Dnevnik 29.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 29. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23480 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED SED NIK SR BI JE MAN DAT ZA SA STAV VLA DE DAO LI DE RU SPS-a

Da~i}: Ni devedesete, ni nebeska Srbija

str. 2

OVE JE SE NI ^E KA NAS CE NOV NO-ENER GET SKI UDAR PO STAN DAR DU

Struja, gas i grejawe moraju da poskupe

„EGZIT” KAMP DOBIO LOKACIJE

str. 4

„NEO PLAN TA” JU ^E IZ VE ZLA 15 TO NA PROIZVODA U AN GO LU

U Africi na hleb ma`u novosadske pa{tete NASLOVI

Politika 2 Tadi}: SPS nije vi{e strate{ki partner DS-a 3 Nova novosadska vlast se jo{ pregovara

Ekonomija 4 Od 30. septembra svaki novi stan mora da ima paso{ 5 Privrednicima ni(je) svejedno ko }e vladati

Novi Sad 7 Ugostiteqima Evropsko prvenstvo u fudbalu utrostru~ilo pazar

Jo{ toplije

Reporta`e 12 Tumor na mozgu lekari proglasili migrenom

Lov Najvi{a temperatura 33 °S

[atori na [trandu i kod Kineske ~etvrti

Foto: B. Lu~i}

str. 4

str. 9

Dru{tvo

JO[ SA MO DA NAS PRI JA VQI VA WE ZA UPIS NA FA KUL TE TE

Na UNS-u ve} 8.111 kandidata za indeks

13 U Be~ej stiglo vi{e od tri hiqade fazanskih pili}a

Crna 6 Na Univerzitetu u Novom Sadu promovisani profesori emeritusi

15 Zakupac „Kontrasta” tvrdi da je „Elektrovojvodina” dozvolila rad na instalacijama

U TOMA[EVCU PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO U BANATSKIM [ORAMA

str. 6

JU ^E NA TE LE PU I PE TRO VA RA DIN SKOJ TVR \A VI

Zate~ena dva mu{ka le{a

str. 15

SPORT

Bejzbol na banatski na~in str. 11

n DUDA[ NA EP OSVOJIO ^ETVRTO MESTO

str. 16 – 22

n \URI] SE VRATIO U VOJVODINU

n ANA U TRE]EM KOLU VIMBLDONA

n DUDA SKROJIO SPISAK KO[ARKA[A

2

POLiTikA

petak29.jun2012.

Ta di}: SPS ni je vi {e stra te {ki part ner DS-a Pred s ed n ik De m o k rat s ke – Od po ~et ka je tre ba lo re }i stran ke Boris Tadi} iz ja vio je da je to pro blem, i ja uop {te ne ju ~e da li der so ci ja li sta Ivivi dim raz log {to SPS ni je iza ca Da~i} od DS-a ne bi do bio {ao s tim i obra tio se gra |a ni ma me sto pre mi je ra, kao i da de mo Sr bi je. Ta stran ka ima pu ni le gi kra te na to ne bi pri sta le. Da ti mi tet da tra `i pre mi jer sko ~i} „ne bi do bio me sto pre mi me sto – na veo je Ta di}, i is ta kao je ra i da je tra `io, jer DS ne da SPS vi {e ni je stra te {ki bi pri stao na to da SPS-u da part ner De mo krat ske stran ke.

Po we go vim re ~i ma, ju ~e ra pre mi je ra jer ne po sto ji uve re we da bi ta stran ka do voq no {wi dan pred sta vqa po ~e tak do bro upra vqa la dr `av nim si - for mi ra wa jed ne no ve vla de i ste mom i vla dom u ovom tre nut - ko a li ci je i sva ka vla da ima ku”, re kao je Ta di}, ko ji je bio pra vo na svo ju {an su.

Ta di} je iz ra na sla v i Srp zio na du da bu du skog po kre ta ob Da ~i} od nas ne bi vla da ne }e no ve. do bio me sto pre mi je ra }a – Iz gu bi li i}i is pod stan i da je tra `io smo od re |e no dar da ko ji su po vre me, i ne ma ni stig nu ti pret ka kve di le me o to me da De mo hod nih go di na. krat ska stran ka ne ma ni ka kvu Na pi ta we da li }e bi ti ras od go vor nost za to {to vla da ni ki nu ta ko a li ci ja DS-a i SPS-a je for mi ra na svih pret hod nih u Be o gra du, Ta di} je re kao da }e da na. Sa da je vi {e ne go o~i to se po li ti~ ka si tu a ci ja ana li zi {ta je bio pro blem – do dao je ra ti „ko rak po ko rak”, i da de mo on. kra te „ne }e sr qa ti u od lu ka ma”.

Ta di} je is ta kao da SPS ima - Ni jed nu ko a li ci ju ne }e mo pot pu no le gi tim no pra vo da ras ki da ti za to {to ima mo lo {a tra `i pre mi jer sko me sto, ali je ose }a wa. Nas u po li ti ci vo di na po me nuo da je tre ba lo na po ra ci o nal nost, a da su nas vo di la ~et ku da ka `e {ta je pro blem, i ose }a wa, ni ka da ne bi smo for da ne vi di raz log zbog ~e ga to mi ra li pret hod ne ko a li ci je – ni su re kli. re kao je pred sed nik DS-a.

Ve ra i ne ve ra Pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra{kovi} je iz ja vio da je Sr bi ja s for mi ra wem vla de So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i Srp ske na pred ne stran ke za ko ra ~i la una zad i da ose }a i strah jer su na vlast do {le stran ke to kom ~i je su se pret hod ne vla da vi ne do go di la dva aten ta ta na we ga.

– Ko rak nu ti una zad je mo gu }e, ali ko ra ~a ti una zad ni je mo gu }e. Na dam se da je vre me eska dro na smr ti iza nas i mi slim da }e to ga pi ta wa mo ra ti da bu de sve sna i no va vla da, tim pre {to u woj glav nu re~ ima ju par ti je za

~i je je vre me Sr bi ja bi la ze mqa dr `av nog te ro ri zma – re kao je Dra {ko vi} na obe le `a va wu sla ve SPO-a, Vi dov da na. – Ovog da na se naj bo qe vi di, kad se ~o vek umi je tra vom vi dov ~i com, ko je ve ra, a ko je ne ve ra.

Obe le `a va wu sla ve SPO-a pri su stvo va li su li der De mo krat ske stran ke Boris Tadi} i pot pred sed ni ci Du{an Petrovi} i Jelena Trivan, pred sed nik So ci jal de mo krat ske stran ke Sr bi je Rasim Qaji} i pred stav ni ci Li be ral no-de mo krat ske par ti je i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

PRED SED NIK SR BI JE MAN DAT ZA SA STAV VLA DE DAO LI DE RU SPS-a

Da ~i}: Ni de ve de se te, ni ne be ska Sr bi ja Pred s ed n ik Sr b i j e To mi slav Nikoli} dao je ju ~e man dat za sa stav no ve vla de li de ru so ci ja li sta Ivici Da~i}u, po {to ga je Ko a l i c i j a SPS–PUPS–JS-a ube di la u to da ima ve }i nu u Skup {ti ni Sr bi je.

Ni ko li} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je Da ~i} od we ga za tra `io man dat po {to je sa sta vio par la men tar nu ve }i nu ko ju }e ~i ni ti Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a, SNS i URS. – U toj ve }i ni bi }e SNS i URS i ve ro vat no ne ki dru gi pred stav ni ci gra |a na u Skup {i ni Sr bi je ko ji ~e ka ju da naj pre ova ko a li ci ja obez be di do voq nu ve }i nu – re kao je pred sed nik Sr bi je.

On je na veo da no va vla da tre ba da bu de ma la i efi ka sna i da od lu ke do no si do go vo rom.

– Da nas je Vi dov dan, je dan od naj ve }ih pra zni ka u Sr bi ji, i da nas Sr bi ja do bi ja pro me ne – po ru ~io je Ni ko li}, i pod se tio na to da su gra |a ni 6. ma ja na iz b o r i m a re k li da `e l e pro me ne, da `e le da ra de i da `e le `i vot do sto jan ~o ve ka.

On je oce nio da no voj vla di ne }e bi ti la ko jer }e bi ti su o- ~e na s broj nim pro ble mi ma, po ~ev od Ko so va i Me to hi je, ko je je do sad re {a va no ta ko da se iz be ga va la od go vor nost.

– Mi `e li mo da pre u zme mo od go vor nost – re kao je Ni ko li}, i do dao da Sr bi ja ima pri ja te qe i na za pa du, i na is to ku, se ve ru i ju gu, kao i da su joj svi su se di jed na ko va `ni.

Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da put Sr bi je ka EU osta je na sta bil nom kur su, i po no vio da je u raz go vo ri ma s pred sta ni ci ma EU re kao da }e sva ka

vla d a ko j a bu d e for m i r a n a osta ti is traj na na ula sku Sr bi je u EU. Ni ko li} je na po me nuo da je pred no vom vla dom bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, ja ~a we eko no mi je, iz grad wa in fra struk tu re, pre i-

na oti {la iz dr `a ve.

Ni ko li} je na kra ju ka zao da se na da da }e se gra |a ni Sr bi je ob ra d o v a t i ovoj vi dov dan skoj ve sti.

Li der so ci ja li sta iz ja vio je da od DS-a ni ka da ni j e tra ` io da bu de pre mi jer i da ni je gla sao za To m i s la v a Ni ko li }a ve} za Bo ri sa Ta di }a, ali je na rod od lu ~io dru ga ~i je.

– Ovo ni je pi ta we iz bo ra iz me | u DS-a i SNS-a. Ovo je pi ta we da li na {a ko a l i c i j a `e li da pre u zme od go vor nost ili ne `e l i. Mi slim da bi pra vo pi ta we za me ne bi lo da li `e lim da bu dem pre mi jer ili da idem u opo zi ci ju.

Sva k o dru g o pi t a w e je neo zbiq no – is ta kao je Da ~i} na kon sa stan ka na ko jem mu je Ni ko li} po ve rio man dat za sa stav vla de.

Po sto ji na ~el ni do go vor Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a sa SNS-om i URS-om o ve }i ni, a vla da osta je otvo re na za jo{ ne ke stran ke spi ti va we pri va ti za ci ja, re for ma pra vo su |a i me di ja, ali i da }e je dan od naj va `ni jih za da ta ka bi ti da vra ti „srp sku pa met” ko ja je pret hod nih go di -

„DNEV NIK“ SA ZNA JE

Jor go van ka Ta ba ko vi} gu ver ner ka NBS-a?

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, pot pred sed ni ca SNS-a Jorgovanka Tabakovi}, ko ja je bi la i kan di dat na pred wa ka za pre mi je ra, na kon {to je we na stran ka za rad for mi ra wa vla da ju }e ve }i ne i vla de to me sto po nu di la li de ru SPS-a Ivici Da~i}u, pla ni ra na je za ve o ma vi sok po lo `aj u bu du }em ras po re du ko la ~a. Ona bi, ka ko upu }u je na{ iz vor, tre ba lo da bu de bu du }i gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je. To sa mo po tvr |u je da }e li de ru URS-a Mla|anu Dinki}u u ru ku po no vo sti }i re sor srp skih fi nan si ja jer se do sko ra spe ku li sa lo o to me da je taj mi ni star ski port feq re zer vi san za Jor go van ku Ta ba ko vi}.

D. M.

Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra za {to u raz go vo ri ma s DS-om ni je otvo re no tra `io pre mi jer sko me sto za se be, re kao je da je pi ta we da li bi bi lo ko ja po li ti~ ka stran ka ili ko a li ci ja, od bi la mo gu} nost da oba v qa naj o d g o v or n i j e funk ci je.

Da ~i} je po no vio da do bi ja we pre mi jer ske funk ci je ni je bi lo zah tev ko a li ci je oku pqe ne oko SPS-a ve} da je pre u zi ma we te funk ci je „lo gi ~an od go vor po li ti ~a ra ko ji `e li da se ba vi po li ti kom“.

– Te `e bi mi bi lo da dam od go vor na pi ta we za {to ne pri hva ta mo po nu du SNS-a jer, ka ko bi smo se on da sle de }i put kan d i d o v a l i na iz b o r i m a? [ta da ka `e mo – da je si tu a ci ja te {ka? Ako ne ko ne `e li da pre u zme od go vor nost zbog te -

{ka si tu a ci je, on da taj ne tre ba da se ba vi po li ti kom – re kao je Da ~i}, i pod se tio na to da je ^er ~il po stao pre mi jer u ra tu.

Li der so ci ja li sta je po ru ~io da }e no va vla da, s ve }i nom ko ja }e je po dr `a va ti, bi ti sta bil na, i do dao da „ako je bi la sta bil na pret hod na, za {to ne bi i ova”. Da ~i} je re kao da }e svi kon kret ni raz go vo ri o struk tru ri vla de po ~e ti od da -

Da nas raz go vo ri SNS-a i SPS-a Srp ska na pred na stran ka sa op {ti la je da da nas u de set u se di {tu stran ke po ~i wu raz go vo ri s pred stav ni ci ma Ko a li ci je So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra i Je din stve ne Sr bi je o for mi ra wu vla de Sr bi je. Ru ko vod stvo SNS-a pred vo di vr {i lac du `no sti pred sed ni ka stran ke Aleksandar Vu~i}, a de le ga ci ju Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i}. nas i to sa SNS-om, a u na red nim da ni ma s dru gim stran ka ma. One }e, ka ko je ob ja snio, bi ti upo zna te s glav nim ta~ ka ma pro gra ma bu du }e vla de, i o~e ku je da }e vla da bi ti for mi ra na br zo, da }e bi ti sta bil na i da }e ra di ti u in te re su gra |a na.

– Na ~el no svi `e li mo da vla da bu de ma wa, ali mo ra mo da shva ti mo da po sto je ne ke struk tu re i in sti tu ci je ko je bi po gre {no shva ti le uki da we mi ni star sta va, po put SPC i dru gih cr ka va, ili spor ti sta – ka zao je Da ~i}.

Pred sed nik SPS-a je is ta kao da no va vla da i on kao wen pre mi jer ne }e do zvo li ti da bu de po vrat ka u de ve de se te.

– Da sam to `e leo, to bih ~i nio u pret hod noj vla di – is ta kao je Da ~i}, ko ji je za kqu ~io da je spre man da pre u zme od go vor nost za vo |e we Sr bi je. – Me n e ne in t e r e s u j e ne b e s ka Sr bi ja. Po {to va }u pro {lost, ali me vi {e in te re su je bu du} nost i za to ova vla da ne }e zna ~i ti po vra tak u de ve de se te go di ne pro {log ve ka – re kao je Da ~i} D. Mi li vo je vi}

Kr ko ba bi}: Bi }e br zo

SRS: Ob ma na gra |a na Srp ska ra di kal na stran ka oce ni la je ju ~e, po vo dom da va wa man da ta za sa stav vla de pred sed ni ku So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivici Da~i}u, da je sad ja sno da su pri ~e o pre go vo ri ma, pro gra mu i prin ci pi ma vla de bi le pu ko ob ma wi va we gra |a na Sr bi je.

– SRS je upo zo ra vao jav nost na to da }e no vu vla du na pra vi ti ona stran ka ko ja ma wim ko a li ci o nim part ne ri ma u~i ni vi {e ustu pa ka od kon ku ren ci je - iz ja vio je za me nik pred sed ni ka SRS-a Nemawa [arovi}, sa op {te no je iz te stran ke.

dnevnik

Li der PUPS-a Jovan Krkobabi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je for mi ra we vla de u na red nih de set da na, is ti ~u }i da po sto ji opa snost da, ako ona ne bu de for mi ra na br zo, dr `a va ne }e mo }i da is pu wa va svo je osnov ne oba ve ze.

– Ako ne bu d e m o ra d i l i ozbiq no, od go vor no i br zo, mo `e nam se de si ti da ne mo `e mo da iz vr {a va mo osnov ne dr `av ne oba ve ze, i ja se na dam da do to ga ne }e do }i – re kao je Kr ko ba bi}.

On je iz ra zio `a qe we zbog ne u spe ha pre go vo ra o for mi ra wu vla da ju }e ve }i ne s De mo krat skom stran kom, i re kao da kri vi cu za ne u speh tih pre go vo ra ne sno si Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a.

– DS se stal no kre tao u ne kim ne po zna ni ca ma i mi smo mo ra li da pre ki ne mo to ~e ka we, }u ta we i tra `e we dru gih va ri jan ti i oba vi li raz go vo re s na pred wa ci ma i br zo se do go vo ri li – ka zao je Kr ko ba bi}.

TVIT CRTICA Isti dan… „Tvi ter“ laj na ju ~e se usi ja la na kon {to je li der so ci ja li sta Ivica Da~i} po sa to man da tar no ve vla de.

Sa vet nik do sa da {weg pred sed ni ka Sr bi je Neboj{a Krsti} za pi tao je na laj ni: „Je l’ se da nas opet do go dio na rod?“ Sa rad nik bri tan skog „Skaj wu za„ Jak{a [}eki} kon sta tu je: „Na dan kad je Slo ba po slat u Hag, DS po sta je opo zi ci ja“.

[to dra mi te, „tvi te ra {i”?

Gra do na ~el nik In |i je Goran Je{i} po ru ~u je: „Ka da ma lo bo qe raz mi slim, ovo je mo `da i naj bo qe... ne ka ma lo pro ba ju ka ko je upra vqa ti...„, „do se tio“ se Je {i}, uz po ru ku „... a sa da na ras pa qi va we vi so kih pe }i..“ A ne ka da {wi po sla nik DSS-a Dejan Stojiqkovi} }e „o{tro“: „[ta, bre, dra mi te, vi ’tvi te ra {i’? Sva ko

tre ba da do bi je {an su, pa i SPS... Pa i van ze maq ci. Mo `da stig nu na vre me.

Mo `da }e mo ipak pre `i ve ti…“

Sr bi ji ce, se qan ~i ce „Za do voq stvo“ ne kri je ni la `ni, „tvi ter To mi slav Ni ko li}„. „Ja pre ced nik, Ivi ca pre mi jer... Joj, {to bi se Vesna Pe{i}, kao ne stra na~ ka li~ nost, uklo pi la na funk ci ji pred sed ni ce Skup {ti ne…„ A dra ma tur {ki wa Biqana Srbqanovi} po ru ~u je: „Sr bi ji ce, se qan ~i ce, sad se va di sa ma“.

^a ra pa gla vu „~u va” No vi nar ka Katarina Mili}evi} od go va ra na pi ta we „tvi te ra {a„ ko }e bi ti no vi mi ni star prav de. „Pra ved ni Vu ~i}. Mi ni star od bra ne Pe le vi}.

(Za ko ga je pra ved ni re kao da je vi {e pu ta sta vio ~a ra pu na gla vu, ne go na no gu)„, pod se }a Ka ta ri na Mi li }e vi}.

Pa do bro, Ivi ce…

bez pro ble ma se vra ti sta rim part ne ri ma„.

Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ke Sr|an Vezmar na ja vqu je: „...sle di jo{ jed no iz ne na |e we... ja sno je ko }e bi ti pre mi jer, ali je ne ja sna po li ti ka ko ju }e vi di ti no va vla da Sr bi je...„ Ana li ti ~ar Nikola Tanasi} ko men ta ri {e iz ja vu no vog man da ta ra: „’Ne in te re su je me ne be ska Sr bi ja’.

Pa do bro, Ivi ce, je li mo ra lo ba{ na Vi dov dan?”, pi ta se Ta na si}.

Ne ki „tvi te ra {i„ su „ner vo zni“, pa po ru ~u ju so ci ja li sti, bok ser skom {am pi o nu Nenadu Borov~aninu: „Da ide{ i no ka u ti ra{ svog pred sed ni ka!!

Ni je Smeo Ovo Da Nam Ura di!!„ Bo rov ~a nin ima kon tra pi ta we: „Mo `da da ne kim dru gim pred sed ni ci ma ka `em da na u ~e da gu be?!:-)„

Ko ja li je go di na?

A muf ti ja?

Li ga{ Pavle Gantar „raz mi {qa“ na laj ni: „Da ~i} no vi pre mi jer, kri mi na lac tra `i po mi lo va we od pred sed ni ka, na Ga zi me sta nu oku pqa we Sr ba.

Da nas je 28. 06. Ali ko ja je go di na?!„, u „di le mi“ je Gan tar.

Port pa rol ka LSV-a Aleksandra Jerkov pod vla ~i: „Evo ~e mu je slu `i lo ’isto rij sko po mi re we’ DS-a i SPS-a. Da SPS ope re bi o gra fi ju, i

Pro fe sor eko no mi je i fi nan si ja Ra{a Karapanxa se pi ta: „Ka ri }i i Din ki} u is toj vla di, ka ko }e sa da BK TV iz ve {ta va ti o Din ki }u, do ju ~e svom ar hi ne pri ja te qu?”

Film ski kri ti ~ar Dimitrije Vojnov „kal ku li {e“: „Na dam se da }e SNS do bi ti Mi ni star stvo ve ra ili ba rem prav de, ka ko bi muf ti ja Zu kor li} do bio ade kvat no mi ni star sko me sto„.

(Nok)aut

Da sam Da ~i} So ci ja li sta Boris Mili}evi} „gla sno“ raz mi {qa na laj ni: „Da sam Da ~i}, da mu po me nem i \ur |ev dan i Vi dov dan i slav ski ko la~. A on da se osmeh nem ona ko ’zna-se-ko-}e-bi ti pre mi jer’ osme hom„, na vo di Mi li }e vi}, ne ot kri va ju }i ko me bi sve to bi lo na me we no.

„Na pred ni” Kr ko ba bi }i Ra di kal Ivan Nini} za pi sao je na laj ni: „To mi na do set ka: sin Branislav pot pred sed nik stran ke i pro tiv te `a Vu ~i }u unu tar SNS-a. Na pred ni Kr ko ba bi }i iz Baj ~e ti ne„.

Ni ni} ima „pred log“: „So ra ja i Sta ni ja da u|u u no vu Vla du, i to u re sor ko ji pri pad ne Veqi Ili}u! Ili da vo de spoq ne po slo ve i EU in te gra ci je…”

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

NE PO ZNAT SCE NA RIO DA NA [WE SKUP [TI NE GLAV NOG GRA DA VOJ VO DI NE

No va no vo sad ska vlast se jo{ pre go va ra?

U Novom Sadu sino} do zakqu~ewa ovog broja na{eg lista nije postignut dogovor me|u partijama o formirawu vlasti, iako je za danas zakazana konstitutivna sednica Skup{tine grada. To ne zna~i da tokom no}i, ipak, nije usagla{ena vladaju}a ve}ina po{to je ju~e, po nezvani~nim saznawima iz gradskih stranaka, bilo „vru}e” u novosadskom politi~kom `ivotu.

Kako smo nezvani~no saznali, te{ko }e se desiti da vojvo|anska prestonica danas dobije vlast u sastavu DS, LSV i SPS jer demokrate i liga{i nikako nisu mogli da na|u zajedni~ki jezik. Tako je u igri ostala varijanta da gradom upravqaju DS, SPS, RDS, DSS, SRS i „Dveri„, mada pojedine stranke tvrde da ih niko od demokrata nije zvao, a „Dveri„ su ustvrdile da ne}e dati podr{ku DS-u. U slu~aju da ta ideja ipak preovlada, u opo-

ziciji bi bili Liga i SNS. Tako|e, tokom dana se pojavila i informacija da postoji mogu}nost da DS, SNS i SPS vode grad naredne ~etiri godine. Takav scenario neki vide jer je, navodno, Predsedni{tvo demo-

krata donelo odluku da na lokalu DS mo`e u}i u koaliciju s napredwacima. Potpredsednik PO SPS-a Ra do slav Stri ko vi} izjavio je za „Dnevnik” da socijalisti nisu ko~nica za dogovor o vlasti u Novom Sadu.

Na kraju, ako no} nije bila pametnija od dana i nijedna kombinacija vlasti nije dogovorena, danas }e na sednici biti samo verifikovawe mandata odbornicima. Mada, neki politi~ki akteri tvrde da zasedawa ne}e ni biti.

U svakom slu~aju, konstutivnom sednicom, kad god da bude, pred se da va }e Jo v an Gru b or (LSV), kao najstariji odbornik u novom sazivu, a u tome }emo pomagati dva najmla|a deputata, Ne nad Ve zmar (LSV) i Mia Ko sti} (SNS).

DS ima 18 odbornika, LSV i SNS po 15, SPS–PUPS–JS –SDPS sedam, Romska demokratska stranka {est, dok su DSS, „Dveri„ i SRS osvojili po pet mandata. Po jednog odbornika imaju SVM i lista „Nijedan od ponu|enih odgovora”.

D. Ig wi}

RE A GO VA WE U VOJ VO DI NI NA DO GO VO RE U BE O GRA DU

Pa stor: For mi ra we vla de je dan od bo qih ras ple ta Predsednik Skup{tine Vojvodine i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor ocenio je ju~e da je davawe mandata lideru socijalista Ivi ci Da ~i }u i najava brzog formirawa vlade Srbije jedan od mogu}ih boqih raspleta situacije jer }e se time prekinuti situacija „ni na nebu, ni na zemqi”.

– To ne govorim s aspekta navijawa za jednog ili za drugog nego s aspekta normalizacije politi~kih prilika u zemqi – rekao je Pastor Tanjugu, navode}i da smatra da je dobro ako se vlada formira brzo jer }e se prekinuti period i{~ekivawa i situacije „ni na nebu, ni na zemqi”.

Po wegovim re~ima, svakako je boqa ta varijanta „nego da smo jo{ mesec – mesec i po bili u neizvesnosti”. On je rekao da se nada da }e

brzo da se naprave formalno koraci oko konstituisawa vlade i da }e ona efikasno po~eti da se bavi nagomilanim problemima. Pastor je naveo i da je za wegovu stranku posebno zna~ajno re{avawe otvorenih pitawa vezanih za Vojvodinu.

– To je pitawe javne imovine. Treba vlada da donese uredbu kojom bi Vojvodini vratila onu imovinu koja joj na osnovu Zakona pripada. Nadam se da }e brzo do}i trenutak kada }emo imati nacrt zakona o finansirawu AP Vojvodine, tako da o~ekujem tu saradwu s pozitivnim pristupom, i to sad nema veze s navija~kim strastima nego ima veze s ambicijom da se re{avaju nagomilani problemi – precizirao je Pastor.

On je, komentari{u}i najavu da su stranke koje pretenduju na to da formiraju vladu, Koalicija SPS–PUPS–JS, SNS sa svojim koalicionim partnerima i URS, otvorene da u vladu u|u jo{ neke stranke, pre svih mawinske, rekao da je u susretu pre dva dana rekao Da~i}u da su u SVM-u dugoro~no opredeqeni, „bar prema sada{wem stawu stvari”, ka partnerskom odnosu prema Demokratskoj stranci.

– Mi u ovom trenutku nemamo ambicija da tu odluku preispitujemo – naveo je Pastor, i dodao da }e pozicija SVM-a u strana~kom smislu biti pozicija konstruktivne opozicije koja }e podr`ati sve ono {to vrednosno i interesno mo`e podr`ati s aspekta boqitka ~itave zemqe.

Ko stre{: Ili LSV ili SPS

Ele zo vi}: Ni {ta jo{ ni je za vr {e no Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Du {an Ele zo vi} rekao je za RTV da na nivou republi~ke vlasti jo{ ni{ta nije re{eno, niti je zavr{eno. Po wegovim re~ima, tek kada to bude, DS }e na osnovu toga zauzeti stav u Pokrajini.

Bo jan Ko stre{ iz LSV-a ka`e, povodom najave formirawa vlade SNS–SPS–URS-a, da Vojvodina nema razloga da odustane od onoga {to joj po Ustavu pripada.

– Nema razloga da odustanemo od onoga {to po Ustavu pripada Vojvodini. Ostaje da vidimo kako }e se nova skup{tinska ve}ina odnositi prema Vojvodini – rekao je Kostre{ novinarima.

Dodao je da se nada da nakon ovoga skup{tinska ve}ina u Vojvodini „vi{e ne}e morati zbog svojih politi~kih gazda u Beogradu da se sakriva iza raznih manipulacija, spu{ta glavu i ne vodi ra~una o interesima Pokrajine”.

– Mi mislimo da se mora staviti jasna razlika izme|u toga ko je na jednoj strani politi~kog spektra, a ko je na drugoj i taj tip politi~kog svingeraja LSV ne}e podr`ati – rekao je Kostre{, i istakao da LSV nije spreman na to da bude u vlasti u kojoj su svi sa svima.

S tim u vezi, najavio je da }e LSV pre}i u opoziciju i u Skup{tini Vojvodine ukoliko DS ne odbaci dosada{weg koalicionog partnera – SPS. – Iako je vlast sama po sebi povod bavqewa politikom, LSV }e oti}i u opoziciju. Dakle, ako svi mogu sa svima, LSV ne mo`e sa svima – rekao je Kostre{.

LDP: Lo gi ~an epi log – Za Liberalno-demokratsku partiju odluka da predsednik SPS-a dobije mandat od predsednika Srbije da formira vladu je logi~an epilog onoga {to se de{avalo u prethodnih 50 i ne{to vi{e dana – rekao je ju~e ~lan Predsedni{tva LDP-a Bo jan \u ri}. – O~ekivali smo da kona~no bu-

de saop{tena ta odluka da lider SPS-a dobije mandat.

On je na konferenciji za {tampu ocenio da je ono {to se ~ulo nakon saop{tavawa takve odluke „vrlo zabriwavaju}e za budu}nost zemqe”.

On je rekao da nijedne re~i tom prilikom nije bilo o politici, ve} da se svo|ewe svih

pitawa u Srbiji svelo na pitawe kako }e se zvati predsednik vlade.

– Nijedne re~i nije bilo o programu vlade. To se u 20-godi{woj politi~koj istoriji vi{estrana~kog sistema u Srbiji nije dogodilo na dan kada neko preuzima mandat i kada saop{tava predsedniku da ima

parlamentarnu ve}inu – rekao je \uri}.

Po wegovim re~ima, to o~igledno pokazuje da ne postoje „ni elementarni dogovori o tome {ta }e ta vlada raditi”.

On je ponovio da su se ~ule samo „dve fraze – da Srbija treba da bude jaka i da gra|ani treba boqe da `ive”.

REKLI SU Fi le: Pr vi opi pqi vi ko ra ci po sle iz bo ra

Sa ni no: Ne ka vr sta kon ti nu i te ta

Sa mar yi}: Pro me ne da vu ~e SNS

Evropski komesar za pro{irivawe [te fan Fi le izjavio je ju~e u Briselu da se „nada da }e nova vlada Srbije biti proevropska i da }e biti u stawu da blisko nastavi rad u postupku koji vodi ~lanstvu” zemqe u EU. Evropski komesar je predo~io da je „mnogo {ta na stolu pred novom vladom”, i izrazio nadu „da }e ona biti sposobna da se izbori s izazovima i zadacima i spremna da otelotvori te`we srpskih gra|ana”.

– Veoma sam sre}an {to su u~iweni prvi opipqivi koraci posle ishoda izbora u ciqu da se sastavi nova vlada Srbije – istakao je File u odgovoru na pitawe da li EU smatra da formirawe vlade napredwaka, socijalista i Ujediwenih regiona Srbije mo`e istinski zna~iti nastavak prethodne proevropske politike Srbije.

Visoki zvani~nik Evropske komisije Ste fa no Sa ni no izjavio je da na~elno Evropska unija nema razloga da ne veruje u evropsko opredeqewe nove srpske vlade koju bi formirali SNS, SPS i URS, ali je naglasio da }e EU pratiti wenu politiku „kroz dobre mehanizme provere”. Sanino je rekao da je mandatar, lider SPS-a Ivi ca Da ~i}, ve} bio u prethodnoj vladi ~etiri godine „i za nas je to neka vrsta kontinuiteta„.

A da li je dovoqno samo re}i da si proevropski, da li to automatski jeste to, pomno }emo pratititi budu}e poteze nove vlade u Srbiji– podvukao je Sanino. Na primedbu da su i predsednik i prvak SNS-a To mi slav Ni ko li} i mandatar Da~i} svojevremeno u~estvovali u vlasti i politici Slobodana Milo{evi}a, zvani~nik EK-a je odgovorio da se treba okrenuti budu}nosti.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slo bo dan Sa mar xi} rekao je da se od vlade Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske napredne stranke mo`e o~ekivati druga~ija dr`avna politika, ali da te promene mora da „vu~e” SNS. – Od SPS-a se ne mogu o~ekivati velika pomerawa – rekao je Samarxi}.

On je kazao da vladi treba dati vremena da se „konsoliduje”, imaju}i u vidu „te{ko nasle|e” za koje je, kako je kazao, odgovoran i SPS, koji je bio i u prethodnoj vladi. Samarxi} je dodao da je dobro {to }e izvr{na vlast biti promewena jer je, kako je naveo, vlada Demokratske stranke nanela mnogo {tete, ali je istakao da ne mo`e da govori o o~ekivawima dok se ne vide prvi potezi.

– Mi }emo, kao i do sada, ocewivati dela a ne re~i – rekao je on.

petak29.jun2012.

3

Su bo ti ca: Za sa da bez SVM-a Skup{tina grada Subotice konstitusana je nakon gotovo dvo~asovne rasprave. Za predsednika Skup{tine reizbran je Slav ko Pa ra} (DS) s 37 glasova „za„ i 18 „protiv„, a potvr|en je i mandant sekretaru Skup{tine grada Ar pa du [ve le ru.

Sednica je odmah na po~etku dobila neprijatan tok, kada je odbornik Pokreta ma|arske nade \u la La slo izjavio da se osobe

– Sednica je farsa i cirkus za grad – rekao je Je ne Ma glai (SVM). –^ekaju nas te{ke godine i mora da bude ~vrsta ve}ina, a to je koalicija o DS-a, SPS-a i SVM-a. Sve ostale koalicije su jalove pri~e za ovaj grad.

– Razgovaramo sa SVM-om, ali smo se razi{li jer oni ne `ele u koaliciji LDP, LSV i SBB – ka`e Mo dest Du li}. – Ne `elimo koaliciju koja je prosti broj ve}i-

Gra do na ~el nik Oli ver Du li}?

- Sada imamo mesec dana da biramo gradona~elnika i ~lanove ve}a, ali mislim da }e u narednih deset dana i izvr{na vlast biti formirana. Ne mogu da ka`em eksplicitno ime, ali najozbiqniji kandidat je Oli ver Du li}. Najve}i problem u pregovorima sa SVM-om je ukqu~ivawe drugih stranaka u vladaju}u ve}inu- rekao je Modest Duli}. kao Ar pad Si lard (DSVM) kod Srba nazivaju „poturice gore od Tur~ina” i rekao da u gradskom parlamentu treba da u vladaju}oj koaliciji budu Ma|ari i parlament ocenio kao “antima|arsku koaliciju”. Odbornici SVM-a nisu dali podr{ku Slavku Para}u jer smatraju da se na taj na~in skup{tina ne mo`e voditi ozbiqno po{to je predsednik izabran privremeno.

ne, nego jaku, koja }e zastupati sve interese gra|ana. Skup{tinsku ve}inu }e da ~ine koalicija oko DS-a i SPS-a, LDP, LSV, SBB, DSVM, DSS. U tu ve}inu od 40 odbornika pozivamo i SVM, ali ne pristajemo na ulimatum. Pozivamo SVM da se prikqu~i i ukoliko to urade, ima}emo 56 odbornika i oni }e imati mesto predsednika Skup{tine grada.

S. Ir {e vi}

Ba~ ka To po la: Na vla sti SVM, DS i SPS U op{tini Ba~ka Topola ju~e je konstituisana Skup{tina op{tine, za ~ijeg je predsednika izabran Ro bert Fa ze ka{ iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara, koji je na toj funkciji bio i u prethodnom mandatu. Za predsednicu op{tine ve}inom glasova izabrana je Me lin da Ko kai-Mer wak iz SVM-a, za zamenika predsednika op{tine Fe renc Tot iz Demokratske stranke, a imenovani su i ~lanovi Op{tinskog ve}a.

U novom sazivu SO Savez vojvo|anskih Ma|ara ima 16 odbornika, DS sedam, Liga socijaldemokrata Vojvodine pet, Srpska napredna stranka ~etiri, a koalicija okupqena oko SPS-a, liste grupa gra|ana „Dr Jano{ Haxi” i „Udru`eni penzioneri i socijalna pravda – Milan ]ati}” u lokalnom parlamentu imaju po tri odbornika.

SNS O PO KU [A JU DS-a DA FOR MI RA VLAST U ZRE WA NI NU

Ko a li ci ja skle pa na po put ske le Srpska napredna stranka pozvala je sve do sada opozicione stranke, koje su na posledwim lokalnim izborima ukupno osvojile vi{e od 65 odsto glasova, da na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada Zrewanina, zakazanoj za 6. jul, “ka`u hvala i dovi|ewa nesposobnoj vlasti Demokratske stranke”.

Ako bi se odazvale tom pozivu i udru`ile protiv dosada{we gradske vlasti, koju su predvodili DS i Liga socijaldemokrata Vojvodine, partije koje su bile u opoziciji, a to su SNS, Socijalisti~ka partija Srbije i Srpska radikalna stranka, imale bi 37, od ukupno 64 mesta u lokalnom parlamentu, {to zna~i da bi imale skup{tinsku ve}inu.

Predsednica Saveta za medije Gradskog odbora SNS-a Ma ri ja na Vuj ~in, optu`ila je DS da je putem medija sve vreme uporno obmawivao javnost da }e i u narednom mandatu upravqati gradom.

Podse}aju}i na odluku SPS-a da odustane od potpisivawa koa-

licionog sporazuma s DS-om, LSV-om i SVM-om zbog spora oko zgrade Komiteta, u kojoj su strana~ke prostorije socijalista, Marijana Vuj~in je rekla da je “vaqda sada ~itavom gradu jasno kako bi funkcionisala ta nakaradna koalicija ako bi se kojim slu~ajem i sklepala”.

– Funkcionisala bi kao i radovi na rekonstrukciji zgrade Komiteta. Radovi po~nu sa zaka{wewem, novac se unapred potro{i, sve po~ne pompezno pred kamerama, uz prisustvo na~elnika okruga i gradona~elnika, a onda se ve} dan kasnije, zbog unutra{wih politi~kih trzavica i trgovina, radovi obustavqaju, a gra|evinske skele demontiraju. Tako bi izgledalo funkcionisawe ~itavog grada i svaki posao u naredne ~etiri godine ukoliko bi na vlasti ostali oni koji su na izborima izgubili, a na sve na~ine poku{avaju da izigraju voqu gra|ana – zakqu~ila je Marijana Vuj~in. @. Ba la ban

Din ki}: Do bi li smo naj vre li ji krom pir Lider Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} izjavio je ju~e Tanjugu da wegova stranka ulazi u pregovore o vladi svesna te{ke situacije u zemqi.

– Srbija je na ivici bankrota – rekao je Dinki}, koji u Briselu u~estvuje na godi{wem skupu Evropskih narodnih partija (EPP), najve}e poslani~ke grupe u Evropskom parlamentu. On je rekao da je od svojih kolega iz EPP-a, koju ~ine stranke desnog centra iz cele Evrope, dobio podr{ku za ulazak u pregovore o u~e{}u u Da~i}evoj vladi. Na pitawe Tanjugovog izve{ta~a kako su lideri EPP-a, me|u koje spada i nema~ka kancelarka An ge la Mer kel, reagovali na izbor Da~i}a za mandatara, Dinki} je rekao da „nikog u Evropi ne interesuje ko je u vladi, ve} kako vlada radi”.

– Stawe je dramati~no – odmah nam treba tri milijarde dolara samo da pokrijemo buxetski deficit i spoqni dug – rekao je Dinki} za Tanjug, i optu`io prethodnu vladu da je od naroda skrivala istinu o dubini krize.

On je rekao da }e te probleme morati da re{avaju upravo resori na koje URS pretenduje, ministarstva ekonomije i finansija.

– Dobili smo najvreliji krompir jer su privreda i finansije uvek najvrelije – rekao je Dinki}.

4

ekonomija

petak29.jun2012.

OD 30. SEP TEM BRA NO VA PR VI LA U GRA \E VI NI I ENER GE TI CI

dnevnik

„NEO PLAN TA” JU ^E IZ VE ZLA 15 TO NA PROIZVODA U AN GO LU

U Afri ci na hleb ma `u no vo sad ske pa {te te

Sva ki no vi stan mo ra ima ti pa so{ Svi novi objekti u Srbji }e od 30. septembra morati da poseduju takozvani energetski paso{ da bi dobili upotrebnu dozvolu. Tada }e po~eti da se primewuje Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o na~inu izdavawa sertifikata.

Predvi|eno je da „energetske paso{e” u Srbiji mogu izdavati samo kompanije koje imaju licencirane in`ewere za energetsku efikasnost zgrada, saop{tila je kompanija „Atrijum konsalting”, koja me|u prvima u Srbiji odnedavno ima takve in`ewere. Tako|e je predvi|eno da „energetski paso{„ bude potreban prilikom transakcije iznajmqivawa ili prodaje nepokretnosti. Ovim pravilnicima je defi-

Kompanija „Neoplanta„ izvezla je ju~e 15 tona „patelina„ pa{teta u Angolu, ~ime je zaokru`en prvi kontingent od 60 tona mesnih prera|evina izvezenih u tu afri~ku zemqu. „Neoplanta„ je na tr`i{te Angole u{la po~etkom juna, a plasmanu „patelina„ prethodile su isporuke mesnih narezaka i „prego„ gotovih jela. Novosadska kompanija trenutno je jedina mesna industrija u Srbiji koja je ostva ri la pro dor na tr `i {te Podsaharske Afrike.

Generalni direktor „Neoplante„ Bo ris Ma ~ak istakao je da je ulazak na nova tr`i{ta, s fokusom na afri~ke zemqe u kojima „Nelt„ ima razvijenu distributersku mre`u,

de fi ni san kao stra te {ki ciq kompanije za ovu godinu.

– Smatram da je sna`an prodor „Neoplante„ na tr`i{te Afri ke ve li ki is ko rak za „Neoplantu„, ali i za srpsku privredu uop{te – izjavio je Ma~ak, i dodao da se u „Neoplanti„ sada intenzivno radi na pripremama za izvoz u Ju`no a fri~ ku Re pu bli ku. – Trenutne aktivnosti vezane su za uskla|ivawe standarda dveju dr`ava kao osnov za mogu}nost plasmana proizvoda `i vo tiw skog po re kla na ovom tr`i{tu, a zatim i dobijawa dozvole za izvoz na{ih proizvoda tamo. Ju`na Afri ka za nas pred sta vqa potpuno novo tr`i{te, nezavisno od aktivnosti “majke

kompanije” „Nelt” u Podsaharskoj regiji, {to }e biti poseban izazov. „Patelina„ pa{tete lansirane su na tr`i{te u junu 2010. godine. Za kratko vreme, uspele su da se pozicioniraju na tr`i{tu Srbije, ali i u zemqama regiona – Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Cr noj Go ri i Ma ke do ni ji.

Po~etkom ove godine, izvezene su prve koli~ine „patelina„ u Kinu i Rusiju, gde su nai{le na odli~an prijem kupaca pre svega zbog visokog kvaliteta, odli~nog ukusa i originalne ambala`e. „Patelina„ je nagra|ena kao najboqe uveden brend na tr`i{te u okvi ru ak ci je “Naj bo qe iz Srbije 2012”.

S. G.

De le ga ci ja part ne ra iz Afri ke u po se ti „Neo plan ti”

OVE JE SE NI ^E KA NAS CE NOV NO-ENER GET SKI UDAR PO STAN DAR DU nisano da je elaborat energetske efikasnosti sastavni deo tehni~ke dokumentacije koja se prila`e za izdavawe gra|evinske dozvole ili re{ewa kojim se odobravaju radovi.

– Veoma smo zadovoqni {to smo me|u prvima dobili licencu za odgovorne in`ewere energetske efikasnosti zgrada – rekao je izvr{ni direktor kompanije Mar tin Ele zo vi}. – Po{to je novim pravilnicima predvi|eno da sve nove i postoje}e zgrade koje se rekonstrui{u, adaptiraju ili saniraju, prilikom dobijawa upotrebne dozvole, dobiju i energetski paso{, mi smo u potpunosti spremni da obavimo sertifikaciju i izdamo potrebnu dokumentaciju.„Atrijum konsalting” osim usluge izdavawa „energetskog paso{a” klijentima obezbe|uje punu savetodavnu i posredni~ku uslugu u prometu nepokretnosti: izdavawe, kupoprodaju, procenu vrednosti, kao i vo|ewe projekta i sertifikaciju zelene gradwe po najpoznatijim svetskim standardima LEED, BREEAM ili DGNB.

IPOK da nas na li ci ta ci ji – Po po~etnoj ceni od 550 miliona dinara, sutra }e se na licitaciji u Zrewaninu prodavati imovina Industrije prera|evina od kukuruza IPOK – najavio je ste~ajni upravnik Mi lan Ni }e tin.

Za kupovinu IPOK-a, najve}e skrobare na Balkanu, dokumentaciju je podiglo deset firmi i pojedinaca, ali nije saop{teno koliko ih je uplatilo depozit od 230 miliona dinara da bi dobili status potencijalnog kupca. Najve}u zainteresovanost za kupovinu IPOK-a izrazio je beogradski „Kartonval“, koji od pro{le godine zakupio i remontovao fabriku i uspe{no organizovao preradu kukuruza, s 230 zaposlenih.

Stru ja, gas i gre ja we mo ra ju da po sku pe Bez obzira na to da li }e nova vlada u energetici voditi socijalno-demago{ku politiku kao dosada{wa, ili }e napraviti o{tre rezove, struja, gas i grejawe sigurno }e morati da poskupe, a pitawe je kada ta~no i koliko.

I dok visoke temperature ovih dana tek najavquju dugo, toplo leto, te{ko da iko razmi{qa o tome kako }e biti kad se temperatura spusti i kad do|e zima. Koliko }e ko{tati grejawe, struja i gas, za sada se ne mo`e re}i jer je dr`ava bez vlade i mu~e je drugi problemi, a gra|ani na vi{e od 35 stepeni Celzijusa ne razmi{qaju o hladnim danima.

Iako je do tih, hladnih dana jo{ najmawe tri meseca, nije na odmet razmisliti o tome koliko }e ko{tati grejawe, uprkos tome {to se za sada o poskupqewima ne pri~a, ili su ona zavijena tako da se mora dugo odmotavati, ~itati izme|u redova i naslu}ivati. Ako su ta~ne prognoze Svetske banke, onda Srbiju, u naredne tri do ~etiri godine o~ekuje „strujni udar” jer bi struja u tom periodu mogla biti skupqa od 40 do 80 posto nego {to sad ko{ta kilovat. Po re~ima direktora „Elektroprivrede Srbije„ Dra go mi ra Mar ko vi }a, cena elektri~ne energije u Srbiji najni`a je u regionu, a savetnik premijera Srbije Pe tar [kun dri} izjavio je da ne mo`e precizirati koliko }e struja poskupeti jer je to odluka koju }e doneti nadle`na regulatorna agencija, uz dogovor s Vladom Srbije, Narodnom bankom i ostalim institucijama zadu`e-

nim za vo|ewe makroekonomske politike. Ne mo`e se precizno re}i ni da li }e prirodni gas biti skupqi, ali da cena koju pla}aju gra|ani u Srbiji nije ekonomska i da bi kubni metar gasa trebalo da

predstavnici toplana jo{ uvek ne `ele jasno da ka`u da li }e grejawe poskupeti, i koliko, ali nagove{tavaju da }e ono biti skupqe nego sada. Budu}i da odluku o poskupqewu grejawa donose lokalne

Okre ni-obr ni – mo gu }e je da }e ra ~u ni, bez ob zi ra na to ko ji se ener gent ko ri sti, bi ti uve }a ni od 15 do 20 po sto, ili mo `da ne {to ma we kad se sa gle da ma te ri jal na si tu a ci ja u ko joj su gra |a ni bude skupqi oko 20 posto, generalni drektor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi} rekao je vi{e puta.

Dakle, niko jasno ne govori da li }e struja i gas biti skupqi, ve} sve ostaje u domenu nagove{taja i blage pripreme da se to mo`e desiti na jesen. Konkretni su bili samo u Udru`ewu toplana, koji su ukazali na to da je pove}awe cene kvadratnog metra grejawa preko daqinskih sistema neminovno.

Sli~no kao i kod struje i gasa, ni

samouprave, pitawe je kada }e se o tome razgovarati jer mnogo wih jo{ nije oformqeno posle majskih izbora.

Po svemu sude}i, u jedna~ini koja bi trebal da iznedri cenu struje, gasa i kvadratnog metra zagrevawa stana, sve je nepoznato. Sigurno je da se zna koliko bi rezultat jedna~ine trebalo da glasi, ali je sigurno i da se s wim jo{ ne}e izlaziti pred javnost. Naime, nije ba{ zgodno da se gra|anima

koji sve mawe zara|uju, a sve skupqe pla}aju, unapred tri meseca ka`e da }e jo{ mawe imati i jo{ vi{e pla}ati. Kao i mnogo puta do sad, najverovatnije je da }e se na odluku o ceni energenata ~ekati do posledweg trenutka.

Dok taj trenutak ne do|e, mo`e se pretpostavqati da bi, ukoliko struja za tri do ~etiri godine treba da bude skupqa i do 80 posto, cena od jeseni mogla biti vi{a, recimo, 15 procenata. Po{to se isti~e da je ekonomska cena gasa oko 20 posto vi{a od one koju gra|ani Srbije pla}aju, nije nemogu}e pretpostaviti da bi kubni metar prirodnog gasa na jesen mogao biti skupqi za taj procenat.

Gotovo je izvesno da bi sli~an procenat poskupqewa trebalo da se dogodi i za daqinske sisteme grejawa jer oni ukazuju da je disparitet cena energenta, naj~e{}e gasa, i cene kvadratnog metra grejawa, veliki.

Okreni-obrni – mogu}e je da }e ra~uni, bez obzira na to koji se energent koristi, biti uve}ani od 15 do 20 posto, ili mo`da ne{to mawe kad se sagleda materijalna situacija u kojoj su gra|ani. Kako }e oni, u slu~aju da se to i stvarno desi, pla}ati – te{ko je re}i. Razlog je sasvim jednostavan – plate su sve mawe, obaveze sve ve}e, pa se, uglavnom, radi za veoma skromnu potro{a~ku korpu u kojoj sve vi{e novca odlazi na namirnice, dok sve ostalo – od ode}e do higijene ~eka na red. O tro{kovima za obrazovawe i zdravstvo da se i ne govori.

D. Mla |e no vi}

PO NO VO ]E RA DI TI „SOS-MAR KET”

No vi ga zda otva ra rad we – Prodavnice „SOS-marketa„ bi}e ponovo otvorene od subote, 30. juna, najavio je ju~e Go ran Traj ko vi}, Pi-Ar mena xer kom pa ni je „Aman„ iz Be o gra da, ko ja je pre u ze la objekte tog trgovinskog lanca.

Na konferenciji za novinare Trajkovi} je rekao da }e u subotu biti otvoreno pet prodavnica, a do 15. avgusta sva 32 objekta „SOS-marketa„.

– Naziv trgovinskog laca „SOS-market„ }e ostati ne-

promewen, kao i koncept prodaje – niske mar`e i povoqne cene – objasnio je on, navode}i da }e novi vlasnik doneti i novi, znatno ve}i asortiman robe.

Trajkovi} je pozvao zaposlene u „SOS-marketu„ da, ako `e le, pre |u u kom pa ni ju „Aman„ i nastave da rade za wu i dodao da je plan da se, osim ve} zaposlenih, do kraja godine uposli od 100 do 200 novih radnika.

On je izrazio uverewe da }e kompanija „Aman„ uspeti u nameri da pro{iri poslovawe, na dobrobit svih. Kompanija „Aman„ je u vlasni{tvu porodice Halil, osnovana je 1992. u Beogradu, i od tada se bavi trgovinom i uslugama.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

113,5730

115,8908

118,5563

113,2253

Australija

dolar

1

91,7761

93,6491

95,8030

91,4952

Kanada

dolar

1

88,6043

90,4125

92,4920

88,3330

Danska

kruna

1

15,2711

15,5828

15,9412

15,2244

Norve{ka

kruna

1

15,0635

15,3709

15,7244

15,0174

[vedska

kruna

1

12,9132

13,1767

13,4798

12,8736

[vajcarska

franak

1

94,5182

96,4471

98,6654

94,2288

V. Britanija

funta

1

141,4535

144,3403

147,6601

141,0205

1

90,7422

92,5941

94,7238

90,4644

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 6. 2012. godine

Promet 576

576.000

Razvojna banka Vojvodine a.d. ,

9,95%

950

54.150

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

0,13%

800

61.602

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

3,06%

1.650

51.150

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,07%

1.426

156.900

Pet akcija s najve}im padom Globos osigurawe a.d. , Beograd

Promena %

Cena

Promet

-11,52%

215

7.955

-4,91%

15.500

108.500

BELEX 15 (433,28 0,59) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Galenika Fitofarmacija a.d.

-2,31%

2.160

129.600

AIK banka a.d. , Ni{

-0,30%

1.346

76.560

NIS a.d., Novi Sad

0,17%

605

5.453.855

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,04%

480

464.548

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,00%

371

255.990

Energoprojekt holding a.d.

-5,91%

430

86.000

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

310

46.500

1.426

156.900

Telefonija a.d. , Beograd

-4,38%

131

1.310

Galenika Fitofarmacija a.d.

-2,31%

2.160

129.600

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,07%

AIK banka a.d. , Ni{

-0,30%

1.346

76.560

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

20,00%

Banini a.d. , Kikinda

SAD

Promena %

Ineks Budu}nost a.d. , Po`ega

3,06%

1.650

51.150

Imlek a.d. , Beograd

0,00

2.300

0,00

0,00

10.990

0,00

Promena %

Cena

Promet

Banini a.d. , Kikinda

-4,91%

15.500

108.500

Jubmes banka a.d. , Beograd

Razvojna banka Vojvodine a.d. ,

9,95%

950

54.150

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Standard Novi Sad a.d.

0,00%

500

14.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

NIS a.d., Novi Sad

0,17%

605

5.453.855

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,04%

480

464.548

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

DR @A VA (NE) MO RA DA SPA SA VA 13 OD STO UKUP NOG IZ VO ZA

@e le za ra pre to pqe na u vru} krom pir Ne zna se da li nam je sla bi ji iz voz ili bru to do ma }i pro iz vod, a i jed no i dru go mo glo bi bi ti jo{ go re ukli ko se uga si ko ma pa ni ja ko ja ima u~e {}e od pet od sto u ukup nom BDP-u i oko 13

od sto u iz vo zu. Ra di se, na rav no, o sme de rev skoj `e le za ri ko ja je na ko le ni ma, a we no spa sa va we je pod ve li kim zna kom pi ta wa.

Pot pred sed ni ca Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vi do sa va Xa gi} iz ja vi la je ju ~e da se, uko li ko se do sep tem bra ne na |e stra te {ki part ner za „@e le za ru Sme de re vo„, mo ra ju u bu xe tu obez be di ti pa re za na sta vak pro iz vod we. U su prot nom, ve li ke po sle di ce tr pe li bi pre ra |i va ~i i ceo me tal ski kom pleks u Sr bi ji, kao i tr gov ci me tal skom ro bom, zbog ~e ga bi mo glo do }i do po sku pqe we te ro be u Sr bi ji, upo zo ri la je ona.

Vi do sa va Xa gi} je re kla da }e opo ra vak i pro na la `e we no vog stra te {kog part ne ra za @e le za ru mno go za vi si ti od si tu a ci je na svet skom tr `i {tu.

– Si tu a ci ja u @e le za ri „Sme de re vo„ bi }e „vru} krom pir” za no vu vla du – re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Sme de re va Bran ~e Sto ja no vi}, i na po me nuo da me tal ski kom pleks mo ra da

On je re kao da @e le za ra „ne sme da sta ne” jer bi to bi lo ve o- ma lo {e za Sme de re vo, gde ra di sva ki tre }i sta nov nik (oko 9.000 ne za po sle nih), iz ra `a va ju }i uve re we da }e no va vla da na }i od go va ra ju }e re {e we za ospo so bqa va we @e le za re za nor ma lan rad.

– No vi stra te {ki part ner mo rao bi da na sta vi pro iz vod wu i da obez be di da naj ma we dve tre }i ne pro iz vod we ode u iz voz – is ta kao je Sto ja no vi}.

Po sle sa stan ka ~la no va vla de s pred stav ni ci ma sin di ka ta @e le za re, mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} na ja vio je da @e le za ra „Sme de re vo„ ne }e bi ti za tvo re na, ni ti }e dru ga vi so ka pe} bi ti sta vqe n a na ta k o z va n i „ti hi hod”.

Ne ko mo ra u za tvor?

petak29.jun2012.

KA KVU VLA DU @E LE PRI VRED NI CI IZ „PRI VRED NI KA”?

Sve jed no im ko }e vla da ti, a mo `da i ni je Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} prek si no} je na tra di ci o nal nom pri je mu Po slov nog glu ba „Pri vred nik” u Be o gra du po ru ~io da }e bi ti part ner pri vred ni ci ma.

On je po zvao pri vred ni ke da osta nu u Sr bi ji, i is ta kao da }e in sti tu ci ja pred sed ni ka raz vi ja ti part ner ske od no se s pri vre dom.

Od br zog for mi ra wa vla de i to ga ko }e je ~i ni ti da le ko je va `ni je da ona bu de efi ka sna i sprem na na sa rad wu s pri vre dom, po ru ~i li su pred stav ni ci po slov nog klu ba „Pri vred nik”, ko ji sma tra ju da u do go vo ri ma o no voj vla di „jo{ ni {ta ni je go to vo” i da su sve kom bi na ci je za we no for mi ra we i da qe mo gu }e.

Pred sed nik tog klu ba Bra ni slav Gru ji} po ru ~io je da je pri vre da Sr bi je u stal noj i pro gre siv noj kri zi i da pri vred ni ci, na kon iz bor ne kam pa we ko ja je”pro gu ta la do sta vre me na, nov ca i ener gi je”, vi {e ni su sprem ni da ~e ka ju.

On je uka zao na to da svet ska eko nom ska kri za ne mo `e vi {e bi ti iz go vor za ono {to u sa mom si ste mu ne va qa.

– Sva ko pa me tan zna da u kri zi tre ba ra di ti vi {e a ne ma we, da tre ba de lo va ti br `e a ne spo ri je.

Kri za je iza zov da se ra di dru ga ~i je, pa met ni je – na veo je Gru ji}, ko ji je od ba cio di le mu otvo re nu u jav no sti

– Po sti zbor na Sr bi ja o~e ku je sa da i vi {e ne go {to je re ~e no u kam pa wi jer je i si tu a ci ja go ra ne go le tos ili je se nas. Pri vred ni ci za to ni su sprem ni da ~e ka ju, ali je su ras po lo `e ni da de lu ju – na gla sio je Gru ji}.

na pi ta wu tre ba li {te de ti ili tro {i ti, od no sno in ve sti ra ti, i is ta kao da sva ko ko vo di pred u ze }e zna da je neo p hod no i jed no i dru go.

Gru ji} je po ru ~io da pri vred ni ci od dr `a ve o~e ku ju „ma we re strik ci ja a mno go vi {e pod sti ca -

Sa vet nik za stra na ula ga wa Mi lan Ko va ~e vi} oce nio je da je od lu ka vla de Sr bi je da ot ku pi @e le za ru „Sme de re vo” bi la po gre {na, jer je dug te `e le za re u tom tre nut ku bio dvo stru ko ve }i od vred no sti imo vi ne. „Za vr {ni ra ~un @e le za re , ko ji u vre me kad je tu ~e li ~a nu dr`ava za jedan evro kupila od ameri~kog Ju-Es stila nije bio dostupan javnosti, pokazao je da su dugovi `elezare dvostruko ve}i od vrednosti wene imovine”, rekao je on u intervju za Vesti onlajn.

Prema re~ima Kova~evi}a, obaveze smederevske `elezare su bile oko 70 (milijardi dinara), a vrednost imovine 35 milijardi dinara. „Dakle, onaj ko je platio evro za @elezaru, morao bi da ide u zatvor”, rekao je Kova~evi}. bu de bo qe pla }en, o ~e mu mo ra da vo di ra ~u na no va vla da jer je 22.500 di na ra me se~ no ve o ma ma li pro sek za ra da u me tal skom kom plek su u od no su na ne ke dru ge gra ne pri vre de i sek tor uslu ga.

– Bi }e na sta vqe ni raz go vo ri s ru ko vod stvom @e le za re o jed nom ve li kom po ten ci jal nom po slu ko ji bi tre ba lo u na red nih de se tak da na da bu de za kqu ~en – na ja vio je ]i ri}.

5

ja, ga ran ci ja i efi ka snog upra vqa wa”.

– Pre ko su nam po treb ne ve }a li kvid nost, kon ku rent nost i sta bil nost pri vre |i va wa, skra }i va we svih ro ko va, od na pla te do do zvo la, su zbi ja we ko rup ci je, prav na za {ti ta, ban kar ska po dr {ka – na veo je pred sed nik klu ba „Pri vred nik”, ko ji se za lo `io za na sta vak evro in te gra ci ja i pri ha vat we evorp skih vred no sti u po slo va wu. – Sr bi ja ima {an se, ako de lu je br `e i po ve `e se bo qe s oni ma ko ji su pred u zi mqi vi i po {te ni.

Pri jem u klu bu „Pri vred nik” odr `a va se u ju nu sva ke go di ne, a tra di ci ja oku pqa wa srp skih pri vred ni ka da ti ra jo{ s kra ja 19. ve ka.

Me |u zva ni~ ni ci ma su bi li pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}, pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi}, gu ver ner NBS-a De jan [o {ki}, li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki}, pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van, am ba sa do ri SAD i Ne ma~ ke Me ri Vor lik i Vol fram Mas, kao i pred stav ni ci do ma }ih i stra nih kom pa ni ja, dr `av nih in sti tu ci ja, na u ke, kul tu re, spor ta ...

6

dru[tvo

petak29.jun2012.

KO SO VO-SRP SKI JE RU SA LIM

U Mer da ru po vre |e no dva de se tak Sr ba Pa tri jarh Iri nej je, na Vi dov dan, slu `io li tur gi ju pred pu nom ma na stir skom por tom u Gra ~a ni ci i po ru ~io da je „Ko so vo srp ski Je ru sa lim i da je bi lo, je ste i osta }e sve ta srp ska ze mqa”, i po zvao na je din stvo u po {te wu i ro do qu bqu.

Obra }a ju }i se u be se di oku pqe nom na ro du, pa tri jarh je re kao da Go spod ne }e do zvo li ti da Ko so vo bu de po ga `e no i po ni `e no i „da }e jed nog da na vas kr snu ti i da ne }e do zvo li ti da ova ze mqa ne bu de srp ska“: – Ko so vo je na{ Je ru sa lim. Ne sme mo ga ni ka da iz gu bi ti iz vi da. Bi lo je mno go se o ba i bek sta va, mno go mu ka i ne vo qa, ali na rod se vra }ao.

Vra }ao se do mo vi ma zga `e nim i spa qe nim i mno go pu ta ih ob na vqao i za po ~i wao iz no va svoj `i vot – ka zao je pa tri jarh.

On je is ta kao da je „slo bo da naj ve }i dar ko ji je Go spod dao ~o ve ku, a srp ska slo bo da ve za na je za ~ast kr sni za ko ji su se bo ri li ju na ci na Ko so vu, ali i ju na ci po sle ko sov skog bo ja“: – Ko so vo ne sme mo ni ka da za bo ra vi ti. Ako Ko so vo za bo ra vi mo, za bo ra vi li smo sa mi se be,

su da je na pu tu ko ji vo di do spo me ni ka do {lo do in ci den ta iz me |u ma we gru pa Sr ba i Ko sov ske po li ci je ka da su po li caj ci po ku {a li da od Sr ba odu zmu srp ska obe le` ja. Po wi ho vim re ~i ma, po li ci ja je, da bi ras te ra la Sr be, ko ri sti la i su za vac.

– U ju ~e ra {wem in ci den tu gru pe Sr ba s pri pad ni ci ma Ko sov ske po li ci je na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Mer da re ko ri -

{}e na je bo je va mu ni ci ja a jed na oso ba je s te {kim po vre da ma, opa snim po `i vot, ko li ma Hit ne po mo }i iz Pro ku pqa pre ba ~e na u Ni{ – iz ja vi la je di rek tor ka Do ma zdra vqa u Kur {u mli ji Qi qa na Ar se ni je vi}.

Ona je na ve la da je Hit na slu `ba Do ma zdra vqa u Kur {u mli ji uka za la po mo} za 20 po vre |e -

Da ~i}: O~u va we mi ra i sta bil no sti pri o ri tet Man da tar za for mi ra we bu du }e vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} osu dio je in ci den te na Ko so vu i po ru ~io da }e svi bu du }i raz go vo ri o Ko so vu i Me to hi ji mo ra ti po la zi ti od o~u va wa mi ra i sta bil no sti. On je no vi na ri ma re kao da ju ~e ra {wi in ci den ti ne do pri no se `e qa ma da u Po kra ji ni bu de o~u va na sta bil nost: – Me |u na rod ne sna ge ima ju oba ve zu da sa ~u va ju mir, bez bed nost i sta bil nost – ka zao je Da ~i}.

Is ta kav {i da je Vi dov dan ve li ki pra znik za Sr be, i pod se tiv {i na to da se sva ke go di ne na taj pra znik de {a va ju in ci den ti, on je ka zao da, ako Sr bi ma ne mo `e da se obez be di do stoj no obe le `a va we Vi dov da na, on da je pi ta we ka ko }e ne ko uop {te o~u va ti mir i sta bil nost. a sve dok je Ko so vo u na {oj sa ve sti, u na {em sr cu, u na {oj qu ba vi i dok Ko so vom pe va ju gu sle i gu sla ri, ono }e uvek i sa mo bi ti na {e. To me nas isto ri ja u~i – do dao je Iri nej.

Li tur gi ji su pri su stvo va li dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} i ru ski am ba sa dor u Be o gra du Alek san dar Ko nu zin.

Ko sov ska po li ci ja je na Ga zi me sta nu pre tre sa la Sr be i, sem za sta va, od u zi ma la srp ska obe le` ja. Oku pqe ni Sr bi iz ja vi li

Pre laz Mer da re za tvo ren Mi ni star unu tra {wih po slo va Ko so va Baj ram Re xe pi iz ja vio je da je pre laz Mer da re za tvo ren i da su 32 pri pad ni ka Ko sov ske po li ci je po vre |e na dok su ot pra ti li jed nu gru pu Sr ba s Ko so va pre ma Sr bi ji.

Re xe pi je na sed ni ci Skup {ti ne Ko so va in for mi sao po sla ni ke da je pre laz Mer da re za tvo ren i da Po li ci ja Ko so va ni ko me ne do zvo qa va ula zak na Ko so vo.

On je ob ja snio da su po li caj ci ma ne ne te po vre de ka me wem, ko jim je, ka ko je re kao, „gru pa Sr ba na pa la pri pad ni ke po li ci je”.

U sa op {te wu Ko sov ske po li ci je de lo za ko je se te re ti se dam de se tak Sr ba kva li fi ko va no je kao re me }e we jav nog re da i mi ra, zbog ~e ga je i do ne ta od lu ka da se oni de por tu ju do pre la za Mer da re.

Re xe pi je re kao i da je bi lo puc wa ve kod Mer da ra, ali da se sve to do ga |a lo na te ri to ri ji Sr bi je.

nih oso ba na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Mer da re ko je su za do bi le ra ne iz va tre nog oru `i ja.

Po we nim re ~i ma, eki pa Hit ne me di cin ske po mo }i je de set oso ba zbri nu la na li cu me sta, dok je osta lih de set, zbog ozbiq no sti po vre da, zbri nu to u Do mu zdra vqa u Kur {u mli ji, od ko jih je pe to ro s te `im po vre da ma ko li ma Hit ne po mo }i pre ve ze no na ode qe wu Hi rur gi je u Zdrav stve nom cen tru „Dr Alek sa Sa vi}„ u Pro ku pqu.

U MUP-u Sr bi je ka `u da je do in ci den ta u Mer da ru do {lo ka da je Ko sov ska po li ci ja vra ti la gru pu Sr ba, ko ja je u ju tar wim sa ti ma re gu lar no pro {la ad mi ni stra tiv ni pre laz na Rud ni ci i Ja ri wu. Ta gru pa je za u sta vqe na u ni vou Vu ~i tr na i vra }e na pre ko Mer da ra u Sr bi ju.

Gru pa mla dih Al ba na ca na pa la je {kol ske auto bu se ko ji ma su se sa Ga zi me sta na put cen tral nog Ko so va vra }a li Sr bi, uglav nom mla di qu di i de ca..

Di rek tor ka Do ma zdra vqa u Gra ~a ni ci Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je da je u hit noj slu `bi pri mqe no 16 de ce, od osam do 16 go di na, zbog po vre da za do bi je nih pri li kom ka me no va wa auto bu sa sa Sr bi ma ko ji su se vra }a li sa pa ra sto sa na Ga zi me sta nu.

Ona je re kla da su dva de ~a ka za do bi la po vre de gla ve be ton skom koc kom i oni su sme {te ni u bol ni ci u Gra ~a ni ci, dok su kod osta lih kon sta to va ne po vre de lak {e pri ro de. Pre ma we nim re ~i ma, na auto bu se su ba ~e na ~e ti ri mo lo to vqe va kok te la i ka me no va ni su be ton skim koc ka ma.

Vla di ka Te o do si je i Epar hi ja ra {ko pri zren ska naj o {tri je su osu di li ovaj i dru ge na pa de na Sr be ko ji su na Ga zi me sta nu pri su stvo va li obe le `a va wu Vi dov da na.

dnevnik

PO VO DOM DA NA UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU PRO MO VI SA NI PRO FE SO RI EME RI TU SI

Po ~ast stva ra o ci ma i pe da go zi ma

Dan Uni ver zi te ta u No vom Sa du i ujed no 52. ro |en da na ove zna ~aj ne i ugled ne vi so ko o bra zov ne i na u~ ne in sti tu ci je, pri zna te i da le ko van gra ni ca na {e ze mqe i re gi o na, ju ~e je obe le `en sve ~a nom pro mo ci jom pet pro fe so ra eme ri tu sa u 2011/12, odr `a nom u ki no-sa li Fi lo zof skog fa kul te ta. To po ~a sno zva we do de qu je se pen zi o ni sa nim re dov nim pro fe so ri ma uni ver zi te ta, a u Sr bi ji je uve de no Za ko nom o vi s o k om obra z o v a w u 2005. Pr vi put na UNS-u je do de qe no u fe bru a ru 2008, a do sa da ga je do bio ukup no 21 pen zi o ni sa ni re dov ni pro fe sor tog Uni ver zi te ta.

Za tim je po sta lo uobi ~a je no da UNS svo je eme ri tu se pro mo vi {e i sla vi na svoj naj sve ~a ni ji dan, po ka zu ju }i i ti me ko li ko ce ni i po {tu je svo je pro fe so re ko ji su ve }i nu rad nog ve ka, ili ceo, pro ve li u toj ku }i obra zu ju }i ge ne ra ci je mla dih in te lek tu a la ca, na u~ ni ka, umet ni ka i stru~ wa ka raz li ~i tih pro fi la, ba ve }i se pre da no i na u~ nim i is tra `i va~ kim ra dom ili umet no {}u, tran sfe rom zna wa, ino va ti va tiv no {}u... U pri su stvu pro rek to ra, de ka na, pro de ka -

No vi pro gra mi umet ni~ kih stu di ja Je di ni dr `av ni uni ver zi tet u Voj vo di ni na svoj dan ra dio je pu nom pa rom. Fa kul te ti su ured no pri ma li pri ja ve i do ku men ta kan di da ta za upis na osnov ne i in te gri sa ne stu di je u 2012/13, ali je, pre pro mo ci je eme ri tu sa, za se dao i naj vi {i stru~ ni or gan, Se nat, s ob zi rom na to da je mo rao da od lu ~u je o ne ko li ko hit nih pi ta wa, ko je o~e ku je da qa pro ce du ra. Se nat je pri hva tio no ve stu dij ske pro gra me Aka de mi je umet no sti: osnov ne aka dem ske stu di je „Mu zi~ ka pro duk ci ja” (240 ESP-bo do va) i spe ci ja li sti~ ke aka dem ske stu di je „Pri me we no po zo ri {te”(60 ESP-bo do va), i pre po ru ~io da se {to pre upu te na akre di ta ci ju. Ta ko |e je da ta sa gla snost na od lu ku Na stav no-na u~ nog ve }a AU da se kao go stu ju }i pro fe so ri an ga `u ju slav ni pi ja ni sta Ke mal Ge ki}, pro fe sor na In ter na ci o nal nom uni ver zi te tu u Ma ja mi ju, Flo ri da, SAD, za na sta vu na dok tor skim stu di ja ma kla vi ra, i Ama li ja Be net, ko re o graf ki wa i pe da gog na Dram skoj aka de mi ji u Ati ni, za maj stor sku ra di o ni cu na ma ste ru Glu me.

na, ra ni je iza bra nih eme ri tu sa, na stav ni ka, sa rad ni ka, pri ja te qa i rod bi ne pro mo vi sa nih, rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} uru ~io je po ve qe o do de li zva wa no vim pro fe so ri ma eme ri tu si ma. To su: pro f e s or Mi l an Bla n u { a (Aka de mi ja umet no sti), prof. dr Mi lo Bo {ko vi} (Prav ni fa kul tet), prof. dr Pr vo slav Jan ko vi} (Pe da go {ki fa kul tet), prof. dr Ka ta lin Ka i} (U~i teq ski fa kul tet na na stav nom ma |ar skom je zi ku) i prof. dr Mi o drag Te ki} (Teh no lo {ki fa kul tet).

O wi ma i wi ho vom pe da go {kom, na u ~ n om/umet n i~ k om ra du, stva ra la~ kom i pe da go {kom u~in ku, na gra da ma i me |u na rod noj re pu ta ci ji ko ju su ste kli, ne sum wi vom do pri no su raz vo ju i na pret ku svog fa kul te ta ali i ce log Uni ver zi te t a, go v o r i l i su de k a n i i pred s tav n i c i fa k ul t e t a na ko ji ma su ra di li i ko ji su ih i pred lo `i li za zva we eme ri tu sa, a ko na~ nu od lu ku o to me do neo je Se nat UNS-a. Pri god nim krat kim be se da ma no vo pro mo vi sa ni pro fe so ri eme ri tu si obra ti li su se sku pu.

V. ^e ki} Fo to: S. Si mi}

JO[ SA MO DA NAS PRI JA VQI VA WE ZA UPIS NA FA KUL TE TE

Na UNS-u ve} 8.111 kan di da ta za in deks Ju ~e, po sle dvo dnev nog pri je ma do ku me na ta i pri ja va kan di da ta za upis u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja na fa kul te ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ov de je za in deks kon ku ri sa lo ukup no 8.111 kan di da ta, a ukup na upi sna kvo ta za 14 fa ku te ta u sa -

sta vu UNS-a je 8.550 (od ~e ga je 4.975 bu xet skih me sta). Naj vi {e pri ja vqe nih je na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka - 1.779 (ima 1.720 me sta), a naj ma we na Gra |e vin skom u Su bo ti ci - 43 (144 me sta). Jo{ da nas mo `e se kon ku ri sa ti na 12 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a, iz u zev Me di cin -

skog i Aka de mi je umet no sti.

Ka da se upo re |u je broj pri ja vqe nih s bro jem pred vi |e nim za upis, ap so lut no vo de Aka de mi ja umet no sti 275,88 po sto i Me di cin ski fa kul tet 192,93 po sto, gde ve} tra ju pri jem ni.

Na Me di cin skom je pre kju ~e te sti ra no zna we po ten ci jal nih

stu de na ta me di ci ne i sto ma to lo gi je, dok da nas po la `u kan di da ti za far ma ci ju, zdrav stve nu ne gu, spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, te me di cin sku re ha bi li ta ci ju. Pre li mi nar na rang-li sta za me di ci nu i sto ma to lo gi ju na la zi se i na saj tu ovog fa kul te ta.

V. ^.

TRE ]I FE STI VAL VA TRO GA STVA PO ^I WE U ZRE WA NI NU

Va tro ga sci Sr bi je, uje di ni te se!

Tre }i fe sti val va tro ga stva Sr bi je po ~i we da nas u Zre wa ni nu i tra ja }e do ne de qe. Tim po vo dom gra do na ~el nik Zre wa ni na i pred sed nik or ga ni za ci o- nog od bo ra fe sti va la Mi le ta Mi haj lov upri li ~io je u Pla vom sa lo nu Grad ske ku }e pri jem za ~la na Pred sed ni {tva Va tro ga snog sa ve za Sr bi je Dra ga na Ja ji }a i pred sed ni ka zre wa nin skog Grad skog va tro ga snog sa ve za Mi la na Ni ko li }a.

Mi haj lov je ka zao da je Zre wa nin pre po znao ve li ki zna ~aj i hu ma ni deo do Va tro ga sci Zre wa ni na u ak ci ji bro voq nih va tro ga snih dru {ta va i da se zbog to ga s po no snih dru {ta va. On je na po me nuo da som mo `e re }i da je to je di ni grad lo kal na sa mo u pra va obez be |u je u Sr bi ji ko ji je de lom pre u zeo fi od re |e ne pa re i za rad pro fe si o nan si ra we do bro voq nih va tro ga nal nog sa sta va va tro ga sa ca.

– Ciq nam je da ta dru {tva bu du sprem na da sva kog tre nut ka pri sko ~e u po mo} na {im gra |a ni ma, a to su svo jim de li ma i do ka za la – re kao je Mi haj lov. – Do bro voq na va tro ga sna dru {tva u ovom gra du po sto je ve} dva ve ka, a Tre }i fe sti val va tro ga sa ca, s vi {e od hi qa du u~e sni ka, pri li ka je da pri ka `e mo ko li ko su va tro ga sne eki pe sprem ne da sva ko ga tre nut ka iza |u na te ren.

Po Ja ji }e vim re ~i ma, va tro ga sna tak mi ~e wa u Sr bi ji ima ju tra di ci ju du gu vi {e od ve ka, a u sa da {woj for mi or ga ni zu ju se od 1951.

go di ne. Ta nad me ta wa na ni vou Sr bi je odr `a va ju se sva ke ~e ti ri go di ne i ujed no su kva li fi ka ci o na za me |u na rod nu va tro ga snu olim pi ja du. Od 2004. sva va tro ga sna tak mi ~e wa na ni vou Re pu bli ke ob je di we na su u Fe sti val va tro ga stva.

Ja ji} ka `e da }e na tre }em fe sti va lu, ko ji }e, ina ~e, bi ti odr `an na grad skom sta di o nu, u~e stvo va ti vi {e od 90 eki pa iz svih okru ga, a di sci pli ne u ko ji ma }e se tak mi ~i ti ve o ma su slo `e ne i zah te va ju po `r tvo va no u~e {}e sva kog ~la na ti ma. Oni }e isto vre me no po ka za ti sprem nost i uve `ba nost u ru ko va wu va tro ga snom opre mom.

U sklo pu fe sti va la, u ho te lu “Voj vo di na”, da nas }e, u 18 ~a so va, bi ti odr `a no i kviz tak mi ~e we za pod mla dak. @. Ba la ban

VESTI Le ka ri da nas ne }e {traj ko va ti Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti od lo `io je {trajk na ja vqen za da nas, po {to je i Vla da Sr bi je od lo `i la pri me nu ured be ko jom se pre vi |a ob ra ~u na va we de la pla te zdrav stve nih rad ni ka po u~in ku.

Pri me na te ured be tre ba lo je da po~ ne 1. ju la, ali je to od lo `e no za 1. ok to bar, sa op {te no je iz Mi ni star stva zdra vqa.

„\a~ ki di nar” ni je oba ve zan Mi ni star stvo pro sve te i na u ke uo~i upi sa u~e ni ka u sred we {ko le po na vqa da {ko le ne tre ba da uzi ma ju no vac od ro di te qa pri li kom upi sa u~e ni ka u pr vi raz red sred we {ko le. Na ro ~i to se ne sme uslo vqa va ti upis u~e ni ka bi lo ka kvom ma te ri jal nom na dok na dom.

Po seb no se is ti ~e da Sa vet ro di te qa pr vog raz re da jo{ ni je kon sti tu i san. Zbog to ga od lu ka o upla ti nov ca za u~e ni ke pr vog

raz re da u vi du do bro voq nog “|a~ kog di na ra” mo `e bi ti do ne ta tek u sep tem bru, po kon sti tu i sa wu sa ve ta ro di te qa pr vog raz re da sva ke {ko le.

Ro di te qi u~e ni ka ko ji bu du ima li pro ble ma sa {ko la ma pri li kom upi sa ili pri li kom iz da va wa jav nih is pra va mo gu se obra ti ti nad le `nom pro svet nom in spek to ru u svo joj op {ti ni.

Q. M.

Bez vla de ne ma ni „bru fe na” Na ra fo vi ma apo te ka u Sr bi ji i da qe ne ma si ru pa za de cu “bru fen”, a ni le ko va “mo do par”, “lo ra ze pam”, “la siks”, ali se o~e ku je da }e sti }i po ~et kom na red nog me se ca. Ma da su nad le `ni u RF ZO-u pre po ru ~i li da ro di te qi ume sto “bru fe na” ko ri ste “pa ra ce ta mol”, u apo te ka ma is ti ~u da ni je po ve }a na po tra `wa ovog si ru pa jer on ipak ni je od go va ra ju }a za me na. Na i me, de ca is pod 12 go di na mo gu ko ri sti ti “pa r a c e t a m ol” iako ni j e iden t i ~ an s

“bru fe nom”, dok za sta ri je on ni je pra va za me na.

In ter vent nim uvo zom za ne ko li ko da na bi }e obez be |en “ma do par”, a do po ~et ka na red nog me se ca u apo te ke bi tre ba lo da stig ne i “lo ra ze pam”. Iz RF ZO-a sa op {ta va ju da }e “ma do par”, ko ji pro iz vo di “Ga le ni ka” a ko ji je na me wen za le ~e we Par kin so no ve bo le sti, bi ti za me wen uvo znim le kom kom pa ni je “Ros”. “Bru fen”, ko ji je ta ko |e pro iz vo di la “Ga le ni ka”, a ko ja je oba ve sti la RF ZO da ga vi {e ne }e pro iz vo di ti te da je no vi no si lac do zvo le ko pa ni ja “Abot”, u pro ce su je po nov ne re gi stra ci je. Me |u tim, lek ne }e bi ti pu {ten u pro met sve dok se za we ga ne odo bri no va ce na.

Mi ni star zdra vqa }e teh ni~ koj vla di pred lo `i ti da se za ne ko li ko le ko va za ko je ne po sto ji za me na na pra vi iz u ze tak i od re di no va ce na, a ga len skim la ba ra to ri ja ma }e se pre po ru ~i ti da pro iz vo de me di ka men te po put ka pi i ma sti za o~i ko je ne do sta ju na tr `i {tu. Ka ko teh ni~ ka vla da ne mo `e da for mi ra ce nu le ko va, ne sta {i ca le ko va }e se o~i gled no na sta vi ti.

Q. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti deo Po du nav ske od 44 do 76, No va 22, No va 29, Atar 63, Du nav ska, No va 1, No va od 3 do 29, od 6 do 20, od 2 do 30, 35, 34, 40, fir ma Re ci kla `a pa pi ra, re sto ran Li pov gaj; od 9 do 11 sa ti MZ „Ju go vi }e vo”; od 9.30 do 10.30 sa ti Alek sa [an ti} nad zem na mre `a, od Pu {ki no ve do kra ja i Alek sa [an ti} od 48 do 64. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 sa ti Ko steq ni ko va od

NA TRGU GALERIJA I U MIKE ANTI]A

1 do 9, od 2 do 34, Bra ni sla va Bu ku ro va 28 i 30, Xo na Fron ti ga ma od 1 do 17, od 2 do 10, 26. ^e nej: od 8 do 9.30 sa ti Vla o vi} sa la {i 104, 105, 171, 173, 172, 189, 176, 180, 179, 181, 182, 183, 189, ^e nej ski klas, Spe ci jal na usta no va, Par ti zan ska od 62 do 116 i od 53 do 109, Re qe Sa vi }a od 1 do 59, od 4 do 46, Ra tar ska od 11 do 21, Sa la{ 103. Su sek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

Jo{ ~e ti ri pod zem na kon tej ne ra Pred u ze }e „^i sto }a” po sta vi lo je jo{ ~e ti ri pod zem na kon tej ne ra za ko mu nal ni ot pad, na dve no ve lo ka ci ja u gra du. Oni se na la ze na Tr gu ga le ri ja i dva u uli ci Mi ke An ti }a. Uz no va ~e ti ri, No vi Sad sa da ima 68 pod zem nih kon tej ne ra. Po ka za lo se da ova kav na ~in od la ga wa ot pa da vi -

{e stru ko do pri no si lep {em i ure |e ni jem iz gle du gra da.

Pod zem ni kon tej ne ri spre ~a va ju {i re we ne pri jat nih mi ri sa, ra si pa we i pre tu ra we sme }a. Ka pa ci tet jed nog pod zem nog kon tej ne ra je isti kao ka pa ci tet ~e ti ri obi~ na ko ji se na la ze na na {im uli ca ma.

Q. Na.

Novosadska petak29.jun2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ner vi idu na bo di-bil ding

p {te je po znat po da tak da O maw ka le ka ra u am bu lan ta ma no vo sad skog Do ma zdra vqa

i da se za to stva ra ju po pri li~ ne gu `ve, da se ~e ka na za ka zi va we pre gle da kod spe ci ja li sta, na do bi ja we te ra pi je...E pa sad se na sve to na do ve zu je i le to, ta~ ni je vre me go di {wih od mo ra, pa je za pret po sta vi ti da }e sve ne ve de no bi ti po ja ~a no.

Da kle, kr kqa nac je na vi di ku.

Ra ni je je to kom le ta, ka ko se mo `e ~u ti, bi lo ma we pa ci je na ta, ali po sled wih go di na wi hov broj u ovom pe ri o du se ne sma wu je - za raz li ku od bro ja le ka ra - pa je jed na ~i na vr lo ja sna.

Ipak, svi objek ti Do ma zdra vqa ra di }e to kom le ta, jer je

pre ra spo de lom po sla obe e zbe |en po le kar ( i bro jem 1) za sva ko na se qe. Sve je to le po, ali ka ko }e to iz gle da ti u prak si ne bi za mi {qa li, iako ba{ i ni je te {ko sa bra ti dva i dva.

Da kle, svi oni ko je u na red nom pe ri o du mu ka na te ra da po se te le ka ra tre ba do bro da se na o ru `a ju str pqe wem, de be lim `iv ci ma, fla {om vo de za osve `e we i mo `da ne kim sen dvi ~om za pre gri sti. Na da mo se da smo za do bro i le ka ra i pa ci je na ta, ipak pre te ra li, ali se zo na go di {wih od mo ra je tu pa }e mo vi de ti. Na kra ju, bi }e ka ko bi ti mo ra. Pa zar ni je uvek ta ko?

B. Markovi}

U PETROVARADINU

Tri uli ce bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas bi ti tri uli ce u Pe tro va ra di nu.

Vo de od 8 do 15 sa ti ne }e ima ti Req ko vi }e va, [e no i na i Uli ca ^aj kov skog. Ci ster na sa pit kom

hronika

vo dom bi }e po sta vqe na na uglu uli ca Req ko vi }e ve i ^aj kov skog.

Po sto ji mo gu} nost da u to ku ra do va blo ka da vo do vod ne mre `e bu de pro {i re na i na okol ne uli ce, uko li ko za tim bu de po tre be. D. Ig.

SVE^ANI PRIJEM NA TVR\AVI

Grad na gra dio ta len to va ne |a ke Za u~e n i k e no v o s ad s kih osnov nih i sred wih {ko la, ko ji su u pro te kloj {kol skoj go di ni osvo ji li pri zna wa na ra znim {kol skim tak mi ~e wi ma, ju ~e je u Sve ~a nim sa lo ni ma na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi or ga ni zo van sve ~a ni pri jem. Naj bo qi {ko lar ci iz osnov nih i sred wih {ko la, wih 489, do bi li su od Gra da i sim bo li~ ne nov ~a ne na gra de.

- No vi Sad sva ke go di ne or ga ni zu je ova kav pri jem, ka ko bi uka zao po {to va we |a ci ma ko ji su po sti gli pri zna wa i ulo `i li ve li ki trud – re kao je ju ~e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

- Pro {le go di ne do neo sam od lu ku da oni ma ko ji su ostva ri li uspe he na tak mi ~e wi ma do de li mo i sim bo li~ nu na gra du.

Ho }e mo da po {a qe mo po ru ku da

Fo to: N. Sto ja no vi}

je put, ko jim su ova de ca kre nu la, pra vi.

Mo ra mo vo di ti ra ~u na o wi ma jer su to sva ka ko za slu `i li.

Do bit ni ca na gra de je i svr {e ni pr vak Te o do ra Jan ko vi} ko ja je po be di la Re pu bli~ kom tak mi ~e wu u atle ti ci u Srem skoj Mi tro vi ci.

- Dra go mi je {to sam ov de sa svo jim dru ga ri ma i {to sam se sli ka la sa gra do na ~el ni kom - ka `e Jan ko vi}.

U~e nik pr vog raz re da Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Alek sa \ur |e vi} ve} dru gu go di nu do la zi na ovaj pri jem, je di no je raz li ka {to je na pro {li do {ao kao osno vac.

- Ove go di ne osvo jio sam tre }e me sto na Re pu bli~ kom tak mi ~e wu iz fi zi ke. Mi slim da je ovo ja ko le pa ma ni fe sta ci ja i dra go mi je {to vi dim da nas ne ko ce ni.

Sva ka ko i na gra da do bro do |e za xe pa rac sa osme hom ka `e \ur |e vi}.

G. ^.

V remeploV

Be~ na ru ~io ot kaz

Mag da Pa vel, ro |en 29. ju na 1770. u se lu Ro `wa va u Slo va~ koj ste kao je di plo mu pro fe so ra pri rod nih na u ka u Je ni i ra dio kao di rek tor gim na zi je u Ba nat skoj Bi stri ci, da bi istu du `nost 1821. pri mio u srem sko kar lo va~ koj gim na zi ji. U jed noj od kwi ga ko ju je ob ja vio 1825. na -

pra vio je „po li ti~ ku gre {ku” zbog ko je je Dvor ski sa vet u Be ~u za tra `io od Pa tro na ta Gim na zi je da ga ot pu sti iz slu `be. Bi la je to bes po go vor na za po vest.

Ujed no, naj vi {a dr `av na vlast je za bra ni la da ubu du }e even ge li ci mo gu da bu du pro fe so ri u pra vo slav nim {ko la ma.

N. C.

UGOSTITEQIMA GODI EVROPSKO PRVENSTVO

Fud bal utro stru ~io pa zar No vo sad skim ka fi }i ma is pla ti lo se Evrop sko pr ven stvo u fud ba lu, jer im se, pre ma re ~i ma ko no ba ra, dnev ni pa zar utro stru ~io.

Iako ne igra na {a re pre zen ta ci ja, sva ke ve ~e ri, ka da je pre nos ovog tak mi ~e wa u to ku, su gra |a ni ra do se de u ba {ta ma lo ka la gde u dru {tvu pri ja te qa mo gu da na vi ja ju za omi qe ne ti mo ve. U ovom vi du za ba ve vla sni ci ka fi }a su pro na {li i do bar iz vor pri ho da, pa je sa da sko ro sva ka ka fa na opre mqe na bar jed nim vi deo bi mom ili te le vi zo rom. Ka ko smo sa zna li, u mno gim lo ka li ma te le vi zo ri su po sta vqe ni ve ~e pre Evrop skog pr ven stva, jer se o~e ki va lo da }e qu bi te qi fud ba la `e le ti da gle da ju utak mi ce u wi ma omi qe nim lo ka li ma. Ugo sti te qi ka `u da su to kom pre no sa utak mi ca ba {te pre pu ne, a tu re se ne pre sta no obr }u.

Pre ma re ~i ma ko no ba ri ce Mi re le Mi lin mom ci vo le da gla da ju fud bal u ka fi }i ma jer je at mos fe ra, ko ja vla da na ovim me sti ma, neo pi si va.

- To kom utak mi ca ba {ta bu de pre pu na. Do la ze i mom ci i de voj ke, de {a va se da na vi ja ju za raz li ~i te ti mo ve, pa at mos fe ra bu de ve se la.

Pre ne ko ve ~e mom ci su ~a sti li ce lu ka fa nu za to {to je po be di la eki pa za ko ju su oni na vi ja li - ka `e Mi lin.

Ova kve ma ni fe sta ci je od go va ra ju i ko no ba ri ma, jer se i wi hov bak {i{ po ve }a va.

-Odr `a va we pr ven sta va na ma naj vi {e od go va ra. Je ste da ima mo vi {e po sla, ali za bak {i{, ko ji do bi je mo za sa mo je dan pre nos utak m i c e, ra d i l i bi bar dva, tri da na. Ne kad do bij mo 50 od sto ve }i bak {i{, a ne kad du plo, sve za vi si ko ja utak mi ca je

NA OTVORENOM BAZENU „SPENSA”

Po ~i we no} no ku pa we No} no ku pa we na otvo re nom ba ze nu Spen sa bi }e or ga ni zo va no u pe tak, su bo tu i ne de qu od 20 do 23 sa ta. Sme na ku pa wa rad nim da ni ma je od 10 do 19, a vi ken dom od 9 do 19 ~a so va.

Su gra |a ni ma se ta ko pru `a pri li ka da na ba ze nu, otvo re nom pro {le god ne, u`i va ju u ~a ri ma no} nog ku pa wa i pro vo da.

B. M.

u pi ta wu - ka `e ko no ba ri ca So wa Zec. Se zo na gle da wa tak mi ~e wa u ba {ta ma lo ka la tra ja }e ce lo le to, jer na kon Evrop skog pr ven stva u fud ba lu sle de te nis i Olim pi ja da. Po {to je le to obe le `e no spor tom, pre ma re ~i ma ugo sti te qa lo ka li ne }e ukla wa ti vi de o bi mo ve,

sve dok tak mi ~e wa tra ju. Ugo sti te qi ob ja {wa va ju da na vi ja ~i i qu bi te qi spor ta vo le da se de u ba {ta ma lo ka la, gde mo gu gla sno da na vi ja ju, {to je ne mo gu }e u sta no vi ma, u ko ji ma je to kom le ta spar no, ali i ne iz vo dqi vo oku pi ti ce lo dru {tvo.

N. R.

OD 1. DO 15. JULA

Pr ska we ko ma ra ca „Ci klo ni za ci ja” }e tret ma ne sa ze mqe i iz va zdu ha pro tiv od ra slih ko ma ra ca na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa oba vi ti od ne de qe 1. ju la do ne de qe 15. ju la. U ovom pred u ze }u ka `u da }e ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si ti od vre men skih uslo va, a pre pa rat

ko jim }e se ra di ti je „Icon” sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da - ci ha lo trin. Iz Ci klo ni za ci je upo zo ra va ju p~e la re da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

D. Ig.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak29 . jun2012.

dnevnik

IZ LO @BA U ^AST NA SE QA

Ste pa no vi }e vo kroz ge ne ra ci je

OT PU TO VA LA DE CA IZ HRA NI TEQ SKIH PO RO DI CA

Ma li {a ni ma u`i va we u Gu ~e vu ^la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci prof. dr Sa wa Sto ja no vi} is pra ti la je ju ~e dva de se to ro ma li {a na iz hra ni teq skih po ro di ca na le to va we u Gu ~e vo.

- De ca iz hra ni teq skih po ro di ca ve} tra di ci o nal no od la ze na le to va we, a ovaj put je za ovu na me nu iz dvo je no 372.000 di na ra. Ma li {a ni }e pro ve sti 10 da na u od ma ra li {tu “Gu ~e vo”, gde

}e u`i va ti u pri ro di i ra znim pro gra mi ma sa svo jim vas pi ta ~i ma - re kla je Sto ja no vi}.

De ca iz hra ni teq skih po ro di ca pod po kro vi teq stvom Gra da ve} du `i niz go di na pu tu ju le ti na Vr {a~ ki breg, u Gu ~e vo ili Ba o {i }e. U ~e tvr tak, 5. ju la de se to ro de ce iz hra ni teq skih po ro di ca }e u or ga ni za ci ji Cr ve nog kr sta ot pu to va ti na od mor u Ba o {i }e.

A. Va.

KAMP KRE A TIV NIH SPOR TO VA

Gim na sti ka, pli va we, ja ha we...

Ma li {a ni od se dam do 10 go di na ovog le ta mo }i }e da se pri kqu ~e Kam pu kre a tiv nih spor to va ko je or ga ni zu je So kol sko dru {tvo Voj vo di na. Kamp tra je pet da na, a bi }e or ga ni zo va no osam gru pa po ~ev od 2. ju la do kra ja av gu sta.

Mak si ma lan broj de ce po gru pi je 15. Kamp pod ra zu me va ve `ba we gim na sti ke, ~a so ve pli va wa i ja ha wa, kao i ra di o ni ce en gle skog

je zi ka i sli ka wa. Ka ko je ka zao di rek tor So kol skog dru {tva Ja kob Ma ti} u pi ta wu je po lu dnev ni bo ra vak de ce gde }e bi ti or ga ni zo va ne raz li ~i te ak tiv no sti u sa rad wi sa Pli va~ kim klu bom Voj vo di na i ko wi~ kim klu bom KCNS. -Dan za po ~i we mo ju tar wom gim na sti kom, na kon to ga sle de sport ske ak tiv no sti i na kra ju }e

bi ti or ga ni zo va ne edu ka tiv ne ra di o ni ce. U~e sni ci ma }e bi ti obez be |en i do ru ~ak i ru ~ak - ka zao je Ma ti}.

Za ~a so ve gim na sti ke ko ri sti }e se dvo ri {te i sa la So kol skog do ma, ~a so vi ja ha wa bi }e or ga ni zo va ni na Saj mu, a za ~a so ve pli va wa re zer vi sa ni su ter mi ni na ba ze nu na Kli si. Po red to ga, de ca }e ima ti pri li ku da po gle da ju i fil mo ve sa sport skom te ma ti kom, ali i da sva kog da na u~e stvu ju u ra di o ni ca ma en gle skog je zi ka i sli ka wa. Na kra ju sva kog kam pa bi }e or ga ni zo van i za bav ni pro gram za sve u~e sni ke.

Di rek tor je do dao da je je broj de ce ko ja mo gu da u~e stvu ju ogra ni ~en, pa je zbog to ga neo p hod no na vre me re zer vi sa ti me sto.

Pre ma we go vim re ~i ma, So kol sko dru {tvo ni je u mo gu} no sti da de ci obez be di no }e wa, pa }e svi ko ji ni su iz No vog Sa da, a `e le da do |u, mo ra ti sa mi da obez be de no }e we. Sve do dat ne in for ma ci ja u ve zi s kam pom, kao i re zer va ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/529-568 ili na mejl sdvojvodina@gmail.com. U~e {}e se pla }a i po de te tu iz nos 5.000 di na ra, a za po ro di ce sa vi {e de ce ko ja bi u~e stvo va la u ovom pro gra mu po sto je po pu sti.

A. J.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Vi tal ni 100+ go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Vi tal ni 100+ go di na”, auto ra Mi la na Jan ko vi }a. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Za vod nik” Fi li pa fon Sen ftle be na Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Za vod nik” Fi li pa fon Sen ftle be na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Pro fe si o nal ni za vod nik i pi sac ovog best se le ra Fi lip fon San ftle ben, ko ji `i vi za flert i od fler ta, sa `e to iz no si sve {to mu {ka rac mo ra da zna ako `e li da po sta ne us pe {an za vod nik. Na kon {to je kao vo di teq jed ne ra dio-emi si je ko ja je sva ko dnev no emi to va na {i rom Ne ma~ ke pri do bio mi li on sku pu bli ku, mno gi su go to vo zah te va li od we ga da svo je teh ni ke za vo |e wa iz lo `i i pri bli `i svi ma jo{ ne se bi~ ni je.

Ta ko je na sta la ova kwi ga.

N. R.

Iz lo `ba o na stan ku Ste pa no vi }e va, autor ke Mi le ne Vu~ ko vi}, otvo re na je ju ~e u Me snoj za jed ni ci u ovom na se qu, u okvi ru ci klu sa „Na sta nak no vih na se qa”.

Po stav ku je otvo rio di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov na vo de }i da je ona za vr {ni deo vi {e go di {weg is tra `i va~ kog ra da po me nu te autor ke.

- Po stav ka sa dr `i pri kaz 150 ge ne o lo {ki sta ba la osni va ~a na se qa i 729 fo to gra fi ja svr sta nih u 10 ce li na, ko je pra te na sta nak na se qa. Pri kazn je raz voj kul tur no-jav nog `i vo ta, pri vre de, zdrav stva, spor ta i dru gih dru {tve nih ce li na. Gra |a je pri ku pqa na go di na ma, a i sa mi me {ta ni su pri do ne li tom pro ce su do ni ra ju }i stva ri iz svo jih do mo va ko je su va `ne

za isto ri ju Ste pa no vi }e va - ka zao je Pan kov.

Do dao je da su `i te qi upra vo ti me {to su i sa mi u~e stvo va li u stva ra wu po stav ke po ka za li od go vr nost pre ma svo joj kul tur noj ba {ti ni „ko ja se mo ra ne go va ti, a na ro ~i to u pri grad skim na se qi ma ko ja su na mno ge na ~i ne mar gi na li zo va na”. Di rek tor Grad ske bi bli o te ke ob ja snio je da se od pri ku pqe nog ma te ri ja la mo `e na ~i ni ti jed na mo no gra fi ja, uko li ko se pro na |u od go va ra ju }a sred stva.

Ovaj pro je kat po dr `a lo je Mi ni star stvo kul tu re od ~i jeg je nov ca na pra vqen ka ta log, is pla }e ni su ho no ra ri vo lon te ri ma, ali i pri ba vqe ne vi tri ne i po li ce po sta vqe ne u me snoj za jed ni ci.

A. J.

BROJ PO ZI VA KO RI SNI KA U PO RA STU

De pre si ja sve ~e {}e zo ve „Sr ce” Iz ja va „Na {e vre me je vre me stre sa” po sta la je go to vo slo gan ko ji se su sre }e na sva kom ko ra ku. Men tal no zdra vqe, ko je je po sta lo ve o ma po pu lar no za is tra `i va wa, ka ko su se raz buk ta li pro ce si in du stri ja li za ci je, mo der ni za ci je i ur ba ni za ci je, ugro `e no je iz ra znih uglo va, a qu di se ne kad ne ustru ~a va ju da po tra `e po mo} od ne po zna ni ka `e le }i sa mo da po de le svoj te ret. Ka ko sa zna je mo iz Cen tra za pru `a we emo tiv ne po dr {ke i pre ven ci ju sa mo u bi stva „Sr ce”, u pro te klih {est me se ci za be le `no je 2.000 raz go vo ra, dok ih je to kom ce le pret hod ne go di ne bi lo 3.000. U ovom cen tru na vo de da ne po sto ji pra vi lo kad se ko ri sni ci ja vqa ju, da to ne ma ve ze ni sa do bom da na ili go di ne, ali da je broj po zi va kon stant no u po ra stu.

- Oso be ko je se ja vqa ju Cen tru, uglav nom se du `e vre me no se sa pro ble mom ko ji im se

~i ni ne iz dr `iv ili su za te ~e ni ne kim no vim ne pri jat nim is ku stvom, kao {to je smrt dra ge oso be, bo lest ili ne {to dru go- ka za la je vo lon ter ka i

al ko ho li zam ili nar ko ma ni ja, eg zi sten ci jal ne pro ble me, pro ble me na rad nom me stu, u {ko li, na stu di ja ma, pro ble me u part ner skom od no su, psi hi~ -

Raz go vor od 14 do 23 ~a sa Cen tar «”Sr ce”» je vo lon ter ska, ne vla di na, ne pro fit na or ga ni za ci ja ko ja se ba vi pru `a wem emo tiv ne po dr {ke oso ba ma u kri zi i pre ven ci jom sa mo u bi stva i to ne pre kid no ra di ve} 20 go di na. Sva kog da na, od 14 do 23 ~a sa, vo lon te ri Cen tra raz go va ra ju s qu di ma ko ji su usa mqe ni, uz ne mi re ni, po vre |e ni, tu `ni, o~aj ni, ne si gur ni i - slu {a ju ih. Svi po da ci ko je do bi ju od ko ri sni ka su stro go po ver qi vi i osta ju u okvi ri ma or ga ni za ci je.

Uslu ge su bes plat ne a ko ri sni ci ih mo gu kon tak ti ra ti na broj te le fo na 0800 300 303. Ta ko |e, mo gu }e je po sla ti mejl na adre su vanja@centarsrce.org ili ~etovati na sajtu www.centarsrce.org. ko or di na tor ka za mar ke ting „Sr ca” Sla vi ca Ra ni sa vqev. Pro ble mi su ve o ma ra zno vr sni i ~e sto se na do ve zu ju je dan na dru gi. Mo gu pred sta vqa ti pro ble me unu tar po ro di ce, ne ki ob lik za vi sno sti kao {to su

ke pro ble me kao {to je de pre si ja i sli~ no.

Ra ni sa vqev ob ja {wa va da vo lon te ri ko ji raz go va ra ju sa ko ri sni ci ma ne da ju sa ve te, ve} ve ru ju da sva ka oso ba zna naj bo qe {ta je do bro za wu.

Po mo} u fi zi~ kom smi slu iz o sta je, jer ne po sto ji iden ti fi ka tor po zi va, osim ako oso ba ko ja zo ve sa ma ne da svo ju adre su ili do zvo li da vo lon te ri po zo vu Hit nu po mo}.

- Prin cip ra da „Sr ca” je ve o ma jed no sta van, sva ko ko po zo ve, na pi {e mejl, ili otvo ri ~et, na i }i }e na oso bu ko ja }e `e le ti da sa slu {a, raz u me, po dr `i, ne osu |u je, otvo re no raz go va ra o sve mu {to oso bu ko ja je na zva la pri ti ska, pla {i i ~i ni ne sre} nom. Ovo zvu ~i ve o ma jed no stav no, ali je ne {to {to se ne do bi ja u sva ko dnev nim raz go vo ri ma. Po ne kad je mno go lak {e „otvo ri ti du {u” ne kom ko ga ni ka da ne }e te vi de ti. Od nos „~o vek pre ma ~o ve ku” i „~o vek za ~o ve ka” je ve ro vat no ne {to na {ta smo naj po no sni ji. Ne znam da li je je din stve no, ali je na ma naj zna ~aj ni je - za kqu ~i la je Sla vi ca Ra ni sa vqev.

A. Je ri ni}

ZA GO DI NU DA NA U APO TE CI „NO VI SAD”

Gra |a ni do ne li dve to ne sta rih le ko va Oko dve to ne far ma ce ut skog ot pa da, od no sno le ko va sa is te klim ro kom tra ja wa, za go di nu da na je pri ku pqe no u no vo sad skim apo te ka ma za hva qu ju }i ak ci ji Apo te ke „No vi Sad”, ko ja je ini ci ra la otva ra we Tran sfer sta ni ce za od la ga we me di cin skog ot pa da. Osim u po me nu tu sta ni cu, ko ja se na la zi na uglu uli ca Ar se Te o do ro vi }a i Pap Pa vla, u svim dr `av nim apo te ka ma po sta vqe ni su cr ve ni kon tej ne ri pro pi sno ozna ~e ni, u ko je gra |a ni mo gu da od ne su le ko ve ko je vi {e ne ko ri ste ili ko ji ma je is te kao rok.

Ovo je pr va sta ni ca u Sr bi ji, u ko joj se za pri mqe ni me di cin ski ma te ri jal me ri, kla -

^ITAOCI PI[U SMS

si fi ku je po far ma ko lo {kim gru pa ma, a po tom ~u va u pri vre me nom skla di {tu, dok se ne obez be di re ci kla `na ha la na Grad skoj de po ni ji, re kao je di rek tor Apo te kar ske usta no ve Du {an Mi lo {e vi}. Sma tra da su gra |a ni pri hva ti li ak ci ju, ali da je neo p hod no jo{ ra di ti na raz vi ja wu eko lo {ko - zdrav stve ne sve sti.

Po we go vim re ~i ma le ko vi su naj tok si~ ni ji ot pad i gra |a ni tre ba da shva te va `nost ove ak ci je ka ko bi pre sta li da ba ca ju ba ja te le ko ve u ka na li za ci ju ili u kan tu za sme }e, jer na taj na ~in ugro `a va ju `i vot no okru `e -

we. Ak ci ja se sim bo li~ no na zi va „^u vam Du nav, ~u vam No vi Sad”, ka ko bi se sa ~u va li vo da, ze mqa i va zduh od is pra va wa i ras tva ra wa otrov nih sup stan ci iz le ko va.

U Sr bi ji se go di {we ba ci 460.000 to na raz li ~i tog me di cin skog ot pa da, ko ji za vr {i u pri ro di, a sa mim tim i u qud skom or ga ni zmu, a ~ak 90 od sto tog ot pa da do la zi iz ku} ne apo te ke. Pro blem je {to u na {oj ze mqi jo{ uvek ne po sto ji po stro je we za uni {ta va we far ma ce ut skog ot pa da, ali sku pqa we i skla di {te we le ko va je ko rak ka re {a va wu ovog pi ta wa bit nog za bez bed nost `i vot ne sre di ne.

I. D.

065/47-66-452

Se de gla ve na ste pe ni {tu se de Ka da se la ne ra di lo na Bu le va ru ca ra La za ra uklo we ne su ~e ti ri klu pe od bro ja 19 do zgra de „Agro voj vo di ne“, ko je su bi le ne za me wi vo od mo ri {te pen zi o ne ra iz tog de la gra da. Iako su ra do vi odav no za vr {e ni, klu pe je ne ko „za bo ra vio” da vra ti. Uza lud svi ape li u MZ „Bo {ko Bu ha” i iz Me sne za jed ni ce nad le `ni ma. Sti `u, do du {e, obe }a wa, ali pen zi o ne ri i da qe se de na ste pe ni ca ma Er ste ban ke, dok ih ka me re sni ma ju kao ne ku dru `i nu mo gu }ih pqa~ ka {a. Sra mo ta za grad, za nad le `ne! Ako se klu pe ne vra te, zna se {ta je onaj ko ih je od neo. A zna se i gde je lo po vi ma me sto! Ili }e se ne ko ipak se ti ti gde se de do {e ~e ti ri klu pe sa Bu le va ra i vra ti ti ih gde pri pa da ju.

064/0435... * * * U pra vu ste, do kle di vqa wa po Li man skom par ku, uni {ta va we igra ~a ka, uni {ta va we zgra da cr ta wem gra fi ta ne pi sme nih na vi ja ~a, do kle, do kle ne ka nam ne ko ka `e?

066/8811... * * * Ja va {luk „Elek tro voj vo di ne“, sa {ted wom stru je i do de lom {te dqi vih si ja li ca svi ma oni ma ko ji su iz mi ri li sve oba ve ze sa 30.06.2012, {to je u to ku pret hod na dva da na

ob ja vqe no. Idem ju ~e i da nas u {al ter sa lu di rek ci je, a ni ko ni {ta ne zna o sve mu, te mi na mo je ne go do va we je dan re ~e da je gre -

{ka i mo gu do bi ti sa mo oni ko ji su upla ti li na wi ho vim {al te ri ma. Pi tam se na ~i ji ra ~un idu upla te sa PTT i ba na ka.

063/7044... * * * [te dqi ve si ja li ce, ko je „Elek tro voj vo di na“ re kla mi ra i de li za re dov ne pla ti {e od ko jih sam je dan i ja, mi iz i {le na nos.

Obi la zim ih dva da na, a ni ko ni {ta ne zna, pa po {to ni sam iz gra da ko {ta ju me vi {e ne go da sam ih ve} sam ku pio.

063/1919... * * * Ju ~e u|em u mar ket... sa unu ~i com od pet go di na. Vi di de te tre {we, le pe, krup ne, ka `e ku pi ba ko, kad ce na za kg. 470,45din. Iz me rim 200 gra ma sa mo za wu. Ne daj bo `e da mi od ra sli po je de mo ko ju, mo `e mo do bi ti aler gi ju, na rav no zbog skrom ne ce ne. [to je pre vi {e, pre vi {e je...

064/2995... * * * Za raz li ku od ne kih, ko ji se ovim pu tem `a le na rad „^i sto }e“, ja imam sa mo re ~i hva le za wi hov rad, a po seb no na qu ba znost i pred u sre tqi vost go spo |e Sun ~i ce, ko ja se pr va ja vqa na te le fon, sa slu {a pro blem, ko ji su „pro iz ve li” gra |a ni, a ne rad ni ci „^i sto }e“ i mak si mal no se po tru di da br zo bu de re {en. Hva la „^i sto }i“.

062/8338...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak29.jun2012.

9

„EGZITOVA” SPAVAONICA BI]E NA DVA MESTA

Kamp na [tran du i kod Ki ne ske ~e tvr ti ~a je ne ru ti nu na [tran du, ve} da do pri ne se bo gat stvu do `i vqa ja na grad skoj pla `i. Ta ko }e se bo ra vak na [tran du od vi ja ti kao i pre, osim {to }e gra |a ni ma dru {tvo pra vi ti qu di iz {e zde se tak ze ma qa sve ta.

- Kamp }e bi ti ogra |en, a ru ko vod sto na {eg pred u ze }a se s ti mom Fe sti va la do go vo ri lo da go sti “Eg zi ta” ima ju svo je obez -

Nema besplatno na pla`u Port pa rol u Grad skom ze le ni lu Ivan No `i ni} ka `e za na{ list da }e go sti sa „Eg zi ta” ko ji bu du sme {te ni u kamp na [tran du pla }a ti dnev ne kar te od 50 di na ra za ulaz. U ovom pe ri o du i No vo sa |a ni }e pla }a ti kar te, jer upra va ovog pred u ze }a ne vi di za {to bi ne ko ga mo ra li da ~a ste.

- Ka da ne ko ku pi kar tu, a `e li da iza |e na po qe, u do go vo ru sa obez be |e wem na vra ti ma mo }i }e da se vra ti sa tom istom kar tom, pod uslo vom da je ne iz gu bi. Uko li ko ne ko iz gu bi ka tru mo ra }e da ku pi no vu- od lu ~an je No `i ni}.

Q. Na. mi li o na di na ra, po ja ~a no }e ra di ti i ko mu nal na po li ci ja.

- Bez ob zi ra na to gde se kamp na la zi, ko mu nal na po li ci ja ra di }e po ja ~a no. Ve} smo se do go vo ri li da po li cij skom upra vom No vi Sad o sa rad wi, ta ko da

li re {e we za za u ze }e jav ne po vr {i ne bi }e ka `we ni i ro ba }e im bi ti od u ze ta.

Pod se ti mo, “Eg zi tov kamp” je la ne bio na Ofi cir cu, a ru ko vod stvo „Vo do vo da i ka la li za ci je„ sa op {ti lo je da }e is kqu -

Fo to: B. Lu ~i}

“Eg zi ta” bo ra ve u kamp ku }a ma i osta lim do mo vi ma na to~ ko ve obez be |en je sme {taj na par king

pro sto ru kod Ki ne ske ~e tvr ti.

Uko li ko ka pa ci te ti na ovim me sti ma bu du po pu we ni, do dat ni kamp bi }e ak ti vi ran na pro sto ru uz otvo re ni ba zen na Spen su.

Iz or ga ni za ci je fe sti va la obe }a va ju ka ko }e se po tru di ti da „Eg zit” kamp ne re me ti uobi -

Gra fi ke Ti bo ra ^i ko {a Iz lo `ba gra fi ka auto ra Ti bo ra ^i ko {a bi }e otvo re na u po ne de qak, 2. ju la, u 19.30 ~a so va, u ga le ri ji Sa ve za udru `e wa li kov nih umet ni ka, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Po stav ka se mo `e vi de ti do 21.ju la, a za in te re so va ni ga le ri ju mo gu po se ti ti rad nim da ni ma od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 9 do 13 ~a so va.

A. J. S POZORI[TA MLADIH

Uklo we ni gra fi ti mr `we

Pred s ed n ik Skup { ti n e gra da Alek san dar Jo va no vi} pri s u s tvo v ao je ju ~ e ukla wa wu gra fi ta mr `we sa fa sa de kod ula za u zgra du Po zo ri {ta mla dih.

- Na{ grad je za sno van na su `i vo tu qu di ko ji ne pri pa da ju istom na ro du, ne go vo re isti je zi kom i ima ju raz li ~i ta ver ska ube |e wa, {to je na {e naj ve }e bo gat stvo. Va `no je is ta }i da se de ca ne mo gu tr o va ti mr `wom i la `i ma u naj ra ni jem uz ra stu i za to smo po zva l i slu ` bu ko m u n al n e in spek ci je da uz po mo} po seb nog apa ra ta za ~i {}e we uklo n i gra f i t e sa ove zgra de kul tu re - re kao je Jo va no vi}.

Po red rad ni ka ko mu nal ne in s pek c i j e, ukla w a w u gra fi ta mr `we na fa sa di Po zo ri {ta mla dih, po mo glo je i pred u ze }e „Euro kom” sa spe ci jal nim apa ra ti ma za ~i {}e we mer mer nih po v r { i n a. Ak c i j a „Pre k re ~ i m o no v o s ad s ku mr `wu” po kre nu ta je kra jem pr o {le go di ne.

A. L.

le ni la” Ivan No `i ni}. Sma tra da }e uz po ja ~a no obez be |e we po se ti o ci [tran da mo }i da u`i va ju kao i do sa da.

S ob zi rom da }e deo kam pa bi ti na [tran du, a da je ne dav no re no vi ran kej, gde je za re kon struk ci ju {e ta li {ta iz grad skog bu xe ta ulo `e no bli zu 500

sma tram da ne }e bi ti znat nih pro ble ma. Po sto ji od lu ka o ure |e wu ke ja ko je mo ra ju da se pri dr `a va ju No vo sa |a ni, pa }e mo ra ti i stran ci. Sva ko ko bu de kr {io od lu ku mo ra }e da pla ti ka znu - ka `e za na{ list {ef ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac.

Ko mu nal ni po li caj ci }e, na rav no, kon tro li sa ti i uli~ ne pro dav ce, a svi ko ji ne bu du ima -

~i va ti bu na re, uko li ko i ove go di ne kamp bu de na istom me stu i da bi u tom slu ~a ju u gra du bi le re strik ci je u snab de va wu vo dom. U ovom pred u ze }u go di na ma una zad upo zo ra va ju da je iz vo ri {te Pe tro va ra din ska ada naj vred ni ja imo vi na gra da, te se ne sme do zvo li ti mo gu} nost da ono bu de ugro `e no.

A. L. Q. Na.

Ne ma mi ni-vo zi la, ima de po ni ja stva ra ju de po ni je. Po {to su vre li da ni uze li ma ha, sa ovih de po ni ja {i ri se ne pod no {qiv smrad, ko ji sme ta su gra |a ni ma ~i je su ku }e u bli zi ni. Ne ko li ko pu ta `i te qi ovog na se qa obra }a li su se “^i sto }i”, ko ja pro blem ni je re {i la.

- Zva li smo “^i sto }u” i raz go va ra li sa {e fom, ko ji je za du `en za sek tor od no {e wa sme }a.

Re kli su nam da sme }e oko kon tej ne ra mo ra da od vo zi otvo re ni ka mion, ali da je vo zi lo ne is prav no. Obe }a li su da }e to re {i ti {to pre, ali ka ko ni {ta ni je ura |e no opet smo ih kon tak ti ra li. Slu `be ni ca je pri mi la re kla ma ci ju, ali ne zna mo ka da }e na{ pro blem bi ti re {en - ka `e su gra |a nin ~i je je ime po zna to re dak ci ji.

Iz “^i sto }e” ka `u da su do bro upo zna ti sa pro ble mom na ^ar da ku i da }e sme }e usko ro bi ti uklo we no.- Ka ko bi se na pra vi la do dat na kon tej ner ska me sta po treb na je ade kvat na lo ka ci ja, ko ja ne }e sme ta ti gra |a ni ma ko ji `i ve u oko li ni - ka `e port pa rol ka ovog pred u ze }a Mi li ca Vla i sa vqe vi}. - Ako je ne ko od gra |a na vo qan da pred lo `i me sto za kon tej ne re, a da to ne sme ta kom {i ja ma, “^i sto }a” }e ra do iza }i u su sret.

Pre ma re ~i ma Vla i sa vqe vi} pred u ze }e tre nut no ne po se du je mi ni vo zi lo, ko je bi mo glo da u|e u uske uli ce i od ne se sme }e.

Na bav ka tog ka mi o na za vi si od Gra da, ko ji je osni va~ pred u ze }a, ali i od fi nan sij skih sred sta va.

N. R.

OBEZBE\ENA POMO] ZA RADNIKE U [TRAJKU

Sti gli pa ke ti za rad ni ke „Neo bu sa” Vi {e od dve sto ti ne rad ni ka „Neo bu sa” ko ji ve} dva me se ca {traj ku ju ju ~e su do bi li pa ke te u ko ji ma su na mir ni ce i sred stva za hi gi je nu. Jed no krat nu po mo} je obez be dio Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad i za po {qa va we.

U iz ja vi za „Dnev nik” po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin ka zao je, da je ju ~e ra {wom is po ru kom na mir ni ca i sred sta va za hi gi je nu, Se kre tar jat po ku {ao da pre mo sti pe riod dok se ne obez be de dve za ra de. Ka ko je na gla sio „Neo bu so vi” rad ni ci tre ba da se na da ju po ~et kom ju la jed noj mi ni mal noj za ra di, od no sno su mi od 20.000 di na ra, a sre di nom sed -

Ra ste Dens are na Po la ko se po ja vqu ju kon tu re na do la ze }eg “Eg zi ta”, rad ni ci ve} sko ro ne de qu da na “skla pa ju” fe sti val ski pro stor, a kao i sva ke go di ne pr vo su po ~e li sa po sta vqa wem po pu lar ne Dens are ne. “[tri ka le” su se ske le ko je }e vo di ti po se ti te qe do Are ne, {ank je ve} tu, a usko ro se o~e ku je i po sta vqa we sa me

bi ne ko ja bi tre ba lo da bu de vi so ka 11 me ta ra.

Dens are na se pro sti re na 6.500 kva drat nih me ta ra i mo `e da pri mi 25.000 qu di. Sa o bra }aj i pro laz pe {a ka kroz Pe tro va ra din sku tvr |a vu bi }e za tvo ren dan pred po ~e tak fe sti va la 11. ju la.

A. L.

Vo a je ri zam za pu no let ne

„^ISTO]A” I NASEQE ^ARDAK

Na {oj re dak ci ji obra tio se su gra |a nin ko ji `i vi na ^ar da ku i uka zao na pro blem sa od no {e wem sme }a iz tog na se qa.

Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka na ^ar da ku, gde `i vi ne ko li ko hi qa da sta nov ni ka, po sto je sa mo tri punk ta sa kon tej ne ri ma, {to ni je do voq no. Po {to su uli ce uske, a “^i sto }a” ne ma ka mion ko ji bi mo gao da pro |e i is pra zni kan te, su gra |a ni su pri mo ra ni da sme }e od no se do kon tej ne ra. Me |u tim, ovi kon tej ne ri su zbog ve li kog pri li va ot pa da pre tr pa ni, pa su qu di pri mo ra ni da sme }e osta vqa ju po red wih. Ka ko na{ sa go vor nik na vo di, “^i sto }a” re dov no do la zi da is pra zni kon tej ne re, ali rad ni ci ne od no se sme }e ko je se sa ku pi oko lo, zbog ~e ga se

KONTURE „EGZITA” SVE JASNIJE

NA „EGZITU” PREMIJERNO „PIP [OU STEJY”

be |e we i spa si o ce, ko ji }e do dat no po ma ga ti spa si o ci ma na [tran du - ka `e port pa rol “Ze -

Kamp na [trandu bi}e ogra|en i tu }e biti gosti sa a{atorima. Za one u kamp ku}ama i ostalim domovima na to~kovima obezbe|en je sme{taj na parking prostoru kod Kineske ~etvrti. Ukoliko bude potrebe, bi}e aktiviran i dodatni kamp na prostoru pored otvorenog bazena na „Spensu”

Fo to: N. Sto ja no vi}

Eg zi tov kamp ove go di ne na la zi }e se na grad skoj pla `i [trand u de snom “}o {ku”, kod od boj ka {kih te re na. Ka ko je po tvr dio je dan od or ga ni za to ra fe sti va la Raj ko Bo `i}, kamp }e bi ti po sta vqen u sa rad wi sa jav no ko mu la nim pred u ze }em „Ze le ni lo”, sa dr `i 2000 me sta za {a to re i bi }e ogra |en. Za one ko ji se od lu ~e da za vre me

mog me se ca tre ba lo bi da pri me jo{ to li ko.

-U ju lu }e mo vi de ti {ta }e mo da qe, tre ba lo bi na }i stra te {kog par te ne ra, ali pr vo mo ra mo da raz go va rao sa ve }in skim vla sni kom iz Sa u dij ske Ara bi je Mo ha me do ma li jem Ma gra bi jem re kao je Va sin.

Ka ko ka `e pred sed nik sin di ka ta me ta la ca u No vom Sa du No vak Va si} za po sle ni u „Neo bu su” }e na red ne sed mi ce do bi ti i jed no krat nu po mo} od 20.000 di na ra, ko je je iz do na ci je obez be dio Grad ski od bor sin di ka ta me tal skih rad ni ka No vog Sa da. A ova po mo} u pak te ti ma, ka ko tvr di, je sti gla ume sto dve pla te.

Sin di kat me ta la ca iz laz vi di u spa j a w u „Neo b u s a” sa Grad skim sa o bra }aj nim pred u- ze }em „No vi Sad”, ima ju }i u vi du da je ov da {wa prak sa po ka za la da grad ski pre vo zni ci mo gu da po slu ju za jed no sa fa bri ka ma auto bu sa. U tom za jed ni {tvu jed ni od dru gih ima ju ko r i s ti, fa b ri k e auto b u s a pra ve i ser vi si ra ju vo zi la za pre vo zni ke, {to je zna to jef ti ni je od ku po vi ne auto bu sa na ten de ri ma.

Me |u tim, da bi se pred log sin di ka ta ostva rio tre ba pre }i slo `e nu pro ce du ru, jer je „Neo bus” pri vat na fir ma.

Z. Deli}

Za pu no let ne qu bi te qe skri ve nog ko ji bi da za vi re s one stra ne kqu ~a o ni ce „Pip {ou stejx“, sme {ten na lo ka ci ji ne ka da {we ruts end fla u ers bi ne, pred sta vi }e naj de ka dent ni ji pro gram na „Eg zit„ fe sti va lu.

Po red sva ko dnev nih pro jek ci ja erot skih umet ni~ kih fil mo va, bi na }e pred sta vi ti pot pu no in tim nu at mos fe ru okre nu tu ~ul nim u`i va wi ma uz na je ro ti~ ni ju mu zi ku i na stu pe ple sa ~i ca u od go va ra ju }im ko sti mi ma.

Je dan od naj po pu lar ni jih {a to ra na „Eg zit„ fe sti va lu i ove go di ne bi }e Saj lent dis ko pa u e red baj del. @ur ka na ovoj bi ni

nu di dve raz li ~i te fre kven ci je na ko jim po se ti o ci na me {ta ju mu zi ku na slu {a li ca ma ko je do bi ja ju na ula zu. Hit i ovo go di {weg fe sti va la bi }e saj la „Zip lajn„, ko ja obez be |u je dva de se tak se kun di pot pu ne slo bo de, dok se po se ti o ci pri ~vr {}e ni na wu spu {ta ju pre ma ze mqi. „MT:S Dens are na“ bi }e is pre se ca na 3D efek ti ma, ki {om ra zno boj nih kon fe ta, ba lo na i va tre nih per for man si. Pro vod }e upot pu ni ti akro ba te, igra ~i i igra ~i ce, ma sken ba li, za ba vqa ~i, uli~ ni per for me ri, spe ci jal ni efek ti, Eg zit fri ze raj, Eg zit ma sa `a i jo{ mno go to ga.

A. L.

SUTRA U KASARNI „JUGOVI]EVO”

Su sret re zer vnih voj nih sta re {i na U ka sar ni „Ju go vi }e vo” su tra }e bi ti odr `an 16. su sret re zer vnih voj nih sta re {i na i Voj ske Sr bi je.

Ovi su sre ti, ko ji se odr `a va ju sva ke go di ne uo~i Vi dov da na, zna ~aj na su pro gram ska ak tiv nost ORVS, ko ja se uspe {no ostva ru je u sa rad wi s Mi ni star tsvom od bra ne i ko man da ma i je di ni ca ma Voj ske Sr bi je.

- Po red re zer vnih voj nih sta re {i na i pri pad ni ka Voj ske, na ovim su sre ti ma u~e stvu ju pred stav ni ci or ga na vla sti iz Re pu bli ke, Po kra ji ne i lo kal ne sa mo u pra ve, pri vred nih i dru gih or ga ni za ci ja, a po sled wih ne ko li ko go di na i pred stav ni ci aso ci ja ci ja re zer vnih voj nih sta re {i na Re pu bli ke Srp ske, Cr ne Go re i Ma |ar ske - is ti ~e pred sed nik ORVS gra da No vog Sa da Bo {ko Pi li po vi}.

U okvi ru su sre ta, ko ji po ~i we u 11 ~a so va, ko man dant Pr ve bri ga de

Voj ske Sr bi je bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi} odr `a ~e pre da va we o te mi: „Me sto, ulo ga i za da ci Voj ske Sr bi je u si ste mu bez bed no sti i od bra ne Re pu bli ke Sr bi je”. On }e go vo ri ti o mi si ja ma i za da ci ma VS, sa sta vu, or ga ni za cii i voj noj struk tu ri, o opre mqe no sti na o ru `a wem i voj nom opre mom, u~e {}u VS u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma kao i o je di ni ca ma raz me {te nim u Gar ni zo nu No vi Sad. Bi }e na rav no re ~i i o re zer vnom sa sta vu VS, po seb no o ak tiv noj i pa siv noj re zer vi. Pro gram su sre ta je pred vi |e no da deo 1. bri ga de, ba ta qon voj ne po li ci je, kao i 240. sa mo hod ni ra ket ni di vi zion, ko ji su, ina ~e, sme {te ni u ka sar ni „Ju go vi }e vo”, po ka `u u~e sni ci ma deo svo jih ope ra tiv nih spo sob no sti.

M. B.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak29.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 20.15), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30 14.15, 14.30 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” (18.35, 20.40), „Izme|u svetova” (22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadsom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Ma ri ja Ba xa iz Crvenke (de~ake), DEVOJ^ICE: Ni ko li na Dra ~a, Ma ri ja Po po vi} i Mi li ca Ro lo vi} iz Novog Sada, Sil via Pa vlo vi} iz Apatina, Qu bo sa va Mi len ko vi} iz Petrovaradina, Na ta lia Ma kra iz Ba~kog Gradi{ta, DE^AKE: Mi li ca ^o vi} Po li}, Da ni je la Ka ra no vi}, Ma ri ja Ba bi} i Ma ri ja Ga ji} iz Novog Sada, Su za na Vo ji ~i} iz Nove Gajdobre, Ma ri ja na Qe pi} iz Veternika, Zo ri ca Mi haj le {in iz @abqa, Ma ja Ka ra no vi} iz Siriga i Ir sa Isi} iz Bajmoka.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vukosava Pante Stefanovi} (1922) u 10.30 sati, Helena Ivana Vulsanovi} (1916) u 11.15, Aleksandra Mite Kaleni} (1926) u 12, Milan Predraga Milosavqevi} (1951) u 12.45, Radovan Koste Avramovi} (1938) u 13.30, Milica @arka ^erubyi} (1928) u 14.15, Zoran Milana ^iki} (1926) u 15 i Mane Spasoja Stani} (1935) u 15.45 sati.

Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ferenc I{tvana Bar~ik (1935) - urna u 11 sati i Marija Ma}a{a Molnar (1933) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni Radojka \ura Miqu{ (1953) u 13 sati i Mile Marka Besla} (1936) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik УПРАВ НИ СУД ПР О ГЛА СИО СЕД НИ ЦУ СО СР БО БРАН НЕ ЗА КО НИ ТОМ

Не желе блокаду локалног парламента СРБОБРАН: Управни суд усвојио је жалбу коју је поднео Бран ко Га јин, у својству носиоца листе Демократске странке у Србобрану, о утврђивању мандата одборника СО Србобран на конститутивној седници која је одржана 12. јуна. Наиме, иако је конститутивна седница била заказана за 10. јул, део одборника СО Србобран који има скупштинску већину је 12. јуна одржао седницу на којој су им потврђени мандати, а за председника локалног парламента изабран је Жељ ко Бо го је вић. У раду ове седнице нису учествовали једино одборници Демокрастке странке. Гајин је поднео жалбу на законитост седнице због тога што, како је рекао, није је заказало овлашћено лице. Управни суд је жалбу усвојио и поништио одлуку о потврђивању мандата одборника СО Србобран, а Гајин је, поводом то-

га, истакао да је то доказ да правна држава ипак функционише.

- Ово је опомена свим бахатим политичарима, гладним власти, који мисле да могу на пречац, не поштујући законом прописану процедуру, да дођу до власти. Онај ко је на власти дужан је да својим примером покаже грађанима како се поштују закони, а не супротно, да све чини како би дошао на власт - нагласио је Гајин. Са друге стране, Жељко Богојевић истиче да суд ради своје, као и да онај ко се осећа угроженим се и жали.

- Оно што су урадили Бранко Гајин и ДС је покушај да се прикаже већина на начин који им одговара. Суд је одлучио да ми нисмо имали легитимитет приликом конституисања, али стварност је другачија и та већина и даље постоји, било 12. јуна, било 10. јула – рекао је Богојевић.

ОД ЛО ЖЕ НА СЕД НИ ЦА БАЧ КО ПА ЛА НАЧ КЕ СКУПШТИНЕ

СНС, СПС И ДСС ипак без већине БАЧКА ПАЛАНКА: Од како је уведено вишестраначје у Србији, у Бачкој Паланци се није десило да нека политичка странка, или коалиција доживи фијаско као што су јуче дожвели напредњаци, социјалисти и ДСС, који су за Видовдан најавили формирање локалне скупштинске већине. За то им је требало барем 22 од 42 гласа колико броји овдашњи локални парламент. Неколико дана пре ове седнице спектакуларно је обележено потписивање коалициног споразума напредњака (девет мандата), социјалиста (осам мандата) и ДСС (четири мандата), па су са 21 гласом били на пола. Било је најава да је постигнут договор са два одборника „Двери“. И када је све било скоро сређено у великој

сали Скупштине општине појавило се само 18 одборника са верификованим мандатима. Најстарији одборник локалног парламента Бо ро Ра мић (коалиција СПСПУПС- СДП) констатовао је да нема већине, те да ће нова седница бити заказана за уторак 3. јул. Јуче се такође могло чути да се у исто време када је требало да се одржи седница, у хотелу „Фонтана“ одржава „друга већина локаног парламента“. Наводно, тамо је седело девет одборника ДС, седам радикала, а нагађа се да су била и два одборника Странке војвођанских Словака и један Савеза војвођанских Мађара. На коју ће страну до идућег уторка отићи два одборника „Двери“ остаје да се види. М. Су џум

Ференц Балаж на челу општине

ЧОКА: На конститутивној

седници Скупштине општине Чока за новог председника општине изабран је дипломирани инжењер пољопривреде Фе ренц Ба лаж из Чоке из редова Савеза војвођанских Мађара (СВМ), до-

Фе ренц Ба лаж

садашњи заменик предсендика општина, а за заменика председника изабран је дипломирани правник Зо ран Јо ва нов из Демократске странке (ДС), директор

Дирекције за изградњу општине Чока. За председника СО изабрана је Мир ја на Мар ја нов (ДС), а њеног заменика Ка рољ Бар на (СВМ). Од 25 одборника у општинском парламенту Чоке, најзаступљенији са девет мандата је СВМ и са седам ДС, а у владајућој коалицији са по три одборника је и Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и коалиције СПС-ПУПС. За чланове Општинског већа изабрани су Ча ба Пин тер, Ја нош Тер теи и Ла сло Ко ма ро ми (СВМ), Емил По љак, Ме лин да Ше ган и Све тла на Га рић (ДС) и Зол тан Пи ри (ЛСВ). За секретара Скупштине општине Чока постављена је дипломирана правница Дра га на Ми хај лов Па ка шки из Кикинде. У опозицији су остала три одборника Српске напредне странке, а Да ни ло Су бо тич ки из те странке је још пре полагања заклетве одустао од мандата и препусто га својој странци. Он је своју одлуку образложио кршањем Устава Србије, Статута општине Чока и Месне заједнице Остојићево, где живи. Текст и фото: М. Ми тро вић

Сигурној кући потребна помоћ

ПАНЧЕВО: У Панчеву је почетком ове године почела да ради Сигурна кућа, која тренутно има неколико корисника. Руководилац ове установе Ја сна Ву ји чић позвала је све оне који могу да помогну, да то и учине и донирају оно што могу. Склониште је површине 270 квадртаних метара и може да збрине до 25 жртава насиља. Финансијску подршку у изградњи ове куће дала је Покрајинска Влада и компанија НИС Гаспром. Но-

вац су донирали и јавна и јавнокомунална предузећа са територије Панчева.

- Не могу да кажем шта је већи приоритет. Да ли је то креветац за бебе, пелене, храна, средства за личну хигијену и одржавање простора, да ли нам је потребан фирижидер… Потребно је да обезбедимо квалитетнији живот за наше кориснике, који свакако овде имају психичку и емотивну подршку рекла је Јасна Вујичић. З. Дг.

Он је додао могућност да најстарији одборник, који ће председавати конститутивном седницом, која је заказана за 10. јул одложи седницу чиме би се прекорачио законски рок од 60 дана и општина Србобран би ушла у привремене мере.

- О овоме ћемо обавестити Министарство за локалну самоуправу, јер не желимо инциденте и кршење закона. Ми имамо већину и није никакав проблем да формирамо власт, али је могуће да дође до исцениране блокаде локалног парлмента – казао је Богојевић. Иначе, од укупно 28 одборника колико броји локални парламент у Србобрану скупштинску већину чине 15 одборника коалиције СПС – „Покрет за промене“ – ЛСВ, четири одборника има Српска напредна странка, док Демократска странка броји девет одборника. М. Ке ко вић

petak29.jun2012.

КОН СТИ ТУ ТИВ НА СЕД НИ ЦА СО ЖИ ТИ ШТЕ ЗА КА ЗА НА ЗА 4. ЈУЛ

И без социјалиста ДС има већину ЖИТИШТЕ: Хоће ли Демократска странка и Социјалистичка партија Србије наставити сарадњу у општини Житиште требало би да буде познато до 4. јула, за када је заказана конститутивна седница локалног парламента, на којој ће уследити верификација мандата нових одборника и изабор органа локалне власти. Она је, претходно, требало да буде одржана 12. јуна, али је одложена у последњи час. Јер, коалиција СПС – ПУПС - ЈС није добила сагласност од својих виших органа за конституисање. У међувремену, ДС, Српски покрет обнове, Лига социјалдемократа Војводине, Савез војвођанских Мађара и Уједињени региони Србије формирали су одборничку групу “За општину Житиште” коју чини 17, од укупно 31 одборника у Скупштини општине. Ова одборничка група, како је најављено, наставиће разговоре са коалицијом окупљеном око СПС “у

циљу усклађивања ставова и принципа функционисања општине”. На последњим локалним изборима ДС је освојила девет мандата, СПС осам, СНС четири, ЛСВ и СВМ по три, и Уједињени региони Србије и Демократска странка Србије по два одборничка места. После формирања одборничке групе “За општину Житиште” јасно је да СПС, уколико и одустане од потписивања коалиционог споразума са коалицијом окупљеном око ДС, неће моћи да обезбеди скупштинску већину са преосталим странкама – СНС и ДСС. Ове три партије укупно би, у житиштанском парламенту, располагале са 14 мандата. Како је раније саопштено, за председника општине требало би да буде предложен Дра ган Ми лен ко вић (ДС), који је и у претходном мандату обављао ту функцију. До промене би, према ранијим договорима, дошло на челу

ПР ВО РЕ ДОВ НО ЗА СЕ ДА ЊЕ РУМ СКОГ ПАР ЛА МЕН ТА

Нова-стара власт и у Руми

РУМА: Прво редовно заседање румског парламента протекло је у веома напетој атмосфери, јер је једна одборница владајуће већине била одсутна, а за два одборника није било извесно како ће гласати, тако да је владајућа већина од 25 одборника гласала у

Дра ган Кар даш

„крњем“ саставу. И поред тога, са 23 гласа за, осам гласова против, док одборници напредњака нису желели да се изјасне, изабрани су председник општине, његов заменик и чланови Општинског ве-

ћа, као и чланови радних тела и комисија. Тако је за председника општине поново изабран Го ран Ву ко вић из Демократске странке, а за његовог заменика, поново Дра ган Кар даш из Социјалистичке партије Србије. За чланове Општинског већа поверење одборника добили су Љи ља на Авра мо вић (ДС) за сектор привреде, Бра ни слав Ра хар (ДС) за пољопривреду, Љу бо мир Ја но ше вић (ДС) за инспекцијски надзор, Ми лан Абра мо вић (ДС) за координацију месних заједница, Ми ро слав Нин ко вић (ДС) за културу, Игор Са дри ја (ДС) за образовање, Ми ро слав Бе ре тић (СПС) за просторно планирање, Сто јан Мар ко вић (СПС) за социјално планирање, Крум Ва сев (СПС) за безбедност, Ђор ђе Бе ро ња (ДСС) за спорт и Го ран Ни ко лић (ДСС) за рурални развој. Новом сазиву парламента прикључили су се, због именовања њихових претходника на друге функције, и Све тла на Ри сто вић (ДС), Ми ле Пје вац (СПС), Ста на Мар ко вић (СПС), Са ва До кић (ДСС) и Пе тар Пав ко вић (ДСС). На предлог председника

Го ран Ву ко вић

Боровића до садашњег вршења дужности разрешени су директор румског Дома здравља Ми лан Ми т ро вић (ДС) и директор Установе спортски центар Рума Бра ни слав Бо жић (ДС), а на њихово место су изабрани Сне жа на Бо ја нић – Сто јић (ДСС) за директора Дома здравља, која је на овој седници вратила свој одборнички мандат, а Ми лан Ћо сић (СПС) за директора Установе спортски центар Рума. Ј. Ан тић

ПЕ ЋИН ЦИ ЈОШ УВЕК БЕЗ ОП ШТИН СКОГ РУ КО ВОД СТВА

До председника преко додатних консултација ПЕЋИНЦИ: Прва редовна седница пећиначког парламента, на којој је требало да буде изабран председник општине, његов заменик и чланови Општинског већа, почела је скидањем управо ове три тачке са дневног реда. Тако су нови одборници изабрали само чланове општинских радних тела и комисија. Ново заседање заказано је за данас, а по речима председника пећиначке Скупштине Жив ка Мар ко ви ћа за именовање председника општине, његовог заменика и чланова Општинског већа „потребне су додатне консултације са коалиционим партнерима“. Подсећања ради, Марковић је на конститутивној седници пећиначког паламента одржаној прошле сед-

мице, именован по трећи пут на ту функцију, а владајућу већину чине одборници коалиције „ДС-ПУПСЛДП-Бата Марковић“ која има 11 одборника и Група грађана „Луки“ са шест одборника, од укупно 30 колико броји Скупшина. „Покренимо Пећинце-Томислав Николић“ (Српска Напредна Странка, Нова Србија) има четири одборничка мандата, колико има и УРС - Сава Чојчић. Коалиција „Јединствено за наше село- Милан Степановић“ Група грађана „За наше село“ - Јединствена Србија има три одборника, док Ивица Дачић Социјалистичка Партија Србија има два одборничка мандата у пећиначком парламенту. Ј. А.

Почиње првенство у банатским шорама

ТОМАШЕВАЦ: Светско првенство у банатским шорама, 12. по реду, почиње данас у Томашевцу и трајаће до недеље. Ове године на такмичењу у дисциплини налик америчком бејзболу учествоваће десет екипа, од тога пет првопласираних од лане – „Маријево“,“Орловат“, „Чоке“, „Бечкеречке кере“ и „Новосадски бећари“. Два тима су директно позвана - „Томиленд“ из Радимне и репрезентација румунске „Ојне“, а три екипе су се пласирале након три квалификациона турнира, одиграна у Жабљу, Кусићу

11

и Панчеву. То су „Кикиндски мамути“, „Лале“ из Беле Цркве и „Све звезде“ из Мокрина. Портпаролка првенства у шорама Би ља на Јо ва но вић каже да ће данас бити одржано јуниорско такмичење, на којем ће играти мали Маријевчани, Чокани, Орловаћани и Сакуљани.

- Субота и недеља су за сениоре. У суботу ће се одиграти такмичење по групама, а недеља је финални дан, када ће се играти утакмице за пласман и када ће две екипе, које нису успеле да прођу квалификације - жабаљски

„Шајкаши“ и „Панчевачки ђилкоши“, одиграти утакмицу за 11. место – рекла је Јовановићева и напоменула да су најуспешније екипе „Маријево“, који су уједно и фаворити, са пет, „Орловат“ са четири и „Секнд Хенд“ и „Чоке“ са по једном титулом. Програм у петак почиње у 14 часова, у суботу у 12 часова, а у недељу у 11 сати. Велико финале је у 18 часова. После доделе пехара, госте и учеснике ће забављати бенд „Банда дрвена“ из Србобрана. Ж. Б.

Скупштине општине јер би, уместо ДС-у, то место било препуштено СПС-у. Наравно, ако социјалисти уопште и буду учествовали у локалној власти.

- Рачунамо на то да ћемо направити стабилну скупштинску већину која ће наставити да ради у интересу грађана и која ће успети да привуче нове инвеститоре у општину – изјавио је за “Дневник” председник Општинског одбора ДС Игор Са лак. Бољи познаваоци политичких прилика у Житишту, иначе, наводе да су управо захваљујући њему и подмлађивању екипе, демократе успеле да остваре добар резултат у овој општини и освоје више мандата од социјалиста, упркос томе што кадрови СПС руководе фабриком „Агрожив“, која за многе овдашње породице значи опстанак и која представља убедљиво највећег поЖ. Ба ла бан слодавца.

VESTI „Јелен пиво” нови партнер „Егзита” АПАТИН: Највећи музички догађај у Србији и региону, фестивал „Егзит” пратиће се ове године уз омиљено домаће – „Јелен пиво”. Као организатор и покровитељ највећих музичких догађаја у земљи, „Апатинска пивара” са својим водећим брендом „јелен пивом” већ годинама гради снажне везе са својим потрошачима, пружајући им само најбоље, од квалитета пива и услуга, па до интезивног ангажовања на обогаћивању музичког живота Србије, рекла је поводом потписивања годишњег уговора Са ња Об ра до вић, бренд менаџер за „јелен пиво”.

- Радујемо се овогодишњој и будућој сарадњи са „Апатинском пиваром” и позивамо све људе из Србије, региона и из целог света да заједно уживамо у супер атмосфери од 12. до 15. јула, рекао је генерални менаџер овог фестивала Бо јан Бо шко вић. „Јелен пиво” ће посетиоцима Егзита, на једном од највећих и најомиљенијих стејџева - Jelen Fusion Stage-у обезбедити наступ најеминентнијих имена рок, поп и алтернативне домаће и регионалне сцене. На бини коју посетиоци фестивала често називају самом душом Егзита, за дочек свитања са публиком, ове године ће бити задужени бендови попут – The Toy Dolls, Buraka Som Sistema, Citizens, Обо је ни Про грам, Елек трич ни ор га зам, Eyesburn, Дје ча ци, Lollobrigida, Block Out, Јар бо ли, и многи други. Поред поменуте бине „Јелен пиво” припрема и „chill out” зону, омиљено место за предах након више сати провода свих „егзитоваца”, као и место на коме ће моћи да са екипом одиграју стони фудбал уз В. Х. омиљено пиво.

Авионима против комараца ОЏАЦИ: Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Оџаци биће изведени од понедељка 2. јула до четвртка 12. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од временских услова, а препарат којим ће се радити је „Icon“ са активном материјом lambda-cihalotrin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

12

reporta@e

petak29.jun2012.

dnevnik

ALEK SAN DAR VEQ KO VI] U MO SKVI PO STAO PLI VA^ KI [AM PION NA TAK MI ^E WU DE CE LE ^E NE OD RA KA

Tu mor na mo zgu le ka ri pro gla si li mi gre nom

Bo qi `i vot ga ~e ka, naj zad

port ski cen tar „Gor ki park„ u stro gom cen tru Mo skve. Na po bed ni~ kom po sto qu sto ji {e sna e sto go di {wi Alek san dar Veq ko vi} i po no sno ma {e srp skom tro boj kom. Oko vra ta zlat na me da qa. Osvo jio ju je pli va ju }i u od ba ze nu od 25 me ta ra.

I {ta je tu ~ud no, mlad, lep de~ ko se tak mi ~io i bio pr vi. Neo bi~ no je {to je po stao {am pion na igra ma za de cu le ~e nu od ra ka, onu ko ja su us pe la da sa vla da ju bo lest i ozdra ve. A i sa mo tak mi ~e we ima sim bo li~ no op ti mi sti ~an na ziv „Po bed ni~ ke igre„. I ne ko li ko da na ka sni je u Sme de rev skoj Pa lan ci pro sla va me da qe tra je.

– Od mah sam je od neo u mo ju Teh ni~ ku {ko lu „Go {a”, da je po ka `em dru go vi ma i na stav ni ci ma.

Svi su se ra do va li, na ro ~i to pro fe sor fi zi~ kog Dar ko Ele zo vi} ko ji me je spre mao za tak mi ~e we.

Kad sam is pli vao de o ni cu i shva -

S

tio da sam pr vi, ni sam mo gao da se po kre nem od {o ka. Ostao sam u ba ze nu i osvr tao se oko se be, ne si gu ran da su iz go vo ri li ba{ mo je ime – pri ~a Alek san dar gla som drh ta vim od uz bu |e wa.

– Bio sam ve o ma po no san no se }i na {u za sta vu. Ali ni sam to shva tio sa mo kao mo ju po be du, ve} po be du sve de cu ko ja se bo re s tom opa kom bo le {}u. Sre }an sam {to sam uop {te i{ao na „Igre„, vi deo

Mo skvu i dru `io se s vr {wa ci ma pri sti glim sa svih stra na. Shva tio sam da ni sam sam, ve} svo jim pri me rom mo gi pod sta }i i dru ge – si pa Aca uti ske kao iz ru ka va.

A o to me ka ko je uop {te do speo da se bo ri s kan ce rom pri ~am s maj kom Sve tla nom, pu {tam da se de te ra du je.

– Imao je 12 go di na, te 2008, kad smo sa zna li da je obo leo od tu mo ra na mo zgu. Ov da {wi pe di ja tri tvr di li su da ima de~ ju mi gre nu i tre ba la nam je ce la go di na da se do ko pa mo Be o gra da – pri ~a ogor ~e no Sve tla na, ali kri vi cu za pro pu {te no vre me ne `e li da pre ba cu je ni na ko ga jer je, po vo de }i se za le ka ri ma, i sa ma bi la sum wi ~a va.

– Sum wa la sam u we go ve re ~i i we gov bol. Ko bi i pri me tio da ne {to ni je u re du kad zna ko va bo le sti ni je bi lo? Nor mal no se po na {ao, pi sao, svi po kre ti su mu bi li sin hro ni zo va ni, ~ak je i ba zen pre pli va vao po ne ko li ko pu ta, mal te ne bez pre da ha. Sa mo se ~e sto `a lio da ga bo li gla va pa zbog to ga ne mo `e da u~i. Ni sam ve ro va la, uce wi va la sam ga da ne }e do bi ti ovo ili ono ako ne u~i, sma tra la sam da je sve to zbog pu ber te ta – uz di {e Sve tla na dok ob ja {wa va kroz ka kvu su gol go tu pro {li.

a ~e sto su i do la zi li u Be o grad u bol ni cu – svi ma je za hval na Sve tla na. – Naj ve }i pro blem bio je su prug. Dok ni je mo rao da pot pi {e pri sta nak za ope ra ci ju, ni sam mu re kla ko li ko je Aca bo le stan. U`a sno je ve zan za de cu i ja ko emo ti van pa sam se pla {i la ka ko }e re a go va ti. Bi la sam u pra vu, je dva sam ga smi ri la da ne na pra vi ne {to od se be. Uhva ti la sam ga za ru ku i re kla: Nas dvo je ni smo bit ni, ve} on, po -

Sad Aca mo ra da o maj ci bri ne

Tr ke i u in va lid skim ko li ci ma Za i sta je din stven sport ski do ga |aj u ru skoj pre sto ni ci oku pio je de cu iz 12, uglav nom evrop skih ze ma qa: Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Poq ske, Ru mu ni je, Izra e la, Jer me ni je, Azar bej xa na, Ukra ji ne, Be lo ru si je i Li tva ni je, dok je pe to ro srp skih sti glo pod po kro vi teq stvom NUR DOR-a. Vi {e od 350 ma li {a na, uz ra sta od se dam do 16 go di na, tak mi ~i lo se u {est di sci pli na: atle ti ci, sto nom te ni su, ma lom fud ba lu, pli va wu, {a hu i stre qa {tvu, dok su ho da we s po ma ga li ma i tr ke u in va lid skim ko li ci ma na me we ne de ca s in va li di te tom.

NA KON SE ^E PLA TA NA, OT KRI VE NA RU GLA U CEN TRU SOM BO RA

Nem a{ par e, prod aj ku} u a kon re kon struk ci je cen tral ne pe {a~ ke zo ne, Som bor je po stao je dan od naj lep {ih gra do va ovog de la Evro pe, ali kao {to ve} bi va, uvek ima ne ko „ali“... Svo je vre me na se ~a vi {e de ce nij skih gi gant skih pla ta na je, na ra dost me {ta na i broj nih go sti ju, „oslo bo di la“ Va ro {ka ka sa ne ma pa ra za fa sa de zgra da, me |u ko ji ob no vu „@it nog ma ga ci na” ma su i go to vo en ci klo pe dij ski pri me ri neo ba lo va fa sa de grad mo rao da po ro ka, se ce si je, kla si ci sta vi dr ve nu nad stre {ni cu da zma, ali i ne ke na pu {te ve li ki ko ma di mal te ra ne bi ne, ru i ni ra ne i bez ma lo pa da li pro la zni ci ma na gla ve. pa du sklo ne.

Ima jo{ ne ko li ko zgra da, ko ji Dok Som bor ci ve} go ma vla snik ni je po znat ili ne di na ma o~e ku ju da no vi po ka zu ju na me ru da svo ju imo vla snik, sa da sa bla sno vi nu do ve du u red pri bli `no pra zne i spo qa pr qa ve sra zme ran po lo `a ju u cen tral Rob ne ku }e „Be o grad“, noj grad skoj zo ni. pre sto ni~ ka kom pa ni ja Пre de se tak go di na no vo pe „Ve ra no mo tors“, naj zad Este ti ka tran zi ci o ne Sr bi je oko va na fo sna ma ~e ni ku pac sta ro stav ne zgra de po~ ne da je re kon stru i Par nog ku pa ti la u sa da {woj {e, ni {ta re pre zen ta tiv ni ja ni je ti~ ni ured. Dok je pri ze mqe s dva Uli ci Do si te ja Ob ra do vi }a, bez ni stam be no-po slov na zgra da u su lo ka la ko li ko-to li ko ure |e no, ika kve kon sul ta ci je s nad le `nim sed stvu jed ne od naj lep {ih som dru ga eta `a sa sta no vi ma iz gle da Po kra jin skim za vo dom za za {ti tu bor skih graђevina, Pa la te Sem za, sa ba la sno s po lu pa nim pro zo ri ma, spo me ni ka, ovaj bi ser ar hi tek tu ko ja ve} de ce ni ja ma slu `i kao Ma dok je zbog ot pa da wa ve li kih de re s kra ja 18. ve ka jed no stav no je sru {io i za po ~eo da zi da, o~i gled no svom men tal nom sklo pu pri me re no „zda we“. Ova kav „ob ra ~un“ s pa ti nom je za u sta vqen pa ta ko i da nas ru glo tran zi ci o ne Sr bi je sto ji „oko va no“ fo sna ma.

Vi za vi we je i pre vi {e od de ce ni ju iz go re li „@it ni ma ga cin“, obje kat u vla sni {tvu sa mog gra da, za ~i ju ob no vu ne ma no va ca u va ro {kom bu xe tu.

Kad ve} Sr bi ja hi ta ka Evro pi i we nim stan dar di ma, mo gla bi se usvo ji ti i odav no po zna ta re {e wa pa da vla sni ci mo ra ju odr `a va ti svo ja zda wa u skla du s ar hi tek ton skim okru `e wem, a ako to pre va zi la zi wi ho ve ma te ri jal ne spo sob no sti, pro da ju „ru gla“.

M. Mi qe no vi}

N

He mo te ra pi je, zra ~e wa, opa da we ko se, ni {ta ni je slo mi lo Acin ne po pra vqi vo ve dar duh.

– Sre} na sam ja {to je po be dio u Mo skvi, ali me ni je naj va `ni ja me da qa – we gov `i vot – ka `e ma ma.

A do we je sti gao uz po mo} ce le po ro di ce, na ro ~i to oca De ja na i se stre Alek san dre.

– Fa mi li ja, pri ja te qi, ko le ge s po sla, svi su bi li uz nas. Ni je bi lo da na da ne zo vu te le fo nom,

Ma li srp ski tim u ve li koj ru skoj pre sto ni ci

treb ni smo mu, mo ra mo bi ti ja ki – te {i la sam ga, ali se be ni sam mo gla.

Da ni je usa mqe na, shva ti la je to kom bo rav ka u Be o gra du. Bo re }i se s „mi gre nom„, Sve tla na i Aca spri ja te qi li su se sa ~la no vi ma Na ci o nal nog udru `e we ro di te qa de ce obo le le od ra ka (NUR DOR) pa s wi ma i{li i na opo ra vak u let wem kam pu kod Iva wi ce.

– Ko li ~i nu bo la ko ju ose ti te kad vam je de te bo le sno mo `e da shva ti sa mo ne ko ko je u is toj ne vo qi – ka `e ona.

Me |u tim, po `r tvo va no se bo re }i da po mog ne si nu, Sve tla na se sa ma raz bo le la. Od kan ce ra. Go di na ma je ra di si na uzi ma la bo lo va we od svog pred u ze }a „Pa la na~ ki ki se qak„, a sad mo ra i sa ma da se le ~i.

– Sve sam to pri hva ti la kao ne {to nor mal no. Bo ri la sam se za we ga a sad, zbog we ga, za se be. Na te ra pi ja ma sam, ve ru jem da }e mi bi ti do bro. Ma, mo ram da ve ru jem!

– pod vla ~i.

Zo ri ca Dra go je vi}

But ki ce k’o lut ki ce ska ~u u {u ma dij skom sa ~u K

u li nar ska tak mi – Pri pre mam u grn ~a ri ~e wa po Voj vo di ni, ji je la po ve} po zna tim re ali i ze mqa ma re cep ti ma, ali i eks pe ri men gi o na, ne mo gu pro }i bez ti {em smi {qa ju }i no ve Vla da na Su bo ti na iz se spe ci ja li te te – ka `e Su bo ver no ba nat skog se la Sa na tin. – Ta ko sam u Ma lim da. Za de se tak go di na, od Pi ja ca ma, osim but ki ca s kad se po sve tio ku va ran ci po vr }em ko je su pro gla {e ja ma, sa svo jom eki pom je ne {am pi on skim, pri pre po tvr dio ume }e osva ja wem mao pa pri ku pu we nu ov ~i broj nih pri zna wa za naj u jim me som i di mqe nom ov ku sni je ri bqe ~or be, per ~e ti nom. No vi na je da na kel te i gu la {e kr~ ka ne u li cu me sta is pod sa ~a pe ko tli }i ma, ali je u po sled ~em i do ma }i hleb, pa sve we vre me sve pri vr `e ni ji {to se pri pre mi, uvek se u spe ci ja li te ti ma is pod sa slast po je de, {to je naj ve }e ~a, ~u ve noj grn ~a ri ji iz pri zna we.

Zla ku se.

Sem pe ha ra na ku li nar Kad Vla dan za pr `i is skim fe {ta ma u Voj vo di ni, pod sa ~a, ne mo gu da odo le Su bo tin je od {est u~e {}a ni ~la no vi `i ri ja, ni po na tak mi ~e wi ma u su sed noj se ti o ci ku li nar skih ma Ma |ar skoj – pet pu ta po be ni fe sta ci ja, pa je ta ko bi |i vao i jed nom bio tre }i! lo i pro {log vi ken da, na Ne dav no je na fe sti va lu u ^e tvr tom me |u na rod nom ma |ar skom me stu \o mo en tak mi ~e wu „Ku va we bez dre du, u kon ku ren ci ji od 80 gra ni ca” ko je je u Ma lim ku li na ra, Vla da no va di Pi ja ca ma na se ve ru Ba~ ke Vla dan Su bo tin na stal noj ku li nar skoj tur ne ji mqe na ba re na pra se ti na pri re dio Sa vez za ne go va we tu - go ri ji pe ~e wa po be dio, pri pre - za pe ~e na s krom pi rom is pod sa ri sti~ kih i ku li nar skih tra di - miv {i is pod sa ~a but ki ce s po - ~a, pro gla {e na ap so lut no naj bo ci ja Voj vo di ne. Vla dan je u ka te - vr }em. qom {pe ci jom. M. Mi tro vi} YABA JE BE ^EJ SKI DO MA ]IN KRE ^IO: „Jb{ zid na kojem ni{ta ne pi{e”, jedan je od temeqnih postulata odnosa urbane potkulture prema sivilu i bezbojnosti gradskog okru`ewa, ali vlasnik ku}e u be~ejskoj Ulici Steva Sin|eli}a, numera 27, o~igledno nije bio upu}en u novija sociolo{ka istra`ivawa. Samo neki dan nakon {to se kom{ijama pohvalio taze okre~enom fasadom svoga doma, ona je „dekorisana“ grafitom „Lep zid (bio)„. Bar da ga je nepoznati autor, istina sasvim pristojno lepog rukopisa, blagovremeno upozorio: Yabe ste kre~ili.

V. Jan kov

LOv

dnevnik

13

petak29.jun2012.

DA LI ]E DO]I DO PROMENA U LOVA^KOM SAVEZU SRBIJE VIDE]E SE SUTRA U SMEDEREVU

Su tra {wa Skup {ti na LSS-a – jed na ~i na s mno go ne po zna tih Na kon dve pro pa le Skup {ti ne Lo va~ kog sa ve za Sr bi je (zbog ne do stat ka kvo ru ma), su tra od 11 ~a so va u Sme de re vu po ~e }e no vo skup {tin sko za se da we krov ne or ga ni za ci je srp skih lo va ca u ko joj ve} du `e vre me, a po seb no u po sled wih me sec - dva, vla da po pri li ~an ha os. S ob zi rom na po sled wa de {a va wa, su tra se o~e ku je sve sa mo ne mir na i kon struk tiv na Skup {ti na ko ja je, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma do ko jih smo do {li, ~ak pri ja vqe na po li ci ji kao „skup vi so kog ri zi ka”!

Ova ko na e lek tri sa noj at mos fe ri sva ka ko su do pri ne li sko ra {wi do ga |a ji. Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma pri sti glim ju ~e do za kqu ~e wa li sta, LU iz Lo va~ kog sa ve za cen tral ne Sr bi je i po red upla }e ne akon ta ci je ni su iz LSS do bi la po ziv na Skup {ti nu, ali ka ko nam je re kao se kre tar LSCS Dra gan Gu be ri ni}, pla ni ra ju da na wu do |u.

- Mi su tra do la zi mo - po tvr dio nam je Gu be ri ni}, uz po no vqe ne kon sta ta ci je da LU iz ove or ga ni za ci je ima ju pra vo da se

na |u na Skup {ti ni LSS, jer je od lu ka pred sed ni kab LSS dr Zo ra na Po po vi }a o wi ho vom is kqu ~e wu, po mi {qe wu lov nih rad ni ka iz LSCS, „ne sta tu tar na, sa mo voq na, bez od lu ke Uprav nog od bo ra i Skup {ti ne ko ja je di na mo `e da o pri je mu i bri sa wu iz ~lan stva”. [to se ti ~e Voj vo |a na, oni su pr vo is kqu ~e ni od lu kom pred sed ni ka LSS iz ove or ga ni za ci je zbog ne pla }e ne ~la na ri ne, po tom su upla ti li akon ta ci ju, pa su vra }e ni u LSS i do }i }e na Skup {ti nu. Ipak, mno ga LU Voj vo di ni su se po de li la (do sko ro ih je bi lo 57, sa da ih je 87) pa se otva ra pi ta we od kog mo men ta }e no vo pri mqe na LU ima ti svo je de le ga te i pra vo gla sa, te ka ko }e pro ce du ra pri je ma te }i.

U pret hod nih ne ko li ko da na, odr `a ne su sed ni ce po lov nim re gi o ni ma (Za pad ni, Ju `ni i pre kju ~e Cen tral ni) ko je su se ma hom ne slav no za vr {a va le: na za pa du uma lo tu ~a, na Cen tral nom pre kid za se da wa, a na ju gu ta ko |e bur no, s tim da su svu da bi le ja sno vi dqi ve po de le - na

one ko ji su pro tiv ak tu el nog pred sed ni ka i we go vih naj bli `ih sa rad ni ka i na one ko ji po me nu te po dr `a va, ali i ne ko li ci nu onih ko ji pra te raz voj do ga |a ja, bez ja snog de kla ri sa wa.

- Zbog to ga {to sam ini ci rao sme nu pred sed ni ka NO LSS Pe re [ko bi }a, po ku {a li su da me sme ne kao ~la na Nad zor nog od bo ra, ali ka da je ta ta~ ka do {la na gla sa we, do `i ve li su fi ja -

U BE^EJSKOM LOVA^KOM UDRU@EWU

Sti gli fa zan ~i }i, usko ro no va vo li je ra Bez ob zi ra na trop ske tep me ra tu re, dva de se tak ~la no va Lo va kog udru `e wa „Be ~ej” bi lo je pro te klih da na iz u zet no mo bil no, jer su sti gli fa zan ski pi li }i.

va is prav nost vo de u bu na ru...

Pre gle da li smo i na stre {ni ce u vo li je ra ma, ko je slu `e fa zan ~i }i ma da se sklo ne od ki {e ili pre te ra nog iz la ga wa sun cu. S

No vo sta ni {te fa zan ~i }a u be ~ej skoj vo li je ri

- Ta ko je uvek u ovo vre me, ka da nam sti `u fa zan ~i }i. Ko si se tra va i dez in fe ku je pro stor u ~e ti ri vo li je re, pri pre ma ju hra ni li ce i po ji li ce, pro ve ra -

ob zi rom da su sti gli fa zan ski pi li }i sta ri iz me |u se dam i osam ne de qa, or ga ni zo va li smo sva ko dnev ni nad zor. Ta ko }e bi ti na red na dva me se ca, ka da }e

pr va gru pa bi ti pu {te na u pri ro du, a osta tak }e mo pu {ta ti ka da po~ ne se zo na lo va i ka da nam stig nu part ne ri u tu ri sti~ ko-ko mer ci jal nom lo vu - ka `e pred sed nik LU „Be ~ej” Ta ma{ La sto vi~.

Be ~ej ci go di na ma una zad ku pu ju 3.500 fa zan ~i }a od „Lo vo tur sa”, a oni im pu tem kom pen za ci je kroz tu ri sti~ ko-ko mer ci jal ni lov is pla te iz nos od oko 1,2 mi li o na di na ra. Br zo i vr lo efi ka sno je tra jao is to var u vo li je re, gde fa zan ~i }i ima ju pra ve „apart ma ne“.

- Za hva qu ju }i sred stvi ma ko ja smo pu tem kon kur sa do bi li od Po kra jisnkog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du od 300.000 di na ra, usko ro }e mo gra di ti pe tu vo li je ru za od ra sle fa za ne. Bi }e to pro stor da le ko ve }ih di men zi ja, gde }e vi si na `i ce bi ti na pet me ta ra i fa za ni }e mo }i u da le ko pri rod ni jim uslo vi ma da le te i sprem ni je do ~e ka ju pu {ta we u lo vi {te, na ja vio je La sto vi~ no vi in ve sti ci ju kraj Lo va~ kog sa la {a na po lo vi ni I|o {kog pu ta ka let wi kov cu Bog da na Dun |er skog.

V. Jankov

IZ LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

Voj vo |a ni po kre }u po la ga we lo va~ kog is pi ta Uprav ni od bor Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne je na po sled woj sed ni ci do neo od lu ku o or ga ni zo va wu ko mi si je za po la ga we lo va~ kih is pi ta, kao i vi si ni na dok na de za po la ga we is pi ta.

Tro {ko vi po la ga wa lo va~ kog is pi ta bi }e 1.100 di na ra.

Po struk tu ri tro {ko va: ko mi si ji 3 pu ta po 200 di na ra, in struk to ru 400 di na ra i LSV - u 100 di na ra za iz da va we uve re wa o po lo `e nom lo va~ kom is pi tu.

Ko mi si ju }e ~i ni ti: pred sed nik - prof. dr Mi lo{n Be u ko vi}, uz ~la no ve - Mi len ko Ze rem ski, Mi lan Nov kov, Mi le Iva no vi} i Mi lo{ Ku no vac. U na red nom pe ri o du pla ni ra se pro {i re we ko mi si je li cen ci ra nim lov nim rad ni ci ma iz lo va~ kih udru `e wa.

D. Kn.

Pr vo po lo `en is pit, pa on da u lov

sko - ni ko ni je gla sao za mo ju sme nu, ~ak i oni ko ji po dr `a va ju ak tu el ni vrh LSS - re kao je ~lan NO iz Ni {a (Ju `ni lov ni re gion) Bra ti slav ]ir ko vi}, ko ji je ube |en da }e su tra u Sme -

de re vu do }i do pro me na u Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je.

- Si gu ran sam da }e ve }i nom gla so va ak tu el ni pred sed nik bi ti sme wen, ~ak i bez gla so va [u ma di na ca. Iz gu bio je po vre we ~lan stva - re kao je ]ir ko vi} za na{ list.

Ipak, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ko jih isti ni za vo qu pro te klih da na ima mno go i pro sto su sti `u jed na dru gu, i ak tu el ni pred sed nik sma tra da ima po dr {ku ve }i ne de le ga ta.

Ka ko }e iz gle da ti su tra {wa Skup {ti na, ko }e na woj u~e stvo va ti? Da li }e sa da {wa gar ni tu ra za dr `a ti svo je po zi ci je?

Ako vrh LSS bu de sme wen, ko }e za u ze ti wi ho ve po zi ci je? Da li }e se od blo ki ra ti rad Uprav nog i Nad zor nog od bo ra i ko mi si ja LSS? Da li }e do }i do pro me na ili o(p)sta ti tre nut no sta we, ko i s ko li ko nov ca }e fi nan si ra ti LSS? Na sva ova pi ta wa u ko ji ma je mno go ne po zna ni ca, tre ba la bi da da od go vor su tra {wa Skup {ti na Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, a da li }e se to i de si ti, ostra je da se vi di.

D. Kne`i}

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP Ju`noba~ka l. II, ^erevi}, 6. kolo, 24. jun EKIPNO Ekipa

Sremska liga, Kuzmin, 4. kolo, 24. jun EKIPNO

Golubovi

Bodovi

Golubovi

Bodovi

1. Gospo|inci

67

10

1. LU Obedska bara 2

66

7

2. Ledinci

67

9

2. LU Sremac (Ruma)

65

6

3. \ur|evo

67

8

3. Obedska bara 1

59

5

4. Ka}

63

7

4. Sremska Mitrovica

59

4

5. Titel-[ajka{ka

62

6

6. Titel

53

5

5. [id

54

3

7. Koviq

53

4

6. Novi Slankamen

54

2

8. ^erevi}

46

3

7. Irig

51

1

Golubovi

Bodovi

1. \ura Vujkovi}

46

10

2. Bogdan Panteli}

44

9

3. Dragomir Ninkov

44

8

4. \or|e Bori{ev

43

7

5. Rada Jovi}

43

6

6. Sava Ro{ul

41

5

7. Radica Ninkov

23

4

8. Zvonko Dejanovi}

22

3

9. Kamenko Oti}

22

2

10. Rada Grozdi}

22

1

POJEDINA^NO Ime

JUNIORI

Mesto

POJEDINA^NO Ime

Golubovi

Bodovi

1. Bo{ko Vojnovi}

44

10

2. Stevan Taka~

43

9

3. Jovan Maleti}

38

8

4. Dragan Qubinkovi}

38

7

5. Stevica Dabi}

36

6

6. \or|e Markovi}

35

5

7. Miodrag Smiqani}

20

4

8. Miroslav ^ukvas

20

3

9. Nenad Ursuz

20

2

20

1

10. Branislav Tan~i} JUNIORI

21

1. Nikola Radivojevi}

23

2. Pera Krkqu{

20

2. Zoran Jak{i}

23

3. Pavle Bori{ev

17

3. Nikola Vojnovi}

11

4. Branislav Grozdi}

15

4. Milan Ursuz

9

1. Dragan \uki}

VETERANI

VETERANI 1. \or|e Bori{ev

23

1. Radovan Radivojevi}

15

14

crna hronika

petak29.jun2012.

NO VI NA PAD TE RO RI STA S KO SO VA NA PUNKT MUP-a U DO BRO SI NU, KOD BU JA NOV CA

Rafali na policiju

Na punkt mul ti et ni~ ke po li ci je u se lu Do bro sin kod Bu ja nov ca ju ~e u 4.20 ~a sa iz vr {en je na pad va tre nim oru` jem, a tom pri li kom lak {e po vre de za do bio je je dan po li ca jac, re ~e no je Ta nju gu u Po li cij skoj upra vi u Vra wu.

– U ovom, dru gom po re du te ro ri sti~ kom na pa du na po li cij ski punkt u se lu Do bro sin, na ad mi ni stra tiv noj li ni ji s Ko so vom, lak {e po vre de za do bio je po li ca jac iz Bu ja nov ca Bra ni slav Mar ko vi}, ko me je je dan pro jek til okr znuo le |a – iz ja vio je port pa rol PU u Vra wu Dra gan Sta men ko vi}.

On je do dao da su i ovo ga pu ta, kao i 17. ma ja, je dan ili vi {e te ro -

iz Bu ja nov ca, ko ji je u tre nut ku na pa da bio is pred po li cij skog objek ta. Mar ko vi} je zbri nut naj pre u bu ja no va~ kom do mu zdra vqa, a po tom u zdrav stve nom cen tru u Vra wu.

Mi ro sla va Ri sti} je ta ko |e ka za la da su u ra fal noj paq bi o{te }e na dva auto mo bi la – kom bi, vla sni {tvo Al ban ca iz se la Do bro sin, i put ni~ ko vo zi lo jed nog od po li ca ja ca u sme ni.

– Na ovaj na pad pri pad ni ci po li ci je su od go vo ri li – po tvr di la je Mi ro sla va Ri sti}.

Is tra `ni po stu pak na me stu na pa da oba vi la je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Vra wu Na da ^o -

dnevnik

OD BRA NA OSU \E NOG ZA PRE BI JA WE AME RI^ KOG STU DEN TA POD NE LA MOL BU PRED SED NI KU DR @A VE

Miladin Kova~evi} tra`i pomilovawe

Mol ba pred sed ni ku dr `a ve za po mi lo va we Mi la di na Ko va ~e vi }a iz Ku le, biv {eg ame ri~ kog stu den ta ko ji od 20. ja nu a ra 2011. go di ne u som bor skom za tvo ru iz dr `a va ka znu od dve go di ne i tri me se ca za tvo ra po pre su di u slu ~a ju “[taj nha u er”, jed na je od pr vih pod ne tih od iz bo ra To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka.

tom slu ~a ju je ne ga tiv nu pr vo ste pe nu od lu ku Pr vog osnov nog su da, po ~et kom ju na, po tvr dio Ape la ci o ni sud u Be o gra du.

Mi la din Ko va ~e vi} je kra jem sep tem bra 2010. go di ne, pre su dom Pr vog osnov nog su da u Be o gra du, iz re ~e nom shod no spo ra zu mu o kri vi ci za kqu ~e nim s Tu `i la {tvom, osu |en na dve go -

Ta di} po mi lo vao La u {e vi }a Sa da biv {i pred sed nik dr `a ve Bo ris Ta di} je od stu pa wa na du `nost, to kom osam go di na, po mi lo vao oko 180 osu |e ni ka.

Naj po zna ti ji slu ~aj je kad je u de cem bru pro {le go di ne po mi lo vao glum ca @ar ka La u {e vi }a, ko ji je ko na~ nom pre su dom nad le `nog su da Cr ne Go re 2001. go di ne osu |en na ka znu za tvo ra od 13 go di na zbog pre ko ra ~e wa nu `ne od bra ne u ob ra ~u nu u pod go ri~ kom ka fi }u „Epl” 31. ju la 1993. go di ne, ka da je, pu ca ju }i na mla di }e ko ji su na pa li we ga i we go vog bra ta, dvo ji cu ubio, a jed nog ra nio.

– O~e ku je mo da mol ba bu de usvo je na jer je oprav da na i osno va na – iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” Ko va ~e vi }ev bra ni lac Bo ri vo je Bo ro vi}.

Ne dav no je od bi je na mol ba za pre vre me ni uslov ni ot pust Ko va ~e vi }a s iz dr `a va wa ka zne. U

di ne i tri me se ca za tvo ra po op tu `bi da je 4. ma ja 2008. go di ne u tu ~i u stu dent skom klu bu u Bo sto nu, s po zna ni ci ma Edi nom Xu bu rom i Sa ne lom Sof ti }em pre tu kao stu den ta Bra ja na [taj nha u e ra, ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de.

Mi la din Ko va ~e vi}

Iz vr {e we pre su de je po ~e lo 20. ja nu a ra 2011, kad se Ko va ~e vi} ja vio u za tvor u Som bo ru, ta ko da mu je pre o sta lo se dam me se ci za tvor ske ka zne jer je do sad iz dr `ao oko 20 me se ci, ra ~u na ju }i i vre me pro ve de no u pri tvo ru.

Pra vo sna `no osu |e ni, ka da se is cr pe sva prav na sred stva za van red no ubla `a va we ka zne i uslov ni ot pust, a bu du ne ga tiv no re {e na, ima pra vo da mol bu za po mi lo va we pod ne se pred sed ni ku dr `a ve. Ta kvu mol bu, osim osu |e nog i we go vog bra ni o ca,

mo gu pod ne ti i bli ski krv ni srod ni ci, ~la no vi ro di teq ske po ro di ce, bra~ ni drug, se stra, brat, usvo je nik, usvo ji lac, hra ni lac ili sta ra lac.

U slu ~a ju ne ga tiv ne od lu ke, no vu mol bu osu |e ni na za tvor sku ka znu ma wu od tri go di ne mo `e pod ne ti po sle {est me se ci, a osu |e ni na ka znu du `u od tri go di ne – po sle go di nu da na.

Shod no pro ce du ri, mol ba za po mi lo va we se pod no si pre ko su da ko ji je po stu pao u pr vom ste pe nu, oda kle se s mi {qe wem su di je, za tvor ske usta no ve u ko joj osu |e nik iz dr `a va ka znu, pro sle |u je Mi ni star stvu prav de, a po tom pred sed ni ku dr `a ve, ko ji pri li kom do no {e wa od lu ke ima mi {qe we svih nad le `nih in sti tu ci ja i sa ve to dav nog te la Ko mi si ja za po mi lo va wa.

J. J.

ZBOG NE PO [TO VA WA HA [KOG SU DA

Na punkt u Do bro si nu pu ca no je i 17. ma ja

ri sta s te ri to ri je Ko so va i Me to hi je iz vr {i li ra fal ni na pad na obje kat po li ci je u ko jem su ta da bi la ~e ti ri po li caj ca.

vi}, u sa rad wi s pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve Vra we.

Et ni~ ki ~i sto al ban sko se lo Do bro sin, u ko jem ima oko 150

Ve qo vi}: Stre qa~ ki na pad Di rek tor po li ci je Sr bi je Mi lo rad Ve qo vi} je za puc wa vu u Do bro si nu re kao da je iz vr {en stre qa~ ki na pad na po li ci ju Sr bi je i pre ci zi rao da je u tom tre nut ku na punk tu bi lo pet po li ca ja ca od ko jih je je dan lak {e po vre |en ge le rom u le |a. Ve qo vi} je na gla sio da po li ci ja ni je da la ni ka kav po vod za ovaj na pad, dru gi za kra }e vre me.

- Na pro tiv, mi po ku {a va mo da vra ti mo od no se na nor ma lu, od no sno da pot pu no kon tro li {e mo si tu a ci ju u tom de lu Sr bi je.

Ne }e mo do zvo li ti da bi lo ko da qe po vre |u je po li ci ju. ^i ni }e mo sve da se uka `e i me |u na rod noj za jed ni ci da ovo ni je is pra van put - ka zao je di rek tor po li ci je.

Ve qo vi} je po ru ~io da }e po li ci ja u~i ni ti sve {to je po treb no da pro na |e iz vr {i o ca i da }e ade kvat no od go vo ri ti, uka zu ju }i Eulek su ali i svim dru gim ak te ri ma na KiM da se pro ble mi, ka kvi god bi li, ne re {a va ju na ova kav na ~in.

Port pa rol ka Vi {eg su da u Vra wu Mi ro sla va Ri sti} po tvr di la je Ta nju gu da je ju ~e ra no uju tro ra fal nom i po je di na~ nom paq bom oru `a no na pad nut punkt mul ti et ni~ ke po li ci je u se lu Do bro sin kod Bu ja nov ca.

– Na obje kat po li ci je pu ca lo je vi {e li ca iz vi {e va tre nih oru` ja ve li ke ra zor ne mo }i s raz da qi ne od 100 do 150 me ta ra iz prav ca se la Stu bli na na Ko so vu, a na pad je u in ter va li ma tra jao do pet mi nu ta – re kla je port pa rol ka Vi {eg su da.

Mi ro sla va Ri sti} je po tvr di la da je u tom na pa du od ri ko {e ta lak {u te le snu po vre du za do bio po li ca jac Bra ni slav Mar ko vi}

do ma }in sta va i 740 sta nov ni ka, po zna to je po to me {to je tu po ~et kom ja nu a ra 2000. go di ne stvo re na ta ko zva na Oslo bo di la~ ka voj ska Pre {e va, Med be |e i Bu ja nov ca.

Sin di kat srp ske po li ci je osu dio je na pad, od nad le `nih za tra `io da na od go va ra ju }i na ~in za {ti te objek te i qud stvo MUP-a, a od Mi si je Euleks da u {to hit ni jem ro ku ot kri je na pa da ~e i u~i ni sve da spre ~i ova kve i sli~ ne na pa de. „Sma tra mo da je o~i gle dan ciq na pa da za stra {i va we i po di za we ten zi ja na ju gu Sr bi je kao i iza zi va we su ko ba ni skog in ten zi te ta„, na ve de no je u sa op {te wu sin di ka ta.

NE SRE ]A U NI [U

Smrt na gradili{tu Na gra di li {tu stam be nog objek ta u Ja bla ni~ koj uli ci u Ni {u smrt no je stra dao Gra di -

mir Mi li} (57) iz se la Po pov ca, sa op {ti la je ju ~e ni {ka po li ci ja.

Ne sre }a se do go di la pre kju ~e oko 15.30 ~a so va, ka da je s tre }eg spra ta zgra de u iz grad wi Mi li} pao, a od za do bi je nih po vre -

da pre mi nuo je na pu tu do ni {kog Kli ni~ kog cen tra. In spek tor za {ti te na ra du Ni {av skog uprav nog okru ga Do bro sav Ri sti} iz ja vio je ju ~e za Ta njug da su ve li ke in di ci je da je re~ o rad ni ku ko ji je bio ana ga `o van bez ika kvog ugo vo ra od iz vo |a ~a, fir me „Agro mla dost-grad wa” iz Le ba na.

– Po pri ku pqe nim iz ja va ma, Mi li} je na gra di li {te do {ao da bi po gle dao stan ko ji je na vod no ku pio we gov sin upra vo u zgra di gde se tra ge di ja do go di la, me |u tim, sve na vo di na to da je re~ o rad ni ku an ga `o va nom na cr no – re kao je Ri sti}.

[e{equ dve godine zatvora Tri bu nal u Ha gu osu dio je ju ~e Vo ji sla va [e {e qa na dve go di ne za tvo ra zbog ne po {to va wa su da. [e {eq je tre }i put osu |en zbog ne po {to va wa su da, za to {to je od bio vi {e na lo ga Tri bu na la da sa svo je in ter net-stra ni ce uklo ni ~e ti ri kwi ge i dru ge do ku men te, u ko ji ma je ot krio iden ti tet za {ti }e nih sve do ka iz glav nog pro ce sa po op tu `ni ci za rat ne zlo ~i ne u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH, 1991–93.

Ka ko je, iz ri ~u }i pre su du, re kao pred se da va ju }i su di ja Ste fan Trek sel, [e {eq je ti me „na mer no i voq no ome tao spro vo |e we prav de” za to {to je pro pu stio da spro ve de na lo ge su di ja i s in ter net-stra ni ce uklo ni do ku men te, na {ta je bio „oba ve zan”. Su di ja je pod se tio na to da je sam [e {eq po tvr dio da sa mo on od lu ~u je o to me {ta }e se po ja vi ti na stra ni ci, re kav {i da ne na me ra va da uklo ni do ku men te.

Po re ~i ma su di ja Trek se la, od re |u ju }i vi si nu ka zne ve }e je ima lo u vi du da je [e {eq po ~i nio „te {ko ne po {to va we su da”, a kao ote `a va ju }u okol nost uze lo je i pr ko sni od nos op tu `e nog ko ji je pre kr {aj po no vio, ~i me je ugro zio efi ka snost Tri bu na la.

– Ti me je po ~i nio di rek tan na pad na pra vo sud nu vlast Vo ji slav [e {eq Tri bu na la–- na zna ~io je su di ja bu de we gov re fe rent za pred met Trek sel.

Ne ma wa [a ro vi}. Ras prav no ve Pre su da je „po ver qi va”, a bi - }e za kqu ~i lo je, na su prot to me, }e ob ja vqe na we na re di go va na da re fe rent ni je po tre ban zbog ver zi ja. jed no stav no sti pred me ta, a da se Na tre }em su |e wu zbog ne po - [e {eq od re kao pra va na od bra {to va wa su da, odr `a nom 11. i 18. nu, po {to je od bio vi {e po zi va ju na, [e {eq je od bio da iz lo `i su di ja da je iz lo `i. Su di je su od bra nu, tvr de }i da mu sud kr {i odo bri le da [e {e qa, kao sve do pro ce sna i sta tu sna pra va ti me ka, is pi tu je we gov prav ni sa vet {to ni je do zvo lio da u sud ni ci nik De jan Mi ro vi}. Ve }e ni je raz ma tra lo zah tev op tu `e nog za iz u ze }e su di je O Gon Kvo na za to „Ja va ma da usta nem...” {to je ni je pi sa no obra zlo `io. [e {eq je na ja vio da }e na ta Pred se da va ju }i su di ja re kao je da je pre su da do ne ta ve }i nom kvu od lu ku su da ulo `i ti `al bu, gla so va su di ja, a da se on pro ti vio, za la `u }i se za „zna ~aj no tvr de }i da mu je sud „one mo gu }io lak {u ka znu”. da iz lo `i od bra nu”.

Na po ziv su di je Trek se la da usta ne da bi mu bi la iz re ~e na Tri bu nal je do sa da [e {e qa ka zna, [e {eq je od go vo rio: „Ja va ma da usta nem, pa vi ni ste dva pu ta osu dio zbog ne po {to va nor mal ni... Ja sam ~et ni~ ki voj vo da”. wa su da za to {to je obe lo da nio iden ti tet za {ti }e nih sve do ka.

Pr va pre su da na 15 me se ci za tvo ra je pra vo sna `na, a na dru gu, ko jom mu je iz re ~e na za tvor ska ka zna od 18 me se ci, `al be su ulo `i li [e {eq , ali i tu `i lac, ko ji tra `i da ka zna bu de po vi {e na na tri go di ne za tvo ra.

Li der SRS-a je vi {e pu ta pred Tri bu na lom na ja vio da }e „iza zva ti de set pro ce sa za ne po {to va we su da” da bi rad su da u~i nio ap surd nim.

U glav nom po stup ku pro tiv [e {e qa po op tu `ni ci za rat ne zlo ~i ne nad Hr va ti ma i mu sli ma ni ma u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH, 1991–93, o~e ku je se pre su da ko ja bi tre ba lo da bu de iz re ~e na do mar ta idu }e go di ne.

Tu `i la {tvo je u mar tov skoj za vr {noj re ~i za tra `i lo da vo |a ra di ka la bu de ka `wen s 28 go di na za tvo ra, a [e {eq, ko ji se bra ni sam, tvr dio je da ni jed na ta~ ka op tu `ni ce pro tiv we ga ni je bi la do ka za na, su ge ri {u }i da bi tre ba lo da bu de oslo bo |en.

U pri tvo ru Tri bu na la u She ve nin ge nu [e {eq je od kra ja fe bru a ra 2003. ka da se do bro voq no pre dao, od mah po {to je sud obe lo da nio op tu `ni cu pro tiv we ga.

Po sle jed nog ne u spe log po ku {a ja i [e {e qe vog {traj ka gla |u, glav no su |e we je po ~e lo u no vem bru 2007. go di ne.

E. D.

TRI BU NAL OSLO BO DIO RA DO VA NA KA RAYI]A JED NE OP TU @NI CE ZA NAJ TE @A DE LA

Bez genocida u sedam op{tina Ha {ki tri bu nal oslo bo dio je ju ~e Ra do va na Ka ra xi }a po jed noj od dve ta~ ke op tu `ni ce ko je biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske te re te za ge no cid, ali je od bio da ga oslo bo di po pre o sta lih de set ta ~a ka op tu `ni ce.

Su di je su na ve le da tu `i o ci ni su iz ne li do voq no do ka za da bi po dr `a li ta~ ku op tu `ni ce ko ja je Ka ra xi }a te re ti la za ma sov na ubi stva, pro te ri va we i pro gon mu sli man skog i hr vat skog sta nov ni {tva iz ne ko li ko bo san skih gra do va od 31. mar ta do 31. de cem bra 1992. go di ne, na sa mom po ~et ku ra ta u Bo sni. Taj deo op tu `ni ce od no sio se na op {ti ne Bra tu nac, Fo ~a, Kqu~, Pri je dor, San ski Most, Vla se ni ca i Zvor nik. Pred se da va ju }i su di ja O-Gon Kvon iz ja vio je da ne ma do voq no do ka za „ko ji bi mo gli po dr `a ti op tu `bu za ge no cid u tim op {ti na ma”, ja vio je AP. „Sud sko ve }e na po mi we da, iako je sa slu {a lo do ka ze o kri -

vi~ nim de li ma si ste mat ski usme re nim pro tiv mu sli ma na i Hr va ta u Bo sni u tim op {ti na ma, kao i o po na vqa wu dis kri mi na tor nih de la i po grd nih iz ra za, pri ro da, obim i kon tekst tih kri vi~ nih de la ne do sti `u ni vo

Ra do van Ka rayi}

na ko jem bi ra zum ni pro ce ni teq ~i we ni ca mo gao za kqu ~i ti da su po ~i we ni s ge no cid nom na me rom”, na vo di se u sa op {te wu Tri bu na la.

U sa op {te wu se, ta ko |e, is ti ~e da iz ve de ni do ka zi „ne do sti `u ni vo ko ji bi po dr `ao za kqu ~ak da su ozbiq ne te le sne i men tal ne po vre de ko je su pre tr pe li oni ko ji su na sil no raz me {te ni u ovim op {ti na ma bi le pra }e ne okol no sti ma ko je bi do ve le do smr ti ce le ili de la ra se qe ne po pu la ci je u svr hu ac tus re us (objek ti vih ele me na ta) za ge no cid”.

Ha {ki tri bu nal, me |u tim, ni je od ba cio pre o sta lih de set ta ~a ka op tu `ni ce, od ko jih se jed na od no si na ge no cid i te re ti Ka ra xi }a za u~e {}e u ma sov nom ubi stvu mu sli ma na u Sre bre ni ci 1995. go di ne, a dru ge na zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa. U sa op {te -

wu iz Ha ga se na vo di da je iz ne to do voq no do ka za u ve zi s de set ta ~a ka op tu `ni ce, ko je se od no se na uzi ma we vi {e od 200 voj ni ka Un pro fo ra za ta o- ce, te ro ri sa we sta nov ni {tva i na pa de na Sa ra je vo, u~e stvo va we u zlo ~i ni ma po ~i we nim to kom op sa de Sa ra je va i ge no cid u Sre bre ni ci.

Ka ra xi} je ra ni je ovog me se ca za tra `io da bu de oslo bo |en po svim ta~ ka ma op tu `ni ce, tvr de }i da Tu `i la {tvo ni je iz ne lo ni je dan do kaz ko jim bi pot kre pi lo na vo de o we go voj od go vor no sti za zlo ~i ne. Pra vi la Ha {kog tri bu na la omo gu }a va ju op tu `e ni ma da za tra `e oslo ba |a we po okon ~a wu po stup ka Tu `i la {tva.

Po sled wi sve dok Tu `i la {tva sa slu {an je 4. ma ja, a po ~e tak do ka znog po stup ka Ka ra xi }e ve od bra ne pred vi |en je za 16. ok to bar.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak29.jun2012.

15

JU^E NA TELEPU I PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Na|ena dva mu {ka le {a U ku}i na novosadskom Telepu ju~e posle podne prona|en je mu{ki le{ s mnogo krvi oko sebe.

Po prvim inforamcijima, pretpostavqa se da je re~ je o sumwivoj smrti koja ipak nije nastupila nasilno, ve} da su povrede nastale prilikom pada.

Nije iskqu~eno da je re~ o M. [. (1938), ko ji sta nu je na toj adresi u Ulici Petefi [andora 5. On je, navodno, bolovao, a mogu}e je da je smrti doprinela i konzumacija alkohola. De`urna

istra`na sudija Ta tja na \u ra {ko vi} ovlastila je policiju da obavi uvi|aj i naredila obdukciju le{a da bi se utvrdio uzrok smrti i potvrdio identitet.

Tako|e, sudiji \ura{kovi} je ju~e oko 17 sati prijvaqeno da je ispod bedema Petrovaradinske tvr|ave, na nepristupa~nom terenu, prona|en NN mu{ki le{.

Odmah potom zapo~eo je uvi|aj, a vi{e o ovome o~ekujemo danas iz policije.

M. V.

U ku}i u Ulici Petefe [andora na|en je le{ starca

@ANDARMERIJA OBELE@ILA SVOJ DAN U diskoteci `ivot izgubilo {estoro mladih

NA SASLU[AWU O TRAGEDIJI U NOVOSADSKOJ DISKOTECI „KONTRAST” ZAKUPAC SLAVI[A S. TVRDIO:

„Elek tro voj vo di na” do zvo li la rad na in sta la ci ja ma De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Mi ro slav Alim pi} saslu{ao je ju~e Sla vi {u S. (48), jednog od zakupaca diskoteke „Kontrast” u kojoj je 1. aprila u po`aru poginulo {estoro mladih qudi.

Ovaj okrivqeni se prilikom saslu{awa u istrazi branio }utawem jer je, navodno, bio u lo{em psihi~kom stawu te stoga nije mogao da iznese svoju odbranu.

On je, po nezvai~nim saznawima, ovog puta tvrdio da je ra|eno na instalacijama u lokalu i da je za to postojala saglasnost „Elektrovojvodine” .

Za danas je planirano saslu{awe drugog zakupca, De ja na R. (36), koji tako|e na prvom saslu{awu nije izneo svoju odbranu. U istrazi je do sada saslu{ano vi{e od 70 svedoka, a ~eka se na novo ve{ta~ewe.

Osnovna ve{ta~ewa su ura|ena, a slede dopunska. ^etvoro okrivqenih jo{ je u pritvoru.

Kako je na{ list pisao, u po`aru koji se dogodio u ranim jutarwim satima u pomenutoj diskoteci poginuli su Marina Ani~i} (1987) iz ^uruga, Tamara Miladinovi} (1987) iz Novog Sada, Milena Dalmacija (1986) iz Futoga, dr`avqanin BiH s boravi{tem u Novom Sadu Zoran Igwatovi} (1984),

Marko Pavlovi} (1983) iz Kragujevca i Renato Vukovi} (1991) iz Kikinde.

U buktiwi koja je izbila oko dva sata ujutro, lak{e su povere|eni Ve sna I. (1983), Ne ve na G. (1986), Ma ja B. (1988) i Si ni {a R..

Zbog ove tragedije li{eni su slobode i privedeni istra`nom sudiji vlasnik lokala, dvojica zakupaca i elektri~ar.

Tokom saslu{awa, vlasnik Alojz G. (68) negirao je krivicu, dok su se Slavi{a S. i Dejan R. branili }utawem. Elektri~ar Mi ro slav P. (50) iz Gospo|inaca, koji se tereti da je u ovoj diskoteci odr`avao instalacije od 2006. godine, navodno je u policiji priznao da je ne{to „petqao sa strujom na nagovor ove trojice„, ali pred sudijom nije dao takav iskaz.

Uzrok smrti nastradalih verovano je bio gu{ewe dimom. U trenutku izbijawa po`ara u diskoteci je bilo oko 300 osoba. Mogu}i uzrok vatre je kvar na instalacijama ispod bine, spomiwalo se nezvani~no posle tragedije. De`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpi} nakon odre|ivawa pritvora okrivqenima 3. aprila doneo je odluku o pokretawu istrage.

M. V.

NASILNI[TVO U NOVOM SADU

Ski nu li dres s mla di }a Policija je privela trojicu Novosa|ana u slu`bene prostorije pod sumwom da su po~inili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa.

Wima se pripisuje da su u centru Novog Sada, na Bulevaru Mihajla Pupina, pri{li mladi}u iz Veternika i prete}i mu, naterali ga da im da dres fudbalskog kluba „Olimpijakos” koji je imao na sebi, a potom se udaqili. Kada ih je

o{te}eni sustigao kod stadiona „Kara|or|e”, wih trojica, od kojih je jedan imao no` u ruci, potr~ali su ka wemu, ali ih je ubrzo uhvatila policija.

Zbog ovoga sledi prijava u re dov nom po stup ku pro tiv Ni ko le P. (1992), Vla di mi ra P. (1991) i \or |a L. (1991), saop {ti la je ju ~e no vo sad ska Policijska uprava.

M. V.

Sto `er srp ske po li ci je Pripadnici @andarmerije, specijalne jedinice Ministarstva unutra{wih poslova, ju~e su dodelom plaketa i zahvalnica najistaknutijim pojedincima i ustanovama obele`ili svoj dan i slavu jedinice – Vidovdan.

Na sve~anosti u Nastavnom centru MUP-a u Maki{u, ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} je istakao da @andarmerija predstavqa prvi primer kako policija slu`i svojim gra|anima i na raspolagawu im je u najte`im trenucima. Da~i} je istakao i da je @andarmerija jedan od naj~vr{}ih temeqa na{eg dru{tva danas, podsetiv{i na velike zasluge u borbi protiv svih vidova kriminala i terorizma.

– Vi ste sto`er srpske policije, a posao koji obavqate ima nemerqiv zna~aj za miran san svih na ovim prostorima – rekao je Da~i}.

Po wegovim re~ima, @andarmerija predstavqa jedan od delova srpske policije koji su zaslu`ni za svaku pohvalu dobijenu van granica zemqe.

– @andarmerija odli~no sara|uje sa svim drugim policijskim jedinicama i upravama, svim snagama se suprotstavqa organizovanom kriminalu, poma`e kada su u pitawu elementarne nepogode, obezbe|uje javne skupove... – rekao je Da~i}.

On je naglasio i da je stabilnost javnog reda i mira u Srbiji

nezamisliva bez @andarmerije, pohvaliv{i pripadnike te jedinice i za humanost i brigu o porodicama svojih kolega koji su nastradali na du`nosti.

Komandant @andarmerije Bra ti slav Di ki} je istakao da ta jedinica uspe{no izvr{ava

mo} gra|anima u slu~aju elementarnih nepogoda...

Diki} je plakete za doprinos razvoju jedinice uru~io Da~i}u, direktoru policije Mi lo ra du Ve qo vi }u, kao i prvom komandantu @andarmerije, koja je obnavqena 25. juna 2001. godine,

sve zadatke i da predstavqa oslonac bezbednosti Srbije. On je rekao i da je danas, dok se obele`ava dan i slava @andarmerije, oko 1.200 wenih pripadnika anga`ovano na svakodnevnim zadacima. Po wegovim re~ima, uz obezbe|ewe administrativne linije s Kosovom i Metohijom, u zadatke @andarmerije spadaju i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, obezbe|ewe skupova visokog rizika, po-

Go ra nu Ra do sa vqe vi }u Gu ri ju.

Po vo dom obe le `a va wa Da na je di ni ce 15 we nih pri pad ni ka je na gra |e no pi {to qi ma, {est je van red no una pre |e no, dok je 52 do bi lo nov ~a ne na gra de.

Po tradiciji, pripadnici @andarmerije i ove godine nisu zaboravili porodice nastradalih kolega tako da su supruge wih ~etvorice dobile pomo} od po 10.000 evra.

PRIPREMNO RO^I[TE ZA SU\EWE OPTU@ENIMA U „AFERI VAKCINE“

Spe ci jal ni sud ne na dle `an?

Pred Specijalnim sudom u Beogradu ju~e je po~elo, a potom prekinuto, pripremno ro~i{te za glavni pretres po optu`nici protiv biv{e direktorke Repu-

stupkom javne nabavke vakcina protiv novog gripa A-H1N1.

Advokat Ra do slav Ba }e vi}, koji brani Svetlanu Vukajlovi}, izjavio je ju~e novinarima da je

bli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Sve tla ne Vu kaj lo vi} i jo{ ~etvoro okrivqenih za zloupotrebu slu`benog polo`aja krajem 2009. godine u vezi s po-

odbrana istakla jedinstven zahtev da se Specijalni sud oglasi nenadle`nim za postupawe u ovom predmetu jer, po stavu i obrazlo`ewu branilaca, „ne po-

U NOVOM SADU OBIJEN AUTO

„Pun to” bez mu zi ke Novosa|anin Da rio U. (1981) priveden je u slu`bene prostorije pod sumwom da je u sredu posle podne obio „fijat punto„ iz kojeg je ukrao radio i CD-plejer. Policija utvr|uje da li je

on po~inio jo{ neko krivi~no delo, a prijava zbog ove te{ke kra|e sledi u redovnom postupku, navodi se u ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave.

M. V.

SPRE^EN POKU[AJ PROVALE

Za te ~en uve ~e u {ko li Protiv osumwi~enog I{tva na K. (1981) iz Se~wa policija je podnela krivi~nu prijavu u redovnom postupku zbog sumwe da je u utorak uve~e u jednoj no-

vosadskoj {koli poku{ao da provali u gara`u. U izvr{ewu te{ke kra|e spre~ila ga je policija, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu.

M. V.

@andarmerija je ju~e, uz blagoslav patrijarha Iri ne ja, obele`ila slavu Vidovdan, a slavsku liturgiju slu`io je vladika Ata na si je, koji je presekao slavski kola~ i u ime patrijarha ~estitao slavu svim pripadnicima te jedinice. Obele`avawu su prisustvovali, uz biv{e i sada{we pripadnike jedinice, i kolege iz dr`ava regiona, kao i predstavnici diplomatskog kora.

U okviru obele`avawa Dana `andarmerije po podne je izvedena ve`ba borbe protiv terorizma na vodi na levoj obali Save u blizini Brankovog mosta.

Istorija srpske @andarmerije kao specijalne vojno-policijske jedinice po~ela je 1860. godine, a wen polo`aj bio je definisan Zakonom o ustrojstvu Vojnog ministarstva koji je stupio na snagu 1864. Kasnije, 1881. i 1921. godine doneti su novi zakoni o @andarmeriji a organizacija i nadle`nost tada{we srpske @andarmerije bili su isti kao i kod ve}ine jedinica tog tipa u evropskim dr`avama.

Nakon Drugog svetskog rata, ustanovqen je potpuno nov sistem upravnih vlasti i prekinut svaki kontinuitet s predratnom @andarmerijom da bi, 25. juna 2001. na osnovu odluke Vlade Srbije, u okviru MUP-a ponovo bila oformqena @andarmerija.

(Tanjug)

stoje zakonske pretpostavke za zasnivawe nadle`nosti tog suda“.

O predlogu odbrane treba da odlu~i Krivi~no ve}e Specijalog suda u Beogradu.

Uz isticawe da, po zakonu, Specijalni sud postupa iskqu~ivo u predmetima kad je re~ o organizovanoj kriminalnoj grupi, dok je drugi osnov u slu~ajevima takozvane visoke korupcije, odbrana tvrdi da se „ni{ta od toga ne mo`e odnositi na ovaj predmet jer nema kriminalne grupe i nema koruptivnih elemenata, a da to navodi tu`ilac“, tako da ne mo`e biti ni nadle`nosti tog suda.

– Nije Vlada Srbije imenovala Svetlanu Vukajlovi} za direktorku Republi~kog zavoda zdravstvenog osigurawa ve} Upravni odbor RZZO-a – rekao je Ba}evi}.

U „aferi vakcine“, osim Svetlane Vukajlovi}, optu`eni su i direktor kompanije „Jugohemija farmacija” Vla di mir Gra var, direktor „Detapa” Qu bo mir Pa vi }e vi} i biv{a direk-

torka „Jugohemije” Smiq ka Mi le u sni}-Axi}, ina~e ro|ena sestra biv{e potpredsednice kompanije „Delta” Mil ke For can.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal optu`nicom tvrdi da je u novembru 2009. u postupku javne nabavke vakcina protiv „sviwskog gripa“ za najboqeg ponu|a~a izabrana kompanija „Jugohemija farmacija” „iako nije posedovala pismo o autorizaciji“ proizvo|a~a vakcina, {vajcarske kompanije „Novartis”. Optu`ba okrivqene sumwi~i da su na taj na~in u postupak nabavke vakcina neposredno uvedeni posrednici – preduze}a „Jugohemija farmacija” i „Detap”, koji su po osnovu uvezenih 855.000 doza vakcina, navodno, ostvarili ukupunu imovinsku korist od oko 132 miliona dinara, za koliko je istovremeno o{te}en i buxet Srbije.

Protiv Svetlane Vukajlovi}, Gravara i Pavi}evi}a krivi~ni postupak je pokrenut 19. septembra 2011, a tri meseca kasnije je obuhva}ena i Smiqka Mileusni}-Axi}.

Pre mesec dana, nakon {to su polo`ili jemstvo za odbranu sa slobode, ukinut je pritvor Vukajlovi}evoj, Axi}evoj i Pavi}evi}u, dok je Gravar iz pritvora pu{ten ranije.

J. J.

SPORT

petak29.jun2012.

dnevnik

c m y

16

NOVA LICA NA JU^ERA[WIM TRENINZIMA VOJVODINE

\uri} potpisao, ~eka se Trivunovi} PARTIZAN OTPUTOVAO NA POHORJE: Fudbaleri Partizana otputovali su u Sloveniju, gde }e na Pohorju do 11. jula odraditi posledwu fazu priprema za predstoje}u sezonu. Crno-beli su prethodne dve nedeqe imali visinske pripreme na Tari.

Trener Vladimir Vermezovi} na Pohorje je odveo 30 fudbalera, a od onih sa Tare izosta}e samo Nikola Ninkovi} i Aleksandar Mitrovi}, koji imaju reprezentativne obaveze, te Mohamed Zabija koji jo{ nije dobio vizu.S obzirom da Zabija ne}e raditi deo priprema ni u Sloveniji, a da su Eduardo Pa{eko i Marko [}epovi} povre|eni, jasno je da }e protiv pobednika dvome~a La Valeta (Malta) – Lusitans (Andora) {pic biti samo Stefan [}epovi}. Za sada je ugovoreno pet utakmica u Sloveniji.

Na spisku putnika za Pohorje su, golmani: Vladimir Stojkovi}, Radi{a Ili}, Nikola Petrovi}, @ivko @ivkovi}. Odbrana: Nikola Aksentijevi}, Aleksandar Miqkovi}, Branko Pauqevi}, Milo{ Ostoji}, Ivan Ivanov, Vojislav Stankovi}, Stefan Savi}, Vladimir Volkov, Aleksandar Lazevski, Stefan A{kovski, Vezni igra~i: Sa{a Markovi}, Milan Smiqani}, Goran Lovre, Darko Bra{anac, Stefan Babovi}, Nemawa Tomi}, Filip Markovi}, Filip Kne`evi}, Zvonimir Vuki}, Sa{a Ili}, Milo{ Joji}, Dejan Babi}. Napada~i: Lazar Markovi}, Stefan [}epovi}, Marko [}epovi}, Eduardo Pa{eko.

PROSINE^KI NIJE ZABRINUT ZBOG PORAZA OD OLIMPIJE

Do forme u pravo vreme

Olim pi ja je u dru goj test utak mi ci to kom pri pre ma u Slo ve ni ji pre sli {a la Cr ve nu zved zu na nev {i joj vi sok po raz (3:0).

Ble do iz da we we go ve eki pe ni je po ko le ba lo tre ne ra Pro si ne~ kog.

- Ni sam, na rav no, za do vo qan re zul ta tom, ali ni sam ni raz o- ~a ran pre vi {e. Go lo vi i po be de }e ne sum wi vo do }i, va `ni je mi je bi lo da is tr ~i mo do bro utak mi cu, u ~e mu smo i us pe li. Na sta vqa mo da ra di mo i is prav qmo gre {ke– oce nio je Pro si ne~ ki..

- Uvek se mo `e na }i raz log i oprav da we za po raz, ali ja ne }u da mi slim o to me. Isti na je da smo igra li bez Mak si mo vi }a i mla dih re pre zen ta ti va ca, ali si gu ran sam, bi }e mo mi do bro.

Sti gao nam je Jo va no vi}, o ko me sam ~uo mno go le pih re ~i od De ja na Sa vi }e vi }a i Dra go qu ba Le ko vi }a. Ra di se o mom ku sa ja kim ka rak te rom i po bed ni~ kim men ta li te tom, u ~i je kva li te te smo se uve ri li kroz gle da we utak mi ca re pre zen ta ci je Cr ne Go re. Do {ao je da za me ni Du {ka

Trenutak s utak mi ce Olim pi ja – Zve zda

Sva ki po raz Cr ve ne zve zde, bez ob zi ra na ka rak ter, je ne pri ja tan.Ve }i na igra ~a je po po vrat ku iz Qu bqa ne bi la utu ~e na, ali vre me na za ja di ko va we ne ma.

- Igra ~i ma ni {ta ne za me ram.

Mi smo u tre na `nom pro ce su pet da na, u ko ji ma smo na por no ra di li.

I na dan utak mi ce ima li smo ve o- ma jak tr ka~ ki tre ning, dok je na{ pro tiv nik pri met no bio sve `i ji.

Mi slim da je sva ki me~ ko ri stan ako se iz we ga iz vu ku po u ke i ana li zi ra ju gre {ke. Igra ~i ne sme ju da klo nu, pa Por tu gal je iz gu bio po lu fi na le na pe na le, {to ne zna ~i da ne }e igra ti sle de }e EP. Mo ji mom ci ne sme ju da klo nu, ve} da iza |u jo{ ja ~i iz ove si tu a ci je – po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Ne po se `e uvek ko rekt ni tre ner za ni ka kvim ali bi jem.

To {i }a i sa da raz mi {qam sa mo o to me ka ko da uigram i spre mim eki pu sa igra ~i ma ko je imam na ras po la ga wu.

Pu no se o~e ku je od naj ve }e akvi zi cje, kla si~ nog cen tar fo ra Eli Ba ba qa.

- Ba baq }e, kao i Jo va no vi}, si gur no do bi ti {an su ka da pro ce nim da je vre me za to. Za Eli ja sa si gur no {}u mo gu da ka `em da }e to bi ti usko ro, dok je sa Mi la nom ma lo dru ga ~i ja si tu a ci ja.

Do {ao je sa lak {om po vre dom i ne `e li mo da ri zi ku je mo sa wim.

Do ve li smo ga da bu de spre man i da igra ka da to bu de bi lo naj po treb ni je, na po ~et ku se zo ne – ja san je Pro si ne~ ki.

U su bo tu cr ve no-be le o~e ku je me~ pro tiv Kr {kog.

Z. Rangelov

Krasi} za Yeka?

To rin ski Ju ven tus na vod no je spre man da po nu di Man ~e ster si ti ju Mi lo {a Kra si }a i 23 mi li o na evra za bo san sko her ce go va~ kog re pre zen ta tiv ca Edi na Xe ka. Ita li jan ski no vi nar Mi ke le Kri {i ti e lo tvr di }e Ju ve na red nih da na po sla ti po me nu tu po nu du Si ti ju, ko ji je spre man da se od rek ne Xe ka, a ko ga `e li An to nio Kon te.

Sa dru ge stra ne, ve} ne de qa ma se spe ku li {e gde }e ka ri je ru na sta vi ti srp ski re pre zen ta ti vac ko ji je vi {ak u To ri nu, a po mi wu se broj ni en gle ski ti mo vi.

Na ju ~e ra {wem pre po dnev nom tre nin gu fud ba le ra Voj vo di ne po ja vi la su se no va li ca. Osim na po kon pri sti glog Abu ba ka ra Ouma rua i Mi lo {a De le ti }a, ko ji se vra tio s pri pre ma re pre zen ta ci je Sr bi je do 19 go di na, na ras po la ga wu tre ne ru Zla to mi ru Za gor ~i }u bio je i Igor \u ri}, sta me ni {to per, ko ji je od 2005. do 2009. go di ne igrao u Voj vo di ni.

Re~ je o fud ba le ru ro |e nom 22. fe bru a ra 1985. go di ne u In |i ji, vi sok je 192 cm, a igrao je i u mla |im ka te go ri ja ma Par ti za na i In |i je. Se ni or sku ka ri je ru za po ~eo je u Sre mu i po sle dve go di ne ob reo se u Voj vo di ni, za ko ju je od i grao 96 me ~e va i po sti gao ~e ti ri go la. Po sle ~e ti r i go di n e uspe {nih iga ra u no vo sad skom su per li ga {u, {to je po tvr |e no i we go vim po zi vom u dr `av ni tim za ko ji je od i grao ~e ti ri utak mi ce, dve go di ne bio je ~lan ho land skog He ren ve na, a to kom mi nu le se zo ne igrao je za Al [ar jah iz Uje di we nih Arap skih Emi ra ta. Pre ne ko li ko da na {ef stru ke Za gor ~i} na ja vio je da }e cr ve no-be li po tra `i ti re {e we na me stu {to pe ra, po {to po sto ji ve li ka mo gu} nost da je dan od dvo ji ce cen tral nih be ko va, a mo `da i obo ji ca – Da niel Moj sov i Bra ni slav Traj ko vi} – odu u ovom pre la znom ro ku. An ga `o va wem \u ri }a (pot pi sao na dve go di ne), ka ko se o~e ku je, pro na |e no je ade kvat no re {e we za ovu po zi ci ju. Za ni mqi vo je da je \u ri} i zi mus tre ni rao s No vo sa |a ni ma i da se spe ku li sa lo da }e jo{ ta da pot pi sa ti ugo vor, ali je on oti {ao u Al [ar jah.

TEMERINCI PO^ELI DA POPUWAVAJU LISTU POJA^AWA

Grahovac i Guberini} u Slogi Pr ve la ste sle te le su u ja to srp sko li ga {a Slo ge iz Te me ri na, po {to su se Pe tar Gra ho vac (Mla dost, Ba~ ki Ja rak) i Ve se lin Gu be ri ni} (In deks) oba ve za li na ver nost cr ve nobe li ma. Gra ho vac je mi nu lu se zo nu pro veo u dre su Ja ra ~a na i po sti gao tri go la. Br zo no gi na pa da~ ro |en je 1993. go di ne, pro {ao je omla din sku {ko lu Voj vo di ne i bi }e ve li ko po ja ~a we za srp sko li ga {ke bit ke. Gu be ri ni} je ~e ti ri go di ne sta ri ji, od li~ no se sna la zi u ve znom re du i to je po ka zao bra ne }i bo je In dek sa u Voj vo |an skoj li gi za pad. Pre po ru ~i le su ga za pa `e ne par ti je u dre su No vo sa |a na, a kqu~ na je bi la `e qa ru ko vod stva Slo ge da na sta vi tra di ci ju afir ma ci je mla dih igra ~a.

- Pre la zni rok se po la ko za huk ta va, po vu kli smo pr vi po tez an ga `o va wem Gra hov ca i Gu be ri ni }a, a do 8. ju la i po ~et ka pri pre ma kom ple ti ra }e mo spi sak no vaj li ja. Pre go va ra mo sa tro ji com po ten ci jal nih po ja ~a wa, `e li mo da za o {tri mo kon ku ren ci ju u svim li ni ja ma i da po no vo igra mo za pa `e nu ulo gu u li gi – ka `e sport ski di re kor De nis Ma le {e vi}.

Mi nu la se zo na za Te me rin ce bi la je ve o ma uspe {na, osvo ji li su dru gu po zi ci ju, iza no vog pr vo li ga {a Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve. [ef stru~ nog {ta ba Mir ko Ba bi} i we gov po mo} nik Mir ko Da vi do vi} oprav da li su po ve re we i na sta vqa ju mi si ju.

M. Meni}anin

Po vra tak u re do ve no vo sad skih cr ve no-be lih: Igor \u ri}

-Pot pi sa li smo s ugo vor s \u ri }em, re~ je o is ku snom {to pe ru ko ji je deo ka ri je re pro veo u ino stran stvu i ve ru jem da }e on do pri ne ti si gur no sti na {e od bra ne – re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}. – Ujed no, obez be di li smo se ako ne ko od cen tral nih be ko va na pu sti na {e re do ve, a o~e ku jem da da nas ili su tra do ve de mo jo{ jed nog igra ~a na is toj po zi ci ji.

Ka ko sa zna je mo, po sto ji ve li ka mo gu} nost da pot pis na ugo vor sta vi jo{ je dan biv {i igra~ No vo sa |a na, ko ji je po od la sku iz No vog Sa da obla ~io dres dr `av nog ti ma. Re~ je o Ve seq ku Tri vu no vi }u, od li~ nom i is ku snom igra ~u sre di ne te re na, ko ji je iz ra zio `e qu da se vra ti u

sta ro ja to. Da nas se o~e ku je we gov do la zak u Voj vo di nu i ve li ka je ve ro vat no }a da }e pa ra fi ra ti ugo vor. Tri vu no vi} je ro |en 13. ja nu a ra 1980. go di ne u Ba wa lu ci i vi sok je 180 cm. To kom ka ri je re bio je igra~ Cr ve ne zve zde za ko ju, ipak, ni je od i- grao ni jed nu zva ni~ nu utak mi cu, ve} je, u pe riod od 1999. do 2005. go di ne, bio na po zaj mi ca ma u Lo zni ci, Rad ni~ kom iz Obre nov ca i Je din stvu iz Uba. U se zo ni 2005/2006. no sio je dres ^SK Pi va re, sle de }u go di nu pro veo je u Mla do sti iz Apa ti na, a on da je, od 2007. do 2009. go di ne bio ~lan Voj vo di ne, za ko ju je za be le `io na stu pe u 42 utak mi ce i po sti gao dva go la. Pre {ao je ta da u re do ve OFK Be o gra da u ko jem je pro veo dve se zo -

Za Joveti}a 30 miliona Vla s nik ^el s i j a Ro m an Abra mo vi~ spre man je da pla ti 30 mi li o na evra ka ko bi an ga `o vao cr no gor skog re pre zen ta tiv ca Ste va na Jo ve ti }a, pre n o s e ita l i j an s ki me d i j i.

Fi o ren ti na je ve} od bi la po nu du od 25 mi li o na, ali lon don ski klub ne }e `a li ti do dat nih pet i ta ko is pla ti kla u zu lu o slo bo di ko ju Jo ve ti} ima u ugo vo ru.

Me |u tim, ^el si }e mo ra ti da re a gu je ve o ma br zo, po {to su na vod no istu su mu za obe {te }e we sprem ni da pla te Ju ven tus i Na po li.

Na ce ni: Ste van Jo ve ti}

Jo ve ti} je u Fi o ren ti nu sti gao iz Par ti za na 2008. go di ne, a ceo tran sfer bio je vre dan osam mi li o na evra. Za klub iz Fi ren ce od i grao je 101 utak mi cu i po sti gao 27 go lo va.

ne i sti gao do dre sa re pre zen ta ci je,za ko ji je od i grao {est me ~e va i po sti gao je dan gol. Pro {lu se zo nu Tri vu no vi} je pro veo u klu bu Ga ba la iz Azer bej xa na, za ko ji je na stu pio u 14 utak mi ca.

Na po po dnev nom tre ni nin gu u C “Vu ja din Bo {kov” po ja vio se na pro bi i mla di re pre zen ta ti vac Ma ke do ni je i do {a da {wi ~lan ta mo {we eki pe Ho ri zont iz Tur no va To mi ca Pe trov, mo mak vi sok 191 cm, ro |en 1990. go di ne, ko ji igra na po zi ci ji {to pe ra. Na stru~ nom {ta bu je da oce ni we go ve mo gu} no sti u na red nih ne ko li ko da na i, shod no to me, od lu ~i da li je igra~ ko ji za do vo qa va kri te ri ju me i zah te ve no vo sad skog klu ba.

A. Predojevi}

Etou preti zatvor Sa muel Eto te re ti se da je u [pa ni ji uta jio po rez u vred no sti od 3,5 mi li o na evra i pre ti mu ka zna za tvo ra u tra ja wu od jed ne do pet go di na! [pan ska Mar ka pi {e da Upra v a za bor b u pro t iv pri vred nog kri mi na la op tu `u je ka me run skog in ter na ci o nal ca da to kom ~e tvo r o g o d i { weg bo r av k a, dok je bio igra~ Bar se lo ne, ni je pla }ao po rez na

\ordi Alba u Barsi Bar se lo na i Va len si ja do go vo ri le su tran sfer {pan skog re pre zen ta tiv ca \or di ja Al be na Kamp Nou za 14 mi li o na evra. Le vi bek }e pot pi sa ti pe to go di {wi ugo vor, ve ro vat no po za vr {et ku Evrp skog pr ven stva.

Al ba je od 2007. go di ne ~lan Va len si je, a jed nu se zo nu igrao je na po zaj mi ci u Him na sti ku.

ZBOG KAZNI ZA NEREDE NA EP-u

Hrvati tu`e navija~e Hr vat ski fud bal ski sa vez (HNS) na ja vio je da }e tu `i ti na vi ja ~e zbog ~i jih je iz gre da na Evrop skom pr ven stvu ka `wen sa

li ga ni ma, po sle ~e ga }e po kre nu ti po stu pak.

Sre bri} je is ta kao da se ve li ka ve }i na na vi ja ~a na Evrop skom

135.000 evra. Ka ko se na vo di na hr vat skom por ta lu In deks (in dex.hr), ge ne ral ni se kre tar HNS-a Zo ri slav Sre bri} za tra `io je po dat ke od Evrop ske fud bal ske aso ci ja ci je (UEFA) o hu -

pr ven stvu po na {a la ko rekt no, a da je HNS ta lac ma le gru pe, od oko 100 na vo di nih na vi ja ~a.

Za utak mi cu sa Ir skom Hr vat ska je pla ti la 25.000 evra, sa Ita li jom 80.000, a sa [pa ni jom 30.000.

Sa muel Eto

pri ho de, ra ~u na ju }i i za ra du od spo zor skih ugo vo ra sa Pu mom.

Da bi iz be gao pla }a we po re za, Eto je na vod no re gi stro vao dve kom pa ni je iz [pa ni je i Ma |ar ske ko je su slu `i le za pre u sme ra va we nov ~a nih sred sta va i wi h o v o opo r e z i v a w e po znat no ni `oj ka mat noj sto pi.

Ovo de lo se pre ma ~la nu 305. Kri v i~ n og za k o n a [pa ni je ka `wi va jed nom do pet go di na za tvo ra.

Uko li ko se do ka `e kri vi ca, ka me run skom na pa da ~u pred sto je ozbiq ni pro ble mi, po mi we i nov ~a na glo ba od 70 hi qa da evra.

Sa muel Eto od pro {le se zo ne bra ni bo je ru skog An `i ja, a igrao je za Real Ma drid, Ma jor ku, Bar se lo nu i Mi lan.

SPORT

dnevnik

petak29.jun2012.

17

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI

Fa bre gas opet pri ~ao s lop tom Sesk Fa bre gas je pred o se }ao da }e [pa ni ja i Por tu gal {u te vi ma sa 11 me ta ra od lu ~i ti u~e sni ka fi na la Evrop skog pr ven stva.

- Ka da je stvar no do {lo do to ga, od re di li su me za dru gog iz vo |a ~a, ali sam ja in si sti rao da bu dem po sled wi - re kao je Fa bre gas.

Sesk Fabregas je postigao odlu~uju}i gol za [paniju

We go va lop ta po go di la je pr vo unu tra {wu stra nu de sne sta ti ve, od ko je se od bi la u mre `u na su prot noj stra ni.

- Pre ne go {to sam iz veo taj pe nal, uzeo sam lop tu i po pri ~ao sa wom. Re kao sam joj da mo ra mo da u|e mo u isto ri ju i da ne

sme da me iz ne ve ri. Isto sam ura dio i pro tiv Ita li je pre ~e ti ri go di ne.

Fa bre gas je u ~e tvrt fi na lu pret hod nog {am pi o na ta Evro pe, na be~ kom sta di o nu Ernst Ha pel, ta ko |e iz veo od lu ~u ju }i je da na e ste rac pro tiv Ita li ja na. Po sle 0:0 u 120 mi nu ta fud ba la i 3:2 za [pa ni ju na kon ~e ti ri pe nal se ri je, on je po vi sio na ne do sti `nih 4:2. Pot pu no isto kao u ovom po lu fi na lu!

- Na rav no da smo pre za do voq ni {to smo sti gli do ta ko ve li ke po be de. Igra }e mo tre }e fi na le za ~e ti ri go di ne i to je pot pu no ne ve ro vat no. Fud bal mo `e da vam do ne se ogrom nu ra dost i ja se na dam da }e mo u ne de qu po no vo po sta ti {am pi o ni - iz ja vio je Cesk, ko jeg se lek tor Del Bo ske na ak tu el nom tur ni ru ko ri sti u ulo zi „la `nog cen tar fo ra�.

Fa bre gas je do dao da mu je sve jed no da li }e u ne de qu igra ti pro tiv Ne ma~ ke ili Ita li je, jer }e i sa jed ni ma i sa dru gi ma bi ti ve o ma te {ko.

[panski fudbaleri raduju se plasmanu u finale

KA PI TEN [PA NI JE IKER KA SI QAS

Ima li smo sre }e Iker Ka si qas , ka pi ten i gol man [pa ni je ka `e da su on i sa i gra ~i bi li mi qe ni ci for tu ne u sre du u Do wec ku.

- Od u vek sam go vo rio da su pe na li lu tri ja.

Bi li smo mno go umor ni od pret hod ne utak mi ce, me |u tim ne `e lim da to bu de iz go vor - ka `e Ka si qas.

Se lek tor Vi sen te del Bo ske za do vo qan je ka ko su igra ~i iz ne li te ret me ~a sa Por tu gal ci ma.

- Mom ci su ulo `i li ne ve ro va tan na por, po seb no u pro du `e ci ma, ka da su bi li na iz di sa ju i po no san sam zbog to ga. Bi li smo ma lo spo ri, ali smo us pe li na kra ju. Pe na le su iz vo di li

NAJ BO QI IGRA^ POR TU GA LA KRI STI JA NO RO NAL DO

[pa ni ji `e lim tro fej

Ose }a ji bo la, tu ge i fru stra ci je mo gli su se pro ~i ta ti iz po gle da Kri sti ja na Ro nal da, na kon {to je Sesk Fa bre gas po go dio mre `u i us kra tio por tu gal skom asu pri li ku da uop {te {u ti ra pe nal. Pi ta we pr vog fi na li ste bi lo je re {e no pre ne go {to je Ro nal do do {ao na red, po {to je Iker Ka si qas od bra nio uda rac Mu ti wa u pr voj se ri ji, dok je Bru no Al ve{ u ~e tvr toj po go dio pre~ ku.

- Ne prav da, ne prav da... - sni mi le su ka me re Ro nal da ka ko {a pu }e.

- Raz go va rao sam sa tre ne rom Ben tom, ko ji me je pi tao da li `e lim da {u ti ram po sled wi. Od go vo rio sam po tvrd no. Po ne kad {u ti ram pr vi, dru gi ili tre }i. Sa da sam pri stao da bu dem pe ti - ob ja snio je Ro nal do.

Da je tu kao pr vi, mo `da bi do neo Por tu ga lu vo| stvo, na kon {to je Rui Pa tri sio od bra nio {ut ]a bi ja Alon sa. Ova ko je Mu ti wo bio ne do voq no do bar iz vo |a~ i kom plet na pr va se ri ja je prak ti~ no obri sa na. [pan ci su do bi li {an su da pre u zmu ini ci ja ti vu, Ini je sta je na ~eo Pa tri si ja i oni su do kra ja bi li ne po gre {i vi.

- Pe na li su uvek lu tri ja, po be |u je sre} ni ji tim. Dao sam sve od se be i za do vo qan sam svo jim igra ma. Ceo tim mo `e da bu de po no san na ono {to smo ura di li. Jed na smo od ~e ti ri naj bo qe re pre zen ta ci je u Evro pi i sa mo nas je fak tor sre }e spre ~io da na pra vi mo jo{ je dan ko rak.

oni ko ji ima ju vi {e sa mo po u zda wa - re kao je Del Bo ske i do dao: - Utak mi ca je bi la ba{ ne iz ve sna, mo `da smo bi li ma lo bo qi ri val u dru gom pro du `et ku. Ta da se ose tio umor kod Por tu ga la ca, ali mo ra mo da pri zna mo da su oni pret hod no ima li ne ko li ko do brih pri li ka. Bi lo je te {ko pro bi ti wi ho vu od bra nu.

Mo ji fud ba le ri ove se zo ne od i gra li su mno go utak mi ca, od wih tra `im da sa mo jo{ jed nom pru `e mak si mum i po ka `u sve {to zna ju.

Sesk Fa bre gas ni je za do vo qan svo jom par ti jom u po lu fi na lu.

- Od i grao sam o~aj no, ali je osta tak ti ma ra dio na por no, tr ~ao, bo rio se. Tri fi na la u ~e -

ti ri go di ne, ne znam da li je to jo{ ne ko us peo u isto ri ji, ali ose }aj je fan ta sti ~an. Ni smo bi li na naj vi {em ni vou, ali se na dam da }e se to u fi na lu pro me ni ti i da }e mo sla vi ti na kra ju - uve ren je Fa bre gas.

U ta bo ru kom {i ja s Ibe rij skog po lu o str va emo ci je su po me {a ne. Na pa da~ por tu ga la Nel son Oli ve i ra tu `an je zbog po ra za.

- @e le li smo u fi na le, a na kra ju, upr kos svim {an sa ma, ni smo us pe li. Ipak, uz dig nu ta ~e la smo na pu sti li te ren, jer smo do sto jan stve ni u po ra zu. U~i ni li smo sve da bi do {li do po be de, ali ne do sta ja lo nam je i sre }e - is ta kao je Oli ve i ra.

[panija postavqa rekorde Re p re z en t a c i j a [pa n i j e, ak tu el ni pr vak Evro pe i sve ta, po sta la je tek tre }a se lek ci ja u isto ri ji sa tri uza stop na fi na la na ve li kim tak mi ~e wi ma. Iza bra ni ci se lek to ra Vi sen tea del Bo skea iz jed na ~i li su re zul tat (Za pad ne) Ne ma~ ke, ko ja je isti pod vig na pra vi la se dam de se tih go di na pro {log ve ka (1972, 1974, 1976), ali i po sta vi li je dan ne ve ro va tan re kord od de vet utak mi ca, od no sno 900 mi nu ta bez pri mqe nog go la u no ka ut fa zi na ve li kim tak mi ~e wi ma.

Po s led w i put u toj fa z i Iker Ka si qas je sa vla dan pre {est go di na, na {am pi o na tu sve ta u Ne ma~ koj, ka da je [pa ni ja u osmi ni fi na la iz gu bi la od Fran cu ske sa 3:1, a stre lac je bio Zi ne din Zi dan. Od ta da, [pan ci su osva ja li ti tu le na EP u Austri ji i [vaj car skoj, SP u Ju `noj Afri ci i sa da su sti gli do fi na la, bez pri mqe nog go la, na ukup no de vet utak mi ca.

EP 2008: ^e t vrt f i n a l e: [pa ni ja - Ita li ja 0:0 (4:2 pe na li ma), Po lu fi na le: [pa ni -

Upi tan ka ko je bi lo igra ti pro tiv klup skih dru go va, Ka si qa sa, Ra mo sa i Alon sa, od go vo rio je da ni je bio ni ka kav pro blem.

- Nor mal na stvar. Na te re nu ne mo `e mo da bu de mo pri ja te qi, ali van we ga je smo. Imam mno go dra gih qu di u {pan skoj re pre zen ta ci ji, igram klup ski fud bal u [pa ni ji i za to se sa da na dam da }e oni osvo ji ti ovo pr ven stvo - za vr {io je Ro nal do.

Dok se po me nu ti igra ~i Re a la u ne de qu bu du bo ri li za tre }i uza stop ni ve li ki tro fej, Kri sti ja no }e ve ro vat no bi ti na ne koj pla `i sa de voj kom Iri nom [ajk. Da le ko od fud ba la...

Slo bod ni udar ci ko ji su za vr {a va li iz nad pre~ ke, a po seb no ne pre ci zna za vr {ni ca po sle kon tra na pa da u 90. mi nu tu mno go pu ta }e mu se za vr te ti pred o~i ma.

Ikar Kasiqas brani penal u me~u s Portugalom

ja - Ru si ja 3:0, Fi na le: [pa ni ja - Ne m a~ k a 1:0. SP 2010: Osmi n a fi n a l a: [pa n i j a Por tu ga li ja 1:0, ^e tvrt fi na -

le: [pa ni ja - Pa ra gvaj 1:0, Po lu fi na le: [pa ni ja - Ne ma~ ka 1:0, Fi na le: [pa ni ja - Ho lan di ja 1:0 (pro du `e ci). EP 2012:

^e t vrt f i n a l e: [pa n i j a Fran cu ska 2:0, Po lu fi na le: [pa ni ja - Por tu gal 0:0 (4:2 pe na li ma).

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA

FRANCUSKA

NEMA^KA

4 2

2

PORTUGAL

DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

[AMPION

PORTUGAL

2 0

[PANIJA

GR^KA [PANIJA

4

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

KIJEV FINALE 01.07./20.45

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

ITALIJA

ENGLESKA 2 4

KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

18

sport

petak29.jun2012.

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE – VIMBLDON

Ana sjaj no fi ni {i ra la

\O KO VI] O PO BE DI NAD HE RI SO NOM

Na vi ja ~i u`i va li

No vak \o ko vi} pre sko ~io je i dru gu pre pre ku ka od bra ni ti tu le na Vimbldo nu, po be dio je Ame ri kan ca Ra ja na He ri so na. \o ko vi} je ana li zi rao duel sa Hri so nom, ob ja snio raz li ku

Ana Iva no vi} pla si ra la se u tre }e ko lo Vimbldo na po be dom nad Ka ta ri nom Bon da ren ko - 6:3, 7:6.Na red na ri val ka bi }e joj Ne mi ca Ju li ja Ger ges.

Ukra ji nka je pr va na me ~u na pra vi la brejk (3:2), ali je Ana do bi la na red na ~e ti ri ge ma i po sle 31 mi nu ta osvo ji la pr vi set. I u dru gom je 66. te ni ser ka sve ta ste kla pred nost 3:0. Srp ki wa je uz vra ti la (2:3), ali je Ukra jin ka po no vo na pra vi la brejk za 4:2, a za tim po ve la i 5:2.I opet je, kao i u pr vom se tu, Ana Iva no vi} sjaj no fi ni {i ra la. Iz jed na ~i la je na 5:5, do du {e ta da je spa si la i jed nu set lop tu, a on da je u taj-brej ku br zo do {la do 6:0, za hva qu ju }i broj nim gre {a kam pro ti ni ce. Po sle sa ta i 24 mi nu ta igre me~ je za vr {en - 7:3.

Ana je u pr vom ko lu bi la bo qa od Ma ri je Ho ze Mar ti nez San ~ez (6:3, 3:6, 6:3), a u tre }em }e igra ti sa Ju li jom Ger ges (22).Ne mi ca Pla si ra la se u tre }e ko lo: Ana Iva no vi} je do sa d a eli m i n i s a l a Izra el ku [a har Per (6:2, 6:2) i Ger ges sa sta ja le su se ~e ti ri ti ri me ~a za vr {e na su u dva i Be lo ru ski wu Ana sta si ju Ja pu t a, a srp s ka te n i s er k a je se ta.Ana je sla vi la na Austra ki mo vu (7:6, 6:2).Iva no vi }e va ostva ri la tri po be de. Sva ~e - li jan ope nu 2009, sle de }e go -

ova ko uz bu dqiv me~, a mi slim da su i na vi ja ~i u`i va li. On je pre ci zno ser vi rao, ali ka da je tre ba lo da od i gram agre siv ni je, osvo jio sam kqu~ ne po e ne ko ji su mi do ne le brej ko ve i po be du.

di ne u Lin cu i 2011. u Ist bor nu. Ne m i c a je bi l a bo q a u Luk sem bur gu 2010.

Je ca i Kra jan za vr {i li sa rad wu Je le na Jan ko vi} po no vo ne ma tre ne ra.

Xej Xej i hr vat ski stru~ wak @eq ko Kra jan za vr {i li su sa rad wu. Tre ner, ko ji je igra wa pod kro vom, te o~e ki va wi ma od sle de }eg me ~a.

- Bio je iz u zet no do bar na stup s ob zi rom na okol no sti u ko ji ma smo se na {li pro tiv nik i ja.

Bi li su ovo do sta dru ga ~i ji uslo vi. Ja sam pre dve go di ne igrao pod kro vom do sta te `ak me~ pro tiv Ro hu sa u pet se to va.

Sa da sam us peo da po be dim u tri, iz u zet no in spi ri sa nog, mla dog, ta len to va nog Ame ri kan ca- re kao je No le.

No vak je He ri so na sa vla dao sa tri pu ta po 6:4.

- He ri son ima sna `an ser vis i bi lo je za do voq stvo igra ti

I po red to ga {to ni je odu {e vqen igrom pod kro vom, \o ko vi} je is ta kao da su mu uslo vi i{li u ko rist.

- Osve tqe we je bi lo mno go do bro, ali ka da je za tvo re no mo ra te da se pri la go di te kret wi jer zbog vla `no sti tra va po sta je kli za vi ja, na ro ~i to u zad wem de lu te re na. Tu mo ra bi ti pr la go |a va wa u kre ta wi ma, mo ra te bi ti ma lo opre zni ji. Osim to ga, lop ti ca pu tu je ma lo spo ri je jer su ~u pa vi je i ve }e, {to je me ni i{lo ma lo u ko rist, da mu ne u tra li {em ser vi se - is ta kao je \o ko vi}.

svo je vre me no do veo Di na ru Sa fi nu do pr vog me sta VTA li ste, re kao je hr vat skom no vi na ru da Je le na na te re nu ne po {tu je

Je le na Jan ko vi}

do go vor pre me ~a i da to vi {e ne mo `e da to le ri {e. Srp ska te ni ser ka je po sle po ra za od Kim Klaj sters na Vimbldo nu iz ja vi la: - Te {ko je ka da se pro me ni tre ner i po~ ne rad sa no vim kon cep tom. Sve mi je no vo, pa se mo `da ~i ni da ne `e lim da ura dim ka ko mi je re ~e no.

Jan ko vi }e va i Kra jan pr vi put su se po ja vi li za jed no u jav no sti na me ~u Fed ku pa u apri lu u Mo skvi. Pret hod no, Je le na je ra di la sa Nem cem Ne hle som, a Kra jan sa Do mi ni kom Ci bul ko vom.

Po s le dve po b e d e u Fed ku p u, Jan k o vi } e v a je ve z a l a ~e t i r i po r a z a, za t im je na Ro l an Ga r o s u ostva r i l a jed n u po be d u, a on d a u Bir m in g e m u do { la do fi n a l a.

Me |u tim, iz gu bi la je me ~e ve pr vog ko la u Her to ge no bo {u i Vimbldo nu.

Tre nut no je 21. na VTA li sti.

TRA DI CI O NAL NI PLI VA^ KI VI [E BOJ U VR BA SU

Pe har Vr ba {a ni ma za ma sov nost Sed mi put za re dom u Vr ba su je odr `an pli va~ ki vi {e boj za de voj ~i ce i de ~a ke. Na ba ze nu Cen tra za fi zi~ ku kul tu ru „Dra go Jo vo vi}“ oku pi lo se pre ko 200 ma li {a na iz Ki kin de, Zre wa ni na, Som bo ra, Voj vo di ne (No vi Sad), Oaza (Srem ska Mi tro vi ca), Sim star (Be ~ej) i eki pa gra da do ma }i na: PK Vr bas, Del fin i PK Bje li ca. Po kro vi te qi ovog tak mi ~e wa bi li su Skup {ti na op {ti ne Vr bas i Sa vez sport za sve Voj vo di ne, a tak mi ~e wi ma su pri su stvo va li pred sed nik i se kre tar ovog Sa ve za Mi lo rad Pe ri {i} i Slav ko Per ko vi}.

Deo ~la no va PK Vr bas s pe ha rom

Do de la pri zna wa naj u spe {ni ji ma De ~a ci su do bro sa vla da li stil

Vr ba {a ni su jo{ jed nom po ka za li da uspe {no or ga ni zu ju su sre te mla dih, ovo ga pu ta za de ~a ka i de voj ~i ca uz ra sta od 7 do 12 go di na. Ma li {a ni su se nad me ta li na sta za ma od 50, 100 i 200 me ta ra. Pli va lo se pr sno, lep tir, kraul i le| nim sti lom. Bi lo je do sta uz bu dqi vih nad me ta wa, a naj za ni mqi vi ja su bi la tak mi ~e wa na 200 me ta ra me {o vi to, gde je ta ko |e bi lo pu no uz bu |e wa i ne iz ve sno sti, a naj mla |i pli va ~i ima li su ve li ku po dr {ku s tri bi na od ro di te qa, ro |a ka, ba ka i de ka.

Vre me i uslo vi za tak mi ~e we bi li su iz vr sni, a i za su di je je bi lo do sta po sla, ~ak je bi lo i dis kva li fi ka ci ja po je di nih tak mi ~a ra zbog ne pra vil no sti to kom pli va wa ili okre ta.

Ipak, to ni je mo glo da po kva ri od li ~an uti sak i ulo `e ni na por do ma }i na, na ~e lu sa Pe -

De taq sa star ta tak mi ~e wa

trom Pe ro vi }em, ko ji je is ta kao da je iz u zet no za do vo qan od zi vom de ce i ro di te qa, kao i da se na da da }e sle de }e go di ne bi ti jo{ vi {e pli va ~a ovih uz ra sta

Naj u spe {ni ji ma u tak mi ~ar skim di sci pli na ma po de qe ne su me da qe, a naj vi {e pli va ~a imao je PK Vr bas (29 tak mi ~a ra) ko jem je zbog to ga pri pao ve li ki pe har.

S. Ja ko vqe vi}

SPORT

dnevnik

petak29.jun2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U HELSINKIJU

SVETSKA LIGA

Du da{ ~e tvr ti, Be kri} u fi na lu Srp ski atle ti ~ar Mi hail Du da{ osvo jio je ~e tvr to me sto u de se to bo ju sa 8154 bo da na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju, dok je Emir Ber ki} u tr ci na 400 me ta ra s pre po na ma iz bo rio pla sman u fi na le.

Na{ de se to bo jac je do po sled we di sci pli ne vo dio bor bu za me sto na po bed ni~ kom po sto qu,

~e lu i uzeo zla to sa 8558 bo do va, a sre bro je pri pa lo Olek si ju Ka sja no vu iz Ukra ji ne sa 8321. U po sled woj di sci pli ni Du da{ je pre te kao do sko ra {weg svet skog re kor de ra Ro ma na [e br lea iz ^e {ke ko ji je na kra ju bio {e sti sa 8052 bo da. Du da{ je u tr ci na 1500 me ta ra bio ve o ma do bar i ~e tvr ti, ali je [ku re wov po sta vio li~ ni re kord i u ciq

Mi hail Du da{

ali je pred nost Ru sa Iqe [ku re wo va, ko ji je na kra ju uzeo bron zu sa 8219 bo do va, bi la pre ve li ka. Pa skal Be ren bruh iz Ne ma~ ke da le ko je od ma kao na

u{ao {e sti, sa mo tri se kun de iza na {eg asa, pa je sa ~u vao pred nost (Du da{ je sma wio sa 84 na 65 bo do va). Ipak, [e br le je ra no ot pao, pa je 22-go di {wi

No vo sa |a nin us peo da se pop ne na po zi ci ju ~e ti ri. Du da{ je sta zu na 1500 me ta ra pre {ao za 4:27,54 i uzeo 761 bod, tri se kun de spo ri je i uz 21 bod ma we od li~ nog re kor da. Ipak, i sa re kor dom bi mu tre ba lo da [ku re wov tr ~i naj ma we se dam se kun di spo ri je ne go {to je to u~i nio.

Naj ve }i na pre dak ostva rio je Gael Ke ran, ko ji je bio pr vi na 1500 me ta ra i pla si rao se ukup no na pe to me sto, [e br le je skli znuo na {e sto, pao je i dru gi ^eh Hel ce let (Mi ler iz Ne ma~ ke za vr {io na sed mom).

Me |u osam naj bo qih Be kri} je u{ao s naj bo qim re zul ta tom od 49,37 se kun di. Ovim vre me nom Emir je po pra vio svoj dr `av ni re kord od 49,55, ko ji je po sta vio pro {le go di ne i do {ao je do „A“ olim pij ske nor me. Po sle ula ska u po lu fi na le Be kri} je na po me nuo da }e za ula zak u za vr {ni cu bi ti po treb no da ide is pod 50 se kun di, {to je i u~i nio. Opet je Be kri} do bio osmu sta zu, ali to ga ni ovaj put, kao ni u kva li fi ka ci ja ma, ni je spu ta va lo. Sam je re kao da ta sta za ima svo je pred no sti jer tr ~i{ svo ju tr ku, pro tiv ve tra i {to pe ri ce.

– Is pu nio sam svo ja o~e ki va wa. U fi na lu }u da ti 120 od sto mo gu} no sti. Da nas sam i{ao {est pre po na iz 13 ko ra ka, a po sled we ~e ti ri iz 14, to ni ka da do sa da ni sam us peo – pro ko men ta ri sao je no vi–sta ri dr `av ni re kor der.

Me |u osam naj bo qih u{li su jo{ i Ne mac Ge o gr Flaj {ha u er sa 49,52 se kun de, Ra smus Ma gi (Esto ni ja) 49,54, Rajs Vi li jams (V. Bri ta ni ja) 49,63, Nej tan Vu dvard (V. Bri ta ni ja) 49,68, Sta ni slav Meq ni kov (Ukra ji na) 49,72, Adrien Kle men so (Fran cu ska) 49,80 i Pe ri klis Iko va kis (Gr~ ka) 49,83. Fi na le je na pro gra mu ve ~e ras u 21,05.

TURNIR OSAM NACIJA U KOZENCI

Ma |a ri bo qi od del fi na Srbija–Ma|arska 5:7 (1:1, 0:4, 3:1, 1:1) K O Z E N C A : Olim pij ski ba zen, gle da la ca: 400, Su di je: Mar ge ta (Slo ve ni ja) i Ka pu ti (Ita li ja). Igra~ vi {e: Sr bi ja 12 (2), Ma |ar ska 4 (1). Pe ter ci: Ma |ar ska 2 (0).

SR BI JA: So ro, A. [a po wi}, Go ci} 1, E{kert, ]uk, Man di}, Ni ki} 1, Alek si}, Ra |en, Fi li po vi} 2, Pr la i no vi}, Mi tro vi}, L. [a po wi}.

MA \AR SKA: Bak {a, Ta. Var ga, Ma da ra{ 1, Den. Var ga 2, Ka {a{ 1, Ho {wan ski 2, Ge. Ki{, Si vo{, Da. Var ga, Bi ro{, Ha rai, Gab. Ki{ 1, Na|.

Po s le ube d qi v og tri - Slo bo dan So ro jum f a nad Ka n a d om u pr v om od re p re z en t a c i j e Ma | ar s ke ko l u va t er p o l i s ti Sr b i j e po 7:5. Iza b ra n i c i De n e { a Ke ra ` e n i su u dru g om ko l u tur me w a po t u n o su za s lu ` e n o ni r a Osam na c i j a u Ko z en c i sla v i l i u du e l u u ko j em del fi n i u pr v e dve ~e t vr t i n e ni s u pru ` i l i o~e k i v a n u A grupa igru. Uz bez i d ej n e na p a d e i Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma re a l i z a c i j a igra ~ a vi { e bi |ar ska - Ka zah stan 14:3, Sr bi la je vr l o lo { a to k om ~i t a ja - Ka na da 12:4. Dru go ko lo: vog me ~ a.

Ka na da - Ka zah stan 6:10, Sr Sve je mal te ne bi lo re {e no u bi ja - Ma |ar ska 5:7. dru goj ~e tvr ti ni. Ma |a ri su la 1. Ma |ar ska 2 2 0 0 21:8 6 ko do {li do ~e ti ri go la. Pu le 2. Sr bi ja 2 1 0 1 17:11 3 3. Ka zah stan 2 1 0 1 13:20 3 ni De ja na Udo vi ~i }a ma lo su se 4. Ka na da 2 0 0 2 10:22 0 tr gli u dru ge dve de o ni ce. So ro Da nas, tre }e ko lo: Sr bi ja se raz bra nio, a Fi li po vi} je Ka zah stan (17), Ma |ar ska - Ka bio ras po lo `en u na pa du, pa su na da (19.40). od 1:5 del fi ni po sle tre }eg pe ri o da do {li do 4:6. U po sled woj B grupa ~e tvr ti ni Ho {wan ski je po sti Re zul ta ti, pr vo ko lo: Cr na gao di van gol za 4:7, a Mi tro vi} Go ra - Gr~ ka 6:4, Ita li ja je sa mo sma wio na 7:5 i to je bi Austra li ja 8:3. Dru go ko lo: lo to.

Austra li ja - Gr~ ka 4:4, Cr na Se lek tor De jan Udo vi ~i} je Go ra - Ita li ja 7:7. is ta kao da su Ma |a ri za slu `e no 1. Ita li ja 2 1 1 0 15:10 4 sla vi li.

2. Cr na Go ra 2 1 1 0 13:11 4 - I u ovom po ra zu ima za do vo 3. Gr~ ka 2 0 1 1 8:10 1 qa va ju }ih stva ri, ~ak i vi {e 4. Austra li ja 2 0 1 1 7:12 1 ne go {to sam o~e ki vao. @e le li Da nas, tre }e ko lo: Cr na Go smo re zul tat, ali po na vqam ni ra - Austra li ja (18.20), Ita li sam raz o ~a ran - re kao je Udo vi ja - Gr~ ka (21). ~i}.

Troj ni blok Sr bi je ~e ka sme~ Be la

Fo to: F. Ba ki}

Pi ra ti ot plo vi li u So fi ju Srbija – Kuba 2:3 (26:24, 16:25, 25:21, 24:26, 13:15) NO VI SAD: Ve li ka sa la Spc voj vo di na, gle da la ca: 3.000, su di je: La ba sta (^e {ka), Lu (Ki na).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi}, U. Ko va ~e vi} 12, Ja ni} 1, Ni ki} 14, Mi ti} 5, Ra {i} 8, Ata na si je vi} 15, Sta ro vi} 4, Br |o vi}, Pod ra {~a nin 10, Ro si} (l), Li si nac.

KU BA: Leon 22, Estra da, Lej va, Gu ti e rez (l), Se pe da 22, Kin ta na 8, Fun do ra, Bel 17, Fiel, Bi set 1, Me sa 3, Di az 1.

Dra ma u vre lom Spen su tra ja la je sko ro dva i po sa ta, a vi {e raz lo ga za za do voq stvo, na kra ju su ima li od boj ka {i Ku be, sa da si gur ni put ni ci za So fi ju. Re zul tat je mo gao da bu de i dru ga ~i ji, znat no po voq ni ji po na {u se lek ci ju, ko ja je u pod mla |e nom sa sta vu pri ka za la jo{ jed nu ohra bru ju }u igru. Bez po vre |e nih Pet ko vi }a i Stan ko vi }a, kao i ro vi tog Ni ko le Ko va ~e vi }a, uti sak je da su Sr bi ipak,

Priznawe za Bulatovi}a @eq ko Bu la to vi}, du go go di {wi pr vi tre ner Cr ve ne zve zde i ak tu el ni pr vi po mo} nik Igo ru Ko la ko vi }u u re pre zen ta ci ji Sr bi je, do bio je si no} pri zna we za naj bo qeg tre ne ra na {e ze mqe u se zo ni 2011/12.

We mu je ju ~e u Spen su vre dan tro fej pre dao Bog dan Sre te no vi}, pred sed nik Skup {ti ne Udru `e wa tre ne ra Sr bi je, u pa u zi iz me |u pr vog i dru gog se ta.

Fi lip Fi li po vi} je re kao da su del fi ni lo {e igra li u pr ve dve ~e tvr ti ne.

- U pr va dva de la smo vi de li ka ko ne tre ba, a za tim i ka ko bi tre ba lo da iz gle da mo. Te {ko je igra ti, ~e ka mo Va wu i Du le ta.

Mla di E{kert jo{ ni je u si ste mu ni fi zi~ ki ni na dru gi na ~in. Lo {e smo igra li igra ~a vi {e. @e qa ni je spor na, ho }e mo gol, ali ne ma re a li za ci je. I tu svi, a pr vo po la zim od se be mo ra mo dru ga ~i je da re a gu je mo - re kao je Fi li po vi}.

Gol man Slo bo dan So ro je is ta kao da je od lu ~i la lo {a igra u dru goj ~e tvr ti ni.

- Ima li smo se ri ju gre {a ka i la ko pri mqe nih go lo va. Ka sni je smo us pe li da se vra ti mo, pa ta ko u prin ci pu ne mo gu bi ti pot pu no ne za do vo qan iz da wem u ovoj fa zi pri pre ma - re kao je So ro. @iv ko Go ci} se na do ve zao: - Vi de li smo gde gre {i mo, Ma |a ri su to is ko ri sti li, Do Lon do na }e sve do }i na svo je me sto.

Da nas }e na {i mom ci u tre }em ko lu od 17 ~a so va igra ti sa Ka zah sta nom.

G. M.

19

na ovom me ~u za slu `i li vi {e od jed nog bo da.

Sve je po ~e lo sa dva blo ka na {e se lek ci je (U. Ko va ~e vi} i Mi ti}) i tri gre {ke Ku ba na ca, pa je na pr vom teh ni~ kom tajm autu bi lo 8:3. Ipak, go sti su br zo iz jed na ~i li (se ri jom 5:0), pa se u na stav ku igra lo poen za poen.

U za vr {ni ci je Ku ba ima la pred nost (18:21), ka da je Sta ro vi }a za me nio Ata na si je vi}.

Upor na Sr bi ja je u po sled wem tre nut ku sti gla do iz jed na ~e wa, na kon asa Ata na si je vi }a i blo ka Ra {i }a (24:24), spa siv {i dve ve za ne set lop te. Po tom je Se pe da pre stu pio, a pr vu set lop tu za Sr bi ju, „ku va wem„ je u vo| stvo pre tvo rio Mi ti}. U ovoj se ri ji po e na ve li ke za slu ge ima Sre} ko Li si nac, ~i ji su ser vi si (ali i jed na od bra na), do ne li pre o kret.

Do da li su Ku ban ci gas od star ta dru gog se ta i br zo po ve li 11:6, pa je Igor Ko la ko vi} za me nio di ja go na lu. Igra li su Br |o vi} i Ata na si je vi} (pri {la Sr bi ja na 12:10), a u za vr {ni ci i ka pi ten Bo jan Ja ni}, ko ji je za me nio Ni ki }a. Ni je bi lo „le ka„ za ne za dr `i vog Le o na.

Na sre }u, do bro je Sr bi ja otvo ri la tre }i set i sa Ata na si je vi }em u po sta vi, po ve la 8:5.

Usle di la je ne {to bo qa igra Ku ba na ca (11:13), ali i no va se ri ja Sr bi je, od 5:0, na ser vi se Pod ra {~a ni na (16:13). Ni ki} je po tom za i grao sjaj no, bi lo je i (19:14), {to je sa mo pod sta klo dra mu. „Pi ra ti„ su sti gli do iz jed na ~e wa (20:20), ali je za vr {ni ca ipak pri pa la Sr bi ma.

Tajm aut Igo ra Ko la ko vi }a, ini ci rao je se ri ju od 5:1, a po -

A grupa Ja pan - Ru si ja Sr bi ja - Ku ba

1. Ku ba 2. Sr bi ja 3. Ru si ja 4. Ja pan

10 10 10 10

9 5 6 0

1 5 4 10

2:3 2:3

28:12 25 22:21 16 23:20 15 10:30 4

Dana{wi program Ku ba - Ru si ja (17) Sr bi ja - Ja pan (20) sled wi poen upi sao je „re zer vi sta„ Ja ni}.

Ser vi si Ata na si je vi }a po kre nu li su Sr bi ju u ~e tvr tom se tu, ko ji se okon ~ao, naj bla `e re ~e no „tra gi~ no„ po Sr be. Vo di la je na {a re pre zen ta ci ja 6:2, blo ko vi ma Pod ra {~a ni na ima la 16:12, a mi nut ka sni je i 17:12.

Sve do 20:16 ni {ta ni je slu ti lo ta ko lo{ kraj po na {u se lek ci ju. A on da je Or lan do Ble kvud na klu pi pro na {ao mla dog Bi se ta, ko ji je okre nuo ceo me~. Sa ne ko li ko ser vis bom bi is to pio je pred nost Sr bi je - 21:21 i dao ini ci jal nu ka pi slu svo joj se lek ci ji. Po tom je Kin ta na iz blo ki rao Pod ra {~a ni na (22:23), a on da je ~e {ki su di ja La ba sta za vr {io set, jed nom, pre stro gom od lu kom, do su div {i Mi ti }u lo {e po dig nu tu lop tu!

I taj brek je bio dra ma ti ~an, kao ceo su sret. Vo di la je Sr bi ja u pr vom de lu (5:3, 8:7), Ku ba uz vra ti la u na stav ku (sve do 10:13), ali je na {a re pre zen ta ci ja smo gla sna ge da iz jed na ~i.

Na `a lost, ne i da pot pu no pre o kre ne me~ u svo ju ko rist. Po no vo su Bel i re zer vi sta Bi set uze li stvar u svo je ru ke i do ne li no vu po be du svo joj se lek ci ji.

M. Risti}

IZ FORMULE JEDAN

Ban kar op tu `u je Eklsto na Biv {i ~lan upra ve jed ne ne ma~ ke ban ke Gar hard Grib kov ski osu |en je na osam i po go di na za tvo ra zbog ko rup ci je i mal ver za ci ja u pro da ji ude la u vla sni {tvu For mu le je dan.

Ova pre su da Or ku `nog su da u Min he nu mo gla bi da ima po sle di ce i na pr vog ~o ve ka For mu le je dan Ber ni ja Eklsto na, ko ga je Brib kov ski op tu `io za sa u ~e {}e pro {le sed mi ce.

Biv {i ban kar je pri znao da je pri mio no vac za na gra du, jer je pre {est go di na do zvo lio pro da ju vla sni~ kog pa ke ta od 48 po sto de o ni ca For mu le je dan, ko li ko je ta da po se do va la do ti~ na ban ka „Ba je ri {en Lan des bank”, bri tan skom pri vat nom in ve sti ci o- nom fon du CVC-u, kom pa ni ji ko ju mu je za pro da ju ozna ~io, ka ko tvr di, ba{ Eklston.

Grib kov skom je za uz vrat upla }e no 45 mi li o na evra na gra de, a Ekle ston mu je na vod no po nu dio po sao u For mu li je dan. Zbog to ga se o~e ku je da bi mo gla da bu de po dig nu ta op tu `ni ca zbog pla }a wa mi ta i pro tiv 81-go di {weg Bri tan ca iako je do to ga, pre ma re ~i ma gport pa ro la su da u Min he nu, jo{ dug put.

Sam Ekle ston i da qe tvr di da ga je na upla tu nov ca uce na ma i pret wa ma pri si lio Grib kov ski, a o we go vom sve do ~e wu je, pak, re kao:

- O~e ki vao sam da }e to re }i ka ko bi do bio ma wu ka znu. Jad nik se di ve} 18 me se ci u za tvo ru i re kao bi bi lo {ta sa mo da se spa si - iz ja vio je Eklston.

20

SPORT

petak29.jun2012.

dnevnik SE LEK TOR IV KO VI] SKRA TIO RE PRE ZEN TA TIV NI SPI SAK

Po zva ni Mi cov i [ti mac Ana Dabovi} veruje da se Crnogorke mogu pobediti

UO^I KVA LI FI KA CI O NOG ME ^A ZA EP SR BI JA – CR NA GO RA

Na {e da me na ja vqu ju iz ne na |e we Selektorka `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije Marina Maqkovi} obe}ala je veliki borbu u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope. Ona je rekla da je Crna Gora favorit u subotwem me~u, ali najavila je da }e srpska ekipa poku{ati da napravi izena|ewe i zabele`i pobedu. Srbija na polovini takmi~ewa u grupi ima polovi~an u~inak, sa dve pobede i dva poraza, i zauzima tre}e mesto, iza Crne Gore i Poqske, a ispred [vajcarske i Estonije. Na {ampionat u Francuskoj idu dve najboqe ekipe.

- Crnogorke su definitivno favorit broj 1, {to smatraju i ostale kolege selektori u ovoj grupi. Mi smo ekipa koja je uprkos povredama ~etiri va`ne igra~ice nadomak plasmana na EP i da su sve zdrave verovatno bismo bili egal sa Crnom Gorom. Ovako mogu samo da obe}am da }emo u~initi sve da napravimo izena|ewe i pobedimo - rekla je Maqkovi}eva.

Prethodni me~ dve selekcije na Cetiwu obele`ili su brojni incidenti na tribinama, a Maqkovi}eva je apelovala na beogradsku publiku da ne bude re-

KRA JEM SEP TEM BRA

Par ti zan u Pa ri zu Ko{arka{i Partizana mt:s deo priprema za slede}u sezonu obavi}e i u Parizu, gde }e u~estvovati na jakom turniru od 28. do 30. septembra. Crno-beli }e igrati protiv Makabija, [arlroa i doma}ina Pariza.

Bi}e to posledwa provera srpskog {ampiona pred po~etak nove sezone, u koju }e u}i sa Du{kom Vujo{evi}em na klupi.

van{izma i sve protekne u najboqem redu.

- @elim da imamo fantasti~no navijawe. Ho}u da se navija na najboqi na~in za Srbiju, da se peva Srbiji, a ne da se vre|a protivnik. To bi bila na{a prva pobeda u subotwem me~u - poru~ila je ona.

Ona je dodala da joj je drago {to su u prethodnim me~evima kvalifikacija dvorane u Smederevu i Kragujevcu bile veoma dobro ispuwene, {to je, kako je navela, dokaz da `enska ko{arka ponovo postaje interesantna i uspe{na. Reprezentativka Ana Dabovi} rekla je da je prezadovoqna dosada{wim rezultatom u kvalifikacijama, iako ekipa nema dovoqno isustva.

- Mislim da smo dosta nau~ile iz prethodna dva poraza, o~ekujem punu dvoranu u subotu i verujem da mo`emo do pobede, ako ponovimo igru iz me~a sa Estonijom - izjavila je Dabovi}.

Me~ petog kola izme|u Srbije i Crne Gore igra se u subotu od 20 sati u Hali sportova na Novom Beogradu.

Hor he Gar ba ho sa za vr {io ka ri je ru

Selektor Srbije Du{an Ivkovi} skratio je prvobitni spisak kandidata za nacionalni tim sa 24 na 19, ali na prozivci, zakazanoj za 8. jul, o~ekuje da se pojavi 21 igra~, ra~unaju}i naknadno pozvane Vladimira Micova i Vladimira [timca.

Zbog povreda su morali da otpadnu nosioci igre iz prethodnog ~etvorogodi{weg ciklusa Novica Veli~kovi}, Kosta Perovi} i Stefan Markovi}, dok Mladen Jeremi} i Andreja Milutinovi} jednostavno nisu pro{li prvo sito.

- Dugo ve} vodim reprezentaciju, ali nikada nisam bio u ovako delikatnoj situaciji, sa strahovito mnogo povreda. Markovi}, Veli~kovi} i Perovi} prvi put nisu na mom spisku i tu je situacija potpuno ~ista - oni nisu spremni da zapo~nu ciklus priprema - izjavio je Du{an Ivkovi}.

Wegove re~i potvrdio je doktor Dragan Radovanovi}, koji je na ~elu Lekarske komisije KSS. - Igra~i su do{li s povredama iz klupskih sezona, pa smo organizovali konzilijarne preglede, da bismo utvrdili da li su spremni da igraju. Utvr|eno je da pomenuta trojica ne bi mogla da odgovore zahtevima reprezentacijerekao je dr Radovanovi}.

Po{to Perovi}u i Veli~kovi}u predstoji potraga za novim klupskim anga`manom, Ivkovi} je potom zamolio novinare da zbog fer pleja ne otvaramo temu wihovog stawa i ne ote`avamo im posao.

Selektor je potvrdio da je uputio poziv gre{kom izostavqenom Micovu, a zbog problemati~nog stawa kapitena Nenada Krsti}a i [timcu.

- Mogu}e je da, shodno spremnosti igra~a, bude jo{ nekih

Vladimir [timac dobio poziv selektora

poziva. Kvalifikacije se igraju po liga{kom sistemu i traju mesec dana, tako da ja ne sumwam da }e Krsti} igrati. Ipak, on je tek skinuo longetu sa noge i moramo prvo da vidimo u kakvom je stawu - istakao je Ivkovi}.

Upitan da li je obavio pojedina~ne razgovore sa ko{arka{ima koji su iz prvatnih ili nekih drugih razloga otkazivali u~e{}e u prethodnim akcijama reprezentacije (Milovan Rakovi}, Miroslav Raduqica...), strateg orlova odgovorio

Iva ko vi }ev iz bor

[panski 34-godi{wi ko{arka{ Horhe Garbahosa zavr{io je profesionalnu karijeru. Trofejni reprezentativac crvene furije 17 godina je bio na parketu i za to vreme bio {ampion Evrope i sveta. Tokom karijere krilni centra igrao je za TAU Keramiku (Kaha Laboral), Beneton, Himki, Real Madrid i Unikahu gde je i okon~ao karijeru, a dve sezone igrao je i u NBA ligi za Toronto Reptorse.

Sa reprezentacijom [panije postao je prvak Evrope 2009. godine, a osvojio je jo{ dva srebra (2003, 2007) i bronzu (2001). [ampion sveta postao je 2006. godine, dok je na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. osvojio srebro. Tokom karijere progla{avan je za ko{arka{a godine u Evropi (2006), te u ruki tim godine u NBA (2007).

Na spisku su - bekovi: Milo{ Teodosi} (CSKA), Milenko Tepi} (Kahasol), Aleksandar Ra{i} (Lijetuvos Ritas), Danilo An|u{i} (Partizan mt:s), Nemawa Jaramaz (Bijela), Nemawa Nedovi} (Lijetuvos Ritas), Ivan Pauni} (Bolowa); krila i krilni centri: Vladimir Micov (Kantu), Marko Ke{eq (Olimpijakos), Nemawa Bjelica (Kaha Laboral), Vladimir Lu~i} (Partizan mt:s), Du{ko Savanovi} (Efes), Zoran Erceg (Be{ikta{), Milan Ma~van (Makabi), Dragan Labovi} (Ni`wi Novgorod); centri: Nenad Krsti} (CSKA), Milovan Rakovi} (Montepaski), Miroslav Raduqica (Efes), Dejan Musli (Kaha Laboral), Mile Ili} (Crvena zvezda Diva) i Vladimir [timac (Olin).

je da u KSS postoje slu`be koje rade izuzetno dobro, a da je wegov posao kao trenera da izabere igra~e koje smatra najboqim.

- Ako neki igra~ `eli razgovor sa mnom, na wemu je da ga zatra`i. Sa Rakovi}em i Raduqicom nisam razgovarao, ali imam zakazano vi|ewe sa Micovim, a posle vikenda i sa Ercegom.

Selektorov prvi pomo}nik osta}e Aleksandar Kesar, sa kojim je prethodnih sezona sara|ivao i u Olimpijakosu, dok }e Vlada Vukoi~i} i Goran Topi} zameniti dosada{we asistente u nacionalnom timu Du{ana Gvozdi}a i Sa{u Nikitovi}a. Ivkovi} je podsetio da Ko{arka{ki savez Srbije do 4. jula mora FIBA Evropi da dostavi spisak od 24 igra~a koji }e biti registrovani za kvalifikacije za Evrobasket.

Takmi~ewe koje se igra po dvokru`nom bod-sistemu (10 kola) po~iwe 14. avgusta, a Srbija }e se takmi~iti u A grupi sa Izraelom, Crnom Gorom, Estonijom, Slova~kom i Islandom.

DA NAS NA NO VO SAD SKOM [TRAN DU

Ru ko met no nad me ta we na pe sku

Nenad Vu~kovi} i Milo{ Kostadinovi}

S PRI PRE MA OR LO VA NA KO PA O NI KU

Svi na sme ja ni Rukometa{i Srbije odra|uju na Kopaoniku prvi deo priprema za Olimpijske igre u Londonu. Nikola Manojlovi} ka`e da orlovi nestrpqivo ~ekaju odlazak u britansku prestonicu i da je ekipa pripreme po~ela u odli~nom raspolo`ewu.

- Prvi put vidim da su usred leta svi nasmejani. Predstoji nam lep period, da se pripremimo za ono {to nas ~eka na Olimpijadi. Umora nema, imali smo dosta vremena da se odmorimo i kre}emo svi od nule - ka`e Manojlovi}.

Manojlovi} ne `eli da prognozira plasman niti u~inak Srbije na OI. - Fantasti~an domet je bio da izborimo u~e{}e na Olimpijskim igrama, ja sam zadovoqan samim tim {to smo oti{li na takmi~ewe, a tamo {ta napravimo, neka bude kako bude. Jedini problem je satnica na koju }emo se te{ko navi}i, a kada je savladamo, bi}e sve u redu - tvrdi Manojlovi}.

Srbija }e na OI igrati u Grupi B sa Hrvatskom, Danskom, [panijom, Ma|arskom i Ju`nom Korejom.

Od danas do nedeqe na terenima novosadskog [tranda odr`a}e se {esti me|unarodni turnir u rukometu na pesku, u organizaciji Gradskog rukometnog saveza Novog Sada (GRSNS) a pod pokroviteqstvom Uprave za sport i omladinu Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Turisti~ke organizacije Novog Sada i JP Gradsko zelenilo.

Po ugledu na masters turnire {irom Evrope, organizator novosadskog turnira opredelio da u~estvuju osam mu{kih i devet `enskih ekipa iz Hrvatske, Ma|arske, Makedonije i Srbije.

- @eqa nam je bila da u~estvuje po osam mu{kih i `enskih ekipa, me|utim, zbog velikog inte-

resovawa dama odlu~ili smo se da u toj konkurenciji uvrstimo jo{ jednu (iz Ma|arske) po{to se radi o vice{ampionu Evrope.

Time smo dobili na kvalitetu, a nadmeta}e se jo{ i ekipe iz Hrvatske, Makedonije, kao i dve iz Srbije koje imaju veliko me|unarodno iskustvo. Utakmice }e suditi me|unarodni delioci pravde,{to pove}ava rejting na{eg turnira - istakao je Branislav Radi{i}, jedan od glavnih organizatora ove kod nas jedinstvene manifestacije.

Generalni sekretar GRSNS Stevan Popov podsetio je da je ova manifestacija od interesa za grad.

- Ponosni smo na mlade kolege, jo{ uvek aktivne rukometa{e, koji su se uhvatili u ko{tac s or-

Gru pe Mu {kar ci - Gru pa A: Alal vera (Beograd), Pe{~ana oluja Sitoplast (Beograd), Metalac (Futog), Novi Sad (Novi Sad), Gru pa B: Una neon (Ka}), Sokol (Hrvatska), Struga (Makedonija), Bi~ stars bhc (Ma|arska).

Da me - Gru pa C: ORK Apatin, Vojvodina (Novi Sad), Struga (Makedonija), Nopal (Ba~ka Palanka), Gru pa D: @eqa (@abaq), Petrovaradin, Kontesa nera (Hrvatska), OVB Bi~ grls (Ma|arska), Sokol (Hrvatska).

Stevan Popov, Nemawa Suyum i Branislav Radi{i}

ganizacijom jedne ovako ozbiqne manifestacije. Pomalo smo qubomorni na odbojka{e, koji su svoj sport na pesku podigli na vrhunski nivo. No, mi idemo korak po korak u nameri da im se po organizaciji pribli`imo. Na{ turnir zbog sve ve}eg interosovawa inostranih ekipa dobija na te`ini, tako da smo na dobrom putu da budemo doma}ini evropskog ili svetskog {ampionata.

Verujem da }emo i ovoga puta biti dobri doma}ini - rekao je Popov.

Reprezentativac Srbije u rukometu na pesku Nemawa Suxum i ~lan beogradske ekipe Alal vera pozvao je Novosa|ane da do|u na [trand.

- Rukomet na pesku je dinami~an sport, sa mnogo lepih i

atraktivnih poteza, cepelina, gde se svaka gre{ka protivnika ka`wava. Igra se u dva dobijena seta, a ako rezultat bude nere{en izvode se penali. Svake godine turnir je i organizaciono i takmi~arski sve boqi, pa pozivam Novosa|ane da do|u i u`ivaju u atraktivnosti ove igre - istakao je Suxum.

Danas od 10 do 13 sati bi}e organizovan mini turnir u rukometu na pesku za mla|e kategorije.

Ciq je da se {to vi{e dece ukqu~i i zainteresuje za ovaj sport.

Glavni turnir po~iwe danas u 14 ~asova i traje do 20. Sutra }e se utakmice igrati od 10 do 19 ~asova, a u nedequ na programu su polufinala od 10 do 12 sati. Od 14.20 do 17 ~asova usledi}e me~evi za medaqe.

J. Ga li}

GLOBUS

dnevnik

petak29.jun2012.

21

Муж и жена у хотелу на швалерацији К

оје су шансе да одете у хотел са љубавницом, а тамо угледате жену са љубавником? Иако звучи као да су мале шансе да се овако нешто догоди, једном брачном пару из Кеније се то догодило - да варају једно друго на истом месту у исто време. Муж и жена из Кеније једно вече су се поздравили и кренули свако својим путем - он је морао да се врати на посао, а она је кренула са другарицама на кафу... Пар сати касније су се срели тамо где сигурно нису очекивали да ће се срести - у хотелу, свако са својим партнером. Лист „Стандард” пише да је у хотелу у Млолонгу једне вечери настао прави хаос када су супружници налетели једно на друго са љубавницима под руком. Док су се они свађали испред својих соба изнајмљених на сат-два, љубавник и љубавница су шмугнули.

Пљачка по таксиметру

А „Видео сам жену како је зграбила мужа и кренула да га бије”, рекао је један од посетилаца хотела. „Онда је он почео да удара њу јер је и она до-

шла да се швалерише. Да ствар буде гора, особље хотела је истом листу потврдило да су и муж и жена њихови редовни гости.

Уместо кичицом, слика грудима

Т

ајланђанка шокирала гледаоце емисије „Ја имам таленат” - грудима наноси боју и тако ствара! Добила пролаз од мушких чланова жирија,

политичари критични. Једна 23годишња Тајланђанка пријавила се за шоу „Ја имам таленат” и показала је сликарско умеће.

На свој начин. Изашла је на бину, на којој је било постављено платно, и на опште изненађење и шок чланова жирија, скинула кошуљу, па брусхалтер, потом

је полила боју по грудима и тако је сликала! Не може се рећи да није талентована, зар не?

Двојица мушких чланова жирија рекли су „ДА”, док је једина женска чланица жирија, која се разрогачила на током наступа, дала негативан глас. Девојка је прошла у наредну рунду, али питање је да ли ће наставити такмичење. Тајландски политичари, а пре свих представници Министарства културе те земље, оценили су њен наступ неприхватљивим и шокантним и позвали су продуценте емисије на разговор. Они замерају продуцентима што нису „исекли„ њен наступ, односно део када она грудима наноси боју на платно, поготово што емисија не иде уживо. „Мора да постоји нека граница у изражавању”, кажу у Министарству културе.

мериканка ухапшена пошто је таксисти рекла да је сачека док „само нешто обави”... Синтија Шејк таксијем је дошла до продавнице „Рејс трек” у Порт Шарлоту на Флориди. Таксисти је рекла да је сачека, јер мора да уђе у радњу и обави нешто. Пошто се странка чудно понашала, такси-

Учим, ма ј к е м и

ста се забринуо да ће побећи без да му плати, па је позвао полицијску патролу. Док је Синтија унутра уз претње отела раднику 320 долара, стигао је позорник, који ју је сачекао када је изашла са пленом. Она је ухапшена и оптужена за крађу, пише америчка штампа.

Кару Кикучи, дипломац архитектонског факултета у Нотингему и оснивач школе каже да овај пројекат постоји како би олакшао учење мандаринског. „Ако једноставно узмете књигу или приручник за учење кинеског, уплашићете се. Овако је лакше и лепше”, рекао је Кикучи. Осим осме лекције, у којој на интересантан начин учите да кажете огледало, постоје лекције у којима манекенке леже у кревету, једу

О

нлајн школа кинеског језика наишла је на жестоке критике јавности, јер базира предавања по систему - што згоднија „професорка”, више ученика. Једно од предавања школе кинеског, тачније мандаринског језика изгледа овако – згодне девојке у грудњацима и минићима се шепуре испред огледала, док се у позадини чује глас који говори: „Секси мандарински, лекција осам: Огледало…мелодија…”. Мото школе Sexy Man da rin.com, због чега је и постала позната је „учење службеног кинеског језика на неконвенционалан начин”, али убрзо пошто је објављен оглас да траже „професоре” сви они који су се пријавили били су шокирани након што је од њих затражено да пошаљу слике целог тела, тачније фигуре.

воће, перу кола у бикинијима… Иако је идеја да научите нешто, а притом се насмејете и „лепо проведете”, Ени Чан, председавајућа Асоцијације за права жена у Хонг Конгу, као и Су Меј Томпсон, директорка Женске фондације, покушавају да забране постојање школе јер „третира жене као сексуалне објекте”.

Устај, баба, време је П

ијани Британац прерушио се у Смрт и испрепадао комшиницу на спавању. Филип Еванс (35) из Бомерија у северном Велсу попио је коју чашицу више, и одлучио да својој комшиници Шерон Мајерс приреди језиво

изненађење. Мајерсова, бака двоје унучића, пробудила се усред ноћи и крај кревета угледала „Косача” високог два метра!

Она је завриштала, а затим га напала и покушала да га угризе, што јој није пошло за руком јер је вештачке зубе извадила пред спавање. Храбра бака свукла му је маску, и уместо „Косача” препознала комшију Филипа. Шерон је позвала п о л и ц и ј у, која је ухапсила Еванса. Он је пред судом у Бомерију рекао да је цела неслана шала била резултат пијанства. Био је оптужен за провалу, али и за тешки напад, пошто је Мајерсова током кошкања са њим задобила повреде руку и врата. Суд није имао разумевања за такав хумор, па га је осудио на неколико месеци затвора.

С

Октомама снимила порнић

ећате се Нађе Сулејман, жене која је пре три године родила осморке? Снима порнић, а ово су њене промо фотке… Нађа Сулејман (37), која поред осморки рођених 2009. године има још шесторо деце, надала се да ће зарадити гомилу новца писањем аутобиографије и снимањем сопственог ријалитија. Планови су јој пропали, а она се окренула индустрији за одрасле. Нађа је објавила серију бизарних фотографија којима најављује свој порнић, а најгора од свих

Ко сме да проба П

рошлог викенда је отворен ролеркостер на невероватних 2.100 метара надморске висине, а конструкција је висока око 500 метара. Вишег од њега тренутно нема. У забавном парку „Glen wo od Springs” у Колораду љубитеље адреналина чека права „посластица”, јер не само што је навиши већ је и један од најстра-

шнијих. Џиновски ролеркостер је зграђен на литицама планине, са које се пружа предиван поглед на град и излазак реке Колорадо из кањона. Вожња, као и увек, почиње великим успоном и спорим пењањем возића, а затим следе „вратоломије” са изненадним скретањима, падовима, окретима, а поглед на кањон је мало коме на памети...

„Није било лако све ово направити. Најтеже је било допремити сав потребни материјал на место изградње која је трајала 30 дана. Надам се да ће ово довести нове посетиоце у наш забавни парк”, изјавио је радник парка Кели Бетис, а преноси „Daily Mail”. За градњу највишег ролеркостера на свету потрошено је око милион долара.

је она где седи топлес испред дечијих бенкица. Наравно, мајка четрнаесторо деце је наишла на осуде јавности овим поступком, али она каже да то ради како би прехранила децу и отплатила дугове.

22

kWiGA

petak29.jun2012.

dnevnik

ВЕЧЕ С ПЕТЕРОМ ЕСТЕРХАЗИЈЕМ У КЦ НС

TOP-LISTA

Духовите игре за одрасле К

ао гост Првог европског фестивала књижевности у Београду, који се завршава данас, Петер Естерхази је једно вече посветио Новосађанима. У Културном центру Новог Сада једног од водећих савремених европских писаца представили су домаћини, његов преводилац на српски Арпад Вицко и Владислава Петковић Гордић. Оно што је Естерхази говорио о себи, публици се највише свидело, јер им је пружена прилика да се искрено смеју приповедању овог шармера без премца. Због тога нам се учинило да је гост неадекватно представљен као први у породици Естерхази који није рођен као племић. Истини за вољу, Мађари тих година

нису баш признавали племићке титуле, али се Петер Естерхази (Будимпешта, 1950.) веома брзо изборио за племство духа, што није наследна титула. Романсијер, есејиста и приповедач, написао је преко двадесет књига, које су преведене на многе језике. Неки његови читаоци знају, а многи не знају, да је породица Естерхази столећима утицала на токове мађарске и европске историје. И да су многе његове књиге- алтернативна слика те прошлости и те породице. Тако је и Естерхазијев роман „Помоћни глаголи срца“ („Архипелаг“, 2012), најновији превод на српски, алтернативна историја живота његове мајке. Као што су романи „Harmonia caelestis“ и

О математици и фудбалу -У школи сам био штребер, све сам знао одлично, а другови су ми то опраштали, јер сам био најбољи фудбалер, испричао је Петер Естерхази. У раној младости само сам читао и играо фудбал; та игра ме је спасла од самоће. Касније сам дипломирао математику, али никада нисам постао математичар. У тој науци највише ме привлачила могућност сталног поигравања. Ипак, у фудбалу сам научио шта значе лепота, озбиљност и достојанство игре, а то искуство примењујем и у писању. Они људи који мисле да се играју само деца- нису у праву. Од 1978. године сам професионални писац, а моја супруга воли да каже како бих, да ње није било, остао само просечан математичар. А што се фудбала тиче, од мене је био бољи мој млађи брат, мађарски репрезентативац у том спорту. Кад он даје интервјуе, онда каже како сам ја био интелигентан фудбалер, а ја обавезно исричам како је он имао леп осећај за језик.

-Роман „Помоћни глаголи срца“ почео сам да пишем и пре него што сам постао писац, објаснио је Естерхази. Започела га је заправо моја мајка, која је живела робовским животом источноевропских жена средином 20. века и мала је четири сина. Сваког јутра за доручком причала нам је своје узбудљиве снове, који су нама били досадни, а ја сам јој предложио да их записује, па да после то заједно објавимо као књигу. По сле њене смрти то сам и учинио, обилато користећи њена сновиђења, а мами би сигурно било драго да зна како је помогла моју књижевну каријеру. Ово је прва моја књига која је преведена са мађарског. Фото: Б. Лучић Негде сам прочитао да је „Исправљена верзија“( на срп- књижевност свемогућа и свемоћском их је објавио новосадски на, а то ми се свидело, јер сам на „Прометеј“) по свећени неверо- неки начин кроз овај роман оживатној судбини његовог оца, рође- вео своју мајку.Само због тога је ног као племић, који је стигао да вредело бити писац, закључио је буде полицијски доушник и над- Естерхази. ничар на неком провинцијском Роман „Помоћи глаголи срца“ пољопривредном добру. Између Петер Естерхази завршава речета два романа, његов син Петер ницом „ Све ћу то још једном и сазнао је из полицијских досијеа тачније написати“ и објашњава да за нечасну очеву службу. Али би тако требало да гласи виртуелаутор никада неће признати да је ни крај сваке књиге, јер се увек писао аутобиографске приче, јер може писати боље и више. Звучи је његова литература невероватна обећавајуће. мешавина стварности и фикције. Рад ми ла Ло ти на

НЕКЊИЖЕВНА БАШТИНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

У

Златна вештина дијалога

амфитеатру Народне библиотеке Србије пре две вечери „Службени гласник“ је организовао разговор о десетој књизи серијала некњижевне заоставштине академика Борислава Пекића „Златно доба дијалога“. На тај начин издавач обележава 20 година од његове смрти (2. јула 1992). Да је Пекић и после две деценије од смрти актуелан и присутан у нашој средини, не само као један од највећих писаца српског језика већ као истрајни борац за људске слободе и демократију, потврдила је публика која је до последњег места испунила амфитеатар. Публика се након излагања главног уредника „Гласника“ Слободана Гавриловића, књижевника Александра Гаталице, публицисте и књижевних критичара Теофила Панчића и Слободана Владушића укључила у разговор, као што су и желели организатори. Да се на Пекићевским идејама развије дијалог, волео би и сам аутор. Књига „Златно доба дијалога“ обухвата Пекићеве интервјуе од

1962. до последњег, који је дао Божи Копривици непосредно пред смрт 1992. године. То нису „обични“ разговори већ „изузетна литература“ јер Пекић није трошио

KWI@EVNA BA[TINA

Поклон Сретена и Никол Марић У

Библиотеци Матице српске налази се библиотека про-

фе сора, књижевног теоретичара, есејисте и преводиоца Сретена Марића (Ко сјерић, 1903 – Турена, 1992), и његове супруге Никол. Уговор о покло ну ове веома вредне збирке, са око 13.000 публикација из књижевно сти, филозофије, лингвистике, исто ри је, пси холо ги је, уметно сти, религије и других области, већином на француском, немачком, енгле ском и српском језику, Библиотека Матице српске потписала је са супружницима Марић 12. децембра 1989. године. Књиге и периодичне публикације из ове донације обрађене су у електронском каталогу Библиотеке Матице српске, а њихов инвентарни списак публикован је у све скама „Раскршћа“, књижевно-филозофског годишњака Сретена Марића. Д. Г.

свој раскошни таленат само када је писао романе већ и када је одговарао на новинарска питања, држећи се у свакој прилици максиме „није важна ширина већ дубина„, чуло се током разговора. Издавач се захвалио се пишчевој удовици Љиљани и ћерци Александри што подвижнички приређују Пекићеву богату рукописну заоставштину из које настају драгоцене књиге. Осврнувши се на теме којима се Пекић бавио у интервјуима, Гавриловић је ставио акценат на питање зла, света у коме доминира лаж и у коме су сви на некој врсти робије, да би закључио да је био личност коју одликују високи етички и морални принципи. Борислав Пекић је припадао људима који су живели за идеје, а не од идеја, и све време стојећи усправно, никада се не одричући права на критичко мишљење. Свако коме је литература важна мора, за живота, „доћи на сусрет с

Пекићем“, наглашено је у разговорима у Народној библиотеци. Пекић никада није био помодан, нити модеран писац, никада није следио оне који су у тренду. Пекић није био нити је сада „лаки“ писац- његова литература очекује од читаоца да буде образован и да заузме активан став према тексту. Учесници ове расправе сложили су се да Пекића треба изнова читати, јер свако ново читање открива нове вредности, а они које не интртигира нису још сазрели за сусрет са Пекићем. Све оно то је његова књижевна, али и некњижевна баштина- до данас је издржало пробу времена. Реч „дијалог“ била суштински битна за Борислава Пекића, он је био писац који својим јунацима даје најбоље шансе. Пекић је био један од снивача Демократске странке. Запамћен је као личност која је увек била спремна да саслуша неистомишљенике. Одломке из књиге „Златно доба дијалога“ говорио је глумац Павле Пекић. (Тан југ)

Најтраженији наслови у књижари „Соларис” 1. „Сјај у оку звезде“, Љиљана Хабјановић-Ђуровић - „Глобосино“ 2. „Писмо госпође Вилме“, Јелена Бачић Алимпић - „Лагуна“3.

3 „Нови Јерусалим“, Борислав Пекић - „Соларис“ 4. „Заточеник небеса“, Карлос Луис Сафон „Чаробна књига“ 5. „Дух самопорицања“, Мило Ломпар -„Орфеус“ 6. „Бернардијева соба“, Слободан Тишма - Културни центар Новог Сада 7. „Алеф“, Паоло Коељо - „Паидеиа“ 8. „Зовем се црвено“, Орхан Памук - „Геопоетика“ 9. „Костури округа Медисон“, Ведрана Рудан - ВБЗ 10. „Босански рат“, Собрица Ћосић - „Службени гласник“

ПРВО ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ „СТУБОВА КУЛТУРЕ“

Најинтимнији роман Драгана Великића И

зда вач ка ку ћа „Стубо ви културе„ објавила је своју прву електронску књигу - роман „Бонавиа„ Драгана Великића, који је недавно изашао у класичном, штампаном облику. Књигу је могуће наручити са сајта www.stubovi.co.rs, у форматима моби и епуб, прилагођеним читању на рачунарима, таблетима, читачима електронских књига и паметним мобилним теле фонима. Овим „Стубови култу ре„ из ла зе у су срет технолошки модернизованој читалачкој публици и придружују се глобалној акцији очувања животне средине. Књига Драгана Великића прва је у низу електронских књига које ће „Стубови културе„ од сада објављи вати упо редо са штампаним издањима и ускоро се у продаји очекују дигитализовани насло ви екс клу зив них аутора ове куће. Роман „Бо на виа“ упо зна је читаоце са животним причама неколико јунака који су међусобно пове зани пријатељским, родбинским или љубавним ве зама. Пове зују их и јаке емоције љубави, поштовања, сећања на прошлост, али их раздвајају отуђеност, различити погледи на живот, очекивања, игре судбине. По ве зу је их и за јед нич ки про стор на којем живе, Балкан и Сред ња Евро па, гра до ви, дневно-политички догађаји, а раздваја “Велика бара“, оке ан преко којег се бежи у нове животе и нове идентитете. Ре флектујући судбине својих ју-

нака, Великић у роману изно си и аутобиографске детаље, који су га навели да исприча интимну причу свог живота на “добром путу“, саопштио је издавач. И аутор је рекао да је то

његов најличнији, најинтимнији роман. “Бо на виа“ је де ве ти роман Драгана Великића. Пре овога је об ја вио рома не “Виа Пула“, “Астра ган“, “Хам син 51“, “Сверни зид“, “Дантеов трг“, “Случај Бремен“, “До сије Домашевски“ и “Руски прозор“, за који је 2007. добио НИН-ову награду, награду “Меша Селимо вић“ за нај бо љу књи гу и Сред ње е вроп ску на гра ду за књижевност. Књи ге Дра га на Ве ли ки ћа пре веде не су на пет на ест европских је зика. Заступљен је у домаћим и ино страним антологијама прозе. Р. Л.

Нормалци у свету чаробњака

П

осле фантастичног успеха литерарног серијала о малом чаробњаку великог срца, „Хари Потер“ враћа се у наше домове у интерактивној верзији. Након што се неколико година опирала дигитализацији својих папирних дела, ауторка „Харија Потера“ Џоанa Роулинг с одушевљењем је прихватила све дигиталне новотарије, уводећи свој чаробни свет у нову, интерактивну димензију. Захваљујући изумима које су дале нови смисао конзолама за играње Wii, Yboy 360 PlayStation 3, данас можете „ући“ у игрицу коришћењем контролора покрета који бележи ваш положај и учитава га у игру. „Сони“ је отишао корак даље и за власнике својих „плејстејшн“ конзола створио интерактивне књиге. Уз помоћ контролора покрета и камере серијал књига назван „Вондербук“ оживеће на вашем ТВ екрану. Прву књигу, названу „Књига чини“, направили су у сарадњи са Џоаном Роулинг, која је написала потпуно нови садржај.

Председник „Сони компјутерса“ Џек Третон рекао је да је Џоана Роулинг одувек била заинтересована за концепт интерактивних књига, а да је то интересовање до-

било и стваран облик када се упознала с новим могућностима које нуди „Сони“. Како је рекла, „ово је најближе што Нормалци могу да приђу свету чаробњака и књизи са чинима.“

[E O ] ET Представљен на не- N

давном Сајму електроничке забаве у Лос Анђелесу, „Вондербук“ ће бити у продаји крајем ове године, вероватно пред божићну купоманију. Садржаваће књигу формата фото албума која ће моћи да се прикључи на ТВ екран преко „плејстејшн“ камере. Читаоци ће моћи да користе „плејстејшнов“ контролор покрета како би „ушли“ у књигу, а једна од могућности је и „бацање чини“ научених у књизи, махањем руком као чаробним штапићем. Прва „Вондербук“ књига продаваће се по цени од 39,99 долара, односно 69,99 долара уз додатке – контролор покрета и камеру. Оба ова додатка и до сада су могла да се купе посебно, ако сте већ поседовали „плејстејшн“ и желели да играте интерактивне игре. Додатни софтвер за „Вондербук“ продаваће се посебно, а сигурни смо да ће на јесен то бити велики хит. Ива на Ву ја нов

kultura

dnevnik

ИНТЕНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА У НОВОМ САДУ

„Представа” преко „Скајпа” Данас ће на Инфанту трупа „Toneelhuis“ из Белгије извести представу „Ирачки духови“, у 19 сати на сцени „Пера Добриновић“ СНП –а. Аутори и извођачи су: Дураид Абас, Сара Еиса, Ахмед Калед, Јулија Клевер, као и

дом о утицају рата на његову генерацију. „За гледаоца на Западу несхватљива је горка реалност генерације двадесетогодишњака који су већи део својих живота провели у рату. Шта је рат? Ко/ шта добија? Ко/ шта губи? Ра-

културолошке разлике“. Представа је 2010. добила награду за најбољег младог позоришног редитеља на фестивалу Theater aan Zee у Остендеу, након чега је успешно извођена у Белгији и у иностранству.

сем приступа овој сложеној теми са неопходном лакоћом и хумором, заједно са двојицом глумаца који су побегли из Ирака и две фламанско-немачке глумице, користећи позоришни језик који неочекивано превазилази

У 22 сата почеће перформанс, заправо разговор преко Скајпа, који ће наш млади редитељ и писац Роберт Ленард водити са браћом Ференцом и Иштваном Иванич. „World walk - чудна петља – тест“ назив је овог пројек-

Из представе „Ирачки духови“

Мокалад Расем, позоришни редитељ и глумац ирачког порекла, који последњих шест година живи и ради у Антверпену. На позоришну мапу Расем се уписао 2010. представом „Ирачки духови“, динамичним кома-

та браће Иванич, који ће бити реализован у Културном центру Новог Сада, клубу „Трибина младих“. Браћа Иванич су пре седам година кренули с Палића у свет пешке, прешли 20.000 километара, а циљ им је да пређу укупно 40.000. „Ми смо Браћа по пешачењу. Ференц Иванич и Иштван Иванич. Потпуно смо различити људи. Са различитим склоностима, сферама интересовања и замислима. Без три дана, пола је године разлике међу нама. Долазимо из различитих светова. Ипак, живимо већ пет година један поред другог. Научили смо да прихватамо један другог. Негативности не тражимо само у другима. Напротив, истражујемо пре свега сопствене тамне мрље. Веома тежак задатак. Споро напредујемо. Корак по корак. Пешачимо пет година и већ је 20 000 километара иза нас. Где год идемо, говоримо о томе како нико није светац и да свако има смећа на претек, које би било пристојно почистити пре опањкавања туђег дворишта. Живимо у свету где је упирање прстом у другога, незаобилазна свакодневица. Међутим, искрено и дубоко доживљена самокритичност, права је реткост...“ Н. П-ј.

У СЕНТАНДРЕЈИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „СРПСКА ЦРКВЕНА УМЕТНОСТ У МАЂАРСКОЈ“

Слојевита и разграната слика У Српском црквеном музеју – у згради некадашње Препарандије, у Сентандреји (Мађарска), јуче је отворена изложба „Српска црквена уметност у Мађарској“ коју су приредили Музеј Српске православне епархије будимске из Сентандреје и Галерија Матице српске из Новог Сада у склопу обележавања 200. годишњице Прве српске учитељске школе у Сентандреји. Изложба „Српска црквена уметност у Мађарској“ је резултат пројекта сарадње Музеја Српске православне епархије будимске из Сентандреје и Галерије Матице српске на заштити српског културног наслеђа у Мађарској које сведочи о вишевековном присуству српског народа на том простору и развоју

уметничког израза као дела богате ризнице средњоевропске уметности. Поставка обухвата 39 икона и богослужбених предмета из српских цркава у Мађарској, у одабиру Косте Вуковића, кустоса сентандрејског музеја, који су конзервирани и рестаурирани у Галерији Матице српске током 2010. и 2011. године. Свако дело или заступљена серија надовезује се на различити сегмент српског уметничког наслеђа, указујући на још недовољно проучена питања, као и на рад појединих мало познатих сликара или

U SVE ^A NOJ SA LI MA TI CE SRP SKE

Uru ~e na priznawa za du `bin skih fon do va Na gra de za du `bin skih fon do va Ma ti ce srp ske uru ~e ne su ju ~e ovo go di {wim do bit ni ci ma - sred wo {kol ci ma i stu den ti ma, a naj vi {e na gra da oti {lo

je u ru ke stu de na ta Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na gra |e ni su Iva na Ja ri} sa Od se ka za srp sku kwi `ev nost, Ma ri na [a -

te ta, Bo jan Mat kov ski sa Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci i dr Iva na Fra ta ri} sa Me di cin skog fa kul te ta.

Me | u sred w o { kol c i m a, na gra de su do bi li Mi li ca To d o r o v i} u~e n i c a Kar l o v a~ k e gim n a z i j e, Bo ris Gru bi} iz Gim na zi j e „Jo v an Jo v a n o v i} Zmaj“, Bra ni mir Ar si} i Si mo na \u ri} - u~e ni ci Gim n a z i j e „Sve t o z ar Mar ko vi}“, Vi dak Ra i ~e vi} sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog sme ra i Alek san dra Ma jer sa Dru {tve noje zi~ kog sme ra Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}“, Mar ko Ko va ~e vi} iz Gim na zi je „La za Ko sti}“ i Da ja na Mi lo va nov iz Gim na zi je iz Be ~e ja.

Do bit ni ke je ju ~e u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske po zdra vio ge ne ral ni se Fo to: B. Lu ~i} kre tar ove usta no ve, \or |e nost, Kri stian Je ri} sa Od se - \u ri}, a na po klon su do bi li ka za isto ri ju i De jan @i bert Zbor ni ke i Le to pi se Ma ti ce srp ske, kao i mo gu} nost da po sa Od se ka za fi lo zo fi ju.

Na gra de su do bi li i Vla di - sta nu re dov ni ~la no vi Ma ti ce slav \a ni} sa Prav nog fa kul - srp ske.

J. Zdjelarevi}

fer sa Od se ka za srp ski je zik i kwi `ev nost, Igor Raj wak sa Od se ka za kom pa ra tiv nu kwi `ev nost, Na ta {a Be li} sa Od se ka za ru ski je zik i kwi `ev -

сликарских радионица. Пред публиком ће бити слојевита и разграната слика српске црквене уметности у Мађарској и бројне полазне тачке за будућа истраживања. Посебан сегмент чини представљање конзерваторско-рестаураторских радова као доприноса Галерије Матице српске заштити културне баштине Срба у Мађарској. Организатори су приредили и пратећу публикацију на енглеском језику са текстовима о историјском и уметничком значају предмета и збирки из којих потичу, конзерваторским истраживањима и резултатима, каталогом изложених дела и резимеом на мађарском језику, на којем је и летак изложбе. Изложба ће бити отворена до 31. августа. У АНДРИЋГРАДУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК НАШЕМ НОБЕЛОВЦУ

Све више камених објеката На централном градском тргу у Вишеграду јуче је свечано откривен споменик Иви Андрићу, на годишњицу почетка радова на Андрићграду, каменом тргу на обалама Дрине и Рзава посвећеном нашем једином добитнику Нобелове награде. Споменик висок 2,4 метра рад је академског вајара Миланка Мандића и, како преноси агенција Срна, истоветан је ономе на Андрићевом тргу у Београду. Планирано је да на свечаности буде отворена и Градска кафана „Јалија“ која је добила име по језичку земље између Рзава и Дрине на ком се налази Каменград. Андрићев град или Каменград је подигнут у част нобеловца Иве Андрића. Реч је о тргу који се простире на 17.000 квадрата у Вишеграду. Град граде Емир Кустурица и Влада Републике Српске, а као инспирација је послужио Андрићев роман „На Дрини ћуприја“ за коју је и добио Нобелову награду. За годину се у Каменграду под кровом нашло више од 10.000 квадратних метара камених градјевина. Од укупно 46 објеката који ће бити подигнути до 2014. године, до сада је завршен 21.

petak29.jun2012.

23

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ОД ОСВАЈАЊА ПРЕСТИЖНОГ ПРИЗНАЊА „ХОР СВЕТА“

„Јосиф Маринковић“ кроз награде и плакете У Малом салону Народног музеја Зрењанин вечерас у 19 часова биће отворена изложба поводом четврт века откако је Омладински мешовити хор зрењанинског Музичког друштва „Јосиф Маринковић“ у Ланголену, у Великој Британији, освојио награду „Хор света“. Изложба обухвата хорску заоставштину - награде, плакете, фотографије, захвалнице, пехаре, заставе, гардеробу, ноте и све оно што је хор „Јосиф Маринковић“, од свог оснивања 1956. па све до 2002. године, када је престао са радом, освојио и сакупио.

оне, који бављење музиком схватају као један од могућих видова испољавања свог стваралачког духовног идентита. Пресудан печат му је дао диригент Слободан Бурсаћ, који је у његов развој и резултате уложио огромну енергију, љубав и све своје музичко знање. Хор се већ у првим својим јавним наступима и такмичењима исказује као врхунски, а непрекидан узлазни пут следи на такмичењима, фестивалима и смотрама Војводине, Србије и Југославије. Изванредну истанчаност израза, што је, по мно-

Зрењанински победници из Ланголена

Пошто се заоставштина хора налазила у приватном власништву његових чланова, која је чувана на често неадекватним местима, ова изложба ће бити повод да се сакупљени материјал преда зрењанинском музеју на чување. Поводом отварања изложбе бивши чланови хора отпеваће неколико композиција духовне музике, под диригентском руком Андреја Бурсаћа. Музичко друштво „Јосиф Маринковић“ оформљено је давне 1956. године и у почетку је радило при истоименој Музичкој школи у Зрењанину. Хетерогеним облицима (хор, камерни ансамбли), деловало је више од три деценије. Од 1968. године, доласком диригента Слободана Бурсаћа, Музичко друштво ради у континуитету, окреће се првенствено младима, а у своје ансамбле не укључује само музичке таленте, већ и све

Зоран Колунџија и Иван Клајн

гима прва препознатљивост његовог профила, хор је достигао у извођењу музичких дела духовног карактера. Последњи период, од 1986. до 2002. године, јесте и најзрелији део уметничке биографије Музичког друштва „Јосиф Маринковић“. Значајнију међународну афирмацију наговештава прва награда „Sum ma cum la u de“, освојена у белгијском граду Нерпелту, као и пласман у финале Међународног хорског фестивала „Бела Барток“ у Дебрецину (Мађарска), обе у 1986. години. Већ следеће године, на реномираном светском фестивалу у Ланголену (Велика Британија), хор „Јосиф Маринковић“ осваја прву награду у категорији мешовитих хорова и одмах потом, у међусобном надметању свих победника, ласкаву титулу „Хора света“. Ж. Балабан

Фото: Б. Лучић

У BSC ИНФОРМАТИВНОМ ЦЕНТРУ ЗА ПОСЛОВНУ СТАНДАРДИЗАЦИЈУ И СЕРТИФИКАЦИЈУ

Разговор о стандардизацији српског језика Пре две године Влада Војводине основала је BSC информативни центар за пословну стандардизацију и сертификацију, који је усмерен на пружање подршке развоју малих и средњих предузећа. Синоћ је у Центру одржано предавање о стандардизацији српског језика , уз објашњење да је стандард- технички документ са објашњењем. Због тога је, сем стручних термина, потребно и добро познавање језика, нагласила је директорка Центра Марија Вујаковић. А један од најбољих наших зналаца-лингвиста Иван Клајн, говорио је о стандардизацији српског језика, кроз пластичне примере поређења са другима. Док је главни задатак Француске академије наука, још од њеног оснивања у 17. веку да пише речник француског језика, код нас се не зна тачно које су инстутуције

надлежне за бригу о језику. Одбор за стандардизацију српског језика , основан 1997. године, замро је након смрти оснивача-Павла Ивића и секретара Бранислава Брборића. Због тога већина /не/ образованих грађана у овој земљи говори „еуро“, уместо „евро“. Потпредседница Владе Војводине Ана Томанова Маканова рекла је да је мултикултуралноствелико богатство Војводине, али превођења, односно прожимања тих језика и националних култура нису довољно снажна. Издавач Зоран Колунџија потсетио је да је „Прометеј“ у едицији „Популарна лингвистика“ објавио тринаест капиталних наслова. Такође и да је ћирилично писмо угрожено да ће ова кућа наставити да се бори за језичку културу кроз будуће наслове. Р. Лотина

24

svet

petak29.jun2012.

UKRATKO

Olan dovi ~u va ri za bo ra vi li oru` je kod ku}e

Ne sta lo 40 rad ni ka PE KING: Olujne ki{e na jugoistoku Kine izazvale su odrone zemqe u kojima je nestalo 40 radnika sa gradili{ta brane za hidroelektri~nu centralu, javili su mediji.

Klizi{te se pokrenulo u sredu ve~e u okrugu Ningnan u provinciji Se~uan, a do ju~e u pod ne po lo kal nom vre me nu spasioci nisu bili u mogu}nosti da kontaktiraju kamp u kome su bili sme{teni radnici na brani, objavio je „Dnevnik Se~uana”.

Od ron se de sio na me stu gradwe hidrocentrale Baihetan u gor wem to ku Jang cea. najdu`e kineske reke, precizira se u izve{taju koji je preneo AFP. Na mesto nesre}e odmah su upu}eni spasioci u nadi da }e na vreme sti}i do kampa u kome je boravilo izme |u 38 i 41 rad nik, pi {e list.

PA RIZ: Francuski tajni agenti, koji ~uvaju predsednika Fransoa Olanda, zaboravili su da ponesu oru`je pre Olandovog puta u Brazil, pa su ga ~uvali la`nim pi{toqima. ^lanovi elitne jedinice GSPR (Sigurnosna grupa za predsednika Republike) mislili su da su spakovali svoje oru`je u osigurane kov~ege kada su se uputili u Rio de @aneiro na samit UN-a. Me|utim, do{lo je do previda, i kada su carinici pregledali prtqag agenata u skladu sa sigurnosnim protokolom, oru`ja nije bilo, prenosi „Jutarwi.hr”.

To zna~i da su agenti koji su hodali pored predsednika Olanda s crnim nao~arima i slu{alicom

u jednom uhu nosili la`ne pi{toqe u svojim futrolama. „Koliko se svako se}a od nas se}a, ovo je prvi put da se ovako ne{to desilo”, rekao je jedan od agenata za francuski nedeqnik „Le Canard Enchaine„, koji se pri tom i na{alio rekav{i da su agenti bili „spremni da se bore i golim rukama”.

Me|utim, u Jelisejskoj palati ne misle da u celoj pri~i ima bilo ~ega sme{nog i ~im se Oland vratio u Francusku, agent koji je bio odgovoran za previd dobio je otkaz.

Francuski predsednik u svetu se smatra drugom najmo}nijom pozicijom u izvr{noj vlasti nakon ameri~kog predsednika. U pro-

Fransoa Oland

{losti, bilo je mnogo poku{aja atentata na francuske predsednike, od kojih je zadwi bio bomba{ki napad na @aka [iraka 2002.

UO^I @ENEVSKOG SASTANKA VELIKIH SILA O SIRIJI

Anan za vladu nacionalnog jedinstva

Za ple na te~ nog ko ka in a

KA RA KAS: Venecuelanske vlasti zaplenile su 4,8 tona te~ nog ko ka i na, po tvr dio je ministar pavosu|a Tarek El Aisami.

On je, kako prenosi AP, kazao da su jedinice nacionalne garde uhapsile tri osumwi~ena lica nakon {to su otkrile kokain pome{an sa naftnim pro iz vo di ma, sa kri ven u ba ~vama nafte.

Kokain je trebalo da bude preba~en brodom u Meksiko, zemqu koja se ~esto koristi kao tranzitna ta~ka za ilegalne droge namewene SAD. El Aisami je rekao da su vlasti u luci Marakaibo posumwali u tovar jednog broda, kada su ~uli da ba~ve nafte idu za Meksiko, koji je ina~e proizvo|a~ nafte. On je ocenio da je ova zaplena najzna~ajnija u ovoj godini.

dnevnik

WUJORK, ANKARA: je jedan neimenovani diplomata.

Posrednik UN i Arapske lige za Po wegovim re~ima, to se o~igleKosovo Kofi Anan pozvao je na dno odnosi na predsednika Ba{ara Asada mada Anan nije eksplicitno formirawe vlade nacionalnog jedinstva u Siriji a Rusija i druge velike sile su uo~i sastanka u @enevi nagovestile da podr`avaju tu ideju, javqaju agencije. Anan smatra da vlada nacionalnog jedinstva treba da obuhvati ~lanove vlade i opozicije ali ne i one ~ije bi u~e{}e potkopalo wen rad, navode diplomatski izvori. Sukobi u Siriji traju ve} 16 meseci „Vlada bi mogla da obuhvati sada{we ~lanove vlade i rekao da on ne}e mo}i da bude ~lan opozicije ali ne one ~ije bi prisu- vlade nacionalnog jedinstva.

Ananov predlog }e biti jedna od stvo ugrozilo kredibilitet tranzicije ili na{kodilo izgledima glavnih tema sastanka Rusije, ostalih stalnih ~lanica Saveta bezza stabilnost i pomirewe,” rekao

bednosti i drugih kqu~nih aktera na Bliskom istoku u subotu u @enevi na kome }e biti razmatran 16-mese~ni sukob u Siriji.

Turska je po~ela da postavqa protivvazdu{no naoru`awe du` granice sa Sirijom, objavila je ju~e dr`avna televizija TRT. Vi{e protivvazdu{nih topova postavqeno je ju~e du` granice, kao mera posle obarawa turskog vojnog aviona od strane sirijskih snaga.

- Turska je, kako podse}a AP, upozorila Siriju da ne}e tolerisati kr{ewe granice od strane sirijskih snaga. Novinska agencija „Dogan“ objavila je i fotografije vojnog konvoja, koji prevozi vi{e raketnih baca~a ka granici sa Sirijom.

Be~ su spen do vao spo ra zum sa SRJ pri me wi van na Ko so vu BE^ : Austrijski parlament suspendovao je bilateralni sporazum o socijalnoj bezbednosti, sklopqen sa nekada{wom SR Jugoslavijom, koji se primewivao na Kosovu „Republika Austrija povodom promena socijalnog sistema na Kosovu, i vezano za zajedni~ke namere da se zakqu~i novi sporazm o socijalnoj sigurnosti, progla{ava sporazum izme|u Austrije i SRJ, potpisan 5. juna 1998. u Beogradu, suspendovanim“, navodi se u prekju~era{woj odluci socijalnog odbora austrijskog parla-

menta. Sporazum se do rasprada SRJ primewivao na Srbiju i Crnu Goru, posle ~ega su obe zemqe potpisale nove sporazume sa Austrijom. U daqem tekstu odluke se isti~e da se zakqu~ewu novog sporazuma o socijalnoj bezbednosti pridaje najvi{i prioritet.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Luna~ek kritikovala je austrijski parlament zbog ove odluke, ocewuju}i da se time dovodi u pitawe austrijska politika na Balkanu. „Dok je austrijska spoqna politi-

ka jako brzo priznala Kosovo kao nezavisnu dr`avu i ministar inostranih poslova Mihael [pindeleger ne propu{ta priliku da pru`a verbalnu podr{ku, Kosovu se u parlamentu izra`ava nepoverewe. Druga~ije se suspenzija sporazuma o socijalnim pitawima ne mo`e objasniti“, ocenila je ona u saop{tewu ukazuju}i da su sve dr`ava biv{e Jugoslavije, posebno Srbija, dobile nove sporazume.

Zahtev stranke Zelenih, ~iji je ~lan, da se odlo`i dono{ewe odluke, odbijen je ve}inom glasova.

„Time se Kosovo progla{ava propalom dr`avom, {to nije ta~no, a i daje samo argumente i retori~ku municiju srpskim i drugim nacionalisti~kim propagandama protiv Kosova. Pored toga nije bilo potrebno da se sporazum suspenduje po{to ionako nije bio primewivan, i tako nije donosio nikakve tro{kove Austriji”, ukazala je ona.

Luna~ek je istakla da }e se ovaj „politi~ki-birokratski“ {amar ~uti sve do Kosova i da }e gra|ani ponovo biti razo~arani.

NEMA^KA

Stran ci ma ni kad bo qe BER LIN: Integracija stranaca u Nema~koj jasno je uznapredovala, a {anse migranata na jednako u~e{}e u nema~kom dru{tvu su, kroz zakonske promene, su{tinski poboq{ane „Jo{ nikada u procesu integracije nije bilo tolikih pomerawa kao u posledwe dve godine„, rekla je opunomo}enik vlade za pitawe stranaca Marija Bemer, po ~ijim podacima je do{lo do smawewa nezaposlenosti me|u strancima. Pro{le godine je, naime, 16,9 odsto stranaca bilo nezaposleno, dok je u 2010. godini bilo 18,2 odsto bez po-

sla. „Integracija uspeva preko tr`i{ta rada”, rekla je Bemer.

Kada je, me|utim, re~ o odnosi izme|u Nemaca i stranaca - tu je broj nezaposlenih stranaca skoro duplo ve}i od broja nezaposlenih Nemaca. U 2010. godini je u Nema~koj `ivelo 15,7 miliona migranata, a vi{e od polovine wih ima nema~ki paso{, pokazuju podaci iz vladinog izve{taja o migrantima. „Odlu~uju}a pretpostavka uspe{ne integracije je dobro znawe nema~kog jezika„, rekla je Bemer i ukazala na zna~aj da se od po~etka stimuli{e u~ewe tog jezika

PAKISTAN

Bom ba usmr ti la {e sto ro ISLA MA BAD: Sedmoro qudi poginulo, 18 raweno u eksplozije bombe postavqene ispod {tanda za ~aj na `elezni~koj stanici u gradu Sibi, na jugozapadu Pakistana.

Pretpostavqa se da je bomba bila namewena ekspresnom vozu koji je stao na stanici na putu za Ravalpindi na severu, saop{tile su lokalne vlasti. „Poginulo je sedam a raweno 18 qudi,” rekao je policijski

funkcioner Kazi Husain Ahmad, prenosi AFP. Lokalne vlasti navode da je bomba eksplodirala preksino} oko 23.30 minuta po lokalnom vremenu samo nekoliko minuta nakon {to je voz stao u stanici i putnici iza{li iz wega. Mnogi povre|eni su u te{kom stawu tako da se strahuje da bi broj `rtava mogao jo{ porasti. Jo{ niko nije preuzeo odgovornost za taj napad.

KOLORADO

Eva ku a ci ja zbog oluj ne va tre KO LO RA DO SPRINGS: Ogroman po`ar koji je zahvatio Kolorado Springs u SAD zahvatio 200 do 300 ku}a, pi{e lokalna {tampa. Evakuisano je 36.000 qudi. @rtava nema, saop{tile su vlasti Kolarodo Springsa, drugog po veli~ini grada u ameri~koj saveznoj dr`avi Kolorado, udaqenog stotinak kilometara od Denvera.

Grad je bio pod debelim slojem dima, a u stambenim kvartovima plamen je bio visok nekoliko metara. Po`ar je tokom dana nastavio da se {iri i uni{tio skoro 7.500 hektara vegetacije. „Ovo je olujna vatra ogromnih razmera”, rekao je {ef vatrogasaca Ri~ard Braun. Guverner dr`ave Kolorado Xon Hi-

kenluoer izjavio je da se za sada ne zna {ta je uzrokovalo po`ar. „Ima indicija da je po`ar uzrokovao neki kriminalac, ali mogu}e je da je nastao zbog mu-

we”, rekao je on. Kako navodi agencija Frans pres, kod Kolorado Springsa mogle su se videti kolone automobila, kako napu{taju grad, a zbog jakog, promenqivog vetra ne mo`e se pretpostaviti u kojem }e se pravcu pro{iriti po`ar.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je reformu gorweg doma parlamenta, kako bi se u~inio „demokrati~nijim” To je o~igledna reakcija na kritike da federalni savet predstavqa samo ne{to vi{e od odmarali{ta za visoke zvani~nike. Ovaj dom, Savet federacije, sastavqen je uglavnom od biv{ih zvani~nika i moskovskih biznismena koji imaju malo veze sa oblastima koje predstavqaju.

AN DRES BE RING BREJ VIK Norve{ko ministarstvo zdravqa odobrilo je ju~e planove prema kojima }e u zatvoru Ila, gde desni~arski ekstremista Andres Bering Brejvik ~eka na presudu zbog ubistva 77 osoba, specijalno za wega, biti izgra|eno psihijatrijsko odeqewe.

Na taj na~in }e, ~ak i da sud 24. avgusta presudi da je Brejvik psihi~ki neura~unqiv, on ostati unutar zidina zatvora Ila.

YU LI JAN ASAN@ Policija u Londonu pozvala je osniva~a sajta „Vikiliks” Xulijana Asan`a da se preda. Asan` se od utorka nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu gde je zatra`io azil u nadi da }e tako izbe}i izru~ewe [vedskoj - u kojoj ga optu`uju za silovawe - kao i eventualni daqi transfer u SAD - gde bi mogli da ga optu`e za {pijuna`u. On strahuje za svoj `ivot jer bi se mogao suo~iti i sa smrtnom kaznom.

Kad „Majkrosoft” ne po{tuje Evropu LUK SEM BURG: Op{ti sud Evropske unije potvrdio je najve}i deo nov~ane kazne, koju je evropski komesarijat za konkurentnost odredio „Majkrosoftu„, ~ime je zatvoren slu~aj protiv te softverske kompanije, koji je po~eo jo{ 1998. godine. Sud EU, sa sedi{tem u Luksemburgu, odbacio je zahtev „Majkrosofta” da mu bude obustavqena kazna, odre|ena 2008. godine, ali ju je smawio za 39 miliona evra, na sumu od 860 miliona.

Globa od 860 miliona evra je „kazna za nepo{tovawe” naredbe evropskog tela za konkurentnost iz 2004. godine da „Majkrosoft„ proizvodi operativni sistem koji }e biti takav da }e omogu}iti i konkurentnim proizvodima da se na|u na tr`i{tu i da budu kompatibilni sa wegovim softverom, navodi AP. Ra~unaju}i dve ranije kazne, slu~aj }e ukupno ko{tati „Majkrosoft„ 1,64 milijar-

de evra, {to je najve}i nov~ani ishod jednog pojedina~nog slu~aja u Evropi. Dosada{wi „rekorder” bila je „Intel„ korporacija, koja je 2009. godine bila pogo|ena ve}om pojedina~nom globom od 1,09 milijardi evra.

Ina~e, „Majkrosoft” jeste uva`io naredbu Evropske komisije, ali po ceni koju je Komisija ocenila kao preteranu, {to je bilo ravno nepo{tovawu naredbe.

Sud je u svojoj odluci naveo, uprkos tome {to je potvrdio kaznu „Majkrosoftu”, da ta softverska kompanija zaslu`uje „malo razumevawa”, zbog pisma koje joj je Evropska komisija poslala 2005. godine u kome je navela da kompanija ne mora da slobodno distriburira programe koji nisu weni i koji su svuda dostupni.

To pismo je ostavilo „Majkrosoftu„ prostora da misli da je u redu bilo wegovo pona{awe do 2004, i trebalo bi da bude „uzeto u obzir kada se bude utvr|ivala te`ina po~iwenog dela, za koje je oceweno da nije bilo po zakonu”, pi{e u odluci suda.

Ova presuda omogu}ava da mnogi novi proizvodi, koji ina~e ne bi ugledali svetlo dana, budu predstavqeni na tr`i{tu, rekao je evropski komesar za konkurentnost @oakin Almuwa i dodao da je to zasluga Evropske komisije.

Kompanija „Majkrosoft„ je prvobitno osu|ena na globu od 497 miliona evra prema presudi iz 2004. godine, a nakon toga joj je 2006. godine odre|ena nova nov~ana kazna od 280,5 miliona evra zbog nepo{tovawa naredbe Evropske komisije i jo{ jedna od 899 miliona evra 2008. godine

balkan

dnevnik

petak29.jun2012.

25

DR@AVNE I POLITI^KE VO\E BiH S EVROPSKIM ZVANI^NICIMA

Do dik: Bri sel ig no ri {e re al nost BA W A L U K A, BRI S EL: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je prekju~e u Briselu da je sastanak dr`avnih i politi~kih vo|a iz BiH i Evropske komisije lo{e pripremqen i da „briselska administracija ignori{e realnost u BiH”, ako tra`i da neko nastupa kao „jedan glas u ime BiH”.

Niko ne mo`e nastupati u ime BiH jer za to nema institucionalnih ovla{}ewa, podvukao je Dodik, oceniv{i da je to birokratski nametana iluzija.

Evropski komesar [tefan File je u pauzi sastanka rekao da je za napredak BiH ka ~lanstvu u Evropskoj uniji nu`no stvoriti „koordinacioni mehanizam” entiteta i centralne dr`ave, „zvalo se to federalno ustrojstvo ili ne”.

Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi} je na sa stan ku is ta kao da „evropska budu}nost BiH mo`e da se izgradi samo kroz kompromise koji uva`avaju interese i prava svih, odnosno dr`ave, oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda i svih gra|ana BiH”. „Zato budu}e reforme”, po re~ima Izetbegovi}a, „ne tre-

ba da idu niti u pravcu centralizacije, niti u pravcu decentralizacije, ve} ka integraciji, koordinaciji i sinhronizaciji”.

Izetbegovi} je rekao da je glavni problem BiH nemogu}nost da se politi~ki sporovi

wa i postoje}u organizaciju dr`avnog aparata”, tako da to bude wegova delotvorna nadgradwa i dopuna.

Dodik je naglasio da „se mo`e govoriti jednim glasom samo ako iza toga stoji jasan i gotov dogovor”.

U~esnici skupa u Briselu

re{e unutar institucija i ocenio da je do{lo do ponovne politi~ke krize u BiH, posebno u Federaciji.

Prema wegovim re~ima nu`no je da se „mehanizam koordinacije evropskih poslova u BiH” mora na}i „kroz uva`avawe Dejtonskog dr`avnog ure|e-

„Toga nema, pa je to o~ekivawe jednog glasa jo{ jedan pokaza teq da bri sel ska ad mi ni stracija ignori{e realnost u BiH, a ta je realnost konstantna kriza, o~igledna za sve koji je u BiH `ive”, rekao je Dodik.

Predsednik RS je primetio da izlaz iz te situacije jeste

Or den Re pu bli ke Srp ske uru ~en Ko {tu ni ci BA WA LU KA: Povodom Vidovdana i dvadesetogodi{wice Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik odlikovao je biv{eg premijera Srbije Vojislava Ko{tunicu Ordenom Republike Srpske.

nas i posebno ono {to mo`e da bude i {to }e biti sutra – istakao je Ko{tunica.

Lider Demokratske stranke Srbije je rekao da je uveren u to da je Republika Srpska izgra|ena na naj~vr{}im temeqima, {to je po-

Milorad Dodik i Vojislav Ko{tunica

– Napredak Srbije i napredak Republike Srpske predstavqaju na{ najve}i nacionalni interes, interes srpskog naroda. Nadam se da sam dao svoj doprinos da Republika Srpska bude ono {to je da-

uzdan zalog i jemstvo wene uspe{ne i sigurne budu}nosti.

– Najiskrenije vam zahvaqujem {to ste mi pri~inili ovu veliku, najve}u ~ast i `elim Republici Srpskoj da u miru i blagostawu na-

preduje na korist srpskog naroda i svih wenih gra|ana – rekao je Ko{tunica, saop{teno je iz DSS-a.

On je kazao i da je Vidovdan „lu~a srpske istorije” i da je zato sve va`no {to se desilo srpskom narodu i srpskim dr`avama obasjano i pro`eto svetlo{}u Vidovdana.

– I zato, {ta je drugo moglo biti slava Vojske Republike Srpske nego sveti knez Lazar i Vidovdan?

I ba{ zato, i dvadesetogodi{wica Republike Srpske po~iva na ~vrstim, drevnim temeqima i istini, a to je Vidovdan. Sve vredno i trajno {to smo kao narod uspeli da stvorimo i sa~uvamo zasnovano je na istini Vidovdana – naglasio je Ko{tunica.

Odlikovawa treba da dobiju i {ef Predstavni{tva Srpske u Izraelu Ariel Livne, biv{i bokser Dragomir Batara, humanista Qiqana Riki} i Gradski tambura{ki orkestar iz Bawaluke.

Ko{tunica i Livne odlikovani su Ordenom Republike Srpske na lenti, Gradski tambura{ki orkestar Ordenom Wego{a prvog reda, Batar Ordenom Wego{a drugog reda, a Riki}eva Ordenom Krsta milosr|a.

JEDANAEST DANA POSLE PONOVOQENIH PARLAMENTARNIH IZBORA

Gr~ ki po sla ni ci po lo `i li za kle tvu ATI NA: Novoizabrani gr~ki poslanici polo`il su ju~e zakletvu, jedanaest dana posle ponovoqenih parlamentarnih izbora i formirawa koalicione vlade Poslanici su polo`ili zakletvu tokom ceremonije koju je vodio arhiepiskop Jeronimus, poglavar gr~ke pravoslavne crkve, a me|u wima je bilo i 18 predstavnika ekstremno desni~arske stranke Zlatna zora, koju ~esto optu`uju za ksenofobiju i antiimigrantsku politiku.

Oni su ju~e ostali da sede dok su tri muslimanska poslanika polo`ila zakletvu na Kuranu, prenosi AP. Ceremoniji nije prisustvovao premijer Antonis Samaras koji se oporavqa od operacije oka. Wegova konzervativna Nova demokratija koja je osvojila najvi{e mesta i na izborima 6. maja i na ponovqenim izborima 17. juna sada je na ~elu koalicione vlade

Premijer Antonis Samaras nije prisustvovao ceremoniji u parlamentu

koju podr`ava socijalisti~ki PASOK i mawa stranka Demokratska levica.

Samarasova vlada od formirawa nema sre}e, budu}i da je Samaras oti{ao u bolnicu zbog operacije oka, a da je i novi ministar finansija Vasilil Rapanos prvo

zavr{io u bolnici a zatim se povukao iz zdravstvenih razloga.

Vlada je ve} pre`ivela i prvu ostavku kada je zamenik ministra za transport podneo ostavku jer ga je glavna opoziciona stranka Siriza optu`ila da ima of{or kompaniju i da je u sukobu interesa.

„vra}awe na izvorne dejtonske principe”. „Evropski put ne mo`e da bude prema redizajnu BiH - ponuda iz Brisela interesovala bi nas ako se uva`i ustavna struktura BiH, a ne da ona bude istiskivawe RS i nastavak trendova prema centralizaciji”,objasnio je Dodik.

Dodik je rekao, da bi, osim toga bilo dobro i da evropska strana objasni onima koje je pozvala u Brisel, u kakvom se stawu nalazi sama EU. Prema wegovim re~ima, kriza je velika, analize idu i do toga da se ovakva Unija raspada i pravi nova. „@elim da ~ujem kako oni sebe vide, da li mi mo`da jurimo za ne~im {to je besmisleno”, zapitao je Dodik.

Na sastanku s visokim zvani~nicima Evropske komisije u~estvovali su i predsednik Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda, ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetovi}, pred sed nik Fe de ra ci je BiH, Nermin Niksi}, premijer RS Aleksandar Xombi}, kao i politi~ki prvaci Mladen Bosi}, Sulejman Tihi}, Fahrudin Radon~i}, Dragan ^ovi}, Bo`o Qubi} i Zlatko Lagumxija, koji je tako|e {ef diplomatije BiH. EU I CRNA GORA

Po ~e tak pre go vo ra POD GO RI CA: Evropski savet trebalo bi danas u Briselu da potvrdi odluku o otvarawu pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, a pregovori sa zvani~nom Podgoricom po~e}e otvarawem poglavqa koja se odnose na vladavinu zakona i osnovna qudska prava.

Ministri spoqnih poslova dr`ava ~lanica EU odobrili su u utorak po~etak pregovora o pridru`ivawu Crne Gore Uni-

ji, a tu odluku danas treba da zvani~no potvrde {efovi vlada i dr`ava EU. Nakon {to odluka o po~etku pregovora sa Crnom Gorom dobije zeleno svetlo Evropskog saveta, danas u Briselu odr`a}e se me|uvladina konferencija, koja }e predstavqati zvani~no otvarawe pristupnih pregovora Crne Gore sa EU. Crnogorsku delegaciju na toj konferenciji predvodi}e ministar spoqnih poslova i evropskih integracija Milan Ro}en. [efovi diplomatija EU su, uz preporuku za po~etak pristupnih pregovora, pozvali Crnu Goru da poja~a napore na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ministri su ovlastili evropsku policijsku slu`bu Evropol da sa~ini izve{taj o organizovanom kriminalu u Crnoj Gori, koji }e biti uvr{}en u materijale Komisije tokom procesa monitoringa.

Predstavnici crnogorske vlasti i opozicije pozdravili su preporuku {efova diplomatije dr`ava ~lanica EU da u petak po~nu pregovori o ~lanstvu sa Crnom Gorom, ali sa razli~itim o~ekivawima od tog ~ina.

Iz vladaju}e koalicije oceweno je da predlog da Crna Gora po~ne pristupne pregovore sa EU predstavqa priznawe posve}enosti te dr`ave evropskim integracijama, dok su opozicioni predstavnici naveli da crnogorsko dru{tvo tek o~ekuju pravi posao u oblasti vladavine prava.

PAO VOJNI HELIKOPTER KOD SARAJEVA

Po vre |e na tri ~la na po sa de SA R A J E V O: Voj ni he li kopter sru{io se ju~e ujutro oko osam sati u mestu Qubini}i kod Ilija{a i tom prilikom povre|ena su tri ~lana posade, potvrdio je Fatmir Hajdarevi} iz MUP-a Kantona Sarajevo. „Na{i slu`benici se nalaze na licu mesta, a o svemu su oba ve {te ni pri pad ni ci

SIP-a, koja je obavestila Tu`i la {tvo BiH i pre u zi ma slu~aj”, rekao je Hajdarevi}, preneli su mediji.

Biqana Jandri}, portparol Klini~kog centra u Sarajevu, rekla je da je jedna osoba dovezena u tu zdravstvenu ustanovu i da ona nije te`e povre|ena.

Helikopter je udario repom o zemqu zbog ~ega se prevrnuo.

26

@enska posla

petak29.jun2012.

dnevnik

Непријатељи лакираних ноктију

У

Пилинг за лице и тело

редне и лепе руке сан су сваке жене. С обзиром на то да већина за маникир тешко издваја време и новац, када дотерате своје нокте и руке до савршенства учините све како би такви и остали што дуже. Ево најчешжих непријатеља негованих ноктију.

Иако је пилинг преко потребан кожи јер уклања мртве ћелије, што је чини меком и свежом, на жалост сличан учинак има и на лак на вашим уредним ноктима. Трљањем ће ситна зрнца оштетити лак, посебно на ивицама ноктију. Ако сте дошли свеже с маникира пре коришћења пилинга не заборавите да ставите гумене рукавице.

Машина за судове и за сушење веша Ако мислите да чисто рубље и посуђе не може наштетити вашем лаку за нокте, варате се. Избегавајте вађење чистог рубља из машине за сушење или посуђа из машине за судове одмах после сушења јер висока температура може оштетити лак на ноктима. Причекајте барем 20 минута после завршетка програма.

Креме за самотамњење

Средства за чишћење

У

Кад се очи зацрвене

пала слузокоже ока назива се конјунктивитис и одликује је црвенило, слуз и пецкање. Осим обавезне лекарске терапије, у лечењу конјунктивитиса помажу и домаћи лекови. До појаве конјунктивитиса најчешће долази због инфекције, алергије или повреде ока. Јавља се код особа које носе контактна сочива, али и код оних које немају проблема са видом. Конјунктивитис је често обољење и јавља се у свим узрастима. Најчешће препознајемо алергијски, бактеријски, вирусни, неонатални и хронични коњунктивитис. Симптоми су црвенило слузокоже ока, појава сузица у виду слузи, боцкање, свраб ока и капака.

Ако након буђења не можете да отворите очи од слузи, а када успете да раздвојите капке угледате ужарене беоњаче, потражите прву помоћ у сопственој кухињи. Цветове камилице и зове прелијте прокуваном водом и оставите да стоје петнаестак минута. Процедите чај и одвојите неколико шоља за пиће, а остатком направљеног чаја испирајте очи током целог дана. Иако лекови из домаће апотеке помажу да ублажите симптоме конјунктивитиса, обавезно се обратите офтамологу када схватите да вам прети ова упала, јер само специјалиста може са сигурношћу да утврди да ли је реч о алергијској реакцији, вирусној инфекцији или неком другом узроку.

Да се шминка не истопи на лицу

К

ако сунце достиже свој зенит, тако ваша шминка доживљава сумрак. Зато је неопходна добра стратегија у борби против топлоте и влажности. Време је да пређете на хидратантну крему без уља. Уколико већ користите овакву верзију, пробајте неку формулу која „убија” сјај и упија масноћу негујући при том кожу. Уколико желите да прикријете подочњаке и евентулане бубуљице, употребите само коректор. Током лета ће вам бити довољна хидратантна крема у боји, а уколико је потребна већа корекција, употребите добру базу пре наношења пудера. Руменила и бронзери могу изгледати прилично неуредно услед топлоте. Пробајте гел или крем формулу. Овакве текстуре се дуже задржавају на лицу упркос временским (не)приликама. Наиме, кожа напросто упије руменило чиме је дуготрајност загарантована. Да би сенка остала што дуже на капцима нанесите основу у виду беж пудерасте сенке. Нагните главу уназад, оборите поглед и на

Агресивна средства за чишћење највећи су непријатељ ваших ноктију, али и руку. Агресивне хемикалије исушују кожу,уништавају нокте и изазивају заноктице, а лепи сајни лак на вашим ноктима претварају у исушену ма-

Без блама у кревету

Н

еспретно изговорене реченице, непланиран циклус, лош задах и ветрови само су део списка непријатних ситуација које могу да се догоде у кревету. Такве ситуације нису реткост.

Рекли сте нешто што није требало Како бисте избегли да кажете нешто због чега ћете зажалити готово исте секунде савет је да се опустите, јер ако мислите на било шта друго сем партнера, то ће се итекако приметити.

Заспали сте Рад на напорном и захтевном радном месту или покушај да се балансира између каријере и приватног живота понекад могу да буду исцрпљујући. Ако сте заиста преуморни, то и реците. То је много боље него да у кључном тренутку заспите.

Циклус у погрешном тренутку Циклус сам по себи уопште није забаван, али када се појави у кључном тренутку и потпуно неочекивано, може прилично да утиша разбукталу страст. У том случају дубоко удахните, идите до купатила и присетите се да се такве ствари једноставно догађају. А, ако он то не разуме, онда је и боље да нисте игру играли до краја.

Побегао вам ветар тај начин поравнајте капке. Тако се сенка неће задржавати у угловима. Оловке за очи на бази воска склоне су брзом топљењу. Уместо њих користите течне ајлајнере, уколико уопште имате потребу за исцртавањем очију. Водоотпорна маскара је најбоље решење. Користите специјалне туфере за упијање масноће. То чините само на оним деловима лица који се изразито сјаје. Освежавајте лице специјалним антибактеријским тонерима. Тако ћете спречити претерано сијање коже и затворене поре, а уједно и освежити шминку. Нанесите танак слој транспарентног пудера у праху на Т зону.

су. Приликом чишћења обавезно користите гумене рукавице.

Вештачки тен здравији је за кожу од соларијума и сунчања, али је зато велики непријатељ ваших ноктију. Пигмент који ће вашу кожу учинити препланулом остаје на ивицама ноктију и ствара жућкасти слој који не изгледа нимало примамљиво. И у овој ситуацији ће вам добро доћи рукавице, али ако мислите да нећете успети да равномерно нанесете крему, после наношења креме добро оперите руке сапуном, и то неколико пута, трљајући кожицу око и испод ноктију.

Телесне реакције понекад не можемо у потпуности да контролишемо, али оно на чему можемо да порадимо је превенција. Водите рачуна шта и колико једете пре одласка на

К

оје намирнице треба јести како бисте уклонили накупљену воду у организму и решили се целулита? Неправилна исхрана, стрес, недостатак вежбања, пушење, генетске предиспозиције и хормонске флуктуације фактори су који играју важну улогу у настанку целулита. Да бисте се решили целулита потребно је позабавити се свим факторима. Ипак, многи се стручњаци слажу да кључ успешне борбе против целулита, заправо, лежи у правилним прехрамбеним навикама. Имајте на уму да су прехрамбени савети за уклањање сувишне воде из организма те елиминацију целулита, у принципу, исти. Препоручљиво је повећати унос намирница богатих витамином Ц (обојено воће и поврће, природни воћни сокови), калијумом (банане, брескве, поморанџе, боранија, интегралне житарице, орашасти плодови) и сумпором (месо живине, риба, млеко, јаја) и на тај начин победити целулит изнутра. Додатно, пожељно је повећати унос купуса, шпаргли и ананаса јер делују као природни диуретици и помажу у излучивању сувишне

састанак и избегавајте масну, науљану и јако зачињену храну најмање шест сати пре састанка.

Обузеле су вас емоције Секс и упуштање у интимност емоционално је искуство, а емоције нас често могу ухватити кад смо неспремни. Уколико вам засузе очи и глас почне да подрхтава, он ће сигурно желети да знати шта вам је, али ви највероватније нећете знати шта да му одговорите. Немојте да осећате притисак тиме што ћете тражити одговор који ће њему да се свиди, већ слободно застаните да се смирите и наставите где сте стали.

Непријатан задах Неких мириса је теже решити се него других, али припазите шта једете пре и за време састанка и добро размислите хоћете ли као прилог наручити лук. Задах можете прикрити жвакаћом гумом и водицом за испирање уста, али превенција је ипак најбољи лек, пише „Блиц”.

Заборавили сте да се издепилирате Фризура вам је савршена, хаљина беспрекорно секси, али ноге откривају да се нисте издепилирали. Ова ситуација је врло неугодна, али када се већ нађете

у њој баш и не можете пуно тога да учините, а трчање у купатило у хистерично депилирање није баш најбоље рјешење. И у овој ситуацији треба да водите рачуна о превенцији, стога пробајте добар стари рецепт, депилацију два дана пре састанка како вас ништа не би ухватило неспремну.

Телефон звони без престанка Уколико се не ради о неком хитном позиву, све остало може да чека. Побрините се да све позиве обавите пре него што останете сами, јер у том тренутку једино на шта се треба фокусирати је партнер.

РЕШИТЕ СЕ ЦЕЛУЛИТА

Избаците вишак воде Чега се клонити?

течности, а самим тим и детоксикацији организма.

Изворска вода и биљни чајеви Унос довољне количине течности (барем две литре дневно) изузетно је важан јер се поспе-

шује размена материја, а тиме и уклањање токсина. Тиме се највише мисли на изворску воду, али и на биљне чајеве, од којих се посебно истичу чај од коприве и петељки трешања, који подстичу циркулацију и детоксикацију организма.

Ваља водити рачуна и о намирницама које због свог састава (холестерол, масти, шећери) погодују нагомилавању телесних отрова и задржавању течности. Непожељне намирнице чији је унос пожељно ограничити укључују брзу храну, бели хлеб, слаткише, животињске масти, конзервисано поврће, кафу, алкохол, газиране напитке, црвено месо, сухомеснате производе и рафинисане намирнице, као и намирнице које у знатној количини садрже со, као што је сољена риба, риба у уљу или слане врсте сира с високим уделом масти. У борби против целулита помоћи ће и свакодневна телесна активност у трајању од минимално 30 минута, масажа критичних подручја, ношење шире одеће, непушење и свакодневно опуштање.

MRe@A

dnevnik

27

ХП помаже малим и средњим предузећима

Раст посета „Јутјубу” Посете платформи „Јутјуб” повећавају се из године у годину и количина послатих видео садржаја не престаје да расте. То показује да „Јутјуб” представља неоспоран успех. Тренутно има више од 800 милиона Интернет корисника

petak29.jun2012.

који приступају сваки месец „Јутјубу” како би гледали више десетина видео садржаја, објавио је „Гугл” који је купио за 1,65 милијарде долара 2006. године „Јутјуб” лансиран 2005. године у САД.

„Хјулит-Пакард” омогућава малим и средњим предузећима да напредују у мобилном окружењу. Нова решења, услуге и програми поједностављују, штите и оптимизују информатичку подршку за обављање

посла у покрету, наведено је у саопштењу београдског представника ХП-а. Нова понуда обухвата технолошка решења и услуге, као и програме финансирања и обуке који омогућавају малим и средњим пред-

узећима да поједноставе ИТ окружења, док унапређују сарадњу међу запосленима. Детаљне информације о новој понуди за мала и средња предузећа објављена су на веб адреси www.hp.com/go/what snew forsmb.

АКТА поново одбачена

О Хакери нису напали „Твитер”

Т

витер”, калифорнијска друштвена веб мрежа за слање кратких порука „твитова”, била је јуче у квару дуже од сата, објавили су француски електронски медији. У „Твитеру” су истакли да се ради о проблему на једном од елемената њихове инфраструктуре и демантовали да се ради о на-

паду. „Твитер” је негирао тврдње милитантне групе хакера „UGNa zi” да су они на њега извршили напад. Услуга је била недоступна за све Интернет кориснике у свету (више од 140 милиона, већина у САД), а они су на квар реаговали шалама на веб страници sta tus.twit ter.com.

„Епл” пун пара

И

звршни директор „Епла” Тим Кук налази се на челу листе најбоље плаћених америчких газда у 2011. години, показали су резултати истраживања листа „Вол стрит џорнал”.

Кук премашује за више од 300 милиона долара свог најближег противника, објављено је на веб сајту „ex pan si on.com„. Оснивач и извршни директор „Оракла” Лари Елисон се налази на другом месту класификације са 76,01 милион долара, а на трећем власник ТВ станице ЦБС Лесли Мунвес са 69,32 милиона долара. „Епл” је, истовремено, задржао место компанија са највишом вредношћу током прошле године у

К

дбор Европског парламента за међународну трговину оценио је данас да контроверзни Споразум о борби против пиратерије (АКТА) треба одбацити јер представља претњу за личне слободе и приватност грађана ЕУ. Одбор је већином гласова - 19 према 12, усвојио препоруку да Парламент на следећој пленарној седници у јулу одбаци АКТА, и тако задао одлучујући ударац овом споразуму. „Драго ми је што је Одбор усвојио проблеме које сам навео у извештају”, изјавио је на конференцији за наовинаре Дејвид Мартин, известилац за АКТА. Споразум, који предвиђа оштре казне против кршења ауторских права, потписало ју у јануару ове године 20 земаља од 27 чланица ЕУ, као и већина развијених земаља света. Противници АКТА-е тврде да би примена одредби које се односе на размењивање

Т

Паметни телефони и кухињски апарати

е ле фо ни ком па ни је „Па на со ник” ко ји се по ве зу ју с ку хињ ским апа ра ти ма по пут ми кро та ла сне пећ ни це и рер не за ку ва ње пи рин ча, по сле Евро пе сти жу овог ле та и у Ја пан. Два но ва те ле фо на, ко је ће у Ја па ну ну ди ти та мо шњи те ле ком NTT DoCoMo, при па да ју Па на со ни ко вој се ри ји Елу га. На де мон стра ци ји је по ка за но ка ко пре у зи ма ју ре цеп те с ин тер не та и по том по мо ћу угра ђе них РФИД чи по ва учи та ва ју од го ва ра ју ћа по де ша ва ња у ку хињ ске апа ра те, при ка зу ју ви део еми то ван с ди ги тал ног ри кор де ра и бе жич но ша љу сли ке на те ле ви зор. Да би сво је па мет не те ле фо не и те ле ви зо ре с ве ли ким екра ни ма за сно ва не на Ан дро и ду учи ни ли не што дру га чи јим од по ну де сво јих кон ку ре на та, Па на со ник и Со ни на сто је да ство ре кућ не еко си сте ме за сво је про из во де, оче ку ју ћи да ће ин тер ак тив на спре га ових уре ђа ја и дру гих кућ них апа ра та при ву ћи куп це. Ме ђу тим, по што тек тре ба

свету у класификацији великих имена из области технологије и телекомуникација коју је направио истраживачки кабинет „Милворд Браун”. Тај произвођач уређаја као што су „ајфон” и „ајпед”, повећао је вредност своје марке за 19 одсто у последњих 12 месеци на 183 милијарде долара, што представља 37 одсто берзанске капитализације, показали су резултати годишњег истраживања „БрандЗ”.

Г

филмова, музике и сличних садржаја преко интернета увело цензуру и омогућило властима да надгледају кориснике интернета и мобилних телефона. Након масовних протеста у неколико европских престоница, неколико земаља одлучило је да не ратификује АЦТА, а неке су одлучиле да повуку потпис. С обзиром на то да су и други одбори ЕП који су разматрали АКТА дали негативне препоруке, шансе да Европски парламент следећег месеца усвоји споразум практично су поништене упркос снажном лобирању глобалних медијских корпорација. У међувремену, чека се мишљење Европског суда правде, који тренутно разматра да ли је АКТА у складу са Европском повељом о људским правима и осталим темељним актима.

ус по ста ви ти ин ду стриј ске стан дар де, та кве спре ге су за са да рет ко мо гу ће из ме ђу уре ђа ја раз ли чи тих про из во ђа ча. Па на со ни ко ва се ри ја па мет них те ле фо на и та блич них ра чу на ра

Бржи и бољи „Иксбокс”

ласине о новој верзији играчке конзоле „Иксбокс“ колају већ дуже време. Ипак, све је више новијих информација које долазе из „поузданих извора“, што значи да бисмо врло брзо могли да видимо и неку рану верзију овог уређаја. Почетком овог месеца појавила се информација да ће конзола компаније „Мајкрософт“ имати могућност репродукције слике 3Д Фул ХД резолуције 1080п, „Блу-реј“ читач и ДВР могућности. По свему судећи, ова компанија жели да направи конзолу коју ће комбиновати све добре стране сада популарних уређаја за забаву. Наравно, пуно се говори и о самим спецификацијама новог „Иксбокса“.

Иако се ове информације могу подвести под нагађања, из више извора је стигла потврда да ће конзола имати две графичке карте из серије „АМДове 7000“ која је базирана на технологији 28 нм „Графикс кор некст“. Ту настају и највеће дилеме јер су инжењери који раде на овој конзоли рекли да ће две графичке картице радити на потпуно другачијем систему и начину од оног што се данас може видети код рачунара. Биће занимљиво видети како ће на то одговорити компанија „Сони“, која спрема четврту генерацију „плестејшена“ са истим овим графикама. „Сони“ јесте до сада имао много бољу графику у односу на „Иксбокс“, али обе кон-

Интернет корисници на удару превараната

орисници интернета се све чешће сусрећу са нежељеном електронском поштом, ‘’фишингом’, која укључује интернет преваре и лажне антивирусе, показало је истраживање агенције Херис интерактив. У анкети, која је спроведена у фебруару и марту, учествовало је 9.000 испитаника из Америке, Енглеске, Русије, Француске, Немачке, Италије и Шпаније. Око 24 одсто учесника је навело да се сусрело се са досадним понудама за инсталирање лажног антивируса како би ‘’осигурали’’ рачунар. Обично се линк за овакве лажне програме налази у ‘’поп-ап’’ прозору заједно са лажним упозорењем да је рачунар заражен, а најбоље решење за то је инсталирање антивирусног софтвера провереног произвођача. И-мејл је други најчешћи извор опасности, а скоро трећина корисника (31 одсто) жали се на честу нежељену пошту.

Елу га, пред ста вље на је из ван Ја па на у фе бру а ру и у Евро пи се већ про да је је дан те ле фон из те се ри је. То је ујед но и ње гов пр ви те ле фон по ну ђен ме ђу на род ном тр жи шту по сле сед мо го ди шње па у зе, јер је

2005. од лу чио да се по ву че с тог тр жи шта због гу би та ка ко је је бе ле жио прет ход них не ко ли ко го ди на. У Ја па ну ће про да ва ти је дан те ле фон за сно ван на европ ском мо де лу, с екра ном од 11,7 цм (4,6 ин ча) и је дан не што ве ћи, с екра ном од 12,7 цм (5 ин ча), ко ји се уз то и бр же пу ни (по ло ви ну на пу ње но сти до сти же за 30 ми ну та) и по др жа ва бр зу ЛТЕ мре жу по ме ну тог те ле ко ма. Оба те ле фо на има ју дво је згар не про це со ре ко ји ра де на 1,5 GHz, је дан ги га бајт рад не ме мо ри је и ко ри сте Ан дро ид 4.0 а при де су от пор ни на пра ши ну и во ду. За ни мљи во је да по др жа ва ју и Па на со ни ко ву плат фор му за бе жич но на па ја ње, ко ја је угра ђе на у не ке ње го ве кућ не апа ра те. Је дан ди ги тал ни ри кор дер, на при мер, пу ни те ле фо не ко ји се ста ве на ње га. Ста ни це за бес плат но бе жич но пу ње ње по ста вље не су и по ка фи ћи ма и дру гим ме сти ма у Ја па ну да би се под ста кло усва ја ње ове тех но ло ги је. Извор: www.mirko.rs

Према веб сајту ‘’Секјурлист’’ у марту је забележено 75 одсто зараженог и-мејл саобраћаја у свету. Агенција Херис интерактив је испитала 23 одсто и-мејлова, који су наводно долазили од банака или администратора, захтевали су логовање, шифре и друге личне податке. Око 27 одсто корисника је примило имејл са сумњивим документима у прилогу или линковима, али и сличним порукама на друштвеним мрежама. Оно што овај проблем чини још озбиљнијим је чињеница да, према истом истраживању, 18 одсто испитаника тешко разликује заражене и-мејлове од аутентичних, а са оваквим опасностима корисници у Русији сусрећу више од било којих других. Постоји два пута више вероватноће да ће се неко из Русије сусрести са иритантним поп-ап прозорима (52 одсто), лажним нотификацијама о зараженом рачунару (48 одсто) и нежељеним веб страницама које се аутоматски отварају (23 одсто).

У

золе ће у време када буду доступне јавности бити много слабије од рачунара, јер већ се сада могу видети графичке карте тих перформанси у јачим компјутерима. Иако већина светских медија већ увелико нову конзолу назива „Иксбокс 720“, не треба искључити могућност да у последњем тренутку „Мајкрософт“ одлучи да промени име, а нека која се спомињу су „Луп“ и „Дуранго“. Претпоставља се да ће се „Иксбокс“ више фокусирати на управљање путем „Кинекта“ пошто су за кратко време игре којима се управља искључиво телом постале веома популарне.

„Гугл” за очување угрожених језика

сарадњи са научницима и лингвистима, интернет гигант „Гугл” данас је представио вебсајт под називом „En dan ge red Lan gu a ges Pro ject” (Пројекат угрожених језика) на коме људи могу да пронађу, поделе и сачувају информације о дијалектима који нестају. „Људи могу да деле своје знање и истраживања директно кроз сајт и помогну да садржај буде ажуриран”, навели су менаџери пројекта Клара Ривера Родригез и Џејсон Рајсман на Гугловом блогу. „Разнолика група сарадника већ је почела да доприноси пројекту који варира од 18-вековних рукописа до модерних наставних средстава попут видео и аудио снимака језика и чланака”, додаје се на посту.

Сајт en dan ge re dlan gu a ges.com организован је тако да корисници могу да аплоудују видео, аудио или текстуалне фајлове и уче ретке дијалекте, преноси АФП. Свега половина од око 7.000 језика који се данас говоре преживеће крај овог века, наводи се на посту постављеном на сајту. „Документовање језика који су на ивици нестанка је важан корак у очувању културне разноликости, одавања почасти знању наших предака и оснаживању наше младежи”, навели су Родригез и Расјман. „Технологија може да подржи ове напоре, омогући људима да створе снимке високог квалитета својих старих који су често последњи представници неког језика, повеже дијаспору и омогући учење језика”, додали су они.

28

OGLASi l ^iTUQe

petak29.jun2012.

dnevnik

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55582

Jovan Zeqkovi} 1983 - 2004.

PRI ROD NI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490797.

55459

Aleksi

Radojki

Zauvek te ~uvamo u na{im srcima.

Vole te tvoji: ujak Pero, tetke Zorica, Smiqka i Jovanka sa porodicama.

od: brata Jove i sestre Dragiwe sa porodicama.

od: strica Bogdana, strine Milije, sestara Nade i Aleksandre sa porodicama.

55775

OG-6

OG-8

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav tetki

Po~ivaj u miru, dragi na{

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

55512

Nema vi{e na{eg prijateqa

Aleksa

@iksi

Radi

Svima si donosio radost, neka ti Gospod podari rajska naseqa.

od Lalo{a.

od: Zorice sa porodicom i porodice Medi}.

Vole te tvoji: tetka Stana, tetak Milo{, brat \uro, snaja Borka, bratanci Milo{ i An|ela i sestra Radmila.

55766

OG-7

OG-9

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Dana, 28. 6. 2012. upokojio se u Gospodu na{

Posledwi pozdrav dragom

^ileta

Sa tugom se opra{taju: Sawa, Bobana, Brada, Pobor, Drale, ]e{a, Zjaja, Veca, Jare, Mi}a, Zidar, Dragan~e, @are i Kiza.

Aleksa Mr|en

Radojka Miqu{

@iksi

od Kine i Tine.

55777

ro|en 1961. godine

Sahrana je danas, 29. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Sahrana na{eg dragog Ace je u subotu, 30. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku.

O`alo{}eni: suprug Milan, sin Miroslav i unuka Ana.

O`alo{}eni: brat Ilija, snaja Qiqa i bratanica Marija.

OG-4

OG-10

55767

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milica ^erubxi} IZ DA JEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon 069/030-5538.

55542 SO BE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefon 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903391.

55548

IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161, Smiqka.

55206 IZ DA JEM name{tenu garsoweru. Telefon 063/408902, 021/6365-807.

55706

BE O ^IN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, gara`a, pomo}ne prostorije, 40.000E. Telefon 063/84587-57.

55578 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507097, 021/2977-565.

55650 PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547782, 021/6392-384 55433

Rozi Jovi~i}

Zoran ^iki}

1934 - 2012.

1962 - 2012.

Tvoje unuke Radmila i Jasmina sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

Sahrana je danas, 29. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Neute{na porodica: supruga Duwa, majka Miqa i brat Milenko.

OG-3

55765

55774

@ive}e{ ve~no u srcima onih koji te vole.

D.O.O. „Struja� iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg kom{ije

Sahrana }e se obaviti 30. 6. 2012. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav

Zoranu ^iki}u ^iletu

Radojki

Mileta Milosavqevi}a Posledwi pozdrav od svih zaposlenih.

OG-2

od: }erke Mire, zeta @eqka, unuka Miroslave i Marije.

od prijateqa i kolega sa Poqoprivrednog fakulteta: Mire, Qiqe, Burse, Mileta, Dragana, Milana, Heksa, Jovana i @areta.

OG-5

OG-11

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragi

petak29.jun2012.

29

Danas, 29. 6. 2012. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{a mama

POMEN

Milan Milosavqevi} @eqko

Sahrana je danas, 29. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Jedna }e suza sa na{ih lica kroz crnu zemqu sti}i do tebe da ti prenese posledwi pozdrav.

Zorica Galetin

^edomir Stepi}

u~iteqica iz @abqa

1971 - 2008.

Gaga i tvoj P3.

55742

3

Gordana i @arko sa porodicama.

Danas, 29. 6. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada te nema na ovom svetu, ali si u nama, koji }emo te uvek voleti.

Fokstrot `ali za dragim prijateqem, dragi na{

Sada kada re~i najmawe vrede u mislima, srcu i se}awu zauvek tvoji: Zora, Vesna i Marko.

Neka te an|eli ~uvaju.

55729

55551

^ETRDESETODNEVNI POMEN Se}amo se i prijateqa

~oveka,

drugara

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana otkako si nas napustio, ali i daqe `ivi{ u na{im srcima.

Tvoji: rodbina i prijateqi.

55633

3

Ranko Ivkovi}

Ranka Ivkovi}a

@iksa

1948 - 2012.

Vole te Cica i Kempi.

Porodica Radomir sa k}erkama i drugarima.

55726

55735

3

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }e se pomen odr`ati sutra, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: porodice Ivkovi} i Blagojevi}.

55733

Aleksandar - Bata Kaleni}

SE]AWE 2007 - 2012.

21. 5. 1926 - 25. 6. 2012.

Posledwi pozdrav bratu

Na{ dragi

Tata, i kada su sve re~i prestale, ose}awa su ostala ista.

Dok se putevi ponovo ne ukrste.

Voli te Sa{a.

55666

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i tastu

Aleksandru - Bati Kaleni}u

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci, baki, svekrvi i ta{ti

Sestra Qubica sa decom.

Jovan Zeqkovi} 1983 - 2004.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, izvan stvari, iluzija, izvan `ivota i sa wim spava wegova lepota.

Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna, mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Ve~no u na{im srcima: mama, tata i brat.

55667

od porodica: Stani} i Stefanovski.

Molnar Marija 1933 - 2012.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 29. 6. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 15.45 ~asova.

Jelisaveti Jovi~in Radi obele`i}emo u subotu, 30. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zahvaqujemo se ro|acima, prijateqima, kom{ijama i kolegama koji su nam pru`ili utehu u ovim te{kim danima.

Ve~nu tugu i prazninu ostavila si u na{im srcima. Volimo te.

Milan Le|anac Milane, srcima.

uvek

si

u

na{im

Jasna i Velimir sa porodicama.

Supruga Ivanka, sin Miroslav i }erka Vesna sa porodicom.

55301

55752

55763

55715

Tu`nim srcem obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je 27. juna 2012. godine, u 83. godini preminula na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka i prabaka

Helena Vulsanovi} Ilka

O`alo{}eni: sinovi Ilija, Sreto i }erka Dara.

55748

55222

Navr{ava se ~etrdeset najtu`nijih dana od kada nije sa nama na{ voqeni

O`alo{}ena porodica.

Sahrana je danas, 29. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele na grobqu u Ba~kom Jarku.

Wegovi najmiliji.

SE]AWE

29. 6. 2010 - 29. 6. 2012.

Manetu Stani}u

Jelka Kne`evi}

pet godina nije sa nama.

Ostaju nam se}awa, tuga i qubav.

55734

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sahrana }e se obaviti 29. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Mile - Mi}a Radeka

1916 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 29. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: unuka Zorica sa porodicom, sin Marko sa porodicom i unuka Marica sa porodicom.

preminula u 84. godini.

Sahrana }e se obaviti 29. 6. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 14.15 ~asova.

O`alo{}eni: sin Radivoj, unuci Dejan i Bo{ko, snaja Du{anka, praunuci Dragan i Lenka.

55753

55759

Pomen }emo obele`iti u subotu, 30. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

S qubavqu ga ~uvamo u srcima i s ponosom pomiwemo.

Supruga, }erka, majka i ta{ta.

55702

TU@NO SE]AWE

Povodom smrti na{eg dragog Na{ dragi suprug, otac i deda

Milica ^erubxi} ro|. Pavlov

@eqko Dulovi}

Radomira Uro{a Simi}evi}a

Milorad Petri} Mile `ivi u na{im uspomenama.

srcima

i

Wegovi najmiliji.

55647

obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da }e se posledwi ispra}aj obaviti iz kapele Gradskog grobqa 30. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova.

Porodica Simi}evi}.

OG-1

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.15 13.00 13.30 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.35 01.25 01.50 02.40

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 10.35 11.35 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

tv program

petak29.jun2012.

Добро јутро, Војводино Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Из птичје перспективе Све о животињама Кухињица Име мог сокака Трансплантације Српски екран-емисија МТВ-а на српском Емисија (мађ). са титл.на српском Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом Из птичје перспективе Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Аристократкиње Медији у Србији-хроника пропадања Војвођански дневник Петказање Медији у Србији-хроника пропадања Аристократкиње Један на један Концерт групе „Галија“ 2.део Емисија (мађ). са титл.на српском

Кухињица Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик, (хрв) Деца деци Програм за децу Концерт Вести (мађ) Блиска путовања, док.филм на румун.са титл.на српском 1.део Биографије Из нашег сокака ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Фолклорни фестивал „Танцуј, танцуј” (слов) Емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија (слов) Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије ТВ баштине ТВ Продаја

Бред Пит

Биографије: Бред Пит У свачијем животу постоје интересантни, тужни, радосни, па и необични и мистериозни догађаји који су вредни помена. Овај серијал бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 2, 22.20)

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Лола Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Документарни програм Војвођанске вести Лола Перископ/ОСАА Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Глас Америке

06.05 08.00 09.04 09.59 10.35 11.05 12.00 12.15 12.38 13.23 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 23.21 00.10 00.35 01.21 02.57 03.49 04.20 04.54 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дипломци Разгледница Странац у Србији Мода кроз векове Дневник Спорт плус Скок у будућност Фудбал - ЕП: полуфинале 2 Ово је Србија Оглас, филм Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Срећни људи Игра, филм Скок у будућност Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Воли ме, не воли ме, филм Дипломци Око Разгледница Срећни људи Верски календар

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 23.35 00.10 00.25 01.55 02.45

Атлетика – ЕП

08.30 09.05 15.10 15.12 15.40 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30

Храна и вино Седница Скупштине градага Матуранти на Новосадској ТВ Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив на словачком Објектив на мађарском Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Конак Објектив Објектив на словачком

Шон Пен

Игра Лиз Вајт

СЕРИЈА

Живот на Марсу Џон Сим главна је звезда ове брзе и неизвесне криминалистичке серије у којој игра паметног, разумног и проницљивог детектива Сема. Он је један од водећих у својој професији... Улоге: Џон Сим, Филип Гленистер, Лиз Вајт, Дин Ендруз, Норин Кершо (Новосадска ТВ, 23.00) 19.45 19.55 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Објектив на мађарском Матуранти на Новосадској ТВ Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живот на Марсу Украдена срца

09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30

Фудбал мондијал магазин НБА акција Вимблдон Вимблдон Преглед дана Вимблдон Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Кошарка: Француска – Обала Слоноваче 01.00 Гренд слем Вимблдон

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Мултимилионер Николас ван Ортон живи сам на раскошном имању у близини Сан Франциска, а једино друштво му је дугогодишња кућна помоћница Илза. Николас се недавно развео и потпуно је посвећен успешној каријери... Улогe: Мајкл Даглас, Шон Пен, Дебора Кара Ангер Rежиjа: Дејвид Финчер (РТС 1, 21.01)

08.00 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 23.20 00.10 00.35 01.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Одбачена Филм: Стриптиз Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Луди од љубави Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Водени свет Вести Спортски преглед Филм: Прашки дует Увод у анатомију Саут Парк

Водени свет

Директно из Хелсинкија РТС преноси Европско првенство у атлетици. Србија ће на Првенству Европе имати 11 представника, а највише се очекује од Михаила Дудаша, Иване Шпановић, Драгане Томашевић, Асмира Колашинца и Емира Бекрића. (РТС 2, 17.00) 07.02 07.40 07.46 07.57 08.08 08.20 08.32 08.46 09.00 09.42 09.52 10.22 10.53 11.23 11.53

01.11

Слагалица Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Косовски бој Концерт Јасмине Јанковић Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда Стефан Миленковић и Ани Азнавуријан Датум Трезор Косовски бој Концерт Јасмине Јанковић Милан Кашанин-Музеј кнеза Павла Капри Лов и риболов Атлетика-ЕП: пренос Одбојка-Светска лига: ЈапанСрбија Капри Контекст Публика на психотерапији-Др Неле Карајлић Трезор

06.00 06.30 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Цртани филм Филм: Трећи кључ Топ шоп Љубав у залеђу Еурека Мућке Ало-ало Документарна серија Обични људи Филм: Браћа по матери Мућке Ало-ало Филм: Касарна Удовице Еротска серија Филм: Тешка осмица Филм: Касарна Филм: Тешка осмица

12.37 12.54 13.50 14.32 14.44 15.29 16.27 17.00 19.55 23.00 23.59 00.30

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Негде у апокалиптичној будућности, због глобалног отопљавања, лед са Артика и Антарктика се потпуно истопио. Копно више не постоји. Људска врста се бори за опстанак на трошним сплавовима и привременим плутајућим градовима названим атоли. Улоге: Кевин Костнер, Денис Хопер, Џин Триплхорн Режија: Кевин Рејнолдс (Б92, 21.00)

Кевин Костнер

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00 05.00 06.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Мала невеста 48 сати свадба Тачно у подне - живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих- уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих- преглед Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Активни стелт Тјудорови Гле ко то говори Хаф Моје срце куца за Лолу

Шерилин Фен

Смртоносна изолација Лукави Патрик Карлсон и његов насилан партнер Кајл Мамфорд су се скривали у шуми, далеко од града на северу, месецима пошто су извршили велику пљачку дијаманата у Сан Франциску. Већи део њиховог плена, остао је код његовог трећег саучесника... Улоге: Шерилин Фен, Николас Ли, Андреас Апергис Режија: Родни Џибонс (Хепи, 20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Смртоносна изолација, филм Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Љубавни сигнали Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak29.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пише: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 10.50 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Удварање у мраку Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Ургентни центар Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 10.00 Авантуре афричког фудбала 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Јелена Тројанска 15.00 Тајм тим година 16.00 Грађевинска чудеса. заборављени кинески град 17.00 Човекова историја 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Завођење у граду. како је настао шопинг 20.00 Лондонска болница 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Човекова историја 00.00 Мвалиму – наслеђе Џулијуса Камбаражеа Нијере 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Џек и чаробни пасуљ Палчица Ози Бу Митраљезац Лавиринт Заклон Пролаз Зли поручник Рука смрти Љубавне лекције Изгубљено задовољство

Лавиринт Тајне из прошлости града на ушћу Саве и Дунаве и мистериозне хришћанске секте које су некада деловале на овим просторима остављају неизбрисив печат у животима данашњих људи... Улоге: Бра ни слав Ле чић, Дра ган Ни ко лић, Ма ја Са бљић, Ка та ри на Ра ди во је вић, Све то зар Цвет ко вић Режија: Ми ро слав Ле кић (Си не ма ни ја, 13.15)

ОДАБРАО ЂЕЛО Х: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Мона Лизино проклетство Мора ли можда најславнија слика на свету, а можда и најславнија уметнина у историји, да одговара за свашта? Све је почело 8. фебруара 1963. у Националној уметничкој галерији у Вашингтону, када су се у присуству председника Џона Ф. Кенедија, пред публиком, лицем у лице нашле две најпознатије жене света - Жаклинa Кенеди и Мона Лиза... (ХРТ 1, 20.06) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.00 Дивљи пламен 10.09 Место под сунцем, док. серија 11.00 Природни свет 4, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.24 Капсула за спашавање, филм 15.14 Понос Раткајевих 15.58 Горски лекар 17.27 Хрватска уживо 17.53 Југославија - држава за један век, док. серија 18.29 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.06 Одабрао Ђело Х.

21.08 Циклус хрватског филма: Х-8 22.59 Дневник 3 23.49 Секс и град 00.20 Филмски маратон: Мислим да волим своју жену, филм 01.51 Филмски маратхон: Циклус хрватског филма: Х-8 03.31 Капсула за спашавање, филм

07.54 08.23 08.46 09.10 09.32 10.00 13.25 15.12 15.36 16.02 16.24 17.06 17.53 18.48 19.30 20.00 20.48 21.34 22.26 22.59 23.34 01.40 02.07

Ка та ри на Ра ди во је вић

Бурлеска Холивуд на снимању Крива је мама Луди камен Три мушкарца и беба Рио Зелени стршљен Филмови и звезде Тренер Потпредседница Девојке Борџије Паклени план дружине чудака 00.55 Лов на вештице 02.25 Зец без ушију 2 04.30 Паранормална активност 2

06.00 07.55 08.20 10.00 13.00 14.40 16.15 18.10 18.40 20.05 20.35 21.05 23.15

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Анкара: Кошарка (ж) квалификације за ОИ: Хрватска : Канада, пренос Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Бриљантин Цалифијин златни оток, док. филм Топ гир 10, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Злочинци у оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Хелсинки: ЕП у атлетици, снимак Калифорникација Добра жена

06.00 Завера детелине 07.30 Докторка Квин 09.00 Биографија - Били Боб Торнтон 10.00 Узбуна: Рубиконова завера 11.30 Докторка Квин 13.00 Биографија - Роберт Дауни Џуниор 14.00 Мрачни водопади 16.00 Засебан мир 17.30 Биографија - Били Боб Торнтон 18.30 Докторка Квин 20.00 Биографија - Роберт Дауни Џуниор 21.00 Окови 23.00 Двестогодишњи човек 00.30 Једно убиство

08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 10.00 Ејс Вентура, зов природе 12.00 Мод сквод 14.00 Дивља вожња 16.00 Злочини и преступи 18.00 Ангел Еyес 20.00 Дневник кошаркаша 22.00 Хотел Оаза 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Пандури новајлије Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

08.10 09.05 09.20 10.25 10.50 11.05 11.55 12.50 13.05 15.05 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.40 00.30 02.25

Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Крв није вода ТВ продаја Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине Скакач, филм Панишер, филм Изузетна храброст, филм Астро шоу

Изузетна храброст Меку је ишчашен зглоб и сломљено неколико ребара пошто га је осумњичени гурнуо преко ограде у опери. Касније, док лежи у свом стану, Мек примети да комшија у апартману преко пута прими посетиоца који му доноси сребрни кофер... Улоге: Џин Хек ман, Ро берт Стак, Фред Вард, Реб Бра ун, Па трик Свејз Режија: Тед Ко чиф (РТЛ, 00.30)

Џин Хек ман

Умор од „херојске” историје

К

ад је 1936. бе снео гра ђан ски рат, бри тан ски јер тра жи ма њу по све ће ност и ма ње упли та ње у жи исто ри чар Х. А. Л. Фи шер твр дио је да је во те љу ди не го дру ги си сте ми. Евро пља ни при хва Евро па ује ди ње на ци ви ли за ци јом ко ја је та ју де мо кра ти ју за то што ви ше не ве ру ју у по ли ти „по себ на, све про жи ма ју ћа и над моћ на“, а за сни ва ку. У са вре ме ној Евро пи де мо кра ти ја до зво ља ва ра се на „на сле ђу ми сли и по стиг ну ћа и ре ли гиј ских си стич ким пар ти ја ма де сни це да ко ег зи сти ра ју са те жњи“. А ко ју го ди ну ка сни је, пољ ски на уч ник и за шти том људ ских пра ва ак тив ни јом не го ика да пре. по ли тич ки еми грант Оскар Ха лец ки за ла гао се за те мељ но је дин ство кон ти нен та у тре нут ку кад је ње го ва зе мља би ла део ко му ни стич ког бло ка. Као да је јед на ре ак ци ја на кр ва ве бит ке 20. ве ка би ло по ри ца ње њи хо вог уби лач ког ка рак те ра: за јед ну стра ну се ка же да се за ла же за пра ву Евро пу, а дру ги се от пи су ју као узур па то ри и вар ва ри. Ин те лек ту ал на тра ди ци ја ко ја по ве зу је Евро пу са сло бо дар ским ци ље ви ма се же мно го ве ко ва уна траг. Али, ако узме мо у об зир не у спех ли бе рал не де мо кра ти је из ме ђу два ра та и при зна мо да су ко му ни зам и фа ши зам чи ни ли део по ли тич ког на сле ђа кон ти нен та, те шко је по ре ћи да Евро пу у про шлом ве ку ни је об ли ко ва ло по сте пе но при бли жа ва ње ми сли и осе ћа ња не го, на про тив, низ су ко ба из ме ђу су - СС-ар хе о ло зи „на уч но” уте ме љи ли Тре ћи рајх до Ти бе та прот ста вље них но вих по ре да ка. Ако Евро пу не тра - Она об у хва та и на род ну по ли ти ку Швај цар ске и без жи мо као ге о граф ски по јам већ као оно што је Фе - ма ло дик та ту ру пост ко му ни стич ке Хр ват ске. де ри ко Ша бо на звао „исто риј ска и мо рал на ин ди ви Пра ви по бед ник 1989. ни је би ла де мо кра ти ја не го ду ал ност“, уста но ви ће мо да она ве ћи део ве ка ни је ка пи та ли зам. Ме ђу рат на еко ном ска кри за по ка за ла по сто ја ла. је да де мо кра ти ја мо жда не ће пре жи ве ти ве ли ку Но во у европ ској исто ри ји ни су би ли су ко би, али кри зу ка пи та ли зма и, у ства ри, ко на чан три јумф де је сте њи хо ва раз ме ра. У по ре ђе њу с ве ли ким ди на - мо кра ти је над ко му ни змом био би не за ми слив без стич ким им пе ри ја ма про шло сти – ду гим ве ко ви ма пре и на че ног дру штве ног уго во ра на кон Дру гог свет ви зан тиј ске, хаб збур шке и ото ман ске вла сти – уто - ског ра та. За вр ше так пе ри о да пу не за по сле но сти и пиј ски екс пе ри мен ти иде о ло ги ја 20. ве ка до шли су по че так сма њи ва ња тро шко ва со ци јал не др жа ве и про шли за па њу ју ћом бр зи ном. Упр кос то ме, њи - учи нио је да то до стиг ну ће бу де те же одр жи во не го хо ви су ко би уне ли су нов ни во на си ља у европ ски пре, на ро чи то у дру штви ма са све ста ри јом по пу ла жи вот, ми ли та ри зу ју ћи дру штво, ја ча ју ћи др жа ву и ци јом. Гло ба ли за ци ја фи нан сиј ских тр жи шта је по уби ја ју ћи ми ли о не љу ди пот по мог ну ти мо дер ним го то во оте жа ла др жа ва ма-на ци ја ма да очу ва ју ауто би ро кра ти ја ма и тех но ло ги ја ма. У фран цу ско-пру - но ми ју де ло ва ња јер тр жи шта – као што је по ка зао ском ра ту из 1870/1. би ло је низ па нич них по тре са и сло мо 184.000 жр та ва. У Пр вом свет ва – ства ра ју соп стве не ира ци о На кон де се ти на ми ли о на ском ра ту пре ко осам ми ли о на, нал но сти и дру штве не тен зи је. жртаве у два светска рата, а ви ше од 40 ми ли о на Евро И гло ба ли за ци ја ра да је иза зов пља на – од то га пре ко по ло ви не за пре о вла ђу ју ће де фи ни ци је Европа је идеолошки ци ви ла – по ги ну ло је у Дру гом на ци о нал ног др жа вљан ства, исцрпљена и политика је свет ском. Ду би на ових ра на би кул ту ре и тра ди ци је. Оста је да по ста ла из ра зи то ла је упра во сра змер на ве ли чи се ви ди мо же ли Евро па на ћи невизионарска. Аустријски ни ам би ци ја раз ли чи тих про та пут из ме ђу ин ди ви ду а ли зма, канцелар Враницки го ни ста, од ко јих је сва ки те свој стве ног аме рич ком ка пи та жио да пре и на чи Евро пу – из ли зму, и ауто ри та ри зма ис точ не својевремено је рекао: ну тра и спо ља – те мељ ни је не Ази је, а да при том са чу ва соп Свако ко има визије треба го ика да пре. Не из не на ђу је то стве ну ме ша ви ну дру штве не да иде код лекара што Евро па да нас па ти од иде о со ли дар но сти и по ли тич ке сло ло шке ис цр пље но сти и што је бо де. Али крај Хлад ног ра та по ли ти ка по ста ла из ра зи то не ви зи о нар ска де лат - зна чи да ви ше не ма про тив ни ка пре ма ко ме де мо ност. Бив ши аустриј ски кан це лар Франц Вра ниц ки кра те мо гу од ре ди ти за шта се за ла жу у оства ри ва јед ном је на вод но ре као: „Сва ко ко има ви зи је тре - њу овог ци ља. Ста ри по ли тич ки пу то ка зи су иш чу ба ло би да оде код ле ка ра“. па ни, што је ве ћи ну љу ди оста ви ло без ја сног осе ћа Ово осло ба ђа ње од за блу да обо ји ло је чу дан три - ја за пра вац кре та ња. јумф де мо кра ти је у Евро пи по сле 1989. Се дам де сет Тај осе ћај дез о ри јен та ци је на кра ју ве ка углав ном го ди на пре то га учвр шћи ва ње де мо кра ти је ши ром је европ ски про блем ко ји од ра жа ва спе ци фич но кон ти нен та на кон Пр вог свет ског ра та укла па ло се у исто риј ско ис ку ство Евро пе у 20. ве ку и по кољ ко ји сно ве ли бе ра ла о но вом свет ском по рет ку. Чи ни ло је пра тио не кад жар ку ве ру у уто пи је. Са мо у ве ре се да је Евро па пред о дре ђе на да по ста не мо дел за ност ко ја се осла ња ла на хри шћан ство, ка пи та ли чо ве чан ство. Кроз Дру штво на ро да но ве др жа ве Ис - зам, про све ће ност и тех но ло шку пре моћ под ста кла точ не Евро пе учи ле би де мо кра ти ји од на пред ни јих је Евро пља не на то да се бе у ду гом раз до бљу ви де и зре ли јих др жа ва За па да, док би пре ко сво јих ко ло - као ци ви ли за циј ски мо дел за цео свет. Њи хо ва ве ра ни ја ве ли ке им пе ри јал не си ле још ви ше ши ри ле де - у свет ску ми си ју Евро пе већ је би ла очи та у 17. и 18. мо кра ти ју. По раз ко му ни зма у Евро пи 1989. ни је ве ку, а вр ху нац је до сти гла у ери им пе ри ја ли зма. имао та кве гло бал не по сле ди це па ни та кве је ван - Хи тлер је по мно го че му оли ча вао вр ху нац те иде је ђељ ске сно ве. Де мо кра ти ја да нас од го ва ра Евро пља - и кроз на ци стич ки но ви по ре дак био бли жи ње ном ни ма јер је по ве за на с три јум фом ка пи та ли зма, али и оства ре њу не го ико пре ње га. Књигу Марка Мазовера „МРАЧНИ КОНТИНЕНТ / Европа у 20. веку„ можете поручити од Клуба читалаца Издавачке куће „Архипелаг” (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344-427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.00 14.00 14.15 16.15 16.45 17.00 21.45 22.15 23.00 01.00

Атлетика Атлетика Фудбал Атлетика Атлетика Атлетика Фудбал Фудбал Фудбал Атлетика

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak29.jun2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас не мој те оче ки ва ти до бру емо тив ну ком па ти бил ност с би ло ким. Јед но став но, та ква ту ра. Гле дај те се би и уго ди те сво јим по тре ба ма. Не крет ни не мо гу би ти ак ту ел не. Пу то ва ње, та ко ђе.

BIK 20.4-20.5.

Твр до гла ви сте и упор ни, чак и ка да сте бе сни или ре вол ти ра ни. За по чи ње те но ву и про дук тив ни ју фа зу, по го то во у по сло ва њу, фи нан си ја ма и љу ба ви. Ве руј те се би и не бу ди те ле њи, иако је ужа сно то пло.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. jun 2012.

Ка ко по јед но ста ви ти те ку ће оба ве зе? Јед на од мо гућ но сти је сте да у по сао уве де те из вр ши о це ко ји ће ра ди ти не ки део по сла за вас. И то је при лич но до бра со лу ци ја. Иза бе ри те их по пре по ру ци.

Пре за си ће ни сте си ту а ци је ко ја тра је па и скло ни дра ма тич ним емо ци ја ма и из ли ви ма енер ги је на не про дук ти ван на чин. Са чу вај те са мо кон тро лу и усме ри те се у циљ, су шти ну, ис ку ство. Ин ту и ци ја.

Ово је ва ше ле то, у стал ним кон так ти ма и са рад њи с дру штвом, при ја те љи ма и они ма ко ји ће се тек по ја ви ти у на ред ном пе ри о ду. Због то га бу ди те при сут ни у јав но сти, иако вас по ро ди ца оку пи ра.

На ва шу ини ци ја ти ву се де ша ва ју до га ђа ји ко ји сле де. Мо же те да пу ту је те на мо ре, ко је вам је то ли ко по треб но, на од мор и да се ба ви те фи зич ким ак тив но сти ма. Про ме на сре ди не вам при ја. Из бе га вај те вре ли не.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Функ ци о ни ше те по инер ци ји, по на ви ци, и има те до вољ но сна ге за све што тре ба и за оно што ни је то ли ко бит но. Ра ди те с окол но сти ма ко је вам се ули ва ју у жи вот на прак ти чан на чин. Стра сти.

Те жи те са рад њи и ко му ни ка ци ји с парт не ри ма, на по слов ном или при ват ном пла ну. Увек сте спрем ни да им иза ђе те у су срет, без об зи ра на лу до сти или на мер но сти ко је вам пре зен ту ју. Тро шко ви.

Др жи те до ста бил них и трај них ства ри и од но са, и ту не ма ни ка квих про ме на. Иста ме та, исто од сто ја ње, исти став и ста тус. Али, парт нер же ли ви ше не жно сти и то пли не, бо је дру га чи је од уоби ча је них.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пе так је Ве не рин дан, ваш дан, па га пре тво ри те у за до вољ ство и про ду же ни ви кенд. Има те до бре и за ни мљи ве од но се с ино стран ством па их ис ко ри сти те на нај бо љи мо гу ћи на чин. Пу туј те.

Уко ли ко по жр тво ва но и с раз у ме ва њем при сту па те по слов ној си ту а ци ји, би ће те на гу бит ку. Са чу вај те сво је сно ве и те жи те не мо гу ћој ми си ји јер је мо же те да ма те ри ја ли зо ва ти. Иде а ли.

Ваш Неп тун, бог мо ра, отва ра вам мо гућ но сти за пу то ва ња и ре а ли за ци ју ва ших жи вот них ци ље ва па се по тру ди те да по ву че те пра ви по тез у пра во вре ме. Пе сма ка же: жи вот је леп, кад ни си слеп...

TRI^-TRA^

Злат ни зуб и те то ва жа на усни V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

31

Sombor

32

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

32

Zreњanin

32

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Panчevo

33

Vrшac

31

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K. Mitrovica 33 Niш

За разлику од Ри ја не, која осим што одлично изгледа и стално објављује своје голишаве фотографије, њена мање позната колегиница Ке ша је на Твитер, вероватно у жељи да мало скрене пажњу на себе, ставила фотку своје најновије тетоваже, коју сматра веома оригиналном. Наиме, певачица је одлучила да на унутрашњу страну доње усне стави поруку: „Suck it!”, а фотографију своје нове тетоваже поделила је с пратитељима на Твитеру. Осим тетоваже, Кеша је на фотки открила и златни зуб. Иначе, ово јој је шеста тетоважа. Млада певачица је последњи пут привукла пажњу на Твитеру објавивши фотографију како уринира на улици. Иако се чинило немогуће, овај пут успела је да надмаши саму себе.

33

VIC DANA

Evropa

тоПлиЈе

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 32 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб ју го и сточ ни или про мен љив. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 33 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб ју го и сточ ни или про мен љив. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 34 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сун ча но и све то пли је, па ће за ви кенд и то ком пр вих не ко ли ко да на иду ће сед ми це би ти вру ћи на уз тем пе ра ту ре око 35 сте пе ни, а по не где и до 38 сте пе ни у цен трал ној и ју жној Ср би ји. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се по во љан ути цај би о ме те о ро ло шке си ту а ци је на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Опре зност се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма и ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. Не са ни ца и сма ње на кон цен тра ци ја су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. Са ве ту је се сма ње ње фи зич ке ак тив но сти у нај то пли јем де лу да на.

Madrid

35

Rim

30

London

21

Cirih

30

Berlin

30

Beч

32

Varшava

27

Kijev

26

Moskva

20

Oslo

16

St. Peterburg 18 Atina

33

Pariz

34

Minhen

32

Budimpeшta

32

Stokholm

21

До шла Му ји смрт пред вра та. Из ла зи Му јо, а смрт ка же: - До бар дан . Ка же Му јо: - До бар дан. Ка же смрт: - До ш’о сам по тво ју ду шу. Ка же Му јо: - Фа то, ду шо, до ђи, тра жи те не ки чо век у цр ном.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

355 (-16)

Slankamen

327 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

430 (-4)

Zemun

334 (-4)

Bogojevo

396 (6)

Panчevo

342 (-8)

Smederevo

494 (0)

Baч. Palanka 371 (11) Novi Sad

335 (12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

196 (-4)

S. Mitrovica

128 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (-5)

Beograd

279 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

312 (1)

NERA

Hetin

86 (18)

TISA

32 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

50 (-18)

Reшeњe iz proшlog broja