Dnevnik 29.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 29. MAJ 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22731 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

VLADA SRBIJE JU^E ODLU^ILA

Iz Evropske unije u Srbiju bez paso{a

str. 2

I N T E R V J U : PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE

RASPUSTILI SE SVI MATURANTI

INTEGRACIJE LASLO VARGA ZA „DNEVNIK”

Vlada ne ispuwava sopstveni plan str. 2

VLADA SRBIJE ODOBRAVA INTERVENTNI IZVOZ P[ENICE

Dr`ava dodaje dva dinara po kili `ita?

str. 6

NASLOVI

Poqoprivreda 6 Mo`emo drmati evropskim tr`i{tem {e}era

Novi Sad 9 Put u zdrav `ivot

Vojvodina 11 Prva prodavnica za siroma{ne u Ba~koj Palanci

Crna 12 Predao se osumwi~eni za ubistvo na Sala{u 137

Foto: B. Lu~i}

Ekonomija 4 „Jugoinspekt” jo{ ne zna da }e ostati bez NIS-a 5 Tajkunska ekonomija ne mo`e da raste

\a~ki rastanak

str. 7

NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU

Nagra|eni najboqi od najboqih

str. 14

Lepota reke bez izvora

„DNEVNIK” SAZNAJE: SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNOSI 17 KRIVI^NIH PRIJAVA

Lov na krupne ribe u Luci Beograd

Foto: B. Lu~i}

str. 4

str. 14

Toplo, ali ki{no

SPORT

SRBIJA I NOVI ZELAND DELE MEGDAN U AUSTRIJI

Najvi{a temperatura 26 °S str. 16 – 19

U CENTRU KO[ARKA[KE JAVNOSTI

NOLE SVE BOQI U PARIZU

HIQADE LOPTI ZA MALE ODBOJKA[E

2

POLITIKA

subota29.maj2010.

VLADA SRBIJE JU^E ODLU^ILA

Dr`avqani zemaqa EU u Srbiju bez paso{a Vlada Srbije donela je ju~e odluku da dr`avqani zemaqa Evrpske unije mogu u Srbiju u}i samo s li~nim kartama. Premijer Mirko Cvetkovi} potvrdio je na konferenciji za novinare, posle sednice Vlade, da je Vlada razmatrala predlog MUP-a da dr`avqani zemaqa ~lanica EU, kao i [vajcarske, Norve{ke i Islanda, mogu ulaziti u Srbiju samo s va`e}om li~nom kartom.

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ocenio je da ta odluka ne}e ugroziti unutra{wu bezbednost zemqe, saop{tio je MUP Srbije.

– Ova Odluka ne}e ugroziti na{u unutra{wu bezbednost jer su li~ne karte identifikacioni dokument i u zemqama ~lanicama EU one sadr`e biometrij-

ske podatke – istakao je Da~i}.

– To je jo{ jedan pokazateq opredeqnosti Srbije za nastavak evropskih integracija i uveren sam u to da }e i ona do-

prineti ja~awu me|usobnog poverewa i da }e nai}i na veoma dobar odjek me|u gra|anima i politi~kim strukturama tih dr`ava.

Satelit vi{e nije tajna Oznaku tajnosti s dokumentata u vezi sa sporom koji je Srbija izgubila od izraelske kompanije "Imixset" zbog zakupa satelita Vlada Srbije ju~e je skinula. Formirana je i komisija koja }e pregovarati s Izraelcima. Premijer Mirko Cvetkovi} rekao je na konferenciji za novinare, posle sednice Vlade, da je zadatak komisije da u pregovorima s "Imixsetom" minimizira nastalu {tetu. Za predsednika komisije imenovana je generalna sekratarka Vlade Tamara Stoj~evi}, a po dva ~lana naknadno }e delegirati ministarstva odbrane i pravde i Javno pravobranila{tvo.

Cvetkovi} je istakao i da }e svi dokumenti s kojih je Vlada skinula oznaku tajnosti biti dostupni javnosti. Premijer je dodao da postoje naznake "da je druga strana spremna da pregovara", i izrazio uverewe da }e do pregovora do}i vrlo brzo. Cvetkovi} je apelovao na novinare da ne pitaju kakva }e biti pregovara~ka platforma Vlade Srbije.

– Iako je skinuta oznaka tajnosti s dokumenata mi, kao pregovara~i, moramo da imamo neku tajnost i ne otkrivamo na{e karte drugoj strani – rekao je premijer.

Po wegovim re~ima, do pregovora s izraleskom kompanijom "Imixset" do}i }e "~im Vlada Srbije kompletno formira pregovara~ki tim".

Na pitawa novinara u vezi s arbitra`om u Parizu i su|ewem u Londonu, Cvetkovi} je odgovorio da nije pravnik, i uputio predstavnike medija na stru~wake za tu oblast.

Srbija je 2008. godine izgubila spor pred arbitra`om u Parizu i presudom je obavezna da plati izraelskoj kompaniji oko 36 miliona evra zbog nepo{tovawa ugovora o iznajmqivawu satelita koji je 2005. potpisao tada{wi ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}. Na{a zemqe se potom `alila Londonskom sudu, ali je izgubila i taj spor i iz buxeta }e morati da plati i 1,38 milion dinara na ime sudskih tro{kova. Tada{wi ministar odbrane Prvoslav Davini} je 2005. potpisao ugovor o iznajmqivawu satelita od izraelske firme "Imixset", koji nije realizovan jer je protiv Davini}a pokrenut sudski postupak zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Davini}, je pro{le sedmice, u vi{e izjava beogradskim medijima tvrdio da 2005. godine nije potpisan obavezuju}i ugovor tada{we dr`avne zajednice SCG s izraelskom kompanijom o zakupu satelita.

ITALIJANSKI PARLAMENT ODREDIO SMERNICE NASTUPA ITALIJE NA SARAJEVSKOJ KONFERENCIJI

„Mapa puta” za ~lanstvo u EU (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Italijanski parlament je usvojio jednoglasno rezoluciju kojom je obavezao italijansku vladu i ministra spoqnih poslova Franka Fratinija da na Konferenciji EU – Zapadni Balkan, koja se odr`ava 2. juna u Sarajevu, predlo`i definiciju „mape puta“ za evropske integracija Zapadnog Balkana, s jasnim etapama i vremenskim odrednicama za status kandidata, otvarawe pregovora i pristupawe EU. U rezoluciji se zahteva da se podr`i {to br`i po~etak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom u nacionalnim parlamentima dr`ava ~lanica EU, potvr|uju}i na taj na~in legitimne te`we srpskog naroda da u|e u EU. Istovremeno, italijanski parlamentarci su nalo`ili svom ministru spoqnih poslova Fratiniju da promovi{e ideju {to br`eg davawa statusa kandidata za ~lanstvo u EU Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. [ef italijanske diplomatije Franko Fratini i italijanski parlamentarci smatraju da je isku-

stvo s „mapom puta“ za viznu liberalizaciju – ~iji je tvorac 2008. godine bio upravo Fratini, tada potpredsednik Evropske komisije zadu`en za pravosu|e i unutra{we poslove – odli~an pokazateq kako se posti`u dobri rezultati kada postoje precizni uslovi i rokovi za wihovo ispuwavawa. Ideja je da se pozitivno iskustvo s „mapom puta“ za viznu liberalizaciju preto~i u „mapu puta“ za kandidatski status, otvarawe pregovora o ~lanstvu i kona~no pristupawe EU.

Daqe u tekstu rezolucije italijanski parlamentarci tra`e od EU da ohrabri srpsku i kosovsku vladu da uspostave bilateralni dijalog s ciqem da se prona|u usagla{ena re{ewa za zajedni~ke probleme, imaju}i u vidu i predstoje}e mi{qewe Me|unarodnog suda pravde. Kosovske vlasti se u dokumentu italijanskog zakonodovanog tela pozivaju da po{tuju prava srpske mawine i da {tite pravoslavne hramove na teritoriji Kosova.

Istovremeno se tra`i da se na svakom mestu i svakom trenutku potvrdi puna podr{ka teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, uz poziv politi~kim liderima u Bosni da se maksimalno anga`uju na sprovo|ewu neophodnih reformi.

Na kraju teksta rezolucije se izra`ava podr{ka zemqama u regionu Zapadnog Balkana koje `ele da se integri{u u NATO i evroatlantski sistem bezbednosti. @. Panteli}

Silajyi}: Stekli se uslovi za posetu Predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Haris Silajxi} rekao je za Bi-Bi-Si da su se "stekli uslovi za posetu Beogradu". Po{to je predsednik Srbije Boris Tadi} ponovio da je Silajxi}, kao i svaki drugi regionalni lider, dobrodo{ao u Srbiju, Silajxi} je objasnio da ne mo`e precizirati kada }e do}i u Beograd, ali i razloge zbog kojih je wegova poseta sada mogu}a. Na pitawe za{to ove sedmice ipak nije do{ao u Beograd, Silajxi} je odgovorio: "Zbog toga {to je do{lo do kvara na avionu ’Lufthanze’, i to je bilo izvan moje mo}i". "Istina je da sam nakon toga saznao da, i da sam do{ao u Beo-

grad, ne bi bilo mogu}e realizovati program koji smo dogovorili, zbog zabrane posete zatvorima koja je objavqena nekoliko sati pre pretpostavqene posete", dodao je Silajxi}.

On je trebalo da se u utorak, tokom posete Beogradu, sretne i s Ilijom Juri{i}em, koga je sud u Srbiji osudio na 12 godina zatvora zbog slu~aja "Tuzlanska kolona 1992", podse}a Radio "Slobodna Evropa", i napomiwe da su vlasti u Srbiji, u me|uvremenu, zabranile posete zatvorima. U prvoj reakciji, Silajxi} je saop{tio da ne}e posetiti Beograd dok mu se ne omogu}i susret s Juri{i}em.

DNEVNIK

INTERVJU PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE LASLO VARGA ZA „DNEVNIK”

Vlada ne ispuwava sopstveni plan – Ukupna ispuwenost Nacionalnog plana evropskih integracija Srbije u ovom kvartalu bila je 57 procenata, s tim da je Skup{tina u potpunosti ispunila svoje obaveze, a Vlada u zna~ajnoj meri nije – tvrdi za „Dnevnik“ predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga (SVM) na molbu da prokomentari{e izve{taj koji je nedavno ~lanovima ovog parlamentarnog tela podneo potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}.

On ka`e da su predstavnici Vlade kao dva kqu~na razloga ovako slabog rezultata naveli smawewe administracije, zbog ~ega se izvr{na vlast bavila uglavnom izmenom sistematizacije radnih mesta, i sprovo|ewe zakona koji su usvojeni pro{le godine.

Zaista smo prvi put u situaciji da Skup{tina prakti~no nema o ~emu da raspravqa i bilo bi dobro da javnost razume ovu ~iwenicu – Ovo drugo obja{ewe verovatno delom stoji, ali delom i ne, zato {to kada pogledamo procenat ispuwenosti u delu koji se odnosi na podzakonske akte, ni tu nije situaciju nije nimalo dobra. Vlada je tu svoju obavezu ispunila s 28 procenata, razna ministarstva s 41 odsto, s tim {to je u taj procenat u{lo i dono{ewe nekoliko propisa u ranijem periodu. Su{tina je u tome da ako ovaj izve{taj uporedimo s prethodnim, mo`emo konstatovati da je efikasnost rada institucija bila u zna~ajnoj meri slabija. z Kako je mogu}e da Vladi odjednom toliko padne elan?

– Sve to navodi na zakqu~ak da je euforija koja je postojala krajem pro{le godine bila delimi~no neosnovana, a ti rezultati Vlade bili su delimi~no proiza{li iz te euforije. Ako bih koristio nekakvo pore|ewe iz sporta, mogao bih kazati da je administracija pomalo radila kao atleti~ar koji tr~i maraton, neke duge staze i na po~etku trke u zna~ajnoj meri iskoristi svoje mogu}nosti, koje nisu rezultat dovoqnih priprema. Bojim se da smo u ovom trenutku svi malo pali u drugu krajnost, da se malo izgubio elan i taj ritam zbog toga {to u posledwim mesecima vidimo da se malo toga de{ava u vezi s na{om kandidaturom. Sve to pokazuje da su argumenti onih koji su govori-

Sporna naoru`ana pratwa – Euleks ne}e braniti ulazak srpskim politi~arima na Kosovo, a poja~ana kontrola delegacija iz Srbije koje dolaze na Kosovo odnosi se, pre svega, na naoru`ane osobe u pratwi politi~ara – izjavila je portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} za B-92. – S prethodno neodobrenim oru`jem ne}e biti dopu{ten ulazak na Kosovo i sva lica koja budu neovla{}eno nosila oru`je }e biti vra}ena.

Ona je objasnila da je ovaj postupak na snazi vi{e od godinu dana i da ga se pridr`avaju sve strane ukqu~ene u prethodne najave posete zvani~nika Vlade Srbije i posetilaca koji zahtevaju policijsku pratwu.

li da je mo`da bilo prerano za podno{ewe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU bili vaqani. Sad smo do{li u situaciju da se mesecima ni{ta ne de{ava i da su mnogi izgubili motiv da rade br`e i boqe. z [ta je s ukupnom ispuweno{}u na{ih ciqeva koji vode ka EU? – Ukupna ispuwenost od po~etka dono{ewa Nacionalnog plana integracije je na 74 procenta, {to zna~i da do 2012. godine Srbija ne mo`e u potpunosti uskladiti svoj pravni sistem s pravnim tekovinama EU. Ukoliko gledamo ove rezultate, to se ne mo`e desiti pre kraja 2014. godine. z Da li je pozadina gubitka voqe mo`da to {to Srbija nikako ne uspeva da u potpunosti ispuni svoje

tram da je realnije ono o ~emu sam malopre govorio. z U kojem segmentu su zaka{wewa najve}a?

– Prakti~no svako ministarstvo ima veliki broj obaveza kod usvajawa ili pripremawa predloga zakona ili podzakonskih akata. Ne bi trebalo izdvajati nijedno ministarstvo, sveukupno, cela izvr{na vlast u ovom kvartalu bila je mnogo mawe uspe{na nego u prethodnom. z Prvi put se de{ava da je Skup{tina obavila sve poslove i ne radi zato {to nema o ~emu da odlu~uje. Da li su iz Vlade najavili da }e ne{to slati parlamentu?

– Ima nekih najava, nekih zakona, na primer, iz oblasti obrazovawa, za koje smo ~uli da

Posledice z Kakve bi posledice mogao imati ovaj zastoj u Vladi?

– Ovi procenti zna~e da kasnimo u ispuwavawu ciqeva koje smo sami postavili. Dakle, nije nam niko iz EU donosio Nacionalni plan, ve} je Vlada sama postavila ciq. Potpredsednik vlade Bo`idar \eli} je na nedavnoj sednici Odbora za evropske integracije rekao da su ulo`eni zna~ajni napori da rezultati za drugi kvartal, koji se polako zavr{ava, budu mnogo boqi. obaveze prema Ha{kom tribunalu, a svet nam ih uporno stavqa kao neizbe`nu „stavku“?

– Ta obaveza postoji, ali nije ni u kakvoj vezi ni s jednim delom administracije koja priprema bilo zakone ili podzakonske akte. Taj problem je, naravno, prisutan, ali mislim da nije povezan s ovom ispuweno{}u Nacionalnog plana integracija. Taj problem je postojao i pre pola godine, i pre godinu, kada su ovi pokazateqi bili boqi. Mislim da neposredna veza ne postoji, mo`da neka duplo posredna, ali sma-

KOSOVO – O~ekujemo od svih da se pridr`avaju postoje}ih procedura.

Ono {to `elim da naglasim je da se odnosi na osobe koje na Kosovo ulaze s oru`jem kao pratwa politi~ara, ne na gra|ane Srbije i ne na privatne posete – istakla je Irina Gudeqevi}. – Postoji sloboda kretawa za privatne posete i oni slede uobi~ajene mere i mogu u}i na Kosovo potpuno slobodno.

Ivanovi}: Neka se bave Dr`avni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} nazvao je saop{tewe Euleksa da ne}e dozvoqavati nenajavqene posete srpskih zvani~-

}e mo`da sti}i naredne nedeqe. Postoji i ova najava u vezi s deklaracijom o zlo~inima nad Srbima, ali ne o~ekujem da }e u narednim nedeqama iz Vlade biti prosle|en neki zna~ajniji set zakona. Zaista smo prvi put u situaciji da Skup{tina prakti~no nema o ~emu da raspravqa i bilo bi dobro da javnost razume ovu ~iwenicu, a ne da se nastavi praksa kritikovawa {to u ovom trenutku parlament ne radi. Treba samo pogledati spisak akata u proceduri i ne mo`e se do}i do drugog zakqu~ka nego da nemamo o ~emu da raspravqamo.

S. Stankovi}

nika Kosovu "nepromi{qenim, neodmerenim i ishitrenim".

Euleks je ovo saop{tewe objavio pod pritiskom kosovskih Albanaca, ocenio je Ivanovi} u izjavi FoNetu, napomiwu}i da je "postojao i drugi na~in da to saop{te u direktinim kontaktima, a ne preko medija".

"Imali su mogu}nost da to obave i bez mnogo buke, a ovako ispada da su se stavili na stranu ekstremnih Albanaca koji tra`e svaku priliku da doka`u teritorijalni suverenitet", objasnio je Ivanovi}. On misli da su "duboko za{li u neku oblast za koju ne znaju kako }e se zavr{iti". "Moja sugestija je bila da se bave terorizmom na Kosovu", poru~io je Ivanovi}, "pogotovo oko mesta gde su se Srbi vratili, kao {to je @a~, da se bave kriminalom i korupcijom, kojih ima svugde i na svakom koraku".

subota29.maj2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

NAPREDWACI NEZADOVOQNI IZOSTANKOM REAKCIJE NOVOSADSKE SKUP[TINE

ALEKSANDRA JERKOV

Zbog spora s mandatima podnete `albe sudu

NBS okupqa poslanike 7. juna

Srpska napredna stranka podnela je ju~e `albe Vi{em sudu u Novom Sadu zbog toga {to gradska skup{tina nije ponovo verifikovala wihove odborni~ke mandate oduzete na osnovu aktivirawa blanko ostavki. ^lanovi novosadskog odbora SNS-a kojima su oduzeti odborni~ki mandati u Skup{tini grada nakon {to je Srpska radikalna stranka, od koje su se napredwaci otcepili, aktivirala wihove blanko ostavke, pozivaju se na odluku Ustavnog suda kojom su blanko ostavke ocewene neustavnim. „Odluke Ustavnog suda su kona~ne, izvr{ne i op{teobavezuju}e. Zakon o Ustavnom sudu omogu}ava i da svako kome je povre|eno pravo odre|nim aktom, za koji je odlukom USS-a utvr|eno da nije u saglasnosti s Ustavom, ima pravo da tra`i od nadle`nog organa izmenu tog akta“, stoji u ju~era{wem saop{tewu SNS-a. Dodaje se i da gradska skup{tina Novog Sada „nije imala voqe ni demokratskog kapaciteta da sprovede odluku

Jovanovi}: Po{tovati proceduru – Po proceduri, Skup{tina grada u ovom slu~aju najpre mora da konstatuje da je nekom prestao mandat, a prethodno to moraju da verifikuju Gradska izborna komisija i Kadrovska komisija.

Skup{tina je posledwa u tom procesu kad je re~ o verifikaciji odborni~kih mandata – kazao je Jovanovi}.

On je rekao da je od SNS-a dobio zahtev za vra}awe odborni~kih mandata, navode}i da taj dopis nije ni sasvim precizan u proceduralnom smislu.

Ustavnog suda, {to je razlog za na{e obra}awe nadle`nom sudu koji bi u hitnom roku morao da re{i ovo pitawe“.

Predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi} izjavio je ju~e na{em listu da gradski parlament ne mo`e odlu~ivati o vra}awu odborni~kih mandata pre nego {to se o tom pitawu izjasni Gradska izborna komisija, ili, pak, dok ne bude doneta sudska odluka. On je, naime podsetio na to da je u Novom Sadu zamena odborni~kih mandata SNS-a izvr{ena na zahtev suda.

Ina~e, novosadska skup{tina bila je me|u onima koje su najkasnije priznale blanko ostavke, po{to je tek krajem 2008. godine potvrdila 11 novih odbornika radikala umesto wihovih kolega koji su pre{li u SNS. Radikali su prethodno krajem oktobra te godine dobili presudu Op{tinskog suda u Novom Sadu, po kojoj manadati pripadaju stranci, a Gradska izborna komisija je po~etkom decembra to i potvrdila.

B. D. Savi}

Mili}evi}: Izbora ne}e biti – Vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji ne}e biti jer je u ovom trenutku vladaju}a ve}ina stabilna – izjavio je ju~e portparol Socijalisti~ke partije Srbije \or|e Mili}evi} na strana~koj konferenciji za novinare. – Vlada Srbije je na dobrom putu da u svom mandatu, uprkos ne-

gativnim efektima krize, u najve}oj meri realizuje pet na~ela na kojima je formirana. Ima}emo redovne izbore, kad ovoj vladi istekne mandat.

On je izrazio ube|ewe da su toga svesne i politi~ke partije koje, bez ikakvog legitimiteta, predla`u razgovore izme|u

vlasti i opozicije za raspisivawe prevremenih izbora. Po wegovim re~ima, SPS, kao dr`avotvorna stranka, nije spreman na to da, zarad „koalicionog izbornog rezultata“, `rtvuje ono {to je, kako je ocenio, op{ti interes gra|ana – politi~ku stabilnost.

Sumwe opozicionih stranaka da }e parlament zasedati u junu po svemu sude}i ne}e biti ispuwene. Vladaju}a koalicija priprema se da u prvoj polovini odr`i kra}u sednicu na kojoj bi centralna tema bio predlog izmena Zakona o NBS-u, {to je za „Dnevnik“ potvrdila zamenica {efa poslani~kog kluba ZES-a Aleksandra Jerkov. Po wenim re~ima, datum po~etka sednice o kojem se trenutno razmi{qa je ponedeqak, 7. juni, ali jo{ uvek nije definitivno odre|en. Za sada je sigurno da }e ovo biti kra}a sesija, ali treba jo{ da se vidi {ta bi Vlada, kao predlaga~ vanrednog zasedawa, mogla jo{ dostaviti na razmatrawe.

– Kako smo obave{teni, mogu}e je da }e na dnevnom redu biti i neki prosvetni zakoni, mada to jo{ uvek nije sigurno. Ukoliko radna

grupa zavr{i posao i bude postignut dogovor, mogu}e da bi i to moglo biti ta~ka dnevnog reda te sednice – dodaje Aleksandra Jerkov.

Na pitawe {ta je s tekstom deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima, ona ka`e da o tome jo{ uvek nije bilo re~i, „to nam je ostalo, nismo ni{ta finalno uradili“.

S. Stankovi}

VESTI Lokalne pare Stalna konferencija gradova i op{tina ju~e je ponovila zahtev da se lokalnim samoupravama u Srbiji isplate iz republi~kog buxeta vrate na iznos koji je zakonom utvr|en, da bi mogle izmiriti svoje dugove. U saop{tewu SKGO-a isti~e se da su transferi iz buxeta gradovima i op{tinama u 2009. godini smaweni 15 milijardi dinara, a da }e to smawewe u 2010. godini iznositi gotovo 20 milijardi. Zbog toga je, kako se dodaje, u velikom broju op{tina, pogotovo u najnerazvijenijim, onemogu}eno normalno funkcionisawe komunalnih slu`bi, {kola i bolnica. SKGO je podr`ao insistirawe ministra za dr`avnu

upravu i lakalnu samoupravu Milana Markovi}a da se gradovima i op{tinama vrate pare koje im pripadaju, kao i da im se nadoknadi gubitak zbog smawenih transfera iz republi~kog buxeta.

Buwevci pozivaju OEBS Savez ba~kih Buwevaca saop{tio je ju~e da }e „pozvati OEBS da kontroli{re regularnost izbora za nacionalne savete“, koji }e se u Srbiji odr`ati 6. juna. Nosilac liste tog saveza Mirko Baji} je, na konferenciji za novinare, izrazio sumwu u regularnost tih izbora, navode}i da se „u bira~kim odborima nalaze izabrane strana~ke li~nosti“.

REKLI SU

[EF POKRAJINSKOG ODBORA G17 PLUS TOMISLAV STANTI] PREDLA@E DEKONCENTRACIJU POKRAJINSKE VLASTI

Tadi}: Gde su sredwe {kole za rudare

Ne moraju svi vojvo|anski fondovi biti u Novom Sadu

– Srbija je odlu~ila da investira u rudarstvo jer ova profesija ima veliku perspektivu – poru~io je ju~e predsednik Srbije Boris Tadi} tokom posete rudarskom basenu „Bor“. – U Srbiji nema sredwih {kola za rudare, {to je pogre{no, jer je nama potrebno da populari{emo rudarski poziv.

Po wegovim re~ima, „ta profesija ima veliku perspektivu ovde u Boru“.

– Zahvaquju}i naporima direktora i wegovih saradnika, ali i rudara, do{li smo do plate za rudare od 66.000 do 88.000 dinara – napomenuo je Tadi}.

Istra`ivawe ~itavog ovog kompleksa je, po wegovim re~ima, od izuzetne va`nosti, pri ~emu je flotacija nemerqivo va`na za za{titu `ivotne sredine, ali i mladih qudi i dece koja `ive u ovom delu Srbije.

Kostre{: Bacawe pra{ine u o~i Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ ocenio je da najava izme{tawa sedi{ta organa vlasti iz Beograda predstavqa „bacawe pra{ine u o~i i zamagqivawe su{tine“ da bi se skrajnula tema decentralizacije Srbije. Kostre{ je u intervjuu za informativni Internet-portal „Autonomija.info“ rekao da izme{tawe sedi{ta organa vlasti nema nikakve veze s decentralizacijom, niti taj proces mo`e biti tuma~en kao uvod u ja~awe sredweg i lokalnog nivoa vlasti. „Dekoncentracija zna~i samo to da se sedi{te odre|enih organa izme{ta s adrese u Beogradu ili u Novom Sadu na adresu u nekom drugom gradu ili op{tini. A decentralizacija zna~i mogu}nost da se neke politi~ke odluke donose na ni`im nivoima vlasti, odnosno izvan Beograda“, naveo je Kostre{.

Predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus Tomislav Stanti} izjavio je da bi bilo dobro da se neki vojvo|anski organi i institucije, pa i sekertarijati Vlade APV izmeste iz Novog Sada u druge gradove i op{tine u Vojvodini. On je ju~e na strana~koj konferenciji za novinare u Novom Sadu kazao da bi se

mesta u Vojvodini, pa i Fond za kapitalna ulagawa, ili Fond za razvoj APV. A ne verujem ni da svi sekretarijati moraju biti u Novom Sadu, i bio bi dobar potez da se, na primer, Sekretarijat za poqoprivredu izmesti u neko mesto koje je vi{e poqoprivredno orijentisano do Novog Sada – rekao je Stanti}.

Novi potpredsednici stranke Stanti} je najavio da }e u ciqu neposrednog i boqeg sagledavawa lokalnih problema G17 plus u narednih nekoliko meseci organizovati akciju „Karavan Vojvodine“. Po wegovim re~ima, sem komunikacije s gra|anima, u okviru te akcije predvi|eni su i kontakti s lokalnim liderima, bez obzira na wihovu strana~ku pripadnost. On je tako|e najavio da }e svakog petka u sedi{tu PO G17 plus u Novom Sadu biti otvorena vrata za gra|ane. Na ju~era{woj konferenciji za novinare predstavqeni su i novi potpredsednici vojvo|anskog odbora G17 plus: Ana Novkovi}, Nada Burmazovi} i Jo`ef [andor. na taj na~in pokrajinska vlast pribli`ila gra|anima, kao i da bi to doprinelo re{avawu problema nezaposlenosti, posebno u nerazvijenijim op{tinama Pokrajine.

– Postoje brojni pokrajinski zavodi i fondovi ~ije sedi{te bi se moglo preseliti u druga

Na prvom obra}awu novinarima nakon {to je na unutarstrana~kim izborima izabran za {ef vojvo|anske organizacije G17 plus, Stanti} je time najavio i novi politi~ki kurs stranke u Vojvodini, u skladu s proklamovanim ciqevima novoformiranog pokreta Unije re-

gionalnih stranaka – ka dekoncentraciji, decentralizaciji i regionalizaciji. On je ocenio da }e jedan od ciqeva politike G17 plus u Vojvodini biti obezbe|ivawe uslova za ravnomerniji razvoj Pokrajine.

– Mislim da u Vojvodini ima jo{ mnogo toga da se uradi jer imamo 200.000 nezaposlenih, ali i nesrazmere kad je re~ o razvijenosti op{tina i gradova, zbog ~ega je va`no obezbediti svima jednake {anse za razvoj. I zato

bi trebalo neke institucije Pokrajine pribli`iti gra|anima, a nema nikavog razloga da dekoncentracija tih institucija ne po~ne odmah – ocenio je on.

Istakao je i da je preduslov za proces decentralizacije – vra}awe imovine lokalnim samoupravama u Pokrajini, navode}i da je wegova stranka jo{ u januaru podnela takav zakonski predlog Skup{tini Srbije, ali da o tom pitawu jo{ nema politi~kog konsenzusa.

B. D. S.

4

EKONOMIJA

subota29.maj2010.

MLA\AN DINKI]

„DNEVNIK” SAZNAJE: SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNOSI 17 KRIVI^NIH PRIJAVA

Kurs }e se smiriti

Lov na krupne ribe u Luci Beograd

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} veruje da }e se kurs dinara u narednom period stabilizovati.

– Zahvaquju}i politici fleksibilnog kursa, u prvom kvartalu ove godine izvoz je pove}an 15 posto u odnosu na isti period pro{le godine – rekao je Dinki} na Poslovnoj konferenciji u Beogradu na kojoj u~estvuje oko 60 slovena~kih kompanija, u organizaciji mariborske Nove KBM banke, u ~ijoj je grupi od marta ove godine kragujeva~ka kredi banka. – Takva politika kursa daje rezultate i nastavi}emo je.

Osim {to je Me|unarodni monetarni fond smawio procenu privrednog rasta na 1,5 posto, Dinki} ipak o~ekuje da }e rast BDP-a ove godine biti oko dva posto jer su, kako je dodao, pokazateqi u martu i aprilu boqi nego u prva dva meseca ove godine.

Savet za borbu protiv korupcije }e naredne nedeqe, kako saznaje “Dnevnik”, Tu`ila{tvu u Beogradu podneti krivi~ne prijave protiv 17 lica ukqu~enih u privatizaciju Luke Beograd.

Razlog za podno{ewe krivi~nih prijava Savet nalazi u podacima po kojima postoje dokazi da je prodajom Luke Beograd dr`ava o{te}ena za najmawe 21 milion evra, o ~emu je u nekoliko navrata ve} obave{tavao republi~kog pravobranioca. Savet se obra}ao i svim institucijama u Srbiji da bi se spre~ili negativni efekti koncentracije vlasni{tva u Luci Beograd, ali nijedna od wih nije reagovala.

Nakon {to je isti izve{taj s obrazlo`ewem i dokazima dostavqen i Odboru Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost, koji,

kada je trebalo da raspravqa o privatizaciji Luke Beograd nije imao kvorum, pa se samim tim nije ni izjasnio o wemu, Savet je odlu~io da podnese krivi~ne prijave protiv 17 qudi za koje poseduje dokaze i dokumente da su u~e-

Doskora{wa potpredsednica “Delta holdinga” Milka Forcan vi{e ne radi u toj kompaniji. Na svojoj internet prezentaciji ona je saop{tila da je zavr{ila svoje obaveze i anga`ovawe u kompaniji “Delta holding”.

– Tokom skoro dvadesetogodi{weg rada u “Delta holdingu”, imala sam privilegiju da sara|ujem i u~im od mnogih doma}ih i me|unarodnih poslovnih qudi – navodi Milka Forcan, i najavquje da }e se u narednom periodu baviti ekonomskim i komunikacijskim konsaltingom i lobirawem.

NA[E KOMPANIJE TRA@E UKLAWAWE BARIJERA

Samo jedna srpska firma u Hrvatskoj Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri} ka`e da je neophodno da se omogu}i mnogo ve}i obim investicija srpskih kompanija u Hrvatsku.

On je podsetio na to da trenutno u toj dr`avi imamo samo

sukcesiji, ali i naglasio potrebu usvajawa bilateralnog sporazuma po tom pitawu. Me|u prioritetima su i efikasnija saobra}ajna povezanost, ukidawe carinskih barijera, saradwa u EU integracijama i daqa liberalizacija tr-

Popija~: Nema prepreka Ministar privrede, rada i preduzetni{tva u hrvatskoj vladi \uro Popija~ istakao je da Hrvatska `eli dobre i kvalitetne odnose sa Srbijom, kao i da je to tr`i{te otvoreno za srpski kapital.

Na pitawe da li je mogu}e da su za srpske preduzetnike prisutne netr`i{ne, odnosno politi~ke prepreke, Popija~ je kazao da Hrvatska nema mogu}nosti da to ~ini jer je usvojila zakone Evropske unije koji to spre~avaju. On je ocenio da nedovoqan obim srpskih grinfild investicija, pre svega, postoji iz ekonomskih razloga, odnosno privrednih potencijala. jednu investiciju – kompanije “Svislajon” od 20 miliona evra.

On je na skupu “Kako unaprediti privrednu saradwu Srbije i Hrvatske”, u organizaciji “Ekonomist grupe”, rekao da je potrebno omogu}iti ve}a ulagawa, ili kroz grinfild projekte, ili kroz u~estvovawe u procesu privatizacije. ]iri} je dodao da su prioriteti u poboq{awu privrednih odnosa dveju zemaqa re{avawe imovinskih pitawa kroz sporazum o

govine poqoprivrednim proizvodima u CEFTA regionu.

Investicije Hrvatske u Srbiju dostigle su od 2000. godine iznos od 520 miliona evra i Srbija je na drugom mestu po obimu ulagawa Hrvatske u inostranstvu. Robna razmena izme|u Srbije i Hrvatske se konstantno pove}ava, {to je pozitivno, ocenili su predstavnici dveju vlada, uz podse}awe na to da je ta razmena u 2000. iznosila 40 miliona evra, a da je 2009. dostigla milijardu dolara.

stovali u privatizaciji. Kako je predsednik Srbije Boris Tadi} posledwih dana uputio javno upozorewe biznismenima koji posluju u Srbiji a firme su im registrovane u inostranstvu, Savet je u tome video mogu}nost da se nadle`ne institucije sada pozabave i slu~ajem Luke Beograd u

Kupovni za devize

poseduje ~iwenice da taj kapital ima presudan uticaj na dono{ewe va`nih politi~kih odluka na najvi{em nivoima vlasti.

U Savetu za borbu protiv korupcije nisu `eleli da ka`u ko je sve me|u sedamnaestoricom protiv kojih }e biti podnete krivi~ne prijave, ali su potvrdili da je re~ o nekima koji se pomiwu u wihovom izve{taju o koncentraciji vlasni{tva, sa~iwenom 19. februara 2008. godine.

Q. M.

„Jugoinspekt” jo{ ne zna da }e ostati bez NIS-a Kontrolu kvaliteta i kvantiteta proizvedenog goriva i uvezene nafte za Naftnu industriju Srbije nekoliko decenija obavqao je “Jugoinspekt”, a po svemu sude}i, ova firma }e ostati bez ovog zna~ajnog posla jer }e ga od sada obavqati firma “Sajbolt”.

Iz NIS-a ukazuju na to da je odluka o promeni partnera koji }e pru`ati uslugu merewa kvaliteta i kvantiteta proizvedenog goriva i uvezene nafte doneta posle analize usluge „Jugoinspekta“ u posledwem periodu. Tada je za novog partnera u ovom poslu odabrana kompanija “Sajbolt”, kao jedna od najpoznatijih me|unarodnih kompanija u ovoj oblasti, koja ima predstavni{tvo u Novom Sadu.

Naime, „Sajbolt” sara|uje s mnogim komapnijama, me|u kojima su i „Gaspromweft”, „Briti{ petroleum”, „Petrol”, „[el”...

Po re~ima direktora firme “Jugoinspekt” u Beogradu Dragi{e Pej~i}a, za sada se jo{ ne zna precizno da li je saradwa s NISom potpuno obustavqena, kao ni konkretni razlozi za wen prekid.

On ka`e da }e se vi{e o saradwi ili nesaradwi s NIS-om znati za koji dan, posle sednice Upravnog

„Sajbolt” kontroli{e NIS Kako je nedavno izjavio vlasnik „Sajbolt–Panadrijatika” Miroslav Radak, koji je, ina~e, biv{i direktor sektora industrije i nafte u „Jugoinspektu” u Novom Sadu, kontrola kvaliteta }e se obavqati u NIS-ovim laboratorijama jer je „Sajbolt” partner NIS-a. Po wegovim re~ima, laboratorije NISa imaju sve neophodne akreditacije nadle`nih dr`avnih organa Srbije u skladu s me|unarodnim standardom. odbora. Tako|e, Pej~i} nije `eleo da komentari{e kako }e (bi) najavqeni prekid saradwe uticati na poslovawe “Jugoinspekta”.

Dakle, uskoro }e se znati vi{e, a do tada gra|ani, potro{a~i, mo-

gu, s razlogom, da se pitaju da li, ko i na kakav na~in kontroli{e gorivo koje sipaju u svoje automobile. Naime, proizvedeno gorivo i nafta koja se uvozi prolazi nekoliko nivoa kontrole, a “Jugo-

inspekt” je godinama za potrebe NIS-a obavqao kontrolu goriva koja, kako ka`u u NIS-u, nije obavezna. Iz ove kompanije isti~u da je provera kvantiteta i kvaliteta pre svega ugovorna obaveza, a ne zakonska. To zna~i da, po postoje}em zakonodavstvu, to i nije obavezno raditi, me|utim, ugovori s nekim kupcima predvi|aju i ovu uslugu, te je NIS potpuno ispuwava.

Ina~e, „Jugoinspekt” ima dugogodi{we iskustvo u kontroli kvaliteta proizvoda u poqoprivredi, energetici, hemiji, metalurgiji, proizvodwi nafte i derivata, tekstilnoj industriji i drugim oblastima. S Naftnom industrijom Srbije sara|uju od wenog osnivawa.

Ova odluka NIS-a jo{ jedna je u nizu donetih u posledwe vreme, odnosno otkako je ruski “Gaspromweft” postao ve}inski vlasnik NIS-a, kojima se zna~ajno mewa na~in poslovawa ove kompanije u odnosu na raniji period.

Tako se, recimo, u novosadskoj rafineriji sada proizvode samo maziva, a i sve je problemati~nija isporuka primarnog benzina “Petrohemiji”...

D. Mla|enovi}

Kinezi kupuju pan~eva~ku staklaru – Industrija stakla Pan~evo (ISP) dobila je ponudu jedne kineske dr`avne kompanije za strate{ko partnerstvo – izjavio je direktor staklare Emanuel Lupulesku. Ponuda je stigla tokom osmog poku{aja tenderske prodaje ISP-a koji je propao jer niko nije dostavio ponudu.

– Kinezi su spremni da po principu strate{kog partnerstva ulo`e 110 miliona dolara u izgradwu nove fabrike ravnog stakla u krugu na{e staklare – rekao je Lupulesku Radio Pan~evu. – U woj bi se dnevno topilo oko 500 tona sirovine, i direktno bi zaposlila 500 novih radnika.

27. 5. 2010.

1.230,44469

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Va`i za

vane u inostranstvu s namerom da u~estvuju u procesu privatizacije. Kupac Luke Beograd, preduze}e “Vorldfin”, tvrdili su u Savetu, registrovano je na istoj adresi kao i preduze}e “Novafin”, koje je do{lo u posed trgovinskog lanca “Ce-market”. U pismu koje je Savet dostavio Od-

boru Skup{tine Srbije za bezbednost istaknuto je da posledwih meseci javnost u Srbiji potresaju informacije o tome da je novac od trgovine narkoticima nesmetano kori{}en u privatizaciji. Navode da bi, stoga, bilo neophodno da nadle`ni dr`avni organi ispitaju poreklo novca kojim je, preko of-{or ra~una, sprovedeno preuzimawe akcija Luke Beograd i drugih velikih privrednih subjekata u zemqi, naro~ito zbog toga {to Savet

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE POLAKO MEWA DUGOGODI[WE PARTNERE

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Promena %

Cena

BELEX 15 (644,60 0,00)

Promet

NK - 1. MAJ, Bogati}

20,12

406

4.060

Kredi banka, Kragujevac

20,00

3.000

3.000

AIK banka, Ni{

0,45

2.925

3.957.836

Sistem-FTO za{tita, Beograd

8,70

350

1.050

Komercijalna banka, Beograd

-3,33

29.000

580.000

Morava, Po`arevac

6,90

620

620

Energoprojekt holding, Beograd

1,35

823

2.300.840

5,26 Promena %

500 Cena

5.500 Promet

Agrobanka, Beograd

3,37

8.154

6.784.307

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.193

0,00

Vital, Vrbas

-12,00

1.012

42.504

Soja protein, Be~ej

0,73

823

1.978.784

Kosovovino Komerc, Beograd

-11,96

530

1.060

Imlek, Beograd

-2,58

1.244

374.320

Kopaonik, Beograd

-11,92

1.434

11.472

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,05

2.149

298.675

-11,83

820

4.920

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,05

4.901

838.055

-10,26 Promena %

105 Cena

47.250 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,74

672

283.584

Meser Tehnogas, Beograd

-0,96

5.893

135.550

Tigar, Pirot

0,56

719

122.237

Alfa plam, Vrawe

Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

Valuta

~iju prodaju su ukqu~ene i neke of-{or kompanije.

Naime, Savet je u izve{taju ukazao na to da je sporna koncentracija vlasni{tva u Luci Beograd jer je obavqena putem fantomskih firmi koje su registro-

Razlog za podno{ewe krivi~nih prijava Savet nalazi u dokazima da je prodajom Luke Beograd dr`ava o{te}ena za najmawe 21 milion evra

Milka Forcan napustila „Deltu”

Zemqa

DNEVNIK

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

EMU

evro

1

100,765

102,821

105,186

100,457

Australija

dolar

1

69,5315

70,9505

72,5824

69,3186

Varvarinsko poqe, Para}in

Kanada

dolar

1

77,8348

79,4233

81,25

77,5966

Danska

kruna

1

13,5363

13,8125

14,1302

13,4948

Si}evac kompani, Kur{umlija Vojvo|anskih top-pet akcija

Norve{ka

kruna

1

12,6449

12,903

13,1998

12,6062

Soja protein, Be~ej

0,73

823

1.978.784

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,05

4.901

838.055

2,15

9.500

399.000

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.100

62.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.550

0,00

1.012

42.504

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

603

0,00

/

/

[vedska

kruna

1

10,379

10,5908

10,8344

10,3472

[vajcarska

franak

1

70,7421

72,1858

73,8461

70,5255

V. Britanija

funta

1

118,939

121,366

124,158

118,575

SAD

dolar

1

81,8296

83,4996

85,4201

81,5791

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 5. 2010. godine

Vital, Vrbas /

/

-12,00 /

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

POSLE ODLASKA MISIJE MMF-a, SRBIJI SAMO OSTALE BRIGE

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Dividende krpe rupe Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ocenio je ju~e da su uspe{no zavr{eni razgovori sa misijom Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), pri ~emu }e vlada morati da revidira predvi|eni deficit buxeta sa ~etiri na 4,8 odsto i da zamrzne penzije i plate u javnom sektoru do kraja godine.

Cvetkovi} je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je postignut dogovor sa MMFom o zamrzavawu penzija i plata u javnom sektoru do kraja godine, pri ~emu }e iz buxeta biti izdvojeno oko 6,5 milijardi dinara za jednokratnu pomo} zaposlenih u javnom sektoru za najni`im primawima i penzionerima kao i najsiroma{nijim op{tinama u Srbiji.

Cvetkovi} je napomenuo da }e se deficit buxeta popuwavati dividendama od javnih preduze}a kojima je osniva~ dr`ava Srbija.

Odgovaraju}i na pitawa novinara, Cvetkovi} je rekao da }e dinar ostati i daqe stabilan do kraja godine, pogotovo zato {to je NBS spremna da brani stabilnost nacionalne valute imaju}i u vidu trenutno visoki nivo deviznih rezervi.

Premijer je rekao i da je danas stigla dobra vest o rastu industrijske proizvodwe u Srbiji koja je u periodu od janura do aprila porasla za jedanaest odsto, u odnosu na isti period pro{le godine, a samo u prvom kvartalu ove godine je uve}ana 4,8 procenata.

Tajkunska ekonomija ne mo`e da raste Zavr{no saop{tewe MMF-a i Vlade Srbije, nakon okon~ane ~etvrte revizije stend-baj kreditnog aran`mana, do{lo je kao hladan tu{ za doma}u javnost. Ne zbog toga {to je Fond ostao nepopustqiv u svom stanovi{tu da nema prostora za pove}awe plata u dr`avnoj administraciji i penzija i {to je dopustio tek dvokratne isplate nov~anog bonusa ve} prevashodno zato {to su wihove procene privredne dinamike znatno nepovoqnije od onih kojima su baratali srpski zvani~nici. Tako su stvari vra}ene svojoj su{tini – nema nikakvog opu{tawa sve dok se na vidiku ne pojavi ekonomski oporavak.

MMF je korigovao tri najva`nija pokazateqa ekonomskih de{avawa. Umesto prvobitno o~ekivanog rasta bruto doma}eg proizvoda u 2009. od dva procenta, sada se prognozira pove}awe od samo 1,5 procenat. Sli~no se dogodilo i s procenom privrednih kretawa za narednu godinu.

O~ekivalo se da }e privreda Srbije u}i u zonu ne{to br`e dinamike (~etiri posto), ali se optimizam, izgleda, istopio i sada se ra~una na samo tri procenta rasta BDP-a. Takav sled de{avawa preslikan je i na buxetskom ra~unu. Do ove posete finansijskih stru~waka iz Va{ingtona verovalo se da buxetski deficit ne}e pre}i ~etiri procenta, ali se posle okon~anih pregovara pomiwe nova, nepovoqnija brojka – 4,85 odsto BDP-a. Sam Albert Jager potrudio se da pru`i

Korisna inflacija – Deficit buxeta Srbije ne mora biti tako nepovoqan – smatra dr Miroslav Zdravkovi}.

Wega procena MMF-a pomalo iznena|uje jer je i pro{logodi{wi mawak bio bitno mawi od o~ekivanog. Razloge za to ovaj ekonomista nalazi u jedno “prednosti” Srbije, kao dr`ave, ne i gra|ana koji u woj `ive. To je inflacija. Inflatornim finansirawem prihodi buxeta mogu porasti, {to bi zna~ilo da deficit ne mora biti 4,85 odsto BDP-a. jezgrovito obja{wewe. Razlozi za ovu korekciju su u pogor{anoj dinamici izvoza i investicija.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} ka`e da su stope rasta gotovo upola ni`e od onih koje je Fond o~ekivao. Dodaje da nije bilo ni razloga da budu vi{e ako je sve zavisilo od unutra{we tra`we, koje vi{e nema. Jedino {to mo`emo o~ekivati je da }e plate i penzije ostati za-

POTPREDSEDNIK VLADE JOVAN KRKOBABI]

Uskla|ivawe penzija dogodine Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi} potvrdio je ju~e da je s MMF-om dogovoreno zamrzavawe penzija do kraja godine, i najavio da }e wihovo redovno uskla|ivawe, i to sa zaradama u javnom sektoru, po~eti da se primewuje u aprilu 2011.

Krkobabi} je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da }e ta indeksacija penzija pratiti plate u javnom sektoru, bilo da one padaju ili rastu. On je precizirao da }e penzioneri koji primaju prinadle`nosti putem Fonda PIO mo}i da ra~unaju na 65 odsto od prose~ne plate u javnom sektoru, penzioneri iz privatnog

Penzioneri koji primaju prinadle`nosti putem Fonda PIO mo}i }e da ra~unaju na 65 odsto od prose~ne plate u javnom sektoru, oni iz privatnog sektora na 64 odsto tog proseka, a zemqoradnici na 30 odsto sektora na 64 odsto tog proseka, a zemqoradnici na 30 odsto.

– Posle prvog uskla|ivawa penzija u aprilu 2011. godine, slede}e uskla|ivawe bi}e u oktobru, a potom u aprilu 2012, dok }e nakon toga penzije biti uskla|ivane prema eventualno novoj formu-

li, koju bude primewivala neka nova vlada posle redovnih parlamentarnih izbora u Srbiji – rekao je Krkobabi}.

S druge strane, da podsetimo, ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila ne{to ranije, to jest preksino}, da je MMF odbio zahtev Srbije da penzije ne budu mawe od 60 odsto prose~ne zarade i da to ne}e biti navedeno u novom zakonu o penzijskom osigurawu.

– Najva`nije je da visina penzije zavisi od doprinosa penzionera i godina radnog sta`a – rekla je ministarka za RTS. E. D.

mrznute i da }emo morati da po~nemo da se pona{amo kao sirotiwa, {to, po wenim re~ima, izgleda i jesmo.

Urednik Internet-stranice “ekonomija.org” dr Miroslav Zdravkovi} smatra da ni okolnosti nisu i{le naruku srpskim pregovara~ima.

Neposredno pred dolazak misije MMF-a u Beograd, ekonomske vlasti Italije, Portugala, [panije, Bugarske i Rumunije saop{tile su

da }e zamrznuti, a negde i oboriti, plate u dr`avnim slu`bama i penzije da bi se kresawem buxetskih tro{kova oduprle krizi. Time je iz ruku srpske delegacije izbijen glavni argument, da bi Fond, svestan ugro`enosti `ivotnog standarda, prihvatio tek blage socijalne popravke buxetske politike.

Neugodnija od ovogodi{wih procena su predvi|awa za slede}u godinu. Ra~unalo se da bi se 2010. mogla potvrditi kao godina izlaska iz krize i u woj je tra`en onaj tra~ak ekonomske i politi~ke nade. Me|utim, prepravka mogu}e stope rasta BDP-a s prvobitna ~etiri na nova tri posto govori da je, jo{ uvek, sve neizvesno i jo{ uvek nema ve}e sigurnosti.

Osvrnuv{i se na Jagerovu izjavu da nema prodora na planu izvoza i investicija, odnosno da se umesto poquqane doma}e tra`we prostor nije na{ao u inostranoj, profesorka Popovi} ka`e da, da bismo do{li do izvoznika, najpre moramo da se re{imo tajkuna. Re~ju, da stvorimo takav ambijent u kojem }e svaki preduzetnik imati ista prava. Ne da je neki “krunisani”, a ostali “prosjaci”. Drugi zna~ajan faktor je sudstvo. Ozbiqni qudi – a mi `elimo ozbiqne investitore – ne prihvataju da ih neko potkrada. Dok na{e sudstvo bude donesilo takve presude od kojih se celom narodu `eludac prevr}e, mi }emo biti beznade`na pri~a, zakqu~uje profesorka Popovi}.

V. Harak

subota29.maj2010.

5

VESTI [vajcarska fabrika u Zemunu [vajcarska kompanija “Farmasvis” izgradi}e u Zemunu novu fabriku lekova, a vrednost te “grinfild” investicije iznosi 20 miliona evra, najavili su ju~e novinarima predstavnici te kompanije povodom obele`avawa deset godina poslovawa na tr`i{tu Srbije. – Ukupna povr{ina celog kompleksa iznosi}e 20.000 kvadratnih metara, a planirano je da samo u proizvodnom delu bude zaposleno 200 novih radnika – izjavio je na konferenciji za {tampu direktor proizvodwe “Farmasvisa” u Srbiji Goran Stojanovi}. – Planirano je da izgradwa te fabrike po~ne u posledwem kvartalu ove godine, a o~ekuje se da }e do kraja 2011. biti instalirana sva potrebna oprema.

Banke iza{le iz krize Me|unarodni monetarni fond ocenio da je finansijski sistem u Srbiji uspe{no prebrodio finansijsku krizu, ali da }e glavni izazov biti mogu}i nastavak pogor{wa ekonomskih uslova. U izve{taju o proceni stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, MMF navodi da bi glavni rizici za bankarski sektor mogli biti produ`ewe recesije i rast kreditnog rizika zbog deviznog zadu`ewa kompanija i gra|ana.

Egip}ani u „Galenici” ^lanovi dr`avno-privredne delegacije Egipta, koju predvodi ministarka za me|unarodnu saradwu Fejza Abulnaga, posetili su ju~e, zajedno s predstavnicima Ministarstva zdravqa, farmaceutsku kompaniju “Galenika a.d.”, i predstavili planove za budu}u saradwu, saop{teno je iz “Galenike”. Osim izvoza, razmatrane su mogu}nosti uslu`ne proizvodwe.

MMF NIJE ZABORAVIO NI OBE]AWA NI ^INOVNIKE

Nema para dok ne ode 8.500 }ata

Srbija }e u naredna tri meseca morati da ispuni obavezu o smawewu broja zaposlenih u administraciji da bi dobila zeleno svetlo MMF-a da povu~e novu tran{u od 380 miliona evra kredita, stavqeno je jasno do znawa srpskoj strani na tek zavr{enim pregovorima s ovom finansijskom organizacijom.

Iako se srpska dr`ava na to obavezala na kraju pro{le godine, u prvih pet meseci ove malo je {ta konkretno ura|eno da bi se broj zaposlenih u dr`avnoj administraciji smawio deset odsto. Posao je na samom po~etku zaustavqen jer je predugo trajala procedura usvajawa novih sistematizacija u ministarstvima i

premnine oti{li u penziju ili na Biro rada. Sve to, dakako, nije bilo ni blizu brojke koju je MMF tra`io od Sr-

Falilo ozbiqnosti Da Vlada nije ozbiqno prionulo na posao koji se mora uraditi potvr|uje i ~iwenica da je tek pro{log meseca zavr{ena nova sistematizacija u svim ministarstvima. Po tom aktu, prekobrojnih samo u ministarstvima ima 670, ali koliko }e ih zaista ostatiti bez posla, jo{ uvek se ne zna jer svi oni imaju pravo `albe. @albena komisija Vlade Srbije ve} je zatrpana zahtevima ~inovnika koji su progla{eni neraspore|enim i koji tr`e da se preispitaju ovakve odluke. Neke `albe su ve} bile na dnevnom redu pa ih je Komisija uva`ila i vratila na ponovni postupak. Mo`e se, stoga, dogoditi da neki ~inovnici budu i vra}eni ukoliko ministarstva ne doka`u da ih progla{avaju vi{kom zato {to zaista prestaje potreba za wihovim radom ili zato {to ne ispuwavaju radne obaveze. No, ~ak i ako ponovo dobiju da su neraspore|eni, ~inovnici imaju pravo da se obrate redovnim sudovima, koji su posledwa instanca koja odre|uje da li je otkaz zakonit ili ne. lokalnim samoupravama da bi do{lo do toga koliki je vi{ak zaposlenih. Jedino {to je u proteklih pet meseci ura|eno jeste da se vi{kom proglase dobrovoqci koji su uzeli radne kwi`ice i uz debele ot-

bije da bi se smawili rashodi buxeta.

Srpski pregovara~i su procenili da }e im MMF i ovoga puta progledati kroz prste pa }e onda oni natenane do kraja godine utvr|ivati vi{kove i

eventualno ih otpu{tati tek dogodine. Me|utim, Vlada Srbije je od MMF-a sada dobila mesec dana da uradi obe}ani

posao i smawi broj zaposlenih u administraciji jer bez toga ne}e biti zavr{ena ~etvrta revizija stend-baj ara`mana.

Ina~e, racionalizacija u dr`avnoj i lokalnoj samoupravi je, po Zakonu usvojenom pred kraj pro{le godine, trebalo da bude zavr{ena u martu, dakle pre dva meseca. Bez posla treba da ostane oko 8.500 ~inovnika na republi~kom i lokalnom nivou. Republi~ka ministarka finansija Diana Dragutinovi}, koja je, ina~e, zajedno s ministrom infrastrukture Milutinom Mrkowi}em bila protiv Zakona o racionalizaciji, obe}ava da }e Srbija do avgusta ispuniti tu svoju obavezu, obja{wavaju}i da su razlog ka{wewa zakonska prava zaposlenih u administraciji o ~emu se prilikom usvajawa tog zakona nije vodilo dovoqno ra~una.

Q. Male{evi}

6

POQOPRIVREDA

subota29.maj2010.

DANI POQA [E]ERNE REPE U „SUNOKU”

NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU

Kukuruzu cena raste li raste

Mo`emo drmati evropskim tr`i{tem {e}era – [e}erna industrija Srbije mo`e proizvesti 500.000 tona {e}era, a najve}i deo toga mo`e izvesti, {to nam je jedna od prednosti u Evropskoj uniji – rekao je ju~e direktor sirovinskog sektora

kompanije “Sunoko” Dragan Popovi} na manifestaciji “Dani poqa {e}erne repe”, koju tradicionalno organizuje ova kompanija, ina~e najve}i doma}i proizvo|a~ {e}era, u ~ijem su sastavu ~etiri ovda{we fabrike.

razvijenih zemaqa tre}eg sveta. U na{em okru`ewu bez {e}erne industrije su Slovenija, Bosna, Bugarska, Makedonija, dok je u Ma|arskoj od 11 fabrika ostala da radi samo jedna, u Rumuniji trenutno radi pet, a u Italiji od 17 u funkciji je samo ~etiri. U “Sunoku” smatraju da je ovo prilika za Srbiju da {e}erom dugoro~no snabdeva zemqe u okru`ewu.

– Prose~na proizvodwa {e}era u Srbiji od 2004. godine do 2009. je 418.000 tona. Doma}e tr`i{te tro{i 220.000 tona, dok je izvoz iz Srbije u EU 180.000 tona. Prinosi {e}erne repe u EU se kre}u od 60 do 65 tona po hektaru s digestijom od 17-18 odsto. U Srbiji je potrebno efikasno kori{}ewe resursa klime i zemqi{ta, kroz odgovaraju}u agrotehniku, radi dostizawa rezultata EU – istakao je Popovi}.

Ovom doga|aju prisustvovalo je oko 500 poqoprivrednih proizvo-

Repi najboqe u Vojvodini U “Sunoku”, u ~ijem sastavu posluju {e}erane u Vrbasu, Ba~u, Pe}incima i Kova~ici, smatraju da proizvodwa {e}erne repe u Vojvodini ima budu}nost jer je to jedno od tri najboqa podru~ja u Evropi za tu vrstu proizvodwe. [e}erna repa je jedan od najzahvalnijih useva jer uspe{nim proizvo|e~ima garantuje najve}i profit po hektaru, daje sigurnost u pogledu naplate i stabilnosti poslovawa.

Popovi} je naveo da je lane u “Sunoku” prera|en 1,4 milion tona slatkog korena, a postignut je prinos od 47 tona po hektaru. Za ovu godinu planiran je otkup 1,7 miliona tona i prinos od 54 tone po hektaru.

Kako se ju~e moglo ~uti na poqoprivrednom imawu “Agrounija” u okolini In|ije, gde je odr`ana ova manifestacija, proizvodwa {e}era u EU je u planski smawena s 18 miliona tona na 12 miliona. Na osnovu sporazuma EU sa STO-om, Evropska unija obavezala se na to da uvozi {e}er iz ne-

|a~a iz Srema, Ba~ke i Banata, koji su se upoznali s novinama u proizvodwi {e}erne repe. Predstavqen im je novi sistem obrade, za{tite, |ubrewa, setve, ~uvawa repe na zalihama, kao i sortiment, u ciqu postizawa vrhunskih rezultata u proizvodwi {e}erne repe, smawewa tro{kova proizvodwe i pove}awa profita.

Stru~waci iz “Sunoka” su istakli da se savremenim agrotehni~kim merama iz godine u godinu posti`u sve boqi rezultati u prinosu {e}erne repe po hektaru.

S. G.

Zasejali {to su planirali Ratari u op{tini Ba~ka Palanka zasejali su ovog prole}a ne{to vi{e od 37.000 hektara, {to je blizu planiranih 37.600 hektara setvenih povr{ina, re~eno je Tanjugu u Slu`bi za poqoprivredu te op{tine.

Najve}e povr{ine zasejane su kukuruzom, ukupno oko 18.000 hektara, {to je oko 1.000 hektara vi{e od plana. Soja je zasejana na oko 12.000 hektara, ili oko 500 hektara vi{e od planiranog za ovo prole}e, dok je setva povr}a obavqena na oko tri, od planirane 4,5 hiqade hektara. [e}erna repa zasejana je na oko 2.000 hektara, suncokret na oko 500, pod industrijskim biqem je oko 700, a pod krmnim biqem oko 500 hektara.

DNEVNIK

Kukuruzu cena i daqe raste, a pred kraj ove nedeqe na Produktnoj berzi u Novom Sadu dostigla je 12,5 dinara za kilogram.

Zanimqivo je da je i kukuruz JUS kvaliteta (vlaga do 14 odsto) i onaj s pove}anom vlagom (14,5–16 odsto) imao potpuno isti cenovni raspon, koji se tokom sedmice kretao od 12 do 12,50 dinara kilogram.

Ina~e, promet kukuruza u protekloj nedeqi iznosio je 1.150 tona, {to je na nivou prethodne. Po-

put minulih, i protekle nedeqe je ve}ina kupoprodajnih ugovora sklopqena s kupcima koji su izvoznici robe. Ponderisana ovonedeqna cena (odnosi se samo na kukuruz JUS kvaliteta) iznosi 12,20 dinara kilogram, {to je rast od 1,50 posto u odnosu na prethodnu nedequ.

“Ako s jedne strane raduje cena kukuruza, na`alost, s druge strane razo~arava pre svega situacija s p{enicom, kao i pad cene soje”, navodi se u saop{tewu s Berze u

Novom Sadu. Na tr`i{tu p{enice se ne de{ava prakti~no ni{ta – nema tra`we, dok je sojom ove nedeqe trgovano po 33,20 dinara kilogram, {to je u odnosu na prethodnu nedequ pad od 2,35 odsto.

Poput prethodne, i protekle nedeqe se bele`i promet 25 tona sojine sa~me po 33 din/kg uz odlo`eno pla}awe od tri dana. Ina~e, ukupan koli~inski ovonedeqni promet iznosio je 1.325 tona, dok je vrednosni obim prometa bio 21,5 milion dinara.

VLADA SRBIJE ODOBRAVA INTERVENTNI IZVOZ P[ENICE

Dr`ava dodaje dva dinara po kili `ita?

Vlada Srbije priprema uredbu po kojoj }e biti odre|eni podsticaji za izvoz p{enice od dva dinara po kilogramu, saznaje “Dnevnik”.

Za sada se ne zna pouzdano o kojim koli~inama se radi, a kako smo ~uli od najve}ih trgovaca `itom u Srbiji, pomiwe se interventni izvoz od 500.000 tona p{enice. U tom slu~aju bi, a s obzirom na podatak kojim se u javnosti barata da imamo lawski vi{ak od oko 600.000 tona, tr`i{te p{enice, koje je odavno zagu{eno i uop{te ne funkcioni{e, proradilo i lak{e bi se disalo pred `etvu. Izvoznici s kojima smo razgovarali ka`u da se jo{ uvek vaga da li }e im ta dva dinara po kilogramu biti ispla}ena odmah po obavqenom poslu ili tek slede}e godine. Ako pare legnu tek dogodine, od tog }e posla, vele, imati slabe vajde.

Recimo i da uredbu priprema Ministarstvo poqoprivrede, a operativni deo posla vodi}e resor trgovine. U Ministarstvu trgovine nam je potvr|eno da }e se p{enica za izvoz premirati s dva dinara po kilogramu, ali ne i koje su koli~ine u pitawu.

– Mi smo tu samo da sprovedemo u delo uredbu koju donese Vlada – kazao nam je direktor Direkcije republi~kih robnih rezervi Goran Tasi}.

Interventni izvoz tra`en je od Vlade Srbije odavno, me|utim, ona reaguje tek sad.

VELIKI POTENCIJAL SRPSKE INDUSTRIJE MA[INA

Da i mi traktor za trku imamo – Proizvodni po– Na doma}em tr`itencijal srpske in{tu mogu}e je prodati dustrije poqoprioko 20 odsto tog potenvrednih ma{ina i cijala, pa bi se za preopreme mo`e biti ostalih 80 odsto morapove}an na oko 1,3 li prona}i ino-kupci milijardu evra godi– rekao je Stojanovi}, {we – izjavio je dinapomiwu}i da bi morektor klastera poglo do}i i do pove}awa qoprivrednih makapaciteta tr`i{ta u {ina BIPOM MiSrbiji.

Kao mogu}e strategilivoj Stojanovi}, je za aktivirawe i makdodaju}i da je ta insimalno iskori{}avadustrija danas na we tog potencijala, on tehnolo{kom minije najpre naveo reorgamumu, s vredno{}u nizaciju i finansijsku proizvodwe od 65 stabilizaciju “nosemiliona evra.

– Potencijal doFoto: F. Baki} }ih” preduze}a – Industrije motora Rakovica ma}ih preduze}a za (IMR), Industrije maproizvodwu ma{ina Izvoz u Rusiju, Afriku... {ina i traktora i opreme za poqopriMilivoj Stojanovi} ka`e da postoje}i doma}i (IMT), DMB–FMM, vredu, s postoje}im proizvodni program sadr`i najmawe 45 proizvoda za “Majevica-poqoopretehnologijama i proizvoz, koji u kooperaciji sa stranim partnerima mome” i FAP-livnice. izvodnim resursima, `e biti pro{iren. Tr`i{ta na kojima postoje realOn je je obajsnio da ve}i je od 500 milione {anse za izvoz su balkanske zemqe, Ruska federase u narednom periodu na evra godi{we, a cija – Zajednica Nezavisnih Dr`ava, Severna i Juo~ekuje rast doma}ih iznos ve}i od mili`na Afrika. potreba zbog zamene jardu evra mogao bi amortizovanih ma{ina se posti}i anaga`oi nabavke novih vrsta vawem slobodnih kama{ina Srbije”, odr`anoj u ma{ina i opreme za {umarstvo, paciteta proizvo|a~a auto-dePrivrednoj komori Srbije dovo}arstvo i povrtarstvo, proizlova i osnivawem specijalizodao da bi u tom slu~aju bilo vodwu organske hrane, biomasu, vanih preduze}a.

On je na konferenciji “Poukupno zaposleno oko 13.500 rekultivaciju kontaminiranog tencijal i mogu}nosti razvoja radnika, odnosno tri puta vii zapu{tenog zemqi{ta, komuindustrije poqoprivrednih {e nego sada. nalne radove...

Vajda za trgovce, ne za paore – Bojimo se da poqoprivrednik ne}e imati vajde od te uredbe.

Zalihe p{enice iz pro{le godine jesu velike, ali se ne zna ta~no kolike. Ako samo deo zaliha ode u izvoz, nema nikakve koristi od toga. Kajmak }e pokupiti veliki igra~i, a paori to ne}e osetiti – ka`e za “Dnevnik” poqoprivrednik iz Zmajeva, potpredsednik Kluba “100P plus” @arko Kobilarov.

Na{ sagovornik o~ekuje velike probleme kod otkupa p{enice. Velika ponuda, veli, uslovi}e i slabu cenu.

Direktor “@ita Srbije” Vukosav Sakovi} je u razgovoru za “Dnevnik” upozoravao da je p{enica je u veoma lo{oj poziciji i da se trgovci veoma pla{e novog roda jer ne smeju da kupuju kad ne znaju {ta }e s postoje}im.

– Taj se strah, naravno, prenosi i na proizvo|a~e. Pitawe je ho}e li wihova roba uop{te imati kupca – kazao je on, uz ocenu da je jedini izlaz iz ove te{ke situacije – interventni izvoz p{enice.

On je naglasio da bi se na tr`i{tu osetio jedino izvoz od 250.000 do 500.000 tona. U svakom slu~aju, {to je izvoz ve}i, i uticaj na cenu za paore bio bi svrsishodniji i p{enica bi se pokrenula s mrtve ta~ke, kazao je on, obja{wavaju}i da bi izvozni podsticaji trgovcima pokrili negativnu razliku u ceni jer su p{enicu pla}ali skupqe nego {to je sada mogu prodati. To bi bio minus u buxetu, ali ako se ni{ta ne uradi, {teta }e biti jo{ ve}a, ocenio je on, dodaju}i da se mora napraviti prostor za kupce novog roda.

Elem, tr`i{te p{enice je ve} du`e blokirano, a kako ka`u upu}eni, Republi~ka direkcija za robne rezerve je samo pogor{ala stvari jer je velikim kompanijama, to jest mlinovima, pozajmila p{enicu. Za onoliko koliko su rezerve pozajmile hlebnog `ita – dodatno je smawena tra`wa na tr`i{tu.

– Iamo u programu rada utvr|ene pozajmice, i to je usvojila Vlada Srbije. Nismo pozajmili ni mawe ni ve}e koli~ine od onog {to je usvojeno kao godi{wi plan Direkcije. A pozajmice dobija onaj ko mo`e obezbediti odgovaraju}u garanciju banke, sve u skladu s programom rada za ovu godinu – kazao nam je Goran Tasi}, ne preciziraju}i o kojim je koli~inama re~.

S. Glu{~evi}

Na zajam 23 miliona evra Do sada je oko 3.700 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, ukupno 23,3 miliona evra.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju to ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, do sada je sedam banaka odobrilo 14 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e

podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata. Istovremeno je deset banaka isplatilo oko 9,3 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se, po podacima Ministarstva poqoprivrede, naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no.

IZ „CIKLONIZACIJE” OBE]AVAJU

Opet na komarce od nedeqe

"Ciklonizacija" }e verovatno tek od nedeqe nastaviti sa zapra{ivawem komaraca, jer ~eka da se vreme stabilizuje i da dobije nalog od ZIG-a , rekao je Miroslav Crwanski iz "Ciklonizacije". Zapra{ivawe komaraca "Ciklonizacija" je uradila na podru~ju Novog naseqa i Telepa. Sada treba da do|u na red drugi delovi grada i prigradska mesta. Me|utim, "Ciklonizacija" bez naloga od ZIG-a kao nadzornog organa ne mo`e ni{ta da radi.

Z. D.

Danas po~iwe „Bejbi egzit” Festival optimizma poznatiji kao "Bejbi egzit" po~iwe danas u 16 ~asova na Petrovaradinskoj tvr|avi i traja}e oba dana vikenda do 19 sati. Sve {to je donela {kolska godina od novog znawa, ume}a i ve{tina bi}e prikazano na ovom devetom po redu de~jem festivalu. Mali{ani iz 20 novosad-

skih osnovnih {kola, 40 klubova i kulturnih centara nastupi}e na pet tematskih bina i pokazati svoj talenat u plesu, horskom pevawu i sportu.

Moto ovogodi{weg festivala je "@ivot za peticu" i ima za ciq da promovi{e osnovne vrednosti, a to su: "`ivi zdravo, voli

Novosadska subota29.maj2010.

Vreme rezawa `eqa

S

delu od Futo{ke ulice do Bulevara cara Lazara dobiti jo{ jednu kolovoznu traku, odnosno pun profil. Za Novosa|ane, ~ija primawa sti`u iz buxeta, iz Gradske ku}e dolaze smiruju}e poruke da }e za wih biti novca, kao i za {kole, obdani{ta i redovne poslove va`ne za funkcionisawe grada.

Ono na {ta niko ne mo`e da odgovori, jeste pitawe {ta smo mi to Bogu zgre{ili, te ne mo`emo, nakon tragi~nih decenija i kratkog poleta, da bar malo danemo du{om i odmorimo se od svakodnevne borbe za goli opstanak.

S. Krsti}

Besplatni pregledi u Bukovcu Dom zdravqa" «Novi Sad" danas nastavqa kampawu «"Otvorena vrata Doma zdravqa" u Mesnoj zajednice Bukovac, Ulica Kara|or|eva 76.

Gra|ani }e od 9 do 13 sati mo}i besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar-sestra.

Akcija je do sada organizovana 34 puta i do sada je zdravstveno stawe proverilo 10.986 gra|ana.

Q. Na.

„Putovawe u zemqu ~udesa” Izlo`ba “Putovawe u zemqu ~udesa – Slova~ka pozori{ta deci” bi}e otvorena danas u 18 ~aso-

znawe, budi aktivan, moje mesto u porodici i budi qubazan".

Obezbe|ewe "Egzit" festivala brinu}e o bezbednosti u~esnika i posetilaca, ali organizatori apeluju i na roditeqe da ~uvaju svoju decu, jer ne}e biti postavqene za{titne ograde.

I. D.

Pritisak vode u gradu i prigradskim naseqima bi}e osetno smawen danas od 7 do 11 sati, jer }e celo izvori{te Ratno ostrvo biti bez struje, zbog radova Elektrovojvodine. Fabrika vode }e u ovom periodu prera|ivati sirovu vodu samo sa izvori{ta Petrovaradinska ada, saop{teno je iz JKP "Vodovod i kanalizacija".

S. T.

va, u sve~anom holu Vlade AP Vojvodine. Izlo`bu organizuje Pozori{ni muzej Vojvodine. N. V.

V REMEPLOV

hronika U RIBWAKU SE POKRENULA ZEMQA

Dowi put zatvoren zbog klizi{ta Gradska uprava za saobra}aj donela je re{ewe o privremenoj zabrani saobra}aja na delu Doweg puta u Ribwaku do 25. juna, s tim da re{ewe mo`e va`iti i du`e ukoliko se klizi{te do dog vremena ne sanira.

Podse}amo, nakon nekoliko dana obilnih ki{a na ovom delu Ribwaka do{lo je do pokretawa klizi{ta i do obru{avawa dela puta, ta~nije wegove kosine i ispirawa zemqe iz konstrukcije puta, {to je ugrozilo bezbednost saobra}aja, ka`u u Zavodu za izgradwu grada.

Utvr|ewa su o{te}ewa i obru{avawe ivi~waka u du`ini oko 20 metara, dok su kosine kliznule oko 50 metara.

Stoga je inspektor za kontrolu puteva doneo re{ewe o sanaciji dela Ribwaka i privremenoj zabrani saobra}aja.

B. M.

Foto: F. Baki}

OD 31. MAJA DO 28. AVGUSTA

Leto zakqu~ava pet po{ta Odre|ene po{te }e od 31. maja do 28. avgusta raditi skra}eno ili }e biti privremeno zatvorene. Tokom letwih meseci po{te u Futo{koj ulici 32, na Bulevaru oslobo|ewa 63 i Narodnog fronta 47 radi}e samo radnim danima od 8 do 15 ~asova. Po{te u Temerinskoj ulici 33, Ulici Stevana Hladnog 1, na Bulevaru Mihajla Pupina 19, u Ulici Bate Brki-

}a 17 i u Preradovi}evoj ulici 36 bi}e privremeno zatvorene. Prema re~ima rukovodioca Odeqewa za prodaju usluga i marketing Jasmine Peji} ova odluka je doneta na osnovu analize po{tanskih lokacija. Ovo je propisano radno vreme za leto, za po{te koje nisu frekventne ili koje u okru`ewu imaju ve}e po{te, objasnila je Peji}eva.

I. D.

U NO]I IZME\U ^ETVRTKA I PETKA

Nevreme pogasilo svetla Prekid dovoda struje u no}i izme|u ~etvrtka i petka u Novom Sadu prouzrokovalo je nevreme koje je vladalo na podru~ju Vojvodine, saop{teno je iz “Elektrovojvodine”. Zbog toga je, usled kvara na oba transformatora kod hipermarketa “Tempo”, u 35 minuta posle pono}i, bez struje bio u`i i {iri centar grada, Podbara i Limani. Kvar je otklowen do 2 sata.

Posledi~no, nekoliko minuta posle 2 sata, zbog kvara na kablu, struje je nestalo i u delu oko hotela “Putnik”, u Ulici Modene, Narodnih heroja, Ilije Ogwanovi}a. U tim krajevima snabdevawe je normalizovano u 4.35 sati. Tada je nastupio i novi kvar na drugom kablu, zbog ~ega do 5.53 sati struje nije bilo oko Kisa~ke ulice. Snabdevawe strujom sada je normalizovano.

S. T.

SPREMNI KOSCI „ZELENILA”

Protiv ambrozije otvorenim telefonima Ambrozija po~iwe da se kosi s javnih povr{ina od nedeqe, re~eno je u "Gradskom zelenilu".

Naloge za ko{ewe izdava}e Demartman za fitomedicinu i za{titu `ivotne sredine pri Poqoprivrednom fakultetu i to za podru~ja Petrovaradina, Bege~a, Budisave, Veternika, Ka}a, Kisa~a, Koviqa, Rumenke, Stepanovi}eva, Futoga, ^eneja, [angaja i Peji}evih sala{a.

Za `iteqe ovih prigradskih mesta bi}e otvoreni telefoni za gra|ane koji na brojeve 6350557 i 4853 - 359 mogu prijaviti gde su uo~ili ambroziju Demartman za biologiju i ekologiju pri Prirodno - matemati~kom fakultetu zadu`en je za Novi Sad, Sremsku Kamenicu, Nove Ledince i Bukovac. Na telefon broj 485 2666 i faks 450 620 gra|ani iz ovih mesta mogu da prijave lokacije pod ambrozijom.

Z. D.

Nedeqna svirka u CK 13

MATURANTI JU^E PODMLADILI CENTAR

\a~ki rastanak na trgu Vi{a fudbalska matematika Na drugi dan Duhova 29. maja 1939. pred samo 600 gledalaca, igrana je utakmica fudbalskih timova "Slavije" iz Sofije, bugarskog dr`avnog prvaka, i novosadske "Vojvodine". Tog dana je neprekidno padala ki{a, ali blatwavi teren nije omeo Novosa|ane da poletno zaigraju. U svim elementima igre bili su boqi od gostiju, osim u {utu na gol! Zato su Bugari pobedili sa 1:0. A prethodnog, pr-

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vetska ekonomska kriza popu{ta stisak u razvijenim ekonomijama, ali kod nas besni svom `estinom. Po re~ima prvog finansa grada @ivka Makari}a gradski buxet se puni slabije od o~ekivanog, {to bi moglo da zna~i da }e u junskom rebalansu to, prevedeno u doma}u valutu, iznositi cele dve milijarde dinara mawka u gradskoj kasi.

To zna~i, sada u investicijama, da }e gradska vlast morati da se odrekne nekih predvi|enih kapitalnih projekata, ali je sigurno da }e biti nastavqena izgradwa Bulevara Evrope, i da }e on u

Slab pritisak vode

vog dana Duhova, sve je bilo druk~ije. Po lepom vremenu, pred vi{e od dve hiqade navija~a, bugarski igra~i, me|u kojima je bilo sedam reprezentativaca, sabili su doma}e fudbalere u wihov {esnaesterac, ali golman Plac je ~udesno sa~uvao svoju mre`u. Novosa|ani su svega tri puta {utirali na gol i postigli dva pogotka. To je bio i kona~ni rezultat utakmice.

N. C.

Od sredwo{kolskih i osnovno{kolskih klupa ju~e su se oprostili i maturanti stru~nih ~etvorogodi{wih, trogodi{wih i osnovnih {kola. Sada su svi maturanti na raspustu i sledi spremawe za prijemne ispite kojima }e zapo~eti novu etapu obrazovawa.

U raznobojnim majicama koje pokazuju iz kojeg razreda dolaze, ju~e su maturanti Ekonomske {kole za{arenili Trg mladenaca. Pesmom, pi{taqkama i "ponekim gutqajem" proslavili su posledwi dan u {koli.

A. V.

Koncert benda “Shades of Grey” i “Melete” po~iwu sutra u Crnoj ku}i, u Ulici vojvode Bojovi}a 13, u 21 ~as. Karte su 200 dinara. N. V.

Foto: B. Lu~i}

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota29.maj2010.

DNEVNIK

OBRASCI ZA UPIS U PRED[KOLSKU USTANOVU OD 4. JUNA

Hrpa papira za mesto u vrti}u Podela obrazaca za upis u vrti}e Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ po~e}e u petak 4. juna. Roditeqi ih mogu podi}i u upravnoj zgradi u Ulici Pavla Simi}a 9, od 8 do 14 sati. Formulari se mogu preuzeti i sa sajta ustanove www.predskolska.rs.

Konkurs za upis u vrti}e bi}e rasapisan u drugoj polovini juna. Sem prijave roditeqi bi blagovremeno morali da pribave i lekarsko uverewe koje overava izabrani pedijatar, izvod iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu u porodici (mo`e i fotokopija izvoda, bez obzira na datum izdavawa izvoda), zatim

potvrde za oba roditeqa da su u radnom odnosu, one moraju biti zvani~ne, s jasno istaknutim nazivom radne organizacije, pe~atom, datumom izdavawa potvrde i potpisom odgovorne osobe. bez primawa - odnosi se Zaposleni nisu obavezni da donesu potvrdu o visini plate, a vlasnici treba da prilo`e fotokopiju re{ewa o upisu u registar.

Za upis vi{e dece potrebne su fotokopije izvoda za sve troje, odnosno ~etvoro dece. Ukoliko su roditeqi invalidi, potrebno je da ponesu re{ewe o invalidnosti i kategoriji i potvrdu koju izdaje Centar za socijalni rad.

Za podstanare je potreban ugovor o podstanarstvu ili izjava dva svedoka overena u Gradskoj ku}i ili sudu, a za prigradska naseqa u mesnoj kancelariji i ne starija od {est meseci.

Za razvedene, udovce i druge kategorije, treba doneti dokaz da je roditeq samohran, fotokopiju presude o razvodu braka, izvod iz mati~ne kwige umrlih za bra~nog druga, za vanbra~nu zajednicu potvrda iz suda o poveravawu deteta jednom od roditeqa, ili fotokopiju podnetog zahteva za poveravawe, a za neutvr|eno o~instvo roditeqa nije potreban dokaz.

Q. Na.

OD JU^E NOVE STEPENICE NA KEJU

Sigurnije iskrcavawe turista U sklopu radova na sre|ivawu keja, potpuno su renovirana i dotrajala stepeni{ta koja vode na dowi nivo {etali{ta uz Dunav. Tako|e, preko stepenica kod Luke „Novi Sad“ su postavqewe i dodatne stepenice sa gelenderima za pristan, {to }e omogu}iti turistima koji dolaze brodovima da komotno i bezbedno stupe na tlo Novog Sada.

B. M. POSLEDWI OSTACI BIV[EG MOSTA NESTA]E KRAJEM JUNA?

„Mostogradwa” }e odneti bar`e

Nakon vi{emese~nih peripetija i silnih najava da }e bar`e nekada{weg pontonskog mosta na keju biti odvu~ene, ~ini se da }e se to uskoro zaista i dogoditi a, prema najnovijim informacijama, taj posao bi mogao da po~ne u narednih dvadesetak dana. Naime, pomo}nik direktora za tehni~ke poslove u Zavodu za izgradwu grada \or|e Kuqan~i} re-

kao nam je da je u ovom preduze}u obavqeno otvarawe prispelih ponuda i da je za sada najpovoqnija ona beogradskog preduze}a „Mostogradwa“. Prema wegovim re~ima, kada se postupak javne nabavke formalnopravno okon~a i kada se potpi{e ugovor sa izvo|a~em, o~ekuje se da, ukoliko sva bude u redu, pomenuti posao po~ne za mawe od mesec dana.

B. M.

Najlep{e ba{te i balkoni U toku je obilazak prijavqenih lokacija za izbor najlep{e ba{te i balkona, a “Gradsko zelenilo” je za najboqe obezbedilo nagrade iz svog rasadnika, koje }e biti dodeqene 5. juna na Svetski dan za{tite `ivotne sredine. Imenovana je ~etvero~lana komisija u kojoj su stru~waci, predstavnici Grada i medija, koja }e sabrati bodove i odabrati najuspe{nije.

Podse}amo, u okviru Velike akcije prole}nog ~i{}ewa, “Zelenilo” je organizovalo konkurs za “Izbor najlep{e ba{te i balkona”, koji je zavr{en 22. maja.

I. D. U PONEDEQAK RASKOPAVAWE BULEVARA SLOBODANA JOVANOVI]A

Za topliju zimu na Novom nasequ

Rekonstrukcija vrelovodne mre`e na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a po~iwe u ponedeqak, 31. maja, saop{teno je ju~e iz Toplane. Bi}e obnovqeno 820 metara vrelovoda od raskrsnice sa Ulicom vojvode Stepe do Ulice Teodora Jovanovi}a.

Za vreme izvo|ewa radova, Ulica \or|a Nik{i}a Johana posta}e slepa ulica u koju ne}e mo}i da se u|e sa Bulevara Slobodana Jovanovi}a. Radovi }e

izazavati kra}e prekide u isporuci tople potro{ne vode u ovom delu grada, a rok za zavr{etak radova je 65 kalendarskih dana.

Kako navode iz preduze}a, rekonstrukcija ovog voda, na kojem je ~esto dolazilo do havarija, doprine}e kvalitetnijem grejawu Novog naseqa. Predizolovane cevi, koje }e biti postavqene, trebale bi da iskqu~e mogu}nost havarija u narednih 20 godina.

S. K.

DANAS NA \A^KOM IGRALI[TU

Sport, kotli}, dru`ewe Tradicionalni 22. susret rekreativaca sa \a~kog igrali{ta i Sajmi{ta odr`a}e se danas, ovoga puta, na „\a~kom“ od 10 ~asova.

Rekreativci }e se nadmetati u malom fudbalu, tenisu glavom i lorumu, a nakon sportskih aktivnosti sledi nezaobilazno „tre}e poluvreme“ uz dru`ewe i specijalitete iz kotli}a.

B. M.

Foto: F. Baki}

PO^EO MOTO-FEST U NOVOM SADU

Dva dana bajkerskog raja Tradicionalni 17. Moto-fest u Novom Sadu, u organizaciji Moto kluba „NS Rajders Srbija“, zapo~eo je ju~e mini defileom bajkera, a prva stanica za odmor qutih ma{ina, voza~a i dama na motorima bio je Golubaro{ki klub „Slavija“. Nakon osve`ewa i kratkog dru`ewa, ponovo se za~ula rika motora i gume su za{kripale, jer vaqalo je na vreme sti}i u kamp gde su, kao po obi~aju, qubiteqi mirisa benzina uzivali u `estokim svirkama i hladnom pivu.

B. M.

@IVIMO RIZI^NIM STILOM @IVOTA

Tre}inu Novosa|ana pritiska pritisak Vi{e od tre}ine Novosa|ana ima visok krvni pritisak, a sve vi{e od hipertenzije pate i mladi qudi, neretko i deca. Kriza i stres dodatno povi{uju pritisak kod qudi, ali je ipak najodgovorniji faktor rizika za hiperetenziju gojaznost i lewost.

- Stil `ivota kakav vodimo uti~e na to da sve vi{e gra|ana ima povi{en krvni pritisak.

Gojaznost, nepravilna ishrana, fizi~ka neaktivnost glavni su uzro~nici ove bolesti, sa kojom, potom, idu i povi{en {e}er i

skom su uglavnom i meteoropate, pa se ~esto javqaju i glavoboqa i druge tegobe. Terapija se tad naro~ito ne sme preskakati – obja{wava za “Dnevnik” na~elniva Slu`be za specijalisti~ko-konsultativnu delatnost Doma zdracqa dr Olgica Juki}-Neatnica.

Mnogi `ive sa hipertenzijom, a da ni ne znaju da boluju od we.

No, me|u pacijentima pod terapijom ima onih kojima pritisak varira, {to dodatno ugro`ava zdravqe. Visok pritisak ubija

Sve vi{e od hipertenzije pate i mladi, neretko i deca povi{ene masno}e u krvi. Uz lekove za hipertenziju, so i masti se moraju svesti na minimum, a unositi u organizam mnogo vo}e i povr}a, mle~nih prozivoda i proizvoda od celog zrna. Osobe sa povi{enim krvnim priti-

tiho. On je jedan od glavnih uzro~nika za nastanak angine pektoris, infarkta srca, ateroskleroze, mo`danog udara, o{te}ewa bubrega... Lekari ka`u da su qudi sa visokim pritiskom (iznad 140 sa 90) ~ak {est-sedam

DANAS U PETROVARADINU MEMORIJAL „RADIVOJ SAVIN RADA”

Kako da nas greje sunce

Prvi memorijal „Radivoj Savin Rada”, u okviru koga }e se po 13. put vatrogasni podmladak nadmetati u ve`bi “Ko br`e-ko vi{e”, odr`ava}e se danas od 9 do 12.30 sati na stadionu FK “Petrovaradin”, u Ulici Rade Kon~ara u Petrovaradinu. Organizator prigode je Vatrogasni savez Novog Sada.

Na Memorijalu se o~ekuje u~e{}e oko 300 malih vatrogasaca, uzrasta od {est do 18 godina i oko 100 odraslih ~lanova dobrovoqnih vatrogasnih dru{tava iz Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Oni }e se takmi~iti u rukovawu vatrogasnim aparatima, u brzini ga{ewa po`ara i u snala`ewu u igrama iznena|ewa. Manifestacijom se ujedno obele`ava i 135 godina postojawa i rada Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva Petrovaradin.

S. T.

Haos u Novom Sadu, ali i u celoj Srbiji: Nezaposlenost, evro ska~e, dileri na najlonu, huligani no}u na ulicama, ubistva, tu~e, pqa~ke, neprijavqeni radnici, {verc, droga...

063/7244... *** Cewena gospodo iz MMF i gospo|o ministarko finansija Dragutinovi}, za{to ne ukinete nacionalne penzije? Preteraste sa brojem istih. U{tedeli bi pozama{nu sumu novca koja vam nedostaje u optere}enom buxetu, a istovremeno bi bar malo rasteretili ovu na{u sirotiwu. Pitam Vas, kad su ti zaslu`nici upatili i jedan dinar PDV-a. Pitam se da li su lekari, in`eweri, profesori, rudari i drugi vredni stru~waci zaslu`ni. Posebno mi smeta kad na tom spisku vidim ime zaslu`ne peva~ice koja bi samo od nepla}enog PDV-a mogla sebe pristojno da izdr`ava. Razni peva~i, zabavqa~i, glumci i drugi “strucwaci” ban~ili su i ar~ili, a sada primaju nacionalnu penziju.

Molim, ko zna broj MMF-a u Beogradu da prenese ovu poruku.

063/512... *** Zamolio bih gradona~elnika ponovo, po{to se jo{ uvek parkiraju na trotoar u podgra|u pored vojne bolnice, a policije ni od korova dok pe{aci sa decom idu drumom, da pomogne bar biciklistima jer na parkingu za bicikle, izme|u vojne zgrade i trafike, sada stoje kr{evi od pija~ara. A mi biciklisti izba~eni na trotoar. Pa po{to on voli bico{e, da stavi opet ukradenu ramu za bicikliste. Ugro`eni voza~ bicikla.

064/5747... *** Kao {to je neki cinik nekad rekao da qudi ne idu u pozori{te radi predstave, nego radi pauza da se poka`u, tako danas ne idu radi utakmica nego radi tu~e. Zato ne brinite za svet-

ne navike – ka`e dr Neatnica, dodav{i da pacijenti, osim {to neretko uzimaju pogre{no terapiju, ~esto ne umeju da izmere sebi pritisak, pa ga mere svakih pola sata i ~e{}e, umesto dva sata nakon uzete terapije, kako bi trebalo.

I. Brcan

VIKEND NA [TRANDU

Nadmetawe u vatrogasnom ume}u

^ITAOCI PI[U SMS

puta pod ve}im rizikom od sr~anog i mo`danog udara.

- Hipertenzija je bolest savremenog dru{tva, a osobe koje boluju od we nekada nemaju nikakve simptome. Zato lekari preporu~uju svim pacijentima, pa i onima koju su potpuno zdravi, da jednom godi{we urade laboratorijske analize krvi i provere krvni pritisak. No, hipertenzija ~esto sa sobom nosi i te{ke simptome kakvi su lupawe srca, gu{ewe, zujawe u u{ima, brzo zamarawe. Terapija je kod ove bolesti neophodna, a u zavisnosti od te`ine bolesti i godina pacijenta, primewuju se razli~ite vrste lekova. No, obavezno je promeniti i lo{e `ivot-

Na [trandu }e se danas od 8 do 11 sati na travwacima pored odbojka{kih terena organizovati De~ja olimpijada za uzrast od pet do osam godina.

Organizatori su {kolice sporta „Sport kids“ i „Sporticus“ u saradwi s „Gradskim zelenilom“. Istog dana na centralnom platou od 10 do 16 ~asova, bi}e odr`ana izlo`ba ure|aja na solarnu energiju uz promociju upotrebe solarne energije. Tokom promocije gra|ani }e mo}i da se upoznaju

s karakteristikama i na~inom rada solar termalnih kolektora, PV kolektora, solarnog {poreta i mini vetrogeneratora, kao i da se informi{u o prednostima kori{}ewa solarne energije.

Organizatori ovog programa su in`eweri za{tite `ivotne sredine, Kancelarija za mlade Novog Sada, „Gradsko zelenilo“ i lokalni proizvo|a~i opreme i ure|aja na solarnu energiju.

Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Porez na zasluge sko prvenstvo ako i ne bude prenosa. Bi}e „dobrog doma}eg fudbala“, sa izda{nim tu~ama za u`ivanciju!

064/2466... *** Sasvim je u pravu 065/5422... u vezi tendera koje raspisuje JGSP „Novi Sad“. Ovoj firmi Komisija za za{titu prava ponu|a~a je ~ak pet puta poni{tavala tendere za nabavku sistema elektronske naplate karata! I tada je svaki put krivac lociran u Komisiji koja zahteva po{tovawe zakona. Ovo debelo ko{ta gra|ane Novog Sada, a svi odgovorni ostaju na svojim mestima (dobro pla}enim), pa ~ak i pred063/556... sednik tenderske komisije GSP-a. *** Xabe ste neki dan objavili kako jedan mu~i psa u dvori{tu na uglu Futo{ke i Bra}e Ribnikar! Eno ga, radi to i daqe - vezuje ga tako da pas ne mo`e da stoji, nego le`i na betonu, kisne, sun~a se, zaurlava i cvili. Nema ni vode, kamoli hrane! Mo`da taj tamo i stanuje, {to je jo{ gore!

Stanari u susedstvu polude{e od slu{awa i gledawa, a niko ni{ta ne preduzima.

063/7741... *** Predsedni~e MZ „Drage Spasi}“, kad ki{a pada, na uglu V. Petrovi}a i Jire~ekove stoji

voda i na vi{e prijava tvoje slu`benice su lewe da prenesu poruke. Re{ite problem, ina~e vas sve mewamo! Komsija 064/4360... *** Predsedni~e Tadi}u, {to se ti~e tajkuna i wihovog nepla}awa adekvatnog poreza u Srbiji, zakasnio si samo 10-tak godina. Trebalo je da se pozove{ na wihov patriotizam odmah posle 5. oktobra 2000. Jer oni su po~etni kapital stvorili pokrav{i naciju za vreme (ne)Milo{evi}a! Ako se ne se}a{ bio si mali - pitaj SPS Da~i}a {ta on misli o tome.

Javi mi/nam, molim Te, {ta je odgovorio.

Radoznala babuskara, demokratkiwa u du{i 062/8248... *** Porodila sam se pre dve nedeqe i u porodili{tu dobila papir od mati~ara gde pi{e da: „Pre dolaska kod mati~ara, proverite na telefon 6622-767...“, a na isti se niko ne javqa ve} dve nedeqe.

060/6259... *** Da li mogu fotoreporteri “Dnevnika” da do|u u Rumenku u Kosovsku ulicu, negde oko 21, ~as da vide, to jest da ne vide, u kakvom mraku mi `ivimo bez ijedne sijalice???

060/6259...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota29.maj2010.

GRAD I AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST POTPISALI MEMORANDUM

Zgrade }e {tedeti energiju Memorandum o razumevawu izme|u Grada, Gradske agencije za energetiku i Republi~ke agencije za energetsku efikasnost (AEE) potpisan je ju~e u Skup{tini grada. Na dokument su potpis stavili gradona~elnik

getske efikasnosti i obnovqivih izvora energije a prvi demonstracioni projekat bi}e uprili~en na zgradi Gerontolo{kog centra na Novom nasequ. Saradwa podrazumeva razmenu informacija, organi-

- Do 2012. godine odre|eni broj javnih zgrada u Novom Sadu bi}e rekonstruisan kako bi postale energetski efikasne. Va`no je ukazati da je mogu}e projekte finaninsirati iz ostvarenih u{teda, a tu je i model gde ESKO kompanije mogu da investiraju u rekonstrukciju instalacija i fasada, a da posao naplate iz tako ostvarene u{tede u tro{kovima za energiju – re-

front gradova u Srbiji kako bi osnovali republi~ki fond za energetsku efikasnost. Moramo i smawiti zavisnost od uvoznih energenata, kako bismo izbegli slu~ajeve kao {to je bila gasna kriza. AEE treba da pomogne razvoj energetski efikasnog dru{ta. Mi smo u Novom Sadu, uvo|ewem novog sistema obra~una naplate grejawa “Novosadske toplane” u~inili korak ka tome

9

TURISTI^KA MANIFESTACIJA DANAS NA BAZENIMA U TEMERINU

Defiluju najboqa vina Vojvodine Udru`ewe vinogradara i vinara Temerin i Turisti~ka organizacija op{tine Temerin organizuju danas na kompleksu bazena tradicionalnu vinsko-turisti~ku manifestaciju "Top 12 vina Vojvodine". Stru~ni `iri ocewiva}e vi{e od 80 uzoraka vina iz svih krajeva Pokrajine. Program po~iwe u 13 ~asova, a tak-

mi~ewe u kuvawu ov~ijeg paprika{a sat kasnije. Kotizacija za kulinare je 2.500 dinara a organizator obezbe|uje tri kilograma ov~ijeg mesa i fla{u vina. Degustacija nagra|enih vina i ov~ijeg paprika{a po~iwe u 16 ~asova a najkon toga bi}e odr`an kulturno-zabavni program.

M. Ml.

Gerontolo{ki centar bi}e prvi u Srbiji Po re~ima direktora AEE Bojana Kova~i}a, sistem po kojem }e se rekonstruisati Gerontolo{ki centar nije novina u Evropi, ali }e biti prvi takav projekat u Srbiji. To je ESKO (Energy Service Companies) model finansirawa. Naime, takve kompanije nude da ugrade opremu i materijale koji }e ostvariti zagarantovanu u{tedu u odre|enom procentu. Te komapnije bi zatim, svoj posao naplaitile u odre|enom procentu iz ostvarene u{tede tokom odre|enog vremenskog perioda. Koja }e kompanija dobiti posao na Gerontolo{kom centru odredi}e me{ovita stru~na komisija, sastavqena iz predstavnika grada i AEE.

Neke javne zgrade posta}e rekonstrukcijom energetski efikasne

Igor Pavli~i}, direktor AEE Bojan Kova~i} i direktor Agencije za energetiku Dejan Kova~.

Osnovni ciq memoranduma jeste saradwa u oblasti ener-

zovawe zajedni~kih nastupa, zajedni~ko aplicirawe na regionalnim i evropskim projektima i realizaciju proejkata.

kao je direktor AEE Kova~i}.

Dodao je da je potrebno uvesti sitem upravqawa komunalnom energetikom (rasveta, grejawe, vodovod) na nivou grada.

- Ovo je prvi korak ka ciqu da Novi Sad postane jedan od pionira u primeni energetske efikasnosti. Potreban je {iri

– izjavio je direktor Agencije za energetiku grada Kova~.

Po wegovim re~ima, postoje projekti koji su pokazali da se ulagawem u termostatske ventile, boqu izolaciju i druge instalacije, kroz u{tedu u ra~unima ulagawe mo`e isplatiti za dve godine.

S. K.

PORESKA RE[EWA ZA IMOVINU STI@U GRA\ANIMA DO 30. JUNA

Gradu porez donosi 900 miliona Pojedini gra|ani obra}ali su se na{oj redakciji da nisu jo{ dobili poreska re{ewa za imovinu za ovu godinu, a i pojedinim vlasnicima novih stanova nije ba{ najjasnije koliko treba da plate i da li }e zbog ka{wewa re{ewa morati da pla}aju zateznu kamatu. ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari} ka`e da }e re{ewa poreskim obveznicima koja se odnose na teku}u godinu

sti}i u zakonskom roku, odnosno do 30. juna.

Po wegovim re~ima, ve}ina gra|ana zna da se porez za prvi kvartal pla}a do 15. februara, a na osnovu re{ewa za taj period pro{le godine, te da oni koji su to u~inili na vreme ne}e pla}ati zateznu kamatu. Za vlasnike novih stanova, ukoliko ne postoji re{ewe, ne}e biti obra~unata zatezna kamata, rekao je Makari}.

- Ove godine ne}e biti mewana osnovica. Razlog za{to ~ekamo krajwi rok za upu}ivawe re{ewa, jeste {to imamo oko 40.000 re{ewa {to novih, {to nea`urnih koje moramo da pripremimo u {to ve}em broju – ka`e Makari}.

Naime, po wegovim re~ima, pro{le godine je upu}eno 97.000 re{ewa, od koji se vratilo oko 24.00 neuru~enih.

Makari} ka`e da je to zbog

Foto: F. Baki}

MAKAR NA POLA SATA, NOVI SAD VRA]EN BICIKLISTIMA

Put u zdrav `ivot Promotivna vo`wa bicikala, koju Grad organizuje u okviru akcije "Vratimo Novi Sad biciklistima", odr`ana je ju~e poslepodne. Veliki broj, mahom mla|ih, sugra|ana na biciklima i rolerima okupio se na Trgu slobode i zajedni~ki se provozao gradom na putu ka Limanskom parku, gde ih je ~ekalo osve`ewe

uz malu `urku. Kolonu dvoto~ka{a predvodio je gradona~elnik Igor Pavli~i}, a u prvim redovima (odeven u najnoviji dres fudbalske reprezentacije Srbije) vi|en je i direktor “Lisja” Srboqub Bubwevi}. Ova akcija pokrenuta pro{le godine kako bi se promovisala borba za zdraviju `ivotnu sredinu.

D. A.

neodgovaraju}ih podataka i nea`urnim bazama podataka.

U me|uvremenu, pristiglo je i oko 20.000 novih re{ewa, tako da je pred Gradskom poreskom upravom veliki posao.

Makari} navodi da se o~ekuje da }e ove godine grad od poreza na imovinu prihodovati ne{to preko 900 miliona dinara.

S. Krsti}

Foto: A. Erski

U O[ „DU[AN RADOVI]”

VESTI Leto na zatvorenim bazenima Letwa sezona na zatvorenim bazenima Spensa po~iwe u utorak 1. juna. Smene }e se radnim danima odr`avati od 11 do 13 od 14 do 16 i od 17 do 19 ~asova, a vikendom od 9 do 11 od12 do 14 od 15 do 17 i od 18 do 20. No}no kupawe }e se odr`avati petkom od 22 do 24 i subotom od 21 do 23 sata. Karta za odrasle ko{ta}e 210 za decu 160 dinara, a za studente i penzionere 110 dinara.

B. M.

Fudbal gasi cigaretu Turnir u malom fudbalu, pod sloganom "Pu{ewe {tetno-`ivi kvalitetno", bi}e odr`an sutra u 10 ~asova u dvori{tu O[ "Kosta Trifkovi}", Ulica Berislava Beri}a 2. Organizator je Savet MZ "Sava Kova~evi}", a povod je 31. maj, Svetski dan bez duvanskog dima.

B. P. P.

@onglirawe i koncert Radionica `onglirawa POI odr`ava se danas u 16 ~asova, u Omladinskom centru CK 13. Potom, u 22 ~asa u istom prostoru, bi}e odr`an koncert hrvatskog sastava “My buddy moose”, a podr{ku }e im pru`iti beogradski bend “Rough blue”. Karte za ovaj koncert se mogu kupiti na ulazu u CK 13 i ko{taju 300 dinara, a klub se nalazi u Ulici vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

NOVI SAD POSLAO POMO] @ITEQIMA TRGOVI[TA

Konvoji s hranom za poplavqene Pet kamiona natovarena s hranom i sredstvima za higijenu, ju~e oko deset ~asova krenulo je iz "Danubiusa" za Trgovi{te kao pomo} tamo{wim `iteqima. Humanitarna pomo} iz Novog Sada trebalo je da stigne na odredi{te sino} oko 7 sati. Posebnu zahvalnost za ukazanu solidarnost izrazio je ju~e zamenik predsednika op{tine Trgovi{te Milorad Nikoli}, koji je prisustvovao ispra}aju humanitarne pomo}i iz Novog Sada. Konvoj je ispratio i gradona~elnik Igor Palvi~i} zajedno s novosadskim privrednici, koji su tako|e pomogli poplavqeno podru~je.

Kao {to smo ju~e pisali Grad je izdvojio pet miliona dinara, a iz robnih rezervi poklonio i namirnice i sredstva za higijenu u vrednosti 2,2 miliona dinara.

Novosadski privrednici, ~lanovi Privrednog saveta gra-

Dobili informati~ku u~ionicu U~enici male Osnovne {kole "Du{an Radovi}" na Temerinskom putu, ju~e su dobili informati~ku u~ionicu, ~ije je ure|ewe i opremawe sa 20 kompjutera i internet konekcijom finansirao "Lajons klub Neoplanta". Da ba{ ova {kola dobije ovu donaciju odlu~ila je

Uprava za obrazovawe, jer O[ “Du{an Radovi}” ima tri objekta na razli~itim lokacijama na Klisi, a ni jednu informati~ku u~ionicu. ^lan gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} je zahvalio donatorima koji poma`u informati~ko opismewavawe dece.

A. V.

SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Devoj~ice i `ene meta duvanske industrije Povodom Svetskog dana bez duvanskog dima Institut za javno zdravqe Vojvodine i Dom zdravqa "Novi Sad" u ponedeqak od 10 do 12 sati organiziju javnu manifestaciju na platou ispred Spensa. Ovogodi{wi Svetski dan bez duvanskog dima,

Svetska zdravstvena organizacija, obele`ava na temu "Devoj~ice i `ene kao meta duvanske industrije". Partneri su Zavod za zdravstvenu za{titu studenata Novi Sad, "Radosno detiwstvo“ i Medicinska {kola "7. april".

Q. Na.

Foto: A. Erski

da poslali su 52 tone robe. Beo~inska fabrika cementa poslala je 26 tona cementa, Institut za ratarstvo i povrtarstvo tri tone uqa i isto toliko {e}era, Kompanija "Danubius" dala je deset tona bra{na, BB Minakva sedam tona balona vode, Industrija mesa "Neoplanta" 500 kilograma suhomesnatih proizvo-

da, "Univereksport" je dao tonu masti i tonu testa, "Stilos" je obezbedio prehrambene i higijenske proizvode vredne 300.000 dinara. Isto toliko dala je "Elektrovojvodina", a DMS grup 50.000 dinara. Tro{kove transporta snosila je Erste banka.

Z. Deli}

Kom{ije obele`ile svoj praznik Zahvaquju}i Centru za savremenu edukaciju, Svetski paznik kom{ija ove godine obele`en je ju~e u Novom Sadu. Ovaj dan nosi poruku qubavi, solidarnosti i tolerancije i upu}uje sugra|ane ka svojim bli`wima, kao i ka svojim kom{ijama.

Manifestacija je odr`ana na tri lokacije u gra-

du, a Novosa|ani su imali priliku da se dru`e od 15 do 22 sata. Suorganizator je bila kompanija “Stork”, koja se pobrinula da sugra|ane besplatno osve`i bezalkoholnim pi}em “relaks”, a kom{ije su mogle da se zaslade “Pionirovim” proizvodima.

Q. Na.

VESTI Krupni otpad po~i{}en Prole}ni program uklawawa krupnog otpada sa podru~ja gradskih mesnih zajednica koji je sprovodila JKP “^isto}a” je zavr{en. Preostalo je jo{ ra{~i{}avawe divqih deponija u nasequ Banglade{, {to }e biti u~iweno tokom ovog vikenda. Me|u otpadom koji su gra|ani odlagali u posebne kontejnere, najvi{e je bilo dotrajalog name{taja i bele tenike, kao i gra|evinskog otpada i {uta. Jesewi deo programa odno{ewa krup-

nog otpada “^isto}a” }e sprovoditi od 1. septembra do 22. novembra.

I. S.

Kwi`evno ve~e Dragana Stojkovskog Kwi`evno ve~e Dragana Stojkovskog, odr`a}e se u ponedeqak u 19 sati na Sceni svih kreativnih u Ulici Iva ]ipika 24, na Novom nasequ.

Uu~estvuju Stojan Simi} Krpica, autor i gosti. Ulaz je slobodan.

S. T.

subota29.maj2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (11 i 17.30), "Qubavni yekpot" (19),"Robin Hud" (21) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: "Bra}a" (19), „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Sterijino pozorje, Scena "Pera Dobrinovi}" "Sardinija" (19), Kamerna scena "Da li }e{ ikada biti sre}an?" (21.30) Pozori{te mladih, mala scena "Uspavana lepotica" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marta Bala`, Nela Jeli}-Kora}, Dragana Raoni} i Svetlana Mileti} iz Novog Sada, Tamara Pavli~evi} iz Novog @ednika, Danijela Dimitrov iz \ur|eva, Nata{a Dabi} iz Suseka i Biqana Mijatov iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Milka \okovi}, Ivona \aji}, Jelena Radovanovi}, Marija Utvi}, Hilkane [akoli i Ankica Nikoli} iz Novog Sada.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Petar Stanoja Stojkovi} (1937) u 11.45 ~asova, Stevan Mladena Ne{in (1930) u 12.30, Marija @ivana Cvetkovski (1929) u 13.15, Milica Nikole Despot (1936) u 14, Filipa Ivana Boras (1934) u 14.45, Danica Mihajla Stefanovi} (1933) u 15.30, Vojislav Miloja Lazarevi} (1936) u 16.15 i Frawa Josipa Balog (1947) u 17 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Jovan Petra Rusov (1951) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]”

Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK PROJEKAT „PODUNAVQA”, CRVENOG KRSTA I CENTRA ZA SOCIJALNI RAD

Prva prodavnica za siroma{ne BA^KA PALANKA: Po~etkom juna u Ba~koj Palanci, a na uglu Ulice Trga bratstva i jedinstva i Cara Lazara, bi}e otvorena prva prodavnica za socijalno ugro`ene, odnosno za najsiroma{nije. Radi se o projektu ~iji je nosilac AD „Podunavqe”, a u koji su se ukqu~ili Centar za socijalni rad i Crveni krst. Prodavnica }e u svom asorti-

manu imati oko 700 artikala i to iskqu~ivo prehrambenih i higijenske robe, a na rafovima ne}e biti alkoholnih pi}a i cigareta.

- Pokrenuli smo inicijativu da se u gradu otvori jeda ovakva prodavnica – ka`e generalni direktor trgovinske firme AD „Podunavqe”. – U woj }e mo}i da se snabdevaju gra|ani koji su na evidenciji socijalne pomo}i. Robu, odnosno prehranu i higijensku robu mo}i}e da kupuju po ni`im cenama sa prikazanom li~nom kartom i potvrdom organizacije preko koje primaju pomo}. Ovde }e mo}i da se snabdevaju i penzioneri sa najni`im primawima, a prilikom pazara mora}e pored li~ne karte da

prika`u i posledwi ~ek od penzije. Naknadno }emo odrediti minimalni iznos penzija koji je na granici socijalne pomo}i. Pla}awe }e biti iskqu~ivo gotovinski, odnosno ne}e biti odlo`enog pla}awa, a cene }e biti povoqnije nego u drugim prodavnicama. Na{a kompanija u ovaj posao ulazi na teret sopstvene mar`e, odnosno zarade, a cene }e bizi znatno ni`e nego u na{oj prodajnoj mre`i.

U Centru za socijalni rad op{tine Ba~ka Palanka ka`u da je ovde re~ o jednom zna~ajnom partnerstvu, a aktivnost je usmerena ka socijalno najugro`enijim `iteqima op{tine. Dodaju da je ovo na neki na}in mo`da i delimi~na kompenzacija za narodnu kuhiwu koje nema u ovoj op{tini sa 63.000 stanovnika, preko 8.000 nezaposlenih i podosta gladnih. U Centru smatraju da ima {anse da se i sa drugim trgovinskim ku}ama pokrene otvarawe jo{ nekoliko ovakvih prodavica u gradu i 13 sela op{tine.

Sekretar Crvenog krsta Branislav [obot ka`e da ova humanitarna organizacija godinama uspe{no sara|uje sa kompanijom „Podunavqe”. Tako|e, naglasio je zna~aj ovakvih prodavnica za siroma{ne, ali i to da su nosioci posla trgovci, a da su Crveni krst i Centar za socijalni rad samo logistika u pomagawu dr`ave svojim najsiroma{nijim `iteqima.

M. Suyum

ZAVR[ENE 53. MAJSKE IGRE U BE^EJU

„Mala sirena” porasla kraj Tise BE^EJ: Pozori{na predstava Qudmile Razumovske „Mala sirena” u re`iji Cvijete Jovanovi} i Zorana Radulovi}a i izvo|ewu Pozori{ta „Stevan Sremac” iz Crvenke pomirila je Stru~ni i De~iji `iri, jer je po oceni i jednih i drugih, upravo, ovo ostvarewe najboqe na 53. Majskim igrama u Be~eju i pripao joj je Zlatni pa`.

Isti slu~aj je i kada je u pitawu nagrada za najboqu mu{ku ulogu, jer je Branislav Roqi} iz Mrkowi} Grada, bez obzira na mladost i niski rast, dominirao na sceni i bio veliki u predstavi Rada Pavelki}a „Crvenkapa i zbuweni vuk”. Kod najboqe `enske uloge, ukusi dva `irija nisu se podudarili. Stru~ni `iri je dodelio nagradu Jovani Baji} iz Petrovca na Mlavi, a de~iji `iri je smatrao da ju je zaslu`ila Asja ^andi} iz Br~kog.

Srebrnog pa`a dobila je predstava Toda Nikoleti}a „Sedam Sne`ana i Patuqak” u re`iji Vesne Stankovi} i izvo|ewu Pozori{ta „Bata Buli}” iz Petrovca na Mlavi, a Bronzani pa` dodeqen je predstavi na ma|arskom jeziku Eve Janikovski „Na{ svet” u re`iji Judit Ferenc i izvo|ewu De~ijeg dramskog studija Gradskog pozori{ta Be~ej.

Nagrada za najboqu re`iju pripala je novosadskom glumcu Igoru Pavlovi}u, koji je re`irao be~ejsku predstavu „Ba{ ^elik”. Cvijeti Jovanovi} i Zoranu Radulovi}u uru~eno je priznawe za najboqu scenografiju u pobedni~koj predstavi, Rasimu Karajcu za originalnu muziku, roditeqima gluma~kog ansambla iz ^ongrada za kostimografiju, a specijalno priznawe za gluma~ku igru dobila je Be~ejka Dalia Raj{li.

V. Jankov

subota29.maj2010.

11

OTVORENO PISMO GRADONA^ELNIKU

Slikari tra`e galeriju SOMBOR: Grupa Somboraca koju ~ine profesori, slikari i kwi`evnici uputila je ovih dana otvoreno pismo somborskom gradona~elniku Nemawi Deli}u u kojem ga pozivaju da podr`i wihovu inicijativu za formirawem Galerije somborskih slikara. Ova ideja podrazumeva preure|ewe prostora jedne od zgrada u gradskom vlasni{tvu, Gra{alkovi}eve palate, kako bi se tu oformio galerijski prostor za stalnu postavku somborskih slikara, a koja bi bila i prodajna izlo`ba. U Otvorenom pismu ne precizira se ko bi uop{te selektovao slikare i wihova dela, {to bi najverovatnije predstavqalo problem, po{to je Sombor mo`da u industrijskom i uop{te privrednom „deficitu”, ali mu umetnika svakako ne nedostaje.

- Jedno je govoriti da Sombor likovnim bogatstvom obiluje, a ono je nedostupno, a drugo je dati ga na dlanu radoznalim gostima. ?o je deo kulturne politike koja bi nas dostojno predstavila srpskoj javnosti, ali i Evropi i svetu - ka`e se u obra}awu gradona~elniku. Zato je neophodno da se otvori Ga-

lerija somborskih slikara. Galerija bi mogla imati i poseban izlo`beni prostor za somborske i druge stvaraoce koji do sada nisu bili dostupni somborskoj javnosti, ~ime bi se aktivnost Galerije pro{irila na dinami~ko anga`ovawe - zamisao je autora pisma.

Somborski gradona~elnik Nemawa Deli}, upoznat ju~e sa sadr`inom pisma upravo od strane novinara „Dnevnika” naglasio je da principijelno podr`ava ovu inicijativu.

- Ve} smo kontaktirali potpisnike pisma i zakazali sastanak za sedmi jun. O~ekujem da tada saznamo detaqe inicijative, koju Sombor kao grad kulture i umetnosti

ZAKUPAC „SUN^ANOG BREGA” ODGOVARA NA PROZIVKE

Nepromi{qeno vratili decu ku}i KIKINDA: Zakupac odmarali{ta „Sun~ani breg” na Zlatiboru Miroslav Pecarski oglasio se saop{tewem o ranijem povratku |aka O[ „\ura Jak{i}” sa Zlatibora, koja su u ovom odmarali{tu boravili svega tri dana zbog stoma~nih tegoba, od kojih je patilo 22 mali{ana. Pecarski navodi da je u objektu 24 sata prisutan lekar-pedijatar i dodaje da su od 15. maja dva pedijatra boravila u objektu, jer su pored Kikin|ana na Zlatiboru boravila i deca iz [apca i Pan~eva. Kada su kod dece iz Kikinde prime}ene tegobe ukazana im je odgovaraju}a zdravstvena za{tita. „Nastavno osobqe alarmiralo je epidemiolo{ke slu`be Zavoda za javno zdravqe iz U`ica, Republi~ka veterinarska inspekcija, Republi~ka sanitarna inspekcija koje su odradile ono {to je neophodno. Rezultati Zavoda za javno zdravqe uzorkovanih `ivotnih

namirnica su apsolutno ispravni. Ura|eni su i vanredni sanitarni pregledi osobqa u kuhiwi i svi rezultati su u redu. I pored konstatacije lekara da je virus kod pojedine dece prolaznog ka-

ozbiqno su ugrozili bezbednost i zdravqe dece i prekr{ili pravila o op{tim uslovima putovawa koja su sastavni deo ugovora o organizaciji putovawa. Zbog svega navedenog pozivamo na odgo-

Roditeqi uz nastavnike Direktorka Osnovne {kole „\ura Jak{i}” Ksenija Popovi} ka`e da su roditeqi podr`ali odluku da se |aci vrate ku}i. Na roditeqskom sastanku koji je organizovan odmah nakon povratka |aka sa Zlatibora dogovoreno je da se sa organizatorom putovawa dogovori sve o povra}aju novca. Naredne nedeqe bi}e odr`an sastanak kojem }e prisustvovati Miroslav Pecarski, zakupac „Sun~anog brega”. raktera nastavno osobqe je svojevoqno i bez preporuke i odobrewa lekara pedijatra i epidemiologa organizovalo prevoz za decu, bez obrazlo`ewa i pismene izjave koja je neophodna. Ovim ishitrenim i neodgovornim gestom

vornost nastavno osobqe O[ „\ura Jak{i}” koje je nanelo moralnu i materijalnu {tetu organizatoru putovawa i de~jem odmarali{tu „Sun~ani breg” na Zlatiboru, navodi se u saop{tewu Pecarskog.

A. \.

ima rezon da podr`i - ka`e Deli} za „Dnevnik”. - Na`alost u ovogodi{wem gradskom buxetu nemogu}e je izna}i novac za ovakvu namenu, ali nakon konsultacija sa svim relevantnim saradnicima i institucijama koje vode brigu o umetni~kom i kulturnom nasle|u Sombora, nadam se da }emo ovaj poduhvat predvideti za slede}u godinu - kazao je Deli}.

Ina~e, zanimqivo je da ovo pismo datira od {estog aprila ove godine, vreme koje je u kulturnoj javnosti Sombora, ali i Vojvodine i cele Srbije bilo „obele`eno” pripremama za otvarawe Galerije „Save Stojkova” u zgradi Preparandije somborskog Pedago{kog fakulteta. Za{to je ono tek pre dva dana i obelodaweno, ostaje nejasno.

M. Miqenovi}

Susret na trome|i NOVI KNE@EVAC: U okviru evroregionalne saradwe Dunav-Kri{-Mori{-Tisa (DKMT) na trome|i Srbije, Ma|arske i Rumunije kod mesta Rabe u novokne`eva~koj op{tini ovog vikenda odr`a}e se tradicionalna manifestacija „Susret na trome|i”, kojom `iteqi pograni~nih mesta Rabe u Srbiji, Beba Veke u Rumuniji i Kibekhaza u Ma|arskoj obele`avaju dan otvorenih granica. Manifestacija po~iwe danas, u devet sati, prisustvova}e delegacija Vlade Vojvodine i zvani~nici iz Ma|arske i Rumunije. U 11 sati u rumunskom mestu Sanikolau Mare zaseda}e Skup{tina evroregije DKMT, u ~ijem radu }e u~estvovati potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi}.

Danas i sutra od devet do 17 ~asova na trome|i kod Rabea bi}e otvoren privremeni grani~ni prelaz. Gra|ani iz tri dr`ave mo}i }e da ga koriste uz paso{e.

M. Mr.

Dani se}awa na Josifa Marinkovi}a NOVI BE^EJ: Polagawem venca na spomen plo~u rodne ku}e, izlo`bom slika i sve~anim koncertom Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}” iz Zrewanina, u Novom Be~eju su ju~e otvorena 18. „Obzorja na Tisi„ - Dani Josifa Marinkovi}a. Sve~anost otvarawa je upotpuwena otvarawem samostalne izlo`be slika Gige \uragi}a-Dile akademskog slikara iz Koviqa, pod nazivom: „Vojvodina kakvu sam oduvek voleo”. O

umetniku i wegovom stvarala{tvu, na otvarawu izlo`be govorio je kwi`evnik i likovni kriti~ar Dragan Jovanovi} – Danilov, a stihove o Vojvodini govorila je glumica Andrijana Videnovi}. Jednu od solo pesama Josifa Marinkovi}a, otpevala je Marina Kruq.

U nastavku sve~anosti otvarawa 18. „Obzorja na Tisi”, u pozori{noj Sali Doma kulture, prire|en je sve~ani koncert Muzi~-

ke {kole „Josif Marinkovi}„ iz Zrewanina, na kojem je nastupio i hor O[ „Dr \or|e Joanovi}” iz Novog Milo{eva, koji je pre desetak dana u Zrewaninu, osvojio prvo mesto na republi~kom takmi~ewu u horskom pevawu. Na koncertu su kao solisti nastupili mladi talenti solo pevawa iz op{tine Novi Be~ej: Predrag Ka~avenda, Elvira Mihaqfi, Sanja Milenkovi}, Marina Kruq i Ile{ Be~ei.

M. Kiseli~ki

ZA VIKEND U VOJVODINI

Dru`ewe uz srne}i paprika{ BE^EJ: Ve~eras od 18 sati na Gradskom trgu mami}e opojni miris srne}eg paprika{a, jer je lokalna samouprava odlu~ila da prigodnom kulinarskom manifestacijom najavi serijal turisti~kih aktivnosti tokom predstoje}e letwe sezone.

- Ukupno 25 tro~lanih ekipa prijavilo se za takmi~ewe u pripremawu specijaliteta kakav je srne}i paprika{, bi}e tu i muzi~ara, pa o~ekujem da }e ve~era{wa manifestacija okupiti oko dve

DANAS U ERDEVIKU, KOD [IDA

Sremska kulenijada [ID: U Erdeviku, kod [ida, danas po~iwe tradicionalna, jedanaesta po redu, privredno-turisti~ka manifestacija „Sremska kulenijada”, u organizaciji Sremske privredne komore i Turisti~ke organizacije [ida, u saradwi s mesnom upravom tog sela. @iri }e ocewivati kulene u kategorijama s prirodnim i ve{ta~kim crevom, a bi}e progla{en i apsolutni {ampion „Kulenijade”.

Posle sve~anog otvarawa bi}e predstavqeni proizvo|a~i hrane i pi}a, a zatim organizovana takmi~ewa u poga|awu te`ine kulena, kao i u pravqawu kobasica. Ne}e izostati ni nadmetawe u spravqawu kulena, dok }e posebnu atrakciju za najmla|e predstavqati jahawe ponija i vo`wa fijakerom.

D. Savi~in

stotine u~esnika, a verujem i daleko ve}i broj sugra|ana zbog kojih se sve i radi - ka`e pomo}nik predsednika op{tine zadu`en za turizam Andreja Korenoja.

Kulinari }e potpaliti vatru ispod kotli}a u 18 sati i srnetina }e se kr~kati do 21 sat, posle ~ega }e kulinarski `iri odlu~iti koja su tri paprika{a najukusnija. Naravno, ne}e to ostati nenagra|eno, po{to je organizator pripremio pehare, diplome i robne nagrade za pobedni~ki trio.

V. J.

Proslava Dana Vr{ca VR[AC: Na dan Svetog sve{tenomu~enika Teodora, episkopa Vr{a~kog, danas op{tina Vr{ac proslavqa praznik, a grad Vr{ac i eparhija Banatska svoju slavu. Tim povodom u gradu se odr`avaju brojne kulturno zabavne, sportske priredbe i sve~ani skupovi. Sino} je povodm crkvene slave u hramu Svetog Teodora Vr{a~kog odr`ana ve~erwa slu`ba, a danas su i drugi sve~ani doga|aji. Tako u devet sati u istom hramu vladika vr{a~ki Nikanor sa sve{tenstvom eparhije Banatske slu`i Svetu arhijerejsku liturgiju na kojoj }e prisustvati brojni vernici i rukovodstvo lokalne samouprave. U gradskoj ku}i u 13 sati je rezawe slavskog kola~a, posle toga je zaslu`nim pojedincima i organizacijama povodom ovog praznika bi}e uru~ena priznawa op{tine Vr{ac. Za ovu sve~anost pozvani su odbornici i li~nosti iz dru{tvenog, privrednog i kulturnog miqea ove op{tine.

R. Jovanovi}

Na{e dvori{te KIKINDA: Turisti~ka organizacija op{tine Kikinda organizuje danas izlo`bu suvenira, narodne radinosti i zanatskih proizvoda pod nazivom „Na{e dvori{te”.

Ova izlo`ba okupi}e izlaga~e iz regiona koji }e imati priliku da prodaju svoje proizvode i ostvare kontakte. Posetioci }e mo}i da pogledaju suvenire koji predtavqaju Kikindu i op{tinu, odnosno regiju i da se upoznaju sa umetni~kim i starim zanatima, i sa doma}om radinosti. Izlo`ba }e biti otvorena od 10 do 20 sati.

A. \.

Tancuj, tancuj GLO@AN: Folklorni festival „Tancuj, tancuj..." danas se zvani~no otvoren u organizaciji Kulturno-prosvetnog dru{tva „Jednota” iz ovog mesta, najavila je potpredsednica Vlade AP Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova na ju~era{woj konferenciji za novinare u pokrajinskoj Vladi.

U prepodnevnim satima je predvi|eno takmi~ewe {ahista, ribolovaca i lovaca, dok je za popodne u okviru centralne manifestacije predvi|en nastup peva~kih grupa, horova i orkestara. U 17.00 sati je sve~ano otvarawe festivala, u 17.30 prvi deo nastupa folklornih ansambala, ~iji drugi deo predvi|en za 20.30 sati.

L. N.

CRNA HRONIKA

subota29.maj2010.

LOPOVI ^ERUPAJU „@ELEZNICU SRBIJE”

[teta od kra|e 6,5 miliona evra "@eleznica Srbije" je zbog kra|e vitalnih delova infrastrukture od 2007. godine pretrpela direktnu {tetu od oko 6,5 miliona evra, saop{teno je ju~e iz toj javnog preduze}a.

Kako je navodi u saop{tewu, u tom periodu je bilo "oko 4.540 protivpravnih radwi", zbog ~ega je na ju~era{wem sastanku s predstavnicima Ministarstva unutra{wih poslova dogovoreno da se u najkra}em roku pripremi predlog mera za suzbijawe kra|a.

"Indirektna materijalna {teta zbog otkazivawa ili ka{wewa vozova vi{estruko je ve}a, a bezbednost saobra}aja nije bila ugro`ena, u najve}oj meri zahvaquju}i strogim i propisanim procedurama na `eleznici i budnosti `elezni~kog osobqa", dodaje se u saop{tewu.

PRIJAVA KIKINDSKE POLICIJE PROTIV DVOJICE OSUMWI^ENIH

Prevare menicama bez pokri}a Kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Alena A. (1974) iz Kikinde i Danijela T. (1973) iz In|ije zbog osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela prevare u saizvr{ila{tvu. Oni su osumwi~eni da su prevarama pribavili imovinsku korist od oko 8,7 miliona dinara.

Po saop{tewu PU Kikinda, Alen A. kao direktor DOO "Blum plum" iz Ruskog Sela i Danijel T. kao lice ovla{}eno za zastupawe firme, doveli su u

zabludu odgovorna lica u vi{e preduze}a u Srbiji jer su im kao garanciju za pla}awe preuzete robe izdavali menice, za koje su znali da nemaju pokri}e i koje nisu mogle biti napla}ene.

Iz PU Kikinda mole i druge o{te}ene vlasnike pravnih lica ili gra|ane da se jave Odseku za suzbijawe privrednog kriminala na telefone 0230/412–123 i 312–100, ili do|u li~no u Policijsku upravu u Kikindi, Ulica bra}e Tati}a 5.

M. Mr.

NA GRANICI S MA\ARSKOM

Okrivqen za {verc Tuni{anina Protiv taksiste Kristijana R. (1979) iz Horgo{a policijski slu`benici PU Kikinda podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewe qudi.

Osumwi~eni Kristijan R. se tereti da je 25. maja ove godine u ve~erwim satima, uz nov~anu nadoknadu, omogu}io dr`avqaninu Tunisa da nelegalno pre|e granicu s Republikom Ma|arskom, saop{teno je iz PU Kikinda.

M. Mr.

TROJICA PRIVEDENA U BEOGRADU

Uhap{eni zbog kra|e 11 automobila Policija je uhapsila tri osobe zbog sumwe da su na podru~ju Beograda ukrali 11 automobila, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Sva vozila, uglavnom marke "audi" i "folksvagen", prona|ena su na parkinzima u Beogradu spremna za prodaju, navodi se u saop{tewu, i dodaje da su osumwi~eni uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom

sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Marko M. (30) iz Beograda uhap{en je u automobilu "golf" koji je ukrao 23. maja, navodi policija, dodaju}i da se on tereti i za vi{e provala u stanove. Uhap{eni su i Ekrem O. (31) iz Vrawa i Nenad V. (32) iz Beograda, zbog sumwe da su s Mitrovi}em, od marta do maja ove godine ukrali 11 vozila, dodaje policija.

(Tanjug)

^etiri smrti u „pasatu” ^etiri osobe, me|u kojima i jedno semogodi{we dete, poginule su pro{le no}i na autoputu kod Ni{a u putni~kom vozilu "pasat", saop{tila je ni{ka policija.

Nesre}a se dogodila kod skretawa "Ni{ – jug" kada je vozilo, zbog neprilago|ene brzine, sletelo s kolovoza i udarilo u stub, rekli su u policiji. Poginuli su Teodora

S. (7), voza~ "pasata" Vladimir S. (43), Darinka S. (78) i Leposava [. (70), svi iz Beograda, naveli su u policiji.

Nesre}a se dogodila destak minuta iza pono}i, a uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Ni{u i policijski slu`benici Policijske uprave u Ni{u.

(Tanjug)

Predao se osumwi~eni za ubistvo na Sala{u 137 Branislav Bijeli} Bo}a (1979), osumwi~en za ubistvo Bawa Domazetovi}a (1964) na "Sala{u 137" na ^eneju pre dva meseca, predao se ju~e de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu.

Okrivqeni se tereti da je posle masovne tu~e, koja po svoj prilici ni nema veze s ubistvom, na parkingu ispred pomenutog ugostiteqskog objekta usmrtio Domazetovi}a s tri hica iz pi{toqa i utekao. Posledwim metkom `rtva je "overena" u ~elo.

Mogu}e je da se radi o osveti, ali ne bi bilo iznena|uju}e da se u postupku spomene neka vrsta samoodbrane. Navodno, Domazetovi} fatalne no}i nije bio naoru`an. On je va`io za ~oveka koji se poznavao s visokorangiranim qudima u sukobu sa zakonom i kontroverznim mo}nicima pa i s, kako se nezvani~no spomiwe, Sretenom Joci}em, zvanim Joca Amsterdam, Branom Mi}unovi}em, sada pokojnim Vasom Pavi}evi}em...

Po jednoj verziji, sukob izme|u okrivqenog Bijeli}a i Domazetovi}a je zapo~eo vi{e godina ranije. Naime, Bijeli}, tada izbaciva~ u novosadskom lokalu "Dva galeba" na Klisi, spre~avao je Domazetovi}u ulazak. U sukobu s Domazetovi}em i wegovim dugarima kod Novosadskog sajma lo{e je pro{ao, zbog ~ega je potra`io i lekarsku pomo}, ali ne i policijsku. Navodno, tada je tvrdio da su prelomi nastali usled pada.

Branislav Bijeli}

Nije iskqu~eno da se Bijeli} sakrivao u Bosni i Hercegovini pre nego {to se odlu~io na predaju.

Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da se osumwi~eni Bijeli} dovodio u vezu s qudima iz Ka}a i s Klise kojima se pripi-

Bawo Domazetovi} ubijen na parkingu restorana

suje da diluju drogu, a ~iji je jedan od vo|a nedavno uhap{en s vi{e od dva kilograma heroina.

Nik{i}anin Bawo Domazetovi}, s prebivali{tem u Subotici, va`io je za jednog od zna~ajnih qudi me|u Crnogorcima koji su se bavili sumwivim poslovima u Sr-

Ubistvo Vu~urovi}a jo{ nerasvetqeno Isto ve~e, 27 marta, nekoliko sati pre ubistva Bawa Domazetovi}a (1979), ubijen je u Novom Sadu na Bulevaru Ja{e Tomi}a Velibor Vu~urovi} iz Feketi}a, mladi} koji nema nikakve veze s kriminalnim miqeom. Metak je pro{ao kroz wegovo ~elo i potiqak, a tom prilikom pogodio ki{obran koji je ovaj mladi} dr`ao ra{irenog u ruci. Vu~urovi} je bio je tekstopisac popularnih pesama, `iveo je mirno s devojkom na Limanu i nije pripadao nikakvim grupama.

Ovo ubistvo je po svoj prilici jo{ uvek velika misterija.

biji. Po~etkom devedesetih godina pro{log veka bio je osumwi~en za ubistvo u Nik{i}u, ali je potom oti{ao u inostranstvo. Kada je kasnije ipak uhap{en, pu{ten je zbog nedostataka dokaza (svedok u ovom postupku je u me|uvremenu ubijen). Pripisuje mu se da se bavio nelegalnim poslovima s kolima, pa je zbog toga i robijao u Ma|arskoj. Posledwih godina nastanio se u Subotici, gde se uspe{no bavio gra|evinom, saznajemo nezvani~no.

De`urni istra`ani sudija novosadskog Vi{eg Suda Nenad Simovi} potvrdio je sino} za "Dnevnik" da je okrivqeni Bijeli} "pristupio Sudu" i da mu je nakon saslu{awa odre|en pritvor do mesec dana. Ostale detaqe u interesu istrage, sudija Simovi} nije `eleo da iznosi u javnost. E. D.

ODLO@ENO SU\EWE BIV[EM BEOGRADSKOM OKRU@NOM TU@IOCU RADETU TERZI]U

Svedoci opravdano izostali Su|ewe biv{em beogradskom okru`nom tu`iocu Radetu Terzi}u, osumwi~enom da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, ju~e je u Osnovnom sudu u Smederevu odlo`eno za 25. jun zbog nedolaska svedoka.

Na su|ewe nisu do{la sva tri svedoka ~ije je saslu{awe bilo planirano za ju~e, ali su opravdali svoje izostanke.

Terzi} je po~etkom aprila, na po~etku su|ewa, negirao krivicu i odbacio sve navode optu`nice koja ga tereti da je zloupotrebio

slu~aj, koji je izmi{qen pod pla{tom razotkrivawa politi~ke pozadine ubistva premijera Srbije Zorana \in|i}a.

Optu`nicu protiv Terzi}a podiglo je Op{tinsko tu`ila{tvo u Smederevu posle dugog sporewa oko nadle`nosti vi{e mesnih tu`ila{tava, ali i sudova.

Terzi}u se sudi zbog optu`be da je iskori{}avawem slu`benog polo`aja kao okru`ni javni tu`ilac krajem 2001. godine uticao da iz pritvora budu pu{teni ~lanovi zemunskog kriminalnog klaRade Terzi}

Spasli `enu iz nabujale reke Predrag Stankovi} je, vra}aju}i se iz sela Barje ^iflik, primetio auto koji je izgubio kontrolu.

– Stao sam i u retrovizoru video da auto kre}e ka reci. Odmah sam prisko~io u pomo}.

Auto je bio okrenut na krov.

Poku{ao sam da ga sam podignem i u tom trenutku je nai{ao Nenad \or|evi} pa smo ga podigli zajedno. @ena je bila svesna.

Nije mogla da doziva u pomo} po{to je po~ela da se davi – rekao je Stankovi}.

TE[KA NESRE]A NA AUTOPUTU KOD NI[A

DVA MESECA NAKON TRAGI^NOG OBRA^UNA NA ^ENEJU

PODVIG DVOJICE PIRO]ANACA

V. X. (44) iz sela Barije ^iflik, koja je autom sletela s puta u nabujalu Rasni~ku reku, uspela su prekju~e po podne da spasu dvojica `iteqa Pirota, direktor Sportskog centra u Pirotu Nenad \or|evi} i kurir u toj op{tini Predrag Stankovi}. Oni su `enu, kojoj se sigurnosni pojas omotao oko vrata, izvukli kroz razbijeno vetrobransko staklo.

Hitna pomo} koja je kasnije stigla konstatovala je da je `ena zadobila lak{e telesne povrede.

DNEVNIK

c m y

12

slu`beni polo`aj – uticawem da iz pritvora budu pu{teni pojedini pripadnici "zemunskog klana" 2001. godine, tvrde}i da nije uradio ni{ta nezakonito. Istakao je da se protiv wega vodi politi~ki

na, tada osumwi~eni za otmicu predsednika "Delte" Miroslava Mi{kovi}a. Biv{em beogradskom okru`nom javnom tu`iocu na teret se stavqa da je "preduzimao radwe, na koje je ovla{}en za-

konom", kako bi za organizatore i pripadnike "zemunskog klana" ishodovao povoqniji "krivi~noprocesni" polo`aj. Optu`en je da je kao okru`ni javni tu`ilac direktno – usmeno i pismeno, nalo`io ~etvrtom op{tinskom tu`iocu Biqani Radovanovi} i wenim zamenicima Du{anu Simi}u i Mioqubu Vitorovi}u da u postupku istrage protiv pripadnika "zemunskog klana" istra`nom sudiji "sugeri{u wihovo pu{tawe iz pritvora", iako je znao da za to nije bilo zakonskog osnova. To se posebno odnosilo na vo|e "zemunaca" Du{ana Spasojevi}a [iptara i Mileta Lukovi}a Kuma.

Wihovim pu{tawem na slobodu omogu}eno je organizovanoj kriminalnoj grupi da nastavi da planira i izvr{ava krivi~na dela (ubistva i otmice), sve do samog

atentata na srpskog premijera Zorana \in|i}a, 12. marta 2003. godine.

Kako se navodi u optu`nici, Terzi} je svoju tu`ila~ku funkciju direktno stavio u "funkciju omogu}avawa zlo~ina~kog delovawa 'zemunskog klana', a posebno davawem naloga ~etvrtom op{tinskom tu`iocu da se Mile Lukovi}, kao jedan od vo|a ove grupe, pusti iz pritvora", obrazla`u}i to kao "jedan od osnovnih razloga protesta Jedinice za specijalne operacije novembra 2001. godine".

Terzi} je optu`en i da je kao okru`ni javni tu`ilac 2002. godine svom zameniku Miroslavu Vlaji}u nalo`io da kod postupaju}eg sudije "odustane od krivi~nog gowewa Milorada Ulemeka Legije", optu`enog za izazivawe op{te opasnosti i spre~avawe slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti, kao i nano{ewe te{kih telesnih povreda pripadniku Interventne brigade SUP Beograd. Re~ je o incidentu s proslave ro|endana folk-peva~ice Svetlane-Cece Ra`natovi} u klubu "Stupica" juna 2001. godine, kada je Ulemek sa svojim pratiocem Brankom Veqkovi}em pucao, a kada je do{la policija, opirao se hap{ewu i povredio jednog specijalca.

Ulemek je tada, iako pripadnik Resora dr`avne bezbednosti i komandant JSO-a, bio i jedan od vo|a "zemunskog klana".

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

Supruga i sin osumwi~eni za ubistvo Rodbini i prijateqima pri~ali su da je Roman oti{ao u inostranstvo i da im se ne javqa, navodi policija, dodaju}i da su Nada i Du{an sredinom 2008. prodali ku}u i odselili se u Beograd.

Novi vlasnik ku}e je prilikom pra`wena septi~ke jame prona{ao le{ i o tome obavestio policiju, navodi policija, dodaju}i da }e protiv osumwi~enih biti podnete krivi~ne prijave Vi{em sudu u Pan~evu.

(Tanjug)

NAKON SKANDALA U NOVOSADSKOJ OSNOVNOJ [KOLI

Krivi~na prijava protiv de~aka zbog obqube devoj~ice Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je ju~e da je podneta krivi~na prijava protiv de~aka od 14 godina, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela obqube deteta, prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala kao i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju.

Osnovano se sumwa da je de~ak 19. maja svojim mobilnim telefonom snimio seksualni odnos s 13-

godi{wom devoj~icom, u~enicom iste {kole, a snimak potom pokazivao i prosle|ivao drugovima, navedeno je u saop{tewu.

Po{to ima mawe od 14 godina, u~enica se u pravu tretira kao dete, a zbog obqube mogu biti procesuirane i kategorije mla|ih maloletnika koje budu odgovorne, ako ima zna~ajnije razlike u du{evnoj i telesnoj zrelosti, {to se odlu~uje u postupku o svakom slu~aju posebno.

GORAN LATINOVI] SE JU^E NIJE POJAVIO U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU

Zatvor odlo`io proces Proces protiv biv{eg pokrajinskog sekretara za obrazovawe, jednog od osniva~a novosadskog odbora Jugoslovenske levice (JUL) i biznismena Gorana Latinovi}a (48), koji se tereti za brojne finansijske malverzacije u privredi te{ke 18.859.951 dinar, ju~e je ponovo odlo`en u Vi{em sudu u Novom Sadu. Latinovi} je trenutno u zatvoru, gde slu`i kaznu tako|e zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, pa je tako Vi{i sud u Novom Sadu izdao nare|ewe za wegovo dovo|ewe na glavni pretres iz Okru`nog zatvora i su|ewe }e biti nastavqeno u julu.

U svojoj dosada{woj „karijeri“ pred zakonom on je ranije zaradio kaznu od tri meseca koje mu je odredio Op{tinski sud u Staroj Pazovi. Tako|e, nekada{wi Okru`ni sud u Novom Sadu osudio ga je na tri godine zatvora zbog zloupotreba vrednih oko 7,8 miliona dinara, a po nezvani~nim informacijama, protiv wega se vode postupci u jo{ nekoliko gradova u Srbiji.

Preuzetu robu optu`eni je prodao na crnom tr`i{tu, a menicu koju je izdao, „Fidelinka“ nije mogla naplatiti jer je ra~un firme „Popnovakov“ bio u neprekidnoj blokadi, tvrde u Tu`ila{tvu.

Latinovi}u se pripisuje da je po sli~nom modelu nelegalno do{ao do 2.039.573 dinara u poslu s le`ajevima, o{tetiv{i „Rade Kon~ar“ iz Apatina, kao i da je „u}ario“ 359.018 dinara kroz ugovor o asignaciji s kompanijom „Toza Markovi}“ i DDOR-om „Novi Sad“. Ne{to kasnije, Agencija za privredne registre firmu „Popnovakov“ ozna~ila je kao privredni subjekt u likvidaciji.

S druge strane, Latinovi} je tokom istra`nog postupka tvrdio da nije kriv. Po wegovoj verziji pri~e, p{enicu i |ubrivo preuzetu od „Fidelinke“ on je prosledio dvema kompanijama iz Novog Sada i Pan~eva, koje, opet, nisu mogle isplatiti robu, te je on ostao kratkih rukava. Kada su u pitawu spor-

Latinovi} najve}u „zaradu” ostvario sa suboti~kom „Fidelinkom”

Najnoviji postupak protiv kontroverznog politi~ara i biznismena tako jo{ uvek nije otpo~eo. Optu`nica protiv Latinovi}a sadr`i tri ta~ke koje govore o malverzacijama koje mu se stavqaju na teret, i to kao direktoru firme d.o.o. „Popnovakov“ (devoja~ko prezime wegove majke). Po tvrdwama Vi{eg tu`ila{tva, do najve}e „zarade“ Latinovi} je do{ao tokom 2005. i 2006. godine u poslu sa suboti~kom „Fidelinkom“. On je od tog preduze}a preuzeo 60 tona semenske p{enice, 315 tona ve{ta~kog |ubriva MPK i 100 tona uree, ukupne vrednosti 16.461.360 dinara. Za uzvrat, obavezao se na to da }e isporu~iti 1.790.000 kilograma merkantilne p{enice, {to se nikada nije dogodilo.

ni le`ajevi, wih je Latinovi} nazvao precewenom robom koju proizvo|a~ nije hteo da (uz reklamaciju) primi nazad, a u poslovnim kwigama svog preduze}a, navodno, nije ih uveo upravo zato {to su {kart.

Kada je u ranijim postupcima, kao direktor druge dve firme („G i D trejd“ i „Deli komerc“) bio optu`ivan, Latinovi} je tvrdio da se radi o politi~kom progonu. Govorio je da je promena politi~ke situacije uslovila da se on na|e na optu`eni~koj klupi, da je posle 5. oktobra 2000. godine smewen s mesta direktora O[ „Vasa Staji}“ u Novom Sadu, a da su zatim svi wegovi kontakti s poslovnim qudima zavr{avani krivi~nim prijavama.

D. A.

13

NA BRIONIMA ZAVR[ENA REGIONALNA KONFERENCIJA DR@AVNIH TU@ILACA

TRI GODINE POSLE SMRTI ROMANA TODOROVI]A IZ MARKOVI]EVA, KOD PLANDI[TA

Zbog sumwe da su u avgustu 2007. godine ubili Romana Todorovi}a (59) iz Markovi}eva, uhap{eni su wegova supruga Nada T. (48) i sin Du{an T. (18), oboje iz Beograda, saop{tila je ju~e pan~eva~ka policija.

Osumwi~eni se terete da su ubistvo izvr{ili u Markovi}evu, op{tina Plandi{te, u porodi~noj ku}i u kojoj su tada `iveli, i da su le{ bacili u septi~ku jamu u dvori{tu, navodi se u saop{tewu.

subota29.maj2010.

Policija, kao i nadle`ni u Centru za socijalni rad i u novosadskoj Osnovnoj {koli „Kosta Trifkovi}“ }e u nastavku ispitivawa tog slu~aja utvrditi da li je bilo jo{ zloupotreba i ko sve snosi odgovornost za takvo pona{awe. Nezvani~no je u medijima objavqena pretpostavka da je snimak seksualnog ~ina dvoje dece nastao u {kolskoj svla~ionici a me|u u~enicima po~eo da kru`i pro{le sedmice.

E. D.

Saradwa va`na za procesuirawe zlo~ina Saradwa tu`ila{tava zameqa regiona i sklopqeni sporazumi veoma su va`ni za procesuirawe po~inilaca ratnih zlo~ina, zakqu~eno je na 4. regionalnoj konferenciji dr`avnih tu`ilaca za procesuirawe ratnih zlo~ina, koja je protekla dva dana odr`ana na Brionima.

U~esnici skupa su dosada{wu saradwu ocenili uspe{nom, isti~u}i da su spremni na unapre|ewe saradwe.

Na konferenciji su u~estvovali predstavnici tu`ila{tava zemaqa regiona me|u kojima i tu`ilac za ratne zlo~ine Srbije Vladimir Vuk~evi}.

Konferencija, koju je organizovalo hrvatsko dr`avno tu`ila{tvo okupila je delegacije Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije, Tu`ila{tva BiH, Vrhovnoga dr`avnog tu`ila{tva Crne Gore, Federalnog tu`ila{tva Federa-

cije BiH i Republi~kog tu`ila{tva Republike Srpske, Tu`ila{tva Distrikta Br~ko i Dr`avnog tu`ila{tva Hrvatske kao doma}ina skupa. „Ja~awu i unapre|ewu saradwe doprine}e i ova regionalna konferencija na kojoj su u~esnici razmatrali rad na ovom podru~ju i mogu}e nove oblike saradwe“, saop{tilo je hrvatsko tu`ila{tvo.

Tokom rada konferencije predstavnici pojedinih dr`avnih tu`ila{tava izlo`ili su dosada{wa iskustva u projektu „Regionalni tu`ioci pri Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) i razmatrali suradwu dr`avnih tu`ila{tava u identifikaciji osumwi~enih odnosno okrivqenih lica.

U okviru unapre|ewa saradwe i razmene dokaza delegacija hrvatskog tu`ila{tva prezentirala je bazu podata-

ka ratnih zlo~ina. Drugog dana skupa govorilo se o va`nosti procesuirawa po~inilaca ratnih zlo~ina po komandnoj i garantnoj odgovornosti kako nijedan zlo~in ne bi ostao neka`wen, a takvo opredeqewe u gowewu krivi~nih dela ratnih zlo~ina podr`alo je i Me|unarodno udru`ewe tu`ilaca.

Prvom danu rada konferencije prisustvovao je i hrvatski predsednik Ivo Josipovi}, a u radnom delu u~estvovali su glavni tu`ilac Ha{kog suda Ser` Bramerc, {ef delegacije EU u Hrvatskoj Pol Vandoren, hrvatski ministar pravde Ivan [imonovi}, ameri~ki ambasador za ratne zlo~ine Stefan Rap, holandaka ambasadorka Katarina Marija Truster i generalni sekretar Me|unarodnog udru`ewa tu`ilaca Henk Markar [olc.

(Tanjug)

HA[KI TRIBUNAL ODBIO ZAHTEV RADOVANA KARAYI]A

Nema prekida su|ewa Pretresno ve}e Ha{kog tribunala odbilo je ju~e zahtev optu`enog Radovana Karaxi}a da prekine su|ewe na 30 dana da bi Karaxi} mogao prou~iti ratne zabele{ke generala Ratka Mladi}a koje mu je dostavilo Tu`ila{tvo. Te zapise, na

inijem“. Irski pukovnik Dojl odgovorio je da o tome ni{ta ne zna.

Biv{i predsednik Republike Srpske optu`en je za genocid u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina, artiqerijske napade na civile u Sa-

Radovan Karayi}

nog mirovnog posrednika lorda Pitera Karingtona u Sarajevu.

Karaxi} je Dojla optu`io za pristrasnost, po{to je svedok izjavio da je na pregovorima u Lisabonu u maju 1992. srpska strana pristala na to da sarajevski aerodrom stavi pod kontrolu

– Za{to ne povu~ete svoje optu`be da je mene neka granata naterala da budem miroqubiv i human? – pitao je Karaxi}.

Odbacuju}i optu`bu da je pristrasan, Dojl je rekao da je eksplozija u Sarajevu bila is-

UN tek nakon eksplozije u Ulici Vase Miskina u kojoj su stradali gra|ani u redu za hleb. Optu`eni je tvrdio da tu granatu nisu ispalili bosanski Srbi, a da je on nudio da UN preuzmu aerodrom i pre tog incidenta.

kori{}ena na skupu u Lisabonu da se srpska delegacija privoli na ustupke. Karaxi} je na to kazao da su „Muslimani koristili sve incidente za prekidawe pregovora jer im je bila obe}ana cela BiH“, a Dojl je uzvratio da se s tim ne sla`e.

Dojl je ponovio da je Karaxi} imao kontrolu nad naoru`anim Srbima na po~etku rata u Sarajevu, navode}i kao primer otvarawe vatre iz hotela „Holidej in“ na demonstrante za mir, 5. aprila 1992. Negiraju}i da su pucali Srbi, Karaxi} je tvrdio da su s obli`we zgrade „Unisa“ tada vatru otvorili qudi sarajevskog kriminalca Jusufa – Juke Prazine i da ima snimak koji to potvr|uje.

Su|ewe Karaxi}u bi}e nastavqeno u ponedeqak, 31. maja. Karaxi} }e dodatno unakrsno ispitivati novinara Ernauta van Lindena koji je na po~etku rata bio dopisnik britanske televizije „Skaj“ iz Sarajeva.

E. D.

Ha{ki tribunal

oko 3.500 stranica u 18 generalovih radnih bele`nica, krajem februara su zaplenile vlasti Srbije tokom pretresa stana Mladi}eve supruge Bosiqke u Beogradu.

Predsedavaju}i sudija O Gon Kvon obralo`io je da prekid su|ewa „ne bi bio u interesu pravde“, ocewuju}i da je Karaxi} od 12. aprila, kada su mu Mladi}evi dnevnici dostavqeni, imao dovoqno vremena da ih prou~i.

Pretresno ve}e je, istovremeno, sugerisalo Tu`ila{tvu da odlo`i iskaz svedoka u ~ijem bi unakrsnom ispitivawu Karaxi}, koji se brani sam, mogao koristiti Mladi}eve bele{ke.

Na kraju unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be Kolma Dojla, Karaxi} je ju~e tvrdio da je pokojni predsednik Predsedni{tva BiH Alija Izetbegovi} „nosio nacisti~ku uniformu tokom Drugog svetskog rata“ i dru`io se s „Hitlerovim velikim prijateqem, jerusalemskim muftijom El Huse-

rajevu, etni~ko ~i{}ewe i zlo~ine protiv ~ove~nosti {irom BiH i uzimawe me|unarodnih talaca 1992–95.

Irski pukovnik Dojl 1992. je bio posmatra~ Evropske zajednice i li~ni izaslanik me|unarod-

Bruno Vekari} o Mladi}evim dnevnicima Nakon {to je Ha{ki tribunal obelodanio bele{ke iz 18 dnevnika odbeglog ha{kog optu`enika, ratnog komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladi}a, nametnula su se i pitawa da li je sa sadr`ajem wegovih zapisa iz ratnog perioda eventualno upoznato i srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, te da li bi mu eventualno mogli biti od koristi za predmete na kojima radi.

Iako eksplicitne odgovore nismo uspeli da dobijemo, poprili~no je re~ita i diplomatski intonirana izjava koju je s tim u vezi za na{ list dao zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}: – Aktivnosti Akcionog tima odvijaju se u smislu da predstavnici tog tela barataju podacima do kojih dolaze u operativnom radu. Po{to je to tako, to se odnosi i na tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a, koji je ~lan Akcionog tima. Drugi deo je da sve {to ima Ha{ki tribunal i mi koristimo u na{em funkcionisawu – ka`e Vekari}.

J. J.

Pritvor za pedofiliju Istra`ni sudija Vi{eg suda u [apcu odredio je nakon saslu{awa pritvor za Slobodana J. (60) i B. J. (43), osumwi~ene za krivi~no delo obqube nad nemo}nim licem.

Prema navodima {aba~ke policije, oni su fizi~ki i seksulano zlostavqali decu okrivqene B.J, de~aka od {est i devoj~icu od tri godine.

U {aba~kom sudu rekli su da se Slobodan J. tereti za obqubu dece, a da se B. J.

tereti za pomo} u prikrivawe tog dela i uzimawa novca zbog toga.

Za oba dela zapre}ena je minimalna kazna od deset godina zatvora.

Prema nezvani~nim informacijama, majka dece je `ivela u vanbra~noj zajednici sa Slobodanom J. koji joj je finanasijski pomagao nakon smrti supruga. U selu Mala Vrawska, gde je okrivqeni `iveo navode da je on „devizni penzioner“ i da je

de~ak vi{e vremena provodio kod wega nego kod majke koja je `ivela u selu Gorwa Vrawska.

Niko od me{tana oba sela nije mogao da potvrdi da je primetio seksualno zlostavqawe ali navode da je poo~im ~esto tukao de~aka.

Policija navodi da su deca sme{tena u Op{toj bolnici u [apcu i da su dobrog fizi~kog i psihi~kog stawa.

DRU[TVO

subota29.maj2010.

DNEVNIK

c m y

14

KWIGA O METODOLOGIJI PROPADAWA MEDIJA [IROM POKRAJINE

Pred ste~ajem ili fal{ privatizovani

Dajte svoj glas, da se ~uje za nas Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} pozvao je na{e qude {irom sveta da ve~eras svojim glasovima podr`e predstavnika Srbije Milana Stankovi}a u finalu „Eurosonga“ u Oslu.

S obzirom na to gra|ani Srbije ne mogu glasati za svog predstavnika, jedino srpska dijaspora mo`e doprineti boqem plasmanu mladog Stankovi}a i Bregovi}eve pesme „Ovo je Balkan“.

Pod parolom „ Dajte svoj glas, da se ~uje za nas“, Sre}kovi}ev resor je sproveo opse`nu kampawu slawa mejlova s ta~nim uputstvom i propozicijama glasawa pojedincima, udru`ewima i KUD-ovima u inostranstvu.

Q. M.

“Vojvo|anski mediji – kompromis ili profesionalno izve{tavawe” nova je kwiga Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, koja se bavi privatizacijom medija, dodelom frekvencija, piraterijom i informisawem na mawinskim jezicima.

– Ona je osnova od koje treba krenuti u re{avawe sudbine lokalnih medija, suzbijawe piraterije i izradu strategiju medija Srbije, tako {to }emo je sa~initi za Pokrajinu – smatra sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova. – Napravili smo stru~ni tim i samo ~ekamo smernice.

Ona je istakla kao pora`avaju}e {to je oko 70 odsto lokalnih Pirati i novinama otimaju reklame medija u ste~aju ili im je privatizacija raskinuta. Predsednik NDNV-a Autorka kwige @u`ana Seren~e{ istaDinko Gruhowi} je rekao da se u predstojekla je da posledwih godina nema su}oj strategiji moraju po{tovati specifi~{tinskog pomaka u polo`aju medija u Vojnosti vojvo|anskih medija. vodini, kao {to nema ni odgovora na pi-

STROGO KONTROLISANI DR@AVNI RE@IM ZA JEGRI^KU

NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU

Nagra|eni najboqi od najboqih U okviru proslave svog poluvekovnog jubileja, Univerzitet u Novom Sadu ju~e je (ta~no mesec dana pre ro|endana) uprili~io tradicionalnu sve~anost uru~ewa nagrada najboqim studentima za uspeh postignut u prethodnoj godini. U 2008/9. vi{e od 1.000 akademca ostvarilo je vrhunski uspeh na studijama (prosek 9,5 do 10), ili rezultate u nau~nom radu, umetnosti, sportu.., a vi{e od 200 najboqih me|u najboqima ju~e je dobilo priznawa. Univerzitet je nagradio wih, a oni su wemu sigurno najlep{i i najvredniji ro|endanski poklon. Sve~anost u najve}em amfiteatru FTN-a, koji posle nedavnog renovirawa nosi ime Nikole Tesle, bila je svojevrsna promocija mlade pameti i talenata Vojvodine i Srbije.

Najboqi student UNS-a u 2008/9. Zlatko Eme|i, koji je do diplome mastera na FTN-u stigao sa samim desetkama, nije prisustvovao sve~anosti jer je na doktorskim studijama u Lozani, a nagradu koju mu je dodelila Vlada Vojvodine primio je u decembru 2009, na uru~ewu nagrada „Dr Zoran \in|i}“.

Rektor prof. dr Miroslav Veskovi} uru~io je nagrade za 14 najboqih studenata fakulteta u sastavu UNS-a, 33 izuzetne nagrade diplomiranim studentima s ukupnom prose~nom ocenom 10, te nagrade „Mileva Mari}-Ajn-

– ^ast je biti osniva~ ustanove kakva je Institut za plu}ne bolesti Vojvodine – izjavio je pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri povodom pedesetogodi{wice postojawa i rada te ustanove. – Vlada Vojvodine podr`ava projekte Instituta i za posledwih {est godina u opremu je ulo`ila 770 milona dinara. Ponosni smo i na program fluorografisawe, koji se u na{oj zemqi sprovodi samo u Vojvodini.

Institut za tuberkulozu Izvr{no ve}e Vojvodine osnovalo je 1957, a ve} tri godine kasnije primqeni su prvi pacijenti. U to vreme TBC je bio masovnan medicinsko-socijalni problem, pa je ustanova imala 765 bolesni~kih kreveta i 454 zaposlena.

Narednih godina tuberkuloza je sve vi{e suzbijana, a Institut je delatnost pro{irio i na le~ewe brojnih drugih plu}nih bolesti i bolesti disajnih puteva.

– S ponosom mo`emo tvrditi da je na{ Institut danas na vr-

Spremni da odluke donose brzo i efikasno

Dominacija devojaka Laureati nagrade za najboqeg studenta fakulteta su: Ivana Kova~evi} (Filozofski), Ivan Mili} (Pravni), Dajana Hrwez (Tehnolo{ki), Neda Mili} (FTN), Duwa Gli{i} (Medicinski), Bojan Ba{i} i \ur|a Kerkez (PMF), Iva Stankovi} (Akademija umetnosti), Nina Puali} (Poqoprivredni), Bojana Vukovi} (Ekonomski, Subotica), Stojanka Radulovi} (Gra|evinski, Subotica), Du{anka Milanov (TF „Pupin“, Zrewanin), Natalija Bu{ (U~iteqski na ma|arskom jeziku, Subotica) i Nikolina Marinovi} (Pedago{ki, Sombor). Od 14 nagra|enih, ~ak 12 su devojke pa se tako na UNS-u nastavqa `enska dominacija. {tajn“, ~iji su laureati s Elektrotehnike i ra~unarstva na FTN-u: Ugqe{a Novak, najboqi diplomski – master rad iz oblasti matematike i informatike,

i Milan Segedinac, nagra|en za uspeh studirawa ovih oblasti (9,70). Ukazuju}i na zna~aj osnovnih misija Univerziteta, rektor je naglasio da nove teh-

nologije brzo pristi`u i jo{ br`e odlaze u zaborav, i poru~io studentima da ih Univerzitet priprema da u budu}nosti racionalno razmi{qaju a odluke donose brzo i efikasno. Podsetiv{i ih na Dositejevu: „Idu}’ u~im, u vekove gledam“, Veskovi} im je poru~io: – Gledajte u vekove, jer ste vi budu}nost ovog univerziteta i zemqe!

Izuzetne nagrade za uspeh u prethodnom studirawu studentima devet fakulteta uru~ili su wihovi dekani i prodekani. ^ak 89 laureata ovog priznawa imalo je zakqu~no s pro{lom godinom u indeksu sve desetke, a najvi{e ih je s PMF-a (33) i FTNa (27). Za vrhunske rezultate u umetnosti nagra|eni su studenti AU: Tijana Lukovi} (slikarstvo), Kristijan Boro{ (klarinet) i Milo{ Jakovqevi} (dramaturgija), kao vrhunski u sportu Milana Gavrilov (atletika) i Erhad Tairovci (karate) s FSFV-a, a 29 akademaca (najvi{e s Filozofskog, Medicinskog i Ekonomskog fakulteta) dobilo je izuzetne nagrade za nau~ni i stru~ni rad.

Ovogodi{wi stipendisti Fonda za stipendirawe darovitih studenata i mladih nau~nika i umetnika UNS-a, wih 42, je dobilo od predsednik saveta Fonda dr Petra Doki}a sertifikate.

V. ^eki}

tawe kada }e se medijska tranzicija zavr{iti.

– U medijskoj Srbiji vlada pravni haos, donose se zakoni ~ije su odredbe u suprotnosti jedne s drugima – rekla je autorka, i naglasila da su mediji mawinskih naroda tako|e u te{kom polo`aju, mada su preneti na brigu nacionalnim savetima. – Ispostavilo se da i oni medije do`ivqavaju kao mesto za svoju promociju.

Koautor Sini{a Isakov nagla{ava da samo u Novom Sadu radi vi{e piratskih radio-stanica nego legalnih, {to ugro`ava postojawe svih medija, pa i novina jer na crnom tr`i{tu odvla~e velik deo novca od marketinga.

– Dr`ava je posledwu godinu izgubila bitku s piratima i gotovo da nema mehanizma dovoqno efikasnog za wihovo suzbijawe – kazao je on, i dodao da re{ewe mo`e biti i ka`wavawe ogla{iva~a na tim stanicama.

P. Klai}

Lepota reke bez izvora

Na desnoj obali Jegri~ke, kraj mosta na putu Temerin–Be~ej, otvoren je Informativni centar koji }e se ubudu}e koristiti za nau~noistra`iva~ke i ekolo{koobrazovne svrhe.

Od kada se o Parku prirode “Jegri~ka” staraju “Vode Vojvodine”, u potpunosti se po{tuje propisani re`im za{tite, organizuju brojne stru~ne aktivnosti, a du` obala ure|ene su {etne sta-

Na obalama se gnezdi 198 vrsta ptica

ze, postavqene klupe, stolovi i informativne table. U blizini Bognarovog sala{a je i osmatra~nica za ptice, a u Informativnom centru }e se, kroz brojne programe, raditi na promociji ovog vodenog eko-sistema kao prirodnog dobra. Za sve to je izdvojeno oko 15 miliona dinara.

Nekad najdu`a autohtona reka Ba~ke, koja nema klasi~an izvor – vodom se snabdeva iz vi{e depresija s podru~ja naseqa Despotovo,

POLA VEKA INSTITUTA ZA PLU]NE BOLESTI VOJVODINE

Pre~anske bronhije u proverenim rukama huncu svog razvoja – istakao je direktor prof. dr Milan Antoni}. – Pioniri smo u Srbiji u primeni brojnih novih tehnika, a neke od wih, koje primewujemo ve} godinama, i daqe izvodimo jedini. Za 50 godina kod nas se le~ilo 350.000 pacijenata, samo lane 6.660, uradili smo 1.178 operacija, 350.000 laboratorijskih analiza, u dnevnoj bolnici terapiju je primilo vi{e od 3.000 pacijenata, a specijalisti~ki ih je u ambulanti pregledano 42.500. Bez la`ne skromnosti, sve su to rezultati stru~nog rada, dobre organizacije, timskog rada i podr{ke dr`ave.

Stru~wake dr`ava dobro opremila

Silba{, Parage, Ratkovo i Pivnice – danas je Jegri~ka deo sistema DTD, a vodni re`im se reguli{e ustavama Despotovo i @abaq, prelivom kod Zmajeva i crpnom stanicom, koja vodu prebacuje u Tisu. Upravo dirigovani sistem je jedan od najva`nijih uslova za odr`awe i razvoj `ivog sveta.

I pored vremenom izmewenih karakteristika, Jegri~ka je sa~uvala u sredi{wem toku svoje oso-

Karcinom bronha je jedna od naju~estalijih bolesti u Vojvodini i najve}i broj obolelih se dijagnostikuje i le~i na ovom institutu. No, posledwih godina se pokazalo da su kapaciteti za terapiju zra~ewem na Institutu za onkologiju Vojvodine, na kojem se uz saradwu s IPB-om sprovodi le~ewe, nedovoqni.

– To je bila osnova za stvarawa novog radioterapijskog centra u okviru na{eg instituta, novog objekta „Kamenica 2“ – ka`e pomo}nik direktora i upravnik Klinike za pulmolo{ku onkologiju prof. dr Branislav Perin. – Gra|evinski radovi su pri kraju i sledi nabavka opreme. Pokra-

benosti, te je krajem 2005. stavqena pod za{titu dr`ave. Bogatstvo flore i faune, ugro`ene vrste ptica i riba, ~ine ovo prirodno dobro, koje se na 1.144 hektara prostire po atarima op{tina Ba~ka Palanka, Vrbas, Temerin i @abaq, po mnogo ~emu jedinstvenim. Na obalama, ostrvima i u tr{}acima opstaju beli lokvaw, barska paprat, amur, {tuka, smu|, vidra, te 198 vrsta ptica, me|u kojima i osam retkih.

A. Brzak

jinska Vlada, koja je i pokroviteq projekta, zna koja nam je potrebna i nadam se da }e uskoro na}i pare za wenu kupovinu. Uz radioterapiju dobi}emo prostor i za pro{irewe patologije i odeqewe terapije zra~ewem, ~ime bismo zaokru`ili sve vidove le~ewa na{ih pacijenata.

Dijagnostiku i le~ewe pacijenata u ovoj modernoj, visokospecijalizovanoj ustanovi, obavqaju poliklinika, pet klinika i osam centara. Institut je i nastavna baza novosadskog Medicinskog fakulteta, a predavawa su na srpskom i engleskom za studente medicine, stomatologije i zdravstvene nege, kao i postdiplomce.

IPB sara|uje i sa sli~nim ustanovama u zemqi i inostranstvu, a objavquje jedinstven ~asopis kod nas „Pneumon“, koji se bavi plu}nim bolestima i grudnom hirurgijom. Povodom obele`avawa jubileja danas se u „Master centru“ odr`ava me|unarodni simpozijum o karcinomu bronha.

J. Barbuzan

KULTURA

DNEVNIK

subota29.maj2010.

DRUGI DAN STERIJINOG POZORJA - SELEKCIJA „DRUGOVI”

O (ne)mogu}nostima novih generacija Me|unarodna selekcija "DrugoVi" Nikole Zavi{i}a preksino} je otpo~ela svoj `ivot na 55.

Sterijinom pozorju. Dve predstave - i obe dobre, vredne ne samo da se vide, nego i malo promisli {ta je u wima (za)dato.

vilizacije. Toj sli~nosti najvi{e u prilog ide kult tela, kod starih Grka mi{qen u saglasju, meri, harmoniji sa svetom duha (ta~nije, razdvajawa nije ni bilo), koji danas predstavqa puku qu{turu, verovatno posledwi

spletkarewa, seksualnosti, religoznosti, su uspavani Tezej, wegov nesigurni naslednik Hipolit, `ena u godinama i salu Fedra, Sve{tenik, dok se kao ultimativni ~ovek-zver, otporan na sve morale i ~uda, pravi odgajiva~ novog, ali i `rtva starog pokolewa, pojavquje gardista Saur. I pored sve dramatur{ke, filozofske, pa ~ak i psihoanaliti~ke kompleksnosti (Hipolit je opsednut ne~isto}om telesnih izlu~evina), Ta{nadijev autorski zahvat (savremene) mitologije u predstavi iz Budimpe{te dobija kristalno jasnu, ma{tovitu i kreativnu komi~nu formu, koja do kraja ~ak i optere}uje, odnosno potcewuje tragi-

wu doga|aja iz devedesete, kada je u malom rumunskom mestu Trgu Mure{u izbio me|uetni~ki konflikt sa nekoliko smrtnih ishoda. Ma|ari i Rumuni od tada `ive mirno, ali predstavom "20/20" otvorena je ~itava paleta (me|u)nacionalnih odnosa, wihovog smisla i realne zasnovanosti, ili bar potrebe za wom.

Deset fantasti~nih mladih glumaca predstavqa/ interpretira, utisak je ~ak i imitira, realne u~esnike doga|aja poznatog kao "Crni mart", koji su intervjuisani radi sticawa materijala za predstavu. Iako je, verovatno zbog va`nosti teme, za nijansu preduga~ka i preop{irna, predstava "20/20" \anine Karbu-

Danas na Pozorju 11 ~asova - Okrugli sto o predstavi "Barbelo, o psima i deci", gorwi foaje scene "Pera Dobrinovi}" SNP -a 11 - 14 i 16 - 19 ~asova - Radionica dramskog teksta "Sre}ni krajevi", Art klinika u Gr~ko{kolskoj 12 ~asova - Okrugli sto o predstavi "Sardinija", gorwi foaje scene "Pera Dobrinovi}" SNP -a 18 ~asova - Pozorje mladih: predstava Univerziteta "Slobomir P." iz Bijeqine, Pozori{te mladih 19 ~asova - Selekcija nacionalne drame i pozori{ta: predstava "Brodi} za lutke", Slovensko narodno gledali{~e Qubqana, zgrada NIS -a 19 ~asova - repriza predstave "Sardinija", scena "Pera Dobrinovi}" SNP-a 21.30 ~asova - Me|unarodna selekcija: "Ho}ete li ikada opet biti sre}ni?", Produkcija Hetveem teatra iz Amsterdama i Centra za kulturnu dekontaminaciju Beograd, Kamerna scena SNP -a 22 ~asa - Pozorje mladih: predstava Fakulteta umetnosti Pri{tina / Zve~an Iz rumunske predstave "20/20"

"Fedra fitnes" I{tvana Ta{nadija je autorski projekat koji realizuju trupe/ kompanije "KoMa&Alka. T" iz Budimpe{te (Ma|arska). Predstava polazi od vrlo ta~nog i lucidnog zakqu~ka da je dana{wi svet vrlo, vrlo sli~an ~ak i logi~an odraz sveta Helena, koji predstavqaju po~etak, pa mogu ozna~iti i kraj, propast zapadne ci-

Foto: B. Lu~i}

izraz nemo}i da se ne umre, pa "kao u antici", qudi se `ivi mumificiraju, a telo postaje protetika.

Predstava "Fedra fitnes" izvodi se u teretani, junaci su u urednim, "dvorskim" trenerkama, a stubovi oko kojih se vrti novo-staro poimawe ~oveka u lavirintu ekonomskih kriza, stara~kih (zastarelih) autoriteta,

ku samih junaka - pomalo ih ismeva. Ipak, lekovito (druga~ije), "velnes" pozori{te.

Jo{ jedno apsolutno autorsko pozori{te, bez klasi~nih naznaka, privilegija i prioriteta u scenskom poretku stvari, preksino} je na Sterijino pozorje stiglo iz Rumunije. \anina Karbunariu u Studiju Jorik iz Trgu Mure{ radila je na tematizova-

„DERETA” OBJAVILA NOVI ROMAN MARIJE [IMOKOVI]

Velosiped gospodina Verme{a Izdava~ka ku}a "Dereta" objavila je novi roman poznate pesnikiwe Marije [imokovi}""Velosiped gospodina Verme{a", objavqen u okviru biblioteke "Savremena srpska kwi`evnost" koju kao urednik potpisuje kwi`evnik Zoran Bognar.

Autorka je ro|ena i `ivi u Subotici iz koje se otisnula samo da studira i diplomira filozofiju u Beogradu, a za poeziju (objavila 10 kwiga) osvojila je pregr{t uglednih nagrada.Napisala je i dva kra}a romana, dok je "Velosiped gospodina Verme{a" hronika jednog vremena u kome je `iveo jedan od pionira sporta na tlu dana{we Srbije.

Verme{ je ro|en 1860. u ma|arskoj plemi}koj porodici koja vu~e poreklo iz ranog sredweg veka, Verme{ je, uz studije medicine u Budimpe{ti, stekao zvawe profesora gimnastike i u~iteqa ma~evawa, a kao svestrani sportista, bavio se plivawem i atletikom, rvawem, a, pre svega, biciklizmom.Najve}i deo vreme-

na i imetka poklonio je razvoju i popularisawu sporta u Subotici i tom delu Ba~ke, a za epicentar svih de{avawa, zajedno sa bra}om, izabrao je Pali}.Bra}a

Pali}ke olimpijade Tokom godina Pali}ke igre su prerasle u olimpijade, a u program je uba~ena gimnastika (razboj, vratilo i ve`be na tlu), plivawe (prvo plivawe preko prepreka na 500 m i plivawe na 3.000 m, a zatim i brzinsko plivawe na 100 m), atletika (prvo tr~awe na 250 i 220 m, na 15 km i na 1.000 m sa preponama, skok uvis, skok udaq, skok s motkom, bacawe kugle), boks, rvawe, ma~evawe, veslawe, biciklizam (trka na 15 km Subotica–Pali})… Po~etkom 1884. na Pali}u je izgra|ena takmi~arska staza u obliku elipse, sa tribinama, prva u ovom delu sveta, a 1891. Verme{ je izgradio kru`nu betonsku pistu za biciklisti~ka takmi~ewa, kakvu ni Jugoslavija nikad nije imala, a i biciklisti Srbije jo{ nemaju.

Verme{ osnovali su dva sportska kluba - gimnasti~ki i atletski 26. avgusta 1880, organizovali su prve Pali}ke igre sa samo tri discipline - rvawem, skokom udaq i bacawem kugle. Verme{ je dobio 35 titula, 16 pehara, 250 medaqa, 140 lovorovih venaca, 120 diploma, bio je mnogostruki prvak … preminuo je 22. maja 1945. godne.Roman je do{ao u godini u kojoj Olimpijski komitet Srbije proslavqa 100 godina od osnivawa, 150 godina od ro|ewa pionira suboti~kog sporta i 65 godina od wegove smrti.

Kako je rekao urednik Bognar, ovo je "roman o zanosu u kojem se doga|aji kao u vol{ebnom kaleidoskopu odvijaju neizmeni~no, a po{to ga je pisala pesnikiwa, primetna je poetska ose}ajnost, {to mu daje dodatnu dra`."

Autorka je otkrila Tanjugu da je ovom kwigom ovekove~ila mit koji ju je pratio od najranijeg destiwstva, jer je rasla u porodici sportista i prijateqa i poznavalaca Verme{ovih potomaka.Ona je `elela da progovori o ~oveku koji je od "provincije" stvorio sportsku metropolu i govorio o olimpizmu 15 godine pre Pjera de Kubertena. [imokovi}eva smatra da je ovo pravi ~as da se o`ivqavaju tako herojski likovi, poput Verme{a, koji su pali u zaborav, a najboqe nas legitimi{u pred Evropom i svetom.

nario izaziva ~itav niz dru{tveno, ali i estetski uzbudqivo organizovanih efekata, a ~iwenica da se radi o qudima koji su od roditeqa slu{ali o nemilom doga|aju i odlu~ili se da daju svoj glas o tome, dirqivo je svedo~anstvo mogu}nosti nove generacije da prevazi|e gre{ke starijih.

Igor Buri}

15

PRIZNAWE FONDA ZA AFIRMACIJU STVARALA[TVA VELIKOG UMETNIKA

@elimiru @ilniku nagrada „Mi}a Popovi}” Rediteq @elimir @ilnik dobitnik je ovogodi{we nagrade "Mi}a Popovi}", koju dodequje Fond za afirmaciju stvarala{ta "Mi}a Popovi}", saop{teno je iz Galerije "Haos".Savet Fonda doneo je odluku na sednici, odr`anoj 26. maja, da nagradu dodeli @ilniku, koji je "kroz ceo svoj umetni~ki rad i `ivot ostao dosledan onome {to personifikuje ova ugledna nagrada".

U Savetu su bili Qubomir Simovi}, Vida Ogwenovi}, Du{an Ota{evi}, Du{an Kova~evi}, Mira Stupica, Du{an Makavejev, Predrag Koraksi} Koraks, Jago{ Markovi}, Radoslav Petkovi}, Miodrag Bata Kne`evi}, Jovan Despotovi}, Aleksandar Kosti}, Bo`o Koprivica, Ivan Medenica, Ivan Tasovac, Qiqana ]inkul, Lana \uki}, Borka Bo`ovi}. Nagrada se dodequ-

je pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Stari grad, a bi}e uru~ena 12. juna, na dan ro|ewa Popovi}a (1923-1996), u prostoru Galerije "Haos".

Me|unarodni susret prevodilaca Ovogodi{wi 35. Beogradski me|unarodni susret prevodilaca, tradicionalna trodnevna manifestacija Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije, koja okupqa prevodioce iz zemqe i sveta, po~ela je ju~e u tom Udru`ewu. Prevodilac Miroslava Spasi} pozdravila je goste i kazala da su, uz sve pote{ko}e koje imaju, uspeli da okupe veliki broj u~esnika iz sveta i zemqe da se sretnu i da razmene svoja iskustva.Pored na{ih prevodilaca, na ovogodi{we Susrete do{li su gosti iz Italije, Francuske, Poqske, Letonije, Bugarske, Rusije, Albanije, Hrvatske, Rusije, Slovenije, Portugalije, Gr~ke, Bosne i Hercegovine i Nema~ke.

Radni deo po~eo je okruglim stolovima na temu "Poetika autora, poetika prevodioca", koji je vodila moderator Rada Me~anin, "Citat u prevodu", koji je moderirala Vesna Stamenkovi} i "Tuma~ewe i zna~ewe", a moderator je bio Bo{ko ^olak-Anti}.U saradwi sa Srpskim PEN centrom uru~ena je Nagrada najboqem stranom prevodiocu srpske kwi`evnosti za 2010. godinu, koja je pripala Gagi Rosi}.

Tre}eg dana Susreta predvi|en je jednodnevni izlet za goste u Sremske Karlovce, gde }e posetiti novootvoreni Prevodila~ki centar. U tom gradu bi}e odr`an okrugli sto sa temom "Iskustvo prevo|ewa poezije".

KRAJEM JUNA U NOVOM SADU

Salon arhitekture Dru{tvo arhitekata Novog Sada odr`ava u junu manifestaciju Mesec arhitekture tokom koje }e obele`iti jubilej pola veka postojawa Dru{tva.

U periodu od 25. juna do 1. jula, bi}e po sedamnaesti put odr`an Salon arhitekture 2010.

Obe manifestacije se zavr{avaju 1. jula tradicionalnom proslavom Dana arhitekata.

Salon je nacionalnog karaktera, i od 2008. godine je dobio bijenalni ritam. Za selekciju NA FORUMU FESTVOHEN GENERACIJA

„[uma blista” gostuje u Be~u Beogradsko pozori{te Ateqe 212 }e u Be~u, u okviru Foruma Festvohen generacija (ex) Yu, izve{}e predstavu "[uma blista" Milene Markovi}, u re`iji Tomija Jane`i~a, 31. maja i 1. juna, najavio je Ateqe .Na Forumu Festvohen generacija bi}e predstavqeno sedam radova umetnika sa prostora biv{e Jugoslavije koji su ro|eni 1970. koji kroz razli~ite oblike umetni~kog izra`avawa obra|uju teme raspada biv{e domovine i pronala`ewa na~ina da se `ivot nastavi u novonastalim okolnostima. Pored na{ih umetnika, austrijskoj publici }e se predstaviti Oliver Frqi}, Dejan Kalu|erovi}, Sawa Mitrovi}, Aleksandar Nikoli} i Sa{a Asenti} sa svojim projektima. U predstavi "[uma blista" igraju: Jasna \uri~i}, Boris Isakovi}, Vlastimir Stojiqkovi}, Nenad ]iri}, Sr|an Timarov, An|ela Stamenkovi}, Milica Gruji~i}, Milena Predi}, Violeta Mitrovi}, Lidija Andonov, Sofija Juri~an...

Salona mogu da konkuri{u projekti i radovi iz druge polovine 2008, cele 2009. i prve polovine 2010. godine. Svi zainteresovani arhitekte i studenti arhitekture mogu da dostave svoje radove i tako se kvalifikuju za u~e{}e na salonu arhitekture.Na Salonu }e se izlagati i ocewivati radovi po slede}im tematskim oblastima: urbanisti~ki projekti i realizacije, arhitektonski projekti i realizacije, enterijer

projekti i realizacije i publicistika, nau~no stru~ni radovi i kwige.

Rok za predaju za CD sa popuwenom prijavom i priznanicom o uplati kotizacije je 11. jun do 16 ~asova, a za grafi~ke priloge 14. jun do 16 ~asova.

Potrebne dokumente za prijavu u~e{}a na Salonu, kao i sve detaqnije informacije mogu se prona}i na sajtu Dru{tva arhitekata Novog Sada: www.dans.org.rs

U SOMBORU ODR@AN SIMPOZIJUM O LAZI KOSTI]U

Svestrana stvarala~ka li~nost

U srpskoj ~itaonici "Laza Kosti}" u Somboru je odr`an simpozijum povodom 100 godina od smrti poznatog pisca Laze Kosti}a (1841-1910).O liku i delu poznatog kwi`evnika govorilo je 20 poznatih univerzitetskih profesora, filozofa, istori~ara, pisaca i kwi`evnih kriti~ara, koji su u diskusijama osvetlili mawe poznate detaqe stvarala~ke li~nosti Laze Kosti}a.U~esnici su ukazali da je Kosti} jedan od najistaknutijih romanti~ara u na{oj kwi`evnosti, prevashodno pesnik, pozori{ni pisac, esteti~ar, kriti~ar, novinar, prevodilac, ali i istaknuta li~nost na poqu nacionalnog rada i afirmacije politi~kih i kulturnih interesa prekodunavskih Srba.

Po mi{qewu dr Stojana Berbera, iako je Kosti}ev rad do sada osvetqavan iz razli~itih uglova i u velikoj meri afirmisan i istra`en, postoji jo{ veliki broj tema i pitawa zna~ajnih za na{u

kwi`evnost i nauku i istoriju kulture. Na simpozijumu se raspravqalo i o pesni~kom delu Laze Kosti}a, wegovom pripoveda{tvu, odnosu prema jeziku, esteti~kim i filozofskim radovima, kao i o pojedina~nim aspektima Kosti}evog rada u poqu kulture i politi~ke borbe za prava prekodunavskih Srba.

U radu simpozijuma su, izme|u ostalih, u~estvovali i dr Milo{ Kova~evi}, prof. dr Nikola Grdini}, prof. dr Dragan Stani}, dr Jelena Kosanovi}, prof. dr Tihimir Petrovi}, prof. dr Zoran Geri}, prof. dr Arpad Lo{onc, dr Stojan Berber, Jovan Zivlak, Frawa Petrinovi}, Zoran \eri} i drugi. Organizator simpozijuma bilo je Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine u saradwi sa zajednicom pisaca Sombora, srpskom ~itaonicom "Laza Kosti}", a prilozi iz simpozijuma bi}e objavqeni u ~asopisu "Zlatna greda", kao i u posebnom zborniku.

(Tanjug)

SPORT

subota29.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS UTAKMICE 12. KOLA SUPERLIGE SRBIJE

Ve~iti derbi u centru pa`we Partizan, rekli bismo, rutinski kora~a ka prvom mestu u ko{arka{koj Superligi Srbije, dok wegov ve~iti rival, tim Crvene zvezde, vodi gr~evitu bitku da se plasira me|u ~etiri prvoplasirane ekipe i obezbedi vizu za NLB ligu u narednoj sezoni. Crveno-belima, zbog toga, ve~era{wi derbi s Partizanom predstavqa jedan od kqu~eva sezone, dok tim trenera Du{ka Vujo{evi}a pred sobom nema imperativ.

Crvena zvezda je, posle lo{ijeg starta, uspela da stabilizuje formu, da krivu koja prati wene igre usmeri nagore i da u protekla ~etiri kola zabele`i isti broj pobeda. To je, naravno, u velikoj meri uticalo na poboq{awe atmosfere me|u igra~ima i zbog toga oni, s umerenim optimizmom, o~ekuju ve~era{wu utakmicu.

- Hrabre nas igre u posledwim susretima, jer, posle napornog i upornog rada, po~eli smo da bivamo sve boqi - rekao je Elmedin Kikanovi}, centar Crvene zvezde. - Nikako nemamo pravo da pretimo Partizanu iza kojeg je ve} sada sjajna sezona, ali imamo obavezu da

Dana{wi program Danas se u utakmicama 12. kola Superlige sastaju: Partizan - C. zvezda Tami{ - Hemofarm Radni~ki - FMP Metalac - Borac

(19.15) (18.30) (19.00) (19.30)

Duel Vrane{a (Partizan) i Bjelice (Crvena zvezda)

odigramo najboqe {to umemo.

Moramo da budemo hrabriji i borbeniji od crno-belih kako

bismo stekli pravo da se nadamo pobedi.

Kada je o Partizanu re~, tu|e

muke, problemi i ra~unice crno-bele puno ne zanimaju. Petar Bo`i} i wegovi saigra~i razmi{qaju samo o novoj pobedi u 199. ve~itom derbiju. Du{ko Vujo{evi} i wegovi u~enici znaju da je agresivna i tvrda odbrana osnovni postulat uspe{nosti u modernoj ko{arci i, tvrde, nastoja}e da taj recept primene i ve~eras u Pioniru. Jesu igra~i Partizana premoreni non-stop igrawem, ali derbi u sebi uvek nosi poseban motiv, pa }e tako biti i ovog puta.

Drugoplasirani Hemofarm gostuje u Pan~evu, gde }e ga do~ekati Tami{ Petrohemija. U duelu dva tima iz Banata, uloga favorita apsolutno je na strani Vr{~ana, ali ne treba zaboraviti da je Tami{ ve} priredio iznena|ewe i da }e sli~no poku{ati da uradi i protiv mo}ne ekipe Hemofarma.

Izuzetno zna~ajan bi}e i derbi u Kragujevcu, gde doma}i Radeni~ki, u direktnom okr{aju za plasman u NLB ligu, do~ekuje FMP. Panteri iz @eleznika potro{ili su sve kredite i poraz bi za wih, tri kola pre kraja lige, mogao da bude ravan katastrofi, odnosno skoro je sigurno da bi zna~io opro{taj FMP-a od regionalne lige. S druge strane, Kragujev~ani igraju izuzetno dobro tokom Superlige i nastoja}e da u istom stilu deluju i ve~eras.

Kona~no, u posledwem susretu, u borbi za presti`, snage }e odmeriti dve ekipe koje nemaju nikakvih {ansi za plasman u plej-of - Metalac i Borac.

A. Predojevi}

U DOMINIKANSKOJ REPUBLICI

Algersuari vozio bolid na pla`i [panac Haime Algersuari i ekipa Red Bula u{li su i istoriju kao prvi koji su uspeli da voze bolid Formule 1 na pesku.

Po~etkom ove nedeqe projekat "Red Bul Formula Santo Domingo" dobio je fantasti~an zavr{etak pred 200.000 gledalaca u Kap Kani. To je ujedno bio najbitniji auto-moto doga|aj u Dominikanskoj republici, tokom kojeg je Algersuari dostigao brzinu od ~ak 180 km/h na pla`i @uaniqo, {to nikome pre wega nije po{lo za rukom.

- Presre}an sam i uzbu|en. @elim da zahvalim ekipi Red Bula {to mi je pomogla da postanem prvi koji je uspeo da ostvari

ovako ne{to - rekao je Algersuari, posle vo`we 400 metara uz obalu.

Red Bul je ve} nekoliko godina tra`io savr{enu lokaciju da bi ostvario zacrtani izazov, a ona je kona~no prona|ena u vidu pla`e @uaniqo u Kap Kani, koja se nalazi na istoku Kariba. Zahvaquju}i ostvarenom zadatku projekta, Haime Algersuari u svojoj biografiji, pored toga {to je najmla|i voza~ u istoriji Formule 1, ima i da je jedini vozio bolid po pla`i.

Mladi [panac je debitovao u najpresti`nijem auto-moto takmi~ewu na pro{logodi{woj trci za Veliku nagradu Ma|arske kao voza~ ekipe Toro Roso. Boje tog tima brani i ove sezone i od starta

Vo`wa formule po pla`i na Karibima

ovogodi{weg {ampionata je do{ao do svojih prvih bodova. Novi izazov u Formuli 1 Algersuarija

o~ekuje ga ve} u nedequ kada je na programu trka za Veliku nagradu Turske u Istanbulu.

ZAVR[ENO 3. SPORTSKO PRVENSTVO KOPNENE VOJSKE

Pan~evci odbranili titulu

DANAS I SUTRA U SPENSU EVROPSKO PRVENSTVO U FITNESU: Ovogodi{we najkvalitetnije evropsko takmi~ewe u fitnesu odr`a}e se u Novom Sadu.Danas i sutra u maloj dvorani Spensa takmi~i}e se za evropske titule `ene i mu{karci iz 27 zemaqa Starog kontinenta, wih vi{e od 150.

Danas su na programu polufinala (od 10 do 14 i od 16 do 19 ~asova), a zavr{na priredba (finale) je u nedequ u 16 ~asova. Srbiju }e reprezentovati devet takmi~ara, a orgaanizar je Bodibilding i fitnes savez Novog Sada.

Ekipa Pan~eva, koju ~ine pripadnici Specijalne brigade, ukupni je pobednik Tre}eg sportskog prvenstva Kopnene vojske ,~iji doma}in je bila Prva brigada u Novom Sadu. Ujedno Pan~evci su odbranili pro{logodi{wu titulu. Drugo mesto su, po tre}i put zaredom, osvojili sportisti novosadske ekipe, a tre}e ekipa Kraqeva.

Pobedni~ki pehar Ekipa Pan~eva, ukupni pobedni igara prvoplasiranoj ekipi na sve~aPrvo mesto u vojnom vi{ebonosti u novosadskoj kasarni "Juju, najte`oj i najslo`enijoj govi}evo" uru~io je komandant takmi~arskoj disciplini, osvoKoV-a general-potpukovnik jila je ekipa Pan~eva, ispred Qubi{a Dikovi} koji je, zatvaVrawa i Novog Sada. Pan~evci raju}i takmi~ewe, naglasio kasu dominirali i u disciplinama ko su sportska nadmetawa zahtestreqa{tva ispred Kraqeva i vala snala`qivost, izdr`qiVrawa.Najboqu pripremqevost i spretnost, {to su takminost, snala`qivost i izdr`qi~ari i pokazali. vost u orijentiringu pokazala

je ekipe Pan~eva, drugo mesto pripalo je ekipi Novog Sada, a tre}e ekipi Kraqeva.Kraqevo je bilo najuspe{nije u odbojci, na drugo mesto plasirala se ekipe Ni{-1, a na tre}e Novi Sad. U malom fudbalu trijumfovao je Novi Sada ispred ekipa Ni{-1 i Pan~eva.

Atleti~ari iz Pan~eva bili su najuspe{niji i u osam disciplina, iza wih su se plasirale ekipe Novog Sada i Kraqeva, dok su na borili{tima xudoa, kako se i o~ekivalo, dominirali Pan~evci, pripadnici Specijalne brigade KoV, ispred ekipa Kraqeva i Novog Sada.

Priznawe za fer-plej pripalo je ekipi Ni{-2.

M. B.

Mi{el Platini, predsednik UEFA

SEDNICA IO UEFA

Francuska doma}in EP 2016.

Doma}in Evropskog prvenstva u fudbalu 2016. godine bi}e Francuska, odlu~eno je na sednici Izvr{nog komiteta UEFA. U glasawu je u~estvovalo 13 od 16 ~lanova IO, po{to su od glasawa bila izuzeti predsednik UEFA Mi{el Platini iz Francuske, potpredsednik UEFA [enes Erzik iz Turske i \ankarlo Abete iz Italije, kao ~lan IO.

Francuska je va`ila za najozbiqnijeg kandidata za dobijawe organizacije, {to se na kraju i obistinilo. Ambicioznoj Turskoj su se davale dobre {anse, dok je Italija bila autsajder.

Na Evropskom prvenstvu 2016. godine prvi put }e u~estvovati 24 reprezentacije, pa }e za mesec dana biti odigrana ~ak 51 utakmica u borbi za trofej.

ZVEZDA PROMOVI[E SVOJU [ESTU ZVEZDU

Priznawe generaciji iz Barija Performans pod nazivom "Zvezdine staze"( u Beoekspo centru) podseti}e sve simpatizere crveno- bele boje na 65 godina neponovqive istorije, 19 godina od evropske dominacije, kao i na stotine velikih imena koja su stvarali na{ najtrofejniji fudbalski kolektiv. Umetni~ki oblikovana pri~a locira}e zna~aj Crvene zvezde kroz vreme u dru{tvu putem besede onih koji su na sebi svojstven na~in stavili pe~at na travu Marakane.

Najve}u pa`wu, ali i polemike, privukla je odluka predsednika Vladana Luki}a da se promovi{e i {esta Zvezdina zvezda.

Iako jo{ uvek nisu ba{ jasna

pravila i kriterijumi za izbor i dodelu laskavog priznawa, sve~ani ~in }e se dogoditi, a re{ewe je mo`da kompromisno, ali opet dovoqno argumentovano da kriti~are ostavi po strani. Generacija iz Barija, koja je 1991. godine osvojila Kup {ampiona pobedom protiv Marseja na penale, dobi}e kolektivni oreol {este Zvezdine zvezde. Mo`da }e tako biti ispravqena i neka istorijska nepravda prema Stojanovi}u, [abanaxovi}u, Najdoskom, Belodedi}u, Marovi}u, Jugovi}u, Prosine~kom, Mihajlovi}u, Savi}evi}u, Bini}u i Pan~evu, koje je predvodio trener Qupko Petrovi}.

Z. R.

GENERALNI DIREKTOR REALA HORHE VALDANO

Muriwo sti`e u utorak Generalni direktor Real Madrida Horhe Valdano otkrio je da }e tek u utorak mo}i da predstavi @ozea Muriwa kao novog trenera.

Prema navodima medija, Portugalac je trebalo da stigne u Madrid ju~e, ali se, zbog komplikovanih pregovora s Interom, celokupan proces usporio.

@oze Muriwo

Trenutno se pregovara o visini kompenzacije koju }e Real platiti Interu i veruje se da }e ta suma biti oko 16 miliona evra.

- Muriwo }e sti}i u Madrid verovatno slede}e nedeqe. Mogu}e je da }e to biti utorak, ali u ponedeqak sigurno ne}e mo}i - rekao je Valdano.

subota29.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

17

U SUSRET SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI DANAS U AUSTRIJI REPREZENTACIJA SRBIJE IGRA S NOVIM ZELANDOM (17.15)

Za Anti}a nema prijateqskih utakmica Fudbalska reprezentacija Srbije prvu od tri kontrolne utakmice pred odlazak u Ju`nu Afriku igra danas (17.15) protiv Novog Zelanda, tako|e u~esnika predstoje}eg Mundijala. Selekcija iz Okeanije je nedavno, u duelu protiv Australije, protivnika Srbije u Grupi D, pora`ena rezultatom 1:2, mada je povela, kasnije i primila gol u nadoknadi vremena.

Bilo kako bilo, radi se o protivniku idealnom za ovu fazu priprema za na{u selekciju, a selektor Radomir Anti}, kao i obi~no, najavio je da }e wegov tim i}i na pobedu, iako se radi o prijateqskoj utakmici.

- Rekao sam to vi{e nego jedanput - da za selektora nema prijateqskih utakmica. U svakom slu~aju ova faza priprema koju odra|ujemo je u prvom planu tako da nam ova utakmica dolazi da pode-

limo i vreme i u~e{}e svih reprezentativaca - izjavio je Anti}.

Srpski selektor bi}e li{en pomo}i Branislava Ivanovi}a, koji je dobio dozvolu da se vrati u Srbiju i bude kum na svadbi svog najboqeg druga, te Jovanovi}a i Krasi}a, koji su se po`alili na lak{e povrede.

- Imamo malo probelma sa par igra~a, ali nije ni{ta ozbiqno, me|utim, svakako }emo to imati u vidu. ^iwenica je i da }emo biti bez kuma, srpskog kuma Ivanovi}a koji }e na dan utakmice imati lepu du`nost da bude na svadbi, to je kod nas obi~aj.

Fudbaleri Srbije na posledwem treningu uo~i me~a s Novim Zelandom

PO^ELO DA SE ZAKUVAVA PRED ME^EVE U D GRUPI

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Urugvaj i ^ile ubedqivi Odigrano je pet prijateqskih me~eva uo~i Svetskog prvenstva, a od u~esnika Mundijala samo Honduras nije pobedio. Danska je s 2:0 savladala Senegal koji je imao samo ~etiri igra~a na klupi, Urugvaj je bio ubedqiv protiv Izraela, slave}i sa 4:1, dok je ^ile s laganih 3:0 dobio nejaku Zambiju.

Doma}in {ampionata Ju`na Afrika pobedila je Kolumbiju rezultatom 2:1, a sva tri gola postignuta su iz penala. Honduras je igrao 2:2 s Belorusijom.

Rezultati: ^ile – Zambija 3:0 (0:0) (San~es 54. i 85. i Valvidia 87. minut), Urugvaj – Izrael 4:1 (2:1) (Forlan 15, Pereira 37, Abreu

PRVI PROBLEMI U JOHANESBURGU

Radnice hotela pokrale fudbalere

Dve hotelske radnice u Johanesburgu pokrale su ~lanove fudbalske reprezentacije Kolumbije, koja je igrala prijateqsku utakmicu s Ju`nom Afrikom. Portparol policije Juxin Operman izjavio je da je novac kolumbijskih igra~a uzet jo{ u utorak dok su oni bili na treningu.

Policija nije mogla da potvrdi medijske navode da su pqa~ka{ice iz kofera fudbalera ukrale 2.800 dolara. Obe su ve} uhap{ene, dok je tre}a privedena osoba pu{tena na slobodu po{to je utvr|eno da nije u~estvovala u kra|i.

Incident se dogodio u hotelu "Hajd Park Saudern San" s pet zvezdica, u kome }e tokom Mundijala odsesti reprezentacija Slovenije. Pro{le godine, tokom Kupa Konfederacija, u hotelu u Johanesburgu opqa~kana je selekcija Egipta, koja je ostala bez 2.500 dolara.

75. i 81. – Rafaelov 30.), Belorusija – Honduras 2:2 (0:1) (Putilo 57. i 60– De Leon 26. i Velkom 71.), Danska – Senegal 2:0 (1:0) (K. Poulsen 26. i Enevoldsen 90.), Ju`na Afrika – Kolumbija 2:1 (1:1) (Modise 16. i Mpela 58. – Moreno 19.).

Danas se sastaju: Slova~ka – Kamerun (po~etak u 14 ~asova), Norve{ka – Crna Gora (16), Moldavija – UAE (17), Poqska – Finska (17), Novi Zeland – Srbija (17.15), Island – Andora (18), [panija – Saudijska Arabija (18), Azerbejxan – Makedonija (18.30), [vedska – BiH (19), Ukrajina – Rumunija (19.30), Ma|arska – Nema~ka (20) i SAD - Turska (20).

UPOZOREWE BRUNA ZAJECA, HRVATSKOG HOKEJA[KOG TRENERA

Ju`na Afrika zemqa puna nasiqa Hrvatski hokeja{ki trener Bruno Zajec smatra da je odluka da se Ju`noj Africi dodeli organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu veoma lo{a. Zajec, koji je radio u toj zemqi, izjavio je da treba ubiti onoga ko je Ju`noj Africi dao da organizuje SP. Potom je dodao: - Nigde u svetu nisam video toliko kriminala koliko ga tamo ima. Najvi{e se bojim za navija~e, jer, ako ti se auto pokvari na putu, boqe je da se sam ubije{.

Zajec je zatim slikovito opisao situaciju: - Bande idu ~oporativno, poput hijena. Samo te napadnu, ubiju, opqa~kaju. Nema tog suzavca i pi{toqa koji bi ti pomogao. I ako misli{ da si siguran, mogao bi da nadrqa{, jer sigurno ne mo`e{ da pogodi{ ko je taksista, a ko nije. A pogotovo }e takvih situacija biti tokom SP. Bojim se da nas ~eka krvoproli}e.

Nemci hu{kaju protiv Srbije Konferencija za novinare fudbalske reprezentacije Srbije pred me~ s Novim Zelandom bila je izuzetno pose}ena i od strane nema~kih medija, koji su iskoristili priliku da na{e igra~e ispitaju o o~ekivawima pred duel sa pancerima na Svetskom prvenstvu. Nemci ipak ne pre`u od blagog izvrtawa istine, verovatno kako bi svoju javnost dodatno uspalili pred po~etak Mundijala. Tako je izjava Nikole @igi}e, koji je o me|usobnom duelu rekao da se nada kako }e Srbija pobediti, a Nema~ka ne}e, dobila druga~iji kontekst u nema~kim medijima.

- Srbija }e i}i u daqe takmi~ewe iz na{e grupe. Nadam se da Nema~ka ne}e - izokrenuli su nema~ki mediji izjavu @igi}a.

- Kaka najboqe zna {ta mo`e i sam }e osetiti kada bude pot-

puno spreman - ocenio je Dunga, koji na Svetsko prvenstvo nije

Nikola @igi}

Lev jo{ bira kapitena Selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Joakim Lev i daqe krije od javnosti ko }e na mestu kapitena zameniti povre|enog Mihaela Balaka.

Nakon {to su odba~ene pro{lonedeqne {pekulacije da bi Balak ipak mogao da se oporavi do po~etka prvenstva, stidqivo je nagove{teno da bi kapitensku traku mogao da ponese igra~ Bajerna Filip Lam. Lev s druge strane nije pojasnio da li }e to zaista i biti tako.

- To mo`e da se dogodi, vide}emo da li }e tako i biti.

Jo{ nisam razgovarao ni sa jednim igra~em na tu te Cmu - rekao je selektor.

Ranije je najavqeno da bi Lev u najkra}em roku trebalo da objavi ime novog kapitena uo~i dana{weg prijateqskog me~a protiv Ma|arske u Budimpe{ti.

O~ekuje se da pritom objavi i ko }e biti prvi golman selekcije na Svetskom prvenstvu.

Joakim Lev s reprezentativcima

POVRE\ENI KAPITEN NEMA^KE

Brazilci odr`ali prvi trening

S prvog treninga Brazilaca u Ju`noj Africi

Sve bi i moglo da se podvede pod lo{ prevod da konferenciji nije prisustvovao i zvani~ni prevodilac, ina~e ~ovek na{eg porekla, koji perfektno govori i srpski i nema~ki, a pri tome odli~no poznaje i fudbal, tako da gre{ke u prevodu sa wegove strane nije bilo.

Iz tabora nema~ke reprezentacije potvr|eno je da }e glavni skaut pancera Urs Zigentaler prisustvovati pripremnim utakmicama reprezentacije Srbije u Austriji s Novim Zelandom i Poqskom.

Zigentaler }e tako|e putovati i u Beograd, gde orlovi 5. juna igraju posledwi pripremni me~ protiv selekcije Kameruna pred polazak na Svetsko prvenstvo.

KO ]E ZAMENITI MIHAELA BALAKA

PO DOLASKU U JU@NU AFRIKU

Fudbalska reprezentacija Brazila odr`ala je prvi trening u Ju`noj Africi, gde }e poku{ati da osvoji {estu titulu prvaka sveta. Navija~e Brazila mogao bi da obraduje podatak da je normalno trenirao i vezista Kaka, koji je do sada radio odvojeno od ostatka tima zbog povrede butnog mi{i}a leve noge.

Selektor Karlos Dunga izjavio je da }e Kaku postepeno uvoditi u ritam, ali da }e fudbaler madridskog Reala sigurno biti spreman za prvu utakmicu ekipe na Mundijalu, 15. juna sa Severnom Korejom.

Kaka je ove sezone samo povremeno igrao za Real, prvo zbog povrede prepona, a potom i zbog problema s mi{i}em, {to je u Brazilu izazvalo zabrinutost.

Anti} je dodao da protiv Novog Zelanda ne}e eksperimentisati, jer, naravno, nema razloga za tako ne{to.

- Nemamo {ta da krijemo, imamo dosta toga pre|enog i ura|enog. Prema tome, pred nama su tri utakmice gde `elimo samo da potvrdimo ono {to jesmo - ekipa koja zna {ta ho}e i ni u kom slu~aju ne}e tra`iti opravdawe za bilo koji drugi rezultat - istakao je Anti}.

Srbiju posle duela sa Novozelan|anima o~ekuje provera protiv Poqaka, a zatim povratak u Srbiju, u Beograd, i opro{taj od navija~a na utakmici sa Kamerunom.

poveo Ronaldiwa, Pata, Ronalda i Adrijana.

U Ju`nu Afriku je rovit stigao i napada~ Lui{ Fabijano, koji zbog povrede mi{i}a nije igrao za Seviqu u pro{lonedeqnom osvajawu {panskog Kupa kraqa. Fabijano je, ipak, ju~e trenirao s timom.

- Moramo da ponovo stvorimo timski duh. Dugo nismo igrali zajedno, tako da ima mnogo detaqa na kojima treba da radimo ocenio je Dunga, ~iji je tim posledwu prijateqsku utakmicu igrao u martu s Irskom.

Brazil }e zato 2. juna u Harareu igrati sa Zimbabveom, a pet dana kasnije u Dar-es-Salamu s Tanzanijom. Potom }e igrati sa Severnom Korejom u Grupi G u kojoj }e nastupati i Obala Slonova~e i Portugal.

Nemamo pravo na gre{ku Kapiten fudbalske reprezentacije Nema~ke Mihael Balak, koji zbog povrede propu{ta Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, smatra da bi bio neuspeh ako bi se wegovi saigra~i s afri~kog tla u Evropu vratili pre polufinala.

- Mo`emo biti zadovoqni samo ako do|emo do polufinala, sve drugo bio bi neuspeh. Motiv prosto i ne treba, to je Mundijal...Imamo autoritet, a na{ mentalitet je samo pobeda. Selektor }e izvu}i ono najboqe iz igra~a. Na prehodna dva smo bili drugi i tre}i, za{to ne bi i sad - rekao je Balak.

Nema~ka igra u grupi D sa Srbijom, Australijom i Ganom.

- Mo`emo da izgubimo lagano sva tri me~a, takvi su nam protivnici. Sve su to jake i brze ekipe i nemamo prava na gre{ku - zakqu~io je Balak.

POZNAT SASTAV DANSKE

Olsen zakqu~io spisak Selektor danske fudbalske reprezentacije Morten Olsen odredio je kona~ni spisak od 23 igra~a za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi.

Prekobrojni sa {ireg spiska su golman Kim Kristensen, vezisti Mihael Silberbauer i Mihael Kron-Deli, kao i

napada~ Morten Rasmusen. defanzivac Simon Kjer je, uprkos povredi, uvr{ten u selekciju.

Danci su otputovali za Ju`nu Afriku, a wihovi protivnici u prvoj fazi takmi~ewa su Holandija, Japan i Kamerun.

18

SPORT

subota29.maj2010.

SVETSKO EKIPNO PRVENSTVO DRUGE DIVIZIJE

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE

Pobede u ~etvrtfinalu Obe reprezentacije Srbije pobedile su u ~etvrtfinalu Druge divizije Svetskog ekipnog prvenstva u stonom tenisu, koje se odr`ava u Moskvi.

1:3, Jevtovi} – Roj 3:1, Karaka{evi} – Saha 3:0, Pete – A~anta 3:0. @enska ekipa pobedila je Tajland 3:1 i sino} u polufinalu igrala sa [vedskom, koja je

Gabrijela Feher

Mu{karci su nadvisili Indiju 3:2 i sino} su u polufinalu igrali sa Belgijom koja je pobedila Tursku 3:1. U preostala dva ~etvrtfinala Slova~ka je dobila Nigeriju 3:1, a Slovenija – Brazil 3:1.

Srbija – Indija 3:2: Karaka{evi} – A~anta 0:3, Pete – Saha

dobila Maleziju 3:1. U preostala dva ~etvrtfinalna duela postugnuti su ovi rezultati: Brazil – Danska 3:1 i Turska – Luksmeburg 3:2.

Srbija – Tajland 3:1: Feher – Komvong 3:2, Erdeqi – Savetabut 3:1, Molnar – Muangsuk 2:3, Erdeqi – Komvong 3:1.

S. S.

\okovi} ubedqiv, na redu Hanesku Najboqi srpski teniser Novak \okovi} pobedio je Keija Ni{ikorija iz Japana sa 6:1, 6:4, 6:4 u drugom kolu Rolan Garosa. Me~ sa Ni{ikorijem bio je mnogo te`i nego {to rezultat pokazuje, trajao je dva ~asa i 40 minuta, ali je odlu~io \okovi}ev kvalitet i ve}a koncentracija u presudnim trenucima, naro~ito u fini{u tre}eg seta. \okovi} je odli~no po~eo me~ – servis ga je odli~no slu`io, igrao je raznovrsno, a tome je doprineo i rano napravqeni brejk. Ve} u tre}em gemu Novak je do{ao do tri uzastopne brejk lopte, a iskoristio je tre}u nakon {to je Ni{ikori poslao slajs iz forhenda u aut.

U naredna dva seta 20-godi{wi Japanac je pokazao za{to ga smatraju budu}no{}u svetskog tenisa, a verovatno bi i do sada imao vi{e uspeha da ga povreda desnog lakta nije spre~ila da igra tokom najve}eg dela pro{le sezone.

I u drugom setu \okovi} prvi sti`e do brejka, ovoga puta u petom gemu. Ipak, Ni{ikori se vra}a u sedmom gemu iako je Novak imao tri vezane gem lopte.

Japanca je odli~no slu`io forhend u tim momentima, a duplom servis gre{kom Novak mu je dao

PETA UTAKMICA FINALA ZAPADA U NBA LIGI

Ron Artest junak Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa savladali su Finiks Sanse rezultatom 103:101 u petoj utakmici finalne serije Zapadne konferencije NBA lige i sada vode s 3:2 u pobedama. Odlu~uju}i pogodak postigao je bek Lejkersa Ron Artest u posledwoj sekundi utakmice, nakon {to je uhvatio loptu posle Brajantovog proma{aja.

Najboqi u pobedni~kom timu bili su Kobi Brajant s 30 poena, 11 skokova i 9 asistencija i Derek Fi{er s 22 poena. Kod Sansa su se istakli Stiv Ne{ s 29 poena i 11 asistencija, kao i Amare Stodemajer sa 19 poena.

- Mislim da je Kobi bio fauliran pri {utu i zato sam shvatio da ne}e dobaciti. I nije, a ja sam se na{ao na pravom mestu. Nisam igrao dobro celu utakmicu, mada sam u drugom poluvremenu donekle prona{ao igru, imao neka dobra dodavawa i ukradene lopte. Mi-

Ron Artest i Kobi Brajant

slim da se agresivna igra samo nastavila do tog posledweg napada rekao je junak utakmice Artest koji je zabele`io ukupno 4 poena (2-9 iz igre) i 5 skokova.

Tim iz Los An|elesa i mnogo ranije mogao je da obezbedi trijumf jer je sredinom tre}e ~etvrtine imao +18 (74:56). Ipak, Sansi su tada napravili seriju 16-4 i s podno{qivim zaostatkom u{li u

posledwu deonicu. Briqirao je Stiv Ne{, koji je prvo postigao 2+1 poen, a zatim i asistirao Stodemajeru za -1, na ne{to mawe od tri minuta do kraja.

U samoj zavr{nici Ne{ i Ri~ardson su proma{ili trojke, ali je Ri~ardson iz drugog poku{aja pogodio na 3,5 sekunde do kraja. U posledwem napadu tim Fila Xeksona i{ao je na Brajanta, ~iji je proma{aj na ve} opisani na~in Artest pretvorio u pobedu.

- To mu mnogo zna~i, emotivno je to za wega veliki podstrek. Kada sam ispustio loptu, video sam Rona kako se {uwa i samo sam se nadao da je uputio {ut na vreme rekao je Kobi Brajant.

U taboru Lejkersa jo{ su se istakli Pau Gasol s 21 poenom, 9 skokova i 5 asistencija i Lamar Odom sa 17 poena, 13 skokova i 4 asistencije. ^ening Fraj bio je odli~an kod Sansa s 14 poena i 10 skokova, Xejson Ri~ardson dao je 12, a Hil i Dadli po 10 poena.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - NOVI PAZAR: Novi Pazar - Kolubara, ZREWANIN: Banat - Radni~ki (N), SEVOJNO: Sevojno Point - Mladost (A), BEOGRAD: Be`anija - Novi Sad, SOMBOR: Radni~ki - Mladost (L), ZEMUN: Zemun - ^SK Pivara, IN\IJA: In|ija - Srem, NOVI SAD:Proleter - Sloga (K), VRAWE:Dinamo - Teleoptik.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Spartak (D), OXACI: Tekstilac Ites - Senta, [ID: Radni~ki Radni~ki (NP), BA^KI JARAK: Mladost - Kikinda, VETERNIK: Veternik Viskol Sloga (T), PE]INCI: Dowi Srem - Big bul, PALI]: Pali} - Metalac AV, PADINA: Dolina - Vr{ac.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Vojvo|anska liga istok PNA^EVO: Radnik - Dinamo, SRPSKA CRWA: Budu}nost Ba~ka (P), NOVI KOZARCI: Sloboda - Radni~ki (Z), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Obili}, BE-

LA CRKVA: BAK - Radni~ki (B), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Polet (N), SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Vojvodina (NM), STAR^EVO: Borac - Kozara, ALIBUNAR: Budu}nost Crvena zvezda.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Vojvo|anska liga zapad - KARAVUKOVO: Polet - Crvena zvezda, RUMA: 1. maj . - Indeks, MLADENOVO: Budu}nost Radni~ki (SM), BEO^IN: Cement - Mladost (T), KOVIQ: [ajka{ - @AK, [IMANOVCI: Hajduk - Jugovi}, IRIG: Radni~ki - Omladinac, RASTINA: Solunac - Qukovo, NOVI SAD: Borac - Sloven, Gradska liga Novog Sada SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Vinogradar, NOVI SAD: @elezni~ar - Ba~ka, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - TSK. Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

DNEVNIK

revo (19), PKB - Planinka (19), [ABAC: Metaloplastika - Jugovi} (19), LAZAREVAC: Kolubara - Partizan (19).

Prva liga (m) - LESKOVAC: Dubo~ica - Crvena zvezda (19), VRAWE: Vrawe BASK (19), PO@AREVAC: Po`arevac - Novi Pazar (19).

Druga liga (m) - [ID: Radni~ki - Radni~ki (NS) (19.30), BANATSKO NOVO SELO: Proleter - Jedinstvo (19.30), JA[A TOMI]: Hercegovina Gradnulica (19.30).

Druga liga (`) - ZREWANIN: Lehel - Spartak (18).

Prva vojvo|anska liga (m) RI\ICA: Dalmatinac - Dolovo (18), KA^AREVO: Jedinstvo - Radni~ki (19), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - RKS (19).

Prva vojvo|anska liga (`) MOROVI]: Jedinstvo - Naftagas (17).

Rukomet

Stoni tenis

Polufinale Lige {ampiona: ^ehovski medvedi - Barselona (15.30, SOS kanal), Siudad Real - Kil (18, SOS kanal).

Superliga (m) - CRVENKA: Crvenka - Dinamo (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Smede-

Kvalifikacioni turnir za popunu Prve mu{ke lige – PO@AREVAC: Sala Ekonomske {kole (10).

Kvalifikacioni turnir za popunu Prve `enske lige – SENTA: Klupska sala (11).

Novak \okovi}

brejk loptu. Potom je spasao tu, ali ponovo duplom dao novu {ansu Japancu, koja biva realizovana i rezultat je 4:4. U slede}em gemu Ni{ikori je odigrao tri nekontrolisana forhenda, {to je \okovi} iskoristio i do{ao u situaciju da servira za set. Japanac se borio i u desetom gemu, ali je Novak ipak poveo sa 2-0 nakon {to je realizovao petu set loptu.

Najja~i otpor Ni{ikori je pru`io u tre}em setu. Posle rane razmene brejkova, Japanac je preuzeo kontrolu u razmenama sa osnovne linije, a do tada odli~nom forhendu pridru`io se i bekhend. Pri rezultatu 4:3 Ni{ikori je imao ~etiri brejk lopte, ali se \okovi} skoro svaki put izvukao preciznim servisom, {to bi moglo da bude vrlo bitno za

nastavak turnira. Potom je Novak napravio brejk, iako je Japanac imao nekoliko gem lopti, a zatim je bez problema osvojio servis-gem za kona~ni trijumf.

Naredni \okovi}ev rival je 28-godi{wi Viktor Hanesku iz Rumunije (31. nosilac), ~etrtfinalista Garosa iz 2005. godine, kojeg je Novak sva tri puta savladao.

DILEME U FRANCUSKOJ SVE GLASNIJE

Treba li izmestiti Rolan Garos Pre dva dana na Rolan Garosu svakako predstavqa i odre|enu dogodio se skandal zbog kojeg su se vrstu pritiska na organizatore organizatori Otvorenog prvenOtvorenog prvenstva Francuske, stva Francuske u tenisu na{li na {to je konstatovao i Federer i udaru javnosti. Gael Monfis i dodao: Fabio Fowini igrali su po to- Mora da se zna kada je pravo talnom mraku nekoliko gemova u vreme za promene i mislim da bi petom setu, me~ je kona~no prekisvi voleli kada bi se me~evi igranut kod rezultata 5:5, ali prvoli sve vreme. Ali, meni je apsobitni uzrok tome {to je me~ tolilutno prihvatqivo da se me~evi ko dugo trajao bila je ki{a. Kiprekidaju. {ovito vreme danima ometa igra@o-Vilfrid Conga nema dilewe me~eva, {to je ponovo u prvi mu da li Otvoreno prvenstvo plan stavilo potencijalnu izFrancuske treba da ostane na Rogradwu krova na Garosu, kao i izlan Garosu. me{tawe celokupnog turnira na - Vi{e bih voleo da ostane ovde drugu lokaciju zbog mawka prostoi da se turnir pove}a, jer je ovo ra i drugih problema. mesto predivno.

Rolan Garos je najmawi od svih Postoje i oni koji su za {to brGren slem turnira, ali je publike `e promene, a me|u wima je i koskoro uvek najvi{e. U posledwe lumnista veb-sajta tennis.com Tom vreme ~ak se predla`e i promena Perota. lokacije drugog gren-slem turni- Bez oklevawe mogu da ka`em ra u sezoni, ali tradicionalisti da je Garos najmawe po`eqan turse tome `estoko protive. Alternir. Premali je, posetioci ne monativa je da se renovira celokupgu da vide igru dok {etaju komni kompleks Rolan Garosa, a da se pleksom od silnih stubova, a propokretni krov postavi barem na stora za {etwu apsolutno nema. centralni, „Filip [atrije“ teBio sam zapawen koliko mi je poren.

Branilac titule Roxer Federer smatra da obe strane imaju argumente u rukama.

- I ja verujem u tradiciju i sve to, ali mora se prona}i najboqe re{ewe za sve. Naravno da bih bio vrlo razo~aran ako se Rolan Garos premesti i nadam se da }e ostati ovde, jer bih voleo da se vratim za 20 ili 40 godina. Ali, ako ga premeste, sigurno je da imaju dobre razloge.

Ti razlozi nekada mogu biti va`niji od istorije Stadion „Filip [atrije” u Parizu i tradicije - rekao je Federer. trebno da stignem od terena do saNa pitawe o izgradwi krova, le za konferencije. Ima previ{e [vajcarac je ponudio {aqiv odbetona, premalo zelenila, a zidogovor: vi "Filipa [atrijea" su pod ne-Hitno nam je potreban krov, zgodnim uglom. Tako|e, nema ni sutra ako je mogu}e - rekao je Fekrov, a hrana jedva zaslu`uje prederer i dodao u ozbiqnijem tonu: laznu ocenu. To {to se turnir du[ta mogu da ka`em? Bilo bi divgo odr`ava u Parizu nije dovoqno no kada bismo imali krov, ali na dobar razlog da tu i ostane. ovaj na~in se u Parizu igra deceUkoliko turnir ostane u Parinijama. Navikli smo da dolazimo zu, tri nova objekta bi}e dodata i odlazimo s terena i prilagoRolan Garosu i ko{ta}e 251 midqivi smo kada je re~ o takvim lion dolara. Gradwa novog stadistvarima. ona izvan Pariza, prema procenaI Australijan open, a od proma, ko{tala bi 754 miliona dola{le godine i Vimbldon, imaju ra. Ukoliko se izgradwa novog krovove na glavnim terenima, {to kompleksa ostvari, on bi sadr`ao

55 teniskih terena, dva s pokretnim krovom, koji bi mogli da privuku i do 60 hiqada posetilaca dnevno. Novi kompleks prostirao bi se na 74 ara, {to je za 53 vi{e od sada{weg mesta odr`avawa.

Generalni menaxer Rolan Garosa @ilber Isern rekao je da se razmatra preme{tawe na drugu lokaciju kako bi turnir odr`ao korak s preostala tri gren-slem takmi~ewa. Najve}i problem jeste nedostatak prostora – kompleksi Vimbldona i Ozi opena prostiru se na 49 ari, a Fle{ing Medouz na US openu ima 34,5 ara.

- Neki igra~i su nam rekli da ne mogu da zamisle da Garos napusti Pariz. Ali, ukoliko ostanemo, moramo da modernizujemo zdawe kako bi bilo savr{eno. Potrebno nam je vi{e prostora i pokretni krov na centralnom terenu - rekao je Isern.

Otvoreno prvenstvo Francuske igra se na terenima Rolan Garosa od 1928. godine.

- Nadam se da }e se na}i na~in da turnir ostane tu gde jeste, tradicija je ovde, a ovo je moj omiqeni turnir. Ipak, mo`da se promena lokacije dogodi, treba biti realan. U pore|ewu s drugim GS turnirima, koji postaju sve ve}i, prostor ovde postao je ograni~avaju}i faktor, svi to znaju - rekla je ~etvorostruka {ampionka @istin Enan.

Kakva god odluka da bude, mora}e da bude donesena u skorijoj budu}nosti jer ugovor Francuskog teniskog saveza s Rolan Garosom isti~e 2015. godine. Mo`da bi najpravednije, a i najcelishodnije bilo da se primeni solomonsko re{ewe i napravi kompromis. Dakle, Garos bio ostao gde jeste u skladu s tradicijom, ali s poboq{anom infrastrukturom, naro~ito pokretnim krovom na centralnom i mo`da na jo{ jednom terenu. Takvom solucijom svi bi trebalo da budu zadovoqni.

Tradicionalisti - jer do izme{tawa ne bi do{lo, organizatori - jer bi Garos odr`ao korak sa ostalima, gledaoci - jer bi me~evi neprestano bili u toku, a to bi olak{alo posao i televizijskim stanicama u pravqewu programske {eme.

AKTIVNOSTI NA[EG OLIMPIJSKOG KOMITETA

Delegacija na Malti U La Valeti na Malti se odr`ava seminar Evropskih olimpijskih komiteta i forum Olimpijske solidarnosti, na kojem u~estvuje i delegacija Olimpijskog komiteta Srbije.

Wu ~ine predsednik Vlade Divac, generalni sekretar \or|e Vi{acki i sportski direktor Branislav Jevti}.

Prema preporukama i odlukama donesenim na Kongresu MOK, odr`anom u Kopenhagenu u oktobru 2009. godine, komisija Olimpijske solidarnosti se u ovoj godini fokusirala na tri teme: autonomiju sporta, re{avawe sporova kroz arbitra`u i

medijaciju i dobro upravqawe sportskim organizacijama. Tokom dva radna dana na Malti, ovim temama bi}e posve}ena posebna pa`wa.

Olimpijski komitet Srbije se kvalitetom svojih projekata, s kojima aplicira kod Olimpijske solidarnosti, nalazi me|u vode}im nacoinalnim olimpijskim komitetima.

U skladu s preporukama sa ovog foruma, OKS }e i ubudu}e relizovati programe i projekte iz domena za{tite `ivotne sredine, kulture i olimpijskog obrazovawa, `ene u sportu, sport za sve itd.

TRKA ZA SRE]NIJE DETIWSTVO U SENTI

rija za u~esnike raznih uzrasta, me|u kojima su bile osobe sa posebnim potrebama, nagra|ena su tri prvoplasirana takmi~ara.

Nagra|eni su najmla|i u~esnik manifestacije dvogodi{wi Bence ^ernak, kao i najmla|i u~esnici glavnih trka Aleksandra Pinter (11) i Kilijan Saka~ (10), kao i najstariji Jano{ Kova~ (69). U glavnim trkama seniora na najdu`im stazama za `ene na 5.000 metara pobedila je ^ila Bognar, a kod dugopruga{a na 10.000 metara Neboj{a Milenkovi}.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

19

[AP^ANI I KA]ANI DELE MEGDAN

Jugovi} za sebe i du{u Pre {est godina, kada su Ka}ani vodili `estoku bitku sa [ap~anima u borbi za opstanak u Superligi, Vojvodina, tada mo}na i {ampionska, predvo|ena pokojnim Zoranom Kurte{om, pobedila je Metaloplastiku u [apcu i izborila prvi bal Ka}anima na putu opstanka. Simbolike radi, tog istog dana rukometa{i Jugovi}a su oti{li za Beograd u autobusu na kojem je velikim slovima pisalo - Vojvodina.

Sada su Ka}ani u prilici da se revan{iraju Novosa|anima. Ako otkinu bod ili dva u [apcu, eto Vojvodini toliko `eqenog prikqu~ka za evrointegracije. S obzirom da ti}i Jugovi}i, iz godine u godinu, ostvaruju dobre rezultate u prestonici ~ivije, crveno – beli se imaju ~emu nadati.

Golman Ka}ana Bojan Perovi} je svojevremeno nosio Vo{in dres i sada je u prilici da u~ini ne{to dobro za Novosa|ane.

- Ne bavim se analizom tabele i kombinacijama {ta kojoj ekipi treba. U principu nas to ne interesuje. U svaki me~ ulazimo s istim ciqem da pobedimo, tako je i ovoga puta, ali ne zbog Vojvodine

Vi{e od 1.000 u~esnika U tradicionalnoj atletskoj manifestaciji,Trka za sre}nije detiwstvo (organizovao Crveni krst Sente uz podr{ku Sen}anskog atletskog kluba SAK i drugih partnera) u~estvovalo je oko 1.000 trka~a razli~itog uzrasta, od dece pred{kolskog uzrasta, osnovaca i sredwo{kolaca pa do do veterana. Pored u~esnika iz naseqa sen}anske op{tine u~estvovali su trka~i iz Subotice, Pali}a, Kawi`e, ^antavira, Tre{nejvca, Ade, Mola, Novog Be~eja, Srbobrana, ^oke i Kikinde.

Trke su prire|ene u centru grada i kraj Tise. U 26 katego-

subota29.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

nego zbog nas samih.

Na{e ambicije za ovu sezonu smo ostvarili, sad nam ostaje da igramo dobro, da damo sve od sebe, da poka`emo lep i brz rukomet. Kako }e da bude u [apcu vide}emo. Metaloplastika je veoma dobra ekipa i sigurno nam ne}e biti lako - smatra Perovi}.

U teku}oj sezoni dva puta ste savladali Metaloplastiku, o~igledno vam [ap~ani le`e kao rival?

- Da li je to tako vide}emo danas. Te dve pobede nisu merodavne, pogotovo onaj me~ u pripremnom periodu.

Oni su uvek nezgodni gde god da igrate protiv wih. I ve~eras je Metaloplastika favorit, ali mi }emo dati sve od sebe da pobedimo.

Danas igrate sa [ap~anima a u posledwem kolu (utorak) sa Bojan Perovi}, golman Jugovi}a Zvezdom, {to je svakako izazov? no, da se posvetimo samo ruko- I jeste i nije. Dobro je to metu. [ap~ani su pod impera{to smo rezultatski ciq tivom pobede tako da }e nama ostvarili i {to u ove me~eve biti lak{e. Ovo je prava primo`emo da ulazimo rastere}elika da u opu{tenoj i rezul-

tatski neoptere}enoj igri poka`emo koliko i {ta mo`emo - naglasio je Perovi}.

Me~ u [apcu po~iwe u 19 ~asova.

J. Gali}

FINALNI TURNIR LIGE [AMPIONA

[terbik brani titulu

Arpad [terbik

Rukometna Liga {ampiona ima}e prvi put u istoriji zavr{nicu u formatu fajnal-fora (F4), koji }e biti odr`an za vikend u Kelnu i to u prelepoj „Lanxe{ areni“ pred rasprodatim gledali{tem i 19.000 qubiteqa ovoga sport. Na F4 plasman su izbirili ruski ^ehovski medvedi, {panski timovi Barselona i Siudad Real i nema~ki Kil.Titulu brani Siudad Real, ~iji gol ~uva Arpad [terbik.

Direktne prenose iz Kelna mo}i

ODBOJKA SUTRA – LOPTE ZA POBEDE: Odbojka{ki savez Srbije, u saradwi sa Kompanijom „Vip mobile“, generalnim sponzorom OSS, nastavio je sa akcijom Odbojka sutra – lopte za pobede, kojom je planirano da sve osnovne {kole u Srbiji dobiju lopte „Mikasa“. Akcija se realizuje uz podr{ku i saglasnost Ministarstva prosvete Srbije i Ministarstva omladine i sporta Srbije. Centralna sve~anost je odr`ana u Zrewaninu u prisustvu 2200 u~enica i u~enika. Lopte su podeqene u~enicima iz 451 osnovne {kole, koje imaju ukupno 119 275 u~enika, a sve~anosti podele lopti su odr`ane u 22 grada u Srbiji.

Na centralnoj sve~anosti u Kristalnoj dvorani u Zrewaninu, osnovce su pozdravili Tawa Dulovi}, na~elnik Sredwe – banatskog okruga, Aleksandar Marton, predsednik Skup{tine Grada Zrewanina, Petra [tangl, izvr{ni direktor za marketing Kompanije „Vip mobile“, Vladimir Grbi}, proslavqeni odbojka{ki reprezentativac i ~lan Komisije za razvoj odbojke FIVB i Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS. U revijalnoj utakmici nastupile su u~enice osnovnih {kola: „Jovan Du~i}“ iz Kleka, „Vuk Karayi} i „Dositej Obradovi}“ iz Zrewanina i „Sveti Sava“ iz @iti{ta.

}e da prate i qubiteqi rukometa u Srbiji, a pravo prenosa otkupili su SOS kanal i TV Arenasport 1. U subotwim polufinalima sasta}e se: ^ehovski medvedi - Barselona (15.30, SOS kanal) i Siudad Real - Kil (18, SOS kanal). U nedequ je borba za plasmAn, u 15.30 ~asova (TV Arenasport 1) bori}e se za tre}e mesto pora`ene ekipe iz polufinala, dok }e se pobednici nadmetati za {ampionski lovor od 18 ~asova (18, SOS kanal).

J. G.

20

SVET

subota29.maj2010.

Kina zabrinuta zbog nestabilnosti Korejskog poluostrva SEUL: Premijer Kine Ven \iabao rekao je ju~e u razgovoru sa predsednikom Ju`ne Koreje Li Mjung-bakom, u Seulu, da osu|uje svaki ~in koji mo`e ugroziti mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu.

"Kina osu|uje svaki ~in koji bi mogao da ugrozi mir i naru{i stabilnost Korejskog poluostrva", rekao je Ven koji se nalazi u trodnevnoj poseti Ju`noj Koreji, preneo je Rojters.

Odnosi izme|u dve Koreje naglo su se pogor{ali pro{le nedeqe kada je vlada Ju`ne Koreje objavila rezultate istrage koji su pokazali da je severnokorejska podmornica torpedovala brod ju`nokorejske mornarice u @utom moru, {to je izazvalo eksploziju zbog koje se

Ven \iabao

Brodolom u Amazonu LIMA: Najmawe 16 qudi je izgubilo `ivot kada je brod "Kamila" u sredu ujutro potonuo u peruanskom delu reke Amazon, nedaleko od granice sa Kolumbijom, saop{tili su ju~e peruanski zvani~nici. Zbog prevelikog tereta na brodu, spasila~ki timovi nisu uspeli da izvuku polupotopqen brod na povr{inu, pa su morali da izvla~e jedno po jedno telo iz dubine vode.

Me|u telima koja su spasioci ju~e prona{li nalaze se i tela dve devoj~ice, od ~etiri i {est godina, javio je AP. Zvani~nici navode da je najmawe 161 osoba

pre`ivela udes. Jo{ nije utvr|eno koliko qudi je bilo na brodu, ~iji je kapacitet 160 putnika.Poznato je samo da je brod isplovio iz glavnog grada regiona Loreto i provincije Majnas Ikitos sa 146 putnika, ali se usput na brod ukrcalo jo{ qudi.

Uzrok nesre}e najverovatnije je bio preveliki broj putnika i pretovarenost broda prtqagom.Ikitos je najve}i grad u peruanskoj amazonskoj pra{umi i najnaseqeniji grad na svetu, kome se ne mo`e pri}i kopnom, ve} iskqu~ivo brodom ili avionom.

(Tanjug)

Napad na mawinske yamije u Pakistanu LAHORE: Najmawe 30 pripadnika jedne mawinske verske grupe ubijeno je danas kada su napada~i naoru`ani granatama upali u dve xamije u pakistanskom gradu Lahoreu, u isto~noj provinciji Panxab, saop{ila je jedna zdravstvena slu`ba. Direktor zdravstvenog centra Rizvan Nasir izjavio je Rojtersu da je u bolnice u ovom gradu dovezeno 30 tela.

Agencije su ranije javile da se sumwa da su napada~i uzeli i neke taoce. Napadnute su xamije, udaqe-

ne jedna od druge nekoliko kilometara, u kojima se mole pripadnici mawinske verske zajednice Ahmadi, koji sebe nazivaju muslimanima, dok im drugi to negiraju.

Oni su od ranije na meti radikalnih sunita. Sledbenici Ahmadija tvrde da su diskriminisani i od dr`ave Pakistan.

Pakistanska vlada ih je proglasila nemuslimanskom mawinom, a zabraweno im je da se deklari{u kao muslimani i da odr`avaju muslimanske verske obrede. (Tanjug)

Sudar vozova u Indiji WU DELHI: U `elezni~koj nesre}i na istoku Indije ju~e je poginulo sedamdesetak qudi, javile su agencije.Posle eksplozije, putni~ki voz je izleteo iz {ina a na wega je tada naleteo teretni voz, javio je Rojters.Nesre}a se dogodila u oblasti koja je upori{te maoisti~kih pobuwenika.U eksploziji je 13 vagona isko~ilo iz {ina a na wih je onda naleteo tereni voz.Putni~ki voz je i{ao iz Mumbaja za Kalkutu, u indijskoj dr`avi Zapadni Bengal.

Indijski minisar unutra{wih poslova P. ^idambaram je

saop{tio da je ova `elezni~ka nesre}a sabota`a i da je odnet deo {ina. Prethodno je ministar `eleznica Mamata Banerxi rekao da je voz izleteto iz {ina zbog eksplozije bombe.

Maoisti~ki pobuwenici preuzeli su ju~e odgovornost za sabota`u voza na istoku Indije. Maoisti, koji su zapo~eli pobunu 1967. godine, od pro{le godine su poja~ali aktivnost. U toku pro{le godine zabele`eno je vi{e od 1.000 napada, u kojima je ubijeno oko 600 qudi. Naj~e{}e mete napada su `eleznica i fabrike.

(Tanjug)

brod raspao na dva dela i potonuo. U ovom incidentu, koji se dogodio 26. marta, poginulo je 46 mornara.Severna Koreja, me|utim, tvrdi da nije odgovorna za potapawe broda "^eonan".

Ju`na Koreja je u ponedeqak najavila uvo|ewe trgovinskih sankcija severnom susedu i izno{ewe slu~aja broda "^eonan" pred Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, a Severna Koreja je odgovorila da }e preduzeti kontramere, ukqu~uju}i prekidawe svih veza sa Ju`nom Korejom.

Dve Koreje su formalno i daqe u ratu, jer je wihov sukob od 1950. do 1953. godine okon~an samo primirjem, a ne i mirovnim sporazumom.

(Tanjug)

DNEVNIK

Erupcija vulkana u Gvatemali GVATEMALA SITI: Vulkan Pakaja u Gvatemali izbacio je ju~e veliku koli~inu pepela i sitnijeg kamewa, zbog ~ega je zatvoren glavni gvatemalski aerodrom, a vi{e od 1.600 qudi je evakuisano.

Iz vulkana, koji je neprestano aktivan od 60-tih godina pro{log veka, ali je posledwi put izbacivao pepeo i kamewe 1998. godine, uzdi`e se stub pepela i drugog materijala visok preko 1.500 metara, javio je Rojters.

Za sada se ~etiri osobe vode kao nestale - novinar koji je sa svojim kolegama snimao erupciju i troje dece starosti 10, devet i sedam godina, izjavio je gvatemalski predsednik Alvaro Kolom na konferenciji za {tampu.Aerodrom La

IZVE[TAJ GRUPE UN ZA PRA]EWE PRIMENE SANKCIJA PROTIV KOREJE

Pjongjang izvozi nuklearno oru`je UJEDIWENE NACIJE: Severna Koreja izvozi nuklearnu i tehnologiju za balisti~ke rakete, koriste}i vi{e posrednika kako bi izbegla sankcije Ujediwenih nacija, javio je AP, navode}i da je imao uvid u izve{taj koji su sa~inili eksperti UN. Sedmo~lani tim za pra}ewe primene sankcija protiv Severne Koreje naveo je da wihova istra`ivawa ukazuju da je Pjongjang ukqu~en u zabrawene nuklearne i balisti~ke aktivnosti u Iranu, Siriji i Mjanmaru. U izve{taju na 47 strana dat je prikaz tehnika i na~ina na koje Severna Koreja poku{ava da izbegne sankcije koje joj je Savet bezbednosti UN uveo posle dve nuklearne probe, 2006. i 2009. godine.

AP je naveo da su diplomate u Savetu razmatrale taj izve{taj pre dva dana na zatvorenoj sednici, u situaciji kada se prilike na Korejskom poluostrvu zao{travaju posle potapawa ju`nokorejskom broda, za {ta se optu`uje Pjongjang. U izve{taju je navede-

no i da je Severna Koreja u ovim zabrawenim aktivnostima koristila brodove i avione kompanija iz razli~itih zemaqa koji su oru`je, nuklearnu i raketnu teh-

nologiju i druge materijale prenosili na vi{e lokacija.

Eksperti su konstatovali i da ~ak 112 od 192 ~lanice UN nije, do 30 aprila, dostavilo izv{taje o tome kako primewuju rezolucije o sankcijama. Re~ je o 51 zemqi iz Afrike, 28 iz Azije i 25 iz Latinske Amerike i Kariba.

Japan }e poo{triti sankcije prema Severnoj Koreji, izjavio je ju~e vladin portparol, dodaju}i da je takva odluka posledica saznawa da je Pjongjang odgovoran za potapawe ju`nokorejskom broda, kada je poginulo 46 mornara.

Parlament }e, tako|e, usvojiti propis kojim }e ovlastiti dr`avnu obalsku stra`u da kontroli{e severnokorejske brodove u me|unarodnim vodama, u skladu sa pro{logodi{wom rezolucijom Ujediwenih nacija.

U Tokiju je objavqeno i da }e vlada, koja je ve} zabranila trgovinu izme|u Japana i Severne Koreje, preduzeti korake u ciqu spre~avawa izvoza i uvoza preko tre}ih zemaqa, prenose zapadne novinske agencije. Ove odluke Japana sti`u nakon trilateralnih konsultacija sa Ju`nom Korejom i Kinom, pri ~emu je Tokio iskazao posebnu zainteresovanost da Peking, kao saveznik Pjongjanga, odlu~nije doprinese prevladavawu aktuelne krize na Korejskom poluostrvu.

(Tanjug)

Dogovor o ameri~koj bazi na Okinavi LONDON: Japan i SAD dogovorili su se ju~e da premeste kontroverznu ameri~ku vojnu bazu na japanskom ostrvu Okinava sa sada{we urbane lokacije na mawe naseqeni deo ostrva.

Japanski premijer Jukio Hatojama izabran je pro{le godine, izme|u ostalog, i zbog obe}awa da }e bazu izmestiti u potpunosti sa ostrva Okinava, javqa Bi-Bi-Si. Hatojama je izjavio novinarima da su dve strane uspele da se dogovore oko baze Futenma pre kraja maja, {to je sebi postavio kao krajwi rok za re{avawe tog problema.Ostrvqani su ogor~eni na ameri~ke vojnike zbog silovawa 12-godi{we devoj~ice koje se dogodilo 1995. godine i pada helikoptera 2004. godine.

(Tanjug)

aurora zatvoren je jer je pista prekrivena slojem pepela i peska, kao i ulice glavnog grada Gvatemala sitija (Tanjug)

^E[KA

Glas protiv korupcije PRAG: ^esi danas glasaju drugi dan na parlamentarnim izborima na kojima su, kako navode analiti~ari, svi izgledi da ve}inskog pobednika ne}e biti jer i levica i desnica u`ivaju izjedna~enu popularnost kod bira~a.

Ju~e su glasa~ka mesta bila otvorena od 12 do 20 ~asova, a danas od {est do 12 ~asova. Prvi preliminiarni rezultati se o~ekuju ve~eras, javqaju agencije iz Praga. Prema najnovijm anketama javnog mwewa, socijaldemokrate (ODS) biv{eg ~e{kog premijera Jir`ija Paroubeka blago vode u odnosu na partije desnice, koju predvodi Gra|anska demokratska stranka (C[D) biv{eg premijera Mireka Topolaneka.

Ankete se razlikuju u postotku bra~a opredeqenih za ove dve najpopularnije partije. Gra|anske demokrate su izme|u 3,4 do 11,5 odsto iza socijaldemokrata, naveo je Rojters.Stoga analiti~ari ve} sada ocewuju da }e ^e{ka nakon izbora imati problem da sastavi vladu, a pregovarawe o koalicijama bi moglo da se odu`i, {to se i ranije doga|alo u toj zemqi.

Spekuli{e se o vi{e mogu}ih scenarija - prvi, koji ima podr{ku privrednika, je pobeda desni~arske koalicije predvo|ene C[D, koja bi donela pomake u fiskalnim, penzionim i zdravstvenim reformama, drugi - mawinska vlada ODS, koju bi podr`ali komunisti, i tre}a - velika koalicija dve najve}e partije. Zemqa ima javni dug od 38 odsto bruto nacionalnog proizvoda (BDP), buxetski deficit ove godine planiran na 5,3 odsto BDP, ekonomski rast od 4,2 odsto, koliko je bilo lane. Planirano je pove}awe poreza sa 19 na 21 odsto i ~ak 38 odsto na li~na primawa koja su iznad proseka od 300-350 evra.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Italijanski premijer Silvio Berluskoni, poznat po svojim brzopletim izjavama, opet je zaprepastio javnost podse}awem na ozlogla{enog italijanskog fa{isti~kog diktatora Benita Musolinija i `alopojkom da "nikada nije imao pravu mo}". Berluskoni je prekju~e u Parizu, na zasedawu OECD, nasmejao kolege i novinare kada je priznao da ~ita dnevnike Musolinija.

KLAUDIO KORDONE Sistem me|unarodne pravde ne funkcioni{e, glavni je zakqu~ak ovogodi{weg izve{taja Amnesti interne{enala(AI). Vr{ilac du`nosti genralnog sekretara AI, Klaudio Kordone, ukazuje da postoje vlade koje se postavqaju iznad zakona tako {to ne prihvataju nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda ili time {to {tite svoje saveznike od me|unarodne pravde.

BEN KINGSLI Britanski glumac Ben Kingsli, koji se proslavio ulogom Gandija u istoimenom filmu Ri~arda Atenboroa, dobio je zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih."To {to sam ovde me|u vama jedna je od mnogih stvari o kojima nisam ni sawao dok sam odrastao u Engleskoj", kazao je 66-godi{wi Oskarovac na otkrivawu zvezde koja predstavqa krunu ~etiri decenije duge karijere.

SVE VI[E KATOLI^KIH SVE[TENIKA KR[I CELIBAT

Kada se pop zaqubi

BON: Katoli~ki sve{tenici se obavezuju na celibat, takozvani zavet ~ednosti, koji je u katoli~koj crkvi preduslov za sve{teni~ki poziv. Kada ga prekr{e, sve{tenici bivaju suspendovani. U Nema~koj je sve vi{e takvih.

Prekr{io je zavet jer se zaqubio. Kada je sa 30 godina postao sve{tenik, jo{ nije imao odnose sa `enom. Zato je i verovao da bi celibat mogao biti wegov `ivotni put. Sedam godina je bio sve{tenik, a onda je upoznao Lidiju Pjekotu.

"Uvek rado ka`em - mi se nismo tra`ili, ali smo se prona{li. Oboje smo imali ispuwen `ivot, ali smo se uprkos tome prona{li. To je poklon koji smo dobili i koji ne mo`emo tek tako da odbacimo", izjavio je Johanes Vendeler,

sve{tenik koji je prekr{io zavet ~ednosti, preneo je nema~ki dr`avni radio "Doj~e vele" Lidija Pjekota, `ilava `ena lukavog osmeha, po zanimawu je fizioterapeut. Johanes Vendeler je posle jedne automobilske nesre}e i{ao kod we na terapiju. Iz prijatnih razgovora tokom terapije razvilo se blisko prijateqstvo, a iz prijateqstva qubav. A onda su nastali prvi problemi. Kako je trebalo da se ophode prema toj qubavi, koja je u o~ima katoli~ke crkve zabrawena?

Tajna qubav je mo`da na po~etku romanti~na i uzbudqiva, ali je u principu veliko optere}ewe, ka`e Vendeler.

Za oboje je ubrzo postalo jasno da ne `ele ve~no da skrivaju svoju qubav. Posle godinu da-

na "tajnovawa" Vendeler je informisao kelnskog nadbiskupa kardinala Majsnera.

"Bilo je gore nego {to sam mogao da zamislim. Biskup je rekao da bi moju budu}u `enu trebalo da upozore na mene, jer nisam odr`ao re~", pri~a Vendeler. Istog dana je suspendovan iz sve{teni~ke slu`be. Trenutno se u javnosti mnogo govori o zavetu ~ednosti, jer je sve vi{e slu~ajeva seksualnog zlostavqawa u katoli~kim {kolama i drugim crkvenim institucijama.

Stru~waci ipak ne vide direktnu povezanost izme|u celibata i seksualnog zlostavqawa. Vendeler, s druge strane, pretpostavqa da bi `ivot u celibatu mogao da pru`i plodno tlo za seksualno nasiqe.

Stav katoli~ke crkve jeste da je celibat poklon, poruka o bo`joj blizini i vernosti.

Me|utim, mnogi sve{tenici bi se radije odrekli te slobode. [irom sveta ima 500.000 katoli~kih sve{tenika. Oko 100.000 wih je suspendovano iz slu`be, ve}inom jer su prekr{ili zavet ~ednosti. Udru`ewe katoli~kih sve{tenika i wihovih `ena bori se ve} 25 godina protiv celibata.Klaus [ifgen, {ef udru`ewa i sve{tenik koji je i sam prekr{io celibat, ka`e da se u Nema~koj ni 50 odsto sve{tenika ne pridr`ava celibata. Mnogi skrivaju svoje veze i porodice godinama i decenijama. Pretpostavqa se da u Nema~koj ima oko 2.000 dece ~iji su o~evi sve{tenici.

(FoNet)

Za{tita Bo{waka u zemqama biv{e Jugoslavije SARAJEVO: U okviru sve~anosti povodom 20. godi{wice od osnivawa Stranke demokratske akcije (SDA) kojom u Bosni i Hercegovini rukovodi Sulejman Tihi}, u Sarajevu je konstituisana koordinacija SDA sa podru~ja nekada{we Jugoslavije.

Sastankom je predsedavao predsednik SDA BiH Sulejman Tihi}, a prisustvovali su mu predsednik SDA Sanxaka Su-

lejman Ugqanin, predsednik SDA Makeodnije Avdija Pepi}, predsednik SDA Hrvatske [emso Tankovi} i predsednik SDA Kosova Numan Bali}. Ovo telo formirano je s ciqem unapre|ewa bilateralnih odnosa izme|u Bosne i Hercegovine i dr`ava u kojima su stranke SDA deo vladaju}ih koalicija ili parlamentarne stranke.

Jedan od ciqeva koordinacije bi}e afirmacija zajedni~kih

vrednosti i za{tite qudskih, gra|anskih i politi~kih prava Bo{waka, prvenstveno u zemqama biv{e Jugoslavije u kojima Bo{waci predstavqaju mawinu.

Lider SDA je ovom prilikom dao punu podr{ku Bo{wa~koj listi na predstoje}im izborima za Nacionalno ve}e Bo{waka u Srbiji, 6. juna.

Bo{wa~ka lista je jedna od tri liste koje u~estvuju na predstoje}im izborima. .

(Tanjug)

c m y

BALKAN

DNEVNIK

BUKURE[T: Rumunija }e, u saradwi sa Evropskom komisijom, organizovati od 9. do 11. juna u Konstanci konferenciju, nakon okon~awa procesa javnih konsultacija o Strategiji Evropske unije (EU) vezane za Podunavski region, na koju su pozvani ministri spoqnih poslova zemaqa tog regiona, me|u kojima i Srbije.

Na skup u Konstanci na obali Crnog mora, koji organizuju Evropska komisija, rumunsko ministarstvo spoqnih poslova i ministarstvo regionalnog

Sulejman Tihi} „srpski igra~�! razru{i SDA, a on se naqutio i nekoliko godina nije govorio sa mnom", rekao je Spahi}.

"Zapamtite, uba~en je da razru{i SDA! Jer, nije nikakva slu~aj-

Mustafa Ceri}

nost da je Mirza Hajri}, recimo, do{ao za Alijinog savetnika iz Londona, i to samo s jednim ciqem - da uveri rahmetli (Aliju) Izetbegovi}a da ovoga (Tihi}a) imenuje iza sebe. A zna se {ta je London.

To je mala Srbija. Mi mislimo da se sve slu~ajno de{ava. Zapamtite, nema ni{ta slu~ajno. Sve je isplanirano i ide po planu. Bosna je vrlo interesantna. Bo{waci su u fokusu. Jer, nema Bosne bez Bo-

{waka. Jasno, nema ni bez Srba i Hrvata, ali Bo{waci su taj osnov Bosne. Ali, neko sa strane vu~e koce. Ko to radi, odakle...", kazao je Spahi}.

Ismet Spahi}

I reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Ceri} zatra`io je ju~e od Tihi}a da povu~e izjavu o Dobrovoqa~koj i da se ubudu}e dr`i daqe od takvih komentara i ocena.

"Javna izjava da se u Dobrovoqa~koj u Sarajevu dogodio zlo~in, uz mnogobrojne `ive svedoke braniteqe grada i dr`ave, kao i uz znawe da su meritorne me|unarodne pravosudne institucije od-

HA[KI TU@ILAC I DAQE U POTRAZI ZA DNEVNICIMA

Hagu predato sve {to je na|eno ZAGREB: Glavni tu`ilac Ha{kog suda Ser` Bramerc o~ekuje da }e u saradwi Zagreba i Haga biti postignuti dodatni rezultati u nala`ewu artiqerijske dokumentacije iz operacije "Oluja", koje tu`ila{tvo Tribunala tra`i od Zagreba.

"Jedan od dva ciqa moje posete Hrvatskoj bio je sastanak s premijerkom Jadrankom Kosor uo~i sastavqawa izve{taja o saradwi Hrvatske s Tribunalom, koga }u u ponedeqak poslati Savetu bezbednosti UN", rekao je Bramerc na kraju posete Hrvatskoj i razgovora s Kosorovom.

On je s premijerkom razgovarao o saradwi uop{te, ali i o otvorenom zahtevu Ha{kog suda za dosta-

vqawe artiqerijskih dnevnika koje i daqe tra`i grupa eksperata koju je formirala hrvatska vlada.Napomenuv{i da je informisan o aktivnostima radne grupe, Bramaerc je rekao da veruje da se mogu posti}i dodatni rezultati.

Razgovor s predsednikom Ivom Josipovi}em pre odlaska na regionalnu konferenciju tu`ilaca na Brione ocenio je kao "izvrstan sastanak", s obzirom na to da je Josipovi} veliki stru~wak na podru~ju pravosu|a.

Kosorova je naglasila da je Hagu predato sve {to je na|eno i da radna grupa u kojoj je ~etrdesetak profesionalaca nastavqa potragu za artiqerijskim dnevnicima.

"U ovoj istrazi va`e isti principi kao u borbi protiv korupcije - nema nedodirqivih, a potraga se mora sprovesti u potpunosti!", rekla je Kosrova.

O izve{taju koji }e Bramerc podneti Savetu bezbednosti UN, zavisi ho}e li Hrvatske otvoriti poglavqe o pravosu|u jer su ga zbog nedostavqawa dnevnika dosta dugo blokirale neke ~lanice EU, pozivaju}i se na nedovoqno povoqe Bramercove izve{taje.

Ako Hrvatska do leta ne otvori ovo poglavqe koje s poglavqima o tr`i{nom takmi~ewu i o poqoprivredi jedino nije otvoreno, bi}e joj nemogu}e da do kraja ove godine zavr{i pregovore i 2012. postane ~lanica EU. (Tanjug)

Zajedni~ki obilazak strati{ta BAWALUKA: Pemijer Republike Srpske Milorad Dodik i hrvatski predsednik Ivo Josipovi}, poseti}e u nedequ, 30. maja, tri op{tine u RS i polo`iti vence na mestima na kojima su stradali Srbi, Hrvati i Bo{waci, saop{tila je vlada RS. Dodik i Josipovi} najpre }e se sastati u zgradi opstine Derventa, a zatim }e posetiti Sjenkovac, u opstini Brod, gde }e polo`iti vence na spomen obele`je Srbima ubijenim u tom mestu. Dvojica zvani~nika poseti}e i spomen obele`je nastradalim Hrvatima u prijedorskom nasequ Bri{evo, kao i spomen obele`je poginulim Bo{jacima u mestu Kozarac, u op{tini Prijedor, prenela je gencija Fena. Dodik i Josipovi} prisustvova}e zatim radnoj ve~eri, koju za wih organizuje ~lan predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi}.

(Tanjug)

21

Sastanak ministara podunavskih zemaqa u Konstanci

VERSKE ZAJEDNICE BO[WAKA PORI^U ZLO^IN

SARAJEVO: Zamenik reis ul uleme Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Ismet Spahi} optu`io je lidera Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Sulejmana Tihi}a da je "uba~eni ~ovek" u redove te stranke, koji radi za Srbe. Spahi} je rekao da se od Tihi}eve izjave da se u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici dogodio zlo~in "~oveku krv ledi u `ilama".

"Pa, nismo mi bili na Terazijama, nego u svom gradu i branili se.

E, sad da ti prizna{ da je to bio zlo~in, zaista je bez pameti. To sve vi{e potvr|uje tezu naroda, jedno ra{ireno mi{qewe, da je to uba~eni politi~ar", rekao je Spahi} u intervjuu za "Dnevni avaz".

On je izjavio da je re}i da se u Dobrovoqa~koj dogodio zlo~in "jednostavno bez pameti i ni~im se ne moze opravdati i zato narod takvim politi~arima mora re}i "dosta vi{e" Upitan na ~emu zasniva optu`be da je lider SDA uba~eni ~ovek i srpski igra~, Spahi} je odgovorio da mu je 1996. godine jedan ~ovek iz [tutgarta rekao za Ti}i}a: "^uvajte ga se, uba~en je ~ovek, srpski je igra~", a potom mu je, kako je rekao, to potvrdio i jedan poznati doktor iz Zenice.

"Rekao sam jednom visokom funkcioneru SDA pre ~etiri godine: To vam je uba~en ~ovek da

subota29.maj2010.

bacile kvalifikaciju zlo~in za Dobrovoqaku - nepotrebna je i nije u duhu na~ela o vladavini prava", navodi se u saop{tewu iz kabineta reis ul uleme Ceri}a.

Povla~ewe ponovqene Tihi}eve izjave i to u vreme dok jo{ traje proce{ oko slu~aja Ejupa Gani}a u Londonu, Ceri}, kako se navodi, tra`i na zahtev mnogih bosanskih patriota (xematlija) koji su 3. maja ( u Dobrovoqa~koj) uradili ono {to su morali - braniti pravo na svoj i `ivot i ~ast svoje domovine.

"Po{tuju}i nezavisnost me|unarodnih i doma}ih sudova, kabinet res ul uleme tra`i od svih politi~ara da se suzdr`e od kvalifikacija o ratnim doga|awima, posebno onih za koje nisu pozvani da svedo~e, jer nisu bili o~evici", navodi se u saop{tewu. Stoga, Ceri}ev kabinet o~ekuje od Tihi}a da povu~e svoju izjavu o tome da se u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici, tokom rata u BiH, dogodio zlo~in.

MUP Srbije raspisao je po~etkom 2009. godine, po nalogu istra`nog sudije, poternice za 19 osoba iz BiH, me|u kojima su ratni ~lanovi redsedni{tva BiH Ejup Gani} i Stjepan Kqui}, zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine.

(Tanjug)

Novi po~etak ZAGREB: Prioritet zemaqa jugoisto~ne Evrope je ponovna saradwa u regionu, i to ne samo politi~ka, nego i prakti~na - me|usobnim saobra}ajnim povezivawem, jer bi ponovno povezivawe jugoistoka Evrope bila najboqa pomo} stanovni{tvu i privredama regiona, isti~e se u ju~e objavqenom zajedni~kom pismu {efova diplomatija Hrvatske i Slovenije Gordana Jandrokovi}a i Samuela @bogara.

U pismo koje je medijima poslalo hrvatsko ministarstvo, podse}a se da je konferencija odr`ana 20. marta na Brdu kod Krawa "novi po~etak saradwe na jugoistoku Evrope", koji Evropi `eli poslati poruku da vlasti dr`ava nastalih na podru~ju biv{e Jugoslavije, i Albanije, mogu sesti za isti sto i imati zajedni~ke ciqeve, da mogu prevladati neslagawa i istorijske nesuglasice i zajedni~ki raditi na izgradwi mira i prosperitetnije budu}nosti regiona, kao i da su spremne sara|ivati na putu u EU. "Najva`niji ishod konferencije je taj da se radilo o po~etku Brdskog procesa koji, uz o~ekivano u~e{}e Srbije, otvara novo poglavqe u istoriji na{ih me|usobnih odnosa", isti~e se u pismu i podse}a da je kao model za saradwu uzeta takozvana Vi{egradska grupa (V-4), {to podrazumeva da ni jedna od zemaqa ne preuzima vode}u ili prevladavaju}u ulogu u regionu.

"Delotvorno suo~avawe sa sada{wim i budu}im izazovima podrazumeva dijalog i saradwu na ravnopravnoj osnovi i iznad svega me|usobno po{tovawe", nagla{avaju dva {efa diplomatije. (Tanjug)

razvoja i turizma, pozvani su ministri spoqnih poslova Austrije, Nema~ke, Bugarske, Ma|arske, Moldavije, Rumunije, Srbije, Ukrajine, Slova~ke, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, prenela je rumunska agencija A|erpres.

Realizacija Strategije EU u toj oblasti predstavqa izuzetnu {ansu za pokretawe projekata, vezanih za urbani razvoj priobalnih naseqa, ukazao je nacionalni koordinator strategije EU za region Dunava Vi-

orel Ardeleanu. Civilno dru{tvo, tako|e, mora imati veliku ulogu u primeni "zelenih" i odr`ivih strategija, koje }e omogu}iti otvarawe novih radnih mesta, dodao je on. Strategija EU za Podunavski region predstavqa projekat regionalne saradwe i bi}e primewena po~ev od prve polovine 2011. Ona }e sadr`ati tri prioriteta: me|usobnu povezanost, za{titu ~ovekove okoline i socio-ekonomski razvoj.

(Tanjug)

Po~eo forum za crnomorsku saradwu SOFIJA: Redovni dijalog izme|u Evropske unije (EU) i Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradwu (BSEC) predstavqa va`an instrument za razmenu politike, izjavio je ju~e u Sofiji bugarski ministar spoqnih poslova Nikolaj Mladenov na otvarawu 22. sastanka ministara spoqnih poslova te organizacije. EU je sve zainteresovanija za region Crnog mora, prenela je agencija BTA. Mladenov je, osvr}u}i se na dostignu}a Bugarske tokom svog predsedavawa, istakao napore te zemqe da rad te organizacije u~ini prakti~nijim putem unapre|ewa wenog poslovawa, davawa prioriteta saradwi u oblastima energetike, istra`ivawa, tehnologije,

saobra}aja i ja~awa saradwe sa EU. Bugarska sna`no veruje da interakcija i saradwa izme|u EU i BSEC mo`e biti jedna od glavnih komponenti za pro{irewe mogu}nosti u tom delu sveta, rekao je Mladenov. Uz bezbroj problema, kao {to su ekonomska i finansijska kriza, unutra{we tenzije u nekim delovima tog regiona i bilaternalni sporovi u nekim drugim, to podru~je se suo~ava s jo{ jednim izazovom - pomawkawem projekata koji mogu dati opipqive rezultate, {to ote`ava regionalnu saradwu, ukazao je {ef bugarske diplomatije.Na sastanku }e Bugarska predati Gr~koj predsedni{tvo u BSEC za drugu polovinu 2010.

(Tanjug)

Posao na crno za ratne veterane ZAGREB: Italijanska finansijska policija na podru~ju pokrajne Kampawa (Campania) sprovela je akciju pod nazivom "Croacia" u kojoj je uhap{en napuqski preduzetnik koji je na crno zapo{qavao demobilisane hrvatske veterane.

Rije~ki "Novi list" pi{e da je policija utvrdila zapo{qavawe 138 veterana iz zemaqa biv{e Jugoslavije koji su u~estvovali u ratovima vo|enim tokom 90-ih na ovim prostori-

ma. Kompanija je bila registrovana za proizvodwu i trgovinu industrijskim ma{inama, a pravi posao joj je bilo posredovawe u nezakonitom zapo{qavawu bez pla}awa ikakvih davawa dr`avi i upisa radnog sta`a.

Istra`ioci su otkrili da su utajom poreza i nepla}awem doprinosa na oko tri miliona evra na crno ispla}enih plata uhap{eni preduzetnik i wegovi saradnici zaradili na milione evra.

(Tanjug)

Grad i poplave u Slavoniji ZAGREB: Grmqavinsko nevreme pra}eno gradom veli~ine oraha pogodilo je preksino} podru~je oko Po`ege, Slavonski Brod i okolinu, dok je provala oblaka prouzrokovala poplave u Vukovaru i u Vinkovcima, izvestio je ju~e Dr`avni centar 112.

Zbog velike koli~ine padavina do{lo je do izlivawa vode na podru~ju Vukovarsko-sremske `upanije, {to je uzrokovalo poplave u stambenim i poslovnim objektima u Vukovaru

i u jednom objektu u Vinkovcima.

Vatrogasci su na pozive gra|ana celu no} bili na terenu i ispumpavali vodu. Preksino} je okolinu Po`ege i Slavonskoga Broda zahvatilo grmqavinsko nevreme pra}eno jakim pquskom i ledom veli~ine od gra{ka do oraha.Protivgradna odbrana dejstvovala je paqewem prizemnih generatora i ispaqivawem 70 raketa koje su spre~ile ve}e {tete od grada.

(Tanjug)

22

LEKAR

subota29.maj2010.

DNEVNIK

Novi testovi za otkrivawe Statini hit lekovi S Alchajmerove bolesti N ovi na~in testirawa mo`e precizno da uka`e na Alchajmerovu bolest u najranijoj fazi, pre nego {to se ispoqe simptomi demencije i nastupe ve}a o{te}ewa, saop{tili su ameri~ki stru~waci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanija. Oni su utvrdili da nivo dva proteina u spinalnoj te~nosti, koji mogu da uka`u na Alchajmerovu bolest, predskazuje sa 87 odsto ta~nosti kod kojih }e se pacijenata sa ranim problemima memorije i drugim simptomima o{te}ewa kognitivne funkcije, jednog dana ustanoviti Alchajmer.

Takvi testovi, kojima se traga za takozvanim „biomarkerima“ bolesti, mogu da pomognu istra`iva~ima da boqe osmisle delatnost na razradi terapije za ovaj naj~e{}i oblik demencije starijih osoba. Vo|a pensilvanijskog tima Lesli [o

Cigarete {kode bebi rudnice koje ostave cigarete pre petnaeste nedeqe trudno}e se po u~estalosti preranog poro|aja ili ra|awa dece nedovoqne te`ine potpuno izjedna~avaju sa onima koje ne pu{e, poru~uju australijski stru~waci sa Univerziteta Adelejd.

-Ti ozbiqni negativni efekti pu{ewa su reverzibilni ukoliko se sa pu{ewem prekine u ranoj trudno}i - tvrdi vo|a istra`ivawa dr Lesli Mekauen.

PROBLEMI U GOVORU

Mucawe ~e{}e kod mu{karaca

T

Do ovog zakqu~ka se do{lo na osnovu pra}ewa 2.500 `ena koje su prvi put bile trudne. U petnaestoj nedeqi one su klasifikovane u tri grupe - kao nepu{a~i, biv{i pu{a~i i teku}i pu{a~i.

Sve u svemu, 80 odsto `ena je bilo u grupi nepu{a~a, 10 odsto u grupi biv{ih i isto toliko u grupi teku}ih pu{a~a.

Procenat prerano ro|ewe dece bio je ~etiri odsto, a dece nedovoqne te`ine na ro|ewu 10 odsto - i me|u porodiqama biv{im pu{a~ima i me|u onima koje nikad nisu pu{ile. Me|u porodiqama koje su nastavile da pu{e tokom cele trudno}e bilo je 10 odsto preranih poro|aja i 17 odsto novoro|en~adi nedovoqne te`ine.

Australijski tim na osnovu ovih rezultata zahteva od lekara koji prate trudnice pu{a~e da obaveste ove `ene koliko je bitno za zdravqe wihove dece da u ranoj fazi trudno}e ostave cigarete.

izjavio je da ovakvo testirawe mo`e da vodi i boqoj strategiji da se blago o{te}ewe memorije ne razvije u totalnu Alchajmerovu bolest - fatalno oboqewe koje postepeno

gasi svest pacijenata. [o i wegove kolege su `eleli da razviju standardizovane testove usmerene na utvr|ivawe dva klasi~na pokazateqa Alchajmera: amiloidnog beta proteina, od kojeg nastaju lepqive naslage, i tau proteina, odgovornog za pojavu fibroznog tkiva u mozgu.

Analiziraju}i spinalnu te~nost, uzetu od 410 pacijenata koji su u~estovali u velikoj studiji o Achajmerovoj bolesti, ameri~ki stru~waci su na osnovu visokog nivoa ta dva proteina u 87 odsto slu~ajeva predvideli kod kojih }e se pacijenata razviti Alchajmerova bolest. Oni su, {ta vi{e, sa 95,2 odsto ta~nosti ocenili kod kojih pacijenata je iskqu~en razvoj Alchajmera. Procewuje se da 26 miliona qudi u svetu ima Al}ajmerovu bolest, a da }e se do 2050. broj obolelih pove}ati na 106 miliona.

(Tanjug)

ucawe je, po definiciji, poreme}aj tempa i ritma govora. Porema}aj je neprijatan i ~esto ograni~avaju}i za qude koji ga imaju, naro~ito kada je izbor profesije u pitawu. Zanimqivo je da je prose~ni koeficijent inteligencije vrlo visok, pa se ~esto ka`e da je mucawe „privilegija“ pametnih qudi. Znatno ~e{}e se javqa kod mu{karaca nego kod `ena, odnos je ~etiri prema jedan. Su{tina je u tome da sve dok se jedna strana dr`i pod kontrolom onda i druga ima kontrolu i mucawa nema. Qudi koji nisu le~ili mucawe ponekad umeju sami da otkriju na~in da taj problem dr`e pod kontrolom.

Primere kontrole mucawa ima jo{ u Staroj Gr~koj. Demosten je, na primer, mucao, ali je ve`bama i uporno{}u uspevao da savlada telesne nedostatke i stekne govorni~ki dar kojim se proslavio kao najve}i orator Starog veka. Mucawe je izle~io tako {to je u usta stavqao oblutak, kao {to mi danas stavqamo `vaku, i nadvikivao se s morskim talasima, po{to tokom vikawa nema mucawa. Kontola mucawa preko `vakawa je sasvim logi~na kada se ima na umu povezanost pokreta `vakawa i pokreta govorewa - pokreti govorewa su i nastali iz pokreta `vakawa.

Problema s govorom imali su i Ajn{tajn, Me{a Selimovi}, Miroslav Anti}... Vezu izme|u mucawa i visokog koeficijenta inteligencije tako|e nije te{ko objasniti. Ogroman kvantum misli i ogroman leksi~ki fond iz glave nije lako usmeriti kroz tako mali otvor kakav su usta i to je jedan od uzroka mucavosti kod natprose~no inteligentnih qudi. Mucawe jeste problem koji se uspe{no otkla-

M

wa, ali ne uvek istom metodom.

Od pravilnog izbora metode zavisi uspe{nost le~ewa. Kao {to jedan antibiotik ne le~i sve infekcije, tako se ni mucavost ne le~i jednom metodom. Trebalo bi da logoped poznaje desetpetnaest metoda le~ewa kako bi mogao da primeni ovu koju pacijentu najboqe odgovara. Metoda koja ve} posle mesec dana ne daje rezultate nije dobro odabrana metoda i ne vredi je daqe primeqivati.

Uzorci mucawa mogu da le`e u do`ivqenom stresu, psihosomatskim problemima, a doprinosi mu

Nanotehnologija u slu`bi genske terapije ritanski stru~waci su objavili kako su razvili tretman kojim se antikancerozni geni, uz pomo} nanotehnologije, selektivno transportuju direktno do kanceroznih }elija. Ova terapija je zasad isprobana samo na laboratorijskim mi{evima, a planira se da se testira na qudima tokom naredne dve godine. Ukoliko bi se pokazala uspe{nom, prestavqala bi vrlo precizan mehanizam primene genske terapije u le~ewu raka. Andreas [aclajn i wegove kolege iz britanske ustanove za istra`ivawe raka „Kanser reser~“ su „spakovali“ antikancerozne gene u izuzetno

B

tatini, koji se koriste protiv povi{enog holesterola u krvi i ~ije je dejstvo protiv kardiovaskularnih oboqewa priznato, imaju i preventivnu ulogu, istakli su ameri~ki kardiolozi na godi{woj konferenciji Ameri~kog kardiolo{kog kolexa. Nau~nici su tokom istra`ivawa, sprovedenog na 17.802 osobe, utvrdili da statini smawuju za 43 odsto opasnost od pojave krvnih ugru{aka u nogama i plu}ima, prenela su danas francuska glasila.

Prvi rezultati istra`ivawa, predstavqeni u novembru, pokazali su da te aktivne supstance protiv povi{enog holesterola mogu da smawe opasnost od infarkta i mo`danog udara za 44 odsto kod osoba sa simptomima upale arterija. Drugo istra`ivawe je, me|utim, pokazalo da se ta opasnost smawuje za ~ak 79 odsto kod qudi ~iji je nivo lo{eg holestrola

male ~estice koje apsorbuju samo }elije raka, dok okolno zdravo tkivo ostaje netaknuto.

Kada se takvi geni jednom na|u u kanceroznoj }eliji, oni je prisiqavaju da proizvodi proteine koji mogu da uni{te rak. Ovaj pristup mogao bi da bude naro~ito koristan kod pacijenata ~iji kancer ne mo`e da se operi{e jer je suvi{e blizu vitalnim organima, kao {to su mozak ili plu}a. Na terapiju genima se gleda kao na metod koji obe}ava u le~ewu raka i drugih oboqewa, a wen glavni problem je kako sprovesti gene do `eqenog mesta u organizmu.

(Tanjug)

i levorukost. Centar za govor kod levorukih je u desnoj, a kod de{waka u levoj hemisferi

mozga. Levoruki qudi su na neki na~in neprestano pod „torturom“ i pod pritiskom da koriste stranu mozga koja kod wih nije dominantna. Da bi se bilo {ta u govoru i jeziku savladalo mora da postoji jedna komanda, jedan centar. A kada se istovremeno stimuli{u dva centra, onda nema vode}e hemisfere i dolazi do sukoba impulsa. Impuls krene i sa leve i sa desne strane i kao posledica se javqa problem u govoru. Na pojavu mucawa imaju uticaja i nasledni faktor i sredina. Nasledni faktor postoji samo kao predispozicija da bi mucawe moglo da se javi.

J. Barbuzan

smawen zahvaquju}i statinima. Doktor Pol Rikter , koautor istra`ivawa je, ipak, istakao da je glavna stvar u spre~avawu kardiovaskularnih oboqewa zdrav na~in ishrane, fizi~ka aktivnost i uzdr`avawe od pu{ewa. Nau~nici upozoravaju i da prepisivawe statina iz ~isto preventivnih razloga, kod pacijenta kod kojih ne postoji previsok nivo lo{eg holesterola, mora da bude pra}eno detaqnom zdravstvenom kontrolom, jer statini mogu negativno da uti~u na jetru i da izazovu mi{i}ne bolove.

Deca i nasle|ene genske mutacije naliziraju}i genome, odnosno kompletnu gensku mapu ~etiri ~lana jedne porodice, ameri~ki stru~waci s Instituta za sistemsku biologiju iz Sijetla su utvrdili da roditeqi potomcima prenose znatno mawe mutacija gena nego {to se do sada mislilo. Tim iz Sijetla je utvrdio da je svaki od analiziranih roditeqa na decu preneo svega po 30 mutacija, odnosno ukupno 60, dok se do sada verovalo da svaki roditeq sam potomstvu prenese oko 75 genskih mutacija. Ameri~ki stru~waci ipak napomiwu da broj genskih mutacija koje roditeqi prenose na decu verovatno varira u zavisnosti od wihove starosti, naro~ito od starosti oca. Mnoge od prenesenih mutacija gena nemaju nikakve posledice na zdravqe dece, ali bi razumevawem kako do preno{ewa tih mutacija dolazi, moglo da se suzi poqe istra`ivawa genetskih uzroka bolesti. Ovim istra`ivawu je utvr|eno i koji su to recesivni geni preneti s konkretnog para roditeqa na decu uzro~nik takozvanog „Milerovog sindroma“, koga karakteri{u deformiteti na licu i udovima, registrovanog i kod jednog i kod drugog deteta.

Ovaj sindrom mo`e da bude uzrok nesraslog nepca, nepravilnog oblika u{iju, ili niskog rasta.

Oboje dece je, tako|e, patilo i od plu}nog poreme}aja poznatog pod nazivom primarna cilijarna diskinezija, koje pove}ava rizik od zapaqewa plu}a, bronhitisa i drugih respiratornih infekcija.

Roditeqi dva deteta koja su u~estvovala u istra`ivawu nisu imali nikakvu genetsku anomaliju, ali je svako od wih bio nosilac recesivnih gena ~ije se dejstvo manifestuje samo kada se nalaze na svakom od dva homologna hromozoma, pa su na taj na~in deca obolela od Milerovog sindroma i diskinezije. Dejvid Galas, jedan od rukovodilaca pomenutog istra`ivawa, isti~e kako su on i wegov tim sigurni da }e ovakva vrsta analize u budu}nosti imati izuzetan zna~aj za nauku i medicinu.

(Tanjug)

A

Sve vi{e izle~enih od raka Evropskoj uniji raste broj izle~enih od raka, {to je najverovatnije rezultat masovnijih skrining testirawa i ranijeg postavqawa dijagnoze, pokazala je najnovija studija organizacije Juroker. U studiji su upore|eni podaci dva perioda - od 1988. do 1990. i od 1997. do 1999. u 23 ~lanice Unije. Rezultati su pokazali da je procenat mu{karaca i `ena koji se smatraju izle~enim od raka plu}a pove}an sa {est na osam odsto, kod raka `eluca sa 15 na 18, a kod raka debelog creva i rektuma sa 42 na 49 odsto. Od zemqe iz koje je pacijent, u velikoj meri zavisi kakvi su mu izgledi da pre`ivi rak. Najboqi izgledi za mu{karce su u Irskoj, gde sve vrste kancera u proseku pre`ivqava 47 odsto, a za obolele `e-

U

ne najboqe je da su u Francuskoj ili Finskoj, gde rak pre`ivqava 59 odsto pacijentkiwa.

Najgore izglede pre`ivqavawa raka i mu{karci i `ene imaju u Poqskoj - 21, odnosno 38 odsto. Najmawe obolelih od raka plu}a, oko pet odsto, izle~i se u Danskoj, ^e{koj i Poqskoj, dok je najve}i procenat izle~ewa te vrste raka, preko 10 odsto, u Francuskoj i [paniji. Iz studije jasno proizilazi da su nacionalni programi testirawa na rak dojke u nekim zapadnijim ~lanicama EU dali odli~ne rezultate, tako da je danas razlika u pre`ivqavawu ove vrste raka izme|u tih zemaqa i Poqske, ^e{ke ili Slovenije (u kojima takvi programi nisu uvedeni) oko 10 odsto. Podaci studije tako|e ukazuju na to kojim vrstama raka u pojedinim podru~ijima Unije treba posvetiti vi{e istra`ivawa i za wih obezbediti ve}e investicije.

DNEVNIK

OGLASI

subota29.maj2010.

23

24

OGLASI z ^ITUQE

subota29.maj2010.

DNEVNIK

PRODAJEM gra|evinski plac u petrovaradinu 2000m2 u petrovaradinu Bukova~ki put br. 3. Pogodan za izgradwu skladi{tnog proizvodnog i poslovnog prostora. Telefon 063/547-782, 021/63-92-384 posle 15 ~asova.

733 PRODAJEM parcelu 2000m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen.

Telefon: 065/95-33-222.

903 U MO[ORINU prodajem novu ku}u, 120m2, papiri uredni, 1/1. Cena 16.500 evra.

Hitno, povoqno. Telefon 064/547-23-43.

907 BAJINA BA[TA - strogi centar. Prodajem ku}u od 163m2, {est soba, kupatilo, kuhiwa. Pomo}ne zgrade 77m2, dvori{te, plac 4 ara. Useqivo. Telefoni: 011/30-38-662, 063/83-56-034.

Vesna.

586 PRODAJEM plac u Sremskim Karlovcima, ulica Jakova Orfelina, veli~ine 685m2, dozvoqena gradwa, ukwi`en. Telefon 062/891-9950.

1075

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima bes-platno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 1092 IZDAJEM odli~an name{ten jednosoban stan 30 m2 kod Socijalnog (ulica Valentina Vodnika) 160 E. Telefon 064/124-9779.

969 PETROVARADIN, garsowera 30m2, novo name{teno, Cg. potkrovqe. Telefon 064/11-248-57.

851 IZDAJEM garsoweru kod Sajma. Telefon 063/582-757.

830 IZDAJEM prazan stan, 33m2, na prvom spratu, preko puta Supa, Ulica Kraqevi}a Marka 33. Telefoni: 021/6621-554, 063/80-96-043.

574 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan u Novom sadu, u Ulici Danila Ki{a 39.

Telefoni: 023/524-735, 064/49-19-84.

662 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 18m2, Ul. Alekse [anti}a, 140E, useqiva od 1. juna. Telefon: 021/6338603.

809 DVEMA studentkiwama izdajem name{ten, dvosoban stan sa grejawem, ve{ ma{inom, telefonom, kablovskom. Pariske komune, kod medicinskog fakulteta.

Telefoni: 421-324, 063/74955-86.

894 GRBAVICA, izdajemo dvosoban komplatno name{ten stan prvi sprat kod limanske pijace, ve{ ma{ina, telefon, {poret, fri`ider, kablovska, useqiv.

Telefon: 063/592-885.

968

GOTOVINOM kupujemo garsoweru 22.000E, dvosoban stan na Grbavici, vikendicu na Popovici, prizemni stan sa terasa ba{ticom.

Telefon: 6618-184, 064/5025379, 063/598-463.

389

PRODAJEM stan od 41m2 na Novom nasequ - [onsi ul.

Toze Jovanovi}a 11, 2. sprat, ukwi`en, prvi vlasnik.

Telefon 062/891-9950.

1074

POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente /V, grejawe na gas, sa name{tajem, 30.000E gotovinom. Telefon: 6618-184, 063/598-463.

393 SAJAM, lep jednoiposoban noviji, {esti sprat, lift, 35m2, nema terasu, dvostrano orjentisan 36.000E gotoviom, kredit ne! Telefon: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

391

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

1090

IZDAJEM diskoteku lokal kod Sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija obratite se na telefon: 065/623-4014.

569 IZDAJEM uli~ni lokal 30 m2, Mileti}eva 51. Telefon 064/43-46-052.

826 ZLATARA u radu, 70m2, centar - pe{a~ka zona, dva uli~na izloga, mo`e podela u dva lokala + stan.

Telefon: 064/502-5379, 063/598-463.

395 IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul.

Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

1091

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 021/6393-737, 064/160-47-25.

799 VODOINSTALATER seviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

509 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

105996

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene,

sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

94416

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Izle~ewe za 7 dana. Deda Rado{, telefoni: 037/490-797 i 064/240-55-49.

834

UGOSTITEQSKOM preduze}u potreban samostalni kwigovo|a, uslov 5 godina radnog iskustva, kori{}ewe mikrosoft offica. Prijave slati do 31. 5 na gondolans@nadlanu.com 992

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

455

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Danici Stefanovi}

od: Mire i Bebe sa porodicom.

1199

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Jovanu Rusovu iz Futoga 1951 - 2010.

Mile ]iri} sa porodicom.

1196

Sa neizmernom tugom se opra{tamo od dragog prijateqa i kom{ije

Jovana Rusova iz Futoga 1951 - 2010.

Milan Bili} sa porodicom.

1195

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa velikom tugom se opra{tamo od dragog kuma

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom ocu, bratu i dedi

Iliji Markovu

Jovana Rusova

Stanku Raci

iz Futoga 1951 - 2010.

Laza Petrovi} sa porodicom.

od Bebe i Ne|e.

1197

1169

Odeqewe odr`avawa RNS iskreno sau~estvuje u bolu porodice, povodom smrti na{eg radnika, kolege i prijateqa

TU@NO SE]AWE

S tugom i po{tovawem wegovi: sin Zoran, }erka Biqana, sestra Zorica, bra}a Rada i Joca sa porodicama.

Posledwi pozdrav sestri

Povodom 35. godi{wice mature se}awe na drage nam preminule kolege

na

Milivoja Gligorina

obele`i}emo danas, 29. 5. 2010. godine, u 9.30 ~asova, na Graskom grobqu u Novom Sadu.

25

subota29.maj2010.

Milorada Zeqkovi}a Bo{ka Pero{evi}a Mileta Vu~i}evi}a Marka Bun~i}a

Milici Despot

1991 - 2010.

Ve~no si mi u srcu i nikada zaboravqen.

od brata Marka Vrtuni}a sa porodicom.

MT[ generacija 1975. razred M41.

1192

1201

S qubavqu, tvoja supruga Slavica.

1159

1178

Sindikat RNS iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg ~lana

Posledwi pozdrav Dragicinoj mami

Zoran ]iri} Filipi Boras

Stanka Race S tugom, koleginice i kolege s posla.

Stanka Race

Dragi ]iro, pro{lo je 40 dana od tvog preranog odlaska. Tuga i bol je u na{im srcima.

od Paje i Slavice.

Ogwen, Nevena, Jovanka i Milo{.

1174 1191

1186

SEDMODNEVNI POMEN dragom prijatequ

Posledwi pozdrav

S tugom, koleginice i kolege.

Jovanu Rusovu

SEDMODNEVNI POMEN na{em dragom sinu, bratu i ujaku

od wegovih kolega sa posla.

1176

1190

S nevericom u srcima, neizmernim bolom i tugom se se}amo

Gojku Bugarskom Goji

Slobodanu Diki}u

POMEN

13. 8. 1987 - 21. 5. 2010.

1959 - 2010.

obele`i}emo danas, 29. maja, u 10 Pravoslavnom grobqu u Ba~kom Jarku.

Osta}e{ nam zauvek u lepom se}awu.

S tugom i po{tovawem porodice: Kri{, Piger i Frawo.

~asova,

Smrt nije kraj, `ivi{ u na{im srcima, mislima i snovima.

O`alo{}ena porodica.

1180

1183

DVOGODI[WI POMEN sestri i tetki

na

Posledwi pozdrav na{em radniku

Gojka Bugarskog Goje 1959 - 2010.

Velinki Popovi} Veri iz Mo{orina 2. 5. 2008 - 2. 6. 2010.

Preminuo je 25. maja 2010. godine, oti{ao je prerano, brzo i nenadano, bez opro{taja...

Danas, 29. maja u 9 sati ponovo }emo se okupiti na grobqu u Tovari{evu da obele`imo sedmodnevni pomen.

Vreme prolazi, a duboka praznina i bol ostaju. S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Sestra Zora, zet Steva, sestri} Stevica sa porodicom, sestri~ine Milenka i Maja sa porodicama.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima: supruga Ankica, }erka Gordana i sin Jovica, otac Jovan, zet Andrej i unuk Sergej.

1146

1181

Dana, 27. maja 2010. godine preminula je

Balog Frawi

Gordana ^akovac

od zaposlenih u JKP „^ISTO]A” Novi Sad.

ro|. Martina{evi}

5872/P

Godina je dana od kako nije vi{e sa nama na{a draga Goga.

Danas, 29. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`i}emo pomen u prisustvu rodbine i prijateqa.

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Zauvek u srcu i mislima.

Du{anu Mi{keqinu

Filipa Boras Tvoj Lazica.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Kolektiv i u~enici O[ „Mihajlo Pupin“ Veternik.

Kolektiv Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

1045/P

Uvek }emo Te ~uvati u svom srcu.

1171

1044/P

26

^ITUQE z POMENI

subota29.maj2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

Danica Stefanovi}

Vera Krsti} Verica

DNEVNIK

SE]AWE

POMEN

Gordana ^akovac

Jelena Marjanovi} Jelka

1933 - 2010.

Sahrana }e se obaviti 29. 5. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na na{u Vericu.

O`alo{}ena porodica.

Milica i Vukica.

POMEN Danas, 29. maja 2010. godine je pet godina od kada nije sa nama na{ zet

1996 - 2010.

Mojoj Gogi, sestrinom an|elu, utkana si u moje srce i du{u.

iz Ka}a

Po~ivaj u spokoju.

S qubavqu ~uvamo uspomene.

Tvoja Olika.

Trivun Marjanovi} S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.

Sestra Nada sa porodicom.

Baba Ana.

1157

1119

1135 1185

1184

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Mile ]ulum

Vojislav Lazarevi}

Tri godine od kada nisi pored nas, a sa nama si ipak svakog trenutka.

U srcima si i mislima tvojih: supruge Borke, k}erki Stane, Mike i Mire, zetova i unu~adi.

1936 - 2010.

Sahrana }e se obaviti 29. 5. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj priji

GODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

1. 6. 1995 - 1. 6. 2010.

Gordana ^akovac ro|. Martina{evi}

Mari Cvetkovski

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe.

Postoji qubav koju smrt ne gasi, a tuga koju vreme ne le~i.

Tvoja mama Katica.

Milorad Jevremovi} ^uva nas tvoja qubav i se}awe na na{u porodi~nu sre}u.

Pera i Qubica Popovi}.

Vole te tvoji: Milosava, Dragan, Goga, Uro{ i Marina.

1133 1175

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

1161

1107

Sa po{tovawem se opra{tamo od Qiqine i Sandine mame

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kako nas je napustila na{a draga sestra i tetka

1182

Posledwi sestri

Stanku Raci

pozdrav

voqenoj

od brata Bo{ka sa porodicom.

1170

1172

od Sla|ane i Jasne sa porodicom.

Marije Cvetkovski

Ni jedna re~, ni jedna suza ne mo`e opisati koliko nam nedostaje{...

Vera Krsti} Porodica Radulovi}.

Tvoji: sin, }erka, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

1163

1117

1173

Navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena sestra, tetka i baka

Posledwi pozdrav dragom i voqenom suprugu i ocu

Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustila na{a draga majka

Stana Kne`i}

Boras Filipi

Milici

od porodice Tomi{i}.

Posledwi pozdrav na{oj ujni

Posledwi pozdrav dragoj

[EST MESECI od kad te nema.

Tim povodom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj Veri odr`ati u nedequ, 30. 5. 2010. godine, u 12 ~asova, u crkvi Svetog hrama na Novom nasequ.

Sestra Erna - Cucika, Mi{a, Du{ka i Nina @i`aki}.

1124

Saveta Smiqani}

Stanku Raci

ro|. Baji}

Saveta Smiqani}

21. 9. 1956 - 27. 5. 2010. od: supruge Slavice i sinova Sini{e i Stani{e.

1167

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Nikada te ne}emo zaboraviti.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mari

Ostaje{ u lepom se}awu, voqena i nikad zaboravqena.

O`alo{}ena sestra Jovanka sa decom.

Vole te: tvoja snaja Vera sa }erkom Mirjanom i snaja An|elija.

1140

1141

Navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena majka i baka

Bata, Vera, Stevica i Jovana sa porodicama.

Dana 30. 5. 2010. godine u 10.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu, obele`i}emo pomen na{em dragom bratu, stricu i ro|aku

1165

Navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi otac, svekar, tast i deda

A{owa Nedeqku 1941 - 2010.

Stanku Raci

Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Savo Vu~urovi}

Saveta Smiqani}

Uvek si u na{im mislima.

od: brata Mile, snahe Gospave, sinovke Mime i sinovca Milo{a.

Danas, 29. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen.

O`alo{}ena }erka Verica sa porodicom.

1168

1138

S qubavqu i po{tovawem tvoja deca: Milorad, Gordana i Jelena sa porodicama.

1123

O`alo{}eni: bra}a Petko, Milosav, sestra Ru`a i mnogobrojna rodbina.

1103

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Danas se navr{ava pet godina od kako nije sa nama na{ dragi

subota29.maj2010.

U na{im srcima uvek }e `iveti tvoj lik, re~i i dela.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike, da je u 77. godini preminula na{a mila i draga

Du{an Mi{keqin

Zorka Vukmanovi}

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Triva Marjanovi}

Milica Despot

1955 - 2005.

Vreme prolazi, tuga i praznina ostaju, a mi uzalud ~ekamo da nam se vrati...

Ni{ta vi{e nije kao {to je bilo, nismo ni mi isti, samo qubav u na{im srcima ostaje da nam svetli do ve~nosti.

S tugom i prazninom, wegovi: supruga i deca.

Vole te tvoji: Veki, Lepa i Ti}a.

Sahrana je u ponedeqak, 31. 5. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Danica, unuka Tatjana, unuk Mihajlo i zet Slavomir.

1194

1200

1118

Svoju du{u predala je Gospodu i svome Vladimiru na{a draga

Posledwi pozdrav mojoj dragoj, voqenoj i jedinoj sestri

Posledwi pozdrav na{oj

1936 - 2010.

Sahrana je danas, 29. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}en suprug Du{ko.

1147

Posledwi pozdrav

Na{oj

Filipa Boras Filipi Boras

1934 - 2010.

Sahrana je danas, 29. 5. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tuguju za wom wena deca, unuci i mnogobrojna rodbina.

Micki

Mici

Marici

1934 - 2010.

Porodica Novakovi}.

od setre Zlate.

od Bo}e i Borke.

1127

1150

posledwi pozdrav od Ratka i Dragice s porodicom.

1134 1136

Posledwi pozdrav na{oj dragoj seji, tetki i baki

POMEN

Posledwi pozdrav

1149

Posledwi pozdrav ujni

Posledwi pozdrav strini

Vladimiros Pagonis 28. 5. 2007 - 28. 5. 2010.

Malo je re~i koje mogu opisati koliko si nam zna~io, koliko nam nedostaje{.

Sa ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe.

Tvoji najmiliji: supruga Mila, sinovi Miroslav i Nenad i }erka Olivera sa porodicom.

Jovanu Rusovu

Marici

Mici

od: snaje @ivke, Da~e i Dragane sa porodicama.

od: tetke Katice i brata Vase sa porodicom.

1125

1156

Mici

od Jelene i Maje sa porodicama.

od Borka i Mirjane.

1142

Draga mama i baka

Posledwi pozdrav dragom bratu

1152

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

iz Futoga 1951 - 2010.

2004 - 2010.

Pomen }emo obele`iti danas, 29. 5. 2010. godine, u 10 ~asova, na ka}kom grobqu.

voqenoj

Jovanu Rusovu

Nedeqko Beri}

Jelica Dra`i}

1151

Posledwi pozdrav sestri i kekici

Pro{lo je {est godina od kako si oti{ao, a sve nam vi{e nedostaje{.

O`alo{}eni: sin \or|e, }erka Mirjana, unuk Stefan i zet Branislav.

Tvoji najmiliji.

1128

1145

Dragi na{ Joco, nadali smo se da }e{ pobediti tvoju boqku i da }e{ se brzo vratiti ku}i, ali ti si oti{ao zauvek.

Neka ti je ve~na slava i neka te an|eli ~uvaju.

Sahrana je danas, 29. 5. 2010. godine, u 13 sati, na Dowem starom grobqu.

Tvoji: tetka Zorka, brat Nikola

Milici Despot

Milici

od wene sestre Jovanke Ani~i} sa porodicom.

od sestre Cvete Maleti} sa porodicom.

1153

1154

i snaja Qubica Srdanov.

Danas, 29. 5. 2010. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ voqeni

Milorad Mirosavi}

1155

Posledwi pozdrav dragoj priji

S velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti, u 81. godini, preminula na{a supruga, mama i baka

Mariji

Marija Cvetkovski

1936 - 2010.

ro|. Mareq

Danas, u 10 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: Julke i Du{anke sa porodicom.

Supruga Du{anka, sin Milenko, unuci Vladimir, Milo{, snaja Gordana.

1148

Sahrana je danas, 29. 5. 2010. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu weni najmiliji: Nikola, Sanda, Qiqa, Aleksandra, Dimitrije, Vlada i \or|e.

1109

1110

28

^ITUQE z POMENI

subota29.maj2010.

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke i te{ke bolesti u 58. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Dragoj tetki

DNEVNIK

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

1995 - 2010.

Zori Mr|an posledwi pozdrav od Borislava Zeqkovi}a sa porodicom.

1102

Posledwi dragom

Du{an Mi{keqin

pozdrav

Franc Pozderec Bata

na{em

Vukosava Pavi}

Sahrana je danas, 29. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Aleksandrovu.

S tugom i du`nim po{tovawem, Tvoji najmiliji.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Nada, k}erka Ivana i sin Ivan.

^edo moje mileno, spokoj ve~ni darovao ti Gospodin i svetlost ve~na svetlila ti.

Po~ivaj u miru.

Do groba o`alo{}eni: majka Katica, sestra Ka}a i zet Mi}a.

1104

1108 572

Tu`ni se opra{tamo od drage prije

3

Raci

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i nikad zaboravqenom

POMEN Wegovi konopa{i.

Neka ti je vje~na slava.

1129

\or|e Pavkov

Posledwi pozdrav dragoj mami, nani i svekrvi

Mare Cvetkovski

iz Koviqa

Dragi{i Keseru Stevan Jelovac

Posledwi pozdrav bratu \oki: od brata Stevana Despotova sa porodicom.

S po{tovawem, porodice: Lazi} i Priselac.

1116

1143

obele`i}emo u sredu, 2. juna 2010. godine, u 11 ~asova, u prisustvu rodbine, kumova, prijateqa i kom{ija.

2007 - 2010.

O`alo{}ena porodica Keser.

986

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i brat

PETOGODI[WI POMEN

Sa se}awem, radovawem i tugovawem uvek si u srcima tvojih najmilijih.

Mirjani Nedi}

na{oj dragoj baki, mami i svekrvi

SE]AWE

Prolazi i deveta tu`na godina od kada nije sa nama na{ voqeni

Miroslav Stoji}

Pavle Blagojevi} Peco

1936 - 2010.

Neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Jelovac.

Sin Zvonimir, unuka Duwa i snaja \en|i.

1126

949

POMEN U nedequ, 30. maja 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{e drage

\or|e Pavkov \oka

Viktoriji Kurjakov

18. 4. 1951 - 26. 5. 2010.

Volimo te, `ivi{ i `ive}e{ u na{im srcima. Neka te An|eli ~uvaju a mi ovde od zaborava.

Tvoji: Nega, sin Branislav sa porodicom i }erka Gordana sa porodicom [atara.

1. 6. 2005 - 1. 6. 2010.

1979 - 2001.

Mili na{ Peco, `ivot bez tebe je tu`an i te`ak. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Tuguju za tobom: sestra, tata i mama.

1021

Sahrana je danas, 29. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, u Koviqu.

1043

Draga majko

Zauvek si u na{im uspomenama.

Desanke Mitrovi}

Hvala za sve {to si u~inio za nas.

S tugom i po{tovawem, unuci, sinovi i snaje.

Toga dana poseti}emo wen grob.

O`alo{}ena porodica.

Suprug Bo{ko i sinovi Dragan i Rado sa porodicama.

1114

1106

916

Stojanka Cegledi Pro{la je godina od kako nije sa nama na{ voqeni

SEDMODNEVNI POMEN obele`i}emo danas, 29. 5. 2010. godine na{em voqenom i nepre`aqenom

SE]AWE Deset godina od kada nije sa nama

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Milevka Varenika Ne{in Milan Cicmil

Ve} deset godina te nema deda moj, a jo{ uvek mi nedostaje{.

A tako bi volela da si tu sa mnom, uvek i stalno kao nekada.

Dobri moj deda, i ne brini ~uvamo tvoju baku i volimo te puno i ne zaboravqamo.

Tvoji: praunuci, unuci, }erke, zetovi i suprug \ura.

Tvoji: Mia, Zvonko, Mima i tvoja baka.

1086

1045

IN MEMORIAM

Pro{la je tu`na godina dana od kako nije vi{e sa nama na{ dragi i voqeni Strikan

Tri tu`ne godine od kada nije sa nama

Miroslavu Marjanovi}u Mikiju Zaborav ne postoji, qubav, se}awe i tuga ostaju ve~no.

Dipl. in`. Qubomir Vasi}

O`alo{}ena porodica Marjanovi}.

Tvoji najmiliji.

Svetozar Varenika Sin \or|e, snaja Du{ka, unu~ad: Svetislav, Verica, Mirjana, Duwa i Teodora.

1113

pro{lo je tu`nih godinu dana od kako si nas napustila.

Pavle Kosti}

939

959

arhitekta 1934 - 2009 - 2010.

Bio si i bi}e{ ve~no u na{im najlep{im mislima, se}awima i srcima. Hvala Ti za svu nesebi~nost i plemenitost koju si nam poklawao.

Tvoji najmiliji: brat Milenko, bratanac Svetislav i bratanica Maja sa porodicama.

940

POMENI

DNEVNIK

POMEN

subota29.maj2010.

Dana, 2. 6. 2010. godine navr{i}e se devet tu`nih godina od kada si oti{ao od nas dragi na{ voqeni

29

[ESTOMESE^NI POMEN

Povodom 55 godina od zavr{etka Velike mature, sa velikom tugom se}amo se voqenog

direktora Milenka [uvakovi}a, na{ih umrlih profesora Mirjana Drqa~a

i na{ih ~etrdeset preminulih drugarica i drugova

Pavle Mirkov Jedino nas te{i {to si sa an|elima, pa se se}a{ i nas.

Generacija maturanata 1954/55. novosadske Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj�.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Ivanka, sin Zoran, k}erka Ksenija, unuk Nikola, unuke Nina i Lara, snaja Jadranka i zet Vlada.

819

571

Ni{ta vi{e nije isto.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te sa~uvati od zaborava.

Tuga i praznina su sve ve}a i ja~a, bol i tuga ne jewavaju.

Za tobom tuguju: suprug Du{an, }erka Nada, sin Ranko i zet Du{an.

722

Dana, 8. juna 2010. godine navr{i}e se godina dana od smrti na{eg dragog

Danas, 29. 5. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nisi sa nama vi{e mama.

PETOGODI[WI POMEN

POMEN

Mihal Su|icki Sule iz Glo`ana 12. 3. 1944 - 28. 11. 2009.

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada me|u nama vi{e nije na{ voqeni i bri`ni suprug, otac, deda, svekar, brat, zet, ujak, ro|ak, prijateq, kolega, kom{ija, poznanik.

Iako nisi me|u nama, `ive}e{ zauvek u na{im srcima i uspomenama.

Tvoji najmiliji.

Dragan Milanovi} ^ilika

Tanasija @ivkovi}a

Trivunu Marjanovi}u

1924 - 2009.

Marija Barovi}

Jednogodi{wi pomen odr`a}emo u nedequ, 30. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, poqe V/1.

U srcima wegovih najmilijih osta}e zauvek.

O`alo{}ena porodica.

Tim povodom }emo posetiti ve~nu ku}u na ^enejskom grobqu i obele`iti pomen.

805

734

Tvoji najmiliji.

Dragim roditeqima

na{em dragom drugu i prijatequ.

Nismo te zaboravili.

Tvoji drugari s posla: Toma, Sloba, Doca, Kiki, Nixa, Raca i Dragan.

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nisi sa nama

880

820

Nedeqni pomen na{oj dobroj kom{inici

Dana, 2. juna 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i svekra

Mili na{ sine, 30. 5. 1986. godine oti{ao si i nikad se vratio nisi.

Bolno je ~ekati, a jo{ te`e saznati da si izgubio svoj mladi `ivot tu|om krivicom.

Nama je ostala ve~na tuga i bol za tobom.

Tvoji roditeqi.

846

Marija Barovi}

TU@NO SE]AWE

Za svu tvoju qubav i dobrotu, za sve {to si uradila za nas neizmerno ti hvala.

S tugom i po{tovawem: brat Vid, sestre Jela, Mira, \uja i Stojanka sa porodicama.

736

Milica Gruji}

Igwat @ivanov Giga

Miri

2003 - 2010.

1911 - 1984.

Lazara Bizumi}a

Neizmerno smo o`alo{}eni tvojim ranim ve~nim odlaskom.

S ponosom te se se}amo i ~uvamo od zaborava.

Porodica Bizumi}.

U na{im srcima zauvek `ivi{.

Porodica Samarxi}.

Tvoja porodica i svi koji te vole.

816

879

863

POMEN U nedequ, 30. maja 2010. godine odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

[ESTOMESE^NI POMEN

Novaku Milovi}u iz Vrbasa

Teodor Gruji} 1913 - 1998.

S tugom i po{tovawem: brat Bo`idar, snaha Radu{a i sinovice Zorana i Marijana.

U znak se}awa i qubavi, k}erke Mirjana, Nada i Vera.

862

POMEN

670

Stanka Soldo Ostala su se}awa na tvoj vedar lik, dobrotu i ne`nost. Voleli smo te i vole}emo te uvek. Dani prolaze, ali ne tuga i bol.

S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji: suprug Novica, sin Miodrag, snaja Marlena, unuke Ivana, Jelena i praunuka Ena.

Milenku Terzi}u iz Bege~a Vreme koje prolazi ne}e izbrisati po{tovawe i prazninu za ~ovekom velikog srca i plemenite du{e.

Hvala svima koji su prisustvovali posledwem ispra}aju ili na drugi na~in uputili sau~e{}e.

Supruga Qubica, sin Radoslav i snaja Sofija.

645

Milo{ Vrani}

^ETVOROGODI[WI POMEN na{em dragom bratu i stricu

POMEN

POMEN

29. 5. 2008 - 29. 5. 2010.

Svaka re~ bila bi suvi{na.

Ostaje trajno se}awe.

Sestre: Danica i Saja.

911

815

Dana, 29. 5. 2010. godine navr{ava se devet godina tuge i bola od kako nas je zauvek napustio na{

SEDMODNEVNI POMEN

Dana, 29. maja 2010. god. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog supruga i oca.

Laza Georgijevi}

Vreme mewa sve samo ne tople uspomene na |a~ko doba. Danas, kada obele`avamo 40 godina mature, sa pijetetom se se}amo onih koji vi{e nisu sa nama, a zajedno smo delili sve radosti na{e mladosti.

2003 - 2010.

Tuga i praznina koja je nastala tvojim odlaskom ne meri se ni re~ima ni vremenom.

Milovanu Danilovu Ne{ovi}u

Nikola Pozni} Volimo te i zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoja }erka Svetlana, unuk Jovan, zet Nikos i sin Branislav.

obele`i}emo danas, 29. maja 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gorwem grobqu u Futogu.

Brat Krstivoje - Mi{ko, sinovci Igor i Aleksandar sa porodicama.

640

651

Pavle ^erevicki

^eda Jevri} K}i Teodora, supruga Buba, ta{ta Angelina i tast Lale.

27. 5. 2007 - 27. 5. 2010.

Dragi na{ ^edo, tri godine tvoja porodica tuguje i boluje za tobom.

874

Maturanti IVa, b, 1, 2, 3 i 4 razreda Gimnazije "J.J. Zmaj" Novi Sad Generacija 1969/70.

661

Parastos }e se odr`ati toga dana u Rumenki, u Pravoslavnoj crkvi, u 11 ~asova.

Supruga Ru`ica i }erke Milana i Maja.

827

735

TV PROGRAM

subota29.maj2010.

06.40 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 19.10 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 23.40

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se, pitam TV Bajt Vesti Plej gejms Neverovatne pri~e Bez uputa Vesti Slobodna tema 5kazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko: Altajski prizori Ples, no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Ribizla Gospo|ica Meri, film ^udesni svet TV Dnevnik Folder kultura Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Muzi~ke ve~eri Matice srpske 00.00 Hronika Sterijinog pozorja 00.30 XXL, film

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 08.05 08.10 09.47 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Barometar Pozori{ne predstave za decu Moje dete Koga ti folira{ Fudbaliwo Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Hronika Sterijinog pozorja Vojvo|anske vesti Sajam infonet Filmski program „Odva`ni pohod“

06.05 08.00 09.06 11.06 12.42 13.00 13.05 13.30 14.15 15.09 16.03 17.11 19.03 20.03 21.00 00.05 01.52 02.47 03.35 05.26 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica: Sloboda Mi}alovi} Policajac sa Petlovog brda Fudbal: Novi Zeland - Srbija, prenos Dnevnik Policajac sa Petlovog brda Pesma Evrovizije 2010, finale, prenos Grad nasiqa, film Policajac sa Petlovog brda Vi i Mira Adawa Polak Fudbal: Novi Zeland - Srbija (r) Slagalica Verski kalendar

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.50 16.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Ples, no stres Gosti novog izdawa emisije „Ples, no stres” su ~lanice Plesnog studija “Panonske ma`oretke”, koje }e gledaocima predstaviti interesantan ples ma`oretki. S obzirom da je u pitawu ples koji se kombinuje sa brojnim rekvizitima, ma`oretke }e nas nau~iti i kako da tokom igre koristimo pompone.

Voditeqi: DJ Mrvica i An|elka (RTV 1, 16.00)

06.30 07.25 10.00 11.35 12.30 12.40 13.10 15.35 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Vesti (ma|) Hronika Sterijinog pozorja Sjaj i beda Holivuda, film Bezvremenski bioskop - Zafireli Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Izvorna narodna muzika (ma|) Kad plima dolazi, film TV prodaja

09.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.30 17.00 17.50 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 23.55

Novosa|anka Baltazar Film: Sudbinski susret Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Specijalno izdawe emisije Istraga Novi sistem obra~una grejawa Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB Radionica Objektiv Oko koridora 10 Najboqi lek Kad priroda uzvrati udarac Objektiv Istraga Film: Spajder

Sport klub 06.30 Klupske TV 11.00 TVS 12.00 Real NBA 12.45 MU TV: Man~ester junajted – Man~ester Siti 14.45 NBA u`ivo 15.00 NBA akcija 15.30 Klupske TV 16.00 League 1 Finals: Milvol - Svindon 17.45 ACB liga plej ofa: Barselona - Unikaka 19.30 Mobil 1 Grid 20.00 NBA Konferens, finalna igra 5: LA Lejkers - Feniks 22.00 ACB liga 1/2 finale: Caja Laboral - Real Madrid 00.00 Profi boks 02.00 NHL Stanlej kup final: ^ikago - Filadelfija

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 17.30 Crtani film, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Planeta Zemqa, 14.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 18.00 Rusinski magazin, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dokumentarni program, 23.00 Vikend Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.17 TV lica... kao sav normalan svet 08.05 Adi u qudskom telu 08.15 [erlok-pas detektiv, film za decu 09.41 Verski mozaik Srbije 10.26 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.30 Emisija iz kulture 15.00 Igrale se delije na sred zemqe Srbije: KUD „Branko Cvetkovi}“ 15.59 Borba za `ivot 17.06 Vrele gume 17.38 Total tenis 17.50 Reli 18.00 65. godina FK Crvena zvezda, prenos 19.10 Ko{arka - Super liga 12: Partizan - Crvena zvezda, prenos 21.00 Mikser festival, hronika 21.30 Svet sporta 22.00 Vek Me{e Selimovi}a 22.30 Metropolis u Soko Bawi 23.00 Dr`avni filharmonijski orkestar Transilvanije 00.00 Sterijino pozorje 00.31 Svet ribolova 01.00 Vrele gume 01.29 65. godina FK Crvena zvezda (r) 02.35 Ko{arka - Super liga 12 (r)

Crtane serije Film: Jezgro Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Beli svet Slike `ivota Mini serija Vesti Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat, omnibus Film: Iks men 3 Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Mini-serija

Milan Stankovi}

Pesma Evrovizije 2010.

Na finalnoj ve~eri 55. takmi~ewa „Pesme Evrovizije”, u Oslu, u Norve{koj za najboqi plasman bori}e se ukupno 39 evropskih zemaqa. @iri i publika podjednako }e odlu~ivati o tome ko }e biti pobednik takmi~ewa Pesme Evrovizije 2010.

(RTS 1, 21.00) Hale Beri

Iks men 3 06.00 06.30 07.45 08.45 11.00 13.00 14.00 14.30 16.40 20.30 00.00 01.00 03.00 04.00

e-TV Doma}in Fajront republika Film: Bilo jednom u Kini 2 Kviz: @elite li da postanete milioner?

Formula 1 - trening Emisija o Formuli 1 Divqa reka Hiqadu i jedna no} Film: Krv vitezova Templara Top sapid Ke{ taksi Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: Bilo jednom u Kini 2

Otkriven je „lek“ za mutante, a efekti koje ima na odnose izme|u qudi i mutanata su razli~iti. Mutante prisiqavaju da se odreknu svojih mo}i i zakunu na saradwu sa qudima, a profesor ^arls Havijer zagovara toleranciju i razumevawe...

Uloge: Hju Yekmen, Hale Beri, Ana Pakvin, Yejms Marsden, Patrik Stjuart Re`ija: Bret Ratner (Avala, 21.00)

DNEVNIK

c m y

30

05.00 07.00 07.30 08.05 08.30 09.00 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

Muzi~ki spotovi Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [edou rajders Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju @ivot je lep - sa Suzanom Man~i}

15.30 17.30 18.30 18.55 19.30 20.15 22.00 23.00 23.30 23.55 01.00 03.00 04.45

Film: Put ka ku}i Srpske doma}ice Put pod noge Telemaster Iza le|a Filmski super spektakl Najboqe pesme narodne muzike Fritajm ^asna re~ Telemaster Doma}i film Film Vremenska prognoza

Ludi svet U dana{wem svetu ima nesagledivo mnogo ludosti i gluposti, a ova dokumentarna mini-serija prikazuje vam najzabavnije i najotka~enije od svih. Zapawuju}e i bizarne situacije, besmisleni akrobatski poduhvati, momenti kada je vas kao gledaoca stid zbog situacije u kojoj su se na{li akteri sa TV ekrana.

(B92, 14.00) 07.00 08.00 08.35 09.00 10.00 10.25 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 22.00 23.00 23.35 00.35 01.35 03.15

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Zvonar Bogorodi~ine crkve Film: Dolina sunca Dolina sunca Hitna pomo} Bu|elar TV Travel Magazin Ludi svet, dok. serija Popodne Vesti B92 Film: Laka devojka Vesti B92 Afri~ki lavovi Sun|er Bob Kockalone Film: Velika frka Top gir Vesti B92 Kejy rejy Dedvud Film: Gulisi 3 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.30 08.00 10.00 11.50 12.00 13.00 14.00 15.00 18.00 19.30 20.00 21.00 02.00 03.45 04.00

Film: Kapetan Le{i U sosu - specijal Farma - u`ivo Vikendvizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Farma - u`ivo Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - specijal Farma - Izbacivawe Film: Ubistvo u Prezidiju Siti Film: Snejk iter 2

Aleksandra Grdini}

Iza le|a (Ko{ava, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

05.00 Film, 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota29.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

KROZ PUSTIWE I SAVANE SENEGALA

31 6

Pi{e: Aleksandar Damjanovi} 08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Daleka zemqa, film 09.50 Fotografija u Hrvatskoj 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 11.53 Pastel 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Dok. film 17.20 Eko zona 17.50 Iza ekrana Deril Hana

Lovci na oluje Lea Kaplan, meteorolog, nakon {to je videla smrt svojih roditeqa koji su stradali u `estokom uraganu, bori se svim silama kako bi spre~ila novu tragediju. Dok odlazi avionom u borbu protiv uragana Lesli, Lei se pridru`uje Rajan Stjuart, privla~an i umi{qen novinar...

Uloge: Deril Hana, Dilan Nil, Kristin Katelejn, Teri ^en Re`ija: Yory Mendeluk (Nova TV, 20.05) 08.10 08.40 08.55 09.25 09.45 10.45 11.40 12.35 14.30 17.00 17.10 17.25 19.15 20.05 21.50

Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Jagodica Bobica, crtani Ben 10: Ejlijen Fors, crtani Dodir s neba Frikovi ^arobnice Surfer iz Nice, film Farma Vesti Farma-nastavak Nova faca, film Dnevnik Lovci na oluje, film Nepobedivi II: U posledwoj rundi, film 22.30 V. Kli~ko vs. A. Sosnovski, doma}a produkacija 00.05 Nepobedivi II: U posledwoj rundi - nastavak 01.10 Izgubqeno blago, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 07.35 09.10 10.10 11.50 13.15 14.40 16.25 17.50 19.20 20.05 22.00 23.50 01.35

Ovo je civilizacija Detektivi brodskih olupina Gospodari rata 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Ko je napisao Bibliju?

Kolonija Na ivici Holivuda Tajm tim godina 10.

Pri~a o dvorcima i kraqevima Najgori poslovi u istoriji Van Gog – kompletna pri~a No} slomqenog stakla Ostrvo minotaura Ku}a iz edvardijanskog doba Genije fotografije Tajm tim godina 10.

Pri~a o dvorcima i kraqevima

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Naivko Moja velika mrsna pravoslavna svadba Sivi kamion crvene boje Razbija~i Nemir Yim sa `elezni~ke stanice Studentkiwa Keli Studentkiwa Keli 2

Longford Moj omiqeni Marsovac Dafi u`ivo Princeza iz centra grada 37. godi{wa nagrada za `ivoto delo - Majkl Daglas Impijeva zemqa ~uda Ispovest kupoholi~arke Upoznajte Spartance Posledwa prilika za Harvija Betonski faraoni Kutija Devojka mog najboqeg prijateqa Tjudorovi Hodaj mu{ki: Pri~a o \uiju Koksu

Kijanu Rivs

Moj li~ni Ajdaho Majk i Skot su dvojica najboqih prijateqa koji se bave uli~nom prostitucijom, mnogo ~e{}e s mu{karcima nego sa `enama. Majk pati od narkolepsije, tj. iznenadnog zapadawa u san, opsednut je majkom koja ga je napustila kao dete. Tako|e, zaqubqen je u Skota. Skot je sin bogatog i uticajnog oca, a `ivot na ulici je wegov ~in pobune.

Uloge: River Finiks, Kijanu Rivs, Vilijam Rihter, Yejms Ruso, Kjara Kaseli Re`ija: Gus Van Sant (HRT 1, 00.45) 18.30 19.05 19.30 20.10 21.00

Luda ku}a Tajni dnevnik patke Matilde Dnevnik U susret Evrosongu Oslo: Evrosong - finalno ve~e, prenos 00.45 No}i kultnih filmova: Moj li~ni Ajdaho, film 02.25 No}i kultnih filmova: Prqva Meri, ludi Lari, film

07.45 07.55 08.00 08.05 08.45 09.00 09.30 09.45 10.45 11.30 12.05 12.55

14.10 16.00 17.55 19.30 19.55 20.00 22.10 22.55

TV vrti} Danica Ninin kutak Pripoveda~ Izazovi Kokice Ton i ton Parlaonica Briqantin Pe}a i vuk, snimak predstave Veliki prirodni doga|aji, dok. serija Istanbul: F1 - kvalifikacioni trening za Veliku nagradu Turske, prenos Rukomet, kvalifikacije za EP: Hrvatska - Litvanija, prenos Krugovi `ivota, film Rukomet: Liga prvaka (mu{ki) - Fajnal For, prenos Put do Ju`ne Afrike: Holandija, sportsko-dok. serija Ve~eras...

Ko{arka, PH - finale: Cibona - Zadar. prenos Ritam nedeqe No} u pozori{tu - B. [ipus: Proces, balet

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Saut Park ^udovi{te iz ukletog mora Zavodnice Kriti~na masa Bdewe Neda Divajna Dosije Drezden Pad sokola Unutra{wa vatra

08.00 12.00 13.20 15.00

Bogovi i generali Zaqubqeni de~ak Neznani junaci Deset razloga za{to te mrzim Pekar Puder Englez koji se popeo na brdo, a si{ao sa planine Samovo leto Ne`ni dodir

16.40 18.10 20.00 22.00 00.20

08.00 Ovo je civilizacija 09.00 Detektivi brodskih olupina 10.00 Gospodari rata 11.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 12.00 Ko je napisao Bibliju?

13.00 Kolonija 14.00 Na ivici Holivuda 15.00 Tajm tim godina 10.

16.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 17.00 Najgori poslovi u istoriji 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 No} slomqenog stakla 20.00 Ostrvo minotaura 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Genije fotografije 23.00 Tajm tim godina 10.

00.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 01.00 Najgori poslovi u istoriji

07.50 08.15 09.00 10.45 12.30 14.35 17.25 19.05 20.00 21.45 00.15 02.10

Bikeri s Marsa, crtani Skrivene poruke Poli, film Vru}a sedla, film Rat za gradona~elnika, film Hrvatska tra`i zvezdu Zvezde ekstra: Patrik Svejzi, Qubav je na selu, dok. sapunica Veliki debeli la`qivac, film Brodolom `ivota, film Feniksov let, film Astro {ou

Veliki debeli la`qivac ^etrnaestogodi{wi Yejson [eperd ima jedan veliki problem. Izrazito mu je te{ko da govori istinu, zbog ~ega po~iwe gubiti poverewe svoga oca. Poku{avaju}i da poboq{a svoju {kolsku ocenu pisawem eseja, Yejson upadne u jo{ ve}e nevoqe...

Uloge: Frenki Muwiz, Pol \amati, Amanda Bajns, Amanda Detmer, Donald Fejson Re`ija: [ouv Levi (RTL, 20.00)

Amanda Detmer

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

01.40

Megagraditeqi Iks-ma{ine Ekstremne eksplozije Dodaj gas [egrt za hotrod automobile Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Kako stvari rade Kako se pravi?

Mo}ni brodovi Velike selidbe Srce ma{ine Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Dodaj gas Crno zlato Ekstremne drvose~e Kako pre`iveti katastrofu Put tornada

08.30 10.30 11.00 15.30 17.30 20.30 21.00 23.00 00.00 01.30

Stoni tenis Tenis Tenis Biciklizam Tenis Tenis Borila~ki sport Fudbal Stoni tenis Tenis

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Ru`i~asto, a slano jezero ada se obalom Atlantskog okeana krene kih ru`i~astih algi koje je uspe{no podnose. iz Dakara, glavnog grada dr`ave SeneZbog wih jezero ima tu ~udnu, nestvarnu boju! gal, na severoistok ka Sent Luisu, do pre Kako se so eksploati{e? Jednostavno, jer je u pedesetak godina najzna~ajnijem gradu ogromne jezeru wena koncentracija velika. Stru~no rekolonije koja se zvala Francuska Zapadna ~eno: jezerska voda je prezasi}en rastvor natriAfrika, posle samo ~etrdesetak kilometara vojum-hlorida – kuhiwske soli – u vodi. Ona se `we sti`e se do jednog prirodnog fenomena – jekristalizuje i talo`i na dnu. Domoroci sednu u zera koje ima ru`i~astu boju! Iz pravca Sent ~amac i uz pomo} lopate ili za to specijalno naLuisa prvo se nailazi na motel-hotel izgra|en pravqene ka{ike jednostavno zahvataju natalona senegalsko-afri~ki na~in. [ta to, zapravo, `enu so s dna i stavqaju je u ~amac. Na obali svazna~i? ka porodica ima svoj prostor gde deponuje izvaU ogra|enom, povelikom prostoru-dvori{tu |enu so. Ona se potom pakuje u vre}e i kamionisme{tene su brojne okrugle kolibe koje izglema transportuje do potro{a~a. Bela, ~ista so, daju ba{ kao seoske. Razlika je u unutra{wem najcewenija je i najskupqa. Sive soli se koriste komforu: okre~ene su i u prelepom okru`ewu – za usoqavawe uhva}ene ribe, koja se na `arkom rascvetalom, bujnom zelenom parku. To su, zapravo, bungalovi, me|u sobom povezani neobi~nim, belim stazama. Belina poti~e od {koqki, koje su u ovoj zemqi pravi gra|evinski materijal – koriste se umesto {qunka, a i za spravqawe betona. Po{to su bungalovi sli~ni, na svakom je oslikan znak raspoznavawa – neka `ivotiwa ili ptica, kojih, naro~ito na severu Senegala, ima u izobiqu. Me|u kolibama je poveliki restoran. S wegove terase se pru`a prelep vidik. A kad smo dolazili na ru~ak, kraj samog ulaza nas do~eka tipi~no crna~ki orkestar s bubwevima i `i~anim instrumentom koji se zove kora. S vremeskom distancom od oko Varka na Ru`i~astom jezeru godinu dana te{ko je re}i u ~emu se tu vi{e afri~kom suncu su{i na drvenim lesama. Uo~u`iva: u dobroj hrani, dobroj muzici ili u preqivo je da je nivo jezera spu{ten nekoliko metalepom pogledu s terase. Zato se nevoqno odara. Smatrali smo da je to zato {to je sada su{na tle kre}e daqe. sezona (kraj novembra). Dobismo odgovor da je No, razgledawe neobi~nog, Ru`i~astog jezera razlog sve ni`eg nivoa jezera prekomerna ekspotpuno odvla~i pa`wu i potiskuje prethodno ploatacija soli i da jezero neumitno odumire. vi|eno u drugi plan. Jezero je oniskom pe{~aNa primedbu da se mo`e smawiti ili ~ak zabranom prevlakom, {irokom vi{e od kilometra, niti wena eksploatacija, dobijen je odgovor da odvojeno od uvek nemirnog Atlantskog okeana. ovo jezero hrani i obezbe|uje egzistenciju za vi[iroko je nekoliko stotina metara, a dugo bli{e hiqada stanovnika koji oko wega `ive. Oni zu dva kilometra. Glesem ovog posla i malo od dano iz bilo kojeg ugla, prodaje suvenira turiGledano iz bilo kojeg ugla, voda jezera je ru`i~astima, nemaju nikakvih voda jezera je ru`i~asta, sta, a na obali se nedrugih prihoda. Zemqi{to beli. Znaju}i da se {te oko jezera je golo, a na obali se ne{to beli. ovde vadi so, smatrali Znaju}i da se ovde vadi so, smatrali neplodno, gotovo polusmo da je to belo so, ali Ne treba zabosmo da je to belo so, ali kako pliva?! pustiwa. kako pliva?! Prevariraviti da Senegal priPrevarili smo se... li smo se. Ta bela matetiska i ogromna nezaporija na obali bila je slenost. Primetismo da samo pena koju stvara lagani povetarac, koji oko jezera celim obimom postoji put. Nije asneprestano duva. Ugledav{i ru`i~astu vodu, faltiran, ali je ravan i {irok. Reko{e nam da svakome je prva pomisao je da je to odsjaj od dna se ~uveni i u svetu poznati auto-reli Pariz–Datog relativno plitkog jezera. Kada smo mu prikar, koji vodi preko bespu}a Sahare, zavr{ava {li, videli smo da je jezero u pe{~anoj depreovde, na Ru`i~astom jezeru, a ne u samom Dakaru. siji i da crvene boje na dnu nema. Boja peska na Razlog je mogu}nost parkirawa velikog broja kojem le`i jezero je sivo`u}kasta. Zna~i, ni to razli~itih vozila i postojawe obli`weg motenije razlog ru`i~aste boje jezerske vode. Prila u kojem posade mogu da se odmore i okrepe. Za{av{i bli`e jezeru, prime}ujemo da su s obe ista, pogodnije i neobi~nije mesto nisu mogli strane u neposrednoj blizini jezera uro|eni~odabrati! ka sela s okruglim, blatom olepqenim ku}ama, Oti}i u najzapadniju afri~ku zemqu – Senepokrivenim nekom slamom. Kao i obi~no u Segal, a ne obi}i stani{te ptica i reptila u monegalu, vide se buquci dece. Daqe, na obali je ~varama istoimene reke, to je kao oti}i u Beomno{tvo ~amaca i oko wih dosta velike kupe, grad i ne obi}i Avalu, ili do}i u Novi Sad, a ne od kojih su neke potpuno bele, neke prqavosive. posetiti Petrovardinsku tvr|avu. Senegal je Konstatujemo da je to kuhiwska so koja se iz jedna od ~etiri velike reke u dr`avi koja je ovog jezera eksploati{e na primitivan na~in. uglavnom ravni~arska. Reka, a i dr`ava, dobile U jezeru, zbog prevelike koncentracije soli, su ime od nepravilno protuma~enih re~i domo~ak deset puta ve}e nego na Jadranu, nema nikarodaca kada su ih prvi kolonizatori, Portugalkvog ni biqnog ni `ivotiwskog sveta, sem neci, poku{avali razumeti.

K

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6888), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota29.maj2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Izgleda da se vi{e trudite za druge, nego za sebe. Porodica vam je primarna, tako da }ete se okrenuti svojoj deci i svim onim doma}im obavezama. Ostvarujete dobru komunikaciju s bli`wima.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

29. maj 2010.

Ovog vikenda se stvarno mo`ete lepo provesti u prijatnom dru{tvu.

Vreme je idealno da negde otputujete, ~ak i po ki{i. Neki novi vidici se otvaraju. U qubavi ste inicijator.

Pametni potezi.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Qubavne pri~e i pri~ice s dragim osobama ispuni}e ovaj dan. Malo ste se povukli u senku, ali samo da biste boqe shvatili i prihvatili simpati~ne situacije koje vam idu u prilog, u osnovi.

Veoma dinami~an i zna~ajan dan za vas. Ne mo`ete da mirujete, pa putujete, kre}ete i komunicirate, punom parom. S jedne strane, idealizujete situaciju dok je, s druge, to sve te{ko ostvariti.

Odustajete od nekih navika i poslova, naprosto da biste bili svoji i da biste vreme proveli s partnerom.

Mo`ete imati utisak da vam draga osoba ne pru`a dovoqno potpore i razumevawa. Provod, muzika...

Subota je dan za aktivni odmor, ako mo`e. Dolaze vam gosti, ili sre|ujete svoj `ivotni prostor. Tek, ne{to se de{ava u ku}i, i to zna~ajno.

Partnerski odnos se uspostavqa na novim osnovama.

VAGA 23.9- 23.10.

Kada bi vas pitali – a pitaju vas – samo biste pri~ali, sara|ivali i komunicirali na lep na~in. Bili toga svesni ili ne, imate veoma povoqne mogu}nosti za sve vrste kontakata.

Planirajte putovawe.

[KORPION 24.10- 23.11.

I suvi{e se trudite da ostvarite svoje `eqe i ideale pa mo`ete prevideti neke okolnosti koje nisu stabilne i izvesne. Tako }ete ste}i utisak da radite uprazno, uz vetar. Opu{teno, sa svima!

STRELAC 24.11- 21.12.

Zvezde su vam naklowene za putovawa pa spakujte kofer i krenite.

Neko nije sasvim zadovoqan situacijom u kojoj ste pa su mogu}i prigovori ili problemi sa zakonom. Sukob stavova.

JARAC 22.12-20.1.

Mno{tvo mogu}nosti kako da provedete ovaj dan, koje vam se pru`aju, mogu pro}i tako {to }ete sve zapo~eti, a ni{ta zavr{iti. Jedna `enska osoba nije zadovoqna. Posvetite vi{e vremena deci.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Divan dan za vas! A {to ne bi bio, pogotovo {to je vikend. Aktivni ste, nemirni i dru`equbivi pa pozovite prijateqe koje po`elite, a koje davno niste videli. Partner tera po svome.

Zavo|ewe?

RIBE 20.2-20.3.

Danas nije povoqna situacija za zvani~ne susrete i poslove, pa ih odlo`ite za ponedeqak. Uostalom, toliko toga vas ~eka od onoga {to niste ostvarili, samo za sebe i voqenu osobu. Odmor i qubav.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Prvo dete Ameri~ka R&B peva~ica Ali{a Kiz je trudna, potvrdio je wen portparol. Otac deteta je wen verenik, producent, dixej i reper Sviz Bits.

Ali{a (29) sa Svizom (31) o~ekuje prvo dete. Termin poro|aja nije objavqen, kao ni to u kome je peva~ica mesecu trudno}e.

- Oni su vrlo sre}ni - rekao je za ameri~ke medije izvor blizak paru.

Ali{a Kiz je jedna od najperspektivnijih ameri~kih muzi~arki. U svojoj kolekciji ve} ima 12 Gremija.

VIC DANA

TOPLO,

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 28 Ni{

28

ALI KI { NO

Evropa

NOVI SAD: Umereno toplo i promenqivo vreme uz smenu sun~anih i obla~nih perioda, uz povremenu ki{u i pquskove. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale.

Temperatura od 16 ujutru do 25 stepeni po podne.

VOJVODINA: Umereno toplo i promenqivo vreme uz smenu sun~anih i obla~nih perioda uz povremenu ki{u i pquskove. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale.

Minimalna temperatura 15, a maksimalna 26 stepeni.

SRBIJA: Toplo i promenqivo vreme uz smenu sun~anih i obla~nih perioda uz povremenu ki{u i pquskove. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna 29 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i daqe toplo, ali i nestabilno, uz ki{u i pquskove. Po~etkom idu}e sedmice sve`ije, sa ~estom i obilnom ki{om. Od nedeqe do petka pa{}e preko 50 lit/m2 ki{e.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e imati uobi~ajene tegobe i pored blagog poboq{awa biometeorolo{kih prilika u odnosu na prethodne dane. Kod meteoropata su mogu}i glavoboqa i nervoza.

Madrid

27

Rim

24

London

17

Cirih

22

Berlin

19

Be~

19

Var{ava

20

Kijev

26

Moskva

22

Oslo

15

Zaustavi policajac voza~a i pita ga: - Da li ste ne{to pili?

- Za tebe, {pricer - odgovori mu voza~.

- Kako to mislite, za mene {pricer.

- pita policajac.

- Pa, ne}e{ znati da napi{e{ Chardonnay!

SUDOKU

St. Peterburg 17 Atina

27

Pariz

20

Minhen

18

Budimpe{ta

24

Stokholm

15

4

2 5

6

1

8 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

Bezdan

473 (-11)

Slankamen

544 (4)

Apatin

541 (-1)

Zemun

542 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

594 (6)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

532 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

500 (4)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ba~. Palanka

453 (6)

Smederevo

614 (-4)

Titel

558 (4)

NERA

Novi Sad

475 (6)

Tendencija stagnacije

Hetin

410 (-52) N. Kne`evac

9

172 (-4)

Tendencija stagnacije

595 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 454 (-21) Beograd

Kusi}

491 (-3)

5

9 3

5

2 8

1

1

6

4

7

7

8 2

3 1

140 (-12)

4 5

7

2

9

5 1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9

6

1

2

5

7

3

4

8

3

8

5

9

1

4

6

7

2

4

2

7

6

8

3

9

1

5

5

1

9

7

4

2

8

6

3

8

4

3

1

9

6

5

2

7

2

7

6

5

3

8

1

9

4

1

5

8

4

2

9

7

3

6

7

3

4

8

6

1

2

5

9

6

9

2

3

7

5

4

8

1

Re{ewe iz pro{log broja