Dnevnik 29.maj 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 29. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23089 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE M A „DNEV N I K A”: dA LI ]E pRONALA@EWE RATKA MLAdI]A OMOgU]ITI BR@E HAp[EWE gORANA HAYI]A

Neka se pripremi...

Iako je to jo{ do ~etvrtka izgledalo malo verovatno, Ha{ki sud bi izgleda mogao da zavr{i s radom obavqenog posla, jer mu je, nakon hap{ewa Ratka Mladi}a, od 161 optu`enog za zlo~ine tokom ratova na prostoru biv{e SFRJ jo{ uvek izvan dohvata ostao samo jedan – Goran Hayi}. On je, podsetimo, 13. jula 2004, svega nekoliko sati po{to je iz Ha{kog tribunala u Beograd stigla optu`nica protiv wega, pobegao iz svoje ku}e u Novom Sadu i jo{ uvek je u bekstvu.

E K S K L U Z I V N O : ULRIKE LUNA^EK, IZVESTILAC EVROpSKOg pARLAMENTA ZA KOSOVO, O OdNOSU BEOgRAdA I pRI[TINE

NASLOVI

Evropa ne}e drugi Kipar INTERVJU NEdEqE

Du{an Mihalek

str. 8

Teofil Pan~i} Jednostavan `ivot

Bora Oti} Blato

\or|e Randeq Izme|u jave i – jave

@eqko Markovi}

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, poslanica austrijskih „Zelenih” Ulrike Luna~ek, kritikovala je u intervjuu „Dnevniku” odluku {efa srpske dr`ave Borisa Tadi}a da ne ode u Poqsku , na Samit zemaqa centralne i jugoisto~ne Evrope, jer je poziv dobi-

[ef srpske dr`ave Boris Tadi} izjavio je da Srbija sada `eli da se usredsredi na hap{ewe Hayi}a, a biv{i inspektor Mladen Lojovi} ka`e za „Dnevnik” da }e usmeravawe svih kapaciteta bezbednosnih slu`bi samo na Hayi}a zna~iti mnogo povoqniju poziciju organima koji tragaju za wim. Ipak, poznati hrvatski novinar Drago Hedl ukazuje na to da Gorana Hayi}a, ako je jo{ uvek `iv, krije bitno druga~iji miqe qudi od onog u slu~aju Ratka Mladi}a. str. 2

U RIJE^KOJ LUCI IZLO@BA KOJU ]E OBELE@ITI I VOJVO\ANSKI UMETNICI

la i predsednica Kosova Atifete Jahjaga. „Jedan od ciqeva dijaloga Kosovo - Srbija su ’dobrosusedski odnosi’. I zato sam veoma kriti~na prema takvom stavu predsednika Tadi}a”, obrazlo`ila je Ulrike Luna~ek. str. 4

NE]E INVESTITOR pOpUT H&M-a TAMO gdE CVETA [VERC

Modni div zazire od na{eg plitkog yepa

str. 12

Uticaj tri crkve na lepotu Maradika

Udar „Galebom” na totalit arizam str. 12

Sve`ije i obla~nije

Najvi{a temperatura 24°S

\O KO VI] I TRO IC KI U OSMI NI FI NA LA RO LAN GA RO SA: Novak \okovi} i Viktor Troicki plasirali su se u osminu finala Otvorenog prvenstva Francuske - Rolan Garosa. \okovi} je pobedio Huana Martina del Potra 3:1 (6:3, 3:6, 6:3, 6:2), a Troicki Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova - 3:1 (6:4, 3:6, 6:3, 6:4). \okovi}a danas u ~etvrtfinalu o~ekuje Ri{ar Gaske, a Troickog Endi Marej. str. 19

2

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

VISOKA CENA „SLAVE”: U BANATSKOM SELU

„Vra ti }e

BORIS TADI]

Hap{ewe ni je ulog u tr go vi ni Predsednik Srbije Boris Tadi} rekao je da biv{i vojni vo|a bosanskih Srba Ratko Mladi} uhap{en posle 16 godina u bekstvu, nije „ulog za trgovawe” sa Evropskom unijom, u intervjuu objavqenom na francuskoj televiziji Frans 24. „Zatvorili smo poglavqe s Ratkom Mladi}em radi nas samih ne da bismo imali bilo kakav ulog za trgovawe”, rekao Tadi}. On je odbacio sumwe da je hap{ewe Mladi}a bilo name{teno da se podudari sa posetama evropskih zvani~nika Beogradu i rekao da je to bila „prava koincidencija”. Tadi} je ponovio da Srbija, posle hap{ewa Mladi}a, `eli da se usredsredi na hap{ewe posledweg ha{kog begunca, Gorana Haxi}a, kao i da poja~a borbu protiv kriminala i korupcije.

D

TE M A „DNEV N I K A”: DA LI ]E PRONALA@EWE RATKA MLADI]A OMOGU]ITI BR@E HAP[EWE GORANA HAYI]A

Ne ka se pri pre mi... ako je to jo{ do ~etvrtka izgle- `nim za potragu za ha{kim beguncima, dalo malo verovatno, Ha{ki sud a koji su prioritetno bili anga`ovani bi izgleda mogao da zavr{i s ra- u tragawu za Mladi}em, mo}i da se usmedom obavqenog posla, jer mu je, nakon ri na Haxi}a, po{to je ostao jedini u hap{ewa Ratka Mladi}a, od 161 optu`e- bekstvu. I logi~no je zakqu~iti da }e nog za zlo~ine tokom ratova na prostoru osloba|awe tih kapaciteta i wihovo biv{e SFRJ jo{ uvek izvan dohvata usmeravawe samo na Haxi}a, zna~iti ostao samo jedan – Goran Haxi}. Od pred- mnogo povoqniju poziciju organima kosednika Mesne zajednice Pa~etin i pr- ji tragaju za wim –ka`e Lojovi} za vog ~oveka Srpske demokratske stranke „Dnevnik“. za Vukovar, Haxi} je brzo napredovao On pri tome napomiwe da u slu~aju sve do predsednika samoprogla{ene Re- Haxi}a nema velikog prostora za kalkupublike Srpske Krajine, {to je bio od lacije u smislu nekih naro~itih benefebruara 1992. do kraja 1993. Deset godi- fita koje bi dr`ava Srbija eventualno na kasnije, 13. jula 2004, Ha{ki tribunal mogla da u}ari tim hap{ewem u sklopu ga je po 14 ta~aka optu`io za kr{ewe za- pri~e o evropskom putu. kona i obi~aja rata.

– Me|utim, pokaza}e kredibilnost u Izme|u ostalog, optu`en je za zlo~i- pogledu izvr{ewa obaveze vezane za Hag ne progona i ubistva stotina Hrvata na i sve {to to su{tinski zna~i u me|unaOv~ari nakon pada Vukovara, u Daqu, rodnim i regionalnim relacijama – obDaq Planini, Erdutu, Erdut Planini, ja{wava Lojovi}.

Klisi, Lovasu i Grabovcu, za zatvarawe Novosadski advokat dr Nemawa Aleki mu~ewe civila u Vukovaru, Daqu, Lo- si} ipak napomiwe da to {to }e sada vasu, Erdutu i Tovarniku, te proteriva- BIA, VBA, MUP... biti „rastere}eni” we 5.000 stanovnika Iloka, 20.000 sta- pritiska zvanog Ratko Mladi}, ne}e binovnika Vukovara i 2.500 stanovnika ti presudno za br`e ula`ewe u trag HaErduta. Tako|e mu se stavqa na teret i xi}u. u~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom podu– Hap{ewe Haxi}a za mene jeste samo hvatu na ~elu sa Slobodanom Milo{evi- pitawe dana ali ne zbog nekakvih poli}em, koji je imao ciq da se Hrvati i dru- ti~kih, odnosno politikantskih kalkugo nesrpsko stanovni{tvo silom trajno lacija ili pau{alnih pretpostavki da uklone s prostora Isto~ne Slavonije. }e se sada bezbednosne slu`be svim silaIako je optu`nica u najstro`oj tajno- ma baciti u potragu za wim. Naprosto, sti predata Vladi Srbidr`ava Srbija i BIA su je koju je tada vodio Vojisuvi{e ozbiqni da ne bi slav Ko{tunica, Goran Pretpostavka je da o radili na dva koloseka, Haxi} je tog 13. jula 2004, odnosno da bi se posledwe Hayi}u brinu svega nekoliko sati pokriminalni krugovi dve i po godine bavili sa{to su dokumenti iz Hamo Mladi}em, pa }e sada, {kog tribunala stigli u kada su wega uhapsili, da Beograd, pobegao iz svoje ku}e u Novom se okrenu Haxi}u. Uostalom, na slu~aju Sadu i jo{ uvek je u bekstvu. Glavna tu- Mladi} se jasno pokazalo da na{e slu`iteqka Ha{kog tribunala Karla del `be bezbednosti, iako su im mnogi ospoPonte optu`ila je tada srpske vlasti da ravali stru~nost, veoma dobro znaju da su upozorile Haxi}a da }e uskoro biti posao urade kako treba – obja{wava uhap{en, {to je Beograd demantovao.

Aleksi} za na{ list.

Od kako je utekao, Haxi}u se prakti~Poznati hrvatski novinar Drago no izgubio svaki trag: spekulisalo se da Hedl saglasan je sa ocenama da bi pronaje kod bogatih jataka u Risiji, Belorusi- la`ewe Ratka Mladi}a moglo dovesti ji, pa u jednom fru{kogorskom bunkeru, do br`eg hap{ewa Gorana Haxi}a, nada se krije negde u Banatu, da je manasti- ravno pod uslovom da je, dodaje sagovorru... ali ga, zapravo, niko nije ni video nik „Dnevnika”, jedini preostali ha{ki ni ~uo. Istina, do sada je barem {to je begunac uop{te `iv i da se krije na podjavnosti poznato, organizovano {est ve- ru~ju Srbije. likih akcija potrage za wim. Prva od– Prema onome {to sam uspeo da samah u julu 2004, ubrzo po{to je pobegao, a znam od dobro obave{tenih sagovornika posledwa 8. marta ove godine – kada je na iz krugova srpskih slu`bi bezbednosti, novosadskom Novom nasequ pretresan pretpostavka je da Gorana Haxi}a krije stan wegovog kuma. Ali, od Haxi}a ni jedan druga~iji miqe od onog u slu~aju traga, nije se oglasio ni kada mu je pre Ratka Mladi}a – ka`e nam Drago Hedl. – dve godine umro otac.

Naime, o Haxi}u najverovatnije brinu U svakom slu~aju, vlasnik detektivske kriminalni krugovi kojima se on jo{ za agencije 357, biv{i policijski inspek- vreme postojawa tzv. RSK okru`io. Te tor Mladen Lojovi}, smatra da se pozi- veze su bile poslovnog karaktera, jer se cija od pre tri dana jedinog preostalog u to vreme obrtao ogroman novac od odbeglog ha{kog optu`enika bitno me- pqa~ke i na izvozu drveta i nafte. I wa, ali ipak ne o~ekuje ne{to izuzetno stoga je veliko pitawe da li }e to i tana planu wegovog hap{ewa. kvo wegovo okru`ewe dozvoliti da on – Ne bi trebalo sad o~ekivati neki `iv padne u ruke srpskim vlastima, jer veliki polet, u smislu: uhapsili smo bi se u tom slu~aju po~elo rasplitati Mladi}a, pa }emo sad i Haxi}a. Me|u- veliko kriminalno klupko, koje se vaqa tim, nesporan je ~isto tehni~ki detaq uz svaki rat, ali je u ovom bilo posebno koji tome mo`e da doprinese. To je, na- izra`eno. ime, okolnost da }e sad ona masa qudi i n Miroslav Staji} opreme u dr`avnim organima nadlen Milan Bozokin

I

ZORAN DRAGI[I]

Ne ma ko da ugro zi iz ru ~e we U Srbiji ne postoji organizacija koja bi mogla da presretne i ugrozi konvoj koji }e pratiti Ratka Mladi}a tokom izru~ewa Ha{kom tribunalu, rekao je u Beogradu profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragi{i}. „Oni koji su ovih dana pravili nerede nemaju kapaciteta da presretnu konvoj koji }e pratiti Mladi}a. Takvu akciju bi mogla da izvede samo dobro uve`bana vojna ili policijska specijalna jedinica koja u ovom trenutku ne postoji u Srbiji”, rekao je Dragi{i}. Po wegovoj oceni, transport Ratka Mladi}a predstavqa}e bezbednosni rizik, a policija }e tu operaciju dobro pripremiti s obzirom na iskustvo ste~eno prilikom predaje Slobodana Milo{evi}a, Radovana Karaxi}a i jo{ nekih optu`enika Ha{kom tribunalu.

MI[A GLENI

Ta di} uveo Sr bi ju u no vu eru Britanski ekspert za Balkan Mi{a Gleni ocenio je da je predsednik Srbije Boris Tadi} istinski heroj hap{ewa ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a ~ime je Srbiju i Balkan uveo u novu eru u kojoj su saradwa i pomirewe realna mogu}nost. Izuzetan poznavalac prilika na Balkanu, koji je to preto~io u tri kwige o regionu, Gleni smatra da je Tadi} imao politi~ku ra~unicu za hap{ewe Mladi}a kako bi odblokirao put Srbije ka EU. Ona je ipak, po wegovoj oceni, bila sekundarna u odnosu na moralnu dimenziju hap{ewa. U tekstu objavqenom na internet portalu Si-En-Ena, on je podsetio na Tadi}evo poklowwe `rtvama u Srebrenici i izviwewe za taj i zlo~ine u Hrvatskoj, oceniv{i da su ti wegovi „dramati~ni gestovi” imali kqu~nu ulogu u stvarawu atmosfere me|usobne tolerancije na Balkanu.

oskora znano po negda{wem fudbaleru Partizana i reprezentativcu Srbije Nenadu Bjekovi}u, po novinarki i voditeqki Radio televizije Srbije Oliveri Kova~evi} i po kvalitetnim krastavcima “korni{onima”, banatsko selo Lazarevo pre nekoliko dana postalo je planetarno poznato kao mesto gde se skrivao najtra`eniji ha{ki begunac, general Ratko Mladi}. I ve} po objavi informacije da je biv{i komadant Vojske Republike Srpske otkriven i uhap{en u ovoj kolonisti~koj varo{i sa oko 3.000 du{a, prido{lih u ove krajeve iz Vi{egrada, Romanije, Doboja i Srebrenice, sajt „Vikipedija” je promptno, me|u poznate li~nosti ~ija se imena vezuju za Lazarevo, udenuo i ime ~oveka osumwi~enog za najte`e ratne zlo~ine.

Bilo je dovoqno da protekne svega nekoliko sati od objave da je general na|en u ku}i ro|aka Branislava Mladi}a, u Ulici Vuka Karaxi}a (“Mladi} uhap{en u Karaxi}evoj ulici”, na{alili su se neki, aludiraju}i na drugog najtra`enijeg begunca Radovana Karaxi}a), pa da svi svetski i doma}i mediji pohrle u ovo, do tada mirno mesto, udaqeno svega desetak kilometara od Zrewanina. Ne{to sli~no, sre}om u potpuno druga~ijem, neuporedivo pozitivnijem kontekstu, svo-

Po se ta }er ki nom gro bu za vi si od procene bez bed no sti Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine i istra`ni sudija na~elno su se saglasili sa molbom Ratka Mladi}a da poseti grob }erke, koja je tragi~no nastradala 1994. godine, ali kona~na odluka o tome bi}e doneta zavisno od procene bezbednosnog rizika koju }e dati nadle`ne slu`be, re~eno je ju~e Tanjugu u Specijalnom sudu. Iako su i sud i tu`ila{tvo slo`ni da Mladi}evoj molbi iza|u u susret, to je malo verovat-

no jer je za to potrebno veliko obezbe|ewe, dodaju iz suda.

Po re~ima zamenika tu`ioca za ratne zlo~ine Brune Vekari}a, generalu Ratku Mladi}u su do sada ispuweni gotovo svi zahtevi. Vekari} je naveo da je Mladi} dobio televizor koji je tra`io, kao i jagode, dok }e mu ruske klasike pisaca, Gogoqa, Turgeweva i Dostojevskog, doneti porodica prilikom poseta.

Krat ka isto ri ja La za re va l Pre vi {e od da ve ka –1800. go di ne – Nem ci osno va li La za re vo ko je se u po ~et ku zva lo La zar sfeld. l 2. ok to bra 1944. se lo oslo bo |e no od ne ma~ ke oku pa ci je i ve} su tra dan pro me ni lo na ziv u La za re vo, ka ko se zva lo od 1922. do 1941. l Na kon Dru gog svet skog ra ta, plan skom ko lo ni za ci jom, La za re vo je na se qe no bo ra~ kim po ro di ca ma iz BiH, uglav nom sa Ro ma ni je i iz vi {e grad skog kra ja, oko li ne Tr no va i Ka li no vi ka, i ne {to ma we iz oko li ne Do bo ja, kao i iz Bo san ske kra ji ne, od Mr ko wi} gra da i [i po va. l Or ga ni zo va ni do la zak pr vih ko lo ni sta je bio 18. sep tem bra 1945. go di ne, ka da je sti glo 60 po ro di ca, 19. no vem bra je do {la dru ga gru pa, ta ko |e od 60 po ro di ca, a tre }a gru pa – 100 fa mi li ja 29. de cem bra. l To kom apri la sle de }e go di ne ov de je “vo zom bez vo znog re da” sti glo jo{ 120 po ro di ca. Ta ko je, na kon oslo ba |a wa, no vi dom u La za re vu ste klo 340 po ro di ca.

jevremeno su iskusili i me{tani Barande, zbog popularne serije “Vrati}e se rode”, koja je snimana u tom selu. Ali, za razliku od Barande, ~ija je popularnost ipak ostala ome|ena regionalnim okvirima, o Lazarevu su pisali i govorili, a bogami }e to jo{ dugo raditi, i “Va{ington post”, “Bild”, Si-En-En, Bi-Bi-Si i mnoge druge svetske medijske ku}e.

Lazarevqanima iznenadna popularnost, iskreno govore}i, nije prijala. Ve} u ~etvrtak, u popodnevnim satima, iskazali su revolt prema novinarima, fotoreporterima i kamermanima okupqenim pred trenutno najpoznatijom ku}om u svetu, onom u kojoj je, ne zna se ta~no koliko dugo, obitavao Ratko Mladi}. Seqani, revoltirani time {to sedma sila nije ostavqala na miru wihovog kom{iju i sugra|anina Branislava, verbalno su napali izve{ta~e, nekima su o{tetili opremu, a u jednom su trenutku ~ak na po~etku „Karaxi}eve ulice” postavili i traktorsku prikolicu kako niko ne bi mogao da se pribli`i avliji generalovog ro|aka.

Ve} dan kasnije situacija je bila daleko mirnija. Policajci su, dodu{e, i daqe bili na terenu, da bi, kako su nam rekli, brinuli o bezbednosti novinara, premda vi{e niko nije nasrtao na goste koji su u Lazarevo do{li po zadatku. A ovih dana ih je zaista bilo iz svih krajeva sveta – Nema~ke, Engleske, Hrvatske, [vajcarske, Slova~ke… Falila je, vala, samo Kristijan Amanpur, slavna novinarka Si-En-En-a koju Srbi veoma dobro pamte po izve{tavawu s ratom zahva}enih podru~ja biv{e Jugoslavije. Elem, svi su se tiskali do dvori{ne kapije Branislava Mladi}a da bi {to boqe „uslikali” ku}u u kojoj je, eto, boravio najtra`eniji ha{ki begunac.

– Stigao sam u Srbiju oko pono}i, istog dana kada je objavqeno da je Mladi} uhap{en. Bio sam u svojoj kancelariji u Luganu i ~im su stigle prve dojave novinskih agencija, krenuo sam ka Beogradu. Nisam prvi put u Srbiji i mogu pomalo da pri~am na srpskom jeziku, tako da nisam imao problema s komunikacijom sa qudima odavde – ka`e za “Dnevnik” novinar [vajcarske radio-televizije Emilijano Bus koji je s nama, ipak, razgovarao na engleskom jer, priznaje, ne poznaje ba{ toliko dobro srpski jezik.

Kolega iz [vajcarske veli da, kao strani izve{ta~, nije imao nikakvih problema u na{oj zemqi. U ~etvrtak je kasno uve~e {etao centrom Beograda ne bi li popri~ao s qudima i saslu{ao wihova mi{qewa o hap{ewu Ratka Mladi}a.

MLADI]EV ADVOKAT MILO[ [AQI] ZA „DNEVNIK” DOJAVQENO GDE SE WEGOV KLIJENT KRIJE KAKO BI

Ge ne ra la ni su ot ku ca li dvokat Milo{ [aqi}, branilac najtra`enijeg ha{kog optu`enika generala Ratka Mladi}a, izjavio je za „Dnevnik” da je na osnovu dosada{wih saznawa potpuno ube|en u to da su bezbednosne slu`be svojim uobi~ajenim, klasi~nim metodama otkrile generala.

– Apsolutno nema mesta bilo kakvom naga|awu u pravcu spekulacija o eventualno anonimnoj dojavi iz svojevrsnog milosr|a zbog wegovog naru{enog zdravstvenog stawa – kategori~an je [qaji}.

On, me|utim, priznaje da je bio pogo|en stawem u kojem je zatekao Mladi}a, kako fizi~kim, tako i psihi~kim, kada je do{ao u Specijalni sud da kao branilac prisustvuje wegovom ispitivawu.

– General Mladi} delovao je fizi~ki iscrpqeno, rastrojeno, potpuno izgubqeno, a lice mu je bilo izobli~eno. Ima parezu u delu usne, ali je i licu ko`a bila bleda, kao malo modrikasta. O~ito je du`e bio u nekim situacijama koje su ga pritiskale. Da li je u pitawu bolest ili to vi{egodi{we prikrivawe, ne mogu da znam – navodi [aqi}.

Utisak o Mladi}evom veoma naru{enom i trenutno lo{em ukupnom zdravstvenom stawu, po zakqu~ku advokata, o~igledan je i u najpovr{nijem kontaktu.

– Delovao je iscrpqeno i prilikom razgovora prili~no nepovezano. Sad se pokazalo da je u me|uvremenu, 2008, do`i-

A

veo jo{ jedan, tre}i po redu mo`dani udar, za koji mi nismo znali. Ovaj tre}i je ostavio veoma vidan trag jer mu je oduzeta desna ruka i delimi~no noga. Hoda te{ko, uz pomo} nekog ko ga pridr`ava – opisuje [aqi}.

Po wegovim re~ima, Mladi} je svestan svog veoma te{kog zdravstvenog stawa.

– ^ak pri~a o tome kako se ne}e vratiti iz Haga, odnosno da }e se ubrzo vratiti, ali u kov~egu, ako izdr`i da tamo uop{te stigne. Priznajem da sam i sam uveren u to da je we-

gov `ivotni vek veoma, veoma ograni~en – rekao nam je advokat [aqi}.

Prema medicinskoj praksi, posle svakog mo`danog udara, u prvih {est meseci nastupa odre|eno poboq{awe i svako potencijalno sanirawe posledica vezano je taj period, a nakon toga po pravilu nastupa pogor{awe. I {to du`e vremena prolazi, posledice koje ostaju po~iwu sve vi{e da se pokazuju.

– Posle drugog mo`danog udara ~ak 99 odsto qudi umire, a prilikom lekarskog pregleda

Da je bio zdrav...

Advokat Milo{ [aqi} navodi da u razgovorima tokom posledwa dva dana Mladi} nije pomiwao kako je dospeo u ku}u daqeg ro|aka u Lazarevu, gde je, kako je rekao, bio posledwih deset-petnaest dana, pre nego {to je uhap{en, niti gde se skrivao pre toga. „Pretpostavqam da su mogli da ga uhvate jer je fakti~ki onemo}ao i vi{e nije mogao da mewa ni mesta ni da preduzima ikakve mere obezbe|ewa. On je bio u takvoj situaciji da je prakti~no bio nepokretan, i da ono {to danas shvati, sutradan postaje sve slabije... Ina~e, da je bio zdrav, sigurno ga ne bi na{li”, ka`e [aqi}.

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

LA zA rE VU fA LI LA SA MO KrI STI JAN AMAN PUr

KARMA KOMA

se Mladi}”

Jed no sta van `i vot

B

– Bilo je nekih koji su protestovali do sela. Li~ne bezbednosti radi – pre- ru. Ko zna – mo`da me{tanima padne na i ~uo sam da su neke kolege bile…pa... pri~ava nam Nikola Patkovi}. pamet (jer ve} se i o tome {u{ka) da, po hm...napadnute, to je, ipak, te{ka re~.

Pored informacije o tome gde je, ka- uzoru na @iti{te, gde su podigli spoAli, ja nisam bio me|u wima – pri~a ko, za{to, koliko puta, s kim, s ~im i menik filmskom bokseru Rokiju BalEmilijano Bus. bez koga na|en Ratko Mladi}, vaskoli- boi, ovde to u~ine sa Ratkom Mladi}em.

Na terenu smo zatekli i Nikolu Pat- ki predstavnici sedme sile izvestili Ili mu, makar, poklone jedan sokak. kovi}a iz Osijeka, novinara “Jutarweg su i o nameri me{tana da pokrenu peti– Procedura oko promene naziva sela lista”, hrvatskog dnevnika koji je prvi ciju sa zahtevom da wihovo selo bude je prili~no ozbiqna – obja{wava za u svetu izvestio da je uhap{en Mladi}. preimenovano u Mladi}evo ili Ratko- „Dnevnik” predsednik Skup{tine graOn nam ka`e da mu s obzida Zrewanina Aleksandar rom na atmosferu koja je Marton. – Prvo je potrebno Ve} se {u{ka o tome da bi, po ugledu na vladala, nije bilo svejedpokrenuti inicijativu, a za@iti{te i wihovog Rokija Balbou, no da kao hrvatski novitim gradski parlament ako nar do|e u Lazarevo. Zato nekom moglo da padne na pamet da u Lazarevu postoji ve}ina za tako ne{to, je, do{av{i s kolegom foraspisuje referendum na kome podigne spomenik Ratku Mladi}u toreporterom iz Vinkose ve}ina od ukupnog broja vaca, automobil ostavio u upisanih bira~a mora izjasniZrewaninu, a zatim su se obojica taksi- vo. U znak podr{ke zapovedniku Vojske ti za promenu naziva mesta. Ukoliko se jem uputila ka selu u kom se krio Mla- Republike Srpske kojeg o~ekuje su|ewe i to ispuni, onda odluka ide na potvrdu di}. u Ha{kom tribunalu, i dokaza da ga ni- u Ministarstvo za dr`avnu upravu i lo– Kada smo dolazili u Lazarevo, na su izdali. A upravo se pla{e toga da ne- kalnu samoupravu. ulazu u selo video sam kolegu iz zagre- ko, naro~ito wihova sabra}a u rodnom Za podizawe spomenika, precizira ba~kog “Ve~erweg lista”. Odlazio je Mladi}evom selu u Bosni, ne pomisle spiker lokalnog parlamenta, procedunegde u poqe. Nisam znao {ta se doga|a da je generala odrukao neko od Lazare- ra je ne{to jednostavnija, ali Marton dok nisam pro~itao wegov izve{taj. vqana. smatra da je nelogi~no da se tako neKrenuo je na put u kolima sa zagreba~Za sada je, me|utim, pitawe da li }e {to radi za ~oveka koji je jo{ uvek kim tablicama, pa su mu policajci save- namera o promeni naziva sela biti `iv. I bi}e mu su|eno za najte`e rattovali da auto ipak parkira u poqu, sprovedena u delo. Da bi se to u~inilo, ne zlo~ine! skine registarske oznake i pro{eta se neophodno je obaviti odre|enu procedun @eqko Balaban

DE MAN TU JE DA JE PO LI CI JI DO BIO ME DI CIN SKU PO MO]

INTERVJU

biti odobren, u smislu da }e se zbog tra`enog ve{ta~ewa privremeno zastati s realizacijom postupka ekstradicije, koji je po~eo dono{ewem re{ewa o ispuwenosti uslova o odre|ivawu ekstradicionog pritvora Ratku Mladi}u.

– Tim petorice zatvorskih lekara, u kojem su zastupqene sve specijalnosti, a koji su prvo ve~e po hap{ewu kao i sutradan pregledali Ratka Mladi}a, u nalazu i mi{qewu konstatuju sva wegova oboqewa, ali smatraju da mo`e da u~estvuje u postupku. Li~no sam ube|en u to da on u stawu u kakvom je danas, bez adekvatnog du`eg le~ewa, ne mo`e normalno da u~estvuje u nekom pravnom postupku. Ali, ko to pita. U ovom slu~aju je sve stvar dr`ave. A dr`avi je va`no da ispuwava neke svoje ciqeve i da u tom smislu dobije neke svoje poene. Nisam optimista i o~ekujem da general Mladi} slede}e nedeqe bude izru~en Hagu – naglasio je advokat Milo{ [aqi}. n Jaska Jakovqevi}

io je ovom prigodom ~etvrtak, lepo ve~e, majsko a ipak ve} lipawsko u vazduhu, a oni sve momci mladi, puni energije i elana, mada zdvojni i zapitani {ta da se, sto mu gromova, radi kad malo selo nema xez orkestar? Kako ispuniti ve~e, kako ispuniti `ivot, naposletku? Sre}om, toga je jutra uhapsilo jednoga {to ga odavno tra`e – zna on dobro za{to, a znamo i mi, a znadu i ti {to su iza{li na ulice u nedostatku odgovaraju}eg xez orkestra – pa je mom~adi mladoj to bio dobar povod za wihovu verziju derneka. Kako to izgleda kada oni derne~e, do sada ste vaqda ve} morali nau~iti. Posledice toga kolektivnog putovawa na kraj no}i spiraju se sa na{ih ulica samo temeqitim multidisciplinarnim pristupom.

Oni su, recimo, obi~ni mladi}i, sa malim m, a on je, bezbeli, unikatni Mladi}, sa velikim M. Naravno da je unikatan: dvojicu takvih ne bi pre`ivelo ni ja~e poluostrvo od ovog. Ali, lako sad za wega. Kada je ~inio to {to ga je na glas iznelo, jedva da su bili ro|eni. Shodno tome, o wemu znaju samo ono {to `ele da znaju, a `ele samo ono {to im treba. Zato naivci detiwasto misle da su mladi}i sa malim m „mladi i neinformisani“, pa bi da ih prosve}uju i prosvetquju. Istina je negde drugde: oni ga ba{ zarad toga i vole, zarad svih tih Tamnih Mesta koja bi naivci da im otkriju. Sarajevo, Srebrenica? Odli~no, kad }e repriza?

Kako god, vilenilo je to Novim Sadom te ve~eri, tra`e}i ne zna se ta~no {ta, ali ~vrsto re{eno da to ne{to prona|e, i da se s tim obra~una. Ako to ne{to mo`da ni ne postoji, nema veze: ima da ga izmislimo, {ta nas ko{ta.

I naravno, takav svet uvek na|e {to tra`i, zato {to uvek tra`i samo ono za {ta je siguran da }e na}i, a na}i }e ga jer ga tra`i u sebi, drugi su tu, {tono se ka`e, projekcija. A pronalazili su uglavnom usta{e: toga ovde ima ko pleve, bar po wihovom usta{omeru. ^anak je tako usta{a, Pajti} tako|e, a koliki je tek onaj Tadi} usta{a, to normalna pamet ne mo`e ni da sagleda ni da izmeri. Kako jedan izabrani predsednik Srbije mo`e da bude usta{a? Eh sad, u va{em svetu mo`da i ne mo`e, ali pitawe je naseqavate li vi i ti mladi}i sa malim m jedan te isti svet. U dimenziji u kojoj oni obitavaju, i partizani su usta{e, a kamoli tamo neki predsednik Srbije.

Uostalom, nisu to samo qudi, nego i stvari pojave. Evo, i zgrada banovine je usta{a. A zgrada televizije, e ta vam je usta{a na kvadrat! I semafori su usta{e. I izlozi su usta{e. O osobito opakoj usta{oidnosti uli~nih kontejnera odavno se sve zna.

Mo`ete do dugo u no} da dumate o ovim mladi}ima sa malim m, o tome {ta ih je napravilo ovakvima, o tome ko su uostalom oni, odakle su se izmra~ili i graknuli na svet i na sve ono boqe u qudskom bi}u, da analizirate wihove urlike i parole tra`e}i tu retku i luksuznu stvar zvanu Smisao, mo`ete, velim, sve to, ali te{ko da }ete daleko odma}i, jer i pametniji od mene i od vas to su ve} radili, pa ni{ta. Mnogo je dubok taj mrak za te bedne `i{ke koje imamo, za te jadwikave bater-lampe kojima vitlamo misle}i da }emo wima, tako nikakvima, wihovim tanu{nim mlazi}ima ~kiqavog svetla, osvetliti celu nepreglednu pe}inu vrhom punu usijanog, vaqaju}eg Ni{tavila.

A mo`da se sve to ipak dade najboqe objasniti wime samim, a ne dokonawem negde spoqa? I zaista, moram se ispovediti, ja kao da sam do`iveo neko trenutno zen-prosvetqewe ugledav{i na snimku sa sajta Radija 021, jednoga vilene}eg gra|anina-mladi}a, snimqenog onako s le|a, tako da i ne znate ko je, mo`e biti bilo ko od Nas jer to i jeste bilo ko od nas, u jednom {irem smislu. Elem, gra|anin je odeven u nekakvu majicu, a na majici, na wenome le|nom delu, lepo pi{e: keep life simple. Na srpskom bi to bilo: odr`i `ivot jednostavnim. Ili, boqe ovako: o~uvaj jednostavnost `ivota.

Nemam pojma {ta je to ina~e, je li to ne~iji reklamni slogan, ili {ta ve}. Ali sam tome umaji~enom gra|aninu iskreno zahvalan, jer mi je pokazao put do spoznaje. Pa da, to je to: jednostavan `ivot, to je formula za kojom ovi mladi}i sa malim m tragaju, a kanda ni Mladi}u sa velikim M nije ba{ strana. Podeli{ `ivot i svet na Nas Prave i na Wih Usta{e, i bog te veselio! Sve odjednom izgleda tako lako i dosti`no, tako doku~ivo i tako prosto. To jest, prostotu kao individualno svojstvo odmeni prostota ustrojstva sveta i svega u wemu, i ponovo nastane harmonija sfera.

Koja, dodu{e, nije potpuna jer je kvari postojawe kojekakvih Usta{a na naj~udnijim mogu}im mestima, ali dobro sad.

I tako to nekako uvek biva, ne samo sa Mladi}em i mladi}ima nego sa svim Mladi}ima i svim mladi}evskim mladi}ima bilo kada i bilo gde: put u pakao uvek je poplo~an namerom za pojednostavqewem `ivota i sveta. Ke ep li fe sim ple, ako nisi usta{a. n Te o fil Pan ~i}

frANC BUT, AM BA SA DOr SLO VE NI JE U BE O GrA DU

Na evropskom putu nema nagrada! e} nekoliko godina slu`bena Qubqana ne samo da {aqe sna`ne poruke podr{ke evropskom putu Srbije, ve} na tom planu i veoma konkretno deluje, o ~emu najboqe svedo~i izuzetno zalagawe slovena~ke diplomatije za viznu liberalizaciju. Hap{ewem Ratka Mladi}a, po oceni ambasadora Slovenije u Beogradu Franca Buta, u~iwen je novi, izvanredan pomak, koji }e zna~ajno doprineti da se proces na{eg pribli`avawa Uniji ubrza.

– Srbija je ~inom hap{ewa biv{eg vo|e vojske Republike Srpske, koji je optu`en za genocid u Bosni i Hercegovini, dokazala da je sposobna da po{tuje svoje me|unarodnopravne obaveze, kao i da se suo~i sa sa svojom pro{lo{}u. Wegova predaja Ha{kom tribunalu ima}e i pozitivan uticaj na proces evropske integracije Srbije. Uz adekvatnu implementaciju potrebnih reformi u Srbiji, ovo }e definitivno pripomo}i da Srbija jo{ krajem ove godine napravi veliki korak prema Evropskoj uniji – ocewuje ambasador But u intervjuu „Dnevniku”. l Mo `e li Be o grad na kon ovog ko ra ka ipak da se na da mno go po -

V

ustanovqeno je da je Mladi} pre`iveo tri udara – navodi advokat, potvrdiv{i da je prema podacima koji su obelodaweni a odnose se na Mladi}evo zdravstveno stawe, on jo{ 1996. do`iveo mo`dani udar. Pati i od izvesnih stoma~nih i kardiovaskularnih bolesti.

Advokat [aqi} potvrdio je „Dnevniku” da sprema dopis koje }e sutra, zajedno sa `albom na re{ewe istra`nog sudije o ispuwenosti uslova za ekstradiciju, predati sudu i tra`iti da Mladi} bude upu}en na medicinsko ispitivawe, odnosno na ve{ta~ewe ukupnog zdravstvenog stawa. Pri tome insistira da ispitivawe obavi nezavisna komisija sudskih ve{taka medicinske struke, dok porodica Mladi} zahteva da u timu budu i ruski lekari.

Me|utim, treba re}i i to da sama mogu}nost podno{ewa zahteva za bolni~ko le~ewe, odnosno za studiozan pregled i posmatrawe zdravstvenog stawa, nije stvar nekog pravnog postupka. Dakle, ne mora da zna~i da }e taj zahtev a priori

3

voq ni jem evrop skom ve tru – is ku stvo sa hap {e wem ra do va na Ka ra xi }a je, na i me, bi lo dru ga ~i je: tap {a we po ra me nu i na sta vak uslo vqa va wa. Ili gra |a ni Sr bi je ipak mo ra ju da bu du sve sni da ne ma na gra de za ne {to {to pred sta vqa, ka ko ste i sa mi re kli, me |u na rod nu oba ve zu?

– Kao {to rekoh, pozitivni uticaj na putu prema Evropskoj uniji bi}e sigurno prime}en, ali brzina prilago|avawa sa evropskim pravnim redom i evropskim standardima u potpunosti zavisi od srpske vlade same.

U procesu evropskih integracija nikad nije bilo i ne}e biti nagrada. Srbija se je sama odlu~ila da je za wenu budu}nost i razvoj dr`ave i dru{tva najboqe da krene putem prema EU i s time je, ba{ kao i svi mi ostali pre we, preuzela i odgovornost da obavi posao koji se zove preuzimawe pravnih tekovina i sprovo|ewe reformi.

Slovenija je Srbiji na tom putu uvek stajala uz stranu i davala veliku politi~ku podr{ku. I tako }e biti i u budu}e. l U ko joj me ri od la zak Mla di }a u Hag mo `e do dat no da re lak si ra od no se u re gi o nu? Da li se ti me

Ve }i na ne sme bi ti ka `we na

l [ta se sve od Sr bi je o~e ku je da pre du zme da bi sma wi la broj la `nih azi la na ta, zbog ko jih joj pre ti po vra tak na cr nu {en gen sku li stu, a da ti me isto vre me no ne ugro zi slo bo du kre ta wa, ko ja je te meq mo der ne Evro pe?

– Slovenija je uvek podr`avala viznu liberalizaciju, bili smo ~ak glavni inicijatori dono{ewa ove odluke krajem 2009. godine. I treba otvoreno re}i da Qubqana ne podr`ava ponovno uvo|ewe viza, iako razumemo i ozbiqne probleme s kojima se suo~avaju neke zemaqe ~lanice EU. Na{ je stav, naime, da velika ve}ina gra|ana Srbije, koja ne zloupotrebqava bezvizni re`im, ne sme da bude ka`wena zbog simboli~ne mawine koja viznu liberalizaciju zloupotrebqava za tra`ewe la`nih azila. Potrebna je stoga saradwa EU i Srbije, mada znamo da srpska vlada u re{ewe ovog problema ula`e puno napora. Nadamo se da }e u tome i uspeti.

po na ko za tva ra mra~ no po gla vqe rat nih de ve de se tih?

– Mo`da se ~ini da sve ide ba{ u suprotnom smeru, odnosno da se s hap{ewem Mladi}a i prethodno osudom generala Gotovine opet otvara kutija mra~nih vremena devedesetih.

Ali, uveren sam da je to, zapravo, pravi put za pomirewe u regionu i za saradwu koja nije optere}ena tim vremenima. Pravi put se svi u regionu okrenu budu}nosti, gde treba tra`iti ono {to }e opet omogu}iti uzajamnu ekonomsku saradwu. A s wom, verujem, i lep{u, prosperitetniju budu}nost za sve. l Me |u o~e ki va wi ma Bri se la je upra vo ta ko o pe ra tiv nost Be o gra da u re gi o nal noj sa rad wi, s po seb nim ak cen tom na di ja log s Pri {ti nom. Po sto ji li, po Va ma, pro stor za kom pro mis ako se ima ju u vi du to li ko su prot sta vqe ne po zi ci je dve ju stra na? Da li je za Slo ve ni ju po de la Ko so va mo gu }e re {e we?

– Moram da naglasim da nije prvenstveno u pitawu o~ekivawe Brisela, odnosno Evropske unije i svih wenih ~lanica, nego se radi o potrebi Beograda i Pri{tine da stvore uslove za normalan `ivot. Mi se nadamo pomirewu, dobrim odnosima i saradwi, jer }e to biti i u interesu celog regiona, pa i {ire... U svakom slu~aju, va`no je {to je dijalog po~eo i {to Beograd i Pri{tina, posle toliko godina prekinute komunikacije, direktno razgovaraju. Razlike u pozicijama su uistinu velike, ali to ne zna~i da se malim koracima ne mo`e do}i do prakti~nih re{ewa za mnoga pitawa, va`na za qude koji tamo `ive. A me|unarodna zajednica, ukqu~uju}i Sloveniju, na kraju }e prihvatiti

svako re{ewe koje proistekne iz dogovora Beograda i Pri{tine. l Va{ ame ri~ ki ko le ga Kri sto fer Del je iz ja vio da }e pri hva ta we re al no sti ne za vi snog Ko so va bi ti pred u slov za ula zak Sr bi je u EU. Ka kav je stav slu `be ne Qu bqa ne po tom pi ta wu?

– ^iwenica da je Beograd spreman da razgovara s Pri{tinom o pitawima koja nije mogu}e u potpunosti odvojiti od pitawa statusa Kosova govori o tome da je svestan nove realnosti na Kosovu i da ne zatvara o~i pred tom ~iwenicom. Kao {to znate, EU priznavawe nezavisnosti Kosova ne postavqa pred Srbiju kao uslov za ~lanstvo, ali je isto tako sigurno i da se od Srbije o~ekuje da odnose sa Pri{tinom re{i pre ulaska u EU. To je i na{e o~ekivawe. Ne `elimo da prejudiciramo to re{ewe, ali je jasno da stvari ne mogu da ostanu takve kakve su danas. n Miroslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

CITATI

„

Na pad tro ji ce mla di }a na rom skog de ~a ka na auto bu skoj sta ni ci po ka zu je da je ra si zam u Sr bi ji i da qe uko re wen. Po seb no za bri wa va ~i we ni ca da su na pa da ~i mla di }i od 20 go di na, a da je u po mo} pri sko ~io sa mo je dan put nik, ko ji je ta ko |e pre tu ~en. Bor ba pro tiv ra si zma mo ra se vo di ti i u {kol skim u~i o ni ca ma jer su to me sta u ko ji ma bu du }e ge ne ra ci je mo gu usvo ji ti vred no sti dru {tva u ko me su svi qu di jed na ki Nevena Petru{i}, po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti

”

Dve stran ke pu sta `e qa Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je u Novom Sadu da je apsolutno neostvariva `eqa nekih na doma}oj politi~koj sceni da u Srbiji postoje samo dve stranke, dok bi ostali bili „wihovi sateliti”. Ne postoji SPS samo za to da bi u jednoj vladi bila podr{ka stranci Vojislava Ko{tunice, u drugoj demokratama Borisa Tadi}a ili bilo kojoj drugoj partiji, nego se „borimo da pobedimo sve one koji su na politi~koj sceni Srbije”, rekao je Da~i} na izbornoj konferenciji Gradske organizacije SPS-a u Novom Sadu.

Naglasiv{i da je ciq SPS-a da na slede}im parlamentarnim izborima dobije vi{e od deset odsto glasova bira~a i tako bude ja~i politi~ki faktor u Srbiji, Da~i} je istakao da }e samo boqim izbornim rezultatom i ja~im uticajem ta stranka mo}i da donosi najva`nije odluke i re{ava probleme u dru{tvu.

Do pri nos pu tu u EU Skup{tina Srbije je u sada{wem sazivu od jula 2008. godine do decembra 2010. ispunila 95 odsto svojih obaveza prema Nacionalnom planu integracije Srbije u EU, rekla je predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} na panel diskusiji u Beogradu. \uki}-Dejanovi} je rekla da je Skup{tina Srbije 2004. godine usvojila Rezoluciju o pridru`ivawu Evropskoj uniji kojom je ~lanstvo u EU odre|eno kao strate{ki ciq zemqe. Tako|e, da je Skup{tina svojim radom unapredila proces dono{ewa zakona i da je na osnovu preporuka Evropske komisije ali i svojim inicijativama doprinela tome. Podsetila je i da je na preporuku Evropske komisije izmewen Poslovnik parlamenta, kao i da su pre dva dana ukinute blanko ostavke i da usvajawem najnovijih izmena izbornog zakona gra|ani jo{ vi{e odlu~uju o tome ko }e sediti u poslani~kim klupama.

E K S K L U Z I V N O : uLriKe LuNa^eK, iZveStiLaC eP Za KoSovo, o odNoSu beoGrada i Pri[tiNe

Evro pa ne }e dru gi Ki par onovno uvo|ewe grani~nih kontrola u Evropskoj uniji i nesolidarne mere u ekonomskoj i politici prema imigrantima su bile te{ko isku{ewe za zajednicu 27 dr`ava, bar prema mi{qewu Ulrike Luna~ek, poslanice Evropskog parlamenta iz austrijskih “Zelenih”, koja je zadu`ena da u tom telu referi{e i o pitawima Kosova. l ima li odjeka na pismo vas i va{ih kolega Hanesa Svobode i tawe Fajon o liberalizaciji viznog re`ima za Kosovo?

– Od ma|arskog predsedni{tva EU smo dobili uveravawa da }e se o tome raspravqati u junu na sesiji Saveta ministara u {irem kontekstu bezviznog re`ima. Jo{ jedan problem u dr`avama ~lanicama Evropske unije je novi talas azilanata iz Srbije i Makedonije, koji putuju zahvaquju}i viznim slobodama, posebno u Belgiju i [vedsku. To ima veliki uticaj na na{e napore za otvarawe viznog dijaloga sa Kosovom, jer svaka daqa odluka u vezi s Kosovom zavisi od rezultata procena “viznih poruka” u mehanizmu monitoringa Srbije i Makedonije.

Zbog toga Srbija i Makedonija treba da preduzmu o{tre mere da bi poru~ile jasno svojim gra|anima da putovawe bez viza nije za one koji tra`e azil. l Kako komentari{ete odluku predsednika tadi}a da ne ide u Poqsku budu}i da je predsednica Kosova atifete jahjaga bila prisutna na Samitu zemaqa centralne i jugoisto~ne evrope?

P

– Jedan od ciqeva dijaloga Kosovo - Srbija su „dobrosusedski odnosi”. Srbija, dakle, mora da poka`e da je spremna da ih razvija s nezavisnim Kosovom. I zato sam veoma kriti~na prema takvom stavu predsednika Tadi}a. Potpuno je neprihvatqivo da zemqa koja je sa susednom dr`avom u dijalogu u kome posreduje EU i u procesu na putu ka integraciji u Uniju, bojkotuje me|unarodne konferencije.

Hap{ewe Mladi}a je bio nu`an i dugo o~ekivan korak. Ali, Srbija ne sme da se zadovoqi time kako bi dobila status kandidata. Razvijawe dobrih odnosa sa susednim nezavisnim Kosovom }e tako|e biti va`no. Stoga je bojkot me|unarodnih konferencija, poput ove u Var{avi, ili jo{ jedan nedavni primer – odsustvo srpskih parlamentaraca na sednici o Zapadnom Balkanu koja je u Evropskom parlamentu odr`ana u aprilu – nedopustivi su. l Kakvo je va{e vi|ewe ideje podele Kosova?

– Iz mog ugla, a takvo mi{qewe deli velika ve}ina u Evropskom parlamentu, jasno je da ni status Kosova niti wegova podela ne mo-

CRNA HRONIKA

Uhap {e ni na pa da ~i na Ro ma Beogradska policija je uhapsila tri mladi}a i odredila im pritvor zbog sumwe da su na stanici GSP u Ustani~koj ulici, u autobusu na liniji broj 31, napali mladi}a romske nacionalnosti Slobodana N. (20) i naneli mu lak{e telesne povrede, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~na dela izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti i nasilni~ko pona{awe uhap{eni su Marko Markovi} (24) i Milivoje Jevremovi} (25) iz Beograda i Marko Ojdani} (25) iz Gorweg Milanovca. Osumwi~eni su, tako|e, naneli lake telesne povrede i N.V.(19), koji se nalazio u autobusu i pritekao u pomo} Slobodanu. N. Markovi}u, Jevremovi}u i Ojdani}u je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji.

Opqa~ ka ni gro bo vi U no}i izme|u petka i subote za sada nepoznati po~inioci oskrnavili su grobove na Pravoslavnom grobqu u Subotici kod Dudove {ume. Na sedam grobova pomerane su plo~e, pa se pretpostavqa da se radi o pqa~ka{ima grobova. Na grobnicama su pomerene nadgrobne plo~e, u jedan grob je ula`eno, dok su iz ostalih odneti predmeti od mesinga, pi{e u saop{tewu. ^uvar grobqa Zoran Jovi} je rekao za „Dnevnik“ da je i ranije bilo skrnavqewa i uni{tavawa grobova.

A. A.

gu biti tema u dijalogu izme|u Srbije i Kosova. l da li ste zadovoqni tokom pregovora izme|u beograda i Pri{tine?

– Ne mogu da ocewujem dosada{we rezultate. Prerano je za jasnu sliku o tome {ta }e se posti}i. Stvarna re{ewa za poboq{awe `ivota gra|ana }e morati da se na|u. U okviru ovog dijaloga je, tako|e, da se obe zemqe pribli`e Evropskoj uniji. l da li je uslov za ulazak Srbije u evropsku uniju priznavawe nezavisnosti Kosova, za {ta se vi zala`ete?

– Nakon dobijawa statusa kandidata – a koji je mogu} samo ako bude napretka dijaloga Kosovo Srbija, izme|u ostalog – Srbija }e morati da ispuni mnogo vi{e uslova na putu da postane ~lanica Evropske unije, {to ja podr`avam.

Sigurna sam da su Vlada Srbije i druge institucije svesni da niko u EU ne}e iskreno prihvatiti drugi Kipar, odnosno podeqenu zemqu s granicama koje nisu prihvatqive za sve, a koja treba da postane ~lanica Evropske unije. n Reqa Kne`evi}

Ege re {i: Razvoj lo ka la Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i inicirao formirawe dobrovoqne asocijacije lokalnih zajednica Vojvodine radi boqeg povezivawa, saradwe, partnerstva i zajedni~kih projekata. Na manifestaciji „Dan otvorenih vrata” posve}enoj ubrzawu razvoja lokalnih samouprava, kojoj su ju~e u pokrajinskom parlamentu prisustvovali predstavnici velikog broja op{tina iz APV, Egere{i je kazao da je razvoj op{tina strate{ka va`na tema jer gra|ani `ive, rade i ostvaruju svoja prava upravo na lokalnom nivou. “Ovakva asocijacija zna~ajno bi doprinela i ja~awu uloge lokalnih samouprava iz Vojvodine u okviru Dunavske strategije. A jedan od najva`nijih zadataka jeste formulisawe kvalitetnih projektnih ideja, koje }e biti rezultat konsenzusa svih koji }e odra`avati ideju partnerstva u Dunavskom regionu i dati viziju poboq{awa kvaliteta `ivota gra|ana”, istakao je on.

Predsednik Skup{tine APV ukazao je da op{tine imaju veliku, direktnu i neposrednu odgovornost a malo nadle`nosti, te izrazio nadu da se stvari mogu promeniti na boqe dono{ewem zakona o javnoj svojini i drugim imovinskim pravima.

Prema wegovim re~ima, decentralizacija vlasti na lokalnom i regionalnom nivou, nije ciq ve} sredstvo za postizawe odgovornije i efikasnije uprave. On je kazao i se nadle`nosti lokalnih zajednica moraju pove}ati i u oblasti fiskalne samostalnosti.

B. D. Savi}

INTERVJU

aLeKSaNdar StevaNovi], eKoNomiSta

Ja ~a we di na ra na sta kle nim no ga ma era Vlade Srbije kojom se poslodavci koji zaposle radnike mla|e od 30 i starije od 45 godina osloba|aju pla}awa poreza i doprinosa na wihove plate je diskriminatorska jer se ne odnosi na sve gra|ane, ka`e u razgovoru za „Dnevnik” ekonomista Aleksandar Stevanovi} iz beogradskog Centra za slobodno tr`i{te. Vlada je ovom merom `elela da podstakne zapo{qavawe, ali Stevanovi} navodi da je problem to {to se u Srbiji danas poslodavcima ne isplati da zapo{qavaju a ovom merom se, umesto uzroka takvog stawa, le~e posledice.

– Dr`ava sada daje podsticaj poslodavcima da otpuste radnike ~iji tro{kovi otpu{tawa nisu veliki da bi zaposlili onog ~iji su tro{kovi zapo{qavawa relativno niski. Mo`e se desiti da glavni efekat ove mere bude da poslodavci po~nu da ra~unaju koliko im se radnika isplati da otpuste i zaposle neke druge umesto wih i kako da to sprovedu kroz sve zamke na{eg Zakona o radu da ih ne bi mnogo bolelo po xepu.

Daqe, po{to je ova mera ograni~enog trajawa jasno je da ona ne mo`e da podstakne trajno zapo{qavawe. Dakle, poslodavac }e zaposliti radnika kojeg ina~e ne bi, a taj }e se, ~im mera prestane da va`i, ponovo na}i na tr`i{tu rada. Umesto svega ovoga, trebalo bi razmisliti za{to se poslodavcima u Srbiji ne isplati zapo{qavawe. Ova mera svakako ne ulazi u red najlo{ijih Vladinih mera, ali definitivno ne}e re{iti problem nezaposlenosti.

Naprotiv, mislim da zbog onoga {to se zove regulatorno slepilo – neprepoznavawe posledica uredbe pre nego {to se ona donese – ne}e doneti mnogo sre}e. l da li bi vlada postupila ispravnije da je poreze i do-

M

prinose smawila pravolinijski, za sve radnike?

– Uvek je boqe kada ista pravila igre va`e za sve. Tako|e, mnogo bi vi{e u~inili za zapo{qavawe starijih od 45 ili 50 godina, koji su jedna od najugro`enijih grupa u ovom smislu, kada otpremnine prilikom otpu{tawa ne bi morale da se ispla}uju u skladu sa godinama sta`a. Danas se poslo-

– Po tome ispada da je inflacija u Srbiji, i samo u Srbiji, prirodan fenomen koji, ba{ kao i nov~anu masu, jedino kod nas nije mogu}e kontrolisati. Isto tako, Srbi izgleda jedu 10 puta vi{e od ostalih naroda u okru`ewu.

Takve tvrdwe, naravno, jednostavno nisu ta~ne, nego bi guverner instrumente monetarne poli-

davcima nikako ne isplati zapo{qavawe sredove~nih radnika jer otpu{tawe takvog zaposlenog zbog visokih otpremnina ko{ta mnogo vi{e od zapo{qavawa nekoga ko ima 20 godina. l Pored nezaposlenosti, ogroman problem je i inflacija koja je dostigla 14,5 odsto, a guverner Narodne banke za to krivi vladu i visoke cene hrane?

tike koje ima u rukama morao da upotrebi na drasti~niji na~in.

Mogao bi da dr`i inflaciju pod kontrolom ali bi to dovelo do daqeg rasta kamatnih stopa, nepovoqnijih kredita i do toga da se privreda gurne daqe u recesiju. Ima ne{to istine u tome {to on pri~a, u smislu: “Poku{ajte malo da mi ne pravite tolike probleme”. Ali ima i u tome da

[ta je Sombor bio Novom Sadu,

[to te po dig ne, to jeku rasprava o beogradi- odnosno progla{avawem za slobodzaciji i novosadizaciji, te ne kraqevske gradove. Novi Sad, potrebi decentralizacije dodu{e, postaje to jednu godinu raSrbije, oko ~ega, sude}i makar po nije, 1748, ali kao petrovaradinski izjavama gotovo svih relevantnih vojni {anac, dok je Sombor u to vrepoliti~kih lidera, postoji konsen- me daleko „ozbiqnija” varo{. ^ak zus, pomalo se zaboravqa da tasovi i kao vojno sedi{te, naravno ukolina vagi nisu uvek ovako stajali u ko se u toj ra~unici „oduzme” dunavprevazi na konto Beograda i Novog ski Gibraltar, Petrovaradin i weSada. Istorijski gledano, mo`e se gova tvr|ava. sasvim slobodno re}i da su o~i vaVojnovi} upravo u be~kim pokuro{i i varo{ica na severu dana- {ajima obuzdavawa ma|arskih dr{we Srbije uprte ka ova dva grada `avotvornih stremqewa vidi jedan tek od pre tri-~etiri generacije, od razloga blagonaklonosti Habiako je napredak prestonica dr`a- zburga ka Somboru. ve i pokrajine u posledwih stoti– Koliko je Be~ naklowen Somnak godina do te mere odmakao, da je boru, koji bi kao vojni~ka sabqa te{ko poverovati da bi se „kolo visio nad vratom ugarskim „ju`nim sre}e” moglo okrenuti. krajevima”, govori i odluka da Jedna od varo{i koja je nesumwi- upravo ovaj grad postane adminivo bila na najboqem putu da bude strativni centar planskog naseqa„kalif umesto kalifa” je i Som- vawa nema~kog `ivqa na ove probor, ~iji je odnos sa stonim vojvo- store, proklamovanog i zapo~etog |anskim gradom uvek bio pun kom- 1748. godine. Od 1786. godine Sompeticije ali i me|usobne surevwi- bor postaje i stalno sedi{te Ba~vosti. Ve} sama ~iwenica da je po bodro{ke `upanije, ogromne admipopisu stanovni{tva polovinom nistrativne celine ome|ene Duna19. veka Sombor mnogoqudniji i od vom i Tisom, iako zaostaje za SuboNovog Sada i Beograda, mogla bi ticom po mnogoqudnosti, odnosno svedo~iti o wegovoj tada{woj Bajom po geostrate{kom polo`aju.

Ve} sama ta prednosti, ba{ kao i ~iwenica dopodatak da je u to doba upravo ovaj grad Od nos Som bo ra sa sto nim nela je Somsvojevrsna regional- voj vo |an skim gra dom uvek boru veliku na prestonica upraprednost poje bio pun kom pe ti ci je vo za Novi Sad. stojawa najviali i me |u sob ne – Odnos Sombora i {eg ~inovnisu rev wi vo sti Novog Sada je poma{tva, koje je lo ~udan, ba{ kao i po pravilu sa istorijske okolnosobom donosisti tog doba – ka`e Milan Vojno- lo i prosperitet ne samo u ekonomvi}, profesor sociologije, nesum- skom ve} i u kulturnom smislu – powivo najboqi `ivi poznavalac ja{wava Vojnovi}.

Sombora i vi{edecenijski istraI kako to ve} biva, ono {to je u `iva~ wegove burne istorije. – Mo- jednom momentu prednost, proto`e se re}i da je figure za „otvara- kom godina postaje mana, za {ta we” takvog istorijskog {ahovskog Vojnovi} iznosi niz dokaza. me~a izme|u ova dva grada, uosta– Kao prvo, ra|a se jedna, sada ve} lom kao i u celoj Vojvodini, posta- vi{evekovna, surevwivost izme|u vila imperatorka Marija Terezija, Sombora i Novog Sada. Kao `upave} samom wihovom elibertacijom, nijsko sedi{te, Sombor je neminov-

U

no i pod ve}om carskom paskom, pa u periodu nacionalnog bu|ewa sve vi{e umnih somborskih Srba odlazi u Novi Sad, gde su uslovi za nacionalni rad ne{to povoqniji i liberalniji. S druge strane Ugarska, imaju}i razumevawa za Suboticu, uspeva da nametne svoja kadrovska

re{ewa za `upansku stolicu, pa imate podatak da od prvih decenija 19. veka ni jedan jedini Somborac ne zauzima ovaj polo`aj, koji gotovo ekskluzivno postaje privilegija Suboti~ana. Naravno da su ba~bodro{ki `upani, po inerciji, „vukli” sve {to vredi u Suboticu, tako da Sombor, do tada ekonomski napredniji i od Novog Sada i od Subotice, polako zaostaje. Bogati zemqoposednici, nekada nesumwiva prednost, postaju „kamen oko vrata” ekonomiji ovog kraja i blokiraju industrijalizaciju.

Primer za to vam je ~uvena fabrika obu}e „Bata”, koja je trebala biti otvorena u Somboru, {to je otkazano nakon urgencija i protesta somborskih spahija koji su se

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

re}i po veli~ini industrijski centar u biv{oj Jugoslaviji, Zrewanin je danas, uz Pirot, najve}i gubitnik u tranziciji. Nije trebalo ~ekati prvu socijalnu kartu Srbije koju je nedavno objavilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, da bi Zrewaninci saznali da danas predwa~e po broju qudi starijih od 55 godina koji su u privatizaciji ostali bez posla, kao i po procentu nezaposlenih u odnosu na ukupan broj stanovnika.

Svesni su toga bili i godinama ranije, upozoravali da im nove gazde preduze}a ne}e doneti ni{ta dobro, ali je dr`ava }utala i ukqu~ivala se, dodu{e i tada nezainteresovano, u re{avawe problema tek kada bi bilo (pre)kasno. Radnici Industrije mesa BEK, Industrije prera|evina od kukuruza IPOK, Zrewaninske industrije piva ZIP, Fabrike tepiha „Proleter“, Fabrike {e{ira „Udarnik“, Zrewaninske {e}erane i brojnih drugih privrednih kolektiva zavr{ili su na ulici, a wihovim stopama, svi su izgledi, mogli bi da krenu jo{ neki.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev kao najodgovornijeg za ovakvu situaciju vidi dr`avu koja je, po wegovim re~ima, donela neprimeren Zakon o privatizaciji.

– Tvrdwe Saveza samostalnih sindikata i vas medija da je zrewaninska privreda uru{ena upravo zahvaquju}i tom zakonu, ovih su dana i zvani~no potvr|ene – isti~e Male{ev u razgovoru za “Dnevnik”.

– A posledice su katastrofalne.

Svojevremeno je Zrewanin, u Jugoslaviji, bio vode}i privredni grad, a danas je na dnu – u mnogo mawoj dr`avi! Sve je to posledica lo{eg po-

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : Za[tO je ZRewaNIN NajVe]I GuBItNIK u tRaNZICIjI

T

bi te probleme zapravo sam mogao da smawi.

Kako bilo, inflacija }e kadtad usporiti, ali definitivno nije ta~no da je ona prirodni fenomen koji je nemogu}e spre~iti i da su za wu krive cene hrane.

Pogledajmo samo zemqe u okru`ewu i kolika je tamo inflacija – vi{estruko ni`a nego kod nas, i sve }e vam biti jasno. l dakle, inflacija raste jer se pove}ava nov~ana masa?

– Da, nema pove}awa inflacije bez pove}awa nov~ane mase. Narodna banka je u Srbiji u stawu da kontroli{e nov~anu masu ba{ kao i svaka druga centralna banka, samo ako to `eli. Svi ostali faktori koji mogu uticati, kao {to su brzina opticaja novca i preferencije za dr`awe gotovine, u ovom trenutku ne uti~u na inflaciju. l da li je i to jedan od razloga za{to dinar ja~a, a cene nastavqaju da rastu?

– Kada bi dinar sada, kao i prethodnih godina, ja~ao na realnoj osnovi, imali bismo barem nekoliko godina deflaciju. Me|utim, svi mi u Srbiji znamo da je to ja~awe na staklenim nogama, zapravo da su razlozi za ja~awe dinara prili~no lo{i – to {to se dr`ava sve vi{e zadu`uje putem dr`avnih hartija od vrednosti. Zato niko i ne reaguje na kretawe dinara i ne smawuje cene, jer zna da }e se stvari u kratkom roku okrenuti u drugom pravcu.

Kada bi ja~awe dinara bilo uslovqeno prilivom stranih direktnih investicija i smawewem buxetskog deficita, u Srbiji bismo imali deflaciju, sigurno. n Vladimir ^vorkov

marginu bilo samo pitawe vremena – veli Vojnovi}.

Ako je ve} u periodu Austrougarske, nakon velikog uspona, usledio i svojevrsni pad, Somboru su tu geopoliti~ku ki~mu prelomile izmewene svetske politi~ke okolnosti.

U novoj ju`noslovenskoj dr`avi Sombor se preko no}i na{ao u zaba~enom severozapadnom grani~nom podru~ju i ve} sama ta ~iwenica bila je dovoqna da se u ovoj varo{i „ugase svetla”.

– Ve} 1922. godine imate veliki pritisak da se Preparandija, najstarija srpska u~iteqska {kola, prebaci u Novi Sad, ~emu Sombor ipak odoleva. Nekoliko godina kasnije, odlukom Vlade Kraqevine Jugoslavije, dr`avna Trgova~ka

liti~kog re{ewa koje je umetnuto kroz zakonske okvire. Zato nam danas ne rade {e}erana, skrobara, zato je pre nekoliko dana GIK “Banat” oti{ao u ste~aj... Novog investicionog ulagawa nema, postoje samo nagove{taji i lepe `eqe. Ali, kako vreme prolazi, pokazuje se da su male {anse da se ne{to pozitivno i konkretno i desi.

Ko pre`ivi – pri~a}e

te i sru{i upla{ili da }e nakon otvarawa fabri~kih pogona, usled pojave alternative za ovda{wu paorsku sitrotiwu, porasti cena rada. Pored svih tih doga|aja, Sombor dodu{e ne oskudeva u kulturi, ali mu se ekonomska baza sve vi{e tawi, pa je wegovo gurawe na geopoliti~ku

Zakoni oterali radnike na ulicu

Stra{ne pri~e prate de{avawa oko zrewaninskih preduze}a. Mesar u klanici BEK umro je u 54. godini na fabri~koj kapiji, gde je danono}no de`urao za dnevnicu od 20 i 30 dinara. Porodica je posle tragedije ispri~ala da mu je firma isprva davala ovaj novac za autobusku kartu, ali da je on i{ao pe{ice, kako bi u{tedeo i kupio hleb, koji je wegovoj familiji postao glavna namirnica. Onda je ostao i bez tih para.

Pamti se i slu~aj radnika “[invoza”, koji se ubio 12. jula 2007, samo nekoliko meseci pre nego {to }e ispuniti sta` za penziju. Mesecima pre nego {to }e odlu~iti da digne ruku na sebe, u “[invozu” nije primio ni dinara. U smrt je, januara 2008, oti{ao i wegov kolega iz preduze}a, koji je umro na protestu u Domu sindikata u Beogradu. Ve} du`e i radnici GIK-a “Banat” upozoravaju da im po ku}ama iskqu~uju struju i plin jer nemaju novca da plate ra~une, a neki od wih do{li su do toga da ~ak preturaju po kontejnerima u potrazi za hranom.

a [ta je sad

Akademija se seli iz Sombora u Suboticu, da bi formirawem banovina 1929. godine Novi Sad kao Dunavska banska stolica i formalizovao svoj novoste~eni primat. Kada je na sve to do{lo otvarawe tada{weg velikog puta Berlin-Carigrad, ~iju trasu danas sledi Koridor 10 i ~ime je stvorena transverzala Budimpe{taSubotica-Novi Sad-Beograd, „presuda” Somboru je postala i pravosna`na. Posledwi trzaj doslovno posledwe generacije iole zna~ajnijih politi~ara na dr`avnom nivou koje je Sombor imao, predvo|ene dr Jocom Lalo{evi}em, glasovita „Somborska deklaracija”, je navla~ewem dr`avne omraze na ovaj grad, bila pravi rekvijem za ovaj grad – ka`e Vojnovi}.

Po wemu, od ovakve sudbine marginalizacije Sombor nije uspeo da se odupre ni u godinama nakon Drugog svetskog rata, o ~emu svedo~i podatak da se u kakvu-takvu industrijalizaciju varo{i ulazi tek krajem {ezdesetih godina pro{log veka.

– Na primer, imali ste Kmezi}evu pri~u o potrebi otvarawa fabrika za preradu repe koja je krenula upravo odavde iz Sombora, i ta ideja jeste ostvarena, ali su {e}erane odlukama dr`avnog i pre svega pokrajinskog vrha otvorene u Crvenki, Vrbasu, @abqu, Crwi...

– rezimira Vojnovi}. – Sombor je, eto, za svega nekoliko decenija, od administrativne, kulturne i ekonomske prestonice i predvodnika podru~ja daleko ve}eg od sada{weg srpskog dela Ba~ke, do{ao u poziciju da predstavqa sirovinsku bazu ne samo Novom Sadu i Subotici, ve} i, uz svo du`no po{tovawe, jednom Vrbasu. n Mili} Miqenovi}

5

INTERVJU

Po mi{qewu Male{eva, va`no je o~uvati preostale firme koje u budu}nosti ipak mogu da egzistiraju. On je ube|en da bi se to moglo posti}i uz malo voqe i razumevawa od strane lokalne samouprave, Pokrajine i Republike, i to kroz novu privatizaciju preduze}a koja su u ste~aju.

– Drugim re~ima, dr`ava koja je prethodno, donose}i katastrofalne zakone, ostavila qude bez posla, sada mora na sebe da prihvati obavezu. Da preuzme upravqawe nad problemati~nim fabrikama i pripremi ih za privatizaciju – nala{ava prvi sindikalac Zrewanina.

– Ovaj grad je socijalna bomba, verovao u to neko ili ne, i samo je pitawe trenutka kad }e eksplodirati.

Zato je va`no {to pre reagovati.

Moramo sa~uvati firme poput Fabrike lekova “Jugoremedija”.

IPOK mora da po~ne da radi, on je od strate{kog interesa. Za GIK “Banat” se, bar za jedan deo radnika, mora na}i re{ewe. I daqe odgovorno tvrdim da je mogu}e preregi-

strovati ga u gradsko preduze}e za i dr`avu, i male akcionare, i radodr`avawe objekata koji }e pripanike – navodi Lisica. – Tada je izsti ili ve} pripadaju lokalnoj sagledalo da Anketni odbor predstamoupravi. Potrebna je samo polivqa prvi korak podr{ke lokalne ti~ka voqa za to. [e}erana ne sme samouprave radni~kim inicijatida bude primer za druge firme, ve} vama za spas zrewaninske privrede. samo upozorewe za ono {to se desiMe|utim, umesto da lokalni odbolo, kako ne bismo dozvolili da se ri stranaka izvr{e pritisak na to dogodi i s drugim delom privresvoje centrale, da se utvrdi odgode. vornost za propast preduze}a i Male{ev veli da porazno zvu~i stvore uslovi za oporavak „[invo~iwenica da nijedan od sredove~za“, usledilo je svim radnicima vrnih radnika zaposlenih u nekadalo dobro poznato }utawe. {wim privrednim gigantima a daTa ti{ina, dodaje Lisica, dovela nas propalim fabrikama, posle otje do toga da se vi{e nije moglo o~ekaza nije uspeo samostalno da pokivati ni da }e Anketni odbor o krene neku prozvodwu. Opet kao IPOK-u, koji je osnovan krajem krivca na{ sagovornik apostrofipro{le godine, imati efekat na ra dr`avu koja, kako napomiwe, nioporavak ove firme, a lokalna saje omogu}ila da se ti qudi zbrinu. mouprava se ne ogla{ava ni po piJer, dodaje Male{ev, zakonska retawu predloga da GIK „Banat“ bude {ewa na papiru postoje, ali na spasen tako {to }e se transformiosnovu wih do}i do sati u lokalno para prakti~no je javno gra|evinnemogu}e. sko preduze}e.

Ovaj grad je socijalna – Svi oni na{li – Znamo da bom ba i sa mo je pi ta we su se na ulici i glesu Ministartrenutka kad }e daju u dr`avu jer nestvo ekonomije eksplodirati maju vi{e u koga da i Agencija za gledaju – upozorava pri va ti za ci ju (Mirko Male{ev) sagovornik “Dnevjedini odgovornika”. ni za sprovo|eMita Lisica, jedan od nekadawe privatizacije i da lokalna {wih radni~kih lidera u preduzevlast nema nikakve nadle`nosti – }u za remont {inskih vozila “[inka`e Lisica. – Me|utim, isto tako voz”, i daqe tvrdi da je dolaskom znamo da su radni~ki napori za spas biznismena Neboj{e Ivkovi}a fapreduze}a uvek bili mnogo uspebrika upropa{tena. Ka`e i da ne}e {niji kada su iza sebe imali poliprestati da postavqa pitawe za{to ti~ku podr{ku lokalne samoupraje Zrewanin najve}i gubitnik tranve. Na`alost, to se u Zrewaninu nizicije sve dok od nadle`nih ne dokada nije desilo. Umesto podr{ke, bije konkretan odgovor. A pita i dobijali smo samo pompezna obe}a{ta je potrebno u~initi da se zauwa da }e privreda koju smo izgubili stavi daqe propadawe. pqa~kom i korupcijom biti zame– Pro{lo je vi{e od dve godine wena novim grinfild pogonima u otkako je Skup{tina grada Zrewaslobodnoj zoni. Grinfild investinina jednoglasno podr`ala izvecije nikada nisu za`ivele u meri u {taj Anketnog odbora o „[invozu“, kojoj je to bilo najavqivano, a Zreu kome izri~ito pi{e da je ovo wanin je postao najve}i gubitnik u preduze}e namerno gurnuto u ste~aj Srbiji. i da je Neboj{a Ivkovi} prevario n @eqko Balaban

Maja GOjKOVI], PRedsedNICa NaROdNe PaRtIje

Nekad je boqe ne u~estvovati i posledwa sednica novosadske skup{tine nije pro{la bez uzbu|ewa, jer se nastavqa odmeravawe snaga unutar vladaju}e koalicije - izme|u odborni~ke grupe Ujediwenih regiona Srbije, koju ~ine pet odbornika Narodne partije Maje Gojkovi} i ~etiri odbornika G17 plus, s jedne i 41 odbornika iz DS-a, LSV-a, SPO-a, SVM-a, JS-a i nekoliko nezavisnih odbornika, s druge strane. Sve to pred o~ima opozicije koju ~ine 26 odbornika SRS i dvoje odbornika DSS-a. Ovoga puta, vladaju}a ve}ina nije prihvatila inicijativu URS-a da Skup{tina podr`i inicijativu ove koalicije stranaka za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije, a URS je na to parirao tako {to se nije pojavio na sednici, osim na jednoj od posledwih ta~aka dnevnog reda u petak, kada je branio svoj predlog.

Predsednica Narodne partije Maja Gojkovi}, ujedno i {efica odborni~ke grupe URS u Skup{tini grada Novog Sada, ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ da }e se na narednoj sednici videti stav URS-a o daqoj saradwi s vladaju}om ve}inom, a da o odnosima me|u partnerima treba da govori prevashodno Demokratska stranka, koja je za sada bez komentara.

– Ve} dugo vremena u Skup{tini grada Novog Sada nema nikakvih dogovora izme|u koalicionih partnera u vladaju}oj ve}ini, tako da nismo zaista znali kako razmi{qaju odborni~ke grupe ve}ine i opozicije. Pitawe je da li se sednice Skup{tine odr`avaju reda radi ili to sve mogu da

N

se dogovore direktori s gradona~elnikom i izvr{nom vla{}u i da zavr{e sve {to wih interesuje, ali ne i gra|ane Novog Sada – ka`e Maja Gojkovi}. l Odbornici iz va{e odborni~ke grupe uRs-a, pa i vi sami, o{tro su polemisali s kolegama iz vladaju}e koalicije?

– Narodna partija nije ni u kakvoj koaliciji u vladaju}oj ve}ini. Mi nemamo nijednog direktora, nemamo qude u upravnim i nadzornim odborima, nismo ~lanovi izvr{ne vlasti. Vi, zapra-

l da li vam je nelagodna situacija da sedite me|u odbornicima vladaju}e koalicije i da tako kritikujete pona{awe vlasti?

– Ne. Koliko vidim ukinute su blanko ostavke, tendencija je u Evropi da svi poslanici razmi{qaju svojom glavom. Treba drugima, koji stalno }ute, da bude nelagodno. Novinari stalno pitaju nas, a oni be`e ku}ama. Kakvi su to odbornici? Onda treba uvesti neposredne izbore za sve odbornike, ne samo gradona~elnika, pa nek qudi onda u svojim lokalnim

srbija po{tovala zakon l Bili ste ~lan pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom. Vidite li neke paralalele izme|u tog postupka i onog koji ~eka Ratka Mladi}a?

– Mnogi svetski pravni stru~waci rekli su dosta toga o radu tog suda, dakle da je to jedna politi~ko-pravna tvorevina. Sam slu~aj Vojislava [e{eqa pokazuje koliko je sve ~udno i kako se na razli~ite na~ine postupa s razli~itim optu`enicima. O~igledno se tamo pravila kroje od slu~aja do slu~aja. Nikad se jo{ nije desilo da se toliko godina neko nalazi u pritvoru, kao {to je to slu~aj sa Vojislavom [e{eqom. Vide}emo {ta }e se de{avati u slu~aju Ratka Mladi}a. A kada je ve} o wemu re~, Srbija je samo pokazala da po{tuje me|unarodne i doma}e zakone. vo, mislite na G17 plus. U svakom slu~aju, pitajte Demokratsku stranku, ~iji odbornici samo sede, }ute i glasaju za ta~ke koje su predlo`ili. Mora}e da se izjasne jednog dana u vezi sa budu}no{}u gradske vlasti. Oni su najve}a stranka u dr`avi, sto`er su vladaju}e ve}ine na svim nivoima vlasti. Oni moraju o tome da se izjasne i da o tome pri~aju predsednici stranaka.

sredinama glasaju za svoje odbornike imenom i prezimenom. Za{to strah od toga? l da li }ete i kako reagovati ukoliko se ovakav odnos u gradskoj vlasti nastavi?

– Svakako }u biti odbornik novosadske skup{tine i glasa}emo samo po savesti, ~ak i u okviru odborni~ke grupe. Kod nas nema blanko ostavki u odborni~koj grupi, a nema ni terawa qudi da

Fo to: F. Ba ki}

glasaju za ne{to sa ~ime se ne sla`u. l Neko bi mogao da prokomentari{e da je uRs zapo~eo predizbornu kampawu, pogotovo {to postoje spekulacije da bi se lokalni i pokrajinski izbori mogli odr`ati krajem godine?

– Ne, to su samo naga|awa i medijske test probe da li }e lokalni izbori biti ranije odr`ani.

Ovo nije nikakva predizborna kampawa. Ta~no je pro{la godina kako se URS oformio i mi smo tada rekli da }emo doneti platformu za regionalizaciju i decentralizaciju, imati javnu raspravu i prikupqati potpise i predati predloge izmena zakona republi~kom parlamentu. n Svetozar Krsti}

6

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

ODJECI MAJSKE SESIJE VELIKODOSTOJNIKA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Eku men ske di le me sa bo ra po zva ne ta ko zva ne „slo bod ne cr kve”, ko je ni su po je di na~ no po me o ~e tak ra da ovo go di {weg Za pa du, da pr vo nu te, a to su bap ti sti, me to di sti, re dov nog Sve tog ar hi je - je rarh ima vi {e adven ti sti i ve o ma ve li ki broj de rej skog sa bo ra Srp ske vi kar nih po no mi na ci je po sled wih ve ko va, ve pra vo slav ne cr kve, 16. ma ja, pro - mo} ni ka. Je }im de lom pri sut ne i kod nas, po pra }en je s mno go iz ve {ta ja o to me rar hi ja je „osve seb no u Voj vo di ni. Ta ko |e ne i ko jim te ma ma }e se ~e tr de se tak `e na” dvo ji com „ma le, no ve” za jed ni ce, kao i „sek vla di ka ba vi ti de se tak da na. no vih epi sko pa, te”. Po zna to je, me |u tim, da su Pred stav ni ci me di ja po zi va li su a dve no ve epar hi je do bi le su za mno ge ma we cr kve, pro i za {le iz se na „do bro oba ve {te ne cr kve ne sa da ad mi ni stra to re. tra di ci je Lu te ra, ~la ni ce Svet iz vo re”, {to je u naj ve }em bro ju S po seb nom pa `wom se o~e ki - skog sa ve ta cr ka va, {to zna ~i i slu ~a je va si gur no ta ko. Dnev ni vao re zul tat raz ma tra wa pi ta wa pri zna te kao cr kve. Od pra vo slav red se usva ja na po ~et ku ra da, kao i obe le `a va wa 1700. go di na Mi lan - nih cr ka va se o~e ku je da ih pred uvek do sa da ni je ob ja vqen, {to je skog edik ta u Ni {u 2013, u sve tlu sta vqa ju wi ho vi po gla va ri, gde prak sa i kod ve }i ne dru gih pra vo - to ga ko bi bio po zvan. Ka ko je i ni su spre ~e ni iz objek tiv nih raz slav nih cr ka va. Ka da se upo re de pa tri jarh Iri nej od svog iz bo ra u lo ga, a dru ge vi so ko ran gi ra ni sa zna wa na po ~et ku i na kra ju Sa - po do sta na vra ta go vo rio da bi i pred stav ni ci. bo ra, mo `e se kon sta to va ti da se rim ski pa pa mo gao bi ti me |u go Ove re ~i su od ve }i ne no vi na ra po ne {to i po klo pi lo. sti ma, to je iza zi va lo znat nu po - i ana li ti ~a ra shva }e ne kao da pa Zva ni~ no sa op {te we o ra du Sa - le mi ku, pro ti vqe we an ti e ke u me - pa za pra vo i ni je iz ri ~i ti po zvan. bo ra ob ja vqe no je ju ~e, dva da na ni sta i zi lo ta u cr kvi, ali i ne - Kon sta ta ci ja je ta~ na, ma da ako se na kon za vr {et ka we go vog ra da. kih in te lek tu al nih kru go va. ne ka cr kva po zo ve, na woj sa moj je Za to su pr vi „za da od lu ~i ko vr {ni” iz ve {ta }e je pred sta Ova zemqa nalazi se u dubokoj, ne samo ji bi li pi sa ni na vqa ti, ~i me se privrednoj, ve} i politi~koj, duhovnoj, moralnoj osno vu iz ja va bar te o ret ski „zva ni~ nog pred ne is kqu ~u je krizi, nezaposlenosti, korupciji, nepo{tovawu stav ni ka Sa bo ra da do |e i rim pravde i prava. Glas crkve o tome, neka vrsta za od no se sa me ski pon ti orijentira vernicima, do sada se nije dovoqno ~uo feks. di ji ma”, epi sko pa Iri ne ja Bu lo vi Ve} ne ko }a. Ove iz ja ve su u li ko me se ci je ne kim seg men ti ma bi le dra go ce na Ka ko je sa da sa op {te no, pro sla - pak po zna to da se pa pi Be ne dik tu do pu na onog {to je ka sni je u{lo u va Edik ta }e se od vi ja ti na „naj do - [e sna e stom ne sa ve tu je iz we go sa bor sko sa op {te we, po go to vo sto jan stve ni ji na ~in” i bi }e „sve - vog okru `e wa da se upu ti u Ni{, {to se ti ~e te me Ni {a 2013. o bu hvat na”. Pred vi |e na su „tri {to si gur no `a lo sti broj ne ka to Iako se iz ve li kih po tre ba pa - ni voa”. Po me sni, za SPC, sve pra - li ke na {e su gra |a ne. Po la zi se stir skog ra da o~e ki va la po de la vo slav ni i „sve hri {}an ski, pa ne - od to ga da bi we gov do la zak iza vi {e epar hi ja, do to ga je do {lo vrop ski”. Ovaj po sled wi ob u hva ta zvao po la ri za ci ju u SPC i srp sa mo de li mi~ no, ne i Be o grad ske po zi va we i cr ka va „ko je do sa da skom dru {tvu, {to tre ba iz be }i. ar hi e pi sko pi je, o ~e mu se naj vi - ni su u je din stvu sa pra vo sla vqem”. Va ti kan ne `e li da iz Sr bi je u {e pi sa lo. Ume sto po de le, pa tri - Iz ri ~i to su po me nu te ori jen tal - svet odu sli ke o de mon stra ci ja ma jarh je do bio jo{ dvo ji cu po mo} - ne cr kve (Kop ti, Jer me ni) ka to li - pro tiv pa pe, s we go vim vre |a wem ni ka, vi kar nih epi sko pa, {to je ci, pro te stan ti – evan ge li ci, re - od stra ne fa na ti ka ili ~ak ugro prak sa svu da u sve tu, na Is to ku i for ma ti i an gli kan ci. Ne }e bi ti `a va wem we go ve bez bed no sti. U

Pi{e: @ivica Tuci}

P

Be o gra du, cr kve nom i po li ti~ kom, ni je bi lo do voq no na po ra da se an ti ka to li~ ka i an ti pap ska at mos fe ra ne kih kru go va, ma ko li ko oni mo `da bi li ma li, ubla `i ili ko ri gu je. Ta ko |e, s pri pre ma ma ni {kog obe le `a va wa, ~u je se u evrop skim cr kve nim vi so kim kru go vi ma, ka sni se. Ni je se ras po la ga lo sa sa dr `a jem obe le `a va wa ni ti kon cep ci jom oku pqa wa.

Jed na ne ko rekt na epi zo da to kom Sa bo ra na ja san na ~in po ka zu je be o grad sku at mos fe ru. Nad bi skup Sta ni slav Ho ~e var je s ve }im bro jem sve {te ni ka, Slo ve na ca iz Ko -

ru {ke, kao i ta mo {wim bi sku pom, po se tio Pa tri jar {i ju. Su sret je bio dav no za ka zan. I po red to ga, ne ki kru go vi su ovu krat ku kur to a znu vi zi tu pro gla si li po ku {a jem me {a wa i uti ca wa na Sa bor, da pa pa do |e ili da se od u sta ne od na vod ne na me re da se pro te stu je zbog pro gra ma pa pi ne pred sto je }e po se te Za gre bu. Ho ~e var je do {ao u pa tri jar {i ju „taj no”, iako je u{ao, kao {to to ~i ni sva ki po zva ni po se ti lac, na glav ni ulaz, bez skri va wa.

Da li je Sa bor raz mi {qao o ne koj „pro test noj no ti” Va ti ka nu ne zna mo, ma da me |u epi sko pi ma si -

gur no ima onih ko ji ma je Rim ite ka ko ne mio.

Ana li ti ~a ri ni su pro pu sti li da za pa ze da se ne go vo ri da su raz ma tra ne ne ke te me ko je su za dru {tvo iz u zet no zna ~aj ne. Ova ze mqa na la zi se u du bo koj, ne sa mo pri vred noj, ve} i po li ti~ koj, du hov noj, mo ral noj kri zi, ne za po sle no sti, ko rup ci ji, ne po {to va wu prav de i pra va. Glas cr kve o to me, ne ka vr sta ori jen ti ra ver ni ci ma, do sa da se ni je do voq no ~uo. Po treb no je ~u ti i stav pre ma evrop skim in te gra ci ja ma, ko ji po dr `a va ve }i na gra |a na, ta ko |e ver ni ka.

ra jem de ve de se tih go di na IAKO JE VOJVO\ANSKIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA STIGLO DOSTA NOVE OPREME, SPISAK POTREBA JO[ UVEK VEOMA DUG pro {log ve ka mno ge bol ni ce u Voj vo di ni pred sta vqa le su pra va gro bqa me di cin ske opre me. Po sle pe to ok to bar skih pro me na 2000, no vi apa ra ti po ~e li su da sti `u u vi du do na ci ja, s tim da je ne {to od pri do {le opre me bi lo po lov no ili ser vi si ra no, a za tim su kre nu le plan ske na bav ke no vih me di cin skih ure |a ja. Sti gli su pot pu no no vi se is kqu ~i vo gle da ju pri o ri te ti I u osta lim zdrav stve nim Ob je di wu ju }i di jag no sti ku, nam, sva ke go di ne, u skla du sa voa. Ne ki sto lo vi su bi li sta ri i apa ra ti za zra ~e we, opre ma za an – na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”. usta no va ma se sla `u da je opre ma le ~e we ur gent nih bo le sni ka i pla nom jav nih na bav ki i pa ra ma 50 go di na. Pre dve go di ne na ba vi gio i ope ra ci o ne sa le, no vi ure Po we go vim re ~i ma, po kra jin do bra, ali ka `u i da uvek mo `e i ra nu re ha bi li ta ci ju, In sti tut je iz bu xe ta, na ba vqa se no va me di - li su no vi ma mo graf (sred stvi ma |a ji za mag net nu re zo nan cu, pa ska Vla da je se bi za cr ta la i o`i - bo qe. U In sti tu tu za kar di o va - ula ga wem u naj sa vre me ni ju opre - cin ska opre ma. iz bu xe ta Gra da). Ta ko |e, te go di ~ak i PET ske ner, naj sa vre me ni vqa va we voj vo |an skih se la, pa je sku lar ne bo le sti Voj vo di ne je mu obez be dio uslo ve za naj kva li – Do sta opre me je za me we no no - ne su ob u ~i li dva ra di o lo ga za ji ure |aj za di jag no sti ku i le ~e ta ko de cen tra li zo van i zdrav sva opre ma u funk ci ji i sta ra je tet ni je i me di cin ski naj e fi ka - vi jom i sa vre me ni jom: od 2008. go - ~i ta we ma mo graf skih sni ma ka, we ma lig nih bo le sti... od tri me se ca do 30 go di - sni je le ~e we bo le sti sr ca i kr - di ne ku pqe no je 316 me di cin skih pa sa da ima ju ~e ti ri stru~ wa ka Po da tak o pro se~ noj apa ra ta, {to je bi la in ve sti ci ja za taj po sao. na. Na kon du ge pa u ze pre vo to ka. sta ro sti apa ra ta u dr Po sled wih go di na, i po red ve pet go di na in ten zi vi ra – Naj sa vre me ni ja opre ma za na {eg osni va ~a, Gra da No vog Sa U Vladi APV tvrde da se i `av nim usta no va ma ne no je ob na vqa we sta re le ~e we i di jag no sti ku kar di o va - da, a od 2008. ima mo sve kva li tet - li ki eko nom skih te {ko }a, In u selima situacija po ambulantama po sto ji u zva ni~ nim sta opre me. sku lar nih bo le sti je an gio sa la ni ju uslu gu – ka `e nam di rek tor sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne znatno popravila ti sti ka ma, ali u re sor – Po tru di li smo se da naj no vi je ge ne ra ci je, ul tra zvu~ - Do ma zdra vqa @i vo ta La za re - na pra vio je zna ~aj ne is ko ra ke u nom po kra jin skom se di jag no sti ci i le ~e wu bo le sni ka sva ki seg ment ku }e bu de ni apa rat za ne in va ziv nu an gi o - vi}. kre ta ri ja tu ka `u da me Ul tra zvu~ no sni ma we ku ko va s ra kom. Na ba vqen je apa rat rav no mer no za no vqen, i lo gi ju, no vi apa ra ti za eho kar di di cin ska opre ma ko ja se ko ri sti, stve ni si stem, te sva ka lo kal na na Kli ni ci za kar di o va sku lar nu o gra fi ju, mo ni to ring si stem za be ba pr vi put je uve de no u Do mu PET-CT, po mo }u ko ga se mo `e bez ob zi ra na go di ne, mo ra da is sa mo u pra va ula `e na pri mar nom hi rur gi ju i na Kli ni ci za kar di - pra }e we bo le sni ka u ko ro nar noj zdra vqa „No vi Sad” 2009. go di ne. ra di ti naj no vi ja di jag no sti ka ot pu wa va pro pi sa ne stan dar de. Po ni vou. Sto ga se i u se li ma si tu a - o lo gi ju. I po red zna ~aj nog osa - je di ni ci i test op te re }e wem. U Edu ko va no je {est pe di ja ta ra za kri va wa i pra }e wa ma lig nih bo mo} nik po kra jin skog se kre ta ri ci ja po am bu lan ta ma znat no po - vre me wa va wa, ni je sva opre ma opre mu je ulo `e no 4,5 mi li o na ovu vr stu uslu ge. Ta ko su pro {le le sti. Do bar po tez je bi la i na ja ta za zdrav stvo Bo ris Ko pi lo pra vi la, jer sa da iz me |u 20 i 25 no va. Deo naj sta ri je opre me ko ja evra u pro te kle ~e ti ri i po go di - go di ne u Do mu zdra vqa «No vi Sad» bav ka di gi tal nog ma mo gra fa ko vi} ka `e za „Dnev nik” da je u pro od sto iz grad skih i op {tin skih se ve li kim tru dom odr `a va i re - ne – pre do ~a va Traj kov ski.

3.653 pu ta ul tra zvu kom pre gle da - ji bi tre ba lo da bu de vrh pi ra mi te klih ne ko li ko go di na Vla da bu xe ta ula zi u do mo ve zdra vqa. dov no ser vi si ra i ko ja je i da qe u U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di - ni ku ko vi. U 2011. go di ni su do de u bu du }em skri nin gu ra ka doj APV ulo `i la 15 mi li jar di di na – U ovom po gle du smo bo qi ne - funk ci ji, sta ra je oko 30 go di na – ne, pak, ka `u da pe ri o di~ no ima - sre di ne apri la pru `i li 1.599 ta - ke u Voj vo di ni. Jer, ovaj apa rat ra u zdrav stvo, pa je Voj vo di na u go {to nam to Za kon do zvo qa va. ve li port pa rol u ovoj usta no vi }e ima ti po sled wu re~ u slu ~a ju ju opre mu za ot pis. To se ra di na kvih uslu ga. od no su na dru ge de lo ve Sr bi je Sem rend gen apa ra ta, ve }i na do - Go ran Traj kov ski.

– Ob u ~i li smo la ne dvo je in - ne do u mi ca oko na la za ma mo gra fa osno vu po tvr de ser vi se ra o ne mo ipak na za vid nom ni vou ka da je u gu} no sti ili ne ren ta bil no sti ter ni sta za do pler ka ro ti da i to ko ji bu de ra dio na te re nu. pi ta wu me di cin ska opre ma. je no va uslu ga u DZNS. Ove go di In sti tut pra ti svet ska do po prav ke.

– U ve }i ni zdrav stve nih usta – Ve }i na me di cin skih apa ra - ne pla ni ra mo da im pri dru `i mo stig nu }a u te ra pi ji ma lig nih bo no va u Po kra ji ni opre mqe nost ta, od no sno go to vo dve tre }i ne, jo{ dvo je in ter ni sta i dvo je ra - le sti, i ukqu ~en je u dva de se tak me di cin skom opre mom i we na ku pqe na je u pe ri o du od 1970. do di o lo ga. Ta ko |e, pro {le go di ne is tra `i va~ kih pro je ka ta no vih pro duk ti vost je na ni vou evrop 1990-tih go di na. Pre o sta lu opre - je dvo je in ter ni sta ob u ~e no i za kom bi na ci ja le ko va. Na ba vqe na skih stan dar da. Me |u tim, ima i mu ~i ni ona naj sa vre me ni ja, ku - EHO kar di o gra fi ju i ti me smo je sto ga i jo{ jed na ga ma ka me ra i onih usta no va ko je ne za do vo qa pqe na to kom 2010. i 2011. za opre - po ve }a li broj in ter ni sta ko ji kom plet na no va en do skop ska li va ju tre nut ne po tre be za opre ni ja u ko joj se na la zi ma we Ur gent nog cen tra – mom, ko je su nam u na red nom pe ri ul tra zvuk za po sma tra na vo di pi-ar ove usta no ve Najboqa situacija je u o du pri o ri tet. Da ni smo u{li u we `e lu ca, gu {te ra ~e, Je le na Ju ri {in.

Ju`noba~kom okrugu, ali ne zaostaju `u~ nih pu te va i je tre. svet sku eko nom sku kri zu, od no Ve }a ula ga wa u KCV po sno da bu xet ni je sla bi ji, ga ran ~e la su tek na kon vra }a wa Ob no vqe ne su i la bo ni Srem ni Banat tu jem da bi sve zdrav stve ne usta osni va~ kih pra va Po kra ji ra to ri ja, hi rur {ke sa no ve bi le ade kvat no opre mqe ne ni. Ipak, u ovoj usta no vi le, pa to lo gi ja i dru gi – ob ja {wa va Ko pi lo vi}. sma tra ju da ne ma ju do vo qan broj pru `a ju ovu vr stu ul tra zvu~ nog de lo vi In sti tu ta. Zra ~e we se Po re de }i opre mqe nost, Ko pi apa ra ta. pre gle da, a sa mim tim i ka pa ci - spro vo di na dva apa ra ta ko ji pri lo vi} ka `e da je naj bo qa si tu a – Na rav no da ni je do vo qan tet gra |a na ko je mo `e mo da pri - pa da ju vi so koj teh no lo gi ji i po ci ja u Ju `no ba~ kom okru gu, gde se broj, ali se u skla du s mo gu} no - mi mo – pre do ~a va na{ sa go vor - se du ju pre ci zne me ha ni zme za na la ze sve ter ci jal ne usta no ve, sti ma i naj bo qom unu tra {wom nik. usme ra va we zra~ nog po qa. No, ali ne za o sta ju ni Srem ni Ba nat. or ga ni za ci jom tru di mo da u da Uz po mo} sred sta va Gra da No - tre }i je za sta re li i do tra ja li – Bol ni ca u Zre wa ni nu se po tim okol no sti ma iz vu ~e mo mak - vog Sa da ku pi li su no ve gi ne ko - apa rat na ba vqen jo{ 1992. go di sled wih go di na po no vi la i ona je si mum i pru `i mo mak si ma lan lo {ke sto lo ve za sve gi ne ko lo - ne. We mu su is te kle sve ga ran ci pr va u Ba na tu do bi la akre di ta broj uslu ga – za kqu ~i la je na {a {ke or di na ci je, kao i je dan gi ne - je od stra ne pro iz vo |a ~a, pa je ci ju, a za wom ne za o sta ju ni som ko lo {ki sto za `e ne sa in va li - neo pod no za me ni ti ga no vim. Za mo va zdra vqa u se o skim sre di ma Ka ko ka `e, iz ra |u ju raz ne sa go vor ni ca. bor ska i su bo ti~ ka. Pra va eks I Do mo vi zdra vqa ima ju sli~ - di te tom, ~i me je no vo sad ski dom ute hu, u Po kra jin skom se kre ta ima i ma mo graf i apa ra tu ru za pro jek te i stu di je pu tem ko jih pan zi ja ku po vi ne opre me de si la la bo rant ske usta no ve, ta ko da kon ku ri {u za sred stva kod Po - nu pri ~u kao i bol ni ce. Pro se~ - zdra vqa po stao je dan od pr vih u ri ja tu za zdrav stvo nam je re ~e no se u Vr ba su. Ipak, mi gle da mo da `i te qi se la vi {e ne mo ra ju da kra jin ske Vla de, Se kre ta ri ja ta na sta rost svih me di cin skih apa - Sr bi ji i je di ni u Voj vo di ni ko ji da je pla ni ra no da se do kra ja go se svu gde pod jed na ko ula `e, jer od la zi u ve }e cen tre na pre gle de za zdrav stvo, Po kra jin skog Fon - ra ta u Do mu zdra vqa „No vi Sad” su omo gu }i li `e na ma sa in va li - di ne ku pe jo{ dva no va apa ra ta za ku po vi na me di cin ske opre me ni – is ti ~e po mo} nik po kra jin skog da za ka pi tal na ula ga wa i Mi ni - je 17 go di na; naj sta ri ja me di cin - di te tom jed nak tret man u zdrav - zra~ nu te ra pi ju. je pi ta we po li ti~ ke od lu ke, ve} ska opre ma je iz 1978. No, ka `u stve noj usta no vi pri mar nog ni se kre ta ri ja ta. star stva zdra vqa Sr bi je. n Qiqana Nato{evi}

K

Tri de se te ni su naj bo qe go di ne za rent gen i ul tra zvuk

nedeqa29.maj2011.

c m y

dnevnik

I N T E R V J U

ALEK SAN DAR PO POV SKI, RE DI TEQ IZ MA KE DO NI JE

Da na {wi svet ti tra od dis har mo ni je im koji je lane dobio nagradu na Sterijinom pozorju za najboqu predstavu („Brodi} za lutke“) izgledao je ovako: rediteq iz Makedonije (Aleksandar Popovski), autorka iz Srbije (Milena Markovi}) i pozori{te iz Qubqane (Slovensko mladinsko gledali{~e). Popovski u~estvuje na Pozorju i ove godine s predstavom „Metamorfoze“ po Ovidiju, u izvo|ewu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Ali, kako sam ka`e, gotovo je sigurno da ne}e prisustvovati wenom izvo|ewu u Novom Sadu, jer je u Makedoniji prezauzet snimawem filma „Balkan nije mrtav“ Dejana Dukovskog, u kojem glume i Nata{a [olak, Nikola Ristanovski, Rade [erbexija i Dragana Kostadinovska. Ba{ u pauzi snimawa kadrova za ovaj film, na{ao je malo vremena i za na{ list. l Ra ni je ste ra di li pred sta ve po de li ma kla si~ nih dram skih auto ra, ali kao da vas oni u po sled we vre me je di no oku pi ra ju?

– Devedesete godine su bile period u kojem smo eksperimentisali, ru{ili, rasturali postoje}e kanone i neki sistem vrednosti, a onda se ispostavilo da u su{tini ni{ta nismo izgradili, nego smo imali u`asnu potrebu da ru{imo. To ru{ewe je dovelo do kompletne erozije, koja danas puno ne poma`e. Kada poku{am da prona|em neke svoje temeqe, ono o ~emu bih danas hteo da pri~am, to mi nekako bude lak{e kroz klasi~ne tekstove jer oni u sebi stvarno sadr`e, ili danas ni{ta novo na horizontu nema, neki dubqi smisao, poriv, i ceo taj sistem vrednosti kojeg sve mawe ima, a koji izgleda jako humanisti~ki. l Za pred sta vu „Me ta mor fo ze“ re kli ste da ozna ~a va i po vra tak pri ~i, te `wu da se ne {to is pri ~a. Za {to je to va `no?

– Iz istog razloga. Pri~a je u osnovi svega, ~oveka. Mitovi i legende su ono na ~emu po~ivaju civilizacije. Sad sve mawe pri~amo pri~u. Kada sam ~itao Ovidija, koji je skupio na jednom mestu sve te mitove i pri~e, taj princip da ispri~a{ jednu pri~u i kroz wu ka`e{ svoj stav o jednom vremenu, prema qudima, stvarima oko nas, u~inio mi se stra{no zanimqivim. A, pri~ati pri~u je ne{to {to je u nama. Vatra, oko vatre qudi, i neko pri~a pri~u. l Sce no gra fi ja, ne sa mo u ovoj va {oj pred sta vi, upra vo to pri ~a we pri ~e uob li ~a va na je din stven scen ski na ~in, a uvek no si i sim bo li ku?

– Meni je scenografija jako va`an element. U posledwe vreme sa scenografom Svenom Jonkeom radimo tako da uglavnom stvar smislimo unapred, kao ne{to {to postaje deo dramaturgije, pri~e.

Meni je stra{no va`an prostor i ne mogu uop{te da krenem da radim, ukoliko nemam jasno {ta bi taj prostor trebalo da bude. On postaje vi{estruko

T

o sad ve} pti~ice znaju, ali dobro. Nakon {to je u Rijeci kreirao nadaleko ~uveni „Turbofolk“, Oliver Frqi} se zaputio u Qubqanu, da i tamo „pqune i zapjeva“. Frqi} se radovima u Rijeci, Qubqani, a zatim i Subotici, etablirao kao rediteq novog talasa politi~kog pozori{ta, a iako pripada novijim generacijama (1976), wegov predmet zanimawa u navedenim radovima bila je Jugoslavija, wen raspad, uzroci i posledice. Tako u predstavi „Proklet bio izdajica svoje domovine!“ Slovenskog mladinskog gledali{~a Qubqana, koja je preksino} otvorila program „Krugovi“ Sterijinog pozorja, daqe od wenog imena, naravno, stiha jugoslovenske himne, prakti~no ne bi trebalo ni i}i da se stekne slika kojim oru`jem agituje sada.

Oliver Frqi} predstavu „Proklet bio...“ dramatur{ki kreira na okosnici antiratne pesme Radeta [erbexije („Ne}u protiv druga svog“) s po~etka devedesetih, u kojoj je prate}e vokale pevala Ceca. Ona mu vi{estruko slu`i – kao dru{tvenopoliti~ki kontekst (po~etak rata i ose}awe koje ga prati), kao politi~ka provokacija, kontro-

T

zna~ajan. Nije samo podr`avawe realnosti, nego ne{to {to je znak sam za sebe, i pri~a sama za sebe. l Ko li ko me ta mor fo za zna ~i `e qu da se bu de dru ga ~i ji i ko li ko nam je ona da nas po treb na u `i vo tu i qu ba vi, o ~e mu ova pred sta va naj vi {e go vo ri?

– Ba{ to, metamorfoze su promene i Ovidije sam ka`e: ~ovek mo`e da se mewa. Metamorfoza je ne{to jako va`no za nas, da shvatimo da ni{ta nije dato u smislu da ne mo`emo, ako ho}emo, da promenimo. Zato me fasciniraju „Metamorfoze“ jer govore o nama kao nekom ko sme da se mewa, sme da proba, a da pritom ne bude osu|en da je to pogre{no i da radi ne{to krivo. l Ka da bi an ke ti ra li na {e re di te qe, ve ro vat no ve }i na ne bi pri sta la da ve zu je an ga `o va nost i po zo ri {te, ali vi ima te dru ga ~i ji po gled na to?

– Ja i ne znam kako da radim ako nemam duboki unutra{wi poriv da s nekim razgovaram i pode-

lim stvari koje se ti~u mene i ovog prostora u kojem radim. Obi~no, i kad mewam sredinu, jako pazim na to {ta se de{ava tamo. Meni je to prirodno stawe, s tim {to polako u posledwe vreme poku{avam da budem aktuelan, ne u smislu dnevne politike koju stvarno nema nikakvog smisla pratiti, jer je odavno izgubila sav smisao. Uop{te, mislim da u sve to zajedno, u ~udnu parlamentarnu demokratiju koja nikakve veze nema s originalnom idejom, i liberalnu ekonomiju, jednu od najve}ih pqa~ki koja je ikad izmi{qena, ne treba da ula l O ~e mu da nas tre ba, ili mo ra, da se go vo ri u po zo ri {tu?

– Ja ne volim ni re~ mora, niti treba. Imam jednostavno potrebu da govorim o nekim svetlim stranama ~oveka. Mislim da ponovo treba da tra`imo ne{to {to u sebi ima neku novu vrednost.

Treba stvarati neku novu pri~u. Ne vidim smisao u produbqavawu tamnih strana, razotkrivawu politi~ara, dvoli~nosti svega toga. Mislim da sve to vi{e nema smisla. Treba govoriti o lepom, razume se ne jeftino i na nivou sapunica, ali treba tragati za lepim. Mislim da je na nama da ponovo stvorimo neki svet koji u sebi ima harmoniju, jer ovaj dana{wi svet titra od disharmonije. l Vra ta dru gih po zo ri {nih sre di na va ma kao da su se otvo ri la od mah na po ~et ku ka ri je re i to je osta lo we no obe le` je do da nas. Da ni je ta ko, da li mi sli te da bi ste se dru ga ~i je for mi ra li kao re di teq?

– To je sigurno. Imao sam jako dobar filter sredina i teatara kroz koje sam pro{ao i sad, posle nekih dobrih petnaest godina putovawa mogu da ka`em da sam ozbiqno, kako ka`u kompjutera{i, „formatiran“ rediteq. Nekad mi je `ao kad sretnem qude koji se stalno zaglavquju u svojim sredinama. Mislim da je tu kqu~. Sva ta putovawa, qudi, sistemi, naprave da postane{ prvo boqi ~ovek, a da li }e{ biti boqi rediteq, to je u nekom drugom domenu. l Za {to spi sku po zo ri {ta u ko ji ma ste ra di li ne bi pri dru `i li mo `da i ne ko no vo sad sko?

– Koliko god zvu~alo kurtoazno, a ne bih `eleo da tako zvu~i, stvarno bih hteo da radim u Novom Sadu. Ne}u da se pravim Nemac, ja sam Makedonac, ali sva ta putovawa su dovela do toga da mora da se napravi neki plan za par godina unapred, a mi ju`waci `elimo da radimo od danas do sutra, {to je super, ja to isto volim, ali kada mi ponude da radim sutra ja ne mogu jer imam popuwen termin.

Imao sam poziv iz Subotice i poku{aje da radim predstavu u Novom Sadu. Nismo nikad duboko zagrizli, a hteo bih. Volim taj ansambl, i volim taj grad. n Nata{a Pej~i}

OLI VER FR QI] I SMG QU BQA NA NA POZORJU OTVO RI LI „KRU GO VE”

Pu caw u no gu

verza, kao muzika sama koja je aran`irana kao posmrtni mar{ (maestralno intonirana u`ivo), kao povod da se oko we razvije centralni deo teksta u kojem izvo|a~i (ovde nije re~ o klasi~noj glumi) raspravqaju o istini, ali kroz sve wene subjektivne, dru{tvene, politi~ke, filozofske, emotivne modalitete. Ovo posledwe, ~ini da predstava SMG Qubqana, zadobije mnogo ozbiqnije umetni~ke atribute od onih serviranih na prvu loptu putem {okantnih atrakcija tipa „{to na umu to na drumu“, koji imaju jednu sasvim drugu scensku funkciju i zna~ewe.

Budu}i da se iz scene u scenu mo`e ~uti sva{ta na temu rada i `ivota glumaca u Sloveniji, predstava se na kraju krajeva mo`e okarakterisati i kao samo to – pri~a o

DA NAS NA PO ZOR JU 11 sati – Okrugli sto o predstavi „Kukavi~luk“, gorwi foaje scene „Pera Dobrinovi}“ SNP-a 17 sati – Dani kwige, gorwi foaje scene „Pera Dobrinovi}“ SNP-a 18 sati – Pozorje mladih: „Kriza unutar dru{tva“ Akademija dramske umjetnosti Zagreb, AUNS (\ure Jak{i}a 7) 18 sati – Predstava van konkurencije „Pazi vamo“ Pozori{ta „Bo{ko Buha“ iz Beograda, Novosadsko pozori{te/Ujvideki sinhaz 20 sati – Predstava u selekciji: „Barbelo, o psima i deci“ , La komedi d‘ @enev ([vajcarska), scena „Jovan \or|evi}“ SNP-a 20 sati – Pozorje mladih: „Ku}i“, Fakultet umetnosti Pri{tina, Pozori{te mladih 22 sata – Pozorje mladih: „Uje`“ , „Slobomir P“ – univerzitet iz Bijeqine

pozori{tu i onome {ta je ono u svemu ovome, celom sistemu dru{tvene realnosti.

Frqi}evu sada ve} prepoznatqivu ars poetiku krase songovi, duga~ke ti{ine i direktna ogoqavawa (bukvalna i metafori~ka), kao i `iv tempo akcija provocirawa, naglog bu|ewa i uspavqivawa. Za „Proklet bio...“ savr{eno tempiran bio je najaktuelniji veliki doga|aj u Srbiji, {to nije pro{lo bez scenskih konotacija: ako se slovena~ka publika mo`e optu`iti da je prodala Jugoslaviju kako bi se videla u Evropi, srpska bi to isto mogla na ra~un hap{ewa Mladi}a; ako je politi~ki teatar bio velik u doba socijalizma, kakav bi onda trebalo da bude u doba neoliberalnog kapitalizma – pravi terorizam!?

Primo` Bezjak, Olga Grad, Uro{ Kaurin, Boris Kos, Uro{

Ma~ek, Draga Poto~wak, Matej Recer, Dario Varga, Matija Vastl (Romana [alehar izostaje ve} neko vreme zbog povrede), glumci su koji na sceni vladaju iskqu~ivo sobom, svojim telom i emocijama, a osim svetla i retke scenske rekvizite (zastave i pi{toqi) od potpunog „poni`ewa“ brani ih upravo lik i delo Olivera Frqi}a, {to tako|e uspostavqa zanimqive odnose. Nasiqe, (istopolna) qubav, samo su neke od reprezentacija su{tinski podsvesnih, jo{ boqe – nesvesnih do`ivqaja samog `ivota ili sebe, postojawa i wegovog ukidawa – smrti. A smrt je prisutna „ol d tajm“, dok onaj koji ubija, sve vreme puca sebi u nogu. Ta metafora je i metafora pobednika, metafora prokletstva iz naslova. n Igor Buri}

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

K

Iz me |u ja ve i – ja ve

ao u romanu koji je zakasnio sto godina, pa i koju vi{e, jer bi isti, da imalo stida ima, il’ zrnce savesti i samopo{tovawa, morao da se zavr{i do Sarajevskog atentata na Vidovdan 1914, svako Sterijino pozorje sam, kakav sam ve} ovako ruralno, tj. ka}ki, zaostao, pa pritom i antikomunisti~ki konzervativan, do~ekivao nadaju}i se ako ne ba{ nekim dvorskim damama u krinolinama i napuderisanim perikama belim, a ono bar u dugim svilenim haqinama. Onima od te{ke {antung-svile, i jo{ „svilenijim„ prozirnim {alovima koji prikrivaju malo, a nagove{tavaju ba{ sve - sve ono {to se samo zamisliti i po`eleti mo`e, pa i ono {to se zamisliti ne mo`e, a tek to }e se, znam ja nas, po`eleti i ponajvi{e.

I ~ekao sam kavaqere wihove, ako ve} ne one koji veruju da su istorija, francuski i ma~evawe sve {to mu{karac treba da zna u `ivotu (jer, gde su, na primer, jahawe i lov na lisice?) nego bar onu gospodu u kratkim, belim ili crnim (polu)smokinzima sa svilenim plastronima i „Diorovim” kravatama od istog tkawa, a ovog prole}a su u modi „Pikaso” i „Dali” oko vrata, za one u pravom smislu te re~i „proma{ene„ ostatke „po{tene inteligencije„, koja je u velikoj partizanskoj `urbi i jo{ ve}im zanosom uterivawa „revolucionarne pravde„, ipak nekako povr{no i nedovoqno iskorewena, me|u svim najodli~nim gra`danima ove na{e slobodne kraqevske varo{i, nekad ba{ i Srpskom Atinicom zvane.

I ne znam, {to bi Lala kaz‘o, „eto, lepo ne znam„, kako vam nije u o~i zapalo, jer ba{ bode o~i, da Srpsko narodno pozori{te vu~e {wur i srpskom tetaru 21. veka.

Prebrojte samo koliko je Sterijinih nagrada posledwih godina ostalo u gradu-doma}inu. I sad ih, a ba{ u godini kad slave vek i po postojawa (po ~emu su ne samo najstariji nacionalni teatar, nego i osniva~i Narodnog pozori{ta u Beogradu i HNK u Zagrebu), sad ih, rekoh, na Pozorju nema. Tak‘a tura. Ne sudim o sudovima nove selektorke, ta ko }e s wom, ona je svakako stru~nija, a ja sam samo mo`da malo ne`niji, ili ba{ melodramski pla~evniji od we. I takvih.

I to toliko da od pro{le jeseni ne mogu da prebolim {to samo nas doma}ih - na Pozorju nema. Gledam onomad dokle se u „Zojkinom stanu„ uspela na{a Jasna \uri~i}, mogla bi ve} danas da odigra, ta {ta odigra, da sameqe i pojede i ^ehovqeve sve TRI SESTRE, a wen Boris je istovremeno dostigao toliku stvarala~ku zrelost da bi mogao da odigra I SVU WIHOVU BRA]U KARAMAZOVE, i oca Fjodora, pa mo`da i samog monaha-starca Zosimu, pa vaqda i ono jurodivo kopile Smer|akova.

A wih nema na Pozorju, jer ovog prole}a tamo nema ni pozori{ta. Bar koliko sam mogao da vidim prve tri ve~eri. Svi glumci Jugoslovenskog dramskog („ro|eni u JU„) moraju da nam ispri~aju svoje `ivotne pri~e koje nam sve mawe na scenski `ivot li~e, jer na{a „du{a i{te pozori{e„ i mimezis, a ne politi~ki obra~un kroz la`nu i lo{e upakovanu, dakle providnu pripoveda~ku, Bo`e moj – „stvarnosnu„ prozu.

Ako umetnost, po najve}em ba~kom pesniku Lazi, stanuje „me|u javom i med snom„, kako onda na}i, definisati i ome|iti taj prostor kad nema sna. Pogotovo na otvarawu Pozorja, kad iz jedne dokumentarne jave iza|emo u javu istorije `ive, i dobijemo javu kao kamenicu u glavu. Jer }e ba{ i ovaj 26. maj, poput onog 28. juna 2001, dakle prvog novovekovnog Vidovdana, kad je Ha{kom sudu izru~en Milo{evi}, ostati kao va`an datum te istorije `ive. Koja je jo{ uvek u toku i za wu nije krivo pozori{te, nego selektorkina koncepcija: me|u javom i - javom. Da bi nam Qubqanski teatar druge ve~eri do{ao sa komadom „Proklet bio izdajica svoje domovine„, s naslovom koji je, s obzirom da je iz Slovenije do{ao, nesumwivo autobiografski. Do{li u nameri da paliku}e malo pou~e ~uvarku}e!

A Slovenci su, videlo se to „iz aviona„, vrlo predano, rado i zlurado, u sred Srpske Atine u slast izvre|ali i ispsovali sve Srbe i sve {to je srpsko. Da bi ih tre}e ve~eri, u zavr{nici tog triptiha „pu{tawa realnosti da prodre na scenu„, hrabri Suboti~ani u predstavi „Kukavi~luk„, hladno i agresivno, dakle deklarativno i transparentno, zatukli i dotukli papirnim avionima, uvredama, psovkama i provokacijama.

Pa su mo`da i zato, a ba{ ovog prole}a varqivog, u na{oj zgradi SNP-a izostali i svila i kadifa, i „Diori„ i „Sen Lorani„, a do{li su nam neki raskomo}eni gosti ili sugra|ani, u ispranom xinsu razga}enim i u patikama razga`enim, do{li neki mladi qudi kao paliku}e obu~eni. Ta publika je vaqda boqe od mene anticipirala sadr`aj ovogodi{weg Pozorja – bez pozori{nih iluzija, bez umetni~kog stvarala{tva, pa i same `eqe za takvim neisplativim poku{ajima, pa onda i bez mimezisa i umetni~ke istine. To i nije bio teatar, nego sve sami pamfleti i polemike, turbo-folk psovke s pevawem i pucawem, kao u onim silnim tok-{ou programima, ~ak ne ni u onom ponekad ~ak i kultivisanom, pa onda i svrsishodnom „Utisku„ Oqe Be}kovi}, nego na drugim TV stanicama razli~itih zvukova i boja... a naro~ito jednoj, po kojoj se i cela stanica boji. „Dao ti Bog„, bele`i Ivo Andri} jednu narodnu {aqivu zdravicu i ~uva je onom svom vi{e ~uvenom nego ~uvanom i kori{}enom iverju koje je tek kasnije u posthumnim Sveskama sakupqenom, „dao ti Bog sto ovaca i dve stotine pasa, pa svi oni }utali, a ti mesto wih blejao i lajao„.

Eto, dao nam Bog, po zaslugama na{im balkanskim i slovenskim, po brzometnom i povr{nom, a nadasve nepromi{qenom vremenu. Raspad Jugoslavije (a „bila je tako lijepa, ~esto se se}am we„, kako u prve dve predstave, i u beogradskoj i u qubqanskoj, peva nam isti, onaj na{ ne`ni Dragan Stojni}) ve} nam je umnogome upropastio `ivote, pa za{to ne bi i Pozorje, i teatar, i umetnost celu? n \or|e Randeq

nedeqa29.maj2011.

I N T E R V J U

BI SER KA CVE JI], LE GEN DA SVET SKE OPER SKE SCE NE

a kon cert noj pro mo ci ji kwi ge o ve li koj oper skoj di vi pro {log ve ka, al tu Me la ni ji Bu ga ri no vi}, odr `a noj 25. ma ja u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e u No vom Sa du, raz go va ra li smo s go spo |om Bi ser kom Cve ji}, jed nim od na {ih naj ve }ih me co so pra na sjaj ne in ter na ci o nal ne ka ri je re.

– Od ra sla sam u Bel gi ji, jer su mo ji bi li ise qe ni ci, ali sam Dal ma tin ka, pa nam je u ku }i uvek bi lo pu no Dal ma ti na ca i stal no su pe va li dal ma tin ske pe sme. To su bi le i mo je pr ve pe sme. I na rav no, pe va la sam u cr kvi.

Za pra vo, uvek sam pe va la, i na uli ci, kao Edit Pi af. Or gu qa{ iz cr kve je re kao mo me ocu da }e sre di ti da do bi jem sti pen di ju da u~im pe va we. A moj otac }e: Ma, mo ja }er ka ni je... ma zna te {ta... Da bu dem pe va ~i ca, e za we ga je to bi lo ne {to stra {no. I, na rav no, ni je mi do zvo lio. Ta da ni sam ni zna la {ta je ope ra i ozbiq na mu zi ka. Ka da sam se 1946. vra ti la u Ju go sla vi ju, od mah sam u{la u ta da {we kul tur no-umet ni~ ko dru {tvo „Ivo Lo la Ri bar“ i tu sam pe va la. On da sam oti {la na audi ci ju na Be o grad skoj aka de mi ji i ~u ve ni te nor Jo sip Ri ja vec me je pri mio u svo ju kla su – is pri ~a la je le gen dar na oper ska di va za „Dnev nik”. l A ka sni je, ka da ste oti {li u Be~?

– U Be ~u sam bi la s gru pom pe va ~a ko ja je za Ame ri kan ce sni ma la jed nu ru sku ope ru, mi slim da to be {e „Rat i mir” (Ser ge ja Pro ko fje va). Rad mi la Ba ko ~e vi}, Du {ko Po po vi}, ja... ukup no de se tak so li sta Be o grad ske ope re.

Po {to smo pret hod no bi li na audi ci ji u Ope ri, za mo li li su me da osta nem, da me ~u ju su tra dan na ve li koj bi ni. I ja sam, na rav no, re kla „da“ ! Ni sam ima la pa re za ho tel, spa va la sam na sta ni ci, i ve za la ko fer ~i}, mo `e te mi sli ti! I bez do ru~ ka odem da pe vam!

I osta nem... l To kom ka ri je re pe va li ste u svim ve li kim oper skim ku }a ma: Boq {oj te a tar u Mo skvi, mi lan ska Ska la, Me tro po li ten, Ve ro na... Ko ji su vam grad ili ope ra osta li u naj dra `em se }a wu?

– Na rav no, Be o grad. Jer mo ji po ~e ci su ov de, i ka da sam do la zi la na go sto va we, ova ci je

N

S

i apla u zi mo je pu bli ke, to je bi lo ne za bo rav no. Ali, na rav no, i be~ ka pu bli ka je opa sna.

Be~ je ve li ki kul tur ni grad. Bi la sam dve de ce ni je ~la ni ca wi ho ve ope re. Me tro po li ten je, opet, po se ban do `i vqaj, ~e ti ri hi qa de me sta, ne vi di te dno sa le. I pe va te sa naj ve }i ma: sa Fran kom Ko re li jem, Re na tom Te bal di, i na {a Zin ka Mi la nov je ta da jo{ pe va la. I gde god sam bi la, Mek si ko, pa mi lan ska Ska la, gde sam pe va la „Sam so na i Da li lu”, on da Ve ro na sa „Aidom”... bi lo mi je le po. Vo le la sam da pe vam, pu bli ka me je vo le la, ima la sam div ne ko le ge. I bo qe i lo {i je pred sta ve, ali uglav nom su bi le do bre. l A {to se ti ~e ulo ga, ko ja Vam je bi la naj te `a?

– Kar men, ma da je ona, bar za me ne, vo kal no lak {a od Ver di ja i we go ve Am ne ris u „Aidi”, ili Ebo li u „Don Kar lo su”, ko je vo lim... Pe va~ ki je, u stva ri, sva ka te {ka, ali kod Kar men tre ba u}i u taj lik, da ne bu de te vul gar ni, a da pu bli ka ose ti strast. To ni je la ko. l Pe va ~i, kao i glum ci, po ne kad u to ku ka ri je re do ne su je dan lik na sce nu i do sto, pa i vi {e pu ta. Ka ko po sti }i to da ne do |e do za si }e wa?

– Ne, ne! Ni kad! Ni ka da se ne ke ulo ge ni sam za si ti la. Am ne ris sam, na pri mer, naj vi {e pe va la u `i vo tu, i na ra znim sce na ma. To li ko pu ta u Ve ro ni, na otvo re nom, pred 25-30 hi qa da qu di, ali vo le la sam, obo `a va la sam Ver di ja! Bi va la sam umor na, od mno go pred sta va i od pu to va wa. Te {ko je kad ide te u Bu e nos Aj res, pa u To kio, pa u Mo skvu... Na por no je, ali to je di van po sao! Le po je kad da je te sve od se be, kao pe va~, kao ~o vek, kao glu mac. Kad uspem da raz dr mam pu bli ku, to je za me ne naj ve }a sre }a! Ti apla u zi, kad se po ne kad pu bli ka po dig ne na no ge, pa to je ne za bo rav no! l Po red du go go di {we iz vo |a~ ke, umet ni~ ke ka ri je re, ima te i du go go di {wu ka ri je ru kao pe da gog. Ka kav je ose }aj jed nog pro fe so ra ko ji je iz veo stu den ta na pra vi put, sve do sce ne, da ga po sle ne ko li ko go di na po no vo slu {a?

– To je pre le po! Ka da sam, po sle od la ska u pen zi ju na Be o grad skom fa kul te tu, do {la da pre da jem u No vi Sad, na po ziv go spo di na Ne na da Osto ji }a (ra ni ji de kan No vo sad ske aka de mi je umet no sti), tih 10 go di na su mo `da bi le naj lep {e za me ne. Sva ki od mo jih stu de na ta, pe va ~a, s No vo sad ske aka de mi je, ne gde pe va. Naj u spe {ni ji je @eq ko Lu ~i} iz Zre wa ni na, da nas je dan od naj ve }ih ba ri to na sve ta, ko ji pe va u Ska li, Me tro po li te nu, Be ~u, Ko vent Gar de nu. l Pe va we je to li ko le pa umet nost da je pro sto „za ra zna“ i mno gi ne mo gu da je se od rek nu, ne zna ju ka da da pre sta nu. A Vi ste, ka da ste po ~e li da pre da je te, ipak pre sta li da pe va te?

– Ni sam ja bi la pa met ni ja od dru gih, ve} je mo ja si tu a ci ja bi la ma lo druk ~i ja: ima la sam div nog su pru ga, ko ji je ta ko |e bio pe va~, ali i le kar - od li ~an oto ri no la rin go log i fo ni ja tar. On je ina ~e bio va {e, voj vo |an sko de te. I pu no mi je po mo gao. Ima la sam tu sre }u da sam we ga ima la i kao ~o ve ka i kao qu bav. I on je vo leo pe va we iz nad sve ga, vi {e i od me di ci ne, i to je mo `da bi la mo ja sre }a.

Ali, moj Du {ko je bio u Be o gra du i re kao mi je ova ko: „Ako bu de{ pe va la sa mo u Be ~u, `i ve }u ta mo, ali ako bu de{ go sto va la po ce lom sve tu, ja ne na pu {tam Ju go sla vi ju, osta jem u Be o gra du”. I ja sam oti {la i pe va la po ce lom sve tu, a moj Du {ki} je ostao u Be o gra du. A ima li smo di van, di van brak! No on da, zna te ka ko, idu go di ne. A sa go di na ma, po la ko }e mi i{ ~i le ti Kar men - wu ipak ne mo `e te pe va ti kao sta ri ja go spo |a. Pa sam mi sli la: {to da ov de osta nem kao ba ba, a moj Du {ko sam u Be o gra du? I re {i la sam, vra ti la sam se u Be o grad kod mog Du {ka i sle de }e go di ne sam po ~e la da pre da jem. I mo ram da ka `em da sam u`i va la u tom pe da go {kom ra du, i u Be o gra du, a na ro ~i to u No vom Sa du!

Ka `u qu di da je `i vo bla to oda bra lo ba{ da se na me sti ode kod nas.

Tu mu je, ka `e, naj lep {e.

I sad smo se ve} do gu {e za gli bi li s tim na {im no vim kom {i jom ma kod nas ba rem tri fe le bla ta. Mo `da }u se se ti ti jo{ ko je, al’ sad su mi na pa me ti tri: pri rod no, ve {ta~ ko i le ko vi to.

Pri rod no bla to kre ne da pra vi ki {a, ba{ ko ovi’ da na, kad se is tre se pqu sak, kad pa da krup na i kad ze mqa jo{ ni je upi la onu od ono mad. On dak se po br qa ma vi di ka ko ki {a pra vi one bu }e, kad bu} ne kap u sta ru br qu na pra vi se ko po lak od ne ke pro vid ne lop ti ce, al’ br zo ne sta ne. Za to to ga ima sa mo kad pa da ja ka ki {a, da qu di gle de i ra du ju se ta kom bi jo sko pu. Kad bi pa la sa mo jed na kap i na pra vi la jed nu bu }u, to ko i da ni je bi lo. Kad se dve ta ke ki {e sa sta ve, on dak bu de bla ta do ko le na i ma te re gr de i sve tu ju de cu: Ne idi u bla to! Bla to se ne vi di, ono se ose }a, al’ kad ga ose ti{, ka sno je.

Na o ko, to sve oko lo po sle ja ke ki {e je sa mo mo kra ze mqa. Do bla ta tre ba ume ti do }i. Ako ni ko mo kru ze mqu ne di ra, bla ta ne }e ni bi ti. Pro su {i se ze mqa za ~as. [to je `ed ni ja, to se br `e su {i. ^im mal ko pro pr ne, go to vo je, sad i kad bi ko god ’teo, ne vre di, ne ma od bla ta ni {ta, ni tra go vi se vi {e ne vi de.

I

Bla to vo lu i qu di i `i vo ti we.

Ima ra znih le gen di ov de kod nas, o le ko vi tom bla tu. Eto, ka `u da je na oba la ma Pa li }a za no }i la voj ska Euge na Sa voj skog. Ni su pa li li sve tlo jer u to do ba ni je ni bi lo elek tri ke a va tre ni su lo `i li, da ne oda ju svoj po lo `aj ne pri ja te qi ma. Umor ni i iz ra wa va ni, mal ko se ona ko u po mra ~i ni is ka qa li u pli }a ku i je zer skom mu qu i su tra za ju tra su ve} bi li ko no vi, or ni da vi ja ju Tur ke sve do Ca ri gra da.

Mo `da bi i kre nu li ~ak ta mo, da ni su na i {li na pe sak i {o der oko Du na va. Ako ko me ni je po vo qi, kriv je {o der za sve {to pi {e u kwi ga ma o ra to vi ma i po bed ni ci ma. I oko Me le na ca ista pri ~a, bla to iz vu klo sve bo le {ti ne i {tro ke, vi dli to qu di slu ~aj no.

Po sle su na mer no ta mo ba wu na zi da li.

Kad za ne kog ka `e mo da se usvi wio, ni ko ni ne mi sli da je to le ko vi to. Val da taj iz raz vu ~e iz sviw skog ro da.

Ne ma svin ~e ta, ni pi to mog ni di vi jeg, ko je se ne }e uva qa ti u bla tu, ~im vi di ka kvu ka qu gu. To je svi wa ma, kan da, naj ve }e za do voq stvo u tom wi nom sviw skom `i vo tu. E, sad, wi ma je to, ka `u kur{ mi ti, le ko vi to. Le ka ri za one {to se usvi we ka `u da to ba{ i ni je zdra vo, al’ aj de. [ta im vre di di va ni ti, ti {to to vo lu, kad se zdra vo ukr ma ~e on dak ko kan da da i ne ~u ju do bro, xa ba im i di va ni ti.

Bla to je kad god bi lo i igra~ ka.

Sva {ta se od bla ta mo glo na pra vi ti. De voj ~i ce su me si le ko la ~e, pra vi le pe re ce, ki fle, le bac, a mu {ki su ra to va li. I mu {ka ra ~e su bi le na wi noj stra ni. Od tih mu {ka ra ~a su po sta le ove da na {we mo der ne do ma }i ce, {to ku va ju iz ke si ca i na br zi nu. Iz bo ri le se i po be di le, la ko je sad wi ma.

Od naj fi ni jeg bla ta, le po za me {e nog, bez gru dvi ca il’ ne ke tra -

ve, pra vi li su se to po vi. Ni su to ni na lik bi li pra vom to pu, vi {e su li ~i li na ka kvu koc ka stu, ne for ma stu ci gqu, ne go na top. Al’ ko bi to jo{ pri zno, on dak bi se ta igra zva la ci gqa we, a ne to pa we.

Ako se jo{ ko god se }a, pu ca li su ti to po vi za pra vo, ko ove pe tar de mo der ne. La ko je de ~ur li ji da nas, ku pe im pe tar de i ajd, gru vaj te. A kad god, pr vo ~e ka{ da pad ne pra va ki {a, ~e ka{ i ~e ka{, pa kad ki {e ne ma, on dak se de ~ur li ja oku pi oko bu na ra i sa mi na pra ve bla to, kad vi {e ne mo gu da iz dr `e i ~e ka ju da

ko god re {i da pad ne. Za to pa we je zdra vo bi lo va `no da se bla to za me si na ne koj ci gqi, ona ne su {i ja ko, ko kad bi me si li na ze mqi.

Ze mqa ze mqu vo li, su {i, ~u va i vu ~e je se bi, ma kar {to je jed no ze mqa a dru go bla to. Kod qu di je druk ~i je, ti {to su se za gli bi li do gu {e il’ oni {to se usvi we, ni kom ne tre ba ju.

Naj zgod ni je me sto za to pa we je bio fla ster, sa uli ce. A di ga je bi lo ne go nuz ku }u. Tu, na fla ste ru su to po vi naj bo qe pu ca li. Ka ko se pra vi top od bla ta, mo `da ko god jo{ ni je na u ~io. Pr vo se ume si bla to da ne bu de ni me ka no ni tvr do, da bu de ta man ko {to tre ba. On -

N E

o no vo je u rod nom gra du zbog pro mo ci je dve kwi ge, ka ko re ~e „ta li~ ne”.

Zbor nik ra do va we go vog de de Bran ka ^e nej ca, pro fe so ra Bo go slo vi je u Kar lov ci ma i ba {ti na ra srp skog na rod nog po ja wa i dok tor ska di ser ta ci ja Mar ka Fo ri ja „Sa zvu~ je, tra di ci je i kul tu re tam bu ra {ke mu zi ke u Voj vo di ni” pred sta vio nam je ju ~e, na sta vqa ju }i da va di bi se re iz naf ta li na. Mu zi ko log Du {an Mi ha lek to je na u ~io od pro fe so ri ce Sta ne \u ri} Klajn, jed ne od pr vih mu zi ko lo ga. „Za hva qu ju }i woj sam u Tr stu na {ao pr vu srp sku li tur gi ju iz 1840. Ose }ao sam se uvek kao pri pad nik srp ske kul tu re i bo rac pro tiv srp ske ne kul tu re. Imam taj im puls ko ji po ti ~e od Do si te ja Ob ra do vi }a „ra di te na pol zu (~ast, prim. aut) svo ga na ro da”, pri ~a nam Mi ha lek i pod se }a da je naj ve }i dru {tve ni pro blem u Sr bi ji ne po sto ja we pra vih dru {tev nih od no sa. „Pr vo i naj va `ni je – rad! A mo ra do bro i da se za ra di”, go vo ri nam kom {i ja iz Izra e la, ko ga pr vo pi ta mo za {to su kwi ge ta li~ ne?

– Bu kval no su ta li~ ne.

Pro pao je pre vod pr ve Mar ko ve kwi ge, lo{ je bio dru gi, tre }i je iz bri san pred {tam pu. Moj de da je 1966. na pi sao ux be nik za Bo go slo vi ju, a SPC je ta da re {i la da kre ne s po ja wem na sa vre me nom srp skom je zi ku, ~i me se me wa ju mu zi~ ki ak cen ti. De da je od u stao, dr `ao je u fi o- ci, umro, pa je ma ma dr `a la u fi o ci... l Ta~ no je da ste oti {li u Iz rael kao je vrej ski zet?

– To je bio naj go ri pe riod, ne sa mo u mom, ne go i u `i vo tu Voj vo di ne, svih na ro da u woj i Sr bi je uop {te. Bio sam ured nik mu zi~ kog pro gra ma Ra di ja No vi Sad i se kre tar Ode qe wa za srp sku umet nost i mu zi ku Ma ti ce srp ske, ko je sam osno vao za jed no s pro fe so rom Ko va ~e kom. Ka da je do {la na ci o nal–{o vi ni sti~ ka eufo ri ja na{ se ra dio, ta da naj u- spe {ni ja sta ni ca u SFRJ i je di na na sve tu sa ~e ti ri naj ve }a fe sti va la ra dio di fu zi je, pre tvo rio u gla sno go vor ni ka ra ta. Wi ma ni je od go va ra lo da su na glav nim funk ci ja ma qu di po put Oska ra Pan di ja, ~i je ime zlat nim slo vi ma mo ra da sto ji u ra di ju. Ni je od go va rao ta kav ~o vek u ta kva vre me na – ne ma „i}”. Me ne su osta vi li po sled weg, wi ma mu zi ~a ri ni su bi li upa dqi vi i ja sam dao ostav ku, jer su mi za bra ni li da emi tu jem hr vat sku mu zi ku i kom po zi to re. Za dve ne de qe sam bio na pu tu za Iz rael, je di no za to {to sam je vrej ski zet.

P

l Ka kvo je Va {e mi {qe we o da na {wem na ~i nu pre da va wa i u~e wa pe va wa, s ob zi rom na to da se u 21. ve ku to li ko br zo `i vi i ima mno go mla dih ko ji pro sto ne ma ju str pqe wa da do ~e ka ju da {to pre sta nu na sce nu?

– Pa te {ko je sa da. Ne ma te vi {e pra ve ko re pe ti to re. Oni svi ra ju kla vir, ali ne zna ju da po ka `u sve {to tre ba pe va ~u. Jer i to se u~i. Ali, sad za vr {i te kla vir pa ko re pe ti ra te. Ne, tre ba lo bi jed no ode qe we po seb no za ko re pe ti to re, ko je bi wih pri pre mi lo ka ko da spre ma ju ulo ge s pe va ~i ma. A ne ma mo, na `a lost, vi {e ni di ri ge na ta kao ne kad. Ja ko ih je ma lo ko ji zna ju da ra de s pe va ~i ma. Pa me ni je Bog dan Bra vi} spre mio sve ulo ge. I moj pro fe sor Ri ja vec, do we go ve smr ti... ima la sam sre }u {to sam we ga ima la! l Da ni ste po sta li oper ska pe va ~i ca, gde bi vas `i vot od veo, ~i me bi ste se ba vi li?

– Ne mam poj ma... Ni sam ni kad raz mi {qa la o to me, uvek sam pe va la! Mo `da bih bi la xez pe va ~i ca, ili bih pe va la {la ge re. Ali uvek bih pe va la. Eto! n Silvia Minea

B O R O M

Blato

I N T E R V J U

Dok ga dobij

Uvek sam pevala i uvek bih pevala

[ O R O M

dnevnik

c m y

8

dak se od tog bla ta na pra vi for ma ko po lak ci gqe sta rog for ma ta.

Na sre di ni se na pra vi ru pa, ko za kli ke ra we, al’ mlo go ve }a i ne na skroz, tre ba na dnu ru pe da bu de tan ko bla to. Tu top i puk ne. Da bi top o{i no, mo ra ta rav na stra na da se me te na dlan, ru pa ide go re i on dak se za ma’ne ru kom i to bla to se o{i ne o fla ster, ta mo di su ci gqe naj rav ni je. Ako pad ne svug di jed na ko, o{i ne ba{ zdra vo ja ko. Ume ta ko zdra vo ta o{i ne, da ba ci mal ko bla ta ~ak go re, do ba xe na ki bli.

Naj vi {e bla ta od to pa wa bu de na ku }i oko pro zo ra. Ne vo qa je {to to de ~ur li ja ka sno vi de i ne va qa {to je ku }a okre ~e na oto ju~.

Jer, s pro le }a, pre ne go {to wi va po ku pi sve iz ku }e ko ji su ka dri da ra de u po qu, svet je ku }e sre |i vo. Pr vo su bla to me {a li s ple vom, on da su so tim kr pi li na ku }a ma ono {to je pre ko zi me po ot pa da lo ili {to se pot klo bu ~i lo. Ta kvo bla to se kad god zva lo „lep“ (mal ko oteg nu to e). Idu sve ci i sla ve, tre ba ku }e da bu du le pe. Go vo ri lo se da „lep ku }u dr `i“. Ba ~va ni i Ba na }a ni su ku }e le pi li bla tom. Srem ci su taj po so zva li ~a tr qa we. Val da otud i ono ime za tro {ne ku }e – ~a tr qe. Mo gli su i oni ume sto da ~a tr qa ju, da ku }e ole pe. Kad se taj no vi lep osu {i, ku }e su kre ~i li, uglav nom u oker `u tu il’ u be lu. Pot kre ~a va lo se s cr nom il’ sa dun klo bra on skom far bom.

Sre ma~ ko bla to, oko Fru {ke go re bu de mal ko cr ven ka sto, po Ba~ koj i Ba na tu ga ima i cr nog i `u tog, bu de i onog si vog, po sla ti na ma. Je di no Mo krin ~a ni ima ju po seb nu vr stu bla ta, go re je i od naj go reg bla ta ba nat skog. To wi no cr no bla to se pre li va na sun cu, ko kad ko va~ pre gre je gvo `|e, pa bu de ona ko pla vi ~a sto {a re no s kra je va. U tom kra ju Mo krin ~a ni ne oru ze mqu s dve bra zde, ve li kom trak -

to ru pu no je i jed nu bra zdu da vu ~e.

Is pod ta ke ze mqe ima pu no naf te.

To je naj go re bla to na sve tu, izu va ~i zme s no gu i sko ro da se pre ko ora wa ne mo `e i}i kad se ras ka qa.

Po sle je i pra we ~i za ma do `i vqaj, ko da su na ma za ne s pre ra |e nim uqem, vo da sa mo skli zne s tog bla ta na ~i zma ma.

Po sto ji i `i vo bla to. To je zdra vo opa sno i ima ga i kod nas.

Pr vo ga je bi lo sa mo oko ka na la, po sla ti na ma, ta mo di iz bi ja vru }ac. Upa da li su qu di i do ka ji {a, kad ni su gle da li kud idu i di sta ju. Bi lo je par pu ta i gu sto, uma lo da ko god osta ne, al’ na kra ju je sve bi lo do bro, sem ka qa vih ~ak {i ra, ko {u qa i ga }a. @i vo bla to, ko i svi `i vi stvo ro vi ima i mo zak.

Vi dlo bla to da ne vre di vi {e ta ko, svi ga po zna ju, svi ga se klo ne i ni ko u we ga ne }e. ^e mu ta ki `i vot kad te ni ko ne }e. Re {i bla to da po sta ne ne vi dqi vo i da ide i da ra di {ta o}e i da se na me {ta ta mo di mu je naj lep {e. Ka `u qu di da je to `i vo bla to oda bra lo ba{ da se na me sti ode kod nas. Tu mu je, ka `e, naj lep {e. Mi smo ~e stit i po {ten svet, vre dan smo na rod, sva {ta ume mo da ra di mo, ne vo le mo da tap ka mo u me stu, ne }e mo ga zdra vo iz ga zi ti, nig di mu ne }e bi ti ko kod nas. Ta kih do ma }i na ko {to smo mi ne ma na da le ko, vo le mo kad nam do |u go sti, vo le mo da po ~a sti mo, ima kod nas i vi na i tam bu ra, bu de ve se qa za sve nov ce.

Ima mo jo{ mal ko i no va ca, ni je da ne ma mo.

Je di no kod nas, od ce log sve ta, va `i ono pra vi lo „Kom {i ja, pa Bog“. Ta ke uslo ve ni ko na sve tu vi {e ne da je, zna lo je to bla to kad je re {i lo da kod nas u kom {i luk do |e. Sad smo se ve} do gu {e za gli bi li s na {im no vim kom {i jom, `i vim bla tom. Ako ~e ka mo da se osu {i, po je {}e nas vre me. Pre }e se osu {i ti pek mez od {qi va ne go `i vo bla to. Ako mrd ne mo, ni to ne va qa. Ko god mrd ne, upa da sve du bqe. Zna li ko god {ta }e mo sad?

Ima jo{ je dan iz raz kod nas: „Pra vi }e te vi me ne od bla ta“. Ima li ko god da ume to da ra di, mo `da jo{ ni je ka sno. n Bora Oti}

Stra {na

Pret hod ni gost „in ter vjua ne de q pri pre mio je na ne vi |e no dva pi ta mla |a oso ba „za {to ni si ve} oti {a |e{ ne ki na ~in da za pa li{ odav de” – Ja je sam re al no mla di}. Na me ra vim na sve toj ze mqi. Da sam jo{ mla Zbog...?

– Stra ha. l Sa mo za to?

– Ko bi me pri mio s ~e tvo ro ma le de ce, me ne i su pru gu ko ja je pro fe sor srp sko hr vat skog, umr log je zi ka? Je di na {an sa mi je bio Iz rael. Po Hi tle ro vim za ko ni ma, Je vre ji su ubi ja ni do ~e tvr tog po ko qe wa, a sa da Iz rael pri ma qu de ko ji su Je vre ji do ~e tvr tog po ko qe wa. l [ta bi mo gli da na u ~i mo od Izra e la ca?

– Upra vo to! ^o vek je naj ve }i po ten ci jal, Iz rael sku pqa je vr je sko se me, da ju naj bo qe uslo ve. Do {ao sam u Je vrej sku agen ci ju u Bu dim pe {ti i za dve ne de qe sle te li smo u Tel Aviv, do bi li li~ ne kar te, pa so {e, pla }en tak si, dvo sprat ni stan, bes pla tan se me star za u~e we

a isti na

qe” mu zi ~ar Pre drag Vra ne {e vi} a wa za na {eg sa go vor ni ka: ako je ao”, a za sta ri ju „za {to ne pro na ”? a vam da `i vim 400 go di na, jer `i a |i – po no vo bih oti {ao odav de.

da bi se Sr bi dr `a li apo stol ske cr kve, a ne cr kve kao or ga ni za ci je... l Pi tam jer Zma je ve de~ je igre opet ne }e bi ti is pred pa tri jar {i je, kod spo me ni ka ~i ka Jo vi?

– Upo re di mo No vi Sad i Je ru sa lim: ov de i ta mo u kva drat nom ki lo me tru ima mno go cr ka va i re li gi ja. Ako bi sva ko po ~eo da is te ru je svo je, u Je ru sa lim tu ri sti ne bi mo gli da u|u. Ta mo po sto ji sta tus kvo jo{ od Oto man ske im pe ri je, ko ji ka men je ~i ji – i od ta da se ni je po me rio ni je dan. l Ne bo li vas {to vla di ka po me ra de~ ju bi nu, stra ne glum ce...?

– Oni su Bo gom iza bra ni qu di, ali su i da qe qu di. ^o vek gre {i,

Ve ri ca Li hvar ~ek: “U Ma ra di ku `i vi mo ’udro bqe no’, mno go je me {o vi tih bra ko va...”

Fo to: @. Mar ko vi}

Di ja go na lo no od ri mo ka to li~ ke cr kve i ra za pa tog Isu sa, s dru ge stra ne uli ce Ca ra Du {a na, bli `e ras kr {}u (s ko jeg gle dam u du bi nu uli ce), me |u ku }a ma i sta bli ma jel ki u {pa li ru – sko ro isto vet na cr kve na gra |e vi na s ta ko |e jed no stav nim, po lu go lim, sne `no be lim tor wem (bez zid ne pla sti ke, {tu ka tu re i uobi ~a je ne hri {}an ske stil ske “bi `u te ri je”), pro se ~e nim i ostve tqe nim ver ti kal nom uskom “pro zor skom tra kom”, s pi ra mi dal nim, {pi ca stim li me nim kro vom u tam no bra on skoj far bi i sa “zve zdom” (ume sto kr sta) na {iq ku zvo ni ka: re for ma tor ska (kal vi ni sti~ ka) cr kva (1848). U naj sa `e ti jem, kal vin ski ob lik pro te stan ti zma (kal vi ni zam) na stao u opo zi ci ji pre ma na vod nom ri mo ka to li~ kom is kri vqe nom tu ma ~e wu Je van |e qa pred sta vqa po sled wi ob lik re for ma ci je u Evro pi, u~e we o vra }a wu iz vor noj re ~i i smi slu Je van |e qa, ko je pot pi su je fran cu ski ver ski pu bli ci sta i hu ma ni sta @an Jo van Kal vin (1509–1564), raz o ~a ri ni ri mo ka to lik ro dom iz Pi kar di je, ras kol nik, je re tik, cr kve ni de mo kra ta ko ji je mu dro {}u, tak ti~ no {}u, ume re no {}u i to lo ren ci jom – za raz li ku od svog sa vre me ni ka, `e sto kog i bes kom pro mi snog po le mi ~a ra i an tid go ma ti ka, pr zni ce i nam }o ra Mar ti na Lu te ra, ko ji se dr znuo da ne ke Sve te taj ne pro gla si su je ver jem! – re for ma tor sku cr kvu, iz lo `e nu pro go nu, iz veo u mir ne vo de i svo jim de lom “Hri {}an ske in sti tu ci je” te o ret ski raz ra dio pro te stant sku (re for ma tor sku, kal vi ni sti~ ku) ve ru, ko ja se kao ne {to sa svim no vo pro {i ri la po Evro pi. I sti gla do Ma ra di ka! A ka ko je sti gla? Do ne li je u svom pro te stant skom pr tqa gu Ma |a ri i Nem ci, ko lo ni sti s pre po ru kom do brih ze mqo rad ni ka, ko je je na svom vla ste lin stvu na se lio i za po slio grof i bi zni smen Mar ko Pe ja ~e vi} iz Ru me.

Po ~et kom dva de se tog sto le }a de ca u Ma ra di ku po ha |a la su ~e ti ri osnov ne {ko le: srp sku pra vo slav nu, ri mo ka to li~ ku ko mu nal nu, ma |ar sku is po ved nu i evan ge li sti~ ko-re for ma tor sku is po ved nu {ko lu.

Ma ra dik, ko smo po lit sko se lo. n @eqko Markovi}

NAOPA^KE

sve vi {e idem na gro bqa. Ju di ta [al go, An dr la, Vo ja De spo tov, Vu ji ca Tu ci}... Ne znam da li po sto ji no va sna ga. l Pe |a Vra ne {e vi} je pro {le ne de qe ov de o{tro kri ti ko vao grad?

– Znam, sva ka ~ast! Ja ne bih ta ko re kao, ali Pe |a ne ma dla ke na je zi ku. l Iz rael je ne za mi sliv – ima vi {e pret plat ni ka na fil har mo ni ju, ne go fud bal?

– Me ni je ne za mi sli vo da u No vom Sa du qu di idu na kon cer te bes plat no. Od pr vog da na bo rio sam se pro tiv to ga da Si na go ga po sta ne kon cet na dvo ra na, ona je hram i ima ta kvu aku sti ku. A sve jer No vi Sad ni kad ni je do bio kon cert nu dvo ra nu, a Ru ma je ste. Fan ta sti~ nu! Ne zna mo {ta je vred nost. Ne ki tur bo pe va~ je pe vao u Si na go gi, pi sao sam da je to greh.

A na fe sti va lu du hov ne mu zi ke oka ~i li su pra vo slav ne iko ne.

Haj de da u pra vo slav noj cr kvi da sta vi mo me no re... To je kon tra je vrej skoj re li gi ji. l Sla `e te li se da Voj vo |a ni pre vi {e }u te i tr pe?

– ]u ti mo, tr pi mo i da je mo naj lep {u umet nost, mu zi ku, po e zi ju i sli kar stvo. Me |u tim, No vi Sad i Voj vo di na vi {e ni su istog na ci o nal nog sa sta va. Ono je zgro, ini ci jal na ka pi sla – ne ma je. Ne ose }am je. l U re du, ali ta ka pi sla ni o na ko ni je po et ni~ kom kqu ~u ?

– Evrop ska kul tu ra! Ona se ne po sti `e u gu we vi ma, s no `e vi ma i Voj vo di na to mo `e, ona je Ame ri ka. U eri ame ri~ kog Di vqeg za pa da gang ste ri su ula ga li u svo je po slo ve, a ka sni je u ope re i po zo ri {ta. l Vre di ne go va ti gang ste re–kti to re?

Ne, jer je kul tu ra umr la ot kri }em in ter ne ta, ma da se raz vi ja do na ci ja ma bo ga tih. Kul tu ra je nas je dan od sto. Al’ opet, na se dam mi li jar di to je 70 mi li o na. l Ima ju li bo ga ti u Sr bi ji mo tiv za ta ko {to?

– Ima }e. Kad wi ho vi unu ci po ra stu. n Igor Mihaqevi}

@

ki `u pqa ni, do bro voq nim pri lo zi ma, odav no ra za pe li na ovom be ton skom kr stu, vi zu el no je upe ~a tqiv, re qe fan i, na rav no, vr lo su ge sti van rad (me ni) ne po zna tog za na tli je, ko ji je bru tal no ubi je nog ^o ve ka pred sta vio pre ma Za pad nom pro pa gand nom {a blo nu s gla vom oslo we nom na ra me, za klo pqe nih o~i ju, s ru ka ma ra{ ~e re ~e nim pre ko vo do rav nog kra ka kr sta, {a ka ma i no ga ma za ku ca nih ek se ri ma, s cr ve nom po wa vom za vi je nom oko ku ko va i ra nom (od mi lo srd no rim skog ko pqa) na re bri ma is pod bra da vi ce si se. Krst sa mr tvim Isu som po sta vqen je na uli ci, glav noj ar te ri ji se la u bre `uq ka stom za le |u In |i je, lo ci ran na do tra ja lom, iz vi to pe re nom be ton skom pla tou u sa sta vu zim ze le nog po ja sa iz me |u tro to a ra uz ku }e i ko lo vo za, is pred spo qa {weg pe sak-si vog zi da jed no brod ne gra |e vi ne po kri ve ne tam no bra on skim cre pom, osve tqe ne ve li kim lu~ no iz re za nim pro zo ri ma, s jed no stav nim, pra vo u glim sve tlo si vim tor wem zvo ni ka, pi ra mi dal nog li me nog tam no pla vog kro va, “op {i ve nog” ta la sa stom si vo ma sli na stom ~ip kom u funk ci ji pot krov nog ven ca: ri mo ka to li~ ka cr kva Sv. Ane.

l Srbi preteruju s podelama.

Dele i ono {to nemaju.

skog pe sni ka Vu ji ce Re {i na Tu ci }a, mog biv {eg kom {i je: „Gne zdo pa ra no je„. l Pa ra no ja?

– Ne mam bo qi od go vor, da ga imam ostao bih ov de. Da ne ma we `e leo bih da se vra tim i umrem ov de, ali ja `e lim da umrem u Izra e lu, ne sa mo zbog te pa ra no je, ne go {to sam ta mo na {ao mir i po treb nu du hov nost. l Mla di} je uhap {en, a ni je dan an ke ti ra ni gra |a nin ni je re kao da je to do bro po nas i na{ mo ral, ve} sa mo zbog evro in te gra ci ja i fon do va?

– Pa tri jarh je ne dav no re kao da Sr bi mo gu da se o~u va ju sa mo ako se pri dr `a va ju prn ci pa du hov no sti, ali se ona ov de pre tva ra u sla ve i ban ~e wa. l Da li je SPC po sta la de le gat, ume sto vo |a na ro da?

– Cr kvu su osno va li Isus, Ma ri ja i apo sto li, ona je apo stol ska. Ka -

e na sred wih go di na, za o bqe nih obra za, je drog i za cr ve we nog li ca, sve tlo pla vih o~i ju i ko se cr ne kao ugaq ko ja joj u sla po vi ma ob li va ra me na, opre mqe na rad no (cr ve ni duks, cr ni pr sluk, cr ne pan ta lo ne), sre |u je s ne dvo smi sle nim u`i va wem qup ki me di te ran ski park s jel ka ma i ~em pre si ma na “ni ~i joj ze mqi” is pred sto go di {we tro u gla ste ku }e s ko to ba wom i cr ve nom ka pi jom. [tric ka gu stu {im {i ro vu “me |u” po red tro to a ra, po lu kru `no ob li ku je kro {we pa tu qa stih ~e ti na ra, {i {a zim ze le ni po jas iz me |u ce ste i svo je ku }e ve drog, be log za ba ta ukra {e nog su zdr `a nom pla sti kom, i fa sa de s tri sta rin ska pro zo ra opi sa na tra kom ble do qu bi ~a ste far be, pod vu ~e ne o{trom co klom od le pqe nih bra on skih plo ~i ca, ra{ ~la we ver ti ka la ma tri gr~ ka stu ba s biq nom {tu ka tu rom na ho ri zo na tal noj li ni ji raz gra ni ~e wa do weg i gor weg de la ku }e. I sve to sku pa stva ra uti sak sla vqe wa Sve te taj ne `i vo ta: pri zor od go vor no sti pre ma Le po ti i Dru go me, pri zor ve se lo sti, raz i gra no sti i, da kle, one vr ste ple me ni te o~u |e no sti ko ja ovu ku }u na glav nom {o ru u Ma ra di ku (uli ca Ca ra Du {a na), sku pa sa ze le ni {em pod pro zo ri ma, pre po ru ~u je kao mo tiv ne koj ma ra di~ koj Zu za ni Ha lu po voj, ne kom Iva nu Ra bu zi nu, ne kom Pa lu Ha mo na iu. I ne kom no vin skom re por te ru.

Ve ri ca Li hvar ~ek je ima la go di nu da na ka da su we ni ro di te qi Ka ti ca, ro|. \e tva ji, Ma |a ri ca iz [a tri na ca, i otac An tun Li hvar ~ek, Ukra ji nac iz Ma ra di ka, ku pi li 1964. go di ne ovu ku }u od iz ve snog Ma |a ra, ma ra di~ kog sta ro se de o ca, ~i je je pre zi me Ba ro, tvor ca ku }e, ko ji je ovu pa non sku ha ci jen du sa zi dao od na bo ja 1912. go di ne, da bi je Li hvar ~e ko vi po vre me no do gra |i va li i oja ~a va li ci glom, be to nom, ar ma tu rom. Ka da je “Cen tro sla vi ja” pu kla kao zve~ ka, Ve ri ca Li hvar ~ek, tr gov ki wa u toj no vo sad skoj so ci ja li sti~ koj kom pa ni ji, raz ve de na `e na, maj ka Iva ne i Vla da na Mar ko vi }a (no se o~e vo pre zi me) vra ti la se pre dva de stak go di na u rod ni Ma ra dik. I da nas be re ja bu ke i pro da je ih na no vo sad skim pi ja ca ma. I {tric ka svoj zim ze le ni park pred ku }om.

Ko je ma kar jed nom pro la zio uli com Bo ri sa Ki dri ~a (da nas Ca ra Du {a na), raz vu ~e nom pre ko ta la sa ste le sne plo ~e od sta re An |el ko vi }e ve ci gla ne do ras kr {}a (za Kru {e dol), taj ni je mo gao pro }i glav nim {o rom – s dve Za pad ne cr kve {pi ca stih kro vo va za bo de ne me |u ku }e – a da ni je pri me tio park Ve ri ce Li hvar ~ek, a da se ni je ob ra do vao i za di vio, a da ni je za stao i pro {e tao naj lep {om se o skom uli com na Kon ti nen tu Sre mu, i na po jio o~i, du {u i mo zak, pri zo ri ma vred no }e, re da i di sci pli ne, har mo ni je iz me |u pri vat nog i jav nog, raz gled ni ca ma ured nih i ~i stih, okre ~e nih sta rih i no vi jih ku }a za o bqe nih i tru gla stih za ba ta i wi ho vih dvo ri {ta i ne go va nih uli~ nih ze le nih po vr {i na s dr vo re di ma u {pa li ru, ma lim par ko vi ma, cvet wa ci ma i trav wa ci ma, ko je je este ti zo vao, kao za iz lo `bu, sva ko is pred svo je ku }e, ka ko zna ime. Ali taj ko ji je ovo vi deo u uli ci Ca ra Du {a na mo rao se i upi ta ti ko su qu di ko ji tu `i ve, ko su qu di s ta ko vi so kom ur ba nom sve {}u, od go vor no {}u pre ma okru `e wu i estet skom in te li gen ci jom?

Ve ri ca Li hvar ~ek ({tric ka ju }i {im {ir): “Ne ka da su u ovoj uli ci `i ve li Ma |a ri i tek ne {to ma lo Sr ba sta ro se de la ca, da nas je po la-po la...

Do se li lo se do sta Sr ba u Ma ra dik. I, zna te ka ko je, kad vi di te da vam je kom {i ja sre dio ze le nu po vr {i nu is pred svo je ku }e, a ra zu man ste ~o vek, gle da te da i vi sre di te pro stor is pred svo je ka pi je. Pro |i te Ma ra di kom i uve ri }e te se da su i dru ge uli ce ~i ste, eno vam Fru {ko gor ske, ta mo `i ve Sr bi sta ro se de o ci, vi de }e te po ne ku oro nu lu fa sa du – i ova mo ja zre la je za kre ~e we – ali nig de u Ma ra di ku, ni pred ma |ar skom ni pred srp skom ku }om, ne }e te vi de ti kr{!”

“Do bro”, upi tah Li hvar ~e ko vu, “ali ka ko ob ja {wa ve te fe no men da je ba{ Ma ra dik – a ne re ci mo Kru {e dol ili Ne ra din – si no nim za ured no me sto, mo `da i naj u re |e ni je se lo u Sre mu?”

“Vred ni su qu di ov de”, re ~e Li hvar ~e ko va. “I ra znih na ci ja ov de ima: Sr bi i Ma |a ra su naj broj ni ji, ima Slo va ka, Hr va ta, Ne ma ca, ^e ha, Ukra ji na ca... I sva ko je u Ma ra dik do neo svo ju kul tu ru, obi ~a je i uti ca je. @i vi mo ’udro bqe no’, svi smo is pre ple ta ni, mno go je me {o vi tih bra ko va.

Ma ra dik ima svo ju mi kro kul tu ru. Tri cr kve, tri ve re...”

Uti caj tri cr kve na le po tu Ma ra di ka!

Put nik ko ji po sun ~a nom da nu, prem da ne mo ra da zna ~i, pri la zi Ma ra di ku iz Kru {e do la, unu tra {wom odr ta ve lom ce stom raz mo ta nom kao po lu ra spad nu ta kr pa ra pre ko obli na le sne pu sta re (pa {wa ka), s le ve se ver ne stra ne ima sve vre me u oku pla vi ~a stu vi zu ru Fru {ke go re, s de sne ju `ne stra ne raz li va se pre ko wi va i plan ta `a ja bu ka du bin ska ze le no-bra on ska per spek ti va srem ske pu ~i ne s Ru mom kao s ostr vom na ho ri zon tu (i si lo som kao je dre wa kom), da bi od je da red, s bri sa nog pro sto ra, put za ko vr nuo i kli znuo niz ~u pa vu ko si nu po to~ ne do li ne, s mo sti }em pre ko po to ka na naj ni `oj nad mor skoj cr ti gwi le de pre si je, i omo gu }io oku na tom bla gom, kri vu da vom po ni ra wu pre ma ki ja vi ~a vom po to ku, pre lep, broj ge lov ski uz bu dqiv pri zor le snog bre ga s ivi~ nim ku }a ma, ta ra ba ma i ba {ta ma Fru {ko gor ske uli ce, srp skog kvar ta, naj sta ri jeg de la Ma ra di ka, s be lom neo ba rok nom ver ti ka lom srp ske pra vo slav ne cr kve Sv. Sa ve (1776).

Jed nom sam u ovoj cr kvi ku mo vao ta da, jo{, svo jim srem sko kar lo va~ kim su gra |a ni ma Jo van ki Ra do va no vi} iz Kar lo va ca i Go ra nu Rad mi lo vi }u iz Be {ke, ko jih se se tih, eto, istog mo men ta ka da sam za ko ra ~io pod kro {we i me |u {im {ir se no vi tog i ured nog dvo ri {ta cr kve Sv. Sa ve. Gde su? [ta ra de? Jo van ka `i vi u Kar lov ci ma. Go ran `i vi u Be {ki.

Krst u du hu ri mo ka to li~ ke fi gu ral no sti i ge o me tri zma iz li ven u be to nu, oqu ska ne, bo bu qi ~a ve, gru bqe tek stu re (ne ka da okre ~en u be lo), i sa `i li com na pr sli ne na de be lom ver ti kal nom stu bu u~vr {}e nom na ta ko |e be ton skom po sto qu s cr nom mer mer nom plo ~om spre da (Žu plja ni Ma ra di ka 1806–1885), opa san je i do ne kle za {ti }en koc kom be lo ofar ba ne, ni ske i ~vr ste ogra di ce s ne jed na ko od re za nim rav nim vr ho vi ma gu sto ras po re |e nih me tal nih le tvi ca. Gip sa na, sve tlo ru `i ~a sta lut ka Isu sa Hri sta is pod ~e ti ri kon ven ci o nal na cr ve na slo va IN RI, fi gu ra ko ju su ma ra di~ -

l Kad su svi digli ruke od wega, iskoristio je priliku.

ima kul tur nih i ma we kul tur nih. l Ba{ je me ta fo ri ~an va{ ma gi star ski rad o sim fo ni ja ma Voj vo di ne...?

– Bo jim se da bi da nas ta sim fo ni ja svi ra la na gu sle. Pra va voj vo |an ska sim fo ni ja bi la bi Bru ~i je va, sa istar skim, ma ke don skim, srp skim, voj vo |an skim i hr vat skim mo ti vi ma. l Ge ne za No vog Sa da s dis tan ce?

Od stra na ca sam sa zna vao isti ne o ovom gra du bo qe ne go {to ih ja znam. Kao kad ste u so bi gde ne {to smr di ili mi ri {e, ako ste du go unu tra, iz gu bi te ose }aj i ne zna te vi {e. Ta kav je Mar ko Fo ri, aut saj der u ulo zi in saj de ra. Qu di ov de ne pri me }u ju da su se `i vot, uli ce, ak cen ti, ar hi tek tu ra, mu zi ka – pro me ni li. Ni sam upo znat sa sa vre me nom kul tu rom gra da, ~i tam ne {to, me |u tim, ka da do |em ov de

Uticaj tri crkve na lepotu Maradika

l Kad se obraz stavi pod noge, lice je ispod zadwice.

je zi ka. Od tog tre nut ka ose }ao sam se kao kap vo de na dla nu, pa sve do da nas, a sa mo za to {to je ba ba mo je `e ne bi la Je vrej ka. Daj Bo `e da Sr bi ja ima ta kav si stem i di ja spo ru. l Za {to je u Sr bi ji ~o vek oti ra~ za ja ~e?

– Pr vi za pi si o Sr bi ma pri do {lim ov de sa ^ar no je vi }em, go vo re mal te ne o qu di ma zve ri ma, u gu we vi ma, kr vo lo~ nim rat ni ci ma. @i ve }i 300 go di na u ci vi li zo va noj im pe ri ji pri bli `i li su se evrop skoj kul tu ri. Na ovom tlu je Auto ru gar ska ca re vi na po ku {a la da stvo ri Ame ri ku u sr cu Evro pe.

Svi ko ji su ima li pro ble ma kod ku }e do {li su ova mo, u muq i bla to, i na pra vi li naj ra zvi je ni ju po qo pri vre du u 19. ve ku. I Sr bi su po sta li ple me nit, kul tu ran i obra zo van na rod. Za {to smo se pre tvo ri li u sve ovo? Ka ko ka `e po sled wa kwi ga naj ve }eg sa vre me nog srp -

@ I V O T A

l Ako niste znali gde je, ka`ite gde nije bio.

Da bismo znali gde smo.

angsteri ne ju unu~i}e...

U P O T R E B A

9

l Izme|u gemova vuk izigrava predsednika.

Ispod pelikana potpisuje se ministar.

DU [AN MI HA LEK, MU ZI KO LOG

nedeqa29.maj2011.

Ilija Markovi}

E D E Q E

c m y

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

i te qi ma po gra ni~ nih me sta Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni je po sled we su bo te i ne de qe u ma ju gra ni ca se otva ra na tro me |i kraj ka me na „Tri pleks kon fi ni jum”, na ko jem je ozna ~en da tum 4. ju ni 1920. go di ne, dok su na tri stra ne ukle sa ni gr bo vi tri dr `a ve. Ka men na tro me |i uda ren je ov de na kon Pr vog svet skog ra ta, a oko we ga se od 1997. go di ne, ka da je ozva ni ~e na evro re gi o nal na sa rad wa Du nav-Kri{-Mo ri{-Ti sa, ve} 14 go di na oku pqa ju `u pa nij ski, po kra jin ski i dr `av ni zva ni~ ni ci iz Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni je.

Sa se ver no ba nat ske voj vo |an ske stra ne do tro me |e se pro la zi kroz Ba nat sko Aran |e lo vo, Maj dan i Ra bu. Ve} na pr vi po gled vi di se da ima ru {ev nih ku }a i onih u ko ji ma ne ma `i ve du {e, ali i onih u ko ji ma jo{ ima `i vo ta. Use vi u ata ru sta sa va ju, pa su ih pa o ri i ju ~e mo ti ka ma ili her bi ci di ma oti ma li od ko ro va, a ne ki po put fa mi li je Ja no {a Sel Pa la u Ra bi po tra di ci ji su na so ka ku i{ ~e ki va li go ste.

– Na rod vo li {to se gra ni ce otva ra ju, ali `e qa nam je da bu du stal no pro hod ne, a ne sa mo jed nog vi ken da u go di ni – ka `e Ja no{ Sel Pal. – Za taj vi kend ode mno go pa ra, a po sle nam osta je sa mo na da da }e bi ti bo qe. Ko li ko vi dim, Ru mu ni su naj vi {e uz na pre do va li, pa su iz gra di li put do gra ni ce, a na {i i Ma |a ri sa mo pri ~a ju pri ~e i ma lo ra de. Mo ra lo bi to sve mno go br `e da se ra di. Za Ra bu mo `da to ne bi pre vi {e zna ~i lo, za to {to nas je ma lo, ali bi se rod bin ske i pri ja teq ske ve ze qu di iz po gra ni~ nih me sta jo{ vi {e u~vr {}i va le.

Sel Pal pri ~a da je ne ka da ra dio u ka wi {kom „Me ta lu”, pa se vra tio u Ra bu. Zet ^a ba Vaj da i }er ka Iza be la ko ji ima ju dva sin ~i }a, dvo go di {weg Mar ti na i de ve to me se~ nog Ma tea, od lu ~i li su da osta nu i `i ve na se lu.

– Ze mqu i me ha ni za ci ju tre ba lo bi na se lu da ti onim qu di ma ko ji osta ju i ho }e da ra de. Tu bi dr `a va mo gla mno go u~i ni ti da se se la raz vi ja ju, a ne da pro pa da ju. Ra dio sam u Ka wi `i, ali sam se vra tio u Ti -

@

dnevnik

c m y

10

„ODA RADOSTI” KOD RABE, NA KORAK OD EVROPE

Ka men na de na tro me |i to vo vre me ka da su da va ni kre di ti je ^on grad (Ma |ar ska) i pred se da - pra vu AP Voj vo di ne dr To mi slav Evrop ska ko mi si ja u ovoj go di ni iz „ze le nog pla na”. Ima li smo 14 va ju }a Skup {ti nom evro re gi je Stan ti} kon sta to vao je da je i u usvo ji la Du nav sku stra te gi ju. Usva ju ta ra ze mqe, ku pi li smo trak tor i DKMT, ve li da su na me re po li ti - ovim te {kim eko nom skim uslo vi - ja wem re gi o nal nog pro stor nog pla op sta je mo, dok su u me |u vre me nu ~a ra i sta nov ni {tva iz re gi je ma sa rad wa u okvi ru evro re gi je na Voj vo di ne do {li smo do to ga da „Me tal” i dru ge fir me pro pa le. I iden ti~ ne. Pot pred sed nik Sa ve ta DKMT op sta la, a da se ga je ve li ke jo{ bo qe i efi ka sni je is ko ri sti ka da sam pre ko ju go di nu do bio @u pa ni je Ti mi{ (Ru mu ni ja) Adam am bi ci je sa kon kret nim pro jek ti - mo pri vred ne po ten ci ja le, isto rij 50.000 evra na „greb–greb” lu tri ji Kra ~u ne sku na gla {a va da po seb no ma. sko i kul tur no na sle |e ko je nas ve ni smo `e le li da ide mo zu je sa su se di ma i u grad, gde ima pu no Evro pom – na gla {a va mla dih qu di ko ji ne ma Stan ti}. ju po sla, a i ne znam Jan Bo han ka nu je 12 {ta bi mla di iz mo je go di na gra do na ~el nik fa mi li je ta mo ra di li ru mun skog me sta Be ba – ka `e Pal. Ve ke, uda qe nog tri ki Kraj gra ni~ nog ka lo me tra od tro me |e, a me na na tro me |i, ko ji raz go vo ru se pri dru `i te qi po gra ni~ nih `io i Zo ran \ur ko vi} me sta zbog pro je ka ta iz Te mi {va ra.

Biciklisti~ka ruta u Evropu za po ~e tih u okvi ru – @e li mo da se ba{ evro re gi je DKMT vi de ov de na tro me |i za jed i kao ve li ki ka men na ni~ ki otvo ri in du de, i ovog pu ta Be to ve strij ski park na po vr no vu „Odu ra do sti”, {i ni od sto ti nu hek ta zva ni~ nu him nu Evrop ra, da ova re gi ja bu de „Oda radosti” kod Tripleks konfinijuma ske uni je, in to ni ra li pri vred no naj ra zvi je su u~e ni ci Mu zi~ ke ni ja u evro re gi ji {ko le iz No vog Kne DKMT. Za tu svr hu smo `ev ca. ve} re zer vi sa li 35 – Zna ju na {i mu zi~ hek ta ra dr `av ne ze \urkovi} i Bohankanu ki ta len ti, vi o li ni sti mqe. Ima mo i pri vred i fla u ti sti, da svi ra ju ni ke ko ji su sprem ni i vi {e, ali su ovo go di da ula `u, pa o~e ku je mo {wi do ma }i ni su sre ta da se vla sti na vi {em na tro me |i iz Ru mu ni je ni vou ma lo po kre nu, sa mo to li ko tra `i li. ukqu ~e i po mog nu u Po sle na stu pa ide mo u ostva ri va wu na {ih Be ba Ve ke na dru `e we raz voj nih pro je ka ta. i sla do led – ve li di Ra du je mo se da su i u rek tor ka Mu zi~ ke Sr bi ji stva ri po ~e le ^ekaju}i goste iz Rumunije Silvija Domonko{ Pobednik krosa David Cene {ko le No vi Kne `e vac da idu na bo qe – ka `e Alek san dra Nec kov, Bo han ka nu. dok su im u su sret do la zi le ma `o - po dr `a va sa rad wu u ne go va wu tra – I do sa da je bi lo za jed ni~ kih Za pro met na gra ni ci, na pri vre ret ki we i du va~ ki or ke star iz Ru - di ci ja, raz vo ja in fra struk tu re i uspe ha u sa rad wi, od ko jih je naj ve - me nom pre la zu ko ji funk ci o ni {e mu ni je. lo kal nih za jed ni ca. }i ka ko smo se svi po na {a li ka da je ovog vi ken da, i po red sla vqe ni~ ke Se }a mo se ka da su se kod „Tri – Po dr `a va mo for mi ra we in du - tre ba lo re a go va ti u uslo vi ma ele - at mos fe re ne ma po pu sta. U Ma |ar pleks kon fi ni ju ma” jed ne go di ne strij skog par ka, {to bi do pri ne lo men tar nih ne po go da, ka da su pro - sku i Ru mu ni ju, ko je su uve li ko u na naj vi {em ni vou su sre li mi ni - raz vo ju in fra struk tu re i do bro bi - fe si o nal ci i vo lon te ri po ka za li EU, a i u su prot nom sme ru u Sr bi ju, stri spoq nih po slo va tri dr `a ve, a ti na ro da iz sve tri dr `a ve, kroz vi sok ste pen an ga `o va no sti i pro - mo `e se sa mo s ured nim bi o me trij ovog pu ta vi |e ni su kon zu li Sr bi je otva ra we rad nih me sta – ka `e Kra - fe si o nal no sti, ali su i obi~ ni skim pa so {i ma i uz neo p hod nu kon iz Te mi {va ra, ru mun ski iz Vr {ca ~u ne sku. gra |a ni po tvr di li ka ko mo gu da tro lu po gra ni~ nih slu `bi. Pre ma i ma |ar ski iz Su bo ti ce. Ana Ma Po kra jin ski se kre tar za me |u re - re a gu ju na pra vi na ~in kao do bre ru mun skom me stu Be ba Ve ka, ko je je |ar, pr va da ma Skup {ti ne @u pa ni - gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u - kom {i je. Ve o ma je va `no da je vog pu ta do ma }in, od gra ni~ ne cr te

as falt ni put je {i rok sko ro se dam me ta ra, dok se s na {e stra ne iz prav ca Ra bea i pre ma ma |ar skom me stu Ki bek ha za vi ju obla ci pra {i ne.

– La ne, ka da smo mi bi li do ma }i ni, bi lo je stra {no po ki {i, ali ovog pu ta vre me nas je po slu `i lo pa smo se sre li s kom {i ja ma iz Ma |ar ske i Ru mu ni je da vi di mo {ta da qe va qa ~i ni ti da se sa rad wa na tro me |i oplo |u je kon kret nim re zul ta ti ma – ka `e pred sed ni ca MZ Maj dan–Ra be Sil vi ja Do mon ko{. – Znam da Evrop ska uni ja ho }e da fi nan si ra sa 85 od sto iz ra du pro je ka ta bes ca rin ske in du strij ske zo ne, za jed no s Ba nat skom ma gi stra lom – od tro me |e pre ma Be o gra du. Uskla |u ju se in te re si i ugo vo ri ko je na {a ze mqa tre ba da re gu li {e sa su se di ma iz Evrop ske uni je, a po {to Ma |ar ska tre nut no pred se da va EU na dam se da }e se sve ubr za ti.

Oko ka me na na tro me |i de ca iz tri dr `a ve ima la su tra di ci o nal ni kros. Do sa da su uglav nom po be |i va li Ru mu ni, a ovog pu ta naj br `i je bio Da vid Ce ne iz Maj da na.

– Tre }i put sam u~e stvo vao na kro su na tro me |i i naj zad us peo da po be dim. Pri pre mao sam po seb nu tak ti ku i osvo jio po bed ni~ ki pe har – ni je skri vao ra dost Ce ne.

Bi ci kli ma se u Evro pu upu ti lo i tri de se tak ~la no va Dru {tva qu bi te qa pri ro de iz Ka wi `e, ko ji ma je ovog pu ta vo |a pu ta bio pro fe sor Egon Po pi} iz No vog Kne `ev ca.

Kre nu li su pr vo da obi |u Be ba Ve ke, za tim }e se vra ti ti pre ko Ki bek ha ze na zva ni~ ni gra ni~ ni me |u dr `av ni pre laz Ti sa si get–\a la.

– Ovo nam je le pa pri li ka da se na {im dvo to~ ka {i ma u istom da nu pro vo za mo kroz tri dr `a ve. A ko zna, mo `da }e mo na bi ci kli sti~ ke tu re i}i sve ~e {}e, jer je na ovom pod ru~ ju sve vi {e ozna ~e nih ru ta ko je su ure |e ne ili tek tre ba da se ure de – sa zna je mo od Po pi }a. n Milorad Mitrovi}

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

E

ko nom ski raz vi je ne evrop ske dr `a ve, osni va ~i Evrop ske uni je, po sta le su za ni mqi va de sti na ci ja za mno ge le gal ne i ile gal ne eko nom ske mi gran te, ali i ak tu el ne i po ten ci jal ne kri mi nal ce. Uz to, glo ba li za ci ja si ro ma {tva ubr za la je pre ko gra ni~ no kre ta we sta nov ni {tva {to je uzro ko va lo i glo bal nu kri zu mi gra ci ja, od no sno ote `a nu mo gu} nost ze mqe – do ma }i na da ap sor bu je ve li ki broj stra nih mi gra na ta. U isto vre me, imi gra ci o na prak sa za pad no e vrop skih dr `a va po sta je sve re strik tiv ni ja, pa su us po sta vqe ne po zi tiv na (tzv. be la) i ne ga tiv na (tzv. cr na) li sta dr `a va u od no su na ko je se pri me wu je, od no sno ne pri me wu je, re `im ula ska na te ri to ri ju dr `a va ~la ni ca EU. Gra |a ni Sr bi je su se ovih da na po no vo na {li pred ra {o mo nom – sa ili bez vi za u evrop ski pro stor. Ka ko je ja vqe no sre di nom sed mi ce iz Bri se la, EU ho }e da pri vre me no uve de vi ze za ne ku ze mqu Za pad nog Bal ka na ako u ro ku od {est me se ci za 50 po sto po ra ste pri liv la `nih azi la na ta ili ile gal nih imi gra na ta iz te ze mqe u [en gen ski pro stor. O~i to, Uni ja se {ti ti od ne kon tro li sa nog pri li va stra na ca, ali i od mo gu }eg kri mi na la ko ji bi s wi ma mo gao sti }i.

– Ne ka da su dr `av ne gra ni ce bi le ozbiq na ba ri je ra i tran sna ci o nal nom kri mi na lu, ali wih da nas unu tar Evrop ske uni je ne ma. Naj o zbiq ni ja pre pre ka su mu spoq ne gra ni ce Uni je ko je za jed no ~u va ju ze mqe - ~la ni ce EU i wi -

ca, ka ra bi we ra ili gra ni~ nih po li ci ja, dok je sa da op {te pri hva }e na po li cij ska or ga ni za ci ja u ob li ku upra va gra ni~ nih po li ci ja, di rek ci ja, sek to ra i sl. Na i me, voj ni si stem obez be |e wa dr `av ne gra ni ce ko ji se ba zi rao na li nij skom kon cep tu obez be |e wa, pre va zi |en je i ni je u pri me ni u raz vi je nim ze mqa ma Evro pe, jer je u pro {lo sti bio u funk ci ji za {ti te dr `av ne gra ni ce od po ten ci jal nog agre so ra. Da nas je u pri me ni po li cij ski si stem obez be |e wa dr `av ne gra ni ce, ~i ji je ciq bor ba pro tiv pre ko gra ni~ nog kri mi na la.

Gra ni ca Re pu bli ke Sr bi je je tra di ci o nal no obez be |i va na voj nim me to da ma (gra ni~ nim voj nim pa tro la ma i punk to vi ma), dok je kon tro la pre la `e wa dr `av ne gra ni ce (kre ta wa qu di i pro me ta ro be i uslu ga) bi la u nad le `no sti po li ci je, ca rin skih i in spek cij skih or ga na. Me |u tim, una pre |e we bez bed no sti u re gi o nu i in te res pri dru `i va wa Evrop skoj uni ji, iz me |u osta log, zah te va ju re de fi ni sa we mo de la bez bed no sti dr `av ne gra ni ce po vi so kim stan dar di ma kon tro le spoq nih gra ni ca Evrop ske uni je. Re~ je, pre sve ga, o Smer ni ca ma Evrop ske Ko mi si je za in te gri sa no upra vqa we gra ni ca ma za dr `a ve Za pad nog Bal ka na, [en gen skom ka ta lo gu, [en gen skim prav nim te ko vi na ma, kao i o pot pi sa nim me |u na rod nim kon ven ci ja ma iz obla sti za {ti te qud skih pra va, pra va azi la na ta i iz be gli ca.

Dr Mi jal ko vi} pod se }a da je re for ma prak se i or ga ni za ci je bez bed no sti dr `av ne gra -

MI I EU vropska unija }e ponovo privremeno uvesti viE ze za neku zemqu Zapadnog Balkana ako u razdobqu od {est meseci za 50 odsto poraste priliv „la`nih

azilanata” ili ilegalnih imigranata iz te zemqe u „{engenski prostor” EU, navodi se u predlogu koji je u utorak usvojila Evropska komisija. Gra|anima neke od zapadnobalkanskih zemaqa vize bi ponovo mogle da budu privremeno uvedene i ako bi za pola godine u toj dr`avi za 50 odsto porastao broj odba~enih zahteva za vra}awe wenih dr`avqana koji nelegalno borave u „{engenskom prostoru” EU, stoji u dokumentu EK. Stavqawe van snage re`ima bez viza za neku zemqu trajalo bi {est meseci, a u slu~aju da ne bude poboq{awa „vanredne situacije koja tra`i hitan odgovor za re{a-

vawe te{ko}a u nekoj ~lanici EU”, ta mera bi se mogla produ`iti za jo{ devet meseci. Taj mehanizam, koji u junu treba da usvoji Savet ministara EU, bi}e primewivan, pored Zapadnog Balkan, i za sve druge zemqe ~iji dr`avqani bez viza mogu putovati u Evropsku uniju. icepremijer Bo`idar \eli} najavio je da SrV bija nastavqa da radi „punom parom” na ispuwavawu Akcionog plana za EU, koji je Vlada usvojila u de-

cembru. „Ciq Srbije je da do kraja juna odradi veliki deo Akcionog plana, jer }e onda Evropska komisija imati sve elemente u rukama, {ta je postignuto u saradwi sa Ha{kim tribunalom, u domenu reformi, da bi pripremila veoma jasno mi{qewe za zemqe ~lanice koje }e se tim pitawem pozabaviti krajem godine”, rekao je \eli}.

Stop azilantima i kriminalu

ho vi su se di. Od go vor nost ze ma qa - su se da za bez bed nost dr `av ne gra ni ce je tim ve }a uko li ko su kan di da ti za ~lan stvo u Uni ji – ka `e za „Dnev nik” dr Sa {a Mi jal ko vi}, van red ni pro fe sor na Kri mi na li sti~ ko-po li cij skoj aka de mi ji u Ze mu nu.

Uni ja je, u skla du sa kon cep tom In te gri sa nog upra vqa wa gra ni com, pre ne la kon tro lu in ter nog kre ta wa ro ba i li ca sa gra ni~ nih pre la za na slu `be ko je de lu ju na te ri to ri ji sva ke od dr `a va ~la ni ca. Ta ko |e je de fi ni sa la pra vi la i stan dar de u skla du s ko ji ma se od vi ja pre la `e we we nih spoq nih gra ni ca. S dru ge stra ne, si stem upra vqa wa spoq nim gra ni ca ma EU jo{ se raz vi ja, a sa sto ji se od pra vi la, naj bo qih prak si i pre po ru ka, i nu di na ~i ne re {a va wa ope ra tiv nih po tre ba. Pri to me tre ba ima ti u vi du da je po sled we pro {i re we EU pre me sti lo spoq ne gra ni ce Uni je na dr `av ne gra ni ce u re gi o nu za pad nog Bal ka na ta ko da su, sa iz u zet kom BiH, sve ze mqe u re gi o nu di rekt no su o ~e ne sa su se di ma ko ji pri me wu ju pra vi la EU o pro to ku ro ba i li ca.

Bez bed nost gra ni ca EU je pre vas hod no od go vor nost gra ni~ ne po li ci je, ma da i osta li or ga ni ima ju zna ~aj nu ulo gu u ostva ri va wu we ne pot pu ne bez bed no sti. S tim u ve zi, tre ba na gla si ti da je u Evro pi u pret hod nom pe ri o du do mi ni ra la or ga ni za ci ja u ob li ku gra ni~ nih stra `a i slu `bi, `an dar me rij skih je di ni -

ni ce kod nas za po ~e ta kra jem ok to bra 2002. go di ne, pot pi si va wem tzv. Lon don ske iz ja ve: „Ka ko po ra zi ti or ga ni zo va ni kri mi nal u ju go i sto~ noj Evro pi„. U isto vre me usvo je na je i Na ci o nal na stra te gi ja za pri stu pa we Sr bi je (i Cr ne Go re) Evrop skoj uni ji. Sr bi ja je usvo ji la i niz dru gih stra te gi ja, a u pr vom kvar ta lu 2009. go di ne i Sta ra te gi ju su prot sta vqa wa ile gal nim mi gra ci ja ma u Re pu bli ci Sr bi ji za pe riod 2009–2014. go di ne. Re~ je o pr vom do ku men tu ta kve vr ste ko ji je sa ~i wen u na {oj ze mqi. Wo me se de fi ni {u kri te ri ju mi re for me na ci o nal nog si ste ma bez bed no sti u po gle du pri la go |a va wa evrop skim stan dar di ma mi gra ci o ne po li ti ke.

– Pri hva ta wem evrop skog mo de la bez bed no sti dr `av ne gra ni ce i uvo |e wem od go va ra ju }ih me ra po vi so kim stan dar di ma kon tro le spoq nih gra ni ca Evrop ske uni je, Re pu bli ka Sr bi ja, iz me |u osta log, po ka zu je sprem nost za spro vo |e we Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu, za una pre |e we bez bed no sti u re gi o nu i za po u zda no part ner stvo sa Evrop skom uni jom u kon tro li we nih gra ni ca. Ti me se in ve sti ra u bu du }e ~lan stvo Sr bi je u Evrop skoj uni ji, ali i u bez bed nost na {ih gra |a na, me |u na rod nog sa o bra }a ja i me |u na rod ne raz me ne do ba ra i uslu ga – ka `e Mi jal ko vi}. n Vesna Savi}

U ci qu bo qeg i pre ci zni jeg in for mi sa wa jav no sti o pro ce su pri stu pa wa Sr bi je Evrop skoj uni ji, od no sno pred sta vqa wa sa dr `a ja na in ter ak tiv ni na ~in uz pot pu no ko ri {}e we mo gu} no sti ko je nu de ak tu el ne In ter net apli ka ci je, Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je iz ra di la je no vi sajt, ko ji je do stu pan jav no sti na ne pro me we noj adre si www.seio.gov.rs. „S obzirom na ~iwenicu da se pristupawe na{e zemqe Uniji uslo`wava brojnim aktivnostima u procesu uskla|ivawa zakonodavstva, kori{}ewa me|unarodne razvojne pomo}i, prevo|ewa pravnih akata, kao i obuke i informisawa javnosti o evropskim integracijama, ukazala se potreba da se na znatno pregledniji na~in u~ine dostupnim svi podaci i dokumenti koji su deo ovog procesa. Nadam se da }e ovaj interaktivniji sajt doprineti boqem predstavqawu prakti~ne strane procesa evropskih integracija, i otvoriti prostor za aktivnije u~e{}e gra|ana u naporima koje ~ine Kancelarija za evropske integracije i Vlada Srbije”, re~i su Milice Delevi}, direktora Kancelarije. Nova internet prezentacija finansirana je sredstvima Ambasade Velike Britanije u Beogradu

U

do ku men tu „Stra te gi ja pro {i re wa i glav ni iza zo vi 2010-2011“, ko ji je Ko mi si ja Ko mi te te ta re gi o na Evrop ske uni je usvo ji la u apri lu ove go di ne, ana li zi ra ni su u~in ci u na ved nom pe ri o du i utvr |e ne pre po ru ke ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, Islan du i Tur skoj u da qim ko ra ci ma u pro ce su evro in te gra ci ja. Kqu~ na pre po ru ka, po seb no kad je re~ o ze mqa ma Za pad nog Bla ka na, od no si se na pro ces de cen tra li za ci je, od no sno na ja ~a we lo kal nih i re gi o nal nih ni voa vla sti. Na ro ~it ak ce nat u do ku men tu ko ji }e, ka ko se o~e ku je, na kon usvaj wa na ple nu mu Ko mi te ta bi ti pro sle |en Evrop skoj ko mi si ji a po tom i vla da ma ze ma qa na ko je se od no si – sta vqen je na po tre bu ukqu ~i va wa ni `ih ni voa vla sti u pro ce se pre go vo ra s Evrop skom uni jom.

Kad je re~ o Sr bi ji, vla di u Be o gra du di rekt no je su ge ri sa no da u na ci o nal ni tim za pre go vo re ukqu ~i pred stav ni ke vla sti AP Voj vo di ne, kao i grad skih i op {tin skih vla sti. Ta kva pre po ru ka de fi ni sa na je i u po gla vqi ma ko ja se od no se i na sve osta le ze mqe u re gi o nu, bi lo da ve} ima ju sta tus kan di da ta ili ga jo{ ~e ka ju. Na i me, ka ko je obra zlo `e no, u~e {}e pred stav ni ka ni `ih ni voa vla sti u ovom por -

iz vr {ni i pra vo sud ni or ga ni na svim ni vo i ma jo{ uvek or ga ni zo va ni po et ni~ koj li ni ji. Ta ko |e, kao ne do sta tak se na vo di i ne po sto ja we unu tra {we struk tu re ko ja bi bi la ospo so bqe na za po dr {ku pro gra ma IPA. Od Cr ne Go re se, pak, o~e ku je tran spa rent ni ja ad mi ni stra ci ja na lo kal nom ni vou i spro vo |e we de cen tra li za ci je nad le `no sti i fi nan sij skih re sur sa, ali i bo qa ko or di na ci ja vla sti i ma win skih sa ve ta.

Ka da je u pi ta wu Ko so vo, ko jem je u do ku men tu po sve }e no po seb no po gla vqe, iz ra `a va se za bri nu tost zbog pro ble ma u ko mu ni ka ci ji iz me |u raz li ~i tih za jed ni ca, ko ji ukqu ~u ju i za {ti tu i in te gra ci ju ma wi na, a po seb no ko sov skih Sr ba. Uz to, po seb na za bri nu tost iz ra `a va se zbog ne re gu lar no sti na po sle wim iz bo ri ma. S dru ge stra ne, po hva qen je po tez da se for mi ra rad na gru pa u Mi ni star stvu lo kal ne sa mo u pra ve u Pri {ti ni za sa rad wu sa se ver nim Ko so vom.

Od Al ba ni je se, pak, o~e ku je da de fi ni {e re gi o nal nu po li ti ku ka ko bi se pri bli `i la evrop skim stan dar di ma, po seb no kad je re~ o for mi ra wu re gi o na na ni vou NUTS 2. Ta ko |e, tra `i se i us po sta vqa we po li ti~ ke sta bil no sti kroz

Decentralizacija Evrop ske mu ke s Gr~ kom se na sta vqa ju i ne vi di im se kra ja, te uzro ku ju sve vi {e ne su gla si ca me |u li de ri ma Evrop ske uni je.

No vi raz log za spo re we je otvo re ni istup gr~ ke pred stav ni ce u Evrop skoj ko mi si ji, Ma ri je Da ma na ki, ko ja je ob zna ni la da je u Ati ni u igri op ci ja gr~ kog iz la ska iz evro zo ne. „Sce na rio da se Gr~ ka dis tan ci ra od evra sa da je na sto lu, kao i na ~i ni ka ko da se to u~i ni”, us tvr di la je evrop ska ko me sar ka za ri bo lov. Ati na, na i me, ni je us pe la da ob u zda ogro man jav ni dug, ni ti da is pu ni ob ve ze iz pa ke ta po mo }i vred nog 110 mi li jar di evra, ko ji su joj pro {le go di ne odo bri le Evrop ska ko mi si ja, Evrop ska cen tral na ban ka te MMF. Zbog to ga do la zi u pi ta we no va tran {a kre di ta te {ka 12 mi li jar di evra, ko ja bi Gr~ koj tre ba lo da stig ne u ju nu, a bez ko je }e, ka ko su pri zna li gr~ ki zva ni~ ni ci, dr `a va ban kro ti ra ti. Ma ri ja Da ma na ki upo zo ra va ka ko je ovo pre lom ni tre nu tak za Gr~ ku, te da ne is pu wa va we oba ve za pri hva }e nih s law skim pa ke tom zaj mo va ne mi nov no vo di iz la sku iz evrop ske mo ne tar ne uni je. „Ili }e mo se usa gla si ti s na {im kre di to ri ma oko pro gra ma te {kih od ri ca wa, ili }e mo se vra ti ti drah mi”, upo zo ri la je Ma ri ja Da ma na ki. Evrop ski stru~ ni kru go vi na vo de ka ko se mo `e do ne ti za kon sko re {e we ko je bi omo gu }i lo iz la zak jed ne ~la ni ce iz evro zo ne, ali ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja Vol fgang [oj ble upo zo ra va da bi se ti me ugro zi la ce la evro zo na Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

kqu^ni recept ce su va `no je ka ko bi se lak {e im ple men ti ra li po li ti ka i stan dar di EU ko ja se od no si na re gi o nal ni i lo kal ni ni vo vla sti. Ta ko |e, ja ~a we lo kal nih i re gi o nal nih ad mi ni stra tiv nih ka pa ci te ta, ka ko se na vo di, bit no je i zbog to ga da se ni `im ni vo i ma vla sti olak {a ko mu ni ka ci ja s evrop skim in sti tu ci ja ma, ali i u~e {}e na kon kur si ma evrop skih pret pri stup nih fon do va, ko ji su na me we ni re gi o nal nom raz vo ju.

Ze mqa ma kan di da ti ma, kao i po ten ci jal nim kan di da ti ma za ~lan stvo u EU, pod jed na ko se uka zu je na po tre bu po {to va wa prin ci pa sup si di jar no sti ka da je re~ o pre no su nad le `no sti i fi nan sij skih re sur sa na lo kal ne i re gi o nal ne vla sti. Ta ko |e, svim ze mqa ma su ge ri {e se i ukqu ~i va we ve }eg bro ja `e na u lo kal ne i re gi o nal ne ad mi ni stra ci je Kad je re~ o Sr bi ji, po seb no se is ti ~e zna ~aj po ~et ka pre go vo ra iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne. Iz ra `a va se i za do voq stvo {to je no vi sta tut Voj vo di ne stu pio na sna gu 1. ja nu a ra 2010, ali se od vla sti u Be o gra du o~e ku je i da im ple men ti ra ju od red be tog sta tu ta, pre sve ga ka da je re~ o nad le `no sti ma, me |u ko ji ma je i pre nos jav nog vla sni {tva na Po kra ji nu. Isto vre me no, po zdra vqa ju se ini ci ja ti ve za de cen tra li za ci ju Sr bi je, ukqu ~u ju }i i for mi ra we Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju.

U do ku men tu se iz ra `a va `a qe we zbog iz o stan ka kqu~ nih re for mi u Bo sni i Her ce go vi ni, kao i zbog to ga {to su

di ja log iz me |u par ti ja, in si sti ra se na spro vo |e wu neo p hod nih re for mi, kao i na uskla |i va wu iz bor nog si ste ma sa evrop skim stan dar di ma.

Uz po dr {ku na pret ku Hr vat ske u pro ce su pre go vo ra, uka zu je se na po tre bu ja ~a wa lo kal nih i re gi o nal nih ni voa vla sti u toj ze mqi, od no sno wi ho vih ka pa ci te ta, te na ja ~a we me |u re gi o nal ne sa rad we ko ja bi do pri ne la i una pre |e wu do bro su sed skih od no sa u re gi o nu, pre sve ga sa Sr bi jom i Slo ve ni jom. Po seb no se o~e ku je na pre dak u za {ti ti ma win skih pra va i za {ti ti ma wi na. Ka da je re~ o Ma ke do ni ji, woj se su ge ri {e da u~i ni vi {e na po ra u po li ti~ kim, ali i re for ma ma u sud stvu, jav noj ad mi ni star ci ji, te u po gle du slo bo de me di ja, kao i u in ter et ni~ kom di ja lo gu.

Kad je re~ o Islan du, iz ra `a va se za do voq stvo in sti tu ci o nal nim ka pa ci te ti ma ad min stra ci je u toj dr `a vi, te do bro po zi ci o ni ra nim sud skim si ste mom. Pre po ru ~u je se, me |u tim, po {to va we prin ci pa sup si di jar no sti i ja sna di stri bu ci ja mo }i iz me |u cen tral ne i lo kal ne vla sti. Na kra ju, Tur skoj se pre po ru ~u je da na sta vi na po re na po {to va wu re li gij skih slo bo da, `en skih pra va i osnov nih qud skih pra va, ali i na raz vi ja wu lo kal nih i re gi o nal nih ad min stra ci ja. Uz to, uka zu je se da bi bi lo zna ~aj no da se tur skim lo kal nim sa mo u pra va ma i pro vin ci ja ma omo gu }i us po sta vqa we sa rad we s re gi ja ma i op {ti na ma iz dru gih ze ma qa. n Branka Dragovi}-Savi}

12

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

U riJe^KoJ LUCi sLeDe]e sUBote iZLo@BA KoJU ]e oBeLe@iti i voJvo\ANsKi UMetNiCi

Udar „Ga le bom” na to ta li ta ri zam si dren u Ri je ci, [kol ski brod rat ne mor na ri ce „Ga leb” po sta }e 4. ju na naj ve }a ga le ri ja na ta la si ma iz lo `bom ak ti vi sti~ ke umet no sti iz Ko lek ci je Su dac. U osno vi ver ni sa `a „Pod ru~ je za sto ja” za pra vo je de kon struk ci ja ne ka da naj po zna ti jeg bro da na {ih na ro da i na rod no sti, ~i je mit ske pa lu be i sa lo ne jo{ uvek na sta wu ju du ho vi Jo si pa Bro za i sve si le kru ni sa nih gla va i svet skih dr `av ni ka. Kon tra punkt tim du ho vi ma bi }e, pak, ra do vi stva ra la ca ko ji su zbog svog umet ni~ kog ot po ra i(li) dru {tve nog an ga `ma na pro ga wa ni, hap {e ni, ubi ja ni... Iz lo `ba pri to me ni je okre nu ta sa mo pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je, ve} ima {i ri kon tekst su prot sta vqa wa to ta li tar nim re `i mi ma, pa su ta ko ob u hva }e ni i umet ni ci sa pro sto ra Sred we i Is to~ ne Evro pe ko je je stva ra la~ ki ak ti vi zam do veo u su kob s po li ti~ kim si ste mi ma, dr `av nim struk tu ra ma, in sti tu ci ja ma.

– Osmi {qa va ju }i pro je kat ko ji je ve zan za brod „Ga leb” pro na {li smo unu tar ko lek ci je kva li tet ne umet ni ne ko je bi mo gle od go vo ri ti na te mu, ali sam isto vre me no bio u ko mu ni ka ci ji i s dru gim stva ra o ci ma ko ji su ima li od re |e ne po li ti~ ke pro ble me, po put poq skog pro fe so ra Ja ro sla va Ko zlov skog ili slo va~ kog umet ni ka Ru dol fa Si ko re. Oni su pre po zna li na {u am bi ci ju, i vi {e ni je bio po tre ban ni ve li ki no vac da bi smo do {li do naj ka pi tal ni jih ra do va po je di nih auto ra zna ~aj nih u svet skim raz me ra ma – ka `e vla snik ko lek ci je Ma rin ko Su dac za „Dnev nik”.

U

Tim oku pqen oko pro jek ta „Pod ru~ je za sto ja” pri ku pio je bli zu 100.000 i-mejl adre sa svih svet skih por ta la po sve }e nih umet no sti, ~a so pi sa, dnev nih li sto va, mu ze ja sa vre me ne umet no sti, ku sto sa, va `nih no vi na ra kul tur nih ru bri ka... i Ma rin ko Su dac o~e ku je da }e otva ra we iz lo `be na bro du „Ga leb” u tom smi slu bi ti do ga |aj o ko jem }e vest oti }i do naj da qeg kut ka ze maq ske ku gle. Ta ko |e je u pri pre mi do da tak veb-saj tu Vir tu el nog mu ze ja avan gard ne umet no sti www.avantgarde-museum.com, na ko jem }e se na }i sav ma te ri jal ko ji }e bi ti pre zen to van na „Ga le bu”.

A on ne }e ob u hva ti ti sa mo ra do ve po li ti~ ki pro go we nih pri pad ni ka avan gard nih, neo-avan gard nih i post-avan gard nih po kre ta i umet no sti, ne go }e pa ra lel no pra ti ti i `i vot „Ga le ba”, we go vu isto ri ju od iz grad we do da na {weg pri nud nog ukot vqe wa, kao i sve {to se na bro du to kom de ce ni ja do ga |a lo. „Brod ’Ga leb’ i Ko lek ci ja Su dac kon ver gi ra ju na spe ci fi ~an na ~in ko ji ob je di wu je pot pu no opre~ ne prin ci pe sli~ no sti i su prot sta vqa wa. Jer, mo `da naj sna `ni ji i naj dra ma ti~ ni ji seg ment Ko lek ci je pred sta vqa upra vo umet ni~ ka pro duk ci ja na sta la u ot po ru pre ma sve mu {to ’Ga leb’ sim bo li zu je, a {to je ute me qe no na to ta li tar nim si ste mi ma. U tom kon tek stu i sam ’Ga leb’ pre ra sta pu ki fi zi~ ki okvir iz lo `be i po sta je wen ak tiv ni u~e snik”, re ~i su auto ra po stav ke, pred sed ni ka In sti tu ta za is tra `i va we avan gar de Bran ka Fran ~e ski ja. Na `a lost, zbog ~i -

Krat ka isto ri ja broda l 1936 Kao po sled wi brod pro jek to van u Uje di we nim ja dran skim bro do gra di li {ti ma, „Ga leb” je iz vor no bio na me wen pre vo zu ba na na. Dug je 116,78 a {i rok 15,20 me ta ra l 1938 Pr vi put je is plo vio l 1944 Na mo lu u ri je~ koj lu ci po go |en je tri ma en gle skim bom ba ma i ne du go za tim je po to nuo l 1948 Vla sti no ve ju go slo ven ske dr `a ve iz vu kle su ga na po vr {i nu i ote gli le u pul sko bro do gra di li {te gde ne sa mo {to bi va re sta u ri ran, ne go do bi ja i luk su znu no tu, iako for mal no po sta je {kol ski brod l 1953 Ti to od la zi „Ga le bom” u Ve li ku Bri ta ni ju l 1961 Na „Ga le bu” je prak ti~ no ro |en Po kret ne svr sta nih l 1980 Do Ti to ve smr ti, za 549 da na plo vid be, brod je pre plo vio 86.000 na u ti~ kih mi qa l 1991 „ga le bom” su u Cr nu Go ru pre ve ze ni po sled wi mor na ri JNA l 2000 Brod ku pu je je dan ame ri~ ki bi zni smen s na me rom da ga pre tvo ri u luk su znu jah tu i s tom ga na me rom do vla ~i u ri je~ ko bro do gra di li {te. Po sao pro pa da, a sud na la `e da se brod pro da ka ko bi bro do gra di li {te na pla ti lo tro {ko ve l 2007 „Ga leb” pre la zi u ru ke hr vat skog Mi ni star stva kul tu re l 2009 Grad Ri je ka ku pu je brod za 150.000 evra s na me rom da ga pre tvo ri u po mor ski mu zej l 2011 Iz lo `ba „Pod ru~ je za sto ja”

Marinko sudac

we mu svi `e le da ku pu ju jer je u tren du, a opet, jef tin. Iz ugla srp skog po tro {a ~a, bo qe re }i: pri stu pa ~an pro se~ nom xe pu. U we mu svi `e le i da ra de, jer je re~ o atrak tiv nom po slo dav cu kod ko jeg se mno gi za po {qa va ju, ~ak i za pla tu ma wu od pret hod nog rad nog me sta. Ali – ne ma ga u Sr bi ji. [ved ski, {i rom sve ta po znat i pri znat mod ni div H&M, ko ji pro da j e ode } u za “ma l e pa r e” pri su tan je na 38 tr `i {ta sve ta, ima 2.200 tr go vi na i 87.000 za po sle nih. U we mu se ve} du `e od dve de ce ni je obla ~e Be~ li je, Pa ri `a ni, Ma dri |a ni… Do kra ja pro {le go di ne otvo rio je oko dve sto tr go vi na u Ame ri ci i sve su se po ka za le kao hit. [ved ska mod na ku }a ba{ ni ka da ni je po gre {i la ka da je u pi ta wu {i re we bren da ni ti se ika da do go di lo da se mo ra po vu }i s ne kog tr `i {ta. Do {la nam je i u kom {i luk – otvo ri la je dve tr go vi ne u Za gre bu. Da ne go vo ri mo o to me da H&M uvek mo ra ima ti naj bo qu lo ka ci ju. ^ak i ako se oko we lo me ko pqa. Me |u tim, ni na jed nu u Sr bi ji jo{ ni je ba cio oko.

– Ima mo pre vi {e is ku stva i ja ko do bro zna mo da pro ce ni mo ka kva je si tu a ci ja na tr `i {tu – ka zao je hr vat skim no vi na ri ma Karl-Jo han Per son, pr vi ~o vek po pu lar nog {ved skog bren da.

Me n ax ment ove mod n e ku } e o~i to jo{ ni je pro ce nio da je

U

Ne]e iNvestitor

Mod ni na {eg one ko ji su se ve} tr `i {no po zi ci o ni ra li. To je ono po ~e mu }e i ubu du }e bi ti pre po zna to srp sko tr `i {te: na we mu }e pro laz ima ti is k qu ~ i vo si r o tiw s ka ro ba. Da nas u Sr bi ji bo qe ra de “se kend hen do vi” ne go “nor mal ne” rad we, a do bar deo tih ro ba iz dru ge ru ke se {ver cu je i ni ko je ne opo re zu je – ob ja {wa va u raz go vo ru za “Dnev nik” pred sed nik Uni je pro iz vo |a ~a tek sti la, ode }e, ko `e i obu }e, Mi lan Kne `e vi}, ko ji je i vla snik kom pa ni je “Mo dus”.

On ta ko |e uka zu je i na to da je tr `i {te tek sti la u Sr bi ji po pu we no, te da su po sled wih go di na ov de do {li mno gi bren do vi.

Me |u tim, op {te si ro ma {tvo u Sr bi ji je ta kvo da ne mo `e uva `i ti no ve, po go to vo ne kva li tet ne i sku pqe bren do ve, oce wu je on.

– Na rav no, te kom pa ni je ima ju di stri bu tiv ne pla no ve, ne ra de ni {ta na pa met i nor mal no je da }e i}i pre u Hr vat sku gde je dva pu ta ve }a pla ta, ne go da do |u ov de, u ovaj jad i ~e mer. A ima mo i

srbija evropska Kina Srp skih bren do va ne ma u sve tu, ali na {i tek stil ci ostva ru ju do bre re zul ta te na svet skoj pi ja ci. Tek stil je, uz po qo pri vre du, gra na ko ja po kri va uvoz iz vo zom. Ali, mo gli bi smo mno go bo qe.

- Brend je pro iz vod ko ji, da bi se na pra vio i da bi u Evro pi ne ko ~uo za we ga, ko {ta od pet do de set mi li o na evra. Za to ni jed na fir ma iz Sr bi je ni ka da ni je us pe la da stvo ri brend ino stra nog uti ca ja. Ali, stal no me mu ~i vi zi ja da bi Sr bi ja mo gla da bu de evrop ska Ki na. Da mo `e mo ro bu da pro da je mo po ce na ma tri pu ta ni `im od kon ku ren ci je, jer ima mo ni sku ce nu ra da i iz u zet nu tra di ci ju kva li te ta. Ko mer ci jal nom pro da jom go to vog ko ma da mo `e mo da bu de mo ne po sre dan part ner EU, jer za sva ku je po rux bi nu iz Ki ne po treb no 90 da na, i to su ve li ke ko li ~i ne ro be, {to je pro blem - uka zu je Mi lan Kne `e vi}. vre me za srp sko tr `i {te. Ni je nam, re ci mo, sti gao ni C&A, u ko jem Evro pqa ni ta ko |e vo le da se obla ~e i mo gu da se obu ku za ma le pa re.

– Stra nih in ve sti ci ja ne ma ni u jed noj pa ni u mod noj bran {i jer su, svi ma je ja sno, ov de uslo vi iz u zet no kom pli ko va ni za pri vre |i va we. Pri tom, srp sko tr `i {te je po ten ci jal no ma lo, ali ve ro vat no im je naj ve }a pre pre ka to {to je u Sr bi ji to li ko ni zak stan dard da je to pro blem i za

jo{ jed nu om ~u za vra tom – u Sr bi ji je tr `i {te naj ne u re |e ni je na sve tu. Na we mu je 60 po sto pro me ta tek stil nih ro ba iz van za ko na, a to nig de ne po sto ji.

Zbog to ga i bren do vi ko ji „ra de“ jef ti ni je ro be za o bi la ze Sr bi ju. ^ak ni oni ne mo gu da pod ne su kon ku ren ci ju si vog tr `i {ta – na gla {a va Kne `e vi}.

Ka ko ka `e, cr no tr `i {te tek sti la u Sr bi ji ostva ru je pri hod od 1,5 mi li jar di evra go di {we, a bu xet na ovaj na ~in gu bi oko 400

svet se sPreMA ZA Jo[ JeDNo KrAQevsKo veN^AWe

@e ni se Al bert od Mo na ka

sa tribine mladih u zatvor Deo po stav ke „Pod ru~ je za sto ja” ~i ni i svo je vr sna po sve ta Tri bi ni mla dih, od no sno no vo sad skoj avan gard noj sce ni s po ~e tak se dam de se tih i Gru pi KOD, kao we nom auten ti~ nom pred stav ni ku. KOD su apri la 1970. osno va li Slav ko Bog da no vi}, Mi ro slav Man di}, Mir ko Ra do ji ~i}, Slo bo dan Ti {ma, Ja nez Ko ci jan ~i~ i Bran ko An dri} An dr la, a po sle im se pri dru `io i Pe |a Vra ne {e vi}. Wi ho vi cr te `i, kon cep tu al na po e zi ja, kri ti ke, ese ji... ob ja vqi va ni su naj pre u “In dek su”, a ka da je on za bra wen, gru pa je na sta vi la s per for man si ma. Po ~et kom 1971. na he pe nin gu u be o grad skom Do mu omla di ne, Gru pa „Fe bru ar”, u ~i jem sa sta vu su bi li i ~la no vi KOD-a, obra }a se otvo re nim pi -

slavko Bogdanovi}

smom ju go slo ven skoj jav no sti, ko je je po sla to i Ti tu. Iz me |u osta log, u epi sto li sto ji: „U kul tu ri No vog Sa da (Voj vo di ne) vla da u po sled we dve go di ne po li ti ka ~vr ste ru ke... Ba vqe we kul tu rom pre tvo re no je u iz vor sti ca wa po li ti~ ke i ma te ri jal ne mo }i...”

Re z ul tat je, na r av n o, bio otvo re ni su kob iz me |u no vo sad ske al ter na ti ve i par tij skih struk tu ra, a kraj we po sle di ce de lom i za tvor ske: Mi ro sla va Man di }a je jed na po ve }a pe sma, iz me |u osta log i o Ti tu, „ko {ta la” de vet me se ci za tvo ra, a Bog da no vi} je zbog tek sta o no vo s ad s kom an der g ra un du ob ja vqe nom u „Stu den tu” osu |en na osam me se ci ro bi je.

we ni ce da je brod „Ga leb” u pri li~ no de rut nom sta wu, za pra vo vi {e ru i na i tek sen ka vla sti te slav ne pro {lo sti, iz lo `ba }e bi ti otvo re na sa mo dve sed mi ce, do 18. ju na, po {to je pro ce we no da na du `e vre me ne bi mo gli bi ti za do vo qe ni neo p hod ni mu ze o lo {ki uslo vi.

No, Ma rin ko Su dac nam ot kri va da }e „Pod ru~ je za sto ja” do bi ti i ne ke no ve di men zi je, u Be o gra du, Za gre bu, Sa ra je vu, No vom Sa du...

Jer, ob ja {wa va, ne sa mo {to je we ga kao ko lek ci o na ra ta te ma ra di kal ne umet ni~ ke prak se za in te re so va la pa `e li da na sta vi s we nim is tra `i va wem, kao i pred sta vqa wem {i roj jav no sti, ne go sma tra da bi ta kve iz lo `be bi le i iz raz po {to va wa pre ma umet ni ci ma ko ji su osta li do sled ni svo joj ide ji, ma kar zbog we `e sto ko is pa {ta li. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

13

POPUT H&M-a TAMO gDE cVETA [VERc

div za zi re od plit kog ye pa miliona evra samo na ime poreza. Crno tr`i{te ne mo`e i ne sme biti socijalna politika ove dr`ave, a to jeste, ukazuje on.

Kada bi se ono uvelo u legalne tokove, tra`wa za doma}im tekstilom uve}ala bi se za vi{e od 500 miliona evra, {to bi omo-

Kako funkcioni{e legalno tr`i{te „krpicama“ u Srbiji? Prisutni su brojni poznati inostrani brendovi, od „zare“, „manga“, „wujorkera“, „toma tejlora“, preko „dol~e gabane“, „bosa“ do najekskluzivnijih. Pojedinci koji uzmu u ekskluzivno Karoq Kermeci

MA\ARSKI PRODAjNI cENTAR USKORO I U NOVOM SADU?

Bor ba pro tiv sum wi ve hra ne na te zga ma N

gu}ilo nove investicije, ocewuje na{ sagovornik.

Ina~e, po finansijskom obimu, nelegalni izvori i na~ini distribuirawa robe na crno mogu se razvrstati u nekoliko kategorija. Prvi i najve}i je prodaja kineske robe, koje se, po zavr{etku postupka cariwewa, 90 odsto prodaje na buvqacima, pijacama i u kineskim radwama za ke{, bez bilo kakvih kwigovodstvenih razdu`ewa. Obim prodaje ove robe godi{we, iznosi vi{e od 800 miliona evra, veli Kne`evi}. Potom imamo nelegalnu proizvodwu koja se odvija u hiqadama malih radionica u Srbiji, u kojima radi po pet-{est neprijavqenih radnika, a koje uglavnom {iju za buvqake, komisione, prodaju po firmama i za kineske tr`ne centre. Cveta i „mravqi {verc„ iz Italije, Turske i Ma|arske. Radi se o robama vi{e klase i cena koja se nabavqa za butike, a kroz carinu prolazi kao li~ni prtqag...

zastupawe veliki broj brendova, nastupaju samostalno, ali i oni se uglavnom grupi{u na jednog distrubitera zato {to bi pojedina~no predstavni{tva za svaki od tih brendova ko{tala mnogo. Ekskluzivno zastupni{tvo obi~no se daje nekome ko ima lokale na ekskluzivnim mestima i ko je mo}an da izda finansijske garancije, odnosno otkupi licence za distribuciju na srpskom tr`i{tu.

Recimo, upravo ovih dana, nakon pet godina razvoja brendova „zara„, „masimo duti„, „pul end ber„, „stradivarijus„, „ber{ka„ i „oj{o„, „Delta sport„ prodala je fran{izu nazad vlasniku – {panskom „Inditeksu„ za 23 miliona evra. U kompaniji „Delta sport“, kako ka`u, planiraju dovo|ewe i pozicionirawe novih brendova na tr`i{tu zapadnog Balkana, a ve} je potpisan ugovor s jednom od vode}ih svetskih modnih ku}a i prva prodavnica }e uskoro biti otvorena u Beogradu. n Sla|ana Glu{~evi}

a tezgama novosadskih, ali i Takav na~in prodaje ma|arskih izlo`ba „`olnai„ porcelana iz Pe~uja, mnogih drugih pijaca {irom brendova “Pik”, “Panontej”, “Galiproizvo|a~a koji je svojevremeno 1908.

Ba~ke, i ovih toplih dana prokop”, “Fritman”, “Merijan fuds”, godine pravio fasadu hotela “Moskva” daju se suhomesnati proizvodi i sirevi “Univer”, “Tornai” i drugih na tezgau Beogradu. Tu organizujemo i promociiz Ma|arske i to po ceni koja je ni`a ma mogao bi naneti veliku {tetu proju ekonomskog dijaloga izme|u Ma|ar~ak i od one u samoj susednoj nam dr`aizvo|a~ima jer, kako napomiwe Kermeske i Srbije, ma|arske gastronomije, vi. Mada je svima jasno da se ovi kvarci, za sve wih koji se prodaju u propivinske kulture kao i turisti~kih deqivi proizvodi olako stavqaju na tezgu sanim uslovima i koji su legalno uvestinacija. Jednom re~ju, u ovom ma|ari da niko ne kontroli{e prodavce, grazeni oni mogu garantovati kvalitet, skom centru u srpskoj prestonici nudi|ani ih rado kupuju jer su jeftiniji od dok za ovakav vid prodaje garancije nemo ono najboqe {to Ma|arska od hrane na{ih, koji su pritom ~esto i mnogo loma jer roba nije stigla legalnim putem ima – isti~e Kermeci. {ijeg kvalita. Me|utim, to {to u nedoniti se prodaje na na~in na koji se to Nakon tek otvorenog prodajnog censtatku novca kupujemo jeftiniju a ne simora ~initi. tra u srpskoj prestonici, ma|arski progurniju i bezbedniju hranu mo`e imati – Nastala bi ogromna {teta za nas izvo|a~i, koji veruju da potro{a~i u posledice jer niko ne garantuje da je ako bi neko od gra|ana od robe kupqene Srbiji i pogotovo Vojvodini znaju kaona ispravna, s jedne, a s druge strane i na pijaci oboleo ili imao neke druge kvi su wihovi proizvodi, nameravaju da sami svesnu u~estvujemo u nedozvoqenoj tegobe, ali to sa sobom nosi kupovina nastave sa otvarawem novih prodajnih raboti jer pristajemo da s tezge centara. Prisustvo “Tisauzmemo robu kojoj je mesto u frikopa” na nedavno odr`anom Duboko verujemo da }e se svest potro{a~a u 78. me|unarodnom poqopri`ideru.

Srbiji promeniti, da }e i sami shvatiti da vrednom sajmu u Novom Sadu Zamenik direktora „Tisakopa” Karoq Kermeci, kompanije i ostvareni kontakti su, kato {to kupuju na pijaci jeste jeftinije ali koja ve} deceniju zastupa i uvozi ko sam Kermeci ka`e, samo nije bezbedno (Karoq Kermeci) proizvode istaknutih ma|arskih potvrdili ispravnost ideje proizvo|a~a hrane i pi}a, objada se ma|arski proizvodi {wava za na{ list da se ~uvene salame, hrane na tezgama, pogotovo one za koju kupuju u specijalizovanom prodajnom kobasice, vir{le, sirevi, vajkremovi, se ne vidi rok trajawa ili on isti~e br- centru po povoqnim cenama, a ne na pivina i ostali brendovi iz Ma|arske, zo nakon kupovine. Da bi predupredili jacama. legalno prodaju u svim ve}im marketiprodaju na{ih proizvoda na tezgama ne– Planiramo da nastavimo s prodajom ma u Srbiji. Tako pomiwe „Metro„, davno smo u Beogradu otvorili prodaj- i distribucijom ma|arskih proizvoda u „Merkator„, „Tempo„, „Univereksport„ ni centar “Hungarikum” u kojem se mogu Srbiji pa tako ve} imamo u planu otvaali dodaje i da znaju da se ma|arski prona}i svi najkvalitetniji ma|arski prorawe prodajnog centra u Novom Sadu i izvodi nalaze na tezgama novosadskih i izvodi i to po povoqnim cenama. Pro- Subotici, a postoji mogu}nost da se to pijaca {irom Srbije. dajemo iskqu~ivo ma|arske proizvode i u~ini i u Kragujevcu i Ni{u – najavqu– Dobro znamo da se na{i proizvodi taj na{ centar u Mekenzijevoj ulici je Kermeci. – Jo{ uvek tragamo za praprodaju na srpskim pijacama ali mi se sa predstavqa i mesto ma|arske kulture, vom lokacijom u Novom Sadu i drugim pija~arima ne mo`emo takmi~iti jer oni turizma i poqoprivrede. Kako dobro gradovima jer duboko verujemo da }e se prodaju robu koja se ne carini i na koju se znamo da potro{a~i u Srbiji ve} znaju svest potro{a~a u Srbiji promeniti, ne pla}aju sve potrebne da`bine, pa su kakvog su kvaliteta proizvodi iz Mada }e i sami shvatiti da to {to kupuju zbog toga jeftiniji. S druge strane, ta |arske, `eleli smo da u ovakvom centru na pijaci jeste jeftinije ali nije bezroba ne prolazi potrebne kontrole, pre na jednom mestu predstavimo ono najbobedno, a ~esto ni istog kvaliteta i ukusvega u pogledu ispravnosti i roka trajaqe {to imamo ali ujedno i da im prisa kao ono {to mi legalno nudimo i wa, pa je rizik kupovine velik, po{to nebli`imo na{u kulturu i manifestaciprodajemo, i iza ~ije ispravnosti stojima nikakve garancije da je ono {to je na je koje Ma|arska ove godine obele`ava. mo. tezgi ispravno – obja{wava Kermeci.

Tako je u ovom prodajnom centru u toku n Qubinka Male{evi}

MO@EMO LI NA SVADBAMA OVDA[WIM I]EM I PI]EM PARIRATI KRAQEVSKOM VEN^AWU

Kr kan luk, ka ko to srp ski zvu ~i alata od raka s limunom, presovana patka s vo}em, rolat od kozijeg sira s le{nicima u karamelu, {kotski dimqeni losos, prepeli~ja jaja sa salatom od celera, {kotske languste s prase}om trbu{inom u majonezu s limunom i tako redom, mogli bismo da nabrajamo sve {to se na{lo na trpezi kraqevskog ven~awa.

Mnogi gurmani (u koje s punim pravom ukqu~ujem i sebe) pozavideli su svima koji su se na{li za ovom trpezom, i {ta ostane ~oveku nego da ka`e sebi :„To je svadbena hrana, a ne kao kod nas - pe~ewe i kupus!”. Tako sam se zamislila nad zakuskom na prose~noj srpskoj svadbi i shvatila da je ono {to se pred nas baca na ovim svadbenim tandrbalima daleko od bisera na{e kuhiwe.

Gre{ingemska patka samo je jedan od specijaliteta spravqenih od pa`qivo biranih britanskih namirnica ( Gre{ingem je grad na Dunavu, u pokrajini Baden – Virtemberg u Nema~koj ), {pargle s holandskim sosom (Holandija je jedna od ~etiri konstitutivne dr`ave Kraqevine Holandije na zapadu Evrope koja se na jugu grani~i s Belgijom, na istoku s Nema~kom, dok na zapadu i severu ima izlaz na Severno more).

Dakle, jel’ to to “doma}e iz Britanije”?! Da ne gre{imo du{u, nalazilo se na trpezi i ne{to zaista autenti~no, ali ni to nam ne daje za pravo da potcewujemo

S

ok odjeci britanskog kraqevskog „ven~awa stole}a” jo{ kolaju planetom, Evropa se ve} sprema za novi izazov. Prvog jula malena kne`evina Monako sve~ano }e do~ekati trenutak da princ Albert Drugi stavi ven~ani prsten na prst ju`noafri~ke pliva~ice ^arlin Vitstok kod mati~ara, dok }e se verski deo ceremonije po katoli~kom protokolu odr`ati narednog dana u dvori{tu dvorca mlado`ewine prin~evske loze Grimaldijevih.

Ba{ kao i princ Vilijam i wegova mlada, i budu}i prvi par Monaka pozvao je otmene goste i bogate prijateqe, oko 800 wih, da umesto skupih darova novac uplate na ra~une dobrotvornih organizacija, ali }e, za razliku od britanskog, ven~awe u Monaku biti ne{to otvorenijeg tipa po{to }e svi zainteresovani mo}i da stupe u dvori{te prin~eve palate. Naravno, samo svi zainteresovani gra|ani Monaka kojih je ukupno ne{to oko 35.000. A oni koji to nisu, mo}i }e da se ute{e prvog dana ven~awa van palate, uz fino poslu`ewe i laserski {ou @ana Mi{ela @ara.

Me|u detaqima va`nim za predstoje}e slavqe navodi se gra|ansko poreklo mlade, kao i sli~nost s legendarnom ameri~kom glumicom Grejs Keli, koju je Albertov otac, princ Renije, u~inio 1956. svojom i princezom Monaka. n E. N. L..

D

na{e specijalitete. Evo nekih od zamena: koziji sir iz Pekstona i Vajtfilda – sjeni~ki sir i zlatiborski kajmak (apsolutno moj favorit), zatim organska salata od celera iz Velsa – ma daj, svaki paradajz iz ba{te bake moga momka ili bilo koji celer, paprika i {argarepa (organsko poreklo totalno nebitno) verujem da je daleko ukusniji od ovog pompeznog naziva za jednu obi~nu celer salatu… Pa vindzorsko jagwe – ovaj naziv zaista nema alternativu… tek, moglo bi se nizati ovako u nedogled.

Zna~i, svaka trpeza moje bake (a verujem i tu|ih) dostojna je jednog kraqevskog ven~awa, a u kombinaciji, na primer, s nedeqnim ru~kom, poznatijim kao „rin-

na”, koju ve}ina Engleza, verujem, nije nikada u `ivotu ni probala.

Na{im svadbama nedostaje samo malo kreativnosti, a to va`i kako za hranu tako i za sve ostalo.

Bakin ru~ak za svadbu od 200 zvanica verovatno bi bio skupqa vari-

Sve ~e{}e na menijima srpske svadbe mogu se na}i specijaliteti kao {to su {qive u vinu, salata od morskih plodova, piletina sa karijem u tortiqi, korpice i kanapei sa dimqenim lososom flaj{„ (tipi~no vojvo|ansko jelo!) postigli bismo bar utoliko egzoti~nu svadbenu trpezu kao mladi kraqevski par. Zamislite samo kako jednom prose~nom Englezu zvu~i „rinflaj{„ ili mo`da „sarmice u jagwe}oj maramici s prelivom od ov~ijeg kiselog mleka”.

Isto tako nama, prose~nim stanovnicima Srbije, zvu~i jedna „kostvoldska sviweti-

janta pa qudi odustaju od takve posluge, me|utim sve ~e{}e se naru~uje ketering, a izbegavaju kisele ~orbe i pe~ewa. Naravno da ta ponuda ne sadr`i „sve iz Srbije”, ali je daleko ukusnija i zanimqivija. Na{ ~ovek ne ume ba{ da u`iva u hrani i vazda je bio bitniji kvantitet nego kvalitet (kako pi}a tako i hrane), ali sve ~e{}e na menijima srpske svadbe

mogu se na}i specijaliteti kao {to su {qive u vinu, salata od morskih plodova, rolnice sa prazilukom i dipom, piletina sa karijem u tortiqi, korpice i kanapei sa dimqenim lososom, morskim plodovima, rokfor sirom i tako daqe.

Ipak, ako uzmemo u obzir da svako veseqe povodom ven~awa okupqa od 150 do 300 zvanica (u proseku), koji ve} dobrano budu pijani kada mladenci izgovaraju sudbonosno “da”, ve}ina se ipak dr`i starog dobrog svadbarskog kupusa – da se qudi najedu i po mogu}nosti ne onesveste od alkohola. Ako tome pridodamo ~iwenicu da se cene gore navedenih namirnica kre}u od 800 do 1.500 dinara po kilogramu, onda je sasvim jasno zbog ~ega se qudi oslawaju na proverene menije.

Hiqade evra daju se samo na muziku, pa hrana tu dolazi kao nu`no zlo i samo retki (oni sa

mawim brojem gostiju) mogu da priu{te keteringe i kvalitetniji meni.

Naravno, u celoj ovoj pri~i uvek se zaboravqaju mladenci, koji od silnog ~estitawa, fotografisawa, bacawa buketa, jabuka, cipela i koje~ega (preko koje~ega), ne sti`u ni da probaju silne torte na sprat, {nicle i ostale `ivotiwe, pa prvu bra~nu no} provedu onesve{}eni u svom apartmanu.

Sutradan se ne se}aju ni hrane ni pi}a, a i veseqe im se, sa nekoliko ~asovne vremenske distance, ~ini fenomenalnim. Ne zaboravimo: svadba se pravi za roditeqe a ne za sebe, pa se mo`da zato te{ko mewaju i „svadbeni obi~aji”, a kamoli hrana.

No, kako smo po~eli ovu pri~u ve~awem Vilijama i Kejt, na kraju cele „analize” kuhiwe i svega ostalog - ni ne razlikujemo se puno. I oni su mahali i paradirali tri sata i to je gledala gomila qudi.

Fotografija imaju bespotrebno mnogo, a zvanica su imali koliko i jedna prose~na srpska svadba.

Uostalom, {ta im vredi sav taj meni, kad piva nije bilo nigde, ni u jednom tekstu niti izve{taju. A ako se Britanija ne~im mo`e podi~iti onda je to tih 700 pivara koje su popisane samo pro{le godine. No, nema veze, popi}emo mi i za wih na slede}oj na{oj svadbi. n Du{ka Baji}

Novosadska nedeqa29.maj2011.

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Zlatokosa i razbojnik” (13.45), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30, 22.50), „Beli lavovi” (16.20, 22.35), „Crvenkapa” (18.20), „Paklene ulice 5” (15.10, 21.45), „Tu|e sla|e” (15.50), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (20.20), „Cena istine” (17.50, 20.10, 22.25) Jadran: „Medved Jogi” (19), „Bezimeni” (21)..

poZoRI[Ta .srpsko narodno pozori{te 56. Sterijino pozorje Scena „Jovan \or|evi}” „Barbelo, o psima i deci” (20). pozori{te mladih mala sala „Vuk i jari}i„ (11)

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Cr ni ko wa nik” na po klon Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528765, dobi}e po primerak kwige.

Danas poklawamo kwigu „Crni kowanik” autora Alek san dra Ra do vi }a i Iv Bo nea.

Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”, Ulica Zmaj Jovina

19, telefon 452-744.

U kwizi je opisan Gotfrid fon Adler: „Retko koji gost je mogao da u|e u kancelariju na prvom spratu u kojoj se Gotfrid bavio li~nim stvarima. Huber je odmah zauzeo mesto u ovom neformalnom kru`oku. Ubrzo }e, iz jedne duboke ko`ne foteqe, pu{e}i koronu sa delikatnim ukusom bibera, doznati {ta to zaslu`uje takav trud grofa Fon Adlera...”

A. J.

Li kov na ko lo ni ja Likovna kolonija, na kojoj su u~estvovali akademski slikari, u~enici {kole i nastavnici likovne kulture, odr`ana je ju~e u O[ „Nikola Tesla”. Slike koje su ra|ene tehnikom suvi pastel i akvarel, bi}e izlo`ene u holu, gde je u ~ast odr`avawa kolonije postavqena i izlo`ba u~enika drugog razreda „Beja{e nekada”. Koloniju je obi{ao i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Mi lan \u ki}.

N. R.

v Remeplov

U be su se pre ra ~u nao Iako mlad, Dimitrije Kali} iz Iriga, pro~uo se kao vrsni kroja~ „ma|arskog odela”, pa je i mogao da plati visoku taksu da bi postao novosadski gra|anin. Odmah se i dobro o`enio, da bi mu 29. ma ja 1803. neko dojavio da mu se supruga {eta u mu{kom dru{tvu na promenadi, a to je danas deo Dunavske ulice

kod Vojvo|anskog muzeja. Kali} je odmah oti{ao na „lice mesta” i dobro izudarao `enu. Samo, u qutini smetnuo je s uma da je ona }erka narednika gradske policije. Ovaj je naredio dvojici pandura da mu zeta dovedu vezanog i onda ga „stru~no obradio”.

N. C.

hronika

Telefoni:­021­4806-833,­4806-834,­421­674,­528­765,­faks:­6621­831­e-mail: nshronika@dnevnik.rs

HO]E LI NEKO PREPOZNATI POTENCIJAL DUNAVA

Do pri sta na jo{ tri de set mi li o na di na ra Novi Sad ~eka novi pristan za turisti~ke brodove punih pet godina. Naime, tada je dobijeno oko 50 miliona dinara iz NIP-a za izgradwu sigurno najsavremenijeg pristana na celom toku Dunava. Projekat su izradili in`eweri s Fakulteta tehni~kih nauka, a korito je izgra|eno u bodogradili{tu u Ba~kom Mono{toru.

- Za zavr{etak posla (nadogradwu pristana) potrebno je jo{ oko 30 miliona dinara. „Zelenilo“ svake godine konkuri{e kod NIP-a za Pri stan pod `a bo kre ~i nom ostatak novaca, ali i u drugim fondovima kako bi govori podatak da on svake go- dina ustalila se cifra priovaj projekat zna~ajan za razdine sve boqe posluje. To po- stajawa. Na tri pristana buvoj turizma na{eg grada bio tvr|uje ~iwenica da je od po- de oko 250 pristajawa turipriveden kraju - obja{wava za ~etka godine do danas prista- sti~kih brodova sa preko na{ list portparol u „Gradlo 110 brodova, a uglavnom je 35.000 turista godi{we. [piskom zelenilu” Ivan No `i re~ o teretnim. cevi su tokom tri najtoplija ni}. meseca- juna, juU ovoj firmi la i avgusta. Taipak se nadaju da ko|e, jo{ jedna Na tri pristana bude oko 250 pristajawa }e u dogledno odlika ovog obturisti~kih brodova sa preko vreme uspeti da lika turisti~35.000 turista godi{we obezbede ostatak kog kretawa je novca, ako ne iz da ima sve odliNIP-a, onda iz ke turizma tredrugih fondova. Ukoliko ne- Pro{le godine u ovo vre- }eg doba i da najve}i broj tuko da novac, ili pak prepozna me bilo ih je 15, tako da je po- rista pripada ovoj starosnoj turisti~ki potencijal Dunave}awe obima posla znatno. kategoriji. Kruzing putovawa va, novi pristan ima}e 320 Na na{em pristanu sada se nana Dunavu u potpunosti orgakvadratnih metara, a planira- lazi i carinarnica, a radi se nizuju strane turisti~ke no je da sadr`i i mewa~nicu, na tome da se i deo Pograni~agencije, neke od ve}ih i znaprodavnicu i restoran. Korine policije preseli tamo, ka~ajnijih agencija su A&K, Vito je ve} tre}u godinu sme{teko bi svima koji pristanu kod king river cruises, TUI, Uniworld, no u Vodama Vojvodine i spanas na jednom mestu bila pruGeneral Tours, CIE Tours. Na{ {eno je od propadawa – ofar`ena kompletna turisti~ka grad se u sklopu ovih turibano je i pokriveno. usluga - ka`e No`ini}. sti~kih aran`mana nalazi Ipak, da se ovo preduze}e Prema podacima TONS-a, a me|uonima koji obilaze sredne predaje, i da mo`e dobro da koji se nalaze na wihovom sajwi i dowi tok Dunava. posluje i sa starim pristanom tu, u posledwih nekoliko goQ. Nato{evi}

POSLODAVCI ZLOUPOTREBQAVAJU PROBNI RAD

Mla di `eq ni po sla `r tve pre va ra U nekim novosadskim buticima i kafi}ima, zakonom odre|en probni rad, ~esto je na~in da vlasnici lokala dobiju radnu snagu, a da je ne prijave i ne pla}aju doprinose. Zloupotreba ove vrste sve je izra`enija upravo zbog lo{e ekonomske situacije i pove}ane nezaposlenosti. Mladi `eqni posla i svog dinara srqaju u ovakve poslovne prilike, a da se pritom ne raspitaju kakav je poslodavac.

To se desilo i sugra|anki Dar ji \. koja je bila na probnom radu u jednom od butika u centru. Prijavila se na oglas koji je mesecima stajao zalepqen na vratima ovog lokala.

Nakon nedequ dana probnog rada vlasnica joj je uz nadoknadu od 2.000 dinara dala otkaz.

-Radila sam nedequ dana, a onda mi je gazdarica rekla da je probni rad gotov i da mogu da idem, jer oni `ele da vide kako druge devojke rade. Zamerke na moj rad nisu imali pa su morali da smi sle neko ob ja{wewe.

Stalno mewaju radnice, neke od wih su tamo radile i po mesec dana. Dolaze im i devojke koje su fakultetski obrazovane i prosto ne mogu da verujem da im niko ne odgovara- ka`e Darja.

Predsednik Dru{tva za borbu protiv prevara Sa {a Pri -

bi }e vi} nagla{ava da je jedini na~in da se radnici za{tite ugo vor ko ji je obavezan za probni rad koji se u tom slu~aju ra~una kao rad na odre|eno.

-Ako se neko zapo{qava mora da potpi{e ugovor koji je

Sa {a Pri bi ~e vi}

ujedno i dokaz da se radilo na odre|enom mestu. Me|utim, ve}ina privatnika koristi trenutnu situaciju u zemqi i tako dobijaju jeftinu radnu snagu.

Sve radnike treba da {titi Inspekcija rada, ali kada bi ona i{la po svakoj prijavi pola firmi bi se zatvorilo, a to se ne radi zato {to bi onda po-

liti~ka partija koja je na vlasti imala veliki problem sa nezaposleno{}u. Zato poslodavci mogu da rade {ta ho}eka`e Pribi}evi}.

Tako|e navodi da im se ~esto obra}aju qudi sa ovakvim problemom. Saveti ko je im ovo dru{tvo pru`a svo de se na obra}awe inspekciji ili na podizawe privatne tu`be {to se prema wegovim re~ima retko de{ava jer je proces skup i spor.

Na~elnica Inspekcije rada Qi qa na Stoj {in nagla{ava da je ugovor o radu obavezan.

-Kada po~nu da rade ukoliko ni su potpi sali ugo vor on da treba da se obrate nama. Ako mi tokom kontrole zateknemo tu oso bu na radnom mestu tada sankcioni{emo poslodavca i nalo`imo mu da mora da prijavi radnika. Ukoliko je neko dobio otkaz tu ve} ne mo`emo ni{ta da uradimo, jer }e bez ugovora te{ko dokazati da su radili, a ne postoji ni pravo naknade za rad- ka`e Stoj{in.

Stoj{in isti~e da je najve}i broj prijava tokom letwih meseci, a da se kazne za ovakva dela kre}u od 800.000 do milion dinara za pravna lica i za preduzetnike od 400.000 do 500.000 dinara.

N. Radman

De `u ra apo te ka „Li man” De`urna apoteka danas je „Liman” u Ulici narodnog fronta 10. Apoteka radi od 7.30 do 19.30 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7.

B. M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada Pravoslavne crkve Cr­kva­ Sve­tog­ ve­li­ko­mu­~e­ni­ka Ge­or­gi­ja­(Sa­bor­na)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Us­pe­ni­ja­pre­sve­te­Bo­go­ro­di­ce­(Us­pen­ska)­u­9.30­~a­so­va Cr­kva­ Sve­tog­ Ni­ko­laja­ (Ni­ko­la­jev­ska)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Sve­ta­tri­je­rar­ha­(Al­ma­{ka)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Vaz­ne­se­wa­go­spod­weg­na Kli­si­u­9.30­~a­so­va Crkva­Sv.­Kirila­i­Metodija­na Telepu­ -­ jutarwa­ slu`ba­ u­ 8 ~asova.­ Subotom,­ nedeqom­ i praznikom­ -­ u­ produ`etku­ Svete liturgije­ ve~erwa­ slu`ba­ u­ 18 ~asova Us­pen­ska­ka­pe­la­u­8.30­~a­so­va Al­ma­{ka­ka­pe­la­u­9­~a­so­va Cr­kva­Sve­tih­apo­sto­la­Pe­tra­i Pa­vla­u­kru­gu­Voj­ne­bol­ni­ce­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­u­10­~a­so­va Crkva­ Svete­ Petke­ u Petrovaradinu­u­10­~asova Crkva­ Svetog­ ispovednika Varnave­ u­ Petrovaradinu­ u­ 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Cr­kva­Sve­ti­apo­sto­li­Pe­tar­i Pa­vle­(Sve­to­za­ra­Mi­le­ti­}a­44)­u 10­i­18­~a­so­va­

Rimokatoli~ke crkve @up­na­ cr­kva­ Ime­na­ Ma­ri­ji­na (Ka­te­dra­la)­u­7­sa­ti­na­hr­vat­skom i­ma­|ar­skom­je­zi­ku,­u­8.30­na­ma­|ar­skom,­u­10­sa­ti­na­hr­vat­skom­i u­11.30­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Fu­to­{ka­9) u­7­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­te­ Eli­za­be­te (]i­ri­la­i­Me­to­di­ja­11,­Te­lep)­u­7­i 10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­ti­ duh­ (Ve­le­bit­ska 13,­Kli­sa)­u­8­sa­ti­na­ma­|ar­skom­i u­9.30­sa­ti­na­hr­vat­skom­je­zi­ku Fra­we­va~­ki­ sa­mo­stan­ Sve­tog Iva­na­ Ka­pi­stra­na­ (ca­ra­ Du­{a­na 4)­u­8.30­na­hr­vat­skom,­u­10­i­18 sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­tog­ Jur­ja­ ([tro­sma­je­ro­va­20,­Pe­tro­va­ra­din)­u­18­sa­ti Cr­kva­Uz­vi­{e­we­Sve­tog­kri­`a (Ko­ste­ Na­|a­ 21,­ Pe­tro­va­ra­din)­ u 7,­9­i­19­sa­ti @up­na­cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Pre­ra­do­vi­}e­va­160,­Pe­tro­va­ra­din)­u 18­sa­ti

Protestantske crkve Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva­(Pa­vla­Pa­pa­5)­u­10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva­(]i­ri­la­i­Me­to­di­ja,­Te­lep)­u­8 sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Slo­va~­ko-evan­ge­li­sti~­ka­ AV cr­kva­(ugao­Jo­va­na­Su­bo­ti­}a­i­Ma­sa­ri­ko­ve)­u­10­sa­ti­sve­~a­na­li­tur­gi­ja­na­slo­va~­kom­i­u­17­sa­ti­ve­~er­we­na­srp­skom­je­zi­ku Pro­te­stant­sko-evan­|e­o­ska­ cr­kva­(Pe­tra­Drap­{i­na­42)­u­9­i­18 sa­ti Evan|eoska­ crkva­ (Kolo­ srpskih­sestara­24)­nedeqa­i­~etvrtak­u­19­bogoslu`ewe Evangeli~ka­ metodisti­~ka­ cr­kva,­(Lukijana­Mu{ic­kog­7)­u­10­i 19­~asova

nedeqa29.maj2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

15 Fo to: S. [u {we vi}

ODR@AN PRVI SAJAM VATROGASTVA

Da po `ar ne bu de ba uk Fe sti val va tro ga stva „Fa jer fest”, ko ji je or ga ni zo va lo no vo sad sko Udru `e we pro fe si o- nal nih va tro ga sa ca, odr `an je ju ~e u ha li 1 na Saj mu. Po se ti o ci su mo gli da vi de ve li ki iz bor va tro ga sne opre me, iz lo `bu fo to gra fi ja na sta lih pri li kom ga {e wa po `a ra i mu zej sta re opre me i vo zi la.

Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je Du {ko Nin kov re kao je za na{ list da su ovim saj mom `e le li da pro mo vi {u va tro ga snu pro fe si ju, ali i da upo zna ju gra |a ne s opa sno sti ma od po `a ra.

-Or ga ni zo va li smo pre da va wa za de cu i od ra sle. Po ka zne ve `be su za ni mqi ve za su gra |a ne, jer ih iz vo de pro fe si o nal ni va -

JU^E U DE^JEM SELU

Ba lo ni ma pro tiv kli mat skih pro me na

a kon vi {e me se~ nog na te za wa i raz li ~i tih sta vo va ko ji su iz no {e ni u jav no sti, ali i na grad skoj Skup {ti ni, od lu ka o snab de va wu to plot nom ener gi jom iz si ste ma No vo sad ske to pla ne je ipak usvo je na. No vi na ~in is po ru ke i ob ra ~u na to plot ne ener gi je stu pi }e na sna gu u ok to bru 2012. go di ne ka da }e po ~e ti na pla ta gre ja wa po utro {e noj ko li ~i ni ener gi je. Ka ko su na ja vi li iz To pla ne, pri prem ne rad we za no vi si stem ob ra ~u na i na pla te tre ba lo bi u Grad skom ve }u da po~ nu od mah na kon usva ja wa pra vi la i pro pi sa.

- Usva ja wem ove od lu ke No vi Sad je za ve li ki ko rak bli `i Evro pi i we nim stan dar di ma u

N

OD 2012. GODINE GREJAWE ]E SE PLA]ATI PO UTRO[KU

Gra |a ni sa mi svo ja to pla na ta~ no ono li ko ko li ko po tro {e re kao je Vla di mir Je li}, di rek tor No vo sad ske to pla ne.

Pre ma we go vim re ~i ma, na ovaj na ~in gra |a ni }e mo }i da sma we svo je ra ~u ne uko li ko is kqu ~e gre ja we u da ni ma ka da su od sut ni ili u vre me nu ka da su van sta na.

- Gre ja we }e po ova kvom ob ra ~u nu bi ti jef ti ni je za ve li ku ve }i nu ko ri sni ka, a to plot na ener -

Da bi potro{a~ sebi omogu}io da u svakoj prostoriji stana sam reguli{e temperaturu, neophodno je da se na svako grejno telo ugradi po jedan kalorimetar koji u proseku ko{ta oko 50 eura pro iz vod wi i di stri bu ci ji to plot ne ener gi je za gre ja we. Od ok to bra 2012. go di ne sta vqa ta~ ka na po le mi ke da li je tem pe ra tu ra od 20 ste pe ni od go va ra ju }a ili ne za na {e ko ri sni ke, jer }e oni sa mi po de {a va ti to plo tu u svo jim zgra da ma i sta no vi ma i pla }a ti

gi ja }e se ra ci o nal ni je ko ri sti ti. Ova kav si stem se de ce ni ja ma pri me wu je u svim dr `a va ma EU i dra go mi je {to je No vi Sad je dan od pr vih gra do va u Sr bi ji ko ji }e se pri la go di ti evrop skim stan dar di ma- re kao je Je li}. Pro tiv ni ci ova kve od lu ke u pr vi plan su

is ti ca li da }e sa mo pri la go |a va we no vim pro pi si ma gra |a ne sku po ko {ta ti. Da bi po tro {a~ se bi omo gu }io da u sva koj pro sto ri ji sta na sam re gu li {e tem pe ra tu ru, neo p hod no je da se na sva ko grej no te lo ugra di po je dan ka lo ri me tar ko ji u pro se ku ko {ta oko 50 eura.

Iako je no va od lu ka o gre ja wu raz ra |e na na tri de se tak stra na i ukup no 107 ~la no va, mno gi sma tra ju da }e we no spro vo |e we bi ti ko pli ko va no i to ne sa mo u teh -

QUBITEQI EKSTREMNIH SPORTOVA SVE BROJNIJI

U skejt par ku dnev no 200 vo za ~a Skejt sce na u gra du je u pro te klih go di nu da na, od ka da je u Li man skom par ku otvo ren pr vi skejt park, re gru to va la i go mi lu mla |ih na ra {ta ja. Vra to lo mi je qu bi te qa ovih eks trem nih spor to va ne mo gu se vi {e vi de ti na pla tuo is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta {to nam je po tvr dio i pred sed nik skejt bord klu ba „Meg dans” i za ~et nik ide je skejt par ka Mi lo {a Vu ko ti }a. S ob zi rom da je park iz gra |en, vo `wa is pred SNP- a je za bra we na.

- U na red nih go di nu da na broj vo za ~a }e se to li ko po ve }a ti da }e park po sta ti te san. Pla ni ra mo za to da po red skejt par ka na pra vi mo i ze mqa nu sta zu za be miks i mon ti bajk bi ci klo ve. Ta ko |e, uz po mo} gra da, mo gli bi na pra vi ti i park na za tvo re nom pro sto ru ko ji bi mo gao da se ko ri sti pre ko ce le go di ne re kao je Vu ko ti}.

Dnev no kroz park pro |e pre ko 200 vo za ~a, a po rast ne be le -

li su ve {ti nu u spre ~a va wu cu re wa opa snih ma te ri ja iz ci ster ne, spa {a va wu po vre |e nih u sa o bra }aj noj ne sre }i kao i ski da wu oso ba s ve li kih vi si na.

Odr `a no je i tak mi ~e we u ku va wu gu la {a ko ji su pri pre ma le eki pe va tro ga sa ca, po li ci je i no vi na ra.

N. R.

i kli me. Ba lo ni su oka ~e ni na skulp tu re Ja ri la i Pe ru na, bo go va ko ji su po ve ro va wu sta rih Slo ve na upra vqa li vre men skim pri li ka ma. Obe le `a va we ovog da na or ga ni zo vao je „Par king ser vis” u sa rad wi s De~ jim se lom i Cen trom za edu ka ci ju de ce u pri ro di „Ka spar”.

N. R. Fo to: R. Ha yi}

Fo to: R. Ha yi}

tro ga sci. Pri su stvo va li su i iz la ga ~i opre me iz Slo ve ni je, Bo sne i Her ce go vi ne i Slo va~ ke, a ciq nam je da ova ma ni fe sta ci ja pre ra ste u tra di ci o nal nu- is ta kao je Nin kov.

U okvi ru pro gra ma va tro ga sci su iz ve li i tri po ka zne ve `be ko je su pri vu kle naj vi {e pa `we po se ti la ca. Pred sta vi -

Svet ski Dan za kli mu, pro tiv kli mat skih pro me na, obe le `i li su ju ~e sta nov ni ci De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, a go sti su im bi la de ca iz no vo sad skih osnov nih {ko la. Za jed no su na du va li 1.000 ba lo na s nat pi som CO2, ~i me su za ro bi li ugqen- di ok sid i na sim bo li ~an na ~in po ka za li da `e le da uti ~u na o~u va we `i vot ne sre di ne

`e sa mo skej te ri, ve} je sve vi {e ro le ra {a i baj ke ra. Pr vo bit na ide ja bi la je da skejt park ima od re |e no vre me do ka da }e ra di ti, ali zbog in te re so va wa

ve li kog bro ja vo za ~a ko ji do la ze no }u, ka ko bi iz be gli gu `ve i mi mo i {li vru }i nu, ovaj pro stor ra di non-stop.

Ne ret ko se ta mo mo gu sre sti vo za ~i i u pet sa ti.

- Ma lo je pro ble ma s ma li {a ni ma ko ji ne zna ju da vo ze, a ro di te qi ta ko |e ne zna ju da ih upu te. Po sto ji pra vac kre ta wa ko ji ne sme da se pre kr {i da ne bi bi lo na le ta wa i vo zi se kru `no kao na kli za li {tu. Bi lo je i po vre da zbog po pre~ nih kre ta wa - ka `e Vu ko ti} i na ja vqu je po sta vqa we ta ble s pra vi li ma kre ta wa u par ku.

Ra di edu ka ci je kli na ca ~la no vi skejt bord klu ba „Meg dans” pla ni ra ju te ~a je ve, a ma li {a ni ma iz De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci ta ko |e bi bio obez be |e ni i ter min u skejt par ku i opre ma na ko ri {}e we pre ko klu ba.

A. L.

ni~ kom smi slu jer pod ra zu me va ozbiq ne iz me ne ce log si ste ma grad skog gre ja wa, ve} i zbog ob ra ~u na i po de le tro {ko va u zgra da ma gde bu de ugra |e no za jed ni~ ko me ri lo to plo te. Ono {to }e si gur no bi ti pred met ras pra ve je i ce na gre ja wa ko ja tek tre ba da se od re di, na kon ~e ga }e se zna ti da li }e po no vom na ~i nu ob ra ~u na, No vo sa |a ni pla }a ti sku pqe ili jef ti ni je gre ja we ne go po sta rom.

N. Perkovi}

„OTVORENA VRATA” GERONTOLO[KOG CENTRA

I u do mo vi ma za sta re ima le po te

U okvi ru ak ci je”Otvo re na vra ta”, ko ja je odr `a na ju ~e na Tr gu slo bo de, Ge ron to lo {ki cen tar pred sta vio je su gra |a ni ma tre }eg do ba uslu ge ko je se pru `a ju u ovom cen tru. Iz lo `bom ru~ nih ra do va, ~e stit ki, ukra snog po su |a i va za pred sta vi li su je dan deo ak tiv no sti u do mo vi ma za sta re.

Pred sed ni ca Sa ve ta Skup {ti ne gra da za oso be s po seb nim po tre ba ma Ja dran ka No va kov na gla si la je da je ova ak ci ja uver ti ra za sle de }u su bo tu ka da }e su gra |a ni mo }i da po se te dom na No vom na se qu i sa zna ju ka ko iz gle da ju pro sto ri je do -

ma i ka ko fun ki co ni {e `i vot u ova kvim usta no va ma.

-Sle de }e su bo te po tru di }e mo se da sta ri jim su gra |a ni ma kroz po se tu do ~a ra mo le po tu `i vo ta u do mu i da im to pred sta vi mo kao po tre bu, a ne kao mo ra we i ne {to {to je stra {no. Mno gi su gra |a ni s po seb nim po tre ba ma `i vo tom u do mu olak {a li bi svo jim po ro di ca mare kla je No va kov.

Me di cin ske se stre ku} ne ne ge pre zen to va le su ovaj vid zdrav stve ne za {ti te, a mno gi od sta ri jih No vo sa |a na ima li su pri li ku da bes plat no iz me re krv ni pri ti sak i ni vo {e }e ra u kr vi.

N. R.

Kon cert u CK13 Kon cert ben do va „Sun of Nothing„ i „Tales of Dark„ odr `a }e se ve ~e ras u 21 sat u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ula zni ce ko {ta ju 200 di na ra i mo gu se ku pi ti na ula zu u Klub ne po sred no pred po ~e tak kon cer ta.

N. R.

SPORT

nedeqa29.maj2011.

U SPORTSKOM CENTRU FS SRBIJE U STAROJ PAZOVI

Obele`en „Dan fudbala” U sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije, u Staroj Pazovi, ogranozovano je dru`ewe de~aka i devoj~ica koji su do{li iz svih krajeva Srbije kako bi podr`ali svetsku manifestaciju „Dan fudbala„. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa velelepnim zdawem Fudbalskog saveza Srbije, kao i da igraju fudbalske me~eve revijalnog karaktera. Akciju je podr`ao veliki broj biv{ih sportista kao i glumci iz popularnog filma „Montevideo, Bog te video”.

Veliki broj mali{ana je po`eleo da se fotogravi{e sa glumcima iz filma kao i biv{im sportistima.Tim poznatih, izme|u ostalih, su ~inili nekada{wi golman Crvene zvezde Ivan Ran|elovi}, aktuelni selektor selekcije Srbije do 19 godina, Dejan Govedarica, Aleksandar Kristi}, Nigor i mnogi drugi. Boje „Montevidea„ branili su Mo{a - Petar Strugar, Aleksandar Radoi~i}

- Balerina i popularni Stanoje koga je tuma~io Predrag Vasi} i mnogi drugi....

Nizom manifestacija, prijateqskim i revijalnim utakmicama i turnirima za sve kategorije igra~a, bez obzira na uzrast, pol i nivo sposobnosti, obele`avawu UEFA „Dana fudbala„ prikqu~ili su se Kosovska Mitrovica, Zve~an, So~anica, Leposavi}, Le{ak, Srbovac, Zubin Potok, Novi Sad, Kraqevo, [abac, Sremska Mitrovica, Loznica, Bogati}, Futog, Luki}evo, Beograd, Smederevo, Po`arevac, Lazarevac, Pan~evo, Ugrinovci, Subotica, Zrewanin, Vr{ac, Kikinda, Vrbas, ^elarevo, Nova Pazova, Ni{, Vrawe, Pirot, Kru{evac, ^a~ak, U`ice, Novi Pazar, Nova Varo{...Obele`avawe „Dana fudbala„ ima za ciq daqu afirmaciju fudbalskog sporta, zdravih `ivotnih navika, da podseti javnost i sve poklonike fudbala, da je fudbal otvoren za sve.

PO LU FI NA LE MU [KOG PLEJ-OFA

Par ti zan i He mo farm za ti tu tlu Ko {ar ka {i Par ti za na i vr {a~ kog He mo far ma bo ri }e se za ti tu lu {am pi o na Sr bi je. Fi na li sti su u po zi ci ju da osvo je ti tu lu do {li po sle maj sto ri ca: Par ti zan je bio bo qi od FMP-a 96:66 (35:10, 15:19, 27:22, 19:15), a He mo farm je na svom te re nu sa vla dao kra gu je va~ ki Rad ni~ ki 96:66 (17:11, 19:16, 30:22, 30:17).

Par ti zan su do fi na la pred vo di li Gist i Lu ~i} sa

19 od no sno 15 po e na, kod FMP-a naj e fi ka snij je bio Ra di vo je vi} sa 15 po e na. U re do vi ma Vr {~a na naj vi {e po e na po sti gli su Je re mi} 17 i Pav ko vi} 15, a kod Kra gu jev ~a na naj bo qi je bio ^a ka re vi} sa 18 po e na.

Fi na le se igra na tri do bi je ne utak mi ce, a ter mi ni su 1, 4, 8, 11. i 14. jun, a igra se po si ste mu na iz me ni~ nog do ma }in stva, a pred nost do ma }eg te re na ima Par ti zan.

M. R.

TRE ]A EVROP SKA LI GA ZA DA ME

Po no vo mak si mal no Sr bi ja - Gr~ ka 3:0 (25:14, 25:21, 25:22) KLA DO VO: Ha la „Je ze ro”. Gle da la ca 1.200, su di je: Uj ha zi (Ma |ar ska), Ri klik (^e {ka).

SRBIJA: La za re vi} 6, Bra ko ~e vi}, Ma la gur ski 19, @iv ko vi} 4, Kr sma no vi} 11, Ma le {e vi} 7, Mol nar 4, An to ni je vi}, Ve so vi}, Nin ko vi} 8, Ra {i}, Po po vi} (l).

GR^KA: Ki ra i ki du 6, Ko u tok si du 4, Pa pa fo tiu, Ki o si 8, Ca na ka ki, Gi u ze li, Mi lo na (l1), Kan ta va 9, Lam pri ni du 6, Ke le si du (l2), Mer te ki 5, Kou zu 1.

Od boj ka {i ce Sr bi je sa vla da le su Gr~ ku i u dru gom su sre tu pr vog

vi ken da tre }e Evrop ske li ge. Oba me ~a u Kla do vu go to vo da su ima la isti sce na rio, a dve si gur ne po be de na {ih de vo ja ka po ka zu ju da su u do broj for mi i da ima ju am bi ci ju da osta nu je di ne osva ja ~i ce ovog tak mi ~e wa.

Po no vo su u svim pe ri o di ma igre Gr ki we ima le sna ge da se od u pru Srp ki wa ma sa mo u ra nim fa za ma se to va, a po tom bi na {a se lek ci ja do da la gas i re {a va la stva ri u svo ju ko rist. U me ~e vi ma dru gog vi ken da Evrop ske li ge na {a re pre zen ta ci ja go sto va }e u [pa ni ji.

M. R.

SVET SKI KUP U MIN HE NU

La ki dvo jac na de se tin ku od me da qe Po sle di rekt nog pla sma na u Fi na le A na Svet skom ku pu u ve sla wu u Min he nu, po sa da la kog dvoj ca u sa sta vu Ne nad Ba bo vi} i Mi lo{ To mi} se pla si ra la na 4. me sto iza ^e {ke, Ve li ke Bri ta ni je i Ita li je u iz u zet no dra ma ti~ noj tr ci. U te {koj po lu fi nal noj gru pi, mla di ~e tve rac u sa sta vu Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi} i Go ran Ja gar ve slao je pro tiv ak tu el nih svet skih pr va ka Fran cu ske, osva ja ~a bron za ne me da qa sa pro {lo go di {weg SP Gr~ ke i evrop skih pr va ka i vi ce {am pi o na Ne ma~ ke i ^e {ke. U iz u zet no te {koj tr ci

na {i mla di mom ci su za u ze li 4 me sto iza po sa da Gr~ ke, Ne ma~ ke i Fran cu ske i da nas }e ve sla ti u Fi na lu B. Dvo jac u po sta vi Mar ko Mar ja no vi} i Ni ko la Sto ji} za u zeo je 5. me sto u svo joj po lu fi nal noj gru pi iza po sa da Ita li ja, Ma |ar ske, Ho lan di je i Fran cu ske. Da nas na stu pa ju u Fi na lu B. Ta ko |e, u Fi na lu B na stu pi }e i la ki dubl skul (Ne ma wa Ne {i~ i Mi lo{ Sta no je vi}), kao i te {ki dubl skul (Du {an Bo gi ~e vi} i Alek san dar Fi li po vi}). Na red na pro ve ra na {e ve sla ~e o~e ku je na Svet skom ku pu u Lu cer nu, a sve u ci qu pri pre ma za SP na Ble du.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Sr bi ja – Ru mu ni ja 32:25 (17:10) @en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je je u In|iji pr vu od dve ugo vo re ne pri ja teq ske utak mi ce, pro tiv se lek ci je Ru mu ni je, re {i la u svo ju ko rist i po tvr di la do bru for mu pred sko re kva li fi ka ci o ne me ~e ve za od la zak na Svet sko pr ven stvo u

Bra zi lu pro tiv re pre zen ta ci je Hr vat ske. Se lek tor Du {ko Mi li} je, za do vo qan for mom ti ma: - Ima }e mo sa istim pro tiv ni kom jo{ jed nu pro ve ru, za tvo re nog ti pa a uve ren sam da }e mo sprem no do ~e ka ti utak mi ce pro tiv Hr va ti ca.

Da. Vi }en ti}

dnevnik

c m y

16

SRP SKA LI GA - VOJ VO DI NA

[vo wa od lu ~io der bi Veter nik Vi skol - Sen ta 1:0 (0:0) VE TER NIK: Fud bal ski ce n tar Ve ter nik, gle da la ca 200, su di ja Ra doj ~i} (In |i ja), stre lac: [vo wa u 69. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba ni}, Ba bi} (Ve ter nik Vi skol), Ka ka{, Cvet ko vi}, Po pov (Sen ta).

VETERNIK VISKOL: An dri ja {e vi} -, Be ~e li} 8, Vu ka nac 7, Dra go je vi} 7, [vo wa 8, Ba ni} 8, Mi li }e vi} 7 (Ma li no vi} -), Mar ko vi} 7, Stan ko vi} 6, Ba bi} 8, Ka li nov 7.

SENTA: Bo di ro ga 7, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Ra din 7, Cvet ko vi} 6, Ha ben {us 7, Be sla} 6 (Jo vi} -), Po pov 7, \e ri 6, Ni ko lin 7, Mi li vo jev 7.

Der bi srp sko li ga {kog ka ra va na za s lu ` e no je pri pao eki pi iz Ve ter ni ka. Od pr vog mi nu ta do ma }i ni su kre nu li sa `e qom da se Sen }a ni ma re van {i ra ju za vi sok je se wi po raz.

U pr vom po lu vre me nu na kon od li~ ne ak ci je Ba bi }a i cen tar {u ta Mi li }e vi }a, Stan ko vi} je vo le jom po slao lop tu po red sta ti ve. U 44. mi nu tu u po voq noj pri li ci bio je Mi li }e vi}, ali je we gov {ut za u- sta vi la pre~ ka. U na stav ku su go sti igra li ne {to an ga `o va ni je pa uma lo da stig nu do vo| stva. Lop tu je ne smo tre no za -

Mo me nat sa utak mi ce u Ve ter ni ku

hva tio [vo wa, ali je na gol li ni ji bio Be ~e li} i iz bio je u po qe. Do ma }i su u 69. mi nu tu us pe li da po stig nu gol, kor ner je iz veo Ba bi}, a u sr cu {e sna e ster ca go sti ju Ba ni} je nad vi sio ~u va re, {u ti rao je, lop -

Bo do vi za op sta nak Slo bo da - Mla dost (BJ) 3:4 (0:3) NO VI KO ZAR CI: Sta dion Ili ja Pan te li}, gle da la ca 200, su di ja Lu ki} (Zre wa nin), strel ci: Mar ko vi} u 45. Osto ji} u 49. Sto ja ko vi} u 90. za Slo bo du, a \or |e vi} u 6. Vu ko vqak u 31. i 52. @u ki} u 42. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: Mar ko vi}, Mom ~i lov, Mi si}, \or |e vi}, Ga vri lo vi} (Slo bo da).

SLOBODA: So viq 6, [}e pa n o v i} 6 (Ga v ri l o v i} 6), \ur |e vi} 6, Ste pan ~ev 6, Xa pa 7, Mi s i} 6, Vuk m i r o v i} 6 (Osto ji} 7), Ma ti} 7, Mar ko vi} 7, Opa ~i} 6, Sto ja ko vi} 7, Mom ~i lov 6.

MLADOST: Lo vri} 8, Dra go je vqi} 7, Kra gu qac 7, Isah 7,

Ra ti} 7, Rat ko vi} 7, \or |e vi} 7, Ro si} 7, Jak {i} 7 (Sto ja no vi} 7), Zu ki} 7, Vu ko vqak 8 (\o go vi} -).

Mla dost iz Ba~ kog Jar ka iz No vih Ko za ra ca no si tri bo da ko ji joj mno go zna ~e u bor bi za op sta nak.

Do ma }a eki pa Slo bo de, ko ja je pro tiv Jar ~a na na stu pi la ~ak sa de vet bo nus igra~,a ni je mo gla da spre ~i po raz od 4:3.

Ma da je se igra lo fer, su dija je do de li ~ak pet `u tih kar to na do ma }im fu ba le ri ma.

Go sti su po vre me no slu {a li iz ve {ta je iz Ras ti ne gde su igra li So lu nac i Ki kin da po {to im je re zul tat ovog me ~a bio od zna ~a ja.

M. Se ku li}

Foto: F. Baki}

ta po ga |a pre~ ku, od bi ja se u po qe, na wu je po no vo na tr ~ao Ba ni} a [vo wa je bio ne ko li ko me ta ra od go la i po slao lop tu u mre `u. Naj bo qi ak ter utak mi ce Ba bi} je od li~ no iz veo slo bo dan uda rac, lop ta se

Bez di le me u Pa zo vi Rad ni~ ki (NP) - Do li na 3:0 (1:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 500, su di ja Bo {ko vi} (Som bor), strel ci: Pu ni {i} u 20, Ba le {e vi} u 50. (iz je da na e ster ca) i Rni} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Star ~e vi}, Jo va no vi}, Ba le {e vi} (Rad ni~ ki), \o ko vi}, Sa mar xi} (Do li na).

RAD NI^ KI: Di zda re vi} 7, Sa ra ~e vi} 6 (Ja vo rac -), Ili} 6 (Pa `in -), Pu ni {i} 7, Ke ki} 6, Rni} 7, Kne `e vi} 6, Mi ji} 7, Jo va no vi} 6 (Mi la no vi} -), ^e pr wa 6, Ba la {e vi} 8.

DO LI NA: Tr bo vi} 6, P. ^i `ik 7, Ne du ki} 6, Osto ji} 7, Gu dan 6 (Kla bec 6), Iva ni {e vi} 7, Staj ~i} 6, \o ko vi} 6 (Ili} -), Sta ji} 6, Sa mar xi} 6 (Ar bu ti na), Nin kov 6.

Nere{eno u Ras ti ni So lu nac - Ki kin da 1:1 (0:0) RAS TI NA: Igra li {te „Mi la na \e vi }a“, Gle da la ca: 200, Su di ja: Vla di mir Miw ko vi} 6 (No vi Sad), Strel ci: Bo gu no vi} u 85. mi nu tu (iz je da na e ster ca) za So lu nac, a Ko vr li ja u 73. mi nu tu za Ki kin du, @u ti kar to ni: Bo gu no vi}, Mi la no vi} (So lu nac), Me sa ro{, \o ki}, Ili}, Ko vr li ja, Bo dro `i} (Ki kin da), Cr ve ni kar to ni: Bo gu no vi} u 85. mi nu tu (So lu nac) i Ko vr li ja u 73. mi nu tu (Ki kin da).

SOLUNAC: [a ri} 8, Pu ri} 6, Ko wo vi} 6 ( Ba qak-), Bo gu no vi} 7, Kne `e vi} 7, Top ~a gi} 7, Nin ko vi} 6, (Pe kez 7), Isma i li 7, @i gi} 7, Mi la no vi} 8, ^u qak 7.

KIKINDA: @iv kov 7, Cvi ja no vi} 7, Jan ko vi} 7 (Ba bi}-), Be le ut 6, Me sa ro{ 7, \o ki} 6, Ili} 7, Kre so ja 7, Ge ci} 7, Ko vr li ja 7, Bo dro `i} 6 (Ive ti}-).

Ras tin ci su bi li bo qa eki pa, do mi ni ra li su 90 mi nu ta. U 73. mi nu tu Ki kin da je po ve la na kon kik sa od bra ne do ma }i na. Do ma }in je iz jed na ~io iz je da na e ster ca, po {to je u 16-ester cu Ki kin de sru {en Mi la no vi}. Re a li za tor je bio Bo gu no vi}.

M. Jo vi }e vi}

Slo ga - Mla dost (A) 1:1 (0:1) TE ME RIN: Sta dion SlLo ge, gle da la ca 100, su di ja: Sar ka (Vr {ac), strel ci: Ga li} u 70. za Slo gu, a Ra hi} u 40. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: ^u pi} (Slo ga), Ra da ko vi}, Vu jin, Ra hi}, I}i to vi}, Bje dov, Pe tro vi} (Mla dost). Cr ve ni kar to ni: ^u pi} (Slo ga), Pe tro vi} (Mla dost).

SLOGA: La li} 6, Be ri} 6 (Tin tor 6), Kli su ra 7, Mi qa no -

vi} 7 (M. To mi} -), Vu~ ko vi} 7, ^u pi} 6, Su vaj xi} 6, Za ma klar 7, Ga li} 8, Ma re {}uk 6 (Ko zo mo ra -), Mi jin 7.

MLADOST: I}i to vi} 8, Ra da ko vi} 6 (^o pi} 6), Ra pa ji} 6, Bje dov 6, Vu jin 7, Pe tro vi} 6, Ma ru no vi} 7, \u mi} 6, ^o ni} 6, Uze lac 6 (Mu ni `a ba -), Ra hi} 7.

Se dam ko la fud ba le ri Slo ge ni su ose ti li slast po be de, a pre kid se ri je spre ~io je od li~ ni gol man go sti ju Ni ko la I}i to vi}. Ka zna za ~e ti ri pro koc ka ne {an se Te me rin ce je sti gla pet mi nu ta pre od la ska na od mor ka da je De jan Ra hi} pri zem nim udar cem na ja vio da se Apa tin ci ne }e la ko pre da ti. Ini ci ja tor ak ci je do ma }i na u 70. mi nu tu bio je in ter na ci o na lac Mi jin, lop tu je u ka zne ni pro stor uba cio Kli su a ra, a naj bo qi stre lac Mla den Ga li} je iz jed na ~io re zul tat. Do kra ja me ~a od li~ ni su di ja Sar ka oprav da no je po ka zao dva cr ve na kar to na.

M. Me ni ~a nin

^SK Pi va ra - Ce ment 3:0 (2:0) ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, Gle da la ca 200, Su di ja: Ma sti lo vi} (Sen ta). Strel ci: Jan kov u 20. i 33. (iz je da na e ster ca) i Sta ni} u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: Je vi} i Kr sta no vi} (^SK Pi va ra), Tom ~i}, P. Ili}, I. Ili} (Ce ment), Cr ve ni kar ton: Bur sa} u 33. mi nu tu (Ce ment). ^SK PIVARA: Tan ko si} 7, Ja ko vqe vi} 8, Je vi} 8, Pa vlo vi} 7, Man di} 8, Mo ji} – (Jan kov 8, Kr sta no vi} 7), Dmi tro vi} 7, Va ja gi} 7, Mo mi} 7 (Sta ni} 7), S. Iv ko vi} 7, R. Iv ko vi} 7.

od pre~ ke od bi la na gol cr tu, pa osta je di le ma da li je pre {la za mi {qe nu li ni ju. Po mo} ni su di ja Sve tla na Bi li} je od mah nu la ru kom i po ka za la se da se igra na sta vi.

M. Po po vi}

CEMENT: Ri sti} 8, Bur sa} 7, Tr bo vi} 7, Tom ~i} 7, Mi lo vi} – (I. Ili} 7), \e ri} 7, Xa ri} 7, Duj ko vi} 6, (Ga {pa re vi} 7), P. Ili} 6, (Se la ko vi} -), Ra ki} 7, Gr ko vi} 6.

Ma da ne kom plet ni, ovo ga pu ta do ma }i igra ~i su bi li re {e ni da ko na~ no ob ra du ju svo je na vi ja ~e. Ra no su osta li bez {to pe ra Mo ji }a ali we go va za me na Vla di mir Jan kov po no vo je pod se tio na do bre utak mi ce. Sa ~e tr de set me ta ra po go dio je sa me ra {qe pro tiv ni~ kog go la, a ka da je Bur sa} obo rio Mo mi }a u sr cu {e sna e ster ca bio je si gu ran i sa be le ta~ ke. Na tre }i po go dak ~e ka lo se do fi ni {a.

Ne u spe lu of sajd zam ku go sti ju is ko ri stio je mla di de bi tant, {e sna e sto go di {wi Sa {a Sta ni} ko ji je pre va rio gol ma na go sti ju i is ko sa po go dio gol.

V. Vu ja no vi}

Go sti su pr vi bi li u pri li ci, naj pre u 10. mi nu tu su di ja je svi rao je da na e sta rac za go ste, ali \o ko vi} je po go dio pre~ ku. Dva mi nu ta ka sni je je dan od igra~ Do li ne upu tio je lop tu sa 15 me ta ra i ko ja je po go di la sta ti vu, dok je Di zda re vi} po sma trao wen let. Me |u tim, do ma }i su stal no bi li u ak ci ji, pa je u 20. mi nu tu Pu ni {i} na ba ~e nu lop tu spro veo u mre `u. U na stav ku su di ja svi ra pe nal za Rad ni~ ki, jer je sru {en u {e sna e ster cu br zo no gi Ili}, a Ba la {e vi} je sa je da na est me ta ra ne po gre {iv. Do li na se ne pre da je, po ku {a va da ugro zi gol Rad ni~ kog ali od bra na do ma }i na to ne do zvo qa va. Na sa mom kra ju Rni} je po slao lop tu u mre `u.

J. Vu ko vi}

28. KOLO Veternik Viskol - Senta 1:0 ^SK Pivara - Cement 3:0 Radni~ki (NP) - Dolina 3:0 Dowi Srem - Tekstilac Ites 4:2 Sloboda (NK) - Mladost (BJ) 3:4 Solunac - Kikinda 1:1 Sloga (T) - Mladost (A) 1:1 Pali} - Vr{ac (danas, 16.30) 1. Dowi Srem 28 2. Radn. (NP) 28 3. Veternik 28 4. Senta 28 5. Cement 28 6. ^SK Pivar. 28 7. Dolina 28 8. Vr{ac 27 9. Sloga (T) 28 10. Tekstilac 28 11. Solunac 28 12. Mlad. (BJ) 28 13. Kikinda 28 14. Pali} 27 15. Mlad. (A) 28 16. Slob. (-1) 28

16 8 4 16 8 4 15 10 3 15 7 6 14 8 6 13 8 7 13 6 9 10 11 6 9 8 11 8 9 11 8 7 13 9 4 15 6 10 12 6 6 15 2 7 19 3 3 22

46:19 44:16 47:27 54:22 47:25 46:29 32:35 32:28 37:32 36:41 30:41 34:49 30:51 27:39 20:63 30:75

56 55 55 52 50 47 45 41 35 33 31 31 28 24 13 11

U slede}em kolu (4. i 5. maja) sastaju se: Sloga (T) - Sloboda, Mladost (A) - Pali}, Vr{ac - Dowi Srem, Tektilac Ites - ^SK Pivara, Cement - Radni~ki (NP), Dolina - Veternik Viskol, Senta - Solunac, Kikinda Mladost (BJ),

Dva koraka do Prve lige Do wi Srem – Tek sti lac Ites 4:2 (2:0) PE ]IN CI: Sport ski cen tar „Su va ~a“. Gle da la ca: 300. Su di ja: Alek san dar Jo va no vi} (No vi Sad) 7. Strel ci: Pet ko vi} u 3. i 64, To {i} 32. i [u {war u 78. mi nu tu za Do wi Srem, Ma ra{ u 57. i Pa u no vi} u 83. mi nu tu za Tek sti lac Ites. @u ti kar ton: Ke ni} (Tek sti lac Ites).

DOWI SREM: Dri ni} 7, To {i} 7, Mar ko vi} 7, Ri sti} 7, Bu ko rac 7, Pet ko vi} 8 (Mi la no vi}), Ra di {i} 7, La ki}-Pe {i} 7, [u {war 7, Jo va no vi} 7 (Ri stov), ^or da {i} 8.

TEKSTILAC ITES: Ig wa to vi} 8, Ste va no vi} 6 (Vu ko vi}), Ri sti} 7, Jo vi ~e vi} 7, ^i ko{ 6, Cvet ko vi} 6, Ke ni} 6 (Ve se li no vi}), Ma ra{ 7, Ne deq ko vi} 6, Pa u no vi} 7, Su bo ti} 6.

Do wi Srem je po sle o~e ki va ne po be de nad Tek sti lac Ite som na dva ko ra ka od pla sma na u Pr vu li gu.

Ve} po sle ne ko li ko mi nu ta igre po sta lo je ja sno u kom }e prav cu utak mi ca te }i: is ku sni Pet ko vi} go lom u 3. mi nu tu do vo di li de ra u vo| stvo i na ja vio go le a du na Su va ~i. @. Ra di vo je vi}

SPORT

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

17

U NO VOM SA DU VOJ VO DI NA I CR VE NA ZVE ZDA OD LU ^U JU DA NAS O DRU GOM ME STU

Pobeda za kraj sezone Iza Novosa|ana je izvanredna sezona koja bi osvajawem drugog mesta dobila kakvu-takvu satisfakciju za propu{tenu priliku u finalu Kupa Srbije u kojoj je Vojvodina debelo o{te}ena.

Ono {to je crveno-bele iz Novog Sada krasilo od pro{log leta do danas je odli~na atmosfera, sjajne igre, pobede nad osvaja~em duple krune, povratak navija~a, pa u redovima doma}ih veruju da zaslu`uju da za sve pomenuto budu i rezultatski adekvatno nagra|eni - plasmanom na mesto koje vodi u tre}e kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.

- Ulog je veliki - ka`e trener Vojvodine Zoran Milinkovi}. Drugo mesto nosi odre|en zna~aj, a mi `elimo da u dobroj sezoni uradimo {to vi{e.

Milinkovi}u na ruku ide i ~iwenica da danas ne mo`e da ra~una samo na Gruzijca Mereba{vilija.

- Danielu Mojsovu smawena je kazna i bi}e danas u timu. Ove sezone nismo pora`eni na doma}em terenu i verujem da }e tako i da ostane. Imamo pravo na optimizam, a ne mogu da se slo`im s pojedinim mi{qewima prema kojima „Vojvodina mo`e lagano da se dobije” - veli {ef struke Novosa|ana.

O Crvenoj zvezdi Milinkovi} govori s du`nim respektom.

- Zvezdi se ne preti. To je veliki klub i veliki tim. Na nama je da se takvom rivalu surotstavimo hrabrom igrom, po`rtvovanom, onako kako smo to ~inili u velikoj ve}ini me~eva u teku}em prvenstvu.

Neodvojivi deo novosadske ovosezonske fudbalske pri~e su i navija~i.

- Ako i danas budemo jedno, bi}e nam lak{e da uspemo i stignemo do drugog mesta. O~ekujem podr{ku kakvu smo imali i u finalu Kupa Srbije. verujem da }e se na tribinama skupiti desetak hiqada gledalaca {to }e doprineti da dekor bude pravi fudbalski, za pam}ewe.

Milinkovi}a ne opetere}uje podatak da je Vojvodini za drugo mesto dovoqno 0:0 ili 1:1.

- U vi{e navrata smo pokazali da ne umemo da kalkuli{emo. Uvek `elimo pobedu, za wu se borimo, a

rezultat do|e na kraju. Tako }e da bude i danas. Do sada smo remizirali sedam puta, a dva puta izgubili.

Mogli smo da pro|emo u nekim me~evima boqe, ali u nekima i gore.

Ova generacija je napravila razliku od prethodnih u tome {to se do kraja prvenstvene trke borila s

Da nas NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ve na zve zda IN \I JA: In |i ja - Sme de re vo SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja go di na KU LA: Haj duk - Me ta lac ^A ^AK: Bo rac - BSK BE O GRAD: Rad - Ja vor LU ^A NI: Slo bo da PS - Par ti zan BE O GRAD: OFK Be o grad - ^u ka ri~ ki Stan kom 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

Pr vak Par ti zan igra }e u kva l i f i k a c i ja m a za Li g u {am pi o na. Dru go pla si ra ni tim igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe od 3. ko la, tre }e pla si ra ni od 2. ko la, a ~e tvr to pla si ra ni Rad od 1. ko la. Iz li ge is pa da ju ^u ka ri~ ki i 15-pla si ra ni tim. No va se zo na u Su per li gi po ~i we 13. av gu sta.

ru za najboqeg golmana Jelen superlige.

Na nagove{taj podr{ke od strane rukometa{a, odbojka{a i vaterpolista Vojvodine, Brki} je dodao: - Naravno da nam svaka podr{ka zna~i, a ova kolegijalna, sportska je ne{to posebno. Imamo najboqe

Zvezda se od titule oprostila nakon neuspeha u ve~itom derbiju, ali je nakon toga serijom rezultatskih kikseva (poraz u ^a~ku i dva remija sa romanti~arima i Spartakom) ugrozila i drugu poziciju na tabeli koja donosi pogodnosti u kvalifikaci-

jama za LE, prepreku mawe odnosno vi{e vremena za letwi odmor i pripreme. Ra~unica na Marakani uo~i derbi megdana u Novom sadu je jasna.

- Znamo {ta nas ~eka, sigurno te{ka utakmica, u kojoj kao i uvek idemo na pobedu. To je is-

Je se wi duel An dri je Ka lu |e ro vi }a i Da ni e la Moj so va

dva najve}a beogradska kluba za tron i {to nije ve} posle jeseweg dela zaostajala za 19-20 bodova za vode}im - apostrofira Milinkovi}.

Kapitenu @eqku Brki}u dana{wi me~ je verovatno opro{tajni u dresu Vojvodine, po{to se o~ekuje da karijeru nastavi u Udinezeu.

- Mnogi nas pitaju da li smo mogli i vi{e i za ~ime `alimo. Mi smo u ovom prvenstvu obarali neke klupske rekorde i izli{no je sada tra`iti vi{e - ka`e Brki}, ~estitaju}i kolegi iz OFK Beograda i reprezentacije [aranovu na izbo-

22 21 20 14 12 10 10 11 8 8 8 7 8 6 6 0

4 4 7 9 7 10 10 6 12 11 8 9 5 8 5 5

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 2 4 2 6 10 9 9 12 9 10 13 13 16 15 18 24

73:20 50:18 44:12 38:21 33:33 31:25 21:24 23:26 21:28 24:29 24:30 20:36 20:35 22:36 27:47 10:61

navija~e i o~ekujem pravi fudbalski spektakl. Rezultat ne prognoziram, niko ne zna kuda utakmica mo`e da odvede, ali je bitno da budemo skoncentrisani maksimalno i onda }emo lak{e sti}i do ciqa uverava Brki}.

Tim Vojvodine: Brki}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Lazeti}, Tumbasevi}, Medojevi}, Abubakar, Ili}.

Dana{wi me~ u Novom Sadu po~iwe u 17 sati, a ulaznice se prodaju po ceni od 400 dinara (zapad), 300 (istok) i 100 (sever).

S. Sa vi}

BRA NI SLAV DE LI] KA TE GO RI ^AN

Ako bude 2:2 - `reb ili majstorice!

Ako bi se me~ u Novom Sadu okon~ao remijem 2:2, kao i u prvom delu sezone na Marakani, identi~an broj bodova, ali i me|usobni skor imali bi Vojvodina i Zvezda.

- Klubovi bi morali da se dogovore, da li da odigraju nove dve utakmice ili da `reb presudi oko kona~nog plasmana - saop{tio je komesar za takmi~ewe Zajednice, Branislav Deli}, uz konstataciju da ovaj deo Pravilnika o takmi~ewu i nije ba{ logi~an pa }e uskoro pokrenuti incijativu za wegove izmene.

HAJ DU CI BI JU OD SUD NU BIT KU

JE LEN SU PER LI GA - 30. KO LO

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Slo bo da PS 6. Spar tak ZV 7. Ja vor 8. OFK Be o grad 9. Bo rac 10. Sme de re vo 11. Ja go di na 12. BSK Bor ~a 13. Me ta lac 14. Haj duk 15. In |i ja 16. ^u ka ri~ ki

Nismo pali, radova}emo se!

73 67 67 51 43 40 40 39 36 35 32 30 29 26 23 5

Ve}i motiv Kuqana Samo je ve{t re`iser mogao izre`irati zavr{nicu fudbalskog {ampionata Srbije, bar sa stanovi{ta Fudbalskog kluba Hajduk. Naime, tek posledwe kolo superliga{kog prvenstva i susret Hajduka sa Metalcem iz Gorweg Milanovca da}e odgovor na pitawe ho}e li Kuqani naredne sezone proslaviti dve decenije neprekidnog igrawa u eliti.

- Pribli`io se kraj jedne od najte`ih sezona u mojoj trenerskoj karijeri, a ~ini mi se i jednoj od najte`ih Hajdukovih sezona. Kada sam dolazio u Hajduk dobro sam razmislio i verovao u momke, sebe i qude koji vode klub da je gotovo nemogu}a misija ipak mogu}a i kada sam na polusezoni pravio kalkulacije i ra~unicu u borbi za opstanak, u

tu matematiku sam ura~unao i tri boda protiv Metalca – prve re~i su {efa stru~nog {taba Hajduka Dragoquba Bekvalca.

Iskusni stru~wak je dolaze}i u Kulu bio vidovit, stalno potenciraju}i ~iwenicu da se crta povla~i tek posle tridesetog kola.

- U ovoj te{koj polusezoni, pogotovo za klubove koji su se borili za opstanak, a to su In|ija, Metalac i mi, kao {to sam i ranije izjavqivao da se do posledweg kola ne}e ni{ta znati, to se i desilo, s tim {to je Metalac obezbedio opstanak, a mi smo u boqoj situaciji od In|ije, ali teorija da mi mo`emo ispasti jo{ postoji. I dok je te teorije ne opu{tamo se, a da je tako svedo~i podatak da smo ve} par dana u karantinu i svesni

smo da nam danas predstoji najva`nija utakmica u ovoj polusezoni – ka`e Bekvalac.

Znaju Kuqani {ta ih sve ~eka u susretu protiv Metalca.

- Dolazi nam ekipa koja je rastere}ena, koja je maestralo odigrala zavr{nicu sezone i koju je u samoj zavr{nici izvanredno vodio moj mla|i kolega Ne{ko Milovanovi} i tako jo{ jednom potvrdio one rezultate koje je ostvarivao u ^a~ku. Metalac je veoma kvalitetna ekipa, koja je u prethodnim utakmicama pokazala da u svakom momentu zna {ta treba da odigra, ali ja se uzdam u ~iwenicu da smo i mi kvalitetno odigrali prole}ni deo i u daleko ve}i motiv moje ekipe – istakao je {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. \. Bo ja ni}

SU BO TI^ KI FUD BA LE RI SE OPRA [TA JU OD PU BLI KE

Tri boda za peto mesto Fudbaleri Spartak Zlatibor vode zavr{avaju takmi~ewe u Superligi Srbije. Me~ protiv odli~ne Jagodine done}e kona~nu odluku na koju }e se poziciju Golubovi plasirati, a ukoliko osvoje tri boda, mogu se nadati petom mestu.

- @elimo tri boda iz me~a protiv Jagodine, jer se tako vra}amo u kombinaciju za kona~an plasman na kotu pet, gde je Spartaku realno ove sezone i mesto.

Ne}e biti lako do}i do tri boda protiv Jagodine, radi se o vrlodobroj i iskusnoj ekipi, sa dobrim trenerom. No, dobro ih poznajemo, jesenas smo slavili u Jagodini 1:0, pa se nadamo da do tri boda mo`emo do}i i pred doma}om publikom – istako je Ilija Dobri}, trener u Spartaku.

Qubomir Ristovski }e dati kona~an spisak igra~a pred po~etak utakmice, a za o~ekivati je da, bar na klupi za rezervne

igra~e, ponovo bude neko od mladih nada Spartaka.

Spartak }e protiv Jagodinaca biti ja~i za dva bitna igra~a, desnog beka Sini{u Stevanovi}a i kreatora igre Vladimira Torbicu koji su odradili kartone i spremni su da se stave na raspolagawe treneru Ristovskom. Zbog kartona pravo nastupa nema Darko Pu{kari}, a ponovo izostaje Lazar Veselinovi} koji ve} du`e vreme sanira povredu.

N. S.

hod koji nam donosi drugo mesto, uz neke opcije oko remija sa velikim brojem postignutih golova. Stadion }e biti pun, {to me veseli, rival igra dobar fudbala, pa o~ekujem lepu i otvorenu utakmicu. Motiva ima, potrudi}emo se da budemo pravi kad je najpotrebnije - smatra trener Beogra|ana Robert Prosine~ki.

Komplimenti na ra~una lala se ne {tede...

- Odli~na ekipa sa interesantnim igra~kim kadrom, kvalitetna igra, rezultati koje bele`e pokazuju snagu, vidi se na terenu ruka trenera. Vole da se nadigravaju, {to nam odgovara, jer i mi te`imo takvom stilu konstatovao je Prosine~ki.

Crveno-bele tokom sezone mu~i neefikansot, ali i konfuzija u defanzivnom prekidu, a taj element je rivalu doneo puno golova i bodova.

- Imaju dobre skaka~e, posebno dva {topera ali i centarfora koji se odli~no snalaze u prekidima. Svesni smo te opasnosti, pripazi}emo, pri~ati o toj temi. Ipak, najva`nije je da ekipa iska`e karakter, a u tom slu~aju zna}emo da se odbranimo ali i napadnemo. Ba{ se radujem ovakvoj vrsti utakmice, sa silnim ulogom i rivalom koji nije opredeqen da preko bunkera stigne do pozitivnog skora.

Rotacije su ve} postale za{titini znak Prosine~kog, ali pred duel u Novom Sadu kadrovski problemi su se nagomilali.

- Miki} ima kartone, povre|en je Ninkov, ]osi} je dobio udarac, Adi ima reprezentativnih obaveza. Vra}a se Viloti}, a nije iskqu~ena mogu}nost da na poziciji {topera zaigra neko ko po vokaciji nije defanzivac.

Nema ni Koromana, ne}emo rizikovati ni sa rovitim Evandrom, jer `elimio da zdrav i spreman po~ne pripreme - raportirao je Prosine~ki.

Pobrinuo se hrvatski stru~wak i za zakqu~ak.

- Najva`nije mi je da momci nisu psiholo{ki pali, ako iska`u `equ koju su imali protiv Spartaka, mislim da }emo pobediti Vojvodinu, da smo boqi tim.

Z. Ran ge lov PAR TI ZAN GOST SLO BO DE

Put na slavqe

Crno-beli }e tek danas otputovati u Lu~ane na megdan posledweg superliga{kog kola protiv Slobode Point Sevojno.

Bukvalno }e iz autobusa iza}i na teren. Mnogo va`nije od utakmice bi}e im ceremonija dodele {ampionskog pehara. To priznaje i trener Aleksandar Stanojevi}: - Svi su nespremni, jer odlazimo u slavqeni~kom raspolo`ewu. Definitivno i daqe slavimo, ali kako se bli`i utakmica sve je ja~a prirodna takmi~arska `eqa da se ostvari dobar rezultat.

Stanojevi} }e, izme|u ostalih, u igru tokom drugog poluvremena uvesti i talentovanog Markovi}a, igra~a iz omladinskog pogona ro|enog 1994. godine.

- Igra}emo u dosta izmewenom sastavu, {ansu }e dobiti mnogo mladih igra~a. Iskreno, ne dr`imo tenziju. Po{tujemo protivnika, na petom je mestu na tabeli, ali dobi}e {ansu igra~i koji su `eqni dokazivawa. Veliku tenziju sam pravio i protiv ^ukari~kog, a sada je prirodno da je nema. Bi}e je u trenutku kada po~ne utakmica. @elimo pobedu, ali kada se sve zavr{i, vi{e ne}e biti va`no. U timu ne}e biti ~ak ni Ivice Ilieva, lidera na listi strelaca sa 13 pogodaka, pa }e napada~ Zvezde Andrija Kalu|erovi}, koji je dao gol mawe, imati {ansu da ga pretekne u Novom Sadu.

18

sport

nedeqa29.maj2011.

KA NA RIN CI RAS TE RE ]E NO NA PO @A RE VQA NE

Tim skom igrom do no vih bo do va Tek tre }om po be dom na go s to va w i ma, pr vom u pro le }e nom de lu pr ven stva, fud ba le ri No vog Sa da prak ti~ no su na ~i ni li kqu~ ni ko rak ka pr vo bit no za cr ta nom ci qu - op stan ku u Pr voj li gi Sr bi je. U fi ni {u pr ven stva, iza bra ni ci tre ne ra Go ve da ri ce sla vi li su na te {kom go sto va wu u [i du pro tiv sad ve} biv {eg pr vo li ga {a Big Bul Rad ni~ kog 1:0, go lom sjaj n og Fi l i p a Ba j i } a.

Ovom po be dom, No vo sa |a ne ~e ti ri ko la pre kra ja, sa mo bod de li da i ma te ma ti~ ki obez be de igra we u pr vo li ga {kom ka ra va nu i na red ne se zo ne, a pr vu pri li ku da uve }a ju bo dov ni sal do i na pre du ju na pr vo li ga {koj ta be li ima ju na da na {wem su sre tu pro tiv Mla dog rad ni ka.

Je se nas u Po `a rev cu, sla vio je do ma }in 2:1, a pri li ku za re van{ i po be du Bo gu no vi} i dru go vi ima ju pred do ma }in na vi ja ~i ma.

Na dru goj stra ni, Po `a re vqa ni u dru gom de lu pr ven stva ni ka ko da usta le for mu i do |u do po bed ni~ kog rit ma i iza |u iz re z ul tat s ke kri z e. Eki p a tre n e r a Ran | e l o vi } a igra u kon tra rit mu, pa ne ~u di se ri ja od se dam su {nih ko la i ~ak pet ve za nih po ra za. Si gur no da go sti, pred vo |e ni pr vim strel cem ti ma Vu ka {i no vi }em, na De te li na ru sti `u sa `e qom da pre ki nu ne u spe {an niz i te o- ret ski iz bo re igra we pr vo li ga {kih utak mi ca u Po `a rev cu i na red ne se zo ne.

Stra teg `u to-pla vih, Zo ran Go ve da ri ca, kao i mno go pu ta do sa da po zi va na oprez i obe }a -

Ne za u sta vqi va mla dost - Fi lip Ba ji}

va an ga `o va nu igru pro tiv ra we nog la va: - Mi si ja ko ju smo za cr ta li pre po ~et ka pr ven stva je is pu we wa. U pre o sta la ~e ti ri ko la {an su }e mo uka za ti svim igra ~i ma, ka ko bi kqu~ ni fud ba le ri ko ji su na svo jim ple }i ma iz ne li gro se zo ne do bi li pri li ku da odah nu. Me {a }e mo kar te {to se ti ~e start ne po sta ve u za vr {ni ci pr ven stva. Pro tiv Po `a re vqa na ide mo da se nad i-

gra va mo. Upr kos sve mu ne ma me sta opu {ta wu. Bi }e mo ja ~i za Ba la ba no vi }a i \u ki }a ko ji se po sle du `eg od su stva na {ao na po sled wem me ~u u pro to ko lu i ~e ka svo ju {an su, ali bez Pe ka ri }a, Mu drin skog, Sta no je va i Zo g o vi } a - ka z ao je mla di stru~ wak.

Utak mi ca 31. ko la Pr ve li ge Sr bi je, No vi Sad - Mla di rad nik po ~i we u 17 ~a so va na De te li na ri.

I. Gru bor

dnevnik VE LI KA NA GRA DA MO NA KA

Fe tel na po lu, Pe rez se slu pao Svet ski {am pion i li d er {am p i o n a t a For mu le je dan, Se ba sti jan Fe tel, ostva rio je naj br `e vre me u su bot wim kva li fi ka ci ja ma, ta ko da }e tr ku po ~e ti sa pr ve po zi ci je. Fe te lov naj br `i krug od jed nog mi nu ta i 13,556 se kun di do neo je Red Bu lu i {e stu uza stop nu pol po zi ci ju ove se zo ne.

Ne mac je po be dio u kva li fi ka ci ja ma za pet tr ka, a Ve ber pre se dam da na u [pa ni ji.

Sa dru gog me sta u ne de qu }e star to va ti D`en son Ba ton iz Me kla re na, a sa tre }eg Fe te lov ko le ga Mark Ve ber. Tek ~e tvr tu po zi ci ju obez be dio je Fer n an d o Alon s o (Fe r a r i), ko ji je u ju tar woj se si ji bio br `i od svih. Dru go pla si ra ni u ge ne ral nom pla sma nu, Lu is Ha mil ton, star to va }e kao sed mi...

Vest da na sa sta ze u Mo na ku ipak je udes Mek si kan ca Ser hi ja Pe re za u fi ni {u kva li fi ka ci ja. Za sa da se ne zna ko li ko te {ko je po vre |en dva de se tjed no go di {wi Za ub e rov no vaj li ja. We mu je uka za na pr va po mo} dok se jo{ na la zio u slu pa nom vo zi lu, a re da ri su za k lo n i l i sce n u ve l i k im plat nom. Pe rez je po tom iz vu ~en i od ve den u bol ni cu.

Se ba sti jan Fe tel

„Bi-Bi-Si” je pre neo da je Mek si ka nac sve stan i da pri ~a, ali za sa da ne ma zva ni~ ne po tvr de o to me.

Pe rez se pla si rao u po sled wu fa zu kva li fi ka ci ja, u ko joj u~e stvu je 10 naj br `ih vo za ~a.

Vo zio je svoj pr vi krug te se si je, ka da mu je auto iz ne na da pro -

kli zao ude sno i uda rio u za {ti tu na iz la zu iz tu ne la, {to je naj br `i deo sta ze. Auto se ta da okre nuo na stra nu i pu nom si li nom uda rio u za {ti tu.

Po sled wa dva mi nu ta i 26 se kun di kva li fi ka ci ja usle di lo je tek po sle 38 mi nu ta pa u ze.

@KK PRO LE TER OBE LE @A VA VRE DAN JU BI LEJ - 30 GO DI NA PO STO JA WA KLU BA

Ra sad nik `en skih ta le na ta

U go di ni ju bi le ja, Upra va @en skog ko {ar ka {kog klu ba Pro le ter iz No vog

Sa da, 30. ro |en dan obe le `a va ni zom ma ni fe sta ci ja, a cen tral ni do ga |aj pro sla ve ju bi le ja odr `a }e se da nas u Sport skoj

Se ni or ska eki pa @KK Pro le ter No vi Sad

ha li na Sla noj ba ri sa po ~et kom u 15.30 ~a so va ka da je pred vi |e no da se od i gra utak mi ca mla |ih ka te go ri ja Pro le te ra.

Usle di }e za tim do de la pri zna wa i na gra da naj za slu `ni jim i naj bo qim po je din ci ma Pro le te ra, a na kon sve ~a ne ce re mo ni je meg dan }e po de li ti ve te ran ke Pro le te ra i Cr ve ne zve zde u 17 ~a so va. Po za vr {et ku utak mi ce ve te ran ki, sle di kul tur no - umet ni~ ki pro gram, a kao {lag na tor tu sti `e duel ve te ra na Pro le te ra i Voj vo di ne.

Po za vr {et ku sport skog de la pro gra ma u 19 ~a so va, or ga ni zo van je ko tel za pri ja te qe i ~la no ve klu ba u pro sto ri ja ma SC Sla na ba ra.

I. Gru bor

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Prva liga Srbija - NO VI SAD: No vi Sad Mla di rad nik, ZRE WA NIN: Ba nat - Pro le ter, KRU [E VAC: Na pre dak - Sin |e li}, ZE MUN: Ze mun - Big bul Rad ni~ ki, BE O GRAD: BASK Mla dost (L), Be `a ni ja - No vi Pa zar, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad ni~ ki (S), VRA WE: Di na mo - Ko lu ba ra, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Te le op tik.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Srpka liga Vojvodina - PA LI]: Pa li} - Vr {ac.

Utak mi ca po ~i we u 16.30 ~a so va.

Podru~na liga Novog Sada - BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - @e le zni ~ar, [AJ KA[: Bo rac - Tvr |a va, KO VIQ: [aj ka{ - Sla vi ja, GAJ DO BRA: Her ce go vac - @SK, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Je din stvo, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Sta ri Grad, NO VI SAD: Ka bel Sr bo bran, BE ^EJ: Be ~ej Old gold - Vr bas.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Gradska liga Novog Sada - ^E NEJ: ^e nej Mla dost, SI RIG: Si rig - Ba~ ka, BU DI SA VA:

Di na mo - Stra `i lo vo Mi lan, SU SEK: Par ti zan - Ta tra, RA KO VAC: Bo rac - Vi no gra dar, BA NO [TOR: Pro le ter - TSK. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Ru ko met Prva mu{ka liga - ZRE WA NIN: Pro le ter Naf ta gas - Za je ~ar (18).

Druga mu{ka liga, sever - [ID: Rad ni~ ki Rad ni~ ki Ce ment (18), KA]: Ti tel XD - Je din stvo (18), APA TIN: Apa tin - @SK (19), RU MA: Ru ma - Som bor (20).

Druga `enska liga, sever - ZRE WA NIN: Le hel - Ki kin da 2 (15.30).

Prva vojvo|anska `enska liga - NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Do lo vo (17.30)

Ame ri~ ki fud bal Superliga Srbije, grupa Centar - NO VI SAD: Voj v o d e - An | e o s ki rat n i c i ^a ~ ak (Igra li {te Ka be la u 15), SOM BOR: Cel tis Pan te ri Pan ~e vo (sta dion PIK -a u 16), BE O- GRAD: Vu ko vi - Lov ci Vr bas (Ada Ci gan li ja u 19.30).

NI KO LI GR BI ]U, ZO RA NU PE TRO VI ]U I SLO BO DA NU MI LO [E VI ]U “MAJ SKE NA GRA DE” SPORT SKOG SA VE ZA SR BI JE: Ni ko la Gr bi}, du go go di {wi ka pi ten se ni or Sr bi je, Zo ran Pe tro vi}, du go go di {wi ured nik od boj ka {ke ru bri ke “Sport skog `ur na la” i Slo bo dan Mi lo {e vi}, ge ne ral ni se kre tar OSS, do bi li su “Maj ske na gra de” Sport skog sa ve za na sve~ no sti odr `a noj u Do mu Na rod ne Skup {ti ne. Po red Ni ko le Gr bi }a, “Maj ske na gra de„ su do bi li i Zo ra na Aru no vi}, re pre zen ta tiv ka Sr bi je u stre qa {tvu i Ne ma wa Vi di}, re pre zen ta ti vac u fud ba lu. Na gra de za `i vot no de lo su, po red Zo ra na Pe tro vi }a, do bi li Bo ri slav Stan ko vi}, du go go di {wi ge ne ral ni se kre tar FI BA i Je zdi mir Mar se ni}, ge ne ral ni se ke re tar Aso ci ja ci je „Sport za sve”. U ka te go ri ji sport skih funk ci o ne ra, po red Slo bo da na Mi lo {e vi }a, na gra de su do bi li Sne `a na Sa mar d`i} – Mar ko vi}, mi ni star omla di ne i spor ta, Slo bo dan @i vo ji no vi}, pred sed nik Te ni skog sa ve za Sr bi je i Sla vo qub Pi per, di rek tor Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je. Na gra |e ne je po zdra vio Ivi ca Da ~i}, pot pred sed nik Vla de Sr bi je.

[ni der za vr {i la ka ri je ru [vaj car ska te ni ser ka Pe ti [ni der sa op {ti la je u su bo tu da }e okon ~a ti ka ri je ru, po {to je pre ~e ti ri da na iz gu bi la u pr vom ko lu Ro lan Ga ro sa. Sni der je igra la na 59 tur ni ra, a naj bo qi pla sman ostva ri la je 2004. ka da se pla si ra la u po lu fi na le Otvo re nog pr ven stva Austra li je.

- Vre me je da za tvo rim ovo ne ve ro vat no po gla vqe ka da sam bi la te ni ser ka. To je ve o ma emo tiv na od lu ka, sa ogrom nim ose }a wi ma i po treb no mi je da pro |e vre me - re kla je 32-go di {wa [vaj car ki wa.

Pro fe si o nal nu ka ri je ru po ~e la je 1994. go di ne. Tre nut no je na 55. me stu VTA li ste, ali je 2005. bi la sed ma igra ~i ca sve ta.

- Fi na le gren slem tur ni ra osta }e moj san - re kla je Sni der ko ja je bi la raz o ~a ra na po ra zom na star tu tur ni ra u Pa ri zu.

Ona je is ta kla da joj je naj ve }i uspeh bio ka da je 2002. osvo -

Pe ti [ni der

ji la ti tu lu na tur ni ru u Ci ri hu.

- To je naj ve }i tur nir ko ji sam osvo ji la, a po seb no mi je bio va `an jer sam po be di la ‘kod ku }e’ - re kla je Sni der i do da la da joj je dra go {to je 1998. go di ne sa Mar ti nom Hin gis igra la u fi na lu

Fed ku pa, ma da su iz gu bi le u @e ne vi od Kon ~i te Mar ti nez i Aran ~e San ~ez Vi ka rio.

Ro |e na je u Ba ze lu, kao i Ro xer Fe de rer. Osvo ji la je 11 ti tu la u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, me |u tim, ove se zo ne je od i gra la 12 me ~e va i po be di la sa mo u tri.

SPORT

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

19

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE

No vak \o ko vi} i da qe ga zi \okovi} i Del Potro su prvog dana duela, u petak, dobili po je dan set. Iden ti~ nim rezultatom. Prvi set je bio 6:3 za Novaka, drugi 6:3 za Del Potra. A ju~era{wi na-

stavak me~a potpuno je pripao Novaku - wemu su pripali i tre}i i ~etvrti set! \okovi} - Huan Martin del Potro 3:1 (6:3, 3:6, 6:3, 6:2). Da-

nas Novak igra protiv Ri{ara Gaskea.

Zanimqiv podatak koji je prosledio Janko Tipsarevi} preko svog tviter profila: danas je ta~no {est meseci kako je Novak \okovi} izgubio

posledwi me~. Odigrao je od tada 41 me~, osvojio je sedam titula!

Pr vi set - Posle problema prilikom uvodnog gema, kada

Re zul ta ti Mu {kar ci - me~evi {estanestine finala: Si mon (Fra) Fi{ (SAD) 3:0 (6:3, 6:4, 6:2), Kubot (Poq) - Fa qa (Kol) 1:3 (7:6, 4:6, 5:7, 4:6), \o ko vi} (Srb) - Del Potro (Arg) 3:1 (6:3, 3:6, 6:3, 6:2), ^e la (Arg) - Rosol (^e{) 3:1 (6:2, 6:4, 3:6, 7:6), Na dal ([pa) - Vei} (Hrv) 3:0 (6:1, 6:3, 6:0), Ma rej (VB) - Berer (Nem) 3:0 (6:2, 6:3, 6:2), Tro ic ki (Srb) - Dolgopolov (Ukr) 3:1 (6:4, 3:6, 6:3, 6:4). @e ne - me~evi {esnaestine finala: Ma ka ro va (Rus) - Kanepi (Est) 2:0 (6:4, 7:5), Kvi to va (^e{) - King (SAD) 2:0 (6:4, 6:2), Li (Kin) - Kirstea (Rum) 2:0 (6:2, 6:2), Aza ren ka (Blr) - Vin~i (Ita) 2:0 (6:3, 6:2), Pet ko vi} (Nem) - Gajdo{ova (^e{) 2:1 (6:2, 4:6, 6:3), [a ra po va (Rus) - ^an (Tpe) 2:0 (6:2, 6:3), Vikmajer (Bel) - Radvanska (Poq) 0:2 (4:6, 4:6).

je Ar gen ti nac imao brejk{ansu, Novak se stabilizovaoi po~eo da meqe. Imao je i ranije priliku da uzme servis Del Potru, ali je to u~inio u ~etvrtom gemu i poveo 3:1, da bi potom sigurnom igrom do-

{ao do 4:1. Srbin je imao jednu set loptu, pri vo|stvu 5:2 i ser vi sa Ar gen tin ca, ali se Del Potro nekako i{~upao.

Ipak, u narednom gemu \okovi} je zavr{io posao u prvom setu - 6:3.

Dru gi set - Drugi set je po~eo as servisom Argentinca.

Bila je to najava onoga {to }e uslediti u daqem toku tog dela igre. Argentinac je sve boqe servirao, a ba{ kao i \oko vi} us peo je da na pra vi brejk u ~etvrtom gemu i povede 4:1. Rasplet je bio isti kaou prvom setu samo ovog puta u zamewenim ulogama. Imao je Novak dve brejk lopte (15:40), kod rezultata 5:3 za Del Potra, ali je Argentinac potom servirao dva asa, a potom jo{

dva servis vinera i dobio je drugi set - 6:3. Ipak, kada su oti{li na stolice, Del Potro je signalizirao sudiji da je ve} slaba vidqivost. Sudija je po slu {ao Ar gen tin ca i prekinuo me~.

Tre }i set - Tre}i deo igre po~eo je Novakovim vo|stvom, ali je Del Potro odmah izjedna~io. Tre}i deo igre po~eo je Novakovim vo|stvom, ali je Del Potro odmah izjedna~io. U petom gemu problemi za Novaka. Argentinac je imao dve brejk {anse, vodio je 40:15, ali je Novak vezao ~etiri poena i ponovo poveo - 3:2. \okovi} je iskoristio prvu {ansu za brejk koju je imao u ovom setu. Odli~nim reternom, naterao je Del Potra na jednu gre{ku, a potom je Argentinac poslao lopticu u mre`u. Sada je 4:2 za Novaka. Ubedqivo do 5:2, bez izgubqenog poena! Del Potro je dobio naredni gem, ali je potom Novak odli~no servirao za vo|stvo od 2:1 u setovima. ^e tvr ti set - Prvi as Del Potra u nastavku me~a, koji mu je otvorio put za dobijawe prvog gema u ~etvrtom setu.

Novak je odmah izjedna~io, a potom uspeo da napravi i prvi brejk u ovom setu. Novak vodi 2:1 u gemovima. Posebno lep bio je poen za 40:15, kada je napravio spektakularan drop {ot, a Del Potro nije mogao da stigne do mre`e. Bez izgubqenog poena \okovi} dolazi od 3:1. Potom novi brejk Srbina i ubedqiva prednost od 4:1! Novak je na putu svoje 40. uzastopne pobede. A u narednom kolu Rolan Garosa ~eka ga Ri{ar Gaske.

Taj me~ igra se ve} sutra. Ve} u narednom gemu, Novak je vratio izgubqeni brejk. Do{ao je do 40:15 na servis Del Potra (Argentinac je dobio i opomenu zbog previ{e tro{ewa vremena u pripremi servisa) i potom je Srbin dokraj~io rivala - 5:2.

Novak u narednom gemu nije propustio priliku da zavr{i me~.

Wegova 40. uzastopna pobeda u ovoj sezoni!

Tro ic ki u osmi ni fi na la Viktor Troicki igra}e u osmini finala Rolan Garosa {to mu je najboqi rezultat u karijeri kada su u pitawu gren slem turniri. Nikada pre nije stigao do ~etvrtog kola. Sada je uspeo da probije tu barijeru, i to zaslu`eno, jer je bio boqi od Aleksandra Dolgopolova - 6:4, 3:6, 6:3, 6:4, a naredni protivnik bi}e mu Endi Marej.

Ukrajinac je bio agresivniji, napravio je ukupno 80 „vinera”, naspram Viktorovih 50. Me|utim, nije sve u napadima. Dejvis kup {ampion je napravio malo neiznu{enih gre{eka (23), a protivnik ~ak 56. Tako|e, Troicki je boqe

|anin vi{e nije bio tako dobar „na servisu” kao u prvom setu, Dolgopolov je smawio razliku u broju gre{aka (10-6), a zadr`ao veliki broj direktnih poena (209).

Srbin je u tre}em setu (35 minuta) ponovo „popravio” servis, pa 22-godi{wi teniser rodom iz Kijeva nije bio ni blizu da napravi brejk. Viktoru je to uspelo za vo|stvo od 3:1 i tu prednost je sa~uvao do kraja. Mogao je, dodu{e, da „skrati” set i dobije ga osvajawem gema na servis rivala, pa da bude 6:2. Me|utim, Dolgopolov je samo odlo`io neminovno - 6:3.

servirao i iskoristio pet od 18 brejk lopti ({est ih imao u pretposlednujem gemu), dok je realizacija Ukrajinca bila 3/7. Me~ je trajao dva sata i 45 minuta.

Viktor je stekao prednost posle 37 minuta igre. Oduzeo je servis protivniku za 3:2. Me|utim, 22. igra~ sveta je odmah uzvratio - 3:3.

Troicki, 15. nosilac na pariskom gren slemu, ponovo je napravio brejk, poveo 5:4, a onda i „odservirao” prvi set. Ta~ku na taj deo igre stavio je drugim asom - 6:4.

Ukrajinac je ve} tada imao daleko vi{e „vinera” (20-11), ali i neiznu|enih gre{aka (15-6). Glavno oru`je bili su mu „drop {otovi”, za koje Viktor nije imao re{ewa, ali je srpskog igra~a boqe „slu`io” prvi servis {to je bilo kqu~no za osvajawe prvog seta.

Brejk prilika je bilo na pretek i u drugom setu (40 minuta). Na startu ih je imao Troicki, nije bio uspe{an, ali jeste Dolgopolov ve} u narednom gemu - 2:0. Brzo se 15. reket sveta vratio „u egal” - 2:3.

Me|utim, u osmom gemu je dozvolio protivniku da stekne kapitalnu prednost. Naime, Ukrajinac je iskoristio ~etvrtu brejk loptu u tom gemu, {estu u setu, ili boqe re}i, Troicki mu je neiznu|enom gre{kom omogu}io da povede 5:3.

Dolgopolov je zatim brzo do{ao i do izjedna~ewa - 6:3. Beogra-

U tih 35 minuta igra~i su bili izjedna~eni po broju „vinera” (13), ali je Ukrajinac znatno vi{e gre{io (11-5). Troicki je i u ~etvrtom setu (53 minuta) neiznu|ene gre{ke sveo na minimum. Ponovo ih je napravio samo pet. I tada se videlo da je Srbin boqi igra~ i da zaslu`eno ide u osminu finala. Kao i u tre}em setu, Dolgopolov nije imao nijednu brejk loptu, a Viktor je {ansu iskoristio za 4:3.

Mogao je u narednom servis gemu Ukrajinca da zavr{i me~, ali se Dolgopolov borio kao lav i spasio {est me~ lopti. Me|utim, Troicki mu je odmah zatim „presudio” 6:4. Troicki je bio boqi od Dolgopolova i u jednom prethodnom odmeravawu snaga, 2010. godine u Wu Hejvenu.

Za plasman u ~etvrtfinale Viktor Troicki }e se boriti sa Endijem Marejom, koji je lako eliminisao Nemca Mihaela Berera (6:2, 6:3, 6:2), iako je povredio ~lanak zbog ~ega mu je dva puta ukazivana lekarska pomo}. Drugi reket Srbije i ~etvrti reket sveta sastajali su se tri puta, a posledwi put pre dve godine. Britanac je sva tri puta bio uspe{niji, u Sankt Petersburgu 2008, a godinu dana kasnije u Majamiju i na Vimbldonu.

Viktor jo{ nije osvojio ni set protiv Mareja, a predstoje}i me~ bi}e im prvi na {qaci.

TRE]I GOLF TURNIR „NOVI SAD OPEN”

Ve li ki pe har Ti bo ru Ro kli ce ru Na terenima Golf kluba Centar u @abqu odr`an je tradicionalni tre}i po redu golf turnir „Novi Sad open” na kojem su u~estvovala 34 igra~a iz Holandije, Hrvatske, Koreje i Srbije. Ovaj turnir, koji je organizovan pod pokroviteqstvom grada

Novog Sada, otvorio je predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi}.

Veliki pehar namewen sveukupnom pobedniku, odnosno takmi~aru koji je imao najmawi broj udaraca na 18 rupa, oti{ao je u ruke Novosa|aninu Tiboru Rokliceru, koji je ~lan Golf kluba Centar.

Ina~e, takmi~ewe se odvijalo u tri kategorije (mu{karci u A i B kategorijama, i dame). Pobednik u A kategoriji kod mu{karaca je Slobodan Lajinovi} (GK Centar, Novi Sad) sa 36 bodova, drugi je Milenko Bi`i} ([vedska) sa 35, dok je tre}e mesto zauzeo Igor Titin (GK Centar) sa 29 bodova. Za-

nimqivo je to da su u B kategoriji prva tri takmi~ara imala isti broj bodova - 39, pa je kona~an plasman odlu~ivao wihov bruto rezultat: 1. Milo{ Karaxi} (15, GK Beograd), 2. Jovan Stankov (17, GK Centar), 3. Milo{ Ivanovi} (22, GK Beograd).

U konkurenciji dama prvo mesto zauzela je Qubica Toma{evi} (GK Beograd) sa 42 boda, druga je bila Dragana Rakovi} (GK Beograd) sa 36, a tre}a Qiqana Lajinovi} (GK Centar) sa 34 boda. Tako|e, organizator je dodelio i dva priznawa u revijalnim kategorijama. Tibor Roklicer je imao najdu`i udarac, dok je Igor Titin bio najbli`i rupi.

- Drago mi je {to je Grad Novi Sad prepoznao ovaj doga|aj i dao zna~ajnu podr{ku, {to sigurno doprinosi razvoju golf sporta, koji od 2016. godine ulazi u olimpijsku porodicu - rekao je predsednik GK Centar Sa{a Joki}. - Tokom nedavne posete predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, Vlade Divac i ja dogovorili smo se da organizujemo seriju turnira u julu i avgustu sa zavr{nim mastersom u septembru na kojem bi,

Fo to: R. Ha yi}

pored igra~a koji se kvalifijuju tokom letwih takmi~ewa, u~estvovali i golferi po pozivu od strane Golf asocijacije Srbije i OKS. Nadam se da }e pored Grada i mnogi drugi prepoznati GK Centar kao zna~ajan sportski, rekreativni, turisti~ki i poslovni sadr`aj.

Pored takmi~ewa odr`an je i Demo dan gde su svi zainteresovani koji su `eleli da se oprobaju u ovom sportu imali tu priliku. I ovoga puta se pokazalo da je na{

narod talentovan za sve sportove, samim tim i za golf, {to je potvrdilo nekoliko igra~a na terenima u @abqu.

Austrijko-hrvatsko-slovena~ka kompanija „Golf zona„, koja se bavi distribucijom golf opreme najpoznatijih svetskih proizvo|a~a (Mi zu no, Cal la way, Taylor Ma de, PING pre mi um brand, Mo to caddy ko li ca, Ma ru man kao vr hu nac po nu de i pro gram ače šo ri es), imala je prezentaciju najnovijih modela, {tapova i opreme uop{te.

J. Gali}

20

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

IZ KO SMO SA OT KRI VE NO 17 NE PO ZNA TIH PI RA MI DA, ALI

Lo po vi i go ri od e |u sen za ci ja ma ko je su pro te kle ne de qe, za hva qu ju }i teh no lo gi ji no vog do ba, za ~as „ob le te le” pla ne tu, na {la se i jed na pod jed na ko ul tra mo der na i pra sta ra. Ko ri ste }i sa te lit agen ci je NA SA, na u~ ni ci sa Uni ver zi te ta Ala ba me pro na {li su pod pe skom Egip ta, na pod ru~ ju na la zi {ta Sa ka ra, 17 iz gu bqe nih pi ra mi da, sta ri jih od onih u Gi zi, i vi {e od 1.000 grob ni ca. I to ni je sve, pa ma kar ka ko bi lo iz u zet no, bu du }i da je, uz ova ot kri }a, usta no vqe no i to gde se na la ze osta ci ~ak vi {e od 3.000 drev nih na se qa.

A da stvar ne osta ne sa mo na re ~i ma teh no lo ga po bri nu li su se ar he o lo zi na te re nu, ko ji su ko pa ju }i lo pa tom i a{o vom po me sti ma na ko ja su uka za li sa te lit i ame ri~ ki stru~ wa ci do i sta pro na {li dve pi ra mi de – Bi lo mi je sve ja sni je da su sa te lit ski po da ci ta~ ni, ali mi je pra vi tre nu tak da se ka `e „a-ha„ bio kad sam se iz ma kla ko rak una zad i ba ci la po gled na ono {to smo pro na {li – iz ja vi la je za Bi Bi Si ar he o log dr Sa ra Par ~ak, uz na po me nu da na pro sto ni je ve ro va la da se u Egip tu jo{ uvek mo `e do }i do to li ko no vih ot kri }a.

A ne bi ih ni bi lo da tim na u~ ni ka iz Ala ba me ni je bio u pri li ci da ana li zi ra snim ke sa te li ta sme {te nog 650 ki lo me ta ra iz nad Ze mqe i opre mqe nog ka me ra ma ko je su ta ko mo} ne da mo gu ta~ no da od re de lo ka ci ju obje ka ta ma wih od me tra. Na rav no, od pre sud ne va `no sti je bi la upo tre ba no vih teh ni ka ve za nih za in fra cr ve ne zra ke i ter mo gra fi ju.

Od po mo }i je bio i obi ~aj drev nih Egip }a na da svo je gra |e vi ne ozi da ju ci gla ma od bla ta, ko je je tvr |e od okol nog ze mqi {ta, pa su pri tom zi da wu osta ja li ja sni tra -

M

ZA TVO REN ^U VE NI KA ZI NO „SA HA RA”, ZA [TIT NI ZNAK LAS VE GA SA

Ni koc ka se vi {e ne is pla ti reme {ni ho tel „Sa ha ra”, za - ra du ju se ta kvim prog no za ma. Na - za po ker ko je je upo znao to kom svo jih 57 go di na koc ka wa u ovom ka zi {tit ni znak Stri pa, de ce ni - pro tiv. ja ma naj `i vqe uli ce Las Ve – Vo le li smo {to nam je „Sa ha - nu. Tu je po stao ta ko po pu la ran da ga sa, za tvo ren je 16. ma ja, za jed no sa ra” bi la pr vi kom {i ja, od mah pre - mu je „Sa ha ra” za 75. ro |en dan uru ~u ve nim ka zi nom u ko me se pi sa la i ko pu ta. Ipak, vi de lo se da je sta ra, ~i la spe ci jal nu me da qu s we go vim ime nom. A da se sa da opro sti s ka zi `i ve la isto ri ja svet ske pre sto ni ce {to u ovom gra du ni je do bro - ka `e koc ke. Tu su ne kad na stu pa li Frenk me na xer ka da ro te ke „Bo nan ca” En - nom i od i gra ko ju igru do {ao je i po me nu ti Sem Na za ri jen li~ no, ma Si na tra, Laj za Mi ne li, Xo ni Kar - xi Hert, ko ja u ovom lo ka lu ra di kar da je 2007. ot ku pio ovaj slav ni son, Xe ri Lu is, Din Mar tin, pa i ve} 26 go di na.

Ti na Tar ner i mno ge dru ge zve zde, a A ka da je do {ao sam kraj, po sled - ho tel i ka zi no, pa sa mo ~e ti ri go on da je na stu pi la kri za ko ja je vo di we ve ~e u „Sa ha ri” ni su obe le `i la di ne ka sni je pri znao da mu se ta tran sak ci ja ni je is pla ti la. la za tva ra wu ho te la. [to bi u {tu li ca slav nih. Po naj pre je tu bi lo Edi zva ni [e {ir, opet, sma tra rom sa op {te wu re kli vla sni ci obi~ nog sve ta i za po sle nih, a za ba da je „Sa ha ra” bi la jed „Sa ha re” iz „SBE gru pe no od onih me sta gde je u za za ba vu”, po sao s ovim Pro fe sor koc ka wa na Uni ver zi te tu Ve ga su vre de lo i}i” i ka zi nom „vi {e ni je eko nom ski oprav dan”. Ipak, Las Ve ga sa, Dej vid Svorc pro ri ~e sli~ nu da }e pri ~e o woj da je je dan od wi ho vih {e fo sud bi nu ~i ta vom Stri pu, sa svim we go vim na d`i ve s raz lo gom.

Sli~ no mi sli i di ler va, Sem Na za ri jen po mi ho te li ma, eks klu ziv nim re sto ra ni ma, na po ke ru Xon Ajdl ko we mo gu} nost bu du }eg strip tiz ba ro vi ma, ka zi ni ma i sli~ nim ji je tu pro veo 17 go di „re no vi ra wa ili pre po ~u di ma, sma tra ju }i da je wi ho vom vre me nu na. zi ci o ni ra wa” ovog ne kad – Dok je ra di la, ni je ugled nog koc kar skog le tra ja wa kraj na po mo lu mi ni pa da lo na pa met gla sta rog 59 go di na, a da na pu stim „Sa ha ru” bu du} nost Las Ve ga sa na zi re u raz vo ju se ver nog de la Sri pa. va se po ma lo kre ta la mi mo stro gih ka `e on, i ubr zo od la zi.

Tu su, ipak, jo{ uvek ne ki go sti Ce lu stvar ko men ta ri sa li su i koc kar skih pra vi la, ta ko da je za ~i ji su `i vo ti i sla va ukr {te ni sa broj ni stru~ wa ci. Pro fe sor koc ~as iz ne ve re no i de ce ni ja ma sta ro ka wa na Uni ver zi te tu Las Ve ga sa pra vi lo da u ka zi nu ne ma fo to gra - isto ri jom „Sa ha re”. Re ci mo, Karl Dej vid Svorc, sma tra da je „Sa ha ra” fi sa wa. Mno gi su do {li sa mo da [rom, star 86 go di na, po no sno po ka zu je fo to gra fi je na ko ji ma je za za pra vo `r tva tu ri sta ko ji vi {e ne jo{ jed nom oku {a ju sre }u na po zna be le `en we gov na stup kao akro ba te tro {e kao ne kad. Ujed no, Svorc tim im koc kar skim auto ma ti ma – u ovom ho te lu jo{ da le ke 1952. go sli~ nu sud bi nu pro ri ~e i ~i ta vom slot ma {i na ma, dru gi da ba ce ko ju di ne, ka da je ta da {we ~u do za ba ve Stri pu, sa svim we go vim ho te li ma, ru ku ajn ca, a naj vi {e pri sut nih na bi lo otvo re no. eks klu ziv nim re sto ra ni ma, strip - opro {taj noj za ba vi sja ti lo se kod – Te fot ke su ob i {le svet. Bi lo tiz ba ro vi ma, ka zi ni ma i sli~ nim „@ed ne ka mi le”, u glav nom ho tel je sjaj no – ka `e [rom. ~u di ma, sma tra ju }i da je i wi ho vom skom ba ru tik do ula znih vra ta.

A sa da su svet ob i {le ve sti o za vre me nu tra ja wa kraj na po mo lu i da Sku pi li su se da ma lo pro tra ~a ju i tva ra wu „Sa ha re”. I to jo{ br `e. U ih ve} kroz par go di na ne }e bi ti. pod se te se sta rih da na. skla du s vre me nom ko je uvek ~i ni Sta nov ni ci Las Ve ga sa, ko ji ma Me |u wi ma je i Edi, zva ni [e svo je. hom de le sud bi nu svo ga gra da i we - {ir. Za va qen za sto u uglu nad mu go vih zna me wa, za ba ve i koc ke, ne dru je se sa sta rim di le ri ma ka ra ta n Vladimir Kopicl

V

go vi ko je su is tra `i va ~i mo gli da iden ti fi ku ju kao ne {to ve za no za gro bo ve, pi ra mi de ili ku }e. Tek, dr Per ~ak ve ru je da ono {to je ot kri ve no u ovoj sa te lit skoj tu ri ni je sve {to se sa da mo `e na }i i da jo{ mno go vi {e gra |e vi na i da qe ~a mi neo t kri ve no pod pu stiw skim pe skom ili u sa mom ko ri tu Ni la.

– Ovo je sa mo ne ko li ko me sta na po vr {i ni, a mo ra bi ti da ima jo{

A kad se ve} sni ma iz ko smo sa, ne ka se bar ne {to od to ga gle da i na Ze mqi. Da ta ko bu de i na ma lim ekra ni ma uve li ko se po bri nuo upra vo Bi Bi Si, sni miv {i o svim ovim sve mir sko-egi pat skim zbi ti ji ma spe ci jal nu emi si ju ko ja }e bi ti emi to va na su tra, 30. ma ja.

Le po. Ali na sa mom tlu, u egi pat skom pe sku, sa dre vim spo me ni ci ma kul tu re ima si ja set pro ble ma ko je

na hi qa de dru gih me sta s va `nim spo me ni ci ma pro {lo sti ko je je Nil pre krio mu qem – tvr di dr Per ~ak i do da je da se sve {to se upra vo do go di lo mo `e sma tra ti i po ~et kom bu du} no sti sa svim no ve na u ke - sve mir ske ar he o lo gi je.

ni sve mir ska teh no lo gi ja jo{ ne mo `e re {i ti, pa se ve} ozbiq no po sta vqa pi ta we ho }e li ika kvi spo me ni ci tu uop {te bi ti sa ~u va ni, ili bar sa ~u va ni ka ko tre ba.

Na ne sre }u, mo `e se re }i da ne ma prak ti~ no ni je dog ko me ne pre ti uni {te we, a lo po vluk i van da li zam su tu naj ma wi pro ble mi.

Dru ge pret we su mno go ozbiq ni je: pro me ne u oko li ni po put sve vi {ih tem pe ra tu ra i vla `no sti, za ga |e wa va zdu ha i po di za wa vo do sta ja. Za tim in du strij ski raz voj, far me i gra do vi u ar he o lo {koj zo ni. I ono mo `da naj go re – rast ma sov nog tu ri zma i in fra struk tu re ko ju on zah te va.

Po sao Vr hov nog sa ve ta za an ti kvi te te, na ~i jem je ~e lu ~u ve ni Za hi Ha vas, je ste da o~u va ova isto rij ska me sta, ali ta bor ba se vo di uglav nom za sta re lim i ogra ni ~e nim sred stvi ma. Sa vet ogre zao u bi ro kra ti ju za po {qa va ne kih 58.000 qu di. Oko dve tre }i ne wih su lo kal ni ~u va ri, bed no pla }e ni,

Pre plet kul tu ra u ze mqi spo me ni ka Ru ku na sr ce, ni ko za pra vo ne zna ko li ko za i sta ar he o lo {ki vred nih lo ka li te ta ima u Egip tu. ^e sto se na vo di ci fra od 5.000, ali stru~ wa ci ka `u da ih je mno go vi {e. Ima ih skrom nih – ne ki cr te` ure zan na po vr {i ni li ti ce ili oma wa grob ni ca. Dru gi, kao u Gi zi, ob u hva ta ju vi {e kva drat nih ki lo me ta ra sa hi qa da ma grob ni ca i pi ra mi da ma. Te ba, mo der ni Luk sor, ima hi qa de gro bo va, hra mo va, sve ti li {ta i na se qa. Sa ma Do li na kra qe va sa sto ji se od mno {tva ele gant no de ko ri sa nih gro bo va, ukqu ~u ju }i i grob mla dog Tu tan ka mo na. Ne ka na la zi {ta su od mah uz uli ce mo der nih gra do va, na po qi ma du` Ni la, u du bi ni pu sti wa i da le kim oaza ma – ~ak i kraj Me di te ra na i Cr ve nog mo ra. Ona po kri va ju pe riod od vi {e hi qa da go di na i pred sta vqa ju ne ko li ko kul tur nih i re li gij skih tra di ci ja: neo lit sku, egi pat skih di na sti ja, gr~ ku, rim sku, je vrej sku, hri {}an sku i mu sli man sku. U Egip tu se ~o vek ret ko mo `e na }i na me stu ko je ni je ne ka vr sta spo me ni ka.

TREND RA PORT: MAK SI JE IN!

Skri ve na za vo dqi vost a jed no sa `en stve nom kla si kom, ro ken ro lom i mu {ko ba wa stim (an dro ge nim) fa zo nom, bo ho {ik ubra ja se u ~e ti ri ever grin sti la, ko ji ni ka da ne }e iza }i iz mo de. Po ~ev od Jo ko Ono i [er, ko je su kra jem {e zde se tih i po ~et kom se dam de se tih go di na pro {log ve ka bi le me |u glav nim pro mo ter ka ma ovog sti la, pa do mo der nih Pa ris Hil ton, Xe ni fer Lo pez, se sta ra Ol sen i @i zel, bo ho {ik alu di ra na mir, oslo bo |e we `e na i – mno o o go oo slo bod ne qu ba vi.

Na rav no da i tu po sto je raz li ~i ta „~i ta wa” ovog sti la: ne ke da me bi ra ju da na gla se mi ni ma li sti~ ku stra nu bo ho `e ne, dok je onim dru gim bli `i bez bri `ni ji hi pi fa zon. No, i jed ne i dru ge te {ko da mo gu bez „sit ni ce” zva ne du ga~ ka ha qi na `en stve nog kro ja, ko ja, iako ne `no sa kri va ve }i nu `en skih atri bu ta, na ve }i nu mu {ka ra ca de lu je na pro sto neo do qi vo. Mo gu bi ti jed no boj ne (naj ~e {}e be le ili be` za da me ko je ve ru ju da je mi ni ma li zam wi ho vo dru go ime), za tim in spi ri sa ne bo ja ma i de ze ni ma Afri ke za mo der ne avan tu rist ki we ili cvet no `en stve ne u ko ji ma se naj bo qe ose }a ju ro man ti~ ne du {i ce.

Z

Bez ob zi ra za {ta da se od lu ~i te, va `no je da uvek po ma lo iz gle da te kao ste upra vo iza {li iz kre ve ta i sa mo na ba ci li ne ko li ko kr pi ca na se be. U pre vo du – ne bi tre ba lo da osta vqa te uti sak ne ko ga ko se ba{ ona ko ja ko tru di da iz gle da le po, iako }e te, na rav no, vi svoj stil pa `qi vo bi ra ti i gra di ti. Uz mak si ha qi nu (ko je naj ~e {}e pra te ili go la

le |a ili ne {to du bqi “V” iz rez) ne za o bi la zni su i de ta qi: mno {tvo na ru kvi ca, du ga~ kih ogr li ca, ve li kog pr ste wa, vi se }ih min |u {a, ras ko {ne e{ar pe/ma ra me, ja pan ke, “ri mqan ke” i san da le/klom pe na plat for mu. Sve to na pra vi }e na ~in za o kru `i ti po ma lo ra{ ~u pa na „ba{ me bri ga” fri zu ra i o~i na gla {e ne aj laj ne rom.

Ha qi na pod oba ve zno Ha qi ne su ko mad ode }e ko ji bi ovog pro le }a i le ta sva ka `e na ko ja dr `i do svog sti la mo ra la da ima. Le pr {a ve, la ga ne i pro zra~ ne, ha qi ne u bo ho sti lu ove se zo ne su ap so lut ne mod ne kra qi ce. Ka ko bi ste oda bra li ide al nu mak si ha qi nu, tre ba lo bi da obra ti te pa `wu na du `i nu. Ha qi na ne bi sme la da bu de pre vi {e krat ka, ve} da la ga no pre kri va sto pa la.

I jo{ jed na na po me na: ako mi sli te da je za iz gled vamp za vod ni ce neo p hod no no si ti krat ke suk we i du bo ke de kol tee (sve sa plat for ma ma u kom bi na ci ji), od no sno, po nu di ti “na iz vol’te” svo je pri rod ne le po te, mo `da ni je na od met da raz mi sli te o to me za {to se ne ke od pla ne tar no naj lep {ih i naj za no sni jih da ma pre od lu ~u ju za mak si ha qi ne kao sa vr {en iz bor ka da `e le da sve oko se be osta ve bez da ha.

Mak si ha qi ne (cvet ne, na pru gi ce ili sa ani mal prin tom) upa re ne sa mno {tvom ogr li ca, pr ste wa, {e {i ri ma, ma ra ma ma i xins jak na ma, ovog su pro le }a, pred osta lih, ve} pro {e ta le le po ti ce po put Gven Ste fa ni, Ni kol Ri ~i, Kort ni Kar da {ian, Eva Men des... Sto ga, ako ve} ni ste, po i graj te se ovog le ta i pro baj te da osva ja te tek na go ve {ta ji ma. Jer, ne sa mo {to su osve do ~e ne za vod ni ce po ka za le da je to vi {e ne go do bar put do mu {kog sr ca, ve} su se i pri pad ni ci ja ~eg po la (ka da ih ne ko pri u pi ta za mi {qe we) iz ja sni li za pri kri ve ne i ni kad do kra ja “po slu `e ne” `en ske atri bu te.

A da je re~ o ne po gre {i voj kom bi na ci ji, po tvr |u je sva ka ko i po da tak da je glav na zve zda broj nih ko lek ci ja za pro le }e i le to 2011. sa pot pi som ne kih od naj slav ni jih svet skih di zaj ne ra – upra vo du ga~ ka ha qi na. Ove se zo ne one su pri sut ne u ra znim kro je vi ma, bo ja ma i prin to vi ma, s bla gim na gla skom na pru gic ma, kar ne ri ma, cve }u i Ori jen tu. Udob na i sve stra na, mak si ha qi na sa ver {en je iz bor ka ko za dnev ni ke `ual, ta ko i za ve ~er wi gla mur, te je sa vr {e no ja sno da je ova se zo na za ve }i nu trend se ter ki go to vo ne za mi sli va bez bar jed ne bo ho kr pi ce u gar de ro be ru, po seb no ako se ima u vi du da }e ka ko tem pe ra tu re bu du ra sle, ha qi ne bi ti sve du `e, a ma te ri jal sve ta wi, pro zra~ ni ji i le pr {a vi ji.

A kad ve} stva ri ta ko sto je, red je da uka `e mo i na ne ko li ko naj ~e {}ih zam ki/gre {a ka ko je se ne ret ko mo gu vi de ti na uli ci, zbog ~e ga ne ke od da ma za vr {e pri li~ no ne slav no u svo jim po ku {a ji ma i iz gle da ju u fa zo nu “aj de da ti ga tam”. Gre {ka broj je dan: iz gle da ti “ba{ me bri ga” ne zna ~i da vas za i sta ni je bri ga ka ko iz gle da te. Na pro tiv, sva ki de taq mo ra bi ti pa `qi vo oda bran, jer bi ste u su prot nom mo gli vr lo la ko da ukli zi te u ne vo qu, to jest, da iz gle da te jef ti no i ne u ku sno. Broj dva se ti ~e pra vog oda bi ra bo je: ako ni ste si gur ni {ta

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

21

OSTAJE PITAWE KAKO BLAGO DREVNOG EGIPTA SA^UVATI

turisti skakavaca

JAPANSKOJ VLADI ZBOG FUKU[IME VI[E NIKO NE VERUJE

Radijacija pod crvenim tepihom Pi{e: Masumi Kameda

neo bu ~e ni i ne na o ru `a ni. Tu je i oko 20.000 do 30.000 za po sle nih u spe ci jal noj po li ci ji za du `e noj za tu ri zam i ani kvi te te u okvi ru Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, ko ji su ras po re |e ni u naj po se }e ni jim mu ze ji ma i na na la zi {ti ma.

Ma da sve pri sut ni, ni su ba{ po ka za li da se na wih mo `e ozbiq no ra ~u na ti, bar ka ko se po ka za lo to kom ra nih da na egi pat ske ja smin re vo -

lu ci je. Mno gi se jo{ uvek ni su vra ti li na du `nost, a mno gi osta vqa ju taj po sao da bi po sta li tu ri sti~ ki vo di ~i. Ume sto da do bi ja ju 300 egi pat skih fun ti me se~ no, {to je oko tri i po hi qa de di na ra, za {to ne bi kao tu ri sti~ ki vo di ~i uze li {est ili se dam pu ta to li ko.

Po red pro ble ma sa oso bqem, Sa vet je i u hro ni~ noj bes pa ri ci, ma kar da spo me ni~ ki tu ri zam do no si pri sto jan pri hod. U de cem bru 2010. sa mo su ula zni ce za Luk sor Egip tu do ne le ne kih 30 mi li o na do la ra.

Ali mno go od tog nov ca ide u dr `av nu bla gaj nu, pa Sa vet za to od la `e ili za po sta vqa kon zer va ci ju, nad zor, iz ra du do ku men ta ci je spo me ni ka pa ~ak i tu ri sti~ ki me nax ment.

U me |u vre me nu, broj po se ti la ca na ta kvim lo ka li te ti ma ra ste iz go di ne u go di nu. Do li na kra qe va je 1970. go di ne ima la ne kih 100 po se ti la ca dnev no a la ne u de cem bru ~ak 8.000, dok se Mi ni star stvo tu ri zma na da da }e ih 2015. bi ti

i {e od dva me se ca na kon ze mqo tre sa ko ji je 11. mar ta po go dio Ja pan, i da qe ne mo `e mo da pri hva ti mo do kra ja {ta se do go di lo, kao ni to {ta se se sve pro me ni lo na kon po tre sa, i {ta nas ~e ka u bu du} no sti. Po sle di ce ze mqo tre sa su ogrom ne: naj ve }i broj stra da lih jo{ od Dru gog svet skog ra ta, pro past in du stri je u se ve ro i sto~ nom de lu ze mqu, ve li ki pro ble mi u nu kle ar nim elek tra na ma, ne do sta tak stru je, po ve }a na ra di ja ci ja... Isto vre me no, u bli zi ni Fu ku {i me i da qe `i vi iz u zet no pu no qu di, jer se o~i to ve ru je „slu `be nim iz ve {ta ji ma” o sma we noj ko li ~i ni ra di ja ci je ko ja po ti ~e iz te elek tra ne. Ipak, mno gi ma se ov de ~i ni da Vla da pre iz vo di eks pe ri ment u ogrom nim raz me ra ma. „Ve li ki po li gon za te sti ra we” – ovaj iz raz se sve ~e {}e mo `e pro ~i ta ti na ja pan skim in ter net fo ru mi ma.

Qu di, ina ~e, i da qe pot pu no raz li ~i to re a gu ju: ne ki uop {te ne ma re i tru de se da na sta ve da nor mal no `i ve; dru gi se, pak, bo je pa su se pre se li li na jug ili za pad ze mqe, ili su ba rem ta mo po sla li de cu. Mno go Ja pa na ca iskre no stre pe, ali su sve sni da mo ra ju `i ve ti i ra di ti.

Ipak, ve }i na je pre sta la da pi je vo du i da je de ri bu, u stra hu od kon ta mi na ci je, ali ima i onih ko ji mi sle da su ta kvi stra ho vi pre te ra ni. [to je naj go re, ni ko ozbi qan tre nut no ni je u sta wu da ka `e ko je, za pra vo, u pra vu. To se, uosta lom, vi di i u ja pan skim me di ji ma, ko ji do no se pot pu no raz li ~i te na pi se o ovom pro ble mu: ne ki tvr de da }e ~i tav Ja pan bi ti za ga |en, a dru gi se pra ve da je sve u re du, pa ne pre sta ju da iz ve {ta va ju o tra ~e vi ma s cr ve nog te pi ha.

Mno {tvo onih ko ji su iz gu bi li do mo ve u na le tu cu na mi ja jo{ uvek se na la ze u pri vre me nim sme {ta ji ma, no sve ih vi {e do bi ja no ve do mo ve. Za jed no se lo, ko je je pot pu no uni {te no u cu na mi ju, tra `i se ide al na lo ka ci ja bli zu To ki ja gde }e bi ti pre se qe ni svi `i te qi. Pu no mla dih qu di sa se ve ro i sto ka ze mqe do la zi u To ki jo da tra `i po sao, jer je u wi ho vom kra ju in du stri ja pot pu no uni {te na, a

V

15.000 dnev no. Ka kvo to op te re }e we pred sta vqa za ta mo {we grob ni ce i hra mo ve ni je te {ko za kqu ~i ti.

Tu ri zam je no se }i stub egi pat ske eko no mi je, pa bi se uz no vac ko ji do la zi sa ar he o lo {ki vred nih lo ka li te ta mo glo o~e ki va ti da }e on to bi ti i ula gan, uz wi ho vu za {ti tu kao naj vi {i ciq. Ko na~ no: bez spo me ni ka ne ma ni nov ca. Ali sko ro sva ki deo egi pat ske vla sti hteo bi ne ki deo ko la ~i }a kon tro le nad pri ho dom ko ji oda tle sti `e, usred sre |u ju }i se na sa mo krat ko ro~ nu do bit. Od po ~et ka re vo lu ci je broj tu ri sta je dra ma ti~ no opao, a ni je te {ko za mi sli ti da }e u toj si tu a ci ji Sa vet za an ti kvi te te bi ti pod jo{ ve }im pri ti skom.

Ti pi ~an pri mer krat ko vi do sti ova kve {e me na vla sti je mul ti mi li on ski do lar ski plan za raz voj Luk so ra da bi se po ve }ao broj tu ri sta i pri hod. On je ve} na neo ne po pra vqi vu {te tu mno gim spo me ni ci ma u Luk so ru, do veo do uni {te wa

vam je ~i ni ti, od lu ~i te se za ne ku od “je sti vih” bo ja bur gund ca, ~o ko la de, ma sli na sto ze le nu ili, pak, zlat nu. Isto ta ko, ze mqa ni i ka mel to no vi, kao i ni jan se bo bi ~a stog vo }a, sa svim su pri hva tqi vi. [to se cr ne ti ~e, do voq no je da bu de pri sut na tek u tra go vi ma, od no sno, de ta qi ma. U su prot nom, va{ bi staj ling mo gao da pod se }a na No} ve {ti ca. Pa `qi vo ru ko va we pre po ru ~u je se i sa pa stel nim to no vi ma, od ko jih se naj bo qe u ovaj staj ling ukla pa ju ni jan se la van de.

Gre {ka broj tri ti ~e se pra vil nog iz bo ra na ki ta – dr `i te se na ru kvi ca (mak si mum je pet do {est po ru ci), ve li kog pr ste wa (po `eq no je po lu dra go ka me we: tir kiz, ro zen kvarc...) i vi se }ih min |u {a, pri ~e mu su i ka ri ke pod jed na ko do bro do {le. ^e tvor ka je u ve zi sa e{ar pa ma, od no sno, ~i we ni com da je bez wih ova kav stil ode va wa jed no stav no ne pot pun. Pri tom ih mo `e te ve zi va ti ka ko oko vra ta, ta ko i oko stru ka (u kom bi na ci ji sa ka i- {em), ku ko va ili oko gla ve. Sve ovo bi naj bo qe bi lo da pra te let we ~i zme (do zvo qe ne su i apo stol ke i ri mqan ke), a sa svim fi no pa {u i “agi ce”.

Bo ho {ik vo li i xins, ba{ kao i fi ni pli{, te gle daj te da i oni na |u svo je me sto u va {oj odev noj kom bi na ci ji. n Jasna Budimirovi}

isto rij skih gra |e vi na, po plo ~a va wa te re na nad ar he o lo {kim na la zi {ti ma, pre se qe wa ~i ta vih se la sa hi qa da ma `i te qa {to da qe od isto rij skih lo ka li te ta i tu ri sti~ kih cen ta ra. Mno gi ar he o lo zi i tu ri sti, ba{ kao i qu di u lo ka lu, ve ru ju da }e ta kvi po du hva ti od naj ve }e ar he o lo {ke zo ne u sve tu na pra vi ti kit wa sti te mat ski park di zaj ni ran sa mo za jed nu svr hu. Da se u {to kra }em ro ku na mak ne {to vi {e pa ra, uz vr lo ma lo bri ge za du go ro~ nu za {ti tu spo me ni ka i po tre be autoh to nog sta nov ni {tva Luk so ra.

Egi pat ska ar he o lo {ka ba {ti na ujed no je i svet ska i zah te va iz u zet ne na po re da bi bi la sa ~u va na. Egi pat ska re vo lu ci ja i mla da la~ ka ener gi ja ko jom je vo |e na, za o ku pi li su ma {tu ce log sve ta i uli li na du za bu du} nost ove ze mqe. Bi lo bi tra gi~ no ka da se isto ne bi mo glo od no si ti i na va qa nu ob no vu sta ra wa za we nu ve li ku pro {lost. n Pri re dio: V. K.

Vla da je do ne la od lu ku da stu den ti iz p o s t r a d a l i h kra je va mo ra ju da ima ju pred nost pri za po {qa va wu. Me |u tim, sta ri ji qu di ne `e le da se se le jer im je te {ko da za po~ nu no vi `i vot na dru gom me stu. Pu te vi se i da qe ras kr ~u ju pa to ote `a va mno gi ma da se vra te svo jim ku }a ma, ako ih ni su iz gu bi li.

Za sve ko ji su iz gu bi li ku }e i zbog to ga su bi li pri mo ra ni

ne ko li ko pu ta do la zi la da ih po se ti. Osta je, me |u tim, i da qe pi ta we {ta se za pra vo do go di lo u elek tra ni Fu ku {i ma.

Jer, Vla da je u pro te kla dva me se ca stal no oba ve {ta va la jav nost da se je usled cu na mi ja u elek tra ni do {lo do eks plo zi ja, ali da ni je bi lo to pqe wa je zgra. Me |u tim, ne dav no su ko na~ no pri zna li da je do {lo do eks plo zi je usled ze mqo tre sa i da je to iza zva lo to pqe we je zgra. A, ka ko je ve }i na Ja pa na ca na to re a go va la? Mno gi su re kli: “Pa, zna li smo!”. Jer, pot pu no su iz gu bi li po ve re we u vlast. I to je za nas Ja pan ce pot pu no nov ose }aj – na kon

Trajna kontaminacija Se ri ja vi so kih vred no sti ra di ja ci je iz me re ne u i oko nu kle ar ne elek tra ne Fu ku {i ma, ko ja je te {ko o{te }e na to kom ra zor nog ze mqo tre sa i cu na mi ja 11. mar ta, na sta vqa se. Nad re ak to rom 1. po no vo je kon cen tra ci ja ra di o ak tiv nog ce zi ju ma pre ko ra ~i la za go to vo 20 pu ta do zvo qe ne vred no sti, dok je nad re ak to rom 4. ta kon cen tra ci ja za 7,5 pu ta bi la ve }a no {to je do zvo qe no. Pod se ti mo, u pr vom tre nut ku na kon tra ge di je u at mos fe ru su iza {li ple me ni ti ga so vi iz fi si je, kao {to je kse non, ali ko ji `i ve ve o ma krat ko, ne ko li ko da na. Po tom je de tek to van jod ~i je je vre me po lu ra spa da de se tak da na, ta ko da se tvr di lo da }e kon ta mi na ci ja vr zo pro }i. Me |u tim, ce zi jum je ve} „ne {to sa svim dru go”. We gov pe riod po lu ra spa da je oko 30 go di na, i on prak ti~ no mo `e traj no da kon ta mi ni ra oko li nu. Sve su sto ga pri li ke da }e ce la te ri to ri ja u pre~ ni ku 20-30 ki lo me ta ra oko Fu ku {i me mo ra ti da bu de na pu {te na, kao {to je bio slu ~aj u ^er no bi lu. Osim uko li ko se Ja pan ci ne bi opre de li li da uklo ne ili de kon ta mi ni ra ju svo za ga |e no ze mqi {te, ali to je stra ho vi to skup po du hvat i ta ko {ta u Ukra ji ni, re ci mo, ni je ni po ku {a no. da na pu ste svoj za vi ~aj, kao i za po vre |e ne, bi lo je ve o ma zna ~aj no {to je car ska po ro di ca

Dru gog svet skog ra ta ni smo ni kad ima li is ku stvo ko je nas na taj na ~in te sti ra.

PUT OKO SVETA

NE SMEJTE SE, MOLIM: Kako treba da izgleda momak koji ima uspeha kod `ena? Ne previ{e nasmejan. Naprotiv, pomalo sumoran a mo`e i malko stidqiv. A `ene treba da izgledaju sasvim suprotno tome, da bi osvojile mu{karce. Tako bar stoji u najnovijem istra`ivawu kanadske sekcije Ameri~kog psiholo{kog dru{tva koje je objavio ~asopis „Ose}awa”.

NOTE PO KQU^U: Brisel je me|u gradovima u kojima se ponajvi{e ~uje francuski jezik, ali se u briselskom metrou ipak ne mo`e ~uti francuska muzika, jer su, kada je to nedavno poku{ano, usledile `albe upravi metroa od strane gra|ana kojima je materwi jezik flamanski. Tako je situacija vra}ena na ranije stawe: 70 odsto engleskih, 15 odsto italijanskih i 15 odsto {panskih lakih nota. I svi su zadovoqni.

UDAVILI AVION: Avion nekada{weg komunisti~kog lidera Bugarske, Todora @ivkova, namerno je potopqen u vodu nedaleko od Varne, u Crnom moru, da bi poslu`io kao mamac za ronioce i turiste. Ovaj nekada luksuzni „tupoqev 154”, ra|en za @ivkova po specijalnoj poruxbini, ne leti jo{ od 1999. godine, ali je svojevremeno imao slavne putnike, ukqu~uju}i i jo{ `ivog kubanskog lidera Fidela Kastra.

OTKUCALA GA PORUKA: Po~elo je jednostavnom porukom „okrepi se” koju je univerzitetski profesor poslao svojoj qubavnici putem „Kakao pri~e”, ju`nokorejskog provajdera.

Ali ba{ ta poruka je postala kqu~ni dokaz u potowoj istrazi ubistva: profesor je uhap{en a wegova qubavnica pod sumwom kao sau~esnik. Jer, profesor je posle ubistva oti{ao u sedi{te „Kakao pri~e” i tra`io od wih da ba{ tu poruku obri{u. Policiji je to bilo sumwivo i profesor je na kraju priznao da je zadavio svoju `enu, a da je kola svoje qubavnice koristio da le{ preveze do obale i baci ga u more. Pre toga supru`nici su pokrenuli postupak za razvod.

22

nedeqa29.maj2011.

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

МИЛЕ КЕКИН, ПЕВАЧ ЗАГРЕБАЧКОГ БЕНДА ХЛАДНО ПИВО

РЕЦЕНЗИЈА БОМБАРДЕР: „ИМА ЛИ ЖИВОТА ПРИЈЕ СМРТИ?“

Т ИН

ЕР

ЦД уместо мелема

У ВЈ

e} i na sam pogled na omot В (rad akademskog slikaragrafi~ara, Jak{e Vlahovi}a)

M

zvao me je i krenulo je od epizodne uloge, uzi~ar, tekstopisac, verovatno pe- no filozofirati i ne pozivam na pobunu a onda je pre{lo u malo ja~u sporednu, pa snik, glumac i bloger. Suprug, otac protiv globalnog kapitalizma, nego se `asu na kraju po~eli da me zivkaju i drugi i prijateq. Veliki {aqivxija sa lim na jedan vrlo konkretan problem.  S obzirom na to da si i sam profe- re`iseri. I po crta}ima sam glumio i to sjajnim smislom za humor i zaraznim smemi je najdra`i deo – veoma opu{taju}e i hom. Iako ka`e da bi voleo da ga malo bisor nema~kog i engleskog jezika i kwisme{no. je glas „nadrkanog lika”, totalni je pozi`evnosti, imao si dosta kontakta sam  Koliko si imao uticaja na kreirawe tivac. Mile Kekin, ve} vi{e od 20 godina mladima. [ta misli{ o wihovoj perceppeva~ Hladnog piva, pri~a o fanovima i ciji realnosti i novom sistemu vredno- lika Erotomana Sa{e? tome kako ga do`ivqavaju, o dana{wem sti koji zastupaju, kao i o nedostatku - Qudi misle da sam sve to ja izmislio, {kolstvu, o aktivizmu benda, kao i o svobuntovni{tva koje ste vi imali? ali ve}ina toga je bila zapisana u scenarijim „vannastavnim” aktivnostima. Razgo- Te`e je danas biti mlad, nego {to je to ju. Uneo sam tu smotanost u ulogu. Hteo sam vor smo, naravno, zapo~eli utiscima o nobilo u moje vreme. Postojao je sistem (sa da ga prika`em kao vi{e nesigurnog, nego vom albumu „Svijet glamura“ koji je izasvim svojim gre{kama!) gde se ipak smatra- perverznog. On iz te svoje nesigurnosti u {ao u aprilu ove godine. lo da lopov najebe. A danas, ako `eli{ bi- odnosu sa `enama be`i prema pornografi- Mi smo jo{ uvek u stawu delirijuma i ti buntovan - buntovan protiv ~ega? Pro- ji.  Ve} dosta dugo si aktivan bloger treba da pro|e jo{ nekoliko meseci da bitiv dru{tvene situacije koja je grozna? Pa smo po~eli kriti~ki da posmatramo nove svi znamo da je grozna. Protiv vlasti koja kako nalazi{ teme? pesme. Ali, radili smo dve godine intenzivno i iz ove perspektive prezadovoqni smo i pesmama i pakovawem. A obi~no kada se nama svi|a, svi|a se i publici.  Nemogu}e je zaobi}i nagradu koju ste 2003. dobili od Helsin{kog odbora za qudska pra Po re~ima va{ih fanova va za pesmu „[amar”. Kako je nastala pesma i da li misli{ da je promenila ne{to? novi album se dosta razlikuje - Nastala je tako {to sam gledao Sabor gde je bio prilog zakona po kome nasiqe nad `eod prethodnih. Nekima se svinama vi{e ne bi bilo ka`wivo po slu`benoj du`nosti, {to zna~i da policajac vi{e ne bi |a, a neki imaju i zamerke. Kako imao obavezu da reaguje ako sazna za nasiqe u porodici, nego `ena mora sama da prijavi svovi reagujete na to i da li sebe ga mu`a. Tako je nastala pesma o bolesniku koji tu~e svoju `enu smatrate komercijalnijima? jer `eli da je popravi. Zna~i, nastala je gledaju}i neki total- Definitivno smo komercijalniji. I {to se ti~e prodaje, i ni tre{ na televiziji. Ne bih rekao da {to se ti~e radiofoni~nosti. mogu da spre~im nasiqe, al mo`e{ Sada smo jedan meinstrim rokenqude da osvesti{ i mo`e da po~ne rol bend. Ima qudi koji su vi{e da se pri~a o tome. Bitno je da se skloni tom neotesanijem pank pri~a i da sad postoje sigurne zvuku koji smo pre radili i koji ku}e i plavi telefoni za `ene misle da smo izdali pank, izdali koje su maltretirane, i da posebe, izdali `ivot i dragog boga, stoje homoseksualci koji se a ima onih kojima je boqe ovo vole i koji su dugo zajedno, i {to sad trenutno radimo. Puno da to treba tolerisati. Mije lak{e izraziti sad preko inslim da ipak idemo ka toleterneta svoje mi{qewe nego {to rantnijem dru{tvu i moramo je to bilo pre, kad sam ja bio shva ti ti da ima mo pro stor da mlad. Nisam ja mogao da ka`em uti~emo na mlade, da im objasni[tuli}u: Slu{aj, „Izme|u krajmo {ta je normalno, a {ta ne. nosti„ ti je ba{ bezvezni album.

Nisam imao prilike, al da jesam, koliko sam ~uo o wemu, mogao bih da o~ekujem da me ~ovjek onako demokratski je korumpirana? Svi znamo da je korumpi- Uvek sam hteo da to bude jedan sajnfilnabije {akom u glavu. Tako da se verovatno rana. Ako ti sad peva{ o tome, to do|e kao dovski blog, da pi{em o nekim svakodnevne bih ni usudio. opevavawe novina. Pre, kad je za vreme ko- nim sitnicama koje se ne uo~avaju ina~e.  Za{to ste kao prvi singl izbacili munizma vladao privid da je sve u redu i da Al uhvatio sam se da sam i ja po~eo da po„Ezoteriju“ za koju si i sam rekao da je je drug Tito najpametniji, a da je policija litiziram, ne htedov{i da stojim sa straneradiofoni~na? tu da nas {titi od spoqa{weg i unutra- ne dok su ti neki dramati~ni trenuci u - Uvek mo`e{ kao prvi singl da izbaci{ {weg neprijateqa, pa kad si ti imao muda dru{tvu, ali to nije ono {to `elim. Ve} najve}i hit, i time onda „ubije{ {akom u da napravi{ pesmu „Ni jedne nema boqe od vidim, lagano da }u morati da zamolim Tglavu” - direkt, ali mi dajemo prostora i na{e policije“, onda je to bilo ne{to {to portal da mi daju “tajm of”.  Za{to te nema na dru{tvenim mrepriliku onim pesmama koje se ina~e ne bi je imalo smisla, jer je bilo vrlo opasno. toliko vrtele. „Ezoterija“ je izazvala raz- Sad kada mo`e{ da peva{ o ~emu god ho}e{ `ama? li~ite reakcije, jer je nekima to bilo to- Imam ve} ovako previ{e qudi u svom i „skinite vlast” i „vlado popu{i k....„, pa talno neo~ekivano od Hladnog piva. Mito baba pro~ita u jutarwim novinama uz ka- `ivotu i ne `elim sad ponovo da upoznam slim da je jako bitno da se bend koji dugo fu. Vi{e nema svetiwa koje mo`e{ napa- sve svoje “prijateqe iz osnovne {kole”. svira poku{a iznova definisati i zain- sti, jer je sve {to se ti~e sistema vredno- Nisam ba{ tip koji ne{to voli nostalgitrigirati qude koliko je to mogu}e. ju. I mislim da sa {to vi{e qudi komunisti oti{lo do|avola.  Va{i tekstovi su prili~no jedno Ostvario si se i kao glumac, po~ev- cira{, to je ta komunikacija povr{nija. stavni, a opet u samo jednoj re~i kriti{i sa „Bitangama i princezama”. Kako je Ima nekoliko “mojih” profila, ali nijekuje{ vladaju}u stranku, mizantrope, do{lo do toga, da li ti gluma predsta- dan nisam ja. Mo`da bih mogao da otvorim metroseksualce.. Misli{ li da svi mogu vqa izazov i kako je do`ivqava{? jedan na kojem bi samo pisalo “Ovo sam ja i razumeti su{tinu va{ih pesama?

- ^ovek koji je nama radio spotove je ne `elim prijateqe”.  Kako te fanovi do`ivqavaju nakon - Uvek sam govorio da Hladno pivo nije re`iser i kad bend koji se slu`i komplikovanim meta- je do bio svih tih uloga – ~lana “Hladnog Piva”, forama i da ja pi{em tekstove koji dolaze svoju prblogera, glumca? vi{e iz srca, a mawe iz glave. Me|utim, za vu se - Mislim da me do`ivqavaju kao jednu neke pesme ipak treba mu}nuti glavom, ma- r i j u ekstremno otvorenu osobu uvek spremnu na da i one mogu funkcionisati na dva nivoa. p o {egu i {alu - {to ja nisam. Tako da bih ~eRecimo „Ezoterija“ iako nije pesma prosto hteo da imam neki opakiji imix, da me tiv vidovwaka i Milana Tane bi do`ivqavali kao starog pajta{a. rota, mo`e se shvaIma jedan \ovani, pera~ prozora, maskota Zagreba, koji jedini ima zdravi odnos prema mojoj legendarnosti i veli~ini. Uvek kad me sretne ka`e “Ej, }elo, ima{ dve kune?”  Koje ti je najinteresantnije iskustvo iz karijere?

- Jednom nam je tip, biv{i policajac koji je radio koncert u Pore~u, uvalio dva {iicu psa umesto love, koja smo mi sutradan trebali da prodamo u Splitu. I mi smo do{li na tu benzinsku pumpu gde su nas ~ekali kupci - porodica sa decom, koji su ostali zabezeknuti kada je iz kombija po~elo da izlazi osam }elavih budala sa wihovim {iicu psima. Ili kada smo se ’94. za Badwe ve~e vra}ali sa titi i na tom povr{nom nineke svirke po Jadranskoj magistrali sa vou gde se ja izrugavam babajo{ desetak bendova u autobusu, pa smo se ma koje preko ekrana ~itaju s dlaisprevrtali i mediji su javili da je ”Hrna, a mo`e i na onom malo zahtevnivatska skoro ostala bez rok scene”. Bio je jem koji uop{teno govori o tome koliko jedan sjajan komentar iz Pule – “Jebe{ scenama manipuli{u i `ele da upravqaju nanu, koja stane u jedan bus”. {im `ivotima kroz tu, nazovi, duhovnost.

Al recimo „Mlohavu }unu“ nema{ {ta puМилена Контић

Ка толерантнијем друштву

albuma, ta~nije, na sam naslov albuma - Ima li `ivota prije smrti? („Me tal war ning“, 2011.)ovi Bombarderi vas razoru`avaju. Tim, kad dubqe razmislite, antologijskim stihom, mi{qu i pitawem - ~ak iako niste wihov okoreli fan, poput va{eg potpisnika, a koji zna da po{tuje - postaje jasno da se ovde radi o retkim muzi~kim i liri~kim zverkama, a ponajvi{e o gorostasima kultnog metal `anra.

Jedanaest novih studijskih numera, od kojih se peti redni zapis „Armija mraka“ izdvaja poput svetla u tunelu, i kvalifikuje kao ultra hit. Mo`da, jedini takav na albumu, ali ne i jedini vredan pomiwawa. On nije rqawe i krqawe kakvo ste navikli od Bombardera, ovo je mnogo i daleko vi{e od toga. Numera „Tunel“, muzi~ki, autorsko je delo Jak{e Vlahovi}a, koji je pred sam kraj nastajawa materijala napustio bend, a na ~ije je mesto do{ao mladi i talentovani Gvozden Raci}, opet, bezrezervno doprinose}i krajwem u~inku i efektnom kona~nom produktu. Rastko Li~ina i Nenad Ne{o Kova~evi} se u nekoliko navrata pojavquju kao uspe{an kreativni spoj i tandem. I basista, Predrag Predo Sari} se iskazao kao kompozitor i tekstopisac u dokumentu „Mr`wa i patwa“.

Na CD-u „Ima li `ivota prije smrti?“, imamo nekoliko pod`anrova, isprepletanih poput (crne, naravno) brojanice: od tre{a, preko roka, pa

sve do spida. Ovde imamo i nekoliko gostuju}ih aktova: Milana Raki}a Uroka u uvodnoj pesmi, Slobodana Bobu \uki}a - Ji mi 3B (“Ja hodam u svakoj sjeni”) i ~lanovi originalne postave, Senad Qubun~i} i Zlatko Slatinac (“Sve ludo-

sti ovoga svijeta”). Posledwa numera na albumu, zapis “So do mi zer”, obrada je finskog benda “Ni fel he im”, koji, obra|uju pesme Bombardera.

U sastavu Bombarder, za setom bubweva nalazi se Milan Mikac Jankovi}, ina~e, bubwar metal sastava Abonos. U liri~kom vezivnom tkivu izdawa, potencirawe pojmova poput krv, smrt, rane, kletva i wima sli~nih, u neku ruku, mogu delovati prenapadno, prenagla{eno, pa ~ak i iritantno, ali, mogu}e je da je to deo ve{to smislenog plana autora da na jedan jednostavan, a slikovno sirov i krajwe jasan, na~in prezentuju osnovnu izra`ajnu poruku. U tom smislu, stavimo ovaj CD u plejer, poput melema na rani. Mo`da rana i zaceli. Vide}emo...vreme }e pokazati! Милан Б. Поповић

ATE I STI NA MEJN STEJ XU PRE BAD RELIGION: Jed na od naj ve }ih atrak ci ja pred sto je }eg „Exit” fe sti va la (7. - 10. jul) na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi bi }e le gen dar ni ame ri~ ki pank-rok bend Bad Religion. Za ni mqi vo je da }e 7. ju la pre ka li for nij skih pan ke ra na glav noj bi ni svi ra ti naj po zna ti ji no vo sad ski pank-rok bend Ate ist rep.

ТОП 10 - МАЈ 2011.

21. Jennifer Lopez feat. Pitbull On The Floor 22. Jessie J feat. B.o.b - Price Tag 23. Rihanna – S&M 24. Lady Gaga - Born This Way 25. Adele - Rolling In The Deep 26. Black Eyed Peas - Just Cant Get Eoungh 27. Katy Perry f. Kanye West - E. T. 28. Snoop Dog - Sweat 29. Lady Gaga - Judas 10. Bruno Mars – Grenade

Lady Gaga

ВРЕМЕПЛОВ

Боб Дилан уметник 20. века Bob Dilan ro|en je 24. maja 1941. godine u Dulutu, Minesota. Nakon 20 godina snimio je uz pomo} gitare i usne harmonike svoj prvi album pod nazivom „Bob Dilan”. Danas predstavqa umetnika koji je muzikom, tekstovima i delima obele`io 20. vek i ostavio dubok trag i uticaj u modernoj istoriji i muzici.

Robert Alen Zimerman, kako mu glasi pravo ime, snimio je do sada 34 studijska albuma, posledwi u nizu „Christ mas In The He art„ 2009. godine. Do sada mu je uru~eno 11 Gremi nagrada, Pulicerova nagrada, Oskar, Ameri~ka nacionalna medaqa za umetnost i mnoge druge. @ivot Bob Dilana ekranizovali su Martin Skorsiz u ostvarewu „No Di rec tion Ho me„ (2005.) i Tod Hajnes „I’m Not The re„ (2007.). www.rockulice.com Д. Влашки

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Приредио: Сава Савић

dnevnik

oglasi

nedeqa29.maj2011.

23

24

oglasi

nedeqa29.maj2011.

IZ DA JEM odli~an jednoiposoban stan! Kompletno name{ten stan kod Sajma. Tel. 063/855-7109, www.so lis-ne kret ni ne.com.

473244 IZ DA JEM 46m2 na 1. spratu na Grbavici sa kuhiwom i 23m2 na 1. spratu na N. Detelinari name{ten, cena dogovor. Tel. 064/823-6601.

473335

UDO VAC 75/75 nepu{a~, tra`i `enu kojoj treba honorarni radnik, a mogu}e je i brak. Telefon 025/451404 zvati od 19 - 21.

29437 KA NAD SKI dr`avqanin tra`i `ensku osobu do 45 godina. Telefon 29596 0038765 399241.

IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/84928671 61-09 i 067/859-097.

IZ DA JEM sobe na moru, naseqe Utjeha. Telefon 522-120, 063/59529202 051.

U KUM BO RU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefon 021/461-072, 00-38229234 31-684-719.

LE TO 2011!!! Gr~ka, Halkidiki 7.900,00 dinara sa prevozom, Turska, [panija, Bugarska. Italija. Crnogorsko primorije, Rafailovi}i, ^aw, Kra{i}i, hoteli, apartmani.

Telefon 021/400-148.

29555 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 6 le`aja, u Budvi. Telefon 29651 +38269023700.

PRO FE SOR KA nema~kog jezika daje privatne ~asove. Telefon: 28639 021/661-8890 i 063/616-315. ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

29411 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon 021/6399-305.

29412 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

29474 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

29627

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

29413 PRE VOZ sanitetskim vozilom sa profesionalnim osobqem i dvadesetogodi{nim iskustvom na svim relacijama pozovite: 063/594-494.

27716 PRI VAT NI pansion za sme{taj, ishranu i negu starih lica, najpovoqnije u Novom Sadu. Javite se!

Telefoni: 021/6360-116, 064/2914374.

29505 PENZIONERI, nezbrinuti: Pobo`na pravoslavna porodica brinula bi o starijoj osobi: ~isto}i, zdravqu, hrani kao o svojim roditeqima, za nasel|e nekretnine.

Telefon 021/827-991.

29768

IZDAJEM garsoweru u Ulici Devet Jugovi}a br. 7, kod Futo{ke pijace. Telefon 496-037.

29497 IZDAJEM nov neuseqen name{ten stan iza Medicinskog fakulteta, Ulica Branka Baji}a. Telefon 061/149-64-34.

29764

dnevnik

IZDAJEM na du`i rok prazan stan u povr{ini 68 m2 u ulici Gagarinova 16a (5.17) Novi Sad. 29773 Telefon 063/564-034.

IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru u Ulici Lasla Gala u Novom Sadu od 1. 6. 2011. god. Mese~no pla}awe uz depozit. Telefon 28816 064/135-25-85.

IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan sa centralnim grejawem, telefonom, kablovskom TV i terasom kod Sajma od 1. jula. Telefon 29251 060/547-4478.

IZ DA JEM name{ten jednosoban stan na Novom nasequ 120 evra. Telefon 063/77-93-185.

29682 IZ DA JEM jednoiposoban stan, 40m2 kod Merkatora, name{ten novim name{tajem dr Ivana Ribara 11, prvi sprat, cena: 180e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 29688 IZ DA JEM noviji prazan dvosoban stan 42m2, ul. Marka Miqanova, ~etvrti sprat, lift, terasa, kuhiwski elementi, cena 140 evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

29689 IZ DA JEM novu kompletno name{tenu garsoweru, 24m2, Centar, \or|a Jovanovi}a 9, odvojena kuhiwa, terasa, ve{ ma{ina, cena 140evra. telefon 021/544-540, 29690 063/517-290.

IZ DA JEM dvosoban stan name{ten i opremqen 54m2 u Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 063/1966890.

29692 IZ DA JEM dvosoban komforan nename{ten stan na Limanu 4, na du`e vreme. Telefon 063/582-046. 29694 NO VA DE TE LI NA RA jednosoban name{ten izdajem na du{e vreme.

Telefon 064/4950-427.

29702 IZ DA JEM u Tolstojevoj ulici prazan jednosoban stan na du`e vre29703 me. Telefon 064/4950-427.

IZ DA JEM nov stan 70m2, mladom bra~nom paru bez dece, mo`e da bude poslovni prostor uz dogovor. Telefon: 6398-007, 504-214, 064/321228491 497.

IZ DA JEM name{ten jednosoban stan na drugom spratu u ulici Cara Lazara 98. Telefon: 064/14-38-901.

28768 IZ DA JEM name{ten, jednosoban stan, Bulevar cara Lazara, lift, kablovska, klima, terasa. Telefoni: 756-069, 065/947-14-12.

28848 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i, pogodan za bra~ni par ili dve zaposlene osobe ili studentkiwe. Svetosavska. Telefon 064/495-2319.

28955 IZ DA JEM dvosoban name{ten kvalitetan stan, 64m2 kod stadiona, bulevar Oslobo|ewa. Telefon 021/461117.

29103 IZ DA JEM name{tenu garsoweru blizu Instituta Sremska Kamenica. Telefoni: 465-815 064/2044331.

29132 IZ DA JE se jednosoban name{ten stan, Bore Prodanovi}a 15. Telefon 064/28-38-000.

29299 IZ DA JEM dvokrevetnu garsoweru, kompletno opremqenu, odmah useqivu, Ulica Haxi Ruvimova. Telefoni: 6398-950, 064/157-1213. 29310 U CA RA DU [A NA izdajem name{tenu garsoweru.

Telefon 064/3810-695.

29325 IZ DA JEM dvosoban komforan stan 60m2, sprat porodi~ne ku}e sa posebnim i dvori{nim ulazom, kablovska, bela tehnika, eta`no grejawe. Telefon 504-590.

29363

IZ DA JEM povoqno name{ten jednosoban uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, 100 evra. Podbara.

Telefon 521-362, 064/236-280-9.

29394 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u Ul. Cara Du{ana. Telefon 021/6339-487, 063/734-9836.

29420 IZ DA JEM prazan dvosoban stan kod @elezni~ke stanice (toplane).

Useqiv odmah. Telefon 423-386.

29452 IZ DA JEM mawi jednoiposoban stan oko 30m2 u ulici Cara Du{ana ( novogradwa) kompletno name{ten sa terasom. Telefon 061/694-14-53.

29494 GR BA VI CA, Gogoqeva, izdajem jednosoban stan, 35m2, prazan, ima kuhiwske elemente, drugi sprat, novija zgrada, terasa, {pajz... Telefon 063/18-28-647.

29496 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan kod Elektrovojvodine. Tele29502 fon 063/545-613.

U CEN TRU Novog Sada izdajem komforan, potpuno opremqen nov JIS stan, pogodan za jednu/dve oso29509 be. Telefon 063/479-909.

IZ DA JE se dvosoban komforan name{ten stan u strogom centru grada. Prednost mawoj porodici ili 2-3 studentkiwe. Telefon 29530 060/6333611.

IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Kraqa Petra I. Telefon 021/6911-796.

29533 DVO I PO SO BAN, name{ten, 70m2, blizu Sajma, terasa, klima, KTV, kompletno opremqen. Telefon: 063/7167-510, 021/6310-391.

29568 LI MAN IV jednosoban 40m2, terasa, name{ten, CG, topla voda, klima, kablovska, telefon, lift. Cena 130E. Telefon 063/550-656. 29577 IZ DA JEM jednoiposoban name{ten - konforan stan, Bulevar Despota Stefana 14, pored studentskog grada. Vrlo povoqno! Telefon 29589 021/6360-497.

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u blizini Socijalnog. Telefoni: 064/268-63-41, 065/810-89-38, 021/42129598 876.

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u jevrejskoj ulici (pasa` Papilon).

Telefoni:063/87-888-63, 063/543710.

29609 IZ DA JEM dvosoban, komforan stan od 50m2, kod Sajma. Telefon 021/444-258, 064/111-3561.

29614 IZ DA JEM jednosoban 40m2 stan na Limanu 4. Telefon 063/1372-869.

29617 IZ DA JEM trosoban name{ten stan u strogom centru Novog Sada.

Telefoni: 021/6431-917, 063/8085454.

29626 PO VOQ NO izdajem komforan, name{ten jednosoban stan za jednu dve osobe, Haxi Ruvimova ulica, lift, interfon, kablovska, parking. Telefoni: 021/6393-200, 064/4026-547.

29629 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u centru Novog Sada. Telefon 060/100-61-63.

29635 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u ulici Jug Bogdana. Telefon 064/1127074.

29643 IZ DA JEM jednoiposoban stan, poluname{ten - name{ten, ugao Kisa~ke i Branislava Beri}a. Telefon 064/275-9635.

29706 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522533, 021/523-380, 063/522-202. 29708 PO VOQ NO izdajemo kvalitetne name{tene stanove svih struktura na odli~nim lokacija. Telefoni: 062/466-056, 021/55-75-92.

29711 CEN TAR 30m2 nov kompletno novoname{ten stan Vojvode Bojovi}a 8a, 130e. Telefoni: 021/52-88-67, 064/200-10-50.

29743 VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019-004, 021/6624-325, www.so lis-ne kret ni ne.com.

473243

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon 063/1616-300.

29646 PO TREB NI u zakup: reprezentativno name{teni stanovi od 50 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 29710

28558

BU LE VAR - klasi~na garsowera odvojena kuhiwa, ukwi`ena - odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

473317 GAR SO WE RA, 24m2 - Nova Detelinara, brzo useqiva, mo`e kredit, CG, cena sa PDV-om 28.450 evra.

Tel. 021/661-4200, 064/823-6621.

473328 NO VA useqiva garsowera - 25m2 odli~na gradwa - sendvi~ zid, CG, cena sa PDV-om - 31.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

473330 GAR SO WE RA - 27m2 - Grbavica, luks oprema, ukwi`ena - odmah useqiva, lift, terasa, CG, cena - 33.400 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963.

473336 U KRA QE VI ]A MAR KA, 28m2, tre}i sprat, lift, terasa, povoqno.

Tel. 451-318, 060/075-37-82. [ifra 473337 46755.

GAR SO WE RA, Grbavica, 25m2, novija zgrada, III sprat, bez lifta, ukwi`ena, mo`e preuzimawe podstanara, cena: 26.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

473241

PRO DA JEM garsoweru na Detelinari, novu, sun~anu, telefon, kablovska, mo`e sa name{tajem ili bez, hitno, povoqno. Telefon 063/507-097, 021/29-77-565.

29471 PRO DA JEM garsoweru 16.000e. Telefon 064/8205840.

29548 PRO DA JEM komfornu garsoweru, 28m2, telefon, kablovska, centralno na gas, nova zgrada, centar, [afarikova. Telefoni: 021/552-270, 064/11-36-076.

29590 @E LE ZNI^ KA - ukwi`ena garsowera 23m2 + terasa, odmah useqiva.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

29684 GAR SO WE RA Somborska, visoko prizemqe, 25m2. Telefon 062/543816.

29701 PRO DA JEM jednosoban stan 30m2 Ulica Alberta Tome (kod Spensa), drugi sprat, stara gradwa, ukwi`en, 34.000 evra. Bez posrednika.

Telefon 064/1710406.

29599 HIT NO prodajemo jednosoban stan 38m2 u Petrovaradinu, blok 8 za 28.000, mo`e biti jednoiposoban.

Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

29716 PRO DA JE MO lep jednosoban stan od 30m2 kod satelitske pijace za 29.000, bez ulagawa. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

29718 PRO DA JEM stan od 32m2 na Novom Bulevaru za 33.000, nov, odmah useqiv. Telefon 6447-622.

29721 PRO DA JE MO ukwi`en jednosoban stan 34m2, Rumena~ka ulica, tre}i sprat, gradila Budu}nost, 37.000. telefon 6447-622, 063/540165.

29728 HA XI RU VI MO VA ukwi`ena garsowera, ostaju ugradni plakari i kuhiwa, 30m2, 33.000, mo`e kredit. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

473366 HIT NO prodajem 27m2 u Cara Du{ana, „Dinamika” zidala, ukwi`en, lift, terasa. Cena 32.000E. Tel. 452-942.

473355 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan, 25m2 u Gunduli}evoj ulici.

Uredna dokumentacija, cg. Cena 16.000E. Tel. 452-737.

473356

PRO DA JEM garsoweru 24m2, 2. sprat, bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

473223 GAR SO WE RA, 25m2, Grbavica nov i odmah useqiv stan u visokom parteru na odli~noj lokaciji, mogu}nost kupovine i putem kredita, povra}aj PDV-a. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

473228 NO VO NA SE QE, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850. Tel. 63-66-952.

473284 NO VA DE TE LI NA RA, nova brzo useqiva garsowera 24m2, cena 27.300 sa PDV-om. Tel. 636-8429.

473285 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu, ima terasu, cena 30.000. Tel. 636-6952.

473286 LI MAN, kod „Merkatora” ukwi`en stan na II spratu, bez ve}ih ulagawa, 33.500. Tel. 636-8429.

473287 FUNK CI O NAL NA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena 33.800 evra! Tel. 065/2019-013, 021/4274-277 ({ifra: 19665), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473250 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice, cena 31.000 evra. Tel. 063/716-1744, 021/520-231 ({ifra: 14715), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473251 BUL. CA RA LA ZA RA - Odli~na novija, ukwi`ena garsowera od 28m2, terasa, lift, prodaje se kompletno name{tena. Cena 37.100 evra. Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 20113), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473252 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 22m2, kompletno name{tenu, zbog odlaska u inostranstvo! Cena 23.000 evra! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 20447), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473253 GAR SO WE RA na Grbavici u dvori{tu nove zgrade, napravqena od gara`e. Opremqena kuhiwa, klima, kablovska, cena 18.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427-277 ({ifra: 20560), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473254

KU PU JEM trosoban stan na Limanu I ili II. Telefon 063/66-92-92.

29526 BEZ PO SRED NI KA kupujem dvosoban stan na Limanu ili u centrum ukwi`en. Isplata odmah. Telefon 021/422-116.

29615 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 475442 528-137.

TRA @I MO za poznatog kupca, dobar trosoban-~etvorosoban stan na lokaciji centar, oko Spensa!!! Pozovite! Tel. 021/474-0064.

475427

PRO DA JEM 065/504-7433.

stanove.

Telefon

VR [A^ KA ULI CA - 21m2, grejawe na gas, mali stan sa odvojenim spava}im delom, brzo useqiv. Cena 21.000 evra. Tel. 064/1126-239, 021/520-231 ({ifra: 20500), www.so 473255 lis-ne kret ni ne.com.

GAR SO WE RA, 25m2, Bulevar oslobo|ewa, 1. sprat, cg, terasa, sre|en, ukwi`en, 30.900 evra. Tel.063/745475469 1344.

LI MAN, Balzakova kod Doma zdravqa, ukwi`ena garsowera 25m2.

Tel. 6624-218.

475438 NO VO SAD SKOG SAJ MA nova garsowera 27m2 na prvom spratu sa liftom, ima terasu, dvori{no orjentisana, brzo useqiva. Telefon 062/528-137.

475444 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`ena garsowera, gradila Budu}nost, 27.500E. Mo`e kredit. Tel. 522-177, 064/25-18752.

475474 NO VI SAD, Somborski bulevar, useqivi stanovi, novo, 29m2-31500, 35m2-38.000E, 31m2-33.600E, 80m251.300, cene sa PDV. Mo`e sve vrste kredita. Tel. 526-622, 065/5454-038.

475476 JAN KA ^ME LI KA, kod {kole, odmah useqiva name{tena garsowera u zgradi, potkrovqe, 19.500E. Tel. 063/441-663.

475477 GAR SO WE RA, 26m2, N. Detelinara, H. Ruvimova, 4. sprat, lift, terasa, cg, novo, ukwi`eno, 30.900E. Tel. 063/745-1344.

475471 DE TE LI NA RA jednosoban stan 32m2, klasi~nog rasporeda, visoki parter, ukwi`en za 28.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475445 NO VO NA SE QE kod {kole i obdani{ta na prvom spratu jednosoban stan 40m2 u korektnom stawu.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

475446 NO VO NA SE QE kod robne ku}e odli~an jednosoban stan 36m2, ukwi`en, lepog rasporeda, ima terasu za 33.000. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475447 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposobnog, 41m2, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en 44.300 evra. Tel. 063/7451344.

475470 JED NO SO BAN, 31m2, odvojena kuhiwa i trpezarija, B. J. Tomi}a, 4. sprat, ukwi`en 30.900 evra. Tel. 063/745-1344.

475464 GR BA VI CA - Noviji jednosoban stan od 36m2, uli~no orjentisan , sa pogledom na Fru{ku goru, dokumentacija uredna za kupovinu putem kredita. Cena 40.200 evra. Tel. 063/716-1744, 021/520-231 ({ifra: 20152), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473256 CA RA DU [A NA, u novoj luks zgradi odli~an odmah useqiv 1,0 stan, cena 37.000. Tel. 63-66-952.

473288 SA JAM, kod ABC centra, odli~an kompletno renoviran prazan odmah useqiv i ukwi`en 1,0 stan 32m2, cena dogovor. Tel. 636-8429.

473289 PRO DA JEM hitno - dobar stan, 33m2, terasa, kuhiwa sa trpezarijom, useqiv. Ukwi`en. Cena samo 27400 evra. Tel. 021/451-318, 523-193.

[-46794.

473338 @. STA NI CA - 30m2 - ukwi`en odmah useqiv, 2. sprat, CG, lift, klasi~an raspored, cena - 33.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608.

473322 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1,0 stan, cena 31.000. Tel. 064/220-9565.

473283 NO VI BU LE VAR, nov odmah useqiv ekstra luks kompletno name{ten 1,0 stan od 32m2. Tel. 63-68429.

473292 STE VA NA MO KRAW CA 30m2, jednosoban, lift, terasa 32.000.

Tel. 444-107, 633-7853.

473367 DE TE LI NA RA 32m2, klasi~an jednosoban, odmah useqiv 28.000, nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853.

473368 STE VA NA MO KRAW CA 38m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 41.200 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853 473371

oglasi

dnevnik

PE TRO VA RA DIN, stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, terasa, cg, lift, parking. Cena 42.800 evra. Telefon 29582 063/585-076.

LI MAN I, dvosoban stan, 53.5m2, II sprat, dva lifta, trpezarija, kuhiwa, telefon, kablovska. U nepoblizini fakulteta, srednoj 900e/m2. Telefon 063/570-180.

29624 PRO DA JEM STAN - 50m2 komforan u Novom Sadu, centar, novija zgrada, prvi sprat. Mo`e i zamena 29644 za mawi. Telefon 529-773.

LI MAN 3, 61m2, prvi sprat, okru`en zelenilom, dvostrano orjentisan, dve terase, komforan, potrebno renovirawe, vlasnik, cena 59000E. Telefon:064/3866-567.

29659 DVO SO BAN preko puta `elezni~ke stanice 55m2, ukwi`eno, vlasnik, bez posrednika, drugi sprat, ekstra lokacija, cena dogovor. Telefoni: 062/1518-781, 060-4821010.

29686 AVI JA TI ^AR SKO naseqe 50m2, drugi sprat, ukwi`en i Milenka Gr~i}a ukwi`en, IV sprat, 47m2.

29697 Telefon: 062/890-1199.

PRO DA JE MO u centru dvosoban stan od 50m2 u novijoj zgradi za 49.500. Telefoni: 6447-622 i 29715 063/540-165.

PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 63m2 na Limanu dva. Stan je na ~etvrtom spratu sa liftom, novija 29725 zgrada. Telefon 6447-622.

PRO DA JE MO ukwi`en dvosoban stan od 46m2 na drugom spratu za 36.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

29732 PRO DA JEM jednoiposoban stan 31m2. Telefon 064/820-5840. 29549 PRO DA JEM ukwi`en, renoviran 1,5 stan povr{ine 42m2 na 1. spratu u Radni~koj ulici, cena 60.000evra.

Telefon 064/150-125-2.

29655 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 44m2, Petrovaradin, ukwi`en, Blok VIII, 5. sprat, bez lifta, gradsko CG, mo`e kredit, 36.000 evra.

Telefoni: 063/88-56-041, 021/63-6329657 741.

NOV useqiv mawi jednoiposoban u Ul. Cara Du{ana, visina I sprata, cena 33.500E. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232.

29675 MI LEN KA GR ^I ]A, IV sprat, 47m2, ukwi`en. Telefon 062/543816.

29700 PRO DA JEM ukwi`en jednoiposoban stan od 51m2 na drugom spratu za 41000, zgrada je od fasadne cigle.

Telefon: 6447-622, 063/540-165.

29714 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 47m2 kod Socijalnog, noviji, ukwi`en. Mo`e kredit. Telefon 6447622.

29723 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu blizu {kole za 44.000.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

29726

PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan od 46, 5m2 na Novom nasequ za 43.500E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

29730

PRO DA JE MO jednoiposoban stan od 42m2 kod Master centra Sajam za 41.500E. Ukwi`eno. Telefoni: 063/540-165, 021/6447-622.

29733 LI MAN I, 35m2 ukwi`en jednoiposoban, lift, terasa 42.300 idealan za izdavawe, blizina fakulteta.

Tel. 444-107, 633-7853.

473369 NO VO NA SE QE 48m2, jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 46.350.

473370 Tel. 444-107, 633-7853.

DA NI LA KI [A!!! 48m2 jednoiposoban stan u odli~noj zgradi, odli~nog rasporeda, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 063/868-0335.

475428 NA LI MA NU II kod Jovan Popovi} {kole, ukwi`en jednoiposoban stan, 39m2, kuhiwa odvojena sa prozorom. Povoqno. Tel. 451-318, 060/075-37-82.

473343 KOD LI MAN SKOG parka u [ekspirovoj ulici mawi jednoiposoban stan, 39m2, ukwi`en, cena 36000 473341 evra. Tel. 063/10-88-993.

JED NO I PO SO BAN - 36m2 - mo`e kredit, 3. sprat, lift, terasa, useqiv odmah, CG, cena sa PDV-om 40.800 evra. Tel. 021/6614-200, 473312 064/823-6604.

JED NO I PO SO BAN - 30m2 - Cara Du{ana - useqiv, dvori{na strana, CG, cena - 34.000 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6601.

473313

JED NO I PO SO BAN, 36m2, nov Grbavica, odmah useqiv stan, lift, terasa, mogu}nost kupovine i gara`e, malo stanara u zgradi, mo`e i putem kredita. Tel. 063/7-333-621, 473232 021/55-77-58.

LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 53.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com.

473257 PRO DA JEM mawi jednoiposoban stan od 30m2, useqiv, u potkrovqu, bez lifta 4. sprat, u blizini Kosovske ulice i Ribqe pijace. ^etiri godine stan. Cena 35.000 evra.

Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ([ifra: 14111), www.solis-nekretni473258 ne.com.

ATRAK TI VAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2, na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, hitna prodaja! Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385), www.solis-nekretnine.com.

473259 JED NO I PO SO BAN stan od 52m2 na Limanu, kod Doma zdravqa, lift, terasa, ukwi`en, cena 52.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11010), www.solis-nekretnine.com.

473260

OD LI ^AN!!! 40m2 - jednoiposoban, ukwi`en - useqiv odmah, terasa, CG. Cena - 37.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610.

473314 USE QIV - 37m2 - Somborski bulevar - 1. sprat, lift, terasa, CG, neprolazne sobe, odvojena kuhiwa od dnevne. Cena: 37.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601.

473315 LI MAN 2, odli~an 1,5 ukwi`en stan, cena 48.000. Tel. 63-66-952.

473290 CEN TAR, kod glavne po{te, noviji 1,5 stan, ukwi`en, cena 52.500. Tel. 636-8429.

473294 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno sre|en stan bez ikakvih ulagawa 1,5, cena 42.500 (nije fiksno). Tel. 063/828-83-77.

473295 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1,5 stan, 47m2, po ceni od 40.000. Tel. 063/516-478.

473296 JED NO I PO SO BAN, 40m2, S. Musi}a - blizina fakulteta, stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa, 2 sprat, ukwi`en i odmah useqiv hitna prodaja, idealan za advokatsku kancelariju, vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 473230

JED NO I PO SO BAN, 33m2, Liman 3, Bulevar cara Lazara, kod Limanske pijace, prizemqe, plus terasa od 20m2, ukwi`en, 37.000 evra. Tel. 063/745-1344.

475465 JED NO I PO SO BAN, 39m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat,2 lifta, cg, luks, novo 47.400 evra. Hitno! Tel. 063/745-1344.

475467 LI MAN IV 80m2 u funkciji troiposobnog, odmah useqiv 74.000. Tel. 444-107, 633-7853.

473377 LI MAN stan 41m2 klasi~na gradwa preure|en u jednoiposoban, ima terasu, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262.

475448 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475449 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 45m2 u prizemqu sa lepom terasom, okolina sva u zelenilu. Telefon 528-137, 063/538-166.

475451 NO VA DE TE LI NA RA useqiv jednoiposoban stan 41m2, ima terasu, lift, lep raspored za 41.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475452 TO ZIN SO KAK - Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi sprat sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538-166.

475453 DE TE LI NA RA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475454 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, povoqno. Tel. 6624-218.

475439 NO VI JI stan 56 m2 kod Futo{ke pijace, povoqno. Tel. 6624-218.

475440 LI MAN Balzakova odli~an dvosoban stan 64m2 u kvalitetnoj zgradi na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475450 NO VO NA SE QE, 55m2, opremqen restoran sa kompletnom opremom 51.500 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co. rs. Tel. 444107, 633-7853.

473364 DVO SO BAN, 52m2, Liman, Balzakova, 12. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, 48.200E. Tel. 063/7451344.

475468 DVA DVO SOB NA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650 evra i 53m2 4. sprat sa cenom od 53.600 evra.

Tel. 063/745-1344.

475466

DVO SO BAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500 evra.

475463 Tel.063/745-1344.

SA JAM, direktno od investitora, odmah useqivi stanovi, 48,18-m253.700E, 44.60m2-43.000E, 73.49m272.000E, 70,28m2-72.000E, 64.52m269.500E. Cena sa PDV. Odli~na gradwa. Tel. 526-622, 065/5454-038.

475478 JAN KA ^ME LI KA, odli~an dvosoban stan, 45m2, III sprat, lift, terasa.Odmah useqiv. Tel. 063/780475479 9909. \OR \A JO VA NO VI ]A, dvosoban, odmah useqiv stan 42m249.750E. II sprat, terasa. Odli~an!

Tel. 522-177, 063/780-9909.

475480 HIT NO prodajem dvosoban stan na Limanu III, 58m2, ukwi`en, kod Limanskog parka, odmah useqiv, novo kupatilo! Cena 60.000 evra! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 14381), www.solis-nekretnine.com.

473261 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan od 50m2, kompletno renoviran, sa odli~nim pogledom na Dunav i Tvr|avu! Tel. 063/855-7109, 021/427277 ({ifra: 20382), www.solis-nekretnine.com.

473262 KLA SI ^AN dvosoban stan izvanrednog rasporeda, Ulica Maksima Gorkog, drugi sprat, 56m2, cena dogovor! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 10544), www.solis-nekretnine.com.

473263

UKWI @EN dvosoban stan kod Sajma, Stevana Mokrawca, uli~no orjentisan, 48m2, cena 48.500 evra, 4. sprat, terasa, lift, proto~na topla voda, mo`e kredit! Tel. 063/1827627, 021/427-277 ({ifra: 20425), www.solis-nekretnine.com.

473264 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan kod Limanske pijace, ukwi`en. Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 20325), www.solis-nekretnine.com.

473265 UKWI @EN, dvosoban stan u Ul. Dragi{e Bra{ovana, Liman II, u blizini {kole i obdani{ta, 54m2, cena 64.000 evra, nije fiksna cena!

Tel. 063/1827-627, 021/427-277 ({ifra: 20344), www.solis-nekretnine.com.

473266 NO VO GRAD WA - Kosovska ulica, dvosoban stan od 44m2 na petom spratu, odmah useqiv, stan bez ulagawa. Cena 47.500 evra. Tel. 064/1126-239, 021/520-231 ({ifra: 20463), www.solis-nekretnine.com.

473267 DVO SO BAN stan u Ul. Koste Racina, odli~an raspored u 49m2, uli~no orjentisan, ukwi`en. Cena 46.500 evra! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 20255), www.solis-nekretnine.com.

473268 JO @E FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.solis-nekretnine.com.

473269 DVO SO BAN, Liman II, 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitna prodaja, 57.000 evra. „Kvart” Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

473233 DVO SO BAN, Liman II, Ravani~ka ulica, novija zgrada, ukwi`en 65m2, II sprat, bez ulagawa. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

473242 DVO SO BAN, 51m2, Detelinara RK „Merkur”, odli~an stan na 6. spratu, klasi~nog rasporeda, lift, terasa, ostava, okrenut na dve strane, ukwi`en - sre|en i odmah useqiv, vredi kupiti. Tel. 021/55-7758, 065/555-77-58.

473231

nedeqa29.maj2011.

BEZ PO SRED NI KA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

473224 NO VA DE TE LI NA RA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2,0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu cena 1000 evra/m2. Tel. 63-68-429. 473297 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2, po ceni 473298 od 52.000. Tel. 63-66-952.

OKO LI NA BU LE VA RA i @elezni~ke stanice, 2,0 klasi~an stan od 54m2, sre|en i ukwi`en, cena 47.500. Tel. 636-6952.

473299 NO VO NA SE QE, zgrada od fasadne cigle, 2,0 stan od 59m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 53.000 evra, nije fiksno. Tel. 63473300 66-952.

LI MAN 1, u Strumi~koj ulici, dobar i ukwi`en 2,0 stan 56m2, cena 60.800. Tel. 63-66-952.

473301 LI MAN, blizina Dunava, dobar 2,0 ukwi`en stan od 59m2, cena 59.700.

473302 Tel. 63-66-952.

GR BA VI CA, ukwi`en klasi~an 2,0 stan na I spratu, 48m2, cena 49.500. Tel. 636-8429.

473291 SA TE LIT, dobar ukwi`en 2,0 stan od 48m2 na II spratu, cena 36.000.

473293 Tel. 636-6952.

DVO SO BAN - Petrovaradin, Blok br. 8, II sprat, lift, ukwi`en, 60m2, povoqno 800 evra/m2. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

473239 SOM BOR SKI BU LE VAR, 49m2 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored cena sa PDVom 45.300 evra. Tel. 064/823-6621, 021/6614-200.

473329 LI MAN 3 - 49m2 + 44m2 terase-ba{tice, ukwi`en, useqiv odmah, jednoiposoban, CG, cena - 53.550 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

473325 NA N. NA SE QU, prodajem dvosoban stan, 39m2, iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, nema lift. Cena 29000 evra.

Tel. 063/10-88-993, 451-318.

473339 PRO DA JEM lep dvosoban stan sa stvarima, opremqena kuhiwa i dnevna soba, 52m2, sa terasom i liftom, Bul. oslobo|ewa. Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 53600 evra. Pozovite 021/451-318, 060/07305-77. [ifra-46912.

473340 BU LE VAR - 50m2 - nov - dvosoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 54.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

473333

HIT NO prodajem dobar dvosoban stan, 47m2, useqiv po dogovoru, terasa, podrum, I sprat, blizina {kole i vrti}a. Cena 37300. Tel. 021/451-318, 523-193. [ifra-38304.

473342 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan, 56m2, kod Limanskog parka, u odli~nom stawu, sa terasom i liftom. Ukwi`en. Hitno. Cena 53900.

Tel. 451-318, 523-193.

473344 KLA SI ^AN dvosoban stan, 63m2, Bul. oslobo|ewa, prvi sprat, ukwi`en i komplet sre|en. [ifra46456. Povoqno. Tel. 451-318, 064/838-00-12.

473345 NA GR BA VI CI gradio „Aleksandar” 52 na III spratu, ukwi`en 2003. godine gra|en, cena 56650. Tel. 523193, 451-318.

473346 SOM BOR SKI BU LE VAR, 45m2, lift, terasa, odli~an raspored, nov, uredni papiri, hitno! Cena 35.000E. Tel. 452-942.

473357

25

PRO DA JEM odli~an, nov, odmah useqiv stan u Petra Drap{ina, 41m2, lift, terasa, ukwi`en. Cena sa name{tajem 52.500E - dogovor.

473358 Tel. 452-737.

PRO DA JEM stan na Limanu 57m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en!

Cena 53.000E. Tel. 452-942. 473359 PA RI SKE KO MU NE!!! Klasi~an dvosoban stan od 60m2 sa dve lepe male terase, lepo odr`avan useqiv po dogovoru. Tel. 063/868-0335.

475429 LI MAN III!!! Klasi~an dvosoban stan od 49m2 na prvom spratu, ukwi`en useqiv po dogovoru isto~na strana. Tel. 063/868-0335.

475430 LI MAN III!!! Kod Limanskog parka odli~an renoviran dvosoban stan od 49m2 u zgradi sa liftom ju`na strana. Tel. 063/868-0335.

475431 DRA GE SPA SI]!!! Klasi~an dvosoban stan od 59m2 odr`avan useqiv po dogovoru, ukwi`en. Pozovi475432 te!!! Tel. 063/868-0335.

KEJ, M. Miqanova, 60m2 klasi~an dvosoban, odvojena kuhiwa, ostaju plakari i kuhiwa 59.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

473372 PAR TI ZAN SKIH BA ZA 60m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, odmah useqiv, ukwi`en 58.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

473373 NO VA DE TE LI NA RA 49m2, nov, dvosoban, useqiv 46.400. Tel. 444473374 107, 633-7853.

DE TE LI NA RA 47m2, dvosoban stan na prvom spratu, ukwi`en 37.100. Tel. 444-107, 633-7853.

473375

PRO DA JEM odmah useqiv dvoiposoban stan na Novom nasequ od 71m2, drugi sprat u blizi {kole i vrti}a. Telefon 064/2495-791.

29400 PRO DA JEM u centru ukwi`en, dvoiposoban salonski stan povr{ine 76 m2. Telefon 063/66-92-92.

29525 PRO DA JEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61,5m2 ukw.) - 48.500E, IV sprat, staro vlasni{tvo.

Telefon 063/501-671.

29602 UKWI @EN dvoiposoban 73m2 kod Socijalnog, cena dogovor. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefoni: 063/10-30-232, 061/3013-484, 063/7450-133.

29677 PRO DA JE MO noviji dvoiposoban stan u B. ]osi}a na drugom spratu za 71.000. Odmah useqiv. Telefon 6447-622.

29712 PRO DA JE MO dvoiposoban stan 70 m2 u zgradi od Budu}nosti na prvom spratu za 72.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

29713 PRO DA JEM lep ukwi`en dvoiposoban stan od 61m2 u blizini Sajma za 65.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

29722 PRO DA JEM dvoiposoban stan 75m2 na Limanu za 74.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447622.

29724 PRO DA JEM stan, nov, trosoban 63 m2 \or|a Servickog 18. Telefon 065/504-7433.

28562 IZ VR [NO VE ]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Telefon 066/97-13-888.

28944 JE DIN STVE NA ponuda! Vojvode Mi{i}a, 71m2, 4 sprat, trosoban, renoviran, dvostrano orjentisan, parking, 62.000 fiksno, mo`e kreditnom, vlasnik. Telefoni: 456132, 063/533-648.

29155 NO VI JI ukwi`en trosoban 55m2 kod Betanije, dvostrano orijentisan, odli~nog rasporeda, 1. sprat .

Telefon 065/3333-177, 063/10-30232.

29676

26

oglasi

nedeqa29.maj2011.

PRO DA JE MO trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace u zgradi od fasadne cigle. Stan je na drugom 29727 spratu. Telefon: 6447-622.

PRO DA JE MO luksuzan trosoban stan 76m2 u Dr Ribara ulici na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefon 29729 6447-622, 063/540-165.

GR BA VI CA 68m2, dvoiposoban, ukwi`en dupleks, lift, terasa, dva sanitarna ~vora 56.700. Tel. 444107, 633-7853.

473376 CEN TAR!!! Dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu u odli~nom stawu sa prelepom terasom. Tel 475433 063/500-213.

BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, III sprat, novija zgrada, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en. Povoqno!

473361 Tel. 063/10-88-017.

NOV - Bulevar oslobo|ewa - dvoiposoban, 58m2 - odli~an raspored, terasa, lift, CG, 3. sprat, cena 62.700 evra. Hitno!!! Tel. 021/424963, 064/823-6606.

473331 GR BA VI CA - Gogoqeva ulica, 67m2 - useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena sa PDV-om 65.600 evra. Tel. 064/823473332 6621, 021/542-779.

DVO I PO SO BAN - 62m2 - Nova Detelinara, gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, ukwi`en - useqiv cena - 57.700 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6621.

473326 LI MAN - 57m2 - dvoiposoban ukwi`en - odmah useqiv, 4. sprat, lift, terasa, CG, cena - 53.100 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6608.

473327 TRO SO BAN komforan stan na Avijaciji, mo`e kredit! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 12269), www.solis-nekretnine.com.

473274 MI LA NA SI MO VI ]A, stan trosoban od 76m2 na tre}em spratu sa dve terase, lift, cena 1.000 evra/m2! Tel. 064/449-1270, 021/427277 ({ifra: 14735), www.solis-nekretnine.com.

473275 DVO I PO SO BAN - 58m2, VP, odli~an raspored, terasa, CG, cena sa PDV-om 49.000 evra. Tel. 021/424473324 963, 064/823-6607.

OD MAH USE QIV - 50m2, ukwi`en, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan - sre|en bez ulagawa. Cena - 42.250 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606.

473319 NO VO NA SE QE - 45m2 - useqiv odmah - dvoiposoban, terasa, CG, odli~an raspored, isto~na strana, sre|en, cena - 44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

473320 NO VA DE TE LI NA RA - dvoiposoban stan - 60m2 - useqiv odmah ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 56.650 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6606.

473321

BU LE VAR, u Ul. Novosadskog sajma u ekstra zgradi prodajem nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 odli~nog rasporeda. Tel. 063/516-478.

473303 EKS KLU ZIV NA PO NU DA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421-437,063/534-505.

473225 U SR CU Starog grada prodajem useqiv salonski dvoiposoban stan, renoviran, dvostrano orjentisan, ukwi`en stan. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 20086), www.solis-nekretnine.com.

473270 HIT NO!!! 75m2 - trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG cena - 58.200 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6608.

473318 TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621.

473227 AK CI JA 24h! Nova zgrada na Bulevaru, atraktivna lokacija, dvoiposoban stan od 58m2 na tre}em spratu, cena samo 60.000 evra! Tel. 064/20003-103 ({ifra: 20460), www.solis-nekretnine.com.

473271 BE O GRAD SKI KEJ, odli~an ukwi`en dvoiposoban stan, cena 68m2-60.000E. Telefoni: 526-622, 064/2156-090.

475481

NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 65.000. Telefoni: 475456 528-137, 063/538-166.

[EK SPI RO VA originalan dvoiposoban stan 66m2 na prvom spratu, kompletno renoviran. Telefoni: 475457 528-137, 063/538-166. @IT NI TRG nov useqiv, ukwi`en dvoiposoban lep stan 72m2 tre}i sprat sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475458 LI MAN IV, ukwi`en dvoiposoban stan 71m2, zgrada od fasadne cigle.

475441 Tel. 6624-218.

NO VO NA SE QE, odli~an ukwi`en trosoban stan, cena 65.000E. I sprat, velika terasa. Odli~an raspored. Tel. 526-622, 064/300-49-55.

475475 TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14735), www.so473272 lis-nekretnine.com.

U OKO LI NI SAJ MA, klasi~an trosoban stan bez ulagawa. Dvostrano orjentisan, 82m2 na tre}em spratu, lift, cena 67.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 20412), www.solis-nekretnine.com.

473273 KOM FO RAN trosoban stan na Grbavici, 76m2 na drugom spratu, ukwi`en i odmah useqiv. Hitna prodaja! Cena samo 69.000 evra. Tel. www.solis-nekretni064/2003-103, ne.com.

473276 LI MAN kod Merkatora, 78m2 klasi~an trosoban stan. Kuhiwa sa trpezarijom. Dvostrano orjentisan.

Potrebno renovirawe.

Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 20218), www.solis-nekretnine.com.

473277 „PARK CITY” - Trosoban stan od 71m2 na prvom spratu sa velikom terasom, cena 103.000 evra za dogovor!

Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ({ifra: 10244), www.solis-nekretnine.com.

473278 NO VA DE TE LI NA RA - Trosoban stan od 85m2, odli~an, bez ulagawa, „Budu}nost”, dvostrano orjentisan, idealan za porodicu. Tel. 064/1126239, 021/520-231 ({ifra: 20474), www.solis-nekretnine.com.

473279 TRO SO BAN, 71m2, Kej - V. Mi{i}a, stan na presti`noj lokaciji, 4. sprat - bez lifta, okrenut na dve strane, odmah useqiv, ukwi`en, vredi kupiti, povoqno!!! Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23. 473229 GR BA VI CA, noviji ukwi`en 3,0 stan na II spratu 65m2 po ceni od 69.500. Tel. 63-68-429.

473304 NO VO NA SE QE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 636-8429.

473305 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Tel. 060/02-01-000. 473306 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom, cena 98.700. Tel. 6368429.

473307 TRO SO BAN - 67m2 - nov - upotrebna dozvola - 1. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena sa PDV 65.300 evra. Tel. 021/661-4200, 064/823-6604.

473323 BU LE VAR, nov - 80m2 - trosoban 4. sprat, terasa. Lift, CG, odli~an raspored, cena - 86.500 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6606.

473334 OD LI ^AN nov, trosoban stan 69m2 u Gajevoj ulici, II sprat, dve terase, gara`a, ukwi`en! Cena 71.000E. Tel. 452-737.

473362 KOD LU TRI JE i Bulevara klasi~an trosoban stan, 71m2, na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 63000. Tel. 523-193, 063/553-899.

473352 IN VE STI TOR - „Moj dom„ - prodaje u Ul. Laze Kosti}a br. 7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv nov.

Povrat PDV-a. Pozovite 060/07537-82.

473347

IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan, 65m2, dve lepe sobe i posebno dnevna soba, toalet i posebno kupatilo!! Kuhiwa sa ostavom, terasa, lift. I sprat. Bulevar Evrope. Uredni papiri, pla}ene komunalije. Tel. 021/451-318, 523473348 193.

KOD MAK SI MA GOR KOG, klasi~an trosoban stan, 85m2, na drugom spratu okrenut ka dvori{tu, tri velike sobe, lepa velika terasa, 88000. Tel. 451-318, 523-193.

473350 LI MAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo-istok, hitno i povoqno!!!

475434 Tel. 063/868-0335.

VLA DI KE PLA TO NA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu, u odli~noj zgradi, bez ikakvog ulagawa. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

475435

PRO DA JE MO ~etvorosoban ukwi`en stan od 83m2 kod sajma za 70.000.

Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

29719 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 27981 063/50-90-30.

PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008.

28806 SA LO NAC!!! Kod Izvr{nog ve}a troiposoban stan u maksimalno korektnom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

475436 KOD SAJ MA i Betanije ukwi`en stan, 82m2, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri velike sobe sa izlazom na terasu, sre|en, III sprat, sa liftom, 67000. Tel. 451-318, 060/108-8993.

473349 BU LE VAR, Ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000. Tel. 063/828-8377.

473309 LI MAN, odli~an luks opremqen nov i ukwi`en 3,5 stan na II spratu, cena 125.200. Tel. 063/828-83-77.

473310 TRO I PO SO BAN - 73m2, Branimira ]osi}a, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena - 69.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6621.

473316 LI MAN originalan odli~an raspored, troiposoban stan 80m2, na drugom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

475459 GR BA VI CA odli~nog, klasi~nog originalnog rasporeda troiposoban stan 72m2 na prvom spratu, pozovite. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475461 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

475462 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331.

475460

VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528137; 063/811-7331.

475455 GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) sa gara`om, cena 128.000.

Tel. 064/220-9565.

473311 SA LON SKI stan kod Skup{tine, 112m2 na prvom spratu, komplet renoviran, ukwi`en, cena 139000.

Tel. 451-318, 523-193.

473351

PRO DA JEM kod Socijalnog, odli~an ~etvorosoban stan, 122m2, IV sprat, terasa. Lift. Useqiv. Vredi videti. Pozovite 021/451-318, 473353 060/07-537-82.

PRO DA JEM odli~an ~etvorosoban stan, Grbavica, 122m2, sa gara`om, II sprat, novija zgrada, dvostran, dve terase. Lift. Cena sa gara`om - 128000 evra. Tel. 063/553899, 021/523-193, 021/451-318. [i473354 fra-46997.

PRO DA JEM najboqi ~etvorosoban stan u Stra`ilovskoj ulici, 118m2, III sprat, dve terase, ukwi473363 `en! Tel. 452-771.

DU NAV SKA ulica, blizina Keja, 107m2, bez ulagawa, terasa, odmah useqiv, ukwi`en. Cena 124.000.

Tel. 452-737.

473360 BU LE VAR OSLO BO \E WA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4,0 stan 97m2 cena 98.900. Tel. 636473308 6952. ^E TVO RO SO BAN, Liman II, odli~an raspored, blizina {kole, vrti}a, lift, drugi sprat, povoqno, 110m2. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 473234 063/128-97-97.

SVE TO ZA RA MI LE TI ]A, odli~an salonski stan u blizini pe{a~ke zone, pogodan i za poslovni prostor. Prvi sprat, 90m2, cena 139.00 evra. Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 20394), www.solis-nekretnine.com.

473280 KO SOV SKA ulica, ~etvorosoban stan na prvom spratu, potpuno renoviran, brzo useqiv! Tel. 063/7726845, 021/427-277 ({ifra: 13798), www.solis-nekretnine.com.

473281 RAD NI^ KA ulica - ~etvorosoban stan od 114m2, dodatno sre|ivan.

Bez ulagawa. Dvostrano orjentisan.

Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 20445), www.solis-nekretni473282 ne.com.

dnevnik

PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Tel. 063/545-613.

29503 NO VI SAD, Ba~ka ulica - na prodaju spratna ku}a sa gara`om i pomo}nim objektom. Telefon 064/2729519 060-57.

RIBWAK!!! Dowi put 73, voda, struja, telefon, 1340m2. Hitno.

27154 Telefon: 060/47-22-532.

PLAC 520m2 iza „Belih dvora„ na glavnom putu prema Veterniku, ulica Leptirova, struja do placa, voda. Telefon 021/504-194.

29777

PRO DA JEM ku}u pogodnu za lokaciju u Kosan~i} Ivana 15. Telefon 29551 064/8205840.

PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842894.

29597 SA LAJ KA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 065/3333-177.

29678 PRO DA JEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B, Radi~evi}a. Telefon 063/10-30-232, 061/301-3484 i 29679 063/7450-133.

NE [TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem.

29507 Telefon: 021/504-629.

IRI [KI VE NAC, prodajem ku}u na placu od 2.600 m2. Voda, struja i asfaltni put. Telefon 6411-964.

29573 ^E RE VI], ku}a 160m2, P+1, ~vrsta gradwa, zapu{tena, voda, struja, gas na placu 1.600m2. Ukwi`ena 1/1.

Cena 11.000 evra. Telefon 063/152052-1.

29584 U SREM SKIM KAR LOV CI MA prodajem mawu ku}u za ru{ewe, na mawem placu. Voda, kanalizacija i trofazna struja. Telefon 063/582686.

29594 ^E NEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura. Telefon 063/248-150.

25689 NA TRAN XA MEN TU - Novi Sad 27 ari gra|evinskog placa. Pogled na grad, Fru{ku goru. Dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 064/2287731.

28434 FRU [KA GO RA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, idealno za sve! Telefon: 069/18-26-726.

28836 PE TRO VA RA DIN - Bukova~ki put 4.200m2, asfalt, struja, voda, kanalizacija, telefon i kablovska.

Idealan plac za sve! Telefon 28852 064/639-76-41.

PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368-788. Zvati posle 20 ~asova.

29434

KU PU JEM obradivu zemqu potez Veternik, Futog, Bege~, Rumenka, Kisa~ i uzimam u arendu na vi{e godina. Telefon 064/292-1329.

28165 FU TOG, ku}a sa nusprostorijom, legalizovana, blizu {kole, obdani{ta, autobuske stanice. Mogu} svaki dogovor. telefon 064/43-07-600.

29628 NO VI SAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza. Cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/54540-38.

28385 PRODAJEM PLAC na Paragovu, 800m2, povoqno bez posrednika!

Telefoni: 064/085-9-666, 064/080-6540, 021/6331-095.

28386 KOM FOR NA ku}a na Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367. 28549 IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 BU LE VAR - Sajam, ku}a 430m2 sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front.

Novo, 258.000e, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 29385

PRO DA JEM novu ku}u u Ka}u, plac 5.20 ari: 110m2 stan, plus 110m2 poslovni prostor, lokal 60m2 u radu. Tel. 064/249-39-22.

29674 SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika.

Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

29578 KU ]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji.Vredi pogledati. Telefon 063/507-509.

29623 PRO DA JEM ku}u 300m2 kod ni{ kafane, plac 650m2. Telefon 064/128-9916.

29431 KU ]A u Ka}u blizu centra, 400m2, plac1600m2, dva lokala, (40h40, dve ulice), veliki parking. Idealno za poslovni objekat. Telefon 064/92212-69.

29464 STA RA KU ]A i 7 ari placa, Sime [olaja 16, Stari Ledinci. Telefon 886-628.

29475 PRO DA JEM ve}u ku}u Kisa~ka 44 u Novom Sadu. Tel. 064/8205840.

29550 ^E RE VI] prodajem ku}u, na samom Dunavu, struja voda, telefon, ukwi`eno. Tel. 064/285-38-94.

29661

LE DIN CI - TO RI NE, plac 9 ari, potpun pogled na Novi Sad, struja, gas, voda, telefon. Telefon 063/750-93-94.

29622 PRO DA JEM plac u Veterniku izlazi na Veterni~ku ulicu, 556m2 cena dogovor, hitno! Telefon 063/516-844.

29685 PO PO VI CA, plac sa prelepim pogledom na Novi Sad, 1.100m2. Cena 38.500 evra. Tel. 064/1-789-789.

28321 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.100m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 064/639-76-41.

29327 PRO DA JEM plac od 10.53 ari pod {umom, na Rakovcu. Telefoni: 064/4774406 i 443-951.

29536 U VRD NI KU, preko puta Bawe, prodajem plac, veli~ine 35 ari. Telefon 066/058-317.

29572 PO PO VI CA, 800m2 sa ukwi`enim objektom, voda, struja, asfalt, gradski autobus, cena 24.000E. Telefoni: 060/5008-408.

29591 U SREM SKIM KAR LOV CI MA prodajem dva hektara zemqe na asfaltnom putu za Stra`ilovo. Telefon 063/582-686.

29593

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PETROVARADIN, prazni placevi za gradwu i placevi sa starim ru{evnim, ukwi`enim ku}ama. Mogu}e kompenzacije u ceni. Telefon 063/585-076.

29583 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232.

29680 PLAC prema ^eneju, 2.200m2, objekat od 50m2 + gara`a za malu privredu. Hitno!!! Telefon 062/543816.

29695 TELEP - plac 325m2, blizu {kole „Jo`ef Atila”, gra|evinska. Tele29696 fon 069/018-6204.

PLAC Alibegovac 1300m2, hitno.

Sve na placu. Telefon 062/543-816.

29698 KISA^KA - plac 420m2, kolektivna gradwa, P + 4 + PK, samo ozbiqne ponude. Telefon: 062/543-816.

29699 PRODAJEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitska, pokrivena terasa 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508-747, 021/400-073.

29351 PRODAJEM vikendicu 50m2 Rakovac - Salaksije. Telefoni: 661629537 828, 064/1849038.

POPOVICA: prodajem vikend ku}u, legalizovano. Telefon 29587 065/444-2179.

KLISA - Mawa, novija trosobna ku}a od 63m2 na placu od 600m2.

Ukwi`ena, na asfaltu sa svom infrastrukturom. Povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ({ifra: 31099), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473248 SAMOSTALNA ku}a na Salajci, 100m2 na placu od 330m2, ukwi`ena, samo 62.000 evra! Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 31086), www.so 473249 lis-ne kret ni ne.com.

KU]A, Salajka - [ajka{ka, 141m2 na placu od 390m2, front 20m, ukwi`ena, odmah useqiva. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

473240 KOD Jodne bawe ku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija. Telefon 475443 063/538-166.

KLISA, ukwi`ena, odli~na ku}a 250m2/560m2-96,000E. Prizemqe+sprat, fasadna cigla. Mo`e kredit. Tel. 065/5454-038.

475472 PETROVARADIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 160.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 30813), www.so lis-ne kret ni ne.com.

473247 PETROVARADIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

473365 ^ARDAK, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2 na placu od 1000m2. Tel. 6624-218.

475437 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527-459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

473245 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com.

473246 PLAC, Rakovac, potez Arsin do, 22.700m2, pogled na Novi Sad, dozvoqena gradwa, mogu}a parcelizacija, vredi pogledati, hitno i povoqno! „Kvart”. Tel. 021/450417;064/189-38-87.

473235 PLAC gra|evinski, Popovica, Mo{ina vila, 1000m2, mogu}a podela 2h500m2, odli~an plac, cena: 35.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

473236 PLAC gra|evinski, Bocke, 985m2, lep pogled, dozvoqeno p+1+po. Cena: 25.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

473237 PLACEVI, Liparije i Toriqe, 2500m2, dozvoqena gradwa vikendica, veoma povoqno! Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

473238

IZDAJEM povoqno lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas.

Telefon 063/87-33-330.

28755 CENTAR - izdajem lokal u centru od 85m2. Telefon 064/90-143-90.

28861 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon: 063/505-198.

29331

SAJAM - bulevar izdajem odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 29387 U PARTIZANSKOJ ulici, uli~ni lokal i magacin sa kamionskim ulazom ili radionicu za vi{e delatnosti auto-struke. telefon 29608 064/241-9.885.

IZDAJEM opremqenu autoperionicu 80m2 na dobrom mestu u Novom sadu ili za druge auto delatnosti.

Telefon 064/1345-770.

29619 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 29673 021/450-266 lokal 266.

IZDAJEM lokal u Janka Veselinovi}a N. Detelinara pogodan za trafiku i mewa~nicu. Telefon 29704 064/4950-427.

PRODAJEM stovari{te kod Najlon pijace. Tel. 063/500-081. 28678 PRODAJEM perionicu ve{a u ra28761 du. Telefon 063/83-78-240.

PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno.

Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 28837 061/621-4424.

PRODAJEM lokal u Ulici cara Du{ana, na dva nivoa, 40m2, sa centralnim grejawem, klimom i telefonom. Povoqno. Telefon 063/528146.

29499 PRODAJEM ILI IZDAJEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Tel. 063/501-671. 29600 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671.

29601

PRODAJEM ili izdajem tri kancelarijska prostora u Jevrejskoj ulici od 19m2, 44m2 i 55m2. Telefon: 063/540-165.

29720 PRODAJEM poslovni prostor - u sirovom stawu 800m2 na 1925 m placa, Veternik glavni put do Vukovi} pumpe. Telefon 065-513-4066. 29442 IZDAJEM poslovni prostor Jevrejskoj ulici (pasa` Papilon).

Telefoni:063/87-888-63, 063/543710.

29610 IZDAJEM poslovni prostor 37m2, Ul. Zmaj Jovina, pogodno za kancelarije i ordinacije, bez ulagawa.

Telefon 021/6434-600.

29565

P R O D A J E M ili

u s t u P A M raz ra |e nu - pe ka ru pro iz vod wu za mr znu tog pe ci va sa obez be |e nim pla sma nom ve li kim tr go va~ kim lan ci ma.

Te le fon 064/166-97-29 29693

NA BULEVARU Oslobo|ewa br.

88 izdajem ili prodajem poslovni prostor - kancelarija, drugi sprat, 30m2.

Telefon: 021/529-460, 063/5481-94.

29435 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

473226 IZDAJEM poslovni prostor i magacin 1300m2, Sentandrejski put.

Pogodno za sve delatnost, blizina autoputa. Tel. 522-177, 065/5454-038.

475473

PRODAJEM gara`u Danila Ki{a 23. Telefon 065/504-7433.

28559 PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900eura Telefon 063/520-245.

29490

KUPUJEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

27479 KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, pla}am maksimalno. Dolazim odmah po pozivu.

Telefoni: 064/33-77-695, 824-611.

27480 PRODAJEM mercedes 190 benzin + gas 87 godine. Auto je u odli~nom stawu. Telefon 065/888-4309, 021/467-643.

29256

nedeqa29.maj2011.

27

Posledwi pozdrav PRODAJEM: tra~nu testeru, livenu, to~kovi fi 80cm oprema: aparat za letovawe testera, aparat za razmetawe testera, testere u trakama raznih dimenzija. Telefon 29541 062/1589560.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8-318-180, 021/451-409.

23484

ELEKTROMATERIJAL po najni`im cenama na tr`i{tu, isporuka na adresu, pla}awe pouze}em. Proverite cene i poru~ite u Internet prodavnici www.sr bi ja e lek tro.com 29621 NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 28288 021/847-034.

VODOVODNE i kanalizacione cevi - Pe{tan. Najni`e cene, isporuka na adresu, pla}awe pouze}em.

Proverite cene i poru~ite u Internet prodavnici www.ce vo 29620 vod.com POVOQNO prodajem 4m2 podnih i 12m2 zidnih italijanskih kupatilskih plo~ica plave boje. Telefon: 29524 064/8253126.

METARIJAL furnir mahagoni.

Telefon 062/1589560.

29542

PRODAJEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara.

Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932.

29427

PRODAJEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 25948 021/421-452, 064/13-12-135.

BELA TEHNIKA sni`ena zbog spoqnog o{te}ewa: ve{ ma{ine, fri`ideri, TV, {poreti, klime, mikseri, fenovi...Telefon 528-822 od 9-19 sati.

28188 PRODAJEM veliku termoakumulacionu pe}, 10.000 dinara. Tele29322 fon 063/87-00-573.

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 29501 063/7852-743, 063/7852-728.

ROLETNE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. 021/500-612, 063/84-26-848, 063/84-24-716.

28149 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Garancija.

Telefoni: 021/731-895 i 064/128-9487.

28851 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. jevrejska br.

23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135.

29034 GRUPA molera izvodi sve vrste fasada sa skelom. Adaptacija starih ku}a, vikendica, krovova, zamena crepova. Telefon 064/22-46-553.

29329 IZOLUJEM vla`ne ku}e sa prezi|ivawe cokle betonskim fasadnim blokom, ku}a izgleda kao novosagra|ena. Telefon 025/422198 od 1921 Dragan.

29438 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

29486 DRAGAN vr{i sve molersko-farbarske radove, brzo i kvalitetno.

Telefoni: 021/791-615, 064/0765-195.

29539 PE]KAR - zidam kaqave pe}i i otkupqujem kori{}ewe, imama nove pe}i, sve boje. Telefoni: 064/15540-29, 021/6301524.

29604 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Tel.: 021/6500-736, 064/120-99-46.

29630 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

29640

POTREBAN pekar - stan i socijalno osiguran. Telefoni: 021/419211, 29433 063/508696.

MOLERSKO - FARBARSKE radove, radi iskusan majstor. Zvati na telefon 6435-095.

29465 POTREBNA ozbiqna `ena za odr`avawe stana i kuvawe. Telefon 064/2636389.

29532 TRA@IMO radnicu za rad z ra~unovodstvu, elektronsko pla}awe i sl. ekonomski ili finansijski teh29540 ni~ar. Tel. 021/423-386.

KU]NA NEGA, gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge.

021/400-148.

29554 HRVATSKO, crnogorsko primorije, Dubai, Evropa potrebni: kuvari, kuvarice, konobarice, diplomirani stomatolog, zidari, fasaderi, osobqe, hostese, spasioci, gerentonegovateqice, bebisiterke. Tele29556 fon 021/496-333.

POTREBNA dva diplomirana farmaceuta i dva farmceutska tehni~ara, apotekama u Novom Sadu. Mogu i po~etnici. Tel. 371-322. 29451

keramiku i druge RADIM gra|evinske poslove, povoqno!

29271 Telefon: 063/84-36-244. ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Tel.: 6618-846, 063/174-48-56.

29272 OTKUPQUJEM staro gvo`|e, mesing, bakar, aluminijum, ve{ ma{ine, {porete, automobile na veliko i malo. ^istim podrume, tavane.

Tel.: 063/84-85-495, 6618-846. 29273 NUDIM nov~anu pomo} starijoj osobi bez dece za nekretninu. Telefon 064/219-52-41.

29456 PRODAJEM goblen „Tajna ve~era”. Original. Tel. 021/621-1104.

29504

vitezu Evropskog vinskog vite{kog reda Sv. \or|a, na{em vitezu bez mane i straha.

29824

Posledwi pozdrav

Miodragu - Mi}i Milo{evi}u Tvoji prijateqi Jovica i Oqa.

29825

Posledwi pozdrav

Miodragu Milo{evi}u Mi}ko - s tobom oti{ao nam je i veliki deo Novog Sada.

Dimica i Sawa.

29827

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

Radoslav Raki}

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom tati

Ili

1931 - 2011.

Sahrana je danas, 29. 5. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Zmajevu.

Ili

od: brata Raje i Dragana sa porodicom.

od: }erke Vesne, zeta Dragana i unu~adi Marka i Nikole.

S po{tovawem: sin Du{an, unuk Radoslav i snaja Nada.

OG-1

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Ili KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! NON- STOP, Mladen.

Tel. 421-516, 064/157-2514.

29417 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina, vrlo povoqno!

Polovni televizori 15- 30evra! Dostavqam na adresu! Non-stop. Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514.

29418

Miodragu Milo{evi}u

29823

29820

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom

Ili

Ili

od: majke Mihoqke i sestre Stojanke sa porodicom.

od Mare Tomi}.

29816

29817

od: sestre Joke, zeta Stojana, sestri~ine Branke i Jadranke sa porodicom i sestri}a Ile.

29822

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa29.maj2011.

dnevnik

^ETVOROGODI[WI POMEN

Iznenada nas je napustio

Ratomir Peri~in Rale

Prof. dr Lazar Vrkati}

Ostaje nam da ve~no tugujemo.

1960 - 2007.

Prolazi vreme i ni`u se godine kako vi{e nije sa nama na{ otac, suprug i sin.

Ali i pored tuge koju ve~no nosimo i daqe ose}amo svu wegovu qubav koju nam je pru`ao.

Hvala mu na svemu...

Pomen }e se odr`ati 31. 5. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Sahrana je u ponedeljak, 30. maja 2011. godine, na Gradskom groblju, u Novom Sadu, u 12.45 ~asova.

Supruga Draginja, }erka Ivana, zet Sr|an, unuka Lena i unuk Nikola.

29812

Posledwi pozdrav

Wegovi najmiliji: }erke Nata{a, Sowa i Ivana, supruga Marica i majka Zora.

Miodragu Milo{evi}u 1715/P1

POMEN

Raletu od: Peke, Dude, Prleta, Mire, Bajaca, Stojanke, Gruje, Marine, Sinketa, Tawe, Rade, Bobe, Sowe, Dude, Zore i Dejana.

Posledwi pozdrav predsedniku na{eg Upravnog odbora uz veliku zahvalnost „Clinic olymp�, Novi Sad.

29829

S tugom se prijateqa

opra{tamo

od

Dragi prijatelju

Prof. dr Lazar Vrkati} 1960 - 2007.

1516-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Pro{le su ~etiri godine od prerane i tragi~ne smrti na{eg dekana.

Uspomenu na wega trajno }e ~uvati wegove kolege, saradnici i studenti.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Rale Ratka Peri~ina

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE.

ostavio si nas kada si najpotrebniji, pre svih, svojoj unuci Leni, i tek ro|enom unuku Nikoli.

Potrudi}emo se da bar malo ubla`imo tvoje odsustvo.

Posledwi pozdrav.

Porodice Viloti} i Kolari}.

Neta i Nikola Star~evi} sa porodicom Mijailovi}.

1715/P2 29814

29830

Jelena Brzak

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i deda preminuo u 78. godini, 27. maja 2011. godine.

Ile Tomi}

Posledwi bratu

pozdrav

ro|enom

Posledwi pozdrav

1947 - 2011.

Sahrana }e se obaviti dana, 30. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana }e se obaviti dana, 29. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: Ilija i [ole sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Joka i sin Du{ko.

Bo`idaru Vujasinovi}u

Bo`idar Vujasinovi} Opelo u crkvi u 12 ~asova, 29. 5. 2011. godine, a sahrana, u 13 ~asova, u Veterniku.

Miodragu Milo{evi}u Mi}i ali ne i zaborav na{oj perjanici.

od sestre Qube sa porodicom.

Tvoji Vukovarci - Novi Sad.

Wegovi najmiliji.

29831

Posledwi pozdrav kom{iji

29811

Zete

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

29819

na{em

Posledwi pozdrav bratu od strica

Ile Ili

Mi}i Milo{evi}u nikada te ne}emo zaboraviti.

od kom{ija Mihajlovi} i Mari}.

29813

29828

29818

Tvoj {urak Petar Babi} sa porodicom.

Porodica Vujasinovi}.

29815

29833

Posledwi pozdrav

Miodrag - Mi}a Milo{evi}

Bo`idaru Vujasinovi}u od: bra}e Milana, Joce i Zdravka sa porodicama.

29821

Posledwi pozdrav za ~ika Mi}u od Bore i Ace.

Mi}i Milo{evi}u na{em Vukovarcu.

Branko i Milka \or|evi}.

29832

29826

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN

29

nedeqa29.maj2011.

ZAHVALNICA

Posledwi pozdrav dragom suprugu i ocu

Pro{lo je 7 najtu`nijih dana od smrti na{e drage Kaje

Miloradu - Mi}i Milo{evi}u od wegovih zaposlenih: Zorice, Mire, Mom~ila i Ivawka.

Miodragu - Mi}i Milo{evi}u

Ramo Suqi} 29. 5. 2005 - 29. 5. 2011.

Pro{lo je tu`nih 6 godina od kada si nas napustio. Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

Tvoji najmiliji.

29805

29809

Posledwi pozdrav na{em po{tovanom i voqenom kumu

Posledwi pozdrav Sa{kinom tati

30. 4. 1953 - 27. 5. 2011.

Anke Nikolajevi} @elimo da izrazimo neizmernu zahvalnost prof. dr Pavlu Jeremi}u na stru~noj pomo}i i prijateqskoj podr{ci. Hvala mu za svaki dan u dugoj jedanaestogodi{woj borbi.

Hvala prof. dr Branislavi Nikolin sa Instituta u Sremskoj Kamenici.

Hvala osobqu KBC Vojvodine, primarijusu dr Slobodanu Gvozdenovi}u, prof. dr Petru Slankamencu i dragoj doc. dr Tamari Rabi - @iki}.

Sahrana na{eg voqenog je u ponedeqak, 30. 5. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: Lepa, Marko i Milo{.

29798

[ESTOGODI[WI POMEN

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

O`alo{}ene porodice Nikolajevi} i Vukeli}.

29807

TU@NO SE]AWE

Aleksandru Ilu

Aleksandru Ilu

na na{eg

[ESTOMESE^NI POMEN

Triva Marjanovi}

Mirjana Kico{evi}

Pro{lo je toliko godina, a mi te nikada ne}emo zaboraviti jer }e{ uvek `iveti u na{im srcima.

10. 12. 2010 - 29. 5. 2011.

Lu~i} Ranka sa k}erkama Aleksandrom i Nata{om.

Maja, Sandra, Iva, Biqa i Jovana.

29804

29806

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi prijatequ

pozdrav

Zauvek u na{im srcima.

Ve~ito zahvalne }erke Katica i Jovanka sa porodicama i suprug Milan.

Tvoji drugari: Toma, Sloba, Doca, Kiki, Gagi i Nixa.

29799

29778

Miodragu Milo{evi}u

POMEN

dragom

29. 5. 2001 - 29. 5. 2011.

Porodica Kresoja.

[evo Du{ana 1. 6. 2009 - 1. 6. 2011. iz ^elareva

Milan Jeli~i} Aleksandru - Aci Ilu dipl. gra|. in`.

Miodragu - Mi}i Milo{evi}u

Porodica Nedi}.

od porodice Petrovi}.

29803

29802

Posledwi pozdrav dragom kom{iji, prijatequ i kumu

Posledwi pozdrca kumu

Wegovi: Dragica, Milan i Cicka sa porodicama.

Danas, 29. 5. 2011. godine navr{ava se deset godina tuge i bola od kada nas je napustio na{

29. maj 1998 - 29. maj 2011.

Dani su nam dugi kao godine, godine kao decenije... @ivi{ u na{im srcima i mislima.

Bilo bi mnogo boqe kada bi podelili s tobom sve ovo {to `ivimo!

Tvoji: mama Seja, baba, sestra Keka, zet Milan, Sana, Bubi i brat Dado.

Bane, Qiqa i deca.

29793

29763

29579

29808

Katica Leti} Ka}a

29. 5. 2001 - 29. 5. 2011.

SE]AWE Dani, meseci, godine prolaze, ali qubav i se}awe na vas ostaje.

POMEN Dana 1. 6. 2011. navr{ava se tu`na godina od smrti na{e voqene sestre

Milica Gruji}

Mire @ivkov Milane Mi}i Milo{evi}u

Bati [e}erovu

Nikola Pozni}

@ive}e{ srcima.

... mnogo nam nedostaje{...

Volimo te i zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

od porodica [ugin i Gojkovi}.

od kume Du{e.

Tvoji najmiliji: }erka Svetlana, unuk Jovan, zet Nikos i sin Branislav.

29801

29800

29470

Sa velikim po{tovawem opra{tamo se od dragog kom{ije.

Aleksandar Il

DESETOGODI[WI POMEN na{em voqenom

Onodi I{tvan

Lazaru Te{i}u

dipl. in`. gra|evine

iz ^erevi}a

Posledwi pozdrav od Lazi} Petra i Jovanke sa porodicom.

29797

Dana, 30. maja 2011. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama voqeni suprug, otac i deda

Sa puno qubavi ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoja sestra sa decom.

29440

ve~no

u

na{im

Volimo te: Dejana, Dragan i Vladislava.

Tvoje sestre sa porodicama.

29794

29739

SE]AWE

Prolazi i deseta godina od kada nije sa nama na{ voqeni

Vlatko Crnadak

Pavle Blagojevi} Peco

29. 5. 1994 - 29. 5. 2011.

DEVETOGODI[WI POMEN

Sava Dragojlov

29658

29645

1979 - 2001.

Mili na{ Peco, `ivot bez tebe je tu`an i te`ak. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

29544

29717

Tuguju za tobom: sestra, tata i mama.

1941 - 2010.

29492

Va{a deca: Mirjana, Nada i Vera.

Dragi na{ Savo, sa ponosom i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Tvoji: supruga Kata, k}eri Qupka i Vesna, zetovi Gli{a i Milenko i unuci Ilija, Sawa i Vladimir.

@ivot je trenutak, se}awa ve~nost. Vreme prolazi, ali uspomene, praznina i tuga ostaju sa mnom do kraja mog `ivota.

Supruga sa decom.

Vreme prolazi, a uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Teodor Gruji}

30

tv program

nedeqa29.maj2011.

07.00 ТВ Баштина 08.00 Вести 08.05 Хроника 56. Стеријиног позорја 08.20 Најлепше бајке света 10.00 Та дивна створења 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид 15.30 Вести 15.40 Здраво живо 16.05 Преокрет 17.00 ТВ Дневник

06.00 07.30 08.30 09.00 10.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Глас Америке Е ТВ Зоо пузле Откос Филм: Доба љубави Арт бокс Хало председниче Војвођанске вести Путоманија Дискавери прог. Војвођанске вести Улови трофеј Информативни преглед Вреле гуме Војвођанске вести Седми дан Лице с насловнице Вино и виноградарство Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм-репризе

Скок у будућност

Нови таблоид

17.20 Црвени нос, филм 19.10 Хроника 56. Стеријиног позорја 19.30 ТВ Дневник 20.05 Седам и по 20.30 Ноћна смена 21.00 Грување 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 22.50 Класик рок 23.20 Из Студија „М” 23.50 Седам и по 00.10 Хроника 56. Стеријиног позорја 00.25 Нови таблоид 01.55 Преокрет

06.30 07.30 08.00 08.40 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Кухињица-мађ. Агро мозаик Црно бели свет На трагу природе Српски екран, емисија МТВ-а Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда, емисија за пољопривреднике на мађ. Мађарска народна музика Трио - Еврорегионални магазин Емисија на русинском језику са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађ. ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда, емисија за пољопривреднике на мађ. ТВ Магазин (рус) Дотики на слов. ТВ Спорт (мађ) Школа за завођење, филм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Мој рођак са села Шта ја имам од тога Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Мој рођак са села Ја имам таленат Увиђај Скок у будућност Дневник Музички програм Гастрономад Ја имам таленат Балканском улицом Увиђај Сат Сасвим природно, репортажа ТВ продаја Верски календар

СЕРИЈА

Ива Штрљић

У овонедељној емисији покушавано да одговоримо на питање да ли лепе жене имају среће у љубави и зашто се ове године распадају велике естрадне љубави. Гости: манекенка Ивана Станковић, глумица Ива Штрљић, певачица Буба Мирановић и астролог Дубравка Струкан. Аутор и водитељ: Александар Филиповић Водитељка: Марина Буљовчић (РТВ 1, 14.00)

06.05 08.00 09.06 11.05 12.44 13.10 13.25 13.40 14.21 15.04 15.15 16.13 17.09 17.46 18.22 18.56 19.30 20.05 21.00 22.05 22.52 23.40 23.55 01.49 02.04 03.03 03.35 04.15 05.03 05.48 05.48

09.00 Серија 10.30 Азбука родитељства 11.00 НС клинци 11.30 7 НС дана 12.00 Серија 13.00 Славни парови 14.00 Смерија 15.00 Лична грешка 15.30 Дунавска салетла 16.00 Река наде 17.00 Објектив 17.10 Спорт нетворк 17.30 Храна и вино 18.30 Јована суботом 19.00 Објектив 19.30 ИЦТ плус 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 21.50 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Серија

Када тајанствени догађај доведе до помрачења у читавом свету, човечанству се пружа шанса да сагледа своју блиску будућност, па су сви - мушкарци, жене и деца приморани да се суоче с питањем да ли се њихова судбина може избећи или ће бити испуњена. Улоге: Џозеф Фајнс, Џон Чо, Џек Давенпорт, Соња Валџер, Кортни Б. Венс, Брајан О’Бирн, Кристин Вудс, Закари Најтон, Пејтон Лист Режија: Дејвид С. Гојер (РТС 1, 22.52)

Обојени програм

Јелен топ 10 Са „Јелен топ 10” турнеје видећете репортажу са још једног у низу концерата који ће одржати водећи бендови домаће рок сцене. Овог викенда, турнеја ће прећи границе земље и посетити Бањалуку, град у коме се са сигурношћу домаћи рок воли и слуша. Водитељ: Лазар Сакан (РТС 2, 20.00) 07.00 07.45 08.00 09.00 09.27 09.30 09.45 10.00 11.00 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.30 14.00 14.30 14.58 15.26 15.39 16.12 16.45

20.00 20.49 21.20 21.45 23.00

Емисија дружења и добрих вибрација. Новосадска емисија за „Новосађане”. Временом емисија добија одлике еклектичности и данас ова емисија има вид и истраживачког новинарства, документарног програма, естрадне политике, али и забаве. Аутор: Карољ Ковач (Новосадска ТВ, 20.00)

00.30 00.57

Џозеф Фајнс

07.30 Кошарка: Цедевита - Загреб 10.15 Лига 2, финале: Стивенејџ - Торквеј 12.00 У сусрет финалу Лиге 1: Милвол - Свиндон 14.00 Руска лига: Зенит - Спартак 16.00 Лига 1, финале: Хадерсфилд - Петербороу 18.15 Холандска лига, плеј-оф: Гронинген - Ден Хаг 20.15 Студио Специјал 21.00 Копа Италија, финале: Интер – Палермо 23.15 НБА Конференција: Мајами –Чикаго 01.15 Лига 1, финале: Хсдерсфилд: Петербороу

07.00 Еукануба: Чудесни пси 07.30 С. И. У: Тим ЗОО истраживча 08.30 Знање на поклон 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 14.10 Вратиће се роде 15.05 ЕУ планета 16.00 Вести Б92 16.10 Филм: Циганска магија 18.30 Вести Б92 19.00 Наша мала клиника 20.00 Реакција 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.20 Спортски преглед 23.45 Филм: Булевар револуције

18.54 19.08 19.29

Ево нас код вас

05.30 06.30 10.30 12.30 14.00 15.30 18.00 18.15 19.00 21.00 23.30 0.30 01.30 03.30

Домаћин Филм: Фидел Топ модел Ја волим Србију Вече са Иваном Ивановићем Филм: Љубав и рат Вести Експлозив-најбоље Филм: Замена Филм: Дан обуке Фајронт република Жене Филм: Замена Топ спид

dnevnik

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. Софијин свет Мале приче Стално на интернету, ЕБУ драма ЕБУ док. програм за децу Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), преглед дана Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), пренос Бразде УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Добродошли у Европу Мој љубимац Време телевизије Играј фудбал, буди срећан Олимпијски кругови Фудбал - Јелен супер лига: Војводина - Црвена звезда и фудбал : Јелен супер лига: Слобода поинт Севојно - Партизан, мулти пренос Тотал тенис Руђер Бошковић Стони тенис-ПС: Црвена звезда - Банат (р) Јелен топ десет Миксер Јелен супер лига Тријумфална капија Одбојка: Светска лига, Аргентина - Србија, пренос Јелен супер лига Тенис-Френч опен (Ролан Гарос) (р)

06.30 Маратон 10.02 Здравље и Ви 10.30 Филм: Весела штала 12.00 Инфо 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Откопчано 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Инфо 15.02 Док. серија: Универзум 16.00 Вести 16.05 Филм: Џон Такер мора да умре 18.00 Вести 18.30 Офис 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Агире - Гнев божији 22.30 Фринџ 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Вози 02.00 Филм: Џон Такер мора да умре

07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 18.45 19.30 20.00 22.00 23.30 01.15 03.00

Добро јутро Велики брат Гранд хитови Филм: Национална класа Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Аутостопери Папараззо лов на познате Национални дневник Велики брат – избацивање Амиџи шоу Филм: Опасне девојке Филм: Џеси Стоун: Смрт у рају Филм: Фанфан лала

Љубица Мојсовска

Срећна звезда Друго четвртфинале музичког спектакла „Срећна звезда“ показаће ко иде у наредни круг, у борби за прво место, које гарантује CD, са комплетном промоцијом и свим плаћеним трошковима. У борби да постане Срећна звезда вечерас, учествују Љубица Мојсовска, Дражен Милошевић, Марко Цвркотић, Небојша Врањевац. У жирију ће се наћи две даме, Мина Костић и Мина Лазаревић. (Хепи, 21.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 11.25 11.45 12.05 12.20 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 05.00

Линдзи Лохан

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Сребрна крила 3 - Освета Сабрина Хорсленд Дино ратник Легенда о Неши Аби Пресовање Телешоп Вести Мелроуз Плејс Је л истина Телешоп Вести Пар – Непар Телемастер Мелроуз Плејс Изгубљене године Срећна звезда – уживо Тагарт Звезде и барови, филм Изгубљене године Мелроуз Плејс Тагарт

Опасне девојке Кеди је одрасла у афричкој дивљини као ћерка зоолога и дубоко верује да зна све на тему „најјачи опстају”. Закон џунгле добија ново значење кад се ова 15годишњакиња, која је образовање стицала код куће, по први пут нађе у државној средњој школи… Улоге: Линдзи Лохан, Рејчел Мек Адамс, Тина Феј Режија: Марк Вотерс (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa29.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.55 09.00 09.40 10.09 11.34 12.00 12.27 13.20 14.00 15.05 15.37 16.05 17.38 18.14 19.30 20.10 21.06 21.45 23.35 01.00 02.22 02.45 03.15

Џу ли ја Ро бертс

Ерин Бро ко вич Ерин Бро ко вич на ђе се у нов ча ним про бле ми ма по сле не сре ће ко ју она ни је на пра ви ла и за то што њен адво кат Ед Ма сри ни је ус пео да ре ши на год бу... Уло ге: Џу ли ја Ро бертс, Ал берт Фи ни, Кон ча та Фе рел, Џек Гил, Деј вид Брис бин Ре жи ја: Сти вен Со дер берг (Но ва ТВ, 20.05) 07.55 08.15 08.40 08.55 09.10 09.35 10.00 10.30 13.15 15.15 17.00 17.10 19.15 20.05 22.35 23.05 00.30 02.05 02.35

Пепа Бакуган Лего Нињаго Чугингтон Бyблејд метал фјужн Винкс Аутомотив Најгора недеља Њено право Национална сигурност, филм Вести Мастершеф Дневник Ерин Брокович, филм Луд, збуњен, нормалан Ред карпет Прљави посао, филм Сви мрзе Криса Лава, филм

Пријатељи Нора Фора ТВ календар Монк Мањински мозаик Дневник Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро ХАЗУ портрети Библиотекар: Проклетство Јудиног пехара, филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Стипе у гостима Пушча Бистра, филм Циклус европског филма: Оркестар у гостима, филм Монк Скица за портрет Еко зона Глобално село

09.12 Златна кинотека: Велика стрепња, филм 10.55 Библија 10.55 Неделишће. Миса, пренос 12.13 Филмска матинеја: Пенушави цијанид - Према роману Агате Кристи, филм 13.54 Филипове бебе 14.30 Жига у Лисинском, снимак концерта 16.30 Олимп - спортска емисија 17.00 Карате 17.55 Рукометна Лига првака Фајнал фор, пренос 19.31 Гаража 20.07 Циклус филмског спектакла: Господар и ратник: Друга страна света, филм 22.24 Посебни додаци 23.00 Филмски бутик: У потрази за Ериком, филм 00.54 Ноћни музички програм

Зли дуси Острво Корњача Ози Бу – сезона Рампл Стинскин Острво Корњача Магије, мистерије и чуда Орлови рано лете Горштак 2 Најбољи Еленина судбина: Руска сага 2.

20.00 Чај у Сахари 22.00 Последњи кинески цар 00.00 Планета Х 01.00 Мирис пожуде

06.00 Зулендер 07.30 Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале 09.15 Шта ћемо с Бобом?

10.55 Све о Стиву 12.30 Како је снимана серија „Игра престола” 13.00 Ђенова 14.35 До неба 16.10 Сети ме се 18.05 Холивуд на снимању 18.35 Величанствена петорка Тексашки скандал с навијачицама 20.05 Затворено острво 22.20 Игра престола 23.20 Мамут 01.20 Путеви рата

Неш бриџиз Браћа и сестре Филм: И ето ње Филм: Кармин Мистерија Хејвена Ерика Све по закону Добра жена Браћа и сестре Филм: Птица на жици Добра жена Ерика

Осво ји љу бав Мла ди глу мац Тед Ха мил тон у скло пу про мо ци је свог но вог фил ма пред ста вља глав ну на гра ду у так ми че њу „Осво ји спој„. Про да ва чи ца Ро за ли осво ји на гра ду, а убр зо и Те до во ср це... Уло ге: Кејт Бо сворт, То пер Грејс, Џош Ду ха мел, Неј тан Лејн, Шон Хејс, Ге ри Кол Ре жи ја: Ро берт Лу ке тић (РТЛ, 14.50)

Го спо дар и рат ник: Дру га стра на све та Го ди на 1805. Фран цу ска под вођ ством ца ра На по ле о на ра ту је с ве ћи ном европ ских си ла. И док с оста лим зе мља ма во де бит ке на коп ну, Фран цу зи с Ве ли ком Бри та ни јом ра ту ју на мо ру... Уло ге: Ра сел Кроу, Пол Бе та ни, Би ли Бојд, Џејмс Д‘Ар си, Ли Ин гле би Ре жи ја: Пи тер Вир (ХРТ 2, 20.07)

09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Визија Вангари Матајие 11.00 Црна смрт 12.00 Библијске загонетке 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 15.00 Лето љубави 16.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 17.00 Мач 18.00 Шопеновим стопама 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Суђење Богу 21.30 Мистерије историје 22.00 Тијенамен 23.00 Лето љубави 00.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 01.00 Мач

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00

06.20 11.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.10 02.10

Кејт Бос форт 07.35 Драгон бол З 08.55 То што чиниш!, филм 10.55 Принц открива Америку, филм 13.00 Веселе даће, филм 14.50 Освоји љубав, филм 16.40 Дискавери: Преживети дивљину - Аљаска 17.40 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Језикова јуха 20.00 Биг брадер 22.00 Љубав је на селу, док. сапуница 23.05 ЦСИ Мајами 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Језеро страха 2, филм

Ра сел Кроу

06.00 Земља 2 13.00 Велика акција 15.00 Земља пре времена 16.40 Амерички вукодлак у Паризу 19.00 Шиндлерова листа 22.30 Бдење Неда Дивајна 00.15 Дуга ноћ 02.10 Крв на сунцу

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Предлог Робин Худ, принц лопова Бела палата Лак за косу Луд за мамбом Један круг Госпођа Софел Украдена срца Муза Предлог Ловац на старе коке Хотел за љубавнице

07.15 Тајне космоса са Морганом Фриманом 08.10 Разоткривање митова 09.05 У делићу секунде 10.00 Пут торнада 10.55 Грађевинске интервенције 11.50 Преживљавање удвоје 12.45 Лов на сабљарке 13.40 Разоткривање митова 14.35 Тајне космоса са Морганом Фриманом 15.30 Оружје будућности 16.25 Да ли је то могуће?

17.20 Аутомобили 18.15 Пета брзина 19.10 Трговци аутомобилима 20.05 Преживљавање удвоје 21.00 Како извући живу главу 21.55 Елитна полиција Криса Рајана 22.50 Макинтајер 23.45 Каскадерски зависници

\08.30Бициклизам 09.45 Аутомобилизам 10.30 Тенис 11.00 Тенис 16.00 Бициклизам 17.30 Тенис 20.30 Тенис 21.00 Веслање 22.00 Аутомобилизам 22.30 Фудбал 23.45 Мотоспортови 00.00 Тенис 01.00 Тенис

Relativna qubav d mah po sle ma tu re Mi le va se upi sa la {na, ve ro vat no zbog prof. Ve be ra, ko ji je za o na let wi se me star Me di cin skog fa kul - {trio svoj od nos pre ma Al ber tu Ajn {taj nu, te ta u Ci ri hu. Me |u tim, po sle uspe {no ko ji ga je ve} ra ni je „za du `io” svo jim ni po da po lo `e nih pri jem nih is pi ta iz ma te ma ti ke i {ta va wem. U tim da ni ma Mi le va je shva ti la da na crt ne ge o me tri je, s je se ni 1896. go di ne, po - je za trud ne la s Al ber tom, i ona je, bez di plo me sta la je stu dent ma te ma ti ke i fi zi ke na Po li - i do go vo re nog bra ka, ot pu to va la u No vi Sad. teh ni ci u Ci ri hu, kao je di na `e na i naj sta ri ja Svoj `i vot ni put vi {e ni je ve zi va la sa uspeh u (21 go di na) u ode qe wu od pe to ro po la zni ka, gde fi zi ci, ve} za sre }u u ve zi sa Al ber tom Ajn je naj mla |i (17,5 go di na) bio Al bert Ajn {tajn, {taj nom i we go vim ra dom. Pre ma sve mu do sa da Ne mac je vrej skog po re kla, ro |en u Ul mu 1879. po zna tom, Mi le va i Al bert su se zbli `i li to go di ne. Mi le vi na pro se~ na oce na na pr voj go - kom pr ve, a na ro ~i to dru ge go di ne stu di ja. Stu di ni stu di ja bi la je 4,3 a Al ber to va 4,6. dent ska qu bav raz vi la se to kom tre }eg se me Po sle let weg ras pu sta, 5. ok to bra 1897, Mi - stra, u pro le }e 1897. go di ne. le va se is pi sa la sa Po li teh ni ke u Ci ri hu i Pla {e }i se ove ve ze, Mi le va je ok to bra ot pu to va la u Haj del berg, u Ne ma~ koj, gde je u 1897. oti {la u Haj del berg. Na Al ber tov pod tre } em se m e s tru sti caj, vra ti la se u slu { a l a pre d a v a Ci r ih fe b ru a r a wa iz te o r ij s ke 1898. go di ne. On je fi zi ke na Uni ver ve} 1900. `e leo da zi t e t u kod prof. se o`e ni, ali je od Fi l i p a Le n ar d a to g a od u s tao zbog (1862–1947). Zva pro t i v qe w a ro d i ni~ n o ni j e bi l a te q a, a na r o ~ i t o upi sa na, jer je to maj ke Pa u li ne. Me de v oj k a m a omo g u |u tim, qu bav iz me }e no tek 1900. go |u Mi le ve i Al ber di ne. ^e tvr ti se ta se na sta vi la. Iz me star je na sta vi te qu b a v i ja n u a r a la na Po li teh ni ci 1902. go di ne Mi le i sta n o v a l a je u va je ro di la de voj pan s i o n u En g el ~i cu Li zerl, ne gde breht, gde su `i ve u oko l i n i No v og le i dru ge stu dent Sa da, i od mah je da ki we s ko ji ma se la na usva ja we, u ~e ona spri ja te qi la: mu je o~e v a ulo g a Ru `a Dra `i}, Mi bi l a ne z a m en q i v a. la na Bo ta, He le na De voj ~i ci se po sle Ka u fler, Adol fi dve go di ne iz gu bio na Ka u f ler, Ada sva ki trag. Mi le va Broh i Ru `a [aj. je pre to ga us pe la Ok to bra 1899. po da za vr {i stu di je, lo ` i l a je pe t o ali ne i da dok to ri pred m et n i pre l a ra. Po {to je Al Stu dent ska sli ka po ko joj Mi le vu naj bo qe pam ti mo zni di plom ski is bert dok t o r i r ao pit, a u mar tu 1900. prof. Ve ber je pri hva tio 1902, do bio je po sao u Sa ve znom za vo du za pa we nu te mu di plom skog ra da iz obla sti pro vo - ten te u Ber nu, pa su se wih dvo je ta mo pre se li |e wa to plo te. li i ven ~a li 6. ja nu a ra 1903, upr kos ne sla ga wu Pre ma He le ni Ka u fler, i Mi le va i Al bert Al ber to ve maj ke. Al bert je, na i me, obez be dio Ajn {tajn su u isto vre me za vr {i li svo je di - o~e vu sa gla snost. plom ske ra do ve. „Oni su ih za jed no smi sli li, Mi le va je u bra ku sa Al ber tom Ajn {taj nom ali g. Ajn {tajn je onaj lep {i deo pre pu stio ro di la dva si na, 14. ma ja 1904. Han sa Al ber ta i g|i ci Ma ri}”, pi {e He le na. Iz raz „onaj lep - 28. ju la 1910. Edu ar da. Hans Al bert je imao na {i deo” ve ro vat no se od no si di mak Bu ja, a Edu ard – Te te. na sa mo pi sa we. U ko na~ nim De ca su ka sni je, na Ma lu go sve d o ~ an s tvi m a Al b er t ov Mi le va i Al bert su po slo ve spo ji nu 1913. kr {te na u Ni pro sek oce na je 4,6, a Mi le ko la jev skoj cr kvi u No vom tra `i li od Ci ri ha do vin 4,7, ali, na `a lost, kod Sa du po pra vo slav nom ob re Be o gra da i Za gre ba, sa mo da du. Kum je bio po ro di~ ni i we bez di plo me. bi se osa mo sta li li Po sle du `e let we pa u ze stra na~ ki pri ja teq dr La zar 1900. go di ne, ko ju je pro ve la Mar ko vi}. Al bert Ajn {tajn fi nan sij ski i da mo gu u No vom Sa du i Ka }u, Mi le s Mi le vom i de com bo ra vio bez uti ca ja sa stra ne va se u je sen vra ti la u Ci rih je u No vom Sa du 1905, 1907. i sklo pi ti brak sa mla |om se strom Zor kom.

1913. go d i n e. Pre Pr v og Ona i Al bert su ta da pla ni svet s kog ra t a Ajn { taj n o v i ra li rad na svo jim dok tor skim di ser ta ci ja ma. su jed n o kra } e vre m e `i v e l i u Pra g u Da bi mo gla i da qe da osta ne u Ci ri hu, Mi le va (1911–1912), da bi 1914. pre {li u Ber lin. U ju se po no vo upi sa la na let wi se me star ~e tvr te lu te go di ne Mi le va je sa de com oti {la na fe go di ne Po li teh ni ke, 1901. go di ne. Po {to Al - ri je u Ci rih, ta ko da se zbog po ~et ka Pr vog ber to vi po ku {a ji da po sta ne asi stent, naj pre svet skog ra ta ni je mo gla s je se ni vra ti ti u Ne kod Ve be ra, a po tom kod Hur vi ca, ni su bi li ma~ ku, a ni je to ni `e le la, jer se Al bert to kom uspe {ni, po sta vqa lo se pi ta we we go ve da qe rat nih go di na ne po vrat no otu |io od Mi le ve po slov ne, ali i na u~ ne ka ri je re, kao i mo gu} no - zbog ro |a ke El ze, s ko jom je jo{ ra ni je stu pio u sti da se o`e ni, {to je bi lo u pla nu. Ta ko je bi - in tim ne od no se. lo i sa Mi le vi nim mo gu }im za po sle wi ma. Wih Po za vr {et ku Pr vog svet skog ra ta Al bert je dvo je su ta da po slo ve tra `i li od Ci ri ha do Be - za tra `io raz vod bra ka i wi hov brak je „zbog o gra da i Za gre ba, sa mo da bi se osa mo sta li li ne sla ga wa pri ro da”, tj. we go vom kri vi com, ra fi nan sij ski, i da mo gu, bez uti ca ja sa stra ne, da sta vqen ja nu a ra 1919. go di ne. Al bert se po tom sklo pe brak.Na po no vqe nom di plom skom is pi - ven ~ao sa svo jom ro |a kom El zom Le ven tal, ko tu 26. ju la 1901. go di ne Mi le va ni je bi la uspe - ja je iz pr vog bra ka ima la dve k}er ke.

O

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa29.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Обратите пажњу на одређена женска бића, децу и све оне који су слабији, али имају права на своју истину. Другим речима, будите толерантнији и већи дипломата. Надеља је дан за породицу и укућане.

BIK 20.4-20.5.

У тајности или неком виду повучености, уживате на свој начин. Путовања су отворена за вас, краћи излети или излазак на неко лепо место.Окружени сте љубављу и лепотом, у којој умете да се опустите.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. maj 2011.

Сунце у вашем знаку значи да ваш годишњи хороскоп сада делује најснажније. Па, како вам је сада, тако ће бити и у будуће, само мало лепше и динамичније. Дугорочни планови и озбиљност. Данас сте правични, званични и важни. Остварујете послове и контакте, иако је недеља, на експанзиван начин. Сваком према заслузи. Имате изражене и велике жеље, које можете да остварите. Став и држање!

Диван дан за вас. Кроз полуприватне и полу пословне контакте остварујете управо оно што желите. Чак и више од тога. Уколико је то чист ужитак, онда само то. Уколико је то подршка у каријери, имате је.

Дошло је време да се отиснете на одмор, у јави или у сну. Имате погодности у вези иностраства, пословно или у вези путовања. Тамо негде вас чека прави рај, уколико га сада резервишете.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Људи који су позицији да могу и хоће да вам помогну, отворе врата и прошире видике, делују довољно озбиљно да се на њих можете ослонити. Ипак, недеља је дан за одмор, па забиоравите на обеавезе.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Добра сарадња и слагање у љубавном односу, ће вам подићи морал и донети потврду у исправност ваших ставова. Дружите се са децом и подучавајте их у свему што знате и можете. Љубав, ах, љубав! Готово да зрачите сигурношћу. Са децом такође остварујете чврсте везе, купујете им поклоне и награђујете их. Можете данас изаћи у ресторан на ручак, за промену.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Неке околности или туђа мишљања вам данас не иду на руку. Са женским бићима се нећете сложити, готово ни у чему. Прилагодите се датој ситуацији и заобиђите их у великом луку.

Шта би данас чинили, од свих оних могућих могућности? Излет, шетња, дружење, уређење стана, излежавање у креветићу, медитација, креативно стваралаштво? Једно друго не искључује!

Шапутање на јастуцима и одмор у правом смислу те речи је прави избор за данас. Краћи излет у природу или ретотран, на пливање у базен, ђакузи или реку, такође, Фотографишите све око себе.Уметност.

TRI^-TRA^

Же на опро сти ла шва ле ра ци ју V REMENSKA

СвеЖије

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

23

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Pan~evo

22

Vr{ac

20

Evropa

и облачније

Madrid

NOVI SAD: Sve`e, promenqivo obla~no i ve}inom suvo vreme.

Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna Rim temperatura 14, a maksimalna oko 22 stepena.

London VOJVODINA: Sve`e i promenqivo obla~no sa sun~anim periodima. Na jugu Vojvodine mogu}a ki{a i pquskovi. Vetar slab do umeren Cirih severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 11 Berlin do 14 stepeni, maksimalne od 20 u Vr{cu do 24 stepeni na severu.

SRBIJA: Sve`ije i promenqivo obla~no uz povremenu ki{u u cenBe~ tralnim i ju`nim predelima. Na severu Srbije suvo sa sun~anim periVar{ava odima. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 11 do 15 stepeni, a maksiKijev malne od 19 na zapadu do 26 stepeni u Timo~koj Krajini.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ponedeqka sun~anije i toplije uz popodnevni razvoj oblaka i re|u pojavu lokalnih pquskova Oslo sa grmqavinom. U drugoj polovini sedmice par stepeni ni`e temperaSt. Peterburg ture uz ~e{}e pquskove.

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 23 Ni{

23

Стеј си Гигс (32), супруга фудбалера Манче стер јунајтеда Ра ја на Гиг са, решила је да му опро сти аферу са Имо џен То мас, која је откривена пре неколико дана, ни мање ни више него у британском парламенту. Британска штампа пише да је Стејси Гигс решила да „остане крај свог мушкарца, упркос афери” са секси Имоџен бившом уче сницом „Великог брата”.

- Узнемирена је и криво јој је што је чак тражио забрану од суда да Имоџен открије његово име, али схвата да је Рајан то учинио да би заштитио њу и њихово двоје деце. Опро стила му је превару и решила да настави даље. Чак је рекла да Рајану жели да одигра утакмицу свог живота пред меч са Барселоном - рекао је неименовани извор близак брачном пару. Фудбалер је у међувремену признао да је „будала” и да жали што је себи дозволио тако нешто.

PROGNOZA

BIOmeTeOROlO[kA pROgNOzA zA SRBIJu: Ve}ina hroni~nih bolesnika }e osetiti tegobe usled uticaja vremena, ali }e se tokom dana biometeorolo{ke prilike postepeno poboq{avati. Glavoboqa, reumatski bolovi i nervoza i daqe su mogu}i kod osetqivih osoba. Svim u~esnicima u saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

28 25 19 23 20 24 22

VIC DANA У заседи чекају Банаћани немачку колону. Прошло и подне, а њих нема. Пада сумрак, од колоне ни трага ни гласа.

- Капетане, да се њима није штогод десило, кад их тол‘ко дуго нема - забринуто ће Лала.

27 27 15 19

Atina

27

Pariz

24

Minhen

23

Budimpe{ta

24

Stokholm

16

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

44 (-4)

Slankamen

206 (0)

Apatin

15 (-5)

Zemun

278 (-2)

Bogojevo

103 (-5)

Pan~evo

302 (-6)

Ba~. Palanka

137 (0)

Smederevo

470 (-10)

Novi Sad

141 (2)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

196 (0)

S. Mitrovica

215 (-5)

Tendencija porasta

Senta

252 (0)

Beograd

232 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

206 (4)

NERA

Hetin

116 (10)

TISA

38 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

58 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja