Dnevnik 29. jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 29. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23120 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

^ETIRI PUTA VI[E ZAHTEVA ZA ZAJMOVE ZBOG NOVIH PRAVILA NBS-a, KOJA STUPAJU NA SNAGU ZA DVA DANA

Do stambenog kredita u foto-fini{u

Pri me na no vih pro pi sa Na rod ne ban ke se bli `i: po ~i we po sled weg da na ju na, a naj vi {e pa `we i po le mi ke iza zva la je od lu ka da se za in dek si ra ne stam be ne zaj mo ve uve de oba ve zno

INTERVJU

– Ho }e te li vi po sta ti ve }i Evro pqa nin ako do bi je mo sta tus kan di da ta 9. de cem bra ili ne? To je je dan pro ces, a ne do ga |aj. Zna ~i, ko li ko }e te vi bi ti ve }i Ita li jan 9. de cem bra, to li ko }e i Sr bi ja bi ti ve }i Ita li jan – ka`e u raz go vo ru za „Dnev nik” di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in t e g ra c i je Mi l i c a De l e vi}. – Da kle, pi ta we je ko li ko }e sva ko od nas da se pro me ni. Ni je pi ta we sa mo ko li ko }e se to de si ti s Vla dom Sr bi je ve} ko li ko }e sve da se me wa, a u tom pro ce su ovo je je dan ko rak, ali ni je kraj. Sta tus kan di da ta ni je ono gde }e mo svi da bu de mo le pi, mla di, bo ga ti i ve~ no sre} ni. str. 2

„Egzitov” kamp preti izvori{tustr. 9 NASLOVI

Poqoprivreda 6 Nepristojna ponuda od 15 dinara za `ito

Novi Sad 8 Startovao 13. Maraton mira

str. 5

Vojvodina 11 Be~ejcima sledi restrikcija vode?

Crna 13 Izgubqen `ivot zbog kra|e struje

Petsto t ale nat a za boqu budu}nost

str. 7

MALO NA[IH GRADOVA SE PROSLAVILO U IZVE[TAJU SVETSKE BANKE O POSLOVAWU U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Beograd u dru{tvu Prizrena, u Zrewaninu kao u Americi

Dru{tvo 14 Od izvoza oru`ja godi{we 250 miliona evra

SPORT

str. 5

Promenqivo

Najvi{a temperatura 26 °S str. 16 – 20

n NOLE PROTIV SJAJNOG TOMI]A

n NOVOSADSKA PUBLIKA IMA RE^ U VE^ERA[WEM ME^U SRBIJA – ARGENTINA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Foto: S. Srdanov

Biti Evropqanin zna~i mewati se

Politika

kih ba na ka u Voj vo di ni ovih da na be le `e sed mi~ no i do ~e ti ri pu ta ve }u po tra `wu ne go {to je to bi lo pre „u~e {}a”. Mno gi }e is ko ri sti ti i po sled wi mi nut.

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA PRIMIO DAROVITE U^ENIKE

MILICA DELEVI], DIREKTORKA KANCELARIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

3 Prava decentralizacija jo{ predaleko

u~e {}e. Sku pi ti 10 ili 20 od sto vred no sti sta na za mno ge je ne pre mo sti va pre pre ka. Za to su svi ko ji ima ju iole {an se da ku pe sta no ve po `u ri li da to i ostva re. U fi li ja la ma ve li -

POLiTikA

sreda29.jun2011.

dnevnik

c m y

2

INTERVJU MI LI CA DE LE VI], DI REK TOR KA KAN CE LA RI JE ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Bi ti Evro pqa nin zna ~i me wa ti se

PA TRI JARH SRP SKI IRI NEJ JU ^E, NA VI DOV DAN, U GRA ^A NI CI

Ne mo `e mo osta vi ti Ko so vo Pa tri jarh spr ski Iri nej ju ~e je, na Vi dov dan, po ru ~io u Gra ~a ni ci da je Ko so vo i Me to hi ja bla go slo ve na ze mqa na ko joj ima me sta za sve qu de do bre vo qe, is ti ~u }i da se mo ra u~i ni ti sve da ono bu de i osta ne srp sko kao {to je to bi lo kroz ~i ta vu isto ri ju.

– Da nas ka da su pru `e ne mno ge ru ke pre ma Ko so vu, ni ka d a ne } e m o ni t i mo ` e m o pri hva ti ti da Ko so vo uzmu od Sr bi je. Ovo je sve ta ze mqa srp ska na li ve na kr vqu, ce men t i r a n a ko s ti m a sve t ih

mu ~e ni ka. Ce na kr vqu je naj ve }a pla }e na ce na pod sun cem i ne bom. Tom ce nom je pla }e no Ko so vo – re kao je pa tri jarh, obra }a ju }i se ver ni ci ma na kon li tur gi je u por ti ma na sti ra Gra ~a ni ca. – Ka ko mo `e mo osta vi ti ze mqu ko ja je kr v qu na t o p qe n a, ka k o osta vi ti ze mqu na ko joj se na la ze na {e naj ve }e sve ti we i ce log hri {}an skog ro da, ka ko osta vi ti ze mqu bez gla ve i sr ca i du {e, za to smo i da nas ov de, na ovaj sve ti dan, da po ka `e mo sve tu, pre sve ga se -

bi, da smo mi neo dvo ji vi deo ove sve te i bla go slo ve ne ze mqe.

Pa tri jarh Iri nej se za pi tao - “ka ko mo `e Sr bi ja osta ti bez Ko so va, osta ti i bi ti Sr bi ja”.

– To je te lo bez gla ve, hle ba, sun ca i prav de – re kao je pa tri jarh.

On je u ma na sti ru Gra ~a ni ca slu `io vi dov dan sku li tur gi ju ko joj je pri su stvo va lo oko 1.000 Sr ba iz svih kra je va Sr bi je, ali i iz Cr ne Go re, Re pu bli ke Srp ske, Ma ke do ni je.

VUK DRA [KO VI] NA STRA NA^ KOJ SLA VI

Sr bi ja mo ra pri hva ti ti stvar nost Srp ski po kret ob no ve obe le `io je ju ~e kr snu sla vu Vi dov dan, s ko je je li der stran ke Vuk Dra {ko vi} po ru ~io da Sr bi ja mo ra pri hva ti ti i po {to va ti stvar nost ka da je re~ o Ko so vu i Me to hi ji. Dra {ko -

vra tu Sr bi ji. On je na gla sio da se Sr bi ja ne bra ni na Ko so vu, ne go Ko so vo u Sr bi ji, i po ru ~io da se tre ba okre nu ti ne vo qa ma i pro ble mi ma Sr bi je i uvo |e wu si ste ma evrop skih vred no sti.

– Ne zna we ni je oprav da we ako se vo di dr `a va. Stvar nost se mo ra pri hva ti ti i po {to va ti – na gla sio je li der SPO-a.

Po we go vim re ~i ma, pri ~a ti o su ve re ni te tu ko jeg ne ma i vo di ti po li ti ku od bra ne ono ga ~e ga ne ma ni je do bro.

Dra {ko vi} je uka zao na to da na ve }i ni te ri to ri je Ko so va i Me to hi je ne `i ve Sr bi i da

Ne zna we ni je oprav da we ako se vo di dr `a va

vi} je po ru ~io da u srp skom na ro du ni ko ni je nad le `an da pri zna ili ne pri zna for mal nu ne za vi snost Ko so va i Me to hi je zbog, ka ko je na gla sio, ve ro va wa utka nog u sva ku po ru sva kog Sr bi na da je Ko so vo Sr bi ja, ali i da ni je do bro pre tva ra ti po li ti ku o Ko so vu u po li ti ku ko ja je ka men o

– Sna `i mo Sr bi ju da bu de sve ja ~a i to je put da se bo ri mo za ono {to je na {e na Ko so vu, a to su Sr bi, ma na sti ri i spo me ni ci, ne ne gi ra ju }i stvar nost – na gla sio je Dra {ko vi}.

On je po ru ~io da se Sr bi s Ko so va mo ra ju sta tu sno i in te re sno ve za ti za Sr bi ju uz po mo} Evrop ske uni je.

ti qu di ne pri hva ta ju Sr bi ju kao svo ju dr `a vu. Na tom pro sto ru, do dao je on, ne ma ni ka kvog zna ka pri su stva Sr bi je, pa ~ak ni, ka ko je na gla sio, ge o me ta ra, jer ne ma dr `av ne vla sti.

Obe le `a va wu kr sne sla ve stran k e na Ka l e m eg d an s koj te r a s i, osim pred s tav n i k a kul tur nog i jav nog `i vo ta, pri su stvo va li su i po sla ni ci De mo krat ske stran ke, vi so ki funk c i o n e r i DS-a Dra g an \i las i Du {an Pe tro vi}, li der LSV-a Ne n ad ^a n ak, pred s tav n i c i di p lo m at s kog ko ra i SPC.

Ko {tu ni ca: Po treb no na ci o nal no je din stvo Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca oce nio je ju ~e da je Sr bi ji sa da „pre ko po treb no da po no vo us po sta vi na ci on al no je din stvo”, a da Vi dov dan „naj bo qe sve do ~i da se je din stvo na ro da mo `e iz gra di t i sa m o na osno v u traj n ih na c i o n al n ih vred no sti”. „Mi smo vi dov dan sku ide ju ne pro la zne prav de pre to ~i li i une li u prem bu lu Usta va, ka da smo za pi sa li jed no stav ne, ali

isti ni te re ~i da je Ko so vo neo tu |i vi deo Sr bi je. „Ako ne po ka `e mo sa mo po {to va we na ro da i dr `a ve, ko ji pre ko vi dov dan skog za ve ta ve} ve ko vi ma zna {ta je prav da, za {to bi nas on da po {to va le dr `a ve ko je su za i sta i na sta le ko li ko ju ~e. Sr bi ja je dav no na u ~i la da sve ima al ter na ti vu osim ve~ nih i ne pro la znih isti na ko je je na{ na rod pre mno go ve ko va pri mio”, na veo je Ko {tu ni ca.

– Kra jem ne de qe is ti ~e rok ka da }e mo iz ve sti ti Vla du o is pu we no sti Ak ci o nog pla na za do bi ja we sta tu sa kan di da ta. Po da ci se sa ku pqa ju i iz da na u dan sve vi {e oba ve za se is pu wa va i u ovom tre nut ku ne mo gu da ka `em ta ~an pro ce nat. Sre di nom ju la, na kon pod no {e wa iz ve {ta ja Vla da }e do ne ti oce nu i iza }i }e mo s pro cen tu al nim is pu we wem Ak ci o nog pla na – na ja vqu je u raz go vo ru za „Dnev nik“ di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi}.

Usko ro }e, ka ko sa zna je mo iz raz go vo ra, iza }i i is tra `i va we jav nog mwe wa, ko je Kan ce la ri ja spro vo di s agen ci ja ma, ko je }e po ka za ti, u ovoj tra di ci o nal noj an ke ti, ko li ko su gra |a ni Sr bi je u go di ni ka da o~e ku je mo sta tus kan di da ta za pu no prav no ~lan stvo u EU evro skep ti ci, ko li ko pre za si }e ni, ka kva su im o~e ki va wa od Evro pe i ko li ka je po dr {ka ula sku u Uni ju l Iz perspektive evropske kancelarije, kakva je dinamika Skup{tine Srbije u wenom domenu usvajawa zakona potrebnih za sticawe kandidature?

– ^i ni mi se da je u~i nak Skup {ti n e ve o ma po z i tiv n o oce wen i u Ak ci o nom pla nu i uop {te. Vi di mo, pr vo, ve li ku pro me nu u na ~i nu ra da par la men ta od for mi ra wa ove vla de do sa da, ne ma za ko na ko ji ~e ka ju na usva ja we u Skup {ti ni, pro me wen je Po slov nik, sve ~e {}a je prak sa otvo re nih sed ni ca od bo ra na ko ji ma se on da ras pra vqa i raz ma tra ne ki za kon ko ji je ste va `an za evrop sku agen du, ali je i od uti ca ja na sva ko dnev ni `i vot gra |a na. Skup {ti na je ~ak bi la ini ci ja tor ne kih va `nih pro me na, kao {to su iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka na na ~in ko ji spre ~a va blan ko ostav ke i re gu li {e ula zak u par la ment na osno vu re do sle da na li sti. I ~i ni mi se da Skup {ti na be le `i plu se ve. l Da li Vlada pri tom malo kaska jer u parlamentu ka`u da ~ekaju da im po{aqe zakone koje treba doneti u zadatom roku?

– Jed no su pred lo zi za ko na, i oni se pri pre ma ju, ali ko na ~an test je da li }e u}i u skup {tin -

sku pro ce du ru ili ne. S dru ge stra ne, Skup {ti na je u pra vu da o~e ku je da ih Vla da po {a qe.

Ali, ako po gle da te Ak ci o ni plan, mo `da ~ak ve }i pro ce nat ono ga {to tre ba da se u~i ni ni su za ko ni ve} ime no va wa, ili pod za kon ski ak ti, iz dva ja we bu xet skih pa ra i na la `e we pro sto ri ja za rad ne za vi snih te la, ja ~a we ka pa ci te ta u okvi ru od re |e nih de lo va dr `av ne upra ve ko je Evrop ska ko mi si ja sma tra

bit nim za da qi pro ces evrop skog pri dru `i va wa. Sa ma ~i we ni ca da o~e ku je te za ko ne je ste mi nus, ima ju }i u vi du ko li ko su oni va `ni, ali jo{ uvek ima pro sto ra da stig nu, ali to ni je je di no {to }e se oce wi va ti.

Ima i dru gih stva ri ko je su ura |e ne.

Sta tus kan di da ta ni je ono gde }e mo svi da bu de mo le pi, mla di, bo ga ti i ve~ no sre} ni l Svi se nadamo da taj `eqeni status kandidata dobijemo u decembru, ali ba{ u vremenu pred taj doga|aj izgleda da se bele`i najve}i evroskepticizam me|u gra|anima Srbije?

– Uvek ne ka ko raz mi {qam na kra }i rok, a to je 12. ok to bar i mi {qe we Evrop ske ko mi si je.

U ovom tre nut ku naj va `ni je je u~i ni ti {to vi {e da to mi {qe we bu de do bro, a ka da bu de pre zen to van stav EK-a, on da }e mo raz mi {qa ti o to me {ta }e bi ti u de cem bru. [to se ti ~e gra |a na i po dr {ke ula sku u EU, na {e is tra `i va we }e bi ti ob ja vqe no sle de }e ne de qe i vi de -

}e mo ko ji je to pro ce nat i da li opa da i ko li ko. Po me ni, opa da ide a li zam, ali ne i svest o to me da je pra vac kre ta wa ka EU va `an, a vo le la bih ka da bi se pro ve ri lo kod gra |a na da li gu bi tak en tu zi ja zma zna ~i da bi `e le li uki da we Za ko na o fi nan si ra wu stra na ka, po vra tak blan ko ostav ki po sla ni ka i da oni ula ze na li stu ka ko `e le, da ova ima no va wa u ne za vi sna re gu la tor na te la ko ja su ~e ka na ~e ti ri-pet, pa i vi {e go di na, da se sve to vra ti i da on da to bu de u skla du sa sta wem ko je je bi lo pre ne go {to smo u{li u ovaj pro ces. l Kada dobijemo status kandidata, ho}e li zakoni koji se budu donosili biti „evropskiji„ i ne}e morati da idu na doradu i sli~ne stvari koje se de{avaju?

– Ho }e te li vi po sta ti ve }i Evro pqa nin ako do bi je mo sta tus kan di da ta 9. de cem bra ili ne? To je je dan pro ces, a ne do ga |aj. Zna ~i, ko li ko }e te vi bi ti ve }i Ita li jan 9. de cem bra, to li ko }e i Sr bi ja bi ti ve }i Ita li jan. Da kle, pi ta we je ko li ko }e sva ko od nas da se pro me ni. Ni je pi ta we sa mo ko li ko }e se to de si ti s Vla dom Sr bi je ve} ko li ko }e sve da se me wa, a u tom pro ce su ovo je je dan ko rak ali ni je kraj. Sta tus kan di da ta ni je ono gde }e mo svi da bu de mo le pi, mla di, bo ga ti i ve~ no sre} ni. l To se, naravno, odnosi i na reforme?

– Ne }e sve re for me da se za vr {e do ob ja vqi va wa mi {qe wa EK-a i do bi ja wa sta tu sa kan di da ta. Na osno vu to ga ka ko se one od vi ja ju i ka ko se za ko ni pri me wu ju – a ove ko je sa da do no si mo oce ni va }e mo u na red nom pe r i o du – stva r a se pro ces na osno vu ko jeg, pre sve g a gra | a n i Sr b i j e, mo g u gle da ti {ta se pri me wu je, a {ta ne. Po na vqam, sva kog su, dok su po s to j a l e, ner v i r a l e blan ko ostav ke, a sa da ni te o rij ska mo gu} nost da ih pri me ni te ne po sto ji. To je pro ces i nor mal no je da sve ne }e bi ti za vr {e no do bi j a w em sta tu s a kan di da ta jer, ka da po gle da te, i u ze mqa ma ~la n i c a ma EU ima si tu a ci ja gde `e li te da bu de bo qe i da se ne {to iz me ni, ali one ni su op {te me sto.

Dra gan Mi li vo je vi}

PRED SED NIK TA DI] U BER LI NU

Za odr `i vo re {e we Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je u Ber li nu da pri ti sak me |u na rod ne za jed ni ce ni je imao ni ka kvog efek ta na od lu ku o hap {e wu Rat ka Mla di }a pa ta ko ne }e bi ti efi ka san ni u slu ~a ju re {a va wa pro ble ma Ko so va. Ta di} je u di sku si ji, po sle pre da va wa ko je je prek si no} odr `ao u Fon da ci ji „Fri drih Ebert„, is ta kao da Be o grad, u di ja lo gu s Pri {ti nom, po ku {a va da pro na |e re {e we, dok Pri {ti na, tra ga ju }i za re {e wem, isto vre me no `e li da iz dej stvu je da Sr bi ja im pli cit no pri zna ne za vi snost Ko so va i Me to hi je.

– Ne ra di se o po li ti~ koj igri, da li se im pli cit no pri zna je ili ne pri zna je ne za vi snost Ko so va, ne go se ov de ra di o to me da se pro na |e re {e we ko je je odr `i vo – is ta kao je Ta di}, ko ji je go vo rio na te mu „Sr bi ja kao ak ter re gi o nal nog po mi re wa i fak tor sta bil no sti na Bal ka nu”.

Is ti ~u }i da „ni ka kav pri ti sak ne ma efek ta na na {u po li ti ku da nas„, Ta di} je pri me tio da su evrop ski me di ji pi sa li da je Sr bi ja uhap si la i iz ru ~i la Mla di }a zbog to ga {to su po sto ja li pri ti sci da to ura di.

– Tu od lu ku sam, kao pred sed nik Sr bi je, u skla du s mo jim nad le `no sti ma, do neo ne zbog pri ti sa ka iz EU ili Ha {kog tri bu na la, ve} zbog nas sa mih.

Zbog Sr b a, zbog Bo { wa k a i zbog Hr va ta. Ni ka kav pri ti sak ni je imao efek ta na sa rad wu Sr bi je s Ha {kim tri bu na lom.

U kon tek stu pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, ti pri ti sci ne ma ju efek ta. @e li mo da pro na |e m o re { e w e – na g la s io je pred sed nik Sr bi je.

Ta di} je po ru ~io da Sr bi ja o~e k u j e sta t us kan d i d a t a za Evrop sku uni ju pa po ~e tak pre go vo ra o pri dru `i va wu, ali da ne }e me wa ti stav o Ko so vu.

– Re {a va we pi ta wa Ko so va su vi {e je va `no za oba na ro da, i Sr be i Al ban ce, da bi po sta lo po li ti~ ka igra uslo vqa va wa ~lan stvom u Evrop skoj uni ji – upo zo rio je Ta di}.

On je na gla sio da Sr bi ja pre ula ska u EU `e li da re {i pi ta we Ko so va, ali da ko na~ no re {e we od mah sa da ne bi u jed na koj me ri uva `i lo in te re se i jed nih i dru gih.

– Ono {to zna te i ono {to ni je spor no: Sr bi ja ne }e i ne mo `e pri zna ti sa mo pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va – za kqu ~io je pred sed nik Sr bi je.

On je ka zao da pro blem mo `e da se re {i sa mo po mi re wem Sr ba i Al ba na ca, i da ne ma po mi re wa ako se ne raz go va ra.

– Zbog to ga Be o grad i Pri {ti na vo de di ja log pod po kro vi teq stvom EU, i o~e ku jem pr ve re zul ta te ve} to kom ju la – re kao je pred sed nik Sr bi je.

politika

dnevnik

PRED SED NI CI OP [TI NA ZNA JU [TA ]E S NOV CEM OD PO RE ZA NA ZA RA DE

Prava decentralizacija jo{ predaleko Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je iz me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ko je su pred lo `i li Uje di we ni re gi o ni Sr bi je Mla |a na Din ki }a. Za kon ko ji pred vi |a da op {ti ne i gra do vi ume sto do sa da {wih 40 od sto pri ho da od po re za na za ra de, do bi ja ju 80 od sto, po dr `a la je vla da ju }a ko a li ci ja bez LSV-a, ~i ji su po sla ni ci bi li uz dr `a ni.

Opo zi ci ja je re {e we `e sto ko kri ti ko va la, u ~e mu je pred wa ~io LDP, dok su iz SVM upo zo ra va li na to da }e ti me bi ti ugro `e no, iona ko ne do sled no, fi nan si ra we Voj vo di ne.

Pred sed ni ci ma op {ti na bi vi {e nov ca u ka sa ma sva ka ko do bro do {lo. Bi lo da im je pri o ri tet otva ra we no vih rad nih me sta, po prav ka in fra struk tu re ili ne {to tre }e, oni }e ovo po ve }a we mo ra ti mu dro da is ko ri ste. ^el ni qu di Zre wa ni na, No vog Be ~e ja i Sr bo bra na, od ko jih smo za tra `i li mi {qe we o Din ki }e vom re {e wu, sla `u se u jed nom: za de cen tra li za ci ju }e tre ba ti jo{ mno go za kon skih re {e wa.

Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov za „Dnev -

Novi Be~ej

nik” ka `e da }e po ve }a ni iz nos nov ca ko ji }e bi ti vra }an we go voj op {ti ni bi ti do sta tan „da se po kr pe ne ke bu xet ske ru pe”.

– Su per je {to je otvo re na pri ~a o de cen tra li za ci ji iako se u op {ti na ma o to me go vo ri ve} 15 go di na. Din ki} je sve to sa da iz veo ve ro vat no uce na ma vla da ju }e ko a li ci je, ali osta je i da qe ~i we ni ca da za vi si mo od cen tral nih vla sti ko je nam i da qe go vo re {ta s nov cem mo `e mo ra di ti – ka `e Vre ba lov.

Pr vi ~o vek No vog Be ~e ja se na da da }e sve {to je Din ki} obe }ao ka da je do no {en za kon bi ti ostva Srbobran re no.

– Po we go voj ra ~u ni ci, No vi Be ~ej bi tre ba lo da bu de bo ga ti ji 30 mi li o na di na ra i to }e nam do bro do }i. S dru ge stra ne, o pra voj de cen tra li za ci ji mo `e mo go vo ri ti tek ka da se op {ti na ma vra ti imo vi na, ka da gra do na ~el ni ke i pred sed ni ke op {ti na gra |a ni bu du bi ra li i kon tro li sa li di rekt no. U taj pa ket bi tre ba lo svr sta ti i iz bor na ~el ni ka po li ci je na lo ka lu, kao i ~el ne sud ske or ga ne – sma tra Vre ba lov.

Za pred sed ni ka op {ti ne Sr bo bran Bran ka Ga ji na spo ran je i iz raz „da }e se op {ti na ma da je deo nov ca”.

– Ka da go vo ri mo o tran sfer nim sred stvi ma ko ja od nas idu dr `a vi pa od we za vi si ho }e li nam ne {to Zrewanin da ti, to je ne prav da. [to se za ko – Mi slim da je ovo za kon sko na ti ~e, po zdra vqam re {e we da re {e we tek pr vi ko rak vra }a wa se op {ti na ma osta je vi {e od po na ne ku sta ru si tu a ci ju, ka da je re za na za ra de jer }e ih to sva ka Sr bi ja pre Mi lo {e vi }a bi la za ko pod sti ca ti na to da kre i ra ju i sta de cen tra li zo va na, ka da je {to vi {e rad nih me sta – ka `e mno go i nad le `no sti i pri ho da Ga jin. osta ja lo na op {tin skom ni vou.

Ta ko }e mo ima ti efi ka sni ju i jef ti ni ju upra vu – sma tra Ga jin.

Pr vi ~o vek Sr bo bra na ka `e da su ko men ta ri u ko ji ma se spo mi we da lo kal ne sta re {i ne ne }e zna ti {ta da ra de s tim nov cem uvre dqi vi.

– Sva ka grad ska upra va mno go bo qe zna {ta joj je ~i ni ti od cen tral nih vla sti, i ta ko je uvek bi lo. S dru ge stra ne, ni ko od nas ne be `i ni od nad le `no sti. Op {ti na ma tre ba vra ti ti pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu, osnov no {kol stvo, po li ci ju, fi nan Po we go vim re ~i ma, Sr bo si ra we osnov nih su do va, ali sve bran }e go to vo sav no vac ko ji to u pa ke tu s fi nan si ja ma. Dok se bu de do bi jao na osno vu pro me u okru `e wu vi {e od 60 od sto pri we nog Za ko na o fi nan si ra wu ho da ostva re nih na lo ka lu tu i za op {ti na da pre u sme ri na iz dr `a va, mi ne mo `e mo da pre va grad wu in fra struk tu re in du li mo ni 15 od sto – ka `e Ga jin. strij ske zo ne, ko ja je ve} ve li Pred sed nik Skup {ti ne gra da kim de lom za vr {e na.

Zre wa ni na Alek san dar Mar ton

za „Dnev nik” ka `e da je ovom gra du, kao i sva koj dru goj op {ti ni u Sr bi ji, po tre ban sva ki di nar ko ji mo `e za dr `a ti.

– Kao funk ci o ner lo kal ne sa mo u pra ve sma tram da je ovo tek je dan u ni zu ve li kog bro ja ko ra ka ko je Re pu bli ka Sr bi ja mo ra da u~i ni da bi bi la de cen tra li zo va na. Me |u tim, kre nu li smo lo {im pu tem. Uvod u pri ~u o de cen tra li za ci ji mo ra bi ti pro me na Usta va Sr bi je, bez ~e ga sva re {e wa mo gu bi ti sa mo {min ka – sma tra Mar ton.

Po we go vim re ~i ma, Din ki }e vo re {e we mo `e do ne ti iz ve sne be ne fi te op {ti na ma jer }e se wi ho vi bu xe ti do od re |e ne me re po ve }a ti.

– Sa mo se pla {im da, uko li ko se za dve go di ne u prak si po ka `e da su ne ke od red be ovog za ko na ne pri me wi ve, ne ko mo `e ka za ti: „Eto, hte li ste de cen tra li za ci ju, a sa da ni ste spo sob ni da je is ko ri sti te” – ob ja {wa va Mar ton.

On ka `e da {to hit ni je tre ba me wa ti Ustav i na osno vu to ga do ne ti si stem ske za ko ne o lo kal noj sa mo u pra vi i we nom fi nan si ra wu.

– Kao funk ci o ne ru Zre wa ni na, dra go mi je da }e se vi {e nov ca vra }a ti u na {u ka su, iako sma tram da taj no vac ne tre ba ni da od la zi iz na {eg gra da ko ji ima do sta pro ble ma s in fra struk tu rom. Taj no vac bi, pre sve ga, tre ba lo ulo `i ti u otva ra we no vih rad nih me sta. U ta kvoj si tu a ci ji bi bi lo lak {e i pri vla ~e we stra nih in ve sti to ra, ko ji ma bi smo mo gli po nu di ti ozbiq ni ju in fra struk tu ru – ka `e Mar ton, uz na po me nu da bi Zre wa nin do sta na pre da o vao ka da bi uz kon tro lu nov ca ko ji se tu stva ra, mo gao upra vqa ti i svo jom imo vi nom.

P. Kla i}

rekli su Krkobabi}: Penzioneri mogu biti mirni

Vu~i}: Vlast ukida demokratiju

Filipovski: Da se pri~a o ucenama

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} re kao je ju ~e u ^a~ ku da }e pen zi je od 1. ok to bra bi ti po ve }a ne pet do {est po sto.

– Pen zi o ne ri mo gu bi ti mir ni jer je re for mom si ste ma pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa obez be |e no da se pen zi je uskla |u ju s ra stom za ra da, {to je 2001. go di ne bi lo pre ki nu to, i da se ne po ve }a va rad ni sta`, {to je tra `io MMF, ve} }e osta ti po sta rom – re kao je on.

Kr ko ba bi} je do dao da po sla ni ci PUPSa ni su gla sa li za Za kon o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve jer taj za kon ne }e do ne ti ni {ta „spe ci jal no”.

– Si ro ma {ni gra do vi i op {ti ne }e bi ti jo{ si ro ma {ni ji, a bo ga ti jo{ bo ga ti ji.

Ta kva po de la ni je pra ved na. U Sr bi ji ima vi {e od 100 op {ti na ko je ne mo gu sa mo stal no da `i ve i dr `a va mo ra da ih po ma `e jer je po treb no da se Sr bi ja rav no mer no raz vi ja – re kao je on, i do dao da }e se u de cem bru vi de ti ka ko }e se taj za kon od ra zi ti na ukup nu ras po de lu nov ca.

Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} op tu `io je ju ~e naj vi {e dr `av ne funk ci o ne re da po ku {a va ju da uki nu de mo kra ti ju i pra vo na dru ga ~i je mi {qe we. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da to po ka zu je da se vlast „stra ho vi to pla {i” za svo je po zi ci je i da po sva ku ce nu `e li da sa ~u va svo je fo te qe i pri vi le gi je.

To je, re kao je on, i je dan od raz lo ga {to je vla da ju }a ko a li ci ja pro gla si la SNS za „dr `av nog ne pri ja te qa broj je dan”.

– Mi ni smo ni dr `av ni ni na rod ni ne pri ja te qi, ve} su to oni ko ji su ra zo ri li pri vre du, uki da ju de mo kra ti ju i po sva ku ce nu i na sva ki na ~in na sto je da spre ~e pro me ne u ze mqi – re kao je Vu ~i}.

On sma tra da je vlast u pa ni ci zbog to ga {to su we ni funk ci o ne ri od gra |a na Sr bi je „po kra li naj a ma we mi li jar du evra”.

– Ni su nas upla {i li, ali `e li mo da im uka `e mo da su re ~i ko je iz go va ra ju opa sne.

Na{ ciq je mir na pro me na vla sti, pri stoj na i nor mal na Sr bi ja – is ta kao je za me nik pred sed ni ka SNS-a.

– No va Sr bi ja sma tra da je neo p hod na van red na sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je na ko joj }e se ras pra vqa ti o pi ta wu Ko so va i Me to hi je i no vim uslo vi ma ko ji }e se na }i pred Sr bi jom pre ula ska u Evrop sku uni ju – iz ja vi la je ju ~e pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re.

– S ob zi rom na to da po sto je raz li ~i ti to no vi o ula sku Sr bi je u EU po pi ta wu da li je Ko so vo uslov za ula zak u EU, kao i ~i we ni ca da je za me nik pre mi je ra Ivi ca Da ~i} na ja vio da sle de no ve uce ne iz Bri se la, neo p hod no je odr `a ti sed ni cu par la men ta na ko joj }e se ras pra vqa ti o tim pi ta wi ma.

Ona je do da la da Sr bi ja mo ra da vo di po li ti ku ko ja }e je vo di ti ka evrop skim in te gra ci ja ma, ali i ka o~u va wu dr `av nih i na ci o nal nih in te re sa.

Po we nim re ~i ma, Vla da Sr bi je sva ki dan „ra za ra srp sku eko no mi ju i ne pred u- zi ma od go vor nost za sta we u ko jem su ze mqa i gra |a ni”.

sreda29.jun2011.

3

SU ZA NA GRU BJE [I] O DE PO LI TI ZA CI JI I DE CEN TRA LI ZA CI JI

Ne verovati strankama na re~ – De po li ti za ci ja i de par ti za ci ja jav nih pred u ze }a mo gu }e su sa mo ako se pro na |e kon sen zus svih stra na ka o tom pi ta wu jer su za to po treb na si stem ska re {e wa i iz me ne si stem skih za ko na – iz ja vi la je ju ~e ~la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Su za na Gru bje {i} stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re. – Ne mo `e se u~i ni ti ni de par ti za ci ja ni de po li ti za ci ja po je di na~ nim ak ci ja ma, ve} je za ovu ozbiq nu oblast po treb no si stem sko re {e we i iz me na si stem skih za ko na.

Ona je do da la da gra |a ni „ne tre ba da ve ru ju stran ka ma na re~ kad ka `u da ne }e de li ti plen po sle iz bo ra jer su taj plen upra vo jav na pred u ze }a ko jih u Sr bi ji ima oko 590, a ~ak 570 su gu bi ta {i”.

– To vam je naj bo qi po ka za teq ka ko stran ke u Sr bi ji upra vqa ju jav nim pred u ze }i ma – na -

pro fe si o nal ci ma, ali ne ta ko {to }e se kon kur si na me {te ti, ne go {to }e se na ten de ru iza bra ti ne za vi sna agen ci ja za qud ske re sur se, ko ja }e oba vqa ti raz go vo re s kan di da ti ma i bi ra ti naj bo qe, a u wen rad se ne }e me {a ti ni vla da ni stran ke.

– To }e bi ti je dan od pred lo ga URS-a, ba{ kao i iz me ne si -

Re vo lu ci ja Su za na Gru bje {i} je, ko men ta ri {u }i pre kju ~e usvo jen Za kon o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, re kla da }e lo kal ne vla sti od sa da bi ti sa mo stal ni je i ne za vi sni je od cen tral ne re pu bli~ ke ka se i sprem ni je da pre u zmu od go vor nost za bo qi `i vot svo jih gra |a na. Ona je do da la da su se, pre usva ja wa tog za ko na, „svi mno go vi {e ba vi li pred la ga ~em ne go te mom”.

– Ne znam ko li ko su svi sve sni to ga do ka kvih je ve li kih pro me na do {lo u na ~i nu fi nan si ra wa lo kal nih sa mo u pra va i da ovaj za kon u tom smi slu pred sta vqa pra vu re vo lu ci ju – oce ni la je Su za na Gru bje {i}, i za hva li la svim ko a li ci o nim part ne ri ma ko ji su po dr `a li pred log URS-a. ve la je Su za na Gru bje {i}, i do da la da je po tre ban kon sen zus svih stra na ka, uko li ko `e le da Sr bi ja ne bu de vi {e par tij ska dr `a va.

Po we nim re ~i ma, upra vqa we jav nim sek to rom tre ba pre pu sti

stem skih za ko na, ali de taq ni je o to me go vo ri }e mo 19. av gu sta, ka da }e mo iz ne ti pred lo ge za da qu de cen tra li za ci ju, u ko joj je sle de }i ko ra ki de cen tra li za ci ja gra do va i op {ti na – na ve la je ona.

poslani^ke teme

Po mo} Po sla ni ca LDP-a Ma ri ja Bu gar ~i} pi ta la je pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da li }e Vla da ko na~ no da odvo ji no vac za pro tiv grad nu za {ti tu i uka za la na ve li ku ma te ri jal nu {te tu ko ju je iza zva lo ne vre me u Lu ~a ni ma, Iva wi ci i Ari qu. I po sla nik SRS-a Mi lo van Ra do va no vi} pi tao je da li Vla da

pla ni ra da na dok na di {te tu ko ju su gra |a ni pre tr pe li usled ele men tar ne ne po go de ko ja je bi la 24. ju na i da li pla ni ra da iz gra di si stem pro tiv grad ne od bra ne.

Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} je oce nio da je sra mo ta da se u 21. ve ku ras pra vqa o gra du i pro tiv grad noj za {ti ti.

Re sti tu ci ja Po sla nik po sla ni~ ke gru pe ma wi na La slo Var ga pi tao je ka da }e Vla da do sta vi ti par la men tu pred log za ko na o re sti tu ci ji, s ob zi rom na to da je we go vo usva ja we je dan od uslo va za do bi ja we sta tu sa kan di da ta i do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra. On je pod se tio na to da je, po pla nu Vla de, rok za usva ja we ovog za ko na bio 30. jun ove go di ne, i pi tao za {to ka sni pri pre ma tog va `nog pro pi sa.

Bez pro go na za iz go vo re nu re~ Pred sed nik skup {tin skog Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Ne nad Kon stan ti no vi} iz ja vio je da je taj Od bor na ju ~e ra {woj sed ni ci for mi rao Rad nu gru pu za iz me ne za ko na o Skup {ti ni i Po slov ni ka u de lu ko ji se od no si na imu ni tet.

– Za iz ra `e no mi {qe we, ni ti za gla sa we, po sla nik ne mo `e bi ti go wen – re kao je Kon stan ti no vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni, i po ja snio da je stav DS-a da tre ba ogra ni ~i ti imu ni tet, a da u slu ~a ju even tu al nog u~i we wa ne kog kri vi~ nog de la po sla ni ci ne bi sme li da ima ju imu ni tet jer „ne sme bi ti qu di ko ji su ne do dir qi vi i ko ji se kri ju iza imu ni te ta“.

Kon stan ti no vi} je na po me nuo da bi imu ni tet, ta ko |e, tre ba lo da va `i i za ono {to po sla ni ci iz go vo re i van par la men ta, od no sno na tri bi na ma, u me di ji ma, a da u bli skoj bu du} no sti uvre da i kle ve ta ne }e bi ti kri vi~ no de lo, shod no prak si EU, ve} deo par ni~ nog po stup ka, u ko jem }e se tra `i ti na kna da {te te.

D. M.

4

ekonomija

sreda29.jun2011.

dnevnik

BESPLATNE AKCIJE MTS-a GRA\ANIMA STI@U U SEPTEMBRU

BOJAN PAJTI] NA OTVARAWU NOVOG POGONA U KAWI@I

Sr bi ja ot ku pqu je gr~ ko par ~e Te le ko ma – Te le kom „Sr bi ja” si gur no ne }e bi ti pri va ti zo van za vre me man da ta ove vla de i u to ku su pri pre me za tran sfor ma ci ju te

kom pa ni je u otvo re no ak ci o nar sko dru {tvo i bes plat nu po de lu ak ci ja gra |a ni ma, sa da {wim i biv {im za po sle ni ma u tom

pred u ze }u – iz ja vio je ju ~e mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Neboj{a ]iri}. – Te ak tiv nost bi }e spro ve de ne u to ku le ta, da bi u sep tem bru gra |a ni Sr bi je, rad ni ci Te le ko ma i „Po {te Sr bi je” mo gli do bi ti bes plat ne ak ci je.

Mi ni star eko no mi je je obe lo da nio da po sto ji ini ci ja ti va da dr `a va po ve }a svoj udeo u ka pi ta lu Te le ko ma sa sa da {wih 80 na 100 od sto, i do dao da }e se o to me pre go va ra ti u na red nom pe ri o du, ali ni je iz no sio de ta qe s ki me }e ti pre go vo ri bi ti vo |e ni.

Ina ~e, da pod se ti mo, vla snih 20 od sto Te le ko ma „Sr bi ja„ je gr~ ki OTE.

Spa se ni fa bri ka i 85 rad ni ka

– Ka da se za vr {i pro ces tran sfor ma ci je srp skog Te le ko ma u otvo re no ak ci o nar sko dru {tvo, po ~e }e i tr go vi na wi ho vim har ti ja ma od vred no sti na Be o grad skoj ber zi – na ja vio je ]i ri}, i oce nio da }e na taj na ~in Te le kom bi ti jo{ kon ku rent ni ji na tr `i {tu i uspe {ni je po slo va ti.

Pri va ti za ci ja Te le ko ma pro le tos je pro gla {e na ne u spe {nom jer je di na za in te re so va na kom pa ni ja, Te le kom „Austri ja”, ni je is pu ni la fi nan sij ske uslo ve u okvi ru do sta vqe ne po nu de, ko ju je Vla da pro pi sa la na 1,4 mi li jar du evra i ni je `e le le da pro da 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma is pod te ce ne.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bojan Pajti} i po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj pro fe sor dr Dragoslav Petrovi} po se ti li su u Ka wi `i DOO „Kli neks–Brums” i u fa bri ci ko ja se ba vi pro iz vod wom sir ko vih me tli otvo ri li mo der ni zo va ni po gon. Vred nost in ve sti ci je u mo der ni za ci ju po go na je oko 29 mi li o na di na ra, a Vla da Voj vo di ne je pre ko Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj iz dvo ji la 9,8 mi li o na.

Dra go slav Pe tro vi} je uka zao na to da je ula ga we u po go ne no vih teh no lo gi ja zna ~aj no zbog otva ra wa no vih rad nih me sta, pa je ta ko ovo osmi po gon na pod ru~ ju Se ver no ba nat skog okru ga, gde je do sa da in ve sti ra no 232 mi li o na di na ra, obez be div {i otva ra we 1.310 rad nih me sta.

Di rek tor i su vla snik pred u ze }a Juraj Kri`ov je pod se tio na to da je sta ra fa bri ka ku pqe na pre go di nu da na s ci qem da se po kre ne pro iz vod wa i sa ~u va tra di ci ja

JO[ NEMA RE[EWA – VOJVO\ANSKI PUTARI SUTRA KRE]U ZA BEOGRAD?

Bez pla ta „Ba~ ka put” od mar ta Rok od se dam da na ko ji su pu tar ska pred u ze }a, ~la ni ce „NI BENS gru pe”, po dru gi put da la Vla di Sr bi je da im po mog ne iz la zak iz du bi o ze za dla ku je po kre nuo re {a va we na go mi la nih pro ble ma, ali, ka `u da to ni iz da le ka ni je do voq no. Pred sed nik Sin di ka ta „Voj vo di na pu ta_-Ba~ ka pu ta” \uro Trivunovi} iz ja vio je ju ~e za na{ list da je ski nu ta de li mi~ na blo ka da ra ~u na, me |u tim, da bi mo gli na sta vi ti da ra de, neo p- hod no je mno go vi {e.

Tri vu no vi} ka `e da i da qe dr `e stra `e ~u va ju }i imo vi nu pred u ze }a i uko li ko se ne ubr za re {a va we pro ble ma, pri si qe ni su na to da po no vo idu na uli cu, ko li ko god da im se na to me za me ra. I to ve} u ~e tvr tak, ka da }e iza }i pred zgra du Vla de Sr bi je ko ja je di na mo `e uti ca ti na glav ne ak te re za raz re {e we kri ze.

– Na za j ed n i~ k oj sed n i c i sin di ka ta svih ugro `e nih pred u ze }a po sta vqe na su ~e ti ri zah te va ko ji bi omo gu }i li na sta vak po slo va wa – uki da we blo ka de ra ~u na, obez be |i va we ener ge na ta i re pro ma te ri ja la za iz grad wu i odr `a va we pu te va, is pla ta za o sta lih za ra da i ras kid pri va ti za ci je pred u ze }a ko ja is pu wa va ju uslo ve – pod se }a Tri vu no vi}. – U me |u vre me nu je blo ki ra ni iz nos sma wen na 900 mi li o na di na ra, me |u tim, rad ni ci od to ga ne ma ju ko ri sti. Po sled wa pla ta je is pla }e na za mart, a mo ra da se `i vi i ne pla }e ni ku} ni ra ~u ni se go mi la ju.

Krak autoputa jo{ trese struja Jav no pred u ze }e „Ko ri do ri Sr bi je” za da nas je za ka za lo odr `a va we jav nog ten de ra za iz me {ta we dva da le ko vo da s tra se obi la zni ce oko Su bo ti ce. Iako je jo{ po ~et kom apri la iz me {ten me |u na rod ni da le ko vod ko ji po ve zu je ener get ski si stem Sr bi je i Ma |ar ske, iz grad wi bu du }eg auto pu ta Su bo ti ca–Ke le bi ja pre pre ~i lo se i {est do ma }ih da le ko vo da sna ge od po 110 ki lo vol ti.

Ka ko ob ja {wa va ju u „Ko ri do ri ma”, po me nu ti da le ko vo di po dig nu ti su se dam de se tih go di na pro {log ve ka, je dan da ti ra ~ak iz 1958, ka da jo{ ni je bi la pla ni ra na iz grad wa auto pu ta pre ma Ke le bi ji.

Iz v r { ni di r ek t or ovog pred u ze }a Dragan Jakovqevi} iz ja vio je ju ~e za na{ list da je dug wi ho ve fir me od 1,8 mi li jar du di na ra pre po lo vqen.

On ka `e da to i ni je bio wi hov dug ve} su ma za ko ju su bi li jem ci fir ma ma unu tar si ste ma NI BENS gru pe. Sa da su ban ke dug pre ba ci le na ra ~u n e pra v ih du ` ni k a, onih

fir mi ko je su ga i na pra vi le.

Ka da bi us pe li da se i s do ba vqa ~i ma do go vo re o re pro gra mu du ga i da se ski ne blo ka da ra ~u na, otvo rio bi se pro stor za da qe po slo va we, ova ko ne mo gu da pla te ni re gi stra ci ju vo zi la, ni stru ju, ni vo du...

Ja ko vqe vi} ka `e da su po ~e li ne {to sit ni je da ra de, od

OD 1. JULA SEQEWE IZ MRE@E U MRE@U

MTS spre man za pre nos bro je va Mo bil na te le fo ni ja Sr bi je ob ja vi la je ju ~e da je u pot pu no sti sprem na da od 1. ju la omo gu }i pre no {e we bro ja iz jed ne mre `e u dru gu.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re di rek tor Te le ko ma „Sr bi ja” za

ko mer ci jal ne po slo ve Vladimir Lu~i} je re kao da je pre no si vost bro je va bi tan do ga |aj za li be ra li za ci ju mo bil ne te le fo ni je jer }e do dat no po ve }a ti kon ku rent nost srp skog mo bil nog tr `i {ta.

On je re kao da u MTS-u o~e ku ju do la zak no vih ko ri sni ka, is ti ~u -

}i da }e bu du }im ko ri sni ci ma omo gu }i ti jed no sta van i lak pre la zak u tu mre `u, i na vo de }i da }e zah tev mo }i da pod ne su u jed noj od 120 po slov ni ca ili pu tem in ter ne ta, na adre si www.mts.te le kom.rs.

No vi ko ri sni ci }e, ka ko je is ta kao Lu ~i}, pre la zak u MTS mre `u pla ti ti sim bo li~ no sa mo je dan di nar, ume sto 200 di na ra ko li ko je pred vi |e no pra vil ni kom Re pu bli~ ke agen ci je za elek tron ske ko mu ni ka ci je (RA TEL). Bu du }i ko ri sni ci uslu ga MTS-a, po we go vim re ~i ma, mo ra ju pret hod no da iz mi re oba ve ze pre ma ope ra te ru iz ~i je mre `e pre la ze i da taj ope ra ter da sa gla snost, za {ta ima rok od 48 sa ti. Lu ~i} je re kao da od su tra po ~i we ak ci ja MTS-a „Do ve di pri ja te qa”, to kom ko je }e, do kra ja ove go di ne, bi ti na gra |i va ni po sto je }i ko ri sni ci ko ji do ve du pri ja te qa da pot pi {e post pejd ugo vor.

ko {e wa tra ve do kr pqe wa ru pa, jer je pro ra di la as falt na ba za u Sr bo bra nu, {to su omo g u } i l i „Pu te vi U`i ce” zbog iz grad we Ko ri do ra 10, ta ko da slu `i i ovoj voj vo |an skoj fir mi za po prav ku pu te va. Ta ba za je bi la za tvo re na zbog pro ble ma s pla }a wem stru je i ga sa, ali su fir me ko je is po ru ~u ju ove ener gen te ima le raz u me va wa za te {ku fi nan sij sku si tu a ci ju i od lo `i le pla }a we du ga.

Zna ju }i da se dug mo ra pla ti ti kad-tad, kom pli ko va nu fi nan sij sku si tu a ci ju unu tar NI BENS gru pe tre ba raz re {i ti {to pre da bi se iz be glo go mi la we no vog du ga. Ban ke su obe }a le put iz la ska iz kri ze pre ko kri znog me nax men ta ko ji }e ne ko vre me upra vqa ti fir ma ma dok se ne pri pre mi plan wi ho ve re or ga ni za ci je. Ka ko se ni du go vi ni su na pra vi li pre ko no }i, o~i to da se ni re {e we ukup nog du ga od 110 mi li o na evra sa mo ban ka ma ne mo `e re {i ti za je dan dan. Pu ta ri su to ga sve sni i zbog to ga su i od u sta li od sva ko dnev ne ra di ka li za ci je pro te sta, ali zbog du `i ne kri ze na iz ma ku su sna ge. R. Dautovi}

27. 06. 2011.

1.316,49480

U posledwe ~etiri godine preko programa novih tehnologija i novih materijala zaposleno oko 21.000 qudi u 89 pogona u svim vojvo|anskim op{tinama Bo jan Paj ti} je iz ja vio da je u po sled we ~e ti ri go di ne pre ko pro gra ma no vih teh no lo gi ja i no vih ma te ri ja la za po sle no oko 21.000 qu di u 89 po go na u svim voj vo |an skim op {ti na ma.

– Ovo ni je po gon vi so ke teh no lo gi je, ali smo za to spa sli jed nu fa bri ku ko ja je bi la pro pa la i di rekt no i in di rekt no za po sli li 85 qu di kroz raz ne vi do ve ko o pe ra ci je. Oko 90 od sto pro iz vo da iz ove fa bri ke se iz vo zi u ze mqe Evrop ske uni je i ve li ki broj po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a an ga `o van je na pro iz vod wi sir ka – re kao je Paj ti}.

pro iz vod we sir ka i sir ko vih me tli jer su fa bri ke iz Ka wi `e i Ba~ kog Pe trov ca ne ka da bi le naj ve }i pro iz vo |a ~i, pa je stal no upo sle no 25 rad ni ka. Po Kri `o vqe vim re ~i ma, u ovoj go di ni pla ni ra na je pro iz vod wa vi {e od po la mi li o na sir ko vih me tli, ukup ne vred no sti oko 600.000 evra. Ka wi {ka fa bri ka je u me {o vi tom srp sko-slo va~ kom vla sni {tvu, a u ime stra te {kog part ne ra slo va~ ke fir me „Kli neks” Roman Nojvil ka `e da za kva li tet nim me tla ma iz ka wi {ke fa bri ke ku pa ca ima i na tr `i {tu EU. Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRVI AUTLET CENTAR U SRBIJI U IN\IJI

Hi qa du za po sle nih u 135 lo ka la Pr vi autlet cen tar u Sr bi ji bi }e otvo ren u In |i ji u mar tu 2012. go di ne, a u pr voj fa zi je pred vi |e na iz grad wa 15.000 kva drat nih me ta ra pro sto ra, na ko me }e se na }i oko 70 pro dav ni ca svet skih tek stil nih bren do va.

Vred nost in ve sti ci je pr ve fa ze iz grad we je 25 mi li o na evra, a u „fe{n park - autlet cen tru”, na 12 he ka ta ra po vr {i ne, bi }e ulo `e no ukup no 40 mi li o na evra.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra kom pa ni je „Blek ouk di ve lop ments” \ura Stani} je re kao da se „ra di o pr vom pra vom autlet cen -

tru u Sr bi ji” ko ji }e u pot pu no sti is pu ni ti svet ske stan dar de, a auto ri zo van je od ma ti~ nih ku }a i pro iz vo |a ~a ode }e. Sta ni} je is ta kao da se taj cen tar na la zi na ide al noj lo ka ci ji, na po la pu ta iz me |u Be o gra da i No vog Sa da, te }e kup ci ma iz ova dva gra da bi ti po treb no po po la sa ta vo `we ka ko bi ku pi li gar de ro bu po ce na ma ko je }e bi ti ni `e od 30 do ~ak 80 od sto od onih u re dov noj pro da ji. On je na po me nuo i da }e cen tar u In di ji ima ti ukup no 135 lo ka la, od ~e ga 70 pro dav ni ca u pr voj fa zi, od ko jih je dve tre }i ne ve} iz da to.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,59%

82

410

Seme a.d. , Beograd

19,94%

415

8.300

Sloga a.d. , Novi Pazar

19,18%

435

3.390.825

Ikaterm a.d. , Beograd

16,67%

14

140.000

Polet a.d. , Novi Pazar

13,62%

1.310

2.620

Pet akcija s najve}im padom Para}inka a.d. Para}in

Promena %

Cena

BELEX 15 (749,08 1,13)

Promet

Izolir a.d. , Zrewanin

Promet

Naziv kompanije

-0,05%

7.695

3.238.370

0,05%

2.100

1.077.295

Jubmes banka a.d. , Beograd

-1,41%

13.014

806.885

AIK banka a.d. , Ni{

-1,30%

3.106

267.127

Univerzal banka a.d. , Beograd

-4,41%

3.984

111.550

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,76%

2.520

42.840

-0,28%

723

10.445.126

0,19%

539

2.158.920

0,00

2.905

0,00

620

[ajka{ka a.d. , @abaq

-7,76%

820

57.400

BIP a.d. , Beograd

-6,90%

27

3.628

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

Centrosrem promet , S. Pazova

-5,26%

360

18.000

Komercijalna banka, Beograd

-4,76% Promena %

800 Cena

8.000

Promet

Imlek a.d. , Beograd

620

Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Agrobanka a.d. , Beograd

-11,93%

Trgopromet a.d. , Prokupqe

Promena %

NIS a.d., Novi Sad

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

842

0,00

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

1.261

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.175

0,00

Jedinstvo a.d. , Kova~ica

0,00%

117

2.388.789

Tekstilpromet a.d. , Zrewanin

0,00%

600

691.200

Urbisprojekt a.d. , Novi Sad

0,00%

1.485

65.340

Tigar, Pirot

0,00

780

0,00

[ajka{ka a.d. , @abaq

-7,76%

820

57.400

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

467

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad

0,00%

240

48.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je (UPS) Ne boj {a Ata nac ko vi} iz ja vio je ju ~e da bi Na crt za ko na o {traj ku mo gao da bu de po vu ~en, zbog ne za do voq stva po slo da va ca i sin di ka ta de lo vi ma tek sta. [ta }e bi ti sa tim za ko nom, zna }e se vi {e 8. ju la na sed ni ci So ci jal no-eko nom skog sa ve ta,”

ali mi se ~i ni, pre ma sta vo vo ma ko le ga so ci jal nih part ne ra, da }e taj za kon bi ti po vu ~en”, pre ci zi rao je Ata nac ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re UPS-a.

Go vo re }i o so ci jal no-eko nom skom spo ra zu mu i pred lo gu me ra za opo ra vak i raz voj srp ske in du stri je, Ata nac ko vi} je oce nio da ni je ura |e no do voq no za is pu we we za da ta ka iz spo ra zu ma, dva me se ca od we go vog pot pi si va wa. [to se ti ~e ono ga {to je vla da tre ba lo da ura di, jo{ ne zna mo da li }e to bi ti is pu we no, re kao je on i do dao da je bi lo do sta obe }a wa ko ja se ti ~u po ve }a wa neo po re zo va nog de la pla ta i li kvid no sti pred u ze }a.

UPS je oce nio da, ka da su u pi ta wu pod sti ca ji za po qo pri vred nu pro iz vod wu, da je Vla da Sr bi je u ma ju i ju nu do ne la ve li ki broj ured bi o re gre si ra wu i sub ven ci ja ma za po qo pri vred nu pro iz vod wu, ali da jo{ ne ma na zna ka da je do {lo do za o kre ta po li ti ke ko ja }e do pri ne ti iz me ni agrar ne struk tu re i po ve }a wu pri no sa.

Do stam be nog kre di ta u fo to-fi ni {u Pri me na no vih pro pi sa Na rod ne ban ke se bli `i: po ~i we po sled weg da na ju na, a naj vi {e pa `we i po le mi ke iza zva la je od lu ka da se za in dek si ra ne stam be ne zaj mo ve uve de oba ve zno u~e {}e. Sku pi ti de set ili 20 od sto vred no sti sta na za mno ge je ne pre mo sti va pre pre ka. Za to su svi ko ji ima ju iole {an se da ku pe sta no ve po `u ri li da to i ostva re. U fi li ja la ma ve li kih ba na ka u Voj vo di ni ovih da na be le `e sed mi~ no i do ~e ti ri pu ta ve }u po tra `wu ne go {to je to bi lo pre „u~e {}a”. Mno gi }e is ko ri sti ti i po sled wi mi nut. Za ban ke i kli jen te bi lo je dra go ce no tu ma ~e we ko je je da la na {a cen tral na mo ne tar na in sti tu ci ja: bez u~e {}a }e mo }i da se ko ri ste svi zaj mo vi za ko je su kre dit ni od bo ri ban ka do ne li od lu ku o odo bra va wu do po me nu tog da tu ma. Ko ne stig ne, ne mo ra ja ko da `a li jer se kao al ter na ti va po ja vqu je ku po vi na ne kret ni na na li zing, gde za kon iz ri ~i to za bra wu je bi lo ka kvo u~e {}e osim ako ga kli jent sam do bro voq no ne po nu di.

U AIK ban ci su ve} pri me ti li da su wi ho ve je di ni ce u Voj vo di ni za tr pa ne zah te vi ma.

– In te re so va we za ku po vi nu sta no va na kre dit je po ra slo.

Na {e eks po zi tu re u Po kra ji ni su sed mi~ no pu {ta le pet mi li o na di na ra, a pro {le sed mi ce se to po pe lo na dva de set – ob ja {wa va di rek tor glav ne fi li ja le za Voj vo di nu Slo bo dan Ra ci}. – ^i ni mo sve da kli j en t i m a ko j i is p u w a v a j u

Be ko Lu ku pro da je za 74 mi li o na evra Lu ka Be o grad sa op {ti la je ju ~e da je okvir na ku po pro daj na ce na za 93,6 od sto ak ci ja kom pa ni je 74 mi li o na evra. „Lu ka Be o grad `e li da ot klo ni ne do u mi ce ali i spe ku la ci je u po gle du vred no sti pa ke ta ak ci ja Lu ke ko ji ma fond Bor -

„Uku pan tro {ak sti ca wa ak ci ja sa pra te }im tro {ko vi ma iz no sio je 54 mi li o na evra. Na ovaj iz nos pri pi sa }e se ka ma ta ko ju dr `a va pla }a ka da se za du `u je na fi nan sij skom tr `i {tu i ko ja da nas iz no si 6,8-7,7 od sto go di {we. Ovim pu tem do la -

ldfin ras po la `e”, na vo di se u sa op {te wu pred u ze }a, u ve }in skom vla sni {tvu Mi la na Be ka, i do da je da je fond iz Luk sem bur ga vla snik 6.520.020 ak ci ja. „Ak ci je su sti ca ne to kom tri po nu de za pre u zi ma we u pe ri o du od 30. sep tem bra 2005. go di ne do 6. ja nu a ra 2006. go di ne, kao i kroz do ka pi ta li za ci ju ko ja je spro ve de na u ju nu 2007. go di ne”.

zi mo do okvir ne ku po pro daj ne ce ne od 74 mi li o na evra za Vor ldfi nov pa ket ak ci ja”, tvr di se u sa op {te wu Lu ke Be o grad.

Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las u ne de qu uve ~e je re kao je grad spre man na to da od vla sni ka ku pi Lu ku Be og rad po ce ni po ko joj je pri va ti zo va na, {to je oko 40 mi li o na evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

^E TI RI PU TA VI [E ZAH TE VA ZA ZAJ MO VE ZBOG NO VIH PRA VI LA NBS-a, KO JA STU PA JU NA SNA GU ZA DVA DA NA

DR @A VA PO VLA ^I IZ PRO CE DU RE SPOR NI ZA KON

[traj ko vi osta ju po sta rom?

sreda29.jun2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,4844

101,5150

103,8500

99,1799

Australija

dolar

1

72,7279

74,2121

75,9190

72,5052

Kanada

dolar

1

70,5664

72,0065

73,6626

70,3504

Danska

kruna

1

13,3339

13,6060

13,9189

13,2931

Norve{ka

kruna

1

12,7213

12,9809

13,2795

12,6823

[vedska

kruna

1

10,7930

11,0133

11,2666

10,7600

[vajcarska

franak

1

83,3342

85,0349

86,9907

83,0791

V. Britanija

funta

1

111,1430

113,4120

116,0200

110,8030

SAD

dolar

1

69,5841

71,0042

72,6373

69,3711

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 6. 2611. godine

Sku pi ti 10 ili 20 od sto vred no sti sta na za mno ge je ne pre mo sti va pre pre ka te su za to svi ko ji ima ju iole {an se da ku pe sta n po `u ri li da to ostva re do kra ja ovog me se ca uslo ve po mog ne mo da oba ve sve for mal no sti na vre me da bi smo pu sti li kre dit.

Ve }e in te re so va we be le `i i Kre di agri kol ban ka. U pro se k u se po d i ` u kre d i t i od 30.000 evra u Be o gra du i 20.000 u dru gim me sti ma.

– Tru di mo se da svi ma po mog ne mo. Ako su sva do ku men ta u re du, ban ci tre ba se dam da na da se za jam odo bri i pu sti – ob ja {wa va Ra {ko To ma {e vi} iz ove ban ke. –– Kli jen ti ma po ma `e mo da pra vil no po pu ne do ku men ta ci ju da ne bi pro pu -

sti li ovu {an su zbog for mal ne gre {ke.

Po ve }a no in te re so va we be le `e i u Er ste ban ci, a u Cen tru za stam be ne kre di te ove ku }e ka `u da je ~e ti ri pu ta ve }e ne go pret hod nih me se ci ka da se uvo |e we u~e {}a za in dek si ra ne zaj mo ve ni je po mi wa lo. Isto je i u Uni kre dit ban ci – oni su ima li i kam pa wu za stam be ne kre di te pa je, uz no va pra vi la, i to uti ca lo na po ve }a we in te re so va wa.

Dok oni ko ji su se sna {li `u re, osta li ma ko ji bi do kro va nad gla vom bez u~e {}a osta je ute ha da ima na da i za wih.

Ban ka ri ve} uve li ko raz mi {qa ju o to me da kli jen ti ma omo gu }e pr vo go to vin ski za jam, ko ji bi im po slu `io kao u~e {}e za stam be ni. Dru ga op ci ja je ne kret ni na na li zing.

U~e {}e je za bra we no, do ku men ta ci ja i osta lo ni je to li ko kom pli ko va no kao kod kre di ta. Ali sta no va na li zing za gra |a ne jo{ ne ma u po nu di iako za kon to od ne dav no do zvo qa va.

– O~e ku je mo da }e se pr ve ne kret ni ne na li zing po ja vi ti tek na red ne go di ne – ka `e pr vi ~o v ek „In t e z a li z in g a„ Vla sti mir Vu ko vi}. – Pr vo }e bi ti na me we ne prav nim li ci ma, a tek ka sni je }e se po nu da por {i ri ti i na gra |a ne.

O~i gled no, op ci ja ima, a ako in te re so va we gra |a na u na red nom pe ri o du po ra ste, ban ke i li zing ku }e }e si gur no raz ra di ti sve va ri jan te.

D. Vu jo {e vi}

SRP SKO-HR VAT SKI PART NE RI PO SVA \A NI

Vu ~i }e vi} za tva ra „Tur bo Li ma~” Na kon od lu ke Tr go va~ kog su da u Za gre bu o za bra ni ko ri {}e wa ime na „Tur bo Li ma~„ i rob nih mar ki ko je no se po lo vi nu pro daj nog asor ti ma na, Slo bo dan Vu ~i }e vi}, srp ski part ner su vla sni ka „Mag me„ Go ran ka Fi `u li }a, na ja vio je da }e pred u ze }e „Adri ja di zajn” zbog to ga za tvo ri ti svih 29 pro daj nih me sta u Hr vat skoj s vi {e od 200 rad ni ka.

Ka ko iz ve {ta va ju hr vat ski me di ji, spor Fi `u li }a i Vu ~i }e vi }a oko po sled we ra te od 6,6 mi li o na evra za 51 od sto u~e {}a u „Tur bo Li ma ~u„, u {ta se ume {ao i Tr go va~ ki sud pri vre me no za bra niv {i Vu ~i }e vi }u ko ri {}e we `i go va „Tur bo Li ma~„ i jo{ se dam bren do va u „Mag mi nom” asor ti ma nu, ju ~e je na ja vom za tva ra wa kom pa ni ja eska li rao u otvo re ni rat dvo ji ce pred u zet ni ka.

Vu ~i }e vi }ev „NCA in vest ment„ pla tio je 18 mi li o na evra za osam Fi `u li }e vih rob nih mar ki i 51 pro ce na ta u~e {}a u „Adri ja di zaj nu„, a sam Vu ~i }e vi} ka `e da ne sa mo da mu „Mag ma„, od no sno Go ran ko Fi `u li} kao ma win ski vla snik „Adri ja di zaj na„, op stru i ra i one mo gu }a va rad od po ~e ta ka part ner stva ne go mu i za bra wu je da ko ri sti ono {to je pla tio.

– Zah te vom za pri vre me nu me ru Fi `u li} je do ka zao da ga uop {te ne za ni ma do bro bit za jed ni~ ke fir me i rad ni ka u woj ne go is kqu ~i vo we go va sop stve na – re kao je Vu ~i }e vi}.

MA LO NA [IH GRA DO VA SE PRO SLA VI LO U IZ VE [TA JU SVET SKE BAN KE O PO SLO VA WU U JU GO I STO^ NOJ EVRO PI

Be o grad u dru {tvu Pri zre na, u Zre wa ni nu kao u Ame ri ci Od svih gra do va u re gi o nu, naj lak {e je re {i ti pri vred ni spor pre ko su da u Zre wa ni nu, osno va ti pred u ze }e u Sko pqu, do bi ti gra |e vin sku do zvo lu u Nik { i } u, iz v r { i t i pre n os svo jin skih pra va u Bal ti i Ki {i we vu (Mol da vi ja), po ka zao je ju ~e ob ja vqe ni iz ve {taj o po s lo v a w u u Ju g o i s to~ n oj Evro pi u 2011. ko ji su iz ra di le Svet ska ban ka i Me |u na rod na fi nan sij ska kor po ra ci ja (IFC).

Naj e fi ka sni ji sud u re gi o- nu, ka da se ra di o re {a va wu pri vred nih spo ro va, je u Zre wa ni nu jer, sa sa mo de set me se ci od pod no {e wa zah te va za iz vr {e we, po stu pak tra je isto ko li ko i u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma. U Kru {ev cu, gde je je dan od naj spo ri jih su do va u re gi o nu, po stu pak mo `e tra ja ti i dva pu ta du `e. U Zre wa ni nu se ko ri ste in for ma ci o ne teh no lo gi je kao po mo} su di ja ma pri upi su pred me ta u upi snik i upra vqa wu su dom. Pred u zet ni ci se mo gu opre de li ti i za si stem al ter na t iv n og re { a v a w a spo r o v a (me di ja ci ja), ko jim je sma wen broj pred me ta u ra du.

Naj te `e je do bi ti gra |e vin sku do zvo lu u Be o gra du, osno va t i pri v red n i su b je k at u Pri {ti ni, upi sa ti ne po kret nost u re gi star u Mo sta ru i pri nud no iz vr {i ti ugo vor u Pri zre nu.

Iz ve {taj za 2011. je po ka zao da re gion Ju go i sto~ ne Evro pe na s ta v qa da una p re | u j e po slov nu re gu la ti vu za pred u zet ni ke, a u svim is pi ta nim gra do vi ma sa da se lak {e po slu je u po re |e wu s 2008. go di nom.

Iz no som ko ji je oko 20 pu ta ve }i od go di {weg pri ho da po gla vi sta nov ni ka, gra do vi u Sr bi ji se iz dva ja ju kao jed ni od naj sku pqih u re gi o nu i u

Pre sku pe gra |e vin ske do zvo le Na kna de za gra |e vin ske do zvo le ~i ne naj ve }i deo ukup nih tro {ko va. U pet is pi ta nih gra do va u Sr bi ji – Be o gra du, Kru {ev cu, U`i cu, Vra wu i Zre wa ni nu – do bi ja we gra |e vin ske do zvo le pred sta vqa, u pro se ku, tri ~e tvr ti ne ukup nih tro {ko va (u pro tiv vred no sti od 83.278 ame ri~ kih do la ra). Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi iz 2009. go di ne po jed no sta vqe ni su po stup ci za iz da va we gra |e vin skih do zvo la, ali je no vi za kon raz li ~i to uti cao na gra do ve. U Vra wu, gra |e vin ska do zvo la sa da se mo `e do bi ti za {est me se ci – tri me se ca br `e ne go 2008. go di ne. S dru ge stra ne, u Be o gra du, isti pro ces sa da tra je go to vo go di nu da na – pet me se ci du `e ne go 2008.

Naj ve }i iza zov u spro vo |e wu ovog za ko na pred sta vqa pri me na od re da ba ko je se od no se na pre tva ra we „pra va ko ri {}e wa” u svo jin ska pra va. sve tu ka da se ra di o do bi ja wu gra | e v in s kih do z vo l a. Be o grad je ozna ~en kao grad u ko jem je naj te `e do bi ti gra |e vin sku do zvo lu jer po stu pak za we no iz da va we tra je go to vo go di nu da na, {to je pet me se ci du ` e ne g o 2008, oce n i l i su stru~ w a c i dve me | u n a r od n e in sti tu ci je.

U Sr bi ji je i da qe po treb no dva do tri me se ca za upis ne po kret no sti. Me |u tim, ula `u se na po ri da se ovaj pro ces

ubr za. Uz di gi ta li za ci ju ka ta star s kih ka r a t a, ovim re form skim pro ce si ma vre me za upis ne po kret no sti ve} je sma we no za 30 da na u Zre wa ni nu (sa 100 da na 2008. na 70), za 25 da na u Vra wu (s 84 da na 2008. na 59), za 20 da na u Be o gra du (sa 111 da na 2008. na 91) i za 17 da na u U`i cu (s 91 dan 2008. na 74).

Po iz ve {ta ju Svet ske ban ke i IFC-a, eko no mi je u Ju go i sto~ noj Evro pi na sta vi le su

da re for mi {u po slov ne pro pi se upr kos glo bal noj fi nan sij skoj kri zi U svih 19 gra do va u ko ji ma je sta we is pi ti va no po dru gi put po boq {a we je ostva re no naj ma we u jed noj od ~e ti ri obla sti ko je su bi le pred met is pi ti va wa. Iz me |u ja nu a ra 2008. i ja nu a ra 2011. go di ne, vla de i lo kal ne sa mo u pra ve spro ve le su 48 re for mi u ci qu olak {a va wa uslo va za osni va we pri vred nih su bje ka ta, ja ~a wa svo jin skih pra va na ne po kret no sti ma, po boq {a wa efi ka sno sti pro ce sa do bi ja wa gra |e vin skih do zvo la i po boq {a wa efi ka sno sti u re {a va wu pri vred nih spo ro va. Kao re zul tat sve ga to ga, tro {ko vi za za po ~i wa we po slo va wa su u re gi o nu sma we ni u pro se ku s 23 od sto na 13 pro ce na ta pro se~ nog pri ho da po gla vi sta nov ni ka.

Isto v re m e n o je pro s e~ n o vre me za do bi ja we gra |e vin ske do zvo le i za upis ne po kret no sti skra }e no za vi {e od me sec da na.

Ju ~e ob ja vqe ni dru gi Iz ve {taj o po slo va wu u Ju go i sto~ noj Evro pi 2011. ana li zi ra la ko }u po slo va wa u 22 gra da iz se dam eko no mi ja u re gi o nu.

Gru pa ci ju Svet ske ban ke ~i ni pet bli sko po ve za nih in sti tu ci ja – Me |u na rod na ban ka za ob no vu i raz voj (IBRD), Me |u na rod no raz voj no udru `e we (IDA), Me |u na rod na fi nan sij s ka kor p o r a c i j a (IFC), Agen ci ja za mul ti la te ral nu ga r an c i j u in v e s ti c i j a (MI GA) i Me |u na rod ni cen tar za re {a va we in ve sti ci o nih spo ro va (IC SID). Sva ka od ovih in sti tu ci ja ima spe ci fi~ nu ulo g u u re a l i z a c i j i mi s i j e bor be pro tiv si ro ma {tva i una p re | e w a `i v ot n og stan dar da u ze mqa ma u raz vo ju, na ve de no je u sa op {te wu.

D. U.

6

POQOPRivRedA

sreda29.jun2011.

dnevnik

IMT TRA @I IZ LAZ IZ KRI ZE

JO[ SE VA GA [TE TA OD VRE MEN SKIH NE PO GO DA

Pro da ja imo vi ne spa sa va trak to re

Vla da po ma `e s 36,7 mi li o na di na ra

Rukovodstvo beogradske Industrije ma{ina i traktora (IMT) predlo`ilo je ju~e da se proda deo imovine te fabrike da bi se obezbedio novac za investicije i namirili poverioci, {to su predstavnici Vlade Srbije spremni da razmotre.

Generalni direktor IMT-a Slo bo dan Pe tro vi} je na sednici Odbora Skup{tine Srbije za poqoprivredu i industriju rekao da fabrika ima veliku pomo} dr`ave kroz direktne i indirektne investicije, ali da je, ako se ne-

– Na{a ideja je da se firma svede na tre}inu sada{we imovine, a da sve ostalo bude na raspolagawu za prodaju – istakao je Petrovi}, i predlo`io izradu studije izvodqivosti koja bi pokazala koji je najisplativiji i najprihvatqiviji model za daqi razvoj te fabrike.

Predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog ravoja i Agencije za privatizaciju slo`ili su se u tome da je najve}i problem {to IMT nema strate{kog partnera.

Vlada Srbije je danas na telefonskoj sednici donela odluku da s 36,7 miliona dinara pomogne op{tinama koje su pretrpele veliku materijalnu {tetu od vremenskih nepogoda.

Kako je izjavio ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi}, ta sredstva nisu kona~na jer neke op{tine jo{ nisu podnele zahteve. On je dodao }e pomo} vlade omogu}iti gra|anima tih op{tina da saniraju {tete koje su pri~iwene na objektima i infrastrukturi.

Ministar je kazao da }e do kraja ove ili sredinom idu}e nedeqe biti zavr{ena procena celokupne {tete. Petrovi} je kazao da se mora obezbediti da se gra|ani na druga~iji na~in {tite od elementarnih nepohoda. On je ka-

zao da se ve} razgovara sa udru`ewima osigurava~a kako bi se na najboqi mogu}i na~in obezbedilo osigurawe poqoprivredne proizvodwe. „Sada{we tehni~ke mere za za{titu poqoprivredne proizvodwe od nevremena moraju biti unapre|ene”, rekao je ministar i dodao da {tetu nisu pretrpeli oni koji su imali za{titne mre`e.

Nevreme pra}eno obilnim padavinama, jakim olujnim vetrom i gradom veli~ine oraha, pri~inilo je veliku materijalnu {tetu u nekoliko op{tina u Srbiji. U op{tini Ariqe je bila progla{ena vanredna situacija, a jako nevreme zahvatilo je i op{tine ^a~ak, ^ajetinu i Lu~ane.

MLI NA RI OB NA RO DO VA LI CE NU P[E NI CE, VE LI KE KOM PA NI JE JO[ JE KRI JU

{to su{tinski ne promeni unutar preduze}a, ste~aj neminovan.

– Na{ predlog je restrukturirawe preduze}a organizaciono i proizvodno – kazao je on, navode}i da IMT raspola`e imovinom koja „dosta vredi” ali koja je nepotrebna za tr`i{te IMT-a.

On je naveo i da se predlogom tra`i da dr`ava otpi{e deo potra`ivawa od fabrike, odnosno da se namire poverioci.

– U uslovima ekonomske krrize nismo uspeli da prona|emo strate{kog partnera kakav IMT-u i dr`avi odgovara – rekao je pomo}nik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mi lan Jo si po vi}.

Predstavnici Agencije za privatizaciju su istakli da se poverioci moraju namiriti, ali da se iz prodaje imovine mogu namiriti samo hipotekarni poverioci.

Agro li de ri Pro kre dit ban ke Ko su najuspe{niji poqoprivrednici u Srbiji? Odgovor na to pitawe ve} peti put zaredom dala je Prokredit banka. Izbor za „Proagro lidera„ za ovu godinu zavr{en je ove nedeqe progla{ewem pobednika koje je odr`ano na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu.

Ve} po tradiciji, biraju se najuspe{niji u kategoriji malo, sredwe i veliko gazdinstvo. Ove godine prvi put je izabran i najuspe{niji poqoprivrednik u kategoriji u{tede energije.

U kategoriji velikih gazdinstava najboqi su Ivan To mi~ iz Novog Slankamena koji se bavi vo}arstvom i ima prinos od 45 tona jabuka po hektaru, Mi len ko Ko sti} iz sela Nikinci kod Rume, koji uzgaja p{enicu, kukuruz, suncokret i soju na vi{e od 220 hektara i posti`e izuzetno visoke prinose. Spisak velikih i uspe{nih zakqu~uje Bo jan Stan ko vi} iz Stajkovca kod Vlasotinca, a bavi se proizvodwom povr}a na poqima i u plastenicima.

U kategoriji uspe{nog sredweg poqoprivrednog gazdinstva najboqi su Dra gan Mi ji} iz Fu-

toga, ~ija je specijalnost povr}e, a najuspe{niji je u proizvodwi crnog i crvenog luka – 45 tona po hektaru, i kupusa – 80 tona, Ne nad De ni} iz Bojnika kraj Leskovca, koji se bavi uzgojem junadi, proizvodwom mleka i ratarstvom, te Ju go sla va Azdeq ko vi} iz \ur|evca kod Blaca, a uspe{na je u gajewu kru{aka i {qiva – godi{we proizvede 220 tona ovog vo}a.

U kategoriji malih gazdinstava najuspe{niji su Jo sip Ma mu `i} iz Qutova kraj Subotice, koji se bavi povrtarstvom i ratarstvom na otvorenim poqima, zatim gazdinstvo Da li bo ra To mi }a iz Kurja~e pored velikog Gradi{ta, koji na 19 hektara gaji kukuruz a uspe{an je i u uzgoju prasi}a i junadi, i Mom ~i lo Mi ni} iz Tr{ca kod Aleksinca, koji se bavi uzgojem loze i proizvodwom vina.

Nagradu za energetsku efiikasnost dobio je Ra do slav Bje ki} iz Ba~kog Jarka koji ostatke od p{enice i soje nakon `etve koristi za zagrevawe objekata.

Nagra|ene na jesen ~eka studijsko putovawe u Italiju.

D. V.

Ne pri stoj na po nu da od 15 di na ra za `i to @etva p{enice je po~ela pre nekoliko dana, a obnarodovane su i prve otkupne cene. Mnogo ja~e od prvih lawskih, ali daleko od onih koje paori o~ekuju. Naime, kako su „Dnevniku” potvrdili u vojvo|anskim mlinovima, za hlebno `ito se nudi akontna cena od 15 dinara po kilogramu.

S wom su, kako saznajemo, iza{li mlinovi iz [ida, In|ije, Vr{ca... Naravno, to nije kona~na ve} akontna cena, ali ipak u ovom trenutku dovoqno govori.

Kako je po~elo, i ovogodi{wa pri~a o p{enici bi}e s mnogo peripetija. Mlinovi su, naime, u ozbiqnim finansijskim problemima, a veliki igra~i, to jest najve}e srpske agrarne kompanije, jo{ uvek kriju cenu. O~ekuje se da i dr`ava obnaroduje koliko }e preko Robnih rezervi kupiti hlebnog `ita i po kojoj ceni. Za to vreme cene na svetskim berzama padaju, a Rusi na Crnom moru trguju p{enicom po 250 dolara po toni, {to je oko 17 dinara kilogram. U `itarskoj bran{i tvrde da je izvoz jedini spas za tr`i{te p{enice u Srbiji jer samo tako je mogu}e podi}i cenu na doma}em terenu. Me|utim...

– Nismo iza{li s cenom, pratimo tr`i{te i o~ekujemo da Robne rezerve ka`u svoje, to }e nam biti reper. Kqu~no nam je kako }e se postaviti dr`ava, ali svakako veoma pomno pratimo de{avawa na svetskom tr`i{tu.

Logisti~ki smo spremni za ovaj posao, ali komercijalne uslove nismo jo{ uvek u mogu}nosti da objavimo – ka`e za „Dnevnik” generalni direktor „Viktorija grupe„ Ni ko la Vu ja ~i}. – Veoma je veliki pad cena na svetskom tr`i{tu, vidimo dobre prinose i u

Pro sek ~e ti ri to ne – Po prvim analizama obavqene `etve u Vojvodini, prose~an prinos bi mogao biti ~etiri tone po hektaru - izjavio je stru~wak za strna `ita Mi ro slav Ma le {e vi}.

On je kazao da se `etva jo{ nije pro{irila, ali se vlaga zrna dnevno smawuje od dva do ~etiri odsto i ratari treba da ga uskladi{te {to pre.

U op{tini Ba~ka Topola po~ela je `etva p{enice i prvi prinosi kre}u se oko pet tona po hektaru, {to je ne{to vi{e od vi{egodi{weg proseka ostvarenog u toj op{tini, ali mawe od o~ekivanog. U ve}ini sremskih op{tina proteklog vikenda pali su prvi otkosi p{enice, koja se na toj teritoriji prostire na 41.000 hektara, a o~ekuje se da u toku ove nedeqe taj trenutno najva`niji posao u poqoprivredi bude u punom zamahu. Procewuje se da }e rod u Sremu biti na nivou vi{egodi{weg proseka.

Srbiji i u svetu, o~ekuju se velike koli~ine u Rusiji i Ukrajini...

Kada se sve to sagleda, tek onda }emo iza}i s uslovima.

U poqoprivrednim udru`ewima, pak, ka`u da je veoma dobro {to dr`ava, odnosno wene Robne rezerve, jo{ nisu iza{le s cenom jer otkupqiva~i ne treba da se rukovode wome ve} glavnu ulogu tu treba da odigra tr`i{te. To

je, ocewuju, najboqi potez resornog ministarstva i Vlade.

Poqoprivrednik iz Vogwa Pa vle Ne na do vi} ve} tri dana `awe p{enicu sa 400 jutara. Ulagawa su, kako ka`e, bila velika, hlebnom `itu je dao sve {to ono tra`i, te je po wegovoj oceni realna cena od 25 dinara kilogram.

– I kada je prinos veliki, ne mogu se „ispeglati” tro{kovi

STRU^ WA CI „AGRO PRO FI TA” O IZ VO ZU PO QO PRI VRE DNIH PROIZVODA

Ne ma svet ske pi ja ce dok dr `a va ne odre {i ke su O izvozu poqoprivrednih proizvoda iz Srbije postoje dve pri~e: da je ostvareni godi{wi priliv deviza u iznosu od 2,3 milijarde dolara izvanredan i da su poqoprivrednici solidno zaradili od izvoza kukuruza, p{enice i vo}a. Stru~waci nevladine organizacije „Agroprofit” iz Novog Sada detaqnije su analizirali ostvareni izvoz i ulagawe u poqoprivredu.

– Izvoz o kojem govorimo je vi{e nego simboli~an, svega 4,7 do 5,5 dolara po obradivim oranicama, dok, recimo, Poqska izvozi 1.400 evra po hektaru, a u Srbiji samo „Delta agrar„ 2.760 evra po hektaru – ka`e za „Dnevnik” agroekonomista Je le na Kr sti}. – Me|utim, to i ne mo`e biti druga~ije jer Srbija iz dr`avne kase za agrar izdvaja 29 evra po stanovniku, {to je samo ~etvrtina iznosa u Evropskoj uniji. S takvim ulagawima na{a poqoprivreda nije konkurentna za direktan izlazak na tr`i{te.

Ratari u Evropskoj uniji dobijaju 300 do 400 evra po hektaru u vidu subvencija i s takvom po-

dr{kom lako izlaze na tr`i{te i ostavqaju prostor i za zaradu trgovcima. Kod nas prose~na subvencija po hektaru, ako se ura~unaju sve obradive povr{ine, iznosi oko 6.000 dinara i tu sumu ne koriste sva registrovana gazdinstva.

Kod nas su vi{e cene goriva, mineralnih |ubriva i za{titnih sredstava i podsticaji koji sti`u do poqoprivrednika ne obuhvataju ni polovinu onih kojima je poqoprivreda jedino zanimawe. U „Agroprofitu” procewuju da se taj odnos mora promeniti ukoliko `elimo izvoz ve}i od tri milijarde dolara.

– Izdvajawe 14.000 dinara po hektaru, u celini, ne}e doneti ve}i izvoz. Ovu kategoriju subvencija koristi svega 79.000 poqoprivrednika, a oni u proseku obra|uju oko 11 hektara – tvrdi Jelena Krsti}, i dodaje da od tog broja wih 22.000 obra|uju gotovo 700.000 hektara, a 57.000 svega 210.000 hektara. Dakle, dr`ava u~estvuje u stimulaciji proizvodwe na samo ~etvrtini obradivih povr{ina, {to je nedovoqno za ozbiqan izlazak na tr`i{te. Uz to, mawi deo poqoprivrednika, koji su primili pomenute subvencije, u proseku imaju gazdinstvo od 28 hektara, a iz agrarnog buxeta dobijaju gotovo deset milijardi dinara, dok za one brojnije dr`ava izdvaja svega tri milijarde.

S. G.

za skupo |ubrivo, hemiju, gorivo... Naravno, cena p{enice bi trebalo to da pokrije, a ona mora da bude korektna i zbog toga da bi se na jesen zasejale dovoqne povr{ine. O tome naro~ito treba misliti – por~uje ovaj uzoran poqoprivrednik, jedan od najuspe{nijih proizvo|a~a p{enice u Srbiji.

Poqoprivrednik iz Kovina Ja dran An |el ko vi} ju~e je u p{eni~ne wive u{ao s kombajnima.

Kako ka`e, u ju`nom Banatu prinos ne}e biti kao u nekim drugim delovima Vojvodine jer je bilo veoma malo padavina, te se o~ekuju tri do najvi{e ~etiri tone po hektaru. Poqoprivrednici u wegovom kraju tako|e jo{ uvek ne znaju cenu p{enice, ali nagla{avaju da je realna 25 dinara.

– Stara p{enica prodvala se za 28 dinara, nema razloga da nova ne bude oko 25. Bana}ani su mnogo p{enice lane prodali po 12,5 dinara, a kasnije je dogurala i do 30.

Mnogo je tu prstiju upleteno, drugi pokupe kajmak, a gra|ani jedu skup hleb i prozivaju poqoprivrednike zbog toga – veli An|elkovi}, i ukazuje i na problem „virtuelnih lagera”.

Ratari koji su u obavezama, vezani za investicije, naravno, mora}e p{enicu da prodaju odmah, ali bi najboqe bilo da sa~uvaju hlebno `ito dok se klupko ne rasplete, u ~emu bi zna~ajnu ulogu mogla odigrati javna skladi{ta. Opet se pokazuje da je funkcionisawe ovog sistema neophodno za `itarsko tr`i{te.

U svakom slu~aju, sigurno je to da oni koji su primenili punu agrotehniku mogu ra~unati na izuzetan prinos.

S. Glu {~e vi}

Ne pa li ti va tru u ata ru U Kikindi i svim selima u op{tini formirani su `etveni {tabovi za za{titu od po`ara.

Po re~ima ~lana Op{tinskog ve}a Bra ni sla va ^o la ka, na deset mesta bi}e organizovana de`urstva, i to u dobrovoqnim vatrogasnim dru{tvima u Kikindi i svim naseqenim mestima.

– Ove godine sva vatrogasna dru{tva na teritoriji op{tine dobi}e od lokalna samouprave 200 litara nafte i 20 litara benzina – rekao je ^olak. – Vatrogasci }e de`urati 20 dana, dok traje `etva. Prethodnih godina [tab za `etvu odli~no je funkcionisao pa o~ekujem da }e tako biti i ove godine. [ef Odseka za preventivnu za{titu Dra gan Be ri} istakao je da je zabraweno svako paqewe vatre na otvorenom prostoru.

– Kazne su drasti~no pove}ane za one koji ne budu po{tovali zabranu paqewa – podvla~i Beri}. – Radi za{tite `ivota gra|ana i wihove imovine, Odeqewe za vanredne situacije }e poja~ano kontrolisati atar. Najva`nija aktivnost svakako }e biti za{tita strnih useva od po `a ra. Pro ve ra va }e se teh ni~ ka is pravnost mehanizacije koja u~estvuje u `etvi.

Kombajni moraju imati ispravne aparate za ga{ewe po`ara, kao i a{ov i lopatu. Transportna vozila moraju imati aparate za ga{ewe po`ara.

A. \u ran

U SVE^ANOM HOLU VLADE VOJVODINE

Pla ka ti ma pro tiv na si qa nad `e na ma Iz lo `ba pla ka ta „Bor ba pro tiv na si qa nad `e na ma” bi }e otvo re na su tra u 18 ~a so va, u sve ~a nom ho lu Vla de Voj vo di ne.

Bi }e po sta vqe no 19 pla ka ta i emi to va no {est ra dij skih re por ta `a ko je su re zul tat kon kur sa Za vo da za rav no prav nost po lo va AP Voj vo di ne. Do ga |aj

}e otvo ri ti di rek tor ka Za vo da Ve sna [i jac ki, a sku pu }e se obra ti ti do cent Fi lo zof skog fa kul te ta, Od se ka za me dij ske stu di je, De jan Pra li ca i do cent na Od se ku za gra fi~ ki di zajn Aka de mi je ume to sti Dar ko Vu ko vi}. Iz lo `ba je po sta vqe na do 7. ju la.

A. J.

Pi ja ca „Moj sa la{” Pi ja ca „Moj sa la{” bi }e odr `a na su tra na pla tou is pred Spen sa od 14 do 20 ~a so va. Pod slo ga nom „Or gan ska po qo pri vre da. Do bra za te be, do bra za pri ro du” na pi ja ci se mo gu na }i po zna ti or gan ski i tra di ci o nal ni po qo pri vred ni ci iz Qu to va, Oro ma, To to vog Se la, Ki sa ~a, ^e ne ja, Be ge ~a, Ki kin de i mno gi dru gi.

Po red obi qa po vr }a u pro da ji }e bi ti i tra di ci o nal ni ko la ~i, med i pro iz vo di od me da.

I. D.

Novosadska sreda29.jun2011.

Iz auspuha izlazi otkaz

N

da ova pri~a ne pije vodu, jer je, kako isti~u, retroaktivna primena odluke nedopustiva, najavquju}i da }e slu~aj dospeti do Ustavnog suda .

Pritom, wihove procene su da }e zbog ovakve odluke Novi Sad ostati bez taksija, jer svega oko 200 taksista ispuwava navedene uslove. Zna~i, jedni u klin, drugi u plo~u, a epilog cele pri~e, izgleda, bi}e na sudu. U realnom `ivotu ova pri~a mo`e dovesti do toga da dosta qudi ostane bez posla, {to u vremenima hroni~ne besparice sa sobom povla~i jo{ brdo muka i problema, ponajvi{e onih egzistencijalnih.

B. Mar ko vi}

Kod gra do na ~el ni ka za 65 go di na ma tu re Po sle pri je ma za osnov ce i sred wo {kol ce gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} u Grad skoj ku }i ugo stio je ju ~e i ma tu ran te gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, ko ji su upi sa li sred wu {ko lu pre vi {e od {est de ce ni ja.

Iako su {ko lo va we pre ki da li zbog ra to va us pe li su da za vr {e gim na zi ju a ju ~e su obe le `i li i 65 go di na ma tu re. Wih je ove go -

Pre da va we „Ra no ot kri va we i pre ven ci ja na stan ka ra ka gr li }a ma te ri ce” bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 ~a s o v a u Me s noj za j ed n i c i „Adi ce”, Uli ca Si me [o la je 2a.

Pre d a v a~ je na ~ el n ik Slu ` be zdrav stve ne za {ti te `e na u Do ma zdra vqa „No vi Sad” dr Ne deq ko Ro di}. Pre da va we or ga ni zu je Dom zdra vqa u okvi ru pro jek ta „Una -

hronika

di ne 16 i do {li su na pri jem u Grad skoj ku }i jer je to ret ka pri li ka da se na |u sa {kol skim pri ja te qi ma i po raz go va ra ju o sta rim da ni ma. Iz Be o gra da je na skup ge ne ra ci je do {la i glu mi ca Kse ni ja Jo va no vi}. Ona je pr va dva raz re da za vr {i la u No vom Sa du sa ge ne ra ci jom ko ja je upi sa la gim na zi ju 1937. go di ne.

GRADONA^ELNIK PRIMIO DAROVITE U^ENIKE

Pet sto ta le na ta za bo qu bu du} nost U~e ni ci osnov nih i sred wih no vo sad skih {ko la ko ji su u~e stvo va li, osvo ji li na gra de i pri zna wa na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma i wi ho vi men to ri, ju ~e su bi li na pri je mu ko ji je tra di ci o nal no upri li ~io gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na Vi dov dan, u sve ~a nim sa lo ni ma na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. \a ci ko ji su na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma i smo tra ma osvo ji li pr va, dru ga i tre }a me sta na gra |e ni su i nov ~a no, {to je prak sa od 1995. go di ne.

- Sva ke go di ne se tru di mo da na sim bo li ~an na ~in uka `e mo dru {tvu na mla de qu de ko ji vred nim ra dom ostva ru ju za vid ne re zul ta Vred ni osnov ci na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi te. Vi ste na por nim ra dom za slu `i li naj vi {a pri zna wa ko ji ma ste tiv nost. Mla di, uspe {ni u~e ni ci su oni de mon stri ra li svo je zna we, ta lent i kre a - ko ji uli va ju na du da nas ~e ka bo qa bu du} -

V remeploV

Da ro vi ti sred wo {kol ci na pri je mu

Su tra bez saj ma an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, ko ji je tre ba lo da se odr `i su tra u Do mu voj ske Sr bi je, ot ka zan je

zbog go di {wih od mo ra. Na red na ma ni fe sta ci ja }e se odr `a ti 29. sep tem bra.

G. ^.

Su ve sla vi ne

Stan, pen zi o ner ski san Rad ni~ ki sa vet pred u ze }a „Hleb” po zvao je 29. ju na 1969. sve svo je biv {e rad ni ke, sa da pen zi o ne re, da, uko li ko su ima li pra vo na do de lu sta na a ni su ga do bi li, sa da po no vo u~e stvu ju na kon kur su za wi ho vu ras po de lu. Nad le `ni u pred u ze }u su is ta kli da je u „Hle bu” od oslo bo |e wa do 1969. ra di lo na sto ti ne pe ka ra, pro da va ca i slu `be ni ka,

pre |e we re pro duk tvi nog zdra vqa rom skih `e na na te ri to ri ji gra da No vog Sa da” za rad po ve }a wa do stup no sti kao i kon ti nu i te ta u ostva ri va wu zdrav stve ne za {ti te u obla sti re pro duk tiv nog zdra vqa rom skih `e na i po ve }a wa sve sti, zna wa i pro me na po na {a wa u ve zi s o~u va wem op {teg i re pro duk tiv nog zdra vqa.

I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a relaciji Grad - taksisti ponovo je do{lo do varni~ewa jer su gradski oci doneli izmene i dopune odluke o taksi prevozu, sa kojima se taksisti nikako ne sla`u. Naime, voza~i taksija }e ubudu}e morati na vidnom mestu da istaknu nalepnice o legitimaciji vozila i legitimaciji voza~a, kao i nalepnicu izdatu u skladu sa ovom odlukom.

Ma kako ovo nejasno zvu~alo, su{tina pri~e je da }e svi koji budu `eleli da se bave pomenutim poslom morati da imaju kola sa motorima „euro 3”, odnosno „euro 4” standarda. Taksisti, me|utim, ka`u

Na Adi ca ma pre da va we o pre ven ci ji

SUTRA NA PLATOU ISPRED SPENSA

ko ji su svi, ne ki ma we, ne ki vi {e, za slu `ni za sa da {we vi so ko me sto pred u ze }a u svo joj bran {i.

To kom tih go di na re {e na su stam be na pi ta wa mno gih rad ni ka, ali nov ca ni ka da ni je bi lo do voq no, pa su ne ki qu di i oti {li u pen zi ju, a da ni su sti gli da se use le u no vi, za slu `e ni, stan. Sa da je pri li ka da se ta ne prav da ot klo ni...

N. C.

Vo du da nas od 10 do 14 ~a so va ne }e ima ti sta nov ni ci na se qa Po po vi ca, Pa ra go vo i Le din ci. Raz log su ra do vi na re zer vo a ru pit ke vo de.

J. Z.

O kwi zi „Ma na stir Stu de ni ca” Pro mo ci ja kwi ge „Ma na stir Stu de ni ca” odr `a }e se da nas u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU u 12 ~a so va. Auto ri su Mil ka ^a nak-Me di} i Bra ni slav To di}, a iz da va~ ka ku }a „Pla to ne um„ iz da la je ovu kwi gu kao pr vu iz bi -

bli o te ke „Svet ska ba {ti na u Sr bi ji”. O kwi zi }e go vo ri ti na u~ na sa vet ni ca Bal ka no lo {kog in sti tu ta SA NU iz Be o gra da, Da ni ca Po po vi} kao i auto ri kwi ge. Ogra nak SA NU na la zi se u Pa {i }e voj uli ci 6.

J. Z.

nost. Na dam se da }e se u bu du} no sti pre po zna va ti i na gra |i va ti kva li tet i pra ve vred no sti, i da }e te upra vo vi bi ti na naj od go vor ni jim me sti ma u dru {tvu - is ta kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i} i ~e sti tao u~e ni ci ma na iz u zet nom uspe hu ko ji su ostva ri li po `e lev {i im da i na red nih go di na na sta ve da ni `u uspe he.

Dru `e wu sa gra do na ~el ni kom u sve ~a nim sa lo ni ma Ofi cir skog pa vi qo na na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi pri su stvo va lo je oko 500 na gra |e nih u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la, a po de qe ne su im i ma ji ce sa gr bom gra da i slo ga nom ‘’Po nos gra da No vog Sa da’’. Na pri je mu je upri li ~en i pri go dan mu zi~ ki pro gram u okvi ru ko jeg je na stu pio hor gim na zi je Jo van Jo va no vi} Zmaj. Kao i sva ke go di ne u~e ni ci ob u ~e ni u do bi je ne ma ji ce fo to gra fi sa li su se sa gra do na ~el ni kom kod sa ta na Tvr |a vi.

A. V. Fo to: S. Srdanov

VESTI „Kla sik duo” u Du nav skom par ku

„Se }a we ko je se ni je do go di lo”

Kon cert gru pe „Kla sik duo” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Du nav skom par ku, a svi ra }e gi ta ri sta Pe tar Po po vi} i ~e li sta Ro ni Be ra ha. U slu ~a ju lo {eg vre me na pro gram se pre me {ta u Mu zej Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Or ga ni za tor Du nav ske sa le tle je udru `e we gra |a na “Art on vils”, a po kro vi teq Naft na in du stri ja Sr bi je.

Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Se }a we ko je se ni je do go di lo”, Gor da ne \i las odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Po red auto ra, u~e stvo va }e Mi haj lo Pan ti}, Li di ja Mu ste da na gi} i Dra ga na Be le sli jin.

G. ^.

Ot ka za na sme na na Spen su Zbog pri jem nog is pi ta bu du }ih stu de na ta DIF-a, da na {wa sme na od 14 sa ti na za tvo re nim ba ze ni ma Spen sa se ot ka zu je. Su gra |a ni }e mo }i da se ku pa ju u sme na ma od 11 do 13 i od 17 do 19 ~a so va. B. M.

Mo no dra ma u No vo sad skom klu bu Mo no dra ma o do bo {a ru „Jo ca do bo {ar” bi }e iz ve de na da nas u 18 sa ti u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/1. Od i gra }e je pen zi o ner Jo van ^u da nov, a ulaz je slo bo dan.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 Bu le var ca ra La za ra 40-44, ce la Lov }en ska uli ca, osim br o ja 9, O[ „Jo sip Slo ven ski”, Rad ni~ ka 7-33 i 216, Stra `i lov ska 19a-37 i 8-12; od 10 do 11.30 Jo va na \or |e vi }a 15 i 4-10, Mak si ma Gor kog 31-39 i 38-52, O[ „\or |e Na to {e vi}”, Rad ni~ ka 45-49 i Ste va na Mu si }a 1-9 i 4-8. Ra ko vac: od 8 do 13 ce lo na se qe Ra ko vac i vi kend na se qa Sa lak si je, Be le gir, Stru ~i ca i pred u ze }a „In vent i „El pro”. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ka ra{ od biv {eg ho te la pre ma Srem skim Kar lov ci ma i oko vi le Stan ko vi} i vi kend na se qe Ti di ja.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda29.jun2011.

dnevnik

c m y

8

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

S NO VO SAD SKOG TR GA SLO BO DE

Kwiga o golmanima i bubwarima

Startovao trinaesti Maraton mira

Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na

broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak. Da nas po kla wa mo kwi gu „O gol ma ni ma i bub wa ri ma„ auto ra Ne boj {e Ra di }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu

svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U pred go vo ru je na pi sa no: „Sam na slov je ori gi na lan i pu no zna ~an, sa svim u skla du sa sti lom i zna ~e wem ko ja ko no ti ra. U ovom ro ma nu za bli sta li su qu di sa mar gi na, raz li ~i tih ra sa, na ci ja i ube |e wa, sa raz li ~i tih pro sto ra i kul tu ra, ko ji sve do ~e o ak tu el nom sve tu i Sr bi ma u we mu, kao ni ka da pre u srp skoj kwi `ev no sti. Non {a lant ni, bla gi iro ni~ ni ot klo ni od ak tu el nih zbi va wa i sa mo po ne gde, i sa me rom, sar ka sti~ ni, ro ma nu da ju spe ci fi ~an na ra ti van tok, la ke ~i tqi vo sti i po treb ne du ho vi to sti, is pod ko je je ~u de san vr tlog iz u zet no ozbiq nih te ma i pro ble ma sa vre me nog sve ta i Sr ba u we mu. Me ta fi zi~ ki sloj ovog ro ma na pro ble ma ti zu je sve: ~o ve k a, `i v ot, ci v i l i z a c i j u, svet, ko smos...”

A. J.

Ovo go di {wi Ma ra ton mi ra po ~eo je ju ~e na Tr gu slo bo de oda kle su se u~e sni ci kre ta li ka spo me ni ku @r tva ma ra ci je na Be o grad skom ke ju, gde su po lo `i li ven ce, a po tom su se upu ti li pre ko Va ra din skog mo sta oda kle su spu sti li cve }e u Du nav. Za ka za na ru ta pr vog da na Ma ra to na mi ra ob u hva ti la je put za Be o grad, pre ko Pe tro va ra di na, Srem skih Kar lo va ca, In |i je, Sta re i No ve Pa zo ve kao i do la zak u Ba taj ni cu i po la ga we cve }a na grob Mi li ce Ra ki}, de voj ~i ce ko ja je po gi nu la u NA TO bom bar do va wu. Pr va eta pa ma ra to na za vr {a va se u Ze mu nu is pred Do ma va zdu ho plov stva.

Ka ko ob ja {wa va ju or ga ni za to ri iz Atlet skog klu ba „Ma ra ton mi ra - Vi dov dan 99”, ovaj me |u na rod ni hu ma ni tar no-me mo ri jal ni ma ra ton za mir pro }i }e kroz mno ge gra do ve u Sr bi ji, a ma ra ton ci }e 5. ju la bi ti u So lu nu na srp skom voj ni~ kom spo men-gro bqu Zej tin lik gde }e po lo `i ti ven ce i oda ti po {tu svim pa lim bor ci ma za slo bo du, ne za vi snost i do sto jan stvo na {e ze mqe. Mo to ovog Ma ra to na za mir je „Tr ~i mo za mir na Bal ka nu - za kra qe va~ ke {ko le„ a ove go di ne, po red u~e sni ka iz Sr bi je, tr ~a }e i atle ti ~a ri iz Bu gar ske, Gr~ ke, Ma ke do ni je i Re pu bli ke Srp ske.

J. Z.

NO VO SAD SKI BAJ KE RI IDU NA NAJ VE ]I SKUP QU BI TE QA BMV-a

Na dva to~ka pravac Nema~ka Mi ris ben zi na, zvuk mo to ra od ko jeg se di `e ko sa na gla vi, ki lo me tri as fal ta pod to~ ko vi ma, pa ako se to me do da i vo `wa kroz pre le pe i sne `ne pre -

}i skup qu bi te qa BMV vo zi la u Evro pi.

Put }e tra ja ti tri da na, a ka ko ka `e pred sed nik ovog udru `e wa Vla di mir Bu di mir, sme -

„DNEV NIK” I „STI LOS” DA RU JU KWI GE

„Posledice qubavi” Iz da va~ ka ku }a „Sti los” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” u na red nom pe ri o du da ri va }e sva kog rad nog da na na {im ~i ta o ci ma po dve kwi ge. Da nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Po sle di ce qu b a v i” auto r a Su l ej m a n a Ado ni ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „Sti los” u Je vrej skoj uli ci 28, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Usa mqe ni imi grant Na ser na uli ca ma sa u dij skog gra da Xe de pri mo ran je da oba vqa po ni `a va ju }i po sao i od bi ja

udva ra wa bo ga tih na sr tqi va ca. Oko we ga se od i gra va cr no-be li film - `e ne pre kri ve ne cr nim aba ja ma i mu {kar ci u be lim tu ni ka ma mi mo i la ze se ne ~uj no i bez su vi {nih po kre ta. Jav na smak nu }a, ho mo sek su al ne sklo no sti i `i vot u ne pre sta nom stra hu od ver ske po li ci je ~i ne at mos fe ru jo{ na pe ti jom. Ali, jed na neo ~e ki va na po ru ka i par ru `i ~a stih ci pe li ca is pod cr ne aba je une }e u Na se rov svet mno {tvo bo ja. Mo `e li pro na }i put u sve tu gde su emo ci je do pu {te ne sa mo ma lo broj ni ma, i ko ja je ce na za to?

A. L.

Fo to: R. Hayi}

wem to~ ku i ne obra }a ju pa `wu na sa o bra }aj ne pro pi se. Ho }e mo da po ka `e mo da je mo gu }a od go vor na i si gur na vo `wa i da u Sr bi ji ima nor mal nih qu di ko ji pla si ra ju pra ve vred no sti.

Pu to va }e mo kroz Hr vat sku, Slo ve ni ju, Ita li ju, Austri ju i na kra ju Ne ma~ ku. Vo zi }e mo pre ko Do lo mi ta, {to je po me ni

Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr. Alek san dar Ki raq ko ji je ve} 20 go di na za qu bqe nik u dvo to~ ka {e i stra stve ni vo za~.

- Evo ve} tre }i put ide mo na ovaj skup ko ji se odr `a va 11. put i sva ke go di ne oku pi pre ko 30.000 qu di, isto mi {qe ni ka i uvek bu de ne za bo rav no. Tru di mo

Me |u put ni ci ma ko ji su se upu ti li u Ne ma~ ku i ~lan Grad skog ve }a za du `en za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq, ko ji je ve} 20 go di na za qu bqe nik u dvo to~ ka {e i stra stve ni vo za~

de le Al pa, sa vr {e na je sli ka za za qu bqe ni ke u mo to ci kle. Ta ko }e, uosta lom, iz gle da ti ru ta pet baj ke ra iz No vog Sa da, ~la no va „BMV mo to-klu ba Sr bi ja”, pre ma Gar mi{ - Par ten kir he nu u Ne ma~ koj, gde se odr `a va naj ve -

{taj im us put ne }e bi ti pro blem jer su ve} po sta li is ku sni.

- Tru di mo se da ovom vo `wom pred sta vi mo ma lo dru ga ~i ju sli ku o qu di ma ko ji vo ze mo to re. Da to ni su sa mo oni {to di vqa ju po uli ca ma, vo ze na zad -

naj lep {i deo pu ta i po red ja ko kva li tet nih pu te va, pre de li stvar no od u zi ma ju dah.

Ovaj mo to - klub or ga ni zu je i dru `e wa i vo `we po ce loj ze mqi i re gi o nu. ^la no vi do la ze iz svih pro fe si ja ali ih ve `e za jed ni~ ka qu bav pre ma mo to ri ma i pre ma slo bo di ko ju pr `a otvo ren put i sve` va zduh.

Me |u put ni ci ma ko ji su se upu ti li u Ne ma~ ku je i ~lan

se da po red ovo ga, {to vi {e vo zi mo ali nam oba ve ze ne do zvo qa va ju ono li ko ko li ko bi mi mo `da hte li. Put ko jim }e mo i}i je od li ~an, a i pre de li kroz ko je pro la zi mo su pre le pi. Uz sve za ni mqi ve i raz li ~i te sa dr `a je, na |e mo vre me na da obi |e mo ne ke kul tur ne i isto rij ske zna me ni to sti, kao {to su na pri mer dvor ci u Ba var skoj - ka `e Ki raq.

G. ^et nik

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Nedovoqno mrtav” Pitera Yejmsa Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬ m e r ak ro m a n a “Ne d o voq no mr tav“ Pi te ra Xej msa.

Tri ubi stva. Je dan osum wi ~e n i. Ni j e d an do k az. Bra j an Bi {op je te no }i u isto vre me kad je ubio svo ju su pru gu spa vao na me stu uda qe nom sto ki lo me ta ra. Ma kar ta ko iz gle da vi {em in spek to ru Ro ju Grej su, ko ji je po zvan da is tra `i per -

verz no ubi stvo Kej ti Bi {op, mla de le po ti ce iz braj ton skog vi so kog dru {tva. Grejs ubr zo do la zi do za kqu~ ka da je Bi {op bio na dva me sta u isto vre me – a to je na pro sto ne mo gu }e. Pred sta vqa li se ne ko we go vim ime nom ili je Bi {op jed no stav no ve o ma pa me tan la `ov? Dok vi {i in spek tor du bqe za di re u na o ko ugle dan `i vot Bi {o po vih, po sta je ja sno da ni je sve ona ko ka ko u pr vi mah iz gle da.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Kora} predsednik GO Narodne partije Grad ski od bor na rod ne par ti je na po sled woj sed ni ci jed no gla sno je do neo od lu ku da se za pred sed ni ka Od bo ra iza be re di plo mi ra ni po li ti ko log i od bor nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je u Skup {ti ni gra da Ne boj {a Ko ra}. On je ro |en u No vom Sa du gde je za vr {io gim na zi ju, a na Uni ver zi te tu „Jork” u Ka na di di plo mi rao je na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka.

B. M.

SDP: Ulazimo u kampawu Grad ski od bor So ci jal de mo krat ske par ti je pred sta vio je ju ~e svo ju ide ju i pro gram s ko ji ma }e po ku {a ti u bu du} no sti pro fi li ra ti u {to ve }u po li ti~ ku sna gu. Na kon fe ren ci ji za me di je u pro sto ri ja ma te stran ke go vo ri li su pred sed nik GO SDP Ivi ca Do sta ni}, pred sed ni ca Fo ru ma `e na GO SDP Oli ve ra Ba ri {i}, pred sed nik po kra jin skog od bo ra SDP-a Zdrav ko Je lu {i} i pred sed nik od bo ra za eko lo gi ju GO SDP Mi o mir Vu jo vi}.

- Kao mla da stran ka ne ma mo vre me na za opu {ta we i po la ko ula zi mo u pred iz bor nu kam pa -

wu, upo zna va ju }i qu de sa na {om ide jom so ci jal de mo kra ti je - re kao je Do sta ni}.

Pre ma we go vim re ~i ma oko 80 od sto ~la no va SDP- a u ovoj par ti ji je na ~i ni lo svoj pr vi po li ti~ ki ko rak.

Pred sed nik od bo ra za eko lo gi ju GO SDP Mi o mir Vu jo vi} pred sta vio je fo to kon kurs pod na zi vom „Le po i ru `no li ce Du na va” ko ji se odr `a va u okvi ru me |u na rod nog da na Du na va. Sli ke ko je su pri ku pi li ~la no vi SDP-a naj lep {ih i ne ta ko le pih pri zo ra na {e re ke po slu `i }e kao svo je vr sni vo di~ za bu du }i ak ti vi zam ovog od bo ra.

A. L.

LSV OBE LE @A VA DAN DU NA VA

Plasti~no ~udovi{te na keju Po vo dom obe le `a va wa Da na Du na va, Grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne or ga ni zu je ak ci ju pri ku pqa wa PET am ba la `e, da nas od 9 do 17 ~a so va, na do wem pla tou Ke ja `r ta va ra ci je, iz me |u Spo me ni ka `r tva ma ra ci je i bro da „Ce pe lin“ sa op {tio je na ju ~e ra {woj pres kon fe ren ci ji pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV-a Ro bert Ko lar. Od pri ku pqe nih bo ca pra vi }e se umet ni~ ka in sta la ci ja „Du nav sko ~u do vi {te“ ko ja }e”kra si ti” kej na -

^ITAOCI PI[U SMS

red na tri da na, ka da }e bi ti uklo we na, u sa rad wi sa “^i sto }om”. In sta la ci ju }e pra vi ti tri aka dem ska umet ni ka La slo Si la |i, Ju li ja na Ki{ i Slo bo dan Bo du li}.

Po re ~i ma Ko la ra, ovom pri li kom LSV }e pri ku pqa ti pot pi se za ini ci ja ti vu da Skup {ti na gra da do ne se od lu ku o pre la sku pro iz vo |a ~a sa po li e ti lenk sih na bi o ra zgra di ve ke se.

Pot pred sed ni ca GrO LSV Alek san dra Jer kov na ve la je da je Du nav „spo na ko ja po -

ve zu je evrop ske ze mqe i stva ra spe ci fi ~an iden ti tet ko ji oba ve zu je sve ko ji `i ve na ovoj re ci da bu du i od go vor ni ji pre ma woj”.

Gra |an ka ma i gra |a ni ma ko ji do ne su bo ce de li }e se sim bo li~ ne na gra de. Za ne ko li ko do ne {e nih bo ca do bi ja }e se upa qa~ ili he mij ska, za pet do de set bo ca do bi ja se ka~ ket, a pr vih de set gra |a na ko ji do ne su 20 i vi {e bo ca do bi }e USB. Zva ni~ no otva ra we umet ni~ ke in sta la ci je je u 17 ~a so va.

A. L.

065/47-66-452

Musavi kontejneri ~ekaju prawe Sve stan sam pro ble ma jav nih ko mu nal nih pred u ze }a. Za do vo qan ra dom „^i sto }e”, ali imam pri med bu. Li me ni kon tej ne ri, ka kvi, ta kvi, ali su ni kad opra ni, sa de be lim slo jem ma sno }e i ma se na dnu. Iz vo ri smra da i za ra ze.

064/2466...

* * * Pro {le go di ne [trand po sku peo 5 di na ra sa 45 na 50 mno gi su se bu ni li, a ba zen po sku pio 30 di na ra za de cu, 40 di na ra za od ra sle i svi }u te???

064/2460...

* * * Ski dam ka pu po li ci ji, su di ja ma i advo ka ti ma, ne mo gu da ih vo le je di no gre {ne du {e.

064/1704... * * * Mo lim ne ka mi ne ko ka `e da li jo{ ne ko lu du je kao ja kad pro |em gra dom gde je sva ka fa sa da uni {te na spre jom, sa mo dva tri ru ko pi sa, da li su to na vi ja ~i Voj vo di ne, da li ih tre ba edu ko va ti ili ka `wa va ti. Kad bi ne ko hteo, po ru ko pi su bi ih pro na {ao, ova ko * * * oni mi sle da mi u`i va mo u to me, ka ko se ne ka zgra da za vr {i, oni je uni {te. Ka ko se to Za go spo di na pod bro jem 0641197....! Ot ku ra di u Evrop skoj uni ji ko joj te `i mo ili su pqu jem pet am ba la `u, pla }am 10 din/kg ja vi te to sna ge ko je nas vu ku u ta mu i bla to - haj de se broj je 063531832 063/531... da se bo ri mo pro tiv to ga. * * * 066/8811...

U Sr bi ji su po ga `e na osnov na qud ska i * * * gra |an ska pra va, ko ja su Usta vom ga ran to va Alo qu di! Bo li me i za bri wa va da ne ki ne na u ce lom sve tu! Ugro `en je `i vot i zdra zna ju zna ~aj i va `nost J.J Zma ja! Bo li me jo{ vqe qu di! Od u ze to je osnov no do sto jan stvo pu no to ga! Raz o ~a ra na No vo sa |an ka qu di! Pri me ra je na sve stra ne u ko rup ci ji, 063/502... or ga ni zo va nom ubi ja wu, gla |u, bo le {}u,

pqa~ ka wem, oti ma wem, pre bi ja wem na uli ci, u ku }i, po li ci ji... Ova kva Sr bi ja ne mo `e da po sta ne ~la ni ca Evrop ske za jed ni ce! U slu ~a ju pri je ma, Sr bi ja bi kao rak ra na br zo uni {ti la Evro pu! Za to }e mo upu ti ti pi smo Evro pi sa ape lom i upo zo re wem - da je ne pri me! S’po {to va wem! 063/523... * * * Ku pu jem sva ko ju tro u „Hle bo voj“ pro dav ni ci kod Fu to {ke pi ja ce i uvek ista pri ~a, tr gov ki we ni kad ne ma ju ke se. To li ko su dr ske da kad im za tra `i{ ke su, ko men ta ri {u za {to Vi ne po ne se te... Sra mo ta 069/2823... * * * Ba~ ki Ja rak je naj bli `e me sto No vom Sa du, mi sta nov ni ci Ba~ kog Jar ka `e li mo da se pri po ji mo No vom Sa du.

064/1704... * * * Zna te {ta sin di kal ci? Za bo le nas va {e „za la ga we” oko {traj ka i Za ko na, za bo le nas za sve ono {to vas ni je, a to je ne „za vr nu ta”ru ka, ve} na {a za vr nu ta {i ja, a sve da bi vi sa ~u va li va {e sto li ce, tro {i li na {u ~la na ri nu. Qu bi {a.

062/1758... * * * Sjaj na `e na, od li ~an le kar, do bar ~o vek... sve naj lep {e po hva le za o~ nog le ka ra dr Dra gi cu Rad no vi} i O~ ni Cen tar Rad no vi}. Qu ba No vo na se qe 061/2506...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda29.jun2011.

9

„VO DO VOD” TRA @I DA „EG ZIT” ZA U STA VI RA DO VE NA PE TRO VA RA DIN SKOJ ADI

Po sta vqa we kam pa za po se ti o ce Eg zi ta za po ~e to je na Pe tro va ra din skoj adi bez zna wa „Vo do vo da i ka na li za ci je”, sa op {te no je ju ~e

„Eg zit”: Ne ma opa sno sti Po vo dom ne ta~ nog, ten den ci znog i is po li ti zo va nog sa op {te wa “Vo do vo da i ka na li za ci je” iz ja vqu je mo da ni je ta~ no da smo ra do ve na po sta vqa wu Eg zit vi li xa za po se ti o ce fe sti va la po ~e li bez zna wa ovog pred u ze }a, sto ji u ju ~e ra {wem sa op {te wu Eg zit udru `e wa, ko je pred sta vqa od go vor na zva ni~ ni do pis “Vo do vo da” o po sta vqa wu Eg zi to vog kam pa na Pe tro va ra din skoj adi.

Nad le `ni u ovom pred u ze }u in for mi sa ni su da su ra do vi po ~e li na osno vu sa gla sno sti ko ju su da li za ovaj pro je kat 2009. go di ne, sto ji u sa op {te wu uz ko je je sti gao i do ku ment ko ji po tvr |u je ove na vo de.

Pro je kat kam pa ne ugro `a va is prav nost vo de jer se po sta vqa ju eko lo {ki to a le ti a ot pad na vo da iz tu {e va pum pa ma }e se iz ba ci va ti u grad sku ka na li za ci ju po teh ni~ kom re {e wu za ko je smo 2009. go di ne do bi li sa gla snost JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, ka `e se da qe u sa op {te wu ido da je: “Ka ko ve ru je mo da eko lo {ko kam pi {te ne mo `e po sta ti eko lo {ka ka ta stro fa sa mo po li ti~ kom od lu kom, ne }e mo pre ki da ti ra do ve”.

J. Z.

iz tog pred u ze }a. U sa op {te wu se na vo di da je iz vo ri {te Pe tro va ra din ska ada pro stor pr ve zo ne sa ni tar ne za {ti te u ko jem za kon ska re gu la ti va ne do pu {ta ika kve ra do ve u ve zi sa po sta vqa wem kam pa.

Da qe se ka `e da bo ra vak vi {e hi qa da qu di na tom pro sto ru mo `e do ve sti do traj nog fe kal nog za ga |e wa ovog iz vo ri {ta vo de, a ti me traj ne i ne na dok na di ve {te te No vom Sa du i pri grad skim na se qi ma. „Vo do vod” je ovaj stav upu tio grad skim ~el ni ci ma i nad le `nim in spek ci ja ma.

Ka ko se na vo di, „Vo do vod” }e od ko mu nal ne in spek ci je tra `i ti da za u sta vi po sta vqa we kam pa i ape lu je da se kamp po no vo po sta vi na Tra xa men tu, kao i pro {le go di ne ka da je zbog

vi so kog vo do sta ja Du na va iz me {ten kamp sa Pe tro va ra din ske ade, u ko ju je grad ta da ulo `io 30 mi li o na di na ra za na vod ni eko park, ko ji ni ka da ni je za `i veo.

Ono {to se ne zva ni~ no mo `e sa zna ti, je ste da Eg zit po se du je do zvo lu ko je su iz da le „Voj vo di na {u me”, ko ji su ko ri sni ci tog ze mqi {ta. Me |u tim, za po sta vqa we kam pa po treb na je i sa gla snost „Vo do vo da”, ko ju, su de }i po sta vu pred u ze }a, Eg zit ne }e do bi ti.

Eg zit je ju ~e na ja vio da }e se po vo dom ovo ga ogla si ti, ali do za kqu ~e wa li sta sa op {te we ni je sti glo u na {u re dak ci ju. Iz vo ri {te Pe tro va ra din ska ada jed no je od tri grad ska iz vo ri {ta vo de, ko je je ve} ugro `e no iz grad wom na se qa Du na vac na sa mom iz vo ri {tu, za ko je su opet do zvo lu iz da le „Voj vo di na {u me”. Iz vo ri {te [trand za sa da ne ra di, po {to je po treb no za me ni ti ka na li za ci ju na Li ma nu 1, ka ko ne bi do la zi lo do za ga |e wa po je di nih bu na ra na iz vo ri {tu. Iz vo ri {te Rat no ostvro na la zi se iza hi dra u li~ ke ba ri je re ko ja je {ti ti od mo gu }eg za ga |e wa iz ra fi ne ri je, dok se u we go vom za le |u na la zi TETO i po qo pri vred no ze mqi {te, a do ne dav no i de po ni ja pe ska. Grad ne ma dru gih iz vo ra pi ja }e vo de osim ovih, a ni jed no ni je pot pu no bez bed no od za ga |e wa.

S. K.

JU ^E ZBOG PO KU [A JA NE LE GAL NOG PRI KQU ^E WA NA VO DO VOD

Fo to: R. Ha yi}

Fe sti val ski kamp pre ti iz vo ri {tu

PRI ZNA WE MLA DOM MA TE MA TI ^A RU

Sr |a nu Tri fu no vi }u po ve qa „Du {an Ke {eq” Ma tu ran tu gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj„ Sr |a nu Tri fu no vi }u si no} je u sve ~a noj sa li ove {ko le uru ~e na po ve qa „Du {an Ke {eq„ i nov ~a na na gra da za iz u zet na do stig nu }a u obla sti ma te ma ti ke. Ka ko sto ji u obra zlo `e wu, Sr |an je ve} u pr vom raz re du sred we {ko le bio dr `av ni pr vak u ma te ma ti ci, a u ovoj {kol skoj go di ni osvo jio je tre }e me sto na Srp skoj ma te ma ti~ koj olim pi ja di. Fond za mla de ta len te „Du {an Ke {eq„, u sa rad wi sa stru~ nim oso bqem ove gim na zi je, po dr `a va i pra ti rad mla dih ta le na ta to kom ce le

go di ne, a na kra ju sva ke {kol ske go di ne na gra |u ju ma tu ran ta ko ji je to kom {ko lo va wa po sti gao naj bo qe re zul ta te iz in for ma ti ke, ma te ma ti ke ili fi zi ke.

Du {an Ke {eq je bio is tak nu ti ta le nat, ko ji je osva jao na gra de na broj nim tak mi ~e wi ma iz ma te ma ti ke, in for ma ti ke i fi zi ke, a po ha |ao je Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. @i vot je iz gu bio 2008. go di ne u sa o bra }aj noj ne sre }i, a Fond je osno va la we go va maj ka sa `e qom da sa ~u va se }a we na si na je din ca i da afir mi {e mla de ta len te.

J. Z.

„Di vqak” Bu kov cu osu {io sla vi ne Bu ko vac je ju ~e do po sle po dne va ostao bez vo de po {to je o{te }en do vod nik vo de do ovog na se qa pri li kom po ku {a ja ne le gal nog pri kqu ~i va wa vo do vod nog pri kqu~ ka, sa op {te no je ju ~e iz „Vo do vo da i ka na li za -

ci je”. Ka ko na vo de iz pred u ze }a, slu ~aj je pri ja vqen nad le `noj in spek ci ji, a pro tiv po ~i ni o ca bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va.

Ono {to smo us pe li da sa zna mo u ko mu nal noj in spek ci ji, je ste da su in spek to ri utvr di li

da je do {lo do ras ko pa va wa i o{te }e wa do vod ni ka, da se vi di da je ne ko po ku {ao da se pri kqu ~i, ali da ni je us peo i da je po ~i ni lac po be gao. Ni je pri me }e na cev ko ja bi bi la pri kqu ~e na na do vod nik, te se za

sa da ne zna ko je na ru ~i lac po sla. Ipak, ka ko na vo de u ko mu nal noj in spek ci ji, na sta vi }e da ra de na utvr |i va wu iden ti te ta po ~i ni o ca, pro tiv ko ga }e bi ti pod ne te pre kr {aj ne pri ja ve.

S. K.

„^I STO ]A” IMA PU NE RU KE PO SLA

Pi ro ma ni se na vr zli na kon tej ne re Novi Sad ostaje bez velikog broja kontejnera, a „^isto}a“ pretrpi veliki gubitak jer pojedini sugra|ani, koji za grejawe koriste ~vrsta goriva, u wih ubacuju `ar koji jo{ tiwa. De{ava se da kontejnere upale i sakupqa~i sekundarnih sirovina, ali i da oni budu meta vandala za vreme utakmica. Pro{le nedeqe je nekome „zasmetao” novi kontejner postavqen kod Kineskog tr`nog centra na Bulevaru oslobo|ewa, pa ga je upalio, a u ovom slu~aju su ~ak i vatrogasci morali da reaguju, jer se u blizini nalazi veliki broj automobila.

Ovo nije prvi put da vatrogasci izlaze na teren zbog upaqenih kontejnera. U „^isto}i“

Kwi ga po sve }e na obo le loj de ci Pro mo ci ja kwi ge „O`iq ci od zla ta”, auto ra Igo ra Eri }a, odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u kwi `a ri „Vul kan” u tr ` nom cen t ru „Mer k a tor”. Igor Eri} pre mi nuo je pro {le go di ne u 26. go di ni, a ro man je na pi sao u znak se }a wa na pri ja te qe s ko ji ma je le `ao u bol ni ci le ~e }i se od te {ke bo le sti. Iz da va~ ka ku }a „Al na ri” sav pri hod od pro da je ove kwi ge upu }u je Udru ` e w u ro d i t e q a de c e obo le le od ma lig nih bo le sti „Zvon ~i ca” a na pro mo ci ji }e go vo ri ti di rek tor ka „Zvon ~ i c e” Iri n a Ban i Igo ro va maj ka Slo bo dan ka Eri}. De lo ve iz kwi ge }e ~i ta ti glu mac Qu ba Ta di}.

J. Z.

o{te}uju upotrebom, te je potrebno redovno mewati opremu, jer ima svoj vek trajawa.

- U redovnom obilasku terena, kada se uo~i o{te }ena korpa ili kontejner, radnici slu`be odr`avawa je popravqaju na licu mesta ili ukoliko to nije mogu}e, vra}aju kon tejner ili korpu u firmu i po nabavci repromaterijala je popravqa ju i Foto: S. Krsti} ponovno postavqaju ka`u da se ova pojava ~e{}e na prethodnu lokaciju – isti~u u de{ava zimi, ali kako ka`u i „^isto}i“. leti ima sporadi~nih slu~ajeva.

Naj~e{}i razlozi o{te}ewa Ipak, nisu za sve krivi ni kontejnera su paqewe, pre gra|ani, jer kako navode u ovom vla~ewe sa jedne na drugu lokacipreduze}u, kontejneri se ju preko ivi~waka i neravnina,

pri ~emu se o{te}uju to~ki}i.

Razlozi o{te}ewa su i dugotrajna upotreba, ali i vremenski uslovi, odnosno atmosferske padavine.

Kako ka`u u ovom preduze}u, oni se o{te}uju jer se u wih odla`e i kuhiwski otpad koji je uglavnom vla`an, {to uti~e na r|awe i truqewe dna kontejnera. Sem kontejnera i korpe su na meti pojedinih sugra|ana, posebno one postavqene na javnim povr {inama. Wih {utiraju i izvaquju, a betonske korpe koje su postavqene pretpro{le godine su u velikom broju okrwene.

Pokazalo se da su kante za sme}e koje su besplatno podeqene stanovnicma koji `ive u ku}ama lepo o~uvane, gra|ani vode ra~una o wima, jer ih dr`e u svojim dvori{tima – ka`u u »« « „^isto}i“ i dodaju da bi na isti na~in svi trebalo postupati i prema kontejnerima i korpama koji se nalaze na javnim povr{inama. Q. Nato{evi}

DO NA CI JA MI NI STAR STVA ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE I RE PU BLI KE SLO VE NI JE

No vo po qe grad skoj de po ni ji Grad ska „^i sto }a„ }e ove go di ne do bi ti no vac za pro je kat sa na ci je, za tva ra wa i re kul ti va ci je sme tli {ta u No vom Sa du, pa }e 44.670.000 di na ra do bi ti od Re pu bli~ kog mi ni star stva za za {ti tu `i vot ne sre di ne, a 41.580.000 di na ra od Re pu bli ke Slo ve ni je.

- Ra di se o dva iz vo ra fi nan si ra wa za re a li za ci ju istog pro jek ta, a to je iz grad wa no vog po qa sa ni tar no-teh ni~ ke de po ni je. No vo po qe }e se na la zi ti u gra ni ca ma grad ske de po ni je, a bi }e iz gra |e no pre ma svim pro pi sa nim stan dar di ma sa ni tar no-teh ni~ ke de po ni je. Na no vo po qe }e se de po no va ti no vi ot pad, ko ji }e se pret hod no ob ra di ti u sor tir ni ca ma. Iz we ga }e bi ti iz vu ~en sav ko ri stan ot pad i ta ko }e se na tom no vom po qu na }i ot pad ko ji se vi {e ne

mo `e po nov no upo tre bqa va ti ob ja {wa va za „Dnev nik” {e fi ca mar ke ting slu `be u ovom pred u ze }u Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

kra ju s ka pa ci te ti ma na de po ni ji za od la ga we ot pa da i po treb na su ozbiq na fi nan sij ska sred stva za otva ra we no vih po qa na vo di Vla i sa vqe vi }e va.

Ula `u u opre mu „^i sto }a„ }e ula ga ti i u no vu opre mu. Ku pi }e auto sme }ar ma lih i ve li kih po di za ~a, ma le auto sme }a re, ku gle za so, kon tej ne re, spre mi {ta za pri hvat pa pi ra, ro lo kon tej ne re, kor pe za ot pat ke, auto ci ster nu za pra we uli ca i sli~ no.

Pre ma we nim re ~i ma, po vr {i na re ~e nog po qa }e bi ti oko tri hek ta ra. Tre nut no je pro je kat u iz ra di, do kra ja le ta bi tre ba lo da po~ nu ra do vi, a oko 40 mi li o na ulo `i }e i „^i sto }a” iz sop stve nih sred sta va.

-Iz grad wa no vog po qa je ve o- ma va `na, jer je No vi Sad pri

Ina ~e, ovo pred u ze }e od 2002. go di ne ima po stro je we za se pa ra ci ju ot pa da, a pre me sec da na je pu {te no u rad jo{ jed no sli~ no po stro je we, ~i me je No vi Sad na pra vio ve lik is ko rak u upra vqa wu ot pa dom u od no su na sve osta le gra do ve u dr `a vi.

Q. Na to {e vi}

TRA DI CI O NAL NO NA ^AR DI „KA ME WAR”

No vi na ri ukr sti li ku tla ~e Tra di ci on la no no vi nar sko tak mi ~e we u ku va wu ri bqe ~or be „Zlat ni ko tli} Du na va” odr `a no je ju ~e na ~ar di „Ka me war„ na Ka me wa ru. Ku tla ~e su ukr sti le eki pe re dak ci ja „Lov ca”, „Ve ~er wih no vo sti„, Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, „Dnev ni ka” i No vo sad ske hro ni ke na {eg li sta. Ovom ma ni fe sta ci jom ujed no je za po ~e lo i „Le to na Ka me wa ru”.

J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda29.jun2011.

DNEVNIK

c m y

10

СТАРА ПАЗОВА ДОБИЛА СЕРТИФИКАТ ПОВОЉНОГ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА

Побољшана клима за инвеститоре

Центар села уређен, а околне улице...

ПРИ КРАЈУ ИЗГРАДЊА КАПЕЛЕ НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ

Путна мрежа остаје рак-рана

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Православно гробље у Бачком Петровом Селу биће ускоро оплемењено новоизграђеном капелом. За сада је изграђена зграда капеле, постављен је кров и урађени су лимарски радови. Фонд за капитална улагања Војводине је за досадашње радове издвојио 1,5 милион динара, а део грађевинског материјала обезбеђен је из Фонда робних резерви.

- Предстоји уређење екстеријера и ентеријера зграде капеле, али и окружења. Конкурисали смо за нова средства, како бисмо значајан објекат у селу изградили. Радује нас интересовање једног броја каменорезаца, који су вољни да дају свој допринос завршетку капеле. Како је свештеник Петар Пивнички однедавно почео са служењем у Српској павославној цркви посвећеној Преносу моштију светог Николаја, а ових дана предстоји конституисање Црквеног одбора, очекујем да ћемо до краја јесени заједничким радом успети да завршимо капелу - рекао нам је секретар Месне зајед-

нице Бачко Петрово Село Золтан Киш. Нису у највећем потиском селу заузети само обезбеђењем средстава за завршетак изградње капеле на Православном гробљу. Проблем високог нивоа подземних вода у окружењу села, где се сеју, углавном, повртарске културе разрешен је тако што су машине ВДП ДТД „Средња Бачка“ прокопале одводни канал. У оквиру јавних радова одобрен је пројекат уређења животне средине и преко Националне службе за запошљавање ангажовано је пет радника на четири месеца за уређење центра, чишћење банкина поред пута и уклањање дивљих депонија у селу.

- Рак-рана нам је путна мрежа, како у самом селу, тако и према Бечеју. Истина, трећина пута ка Бечеју је лане поправљена, али вожња преосталим делом је, у правом смислу речи, опасна по живот. Лане смо почели и санацију коловоза у неким улицама, али је недостатак средстава стопирао послове и сада је ситуација још гора - констатовао је Золтан Киш. В. Јанков

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: Sa la 1 „Super 8” (13.40, 15.50, 18.0, 20.15, 22.25). Sa la 2 „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (15.15), „Deveru{e” (17.50, 20.20, 22.45). Sa la 3 „Rio”, 3D, sinhronizovan (12), „Kung fu panda 2”, 3D, sinhronizovan (14, 16, 18), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama”,3D ( 20, 22.40). Sa la 4 „Hop” (13.15), „H Men: prva klasa” (15.30, 17.50, 20.10, 22.35). Sala 5 „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30). Sa la 5 „Kung fu panda 2”, sinhronizovan (13.30, 15.30, 19.30), „Hana” (17.30, 21.30) Ja dran: „O, Gringo” (19), „Crvenkapa” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bo ja na Ili ji}, Ma ja Da vi do vi}, Da ni je la Vi do vi}-Si pi} i Da ni ca Ko va ~e vi} iz Novog Sada, Kri sti na Ne na di} iz Tovari{eva, Slav na Ra ji} iz Ba~kog Jarka, Ga bri e la To pal ski iz Ba~kog Petrovog Sela, Ve ra @i va nov iz Futoga, Ma ri na Kr ne ta iz Temerina i Iva na Kne `e vi} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Zor ka Le ~i}, Bi qa na Ro `a i Jo van ka Ma ta ru ga iz Novog Sada, Mir ja na ]o ra li}-Sa vi} iz Petrovaradina, Ma ri je ta Mil ko vi} iz Bege~a, Kri sti na Ga ji} iz Rumenke, Do bri la Ra do wa iz Gajdobre, Na ta {a Jo vi} iz Siriga i Ani ta Mi {kol ci iz Temerina.

saHRaNE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Verica Miladina Sekuli} (1945) u 10.30 ~asova, Jovo Nikole Ivan~evi} (1962) u 12, Dragan Vojina ]a}i} (1938) u 12.45, Stanislav Stanka Kova~i} (1934) u 13.30, Velemir Spasoja Stevi} (1940) u 14.15 i Miroslav Mitra Kustudija (1955) u 15 ~asova.

Na katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Bela Stevana Kemenci (1927) u 11 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Arsenija Milana Lali} (1927) u 15 ~asova. Na dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Rajko Luke Nini} (1940) u 15 ~asova.

СТАРА ПАЗОВА: Председник општине Стара Пазова Горан Јовић, заједно са још седам челника градова и општина Србије, примио је од Националне алијансе за локални развој (НАЛЕД) сертификат, који значи да су испуњени услови да Стара Пазова понесе наслов “повољног пословног окружења”, дакле, спремности да брзо и функционално реализује захтеве инвеститора. Како се чуло на скупу у Београду, у Народној скупштини Србије, поред Суботице, Крагујевца, Врања, Пирота, Инђије, Лознице, Лесковца и Бујановца сада су сертификат добили Зрењанин, Ниш, Рума, Сремска Митровица, Чачак, Ваљево, Зајечар и Стара Пазова. Председник општине Стара Пазова Горан Јовић каже да је сертификат веома значајан за општину јер је доказ да је за две и по године урађено много и да је испуњено 12 веома строгих критериума НАЛЕД-а.

- Тиме смо свакако побољшали пословну климу у нашој општини и рад администрације, али морам да кажем да је то само темељ за будућност, да је овај сертификат једна лепа по-

зивница за инвеститоре, и стране и домаће, јер показује да долазе општину у којој је повољна пословна клима, зато их позивам да дођу, да радимо и отворимо нова радна места, па ће и

грађани схватити значај овог процеса који смо успешно завршили - истакао је Јовић. Јовић за наредни период као приоритете најављује заокруживање бизнис-парка и дораду прописа.

- За наредни период нам је приоритет свакако да заокружимо бизнис-парк Стара Пазова, да и последњу индустријску зону коју формирамо потпуно комунално опремимо и понудимо инвеститорима, с обзиром на то да има заинтересованих, да завршимо попуњавање индустријске зоне у Пазови и да унапредимо неке општинске одлуке када је у питању привлачење инвестиција, да бисмо до уласка у ЕУ и број незапослених у општини свели на ниво Европске уније - рекао нам је Јовић који је за 29. јун заказао представљање сертификата привредницима старопазовачке општине. А. Мали

БЕЧЕЈСКИ ДЕМОКРАТИ О СМЕНИ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА ЈП „КОМУНАЛАЦ”

Смењени јер нису послушали

БЕЧЕЈ: Случај „Комуналац“ изазвао је последњих дана много буре у бечејској јавности. Двојица чланова Управног одбора из редова запослених Золтан Фејеш и Нандор Кохајда покренули су иницијативу за разрешење директорке Ержебет Фехер. На 42. седници Управног одбора 31. маја одлучено је да се све пролонгира за наредну седницу, како би преостали чланови Управног одбора могли да се консултују у странкама из којих долазе. На наредној 43. седници Управног одбора 21. јуна од седморо чланова петоро је било присутно и сви су подржали

иницијативу за разрешење директорке. А онда је реаговао Општински одбор ДС Бечеј.

- Приликом формирања владајуће коалиције у локалу, договорено је да одговорност за ЈП “Комуналац” преузме Савез војвођанских Мађара, а ми да учествујемо у Управном одбору. Двојице чланова Управог одбора из редова запослених су покренула иницијативу за разрешење директора предузећа, али су заборавили да више радници не постављају и смењују директор фирми. Сматрали смо да треба да постоје фер односи унутар владајуће коалиције, па

tElEfOnI

та у вези случаја ЈП „Комуналац“ председник ОО ДС Бечеј Будислав Медурић. На истој прес конференцији био је председник СО Бечеј Душан Јовановић, који је додао да је пре два дана стигла иницијатива за разрешење директора ЈП „Комуналац“ Ержебет Фехер и до њих, али је морала да се проследи Кадровској комисији, па ако чланови те комисије буду сматрали да то питање треба да се уврсти у дневни ред скупштине, то ће бити урађено на некој наредној седници, рекао је Душан Јовановић. В. Јанков

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

да СВМ треба да реши питање свог кадра, а не ми. Зато смо сугерисали нашим члановима у Управном одбору да не гласају за понуђену иницијативу, али су се они оглушили о то. Општински одбор наше странке је одмах реаговао на овај инцидент и председника Управног одбора ЈП „Комуналац“ Драгана Митића и члана овог тела Магдолну Шлајф, јер су прекорачили своје ингеренције, сменио. На предстојећој седници Скупштине општине Бечеј то ће се озваничити и потом на наш предлог изабрати нови чланови, појаснио је став бечејских демокра-

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik „ТАМ БУ РИ ЦА ФЕСТ” У ДЕРО ЊА МА ОД 1. ДО 3. ЈУ ЛА

По се ти о ци ма на ув це 40 ор ке ста ра ДЕ РО ЊЕ: Од 1. до 3. јула на четвртом по реду светском фестивалу „Тамбурица фест 2011.“ у бачком селу Дероње наступиће 40 оркестара из осам земаља, а 11 ће се такмичити за престижну награду на главној фестивалској бини. У ревијалном делу програма концерте ће одржати Звон ко Бог дан, Ша бан Ша у лић и Џе нан Лон ча ре вић, као и „Мореско нова“, оркестар са југа Италије, а организатори, на основу искуства од претходних година очекују око 80.000 посетилаца. Забава ће, како потврђује Јо ван Ада мов, уметнички директор фестивала, почињати у раним поподневним часовима и трајати до сутрадан ујутро, а посетиоци ће моћи да уживају и у делима сликарки на „Женској ликовној колонији“, проПО СЛЕ У ДА РА БРО ДA

При стан ра ди

АПА ТИН: Иако је брод Хеинз Хубер због непажње капетана оштетио Међународни пристан у Апатину, због чега је до окончања увиђаја задржан у апатинском бродоградилишту, пристан је у функцији и на њега пристају самохотке ради ревизије. Наиме, на основу потписаног уговора између Србије и Хрватске ревизија бродова који одлазе за иностранство обавља се на овом пристану.

У току јучерашњег преподнева обављена је ревизија три самохотке „Каменка Гагрчина“ из Сомбора – Бездан И, Шурјан и Мостонга који превозе робу за Хрватску. На апатинском пристану за бродове оштећење је процењено на 24.000 евра и сада треба што пре изменити оштећени понтон и покидане везе са шиповима и електричну инсталацију јер је оштећени део сада не може да се користи за искрцавање посаде. Ј. П.

моцији војвођанских салаша, манифестацији „Дани плодности, жита и хлеба“, представљању рукотворина, старим занатима ...

- Љубитељи тамбурашке музике имаће и богату понуду гурманлука и специјалитета домаће кухиње. Јер, под шатрама на простору од око 3.000 метара квадратних, сва три фестивалска дана представљаће се десетине познатих ресторана, клубова и кафића. Најбољи оркестри укрштаће тамбурице и у аутентичном кафанском амбијенту за специјалну награду коју традиционално додељује публика- каже Дра ган Јан ко вић, члан Организационог одбора. По традицији куваће се паприкаш „чобанац“ у такмичењу професионалаца, а за најбољу варјачу у

припремању рибље чорбе снаге ће одмерити новинари, извештачи са овогодишњег фестивала. На јучерашњој конференцији за новинаре Јован Пејчић, председник Организационог одбора и Јован Адамов најавили су дешавања на овогидшњој смотри светских тамбураша и потврдили да ће фестивал у петак увече да отвори др Бо јан Пај тић, председник војвођанске владе и уједно први човек почасног одбора Тамбурица феста. Представљен је нови цд „Хитови тамбурице“ на којем се налазе изабране композиције у извођењу оркестара победника претходних фестивала који је израђен у 10.000 примерака и који ће се поклањати посетицима на улазу у тамбурашко В. Х. село у Дероњама.

sreda29.jun2011.

11

ПО ЧЕ ЛА ГРАД ЊА ФА БРИ КЕ У ХРТ КОВ ЦИ МА

Еко ло шки пе ле ти већ од сеп тем бра ХРТ КОВ ЦИ: Изградња фабрике за производњу огревних еколошких пелета започета је јуче у Хртковцима. Фабрика ће бити површине око 1.500 квадрата и годишње ће производити око 30 хиљада тона пелета. Радове су обишли председник општине Рума Го ран Ву ко вић и председник Скупштине општине Рума Не над Бо ро вић.

- Овде ће бити коришћене сировине из села, остаци пољопривредне производње, као и остаци од дрвне производње. Овај погон је првенствено намењен као енергент за фабрику за производњу хране за кућне љубимце која ће бити грађена овде. Вишак производње ће бити извожен. Већ имамо договорен извоз осам хиљада тона годишње у Чешку и седам хиљада тона годишње у

Данску – казао је власник фабрике Бо рис Ва си љев. Планирани буџет за изградњу ове фабрике је око 2,13 милиона евра и ово је прва у низу планирана гринфилд инвестиција у Хртковцима. Завршетак радова планиран је за септембар ове године када ће бити упошљено 30 радника у првој години, а већ до краја следеће године биће упошљено још 30 радника. Наши закони и прописи нису прилагођени инвеститорима и да није било помоћи од стране руководства локалне самоуправе ко зна када би ови радови почели – истакао је Васиљев. Председник румског парламента Боровић нагласио је да је ово још један у низу пројеката који се реализује у оквиру плана за јачање села и сеоских месних заједница.

Све што је било до румске Скупштине урађено је у најкраћем могућем периоду. Остало је да Електровојводина уради свој део, али се то нешто одужило. Овакве инвестиције су јако важне јер захваљујући њима сеоско становништво остаје у својим кућама, а економско стање сеоских средина постаје боље. Најефикасније и најфлексибилније су фирме са до 60 радника и ми ћемо се трудити да их на територији румске општине буде што више – нагласио је председник Боровић. Председник Савета МЗ Хртковци Ми лан Абра мо вић истако је да је изградња ове фабрике веома значајна јер ће отварањем нових радних места само село живнути, а самим тим ће и више људи остати да живи Ј. Ан тић у Хртковцима.

И ПО РЕД БО ГА ТОГ ИЗ ВО РИ ШТА, У БЕ ЧЕ ЈУ ВАН РЕД НО СТА ЊЕ У ОБЛА СТИ ВО ДО СНАБ ДЕ ВА ЊА

Бе чеј ци ма пре ти ре стрик ци ја во де

БЕ ЧЕЈ: Уместо да, имајући у виду природне ресурсе и прерадне капацитете, ЈП „Водоканал“ из Бечеја квалитетном пијаћом водом снабдева читав регион, ових дана је у бечејској општини уведено ванредно стање у области водоснабдевања!? А то значи да се свакодневно прати ситуација и из дана у дан реагује сходно тренутном стању. У овом тренутку минимум потреба се задовољава у јутарњем периоду од 5 до 8 сати, затим од 12 до 16 и увече од 20 до 23 сата. Тада је притисак у водоводу нешто бољи, али то се не односи на станаре који живе на трећем и вишим спратовима. Буде ли непотребног трошења воде на заливања, постоји опасност да дође до ригорозније рестрикције. Сходно томе, Бечејци ће током овог лета, без обзира што леже на богатом изворишту, имати грдних мука с водоснабдевањем. Стручњаци у поменутој фирми тврде да је неопходно сваке друге године избушити, бар, један нови бунар и онда би се одржао минимум снабдевања с водозахватног поља. А у последњих пет година није избушен ниједан бунар, па он-

Фа бри ка во де у Бе че ју

да и не чуди зашто се дошло у нимало завидну ситуацију.

- Фабрика воде је изграђена пре више од две деценије. Веровало се да ће тадашњи индустријски капацитети расти и мислило се на будућност, па је капацитет фабрике, без обзира на мање потребе, изграђен 260 литара у секунди с могућносшћу проширења. У актуелном тренутку, када је све мање инду-

стријских потрошача, Бечеју је потребни минимум 100 литара у секунди, али ми с постојећим бунарима, чија је издашност смањена, остварујемо нешто испод 80 литара. А то је недовољно. Покушавању наши радници да током ноћи, када је потрошња најмања, напуне резервоар од 2.500 кубних метара и тако обезбеде довољно резерве за задовољавајући притисак током

дневних потреба, али не успевају у томе, појашњава технички директор ЈП „Водоканал“ Светлана Карабаш. Хидрогеолошка испитивања су потврдила да на водозахватном пољу крај Бечеја има довољно воде и за регионални водовод, али се нема пара за бушење нових бунара. Фонд за капитална улагања Војводине донео је лане одлуку о обезбеђењу 52 милиона динара за побољшање водоснабдевања у бечејској општини, али због слабог дотока новца из Владе Републике Србије иста одлука ће се, највероватније, поништити.

- Уместо да се у првој половини године из Владе у касу Фонда за капитална улагања Војводине слије 4,5 милијарде динара, пристигла је

само четвртина од тог износа, па ће многе већ донете одлуке морати да се укину. На жалост, међу њима ће бити и Одлука о обезбеђењу 52 милиона динара за побошљање водоснабдевања у бечејској општини. У овом тренутку не могу ништа лепо да кажем на ту тему, искрен је заменик директора Фонда за капитална улагања Војводине Имре Керн. Предузеће које се бави водоснабдевањем у Бечеју наглашава да нису кредитно способни, па је упућен апел оснивачу Скупштини општине Бечеј да размотри могућност кредитног задужења у висини од 17,5 милиона динара, колико је потребно за бужење, бар, два бунара, чиме би се премостило тренутно алармантно стање. Како ни оснивачу не „цветају руже“ када је пуњење буџета у питању, реализација ове жеље је више него неизвесна. А и када би се овог тренутка обезбедио потребан износ средстава, поступак избора извођача и само бушење потрајало би најмање два месеца, а то значи да ће ове лето за Бечејце бити доста мучно. Поготово за оне који живе у вишеспратницама. В. Јан ков

ПО ЧЕ ЛА РЕ КОН СТРУКЦИ ЈА ПУ ТА КИ КИН ДА – БА ША ИД

Асфалт на шест километара

ВР БА СКА БОЛ НИ ЦА ДО БИ ЛА АКРЕ ДИ ТА ЦИ ЈУ

Зе ле но све тло за ви ше ула га ња ВР БАС: Општа болница у Врбасу добила је акредитацију од Министарства здравља на годину дана тиме што је испунила је све неопходне критеријуме и стандарде, које је оцењивала четворочлана комисија током четири дана. Врбаска болница, као и болница у Зрењанину су једине у Војводини које су добиле овај сертификат од свих здравствених установа, које пружају здравствену заштиту на секундарном нивоу. Акредитација је део програма развоја здравства Србије и установама које добију сертификат омогућена је значајна финансијска подршка из републичког буџета. Тако је Општа болница у Врбасу добила сто рачунара, девет сервера, 52 штампача и друге информатичке опреме.

- До краја године очекујемо да ће Министарство здравља финансирати замену целокупне столарије и

софтвер за целу болницу. Такође, од Фонда за заштиту животне средине ћемо добити соларне колекторе. Надамо се да ћемо у скорије време, захваљујући акредитацији, обезбедити средства за замену дотрајалих подова и лифтова – рекао је директор Опште болнице у Врбасу Пе тар Гре го рин ски. Иначе, врбаска болница ради као регионална и према њој гравитира 255.000 становника из више општина.

- Поред значајног броја пацијената, од 2008. године, од како се болница издвојила из Медицинског центра и почела самостално да ради, повећан је и број и квалитет услуга. Већ 2009. године проглашени смо за најбољу болницу на секундарном нивоу здравствене заштите од стране Покрајинско сејретаријата за здравство – истакао је Грегорински. М. Кк.

КИ КИН ДА: Реконструкција пута Кикинда-Башаид, једне од најлошијих путних деоница у Војводини, почела је јуче. Начелник Севернобанатског управног округа Вла ди мир Илић подсетио је да су радови на овом путном правцу отварани више пута, али никада ништа није урађено.

- Јавно предузеће „Путеви Србије“ дало је налог за реконструкцију прве трећине пута, док би финансирање целокупне деонице требало да се одобри након ребаланса буџета. Реч је о целовитој реконструкцији пута, а заједно са мостом на Ади стварају се добри предуслови да Кикинда и северни Банат још

чвршће буду повезани са Београдом и Новим Садом – рекао је Илић. Средства за реконструкцију магисталног пута било је тешко обезбедити, додао је Илић и истакао да се нада да ће до краја ове године комплетна деоница од 18 километара бити уређена. Члан Општинског већа Бра ни слав Чо лак објаснио је да је пројекат за пут Кикинд-Башаид урађен недавно и да је за реконкструкцију комплетне деонице неопходно 570 милиона динара: - Трећина пута која се ради коштаће 200 милиона динара и тим средствима уредиће се шест кило-

До на ци ја за Дом здра вља

Но во бе чеј ци во ле фол клор

ВР БАС: Дом здравља „Вељко Влаховић“ добио је од Владе Краљевине Холандије два специјална антидекубитисна душека за збрињавање особа које су због природе болести приморана да дуго времена проводе у креветима. Директор врбаског Дома здравља др Бра ја на Ни ко лић каже да ће се овај програм помагања пацијентима спроводити кроз новоуспостављену Службу кућног лечења.

- Проширујемо услуге Службе кућног лечења и од сада ће у њој радити два лекара, заједно са медицинским сестрама. Кућно лечење функционисаће у две смене, пре и после подне, тако да ће пацијенти који не могу да дођу у Дом здравља имати могућност да током целог дана пријаве потребу за посетом стручног лица - истакла је др Николић. М. Кк.

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: „Мултикултурални викенд“ крај Тисе, прошле недеље у Новом Бечеју, подврдио је да фолклор има много поклоника међу Новобечејцима и житељима околних насеља. Амфитеатар Тиског кеја који може да прими преко хиљаду посетилаца, био је тесан за све љубитеље фолклора у суботу и недељу, када су на два концерта наступиле фолклорне групе УСФВ „Теодор Павловић“ из Новог Милошева, МКУД „Јокаи Мор“ и „Ромно Ило“ из Новог Бечеја, КУД „Јован Аћимац“ из Кумана, УГФ „Бећарац“ из Новог Бечеја и Немачко удружење „Кикинда“. Чланови КУД-а, млађег и старијег узраста, својски су се трудили да се у што лепшем светлу представе посетиоцима. М. К.

метара. Радови се изводе од рампе у Кикинди према Башаиду, а сам пут ширине седам метара биће проширен на седам метара и 70 центиметара. Очекујем када радови буду готови да ће овај магистрални пут задовољавати све светске и европске критеријуме. Финансијер радова је Јавно предузеће „Путеви Србије“, а извођач је фирма „Војводина пут“. Здрав ко Илић, директор фирме „Војводина пут“ каже да је и овој фирми важно да путна мрежа буде добра: - Осим проширења биће урађена и два нова асфалтна слоја на путу. Након завршетка радова мештани кикиндске општине добиће квали-

тетну и савремену саобраћајницу. Рок за завршетак радова, који су данас почели, је два и по месеца. Готово да нема политичара локалног или високо позиционираног који у протеклих 10 година, није обећао, најавио, па чак и отварао радове на путу Кикинда-Башаид. Међутим, до сада није било помака на 18 километара пута који Кикинду и грађане општине повезује са осталим местима у Војводини и Србији. С обзиром на то да је овај магистрални пут најлошији у читавој Војводини, а можда и шире, мештани овог региона често су постављали питања када ће пут бити уређен. А. Ђу ран

Спо мен - обе леж је по ги ну лим у ра то ви ма ’90. ЗРЕ ЊА НИН: Спомен чесма и обележје са именима погинулих бораца у оружаним сукобима од 1990. до 1999. године откривени су и освештани јуче у Зрењанину. То спомен обележје у Улици краља Петра Првог израђено је на иницијативу Удружења ратних војних инвалида (РВИ) Зрењанина и СУБНОР-а, а по пројекту Ми ли це Ко вач. Венце су положили градоначелник Зрењанина Ми ле та Ми хај лов и председник Скупштине Града Алек сан дар Мар тон. У име породица погинулих бораца говорила је Јованка Павловић која је казала да су на плочама спомен обележја исписана имена педесеторо погинулих из Зрењанина који су покушали да сачувају територијални интегритет и суверенитет државе.

Поред чланова породица погинулих бораца венце су данас положили и представници покрајинског удружења РВИ, РВИ Србије, као и СУБНОР-а. В. Х.

12

CRnA HROnikA

sreda29.jun2011.

dnevnik

MI NI STAR ZDRA VQA ZO RAN STAN KO VI]

Ve li ka is tra ga ko rup ci je u zdrav stvu Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je ju ~e da su sve pri j a v e za ko r up c i j u u zdrav stvu ko je su sti gle u Mi ni star stvo pred met is tra ge, a da je opre d e q e w e tog mi n i star stva da po pi ta wu ko rup ci je de lu je pre ven tiv no.

Kao pri mer, mi ni star je iz dvo jio pri ja vu da je u jed noj ve li koj zdrav stve noj in sti tu ci ji oso ba ko ja je za du `e na za odr `a va we ske ne ra do bi la od di rek to ra go di nu da na pla }e nog od su stva.Stan ko vi} ni je `e leo da ot kri je dru ge de ta qe, ali je na ja vio da }e slu ~aj bi ti is tra `en „u naj kra }em mo gu }em vre me nu„ i da }e re zul ta ti bi ti pre do ~e ni jav no sti. Mi ni star stvo zdra vqa de lu je kroz tri in s pek c i j e - zdrav s te n u, sa ni tar nu i in spek ci ju za le ko ve i me di cin ska sred stva i ako oni za k qu ~ e da po s to j e ele men ti ko ji uka zu ju na kri vi~ no de lo - slu ~aj se pro sle |u je po li ci ji, pra vo su |u i tu -

`i la {tvu, ko ji to is tra `u ju.

Kao „ta~ ke ko rup ci je„ u zdrav stvu ko je su po zna te jav no sti, Stan ko vi} je na veo ma ni pu la ci je u jav nim na bav ka ma, od re -

|i va we ce na za re kon struk ci ju zdrav stve nih obje ka ta, ve {ta~ ke li ste ~e ka wa, cen tra li zo va no snab de va we le ko va. Ta ko |e, ka ko je re kao, ko rup ci ja se ja vqa i u slu ~a je vi ma pri je ma le ka ra i oso bqa u rad ni od nos,

Kao ta~ke korupcije u zdravstvu, Stankovi} je naveo manipulacije u javnim nabavkama, odre|ivawe cena za rekonstrukciju zdravstvenih objekata, ve{ta~ke liste ~ekawa, centralizovano snabdevawe lekova. Korupcija se javqa i kod prijema lekara i osobqa u radni odnos, odobrewa specijalizacije lekarima...

Zoran Stankovi}

odo bre wa spe ci ja li za ci je le ka ri ma, ne kon tro li sa nog ra da le k a r a i oso b qa na ra z nim pro j ek t i m a far m a c e u t s kih i dru gih ku }a u dr `av nim in sti tu ci ja ma, a ko je se ra de to kom rad nog vre me na...

- Mi smo sve sni da po sto je pro pu sti u zdrav stve nom si -

Da ~i} se iz vi nio Da ni je lu Sto ja no vi }u

bi li osum wi ~e ni za od re |e na kri vi~ na de la - re kao je Da ~i}.

On je do dao da }e tre }i ak ter ovog do ga |a ja bi ti pro ce su i ran shod no za kon skim mo gu} no sti ma jer je pro te klo ~e ti ri go di ne od do ga |a ja.

Da ~i} je is ta kao da je dao na log za sme nu od go vor nih sta re {i -

je Stan k o v i} na Ta w u g o v om okru glom sto lu na te mu „Ima li le k a pro t iv ko r up c i j e u zdrav stvu”.

Kad je re~ o li sti ~e ka wa, mi ni star je re kao da je for mi ra no de set rad nih gru pa ko je pra te je din stve nu li stu ~e ka wa i ko je }e kon tro li sa ti da

vou opre de li la sa mo pet evra po gla vi, mi n i s tar je pri me tio da za taj no vac mo `e da se ku p i sa m o jed n a ili dve ku ti je le ko va. On je uka zao da se od zdrav stva tra ` i da si s tem bu de na ni vou raz vi je nih ze ma qa ili ze m a q a u raz v o j u, sa bu xe tom od 3,5 mi l i j ar d i di n a r a, ko j i je pre p o l o vqen u u od no su na 2007. go di nu.

- U ta kvoj si tu a- ci ji se ob va qa na Mito ne zaobilazi bele mantile por da sva ova sred li se po {tu ju kri te ri ju mi, od stva bu du ra ci o nal no is ko ri no sno da li do la zi do „pre ska {}e na i da ne do |e ni do ka kve ka wa„ li ste. zlo u po tre be i da na taj na ~in Na vo de }i da u Sr bi ji ima funk ci o ni {e mo u pe ri o du dok 1,2 mi li o na qu di ko ji ne ma ju sam ja mi ni star zdra vqa - kon ni ka kve pri ho de i za ~i je le ~e sta to vao je Stan ko vi}. we je dr `a va na go di {wem ni (Ta njug)

DU@ TO KA KR KE I OKOL NIH JE ZE RA

ZBOG PO LI CIJ SKE TOR TU RE

Za me nik pre mi je ra i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz vi nio se da nas Da ni je lu Sto ja no vi }u, ko ji je pre ~e ti ri go di ne bio `r tva po li cij ske tor tu re {to je za be le `e no na vi deo za pi su ko ji ovih da na kru `i in ter ne tom.

Da ~i} je, na kon raz go vo ra sa Da ni je lom i we go vim ocem Ga ni jem, no vi na ri ma u Pa la ti Sr bi ja re kao da su dvo ji ca ak te ra tog do ga |a ja uhap {e na i da su pro tiv wih pod ne te kri vi~ ne pri ja ve zbog osno va we sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la zlo sta vqe wa i mu ~e wa.

- Ovim ~i nom si gur no ne do vo dim u sum wu po stu pak po li ci je ka da je re~ o osno va nim sum wa ma da li su Da ni jel ili we gov otac

ste mu i tru di mo se da to pro me ni mo... Na{ pri stup je da de lu je mo pre ven tiv no, a isto vre me no ima mo niz ak tiv no sti po ra znim pri ja va ma ko je ra di mo, a ti ~ u se ko r up c i j e u zdrav stve nom si ste mu - re kao

na u po li cij skoj sta ni ci u Vr {cu i pod se tio da je ta da {wi ko man dir u me |u vre me nu pen zi o ni san. Mi ni star je uka zao da bez ob zi ra na kri vi~ no de lo po ~i ni o ca, po li ci ja mo ra da se dr `i svo jih ovla {}e wa.

Pre ma we go vim re ~i ma, po stu pa we dvo ji ce po li ca ja ca u Vr {cu na ne lo je ve li ku {te tu po li ci ji.

- Na ma je u in te re su da po li ci ja ima sim pa ti je gra |a na, a ne da na rod mi sli lo {e o woj. Na dam se da }e ovaj do ga |aj bi ti pre kret ni ca i da }e mo iz we ga iz vu }i po u ke i po li ci ja i po ro di ca Sto ja no vi} - re kao je Da ~i} i do dao da bez po ve re wa gra |a na po li ci ja ne mo `e da ra di svoj po sao.

(Ta njug)

Na sta vqe na po tra ga za te lom An to ni je Bi li} Hr vat ska po li ci ja ko joj su u po mo} pri te kli i slo ve na~ ki voj n i c i sa spe c i j al n om opre m om na s ta v i l a je ju t ros po tra gu za te lom 17-go di {we An t o n i j e Bi l i} iz Dr n i { a, ko ju je, po sop stve nom pri zna wu, pri zna wu pre tri sed mi ce ubio vo za~ ka mi o na Dra ga na Pa ra vi wa.

Ka ko je sa op {te no iz po li ci je, po tra ga se oba vqa du` to -

U po tra zi je pre ko 110 pri pad ni ka in ter vent ne je di ni ce po li ci je, spe ci jal ne po li ci je, ukqu ~u ju }i ro ni o ce, po li cij ske slu `be ni ke Kri mi na li sti~ ke po li ci je, pre ko 20 pri pad ni ka Gor ske slu `be spa sa i ma wi broj va tro ga sa ca iz Dr ni {a. Na ras po la ga wu su im i psi tra ga ~i.

Ro ni o ci su ju ~e pre tra `i va li gor wi tok Kr ke, ali ni je bi -

Antonija Bili}

„Tor tu ra po sle di ca ne do vr {e ne re for me po li ci je” Po li cij sko mal tre ti ra we uhap {e nih po put onog sa snim ka, ko ji se ovih da na po ja vio na Ju tju bu, po sle di ca je ne do vr {e ne re for me po li ci je u Sr bi ji, oce nio je Ivan Ku zmi no vi} iz Hel sin {kog od bo ra za qud ska pra va.

On je na veo po vo dom snim ka iz po li cij ske sta ni ce na pra vqe nog 2007. na ko jem se vi di

ka ko po li caj ci fi zi~ ki mal tre ti ra ju mla dog Ro ma, da su sli~ ni slu ~a je vi ~e sti u po li cij skim sta ni ca ma u Sr bi ji jer po li ci ja „ni je do voq no re for mi sa na”, a da „za ta {ka va we” ta kvih po ja va do la zi od po li ci je, tu `i la {tva, su do va i le ka ra.

Ku zma no vi} je isto vre me no is ta kao da je tor tu ra u za tvo ri ma, ipak, zna ~aj no sma we na u

POD SUM WOM DA JE PO ^I NIO RAT NE ZLO ^I NE

po sled wih 10 go di na, jer ne vla di ne i me |u na rod ne or ga ni za ci je mo tre ste pen kr {e wa qud skih pra va.

Sr bi ja bi, sma tra on, tre ba lo da od lu kom par la men ta for mi ra ko mi si ju ko ja bi oba vqa la ap so lut no ne za vi san nad zor Upra ve za iz vr {e we za vod skih sank ci ja, od no sno za tvo ra i po li cij skih sta ni ca.

Kawon Krke je te{ko pristupa~an

ka re ke Kr ke i okol nih je ze ra, u {i rem re jo nu me sta Oklaj do Ki sta wa. Po li cij ski ro ni o ci pre tra `i va }e tok re ke od je ze ra Br qa ni pre ma hi dro cen tra li Zmi ja we.

lo re zul ta ta. Pre tra ga re ke vr {i se na osno vu Pa ra vi wi ne iz ja ve da je, na kon {to je ubio An to ni ju, wen le{ s mo sta ba cio u re ku. Taj, gor wi deo re ke je vr lo ne pri stu pa ~an.

An to ni ja Bi li} zad wi put je vi |e na 7. ju na uju tro ka ko na mo stu na re ci ^i ko li ula zi u ka mion, a sig nal we nog mo bil nog te le fo na za be le `en je po sle pod ne kod Kar lov ca. Po li ci ja je i pre Pa ra vi wi nog pri zna wa sta no vi la da vla si ko se na |e ne u we go vom ka mi o nu pri pa da ju An to ni ji, a usta no vqe no je i da se sig na li wi ho vih mo bil nih te le fo na pre kla pa ju.

Sam Pa ra vi wa u Is to~ nom Sa ra je vu o~e ku je od lu ku su da u So ko cu ho }e li bi ti op tu `en u BiH za ta mo po ~i we na ne de la, ili }e bi ti iz ru ~en Hr vat skoj ili Sr bi ji. On je dr `a vqa nin obe dr `a ve ko je ga, ta ko |e, tra `e zbog kri vi~ nog de la si lo va wa, a Hr vat ska je od mah na ja vi la pod no {e we zah te va za iz ru ~e we.

(Ta njug)

HA [KI TRI BU NAL

Ne zi ro vi} Bra merc: Tu `i la {tvo }e pu {ten do su |e wa ubr za ti po stu pak pro tiv Mla di }a na slo bo du Ame ri~ ki dr `a vqa nin po re klom iz BiH Al maz Ne zi ro vi}, op tu `en za rat ne zlo ~i ne nad srp skim ci vi li ma po ~i we ne to kom ra ta u BiH, pu {en je uz ka u ci ju na slo bo du do po ~et ka su |e wa ka ko bi mo gao da na sta vi le ~e we ni za zdrav stve nih pro ble ma, od lu ~io je fe de ral ni sud u ame ri~ koj dr `a vi Vir xi ni ji.

Ne zi ro vi} se u su du iz ja snio da ni je kriv za op tu `be ko je su pro tiv we ga pod ne te i od re |e na mu je ka u ci ja od 75.000 do la ra, a su di ja Xejms Turk iz ja vio je da ne sma tra da }e Ne zi ro vi} po ku {a ti da po beg ne pre su |e wa ili da pred sta vqa opa snost po za jed ni cu.

Ne zi ro vi }ev sin Alen po sve do ~io je u okru `nom su du u okru gu Ro a nok da Al ma za (52) pro ga wa ju se }a wa na rat ne su -

ko be, da pa ti od post tra u mat skog stre snog po re me }a ja i po vi {e nog krv nog pri ti ska i da je u de pre si ji ot ka ko je pre ne ko li ko go di na iz gu bio po sao za va ri va ~a, pi {e lo kal ni list „Ro a nok tajms”.

Op tu `ni ca ga te re ti da je kao ~u var za ro bqe ni~ kog lo go ra Ra bi} 1992. go di ne mal tre ti rao srp ske ci vi le i na no s io im ve l i k e pat w e i ozbiq ne po vre de, kao i da pri li k om apli c i r a w a za sta t us iz be gli ce i dr `a vqan stvo u SAD ni je na veo da je bio u sa sta vu hr vat ske voj ske.

Tu `i lac Pet Ho ge bum iz ja vio je da }e, uko li ko Ne zi ro vi} bu de osu |en za ne ku od op tu `bi, od mah za tra `i ti we go vu de por ta ci ju ka ko bi se su o- ~io sa op tu `ba ma u BiH. (Ta njug)

Op tu `ni ca pro tiv biv {eg za po ved ni ka voj ske bo san skih Sr ba Rat ka Mla di }a ~vr sto je ute qe me na, a Tu `i la {tvo pred u- zi ma sve ka ko bi ubr za lo po stu pak pro tiv we ga, iz ja vio je glav ni tu `i lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc.

Bra merc je, u in ter vjuu za ju ~e ra {wi sa ra jev ski „Dnev ni avaz”, is - Ser` Bramerc ta kao da }e Tu `i la {tvo u~i ni - vor nost za te zlo ~i ne i osla wa ti sve da u na red nom pe ri o du do }e mo se na ne ke do ka ze ko ji ni su ka `e Mla di }e vu in di vi du al nu mo ra li nu `no bi ti pred sta vqe od go vor nost za broj ne zlo ~i ne. ni u pred me ti ma ko ji se vo de - Ima mo vr lo ~vrst te meq za pro tiv dru gih op tu `e ni ka - ka pred met Mla di}. Ali, na rav no zao je Bra merc. da mo ra mo da utvr di mo we go vu On je is ta kao da je op tu `ni in di vi du al nu kri vi~ nu od go - ca pro tiv Mla di }a ve} or ga ni -

Ratko Mladi}

zo va na i uskla |e na sa op tu `ni com pro tiv biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Ra do va na Ka ra xi }a, i da }e bi ti kon cen tri sa na na kam pa wu et ni~ kog ~i {}e wa, mal tre ti ra we ci vi la u Sa ra je vu, ge no cid u Sre bre ni ci i uzi ma we pri pad ni ka

mi r ov n ih sna g a UN za ta o ce.

Glav ni ha {ki tu `i lac sma tra da bi u Mla di }e vom slu ~a ju bi lo naj bo qe ka da bi ga bra nio advo kat, a ne da to ~i ni sam op tu `e nik, kao u Ka ra xi }e vom slu ~a ju.

On je po no vo iz ra zio za do voq stvo {to je Mla di} uhap {en, is ti ~u }i da ipak osta je pi ta we ka ko je bi lo mo gu }e da se on skri va to li ko go di na.

- Ima mo in for ma ci je gde se Mla di} skri vao do 2006. go di ne, ali ne i gde je bio od ta da do tre nut ka hap {e wa - re kao je Bra merc.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

Po li cij ski slu `be ni ci PU u Su bo ti ci i Re gi o nal nog cen tra tog gra da li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Dra ga nu I. (1971) iz Bo ~a ra, SO No vi Be ~ej, Sa {i M. (1989) iz Kra gu jev ca i Oma ru B. (1978), dr `a vqa ni nu Pa le sti ne, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di.

Osum wi ~e ni se te re te da su u po sled wih me sec da na u iz -

najm qe noj ku }i u Su bo ti ci uz nov ~a nu na kna du pru `a li sme {taj li ci ma ko ja su ile gal no bo ra vi la na te ri to ri ji Sr bi je. Za jed ni~ kom ak ci jom po li cij skih slu `be ni ka u ku }i ko ju su iz naj mi li osum wi ~e ni pro na |e na su 24 li ca, dr `a vqa ni Tu ni sa, Av ga ni sta na i Pa ki sta na, ko ji su pri ve de ni su di ji Pre kr {aj nog su da u Su bo ti ci i ka `we ni od go va ra ju }om ka znom.

A. A.

U AK CI JI „AR MA GE DON”

Uhap {en zbog de~ je por no gra fi je Pri pad ni ci MUP-a Sr bi je uhap si li su Zo ra na T. iz Su bo ti ce, u na stav ku ak ci je „Ar ma ge d on”, zbog pri b a v qa w a i pri ka zi va wa de~ je por no gra fi je.

U sa op {te wu MUP-a se na vo di da je uhap {e ni od 2006. go di ne na svoj ku} ni ra ~u nar, pu tem in ter ne ta pre u zeo i uskla di {tio 1,4 gi ga bajt por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko -

ri {}a va wem de ce i ma lo let nih oso ba. Uhap {e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

MUP Sr bi je je po zvao gra |a ne ko ji ima ju bi lo ka kve in for ma ci je ko je mo gu po mo }i u iden ti fi ko va wu in ter net „pre da to ra” da to pri ja ve po li ci ji na 011/311–72–08 ili elek tron skim pu tem na: childprotection@mup.gov.rs.

Na pao po li caj ce Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 sa ti \or |u R. (1990.) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti. Osum wi ~e ni je prek -

si no} na pao po li cij ske slu `be ni ke, ko ji su zbog `al be na gla snu mu zi ku u ugo sti teq skom objek tu ‘’La ki’’ u Su bo ti ci iza {li na li ce me sta. \or |e R. }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

A. A.

Lo mi li sta kla na cr kvi Su bo ti~ ka po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv dva ma lo let na li ca iz Fe ke ti }a, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la uni {te we i o{te }e we tu -

|e stva ri. Ma lo let ni ci se te re te da su u pro te kloj go di ni u ~e ti ri na vra ta po lo mi li sta kla na evan ge li sti~ koj cr kvi u na se qu Fe ke ti}.

A. A.

NA KON PRE SU DE PAN ^E VA^ KOG SU DA

Pro test NVO zbog bla gih ka zni Tri ne vla di ne or ga ni za ci je za za {ti tu qud skih pra va pro te sto va le su ju ~e zbog to ga {to su u~e sni ci u ra sno mo ti vi sa nom na si qu u pan ~e va~ kom se lu Ja bu ka 2010. go di ne osu |e ni sa mo na uslov ne ka zne i vas pit ne me re.

U sa op {te wu „@e na u cr nom„, Ko mi te ta prav ni ka za qud ska pra -

na 2010. go di ne, ma lo let nog D. S., pri pad ni ka srp skog na ro da.

To ubi stvo je iza zva lo ra sno mo ti vi sa ne ne mi re u Ja bu ci, u okvi ru ko jih su rom ske ku }e bi le ka me no va ne a jed na je i za pa qe na. „Iako ih je sud pro gla sio kri vim za u~i we no kri vi~ no de lo

Law ska in tr ven ci ja po li ci je u Ja bu ci

va i Re gi o nal nog cen tra za ma wi ne, oce wu je se da je pre su da Vi {eg su da u Pan ~e vu ne za do vo qa va ju }a jer su u~e sni ci na si qa nad Ro mi ma u tom se lu ka `we ni na pet me se ci uslov no, dok su dvo ji ca mla |ih pu no let ni ka osu |e ni na vas pit ne me re ko je pred vi |a ju za vr {e tak po ha |a wa sred we {ko le.

Ma lo let ni rom ski de ~ak ubio je, u no }i iz me |u 9. i 10. ju -

iza zi va we na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti, za ko je je za pre }e na ka zna od jed ne do osam go di na, sud je ka zna ma is pod za kon skog mi ni mu ma po ka zao da ne raz u me svu ozbiq nost ovog de la, i uvre dio sve `r tve ko je i da nas `i ve u stra hu od pro {lo go di {wih na pa da”, na vo di se u sa op {te wu tih ne vla di nih or ga ni za ci ja.

Imi gran ti iz Sr bi je u Hr vat sku Hr vat ska po li ci ja uhap si la je ju ~e osam dr `a vqa na Av ga ni sta na, ko ji su ne za ko ni to u{li u Hr vat sku iz Sr bi je. Ka ko je sa op {te no iz vu ko var sko-srem ske po li cij ske upra ve, ne ki od wih uhva }e ni su u Ilo ku, a ne ki na po qo pri vred nom pre de lu No si nac na ilo~ kom pod ru~ ju.

Zbog ne za ko ni tog pre la ska gra ni ce, do ne to je re {e we o wi ho vom pro te ri va wu iz Hr vat ske, od re |e na za bra na ula ska i bo rav ka u Hr vat skoj i po kre nut po stu pak re ad mi si je u Sr bi ju, iz ko je su ne za ko ni to u{li u Hr vat sku.

(Ta njug)

13

U MRA MOR KU, KRAJ PAN ^E VA

HAP [E WE U SU BO TI CI

Kri jum ~a ri li 24 stran ca

sreda29.jun2011.

Iz gu bqen `i vot zbog kra |e stru je Na kon vi {e me se~ nog upo zo re wa „Elek tro voj vo di ne„ o u~e sta lo sti neo vla {}e ne po tro {we i kra |e elek tri~ ne ener gi je, pro {le no }i je na te ri to ri ji „Elek tro di stri bu ci je Pan ~e vo„, u se lu Mra mo rak, zbog po ku {a ja kra |e stru je po gi nuo J. M. Po ba zi po da ta ka ko ju po se du je „Elek tro di stri bu ci ja Pan ~e vo”, ovaj ku pac elek tri~ ne ener gi je je i ra ni je po ku {a vao da se sa mo u kqu ~i na mre `u. „Elek tro voj vo di na” ve} me se ci ma upo zo ra va na to da, osim {to je ve li ko dru {tve no zlo i kri vi~ no de lo, neo vla {}e no i ne stru~ no sa mo u kqu ~e we na elek tro e ner get sku mre `u pred sta vqa i opa snost po `i vot.

Te ri to ri ja „Elek tro di stri bu ci je Pan ~e vo” je u po sled we vre me na ro ~i to „na pad nu ta” po ku {a ji ma sa mo u kqu ~e wa, ali i kra |a ma de lo va elek tro e ner get ske opre me. „Jo{ jed nom na po mi we mo da su svi ova kvi po ku {a ji ne po sred na opa snost po `i vo te onih ko ji se na la ze ne po sred no u ta kvim ak tiv no sti ma. No }a {wi do ga |aj je po tvr dio da je to za i sta isti na. Po zi va mo sve nad le `ne or ga ne i in sti tu ci je da nam po mog nu u su zbi ja wu ova kvih po ja va. U su prot nom }e ovaj pro blem po sta ti jo{ ra {i re ni ji, a sva ki put je mo gu} epi log po put ovog no }a {weg”, sto ji u sa op {te wu „Elek tro di stri bu ci je Pan ~e vo”.

LI [EN SLO BO DE ZBOG BLUD NIH RAD WI NAD MA LO LET NI COM

Mi ran i kul tu ran ~o vek uhap {en zbog pe do fi li je Mi lan B. (50) iz Pri gre vi ce li {en je slo bo de zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je vr {io blud ne rad we nad ma lo let nom de voj ~i com. Osum wi ~e ni je pre dat is tra `nom su di ji u Som bo ru, ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do me sec da na.

On je, ka ko sa zna je mo iz iz vo ra bli skih is tra zi, osum wi ~en da je de se to go di {woj de voj ~i ci iz istog se la sta vqao ru ke u ga }i ce. Pri li kom pre tre sa we go ve ku }e po li ci ja je, ne zva ni~ no sa zna je mo, pro na {la vi deo-ma te ri ja le sa sli ka ma ma lo let ni ca, od ko jih su ne ke sta re i vi {e go di na. Snim ci su na ~i we ni na ra znim me sti ma.

Osim sni ma ka, u ku }i uhap {e nog pro na |e no je i {est bom bi i jed na mi na.

Me {ta ni Pri gre vi ce su {o ki ra ni ovim hap {e wem, po seb no {to Mi la na, ka ko ka `u, zna ju kao mir nog, fi nog i kul tur nog ~o ve ka, do brog maj sto ra, uvek sprem nog da sva kom po mog ne, ko ji je umeo sve da ra di oko

stru je, vo de, ke ra mi ke, ni kad ne tra `e }i no vac za svo je uslu ge. Po re ~i ma kom {i ja, on je za sve wih bio oli ~e we po {te wa.

U su sed noj pro dav ni ci, u ko joj je ~e sto pa za rio, ka `u da je ~e sto umeo da sve u rad wi i is pred we po ~a sti, na {a li se s kom {ij skom de com ko ja su ga obo `a va la, zbog ~e ga ni ko ne mo `e da po ve ru je da bi bio u sta wu da ura di ta ko ne {to.

Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Som bo ru De jan Mi li vo je vi} ni je `e leo da sa op {ti de ta qe o ovom slu ~a ju, kao ni o sa mom Ku }a u ko joj `i vi Mi lan B. hap {e wu. je de lo kva li fi ko va no kao ne – U in te re su is tra ge ne mo gu do zvo qe ne pol ne rad we, ~lan ni {ta vi {e da ka `em osim da 182, stav 2 Kri vi~ nog za ko na.

Li cu je od re |en pri tvor – krat ko je iz ja vio su di ja Mi li vo je vi} J. P.

PO STRE I ZBOR NE MU KE DO MA ]EG PRA VO SU \A

Bo qe vi}: Ne re dov no sta we ni je do bro za ne za vi snost sud stva In for ma ci ja da bi se iz bor pred sed ni ka su do va u Sr bi ji mo gao o~e ki va ti po okon ~a wu po stup ka u {i roj jav no sti na zva nog „re vi zi ja re i zbo ra“ su di ja, ko ji je po ~eo pre pet na e stak da na, od go vo ri la je na di le me ko je su s tim u ve zi bi le pri sut ne u jav no sti.

Na i me, s iz u zet kom Vr hov nog ka sa ci o nog su da, ko ji ima iza bra nog pred sed ni ka, po za vr { et k u po s tup k a op { teg (re)iz bo ra su di ja kra jem de cem bra 2009, ko ji je oba vio sa da biv {i pr vi sa stav Vi so kog sa vet sud stva, te s for mi ra wem no ve sud ske mre `e u Sr bi ji 1. ja nu a ra 2010, u svih 128 su do va su po sta vqe ni vr {i o- ci funk ci ja pred sed ni ka.

Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi} is ti ~e da je, po Za ko nu o su di ja ma, po stu pak iz bo ra pred sed ni ka su do va tre ba lo da bu de oba vqen do kra ja mar ta 2010. go di ne.

– Sad se tek po ka zu je ko li ko je re i z bor su d i j a ne p ri h va tqi va me ra, ko li ko je lo {ih po sle di ca na pra vio i ko li ko su se Vi so ki sa vet sud stva, pa ako ho } e t e i Mi n i s tar s tvo prav de, uple li “k’o pi le u ku ~i ne” s tim re i zbo rom i po prav kom re i zbo ra, i jo{ se uvek ne vi di ka ko }e se to na kra ju od i gra ti – na vo di Dra ga na Bo qe vi}.

To kom iz bo ra su di ja u de cem bru 2009. za su do ve no ve sud ske mre `e, od lu kom pr vog sa sta va VSS-a ni je iza bra no vi {e od 800 do ta da {wih su di -

Na kna de do pre stan ka funk ci je Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Dra ga na Bo qe vi} ka `e da je Vla da u apri lu ove go di ne do ne la za kqu ~ak po ko jem je od lu ~i la da }e nov ~a ne na kna de ne i za bra nim su di ja ma i tu `i o ci ma bi ti is pla }i va ne do od lu ke VSS-a po wi ho vom pri go vo ru, od no sno do re {e wa o pre stan ku su dij ske du `no sti.

– Pro blem je u to me {to smo mi ja nu ar sku pla tu pri mi li pre me sec da na, a ko zna kad }e mo do bi ti fe bru ar sku – na po mi we Dra ga na Bo qe vi}.

Ta ko |e, ona do da je da, „kad je re~ o po stup ku re vi zi je re i zbo ra, u Dru {tvu su di ja raz mi {qa ju i o pod no {e wu Ustav nom su du ini ci ja ti ve za oce nu ustav no sti po je di nih od re da ba Pra vil ni ka o pre i spi ti va wu od lu ka pr vog sa sta va VSS-a. ja. Dra ga na Bo qe vi} ka `e da su u po stup ku re vi zi je re i zbo ra, ko ji je po ~eo 15. ju na ove go di ne, a oba vqa ju ga dve ko mi si je ne dav no iza bra nog no vog-stal nog sa sta va VSS-a, ne gde do 20. ju la za ka za ni raz go vo ri s oko 130 ne i za bra nih su di ja. Ona ta ko |e na gla {a va da

ne i za bra ne su di je ko je su bi le na raz go vo ru 15. ju na jo{ ni su do bi le od lu ku VSS-a o pri go vo ru, od no sno da li }e bi ti vra }a ni na po sao. Na {a sa go vor ni ca ni je mo gla da pro ce ni ko l i k o bi mo g ao po t ra j a t i „po stu pak re vi zi je“ i kad bi mo gao bi ti okon ~an.

– Sta w e u ko j em sud s tvo funk c i o n i { e ta k o {to su pred sed ni ci su do va u v. d. sta wu ni ka ko ne mo `e bi ti do bro po ne za vi snost sud stva jer oni tu po sta ju qu di ko ji vr lo vo de ra ~u na o svo joj po zi ci ji. Na i me, oni zna ju da im je si tu a ci ja ne si gur na, i naj bla `e, po sta ju ko o pe ra tiv ni, od no sno, qu di ko ji ne mo gu da ka `u, re ci mo, ima mo pro blem s tro {ko vi ma, pro blem s maw kom qu di, sa za o sta ci ma, jer on da mo gu „is ki ja ti“ – ka `e Dra ga na Bo qe vi}.

Po we nim re ~i ma, do ma ja 2009. VSS je mo rao da do ne se Pra vi li nik o vred no va wu ra da su di ja, a tre ba lo je da se do sad ofor me i ko mi si je – per so nal ni sa ve ti u okvi ru vi {ih su do va, ko ji bi oce wi va li rad ni `ih su do va, ali te stva ri, ve o ma va `ne za sud stvo, jo{ ni su ura |e ne. [i roj jav no sti su po zna ti i sta vo vi advo ka tu re o ovim pi ta w i m a, ko j i su uglav n om o{tri je kri ti~ ki in to ni ra ni.

Advo kat Mi lan Vu ko vi} ka `e da ni j e do b ro „uko l i k o pred sed ni ci svih su do va ni su iza bra ni u ta ko du gom pe ri o du od 1. ja nu a ra 2010. do sa da, te da se ne zna kad }e u bu du} no sti bi ti iza bra ni“.

– To je jed no ne re dov no sta we i mi slim da to osta vqa mo gu} nost zlo u po tre be od vla sti, u smi slu da se mo `da uti ~e na to da se pre su |u je ona ko ka ko to pred stav ni ci vla sti `e le – ka `e Vu ko vi}.

J. Ja ko vqe vi}

14

dru[tvo

sreda29.jun2011.

POSLE NEPRIJATNE ZAMENE POKOJNIKA NA INSTITUTU ZA SUDSKU MEDICINU KCV-a

A samo je `eleo dostojanstvenu sahranu Po vo dom ju ~e ra {weg tek sta ob ja vqe nog u „Dnev ni ku”, „Su ze za tu |eg po koj ni ka” ja vi la nam se go spo |a O. K, ro |a ka po koj ni ka ko ji je sa hra wen na No vom gro bqu u No vom Sa du. Ka ko nam je re kla, ni je ta~ no da ni je `e le la da vi di i iden ti fi ku je po koj ni ka na In sti tu tu za sud sku me di ci nu Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, ali ka da je do {la u usta no vu i do ne la ode lo za pre mi nu log, oso bqe ko je je ode lo pri mi lo re klo joj je da ne ma po tre be da vi di po koj ni ka jer je te lo do {lo iz bol ni ce sa svom pra te }om do ku men ta ci jom.

– Kri vo mi je {to je sve ova ko is pa lo jer je na{ po koj ni ro |ak imao sa mo jed nu `e qu: da ga do stoj no sa hra ni mo – ka `e go spo |a O. K. Da pod se ti mo, pre ne ko li ko da na u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne je do {lo do za me ne iden ti te ta dva po koj ni ka ko ji su istog da na pre mi -

nu li u toj usta no vi. Za me na je ot kri ve na u ka pe li na No vom gro bqu u No vom Sa da ka da je rod bi na `e le la da se po sled wi put opro sti od svog ro |a ka. Sre }a u ne sre }i je {to je za me na po koj ni ka ot kri ve na pre sa me sa hra ne, pa su te la po koj ni ka iz No vog Sa da i ^e ne ja za me we na i sa hra we na sva ka u prat wi svo jih ro |a ka.

U Upra vi Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne jo{ jed nom se iz vi wa va ju rod bi ni oba po koj ni ka, a da bi spre ~i li da se ubu du }e do go de ova kve ne pri jat no sti, pro me we na je pro ce du ra pre da je po koj ni ka: oni se vi {e ne }e pre da va ti po greb nom pred u ze }u bez pri su stva ne ko ga od rod bi ne ko bi tre ba lo da ga iden ti fi ku je.

Utvr |e no je gde je do {lo do gre {ke i dva rad ni ka Kli ni~ kog cen tra su su spen do va na, od no sno pro tiv wih se vo di di sci plin ski po stu pak.

J. Barbuzan

LEKOVA ]E BITI

Ko stvara ve{ta~ku nesta{icu Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da ne sta {i ce le ko va ne }e bi ti, i po ru ~io gra |a ni ma da ne ma ju raz lo ga da stva ra ju za li he. Mi ni star je upo zo rio i na to da „po sto je od re |e na sa zna wa„ o po ku {a ji ma stva ra wa „ve {ta~ ke ne sta {i ce„ – po ve }a nom pro da jom le ko va: – Za jed no s Re pu bli~ kim za vo dom za zdrav stve no osi gu ra we i svi ma ko ji u~e stvu ju u pro iz vod wi le ko va obez be di li smo do voq no le ko va za tr `i {te. Ne sta {i ce le ko va ne }e bi ti – re kao je Stan ko vi}.

Za le ko ve ko ji tre nut no ne mo gu da se na |u u pa ko va wi ma

na ko j e su gra | a n i na v i k li, obez be |e ne su za me ne iz uvo za, ka zao je mi ni star, i do dao da }e i to pi ta we bi ti hit no re {a va no – s ob zi rom na to da su ce -

ne uvo z nih le k o v a mno go ve }e od do ma }ih. Ni t ro g li c e r in, na pri mer, ko {ta 80 di n a r a, a za m e n a iz uvo za ~ak 600.

Mi ni star je uka zao na to da po sto je od re |e na sa zna wa o po ku {a ji ma da se pra vi ve {ta~ ka ne sta {i ca le ko v a zbog po v e } a n e pro da je.

– Sve ove stva r i pri p a d a j u de l o k ru g u ra da dru gih in sti tu ci ja, ko je bi tre ba lo da po kre nu i is tra `e da li iza ovo ga ima i ne kog dru gog in te re sa – re kao je Stan ko vi}, is ti ~u }i da je za da tak Mi ni star stva da „tr `i {te bu de snab de ve no le ko vi ma”.

dnevnik

U BEOGRADU OTVOREN 5. ME\UNARODNI SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME

Od izvoza srpskog oru`ja godi{we 250 miliona evra Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac oce nio je ju ~e, otva ra ju }i 5. me |u na rod ni sa jam na o ru `a wa i voj ne opre me u Be o gra du, da je od bram be na in du stri ja Sr bi je naj vi tal ni ji deo do ma }e in du stri je i da se kva li te tom vra }a na iz bir qi vo stra no tr `i {te.

Mi ni star [u ta no vac je, na kon obi la ska Saj ma, na ko jem ove go di ne u~e stvu je 90 iz la ga ~a iz ze mqe i ino stran stva, no vi na ri ma iz ja vio da je do ma }a od bram be na in du stri ja u pro te kle dve go di ne ostva ri la iz vo zni rast od 250 mi li o na evra go di {we, ali da }e ove go di ne, zbog ak tu el ne svet ske si tu a ci je, uspeh pred sta vqa ti i iz voz od 200 mi li o na evra.

Iz ra `a va ju }i za do voq stvo zbog do brih iz vo znih re zul ta ta, mi ni star je pod se tio na to da je 1999. go di ne od bram be na in du stri ja Sr bi je bi la de va sti ra na u NA TO-ovom bom bar do va wu i da je za pro te klih 12 go di na umno go me ob no vi la ka pa ci te te. Kao pri mer, na veo je da je naj sof ti ci ra ni ji pro iz vod ko ji Sr bi ja ima {kol ski avion “la sta”, a da je naj sku pqi po je di na~ ni pro iz vod sa mo hod na ha u bi ca “no ra”.

Mi ni star je iz ra zio na du da }e se u po slo ve u ino stran stvu usko ro ukqu ~i ti i gra |e vin ska inu stri ja Sr bi je jer je ne ka da vr lo

uspe {no gra di la voj ne ba ze, lu ke i aero dro me {i rom sve ta. [u ta no vac je re kao da su do ga |a wa u Li bi ji po re me ti la pla no ve za iz grad wu voj ne bol ni ce u toj ze mqi, po ugle du na Voj no me di cin sku aka de mi ju, ali je iz ra zio na du da }e, po pre stan ku su ko ba, raz go vo ri bi ti ob no vqe ni. On je iz ra zio za do voq stvo {to su na saj mu pri sut ne de le ga ci je iz Azi je, Se ver ne Ame ri ke, Afri ke… {to uka zu je na to da je srp ska od bram be na in du stri ja u eks pan zi ji.

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} po tvr dio je da je srp ska od bram be na in du stri ja naj vi tal ni ji deo

zbog stra te {ke va `no sti za Voj sku Sr bi je, ali i zbog to ga {to iz vo zom umno go me sma wu je spoq no tr go vin ski de fi cit.

Na ovo go di {wem me |u na rod nom saj mu na o ru `a wa i voj ne opre me “Part ner 2011” srp ska od bram be na in du stri ja pred sta vi la je niz no vih pro iz vo da, me |u ko ji ma i bes pi lot nu le te li cu “pe gaz”.

Kra gu je va~ ka “Za sta va oru` je” pri ka za la je no vi pu {ko mi tra qez s NA TO-kli brom 5,56 mm. Iz do me na ra ket nog na o ru `a wa pred sta vqen je ra ket ni lan ser ni si stem MRLS, kao i usa vr {a va wa ra |e na na ha u bi ca ma “so ra”, “so ko” i “no ra”.

M. Bozokin

VESTI Pomo} EU nevladinim organizacijama

[kolarine su u nadle`nosti fakulteta

De le ga ci ja Evrop ske uni je u Sr bi ji uru ~i la je ugo vo re o do na ci ji za 43 ne vla di ne or ga ni za ci je u Sr bi ji, ukup ne vred no sti ~e ti ri mi li o na evra.

U okvi ru pro jek ta „Po dr {ka ci vil nom sek to ru”, na kon kur su u de cem bru na ko ji su se pri ja vi le 284 or ga ni za ci je ci vil nog sek to ra, oda bra ne su 43, ~i ji }e pro jek ti bi ti re a li zo va ni uz po mo} gran to va EU iz IPA-fon do va za 2009. i 2010. go di nu. Oda bra ne or ga ni za ci je, me |u ko ji ma su kul tur ne fon da ci je, aso ci ja ci je po tro {a ~a, udru `e wa po slo da va ca, sin di ka ti, do bi le su od 50.000 do 150.000 evra za pro jek te, ogra ni ~e nog tra ja wa do go di nu da na.

Mi ni star stvo pro sve te i na u ke za mo li lo je de ka ne i di rek to re vi so ko {kol skih usta no va da sa mo fi nan si ra ju }e stu den te ko ji tra `e da bu du oslo bo |e ni pla }a wa {ko la ri ne ne upu }u ju u Mi ni star stvo jer su ta kve od lu ke u is kqu ~i voj nad le `no sti fa kul te ta i vi so kih {ko la.

Do la zak bru co {a u Mi ni star stvo s ta kvim zah te vom na ro ~i to je ak tu e lan po ob ja vqi va wu rang-li sta za upis, po ~et kom ju la, kod stu de na ta ko ji ni su u{li u bu xet sku kvo tu, ka `u u Sek to ru Mi ni star stva pro sve te i na u ke za vi so ko obra zo va we.

KAKO UPOKOJITI PRIVATIZACIJU

Ni |avo nije sasvim crn Iz gle da da Evro pa ipak ma we vo li nas ne go mi wu pa stal no za no ve ta i ne {to joj se ne kod nas svi |a, dok mi wu vo li mo ba{ ta kvu ka kva je i mo li mo da nas pri mi pod svo je sku te. I za to nam je ni kad za do voq na Evro pa is po ru ~i la nov zah tev – da se is pi ta za ko ni tost dva de se tak pri va ti za ci ja ve li kih pred u ze }a. Ovaj za da tak ne ka ko je pao ba{ u go di nu ju bi le ja – 20 go di na te fa mo zne ra bo te ko ja dr ma i po tre sa (a bo ga mi i pre tre sa) ze mqu Sr bi ju.

Re ak ci je na po me nu ti zah tev raz li ~i te su: od de kla ra tiv nih iz ja va da mi (kao) ne ma mo {ta da kri je mo, da je sve tran spa rent no i pod lo `no pro ve ra ma, pre ko tvrd wi da je svu da u Evro pi po sle pri va ti za ci je i{ao po stu pak re vi zi je tog pro ce sa, do onih ko ji tvr de da ova dr `a va i pri vre da ima ju pre ~a po sla od vra }a wa u pro {lost jer {ta je bi lo – bi lo je, a bu du} nost sve tla ne }e da ~e ka te joj tre ba hr li ti iz sve sna ge. Is tra ge }e, pod mo ra wem, ipak bi ti, a {ta }e se ot kri ti vi de }e mo, ma da je onaj sa svim obi ~an svet vr lo skep ti ~an. U pro te kle dve de ce ni je sve je ve} vi |e no – tri jum fal ne pro da je ne po `eq ne dru {tve ne imo vi ne, no ve ga zde ko je se {e pu re pred rad ni ci ma a po sle ne ko li ko me se ci {a qu fir me u ste ~aj...

Mno go pu ta (ali o~i to ne do voq no i – pre ka sno) i dr `a va se, pre ko fa mo zne Agen ci je za

pri va ti za ci ju i po li ci je, me {a la u ovu (svo ju) ra bo tu. Svi re zul ta ti tih ak ci ja su zna ni – ili je sve ~i sto, ili je ne ko mu tio pa su mu re kli no-no. U ko na~ nom zbi ru, me |u tim, rad ni ci ko ji su o{te }e ni i ote ra ni s po sla osta li su krat kih ru ka va jer ni su ima li gde da se vra te po {to su spor ne fir me, ka da su ih od u ze li ga zda ma, ru i- ni ra ne i ne spo sob ne za bi lo ka kvo pri vre |i va we. Prav da je, o~i to, bi la to li ko spo ra da je – obe smi {qe na.

Po me nu ti EU zah tev i go di {wi ca du {u su da li za pri se }a we i „evo ci ra we uspo me na“ na pri va ti za ci ju. I po no vo se, ba{ ka ko to Sr bi vo le, vre me se de li na one pre nas – ko ji ni {ta ni su va qa li – i na nas ko ji smo ra di li ka ko tre ba.

Pr vih de set go di na pri va ti za ci ja ni je va qa lo jer je si stem bio lo{ i ne na ro dan, ali je po sle de mo krat skih pro me na sve kre nu lo ka ko tre ba. Sa mo, kao {to ni |a vo ni je sa svim crn, ta ko ni sve pro me ne ni su na bo qe, a srp ska pri va ti za ci ja pra vi je do kaz za ta ko ne {to.

Ka da je de mo krat ska vlast us po sta vqe na i „otvo ri la rad wu“, otvo rio se pro blem do ta da {we pri va ti za ci je, od no sno we nog na sta vqa wa ili iz me ne.

Stru~ wa ci, ko ji su u pro {lom re `i mu pre po zna li „eko no mi ju de struk ci je“, smi sli li su da (iz me |u si ste ma pri va ti za ci je ko ji su funk ci o ni sa li u okru `e wu) kre nu „svo jim“ pu tem, ko ji je na tra gu li be ral nog ka -

Svi rezultati tih akcija su znani – ili je sve ~isto, ili je neko mutio pa su mu rekli no-no pi ta li zma u ko jem dr `a va stva ra sa mo okvir za pri vre du. Sve osta lo je pre pu {te no tr `i {tu, to ko vi ma ka pi ta la, in te re si ma i jur wa vi za pro fi tom.

A Sr bi ja je, po wi ma, naj a trak tiv ni ja za stra ne i do ma }e ula ga ~e. Na tim te me qi ma je otvo re na se zo na li be ral ne pri va ti za ci je, ko ja se, ka ko vi di mo, sve la na pot pu nu taj ku ni za ci ju Sr bi j e. Jer, bo g a ti, s jed ne stra ne, i vlast, s dru ge, la ko su se do go vo ri li o to me {ta ko me tre ba.

Be so mu~ na pro da ja pred u ze }a „pro ve re nim kli jen ti ma“ po ba ga tel nim ce na ma od vi ja la se na o~i gled na ci je – auk ci je u

Agen ci ji za pri va ti za ci ju di rekt no su pre no {e ne, po no sni vla sni ci ra do su se sli ka li sa svo jim ulo vom; isti ni za vo qu, to su bi le sit ni je ri be jer krup ni igra ~i ni su vo le li re flek to re. Lan si ra na je i ak ci ja „1.000 pred u ze }a (pro da ti) za go di nu da na“. Obra zac ugo vo ra bio je isti – dve go di ne ne ma ot pu {ta wa rad ni ka, a po sle ga zda ra di ka ko mu je vo qa; na rav no, is pla ta pla ta rad ni ci ma ni je oba ve zna. Ako ra ni ji si stem pro da je fir mi za sim bo li~ ni je dan do lar ili mar ku ni je va qao, ni ovaj jef ti no-na me {te ni ni je bio bo qi, {to se uvi de lo vr lo br zo: ta ze ga zde

su po sti gle {ta su hte le – bez bri `no su le ga li zo ve svoj ka pi tal, po slo va lo se na cr no, sa sva ko ja kim na me {taq ka ma, rad ni ci su im bi li te ret...

Uosta lom, {ta se mo glo o~e ki va ti od bi zni sme na ko ji su na u ~i li da za ki nu, pre va re, iz i gra va ju za ko ne, ko ji su na vi kli na 100 od s to pro fi ta ostva re nog u ne ko li ko da na?

O~as po sla je mno {tvo do ta da so lid nih fir mi sti glo ’na do bo{’. Agen ci ja za pri va ti za ci ju, ko ja je bi la du `na da kon tro li {e is pu wa va we ugo vo ra, za tva ra la je o~i i okre ta la le |a pred zlo u po tre ba ma. Slu ~a je vi ras ki da ugo vo ra o pri va ti za ci ji bi li su ret kost. Ni jav na tu `i la {tva ni su bi la bo q a i pre vi |a la su `al be pro te ra nih rad ni ka i wi ho vih sin di ka ta. Jer – pri va ti za ci ja po sva ku ce nu ni je ima la al ter na ti vu. A ar mi ja ne za po sle nih je ra sla, no vo o tvo re nih fir mi ni je bi lo, stra ni ka pi tal ni je do la z io, upla {en ne po s to j a wem pra vi la po slo va wa.

Sr bi ja je ski nu la ma sku ra ja za in ve sti ci je i vra ti la se u 17. vek i naj bru tal ni ji pro ces pr vo bit ne aku mu la ci je ka pi ta la (~i taj: oti ma wa dru {tve nog bo gat stva i we go vog pre li va wa u ru ke oda bra nih). Ka da se sve sa be re i odu zme, pri va ti za ci ja je oja di la i una za di la ovaj na rod, broj uspe {nih pri va ti za ci ja sme {no je ma li pre ma oni ma ko je su ne u spe {ne. Sta we je po sta lo to li ko te {ko da je i op sta nak dr `a ve

do ve den u pi ta we – jer, ako ne ma do voq no za po sle nih, ne ma ni po re za pa ni pa ra za fi nan si ra we dr `a ve i uhle bqi va we par tij skih ka dro va kao we nih ~i nov ni ka. Sto ga je, pro tiv no svim za kli wa wi ma da se ne me {a u pri vre du, li be ral no-ka pi ta li sti~ ka Sr bi ja po ~e la da pla }a in ve sti to ri ma da u woj otvo re fa bri ke. Ta ko se no vac od jef ti n o pro da tih fir mi da je za sku pa rad na me sta in ve s ti to r i ma ko j i su, tre ba li re }i, po vo qi vla sti.

Na rav no, to {to Evro pa tra `i da se pro ~e {qa ju pri va ti za ci je ni je zbog we ne qu ba vi pre ma Sr bi ji ve} za to {to ne `e li da we ne bi zni sme ne, ko ji bi ipak da ova mo do |u, de ru lo kal ni mo} ni ci.

Od pro gla {e ne osnov ne na me re pri va ti za ci je – da pri vat ni in te res po kre ne bi znis (jer je ide ja pri vat ne svo ji ne i in te r e s a ja ~ a od ide j e dru {tve nog in te re sa) od ko jeg }e ce loj za jed ni ci bi ti bo qe, ma lo je to ga osta lo. ^i ta va pri va ti za ci ja sve la se na oti ma ~i nu ka pi ta la i osi ro ma {e we rad ni ka i sta nov ni {tva. Da li su stru~ wa ci ko ji su ovaj kon cept zdu {no pro pa gi ra li to o~e ki va li? Ako ni su – on da oni ni su eks per ti, ako je su – on da su na mer no upro pa sti li ovu dr `a vu za ne ~i ji ra ~un. Od to ga da li }e za svo je ra bo te bi ti na gra |e ni ili ka `we ni za vi si bu du} nost ove ze mqe i we nog po ni `e nog na ro da.

I. Baki}

dRU[TvO

PROVERA ZNAWA POTENCIJALNIH BRUCO[A NA FAKULTETIMA UNS-a

Od danas prijemni ispiti Danas na gotovo svim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu po~iwu prijemni ispiti, a po utvr|enom rasporedu, provera znawa potencijalnih bruco{a traje dan, dva ili tri, u zavisnosti od broja prijavqenih kandidata, ali i specifi~nosti prijemnih, pa je tako prijemni na Akademiji umetnosti vi{ednevni. Samo danas prijemni je na Tehnolo{kom, Gra|evinskom i U~iteqskom fakultetu na ma|arskom nastavnom jeziku, danas i sutra na Poqoprivrednom i Pravnom fakultetu, danas, sutra i prekosutra na Filozofskom, Prirodno-matemati~kom, Medicinskom, Fakultetu tehni~kih nauka i Fa-

kultetu sporta i fizi~kog vaspitawa, samo sutra proverava se znawe kandidata na Ekonomskom fakultetu, Tehni~kom „Mihajlo Pupin” i Pedago{kom, dok su prijemni na Akademiji umetnosti u toku, a zavr{avaju se 4. jula.

S obzirom na iskustvo iz prethodnih godina, fakulteti se trude da preliminarne rang-liste objave (na samom fakultetu i na svom internetsajtu) u najkra}em mogu}em roku, pa }e se tamo gde je mawe kandidata i gde ne postoji mogu}nost za prijavqivawa vi{e `eqa, odnosno studijskih programa, liste pojaviti istog dana kad se pola`e prijemni.

V. ^.

sreda29.jun2011.

15

ZNA WE NA BE LOM PAPIRU: Ka ko je ove go di n e zbog {traj k a pro svet nih rad ni ka kraj {kol ske go di ne u mno gim {ko la m a oka s nio, ni svi osnov ci i sred wo {kol ci ni su ju ~e oti {li ku }i s |a~ kim kwi `i ca ma.

Dok su se u ne kim {ko la ma na Vi dov dan, ve} tra di c i o n a n o, de l i l e |a~ k e oce ne, u ne ki ma jo{ uvek tra ju na stav ni~ ka ve }a na ko ji ma se one pre tre sa ju, pa }e |a ci svo je zna we pre to ~e no u broj ke na be lom pa pi ru do bi ti sle de }e ne de qe. D. D.

UNIVERZITET U NOVOM SADU SVE^ANO OBELE@IO 51. GODI[WICU

Fo to: B. Lu ~i}

c m y

dnevnik

UPIS U SREDWE [KOLE

Ugledni reprezent Dva dana za prigovore visokog obrazovawa Univerzitet u Novom Sadu ju~e je sve~ano obele`io svoj dan i 51. godi{wicu zajedni~kom sve~anom sednicom Saveta i Senata Univerziteta, kojoj su, osim wegovih mnogobrojnih profesora i saradnika, prisustvovali i resorni pokrajinski sekretari, te najvi{i predstavnici Univerziteta u Rijeci, s kojim je UNS ju~e utemeqio budu}u saradwu. Najzna~ajnije aktivnosti jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini, kao i uspehe wegovih nastavnika, saradnika i studenata, u minuloj godini wegov rektor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} predstavio je ilustruju}i ih svojevrsnim pres-klipingom, uz konstataciju da je u pomenutom periodu po broju priloga o Univerzitetu u {tampanim medijima predwa~io na{ list, a u elektronskim TV Vojvodina.

Fo to: S. [u {we vi}

Saradwa s Univerzitetom u Rijeci Na ju~era{woj sve~anoj sednici ozvani~ena je i budu}a saradwa Sveu~ili{ta u Rijeci (Hrvatska) i Univerziteta u Novom Sadu. Ugovor o saradwi dva univerziteta potpisali su wihovi rektori prof. dr Pe ro Lu ~in i prof. dr Miroslav Veskovi}, a po re~ima rektora Lu~ina, ove dve institucije imaju mnogo toga zajedni~kog u pro{losti i sada{wosti, a sli~no `ele i streme i u budu}em razvoju, za koji veruju da mora biti utemeqen na intenzivnoj saradwi, pre svega u regionu.

Isti~u}i da je Univerzitet u Novom Sadu najzna~ajnija ustanova na ovom prostoru, ogromnog neposrednog zna~aja za razvoj privrede, dru{tva i ukupan razvoj Vojvodine, te da je ova ustanova ugledni reprezent vi-

uru~io i odgovaraju}i poklon Pokrajinske Vlade – re{ewe o odobrenim sredstvima za realizovawe projekta pozicionirawa nau~noistra`iva~ke zajednice UNS-a u narednom okvirnom programu za istra`ivawe i teh-

(na osnovu SCI), nau~nici s UNS-a citirani su 39.910 puta!

Impresivne podatke izneo je i predsednik Saveta UNS-a prof. dr Sr |an Ko la ko vi}, predstavqaju}i najzna~ajnije aktuelne investicione aktivnosti na Univerzitetu. Izgradwa Centralne zgrade UNS-a, u kojoj }e biti i odgovaraju}i centri i slu`be Vlade Vojvodine, odmi~e i trebalo bi da bude zavr{ena u martu 2012, a ova investicija vredna je ukupno 8,5 miliona evra. Polovinom jula treba da po~ne izgradwa prve zgrade budu}eg Nau~no-tehnolo{kog parka u Kampusu Univerziteta koja bi trebalo da bude useqiva u junu 2012, a nakon toga po~ela bi gradwa centralne

Promovisani profesori emeritusi Eminentni profesori UNS-a u penziji, nau~nici i umetnici izuzetnog me|unarodnog renomea u svojim oblastima, dr Ma ri ja Kle ut

sokog obrazovawa, nauke i kulture u svetu, ne samo APV ve} i cele Srbije, pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} naglasio je da je Vlada Vojvodine svesna toga da je Univerzitet u Novom Sadu “na{ osnovni resurs”. Dosledno tome, Petrovi} je rektoru Veskovi}u

(Filozofski fakultet), dr Bran ka La zi} (Poqoprivredni fakultet), dr Du {an Pe tro va~ ki (Fakultet tehni~kih nauka), rediteqi Vlat ko Gi li} i Bo ro Dra { ko v i} (Aka de mi ja umetnosti) novoizabrani su profesori emeritusi Univerziteta u Novom Sadu.

Oni su ju~e sve~ano promo vi sa ni, a ovo po ~a sno zvawe dodeqeno im je za izvanredne rezulate ostvarene u akademskoj, nau~noj i umetni~koj karijeri, predani i uspe{an pedago{ki rad i stva ra we uni ver zi tet skog, nau~nog i umetni~kog podmlatka, te posebne zasluge za razvoj i napredak Univerziteta i svojih fakulteta, koji su ih i predlo`ili za zvawe profesora emeritusa.

nolo{ki razvoj EU (FP-8). Petrovi} je s nekoliko cifara predstavio zna~ajne rezultate, ali i ambicije UNS-a i wegovih qudi: u odnosu na pre ~etiri godine, danas je 15 posto vi{e mladih istra`iva~a, posledwu godinu i po podneto je 48 aplikacija fondovima EU, po posledwoj analizi citiranosti

zgrade NTP-a u Fru{kogorskoj ulici (zavr{etak planiran za 2014). Slede}eg meseca na novosadskom Novom nasequ bi}e useqena i tre}a zgrada sa stanovima za mlade nau~nike i umetnike s UNS-a, sprema se i izgradwa takozvanog apart-hotela 2, s 39 garsowera za mladi univerzitetski kadar.

V. ^eki}

Na oglasnim tablama svih osnovnih {kola u Srbiji danas }e se na}i zvani~ni preliminarni rezultati zavr{nog ispi ta na kraju osmo go di {weg {kolovawa, koji je ove godne prvi put polagalo oko 75.000 petnaestogodi{waka.

Kandidati za sredwo{kolce danas }e, ukoliko smatraju da su o{te}eni pri bodovawu testova iz materweg jezika i matematike, mo}i da tra`e testove na uvid i ulo`e prigovor, ukoliko za to ima osnova. Ove pri go vo re }e da nas pri ma ti {kolske upisne komisije, i to od 8 do 16 sati, i re{avati ih odmah, a ukoliko u~enici ne budu zadovoqni wihovim re{ewima, sutra, tako|e od 8 do 16 sati, prigovore mogu podneti okru`nim upisnim komisijama pri pri pa da ju }im {kol skim upra va ma Mi ni star stva pro svete. I ove prigovore komisije }e re{avati odmah i o tome iz da ti od go va ra ju }a re {e wa.

Pri podno{ewu prigovora uz u~enika mora biti prisutan i jedan roditeq.

Kona~ni rezultati zavr{nog is pi ta na ogla snim ta bla ma osnovnih {kola na}i }e se u nedequ, ali }e prakti~no biti poznati ve} i u petak, kada se okon~a podno{ewe prigovora.

Toga dana u {kole za talente }e se upisivati u~enici koji su polo`ili prijemni za te {kole, te su, zahvaquju}i zbiru bodova sa zavr{nog ispita i iz osnovne {kole, dospeli iznad

crte na spisku. Slede}e nedeqe, u ponedeqak i utorak, 4. i 5. jula, od 8 do 15 ~asova mali maturanti predava}e u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama liste sa spiskom od 20 `eqa za nastavak {kolovawa.

Uz ove liste na uvid }e prilo`iti i lekarska uverewa kojima dokazuju da su zdravstveno sposobni za smerove koje su na-

ka po sred wim {ko la ma na ogla snim ta bla ma osnov nih {kola na}i }e se 13. jula, kada }e se, kao i sutradan, 14. jula, raspore|eni u~enici i upisivati u svoje nove {kole.

Oni koji u prvom upisnom krugu ne budu raspore|eni ni u jednu {kolu, na preostala mesta u sredwim {kolama mo}i }e konkurisati ve} 14. jula,

Dokumenta Svr{eni osmaci ove nedeqe bi trebalo da obezbede i lekarska uverewa o ispuwavawu zdravstvenih uslova za smerove na koje nameravaju da konkuri{u. Da podsetimo, ova dokumenta nisu potrebna jedino onima koji su sigurni da }e se upisati u neku od gimnazija. Za ve}inu smerova dovoqna su lekarska uverewa iz slu`bi medicine rada u domovima zdravqa, jedino za smerove na kojima se {koluje za `elezni~ki saobra}aj lekarska uverewa dobijaju se u Zavodu za zdravstvenu za{titu radnika @TP u Novom Sadu.

Pri upisu u sredwu {kolu, uz upisnu prijavu koju su, kao i formular za `eqe dobili s konkursom, potreban je i izvod iz mati~ne kwige ro|enih, bez obzira na to koliko je star.

Zato bi bilo dobro da petnaestogodi{waci i ovaj dokument obezbede na vreme. veli u listi sa `eqama za nastavak {kolovawa. Ove liste na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se u subotu, 9. jula, kada }e u~enici od 8 do 15 ~asova mo}i da provere da li su sve wihove `eqe ta~no unete u centralnu bazu podataka Ministarstva prosvete i da eventualno tra`e da se unesu ispravke. Kona~ne liste u~eni~kih `eqa {kole }e objaviti sutradan, 10. jula, a raspored u~eni-

pod no se }i po no vo li ste sa svojim `eqama, ali ovaj put te `eqe }e biti ome|ene raspolo`ivim mestima u sredwim {kolama. Raspored u~enika u drugom upisnom krugu na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqen 16. jula, kada }e se ovi u~enici i upisivati, a tim upisom bi}e zavr{en i ovo go di{wi upi sni rok u sredwim {kolama.

D. Deve~erski

SPORT

sreda29.jun2011.

dnevnik

c m y

16

SR BI JA I AR GEN TI NA DA NAS IGRA JU PR VI ME^ [E STOG VI KEN DA SVET SKE LI GE (20)

no vo sad ska pu bli ka ima re~ Odbojka{i Srbije danas i sutra ima}e priliku da u me~evima sa Argentinom, pred o~ima doma}e i svetske sportske javnosti, poka`u svu svoju veli~inu i doka`u da su kadri za velika dela. U dvome~u sa gau~osima u Novom Sadu i Beogradu nije stvar u obe}awima, ve} delima i realnim tre-

Ras po red po sled weg vi ken da A gru pa 1. Brazil 2. Poqska 3. SAD 4. Portoriko

10 10 10 10

8 2 26:9 24 6 4 20:13 18 6 4 20:17 18 0 10 3:30 0

Poqska - Brazil (danas i sutra, 20.30), SAD - Portoriko (petak i subota, 04.00).

B gru pa 1. Rusija 2. Bugarska 3. Nema~ka 4. Japan

10 10 0 30:4 29 10 6 4 22:18 18 10 3 7 17:27 9 10 1 9 9:29 4

Bugarska - Rusija (sutra i u petak, 17), Nema~ka - Japan (sutra 18.30, petak 19).

C gru pa 1. Argentina 2. Srbija 3. Finska 4. Portugal

10 10 10 10

8 6 3 3

2 4 7 7

25:12 22 23:17 18 18:25 12 14:29 8

Srbija - Argentina (danas i sutra, 20), Finska - Portugal (sutra i u petak, 17.30).

D gru pa 1. Italija 2. Kuba 3. Koreja 4. Francuska

10 10 10 10

9 7 3 1

1 3 7 9

28:9 25 23:16 20 13:23 10 12:28 5

Italija - Kuba (danas i u petak, 20.30), Francuska Koreja (danas 20, petak 20.30). nutnim mogu}nostima. Iako poku{avaju da se izvuku ispod bremena favorita, ono i daqe lebdi nad izabranicima Igora Kolakovi}a, jer su im potrebne dve pobede (minimum pet bodova, uz trijumfe 3:0 i 3:2 u najgorem slu~aju) da bi se

Mar ko Pod ra {~a nin ra ~u na na po dr {ku su gra |a na u ve li koj sa li Spen sa

trenutku, u drugom me~u pro{log vikenda u Portugalu i raj susret je, ~ini se, potencijalna prekretnica raspleta u neizvesnoj C grupi.

- Istina je da smo u me~evima prvog vikenda li~ili na sebe iz izdawa pro{le Svetske lige, ali to je pre svega

vo {a i „Dnev nik” da ru ju ula zni ce Tehni~ki organizator dana{weg susreta Srbija-Argentina, Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme i na{ list „Dnevnik” daruju 10 ulaznica za zapadnu tribinu. Najbr`ih deset ~italaca na{eg lista koji se jave danas na telefon sportske redakcije 021/4806-827 od 13 ~asova dobi}e po jednu ulaznicu, koju mogu da podignu u prostorijama sportske redakcije do 17 ~asova. s prvog mesta plasirali na finalni turnir Svetske lige u poqski Gdawsk (6. - 10. jula).

Favoriti orlovi, pokazalo se samo na papiru, su trebali da kroz laganih 12 me~eva poka`u klasu nad selekcijama ni`eg svetskog renomea i lagano obezbede finalni turnir i brane bronzu osvojenu u Kordobi, ali je splet okolnosti takav da preko imperativa pobede tra`e plasman me|u najboqih osam.

Prvi vikend u Argentini (dobre partije), uz pobedu i poraz, dao je nadu da mo`emo da se nadamo uspehu, ali je usledilo blago sivilo koje je trajalo skoro mesec dana. Nisu uspevali momci u plavom da prona|u pravi pobedni~ki impuls, ali je prona|en u pravom

Sr bi ja vo di 10:5 U Svetskoj ligi, Srbija (pod svim prethodnim nazivima dr`ava) i Argentina igrali su 15 puta, a na{a reprezentacija vodi 10:5 u pobedama. Jedini put su se ove dve selekcije sastale na finalnom turniru u Kordobi pro{le godine kada je bilo 3:0 (25:19, 25:18, 28:26) za Srbiju.

zbog ~iwenice da smo ve} mnogo puta igrali sa Argentinom i da se odli~no poznajemo. Posle tih argentinskih 3:0, nismo uspevali da na|emo svoju igri, ali mislim da smo je u Portugalu prona{li i veoma smo sre}ni {to smo povezali dva trijumfa za jedan vikend rekao je na po~etku razgovora na{ stameni sredwi bloker Marko Podra{~anin.

Sa mo Ru si si gur ni Uz Poqsku, kao organizatora finalnog turnira ovogodi{we Svetske lige, samo je selekcija Rusije obezbedila u~e{}e na zavr{noj smotri najprofitabilnijeg odbojka{kog takmi~ewa. U svim ostalim grupama posledwi me~evi done}e odgovore o jo{ {estorici u~esnika turnira u Gdawsku.

Brazilcima je potreban bod iz dvome~a u Poqskoj, a Amerikanci su ve} vi|eni u Poqskoj, jer ih o~ekuje lagan posao protiv Portorika, pa bi uz {est bodova, ako ne sa prvog onda sigurno sa drugog mesta na{li svoj put ka finalnom turniru.

Pored prvih Rusa, u B grupi za poziciju drugog najboqeg figuriraju Bugari (evidnetno imaju najte`i posao, jer do~ekuju Ruse u Varni). Imaju 18 bodova, a prema svemu sude}i mora}e da ra~unaju na eventualni prolaz kroz mesta za dva najboqa drugoplasirana iz grupa B, C i D. U na{oj C grupi, sve je za sada otvoreno, ako bi Srbija zauzela prvo mesto onda bi Argentina mogla da ra~una na mesto u finalnom turniru, isti je slu~aj i s na{om reprezentacijom. A u D grupi }e Italijani i Kuba odlu~ivati o prvom mestu, azuri imaju pet bodova prednosti, a Kubanci `ele u Poqsku sa prvog ili sa drugog mesta, sve jedno.

Srbija u posledwem kolu do~ekuje Argentinu na doma}em terenu, a najpre u gotovo neosvojivoj tvr|avi u Novom Sadu gde su orlovi bele`ili samo do bre re zul ta te. Na me }e se kao zakqu~ak, uz konstataciju da su nam potrebne dve pobede, da je novosadski susret izuzetno bitan.

- Mada se ne bavimo matematikom, treba biti realan i re}i da je dana{wi susret u Novom Sadu mo`da i va`niji od beogradskog.

Ipak, ne `elimo preveliki pritisak, a i ako ga ima, navikli smo ve} na to, jer je ova selekcija dovoqno iskusna da se izbori sa svim izazovima. Novi Sad je grad u kojem je odbojka sport

ko la ko vi}: Ovo smo `e le li U Wego{evskom stilu izneo je svoja o~ekivawa pred dana{wi duel selektor orlova Igor Kolakovi}.

- Va`na su dela, a ne obe}awa! Ovakav rasplet pri`eqkivali smo od samog po~etka takmi~ewa po grupama i prevashodni ciq je da odigramo dobro. Nadamo se u uspeh, s pravom, jer smo u Portugalu iskazali glad i `equ za rezultatom, kao u pro{loj Svetskoj ligi. Iako je Argentina dobila sve utakmice u gostima ove godine, moram da istaknem va`nost novosadske publike koja je osetila pravi momenat u pro{lom me~u. Ovogodi{wa Svetska liga nije imala tenziju kao ranije i zato o~ekujem da }e Novi Sad ponovo biti tali~an za nas i da }e publika do}i da nam jo{ jednom pomogne - rekao je Kolakovi}.

ve ber: Sa ~u va ti ni vo Selektor Argentine Havijer Veber nada se dobroj igri svojih izabranika.

- O~ekuju nas sigurno te{ki me~evi. Srbija je kvalitetna sa dosta odli~nih igra~a, ali smo u dobroj formi i dobroj poziciji pred me~eve posledweg kola. Srbiji trebaju pobede i bodovi, a Argentina }e poku{ati da ostane na nivou prethodnih igara i da se bori za prvo mesto - istakao je Havijer Veber. broj 1 i zato o~ekujem ambijent za pam}ewe, koji }e nam pomo}i u na{em putu ka Poqskoj - istakao je popularni Potke.

Iako Portugal nije previ{e atraktivan pritivnik, novoJa ni]: Sve Je u na [im Ru ka ma: Kapiten srpske reprezentacije Bojan Jani} zna te`inu dvome~a sa Argetinom, ali isti~e da je sve u rukama igra~a.

- Mo`da se mnogi nisu nadali ovome, jer je grupa na papiru izgledala lako, ali sada smo tu gde smo.

Sve je u na{im rukama i to smo od po~etka `eleli, a pred doma}om publikom na{e {anse su ve}e. Cenimo Argentinu, poznajemo se veoma dobro i ne}e biti nikakvih iznena|ewa. Mislim da je drugi me~ u Portugalu za nas svojevrsna prekretnica ovogodi{we Svetske lige i nastoja}emo da nastavimo u pobedni~kom stilu rekao je Jani}.

sadski Spens je nedabvno bio solidno ispuwen qubiteqima igre preko mre`e.

- O~ekujem danas jo{ vi{e gledalaca na tribinama, Argentina je protivnik po meri za kvalitetnu predstavu, a nama }e podr{ka i te kako trebati u te{kim trenucima. U me~u s Portugalcima u Spensu publika je znala da prepozna momenat podr{ke i zaista nam je pomogla, nadam se da }e ponovo biti tako. Uvek je lepo igrati u Srpskoj Atini, meni posebno jer sam tu ponikao, ali znam da svi iz reprezentacije vole da igraju pred novosadskom publikom.

Orlovi sada sve dr`e u svojim rukama, pa }e iskqu~ivo od wih zavisiti rasplet drame u dva ~ina u posledwem kolu najprofitabilnijeg odbojka{kog nadmetawa na svetu.

- Sve je u na{im rukama i to je situacija u kojoj se najboqe snalazimo. To smo i `eleli, mada je do nedavno izgledalo da ne}e biti tako. Tre}a smo odbojka{ka nacija na svetu i tre}a u Svetskoj ligi, nadam se da }emo to danas i sutra opravdati - zakqu~io je Podra{~anin.

M. Ri sti}

SPORT

dnevnik ZVE ZDA OKON ^A LA PRI PRE ME NA ZLA TI BO RU

Ohra bru ju }i na pre dak Prvi, sigurno najzahtevniji deo priprema je iza fudbalera Crvene zvezde. Nakon sedam dana rada na Zlatiboru ima razloga za zadovoqstvo.

- Zimus smo prelazili 100 metara za 27 a sada za 19 sekundi, potro-

- Na osnovu rezultata testova oni su iznad ostalih, najboqe podnose napore, imaju ja~i ritam. Sve dr`imo pod kontrolom, tako }e se nivo spreme oporavqenog Mihajlovi}a, pa novajlija iz Brazila Pa{eka i Mezenge postepeno pove}avati.

Fud ba le ri Zve zde za vr {i li pri pre me na Zla ti bo ru

{wa kiseonika pove}ana je za 8 procenata, a startno ubrzawe za ~ak 37 procenata. To su fantasti~ni rezultati, koji pokazuju zavidan napredak, a plod su kontinuiranog ve`bawa konstatovao je kondicioni trener Sr|an Zirojevi}.

Odsko~io je trio To{i}, Mijailovi} i Dimitrijevi}.

Isto va`i i za Evandra koji je zbog povrede propustio drugi deo sezone - rekao je Zirojevi}.

Stru~ni {tab }e po dolasku u Beograd dati odmor igra~ima do polaska u Austriju, 30. juna.

Druga faza priprema, tokom koje }e biti odigrane i ~etiri kontrolne utakmice, traja}e 20

dana, a zvani~ni start sezone zakazan je za 28. jul, kada }e crveno-beli odigrati prvu utakmicu tre}e runde kvalifikacija za Ligu Evrope. Rival srpskog vice{ampiona bi}e odre|en 15. jula, kada }e u Nionu biti obavqen `reb parova, a za sada je jedino poznato da }e Zvezda biti nosilac.

Prvu proveru forme tim Roberta Prosine~kog ima}e 2. jula u Austriji protiv Kolumbije, lokalnog ~lana ~etvrte lige, a {est dana kasnije }e biti daleko ja~i test - duel s prvoliga{em Matersburgom. Za fini{ boravka u Austriji zakazan je me~ s jo{ jednim ni`erazrednim timom, a generalka }e biti protiv Rapida iz Be~a, 19. jula. Na~elno, ovaj me~ je ugovoren, ali je ostalo da se i ozvani~i potpisivawem ugovora. Po povratku u Beograd ne}e biti provera do evropske premijere.

Nakon odre|enih zdrvastvenih problema koje je osetio na Zlatiboru, trener Prosni~eki se ose}a dobro u punom je pogonu. Ima}e dva dana na raspolagawu da revidira spisak fudbalera koje }e povesti u Austriju.

Z. Ran ge lov

LU KI] OD GO VO RIO NA KA RA YI ]EV PO ZIV

Bez sve do ka do do bre od lu ke Poziv predsednika FSS Tomislava Karaxi}a da ~elnici Zvezde prisustvuju sednici IO ( zakazana za ~etvrtak), na kojoj bi trebalo da se razmotri wena inicijativa oko pokretawa procedure za vanredne izbore u ku}i fudbala, brzo je dobio, uz kurtoaznu zahvalnost, negativan odgovor sa Marakane. Detaqno je obrazlo`ena ovakva odluka. „Prvo, za vreme trajawa Va{eg mandata nikada niste na{li za shodno da pozovete predstavnike FK Crvena zvezda, ~ak ni u svojstvu posmatra~a, na sednicu bilo kog organa na kome su se donosile odluke bitne za doma}i fudbal. Shodno tome, ne vidimo razlog da prisustvujemo sednici IO koja se odr`ava na kraju va{eg mandata. Drugo, u pismu koje ste mi uputili, kao i u medijima, unapred ste najavili da }e IO doneti odluku o zakazivawu vanrednih izbora u FSS. Tako ste potvrdili na{e uverewe da samovoqno upravqate fudbalskom organizacijom i da legalni organi slu`e samo za pokri}e va{ih odluka koje se ~esto donose i van Saveza. Pona{aju}i se tako pokazali ste nepo{tovawe ne samo prema ~lanovima IO ve} i prema Statutu FSS”, u svom stilu uzvratio je predsednik Crvene zvezde Vladan Luki}.

Sledi dodatno poja{wewe iz ugla Vladana Luki}a:

„Ukoliko niste razumeli inicijativu Crvene zvezde koristim ovu priliku da Vam je pojasnim.

Tra`imo izbore u fudbalskoj organizaciji za sve organe i na stolu imate na{ predlog koji je obrazlo`en. @elimo da vas ostavimo da sami i bez svedoka, kako ste radili svih ovih godina, donesete kona~no jednu dobru odluku za srpski fudbal – da raspi{ete izbore”.

Izgleda da je sporan i na~in na koji }e se obraditi Zvezdin predlog za temeqnu reformu Superlige. „Stavqawe na dnevni red IO ove inicijative, bez sprovedene rasprave sa ostalim klubovima i drugim ~iniocima poput Sindikata igra~a i Zajednice, je poku{aj da se o woj ne raspravqa i da se ona obesmisli. Iz tih razloga, bespredmetno je pozvati samo predstavnike Crvene zvezde na raspravu o na{em predlogu. Iz solidarnosti sa ostalim klubovima ne}emo se pojaviti na takvoj raspravi. Pravi put je da se odr`i sastanak svih klubova na kome bi prisustvovali i predstavnici FSS-a, a na kome bi se razgovaralo o reformi doma}eg takmi~ewa. Tek posle tako sprovedene rasprave o reformi doma}eg takmi~ewa treba da raspravqaju organi FSS-a, kao i Zajednice”, zakqu~io je u pismu upu}enom prvom ~oveku srpskog fudbala predsednik Zvezde Vladan Luki}.

Z. Ran ge lov

FI NA LE BA RA @A ZA PO PU NU POD RU^ NE LI GE NO VOG SA DA

[aj ka{ ili Ba~ ka

Finale drugog kruga bara`a za popunu Podru~ne lige Novog Sada igra se danas u Srbobranu, a sastaju se [ajka{ iz Koviqa i Ba~ka \ur|evo. Finale je na programu od 17.30 ~asova. Ovo je posledwa prilika za ova dva tima da se od naredne sezone na|u u probranom dru{tvu ekipka u Podru~noj ligi Novog Sada.

U prvom krugu Sutjeska iz Ba~kog Dobrog Poqa je prva izborila igrawe u vi{em rangu, po{to je na stadionu Kabela bila boqa od Ba~ke iz \ur|eva 1:0. Tako su se Ba~kopoqci nakon tri sezone ponovo obreli u vi{em rangu. Nakon prvog kruga, ~etiri ekipe su dobile priliku da se kroz drugi krug bara-

`a re{i pitawe 16 - tog ~lana Podru~ne lige. U prvim utakmicama, novosadska Mladost je pora`ena od [ajka{a 0:2, a identi~nim rezultatom Ba~ka je savladala Soko iz Nove Gajdobre, pa }e ove dve ekipe u Srbobranu danas juriti posledwi voz za vi{i rang.

I. Gru bor

VE TE RA NI IN DEK SA PR VA CI SR BI JE: Na terenu Kabela odr`an je finalni trijagonal u takmi~ewu fudbalskih veterana na nivou Srbije. U~estvovali su Indeks (Novi Sad), Policajac(Beograd) i ^ivija ([abac) kao predstavnici svojih regiona(na slici). Utakmice su odigrane po sistemu svako sa svakim, svaka u trajawu po 45 minuta i tra`io se pobednik nakon nere{enog duela.

Za najboqeg igra~a izabran je Moji}, najboqi golman je Moravac, a najboqi strelac je Lerinc (svi iz Indeksa).

Re zul ta ti: Policajac (Beograd)-^ivija ([abac) 1:1 (3:5 penalima), Indeks (Novi Sad) - Policajac (Beograd) 1:0, Indeks (Novi Sad) - ^ivija ([abac) 3:0. Pla sman: Indeks,^ivija iPolicajac.

sreda29.jun2011.

17

VOJ VO DI NA RE [I LA PI TA WE GOL MA NA

Su pi} pot pi su je, Bran ko vi} do la zi Odlaskom kapitena i repreNe ~udi `eqa trenera Rizentativca Srbije @eqka Br- stovskog da ekipa koju je preuki}a u italijanski Udineze, u zeo odigra ve}i broj trening FK Vojvodina morali su da rea- me~eva, jer se utakmica drugog guju i prona|u zamenu za sjajnog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu golmana. Prona{li su je u doju~era{wem ~uvaru mre`e ivawi~kog Javora Neboj{i Supi}u, s kojim je dogovor postignut i o~ekuje se da }e on potpis na ugovor s Novosa|anima staviti danas.

- Re{ili smo pitawe golmana i sada nam u prvi plan izbija zavr{etak pregovora oko dovo|ewa Vladimira Brankovi}a iz moldavskog [erifa rekao je generalni sekretar crveno-belih Radisav Rabrenovi}. - S ovim odli~nim levim bekom smo se sve dogovorili i ostaje nam jo{ da utana~imo pojedinosti s wegovim klubom kako bi se Brankovi} stavio na raspolagawe Pred pot pi som: Vla di mir Bran ko vi} treneru Ristovskom.

U subotu, od 17 ~asova, Novo- Evro pe s Va du com (Lih ten sa|ani igraju prijateqsku utak- {tajn) brzo pribli`ava i simicu u Ke~kemetu s istoimenim gurno je da, bez obzir na ~iwema|arskim prvoliga{em, a Ra- nicu da su crveno-beli favoribrenovi} je dodao: ti u ovom dvome~u, vaqa jo{ do- U planu nam je da odigramo i sta toga uraditi na uigravawu utakmicu s Debrecinom 7. jula, ekipe. ali se jo{ konkretno nismo doJu~e je na lekarske preglede govorili s qudima iz ovog kluu Atinu oti{ao Aleksandar ba.

Katai, kojeg u svojim redo-

vima `arko `ele da vide ~elni qudi Olimpijakosa. Dogovor izme|u dva kluba, me|utim, jo{ uvek nije postignut i ostaje da se tek vidi kako }e se ovaj eventualni transfer daqe odvijati.

Na rav no, do sta je igra~a koji su na listi `eqa ~elnih qudi Vojvodine, ali se, s vremena na vreme, pojavquju i odre|ene dezinformacije. Tako je, pre dva dana, u na{u redakciju sti gao mejl s oba ve {tewem da novosadski prvoliga{ `eli da dovede jednog brazilskog igra ~a, ali su nam predsednik kluba Ratko Butorovi} i wegovi naj bli `i sa rad ni ci energi~no demantovali tu vest.

Bi lo ka ko bi lo, igra~i vredno treniraju dva puta dnevno u Sport skom cen tru „Vujadin Bo{kov” u Veterniku, `e le }i da mak si mal no spremni do~ekaju po~etak nove sezone. Povre|enih i bolesnih nema, tako da trener Ristovski mo`e da ra~una na sve fudbalere koji su pod ugovorom, {to mu sigurno olak{ava posao.

A. Pre do je vi}

IN \I JA IZA BRA LA TRE NE RA

Po ve re we Je vri }u Fudbalski klub In|ija naredne sezone takmi~i}e se u Prvoj ligi Srbije, a ambicije su da se ekspresno vrate u elitno fudbalsko dru{tvo, pa su klupski ~elnici prionuli na posao.Novi direktor je legenda zelenih Predrag Koxo, na mesto sportskog direktora postavqen je Dejan ^urovi}, do skora prvi operativac Zemuna i biv{i fudbaler beogradskog Du {an Je vri}, De jan ^u ro vi}, Dra gan Pi li po vi} i Pre drag Koyo Partizana, a {ef stru~nog {taba je Du{an JeDu{an Jevri} zahvalio se na ve} u ~etvrtak, a kroz trninge }u vri}, mladi trener sa PRO liukazanom poverewu i saop{tio se upoznati sa igra~kim kadrom. cencom. Jevri} je do sada vido jasne ciqeve vezane tim: Svi fudbaleri koji su spremni da Obili}, bijeqinski Radnik, - Prihvatio sam poziv sa veli- se ukqu~e u projekat zvani SuperVo`dovac, Balkan Mirijevo, kim zadovoqstvom, inspiri{e me liga imaju mesto u ovom timu - kaSlaviju iz Isto~nog Sarajeva, sredina sa kristalno jasnim ciqe- zao je Du{an Jevri}. plavsko Jezero i Al Ahli iz Ba- vima.Povratak u superliga{ko Predrag Koxo nije krio zadohreina odakle se obreo u srcu dru{tvo je prioritet i to se u vostvo {to }e nastaviti karijeSrema. Prvi saradnici novog potpunosti poklapa sa mojim am- ru u voqenom klubu. stratega In|ije su Darko Seku- bicijama.Pred nama je velika oba- Pripala mi je ~ast da bulovi}, a Branislav Radakovi} veza, a izazova se ne pla{im. Zbog dem direktor, da se posvetim radi}e sa golmanima. toga }emo sa pripremama po~eti novim zadu`ewima u mati~nom klu bu. Po ku {a }u da igra~ko iskustvo preto~im u Od la sci i do la sci rad na no vim za du `e wi ma.

Na promocije nove uprave i {efa stru~nog {taba nije bilo Pred nama je velika obaveza i re~i o poja~awima za narednu sezonu, ali je nagla{eno da }e vro~ekujem podr{ku svih. Ulalo brzo biti re~i o odlascima i dolascima.Prema informacizimo u novi projekat sa jasno jama iz kluba, niko iz ekipe koja je zavr{ila drugi deo sezone postavqenim ciqevima, a to nije najavio odlazak, a najavqeno je da }e se seniorskom sastavu je povratak u superliga{ko prikqu~iti nekoliko talentovanih omladinaca. takmi~ewe - kazao je Koxo.

I. Gru bor

In deks: Moravac, Nedi}, Babi}, Dubaji}, \alinac, Ja{arevi}, Moji}, Goli}, Krkqu{, Lerinc, Stojisavqevi}, Jankovi}, Jeli~i}, Sekicki, Gali}. Selektor: Sveta Milenkovi}.

Po li ca jac: Drakuli}, Mari~i}, teofilovi}, Markovi}, Vitaki}, Andri}, Vani}, M. Buwev~evi}, Tomi}, G. Buwev~evi}, Tasi}, Jani}ijevi}, Mirkovi}, rodi}, Pantovi}, Muci}. Selektor: Buda Vasiqevi} ^i vi ja: Vuleti}, Lazi}, [ainovi}, Buelatarevi}, Kova~evi}, Stani}, Babi}, Saki}, Risti}, [trbac, Nedi}, Jovi~i}, Kuzmanovi}, Simeunovi}, Vasi}, Todorovi}, Petri~i}, Jeli}, Jo{i}, Jaji}.

M. K. Foto: D. Iva ni}

18

sport

sreda29.jun2011.

SKUP[TINA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Usvo jen no vi sta tut Novi statut Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) usvojen je na venarednoj skup{tini sa 59 glaosva „za“ i ~etiri uzdr`ana. Prisustvovala su 63 delegata od 82, koliko je skup{tinski saziv. Stautom OKS predvi|eno je da ubudu}e ~lanovi Skup {ti ne OKS bu du sa mo pred stav ni ci olim pij skih sportova, {to je u skladu i sa novim Zakonom o sportu Srbi-

predstavni ci neo limpij skih sportova }e i ubudu}e mo}i da budu ukqu~eni u rad OKS kroz radna tela i komisije pa }e se i na taj na~in o~uvati veza sa wima. Pri li kom iz rade no vog Stauta OKS konsultovali smo i Me|unarodni olimpijski komitet (MOK), a nacrt je pro{ao i {iroku javnu raspravu.

Dragan Atanasov, zamenik ministra omladine i sporta Srbi-

- Postojala je i jo{ uvek se ose}a zabrinutost me|u sportskim radnicima {ta donosi novi Zakon o sportu i da li }e klubovi i organizacije mo}i da svoj propise i pravne akte na vreme usklade sa wime. Nema mesta bojazni, Zakon daje odli~an temeq i ve} se to pokazalo i u praksi, a obaveza OKS i Sportskog saveza Srbije je da pr vo usa gla se svo je

Izglasali novi statut: Paspaq, Simi}, Divac, Vi{acki, Todorov, Tanaskovi} i Stankovi}

je, a da se neolimpijski sportovi udru`uju i ostvaruju svoja prava u Sportskom savezu Srbije.

- Organi, komisije i radna tela OKS osta}e da rade u sada{wem sastavu sve do zavr{etka Olimpijskih igra u Londonu 2012. posle ~ega }e do}i do izbora u skladu sa novim Stautom OKS – istakao je predsednik OKS Vlade Divac. - Tako|e,

je istakao je u uvodnoj re~i da su Ministarstvo omladine sporta, OKS i Sportski savez na istom zadatku, da utvrde zakonsku regulativu za sport i obezbede nesmetano funkcionisawe sporta u predolimpijskoj godini kako bi {to vi{e sportista u~estvovalo na OI u Londonu.

Aleksandar [o{tar, predsednik Sportskog saveza Srbije je naglasio:

statute i pravilnike i da potom pomognu, re~ju i delom i osta lim ~la no vi ma ve li ke sportske porodice u Srbiji da donesu nove akte.

U rad nom Pred sed ni {tvu vanredne izborne Skup{tine OKS bili su do`ivotni po~asni ~lan MOK Borislav Stankovi}, Ivan Todorov, @arko Paspaq, @eqko Tanaskovi} i Dejan Simi}.

Velimir Stjepanovi}

Lazar Leki} ( 50 slobodno, 50 i 100 pr sno), Igor Ter zi} (200 pr sno, 400 me {o vi to), Nikola Trajkovi} ( 50 i 100 prsno, 200 me{ovito), Miroslav Udicki (100 slobodno, 50 i 200 le|no), Igor Mijatovi} (200, 400, 800, 1500 slobodno), Du{an Vukobrat ( 50 i 100 delfin, 50 i 100 slobodno), Ivo Pejovi} (200 i 400

Aleksandar Qiqak, Kris Tideu, Dragana Ovuka i Vladimir Risti}.

Pre pliva~kih nadmetawa, na juniorskom Evropskom prvenstvu u Beogradu od danas do 3. jula u na{oj prestonici }e se odr`ati takmi~ewe u sinhronom plivawu i skokovima u vodu.

G. M.

Sr bi ja uvek ima mak si mal ne ci qe ve Mu{ka ko{arka{ka reprezentacija Srbije do 19 godina otputovala je u Letoniju, gde se od sutra pa do 10. jula odr`ava Svetsko prvenstvo. Izabranici selektora Dejana Mijatovi}a nalaze se u grupi D sa selekcijama Kine, Egipta i SAD. - Pripremali smo se skoro mesec dana, odradili ~etiri trena`na ciklusa od po sedam dana, odigrali dosta prijateqskih utakmica i potpuno spremni do~ekujemo po~etak {ampionata - istakao je selektor Mijatovi}.

Selektor ima jasnu strategiju kako }e se na{a repezentacija suprostaviti rivalima u Letoniji: - ^vrsta odbarna, velika agresivnost i presing morali bi da budu na{ prepoznatqiv stil igre. Verujem da samo tako mo`emo da stignemo do dobrog rezultata.

Kada su ciqevi i eventualni plasman u pitawu, Dejan Mijatovi} nema nikakvih dilema: - Sve reprezentativne selekcije Srbije uvek pred sobom imaju maksimalne ciqeve. Naravno, to samo po sebi donosi veliki pritisak, ali druga~ije ne sme da bude. Ipak, bez obzira na krajwi rezultat i plasman, stru~ni {tab i igra~i na svakom me~u moraju da pru`e 100 odsto svojih mogu}nosti. To je na{ prioritet - naglasio je selektor orli}a.

Prvi rival Srbije bi}e Kina (~etvrtak, 12.45) koja je odavno na skeneru stru~nog {taba reprezentacije Srbije.

Bogi} Vujo{evi}

- Gledali smo nekoliko wihovih me~eva. Igraju veoma brzo, veoma su talentovani, odli~ni {uteri, s nekoliko visokih igra~a. Moramo da nametnemo na{ stil igre i mudrom igrom ostvarimo pobedu na startu, koja donosi ogromno samopouzdawe pred nastavak takmi~ewa zakqu~io je Dejan Mijatovi}.

U sastavu reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Letoniji nalaze se slede}i igra~i - plej mej ke ri: Bogi} Vu-

jo{evi} (Novi Sad), Aleksandar Cvetkovi} (Crvena zvezda), Nemawa Dangubi} (Hemofarm), be ko vi: Petar Lambi} (Hemofarm), Luka Igrutinovi} (Student, Kragujevac), kri la: Bogdan Bogdanovi} (Partizan), \or|e Drenovac (Lotomatika), Nemawa Krsti} (Hemofarm), kril ni cen tri: Nikola Sila|i (FMP), Luka Mitrovi} (Hemofarm), Marko Gujani~i} (Mladost, ^a~ak), cen tar: Nemawa Be{ovi} (Partizan).

Pa vi }e vi} po zvao 18 igra ~a

Gla zu ra pred EP u Be og ra du slobodno), Aleksa \or|evi} (50 i 100 slo bod no), Bo jan Udicki (50, 100 i 200 delfin), Katarina ^. Draganov (50 i 100 le|no), Mila Jovanov (50, 100 i 200 delfin), Divna ]osi} (50, 100 i 200 le| no), Ta ma ra Vu ko brat (100, 200 i 400 slo bod no), Dragana Ivanovi} (100 i 200 prsno, 200 i 400 me{ovito) i Milana Ba{i} (50, 100 i 200 slobodno).

Sa wima }e raditi treneri: Pre drag Ma ti}, Ivan Var ga, Mi lo rad Ra di {i},

SUTRA U LETONIJI PO^IWE JUNIORSKO PRVENSTVO SVETA (MLADI]I DO 19 GODINA)

UNIVERZITETSKI SPORT

PRIPREME JUNIORSKE REPREZENTACIJE U PETNICI

Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u pli va wu za vr {ne pripreme za Evropsko prvenstvo, koje }e se od 6. do 10. jula odr`ati u Beogradu, odradi}e u Petnici kod Vaqeva. Pliva~i su na pripreme otputovali danas, a u Petnici }e boravti do 3. jula.

Na pri pre ma ma }e bi ti: Ve li mir Stje pa no vi} (50, 100, 200 i 400 slobodno, 100 i 200 delfin), Dejan Peri{i} (50 delfin, 50 i 100 prsno),

dnevnik

Selektor mu{ke univerzitetske ko{arka{ke reprezentacije Srbije Luka Pavi}evi} saop{tio je {iri spisak od 18 igra~a na koje ra~una za Univerzijadu u kineskom gradu [en`enu.

Na selektorovom spisku nalaze se: Marko Qubi~i}, Stefan Sinovec, Stefan Bir~evi}, Du{ko Buni} (svi Metalac), Slobodan DunMilorad Dokmanac

U SUSRET TURNIRU „REFIK MEMI[EVI] BRALE”

Dok ma nac iza brao

Subotica }e 1. i 2. jula biti doma}in me|unarodnog kadetskog turnira u rvawu „Refik Memi{evi} Brale”. Na osnovu postignutih rezultata na doma}im i me|unaodnim takmi~ewima odre|ena je A i B kadetska selekcija Srbije koja }e nastupiti na ovom memorijalu.

Selektor dr Milorad Dokmanac i treneri Sr|an \okovi} i Milan Mari} opredelili su se da u A selekciji budu - do 42 kg: David [upica (Proleter), do 46: Strahiwa Kuruc (Radni~ki Sombor), do 50: @ivica Ostoji} (Proleter), do 54: Miklo{ Horti (Herkules), do 58: Alen Osmi} (Sombor), do 63: Valentin ^abi (Proleter), do 69: Bo`idar Balti} (Partizan), do 76: Vladimir Stanki} (Fru{kogorac), do 85: Emil Jankovi} (Spartak), do 100: Branko @ivanovi} (Radni~ki Beograd).

Selekcija B - do 50: @ivica Ostoji} (Proleter), Nemawa Milisavqevi} (Gexa), do 54: Slavko Vukovi} (Novi Sad), do 58: Rudolf Husar (Herkules), do 63: Kristijan Juhas (Potisje), do 69: Tama{ [lajher (Potisje), do 76: Milo{ Drigulov (Omladinac Zrewanin), do 85: Nikola Dorovski (Crvena zvezda), do 100: Sabol~ Horvat (Spartak).

Pored reprezentativaca, na memorijalu mogu da nastupe samo rva~i koji imaju najmawe jedan plasman me|u prva tri rva~a na kadetskom prvenstvu dr`ave i Kupu Srbije za kadete.

J. G.

Luka Pavi}evi}

|erski (OKK Beograd), Mladen Jeremi} (Hemofarm), Milo{ Dimi}, Stefan @ivanovi}, Aleksandar Milutinovi} (svi FMP), Vladimir Lu~i} (Partizan), Luka Dr~a, Sava Le{i}, Uro{ Nikoli} (Crvena zvezda), Nikola Male{evi} (Univerzitet Rod Ajlend, SAD), Nikola Dragovi} (Sant Petersburg, Rusija), Ni ko la Cve ti no vi} (Uni ver zi tet Akron, SAD), Vladimir [timac (Nimburk, ^e{ka), \or|e Gogi} (Mornar, Crna Gora).

Srpski reprezentativci okupi}e se 3. jula u beogradskom hotelu „Trim”, a bazi~ni deo priprema obavi}e na Zlatitboru. Univerzijada u [en`enu, na kojoj }e na{i studenti braniti zlatnu medaqu, bi}e odr`ana od 11. do 23. avgusta.

- Imamo sasvim dovoqno vremena da se dobro upoznamo i pripremimo. Tokom priprema odigra}emo nekoliko kontrolnih utakmica sa selekcijama iz regiona - precizirao je Pavi}evi}.

U stru~nom {tabu na{e selekicije bi }e po mo} ni Go ran Miq ko vi} i Marko Simonovi}, doktor Gligorije Babovi} i vo|a tima Dejan Dimitrijevi}.

MTB TROFEJ VOJVODINE NA STRA@ILOVU

Jo va na naj u spe {ni ja da ma Na Stra`ilovu je odr `a na me|unarodna trka u planinskom bi ci kli zmu -MTB Tro fej Vojvodine, u organizaciji MTB Fanatika iz Novog Sada. Trka je bodovana za MTB Ligu Srbije, a bodovi dobijeni na trci su zna~ajni i za kvalifikacije za OI u Londonu. Nastupilo je 97 tak mi ~a ra iz Tur ske, Ma |ar ske, Hr vat ske i Srbije.

U ka te go ri ji eli te slavio je Ma|ar Blaso Marton, ispred sunarodnika Andra{a Satmarija i Bojana \ur|i}a (Radni~ki), a kod dama je najboqa bila Jovana Crnogorac iz Novog Sada, ispred Vanese Durman iz Fanatika. U kategoriji juniora pobedio je Tur-

Bojan \ur|i}

~in ^a bik Ju suf, is pred Ogwena Stankovi}a (Orlovac) i Aleksandra Rastovi}a (Fanatik), a juniorki Mili ca Ra ki} iz No vog Sa da is pred Vi le te Trifkovi~ (Jednota) i klup ske dru ga ri ce Kristine Jakotin. Najboqi me|u mastersima bio je Bojan Vasovi}, drugo mesto pripalo je Tur~inu Atlasu Bulentu, a tre}e @eqku ]umu ri (Jed no ta). Naj u spe{niji kadet je Slobo dan Ste fa no vi} iz Novog Sada, a mla|i kadet wegov klupski drug Milutin Zeqkovi}. U kategoriji hobi sport slavio je Nemawa Bo`ovi} (Progresiva), a u hobi fanu Goran Bezik (Jednota).

G. M.

SPORT

dnevnik

sreda29.jun2011.

19

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE U VIMBLDONU DANAS SE IGRAJU ^ETVRTFINALNI SUSRETI

No le pro tiv sen za ci o nal nog To mi }a

No vak \o ko vi}

Ka da su kla di o ni ~a ri pred po ~e tak Vimbldo na pra vi li prog no ze u mu {kom de lu tak mi ~e wa, ap so lut no u wi ma ni je bi lo me sta za 18-go di {weg Austra li jan ca Ber nar da To mi }a. A ovaj mla di} ve} je po stao sen za ci ja ovo go di {weg iz da wa naj pre sti `ni jeg svet skog te ni skog tak mi ~e wa, jer je, pro {av {i pret hod no kroz tri ko la kva li fi ka ci ja, sti gao naj pre do glav nog tur ni ra, a on da, evo, i do ~e tvrt fi na la. U we mu }e se, {to je za nas naj za ni mqi vi je, igra ti s No va kom \o ko vi }em, a po bed nik, na rav no, sti ~e ula ni cu za po lu fi nal ni okr {aj s bo qim iz du e la Fe de rer-Con ga.

Ber nard To mi}

Na tra vi Vimbldo na To mi} je ve} od i grao se dam me ~e va. Pr va tri su sre ta austra lij ski ti nej xer igrao je u kva li fi ka ci ja ma i bio bo qi od Nem ca Ri {i ka, Ko lum bij ca Fa ra ha i Li sna ra iz Mo na ka. Po {to je u tom tre nut ku za u zi mao 158. me sto na ATP li sti, za 192 cm vi so kog i 77,5 kg te {kog Austra li jan ca hr vat skog po re kla ve} sam pla sman u glav nu kon ku ren ci ju bio je ve li ki uspeh. Me |u tim, to ni je bio i kraj ostva ri va wa we go vih sno va.... U pr vom ko lu nad i grao je s 3:0 (7:5, 6:3, 7:5) Ru sa Ni ko la ja Da vi den ka, 29. no si o ca, a od mah za tim i we go vog ze -

NOVOBE^EJSKO JEDINSTVO NA KRAJU SEZONE

Na je sen am bi ci o zni je

Pr ven stvo u Voj vo | an s koj li g i is tok pro te k lo je u zna ku fud ba le ra Za dru ga ra iz La za re va i Ba~ ke To po le. Me |u ti mo vi ma ko ji su u ovom ste pe nu tak mi ~e wa igra li za pa `e nu ulo gu je i eki pa Je din stva iz No vog Be ~e ja, ko ji je za u ze li ~e tvr to me sto sa 52 bo da (16 po be da, ~e ti ri re mi ja i de set po ra za, gol raz li kom 84:54).

Za eki pu ko ju je vo dio tre ner No vi ca Gla va {ki je igra lo 25 fud ba le ra, a naj vi {e utak mi ca (28) od i grao je Bo -

mqa ka Igo ra An dre e va, po sle bit ke u pet se to va. Bi lo je 4:6, 5:7, 6:3, 6:4, 6:1 za To mi }a i ve} u tom tre nut ku ovog mom ka te ni ski svet po ~eo je da gle da dru gim o~i ma.

U 3. ko lu pro sto je po ~i stio s te re na 5. fa vo ri ta [ve |a ni na Ro bi na So der li ga (bi lo je 6:1, 6:4, 7:5), da bi pre dva da na eli mi ni sao i Bel gi jan ca Ha vi je ra Ma li sa sa si gur nih 6:1, 7:5, 6:4.

Na rav no, sve ovo smo na ve li kao ilu stra ci ju po sla ko ji je Austra li ja nac od ra dio do sa da, ali }e, si gur ni smo, da na {wi duel s No va kom \o ko vi }em za

we ga bi ti da le ko naj te `i i, na da mo se, ne pre mo sti vi iza zov.

No le igra ve o ma do bro i si gur no, pa, osim u du e lu s Bag da ti som, ni je imao te `ak po sao i la ko je sti gao do ~e tvrt fi na la. Uz pu no uva `a va we To mi }a, pr vo ra zred no iz ne na |e we bi bi lo do No vak ne pro |e u po lu fi na le. Na{ as i Ber nard To mi} do bro se po zna ju, do sa da su od i gra li sa mo je dan eg zi bi ci o ni me~ u Mel bur nu i u we mu je sla vio - Austra li ja nac (bi lo je 6:4, 3:6, 7:5). Uz to No le tov ve li ki mo tiv na la zi se, osim `e qe da osvo ji naj ve }i tur nir na sve tu, i u ~i we ni ci da ju ri Na da la na pr vom me stu ATP li ste i

da mu jo{ sa mo dva ko ra ka pre o sta ju do is pu we wa `i vot ne `e qe.

- To je mla di} ~i je vre me tek do la zi - re kao je No vak \o ko vi} o svom da na {wem ri va lu. - Znao sam da }e po sta ti vr hun ski te ni ser, a na ovom tur ni ru je to po tvr dio po be da ma nad ve li kim igra ~i ma. Se }am se po ra za iz Mel bur na, ali to je bi la eg zi bi ci ja na ko ji ma se ne igra naj o zbiq ni je i ko je vam slu `e da is pro ba te ne ke stva ri.

Ber nard To mi} je, pak, iz ja vio: - No le je {am pion ko ji je ve} osva jao grendslem ti tu le. Ve o ma smo do bri i vi {e pu ta smo spa -

rin go va li. Znam da me po {tu je, ali ja we ga po {tu jem jo{ vi {e.

Igra li smo je dan set pre Vimbldo na i uni {tio me je. Na dam se da da nas ne }e bi ti ta ko.

U osta lim ~e tvrt fi na li ma, pr vi no si lac i ~o vek ko ji bra ni ti tu lu, [pa nac Ra fael Na dal igra }e s 10. no si o cem Ame ri kan cem Mar di jem Fi {om. Qu bi mac do ma }e pu bli ke, [ko tlan |a nin En di Ma rej od me ri }e sna ge sa [pan cem Fe li si ja nom Lo pe zom, dok }e s No le to ve stra ne `re ba ko pqa ukr sti ti @o-Vil fred Con ga (12. no si lac) i Ro xer Fe de rer (3).

Pri pre mio: A. Predojevi}

SELEKTOR BOGDAN OBRADOVI] OBJAVIO SPISAK ZA ME^ SA [VEDSKOM

Na vi kin ge s naj bo qim ti mom Se lek tor te ni ske Dej vis kup re pre zen ta ci je Sr bi je Bog dan Ob ra do vi} ob ja vio je spi sak igra ~a ko ji }e na stu pi ti u ~e tvrt fi nal nom dvo bo ju Svet ske gru pa sa se lek ci jom [ved ske, u Halm {ta du od 8. do 10 ju la. 2011. go di ne. Ob ra do vi} }e, ka ko se vi di iz ob ja vqe nog spi ska, u Skan di na vi ju po ve sti naj bo qu eki pu, bez ob zi ra na spe ku la ci je i ve sti iz pro tiv ni~ kog ta bo ra da }e do ma }in na stu pi ti bez svog naj bo qeg te ni se ra Ro bi na So der lin ga.

Na spi sku se lek to ra Ob ra do vi }a su, ba{ kao {to je i na ja vqi va no, No vak \o ko vi}, Vik tor Tro ic ki, Jan ko Tip sa re vi} i Ne nad Zi mo wi}, a s eki pom }e pu to va ti i Ili ja Bo zo qac.

- Sva ka ko da u Halm {tad pu tu je mo u naj ja ~em sa sta vu, ba{ kao {to smo i re kli. Ne za ni ma ju nas pri ~e i spe ku la ci je na {ih ri va la o ne i gra wu So der lin ga, mo -

No vo be ~ej ci su naj e fi ka sni ja eki pa u li gi sa 84 po stig nu ta go la, a pr vi stre lac je Bo jan Ma ti} sa 21 go lom, Vla di mir Ra di {i} je po sti gao 17, Og wen Ma le{ 14, Mar ko Dr qa ~a i Er vin Ri go {est, Sr |an Li si ca i Vuk Ba bi} {e ti ri, Da vo rin [i ja no vi} i Stra hi wa Va sko vi} tri, Mi lo rad Ivan ~ev dva, Go ran Stan ko vi} dve i Mi qan Ni ko li} i Mar ko Ba la ban je dan gol.

- Mo gu bi ti za do vqan ka ko pla sma nom ta ko i igra ma.

Igra ~i su od star ta ima li ve -

Dej vis kup tim Sr bi je

`da i jo{ ne kog. To je in ter na stvar do ma }i na, ba{ kao {to je na {a oba ve za da u naj j~em sa sta vu bra ni mo osvo je nu ti tu lu. To je, uosta lom, ~e tvrt fi na le Dej vis ku pa i ja sno je da mu pri da je mo od go va ra ju }i zna ~aj. U sva kom slu ~a ju, mi u [ved sku pu tu je mo da po be di mo i, po na vqam, ne in te re su ju nas bi lo ka kve ve sti iz pro tiv ni~ kog ta bo ra. Sva ko ima pra vo da igra u sa sta vu u ko me sma tra da tre ba da se su prot sta vi bra ni o cu ti tu le. Sa mim ~i nom {to ide mo u naj bo qem sa sta vu, ja sno po ka zu je mo ko li ko smo ozbiq ni i za {to smo ov de gde smo - me |u vo de }im te ni skim na ci ja ma u sve tu - re kao je Bog dan Ob ra do vi}.

Sa ve zni ka pi te ni re pre zen ta ci ja mo gu da iz me ne sa stav eki pe i igra ~e ko ji }e na stu pi ti sve do 7. ju la 2011. go di ne u 12 ~a so va, za ka da je za ka zan `reb.

TALENTI: SR\AN JAKOVQEVI], TENISER

@e qa zva na Flo ri da

Eki pa Je din stva se zo nu za vr {i la na ~e tvr tom me stu

jan Ma ti}, za tim sle de: Bo jan Nem ~ev i Mi lo rad Ivan ~ev sa 27, Sr |an Li si ca, Ve li bor [ke ro, Go ran Stan ko vi}, Og wen Ma le{ 26, Mar ko Dr qa ~a, Vla di mir Ra di {i}, Stra hi wa Va sko vi} 25, Da vo rin [ij no vi}, Vuk Ba bi} 24, Mi qan Ni ko li} 19, Er vin Ri go 15, Sa {a Bje li} 14, Mi lo{ [tef ki} 10, Alek san dar Ba ra~ kov de vet, Mar ko Ba la ban se dam, Dra gan Zla tar, Mar ko Ma ti} pet, Bo ri slav Ve skov i Cvi je tin Ja wi} dve, Da vid La lo {e vi}, Mi lo van Ce ki} i Igor Jo va no vi} jed nu utak mi cu.

o ma od go vo ran i do bar pri stup oba ve za ma i to je da lo re zul ta ta. Na mno gim utak mi ca ma smo igra li sa la ko }om i ve o ma kva li tet no, iz dvo jio bih obe utak mi ce sa Ba~ kom To po lom, gde smo po tvr di li da smo ima li sa stav i za ne {to vi {e od ~e tvr tog me sta. Ve om a se do bro uklo pio spoj is ku stva i mla do sti, {to nam da je za pra vo da u na red nu se zo nu star tu je mo sa da le ko ve }im am bi ci ja ma. Fud ba le ri su sa da na za slu `e nom od mo ru, a pri pre me za na red nu se zo nu po ~e }e mo 9. ju la - re kao je tre ner Gla va {ki.

S. Davidovi}

Sjaj ni re zul ta ti ko je ostva ru ju te ni ser ke i te ni se ri iz Sr bi je u po sled wih ne ko li ko go di na znat no su po ve }a li in te re so va we za ovaj sport u na {oj ze mqi i sve je vi {e de voj ~i ca i de ~a ka ko ji uzi ma ju re ket u ru ke i po ~i wu da sa wa ju o ve li kim are na ma. Za sa da sa mo u ma {ti se be vi de na vimbldon skoj tra vi, ili na {qa ci Ro lan Ga ro sa i to im je do dat ni mo tiv da u|u u svet do ko jeg su im put ve} utr li No le, Vik tor, Jan ko, Zi ki, Ana i Je le na.

Me |u de ~a ci ma ko ji ima ju po ten ci jal, na rav no uko li ko na sta ve s ve li kim, ~e sto spar tan skim ra dom, na la zi se i 15-go di {wi No vo sa |a nin Sr |an Ja ko vqe vi}, ~lan TK In deks.

- Te nis sam po ~eo da igram ka da sam imao se dam go di na - ka `e ovaj de ~ak. - Bio sam pr vi u Voj vo di ni na pr ven stvu do 10 go di na, po sle sam po stao vi ce {am pion i na let wem i na zim skom pr ven stvu dr `a ve do 12 go di na, a

bio sam i osva ja~ Ku pa Sr bi je.

Usle di li su na stu pi na in ter na ci o nal noj sce ni i osvo jio sam tur nir tre }e ka te go ri je u Sko pqu, a igrao sam i na tak mi ~e wi ma u Tur skoj, Austri ji, Ne ma~ koj, Be lo ru si ji, Dan skoj i [ved skoj. Uz sve to, bio sam i ~lan re pre zen ta ci je Sr bi je do 12 go di na i igrao na Evrop skom pr ven stvu u Ita li ji.

Re zul ta ti ko je je ostva ri vao do ne li su Sr |a nu 49. me sto na evrop skoj ETA li sti, a sa da je pred se be po sta vio no ve ci qe ve.

O to me je re kao: - @e qa mi je da iz bo rim pra vo za na stup na pre sti `nom Orinx bo u lu do 16 go di na na Flo ri di, a po sle to ga pla ni ram da na stu pam na ITF tur ni ri ma do 18 go di na. Na rav no, vo leo bih da igram na ju ni or skim grend-slem tur ni ri ma u Evro pi, zna ~i na Vimbldo nu i u Ro lan Ga ro su i spre mam se da is pu nim ci qe ve, sve stan da su oni do sta am bi ci o zni.

Tre ner Sr |a na Ja ko vqe vi }a je Pe tar Hrn ~i}, ko ji je ukrat ko ova ko opi sao igru svog u~e ni ka: - Sr |an je per spek ti van igra~, ~i ja je ka rak te ri sti ka ofan ziv na igra, s ve o ma kva li tet nim for hen dom. U na red nom pe ri o du po za ba vi }e mo se ra dom na ser vi su, kao i na mre `i, jer tu ima pu no pro sto ra za na pre dak. Ve} sa da on tre ni ra ~e ti ri sa ta dnev no, od to ga se tri sa ta fo ku si ra mo na sa mu igru i we ne ele men te, a sat vre me na ra di mo na kon di ci ji. Ve ru jem da, uko li ko bu de is tra jao, mo `e da stig ne do ran ga iz u zet no do brih ju ni o ra.

Sr |an Ja ko vqe vi} za vr {io je O[ „\or |e Na to {e vi}” u No vom Sa du i sa da je upi sao Sred wu eko nom sku {ko lu, a iz u zet no je za do vo qan sa rad wom ko ju ima s fir mom ko ja je ge ne ral ni za stup nik „He do ve” opre me ko ju i on ko ri sti.

A. P.

Sr |an Ja ko vqe vi}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda29.jun2011.

TURNIR DECE U SOMBORU

Si mul tan ka za raz i gra va we U Som bo ru je, u or ga ni za ci ji Do ma u~e ni ka i de ~i jeg {a hov skog klu ba „Fi gu ra“, a pod po kro vi teq stvom Skup {ti ne op { ti n e, odr ` an tra d i c i o nal ni tur nir de ce pod na zi vom „[ah u {ko le“. Na vik nu ti na go sto prim stvo do ma }i na, uz osve `a va ju }a pi }a, tak mi ~i lo se u ~e tri uz rast ne gru pe. I dok su su di je pri pre ma le pa ro ve za tur ni re odr `a ne su i dve eks pres si mul tan ke za „za gre va we“. Sta ri je je raz i g ra v ao Fi d e maj s tor Vla di mir Jo ti}, a mla |e sim pa ti~ ni mk Jo van Mr le. Tur nir se igrao u 6 ko la po pra vi li ma za ubr za ni {ah. Po za vr {et ku tur ni ra i po de le pe ha ra i me da qa do ma }i ni su pro ve li go ste kroz ob no vqe ni i „re n o v i r a n i“ cen t ar gra d a.

Bi lo je to efekt no fi na le na jo{ jed nu uspe {nu or ga ni za ci ju do ma }i na.

Me da qe su osvo ji li: de voj ~i ce 1-4. raz red: Ma ja Ka ri {ik 5, Oqa Ko s a n o v i} 4,5, Ana Pe ti} sa 3,5 po e na (12 u~e sni ca); de voj ~i ce 5-8 raz red: Ma r i c a Mi l o v a n o v i} 5,5, Go ri ca A}i mo vi} 5, Te o do ra Sla do je vi} 4,5 po e na (8 u~e sni ca); de ~a ci 1-4. raz red: De jan Omor jan 5, Ste fan Maj sto ro vi} 5, Ser gej Vla {ka li} 4,5 po e na (25 u~e sni ka); de ~a ci 5-8. raz red: Qu bo Vla ho vi} 5, Ne boj {a Pav kov 5, Dra gan Pe tro vi} 4 po e na (17 u~e sni ka); pla sman me {o vi te gru pe: Ivan Ba no vi}, Stra hi wa \ur ni}, Jo van Mr le, Sta ni sla va Ne deq ko vi} i Fi lip Ra do va no vi}.

VIKEND U E^KOJ

Vi dov dan ski tur nir [a hov ski klub Je din stvo iz E~ ke or ga ni zu je pe ti po re du Vi dov dan ski tur nir. Tur nir se igra po [vaj car skom si ste mu, 15 mi nu ta po igra ~u uz kom pju ter sko pa ro va nje. Igra se u ve li koj sa li u cen tru Ec ke u su bo tu, 2. ju la. Sa la mo `e da pri mi 120 igra ~a. Pri ja ve se pri ma ju do 10 ~a so va. Ko ti za ci ja je 400 di na ra po igra ~u, a na grad ni fond iz no si 30.000,00 di na ra. Za igra ~e su pri pre mqe ni sen dvi ~i.

Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti kod pred sed ni ka sa hov skog klu ba, Vla de Po po vi }a na te le fon 063/522-664.

ML ZREWANIN Plej-of (fi na le): Zla ti ca – Je din stvo (No vi Be ~ej) 5:3. Eki pa Zla ti ce pla si ra la se u Se ver no ba nat sku zon sku li gu.

PROBLEM BR. 343

Be li da je mat u dva po te za Sanderse Pro ble em blad 1983.

RAZLAZ I NA GAZELI

ANALIZIRANE PARTIJE

Bur na sed ni ca IO [S Sr bi je

Blo ka da je po la zdra vqa

Na sta vqa ju se raz la zi [a hov skog sa ve za Voj vo di ne. Na Ka} koj pe tqi 2009. go di ne taj raz laz je po ~eo s naj ja ~im {a hov skim klu bo vi ma Voj vo di ne ko ji tra je. U apri lu ove go di ne to se de si lo sa naj ma sov ni jim op {tin skim sa ve zom Voj vo di ne, No vo sad skim {a hov skim sa ve zom. I naj zad, u ju nu, i sa [a hov skim sa ve zom Sr bi je na bur noj sed ni ci Iz vr {nog od bo ra tog sa ve za. Je dan od raz lo ga za ne za do voq stvo voj vo |an skih de le ga ta na sed ni ci je sme na ve le maj sto ra Si ni {e Dra `i }a sa me sta se lek to ra mu {ke re pre zen ta ci je. Ve }i na ~la no va Iz vr {nog od bo ra [SS vi de la je raz lo ge za sme nu Dra `i }a, na kon ne u spe ha na Olim pi ja di u Han tiMan sij sku, u po re me }e nim od no si ma u re pre zen ta ci ji, za ko je je,

po wi ma a i po ve }i ni re pre zen ta ti va ca is kqu ~i vi kri vac se lek tor jer je „ne do stoj nim po na {a wem to kom Olim pi ja de i jav nim uvre da ma ko je je na neo igra ~i ma na kon olim pi ja de, pro u zro ko vao na ja vu boj ko ta ve }i ne vr hun skih igra ~a, po ten ci jal nih re pre zen ta ti va ca, uko li ko Dra `i} osta ne se lek tor.“ Za no vog se lek to ra po sta vqen je ve le maj stor Bo {ko Abra mo vi}, ko ji je tu du `nost oba vqao i ra ni je, i u mu {kom i u `en skom dr `av nom ti mu.

Dru gi raz laz na stao je na kon {to IO [SS ve }i nom gla so va ni je pri hva tio zah tev Voj vo di ne da [S Sr bi je fi nan si ra je dan broj tur ni ra u or ga ni za ci ji tak mi ~ar skih pod ru~ ja uz obra zlo `e we da je bu xet [SS ve} sa da u mi -

nu su za ~e ti ri mi li o na di na ra u spro vo |e wu pri o ri tet nih ak ci ja.

Ne za do voq ni tim od lu ka ma de le ga ti [S Voj vo di ne, pri li kom gla sa wa o usva ja wu fi nan sij skog pla na za 2011. go di nu, kao svoj od go vor na pret hod na gla sa wa, a po seb no na sme nu se lek to ra, jer je po wi ho vom mi {qe wu Dra `i} van sta tu tar no sme wen, gla sa li su pro tiv usva ja wa fi nan sij skog pla na, a za tim su na ~e lu sa pred sed ni kom [SV, Mi ro sla vom Ko pa wom, na pu sti li sed ni cu. Ta ko je do {lo do pa ra dok sal ne si tu a ci je da fi nan sij ski plan, po va `e }em Sta tu tu [SS, ne mo `e da bu de usvo jen zbog ne sla ga wa jed nog od udru `e nih sa ve za! Osta je da se vi di ka ko }e [a hov ski sa vez Sr bi je raz re {i ti ova kvu blo ka du ra da sa ve za.

EKIPNO PRVENSTVO VOJVODINE U UBRZANOM [AHU

Re {e we pro ble ma br. 343 je 1.Sf4!

Pret wa 2.Sd3 mat. Na 1...Sc3 (2…Sa3) sle di 2.Da3 mat. Na 1...Lc3 sle di 2.Td5 mat. Na 1...b:c6 sle di 2.Sd3 mat. Na 1...Sc2 sle di 2.Te5 mat. Na 1...Lb2 sle di 2.D:c4 mat.

Ni je slu ~aj no {to su or ga ni za to ri Tur ni ra kra qe va po zva li ne pred vi di vog Va si li ja Ivan ~u ka da im za ~i ni tur nir.

Faj ter od gla ve do pe te ne ret ko za vr {i tur nir na po sled wem me stu ali isto ta ko zna da bu de i iz ne na |u ju }i po bed nik ne kog su per tur ni ra. Po be da u po sled wem ko lu nad Na ka mu rom do ne la mu je sa mo de o bu po sled weg me sta ali je i po tvr di la da Ivan ~uk ne ma mi ra “ni kad su spa ko va ni ko fe ri”.

Ekip no pr ven stvo Voj vo di ne u ubr za nom {a hu, pod na zi vom “16.

Vi dov dan ski kup”, odr `a no je u Ka }u u mo te lu “Omo ri ka” u ne de qu 26. ju na. U~e stvo va le su 32 eki pe a igra lo se 9 ko la uz tem po igre 15 mi nu ta po igra ~u na 4 ta ble. U od su stvu ve }i ne pr vo li ga {kih i dru go li ga {kih klu bo va eki pa Omla din ca iz No vih Ba no va ca (u sa sta vu: Dra `i}, G.M. To do ro vi}, Ilin ~i}, Ve li~ ko vi}, Bo di ro ga i Aza ri}) i po red jed nog po ra za, osvo ji la je po bed ni~ ki pe har i zlat ne me da qe. Sre br ne me da qe osvo ji li su igra ~i Mla do sti iz No ve Pa zo ve (A. In |i}, ]e ro vi},

Ga vri}, Zo be ni ca i Elez) a bron za ne igra ~i pr ve eki pe Ju go vi }a iz Ka }a (Ra dlo va~ ki, M. Po po vi}, B. Ma ri no vi} i Ra do wa nin). Su di li su Mi lan Mi la di nov i Pe tar Mi li ~e vi}.

Pla sman: 1. Omla di nac (No vi Ba nov ci) 24 (27,5), 2. Mla dost (No va Pa zo va) 22 (24), 3. Ju go vi}-1 (Ka}) 21 (28), 4. „Ba ta ]o si}“ (Opo vo) 19 (25,5), 5. Her ce go vac (Gaj do bra) 17 (21,5), 6. Ju go vi}-2 17 (20,5), 7. Sr bo bran-1 16 (22), 8.

Slo ven (Ru ma) 15 (20,5), 9. Srem (Srem ska Mi tro vi ca) 15 (18), 10.

Par ti zan (To ma {e vac) 14 (20,5), 11. Adi ce (No vi Sad) 14 (20), 12.

PA[K (Pan ~e vo) 14 (19,5), 13.

LSK (La }a rak) 14 (16,5), 14. Slo ga (In |i ja) 13 (20,5), 15. Ko va ~i ca-1 13 (19), 16. Sr bo bran-2 13 (15,5), 17.

Haj duk (Be {ka) 12 (21), 18. Si vac 11 (18), 19. Ce ment (Be o ~in) 11 (16,5), 20. Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 11 (13), 21. Ali bu nar 10 (18,5), 22. 2 ok to bar (Ku ma ne) 10 (18), 23. Bu du} nost (Na daq) 10 (17), 24. Kul pin 10 (16,5), 25-26. Ju go vi}-3, Haj duk (Gar di nov ci) 10 (15), 27. Omla di nac )@a baq) 10 (14,5), 28. Bu di sa va 8 (13,5), 29. Ko va ~i ca-2 8 (11,5), 30. [aj ka{ (Ko viq) 7 (14,5), 31. Ju go vi}-4 5 (10), 32. Ju go vi}-5 1 (4,5).

OPEN PULA

Are na Ko va ~e vi }u Ni je uobi ~a je no da na ovim stra ni ca ma da je mo iz ve {ta je sa stra nih open tur ni ra. Dav no su pro {la vre me na ka da su na {i igra ~i ha ra li na svet skim Ber ger tur ni ri ma. Na ta kvim tur ni ri ma na {ih ta mo vi {e ne ma. Ret ko ih vi |a mo i na open tur ni rim od ne kog zna ~a ja, po go to vo ne na le stvi ci ko ja bi se mo gla na zva ti uspe {nom. Open tur nir u Pu li ima tra di ci ju jo{ iz „one“ Ju go sla vi je.

Ove go di ne oku pio je 360 igra ~a. Ne ma tu svet ske eli te ali broj ve le maj sto ra i igra ~a sa me |u na rod nim ti tu la ma je bio im po zan tan. Fa vo rit (po rej tin gu) bio je no vo sad ski ve le maj stor Alek san dar Ko va ~e vi}. Po ~eo je si lo vi to: 6 po e na iz 6 par ti ja, {to mu TURNIR KRAQEVA

Po bed nik Kar lsen U Ru mu ni ji (Ba zna) Mag nus Kar lsen i Ser gej Kar ja kin po de li li su pr vo me sto sa po 6,5 po e na. Vo qom `re ba der bi su sret iz me |u Kar lse na i Kar ja ki na od i gran je u po sled wem ko lu. Par ti ja ni je bi la mno go za ni mlji va i iz gle da da su obo ji ca u~e sni ka bi la za do voq na sa re mi jem. Ni je bi lo me ~a do i gra va wa jer je Kar lsen imao bo qi So ne born-Ber ger, pa je pro gla {en po bed ni kom. Kar ja kin se kva li fi ko vao za Grand Slam Ma sters fi na le u Sao Pa u lo/Bil bao.

Pla sman: 1-2. Kar lsen, Kar ja kin 6,5, 2-3. Ra xa bov, Na ka mu ra 4,5, 5-6. Ni si pe a nu, Ivan ~uk 4 po e na.

je uz tri re mi ja u po sled wa tri ko la bi lo do voq no da obez be di pr vo me sto po do dat nim kri te ri ju mi ma. Dru go me sto sa istim bro jem po e na osvo jio je Da vo rin Ku qa {e vi} (Hr vat ska) a tre }e Ger geq An tal (Ma |ar ska).

Dru gi No vo sa |a nin, ve le maj stor Du {an Po po vi}, sa istim bro jem po e na za vr {io je na ~e tvr tom me stu. Pe ti je, sa da ve} biv {i se lek tor, Si ni {a Dra `i} ko ji je pred vo dio gru pu igra ~a ko ji su sa ku pi li po 7 po e na. Oslo bo |en se lek tor skih bri ga Dra `i} se po sve tio tak mi ~ar skom {a hu a {a ro li ki sa stav tur ni ra mu je sa svim od go va rao. Od osta lih na {ih igra ~a Pre drag Bo di ro ga je za u zeo 20. me sto, a Ne boj {a Som bor ski 27. sa po 6,5 po e na.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

O ve~ no sti

Ve~ nih stva ri kao da ima sve ma we, pa ve} po sta ju – pra ve ko lek ci o nar ske vred no sti. Na pri mer, ~ak i du go sve tlo sno go di {wi ozon ski omo ta~ oko Ze mqe, ko ji nas {ti ti od {tet nih ko smi~ kih zra ~e wa - ~o ve ~an stvo je ovo ze maq skim ga so vi ma ve} us pe lo da iz bu {i kao {vaj car ski sir. Uz gred bu di upi ta no: za {to se, uop {te, bu {e to li ke ru pe u {vaj car skom si ru – kad je ven ti la ci ja mno go po treb ni ja bu |a voj gor gon zo li?

Mo `da ~ak ni {ah ni je ve ~an – ali ve~ ni {ah je ste! To mo `e te eks pe ri men tal no ura di ti i sa mi, ako po gle da te ka ko je ita li jan ski ve le maj stor Ma ri o ti, ako cr ni, pro tiv svog ma |ar skog ko le ge Sak sa, u Las Pal ma su (1978) – ta~ ni je u ve~ no sti – na {ao spas:

…ko ji na sta vqa da se re mi zer ski ri ta “odav de do ve~ no sti”, ska ka ~u }i na f1 i na bi lo ko je od po qa d2, e3 ili g3 – ili na iz me ni~ no na sva ko od wih, ako ba{ ho }e da se i`i vqa va…

U ve~ no sti na la zi pri be `i {te, po ne kad, ~ak i je dan Ka spa rov. Evo jed nog ta kvog slu ~a ja, iz vre me na ka da Ka spa rov (cr ni) jo{ ni je bio sa svim Ka spa rov. Pro tiv Por ti {a, u Mo skvi 1981, ve {to se sa dva pe {a ka ma we, iz mi go qio iz {a ka sud bi ne:

^o qu {ki na uz ve le maj sto re Za vr {en je otvo re ni tur nir na Sre br nom je ze ru (Ve li ko Gra di {te) po be dom ve le maj sto ra Mi o- dra ga Sa vi }a i ve te ra na Du {a na Raj ko vi }a. Ma lo iz ne na |e we pri re di la je svo jim pla sma nom `en ski ve le maj stor Iri na ^o qu {ki na, ko ja je bi la rav no pra van tak mac za vrh ta be le.

Pla sman: 1-2. Sa vi}, Raj ko vi} 7, 2-3. To {i}, ^o qu {ki na 6,5, 510. Ble si}, Go ve da ri ca, Z. S. Mar ko vi}, Pe trov ski, Abra mo vi}, D. Ne sto ro vi} 6 po e na, itd.

Be li ima pe {a ka vi {e, i to vr lo opa snog. Ali cr ni, za to, ima vr lo pr ga vog ko wa…

1…S:e3! 2.T:c2 Ta1+ 3.Kh2 Sf1+

1…T:d2! 2.D:d2 Df3+ 3.Dg2 Ili 3.Tg2 Df1+ 4.Tg1 Df3+ itd.

3…Sg3+ Sa mo ta ko `r tva kva li te ta do bi ja svoj smi sao – od mah }e mo vi de ti ka kav: 4.h:g3 Dh5+ 5.Dh2 Df3+ 6.Tg2 Dd1+ 7.Dg1 Dh5+ I uz re mi ve~ nim {a hom za vr {a va Dra go slav An dri} da na {wu lek ci ju “[ko le za ma le i ve li ke pa ce re”.

39.Tbc3 Kd6 40.Sf7+ Kd7 41.Tb3 Kc7 42.Sg5 i cr ni je ne mo }an da od bra ni e6-pi o na.

39.Tbc3 Td6 40.b4 Kb8 41.L:c6 b:c6 42.b5

Ivan~uk–Nakamura Slo ven ska od bra na (D14) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.c:d5 c:d5 4.Sc3 Sf6 5.Sf3 Sc6 6.Lf4 Lf5 7.Db3!?

Omla di nac pr vak

OPEN SREBRNO JEZERO Re {e we pro ble ma br. 342 (D’Or vil le, Problèmes Nu ren berg, 1842.) sa po zi ci jom: be li – Kh1, Db2, Td5, Lh2, Sg5; cr ni – Kc4; je 1.Le5! Na iz nu |e no 1...K:d5 sle di 2.Db5 mat.

dnevnik

Glav na va ri jan ta je: 7.e3 e6 i po sle 8.Db3 naj bo qi od go vor za cr nog je 8...Lb4.

7...Db6 Bo qe je: 7...Sa5 8.Da4+ Ld7 9.Dc2 e6.

8.D:b6 a:b6 9.e3 e6 10.a3 Le7 11.Le2 Zbog ~e ga je lo vac i{ao na e2 ume sto na b5? Pre sve ga, {to be li `e li da to po qe is ko ri sti za svog ska ka ~a, a dru go, sa po qa e2 lo vac tim po te zom in di rekt no spre ~a va ide ju cr nog Sf6-h5.

11...0–0 12.0–0 Tfc8 13.Tfc1 Glav na ma na du pli ra nih pi o na je wi ho vo po maw ka we flek si bil no sti. Osim to ga, be li ima i pot pu nu kon tro lu nad po qem b5.

Naj zad, izo lo va ni du pli pi o ni ka sni je po sta ju lak {a me ta. Sve to da je be lom na du za pred nost.

13...Sh5 14.Lg5! L:g5 Po sle 14...f6 be li bi igrao 15.Sh4! s na pa dom na h5-ska ka ~a. Ako ta da cr ni igra 15...f:g5 16.S:f5 e:f5 17.L:h5 g4 s ide jom da ulo vi lov ca, be li bi za ra dio pe {a ka: 18.S:d5 Td8 (18...Ld8 19.Le8!) 19.S:e7+ S:e7 20.Tc7 Kf8 21.h3 g6 22.h:g4 g:h5 23.g:f5 i cr ni bi se bo rio za op sta nak.

15.S:g5 Sf6 16.Sf3 Lg4 17.Sb5 L:f3 18.L:f3 Td8 19.Kf1 Kf8 20.Tc3 Ke7 21.Tac1 Tdc8 22.Ke1 Kd7 23.h3 h5?! Tre ba lo je da se igra 23...h6.

24.h4! Vr lo lu ka vo igra Ivan ~uk: pr vo igra h3 a od mah za tim h4. Sad su cr ni pi o ni blo ki ra ni po be lim po qi ma {to mo `e da stva ra cr nom pro blem u ra znim ti po vi ma za vr {ni ca.

24...g6 25.g3 Ta5 26.Le2 Se8 27.Tb3!

27...Td8 “Ne pi je vo du” 27...S:d4 zbog: 28.T:c8 S:b3 29.Tc3 Sa1 (29...Sc5 30.b4) 30.b4 i usko ro, pre ili ka sni je, cr nom ko wu na a1 ne bi bi lo spa sa.

28.f3 Sf6 29.Sc3 Kc7 30.Sa2 Sg8 Po re ~i ma Ivan ~u ka ovaj po tez je ve li ka za blu da cr nog.

“Pri zi vao” je po tez 30...Tc8 31.Sb4 Sd7 za dr `a va ju }i po qe e5 pod kon tro lom.

31.Sb4 Sge7 32.Sd3 Taa8 33.Se5 Tf8 Po sle 33...f6 34.Sd3 sle di lo bi Sf4 (i even tu al no Lf1–h3) i cr ni bi imao pro blem s pi o nom na e6.

34.Ld3 f5 Po sle ovog po te za be li je stra te {ki do bi jen. Cr ni ima isu vi {e pe {a~ kih sla bo sti (b6, e6 i g6).

35.Lb5 Tac8 36.Kf2 Na 36.Tbc3 ide Kd6.

36...Tg8 37.La4 Tgf8 38.Tc2 Tfd8 38...Tg8 gu bi for si ra no:

Igra je prak ti~ no go to va.

Cr ni }e iz gu bi ti pi o na a osta ju i jo{ mno ge dru ge sla bo sti.

42...Kb7 43.b:c6+ Kc7 44.a4 Tdd8 45.Tb2 Ta8 46.Tcb3 Sc8 47.Ta2 Tg8 48.a5 b5 49.T:b5 Sd6 50.Tb4 Ta6 51.Kg2 g5 52.h:g5 T:g5 53.Kh3 Tg8 54.Kh4 Th8 55.Tab2 Ta7 56.Tb6 Tha8 57.K:h5 Tg8 58.a6 Tga8 59.Tb7+ S:b7 60.a:b7 1:0 U tom po sled wem ko lu “{lag na tor tu” tre bao je da bu de su sret vo de }ih na ta be li Kar lse na i Kar ja ki na. Na `a lost, par ti ja ni je bi la mno go za ni mqi va. Is pu we na je sa mo “mi ni mal na kvo ta” od 30 po te za za spo ra zum ni re mi. Na svom blo gu Mag nus je na pi sao: „@e leo bih da {to pre za bo ra vim svo ju par ti ju sa ko-li de rom Kar ja ki nom.

Karlsen–Karjakin Nim co vi }e va in dij ka (E43) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.Sc3 Lb4 5.e3 Ne {to ak tiv ni je ali s vi {e ri zi ka je 5.Lg5 5...Lb7 6.Ld3 0–0 7.0–0 c5 8.Sa4 Ska ka~ ide na ivi cu ta ble da bi sa a2-a3 ote rao b4lov ca.

8...c:d4 9.e:d4 Te8 10.a3 Lf8 11.Lf4 d6 12.Te1 Sbd7 13.Tc1 e5! Sna `na no vost ko ja po ma `e cr nom da iz jed na ~i po zi ci ju.

Po sle 13…g6 be li je ne {to bo qi ali mo ra da vra ti ko wa na c3.

14.d:e5 L:f3 (14...d:e5 15.S:e5) 15.D:f3 S:e5 16.L:e5 Po sle 16.Dh3 S:d3 17.D:d3 T:e1+ 18.T:e1 d5 19.Td1 cr ni ko ri sti ne za {ti }e nog ko wa na a4 da ko ri ste }i d-li ni ju pot pu no iz jed na ~i sa 19…De8!

16...d:e5 17.Sc3 g6 Po sle 17...Dc7 Kar lsen na me ra va da pre ba ci bor bu pre ma d5-po qu.

18.Le4 Po sle ovog po te za be li mo ra ~ak da bu de ve o ma pa `qiv ka ko bi za dr `ao rav no te `u. Bo qe je bi lo 18.Tcd1 ma da, po sle 18...De7 cr ni te {ko da bi imao ika kvih pro ble ma.

18...S:e4 19.D:e4 Tc8! 19...Dc8 bi do zvo li la be lom da za dr `i pri ti sak po sle 20.Sd5; Na 19...f5 20.Dd5+ D:d5 21.S:d5 cr ni bi iz ne na da imao pro blem sa od bra nom na c7 i f6.

20.b4 Dd4!

Sad je be li taj ko ji mo ra da igra pre ci zno jer u za vr {ni ci pro tiv ni~ ki lo vac bio bi ja ~i od we go vog ko wa.

21.D:d4 21.Sd5 D:e4 22.T:e4 f5 23.Te2 Kf7 24.f3 Tc6 25.Kf2 Tec8 26.T:e5 T:c4 je po zi ci ja ko ju je be li `e leo da iz beg ne.

21...e:d4 22.T:e8 T:e8 23.Sd5 Te2 24.Kf1 Ta2 25.Td1 Po tez 25.c5 vo di u ne pri jat nu od bra nu po sle 25...b:c5 26.b:c5 d3 27.c6 (27.Se3? L:c5) 27...Tc2 28.Td1 T:c6 29.T:d3 Tc1+ 30.Ke2 Tc2+ 25...T:a3 26.T:d4 Ta4 27.Sf6+ Kg7 28.Se8+ Kg8 29.Sf6+ Kg7 30.Se8+ Kg8 remi.

Ko men tar: D. Rogozenko Pri pre mio: B. Dankovi}

reporta@e

dnevnik

sreda29.jun2011.

21

UZALUD SU MIHAq I AgNE[ SURAP OD BAUKA PRIVATIZACIJE IZ SELA KUPUSINE POBEgLI U [UMU

Od dr`ave nema ve}e {teto~ine ad su vi de li kon kurs za do ma ra Lo va~ kog do ma „Fa zan“, su pru `ni ci Mi haq i Ag ne{ Su rap ni su se mno go pre mi {qa li. A ni su ni ima li iz bo -

K

Mi haq stra hu je od no vog ga zde

ra: on je sti gao na Bi ro ra da po sle ban kro ta lo kal ne Zem-za dru ge „Ku pu si na„, ona iz „Po du na vqa“ na kon pri va ti za ci je, pa su svoj dom u se lu za me ni li za ku }u i po sao u de se tak ki lo me ta ra uda qe noj {u mi, ne da le ko od ku pu sin -

skog Du nav ca. Ni su ba{ usa mqe ni jer je u bli zi ni do sta vi ken di ca i vo} wa ka, a i lov ci su na vi kli da uve ~e svra te na hlad no pi }e i s Mi ha qem, ko ji im je, iz me |u osta log, i lov nik, do go vo re kad }e da obi |u svoj atar.

– Ni smo se po ka ja li zbog se lid be jer smo na {li mir i ti {i nu ka kva se da nas ret ko na la zi. Obo je vo li mo pri ro du i ra du je mo se sva kom da nu, bez ob zi ra na go di {we do ba. Bo jim se sa mo na ja vqe ne pri va ti za ci je lo vi {ta jer ne ve ru jem da }e ne ki bu du }i ga zda bri nu ti o pri ro di ka ko smo mi ve} go di na ma – ve li Mi haq.

Ag ne{ ni smo za te kli jer je oti {la kod }er ki da obi |e unu ke ko ji, kao i wi ho vi ro di te qi, ra do do la ze u ovu „di vqi nu“. Ne sme ta im {to ne ma mno go to ga od

grad skog kom fo ra, po go to vu te le vi zo ra, za ko ji iona ko ne ma ju vre me na, po red to li ko {um skih za ni ma ci ja.

– Ma da ni smo ima li do voq no is ku stva, kad smo pre de se tak go di na do {li, zna li smo da nam je po sao odr `a va we Lo va~ kog do ma, oko li ne i bri ga o fa zan skom ja tu.

U pro le }e sku pqa mo ja ja, sta vqa mo u in ku ba tor oko 1.150 ko ma da, ka da se iz le gu fa zan ski pi li }i tre ba ih ne go va ti vi {e ne de qa, a on da ih pu {ta mo u otvo re ni ali ogra |e ni pro stor, sve dok ne na -

ra stu da se sa mi mo gu sna }i u pri ro di. Deo pu {ta mo u lo vi {te, a osta tak se osta vqa kao ma ti~ no ja to za na red nu go di nu. Vo li mo `i vo ti we i pr ve go di ne smo se i pre ma fa za ni ma po na {a li kao i pre ma svo joj `i vi ni. Kad smo ula zi li me |u wih, ska kli su nam na ra me na i gla ve. Me |u tim, br zo smo se uve ri li u to da gre {i mo jer ta ko od ga ja ni fa za ni te {ko op sta ju u pri ro di, br zo stra da ju od dru gih di vqih `i vo ti wa ili od lo va ca. Za to smo od lu ~i li da bu de mo na dis tan ci i o~u va mo im

Divqa sviwa alava na kikiriki – U lo vi {tu sam pre ne ku go di nu na {ao na pu {te no ma lo di vqe pra se i mo ja ga je `e na ot hra ni la na cuc lu. Bi lo je pra vo ~u do. Ju ri lo je za Ag ne{ ~im oglad ni, igra lo se s ma~ ka ma i psi ma, ska ka lo nam u kri lo, od la zi lo u {u mu, ali se uvek vra }a lo.

Naj vi {e je vo le lo ki ki ri ki i kad bi ga na wu {i lo u xe pu, si lom ga je ~u pa lo. Zna lo nas je i gri sti, ali pa zi lo je da ne bu de pre ja ko. Na ra slo je na go to vo sto ki la pa su nas ne jed nom zva li be ra ~i vo }a ko ji „pra se” ni su po zna va li da ih spa se mo od na pa da di vqe svi we. A ona se sa mo igra la i kra la im ja bu ke iz gaj bi jer joj one sa ze mqe ni su bi le do voq no do bre. Bi la je pra va fe {ta kad kre nu u lov za jed no lov ci, psi, di vqa svi wa i tri ma~ ke. Jed nom se ni je vra ti la iz lo va i na kon ne ko li ko da na na {ao sam je ustre qe nu. Sa hra ni li smo je i o`a li li kao ne kog naj ro |e ni jeg.

Ve ru jem da ju je ne ko ubio gre {kom jer te {ko je no }u pre po zna ti {ta je {ta – ne kri ju }i tu gu pri ~a Mi haq i o~e ku je da se mo `da opet po ja vi ne ko pra se si ro ~e, si gur no uto ~i {te ga ~e ka.

Ko li }e se use li ti kod „Fa za na”

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ad smo bi li ma li, ne iz be `no pi ta we u du gim po po dne vi ma bi lo je: “[ta je za ve ~e ru?”, upu }e no naj ~e {}e je di noj `en skoj oso bi u ku }i ili na sa la {u, Májki (Ba bi), jer su ro di te qi bi li na wi vi. ^est od go vor je gla sio “’Le ba i je zi ka”, a su ro vi ja va ri jan ta “Le ba i pr sti ju!” Sve jed no, pr sti su se mo ra li opra ti ma kar bi li po je de ni, a uvek se ne {to na {lo za ve ~e ru. Bar {un ke. Ko ju mo ja ma ti ni kad ni je vo le la. Po {to svi osta li je su, vr lo su je ret ko pi ta li za {to. “Za to {to po je dem vi {e ne go {to mi tre ba pa bu dem ceo dan `ed na”, ob ja sni la je da red svo ju {un ko fo bi ju.

Ve ~e ra lo se, na rav no, uz po mo} je zi ka i pr sti ju, ali bi lo je

i bri ci, no `e va, po ne ka ka {i ka (ple ka na ili dr ve na), dve-tri vi qu {ke, pa ra zni lon ~i }i (opet ple ka ni), }u pi ce, ~ak i ~a {e. Pre ne go {to su oti {le [va be, i ne ki na {i ro |a ci su ima li escaj ge, a po sle to ga go to vo ce lo se lo.

Escajg je, uosta lom, ne ma~ ki na ziv za opre mu {to se ko ri sti za je lo. Sli~ na je i slo `e ni ca ko ja zna ~i obla por nost, ha la vost.

Sr bi ju `no od Du na va i Sa ve su ~u li za re~ escajg sa mo ako su bi li u go sti ma kod Pre ~a na. Ta mo se escajg ra{ ~la wa va, pri rod no, na ka {i ke, vi qu {ke i no `e ve, te do dat ke kao {to su var ja ~e, ku tla ~e, si pa }e ka {i ke i oba ve zno – ma ka ze za se ~e we pe ~e ne pra se ti ne. Naj bo qi je

pri rod ni in stinkt za opa snost – ob ja {wa va Mi haq.

Oko 50 ku pu sin skih lo va ca ve} du go na sto ji da obez be di {to bo qe uslo ve za di vqa~.

Re dov no ure |u ju lo vi {te, u ko je sva ke go di ne pu {ta ju vi {e sto ti na fa za na i ta ko {te de no vac jer ih ne mo ra ju ku po va ti. Osim La sta vi ce pod si gur nim kro vom ~la na ri ne, u ka su ~e sto „leg ne“ po ne {to i od spon zo ra, ali naj vi {e ura de do bro voq nim „o-ruk“ ak ci ja ma. No, od sko ro se pi ta ju ima li sve to smi sla.

– Ceo vek lov ci ula `u u svoj dom, lo vi {te i fa za ne ri ju, ali na ja vqen je za kon po ko jem je to sve vla sni {tvo dr `a ve. Ona ga mo `e pri va ti zo va ti, a ka kve su po sle di ce vi di mo u ce loj ze mqi – vaj ka se Mi haq, i do da je da za ko ne pi {u oni ko ji ne zna ju ka ko funk ci o ni {u me sna lo va~ ka udru `e wa, ve} sve gle da ju kroz tzv. sa ve zno lo vi {te, ko je fun cki o ni {e pot pu no dru ga ~i je.

Ali dok je po sta rom, su pru ga usta je ve} oko pet uju tro da na hra ni i na po je fa za ne, a Mi haq ne {to ka sni je jer ga ~e ka ju ce lo dnev ni po slo vi oko do ma i lo va ca.

Dok pri ~a mo, ti {i nu re me ti sa mo 12 po ro di ca la sta vi ca ko je su is pod kro va svi le gne zda. Ni ko ih ne di ra, ne bo je se qu di i hra nu pod mlat ku no se u ni skom le tu iz nad na {ih gla va. Mi haq je pod sva ko gne zdo sta vio da {~i cu da mla di ne bi pa li na ze mqu ako neo pre zno iz vi re. Ta ko se on i su pru ga od no se pre ma sve mu i sva kom ko ov de do |e ili bar svra ti.

Jelisaveta Prel~ec

KAD NIJE BILO HLEBA, FAMILIJA ZOKI PO^ELA DA @IVI OD KOLA^A

Escajg ili ka ko se je de ve li kom ka {i kom escajg ko ji se na kra ju sve ~a nog obe da sav upr qa, bez ob zi ra na ce nu i pret hod ni sjaj.

Ma |a ri ima ju le pu po slo vi cu pred ne ki pir: je {}e se ve li kom ka {i kom. Ame ri kan ci, pak, ne po kla wa ju ve li ku pa `wu ni escaj gu ni eti ke ci ji za sto lom.

Ve }i na go sti ju je de sa mo vi qu {kom, go to vo po lo vi na le vom ru kom jer se de ca ne pri si qa va ju da bu du oba ve zno de {wa ci.

Upo tre ba le ve i de sne ru ke mu ~i la je i La lu, vred nog, bo ga tog

i, pod ra zu mqi vo, sta me nog do ma }i na pa je je da red upi tao svo je go ste iz va ro {i: “Je l’ isti na da vi u gra du dr `i te vi qu {ku u le voj ru ci, a no` u de snoj dok je de te pi le ti nu?” “Je ste, Bábo, ta ko se po bon to nu je de pi le!”, oba ve sti ga naj o tre si ti ja snaj ka.

“Pa ko jom ru kom on da dr `i te ba tak”, ~u dio se Bába, sve dok mu ni su usu li no vi {pri cer.

Mo `da je taj isti La la, pu tu ju }i vo zom, se deo u istom ku peu sa sta si tim i ba{ le po ude {e nim Cr no gor cem, za ~i ji su po jas bi li za tak nu ti ye fer da ri, sa bqe, ja ta ga ni, ~ak i jed na lu la.

Po sle kur to a znih pi ta wa, La la ne iz dr `a, ve} upi ta: “A {ta }e te bi, pri ka, to li ki escajg”, po ka -

zu ju }i na ar se nal. \e ti} ni je raz u meo {ta je pi tan, ali qu ba zno ob ja sni: “To je mo je svi je tlo oru` je. Evo, vi di{ ovi je ga no `a.

Taj ti je po{ je ka na hi qa de gla va!” “E, sad raz u mem” – ob ra do vao se La la. “Mo ra da vam je do bro ro dio ku pus, ba{ zgod na no `e ka wa”! Di ja log se za vr {io bez tr go vi ne, iako je La la hteo da ku pi jed nu ku bu ru, da pla {i vra ne jer su mu te go di ne ba{ zdra vo is kqu ca le bo stan.

Vred ne do ma }i ce vo le ve li ke i bo ga te escaj ge, ali su ih no ve snaj ke, a na ro ~i to slu `av ke, mr ze le. Mno go ga ima, sve je na ci fra no {a ra ma, te {ko je za pra we a na ro ~i to bri sa we. Jo{ ako je escajg „gros”, 12 tu ca di za 144 oso be! Di na sti je i va `ne po ro di ce su na escaj gu ima le iz li ve ne gr bo ve, a po sle su zna ~aj na tu ri sti~ ka me sta po ~e la da pro da ju ka {i ~i ce i vi qu {ke s ozna kom gra da, u bo ji, pa jo{ emaj li ra ne, kao su ve ni re. Vred ni ji su ako se ukra du, {to ugo sti te qi zna ju pa ih ura ~u na va ju u ce nu uslu ge.

De lo vi escaj ga su u{li i u po slo vi ce pa se za ra sip na na sled ni ka ve li “Ras pro dao je i po ro di~ no sre bro”, a bri `ne maj ke opo mi wu “No`, vi qu {ka i ma ka ze, de cu una ka ze!” Is pod no vin skog na slo va “Di gao ga vi qu {kar jer je pre vi {e di zao vi qu {ku” bi la je sli ka mog su gra |a ni na u Kli vlen du ko ga su od ne li u bol ni cu di za li com kroz sru {e ni krov jer je na gu rao do po la to ne.

Jo{ je dan do kaz da je escajg sa mo alat. Zar se ne ka `e: pe ~e we je bi lo ja ko do bro, pr ste da po li `e{! A ne escajg da po li `e{.

No, ra zni qu di – raz ne }u di.

Na Da le kom is to ku je ceo escajg, kod nas te `ak bar ki lo po oso bi – sve den na dva la ka dr ve na {ta pi }a. Ipak, su mo rva ~i i sa mo ti me na bi ju svo jih dve sta ki la.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

Srbobranska truba do Beograda se ~uje E

mi li ja i Zol tan Zo ki iz Sr bo bra na ni su se po ka ja li {to su po ~e li da pra ve sta ru na rod nu „kir te{ ka la~„ po sla sti cu, ne kad ve o ma po pu lar nu u Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, Slo va~ koj i me |u pri pad ni ci ma dru gih na ci ja u Pa no ni ji, ali su mu da li po se ban {mek. U ne do stat ku bo qeg na zi va na srp skom, kr sti li su ga kao „sr bo bran ski tru ba ko la~”.

– Ve ro vat no je in te re san tan qu di ma jer kod ku }i ne mo gu sa mi da ga spre me. Ne mo `e da se ku pi ni u pro dav ni ci, ve} se pra vi na va {a ri ma, saj mo vi ma i dru gim sku po vi ma pa je uvek ga ran to va no sve` – ob ja {wa va Emi li ja.

Fa mi li ja Zo ki se „sr bo bran skoj tru bi„ po sve ti la pre ne ko li ko go di na ka da je Zol tan ostao bez po sla, re gi stro va li su rad wu „Emi li”, pa ih sad do slov no iz dr `a va ju ko la ~i. To kom vi ken da, kad ni su u {ko li, po ma `u im }er ka i sin.

– Stal no smo na pu tu, u Be o gra du, Te me ri nu, Sen ti, No vom Sa du, In |i ji i dru gim voj vo |an skim me sti ma, gde god nas zo vu ili mi ~u je mo da se ne {to de {a va. Na -

Stal no na tur ne ji: Emi li ja i Zol tan Zo ki

{em su ko la ~u ne dav no na ro ~i to ob ra do va li Slo va ci u Ba~ kom Pe trov cu, ko ji su nam ob ja sni li da se kod wih zo ve „tr del nik” – pri ~a Emi li ja.

Tra di ci o nal no se ovaj ko la~ pe ~e na }u mu ru, ali su Zo ki je vi mo di fi ko va li pro ces i ko ri ste pla men bu tan-ga sa! Tvr de da je ta ko mno go lak {e i prak ti~ ni je, na ukus ko la ~a ne uti ~e dim, a po ma ni fe sta ci ja ma ne sme ta ju kom -

{ij skim {tan do vi ma. Re cept je pri li~ no jed no sta van, ali ga tre ba sa vla da ti. Na dr ve ne vaq ko ve na mo ta se te sto, za tim uva qa u {e }er, pa se okre }e se kao pi le na gri lu, dok {e }er ne po ru me ni i ka ra me li zu je se. Ka da se ski ne s va tre, vru }i ka ra mel se uva qa u ora he, ka kao, ko kos, ~o ko la du, ci met ili va ni lu, ve} po `e qi mu {te ri ja.

M. Mitrovi}

WC POD PROZOROM BE^EJSKE VLASTI: Da obele`i kraj {kolske godine be~ejska vlast lepo osmislila zabavno-muzi~ki program „Posledwe zvono“ na centralnom trgu, popularnoj „Poga~i“. Nastupili mali{ani iz vrti}a, |aci, devojke iz mesnog hora i na kraju rok bendovi. Na sve se mislilo, pa je, ako se nekom od treme unervozi stomak, postavqena i WC kabina, maltene kraj same velike bine! Organizatori su je odmah po fajrontu razmontirali, ali ispred Gradske ku}e je ve} danima „usidreno“ {est pokretnih toaleta. Mo`da je neko ovako hteo nadle`ne da podsetiti na to da grad ve} decenijama nema nijedan javni.

V. Jankov

22

kULTURA

sreda29.jun2011.

ИЗЛОЖБА И ТРИБИНА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ПОСВЕЋЕНА ИСТАКНУТОМ МУЗИЧАРУ

Омаж Митру Суботићу Суби У дворишту Галерије Матице српске у Новом Саду , Трг Галерија 1, сутра у 20 часова биће отворена изложба SU BA’S LIGHT BOX - Омаж Митру Суботић Суби, музичару и композитору, аутора Предрага Узелца, фотографа. На отварању изложбе ће говорити мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске и Момчило Рајин, историчар уметности. У оквиру изложбе, у петак, 1. јула у 12 часова у Галерији Матице српске, одржаће се Трибина Пријатељи о Суби. Учесници трибине су: Витомир Симурдић, Драган Гојковић, Владимир Копицл, Слободан Тишма, Богомир Богица Мијатовић, Деже Молнар, Александра Кетиг, Слободан Мисаиловић, Иван Феце Фирчи и други.Током трајања изложбе до 4. јула Галерија МС ће поред редовних термина, бити отворена за посетиоце и у недељу од 10 до 18 часова. Ратомир Кулић, кустос изложбе указује да изложбу фотографија Предрага Узелца као омаж Митру Суботићу Суби не би требало посматрати као преседан у музеолошкој активности Галерије Матице српске, већ као потребу да се та врста свести о укупности културног миљеа у којем живимо, уочи као стварност уметности са својим последицама, а која заслужује да буде уочена и упамћена у форми у којој је произведена као уметничка

продукција са својим особеностима.Нужно је да музејска делатност проширује домен свог интереса као начин и облик свог деловања прилагођен и примерен и управо због публике, оних чији ментални систем је диференциран кроз многе друштвене форме популарне и високе културе, које чине и у социолошком смислу стварност уметности и

осећање те исте стварности. Митар Суботић Суба музичар, композитор и продуцент рођен је 1961. у Новом Саду где је дипломирао на Академији уметности, на одсеку за композицију и оркестрацију. Интересовање за алтернативну музику показује још током студија, када почиње да ствара прве снимке на синтисајзерима и електроници. У периоду од 1983. до 1987. потписивао се псеудонимом Рекс Илузиви (Rex Ilu si vii).

Сматра се пиониром електронске музике на просторима бивше Југославије. Сарађивао је са бројним уметницима, као што су: Милан Младеновић, Маргита Стефановић, Марина Перазић, Масимо Савић, Игор Поповић, Зоран Јањетов итд. Као продуцент радио је на албумима група „Хероина”, „Ла Страда”, „Kалифорниjа”, „Хаустор”, „Октобар 1864”, „Обојени програм” и бројних војвођанских група које су снимале у Радио Новом Саду. Средином осамдесетих година преселио се у Париз, а потом, 1990. године у Бразил (Сао Паоло), где је провео последње године живота, као један од најпризнатих музичких продуцента. Као студијски музичар и продуцент сарађивао је са познатим бразилским музичарима млађе генерације, као што су: Ka tja B, Ci bel le, Ta ci a na, Be bel Gil ber to и други. Митар Суботић је трагично изгубио живот у пожару у Сао Паолу 2. новембра 1999. године покушавајући да спаси снимке из запаљеног студија. Након његове смрти бразилски уметници су основали Институт СУБА, а бројне манифестације се одржавају у његову част. Предраг Узелац (1971, Нови Сад) аутор изложбе, професионални фотограф. запослен је на Академији уметности у Новом Саду као асистент на Катедри за фотографију.

ЈУЧЕ У ВРШЦУ УРУЧЕНА ПЕСНИЧКА НАГРАДА „ВАСКО ПОПА“

Лауреат Драган Јовановић Данилов На пригодној свечаносту у Градској кући у Вршцу јуче је уручена песничка награда „Васко Попа“ за најбољу збирку песама објављену на српском језику . Добитник је, како је већ раније објављено, песник, романсијер и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов за збирку песама „Моја тачна привиђења“ објављену у издању „Арпихелага“. Награда му је уручена уочи дана рођења великог српског песника Васка Попе. Престижно песничко признање већ 17 година додељује Фондација „Хемофарм“. У жирију, који је једногласно донео одлуку, били су проф. др Радивоје Микић, Душко Новаковић и Душан Белча. Награду је песнику Данилову уручио председник Скупштине Фондације „Хемофарм“ Бојан Мајсторовић и том приликом говорио о ставаралашту овог истакнутог српског поете.

-Будући да је аутор 14 песничких књига, Драган Јовановић Да-

нилов је, у часу када се придружује ранијим добитницима награде „Васко Попа“, песник са чврсто оформљеном поетиком, препознатљив међу савременицима и по томе што је свој пе-

а оснивачи су Друштво пријатеља Вршца „Вршац лепа варош“ и Агенција „Ђорђевић“ из овог града. Дародавац је Фондација „Хемофарм“ и лауреату је уручен чек од пет хиљада евра. Данилов

dnevnik

НАЈАВЉЕН 45. БЕОГРАДСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ТЕАТАРСКИ ФЕСТИВАЛ

Нове позоришне тенденције... на усијаном лименом крову Београдски интернационални ци„ Антона Чехова. Публика ће градски „Атеље 212” на Битефу театарски фестивал БИТЕФ биће ове године бити у прилици да ће ове године извести комад одржан од 13. до 24. септембра, а погледа и ново позоришно дело „Отац на службеном путу„ Абједна од главних новина у ового- Хајнера Гебелса, аутора пред- дулаха Сидрана, у режији Олидишњој фестивалској селекцији ставе необичног назива „Ерари- вера Фрљића, који ће на фестијесте целина „Регион у фокусу„ тјаритјака„ која је 2005. одуше- валу учествовати и с представом као део главног такмичарског вила Београђане и жири Битефа. „Проклет био издајица своје допрограма. Намера овогодишњег Ове године Гебелс ће, уз музич- мовине„ у извођењу Словенског Битефа јесте, да поред тога што ки ансамбл, приказати упризо- младинског гледалишча из Љупублици у Србији представља рени концерт у три слике, на бљане. све оно што је релевантно на ме- текстове „Љубавне песме АлХартефакт фонд и Битеф теађународној позоришној сцени, фреда Прафрока” Томаса Стерн- тар продуцирали су представу постане платформа за презента- са Елиота, „Лудило дана„ Мори- младе сарајевске редитељке цију савремених регионалних са Бланшоа, „Излет у планину„ Селме Спахић „Хипермнезија„, позоришних пракси ствараоцима Франца Кафке, као и кратки која ће такође бити у главном из света, рекла је на јучерашњој текст Самјуела Бекета „Worst - такмичарском програму фестиконференцији за новинаре косе- ward Ho”. вала. Програм обухвата и комад лекторка Битефа Ања Суша. У Новом Саду ове године Би- „Елијахова столица„ Игора Према њеним речима, регио- теф ће гостовати с представом Штикса, у режији Бориса Лијенална селекција у главном так- мађарског редитеља румунског шевића и продукцији Југосломичарском програму пружиће могућност ауторима из некадашње Југославије да заједно с реномираним европским редитељима конкуришу за гран при Битефа. Мото 45. Битефа гласи „Нове позоришне тенденције... на усијаном лименом крову„, што, како је објаснио коселектор Јован Ћирилов, сугерише да ће овогодишњи фестивал обележити „вруће теме”, почев од представа које се буквално баве ватром.Само отварање фестивала биће „вруће„ захва- Из словеначке представе “Проклет био издајица своје домовине” љујући белгијском редитељу Ја- порекла Андреја Шербана „Кри- венског драмског позоришта из ну Фабру и његовој представи ци и шапутања” инспирисан Београда и представу „Без на„Прометеј, Пејзаж II”. Јан Фабр, истоименим култним филмом слова„ прослављеног позорикоји је 1984. добио гран при Би- шведског редитеља Ингмара шног уметника Јожефа Нађа. тефа за „Моћ позоришних лудо- Бергмана. Биће изведен и комад чији је насти„, у својој новој представи Из Белгије на Битеф стиже и слов и инспирисао селекторе за инспирисаној античким митом о представа „Гардениа„ угледног овогодишњи слоган - „Мачка на титану Прометеју, побуњенику редитеља и кореографа Алена усијаном лименом крову„ Тенепротив врховног бога и доносио- Платела, који је окупио старе сија Вилијамса, у необичном вицу ватре људима, направио је трансвестите у покушају да от- ђењу Ивице Буљана и извођењу синтезу свог погледа на свет, ви- крије нешто од њиховог најин- Местног гледалишча љубљанзуелну уметност и ликовни из- тимнијег живота. За гран при ће ског. раз. се надметати и Битефова проДиректорка Битефа Јелена Јован Ћирилов је најавио и дукција, плесна представа „Ако Кајго рекла је да је буџет овогопредставу „I apo lo gi ze„ (Изви- бисмо сви мало утихнули„ у ко- дишњег фестивала на нивоу проњавам се!) младе париске реди- реографији Сњежане Абрамо- шлогодишњег: 22 милиона динатељке Жизел Вјен и комад „За вић из Хрватске, представа „Из- ра обезбедила је Скупштина БеоМоскву, за Москву!” немачког лог„ хрватског ауторског двојца града, 16 милиона Министарство редитеља Франка Кастрофа, ин- Наташе Рајковић и Боба Јеличи- културе, информисања и инфорспирисан драмом „Три сестре„ и ћа, као и комад „Ro se is a ro se is мационог друштва Србије, а два приповедачком прозом „Сеља- a ro se is a ro se„ Иване Сајко.Бео- милиона Влада Војводине.

ЛЕКСИКОГРАФСКА ИЗДАЊА

Све о старим Словенима

снички свет изградио на различитим елементима - рекао је Мајсторовић. Књижевна награда“Васко Попа“ установљена је 1995. године,

се придружио досадашњим добитницима овог признања међу којима су Борислав Радовић, Иван В. Лалић, Стеван Раичковић. Р. Јовановић

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА САРАДЊА

Писци из Србије у Загребу Већ неколико година Српско књижевно друштво из Београда и Хрватско друштво писаца из Загреба развијају сарадњу. Најновији корак у том правцу је дводневно гостовање три члана СКД у Загребу: тамношњој публици представљају се Милисав Савић, Дубравка Ђурић и Иван Потић.

Они су синоћ у загребачком клубу „Бахус“ имали живо читање својих радова, уз пратњу џез-дуа Иван Капец- гитара и Франциска Фис-глас. Вечерас наступају у клубу „Букса“, а модераторка је књижевна критичарка Дарија Жилић. Р. Л.

Ових дана издавачка кућа „Лагуна“ објавиће јединствену, богато илустровану књигу лексиграфског типа „Словенска митoлогија“, аутора Ненада Гајића. Научно засновано издање, посвећено теми обичаја, веровања и митова старих Словена, сажима и систематизује богатство података о свим познатим словенским боговима, митолошким бићима и митским местима, обичајима, магији и ритуалима.Књига је настала на основу сагледавања познатих сведочења и расправа најранијих средњовековних латинских и византијских аутора, али и на основу митолошких студија које су остатке словенске религије налазили у фолклору, свакодневном животу и друштвеним и религиозним особеностима данашњих словенских народа, од Срба, Хрвата, Бугара, Словенаца, Македонаца, Црногораца и Бошњака, преко Пољака, Лужичких Срба, Чеха и Словака, до Руса, Украјинаца и Белоруса. Да би читаоци стекли увид у ову драгоцену монографију , „Лагуна“ је креирала и веб-сајт www.slovenskamitologija.rs на коме се могу у сажетој форми прочитати основни појмови који

чине садржину ове обимне књиге (древни Словени, богови, митска места, магија, митска бића). Такође се може преузети wallpaper са ликовним представама и мотивима из области словенске

митологије, прочитати одломак из књиге или оставити свој коментар са утисцима о овом издавачком подухвату, саопштава издавач. Р. Л.

УГОВОР О САРАДЊИ ПОЗОРИШТА И ПИСЦА

Ковачевићева нова драма Управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић и славни писац, сценариста и академик Душан Ковачевић потписали су јуче уговор о сарадњи, на основу којег ће национални театар добити ексклузивно право да следеће године премијерно изведе његов нови драмски текст. На церемонији у Музеју Народног позоришта Ђуровић је казао да је радни назив комада „Реинкарнација“, а премијера се очекује на сцени „Раша Плаовић“ до краја следеће или почетком сезоне 2012/2013. године. Он је подсетио да је Ковачевић, један од најзначајнијих српских драмских писаца и наш најигранији писац у свету, који је по општем уверењу наследник Стерије и Нушића, иако пише већ четири деценије имао до сада само један комад на репертоару Народног позоришта - „Сабирни центар”. Ковачевић се захвалио Ђуровићу што је његов рад „везао за Стерију и Нушића, двојицу не само великих писаца, већ и веома значајних људи који су пуно урадили за овај град у култури, поготову у позоришту“. Он је казао да му је веома драго што ће праизвођење његовог најновијег комада бити одржано у Народном позоришту и најавио да ће текст који је већ почео да ради, завршити вероватно до краја ове или почетком следеће године.

kultura

dnevnik

sreda29.jun2011.

23

ИН ТЕР НА ЦИ О НАЛ НИ ФЕ СТИ ВАЛ АЛ ТЕР НА ТИВ НОГ И НО ВОГ ТЕ А ТРА У НО ВОМ СА ДУ

Ма ло про сто ра за ве ли ки ква ли тет

Ставови доказани телом и делом Представа „Интервју с уметником“ нама добро познате трупе „Виа негатива“ из Словеније, која је већ неколико пута учествовала на „Инфанту“, замишљена је као разговор са перформером Кристијаном Ал Дроубијем који води аутентични позоришни критичар. Вођење овог интервјуа поверено је позоришном критичару, новинару нашег листа Игору Бурићу, који је имао задатак да, такорећи, не глуми себе, већ да на сцени буде оно што заиста јесте. Тако је и било у представи изведеној на малој сцени Позоришта младих, у којој је интервјуер доследно требало да се придржава питања која су осмислили аутори ове представе, базирана на тексту др Бојане Кунст „Powerlessness od Radical Consumption“. Ова питања, као и цела представа, отварају бројнe дилеме савременој извођачкој уметности, „о политичкој немо-

ћи радикалних уметничких пракси, о исповедању као медијском спектаклу, о императиву задовољства у савременим постиндустријским друштвима, о импотенцији комуникације, о немогућности субјективизације...“ Логично је да на ова питања перформер Кристијан Ал Дроуби не одговара само речима, већ и делом, односно својим телом, и тако доказује своје ставове и уметнички „кредо“. Свака његова радња у овој представи била је потврда, доказ, и узрок изречених теза, подстакнута његовом убеђеношћу да су управо оне најбоље сценске илустрације за изговорено. Његово тело било је у покрету, у игри, наго, искоришћено да се у њега „на једном месту“ стави новац, закити звездом „она ствар“, али на крају је постало и биљка коју су гледаоци заливали. Н. П-ј.

Изложба „Милитари треш” У Ликовном салону Културног центра Новог Сада у оквиру Инфанта отворена је изложба „Military Trash“. Пројекат Military Trash започет је на војном отпаду у Темерину перформансом професора Академије уметности у Новом Саду Влада Ранчића, његовог студента Ненада Игњатова и гостујућег студента Факултета ликовних уметности у Темишвару (Румунија) Ремуса Даескуа. Војни отпад, инспиративан већ сâм по себи својим „звуком“ и ликовношћу указивао је каквом акцијом би отпадним материјалима могли да дају неки сасвим нови смисао и нову димензију. Сâм приступ отпаду био је по ready-made принципу. Акција је изведена у току једног поподнева између 12 и 19 сати. Оно ка чему се ишло у овом пројекту је укључивање студената са сва три департмана Академије уметности у Новом Саду. Пројекту су тако допринели и Милош Ранчић, аутор фотографија и филма, студент Департмана драмских уметности, студијског програма Камера, и Јован Татић, апсолвент Департмана музичке уметности, студијског програма Композиција, чија је композиција изведена премијерно на војном отпаду у Темерину у току перформанса.

Дуго није било Инфанта који је на једном месту имао концентрисану енергију извођача који на најбољи могући начин показују зашто је театар поље у којем се мора ићи у корак са временом, како би се, једноставно, осетио његов дух. Тај дух није било лако издржати у ритму којим теку програми Инфанта, али и те како је вредело покушати, јер су прексиноћ пред публиком били све сами бисери. Иво Димчев је уметник који тренутно вероватно не спава нигде другде до у хотелским собама, а гостује, што би пре њега у перформансу „Интервју с уметником“ рекао један други уметник, Кристиан ал-Дроуби, на свим великим фестивалима. Најновији перформанс Ива Димчева, „Ај-он“, премијерно ће бити приказан током лета у Бечу, али новосадска публика је имала ексклузивну прилику да још једном завири у свет тренутно можда и најексцентричнијег уметника данашњице. Ексцентричност Иве Димчева, његова „настраност“ (теоријски га врло често смештају у поље такозваног квира), заснива се на мултипрактичкој сценској виртуозности. Димчев је у стању да вас застраши

Данас на Инфанту 10.00 Радионица „Простор око тела“, Хени Варга, Србија – Новосадско позориште 11.00 Округли сто о представама „Пројекат 10 минута“ и „Рефлекторка“ – КЦНС 14.00 „Осморуки тарот лавиринт“ Трупа Жива слика, Мађарска – Код Пољопривредног факултета 19.00 „Три сестре“, Битеф театар, Србија – Гимназија „Лаза Костић“ 21.00 „Allege”, Јавно у приватном, Немачка/Француска – Позориште младих, 22.00 “Спомен парк”, Театер делакт, Француска – Музеј Војводине, Музеј савремене уметности Војводине, Дунавски парк

Иво Димчев

Из једне од представа „Бацача сјенки”

својим вампироликим грленим звуцима, који одмах затим заличе на појање анђела од којих се дижe коса на глави, и осете лептирићи у стомаку. Његове телесне, гласовне, концептуалне (интелектуалне) могућности, превазилазе оне, условно речено, просечног перформера, те се Димчев на сваком од тих планова успева позиционирати као апсолутни мајстор. Перформанс „Ај-он“, као и сваки његов рад, вишезначан је и заводљив, подједнако колико и херметичан и узбудљив. За централно ме сто има по стамент и скулптуру, док се извођач (Иво Димчев), налази у улози корисника изложеног артефакта (у овом случају реч је о апстрактно ликовно обликова-

Фото: Б. Лучић

ним предметима Франца Веста). То коришћење, интеракција, одвија се на више планова. Док неки од њих тематизују сам рад, скулптуру, други се баве њеним окружењем – положајем самог уметника у једном референтном систему као што је то сцена или музеј, на који сцена у овом конкретном случају личи (бело хладно светло, чиста позадина, зидови, подови). Иво Димчев пева, игра, провоцира, комуницира, добацује публици да не кашље док он рецитује поезију, чини све оно што у савременом тренутку чини посао једног уметника на тржишту сценских уметно сти – телом осваја про стор истинског смисла и фасцинира том зачудном везом стварности и њеног екстрема. „Бацачи сјенки“ су хрватска трупа која први пут гостује у Новом Саду. Предмет њиховог рада јесте театар, глума, представљање, али из једног новог, непрегледног и неистраженог поља примењене психоанализе, у оквиру којег је посматрање и вођење гледаоца кроз представу која је увек процес, од суштинског значаја за успех, за оно што се некад звало катарза. На Инфанту у Новом Саду „Бацачи сјен-

ки“ изводе четири представе, које заправо чине целину. Нико неће видети све! Како то? Лако, неке су за мушке, неке за женске особе, једне изводи мушкарци, а друге само жене. Тако се и зову: „Мушко/ мушка“, „Мушко/ женска“, „Женско/ женска“ и „Женско/ мушка“. Зашто такав, рекло би се шовинистички концепт? Прво вероватно зато што се данас и превише покушавају униформисати та два пола, а друго, то кажу и сами аутори, Катарина Пејовић и Борис Бакал, зато што им је за представу намењену унутрашњој блискости, идентификацији и истини, било потребно такозвано сигурно место, место у којем се жене и мушкарци осећају безбедно једни о других. Принцип је преузет из савремене образовне праксе у којој је евидентно да су баналним речником говорећи, једни са Венере, а други са Марса, те да различите перцепције захтевају потпуно другачије приступе и технике. Укратко, а о „Бацачима сјенки“ ће још бити речи, у питању су интелигентни, драматуршки суптилни перформанси, снажних емотивних потенцијала. Игор Бурић

СА НА ЦИ ЈA ЗГРА ДЕ СРП СКОГ НА РОД НОГ ПО ЗО РИ ШТА У ПУ НОМ ЗА МА ХУ

Ком фор за умет ни ке и пу бли ку у но вом све тлу Кров који не прокишњава, нови фоајеи са зидовима у беж боји дрвета, осветљени сасвим другачије него досад, сређена седишта у публици, и ганц нови тоалети – све ће то очекивати и уметнике и публику у Српском народном позоришту када с јесени буду крочили у ово здање, ако је судити по обимним радовима у које су се јуче, у обиласку овог здања, уверили покрајински секретар за културу и информисање Милорад Ђурић и новинари.

- Коначно су у пуном замаху радови које смо дуго најављивали.

Морам да кажем да су и током минуле сезоне радови трајали, али нису могли да буду овог обима, због тога што је сезона била у току – рекао је јуче управник СНП–а Александар Милосављевић. Играли смо представе, пробали нове, тако да смо морали да малтретирамо извођаче и да их терамо да раде само у сегментима. Сада, када је прошло Стеријино позорје, и када је изашла премијера „Родољубаца“, могли смо да препустимо све просторе позоришта мајсторима, који су у међувремену завршили поправку крова. Врло смо задо-

вољни како је то урађено и с обзиром да су нам извођачи дали гаранцију од десет година, верујем да ће бар десет година да се види ефекат овог рада. Даске су замењене на великој сцени у току новогодишње паузе, подсетио је Милосављевић, а сада се мења под и на малој сцени, и на хинтербини која је досад служила само за одлагање декора. Захваљујући уговору о сарадњи са Новосадским сајмом, који је СНП-у дао једну халу на коришћење, тамо је пребачен декор и тако је ослобођен простор.

Фото: Б. Лучић

- Верујем да ће хинтербина после реконструкције у најмању руку бити пробна сала, а верујем и надам се да ћемо је оспособити и за играње представа, тако да ће СНП након реконструкције, поред три постојеће, имати и четврту сцену. Радови су у току и у фоајеу, и очекујем да и они сину и заблистају. Дакле, не правимо само комфор за извођаче представа, и реперацију столица само за публику, него и у целом простору. И амбијент у који људи буду ушли, биће сасвим другачији и оплемењен. И наш позоришни клуб ће добити нови изглед. Надам се да ће све то бити много лепше. Посебан детаљ је осветљење у фоајеима, које ће сад бити другачије постављено. Играћемо се разликама у висини плафона, и то ће давати потпуно другу димензију светлосном амбијенту у фоајеима – сматра Милосављевић, и процењује да би сви радови требало да буду готови до краја августа. Реконструкција зграде је само део читавог пројекта који је замишљен и 2009. када су Покрајинском секретаријату за културу информисање по речима Ђурића, закључили да ово позориште није у добром стању по многим аспектима. Тада се кренуло у комплексну ревитализацију најстаријег позоришта, имајући у виду обележавање 150 година од оснивања и значај који оно има у савременом позоришном свету у Србији.

- Сматрали смо да је изузетно важно да се концентришемо на ову институцију, да издвојимо средства, и да после тридесет година први пут поправимо и реконструишемо технику и амбијент. То је најважнији и највећи сегмент, али подсетио бих и на други сегмент, а то је увећање буџета који смо направили 2010, када смо дуплирали програмски буџет и тиме омогућили стабилну финансијску ситуацију за

сезону, и што је направљен такав план реконструкције по којем су се истовремено изводили радови и игране су представе. То је јако важно, јер смо видели на другим примерима да када се нека институција затвори због реновирања, дешава се да прође много времена, док се поново не покрене читава ствар – напоменуо је Милорад Ђурић. По речима Небојше Маленковића из Фонда за капитална улага-

Да се по хва ли мо ам би јен том и пред ино стран ством - Уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу и информисање, ми смо преузели обавезу да од 19. до 24. октобра будемо домаћини генералне скупштине Европске театарске конвенције чији смо чланови већ пет година. У том новом СНП–у, ми ћемо примити представнике 42 позоришта из свих европских земаља. Биће шездесетак учесника, тако да ћемо моћи да се похвалимо и пред иностранством да смо, осим уметничких домета, направили амбијент у којем може да сазрева, стасава и настаје још боља уметност – најавио је Александар Милосављевић. продукцију СНП–а. Овај пројекат подразумева и смањење броја запослених, социјални програм који ће ускоро кренути, и такође помоћи СНП-у да буде ефикаснији, бољи и растерећенији у годинама које долазе. У име овог секретаријата, морам да кажем да смо врло задовољни чињеницом да су радови у пуном јеку, и да то добро изгледа што се тиче темпа. Мислим да је изузетно било важно и то што нисмо прекидали

ња АПВ, које обезбеђује средства за адаптацију зграде СНП –а, прва и друга фаза су уговорене, а реч је о 403 милиона динара која су намењена за радове на санацији равног крова, термомашинске радове у самом објекту, и неке друге. Он је изразио уверење да ће у септембру бити у прилици да овај објекат предају на употребу и да ће он бити спреман за наступајућу сезону. Наташа Пејчић

24

svet

sreda29.jun2011.

RE A GO VA WA PO SLE OD LU KE O HAP [E WU GA DA FI JA

Ki na i Ru si ja re zer vi sa ne pre ma na me ra ma su da TRI PO LI, MO SKVA, PE KING: Libijske vlasti odbacile su odluku Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS) da izda nalog za hap{ewe Muamera el Gadafija i saop{tile da MKS za to nije nadle`an. „Libija ne prihvata odluku MKS, koji je sredstvo zapadnog sveta za procesuirawe lidera iz Tre}eg sveta”, izjavio je ministar pravde Muhamed el-Kamudi na konferenciji za novinare u Tripoliju preneo je Rojters. „Lider revolucije i wegov sin nemaju nikakvu zvani~nu funkciju u libijskoj vladi i stoga oni nemaju veze sa optu`bama MKS protiv wih”, rekao je on. Kamudi je rekao i da je odluka MKS „izgovor za NATO koji jo{ poku{ava da ubije Gadafija”, preneo je Frans pres.

Dok su {efovi diplomatija velike britanije, Franscuske i Italije pozdravili odluku MKS, {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov

biti “nepristrana i nepolitizovana”, kao i da nalog za hap{ewe Gadafija ne}e imati negativan uticaj na situaicju u Libiji. On je podsetio da je Rusija podr`ala rezoluciju Saveta bezbednosni UN u kojoj je sadr`ano obra}awe Sudu sa molbom da istra`i izve{taje o zlo~inima protiv ~ove~nosti u Libiji. Lavrov je rekao da je komisija Suda posetila Libiju i zakqu~ila da postoje svedo~anstva o kr{ewu me|unarodnog prava, kako od strane NA TO po go dio Ga da fi jev luk su zni auto bus vladinih snaga, tako i izrazio je ju~e o~ekivawe Rusije da od strane niza pripadnika opozi}e istraga Me|unarodnog krivi~- cije. nog suda (MKS) u odnosu na libijKina nije eksplicitno podr`askog lidera Moamera el Gadafija la me|unarodni nalog za hap{ewe

libijskog lidera Muamara Gadafija. Portparol Minisitarstva spoqnih poslova Kine Hong Lei je, kako prenosi AP, na konferenciji za {tampu rekao da Kina pa`qivo prati odluku MKS. „Mi se nadamo da }e }e sud zauzeti obazriv, objektvan i pravedan stav u ispuwvawu svojih odgovornosti, i da }e obezbediti da wegov rad doprinese miru i stabilnosti u regionu”. Hongov komentar usledio je u vreme dok Kina nastoji da osigura svoje pozicije u Libiji, a weni zvani~nici se sastaju kako sa ~lanovima Gadafijeve vlade, tako i sa predstavnicima pobuwenika koji `ele da ga svrgnu.

Hong je istakao da Kina podr`ava napore Ju`ne Afrike i Afri~ke unije da se re{i libijska kriza politi~kim sredstvima. (Ta njug)

dnevnik

Me dve devqev yi p ostao bez ko~nica MO SKVA: Zanimqiv video sti`e iz Rusije, a re~ je o xipu koji se zabio u grupu qudi. Me|utim, ispostavilo se da je voza~ automobila bio ruski predsednik Dmitrij Medvedev! Nesre}a se dogodila u Kazanu, gde je ruski vo|a do{ao na proslavu lokalnog tatarskog nacionalnog praznika kojim se obele`ava kraj prole}a. Nakon {to je povorku pozdravqalo mno{tvo qudi, odjednom se automobil, kojim je upravqao predsednik Rusije zaleteo u mno{tvo okupqe-

Ra ke ti ran kamp ta li ba na ISLA MA BAD: Ameri~ka bespilotna letelica ispalila je ju~e dve rakete na severozapadu Pakistana i tom prilikom ubila 12 talibanskih boraca, saop{tili su pakistanski zvani~nici. U akciji je uni{teno upori{te talibana u podru~ju [akai u Ju`nom Vaziristanu, kazao je neimenovani pakistanski zvani~nik Frans presu i dodao da su talibanski borci kori-

[VAJ CAR SKO PO SRE DO VA WE U OD NO SI MA MO SKVE I TBI LI SI JA

IRAN

Gru zi ja upu ti la Ru si ji no tu po mi re wa

Ne hu ma ne sank ci je TE HE RAN: Sankcije protiv Irana koje ote`avaju dopuwavawe goriva u inostranstvu za wegove putni~ke avione „nehumane” su i protiv wih }e biti preduzete odgovaraju}e mere, saop{tile su iranske vlasti. „Uskra}ivawe goriva za putni~ke avione nehuman je postupak koji kr{i me|unarodne norme”, izjavio je portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast na konferenciji za novinare, javio je Rojters. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su pro{le nedeqe, zbog sumwe da ilegalno trguju oru`jem, uvele sankcije za pet iranskih kompanija, me|u kojima su iranski nacionalni avioprevoznik „Iran Er” i jedna od glavnih iranskih lu~kih kompanija „Tajdvoter Midl Ist”.

Iranska vojska je predstavila podzemno skladi{te raketa, sa lansirnim rampama i raketama dalekog dometa. Tokom drugog dana vojnih ve`bi sa ciqem prikazivawa snage oru`anih snaga Irana, vojska je danas testirala 14 raketa dalekog dometa, javqa Rojters.

Prema izve{taju iranske dr`aven televizije lansirne rampe mogu ispaliti rakete dalekog dometa. Televizija je prikazala lansirnu rampu na kojoj se nalazila raketa tipa [ahab 3, koja ima domet od oko 2.000 kilometara, i time mo`e pogoditi Izrael i ameri~ke baze na Bliskom istoku. Elitna jedinica, revolucionarna garda, je zapo~ela manevre tokom kojih namerava da testira rakete. Tehnologija skladi{ta raketa sa lansirnim rampama je, kako je nagla{eno iranska.

(Ta njug)

TBI L I S I: Po sredstvom {vajcarske diplomatije, zvani~ni Tbilisi predao je u utorak Moskvi notu o spremnosti na po~etak dijaloga o sporu oko primene me|unarodne konvencije o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije, u skladu sa preporukom Me|unarodnog suda pravde od 1. aprila ove godine, javila je ju~e agencija NovostiGruzija.

Pozivaju}i se na predstavnicu pres-slu`be Ministarstva spoqnih poslova (MSP) Gruzije, agencija je prenela da je zameni ca gruzij skog mi ni stra spoqnih poslova Nino Kalandadze notu predala ambasadoru [vajcarske u Gruziji, Ginteru Behleru.

Prema gruzijskom Ministarstvu, u noti se govori o kr{ewu me|unarodne konvencije o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije, izme|u ostalog, o kr{ewu prava na povratak prinudno raseqenih lica - etni~-

kih Gruzina iz Ju`ne Osetije i Abhazije, ograni~ewu slobode kretawa, uni{tavawu imovine, etni~ki motivisanom nasiqu, etni~kom ~i{}ewu i diskriminaciji etni~kih Gruzina.

“Gruzija se i do rata avgusta 2008. trudila da vodi dijalog sa Rusijom diplomatskim kanalima, kako bi pitawa re{avala dijalogom, ali ta inicijativa nije imala uspeha”, rekla je Kalandadze. Funkcionerka gruzijskog MSP-a je upozorila da “ukoliko dijalog ne bude imao rezultate, gruzijska strana zadr `ava pravo da se po no vo obrati sudu”.

Me|unarodni sud pravde 1. aprila odbacio je zahtev Gruzije da razmatra tu`bu Tbilisija protiv Rusije zbog doga|aja u otcepqenoj gruzijskoj autonomiji Ju`noj Osetiji od avgusta 2008. godine, navode}i kao glavni razlog to {to prethodno nije poku{ano re{avawe tog pitawa pregovorima sa vlastima

Ni no Ka lan dad ze

u Moskvi, podse}a agencija Novosti-Gruzija.

Gruzija je 12. avgusta 2008. godine predala tu`bu tom sudu, optu`uju}i Rusiju za kr{ewe

Me|unarodne konvencije o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije gruzijskog stanovni{tva Abhazije i Ju`ne Osetije.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova saop{tilo je u septembru pro{le godine da su u raspravi o pitawu jurisdikcije suda u predmetu „Gruzija protiv Rusije”, odr`ane od 13. do 17. sep tembra, predstavni ci Moskve nagla{avali da se Gruzija obratila Sudu tek po{to je propala wena ratna avantura u Ju`noj Osetiji.

Kqu~ni element argumentacije ruske strane bila je teza o odsustvu spora po Konvenciji izme|u Rusije i Gruzije, navelo je Ministarstvo, dodaju}i da su pru`eni dokazi da u okviru pregovara~kih procesa tokom dugogodi{weg gruzijsko-abhaskog i gruzijsko-ju`noosetijskog konflikta Gruzija nije Rusiji iznosila primedbe za navodna naru{avawa odredbi Konvencije.

(Ta njug)

Islam ska sa rad wa i pro me ne u Tu ni su i Egip tu ASTA NA: Akmeledin Ihsanoglu, generalni sekretar Organizacije islamske konferencije (OIK) koja je ju~e u glavnom gradu Kazahstana, Astani, preimenovana u Organizaciju islamske saradwe (OIS), pozdravio je demokratske promene u Tunisu i Egiptu, izra`avaju}i zabrinutost zbog nereda u Siriji i zala`u}i se za {to

skoriju realizaciju reformi u toj zemqi, kao i za „politi~ko re{ewe libijske krize“.

Govore}i o doga|ajima na severu Afrike, generalni sekretar OIS je na otvarawu 38. sednice Saveta ministara inostranih poslova te organizacije koja objediwava 57 zemaqa sa oko 1,2 milijarde stanovnika, pozdravio demokratske prome-

ne u Tunisu i Egiptu koje su se desile kao „rezultat unutra{wih narodnih revolucija“, preneo je Itar-Tass.

Za Siriju je Ishanoglu rekao da je potrebno realizovati progla{ene reforme kako bi se zaustavilo nasiqe i sukobi „izme|u naroda i snaga reda“, u kojima je - po podacima sirijske opozicije i za{titnika qud-

nih. Nastala je op{ta pometwa, a predsednik Medvedev je na kraju uspeo iza}i iz automobila, nakon {to je obezbe|ewe rukama uspelo zaustaviti wegov automobil.

Kako u incidentu niko nije bio povre|en, okupqeno mno{tvo je po~elo radosno pozdravqati Medvedeva, koji se nakon „nesre}e” samo nasmejao. Autor videa izjavio je ruskim medijima da je predsedni~ki automobil u jednom trenutku iznenada ostao bez ko~nica.

skih prava, poginulo vi{e od 1.300 qudi. OIS igra kqu~nu ulogu i u me|uanarodnoj kontakt-grupi za Libiju i obezbe|uje humanitarnu pomo} izbeglicama. „Pozivam sve zemqe-~lanice OIK da priznaju Palestinu u granicama koje su postojale do 1956. godine“, rekao je generalni sekretar OIS. (Ta njug)

stili to upori{te za obuku. „Ameri~ka letelica je ispalila dve rakete. Kamp za obuku je u potpunosti uni{ten. Dvanaest pobuwenika je ubijeno”, rekao je taj zvani~nik u Pe{avaru.

SAD smatraju severozapadna pakistanska podru~ja, u blizini granice sa Avganistanom, najopasnijim mestima na planeti i globalnim {tabom Al Kaide.

(Ta njug)

Si rij ska opo zi ci ja u Mo skvi MO SKVA: Ruski izaslanik za Bliski istok Mihail Margelov primio je ju~e u Moskvi delegaciju sirijske opozicije. Ruski zvani~nici su pozvali sirijskog predsednika Ba{ara Asada da sprovede reforme i kritikovali delove opozicije koji odbijaju pregovore s vladom.

Rusija je tako|e upozorila Zapad da se ne me{a u poslove Sirije.

Predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je ta zemqa nezadovoqna na~inom na koji je Zapad iskoristio rezoluciju UN o Libiji i suprotstavi}e se rezoluciji UN o Siriji. Sirijsku delegaciju predvodi Radvan Zijade, koji je izjavio da je glavni ciq revolucije zamena diktatorskog re`ima demokratijom.

Glad na Afri ka @E NE VA: Zemqe na Rogu Afrike suo~avaju se s najgorom su{om u posledwih 60 godina, koja je uzrokovala nesta{ice hrane i visoku stopu neuhrawenih, a delovi Kenije i Somalije su na pragu gladi, upozorile su ju~e Ujediwene nacije. Vi{e od 10 miliona qudi sada je pogo|eno su{om u Xibutiju, Etiopiji, Keniji, Somaliji i Ugandi i situacija se pogor{ava, navele su UN. Velika podru~ja centralne Kenije i Somalije svrstana su u kategoriju vanredne situacije i na samo korak su od situacije kada nastupa glad odnosno katastrofa. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SER GEJ LA VROV Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je ju~e da nije informisan o mogu}oj pripremi susreta predsednika Rusije i Severne Koreje, Dmitrija Medvedeva i Kim Xong Ila po~etkom jula u ruskoj Pokrajini Primorje. „Ne raspola`em takvim informacijama“, rekao je Lavrov, odgovaraju}i na molbu novinara da potvrdi ili demantuje vest Itar-Tassa.

NI KOL KID MAN Holivudska glumica Nikol Kidman igra}e u drami „The Paperboy”, koju }e re`irati Li Danijels. Film, u kojem }e igrati i Zak Efron, Metju Makonahi i Tobi Megvajer, govori}e o dvojici bra}e koja poku{avaju da spasu `ivot osu|eniku na smrt. Kidman }e zameniti Sofiju Vergaru, koja je odustala od uloge `ene koja pi{e pisma zatvorenicima.

ROD BLA GO JE VI] Bi{i guverner Ilinoisa Rod Blagojevi} , odlukom porote, progla{en je krivim po optu`nici za korupciju, ukqu~uju}i kqu~nu ta~ku da je poku{ao da proda senatorsko mesto upra`weno izborom Baraka Obame za predsednika SAD. Kazna bi trebalo da mu bude izre~ena 1.avgusta.Na klupi za svedoke pojavio se i sam Blagojevi}, koji je rekao da nije u~inio ni{ta nezakonito.

Posle dve decenije Rusi se vra}aju u Prag PRAG: Rusi su se vratili. Dvadest godina nakon {to su sovjetske trupe oti{le, na odu{evqewe oslobo|ene zemqe, ruske {kole, preduze}a, novine i naseobine cvetaju u Pragu i okolini glavnog grada ^e{ke. Dok mnogi ^esi ostavqaju iza sebe mu~ne decenije netrpeqivosti, u Rusiji se zvoni na uzbunu zbog novog talasa emigranata sredwe klase koji odlaze u isto~nu Evropu gde se `ivot ~ini mnogo jednostvanijim i gde ~lanstvo u EU donosi dinamizam. „U Rusiji su prava na privatnu svoju svakog dana pod pitawem.

Poslovno okru`ewe je o~ajno. ^ak je sloboda qudi u opasnosti”, ka`e ageciji AP jedan od vo|a ruske opozicije Mihail Kasjanov.

Statistika pokazuje duboki pad poverewa u Rusiju kako me|u

strancima tako i me|u Rusima. U prvih pet meseci ove godine, ~ist odliv kapitala iz Rusije dosegao je zapawuju}ih 35 milijardi dolara, za koji ~ak i vlada u Kremqu priznaje da je posledica veoma nepovoqne ulaga~ke klime.

sta jeftinija od Londona ili Wujorka. „Ne vra}aj se”, savet je koji su dvadesetogod{woj Valeriji Tarhanovoj dali weni roditeqi. Ona je u Prag do{la iz sibirskog Krasnojarska da ^e{ki zvani~ni ka-

^e {ki zva ni~ nici ka `u da pre ko 30.000 Ru sa ima do zvo lu bo rav ka, ma da se sma tra da je pra vi broj znat no ve }i. Svi su se do bro sna {li

Deo tog novca sti`e u zemqe kao {to su ^e{ka gde mnogi koji dolaze nameravaju du`e da ostanu.

Kasjanov - biv{i premijer - ka`e da su Slova~ka, Bugarska, Litvanija i Estonija tako|e popularna odredi{ta, po{to Rusi tra`e me-

`u da preko 30.000 Rusa sad ima dozvolu boravka, mada se smatra da je pravi broj znatno ve}i. Tu je bar ~etiri puta vi{e Ukrajinaca.

Anketa koju je ovog meseca sproveo Ruski centar za ista`ivewa javnog mwewa pokazuje da 39

odsto Rusa starih izme|u 18 i 24 godine `eli da napusti zemqu.

Ispitivawe je izvr{eno u 138 gradova Rusije i ima marginu gre{ke od 3,4 procentna poena. „Svi su se dobro sna{li”, ka`e Milan Posi{il iz ~e{kog dr`avnog saveta za mawine. „Za Ruse nije ozbiqan problem da razumeju jezik”.

Godinama su se ruski mega-bogata{i useqavali u ku}e u Britaniji i slali decu u britanske {kole. Novi talas na isto~nu Evropu je potuno druge prirode. „Ovde ne}ete na}i ni jednog milijardera kao u Britaniji”, ka`e Ana ^lebina, urednica mese~nika Ruska re~ koji izlazi u Pragu. ^elbina se, sa mu`em i petogodi{wom k}erkom, naselila u, kako ka`e, „vi{e predvidqivoj zemqi, gde tramavaji idu na vreme”.

BALkAn

dnevnik

sreda29 . jun2011.

25

GE NE RAL NI [TRAJ KO VI PA RA LI SA LI GR^ KU

Dug vi {e ni je sa mo pro blem Ati ne ATI NA: Gr~ki sindikati zapo~eli su ju~e 48-~asovni generalni {trajk koji }e poremetiti odnosno obustaviti ve}inu javnih slu`bi u zemqi, nekoliko sati po{to je premijer Jorgos Papandreu pozvao poslanike da podr`e stroge mere {tedwe kako bi se zemqa izbavila iz te{ke du`ni~ke krize. Zaposleni {irom Gr~ke napustili su ju~e radna mesta. [trajk je paralisao ve}inu javnih slu`bi. Svi, od lekara i voza~a sanitetskih vozila do zaposlenih u kockarnicama i ~ak glumaca, treba da se pridru`e protestu koji }e se produ`iti i danas. Stotine letova je otkazano ili odlo`eno po{to su kontrolori vazdu{nog saobra}aja napustili ju~e radna mesta na ~etiri sata. [trajku su se produ`ili i radnici gradskog saobra}aja.

Sindikati su ustali protiv no vog pro grama ko ji dr `avi treba da u{tedi 28 milijardi evra a koji }e nametnuti poreze na minimalne plate i druge prihode Grka, uz druge mere stezawa kai{a pra}ene skokom stope nezaposlenosti na vi{e od 16 odsto. Nove mere moraju da pro|u kroz parlamanet da bi Evropska unija i Me|unarodni monetarni fond dali Gr~koj slede}u ratu zajma od 12 milijardi evra, iz pro{le godine odo brenog paketa po mo }i od 110 milijardi evra.

Bez tih 12 milijardi evra, Gr~ka je suo~ena sa izgledima da idu}eg meseca postane prva zemqa evrozone koja ne}e mo}i da plati dospele dugove - {to je

Srp ski tu ri sti na u ~i li lek ci ju Generalni konzul Srbije u Solunu Milan Dimitrijevi} izjavio je ju~e da {trajk carinika na grani~nom prelazu “Evzoni”, najvi{e poga|a na{e gra|anerekao je Dimitrijevi}, isti~u}i da su na ovom prelazu velike gu`ve u oba pravca i da se zbog toga za ulazak u Gr~ku i izlazak iz we preporu~uju alternativni grani~ni prelazi na kojima nema gu`ve. „Na{i turisti su primenili iskustvo od pro{le godine, pa su uglavnom dobro opremqeni i dolaze na destinacije sa punim rezervoarima”, istakao je Dimitrijevi}. Generalni konzul je naglasio da je Konzulat u stalnom kontaktu sa nadle`nim gr~kim organima i da ima pravovremene informacije koje prosle|uje na{im turistima koji planiraju povratak u Srbiju.

potencijalno katastrofanlni doga|aj koji bi mogao na upropasti evropske banke i te{ko pogodi druge finansijski ugro`ene evropske zemqe. „Ove mere su smrt za radni~ka prava. One }e biti pakao za radnog ~oveka. [trajk mora da zaustavi sve u zemqi”, ka`e po-

slanik Tanasis Pafi lis iz Gr~ ke ko muni sti~ ke par ti je ko ja je predvo di la jednu od glavnih ju~era{wih demon stracija.

Na demonstracijama na centralnom atinskom trgu Sintagma, ispred gr~kog parlamenta, demonstranti su uzvikivali pa-

Kre di to ri mo ra ju da uzmu na se be deo gr~ kog te re ta VAR [A VA: Guverner Narodne banke Poqske Marek Belka ocenio je da bi Gr~ka lak{e i sasvim druga~ije savladavala svoju du`ni~ku krizu da ima drahmu umesto evra.Belka je na biznis kanalu poqske televizije TVN rekao da je uveren da je dug Gr~ke nenaplativ, ali da se ipak zala`e da se strpqivo poma`e Gr~koj dok strane banke ne budu spremne da preuzmu na sebe deo gubitaka.

HRVATSKA

Ra ste op ti mi zam pre ma EU ZA GREB: Optimizam hrvatskih gra|ana prema Evropskoj uniji raste, pokazala je anketa koju je za Hrvatsku radio televiziju sprovela agencija Hendal. Za ulazak u Uniju izjasnilo se 56 odsto ispitanih, 34,2 odsto je protiv, a ostali su jo{ neodlu~ni.

U pore|ewu s istra`ivawem provedenim u maju, zna~ajno je mawe u~e{}e gra|ana koji ne podr`avaju ulazak Hrvatske u Evropsku uniju. Da ~lanstvo u Uniji Hrvatskoj ne}e doneti ni{ta novo smatra 40,8 odsto, dok 35,7 od sto smatra da je ~lanstvo u Europskoj uniji dobro za Hrvatsku, a 23,5 odsto da je lo{e. Prose~na ocena iznosi 3,12.

Me|u gra|anima koji smatraju da }e ~lanstvo u EU Hrvatskoj donijeti promene zna~ajno je vi{e onih koji smatraju da }e doneti promjene naboqe (39,8 odsto), nego onih koji veruju da }e doneti promjene nagore (24 odsto). Vi{e od tre}ine ispitanika , odnosno 36,2 odsto, smatra da ~lanstvo u EU ne}e doneti zna~ajne promene.^ak 76,3 odsto ispitanih smatra da se u Hrvatskoj manipuli{e temom EU u dnevnopoliti~ke ciqeve, pokazalo je istra`ivawe. (Ta njug)

Kriza u toj zemqi izgledala bi sasvim druga~ije da Grci nemaju zajedni~ku evropsku valutu, ve} drahmu koju bi mogli da devalviraju, rekao je Belka. Guverne poqske centralne banke rekao je da je dug u visini od 160 odsto BDP-a prakti~no nenaplativ i da za Gr~ku postoje samo dve mogu}nosti. Prva je da se dozvoli Gr~koj da {to pre bankrotira kako bi prestale da se upumpavaju pare, {to bi,

po re~ima Belke, bilo jeftinije na po~etku ali rizi~no, jer bi Gr~ka tako mogla da povu~e za sobom i druge zemqe evrozone.

Druga varijanta je da se strpqivo ~eka i poma`e Gr~koj i tako da vreme bankama da se pripreme za gubitke. Banke moraju da uzmu na sebe deo bremena ali moraju za to da se pripreme, rekao je Belka i dodao da je to povoqniji scenario za Evropu.

role kao {to su: „Radnici, mo`ete da `ivite bez gazde”, „@elimo prava za radnike a ne profit za gazde” a na jednom od transparenata pi{e: „Nema `rtvovawa za plutokratiju”.

Televizija ERT javqala je da su ju~e {kole, sudovi zatvoreni, bolnice radili sa minimalnim brojem qudi, a bilo je prekida i u saobra}aju i na kopnu, i na moru i u vazduhu. U {trajku jedi nio ni je u~estvo vao atinski metro. Demonstracija je bilo i u Solunu, drugom po veli~ini gradu u Gr~koj, kao i u drugim gradovima {irom zemqe. Ameri~ki agencija AP javila je da je policija bacila suzavac kako bi rasterala mawu grupu mladih Grka koji su bacali fla{e i druge predmete.

Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren apelovao je ju~e na gr~ki parlament da usvoji nove mere {tedwe, uz upozorewe da je to „jedini na~in da se izbegne trenutni bankrot”. „Gr~ka }e se ove sedmice na}i na kqu~noj raskrsnici. U pitawu su budu}nost te zemqe, kao i finansijska stabilnost Evrope”, naveo je Ren u saop{tewu, prenela je agen ci ja AFP. „Verujem da su politi~ki lideri Gr~ke u potpunosti svesni odgovornosti koju nose na svojim ple}ima kad je re~ o izbegavawu bankrota. Jedini na~in da se izbegne trenutni bankrot je da parlament usvoji revidirani ekonomski program”, istakao je evropski komesar.

(Ta njug)

Tur ska opo zi ci ja boj ko tu je par la ment AN KA RA: Novi turski parlament polo`io je ju~e zakletvu u zategnutoj atmosferi, jer su poslanici opozicionih i kurdskih stranaka bojkotovali ceremoniju u znak protesta zbog hap{ewa wihovih poslanika.

Neposredno pre nego {to se parlament sastao radi polagawa zakletve, sekularisti~ka Republikanska narodna partija (]P) je objavila da }e weni ~lanovi bojkotovati ceremoniju i pridru`iti se bojkotu koji su jo{ pro{le nedqe najavili poslanici kurdskih stranaka. „Ne}emo polagati zakletvu dok god to ne bude omogu}eno na{im kolegama”, izjavio je lider stranke Kemal Kilidzdaroglu, prenosi AFP. Premda poslanici koji ne polo`e zakletvu ne mogu da u~estvuju u radu parlamenta, ovaj bojkot nije mogao da blokira inauguraciju parlamenta sa 550 mesta, u kome proislamisti~ka Partija pravde i razvoja premijera Tajipa Erdo-

gana (AKP) ima ve}inu od 327 mesta.

Bojkot, me|utim, ima za ciq da izvr{i politi~ki pritisak na AKP da re{i kontroverze oko hap{ewa poslanika i predstavqa udarac premijeru Erdoganu koji je po zavr{etku izbora obe}ao pomirewe sa opozicijom u ciqu ustavne reforme, navela je agncija.

Sudovi su pro{le nedeqe odbili da oslobode devet opozicionih poslanika koji su izabrani dok su ~ekali na su|ewe u zatvoru, a izborna komisija je jednom od wih oduzela mandat zbog presude vezane za terorizam.

Turska je 1999. godine postala kandidat za ulazak u EU, a pristupne pregovore je po~ela 2005.

Mnoga poglavqa su se na{la „na ledu” zbog toga {to Ankara jo{ nije priznala Republiku Kipar i {to se wenom ulasku u EU otvoreno protive Pariz i Berlin.

(Ta njug)

Bu gar ska i Hr vat ska pri zna le po bu we ni ke u Li bi ji SO F I J A: Bu gar ska i Hr vat ska pri zna le su Na ci o nal ni pre la zni sa vet u Li bi ji kao zva ni~ nog pred stav ni ka li bij skog na ro da, sa op {ti li su mi ni stri ino stra nih po slo va dve ju ze ma qa Ni ko laj Mla de nov i Gor dan Jan dro ko vi}.

Pre ma za jed ni~ kom sa op {te wu ko je je upu }e no iz bu gar skog Mi ni star stva ino stra nih po slo va, Na ci o nal ni pre la zni sa vet je spo so ban da vo di pro ces iz grad we

de mo krat ske i uje di we ne Li bi je, ko ja }e bi ti za sno va na na za ko nu i ko ja }e se pri dr `a va ti naj vi {ih me |u na rod nih stan dar da za za {ti tu qud skih pra va. „Era Ga da fi ja je za vr {e na i on se mo ra neo d lo `no po vu }i. Op tu `be za pre stu pe pro tiv ~o ve~ no sti }e bi ti pod ne te pro tiv we ga i bi }e mu su |e no na kri vi~ nom su du.

Li bij ski na rod ko ji stre mi ka slo bo di i de mo kra ti ji je de mon stri rao svo ju vo qu

da bu de pred sta vqan od stra ne Na ci o nal nog sa ve ta”, do da je se u sa op {te wu.

Mi ni star ino stra nih po slo va Bu gar ske Ni ko laj Mla de nov je ju ~e ot pu to vao u jed no dnev nu po se tu Ben ga zi ju.

Bu gar sko mi ni star stvo ino stra nih po slo va je ra ni je iz ra zi lo na me ru da ob no vi rad svo je am ba sa de u Ben ga zi ju i da ta mo po {a qe jed nog svog di plo ma tu.

(Ta n jug)

An dri} grad skup uti ca ja sa svih stra na sve ta VI [E GRAD: Proslavqeni srpski re`iser Emir Kusturica rekao je ju~e na sve~anosti po vo dom po ~et ka iz grad we „Andri}grada” da }e taj grad, koji je ponikao iz literature nobelovca Ive Andri}a, biti „grad za pam}ewe”.

„Na u{}u Rzava u Drinu ni}i }e grad za pam}ewe, koji }e nas ~uvati od surove istorije, ~ija smo mi deca”, kazao je Kusturica. Opisuju}i svoju ideju „Andri}grada”, Kusturica je rekao da }e to biti renesansni grad,

koji objediwuje uticaje sa svih strana sveta.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik rekao je ju~e da }e se izgradwom „Andri}grada” Vi{egrad na najboqi na~in odu`iti nobelovcu Ivu Andri}u, a da }e ovaj pro-

jekat doneti tom gradu vi{e stotina novih radnih mesta. „Sre}an sam {to u Vi{egradu po di `e mo je dan pro je kat, koji u sebi nosi entuzijazam, qubav i veru u boqu budu}nost. Ovo je mo`da davno tre-

balo da u~inimo, ali eto zapalo je mene i moju generaciju da ovo realizujemo”, rekao je Dodik. On je kazao da je za realizaciju ovog projekta odlu~uju}i bio niz wegovih susreta sa Emirom Kusturicom, koji „me nije pu{tao sve dok nisam obe}ao da }u stati iza ovoga”. „Rezultat toga }e biti grad, koji }emo sigurno na pra vi ti”, re kao je Dodik, navode}i da mu je drago {to u Vi{egradu niko nema ni{ta protiv grad we gra da u kamenu, posve}enog slavnom nobelovcu.

Sve~ani po~etak radova na izgradwi „Andri}grada” simboli~no je obele`en uz bru ja we gra |e vinskih ma{ina i de lo vi ma iz opere”Karmina Burana”, koju je izveo hor i Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije. Andri}grad }e biti gra|en u tri etape, a planirano je da bude sagra|en 2014. godine.

(Ta njug)

Ni ko la Gru ev ski tre }i put man da tar SKO PQE: Predsednik Makedonija \or|e Ivanov ju~e je zvani~no uru~io mandat za formirawe vlade Nikoli Gruevskom, lideru VMRO-DMPNE, stranke koja je na nedavnim prevremenim parlamentarnim izborima osvojila najvi{e glasova i poslani~ka mesta u Parlament.

Ovoj je tre}i mandat za Gruevkog, nakon parlamentarnih izbora 2006. i prevremenih izbora 2009.

Gruevski sada ima rok od 20 dana da saop{ti program i personalni sastav nove makedonske vlade. U vladi }e u koaliciji sa

VMRO-DMPNE biti stranka DUI Alija Ahmetija, koja je osvojila najvi{e glasova u albanskom bloku i 15 poslani~ka mesta.

Prema izjavi visokog pretstavnika DUI Abdulakima Ademija, na~elno je dogovoren program nove vlade i podeqeni su resori, ali se imena ~uvaju u tajnosti. Nakon {to Gruevski dostavi program i sastav vlade, predsednik parlamenta ima rok od 15 dana da zaka`e sednicu za wen izbor, a prema ustavnim rokovima nova makedonska vlada treba biti izabrana najkasnije do 3. avgusta.

(Ta njug)

26

sreda29.jun2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

sreda29.jun2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

sreda29.jun2011.

UGAQ Kostolac 5100, Dunavac za cg i kalori~nije pe}i 5900 sa prevozom i sve vreste drveta. Telefon: 064/13877-58 i 062/85-16695.

dnevnik

S tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav prijatequ

31443 BUKVA sa prevozom metrice 3400, izrezano i iscepano 3500, prevoz, rezawe, cepawe penzionerima gratis. Telefoni: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600.

Miroslavu Kustudiji Rajko Nini}

od porodice Gion.

31447 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

31580

Posledwi prijatequ

LETUJTE jeftinije od boravka ku}i. Vazdu{na bawa Brze}e - Kopaonik.

Sedam dana samo 79 eura, udoban sme{taj. Telefon 064/287-6224. Nenad. 31806 SOBE i apartmani Utjeha kod Bara, blizu mora.

Telefoni: 021/6363-291 i 064/316-2303.

31863

pozdrav

Sahrana je danas, 29. 6. 2011. godine, u 14.30 ~asova, iz porodi~ne ku}e u Futogu.

280611/P

TU@NO SE]AWE

O`alo{}eni: supruga Nada, sinovi Nenad i Vladimir i }erka Sne`ana sa porodicama.

dragom

Posledwi pozdrav na{oj koleginici, nastavnici u penziji,

31973

Bo`ena Plav{i} Tugujemo za na{im voqenim bratom, stricem i ujakom

29. 6. 2010 - 29. 6. 2011.

Ostavila si tugu i neizbrisiv trag qubavi, plemenitosti i dobrote. Sa nama si u mislima i molitvama.

Silvi Staki} 1935 - 2011. od kolektiva O[ „Vuk Karaxi}� iz Novog Sada.

Tvoje prijateqice: Du{anka, Biqana, Dragica i Mira.

421/P

31891

Miroslavu Kustudiji

3

SEDMOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav od porodice Korpa{.

Rajkom Nini}em

31979

IZDAJEM name{ten deluks stan 65m2, kvalitetno opremqen, klima, telefon, internet. Po `eqi i gara`a. Ulica Tolstojeva.

Telefon 064/317-64-10.

31905

Posledwi pozdrav Mitrovom tati

Sestre: Mara, Stana, Deva i Stoja, brat Nedeqko i mnogobrojni sinovci i sestri}i sa svojim porodicama.

31972

Jovan Zeqkovi} 1983 - 2004. @ivi{ zauvek duboko u na{im srcima, nastavqamo daqe, jer samo tako `ive}e{ i ti.

Vole te: ujak Pero, tetke Zorica, Jovanka i Smiqka sa porodicama.

~ika Arsi koga }emo se uvek sa po{tovawem se}ati.

Zoran Stojanovi} sa porodicom.

31976

DVOSOBAN komforan stan, Zemun Poqe, 49m2, 65.000E i standupleks 102m2 za 110.000E. Telefon 063/224-213.

31753

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske i poslovne objekte. Telefon 063/547782.

31782 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 8.564m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

31470

Miroslavu Kustudiji

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi voqenom

pozdrav

na{em

31969

SEDMOGODI[WI POMEN

od wegovih kuma Ma{e i Oqe.

31980

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug i otac

Rajku

Rajku

Porodica Markovi} iz Crne Bare.

Porodica Erakovi}.

31975

31974

Posledwi pradedi

pozdrav

dedi

i

Miroslavu (Mitru) Kustudiji

Jovan Zeqkovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e porodica danas, 29. 6. 2011. godine, od 15 - 16 ~asova primati sau~e{}e na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je u ~etvrtak, 30. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na gradskom grobqu ^epurke u Podgorici.

O`alo{}ena porodica.

Bez pozdrava ode, an|eli ga zvali, i nebesko kolo sa wim zaigrali.

Kad an|eli zovu tad mnogi tuguju, i sudbinu kletu mnogi oplakuju.

Tvoji: Momo, Nada, Seja Mimi i Stefan 31981

31971

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom ocu, svekru, deki i prijatequ

Posledwi pozdrav

Preminuo voqeni

je

na{

dragi

i

Stanislav Kova~i} PRODAJEM Stara~ki dom u izgradwi u Sopotu povr{ine 4150m2. Telefon 063/224-213.

31754

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31918

Sahrana je danas, 29. 6. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Slavica, sin Stjepan, }erke Marija, Vera i Zorica i snaja Nada.

Stanislavu Kova~i}u

Stanislavu Kova~i}u

Dediki

od: unuka Sre}ka, snaje Danijele i praunuke Milice.

od: Marije, Mome i Dragana.

Ve~no hvala.

31946

31943

31942

A}im Milo{evi}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Neka te An|eli ~uvaju.

Tvoji o`alo{}eni: sin Stjepan, snaja Marta, unuka Ana i prijateq Jano{.

31947

Sahrana je danas, 29. 6. 2011. godine, u 16.30 ~asova, na grobqu u Kulpinu.

O`alo{}ena porodica.

31983

^iTUQe l POMeni

dnevnik

29

sreda29.jun2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Posledwi prijatequ

Arsi Lali}u

Kuletu

pozdrav

Arsi Lali}u

Nada Drobwak sa porodicom.

Milo{ Nestorov sa porodicom.

cewenom

Mirko Vi{wi} sa porodicom.

31966

31967

31963

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav svom voqenom i dobrom stricu

Du{an \ur|evi} ispustio plemenitu du{u u 76. godini.

Sahrana je danas, 29. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Mo{orinu.

Du{anu \ur|evi}u

deki Veqi O`alo{}eni: supruga @ivka, sin Todor i }erka Milica sa porodicama.

iz Mo{orina Neka ti je ve~na slava i hvala za sve.

od Vesne i Duleta sa decom.

Tvoj sinovac Du{an, snaja Slavica, unuci Milo{ i @ika.

31964

31965

31959

Posledwi sinu

Posledwi pozdrav tati

Velemiru Stevi}u Veqi Osta}e{ ve~no u na{im srcima, a bol nikad ne}e pro}i.

O`alo{}eni: }erka Sowa, zet Zoran i unuci Tijana i Veqko.

pozdrav

Miroslavu Kustudiji

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

Obradu Miqevi}u

1955 - 2011.

Ostavio si me da neizmerno patim i tugujem za tobom.

Majka Danica.

od: brata Radivoja Miqevi}a i snaje Ane, sinovca Dragana sa porodicom Sawom, Sarom i Ninom.

31950

31958

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

voqenom

Posledwi bratu

pozdrav

31944

dragom

Posledwi pozdrav dragom ocu

Smiqa Mirkovi} Uvek po{tovana i cewena strina. Uvek ste znali da cenite qude, ti i pokojni ~ika.

Zato vas u srcu nikada ne}emo zaboraviti.

Bilo je `ivotnih prepreka, ali ste samo vi znali re~i utehe, usmeravali ste kako treba `iveti i odbraniti se od problema.

Zato smo `eleli da ostanete onakvi u o~ima, kakvi ste bili u prirodi i gostoqubivi.

Draganu ]a}i}u 1938 - 2011. od wegovih najmilijih.

Sahrana je danas, 29. 6. 2011. godine, u 12.45 na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

31962

GODI[WI POMEN na{em

Sau~estvujemo u bolu cele porodice: @i`a, Slavko i Petar.

Jovan Zeqkovi} Velemir Stevi} 1940 - 2011.

Sahrana je danas, 29. 6. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Miroslavu Kustudiji Dok mi budemo `iveli i ti }e{ `iveti sa nama.

Volimo te.

O`alo{}ena porodica.

Brat Slobodan, snaja Du{ica, sinovice Ivana i Tamara sa porodicama.

31961

31949

1983 - 2004.

Tamo si ti, gde ptice svijaju gnezda i pada malena zvezda.

Tamo si ti, gde sunce umilno sja i zora je blistavo plava.

POMEN

29. 6. 2010 - 29. 6. 2011.

31420

31945

Uvek }emo te se se}ati i voleti.

Tvoji najmiliji.

31835

Posledwi Kuletu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kumu

Stanku M. Strugaru

Sofija Vukobrad

O`alo{}eni: sin Milan, k}er Mirjana, snaja Zdenka i unu~ad Vladimir, Lara i Sa{a.

29. 6. 2008 - 29. 6. 2011.

31913

GODI[WI POMEN

Supruga Ivanka, deca Vesna i Miroslav i sestra Mara.

^edomiru Stepi}u

Mama, tata i brat.

Pro{la je godina od kako nije sa nama na{a voqena i nepre`aqena

Manda Tankosi}

Posledwi pozdrav dragom svaku i tetku

Tamo si ti, gde suza od tuge se krije, i zora za zemqom pla~e, i gde se voli od svega ja~e.

Milan Le|anac Uvek }emo te se se}ati i uvek }e{ biti u na{im srcima.

31954

ro|. Avramovi}

od Danice Milo{evi} sa decom Qiqanom, Mi}om, Tatjanom sa wihovim porodicama.

Sa tugom u srcu uspomenu na tebe ~uvamo.

Miroslavu Kustudiji

Miroslavu Kustudiji Kuletu

od drugova iz TK „Neoplanta�.

Da~a, Juki, Bane, Papi i Koka.

Dragan Karabasil sa porodicom.

31956

31957

Tvoji najmiliji.

31545

31939

30

06.30 09.00 09.30 10.08 10.35 11.17 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.10

tv program

sreda29.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Чари риболова Плаже шездесетих Хроника Инфанта Кухињица Десило се Вести Сигнали Живо месо Васка Попе Вести Трио-Еврорегионални магазин На трагу природе Преокрет

07.30 08.00 08.30 09.00

Без цензуре (Панонија, 20.30) 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00

Елејн Хендрикс

Волела бих да си мртав Две лоше девојке се боре за наклоност једног мушкарца у борби пуној подмуклости, похлепе, издаје и двоструких стандарда... Улоге: Кери Елвс, Елејн Хендрикс, Кристофер Лојд, Мери Стинбурген, Сели Киркленд Режија: Валери Мекафри (РТВ 1, 23.25) 16.05 Плаже шездесетих 16.50 Десило се 17.00 ТВ Дневник 17.20 Хроника Инфанта 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 ТВ Фонија – квиз 20.30 Џиги Бау шоу - Дероње, док. прог.

21.00 Из нашег сокака 22.00 Војвођански дневник 22.30 Све(т) око нас 22.45 Вести (Универзитет), академских пет минута 22.50 Плави круг 23.20 Матица (вести из Матице) 23.25 Волела бих да си мртав, филм 00.50 Хроника Инфанта 00.55 Концерти са Егзита

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.50 14.00 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.45

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Свет тишине Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Циганско срце Десило се Портрети војвођанских уметника народне музике Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Мој гост (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Мистерије близанаца, филм Циганско срце Десило се

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу

14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Географија интимног расејања, док. филм Вести укратко Бели лук и папричица Информативни преглед Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Репортажа Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.50 09.56 10.27 11.00 11.04 11.47 11.52 12.00 12.15 12.29 13.25 15.05 15.15 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.04 21.50 21.54 23.35 23.50 00.49 00.55 01.01 01.28 03.00 03.03 03.51 04.21 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Улица липа Вести Траг Шта ја имам од тога Вести Ружна Бети Егзит у покрету Евронет Дневник Спорт плус Тихи сведок Лајање на звезде, филм Вести Ви и мира Адања Полак Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре, инфо Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Горки плодови 48 сати-свадба Вести Напуштена, филм Дневник Тихи сведок Евронет Егзит у покрету Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Повратак, филм Вести Ви и Мира Адања Полак Око Траг Горки плодови Верски календар

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.02 07.00 07.18 07.24 07.34 07.39 07.44 07.58 08.20

13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Тајанствене приче Вести Река наде Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Специјална емисија НС БИКЕ Вести Одељење за убиства Вести Шесто питање Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Оловне приче Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Грен Слем Вимблдон Фул Тилт покер Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон, студио Грен Слем Вимблдон Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Фул Тилт Покер Грен Слем Вимблдон

Британи Марфи

Напуштена Мери Волш довози свог момка Кевина Питерсона у болницу на рутинску операцију. Медицинска сестра каже јој да ће захват трајати један сат и да ће Кевин одмах потом бити пуштен на кућно лечење. Улоге: Британи Марфи, Дин Кејн Режија: Мајкл Фајфер (РТС 1, 21.54)

05.15 06.15 06.30 07.15 08.10 09.00 10.00 11.20 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 22.00 01.30 02.30 02.45 03.45

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Епидемија Аурора Када лишће пада Жене Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Филм: Добар пастир Паклена кухиња Ексклузив Експлозив Жене

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз. Датум Верски календар Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 11.05 12.00 12.30 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.50 00.30 00.35 00.55 02.40

Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Све о животињама, док. серија Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Дух Вимблдона Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Филм: Свака божја недеља Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Вимблдон, снимак Укључење у Инфо канал

Свака божја недеља ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Србија–Аргентина (РТС 2, 20.00) 08.33 09.07 09.18 10.00 10.07 10.12 10.44 11.10 11.39 12.08 12.37 12.43 12.54 13.56 14.28 14.42 15.24 15.51 16.00 16.37 17.13 17.23 17.55

07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00

dnevnik

18.56 19.25 19.53 20.00 21.30 22.18 00.20 01.14 03.15 04.16 05.24

06.30 07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Невен Трагом Х.К. Андерсена Косовски бој Енциклопедија Егзит у покрету Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Светски изазов Европа - једно музичко путовање Датум Верски календар Трезор Невен Трагом Х.К. Андерсена Косовски бој Енциклопедија за радознале Егзит у покрету Ово је Србија Линк Енциклопедија ЕКВ Отварање летњих олимпијских игара специјалне Олимпијаде У свету Беокулт Егзит у покрету Одбојка: Светска лига, Србија-Аргентина, пренос Ружна Бети Њихове очи гледале су бога, филм Око моје главе Егзит интерактив Трезор Одбојка: Светска лига, Србија-Аргентина Линк

Чист рачун Маратон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Сачувај последњи плес Вести Чист рачун Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Откопчано Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Зеленопрсти Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Последњи час Друга страна Србије Фуснота

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Тони Д’Амато, тренер клуба америчког фудбала Мајами Шаркс, пре четири године освојио је две везане шампионске титуле. Сада од млађих играча покушава да створи нов шампионски тим, али нова власница клуба не показује много стрпљења... Улоге: Ал Паћино, Камерон Дијаз, Денис Квејд, Џејми Фокс, Џејмс Вудс Режија: Оливер Стоун (Б92, 21.00)

Дино ратник Једне вечери, дечак по имену Летећи змај, који обожава диносаурусе, није могао да заспи. Сетио се приче коју му је дека причао и желео је да пронађе ту књигу, али уместо књиге пронашао је један чудни уређај. Одједном, нашао се у свету диносауруса! Он упознаје нове пријатеље, дечака Перо и девојчице Виндбел и Алгол, као и четири мале бебе диносауруса и сви заједно крећу у авантуру... (Хепи, 12.05) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Камерон Дијаз

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.10 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.15

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Други светски рат, док. програм Вести Изнајми звезду Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин Изнајми звезду Стаљин, докудрама

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Тренутак за цео живот Гранд парада Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Лудо летовање Филм: Пут искупљења

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda29.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

ЕКО НОМ СКИ УСПОН И СУ МРАК НА РО ДА

Пи ше: Ман сур Ол сон 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Живот: Ловци и ловина, док. серија 11.00 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.34 Господарица твога срца 13.20 Од Ларк Риса до Кендлфорда 14.20 Пустоловина у Хрватској, док. серија 14.50 Хрватско пролеће 15.40 Културна баштина 16.00 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.30 Све ће бити добро 18.20 Код Ане 18.35 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.10 Од Ларк Риса до Кендлфорда 21.05 Капелски кресови 22.30 Корнати, док. филм 23.10 Дневник 3 23.55 Циклус европског филма: Крвава недеља, филм 01.40 Морски вук, филм 03.10 Бостонско право

Дру Ба ри мор

50 пр вих по љу ба ца По мор ски ве те ри нар Хен ри Рот жи ви без бри жним жи во том те се у ха вај ском аква то ри ју му бри не за жи во ти ње. Осим бри ге за жи во ти ње он има вр ло за ни мљив хо би. Сла ма ср ца ту рист ки ња ма, ко је тра же љу бав ну ро ман су... Уло ге: Адам Сен длер, Дру Ба ри мор, Роб Шна дер, Шон Остин, Лу си ја Струс, Ден Ај кројд Ре жи ја: Пи тер Си гал (Но ва ТВ, 21.45) Бумба Победа љубави Чувар правде Заувек суседи ИН Победа љубави Кад лишће пада Бег Вести ИН Заувек суседи Дневник Кад лишће пада Бег 50 првих пољубаца, филм Вечерње вести Тјудорови Опасна игра Острво смрти Природне плавуше, филм Езо ТВ, тарот шоу

08.00 Колонија 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Блер 11.00 Нефертити и изгубљена династија 12.00 Героуов закон 13.00 Ханибал 14.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 15.00 2. св. рат у боји 16.00 Хероји, култ и кухиња 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Азијске монархије 19.00 Египат 20.00 Атина: Истина о демократији 21.00 Мач 22.00 Шкотски кључ 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Снежана и седам патуљака Дигсвил Ози Бу Жабац и принцеза Дигсвил Заштитник Вредније од Рубина Хари ван фокуса Како убити комшијског пса Whipped Сати Голи скандал 1. Голи скандал 2. Мимиц 3

06.00 07.30 09.15 11.00 12.50 14.20 15.55 17.35 19.05

Погрешно осуђен Маторани Ванредне мере Темпл Грендин Пљачка Усамљене девојке Ђенова Адам Ноћ за памћење Царство порока - Зелени Париз Шерлок Холмс На пола пута Велика љубав В - Зима Опасна Џенифер Клетва 3 Грађанин опасних намера

20.05 22.15 23.50 00.50 02.35 04.05

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Мрежа лажи Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Ерика Женска школа Медијум Мини Ана Карењина

07.50 08.15 09.15 09.55 11.05 12.00 12.50 13.45 15.35 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.35 00.30 00.45 01.35

Драгон бол З Езел Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Аурора Наследници Врата раја Кобра 11 1001 ноћ Не дај се, Нина! Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Менталист Кости ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести Менталист Астро шоу, емисија уживо

СЕ РИ ЈА

Ко сти

Хју Ло ри 08.00 08.50 10.40 11.40 12.30 13.20 15.20 16.20 17.00 17.45 18.25 19.15 20.00 20.55 21.45 23.50 00.05 01.05 01.55 02.45 04.25

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 01.50

СЕ РИ ЈА

Др Ха ус Ха ус и еки па пре у зи ма ју слу чај сли ка ра ко ји сли ка би зар не пор тре те. Ње го ва не ди јаг но сти фи ко ва на бо лест из вр ће му пер цеп ци ју и та ко угро жа ва ње го ву ка ри је ру, ме ђу људ ске од но се и све оста ло у ње го ву жи во ту... Уло ге: Хју Ло ри, Ли за Елд штајн, Омар Епс, Ро берт Шон Ле о нард, Џе ни фер Мо ри сон, Џе си Спен сер, Пи тер Џеј кбсон (ХРТ 2, 22.25) 08.15 08.40 09.05 09.15 09.30 10.00 13.30 13.55 14.20 14.45 16.15 16.40 17.15 18.05 18.55 19.30 20.00 20.20 22.25 23.20 23.45 00.30 00.50 01.30

Жутокљунац Конор Андерковер Платно, боје, кист Изазови, док. филм Плесне ноте Пренос седнице Хрватског сабора Шаолински пажеви Жутокљунац Лагодни живот Зека и Кодија Морски вук, филм Џејмс Мартин у Шампањи, док. серија Добро је знати Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Гаража Хит дана Кошарка - ЕП (ж): Хрватска - Чешка, пренос Др Хаус Холивудска шквадра Шаптачица духовима Два и по мушкарца Прави играчи Ноћни музички програм

06.00 Дуга ноћ 08.00 Повратак у будућност 08.30 Интермецо 1 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Битка за Нову Британију 12.00 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Завади и Владај 15.20 Повратак у будућност 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Трава 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Ноћ ајкула 21.00 Трава 22.00 Ђаволови витезови 00.00 Ваздушни мост 02.00 Вапај невиних

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 13.30 15.30 17.30 20.00 22.00 00.00 02.00

Хватач пацова Подизање Аризоне Дуга ноћ Завађене стране Велика зверка Роштиљ Спитфајер Ксанаду Све или ништа Тајанствени странац Хватач пацова Позив за девојке Врућа романса

У ави о ну, на пу ту пре ма Ки ни, Бре нан и Бут от кри ју људ ско те ло у ве ли кој ми кро та ла сној рер ни. Уз по моћ хај тек опре ме, ис тра жи те љи ша љу до ка зе Џе фер со ну. Он за кљу чи да је жр тва би ла но ви нар, ко ји је пи сао кон тро верз не члан ке о пи ло ти ма... Уло ге: Еми ли Де ша нел, Деј вид Бо ре а наз, Ерик Ми ле ган, Та ма ра Теј лор, Џон Френ сис Ди леј Ре жи ја: Бе ри Џо сеф сон (РТЛ, 21.50)

Еми ли Де ша нел

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Обрачун са Тајсоном Како преживети катастрофу Амерички чопери Генералка

08.30 10.00 10.15 11.15 12.15 20.30 20.35 21.35 21.40 22.40 23.20 23.25 00.00 00.45

Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф Клуб Једрење Сви спортови Фудбал

Од склерозе оболело британско друштво

У

Ја па ну и За пад ној Не мач кој, по ра же ним у слу ху да дру штво бо лу је од ин сти ту ци о нал не Дру гом свет ском ра ту, на кон то та ли тар - скле ро зе ко ја успо ра ва ње го во при ла го ђа ва ње них ре жи ма усле ди ла је оку па ци ја са ве - но вим окол но сти ма и тех но ло ги ји. знич ких сна га, ре ше них да уве ду ин сти ту ци о Ло би ра ње у Бри та ни ји ни је та ко отво ре но као нал не про ме не и обез бе де да рад др жав них уста - у САД, али је све при сут но и че сто под ра зу ме ва но ва кре не го то во из по чет ка. У Не мач кој, Хи - дис крет но ути ца ње на др жав не слу жбе ни ке, као тлер је уки нуо не за ви сне син ди ка те, као и све и на ми ни стре и дру ге по ли ти ча ре. Мно ге моћ не гру пе не ис то ми шље ни ка, док су са ве зни ци, ме - ор га ни за ци је с по себ ним ин те ре си ма у Бри та ни ра ма као што су де кре ти о рас пу шта њу кар те ла ји, сем то га, пре су уске не го об у хват не. На при из 1947. и про гра ми де на ци фи ка ци је, осла би ли мер, у јед ној фа бри ци че сто се сре ће ве ли ки број ути цај кар те ла и ор га ни за ци ја с де сни чар ском раз ли чи тих син ди ка та, од ко јих сва ки кон тро ли про шло шћу. У Ја па ну, вој ни ре жим је угу шио ше од ре ђе ну де лат ност или ка те го ри ју рад ни ка, ле ви чар ске ор га ни за ци је, а вр хов ни ко ман дант и ни је дан ни је то ли ко ве ли ки да би об у хва тао са ве знич ких сна га увео је ан ти мо но пол ски за кон знат ни део за по сле ног ста нов ни штва зе мље.

1947. и про те рао на сто ти не зва нич ни ка за и ба цуа, фи нан сиј ских кли ка, због њи хо вог де л о ва њ а то ком ра та. Ор га ни за ци је с по с еб ним ин те ре си ма осно ва не у Не мач кој и Ја па ну би ле су углав ном об у хват не. Та кав је био и по с ле р ат н и син д и кат у За п ад н ој Не мач кој, и при в ред н а ор г а н и з а ц и ј а Ке и дан рен, ко ја је има ла во де ћу уло гу у кре и ра њу по слов не по ли ти ке у Ја па ну. Бар то ком пр ве две де це ни је на кон ра та, Ја пан ци и За пад ни Нем ци ни су раз в и л и сло же н у мре жу про пи са и број не Бр зо се опо ра ви ли ра зо ре ни Не мач ка и Ја пан др жав не ор га не ко ји ка рак те ри шу ста бил ни ја дру штва. А Бри та ни ја је го то во цео век, од сре ди не 18. Али ка ко је Фран цу ска до жи вља ва ла ре ла тив - сто ле ћа до сре ди не 19, очи глед но би ла зе мља с но за до во ља ва ју ћи при вред ни раст то ком ве ћег нај бр жим еко ном ским ра стом. За и ста, то ком ин де ла по сле рат ног пе ри о да, ка да су усло ви ин ве - ду стриј ске ре во лу ци је Бри тан ци су из у ме ли мо сти ра ња че сто би ли то ли ко не по вољ ни? Иде о ло - дер ни при вред ни раст. То зна чи да ни ка кво об ја шке по де ле у фран цу ском дру штву си гур но су се шње ње ре ла тив но спо рог ра ста Бри та ни је у по про ду бљи ва ле ка ко су се пре о кре ти сме њи ва ли и след ње вре ме, ко је се ти че не ке на вод но уро ђе не до во ди ли у пи та ње те ме ље по ли тич ког и еко ном - или трај не осо би не бри тан ске на ра ви или дру ског си сте ма зе мље. Раз ме ре тих иде о ло шких по - штва, не мо же би ти тач но јер га опо вр га ва ду ги де ла си гур но су још ви ше оме та ле раз вој бар ве - пе ри од нај бр жег еко ном ског ра ста ко ји је до жи ћих ор га ни за ци ја с по себ ним вља ва ла Бри та ни ја. ин те ре си ма у тој зе мљи. Пре Не ки еко но ми сти су бр зи ну По д е љ е н и на ко м у н и с тич к е, све га, раз вој фран цу ских син опо рав ка по ра же них зе ма ља ди ка та пре ки да ли су пе ри о ди со ци ја ли стич ке и ка то лич ке, при пи си ва ли ва жно сти при ре пре си је и не ми ра, и иде о ло - ме ђу соб но су прот ста вље ни да ва ној људ ском ка пи та лу на шки рас ко ли, ко ји су по де ли су прот фи зич ком, уни ште ном по сле рат ни фран цу ски ли фран цу ски рад нич ки по у бом бар до ва њу, али то не син д и к а т и ни с у мо г ли крет на су прот ста вље не син мо же би т и за д о во љ а ва ј у ћ е при мо ра ти рад ни ке ни ди ка те ко му ни стич ког, со ци об ја шње ње јер је рат од нео на оба ве зно учла њи ва ње, ја л и с тич ког и ка то л ич ког мно ге нај мла ђе љу де и нај о опре де ље ња. Над ме та ње из бра зо ва ни је од ра сло ста нов па ве ћи на ни је ни пла ћа ла ме ђу ових по лу ор га ни зо ва них ни штво и пре ки нуо шко ло ва чла на ри ну син д и ка т а, че с то на истом ње и рад мно гих дру гих. Но, рад ном ме сту, у ве ћи ни слу рат ни је из бри сао зна ње нео ча је ва оне мо гу ћа ва да би ло ко ји син ди кат пре у - п ход но у про це су про из вод ње. зме ствар ни мо но пол над рад ном сна гом у свом Још јед но ад хок об ја шње ње је сте да Бри тан до ме ну. Фран цу ски син ди ка ти су, пре ма то ме, ци, или мо жда са мо при пад ни ци рад нич ке кла се, са мо де ли мич но у ста њу да од ре ђу ју усло ве ра да, ни су вред ни као љу ди у дру гим зе мља ма. Дру ги, ви си ну над ни ца или зах те ва ју оба ве зно учла њи - па, сма тра ју да се нео бич но брз раст Не мач ке и ва ње у син ди ка те, што је и до ве ло до то га да ве - Ја па на мо же при пи са ти из у зет ној мар љи во сти ћи на чла но ва син ди ка та не пла ћа чла на ри ну. Ма - њи хо вих љу ди. Ако се раст мо же об ја сни ти мар ње гру пе, као што су по слов на удру же ња и дру - љи во шћу, због че га су Бри тан ци би ли то ли ко штва бив ших сту де на та пре сти жних фа кул те та, вред ни то ком ин ду стриј ске ре во лу ци је? По овој би ле су у ста њу да се бо ље ор га ни зу ју. Али њи - те о ри ји тру до љу би во сти, Нем ци су ве ро ват но хов ути цај на сто пе ра ста био је огра ни чен. би ли ле њи у пр вој по ло ви ни 19. ве ка кад су би Ве ли ка Бри та ни ја, нај зна чај ни ја зе мља ко ја је ли ре ла тив но си ро ма шни, а оси ро ма ше ни Ја пан нај ду же би ла по ште ђе на дик та ту ре, на је зде и ре - ци са свим ле тар гич ни ка да је до шао ад ми рал Пе во лу ци је, у 20. ве ку је има ла ни жу сто пу ра ста од ри. дру гих ве ли ких, раз ви је них де мо крат ских зе ма Мо жда се мар љи вост ме ња с под сти ца ји ма за ља. У Бри та ни ји по сто ји упра во она ква моћ на рад. На њих ве о ма ути че, би ло да су фи зич ки мре жа ор га ни за ци ја с по себ ним ин те ре си ма ка - рад ни ци, струч ња ци или пред у зет ни ци, ме ра до ква је при ме ре на вој но без бед ним и де мо крат ски ко је гру пе с по себ ним ин те ре си ма сма њу ју на ста бил ним по ре ци ма. Број и моћ ње них син ди ка - гра де за про из вод ни рад, по ве ћа ва ју ћи ти ме ре та не тре ба ни по ми ња ти, као ни ја ко удру же ње ла тив ну при влач ност до ко ли це. фар ме ра и мно га по слов на. Али то ком вре ме на је на ста ло то ли ко ја ких ор га ни за ци ја и гру па у до КРАЈ

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda29.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Са жен ским осо ба ма не ће те би ти озбиљ ни, па ни с де цом. Мо же те их па ко ва ти на пу то ва ње, или се за јед нич ки упу ти ти на не ку де сти на ци ју. Леп љу бав ни су срет и ко му ни ка ци ја ће вам при ја ти.

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја је ван сва ке кон тро ле. Али и ва ши по тро шач ки по ри ви. Тро ши те на сва ком ко ра ку, жељ ни сте из ла за ка и про во да. Упо тре би те свој шарм у ра ду и ко му ни ка ци ји па ће те до дат но за ра ди ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

29. jun 2011.

Не ка ко сте оп чи ње ни и за не се ни си ту а ци јом у ко јој сте, или осо ба ма у окру же њу. Де лу је те не си гур но и по ма ло не ста бил но, не до след но. Љу бав ни од нос је ве о ма за ни мљив и леп.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

До го ва ра те се с мно ги ма о мно го то га што ни је из ве сно да ће те и оства ри ти. Не мој те бар обе ћа ва ти ни шта ве ли ко већ се са мо ле по про во ди те у по жељ ном дру штву. Не мир ни сте и не ста шни. Тај на љу бав.

Уко ли ко сте на го ди шњем од мо ру, па још не где да ле ко или по ву че ни од очи ју јав но сти, ствар но мо же те би ти за до вољ ни и чи ни ти по сво ме. Обра ти те па жњу на де цу и њи хо ве зах те ве, по тре бе.

Оства ру је те до бре кон так те и до го во ре с ино стран ством па мо же те по сло ва ти или пу то ва ти би ло где да за ми сли те. На пре дак вам до ла зи кроз љу бав ни од нос, пре ко парт не ра или за јед но с њим.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же ла ко до ћи до су ко ба раз ли чи тих на ме ра и тен ден ци ја, што се све де ша ва кроз ва ше кон так те с дру гим осо ба ма. Парт нер ски од нос из гле да не из ве сно и ин фан тил но, али с мно го љу ба ви.

Ово је вре ме ка да гра ди те чвр сте од но се по ве ре ња с уку ћа ни ма и стал ним парт не ром. Ци гла по ци гла и ето ва ма ку ле, зам ка, ре мек-де ла! У по слов ним кон так ти ма имај те у ви ду ту ђе ин те ре се.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ат мос фе ра у ка ри је ри је ве се ла. Не дај те да вас то за ва ра јер све што је ле по крат ко тра је. Не ко вас ве о ма по др жа ва и сим па ти ше, што ће те да нас има ти при ли ке и да от кри је те, схва ти те и при хва ти те.

Ви ше се не др жи те кру тих иде ја и ни сте фа та ли стич ки рас по ло же ни. Ле то про ла зи ла ко и при јат но, у дру штву овом или оном. Би ло је и вре ме да уђе те у опу ште ни ју фа зу. Раз ма тра те раз не мо гућ но сти.

Сре да вам до но си срећ не су ре те, би ло да вам не ко до ла зи или ви од ла зи те. С де цом има те ве о ма до бре од но се и раз у ме ва ње. Мно го при ча ко је мно го зна че. Иза ђи те у јав ност, ме ђу љу де.

При пре ма те се за пу то ва ње или кре ће те уско ро, па је вре ме да на вре ме ку пи те и при пре ми те све што ће вам тре ба ти. До ла зе вам го сти и до но се по кло не, ве сти, но во сти. Не ма те кон цен тра ци ју.

TRI^-TRA^

Мршава Кејти V REMENSKA

PROGNOZA

25

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

24

Vr{ac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

22

K. Mitrovica 21 Ni{

VIC DANA

ПроМенљиво

Vojvodina Novi Sad

Глу ми ца и же на То ма Кру за, Кеј ти Холмс је до шла на за вр шно ве че филм ског фе сти ва ла у Лос Ан ђе ле су, у скло пу ко јег је при ка зан и њен но ви филм „Не пла ши се мра ка”, и иза зва ла па жњу. Кеј ти је на за вр шно ве че до шла да про мо ви ше но ви филм, али без прат ње свог дра гог. При ли ком по зи ра ња на цр ве ном те пи ху Кеј ти је из ви ше раз ло га иза зва ла па жњу. Фо торе пор те ри ма ни је про ма кло да се ме ђу ње ним пр сти ма на ру ци не што бе ли, а за хва љу ју ћи ха љи ни ци ис под ко је ни је но си ла груд њак, из гле да ло је и као да су се ње не обли не ис то пи ле. Су де ћи по фо то гра фи ја ма, глу ми ца је очи глед но смр ша ла, јер ње не ко сти све ви ше до ла зе до из ра жа ја.

22

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Про мен љи во вре ме уз че сту ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под Rim нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 15, мак си мал на 25 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во вре ме уз че сту ки шу и пљу ско ве с Cirih гр мља ви ном. На крај њем се ве ру оста је су во. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра Berlin 14, а мак си мал на 26 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но са че стом по ја вом ки ше и пљу ско ва с гр мља ви ном. Тем пе ра ту ре су и да ље ис под про се ка за ово Var{ava до ба го ди не. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ис Kijev под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 26 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них да на про Moskva мен љи во вре ме уз че сту по ја ву ки ше и ло кал них пљу ско ва. У пе так Oslo ће би ти све жи је вре ме. За ви кенд ве ћи ном су во и по сте пе но то пли је, а са мо је у су бо ту ују тру још по не где мо гу ћа сла ба ки ша.

St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Услед ути ца ја фрон та хро нич ни бо ле сни ци мо гу и да ље осе ћа ти сво је уоби ча је не те го бе, па им се са ве ту је да по шту ју пре по ру ке ле ка ра. Гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и нер во за се оче ку ју код осе тљи вих осо ба. У са о бра ћа ју се пре по ру чу је до дат на опре зност.

34 29 21 25 30 27 28

Кла ди ли се ср ча ни и мо жда ни удар ко је ефи ка сни ји. Ка же ср ча ни: - Ко пр ви на и ђе, ја га на па дам. Про ла зи је дан мо мак и та ман што га је ви део, срчани удар пук не пр стом и мо мак па де.

- Ууу, што ти ја ка фо ра, гле дај сад ово - ре че мо жда ни. На и ла зи јед на де вој ка, мо жда ни пук не јед ном пр сти ма, дру ги пут па тре ћи и он да ка же: - Где сад да на и ђе пла ву ша?

23 29 23 24

Atina

27

Pariz

25

Minhen

27

Budimpe{ta

27

Stokholm

25

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

218 (21)

Slankamen

262 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

295 (23)

Zemun

292 (-4)

Bogojevo

279 (18)

Pan~evo

308 (-6)

Smederevo

474 (-10)

Ba~. Palanka 268 (12) Novi Sad

234 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kne`evac

195 (-1)

S. Mitrovica

114 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

260 (-1)

Beograd

240 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

246 (-2)

NERA

Hetin

78 (-4)

SAVA

0 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

44 (0)

Re{ewe iz pro{log broja