Dnevnik 29.april 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 29. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23420 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

od ~etvrtka, 3. maja, u „dne vniku” Gal erija malih maturanata E K S K L U Z I V N O : PRVI INTERVJU PROF. Dr DRAGANA STANI]A KAO NOVOG PREDSEDNIKA NAJSTARIJE INSTITUcIJE KULTURE U SRBA

Matici nije potrebna revolucija str. 7

U praz ni^nom dv obrojU

„Vod i~ za glas aw e 6 . m a j a ” U pra zni~ nom dvo bro ju „Dnev ni ka”, ko ji iz lazi sutra, 30. apri la, pred ~i ta o ci ma }e se na }i do da t ak na { eg li s ta o pred sto je }im iz bo ri ma, ras pi sa nim za 6. maj. U „Vo d i ~ u za gla s a w e” pred sta vqa mo kan di da te i iz bor ne li ste.

NASLOVI

* "# & # ( "' "* )* + '"$ )- %"$ )(+% '"$ *( '(# +$-)2," '" * "# " - $-)2,"'" (#.( "' $ ( " %($ %' ( (*'"$ - . 4"'" ()2,"' " * (. $( + & &"%"(' "* 5 -)" + '( # - # "'+,. '" "* 5$" & 3- /"& # &" +)"+ $ %"(' ('"! - (#.( "'" $(#" 4 &(4" "* #- " )($* #"'+$ )(+% '"$ ." "1 (*" + ' +& ,* #- () ()2,"' 2,"& # * %($ %'" ()2,"' +'"+- * +)"+ '" * '3 %(. (* * + ( ."' (+# *"4 (+(.+$ ",*( ." (,"' )(+ ."4 (.( * ( 0 " 4 " *"2,"' +- ( * . '" . '* '" %( $ %'" "1 (*" - & 3-.* & '- " ( (*'" "& '"# "+, $ ( 5 ,.(*( ( "2/" & ' ,

($ %'" "1 (*" 1 ()2,"'-% $(#" +- * '"# * +)"+ '" )*"% )(& * '" +- " 1 & # ( * 4 + , $(3 , # ,-& * +)"+ '" +- " %($ %'" "1 (*" ' , *",(*"#" (+(. " ,(!"# %" + )( ' # . & 1. '"5'( ( * ' 4 ( * ," 4"' "* 5 - * "#" 4 +( (& "& ," ,*" .*+, )* % + 5$"! %"+,"4 - (#.( " + % + " 1 )($* #"' '" . ."2 +$ )(+% '"$ ) , # * # "1 (*'" +"+, & 1 )($* #"'+$ )(+% '"$ $(& "'(. ' )*()(* "(' %'( . 4"'+$" 11 , $ +- * 2 '" (."' " " 0 5 '" )* $(#"& 4 + ' 4" 5 ,"*" .*+, %"+,"4 # * (#.( "'" ,"& ()2,"' & (.( )-, $ $( +&( ' )(& '%" ' & %($ %'"! "1 (*

DA SAM BU DU ]I MI NI STAR FI NAN SI JA...

Mo ra da bo li da bi de lo va lo Eko nom ski ana li ti ~ar ne deq nog iz da wa „Dnev ni ka” Pa vle Mi haj lo vi} pri hva tio se ne za hval ne ulo ge da su mi ra pri o ri tet ne po slo ve ko ji o~e ku ju no vog srp skog mi ni stra fi nan si ja – naravno ako è li da dr àv na ka sa ne do ì vi pot pu ni ko laps ubr zo na kon iz bo ra. Mi ni star stvo fi nan si ja mo ra }e da se, isti~e Mihajlovi}, usred sre di na kon so li da ci ju jav nih fi nan si ja i pri pre me za kqu~ ne re for me jav nog sek to ra, a naj ve }i po du hvat pred sto ji na pla nu po -

re ske re for me. „U Sr bi ji, za pra vo, ne po sto ji po re ski si stem. Niz po re za, tak si i pa ra fi skal nih na me ta na go mi lan je ta ko da su po re zi re gre siv ni, ne pra ved ni po svim kri te ri ju mi ma i ne pred vi di vi”, na vo di sa rad nik na {eg li sta. Po we go voj oce ni, po sto je }e sub ven ci je in ve sti to ri ma za no va rad na me sta i ni ski po rez na do bit pri vla ~e ma lo, i to ve o ma lo {ih stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, i tu prak su ta ko |e tre ba me wa ti. str. 4

I S T R A @ I V A W A : PRERANI ULAZAK DEcE U PUBERTET PRERASTA U EPIDEMIJU

POSTIGNUT DOGOVOR

Paori na wivama!

str. 5

Teofil Pan~i}

Sedmogodi{waci na pragu „zrelosti”

str. 6

T E M A „ D N E V N I K A ” : ZA [TO SE KU LEN NE PRO DA JE U BA^ KO PE TRO VA^ KOM AKVA LEN DU?

Tri stepena Jorgovanke

Bo`a \eli}

Treba nam MMF

\or|e Randeq

Letwikovac na jezeru

Bora Oti}

[or

INTERVJU NEDEQE

Nune Popovi}

str. 10

L e n g e r is at i qut i zic er str. 5

Leto! Najvi{a temperatura 29°S

dnevnik

nedeqa29.april2012.

CITATI

„

na{ ciq je da za pet godina zavr{imo pregovore sa EU, kao {to je to uradila Slova~ka. Mislim da i mi to mo`emo. imamo {est stotina stru~nih qudi koji }e raditi u na{im timovima za pregovore sa EU .

”

Bo ris Ta di}, kandidat DS za predsednika Srbije

Sr bi tra `e za o sta le pen zi je

Mo gu }e od u zi ma we li cen ce

Od bor za Hr vat sku Udru è wa iz be glih i prog na nih Sr ba od lu ~io je da se obra ti Par la men tar noj skup {ti ni Sa ve ta Evro pe zbog dis kri mi na tor skih za ko na ko ji ma im je, 17 go di na po okon ~a wu ra ta, i da qe one mo gu }e na is pla ta za o- sta lih pen zi ja. Oko 50.000 iz be gli ca i prog na ni ka pri ma hr vat ske pen zi je, od to ga oko 40.000 u Sr bi ji, iz ja vio je pred sed nik Udru è wa pe zi o ne ra iz Hr vat ske Jo vo Ka blar na kon fe ren ci ji za no vi na re. U za vi sno sti od to ga ka da su, na kon ra ta, pod ne li zah tev za is pla tu pen zi ja, Sr bi prog na ni i iz be gli iz Hr vat ske po tra ù ju za o sta le pen zi je za pe riod od tri do de vet go di na u ukup nom iz no su od oko 800 mi li o na evra, ne ra ~u na ju }i za te zne ka ma te, ka zao je Ka blar. On je pod se tio da za vre me ra ta i pre ki da plat nog pro me ta Hr vat ska Sr bi ma iz Kra ji ne ni je is pla }i va la pen zi je i da je hr vat ski Sa bor tek po sle {est go di na ra ti fi ko vao Spor zum o so ci jal nom osi gu ra wu sklo pqen sa Sr bi jom sep tem bra 1997. go di ne.

Di rek tor ka Agen ci je za za {ti tu od jo ni zu ju }eg zra ~e wa Mir ja na Ra den ko vi} iz ja vi la je da }e po sle in spek cij skog nad zo ra nad spro vo |e wem me ra nu kle ar ne si gur no sti i me ra za {ti te od zra ~e wa, ta agen ci ja raz mo tri ti mo gu} nost od u zi ma wa li cen ce JP „Nu kle ar ni objek ti Sr bi je” (NOS), uko li ko se utvr di da su pre kr {e ni uslo vi iz da va wa li cen ce. Ona je u iz ja vi Ta nju gu na ve la da }e Agen ci ja u ve zi sa do ga |a jem u Vin ~i od 19. apri la de lo va ti na osno vu in for ma ci ja ko je do bi je od in spek cij skih slu `bi. „Uko li ko ni je is po {to va na pro ce du ra, od no sno uslo vi iz da va wa li cen ce ko ju oni ima ju, li cen ca mo `e bi ti od u ze ta”, re kla je Ra den ko vi}. Ona je do da la da je JP „Nu kle ar ni objek ti Sr bi je” od Mi ni star stva na u ke do bi lo tzv. „nul tu li cen cu”, u okvi ru ko je mo `e da spro vo di nu kle ar ne ak tiv no sti, ali za sva ku od tih ak tiv no sti pret hod no mo ra da do bi je odo bre we od Agen ci je za za {ti tu od jo ni zu ju }eg zra ~e wa.

PRED IZ BOR NI MI TING SO CI JA LI STA U NO VOM SA DU

Da ~i}: MMF da pa ku je ko fe re...

an di dat za pred sed ni ka Sr - rod nog mo ne tar nog fon da ne }e mo bi je i no si lac iz bor ne li - }i da kro je po li ti ku ze mqe. Is ti ste SPS-PUPS-JS Ivi ca ~u }i da je bord di rek to ra MMF-a Da ~i} iz ja vio je ju ~e, na pred iz - raz ma trao pred log da Sr bi ja tre ba bor nom mi tin gu u No vom Sa du, da jo{ da „steg ne kaj{„ u ovoj kri zi, se kao mi ni star po li ci je su sreo sa Da ~i} je po ru ~io da uko li ko bu de ve li kim pro ble mom to kom pro te - iza bran za pred sed ni ka, oni u tom sta ne za do voq nih po qo pri vred ni ka jer su ne ki pred stav ni ci opo zi ci je na go va ra li se qa ke da iza |u na ba ri ka de, a ne ki ~la no vi Vla de in si sti ra li na to me da po li ci ja raz bi je te ba ri ka de. „Po li ci ja ne tre ba da skla wa na rod sa ba ri ka da ve} da hap si one ko ji su qu de ote ra li na uli cu”, re kao je Da ~i}. Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma slu ~a ju mo gu da „pa ku ju stva ri i idu re kao je, obra }a ju }i se oku pqe nim odav de”. Obra }a ju }i se mno go broj pri sta li ca ma SPS-PUPS-JS, da nim sim pa ti ze ri ma i gra |a ni ma su tu ko al i ci ju pri hva ti li po qo - No vog Sa da oku pqe nim na Tr gu pri vred ni ci ko ji su ovih da na pro - slo bo de, Da ~i} je na gla sio da è li te sto va li. „Ka da su se na ba ri ka da - ja ku Sr bi ju ko ja }e bi ti „do voq no ma uve ri li da znam da vo zim trak - mo} na da bra ni svo je in te re se”. tor, pro pu sti li su me da pro |em, Uka zu ju }i da ko a li ci ja oku pqe dok su pred stav ni ke dru gih par ti ja na oko SPS è li ula zak Sr bi je u i ko a li ci ja dr à li u blo ka di du - EU, on je is ta kao da, ako je ce na to è od tri sa ta”, tvr di Mar ko vi}. me ugro à va we na ci o nal nih in te Da ~i} je na mi tin gu po no vio da, re sa „on da ni smo za in te re so va ni uko li ko on bu de iza bran na tu za to”. Da ~i} je re kao da }e po sle funk ci ju, pred stav ni ci Me |u na - iz bo ra bi ti do ne ti za ko ni ko ji ma

“na kampawu protiv mene bi}e potro{eno oko 15 miliona evra. To je vi{e od 1.000 novih radnih mesta. ovakvom kampawom Tadi} ne vodi Srbiju u Evropu, a ne vodi ni u svoju pobedu”, To mi slav Ni ko li} (SnS). *** “izbori 6. maja su presudni i posle toga nema popravnog, Srbija }e se promeniti ili na boqe ili na gore. Mi smo po~eli da mewamo Srbiju na boqe i ne}emo da prestanemo da je mewamo na boqe”, Bo ris Ta di} (DS). *** “Du`ni smo da onima koji nas ne razumeju, Borisu Tadi}u i Tomislavu nikoli}u, da kaèmo istinu: isti ste, Borise i nikoli}u. Vi biste hteli na{e glasove i koaliciju sa nama, ali nemate srca da govorite o poslu koji dobro znate i koji do sada niste uradili”, ê do mir Jo va no vi} (LDp). *** “ponovo slu{amo iste re~i istih akademika, istih vladika, istih ratnih profitera i wihovih stranaka da ova dràva mora da podigne balvane prema Evropi, i da svoju budu}nost traì u savezu na istoku, sa rusijom, Kinom, azerbejxanom i indijom. oni su se osilili jer ih i neki na{i prijateqi, koji su se sa nama borili od 1990. do 2000. godine, pomaù, hrane i maze”, Vuk Dra {ko vi} (Spo). *** “pozivam Bo{wake da bojkotuju predsedni~ke izbore jer nijedan od 12 kandidata nije smogao snage da se izjasni o rezoluciji Bo{wa~kog nacionalnog ve}a”, Esad Yu ye vi} (nVB).

}e bi ti ogra ni ~e na mo} ban ka ri ma i fi nan sij skom sek to ru u Sr bi ji. On je ka zao da Voj vo di na ni kad ne }e bi ti re pu bli ka jer auto no mi ja Voj vo di ne mo ra da bu de u funk ci ji ja ~a wa Sr bi je. „Po kra ji na ni ka da ne mo è bi ti fak tor ko ji }e sla bi ti na {u ze mqu za to {to to ne è le ì te qi Voj vo di ne”, re kao je Da ~i} i do dao da svi oni ko ji za go va ra ju pri ~u o Voj vo di ni re pu bli ci tre ba da se „ma nu }o ra vog po sla”. Na kra ju svog obra }a wa, Da ~i} je po zdra vio pr vog spor ti stu Sr bi je ko me je svi ra na him na Bo è prav de, sto no te ni se ra Alek san dra Ka ra ka {e vi }a i pro fe si o nal nog pr va ka u bok su Ne na da Bo rov ~a ni na ko ji su na li sti te ko a li ci je. U ime PUPS-a, pri sut ni ma se obra tio pot pred sed nik Mi lan Kr ko ba bi} ko ji je po ru ~io da 6. ma ja tre ba da bu de uspe {no pri ve den kra ju po sao ko ji je pre me sec i po da na za po ~e la ta ko a li ci ja. On je na gla sio da je ta ko a li ci ja naj bo qa za Sr bi ju kao i {to je i Da ~i} naj bo qi kan di dat za pred sed ni ka dr à ve.

priâonica *** “Moramo da budemo radikalno dosledni i verni Srbiji, jer ako 6. maja pobede stranke kojima komanduje Brisel i Va{ington, onda }e i daqe vaìti da u Srbiji ko ima para, ima sve, a ko nema para, nema ni{ta”, Zo ran Kra si} (SrS). *** ”prihvatio sam poziv UrS da se kandidujem jer znam da su Srbiji potrebne promene. prihvatio sam da se kandidujem jer sam se uvek odazivao kada je otaybina zvala. Tako sam navikao”, Zo ran Stan ko vi} (UrS). *** “Za ~etiri godine se mogu napraviti velike {tete i zato se ne sme dozvoliti da Velimir ili}, Tomislav nikoli}, Vojislav Ko{tunica i aleksandar Vu~i} dobiju te ~etiri godine, jer nam ne}e biti dosta 40 genercija posle koje }e ispraviti {tetu koju budu napravili”, Ne nad â nak (LSV). *** “Uop{te se ne pla{imo izbornih rezultata, znamo da je to prvi korak u borbi koja nas ~eka. niko u Srbiji nije verovao da }e „Dveri” postati ozbiqan politi~ki ~inilac na srpskoj politi~koj sceni”, Vla dan Gli {i} („Dveri”) .

Gla so vi iz KiM bro je se u Ra {koj Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja (RIK) usvo ji la je uput stvo za spro vo |e we par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra na Ko so vu, ko je pred vi |a da se po za tva ra wu bi ra~ kih me sta gla so vi pre bro ja va ju u Ra {koj. Pre ma uput stvu ko je je do bi lo 24 gla sa “za” od 33 pri sut na ~la na, ono je do ne to u si tu a ci ji gde bez sa rad we sa Mi si jom OEBS ni je mo gu }e ga ran to va ti bez bed nost u~e sni ka u iz bor nom po stup ku, pre neo je RTS. U uput stvu je na ve de no da su ~la no vi bi ra~ kog od bo ra du `ni da za pe ~a }e ne gla sa~ ke ku ti je sa

svim upo tre bqe nim gla sa~ kim li sti }i ma, iz vo di ma iz bi ra~ kim spi sko va i za pe ~e }e nim ko ver ta ma u ko ji ma se na la ze ne u po tre bqe ni gla sa~ ki li sti }i, bez od la ga wa od ne su u se di {te op {ti ne Ra {ka, gde ih pre da ju ko or di na to ri ma RIK-a. Ko or di na to ri RIK-a or ga ni zo va }e da ~la no vi bi ra~ kog od bo ra u se di {tu te op {ti ne otvo re gla sa~ ke ku ti je, utvr de re zul ta te iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke i iz bo ra za na rod ne po sla ni ke.

INTERVJU

BO @I DAR \E LI],

MMF tre ba na ma, in te re su Sr bi je je da upo re do ra de. Uz to, mo ra }e – Tre b a na g ra d i t i one ko j i na s ta v i aran ` man sa mo, kao sve ze mqe u okru è wu pla } a j u po r ez u pot p u n o s ti i Me | u n a r od n im mo n e - i na Za pa du, da iz jed na ~i mo na vre m e, re c i m o kroz od r e tar nim fon dom, ka è u in ter - vre me od la ska u pen zi ju za è |e n i ra b at, a ka z ni t i one ko vjuu „Dnev ni ku” Bo ì dar \e - ne i mu {kar ce, s tim {to mi ji ga ne pla } a j u. Mo r a m o iz li}, funk ci o ner De mo krat ske slim da ne tre ba po ve }a ti gra me n i t i za k o n o d av s tvo ta k o stran ke, ko men ta ri {u }i oce - ni cu iz nad 65 go di na. da onaj ko ne na m i r i dug, ne ne ko je sti ù iz de la po li ti~ mo ` e po s lo v a t i pre k o no v ih l Sr bi ja se u pret hod nih kog spek tra da bi MMF-u tre - go di nu da na za ma {no za du fir m i ko j e dr ` e we g o v a po ba lo da vi di mo le |a. ì la. Sr qa mo li u gr~ ki ro d i c a i ro | a c i. S dru g e – Na sta vak aran `ma na sa sce na rio, ~e ka li nas ban stra n e, u slu ~ a j u sta r ih si MMF-om je od li~ na ga ran ci ja krot? ste m a, ko j i vu k u ne i s p la } e n e za in ve sti to re da }e Sr bi ja oba v e z e od pre 20 go d i n a, mo – Sr bi ja je, sa jav nim du gom na sta vi ti da vo di od go vor nu ko j i iz n o s i 45 pro c e n a t a ra } e m o da na | e m o ra z um n a re po li ti ku u bu du} no sti. Me |u {e w a. No, ono {to je iz v e BDP-a, i da qe jed na od naj ma tim, in te gral ni deo tog aran - we za du è nih ze ma qa u Evro sno, po r e s ka upra v a mo r a `ma na mo ra bi ti i za {ti ta pi. Do kaz za to je ~i we ni ca da mno g o vi { e da ra d i na za b ra naj u g ro ` e n i j ih slo j e v a dru - smo je di na ze mqa ~i ji je rej ni cr n e i si v e zo n e, a ne sa m o {tva. Ne ma efi ka sno sti na ting ~ak po boq {an od po ~et da stal n o kon t ro l i { e one du ì rok bez so ci jal ne ko he - ka kri ze. Pri to me, ni smo se ko j i se tru d e da ra d e po za k o zi je, to do ka zu je tre nut no naj - za du ì va li bez ve ze, ne go je to nu. A da bi se to i de s i l o, u s pe { ni j i so c i j al n i i eko - za du è we omo gu }i lo da se iz tre b a pro m e n i t i in f o r a m a nom ski mo del u Evro pi - ne - gra di auto put do gra ni ce sa ci o n i si s tem, ali jo{ i vi { e ma~ ki. No, do go vor sa MMF- Ma |ar skom, da se iz gra de mo na ~ in ru k o v o | e w a i pod s ti om je sa mo ma li, nu `ni ali ne - sto vi kod Be {ke i kod Ade, da ca j a. do voq ni, deo ono ga {to mo ra - se re vi ta li zu ju kqu~ ni ener l Me sto mi ni stra fi nan mo da ura di mo da bi Sr bi ja bi - get ski objek ti... Isti na je da si ja u bu du }oj Vla di Sr bi je la kon ku rent na i uspe {na – }e }e mo mo ra ti jo{ bo qe da bi }e ve o ma vru }a fo te qa, ob ja {wa va \e li}. iz v r { i m o pri o r i t i z a c i j u iz me |u osta log i zbog ~i we pro je ka ta. No, uz od go vor no ni ce da odav no ~e ka mo po l Jed no od upo zo re wa ko je do la zi iz kru ga eko no mi ru ko vo |e we jav nih fi nan si ja ~e tak te po re ske re for me. sta od no si se po ten ci jal ne ma, u vla di ko ju }e vo di ti De U kom bi prav cu ona, po Va ve li ke te {ko }e u is pla ti mo krat ska stran ka, Sr bi ja ne ma, tre ba lo da kre ne? pen zi ja, mo `da ~ak i ko }e u}i u bi lo ka kvu kri zu, pa – Prav ci su po zna ti, ali ko laps. [ta je nu `no pred u ze - ni du `ni~ ku. li ~i na hra bro sti }e mo ra ti da ti da bi se iz se do ka è na de be g ao ta k av lu. Tre ba uki nu sce na rio? ti raz ne iz u zet ne o~ekujem jaka kolebawa kursa u budu}nosti – Pre de set go ke i vra ti ti si jer su devizne rezerve sa 12 milijardi evra di na jed na pe ti stem bru to bu xe na rekordnom nivou u istoriji Srbije na pen zi ja se is ta. Po t reb n o pla }i va la iz bu nam je, da kle, ma xe ta, a ne pen zi lo ja k ih po r e o nog fon da. Da nas se ~ak po skih for mi, jed no stav nih za l Po re zni ci se hva le da im na pla ta ide „pre ko pla lo vi na pen zi ja is pla }u je iz na pla tu i kon tro lu. Tre ba na na”, ali je pro blem {to je bu xe ta. Ima mo isti broj za po sta vi ti i po li ti ku re la tiv no taj plan za pra vo ni sko po sle nih i pen zi o ne ra, jed na smo ni skih di rekt nih po re za u mo sta vqen. Mo è li Sr bi ja od naj sta ri jih na ci ja na sve tu. men tu ka da nam je naj bit ni je da uop {te da ne ka ko na pla ti Ova kva si tu a ci ja ni je odr ì ka pi tal do |e u Sr bi ju. Ta ko |e, taj sil ni ne iz mi re ni po rez va. Mo ra }e mo sto ga da pre i- tre ba re in te gri sa ti is pla }e ili }e se i da qe oni ko ji su nu di vi den du u go di {wi po rez spi ta mo spe ci j al ne re ` i me, ured ni u svo jim oba ve za ma ko ji omo gu }a va ju jed nom bro ju na do ho dak, jer se sa da ta ru pa ose }a ti ka `we nim? qu di da ra no odu u pen zi ju i ko ri sti za is pla tu de la pla ta

^AS IZ BOR NE ANA TO MI JE

Vre me auto hip no ze Pi {e: @arko Kora} ak i po vr {na ana lia do s a d a { we iz b or n e kam pa we u Sr bi ji, po ka za la bi da se ona ne raz li ku je mno go od ne ko li ko pred hod nih. I to je, za pra vo, naj go re {to bi se o woj mo glo re }i. U uslo vi ma ve li ke ne za po sle no sti, ozbiq nog pa da ì vot nog stan dar da, otvo re nog ko sov skog pro ble ma i pri met nog za sto ja u evro in te gra ci ja ma, ve }i na u~e sni ka po na {a se kao da se Sr bi ja ne su o ~a va sa ozbiq nom eko nom skom i dru {tve nom kri zom. Ovi iz bo ri su naj va `ni ji od 2000. go di ne, jer se Sr bi ja po sled wih de set go di na kre ta la u okvi ru po li ti~ ke flo sku le „i Ko so vo i Evro pa“, ko ja je bi la iz be ga va we ja snog po li ti~ kog od go vo ra na iza zo ve vre me na. Da ta for mu la vi {e ne va ì, mo è se vi de ti ve} po to me {to je prak ti~ no ni ko vi {e ne po mi we u iz bor noj kam pa wi. A sa ma kam pa wa po tvr di la je tri jumf mar ke tin ga nad su {tin skim po li ti~ kim od lu ka ma. Ume sto te me Ko so vo, po nu |e ne su po se te po qo pri vred nim kom bi na ti ma i se o skim do ma }in stvi ma, i to u ze mqi gde su tri suk ce siv ne vla de iz b e g a v a l e da de f i n i { u agrar nu po li ti ku. Ako ne ko u to sum wa, do voq no je da po gle da eko nom sko sta we Voj vo di ne. Po sla ni~ ki i pred sed ni~ ki kan di da ti su obi la zi li gra di li {ta, fa bri ke i in du strij ske po go ne a da ni jed nom ni su re kli ka ko mi sle da ob no ve po sr nu lu pri vred nu ak tiv nost u Sr bi ji ili su to ~i ni li na kraj we ap strak tan na ~in. Na r av n o, sva k a iz b or n a kam pa wa pu na je ta kvih neo d -

re |e no sti i op ti mi sti~ kih obe }a wa, ali ovaj put to je mno go vi {e sme ta lo jer su i pro ble mi Sr bi je mno go du bqi. Sr bi ja je po sta la {kol ski pri mer po li ti~ ke eli te ko ja je po ~e la da ve ru je svo joj sop stve noj pro pa gan di. Ali ova auto h ip n o z a do ` i v e } e vr lo bol no i br zo bu |e we. I to od mah po sle iz bo ra. Do voq no je sa mo po gle da ti pri spe le du go ve ko je tre ba vra ti ti u ovoj go di ni, ili neo p hod nost ob na vqa wa pre ki nu tih pre go vo ra sa MMF-om. Sve to u pri kraj ku ~e ka da se spu ste na ze mqu iz bor ni ba lo ni i bu kval no ras pe va ni po li ti ~a ri. Dve naj ve }e stran ke, DS i SNS, po k a z a l e su za v i d an ste pen ve {ti ne da iz beg nu su o ~a va wa s bit nim pi ta wi ma bu du }eg raz vo ja Sr bi je. Bi r a j u } i iz m e | u, s jed n e stra ne neo d lu~ nih i s dru ge stra ne ne is kre nih evro pe ja ca - {to ih naj bo qe de fi ni {e - bi ra ~i u Sr bi ji }e na

iz bo ri ma mo ra ti da po ka ù mno go vi {e zre lo sti od svo jih po li ti~ kih pred stav ni ka. Ali oni, na rav no, mo gu da bi ra ju sa mo ono {to ima ju na gla s a~ k im li s ti } i m a. Bez no vih ime na, po li ti~ ka eli ta im je do bro po zna ta. To }e gla sa ~i ma da olak {a iz bor. Ne sa mo da su svi u ne kom tre nut ku bi li na vla sti, ve} su i po ka za li {ta i ko li ko mo gu. Za to je glav no pi ta we ovih iz bo ra da li je mo gu }e o~e ki va ti ne ke no ve ini ci ja ti ve i po li ti~ ke ide je od onih ko ji su ve o ma od go vor ni za kri zu u ko joj se Sr bi ja na la zi. U ovom tre nut ku, kri za ni j e do v e l a na po l i t i~ k u sce nu no ve qu de. Ovi iz bo ri su po sled wa {an sa za ve }i nu pro ta go ni sta na {e po li ti~ ke sce ne – a bez no vih ide ja, ne sa mo da ide mo ka jo{ du bqoj kri zi, ve} i slo mu „sta rog re ì ma“, us po sta vqe nog po sle 2000. go di ne. Ovi iz bo ri }e bi ti i po sled wa pri li ka da se „do go vor sa na ro dom“ iz sep tem bra 2000. go di ne pot pu ni je re a li zu je. Sr bi ja se od 2000. go di ne u mno go me pro me ni la. Ali bi ra ~i su s pra vom o~e ki va li vi {e. I za to ovi iz bo ri ni su sa mo pi ta we bu du} n o s ti de m o k ra t i z a c i j e Sr bi je i we nog eko nom skog raz vo ja, ve} i po sled wa {an sa za one ko ji su ima li pri li ku da je vo de. Du bi na ne za do voq stva gra |a na Sr bi je se ne mo è vi {e pot ce wi va ti, no vi pad ì vot nog stan dar da i otva ra wa po li ti~ kih pi ta wa ko ja su dav no tre ba la da bu du za tvo re na, do ve {}e do po li ti~ ke kri ze ko ja se te {ko mo è i na slu ti ti. Sr bi ja se za i sta na la zi na pre kret ni ci. Je di na tra ge di ja je {to ve }i na na {ih po li ti ~a ra to ne vi di ja sno. (autor je li der SDU)

nedeqa29.april2012.

c m y

dnevnik

FUNK CI O NER DE MO KRAT SKE STRAN KE

KARMA KOMA

a ne mi we mu

Tri stepena Jorgovanke

na ru ke, bez od go va ra ju }ih po re z a i do p ri n o s a. Na r av n o, tre ba stre mi ti ka da qem ras te re }e wu pla ta, ko rak po ko rak. Jav ne fi nan si je se vo de kao tan ker, ne kao je dri li ca. Sta bil nost i pred vi di vost su u tom smi slu iz u zet no bit ni fak to ri. l Kurs di na ra se po sled wih me sec da na u osno vi sta bi li zo vao. Da li je u pi ta wu pred iz bor na uzda, ili je po za di na ipak re al noeko nom ska? – Mo ra mo sa na vik nu ti na po ste pe no uskla |i va we kur sa za raz li ku u in fla ci ji u Sr bi ji i u evro zo ni. Ka da se di nar ne bi uskla |i vao, na {a kon ku rent nost bi opa la. To

nam ja sno ka `u glav ni iz vo zni ci. Do bro je, ina ~e, {to sa da ima mo i lo bi iz vo zni ka a ne sa mo lo bi uvo zni ka ko ji ma je od g o v a r ao pre j a k i di n ar. Ka ko god, ne o~e ku jem ja ka ko le b a w a kur s a u bu d u} n o s ti, jer su de vi zne re zer ve sa 12 mi li jar di evra na re kord nom ni vou u isto ri ji Sr bi je - ~ak pet mi li jar di vi {e ne go pre ~e ti ri go di ne. l Ne ko li ko pu ta je ru ski am ba sa dor Alek san dar Ko nu zin upo zo rio da }e da qe pri b li ` a v a w e Sr b i je EU zna ~i ti ras kid po sto je }eg eko n om s kog spo r a z u m a sa Ru si jom. Da li }e, ka ko on tvr di, {te ta za i sta bi ti ve }a od ko ri sti?

– Spo ra zum sa Ru si jom je ve o ma ko ri stan i na dam se da }e Ru si ja mo }i da ga odr `i i ka da u|e, iz gle da pre nas, u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju. S dru ge stra ne, na{ naj ve }i tr go vin ski part ner je ube dqi vo Evrop ska uni ja i ze mqe re gi o- na ko je }e u}i u EU - ukup no ~ak 90 po sto na {e tr go vi ne ide ka wi ma. U sva kom slu ~a ju, ima mo pred so bom jo{ bar de ce ni ju to kom ko je }e mo mo }i da ko ri sti mo oba spo ra zu ma. Kon cen tri {i mo se na to. Vi de }e mo ka kve }e okol no sti bi ti ta da: mo `da }e i Ru si ja i EU bi ti u zo ni slo bod ne tr go vi ne. Ne pra vi mo la `ne di le me! n Mi ro slav Sta ji} n Du {an ka Vu jo {e vi}

emamo u ovoj zemqi sre}e s premijerima, pa to ti je. Onog koji je vredeo zlikovci su ubili, oni najboqe znaju za{to: zato {to je to jedino {to su mogli da mu urade, u svemu drugome bio je boqi od wih, i nadja~ao bi ih. Posle smo dobili za premijera jednog koji je iz dana u dan sve slabije razlu~ivao stvarnost od sopstvenih fiksacija, sve dok to nije do{lo dotle da stvarnost i fikcija vi{e nisu mogli barem ravnopravno da koegzistiraju u jednoj li~nosti, pa je ovaj abdicirao, opredeliv{i se za fikciju. I neka je, i neka ga tamo u ~arobnom svetu fiks-ideja, ne bih ga ja budio da sam na va{em mestu. I tako nam je za premijera do{ao ovaj koji sada polako pakuje kofere, a koji je oko odnosa stvarnosti i fikcije imao jedan sasvim druga~iji, ali ne mawi problem: nekako nikako nisi mogao da poveruje{ da je on stvaran, da postoji, i da je zaista to za {ta se predstavqa. [tavi{e, kao da ni on sam nikada nije sebe ba{ jako ozbiqno shvatio u toj ulozi, no se odmah pomirio s tim da je to vi{e onako kaobajagi, da je on tu tek zato da premijerska stolica ostane zauzeta i zagrejana, i ne mnogo vi{e od toga. [to opet, da se ne la`emo, nije normalno i nije zdravo, jer premijeri nisu tu zato da budu polupostoje}i likovi ~ije se odsustvo oseti ta~no onoliko koliko i prisustvo. Kako da stvarnost jednog dru{tva bude stvarna ako je prvi ~ovek izvr{ne vlasti tako strukturiran, postavqen iliti u`lebqen u sistem da bi mogao biti i animirani lik, a da niko ne bi primetio razliku? Evo nam sada za vratom i ovih koji bi da najure tog polustvarnog lika, naravo i dakako ne zarad wega samog, nego zarad onog mnogo stvarnijeg koji mu je politi~ki gazda. Napredwacima se nazivaju, mi ne znamo i ne razu-

memo, ali oni vaqda znaju za{to. Dugo su tajili ko bi to od wih – po{to su dvojica glavnih ve} bezecovali neka druga mesta u Hijerarhiji – bio pretendent za premijersko mesto, no sada su i to napokon obnarodovali. Wihova se kandidatkiwa zove Jorgovanka; mo`da je znate ako ste pasionirani gledalac televizijskih }askaonica, a ako je ne znate, mo`da }ete je uskoro upoznati. A mo`da je i ne biste upoznali u bliskoj budu}nosti da ste je boqe upoznali na vreme, ako se dobro razumemo. Kako god, imade Jorgovanka svoje mi{qewe na svakovrsne teme, kako ve} i dolikuje osobi koja puca tako visoko. Tako ju je sasvim nedavno, jedva ako ima dve nedeqe od tada, na televiziji pitalo i za Ratka Mladi}a, vaqda zlurado misle}i kako Jorgovanka ili ne}e imati svoje mi{qewe o tome, ili se ne}e usuditi da se sa svojim mi{qewem javno sloì, ali su se prevarili grdno. Jer je Jorgovanka lepo i razgovetno rekla da je R. M. – optuènik za genocid i jo{ neke sitne zakonske prekr{aje – „jedna tragi~na figura” i da je „bio dobar srpski vojnik”, {tavi{e „po{ten srpski vojnik, a samim tim i heroj”; uostalom, „istina o Srebrenici jo{ nije istraèna”, tako|e je ustanovila ova Jorgovanka koja puca visoko, mada ostaje pomalo nejasno ko bi to i kako trebalo da „istraì Srebrenicu“ pa da to zadovoqi Jorgovankine visoke standarde? Kako god, dometnula je Jorgovanka za Mladi} Ratka jo{ i to da ~ovek, eto, nije osu|en, a da „kada budu utvrdili i dokazali da je zlo~inac, pa me neko uveri, ja }u mo`da promeniti svoje mi{qewe”. Obratite pa`wu na zgodnu trostruku gradaciju s jednom preponom: najpre neko treba ne{to da „utvrdi i dokaè”, ali tu wegov posao nipo{to nije okon~an,

nego tek onda treba da prione na to da Jorgovanku „uveri“ u to {to je prethodno ve} utvrdio i dokazao. I tek onda }e Jorgovanka, eto nam tre}eg stadijuma, „promeniti mi{qewe“ Da, ali tek – „mo`da“. To je, biva, ona prepona. Zna~i, mo`da }e promeniti mi{qewe, a mo`da i ne}e. Uprkos prethodno vaqano obavqenim radwama zvanim utvr|ivawe, dokazivawe i uveravawe. To li je, dakle, ta reformisana i evropeizovana napredna napredwa~ka pamet, i to u jednom od svojih nesumwivo pristojnijih izdawa? To li je, dakle, ta {to vi{e, ~asna pionirska, nema ni{ta s tim tamo nekim odvratnim radikalstvom, fuj i opet fuj? To nam se, dakle, sada prodaje kao sasvim sveà i dobra roba, koliko jutros pristigla pravo iz fabrike, a ne kao jedan prastari mu}ak koji je jo{ pre dvadeset godina zasmrdeo ceo Balkan? Ali hajde de {to to samo sebe reklamira i prodaje kako se prodaje, nego {to mu u tome pomaù i oni koji najedared, kao da su dopola o}oraveli a otpola oglupaveli, tvrde da je ionako „sve isto“ i da su „svi isti“ jer se, boè moj, zakliwu u iste stvari i deùrna op{ta mesta? Da li je to ~oveku zaista tako malo potrebno da poblesavi, ili se pak radi o hiwenoj blesavosti iza koje stoji neki meni nepoznat ra~un? E, to je ono {to nikako ne razumem. Mislim, ako me razumete. n Te o fil Pan ~i}

MA ^E VA WE NA RE ^I MA DR^ NIH, RA ZLO @NIH I OSTA LIH

Sr bi ja me| de ba ta ma d ula ska u tr ku za pred sed ni~ ku no mi na ci ju ame ri~ ke Re pu bli kan ske stran ke u av gu stu pro {le go di ne, tek sa {ki gu ver ner Rik Pe ri uì vao je na red nih {est ne de qa ube dqi vo naj ve }u po dr {ku pro re pu bli kan skog jav nog mwe wa. Sve dok se pr vi put ni je po ja vio u TV de ba ti za jed no sa svo jim ri va li ma. Bled uti sak ko ji je tom pri li kom osta vio ve} sle de }eg da na od ra zio se i na we gov rej ting: bio je to po ~e tak kra ja am bi ci o znog kan di da ta, o~i to ne do ra slog tr ci za no mi na ci ju; kra jem ja nu a ra ove go di ne i zva ni~ no se po vu kao. Jo{ od pr ve tv de ba te 1960. u ko joj su u~e sto va li ta da {wi pred sed ni~ ki kan di da ti Xon Ke ne di i Ri ~ard Nik son, na stu pi sa mih u~e sni ka u ve li koj me ri su od lu ~i va li is hod iz bo ra. Nik son, ka è le gen da, ni je pre na stu pa è leo da ode u {min ker ni cu, pa je znoj na we go vom ~e lu bio i te ka ko vi dqiv gle da o ci ma. Ke ne di je, s dru ge stra ne, iz gle dao kao pra vi pred sed nik. Ta kvog su mi {qe wa bi li gle da o ci, dok su oni ko ji su pra ti li de ba tu pre ko ra di ja - bo qe oce ni li Nik so na. No, Ke ne di jev su per i o ran na stup u do broj je me ri we go vu ar gu men ta ci ju u~i nio uver qi vom: sa svim do voq no da po be di na iz bo ri ma. Ar gu men ta ci ja i pro gram Ri ka Pe ri ja osta la je u sen ci we go ve ne spo sob no sti da za bli sta pred audi to ri ju mom. De ba te kao pri li ka da se bi ra ~i upo zna ju s kan di da ti ma na iz bo ri ma odo ma }i le su se u po sled wih po la ve ka u ve li kom bro ju ze ma qa, a one ko je se or ga ni zu ju na te le vi zi ji uspe va ju ~ak da se vi nu u vrh gle da no sti. Ipak, ta kve {an se, isti nu go vo re }i, vi {e ima ju de ba te u ko ji ma u~e stvu ju pred sed ni~ ki kan di da ti ili li de ri stra na ka, ne go obi~ ni pred stav ni ci stra na ka ko je u~e stvu ju na par la men tar nim iz bo ri ma. Sr bi ja }e, ne ma sum we – jer na to uka zu je prak sa od 2000. go di ne – iz me |u dva iz bor na kru ga po no vo ima ti ne ko li ko TV du e la pred sed ni~ kih kan di da ta. U me |u vre me nu, jav no sti su se, u for mi u ko joj je pr vi put uo~ qi vo do sta to ga pre u ze tog iz ame ri~ kog mo de la de ba ta, po ~e li pred sta vqa ti i stran ke ko je u~e stvu ju na {e sto maj skim par la men tar nim, ali i po kra jin skim i lo kal nim iz bo ri ma. Tak ma ce za osva ja we vla sti na sva tri ni voa pr vi je po ~eo da kroz fil ter su ~e qa va wa s kon ku ren ti ma i u am bi jen ti ma

jav nih pro sto ra i uz pri su stvo pu bli ke, pro pu {ta por tal Isti no mer.rs. Ne dav na no vo sad ska de ba ta, na ko joj su u~e sni ci ukr {ta li pro gra me za po kra jin ske i lo kal ne iz bo re u glav nom gra du Voj vo di ne, odr `a na je, kao i go to vo sve pret hod ne de ba te iz ci klu sa, pred pu bli kom ko ju su u ve li koj me ri ~i ni li pred stav ni ci stra na~ ke omla di ne. Wi ho va ulo ga svo di la se na po dr {ku sa mom pri sut no {}u „svom“ kan di da tu“, te na na ofan ziv ne na stu pe pre ma pro tiv kan di da ti ma, da li kroz una pred na u ~e na pi ta wa ili kroz gla sno ne go do va we. Sa mi, pak, u~e sni ci de ba te – ili ba rem ve }i na wih – oda va li su uti sak da su se ru ko vo di li prin ci pom da je sva ko po ja vqi va we va -

mo de ra tor ka Su za na Tr ni ni}, no vi nar ka RTV B92, pro vo ka tiv nim pi ta wi ma po ku {a va la da od u~e sni ka do bi je od go vo re ko je jav nost, na ro ~i to u kam pa wi, naj vi {e za ni ma - pred stav ni ke vla sti o to me {ta su is pu ni li od obe }a wa, a sve za jed no na bi ni Kul tur nog cen tra - {ta obe }a va ju i ka ko ta obe }a wa na me ra va ju da is pu ne. An ga `o va nost mo de ra to ra i ko mu ni ka ci ja iz me |u u~e sni ka kqu~ na je raz li ka iz me |u se ri je de ba ta por ta la Isti no mer.rs i de ba ta „Re~ na re~“ ko je se or ga ni zu ju na RTS, u sa rad wi sa OEBS-om i Ce SID-om, uz, na rav no, ~i we ni cu da ove po to we ima ju ka rak ter TV de ba ta. De ba te Isti no mer.rs omo gu }a va le su u~e sni ci ma re pli ke, a prak ti ko va ne su i upa di ce

Ni je sve za sva ko ga Ilu stru ju }i pri me re TV de ba ta, Mi qa na Mi }o vi} je na ve la dva pri me ra sli~ na na {oj “Re~ na re~”, ~i ji mo del smo pre u ze li iz SAD: „Pre ~e ti ri go di ne, u pr voj de ba ti Oba ma - Me kejn, bi lo je de vet te ma, o sva koj je di sku to va no po 9 mi nu ta. Kan di da ti su ima li po dva mi nu ta da od go vo re ne pi ta we mo de ra to ra, sa do dat nih pet mi nu ta za raz go vor iz me |u wih. Kod nas je bi lo tri te me, ali ni je bi lo vre me na za di sku si ju iz me |u kan di da ta. Dru gi pri mer: u de ba ti za pot pred sed ni ka u ko joj je u~e stvo va la Sa ra Pej lin, wen tim je pred lo ìo for mat 90 se kun di za od go vor i po 60 se kun di za raz go vor iz me |u kan di da ta, jer se, po mi {qe wu mno gih stru~ wa ka, zna lo da ona ne mo è da di sku tu je de taq ni je na da te te me. Kod nas se, s dru ge stra ne, po ka za lo da ne mo gu ni svi kan di da ti u pot pu no sti da se pri la go de ovom vre men skom ogra ni ~e wu zbog svo jih go vor ni~ kih ka rak te ri sti ka”. `ni je od ne po ja vqi va wa i, po sled ni~ no, even tu al ne pro ziv ke ri va la. Vi {e ba ve }i se dru gi ma i wi ho vim pro pu sti ma, ma na ma i afe ra ma, a ma we svo jom po nu dom bi ra ~i ma, u~e sni ci po me nu te de ba te do pri ne li su pot cr ta va wu uti ska o to me da je do mi nant na man tra u Sr bi ji i da qe to da se ne ~i ja pred nost za sni va is kqu ~i vo na ne do sta ci ma dru gih. Od su stvo ne po stra na~ kom za dat ku mo bi li sa ne pu bli ke, mo è se oprav da ti ne do stat kom in for ma ci ja, ili, ako to ni je bio slu ~aj, ne na vik nu to {}u na ova kvu no vi nu u iz bor nim kam pa wa ma. Raz log bi, za {to da ne, mo gao da bu de i pu ka ne za in te re so va nost jav no sti, s pri me sa ma ne po ve re wa pre ma iz bor nim ak te ri ma i wi ho vim po nu da ma, kao i pre ma kom plet nom po li ti~ kom ì vo tu u Sr bi ji. De ba ta je, ina ~e, do bi ja la na di na mi ci i atrak tiv no sti tek u mo men ti ma ka da je

i pre pir ke, dok su pra vi la de ba ta na RTS-u u~e {}e re pre ze na ta se dam stra na ka, ko je u~e stvu ju na par la men tar nim iz bo ri ma, sve le na wi ho vo pred sta vqa we na una pred de fi ni sa ne vre men ske okvi re po una pred do go vo re nim te ma ma. Li {e ne in ter ak ci je u~e sni ka, di na mi ke i atrak tiv no sti, uz de cent ni, go to vo ne u pa dqiv an ga `man mo de ra to ra, no vi na ra Zo ra na Sta no je vi }a, de ba te na RTS do ne le su, ako ni {ta dru go, ci vi li zo va nu i umi ve nu sli ku o do ma }im po li ti ~a ri ma. Uz ~i we ni cu da je u ovoj kam pa wi in ter net ko na~ no sta sao u po `eq nu alat ku u pro mo ci ji i pri do bi ja wu bi ra ~a, or ga ni zo va we de ba ta, sa svim wi ho vim ma na ma, uka zu je ma kar na to da se u Sr bi ji sve vi {e pri hva ta ju mo der ni tren do vi u iz bor nim kam pa wa ma. – Bez ob zi ra {to se u Sr bi ji de ba te u kam pa wa or ga ni zu ju jo{ od 1997, i da qe se

tra ga za od go va ra ju }im for ma tom za na {u po li ti~ ku sce nu i na{ men ta li tet – ob ja {wa va za „Dnev nik” Mi qa na Mi }o vi}, dok to rant ki wa na na Fi lo lo {kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Bar se lo ni, na ko jem pri pre ma rad na te mu „Po li ti~ ka ko mu ni ka ci ja u [pa ni ji i Sr bi ji - kom pa ra tiv na ana li za stra te gi ja ar gu men ta ci je ko ri {}e nih u iz bor nim de ba ta ma na te le vi zi ji“. – Sa ve te stra nih stru~ wa ka uzi ma mo u ob zir, jer è li mo da pra ti mo tren do ve, {to je ste do bro. Pro blem je sa mo u to me {to, mo `da, ame ri~ ki mo de li ni su pot pu no pri me wi vi kod nas, ali ima mo u Evro pi do sta pri me ra na ko je bi smo mo gli da se ugle da mo, kao {to su fran cu ski i {pan ski. De ba te, na sta vqa na {a sa go vor ni ca, naj vi {e od svih ak tiv no sti u kam pa wi uti ~u na per cep ci ju bi ra ~a i sto ga i je su pri li ka i za jed no i za dru go. – Pre po ru~ qi vo je pred sta vi ti svoj pro gram, kon kret na re {e wa, ali ono {to je u de ba ta ma osnov no je ste po bi ja we ar gu me na ta pro tiv ni ka, tj. kon tra ar gu men ta ci ja, ko ja ima za ciq da uka è na kon tra dik tor no sti, ne do sled no sti, ob ma ne – uko li ko su pri sut ne, a kan di da ti se uvek po tru de da ih “iz ne su na vi de lo” – sla be ar gu men te pro tiv ni ka, ne do sta tak re {e wa, po zi va ti se na pro {le do ga |a je i na vo di ti pri me re lo {ih re {e wa od re |e nih pro ble ma i sl – ka è ova sti pen dist ki wa Mi ni star stva spo qih po slo va [pa ni je i [pan ske agen ci je za in ter na ci o na lu sa rad wu i raz voj. Sve te stra te gi je upra vo slu è da bi se ne ga tiv no uti ca lo na kre di bi li tet sa go vor ni ka; one su, da kle, kon stan te svih po li ti~ kih de ba ta u sve tu. Raz li ka je u to me, ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca, na ko ji na ~in, tj. ko jim ver bal nim sred stvi ma se

ko ri sti sva ki po je di na~ ni kan di dat ka ko bi po sti gao svoj ciq, ka kvi su we go vi ar gu men ti, ka kve su we go ve go vor ni~ ke spo sob no sti, ali, pre sve ga, u to me da li se uop {te vo di di sku si ja o naj bit ni jim pi ta wi ma. To umno go me za vi si od for ma ta kon kret nog su ~e qa va wa i pret hod no utvr |e nih pra vi la ko ja od re |u ju da li }e se uop {te i po ve sti ta “di ja lek ti~ ka bor ba” iz me |u u~e sni ka u de ba ti. Mi qa na Mi }o vi} pod se }a na to da su u Sr bi ji jo{ od de ve de stih go di na sve kam pa we pri li~ no per so na li zo va ne, da su li der ske. Ona, me |u tim, sma tra da, s ob zi rom na ka rak ter {e sto maj skih iz bo ra, ima smi sla da i tri de ba te or ga ni zo va ne iz me |u pred stav ni ka se dam stra na ka bu du de per so na li zo va ne. Da kle, da o od re |e nim te ma ma go vo re raz li ~i ti stru~ wa ci iz raz li ~i tih obla sti, dok }e se u slu ~a ju pred sed ni~ ke kam pa we sa svim lo gi~ no su o ~i ti li de ri stra na ka. Ka kav efe kat se o~e ku je od de ba ta, upi tao sam svo ju sa go vor ni cu; da li uti ~u na for mi ra we iz bor ne od lu ke gra |a na? – De ba te mo gu da pro me ne mi {qe we gra |a na o ne kim kan di da ti ma, ali to ne zna ~i i da }e zbog to ga pro me ni ti svo ju iz bor nu od lu ku – uka zu je Mi qa na Mi }o vi}. – [to se ti ~e od lu ke o to me ko me }e da ti svoj glas, is tra `i va wa su po ka za la da de ba te, u naj ve }em bro ju slu ~a je va, sa mo po tvr |u ju ve} po sto je }e ten den ci je, da gra |a ni vi de i ~u ju ono {to `e le da vi de i ~u ju, ig no ri {u }i ne ga tiv ne in for ma ci je o svom kan di da tu. Isto ta ko, po za vr {et ku de ba te, svog kan di da ta pro gla {a va ju po bed ni kom. Sma tra se da de ba te uti ~u naj vi {e na neo d lu~ ne gra |a ne, kao i da je naj ve }i uti caj de ba ta u onim kam pa wa ma gde je re zul tat vr lo ne iz ve stan. n De nis Ko lun yi ja

dnevnik

nedeqa29.april2012.

ijedna politi~ka partija ne usuPEN ZI O NE RI NA PRE I ZBOR NOJ KLAC KA LI CI |uje se da penzionerima obe}ava ve}e penzije iako sve dobro znaju da je to najbrojnije, a pokazalo se i najsigurnije, bira~ko telo. Jer 1,6 miliona penzionera su toliki “kapital” da se za wega vaqa boriti svim sredstvima. No, svesni realne finansijske situacije u Srbiji, kao i nemogu}nosti da se ona koliko sutra promeni, politi~ke stranke znaju da bi bilo kakvo obe}awe u vidu vanrednih i neplaniranih pove}awa penzija bio ~isti ma. Oni su najposlu{nija kategorija i zaipoliti~ki avanturizam u koji niko ne bi sta ne zasluùju da im penzije rastu samo poverovao. A ~ak i kada bi se najstariji na papiru a oni iz dana u dan ìve sve lo“upecali” - pro{li bi kao nakon pro{lih {ije – ocewuje Popov, dodaju}i da bi nova izbora kada su dobili vanredno pove}awe vlada iskreno morala da povede vi{e ra~uod 10 odsto, a nakon toga im je usledilo dve na o najstarijim gra|anima, pa ~ak i po cegodine “zamrzavawa” od kojeg jo{ uvek ne nu da steè kai{ na drugim mestima. mogu da se odlede i svoja primawa vrate na No, kada se pogleda druga strana medaprose~nu penziju iz 2008. godine. qe, onda je sasvim razumqivo za{to se poPodsetimo, pove}awe kojim su ih tada liti~ke stranke ne usu|uju da obe}avaju novoprido{lice u srpsku vlast, PUPS i pove}awe penzija. Naime, prema podacima wen lider Jovan Krkobabi}, ~astili u ok- biltena Fonda za penzijsko i invalidsko tobru 2008, penzioneri su skupo platili. osigurawe za februar ove godine, na1,68 Jer, sve ra~unice pokazuju da su od tada do miliona ispla}enih penzijskih ~ekova bisada penzije realno sniène za tridesetak lo je 1,63 miliona ispla}enih zarada!!! Daevra zbog slabqewa dinara, iako su nomi- kle, vi{e je ispla}enih penzija nego planalno pove}ane za 4.000 dinara, kao i to da ta, i zbog takvog odnosa nijedna dràva, a im pove}awe, koje sledi narednih dana od kamoli Srbija ovakva kakva je, ne moè ni 3,46 odsto, ne}e doneti u proseku vi{e od da sawa o pove}awu penzija. Iako po zvakilo i po mesa. U stvari, tre}ina wih do- ni~noj statistici u Srbiji ipak ima vi{e bi}e tek koliko da kupi - nekoliko vekni zaposlenih nego penzionera, ìvot je to hleba pride. Kako s tim i takvim pove}a- demantovao, zato {to izme|u 80.000 i wem treba da ìve do novembra, kada }e bi- 100.000 zaposlenih u posmatranom periodu ti ispla}ena uve}ana oktobarska penzija – nije dobilo platu iako je i{lo na posao. a i ona za tek ne{to oko jedan odsto – jasno Me|utim, ekonomista Miroslav Zdravje da najstariji sada pla}aju veliku cenu kovi} isti~e da, naàlost, nije re~ samo o olako obe}anog pove}awa koje je bilo bez jednomese~noj zameni pozicija izme|u radpokri}a u doprinosima i dotacijama iz bu- nika i penzionera, ve} da to traje jo{ od Ma ko li ko da bu de te {ko, za sla do led unu ci ma uvek }e se na }i xeta. kraja 2010. godine i da je to na{a sudbina Ekonomista Zoran Popov podse}a da se koja }e nas, ako se pod hitno ne{to ne u~i- tini srpskih op{tina vi{e je penzionera da bi se sada odlaze}a vlast hvalila da je penzije ina~e uskla|uju unazad, odnosno s ni, pratiti jo{ dugo. A moè nas odvesti u nego radnika. I u tim se sredinama preì- zaposlila izme|u 100 i 200 hiqada radniprethodnim periodom, koji je vqavawe zasniva na redovnim mese~nim ka, “zaboravqaju}i” da je u protekle ~etinepovoqniji i po stopi rasta penzijama a ne platama. ri godine bez radnog mesta ostalo 400.000 Uko li ko su eko nom ski stru~ wa ci u BDP i po indeksu rasta cena, Da bi se uop{te pri~a o ve}im penzija- qudi. pra vu – a do sa da su uvek i na vre me te da penzionerima ovo povema mogla i zapo~eti, mora postojati onaj Penzioneri, elem, dele sudbinu sveu}awe zapravo zna~i – realno ko garantuje da }e se koliko sutra, a to zna- kupne ekonomske situacije u dràvi i zato upo zo ra va li na ne ga tiv ne po sle di ce niè penzije. ~i hitno, bitno promeniti broj radnika i bi zaista bilo neralno – pogotovo ako se is hi tre nih, vi {e po li ti~ kih a ma we – To je samo daqe siromapenzionera. To, pak, zna~i da bi se hitno zna da se svakog meseca gotovo polovina izeko nom skih od lu ka – pen zi o ne ri ma se {ewe i ina~e jedne od najgromoralo zaposliti toliko novih radnika da nosa za redovnu isplatu penzija dotira iz za i sta ne ma {ta le po obe }a ti ènijih grupa u dru{tvu. odnos izme|u zaposlenih i penzionera bubuxeta – da im danas bilo ko obe}a ve}e Penzioneri su platili najvide najmawe 2,5 prema jedan, jer je samo to gapenzije. U ovom je trenutku i mesecima ko{e u svakoj krizi, pa }e tako i u ovoj. Jer, i provaliju iz koje }e izlazak biti teàk i rancija da sada{wi penzioni sistem bude ji slede o~igledno najva`nije da penzije najlak{e je da se prelomi preko wihovih krajwe neizvestan. Podaci Republi~kog odrìv. Prevedeno u brojke, to zna~i da bi budu redovne i da najstariji mogu da na wih le|a, po{to oni ne mogu da {trajkuju, da zavoda za statistiku, a koje je Zdravkovi} posao u Srbiji moralo da ima 4,2 miliona sa sigurno{}u ra~unaju zarad golog preìblokiraju puteve i ulice, nego moraju da analizirao, pokazuju da je realno broj za- radnika, a to je, prizna}e svako, nemogu}a vqavawa od prvog do prvog. Stoga u najbo}ute i budu sre}ni {to im penzija uop{te poslenih za svega 43.000 ve}i od broja pen- misija. Uostalom, treba se samo prisetiti qem slu~aju, tvrde ekonomisti, penzioneredovno stiè. Pritom su prvi koji pla}a- zionera. Drugim re~ima, danas u Srbiji prethodne izborne kampawe kada je obe}arima nakon izbora moè da se dogodi zamrju sve ra~une i redovno glasaju na izbori- svaki radnik ima svog penzionera, a u pe- vano zapo{qavawe pola miliona radnika, zavawe sli~no onom iz 2009. i 2010. godine,

Vi {e ne pro la zi pe ca we na obe }a wa

BO RIS CI ZEQ, PRED SED NIK ME \U NA ROD NE MRE @E EKO NO MI JE ZNA WA, PO TVR DIO DA SE NA [A PO KRA JI NA NA [LA U DRU [TVU JA PA NA, DAN SKE...

Voj vo di na je pra vi pri mer do bre prak se! e|unarodna mreà ekonomije znawa – KEN (Know led ge eco nomy net work) ustanovila je priznawe za slu~ajeve dobre prakse, koji svojom originalno{}u, efikasno{}u, kao i obimom uticaja, doprinose razvoju ekonomije znawa u mati~noj dràvi, regionu ali i u {irim, svetskim okvirima. Ovogodi{wi laureat u oblasti obrazovawa je Japan, i to za uspe{nu reformu visokog {kolstva; Savet za nau~na i tehnolo{ka istraìvawa iz Ankare nagra|en je za dostignu}a na poqu razvoja; Vladi Kraqevine Danske }e nagrada biti uru~ena za uspe{an i sveobuhvatan inovacioni sistem, a ameri~ka Administracija SAD za mala preduze}a (US Small Bu si ness Ad mi ni stra tion) se, po oceni KEN-a, naro~ito istakla na planu afirmacije preduzetni{tva. U kategoriji medija i nevladinih organizacija dobitnik je BiBi-Si, dok je za nas u Srbiji sva-

nuta diskusija o tome kako unaprediti qudske resurse u regionu i {ire u Evropi kao doprinos brèm ekonomskom razvoju. To je bio za~etak KEN-a, mreè koja se na globalnom nivou bavi razvojem ekonomije znawa – kaè za „Dnevnik” predsednik KEN-a dr Boris Cizeq, dugogodi{wi diplomata i prvi slovena~ki ambasador u Briselu. – Qudski kapital je i daqe kqu~an faktor na{eg interesovawa, ali kako on nije i jedini koji uti~e na intenzitet ekonomskog i op{teg razvoja, Mreà je pro{irila poqe svog delovawa, istovremeno izlaze}i van okvira evropskog kontinenta. l Upra vo to i pa da u o~i ka da je u pi ta wu na gra da KEN-a, jer la u re a ti do la ze sa svih stra na sve ta... – Zahvaquju}i razvoju tehnologije svet je danas tako mali da bi, ograni~iti se na traèwe primera dobre prakse

Ra di o ni ce di qem sve ta – U Briselu }e 25. maja na sesiji Mreè biti doneta odluka o tome gde }e 2013. biti odràti KEN forum. Nadam se da }emo imati vi{e interesantnih kandidatura za organizaciju Foruma, jer je i to od instrumenata kojim èlimo da KEN pro{iri svoj uticaj u svetu – navodi dr Cizeq. – Ina~e, u toku ove godine odrà}emo nekoliko radionica na razli~ite teme: 30. maja u Istanbulu, 27. septembra u [kotskoj, 22. oktobra u Qubqani, a u planu je i radionica u Angoli, na kojoj bismo najvi{e pa`we posvetili odnosu javnog i privatnog sektora u afri~kim zemqama, jer se na tom planu ~esto uo~avaju veliki problemi. kako najva`nije {to je u tom odabranom dru{tvu i Fond „Evropski poslovi” AP Vojvodine, kojem }e na Forumu KEN-a 11. juna u Mariboru biti uru~eno priznawe za dostignu}a na poqu multikulturalnog obrazovawa. – U Novoj Gorici je 2005. odràn prvi skup na kojem je pokre-

samo na evropski kontinent, bilo i nedovoqno i neadekvatno. Recimo, pre nekog vremena se u Turskoj u{lo u proizvodwu 90.000 velikih interaktivnih ekrana, koji }e biti instalirani u svim turskim {kolama, s idejom da deca koriste novu tehnologiju i {to

Boris Cizeq

intenzivnije razvijaju svoje intelektualne mogu}nosti. Takvi i sli~ni primeri itekako mogu biti inspirativni da ~inimo vi{e, boqe i brè. l Gde Voj vo di na i Sr bi ja mo gu se be da pro na |u u KEN-u? – Interes nesumqivo postoji. Jer na{a osnovna funkcija je pribliàvawe primera dobre prakse, odnosno prezentovawe iskustva i pristupa koji daju dobre rezultate, i istovremeno povezivawe partnera iz privrede, nauke i nacionalnih, odnosno regionalnih institucija, kako bi zajedni~kim zalagawem ostvarili brè i boqe razultate u smislu pove}awa me|unarodne konkurentnosti na bazi znawa. Uostalom, KEN ve} sara|uje sa Privrednom komorom Srbije, Visokom poslovnom {kolom strukovnih studija iz Novog Sada... l Ima li tu pro sto ra i ka da je u pi ta wu na sta vak evrop skih in te gra ci ja Sr bi je?

– Mi nismo slu~ajno prihvatili da sedi{te KEN-a bude u Briselu, jer dobar deo sada{wih, ali i budu}ih ~lanova Mreè dolazi iz dràva EU ili zemaqa koje teè da postanu deo evropske porodice. A jedna od misija koju mislimo da KEN moè uspe{no da obavi upravo je da tim ~lanovima, koji imaju poseban interes da boqe upoznaju kako funkcioni{u institucije EU, pogotovo u oblastima koje su nama najbliè (poput inovacija, visoko{kolskog obrazovawa, istraìvawa, preduzetni{tva...) pruìmo maksimalnu potporu i stru~nu pomo}. Su{tina je da se {to intenzivnije koriste programi i projekti EU, i priznajem da mi je veoma drago {to na tom planu imamo izuzetnu saradwu sa predstavni{tvom Vojvodine u Briselu, koje se od samog po~etka svog rada dobro postavilo i ima veoma va`nu ulogu na planu olak{avawa vojvo|anskim organizacijama iz privrede, obrazovawa, nauke... da {ire koriste mogu}nosti koje pruàju Unija i weni fondovi. l Na gra |e n je i Fond „Evrop ski po slo vi” APV? – Ne samo za Evropu nego za ceo dana{wi svet je primer Vojvodine izuzetno zna~ajan. Dobro, naime, znamo koliko diqem sveta imamo kriznih ta~aka u kojima izme|u pripadnika razli~itih etni~kih zajednica, koje ìve na istom prostoru, tiwaju, pa i bukte napetosti. A na suprotnom polu imamo Vojvodinu, gde se vidi da je mogu}e da, uz adekvatan pristup i uzajamno po{tovawe, pripadnici razli~itih naroda i kultura, razli~itih veroispovesti, zajedno ìve u slozi. Na takav primer se naprosto mora ukazati i na wega skrenuti pa`wa koju zaista zasluùje. n Miroslav Staji}

{to prakti~no zna~i da bi penzije ostale na sada{wem nivou. No, treba podsetiti i na to da }e se nakon formirawe nove srpske vlade MMF vratiti u Srbiju i da }e nastaviti na insistira na smawewu javne potro{we. Ekonomista Stojan Stamenkovi} ocewuje da dogovor sa MMF-om ne}e mo}i da se napravi na postoje}im osnovama, na dugu od 45 odsto BDP-a i strukturnom deficitu od 4,25 odsto BDP-a, ve} }e morati da se pravi novi ara`man sa druga~ijim parametrima. – Bojim se da }e nam predstojati ne{to sli~no kao i u nekim evropskim zemqama: smawivawe broja radnih mesta i zarada. A kako su penzije vezane za rast zarada, onda je logi~no da sledi i wihovo smawivawe – ocenio je Stamenkovi}. Sa wegovom ocenom se sla`e i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Qubodrag Savi}, koji ka`e da }e se na dnevnom redu divana sa MMF-om gotovo izvesno na}i zamrzavawe penzija, jer one imaju visok udeo u potro{wi BDP-a, odnosno svega {to proizvedemo. Stru~wak za poreze Milica Bisi} istovremeno podse}a na to da su zamrzavawe zarada u javnom sektoru i penzija potezi koje su sve nove vlade u regionu donele kao jednu od mera {tewe. Ako se u Srbiji ne izvr{i hitna poreska reforma i sprovedu mnoge krupne promene, mogu}e je, isti~e ona, da zamrzavawe plata i penzija bude jedan od nu`nih koraka koji }e morati da napravi i nova srpska vlada. Dakle, ukoliko su ekonomski stru~waci u pravu – a do sada su uvek i na vreme upozoravali na negativne posledice ishitrenih, vi{e politi~kih a mawe ekonomskih odluka – penzionerima se zaista nema {ta lepo obe}ati. Da ima, neka od politi~kih stranaka bi to ve} iskoristila. Uostalom, ~ak se ni lider PUPSa Jovan Krkobabi}, koji se ovih dana hvali kako ga zovu “gospodin wet” zbog toga {to je odbio zahtev MMF-a za smawewe penzija, ne zale}e. Penzionerima od kojih o~ekuje mnogo glasova samo obe}ava da ne}e dozvoliti zamrzavawe penzija. [to dokazuje da je i on svestan da je to maksimum kojem se penzionere mogu nadati u mesecima koji dolaze. n Qubinka Male{evi}

DA SAM BU DU ]I

Mo ra da bo li Pi{e: Pavle Mihajlovi} e{ka vremena iza nas, ali i me|u kojima sumorna perspektiva, na- su najva`nime}u reviziju dosada{we ji osigurawe fiskalne politike. Ministar- d u g o r o ~ n e stvo finansija temeqni je stub na f i s k a l n e koji se oslawaju svi reformski stabilnosti potezi preko potrebni za moder- zemqe, signizaciju Srbije. To ministarstvo nalizirawe investitorima da je mora}e stoga da se u narednom pe- na{ dug siguran i, sledstveno toriodu usredsredi na konsolidaci- me, obarawe kamata na dug i smaju javnih finansija i poresku re- wewe dugoro~nih tro{kova kamaformu, te pripreme za kqu~ne re- ta. Budu}e dugoro~no zaduìvawe forme javnog sektora. opravdano je samo u slu~aju finanProblem koji tiwa u javnim sirawa nu`nih infrastrukturfinansijama je veliki strukturni nih projekata ili reformskih deficit buxeta (deficit koji ze- procesa. mqa ima pod pretpostavkom da Jedini dugoro~no odrìv na~in privreda radi punim kapacite- da se do|e do konsolidacije javnih tom) - a koji }e ove godine vero- finansija je smawewe dràvne povatno biti oko 4,5% bruto doma- tro{we. Trenutno, najvi{e pro}eg proizvoda, {to je skoro 10 pu- stora postoji u javnim nabavkama ta vi{e od „evropskog praga tole- i administraciji. Javne nabavke je rancije” - dok }e nivo zaduèno- potrebno u~initi transparentsti verovatno dosti}i oko 49 pro- nim i jeftinijim, za {ta je pocenta BDP. trebna promena zaIako ove brojke kona i metoda ruPrak sa da va wa ne deluju alarkovo|ewa upravom. dr àv nih ga ran ci ja Mawe nabavke momantno, iza kuliza du go ve jav nih sa se doga|a strukgu se obavqati turni lom koji je pred u ze }a opa sna je preko lokalnih trenutno slabo i mo ra se pre ki nu ti portala i depersovidqiv, ali u pernalizovanih javnih spektivi vodi ka internet licita„gr~kom scenariju“, budu}i da se cija. Administracija je, pak, done nazire kraj politici zaduì- ìvela eksplozivan rast u protevawa. Kamatna stopa po kojoj se sa- klih deset godina i verovatno poda zaduùjemo vi{a je od 7 proce- sluje s tre}inom vi{ka zaposlenata, {to se smatra odre|enom vr- nih, {to bi bio i ciqani nivo otstom odrìve granice, ali }e sa- pu{tawa u dvogodi{wem periodu. mo tro{kovi na kamate dosti}i u Plata u javnom sektoru mora biti 2014. godini milijardu evra! vezana za efikasnost rada, te je Elem, da sam kojim slu~ajem u neophodan {irok i detaqan plan poziciji novog srpskog ministra reforme javne uprave. Potrebno finansija, dono{ewem pravog je kona~no izvr{iti dugo najaprogramskog buxeta, postavio bih vqivanu „se~u propisa“, odnosno uravnoteèwe buxeta u roku od naprosto ukinuti nepotrebne tri godine kao primarni zadatak propise i pravila. Istovremeno, Ministarstva. Pritom, prvo je kao potreba se name}e i ukidawe potrebno da se primarni buxet verovatno i do polovine svih dr(bez izdataka na kamate) prevede u àvnih agencija i „nezavisnih“ suficit {to bi omogu}ilo da tela, uz striktnu kontrolu buxeta po~nemo da smawujemo javni dug. preostalih, i to shodno u~inku a Ova politika usmerena je, dakako, ne prema prostom wihovom postoka ispuwewu nekoliko ciqeva, jawu.

c m y

dnevnik

nedeqa29.april2012.

TE M A „ DN E V N I K A” : ZA[TO SE KULEN NE PRODAJE U BA^KOPETROVA^KOM AKVALENDU?

Lengerisati quti zicer ve je bi lo sa vr {e no to kom no vi nar de li ka tes, ali i da qe po tra di ci o nal noj re - Uko li ko bi smo ko rekt no sa ra |i va li sa akva skog obi la ska ta ze otvo re nog akva par cep tu ri. len dom, ne vi dim ni ja ko bi tu mo gao da iz gu ka u Ba~ kom Pe trov cu, osim jed nog - za – Raz mi {qa li smo ne sa mo o „Pe tro len du”, bi, ali tre ba sve koc ki ce da se slo è – opre vre me je la ni smo pro ba li „pe trov sku klo ba ne go i o svim osta li ma ko ji ma bi to mo glo bi - zan je sa go vor nik „Dnev ni ka”, u {a li do da ju }i su„, naj bo qi ku len na sve tu! Ba~ ko pe tro va~ ki ti u in te re su. To je otvo re no, uop {te ni je da }e, ka ko stva ri sto je, pr vu se zo nu „Pe tro akva park „Pe tro lend” je in ve sti ci ja ko ja tre len da” pro iz vo |a ~i pro ve sti sa mo de le }i let spor no da se ne ko ukqu ~i, ako su na me re do bre nut no te ì 8,5 mi li o na evra, a slo va~ ki in ve ke u akva par ku, ka ko bi na ma mi li tu ri ste u se i si stem po de le pro fi ta od go va ra svi ma. U sti ti o ri pla ni ra ju da do kra ja tre }e fa ze iz sva kom slu ~a ju, do da qeg, ko bu de è leo ku len, lo. grad we u vo de nu oazu ulo è ce la 22 mi li o na. I {ef mar ke tin ga „Pe tro len da” Bra ni a do |e u „Pe tro lend”, mo è nas pro na }i, mi Vo |en po ten ci jal nom obo stra nom eko nom skom smo tu, a i ne bi smo tre nut no mo gli da pro iz - slav Ke ven ski ne sum wa da bi pro da ja „pe trov do bi ti, „Dnev nik” se za pi tao da li bi slo va~ ve de mo do voq no ku le na za ve }e tr ì {te – is - ske klo ba se” bi la pro fi ta bi lan po tez za sve. ki in ve sti to ri bi li sprem ni da ulo è jo{ – Ap so lut no se sla èm da je pro da ja ku le na ti ~e Po po vi}. 350.000 evra ka ko bi ma li po i su ve ni ra u akva par ku do bra ro di~ ni pro iz vo |a ~i ku le na ide ja. Me |u tim, te {ko mi je da sta li pod je dan krov, a hi qa vam na br zi nu ka èm stav na {e de ku pa ~a iz re gi o na bi lo u kom pa ni je o to me, mo rao bih pr mo gu} no sti da ku pi omi qe ni vo da kon tak ti ram di rekt no de li ka tes kraj ba ze na, bez vla sni ke iz Slo va~ ke. Oni ne }e tra ga wa po se o skim do ma mo }i do ne ti od lu ku br zo, jer to }in stvi ma? bi bi la no va in ve sti ci ja. Tro Na rav no, „pe trov ske klo ji ca vla sni ka su u Slo va~ koj, je ba se” ni je bi lo na tr pe zi za dan je odav de i na {oj kom pa ni ji to {to je ke te ring ra di la pro sto tre ba vi {e vre me na – iz fir ma „iks”, ko joj je na ras ja vio je Ke ven ski, ko ji pri to me po la ga wu sa mo ku len iz me is ti ~e da „ko jed nom pro ba pe ga mar ke ta, ina ~e ne pre po tro va~ ki ku len - si gur no }e ga zna tqi vi ro |ak onog ba~ ko uze ti po no vo„. pe tro va~ kog. A da bi ma li U sva kom slu ~a ju, na{ sa go po ro di~ ni po slo vi, ka ko so vor nik }e o ini ci ja ti vi „Dnev ko li pred sed nik Ta di}, ov de ni ka” raz go va ra ti sa ge ne ral us pe li, neo p hod no je ulo ì nim me na xe rom „Pe tro len da” ti po me nu tih 350.000 evra u Sta ni sla vom [te fa ni kom, ko ji ha lu ~i ja iz grad wa tra je ve} }e ide ju pro sle di ti in ve sti to go di na ma, a ko ja bi ba~ ko pe - Menayment akvaparka najavio je da }e ideju „Dnevnika” predo~iti vlasnicima ri ma u Slo va~ koj. tro va~ kim po ro di ca ma omo gu }i la da ku len – Ako to shva te ozbiq no, tre ba lo bi da od Ne vo qan da jav no go vo ri o raz li ~i tim po li pro da ju svu gde - pa i u „Pe tro len du”. re a gu ju do kra ja sle de }e ne de qe – prog no zi ra ti~ kim gar ni tu ra ma, Po po vi} ka è da im je – To je si gur no ve li ka {an sa i mi smo u ve - vlast pr vo bit no iza {la u su sret. Odvo ji li si Ke ven ski. zi s tim ve} raz go va ra li me |u sob no, ali po - iz ve sna sred stva da se za po~ ne grad wa ha le, Pod se }a mo da je „pe trov ska klo ba sa” re dak sto je ne ki dru gi pro ble mi, ko ji na rav no ni su jo{ 2007. go di ne. Ku pqe no je ze mqi {te, pro auten ti ~an pro iz vod kog bi Sr bi ja mo gla u ve zi s akva par kom – re kao nam je Ja ro slav jek ti ura |e ni, sve do zvo le su tu, u pla nu je iz „bren di ra ti” i iz vo zi ti, bu du }i da su aj var, pe lin ko vac i kaj mak za {ti ti li ma we tro mi Po po vi}, pred sed nik Uprav nog od bo ra Ze - ra da HASSP-a i ukup no je do sa da ulo è no oko su se di iz biv {e Ju go sla vi je. S dru ge stra ne, mqo rad ni~ ke za dru ge „Ku len”. – Ne bih ~ak 32.000 evra. Iz gra |e ni su te me qi, no sa ~i stu o~e ku je se da }e to kom le ta „Pe tro lend” po re kao ni „pro ble mi„, ne go na {a su ro va re al - bo vi i pr va plo ~a - i to ta ko sto ji go di na ma! se }i va ti pre ko 10.000 qu di dnev no i ~e tvo ro nost. Ku len je do ma }i pro iz vod, a re gu la ti va – Ne tra ì mo po klon, ve} sa mo po voq ne ~la noj po ro di ci za vi kend-ula zni ce i go ri vo u Sr bi ji ne po zna je tu vr stu pro iz vo da, kao uslo ve, raz u me va we i pra vog part ne ra. Ima li tre ba mi ni mal no 30 evra. Re al no je o~e ki va {to je to slu ~aj u austrij skoj [ta jer skoj, ita - smo ra znih po nu da, ali svi bi ne {to da u}a re ti da bi na tu su mu go sti ra do do da li jo{ ko li jan skoj Lom bar di ji, u [pa ni ji i dru gim ze - i ne ma ju pred sta vu o sa moj pro iz vod wi. Od mah ji di nar i, re ci mo, sma za li pi cu sa vr hun skim mqa ma. bi da pra ve in du stri ju, a mi è li mo da na{ ku ku le nom ili se ku }i vra ti li s ovim istin Po we go vim re ~i ma, do sa da je dr à vi po nu - len osta ne auten ti ~an po ro di~ ni pro iz vod. skim de li ka te som u ce ge ru. A pu sti ti ih da |e no vi {e re {e wa, ima ju Pe trov ~a ni go to ve Za to smo i{li na to da sva ki ~lan za dru ge ne na kon ce lo dnev nog ku pa wa tra è ku len po ela bo ra te i po ~e li su iz grad wu za jed ni~ kog pra vi se bi tro {ko ve, ne go da svi bu de mo pod Ba~ kom Pe trov cu... objek ta, gde bi svi ~la no vi ZZ „Ku le na” upra - jed nim kro vom. Sve ukup no, da se po sao za vr {i vo po HASSP stan dar di ma pro iz vo di li ovaj ka ko tre ba, neo p hod no nam je tih 350.000 evra. n Igor Mihaqevi}

MINISTAR FINANSIJA...

da bi delovalo Za spro vo |e we fi skal ne kon so li da ci je, osim zna ~aj nog sma we wa po tro {we, po treb no je pri ku pi ti do dat na sred stva kroz pri va ti za ci ju „Te le ko ma”, „Du nav osi gu ra wa”, de lo va EPS-a, uz od u sta ja we od do ka pi ta li za ci je Ko mer ci jal ne ban ke. Dru gim jav nim pre ud ze }i ma po treb no je uki nu ti sub ven ci je, ali im omo gu }i ti da na pla }u ju ce ne ko je pra ve pro fit; dru gim re ~i ma, pri pre mi ti ih za pri va ti za ci ju ili li kvi da ci ju. Prak sa da va wa dr `av nih ga ran ci ja za du go ve jav nih pred u ze }a opa sna je po jav ni dug i mo ra se pre ki nu ti. Ina ~e, naj bo qi me tod za re a li za -

sta ro snu gra ni cu za od la zak u pen zi ju i iz jed na ~i ti je za oba po la, ogra ni ~i ti rast pro se~ nih pen zi ja ne {to is pod in fla ci je (isto bi va ì lo i za de lo ve jav nog sek to ra) i iz vr {i ti re vi zi ju pra va na pen zi ju zbog ko rup tiv ne tra di ci je si ste ma (na pri mer, na pro sto ni je re al no da su ~ak ~e tvr ti na pen zi o ne ra in va lid ski pen zi o ne ri). Ina ~e, ka ko bi se o~u vao stan dard naj u gro è ni jih pen zi o ne ra, mo gu }e je po seb no za {ti ti naj ni è pri na dle `no sti. Du go ro~ no, mo gu }e je ostva ri ti zna ~aj ne na pret ke i u sek to ri ma obra zo va wa i zdrav stva, ali je za

ci ju na sva zvo na obe }a va ne de par ti za ci je jav nog sek to ra je ste - pri va ti za ci ja. Du go ro~ no, po treb no je da jav ni sek tor bu de ma wi i da od go vor ni je tro {i. Naj ve }a ru pa u jav nim fi nan si ja ma je sva ka ko pen zi o ni si stem, ko ji je ova kav ka kav je pot pu no neo dr ìv. Al ter na ti va je re for ma pre ko si ste ma li~ nih ra ~u na. Ra zu mqi vo, pri tre nut nim de fi ci ti ma i sta wu pri vre de, ja sno je da je po treb no po ~e tak tog pro ce sa od lo ì ti ba rem do 2015. go di ne, do ka da se si stem mo ra pri pre mi ti. A to zna ~i da se u pr vom ko ra ku mo ra ju na pla ti ti sva za o sta la po tra ì va wa i vra ti ti imo vi na PIO fon du. Da qe, neo p hod no je gra du al no po di za ti

to po treb na op se àn pro gram. Fi nan si ra we mo ra pre }i sa di rekt nog fi nan si ra wa in sti tu ci je na fi nan si ra we ko ri sni ka kroz uvo |e we va u ~er skog si ste ma. Ovaj si stem uvo di pri vat ni sek tor u pru à we uslu ga, otva ra kon ku ren ci ju ko ja do vo di do vi {eg kva li te ta, ni ìh tro {ko va i efi ka sni jih si ste ma obra zo va wa i zdrav stva. Ipak, mo `da naj ve }i po du hvat pred sto ji na pla nu po re ske re for me. U Sr bi ji za pra vo ne po sto ji po re ski si stem. Niz po re za, tak si i pa ra fi skal nih na me ta na go mi lan je ta ko da su po re zi re gre siv ni, ne pra ved ni po svim kri te ri ju mi ma i ne pred vi di vi. Pro stor za do dat ne pri ho de je ma li, ali po sto ji u po di za wu po re za na

pro fit, mo `da i do ni voa od 20 pro ce na ta sa sa da {wih efek tiv nih 6 do 7, uz re vi zi ju i uki da we de la oslo ba |a wa. In ve sti ci je se pri vla ~e bo qim po slov nim okru è wem, efi ka snim pri vred nim su do vi ma, pri me nom ste ~aj nog za ko na, uki da wem pa ra fi skal nih na me ta, kon tro lom ko rup ci je na svim ni vo i ma i ni ìm po re zi ma na rad... Po sto je }e sub ven ci je in ve sti to ri ma za no va rad na me sta i ni ski po rez na do bit pri vla ~e ma lo, i to ve o ma lo {ih stra nih di rekt nih in ve sti ci ja. Mo ra se obez be di ti o{tri ja i od lu~ ni ja kon tro la go di {weg po re za na do ho dak ka ko bi naj bo ga ti ji, ko ji pro iz vo de do ho dak u Sr bi ji, za i sta ov de i pla ti li po rez. Kqu~ ni kraj wi ciq na ve de nih re for mi bio bi da se, za jed no sa re for mom fi nan si ra wa zdrav stva i pri va ti za ci jom pen zi o nog si ste ma, iz jed na ~i opo re zi va we do ho da ka iz svih iz vo ra, te za me ne tre nut ni po re zi i do pri no si opo re zi va wem do ho da ka po je din stve noj sto pi – „flat tax“ si ste mom. Na kra ju, da bu de sa svim ja sno: ciq ovog tek sta je da se uka è na dru ga ~i ju vi zi ju upra vqa wa jav nim fi nan si ja ma, od no sno na to da po sto je al ter na ti ve tre nut noj po tro {a~ koj po li ti ci. Za iz grad wu mo der nog dru {tva po treb no je vo di ti od go vor nu po li ti ku ko ja u do me nu jav nih fi nan si ja. A to je je di no mo gu }e uz sma we we tre nut nog ni voa jav ne po tro {we, {to pod ra zu me va spro vo |e we kqu~ nih struk tur nih re for mi jav nog sek to ra. Po li ti ka mi ni star stva fi nan si ja na pro sto mo ra bi ti kor mi lo ko je ~u va brod da ne ot plu ta niz re ku fi nan sij ske pro pa sti. A du go ro ~an pro spe ri tet ne mo gu }e je po sti }i bez sred we ro~ nog pe ri o da {ted we, od go vor nog i sma we nog tro {e wa pa ra i sve op {te re for me ka efi ka sni joj i pro duk tiv ni joj tr ì {noj pri vre di. (autor je ekonomski analiti~ar)

PAORI I MINISTARSTVO SE DOGOVORILI, BLOKADE UKLOWENE

Po hektaru 12.500 dinara, pare do kraja septembra e le ga ci ja ne za do voq nih ze mqo rad ni ka i pred stav ni ci Mi ni star stva po qo pri vre de po sti gli su ju ~e, na kon vi {e dnev nih pre go vo ra, u Vla di Sr bi je do go vor o na ~i nu is pla te sub ven ci ja za 2012. go di nu. Ra ta ri ma }e do kra ja sep tem bra bi ti is pla }e no 12.500 di na ra po hek ta ru, od ~e ga }e se od bi ti na kna da za go ri vo i avans za pro le} nu se tvu, ko ji je ve} is pla }en. Da kle, pro iz vo |a ~i ko ji su ko ri sti li dr `av ne sub ven ci je po ovo go di {wim ured ba ma i na ba vi li re gre si ra no di zel go ri vo i uze li avans mo gu da ra ~u na ju sa mo na raz li ku do 12.500 di na ra. No vac }e, ka ko nam je re ~e no u Mi ni star stvu, po qo pri vred ni ci do bi ti do kra ja sep tem bra. Do ta da }e, za pra vo, bi ti is pla }e ne sve oba ve ze dr `a ve pre ma wi ma. Ovaj do go vor zna ~i i de blo ka du pu te va u Voj vo di ni i de lu cen tral ne Sr bi je, na ko ji ma su ze mqo rad ni ci ne za do voq ni na ~i nom is pla te pod sti ca ja, od 25. apri la or ga ni zo va li pro te ste i one mo gu }i li nor mal no od vi ja we sa o bra }a ja. U Mi ni star stvu na po mi wu da je re~ o kom bi no va nom mo de lu sub ven ci o ni sa wa, ko ji je pod sti ca jan za ve }u pro duk tiv nost po qo pri vred ne pro iz vod we i bo qe pri no se. Ta ko |e, po stig nut je i ciq da

{to vi {e po qo pri vred ni ka do bi je sub ven ci je. Ume sto 82.000 re gi stro va nih ga zdin sta va, kao la ne, wih 250.000 je do bi lo sub ven ci je, a wi ma je „po kri ve no“ 1,6 mi lion hek ta ra. Mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} je ju ~e ponovio da }e bi ti stro go kon tri sa no da li su za se ja ne po vr {i ne kul tu ra ma za ko je su do bi je ne pre mi je. Sva ko ko ne bu de se jao, a uzeo je sub ven ci ju bi }e ri go ro zno ka `wen, po ru ~io je. On je ta ko |e na po me nuo i da osta je uslov za ostva ri va we sub ven ci ja da se po stig ne re fren tan pri nos, za vi sno od okru ga. ^lan Or ga ni za ci o nog od bo ra pro te sta Mi ro slav Iv ko vi} ka zao je na kon sa stan ka da su is pu we wa ~e ti ri zah te va po qo pri vred ni ka, te da }e se pa o ri po vu }i s blo ka da i omo gu }i ti nor ma li za ci ju sa o bra }a ja. Pod se ti mo, de le ga ci ja ne za do voq nih pa o ra iz Voj vo di ne i pred stav ni ci Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne ju ~e su u Be o gra du raz go va ra li po tre }i put. Na sa stan ku je do go vo re no da se pro du `i rok za re gre si ra no go ri vo do 15. ma ja, a Mi ni star stvo }e iza }i po qo pri vred ni ci ma u su sret i ka da je re~ o wi ho vim zah te vi ma ve za nim za ru ral ni raz voj i in ve sti ci je. n Sla|ana Glu{~evi}

STARTOVALE NOVE KREDITNE LINIJE U RAZVOJNOJ BANCI VOJVODINE

Do „zelenog svetla” za sedam dana az voj na ban ka Voj vo di ne (RBV) pro {i ri la je svo ju po nu du kre di ta za pod sti caj raz vo ja pri vre de, pred u zet ni {tva i po qo pri vre de. Krat ko ro~ ni kre di ti su na me we ni za fi nan si ra we pod sti ca ja iz vo za i za obrt na sred stva, a du go ro~ ni – s ro kom ot pla te do pet go di na – za fi nan si ra we raz voj nih pro je ka ta, pod sti ca we pri vred ne ak tiv no sti, ja ~a we kon ku rent no sti, teh ni~ ke opre mqe no sti, po ve }a we za po sle no sti, te po ve }a we obi ma i in ten zi vi ra we po qo pri vred ne pro iz vod we... – Iz no si su do 50 mi li o na di na ra za krat ko ro~ ne, od no sno do 100 mi li o na di na ra za du go ro~ ne kre di ta, a ciq na gru pa su tzv. A i B kli jen ti po kla si fi ka ci ji Na rod ne ban ke Sr bi je, {to prak ti~ no zna ~i kli jen ti ko ji ne ka sne u ot pla ta ma anu i te ta. Kre di ti se, ina ~e, odo bra va ju prav nim li ci ma i pred u zet ni ci ma sa po slov nim se di {tem ili ogran kom na te ri to ri ji AP Voj vo di ne, a ot pla ta je pri lo go |e na po tre ba ma sva kog kli jen ta po je di na~ no – ka `e za „Dnev nik” pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra

RBV Bi qa na Jo va no vi}. Za kre di te sa va lut nom kla u zu lom pred vi |e ne su fik sne ka mat ne sto pe u vi si ni 5,95% ili 6,95% go di {we, {to za vi si od bo ni te ta kli je na ta i po nu |e nih sred sta va obez be |e wa. Za kre di te u di na ri ma no mi nal na ka mat na sto pa je 12,5% ili 13,5%, a me wa se u za vi sno sti od vi si ne re fe rent ne ka mat ne sto pe NBS. Po red po voq ni je i fik sne ka ma te u od no su na ko mer ci jal ne uslo ve za kre di te na tr `i {tu, za po ten ci jal ne kli jen te je zna ~aj no i {to za ove kre di te ni je po treb no u~e {}e i po la ga we de po zi ta, a obez be |e we je hi po te - Biqana Jovanovi} kar no. Ka ko na vo de u RBV, do ve za. Od mah se, ta ko |e, uko li ko dat na po god nost za kli jen te je i kli jent `e li, odo bra va i tzv. {to do bi ja we raz voj nog kre di bi znis kre dit na kar ti ca. ta auto mat ski pra ti odo bra va – Za klijen te je ve o ma va `no we okvir nog kre di ta po te ku i to {to smo br zi u re a li za ci }em ra ~u nu – od no sno do zvo qe ji i {to se kre di ti mo gu do bi nog „mi nu sa” – i to bez na kna de ti u svim punk to vi ma RBV u i pra te }ih pro ce du ral nih oba Voj vo di ni – na vo di Bi qa na Jo va no vi}. – Da kle, ne ma pro ce du ral nog odu go vla ~e wa, ve} }e Saradwa sa op{tinama se odo bre we, uko li ko je kom U sa rad wi sa Ga ran cij skim fon dom AP Voj vo di ne po kre nu ple ti ra na po treb na do ku men ta je no va kre dit na li ni ja kao po dr {ka ma lim i sred wim preta ci ja, da va ti za naj vi {e 7 da d u ze }i ma, pred u zet ni ci ma i ze mqo rad ni~ kim za dru ga ma za na na. Pri to me }e kli jent, za hva bav ku no ve opre me, u obla sti pro iz vod we i pre ra de, tu ri zma i qu ju }i kva li tet nom in for ma pro iz vod nih uslu ga... Pred vi |e na ka mat na sto pa je 7,95% go di ci o nom si ste mu, prompt no sa {we, kre di ti su na rok do pet go di na uz mo gu} nost od re |e nog zna ti da li uop {te ula zi u grejs pe ri o da, a mak si mal ni iz nos kre di ta je do 100.000 evra. pro ce du ru za odo bre we kre di Ka ko nam je po tvr di la Bi qa na Jo va no vi}, za po tre be je di ni ca ta, {to }e prak ti~ no zna ~i ti lo kal nih sa mo u pra va RBV je pri pre mi la po se ban mo del sa rad da mu je po treb no da sa mo sa ~e we i kre di ta, ka ko krat ko ro~ nih, za ja ~a we te ku }e li kvid no ka for mal no „ze le no sve tlo”. sti, ta ko i du go ro~ nih – za fi nan si ra we raz voj nih i in fra Efi ka snost i raz voj, o~i to, struk tur nih pro je ka ta pod ve o ma po voq nim uslo vi ma. ne ma ju al ter na ti vu. n E. N. L.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Let wi ko vac na zlat nom je ze ru

dnevnik

nedeqa29.april2012.

snio sam ne ku no} di van san, ko ji se za vr {io kao stra {an. „Ba{ stra {no, stra {no“, za vr {io bi ovu mo ju pri ~u po koj ni Du {ko Ra do vi}, ko ji je za ì vo ta „bio je dan stra {an lav, na ro gu {en i qut sav, ba{ stra {no, stra {no“. Dis bi na to do dao da ja „u tom snu ne vi deh o~i ne ~i je, i jed no li ce, mo `da de ~i je“, jer sam sa wao Olim pij ske igre u Lon do nu ko je su nam tu pred no som, sa mo {to ni su po ~e le, je di no {to mi ima mo va `ni jih iga ra ov de u lo ka lu, a ne da se ba vi mo ta mo ne kim be lo svet skim fa ca ma ko je nam, po ne ka da {wem uve re wu ra di kal ne srp ske de sni ce, ni kad ne mi sle do bro. Ne, ni sam da kle „o~i ne ~i je i jed no li ce, mo `da de ~i je“, ne go sam sa wao na {eg No le ta ko ji je vaq da je di ni si gu ran da }e iz Lon do na ovog le ta do ne ti me da qu, sa wao sam ga ka ko je ode rao ne kog ri va la dva pu ta sa po 6:0, a iz po ~a sne lo è mu je ma hao pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je, na {e je di ne otax bi ne, u li ku i de lu To me Ni ko li }a, pra vog Sr bi na za uzor po ko qe wi ma, de sni ~a ra i pot pred sed ni ka Mi lo {e vi }e ve le vi ~ar ske vla de, u ko ju ga je uveo voj vo da [e {eq, jer je drug i Vo ji bio pot pred sed nik, ali stran ke. A da u lo ì sta di o na „Vem bli“ ne bi se deo sam, dru {tvo su mu pra vi li jed na „afro-luk“ ra{ ~u pa na Li di ja Vu ki }e vi}, mi ni star ke kul tu re u ze mqi Sve tog Sa ve, Ni ko le Te sle, Mi haj la Pu pi na, Cr wan skog i An dri }a, i jed na pla voj ka sa pun |om Jo van ke Broz, sa mo {to se ova zva la Jor go van ka, slu `be ni ca PTT-a Sr bi je i pred sed ni ca Vla de mi le nam otax bi ne. E, wih dve su, da kle, pra vi le dru {tvo pred sed ni ku, jer ni ko dru gi ni je pri {ao sve ~a noj lo ì da ~u je mu dru pri ~u o pe ~e wu ra ki je, kla wu svi wa i to pqe wu ~va ra ka, sa mle kom ili bez, kad se odva ja ko mi na, ko li ko {e }e ra u ra ki ju, me ka, me ku {a, pre pe ~e ni ca... i sve one mu dro sti is ku snog po dru ma ra, od Za ha ri ja Or fe li na do da nas. Jer, to su ma hom i je di ne te me na {eg dr àv ni ka iz Kra gu jev ca, ko ji mi je pod sta rost po stao i su gra |a nin jer smo u istom gra du No vom Sa du i stu di ra li. I pro sto ne znam {ta bi jo{ jed noj na {oj su gra |an ki, onoj le poj i na o ~i toj Alek san dri Jer kov, mo `da i bu du }oj gra do na ~el ni ci, da po sum wa da su uop {te i po sto ja le te naj lep {e go di ne u na {im ì vo ti ma – „od ko lev ke pa do gro ba, naj lep {e je |a~ ko do ba“. Sa mo da je kod me ne na ka fu do {la, imam ~e ti ri al bu ma fo to gra fi ja sa ap sol vent skih eks kur zi ja, za jed ni~ ke ve `be, stu dent ske sport ske igre, gim na zi ja de, spar ta ki ja de, |a~ kih ma ra to na – u tr ~a wu, pla ni na re wu, pli va wu, igran ki na Ma {in cu, {a hov skih tur ni ra na Di fu, stu dent skih no vi na od Prav nog i Po qo pri vred nog do onog za jed ni~ kog „In dek sa“... pre po zna la bi po lo vi nu da na {wih no vo sad skih sta ra ca ko ji ne {to zna ~e u kul tur nom, pri vred nom, sport skom i uop {te ì vo tu ove dvo mi li on ske Voj vo di ne na {e. Pa {to le po ni je po tra ì la ne kog od (ne iz)broj nih i ne pre broj nih To mi nih vr {wa ka, pa da vi di wi ho ve fo to gra fi je sa iz le ta, eks kur zi ja i stu dent skih igran ki, mo gu mi sli ti ko li ko on tek to ga ima, ipak je po do sta sta ri ji od me ne. Ma da i ja imam ne ko li ko hi qa da {kol skih dru go va, ali sam na jed nom uvek za vi dio mom dru gu maj stor-Pli di, {naj de ru iz Te me rin ske, ko ji je vaq da dr àv ni re kor der po bro ju {kol skih dru go va: i ka ko ga uop {te i do sti }i kad je u osnov nu {ko lu i{ao 11, a na za nat „sa mo“ 6 go di na. Sad }e mo ju na iv nu su gra |an ku ti „na pred wa ci“ (de vo ja~ ko pre zi me „ra di ka li“) i tu ì ti, jer oni za ce lo druk ~i je ne zna ju da raz go va ra ju. Ali za to To ma zna da je di plo mi rao, i od jed nom zna da ga je za vr {io jo{ pre 6 go di na i da to kri je ~ak i od ~la no va svo je no ve par ti je, a us put se sa zna i da je bio ve li ka bu ba li ca i kam pa wac ({to ja ipak ja ko po {tu jem), jer ga je za vr {io za tri go di ne. Pa ka ko je sa mo imao sr ca da to kri je to li ke go di ne, ne sa mo od me ne ra do zna log, ne go i od ar mi je svo jih gla sa ~a. Skro man ne ki ~o vek, pra vi srp ski do ma }in. Ta kvog maj sto ra kon spi ra ci je ni je ima la ni Ud ba ni Ci ja, ja mu pom no pra tim sva ku (re |e) na pi sa nu i (~e {}e) iz go vo re nu re~ i sa ovog me sta mu se kla wam i gla sno pri zna jem da ni iz jed ne we go ve re ~e ni ce, psov ke, bre ca wa, sva |e ili pret we, nad vi ki va wa... ]u ru vi ji, \in |i }u, Ta di }u, Da ~i }u, Ko {tu ni ci, Ka ri }u... ni je mo glo za kqu ~i ti da je ikad po red fa kul te ta i pro {ao. âk ni da se po ga |a za kre ~e we ili po prav ku kro va, ako pro ki {wa va. Mi slim fa kul tet, a ne Sr bi ja. Sr bi ja dih tu je, i tek }e – ako Bog da. A on da mi se na ekra nu na me stio film „Let wi ko vac na Zlat nom je ze ru“. Gle dao sam ga sto pu ta, ali Xejn Fon da je Xejn Fon da. U uvod noj sce ni 70-go di {wa Ke trin Hep bern ka è svom mu ù Hen ri ju Fon di, 75go di {wa ku: „Div ni ovi qu di {to su se do se li li u kom {i luk. Ta ko su na {ih, sred wih go di na.“ „Zna ~i, sad si od ne kud do zna la da je qud ski vek 150 go di na, ili u tvom slu ~a ju 140.“ I opet se se tim To me i Alek san dre Jer kov. Mi slim da je po gre {no for mu li sa la pi ta we. Jer, po sve mu su de }i, kan da ne }e bi ti spor no da li je gra |e vin ski teh ni ~ar iz Gro bqan ske usta no ve u Kra gu jev cu u svo jim se dam de se tim go di na ma za vr {io Fa kul tet, za ta ko ne {to mno gi ovi pri vat ni fa kul te ti u Sr bi ji ma hom i po sto je, ne go je pra vo pi ta we: za {to ga je za vr {io? Me |u nor mal nim qu di ma u nor mal nom sve tu qu di se upi wu da iz u ~e {ko le da bi po sle ce log ì vo ta ili bar 40 go di na stru~ ni je i kva li tet ni je ra di li i do pri no si li se bi, svo joj de ci i dru {tvu. Ali mo `da ja ni sam u pra vu – ba{ }u se sad za i na ti ti i u sto pu pra ti ti To mu Ni ko li }a sle de }ih 40 go di na. Pa }u vas, kad mi (i we mu) bu de 110 – sva ka ko iz ve sti ti o to me {ta smo sve ura di li. A do tle nam se skla waj te s pu ta, na {e vre me tek do la zi! n \or |e Ran deq

IS T RA @ I V A W A: PRE RA NI ULA ZAK DE cE U PU BER tEt PRE RA StA U EPI DE mI JU

Sed mo go di {wa ci na pra gu „zre lo sti” u ber tet je bur no raz do bqe u ì vo tu mla dih ko je no si ve li ke fi zi~ ke i hor mon ske pro me ne. De ca ko ja ula ze u pu ber tet naj ~e {}e se te {ko no se sa no vo na sta lim pro me na ma, a ni {ta ma we stre sno ovo raz do bqe ni je ni za ro di te qe. Ka da pu ber tet na stu pi ne ko li ko go di na ra ni je od uobi ~a je nog uz ra sta, pro ble mi se du pli ra ju. Stu di ja ko jom je ob u hva }e no 1.200 de voj ~i ca u SAD po ka zu je alar mant ne zdrav stve ne re zul ta te: zna ~a jan broj wih ve} je sa 7 go di na u{lo u pu ber tet, a is tra ì va ~e je na ro ~i to uz ne mi ri la ~i we ni ca da su re zul ta ti dvo stru ko ve }i u od no su na isto vet nu stu di ju iz 1997. go di nu. Stru~ wa ci su, na i me, za bri nu ti jer pre ra ni ula zak u pu ber tet mo è ka sni je zna ~i ti mno {tvo zdrav stve nih pro ble ma: rak doj ke, kar di o va sku lar ne bo le sti, di ja be tes... Ra ni pu ber tet mo è da pro u zro ku je i ni sku te le snu vi si nu u od ra slom do bu, iako se u pu ber te tu be le ì na gli rast. Na i me, ka da se za vr {i pu ber tet, za vr {a va se i pro ces ra sta u vi si nu. Uko li ko pu ber tet do |e pre ra no, on }e ra ni je i za vr {i ti, pa ko sti pre sta ju da ra stu. Ra ni pu ber tet mo è uti ca ti i na emo tiv no zdra vqe de te ta zbog dru {tve nih od no sa ko ji se me wa ju. Ta ko de voj ~i ca ko ja u|e u pre ra ni pu ber tet mo è ose }a ti stid i zbu we nost zbog fi zi~ kih pro me na ko je pro la zi sa mo ona, a tu je i za dir ki va we ko ji ma je po pra vi lu iz lo è na. Ina ~e, rast bro ja mla dih ko ji pre vre me no ula ze u pu ber tet ni je pri me }en sa mo u SAD, ne go i u Ne ma~ koj, En gle skoj, [ved skoj... a po je di ni auto ri na vo de da se ra di o pra voj epi de mi ji pre ra nog ula ska u pu ber tet. – Pro blem je u to me {to te lo pro la zi kroz fi zi~ ke pro me ne ko je um ne raz u me – ka è nam pe di ja tar dr Ko viq ka Ju ri}. – De te se raz vi ja fi zi~ ki, a “u gla vi“ je jo{ uvek sa mo de te. Emo ci o nal na i psi hi~ ka

zre lost ne pra te fi zi~ ku. Da nas, ina ~e, za i sta ni kod nas vi {e ni je rat kost da pu ber tet ske pro me ne po ~i wu ve} u pr vom raz re du osnov ne {ko le. Kod de voj ~i ca di jag no za pre vre me nog pu ber te ta po sto ji uko li ko su mla |e od osam go di na, a kod de ~a ka uko li ko su mla |i od 9 go di na. Ra ni pu ber tet se u na ro du naj ~e {}e ob ja {wa va ra ni jim sa zre va wem, ali naj ~e {}e to ni je ta ko. Za pra vo, te {ko je ob ja sni ti „zre lost” de te ta od se dam go di na. Sta ti sti~ ki po da ci po ka zu ju da se pre vre me ni pu ber tet ja vqa na sva kih 20 de voj ~i ca, a kod de ~a ka je taj broj pet pu ta ma wi. Za na sta nak ra nog pu be re te ta po sto je broj ne pret po stav ke. U pr vom re du se „okri qu je” ge net ska pre di spo zi ci ja, ali ta ~an me ha ni zam ni je u pot pu no sti po znat. Jer, pri me }e no je, na pri mer, da se ra ni pu ber tet ja vqa ~e {}e kod go ja zne de ce, kod ne kih po re me }a ja cen tral nog ner vnog si ste ma, kod tra u ma, ra di ja ci ja, a u od re |e nom bro ju slu ~a je va, uzrok na stan ka ni je po znat. Mo gu }i uzro ci se ~ak pro na la ze i u pre hra ni. Pre ma po je di nim auto ri ma, „kriv ci” su, pak, hor mo ni ra sta ko ji se da ju ì vo ti wa ma a ~i je me so i mle ko ko ri sti mo u pre hra ni. Dok tor Sten li Ko ren man, en do kri no log s Uni ver zi te ta Ka li for ni ja, na vo di da je za pre vre me ni pu ber tet bi tan i uti caj ì vot ne oko li ne, od no sno za ga |e we sre di ne. Po we mu, sup stan ce ko je se lu ~e iz pla sti~ nih ma sa po na {a ju se kao estro gen u te lu i pod sti ~u rast gru di i pre ra ni pu ber tet. Is tra ì va we spro ve de no u SAD po ka za lo je da bi po je di ni he mij ski za ga |i va ~i, ko ji su ot kri ve ni u uzor ci ma uri na kon trol ne gru pe, za i sta mo gli da bu du uzrok pre vre me nog pu ber te ta kod de voj ~i ca. Jer u ne kim obla sti ma SAD, ko je su na ro ~i to iz lo è ne tim za ga |i va ~i ma, re gi stro va na je pra -

va „epi de mi ja” pu ber te ta me |u osmo go di {wim de voj ~i ca ma. Tek, ro di te qi se, sa svim pri rod no, za bri nu ka da kod svo je de ce vi de zna ke ula ska u pu ber te, a de te tek {to je na pu ni lo se dam ili osam go di na. Pr va po mi sao im je da ne {to ni je u re du s hor mo ni ma. – Pr vi zna ci pu ber te ta kod de voj ~i ca su rast gru di, stid nih dla ~i ca i dla ka is pod pa zu ha, na gli rast u vi si nu, ak ne i pr va men stru a ci ja, a kod de ~a ka po ve }a we vo lu me na te sti sa i pe ni sa, pro du bqi va we gla sa, rast stid nih dla ~i ca i dla ka is pod pa zu ha i na li cu, te ak ne i na gli rast – na vo di dr Ju ri}. – Po ne kad }e se kod de te ta po ja vi ti sa mo ne ki od ovih simp to ma ra nog pu ber te ta, kao na pri mer rast stid nih dla ~iv ca, a dru gi simp to mi se ja vqa ju u ka sni jem do bu. U sva kom slu ~a ju, uko li ko se pu ber tet po ja vi kod de voj ~i ca mla |ih od osam a kod de ~a ka mla |ih od de vet go di na, po treb no je po se ti ti svog le ka ra ko ji }e oce ni ti da li je po tre ban pre gled kod en do kri no lo ga. n Jasna Barbuzan

DO BRO VOQ NO RO DO SKR NA VQE WE U SR BI JI NI JE KA @WI VO, ALI JE BRAK SROD NI KA IPAK ZA BRA WEN a li ste ika da za ne kog svog ta mo bra ta/se stu po mi sli li: va u u u uu... sve za mi {qa ju }i sli ku iz spa va }e so be? Je dan deo Sr bi je, onaj pa tri ja hal ni, zgro zi }e se „ju, ne do Bog“; onaj dru gi, deo u ko me je sve do zvo qe no, re }i }e „za {to da ne“. Taj dru gi deo Sr bi je, od re |e no pod ru~ je na {e kao orah za tvo re ne ze mqe, ima bo le sno je zgro. U tom je zgru, po sve do ~e wu mo je kom {i ni ce ko ja je u we mu pro ve la par iz be gli~ kih go di na, vla da So do ma i Go mo ra. – Si ne moj, ta mo se ne zna ko ko ga. Sa mo ni je ro |e ni otac s }er kom i brat sa se strom. Sve osta lo, ne ma sra mo te, ska ~u jed ni na dru ge. Stra {no {ta sam sve vi de la – ja da la mi se ne sre} na è na. A za kon pre }ut ku je. U stva ri, po ro di~ ni, bra~ ni za kon za bra wu je brak po pr voj li ni ji, kao i po po bo~ nim li ni ja ma ko je se od no se na bli è ro |a ke i ta zbi nu... Me |u tim, od 2005. go di ne Kri vi~ ni za kon ne pro ce su i- ra in cest ne oso be. [to }e re }i da je sve {to ni je za bra we no - do zvo qe no, ili pre ve de no na srp ski je zik: mo è te da ì vi te u in cest noj za jed ni ci, ali ne mo è te da stu pi te u brak. Ono {to je kad god bi lo stro go ka `wi vo i zbog ~e ga ste mo gli da za gla vi te i tri go di ne za tvo ra, sa da je do zvo qe no. Za tvor ska ka zna i da qe je pred vi |e na za ob qu bu ma lo let nog srod ni ka, od no sno za pri si lan seks sa bli `wim. Me |u tim, ono {to za kon do pu {ta, cr kva ne da. Zna se ka ko je bi lo ra ni je u se li ma Sr bi je: bra ko vi su se ugo va ra li a pro ve ra va lo se sve do sed mog ko le na una zad. Stro go se vo di lo ra ~u na da se slu ~aj no ne uzmu brat i se stra ili da qi ro |a ci. Jo{ ve }i greh po pra vo slav noj cr kvi je ka da se ven ~a ju „po bra ti mi” raz li ~i tih po lo va, {to se ~e sto de {a va lo. De ca se za gle da ju, za bo ra ve na bra ti mqe we i ven ~a ju, zbog ~e ga je

]u ta we ni je zla to! {ta bo~ na, ili pra va li ni ja. Ni ko ni ko ga ni je pi tao, ugo va ra lo se i pre go va ra lo sa mo da bi tron ostao ~vrst. A po tom stvo je bi va lo ge net ski ozbiq no o{te }e no. Re ci mo: Fi lip II, kraq [pa ni je, o`e nio se Anom od Austrije, }erkom svoje sestre Marije Habzbur{ke. Wihov je sin Filip III, kraq [panije. Luj XIV, kraq Francuske, ven~ao se sa Marijom Terezijom od [panije, sa kojom je u dvostrukom srodstvu jer su wihovi roditeqi bra}a i sestre. Majka Luja XIV, Ana Austrijska, je sestra oca Marije Terezije, Filipa IV, kraqa [panije, a otac Luja XIV, Luj XIII je brat majke Marije Te re zi je, Elizabete Francuske, prve `ene Filipa IV. … I tako sve kraq do kraqa, brat do sestre i sestra do brata,

Me |u tim, re ci mo u ple me ni ma u No voj Gvi ne ji do zvo qe no je ubi stvo, ali in cest ni je. Ka da ne ko po ~i ni in cest, uvek se pi ta mo {ta ga je to na te ra lo i ko li ko je to mor bid no da pre kr {i na ju ni ver zal ni ju mo ral nu nor mu. Qu di su to is tra `i va li na raz li ~i te na ~i ne i za kqu ~i li da po sto ji ne ka za vod ni~ ka me |u i gra me |u ~la no vi ma po ro di ce. Imao sam pa ci jen te, bra ta i se stru. Se stra je bi la ini ci ja tor in ce sta, jer je hte la da po mog ne bra tu ko ji je te {ko uspe vao da ostva ri kon tak te s de voj ka ma. @e le la je da mu po mog ne da re a li zu je pr vi od nos, jer je on po ku {ao par pu ta i ni je us peo, bio je im po ten tan. Jed nom pri li kom je vi deo wu ka ko vo di qu bav sa de~ kom, uz bu dio se, imao je erek ci ju. Ona je to pri me ti la i re kla „do |i ova mo, pri dru `i nam se„. Ta ko su kre nu li, on se ohra brio, ali je na kra ju do {ao kod me ne

Si lo va te qi Po sled wi pri mer in ce sta - jer i to spa da u in cest - je ste si lo va we ma lo let nih pa sto ra ka od stra ne o~u ha To pli ce P. u Sme de re vu. Ne tre ba za bo ra vi ti ni Ati lu ^. iz Osto ji }e va ko ji je vi {e od go di nu da na si lo vao }er ku ti nej xer ku. U Gru `an skom kra ju tri na e sto go di {weg M.M iz se la Br wi ce sek su al no su zlo sta vqa li brat i se stra po maj ci, kao i ro |ak i kom {i ja. Po sled wi slu ~aj je iz oko li ne Ne go ti na, gde je 13-go di {wa de voj ~i ca pre ba ~e na na Gi ne ko lo {ko-aku {er sku kli ni ku u Ni {u u po od ma kloj trud no }i. Ne zna sa kim je de te za ~e to, ali po sto ji sum wa da je de voj ~i ca ima la od no se i sa ocem. bla go po ~iv {i pa tri jarh srp ski Pa vle i za bra nio ta kvo po bra tim stvo. Iako je rod skvr nu }e smrt ni greh, ono je ve o ma ~e sto kroz isto ri ju. Jo{ od sred weg ve ka do da na {wih da na kra qev ske po ro di ce su se me {a le, ~u va le jed na dru gu, ne zna se ko je ko me brat, ko ko me se stra, {ta je po bo~ na,

Po slo vu za ko na Kri vi~ ni za ko nik iz 2005. go di ne do bro voq ni seks iz me |u pu no let nih krv nih srod ni ka ne pre po zna je kao ka `wi vo de lo. Ipak, na put ozva ni ~a va wu ova kvih ve za stao je Za kon o po ro di ci, ko ji one mo gu }a va skla pa we bra ka iz me |u srod ni ka u pra voj li ni ji, ali i ve }i ne mo gu }ih od no sa u po bo~ noj (po lu brat-po lu se stra, ujak-se stri ~i na, tet ka-bra ta nac...). Brak u Sr bi ji ni je mo gu} ni iz me |u srod ni ka po usvo je wu, ali ni me |u ta zbin skim srod ni ci ma, osim ka da sud ne od lu ~i su prot no.

Do ì vot na ro bi ja Dok u ze mqa ma po put Bel gi je, Fran cu ske, Bra zi la, Por tu ga la i [pa ni je za kon ne vi di ni {ta lo {e u do bro voq nom in ce stu, ro do skrv ni ci u Ir skoj mo gu da do bi ju i do ì vot nu ro bi ju. In te re sant no je, me |u tim, da je za è ne u Ir skoj za isto de lo za pre }e na ka zna do se dam go di na za tvo ra. Me |u naj è {}im pro tiv ni ci ma in ce sta su i Austra li ja, sa za pre }e nih 10 do 25 go di na, Ma sa ~u sets sa 20, Ve li ka Bri ta ni ja sa 15 i No vi Ze land sa 10 go di na za tvo ra.

U in ce stu naj ~e {}e bra }a i se stre Pre ma po da ci ma iz is tra `i va wa ko je su spro ve li ame ri~ ki psi ho lo zi, ~ak 98 od sto dra go voq nog in ce sta do ga |a se iz me |u bra ta i se stre pri bli `no istih go di na. U oko je dan od sto slu ~a je va re~ je o sek su al noj pri vla~ no sti iz me |u ro di te qa i de ce, i isto to li ko iz me |u uja ka, stri ~e va, tet ki i wi ho vih ne }a ka.

vladali su (de)generacijama, a sve hri {}a ni i bor ci za Hri sta. A kod nas? Ka ko ve} re ko smo, do {e stog i sed mog ko le na po slo vu SPC ni je do zvo qe no me {a ti se. Brak iz me |u srod ni ka u {e stom ste pe nu krv nog srod stva u po bo~ noj li ni ji bio je ra ni je za bra wen, pred sta vqao je ne u klo wi vu bra~ nu smet wu. Me |u tim, Sve ti ar hi je rej ski sa bor Srp ske pra vo slav ne cr kve od lu ~io je 25. ok to bra 1923. go di ne, AS br. 36, da se u van red nim okol no sti ma slu ~a je vi sed mog, {e stog, pa i pe tog ste pe na krv nog srod stva u po bo~ noj li ni ji, „mo gu raz re {i ti”. Isti na, u pe tom ste pe nu to raz re {e we mo è da ti sa mo Sve ti ar hi je rej ski si nod na osno vu uvi da u za i sta oprav da nu po tre bu. [e sti i sed mi ste pen raz re {u je, pak, nad le `ni epi skop, ta ko |e na osno vu de taq nog obra zlo è wa nad le `nog pa ro ha. Ali {ta }e vam raz re {e wa, ka da u Sr bi ji iona ko mno gi ne prak ti ku ju pa pir, ve} ì ve u van bra~ nim za jed ni ca ma i za wih ovi za ko ni, uko li ko ba{ è le da ì ve u in ce stu, ne va è. A da smo imu ni na in cest - ni smo. Iako tvr di da je Sr bi ja i da qe pa tri ja hal na sre di na, psi hi ja tar i naj po zna ti ji srp ski sek so log Jo van Ma ri} ot krio nam je ne ko li ko pri me ra ro do skr na vqe wa, i to me |u naj bli ìm srod ni ci ma. – Na ze mqi noj ku gli na ju ni ver zal ni ja za bra na je za bra na in ce sta, a o~e ki va lo bi se da je to za bra na ubi stva.

ka ko bi raz re {io pro blem ko ji je na stao. I us peo je da bu de sa dru gom de voj kom i da za vr {i taj dra ma ti~ ni od nos sa se strom – is pri ~ao je dr Ma ri} za „Dnev nik”. On pri to me na po mi we da je ta kvih si tu a ci ja ma lo, te da je za pra vo mno go ~e {}e ro do skr na vqe we u od no su oca i }er ki, na ro ~i to ako je oki da~ al ko hol. – Ra dio sam s pa ci jen tom ko ji je bio al ko ho li ~ar i bio u in ce stu sa svo je dve }er ke. To su ra zni slu ~a je vi iz prak se ko je sam le ~io ili gde sam bio na ve {ta ~e wi ma kao le kar na su du. U pi ta wu su, sa jed ne stra ne, iza zo vi pri vla~ ne }er ke, ro |a ke, se stre... a sa dru ge stra ne mno go fru stri ran mu {ka rac ko ji ima te {ko }e u uì va wu s dru gom oso bom. Te {ko do la zi do è ne, dok mu je ova pri ru ci, pri ~e mu ko ri sti po zi ci ju auto ri te ta – ob ja {wa va Jo van Ma ri}. Ipak, o in ce stu, bar onom na sil nom, ret ko se pri ~a. To je ve li ka tam na mr qa Sr bi je, ba ra u ko joj se uta pa ju mno ga de tiw stva, ka sni je mla do sti i ì vo ti. Ro do skrv ni ci ili si lo va te qi su naj ~e {}e, po re ~i ma dok to ra Jo va na Ma ri }a, i sa mi bi li `r tve in ce sta. – Uko li ko se u ta kvim ve za ma ro de de ca ona su obi~ no de ge ne ri sa na, {to je po zna to od dav ni na – ob ja snio je Ma ri}. – Ali o sve mu to me se ne pri ~a, jer je ve li ka sra mo ta. O to me se }u ti. n Zorica Dragojevi}

nedeqa29.april2012.

c m y

dnevnik

E K S K L U Z I V N O : PR VI IN TER VJU PROF. Dr DRA GA NA STA NI ]A KAO NO VOG PRED SED NI KA NAJ STA RI JE IN STI TU CI JE KUL TU RE U SR BA

Ma ti ci ni je po treb na re vo lu ci ja a ju~e odrànoj, 126. redovnoj skup{tini Matice srpske, za novog predsednika na{e najstarije kulturne i nau~ne ustanove izabran je profesor Univerziteta u Novom Sadu, kwièvnik i kwièvni teoreti~ar dr Dragan Stani}, dugogodi{wi urednik Letopisa MS. – Zna~aj Matice srpske intenzivirao se u posledwe dve decenije, a pogotovo od trenutka kada je srpski narod razbijen u vi{e dràva i kada je pitawe wegovog opstanka gotovo sudbinski povezano sa pitawem jedinstvene kulture. Ne vidim drugu instituciju koja bi na tom planu mogla da uradi vi{e od Matice. Stoga u ovim i u vremenima koja dolaze Matica prosto mora da bude prisutna gde god Srbi ìve i rade, gde god se stvaraju srpske jezi~ke, kwièvne, nau~ne, umetni~ke, kulturne i druge vrednosti. Neophodno je da sistematski radimo na tome da te vrednosti budu prisutne na svim prostorima gde Srbi ìve, te da na taj na~in neposredno posvedo~imo da smo, uprkos svim razlikama i regionalnim specifi~nostima, zaista jedinstven narod i jedinstvena kultura. Ako to uspemo a do sada uspevali jesmo - ako u~inimo da te vrednosti postanu i deo univerzalnih vrednosti prihvatqivih i za druge narode i wihove kulture, mo}i }emo sa vi{e optimizma da krenemo u susret prili~no neizvesnoj budu}nosti, koja ko zna kako }e se sve reflektovati na sudbinu na{eg naroda u celini – kaè novi predsednik Matice srpske u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku”. l Da li tu in te gra tiv nu ulo gu Ma ti ce srp ske u do voq noj me ri pre po zna ju van gra ni ca dr à ve Sr bi je? – [to se ti~e na{eg naroda, to je vi{e nego o~igledno. Sa svih prostora gde Srbi imaju neku elementarnu samosvest dolaze signali da je ono {to Matica radi potrebno na{oj kulturi i da ti delovi na{eg naroda do svega toga itekako drè. Rekao bih ~ak da postoji jedan jasan pokazateq: ako primetite da veza tih delova sa Maticom po~ne da slabi, to je gotovo izvesno dokaz da su u toj sredini Srbi izloèni otvorenom ili prikrivenom politi~kom pritisku, pa im nije dozvoqeno da ispoqavaju svoj kulturni identitet. l Mo è li, pak, sa ma Ma ti ca bi ti i osta ti imu na u od no su na dnev nu po li ti ku? – Osnovna vrlina Matice srpske je upravo u tome {to nije povezana s dnevnopoliti~kim nego sa kulturno-strate{kim relacijama. Uostalom, to je na najboqi na~in dokazano u protekle dve decenije, kada se i tokom najturbulentnijih doga|aja Matica pona{ala sa punom nacionalnom samosve{}u, ali i partijski potpuno neutralno. Matica obavqa poslove koji treba da budu iznad svake partije ponaosob, ali bi trebalo da budu i predmet pa`we i podr{ke svih qudi, pa i partija, koji neguju elementarnu nacionalnu samosvest. Mati~in rad po~iva na anga`manu

ogromnog tima prvorazrednih stru~waka. A me|u tim stru~wacima, razumqivo, imate qude najrazli~itijih dnevnopoliti~kih, partijskih opredeqewa. U takvim uslovima, ako ne èlite da trpe poslovi koji su od zna~aja za sve nas, jedino re{ewe je da se partijski kaput oka~i na ulasku u Maticu srpsku. l Ka da go vo ri te o stra te {ki va `nim po slo vi ma, da li je jav nost do voq no s wi ma upo zna ta? – U Matici se dosta pa`we posve}uje nastupu u medijskom prostoru, s tim {to mi to ne radimo na samoqubiv, gordeqiv na~in, ve} relativno diskretno, prepu{taju}i medijima da sami procene koliko nekoj temi treba posvetiti pa`we. A samo u protekle dve decenije bilo je vi{e zaista kapitalnih poduhvata MS. Da podsetim samo na neke: uz redovno izlaèwe Letopisa MS i devet nau~nih ~asopisa, iza{ao je Pravopis, pa jednotomni Re~nik srpskog jezika, dijalekatski Re~nik srpskih govora u Vojvodini, zatim Srpski biografski re~nik, ~ijih je pet tomova ve} objavqeno, a pre dve godine po~ela je da izlazi i Srpska enciklopedija... l U ko joj je sa da fa zi rad na En ci klo pe di ji? – Ubrzo po raspadu SFR Jugoslavije Matica je pokrenula inicijativu za osnivawe Srpske enciklopedije. Naàlost, pripreme su bile duge i preduge, ali ne na{om krivicom, nego nedovoqnom podr{kom koja se o~ekivala od politi~ke zajednice. Jer da je bilo po voqi Ma-

nam veliki posao oko zaokruèwa svih enciklopedijskih poslova i formirawa Enciklopedijskog zavoda Matice srpske. l Bi li ste se kre tar Ma ti ce srp ske i od li~ no po zna je te we no ustroj stvo. Ima te li na me ru da me wa te, od no sno da na ne ki na ~in mo der ni zu je te na ~in funk ci o ni sa wa MS? – Uprkos tome {to postoje odre|ene predrasude o MS kao o ustanovi koja dugo traje, pa se zato misli da je stara i troma, svi pokazateqi govore da je Matica veoma vitalna. To se moè najboqe videti po postignutim rezultatima, kao i po organizaciji poslova i wihovom funkcionisawu. Istina, ima jo{ dosta stvari koje mogu i moraju biti unapre|eni, ali dosada{wi rezultati su za svaku pohvalu. Uzmite jedan primer, danas na internet stranici Matice srpske moète na}i mno{tvo informacija o radu ustanove, a iz broja u broj je, u celini, prezentovan Letopis Matice srpske. Ono {to svakako moèmo unaprediti ti~e se rada s mladim generacijama. Ako to uspemo u narednom periodu, onda se o Matici vi{e ne}e govoriti kao o svojevrsnom savetu sedih glava. Generacije koje dolaze treba ohrabriti ne samo da koriste Biblioteku MS, nego i da idu u Galeriju MS, da u Matici pose}uju predavawa, promocije, koncerte, da prate Mati~ina kwi`na i ~asopisna izdawa… Ali potencijalne inovacije treba primeniti tako {to }e se neprestano nagla{avati evolu-

stemski zakidana, mada neki segmenti wenog rada jesu iz ovih ili onih razloga u nekim trenucima vi{e trpeli. Recimo, Srpskoj enciklopediji su 2009. ukinuta sredstva a da sa nadle`nog mesta nikakvo obja{wewe nije ponu|eno. Posle toga su odnosi stabilizovani, pa smo zahvaquju}i dobroj saradwi sa Ministarstvom prosvete i nauke dospeli do zavr{etka dveju kwiga Srpske enciklopedije. U svakom slu~aju, Matica je i u ovim kriznim vremenima uspela da o~uva sve one oblike svog funkcionisawa koji su od su{tinske va`nosti, ~ak i znatno vi{e od toga. U protekle ~etri godine postignuti su sjajni rezultati, pa treba odati puno priznawe prethodnom rukovodstvu, a naro~ito akademiku ^edomiru Popovu, za sve {to je u~iweno: l Ka kva je sud bi na za ma {ne imo vi ne MS u pred sto je }em pro ce su re sti tu ci je? – Vra}awe zadu`bina i ukupne Mati~ine imovine svakako bi predstavqalo zna~ajan faktor sigurnosti na{eg poslovawa. Ali nama je va`no da se taj proces dovede do kraja ne samo zbog tih, ekonomskih, nego i zbog moralnih, pa i metafizi~kih razloga. Jer, Matica srpska naprosto ima obavezu da brine o iskazanoj voqi onih koji su sada upokojeni, a koji su zave{tali svoju imovinu i svojim testamentima definisali ciqeve rada svojih zadu`bina. Ti qudi su i sada u Matici `ivo prisutni, a ose}amo da oni iz ve~nosti budno posmatraju {ta mi to sada radimo.

ne, a na izradi ovog re~nika osposobqen je jedan mlad, spretan leksikografski tim koji bi morao da se anga`uje na zahtevnom poslu izrade vi{etomnika. Ako u narednom ~etvorogodi{wem periodu konstitui{emo taj tim, ako on zapo~ne ozbiqno da radi i uspe da objavi prvi tom a zapo~ne drugi - uradili smo sjajan posao. Srodnih projekata, koji zahtevaju dobru i efikasnu stru~nu organizaciju, bi}e jo{. Ovakvim poslovima kra-

tiv no sti, s ob zi rom na zah tev nu du `nost pred sed ni ka MS? – To }e svakako morati da se desi. Optere}ewa su prevelika i prirodno }e do}i do nekih preraspodela. Recimo, ne}u vi{e biti urednik Letopisa, {to priznajem da mi je veoma `ao, jer kao redakcija nismo dovr{ili neke poslove koje smo imali na umu. Ali Mati~in rad po~iva na na~elu “gde ja stadoh, ti produ`i”. U svakom slu~aju, to {to sam izabran za predsednika Ma-

Sta ni} ili Ne gri {o rac l Ko le ge no vi na ri su u {a li pi ta li da li }e na ~e lu Ma ti ce srp ske bi ti Dra gan Sta ni} ili Ivan Ne gri {o rac, {to je Va{ kwi èv ni pse u do nim? – I u tom pogledu Matica srpska ima iskustva: i prvi predsednik MS Jovan Haxi} imao je kwièvni pseudonim – Milo{ Sveti}. Dakle, ni ovo za Maticu nije ba{ neka nova situacija. Iskreno se nadam da moj kwièvni i nau~ni rad ne}e Matici biti muka i teret, a da mom kwièvnom i nau~nom radu ne}e rad u Matici biti muka i teret. To nije lako uskladiti, ali verujem da moè. U svakom slu~aju, ono {to je meni va`no jeste to da i moj kwièvni i nau~ni rad, ma koliko bude trpeo, ipak ne bude ba{ previ{e ugroèn. Ja bih, od svega onoga {to me opseda, èleo da za ìvota napi{em jo{ {to{ta. ja nema, jer smo mi kultura u kojoj mnogi fundamentalno va`ni projekti nisu obavqeni. l Unu tar va {eg ~e tvo ro go di {weg man da ta je i ve li ki ju bi lej - vek i po od pre se qe wa Ma ti ce iz Bu di ma u No vi Sad… – Naravno da smo svesni tog veoma zna~ajnog jubileja, i on }e biti obeleèn na prikladan na~in. Uostalom, Matica ima golemog iskustva u obeleàvawu zna~ajnih datuma iz na{e istorije i veoma dobro ume da odredi nivo proslave koji zna~aj odtice, Zakon o Srpskoj enciklopediji bi Narodna skup{tina donela jo{ devedesetih godina pro{log veka, a ovako je ta procedura zavr{ena tek decembra 2005. Ali ~im je taj zakon stupio na snagu, po~elo je konstituisawe svih neophodnih radnih tela i danas imamo dve kwige od blizu 1.400 strana, a u pripremi je tre}a. Uostalom, predstoji

Slo ga kao ama net no vom ru ko vod stvu Dosada{wi predsednik Matice srpske akademik ^edomir Popov izabran je ju~e za wenog po~asnog predsednika. U epistoli, koju je akademik Popov uputio Skup{tini, navodi se, izme|u ostalog, da je prethodno rukovodstvo „sve poslove obavqalo u slozi”, a wegova je `eqa da tako ~ini i novoizabrano. Uz nove ~lanove Predsedni{tva i Nadzornog odbora, izabrana su i tri potpredsednika MS: prof. dr Branko Be{lin sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Miodrag Maticki, predsednik Vukove zadu`bine iz Beograda, te Nenad Ostoji}, profesor u penziji novosadske Akademije umetnosti. Za generalnog sekretara MS izabran je doc. dr \or|e \uri} sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok }e ~lanovi Upravnog odbora biti izavrani naknadno.

tivni princip. U Matici nema smetwi da se, bez velikih potresa i muka, zasnuju projekti ~ija je opravdanost i neophodnost nesporna. Ne treba, dakle, ni{ta korenito mewati, ve} samo unositi nove elemente koji }e u~initi da ono {to je i do sada bilo vaqano - bude jo{ boqe. Re~ju, Matici srpskoj ne treba nikakva revolucija nego pametna i strate{ki osmi{qena evolucija. l Pro te klih go di na se do sta go vo ri lo o fi nan sij skim pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a va la Ma ti ca? – S obzirom na to da dràva u najve}oj meri brine o finansirawu MS, onda mi, razume se, moramo da delimo sudbinu te dràve. Ako dràva nema para, ako privredni sistem ne funkcioni{e kako bi trebalo, onda ni Matica ne moè biti sasvim po{te|ena svih tih posledica. I to je normalno. Ono {to je najva`nije, MS nije bila si-

Vra}awe zadu`bina i ukupne Mati~ine imovine svakako bi predstavqalo zna~ajan faktor sigurnosti na{eg poslovawa. Ali nama je va`no da se taj proces dovede do kraja ne samo zbog tih, ekonomskih, nego i zbog moralnih, pa i metafizi~kih razloga l Ka ko vi di te pred sto je }e ~e ti ri go di ne Ma ti ce srp ske? – Matica }e, prirodno, nastaviti sve zapo~ete, a pokrenu}e i neke nove projekte, za koje verujemo da je jako va`no da budu realizovani. Recimo, mislim da je dozrela situacija da najzad krenemo u realizaciju vi{etomnog Re~nika srpskog jezika. Podseti}u da je od 1967. do 1976. iza{ao {estotomni re~nik, koji bi sada trebalo obnoviti na novim osnovama standardizacije srpskog jezika. Godine 2007. uradili smo jednotomni Re~nik. Privodi se kraju Dijalektski re~nik srpskih govora Vojvodi-

re|enog jubileja zasluùje. Podseti}u da smo 2001. velelepnim programom proslavili 175. godi{wicu osnivawa MS, a lane smo, povodom 185. ro|endana, u Beogradu organizovali izlo`bu, niz predavawa i razli~itih aktivnosti kojima je ukazano na sve ono {to je Matica radila i {ta sada radi. l Va{ do sa da {wi rad ni an ga `man je im po zan tan: van red ni ste pro fe sor Uni ver zi te ta, kwi èv nik, kwi èv ni kri ti ~ar, glav ni ured nik Le to pi sa MS i Srp ske en ci klo pe di je… Da li }e te mo ra ti da se od rek ne te ne kih od tih ak -

tice srpske predstavqa veliku ~ast, veliku obavezu i veliku odgovornost. Ja sam smatrao da bi ta ~ast, obaveza i odgovornost trebalo da pripadnu nekom drugom, starijem mati~aru. Bojim se da me prevelikim poverewem Matica moè i da razmazi. Ja sam u ìvotu do sada dobijao samo ono {to sam uspevao vi{estruko da zasluìm, a u Matici sam po~eo da dobijam ~ak i ono {to tek treba da zasluìm. l Me |u tim, jav nost je ve o ma po zi tiv no re a go va la na Va {u kan di da tu ru, oce wu ju }i, iz me |u osta log, da ona zna ~i i opre de qe we Ma ti ce da ulo ga we nog pred sed ni ka bu de vi {e ope ra tiv na ne go pro to ko lar na… – I to je posledica odre|enih predrasuda koje vladaju o Matici. Deo Mati~inih poslova jeste protokolarne naravi, ali ve}i deo nije, nego je vezan za mnogobrojne radne projekte koji zahtevaju veliki anga`man. Samo u posledwe dve decenije MS je imala tri odista izuzetna predsednika: akademika Bo{ka Petrovi}a, prof. dr Boìdara Kova~eka i akademika êdomira Popova, koji su imali jasnu strate{ku viziju Matice srpske i koji su brinuli o mnogim detaqima Mati~inih poslova. I upravo zahvaquju}i tim qudima pro{li smo te{ke trenutke, ukqu~uju}i i raspad dràve, ratove, lomove u dru{tvu, a za sve to vreme Matica je neprestano napredovala. n Miroslav Staji} n Radmila Lotina

dnevnik

nedeqa29.april2012.

[ O R O M

B O R O M

[or

Kom {i je pri me ta wir i ko la ~e, ka `u fa la, al ta wir ne vra }a ju. Vra ti }e ga pu nog, sle de }e ne de qe, kad se wi ni ko la ~i mal ko pro la de

a je kod nas od pamtiveka bilo {orova ostalo bi mlogo vi{e uspomena i artije Bana}anima. Jedared u leto 1807. sukne vatra u Be~kereku u avliji od pivare. Banat mo{te poznati i vezani’ o~iju, ~im Tisu pre|ete oma trska ukrivo raste. Sad }e kogod jo{ kasti da se ni trska ne vidi kad su o~i vezane. Ima i tu istine, al se na obrazima oma vetar oseti. Od vetra se iskrivila. Nema dana da u Banatu vetar ne duva. Wih dvoje, vetar i vatra, volu se ve}ma neg par golubova kad gugu~u i {paciraju po bokalima na vr’ krova. E, od take qubavi je izgoro ceo Be~kerek. Ondak su vlasti i inxiliri kazali da se vi{e nesmu ku}e tako praviti, da nema ni reda ni {ora i da budedu zdravo blizu jedna drugoj. Da je bilo drug~ije ne bi se vatra tako lako prenosila i ne bilo tako velike nevoqe. Ima i tu istine, nije da nije, al da nema {ora, mlogo stvari jo{ bilo ne bi. Ej, ta mi zdravo {or volemo, kod nas ima i sala{a koji su pod konac. Obi~no {or ima obadve strane i sredinu. Ima veliki {or i mali, taj zovemo {ori}ak. Veliki {or je glavni, ume na wega da udari i {ori}ak, onako uz ostale {orove {to ga seku u vinklu il u jerke, al mu ni jedan ne mo`e da naudi. Tamo di vi{e voledu da za {or ka`edu sokak, onaj mawi zovedu soka~e. Wima je veliki {or glavni sokak a ostalo je isto ko i kod nas {to imamo {orove. Veliki {or navek ima obadve strane. Krajwi {or ume da bude i kusav i }osav i redak pa bude ku}a samo s jedne strane, onako na ba{tama, retko ko babini zubi. Na velikom {oru je crkva, {kola, park, vlast, glavni du}an i bircuz, lekar i gazde. Oma na {oru se vidi kakav je ko gazda i doma}in, {to bi kazli trgovci: „[ta je u izlogu to je i u radwi“. Kadgod je s obadve stra-

ne bilo dudova, da vuku vi{ak vlage iz zemqe, svilene bube da ’rane i ladovinu da prave. Vlaga da ne smeta ku}ama od naboja a ladovina da godi svetu, kad iza|u na {or. Zato su i pravili klupe na {oru, da imaju di da sednu. Gazdurine koji su imali ajNedeqa na {oru je bio poseban dan. Oni nfort kapije, imali su i nacifrane klupe na pomerawe, pa kad dospu ondak iznesu {to nisu i{li u crkvu il kod berbera, tu klupu i sednu na {or, da se malko pokaù. su provodili vreme do ru~ka, fri{ko okuObi~na klupa je bila od jedne daske, s jed- pani od sino} - jel pre nedeqe ide subota nim krajem oslowene na dud a drugi kraj je i doterani, al sa strogom zabranom da se ne bio na par~etu direka ukopanog u zemqu, prqaju. Mogu samo da sede i glede, malko da da se ne klati. Ize{ klupu na koju bar ~e- se kartaju il da divane. Kod kom{ija se netvoro jaki’ nije moglo da sedne. Ima i onaj divan kad su teglili klupu da sedne i peti, seti}ete ga se - ako ve} niste. Te na{e klupe, ode u [ajka{koj, mlogima su do{le glave. Divanio je svet da su o raciji terali one {to su imali klupu prid penxerima i onu veliku, nacifranu u ajnfortu nad kojim je pisalo ime. Puno je praznih klupa ostalo posle. Na klupama se a{ikovalo, divanilo, trgovalo, ogovaralo, kartalo se na wima i pod wima, s wih su de~urlija lak{e pentrala na drvo a matore ke{e, kad uzmu pedesetu i kad buksu predaju nasledniku, na klupama su provodili dane. Kad ~eqad koja je kadra da radi ode u atar, matori sednu na klupu pa samo su~u brkove i zavijaju cigare. Malko obi|u aviju pa opet ajd na {or, na klupu, da vide i da ~uju {ta ima novo i ko di ide. Jedna strana {ora je sa sunca a druga, preka je iz la da. [o rom sre dom ide put. Retki su {orovi koji Ta mi zdravo {or volemo danas imaju put ko na sliki Uro{a Predi}a, kad mokru bra}u prati deqom i{lo s tawirom. îm kola~i budu gajda{. Ni gajda{a nema ko nekad. Kaldr- gotovi i kad se malko prolade, mater nasema i asfalt idu sredinom {ora. Osto ~e u jedan tawir i ondak po{qe decu prenam je samo onaj be}arac, za uspomenu: ko, da odnesu u kom{iluk. Kom{ije prime „[orom sredom, svima mater redom, aj tawir i kola~e, kaù fala, al tawir ne nije svima, samo du{manima“. Kadgod, vra}aju. Vrati}e ga punog, slede}e nedeqe, kad nije bilo tvrdog puta, pa kad se oki- kad se wini kola~i malko prolade. I{o je {a i raskaqa, bio je kumst pre}i preko tako tawir i sa ~varcima, kobasicom, hur{ora, s jeseni il s prole}a kad {inska kama, krvavicama, bilo je i gomboca, svakola iseku zemqu i kopita je prome{aju tovski’ torti kad stanu {atru da kvare, i zamese da bude ko kitnikez za modlu. malko kreto{a kad se baba s va{ara vrati Me}ali su qudi snopove ogrizina preko pa da i kom{ije ko{taju. Nikad prazan ta{ora, da se ne ulopaju do kolena i da se wir nije {or prelazio, sem kad ba{ bude ne odrode od kom{iluka s preke strane, mlogo gostiju pa usfali malko escajga i zbog kaquge. Vaqalo je i pre}i preko serviza. Al i ondak je jedan od taki navek {ora na patosanu stranu, ta je bila glav- pun i{o natrag. Taj se pun nije vra}o dok na dok se ne prosu{i zemqa, posle se mo- ne bude ista prilika, pamtilo se i vodilo glo i di nema flastera. ra~una o tom.

Na {oru je vlado red, skido se {e{ir s mu{ke glave u znak pozdrava, de~urlija je svakom starijem imala da se javi i da pozdravi, graje i galame nije bilo. îstio se sneg i polivala pra{ina prvo na {oru pa tek ondak u avliji. Va{ke koje su londrale {orom dobijale su {erpu na rep, {or je bio za qude. Sviwari i kravari, kad su izjutra terali stoku {orom na pa{u, vodili su ra~una da ne bude kakve {tete. Nigdi u zakonu pisalo nije da su na{e patke i guske povla{}ene, al wima je bilo slobodno da potro{e ceo {arampov vode na {oru, kad se otrese letwi pqusak i napuni sve jendeke. Qudi su krstili {orove imenima i prezimenima il brojevima ko u [angaju, da se lak{e sna|u i orijenti{u. Guskama, patkama, kravama, lastama i rodama te table nikad nisu trebale, znalo se di je ~ija ku}a, {tala ili gnezdo. Samo mi qudi umemo da zalutamo, makar {to pi{e di smo. Kako koja vlast do|e, tako mewaju imena {orova, valda da dokaù kolko su jaki il opaki, o~in }e ih znati {ta im je u glavi. Al ni oni svetu nisu mlogo naudili s tim tablama po }o{kovima. Ima narod svoja imena za {orove. Veliki {or je navek bio glavni i najva`niji, o wega su se otimali i trgovci i birta{i, oni s jakim kapitalima su tu imali ku}e, u crkvu se tuda i{lo.Sve {to je bilo veliko, glavno i va`no bilo je tu. Lebarac il lebarski sokak su svi imali. Grobqanskim su i{li oni koji tu ìve i ìvi kod onih {to su ih zaduìli za ìvota. Ciganski {or je najlep{e opevo Mika Anti}, wegovi Mokrin~ani i danas taj kraj zovedu Garavi sokak. Krajwi je navek bio na kraju, {ta god da je pisalo na atresi. Po{tari i plaja{i su znali svaki {or i svaku ku}u, to im je i bio poso. I obi~an svet je znao di ko sedi. Tako se kadgod divanilo za mesto stanovawa, taj i taj sedi tamo i tamo. Kod nas se oma na {oru vidi ko je ko i ko je odakle do{o. [or sve pokaè, samo treba gledati kojuda svet ide. Jedni idu nuz ku}e, jedni putom, posred {ora. Ti {to idu {orom sredom ne pevadu be}arce a oni {to idu nuz ku}e idu lepo al umu i da se o~e{edu o zid. Kad teraju kera, kad malko vi{e nakupe u bircuzu pa kad krenu ku}i, ni brige ih dok ima bedema i ku}a. Muka je kad }o{ak do|e, tu ve} umu da izgube oslonac. Bude na {oru sva{ta, da toga nema ne bi ni klupa bilo, {ta bi svet gledo i o ~emu bi divanili sutra, kad opet dospu da iza|u na {or i sednu na klupu. Lane, u kom{iluku, pita mu` ènu di je dosad, smrklo se odavno. Ona sedila na klupi preko, s kom{ijama, malko divanili i ~ekali da zaladi i da ne bude zdravo vru}ina, da mo{ lep{e da se spava. Znate {ta mu je odgovorila? Kaè: „Bila sam preko, na fejsbuku“. n Bo ra Oti}

U ZASAVICI OBELE@EN ^ETVRTI DAN MAGARICA

Bok se ri sku va li naj bo qi pa pri ka{ K

ad Sremci re{e da ne{to urade u Ma~vi, onda naprave dan poseban i jedinstven u svetu, jer su i ove godine, ~etvrti put za redom, obeleìli Dan magarice u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, nadomak Sremske Mitrovice. Okosnica celog doga|aja bilo je Tre}e svetsko prvenstvo u pravqewu paprika{a od magare}eg mesa, organizatori kaù opet da je - jedinstveno u svetu. – Mi smo za svega par godina uspeli da proslavimo magarca na{om najve}om farmom u Jugoisto~noj Evropi i prvom kod nas, a ono {to je najtu`nije je da svo znawe koje o magarcu postoji u Srbiji je upravo ovde, kod nas u Zasavici, i mi se time ponosimo jer nam dolaze qudi iz celog sveta. Najmawe je na{ih qudi u Zasavici, ali to je tako s nama – kaè upravnik i idejni tvorac Specijalnog rezervata prirode Zasavica Slobodan Simi}. Ove godine preko hiqadu posetilaca, me|u kojima najvi{e dece, posetilo je Zasavicu, a sve u ~ast magarice. Revoltirano, pune}i svoju lulu, pri~a upravnik Simi} da je nizak stepen svesti o zna~aju magarca za ~oveka, kao i da se potcewuje zna~aj kontakta sa prirodom svakoga od nas, a pogotovo dece. – U Vojvodini dok je bilo ovaca, bilo je i magaraca. Magarac je gotovo i nestao, a malo ko zna da je magarac veoma izdr`qiva i zahvalna ìvotiwa jer za svoj rad traì deset puta mawe od bilo koje druge ìvotiwe. Magarac jede samo travu, bez kojekakvih konzervanasa i, kako za rad, tako i u ishrani, ~oveku donosi samo dobro.

Magarence je bilo najve}a atrakcija

Upravnik Simi} posebno nagla{ava da je magari~ino mleko najsli~nije qudskom, odnosno da je to jedino ìvotiwsko mleko koje se bebama moè davati direktno, bez prethodnog razblaìvawa, te da litra magare}eg mleka ko{ta 40 evra. Jer, magarica za dve godine da svega 35 litara mleka. Tako se u ovom prirodnom draguqu, od ove godine, po prvi put moè kupiti sir koji je proizvod Zasavice i firme „Beokarpa“ iz Kukujevaca u kome ima 60 procenata magari~inog mleka i 40 procenata Najteè je kuvati na zadatu temu kozjeg. – Kilo‘ ovog sira ko{ta 550 evra, a mi imamo pakovawa od 50 grama koja se mogu kupiti za svega 26 evra. Ko voli plati}e, ali mi planiramo da radimo samo za izvoz. Ne verujem da }emo trì{te za ovaj na{ proizvod na}i kod nas. Svi znamo da za tu|u ènu ne treba podsticaj, ali magari~ino mleko i kobasice deluju i na spopstvenu ènu – znala~ki je objasnio Simi}. Vlasnica firme „Arbor“ koja proizvodi preparate i proizvode od magari~inog mleka Tamara Vladisavqevi} kaè da wihove dnevne i no}ne kreme sadrè 20 i 40 odsto magare}eg mleka, ali da je u planu po~etak proizvodwe i mleka za telo i jo{ nekih kozmeti~kih proizvoda. Posebnost ovih krema je da su, kako Tamara kaè, izuzetno hranqive - imaju visok procenat globulina i C vitamina, prodiru duboko u koù. A upravnik Simi} dodaje: „Od babe prave devojku“. I dok su mnogobrojni posetioci uìvali kako u samoj prirodi i vo`wi brodi}em kroz rezervat, najve}i broj wih je razgledalo izlo`bu dinosaurusa u prirodnim veli~inama, a mali{ani su uìvali i u druèwu s magarcima i najmla|im stanovnikom Zasavice, tri dana starim magarencetom. – Ovde sam prvi put i super mi je. Najvi{e mi se svidelo malo magare i onaj najopasniji dinosaurus koji kobajagi moè da te proguta. Mora}u mamu da ubedim da me ponovo dovede jer mi se stvarno puno svidelo – kaè petogodi{wa

Sa{a, dok je dve godine mla|a Duwa uìvala na le|ima strpqive magarice. Dobar deo posetilaca, privu~enih prijatnim mirisom paprika{a, poku{avalo je da izmame recept za spravqawe paprika{a od magare}eg mesa, ali su ~lanovi dvadesetak ekipa, prido{lih sa svih strana, znala~ki davali recepte, pri tome ne rekav{i ni{ta konkretno. – Ovde se, pored Beograda, jedino kuva na zadatu temu, odnosno, svi takmi~ari dobiju potpuno iste za~ine, meso i imaju isto vremena da skuvaju paprika{. Recept je zasnovan na tradiciji staroj vi{e vekova, a su{tina je u {est namirnica koje se stavqaju meso, luk, paprika, so, crno vino i voda. Za Zasavicu je specifi~no i da se koristi mast od mangulice – tvrdi idejni tvorac jedinstvenog u svetu recepta za paprika{ od magare}eg mesa, stomatolog Nenad ^kowevi}. Svi takmi~ari su bili jedinstveni u stavu da je najteè kuvati na zadatu temu, jer onda nema „tajnog za~ina“, nego do izraàja dolazi ~isto ume}e. No, bilo kako bilo, nakon dugog i po re~ima ìrija, te{kog ve}awa, doneta je odluka da je najboqi paprika{ od magare}eg mesa skuvala ekipa zemunskog Bokserskog kluba „Mladost“. Drugo mesto osvojio je paprika{ koji je skuvala ekipa stomatolo{ke ordinacije „Dubnica“ iz Hrtkovaca, a tre}e mesto ekipa „Zelena Zasavica“ iz sela Zasavica. Svi su se bunili sem pobednika, ali su ~lanovi ìrija vrlo strpqivo svakome ko je traìo dali iscrpno obja{wewe za{to nije bilo nagrade. Ni tada nismo uspeli da „uhvatimo“ recept. Dugo u no} tambura{i su neumorno nizali pesmu za pesmom, a posetioci su, puni utisaka i sa osmehom na licu napu{tali Zasavicu, uz obe}awe da }e ponovo do}i. Zasavicu godi{we poseti oko 30.000 turista koji stignu do ovog prirodnog draguqa voze}i najve}om brzinom od 30 kilometara na sat - rupe i lo{ put ne dozvoqavaju ve}u brzinu. U najve}em broju to su, ipak, stranci koji dolaze da uìvaju u blagodetima prirode, a o svesti na{ih qudi o blagu koje imamo mora}emo nekom drugom prilikom... n Je le na An ti}

Margit i Jo`ef @amboki ovih dana n

SU SEDAM DECENI

Ka wi `

ada u Beogradu vi{e nije mogao Gestapou, skriva jevrejskog de~a Pal @amboki se s wim 1942. god nu Kawiì. Pal @amboki je tako sp Avrama da ne zavr{i u nekom od zloglas koncentracionih logora, a spasao je i Ruù i jo{ nekoliko dece, ~ime je zav „Prvednik me|u narodima”. A Josef je ostao bez porodice, u znak zahvalnos prema Palu @ambokiju, uzeo wegovo p ponosom ga nosi. – U Izraelu su mi rekli da ni slu~aj menim ime i prezime, jer Pal @ambok tata i mama, rizikovao ìvot zbog men san kada je u Beogradu progla{en za pr sam da na sve~anost do|e i patrijah Pa bilo ne{to nezaboravno i ve~no. Ono mene nikada se ne moè zaboraviti, a i ~iti du`nik – pri~a danas Joèf @am Sedam decenija od prvog Joèfovog ù sre}emo ga na obali Tise. Svojski s oduì Kawiànima organizuju}i zajd Obrazovnom kulturnom ustanovom „K dobrim qudima - „Pravednici Srbije„ @ambokiju i svim pravednicima Srbij li Jevreje za vreme Drugog svetskog rat programa je i koncert eminentnih srps umetnika „Kawiì s qubavqu”. – Meni kao da je sve to ju~e bilo. Se na kako sam stigao u Kawiù, a svaki p zaista se ose}am kao kod ku}e, kao u ra sen! Ovaj mi je ìvot kao nagrada, ja t ne mogu zaboraviti. Nezavisno od toga { {avalo po politi~koj liniji, kada sam bilo prolazno, uverio sam se da najboqi

„Bilo mi je va`no da se odu`im Kaw

wiì. Preìveo sam u takvoj situaciji kada je bilo najteè, a niko nije ni pom {ao da me ugrozi. Bio sam i stependist ìvotno ose}am obavezu prema ovoj var nim qudima. @amboki veli da je manifestacija @ambokiju, mo`da trebalo da bude i ra je mo`da mogla da se uprili~i i u Be stigao u Kawiù. – Ipak, bilo mi je va`no da se na ne Kawiì. Nikada je ne zaboravqam, ve} kako i na koji na~in jo{ mogu da joj pom oduìm. Spreman sam da sednem, da ra nost i o investicijama iz moje struke, jo{ poznatija na mapi sveta... Prise}a se za wegovu porodicu pogub da je u progonu Jevreja i wegova famili vedena na Sajmi{te. – Pal @amboki je bio u dobrim odno pri{ao je mami i rekao da je sprema Hteo je i mamu da povede, ali baka je bi ma nije mogla da je napusti, pa je prist

dnevnik

nedeqa29.april2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Mi sli o ci iz pe {a~ ke zo ne

ub nog vre me na, ka i ja u Be o gra du od -

o si ma sa na {i ma, an da nas po ve de. i la bo le sna i ma ta la da s wim po -

NAOPA^KE

e ki na ~in odu `im sa mo raz mi {qam mog nem i da joj se az mo tri mo mo gu} , da Ka wi `a bu de

l Ми нудимо највише. Украшћемо најмање.

a po sve }e na Pa lu a ni je odr `a na, da e o gra du, oda kle je

l Ко се овенча славом победника, славиће Славицу.

i to li ko vre me na, mi slio ni ti po ku ta Ka wi `e, pa do ro {i i we nim div -

na Vi {oj teh ni~ koj {ko li u No vom Sa du. Po sle je {ko lo va we na sta vio i Za gre bu, te, na kra ju, u Ro zen haj mu u Ne ma~ koj. – Do bio sam sti pen di ju za hva qu ju }i Ni ko li Ko ji }u, a ka da sam se vra tio, po sta vi li su me za di rek to ra Fa bri ke na me {ta ja „Pro le ter”. Po ~e li smo da pro iz vo di mo na me {taj po na rud` bi ni, za krat ko vre me smo na pre do va li. Ka da se vi de lo da je po sao kre nuo, uje di ni li smo jo{ dva srod na pred u ze }a i ute me qi li Fa bri ku „Pe tar Drap {in”. Sr ce mi je za i gra lo i da nas ka da sam kraj we pro la zio. Pra vi li smo na me {taj za sta no ve par tij skih i dru gih funk ci o ne ra, pa su ot pre ma ni va go ni ro be za No vi Sad, Be o grad, Kru {e vac i dru ge gra do ve ta da {we Ju go sla vi je – pri se }a se Jo èf. U Ka wi ì je ostao do 1961. go di ne, dok jed nog da na pro tiv we ga ni je bi la pod ne ta pri ja va zbog iz o sta na ka sa sa sta na ka par tij ske or ga ni za ci je. Po vrh sve ga, usle di la je i op tu `ba da je na vod no re kao da ne do la zi na sed ni ce „jer ru ko vo di o ci ne ma ju ve ze sa pri vre dom”. Sa op {te no mu je da su tra dan ne do la zi na po sao dok se ne od lu ~i {ta }e da qe bi ti. Na {av {i se u ne bra nom gro `|u Jo èf, se ja vio ne kim funk ci o ne ri ma van Ka wi è {ta se de si lo, od mah su do {li po we ga i su pru gu Mar gi tu, pa je po sao teh ni~ kog di rek to ra do bio u su bo ti~ kom pred u ze }u FA FE, a su pru ga je na {la na me {te we u Po zo ri {tu. Obi la zio je Jo èf svog spa si te qa Pa la @am bo ki ja sve dok ni je oti {ao na ve~ ni po ~i nak 1969. Po sta rao se da se we go va ve~ na ku }a na ka wi {kom gro bqu do stoj no odr à va, bez ob zi ra {to ga je da qe ì vot ni put od vu kao u Iz rael, gde je us pe {an po slov ni ~o vek. Jed no vre me, dok se ni je oti snuo u vi so ke po li ti~ ke vo de, pr vi sa rad nik u ko mer ci ja li u kom pa ni ji za pro iz vod wu na me {ta ja bio mu je ak tu el ni pre mi jer Izra e la Be nja min Bi bi Ne ta wa hu, ko ji mu je bio i stal ni sa put nik na naj ve }im svet skim saj mo vi ma. – Ja sam ostao u svo joj stru ci, a Bi bi je po stao pr va li~ nost Izra e la. Ka da sam u ame ri~ kom Hajn pon tu, na naj ve }em svet skom saj mu u obla sti na me {ta ja, do bio naj vi {e pri zna we za in du strij ski di zajn na me {ta ja, pi ta li su me gde sam u~io za nat. A ka da sam re kao da je to u Ka wi ì, mo rao sam da ob ja {wa vam da to ni je u Izra e lu, ne go u Sr bi ji. I ka ko da ni su ~u li za Ka wi ù, pi tao sam ih, ka da su oda tle naj bo qi maj sto ri ko ji su gra di li i Be o grad, Bu dim pe {tu i Be~. n Mi lo rad Mi tro vi}

l За све је крив неко други. Први није ни за шта.

wi`i”

Zlatna svadba Raz go vo ru kraj Ti se pri dru ù je se Jo è fo va ì vot na sa put ni ca Mar git Rut @am bo ki, de vo ja~ kog pre zi ma na Vaj da. Ne ta ji da se sa Jo è fom upo zna la ka da je bio di rek tor u Fa bri ci na me {ta ja „Pro le ter”, gde je bi la glav ni ra ~u no vo |a. „Raz vi la se qu bav, pa smo se ven ~a li, a ta qu bav i da nas tra je. La ne smo pro sla vi li i zlat nu svad bu. Le po nam je u Izra e lu, me |u tim, vo li mo i na {u Ka wi ù. Uosta lom, ne ka è se xa be da ko pi je vo du sa Ti se – ne mo è da je za bo ra vi”, is pri ~a la nam je Mar git, ko ja je za ovu pri li ku spe ci jal no na pi sa la kom po zi ci ju „Ka wi ì s qu ba vqu”.

l После избора пензије ће редовније изостајати.

e dam de set je go di put ka da do la zim, a ju, jer tu sam spa to ce nim i ni ka da {ta se ka sni je de od la zio, sve je to i qu di `i ve u Ka -

|e mo sa mo mi, de ca. Mi sli la je da }e za ko ji dan mo `da mo }i i ona da nam se pri dru ì, ali tu su, po red ba ke, bi le i dve we ne se stre i wi ho va de ca. Pal nas je iz veo iz lo go ra i vra tio nas ku }i. Saj mi {te se po tom za tvo ri lo i ni je mu vi {e bi lo pri stu pa. Ali pre to ga je us peo da iz ve de me ne, se stru Ro zu i jo{ ~e tvo ro de ce ko je je sme stio u Be o gra du, ali smo, na à lost, s wi ma iz gu bi li kon takt. Pal je mo ju se stru do veo kod bra to vqe ve }er ke u No vi Kne è vac, kod po ro di ce Ma ri {ke i \u ri ja â na di ja. Wi ho va }er ka da nas ì vi u Ka wi ì i ~u va ma mi nu di plo mu i me da qu, jer je i ona pro gla {e na za pra ved ni cu... Jo èf nam pri ~a da mu je Pal do i sta bio kao otac. Dao ga je po do la sku u Ka wi ù na iz u ~a va we sto lar skog za na ta kod I{tva na Kal ma na ko ji je imao rad wu u Se le{ uci ([i ro koj uli ci) pre ma è le zni~ koj sta ni ci. Po sle za vr {et ka za na ta, jed no vre me je ra dio, od slu ìo voj sku, ali je bio am bi ci o zan, pa se obra tio Skup {ti ni op {ti ne Ka wi à mol bom da bi ja ko vo leo da qe da u~i

IlijaMarkovi}

`i s qu ba vqu

l Други ће победити у првом кругу. Први у другом.

U S R E T I : JO@EF @AMBOKI, IJA OD PRVOG DOLASKA U VARO[ NA TISI

j no ni ka da ne pro ki mi je bio bio i ne. Bio sam po no ra ved ni ka, a us peo a vle. To je za me ne {to je u~i nio za i Ka wi `i sam ve m bo ki. g do la ska u Ka wi se po tru dio da se d no sa ov da {wom Kne sa” iz lo `bu o „, po sve }e nu Pa lu je ko ji su spa sa va ta. U okvi ru ovog skih i izra el skih

n |i ja, pe {a~ ka zo na. Dva ~o ve ka, dva mi sli o ca, od ma ra ju no ge na znam {ta }u sa so bom! Ku }i bo le sna è na, pet go di na le ì ne po kret na, jav nim klu pa ma. [ta je u wi ho vim gla va ma? Dva si va, bez boj na, }er ka se ra sta la, vra ti la se kod nas... Ma ter mi je sa ra we na do le u Ti rin ta ko re }i, a ta ko i ne re }i, dva ne vi dqi va pri pad ni ka lo kal ne ce, umre la je mla da, otac umro ov de...” pen zi o ner ske ra se pre mo ta va ju (sa bi ra ju, od u zi ma ju) svo je sa da {we i biv “Vra }a li vam se ko sov sko de tiw stvo?” upi tah Mi lo {e vi }a. {e ì vo te – vi di im se u ze ni ca ma i is pod nok ti ju – pr vi pen zi o ner, onaj “Vra }a se kao ko {mar.” ta mo sve tlo si vi mi sli lac pod {e {i rom sra slim sa gla vom, na zo vi mo ga “Ko {mar?” za po ~e tak fi gu ra tiv no: [e {ir xi ja, pre ne go {to mu pri |e mo i sa zna mo “Da. Ma ter je ima la tri de set go di na kad je umre la, pa je nas ~e tvo ro po we go vo za ko ni to ime, raz mi {qa po vi jen na klu pi is pred ma log du }a na s di go otac slo mqe ne ki~ me”, re ~e Mi lo {e vi}. ru ka ma ola ba vqe nim me |u bu ti na ma, a dru gi pen zi o ner, onaj sa ku {tra “Slo mqe ne ki~ me... Ka ko je to mo gu }e?” vim kr znom sre brn ka ste bra de i tor bom s vek na ma pri slo we nom uz kuk, “Sve je mo gu }e. [ip ta ri do {li sa sa stra ne u na {e se lo, pre mla ti li na zo vi mo ga ta ko |e fi gu ra tiv no: Bra da, pre ne go {to pri stu pi mo i we oca i ba ci li ga po lu mr tvog u sep ti~ ku ja mu. Bi lo je to jo{ pre Dru gog ra mu i iz vu ~e mo ga iz ano nim no sti, pre mo ta va bi o gra fi ju na klu pi pod dr ta. A sa kom {i ja ma [ip ta ri ma mir no smo ì vi li. Oni ni su di ra li nas, ve tom po zi ci o ni ran di ja go nal no s dru ge stra ne pe ri fe rij skog de la {e mi ni smo wih. I otac je bio sav crn od mo dri ca. On da we go va bra }a za ta li {ta. To su {e ta ~i ko ji se sva ko dnev no vi |a ju u mi mo i la è wu ovom kla la ov ce, ski nu li ga go log i uvi li u si ro vu ov ~i ju ko ù da mu iz vu ku pe {a~ kom pi stom (s do bro du {nim, de be lim dr ve }em u koc ka stim ka me - mo dri ce. Ta ko se kod nas ne kad le ~i lo. Ni je umro, ali ki~ mu su mu po lo nim sak si ja ma) pro re za nom kroz grud ni ko{ sve so fi sci tar ni je, sve ubr - mi li, pa se do kra ja ì vo ta te tu rao sa vi jen, gr bav. I jed nom do {o kod za ni je i sve be {we In |i je, ali oni su i su gra |a ni ko ji se ne po zna ju, do - dok to ra u Gwi la ne, kad ono dok tor je dan od onih {to su ga pre mla ti li! I slov no ni {ta ne zna ju je dan o dru go me, ni ka da ni su raz me nu li ni jed nu je - ka è taj ocu: ’Pa, ti ni si ìv! Ot kud ti, ~o ve ~e?’ Do veo sam ga ov de i sa di nu re~, pa ta ko ne }e ni ono ga da na: [e {ir xi ja }e ubr zo pro du ì ti pre - ra nio u In |i ji. Pri ~a la mi ma ter, bi lo je to u Dru gom ra tu, me ne je [ip ma glav nom ras kr {}u, po la ko, no gu pred no gu, s ru ka ma pre kr {te nim na tar i{ ~u po iz we nih ru ku i tre snuo me u ogra du u ko pri ve. Ma ter me bu bre zi ma, a Bra da }e se od ge ga ti na su prot nu stra nu, pre ma pru zi, s tor - obla ~i la u suk wi cu, da ih pre va ri, a da su ot kri li da sam mu {ko, na bi li bom oka ~e nom o ru ku. I be lim hle bom u tor bi. bi me...” I Mi lo {e vi} od mah nu ru kom. Shod no mo joj ne pri zna toj re por ter skoj Te o ri ji slu ~aj nog pro la zni ka, “A ka ko ste do spe li u In |i ju?” upi tah ~o ve ka sa klu pe. pa ten ti ra noj u ovoj re por ter sko-kwi èv no-pu to pi snoj “ko lum ni” jo{ “Ka ko? Osta li bez i~e ga. Stri na xa ra la va tru u fu ru ni u na {oj ku }i, apri la 2003. go di ne, sva ki smrt nik – raz u me se pod uslo vom da pri sta ne è ra vi ce pro pa le kroz pod i upa le pra vo u ja sle, {ta la je bi la u po dru na jav nu igru i bu de ko o pe ra ti van – po vod je za no vin sku pri ~u sam po se - mu, pa nam iz go re la i ku }a i sto ka, sve. I osta li bez i~e ga. I ja on da do bi, a do ~im ov de, na plo~ ni ci ma In |i je (Je {i }e vog so fi sci tar nog fe u - {o u Srem. I ov de }u i umre ti. Na pra vio sam grob ni cu.” da) to upra vo na me ra vam da do ka èm... Ko me }e mo pr vo da pri |e mo? Ne ka I Mi lo {e vi} ode svo jim pu tem. bu de [e {ir xi ja. Sto ga, po |i mo od {e {i ra! [e {ir gra |an skog ume re no Pri |i mo sa da Bra di. I {ta za pa à mo? Ni èg ra sta, sna `nog i ì la sta ro mod nog kon cep ta sve tlo si ve re zo lu ci je i mre à ste fak tu re, plit - vo-zgu ta nog vra ta i gla ve ja kih ~e qu sti du bo ko uvu ~e ne u ra me na, {to pro kog bla go na kri vqe nog i uvi je nog obo da (iz nad ~e la i le ve obr ve), oper va èn gra fi kom cr ne ru pi ~a ste lajs ne u pod no` ju gre be na, stil ski sko ro bes pre kor no sin hro ni zo van sa ga ba ri ti ma gla ve, pra vil nim ob li kom li ca pri li~ no o~u va ne ko è (s ne ko li ko bra on skih pe ga iz nad ob ra va) i, ~ak, fi ne vi tal ne glat ko }e u obra zi ma urav no te è nih li ni ja i bla go za o bqe nog pla ste lin skog vo lu me na, upa ren je sa ta ko |e sve tlo si vom, ~i stom i la kom, pa `qi vo slo je vi to osmi {qe nom ko lek ci jom ode }e za ose tqi vo i }u dqi vo pre la zno april sko vre me: bez boj na jak na ras kop ~a nog raj fe {lu sa s cr nom me kom po sta vom, pro le} ni po lu ver sa je zi ci ma krag ne sve tlo pla ve ko {u qe i pan ta lo ne u sve tlo si voj re zo lu ci ji {e {i ra. Sa vr {e no. I {ta jo{ za pa à mo? Ce lom svo jom se de }om po ja vom, ovaj ured ni i na sta rin ski na ~in uni for mi sa ni ~o vek ko ji fi gu ri ra sam i po lu za mi {qen is pred ma log {a re nog du }a na na sun cem oper da {e noj klu pi tog tre nut ka po lu pra znog pe {a~ kog ko ri do ra, {a ka mli ta vo pre kr {te nih me |u ko le ni ma, de lu je kao ~o vek si ste ma i re da, me re i uku sa, smi ru ju }e, go to vo spo koj no, i na me }e mi se na mah kao ne ka kav ide al ni ma ne ken we go ve pen zi o ner ske ra se. Ne na pad no, ta ko re }i bez iz ra àj no di zaj ni ra nog iz le da za tra di ci o nal nu pre po dnev nu {et wu, sto pqen u pri kraj ku sa okru è wem i sko ro ne ve dqiv pod sve tlim obla kom mla dog uz drh ta log ze le ni la pri pi to mqe nog dr ve ta u ge o me trij skoj for ma ci ji du` {e ta li {ta, ma lo ~as sa mo je dan od ano ni mu sa i glu ma ca na in |ij skoj Quba Milo{evi} i \or|e Pani} Fo to: S. [u {we vi} be ha ton skoj {traf ti, od je da red – mo `da sa mo pet mi nu ta na kon {to se elek tri~ ni ~mi ~ak za cr ve neo na mom dik ta fo - iz vo di uti sak – po ka za }e se ka da po sle raz go vo ra usta ne s klu pe i po |e nu! – pri sta je na igru, me {a i otva ra kar te, iz la zi iz svo je sve tlo si ve uli com – iz ra è ne po vi je no sti i, ~ak, uko ~e no sti u vrat nom de lu ki~ me pen zi o ner ske ma ske i, bez uvo da i bi lo ka kvog uslo vqa va wa, spu {ta mi na nog sta bla, na bi je nog grud nog ko {a pod na vla kom ko {u qe raz ve dre ne pla dlan kao su zu svo ju bi o gra fi ju, svoj ì vot ko jeg, evo, ovog mo men ta, pri - vim pru ga ma, i krup nih, ote ~e nih {a ka po lo è nih na sve tlo si ve pan ta lo pi su jem iz svog di gi tal nog no te sa. ne, li ca ob lo è nog ku {tra vim kr znom bra de i br ko va sa sre br nim se di U naj sa è ti jem, ne ko li ko {tu rih bi o graf skih ak ce na ta, pre ne go {to men ti ma kao s pa o ~i nom uple te nom u dla ke, obra za mo dro-cr ven ka ste tek ovu dvo stu ba~ nu tek stu al nu struk tu ru raz re dim i re lak si ram omi qe nom stu re i, ta ko |e, vr lo iz ra è nih obr va, to je ~o vek, re klo bi se, umor nog di ja lo {kom for mom: mi sli lac iz pe {a~ ke zo ne, pen zi o ni sa ni {e {ir xi - iz ra za s fi nim re qe fom in tro spek ci je i raz o ~a re wa na li cu, s ki se li ja sa jav ne klu pe, moj ta ko zva ni slu ~aj ni sa go vor nik po ime nu Qu ba Mi - nom biv {eg ì vo ta u o~i ma, pa ipak, to je i ~o vek ob da ren du ho vi to {}u lo {e vi}, za pla kao je pre se dam de set dva apri la u ubo gom }i ri li~ nom vi - ko ji u raz go vo ru ne pre za da se na sme je, ta~ ni je da se na sme je sam se bi, i ta la je tu Ti rin ce po red Ko sov ske Ka me ni ce, utef te ren u srp ske cr kve ne da mu o~i za sve tle ne kim sta kle no-vo de nim sja jem i na sle po o~ ni ca ma is sta ti sti ke kao je dan od {e sto ro po to ma ka Sta noj ke i Mi la di na Mi lo {e - ko ~e le pe za ste bra zde bo ra. Po red we ga, na klu pi, tor ba s dve vek ne be log vi }a (“Imam se stru De san ku, brat @i vo rad ì vi u Ugri nov ce, a Ti ho mir hle ba. I bu kval no be log hle ba. Vek ne no si ~o ve ku kod ko jeg sta nu je. je u Ne ma~ koj... Dvo je je umre lo.”). For mal ni Sre mac po stao je {e zde se te “Vi ste pod sta nar?” upi tah \or |a Pa ni }a. go di ne, na i me od ta da je u In |i ji, oè wen za Sta ni cu iz ô ko ti ne, pe ri “Ne, ni sam”, re ~e mi sli lac iz pe {a~ ke zo ne. “Pri ja teq mi ~i ni uslu fe ri ja Me dve |e, s ko jom je stvo rio dve }er ke, jed nu ko ja po sle bra~ nog de - gu i ì vim u we go vom sta nu. Kod we ga mi je do bro. Zna te, ni ka da se ni sam ba kla sta nu je sa wi ma u jed no sob noj ku ti ji {i bi ca u cen tru va ro {i, i è nio, ta ko sam vo leo. I on da do {la bo lest. A pen zi ja in va lid ska, pet dru gu }er ku ko ja sta nu je u Austra li ji. [ta je u ì vo tu ra dio? Gde je ste - na est hi qa da. Ro |en sam u Sta roj Pa zo vi, a ra dio sam u Ze mu nu kao slu kao pen zi ju? Ra dio je “sve i sva {ta”, na Ko so vu je nad ni ~a rio i bio slu ga, `be nik u su du na pre no su imo vi ne”, re ~e Pa ni}. a stal no uhle bqe uì vao je u in |ij skoj zem za dru zi. Spe ci jal nost: fi zi~ “Do bro, a {ta je sa va {om ku }om? Sta nom? Gde ste ì ve li?” ki po slo vi. Qu ba Mi lo {e vi} je je dan od onih is ko re we nih ju `nih Sr ba, “Zna te, po gre {io sam u ì vo tu. Ka jem se {to svoj stan u Pa zo vi ni sam ko sov skih mi gra na ta jo{ iz Ti to vog do ba, ko ji se ni po sle pe de set go di - pre pi sao Do mu pen zi o ne ra u Ze mu nu. I sad bi le po bio u do mu. Ova ko, iz na do ì vot nog bo rav ka na kon ti nen tu Sre mu, ka è, ni je u pot pu no sti, gu rao sam de se tak go di na u do mu, pen zi ja ni je bi la do voq na da za leg ne, pa bar ne du {om, adap ti rao i uko re nio u ovoj gwi loj ho ri zon ta li (“Uko re - sam mo rao na po qe. I sad sam kod pri ja te qa na sta nu. U ja nu a ru sam ope ri ni }u se kad odap nem! Grob ni cu sam na pra vio na in |ij skom gro bqu...”). sao sr ce, tri baj pa sa i je dan za li zak, a i ki~ ma mi je po vre |e na jo{ dav no, Mi lo {e vi} je ta ko |e je dan od onih grad skih pen zi o ne ra, za to ~e nik jed no - uda ri la me ko la kad sam pre la zio uli cu... Opro sti te, mo ram da idem, du sob nog sta na, mi sli lac iz pe {a~ ke zo ne, ko ji vre me skra }u je, a bo ga mi ga go sam se za dr ào u gra du, a ~e ka ju hleb.” i ubi ja u {et wi po va ro {i, i ko ji, ka è, ~e sto ne zna {ta }e sa so bom I Pa ni} ode svo jim pu tem. (“Ni {ta ne ra dim.”). I bi la je ovo mo ja ne pri zna ta re por ter ska Te o ri ja slu ~aj nog pro la zni Upi re ru kom u be ha ton ski te pih pred so bom. “Ov de smo se za gla vi li ka na pro ve ri u In |i ji! trak to rom u bla tu. Bi lo je to pre ~e tr de set go di na, a kao da je ka qu ga ov I to ga da na otvo ri li su FAS HION PARK OUTLET CEN TAR. de bi la ju ~e... Da! Ta ko ì vot br zo pro |e. Gde si bio, {ta si ra dio, ni I ni sam bio. Ne, ni sam bio. {ta! Pa tio se na naj te ìm fi zi~ kim po slo vi ma, a sa da me ubi do sa da. Ne n @eq ko Mar ko vi}

na obali Tise u Kawi`i

o da, zbog pri ja ve a ka, vr sni obu }ar di ne upu tio u rod pa sao Jo se fa Ben snih na ci sti~ kih i Jo se fo vu se stru vre deo da po sta ne e, po {to je u ra tu sti i po {to va wa pre zi me i, ka `e, s

nedeqa29.april2012.

ri ~a ju }i o be lim gla sa~ kim li sti }i ma, re kao nam je da je si tu a ci ja ta kva da se nig de u sve tu ne gla sa „za do bro”, ve} se svu da bi ra „ma we zlo”. – Ilu zi ja je mi sli ti i ve ro va ti da ne ka po li ti~ ka op ci ja ne }e na pra vi ti {te tu uko li ko do |e na vlast. Od go vor nost i za da tak gla sa ~a je upra vo u to me da pro ce ne i od lu ~e {ta je naj bo qe za to {to }e na pra vi ti naj ma wu {te tu. Od mah po sle iz bo ra 2008. upo zo ra vao sam da }e se sle de }i put u zna ~aj noj me ri do go di ti ap sti nen ci ja i boj kot de mo krat skih gla sa ~a, od no sno mo gu }i po raz de mo krat ske op ci je, uko li ko se ne po~ ne sa u~e wem na gre {ka ma zbog ko jih se Sr bi ja su {tin ski ne me wa. Isto vre me no sam upo zo ra vao da to di rekt no ko ri sti oni ma, zbog ko jih je Sr bi ja ra zo re na i du hov no i ma te ri jal no, jer oni zna ju da is ko ri ste pri li ku ko ja ni je sme la da im bu de da ta – ka è nam umet nik Mi ro slav Nu ne Po po vi}, je dan od ide o lo ga i sim bo la mir ne bor be pro tiv tru log re ì ma de ve de se tih. Na kon de se to go di {weg eg zi la u Slo ve ni ji vra tio se u Sr bi ju, po ru ~u ju }i da pra vo na de mo krat sko gla sa we jo{ sa wa ve li ki deo pla ne te i za to ga, ta mo gde po sto ji, tre ba ko ri sti ti i o~u va ti. – I „be li li sti }i” su iz la zak na gla sa we, {to je po zi tiv ni aspekt te ide je, ali ni ko me ri to ran ni je ob ja snio ka ko }e se ti „be li gla so vi” prak ti~ no ra ~u na ti i ka ko }e uti ca ti na iz bor ni re zul tat. Znam {ta }e se do go di ti ako gla sa ~i de mo krat ske op ci je bu du ap sti ni ra li: po klo ni }e svoj glas su prot noj stra ni i po mo }i }e ma lim stran ka ma da pre |u cen zus. Pra vo je sva kog da sa svo jim gla som ura di {ta è li, ali svi bi mo ra li da zna ju {ta su kla si~ nim gla sa wem, „be lim li sti }i ma” ili boj ko tom iz bo ra fak ti~ ki ura di li – ko me su po mo gli ili od mo gli da do |e na vlast – pod vla ~i Nu ne, kog pr vo pi ta mo {ta nam je po ka za la ne dav na re tro spek tiv na iz lo `ba i mo no gra fi ja „Nu ne Po po vi} i gru pa Mag net: @i ve la slo bo da”... – U naj kra }em, to je sa da isto rij ski pri mer ka ko je i u naj te ìm okol no sti ma mo gu }e bo ri ti se za no vo dru {tvo i ci vi li za cij ske vred no sti, kre a tiv nim i ne na sil nim sred stvi ma, a pri tom po sti }i re zul ta te. Kroz do ku men te, pro ver qi ve ~i we ni ce i ar te fak te po ka za no je da gru pa Mag net ni je pa la s ne ba, ne go da je pro is te kla iz zna wa ste ~e nog u Kwi èv noj {ko li „Tra di ci ja avan gar de”, ko ju je

dnevnik

c m y

INTERVJU NEDEQE

MI RO SLAV NU NE PO PO VI], UMET NIK

Na mom kavezu pi{e „^ovek”

osno vao i vo dio Vu ji ca Re {in Tu ci}, kao i da je Mag ne to vo de lo va we po sta lo plat for ma za ma sov ne pro te ste pro tiv to ta li tar nog re `i ma u Sr bi ji, a po tom i za raz ne po bu ne u sve tu. l Ko li ko je ta~ na oce na da se Sr bi ja vra }a/vra ti la u de ve de se te? – De ve de se te su si no nim za po gub nu dru {tve nu ma tri cu i si stem ne ga tiv nih vred no sti, ko ji se kod nas za pa tio mno go pre de ve de se tih ka da je zlo kul mi ni rao s kr va vim is ho dom. Me |u tim, ni de ce ni ju po sle oba ra wa Mi lo {e vi }a s vla sti jo{ ni je ozbiq no za po ~e la iz grad wa dru {tva po zi tiv nih vred no sti. Jo{ ca ru ju di le tan ti zam, fu {e raj, enorm ni lo po vluk i ko rup ci ja, ko ji se raz mno `a va ju kao cr vi u cr ko ti ni.

l Za {to je gru pa Mag net to li ko du go osta la ne is tra è na i mar gi na li zo va na? – Re cept za uspeh u na {em dru {tvu je da se bes kru po lo zno kra de, pri sva ja, oti ma - sve {to se mo è, pa i tu |e ide je i re zul ta ti. Ne bi ovi na {i lu pe ì bi li to li ko „ve li ki”, a da ni su se bi do de li li i oreol za slu `nih za ono po zi tiv no i vred no {to ni su ni kad bi li i ni ka da ni su ura di li. l Ka kva te ose }a wa pre pla ve ka da se pri se ti{ bor be iz de ve de se tih za no vo dru {tvo i no ve vred no sti, pa po gle da{ kroz pro zor? – Po no san sam {to sam us peo u na me ri da se li~ no su prot sta vim mon stru mu i we go vom re ì mu, a da ipak osta nem ìv. Za do vo qan za to {to je ono {to sam pred sta vio i pred lo ìo sa gru pom Mag net pri hva ti lo na sto ti ne hi qa da qu di, a ti ra nin ni je mo gao da u}ut ka ni ma fi jom, ni voj skom, ni po li ci jom, ni tu ì la {tvom i sud stvom, ni me di ji ma... Mu ka mi je zbog onih ko ji su upro pa sti li mno ge pri li ke da bu de mo dru {tvo ko je raz vi ja svo je naj bo qe po ten ci ja le. l Na {ta ti li ~i ak tu el na re for ma pra vo su |a iz per spek ti ve ~o ve ka ko ji je zbog umet ni~ kog an ga `ma na bio pro ce su i ran od 1996. do 2004? – Na re zul tat ne do pu sti vog bra ti mqe wa de mo krat ske Sr bi je sa ne lu stri ra nom Mi lo {e vi }e vom par ti jom i bra ti jom. l Opi {i plat for mu i po lo àj bun ta u Sr bi ji da nas? – Da na {wi bunt mla dih je iskren i do la zi iz pri rod nih po tre ba da se ì vi u slo bod nom dru {tvu, pu nim plu }i ma, a ne na ka {i ~i cu ka ko bi od go va ra lo uquq ka nim apa rat ~i ci ma, bi ro kra ta ma i me di o- kri te ti ma. Pro blem je {to je bunt za tvo ren u raz li ~i tim dru {tve nim gru pa ma

ko je ne uspe va ju da pro fi li {u efi ka sni je de lo va we i na pra ve pro dor u {i ru jav nost i oma so vqe we. Ve ru jem da }e usko ro pro na }i na ~in da se i to do go di. l Da li su gra |an sku iner ci ju po li ti ~a ri plan ski stvo ri li, ili je po sle di ca ne ~eg dru gog? – Ve} du go se ozbiq no ra di na to me da gra |a ni ne sa zna ju ko ja pra va ima ju, ko me mo gu da se obra te za po mo} i {ta tre ba da ra de ka da su wi ho va pra va pre kr {e na. In sti tu ci je i me ha ni zmi za za {ti tu qud skih pra va po sto je vi {e kao de mo krat ska ku li -

Kraj ostao otvo ren Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” pe va~ gru pe „Hlad no pi vo” Mi le Ke kin pi tao je na ne vi |e no Nu ne ta Po po vi }a, {ta je bo qe iz vu }i – de bqi ili kra }i kraj? – Ne mo è da se pro na |e od go vor na sva ko pi ta we. sa. Me |u tim, gra |a ni od li~ no zna ju ka kvu re pre si ju }e do ì ve ti ako slu ~aj no dr à vi ne pla te ne ki ra ~un ili da `bi nu. Za to mno gi }u te i tr pe po ni à va wa u do mo vi ma zdra vqa, bol ni ca ma, op {ti na ma, jav nim usta no va ma i sva ko dnev nom ì vo tu. l Ko li ko su srp ski umet ni ci sa mi od go vor ni za lo{ po lo àj u kom se na la ze? – Mno go, jer i sa mi naj ~e {}e funk ci o ni {u par tij ski i kla nov ski, na na ~in ko ji za me ra ju po li ti ~a ri ma. l Zna{ li za ve }i ap surd od onog da su u Sr bi ji me di ji ma we slo bod ni da nas, ne go pod Mi lo {e vi }em? – Znam. Da ima{ pra vo da ka è{, ob ja sni{, do ka è{, po ka è{, ob ja vi{, a da to ni {ta ne vre di i ne zna ~i. l Ka ko bi da nas iz gle dao tvoj ma sme dij ski per for mans, ko bi bio me ta, a ko pu bli ka?

– Evo na cr ta pla ni ra nog per for man sa: ja u ka ve zu zo o lo {kog vr ta, iz me |u dva ka ve za s di vqim ì vo ti wa ma. Na mom ka ve zu pi {e “Ô VEK”. Ob u ~en sam u pot ku {u qu na bre te le, do wi deo tre ner ke i pa pu ~e. Se dim na fo te qi ili {et kam, ~i tam no vi ne, kwi ge, gle dam TV i in ter net sa dr à je, okru èn po ko jom umet ni~ kom sli kom. Iz ka ve za da jem po se ti o ci ma bom bo ne, sen dvi ~i }e, so ko ve i, na rav no, sa op {te we za jav nost. l [ta srp sko dru {tvo ni je na u ~i lo od Vu ji ce Re {i na Tu ci }a, a mo ra lo je? – Mno go to ga. Ne pri ja teq ni je onaj ko dru ga ~i je ili pa met ni je mi sli, ko bo qe stva ra i ne pri sta je na vla da ju }u ma tri cu pro se~ no sti i di le tan ti zma. Ni jed na vlast ne mo è nad vla da ti qud sku po tre bu za slo bo dom. Vu ji ca je svo jim po sled wim de lom, ko je jo{ ~e ka na ob ja vqi va we, an to lo gi jom „pe sa ma o po sto ja wu” na zva nom „Ko lek tiv ni oblak”, po ka zao ka ko vred no sni sud mo è da bu de iz nad bi lo ko je ide o lo gi je, li~ nih ani mo zi te ta, pred ra su da i ne pri ja teq sta va. Iza brao je pe sme me |u ko ji ma su i auto ri ko ji su mu u~i ni li do sta to ga lo {eg ili su na di ja me tral no su prot nim kra je vi ma shva ta wa umet no sti. Je di ni kri te ri jum se lek ci je je bio kva li tet pe sme na te mu ì vo ta i smr ti. l Od nos na kna de pa me ti i kul tu re za bo ra va u Sr bi ji? – Za bo rav ne bi tre ba lo da se sma tra kul tu rom, ve} lo {om oso bi nom ko ju tre ba pro me ni ti, ba{ kao i prak ti ko va we na knad ne pa me ti zbog ko je se mno gi i da qe ba ve pri ~om „{ta bi bi lo da je bi lo” ume sto da ra de ono {to je mo gu }e. l Ka ko iz la zi{ na kraj sa po tro {a~ kim du hom vre me na? – Do go di se da u hi per mar ke tu na pu nim ko li ca raz nom ro bom, a on da na ka si, ka da mi sve ot ku ca ju, upa ku ju u ke se i sa op {te ra ~un, shva tim da mi to ipak ni je po treb no pa od u sta nem od ku po vi ne. l Da li se isti ~o vek vra tio iz de se to go di {weg eg zi la u Slo ve ni ji, {ta se pro me ni lo? – No va is ku stva, pri ja te qi i zna wa. l Za hu ma ni tar ni kon cert po vo dom iz grad we spo men-obe le` ja po gi nu li ma u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast” pro da ta je sa mo jed na ula zni ca, iako su se jav nost i po li ti ~a ri tre sli ne de qa ma. Ko men tar? – Tvo je pi ta we je ade kva tan ko men tar. n Igor Mihaqevi}

S U S R E T I : RA FAEL MER LIN, ^E LI STA KVAR TE TA „EBEN”

Od Mocarta do Bitlsa ra va mu zi~ ka po sla sti ca ovo go di {weg No mu sa je go sto va we jed nog od naj po zna ti jih svet skih gu da~ kih sa sta va - “Eben” kvar te ta. Ovi mu zi ~a ri svet ske re pu ta ci je, ko ji su kon cert ne dvo ra ne osvo ji li uz bu dqi vim, in tri gant nim i hra brim in ter pre ta ci ja ma, iz me |u osta log Hajd na i De bi si ja, po zna ti su i po to me {to s la ko }om ali i na da sve do brim uku som i ose }a jem za me ru, pre pli }u sti lo ve... U hva lo spe ve, s ko jim ih do ~e ku ju na svim mu zi~ kim adre sa ma na ko ji ma su do sa da na stu pa li, ali i u kri ti ka ma pre sti `nih mu zi~ kih ~a so pi sa, uve ri }e mo se, evo, i ve ~e ras u No vom Sa du... ^lan „Eben” kvar te ta, ~e li sta Ra fael Mer lin, u ovom in ter vjuu, iz me |u osta log, ot kri va {ta jed nom mu zi ~a ru zna ~i har mo ni ja iz me |u mu zi ~a ra i slu {a la ca. l S ka kvim emo ci ja ma, `e qa ma i o~e ki va wi ma do la zi te u No vi Sad? – S ve li kom ra do zna lo {}u, pre sve ga, i to u sva kom smi slu! Uvek nam je ve li ka ra dost i iza zov ot kri va ti no ve te ri to ri je i no ve gra do ve, ose ti ti u wi ma ka ko di {e na {a mu zi ka i ka ko s wom di {u i do `i vqa va ju je sta nov ni ci tih no vih gra do va. O No vom Sa du smo, ina ~e, ~u li mno go le pih stva ri.

za tr pa nim i pre pum pa nim svim tim. Da bi se stva ra lo, pret hod no tre ba na }i vre me na da se ~o vek “na hra ni”, in spi ri {e i obo ga ti... l Da li je da nas u kre i ra wu mu zi ke bit ni ja vir tu o znost ili sen zi bil nost? – Sen zi bil nost! Uvek! l Ko vam je bio i ostao ne is crp na in spi ra ci ja? – Uz vi {e nost... Har mo ni ja iz me |u mu zi ~a ra i slu {a la ca... To je ne {to vr lo mi ste ri o zno, ali ne u ne kom bo àn skom smi slu... l Ako bi ste se mo ra li opre de qi va ti, za {to bi ste bi ra li Hajd na a za {to De bi si ja? – Oni se za pra vo do pu wu ju. Je dan u svo joj ì vot noj ra do sti i pre fi we nom kla si~ nom sti lu a dru gi je raz dra gan i ne ve ro va tan u svo joj ose }aj no sti. l Ko ja vam je da nas aso ci ja ci ja na film “Pulp Fiction”? Svet odu {e vqa va va{ aran `man mu zi ke iz tog fil ma... – Ovaj film je po ka zao da se je dan gu da~ ki kvar tet mo è po i gra ti jed nom ta kvom mu zi~ kom

Gu da ~i svi ra ju Ston se Kon cert „Eben” kvar te ta po ~i we u 20 ~a so va u no vo sad skoj Si na go gi. Fran cu ski mu zi ~a ri }e se pu bli ci pred sta vi ti nu me ra ma s al bu ma „Fik ci ja”, ko ji se la ne na {ao na li sti 10 naj bo qih iz da wa go di ne. U pi ta wu su, ina ~e, ob ra de za gu da~ ki kvar tet kom po zi ci ja Maj lsa Dej vi sa, ^i ka Ko ri je, Bru sa Spring sti na, „Bitlsa” i „Ro ling ston sa”. l [ta mi sli te, ko/{ta da nas de fi ni {e kre a tiv nost u mu zi ci? Sam umet nik, emo ci o nal nost, sa vre me na teh ni ka i teh no lo gi ja, ili ne {to po sve dru go? – Slo bo da. Kre a tiv nost je ve ro vat no u slo bo di. Da nas je ta kav pro tok in for ma ci ja da se ~o vek vr lo la ko i br zo mo `e ose ti ti

te mom, po zna tom za hva qu ju }i fil mu i tvist rok sti lu. Mi smo ma lo is tra `i va li, ko pa li i po kla si ci... l Po zna ti ste po neo bi~ nim stil skim akro ba ci ja ma.. A ko vas na sli ~an na ~in osta vqa bez tek sta, ko ji mu zi ~a ri iz pro {lo sti a ko ji sa vre me ni ci?

– Mo cart, Bitlsi, Ver di, Kri sti jan Fe ra, Ivri @i tlis, To to, Bred Mel dau, Kar los Klaj ber, Bar tok... Spi sak je bes ko na ~an. l Ka ko vi di te ulo gu in ter ne ta u sa vre me noj mu zi ci, je li ona po zi tiv na ili ne, re ci mo za mu zi ku ko joj se vi ba vi te? – Vi {e po zi tiv na jer za hva qu ju }i we mu mu zi ka br `e cir ku li {e. Ali, tre ba se ~u va ti. Na pri mer, mp3 for mat ne da je pra vi uti sak u od no su na `i vo iz vo |e we ili, pak, vi nil. Ali je prak ti ~an, je li? l Ka kav je va{ od nos pre ma po pu lar noj mu zi ci? Ima te li tu fa vo ri te, ne kog ko vas in spi ri {e? – Pa to su svi oni ko ji su uisti nu kva li tet ni. [pa ni ja je u tom smi slu vr lo in spi ra tiv na ali i ono {to do la zi iz Ju `ne Ame ri ke, Is to~ ne Evro pe i Ja pa na. n E. N. L.

dnevnik

INTERVJU

nedeqa29.april2012.

NE BOJ [A JO VAN @IV KO VI], PER KU SI O NI STA

Sre mac osvo jio be~ ku tvr |a vu ako ove godine nije bio deo Novosadskih muzi~kih sve~anosti, naprosto ne moè biti slu~ajno {to nam je upravo u toku Nomusa iz carstvuju}e Vijene stigla vanredna vest: na{ perkusionista Neboj{a Jovan @ivkovi}, ina~e profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, preuze}e katedru i na ~uvenom Be~kom konzervatorijumu. Prvi ikada sa ovih prostora. – Pobedio sam pre tri dana na audiciji za mesto nastavnika udaraqki na Be~kom konzervatorijumu, 9. maja imam pregovore o detaqima i finansijama, i ako tu sve bude u redu - {to smatram formalno{}u onda u oktobru po~iwem da predajem studentima – kaè za „Dnevnik” Neboj{a Jovan @ivkovi}. l Do sa da ste po vre me no kao gost dr à li se mi na re na Be~ kom kon zer va to ri ju mu. [ta se sa da me wa, i za Vas, ali i za Va {e stu den te? – U posledwih 15-tak godina sam kao gost vi{e puta na takore}i svim austrijskim univerzitretima i konzervatorijima drào kurseve. Ali, znate kako je: svakog gosta tri dana dosta... Uvek sam bio dobrodo{ao da odrìm kurs, unesem novi elan, sve` duh, da motivi{em studente... ali kada se radilo o eventualnim zaposlewima tipa „stalnog”, to je, naravno, bila privilegija samo lokalnih veli~ina koji su, verovatno kao i svuda u svetu, sve pozicije dràli u svojim rukama. I danas drè. Ali mene to zaista nije nikada qutilo, jer sam tako bio navikao, tako je i u Tokiju i u Londonu na Royal College of Music, i u Kopenhagenu, Stokholmu, Moskvi, Wujorku... A {to se ti~e studenata - to moji novosadski verovatno mogu da potvrde mislim da }e i be~ki osetiti da sam tu za wih, ako ne „nedeqno” prisutan, a ono uvek sa idejama, inicijativama, podr{kom, literaturom, planovima, vezama, motivacijom, organizacijom... Dodu{e, veoma mi je va`no i da bar jo{ 5-6 godina ostanem veoma aktivan i na koncertnom poqu. l Da li }e se oba ve ze ko je }e te ima ti na Kon zer va to ri ju mu od ra zi ti na Va{ an ga `man na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du? – Sada ìvim u dve dràve - Nema~koj i Srbiji - a Austrija je ta~no na pola puta. Planiram da se sku}im i u Be~u, tako da }u onda imati tri „baze”: Mannhajm, Be~ i Novi Sad. Ustvari, nadam se da }u sada biti jo{ lak{e dostupan Novom Sadu i studentima, jer je od Be~a do na{e varo{i otprilike 6 sati vo`we. A to je mnogo boqe od 16 ili 18 sati, {to je sada slu~aj. I drugo, mo`da }e se neko zbog mene na tom Be~kom konzervatorijumu zamisliti pa re}i: “Ej, gde treba da se pomogne klasi udarqki na Akademiji umetnosti? [ta im fali?”. A moj odgovor bi tada bio: fali nam malo mawe od SVEGA, ali ja imam mogu}nosti da, preko mojih veza, za sme{ne pare dobijem instrumente, koji bi, na kraju krajeva, i Gradu i svima mogli da budu od koristi kao „akademski instrumenti”. l Od 26. av gu sta do 1. sep tem bra na ja vqe no je no vo iz da we @iv ko vi }e ve me |u na rod ne let we aka de mi je za ma rim bu i per ku si je. Me wa li se sa da ne {to u tom sja ja nom stu dent skom pro gra mu, ~i ji bi gost ove go di ne tre ba lo da bu de po zna ti Kej si Kan ge lo zi? ‡ Do not change the winning horse - ne mewaj kowa koji pobe|uje. Moja letwa Akademija postoji ve} skoro 15 godina, a posledwih 6 su se ustoli~ile kao veoma dobe i stabilne. Okupqam studente svake parne godine, i to je namerno tako. U me|uvremenu sam po~eo da svake neparne godine, dakle izme|u evropskih, drìm po jednu akademiju u Tokiju i u Las Vegasu. E sad, verovatno }u tu pri~u nastaviti u SAD i 2013, dok za Japan nisam siguran, u prvom redu jer je ipak jezi~ki to dosta komplikovano. Mada, kod Japanaca je uop{te sve komplikovano. Uvek se skupno odlu~uje, jer niko ne}e da li~no preuzme odgovornost, verovatno pod

Pri log za bi o gra fi ju Neboj{a Jovan @ivkovi} spada u red najoriginalnijih i najekspresivnijih umetnika na udaraqkama dana{wice. Ro|en je 1962. u Sremskoj Mitrovici, a jo{ za vreme studija kompozicije, muzi~ke teorije i udaraqki u Nema~koj zapo~ela je wegova koncertna aktivnost. Kao solista, ~esto izvode}i i sopstvene kompozicije za marimbu – koje su, ina~e, postale standardna dela na repertoaru umetnika {irom sveta – koncertirao je od Tajvana, gde je odleteo nakon na{eg razgovora, do Rusije i Latinske Amerike, a nastupao je i sa Minhenskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom filharmonijom, Litvanskim dr`avnim simfonijskim orkestrom... Na wegovu inicijativu je u novosadskoj M[ „Isidor Baji}” uvedena nastava udaraqki, a od 2003. je vanredni profesor na katedri za udaraqke Akademije umetnosti.

uticajem vekovne hijerarhije samurajskog tipa, kada su padale glave za pogre{ne odluke (smeh)... Ina~e, Kejsi Kangelozi je mladi ameri~ki kolega, veoma kul tip. Nekako ga vidim kao boqu verziju sebe od pre 15-20 godina. Energi~an je, dobro komponuje, svira svoja dela i mislim da ima u muzici dosta toga da kaè. Zato sam ga i pozvao da bude sa polaznicima moje letwe akademije. l Na audi ci ju za me sto na stav ni ka uda raq ki na Kon zer va to ri ju mu sti gli ste pra vo sa ve li ke tur ne je po SAD. Ka kvi su uti sci? – U SAD sam skoro svake godine, uglavnom dva puta - u prole}e i u jesen. Sada je bila u pitawu turneja od tri velika koncerta sa orkestrima, te dva master klasa na univerzitetima. Neverovatno je, ina~e, koliko se tamo orkestri trude da odrè balans i kontakt sa publikom i sponzorima. Velika je kriza i dosta sam nau~io o opho|ewu s privatnim mecenama... Recimo, pretkoncertni razgovor je bio obavezan, dok su na generalnu probu, iako je zatvorenog tipa, pozvani dobrotvori orkestra; odràli smo, takore}i, koncert samo wima. A posle koncerta je obavezan prijem za sponzore, solistu i dirigenta, i to je pod mora - ~ak je deo ugovora. I ne samo to, nego je u programu koncerta svaki donator koji je dao orkestru vi{e od 150 dolara poimenice naveden.

INTERVJU

Ma pa sve ta ve} prepu na ~i o da ila je, priznaje, ambiciozno dete i kada je prva muzi~ka saznawa sticala u porodici muzi~ara u ulici Stevana Mokrawca u Novom Sadu. – Kao klinka sam od sebe veoma mnogo zahtevala istovremeno uvek streme}i tome da odem „napoqe“. Moj prvi kontakt sa Zapadom dogodio se 1995. kada sam nastupula takmi~ewe u Italiju i tamo dobila potvrdu mojih htewa, da bih dve godine kasnije i oti{la u Be~ u klasu profesora Vernera Hinka – pri~a nam violinistkiwa Kristina [uklar, dete iz na{eg kom{iluka koje je u proteklih desetak godina osvojila publiku diqem sveta svojom virtuozno{}u, ali i lepotom i {armom. U okviru Novosadskih muzi~kih sve~anosti nastupila je sa Be~kom zvu~nom zajednicom, koju predvodi sa velikim uspehom. l Da li je bi lo di le me oko iz bo ra za ni ma wa? – Nije, jer je muzika u na{oj porodici bila prirodno stawe. U klasi prof. Ruìce Kova~ sam osvestila te prve odluke, mada jaaaako nisam volela da ve`bam, jer sati s violinom u rukama tada su za mene, kao vrlo ìvahno dete, bili „smaraju}i”. Ali sada je muzika i u mom ìvotu postala prirodno stawe. Uìvam kada sam s mojim instrumentom. l Da li ste se po do la sku u Be~ ose }a li kao kod ku }e? – Ne, ne, nikako. Nisam znala jezik, a posebno je frustrira ju }a bi la ~i we ni ca da je svaki drugi prolaznik na ulici nosio violinu, tako da sam se pitala: Boè dragi, {ta ja radim u ovom gradu. Ali to je svugde tako. Konkurencija je velika, ima nas jako mnogo, ali se u velikim gradovima, Be~u pogotovo, umetni~ki poziv jako ceni, tradicija se neguje. No, razumqivo, istovremeno je i jako te{ko do}i do dobrih pozicija. l Ka kav je bio Va{ put do me sta dru gog kon cert maj sto ra Sim fo nij skog or ke stra Be~ kog ra di ja? – Iskqu~ivo preko audicija. To je jako teàk put, jer su audicije stroge. Svira se iza paravana, pred brojnim „sudijama“. Morate imati svoj dan i nadati se da }e se to dopasti ~lanovima orkestra. Tek, imam ve} godinu i po dana stalno mesto u ovom orkestru i to mi jako puno zna~i. l Ka ko iz gle da Va {a rad na ne de qa? – Ne svaka nedeqa, svaki dan je potpuno druga~iji. Nekada danima snimamo materijal, onda na red do|e operska produkcija, odlazak na turneje, pa koncerti. Orkestar je specifi~an po tome {to sviramo savremen repertoar, radimo posebne projekte,

S jedne strane, morali bismo i mi ovde da malo boqe pogledamo kako to funkcioni{e, i da qude koji su radi da eventualno neku paru uloè u umetnost pristojno stavimo u „svetlo ~asti”. No, s druge strane, priznajem da mi je malo i tu`no bilo gledati kako su muzi~ari uglavnom zavisni od bogata{a i da, ~ak i kada im nije do toga, moraju da idu na te postkoncertne prijeme i fotografi{u se s qudima koji su ih bukvalno kupili. Ipak, priznajem da je i meni u podsvesti bila ~iwenica da ne bi bilo ni koncerta ni mene tamo, da ti qudi nisu izvadili hiqada dolara i sve platili... l Po sled wi CD ob ja vi li ste pre ~e ti ri go di ne. Spre ma te li nam ne ko no vo iz ne na |e we, kao kom po zi tor i/ili iz vo |a~? – Da, ako bog da ove godine, mada se kolebam da li ba{ CD, jer je to prili~no izumiru}i medij; ~ak verujem da ih za najduè pet godina skoro niko vi{e ne}e kupovati, ve} samo fajlove... No, opet, sada sam na koncertima u SAD prodao dosta CD-ova. U svakom slu~aju, u radnom planu imam dva nova, jedan malo „slavjanski”, izme|u ostalog i sa bra}om Teofilovi}, a drugi koji se radno zove „Born to beat wild” i koji }e, nadam se, iza}i pre jesewe ameri~ke turneje. l Ka da No vo sa |a ni mo gu da o~e ku ju kon cert Ne boj {e Jo va na @iv ko vi }a? – Za januar slede}e godine planiram Sloveniju, onda koncert sa Budimpe{tanskom i filharmonijom St. Peterburga, te mo`da resital u Beogradu, ako uspemo da se dogovorimo oko termina i honorara. Kada je re~ o Novom Sadu, veoma sam aktivan s mojim akademskim ansamblom, koji sam osnovao pre pet godina. Studenti se raduju sve ve}em odzivu publike i sve boqim koncertima, {to smo, mislim, pokazali i na na{em posledwem godi{wem koncertu, odrànom 25. marta u studiju M. Istina, na tim koncertima ja ne sviram, jer smatram da treba studenti da se prezentuju, dok sam ja rector spiritus i „ceromonijalmajstor” tih doga|aja. Elem, ne znam kako }e to daqe i}i sa koncertnim Novim Sadom i mojom malenko{}u. @eqa mi je, dodu{e, da u na{em gradu priredim celu seriju koncerata, abonentskih, recimo 4-5 u sezoni, da ih sve unapred isplaniram, sklopim finansije, termine, od{tampam godi{wi program i da dovodim uvek samo najlu|e i najmla|e perkusionista iz celog sveta, koje smatram interesantnim – PERCUSSIVE NOVI SAD. Kada bi se neki na{ sekretarijat za kulturu za to zainteresovao, ili neki privatni sponzor, banke ili bilo ko, to bi sa veoma, veoma malo para moglo da se uradi, jer ko me zna - zna da od ni~ega pitu pravim (smeh...) Zvu~i neskromno? Ma da, voleo bih da mogu prikladnije da se izrazim - ali onda ne bih govorio istinu. n Miroslav Staji}

KRI STI NA [U KLAR, VI O LI NIST KI WA

kao {to smo nedavno ostvarili produkciju sa porodicom ârlija âplina posve}enu wegovo filmu „Svetlosti velegrada”. Ogroman orkestar u Koncerthausu i sviramo muziku iz filma koji se emituje iza nas na platnu. Jako sam sre}na upravo zbog tih posebnih programa. Tri godine nisam dva puta svirala istu kompoziciju, i moète zamisliti kakvo je to bogatstvo za muzi~ara. l Da li ra di te sa stal nim di ri gen tom? – Ne{to vi{e od godinu dana sa nama je sjajan dirigent iz Nema~ke, 31-godi{wi Kornelijus Majster, ali dolaze nam i drugi, poput ~uvenog Fedosejeva. Ipak, pre svega radimo s mladim dirigentima i to je jedna od odlika orkestra. A od solista, posledwa je sa nama svirala Hilari Han i to jedan od najteìh koncerata za violinu - [enber-

l De lu je kao da je Va{ pro fe si o nal ni ì vot is pu wen za do voq stvom? – Jeste, jeste, ali, verujte, iza to ga sto ji sva ko dnev ni rad, ve li ko ula ga we sebe i stalno potvr|ivawe i sebi, ali i drugima. Jer, kao {to sam rekla, konkurencija je nezamislivo velika, va{ rad se stalno ocewuje i vi stalno morate da se dokazujete. Ja sam to prihvatila i zbog toga puno polaèm na kontinuirano usavr{avawe. l Ko li ko je ma pa sve ta is pu we na Va {im go sto va wi ma? – Do skora sam dràla tu mapu sveta na fiìderu, na kojoj sam zabadala ~iode u gradove u kojima sam svirala. Najvi{e ih ima u Aziji, Evropi, Americi. Kada svirate u nekom od be~kih orkestara, podrazumeva se da }ete makar jednom godi{we ostvariti turneju u Japanu ili Kini.

Ro |en dan s Mar tom Ar ge ri~

l [ta u do sa da {woj ka ri je ri pam ti te kao po seb no uz bu dqiv umet ni~ ki do ì vqaj? – Kao mala sam dan i no} slu{ala Pogoreli}eve snimke, bila sam navu~ena na wih. Ne}u nikada zaboraviti ni turneju po Japanu pre deset godina sa pijanistkiwom Martom Argeri~. Pet puta smo s wom svirali Tre }i kon cert Sergeja Prokofjeva. Nezaboravno. Na toj turneji smo svirali i programe za kamerne sastave. Koncert u Tokiju pao je ba{ na moj ro|endan i pred izlazak na scenu koleginica mi kaè: „Zamisli, Marta je do{la da nas slu{a“. Bila sam potpuno fascinirana tom divnom umetnicom. Sedela je u prvom redu, a posle smo zajedno slavili. gov. Svi smo bili facinirani wenim ume}em svirawa. l A Vi kao so li sta? – Posledwi put sam svirala sa Gruzijskim kamernim orkestrom i Ari je lom Cu ker ma nom, ali moram vam re}i da je moj izbor kamerna muzika u naj{irem smislu te re~i. Svira la sam u naj ra zli ~i ti jim formacijama, Poqskim triom, Be~kim guda~kim kvartetom, na Nomusu u razli~itim sastavima, a onda sam, maja pro{le godine, zajedno sa prijateqima osnovala Be~ku zvu~nu zajednicu. I ve} posle prvih koncerata dobili smo jako puno novih ponuda. Pri tome sviramo od dua do pravog kamernog orkestra. Sami smo svoji menaxeri, samo odabiramo program, a nove ~lanove biramo prema zajedni~kom senzibilitetu, pri ~emu se vi so ko pro fe si o nal no ume}e svirawa, dakako, podrazumeva. l Va{ otac Slav ko [u klar je mno gim umet ni ci ma na pi sao kom po zi ci je po sve te, da li ste je i Vi do bi li? – (smeh) Jesam, ali meni je svako porodi~no okupqawe, {to podrazumeva i muzicirawe, najdragocenija posveta. Tada puno zajedni~ki improvizujemo i naprosto uìvamo u muzicirawu.

One traju obi~no oko tri-~etiri nedeqe. Tamo smo kao kod ku}e. Naàlost, jo{ bisam bila u Australiji i Novom Zelandu. l Ova kva po sve }e nost ra du, da li osta vqa vre me na i za ne ka dru ga za do voq stva – Ona ambicija u mladosti sada se pretvorila u odgovornost. Puno sam uloìla i veoma sam zadovoqna onim {to sam ostvarila. Ipak, i daqe sam motivisana za rad, a po~ela sam da otkrivam jo{ jedno veoma lepo podru~je - pedagogija. U Be~u ~esto pri premam ko lege za audicije, u januaru sam ovde u Novom Sadu vodila kurs za mlade violiniste. I to sve doìvqavam i kao nastavak sopstvenog usavr{avawa. Pored toga veoma, veoma uìvam u {etwama sa mojim psom koga sam na{la na ulici. Jedan divan beli me{anac koga sam nazvala Hajfec, a koji pritom ne podonosi violinu - uvek arlau~e kada sviram. l Vra ti mo se u uli cu Ste va na Mo kraw ca. [ta Vas uvek ob ra du je te ka da do |e te u No vi Sad? – Mirisi i ukusi.Ju~e je to bila ribqa ~orba, pro{li put paradajz sa pijace. Nekada me sve to dirne do suza. Uvek je jako lepo vratiti se u rodni grad. n Jovanka Beba Stepanovi}

nedeqa29.april2012.

Crkva i izbori Pi{e: @ivica tuci} ar l a m en t ar n i, pred sed n i~ k i, lo k al n i iz b o r i, zna ~ a j an su tre n u t ak u sva k om dru { tvu. De m o k rat s ka te k o v i n a je da „na r od bi r a”, to je „voks po pu l i”. Mo n ar h i j e ko j e po sto j e vi { e ni s u auto k rat ske, i u wi m a se bi r a vla d a. Cr k va m a je vi {e od g o v a r ao po l i t i~ k i si s tem u ko m e se mo n arh mi r o p o m a ` e i osta j e na vla s ti do kra j a `i v o t a. Sa te o l o { kog sta n o v i { ta, pred s ed n i~ k i si s tem je pri h va t qiv, ma d a ve } i n a pred s ed n i k a ne po l a ` u za k le t vu na je v an | e q u i ne iz g o v a r a j u „ta k o mi Bog po mo g ao”, kao vr s tu, ili deo za k le t ve. Sr b i j a je pred iz b o r i m a. Na cr k va m a ni j e da pro c e w u j u iz b or n u kam p a w u. Je d an vla di k a je ovih da n a re k ao da je ona „pr q a v a”, no u ne k oj me r i to je uvek i svu d a. Za pred sed n i k a ima po d o s ta kan d i d a t a, me | u wi m a i je d an vo | a jed n e od ver s kih za j ed n i c a Sr bi j e - glav n i muf t i j a sa San x a k a, Mu a m er Zu k or l i}. Po ` eq n o je bi l o da pr v o pod n e se ostav k u (kao pred s ed n ik Ta d i}), ili za mr z ne svo j u funk c i j u, a po t om se pri j a v i kao kan d i d at. Na ver s kim za j ed n i c a m a, po g o t o v o one ko j e su do b i l e od dr ` a v e po s e b an sta t us „tra d i c i o n al n ih”, je s te da po z o v u ver n i k e i dru g e gra | a n e da iza | u na iz b o r e. One to do sa d a ni s u u~i n i l e. Ima j u jo{ ne { to vre me n a za to, ma d a su mno g i skep t i c i da }e one to sa m o s tal n o da u~i n e. To mo g u da ura de i me | u r e l i g ij s ka te l a ko j a po s to j e, a ta kav je d an Sa v et osno v an je na ni v ou Re p u bli k e 17. ju n a 2010. go d i n e. U evrop s kim ze m qa m a cr k ve pod s e } a j u na vred n o s ti, op { te q ud s ke i evan | e o s ke, ko j e tre b a da su nad s tra n a~ k e, za ko j e `e l e da se za wih za l a ` u i po l i t i ~ a r i. U mno g im ze mqa m a je ve o m a va ` no ka k av je wi h ov stav o abor t u s u, euta n a z i j i, isto p ol n im bra k o v i ma, ge n e t i c i – ov d e ih ni k o za to ne pi t a. Srp s ko dru { tvo je ve o m a se k u l a r i z o v a n o, i to do b ro v oq n o. Mno g i ima j u uti s ak da su epi s ko p i SPC ite k a k o za i n t e r e s o v a n i za po l i t i k u, ma d a o to m e go t o v o ni k a d a jav n o ne go v o r e. Ne k i ima j u uti s ak da im do s a d a { we vla s ti i ni -

su to l i k o od g o v a r a l e, pa ni sam pred s ed nik, ma d a i u glav n oj opo z i c i o n oj par t i j i ne na l a z e pra v e od g o v o r e, jer im je, iz m e | u osta l og, pre v i { e „pro e v rop s ka”. Ta k vi ana l i t i ~ a r i mi s le da su im ma w e par t i j e, pa i po k re t i, bli ` e, ma d a one ne m a j u iz g le de da bu d u deo bu d u } e vla s ti. Ta k o }e se ver n i c i naj v i { e opre d e q i v a t i iz m e | u dve ju naj v e } ih i naj v i { e su p rot s ta v qe n ih. Ima i epi s ko p a i sve { te n i k a ko j i ne pre }ut k u j u ko im je po l i t i~ k i „naj b li ` i sr cu”, ili ko ni j e. To ipak ne tre b a da ~i n e, ve} da bu d u pot p u n o uz d r ` a n i u kva l i f i k a ci j a m a par t i j a i po l i t i ~ a r a. U Sr b i j i ver n ik ne do b i j a sa v et cr k ve za ko j u par t i j u da gla s a, {to je do b ro, ma d a mu se i od cr k a v a mo ` e po m o } i da se ori j en t i {e po evan | e o s kim me r i l i m a, da bi imao „kqu~ pre p o z na v a w a”. Kod ver n i k a i dru g ih na s tu p i l o je raz o ~a r e w e u po l i t i k u, de m o k ra t i j u i we n e in sti t u c i j e, {to pred s ta v qa ve l i k i ri z ik za dru { tvo. Ne k i su po ` e l e l i to t a l i t a r i z am, li { a v a w e ma w i n a, ma ko j e vr s te, wi h o v ih pra v a. @e l e ne k e pot p u n o pre v a z i | e n e ili ne d o p u s ti v e ci q e v e, te r i t o r i j al n e, ma t e ri j al n e, ge o p o l i t i~ k e, ko j i bi nas kon fron t i r a l i sa oko l i n om i sve t om. [o k i ra n i su raz m e r a m a ko r up c i j e, ne z a p o s le n o sti, neo s e t qi v o { }u po l i t i ~ a r a svih ori jen t a c i j a za sva k o d ne v i c u ~o v e k a. To ne sme da im je raz l og ne u ~ e s tvo v a w a u iz b or n om od l u ~ i v a w u. Ve } i n a, ma d a te s na, shva t a da im „Evro p a”, od n o s no EU, ipak nu d i per spek t i v u, rad n a me s ta, stan d ard, si g ur n ost, iako ne m a j u pot p u n u di m en z i j u tog pu t a. Me r i l o bi mo r a l o da im ipak bu d e to ko nu di izo l a c i j u ili in t e g ra c i j u, pro { lost ili bu d u} n ost, sa m o z a v a r a v a w e ili otva r a we o~i j u pred stvar n o { }u, ne sno v e ve} re al n ost. Mo ` da je iz b or sku ~ en, ne p re g le d an, ali on je pred wi m a. Ko ga pro p u s ti, bi } e od g o vo r an pred so b om, dru { tvom, ne b om, jer ni je bio spre m an da po n e s e udeo u od g o v or n o sti. „Ne m a m o pra v o à l i t i se na pri l i k e u ko j i m a ì v i m o, ako sa m i ne è l i m o da uti ~e m o na wih”, kon s ta t o v ao je pred iz b o r e epi s ko p at jed n e na m a su s ed n e ze m qe. To va ` i i za Srbiju; otu d a se mo r a bi t i u~e s nik pred s to j e } ih iz b o r a. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

RezUltati PReDSeDNi^KiH izBORa U

Kriza skrenula o sle pr vog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra u Fran cu skoj, Evro pa je vid no za bri nu ta po dr {kom ka kvu je u go to vo pe ti ni iza {lih na bi ra li {ta, do bi la eks trem na de sni ca – tj. Ma rin Le Pen, ko ja je u ja nu a ru pro {le go di ne po sta la li der ka stran ke Na ci o nal nog fron ta ~i ji je osni va~ wen otac @an-Ma ri Le Pen. Iz Bri se la i Luk sem bur ga, ali i dru gih cen ta ra, upu }e ne su po ru ke fran cu skim gla sa ~i ma i – ne sa mo wi ma – da se, ume sto po pu li sti~ kim pa ro la ma o raz bi ja wu Evrop ske uni je, {to eks trem na de sni ca za go va ra, okre nu grad wi bo qe bu du} no sti za sve. Tek, o~e ku je se da }e u evrop skim in sti tu ci ja ma ovih da na bi ti vi {e re ~i i otva ra we ras pra ve o skre ta wu Evro pqa na ude sno, {to se, u do broj me ri, prav da kri zom i stra hom za eg zi sten ci ju. Uosta lom, dan ski mi ni star ino stra nih po slo va Vi li Sov ndal, ~i ja ze mqa pred se da va EU do kra ja ju na, oce nio je da re zul tat gla sa wa u Fran cu skoj pred sta vqa raz log za ozbiq nu za bri nu tost, tim vi {e {to po sto ji op {ti trend po pu lar no sti de sni ce u Evro pi. – Fran cu ski pred sed ni~ ki a u ma woj me ri i par la men tar ni iz bo ri ko ji se o~e ku ju u ju nu, ima ju i {i ru di men zi ju i zna ~aj ko ji pre va zi la zi na ci o nal ne gra ni ce Fran cu ske. Na i me, Fran cu ska je jed na od naj va `ni jih evrop skih si la a za dr `a la je uti caj i na svet skom ni vou – ka `e za „Dnev nik”

vi {i na u~ ni sa rad nik In sti tu ta za me |u na rod nu po li ti ku i pri vre du u Be o gra du dr Dra gan Pe tro vi}. Ka ko ob ja {wa va na{ sa go vor nik, po ele men ti ma tzv. tvr de mo }i (u na u ci o me |u na rod nim od no si ma ona pod ra zu me va ve li ~i nu i kva li tet te ri to ri je, ge o graf ski po lo `aj, broj i struk tu ru sta nov ni {tva, pri rod ne re sur se, eko -

nom sku raz vi je nost i voj nu mo}), Fran cu ska je, uz Ne ma~ ku, naj mo} ni ja evrop ska ze mqa. Ka da se to me do da ju i ele men ti „me ke mo }i“ (pre sti` i pri hva tqi vost ci vi li za cij skog i op {te pre sti `nog ka rak te ra ze mqe u sve tu), Fran cu zi sto je jo{ bo qe – oni su prak ti~ no u to me is pred svih za pad no e vrop skih ze ma qa, osim de li mi~ no Ve li ke Bri ta ni je.

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: UzaVRela maKeDONiJa

sni je iz Sko pqa sti gli na Ohrid, bi li smo sve do ci pro te snog oku qa wa ne ko li ko de se ti na de mon stra na ta, uglav nom mla dih, za ko je po sle sa zna je mo da pred sta vqa ju na vi ja~ ku gru pu „Ri ba ri“. Pod sen kom ubi stva pe to ri ce mla di }a od vi ja se sva ko dnev ni ì vot Ma ke do ni je. Ka da ih pi ta te ka ko je u ne za vi snoj dr à vi re }i }e vam „ni je ro ze, a ni je ni lo {e“. Od mah ih pi ta mo ka kve su ce ne ben zi na. I tu ima ju po {a li cu. U Ma ke do ni ji se ka è: ako ho }e{ de voj ku da po ve de{ da vi di ne {to sku po, od ve di je na ben zin sku pum pu. A na pum pi, be zin 1,5 a di zel 1,25 evra. Sku po za pla tu od 340 evra, ko li ko se ov de da nas u pro se ku za ra |u je. Od nos pre ma evrop skoj va lu ti je je dan evro za ne {to vi {e od 61 de nar. Pr vog da na nam je ne zgod no da ra ~u na mo. Ho tel Bri stol je is pred vra ta iz ba cio pa no sa ce na ma. î ta mo: leb pet de na ra, pe per ~e 20, crev ca 80, ja zik 80,

oko iz grad we mu ze ja-cr kve na pro sto ru tvr |a ve. „Re {i li su da za tvo re tvr |a vu i sad ne ma pro ble ma”, ob ja {wa va ju nam ka da smo na i {li na za tvo re na vra ta. Za ni mqi vo je da ov de jo{ ni je po ~e la tu ri sti~ ka se zo na, pa je Cr kva Sve tog spa sa svo ja vra ta za po se ti o ce za tvo ri la ve} oko 15 ~a so va. Naj ve }i tr `ni cen tar u Sko pqu po di gli su Gr ci, i to „Ve ro“. Ali za to ri va la stvo Gr ka i Ma ke do na ca uvek ima ne ku no vu ma ni fe sta ci ju. Ta ko je i sa no vo sa zda nim spo me ni kom Alek san dru Ma ke don skom, ko ji kra si cen tar Sko pqa na kon {to je za we ga pla }e no ita li jan skim maj sto ri ma 15, 5 mi li o na evra. Vi sok je 27,5 me ta ra, ali ne no si na ziv po le gen dar nom vo sko vo |i kog

Cene „od - do” Ce ne u ohrid skim ka fi }i ma sli~ ne su na {im: espre so je 50 de na ra, ko ka ko la 70, ka pu }i no, to pla ~o ko la da, skop sko pi vo 80, li mu na da 90 de na ra. Sme {taj u pri vat nim apart ma ni ma u vi la ma na oba li je ze ra kre }e se od 10 do 20 evra po oso bi, a u ho te lu „To ni” sa tri zve zdi ce u sa mom cen tru Ohri da – za vi sno od bro ja kre ve ta u so bi i kva li te ta uslu ge – od 25 do 40 evra po oso bi. Van gra da je jef ti ni je, pa se u ho te lu „Si leks“ sa ~e ti ri zve zdi ce, ~e ti ri ki lo me tra uda qe nom od Ohri da, po lu pan sion kre }e od 24 do 39 evra. {kem be ~or ba 100 de na ra, po ho va no {kem be 160, sar ma 60, a gu la{ 130 de na ra. Ipak se ne od lu ~u je mo za do ma }u kuj nu, ra di je }e mo na pqe ska vi cu za evro i po. Sko pqe je ve li ko gra di li {te, ali i po red mno {tva za po ~e tih ne i mar skih po du hva ta ~i sto. Ceo po du hvat u sklo pu je pro jek ta Sko pqe 2014. go di ne, ka da bi na kon si le ulo `e nog nov ca glav ni grad Ma ke do ni je do bio no vo ru ho. Pre se dam me se ci otvo re na su i dva no va mu ze ja – mu zej na ci o nal ne bor be i mu zej ho lo ka u sta. O~e ku je se da }e bi ti okon ~a na re kon struk ci ja skop ske tvr |a ve Ka le, ko ja je pre ne ko li ko me se ci za tvo re na za po se ti o- ce. To je epi log tu ~e iz me |u gru pe Ma ke do na ca i Al ba na ca, a spor je na stao

pred sta vqa, ve} ga jed no stav no vi ka ju „voj nik na ko wu“. Oko tri sa ta vo `we od Sko pqa raj za tu ri ste Ohrid. Ni je ni ~u do {to je Ti to, ko ji ni je po se tio mno ge svo je re zi den ci je, dva pu ta pro veo sed mo dnev ni od mor ba{ ov de. Da nas je we go vo zda we re zi den ci ja ma ke don skog pred sed ni ka i pre mi je ra, ko ji, ka ko sa zna je mo, mal te ne do la ze na Ohrid sva kog vi ken da. Ali ni su sa mo po li ti ~a ri qu bi te qi ovog je ze ra: na se qe La ga din, osam ki lo me ta ra od Ohri da, omi qe no je le to va li {te ma ke don skog xet se ta. Tu ri sti~ ka se zo na kre }e `e {}e u ma ju, s tim da nam ov da {wi svet ka `e ka ko go ste iz Voj vo di ne uglav nom o~e ku ju kra jem ju la. Ob ja {wa va ju nam

Na{ sa go vor nik pod se }a da je za jed no s Ne ma~ kom, Fran cu ska kre a tor po li ti ke Evrop ske uni je, gde Ber lin, za hva qu ju }i svo joj ve }oj eko nom skoj sna zi, pred sta vqa vo de }u si lu u EU. Me |u tim, za raz li ku od Ne ma~ ke, Fran cu ska ima jo{ uvek tri ele men ta svet ske si le – sa mo stal no nu kle ar no oru` je, stal no me sto u Sa ve tu bez bed no sti UN s pra vom ve ta na sva ku od lu ku ko ja Pa ri zu ne od go va ra, i re for mi sa ni ob lik biv {eg ko lo ni jal nog car stva iz ra `en kroz Fran cu sku za jed ni cu, od no sno kroz kul tur noci vi li za cij sku or ga ni za ci ju Fran ko fo ni je. Li der ka Na ci o nal nog fron ta, Ma rin Le Pen re kla, re kla je da }e 1. ma ja po ru ~i ti svo jim bi ra ~i ma ka ko da gla sa ju u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra za ka za nih za 6. maj, od no sno da li da se pri klo ne so ci ja li sti Fran soa Olan du ili ume re nom de sni ~a ru Ni ko li Sar ko zi ju. – Sar ko zi ima lo {e od no se s ve li kom ve }i nom po li ti~ kog esta bli {men ta. On je je di ni od de set pred sed ni~ kih kan di da ta u Fran cu skoj ko ji je pro a me ri~ ki ori jen ti san {to je ina ~e ret kost u od no su na ~i ta vu Pe tu Re pu bli ku i u od no su na sve de go li sti~ ke kan di da te do sa da, pa je te {ko po ve ro va ti da bi do bio otvo re nu po dr {ku Ma rin Le Pen – ka `e nam Dra gan Pe tro vi}. Pre ne ko li ko da na, Le Pen je upo zo ri la obo ji cu pred sed ni~ kih kan di da ta da ne pot ce wu ju we ne

KaDa Se KaPitalizam

Varqivi mir posle usijawa

re la zi mo ma ke don sko srp sku gra ni cu u ra no po pod ne, rad ni je dan, is pred nas sa mo je dan auto bus. Tek po ne ki put ni~ ki auto mo bil. Ne ma gu `ve ko ju bi ste o~e ki va li. U stva ri, gu `ve na gra ni ci su no }u, ka da se na pre la zu oteg ne ki lo me tar ska ko lo na {le pe ra, ali oni ima ju svoj re ìm ca rin ske kon tro le, ko ji ne re me ti osta le put ni ke. Na gra ni ci smo se za dr à li sve ga pe ta ne stak mi nu ta. Jo{ ra ni je su nas upo zo ra va li ne ki na {i tu ri sti da su ma ke don ski ca ri ni ci „strah i tre pet“. Me |u tim, ka da su u pi ta wu no vi na ri, do voq no je pet na e stak mi nu ta da se pre gle da ju pa so {i, uda re pe ~a ti – i mo è mo da qe. Na pu te vi ma, ta ko |e, ne ma gu `ve na ka kvu smo na vi kli u Sr bi ji. Po sle ne {to vi {e od dva sa ta vo `we do la zi mo u Sko pqe. Na uli ca ma za nas ne u o bi ~a je no mir no za rad ni dan, ka da su uli ce Be o gra da ili No vog Sa da pre pu ne. Iako smo na put kre nu li sa zeb wom {ta }e mo za te }i na uli ca ma glav nog gra da Ma ke do ni je, na kon {to je u me di ji ma do usi ja wa po dig nu ta ten zi ja zbog ubi stva pe to ri ce mla di }a. Me |u tim, na uli ca ma ~ak ne ma ni pri met nog pri su stva po li ci je, a nas ba{ taj i ta kav ne pri rod ni mir na vo di na di le mu da li je on re zul tat ne ke zeb we, ili za ti{ ja pred bu ru. Me di ji iz no se de ta qe ko ji su na {oj jav no sti uglav nom po zna ti. Ma ke don ski list „Dnev nik“ ba vio se ovih da na pi sa wem stra ne {tam pe, na kon {to je ta mo {wa jav nost za me ri la vla sti ma {to po li ci ja da je in for ma ci je sa mo na ka {i ~i cu. Srp ski me di ji su pri to me apo stro fi ra ni kao oni u ko ji ma su naj vi {e za stu pqe ne ne zva ni~ ne in for ma ci je iz ne i me no va nih iz vo ra, pri ~e mu se na ba{ sa sim pa ti ja ma gle da na spe ku la ci je ob na ro do va ne u Be o gra du da su ubi ce ve} po be gle u Al ba ni ju. Jer, na su prot po li ci ji ko ja sva ko dnev no iz no si po ne ki no vi de taq iz is tra ge, gra |an stvo je ma we op ti mi sti~ no da }e slu ~aj bi ti raz re {en, pri ~e mu se sve otvo re ni je sum wa u pr vo bit nu ver zi ju po ko joj su ubi ce „ne sum wi vo Al ban ci”. Ali to ne zna ~i da se si tu a ci ja smi ri la, jer ka da smo ka -

dnevnik

c m y

Sve je Pi{e: Du{an Simin ro te kla go di na pro {la je u zna ku „arap skog pro le }a”, ali i po kre tom ne za do voq ni ka pod ime nom in dig na dos. Ovi po sled wi naj pre su to kom le ta pe {a ~i li na Bri sel, ali smo ih kra jem je se ni ve} za te kli u Lon do nu i Wu jor ku pod na zi vom Oku pi raj Vol strit. Za kam po va li su u ban kar skom sr cu lon don skog Si ti ja kao i par ku Zu ko ti, na do mak wu jor {ke ber ze. Na te za we sa po li ci jom tra ja lo je me se ci ma. Vla sti ni su è le le da po seg nu za na si qem, ve ru ju }i da }e se po kret is cr pe ti sam od se be. Na du ra va we je li ~i lo na igru ma~ ke i mi {a, sve dok blo ka de ni su „pre vr {i le me ru”. Po li ci ja je mo ra la da ni ma, po svim ve }im gra do vi ma SAD, da ih „bi je” ali ta ko da ih ne bo li. I pre me sec da na, ka da su i po sled wi „oku pa ci o ni sti” ne sta li s uli ca, u~i ni lo nam se da po kret osim ne za do voq stva iza se be ni je osta vio ni {ta zna ~aj ni je od opo me ne vla sti ma da bi se sve mo glo po no vi ti u na red nom po gor {a wu eko nom skih okol no sti. Kad ne le zi vra è! Kra jem apri la (ta~ ni je 18.) u kwi à ra ma se po ja vi la kwi ga Ocupy Handbook iz da va ~a Bay Books/Little, Brow&Company. Po na {ki, re kli bi Pri ru~ nik oku pa co ni ste. U woj {e zde se tak auto ra, na gla su i ugle du di qem sve ta, pi {u ne u pri log po kre tu kao ta kvom, ne go stru~ no raz ra |u ju po gled na svet ko ji mu je ne do sta jao. Je zgro OVS-a je do bi lo pri sta nak na sa rad wu naj um ni jih te o re ti ~a ra i stru~ wa ka Ame ri ke (ali i iz sve ta), ra zno li kih po pro fe si ja ma i obla sti ma. Do voq no je sa mo na su mi ce po gle da ti ime na auto ra i sme sta pa da u o~i da je me |u wi ma ne ko li ko no be lo va ca iz eko no mi je kao Pol Krug man ili ne iz o stav ni Pi ter Daj mond. Ne dr è }i se re do sle da, u kwi zi sre }e mo sr ce ~i ka {ke {ko le eko no mi je, od Nu ri je la Ru bi ni ja do Ro ber ta Ski le ra pre ko Xe fri ja Sak sa i Ra gu ra ma Ra ja na. Ru bi ni je jo{ 2005. go di ne ob ja vio ~la nak Da li je raz voj nov ca u~i o nio svet opa snim ? Na la zi mo me |u sa rad ni ci ma i ime Po la Vo ke ra, ne ka da {weg ga zde Ame ri~ kih fe de ral nih re zer vi i Oba mi nog da na {weg sa vet ni ka. Me |u broj nim fi nan sij skim stru~ wa ci ma kao {to su Majkl Lu is ili Ke net Ro gof oku ne iz mi ~u i me dij ski stru~ wa ci kao Mar tin Vulf ili pi sac Ari jel Dorf man. Za slu `no na bra ja we osta lih auto ra od u ze lo bi nam pre vi {e pro sto ra. Pro mo ci ja kwi ge je odr à na u wu jor {kom Dru {tvu za eti~ ku kul tu ru, u zgra di ~i ja ave ni ja de li za pad nu ivi cu sa Cen tral par kom, {to }e re }i pre sti `nom kvar tu. I tu po ~i we „zvr~ ka”. Pro mo ci ja je spon zo ri sa na ni ma we ni vi {e

na {i do ma }i ni da je ta da na Ohri du ì vo kao na no vo sad skom Eg zi tu, po {to mno {tvo tu ri sta do la zi na ilin den ske sve ~a no sti. Na su prot skop skom mi ru i ti {i ni, ohrid sko sta ro grad sko je zgro vr vi od {e ta ~a i tu ri sta. Pro dav ni ce otvo re ne, kal dr ma i sta ra zda wa po me {a na su s mo der no ure |e nim bu ti ci ma. [u {ka se da bi zbog pre te ra ne mo der ni za ci je sta ri grad mo gao pre sta ti da bu de pod za {ti tom UNE SKO–a i da je upo zo re we ve} pro sle |e no ma ke don skim vla sti ma. Da bi ste ob i {li glav ne zna me ni to sti Ohri da, vo di~ }e vas od ve sti u dvo i po sat nu {et wu, ko ja ob u hva ta obi la zak Sa mu i lo ve tvr |a ve, pa cr kve Sve te So fi je, am fi te a tra u ko me je, ka ko se mo è ~u ti, pe vao Ho ze Ka re ras, ali je bio pre pun i pre dve go di ne ka da je pod ohrid skim ne bom na stu pi la Na ta {a Be kva lac. Naj lep {e pla è su van gra da, na pu tu Ohrid Sve ti Na um. Ob li zak bro dom ko {ta osam evra, a dva do tri evri }a je po vrat na auto bu ska kar ta. A da je ma na stir Sve ti Na um ~u do le po te, uve ri li smo se i sa mi. Is pred zi di na do ~e ka la nas je ki {a, a ka da smo u{li kroz vra ta, za te kli su nas sun ce i pre gr{t pa u no va ko ji su mir no {e ta li ma na stir skim dvo ri {tem i po zi ra li. Ka da smo kroz po la sa ta na pu sti li ma na stir sku ka pi ju, opet je pa da la ki {a. Sa mo smo se po gle da li, bez re ~i. n Svetlana Stankovi}

dnevnik

nedeqa29.april2012.

FrANCUSKOJ VIDNO ZABrINULI EVrOPU

Evro pqa ne ude sno bi ra ~e i jav no za pi ta la Sar ko zi ja na ra di ju RTL: „U slu ~a ju da u dru gi krug u|u Na ci o nal ni front i so ci ja li sti, da li bi pred sed nik i we go va Uni ja za na ci o nal ni po kret vi {e vo le li da bu de iza bran je dan od mo jih po sla ni ka ili so ci ja li sti~ ki po sla nik?”, osta viv {i ti me, ka ko pro ce wu ju ana li ti ~a ri, od {kri nu ta vra ta za Sar ko zi ja. Me |u tim, ak tu el ni fran cu ski pred sed nik jo{ ni je re kao da li bi pri sta li ca ma svo je par ti je sa -

Olan da. Me |u tim, ako li der ka Na ci o nal nog fron ta po dr ì Sar ko zi ja ma kar na sup ti lan na ~in, on bi se vra tio u igru i imao bi od re |e ne {an se u od no su na Olan da – ka è Pe tro vi}. Re zul ta ti ve }i ne an ke ta, na i me, po ka zu ju da }e Oland la god no po be di ti 6. ma ja. O~e ku je se da }e za we ga gla sa ti naj ve }i deo le vi ~ar skih bi ra ~a i ve li ki broj onih ko ji po dr à va ju po li ti~ ki cen tar. Sar ko zi ju je, s dru ge stra ne, za po be du neo p hod na po dr {ka

Desni populizam i u Skandinaviji Iako u Skan di na vi ji go to vo da se i ne ose }a ju po sle di ce du `ni~ ke i kri ze evra, a ni ile gal na mi gra ci ja ne pred sta vqa ve li ki pro blem, u ze mqa ma na se ve ru kon ti nen ta ja ~a ju de sno-po pu li sti~ ke stran ke: u Fin skoj su na pro te klim iz bo ri ma znat ne uspe he po sti gli „Istin ski Fin ci”. Osvo ji li su oko 20 od sto gla so va slo ga nom „Ne vi di mo za {to bi smo pla }a li za Por tu gal”. U [ved skoj su de sni ~ar ski po pu li sti „[ved ske de mo kra te” pr vi put 2010. osvo ji li po sla ni~ ka me sta me sta u par la men tu. U Ma |ar skoj je tre nut no na ~e lu vla de kon zer va tiv ni i evro skep ti~ ni Vik tor Or ban. U Slo va~ koj i ê {koj su u po sled wih 20 go di na eks trem ni de sni ~a ri za be le ì li uspeh. U Poq skoj je de sni po pu li zam ~e sto po ve zan s ul tra-ka to li~ kim, po ne kad i an ti se mit skim iz ja va ma. Me |u tim, ni je ba{ da eko nom ska kri za ne ma ni ka kvoj uti ca ja na de sni po pu li zam. U pri log pri sta li ca ma de sni ~a ra ide i po ve }a ni broj use qe ni ka, a Evro pa ne ma za jed ni~ ku evrop sku po li ti ku use qa va wa. Ako stran ke na tom pla nu ne zna ju ka ko da qe, on da qu di tra è od go vo re kod eks tre mi sti~ kih po kre ta, tvr de ana li ti ~a ri. ve to vao da u dru gom kru gu par la men tar nih iz bo ra u ju nu gla sa ju pre za so ci ja li ste ne go za Na ci o nal ni front, ka ko bi spre ~io ula zak eks trem ne de sni ce u par la ment. Uosta lom, Sar ko zi je iz me |u dva gla sa wa od ba cio mo gu} nost bi lo ka kvog spo ra zu ma s Le Pen ko ji bi eks trem noj de sni ci omo gu }io ula zak u vla du ili osva ja we po sla ni~ kih man da ta na par la men tar nim iz bo ri ma u ju nu. – Ma lo je ve ro vat no da bi Ma rin Le Pen mo gla otvo re no da po dr ì i so ci ja li stu Fran soa

oko 80 od sto bi ra ~a Na ci o nal nog fron ta, ali an ke te po ka zu ju da sa mo iz me |u 44 i naj vi {e 60 od sto we nih bi ra ~a pla ni ra da po dr ì ak tu el nog pred sed ni ka u dru gom kru gu. – Fran cu ska jo{ ni je iza bra la svo je de fi ni tiv no po zi ci o ni ra we u sa vre me nom sve tu i to pi ta we }e de lom osta ti otvo re no i u sle de }im go di na ma. Su vi {e se pod Sar ko zi jem pri bli ì la Ame ri ci, ina ~e u Fran cu skoj ne mno go po pu lar noj – ka è dr Pe tro vi}.

hrANI ANTIKAPITALIZMOM

na prodaju od Fon da ci je Rok fe ler (osno va ne 1913). Ova sto go di {wa ki wa no si ime ~o ve ka ko ji je na ~e lu Stan dard oj la uveo pr vi mo no pol u Ame ri ci, ~i me je ge ne ri sao uvo |e we pr vih za ko na pro tiv tru sto va. Da kle, ka ko je mo gu }e da jed na fon da ci ja u ~i joj je sr `i qu ti ka pi ta li zam fi nan si ra pro mo ci ju kwi ge ~i ja je kri ti ka ka pi ta li zma naj ra di kal ni ja na sve tu? Od go vor je ve o ma ame ri~ ki: Only in America… Pre po ru ku kwi zi na ko ri ca ma na pi sao je ban kar Mo ha med el Eri jan, ga zda Pi mi ja, naj ve }eg in ve sti to ra u sve tu za pri vat ne ob ve zni ce. „Usko ro, ovo de lo bi }e sma tra no kao vo di~ (…) ka ta li za tor i za po vest da se iz no va

de fi ni {e eko nom ska po li ti ka sve ta…”, upra vo ta ko pi {e ovaj ban kar. Uzev {i re~ na pro mo ci ji, no be lo vac Ro bert So lou je oce nio smer ame ri~ kog fi nan sij skog si ste ma ka ta stro fi~ nim. I osta le ugled ne gla ve iz go va ra le su tvrd we po put „eko no mi ja je pre vi {e ozbiq na da bi je pre pu sti li ru ka ma pa tro na”, „ame ri~ ka dr à va po sto ji sa mo da slu ì pred u ze }i ma”, „su {ti na ni je u na me ta wu po re za bo ga ti ma ko li ko da se uop {te us po sta vi fi skal ni si stem” i to me sli~ no. Iz sve ga nam je ja sno da sa mo ka pi ta li zam mo è da amor ti zu je sve uda re pro tiv se be. Otu da Fon da ci ja Rok fe ler i ban kar El Eri jan. Po ~et kom svet ske kri ze 2008. vr to gla vo je po ras tao broj pro da tih pri me ra ka Ka pi ta la Kar la Mark sa. Mno gi i ne zna ju da su naj ve }u ko rist iz ovog de la iz vu kli upra vo ka pi ta li sti. De lo je „bi bli ja” eko no mi je na naj bo qim svet skim uni ver zi te ti ma za fi nan sij ske i ko mer ci jal ne eli te. Marks im je le po slo ìo do ka ze ka ko funk ci on i {e si stem ka pi ta la. Wih ni je za ni mao we gov ide o lo {ki po gled na svet - kri ti ka ka pi ta li zma, ve} for mu le ko je se ti ~u we go ve su {ti ne - oplo |a va we i {i re we ka pi ta la. Za pa zi mo, us put, i da Fri drih Ni ~e ni je bio fi lo zof ko jem se svet pri ka zi vao u bro je vi ma. Ka da je umro, na no} nom sto lu sta jao mu je Mark sov Ka pi tal. (autor je {ef Deska na francuskom Kanalu 5)

Uko li ko SAD i pro a me ri~ ke sna ge u sa moj Fran cu skoj taj pod vig po no ve i sa da – upr kos sta vu fran cu skog bi ra~ kog te la i po li ti~ kog esta bi li {men ta ko ji im ni su na klo we ni – to bi zna ~aj no po mo glo da se u sle de }im go di na ma re a li zu ju ame ri~ ki stra te {ki in te re si u sve tu i po seb no Evro pi. To bi umek {a lo po sle di ce opa da wa pla ne tar nog uti ca ja Va {ing to na i pre ra sta wa svet skog po ret ka od mo no po lar nog ka mul ti po lar nom. – Ne u speh Sar ko zi ja bi, sa dru ge stra ne, ubr zao pro ces pre ra sta wa svet skog po ret ka ka mul ti po lar nom, ulio bi na du svim an ti glo ba li sti~ kim i su ve re ni sti~ kim sna ga ma u sve tu, te pred sta vqao ohra bre we za po vra tak sa mo stal ne fran cu ske ulo ge na Bal ka nu – is ti ~e Pe tro vi}. – Ako Sar ko zi iz gu bi, a ve li ke su {an se da }e se to do go di ti, Oland }e bi ti ma we spre man da sle di Mer ke lo vu u svim we nim pla no vi ma. Po oce ni na {eg sa go vor ni ka, u vre me vla da vi ne op {te ne si gur no sti u sve tu - a ona je objek tiv no mno go ja ~a ne go, re ci mo, pre pet go di na - ne spor no do la zi do ve }eg zbi ja wa re do va u po ku {a ji ma, pre sve ga u svo joj ku }i, da se stva ri ne ka ko re gu li {u. – To }e opet, vo di ti ka ja ~a wu na ci o nal ne su ve re no sti i do od re |e nog ne po ve re wa u nad na ci o nal ne, su pra na ci o nal ne in ge ren ci je, u ko je spa da ju i in sti tu ci je Evrop ske uni je. Da kle, `i vi mo u vre me ve li kih tur bu len ci ja, gde ne ma go to vih re {e wa i gde }e si gur no SAD , azij ske ze mqe, vo de }e evrop ske si le, a ve ro vat no i Evrop ska uni ja u ne kom ob li ku u ko me }e bi ti re for mi sa na, na sta vi ti da bu du ve li ki igra ~i na svet skoj sce ni – ka `e dr Pe tro vi}. n Vesna Savi}

PO Z AJM Q E N A KO L UM N A: NI KAPITALIZAM VI[E NIJE [TO JE BIO

Po bu na (pot)pla }e ne bur `o a zi je Pi{e: Slavoj @i`ek

(za me na xe re itd), ali i ma we po sla i vi {e slo bod nog vre me na (za po je di ne in te lek tu al ce, ali i za dr àv ne slu `be ni ke itd). Eva lu a tiv ni po stu pak ko jim se od re |u je ko ji }e rad ni ci do bi ti vi {ak za ra de pred sta vqa pro iz voq ni me ha ni zam vla sti i ide o lo gi je, ko ji ni na je dan ozbi qan na ~in ni je po ve zan sa pra vom stru~ no {}u; ta ko vi {ak za ra de ne po sto ji iz eko nom skih, ve} iz po li ti~ kih raz lo ga: ra di odr à va wa „sred we kla se“, ka ko bi se o~u va la so ci jal na sta bil nost. U ve zi sa ovim je i }or so kak u ko jem se, re ci mo, da nas na la zi Ki na: ideal Den go vih re for mi bi l o je uvo | e w e ka p i t a l i z ma bez bur ò a zi je (bu du }i da bi ona for mi ra la no vu vla da ju }u kla su); sa da, me |u tim, ki ne ski li de ri ot kri va ju bol nu isti nu da ka pi ta li zam bez utvr |e ne hi je rar hi je ko ju obez be |u je po sto ja w e bur ` o a z i j e – pro i z v o d i traj nu ne sta bil nost. Ko jim }e pu tem on da Ki na kre nu ti? Biv {i ko mu ni sti se ina ~e po ja vqu ju kao naj e fi ka sni ji ka pi ta li -

a ko je Bil Gejts po stao naj bo ga ti ji ~o vek u Ame ri ci? We go vo bo gat stvo ne ma ni ka kve ve ze sa tim {to Maj k ro s oft pro i z v o d i do b re pro gra me po ni ìm ce na ma od kon k u r ent s kih, ni t i sa uspe {ni jim „eks plo a ti sa wem“ rad ni ka (Maj kro soft pla }a svo je in t e l ek t u a l n e rad n i k e re l a tiv no do bro). Mi li o ni qu di i da q e ku p u j u Maj k ro s of t o v e pro gra me za to {to se Maj kro soft na met nuo kao sko ro uni ver z al n i stan d ard, prak t i~ n o mo no po li zu ju }i ~i ta vu oblast, kao ote lo tvo re we ono ga {to je Marks na zi vao „op {tim in te (ili uprav ni od bor) ko ji upra lek tom“, pod ~i me je pod ra zu me vqa kom pa ni jom u vla sni {tvu vao ko lek tiv no zna we u svim ban ke (ko jom isto ta ko upra ob li ci ma, od na u ke do prak ti~ vqa ju me na xe ri ko ji ni su we ni ne ume {no sti. Gejts je u su {ti vla sni ci) ili svu da ra su tih in ni pri va ti zo vao op {ti in te ve sti to ra. U ovom no vom ide al lekt i obo ga tio se pri sva ja ju }i nom ti p u ka p i t a l i z ma, sta r a ren tu ko ja je usle di la... bur ò a zi ja je pro gla {e na ne U ovo me se kri je su {ti na da funk c i o n al n om: pri p ad n i c i na {wih bor bi oko in te lek tu no ve bur ò a zi je pri ma ju pla tu, al ne svo ji ne: ka ko se ulo ga op pa ~ak i ako po se du ju deo svo je {teg in te lek ta – ute me qe nog na ko lek tiv nom zna wu i dru Pri li ka da ~o vek du go ro~ no bu de eks plo a ti san {tve noj sa rad wi – po ve }a va u sa da se do ì vqa va kao pri vi le gi ja. Ko se da nas po s tin d u s trij s kom ka p i t a l i zmu, ta ko se i bo gat stvo aku mu usu |u je da {traj ku je, ka da je i sa mo re dov no li ra ne sra zmer no u od no su na rad no me sto pri vi le gi ja? rad utro {en na we go vu pro iz vod wu. Upra vo uspeh ka pi ta li zma (ve }a efi ka snost, rast pro kom pa ni je, do bi ja ju ak ci je kao sti~ k i me n a x e r i, jer wi h o v a duk tiv no sti itd) iza zi va ne za deo na dok na de („bo nu se“ za svo je isto rij ska ne tr pe qi vost pre ma bur ò a zi ji kao kla si sa vr {e no po sle nost, ~i ne }i sve ve }i broj „uspe he“). rad ni ka ne po treb nim: ono {to Ta ko bur ò a zi ja u kla si~ nom od go va ra ten den ci ji da na {weg bi tre ba lo da bu de uspeh – sma smi slu ne sta je: ka pi ta li sti se ka pi ta li zma da se pre tvo ri u we we po tre be za na por nim ra po n o v o ja v qa j u kao pod v r s ta me n a x er s ki ka p i t a l i z am bez dim – po sta je usud. Ili, dru gim pla }e nih rad ni ka, kao me na xe - bur ò a zi je – u oba slu ~a ja, ka ko re ~i ma, pri li ka da ~o vek du go ri kva li fi ko va ni da za ra |u ju je Sta qin dav no re kao, „ka dro ro~ no bu de eks plo a ti san sa da se vi {e svo jom stru~ no {}u (za to vi re {a va ju sve“. (Za ni mqi va je do ì vqa va kao pri vi le gi ja. je pse u d o-na u ~ n a „eva l u a c i j a“ raz li ka iz me |u da na {we Ki ne i Ako je sta ri ka pi ta li zam u kqu~ na: ona le gi ti mi {e ne jed - Ru si je: u Ru si ji, uni ver zi tet ski ide al nom slu ~a ju pod ra zu me vao na kost). Bu du }i da ni je ogra ni - pro fe so ri su stra ho vi to lo {e pred u z et n i k a ko j i in v e s ti r a ~e na sa mo na me na xe re, ka te go - pla }e ni – oni su de fak to ve} (svoj ili po zajm qe ni) no vac u ri ja rad ni ka ko ji pri ma ju vi - deo pro le ta ri ja ta – dok u Ki ni pro iz vod wu ko ju je or ga ni zo vao {ak za ra de ob u hva ta raz ne vr - do bi ja ju vr lo pri sto jan vi {ak i ko jom upra vqa – a za tim od we ste eks pe ra ta, ad mi ni stra to ra, za r a d e ko j i ga r an t u j e wi h o v u ubi ra pro fit – da nas se ja vqa dr àv nih slu `be ni ka, le ka ra, po kor nost.) Ide j a o vi { ku za r a d e sa d a no vi ide al ni tip: to vi {e ni je prav ni ka, no vi na ra, in te lek tu pred u zet nik ko ji po se du je svo ju a la ca i umet ni ka. Vi {ak se ja - pru à no vi okvir „an ti ka pi ta kom pa ni ju, ve} stru~ ni me na xer vqa u dva ob li ka: vi {e nov ca li sti~ kim“ pro te sti ma. U vre -

me kri ze, naj o ~i gled ni ji kan di da ti za „ste za we ka i {a“ su qu di sa ni ìh le stvi ca pla }e ne bur ò a zi je: po li ti~ ki pro te sti su wi ho vo je di no uto ~i {te uko li ko è le da iz beg nu uta pa we u pro le ta ri jat. Iako su wi ho vi pro te sti no mi nal no usme re ni pro tiv bru tal ne tr ì {ne lo gi ke, oni za pra vo pro te stu ju pro tiv po ste pe ne ero zi je wi ho vog (po l i t i~ k i) po v la { }e n og eko nom skog po lo à ja. Ejn Rend u ro ma nu Atlas Shrugged fan ta zi ra o {traj ku „kre a tiv nih“ ka pi ta li sta, a ta fan ta zi ja se na per ver zan na ~in ob i sti wu je u da na {wim {traj ko vi ma, od ko jih ve }i nu or ga ni zu je „pla }e na bur ò a zi ja“ u stra hu da }e iz gu bi ti svoj vi {ak za ra de. Ovo ni su pro l e t er s ki pro t e s ti, ve} pro t e s ti pro t iv pret w e spu {ta wa na ni vo pro le ta ri ja ta. Ko se da nas usu |u je da {traj ku je, ka da je i sa mo re dov no rad no me sto pri vi le gi ja? To ni su bed no pla }e ni rad ni ci u (pre o- sta l oj) tek s til n oj in d u s tri j i itd, ve} oni po vla {}e ni rad ni ci ko j i ima j u za g a r an t o v a n a rad na me sta (pro sve ta ri, rad ni ci grad skog pre vo za, po li ci ja). U tom sve tlu tre ba po sma tra ti i ta las stu dent skih pro te sta: wi ho va glav na mo ti va ci ja je ve ro v at n o strah da im vi s o k a stru~ na spre ma vi {e ne }e ga ran to va ti vi {ak za ra de ka sni je u ì vo tu. Po r ed pro l e t a r i z a c i j e ni ìh slo je va pla }e ne bur ò a zi je, na dru goj kraj no sti ima mo ira ci o nal no bo ga to na gra |i va we vr hun skih me na xe ra i ban ka ra (ira ci o nal no jer je obi~ no, ka k o su po k a z a l e is t ra g e u SAD, obr nu to pro por ci o nal no uspe hu kom pa ni je). Ume sto da ove tren do ve iz la è mo mo ra li za tor skoj kri ti ci, tre ba lo bi da ih ~i ta mo kao po ka za te qe da ka p i t a l i s ti~ k i si s tem vi { e ni je spo so ban da us po sta vi sa mo r e g u l i { u } u sta b il n ost – dru gim re ~i ma, on pre ti da se ot me kon tro li. (Lon don Re vi ew of Bo oks/pe sca nik.net)

nedeqa29.april2012.

dnevnik

c m y

INTERVJU

MAJA MILO[, REDITEQKA FILMA „KLIP“, ZA „DNEVNIK” GOVORI O NAGRADAMA, VELIKOM INTERESOVAWU, ALI

Tre nut no su re al nost i emo ci je ojava mlade rediteqke i scenaristkiwe Maje Milo{ na filmskoj sceni Srbije, ve} na prvom koraku zna~ajan me|unarodni uspeh wenog dugometra`nog prvenca, priznawa strane i doma}e kritike i, posle dugo vremena, povi{en interes ovda{wih bioskopskih gledalaca za jedan autorski film, ne{to je {to jedna kinematografija samo poèleti moè. Pri tome se ne sme zaboraviti da je re~ o li~nom poduhvatu u koji su ugra|eni ogromna energija, istrajnost i talenat da se ostvari jedan filmska vizija, koja neposredno i vrlo sna`no, ostvaruje komunikaciju s realno{}u. Dakle, debitantski igrani film “Klip” rediteqke i scenaristkiwe Maje Milo{ osvojio je nagradu „Ti ger Award„ za jedan od tri najboqa film na ovogodi{wem 41. internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu. Wen film je tako|e osvojio i KNF nagradu holandskih filmskih kriti~ara koja pomaè distribuciju filma u Holandiji. @iri festivala u Roterdamu, u obrazloèwu nagrade za „Klip” kaè da je to „energi~no, buntovno, autenti~no, iskreno i otkrivaju}e delo, koje modernim sredstvima filmskog izraza opisuje ‘mobilnu’ generaciju, koja dokumentuje svoj ìvot snimcima na mobilnom telefonu. ’Klip’ po-

stavqa mnoga pitawa i ne daje odgovore“. U posledwih desetak godina ovo je najzna~ajnije me|unarodno priznawe nekom filmu iz Srbije. Jer, roterdamski festival je ve} decenijama sabirno mesto gde se krajwe ozbiqno odmeravaju dometi nezavisnih, inovativnih i eksperimentalnih filmova. „Klip” Maje Milo{ ostvario je zna~ajan uspeh i na Me|unarodnom filmskom festivalu u Viqnusu gde je Isidora Simijonovi}, koja tuma~i glavni lik devojke Jasne, osvojila nagradu za najboqu glumicu. Kada je film sniman imala je samo ~etrnaest godina. Pored we u filmu uloge tuma~e i Katarina Pe{i}, Sowa Jani~i}, Mowa Savi}, Jovana Stojiqkovi}, Vuka{in Jasni}, Vladimir Gvoji}, Sawa Mikiti{in i Jovo Maksi}. Direktor fotografije je Vladimir Simi}, a montaèr Stevan Filipovi}. Film je snimqen u produkciji filmske ku}e „Ba{ êlik” iz Beograda. „Klip“ je pri~a o tinejxerki Jasni iz velegradskog predgra|a razapetoj izme|u porodice s te{ko bolesnim ocem, {kole koja ve} dugo to nije, dru{tva vr{waka ~iji je se ìvot artkuli{e kroz turbo folk sliku i zvuk, i fatalnog ma~o de~ka \oleta (Vuka{in Jasni}). Film obiluje scenama seksa, ali kako stoji na odjavnoj {pici, u wihovom snimawu

I za mla|e od 18 godina l O~ekujete li i neke negativne reakcije ili su se one ve} iscrpele time da se film u bioskopima prikazuje u kasnijim satima, a pao je i jedan javni predlog da film ponese preporuku, da nije za mla|e od 18 godina? – Mislim da je film jako dobro prihva}en kod publike i kritike tako da ne o~ekujem negativne reakcije. Ne sla`em se da ne treba da gledaju samo stariji od 18 godina jer onda }e se wihovo vi|ewe seksa svesti na pornografiju kojom smo okru`eni dok u „Klipu“ imaju prilike da vide emotivni odnos prema seksu i qubavi.

nisu u~estvovali maloletni glumci. l [ta vam je draè, sve brojnije pohvale, kritike i zapaèni festivalski nastupi va{eg filma, ili, eventualna velika gledala~ka pa`wa, ne samo u doma}im bioskopima? – Mislim da su za film kao {to je „Klip” mi{qewe kritike i publike u neraskidivoj vezi. Po{to sam èlela da napravim izrazito autorski film koji je intiman i emotivan, stalo mi je do mi{qewa i kritike i publike. l Upravo ste se vratili iz Argentine s jednog filmskog festivala. Kakave su reakcije inostrane publike i kritike na „Klip“? [ta je tu, onima koji nisu iz Srbije, najzanimqivije? – Jo{ za vreme filmskog festivala u Roterdamu gde je „Klip“ imao svetsku premijeru, o~i javnosti i publike su bile uprte u wega. Reakcije su bile burne. Oni su bili odu{evqeni filmom, nisu mogli da veruju da tako mladi glumci mogu da odigraju tako te{ke uloge na gotovo naturalisti~ki na~in. Po{to je film qubavna pri~a i po{to je dru{tveni aspekt koji je veoma prisutan u filmu svakodnevica svih predgra|a gradova u svetu, mogli su da se poistovete. Zbog toga su i razumeli film upravo kako sam èlela. Razlika u percepciji qudi iz Zapadne i Isto~ne Evrope i Ju`ne Amerike su sitne. U Zapadnoj Evropi je izraèna svest o politi~koj korektnosti, tako da pri~aju i o tome, dok je u Ju`noj Americi strast me|u junacima ne{to {to najvi{e prime}uju. l Kome je namewen va{ film? Ko bi trebalo da ga obavezno pogleda, a ko mo`da da ga zaobi|e? O ~emu biste voleli da gledaoci razmi{qaju po{to odgledaju „Klip“? – Ja bih èlela da ga pogledaju i tinejxeri i roditeqi. Mislim da

Maja Milo{: „Klip” se otvoreno, direktno i bez osu|ivawa bavi problemima mladih

je ovo retka prilika da mladi vide film koji se veoma otvoreno, direktno i bez osu|ivawa bavi wihovim problemima, dok bi roditeqi mogli da vide {ta se doga|a s dana{wim tinejxerima. Volela bih da nakon filma gledaoci preispitaju svoje stavove vezane za odrastawe u surovoj sredini i o direktnijoj komunikaciji i pokazivawu emocija. l Sme{eten u ovda{wi, ovovremeni socio - kulturni kontekst, „Klip“ je u osnovi `estoka tinejyerska qubavana drama, u kojoj je mladala~ki seks eksplicitno predstavqen i kao put ka, ali i kao prepreka ostavrewu qubavi kao bliskosti i razumevawu. Ima li uop{te prostora za qubav u dana{we vreme svakovrsne, pa i autodestrukcije?

– Naravno da postoji mesto za qubav, jedina je stvar kako se ona ispoqava. Po{to su trenutno u na{em dru{tvu dominantni identiteti ma~o mu{karca i preterano sekualno eksplicitne ène, mladi koji jo{ traè svoj identitet preuzimaju ~esto ove modele pona{awa. Emocije su tabuizirane i zbog toga se ne ispoqavaju kako bismo èleli i o~ekivali, ali one su tu. l Da li bi vam smetalo, da publika „Klip“ doìvi, iako on to nije, kao pornografski film? – Ne bih èlela da ga tako doìve, jer to nije bila moja namera. Ne smatram da eksplicitnost ima veze sa pornografijom. Ovde je seks na~in komunikacije dva glavna junaka i te scene prate razvoj wihovog odnosa. Seks je integral-

ni deo pri~e a po{to je sve u filmu otvoreno pokazano, bilo bi jako licemerno da seks ne bude. On jasno iskazuje vatromet emocija izme|u junaka i zato ne verujem da }e publika tuma~iti film kao pornografski. l [ta je danas pornografija? Moè li, posle svih revolicija i kontrarevolucija, eksploatatorskih i komericijalnih na~na wene upotrebe, ona biti i subverzivna? – Mi smo okruèni pornografijom i na{e dru{tvo je pornografisano. Mi imamo ose}aj potpune slobode da pri~amo o seksu, ali kad je on romantizovan i pornografisan, dok su trenutno realnost i emocije subverzivne. l Osim {to je va{ izbor angaòvani film, imate li po-

dnevnik

nedeqa29.april2012.

I OPRE^NIM KOMENTARIMA KOJE JE IZAZVAO WEN PRVENAC

– subverzivne riv i da obrazujete ovda{wu film. Mla di ko ji ne zna ju ka ko da ipak fikcija zasnovana na elefilmsku publiku? ka na li {u ener gi ju, dis tan ci ra we mentima sakupqenim i spoje– Ne mi slim da film ima mo gu} od svih so ci jal no pri hva tqi vih nim, a pozajmqenim iz stvarnost da pro me ni svet, ali ako po for mi po na {a wa i od ra sta we u nog ìvota ), koliko su bila vakre ne pu bli ku na raz mi {qa we i su ro vim okol no sti ma nas okru ù - `na iskustva mlade generacije na ve de ih da po sta vqa ju pi ta wa, je i tre ba da se pri ~a o to me. vrlo dobrih glumaca natur{~ioni mo gu da pro me ne ne {to. l Najavquju}i film, rekli ka, a koliko su, na kraju krajeva, l Ako je mo`da preterano reste da su vas za wega inspiri- ispuwavali zahteva scenarija }i da je „Klip“ {amar jednom sali snimci sa Jutjuba. Wihova i reìje? delu samozadovoqnog, od realtre{ estetika u filmskoj for– Mi smo du go is tra ì va li i nosti operisanog srpskog drumi kao „estetika ru`nog“ je neja sam pri ~a la sa pre ko hi qa du {tva, nije li va{ film na pr{to {to vas povezuje sa tako- mla dih qu di o wi ho vim is ku vom mestu ipak provokacija i zvanim „crnim talasom“ ili stvi ma i is ku stvi ma wi ho vih vr test za ovda{wi puritanizam, kriti~kim jugoslovenskim {wa ka. Kad smo po ~e li sa glu patrijarahalno licemernog tifilmom? ma~ kim pro ba ma, glum ci su mi pa? – Za me ne je je di ni pra vi na ~in ja ko po mo gli. Iako je sve bi lo – Ka da sam raz mi {qa la o to me da se ba vi mo pro ble mi ma u dru - de fi ni sa no u sce na ri ju, mi smo ka kav è lim da film „Klip“ bu de, {tvu sa pu no raz u me va wa i qu ba vi za j ed n o na l a z i l i auten t i~ n e si gur na sam bi la da è lim da on pre ma ju na ci ma kao {to su to ra di - stva ri, im pro vi zo va li, do da va bu de auten ti ~an i re a li sti ~an. li i naj zna ~aj ni ji auto ri srp ske li. Oni su pot pu no raz li ~i ti od Po {to me di ji pred sta vqa ju stva ri na po vr {i ni, mi slim da kad god ne ko za gre be to - da mo è da bu de {a mar. Pri ka zi va ti qu de u pra vom sve tlu, bez ulep {a va wa iza zi va re ak ci ju jer svi bi smo vo le li da se pri ka è mo bo qim ne go {to je smo. Ni sam è le la da „Klip“ bu de pro vo ka ci ja, ve} da qu di raz mi sle o li ce mer ju ko je nas okru ù je. Mi slim, ta ko |e, da li ce mer je ni je ve za no is kqu ~i vo za srp sko dru {tvo, ve} da je ono pri sut no svu da u Scena iz filma: Seks je integralni deo pri~e sve tu. l U kojoj meri „Klip’“ oteloki ne ma to gra fi je (Ma ka ve jev, Pa - ju na ka ko je igra ju, ali iako ni su vquje jedan, bar sude}i po mevlo vi}, @il nik). Za to sam è le la iz so c i j al n e i kul t u r o l o { ke dijskoj slici Srbije, domida se oslo nim na cr ni ta las kad sam sre di ne ko jom se film ba vi, oni nantni segment ovda{we druraz mi {qa la o fil mu. Snim ci sa u svom okru è wu ima ju pri me re {tvene i (pod)kulturne relanoJu tju ba mi slim da po ka zu ju ì vot ta kvog po na {a wa ta ko da su ja ko sti, a koliko je projekcija li~mla dih bez dis tan ce, jer oni ima ju do bro zna li o ko me i o ~e mu je nih pogleda, ose}awa i stavova ose }aj stvar no sti ko ji ne ma za dr - „Klip“. Zbog to ga i, na rav no vas kao autorke? {ku kon ven ci ja. Oni je su stvar ni i zbog ne ve ro vat nog ta len ta, ~e – Film je, na rav no, ne ras ki div za to {to de lu ju do ku men tar no mi - tvo ro me se~ nog sva ko dnev nog ra od mo jih po gle da, ali sam in si sti - slim da mo gu da na efi ka san na ~in da i od no sa qu ba vi i po ve re wa ra la na re a li sti~ no sti jer mi je uve du gle da o ce u di rek tan emo tiv ko ji smo iz gra di li, mi slim da so ci jal na i kul tu ro lo {ka po za di - ni kon tak sa pri ~om. smo mo gli da na pra vi mo auten na fil ma bi la in spi ra ci ja. Zbog l Za autenti~nost na kojoj u ti ~an film. to ga sam i hte la da na pra vim ovaj filmu pledirate (po sredi je n Vladimir Crwanski

PUT OKO SVETA

Mesi tata: Fudbaler lionel Mesi (24) posta}e po~etkom oktobra tata, javqaju {panske sportske novine “Marka”, nakon driblinga sa svojom prijateqicom antonelom rokuco (24) s kojom se ve} tri godine zabavqa, pohvalio se svojim prijateqima u Barseloni. taj penal nije proma{io.

No, No, Nutela: Nutela je nezdrava i premasna, pa potro{a~i u americi mogu da ra~unaju na povra}aj od ~etiri dolara po kupqenoj ~a{i, a maksimalno do 20 dolara – {to je ishod vansudskog poravnawa proizvo|a~a, italijanskog Ferera, i majke jednog deteta, atine Henberg, koja je osporila reklamirawe slatkog namaza kao “zdravog i ukusnog doru~ka”. sud je utvrdio da nutela nije zdrava i da ima visok udeo opasnih zasi}enih masti.

uBica u redu: Mafija{ki ubica \anfranko tekewe uhap{en je u po{ti dok je ~ekao u redu, u blizini londonskog skotland jarda posle 30 godina bekstva. italijan star 49 godina za kojim je raspisana poternica 1982. godine zbog ubistva policajca godinama je `iveo u blizini Vestminstera i koristio je la`ni paso{.

Ba[ turisti^ki: Nelson Mandela je 18 godina robijao na ostrvu roben kod obale Ju`ne afrike pod najgorim uslovima, a danas ga opsedaju turisti kao simbol borbe protiv aparthejda.

T R E N D R A P O R T : KAKO MUDRO [OPINGOVATI?

(Ne) brè od razuma Br z a hra n a, in s tant za q u bqi va we/ od qu bqi va we, lu da vo ` wa, do n o {e w e od l u k a na pre ~ ac, br z in s ko „bri s a w e” qu di iz na {ih ì vo ta... Sve su to si tu a ci je ko je sa so bom no se ne ba{ pri jat ne po sle di ce - vi {ak ki lo gra ma, po gre {ne iz bo re i ne iz be `no ka ja we na te na ne. No, da li je ùr ba ba{ uvek ma na ili u ne kim slu ~a je vi ma br zi na (na rav no, sem ako ni je br zo ple te nost u pi ta wu) mo è bi ti i vr li na? Ja se, re ci mo, uvek pri jat no iz ne na dim ka da pot pu no neo ~e ki va no na le tim na br zu (pa jo{ i qu ba znu) uslu gu u ka fi }u ili re sto ra nu, ba{ kao {to mi osmeh na li ce iz ma mi i sva ka slu `be ni ca ko ja (be sna pr vo na se be, a po tom i na ~i tav svet) na ra ~u ni ma do spe lim na na p la tu ne mo r a ba{ sva ki za rez i sit no slo vo iz n o va i ona k o u inat, svi ma da pro ~i ta. Ob ra du je me, na rav no, i ka da ka s ir k a u rad w i svoj po sao ra di br zo i efi ka sno, a ne mam ni {ta pro tiv ni ka da se ne {to sli~ no re pri zi ra u ban ci. Da kle, pri ~a sa br zi nom ba{ i ni je ta ko jed no stav na i ~i ni se da je sta ri, do bro go spo din Mar f i i ov de ume {ao svo je pr ste i sve fi n o za k om p li k o vao: ne po gre {i vo }e mo ù ri ti upra vo on da ka da se to naj ma we pre po ru ~u je, ba{ kao {to }e mo u skla du sa iz re kom sta rih La ti wa na „ù ri po la ko” de la ti mal te ne is kqu ~i vo na svo ju pro past. A ka ko bi smo ce lu pri ~u jo{ ma lo is kom pli ko va li, ovog pu ta }e mo se po za ba vi ti jed nim sa svim si gur no, ako ne po ì vot, ono po nov ~a nik de fi ni tiv no opa snim br za wem. Re~ je, na rav no, o ùr bi pri li kom {o pin ga. Op {te je po zna ta ~i we ni ca da sva ko od nas po zna je „ta mo ne ku” su per or ga ni zo va nu oso bu ko ja u sva kom tre nut ku (pa ta ko i u ku po vi ni no vih kr pi ca), ba{ kao i na sva kom me stu (re ci mo u no vo o tvo re nom bu ti ku ili na ne ve ro vat noj ras pro da ji) ta~ no zna {ta tra ì i {ta joj je po treb no. Ova su bez gre {na stvo re wa, ta ko |e, u sva kom tre nut ku i vi {e ne go sve sna ko l i k o su pa r a za ne k u stvar sprem na da iz dvo je. Ja, na à lost, ne spa dam u tu ka te go ri ju i jed na sam od onih ko ji se, iako sva ki put iz no va pred od la zak u {o ping od lu~ no re {i da is kqu ~i sva mo gu }a iz ne na |e wa i ne po treb ne op ci je, ku }i vra ti sa stvar ~i ca ma za ko je poj ma ni je ima la da joj tre ba ju. Lo gi~ no, u gar de ro be ru (ko li ko god ga spre ma la i do vo di la u red) uvek imam go mi lu ode }e ko ju ve ro vat no ni ka da ne }u obu }i i za ko ju je di no mo gu da se na dam da }e (na sre }u i du go no {e we) po slu ì ti ne koj od mo jih pri ja te qi ca. Sre }a u ne sre }i je da po sto je i oni go ri

od me ne - oni ko ji ku pu ju is kqu ~i vo sti hij ski i bez ika kvog pla na i ide je. U ovoj ka te go ri ji su svi oni ko ji }e s po li ca i ve {a li ca bu kval no gra bi ti sve {to je u tren du, a ne ret ko im je je di ni kri te ri jum po ko jem se vla da ju u {o pin gu i ni ska ce na. Iskre no, o to me ka ko tek iz gle da wi hov gar de ro ber jed no stav no ne `e lim da raz mi {qam. Ru ku na sr ce, do vo qan mi je ovaj moj ha os... Ja sno, sva ki put ka da na br zi nu zgre {im, a po tom se na te na ne ka jem, upor no po ku {a va ju }i da me |u na go mi la nim stva ri ma na p ra vim ka k av - ta k av red, pro |e mi kroz gla vu ka ko sa svim si gur no mo ra po sto ja ti

{ta je ne gde du bo ko sa kri ve no i za bo ra vqe no, u {ta mo è mo da u|e mo, a {ta smo „pre ra sli”, ~e mu je is te kao rok tra ja wa, {ta se, even tu la no, ne {to dru ga ~ i j im kom b i n o va w em mo ` e „pod mla di ti” i do bi ti na {i ku, ko ji su nam naj dra ì ko ma di, {ta naj ~e {}e no si mo, a {ta nam, pak, ne do sta je... Na osno vu to ga bi se vr lo la ko mo glo do }i do za kqu~ ka {ta su nam pri o ri te ti za na red ni {o ping. Za po ~e tak, mo `da ne bi bi lo lo {e ma lo se po za ba vi ti omi qe nim ko ma di ma gar de ro be; vi de ti za {to ba{ za wi ma naj ~e {}e po se è mo i za {to su nam ba{ oni ne ka ko naj lak {i za kom bi no va we. Na i me, ide ja je

ne ka kvo efi ka sno re {e we za ovu mo ju i mu ku ko zna ko li ko jo{ `e na, ko je, iako ima ju „ono li ko” kr pi ca, za pra vo ni kad ne ma ju {ta da obu ku. Ne sum wam, na i me, da bi ta mo ne ki eks per ti re kli ka ko je pre od la ska u {o ping naj va `ni je na pra vi ti do bru stra te gi ju, mo gu }e sve sa gra fi ko ni ma, sta ti sti~ kim pro ra ~u ni ma, pi ti ca ma i ta be la ma. Pret po sta vqam da im ne bi te {ko pa lo ni da, ka ko sa mo oni zna ju, pre ci zno sta ti sti~ ki ob ra de i u pro cen ti ma iz ra ze pri sut nost sva kog odev nog pred me ta, san da le, ci pe le i ~i zme ko ju po se du je mo. Ali, kao i obi~ no, bi li bi tek de li mi~ no (u te o ri ji, na rav no) ka ko u pra vu, ta ko i od ko ri sti. Stvar je na te re nu, kao {to sva ko ko se su o ~a va sa ovim pro ble mom zna, pot pu no dru ga ~i ja i ta da ni ka kvi pret hod no ura |e ni pro ra ~u ni i pla ni ra wa, a po naj ma we lo gi ka, ba{ i ni su od ve li ke ko ri ste. Ko }e se jo{ se ti ti za c r ta n og pla n a kad ugle da kr pi cu na ko joj kao da pi {e we go vo ime? Pa je jo{ i ce na po voq na... Zbo gom pla ni ra we, ma zbo gom i pa me ti! Da kle, na u ka ba{ i ni je od ne ke ko ri sti, te se po sta vqa pi ta we ka ko on da da se bi naj bo qe po mog ne mo. Pret po sta vqam da bi pr vi ko rak tre ba lo da bu de pa `qi vo ske ni ra we or ma ra vi de ti {ta se tu sve na la zi,

da - ako jed nom uspe mo da „de {i fru je mo” za {to ba{ to, a ne ne {to dru go - sle de }i put ka da smo u pri li ci da se ma lo po no vi mo bi ra mo upra vo na osno vu tih (mo del, ce n a, ma te r i j al, kroj, prak ti~ nost) kva li te ta. Za tim je na re du obr nut po stu pak - pa `qi vo pre gle daj te sve stva ri ko je ne no si te i po ku {aj te da sa gle da te zbog ~e ga ih uglav nom pre ska ~e te. Da li su u pi ta wu po gre {ne bo je, kroj, ma te ri jal, da li vam je ta ode }a ne u dob na ili, mo `da, ne do voq no prak ti~ na? A od go vo ri na ta pi ta wa upra vo su i re {e we za po gre {an {o ping. Na kon to ga jo{ osta je da vi di mo {ta nam za i s ta ne do s ta j e. Pri tom bi tre ba lo ima ti na umu po da tak ka ko bi u sa vr {e nom gar de ro be ru 70 od sto tre ba lo da za u zi ma sva ko dnev na ode }a za po sao i opu {te ne dnev ne va ri jan te, a pre o s ta l ih 30 pro c e n a ta bi tre ba lo da je re zer vi sa no za gar de ro bu za ne {to po seb ni je pri li ke. I za kraj, ve ro vat no, naj va `ni ja lek ci ja: ku puj te kva li tet ne ko ma de, s ko jim }e te mo }i da na pra vi te mno go le pih kom bi na ci ja. Isto ta ko, imaj te na umu svoj mod ni i `i vot ni stil i shod no to me, pre ne go {to ne {to ku pi te, raz mi sli te da li }e ima ti pri li ku da to ne gde i pro {e ta te. n Jasna Budimirovi}

SPORT

nedeqa29.april2012.

dnevnik

c m y

OD I GRA NO 33. KO LO BUN DE SLI GE

PO LU FI NA LE FAJ NAL FO RA ABA LI GE U IZRA E LU

Par ti za nu gor ka ce de vi ta

[al ke di rekt no u Li gi {am pi o na

Ce de vi ta - Par ti zan MTS 68:56 (14:15, 20:17, 17:14, 17:10) TEL AVIV: No kia Are na, gle da la ca: 2000, su di je: Pukl (Slo ve ni ja), Bol ta u zer (Slo ve ni ja), Ru te {i} (Cr na Go ra). CE DE VI TA: Dra per 8, Opa ~ak 5, Mu sta pi}, Pe tro vi}, Vu ku {i} 5,

Ba ga ri}, Bi lan 15, Princ, Ovens 18, Vo ren 4, Car 10, Ba `da ri} 3. PAR TI ZAN MTS: Kec man 7, Ra du qi ca 15, Lu ~i} 8, Mi lo sa vqe vi} 8, Bog da no vi}, Ka ti} 2, Be {o vi}, Bo `i} 3, ^a ka re vi}, Xejms 3, Ma ~van 6, An |u {i} 3.

Po sle pet uza stop nih ti tu la, cr no-be li su lo {e od i gra li u po lu fi na lu Faj nal fo ra u Tel Avi vu pa }e ABA li ga po sle po la de ce ni je do bi ti no vog {am pi o na.Osim mi ni mal ne pred no sti u pr vom po lu vre -

Duel Yej msa i Dra pe ra

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA [PA NI JE

Lo ren co na pol po zi ci ji

Vo za~ Ja ma he Hor he Lo ren co na }i }e se na pol po zi ci ji na dru goj tr c i ovo g o d i { weg Mo to GP {am pi o na ta, Ve li koj na gra di [pa ni je. Lo ren co je do naj b o q e start n e po z i c i j e na sta zi „He res“ do {ao u vre me nu od 1:39.532 mi nu ta, sa ne {to vi {e od jed ne de se tin ke pred no sti u od no su na su na rod ni ka Da ni ja Pe dro su na Rep sol Hon di. Wi ma dvo ji ci }e se u pr vom re du na star tu tr ke pri dru `i ti vo za~ Du ka ti ja Ni ki Hej den. Kva l i f i k a c i j e u He r e s u pro te kle su u ve o ma pro men qi vim uslo vi ma, a iako je u jed nom tre nut ku ki {a po ~e la da pa da i iz gle da lo je kao da }e usle di ti ve li ki pqu sak, raz ve dri lo se i do kra ja je vi |en ve li ka bor ba za pol po zi ci ju. Iako je Kal Kra~ lou do ta da bio ozbi qan kon ku rent za pr vo me sto, u po sled wim tre nu ci ma je bi lo ja sno da }e se na we mu na } i Lo r en c o ili Pe d ro s a.

Wih dvo ji ca su osta le ri va le osta vi li vi {e od se kun de iza se be, a naj ve }e iz ne na |e we kva li fi ka ci ja pri re dio je Hej den, po seb no jer }e we gov tim ski ko le ga Va len ti no Ro si star to va ti de set po zi ci ja iza we ga. Ame ri ka nac je na kra ju za sa mo se d am hi q a d i t in k i po b e d io Kra~ lo ua, uz ko jeg }e u dru gom re du bi ti ak tu el ni {am pion Kej si Sto ner i Ben Spiz na Ja ma hi. U Mo to 2 pol po zi ci ju u He re zu iz bo rio je [pa nac Mark Mar kez (1:43,005) tik is pred Ja p an c a Ta k e { i Na k a g a m i j a ko ji je zo stao 0,080 se kun di i su na rod ni ka Po la Espar ga ra sa za o stat kom od 0,268. I u Mo to 3 naj br `i u kva li fik ci ja ma bio je [pa nac i to Aleks Rins (1:57,507) is pred Nem ca San dra Kor te sea (+0,012) i Por tu gal ca Mi ge la Oli ve i re (+0,468). Tr ka u Mo to 3 star tu je da nas u 11, Mo to 2 kre }e u 12.20, a Mo to GP u 14 ~a so va.

me n u, Par t i z an je uglav n om bio u pod re |e nom po lo à ju, pa je Ce de vi ta za slu è no oti {la u fi na le.Ko {ar ka {i Par ti za na mt:s ot pu to va li su u Tel Aviv sa è qom da se pla si ra ju u fi na le i on da even tu al no po mr se ra ~u ne fa vo ri zo va nom Ma ka bi ju. [an su da to ura di ima }e ume sto wih za gre ba~ ka Ce de vi ta. Cr no-be li su po sled wi put vo di li u fi ni {u pr vog po lu vre me na (32:31), po sle se dam uza s top n ih po e n a Du { a n a Kec ma na. Plej mej ker Ce de vi te Don te Drej per po go dio je troj ku uz zvuk si re ne za 32:34, na kon ~e ga je tim Dra è na An z u l o v i } a uspe { no ~u v ao pred nost sve do kra ja.Ima la je Ce de vi ta de vet po e na pred no sti (50:59) pet mi nu ta pre kra j a, Par t i z a n u se uka z ao tra ~ak na de po sle slo bod nih ba ca wa Mi ro sla va Ra du qi ce (54:60), ali je Kris Ovens dva pu ta po go dio sa po lu di stan ce - oba pu ta pre ko Ra du qi ci nih ru ku - i ot klo nio sve di le me.Par t i z an ni j e imao ni pra vu tim sku igru, ni ras po lo è nog po je din ca. Osim, do ne kle, Ra du qi ce sa 15 po e na i se dam sko ko va, ma da ni on ni je bli stao.Cr no-be li su pro ma {i li 50 od sto slo bod nih ba ca wa (11/22), {u ti ra li su troj ke 3/10, na spram Ce de vi ti nih 8/19, pa je ja sno da u me ~u od i gra nom na ma li broj po e na ni su ni mo gli da iz beg nu po raz.

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE U KI NI

Mak si mo vi} u Lon do nu

Alek san dar Mak si mo vi} re pre zen ta ti vac Sr bi je u gr~ ko-rim skom sti lu pr vi je rva~ ko ji je obez be dio pla sman na Oli pij ske igre u Lon do nu. ^lan be o grad skog Par ti za na i osva ja~ bron za ne me da qe sa EP odr `a nog u mar tu u Be o gra du, za u zeo je tre }e me sto u ka te go ri ji do 66 ki lo gra ma na dru gom kva li fi ka ci o nom tur -

na{ je di ni pred stav nik u Ki ni na |e di rekt no u fi na lu, ali je [vaj ca rac Pa skal [trebl u po lu fi na lu sla vio 2:1 (3:2, 0:1, 1:0). Ta ko je Mak si mo vi} tak mi ~e we na sta vio u re pa sa `u, gde je u od lu ~u ju }em me ~u za bron za nu me da qu eli mi ni sao Iva na de He su sa Du ke Aran goa iz Ko lum bi je. U dru gom re pa sa `u tri jum fo vao je Ukra ji nac Ar men Var da njan.

JU NI OR SKA BAL KA NI JA DA U KRU [EV CU

Zla to za Igo ra Ter zi }a Ve} pr vog da na ju ni or ske Bal ka ni ja de u pli va wu, ko ja se odr `a va u Kru {ev cu Sr bi ja je osvo ji la zlat nu me da qu. Igor Ter zi}, ~lan no vo sad ske Voj vo di ne sla vio je u di sci pli ni na 200 pr sno, uz no vi ju ni or ski re kord Sr bi je (2:18,25 - 780 FI NA bo do va). Sre br ne me da qe osvo ji le su Ja na ]i ri} na 50 slo bod no (27,71 - 628) i An |e la Cvet ko vi} na 200 pr sno, ko ja je dru go me sto po de li la sa Mol dav kom Na ta li jom Zan ki ~ov ska jom (2:44,05 - 623). Tre }e sre bro

pri pa lo je Ni ko li Traj ko vi }u na 200 me {o vi to, uz no vi ap so lut ni re kord Sr bi je (2:08,91 693). Bron zu su uze li Div na ]o si} na 50 le| no (31,16 - 654) i La zar Zla ti} na 200. le| no (2:06,69 - 689). Tre }u bron zu osvo ji la je mu {ka {ta fe ta 4h200 slo bod no sa vre me nom 7:47.62 (no vi ap so lut ni re kord Sr bi je). Na kon ukup no 18 is pli va nih di sci pli na Sr bi ja za u zi ma u ukup noj kon ku ren ci ji za sa da 4. me sto (94 bo da) iza Gr~ ke, Ru mu ni je i Tur ske. G. M.

Alek san dar Mak si mo vi}

ni ru ko ji se ovog vi ken da odr `a va u ki ne skom Ta i ja nu. Po red Mak si mo vi }a u ovoj ka te go ri ji sa ovog tur ni ra za Lon don iz va di li su i pr vo pla si ra ni Ma |ar Ta ma{ Le rinc i dru go pla si ra ni [vaj ca rac Pa skal [trebl. Mak si mo vi} je bio slo bo dan u pr vom ko lu, u dru gom je po be dio Ita li ja na Ti ci ja na Ko ri gu, u ~e tvrt fi na lu je eli mi ni sao Je fri na Be ni ta Me jia Sam bu la iz Hon du ra sa. Ma lo je ne do sta ja lo da se

Je di ni pred stav nik Sr bi je u Ki ni bio je Alek san dar Mak si mo vi} i we mu je po {lo za ru kom da obez be di pla sman na Olim pij ske igre. Po sled wu {an su da se na |u u Lon do nu na {i rva ~i ima }e sle de }eg vi ken da u Fin skoj. Za pre o sta la dva me sta po ka te go ri ja ma bo ri }e se jo{ na {a ~e ti ri tak mi ~a ra Da vor [te fa nek, Go ran Bu la to vi}, Pe tar Ba lo i Ne ma wa Pa vlo vi}. J. G.

Opro {taj na po ru ka Ra u lu u Gel zen kir he nu

U pro {lom ko lu Bun de sli ge pa la je od lu ka o {am pi o nu Ne ma~ ke, a u pret po sled wem re {e na je di le ma ko }e po red Bo ru si je iz Dort mun da i Ba jer na di rekt no u Li gu {am pi o na. To }e bi ti [al ke, dok }e Bo ru si ja iz Men hen glad ba ha u kva li fi ka ci je za elit no tak mi ~e we. Tim iz Gel zen kri he na je na svom sta di o nu ube dqi vo po be dio Her tu 4:0, dok su „kol to vi” sa mo re mi zi ra li pro tiv Aug sbur ga - 0:0. [al ke je ko lo pre kra ja na pra vio ne do sti `nih ~e ti ri bo da pred no sti. Pred kraj me ~a {an su je do bio 36-go di {wi gol man Ma ti jas [o ber, ko ji je na taj na ~in naj ve ro vat ni je za vr {io ka ri je ru. Ta ko |e, do ma }a pu bli ka je ve li kim ova ci ja ma po zdra vi la i Ra u la, ka da ga je Hub Ste vens za me nio u 89. mi nu tu. [pa nac je pro tiv Ber li na ca po sti gao dva go la, a me~ pro tiv Her te bio mu je po sled wi u dre su [al kea na Vel tins are ni. Ti mu iz pre sto ni ce osta je jo{ pril ka da u Ber li nu po be di Ho fen hajm u po sled wem ko lu i da se na da po ra zu ili re mi ju „jar ~e va” u Kel nu, gde }e go sto va ti Ba jern. Keln je ube dqi vo po ra `en u Fraj bur gu 4:1. Op sta nak je na ve o ma te {kom go sto va wu u Men hen glad ba hu obez be dio Aug sburg. me~ je za vr {en bez go lo va. U Li gu Evro pe }e [tut gart i Ba jer. „[va be” su po ra `e ne na

Ali anc are ni od fi na li ste Li ge {am pi o na Ba jer na 1:0, ali im je u pri log i{ao re zul tat iz Le ver ku ze na, gde su „far ma ce u ti” u di rekt nom du e lu za Evro pu po be di li Ha no ver 1:0. Gol od lu ke po sti gao je Ki sling u 75. mi nu tu. U 33. ko lu sa sta li su se po sled we pla si ra ni Kaj zer sla u- tern i {am pion iz Dort mun da. Re zul tat je bio pre ma o~e ki va wi ma - 5:2 za Bo ru si ju. Bo dom u Ham bur gu pro tiv Majn ca (0:0), op sta nak je obez be dio i HSV. RE ZUL TA TI 33. KO LA: Ba jer Le ver ku zen - Ha no ver 1:0 (0:0)/Ki sling 75/, Ba jern [tut gart 1:0 (1:0) /Go mez 32/, [al ke 04 - Har ta 4:0 (1:0)/Hun te lar 32, Holt bi 73, Raul 84, 88/, Ham bur ger SV - Majnc 05 0:0, Fraj burg - Keln 4:1 (1:0) /Muj xa 36, Ge de 54, Ka li |u ri 84, Frajs 90+1 - Po dol ski 47/, Kaj zer sla u tern - Bo ru si ja Dort mund 2:5 (1:3) /San ta na 16ag, De Vit 49 - Ba ri os 18, 26, 55, Ge ce 33, Pe ri {i} 77/, Ho fen hajm Nir nberg 1:3 (1:2)/Bek 22 - Pe kart 9, 71, Di da vi 45/, Volf sburg - Ver der 2:1 (1:1)/Sa li ha mi xi} 40, Hel mes 66 - Re sen berg 45+1/, Bo ru si ja Men hen glad bah - Aug sburg 0:0.- TA BE LA: B. Dort mund 78, Ba jern 70, [al ke 61, Bo ru si ja M. 56, Ba jer Le ver ku zen 51, [tut gart 50, Ha no ver 45, Volf sburg 44, Ver der 42, Nir nberg 42, Fraj burg 40, Ho fen hajm 41, Majnc 39, Ham burg 36, Aug sburg 35, Keln 30, Her ta 28, Kaj zer sla u tern 23 bo da.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Vi gan bli zu lu ke spa sa Vi gan je za be le ìo sa mo ~e ti ri po be de u pr vih 29 ko la, ali se sa pet tri jum fa u po sled wih se dam iz vu kao iz zo ne is pa da wa i na de u op sta nak u~i nio sa svim re al nim. Na sta di o nu DV de kla si ran je Wu kasl, ko ji se na la zio u se ri ji od {est po be da i bio kan di dat ~ak za tre }u po zi ci ju i di rek tan pla sman u Li gu {am pi o- na. Am bi ci je „svra ka” pre tr pe le su ozbi qan uda rac, po seb no ako se zna ka kav ras po red ima ju do kra ja se zo ne (êl si, Man ~e ster si ti, Ever ton). Dvo stru ki stre lac za Vi gan bio je Vik tor Mo zes, za tim se u strel ce upi sao [on Ma lo u- ni, a u po sled wim se kun da ma pr vog po lu vre me na i Fran ko Di San to, pre le pim lo bom sa 20 me ta ra. Vi gan je pr vi put u klup skoj isto ri ji dao ~e ti ri go la za jed no po lu vre me pre mi jer li ga {ke utak mi ce! [to se ti ~e Ever to na, we mu su „~e tvor ke” ve} pre {le u na vi ku. Po sle 4:0 pro tiv San der len da i 4:4 na Old Tra for du, na pu we na je i mre à Fu la ma - 4:0.Hr vat ski na pa da~ Ni ki ca Je la vi} je po tre }i put u po sled wa ~e ti ri ko la po sti gao dva po got ka za „ka ra me le”.

Sto uk i Ar se nal od i gra li su 1:1, „br zim” go lo vi ma Pi te ra Kra u ~a i Ro bi na Van Per si ja, {to }e go sti ma bi ti do voq no da i na red no ko lo do ~e ka ju na tre }oj po zi ci ji. U re zul tat ski pot pu no ne bit noj utak mi ci, Svon si je pro tiv Vul vsa vo dio 3:0 i 4:1, ali je na kra ju bi lo ne re {e no 4:4! Ka ta lo nac u re do vi ma do ma }i na, An drea Or lan di, za tre sao je mre `u „vu ko va” ve} u 24. se kun di, {to je naj br `i po go dak u Pre mi jer li gi - ne sa mo ove se zo ne, ne go i u po sled wih pet i po go di na!Sa da {wi cen tar for Vul ver hemp to na Ke vin Dojl u sep tem bru 2006. je bio stre lac za Re ding po sle sa mo 16 se kun di igre. Re zul ta ti 36. ko la: Ever ton Fu lam 4:0 (3:0) /Je la vi} 7p, 40, Fe la i ni 16, Kej hil 60/, Sto uk Ar se nal 1:1 (1:1) /Kra u~ 9 - Van Per si 15/, San der lend - Bol ton 2:1 (1:1) /Bent ner 36, Me klin 55 - Dej vis 26, 70/, Svon si - Vul ver hemp ton 4:4 (4:2) /Or lan di 1, Alen 4, Da jer 15, Gre jem 31 Fle ~er 28, Xar vis 33, 69, Edvards 54/, Vest Brom vi~ Al bion - Aston Vi la 0:0, Vi gan Wu kasl 4:0 (4:0) /Mo zes 13, 15, Ma lo u ni 36, Di San to 45+2/; No pri~ - Li ver pul 0:3.

Sa u temp ton u Pre mi jer li gi Po sle Re din ga pla sman u en gle sku Pre mi jer li gu iz bo ri li su i fud ba le ri Sa u temp to na ko ji su u po sled wem ko lu de kla si ra li Ko ven tri 4:0 i sa ~u va li dva bo da pred no sti u od no su na Vest Hem ko ji je u po sled wem

ko lu bio bo qi od Ha la - 2:1. Po sled wi put nik u elit ni rang tak mi ~e wa bi }e po znat na kon plej-ofa u kom }e se u po lu fi nal nim dvo me ~i ma sa sta ti Vest Hem - Kar dif i Bir min gem Blek pul.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa29.april2012.

JE LEN SU PER LI GA – 27. KO LO

SME DE RE VO: Sme de re vo – Voj vo di na NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Haj duk IVA WI CA: Ja vor – Spar tak ZV BE O GRAD: Cr ve na zve zda – Ja go di na

2:0 (0:0) 2:1 (2:1) 1:0 (0:0) 1:0(1:0)

DA NAS

Â ÂK: Bo rac – Par ti zan BOR Â: BSK Bor ~a – Rad LU Â NI: Me ta lac – Slo bo da Po int KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – OFK Be o grad 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Rad ni~ ki 1923 4. Voj vo di na 5. Ja go di na 6. Slo bo da Po int 7. Spar tak ZV 8. OFK Be og rad 9. Rad 10. Ja vor 11. Haj duk 12. Sme de re vo 13. No vi Pa zar 14. BSK 15. Bo rac 16. Me ta lac

26 27 26 27 27 26 27 26 26 27 27 27 27 26 26 26

23 19 11 11 11 11 9 11 8 8 8 9 5 5 4 2

2 5 13 10 9 6 10 3 7 6 6 2 10 9 7 9

(16.00, TV) (16.30) (16.30) (17.00, TV) 1 3 2 6 7 9 8 12 11 13 13 16 12 12 15 15

61:11 52:15 36:22 38:25 31:20 33:33 25:27 30:32 28:25 21:31 22:35 20:34 19:36 15:35 14:35 14:43

71 62 46 43 42 39 37 36 31 30 30 29 25 24 19 15

U sle de }em ko lu (5. ma ja) sa sta ju se – NO VI SAD: Voj vo di na – BSK, KU LA: Haj duk – Ja vor, SU BO TI CA: Spar tak ZV – Sme de re vo, BE O GRAD: Par ti zan – Cr ve na zve zda, Rad – Bo rac, OFK Be o grad – Me ta lac, JA GO DI NA: Ja go di na – Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int – No vi Pa zar.

Pr ve nac Di mi tri je vi }a Cr ve na zve zda - Ja go di na 1:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca: 8350, su di ja: Go gi} (No vi Sad). Str lac: Di mi tri je vi} u 38. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mu drin ski (Ja go di na). CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi}, Ve {o vi} 6, Mla de no vi} 7, Kr ne ta 7, Mak si mo vi} 7, Mi ja i lo vi} 7, Di mi tri je vi} 7, Evan dro 6, La zo vi} 7, Bor ha 6 (Ka sa li ca), Mi lu no vi} 7 (Ka du). JA GO DI NA: [i mi} 7, Du ki} 6, Pro ji} 6, @i va no vi} 6, Ili} 6, Go gi} 6, Mar ja no vi} 6, Kr sti} 6, Sto ja no vi} 7 (Ko sti}), \e ni} 6, Mu drin ski 6 (La min, Mi len ko vi}). Zve zda je ukwi ì la no ve bo do ve. Nad i gra li su Be o gra |a ni so li dan sa stav Ja go di ne ko ji ovog pro le }a pred sta vqa pra vi hit u na {em pr ven stvu. Go sti su pru ì li sna àn ot por cr ve no-be li ma, ali to ni je bi lo do voq no za po voq ni ji re zul tat od mi ni mal nog po ra za. ê ta tre ne ra Pro si ne~ kog uhva ti la je pra vi za let uo~i ve ~i tog der bi ja ko ji je na pro gra mu na red nog vi ken da. Ja go di na je na Ma ra ka nu sti gla sa è qom da u otvo re noj igri pro ba da iz bo ri po zi ti van re zul tat i pri bli ì se evrop -

Milo{ Dimitrijevi}

skoj sce ni. Zve zda sa „{a re nim” sa sta vom, bez ne ko li ko ro vi tih igra ~a, po ku {a la je da se is ku pi za ble do iz da we na sta roj Ka ra bur mi. Za i sta za ni mqi vo pr vo po lu vre me, iz jed na ~e no u po gle du po se da lop te, ali je do ma }in bio da le ko opa sni ji i kon kret ni ji. Za pre ti li su go sti u 7. mi nu tu pre ko Mu drin skog, uz vra tio je do ma }in u 25. mi nu tu ka da se Kr ne ta u gu `vi po sle kor ne ra ni je naj bo qe sna {ao. U 32. mi nu tu vi |en je za i sta efek tan po tez mla dog re pre zen ta tiv ca Lu ke Mi lu no vi }a, ko ji je sa pe na la po lu ma ka zi ca ma o{tro {u ti rao, ali je pan ter skim sko kom gol man [i mi} sa ~u vao mre `u. To je prak ti~ no bio i uvod u Zve zdi no vo| stvo. Osmi {qe nu ak ci ju u 38. mi nu tu cr ve no-be lih za po ~eo je Mla de no vi}, Bor ha je osta vio lop tu Di mi tri je vi }u ko ji se fin tom oslo bo dio ne ko li ko igra ~a, a po tom pre ci znim {u tem sa ivi ce ka zne nog pro sto ra po go dio sa me ra {qe go la [i mi }a. Sja jan po go dak, pr ve nac Zve zdi nog ve zi ste, is po sta vi lo se do vo qan za tri jumf. Pao je ri tam utak mi ce u na stav ku. Zve zda je mir nim pa som kon tro li sa la igru i re zul tat. Ja go din ci ma je iz gle da po ne sta lo da ha za ozbiq ni je ata ke. Ni je bi lo ve }ih pri li ka za po got ke na obe stra ne. Be o gra |a ni su prak ti~ no ru tin ski pri ve li su sret kra ju ostva riv {i naj va `ni ji ciq, osva ja we no vih bo do va. Pred po ~e tak utak mi ca le gen dar ni gol man cr ve no-be lih Zvon ko Mi lo je vi} ko ji se opo ra vqa te {kih po vre da za do bi je nih u sa o bra }aj noj ne sre }i po zdra vio je na vi ja ~e na Ma ra ka ni, a ovi su mu uz vra ti li sna `nim skan di ra wem i po dr {kom da is tra je u ve li koj bor bi ko ju je za po ~eo. Z. Ran ge lov

No vi po raz Sta no je vi }a u Ki ni Srp skom tre ne ru Alek san dru Sta no je vi }u ne cve ta ju ru è od ka ko je oti {ao u Ki nu, po {to je na klu pi Da li je na do ì veo no vi po raz i to na svom te re nu, ovo ga pu ta od âng ~un Ja ta i ja - 1:2. Ko ban po Da li jen bio je Vel don u dva na vra ta, pr vo u 2. a po tom i u 19. mi nu tu, dok je po raz ~e te Alek san dra Sta no je vi }a ubla ìo Uta ka po ~et kom dru gog po lu vre me na. Pre ne go {to je srp ski stra teg pre u zeo eki pu po ~et kom apri la, ona je bi la na pret po sled wem, 15. me stu na ta be li po sle ~e ti ri ko la, dok je sa da dva me sta bo qe pla si ran sa sve ga se dam bo do va. Do la skom Sta no je vi }a, Da li jen je us peo da upi {e je dan tri jumf, ali je po red to ga za be le ìo dva po ra za i je dan re mi. ê lo ta be le sa 19 bo do va dr ì Gvangdzu za ko ji na stu pa ne ka da {wi na pa da~ Zve zde i Par ti za na Kleo, a u na red nom ko lu se sa sta ju upra vo Gvang xu i Da li jen, {to }e bi ti pri li ka za pr vi su sret Klea i Sta no je vi }a po sle ra stan ka u Hum skoj.

Ada mo vi} za op sta nak Sme de re vo - Voj vo di na 2:0 (0:0) SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 500, su di ja: Ma ru {i} (Kra qe vo). Stre lac: Ada mo vi} u 53. (iz pe na la) i u 79. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ran ko vi} i M. Mi lo sa vqe vi} (Sme de re vo), a Ko va ~e vi} (Voj vo di na). SME DE RE VO: Ran ko vi}, I. Mi lo sa vqe vi} 7, Mi jo vi} 7, Br ko vi} 7, Ki se qak 6 (Si mi} 6), Ada mo vi} 8 (Ko va ~e vi}), Je re ni} 6, M. Mi lo sa vqe vi} 7, Vu ~i ni} 6 (Mo mi} 6), Sta ni} 6, Bra {a nac 8. VOJ VO DI NA: Ja no {e vi} 6, Ste va no vi} 7, Pa vlo vi} 7, A|u ru 6, Mi lo vi} 6, Ko va ~e vi} 6, [ku le ti} 6 (Smi qa ni} 6), Mi to {e vi} 6 (Mo re i ra, Ko so vi}), Abu ba kar 6, Bo jo vi} 7. Sme de rev ci su za hva qu ju }i ras po lo `e nom Ada mo vi }u sti gli do za slu `e nog tri jum fa ko ji im naj ve ro vat ni je obez be |u je i op sta nak u li gi. Pu nih po la sa ta igra lo se iz me |u dva {e sna e- ster ca, bez ta ko re }i i jed ne pra ve pri li ke, a on da je Bra {a nac iz veo slo bo dan uda rac, da bi u ve li koj gu `vi Ja no {e vi} is pred Vu ~i ni }a iz bok so vao lop tu u po qe. U kon tra na pa du [ku le ti} je nad mu drio Ki se qa ka ali je dao pre jak for i lop ta je za vr {i la u gol autu. Pr vi ozbiq ni ji atak je imao Bra {a nac u 33. mi nu tu, ka da je iz okre ta sa 12 me ta ra

Momenat s utakmice u Smederevu

do bro {u ti rao, a Ja no {e vi} si gur nom in ter ven ci jom ukro tio uda rac. Pr vu ozbiq ni ju pri li ku Sme de rev ci su ima li u 38. mi nu tu, a od li ~an cen tar {ut Iva na Mi lo sa vqe vi }a sa de sne stra ne we gov pre zi me wak Mar ko ko ji je za pli vao kroz va zduh, sa pet me ta ra za ma lo je bio kra tak. Ka da se o~e ki va lo da }e se bez ve }ih uz bu |e wa oti }i na od mor, Sta ni} je pro sto po klo nio Pa vlo vi }u, a on da je usle dio

cen tar {ut sa le ve stra ne, da bi [ku le ti} sa pet me ta ra prak ti~ no pro ma {io pra zan gol. Sme de rev ci su u na stav ku za i- gra li mno go bo qe i ve o ma br zo sti gli do vo| stva. Na pas M. Mi lo sa vqe vi }a, Bra {a nac je utr ~ao u ka zne ni pro stor, ne ko ga je sa pleo s le |a, a su di ja Ma ru {i} je bez dvo u mqe wa po ka zao na be lu ta~ ku. Za pr vu ra dost Sme de re va ca po bri nuo se Ada mo vi} ko ji je lop tu po slao u

Po re cep tu Be kval ca No vi Pa zar - Haj duk 2:1 (2:1) NO VI PA ZAR: Grad ski sta dion u No vom Pa za ru. Gle da la ca 7.500. Su di ja: Da ni lo Gru ji}. Strel ci: Vu sqa nin u 30. (iz pe na la) i Ra {~i} u 39. mi nu tu za No vi Pa zar, a Bu ba lo u 6. mi nu tu za Haj duk. @u ti kar to ni: [a rac (No vi Pa zar), a La li} i Var ga (Haj duk). NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 7, [a rac 7, Ba bi} 7, Vu sqa nin 7, Sto ja no vi}7, Bo gu no vi} 7, \a -

La li} 6, Var ga 6, Va si qe vi} 6, Bo {ko vi} 6 (od 39. Zo ri ca 6), ^o vi lo 6. De bi tant u naj e lit ni jem ran gu je za hva qu ju }i po te zi ma tre ne ra Be kval ca, ipak osvo jio ka pi tal ne bo do ve, u jed noj od naj va `ni jih utak mi ca, u ne iz ve snoj bor bi za op sta nak -2:1. Po ~e tak je, me |u tim, bio u zna ku kon tra na pa da go sti ju. Haj duk je ve} u 6. mi nu tu, u je ku se -

Slavqe navija~a Novog Pazara

lac 5 (od 30. Ra {~i} 7, od 88. Du di} -), Ke cap 7 (od 68. [kri jeq ), [u we va ri} 7, Tu to ri} 7, Bu la to vi} 7. HAJ DUK KU LA: Pe ri} 6, Cvet ko vi} 6, Go lo ~e vac 6, Da bi} 6 (od 79. Ko va ~e vi} -), Bu ba lo 7 (od 50. Kis 6), Pa u no vi} 6,

ri je sti hij skih ata ka No vog Pa za ra, do {ao do pred no sti. Stre lac je po sle ve le maj str skog do da va wa Go lo ~ev ca bio pre ci zni Bu ba lo.. [ok u pu bli ci i na te re nu, kao da je oko vao no ge do ma }i na. Im pe ra tiv je, ~i ni lo se, u~i nio

svo je, ali su Ku qa ni ba{ po sle mi ni mal nog vo| stva pro pu sti li ko lo sal nu pri li ku u 21. mi nu tu. Ne ma wa Bo {ko vi} je pra vo vre me no re a go vao gla vom na cen tar {ut Bu ba la sa le ve stra ne, ali je we gov uda rac bio ne pre ci zan. Ta ko su Ku qa ni ume sto da po ve }a ju pred nost, ubr zo pre stro go ka `we ni, iz jed na ~e wem sa be le ta~ ke. Pret hod no je Var ga igra ru kom u svom {e sna e ster cu. Ka pi ten Ir fan Vu sqa nin ru tin ski je iz veo naj stro `u ka znu i po go dio ciq, a de vet mi nu ta ka sni je no vaj li ja Ad mir Ra {~i} je po sta vio ko na ~an re zul tat. Na cen tar {ut Vu sqa ni na, ma ni rom in ter na ci o nal ca, pla si rao je lop tu iza le |a Ni ko le Pe ri }a, {to je iza zva lo erup ci ju odu {e vqe wa.. Vo| stvo ni je umi ri lo Pa zar ce. U na sto ja wu da raz ga le na vi ja~ ka sr ca, pr vo tim ci u ne be sko-pla vim dre so vi ma za i gra li su jo{ ube dqi vi je, ali Ke cap, Sto ja no vi} i Vu sqa nin ni su po go di li ciq ni na me sti li ni {an ske spra ve iz po voq nih po zi ci ja. Is hod iz pr vog de la ostao je ko na ~an do kra ja za ni mqi vog nad i gra va wa i do neo Pa zar ci ma zla ta vr te dan tri jumf. Ono {to su pro pu sti li da re a li zu ju pro {log vi ken da pro tiv fe wer xi ja iz Gor weg Mi la nov ca, Pa zar ci su na dok na di li u du e lu s osla bqe nim Ku qa ni ma, pre sve ga i po sle pre o kre ta sa klu pe. Po re cep tu no vo sad skog tre ne ra. E. Ku ~e vi}

de sni, a gol ma na Voj vo di ne u le vi ugao. Za i gra li su oklop ni ci jo{ br `e i agre siv ni je, a sve je od lu ~e no u 79. mi nu tu. Is pred svog {e sna e ster ca se Mi lo vi} okli znuo, {to je Bra {a nac zna la~ ki is ko ri stio, pro na {ao usa mqe nog Ada mo vi }a, ko ji je za o bi {ao Ja no {e vi }a i pro sto se u{e tao u mre `u u No vo sa |a na ~i me je ovaj me~ prak ti~ no i od lu ~en. R. Gli {i}

Od lu ~io Odi ta Ja vor - Spar tak Zla ti bor vo da 1:0 (1:0) IVA WI CA: STa dion Ja vo ra, gle da la ca 1.000, su di ja: Jre mi} (Be o grad), stre lac: Odi ta u 52. mi nu tu. @u ti kar to ni:Osto ji}, Mi lin ko vi}(Ja vor), No va ko vi}, Ko va ~e vi} (Spar tak). JA VOR: Ni ko li}, Mi lin ko vi}, No va ko vi}, Vu ja di no vi}, Mom ~i lo vi}, Lu ko vi} (Vi di}), Ra di vo je vi} (MI {i}), Sta ni sa vqe vi}, Osto ji}, Odi ta, Ve qo vi} (Jo so vi}) SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si}, Ko va ~e vi}, \u ri} (Bje dov), Ada mo vi}, Tor bi ca, No sko vi} (De spo to vi}), Bi ni}(Mi li vo jev), No va ko vi}, An to ni}, Pu {ka ri}, Ota {e vi}. Pre ove su bo te, Ja vor i Spar tak sa sta li su se pet pu ta u Su per li gi. Jed nom je po be dio tim iz Iva wi ce, jed nom klub iz Su bo ti ce i tri pu ta bi lo je ne re {e no. U tih 450 i ku sur mi nu ta po stig nu to je bi lo sa mo dva go la, za dve mi ni mal ne po be de dva klu ba. Ovog pu ta, u 27. ko lu Su per li ge, ni {ta se ne pred vi |e no ni je do go di lo. Go lom Obi jo re Odi te, {e stim u pr ven stvu, Ja vor je na svom te re nu po be dio Spar tak - 1:0. Odi ta je is ko ri stio lo {u re ak ci ju od bra ne go sti ju i sa ne ko li ko me ta ra uda qe no sti us peo da sa vla da Bra ni mi ra Alek si }a. Do kra ja utak mi ce, tim Zo ra na Mi lin ko vi }a po ku {a vao je „tu i ta mo” da iz jed na ~i i iz beg ne dru gi uza stop ni po raz po sle onog bur nog, sa is kqu ~e wi ma, ko ji su Su bo ti ~a ni do `i ve li pro {le sre de u Ku li.

PAR TI ZAN GO STU JE BOR CU

Va qak Di ja ru ~u va u ku ti ji Fud ba le ri Par ti za na u okvi ru 27. ko la Je len su per li ge go stu ju u ^a~ ku, eki pi Bor ca. Me~ je bit ni ji za do ma }i na ko ji se gr ~e vi to bo ri za op sta nak, dok je cr no - be li ma u po sled wa ~e ti ri is ku {e wa do vo qan sa mo bod pa da i te o ret ski obez be de ti tu lu {am p i o n a. Tre n er Be o g ra | a n a Avram Grant zna ka ko je bo ri ti se za op sta nak jer je u sli~ noj si tu a ci ji bio ka da je pred vo dio Vest Hem. - Ako po re di te Bo rac sa pre mi jer li ga {em zna ~i da su na pre do va li, kao uop {te ce la na {a li ga. Da bu dem ozbi qan, ne znam ka ko }e igra ti, ali }e na sve na ~i ne po ku {a ti da osvo je bo do ve. U Vest He mu sam pra -

tio vi zi ju klu ba da igra ju mla |i igra ~i, mo de ran stil fud ba la i zbog to ga smo pla ti li ce nu - re kao je Grant. La zar Mar ko vi} je u 35. mi nu tu utak mi ce sa BSK-om na pu stio te ren zbog po vre de. Grant je od go vo rio ho }e li za i gra ti u svom rod nom gra du. - Po vre |en je,ve ru jem ne te `e, pra ti mo ga, ali ne znam da li }e na stu pi ti. Ima mo jo{ je dan tre ning do me ~a pa }e mo od lu ~i ti. Par ti zan ku bu ri sa na pa da ~i ma ovog pro le }a. Po sle [}e po vi }a i Edu ar da po vre dio se i Mar ko vi}. - Ne znam da li zna te, ali sa da ~u va mo Di ja ru u po seb noj ku ti ji - na {a lio se

Grant. - Tru di mo se ko li ko mo `e mo, evo kao {to zna te sta vqa li smo i Man gu da igra {pi ca. Ali je stvar no jed na neo bi~ na si tu a ci ja da se iz gu bi to li ko na pa da ~a u krat ko vre me. Grant je po znat po to me {to ~e sto ro ti ra tim. - Kao {to zna te pra ti mo vi zi ju da afir mi {e mo mla |e igra ~e. Osto ji} i Ak sen ti je vi} su ve} sta ro se de o ci, u pro {lom ko lu bra nio je Pe tro vi}, a na tre nin zi ma svo ju {an su tra `e Nin ko vi} i Ba bi}. I do bi }e je, ali ne znam da li ba{ pro tiv Bor ca - za kqu ~io je tre ner Par ti za na. I. La za re vi}

sport

nedeqa29.april2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Pe}in~anima sremski derbi

Iznena|ewe u ^elarevu

Do wi Srem - In |i ja 1:0 (1:0) PE]INCI: Sortski centar Suva~a, gledalaca: 900, sudija: Simovi} (Lov}enac), strelac: Vukobrat u 38. minutu. @uti kartoni:Petkovi}, ^orda{i} i Bukorac (Dowi Srem). DO WI SREM: Beli} 8, To{i} 7 (od 81. Ristov), Josimov 7, Vukobrat 8, Markovi} 7, Jeli~i} (od 72. Bukorac 7), Petkovi} 7 (od 88. A{}eri}), Laki} Pe{i} 7, Jovanovi} 7, ^orda{i} 7, Laki}evi} 7. IN \I JA: Milinovi} 7, Milutinovi} 7, Adamovi} 6 (od 79. Lemaji}), Tom~i} 6, Mileki} 7, Krsti} 7, Kosti} 7, Stevan~evi} 7 (od 56. Vasiqevi}), Petrovi} 7, Dimitrov 7, Keki} 7 (od 69. Markovi}). U 15.minutu posle dobrog {uta Petrovi}a, lopta je pro{la tik iznad pre~ke gola Beli}a. Nekoliko minuta kasnije propala je kontra doma}ina. Jovanovi} je u 29. minutu divno centrirao, ali je iskusni Jeli~i} bvio kratak. Malo kasnije golman Beli} je uz pomo} stative zaustavio udarac Krsti}a.

No vi Sad - Mla di rad nik 1:1 Ba nat - Srem 1:0 Mla de no vac - Na pre dak 3:2 Do wi Srem - In |i ja 1:0 Mla dost (L) - Pr o le ter 0:1 Te le op tik - ^u ka ri~ ki 1:0 Sin |e li} - Rad ni~ ki (S) 0:0 Da nas Slo ga (K) - Rad ni~ ki (N) (16. 30) Ko lu ba ra - Be `a ni ja (16. 30)

Dva minuta kasnije gol odluke. Petkovi} iz ugla {aqe loptu pred gol In|ije, nastala je velika gu`va, u kojoj se najboqe sna{ao Vukobrat, koji je loptu jednostavno ugurao u mre`u. U posledwim trenucima prvog poluvremena Petkovi} je slabo {utirao iz iozglede pohzicije. Pri li~ no ne si gur nu igru odbrane In|ije doma}i fudbaleri mogli su u nastavku utakmice kazniti u vi{e navrata. Jedna od najlep{ih akcija vi|ena je u 62. minutu, kada je Jovanovi} divno proigrao Petkovi}a, koji pred golom gostiju pada, umesto da bez ve}ih napora savlada Milinovi}a. Gosti se bude u 68. minutu, kada Dimitrov poslao lop tu iz nad pre~ ke. Isti igra~ je i u 85. minutu ozbiqno pripretio, kada je iskosa {utirao, ali je Beli} bio na visini zadatka. Vrlo uzbudqivi bili su posledwi minuti, ali se rezultat nije mewao. @. Ra di vo je vi}

1. Rad ni~ . (N) 26 15 6 5 36:22 51 2. Do wi Srem 27 13 10 4 25:11 49 3. Slo ga (K) 26 12 6 8 27:26 42 4. Te le op tik 27 10 10 7 33:19 40 5. Na pre dak 27 10 10 7 26:23 40 6. In |i ja 27 11 7 9 28:26 40 7. No vi Sad 27 10 9 8 32:30 39 8. Pr o le ter 27 11 6 10 24:23 39 9. Be à ni ja 26 8 14 4 20:9 38 10. Mla d. (L) 27 9 11 7 28.22 38 11. Ba nat 27 8 12 7 31:29 36 12. Mla de no v. 27 8 9 10 35:38 33 13. Ko lu ba ra 26 9 5 12 27.34 32 14. Rad ni~. (S) 27 8 7 12 16:26 31 15. M. rad nik 27 7 8 12 18:28 29 16. û ka ri~ ki 27 6 8 13 22:37 26 17. Sin |e li} 27 5 10 12 25:32 25 18. Srem 27 3 8 16 21:39 17 U slede }em ko lu (5/6.ma ja) sa sta ju se: In |i ja - No vi Sad, Srem - Ko lu ba ra, Be à ni ja - Sin |e li}, Rad ni~ ki (S) - Te le op tik, û ka ri~ ki - Mla dost (L), Pr o le ter - Do wi Srem, Mla di Rad nik - Slo ga (K), Rad ni~ ki (N) - Mla de no vac, Na pre dak - Ba nat.

Pre~ka spasla kanarince

Sin |e li} - Rad ni~ ki (S) 0:0

NI[: Stadion @elezni~ara, gledalaca 300, sudija: ]eramilac (Beograd), ùti kartoni: \or|evi}, Markovi}, Kosti}, Ferizovi} (Sin|eli}), Veselinovi}, Bani}, Stan~eti} (Radni~ki), crveni karton: Ferizovi} (Sin|eli}) u 70. minutu. SIN \E LI]: \oki} 7, Stojanovi} 6 (od 80. Dra{kovi} –), Komadina 6, Ferizovi} 6, Markovi} 6, Veli~kovi} 6 (od 67. Mijatovi} –), Kosti} 5, Radovanovi} 5 (od 63. Stefanovi} –), \or|evi} 6, Tasi} 5, Vasili} 5. RAD NI^ KI: @akula 7, Veselinovi} 6, Bani} 7, U{umovi} 6, Mezei 6, Ako 6, Zeli} 6, Miok 6 (od 65. Jovanovi} –), Stan~eti} 5, Avri} 5 (od 90. Petre{ –), Vuji} 5 (od 79. Koji} –). Ve} u 2. minutu Radovanovi} je sa osam metara neometan {utirao preko gola. Kroz dva minuta gosti su imali stopostotnu {ansu preko Vuji}a ali je \oki} uspeo da sa~uva mreù. Zatim je po no vo Sin |eli} imao priliku da stekne prednost posle kornera \or|evi} je èstoko raspalio, a @akula je odbranio udarac. Sve do fini{a prvog poluvremena igralo se rastrgano i sa puno gre{aka da bi Miok nakon {to se oslobodio ~uvara topovski {utirao sa 25 metra a golman Du{an \oki} je na velemajstorski na~in izbacio loptu u korner. U nastavku me~a dve idealne {anse za „orli}e” nije realizovao Nikola Vasili}. Prvu je imao u 54. minutu kada je prevario ~uvara {utirao je levicom, me|utim @akula je odbio loptu a Veselinovi} otklonio opasnost. êtiri minuta kasnije Va si li} je pro {ao dvo ji cu Somboraca na{ao se o~i u o~i sa @akulom, me|utim, veteran gostiju jo{ jednom je odli~no intervenisao. 1M. Gi jev ski

No vi Sad - Mla di rad nik 1:1 (0:0) NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 400, sudija: Popovi} (Beograd). Strelci: Milovac u 62. (iz jedanaesterca) za Novi Sad,a Jakovqevi} u 73. minutu (autogol) za Mladi radnik. @uti kartoni: Ili}, Milovac (Novi Sad), Lazi}, Petkovi} (Mladi radnik). NO VI SAD: Risti} 7, Kordolup 6, Skopqak 7, Jakovqevi} 6, Kav~i} 6, Gari} 6 (od 46. Baji} 7), Raki} 6 (od 67. \okovi} 6), Ili} 6, Roksa 7, Tufegxi} 7, Milovac 7 (od 78. Filipovi} -). MLA DI RAD NIK: Pejovi} 7, Stoki} 7, Tasi} 6, Lazi} 6, Petkovi} 7, Risti} 6, Damwanovi} 6 (od 62. Nedeqkovi} 7), Sadovi} 6, Cakovi} 7, Lepojevi} 6 (od 67. Mileti} 7), Rankovi} 6 (od 86. Ne{i} - ). Trener Josif Ili} dobro je prome{ao karte na ovom me~u, pa se tako ~ak sedam startera iz duela u Ni{u na{lo na klupi. Ipak, to nikako ne bi smeo da bude alibi za bledu igru i pravu fudbalsku uspavanku u prvih 45 minuta. Imali su kanarinci vi{e loptu u svojim nogama, ali su te{ko dolazili u situaciju da ozbiqnije uroze golmana Nikoli}a. U nastavku doma}i fudbaleri krenuli su agilnije ka gou Poàrevqana. U 49. minutu Baji} sjajno upo{qava Milovca ~iji udarac glavom zavr{aca pored gola. U 60. minutu ponovo je Roksa zapo~eo izglednu akciju. Dva minuta kasnije Novosa|ani su do{li do vo|stva. Roksa je prona{ao Tufegxi}a koga kapiten Poàrevqana Lazi} ru{i i sudija Popovi} pokazuje na belu ta~ku. Sigurna izvo|a~ najstroè kazne bio je kapiten Zoran Milovac. Igrao se 73. minutu kada je Mileti} izveo slobodan udarac sa 30 metara, lopta je i{la na prvu stativu koju nespretno glavom u nebrawen gol {aqe Jakovqevi}. Posedwih 10 minuta Novosa|ani su

igrali sa 10 igra~a, trener Ili} je obavio sve tri izmene a stradala je zadwa lo`a Tufegxi}a. U posledwem minutu sudijske nadoknade gosti su mogli do celog plena. Korner sa leve strane izveo je Mileti} a udarac Petkovi}a glavom zaustavila je pre~ka. I. Gru bor

Ba nat - Srem 1:0 (1:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, sudija: M. Mili}evi} (Ivawica). Strelac: Milovanovi} u 6. minutu. @uti kartoni: Mihajlovi} (Banat) i Trn~i} (Srem). BA NAT: Kne`evi} 7, Zori} 7 (Zowi} 7), Jovi} 7, Milojevi} 6, Milovanovi} 8 (Samarxi}), Ristovi} 6, Jovandi} 7, Mihajlovi} 7, Vukovi} 6, Mileti} 6 ([arenac 7), Antanasijevi} 7. SREM: Divac 7, Milosavqevi} 6, [inik 7, Srem~evi} 6, Joki} 6 (Krstonijevi}), Vasiqevi} 7, Vu~kovi} 7, Soviq 7 (Mrdakovi}), Stani} 6, Ili} 7, Trn~i} 6 (Blagojevi} 6). Zrewaninci su mnogo boqe otvorili utakmicu. Ve} u 2. minutu propustili su stoprocentnu priliku kada je {utirao Vukovi}. Doma}i tim je poveo u 6. minutu posle sjajne kombinacije Zori}a i Milovanovi}a koji je sa 20 metara sna`no {utirao i pogodio mre`u Srema. Do kraja poluvremena doma}i tim je imao priliku da udvostru~i svoju prednost, ali su udarci Ristovi}a i Milovanovi}a bili preslabi za golmana Divca. Najboqu priliku gosti su propustilu u 42. minutu kada je Vu~kovi} {utirao sna`no, a lopta zavr{ila tik iznad pre~ke. U nastavku susreta mnogo slabija partija i jednih i drugih. N. Jo wev

Gali} za slavqe Mla dost - Pro le ter 0:1 (0:0) LU^ANI: Stadion Mladosti, gledalaca 300, sudija: Koci} (Vlasotince), strelac: Gali} u 72. minutu. @uti kartoni: Desnica, Krasi}, Sekuli}, Gali} (Proleter). MLA DOST: Drini} –, Spasojevi} 6, Vasi} 6, S. Milosavqevi} 6, Milunovi} 6, Lazovi} 6, Stojanovi} 6, Useni 6 (od 82. Proti} –), R. Milosavqevi} 6 (od 60. Sl. Jeremi} 6), Boji} 6, Gruji~i} 6. PRO LE TER: D. Bogunovi} 7, Tanasi} 7 (od 86. Pekez –), \uli} 7, Krasi} 7, @igi} 7, Desnica 7, Ra{iovan 6, S. Bogunovi} 6 (od 90.

Ja{ovi} –), Gali} 8, Sekuli} 7, Zec 6. Izabranici Nenada Lalatovi}a u Lu~ane su do{li po bod uspe{no se branili, a preko Mladena Gali}a koji je u 72. minutu kaznio proma{aje napada~a Mladosti osvojili tri boda. Boji} je u 18. minutu {utirao sa ivice {esnaesterca ali je lopta za malo odletela pored stative. Minut kasnije Bogunovi} je paradom zaustavio opasan udarac Gruji~i}a, zatim su se Gruji~i} i Boji} spetqali na

tri metra od mre`e Novosa|ana. Useni je u fini{u poluvremena ubacio dubinsku loptu ali je Gruji~i} za malo zakasnio, a Radomir Milosavqevi} sa }o{ka golmanskog prostora poslao loptu pored same stative nemo}nog Bogunovi}a. Gali} je imao prvu priliku u nastavku utakmice ali se spetqao. Revan{irao mu se Radomir Milosavqevi} utr~ao je sam sa desne strane i ponovo sa ivice golmanskog prostora poslao loptu pored same stative. M. Je li}

^SK Pi va ra – Sen ta 0:1 (0:0) ÊLAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 150, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}). Strelac: Mili} u 68 minuti, ùti kartoni: Kova~evi}, Kupre{ki, Bi}anin (^SK Pivara), Radin (Senta). ^SK PI VA RA: Tankosi} 6, Zeqkovi} 6, Jevi} 6, Kova~evi} 6, Vorgu~i} 7, [vowa 6 (Krstanovi}-), Kupre{ki 6 (Bi}anin 6), Tepi} 6 (La}arak 6), Mari} 6, Vukanovi} 6. Stankovi} 6. SEN TA: @ivkov-, Farka{ 6, Kaka{ 6, Radin 7, Cvetkovi} 7, Boki} 6, Besla} 7 (Sarapa 6)Popov 7, Mara{ 6 (\eri -), Te{anovi} 6, Mili} 7 (Jovanovi} -). Slaba fudbalska predstava.Osim borbenosti i htewa sve ostalo je bilo ispod nivoa ovog ranga tekmi~ewa. Doma}ini nisu imali ni jednu, gosti samo jednu priliku od kojih je napada~ \or|ija Mili} do tada nezapaèn pretvorio u gol. Dosu|en je prekr{aj za goste iskosa skoro sa aut linije u visini {esnaesterca, uba~ena je lopta na tri – ~etiri metra na prvu stativu, nije reagovao golman Tankosi}a,a Mili}u nije bilo te{ko da iz blizine skoro ’’kroz u{i’’ ugura u mreù. Sva nastojawa doma}ih da naprave preokret ili bar sa~uvaju bod ostala su bezuspe{na jer bez udarca na gol nema ni pogodaka {to se pokazalo i ovoga puta. V. Vu ja no vi}

Pa li} - Slo ga 1:1 (0:0) STARA PAZOVA: Sportski centar, gledalaca 100, sudija: Mijailovi} (Vr{ac). Strelci: Radi} u 92. za Pali}, a Popin u 68. minutu za Slogu. @uti kartoni: Anti}, Klisura (Pali}), a Stanojev, Miqanovi}, Uzelac, Mrvaqevi} (Sloga). PA LI]: Sto{i} 6, Mandi} 6, Radi} 7, Saleti} 7 (Pr{i}), ]irkovi} 7 (Klisura), Anti} 7, Dimi} 7, Zlatkovi} 6, Varga 6, Panteli} 6, Jagodi} 6. SLO GA: \urikin 6, Suvajxi} 6, Tomi} 6 (Bubwevi}), Miqanovi} 7, Stanojevi} 7, Sankovi} 7, Sila|i 6 (Simovi} 6), Mrvaqevi} 7, Popin 7, Zuki} 6 (Kobilarov), Uzelac 6. Doma}ini su napadali od samog po~etka, posebno u prvom poluvremenu, gosti su se gr~evito branili i vrebali iz kontre. To im je i uspelo, u 68. minutu kada je Popin ciqao gol, a vratar doma}ih se spetqao i takore}i ugurao loptu u mre`u. Doma}ini ne popu{taju, i daqe napadju i u nadoknadi vremena uspeli su da izjedna~e rezultat preko Radi}a, sa velike udaqenosti kada je lopta prevarila golmana \urikina i lopta mu je pro{la iza wegovih le|a. S. Sto jiq ko vi}

Rad ni~ ki ([) - Ce ment 2:1 (0:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: ]iri} u 85. i Baqak u 89. (iz penala) za Radni~ki, a Desnica u 26. minutu za Cement. @uti kartoni: Kucalovi}, Ili} i Simiki} (Radni~ki), a Radin i ^ovi} (Cement). Crveni karton: Milo{ Radin (Cement). RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 7, Kucalovi} 6, Petrovi} 7, Zec 7 (Stoiqkovi}), Ili} 7, Simiki} 7, Nedi} 6 (Mi{~evi}), Duki} 6, \oki} 6 (Vu~i}), Baqak 7, ]iri} 7. CE MENT: Suba{i} 8, Bursa} 7, Radin 7, Radoja 7, Milovi} 7, ^ovi} 6, Xari} 6, Mili}evi} 6, Kalinov 6, Desnica 7 (Ili}), Ga{parevi} 6 (Grkovi}). Preokret u [idu. U duelu starih sremskih rivala vi|ena je slaba fudbalska predstava i pet minuta pred kraj sve je mirisalo na remi. U posledwem minutu dosu|en je ~ist penal za doma}e, a Darko Baqak je prevario odli~nog golmana Beo~inaca Milo{a Suba{i}a i obezbedio svojoj ekipi tri boda. Fudbaleri Radni~kog su imali inicijativu i ve} u 16. minutu Da-

ne Duki} je pogodio stativu. Deset minuta kasnije kontranapad Cementa po~eo je od Gorana Xari}a, lopta je do{la do Neboj{e Desnica koji je iz blizine savladao golmana Vujasinovi}a. Odmah posle toga u {esnaestercu gostiju oboren je \oki}, a udarac Baqka s bele ta~ke u desni dowi ugao golman Suba{i} je odbranio. Posle propu{tene prilike u 83. minutu kapiten [i|ana Marjan ]iri} se iskupio. Ina~e ovo je jedanaesti put u ovom delu prvenstva da puleni trenera doma}ih Milana Mitrovi}a nisu pora`eni. M. ]ur ~i}

Mla dost (BJ) - Ki kin da 2:0 (0:0) BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 400, sudija: Radoj~i} (In|ija). Strelac: Mudrini} u 50. i 60. minutu. MLA DOST (BJ): Baji} 7, Kosi} 8, Ivani} 7, Babi} 8, Kantar 8, Radoja 8, Kozomora 8 (Ratkovi}), \uki} 7 (Rosi}), Vukanac 7 (Vi{ekruna 7), Jovanovi} 8, Mudrini} 9. KI KIN DA: Hajrovi} 7, Stojakovi} 5, Babi} 6, Kuburovi} 6, Bilbija 5, Plav{i} 5, Stepan~ev 6, Iveti} 5 (Vlaji}), Kresoja 5 (Vukmanovi}), Cvijan 5 (Jankovi}), Malinovi} 7. Jara~ani su nastavili seriju odli~nih rezultata i potvrdili da je Livadica neosvojiva tvr|ava. êta trenera Nikole Meselxije opsedala je gol slabih gostiju, ~iji je prioritet bilo ~uvawe sopstvene mreè. Uprkos inicijativi plavo-beli do odlaska na odmor nisu uspeli da naciqaju metu zahvaquju}i golmanu Iliji Hajrovi}u. ûvar mreè Kikinde sjajnim intervencijama osujedio je poku{aje Babi}a, Jovanovi}a, \uki}a i Kozomore. Po~etkom drugog poluvremena fudbaleri Mladosti krunisali odli~no izdawe. Kreator akcije bio je Jovanovi}, ulogu asistenta odigrao je Kozomora, a ta~ku je stavio Milo{ Mudrini} efektnim udarcem glavom. Prvi strelac Jara~ana 10 minuta kasnije majstorski je reagovao na dodvawe Radoje i upusao devetu recku u golgetersku kolonu. M. Me ni }a nin

Vr {ac - Tek sti lac 1:3 (0:2) VR[AC: Gradski stadion u Vr{ci, gledalaca: 800, sudija: Branislav Pantovi} (Ruma), strelci: Joksimovi} u 75. za Vr{ac, a Dokni} u 7, Kaurin u 25. i 77. Za Tekstilac, `uti kartoni: Rankov (Vr{ac) VR [AC: [aranov 5, Motorov 6, Babi} 6, Beqin 5, Rankov 7, Kowevi} 6 (od 46. An|eli} 6), Kalin 6 (od 46. Mihajlovi} 6), Stija~i} 6, Ranimirov 6, ^uki} 5, \uri} 6 (od 58. Joksimovi} 7)

Mla dost (BJ) - Ki kin da ^SK Pi va ra - Sen ta Vr {ac - Tek sti lac Rad ni~ ki ([) - Ce ment Pa li} - Slo ga (T) Da nas Za dru gar - Ve ter nik Do li na - Ba~ ka To po la Du nav - Rad ni~ ki (NP)

2:0 0:1 1:3 2:1 1:1 (16) (16) (16)

1. Rad n. (NP) 22 14 7 1 36:15 49 2. ^SK 23 13 4 6 28:20 43 3. Rad n . ([) 23 11 7 5 26:18 40 4. Pa li} 23 9 9 5 31:20 36 5. Slo ga (T) 23 11 3 9 23:22 36 6. Mla d (BJ) 23 9 7 7 27:18 34 7. Du nav 22 10 3 9 25:25 33 8. Sen ta 23 9 6 8 29:30 33 9. Tek sti lac 23 8 6 9 23:23 30 10. Ce ment 23 9 5 9 26:26 29 11. B. To po la 22 8 4 10 18:19 28 12. Ve ter nik 22 6 5 11 29:28 23 13. Do li na 22 6 5 11 22:33 23 14. Za dru gar 22 6 4 12 24:35 22 15. Ki kin da 23 6 4 13 22:37 22 16. Vr {ac 23 6 3 14 18:37 21 U sle de }em ko lu (5/6.ma ja) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Du nav, Rad ni~ ki (NP) - Pa li}, Slo ga (T) - Rad ni~ ki ([), Ce ment - Vr {ac, Tek sti lac - Do li na, Ba~ ka To po la - ^SK Pi va ra, Sen ta - Mla dost (BJ), Ki kin da - Za dru gar.

TEK STI LAC: Igwatovi} 5, Kr{i} 6, Risti} 6, Dokni} 7, Krznar 7, Arsi} 7, Kaurin 8, Ili} 7 (od 89. Nedeqkovi} -), Peruni~i} 7 (od 80. Baleti} -), Trivkovi} 7, Danojevi} 6 (od 65. Samarxi} 6) Vr{~ani su novim porazom ostali prikovani za dno tabele a svoje simpatizere su razo~arali i rezultatom i prikazanom igrom. Junak utakmice u Sterijinom gradu bio Aleksandar Kaurin, dvostruki strelac i asistent, koji je prakti~no sam doneo trijumf ekipi iz Oxaka. Vode}i pogodak postigao je Dokni} posle odli~nog prodora i centar{uta Kaurina, ali i katastrofalne intervencije golmana Vr{ca [aranova, koji je ispustio ~istu loptu, a ona je pala pravo na nogu vezisti gostiju. Taj pogodak je presekao igra~e Vr{ca, a Kaurin je nastavio da pravi dar – mar po desnoj strani gde je silno namu~io svog ~uvara Beqina. U 25. minutu novi beg po desnom krilu najboqeg pojedinca utakmice doneo je novu promenu rezultata. Kaurin je pretr~ao svog ~uvara, iskosa sa desne strane u{ao u kazneni prostor doma}ih i po zemqi pogodio suprotan ugao. U drugom poluvremenu su navija~i Vr{ca pri`eqkivali da se desi neko ~udo koje bi pokrenulo wihove simpatizere iz letargije i do~ekali ga u 75. minutu kada je golman Tekstilca Igwatovi} u stilu legende kolumbijskog fudbala Renea Igite poku{ao da dribla Vr{~anina Joksimovi}a. Rezervista doma}ih mu je oduzeo loptu na dvadesetak metara od gola i plasirao je u praznu mre`u. Me|utim, nade doma}ih da mogu do preokreta sru{ena je samo dva minuta kasnije kada je Kaurin iskoristio neuspelu ofsajd zamku odbrane Vr{ca i postigao gol . B. Jo si mov

Vojvo|anka liga Istok Je din stvo (BK) - Obi li} 8:1, Ko za ra - AFK 5:0, Di na mo - Ba~ ka (P) 1:0, Ba~ ka 1901 - Bu du} nost 3:0, Ko lo ni ja - Pro le ter 3:4, Slo bo da - Je din stvo (NB) 4:2

Vojvo|anska liga Zapad Rad ni~ ki (SM) - Sta ni {i} 3:2, Pr vi maj - Po let (S) 5:2, Ba~ ka (BP) - In deks 2:0, Bo rac (NS) - Je din stvo (SP) 0:0, Cr ve na zve zda - Slo ga (E) 2:0, Ju go vi} - Mla dost (BP) 1:4.

Gvardiola: Neka ~eka ^elsi Trener Barselone Pep Gvardiola demantovao je da se sastao sa vlasnikom ^elsija Romanom Abramovi~em i da }e na kraju sezone sesti na klupu londonskog tima. Gvardiola je u petak sa op {tio da vi {e ne }e bi ti trener Barselone, a pojedini ostrvski mediji najavili su mogu}nost dolaska ka klupu plavaca, pa ~ak i reprezentacije Engleske. - Trenutno nisam zainteresovan za fudbal. Nikada se nisam sastao ni sa Abramovi~em, ni sa

drugim ~elnicima ^elsija, jer sam uvek po{tovao svoj klub - rekao je Gvardiola. Gvardiola je dodao da u bliskoj budu}nosti nema nameru da se bavi fudbalom. - Idem da se odmaram i jednog dana se mo`da vratim trenerskom poslu, a mo`da i ne. Vide}emo gde }e `ivot da me nanese, sada bih voleo da se bavim drugim stvarima. Nemam kome da se dokazujem i sada mi je samo potrebno da napunim baterije, a to }u uspeti jedino ako se distanciram - rekao je trofejni trener.

c m y

dnevnik

DA NAS DRU GA UTAK MI CA FI NA LA PLEJ OFA: CR VE NA ZVE ZDA - PAR TI ZAN

Opro {taj Vla di mi ra Vu ja si no vi }a Sr bi ja je ima la mno go ve li ka na spor ta, mno go le gen di, mno go sport skih he ro ja. Je dan od wih sva ka ko je Vla di mir Vu ja si no vi}. Vu ja si no vi} je po sled we ~e ti ri go di ne u Par ti za nu. Ve} je jed ne se zo ne bio ~lan klu ba sa Ba wi ce (bi lo je to u se zo ni 1997/98.). We go va ka ri je ra tra je od 1990. go di ne ka da je igrao za ri je~ ko Pri mor je.

to ve} ra dio pro te klih se zo na ili na Mal ti, ali to ne }e vi {e bi ti pot pu ni pro fe si o nal ni an ga `man. I Ju go slav Va so vi} na ja vqu je kraj igra~ ke ka ri je re. Pri hva tio je po ziv svog dru ga De ja na Sa vi }a da po dig ne Cr ve nu zve zdu i do {ao je da po mog ne is ku stvom. Zve zda je do {la do fi na la pr ven stva, a je dan od naj za slu `ni jih za to sva ka ko je Va so -

Vla di mir Vu ja si no vi}

Od ta da do da nas osva jao je sve {to se mo è osvo ji ti u va ter po lu. Ne do sta je mu sa mo olim pij sko zla to sa dr àv nom re pre zen ta ci jom. Par ti zan ve ~e ras igra dru gi me~ fi na la plej-ofa dr àv nog pr ven stva pro tiv Cr ve ne zve zde. Ako cr no-be li po be de, to }e zna ~i ti da je Par ti zan po 25. put pr vak dr à ve. Ali, to }e ujed no zna ~i ti i da je Vla di mir Vu ja si no vi}, naj ve ro vat ni je, od i grao po sled wu utak mi cu u svo joj ka ri je ri. Vu ja si no vi} je u ne ko li ko na vra ta do sa da na go ve stio kraj igra~ ke ka ri je re. Osta vio je ogra du: ako Par ti zan opet stvo ri tim ka dar da se bo ri za evrop ski vrh. Ali, za to su, sve stan je i on, tre nut no ma le {an se. Mo gu }e je da }e „Vu jas” na sta vi ti da igra to kom le ta u bra zil skoj li gi, kao {to je

vi}. I Va so vi} je, kao i Vu ja si no vi}, igrao i za Zve zdu i za Par ti zan, a bio je ~lan olim pij ske re pre zen ta ci je ko ja je u Sid ne ju osvo ji la bron za nu me da qu. I Par ti zan i Zve zda }e po sle fi nal ne se ri je pre tr pe ti zna ~aj ne iz me ne. Osim Vu ja si no vi }a, iz Par ti za na }e, ve ro vat no, oti }i i re pre zen ta tiv ci Mi lan Alek si}, Ste fan Mi tro vi}, vr lo ve ro vat no i Slo bo dan So ro. Zve zda }e te {ko us pe ti da za dr `i fe no me nal nog gol ma na Goj ka Pi je tlo vi }a. Stra hi wa Ra {o vi} ima ugo vor sa Zve zdom jo{ tri se zo ne, ali ve} su po je di ni klu bo vi „ba ci li oko na we ga”. Mo gu }e je da }e se ra sta ti sa cr ve no-be li ma. Dru ga utak mi ca fi na la pr ven stva plej-ofa bi }e od i gra na da nas od 19 ~a so va na ba ze nu Ta {maj dan.

ZA VR [EN SVET SKI KUP U LON DO NU

Zi ma is kri vi la sli ku Po sled weg da na Svet skog ku pa (pre do lim pij skog tur ni ra) u Lon do nu, srp ski strel ci ni su po no vi li re zul ta te MK pu {kom tro stav 3 pu ta 40 me ta ka iz eli mi na ci ja, ta ko da je Ne ma wa Mi ro sa vqev za vr {io na 29. me stu sa 1.151 kru gom (le è }i 394, sto je }i 375, kle ~e }i 382), a Ste van Ple ti ko si} na 32. me stu sa 1.149 kru go va (397, 378, 374). Dan ra ni je Mi ro sa vqev je imao sjaj nih 1.175 kru go va i da je po no vio taj re zul tat, bi bio vi so ko pla si ran za fi na le, a Plet ko si} 1.159 kru go va. U fi na lu je tri jum fo vao Ita li jan Ni ko lo Kam pri a ni sa 1.278,2 (1.179) kru go va, is pred Me tju Emon sa (SAD) sa 1.268,7 (1.173) kru ga i Ukra jin ca Ser hi Ku li {a sa 1.268,2 (1.169) kru go va. Za ula zak u fi na le bio je po tre ban re zul tat od 1.166 kru go va. - Za vr {i li smo pr vi Svet ski kup u se zo ni sa tri fi na la – {e stim me stom Ja sne [e ka ri} MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka i sa dva osma me sta Iva ne Mak si mo vi} va zdu {nom pu {kom i Ne ma we Mi ro sa vqe va MK pu {kom 60 me ta ka le è }i, a ima li smo jo{ ~e ti ri pla sma na u pr vih 15, {to je, objek tiv no, ne re al na sli ka o kva li te tu ovih tak mi ~a ra, a na to je uti ca la lon don ska zi ma u apri lu, kad joj vre me ni je. Svi vre de mno go vi {e, a ov de ni je po be |i vao naj bo qi, ve} onaj koj je bo qe iz dr ào „si bir sku zi mu“, ve tar i ki {u – ka è v. d. se lek to ra Go ran Mak si mo vi}. - I po sled weg da na hlad no }a i jak ve tar uze li su da nak, Mi ro sa vqev se u sto je }em sta vu qu qao jer je ve tar pro me nio pra vac i du vao mu je u li ce, a Ple ti ko si} se

to li ko smr zao u po sled woj se ri ji u sto je }em sta vu, da u kle ~e }em sta vu ni je pre sta jao da drh ti, a u ta kvom sta wu ne ma ni go vo ra o ne kom re zul ta tu. Srp ski strel ci i stru~ ni tim vi de li su stre li {te u ka sar ni Kra qev ske ar ti qe ri je i uti sci su ne po voq ni: - Sa da je si gur no da }e mo za olim pij ske igre do }i u Lon don mno go ra ni je da {to vi {e tre ni ra mo. Stre li {te je za jed ni~ ko za MK i va zdu {no oru` je, ta ko da ka da, od 25. ju la, po~ nu tre nin zi i tak mi ~e wa va zdu {nim oru` jem ne }e bi ti mo gu }e da se tre ni ra MK oru` jem pu nih pet da na, osim MK pi {to qem za `e ne jer taj deo odvo jen – ob ja snio je Go ran Mak si mo vi}. - Zna mo i ka kvi nas vre men ski uslo vi ~e ka ju, ve tra }e bi ti i u ju lu, jer je ta kva kon fi gu ra ci ja te re na, a ne bi nas iz ne na di lo ni hlad no vre me, ta ko da }e mo bi ti sprem ni na sve. Na re du su jo{ dva Svet ska ku pa, u Mi la nu od 13. do 21. ma ja i po tom u Min he nu od 21. do 18. ma ja. Mak si mo vi} je op ti mi sta: - Su gu ran sam da }e re zul ta ti bi ti mno go bo qi ne go u Lon do nu. Po go to vo, jer sko ro svi po zna ju ta stre li {ta. Ima }e mo i do sta vre me na da se „od mr zne mo“ i za bo ra vi mo hlad no }u ko ja se svi ma uvu kla u ko sti. Srp ske re pre zen ta ci je bi }e broj ni je za tro je stre la ca na pre o sta la dva Svet ska ku pa. Mak si mo vi} je ukqu ~io jo{ dva se ni o ra pu {kom Mi len ka Se bi }a iz Po li caj ca i Dra ga na Mar ko vi }a iz No vog Sa da, kao i jed nu se ni or ku za pu {ku Dra ga nu To do ro vi} iz No vog Be o gra da U{}a.

SPORT

nedeqa29.april2012.

PRED KVA LI FI KA CI O NI OLIM PIJ SKI TUR NIR U AN KA RI

Srp ki we ve ru ju u uspeh @en sku od boj ka {ku se lek ci ju Sr bi je od 1. do 6. ma ja o~e ku je pa kle no te àk za da tak na kva li fi ka ci o nom olim pij skom tur ni ru u An ka ri. Se lek tor èn ske od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Zo ran Ter zi} re kao je da }e we go va se lek ci ja na sto ja ti da u|e u po lu fi na le na tur ni ru Evrop skih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre i da je po sle to ga sve mo gu }e. - Pro ba }e mo da od i gra mo naj bo qe mo gu }e u pr va tri me ~a i u|e mo u po lu fi na le. Po sle to ga je sve otvo re no, igra se jed na utak mi ca i {an se su 50-50. @e lim da zdra vi do ~e ka mo kva li fi ka ci je i ta ko ih za vr {i mo, a re zul tat ne za vi si uvek sa mo od nas - re kao je Ter zi} no vi na ri ma u Be o gra du. Sr bi ja se na la zi u Gru pi B sa se lek ci ja ma Poq ske, Ho lan di je i Ru si je. - Ovo je prak ti~ no Evrop sko pr ven stvo na Od boj ka {i ce Sr bi je ko me tre ba osvo ji ti zlat nu me da qu da bi se oti {lo je po rej tin gu i for mi ja ~a od na Olim pij ske igre. Sve naj ja ~e dru ge, ali u ovom si ste mu tak mi evrop ske re pre zen ta ci je su tu, ~e wa to ni je bit no, jer mo ra{ da osim Ita li je, i ni jed na ne mo è po be di{ sve da bi pro {ao - do sa si gur no {}u da tvr di da }e dao je on. osvo ji ti pr vo me sto - ka zao je Se lek tor od boj ka {i ca je is Ter zi}. ta kao da we go va eki pa ima mno - Ne ko li ko eki pa pre ten du je go pro ble ma sa po vre da ma i da na pr vo me sto, a ja se na dam da jo{ ni je si gu ran ko jih 12 igra smo i mi u toj gru pi. Na {a gru pa ~i ca }e ot pu to va ti u Tur sku.

- Ima mo mno go pro ble ma sa po vre da ma i u ovom mo men tu ne mo `e mo bi ti si gur ni ko jih 12 igra ~i ca }e pu to va ti u Tur sku. Bez ob zi ra na sve, eki pa ko ja bu de i{la u An ka ru bi }e na {a naj ja ~a - za kqu ~io je Ter zi}. Ka pi ten re pre zen ta ci je Je le na Ni ko li} re kla je da }e u Tur skoj bi ti ja ko te {ko, ali da ni -

je ne mo gu }e osvo ji ti pr vo me sto. Jo{ ni sam kre nu la sa tre nin zi ma zbog po vre de i to me do sta bri ne. Ne znam ka ko }e se si tu a ci ja da qe od vi ja ti. Bi }e ja ko te {ko u Tur skoj, ali ne ne mo gu }e. I dru ge eki pe }e ima ti pro ble me i oni ko ji bu du ima li naj ve }u `e qu obez be di }e pr vo me sto - re kla je Je le na Ni ko li}.

DRU GI ME \U NA ROD NI TUR NIR „RA STI MO - TRO FEJ GRA DA NO VOG SA DA” (29. APRIL - 1. MAJ)

Na par ke tu pre ko 1.000 de ce Od da nas do 1. ma ja na te ri to ri ji No vog Sa da i dve kom {ij ske op {ti ne Be o ~i nu i @a bqu odr `a }e se dru gi me |u na rod ni tur nir „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” u ru ko me tu i mi ni ru ko me tu. Or ga ni za tor i do ma }in je Ru ko met ni klub Ra sti -

osam do 18 go di na. De ~a ci }e se tak mi ~i ti u ~e ti ri uz ra sne ka te g o r i j e (1994/95, 1196/97, 1998/99 i 2000.), de voj ~i ce u tri (1995/96, 1997/98 i 1999/2000), dok }e se u mi ni ru ko me tu nad me ta ti de ca ro |e na 2001. i mla |i. Ako je pri li kom or ga ni za ci je pr vog tur ni ra bi lo i ne ve -

De taq s pro {lo go di {weg tur ni ra

mo, u sa rad wi sa ru ko met nim sa ve zi ma Voj vo di ne i Gra da No vog Sa da, dok je po kro vi teq Grad ska upra va za sport i omla di nu. Su or ga ni za to ri su ka} ki klu bo vi Ju go vi} i Pe trov, Voj vo di na, fu to {ki Me ta lac, Sa vez za {kol ski sport i olim pij sko vas pi ta we No vog Sa da, kao i sport ski sa ve zi @a bqa i Be o ~i na. Na tur ni ru }e u~e stvo va ti de voj ~i ce i de ~a ci uz ra sta od

ri ce sa da su se svi skep ti ci uti {a li, jer su broj ke ne u mo qi ve. Ove go di ne je pri ja vqen jo{ ve }i broj eki pa u od no su na pro {lu go di nu, pa je sa mim tim po ve }an i broj utak mi ca ko je }e se igra ti u ~ak se dam dvo ra na u No vom Sa du, Ka }u, Fu to gu, Bu di sa vi, Be o ~i nu i @a bqu. Ako je su di ti na osno vu bro ja eki pa (92 - 64 eki pe u ru ko me tu i 28 u mi ni ru ko me tu) na ovo go -

Ras po red po ha la ma Da nas SPC Be o ~in od 9 do 19 sa ti, SD „Hram“ Ka} od 9 do 20, O[ „\u ra Jak {i}“ Ka} 9 do 19, O[ „Ivo An dri}“ Bu di sa va od 9 do 14, Dom spor to va Fu tog od 10 do 20, SC „Sla na ba ra“ No vi Sad od 9 do 20, SC @a baq od 9 do 20 Su tra SPC Be o ~in od 9 do 19 sa ti, SD „Hram“ Ka} od 9 do 20, Dom spor to va Fu tog od 9 do 19, SC „Sla na ba ra“ No vi Sad od 9 do 21, SC @a baq od 9 do 20 1. ma ja O[ „\u ra Jak {i}“ Ka} od 9 do 14, O[ „Ivo An dri}“ Bu di sa va od 9 do 14, Sport ska dvo ra na „Hram“ Ka} od 8 do18.30 (fi na la)

U~e sni ci tur ni ra DE Â CI 1994/95: Ra sti mo, Me ta lac AV, Ba~ ka Pa lan ka, Voj vo di na, Cr ven ka, Haj duk, Ju go vi} Uni met, No va Pa zo va, SD [ko fja Lo ka. DE Â CI 1996/97: Lo ko mo ti va, Ce ment, San Ni ko lau, No vi Sad, Kamp Ra sti mo 1, Za je ~ar, Kamp Ra sti mo 2, Ju go vi} Uni met, Oro{ ha za, Ra sti mo. DE Â CI 1998/99: Me ta lac Kra qe vo, SD [ko fja Lo ka, Ra sti mo, Ju go vi} Uni met, Oro{ ha za, Me ta lac AV, Slo ga Pr wa vor, Uni rea, [a mot, Slo ga Hrt kov ci, Za je ~ar, Mla dost TSK. DE Â CI 2000.: Oro{ ha za, Stu dent ski grad, Za je ~ar, Slo ga PR, Ju go vi} Uni met, Rad ni~ ki, Ti kva ra, Olim pik, SD [ko fja Lo ka. DE VOJ KE 1995/96: Fe niks, Me di ci nar, Voj vo di na, Haj duk, Ta u ru num, Vr bas, Rad ni~ ki, San Ni ko lau. DE VOJ KE 1997/98: Par ti zan, Ce ment, Lo ko mo ti va, Pe trov, Slo ga, Eret. DE VOJ KE 1999/2000: Pe trov, La ki, Srem, Maks sport. Mi ni ru ko met: Ju go vi} Uni met 1, Ra sti mo 2, Za je ~ar, Fe niks, Cr ven ka, Ra sti mo 1, Ju go vi} Uni met 2, Ru ma, Me ta lo pla sti ka 1, No va Pa zo va 1, Stu dent ski grad 2, Som bor, Stu dent ski grad 1, Uni rea, Me ta lo pla sti ka 2, No va Pa zo va 2, Po ti sje Ple teks, Mla dost TSK, Ce ment, Me ta lac AV, Fe niks 1, Ru ma 2, Pe trov, Ce ment, Fe niks 2, Za je ~ar, Ru ma 1, La ki 1. di {wem tur ni ru nad me ta }e se pre ko 1.000 de ce iz Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je, Re pu bli ke Srp ske, BiH, Cr ne Go re i Sr bi je. Naj te è je us pe ti u svo joj sre di ni, a ka da se i to do go di on da se zna da je re~ o pra voj vred no stui. U pri log to me ide i ~i we ni ca da su se svi klu bo vi iz gra da i okol nih me sta uze li u~e -

{}a, ne sa mo u tak mi ~e wu, ne go i kao or ga ni za to ri, a pri mer osta lim, ka ko im to do li ku je, da li su Ju go vi} i Voj vo di na pru `a ju }i ne se bi~ nu po mo} ka ko u ma te ri jal nom smi slu ta ko i sta vqa wem svo jih in fra struk tur nih i ka drov skih re sur sa u funk ci ji ove po sve mu je din stve ne ma ni fe sta ci je. J. Ga li}

S PORT

nedeqa29.april2012.

SER BIA OPEN U BE O GRA DU

Ze ki} i Bo zo qac pro {li

Miqan Zeki} prvi je na{ teniser koji je izborio plasman u drugo kolo kvalifikacija ovogodi{weg Serbia Opena. Zeki}, 304. na ATP listi posle vi{e od dva ~asa igre savladao je rumunskog igra~a Petru-Aleksandrua Lun}ana rezultatom 6:1, 4:6, 6:4. Ne{to kasnije u drugom kolu mu se pridruìo Ilija Bozoqac (310) koji je iz daqeg takmi~ewa izbacio zemqaka Vladimira Obradovi}a - 6:4, 6:2. Najmla|i brat Novaka \okovi}a, \or|e poraèn je od Francuza Jozelina Uane rezultatom 4:6, 2:6. Kvalifikacije, singl - Prvo kolo: (2) Antonio Vei} (Hrvatska) – Marko Raji} (Srbija) 6:1 6:0, Aldin Setki} (BiH) – Roko Karanusi} (Hrvatska) 6:1 6:4, Nikolas Devilde (Francuska) – Mihail Ledovskik (Rusija) 6:4 6:3, (7) Viktor Krivoi (Rumunija) – Andrea Arnaboldi (Italija) 6:2 6:0, (1) Rajev Ram (SAD) – Miki Jankovi} (Srbija) 4:6 6:2 6:4, Nikola Mekti} (Hrvatska) – Pe|a Krstin (Srbija) 6:3 7:6 (7:5), Karlos Gomez-Herera ([panija) – Boris Conki} (Srbija) 6:2 6:3, (4) Eduardo [vank (Argentina) – Matej Sabanov (Hrvatska) 6:4 6:1, Mihael Linzer (Austrija - (5) Fakundo Bagnis (Argentina) 6:4, 4:6 7:6 (7:3), (6) Jozelin Uana (Frabncuska) - \or|e \okovi} (Srbija) 6:4, 6:2, Gabriel Moraru (Rumunija) - Ivan [abanov (Hrvatska) 6:2, 6:1, Miqan Zeki} (Srbija) - Petru Aleksandru Lun}anu (Rumunija) 6:1, 4:6, 6:4, Ilija Bozoqac (Srbija) - Vladimir Obradovi} (Srbija) 6:4, 6:2, Nikola â~i} (Srbija) - (8) Marius Kopil (Rumunija) 6:4, 7:5. TUR NIR U BAR SE LO NI

[pan sko fi na le

Rafael Nadal i David Ferer igra}e u finalu teniskog turnira u Barseloni ~iji je nagradni fond 1.627.500 evra. Nadal je u polufinalu bio boqi od sunarodnika Fernanda Verdaska 6:0 i 6:4, dok je Ferer savladao Kana|anina Milo{a Raoni}a 7:6 i 7:6. TUR NIR U BU DIM PE [TI

Bo ja na is pa la Mlada srpska teniserka Bojana Jovanovski ne}e igrati u glavnom `rebu turnira u Budimpe{ti, po{to je eliminisana ve} u prvom kolu kvalifikacija. Jovanovski je na startu kvalifikacija izgubila od Romane Tabak iz Slova~ke sa 6:2, 2:6, 6:4, posle dva sata igre. Iako pobeda Tabakove izgleda ubedqiva, na terenu je vo|ena velika borba, o ~emu govori i ~iwenica da je Slovakiwa imala samo 11 poena vi{e od Jovanovski. Ipak, napravila je i brejk vi{e, zahvaquju}i kojem je do{la do trijumfa. Bojana je jedina od srpskih tenisera trebalo da u~estvuje na turniru u glavnom gradu Ma|arske pa je na{a zemqa ostala bez predstavnica posle wene eliminacije.

MU [KA SU PER LI GA SR BI JE

PR VEN STVO SR BI JE ZA MU [KAR CE

No vi bo do vi za Evro pu Voj vo di na - @e le zni ~ar 30:26 (14:13) NO VI SAD: Hala Slana bara, gledalaca 100, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Vojvodina 3 (1), @elezni~ar 5 (4). Iskqu~ewa: Vojvodina 14, @elezni~ar 2 minuta. VOJVODINA: L. Arseni} (9 odbrana, sedmerac), Vukovi} 5, Popov 4, M. Radi{i} 7, Bari{i} 4, Veselinov 3, Stjepanovi} 4, Abaxi} (4 odbrane), Damjanovi}, B. Radi{i}, ^upkovi}, \uri}, Marjanac, Milo{evi} 3 (1), N. Arseni}. @ELEZNI^AR 1949: Petkovi}, Jovanovi} 1, Miti}, Vasiqevi}, Veqkovi} 5 (3), Ma|ar 1, An|eli}, Milosavqevi} (1 odbrana, 2 sedmerca), \uri} 4, \uki} 4 (1), Pavlovi}, Doli}, Brwas 5, Stankovi}, Stani} 6, ]u}uz (16 odbrana). Rukometa{i Vojvodine osvojili su nova dva boda za put u Evropu, po{to su na svom terenu savladali @elezni~ar. Utakmica mo`da nije bila lepa za oko, ali jeste zbog nekoliko preokreta rezultata. Me|utim, crveno - beli su ovoga puta igrali zaista borbeno i ni{ta nisu prepu{tali slu~aju. Ni{lije su prili~no pretile, jer u prvim minutima susreta su vodili s golom, ili dva razlike. Ipak, od

Da mqa no vi} uz Iva ni {e vi }a U hotelu “Zvezda”, u Vrwa~koj Bawi, odigrano je peto kolo po je di na~ nog pr ven stva Sr bi je za mu {kar ce. Branko Damqanovi} je stigao Ivana Ivani{evi}a u vo|stvu na tabeli, Robert Marku{ je po no vo re mi zi rao, Pre drag Bodiroga je zabele`io prvu pobedu, dok je Miroslav Markovi} pora`en i peti put.

Mi lo rad Ra di {i}

14. do 17. minuta doma}i su napravili seriju od 4:0 i razliku uspevali da dignu i na pet golova. Me|utim, zajvaquju}i odli~nom golmanu ]u}uzu, gosti su uspevali nekako da dr`e ravnote`u, a wemu uz rame bili su Stani} i Brwas. Na odmor su doma}i oti{li s golom prednosti. U drugom poluvremenu, u 35. minutu, Ni{lije su uspele da poravnaju rezultat (16:16) i to je bilo sve od wih. Novosadski superliga{, pokazalo se, bio je

stveno, no{eni sjajnom podr{kom s tribina, izabranici Vladana Jordovi}a odigrali su, a potom i savladali ekipu Crvenke i tako im produ`ili agoniju u vezi opstanka u superici. To kom pr vog po lu vre me na Jugovi} je dominirao u igri i imao stalno rezultatsko vo|stvo sa dva do ~etiri gola razli ke za hva qu ju }i od li~ noj igri u napadu i nekoliko indi vi du al nih kon tra na pa da Vujadinovi}a i [ipke. U tom delu igre videli smo da su se obe ekipe opredelile za odbranu 3-2-1, Crven~ani za ne{to pli}u, a doma}ini za ne{to dubqu varijantu. Crven~ani su udarcima sa distance pre ko Pro le ta i \u ro vi }a uspevali da dr`e kakav-takav prikqu~ak. Po~etkom drugog poluvremena sa odli~nim Perovi}em na golu Ka}ani su nastavili seriju kontranapada. Vo|stvo je konstantno raslo, da bi posledwih pet minuta pri ubedqivoj prednosti doma}ina trener Vladan Jordo-

vi} dao {ansu mladom kadetskom reprezentativcu Belo{u koga je publika burno pozdravila. U redovima Ka}ana gotovo da nije bilo slabog mesta u timu, s tim da bi trebalo ista}i sjajnu partiju Predraga Vujadinovi}a ({ut 10-9), odli~nog Perovi}a na golu, kao Vugdragovi}a i Miqana Vukovqaka, koji je vodio veliku bitku sa odli~nim i sna`nim pivotima Crvenke Mili}em i Gruji~i}em. Iako je utakmica imala veliki zna~aj za obe ekipe, jer su ovom pobedom Ka}ani obezbedili i definitivno opstanak u ligi, dok su Crven~ani poku{ali da iznenade doma}ina, videli smo utakmicu sa mnogo lepih individualnih i ko lek tiv nih ak ci ja. Da sve protekne u rukometnom ambijentu, kako i dolikuje tradiciji ova dva kluba pomogle su i sudijski par Mari}-Ma{i}, koji je posao odradio na internacionalnom nivou. J. Ga li}

PRED SED NIK VLA DE APV BO JAN PAJ TI] U MO KRI NU OTVO RIO NO VU SPORT SKU HA LU

Ru ko me ta {i ne }e igra ti u go sti ma

Kru ni }e va eli mi ni sa na

U Mokrinu je ju~e otvorena nova sportska hala u dvori{tu Osnovne {kole „Vasa Staji}”. – Va`no je mlade zadr`ati u selima, jer bez sre}nog i razvijenog sela nema razvijene Vojvodine i Srbije – rekao je ju~e predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} na otavrawu novoizgra|ene sportske hale u Mokrinu. – Mokrin zaslu`uje ovakvu sportsku halu, jer je

jedno od najve}ih sela u Vojvodini. Deca, bave}i se sportom, izrastaju u zdrave i uspe{ne qude, a ovaj objekat }e im to omogu}iti. Ujedno, u hali }e, osim sportskih doga|awa, mo}i da se odr`avaju kulturne i druge manifestacije. Sportska hala nalazi se u dvori{tu O[ „Vasa Staji}“, povr{ine je 1.500 kvadrata i ima 500 mesta za gledaoce.

Pikula – Bodiroga Skandinavska odbrana 1.e4 d5 2.e:d5 D:d5 3.Sc3 Dd8 4.d4 Sf6 5.Sf3 Lg4 6.h3 L:f3 7.D:f3 c6 8.Le3 e6 9.Ld3 Lb4 10.0–0 0–0 11.Se4 Sbd7 12.c4 S:e4 13.L:e4 Sf6 14.Lc2 Le7 15.Tad1 Dc7 16.Lf4 Ld6 17.Lg5 Le7 18.Dd3 g6 19.Df3 Sh5 20.Lc1

Tad8 21.Lb3 Sf6 22.Lf4 Da5 23.Tfe1 Tfe8 24.Te5 Db6 25.d5 25...Sd7 26.Te2 Sc5 27.d6 Lf8 28.Lc2 Td7 29.Le5 Lg7 30.L:g7 K:g7 31.Dc3+ Kg8 32.b4 Sa6 33.a3 c5 34.La4 c:b4 35.a:b4 Ted8 36.L:d7 T:d7 37.b5 Sc5 38.De3 Sa4 39.Da3 Sc5 40.Te5 1:0

Markovi} – Damqanovi}

Ju go vi} Uni met - Cr ven ka Ja fa 35:23 (18:14) KA]: Sport ska dvo ra na Hram, gledalaca 500, sudije: Ma ri} (Pan ~e vo) i Ma {i} (Zrewanin). Sedmerci: Jugovi} Unimet 2 (2), Crvenka Jafa 4 (3), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 6, a Crvenka Jafa minuta. JUGOVI] UNIMET: Kukobat (5 odbrana), Suxum 3, Vasi} 3, [ipka 3, Kankara{ 2, Ra da ko vi}, Vug dra go vi} 2, Travar 5, Vukovqak, Krsman~i} 2 (1), Jo{i} 4 (1), Belo{, Stejin, Vu~i}evi} 2, Vujadinovi} 9, Perovi} (16 odbrana, 1 sedmerac). CR VEN KA JA FA: Pe ro vi}, Radowi}, Jolovi} 2, Slavuqica 1, Ra~i}, Gugleta, Nikoli}, Miri}, \urovi} 4, Manojlovi}, Prole 8 (3), Gruji~i} 5, Vitas (8 odbrana), Mili} 1, Holpert, Stankovi} 3. Ru ko me ta {i Ju go vi }a na najlep{i na~in obele`ili su i pro sla vi li „sve ti dan” u klupskoj istoriji 28. april, dan kada su Ka}ani trijumfovali u ^elenx kupu pre 11 godi na. Sport ski i do sto jan -

IZABRANE PARTIJE 4. KOLA:

Fo to: N. Sto ja no vi}

fizi~ki spremniji od @elezni~ara, a svoju rolu u ovom duelu imao je sjajni Milorad Radi{i}. On je poga|ao s krila i prosto ginuo na terenu, a pohvale zaslu`uju i iskusni Steva Popov, kao i mladi Neven Stjepanovi}. U 54. minutu na semaforu je stajao rezultat 29:22 i tada je bilo jasno da }e bodovi ostati u Novom Sadu. Ni{lije su u fini{u uspele samo da ubla`e poraz. M. Pa vlo vi}

Po be da Ka }a na za ju bi lej

TUR NIR U E[TO RI LU

Mlada srpska teniserka Aleksandra Kruni} pora`ena je ve} u prvom kolu kvalifikacija na turniru u E{torilu. Kruni}eva je izgubila od Francuskiwe Stefani Forec Gakon sa 7:5, 7:5, posle jednog sata i 44 minuta igre. Aleksandra je, ina~e, imala priliku da produ`i me~ i ~ak izjedna~i, ali je u drugom setu prokockala prednost od 5:3, pa je francuska teniserka sa ~etiri osvojena gema zaredom do{la do daqeg plasmana. Nagradni fond turnira u portugalskom gradu iznosi 220.000 dolara.

dnevnik

– Veoma mi je drago {to je Mokrin dobio ovakvo zdawe – istakao je predsednik kikindske op{tine Ilija Vojinovi}. – Lokalna samouprava spremna je i mo`e da obezbedi sve preduslove za razvoj dece i mladih, ali, na`alost, sve mawe se beba ra|a, tako da se svi moramo potruditi da demografska slika bude puno boqa. Predsednik MZ Mokrin Goran Dumitrov rekao je da je izgradwa sportske hale ko{tala 117 miliona dinara. Sredstva su obezbedili Fonda za kapitalna ulagawa, 90 miliona, i lokalna samouprava, 27 miliona dinara. Mokrin je jedino selo u Srbiji koje ima prvoliga{ki mu{ki rukometni tim i u {ali se uvek napomiwe to da su wihovi prvotimci uvek igrali u gostima, jer su rivale do~ekivali u sportskoj hali u Kikndi i sada }e kona~no mo}i da budu doma}ini na utakmicama. Na sportskoj hali ostalo je da se uradi jo{ grejawe van objekta i kotlarnica od koje }e koristi imati i u~enici {kole. A. \.

Du{an Popovi}

U petom kolu postignuti su ovi rezultati: Marku{ - Pikula remi, Ivani{evi} - Bogosavqevi} remi, In|i} - Popovi} 0:1, Perunovi} - Miladi no vi} re mi, Abra mo vi} Milanovi} remi, Damqanovi} - Sedlak 1:0, Bodiroga - Markovi} 1:0. Plasman: 1-2. Ivani{evi} i Damqanovi} po 4, 3. Perunovi} 3,5, 4-7. Bogosavqevi}, Marku{, Popovi} i In|i} po 3, 8. Abramovi} 2,5, 9-11. Sedlak, Milanovi}, Pikula po 2, 12-13. Miladinovi} i Bodiroga po 1,5, 14. Markovi} 0. Danas od 15.30 igra se {esto od 13 kola, u kojem je derbi prvih favorita po trenutnom rejtingu: Marku{ (2.625)-Ivani{evi} (2.645). Turnir se zavr{ava 5. maja, a titulu brani Ivan Ivani{evi}. Par ti je se mo gu pra ti ti u`i vo pre ko in ter ne ta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova. B. Dankovi}

Sicilijanska odbrana 1.e4 d6 2.Sc3 c5 3.f4 Sc6 4.Sf3 e6 5.Lb5 Sge7 6.0–0

a6 7.Le2 Sd4 8.S:d4 c:d4 9.Sb1 g6 10.c4 Lg7 11.d3 0–0 12.Sd2 f5 13.Sf3 Db6 14.e5 d:e5 15.S:e5 g5 16.De1 Dc7 17.Lh5 g4 18.b3 Sc6 19.La3 Tf6 20.Le8 S:e5 21.f:e5 Th6 22.Ld6 Dd8 23.La4 Th5 24.Lb4 b5 25.c:b5 Dd5 26.b:a6 L:a6 27.Tc1 Lb7 28.Tf2 L:e5 29.Tc5 L:h2+ 30.Kf1 Lg3 31.Kg1 L:f2+ 32.D:f2 Dd6 33.Dd2 Dh2+ 34.Kf1 Dh1+ 35.Ke2 L:g2 0:1

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Vojvo|anska liga Istok NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Radni~ki (B), STARÊVO: Borac - Radni~ki (Z). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojv|anska liga Zapad MLADENOVO: Budu}nost Obili}, TURIJA: Mladost Omladinac. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Podru~na liga Novog Sada BA^KA PALANKA: Stari Grad - Omladinac, PETROVARADIN: Petrovaradin - Sutjeska, GAJDOBRA: Hercegovac - Kabel, RUMENKA: Jedinstvo - Vrbas, \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Borac ([), PIVNICE: Slavija - Slavija (NS). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Gradska liga Novog Sada SIRIG: Sirig - Partizan, ÊNEJ: ênej - Vinogradar, BUDISAVA: Dinamo - Fru{kogorski partizan, RAKOVAC: Borac Alas - TSK, KISA^: Tatra - Fru{kogorac, ÊREVI]: Sremac Beomal - Prole-

ter, BEGE^: Ba~ka - Mladost. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Ru ko met Superliga za mu{karce BEOGRAD: Obili} - Smedere vo DU In te gral (19.30), Crvena zvezda - Rudar (19.30). Superliga za ène - NOVA PAZOVA: Maks sport - Kwaz Milo{ (20). Pr va mu {ka li ga - ZE MUN: Novi Beograd - Vrbas (19.30). Prva ènska liga - OBRENO VAC: Rad ni~ ki - BMS Milenijum (20.15). Druga mu{ka liga, sever RUMA: Ruma - Metalac AV (19), [ID: Radni~ki - Dalmatinac (17). Druga ènska liga, sever KOVIN: Radni~ki - Ravangrad (18),SUBOTICA: Spartak - Mladost (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka liga - JA[A TOMI]: Radni~ki - Obili} (19). Prva vojvo|anska ènska liga - MO[ORIN: Mileti} - Rusin (18), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Unirea (14).

nedeqa29.april2012.

c m y

dnevnik

Iz AMe rI ke nAM stI @e no VA nA dA zA MAj ^In stVo po sle ^e tr de se te

Cen trAl nA BI BlI o te kA UnI Ver zI te tA U no VoM sA dU oBo GA ]U je se zA HVA QU jU ]I I do nA to rI MA

Ge ne ti ka pod mla |u je Pri vr `e nost edu ka ci ji, jaj ne }e li je stu den ti ma i pro fe so ri ma P C

osledwi rezultati istraìvawa kaù da je procenat neplodnih brakova ili zajednica kod nas od 15 do18 odsto. Zna~aj tog podatka se ogleda u tome {to se parovi sve ~e{}e sre}u s problemom bra~ne neplodnosti. U~e{}e oba partnera u bra~noj neplodnosti je sli~no, oko 40 odsto, dok problem kod oba partnera obuhvata jednu petinu uzorka. Jedan od uzroka neplodnosti je i sve kasnije ìvotno doba partnera u kojem se odlu~uju za potomstvo. Vi{e nije neobi~no da prvu bebu ène rode tek posle 35. godine ìvota, ali sve ~e{}e se de{ava da kada poèle bebu, bra~ni parovi ne mogu da je dobiju. Biolo{ki sat otkucava i {to vi{e kasni sve je vi{e bra~nih steriliteta i nemogu}nosti dobijawa potomaka. Iako se svi slaù da je svako vreme dobro za ra|awe èqenog deteta, biologija ~ini svoje: idealne godine za prvo ra|awe su od 20. do 25. godine, jer 90 odsto èna tada nema bolesti koje bi opteretile trud-

Utak mi ca na u~ ni ka Po re~ima geneti~ara dr Miodraga Stojkovi}a, mati~na }elija je }elija koja ima mogu}nost da bude bilo koja }elija u qudskom organizmu. Ako se, na primer, govori o embrionalnoj mati~noj }eliji, dakle onoj koja se uzima iz embriona, ona moè da bude nervna }elija, }elija jetre, pankreasa, kosti, vezivnog tkiva... Teoretski, 200 razli~itih tipova }elija qudskog organizma moè se dobiti iz mati~ne }elije. Ove }elije nisu „specijalizovane”, jer se mogu diferencirati u sve druge }elije, a sposobne su da se dele u neograni~enom broju. – Sada se ispituje biologija mati~nih }elija, wihovo pona{awe, odnosno sposobnost da se diferenciraju u }elije pankreasa, nervne }elije, }elije jetre ili sr~ane }elije – kaè dr Stojkovi}. – To su }elije koje }e se u dogledno vreme, ve} za deset do petaest godina, koristiti da zamene mrtve ili degenerisane }elije. Scenario kojim se kre}e moderna medicina je takav da }e lekarima biti sve potrebnije takve }elije da bi se dobili organi za transplantaciju. no}u. Od 25. do 30. godine plodnost ve} po~iwe da opada, ali to je jo{ uvek povoqno vreme. Iznad 30. godine plodnost se smawuje za 12 odsto, iznad 35. godine pove}ava broj smrtnosti fetusa, a iznad 40. verovatno}a za~e}a iznosi svega – 20 odsto. Lekari upozoravaju da odluka da se kasno rodi nosi rizik od neplodnosti kako za ène, tako i za mu{karce.

Grupa ameri~kih nau~nika saop{tila je ovih dana da ipak postoji mogu}nost da se zaliha jajnih }elija kod èna doìvotno obnavqa, {to se ocewuje kao revolucionarno otkri}e koje otvara put novim pristupcima u le~ewu ènskog steriliteta. Dosad se, naime, smatralo da se ène ra|aju s odre|enim brojem nezrelih jajnih }elija (ovocita), ali da se ta neobnovqiva zaliha postepeno smawuje, da bi u menopauzi potpuno nestala. Ameri~ki nau~nici iz bolnice u Masa~usetsu su, me|utim, pokazali da ène poseduju }elije ~iji razvoj moè da rezultira formirawem ovocita, a potom i zrelih jajnih }elija. Oni su najpre izolovali mati~ne }elije iz tkiva jaja{ca koje su potom obeleìli fluorescentno zelenom supstancom, kako bi mogli da ih registruju tokom celog razvojnog procesa. Mati~ne }elije su potom vra}ene u jajno tkivo na kome je izvr{ena biopsija. Uzeti deo tkiva je potom presa|en pod koù labaratorijskog mi{a. Nakon dve sedmice, istraìva~i su primetili da su ovociti po~eli da se stvaraju na presa|enom tkivu. Neki od formiranih ovocita imali su flurescentno zelenu boju, {to je ukazalo da su nastali iz }elija obeleènih i ubrizganih u jajno tkivo. Druge }elije nisu imale fluorescentnu boju, {to zna~i da su nastale iz drugih }elija presa|enog tkiva. Po re~ima dr Avrena Hir{laga, {efa Centra za humanu reprodukciju u okolini Wujorka, otkri}e je vrlo uzbudqivo, ali se jo{ uvek radi o eksperimentalnoj fazi koja „pruà nadu”. Kako kaè, to u budu}nosti moè zna~iti nove prilike za stvarawe qudskih jajnih }elija iz mati}nih }elija kako bi se kona~no rodilo dete. Ve}ina dosada{wih istraìvawa bila je usmerena na prebrojavawe zdravih jaja{aca u jajnicima, i na osnovu toga se stvarala pretpostavka koliko ih je propalo, odnosno koliko bi ih moglo biti zrelo za oplodwu. Novo istraìvawe je krenulo drugim putem i fokusiralo se na nezrele }elije. Nau~nici su uvereni da bi nova metoda le~wa neplodnosti mogla biti prava revolucija koja bi omogu}ila duù i boqu plodnost èna, ~ak i kada se ~ini da weni jajnici ne proizvode zrele jajne }elije. Moderna medicina ve} danas u mnogo slu~ajeva ide na ruku kasnorotkiwama, pa nije retkost da ène uz pomo} medicinskih metoda zatrudne i posle 40. godine. U ovom sve ra{irenijem trendu, predwa~e velike gluma~ke i peva~ke zvezde kao {to su Selin Dion, koja je zatrudnela posle nekoliko vantelesnih oplodwi, kao i supruga glumca Xona Travolte koja }e u 48. godini ponovo postati majka. Danas se porodici kasnorotkiwa pridruùje i veliki broj slavnih li~nosti kao {to su Nikol Kidman, Monika Belu~i... n Ja sna Bar bu zan

entralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu od nedavno je bogatija za vi{e od 200 primeraka kwiga, tj. 190 razli~itih naslova, koje je UNS-u darivala kompanija „Stylos Group„ iz Novog Sada, u ~ijem je sastavu 14 firmi, me|u kojima i dva izdava~ka preduze}a: „Stylos Art” i „ Gra|evinska kwiga„. Rektor prof. dr Miroslav Veskovi} posebno je zadovoqan ovim poklonom koji je znatno obogatio, relativno mladu Centralnu biblioteku jedinog dràvnog univerziteta u Vojvodini, privremeno sme{tenu u prizemqu studentskog doma „Slobodan Baji}”, za koju se grade namenske prostorije u okviru Centralne zgrade Univerziteta. Donator Bo{ko Blaì}, predsednik „Stylos Group”, sa zadovoqstvom, isti~e da je bio student UNS-a, gde je zavr{io Gra|evinarstvo na Fakultetu tehni~kih nauka, te da je na razli~ite na~ine minulih decenija u stalnoj vezi s Univerzitetom. Podsetimo samo na to da godinama uspe{no rade dve „Stylosove” kwiàre na Univerzitetu, na FTN-u i na Medicinskom fakultetu. Kao izdava~, jo{ za rektorskog manadata prof. dr Dragoslava Hercega, tada{wa Blaì}eva firma bila je suizdava~ kwiga u okviru „Univerzitetske edicije”, kao i Edicije FTN-a. – Od samog osnivawa vrlo vaàn segment „Stylosove” delatnosti je i izdava{tvo, koje je na prvom mestu bilo orijentisano ka univerzitetu, odnosno stru~nim kwigama i literaturi – kaè Bo{ko Blaì}. – Moji saradnici i ja uvek smo imali posebno razumevawe za izdavawe stru~ne literature i u svojim prodavnicama stalno imamo {i-

Bo {ko Bla `i} i rek tor Mi ro slav Ve sko vi}

roku ponudu razli~itih u~ila i pribora potrebnog |acima i studentima. Zahvaquju}i profitu koji pravimo u drugom segmentu, uspevali smo da odràvamo kontinuitet kvalitetne stru~ne kwige iz raznih disciplina, a u posledwih nekoliko godina izdali smo i ~etrdesetak vrlo kvalitetnih leksikografskih izdawa. Blaì} saradwu s Univerzitetom u Novom Sadu ocewuje veoma kvalitetnom i isti~e da }e wegovo veliko zadovoqstvo biti da }e tako, pa i jo{ uspe{nije biti i nadaqe: – Posebno cenimo u kom smeru se na{ Univerzitet razvija, koliko je otvoren za saradwu, i kako se i na koji na~in, zahvaquju}i mnogo rektoru Veskovi}u, okre}e ka {irewu i, gledam to s menaxerskog dela, ka biznisu, otvarawem novih odeqewa, studijskih programa i zato smo hteli da se i mi jednim delom ukqu~imo u to i da iskaèmo i svoju zahvalnost u vi{egodi{woj saradwi – obja{wava svoju donaciju kwiga Bo{ko Blaì}.

Fo to: R. Ha yi}

Rektor Miroslav Veskovi} je, pak, podsetio na to da je donatorstvo uvek bilo deo istorije visokog obrazovawa, od formirawa prvih univerziteta pa do danas. – Naàlost, na{ Univerzitet nastao je u drugo vreme, 1960, i u druga~ijim uslovima. Ali, mislimo da je sada vreme da Univerzitet, ispuwavaju}i svoju dru{tvenu ulogu, bude priznat, kako od institucija, tako i od pojedinaca – napomiwe profesor Veskovi}. – Gest gospodina Blaì}a i „Stylos group” tako|e pokazuje kako bi bilo lepo, a to iskreno i o~ekujemo, da se i druge velike kompanije, kao i pojedinci, pridruè razvoju Univerziteta. Nije sve uvek samo u parama, pitawe je gesta, toga da pokaèmo da cenimo to {to radi neka druga ku}a. I to i u jednom i u drugom smeru. Univerzitet }e umeti to da ceni i da vra}a dru{tvu, a onda vra}amo verovatno i pojedincima i svim kompanijama koji su deo na{eg okruèwa. n Ve sna ê ki}

Novosadska nedeqa29.april2012.

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14, 16), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19), „Igre gla di” (17.20, 22.10),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.15), „Lok aut” (16.10, 20.30, 22.30)

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PROTEST KOD @ELEZNI^KOG MOSTA

[lepere hitno proterati iz Petrovaradina! Pro test zbog pro la za ka {le pe ra kroz Pe tro va ra din odr `an je ju ~e na ras kr sni ci Ke ja sko je -

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” NO MUS, „Kvar tet „Ebe n” (20) po zo ri {te mla dih ma la sa la „Uspa va na le po ti ca„ (11)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

Podbari s qubavqu Ma ni fe sta ci ja „Pod ba ri s qu ba vqu” odr à la se ju ~e i odu {e vi la ì te qe ovog na se qa, ali i sve No vo sa |a ne. Uz sta re za na te, tak mi ~e we u ku va wu pa su qa i na stup kul tur no umet ni~ kog dru {tva, su gra |a ni su mo gli, sa se tom, da se se te sta rih vre me na. - Do la zim ov de sva ke go di ne i mi slim da ova kva dru è wa do pri no se da mla de pod se ti mo na vre me na ko ja su pro {la, ka da su qu di ì ve li opu {te ni je - re ka o je Stan ko Pe tro vi}. Pred sed nik me sne za jed ni ce Pod ba ra Sa va Voj no vi} je is ta kao da je ovo pe ta go di na da se ova ma ni fe sta ci ja odr à va. - Ova ko se pri ka zu je sta ri duh Pod ba re - re kao je Voj no vi}. G. ^.

NA [TRANDU 1. MAJA

Va{ar zaboravqenog vremena Ku pa li {na se zo na na [tran du, 101. po re du, po ~e }e u uto rak 1. ma ja. Po vo dom Pra zni ka ra da tog da na od 11 do 16 ~a so va Udru `e we gra |a na „S.T.R.I.K.E.” }e u ne po sred noj bli zi ni cen tral nog pla toa na grad skoj pla `i or ga ni zo va ti ma ni fe sta ci ju „Va {ar za bo ra vqe nog vre me na”. Go sto va }e pred stav ni ci 25 omla -

din skih or ga ni za ci ja iz svih ze ma qa re gi o na. Bi }e od i gra na i lut kar ska pred sta va „Cr ve ni kro ko dil”, a umet ni ci iz Art kli ni ke pri pre mi li su ra di o ni cu kre a tiv nog cr ta wa za od ra sle. Do ga |aj }e upot pu ni ti iz lo `ba fo to gra fi ja Dru {tve nog cen tra, ka ra o ke sa pr vo maj skim pe sma ma i de ba ta. A. Va.

GSP I „DNEVNIK” NAGRA\UJU

Besplatne karte do Akva parka Grad ski pre vo znik }e od utor ka 1. ma ja po ~e ti da pre vo zi put ni ke do Akva par ka u Ba~ kom Pe trov cu. Ce na kar te u jed nom sme ru je 160 di na ra, a po vrat na kar ta 300 di na ra. Na {im ~i ta o ci ma GSP po kla wa bes plat ne kar te do Ba~ kog Pe trov ca za 2. maj. Pr va dva ~i ta o ca ko ja se ja ve da nas u 15 ~a so va na te le fon 528 – 765 do bi }e po dve bes plat ne kar te za auto bus. A. Va.

V remeploV

Od Beograda do Novog Sada za dva sata Tra di ci o nal na bi ci kli sti~ ka tr ka „Pr vi maj” 1950. je vo `e na na tra si Be o grad - No vi Sad Su bo ti ca - Be o grad. Sa tr ga Sla vi ja u Be o gra du 29. apri la 1950. kre nu lo je 79 bi ci kli sta i u No vi Sad, na Trg slo bo de, pr vi je sti gao Mi li voj Bat, za sve ga dva sa ta i se dam se kun di. Po je di na~ ni pr vak ce le tr ke bio

je S. Pod gor ski, obo ji ca iz eki pe Hr vat ske, a kao eki pa naj bo qi su bi li tak mi ~a ri sa slo bod ne te ri to ri je Tr sta. Vr lo si gu ran u eki pi Sr bi je bio je No vo sa |a nin Jo van Pa vlik, je dan od na {ih le gen dar nih spor ti sta, po bed nik na Pr vom bi ci kli sti~ kom pr ven stvu Voj vo di ne jo{ 1927. N. C.

SAHRANE Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Milica Veqka Panteli} (1949) u 13 ~asova.

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

hronika

va ca i Req ko vi }e ve uli ce, is pred drum sko-è le zni~ kog mo sta. U~e stvo va li su ~la no vi Udru è wa gra |a na „Pe tro va ra din” kao i sta nov ni ci ovog de la gra da. Udru è we je za tra ì lo da se {to pre po~ ne sa iz grad wom obi la zni ce oko Pe tro va ra di na, ka ko bi se te {ki ka mi on ski sa o bra }aj iz me stio iz ovog de la No vog Sa da. - Od Pe tro va ra di na je na pra vqen auto put, kroz ko ji ka mi o ni tut we, uni -

{ta va ju se ku }e i ugro à va bez bed nost - pre ci zi rao je pred sed nik Udru è wa gra |a na „Pe tro va ra din” Bo ri slav î ki}. - Mi smo sve sni da za iz grad wu obi la zni ce tre ba vre me na, ali o~e ku je mo da }e nad le `ni da re a gu ju i da usli {e na {e zah te ve. Ne ka se ka è ra zu man rok ka da obi la zni ca mo è da bu de iz gra |e na. Skup je po dr ào i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ko ji je ape lo vao na Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra” i nad le `ne usta no ve da uve du tak su za pro la zak ka mi o na pre ko Fru {ke go re, ka ko bi se sma wio broj {le pe ra ko ji sa o bra }a ju kroz Pe tro va ra din.

- Ovaj pro blem je vi {e go di {wi. Pr vo, to je pi ta we bez bed no sti u sa o bra }a ju, jer ova kvi ka mi o ni ne bi sme li da pro la ze kroz na se qe no me sto. Dru go, to je pi ta we bez bed no sti sa mih obje ka ta ko ji se na la ze ov de i na kra ju to je pi ta we za {ti te ì vot ne sre di ne. Ka mi o ni iz ba cu ju pu no {tet nih ga so va i qu di ko ji ov de sta nu ju ì ve u lo {i jim uslo vi ma - ka zao je Jo va no vi} na sku pu. On je do dao da su ra do vi na iz grad wi no vog @e è qe vog mo sta po ~e li pro {le ne de qe i sa da je pri li ka da se skre ne pa `wa jav no sti da se i pi ta we obi la zni ce mo ra re {i ti. A. Va.

IZBORI 2012. LENKA ERDEQ, NOSILAC IZBORNE LISTE SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA

Bezbedan grad uz stabilnu porodicu No si o ci ma iz bor nih li sta na lo kal nim iz bo ri ma po sta vqa mo pet pi ta wa za ko ja sma tra mo da su kqu~ na za ì vot gra da. Len ka Er deq je pr va na li sti Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. Ro |e na je 1955. go di ne i po za ni ma wu di plo mi ra ni u~i teq. Koji je po vama najve}i problem u Novom Sadu i kako bi ga re{ili? - Naj ve }i pro blem je ne za po sle nost i ni zak ì vot ni stan dard gra |a na. Pred log re {e wa ovih pro ble ma tre ba da sa ~i ni tim eks pe ra ta iz No vog Sa da, a Grad sko ve }e i Skup {ti na gra da tre ba da se za la ù za wi ho vu re a li za ci ju. [ta }ete u~initi za decu i omladinu ako do|ete na vlast?

- Na {a za jed ni ca je za stu pqe na na te ri to ri ji gra da oko pet od sto. Pre ma to me sme {na je i sa ma po mi sao da SVM do |e na vlast u No vom Sa du, ali na rav no po dr à }e mo sve ini ci ja ti ve ko je slu è bo qem ì vo tu svih gra |a na, kao i de ce i omla di ne, bez ob zi ra na na ci o nal nu i ver sku pri pad nost. Kako }e Novi Sad ponovo postati bezbedan grad? - Kad se po ja ve pro ble mi, jav nost i me di ji uvek pre ba cu ju od go vor nost na ak tu el nu vlast, od no sno po li ci ju. Sma tram, da ja ~a wem po ro di ce i po ro di~ nog vas pi ta wa, po di za wem sve sti sva kog po je din ca, po seb no de ce i omla di ne, o pra vim vred no sti ma u okvi ru kul tu re, mo ra la, este ti ke, tra di ci je

NAPREDWACI POSETILI FK „PETROVARADIN“

Vratiti dostojanstvo sportskim dru{tvima Kan di dat za gra do na ~el ni ka Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} i kan di dat za po sla ni ka po ve }in skom iz bor nom si ste mu za po kra jin ski par la ment Mi lan No va ko vi} ob i {li su ju ~e Sport sko dru {tvo „Pe tro va ra din“ i isto i me ni fud bal ski klub, ko ji je ak ti van pod wi ho vim okri qem. Na pred wa ci su do ma }i nu, pot pred sed ni ku fud bal skog klu ba „Pe tro va ra din“ Si ni {i Gru ji }u upu ti li uve re we da }e wi ho vim do la skom na vlast pro me ni ti si tu a ci ju. On je pod se tio da klub ne do bi ja ni ka kva sred stva od Gra da, da ima ne re {e ne ko mu nal ne pro ble me i oro nu le pro sto ri je.

- Pr vo {to `e li mo je da se pop ne te u ne ki rang tak mi ~e wa vi {e, a ube |en sam da }e grad u na red nom pe ri o du mno go vi {e po mo }i, jer je ovaj klub je dan od po no sa Pe tro va ra di na. Ov de de ce ni ja ma ni je ni {ta ula ga no. Sre }a je vi de ti ovu de cu, ka ko ov de na te re nu pro vo de vre me – re kao je Vu ~e vi}. On je tom pri li kom ~el ni ci ma i tak mi ~a ri ma ovog klu ba uru ~io ma ji ce i lop te za tre nin ge. Na pred wa ci su ju ~e u 17 ~a so va or ga ni zo va li tri bi nu u Am fi te a tru Spen sa na ko joj se pri ~a lo o spor tu i omla di ni u na {em gra du. A. L.

i o~u va wu po sto je }ih ma te ri jal nih do ba ra mo `e se stvo ri ti bez be dan grad. Po ro di ca tre ba da bu de zdra va }e li ja na {eg dru {tva ko ja je sprem na da vas pi ta va svo je de te na pri hva ta we raz li ~i to sti, pod sti ~e ga na iz grad wu to le rant nog od no sa pre ma sva kom po je din -

Rok koncert u Limanskom parku Grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne No vi Sad or ga ni zu je kon cert tri ben da ko ji }e se odr à ti su tra u 20 ~a so va, u Li man skom par ku. U~e stvu ju gru pe „Gri va” i „Uver t i r a” i funk c i o n er LSV i ~lan grad skog ve }a za du èn za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi} sa ben dom „Xu ra sik rok”. Spe ci jal ni gost je pred sed n ik LSV Ne n ad â n ak ~i ji se na stup o~e ku je u 21 ~as. Ulaz na kon cert je slo bo dan. A. J.

Maja Gojkovi} za nova radna mesta

DSS: Kanalizacija za Rumenku

- Naj ve }i pro blem gra da, ne za po sle nost, mo gu }e je re {i ti stva ra wem uslo va za otva ra we no vih rad nih me sta u ze le noj eko no mi ji - re kla je ju ~e kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni ka Ma ja Goj ko vi}, obra }a ju }i se su gra |a ni ma na Ri bqoj pi ja ci. Ona je is ta kla da je neo p hod no vra ti ti sta ri na ~in za po {qa va wa pu tem kon kur sa, a ne po mo }u par tij ske kwi `i ce. Ma ja Goj ko vi} je deo svog pred iz bor nog pro gra ma po sve ti la i bor bi pro tiv no vo sad skih la na ca i ka ta na ca ko jih je sve vi {e na no vo sad skim za nat skim, ugo sti teq skim i pred u zet ni~ kim fir ma ma zbog pre ko mer nih grad skih na me ta ko ji gu {e pred u zet ni {tvo u gra du i te ra ju vla sni ke fir mi da ot pu {ta ju za po sle ne. A. Va.

- Za DSS je pri o ri tet da pri grad ska na se qa bu du ur ba ni zo va na, da bu du deo No vog Sa da, a ne da li ~e na pla nin ska se la - re kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ru men ki pred sed nik GO DSS No vi Sad Bor ko Ili}. - Ru men ki je ka na li za ci ja obe }a na 2004, 2008. i 2012. go di ne. Ni dan da nas ni je za vr {e na. On je is ta kao da grad ima do voq no nov ca da se re {i pro ble mi in fra struk tu re u pri grad skim na se qi ma i da sva no vo sad ska na se qa mo ra ju da ima ju ka na li za ci ju, as falt i A. Va. vo du.

LSV: Akcija „Zakucaj problem” Ak ti vi sti me snih od bo ra „Rad ni~ ki“, „Sa va Ko va ~e vi}“ i „Ju go vi }e vo“ Li ge so cij la de mo kra ta Voj vo di ne or ga ni zo va li su ju ~e ak ci ju „Za ku caj pro blem“. Ciq ak ci je ko ja se odr `a la is pred Rob ne ku }e na De te li na ri bio je da gra |a ni na ogla sni pa no za ku ca ju ce du qi cu sa pro ble mom ko ji mu ~i wi ho vu

uli cu ili kvart. Po red li ga {a ak ci ji je pri su stvo va la i kan di dat ki wa LSV za po sla ni cu u Skup {ti ni AP Voj vo di ne Ma ja Ti mo ti je vi}. - Osnov na ide ja ove ak ci je je ne po sre dan kon takt su gra |a na i kan di da ta iz lo kal nih me snih od bo ra. No vo sa |a ni ima ju pri li ku da nas li~ no pi ta ju sve

{to ih za ni ma i da nas bo qe upo zna ju. Mi smo da nas ov de zbog wih, è li mo da ih uve ri mo da ako nam uka ù po ve re we, i ako se iz bo ri mo za ono za {ta se LSV za la è pu ne 22 go di ne, mo è mo se iz bo ri ti i sa wi ho vim pro ble mi ma – is ta kla je Ma ja Ti mo ti je vi}. A. L.

cu bez ob zi ra na ver sku, kul tur nu i rod nu pri pad nost. [ta vas i va{u stranku izdvaja i dajem vam prednost u odnosu na druge partije? - To {to je na {a stran ka do sled na. Za cr ta ni pro gram ski sa dr `a ji i am bi ci je na {e stran ke su u skla du sa na {im ini ci ja ti va ma, za la ga wi ma i re zul ta ti ma. Pred nost na {e stran ke je i to {to za stu pa mo i in te re se svih gra |a na Sr bi je i Voj vo di ne, ali za stu pa mo i spe ci fi~ ne in te re se ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce. Da li postoji stranka sa kojom posle izbora izri~ito ne}ete praviti koaliciju u Novom Sadu? - Da, po sto ji! D. Igwi} U KARLOVCIMA

Pred bira~ima 11 lista Pred bi ra ~i ma u Srem skim Kar lov ci ma na iz bo ri ma za od bor ni ke u lo kal nom par la men tu 6. ma ja na }i }e se 11 iz bor nih li sta, ~e ti ri vi {e ne go na pret hod nim pre ~e ti ri go di ne. Za me sta u od bor ni~ kim klu pa ma bo ri }e se kan di da ti sa li sta: „De mo krat ska stran ka - Mi len ko Fi li po vi}”, „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je - Ja dra na ka Be qan Ba la ban”, „Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne - Ne nad â nak”, „De mo krat ska stran ka Sr bi je - Vo ji slav Ko {tu ni ca”, „Srp ska ra di kal na stran ka - dr Alek san dar Mar ti no vi}”, „Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS)-Je din stve na Sr bi ja (JS) Srem ski Kar lov ci”, „Po kre ni mo Srem ske Kar lov ce - To mi slav Ni ko li} (Srp ska na pred na stran ka, No va Sr bi ja, Po kret sna ga Sr bi je-BK)„. Za tim i li sta „Ivi ca Da ~i}” - So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je, „Pre o kret” ê do mir Jo va no vi} - Pre o kret LDP, SPO, za tim GG Dve ri Srem ski Kar lov ci „Dve ri - za ì vot Srem skih Kar lo va ca” i Ze le ni Sr bi je - Ze le ni Srem ski Kar lov ci. Iz Kar lo va ca se za iz bo re za me sto u klu pa ma Skup {ti ne AP Voj vo di ne po ve }in skom si ste mu kan di do va lo osam qu di. To su Mi o mir \u ri} (SRS), Bog dan @i va no vi} (GG Dve ri” Srp ska Voj vo di na), Ra do slav Ka ra ba sil (Po kre ni mo Voj vo di nu -To mi slav Ni ko li}), Iva na Me cing (Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne -Ne nad â nak), Sto jan Ru ì} (URS), Raj ko Tre bo vac (DSS), Bra ni slav Fi li po vi} (DS) i Du {an [pa no vi} (Ivi ca Da ~i} -SPS,PUPS, JS, SDPS). Za od bor ni~ ka me sta u kar lo va~ koj Skup {ti ni bo ri }e se ukup no 247 kan di da ta. Pre ma bi ra~ kom spi sku, u Kar lov ci ma ima 8.425 qu di s pra vom gla sa. Z. Ml.

novosadska hronika

c m y

Sa ran ~e vi ma na le |i ma, do bro opre mqe ni, s ve rom da }e sti}i na ciq, ju ~e put Po po vi ce pre nu lo je, pro ce wu je se, vi {e od 10.000 qu di. Kao i pro te kle 34 go di ne, i ove je to bio si gu ran znak da po ~i we tra di ci o nal ni Fru {ko gor ski ma ra ton. Pe {ke ili auto bu si ma re ka ma ra to na ca pro bi ja la se do start ne li ni je na ko joj je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} u 9 ~a so va po zdra vio u~e sni ke i ozna ~io po ~e tak ma ra to na. - Ve o ma mi je dra go {to ve li ki broj No vo sa |a na i go sti ju iz na {e ze mqe i re gi o na u~e stvu je na ovoj tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji, jer to zna ~i da se vra }a mo pri ro di i pra vim vred no sti ma. Na dam se da }e mo ~e {}e pe {a ~i ti po Fru {koj

nedeqa29.april2012.

JU^E PO^EO 35. FRU[KOGORSKI MARATON

U osvajawe prirode krenulo 11.000 qudi go ri, a ne sa mo jed nom go di {we, ka da se or ga ni zu je ma ra ton iz ja vio je Pa vli ~i}. Mla |i i sta ri ji, is ku sni ili no vaj li je pr vo su ima li za da tak da oda be ru sta ze. Po ~et ni ci su se od lu ~i va li za kra }e re la ci je od ~e ti ri ili 10 ki lo me ta ra, a bi lo je i onih is ku sni jih ko ji ve} go di na ma u`i va ju u le po ta -

ma Fru {ke go re i od lu ~u ju se za du `e sta ze. - Ovo mi je {e sti po re du ma ra ton na ko ji idem. Pr vo sam i{ao na sta ze od oko 30 ki lo me ta ra, ali zbog po vre de ko le na sam mo rao da sma wim na 20 re kao je \or |e Ni ko li} iz In |i je po ka zu ju }i {tap ko ji mu po ma `e pri li kom pe {a ~e wa. Pro {le go di ne na ma ra to nu je u~e s tvo v a l o je vi { e od 11.000 qu bi te qa pe {a ~e wa, a i za ovu go di nu se pred vi |a se sli~ n a ci f ra. Naj v e } i broj u~e sni ka do la zi iz No vog Sa da, kao i iz pla ni nar skih dru {ta va iz Voj vo di ne, a ima i onih ko ji pu tu ju iz ju `nog de la

Fo to: N. Sto ja no vi}

dnevnik

Sr bi je ili iz dru gih ze ma qa kao {to su Ma ke do ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Slo ve ni ja, Ma |ar ska i Hr vat ska… - Stran ci se uglav nom od lu ~u ju za ul tra ma ra ton dug 111 ki lo me ta ra, gde mo gu da do bi ju tri bo da po treb na za u~e {}e u tr ci oko Mon Bla na. Oni idu i na ve li ke sta ze od 80 ili 90 ki lo me ta ra za ko je je po treb na ve li ka kon di ci ja i pri pre me - ka `e ~lan or ga ni za ci o nog od bo ra ma ra to na Je le na Cr ni}. Da se i na {i su gra |a ni od lu ~u ju na ve }e pod vi ge do ka zu je Pe |a Jo va no vi} ko ji osmi put u~e stvu je na ma ra to nu. - Ove go di ne sam se od lu ~io za ve li ki ma ra ton, a ve} sam

u~e stvo vao i na ul tra jer vo lim iza zo ve - ka è Jo va no vi}. Ma ra ton se za vr {a va da nas, ka da bi i po sled wi u~e sni ci tre ba li da stig nu na ciq. Oni ko ji su se od lu ~i li za kra }e sta ze odav no se ve} od ma ra ju u svo jim do mo vi ma, dok su ne ki no} pro ve li u {a to ru ili pla ni nar skom do mu i tek idu ka od re di {tu. Po je di ni u~e sni ci }e se sva ka ko à li ti na gr ~e ve ili bo lo ve u no ga ma ili pak na ve li ke vru }i ne i ja ko sun ce, ko je oba sja va Fru {ku go ru, ali jed no je si gur no - svi }e po ne ti sa so bom ne za bo rav ne uspo me ne na je dan lep april ski dan i dru è we u pri ro di. A. Varga

NA VI[E MESTA U GRADU

Fo to: N. Sto ja no vi}

Besplatni kursevi jezika

JAVNI ^AS NA [TRANDU

Taj ~i {iri pozitivnu energiju Jav ni ~as taj ~ia odr `an je ju ~e na [tran du u okvi ru 28. apri la, Svet skog da na ove drev ne ve {ti ne, ka da su gra |a ni za jed no sa ~la no vi ma klu ba „La o hu” iz Pe tro va ra di na mo gli da ose te ~a ri ovih ki ne skih ve `bi. Kroz jed no sat ni pro gram po la zni ci klu ba su pri ka za li raz li ~i te for me taj ~ia ko ji

da nas pr ven stve no slu `i za po boq {a we zdrav stve nog sta wa i re lak sa ci ju. Na ovaj dan de se ti ne hi qa da qu di u pre ko 70 dr `a va ve `ba ju na tr go vi ma ili u par ko vi ma, da ju }i ti me svoj do pri nos {i re wu po zi tiv ne ener gi je u ce lom sve tu. A. Va.

No vo sa |a ni `eq ni da na u ~e no ve je zi ke ima ju mo gu} no sti da to u~i ne pot pu no bes plat no u ra znim usta no va ma u gra du. ^a so vi ne ma~ kog, en gle skog i fran cu skog je zi ka za po ~et ni ke, ali i na pred ne gru pe, sa mo su deo bes plat nih kur se va ko ji se nu de gra |a ni ma. Bo gat re per to ar ova kvih kur se va nu di Kul tur ni cen tar „Ame ri~ ki ku tak” gde je omo gu }e no ve `ba we kon ver za ci je na en gle skom je zi ku. - Za ti nej xe re kon ver za cij ski ~as je utor kom od 18.30 do 19 sa ti u na {em kul tur nom cen tru, dok sta ri ji ima ju kur se ve po ne deq kom i sre dom u istom ter mi -

nu - re kla je ko or di na tor ka „Ame ri~ kog kut ka” Mi li ca Ra {ko vi} do da ju }i da sva ke go di ne ovaj cen tar or ga ni zu je i kurs po slov nog je zi ka za 25 mla dih li de ra ko ji se bi ra ju na osno vu

ta ri na @iv ko vi}, na kur se vi ma pre da ju vo lon te ri iz sve ta ko ji ma je taj je zik ma ter wi i ko ji po ma `u po ~et ni ci ma da {to bo qe sa vla da ju kon ver za ci ju.

Nude se ~asovi nema~kog, engleskog i francuskog jezika za po~etnike, ali i napredne grupe tre nut nog po zna va wa en gle skog. Sva ke ne de qe u okvi ru Vo lon ter skog klu ba or ga ni zu ju se bes p lat n i ~a s o v e en g le skog, ne ma~ kog i fran cu skog je zi ka na ko ji ma mo gu svi da u~e stvu ju. Ka ko je ob ja sni la ko or di na tor ka ovog klu ba Ka -

- Pre da va ~i u klu bu su tre nut no Fi lip Pa je vi} iz Lon do na, Austri ja nac Va le ri Ve din ger i Bris De ro {et iz Bel gi je. Ko `e li da se pri kqu ~i tre ba da pro ve ri ras po red na saj tu za sva ku ne de qu i da po {a qe mejl sa ime nom i pre zi me nom na

klub@volontiraj.rs - navela je @ivkovi}. Studenti Novosadskog univerziteta imaju mogu}nost da besplatno u~e kineski jezik ~iji se kursevi organizuje na Filozofskom fakultetu. Postoji i opcija poha|awa kursa portugalskog jezika, ali, ona se pla}a. - Kursevi traju cele {kolske godinu. Kineski je potpuno besplatan, a portugalski za celu godinu ko{ta samo 2.000 dinara - objasila je saradnica za me|unarodnu saradwu na Filozofskom fakultetu Kristina Iv{i}. A. J.

oglasi

nedeqa29.april2012.

ZLA TI BOR - prodajem stan u centru kod pijace 50m2. Cena 1250E m2. Telefon 064/137-14-24. 51857

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 51703 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 51704 DA JEM ~asove engleskog jezika. Dolazim kod vas. Telefon 063/8600-934. 51806 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374. 51807 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 51850

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 51705 ME DI CIN SKA SE STRA u stalnom radnom odnosu pru`a usluge previjawa, davawa injekcija, nege starih osoba i ostalih medicinsko-tehni~kih radwi. Telefon 064/175-18-00. 51675

KA WI @A, blizu bawe izdajem name{tenu sobu sa kupatilom, poseban ulaz. Telefoni: 024/877-016 i 066/954-2245. 51908

IZ DA JEM stan 34m2 u centru, kompletno name{ten, klima, kablovska. 2 sobe. Telefon 064/839-0053, 6613-074. 51513 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod stanice. Telefoni: 021/6369-163 i 064/304-7599. 50122 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru. Telefon 021/6339487 063/734-98-36. 51691 IZ DA JEM lokal, Temerinska 67 od 37m2 sa parkingom. Telefon 422-409, mob. telefon 064/888-30-44. 51745 IZ DA JEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97-440-79. 51755 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Detelinari, prednost studenti medicine i zdravstveni radnici. Telefon 064/157-0-611. 51867

IZ DA JEM name{ten garsoweru 29m2 Novo naseqe ul. \or|a Johana-Nik{i}a 6. Telefon 021/6336-253, 065/5530-726. 51890 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 6338-074. 51905 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 35m2 CG, kabl. telefon, Ul. Mileve Simi} 8 Slana bara. Telefon 064/136-0012. 51876 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 24 m2 u Novom Sadu, Ul. Kraqevi}a Marka. Telefon: 063/83-78-240. 51319 IZ DA JEM povoqno name{tenu garasoweru na Detelinari, odmah useqiva. Telefon 064/321-26-07. 51362 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u prizemqu u Ul. Pariske komune za 160E. Telefon: 021/6334-104 i 064/1249791. 51387 IZ DA JEM lep name{ten trosoban stan od 78m2 na Somborskom bulevaru za 180E. Telefon: 064/1468-122. 51717 IZ DA JEM nename{ten dvosoban stan u centru Sremskih Karlovaca. Telefon: 063/548-906. 51728 IZ DA JEM nename{tenu garsoweru, CG, Pap Pavla 35, 100E. Telefon 064/26-63782. 51732 IZ DA JEM dvosoban nename{ten stan od 56m2, u Ulici Lasla Gala. Telefon 063/516180. 51742 IZ DA JEM trosoban nename{ten stan od 70m2, Ulica Lasla Gala. Telefon 064/15845-77. 51744 IZ DA JEM novu kompletno opremqenu garsoweru sa terasom i dva le`aja. Ulica Danila Ki{a, 100 metara od bulevara. Telefon 6614-683. 51782 IZ DA JEM dvoiposoban name{ten stan kod Sajma, Rumena~ka ulica, cena po dogovoru. Telefon 064/147-39-56. 51797 IZ DA JEM jednosoban stan 38m2 u ulici Milana Tepi}a 8 u Veterniku. Telefon 063/7558373. 51815 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Radni~koj ulici. Telefoni: 064/4981-674, 6339068. 51822 IZ DA JEM nov, prazan dvosoban stan u centru, kod suda, za stanovawe ili tihu delatnost. Telefon 063/560-087. 51868 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta n o v i.rs.Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 51943 IZ DA JEM jednosoban prazan stan, Detelinara. Telefon 021/895362. 51959

PE TRA DRAP [I NA, prvi sprat, 85m2, na du`e vreme, bez ulagawa, samo za advokate, ordinacije i firme. Telefon 062/645-869. 51995

PO TRE BAN prazan klasi~an dvosoban stan, prvi - drugi sprat na du`e vreme. Telefon 064/9312459. 51819 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533. 51941 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 51942 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. Tel. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 51944

PRO DA JE MO odmah useqivu, novu garsoweru, pod garancijom i sa povratnim PDV. Bra}e Drowak 5, 3 sprat, 1100E/m2. Telefon 064/24-66-206. 51945 KOM FOR NA name{tena garsowera 282m centar, telefon, kablovska, centralno na gas ukwièna, nova zgrada. Telefoni: 021/552-270, 064/11-36-076. 51986 U GUN DU LI ]E VOJ ulici u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 604230 CA RA DU [A NA, ukwièna novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25,000. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 604231 SR. KA ME NI CA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat,cena 16.500. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 604232 BU LE VAR, u blizini hotela „Park”, noviji ukwièn stan sa odvojenom kuhiwom, cena 29.900. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 604233 NO VA DE TE LI NA RA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 604234 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, kod Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa PDV-om 27.700. Tel. 021/6616-324, 065/55-36-212. 603431

dnevnik CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 14.000E. Tel. 060/6211685. 603410 SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwièn. Cena 16.500E. Tel. 060/6211685. 603411 BU LE VAR EVRO PE, dve nove garsowere, 26m2, III sprat - 27.000E i 20m2, I sprat 21.000E. Lift, terasa. Tel. 063/108-8017. 603412 LI MAN III, [ekspirova ulica, kod Limanskog parka, 27m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Odmah useqiv, ukwièn. 27.000E. Tel. 063/7776233. 603413 KI SA^ KA!!! Ekstra ponuda nova garsowera od 32m2 svetla, useqiva, povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 603396 [I RI CEN TAR, odmah useqiva garsowera, 28m2 28.500E, II sprat, odli~na, direktno od investitora. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 602438 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna garsowera, 27.000E, odvojena kuhiwa. Tel. 021/526622, 063/444-743. 602439 HIT NA PRO DA JA, odli~na, nova, ukwièna garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. [ifra: 22773. Tel. 021/427277, 064/134-04-59, www.so lisne kret ni ne.com. 602444 NO VI JA ukwièna garsowera na Grbavici, 29m2, ~etvrti sprat, sa pogledom na dvori{nu stranu, u kvalitetnoj zgradi sa liftom, stan bez ulagawa. [ifra: 22627 Tel. 021/520-231; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com. 602445

NO VA garsowera, centar, 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva, upotrebna dozvola, cena - 23.700 evra - nije fiksno. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 602402 USE QI VA ukwièna garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena - 32.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 602405 HIT NO!!! Useqiva garsowera, 23m2 - Nova Detelinara Cankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om - povoqno! Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 602409 JAN KA VE SE LI NO VI ]A, nova, ukwièna garsowera 24m2, II sprat, lift, terasa, 28.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 602396 PRO DA JEM garsoweru 14.000 evra, kod stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598878. 602389 GAR SO WE RA, Liman, ukwièna, lift, 30m2, cena 31.000 evra. „Kvart, 021/450-417; 064/189-38-87. 602379 JED NO SO BAN, Grbavica Mi{e Dimitrijevi}a, 44m2, II sprat, novija zgrada, odli~an stan, ekstra povoqno, cena: 44.000 evra. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 602382 PRO DA JEM jednosoban stan, 46m2, 550 evra po m2, na Bulevaru Evrope u Novom Sadu. Tel. 063/598-878. 602390 DE TE LI NA RA, 26m2, jednosoban, terasa, ukwièn, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 602397 MAN SAR DA-ATE QE na [onsiju, u Tozinom sokaku, 29m2 za 22.600 evra, a za vi{e informacija pozvati. [ifra: 22832. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com. 602446 JED NO SO BAN stan na Novom nasequ, naseqe [onsi, ukwièn i odmah useqiv, 34m2, odvojena kuhiwa, terasa, cena:34.000 evra. [ifra: 21121. Tel. 065/20-19-011, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 602447 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena: 30.000 evra. [ifra: 22539. Tel. 021/520231; 063/182-76-27, www.so lisne kret ni ne.com. 602448 FUNK CI O NA LAN jednosoban stan 28m2, na Novoj Detelinari. Ukwièn. [ifra: 23061. Tel. 063/772-6845, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 602449 OD MAH USE QIV ukwièn jednosoban stan, Satelit, S. Mom~ilovi}a, 30m2 za 25.000 evra, prizemqe, moè i na kredit. [ifra: 21781. Tel. 064/1126239, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 602450 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan 39m2 na Limanu 4, odmah useqiv, 9. sprat, ukwièn, vlasni{tvo, za 37.000 evra. [ifra 23103. Tel. 064/1126-239, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 602451 SA TE LIT jednosoban stan u veoma korektnom stawu, klasi~nog rasporeda, 22.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 603384 LI MAN IV, jednosoban stan od 29m2 sa prelepom terasom od 20m2. Ukwièn. Povoqno, 31.000E. Tel. 060/621-1685. 603414

oglasi

dnevnik

KU PI TE jednoiposoban stan, dobi}ete dvoiposoban, visoko prizemqe, 61m2, Novo naseqe. Telefon: 060/14-65651. 50833 PRO DA JE MO name{ten jednoiposoban ukwièn stan kod Socijalnog, tre}i sprat, lift, terasa. Cena 41.500. Telefon 6447-622, 063/540165. 51900 IZ U ZET NO lep stan 37m2 u funkciji jednoiposobnog, zona bulevar, iza lutrije, potpuno sre|en i renoviran i ukwièn. Telefon 063/518782. 51955 PRO DA JEM dvosoban stan, 55m2, na Novom nasequ, 1. i 3. sprat, lift. Vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 49975 PRO DA JEM na Novom nasequ dvostrano orijentisan dvosoban stan, 4. sprat bez lifta ili mewam za sli~an u zgradi sa liftom ili niè spratnosti. Telefon 063/7726-845. 49983 SA JAM, Rumena~ka, prodajem dvosoban stan, 64m2. IV sprat klasi~na gradwa. Stanu pripada garaà od 17m2. Telefoni 021/63-64-677, 064/11-50-778. 51698 PRO DA JEM stan u centru Novog Sada, Ul. Dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292. 51708 DVO SO BAN stan, 60m2. Bul. oslobo|ewa kod lutrije povoqno. Telefon 063/512-650. 51882 HIT NO prodajem dvosoban stan u Blazakovoj ulici. 45.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 51897 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ lift, terasa. Cena 38.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 51899 PRO DA JEM dvosoban stan u centru Novog Sada, 56m2, bez posrednika. Telefon: 064/472-04-92. 51927 DVO SO BAN stan u centru. Odli~an raspored, prvi sprat, novogradwa, povoqna cena. Telefon 064/291-4810. 51931 CEN TAR kod Zmaj Jovine gimnazije klasi~an dvosoban stan 60m2, izuzetno sre|en, bez ulagawa, ukwièn, mawa zgrada. Telefon 063/518-782. 51954 OD LI ÂN dvosoban 57m2, Novo naseqe, 3 sprat, lift, prvi vlasnik. Telefon 063/8560605. 51987 PRO DA JEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5 sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816. 51993 BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~na zgrada, 41m2 sa terasom od 70m2. Lift, ukwièn. Povoqno, 43.300E. Tel. 060/6211685. 603415 LI MAN I kod fakulteta JIS 40m2, I sprat, terasa, kompletno renoviran, sve novo, PVC, sig. vrata, ostava, odv. kuhiwa, dvori{na strana, parking, ukwièn, cena: 49.500. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 603432 STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2 cena 46.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 604235 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 603386 SOM BOR SKI BU LE VAR, 35m2, jednoiposoban, II sprat, lift, terasa, useqiv, moè kredit. Tel. 021/526622, 063/444-743. 602440

NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat sa liftom, ukwièn, odmah useqiv. Telefoni: 528-137; 063/538-137. 603388 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 063/500-213. 603398 GO GO QE VA ulica na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwièn, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... povoqno. [ifra: 22509. Tel. 021/520-231, 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com. 602452 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwièn, kod Crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odràvan, bez ulagawa. [ifra: 22733. Tel. 021/451-570, 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 602453 EKS LU ZIV NA prodaja, ukwièn jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti}a. [ifra: 23053. Tel. 021/6624-325, 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com. 602454 JED NO I PO SO BAN 40m2, [ekspirova, kod Limanske pijace, peti sprat sa liftom, renoviran, ukwièn, gleda na dvori{te, 44.500. Tel. 063/517-846. 602423 NOV - 39m2 - nov jednoiposoban stan, CG, terasa, odli~an raspored, dvori{na strana cena sa PDV-om 40.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 602416 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 - jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena - 36.100 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 602417 NOV - 44m2 - useqiv odmah, 1. sprat, terasa, CG, lift, TPV, odli~an raspored - neprolazne sobe, cena sa PDVom - 41.000 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6618. 602418 HIT NO!!! Jednoiposoban 36m2 - odmah useqiv, 1. sprat, terasa, odli~an raspored, cena - 38.000 evra, nije fiksno. Tel. 064/823-6608, 021/542779. 602420 CEN TAR kod Pozori{ta useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom - 35.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604 (www.avenia-nekretnine.com). 602411 BRA NI SLA VA NU [I ]A, nov, 39m2 - jednoiposoban, ukwièn - odmah useqiv, terasa, CG, cena sa PDV-om 46.000 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 602407

SOM BOR SKI BU LE VAR, nov - useqiv - 41m2 - jednoiposoban, neprolazne sobe, terasa, odli~na oprema, hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 36.300 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6608. 602408 SOM BOR SKI BU LE VAR nov - useqiv, 36m2 - jednoiposoban, neprolazne sobe, ju`na strana, hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 32.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608. 602404 ]IR PA NO VA ul. 33m2 - jednoiposoban, useqiv - ukwièn, 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 40.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com). 602400 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2 - ju`na - dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena - 44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236601 (www.avenia-nekretnine.com). 602401 ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 604237 OKO LI NA @E LE ZNI^ KE stanice, odli~an, nov 1.5 stan, cena 45.400. Tel. 6368429. 604239 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena 1.130/m2 (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 604240 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, dobar 1.5 stan ukwièn stan od 44m2 cena 40.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 604244 CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Tel. 064/220-95-65, www.bomil.rs. 604246 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~an 2.0 stan od 48m2 na III spratu, cena 49.500. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 604241 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi, 2.0 stan na I spratu, 49m2 cena 43.300 evra, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1.0 stan uz doplatu... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 604238 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 604248 LI MAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2.0 ukwièn stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Tel. 064/220-95-65 ,636-8429, www.bomil.rs. 604243

SA JAM, S. Mokrawca, 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 45.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 602398 LI MAN IV, 49m2, I sprat, terasa, ukwièn, dvosoban, 46.350, cena nije fiksna. Tel. 444-107, 633-7853. 602399 DVO SO BAN, Liman III, 55m2, odli~an stan. Tel. 210/450-417; 064/189-38-87. 602386 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, moè dvoiposoban, izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 602383 DVO SO BAN, Somborski bulevar, novo - ekstra kvalitet, 47m2, I sprat, lift, hitno, povoqno, cena: 47.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 602380 HIT NO!!!!! Nova Detelinara 48m2 - dvosoban, ukwièn - useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, cena - 46.400 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6604. 602413 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna I spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 38.000. Tel. 063/517-846. 602424 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwièn, useqiv, 62.000. Tel. 063/517-846. 602425 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2, Novo naseqe - Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila „Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! 59.000. Tel. 063/517-846. 602426 NO VI JI dvosoban 51m2, strogi centar, kod Trifkovi}evog trga, useqiv, ukwièn, peti sprat bez lifta, potkrovqe, normalni i krovni prozori, poda 70m2, centralno grejawe, hitno! 39.500. Tel. 063/517-846. 602427 OD LI ÂN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwièn 1/1. [ifra: 12129. Tel. 063/433738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 602455 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwièn, cena:33.000 evra. [ifra: 21470. Tel. 064/2003103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 602456

nedeqa29.april2012.

NA BU LE VA RU, kod Dnevnika, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra: 22890. Tel. 021/427-277; 064/343-29-69, www.solis-nekretnine.com. 602457 DO BAR dvosoban stan 40m2, u blizini novosadskog porodili{ta Betanije, kuhiwa odvojena, a ima i svoj prozor, stan je sre|en, bez ulagawa, kompletno sa name{tajem, cena: 40.200 evra. [ifra: 20031. Tel. 021/451-570; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com. 602458 GR BA VI CA, dvosoban ukwièn stan 41m2, moè i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Moè i kredit... pozvati. [ifra: 22396. Tel. 021/520-231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 602459 OD LI ÂN dvosoban stan u Ulici Danila Ki{a - Grbavica. Moè i sa delovima ugradnog name{taja ra|enog po meri, plakari, kuhiwa, klima... [ifra: 17077. Tel. 063/772-6845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 602460 PA @WA, hitna prodaja odmah useqivog dvosobnog stana 52m2 na 3. spratu u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, starija gradwa, cena: 45.000! Prodaja samo za gotovinu, ne moè kredit. Stan je ukwièn. [ifra: 23072. Tel. 064/1340459, 021/451-570. 602461 NA PRO DA JU stan na Limanu 3, 62m2 dvosoban, odmah useqiv, novija zgrada (Neimarova kulica od fasadne cigle), 2. sprat, cena veoma povoqna. Odli~an raspored! [ifra: 22051. Tel. 021/6624325, 065/2019-004, www.solisnekretnine.com. 602462 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 na Grbavici, gradio Aleksandar, Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, ukwièn, odli~an, za 57.000! [ifra 22515. Tel. 064/1126-239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 602463 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwièn useqiv po dogovoru. Hitno!!! Telefon 065/2500-213. 603399 RI BQA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini lep nov dvosoban stan od 49m2 na prvom spratu mogu}nost kupovine i garaè!!! Telefon 063/500-213. 603400

STA NI CA!!! Na mirnom mestu kod {kole i vrti}a dvosoban stan od 53m2 na prvom spratu!!! Odmah useqiv ukwièn, klasi~an!!! Telefon 063/8680-335. 603401 LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwièn za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 603389 GR BA VI CA, dvosoban ukwièn 1/1, Bra}e Ribnikar, 44m2, IV sprat, 45.500E, lift, terasa. Odmah useqiv. Tel. 021/526-622, 063/780-9909. 602431 HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 603387 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 603385 PO VOQ NO! Nova Detelinara, dvosoban, 47m2, III sprat. Odmah useqiv, moè kredit. 42.000E. Tel. 021/526622, 064/215-60-90. 602435 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno prodajem na II spratu sa liftom, odli~an 2.0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 51.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 604236 HIT NA PRO DA JA! Izuzetan DS 60m2, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwièn, moè biti i TS! Cena samo: 44.500. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 603429 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwièn, cena samo: 54.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 603430 LI MAN II, 53m2, bez ulagawa, kompletno renoviran, ukwièn, odli~an trosoban stan. Lift, terasa. Cena 46.400E. Tel. 063/777-6233. 603424 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Tel. 021/425-653, 065/55-36212. 603426 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa + hl. ostava, parking, ukwièn, cena: samo 53.500! Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 603427 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017. 603416 PA RI SKE KO MU NE, dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa. Prodaje se po izuzetno povoqnoj ceni od 32.000E. Tel. 060/621-1685. 603417 SA JAM, 48m2, II sprat, 49.000E. Nov, neuseqavan, odli~na gradwa, ptv. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 602437 U BLI ZI NI KE JA, komforan dvosoban stan od 62m2, V sprat, lift, terasa. Cena 53.000E. Tel. 063/504-799. 603419

oglasi

nedeqa29.april2012.

BEZ PO SRED NI KA prodajem dvoiposoban stan, 64m2, kod â&#x20AC;&#x17E;Elektrovojvodineâ&#x20AC;?, moè zamena za mawi uz doplatu. Telefon: 064/143-8024. 51884 NOV, odli~an, odmah useqiv dvoiposoban stan 1/1. Cena 38.000E. Telefon 063/1448222. 51938 PRO DA JEM dvoiposoban stan na Limanu IV od 80m2, cena 74.000E. Telefon 064/888-3428. 51939 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 50036 OD LI ÂN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Telefon 063/524133. 50965 PRO DA JEM stan od 75m2, Bra}e Jovandi} ul. Telefon 064/157-0-611. 51866 HIT NA prodaja!!!! Trosoban stan na Bulevaru Cara Lazara, ukwièn, 67m2, dvori{no orjentisan. Telefon. 062/645-869. 51990 PRO DA JEM trosoban dupleks stan u Janka Veselinovi}a, N. Detelinara, ukwièn, bez ulagawa. Telefon 062/543816. 51994 OD LI ÂN dvoiposoban stan od 71m2 na Bulevaru oslobo|ewa u vojnoj zgradi. III sprat, lift, terasa. Povoqno. Tel. 063/101-0664. 603420

PRO DA JEM stan 73m2 na Limanu 3 po strukturi 2.5-soban, za renovirawe, cena je 72.000 evra. [ifra: 21718. Tel. 021/520-231, 065/2019004, www.solis-nekretnine.com. 602464 UKWI @EN dvoiposoban stan, 39m2, gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena 36.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6608. 602415 BU LE VAR EVRO PE, 57m2 dvoiposoban, useqiv odmah, nov, 3. sprat, terasa, CG, cena - 54.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 602412 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov - useqiv - 56m2 - dvoiposoban - perfektan raspored, terasa, odli~na oprema - hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 50.700 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 602410 LI MAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2.5 stan u prizemqu, ukwièn, cena 42.000E. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 604242 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 604247 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, xakuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 604245 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 604251

MAK SI MA GOR KOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwièn. Hitna prodaja! 50.000E. Tel. 063/1010664. 603421 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Tel. 063/108-8017. 603423 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Cena sa name{tajem i zidanom garaòm od 13m2. 40.000E. Tel. 060/621-1685. 603418 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, za 52000. Telefoni: 528137, 063/538-166. 603390 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 603391 KOD MER KA TO RA I NI SA!!! Useqiv ukwièn, okrenut na dvori{te stan od 77m2, svetao!!! Telefon 063/500-213. 603402

KEJ, ukwièn,odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 604252 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 604253 LI MAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 604254 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 604249 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3.0 stan od 78m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 604250 LUKS, Cara Du{ana - 64m2 nov trosoban stan perfektan raspored, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv ukwièn, cena - 72.500 evra. Slike na www.avenia-nekretnine.com. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 602403 TRO SO BAN, Bulevar oslobo|ewa - M. Gorkog, 82m2, III sprat, lift, ukwièn, dvostrano orijentisan, odli~an stan, moè zamena za mawi, cena: 82.000 evra. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 602387

TRO SO BAN, Liman II, 75m2, II sprat, ukwièn, hitno, povoqno, cena: 73.000 evra. Tel. 021/450-417; 036/128-97-97. 602388 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 83.000. Tel. 063/517-846. 602428 TRO SO BAN 74m2, Save Kova~evi}a, I sprat sa liftom, dve terase, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen toalet, odli~an raspored, useqiv, ukwièn, 69.900. Tel. 063/517-846. 602429 STRO GI CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, Straìlovska, trosoban 94m2, salonski, III sprat, ukwièn, hitna prodaja 79.000. Tel. 063/517-846. 602430 OD LI^ NA PRI LI KA, stan u centru Novog Sada, Straìlovska ulica, odli~an noviji, komforan trosoban stan, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu, ukwièn na 91m2, za samo 103.000 evra. [ifra: 22608. Tel. 065/2019010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 602465 OD LI ÂN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwièn, cena povoqna! [ifra: 22774. Tel. 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 602466 LI MAN JE DAN trosoban stan 78m2 odli~nog rasporeda, cena 75.000 za svaki dogovor.Telefoni: 528-137, 063/538-166. 603392 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwièn, dobar raspored. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 603393 VA SE STA JI ]A, 83m2, I sprat, lift, terasa, ukwièn, prazan, odmah useqiv. Povoqno. Tel. 063/108-8017. 603422 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 58m2, Suboti~ka ulica, dvori{ni, kompletno renoviran, pvc, sig. vrata, cena: 15.900! Tel. 021/425-653, 063/536-212. 603428

LI^ NO, Aleksandar gradwa luksuzan stan, 160m2. Grbavica. Telefon 063/615-718. 51860

PRO DA JEM u centru stan, 170m2, Ulica cara Uro{a ili mewam za mawi stan, lokal uz doplatu. Telefon 063/560-087. 51869 PRO DA JE MO petosoban ukwièn stan u Danila Ki{a ulici. Luksuzno opremqen cena 118.000 ima i garaù. Telefon 6447-622, 063/540-165. 51901 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-9030. 48059 LI MAN!!! Troiposoban stan od 92m2 niè spratnosti u odli~nom stawu,ukwièn useqiv po isplati!!! Telefon 065/2500-213. 603403 LI MAN II, Ravani~ka, 90m2, IV sp, 104.000E, ukwièn, renoviran, lift, terasa. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 602432 @E LE ZNI^ KA ulica, komplet renoviran stan od 100m2, ukwièn kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena:100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra: 22831. Tel. 021/451-570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 602467 LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 604258 EKS TRA LO KA CI JA kod fakulteta i Suda, ukwièn stan od 91m2 u novijoj zgradi, prelep pogled na Tvr|avu... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 604259 LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 88m2 - odli~an raspored. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 604255 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 604256 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-8377, slike na, www.bomil.rs. 604257 GR BAV CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 604260

dnevnik

CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, I sprat, cena 118.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 604261 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 604262 GR BA VI CA - luks, 107m2 ~etvorosoban - useqiv, CG, lift, terasa, perfektan raspored, dnevna sa kuhiwom 45m2, cena sa PDV-om 132.500 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601 (www.avenia-nekretnine.com). 602406 EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena: 110.000 evra. [ifra: 22245. Tel. 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 602469 ULI CA Arawi Jano{a, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwièn nov dupleks od 109m2. [ifra: 11200. Tel. 021/427-277, 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 602470 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan u odli~noj zgradi niè spratnosti!!! Telefon 063/500-213. 603404 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 603405 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 603394 CEN TAR u blizini Spensa ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 603395 MIR NA ulica u blizini Bulevara, nov, useqiv ekskluzivan stan od 170m2 u vili sa malo stanova. Cena 170.000E. Tel. 063/108-8017. 603425

FU TOG ku}a na sprat, pogodna za dve porodice, od 200m2 sa placem od 700m2, Fru{kogorska 69. cena 60.000. Telefon 021/6313987. 51930 SR. KA ME NI CA, ku}a 350m2 mo`e dva stana, plus doplata. Telefon 063/523866. 50472 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215. 50989

PRO DA JEM stariju ku}u, Satelit, Svetozara ]orovi}a 8, plac 714m2. Hitno. Moè zamena za drugu nekretninu u Novom Sadu. Telefon 069/766-076. 51090 PRO DA JEM novu mawu ku}u S. Pa{}ana 2. Novi Sad. Mogu}a zamena. Telefon 063/519-715, 064/2510-929. 51470 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 51649 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 51722 TE LEP - prodajem novu ku}u, 230m2 sa lokalom+radionica 45m2, plac 7.5 ari. Telefon 063/78-15-263. 51803 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 51874 PRO DA JEM u blizini Matice srpske noviju ku}u od 115m2 gradskim grejawem. Cena 90.000. Telefon 063/540-165. 51903 TE LEP, Ul. Qubice Ravasi, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199. 51991 SR BO BRAN, Ul. Ive Andri}a, ku}a 200m2, plac 450, bez ulagawa, moè zamena za stan u Novom Sadu. Telefon: 062/543816. 51992 PE TRO VA RA DIN - ku}a 200m2, plac 930m2, blizina pijace i {kole. Cena 60.000 evra. Telefon 063/152-052-1. 51856 RAT KO VO - prodajem ku}u novu, 200m2, sa placem 22 ara, povoqna. Telefon: 062/9658746 i 025/884549. 51085 PRO DA JEM ku}u na najlep{oj lokaciji u Ka}u, 250m2 (grejne povr{ine), terasa 45m2, garaà i podrum 60m2, plac 25 ari. U dvori{tu starija ku}a 70m2. Obe ukwiène. Termoizolovana, renovirana, kanalizacija. Telefon 063/518-932. 51390 PRO DA JEM ku}u u Zmajevu oko 120m2 sa placem od 8 ari i 71m2, bez posrednika. Telefon: 065/526-9795. 51709 GAR DI NOV CI prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom . An|elkovi} Dragan. Telefon 065/444-32-39. 51872 PRO DA JE se stambeno-poslovni prostor, 600m2 u Ka}u. Poseduje sve gra|evinske i upotrebne dozvole za proizvodwu plasti~ne ambalaè. Cena 120.000E.Telefon 064/64-12-640. 51956 LE DIN CI - prodajem novu, nedovr{enu ku}u od 80m2, plac 1.000m2. Telefon 063/459-239. 51802 NE [TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504-629. 51804 PRO DA JEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856 BAN STOL - plac 2000m2, ravan, struja na placu, pogled na Dunav, vikend zona. Telefon: 060/6410-653. 51854 PLAC na Tranxamentu, Petrovaradin, 27 ari, mogu}e deliti na dva, dozvoqena gradwa. telefon 064/22-87731. 51403

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547-782, 021/6392-384. 51530 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od grada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/1826-726. 51643 SREM SKI KAR LOV CI vikend zona, 2 + 2.5 jutra zemqe pogodno za sve namene. Telefon: 021/881-402, 064/244-1185. 51648 SREM SKI KAR LOV CI u potezu Beqe{evo (Kurjakovac), 3ha 24a zemqe, povoqno. Telefon 064/16-12-596. 51793 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565. 51808 U SREM SKIM KAR LOV CI MA na dobroj lokaciji prodajem gra|evinske placeve, 20E/m2. Telefon 063/582686. 51810 PE TRO VA RA DIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585-076. 51855 GRA \E VIN SKE PLA CE VE na Novom nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69. 51861 PAR CE LA 1.45 ha na autoputu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, moè zamena za stan. Telefon 062/66-69-69. 51862 PLA CE VI u Adicama, iza Lipovog gaja, povr{ine 550m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon 062/66-69-69. 51863 PLA CE VI, Rumenka, 1/1, porodi~no stanovawe, 6.500 evra. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27 51969 PRO DA JEM plac 9.000m2, na auto putu Novi Sad - Beograd, front 56m, 2e/m2, fiksno. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 51970 PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Cena 33.000E! Tel. 060/621-1685. 603406 GRA \E VIN SKI PLA CE VI na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380-620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427277 ili 065/20-19-010. 602441 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta pr+3+pk... Za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 602442 HIT NO prodajem plac od 370m2 u Petrovaradinu kod „To~ka”, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, ili 4 stana, ogra|en, svi prikqu~ci na ulici, asfalt, cena samo: 31.000. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 603434 PLAC za vikendicu, Ledinci - Liparije I, 2500m2, ukwièno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000 evra. „Kvart”, 021/450-417; 063/12897-97. 602377

PLAC, Popovica - Mo{ina vila, 10 ari, gra|evinska zona, moè parcelizacija na dva placa, cena: 30.000 evra, pola placa cena: 17.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 602384 PLA CE VI, Bocke, gra|evinska zona, vi{e komada, jedan pored drugog, pogled, odli~an prilaz, ukwièni. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 602385 BI SER NO OSTR VO, vikendica, 70m2, fasadna cigla, plac 9 ari, odmah useqiv, blizu vode, asvalt do vikendice, 14.0000E nije fiksno! Tel. 021/526-622, 064/215-6090. 602436 BA NO [TOR, vikendica, 80m2/1.100m2, pogled na Dunav, 26.000E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 602434 HIT NO!!! Vikendica Bano{tor 45m2 - ukwièna - plac 1500m2 - odmah pored Dunava, cena - 14.500 evra - nije fiksno. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 602419 KU ]A, [ajka{ka,100 m2/400m2, 20m front, ukwièna, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. Tel. 021/450-417; 063/ 128-97-97. 602381 TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107. 602395 PRO DA JEM ku}u kod stanice u Novom Sadu 100.000 evra, dozvoqeno p+3+pk. Tel. 063/105-0-105. 602391 PRO DA JEM ku}u na Klisi kod autoputa 25.000 evra. Tel. 063/105-0-105. 602392 KU ]A sama na placu - Vidovdansko naseqe - iza âtalova 75m2 - uredna dokumentacija, plac 360m2 - front 18m2, cena - 41.200 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 602421 TE LEP, ku}a, ukwièna, 130m2/1600m2, Bolmanska, cena 85.000E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 602433 PRO DA JEM ili mewam za ku}u u Petrovaradinu trosoban noviji ukwièn stan 88m2 na 2. spratu, iza doma zdravqa na Novom nasequ + doplata. [ifra 22892. Pozovite na 064/134-0459 ili 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 602468 PRO DA JEM odli~nu spratnu ku}u 180m2 na odli~nom delu u Petrovaradinu, plac 400m2, gasno eta`no grejawe,mirna ulica! [ifra 31235. Tel. 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 602443 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 602394 VE TER NIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Ekstra povoqno!!! Tel. 063/777-6233. 603407

VE TER NIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Tel. 063/777-6233. 603408 STA RI JA ku}a 90m2 na odli~nom mestu u Ka}u na placu od 920m2. hitno, cena 28.000E. Tel. 060/621-1685. 603409 KU ]A, Budisava, 150m2 ~vsta gradwa gra|ena 1987. godine, sendvi~ zid, plac 1600m2, odmah useqiv, cena 26.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com). 602422 HIT NA PRO DA JA! Ku}a na Banstolu od 79m2, plac 700m2, kolski ulaz, garaà, ogra|en, struja, voda, telefon, ukwièno, cena: 23.000. Tel. 021/6616-324, 063/536212. 603433 HIT NO i povoqno prodajem novu, dvori{nu od 130m2 ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629. 52011

IZ DA JEM poslovni prostor 220m2 u Petrovaradinu na glavnom putu. Pogodono za sve namene. Telefon 064/40141-80. 51446 IZ DA JEM name{ten kancelarijski prostor od 50m2 u Kosovskoj ulici, mese~no 150E. Telefon 062/29-18-29. 51753

IZ DA JEM lokal 50m2 Cara Du{ana 82a, veliki izlog, prometna ulica. Telefon 063/518-897. 51847 Ê TVO RO SO BAN 90m2, Novo naseqe, prvi sprat na uglu dve ulice pogodan za ordinaciju ili predstavni{tvo na duì period. Telefon 064/1127968. 51949 IZ DA JEM u zakup poslovni prostor od 30m2 sa sanitarnim ~vorom i telefonom. Zvati 6391-069, Dunavska 2, u dvori{tu. 51964 PRO DA JE se stambeno-poslovni prostor, 600m2 u Ka}u. Poseduje sve gra|evinske i upotrebne dozvole za proizvodwu plasti~ne ambalaè. Cena 120.000E.Telefon 064/64-12-640. 51957 ULI^ NI lokal u Radni~koj ulici - 89m2 - ukwièn - prazan useqiv - cena - 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 602414

nedeqa29.april2012.

PO SLOV NI PRO STOR, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo: 49.000 evra. „Kvart”, 021/450-417; 063/128-97-97. 602378 U BLI ZI NI KE JA!!! Odli~an prostor izuzetno pogodan za ordinaciju ili kancelarije u odli~nom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/500213. 603397

GA RA @A 13m2, Bulevar Ja{e Tomi}a, 13m2, ukwi`ena, u prizemqu zgrade, 6.000. Tel. 444-107, 633-7853. 602393

KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064-3377695 i 824-611. 50208 PRO DA JEM auto-prikolicu fabri~ke proizvodwe ([vedska). Ima sopstvenu ciradu i ko~nicu. Teelfon 063/563-066. 51852 AUTO PRI KO LI CA 240/160, nosivosti 1000kg, stabilna, pogodna za sve vrste prevoza, mo`e i ko{nice sa p~elama, cena 480E. Telefon 064/1122-706. 51886

BE LA TEH NI KA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija. Telefon 021/528-822. 48516

PE] KAR: kaqeve pe}i, kamini radimo sa svojim materijalom. Ima pe}i novih, polovnih, mozaici u staroj cigli crepu. Telefon 064/1757-053. 50117 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 50206 HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454157, 063/540-596. 50638

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51690 MO LER i FAR BAR radi moleraj, farbawe drvenarije i lepqewe tapeta i ukrasnih lajsni. Telefon 6435-095.\ 51765 OTAC i SIN vr{e molersko-farbarske usluge kvalitetno i povoqno. Telefon 060/0765195, 064/0765-195, 021/791-615. 51895 RO LE TAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141. 51915 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 15 -19. 51916

KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50354 PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 50355

PRO DA JEM kravu sa teletom, laktofriz i stajwak. Telefon 064/432-75-92. 51336

PRO DA JEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504629. 51805

SPLA VU u Futogu potrebni konobari pomo}ne radnice u kuhiwi. Telefon 063/509167. 51472 PO TREB NA èna za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 66-19-236 i 063/8398-759. 51762 TRA @I se voza~ sa iskustvom na {leperu („C” i „E” kategorija) za rad u firmi. Telefon 063/509-222. 51801 PO TRE BAN radnik u pogrebnom, „B” kategorija. Telefon 064/820-58-40. 51914 EVRO PA - Agencija za zapo{qavawe potraùje: kuvarekuvarice, pice-majstore, konobare, konobrice, pomo}ne kuvarice, sobarice, bebisiterke, gerontonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice. Telefon 021/400-148. 51947 AGEN CI JA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke medicinske, kurirske, usluge i izdràvawe, Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496-333. 51948

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44676 DR @A ^I za pecaqke, novi, za lov {arana, soma i dr. rasklopivi, mesto za zvu~ni signal. Povoqno. Telefoni: 063/508-747, 021/400-073. 51635

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa29.april2012.

Po sled wi po zdrav

BU RAD - hra sto va po liv na od 500, 400, 300 li ta ra i ba ~va od 700 li ta ra za ko mi nu. Po voq no. Te le fon 064/288-61-71. 51640 KU PU JEM plin ske bo ce i piv sku bu rad. Te le fon 064/568-45-77. 51642 KU PU JEM do bro o~u va ne kwi ge: be le tri sti ku, en ci klo pe di je, re~ ni ke i stru~ nu li te ra tu ru. Te le fon 064/9945-002. Mi le. 51723 NE GO VA TE QI CA, dvo ri la bih sta ri ju oso bu bez de ce za ne kret ni nu. Te le fo ni: 2519841 i 064/219-52-41. 51891 KU PU JEM sta ro gvo `|e, sta re auto mo bi le do 200E, ~i sti mo po dru me, od no si mo {ut, ve{ ma {i ne, {po re te. Te le fo ni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 6618-846. 51952

dnevnik

Po sled wi bra tu

P O M E N

po zdrav

dra gom

29. 4. 2004 - 29. 4. 2012.

Na vr {a va se go di na da na od ka ko ni su sa na ma na {i

Ra do va nu Ma ri }u

Sa vi No va ko vi }u

Va se li ja Ma le{ Jo vo Ma le{

Mi lan Ba tos sa po ro di com.

Se }a wa ne ble de, a uspo me ne osta ju ve~ ne.

Tvo ji: sin Si ni {a, }er ka Sla |a na, unuk Mi lan i su pru ga Ra doj ka.

]er ka i se stra Jo van ka sa po ro di com. 51979 52079

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Pa ji ca Le ti} Pro {lo je osam tu `nih go di na od ka da ni si sa na ma.

1934 - 2011. 1955 - 2011. od: No va ka, Sa ve, Ra doj ke i Ma ri je sa po ro di ca ma.

O S M O G O D I [ W I P O M E N

52039

Po sled wi po zdrav Mi ri nom ta ti,

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

51950

P O M E N dra goj ma mi

2. 5. 2010 - 2. 5. 2012.

Za gor ka Traj bar

S E ] A W E

U ra dom se }a wu, na {im dra gim

Ra do va nu Ma ri }u

Vre me pro la zi, su ze i bol za to bom osta ju u sva kom da {ku ve tra. U va zdu hu i u pro sto ru ose }a se tvo je pri su stvo, a bol {to smo te iz gu bi li ne pre sta je.

od po ro di ce Va si qe vi}.

od Mi ri nih i \o ki nih dru go va: Sne `a ne i @iv ka Stan kov i Mi li ce Vla {ka li}.

52074

52082

51989

Po sled wi po zdrav ku ma - Mi ri nom ta ti, ku mu, ~i ka

Po sled wi po zdrav Ka ta ri ni nom ta ti a na {em dra gom pri ja te qu, do brom ~o ve ku

Po sled wi po zdrav bra tu, stri cu i uja ku

dra gom

Tvo ja se stra Se ka sa po ro di com.

Dra gi Jo va no vi }u

od Ol ge i Ni ko le Pa vlo vi}.

Gro zda na Svir ~e vi} Pro {le su dve go di ne, a kri vac za tvo ju smrt i da qe ne ka `wen {e ta. We ni naj mi li ji. 51673

52034

Po sled wi po zdrav ve li kom pri ja te qu

Mo joj ma mi

Ma ri ji - Ma ri ^u pi} 1918 - 2008.

Jo si pu - Jo zi ^u pi}u

Stan ki ^i ko{

1912 - 1992. iz Srem ske Ra ~e Hva la za le po tu, do bro tu i ple me ni tost ko je ste nam pru `i li.

Fa mi li ja ^u pi}.

Ra do va nu Ma ri }u od: Cve te, Dra ga na, Sa ve i Mi ro sla va sa po ro di ca ma.

Ra do va nu Ma ri }u od ku mo va: Qi qe i Ne go sla va.

Du {a nu Pe tko vi }u Du ce tu od Jo van ke i Du {ka Ste fa no vi }a.

1943 - 2012.

Mar ku Po po vi }u

U po ne de qak, 30. 4. 2012. go di ne je ~e tr de set da na od ka ko ni si sa mnom. U 10.30 ~a so va to ga da na oku pi }e mo se na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Osta }e{ nam, za u vek u se }a wu.

Tvo ji pri ja te qi: Jo ca, Ivi ca, Ke le, Ma ki, Ba ti ca, \u ra...

Sa ve li kom tu gom tvo ja Ana. 51953

Po sled wi po zdrav

Sa vi No va ko vi }u

od De ja na Br za ka sa po ro di com.

52083

52077

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Ra do va nu Ma ri }u

od po ro di ca: Ba ji} i Ja nu zo vi}.

Po sled wi po zdrav uj ni

Mi li ci Pan te li}

52081

52076

Pro {lo je {est me se ci od ka ko ni je sa na ma

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Po men obe le `a va mo na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, 29. 4. 2012. go di ne, u 11 ~a so va.

Za gor ka Traj bar Dok mir no spa va an |e o skim snom `e li mo da zna ko li ko je vo li mo, ko li ko nam ne do sta je.

od po ro di ce Pe ji}. Brat Mi {ko, sna ja Mi ra i bra ti} Ste fan.

OG/1

52068

Oba ve {ta va mo ro |a ke, kom {i je i pri ja te qe da je 28. 4. 2012. go di ne u 73. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Du {an Pet ko vi} Sa hra na je u po ne de qak, 30. 4. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. O`a lo {}e ni: su pru ga Sta na, de ca Alek san dar i Ka ta ri na, unu ci Ja na, Te o do ra, Du {an, sna ja Isi do ra i zet Ste van. 52080

52075

52071

51988

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom i vo qe nom

Pro {lo je ~e tr de set tu `nih da na od smr ti na {eg vo qe nog

Du {a nu Pet ko vi }u Du le tu po sled wi po zdrav i ve li ko hva la. Po ro di ca Alek si}. 52084

Mi lo ra da [o vqan skog

Pa ra stos }e se odr à ti 1. ma ja, u 10 ~a so va, u ê nej skoj cr kvi. Ostao nam je ve li ki bol i pra zni na za to bom. Oà lo {}e ni: su pru ga Slo bo dan ka sa de com i unu ka ma. 52073

De set go di na s uspo me na ma na oca i sve kra.

Za gor ka Traj bar Mo `da spa va sa o~i ma iz van sva kog zla, iz van stva ri, ilu zi ja, iz van `i vo ta, i s wom spa va, ne vi |e na, we na le po ta, mo `da `i vi i do }i }e po sle ovog sna. To mi slav i Bo ja na.

Po {to va nom kom {i ji, dra gom pri ja te qu

Mi ro sla vu Mur ga {kom

52013

P O M E N

Sa va La }a rac 3. 5. 2002 - 3. 5. 2012. Sin Mi {a i sna ja Mi la din ka. 51996

S E ] A W E

Mi len ko Gr li} 1997 - 2012.

Uspo me nu na we ga ~u va ju: su pru ga Mi ra, sin Qu bi {a, }er ke Jul ki ca i Je le na sa po ro di ca ma. Po men }e se odr `a ti 29. 4. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na ka} kom gro bqu. 52014

S mi sli ma i uspo me na ma na Te be 15 go di na si u na {im sr ci ma.

Po ro di ca Gr li}. 52033

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj

nedeqa29.april2012.

Na da na {wi dan, pre go di nu da na pre sta lo je da ku ca sr ce na {eg dra gog

Na vr {a va se {est tu `nih me se ci od ka da ni je vi {e sa na ma

Da n as, 29. 4. 2012. go d i n e na v r { a v a se {est tu `nih i ni kad za bo ra vqe nih go di na od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na

Mi le Be ro we

Na di Bu ra wi

Sa vi No va ko vi }u

ro|. Br zi} 1940 - 2006.

od po ro di ce \a lo. We ni naj mi li ji. 52044

Ve ra [i li}

Ni smo te za bo ra vi li, ne do sta je{ nam...

1929 - 2011.

Su pru ga An ka sa svo jom de com i wi ho vim po ro di ca ma. 290412/P

52050

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je mo ja dra ga se stra iz ne na da pre mi nu la 27. 4. 2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo na{ dra gi

S qu ba vqu i po {to va wem ~u va }e mo naj lep {e uspo me ne na te be.

Sin Mir ko i }er ka Mir ja na - Be ba sa po ro di ca ma.

Ana sta zi ja Je li} Ani ce, u na {im sr ci ma osta je{ ve~ no. Vo li mo te svi. Po ~i vaj u mi ru.

Su prug Jo van i po }er ka Jo van ka.

51966

51777

Ra do van Ma ri} Rat ko

Ran ka Sta ni mi rov 1939 - 2012. Sa hra na je 29. 4. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, u Na da qu. O`a lo {}e na se stra Du {an ka Pi li}. 52048

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki, za o vi i ba ki

Da na, 25. 4. 2012. go di ne pre mi nuo je na{ dra gi

Sa hra na je da nas, 29. 4. 2012. go di ne, na ^e nej skom gro bqu. Auto bus po la zi is pred ku }e `a lo sti Omla din ska uli ca br. 42 u 12 ~a so va. Se }a we na we go vu qu bav i do bro tu ~u va }e od za bo ra va: su pru ga Bo siq ka, sin Mi }a, unu ~ad Mi la na i Sr |an, sna ha Ma ri ja i zet Go ran. 52061

Sa tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog

dr Mi lo rad Za vi {i} le kar Is pra ti li smo ga 26. 4. 2012. go di ne, na gro bqu u Ba~ koj Pa lan ci.

Se ji

Ran ki Sta ni mi rov

od {o go ra Ga vre sa de com i unu ka ma.

O`a lo {}e ni: \or |e, Za ga Sta ni mi rov i Bi qa na Pa ri po vi} sa po ro di com.

52051

52049

Po sled wi po zdrav se stri

Za hva qu je mo se svi ma ko ji su sa na ma po de li li tu gu i bol i do sto jan stve no ga is pra ti li na ve~ ni po ~i nak. Za hval nost iz ra `a va mo i oso bqu svih slu `bi Do ma zdra vqa â&#x20AC;&#x17E;Dr Mla den Sto ja no vi}â&#x20AC;? u Ba~ koj Pa lan ci, Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du i In sti tu tu za plu} ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci.

Rat ka Ne ka mu Bog po da ri ve~ ni mir i spo koj.

Po ro di ca Za vi {i}.

Se stra Jo ka, zet Goj ko Be ri} i po ro di ca Ba ji}. 52063

51965

P O M E N

29. 4. 1996 - 29. 4. 2012.

Ran ki Sta ni mi rov od bra ta Ve le i sna je So fi je.

Ste van Dra gi} Ba ta Ni ka da ni {ta ni je i ne mo `e bi ti isto kao ka da smo bi li sre} ni za jed no. Tvo ja Sav ka i Mi re.

52055

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga maj ka

Na pu stio nas je na{ dra gi otac, tast i de da

Vla do Sta {uk

Rat ko Ma ri}

ro|. 1934. go di ne

We go vo ple me ni to sr ce ni je iz dr `a lo ovu bit ku. Uz ve ~i tu za hval nost za sve {to je u~i nio za nas, ~u va }e ga u sr cu we go vi: }er ka Mir ja na, zet \or |e i unu ~ad Dra ga na, La zar i Bo ja na ^an ~ar.

Rat ka

Sa vi Nova ko vi }u

1933 - 2012. Sa hra na je 30. 4. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: sin i }er ka sa po ro di ca ma. 52059

52060

Opra {ta mo se sa tu gom od na {eg dra gog bra ta i stri ca

Ne ma vi {e na {eg de de

Rat ka

Ma ra Per dan

Sa hra na je 29. 4. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u Bu di sa vi. O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ha qi na, si no vi Mi haj lo i Ivi ca i }er ka Go ga sa po ro di ca ma.

52065

52058

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ku mu i pri ja te qu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je iz ne na da na pu stio na{ vo qe ni su prug, otac i de da

De da, ne ka te na ne bu ~u va ju an |e li, kao {to si ti ~u vao nas. od ku mo va Mi ke i Ve ri ce Mi li}. 52062

Dra ga na, La zar, Mi la na, Bo ja na i Sr |an. 52066

^u va }e od za bo ra va uspo me nu na we ga bra }a Mar ko i Goj ko i si no vi ca Iva na Ma ri}. 52067

Џулијет Обри

СЕРИЈА

Мидлмарч Вишеструко награђивана епска сага о љубави, разочарењу и уцени у енглеској провинцији 19. века. Турбулентна класична драма, према истоименој новели Џорџа Елиота, дирљива је прича са више заплета, у којој учествује глумачка екипа из снова, и коју потписује вишеструко награђивани продуцентски тим. Улоге: Џулијет Обри, Патрик Малахид, Даглас Хоџ, Тревин Мекдауел, Роберт Харди, Руфус Сјуел Режија: Ентони Пејџ (РТВ 1, 21.00) 07.00 Верски недељник 08.00 Вести 08.05 Сензационилни доживљаји кенгура Хопика 08.20 Све о животињама: Гризли медвед 08.45 Академац–Храна за мозак 09.10 Увек медаља 09.30 Колико се познајемо 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Еко-Пролеће на Фрушкој 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.45 Ране, филм 19.30 ТВ Дневник 20.05 Климатски ратови 21.00 Мидлмарч 22.00 Војвођански дневник 22.35 Мој први глас, први пут на гласање 22.40 Спортска хроника 23.10 Грување 00.00 Мидлмарч 00.50 Ране, филм

07.35 08.00 08.30 09.00 09.50 10.15 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 23.05

tv program

nedeqa29.april2012.

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Франк Рива Знање Програм за децу Програм за децу (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Гyонгyосбокрета 2009. мађарска народна музика 3.део Под истим кровом, емисија о европским интеграцијама Портрет Јураја Ферика, док. филм на русинском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Поезија у кафани (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Мој први глас, први пут на гласање Франк Рива

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Катарин и њене кћери Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Живи једном - живи два пута 00.00 Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.35 12.35 13.00 13.15 13.22 14.11 14.47 15.00 15.10 15.55 17.55 18.27 19.00 19.30 20.11 21.06 23.03 23.08 00.10 00.31 02.00 02.11 02.48

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Серија 09.10 Време је на мојој страни 09.40 Док. програм 10.00 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбука родитељства 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серија 15.00 Док. програм 15.30 Време је на мојој страни 15.45 Неон сити 16.05 Личности и догађаји- Данило Бата Стојковић 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Док. програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји- Зоран Радмиловић 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Док. програм 23.30 Серија

08.40 Мото ГП Херез – Загревање Мото 3 10.00 СК студио 11.00 Мото ГП Херез – Трка Мото 3 13.25 НБА уживо 14.00 Мото ГП Херез – Трка Мото 2 15.15 АТП Барселона 1/2 Финала 16.00 АТП Барселона финале 18.00 НБА Плеј оф 20.00 Премијер лига: Челси – КПР 21.30 НБА Плеј оф 00.00 Премијер лига: Тотенхем – Блекбурн

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 ртс дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Лепа Лукић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Фудбал - Јелен суперлига: Борац - Партизан, пренос Мој херој Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Албатрос Зелена карта, филм Вести Достојевски Дневник Егзит Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом: Лепа Лукић Мој херој

Џулија Стајлс

Борнова надмоћ Џејсон Борн оставио је живот професионалног убице, али ноћне море подсећају га на дане када је обављао прљаве послове за ЦИА. Готово параноидног понашања, Борн више није сигуран која су сећања истинита, а која производ његове маште. Улоге: Мет Дејмон, Франка Потенте, Брајан Кокс, Џулија Стајлс Режија: Пол Гринграс (Прва, 21.00) 04.00 06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.00 23.00 00.15 02.00 03.00

Дођи на вечеру Домаћин Жене Сити и витки Квиз: Савршен минут Сурвајвер Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Пожар у Кентакију Вести Филм: Уништитељ Филм: Борнова надмоћ Повратак у цивилизацију Филм: Борнов идентитет Кобра Став Србије

Без цензуре Време избора – време обећања, охрaбрења, нове енергије. Шта значе изборне најаве о новом запошљавању и новим радним местима? Гости: Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија и кандидат за посланика ДС и Александар Мартон, потпредседник ЛСВ. (КТВ, 20.00)

Траг у простору: Док је ракије биће и казана Постојбином бакарног посуђа сматрају се Персија и Индија, које су богате овом рудом. У њима је казанџијски занат познат од давнина и нигде није доведен до таквог савршенства као тамо... Ауторка и уредница: Милица Барјактаревић (РТС 2, 13.03) 06.02 07.00 07.45 08.00 09.00 09.25 09.27 09.42 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.03 13.30 14.02 14.23 14.32 15.00 16.13 17.03 17.34 18.00 18.30 19.00 19.48 20.00 20.35 21.10 21.45 22.20 22.55 23.45 00.15 00.42 02.12 01.36

Музика за добро јутро Амен адјес Време одлуке Дозволите... У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верски календар Тема Србије на вези Најлепше бајке браће Грим: Златокоса, филм за децу Биографије Српске спортске легенде Магазин лиге шампиона Фудбал: Еуро магазин 21. балканско првенство у фитнесту Концерт младих певача Датум Избори 2012: Даница Грујичић - Социјалдемократски савез Избори 2012: Чедомир Јовановић - Преокрет Избори 2012: Странка демократске акције Санџака - Др Сулејман Угњанин Избори 2012: Српска радикална странка - Др Војислав Шешељ Избори 2012: Покрет радника и сељака Јелен топ десет Вита студентис Викенд евронет Фудбал - Јелен суперлига: Борац - Партизан Магазин Лиге шампиона Биографије

06.00 ВОА 06.30 Маратон 07.45 Универзум 08.30 Филм: Љубав и мода 09.20 Србија у ритму Европе 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и Ви 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 УЗвраћен ударац 16.00 Филм: Сапуница 18.00 Вести 18.30 Мирослав Лазански 19.30 Слике живота 20.00 Њушкала 21.00 Филм: Шифра - Чистач 23.00 Филм: Измишљени јунаци 01.00 Филм: Љубав и мода

dnevnik

c m y

05.50 Заувјек сусједи 07.45 Добра земља 09.45 Топшоп 10.00 Пулс нације 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 12.00 Шпанска лига: Реал Мадрид - Севиља, пренос 13.50 Џои 14.30 Интернат 16.00 Тенис, АТП 500, Барселона, Финале, пренос 18.30 Вести 19.05 Наша мала клиника 21.05 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Реквијем за један сан 01.35 Истражитељи из Мајамија 02.25 Филм: Украдени снови 1 03.55 Филм: Украдени снови 2 05.25 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.00

Добро јутро Филм: Водени коњ Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Сакупљач костију Филм: Неприродна смрт Филм

Метеор и моћни камиони Авантуре Метеора и његових пријатеља одигравају се у замишљеном граду, специјалној арени која је пуна аутомобила који више никоме нису потребни. Метеор је мали ровер и главни је лик овог феноменалног анимираног филма. (Хепи, 09.15) 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 19.30 21.30 23.00 01.00 01.45

Знање на поклон Торк Метеор и моћни камиони Мегаминималас Меда Чарли Филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Црни Груја Филм Љубавни сигнали Филм Црни Груја Филм

Први посластичар Србије Двадесет одличних посластичара аматера или оних који имају своје мале радионице такмичиће се у 15 кругова како би покушали да добију епитет најбољег у нашој земљи. Кроз игру прављења разних посластица водиће их ментор Мирко Рајковић. (Пинк, 18.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa29.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Саградити, купити или рестаурисати Шта не треба обући Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Згоднија од ћерке Парализована и трудна Л.А. Инк Највећи губитник

07.29 Златна кинотека: Плодови гнева, филм 10.10 Ни да ни не 11.05 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.03 Мала Акела, филм 17.12 Мир и добро 17.49 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.05 Даутаун Еби 22.10 Дневник 3 22.40 Поштено и према закону 00.00 Недељом у два 00.55 Поаро 01.45 Глобално село 02.15 Евромагазин 02.40 Баштованка 03.05 Призма

08.00 Дневник скулптура 09.00 Истина о... 10.00 Жртве и заводници – судбина кастрата 11.00 Азијске монархије 12.00 Рим није изграђен за један дан 14.00 Видео је убио радио 15.00 Тајм тим година X 16.00 Мрачна страна Микеланђела 17.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака 18.00 Бити Мухамед Али 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Бекство Луја XVI 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Тајм тим година X 00.00 Мрачна страна Микеланђела 01.00 Геније и геометрија. трагови наших тајанствених предака

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Пикник плишаних меда Божић плишаних меда Божићна песма Чаробни мач Није крај Освајање слободе Маршал Далтри Калхун Истинита лаж Доказ Еротски филм Еротски филм

Дал три Кал хун Ово је мрач на ко ме ди ја о чо ве ку ко ји се бо ри да одр жи свој по сао ве зан за голф, ко ји му је не ка да до но сио мно го нов ца, ка да нео че ки ва но до би ја ста ра тељ ство над сво јом по ма ло чуд ном, му зич ки на да ре ном, че тр на е сто го ди шњом ћер ком... Уло ге: Ели за бет Бенкс, Ло рес Бул, Бет Грант, Га тлин Грин Ре жи ја: Ка та ри на Хол ден Брон сон (Си не ма ни ја, 18.00)

Во зач по ги не ка да у свом ауту про пад не кроз пут ко ја се уру шио. А ка да ЦСИ тим стиг не на ме сто не сре ће, от кри је ту нел од ауто мо би ла до се фа бан ке... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 23.30)

Ми шел Ви ли јамс

Вен ди и Лу си Вен ди је без нов ца, ви ше не ма ни за хра ну. Да ствар бу де го ра, у Оре го ну јој се по ква ри ауто. Кад у са мо по слу зи по ку ша да укра де ли мен ку псе ће хра не, мла ди на до буд ни по моћ ник је ви ди и од ве де ше фу... Уло ге: Ми шел Ви ли јамс Ре жи ја: Ке ли Ри чард (ХРТ 2, 13.10) 08.33 09.03 09.30 09.52 10.38 10.48 11.00 12.00 12.10

17.25 19.00 20.15 21.45 23.40 23.55 00.20

Легенда о медведу Опасне девојке 2 Васпитање за почетнике Виктор Откриће лажи Са дипломом у џепу Туриста Шрек срећан заувек Холивуд на снимању Дан заљубљених Васпитање за почетнике Компликовано је Деца кукуруза Игра престола Спартак: Освета, еп. 7 Ноћ страве Компликовано је Холивуд на снимању

08.10 Моји џепни љубимци 09.20 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.43 Кувар и по 09.45 Колумбо 11.10 Пороци Мајамија 13.00 Алвин и веверице 2, филм 14.45 Напокон Поли, филм 16.25 Будва на пјени од мора 17.40 Кувар и по 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 21.00 Будва на пјени од мора 22.00 ЦСИ Мајами 00.35 Астро шоу 01.35 РТЛ Данас 02.10 Дискавери

СЕ РИ ЈА

14.40 15.10 15.30

06.00 07.25 09.00 09.20 10.55 12.30 14.00 15.40 17.10 17.40 19.40 20.05 22.05 23.35 00.35 01.35 03.25 05.25

17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дијагноза: Убиство Добра жена Браћа и сестре Мистерије Хејвена Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом Филм: Заслепљујуће везе Ерика Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере

ЦСИ: Ма ја ми

13.10

Ели за бет Бенкс

08.00 12.00 13.00 14.00 15.00

07.00 08.30 10.00 11.30 13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Мала ТВ Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Портрет Цркве и места Тучепи: Миса, пренос Фотографија у Хрватској Велике победе - Бљесак, док. филм Филмски матине: Венди и Луси, филм Магазин Лиге првака Олимп - спортска емисија Гранд при Осијек Жито Челенџ куп, пренос Рукомет, ЛП (М) - 1/4финале: ТХВ Киел - ЦО Загреб, 2. утакмица Ватерполо, ПХ - 3. утакмица: Југ CO - Приморје ЕБ, пренос Соколов плен, филм Филмски бутик: Кристин, филм Посебни додаци Музички специјал Ноћни музички програм

Шевина песма Опседнута Божићна песма за једну диву Био једном једва Божић... Детектив и дама Потрага за веселим Божићем И други пут би једва Божић... Моја маћеха је ванземаљац Маћеха Шашави робијаши Смртна опасност Наоружан и невин

06.00 Мистериозно убиство на Mенхетну 08.00 Подизање Аризоне 10.00 Пројекат Икс 12.00 Кад китови дођу 14.00 Оги Роуз 15.50 Снег пада на кедрове 18.00 Испод површине 20.00 Бат 21 22.00 Пљачка 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Деј вид Ка ру зо

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Водич из безизлазних ситуација Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Полицајци на задатку Чудо да сам жив Америчка тајна служба Погранична полиција

08.30 08.45 09.15 10.00 11.00 14.00 15.00 16.00 18.30 20.00 23.00 00.00 00.15 01.15

Аутомобилизам Аутомобилизам Тенис Билијар Билијар Аутомобилизам Аутомобилизам Билијар Тенис Билијар Бициклизам Мотоспортови Тенис Мотоспортови

Ки не ско-ин диј ски ре цепт

Још јед но ду бо ко фи ло зоф ско пи та ње, ко је је ре - ри ти до ма ће тр жи ште ду го ва. Да нас ве ћи на гра ђа на ле вант но за ме ђу на род не зај мо ве, је сте кон цепт Ки не и Ин ди је има ве о ма огра ни чен из бор фи нан „не при хва тљи вог ду га„. У сред њем ве ку, де ца су сиј ских сред ста ва ко је мо же да др жи – ра чу ни у мо гла би ти по сла та у за твор за ду жни ке ако би њи - бан ка ма с ве о ма ни ским ка мат ним сто па ма и го то хо ви ро ди те љи умр ли за ду же ни. То је омо гу ћа ва ло ви на прак тич но су је ди ни из бо ри. По што је ри зик ро ди те љи ма да се ви ше за ду же, али да нас дру штве - од гу бит ка или кра ђе го то ви не и на ки та ви сок, а по не нор ме у ве ћи ни зе ма ља чи не ова кав пре нос ду го - сто ји ве о ма ма ло мо гућ но сти за аку му ла ци ју нов ца ва не при хва тљи вим. Али, на рав но да се др жа ве за - за пен зи ју, здрав стве не услу ге или обра зо ва ње де це, ду жу ју ин тер тем по рал но и ла ко се мо же до го ди ти гра ђа ни ипак по ла жу ве ли ке сво те у бан ке, упр кос да де ца јед не ге не ра ци је от пла ћу ју ду го ве сво јих ро ди те ља. На кра ју Дру гог свет ског ра та, бру то уну тра шњи дуг САД био је ве ћи од 100по сто БДП-а и би ло је по треб но не ко ли ко де це ни ја да би се он вра тио на нор мал них 50 од сто БДП-а. Док т ри на не при хва тљи вог ду га у осно ви твр ди да – ка да зај мо дав ци да ју но вац вла ди ко ја је упа дљи во клеп то ман ска и ко рум пи ра на – ка сни је вла де не би тре ба ло да бу ду при мо ра не на то да тај дуг от пла те. Стан дард ни мо де ли ду га и ре пу та ци је мо гу се при ла го ди ти та ко да се у њих укљу чи кон вен ци ја о не при зна ва њу не при хва тљи вог ду га и да ово мо же по ве ћа ти бла го ста ње. Ме ђу тим, при лич но је кон тро верз но пи та ње да ли се не при хва тљи ви дуг мо же ја сно раз гра ни чи ти у прак си. Сви се сла жу у то ме да, ако Кра сан жи вот, али на па пи ру во ђе не ке зе мље ко је су из вр ши ле ге но цид по зај ме ни ским при но си ма. У Ин ди ји, бан ке на кра ју ве ли но вац да би фи на си ра ле вој ску, зај мо дав ци би тај ки део сво јих па ра по зајм љу ју ди рект но др жа ви, ко дуг тре ба ло да при зна ју као не при хва тљив и да при - ја због то га до би ја ка мат не сто пе ко је су ве ро ват но хва те ри зик да он не ће би ти из ми рен у слу ча ју да да ле ко ни же не го што би то био слу чај на ли бе ра ли до ђе до про ме не ре жи ма. зо ва ном тр жи шту ка пи та ла. У Ки ни, но вац се кроз Ме ђу тим, мо же мо за ми сли ти ка ко се свет ске би - усме ре но кре ди ти ра ње сли ва ка др жав ним пред у зе ро кра те рас пра вља ју око не при хва тљи вих ду го ва. ћи ма и ин фра струк тур ним про јек ти ма, а ка мат не Прак тич на пра ви ла по пи та њи ма не при хва тљи вог сто пе су опет мно го ни же не го ина че. Та вр ста фи ду га мо ра ју би ти до вољ но уско осми шље на да би се нан сиј ске ре пре си је уоште ни је но ва, а би ла је по мо гла при ме ни ти. У прак си, ме ђу тим, сла би је вер - себ но зна чај на ка ко у на пред ним при вре да ма, та ко и зи је не при хва тљи вог ду га ипак у тр жи шним при вре да ма у на су до не кле ре ле вант не. Окол но ста ја њу то ком вр хун ца пе ри о да сти у ко ји ма се зе мља за ду жи ла ме ђу на род них кон тро ла ка пи Док три на не при хва тљи вог мо гу ути ца ти на то што ду жни та ла, од 45’ до осам де се тих. ду г а у осно в и твр д и да – ка сма тра „пра вич ним„ и сто га На рав но, у усло ви ма фи нан ка да зај мо дав ци да ју но вац сиј ске ре пре си је вла де по тен и на ње го ву во љу да от пла ти дуг. По не кад, ме ђу на род на за - вла ди ко ја је клеп то ман ска и ци јал но мо гу до ћи до ве о ма ве јед ни ца та ко ђе мо же би ти вољ ли ких ре сур са, та ко што ће у ко рум пи ра на – ка сни је на да бу де мек ша пре ма ду жни - вла де не би тре ба ло да бу ду нај ве ћој мо гу ћој ме ри ис ко ри ци ма у та квим окол но сти ма. У сти ти свој мо но пол над мо гућ при мо ра не на то да нај ма њу ру ку, мо же им се да ти но сти ма за штед њу. Ме ђу тим, тај дуг от пла те ве ћи при ступ суб вен ци о ни са уну тра шњи дуг цве тао је на ним зај мо ви ма, ко ји слу же да се мно гим тр жи шти ма у на ста ја пре мо сте те шко ће. њу чак и ка да је фи нан сиј ска Ако је те о ри ја јав ног ду га сло же на, те о ри ја уну - ре пре си ја би ла при лич но огра ни че на, на при мер у тра шњег јав ног ду га још је сло же ни ја. Прет по ста - де це ни ја ма пре Дру го го свет ског ра та. По мно го че ви ће мо да је уну тра шњи јав ни дуг из ра жен у до ма - му, те о риј ска пи та ња о осно ва ма ме ђу на род них зај ћиј ва лу ти, да је у прав ној над ле жно сти зе мље ду - мо ва и тр жи шта ка пи та ла на во де на пи та ње за што жни ка и да га др же до ма ћи ре зи ден ти. Од ова три се пре стан ци от пла те ду го ва не де ша ва ју че шће. огра ни че ња, је ди но ко је је за и ста нео п ход но је да је Чак и у Ве не цу е ли, ко ја је мо дер ни шам пи он, у про дуг под прав ном над ле жно шћу зе мље ду жни ка. се ку про ђе 18 го ди на из ме ђу пре ста на ка от пла те ду Про сто ре че но, уну тра шњи јав ни дуг је дуг ко ји зе - го ва. Ако би се кри зе де ша ва ле не пре кид но, мен та мља ду гу је са ма се би. За кљу чак ко ји нај ви ше из не - ли тет ти па „овог пу та је дру га чи је„ рет ко кад би се на ђу је је да се ди рект ни пре стан ци от пла те ду го ва ис по љио – сва ки пут био би исти. Зај мо дав ци и зај де ша ва ју мно го че шће не го што би смо по ми сли ли, мо прим ци стал но би би ли крај ње опре зни, а тр жи ма да не то ли ко че сто као пре стан ци от пла те спољ - шта ду го ва се ни ка да не би по себ но раз ви ла, си гур ног ду га. но не до ни воа ко ји омо гу ћа ва спек та ку лар не сло Вла де мо гу от пла ти ти уну тра шњи дуг кроз ви со - мо ве. Еко ном ска те о ри ја нам го во ри да чак и при ку и нео че ки ва ну ин фла ци ју. По знат је слу чај САД лич но крх ка при вре да мо же ве о ма ду го да ре вол ви и мно гих европ ских зе ма ља, ко је су то учи ни ле то - ра ду го ве пре не го што ме хур по ве ре ња пук не, што ком се дам де се тих го ди на 20. ве ка. Фи нан сиј ска ре - јој по не кад омо гу ћа ва да се „за ко па„ у мно ге ду го ве пре си ја та ко ђе мо же би ти алат ка ко јом ће се про ши - пре не го што се то до го ди.

Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa29.april2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Де те у ва ма до ла зи до из ра жа ја. Има те по тре бу да се рас те ре ти те од свих оба ве за и опу сти те се у мен тал ним сфе ра ма. Би ло да чи та те или пи ше те књи гу, да се дру жи те или пу ту је те, до бро функ ци о ни ше те.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

VA GA 23.9- 23.10.

Иако је не де ља, ра ди те на прак тич ним ства ри ма. Ко му ни ка ци ја и мо гућ ност кра ћег пу то ва ња су под по вољ ним ути ца ји ма. Ви ше мо гућ но сти је увек у оп ци ји, па тре ба про на ћи оно пра во ре ше ње.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

29. april 2012.

Ве не ра у ва шем зна ку де лу је по зи тив но на све што на ме ра ва те и чи ни те. Окру жи ли сте се дра гим осо ба ма и по пут де те та у про дав ни ци слат ки ша, би ра те све исто вре ме но. До бар из бор па ра вре ди!

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ме сец је у кра љев ском зна ку Ла ва па сте од ва жни и до сто јан стве ни у свом цар ству. Чу вај те љу бав не тај не и па зи те шта при ча те. Су сре ти и ко му ни ка ци ја с дра гом осо бом, јед ном или ви ше њих.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња, под ло жни ути ца ју дра ге осо бе, парт не ра, би ло ко га. Др жи те до ви со ког ни воа и сме та вам би ло ка кво на ру ша ва ње ле по те од но са, ства ри и ат мос фе ре. До ла зи вам дру штво.

RI BE 20.2-20.3.

Још увек сте спрем ни да по мог не те при ја те љи ма на нај бо љи мо гу ћи на чин, али је пи та ње ко ли ко од то га је њи ма по треб но. Парт нер је у по зи тив ној и ис прав ној фа зи па ускла ди те од но се.

Не ко у ино стран ству вам, по пут до бре ви ле, ис пу ња ва же ље. На ва ма је са мо да кон так ти ра те и за тра жи те. Мо же те и да пу ту је те, не ће те по гре ши ти. Ви ше осо ба је у игри ко ја се зо ве љу бав ни кон так ти.

Ра де са мо упор ни и они и су ви ше озбиљ ни. Са ми про це ни те да ли има те мо гућ но сти за са рад њу и по слов не кон так те. Те шко! Али, ту је љу бав, ко ја вас усре ћу је. Из ла сци и про вод та ко ђе. Дру штве ни сте.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

Ле по вре ме бу ди мно ге пла но ве за овај ви кенд и го ди шњи од мор. Мо жда би сте баш да нас же ле ли ви ше да ми ру је те и на пу ни те ба те ри је? Те шко! Ак ти ван од мор је пра во ре ше ње за вас. За во дљи вост у љу ба ви.

Мно го то га и са ми зна те, са мо стал но ра ди те, уз пу ну од го вор ност. Раз ве се ли те се у дру штву, док је ва ша Ве не ра у ва зду шном зна ку Бли за на ца. Играј те се са сво јом де цом, за ба вљај те се и пу туј те.

Оства ру је те до бре од но се и раз у ме ва ње с дру гим осо ба ма, би ло ка кве да су. Ипак, на пра ви ће те из бор и ужу се лек ци ју оних ко је во ли те и ко ји вам при ја ју па ће те с њи ма про ве сти пра зни ке.

Зго де и не зго де ме ђу уку ћа ни ма су са свим ра зу мљи ве ових да на. Са сво је стра не, зна те шта вам је чи ни ти. Ле по пи ше те, ле по се из ра жа ва те, по зи тив ни сте мен тал но. Опу сти те се и ужи вај те.

TRI^-TRA^

Бег од папараца V REMENSKA

Да слава има и другу, мрачнију страну медаље, најбоље је окусила глумица Ха ле Бе ри која због папараца намерава да се пресели у Француску. Оскаровка каже да јој фотографи који је прате у стопу живот претварају у пакао. - Не жалим се због себе јер сам одрасла и могу то да поднесем, али деца не би требала да буду део свега тога - објаснила је глумица Хале која има четворогодишњу кћер На лу из везе са манекеном Га бри је лом Об ри јем. - Није да ме један фотограф чека у грмљу, него је њих 20 до 30 и стварају непријатност - додала је Хале, која планира да се пресели у Француску са вереником Оли ви је ом Мар ти не зом и ћерком, јер су тамо на снази закони који боље штите приватност људи.

PROGNOZA

VIC DANA

Лето!

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i jo{ toplije. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritsak iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna do 29 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an. Pritsak iznad normale. Minimalne temperature od 12 do 16, a maksimalne od 27 do 29 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo vreme. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an Pritsak iznad normale. Minimalne temperature od 7 do 16, a maksimalne od 26 do 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice sun~ano i vrlo toplo za ovo doba godine uz letwe maksimalne temperature od 27 do 31 stepen. U sredu }e u planinskim oblastima na jugozapadu do}i do razvoja oblaka koji }e doneti lokalne pquskove sa grmqavinom. U drugoj polovini idu}e sedmice nestabilnije sa povremenim pljuskovima i uz postepen pad temperature. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Stabilno vreme }e prijati ve}ini qudi, ali se kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima savetuje izvesna opreznost u najtoplijem delu dana. Kod osetqivih osoba mogu se javiti glavoboqa i zamarawe. Potrebna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

До шао Ла ла код кар ди о ло га и поч не да при ча: - Док то ре, дошô ја не ки дан ку ћи, а Со са са шва ле ром. Ја о’ма: „Уби ћу те, Со со!” Кад он ско чи из кре ве та и ве ли: „Че кај, Ла ло, дај да ску вам ка фу па да се до го во ри мо. Ви ди, ти ћеш је уби ти и оти ћи ћеш у за твор, а ја ћу на ћи дру гу. Је л’ та ко?” Та ко је - сло жим се ја. - Кад ја дошô дру ги дан - они опет у кре ве ту. Ја вик нем: „Знаш шта, уби ћу те бе!” „Ама, че кај, Ла ло, да ску вам ка фу па да ви ди мо шта ће мо. Ти ћеш ме не уби ти и оти ћи у за твор, а Со са ће на ћи дру гог, је л’ та ко?” Та ко је - ка жем ја. - Кад ја тре ћи дан... Док тор већ ко лу та очи ма: - Ама, Ла ло, до кле та ко? Па ни сам ја пси хо лог већ док тор за ср це! - Па за то сам и дошô. Од он да сам већ пу но ка фе по пио, па рекô да ми не ће шко ди ти ср цу?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

135 (-7)

Slankamen

319 (12)

Apatin

199 (-5)

Zemun

382 (4)

Tendencija porasta

Senta

360 (6)

Bogojevo

177 (-4)

Panчevo

386 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

516 (-4)

Titel

335 (3)

NERA

Baч. Palanka 204 (-4) Novi Sad

238 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

318 (16)

TISA

106 (14)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

341 (10) S. Mitrovica 413 (34)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

334 (6)

130 (-14)

Reшeњe iz proшlog broja