~eru sa balom za 300 ~lanova porodice i najbli`ih prijateqa

Svadbena povorka

Poslato je 2.000 pozivnica 1.900 poziva za ven~awe u Vestminsterskoj opatiji

Procewuje se da }e dve milijarde qudi {irom sveta gledati ven~awe, a hiqade ispuniti ulice Londona

U pet ko~ija sa 18 kowa vozi}e se mladenci, wihove porodice i kumovi Vilijam i Kejt vozi}e se u dr`avnom automobilu ili staklenim ko~ijama, ako bude ki{e

21 plotun bi}e ispaqen sa tvr|ave Amherst, u ^atamu

Недостојно пиво

ринц Вилијам и Кејт Мидлтон су забранили да се на њиховом венчању служи пиво. Гостима ће бити служени шампањац и вино, док је пиво оцењено као неодговарајуће за такву прилику. Неименовани извор рекао је листу “Мирор” да пива неће бити на венчању, јер то баш и није одговарајуће пиће за служење у присуству краљице и за такву прилику. Пар је наводно одлучио и да остане трезан током венчања, како би уживали у специјалном дану. На пријему после венчања биће служени канапеи са препеличијим јајима, целером, мини јоркширским пудинзима, телетином и кобасицама.

Краљица (не)ће имати жути шешир П

озната британска кладионица „Paddu Power” омогућила је клађење на разне теме везане за краљевско венчање - које ће боје бити венчаница будуће принцезе, када ће принц Вилијам и Кејт добити прву принову, хоће ли бити дечак или девојчица, како ће се звати... Могуће је кладити се у више категорија, а међу најпопуларнијим је свакако она која се бави бојом венчанице будуће младе. Како ствари стоје на кладионици, највише шансе се дају боји слоноваче, за коју је квота 1,67, затим следи традиционална бела боја са квотом 3,25, те крем 4, ту је и шампањ боја са квотом 11, за златну је квота 21, док је најмања шанса да Кејтина венчаница буде браон јер за сада има квоту 67.

Уколико одлучите да се кладите на боју краљичиног шешира, треба да знате да је најмања квота за жуту боју 4, за светлоплаву 4,5, љубичасту 6,5, а највиша за шешир у црној боји 34, што уједно значи и да је најмања шанса да ће га краљица носити. Најзанимљивије су опкладе које се тичу имена које ће добити прворођено дете Вилијама и Кејт. Највише шанси са квотом од 1,83 има име за дечака, Спенсер, те Џон са квотом од 7, а затим следи име које може бити и мушко и женско Френсис 9. Укључена су и имена осталих чланова краљевске породице, те је квота да ће се дете звати по Вилијамовој мајци Дајани 9, за име Чарлс 11, Елизабет 17, Вилијам такође 17...

SPORT

petak29.april2011.

VOJ VO DI NA SU TRA (17) DO ^E KU JE EKI PU RA DA

Po be da za iz vi we we na vi ja ~i ma Pred fud ba le ri ma Voj vo di ne su tra je va `an okr {aj 25. ko la Je len Su per li ge, u ko jem su do ma }i ni eki pi Ra da. Dva ti ma ko ja se na ta be li na la ze od mah iza ve ~i tih ri va la, po de li }e meg dan u ko jem, ba rem je ta kav uti sak mo gao da se stek ne kroz na ja ve u me di ji ma, ima ju `e qu da osvo je ~i tav plen. Uz to, Voj vo di na ho }e da pre ki ne ne u god nu tra di ci ju us po sta vqe nu jo{ sa da ve} dav ne 2005. go di ne, od ka da ni je tri jum fo va la nad gra |e vi na ri ma, dok eki pa s be o grad ske Ba wi ce tu tra di ci ju `e li da na sta vi. Uz to, no vo sad ska pu bli ka mo }i }e da pra ti duel eki pa ko je }e Sr bi ju pred sta vqa ti u Evro pi, pa je i to je dan od raz lo ga da tri bi ne na „Ka ra |or |u” bu du so lid no po pu we ne.

U utak mi cu }e No vo sa |a ni u}i, ka ko re ~e wi hov tre ner Zo ran Mi lin ko vi}, „iz po ra za u pro {lom ko lu”, {to }e si gur no do pri ne ti `e qi i mo ti vu da se ne u speh s OFK Be o gra dom {to pre za bo ra vi i da se u|e u no vu se ri ju od li~ nih tak mi ~ar skih re zul ta ta. Tre ba, me |u tim, ima ti na umu da tre ner cr ve no-be lih ima do sta mu ka ka da je sa stav za su tra {wi duel u pi ta wu, jer ne }e mo }i da ra ~u na na „po cr ve ne log” De ja na Ka ra na, kao i „po `u te le” Da ni e la Moj so va i Slo bo da na Me do je vi }a. Za to se s po seb nom pa `wom pra ti sta we po vre |e nog pri mi ca ~a Bra ni sla va Traj ko vi }a, je di nog pre o- sta log {to pe ra u eki pi.

- Iz gle di da Traj ko vi} bu de su tra u eki pi po sto je - re kao je dr Bor ko Vu ko sav, le kar u FK Voj vo di na. - Ku bu rio je s ve o ma ne pri jat nom i bol nom po vre dom

Miroslav Vuli}evi}

pri mi ca ~a, pa smo ga pod vr gli od go va ra ju }oj te ra pi ji. Traj ko vi} se ukqu ~io u rad i uti sak ko ji imam je da }e sve bi ti u re du i da }e mo }i da za i gra. Na rav no, sve za vi si od to ga ka ko bu de pod no sio na po re to kom pre o sta lih tre nin ga i pro ce ne tre ne ra Mi lin ko vi }a.

Je dan od igra ~a ko ji bi mo gli da za i gra ju uz Traj ko vi }a je i de sni bek Mi ro slav Vu li }e vi}, je dan od naj stan dard ni jih i naj po u zda ni jih igra ~a cr ve no-be lih.

Po sle jed ne we go ve gre {ke na Ka ra bur mi, me |u tim, OFK Be o grad

je po sti gao gol, a Vu li }e vi} je pre u zeo na se be kri vi cu za po raz.

- Jo{ uvek me pe ~e taj po raz, ali na i la ze no ve oba ve ze i ve} sam im se okre nuo - re kao je Vu li }e vi}. - Vu ~e mi se taj ne pri jat ni, gor ki ukus u usti ma. Pu no mi zna ~i to {to imam po dr {ku svih qu di iz klu ba, ali i na vi ja ~a i to me mo ti vi {e jo{ vi {e da pru `im mak si mum u utak mi ca ma ko je nam sle de, a pr va je, evo, pro tiv Ra da.

Re ko smo, po sto ji mo gu} nost da tre ner Mi lin ko vi} ba{ vas sta vi na po zi ci ju {to pe ra?

- Igrao sam na tom me stu ne ko li ko pu ta to kom pri pre ma, kao i u po sled wih po la sa ta utak mi ce sa Slo bo dom, ka da se po vre dio Me do je vi} - ob ja snio je od li~ ni de fan zi vac No vo sa |a na. - Jo{ uvek ne znam da li }e mi tre ner po ve ri ti taj za da tak, a ve ro vat no }u ne {to pre ci zni je zna ti po sle da na {weg tre nin ga. [ef jo{ uvek ni je od lu ~io, a ja sam tu i bi }u spre man, kao pra vi pro fe si o na lac, da od go vo rim za dat ku ko ji mi bu de po ve ren.

Ko ji je, po va ma, put do po be de s od li~ nim Ra dom?

- Tre ba da na sta vi mo s na pa da~ kom igrom, ba{ onim sti l om ko j im smo pra vi li na {u se ri ju bez po r a z a do utak m i c e s OFK Be o gra dom - ka te go ri ~an je bio Vu li }e vi}. - Sna gom ko lek ti va i vo qom da iz gi ne mo jed ni za dru ge `e li mo su tra da po be di mo, ali i da sru {i mo ne u god nu tra di ci ju i ti me se iz vi ne mo na {im na vi ja ~i ma za lo {i je iz da we na Ka ra bur mi. Ve ru jem da }e pu bli ka po no vo u ve li kom bro ju bi ti uz nas, jer po dr {ka na vi ja ~a pred sta vqa nam pra vi ve tar u le |a i pu no nam zna ~i.

Su tra {wi duel na „Ka ra |or |u” po ~i we u 17 ~a so va.

A. Pre do je vi}

Ro ben za do vo qan u Ba jer nu Fud ba ler Ba jer na i ho land ski re p re z en t a t i v ac Ar j en Ro ben iz ja vio je da je za do vo qan u ne ma~ kom klu bu.

- At mos fe ra u Ba jer nu je za i sta pre div na, a na ~in na ko ji me je klub tre ti rao dok sam se opo ra vqao od po vre de bio je po se ban. Vr lo sam ih za hva lan. Ose } am se pri j at n o u Min he nu. Mo gao bih ov de da osta nem za u vek. Ni {ta ni je ne mo gi }e. Me |u tim, o bu du} no sti tre ba pri ~a ti s opre zom i ne obe }a va ti ni {ta u {ta ne mo `e{ da bu de{ si gu ran - re kao je Ro ben.

Ba jern se tri ko la pre kra ja Bun de sli ge na la zi na ~e tvr tom me stu na ta be li i bo ri se za pla sman u Li gu {am pi o na na red ne se zo ne.

- Ove utak mi ce }e bi ti pre sud ne. Ne sme mo vi {e da se sa kri va mo, jer mo ra mo da da mo sve od se be. U bu du} no sti }e bi ti va `no da po sta ne mo sta bil ni ji u igri. Ima mo kva li tet i od li~ ne in di vi du al ce, ali kao ko lek tiv mo ra mo da po s ta n e m o sta b il n i j i. Ne sme mo jef ti no da pri ma mo go lo ve i da ola ko gu bi mo me ~e ve - na veo je ho land ski fud ba ler.

Re i na i na red ne se zo ne u Li ver pu lu Gol man en gle skog pre mi jer li ga {a Li ver pu la Pe pe Re i na iz ja vio je da }e naj ve ro vat ni je i na red nu se zo nu pro ve sti u en g le s kom klu b u. [pan s ki gol man je ne dav no iz ja vio da po sto ji mo gu} nost da u ju nu na pu sti klub s En fil da u slu ~a ju da se Li ver pul re dov no ne bu de bo rio za tro fe je.

- Sre }an sam, smi ren i do bro mi je u Li ver pu lu. Okre nut sam bu du} no sti u ko joj }e bi ti mno go uspe ha za klub. Ve ru j em da }e pro j e k at no v ih ame ri~ kih vla sni ka bi ti ube dqiv.

c m y

16

dnevnik

\O KO VI] ZA DO VO QAN PO SLE PR VOG NA STU PA NA [QA CI

Re kor di ni su pri o ri tet No vak \o ko vi} je za 68 mi nu ta za vr {io me~ osmi ne fi na la Ser bia Ope na i br zo oti {ao pred te le vi zor da gle da fud bal sku utak mi cu iz me |u Real Ma dri da i Bar se lo ne, zbog ~e ga su ga no vi na ri ~e ka li na kon fe ren ci ji sve do 22.40. Na rav no pi ta li smo ga za ko men tar me ~a, ka da smo ga ve} zbog to ga ~e ka li du `e od sat vre me na.

- Sva ka ~ast Bar se lo ni, ali opet su di ja, opet uni {ta va we fud ba la... Kao qu bi teq fud ba la ne vo lim da vi dim ova kve stva ri u po lu fi na lu Li ge {am pi o na.

ne ma ju ve ze sa te ni som. \o ko vi }ev ko le ga Huan Mar tin del Po tro je ne dav no iz ja vio da je rad da usko ~i u fud bal sku re pre zen ta ci ju Ar gen ti ne uko li ko za fa li igra ~a. No vak mi sli da bi Ni ko la @i gi} i Mar ko Pan te li} tre ba lo da osta nu tu gde je su.

- Mi sli te da igram u na pa du?

Po sled wa dve fud bal ske utak mi ce ko je sam igrao svi su `e le li da bu du u na pa du, pa sam ja na kra ju za vr {io u de fan zi vi. Ina ~e, mi slim da jo{ uvek ima mno go do brih fud ba le ra u na {em ti mu, ta ko da ja za to ni sam spre man.

Novak \okovi}

Ka da je su di ja dao cr ve ni kar ton, od mah je utak mi ca re {e na - re kao je \o ko vi}.

No va kov me~ je bio u dru gom pla nu, ma da je pro tiv Ru mu na Adri ja na Un gu ra za be le `io 25. uza stop nu po be du. Sr bin bi se ti me se iz jed na ~io sa Iva nom Len dlom, da ATP ni je ob ja vio da Ame ri ka nac za pra vo 1986. po ~eo sa 29 tri jum fa u ni zu. Te ~e ti ri po be de su ostva re ne na za vr {nom tur ni ru se zo ne 1985. ko ji je, sti ca jem okol no sti, od i gran na po ~et ku na red ne go di ne.

- Re kor di mi ni su pri o ri tet i ne raz mi {qam o to me. Tek sa da ula zim u ri tam. Ovo mi je pr vi me~ po sle tri ne de qe pa u ze, a na {qa ci ni sam igrao de set, je da na est me se ci. Uz to igrao sam pred do ma }om pu bli kom, ko ja uvek o~e ku je po be du, ta ko da sam zbog sve ga to ga bio ner vo zan na po ~et ku - re kao je \o ko vi} i do dao: - Ovaj me~ bio je so li dan za pr vi na stup na {qa ci. Ne mo gu re }i da sam pre za do vo qan igrom, ali bi lo je o~e ki va no da }e bi ti osci la ci ja. Lop ti ce su bi le te {ke, te re ni mo kri zbog kon stant ne ki {e ko ja je pa da la. Ali po be di ti u dva se ta je olak {a va ju }a okol nost. Bi lo je fru stri ra ju }e za me ne ka da sam ser vi rao, jer ni sam mo gao da pod ba cim lop ti cu ka ko va qa ^e tvrt fi nal ni me~ No vak \o ko vi} bi tre ba lo da igra da nas i to pro tiv Slo ven ca Bla `a Kav ~i }a.

- Je di ni me~ ko ji smo igra li bio je, ko li ko se ja se }am u \e no vi na tur ni ru do 14 go di na. Ta~ no pre 10 go di na. Ta da je on po be dio, a ovo je sa da mo ja pri li ka da mu se re van {i ram. Du go se zna -

\o ko vi }u Or den sve tog Sa ve Pa tri jarh srp ski Iri nej uru ~io je naj bo qem srp skom te ni se ru No va ku \o ko vi }u Or den sve tog Sa ve pr vog ste pe na, naj vi {e od li ko va we ko je Srp ska pra vo slav na cr kva do de qu je za do bro ~in stva i po sve }e nost ve ri.

- Kao spor ti sti i kao ver ni ku, te {ko mi je da pro na |em od go va ra ju }e re ~i ko ji ma bih opi sao ose }a we za hval no sti za uka za no mi po ve re we Sve tog ar hi je rej skog si no da.

Mo gu da po ru ~im da se sa mo mu ko trp nim ra dom i ve rom u se be, svo je bli `we i Bo ga mo `e za slu `i ti ova kvo po ve re we - re kao je \o ko vi}, ko ji je od li ko va we SPC pri mio u pri su stvu svo je po ro di ce.

SPC je sa op {ti la da je or den \o ko vi }u do de qen na pred log epi sko pa ra {ko-pri zren skog Te o do si ja, „za we go vu de lat nu qu bav pre ma maj ci cr kvi, na ro ~i to po ka za nu sve srd nim i is traj nim po ma ga wem srp skog na ro da i sve ti wa na {e sve te cr kve, po seb no na Ko so vu i Me to hi ji”.

Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac je go stu ju }i na Ser bia Ope nu re kao da je shva tio ko li ki je sam bio brend tek ka da je po ~eo da usta je no }u da gle da No va ka.

- Na rav no da mi la ska ka da Vla de Di vac usta je da gle da mo je me ~e ve. To je za dovqstvo ~u ti ka da do la zi od naj ve }e le gen de na {eg spor ta uz vra tio je No vak. \o ko vi} je pro {e tao cen trom Be o gra da, po sle du go vre me na, pa su se no vi na ri na {a li li sa wim upi tav {i ga da li se se }a ko li ko ko {ta ki lo gram ba na na.

- Ki lo gram ba na na, onih ve }ih ko je sam oda brao, je 160 di na ra.

Do bio sam ku sur od 40 Nole kupuje salatu na beogradskoj pijaci di na ra, jer sam imao mo, isto smo go di {te. Slo ve ni ja 200 - pre ci zno je re fe ri sao No je do bi la dva, tri te ni se ra ko ji vak i do dao: - Bi li su vr lo qu ba se pro bi ja ju pre ma svet skom vr - zni na svim te zga ma ko je sam po hu. Bla` je u pr vih 100 na sve tu. se tio. Po seb no na po sled woj.

Ja ko je ta len to van, vr lo bor - Pro da vac mi je dao sve bes plat ben... Pro {le god ne je igrao sa no: pa pri ke i rot kvi ce, ku pus, En di jem Ro di kom na Ro lan Ga ro - ze le nu sa la tu... Ma ma ne mo `e da su - do dao je dru gi te ni ser sve ta, spre mi svu tu hra nu ko li ko smo ko ji je i u sre du uve ~e no sio ban - do bi li. Bi lo je za ni mqi vo is ku da` na ko le nu zbog ko ga je od u - stvo da mo gu da se pro {e tam uli stao od u~e {}a u Mon te Kar lu, ca ma Be o gra da i da bu dem sa svo ali je re kao da je to sa mo pre ven - jim na ro dom. Ni sam to us peo tiv no. zbog rit ma `i vo ta ko ji vo dim i Is ko ri si tli smo pri li ku i da ma lo vre me na ko je pro vo dim u mu po sta vi mo ne ka pi ta wa i ko ja Be o gra du.

SPORT

dnevnik PAR TI ZAN IZA [AO IZ KRI ZE

Va qak dr `i kqu~ Fud ba le ri Par ti za na iz gle da da su na {li kqu~ za sam kraj {am pi o na ta. Cr no – be li su po sle po ra za od Voj vo di ne ve za li dve po be de i odvo ji li se na tri bo da i po no vo se odvo ji li na ta be le. Ima ju tri bo da vi {e od dru go pla si ra ne Cr ve ne zve zde i {est od Voj vo di ne. [est ko la pre kra ja va qak u ru ka ma dr `i kqu~ no ve ti tu le. [ta je to {to je Par ti zan iz vu klo iz kri ze u po sled wih ne de qu

Na tre ninzima at mos fera je opu {te na, svi smo jed na ve se la dru `i na. Ali, ka da iza |e mo na te ren, sva ka neo zbiq nost pre sta je i mi sli mo sa mo na igru.

Sli~ no raz mi {qa i Ivan Ste va no vi}. Po vrat nik iz Tu lu za vi {e se di na klu pi ne go {to igra, ali se ne ose }a za po sta vqe nim.

- Sva ki od ovih mo ma ka je za slu `io {an su u pr vom ti mu, ka ko le pim vas pi ta wem ta ko i od no som

Ivica Ili ev

da na? Igra ~i is ti ~u da ih je slo ga uje di ni la na kon ne ko li ko lo {ih par ti ja. Ivi ca Ili ev, naj bo qi stre lac cr no – be lih i Je len su per li ge is ti ~e uza jam no po {to va we svih u eki pi kao kqu~ do brih re zul ta ta.

- Sre di na kao {to je Par ti zan ume da bu de vr lo ne zgod na za po vrat ni ke. I ja kao is ku san igra~ pla {io sam se re ak ci je mla |ih ka da sam se vra }ao. Me |u tim, ne sa mo da me ni su gle da li kao kon ku ren ci ju ve} su po ka za li po {to va we ko je me je dir nu lo. Kao pra vi Par ti za nov ci ce ni li su to {to sam ra ni je ura dio za klub i u sva kom tre nut ku mi bi li na uslu zi. Vra tio sam im istom me rom i to je do ne lo re zul ta te. Za i sta smo svi u funk ci ji klu ba i to se vi di na te re nu – re kao je Ili ev.

Su je ta je ne po zna ta re~ u Par ti za nu.

- Sa {a Ili}, Kr sta ji} i ja smo ~e sto pred met po {a li ca mla |ih igra ~a, ali nas to ne qu ti, jer su mom ci pra vi i ne fa li im du ha.

pre ma oba ve za ma. Miq ko vi} je sja jan de~ ko, ve li ki ta le nat i od sr ca mu `e lim sve naj bo qe. Bo qi je od me ne i ja sno je {to ima pred nost kod tre ne ra Sta no je vi }a.

Mi lan Smi qa ni} kao ni da ni je ni od la zio iz Par ti za na.

- At mos fe ra je fan ta sti~ na i bo qa ne go pre tri go di ne. Od stru~ nog {ta ba, upra ve pa do nas igra ~a svi smo jed na po ro di ca i to se vi di. Bo dri mo jed ni dru ge, ne ku ka mo po sle kik se va ve} uvek gle da mo una pred. Par ti zan ima har mo ni ju ko ja mu u bu du} no sti mo `e do ne ti jo{ ve }e uspe he – re kao je Smi qa ni}.

A, naj ra do sni ji na tre nin zi ma je Prins Tej go. Ga wa nin je imao ma lu kri zu, ko ju je pre ki nuo go lom u 140. ve ~i tom der bi ju.

- Ka ko da ne bli sta te po red ova kvih qu di ? Od pr vog da na do bi jam sa mo po dr {ku od svih u klu bu, na vi ja ~i su ta ko |e div ni i vo leo bih da pro du `im svoj bo ra vak ov de – re kao je stre lac tri go la na tri ve ~i ta der bi ja.

I. La za re vi}

ZA VR [EN PR VI DEO PR VEN STVA U OP [TIN SKOJ LI GI TI TEQ–@A BAQ

Mo {o rin ci u plej-ofu Za vr {en je pr vi deo pr ven stva u Op {tin skoj fud bal skoj li gi Ti tel - @a baq.Po red ve} si gur nih Ba~ ke iz \ur |e va, Haj du ka iz ^u ru ga, Ti te la u plej - of pla si rao se i Mi le ti} iz Mo {o ri na, ko ji je u od lu ~u ju }em me ~u glat ko po be dio Je din stvo iz Gar di no va ca(3:0). Bi la je to sjaj na utak mi ca u ko joj ni je bi lo di le ma. Mo {o rin ci su ve} na po ~et ku me ~a go lom is ku snog Ma ri }a po ve li, a on da u fi ni {u su sre ta po sti gli jo{ dva po got ka.

- Ciq smo is pu ni li - ka `e agil ni pred sed nik Mi le ti }a iz Mo {o ri na Go ran Pe tri}. - Vo de }a Ba~ ka nam je od ma kla osam bo do va, ali ne od u sta je mo od bor be za pr vo me sto, ko je vo di u ba ra` s naj bo qim klu bom iz Op {tin ske li ge Vr bas- Be ~ej. Mi ima mo naj mla |i tim u li gi i po la ko ih pri pre ma mo za sle de }u se zo nu, ka da }e se dve li ge opet spo ji ti.

Mi le ti} po red to ga {to ima naj mla |i tim u li gi di ~i se i ti me {to je ve }i na igra ~a iz Mo {o ri na. U eki pi su sa mo is ku sni Dra gan Vu ko brat, La ba vi i Zo ran Ma ri }a, a ima ju i pr vog strel ca li ge {e sna e sto go di {weg Pren di }a, ko ji je do sa da po sti gao 17 go lo va od 24 ko li ko su da li Mo {o rin ci.

- Ima mo za i sta ta len to va nu ge ne ra ci ju de ~a ka, ve} sa da se okol ni klu bo vi in ter su ju za na {e igra ~e - ob ja {wa va Pe tri}. - Jo{ zi mus no vo sad ska Zve zda je `e le la da vi di u svo jim re do vi ma Pren di }a, ali mi ima mo na {e ci qe ve i ne }e mo ras pro da va ti igra -

Pred sed nik Mi le ti }a Go ran Pe tri}

~e. Za i sta ima mo i do bre uslo ve za rad, od li ~an te ren za hva qu ju }i no vom za liv nom si ste mu, uz to ob no vi li smo i uprav nu zgra du, ta ko da de ca ima ju op ti mal ne uslo ve za rad.Imam,o i do sta pri ja te qa ali hteo da is tak nem po mo} ko ju nam pru `a ju En te ri jer Pe tro vi}, Iris Farm i Re sto ran Omo ri ka iz [aj ka {a i Ka fe Sam Mar ko iz Ka }a.

Tre ner pr vog ti ma je Vin ko \u ri}, Bo wek, ne ka da {wi igra~ Bor ca iz [aj kja {a, pod ~i joj di ri gent skoj pa li ci ra stu Mo {o rin ci.

- Igra ~i iz da na u dan na pre du ju - ka `e Vin ko \u ri}. - Mo `da je pr vo me sto i su vi {e da le ko, ali se na dam ako eki pa osta ne na oku pu u no vom pr ven stvu u znat no ja ~oj li gi mo `e mo igra ti mno go zna ~aj ni ju ulo gu. Mo `da }e mo se i po ja ~a tim, ali i ova ko ovaj mlad tim ima per spek ti vu.

G. K.

petak29.april2011.

17

BAR SE LO NA U NA E LEK TRI SA NOJ AT MOS FE RI PO BE DI LA REAL U MA DRI DU

Mu ri wo gr mi na su di je Tre ner Bar se lo ne ve o ma je za do vo qan po be dom nad Real Ma dri dom (2:0) u po lu fi na lu Li ge {am pi o na, a po seb ne po hva le upu tio je dvo stru kom strel cu Li o ne lu Me si ju.

- Od i gra li smo ja ko do bro.

Kon tro li sa li smo wi ho ve opa sne kon tre i mo ram da ~e sti tam igra ~i ma na sve mu to me. Sre }a je da ima mo igra ~a kao {to je Me si. Ima sa mo 23 go di ne, a ve} je tre }i stre lac u isto ri ji Bar se lo ne. To je ve li ka stvar. - re kao je Gvar di o la i obe }ao da u re van {u 3. ma ja ne }e pot ce ni ti Real.

Tre ner Re a la @o ze Mu ri wo ~e sti tao je Bar se lo ni na po be di u pr vom me ~u po lu fi na la Li ge {am pi o na, ali se be sno osvr nuo na su |e we i pri ka za no na te re nu. Ka ta lon ski tim je u go sti ma do bio 2:0, ali tek po sle di rekt nog cr ve nog kar to na do su |e nog Pe peu. Mu ri wo, ko ji je ta ko |e is kqu ~en zbog pri go va ra wa, bio je u ne ve ri ci.

- Ka da bih re kao ta~ no {ta mi slim o wi ma i sve mu ovo me, ka ri je ra bi mi mo men tal no bi la okon ~a na. Sa mo }u ih pi ta ti: [ta je po treb no? Ovre bo, De Ble ke re, Bu sa ka, [tark? - re kao je Por tu ga lac.- U sva kom po lu fi na lu de {a va se isti sce na rio. Pri ~a mo o Bar se lo ni, bez sum we fan ta sti~ noj eki pi,

ali ka ko to da sva ki put wi ma sve ide na ru ku?

Za {to ^el si ni je oti {ao u fi na le pre dve go di ne? Ka ko to da je In ter sa mo istin skim ~u dom us peo da se iz bo ri sa wi ma i sa de set igra ~a? Na ma je, kad je bi lo 0:0, sve bi lo u re du, tre ba lo je da uba cim Ka ku ume sto Di ja re.

Ovom iz ja vom Mu ri wo je alu di rao na ~i we ni cu da je Bar se lo na u pro te klih {est go di na u za vr {ni ci tak mi ~e wa ~e sto pro la zi la na kon sum wi vih su dij skih od lu ka. Od slu ~a ja ka da je Mar kus Merk u po lu fi na lu pro tiv Mi la na [ev ~en ku po ni {tio Mu ri wo smo gao sna ge da pru `i ru ku Gvar di o li ~ist gol zbog ne po sto je }eg fa u la nad Pu jo lom, pre ko bod ni da u|u u {e sna e ste rac, ova kve po be de ne ma ju istu skan da lo znog su |e wa To ma He - zna ju }i da ni on, ni Ra mos, ne }e dra`. nin ga Ovre ba u su sre tu sa ^el - igra ti u re van {u. Da je osta lo Tre ner Re a la je na kra ju lan si jem, do is kqu ~e wa Van Per si - 0:0 i da nas on da do bi ju u Bar se si rao jo{ je dan ver bal ni atak ja u osmi ni fi na la ove se zo ne, lo ni, ni kad se ne bih bu nio. na stra te ga Bar se lo ne Pe pa ka da mu je pri re zul ta tu 1:1 Ma - Pri hva tam da iz gu bim, ali sa mo Gvar di o lu, ko ji je pret hod nih si mo Bu sa ka do de lio dru gi `u ti dok je fer-plej u pi ta wu - do dao da na Por tu gal ca „po ~a stio” bu kar ton jer je {ut nuo na gol po - je Mu ri wo, ko ji je sa da pe si mi ji com psov ki. {to se ogla si la pi {taq ka. sta po pi ta wu ko na~ nog is ho da.

- Osvo jio sam ja ve} Li gu {am Upr kos fan ta sti~ noj igri Ka - Ta mo ide mo do sta osla bqe - pi o na na te re nu, ali sa dve eki ta lo na ca, Mu ri wo se jo{ jed nom ni. Ako pri mi mo gol, go to vi pe ko je ni su bi le Bar se lo na: Sa osvr nuo na na vod ne „na me {taq smo, to je isti na. Sa mo sam be - Por tom, ti mom iz ze mqe ko ja ke”. san zbog su di je, a tre ba lo bi da ima sla be {an se na spram dru - ^im su iz ba ci li Pe pea, do bu du i qu di u Bar se lo ni. To si - gih, i sa In ter om, ko ji pre to ga bi li su sve {to su `e le li. Slo gur no ni su lo {i qu di i zna ju da 50 go di na ni je osvo jio ti tu lu. A to smo sve ura di li sop stve nim tru dom i `r tvo va wem. Gvar di o la je do bar tre ner, ali tro fej L[ ko ji je on osvo jio, me ne bi bi la sra mo ta da po dig nem, a sa da ima {an su da osvo ji jo{ je dan tro fej ko jeg bih se ja du bo ko sti deo. Daj bo `e da jed nog da na po dig ne tro fej bez mr qa i skan da la - za kqu ~io je Mu ri wo.

Upra va Bar se lo ne je sa op {ti la da }e u ~e tvr tak od 19 ~a so va na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ne ti pla no ve za even tu al no pod no {e we tu `be pro tiv Mu ri wa. Ka ta lon ci }e u me |u vre me nu pre go va ra ti sa UEFA-om zbog Mu ri wo ve iz ja ve, u ko joj po sred no op tu `u je tu in sti tu ci ju za fa vo ri zo va we Bar se lo ne.

- Ne znam da li je u pi ta wu mo} Ro se qa, UEFA-e, ili UNI CEF-a. Ne raz u mem sve ovo. Je su ja ki zbog igre, ali i zbog mo }i.

Ka da bih sve re kao, okon ~a li bi mi ka ri je ru.

Re van{ na Kamp Nou je na Jed na od mno go broj nih ~ar ki u Ma dri du pro gra mu 3. ma ja od 20:45.

[pa ni ja tu gu je i sla vi [pa ni ja je po de qe na - na Real - Na de struk tiv nu igru od go i Bar se lo nu, na one ko ji tu gu ju i vo ri li smo onim u ~e mu smo naj one ko ji sla ve. Iako je sa mo jed - bo qi - fud ba lom. - po ru ~io je no po lu vre me od i gra no, Ka ta - no vi nar „Spor ta”. lon ci sma tra ju da su ve} na po la Ve li ~a we po be de na sta vio je pu ta do Vem bli ja, dok Ma dri |a - i „El Mun do De por ti vo”. List ni ma, po sle 0:2 na wi ho vom Ber - opi su je de {a va wa na tr go vi ma u na beu, osta je sa mo na da da u re Bar se lo ni gde se oku pi lo ne ko van {u pred sto hi qa da pro tiv ni~ kih na vi ja ~a mo gu do, sa da se ve} slo bod no mo `e re }i, sen za ci je.

I dok su Ka sti qa i Ma drid zgro `e ni su |e wem Vol fgan ga [tar ka, ko ga sma tra ju is kqu ~i vim kriv cem za po raz, Bar se lo na sla vi naj bo qeg igra ~a na pla ne ti - Li o ne la Me si ja.

Po de qe ni su i me di ji u [pa ni ji, a no vi nar ska „slo va” naj po zan ti jih li sto va na Ibe risjkom po lu o str vu ne od u da ra ju pu no od na vi ja~ kih stra sti.

Ne u tral nih jed no stav - Fud ba le ri Bar se lo ne proslavqaju po be du no ne ma!

Ka ta lon ski „Sport” odu {e - li ko hi qa da na vi ja ~a, ko ji su pe vqen je „ve li kom po be dom Bar va li svom klu bu, ali i vre |a li se”. Ovaj list na po mi we da je po pro tiv ni~ ki i tre ne ra Mu ri wa. sled wi „el kla si ko” bio i naj u- Na rav no, za sve ka ta lon ske `a re ni ji, a da je rat po ~eo na li sto ve [tark je pra vil no po kon fe ren ci ja ma za me di je tre - stu pio ka da je is kqu ~io Pe pea ne ra Gvar di o le i Mu ri wa. Re ~i zbog „di vqa~ kog star ta nad Al tre ne ra Bar se da je „@o ze j..... ve {om”. Is ti ~e se ve li ka po be {ef na pres kon fe ren ci ja ma”, da fud ba la pro tiv eki pe ko ja „Sport” je is ko ri stio za na slov ni je `e le la da u`i va u igri. po sle me ~a, pa ra fra zi ra ju }i Bar se lo na spre ma i tu `bu „Me si je j.... {ef na te re nu”. pro tiv @o zea Mu ri wa, ko ji je

uo~i utak mi ce re kao da Ka ta lon ci ima ju do bre ve ze sa su di ja ma. Pred sed nik Bar se lo ne San dro Ro sel je zbog ovih re ~i Por tu gal ca sa zvao hi tan sa sta nak Iz vr {nog od bo ra.

- Mu ri wo je te {ko uvre dio in sti tu ci ju Bar ce lo ne i za to

mo ra da sno si po sle di ce. - po ru ~i li su po sle sa stan ka ~el ni ci Bar se, pre no si „El Mun do De por ti vo”. „Ne ka pa ti Real”, „Na po la pu ta do Vem bli ja”, „CR7 ne vo li tak ti ku Mu ri wa”, sa mo je deo na slo va ko ji do mi ni ra ju u ka ta lon skim li sto vi ma.

Eufo ri ja u Ka ta lo ni ji vla da }e je jo{ si gur no {est da na, do re van {a - 3. ma ja.

Na dru goj stra ni, u Ma dri du, kao da je kraj sve ta! Tu ga, o~aj, bes...

Glav ni kri vac je ne ma~ ki su di ja, ali i Mu ri wo zbog „sram ne tak ti ke”. [tark je po stao „ubi ca ‘el kla si ka’” i „ i no vi sta nov nik ga le ri je ne po `eq nih ~u do vi {ta u Ma dri du”. „Zbog we ga da nas ni ko ne ana li zi ra utak mi cu, ve} svi pri ~a ju o is kqu ~e wu Pe pea”,”Pe pe je `tr va svog ugle da, ali je ne pra ved no is kqu ~en.

- Bio je to jo{ je dan bo lan uda rac za su dij sku or ga ni za ci ju”, na slo vi su i ko men ta ri ma drid skog „Asa”.

Por t u g al c u se za m e r a to {to ni je smeo da na pad ne ni ka da su se sa tri bi na ~u li zvu `du ci. „As” za kqu ~u je da je sra mo ta da Real, ko ji u svo jim re do vi ma ima pu no maj sto ra sa lop tom, ni je na pao pro tiv ni ka, ve} je ga jio de struk ti van fud bal. „Mar ka” is ti ~e fe no me nal nog Me si ja, ko ji ni je imao te `ak po sao po sle is kqu ~e wa Pe pa. „Ar g en t in s ki ge n i j a l ac ubio Real”, „Real ni je us peo da ko pi ra for mu lu iz Ku pa kra qa”. Za ni mqi vo da je „Mar ka” naj o bjek tiv ni je da la ko men tar me ~a. Raz lo ge po ra za pro na {la je is kqu ~i vo u lo {oj igri „kra qev skog klu ba” i do broj Bar se lo ne. Su |e we u ovom li stu ni je ko men ta ri sa no, ali je [tark oce wen „troj kom” na ta be li gde je naj ve }a oce na 10!

18

sport

petak29.april2011.

VOJ VO DI NA IZ BO RI LA MAJ STO RI CU

JU GO VI] UNI MET VE ^E RAS DO ^E KU JE KO LU BA RU

Na kri li ma na vi ja ~a do fi na la Pe ter ci su od lu ~i li da se igra maj sto ri ca po lu fi na la plejofa iz me |u Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde. Na i me, u pr vom du e lu u No vom Sa du Zve zda je na pra vi la „brejk” i sa 6:5 po be di la, a u re van {u je Voj vo di na us pe la da vra ti „brejk” i po sle pe te ra ca (11:10) iz bo ri i tre }u utak mi cu, ko ja }e se igra ti u No vom Sa du su tra u 20 ~a so va.

- Re al no sam o~e ki vao da }e u ovoj utak mi ci pre su di ti wi ho vo is ku stvo, ali na sre }u to se ni je do go di lo i mi smo po be di li po sle pe te ra ca. Mo glo je da bu de i obr nu to, ali sre }a nas je ovo ga pu ta ma lo po gle da la i uka za la nam se pri li ka da igra mo maj sto ri cu u na {em ba ze nu i po be dom se na |e mo u fi na lu - ka `e ka pi ten Voj vo di ne Bo ris Va pen ski.

U re gu lar nom de lu su sre ta bi lo je 5:5, pr vi pro du `e tak pri pao je Be o gra |a ni ma (Ak sen ti je vi}), a dru gi No vo sa |a ni ma (Va pen ski), pa se po sle 6:6 u{lo u pe nal za vr {ni cu. Sed ma se ri ja pe te ra ca od lu ~i la je po bed ni ka.

Pr vo je Mi lo{ Ma rin ko vi} od bra nio uda rac Star hi we Ra {o vi }a, a za vr {ni ~in dra me od i grao je Ivan Ba sa ra. Ko li ka je ten zi ja bi la go vo ri i po da tak da su po dva pe ter ca pro ma {i li ka pi te ni De jan Sa vi} i Bo ris Va pen ski.

Bo ris Va pen ski u du e lu s De ja nom Sa vi }em

- Kao {to se i o~e ki va lo utak mi ca je bi la ve o ma ne iz ve sna, u{li smo u pro du `et ke, gde ni smo od i gra li ba{ ona ko ka ko smo se do go vo ri li, ali sre }om do {lo se do pe te ra ca. A pe ter ci su uvek lu tri ja. Mo ram da po hva lim na {eg gol ma na Mi lo {a Ma rin ko vi }a. On je i od lu ~io po bed ni ka.

Ak te ri dra ma ti~ nog su sre ta slo `i li su se da je at mos fe ra na Ta {maj da nu bi la od li~ na i da je na vi ja we oko 1.600 qu di bi lo iz ven red no.

- Ne tre ba ni go vo ri ti da se o~e ku je jo{ je dan ne iz ve stan me~. Mo ra mo za tu utak mi cu da po pra vi mo ne ke stva ri, ko je ni -

Vu ja si no vi} do neo po be du

Po ka za li su va ter po li sti Par ti za na svu sna gu u pe tom ko lu ~e tvrt fo nal ne A gru pe i u Du brov ni ku nad i gra li eki pu Ju ga 13:10.

Po sle mno go go di na cr no-be li su sla vi li u Gru `u, a ovom po be dom su obez be di li pr vo me sto na ta be li i ta ko iz be gli bra ni o ca ti tu le pr va ka Evro pe ita li jan ski Pro Re ko. Upra vo su Par ti zan i Pro Re ko, ko ji igra u B ~e tvrt fi nal noj gru pi i je di ne ne po ra `e ne eki pe sa pet po be da, pa sto ga je i naj re al ni je o~e ki va ti da se one na |u i u fi na lu faj nal-fo ra u Ri mu.

Iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a od i gra li su od li~ no u od bra ni, a ka da je bi lo naj va `ni je di ri gent sku pa li cu pre u zeo je ka pi ten Vla di mir Vu ja si no vi} i re {io me~.

Uz to, po be dio je i ~u ve ni na{ inat, jer je u tre }oj ~e tvr ti ni pr vo is kqu ~en s pra vom za me ne pr vi cen tar Du {ko Pi je tlo vi}, a on da je i cr ve ni kar ton do bio i tre ner Igor Mi la no vi}.

- Igra li smo pre ci zno kao u {a hov skoj par ti ji, na ro ~i to u od bra ni. Tre ni ra li smo ne ko li ko da na ba{ ova kvu igru u od bra ni i zbog to ga ~e sti tam mo jim mom ci ma jer su za slu `i li po be du - re kao je Mi la no vi}.

Pr vi gol za Par ti zan i to ve o ma vre dan po sle is ku qu ~e wa Pi je tlo vi }a i cr ve nog kar to na Mi la no vi }a dao je Mi lo{ ]uk.

- Do bro smo otvo ri li utak mi cu, po ve li, ali je Jug us peo da se vra ti po sle ne ko li ko sum wi vih od lu ka.

Udo vi ~i} se vra }a Ka pi ten va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je Va wa Udo vi ~i}, sle de }e se zo ne bi mo gao da se vra ti u Par ti zan. Udo vi ~i} tre nut no bra ni bo je Mla do sti, ali za gre ba~ ki klub ne ma do voq no fi nan sij skih sred sta va da bi osi gu rao osta nak zva ni~ no naj bo qeg va ter po li ste sve ta. O po vrat ku Udo vi ~i }a u Par ti zan, klub u ko jem je po ni kao, go vo ri lo se jo{ pro {log le ta, ali je on na kra ju oti {ao u Za greb.

Sam Udo vi ~i} po ~et kom go di ne je re kao da je za do vo qan u Mla do sti, ali da ne zna da li }e osta ti u tom klu bu. Udo vi ~i} (28) je po ni kao u Par ti za nu, a po tom je igrao za Ja dran iz Her ceg No vog, Po si li po, Pro Re ko i Mla dost.

A gru pa Jug - Partizan 10:13, Jadran - Budva 8:9.

1.

2.

3.

4.

Partizan Jug Budva Jadran

5 5 5 5

5 2 2 0

0 1 0 1

0 2 3 4

55:35 15 50:43 7 28:41 6 34:48 1

B gru pa Mladost - Va{a{ 8:7, Primorje - Pro Reko 7:12.

1.

2.

3.

4.

Pro Reko Mladost Primorje Va{a{

5 5 5 5

5 3 2 0

0 0 0 0

0 2 3 5

57:34 15 38:41 9 46:49 6 34:51 0

Na po ~et ku tre }e ~e tvr ti ne us pe li smo da se od le pi mo i da na dok na di mo i to {to smo osta li bez tre ne ra. Bi lo je te {ko, ali pr vi smo u gru pi, {to nam je i bio ciq - re kao je ]uk.

Vla di mir Vu ja si no vi} je re kao da je eki pa bi la sprem na i za uza vre lu at mos fe ru u Gru `u, ali i na su |e we.

- Sve smo iz dr `a li, bi la je ovo te `a utak mi ca od one ko ju smo od i- gra li na Ba wi ci i tre ba li su nam ja ki `iv ci da bi smo us pe li do kra ja - re kao je Vu ja si no vi}.

Po sled wu utak mi cu Par ti zan igra 4. ma ja u Be o gra du, ka da do ~e ku je Ja dran iz Her ceg No vog. G. M.

DA NAS U SLO VA^ KOJ PO ^I WE 75. SVET SKO PR VEN STVO

^e {ka bra ni ti tu lu Da nas po ~i we 75.

Svet sko pr ven stvo u ho ke ju na le du u Bra ti sla vi i Ko {i ca ma (29.april - 15.maj ). Slo va~ ka je po pr vi put do ma }in pla ne tar ne smo tre naj bo qih ho ke ja {kih re pre zen ta ci ja. Igra }e se u On drej Ne pe la Are ni u Bra ti sla vi, ka pa ci te ta 9.766 me sta i u Stil Are ni u Ko {i ca ma ko ja pri ma 8.437 gle da la ca. Re pre zen ta ci ja Slo va~ ke je od sa mo stal no sti 1993. go di ne osvo ji la tri me da qe, sre bro 2000 go di ne u Ru si ji, 2002 u [ved skoj pri pa lo im je zla to, da bi go di nu da na ka sni je u Fin skoj osvo ji li bron zu. Ti tu lu bra ni re pre zen ta ci ja ^e {ke, a po tra di ci ji u naj u `em kru gu fa vo ri ta su: Ka na da, Ru si ja, [ved ska, Fin ska i do ma }in Slo va~ ka,a iz ne na |e we mo gu na pra vi ti Ame ri kan ci i [vaj car ci.

Na rav no, sve za vi si u ka kvim }e sa sta vi ma igra ti ti mo vi, sve re pre -

Bra ne na slov – re pre zen ta ci ja ^e {ke

zen tac xi je su osta vi le slo bod na me sta da po pu ne tim od igra ~a ko ji su is pa li u plej ofu u NHL li ge.

U pr voj fa zi tak mi ~e wa igra se po gru pa ma,a po tri naj bo qe na sta vi }e tak mi ~e we. Sa sta vi gru paGru pa A: Ru si ja, Slo va~ ka, Ne ma~ ka, Slo ve ni ja, Gru pa B: Ka na da,

smo do bro od i gra li u Be o gra du. @e lim da po zo vem na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i da nas po dr `e. Pu bli ka u Be o gra du je po ka za la u ka kvoj at mos fe ri tre ba da se igra srp ski va ter po lo, a ova kve utak mi ce ka ko se mo od i gra li Zve zda i mi su do bre za na{ sport. Ve ru jem da }e mo uz pu bli ku us pe ti da se do mog ne mo fi na la - re kao je Va pen ski.

I tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je vi} slo `io se da je at mos fe ra na Ta {maj da nu bi la vr hun ska i da srp ski va ter po lo Foto: F. Baki} ba{ to tre ba.

- At mos fe ra na Ta {maj da nu bi la je fan ta sti~ na, a o~e ku jem da }e ta ko bi ti i u No vom Sa du, jer je to do bro za na{ sport. ^e sti tao bih igra ~i ma Zve zde, ali i svo jim mom ci ma ko ji su da li sve od se be i vr hun ski se bo ri li - re kao je Sta no je vi}.

G. Ma le no vi}

Sje ber ga zlo sta vqao tre ner

PAR TI ZAN OBEZ BE DIO PR VO ME STO U GRU PI

[vaj car ska, Be lo ru si ja, Fran cu ska, Gru pa C: [ved ska, SAD, Nor ve {ka, Austri ja, Gru pa D: Fin ska, ^e {ka, Le to ni ja, Dan ska. Dve naj sla bi je re pre zen ta ci je }e is pa sti iz Top di vi zi je,a ume sto wih sle de }e go di ne igra }e Ita li ja i Ka zah stan.

I. G.

dnevnik

Ne k a d a { wi svet ski pr vak u sko ku u vis Pa t rik Sje b erg ot krio je u svo joj bi o gra fi ji „Ono {to ni ste vi de li”, da ga je kao de te sek su al n o zlo s ta v qao is t ak n u t i atlet ski tre ner i o~uh Vi qo No u si ja i nen. ^u ve ni [ve |a nin Sje b erg je ta k o po s tao tre }i spor ti sta ko ji je za istu stvar op tu `io tre ne ra, ali pr vi ko ji je to do `i veo od o~u ha. Ovaj 46-go di {wak na pi sao je da je No u si ja i nen po ~eo da ga zlo sta vqa ka da je imao 11 go di na i da je to tra ja lo ~e ti ri go di ne. Osva ja~ dve sre br ne i jed ne bron za ne me da qe na Olim pij skim igra ma na veo je da je od lu ~io da ob ja vi tu stvar po {to je ne ka da {wi ska ka~ u vis Kri sti jan Skar To ma sen, ta ko |e, re kao da ga je zlo sta vqao No u si ja i nen, fin s ki tre n er ko j i je umro 1999. go di ne.

- Ni sam bio je di na `r tva do dao je Sje berg, ko ji je opi sao da je zlo sta vqa we bi lo pri kri ve no pod „na u~ nim eks pe ri men ti ma”, to kom ko jih ga je No u si ja i nen ma si rao, ski dao go log i do di ri vao po te lu.

Ta ko |e, Sje berg je re kao da bi se bu dio no }u bez ode }e i pre kri va ~a i da bi se do ga |a lo da ugle da Nu si ja i ne na ka ko ga fo t o g ra f i { e. [ved s ki atlet ski tre ner Ja nik Tre ga ro re kao je da je i we ga zlo sta vqao isti tre ner, kao i {ved ski tak mi ~ar u tro sko ku Kri sti jan Ol son, ko ji je {ved skom na ci o nal nom ra di ju pri u znao da ga je No u si ja i nen sek su al no uz ne mi ra vao.

- Bi lo me je sra mo ta i mi slio sam da sam ja kriv za sve ob ja snio je Tre ga ro zbog ~e ga se ra ni je ni je obra tio po li ci ji.

Sje berg je po stao svet ski pr vak 1987. go di ne, ka da je ra dio sa No u si ja i ne nom. Iste go di ne po sta vio je svet ski re kord sa 2,42 me tra. Ne ka da {wi olim p ij s ki po b ed n ik [te fan Holm ta ko |e je ra dio sa tim fin skim tre ne rom i re kao je da je iz ne na |en op tu `ba ma. Sje berg je re kao da se ne pla {i even tu al nog su |e wa i da je ovim pri zna wem `e leo da po mog ne mla |im `r tva ma, ko je se pla {e da pri zna ju da i wih ne ko zlo sta vqa.

Kan ka ra{ zo ve na sla vqe

Se zo na na iz ma ku, ka da je Ru ko met ni klub Ju go vi} Uni met u pi ta wu, pro ti ~e u zna ku pot pu ne afir ma ci je hra brog bor ca Bran ka Kan ka ra {a.

Bron za na me da qa, ko ju je osvo jio na Svet skom stu dent skom pr ven stvu, da la je kri la mom ku ko ji pred sta vqa ide al nu me {a vi nu cr no gor sko – li~ ke kr vi.

ka ko bi smo za be le `i li po zi ti van re zul tat - re kao je Kan ka ra{.

Po be da nad bra ni o cem dvo stru ke kru ne bi la bi lep „tro fej„ u ovoj se zo ni?

- Na ma mla dim igra ~i ma to bi mno go zna ~i lo na po di za wu sa mo po u zda wa i do kaz da po se du je mo od re |e ni kva li tet. Ko lu ba ra je ta kva eki pa ko ja svoj kva -

Bran ko Kan ka ra{

Bor be no {}u i neo bi~ no le pim go lo vi ma ste kao je ne po de qe ne sim pa ti je Ka }a na, po go to vo pi o ni ra Ju go vi }a, ~i ji je Kan ki idol broj je dan.

Ve ~e ras sti `e Ko lu ba ra, a mi {i }i na bu ja li od `e qe za re van {om za po raz u na ci o nal nom Ku pu?

- Ni je pri stoj no da pre ti mo La za rev ~a ni ma ima ju }i u vi du da su nas ove se zo ne po be di li i u na ci o nal nom {am pi o na tu i u Ku pu. Ali, sport ski je da se na da mo, da pri `eq ku je mo, ka ko bi im se re van {i ra li po seb no za kup jer nas je taj po raz i te ka ko za bo leo i od ko ga se ni smo jo{ va qa no opo ra vi li. Da }e mo sve od se be, pa ~ak i vi {e od to ga,

li tet za sni va na is ku stvu. Wi ho vi igra ~i po je di na~ no ima ju vi {e su per li ga {kog is ku stva go to vo ne go svi mi za jed no. Za to nam je neo p hod na po dr {ka sa tri bi na, jer uz na {e ver ne na vi ja ~e mo `e mo da pri re di mo iz ne na |e we. Za i sta bih vo leo da do |u jer }e vi de ti da ova na {a mla da eki pa ima bu du} nost i per spek ti vu.

Ni ko kao Kan ki, i ovog pu ta?

- Za sve mo je do bre par ti je za slu `na je eki pa i ne mo gu se be da is ti ~em u pr vi plan - skrom no je re kao pr vo ti mac Ju go vi }a.

Utak mi ca Ju go vi} Uni met Ko lu ba ra igra se ve ~e ras u 19 ~a so va u Hra mu.

J. Ga li}

NO VO SA \A NI GO STU JU U VRA WU

Vo {a va ga Vra wan ce Od po sled we su per li ga {ke utak mi ce i po be de na go sto va wu u Kra gu jev cu pro tiv Rad ni~ kog, ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar ima li su ne plan ski du gu dvo ne deq nu pa u zu. Da nas se cr ve no -be li igra ju u Vra wu. U pr vom ovo se zon skom od me ra va wu sna ga No vo sa |a ni su bi li uspe {ni ji u Spen su (28:24) i mir no o~e ku ju za vr {e tak se zo ne. Na dru goj stra ni, Vra wan ci jo{ ni su obez be di li op sta nak pet ko la pre kra ja ima ju sa mo dva bo da vi {e od ti mo va ko ji ma go ri pod no ga ma.

No vo sa |a ni put Vra wa su kre nu li bez du `e vre me na po vre |e nog Jo va no vi }a, a ne ko li ko igra ~a vu ~e sit ne po vre de, pa

je ne iz ve sno da li }e svi s bi ti sprem ni za ve ~e ra {wi me~.

- Neo ~e ki va na pa u za u pr ven stvu ni je nam po go do va la, jer smo zbog pra zni ka tre ni ra li u sma we nom obi mu i ne kom plet ni. O~e ku je nas te {ko go sto va we pro tiv mo ti vi sa nog ri va la ko me su bo do vi pre ko po treb ni za o~u va we su per li ga {kog sta tu sa. Mom ci su or ni za nad i gra va we, o~e ku jem za ni mqi vu utak mi cu i na dam se da }e mo us pe ti da iz vu ~e mo po vo qan re zul tat ob ja {wa va {ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na \u ra| Tr bo je vi}.

Utak mi ca iz me |u Vra wa i Voj vo di na @e le zni ~ar, igra se ve ~e ras od 19 ~a so va.

I. Gru bor

NE MA^ KI VO ZA^ DE MAN TO VAO ME DI JE

[u ma her do kra ja u Mer ce de su Vo za~ eki pe Mer ce des GP Mi hael [u ma her de man to vao je da }e da ras ki ne ugo vor sa ne ma~ kom eki pom u {am pi o na tu For mu le je dan. [u ma her se 2010. vra tio u F1 po sle vi {e go di {we pa u ze. On je pro {lu se zo nu za vr {io na de ve tom me stu u ge ne ral nom pla sma nu vo za ~a. Ne ma~ ki vo za~ je ove go di ne osvo jio sa mo {est bo do va. [u ma her je u ka ri je ri osvo jio se dam ti tu la u F1, a ima ugo vor sa Mer ce de som do kra ja 2012. go di ne.

- Bor ba za de se to me sto ni je ni ma lo za bav na. Me |u tim, vo zim za eki pu u ko joj ima jo{ pu no me sta za na pre do va we. Zbog to ga na sta vqam da se bo rim. Ni je isto ima ti 42 i 25 go di na, ali po {to va }u svoj ugo vor s Mer ce de som do kra ja. Po sle to ga }u naj ve ro vat ni je da ra dim kao pred stav nik kom pa ni je - na veo je [u ma her.

Mi hael [u ma her

SPORT

dnevnik

EP u odbojci na pesku u Novom Sadu Evrop ska od boj ka {ka kon fe de ra ci ja (CEV) sa op {ti la je da }e No vi Sad bi ti do ma }in jed nog od dva tur ni ra Evrop skog pr ven stva u od boj ci na pe sku. Tak mi ~e we u No vom Sa du }e se odr `a ti pod na zi vom „Ser bian Ma sters“ od 13. do 17. ju la za na grad ni fond od 50.000 evra.

Na te re ni ma na [tran du, u No vom Sa du, pro te kle dve go di ne je igran CEV ~e len xer, a ove go di ne }e No vi Sad, po red poq skog We ~or za, bi ti do ma }in jed nog od dva tur ni ra ovo go di {weg Evrop skog pr ven stva. Fi na le Evrop skog pr ven stva u od boj ci na pe sku od i gra }e se od 9. do 14. av gu sta u Kri sti jan san du, u Nor ve {koj.

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Tisa duboka za Slobodu Tisa - Sloboda 4:0 (2:0) ADORJAN: Igra li {te Ti se, gle da la ca 100. Su di ja: Qa ki} (Pa li}). Strel ci: Kne `e vi} u 21, ^. Z. Bor {o{ u 23, Ra do sav ~e vi} u 63. i Tan da ri u 75. mi nu tu.

TI SA: Bo {wak 7, Ba gi 7, Ta ka~ 7, Tan da ri 8, Ostro go nac 8 (Ma ~ai -), Ra do sav ~e vi} 7, Kne `e vi} 7, ^. Z. Bor {o{ 7 (Lac ko 7), ^e snek 7, Ka ra ~o wi 7 (^. I. Bor {o{ -), S. Si~ 8.

SLO BO DA: Ve se li no vi} 5, Ha du 5 (Var ga 5), [te vo 5, Si~ 5, Me he{ 6, Na| 6, Vin ce 5 (Smi qa ni} 5), Si me u no vi} 6, ^e pe la 5, Vi nai 5, Pa ji} 6.

Do ma }a eki pa je si gur nom igrom ostva ri la vi so ku po be du, ko ja je mo gla bi ti jo{ ube dqi vi ja. Mre `u go sti ju iz Sta re Mo ra vi ce na ~eo je Ma rio Kne `e vi} u 21.mi nu tu sna `nim pro jek ti lom iz slo bod nog udar ca, a dva mi nu ta ka sni je pred nost je udvo stru ~io mla di ^a ba Z. Bor {o{.

I u dru gom do mi ni ra li su igra ~i Ti se, u 63.mi nu tu od bra nu go sti ju nad mu drio je Slo bo dan Ra do sav ~e vi}, a ta~ ku na po be du u 75.mi nu tu sta vio je naj a gil ni ji na te re nu @olt Tan da ri.

M. Mitrovi}

Jadran - Krivaja 1:0 (0:0) FEKETI]: Sta dion Ja dra na, gle da la ca 200, su di ja: Bel san (Ba~ ka To po la). Stre lac: Vu~ -

^E NEJ: ^e nej - Fru {ko gor ski par t i z an 1:0, SU S EK: Par t i z an - Di n a m o 3:1, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Si rig 0:0, RA KO VAC: Bo rac - Mla dost 0:3, BA NO [TOR: Pro le ter - Ba~ ka 0:3, TE ME RIN: TSK - Stra `i lo vo Mi lan 0:3, LE DIN CI: Vi no gra dar - Sre mac 3:1.

Ta tra je bi la slo bod na.

20 18 20 15 21 14 20 12 20 11 20 11 20 10 21 6 21 6 20 6 20 5 21 5 20 6 21 4 21 3

1 1 1 4 2 5 4 4 4 5 1 8 2 8 4 11 4 11 3 11 5 10 5 11 3 11 3 14 0 18

77:12 49:16 48:11 51:22 35:21 39:34 39:34 30:46 29:58 44:43 26:45 24:45 25:36 24:52 15:77

^oka - Tavankut 1:1 (1:0) ^OKA: Sta dion ^o ke, gle da la ca: 100. Su di ja Z. Fi li po vi} (Su bo ti ca). Strel ci: @i va nov u 22. za ^o ku, a [i mi} u 72. mi nu tu za Ta van kut. @u ti kar to ni: Ra do {e vi}, Sa bo, Fe her, Ba uk, N. Ter zin, @i va nov, Z. Ter zin i Da vi dov (^o ka), To ko di i S. Tum bas (Ta van kut). ^O KA: To ma {ev 7, Ra do {e vi} 7, Sa bo 7, Kri {a nov 7, Fe -

her 7, (Bu la ji} -), Ba uk 8, N. Ter zin 7, Ka sa{ 7 (Dra go qe vi} 7), @i va nov 8, @iv kov 7 (Da vi dov 7), Z. Ter zin 8.

TA V AN K UT: Vu k o v i} 7, I.Sken de ro vi} 7, Slo bo da 7 (Hu bert 7), To ko di 7, Pr ~i} 8, Pe ri} 7 (Sl. Tum bas 7), St. Tum bas 8, Vi zin 7, [i mi} 8, N. Sken de ro vi} 7 (Ple ti ko si} -) Pro tiv fa vo ri zo va ne eki pe Ta van ku ta ko ja pre ten du je na pr vo me sto ^o ka ni su po ve li u 22. mi nu tu go lom ras po lo `e nog @i va no va, ko ji je po sle na ba ~e ne lop te iz auta N. Ter zin za tre sao mre `u Vu ko vi }a. ^o ka ni su pred nost su us pe li da sa ~u va ju sve do 72. mi nu ta, ka da je mla di [i mi} od bi je nu lop tu spro veo u mre `u To ma {e va.

M. Mr.

KONFERENCIJA KLUBOVA SRPSKE LIGE – VOJVODINA

NOVOSADSKA LIGA

1. Stra`. Mi. 2. Mla dost 3. TSK 4. Ba~ ka 5. Par ti zan 6. Fr. par t.

7. Di na mo 8. Fru {ko g.

9. Pro le ter 10. Si rig 11. Ta tra 12. Bo rac 13. Sre mac (-3) 14. Vi no gr.

15. ^e nej

ko vi} u 70. mi nu tu. @u ti kar ton: S. Mar ti no vi} (Ja dran).

JA DRAN: Ma re vi} 7, Abra mo vi} 6, Sto ja no vi} 6, Ma jor 7, Voj ni} 7, Ma ri} 7 (Mar ti no vi} 6), I. Voj ni} 7, @mu ki} 8, Mar ti no vi} 8, Mat ko vi} 7, Vu~ ko vi} 9, Ra du lo vi} 7 (Ra~ man 6).

KRI VA JA: Voj ni} 7, Za go rac 6 (Jo va no vi} 6), Maj ki} 6, Pe {ut 6, Oreq 8, Ma |ar 7, Su xu ko vi} 6 (Ba lu no vi} 6), Pa ni} 8, Zo ri ca 7 (La zi} 7), Bo re no vi} 6, Lon ~ar 7.

Bi lo je {an si na obe stra ne, na o ri ~i to u pr vom po lu vre me nu. U dru gom de lu igre go sti su do {li do po got ka iz pre ki da, ka da je Ma ri} cen tri rao u go stu ju }i {e sna e ste rac, a Si mo Vu~ ko vi} sa osam me ta ra po slao lop tu u le vi gor wi ugao Voj ni }a. Go sti su ima li {an su tri mi nu ta pre kra ja su sre ta da po rav na ju re zul tat, ali se La zi} spe tqao i {an sa je pro pa la.

S. St.

Pre po rod - Ka ni `a 5:0, Pro le ter - We go{ 2:0, Su bo ti ca - Pa no ni ja 2:1, ^o ka - Ta van kut 1:1, Baj {a - ^an ta vir 3:1, Ti sa - Slo bo da 4:0, Vi no gra dar - Ba~ ka 5:0, Ja dran Kri va ja 1:0.

1. Baj {a 22 15 3 4 52:16 48 2. Ta van kut 22 13 6 4 38:20 44 3. Pro le ter 22 13 5 5 44:20 43 4. We go{ 22 11 7 6 35:33 38 5. Pa no ni ja 22 10 4 8 42:31 38 6. Pre po rod 22 11 4 8 48:28 36 7. Ti sa 22 10 3 9 35:31 33 8. Vi no gra dar 22 10 2 10 40:30 32 9. Ba~ ka 22 9 3 10 36:37 30 10. Kri va ja 22 9 2 11 36:28 29 11. Slo bo da 22 9 2 11 33:51 29 12. Ja dran 22 9 1 12 31:38 28 13. ^o ka 22 8 4 10 31:40 27 14. ^an ta vir 22 7 5 9 37:38 27 15. Su bo ti ca 22 6 2 13 26:42 20 16. Po ti sje 22 1 4 17 15:73 7

55 46 44 40 37 32 32 22 22 21 20 20 18 15 9

Nikad slabiji odziv Do ma }in kon fe ren ci je klu bo va Srp ske li ge Voj vo di na, bi la je Mla dost iz Ba~ kog Jar ka, a sa mo je se dam klu bo va po sla lo de le ga te.

Di sku si ja je tra ja la 60 mi nu ta, uz u~e {}e pred stav ni ka Mla do sti, Ki kin de, Ce men ta, Tek sti lac Ite sa, Do weg Sre ma, Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve i So lun ca.

Po sle po zdrav nog go vo ra Bra ni sla va Ro si }a, pred sed ni ka Mla do sti, re~ je uzeo Go ran Lu ka~, pred sed nik kon fe ren ci je.

- Raz o ~a ran sam od zi vom klu bo va, sa mo je Sen ta oprav da la ne do la zak svo jih de le ga ta, dok se osta li klu bo vi ni su ja vi li. Li ga je kva li tet ni ja ne go pro {le se zo ne, mno go je ne iz ve sno sti u bor bi za vrh i op sta nak, {to da je do dat nu dra` tak mi ~e wu. Ve ru jem da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma do pri ne ti da se i pre o sta lih osam ko la od i gra u ko rekt nim to no vi ma – re kao je Lu ka~.

Ko me sar za tak mi ~e we, Pre drag Rat ko vi}, imao je is crp no iz la ga we, uz na gla sak da bor bu za bo do ve pra te `al be klu bo va na re gi stra ci je po je di nih igra ~a.

- @al ba Ve ter nik Vi sko la na re gi stra ci ju Mla de na Mi la no vi -

}a za Do wi Srem je od bi je na. Mla dost i Ki kin da su ospo ri li re gi stra ci ju Iva na Ma ra {a, igra ~a Tek sti lac Ite sa, ali jo{ uvek se ~e ka od lu ka nad le `nih or ga na FS Sr bi je. Me~ 18. ko la, Slo ga – Rad ni~ ki, re gi stro van je slu `be nim re zul ta tom u ko rist Te me ri na ca, po {to je za go ste na stu pio igra~ sa dva `u ta kar to na – is ta kao je Rat ko vi}.

Do ma }i ni su ostva ri li 89 po be da, 45 me ~e va je za vr {e no bez po bed ni ka, dok su se go sti ra do va li 34 pu ta. Ar bi tri su iz re kli 847 jav nih opo me na, 416 do ma }im i 431 go stu ju }im igra ~i ma. Od 60 cr ve nih kar to na, 27 su za ra di li do ma }i ni, a 33 go sti. Do su |e no je ukup no 36 pe na la, od ~e ga 14 za go stu ju }e ti mo ve.

- Su |e we je ko rekt no, ne ma ve }ih pri med bi na ar bi tra `u, a {an su smo pru `i li ple ja di mla dih su di ja. Do bro su iz ne li te ret, ob zi rom da ve }i na utak mi ca no si ogro man ulog, u bor bi za pla sman u vi {i rang ili op sta nak – na gla sio je Stan ko Ma ti}, ko me sar za su |e we.

M. Meni}anin

U BE^EJU SE PRIPREMAJU MLADE KARATISTKIWE ZA EP

Ciq pobedni~ko postoqe Po sle mi ni-pri pre ma kom qe va, ko ji je na law skom tak plet ne mla de ka ra te re pre mi ~e wu istog zna ~a ja u Pra gu zen ta ci je JKA {o to kan Fe de osvo jio bron za nu me da qu. ra ci je Sr bi je u Vr wa~ koj Ba - Ciq nam je da se po no vo wi, ka ta ti mo vi su is ko ri sti pop ne mo na po bed ni~ ko po li pro le} ni {kol ski ras pust sto qe, iden ti~ no raz mi {qa i odvo je no se pri pre ma ju za ju de voj ~i ce na pri pre ma ma u ono {to ih 21. i 22. ma ja ~e ka Be ~e ju. Vred no ra di mo i o~e u ho land skom gra du Be ku na ku je mo da }e nam se `a qa is Evrop skom pr ven stvu za mla pu ni ti. de. Jed na od de sti na ci ja je i Ima ju Be ~ej ci jo{ jed nog Be ~ej, gde se pri pre ma ka ta ~la na po me nu te re pre zen ta ci tim uz ra sta 1999. go di {ta, jer je. Du {an Ja sni} je ~lan naj je Una Ob ra do vi} iz gra da mla |eg tak mi ~ar skog ti ma So fi ja, Una i Ma ri ja na tre nin gu kraj Ti se. Po red Une, to kom s 2000. go di {ta i na la zi se na tre ne rom Be ~e ja Dra ga nom Bu we va~ kim vred no ra de pri pre ma ma u Tr ste ni ku. i pre o sta le dve ~la ni ce ovog ti ma, Ma ri ja Di mi tri Re~ ju, ka ra te u Be ~e ju se opet vra }a na sta re sta ze je vi} iz Ve li ke Pla ne i So fi ja Sto ja no vi} iz Kra uspe ha.

V. Jankov

petak29.april2011.

19

SRBIJA OPEN U BEOGRADU

Nole ki{ni ~ovek Po do sad noj ki {i na Dor }o lu, No va ku \o ko vi }u bi lo je po treb no sat i de set mi nu ta da sa vla da pr vu pre pre ku na Ser bia Ope nu. Ovo mu je 25. po be da u ni zu ove se zo ne.

Sa be to na pre {ao je na {qa ku i... Na sta vio se ri ju po be da.

Naj bo qi te ni ser sve ta u 2011. go di ni, No vak \o ko vi}, uspe {no je za ga zio na ze mqa nu pod lo gu i na sta vio ne ve ro vat nu se ri ju po be da od No ve go di ne, ko ja sa da iz no si 25 u ni zu i iz jed na ~io niz Iva na Len dla iz 1986. go di ne.

U dru gom ko lu Ser bia ope na po we red by Te le kom Sr bi ja - na star tu je bio slo bo dan kao pr vi no si lac - naj bo qi te ni ser Sr bi je po be dio je ma lo po zna tog Ru mu na Adri ja na Un gu ra 6:2, 6:3. [am pion pr vog Sr bi ja ope na iz 2009. go di ne u dva na vra ta je gu bio svoj ser vis, oba put pri vo| stvu od 3:1, po tom pra vio br zi „ri brejk” i glat ko pri vo dio me~ kra ju, ko ji je

No vak \o ko vi}

na kra ju po kon stant noj, do sad noj, ali ne pre te ra no ja koj ki {i, tra jao sat i de set mi nu ta. Od star ta me ~a, od no sno 20 ~a so va u sre du, po sto ja la je bo ja zan da bi glav ni su di ja Kar los Ber nar dez mo gao da pre ki ne su sret. Da se igra lo na be -

Zimowi} i Granoqers u polufinalu Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i [pa nac Mar sel Gra no qers pla si ra li su se u po lu fi na le Sr bi ja ope na u kon ku ren ci ji du blo va. Srp sko-{pan ski par je u ~e tvrt fi na lu nad i grao Ja pan ca Ke i ja Ni {i ko ri ja i Lo vra Zov ka 2:0 (6:2, 6:0).

Zi mo wi} i Gra no qers, ko ji su na tur ni ru u Be o gra du, po sta vqe ni za pr ve no si o ce igra }e u po lu fi na lu sa po bed ni ci ma me ~a Austri ja na ca Oli ve ra Ma ra ha/Ale san dre Pe je i Jen-Hsun Lua iz Ki ne skog Taj pe ha i Mi {e Zve re va iz Ne ma~ ke.

to nu ili tra vi, to bi se si gur no do go di lo, ali ka ko {qa ka „tr pi” sla be pa da vi ne, dru gi i 175. te ni ser sve ta su pri o nu li na po sao i le pim po te zi ma gre ja li dla no ve pri li~ no pro mr zle pu bli ke na TC No vak, a oku pi lo se sko ro 5.000 na vi ja ~a!

U ~e tvrt fi na lu \o ko vi} }e igra ti sa Slo ven cem Kav ~i }em Re zul ta ti dru gog ko la sin gla: Bla` Kav ~i} (Slo ve ni ja) - Ri kar do Me lo (Bra zil) 7:5, 6:3, Mi hael Be rer (Ne ma~ ka) - (4)Al bert Mon ta wes ([pa ni ja) 6:3, 2:6, 2:6, Fe li si ja no Lo pez ([pa ni ja) - Fer nan do Gon za lez ([pa ni ja) 6:4, 7:6 (7:3), (1) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) - Adrian Un gur (Ru mu ni ja) 6:2, 6:3.

MU[KA SUPERLIGA SRBIJE

Ubedqivi Vr{~ani Hemofarm [tada - Crvena zvezda 86:64 (16:21, 25:9, 24:15, 21:19)

VR[AC: Sport ska 23 po e na i pri me sa mo dva. To im dvo ra na „Mi le ni jum”, je omo gu }i lo dvo ci fre nu pred gle da la ca: 1.800, su di nost. je: Ne {ko vi} (Kra qe U na stav ku Zve zda je o~aj ni~ vo), Gli {i}, Ar se ni je vi} (Be o - ki po ku {a va la da na pra vi pre o gra da). kret, ali pro tiv iz u zet no ras HE MO FARM [TA DA: Pav - po lo `e nog [u ta la, uz bor be nog ko vi} 2, Bo `o vi} 2, Kr sto vi} Kr sto vi }a i Sa vo vi }a go sti ni 16, [u ta lo 24, Sa vo vi} 11, Bo - su ima li ni ka kve {an se. ^e ti ri ri sov 2, Kne `e vi}, Pe tro vi} 2, Je re mi} 8, Xor dan 8, Ma ra{ 5, An |u {i} 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Cvet ko vi} 9, Dr ~a 7, ^vo ro vi}, Dra gi ~e vi}, Ra do sa vqe vi} 5, Ba la ban, Le {i} 16, Ne do vi} 10, Ni ko li} 9, Ma rin ko vi}, Su bo ti} 4, Ba ki} 4.

Pu nih 16 mi nu ta bi lo je po treb no He mo far mu da slo mi je ot por Cr ve ne zve zde.

Pr vo je Sa vo vi} iz jed na ~io re zul tat i ve} u sle de }em na pa du Mar ko [u ta lo [u ta lo je troj kom do veo He mo - mi nu ta pred kraj Vr {~a ni su farm u vo| stvo. Vr {~a ni su po - ima li naj ve }u pred nost na utak ~e li po la ko da se odva ja ju. Prak - mi ci od 30 po e na (82:52), da bi ti~ no, utak mi cu su re {i li u dru - Zve zdi ni igra ~i u sa moj za vr gom pe ri o du igre, jer su u pr vih {ni ci us pe li sa mo da ubla `e osam mi nu ta us pe li da uba ce ~ak po raz.

Majami i Oklahoma u polufinalu Ko {ar ka {i Ma ja mi ja pla si ra li su se u po lu fi na le plej-ofa Is to~ ne kon fe ren ci je NBA li ge, po {to su u pr vom ko lu eli mi ni sa li Fi la del fi ju se ri jom 4:1 u po be da ma. Ma ja mi je u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka po be dio Fi la del fi ju 97:91 u pe tom me ~u pr vog ko la plej-ofa.

Okla ho ma je sa vla da la Den ver 100:97 i se ri jom 4:1 pla si ra la se u po lu fi na le plej-ofa Za pad ne kon fe ren ci je NBA li ge. Okla ho ma }e u po lu fi na lu igra ti sa bo qim iz du e la iz me |u San An to ni ja i Mem fi sa.

San An to nio je po sle pro du `et ka po be dio Mem fis 110:103 i sma wi pred nost Gri zli ja na 3:2 u se ri ji. U re do vi ma Spar sa is ta kao se Ma nuel \i no bi li sa 33 po e na, dok je To ni Par ker do dao 24.

Par ti zan - FMP He mo farm [ta da - C. Zve zda OKK Be o grad - Rad ni~ ki Me ga Vi zu ra - Me ta lac 1. He mo farm9 2. Par ti zan 3. Rad ni~ ki 4. C. zve zda 5. FMP 6. Be o grad 7. M. Vi zu ra 8. Me ta lac

7 8 9 9 9 9 9 8

78:62 86:64 85:91 77:69

2734:67416 7 1 716:599 15 6 3 751:716 15 4 5 760:806 13 3 6 704:728 12 3 6 683:756 12 2 7 670:724 11 3 5 609:724 11

Usle de }em ko lu (3/4. ma ja) sa sta ju se: Cr ve na zve zda - OKK Be o grad, Rad ni~ ki - Par ti zan, FMP - Me ga Vi zu ra, Me ta lac - He mo farm [ta da.

@eq ko Lu ka ji}, tre ner He mo far ma po sle utak mi ce je re kao: - U pr voj ~e tvr ti ni ni smo od i gra li ono {to smo se do go vo ri li, sa mim tim lo {e smo otvo ri li utak mi cu i do zvo li li smo Zve zdi ofan ziv ni skok, {to su we ni igra ~i is ko ri sti li. Tek u na stav ku utak mi ce po ~e li smo da ula zi mo u na{ ri tam, da za u sta vi mo wi hov pik, i da ostva ri mo nad mo} nost u sko ku. La kim po e ni ma iz kon tre re zul tat ski smo se odvo ji li i ru tin ski pri ve li utak mi cu kra ju.

J. Turkoane

Veseli na draftu Ko {ar ka{ Par ti za na i ~e {ki re pre zen ta ti vac Jan Ve se li pri ja vio se za NBA draft. On bi tre ba lo da bu de „pik” ra ne fa ze pr ve run de NBA draf ta.

- Na kon du gog raz mi {qa wa, od lu ~io sam da se pri ja vim za ovo go di {wi draft. Igra we u NBA li gi je vi {e go di {wi, mo gu re }i de ~a~ ki san za me ne, i ovo je po mom mi {qe wu pra vi tre nu tak da ovaj san pre tvo rim u stvar nost - re kao je Ve se li.

Svet ski me di ji tvr de da je Ve se li „pro jek to van u ra noj fa zi pr ve run de draf ta”. Do bro upu }e n i u ko { ar k a { ke pri l i k e slo `ni su da je Ve se li (21 go di na, 211 cm) mno go na pre do vao igra wem u Par ti za nu, u ko ji je sti g ao u se z o n i 2008/2009. iz Slo va na. Ve o ma je eks plo zi van igra~, brz, sa od li~ nim pre gle dom igre, ali jo{ mo ra da po ra di u ofan ziv noj igri, od no sno sko ku.

Jan Ve se li

Iako je do draf ta osta lo jo{ go to vo dva me se ca, ~i ni se da su pr va tri me sta ve} re zer vi sa na.

Na po zi ci ji broj je dan ve} je vi |en De rik Vi li jams sa Uni ver zi te ta Ari zo na, dok su iza we ga Kaj ri Ir ving sa \u ka i Tur ~in Enes Kan ter, ko ji je zbog pro fe si o nal nog ugo vo ra sa Fe ner bah ~e om imao pro ble me sa stu di ra wem u SAD. Tre nut no je na Uni ve zi te tu Ken ta ki.

20

sport

petak29.april2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota

]ezena - Inter Napoli - \enova

(18) (20.45)

Milan - Bolowa Katanija - Kaqari Sampdorija - Bre{a Kjevo - Le}e Parma - Palermo Fiorentina - Udineze Bari - Roma

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Nedeqa

Ponedeqak

Lacio - Juventus 1. Milan 34 2. Inter 34 3. Napoli 34 4. Lacio 34 5. Udineze 34 6. Roma 34 7. Juventus 34 8. Palermo 34 9. Fiorentina 34 10. \enova 34 11. Kaqari 34 12. Bolowa 34 13. Kjevo 34 14. Parma 34 15. ]ezena 34 16. Katania 34 17. Sampdorija 34 18. Le}e 34 19. Bre{a 34 20. Bari 34

22 20 20 18 18 16 14 15 11 12 12 11 9 9 9 9 8 9 7 4

8 6 5 6 5 8 11 2 13 9 8 10 12 11 10 10 11 8 9 9

4 8 9 10 11 10 9 14 10 13 14 13 13 14 15 15 15 17 18 21

(20.45) 60:23 74 60:38 66 54:34 65 46:32 60 59:37 59 52:47 56 52:42 53 52:55 50 40:36 46 38:39 45 42:42 44 34:46 40 32:35 39 34:45 38 32:45 37 33:47 37 27:39 35 40:60 35 28:44 30 20:49 21

ITALIJA – SERIJA B Danas

Livorno - Atalanta

(20.45)

Subota

Vi}enca - Krotone Sasuolo - Empoli Askoli - Frosinone Citadela - Modena Varese - Padova Portosumaga - Peskara Torino - Pja}enca Albinolefe - Re|ina Groseto - Triestina

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Nedeqa

Novara - Sijena 1. Sijena 37 2. Atalanta 37 3. Novara 37 4. Vareze 37 5. Re|ina 37 6. Torino 37 7. Padova 37 8. Empoli 37 9. Peskara 37 10. Vi}enca 37 11. Livorno 37 12. Krotone 37 13. Modena 37 14. Modena 37 15. Groseto 37 16. Citadela 37 17. Albinol.

37 18. Sasuolo 37 19. Pja}enca 37 20. Askoli 37 21. Portosum. 37 22. Triestina 37 23. Frosinone 37

20 20 15 14 13 14 11 11 13 14 11 11 11 10 11 10 11 10 10 11 10 7 7

12 11 15 18 14 10 16 16 10 7 14 14 14 17 12 13 10 12 12 13 10 16 14

5 6 7 5 10 13 10 10 14 16 12 12 12 10 14 14 16 15 15 13 17 14 16

(12.30) 56:27 72 50:27 71 52:31 60 46:28 60 39:35 53 43:42 52 54:45 49 40:35 49 37:39 49 39:45 49 41:41 47 40:43 47 41:41 47 38:43 47 39:47 45 41:46 43 47:56 43 36:41 42 47:57 42 34:42 40 34:50 40 31:47 37 38:55 35

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas

Verder - Volfsburg Kajzer. - Sent Pauli

(20.30) (20.30)

Subota

Keln - Bajer (L) Hofenhajm - [tutgart Majnc - Ajntraht Hanover - Borusija (M) Hamburg - Frajburg Borusija (D) - Nirnberg Bajern (M) - [alke 1. Borus. (D) 31 21 6 2. Bajer (L) 31 19 7 3. Hanover 31 18 3 4. Bajern (M) 31 16 8 5. Majnc 31 15 4 6. Nirnberg 31 13 8 7. Hamburger 31 12 7 8. Frajburg 31 12 5 9. Hofenhajm 31 10 10 10. [alke 31 11 7 11. Verder 31 9 11 12. Kajzer.

31 10 7 13. [tutgart 31 10 6 14. Keln 31 10 5 15. Ajntraht 31 9 7 16. Volfsburg 31 7 11 17. Borus. (M) 31 8 5 18. St. Pauli 31 8 5

4 5 10 7 12 10 12 14 11 13 11 14 15 16 15 13 18 18

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) 62:19 69 62:41 64 45:41 57 67:37 56 44:37 49 45:38 47 44:48 43 39:47 41 46:44 40 35:35 40 43:57 38 41:48 37 55:55 36 41:61 35 30:41 34 38:45 32 44:64 29 33:56 29

FRANCUSKA Subota

Lans - Lorijen Lil - Aviwon Ren - Bordo So{o - Nansi PS@ - Valensijen

(19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa

Marsej - Okser Monpeqe - Brest Nica - Kaen Tuluz - Lion Sent Etjen - Monako 1. Marsej 32 17 2. Lil 32 16 3. Lion 32 15 4. PS@ 32 14 5. Ren 32 14 6. Bordo 32 10 7. Lorijen 32 11 8. Sent Etjen 32 11 9. So{o 32 12 10. Monpeqe 32 11 11. Brest 32 10 12. Valensijen 32 8 13. Tuluz 32 11 14. Nica 32 9 15. Monako 32 8 16. Okser 32 7 17. Nansi 32 10 18. Kaen 32 9 19. Lans 32 6 20. Aviwon 32 1

10 12 11 11 9 14 11 11 7 10 10 15 6 12 14 17 8 9 12 11

5 4 6 7 9 8 10 10 13 11 12 9 15 11 10 8 14 14 14 20

(17) (17) (17) (17) (21) 50:29 61 54:31 60 55:31 56 47:33 53 33:26 51 40:35 44 39:37 44 40:39 44 47:40 43 29:36 43 34:37 40 37:34 39 32:35 39 27:37 39 32:32 38 36:37 38 32:44 38 36:47 36 30:48 30 16:58 14

[PANIJA – PRIMERA Subota

Tobyije lo ve |a vo le oba du e la pri pa la su Kra si }u i dru go vi ma.

Na{ predlog: 3+

Ar se nal se de fi ni tiv no opro stio od ti t u l e, a po r az od Bol to na 2:1 je tre }i duel u ni zu bez po be de. Na dru goj stra ni Man ~e ster pred vo |en tan de mom Her nan dez - Ru ni na ko rak je od no vog na slo va pr va ka En gle ske. \a vo le u na red nih ne de qu da na o~e ku ju tri `e sto ka du e la, me~ s Ar se na lom , pa re van{ sa [al ke om i okr {aj sa ^el zi jem. U pr vom de lu pr ven stva sla vio je Man ~e ster 1:0, kao i u FA ku pu ka da je bi lo 2:0. Po sled wa dva du e la u Lon do nu do bio je Man ~e ster (3:1 i 3:1), ~i me su na sta vi li se ri ju od ~e ti ri uza stop na sla vqa.

Na{ predlog: 2, 2 - 3

(1.80) Sampdorija (3.10) Bre{a (4.00)

Iza bra ni ci tre ne ra Al }e lo ti ja ne od u sta ju od {am pin skih am b i c i j a. ovog vi k en d a plav ci na Stam ford bri xu ugo sti }e grad skog ri va la To ten hem. I jed ni i dru gi su u for mi To res je naj zad po sti o gao gol za plav ce,a To ten hem od i grao ~e tvr ti uza stop ni re mi. Tra di ci ja je na stra ni ^el zi ja ko ji ni je po ra `en u du e li ma sa To ten h e m om od 1986. go d i n eukup no 22 utak mi ce. U je se wem de lu {am pi o na ta ni je bi lo po bed ni ka (1:1).

Na{ predlog: 1, 3+

Jed n a od naj z a n i mqi vi j ih utak mi ca ko la. U di rekt nom okr {a ju Samp do ri ja i Bre {a re {a va }e pi ta we op stan ka. \e no vqa ni su u bo qoj po zi ci ji, po be da ih naj ve ro vat ni je uda qa va od Se ri je B, dok je Bre {a go to vo is pa la, sa mo ih po be da osta vqa u tr ci. Do ma }i fud ba le r i su pret hod n og vi k en da sla vi li na go sto va wu u Ba ri ju 1:0, a Bre {a je po ra `e na kod ku }e od Mi la na 1:0, ~i me su na sta vi li cr nu se ri ju od tri kik sa, a u pret hod nih 17 go sto va wa us pe li su da upi {u sa mo jed nu po be du. Tra di ci ja je na stra ni \e no vqa na ko ji su do bi li tri od po s led w ih pet du e l a pro tiv Bre {e.

Na{ predlog: 1

Duel Vidi}a i Nasrija

(1.45) Bajern - (3.70) [alke (6.50) Fud ba le ri Ba jer na pro pu sti li su pri li ku da pre tek nu di rekt nog ri va la u bor bi za tre }e me sto ko je vo di u kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na, Ha no ver, na kon {to su pret hod nog vi ken da od i gra li (1:1) pro tiv Aj trah ta. Iza bra ni ci tre ne ra Jon ke ra ugo sti }e po lu fi na li stu Li ge {am pi o na eki pu [al kea, ko ja je po ra `e na ku }i od Kaj zer sla u- ter na 1:0. Vi {e uspe ha ove se zo ne u me |u sob nim du e li ma ima ju

Mar sej pre u zeo pr vo me sto Fud ba le ri Mar se ja po be di li su na svom te re nu eki pu Ni ce re zul ta tom 4:2 u me ~u 32. ko la Pr ve li ge Fran cu ske.

Tri go la za ak tu el nog {am pi o na Fran cu ske po sti gao je An dre Ajuv u 30, 60. i 90. mi nu tu, dok se jed nom u li stu stre la ca upi sao Xor dan Ajuv u 78. Po got -

ke za go ste da li su Ab du Tra o re u 42. i Re na to Ki ve li u 90. mi nu tu.

Lion je sa vla dao Mon pe qe 3:2. Go lo ve za Lion po sti gli su Eder son u 23, Li san dro Lo pez u 55. i @oan Gur kuf u 90. mi nu tu.

Kod go sti ju, u strel ce su se upi sa li Oli vi je @i ro u 30. i Su lej ma ni Ka ma ra u 84.

Jo ve ti} je dva ~e ka po vra tak Fud ba ler Fi o ren ti ne i cr no g or s ki re p re z en t a t i v ac Ste van Jo ve ti} iz ja vio je da je dva ~e ka da se vra ti na te ren po sle vi {e me se~ ne pa u ze zbog po vre de ko le na. Cr no gor ski fud ba ler je u av gu stu pro {le go di ne na tre nin gu Fi o r en t i n e po v re d io li g a men te de snog ko le na. On se tre nut no na la zi u ne ma~ kom Aug sbur gu na fi nal noj fa zi re ha bi li ta ci je.

- Te sto vi su pro {li od li~ no, a usko ro o~e ku jem ko na~ nu

re~ dok to ra. On }e mi re }i ka da mo gu da za i gram. Ne znam ta~ no na ko joj utak mi ci }u da za i gram, ali je naj va `ni je da je sa da sve u naj bo qem re du. Je dva ~e kam da po no vo za i gram. Hva la na vi ja ~i ma na po dr {ci. Na dam se da }u na te re nu da oprav dam wi ho va o~e ki va wa. - po ru ~io je Jo ve ti}.

Jo ve ti} (21) je u Fi o ren ti nu sti gao 2008. go di ne iz Par ti za na, a za ita li jan ski klub od i- grao je 71 me~ i po sti gao 13 go lo va.

HOLANDIJA

HRVATSKA

Nedeqa Ekscelsior - Utreht Tvente - Viqem Herenven - Ajaks Venlo - Fejenord Breda - Herakles PSV - Vitese AZ - De Graf{ap Den Hag - Groningen NEC - Roda 1. Tvente 32 20 2. Ajaks 32 20 3. PSV 32 19 4. AZ Alkmar 32 16 5. Roda 32 14 6. Den Hag 32 16 7. Groningen 32 16 8. Utreht 32 12 9. Herakles 32 12 10. Fejenord 32 12 11. Herenven 32 10 12. NEC 32 9 13. Breda 32 11 14. Vitese 32 9 15. De Graf{ap32 8 16. Ekcelsior 32 8 17. Venlo 32 5 18. Viqem 32 3

8 7 8 8 12 6 5 8 7 7 10 12 5 8 11 5 3 6

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) 4 5 5 8 6 10 11 12 13 13 12 11 16 15 13 19 24 23

60:31 68 67:28 67 77:33 65 49:38 56 65:45 54 61:48 54 61:50 53 49:47 44 60:55 43 50:50 43 59:52 40 51:55 39 42:58 37 40:55 35 29:51 35 38:64 29 31:73 18 37:93 15

Danas Lokomotiva - Karlovac Inter - Split Zagreb - Slaven Nedeqa Osijek - Rijeka Zadar - Dragovoqac [ibenik - Dinamo Istra - Vara`din Hajduk - Cibalija 1. Dinamo 26 2. Hajduk 26 3. Split 26 4. Inter 26 5. Cibalija 26 6. Karlovac 26 7. Rijeka 26 8. Osijek 26 9. Slaven 26 10. Vara`din 26 11. Zadar 26 12. [ibenik 26 13. Zagreb 26 14. Lokomotiva 26 15. Istra 26 16. Dragovoqac 26

fud ba le ri iz Gel zer nkir he na, ko ji su do bi li pr vi duel 2:0, dok su u Ku pu ta ko |e bi li bo qi 1:0.

Na{ predlog: 1

(2.10) Lacio - (3.20) Juventus (3.40) La cio i Ju ven tus se bo re za pla sman ko ji vo di u Evro pu. U mi nu lom ko lu La cio je po ra `en od In ter a 2:1 ~i me su ne be sko pla vi pre ki nu li niz od ~e ti ri po be de. Fud ba le ri Ju ven tu sa su re mi zi ra li s Ka ta ni jom .U pr vom de lu {am pi o na ta, Ju ven tus je sla vio 2:1. Pro {le se zo ne

(17) (19) (19) (19) (19)

20 4 2 48:11 64 15 6 5 49:26 51 13 4 9 31:19 43 12 5 9 30:28 41 10 7 9 28:19 37 11 4 11 23:25 37 9 9 8 27:31 36 8 10 8 26:25 34 8 9 9 27:25 33 8 9 9 27:31 33 9 4 13 26:31 33 7 9 10 34:34 30 8 6 12 24:30 30 7 7 12 20:33 28 7 3 16 20:42 24 4 8 14 20:50 20

U de bi tanstskoj se zo ni, Avi won je na ni zao se ri ju od 20 utak mi ce bez po be de, i dr `i ne sla van re kord kao je di na eki pa ko ja ni je sla vi la na go stu ju }em te re nu u op voj se zo ni. Pro {le ne de qe od i gra li su bez go lo va 0:0 pro tiv Nan si ja i ve za li dru gi uza stop ni re mi. U pr vom de lu se zo ne sla vio je Lil 1:0 go lom Me la u 90. mi nu tu.

Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

go sti ju du pli rao je Po po vi}. Ze ta je za i gra la an ga `o va ni je u na stav ku me ~a, a do ma }i su po sti gli dva go la pre ko [ku le ti }a u 71. i La |i }a u 85. mi nu tu.

Mo gren je u go sti ma sa vla dao Pe tro vac 2:0 go lo vi ma Ba ki }a u 38. i 85. mi nu tu. Mo gren je i u pr vom du e lu u Bu dvi sla vio s 2:0. Fi nal ni me~ bi }e od i gran 25. ma ja u Pod go ri ci. Tro fej bra ni Ru dar.

Bu fon osta je u Ju ven tu su Gol man ita li jan skog fud bal skog pr vo li ga {a Ju ven tu sa \an lu i |i Bu fon po no vio je da ne `e li da na pu sti to rin ski klub. Po je di ni ita li jan ski me di ji ob ja vi li su da bi Bu fon mo gao da na pu sti Ju ven tus u slu ~a ju da to rin ski klub ne iz bo ri pla sman u Li gu {am pi o na ili Li gu Evro pe na red ne se zo ne.

- Mo ja bu du} nost je u Ju ven tu su i ni {ta me ne }e na te ra ti da pro me nim mi {qe we - re kao je Bu fon.

On ima ugo vor s Ju ven tu som do ju na 2013. go di ne. Bu fon je ove se zo ne ma lo bra nio, po {to se du go opo ra vqao opo ra vqao od oper a ci je le |a.

PORTUGAL (17) (19) (19)

(1.20) Lil - (5.00) Aviwon (12.00)

Mo gren i Ru dar u fi na lu Fud ba le ri Ru da ra i Mo gre na igra }e u fi na lu fud bal s kog Ku p a Cr n e Go r e.

Ru d ar je u Go l u b ov c i m a igrao sa Ze tom 2:2 u re van {u me ~u po lu fi na la Ku pa CG. Pqe v aq c i su iz b o r i l i fi na le, po {to su u pr vom me ~u sla vi li s 1:0. Ru dar je do {ao u vo| stvo u 11. mi nu tu go lom Jo va no vi }a. ^e ti ri mi nu ta ka sni je pred nost

Danas P. Feriera - Gimarae{ Subota Sporting - Portim.

Nedeqa Beira Mar - Rio Ave Naval - Nacional Braga - Leirija Maritimo - Akademika Olhanense - Benfika V. Setubal - Porto 1. Porto 27 25 2. Benfika 27 19 3. Braga 27 13 4. Sporting 27 11 5. Gimare{ 27 10 6. Rio Ave 27 10 7. Nacional 27 9 8. Fereira 27 8 9. Maritimo 27 8 10. Beira Mar 27 7 11. Leiria 27 8 12. Akademika 27 7 13. Olhanense 27 6 14. Setubal 27 6 15. Naval 27 5 16. Portimonense275

2 1 5 9 7 6 9 10 8 11 6 8 11 10 8 7

0 7 9 7 10 11 9 9 11 9 13 12 10 11 14 15

(21.15) (17) (17) (17) (17) (19.15) (21.15) 64:13 77 55:26 58 45:32 44 38:29 42 31:35 37 31:28 36 24:29 36 25:37 34 32:29 32 31:32 32 21:35 30 31:42 29 20:31 29 25:37 28 25:45 23 26:44 22

Danas Sivas - Gen~lerbirligi Subota Antalija - Buka Ka{impasa - Kowa Be{ikta{ - Galatasaraj Nedeqa Manisa - Eski{ehir Fenerbah~e - Istanbul Trabzon - Gaziantep Kajzeri - Bursa Ponedeqak Ankaragu~u - Karabuk 1.Fenerbah~e 2. Trabzon 3. Bursa 4. Gaziantep 5. Be{ikta{ 6. Eski{ehir 7. Kajzeri 8. Istanbul 9. Karabuk 10. Ankara 11. Antalija 12.Galatasaraj 13. Manisa 14. Gen~lerb.

15. Sivas 16. Buka 17. Kowa 18. Ka{imp.

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

22 21 15 15 12 11 12 12 11 10 9 11 11 9 8 6 4 5

4 7 10 7 8 11 8 4 7 9 10 4 3 9 8 6 10 7

Almerija - Seviqa Levante - Hihon Malaga - Herkules Rasing - Majorka Viqareal - Hetafe Osasuna - Valensija

(17) (17) (17) (17) (19) (21)

Ponedeqak

Espawol - Atletik (B) 1. Barselona 33 28 4 2. Real (M) 33 25 5 3. Valensija 33 19 6 4. Viqareal 33 17 6 5. Atletik (B) 33 16 3 6. Atlet.(M) 33 14 7 7. Seviqa 33 14 7 8. Espawol 33 14 3 9. Levante 33 12 6 10. Majorka 33 12 6 11. Hihon 33 10 11 12. Sosijedad 33 12 2 13. Deportivo 33 9 11 14. Hetafe 33 10 7 15. Rasing 33 9 10 16. Saragosa 33 9 9 17. Malaga 33 10 6 18. Osasuna 33 9 8 19. Herkules 33 9 6 20. Almerija 33 5 11

1 3 8 10 14 12 12 16 15 15 12 19 13 16 14 15 17 16 18 17

4 2 5 8 10 8 10 14 12 11 11 15 16 12 14 18 16 18

(19) (14) (14) (18) (14) (18) (18) (18) (19) 71:31 70 57:21 70 46:25 55 41:29 52 45:35 44 34:32 44 39:38 44 38:39 40 44:47 40 49:52 39 33:40 37 33:41 37 42:48 36 38:45 36 37:50 32 28:53 24 24:42 22 28:59 22

(21) 88:17 88 79:26 80 57:41 63 51:39 57 51:47 51 54:44 49 51:49 49 40:46 45 37:46 42 35:45 42 31:37 41 43:57 38 27:41 38 43:53 37 32:49 37 32:45 36 44:63 36 37:41 35 30:50 33 32:58 26

[PANIJA – SEGUNDA Danas

Vaqadolid - Barselona B

(21)

Salamanka - El~e Alkaron - Hueska Viqareal B - Himnastik Rekreativo - Kordoba Betis - Numansija Albasete - Kartagena Ponferadina - Kserez Las Palmas - Selta

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Subota

Nedeqa

Hirona - R. Vaqekano Granada - Tenerife 1. Betis 35 21 6 2. R. Vaqek. 35 20 9 3. Selta 35 16 12 4. Barselona 25 16 10 5. El~e 35 15 12 6. Granada 35 14 12 7. Viqadolid 35 15 8 8. Alkorkon 35 15 5 9. Kartagena 35 14 7 10. Hirona 35 12 12 11. Kserez 35 13 9 12. Rekreativo 35 10 17 13. Viqareal 35 14 5 14. Numansija 35 14 3 15. Kordoba 35 11 12 16. Hueska 35 10 13 17. Las Palmas 35 10 13 18. Himnastik 35 9 12 19. Salamanka 35 10 5 20. Albasete 35 6 11 21. Tenerife 35 6 10 22. Ponferad, 35 4 15

8 6 7 9 8 9 12 15 14 11 13 8 16 18 12 12 12 14 20 18 19 16

(12) (17) 68:33 69 59:38 69 54:33 60 67:49 58 39:30 57 58:41 54 50:42 53 48:44 50 42:50 49 47:43 48 49:50 48 40:32 47 39:49 47 50:53 45 47:49 45 31:36 45 46:63 43 29:37 39 33:53 35 26:48 29 33:56 28 27:53 27

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Blekburn - Bolton Blekpul - Stouk Sanderlend - Fulam VBA - Aston Vila Vigan - Everton ^elzi - Totenhem

(16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Nedeqa

Birmingem - Volvs Liverpul - Wukasl Arsenal - Man~ester j.

Man. siti - Vest Hem 1. Man~es. J. 34 21 10 2. ^elzi 34 20 7 3. Arsenal 34 18 10 4. Man~es. S. 33 17 8 5. Totenhem 33 14 13 6. Liverpul 34 15 7 7. Everton 34 11 14 8. Bolton 34 12 10 9. Fulam 34 9 15 10. Stouk 34 12 6 11. Wukasl 34 10 11 12. Sanderlend 34 10 11 13. Aston Vila 34 10 11 14. VBA 34 10 10 15. Birmingem 34 8 14 16. Blekburn 34 9 8 17. Blekpul 34 9 7 18. Vigan 34 7 13 19. Vulver.

34 9 6 20. Vest Hem 34 7 11

3 7 6 8 6 12 9 12 10 16 13 13 13 14 12 17 18 14 19 16

(13) (13) (15.05) (17.10) 71:32 73 64:27 67 67:36 64 51:30 59 49:41 55 51:39 52 47:42 47 48:47 46 40:36 42 43:43 42 49:48 41 39:49 41 43:55 41 49:64 40 34:51 38 40:55 35 48:70 34 34:57 34 37:60 33 39:61 32

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota

TURSKA

(21.15)

(18) (20) (22)

Nedeqa

(2.45) Arsenal - (3.00) Man~ester junajted (2.55)

(1.50) ^elzi - (3.40) Totenhem (6.00)

Real (M) - Saragosa Sosijedad - Barselona Deportivo - Atletiko (M)

Lids - Barnli Vatford - Kvins Park Ipsvi~ - Preston Hal - Kristal P. Derbi - Bristol [efild j. - Barnsli Donkaster - Lester Notingem F. - Skantorp Milvol - Svansi Koventri - Reding

Ponedeqak

Kardif - Midlzbro Portsmut - Norvi~ 1. Kvins P. 44 23 2. Norvi~ 44 22 3. Kardif 44 23 4. Svonsi 44 22 5. Reding 44 19 6. Notingem 44 18 7. Milvol 44 18 8. Barnli 44 18 9. Lids 44 17 10. Hal 44 16 11. Lester 44 18 12. Vatford 44 16 13. Ipsvi~ 44 17 14. Portsmut 44 15 15. Midlzbro 44 15 16. Bristol 44 15 17. Koventri 44 14 18. Barnsli 44 13 19. Derbi 44 13 20. Kristal 44 12 21. Donkaster 44 11 22. [efild j. 44 11 23. Skantorp 44 12 24. Preston 44 9

16 14 10 8 16 15 13 13 15 16 9 13 8 12 11 9 11 13 19 11 14 8 5 12

5 8 11 14 9 11 13 13 12 12 17 15 19 17 18 20 19 18 21 21 19 25 27 23

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.15) (20.45) 68:30 85 89:56 80 75:50 79 63:42 74 75:50 73 61:49 69 62:45 67 64:59 67 78:69 66 51:47 64 71:68 63 76:66 61 58:63 59 52:58 57 62:68 56 57:65 54 52:56 53 52:64 52 57:67 49 43:65 47 54:77 47 42:73 41 41:81 41 50:76 39

odmor

dnevnik

petak29.april2011.

21

КУДА НА ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ?

Салаши за гурмане, Фрушка гора за авантуристе

П

ДОМ СТАРЕ ОЛУПИНЕ

Најлепше место на свету

А

ко још нисте, време је да упознате плажу Навагио, која се налази на грчком отоку Закинтосу, и за коју многи кажу да је најлепше место на свету. Природне лепоте грчких острва често су на листи најлепших места на свету. Међу њима је свакако острво Закинтос, односно плажа Навагио. Предивно тиркизно море, бео песак, на ком је смештена олупина кријумчарског брода Панајотис, те високе стене које окружују плажу, привлаче

ролеће је већ стигло а првомајски празници прави су моменат да отворите овогодишњу излетничку сезону. С обзиром на то да већина становништва није у могућности да осим за летовање током године одвоји за још неколико путовања на удаљеније дестинацје, једнодневни излети по околини иделано сус решење. Било да је реч о неком од прелепих куткова Фрушке горе ту су још и дворци расути по целој Војводини, бројни манастири наравно бајковити Сремски Карловци. Једнодневни излети прави су изазов јер их можете у потпуности организовати у сопстве-

бројне туристе, а фотографије ове плаже преплавиле су интернет. На страници theniceland.com плажу која је дом старој олупини наводе као најлепше место на свету. Посетиоци сајта препоручују посету Закинтосу у априлу или септембру, када је тамо најмање туриста и када су цене повољније. О популарности Закинтоса не требa пуно говорити јер готово да у Србији и не постоји агенција која у понуди нема ово прелепо острво.

ној режији, али можете се и за пристојну суму новца препустити стручности водича новсадских туристичких агенција које нуде различите занимљиве варијанте оваквих тура. Уколико нисте стереотипни првомаски излетник који не може без роштиља уређена излетишта, али и стазе и видиковци српемени су и ове сезоне за све љубите-

ље пешачења по природи захваљујући радницима Национланог парка. А како би се одржала чистоћа на Фрушкој гори почев од првомајских празника, радници Националног парка наплаћиваће обједињену накнаду за улазак у заштићено подручје, ложење ватре и паркирање возила у износу од 150 динара по возилу за целодневну посету, а за Први мај делиће се и разградиве кесе за смеће. Ваш излет можете да започнете рецимо са Иришког венца одакле пуца видика на све четрр стране света, па да онда одлучите и на коју ћете се запутити. У близини су и бисери попут Крушедола, Врдника, Хопова...Те стера, Андревље, Змајевац, Летенка и низ других...па мало даље Стражилово и Сремски Карловци, где можете осим шетње и разгледања културноисторијских споменика уживати и у коглофима или одличним винима. Како би се савим опустили и уживали у сваком тренутку орга-

низовање једнодневног излета можете да препустите и агенцијама које нуде различите варијенте једнодневних излета с тим што начешће постоје минимум особа како би се кренуло на пут. То је и идеална прилика да на излет по-

горских манастира, неке винским путевима, друге опет бајковитм причама и легендама о бројним дворцима Војводине, неке у укусне и миром испуњене кутке војвођанских салаша. Поред низа понуда ако и даље

ђете са друштвом а цене се крећу од 2 000 до 5 000 по особи. Углавном су у понуди турситичких агенција облиасци више места у ближој или даљој околини. Неке од тура повешће вас пут фрушко-

немате времена или новца преостају вам чари Петриварадинске тврђаве и шеталишта уз Дунав где уз само мало маште и добре воље можете да проведете диван пролећни викенд.

ОД ЊИХ СЕ НАЈВИШЕ ОЧЕКУЈЕ, АЛИ...

Највећа туристичка разочарања

ПО ИЗБОРУ МАГАЗИНА „NATIONAL GEOGRAPHIC”

Истра ме ђу топ 10

У

редници магазина „National Geographic” саставили су листу 10 најатрактивнијих туристичких дестинација за летовање у 2011. години, међу које су, уз опширно образложење, уврстили и Истру. У споменутом чланку наводи се како је више од 40 плажа на

дулина налази се Рт Камењак, природни резерват с 20-метарским литицама, скривеним увалама и богомданим условима за сунчање. Магазин „National Geographic” препоручује и по сету Пули и пулској Арени, поготово од 16. до 23. јуна, за време трајања Пулског филмског фестивала.

Н

аш континент је познат по својој историји, а бројне атракције диљем европских држава доказ су њене примамљивости. О одређеним знаменитостима се пише на дуго и широко. Толико су извикане да када дођемо у место где се налазе, одмах хрлимо да их видимо. Неке од њих нас оставе без даха, док нас друге толико разочарају да се питамо шта сви водичи и историчари виде у њима. Следи списак атракција које у већини случајева не испуњавају очекивања посетилаца.

људи се у свако доба дана нагура у просторији, тако да можете бити срећни ако уопште угледате врх слике. За ближи поглед, свакако елегантно употребите лактове.

Вожња гондолом – Венеција, Италија Зар постоји ишта романтичније него вожња у двоје на једној од гондола у граду заљубљених? Још ако гондолијер запјева „О соле мио“ срца се топе. Романтика има своју цену – 40 ми-

Мона Лиза – Париз, Француска Леонардно да Винчи насликао је ову светски познату слику у 16. веку. Постала је најизвиканија слика свих времена, мада многи не знају да објасне зашто. Налази се у париском музеју Ловру, који је сам по себи туристичка атракција. Да ли због тога, или једноставно има нешто у том осмеху Мона Лизе,

536 километара дугој обали заслужило Плаву заставу за одличан квалитет мора и очување околине, напомињући како је јадранска обала омиљено туристичко одредиште још од доба Аустроугарске монархије. Истакнуто је и постојање Медулинске ривијере на југу Истре, која за истраживање нуди седамдесетак километара обале, средњовековна насеља на брдима и древне рушевине, а јужно од Ме-

Осим Истре, уредници рубрике путовања у „National Geographicu” препоручују посету округу Мускока канадске државе Онтарио, аргентинској Патагонији, острвљу Сан Хуан у америчкој држави Вашингтон, Минеаполису у америчкој савезној држави Мине соти, националном парку Глејсер Беј на Аљасци, Кардифу у Велсу и Стокхолмском архипелагу у Шведској, португалским Азорима и хондураском Роатану.

ова слика једна је од главних атракција Париза. Након што се после вишечасовног чекања и приличне гужве докопате улазнице за Ловр, хрлите да угледате божанствену Мона Лизу. Упозорење: огроман број

своју колекцију одеће за разноразне свечаности. То се мора видети! Када коначно стигнете ис-

нута вожње кроз канале Венеције кошта пуних 80 евра. Добро, за срце драге платићемо и ту цену. Али хоћете ли се и даље држати за руке када откријете да сте постали мета туристичких фотоапарата? Свако мало због гужве гондола се судара с другим паровима, а смрад који допире из воде, дефинитивно је „шлаг“ на крају романтичне вожње.

пред ове атракције, запитате се да ли се то неко шали. Манекен Пис је толико мали, да је потребно да га зумирате с камером како би се направила поштена слика. Импресивно сигурно није. Слатко? У зависности шта неко дефинише слатким. Најбоље што можете да урадите је да разочарење убијете у доброј порцији чоколаде и залијете је којим белгијском пивом.

Кип Мале сирене – Копенхаген, Данска Најпознатија атракција данског града је засигурно кип Малене сирене. Данци су веома

Унутрашњост Саграда Фамилије – Барселона, Шпанија Спољни део ове изразито необичне катедрале оставља посетиоце без даха. Један део

Манекен Пис – Брисел, Белгија Симбол главног града Белгије је мала скулптура дечака који пишкењем пуни фонтану испод себе. Белгијанци га толико обожавају да дечачић има и целу

док други делује помало језиво. Дело архитекте Антонија Гаудија почело се градити 1882, а једини извор финансија су донације. Управо то је један од разлога због ког катедрала и даље није завршена. Импресивно споља, дебакл изнутра. Тек када платите 11 евра за улазницу схватите појам „under construction“. Скеле, радници и брујање свакодневница су ове катедрале. За предиван поглед на Барселону треба одвојити додатнa 2,5 евра. Не препоручује се онима који се боје висине, јер ће горе затећи недовршен кров.

делује као да је испао из трилогије Господара прстенова,

поносни на свог писца Кристијана Андерсена, који је написао бајку о Mалој сирени 1837. Очекивања су велика. Посебно се повећавају на изразито дугом путу до луке, где се статуа налази. Знали смо да нас не очекује огроман кип сирене на камену, јер ипак јој је име Mала. Али, некако срце не скаче, усликамо се што пре поред статуе, и идемо даље.

22

kWiGA

petak29.april2011.

dnevnik

У ЕДИ ЦИ ЈИ „НОЈ ЗАЦ” НО ВО САД СКЕ „ФУ ТУ РЕ”

TOP-LISTA

Иза бра на де ла аустриј ске по сле рат не књи жев но сти Н

а трибини „Књижарница„ која се одржава у културном центру „Град„ у Београду недавно је представљена нова едиција „Нојзац„ ново садског издавача „Футура„ у којој се појављују нека од најбољих дела аутријске по слератне књижевно сти. Уредник и преводилац Реља Дражић је у разговору за Танјуг објаснио да му је идеју за концепт едиције дала некадашња мултикултуралност Новог Сада којом се дичила „српска Атина„ у којој су се подједнако могли чути, поред српског, немачки, мађарски, словачки... „Тога данас више нема и неповратно се изгубило, а да би некако вратили те културе и језике и да би њихов далеки ехо учинили звучнијим прибегли смо превођењу како би их приближили савременим Ново сађанима и свима који живе у Србији„, казао је Дражић. Он је цитирао текст Ласла Вегела у коме он наводи да је царица Марија Терезија дала новом слободном краљевском граду име Неопланта и тако оставила њеним житељима слободу да га зову на свом језику: Нови Сад, Нојзац, Ујвидек. Тако је и „крстио„ своју едицију у којој ће бити ме ста за дела оригинално писана на тим језицима. За помоћ се обратио пријатељима у Бечу да му помогну у одабири најбољих дела аутријске по слератне књижевно сти и, за почетак, избор је пао на збирку од три романа Томаса Бернарда „Аутобиографски списи„, роман „Лепи дани„ Франца Инерхофера и два романа Марлене Хаусхофер „Зид„ и „Мансарда„. У плану су и два романа аустријског Јевреја Јозефа Рота јер овим књигама, како је рекао Дражић, одаје пошту јеврејској заједници која је до Другог светског рата живела у Нојзацу то јест Новом Саду, а говорили су „јидиш„ који је веома близак немачком језику. Дражић је сам превео све наведене наслове, а затим је преузео и улогу уредника.

На питање имали ли нека „црвена линија„ која се провлачи кроз целу колекцију аустријских наслова, Дражић је одговорио да сви имају исповедну црту. Бернхардова колекција од пет романа зато је и добила ознаку да су „аутобиографска проза„, а исповедни тон је присутан и код Инерхофера и Хаусхоферове. Док је Бернхардово име познато српским читаоцима барем преко њего-

вих драма које су приказиване и код нас („Трг хероја„ у Атељеу 212 у режији Дејана Мијача), Дражићева је заслуга да се сада први пут срећу са двоје писаца који уживају по себно високо ме сто у аутријском литерарном Пантеону. Интересантна је Марлена Хаусхофер (19201970) која је постхумно постала икона феминистичког покрета и омиљена тема женских студија, јер је у послератним годинама писала о усамљености удате жене, о њеном трагању за идентитетом, за правом да буде слободна као личност. Њена јунакиња у „Зиду„, која је нека врста женског Робинзона, бори се да опстане у свету у коме нема ни једног људског бића осим ње окружене животињама. Како је рекао Дражић, књижевница се као добра католикиња веома рано удала, родила двоје деце и помагала мужу који је био зубар, а у потаји је писала. Када се појавио први роман критика ју је презриво одбацила као „домаћицу која има хоби„. Са другим романом „Како убити Стелу„ привукла је пажњу да би „Зид„, објављен 1962, постао интернационални хит. Засута је наградама, али због појаве рака на костима се повлачи у аустријску забит где је још написала последњи роман „Мансарда„ пре него што је умрла, а да није дочекла 50. рођендан. Франц Инерхофер (1944-2002) про славио се трилогијом аутобиографских романа којима припада преведени „Лепи дани”, у којима при ка зу је иди лич ну сли ку о жи воту на аустријском селу, пре свега у забитима Алпа, јер је на сопственој кожи искусио шта значи бити ванбрачно дете у конзервативној католичкој средини. Бернхард (1931-1989), око кога се данас „отимају„ Аустрија, из које потиче његова мајка, и Немачке, где је провео велик део живота, у време када је почео да објављује био је оптуживан да пљује на свој завичај, јер није штедео речи критике на рачун аустријске малограђанштине, нечасног држања током нацизма. Данас је слављен као највећи писац немачког језика после Другог светског рата . „Аутобиографски списи„ обухватају кратке романе: Узрок, Подрум, Дах, Хладноћа и Дете.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Љу би те љи књи ге” 1. Ми рис ки ше на Бал ка ну - Гор да на Ку ић (Aлнари) 2. То тал на рас про да ја - Ми ра Фур лан (Са ми здат) 3. По ро дич ни бу квар - Ми ли ца Нов ко вић (из да ње ауто ра) 4. Бли ста во и стра шно - Бе ким Фех миу (Са ми здат) 5. Рин ги шпил - Је ле на Ба чић-Алим пић (Ла гу на) 6. IQ84 - Ха ру ки Му ра ка ми (Ге о по е ти ка) 7. Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри - Ро бин Шар ма (Мо но & Ма ња на) 8. Принц ма гле - Карл Са фон (Ча роб на књи га) 9. Ле че ње Шо пен ха у е ром - Ир вин Ја лом (Пла то) 10. То до ров ја хач - И. М. Сту пар (Graphit plus)

У 14 ЗЕ МА ЉА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Ро ма ни Сти га Ла шо на нај про да ва ни ји

Р

омани покојног шведског пи сца Сти га Ла шо на, творца серијала „Миленијум„, били су најпродаванији прошле године у Европи. У годишњем извештају о продавано сти рома на у 14 зе ма ља Европске уније наводи се да је на другом ме сту Стефани Мајер, аутор ка рома на се ри ја ла „Сумрак сага„ а да је трећа позиција припала авганистанском писцу Халеду Хо сеинију, међу чијим књигама су „Хиљаду чуде сних сунаца„ и „Ловац на змајеве„. Аме ри ка нац Ден Браун, аутор књи га „Да Вин чи јев код„, „Ан ђе ли и де мо ни„ и „Изгубљени симбол„, заузео је четврто ме сто, док је на петом шпански писац Карлос Руис

Сафон у чија остварења спадају „Сенка ветра„, „Игра анђела„ и „Марина„. Францускиња Мјуријел Барбери („Отменост јежа„) је на ше стој позицији; италијански писац Паоло Ђордано („Усамљеност про стих бројева„) је на седмој а на осмом ме сту је бри тан ски пи сац Кен Фолет („Стубови земље„, „Свет без краја„, „Кључ за Ребеку„, „Трећи близанац„). Ита лијански аутор Роберто Савијано („Гомора„) је девети а на де сетом ме сту је шведски књижевинк Хенинг Манкел „отац„ инспектора Курта Валандера. Међу првих 20 најпродаванијих су и романи Џона Гришама, Џејмса Патерсона, Се силије Ахерн и Марка Левија.

НЕ НАД ГРУ ЈИ ЧИЋ, КЊИ ЖЕВ НИК

KWIGA ZAUVEK

У цва сти зву ко ва и сли ка Д

о селивши у Приједор из Шајкаша, уписао сам први разред у гомјеничкој основној школи. Говорио сам екавски. То беше занимљиво и чудно крајишкој дечици која су ми се обраћала ијекавицом. И сам бејах затечен и узбуђен таквом променом. Убрзо сам екавицу почео да замењујем ијекавицом. Петнае стак година касније, као но во сад ски студент књи жев но сти, и своје прве књиге, Ма тер њи је зик и Ли ни је на дла ну, објавићу у Београду у ијекавској варијанти. У приједорској библиотеци радиле су две библитекарке: Ивана и Злата. Прва – убрзана и сва у до скочицама, а друга стишана и мека у предлозима. Оне су ми препоручивале прва штива за читање, књиге којих по насловима није било у школи и кући. Прва књига поезије беше ‘’Цицибан’’ Отона Жупанчича, а друга – прозна ‘’Црнац Ноби’’ Лудвига Рена. Ова потоња књига имала је за главног јунака дечака с којим сам се идентифи-

ковао и дружио у сновима. Затим су уследиле књиге бајки, све бајке света: индонежанске, шпанске, вијетнамске, руске, ирске, авганистанске, литванске, иранске, шведске, азербејџанске... Бескрај ни ма шта ри јум нај ра зно вр сни јих светова и култура. Пе сничку књигу ‘’Цицибан’’ срицао сам наглас у пролетње преподне док је мајка у баштици окопавала гредице изданака шаргарепе, лука, грашка, кромпира... Околни звуци и светлост беху у са гла сју са пе сни ко вим сти хо ви ма: ‘’Добар дан, цицибан, цицибан, добар дан,...’’ А звонколики звуци петлова и кокошака у дворишту, те рајски цвркути из околних расцветаних крошања, уливали су се као најлепша музика у стихове..’’Џив, џив, још сам жив, још сам жив...’’. У сине стезијском судару слика и емоција, догодила ми се тад чиста објава Поезије, младолика радост по стојања и свест о дариваном животу. Усковитлао се дар за разумевање умет-

KWI@EVNA BA[TINA

Ве се ло по зо ри ште

К

омедија „Лажа и паралажа: ве село позориште у три чина“, објављена у Будиму, 1830, представља прво комедиографско дело Jована Стерије Поповића, родоначел ни ка срп ске комеди о графије и једног од првих наших позоришних писаца. Ова мала комедија карактера, у којој се исмева лажно и површно туђинско васпитање, узима се као прво реалистичко дело у српској књижевно сти. До ста пута је објављивана, а примерци оригинала и каснијих издања претраживи су у електронском каталогу Библиотеке Матице српске.

ничког говора и пе сничку употребу речи. Бајке света разгореле су ми детињу машту и распламсава ле храброст да откривам светове у сопственим визијама, да незаустављиво певам о свему: ‘’У деветој години писао сам о пчели и цвету. Моја мајка наглас је читала пе сму и плакала. По сле сам че сто узимао оловку и започињао исто. Кад год бих уступио ме сто некој појави или предсказању, на папиру је ницала гомила реченица. Рађало се нешто налик на љубав. Љубав је преузела све што се одигравало пред мојим очима!’’ Надне сен над Давидовим псалмима, тражио сам ме ста Поезије изван канона књижевно сти, ону духовну супстанцу која спаја поетско и религиозно. Вера у Поезију добила је боголики облик распеване душе која није више знала за границе. Примивши прошле године награду

Не ка но ва Би бли ја

Ч

и ни се да са вре ме но дру штво на ме ће и про ме ну на чи на по гле да на свет, те све ма ње ва жи пра ви ло да од го во ре на сва пи та ња којa вас за ни ма ју мо же те про на ћи у Би бли ји. Ових да на у жи жи ин те ре со ва ња аме рич ке књи жев не јав но сти на шло се не ко ли ко књи га ко је се на раз ли чи те на чи не раз ра чу на ва ју с ве ро ва њи ма и дог ма ма из не тим у Све том пи сму. Фи ло зоф А. Ц. Греј линг об ја ви ла је књи гу „The Good Book: A Secular Bible” (До бра књи га: Се ку лар на би бли ја), на пи са ну ме то дом слич ном оном у Је ван ђе љи ма, у ко јој из но си став да ре ли ги ја ви ше ни је глав ни ауто ри тет у пи та њи ма ми шље ња, мо рал но сти, жи вот них вред но сти и до брог жи во та. Она је соп стве но ви ђе ње ствар но сти пру жи ла чи та о ци ма ко ри сте ћи би блиј ску фор му на ра ци је, иако су ста во ви кој из но си че сто су прот ни они ма на пи са ним у Све том пи сму.

- Ако је Тво рац жи во та же лео да нас мо рал но упу ти, за што нам је дао књи гу ко ја по др жа ва роп ство, укљу чу ју ћи и по вре ме ни ге но цид и људ ска жр тво ва ња ка же Сем Хе рис, на уч ник и фи ло зоф, аутор књи ге „The End of Faith” (Крај ве ре). - У Би бли ји по сто ји вр ло ле пих са ве та ве за них за мо рал и оп ште људ ске вред но сти, али то ни је екс лу зи ви тет Би бли је, већ по сто ји у мно гим вер ским дог ма ма. У ме ђу вре ме ну, Ко ми си ја за ди ја лог из ме ђу Ва ти к а на и Хе бре ја упо зо ри ла је на „мо рал ну кри зу” у мо дер ном се ку лар ном дру штву. По твр ду о то ме да цр ква по ср ће под при ти ском, осим у сва ко днев ним ве сти ма о скан да ли ма ме ђу вер ским во ђа ма раз ли чи тих кон фе си ја мо же мо про на ћи и у де лу „Twelve Steps to a compassionate Life” (Два на ест ко ра ка ка ми ло срд ном жи во ту) у ко ји ма ова бив ша ре дов ни ца, а са да те о лог, пи ше

‘’Пје сма над пје смама’’ за љубавну лирику, поново сам ишчитавао ову чуде сну и загонетну библијску творевину. Пронађох слике над сликама и језик над језицима. Вратих се у детињство и у прве стихове што су ме но сили кроз чаробне измене годишњих доба на обалама речице Гомјенице и реке Сане што се уливала у модрооку Уну. Књига природе отварала се сваки дан као најмоћнији Рукопис, никад дочитан, отворен и силан, напојен непрекидним надахнућима за дечакове очи што су тражиле чулни одсев крајолика у речима. Чаролија ускомешаних чула творила је необичне пе сничке призоре, метафоре и кованице пуне тајанствених звукова и нових значења. Рано сам у оба своја два завичаја, у Шајкашу и Приједору, доживео Реч и схватио Поезију као амалгам матерње мелодије и значења речи, узвишену цваст обоготворених феномена музике природе и људских гласова и душа.

[E O ] N ET

о „зна ч ај н ој з л о у п о т р е б и ре л и г и је по след њих го ди на”. Да се ства ри ме ња ју у тра ди ци о нал но ре л и г и о з ним Сје д и њ е н им Аме р ич к им Др жа ва ма, по к а зу је и чи ње ни ца да је у шко ла ма у Блек бур ну од лу че но да се де ца, осим са осно ва ма хри шћан ства, бу ди зма, хин ду и зма, исла ма, ју да и зма и си ки зма, по у ча ва ју и осно ва ма ате и зма. Ху ма ни стич ки по глед на ети ку не за у зи ма став ко јим го во ри дру гим љу ди ма ка ко да жи ве - ка же Греј линг. - Мо же те не ко га по са ве то ва ти, на гна ти га да раз ми сли о сво јим мо рал ним на че ли ма, али му мо ра те оста ви ти про сто ра да за у зме став ко ји ће мо жда би ти дру га чи ји од ва шег. Ива на Ву ја нов

kultura

dnevnik

petak29.april2011.

23

ДАНАС СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА У СРПСКОМ ЦРКВЕНОМ МУЗЕЈУ У СЕНТАНДРЕЈИ

Копије зидног сликарства манастира Бођана Изложба копија зидног сликарства манастира Бођана из колекције Галерије Матице српске биће отворена данас у 17 часова у Српском црквеном музеју у Сентандреји. На отварању изложбе ће говорити: епископ будимски господин Лукијан, управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић, покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, и директор Фонда „Европски послови“ АП Војводине Предраг Новиков. Изложба ће бити отворена до новембра ове године. Ово је још једна сарадња Галерије Матице српске и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, којем је иначе један од циљева очување културног наслеђа, али и његова презентација, напоменуо је на јучерашњој конференцији за новинаре покрајински секретар Милорад Ђурић. Он је додао да ова изложба има заправо двоструки циљ јер, поред поменуте презентације културног наслеђа, она представља и подршку српској мањини у Мађарској, али и Мађарима пружа прилику да се се упознају с нашим културним наслеђем.

Сентандреја је у 18. веку била важан центар живота Срба, којих је данас тамо све мање, али њихова култура опстаје, навела је Тијана Палковљевић, додајући да у њеном очувању учествује и Галерија Матице српске, у којој се управо сада рестаурира збирка икона поменутог музеја у Сентандреји која ће бити део нове поставке. С обзиром да је Музеј Српске православне епархије будимске у Сентандреји добио на тамошњем Главном тргу нови музејски простор у згради некадашње Препарандије, која јој је враћена у власништво октобра 2010, Тијана Палковљевић је објаснила да су у Галерији Матице српске одлучили да део расположивог простора, док се иконе рестаурирају, оживе тако што ће приредити ову изложбу копија зидног сликарства манастира Бођана. У овом веома репрезентативном здању по речима кустоса ове изложбе Драгојле Живанов, биће изложено 39 одабраних копија зидних слика из манастира Бођана, које су део збирке од 56 копија зидног сликарства XVIII века Галерије Матице српске. Формирање

ове збирке је започето 1956. године, у намери да се што целовитије представи национална уметност новог доба и да се прикажу значајни споменици српског зидног сликарства с подручја Карловачке митрополије. Бођанске копије су више од две деценије чиниле део сталне галеријске поставке српског сликарства XVIII века. Њихови аутори су сликари кописти јеромонах Наум (Лазар) Андрић, Зденка Живковић и Станислав Чавић, подсетила је Драгојла Живанов, а избор чине копије из припрате, наоса, северне певнице и куполе. Уз копије ће бити изложени текстови легенди на српском, мађарском и енглеском језику, на којима је штампан и флајер за ову изложбу. Такође ће бити могуће видети виртуелну посету манастирској цркви, која даје визуелни контекст изложеним експонатима. Покровитељи изложбе су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу АП Војводине. Реализацију изложбе је помогла Самоуправа Срба у Мађарској. Н. Пејчић

У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ СИНОЋ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНА „ФОРМА 21”

„Златна форма” Лајошу Векоњу У Музеју Војводине у Новом Саду синоћ је отворена бијенална изложба „Форма 21”, најрепрезентативнија поставка радова примењене уметности и дизајна у Војводини коју прире-

Поповић Пјешчић. Одлуку је донео жири у коме су били др Ивана Кузмановић Нововић, Ласло Капитањ, др Менелаос Мелетзис, др Драган Проле и Андреј Тишма.

сталих у периоду од 2008. до 2011. године из области примењене уметности и дизајна, у категоријама које су обухваћене секцијама удружења:архитектура, фото графички и индустриј-

ДАНАС ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ДАН ИГРЕ

Носимо свет у својим телима Ана Тереза де Керсмекер, белгијска кореографкиња и плесачица ауторка овогодишње поруке за Светски дан плеса, 29. април, истакла је да плесна уметност слави оно што људе чини људима. “Када плешемо, употребљавамо на најприроднији начин механику нашег тела и сва наша чула да бисмо изразили срећу, тугу, ствари до којих нам је стало.Људи су одувек плесали да би изразили кључне моменте живота и наша тела носе сећања на сва могућа искуства човечанства.Можемо играти сами или заједно. Можемо делити оно што нас чини истима, као и оно што нас разликује од других. За мене је плес начин размишљања. Кроз плес можемо да изразимо најапстрактније идеје, оно што не можемо да видимо, и што нема име.Плес је веза међу људима, која спаја рај и земљу. Носимо свет у нашим телима. Сваки плес је део већег света, и плес зато нема ни почетак, ни крај”, поручила је Де Керсмекерова поводом Светског дана плеса, који је обележен 27. априла у

седишту Унеска у Паризу солом из њеног богатог репертоара. Ана Тереза де Керсмекер је једна од икона савременог плеса са више од 30 кореографија иза себе, почев од 80-их и кореогра-

се 29. априла, на дан рођења креатора модерног балета Жан-Жоржа Новера (1727-1810). Поводом Светског дана игре, сваке године посланицу шаље једна од истакнутих личности из

„Дама с камелијама” у СНП На сцени „Јован Ђорђевић„ Српског народног позориста у вечерас 19 часова биће изведена хуманитарна балетска представа „Дама с камелијама” (Ђ. Верди/ И. Поповић, кореограф Крунислав Симић), а сав приход ће бити намењен пострадалом народу Јапана. Улогу Маргарите Готје ће први пут играти Јелена Лечић Колчерију, а у осталим улогама ће се појавити Ливију Хар (Арман Дивал), Давид Груосо (Арманов отац), Андреј Колчерију (Гастон Р...), Олга Аврамовић (Приданса Диверноа), Андреја Кулешевић (Мадам Олемпа) и други. фија “Asch” и “Fase, four movements to the music of Steve Reich”. Оснивач је компаније Росас (1983) и школе савременог плеса Партс 1995. у Бриселу. Светски дан плеса установљен је 1982. године од Међународног савета за игру при Унеску, на иницијативу Међународног театарског института, а обележава

области плесне уметности, а сам дан се обележава различитим програмима који су углавном отворени за најширу публику, јер је идеја да се игра сваког 29. априла популаризује и допре до различитих генерација и друштвених слојева у својој пуној лепоти и значењу.

НА СЦЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА Фото: Н. Стојановић

ђује УПИДИВ (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајна Војводине). Највеће признање Велика златна форма припала је керамици Лајоша Векоња из Суботице, док је Форму за таписерију добила Нада Манчић, за графички дизајн Габријела Спасојевић, а за савремено одевање Тијана

Уз поздравну реч Јована Пауновића из Музеја Војводине, о награђенима је говорила Дубравка Лазић, председница Управног одбора УПИДИВ-а, а изложбу је отворио Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу и јавно информисање Војводине. На Форми 21 представљено је стотинак радова 88 уметника на-

У ВОЈВОЂАНСКИМ ГРАДОВИМА

Ноћ отворених атељеа Манифестација „Ноћ отворених атељеа„ биће одржана 30. априла, од 18 до 2 часа на територији Војводине. Сликари ће своје атељее отворити у Зрењанину, Сомбору, Бачкој Паланци, Врбасу, Инђији, Сремској Митровици, Вршцу, Ковачици, Кикинди, Кањижи и Суботици. Манифестацији ће се придружити и Народни музеј из Зрењанина који ће свим сликарима који

немају своје атељее понудити свој амфитеатар као атеље на отвореном. У амфитеатру зрењанинском музеја „Ноћ отворених атељеа„ трајаће од 18 до 22 часа а у програму ће учествовати и полазници ликовно-едукативне радионице „Живот у боји„ коју води Јелена Гвозденац Мартинов, кустосрестауратор Народног музеја Зрењанина.

Kонкурс за Сремчеву награду Организациони одбор манифестације „Сремчеви дани„ у Елемиру расписао је конкурс за књижевну награду „Бал у Елемиру„, за књижевна дела хумористичко-сатиричног садржаја који ће бити отворен до 1. јуна.Прва награда је 50 000 динара, друга 30 000 динара, а трећа 20 000 динара. Традиционална, шеста по реду, културна манифестација „Сремчеви дани„ биће одржана током последњег викенда у јуну. „Сремчеви дани„ су посвећени великану српске књижевности Стевану Сремцу, који је део живота провео у том банатском селу надомак Зрењанина, где је написао и дело „Бал у Елемиру”.

ски дизајн, пејзажна архитектура, керамика, конзервација и рестаурација, костимографија, примењена пластика, примењено сликарство, примењена скулптура, савремено одевање, сценографија, таписерија, дизајн текстила,теорија ликовне, примењене уметности и дизајна, веб дизајн. К. Р. НА ВЕНЕЦИЈАНСКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ

Аронофски на челу жирија Амерички режисер Дарен Аронофски, номинован за Оскара за филм „Црни лабуд“, биће председник жирија овогодишњег филмског фестивала у Венецији, који ће трајати од 31. августа до 10. септембра, пренели су медији. Аронофски је изабран за председника жирија пошто је „кључна фигура савременог филма“, наводи се у саопштењу организатора Мостре. Режисер је стекао култни статус својим фимовима „Пи„, „Реквијем за снове„ и „Рвач„ који је 2008. године био награђен Златним лавом у Венецији. Његов последњи филм „Црни лабуд„, за који је млада глумица Натали Портман добила Оскара за главну улогу, отворио је прошлогодишњу Мостру.

Нова драма Биљане Србљановић Праизведба нове драме Биљане Србљановић „Није смрт бицикл (да ти га украду)” биће средином јуна на Великој сцени Југословенског драмског позоришта (ЈДП) у Београду, најављено је из тог театра.Представу режира Слободан Унковски, а у глумачкој подели су Анита Манчић, Војислав Брајовић, Љубомир Бандовић, Бранислав Лечић, Светлана Бојковић, Горан Шушљик и Ивана Вуковић. „Хтео бих да направим својеврстан ламент над Србијом. Хтео бих да видим шта је могло да буде овде да је било то што је требало да буде. Рецимо, шта су пропуштене

„Господа Глембајеви” у Ријеци Представа Атељеа 212 „Господа Глембајеви„ отвориће 3. маја 18. Међународни фестивал малих сцена у Ријеци. Драма Мирослава Крлеже у режији Јагоша Марковића је од премијере, фебруара ове године, проглашена једним од најзначајнијих позоришних догађаја у региону.То је потврдио и успех на недавном гостовању у Мостару, где су „Глембајеви„ добили високе оцене публике и критике као врхунац манифестације „Мостарско пролеће”. На Фестивалу малих сцена, у званичној селекцији Жељке Турчиновић, до 8. маја биће изведено осам представа из пет земаља. У Ријеци влада велико занимање за „Глембајеве„, па ће се представа репризирати 4. маја. Одмах затим ће гостовати и у Копру, где су карте већ распродате. У јакој глумачкој екипи са екс-ју простора играју Борис Каваца, Аница Добра, Никола Ристановски, Јелена Ђокић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Бранислав Трифуновић, Танасије Узуновић, Светозар Цветковић и други.

шансе, зашто је стање духа такво какво је„, написао је поводом представе редитељ Слободан Унковски. У Југословенском драмском позоришту почетком маја ће гостовати две представе из БиХ, у оквиру манифестације „Дани Сарајева”. Народно позориште из Сарајева извешће представу „Сарајевска позоришна трагедија„ Пеђе Којовића, у режији Горчина Стојановића, 2. маја на Великој сцени „Љуба Тадић„, а два дана касније на истој сцени Мостарско позориште младих извешће драму „Усамљени запад„ Мартина Мекдоне, у режији Селме Спахић. Током маја ансамбл ЈДП-а гостоваће на два значајна међународна фестивала у Хрватској, на Фестивалу БиХ драме у Зеници, као и на Стеријином позорју у Новом Саду. ЈДП ће „Драму о Мирјани и овима око ње„ Ивора Мартинића, у режији Иве Милошевић извести на „Марулићевим данима„ 1. маја и на Фестивалу малих сцена у Ријеци 8. маја. У Зеници ће бити изведена представа „Елијахова столица„ Игора Штикса 25. маја, а дан касније извођењем представе „Метаморфозе„ по Овидију, у режији Александра Поповског биће отворено Стеријино позорје, на којем ће 1. јуна бити изведена и представа „Рођени у Ју„, такође у продукцији ЈДП-а.

24

Svet

petak29.april2011.

PO SLE SE RI JE TAJ NIH SA STA NA KA U EGIP TU

UKRATKO

Palestinsko pomirewe

Ubijeno 12 demonstranata

KAIRO, GAZA: Po kret „Fa tah” pa le stin skog pred sed ni ka Mah mu da Aba sa po sti gao je isto rij ski do go vor sa ri val skim „Ha ma som” o po mi re wu, osni va wu pri -

SANA: Dva na est u~e sni ka an ti vla di nih pro te sta ubi je no u Sa ni, a oko 190 je po vre |e no ka da su pri pad ni ci bez bed n o s nih sna g a u ci v i l u otvo r i l i va t ru na de m on stran te. Ta las gra |an ske ne po slu {no sti u sre du je po kre nut u 18 gra do va Je me na, ko ji je usle dio na kon dvo me se~ nih pro t e s ta pro t iv je m en s kog pred sed ni ka. Do na si qa u sre du je do {lo ka da se oko 100.000 pro t iv n i k a je m en s kog pred sed ni ka Ali ja Ab du la ha Sa le ha oku pi lo na cen tral nom tr gu po ku {a va ju }i da u|u u uli ce oko zgra de dr `av ne te le vi zi je, pre neo je AP. Pre ma iz ja va ma o~e vi da ca, sna ge bez bed no sti su za jed no s pri p ad n i c i m a elit n e Re p u bli kan ske gar de pu ca li u de mon stran te i upo tre bi li su za vac da bi ih ras te ra li, dok su se na okol nim kro vo vi ma mo gli vi de ti i snaj pe ri sti.

stra ne pot pi sa le ini ci jal no pi smo o spo ra zu mu” i da su sve raz li ke pre vi za |e ne, na ja viv {i da }e Ka i ro usko ro po zva ti obe stra ne na pot pi si va we, pre no se agen ci je.

Li de ri Fa ta ha i Ha ma sa, Mah mud Abas i Ismail Ha ni ja

vre me ne vla de i utvr |i va wu da tu ma za op {te iz vo re. Do go vor, ko ji je mno ge iz ne na dio, po stig nut je u Egip tu na kon se ri je taj nih sa sta na ka. Port pa rol Ha ma sa u Ga zi Ta her al Na no re kao je da su „dve

Dva nova zemqotresa

Dve glav ne pa le stin ske frak ci je su po de qe ne vi {e od ~e ti ri go di ne, pri ~e mu isla mi sti~ ki „Ha mas” vla da po ja som Ga ze, a „Fa tah” do mi ni ra na Za pad noj oba li. Mah mud Abas je in si sti rao na po mi re -

wu sa Ha ma som, s ko jim je krat ko vre me bio u vla di na ci o nal nog je din stva, ko ja se ras pa la to kom pe to dnev nog gra |an skog ra ta 2007. go di ne i za vr {i la na sil nim pre u zi ma wem vla sti ha ma so va ca u Ga zi. „Ha mas” je po be dio na pa le stin skim iz bo ri ma 2006. go di ne, i ta da je po ~e la bor ba za vlast.”Fa tah” je ve} u ok to bru 2009. pot pi sao Spo ra zum o po mi re wu, ali je „Ha mas” od bio da od u sta ne od svo jih zah te va.

Pa le stin ski pred sed nik je u mar tu na ja vio da je spre man da se od rek ne sto ti na mi li o na do la ra ame ri~ ke po mo }i ako je to po treb no za pa le stin sko je din stvo. Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu je, tim po vo dom, upo zo rio da bi po mi re we Aba so ve Pa le stin ske upra ve i „Ha ma sa”, ko ji Iz rael sma tra te ro ri sti~ kom or ga niz ci jom, mo glo ozna ~i ti kraj mi rov nog pro ce sa.”Ne mo `e te ima ti mir i sa Izra e lom i s ’Ham som’. Iza be ri te Iz rael”, re kao je ta da Ne ta ni ja hu.

PO VE ]A VA SE BROJ @R TA VA U LI BI JI

NATO opet pobio ustanike

VLADIVOSTOK: Dva ze mqo tre sa ume re ne ja ~i ne od po 5,1 ste pe ni Rih te ro ve ska le po go di la su ju ~e uju tro is to~ nu oba lu ja pan skog ostr va Hon {u, sa op {ti la je ame ri~ ka se i zmo lo {ka slu `ba. Epi cen tar oba ze mqo tre sa bio je u Ti hom oke a nu, 78 i 160 ki lo me t a r a od oba l e, ja v i l a je agen ci ja Itar Tass. Iz ve {ta ja o even tu al nim `r tva ma ili ma te ri jal noj {te ti ne ma.

U va zdu {nom na pa du sna ga NA TO na Mi su ra tu ubi je no je 12, a po vre |e no pet po bu we ni ka, pi {e Wu jork tajms, po zi va ju }i se na iz ja vu jed nog za po ved ni ka iz po bu we ni~ kih re do va.Po bu we ni ci ma je tre ba lo go to vo 12 ~a so va da ob zna ne ovaj in ci dent, po {to su wi ho vi ko man dan ti sma tra li da bi ob ja vqi va we ova kve in for ma ci je mo glo obes hra bri ti pla ne re NA TO, ko ji su se u pret hod na dva ova kva slu ~a ja na {li na me ti o{trih kri ti ka jav no sti.

Ova gre {ka do {la je u zao ~as po po bu we ni ke, jer je NA TO pret hod nih da na po ja ~ao in ten zi tet na pa da na Ga da fi je ve sna ge, ali }e sa da, ne mi nov no, mo ra ti ozbiq ni je da pro mi sle pre ne go {to po no vo is to va re pro jek ti le na sum wi ve ci qe ve.

Pove}ana radioaktivnost SOFIJA: U bu gar skoj nu kle ar noj elek tra ni „Ko zlo duj” pri vre me no za tvo ren re ak tor pet, po {to je u we mu iz me ren po vi {en ni vo ra di ja ci je, sa op {ti li su ope ra te ri nu kle ar ke.

Po ve }a ni ni vo ra di o ak tiv nog ga sa kse no na de tek to van je u uto rak uju tro, ali je si tu a ci ja sta bi li zo va na ve} po sle pod n e, pre n o s i Frans pres.

Re ak tor je za tvo ren ka ko bi se spre ~i lo cu re we ra di o ak tiv nih ~e sti ca, a iz van re ak to r a, ka k o se is t i ~ e, ni s u pro na |e ne ra di o ak tiv ne ~e sti ce. „Ko z lo d uj” je je d i n a nu klar na elek tra na u Bu gar skoj. ^e ti ri re ak to ra, od uku o no {est ko l i k o ih „Ko z lo d uj” ima, za tvo re na su 2007. go di ne, iz bez bed no snih raz lo ga, na zah tev Evrop ske uni je.

U funk ci ji su osta la dva naj mo der ni ja re ak to ra nu kle ar ke, sta re 37 go di na, ko ja su iz gra |e na 1987. i 1991. go di ne, a mo der ni zo va na 10 go di na ka sni je.

Po de qe no mi lion ko ma da oru` ja

Da stvar bu de kom pli ko va ni ja, po bu we ni ci tvr de da je NA TO bar 24 sa ta pre na pa da bio oba ve {ten o no vom po lo `a ju po bu we ni ka, ali su avi o ni sve jed no bom -

Tra `i se uto ~i {te za Ga da fi ja BERLIN: Na za pa du se raz mi {qa da se na |e ze mqa ko ja bi da la uto ~i {te li bij skom li de ru Mo a me ru Ga da fi ju, ma da on do sad ni je po ka zao na me ru da na pu sti svo ju ze mqu, do no si ju ~e ne ma~ ki ra dio „Doj ~e ve le”. Ide ju o tra `e wu uto ~i {ta za Ga da fi ja - ka ko bi se okon ~a le bor be u Li bi ji - lan si rao je „Wu jork tajms”, ali to je u Tri po li ju od mah de man to va no.”Tra `i se uto ~i {te za Ga da fi ja”, is ti ~e ne ma~ ki ra dio, i pod se }a da on ima do bre ve ze u mno gim afri~ kim dr `a va ma. „Afri~ ku uni ju je osno vao u svom rod nom gra du Sir tu, we gov klan ima mi li jar de in ve sti ci ja od Tri po li ja do Kejp ta u na, od Da ka ra do Mo ga di {a. Ga da fi je mno gim po li ti ~a ri ma po mo gao da do |u na vlast”, is ti ~e ne ma~ ki ra dio. U tra `e wu uto ~i {ta za Ga da fi ja na za pa du, me |u tim, mo ra se vo di ti ra ~u na o to me da to bu de ze mqa ko ja bi ga, ako bu de op tu `en, iz ru ~i la Me |u na rod nom kri vi~ nom su du u Ha gu.

bar do va li ru i ni ra nu fa bri ku so li, oko ko je su se po sled we bor be vo di le u uto rak iz ju tra.

O{tre bor be za Li bi ju vo di le su se i u dru gim de lo vi ma ze mqe, po seb no na ju go za pa du, gde su se Ga da fi je ve sna ge ob ru {i le na ne ko li ko po lo `a ja ko je su za u ze li usta ni ci. Go to vo isto vre me no, SAD su pro ce ni le da je u do sa da {wim su ko bi ma na tlu Li bi je ubi je no iz me |u 10.000 i 30.000 qu di, ali ame ri~ ki am ba sa dor u Li bi ji Xin Krec ni je ob ja snio na osno vu ko jih je po da ta ka ta kva pro ce na iz ve de na.

I dok se te `i {te bor bi, sa do ne dav no uz bur ka nog is to~ nog fron ta, go to vo pot pu no pre ba ci lo na za pad Li bi je, Mo a mer Ga da fi je na sta vio da na o ru `a va sta nov ni {tvo ka ko bi se su prot sta vio mo gu }oj in va zi ji NA TO ili spre ~io na pre do va we po bu we ni ka.

Vla da u Tri po li ju je, u tom ci qu, pret hod nih da na po de li la hi qa de „ka la {wi ko va” i or ga no zo va la po seb nu voj nu obu ku, a u jed noj od ta kvih ba za, u me stu Sbi ja ju `no od Tri po li ja, uve `ba va ju se is kqu ~i vo `e ne. Pre ma od lu ci vla sti, oru` je do bi ja ju oso be sta ri je od 17 go di na. Pret po sta vqa se da je, u sklo pu ove ak ci je do sa da po de qe no oko mi lion ko ma da oru` ja. Po od lu ci vla sti, oru` je do bi ja ju oso be sta ri je od 17 go di na. Pret po sta vqa se da je, u sklo pu ove ak ci je do sa da po de qe no oko mi lion ko ma da oru` ja.

dnevnik

UJEDIWENE NACIJE

Bez dogovora o Siriji WUJORK: ^la ni ce Sa ve ta bez bed no sti UN ni su se na sa stan ku u Wu jor ku slo `i le oko pred lo ga re zo lu ci je ze ma qa ~la ni ca EU o Si ri ji. Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska, Ne ma~ ka i Por tu gal pred lo `i le su re zo lu ci ju u ko joj se osu |u je in ter ven ci ja si rij ske voj ske i otva ra we va tre na de mon stran te. Ti me je po dr `a na ini ci ja ti va ge ne ral nog se kre ta ra Uje di we nih na ci ja Ban Ki-mu na ko ji je za tra `io is tra gu po vo dom smr ti vi {e sto ti na de mon stra na ta po sled wih ne de qa. „Ame ri~ ka vla da po zi va pred sed ni ka Asa da da pro me ni po li ti ku od mah i usli {i po zi ve na ro da.

Po zi va mo i me |u na rod nu za jed ni -

cu da od go vo ri na bru tal ni ob ra ~un sa de mon stran ti ma i po zo ve na od go vor nost one ko ji su po ~i ni li ma sov na kr {e wa qud skih pra va”, iz ja vi la je ame ri~ ka am ba sa dor ka u UN Su zan Rajs.

Kom pro mi sa, me |u tim, ni je bi lo, jer su Ru si ja i Ki na spre ~i le usva ja we. Ru si ja sma tra da pra vu pret wu po re gi o nal nu bez bed nost mo `e da pred sta vqa spoq no me {a we u unu tra {we stva ri Si ri je, ukqu ~u ju }i po ku {a je da se za u zmu stra ne u su ko bu i usvo ji na met nu to re {e we. Ta kvi pri stu pi vo de do na si qa ko jem ne ma kra ja i pred sta vqa ju po ziv na gra |an ski rat”, is ta kao je po mo} nik ru skog am ba sa do ra u UN Alek san dar Pan kin.

MAROKO

Najmawe 11 mrtvih u kafi}u RABAT: Naj ma we 11 qu di je po gi nu lo u sna `noj eks plo zi ji ko ja se ju ~e do go di la u jed nom ka fi }u u Ma ra ke {u, na ju gu Ma ro ka. Do eks plo zi je je do {lo ka da su se za pa li li i eks plo di ra li ka ni ste ri sa ga som, a is tra ga je u to ku, sa op {tio je je dan zva ni~ nik ma ro kan skog mi ni star stva unu tra {wih po slo va, pre no se agen ci je. Po gi nu lo je naj ma we 11 qu di, {to kli je na ta, {to za po sle nih u ovom ka fi }u” ko ji se na la zi na glav nom grad skom tr gu, re kao je ovaj iz vor ko ji ni je `e leo bu de ime no van.

TURSKA

Vojska ubila sedam Kurda TUNYELI: Tur ske sna ge bez bed no sti ubi le su da nas se dam kurd skih ge ri la ca u ope ra ci ja ma u is to~ nom de lu ze mqe, po tvr di li su voj ni zva ni~ ni ci. Vi {e od hi qa du voj ni ka, po dr `a ni he li kop te ri ma, na pa li su ve li ku gru pu pi pad ni ka Rad ni~ ke par ti je Kur di sta na (PKK) u pla nin skom pod ru~ ju pro vin ci ja Tun xe li i Bin gol na kraj wem is to ku Tur ske, ja vio je Roj ters. Za bra we na PKK, ko ja je pro gla {e na za te ro ri sti~ ku gru pu, kra jem fe bru a ra je sta vi la van sna ge {e sto me se~ ni pre kid va tre ko ji je bi la jed no stra no pro gla si la. U An ka ri se sa da stra hu je od eska la ci je na -

si qa uo~i par la men tar nih iz bo ra, ko ji su za ka za ni za 12. jun. Me |u Kur di ma u ju go i sto~ noj Ana do li ji ten zi je su po ve }a ne ovog me se ca, po sle od lu ke Vr hov nog iz bor nog sa ve ta da ski ne ne ko li ko kurd skih po li ti ~a ra sa li ste kan di da ta za po sla ni ke. Po sle de mon tra ci ja u ko ji ma je jed no li ce po gi nu lo a vi {e ra we no, iz bor ni sa vet je sta vio van sna ge tu svo ju od lu ku.

Kur di se ve} dve i po de ce ni je bo re za auto no mi ju svog na ro da u Tur skoj. U oru `a nim su ko bi ma do sad je po gi nu lo oko 40.000 qu di, pri pad ni ka sna ga bez bed no sti, kurd skih ge ri la ca i ci vi la.

Yamije za obuku ekstremista MONTREAL: Al Ka i da je re gru to va la i ob u ~a va la eks tr mi ste u xa mi ja ma i islam skim cen tri ma po ~i ta vom sve tu, od Mon trea la i Lon do na do Mi la na, Li o na i Ka ra ~i ja, na vo di se u po ver qi vim do ku ment ma Pen ta go na do ko jih je do {ao „Vi ki liks”.

Na spi sku ko ji su ko ri sti li ame ri~ ki is pi ti va ~i u za tvo ru u ba zi Gvan ta na mo na Ku bi, kao cen tri za obu ku Al Ka i de na la ze se xa mi je u Fin sbu ri par ku u Lon do nu i Islam skom kul tur nom in sti tu tu u Mi la nu, xa mi ja Al Su na u Mon tre a lu, Me |u na rod ni uni ver zi tet Abu Ba kr u Ka ra ~i ju, Le nek xa mi ja u Li o nu,

pre no si AFP. U dru gom do ku men tu Pen ta go na, ko ji je ob ja vio „Vi ki liks”, na vo di se da je Mo ha med Olud Sa la hi, imam u xa mi ji u Mon tre a lu iz me |u 1999. i 2000, re gru to vao pi lo te u na pa du na SAD 11. sep tem bra 2000.go di ne.

Sa la hi je bio in `i wer elek tro teh ni ke, {ko lo van u Ne ma~ koj, ko ji je po tom ot pu to vao u Av ga ni stan i za kleo sa na ver nost Bin La de nu. Rek tor ve li ke xa mi je u Li o nu je, me |u tim, pro te sto vao zbog spi ska is ti ~u }i da su tvrd we da je xa mi ja u Li o nu ko ri {}e na za obu ku Al Ka i de „sme {ne.”

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AJ [A GA DA FI ]er ka li bij skog li de ra Ga da fi ja Aj {a iz ja vi la da su po bu we ni ci ko ji se bo re za zba ci va we we nog oca sa vla sti za pra vo te ro ri sti i okri vi la Za pad za upli ta we u si tu a ci ju u Li bi ji. „Svo ju de cu pri pre mam za smrt ta ko {to im pre spa va wa pri ~am o za grob nom `i vo tu, jer u ra tu ni kad ne zna te ka da vas ra ke ta ili bom ba mo gu po go di ti”, do da la je Aj {a.

YIMI KAR TER Biv {i ame ri~ ki pred sed nik Xi mi Kar ter ot pu to vao je iz Se ver ne Ko re je s po ru kom da Pjon gjang tra `i bez be do no sne ga ran ci je SAD da bi od u stao od svog pro gra ma nu kle ar nog na o ru `a wa. „Glav ni pro blem, a on je ve li ki, je ste da oni ne }e od u sta ti od nu kle ar nog pro gra ma bez ne ke vr ste bez bed no snih ga ran ci ja od stra ne SAD”, is ta kao je Kar ter.

DMI TRIJ ME DVE DEV Pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev po ru ~io je mi ni stri ma da }e i sa mi mo ra ti da u~e stvu ju u ga {e wu po `a ra {u ma i tre set nih po qa, ako se po no ve ove go di ne. „Ako ne iza |e te na kraj, svi }e te oti }i da ga si te tre set ne po `a re, i vla da Mo skov ske obla sti, i Vla da Ru si je”, re kao je Me dve dev.

To kom po `a ra pro {le go di ne iz go re le su de se ti ne se la i na sto ti ne hi qa da hek ta ra {u ma i po qa.

Tor na do u ju `nim ame ri~ kim dr `a va ma od neo do sa da naj ma we 128 `i vo ta ALA BA MA, YORYIJA: Naj ma we 128 qu di je po gi nu lo na ju gu SAD usled di vqa wa tor na da, ko ji je za hva tio ~e ti ri sa ve zne dr `a ve, a sa mo u Ala ba mi, gde su pa da le ~i ta ve ku }e, po gi nu lo je vi {e od 60 qu di. U Mi si si pi ju je pri ja vqe no 11 `r ta va, u Xor xi ji ~e ti ri i u Te ne si ju jed na. U Tu ska lu zi, se di {tu Uni ver zi te ta u Ala ba mi, tor na do pe te ka te go ri je ubio je naj ma we 15 qu di, i pre ma re ~i ma ta mo {weg gra do na ~el ni ka Vol te ra Me dok sa, sru {io je ~i ta ve de lo ve gra da i ra zo rio we go vu in fra struk tu ru.

U tom gra du sa 83.000 sta nov ni ka, slu `ba Hit ne po mo }i je ote `a no ra di la usled na va le po vre |e nih, a TV sta ni ce pri ka zu ju ku }e ko je je ve tar srav nio sa ze mqom, kao i sru {e na sta bla i stu bo ve da le ko vo da ko ji su pre pre ~i li uli ce, za kr ~iv {i sa o bra }aj.

Nu kle ar na cen tra la kod Hantsvi la na se ve ru ze mqe osta la je bez stru je, pa je sa da po kre }u ge ne ra to ri ko ji ra de na di zel.

Gra do na ~el nik Tu ska lu ze je re kao da je ve tar po re me tio ko mu -

Pusto{ posle divqawa tornada

ni ka ci je, i da je po Ala ba mi ras po re |e no 1.400 pri pad ni ka Na ci o nal ne gar de.

Van red no sta we je pro gla {e no u Ar kan za su, Ken ta ki ju, Mi si si pi ju, Mi su ri ju, Te ne si ju, Okla ho -

mi i Ala ba mi. Gu ver ne ri ugro `e nih dr `a va po zva li su pri pad ni ke Na ci o nal ne gar de da po mog nu u spa sa va wu i ope ra ci ja ma ra{ ~i {}a va wa.

Me te o ro lo zi upo zo ra va ju da bi ove go di ne se zo na tor na da mo gla da obo ri do sa da {wi re kord iz apri la 1974, ka da je za be le `e no 148 tor na da u 13 dr `a va. Do sad ih je pri ja vqe no vi {e od 120, ali se taj broj br zo uve }a va, ka ko se oluj ni si stem po me ra ka is to ku.

Tor na do je u uto rak uve ~e iz Tek sa sa pre {ao na te ri to ri ju dr `a ve Xor xi je, a o~e ku je se da }e se na we go vom uda ru na }i se ver na i ju `na Ka ro li na pre ne go {to bu de oti {ao da qe na se ve ro i stok.

Pre ma pre li mi nar nim po da ci ma Na ci o nal ne me te o ro lo {ke slu `be, u to ku da na za be le `e no je vi {e od 110 tor na da u cen tral nom i ju `nom de lu ze mqe.

dnevnik

OGLASi

petak29.april2011.

25

26

petak29.april2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^ituqe

petak29.april2011.

27

Posledwi pozdrav svome sinu

Adamu Ostoji}u

od majke Stoje.

27613

Posledwi pozdrav svome bratu

Adamu Ostoji}u PRO DA JEM hitno nov stan od 54m2, kod Socijalnog za 32.000evra. telefon 064/3560186.

27429

HIT NO, nov, centar, 4.0, ]ipanova, 80m2, 4/IV, lift, povoqno, vlasnik. Telefon 063/346-288.

27472

PLAC Bukovac 4.200m2, glavna ulica, asvalt, struja, voda, kanalizacija, gas, telefon, kablovska TV. Pogodan za sve. Cena po dogovoru. Telefon 064/639-76-41.

27205 PRA ZNA garsowera, odvojena kuhiwa, Bra}e Ribnikara, telefon, kablovska 120e. Telefon 064/1463-126.

27430 IZ DA JEM ozbiqnoj porodici, trosoban kompletno name{ten stan, centralno grejawe, telefon, kablovska, prvi sprat, Futo{ki put, 140E/ depozit. Telefon: 064/43-603-42, 021/511-793.

27455

PRO DA JE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”.

Telefon 063/475-765.

27484

PO VOQ NO! Dve garsowere po 25m2, drugi i ~etvrti sprat u Prezidentovoj zgradi ugao Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

27486

PRO DA JEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Telefon 062/255706.

27083

DVO SO BAN 55m2 - preko puta @. stanice, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik. Bez posrednika.

Telefoni 063/518-781, 060/4821010.

27387 PO VOQ NO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

27487

VE O MA povoqno: Xip Che ro kee la re do, 2005. godi{te, ful oprema, ko`a, pogon na plin.

Mo`e zamena za nekretninu.

Telefon 063/475786.

27482 VE O MA povoqno: nov kamion~i} Fi at Du ca to 250d 2009. god, ocariwen, prvi vlasnik, ful oprema. Mo`e i zamena za nekretninu. Informcije 063/4757-86.

27481

POD BU [I VA WE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 27033 PE] KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

27447

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

26823

od sestara Dragice i Mire.

27612

Posledwi pozdrav svom ujaku

Adamu Ostoji}u

Biqana.

OT KUP zlata, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova:(roleks...),zalagqaonica - pozajmice! Telefoni: 021/661-09-16, 064/515-0-777.

Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

27106 BES PLAT NO odnosimo Va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i dolazimo. Telefon: 063/779-5150.

27276 KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649000, 061/600-22-60.

27412

27611

Sa bolom i tugom se opra{tamo od na{eg dragog kom{ije

Ko~i{ Jakova

Vikenda{i ribolova~kog naseqa Bege~ka Jama.

27596

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

Stojadinu Qubenkovi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Stojadinu Qubenkovi}u

Stanari zgrade Bulevar Oslobo|ewa br. 109.

od prije Milene Manojlovi}.

27610

27597

28

^iTUQe l POMeni

petak29.april2011.

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

2010 - 2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav

Danas je ~etrdeset dana od kako je umro moj tata

dipl. in`. Qubo Todori} Obrad Kova~evi}

Jagodi Jankovi}

iz Beo~ina

Stojadinu Qubenkovi}u Qubanu

Bo`o Cicmil sa porodicom.

Ponosne smo {to smo Te imale, mnogo tu`ne {to smo te izgubile.

Zauvek Te ~uvamo u na{im srcima.

59907/P

Posledwi pozdrav

]erka Jelena i supruga Slobodanka.

27604

Dana 29. aprila 2011. godine navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

Povodom 45 godina od na{e mature se}amo se svojih rano preminulih drugova i drugarica.

27566

Danas, 29. 4. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana kako smo ostale bez na{eg predobrog i neizmerno voqenog tate i supruga.

od kom{ija sa Ki{wa.

27608

„Daruj mi u sve dane `ivota moga da se do posledweg daha svoga ne prestanem se}ati preminulog oca moga u svojim molitvama, mole}i se Tebi, da Ga nastani{ u mestima svetlim, u mestima prijatnim, u mestima mirnim sa svima svetima, odakle su proterani svaka bolest, tuga i uzdisawe”.

Tata jel’me ~uje{? Zapamti, volim te najvi{e na svetu!

Tvoja Sawa.

Jagodi Jankovi} Milinko Cicmil sa porodicom.

Nikola Medi} Miodrag Milenkovi} Crni Obrada Kova~evi}a

59907-1/P

Sa po{tovawem i tugom opra{tamo se od

Milica Petrov ro|. Dokmanovi}

Velika je tuga u na{im srcima, jer na{ Obrad nije vi{e sa nama.

dipl. in`. Qubo Todori}

Olivera Farka{ ro|. Gerla

Bo`a Igwati} Ostaje u trajnom se}awu: brata Bo{ka, snahe Vere, sestre Perse, sestri~ine Olivere, sestri}a Neboj{e i wihovih porodica.

Stojadina Qubenkovi}a IV C generacije 1965/66.

Gimnazije „Svetozar Markovi}”.

Radnici Zavoda za uxbenike Beograd-Novi Sad.

27606

obele`i}emo u subotu, dana 30. 4. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wu.

Suprug Slavko, }erke Dragiwa, Mirjana i Biqana sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. 4. 2011. godine u 77. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Zahvalni smo dok `ivimo za svu qubav, pa`wu i razumevawe koje nam je celog `ivota nesebi~no poklawao.

Pomen }e se odr`ati danas, 29. 4. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qubo na{, osta}e{ zauvek `iveti sa nama.

Supruga Ru`ica, k}erka Sawa i sin Sa{a sa porodicama.

Vladislav Rani}

27569

Dragi na{ deda, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji unu~i}i Ana i Marko.

Vladislav Rani}

3

Sahrana je danas, 29. 4. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Danas, 29. aprila 2011. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog

O`alo{}eni: sin Branko, snaja Marija, unuka Ana i unuk Marko.

27563

27564

27567

GODI[WI POMEN

59906/P

27562

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Du{anki Golubovi} Duji

autora, urednika i dugogodi{weg direktora Zavoda za izdavawe uxbenika Novi Sad

Posledwi pozdrav dragoj majci i supruzi

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem direktoru, velikom ~oveku i humanisti

Milana Milan \uki} Pro{lo je godinu dana bez tebe, tvojim odlaskom ostavio si prazninu u na{im srcima. Tvoj lik ve~no }emo ~uvati od zaborava.

Tvoju ve~nu ku}u poseti}emo u subotu, 30. aprila, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Balog Iloni

Neka te ~uvaju an|eli i na{a qubav od zaborava.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 29. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Kisa~u.

Tvoji najmiliji.

O`alo{}eni: suprug I{tvan, sinovi Karoq i Pi{ta, snaje Elizabeta i Ilona, unuci Karoq i Karolina.

27570

27578

Hvala ti za sve.

Stojadinu Qubenkovi}u Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

KOLEKTIV NOVOSADSKOG OTVORENOG UNIVERZITETA.

Tvoja porodica.

27605

27540

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

petak29.april2011.

29

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Verica Topolova~ki U subotu, 30. aprila, u 11 ~asova, iza}i }emo na grobqe na{oj Verki.

Petru Raji}u

Ro|aci i prijateqi.

27536

obele`i}emo u subotu, 30. 4. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Oti{ao je tiho, kao {to je i `iveo nakon gubitka na{e drage kume Ivane, na{ kum

Teodor Nastasi} ro|en 1933. godine

Porodica Raji}.

27547

Sahrana je danas, 29. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala ti za svu qubav i brigu {to si nam pru`io.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 27. 4. 2011. godine preminuo na{ voqeni otac i deda

prof. Stojadin Qubenkovi}

O`alo{}eni: supruga Dragica, }erka Nata{a, zet Stevan, unuk Vladimir i unuka Marina.

Mirjana Novakov sa porodicom.

27521 27554

[EST MESECI je pro{lo od smrti na{eg brata

Posledwi prijatequ

Stojadin Qubenkovi}

pozdrav

3

dragom

Pro{lo je {est godina od kada nije sa nama

Sahrana je danas, u petak 29. 4. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dana 30. 4. 2011. godine u 10 ~asova obele`i}emo petogodi{wi pomen

O`alo{}eni: }erka Milica, sin Milan, zet Zoran, snaja Mirjana i unuke Ivana i Lana.

27550

S neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg dragog brata, devera i strica

Xaleta

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Teodoru Nastasi}u

dragom suprugu, ocu, dedi i tastu

Zauvek u na{im srcima i mislima.

Angelina Popov 29. 4. 2005 - 29. 4. 2011.

Peki, Dima, Kraba i Steva.

Prija Danica.

27539

27523

S qubavqu je se se}aju, weni najmiliji.

Zvonimiru Radivojevi}u Iako vreme leti i ve} je pomen peti, nedostaje{ mi da du{a boli jer }e moje srce zauvek da te se se}a i voli.

Tvoja }erka Tijana.

27389

27503

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, tastu, dedi i pradedi

12. 5. 2010 - 12. 5. 2011.

Borda{ Frawi Stojadina Qubenkovi}a

obele`i}emo u subotu, 30. 4. 2011. godine, na katoli~kom grobqu, u 10.30 ~asova.

Milutin Laki} iz Ka}a dava}e se 30. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Brat Petar, snaja Milka i sinovica Biqana sa porodicom.

Wegovi najmiliji.

Doji Dragi}

Sadiku Talovi}u

O`alo{}eni: supruga Biqana, sinovi Zoltan i Atila i k}i Melinda sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 30. 4. 2011. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u na{im srcima.

Mnogo nam nedostaje{.

Supruga, deca, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

27552

27485

Tu`ni sedmodnevni pomen mojoj miloj i jedinoj sestri

Ostala je velika praznina, qubav i dobrota koja se pamti, se}awe koje ne bledi i tuga koja ve~no traje.

Bol, tuga i lepe uspomene koje su ostale iza tebe nikada ne}e prestati.

Po~ivaj u miru.

Kume, pro{la je godina od kada nisi sa nama, ali se}awa na tebe ne blede.

Kumovi Heri}i.

27555

26750

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Zbogom dragi prijatequ. Po~ivaj u miru.

Porodice Dragana Kosanovi}a i Svetozara Gruji}a.

Tvoja sestra Boja.

27434

1936 - 2010.

27541

Stojadinu Qubenkovi}u

ro|. Brankovi}

Josip [pehar

27546

Danas, u 10.30 na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen na{em sinu, bratu i unuku.

12. 5. 2010 - 12. 5. 2011.

Bojan Karanovi}

Josip [pehar

29. 4. 1978 - 1. 7. 2008.

Sve podse}a na tebe, oti{ao si kao da }e{ sutra do}i.

Neka moje suze i patwa ne remete tvoj ve~ni san.

Nosim te u srcu i ~uvam od zaborava.

Dana 29. aprila pre tri godine, na svoj trideseti ro|endan, svirao si posledwi put sa svojim „ANOMALIJE - X�.

Vreme prolazi, se}awa ne blede, praznina i bol ostaju.

Neute{ni: mama Vera, tata \or|e, sestra Vawa i deda \ura.

27561

Supruga Bogdanka.

26749

30

06.30 09.05 09.30 10.05 10.18 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22

tv program

petak29.april2011.

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Споменици: Врдничка кула Јегричка-парк природе циганско срце Кухињица десило се Вести ноћна смена Класик рок Грување Вести Кад зазвони Путовање са Теријем Из нашег сокака циганско срце десило се ТВ дневник Тајна хране: Телетина

СПоМенИцИ ВоЈВодИне:

Врдничка кула на обронцима Фрушке горе, недалеко од места Врдника, налазе се остаци старе куле и зидова некадашњег утврђења које је стајало на овом месту. данашња Врдничка кула заправо је једно од низа средњовековних утврђења који су пре неколико стотина година подизани на падинама Фрушке горе и у близини дунава, ради заштите путева... Сценариста: Борислав Хложан Редитељ: Милан Белегишанин (РТВ 1, 10.05) Кухињица Разгледнице ТВ дневник ТВ Фонија – квиз Лилихип Фаца Војвођански дневник Петказање осамнаест година касније, филм 01.05 Концерт Владе дивљана, Великогоспојински дани-нови Бечеј

17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 д. Големовић: дечак који се ничега није бојао, опера за децу 08.30 Музички програм 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 додати живот годинама 11.25 Музички програм 12.15 Мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 на леду, док. емисија на рус. са титл.на срп.

13.10 Мој син 14.00 десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 добро вече, Војводино (рус) 16.45 духовка (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ дневник (хрв) 18.00 ТВ дневник (слов) 18.15 ТВ дневник (рус) 18.30 ТВ дневник (рум) 18.45 ТВ дневник (ром) 19.00 ТВ дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Авантуре кенгура Хопика (слов) 20.00 добро вече, Војводино (слов) 21.30 елизабетин двор, филм (слов) 22.30 Смрт на обали реке, филм

Без цензуре (Панонија, 20.30) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести освета наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.05 08.00 08.58 10.07 10.38 11.10 12.00 12.15 12.38 12.50 13.35 15.15 15.45 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.00 22.00 23.15 00.05 00.31 01.10 01.25 02.55 04.05 04.35 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Крај династије обреновић Разгледница на скривено те водим место Ружна Бети дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Пролећни биоскоп: дизни на РТС: Чудовишта, филм И ја имам таленат Гастрономад Горки плодови дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника око Слагалица, квиз дневник Мој рођак са села: Учитељ црнић Високи напон, квиз да, можда, не Истражитељи из Мајамија дневник Харперово острво ТВ продаја ноћни биоскоп: Том Јун Гонг, филм да, можда, не око Разгледница ТВ продаја Верски календар

И ја имам таленат Видећете најинтимније интервјуе бубњарских нараштаја Србије и портрет младог рок бенда из Шида који спаја и старо и младо уз гитаре и бубњеве. Уна Сенић, која на свој начин представља најлепше тренутке из мирног живота мештана Шида, поручује да за рокенрол има места на музичкој сцени Србије. (РТС 1, 15.15)

09.00 09.05 09.30 10.05 10.30 11.05 11.45 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 22.15

Вести Храна и вино док. програм (мађ) Више од традиције два света др Ху цртани филм Вести Агро дан Корак по корак неон сити Марфијев закон Вести Шесто питање Вести одељење за убиства надежда објектив (мађ) Лична грешка неон сити новосадско поподне цртани филм неон сити Агро дан објектив Храна и вино Ленија одељење за убиства објектив надимак Албанац др Ху

09.30 10.00 11.00 12.00 20.15 22.30 23.00 00.00 02.00

Премијер лига, магазин Фул Тилт покер нБА акција АТП Минхен 1/4 финале АТП есторил 1/4 најава Премијер лиге Фул Тилт покер АТП есторил 1/4 Рагби Супер лига: Каслфорд – Лидс

06.00 07.10 10.00 11.00 11.15 11.40 12.05 12.20 14.05

Вилијам и Кејт

Краљевско венчање Будите сведок венчања британског принца Вилијама и девојке из народа Кејт Мидлтон. Погледајте модерну бајку - краљевску свадбену поворку, венчање у Вестминстерској опатији и први пољубац принца и принцезе на балкону Бакингемске палате.

Kоментатори: Ивана Милорадовић, Горица Нешовић и Драган Илић. (РТС 2, 09.00) 07.06 07.36 07.43 07.48 07.57 08.25 08.37 09.00 09.21 09.46 10.01 10.12 10.30 11.00 11.30 11.47 12.25 12.51 14.16 15.23 16.00 16.36 17.05 17.53 18.58 19.28 20.00 21.30 22.19

Уна Сенић

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.45 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 22.20 23.00 23.45 00.15 01.15 02.30

експлозив ексклузив еленин дух неко те посматра дођи на вечеру Гумуш Филм: Убиство пре свега еленин дух Када лишће пада В.И.П дођи на вечеру ексклузив Вести експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра ексклузив експлозив Фајронт република Вече са Иваном Ивановићем домаћине, ожени се

dnevnik

07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 00.00 00.25 02.20 03.00

Кувати срцем Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс у чаробном воћњаку У ноћној башти Томас и другари Школски програм Краљевско венчање, пренос (Програм зависи од трајања преноса венчања) Волети музику Ликовне технике необично о биљкама енциклопедија образовно огледало: Пијавице Метрополис Завичај: Бајање од мене и лек од Бога Верски календар Траг у простору Трезор Школски програм некад и сад ово је Србија Животна средина и здравље Виа милитарис-Коридор 10 У сусрет песми евровизије 2011 Лов и риболов У ноћној башти Тенис: Србија опен, пренос Ружна Бети Фестивал фестивала: Коко Шанел и Игор Стравински, филм

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести отворени студио Инфо отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо док. серија: Универзум Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Балканика у... Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Испод површине доктор Хаус Милица² Филм: Бладрејн Шарено Милица²

08.00 дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 оСАА/ Перископ, 21.15 отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 нС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 објектив, 19.30 цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 објектив, 01.00 одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 док. програм, 17.00 новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.15 20.50 23.15 23.35 00.00 00.40 02.20 03.10

најбоље године ТВ дизање Вести Б92 Топ шоп Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Темпирана бомба Гордон Ремзи: Кухињски кошмари доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи два и по мушкарца Секс и град Филм: Модиљани Вести Б92 Спортски преглед УеФА Лига европе, преглед Филм: У свести бегунца Гордон Ремзи: Кухињски кошмари доме, слатки доме

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 11.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 01.00

Јутарњи програм Вести Сирене ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Френклинов магични Божић Змајеви – метално доба Квизић Пресовање Телешоп Вести Сећајући се елвиса, док. програм Луде године Телешоп Вести Агенција Парови Телемастер Стаљин - докудрама Сећајући се елвиса, док. програм Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Трен, филм Агенција Вести Матрјошки Трен, филм

Трен

Енди Гарсија

Модиљани Амадео Модиљани је италијански Јеврејин, даровити сликар који почетком 20. века стиже у Париз, боемски град у коме уметност цвета. Модиљани био надарени сликар и скулптор, ипак неприхваћен. Његов пријатељ и највећи ривал - Пабло Пикасо, већ је стекао и славу и богатство... Улоге: Енди Гарсија, Елса Зилберштајн, Иполит Жирардо, Ева Херцигова Режија: Мик Дејвис (Б92, 20.50)

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 20.30 21.35 21.45 22.30 23.15 00.00 02.30 02.30 04.30

Поље лала добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Петком у два Гавриловићи Зумба, зумба Мала невеста национални дневник Тријумф љубави Поље лала У сосу национални дневник Зумба, зумба Гранд шоу Лото наслеђе једне даме Велики брат Арена б-13 Филм: Патриотске игре док нас смрт не растави Филм: Мисија: Шкорпион Филм: Мери и Брус

Младић са обала Ибра полази у револуцију. Био је то један од кључних момената који ће касније да определе његов живот. Живот о коме он данас прича на обалама Саве, негде у близини Бео-

Драган Николић

града. Ратни сукоби теку упоредо са његовим интимним, унутрашњим сукобима... Улоге: Велимир-Бата Живојиновић, Павле Вујисић, Радко Полич, Драган Николић, Свјетлана Кнежевић-Јанкетић (Хепи, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak29.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi}

Ро бин Ту ни

Верти кал на гра ни ца Мла ди ал пи ни ста Пи тер кре ће на опа сан успон на дру ги нај ве ћи врх све та, К2, да би спа сао се стру Ени и ње ну еки пу. Брат и се стра оту ђи ли су се по сле стра шне смр ти оца то ком пе ња ња ка да је Пи тер мо рао да пре ре же уже ка ко би спа сао се бе и се стру... Уло ге: Крис О’ До нел, Ро бин Ту ни, Стју арт Вил сон, Огије Деј вис, Те му е ра Мо ри сон Ре жи ја: Мар тин Кемп бел (Но ва ТВ, 22.55) 08.05 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 21.20 22.55 01.10

Пепа, цртани Томица и пријатељи, цртани Побједа љубави Моја мајка Аси ИН Победа љубави Мастершеф Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Мастершеф Вертикална граница, филм Тајне летњиковца, филм

08.00 09.00 10.00 12.00

Ово је цивилизација Прича о кромпиру Краљичина сестра Чачапоја: Мистерија изгубљене цивилизације Подземни рат Пол Пот – путовање на Поља смрти Атина: Истина о демократији Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари Свет новца: Како се обогатити у рецесији Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету Живео Пакистан Смрт леденог човека Колонија Добродошли у осамдесете Атина: Истина о демократији Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари Свет новца: Како се обогатити у рецесији Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Венчање госпође Фокс Острво Корњача Авантуре Карлоса Гусенице Вода живота Острво Корњача Тајфун Снегови Килиманџара Ватрени плес Нека друга љубав Балтичка олуја Рођен за одбрану Голи скандал Дијаманти

07.50 Аустралија 10.30 Вредности породице Адамс 12.05 Породица је породица - Прослава Роузи О’Донел 12.45 Звездане стазе (2009) 14.50 Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале 16.30 Трезор 18.00 Филмови и звезде 18.30 Божићна прича 20.05 Васпитање за почетнике 20.40 Калифорнификација - Доме, слатки доме 21.10 Калифорнификација Мајмунска посла 21.40 Игра престола 22.35 Спартак: Крв и песак - Црвена отровница 23.25 Спартак: Крв и песак Сацраментум гладиаторум 00.20 Случај 39 02.10 Стјуарт: Живот уназад

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.15 Пренос свечане седнице из ХНК поводом 150.година ХАЗУ 13.23 Дивљи Пламен 14.20 Друго мишљење 15.00 Дарма и Грег 15.25 Све чаје Иванкова 16.00 Иза екрана 16.50 Путем европских фондова 17.05 Хрватска уживо 17.40 Добро је знати 18.15 Код Ане 18.38 У истом лонцу 19.30 Дневник 20.09 4. гардијска бригада Пауци, док. филм 21.10 Месец породичних комедија: Mladin otac 2, филм 22.35 Дневник 3 23.15 Пети дан, ток шоу 00.41 Филмски маратон - циклус Роберта Алтмана: Привиђења, филм 02.23 Филмски маратон: Полицајац с Петловог брда, филм 03.48 Скица за портрет 03.59 Опра шоу

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Закон и ред Судија Ејми Браћа и сестре Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Жељна славе Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Пандури новајлије Закон и ред Добра жена Све по закону Закон и ред Пандури новајлије Браћа и сестре

07.45 Драгон бол 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 10.45 Краљевско венчање, пренос уживо 14.30 Вилијам и Кејт, филм 16.10 аца попут Микеа, филм 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Хрватска тражи звезду, уживо 22.15 Биг брадер 23.15 Хрватска тражи звезду одлука уживо 23.50 Момачка забава, филм 02.00 Смрт јој добро пристаје 03.45 Астро шоу

Мо мач ка за ба ва

Кр ста ре ња свет ским ле по та ма: Сеј ше ли

Рик Га ско спре ма се да оже ни пре ле пу Де би и на пу ту им не сто је ни ка кве пре пре ке. Осим ње го вих при ја те ља ко ји Де би баш и не во ле и ње них бо га тих ро ди те ља ко ји ни по што не одо бра ва ју ње ну ве зу са си ро ма шним Ри ком... Уло ге: Том Хенкс, Тав ни Ки тен, Еј дријан Змед, Џорџ Гри зард, Бар ба ра Стју арт Ре жи ја: Нил Исра ел (РТЛ, 23.50)

По што су про те ра ни с Ка рип ско га мо ра, пи ра ти су за вр ши ли на оба ла ма Сеј ше ла. Ова не по зна та и не на се ље на остр ва пру жа ла су им уто чи ште из сно ва. За шти ће не ува ле, рас ко шне шу ме, во де бо га те ри бом и ша ре не пти це - био је то пра ви рај за ове раз бој ни ке. (ХРТ 2, 18.58) 07.39 Ждероња 08.01 Мала ТВ 08.31 Спот Дариа Кинзер Британска краљевска венчања, док. филм Краљевско венчање, емисија Краљевско венчање, пренос Краљевско венчање, емисија 14.50 Британска краљевска венчања, док. филм 15.50 Жупанијска панорама 16.05 Хотел дворац Орт 16.53 Бриљантин 17.35 Ритам недеље 18.12 Дивљи Пламен 18.58 Крстарења светским лепотама, док. серија 20.00 Добро дошли у Наносвет, док. серија 20.56 Мушкарци на стаблима 21.39 Дневник плавуше 21.50 Љубав и рат 23.51 На рубу науке 00.52 Гаража 01.22 Ноћни музички програм

05.50 07.30 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Ноћ бегунца Земља 2 Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Краљ зомбија Интермецо 2 Невероватне приче Хари и Хендерсонови Једно тело превише Земља 2 Трава Невероватне приче Интермецо 3 Губим те Сиквест ДСВ Замка Лудило Доминик

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Коцкари Побуна у кокошињцу Флерт Муљатори И каубојке плачу Повратак у живот Мала продавница ужаса Бостонска браћа Зерофилија Слатке луткице Тропско острво

Тав ни Ки тен

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Опасан лов Аута по мери 2008 Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Суперљуди Стена Лија Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Тајне космоса са Морганом Фриманом Разоткривање митова Нови свет Прљави послови Аута по мери 2008. Генералка

08.30 08.45 11.00 14.00 15.30 18.30 18.40 20.00 23.00 23.30 00.30 00.45

Сви спортови Билијар Билијар Бициклизам Билијар Фудбал Билијар Билијар Видео игрице Футсал Екстремни спортови Билијар

Се љач ка про ја за по мод не Бе о гра ђа не

Ра до је ва же на Зла та за пла ка, за су зих и ја. Кад се че ло ове шко ле ути сну ли смо зна мен трп ње и пат ње сми ри, на ста ви: чо ве ко ве, ста ри сим бол хле ба, жи та и по сто јан ства – „Ја хте до’ да му по љу бим ру ку, а чет ник ме рок ну во де нич ки ка мен. На ње му смо на пи са ли: Ра до је Кр кун да ком и обо ри... Од ве до ше Ра до ја, а пред по ноћ стић. Да се пам ти док је шко ле и ка ме на, да је Ср до ђе наш ро ђак Дра ги ша и ре че ми да Ра до је ле жи бин, чет ник, за клао 1942. нај па мет ни јег се ља ка и ка за клан у по то ку ви ше се ла. При чао ми је и да је Гор - ме но ре сца, нај бо љег го вор ни ка мо рав ског чо ве чан ња ма ла чу ла но ћас ка ко ви че да се ло чу је: ’За ко га, ства. Шко ла је да нас по лу пра зна. Мо жда ће за ко ју го ди слу ге, но си те пу шке? Ко га бра ни те, из да ји це, ко ко ша ри? Нем це и чар ши ју! Ја сам Ра до је Кр стић, Ти - ну по ста ти ка фа на, тр го ви на, ма га цин... У По пи ни, тов пар ти зан, и још не што ви ше што не ћу да ви ка - Тр сте ни ку и не ким се ли ма на из бо ри ма власт су осво жем. И да ве ру јеш на ро де: по бе ди ће сло бо да и прав да!’ ’Он да је не ко ли ко пу та ја ук нуо, док су га бо ли ка мом.’ За те кла сам га с пре се че ним гр кља ном, кр ва вим гру ди ма, на ко је се зли ко вац по срао и на ру пу на гр кља ну ста вио бан ку за опро штај сво је ду ше. Био је, му че ник, го ло глав, од не ли су му ше шир и штап, а ис под но гу зе мља ора на. Кад су га кла ли, он се као брав бра нио, па је пот ко ва ним опан ком ко пао вла жну зе мљу.“ Опет је Зла та за пла ка ла и ја за њом. Се де ли смо у хо тел ској со би, где сам за но ћио у Вр њач кој ба њи, чи ји сам на род ни по сла ник та да био. „И ка ко га са хра ни сте? Чуо сам да по по ви ни су сме ли да га опо је?“ „Ни су. Дра ги ша се вра тио да до те ра ко ла да га од ву че мо ку ћи, а ја сам му свла чи ла ко по ран и пр слук са гов ни ма и ба ци ла у тр ње. Ни сам ку ка ла. Ни сам има ла глас. Се ља ци ко ји су нас ви де ли, ски да ли су шај ка че и Ђу бре у тр сте нич кој Ули ци Ра до ја Кр сти ћа шу ба ре, бе жа ли у ку ће и шта ле, са мо би по не ка же - ји ли си но ви и уну ци чет ни ка ко ји су за кла ли Ра до ја. на за ку ка ла: ’Јад ни наш Ра до је, то ни је за слу жио.’ Ње го ва же на Зла та, о ко јој сам и ја ма ло бри нуо кад се Кад смо га уне ли у со бу да га по ло жи мо на астал, од - раз бо ле ла, одав но је умр ла. Ку ћа је опу сте ла. Мо жда мах сам га по кри ла чар ша вом да га ни ко не ви ди и се усе лио не ки ро ђак или из бе гли ца. Не знам. У Ра до при па ли ла слав ску све ћу. Ни ко од ком ши ја ни је је вој авли ји ви ше се не те ше млин ско ка ме ње. За бо ра смео да уђе у ку ћу. Осим не ких же на. Ти, До бри це, вљен је „зла то у сти Ра до је“, као и сви по кла ни. Пре жи знаш да су же не ду шев ни је и хра бри је од вас му шка - ве ли чет ни ци, по за ко ну ко ји је из гла са ла Скуп шти на ра ца. Пра ти ла сам јед ну ком ши ку да до ве де по па да Ср би је, при зна ти су као ан ти фа ши стич ки бор ци и сте га опо је, ко јој је ре као: ’Нек Ра до ју Бог да рај ско на - кли пра во на бо рач ке пен зи је: „рат не за слу ге“ из рав се ље, а опе ло не смем да из вр шим. Имам де цу, на те су им с пар ти зан ским, Ра до је вим дру го ви ма. Мо жда је „но ва власт“ сру ши ла во гре’ота је да оста ну си ро чи ћи. де нич ки ка мен с фа са де шко ле Ја ћу у цр кви да се по мо лим Бо „Ра до је Кр стић“, ко ји је он ис те гу да опро сти Ра до ју гре хе.’ И Пре жи ве ли чет ни ци, по сао. Од мо рав ских во де ни ца по ми нео по је ног од ву ко смо на за ко ну ко ји је из гла са ла сто је још са мо две на За пад ној гро бље и с пе то ри цом ро ђа ка и Скуп шти на Ср би је, при зна ти Мо ра ви од Кра ље ва до Ста ла ћа. не што ком ши ја са’ра ни смо Ра су као ан ти фа ши стич ки Јед на као ет но ло шки екс по нат. до ја. Цр ње и ту жни је са’ра не бор ци и сте кли пра во на Дру га, ка жу, ме ље за ка фе џи ју ни је би ло од кад По пи на по сто ко ји у “ме ни ју“ има „се љач ку ји. Ал’ има наш на род још ду пен зи ју. Исте су „рат не про ју“. Оста так се љач ког на ро да ше. Те пр ве но ћи без Ра до ја, до за слу ге“ при зна те је де ин ду стриј ски хлеб, а по не ко ђе ми ком ши ка и ре че: ’Иза ђи, пар т и з а н и м а и љу д и м а упо ран ме ље елек трич ним мли Зла то, на ба са мак да ви диш ко ка кви су за кла ли ном, а бра шно ша ље си но ви ма и ли ка је са’ра на твог Ра до ја.’ уну ци ма у Бе о град, ко ји из ата Иза ђо смо пред ку ћу, а ода тле се Ра до ја Кр сти ћа ви стич ких мо ти ва „во ле се љач ку ле по ви ди гро бље, а та мо го ми про ју“. ла све тли. На род до шао да Ра На род се ља ка, над ни ча ра и во де ни ча ри за чи ју до ју за па ли све ћу. И та ко не ко ли ко но ћи го ре ле су све ће, као да је не ко на ло жио ва тру. При ме ти ли то и се прав ду бо рио Ра до је – из у мро је. Ве ра ко ју је чет ни ци, па по ста ви ли стра жу да пу ца ју чим се не ко про по ве дао нај ум ни ји се љак и нај бо љи го вор ник по ја ви но ћу у гро бљу. Он да се Ра до је ви при ја те љи мо рав ског на ро да „зла то у сти Ра до је“ – ис кри во до се ти ли, па ни су при ла зи ли, не го су по бр ди ма око тво ре на је и по ни ште на. На јед ној тр сте нич кој ули се ла па ли ли све ће, до кле је ко смео да стиг не. Све до ци сто ји ли ме на та бла Ули ца Ра до ја Кр сти ћа. Ње че тр де сет да на по њи ва ма и шљи ва ци ма око гро бља ни ста нов ни ци не зна ју ко је и шта био тај чо век. А нај ум ни ји бо го слов ски ми сли лац и нај бо љи бе сед у По пи ни го ре ле су све ће.“ По По мо ра вљу су во де ни ча ри и Ра до је ве при ста - ник Срп ске цр кве, „зла то у сти Ни ко лај“ про гла шен ли це тај но ску пља ли све ће од по што ва ла ца „зла то у - је све цем. Та ко и тре ба. Сви су све ци би ли љу ди, а стог Ра до ја“ и они нај хра бри ји у тор ба ма но ћу од ла - сви љу ди гре шни ци: да ни су би ли гре шни ци, не би зи ли у По пи ну да при па ле све ћу свом во ђи и до бром по ста ли све ци. Сад се све ти Ни ко лај по ми ње на чо ве ку, за кла ном јер се бо рио за на род ну сло бо ду и ли тур ги ја ма и све ште ни ци се мо ле за спас ње го ве се љач ку прав ду. По сле осло бо ђе ња имао сам то ли ко „му че нич ке ду ше“. У мом до бу суд би не дво ји це по ли тич ког ути ца ја да се у По пи ни по диг не основ на зла то у стих Ср ба из ме ђу Пр вог и Дру гог свет ског шко ла по све ће на Кр сти ћу. Све ча но сам је отво рио ра та са свим су су прот не: је дан се сла ви, а дру ги је 29. но вем бра 1964. као пре жи ве ли бо рац Ра до је вог за бо ра вљен. Не при ста јем на то. пар ти зан ског од ре да. Го вор о ве ли ком бе сед ни ку ни КРАЈ сам хтео да чи там. Овим ре чи ма сам га за по чео: На

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak29.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У вашем знаку је пет планета, од укупно девет, што указује на значај и важност овог периода. Изузетно сте снажни и своји, јаке воље, истрајни и успешни. Све што желите биће како пожелите.

BIK 20.4-20.5.

Петак је, и још један празник, на ваше задовољство. Имате могућности да се посветите ономе што је негде чекало слободно време, да се дружите, путујете, пишете или читате. Младалачки дух.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. april 2011.

Препуштате се току догађаја и друштву које вас анимира. Неко је у позицији главног лика, док га сви ви остали пратите. Пословно, склапате добре дугорочне уговоре с поузданим партнером.

Месец плови кроз знак Риба, што указује на опуштеност, спонтаност и изражену интуицију. Још данас се одмарајте, а већ од сутра почиње динамика и дани претрпани догађајима и активностима.

Имате добре контак те с иностранством, било да је у питању посао или једноставно – путовање с друштвом. Толико тога чека на вас да откријет да узбуђењу нема мере. Ипак, смирени сте.

Предстојећи празник рада ћете провести – радно, било да је у питању посао у фирми или неки други хоби, ваннаставне активности. Тек, не можете да мирујете јер вам околности то не дозвољавају.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Црно-бели свет. Или је овако, или онако, све вам је јасно и диференцирано. С једне стране сте ви, самостални и озбиљни на личном плану, а с друге стране су сви остали, упорни и навалентни.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Путујете без престанка и заустављања, било фигуративно, симболично, или веома конкретно. Изложени сте јавности и друштву, које вас окупира, па и помало исцрпљује. Веома сте успешни.

Квалитет заузима место квантитету. Важна вам је суштина, ма каква она била. Пустили сте корење и утемељили се у датој ситуацији па вас нико не може померити. У кући је веома динамично.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не заустављате се, ни тренутка. А и како бисте када око вас све врви од позива на акцију. У љубави влада и сувише романтике. Ви бисте то ипак мало конкретније и жешће. Партнер је доследан.

Радите више ствари у исто време. Толико тога да сте се расплинули на све стране па лако можете изгубити континуитет. Ипак, ствари се дешавају одређеним редом. Чувајте живце, новце не.

Кризирате данас, у позитивном и емотивном смислу. Слаби сте на драго биће, које може утицати на вас, на леп и нежан начин. На послу је атмосфера врло захтевна. Искористите могућности, паметно.

TRI^-TRA^

По но во брак V REMENSKA

Глу ми ца Кејт Хадсон, зве зда фил ма „Ка ко се ре ши ти фра је ра за 10 да на”, дру ги пут ће ре ћи суд бо но сно „да”. Овог пу та срећ ник је бри тан ски му зи чар Метју Белами, фронт мен гру пе „Мјуз”. Пар је за јед но ви ше од го ди ну да на, а не дав но су об ја ви ли и да оче ку ју де те.

- Исти на је, ве ре на сам. До го ди ло се спон та но, про шле не де ље. Ни сам же ле ла да об ја вим ве рид бу, че ка ла сам да не ко при ме ти мој но ви пр стен - из ја ви ла је глу ми ца. Ћер ки про сла вље не глу ми це Голди Хон ово је дру ги брак, а јав но сти је по зна та по ве за ма с глум цем Овеном Вилсоном и би ци кли стом Лансом Армстронгом. Де та ље о ве рид би Хад со но ва ни је хте ла да от кри је, са мо је на гла си ла да је би ло вр ло ро ман тич но.

PROGNOZA

VIC DANA

Мало

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

20

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zrewanin

21

S. Mitrovica 20 Ruma

20

Pan~evo

20

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

21

Evropa

тоПлије

Madrid НО ВИ САД: Мало топлије и променљиво облачно са сунчаним периодима. Могућа је краткотрајна киша по подне. Ветар умерен југоиRim сточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 9, а максимална 20 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Мало топлије са променљивом облачношћу и сунчаCirih ним интервалима уз могућу појаву краткотрајне кише и локалних пљускова. Дуваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак мало испод Berlin нормале. Минимална температура 8, а максимална 21 степен.

Be~ СР БИ ЈА: Мало топлије са променљивом облачношћу и сунчаним интервалима уз могућу појаву кише и локалних пљускова. Дуваће слаб Var{ava до умерен југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, а у осталим крајевима слаб североисточни. Притисак мало испод нормале. ТемпеKijev ратура од 6 до 22 степена.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд мало топлије и нестабилно са смењивањем облачних и сунчаних интервала уз појаву Oslo локалних пљускова. Већа шанса за кишу је у недељу. Југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу умерен и биће у слабљењу. Прва четири да- St. Peterburg на маја честа појава кише.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Oчекиване временске прилике могу засметати хроничним болесницима. Код осетљивих особа се могу јавити реуматски болови и нервоза, претежно у западним и јужним деловима земље. У саобраћају је потребно повећање концентрације.

19 21 19 18 23 19 23

Срео познати дерматолог свог старог пријатеља и упита га: - Да ли је она природна, воћна маска за лице што сам препоручио вашој жени, успела да је улепша и поправи њен изглед?

- Да, неко време, док маску није скинула!

22 16 21 15 22

Pariz

20

Minhen

19

Budimpe{ta

19

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

43 (-2)

Slankamen

212 (-10)

Apatin

100 (-1)

Zemun

258 (-10)

Bogojevo

96 (0)

Ba~. Palanka 123 (-5) Novi Sad

143 (-7)

Pan~evo

280 (-10)

Smederevo

450 (-6)

Tendencija stagnacije i opadawa

Ja{a Tomi}

96 (-4)

Tendencija porasta

STARI BEGEJ Hetin

78 (0)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 245 (-11) S. Mitrovica 158 (16) Senta

289 (-5)

Beograd

211 (-9)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

218 (-10)

NERA

Tendencija opadawa

Kusi}

66 (0)

Re{ewe iz pro{log broja