Dnevnik 29.jul 2012.

N

NOVI SAD *

D

E

Q

N

I

NEDEQA 29. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23510 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ALEKSANDRA JERKOV, PREDSEDNICA SKUP[TINE GRADA NOVOG SADA

Brani}emo izbornu voqu Novosa|ana Predsednica gradske skup{tine Novog Sada i funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine poru~ila je da }e u slu~aju da do|e do prekomponovawa vlasti u Novom Sadu ta stranka pozvati Novosa|ane ali i pravosudne organe da brane izbornu voqu bira~a.

str. 3

NASLOVI

E

DINAR U PADU [TETI PRIVREDI, ALI BANKE KOLIKO-TOLIKO [TITE BIZNIS OD FINANSIJSKIH RIZIKA

Olak{awe u neizvesnosti Dinar se protekle sedmice opet na{ao na istorijskom minimumu prema evru i u ban kar skom po slo va wu je pro bio psi ho lo {ku gra ni cu od 120 di na ra za evro. Dodamo li tome da se rokovi pla}awa kod nas uglav nom defini {u kao datum u budu}nosti – dobijamo ono {to se ~ita kao veoma nepovoqan poslovni ambijent. Ipak, ti nepovoqni ~inioci mogu da se ubla`e, a banke na srpskom tr`i{tu ve} nude takve usluge.

Tu su “heyovawe” i “faktoring”.

Tro{kovi koje }e privrednici imati ne bi trebalo da ih spre~avaju da se oslone na ove instrumente. str. 4

„DNEVNIKOV” REPORTER U IRSKOJ

Pab po glavi stanovnika i veli~anstvene litice Nakon `ute sagorele trave panonske nizije, pogled na najzeleniju povr{inu kakva se mo`e uop{te i zamisliti, ve} pri prvom kontaktu sa obalom Republike Irske, ve}i je {ok za srpskog turistu i od onog temperaturnog – u proseku je u ovo doba godine temperatura u Irskoj pri jat nih 19 stepeni.

INTERVJU NEDEQE

Dragoqub Crn~evi} str. 9

DOSIJE: EVROSKEPTICI PROTIV REGIONALISTA

Ideologija u sudaru sa ~iwenicama str. 4 i 5

str. 10

Mla|an Dinki} Novo zadu`ivawe

Omorina

Teofil Pan~i} Nesta{ica stida

\or|e Randeq Sreo sam i sre}ne Srbe

Bora Oti} Lebac

Najvi{a temperatura 36°S

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU

MIROSLAV VOLF

Zloupotreba vere str. 7

Mihal Rama~ Upodobiti nepodobne

@ivica Tuci} Srbiji potrebna duhovna obnova

Andrija Zlati} bronzom probio led Ju ~e su po ~e le 30. let we Olim pij ske igre u Lon do nu. Ve} pr vi dan bio je sre }an za na {e spor ti ste, jer osvo ji li smo i pr vu me da qu. Po {lo je to za mir nom ru kom i o{trim okom strel cu An dri ji Zla ti }u. Ovaj mo mak iz U`i ca po peo se na tre }e me sto na po bed ni~ kom po sto qu i we go va bron za je za sja la. Ona je de ve de set de ve to od li~ je ko je je osvo je no za na {u ze mqu ot ka ko su po ~e le mo der ne Olim pij ske igre. Zla ti} je ovim re zul ta tom

na ja vio da ma kar ova kav re zul tat mo `e da po no vi i u ga |a wu iz ma lo ka li bar skog pi {to qa.

Ju ~e su do bro star to va li i na {i te ni se ri Jan ko Tip sa re vi} i Ana Iva no vi}. Tip sa re vi} je sa vla dao Da vi da Nal ban di ja na 2:0 (6:3, 6:4), a Ana je bi la bo qa od Ame ri kan ke Kri sti nu Mek he jev 2:0 (6:4, 7:5). Bi lo je i ne su pe ha, a naj bol ni ji je po raz od boj ka {i ca od Ki ne 1:3.

M. P.

2

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

CITATI

„

I gospodin (guverner NBS Dejan) [o{ki} je do{ao po politi~koj liniji, nije on do{ao na konkursu.

” Ivica Da~i},

premijer

Mr ki} po hva lio Je re mi }a

Gru ji}: Oslo bo di ti [a {a

Novi ministar spoqnih poslova Srbije Ivan Mrki} preuzeo je ju~e du`nost od dosada{weg {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a rekav{i da je wegov prethodnik „visoko nosio barjak” na{e zemqe koja je sada „lako uo~qiva na politi~koj karti sveta”. „Jeremi} je ostavio dubok pe~at u radu diplomatije, vode}i pet godina ovu ku}u. Nosio je {irom sveta visoko barjak tako da je na{a zemqa postala lako uo~qiva na politi~koj karti sveta“, rekao je novi {ef diplomatije o svom prethodniku, na primopredaji du`nosti u Ministarstvu spoqnih poslova. Jeremi} je svom nasledniku najavio da }e mu pru`iti punu podr{ku, i izrazio nadu da }e u re{avawu slo`enih pitawa imati podr{ku {iroke javnosti.

Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Slavi{a Gruji} zatra`io je hitno osloba|awe novinara Lasla [a{a iz Subotice, koji je od 20. jula izdr`ava kaznu zatvora zbog uvrede vo|e ma|arskog desnog ekstremisti~kog pokreta „64 `upanije” Lasla Torockaja. Gruji} je prilikom posete supruzi osu|enog novinara ocenio da je ovaj slu~aj „najbla`e re~eno nedopustiv” i izrazio nadu da }e slede}e nedeqe [a{ i biti pu{ten iz zatvora, a da je najbr`a mogu}a odluka o osloba|awu - pomilovawe predsednika dr`ave. Sva novinarska udru`ewe u zemqi pozvali su ranije predsednika Srbije da donese odluku o pomilovawu [a{a.

Di ja lo gom do re {e wa od no sa Be o gra da i Pri {ti ne Trajno i odr`ivo re{ewe za odnose Beograda i Pri{tine mo`e se prona}i iskqu~ivo kroz politi~ki dijalog, jer su se svi drugi na~ini pokazali mawe produktivnim i nezadovoqavaju}im, ocenio je savetnik predsednika Srbije Marko \uri}. „@elimo da budu}a administracija ima {to opipqivije rezultate i po pitawu evropskih integracija, ali i po pitawu napretka u razgovorima izme|u Beograda i Pri{tine”, rekao je \uri} u intervjuu Tanjugu.

Savetnik predsednika je poru~io da je pre ispuwewa tih ciqeva neophodno da se postigne naj{iri mogu}i dru{tveni

konsenzus o kosovskoj strategiji koji }e potom dati odgovor na sva su{tinska pitawa - kakav }e biti format dijaloga i ho}e li i na koji na~in UN u~estvovati u dijalogu, koga }e Beograd delegirati na ~elo tima za pregovore, s kim su sprske vlasti spremne da razgovaraju u Pri{tini... „Za nas je veoma zna~ajno da u zemqi postignemo konsenzus o formatu politi~kog dijaloga izme|u Beograda i Pri{tine.

Va`no nam je da u tom procesu u~e{tvuju svi zna~ajni dru{tveni akteri i da ishod tog procesa bude re{ewe koje }e biti prihvatqivo sa aspekta na{eg dr`avnih i nacionalnih interesa”, kazao je \uri}.

CRNA

Iz go reo auto mo bil „Ju go re me di je” U podmetnutom po`aru preksino} je izgoreo slu`beni automobil Fabrike lekova “Jugoremedija” iz Zrewanina. Auto marke “opel vektra” bio je parkiran u Ulici Rade Kon~ara, u zrewaninskom nasequ “Mala Amerika”, u neposrednoj bilizini zgrade u kojoj se nalazi stan

javnog tu`ioca u Zrewaninu.

Zdravko Deuri} je izjavio da su po`ar podmetnule dve neidentifikovane osobe.

- U momentu kada se eksplozija desila iza{ao sam na terasu i video jednog ~oveka sa kapuqa~om na glavi, koji je nekom te~no{}u polivao

SNS: Pro me ne ni su de sta bi li za ci ja Srpska napredna stranka saop{tila je da }e svoje odluke donositi u najboqem interesu gra|ana Novog Sada, a wihov najboqi interes jeste da Igor Pavli~i} vi{e ne bude gradona~elnik. „Promene kojih se pla{i Pavli~i} i wemu sli~ni politi~ari, a doga|aju se u Srbiji posle izbora, nisu nika kav pri ti sak na lo kal nu vlast i destabilizovawe prilika u Vojvodini, ve} jedini na~in da gra|ani dobiju {ansu da boqe `ive”, ka`e se u saop{tewu.

Kako je navedeno, „na rad lokalnih samouprava i sunovrat privrede u Vojvodini, u protekle ~etiri godine, uticale su maglovite i nerazja{wene javne nabavke, brojne malverzacije i politi~ke kalkulacije, koje moraju da se zaustave”. „SNS je {okirana poku{ajem novosadskog gradona~elnika Igora Pavli~i}a da deli lekcije o tome {ta je politi~ki razumno i {ta je voqa gra|ana”, dodaje se u saop{tewu. Pavli~i} je za ju~era{wi broj na{eg lista izjavio da nije politi~ki razumno destabilizovati prilike u Vojvodini zbog promene odnosa na republi~kom nivou.

eforma pravosu|a je kqu~ i kamen spoticawa na{e zemqe za br`e napredovawe ka Evropskoj uniji. Jedna od najve}ih la`i predhodne Vlade pokrivena medijskim marketingom bila je da je reforma pravosu|a, kojom se ja zaista nisam tada bavio – navodno veliko dostignu}e, a to je najgore ocewena stvar od strane Brisela i do danas javnosti to nije ta~no obja{weno. ^ak sam se ja iznenadio kada sam u Briselu ~uo takve negativne ocene, jer sam ovde gledaju}i televiziju mislio da je to jedan od najve}ih uspeha, izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ ministar finansija i privrede i lider Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki}.

URS je i za promenu Ustava, i pre svega za mere, koje bi trebalo da donesu preokret u doma}oj ekonomiji, i doprinesu standardu gra|ana. Ali, prema najavi ministra finansija, prva po redu su zadu`ivawa da bismo pre`iveli.  Zadu`eni ste, narodski re~eno, za pare Srbije. Koji su prvi koraci?

- Najpre moram da sagledam kolika je stvarana dubioza, obzirom da smo do sada raspolagali neformalnim procenama.

Fiskalni savet je rekao da je 7,3 posto BND buxetski deficit.

Mislim da nije saop{tio kolika su dugovawa dr`ave prema privredi, odnosno kvazifiskalni deficit, dakle dospela potra`ivawa koja ne pla}a ni republika ni lokalne samouprave.

Kada vidimo taj iznos onda }emo

R

automobil i tada je vozilo buknulo.

Str~ao sam niz stepeni{te dole na parking, a potom pobegao iza zgrade jer se desila eksplozija. Potom sam se vratio da poku{am da ugasim vatru, da se ne bi zapalila i okolna vozila, a pla{io sam se i da }e rezervoar eksplodirati - ispri~ao je Deuri}.

On je istakao da ne `eli da vodi istragu, ali smatra da je doga|aj posledica spleta okolnosti, u kojem su, po wegovom mi{qewu, on i firma kojom rukovodi odavno na meti pojedinaca i grupa.  @. Balaban

Po gi nuo mo to ci kli sta Za sada nepoznati voza~ motocikla poginuo je ju~e rano ujutro na putu @abaq -^urug. Po svoj prilici, do saobra}ajne nesre}e je do{lo kad je voza~ „sitroen berlinga” Miroslav S. (1976) iz ^uruga, voze}i pod uticajem alkohola, udario u zadwi deo mopeda kojim je upravqala neidentifikovana osoba, koja je od udarca i pada preminula na licu mesta. Protiv Miroslava S. bi}e podneta prijava za te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Prema re~ima de`urnog istra`nog sudija novosadskog Vi{eg suda Miroslava Alimpi}a, koji je obavio uvi|aj, voza~ automobila je kre}u}i se od @abqa ka ^urugu desnim predwim delom vozila udario motocikl koji se kretao u istom smeru. To je motociklistu najpre odbacilo na vetrobransko staklo „sitroena”, a potom na kolovoz. Na licu mesta utvr|eno je da je Miroslav S. u krvi imao 0,6 promila alkohola u krvi, saznajemo nezvani~no.  M. V.

ta~no znati kolika je dubioza dr`ave, buxetski i kvazifiskalni deficit, i tada napraviti plan kako da to re{imo. Sigurno ne preko no}i, i u ovoj godini ne mo`emo mnogo da u~inimo, jer da bi napravili adekvatan plan fiskalne konsolidacije potrebno je najmawe mesec dana. Do kraja septembra planiram, nakon javne rasprave i razgovora sa privredom, sindikatima, stru~wacima, da iznesemo javnosti i Skup{tini plan fiskalne konsolidacije, zajedno s rebalansom buxeta, i da istovremeno predlo`imo ukidawe nepotrebne birokratije koja postoji u Srbiji. To ukqu~uje ukidawe nepotrebnih agencija, fondova, dr`avnih organa, smawivawe i ukidawe parafiskalnih nameta, promenu sistema pla}awa PDV za mala i sredwa preduze}a, tek kada robu naplate, a ne fakturi{u...  Demantovali su vas predhodnici iz Ministarstva finansija tvrde}i da nije ta~no da je ostalo para za ove isplate do kraja avgusta, ve} da su sredstva obezbe|ena u te svrhe do kraja godine?

- Znate {ta, uskoro }e u Srbiju do}i MMF pa }e on re}i {ta je istina. Jeste da su sredstva za plate i penzije ra~unovodstveno u buxetu planirana – to mo`e svako da proveri – za samo 10 i po meseci, i da u startu nisu stavqena za svih 12 meseci. Likvidno trenutno para ima samo do kraja avgusta, ukoliko ne bude novih zadu`ewa dr`ave.  Gde }emo se zadu`iti, ho}emo li dobiti pare od Rusije, EU, bilo koga?

- Zadu`i}emo se svuda, gde je mogu}e izvu}i povoqne uslove.

Ko god nam ponudi relativno povoqne uslove u ovoj te{koj svetskoj krizi, mi }emo morati da takve pozajmice uzmemo da bismo obezbedili pre`ivqavawe dr`ave do fiskalne konsolidacije. Nemam nameru da sada di`em u nebesa poreze da bih dobio novac za plate i penzije jer bi to ubilo privredu do kraja, nego }emo pozajmiti. Na kratak rok }e doma}e poslovne banke biti jedan od izvora pozajmqivawa kroz prodaju trezorskih zapisa. Pro{la Vlada je planirala emisiju evro obveznica i mi }emo to uraditi, tu su zatim bilateralni aran-

 [ta }e Vlada uraditi nakon odluke USS da su odre|ene nadle`nosti Vojvodine iz Zakona neustavne, i stavqene van snage?

- Odluke USS se moraju po{tovati, a s druge strane je ~iwenica da Ustav Srbije nije dobro napisan u delu ovla{}ewa AP Vojvodine, a i u nekim drugim vezanim za regionalizaciju i decentralizaciju zemqe. URS }e insistirati da se na ovu temu ne `muri, ve} da se otvori javna rasprava i da promenimo Ustav u delovima koji se odnose na regionalizaciju i decentralizaciju. Tom promenom }emo, s jedne strane, re{iti probleme nastale odlukom USS o nadle`nostima Vojvodine. Potom bi trebalo doneti dobar zakon o nadle`nostima i finansirawu pokrajine. To isto pravo treba dati i drugim regionima u Srbiji, tako da nemamo asimetri~nu dr`avu kao sada, u kojoj samo Vojvodina ima – dodu{e prava koja su istorijski nasle|ena. Za{to ne bi drugi regioni, ju`no od Save i Dunava dobili, mo`da ne ista, ali sli~na prava u procesu regionalizacije i decentralizacije?  To je veliki proces, koji kako se pokazalo u Srbiji, dugo traje. [ta u me|uvremenu uraditi sa pokrajinskim nadle`nostima stavqenim van snage?

- Treba uraditi sve da se smawe tenzije, i da se stvari re{e na prakti~an na~in. Li~no mislim da Vojvodina treba da ima mogu}nost mnogo br`eg razvoja od sada{weg, kao i regioni u Srbiji, a da treba dati jo{ ve}i zna~aj op{tinama i gradovima. Protiv sam ja~awa pokrajinske birokratije na u{trb gradova, op{tina i mesnih zajednica. Treba napraviti balans, kao u evropskim zemqama.

UPODOBITI NEPODOBNE I U LOKALNOJ VLASTI

Ko se ne „ugra di” kao i da ni je za po li ti ku okalne vlasti nadle`ne su samo za izno{ewe sme}a, vodovod i kanalizaciju te nema razloga da se pravi politi~ki problem od toga ko je dobio vi{e glasova. Ovako je pre petnaestak godina Milo{evi}ev ministar spoqnih poslova @ivadin Jovanovi} obja{wavao strancima za{to smatra besmislenim proteste opozicije kojoj su pokradeni glasovi na lokalnim izborima.

Lokalne vlasti ni danas nemaju {ire nadle`nosti, ali vlast u op{tini danas je jo{ unosnija nego pre petnaestak godina. I na op{tinskom nivou mo`e da se krade i pere novac do mile voqe. Mogu da se name{taju poslovi partijskim drugovima, ro|acima i prijateqima. Mogu da se zapo{qavaju saborci, ro|aci i prijateqi.

Mogu se preko svojih qudi u Beogradu isposlovati sredstva iz doma}ih i stranih izvora za razli~ite projekte. Onda se u te projekte ukqu~uju firme i nevladine organizacije ~iji vlasnici su ~lanovi porodica lokalnih politi~ara. Kre~ewe {kola i zabavi{ta, rekonstrukcija op{tinske zgrade, ure|ewe centra, trodnevni trening za mlade ekologe... I tako ukrug, od Apatina do Kovina i od [ida do Nove Crwe. Za ~etiri godine na vlasti mo`e se dobro zaraditi i lepo `iveti ne samo u Novom Sadu ili Subotici, ve} i u malim i siroma{nim op{tinama.

L

direktora te farmaceutske ku}e Zdravka Deuri}a, koji se prethodnog dana automobilom dovezao od firme do ku}e. Po`ar su lokalizovali pripadnici vatrogasne spasila~ke ~ete ali je putni~ko vozilo totalno uni{teno. [lep slu`ba ga je odvezla nakon uvi|aja, koji su obavili pripadnici Policijske uprave u Zrewaninu.

Zrewaninska policija preduzima sve potrebne mere i radwe u ciqu rasvetqavawa svih okolnosti ovog doga|aja, saop{tila je ju~e Policijska uprava i navela da je o slu~aju upoznat zamenik Osnovnog

Prvo novo da bi smo

Mewa}emo Ustav zarad decentralizacije

 Pi{e: Mihal Rama~

Deuri} pored olupine „vektre”

INTERVJU

Ko ne ume da se ugradi u svaki poduhvat sa pet, deset ili trideset posto – taj se ne bavi politikom. Takve i ne pu{taju u politiku, jer bi samo kvarili posao i kr{ili do tan~ina razra|ena pravila. Zasad se nije ~ulo da postoji stranka koja bi se pona{ala druga~ije.

Ovaj teorijski uvod neophodan je da bi se razumelo zbog ~ega je Mla|an Dinki} najavio prekompoziciju u nekim op{tinama. We-

krate bi}e ru{ene svuda gde je to racionalno. Da bi bilo zamr{enije, on obja{wava da }e se voditi ra~una ne samo o matematici, ve} i o interesima gra|ana.

Ovo posledwe, briga o ~oveku, dirnulo je do suza celokupnu javnost. Najvi{e su se, izgleda, potresle demokrate. Oglasio se i predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajti}. Stranka koja je do ju~e dr`ala gotovo sve poluge vlasti u dr`avi i koja je ne mare}i za voqu gra|ana pre ~etiri godine u{la u koaliciju sa socijalistima, danas poru~uje da bi upodobqavawe op{tinskih vlasti centralnoj bilo, zamislite – kr{ewe voqe gra|ana. Ko je mek{a sr-

Lo kal ne vla sti ni da nas ne ma ju {i re nad le `no sti, ali vlast u op {ti ni da nas je jo{ uno sni ja ne go pre pet na e stak go di na. I na op {tin skom ni vou mo `e da se kra de i pe re no vac do mi le vo qe gov odskora{wi koalicioni partner Du{an Bajatovi} tu re~ preveo je na srpski kao – upodobqavawe. Dakle, vlast bi volela i nastoja}e da, gde god mo`e, na op{tinskom nivou preslika koaliciju koja vlada Republikom Srbijom. Me|u onima gde }e se primeniti to saobra`avawe spomenuti su biv{i glavni grad a sada{wi administrativni centar Vojvodine Novi Sad, Kikinda, Sombor, pa ~ak i Kula. Po{to blok DS-SPS vi{e ne postoji, objasnio je Bajatovi}, op{tinske vlasti u kojima u~estvuju demo-

ca, i od ovoga bi se mogao rasplakati. Jer, u Srbiji jo{ nije osnovana partija koja ne}e prevariti svoje glasa~e ~im joj se uka`e prva prilika. Gra|ani slu`e da glasaju i do narednih izbora }utke gutaju nepravde.

Niko nije objasnio kako vladaju}a koalicija namerava da izvede upodobqavawe tamo gde DS i razni imaju, matemati~ki gledano, stabilnu ve}inu. Logi~no je pretpostaviti da }e neki promeniti partijske boje. U drugim slu~ajevima bi}e primewena ona grana matematike koja odbornika preko

o}i iz demokrate preobra`ava u vanpartijca ili samostalnog predstavnika svojih bira~a. Novope~eni nepartijac, naravno, glasa ne onako kako nala`u Pajti}, ^anak ili neki drugi vo|a, ve} nastoji da udovoqi `eqama i o~ekivawima onih koji su glasali za wega. Prevedeno na svakodnevni jezik – glasa kako zahtevaju oni koji su ga kupili.

Iskustvo posledwih dvadesetak godina u~i da je lak{e op{tinama u kojima su na vlasti koalicije onih partija koje dr`e vlast u Republici Srbiji. Dovoqno je setiti se kako su u drugoj polovini devedesetih nestajale cisterne lo`-uqa i ostale pomo}i koju su spoqni prijateqi slali opozicionimi op{tinama.

Gra|anima nema pomo}i. Iz wihovog xepa izdr`ava}e se i upodobqene i neupodobqene koalicije. Oni }e platiti svakog preleta~a. Neki po novosadskoj, neki po kulskoj tr`i{noj vrednosti. Nije ute{no, ali jeste ~iwenica da }e gra|ani upodobqavawem izgubiti mawe nego opozicione partije koje budu izgurane iz lokalnih vlasti.

Najve}u cenu, sva je prilika, plati}e AP Vojvodina. Ona je dobijala na ka{i~icu i kad je sva vlast bila u Tadi}evim rukama.

Te{ko je zamisliti da }e Nikoli} i Da~i} biti {iroka srca i {iroke ruke prema svojim politi~kim protivnicima u Banovini. (autor je novinar Radio-televizije Vojvodine)

nedeqa29.jul2012.

c m y

dnevnik

MLA\AN DINKI], MINISTAR FINANSIJA I PRIVREDE

za du `i va we pre `i ve li `mani sa prijateqskim zemqama... Rusija je ve} u nekim neformalnim kontaktima izrazila `equ da nam brzo konvertuje jedan deo kredita za buxetsku pomo}, nekih 200 - 300 miliona dolara, koji je ve} odobren prethodnoj vladi za `eleznicu. Razgovara}emo i sa drugima o tome, i kona~no, ima}emo i nastavak razgovora sa MMF i Svetskom bankom.

 Ho}e li biti problema u ovoj vladi po pitawu EU i Kosova i Metohije, obzirom da je poznat va{ stav oko evrointegracija, zbog koga je pala i Ko{tuni~ina vlada?

- Imamo tu apsolutni konsenzus. Sva trojica, Ivica Da~i}, Aleksandar Vu~i} i ja smo imali bilateralne, odvojene razgovore sa ~elnicima EU i najja~e dr`ave Nema~ke, i sa predstavnicima Ruske Federacije s druge strane, te sa predstavnicima ameri~ke administracije – bukvalno sa svima. Kada govorim o Evropi apsolutno smo iskoordinisali zajedni~ki stav koji zna~i br`e pribli`avawe Srbije EU u odnosu na proces koji je vodila predhodna vlada, prave}i neke gre{ke koje imamo nameru da ispravimo, poput toga da postignuti dogovori nisu po{tovani, da se svaki postizao u posledwi ~as, da se jedno pri~alo za novine, a drugo dogovaralo, {to je prouzrokovalo pad kredibiliteta na-

{e diplomatije u o~ima ozbiqnih sagovornika – pre svega u Briselu, Berlinu i Londonu, ali i nekim drugim evropskim zemqama.

To se onda pokrivalo navodno prijateqskim vezama s nekim drugim evropskim zemqama, koje nemaju takav uticaj na politiku Brisela kao {to ga ima Nema~ka, i dobrim marketingom unutra da smo na evropskom putu. U vo|ewu same politike prema KiM bi}emo mnogo vi{e zainteresovani za obi~an narod koji tamo `ivi, a ne za politi~ke profitere koji poku{avaju da od te situacije zgr}u pare, a da ih je ba{ briga za narod koji te{ko `ivi.  [ta ako je ta~an zahtev EU da otvorimo kacelariju u Pri{tini, a ona u Beogradu?

- Sve {to je prethodna Vlada obe}ala da }e sprovesti mi }emo sasvim sigurno prihvatiti, sem dve stvari: ne}emo nikad priznati nezavisnost KiM i ne}emo im dati stolicu u UN. Spremni smo da otvoreno razgovaramo i efikasno re{avamo pitawa, u ciqu {to boqeg `ivota svih na KiM i ja~awa ekonomije na tom podru~ju. Bilo je puno besmislenih odluka. Za{to je zabraweno srpskim bankama da otvaraju filijale u Pri{tini? Kao ministar finansija prvi }u stimulisati srpske banke da idu i u Pri{tinu, Zagreb, Sarajevo, kao {to su trenutno u Bawaluci. Mislim da ja~awe ekonomije u regionu ja~a veze me|u qudima i u~vr{}uje mir. Obrnuto, zidovi i izolacija ra|aju tenziju, stalne konflikte, gde samo mali krug politi~kih profitera dobija, a narod gubi.  Mnogi se pitaju kako }e ovakva koaliciona Vlada funkcionisati?

- U startu smo se Ivica Da~i}, Aleksandar Vu~i} i ja dogovorili da nema feudalizacije ministarstava, da svi odgovaramo za kompletnu politiku Vlade, na prvom mestu premijer, a zatim onaj ko je prvi potpredsednik Vlade i kona~no

INTERVJU

ja, koji sam tre}i koalicioni partner u tom nizu. Koordinacije }e biti permanentne, zajedni~ki rad i svako iskakawe, dogovorili smo se, bi}e ka`weno odmah, u startu. Ne}e biti trulih kompromisa, java{luka, kr{ewa zakona...  Mediji su pomenuti i u ekspozeu premijera u Skup{tini. [ta da o~ekujemo?

- Medijska sfera je jedna od onih koja mora da se demonopolizuje. To je kao kad pri~amo o monopolima o privredi koji se opravdano kritikuju, jer narod pla}a skupqe robu nego da je ve}a konkurencija. S postoje}im medijskim monopolom narod ne zna potpunu istinu o stvarima u dr`avi. Da bi se on razbio, potrebno je pod hitno doneti zakone o transparentnosti vlasni{tva u medijima, ukinuti ovaj Zakon o informisawu za ~ije dono{ewe prihvatam deo odgovornosti.

Do tada jednostavno nisam znao kako da se za{titim od la`i. Niko mi nije verovao, ni danas, da ministar mo`e da bude ugro`ena osoba, da sam na neki na~in bio meta za odstrel svojih koalicionih partnera. To se verovatno de{ava i u drugim zemqama, ali ne tako ~esto. Nikada nisam bio toliko na meti opozicije, koliko koalicionih partnera iz DS.  Ho}ete li novom reformom pravosu|a razbiti i monopol partija u toj oblasti?

- Reforma pravosu|a je ra|ena kao partijski projekat DS, a moja stranka niti je u~estvovala u pisawu propisa, niti u razre{ewu, postavqawu sudija.

Ne postoji ni jedan jedini sudija koji bi bio iz G 17 plus ili URS, indirektno ili direktno. Kako su postavqane i razre{avane sudije pojma nemamo, jer je to ra|eno u Kabinetu predsednika dr`ave.

Tamo se vodila ta politika, a ne u prethodnoj Vladi. Ova oblast bi mogla da se uredi na na~in kako je u~iweno u dr`avama EU, da pravosu|e bude nezavisno.

Zbog neefikasnsti pravosu|a ponekad su i nevini qudi strpani u zatvor, a krivi nikada nisu dospeli ni blizu wega, da ne govorim o tome da po{tene firme ne mogu da naplate mesecima i godinama svoja potra`ivawa, od onih koji ih fiktivno otvaraju i zatvaraju. Se}am se da smo usred krize mi ministri zvali neke trgovinske lance da svojim autoritetom poku{amo da ih zamolimo ili preporu~imo da br`e pla}aju dobavqa~ima. To u pravnoj dr`avi ne postoji – sudovi rade, konkurencija je na tr`i{tu, i ako neki lanac ne pla}a svi odustaju i odlaze kod drugog. Efikasno pravosu|e je neophodno i u borbi protiv kriminala i korupcije, ali i obligacionom pravu za efikasniji protok novca.

To je kqu~ i kamen spoticawa na{e dr`ave za br`e napredovawe ka EU.  Dragan Milivojevi}

3

KARMA KOMA

N

Nesta{ica stida

a bezbroj je na~ina mogu}e definisati {ta je to {to pristojno qudsko bi}e razlikuje od nepristojnog, i nijedna definicija ne}e biti potpuna, savr{ena, definitivna. Ipak, {to du`e `ivim me|u qudima sve mi se vi{e ~ini da bi jedna od boqih definicija bila ova: pristojan ~ovek ume da se stidi. A po{to za stid i sram zna, onda }e se i potruditi da u `ivotu ~ini {to je mogu}e mawe onoga zarad ~ega bi se imao stideti.

Junak dana{we pri~e poznat je svima, i poznat je po mnogo ~emu, ali ne i po stidu. Ako se i ume stideti, onda to odli~no krije. Dakako, u du{u mu ne mogu i ne `elim zavirivati, ali vidim ono {to se videti da, a to i jeste va`no, jer drugima ni{ta ne vredi kakav je ko ~ovek „u sebi“, no se broji ono {to ~ini prema drugim qudima. A ovoga li~no ne poznajem, ne kre}emo se u istim krugovima, kanda zato {to sam ja dosta izbirqiv, i s takvim se svetom ne dru`im, iz nekih mojih na~ela, sigurno staromodnih. Ali jednom davno, pradavno, ipak smo se sreli, sudelovali smo u nekoj televizijskoj emisiji kod Gordane Su{e; moj je sagovornik bio tih i odmeren, oli~ewe suzdr`ane uqudnosti, a vreme je bilo ona pozna, najdekadentnija Milo{evi}eva era, ona pred pad, do~im je taj sa mnom u studiju bio mladi i nadobudni profesor ekonomije, britka jezika, `eqan afirmacije, stru~wak za „ekonomiju destrukcije“.

Nadugo zatim, ~ovek se obreo na vlasti, i da se razumemo, vi{e nije istinski ni silazio odatle – niti namerava.

Pa dobro, ne marim, ako je nekome dobar da glasa za wega, neka ga. Vreme je prolazilo, ovaj se kao guverner, pa kao ministar ovoga ili onoga u ovoj ili onoj vladi (a uvek u najneposrednijoj blizini ono ne{to para {to se u jednoj kr{-dr`avi dalo na}i) sve vi{e razgalamqivao i raspi{toqivao, dakako ne u nekom „Veqinom stilu“, jer on je ~ovek druga~ijeg, „urbanijeg“ pristupa, ali su{tina nastupa gotovo da im je bila podjednaka, i onda kada su nastupali za isti tim, i onda kada su se privremeno razilazili da se jo{ boqe na|u u jo{ svetlijoj budu}nosti.

Kako god bilo, navikao sam se i navikli smo se na tog ~oveka, Dinki} Mla|ana, takvog kakav jeste, sa svim dobrim i lo{im; ima uostalom, ovde i gorih od wega, nije da ih nedostaje. Ovo {to je, me|utim, taj nadobudni gra|anin izveo sa Novim Sadom i oko Novoga Sada i we-

gove gradske uprave, to je jedan od onih nezaboravnih trenutaka kada stid postane svepro`imaju}e ose}awe, kada ti obrazi buknu od stida i gneva istovremeno: gneva zarad tu|eg bezobrazluka a stida, pa opet – zarad tu|eg bezobrazluka. To je onaj „transfer stida“, ono kada se zastidi{ umesto onoga ko je ose}awe stida trajno izgubio, ako ga je ikada i imao.

Dinki} Mla|an, od svih qudi, blagoizvoleo je najaviti neku vrst skup{tinskog pu~a i otmice vlasti u gradu Novom Sadu. Kako to izvode on i wegovi trenutni politi~ki drugari, ve} smo videli u Zrewaninu i jo{ ponegde. I sasvim je mogu}e da }e tako i biti, i neka i bude ako smo toliko propali da nam je ve} sve svejedno i da nas sve mrzi i da smo pali na idiotske pri~e da su svi isti i da je sve ionako ista pri~a, to jest i naprosto: ako Novi Sad ne bude umeo, znao i hteo da se odbrani od toga. Da bi te mogli gaziti, ipak mora{ dopustiti da bude{ ga`en. Ali fakat da je svime time Novom Sadu javno zapretio ba{ on, Dinki} Mla|an, ~ovek koji sa svojom strankom i bizarnim savezom nije dosegao prag cenzusa u ovome gradu, ~ovek koji nije uspeo sakupiti ni toliko glasova u Novom Sadu koliko ima {ire familije wegovih kandidata, taj je ~ovek posledwi od svih koji bi smeo makar i sawati o takvom huqskom zame{ateqstvu, a kamoli pretiti wime ili u wemu sudelovati! Naprotiv, takav bi ~ovek morao nau~iti da ni ne uzima u usta te dve re~i, to „Novi“ i to „Sad“ bez ba{ najpre~e potrebe.

Ali, ovo samo va`i u svetu u kojem uporno obitavamo vi ili ja, u svetu u kojem se normalno ose}awe qudskoga stida podrazumeva, jer je konstitutivni faktor na{e qudskosti. Ovaj ~ovek s time ipak ni{ta nema, jer da ima, ne bi bilo uop{te mogu}e da ka`e ono {to je rekao, niti da ~ini ono {to ~ini. Ovako kako je, to je i vi{e nego mogu}e, ali za to opet nisu krivi samo on i takvi kao on, nego i mi koji smo im naposletku sve to omogu}ili, ~iwewem ili ne~iwewem. I to je tako|e vi{e nego predobar razlog za stid, i za duboko, trajno prezrewe prema svakom licemeru, kalkulantu ili makar pozerskom nihilisti koji }e vas u budu}im danima stati ube|ivati da je sve u najboqem redu i da stidu mesta nema.  Teofil Pan~i}

ALEKSANDRA JERKOV, PREDSEDNICA SKUP[TINE GRADA NOVOG SADA

Bra ni }e mo iz bor nu vo qu No vo sa |a na red sed ni ca grad ske skup{tine Novog Sada i funkcionerka Lige so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Aleksandra Jerkov poru~ila je da }e u slu~aju da do|e do prekomponovawa vlasti u Novom Sadu ta stranka pozvati Novosa|ane ali i pravosudne organe da brane izbornu voqu bira~a. „LSV to ve} ~ini u Zrewaninu i radi}emo gde god do takvih slu~ajeva do|e. Ali, u tom slu~aju u odbranu izborne voqe treba da se ukqu~e i nadle`ni organi: policija, tu`ila{tvo, sudovi... Jer, tako ne{to ne de{ava se bez korupcije, pretwi, ucena i kupovine odbornika“, istakla je u intervjuu za „Dnevnik“.

Aleksandra Jerkov ukazala je da, s druge strane, qudu koji vode lokalne strana~ke odbore, ukoliko su „ozbiqni i ako dr`e do sebe ne smeju da dozvole da im se iz Beograda diriguje kako }e gradovi u kojima oni `ive da izgledaju“.

- A neverovatno je {to je pri~u o promeni vlasti u Novom Sadu i jo{ nekim vojvo|anskim gradovima i op{tinama pokrenuo ba{ Mla|an Dinki}, iako su gra|ani Novog Sada na izborima kazali da ne `ele da on i wegova stranka upravqaju gradom. U protivnom, oni bi glasali za URS i Maju Gojkovi} barem utoliko da pre|u cenzus u Novom Sadu.

U centralnoj Srbiji SNS i SPS ve} su napravili lokalne koalicije gde je to bilo mogu}e, ali im u Vojvodini to nije po{lo za rukom jer su ovde DS,

P

LSV i SVM na severu Ba~ke osvojili mnogo vi{e mandata nego {to je DS uspela sama u drugim delovima Srbije. Zbog

toga ovde i nije ni bilo mogu}e da u startu naprave vlast koja bi iskqu~ila DS, ali, izgleda da je nakon formirawa republi~ke vlade i to do{lo na red.  Va{i politi~ki oponeneti veruju da }e im to po}i za rukom u Novom Sadu, uz nagove{taj da bi im u tome mogli pomo}i i odbornici SPO-a, koji su ina~e bili kandidati na izbornoj listi LSV. Kako u tom kontekstu tuma~ite i neobi~no saop{tewe iz gradskog odbora te stranke u kojem navode da jo{ nisu odlu~ili koju }e gradsku vlast podr`ati?

- Odborni~ka grupa „Svi za Novi Sad“ koju ~ine Srpski pokret obnove i Romska demokratska stranka podr`ali su iz bor ak tu el ne gradske vlasti, a predstavnici SPO ta ko |e su izabrani i za ~lanove gradskog ve}a i za direktore javnih preduze}a.

Time su pokazali da sma tra ju da stranke koje ~ine vla da ju }u ko a li ciju rade u interesu Novosa|ana.

To je bilo pre mesec da na ka da je gradska vlast konsti tu i sa na. Na rav no da sva ka stranka ima pravo da se opredeli kako }e delovati u grad skom par la mentu. Me|utim, SPO je dugogodi{wi partner i LSV i DS u Novom Sadu, ali i o{tra opozicija republi~koj vlasti.

Ne verujem da postoje dodirne ta~ke izme|u odbornika SPO i stranaka koje `ele da formiraju neku novu koaliciju na nivou grada.

Ako bi do toga do{lo, to bi svakako bilo protivno voqi Novosa|ana jer su odbornici SPO osvojili mandate zastupaju}i program koji se u mnogome razlikuje od opredeqewa stra na ka ko je pre ten du ju da preuzmu vlast u Novom Sadu. I sve te neo~ekivane i naknadne koalicije odslikavaju uglavnom neke strana~ke interese a

ne interese gra|ana. Podseti}u da LSV i SPO ve} nekoliko puta zajedno izlaze na gradske izbore i to je koalicija na koju su Novosa|ani navikli i za koju su glasali i to ipak upu}uje na to da, {to se ti~e

 A da li je mogu}e da neki odbornici LSV pre|u na drugu stranu? Imate li poverewa u va{e odbornike?

- Ukoliko bi se to desilo, to onda vi{e nije pitawe za politi~ke stranke, nego za polici-

Nema dogovora s onima koji ukidaju autonomiju  Da li }e i kako odluka Ustvanog suda o ukidawu dela ingerencija uticati na funkcionisawe pokrajinske administracije?

- LSV, kao {to je poznato, smatra da to pitawe mora da se internacionalizuje. A ono je ve} i internacionalizovano samim tim {to se odlukama Ustavnog suda sni`ava dostignuti nivo qudskih i mawinskih prava, kao i socijalne brige o gra|anima Vojvodine. To svakako ne}e ostati nezapa`eno od strane me|unarodne zajednice, ~ak i da Vojvodina ne ~ini ni{ta po tom pitawu. Tako ne{to, naime, moderne dr`ave koji imaju nameru da budu deo EU ne bi smele sebi da dozvole. Nemamo nameru da se dogovaramo o nivou autonomije Vojvodine sa onima koji su tu autonomiju ukinuli i smatramo da Vlada Vojvodine treba da nastavi da funkcioni{e kao i do sada.  Novi republi~ki premijer poru~io je da zahtevi za internacionalizaciju pitawa autonomije predstvqaju ekstremisti~ki stav i da to ne}e dozvoliti?

- Kada je re~ o sni`avawu dostignutog nivoa qudskih i mawinskih prava, to je pitawe koje apsolutno ne zavisi od Vlade Srbije, jer time {to je pristala da bude ~lanica Ujediwenih nacija i Saveta Evrope i time {to se opredelila za evropske integracije, Srbija je neka pitawa ve} prepustila me|unarodnoj zajednici, a me|u wima je i briga o qudskim i mawinskim pravima. I nije na Vladi Srbije da dozvoli ili ne dozvoli da se EU, Savet Evrope i Ujediweni nacije bave time, jer su ta pitawa predmet wihovog interesovawa po prirodi stvari. Jedini na~in da Srbija izbegne da se Savet Evrope bavi nivoom qudskih prava u na{oj zemqi, jeste da istupi iz SE. SPO, promena partnera ne}e biti. Radi se o jednoj ozbiqnoj de mo krat ski ori jen ti sa noj stranci koja nema {ta da tra`i sa SNS.

ju, tu`ila{tvo i Agenciju za borbu protiv korupcije. Jer, vi{e je nego o~igledno da iza takvih slu~ajeva stoji korupcija i kupovina odbornika. A,

na`alost, SNS je ve} pokazao na primeru Zrewanina da je spreman i na takva sredstva da bi do{ao do vlasti. To su sredstva kojima pribegavaju one stranke koje nisu osvojile dovoqan broj glasova gra|ana, a ne `ele da priznaju izbornu voqu bira~a. Kada je re~ o na{im odbornicima, sigurni smo da }e ostati dosledni politici koju su zastupali. To nisu qudi koji su iz interesa do{li u LSV, pa ne verujem ni da }e iz interesa napustiti LSV.  Postoji li mogu}nost da aktuelna vladaju}a koali ci ja za tra `i po dr {ku SRS u slu~aju da SPS napustu ko a li ci ju, o ~e mu se spekuli{e u javnosti?

- Za LSV to ne bi bilo prihvatqivo. Na{a odluka je da ne idemo u koaliciju sa SRS i SNS. Nije nam ciq da po{topoto ostanemo u vlasti.  Kako vidite najavu da }e nova republi~ka vlast i}i u promene zakona o lokalnim izborima u skorije vreme, ~ime bi se skratio i mandat aktuelnih lokalnih vlasti?

- To bi bila centralisti~ka sa mo vo qa Vla de u Be o gra du koja nipoda{tava lokalne samouprave i lidere stranaka na lokalu. Svakako da su promene izbornog sistema neophodne, a ovakva prekrajawa ve}ine uz pomo} odbornika koji mewaju tabore to i potvr|uje. Me|utim, to raditi da bi se lokalna vlast prekomponovala tako da li~i na republi~ku – bilo bi kardinalna gre{ka.  Branka Dragovi} Savi}

4

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

DI NAR U PA DU: BAN KE [TI TE BI ZNIS OD FI NAN SIJ SKIH RI ZI KA

Fak to ring u he ying – olak {a we u ne iz ve sno sti i nar se pro te kle sed mi ce opet na ima lo ce nu od 106,60. A 4. ju na pro {le {ao na isto rij skom mi ni mu mu pre go di ne zva ni~ ni kurs je bio 100,30. Ta da je za 4. ju ni ove go di ne ugo va ran po ma evru, a sa mo to kom ovih se dam 111,88. Ove go di ne istog da tu ma zva me se ci do ma }a va lu ta je oti {la na do le za ni~ ni kurs je bio 117,70 di na ra za ne {to vi {e od de set pro ce na ta. Do da mo evro. li to me i po da tak da se ro ko vi pla }a wa - He xing slu `i da se pri vred ni ci kod nas mo gu de fi ni sa ti kao da tum u bu za {ti te od pre ko mer nog fluk tu i ra du} no sti – do bi ja mo ono {to se ~i ta kao wa de vi znog kur sa. Uko li ko su pro me ve o ma ne po vo qan po slov ni ami bjent. ne na do le ve }e, deo pri vre de ko ji ima Ipak, ne po voq ni ~i ni o ci mo gu da se pla }a wa i pri ho de u stra noj va lu ti, ubla `e, a ban ke na srp skom tr `i {tu ve} mo `e zbog pro me ne kur sa pre tr pe ti nu de ta kve uslu ge. Tu su “he xo va we” i ve li ke tro {ko }e, pa i ostva ri ti ne “fak to ring”. Tro {ko vi ko je }e pri vred ga ti van fi nan sij ski re zul tat uko li ni ci ima ti ne bi tre ba lo da ih spre ~a va ko ne pred u ze me me re za {ti te od ovog ju da se oslo ne na ove in stru men te. ri zi ka - ob ja {wa va sa go vor ni ca.

Jed na od ba na ka ko ja nu di ovu mo gu} Dok he xing {ti ti od va lut nog ri zi nost je EFG Euro bank. Da ni je la Mi li}, ka, fak to ring je za {ti ta od ne li kvid ru ko vo di lac Slu `be za po slo ve sa ve li no sti. To je uslu ga ko ja omo gu }a va na kim kli jen ti ma ka `e da su he xing i fak pla tu po tra `i va wa pre ro ka do spe }a to ring ban kar ski pro iz vo di na me we ni i tu se ban ke po ja vqu ju kao kup ci po pred u ze }i ma i pred u zet ni ci ma. tra `i va wa svo jih kli je na ta. Omo gu - Raz li ku ju se, ali oba po ma `u pri vre }u ju im da u {to kra }em ro ku do bi ju di da pre bro di te {ko }e s ko ji ma se su sre no vac ko ji mo gu da ko ri ste u po slo va }e u po slo va wu, a iza zi va ju ih ne sta bil wu, bez ob zi ra {to is po ru ~e na ro ba nost kur sa i ne li kvid nost. He xing omo gu ili oba vqe ne uslu ge ni su zva ni~ no }u je ja snu kal ku la ci ju nov ~a nih to ko va u na pla }e ne. Ova uslu ga je je dan od na bu du} no sti i sma wu je ne iz ve snost i ri ~i na fi nan si ra wa ma lih i sred wih zik. Ta~ ni je, stran ka vi {e ne za vi si od pred u ze }a. kre ta wa de vi znog kur sa na tr `i {tu. Ona po sto je }ih ne do spe lih po tra `i va wa s ro - Fak to ring se raz li ku je od kla si~ nog u ra ~u ni ca ma ko ri sti “svoj” kurs, a to je kre di ti ra wa jer po red fi nan si ra wa kom do spe }a od 30 do 180 da na i od no si se onaj do go vo ren s ban kom. Mi to zo ve mo na oba ve ze pro is te kle iz pro da je ro be i obez be |u je i osi gu ra we pla }a wa kroz “ter min ski ugo vor o for vor du”. Kom pa uslu gu na pla te po tra `i va wa, evi den ti ra - uslu ga na do ma }em tr `i {tu. ni ji omo gu }a va da lak {e for mi ra ce nu Po ka za lo se da je ovaj vid na pla te ve o- wa, kwi `e wa. Ri zik od na pla te ustu pqe pro iz vo da ili uslu ga, kal ku la ci ju pri ho ma efi ka san. Pred u ze }i ma ko ja da i ras ho da i, na rav no, pro fit. Ta ima ju stal nu pro da ju na do ma }em ko obez be |u je sta bil nost.

Sa go vor ni ca ob ja {wa va da ter - Od ri ca we od po ten ci jal nog pro fi ta je ce na tr `i {tu omo gu }e no je fi nan si ra we obrt nog ka pi ta la pre ko min ski de vi zni kurs ne pred sta vqa ko ju pri vred nik pla }a da bi se osi gu rao avan snog pla }a wa do 80 od sto pret po stav ku bu du }eg kre ta wa na re od ri z i k a. Ko r i { }e w em he x in g a iz b e g a v a se vred no sti ustu pqe nih fak tu ra. la ci ji di nar - evro. To je vred nost uti caj pro me ne de vi znog kur sa Na `a lost, ovaj vid kre di ti ra wa ko ja se do go va ra s ban kom i for mi ra na po slo va we pred u ze }a, ma ko li ka jo{ ni je u Sr bi ji do voq no pri ta ko da ide na obo stra nu ko rist. Mo me wen, upr kos ve li kom po ten ci gu }e je da u tre nut ku ka da se pla }a ta fluk tu a ci ja bi la ja lu, jer je ak cent sta vqen na kva do go vo re ni kurs, onaj zva ni~ ni, tr li tet po tra `i va wa ume sto na `i {ni bu de po voq ni ji za ko mi ten ta nih po tra `i va wa je po de qen iz me |u ban - kre dit nu spo sob nost kli jen ta. Fak to ring ban ke i da bi omo gu }io ve }u do bit, ali i je po seb no zna ~a jan u ze mqa ma gde pred u ke i kli jen ta. Sam po stu pak je jed no stvan: ne mo ra da bu de. To od ri ca we od po ten ci fak tor, od no sno ban ka, po sre du je ot ku - ze }a ne ma ju za do vo qa va ju }u kre dit nu jal nog pro fi ta je ce na ko ju pri vred nik sposb nost i te `e obez be |u ju do dat na pom po tra `i va wa za svog kli jen ta. Is pla }a da bi se osi gu rao od ri zi ka. Ko ri sred stva za fi nan si ra we po slo va wa. pla }u je mu od re |e ni avans, od no sno deo {}e wem he xin ga iz be ga va se uti caj pro Na crt za ko na o fak to rin gu ko ji bi po tra `i va wa, i kli jent mo `e od mah da me ne de vi znog kur sa na po slo va we pred u pred u ze }i ma tre ba lo da omo gu }i lak {i ze }a, ma ko li ka ta fluk tu a ci ja bi la. ras po la `e nov cem. Po tom ban ka ~e ka na pri stup iz vo ri ma fi nan si ra wa je spre pla tu od kup ca i pla }a kli jen tu taj deo.

Kon kret no u broj ka ma: 10. ja nu a ra zva ni~ man i o~e ku je se da na je sen u|e u skup Za kli jen te to do no si pred nost kroz po ni kurs je bio 104,10 di na ra a ter min ski {tin sku pro ce du ru. Usva ja we za ko na bi ve }a nu li kvid nost, po boq {a nu kre dit nu na tri me se ca – 106,60. Pred u ze }e je sa olak {a lo po slo va we, ubr zao pro tok nov spo sob nost i kon ku rent sku po zi ci ju na ban kom ugo va ra lo po ovom po to wem. Na ca i oja ~a la pri vre da i fi nan sij sko tr tr `i {tu - pre do ~a va Da ni je la Mi li}. dan do spe }a 10. apri la, zva ni~ ni kurs za `i {te Sr bi je.

Mi smo fak to ring uve li 2010. go di ne. To evro bio je 111,70 di na ra. Pred u ze }e ko je je krat ko ro~ ni ob lik ba zi ran na ot ku pu je ku pi lo de vi ze na ter min pla }a wa je nDu {an ka Vu jo {e vi}

D

NOVINARI U POLITICI

@eq ni pro me na i si ti hle ba sa se dam ko ra Ve li ki je broj no vi na ra ko ji su kor mi la svo jih ka ri je ra skre nu li u po li ti ku. Bi lo da im je pri su stvo u par ti ja ma te klo pa ra lel no s no vi nar skim po slom, ili su iz me di ja pre be gli u po li ti~ ke vo de, no vi na ri su qu di ko ji su po li ti~ ku are nu upo zna li bo qe ne go iko spo qa, a za vi sno od funk ci je, do bi ja li pri li ku da je ap sol vi ra ju i iz nu tra. Ko li ko god dva za na ta bi la su prot sta vqe na i po de qe na na kon tro lo re i kon tro li sa ne, ko le ge su ~e sto ume le da ih po mi re i u oba po zi va une su ne {to sve `i ne.

Ima i slu ~a je va ka da bi `ur na li sti od la skom u po li ti ku za bo ra vi li sve uzu se sta -

va ju sa vet ni ci po li ti~ kim funk ci o ne ri ma, {e fo vi wi ho vih ka bi ne ta, a ne ki su us pe li da se iz bo re i za od go vor ne funk ci je. U no voj Vla di Voj vo di ne ~ak dva se kre ta ri ja ta pri pa la su no vi na ri ma. Pot pred sed ni~ ko me sto i sek tor kul tu re i in for mi sa wa pri pa lo je Sla vi {i Gru ji }u, ko ji je Aka de mi ju za film i te le vi zi ju za vr {io je Mo skvi, pro {ao sve se lek ci je RTV No vi Sad, gde je bio i glav ni i od go vor ni ured nik. Gru ji} je bio i “glo dur” TV Apo lo, kao i sa vet nik pred sed ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne Bo ja na Ko stre {a.

Mi ni stri i di plo ma te U po li ti~ kim vo da ma Sr bi je “pli va li” su i dru gi no vi na ri kao no si o ci vi so kih funk ci ja. Je dan od naj in tri gant ni jih slu ~a je va je Alek san dar Ti ja ni}, sa da di rek tor RTS-a, a ne ka da no vi nar vi {e li sto va i ~a so pi sa, te di rek tor TV “Po li ti ke”. Osta }e za pam }en, iz me |u osta log i po to me {to je bio mi ni star za in for mi sa we u vla di Mir ka Mar ja no vi }a.

Dra gan Ko ja di no vi} je kru nu no vi nar ske ka ri je re do se gao kao pr vi di rek tor TV “Stu dio B” a 2004. go di ne je po stao Mi ni star kul tu re i in for mi sa wa. I di plo ma ti ja je oblast ko ja ni je mo gla bez no vi na ra. Osta }e za be le `e no da su ko le ge Mi le Isa kov, Gru ji ca Spa so vi} i Ra di voj Cvje ti ~a nin bi li ili su jo{ uvek u di plo mat skom ko ru. rog po zi va, pa po sta ja li ve li ki pro blem za do ju ~e ra {we sa rad ni ke.

Iz pe ri o da ko mu ni zma, gde su me dij ski po s le n i c i bi l i dru { tve n o-od g o v or n i rad ni ci {ta god to zna ~i lo, no vi nar stvo se pre se li lo u de ve de se te go di ne pro {log ve ka, pre tvo riv {i se u ma {i ne ri ju vla sti `eq ne su ko ba. Oni ko ji to ni su pri hva ta li, ra di li su po sao u ne mer qi vo lo {i jim uslo vi ma. Ipak, i iz jed ne i dru ge stru je no vi na ri bi po vrem no is ko ra ~i li u po li ti ku. Ne ki `eq ni mo }i, ne ki pro me na, a po ne ki tek pre za si }e ni gor kog no vi nar skog ’le ba sa se dam ko ra.

I da nas, u post pe to ok to bar skoj Sr bi ji, taj trend po sto ji. No vi na ri ~e sto bi -

Uz we ga u vla di se na {la i Ma ri ni ka ^o ba nu, ko ja }e vo di ti po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. Di plo mi ra la je en gle ski i ru mun ski je zik i kwi `ev nost. Za me ni ca je di rek to ra kan ce la ri je Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju Re pu bli ke Sr bi je, a go di na ma je ra di la kao ured ni ca - ko men ta tor ka ru mun skog ne deq ni ka “Li ber ta tea”.

Sa dru ge stra ne Ba no vi ne, u Skup {ti ni Voj vo di ne, pot pred sed ni~ ko me sto do bi la je Ana To ma no va Ma ka no va. Po obra zo va wu di plo mi ra ni pe da gog, To ma no va Ma ka no va je od 1986. do 2000. go di ne ra di la kao no vi nar i ured nik, a od 2000. do 2004. go di ne i kao glav ni i od go vor ni

ured nik Re dak ci je na slo va~ kom je zi ku RTV No vi Sad. Bi la je i po sla ni ca u Skup {ti ni Sr bi je i pred sed nik Od bo ra za me |u na ci o nal ne od no se. U pro {lom sa zi vu bi la je i po kra jin ski se kre tar za in for ma ci je i pot pred sed ni ca Vla de AP Voj vo di ne.

U re pu bli~ koj Skup {ti ni, kao naj sta ri ji po sla nik pro {le ne de qe pred se da vao je Za ha ri je Tr nav ~e vi}, sa da po sla nik i du go go di {wi te le vi zij ski po qo pri vred ni no vi nar. On je od svih ko le ga oti {ao i ko rak da qe, pa je osno vao stran ku “Bo ga ta Sr bi ja”, na kon {to je na pu stio De mo krat sku stran ku. Ka ko sam ka `e, u po li ti ku je u{ao jo{ 1990. go di ne pri d ru ` iv { i se Stran c i Ju g o s lo v e n a, pred vo |e noj An tom Mar ko vi }em.

Sla vi {a Gru ji} se be ne `e li da vi di kao ne kog ko je iz no vi nar stva pre be gao u po li ti ku.

- Moj po sao u vla di je ste po li ti~ ki, ali ja se be ni ka ko ne do `i vqa vam kao po li ti ~a ra. Oblast kul tu re i in for mi sa wa u po kra ji ni po sao je ko ji je do voq no kre a ti van da mo `e ne {to ozbiq no da se ura di i une su ne ke no vi ne. Me ni to li ~i na ne ke dru ge, no vi nar ske po slo ve ko je sam ra ni je ra dio - ka `e.

Na pi ta we, ko ja raz li ka je iz me |u po lo `a ja no vi na ra ko ji po sma tra si stem spo qa i onog ko ji se na |e iz nu tra, Gru ji} tvr di da i u we go vom sek to ru i no vi nar stvu po sto je od re |e na pra vi la za ko je tre ba mno go od go vor no sti.

- Ja ne mam na me ru da u vla di iz i gra vam fi kus, ve} na me ra vam da po kre nem ne ke stva ri za ko je mi slim da vre de. Na pr vom me stu to su pro jek ti raz vo ja ne kih kul tur nih in sti tu ci ja, pro jek ti ve za ni za me di je i bren di ra we Voj vo di ne. To su po slo vi od go vor ni i kre a tiv ni, ba{ ko {to je i vo |e we jed ne me dij ske ku }e. Pred nost je da ja ipak znam i ka ko funk ci o ni {u me di ji u Voj vo di ni - ob ja {wa va Gru ji}. n Pe tar Kla i}

DO SI JE: EVRO SKEP TI CI PRO TIV

Ide o lo gi ja ~i we ni ca ma e ma mo gu} no sti za in ter na - nov, bal ka no log iz Mo skve, tvr di u ci o na li za ci ju voj vo |an skog jed nom in ter vjuu za do ma }i ~a so pis pi ta wa, sla vo do bit no je od - “Ge o po li ti ka” da }e lo kal ne vla go vo rio pot pred sed nik DSS Slo - sti u re gi o ni ma do bi ti sve, sa mo da bo dan Sa mar xi} na ne dav ni iza zov bi ti re gi o ni bi li uvu ~e ni u or bi Ne na da ^an ka u in ter vjuu za “Dnev - tu kon tro le nad na ci o nal nih usta nik”, po sle ospo ra va wa de la nad le - no va Evrop s ke uni j e. “Op {te e `no sti APV od stra ne Ustav nog vrop ske ten den ci je u po gle du raz su da. A we gov {ef Vo ji slav Ko - vo ja re gi o na i pre ko gra ni~ ne sa {tu ni ca je iz ja vio da je naj ve }i rad we omo gu }e va ju da se for mi ra ju uspeh po li ti ke stran ke ko ju vo di po seb ne zo ne – en kla ve za van dr to {to je po ka za la da evro in te gra - `av nu pre ko gra ni~ nu sa rad wu, a ci je – ima ju al ter na ti vu. Dru gim vo de }a ulo ga u wi ma }e pri pa da ti re ~ i ma da je ja ~ a w e cen tral ne vla sti kao je di no su ve re ne na ci o- nal ne nam dr `a ve pra vi iz laz za sve mu ke ko je mu ~e Sr bi ju. I da zbog na ve de nog do stig nu } a we g o vo ~e do – Ustav iz 2006. – ni ko ne tre ba da di ra.

Vi {e stru~ wa ka iz obla sti ustav nog pra va, me |u tim, vi di da je pro blem kon zer va tiv no tu ma ~e we Ustav nog su da o nad le `no sti ma Po kra ji ne, ali i sam Ustav iz 2006. u ce li ni, ko ji je pre va zi |en Ov de po sle ras pa da ze mqe po sto je ak tu el n im raz vo j em. do dat ni stra ho vi da sva ka Pre ma ne kim na ja va ma de cen tra li za ci ja, pa ~ak i na ~la n i c a ko a l i c i j e SNS-SPS-URS ko ja je op {tin skom ni vou, mo `e da do ve de sa sta vi la no vu vlast, do ras pa da, {to je pri li~ no te {ko vi dqi va je vo q a za oprav da ti. pro me ne usta va s ko ji (Miroslav Prokopijevi}) ma bi i opo z i c i o n a De mo k rat s ka stran k a mo gla bi ti sa gla sna, i “pro e vrop - tran sna ci o nal nim kor po ra ci ja ma, ske sna ge” u Sr bi ji ima ju iz gled nu dok se vlast ma wih re gi o na wi ho dvo tre }in sku ve }i nu za taj po sao. vom pri ti sku ne }e mo }i od u pi ra Ko {tu ni ca i DSS su pro tiv, uz po - ti... Da ti re gi o ni }e za o bi la zno od dr {ku je di no [e {e qe vih ra di ka - sop stve ne dr `a ve bi ti pot ~i we ni in sti tu ci ja ma Evrop ske uni je i do la.

Za pra vo, jo{ sa mo DSS i SRS na bi ja ju }i do ta ci je od we nih fon do na {oj sce ni, vi de re gi o na li zam va, po sta }e za vi sni od spoq nog fi kao se pa ra ti zam. Osta li to mo `da nan si ra wa, to jest, bi }e pod di mi sle ali ne }e jav no da ka `u. Ali, rekt nom spoq nom upra vom”.

N

Pro ces ko ji tra je Isto ri ja po ka zu je da je evrop ski re gi o na li zam za pra vo hi qa du go di {wi pro ces. Pre ma ne ma~ kom te o re ti ~a ru Her ma nu Li beu, to je i nor mal no sta we Evro pe, ko ja je isto rij ski gle da no, sa zda na od re gi ja ko je su po sto ja le hi qa da ma go di na i do bro su sa ra |i va le. Re gi je ni su ne sta le ni po sle ta la sa na ci o nal no-dr `av nog ro man ti zma u 19. ve ku, ni ti po sle ras pa da ve li kih car sta va: Evro pa ne pre sta no pul si ra iz me |u tog ve li kog i ma log sve ta, iz me |u ve li kih je din sta va po put car sta va bez gra ni ca i mr vqe wa ta kvih je din sta va – stva ra wa na ci o nal nih dr `a va i jo{ ma wih re gi o nal nih sre di {ta. Do bra je po li ti ka, sma tra Li be, ko ja uspe va da ko or di ni {e raz li ke, a ne da te `i da ih po ni {ti u ve li kim je din stvi ma. Ope ri sa ti s raz li ka ma u Evro pi je od u vek pr vo ra zred na po li ti~ ka ve {ti na, pa i da nas. Al ter na ti va je – to ta li ta ri zam Hi tle ro vog ili Sta qi no vog ti pa. do kle god se tu ma ~e evro in te gra ci je iz ugla ko sov skog pi ta wa ko je je pre vas hod no et ni~ ko, a u ko je se si ste mat ski utr pa va i ono voj vo |an sko, vlast u Sr bi ji }e ko ~i ti `i vot i re al n ost: hiq du g o di {wi pro c es re g i o n a l i z a c i j e. Na {i evro skep ti ~a ri, me |u tim, za ku ca li su dog mu na vra ta cr kve ko joj se mo le: da su ula zak u EU i o~u va we te ri to ri jal ne ce lo vi to sti uza jam no is kqu ~i ve te `we. Na vod no, u EU po sto ji spre man plan Za pa da da Sr bi ju ra{ ~la ni na re gi o ne: po tom sce na ri ju Voj vo di na bi po sta la ne ko no vo Ko so vo ili ^e ~e ni ja.

To bi, pak, ugro zi lo ne sa mo srp ske ne go i ru ske in te re se u re gi o nu i pro je kat “Ju `ni tok”. Ali, zar gas ne tre ba da te ~e na za pad?

Ta k o vi | e w e re g i o n a l i z ma u mra~ nom sve tlu i ni je izum Ko {tu ni ce i sa rad ni ka – upor no ga nu de ru ski ge o stra te zi i ge o po li ti ~a ri, kao i ru ske par ti je. Sr bi i Ru si – SFRJ i SSSR? O~i to, ima ne {to u to me. Ana Igo rov Fi li mo -

Fi li mo no va tvr di da re gi o nal ne vla sti kao part ne ri EU ti me ne po boq {a va ju svoj raz voj – ne na vo de }i ni je dan po da tak da bi oja ~a la svoj ar gu ment – na pro tiv, tvr di da se dis pro por ci ja u wi ho vom eko nom skom raz vo ju se pro du bqu je, i da se “sa mo de mon ti ra na ci o nal nodr `av na sa mo stal nost”. Uje di we na Evro pa se de cen tra li za ci jom dro bi, po sta je sla ba, a svet ska fi nan sij ska eli ta re a li zu je svo je glo bal ne ci qe ve – mo} i bo gat stvo u uskom kru gu ve li kih igra ~a na sce ni, pre sve ga Sje di we nih Dr `a va.

Po toj lo gi ci (“ras cep kaj pa vla daj”) i Evrop ska uni ja ka da iz vr {i za da tak “ras tu r a w a dr `av no sti svo jih ~la ni ca”, ras pa la bi se po put ve li kih za jed ni ca u no vi je do ba – Ju go sla vi je, SSSR-a, ^e ho slo va~ ke... O~i to, po toj lo gi ci Ber lin ski zid jo{ uvek ni j e pao, i Hlad n i rat jo{ uvek tra je.

Ali kao i sve ve li ke pri ~e, i ova ve li ka evro skep ti~ ka te za s is to ka ima pre vi {e ru pa da bi odr `a la svo ju uver qi vost. Svet vi {e ni je onaj od pre 20 go di na, a po go to vo ne kao pre 200. [vaj car ska, na pri mer, ti pi~ na dr `a va re gi o na - kan to na, us pe la je kroz ve ko ve da po ve `e tri pot pu no raz li ~i ta na ro da. Zna la je da ope ri {e s raz li ka ma me |u wi ma i da po ve zu je in te re se cen tral ne i re gi o nal nih vla sti – za raz li ku od biv {e Ju go sla -

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

(VOJVO\ANSKIH) REGIONAlISTA

5

NEDI]EVI POTOmcI TRA@E POVRA]AJ ImOVINE POZIVAJU]I SE NA SlU^AJ SlOBODANA mIlO[EVI]A

u sudaru sa Pravnici mere i seku `ivota D

vi je i SSSR-a gde se ni je zna lo ma qa – po ku {aj da se stvo ri jed ka ko da se sa ~u va ju raz li ke i na ve li ka in te gra ci ja ko ja }e sa mo je ja ~a la cen tral na vlast. po mo }i da se i ma we ze mqe na |u Raz li ke su ne gi ra ne, a pro ble - kao rav no prav ni igra ~i u tom mi gu ra ni pod te pih. dru {tvu. Dr `a ve ula ze u EU Mi r o s lav Pro k o p i j e vi}, kao ce li na, kao su bjek ti – {to stru~ wak ko ji se ba vi pi ta wi - je pri rod no sta we stva ri, ali ma de cen tra li za ci je, ka `e za ako po sto ji jed na ta ko ve li ka na{ list da “re gi o ni ne za vi sno ko li ko ve li ki, da li voj vod stva ili kao pra vi re g i o n i u Ita l i j i ili [pa ni ji, ili kao fe de ral ne je di ni ce u Austri ji i Ne ma~ koj, ima ju da nas pra vo ko je im ni ko ne ospo ra va: na pred stav ni {tvo u Bri se lu, na za sta vu, grb, him nu, da sa ra |u ju u okvi ru za ko na sa svi ma u sve tu s ko ji ma mi sle da ima ju pra vo da sa ra |u ju”.

- To je ne ko nor mal no sta we stva ri. Na rav no, ov de po sle ras pa da ze mqe po sto je do dat ni stra ho vi da sva ka de cen tra li za ci ja, pa ~ak i na op {tin skom ni vou, mo `e da do ve de do ras pa da, {to je pri li~ no te {ko oprav da ti. Mi slim da ako je ne koj ze mqi su |e no da se ras pad ne ona }e se Ne ma raz lo ga da ce la ras pa sti, ali de cen tra li dr `a va stu pa u kon tak te s za c i j a i me ha n i z mi ko j e ne kim de lom gde za to sam po mi wao upra vo slu `e po sto ji in te res. Na {i su da se amor ti zu ju raz li ke, in te re si, na pri mer, da se ar ti ku li {e spe ci fi~ nost po je di nih re gi o- da sa ra |u ju Voj vo di na i na, po kra ji na... - uka zu je Istar ska `u pa ni ja Pro ko pi je vi}.

(Alek san dar Po pov) Do da je da sa da {wi pro ble mi u Evrop skoj uni ji ni su na sta li zbog re gi o na li - po vr {i na, prak ti~ no ~i tav zma ili ne ~eg ta kvog, ne go zbog kon ti nent bez gra ni ca, u tom to ga {to su ze mqe ula skom u slu ~a ju je pri rod no da po sto je i evro zo nu mo gle da po zaj me no - re gi o ni. Jer oni on da mo gu sa vac ne re al no jef ti no u od no su mo stal no da sa ra |u ju i da iz to na pret hod no sta we. Ne ke od ga iz vla ~e ko rist i ne ma raz lo wih su na pra vi le od to ga cir - ga da ce la dr `a va stu pa u kon kus u pri vat nom, a ne ke u dr - tak te s ne kim de lom gde za to `av nom sek to ru, {to sa da pod - po sto ji in te res. Na {i su in te ri va ~i ta vu EU. re si, na pri mer, da sa ra |u ju Voj - Ali, to je dru ga vr sta pro - vo di na i Istar ska `u pa ni ja, ble ma u od no su na ono {to per - ili Voj vo di na i Osi je~ ko-ba ci pi ra ve }i deo srp ske jav no - raw ska `u pa ni ja. I ne mo ra ce sti ka da je u pi ta wu Voj vo di na. la Sr bi ja to da ra di ne go Voj vo Dr `a va kod nas ne zna da funk - di na sa su sed nim re gi ja ma u Ma ci o ni {e u okvi ru onog {to bi |ar skoj, Ru mu ni ji, Hr vat skoj... bi lo nor mal no za we no funk - To ne na ru {a va na ci o nal ni in ci o ni sa we. Mo gu sa mo da kon - te res ni ti raz bi ja ze mqu, na sta tu jem da je to ta ko, i da se pro tiv od to ga mo `e da bu de sa na dam da }e se jed no ga da na, ne mo ko ri sti – re gi je na taj na ~in ta ko da le ko, stva ri po pra vi ti. po sta ju mo sto vi. Naj ~e {}e je Ne ki qu di ko ji od lu ~u ju jav no re~ o vi {e na ci o nal nim i vi {e pri ~a ju jed no a taj no ra de sa - et ni~ kim re gi ja ma pa se ta ko svim dru go. Bio sam ~lan Na ci - us po sta vqa i sa rad wa sa ze mqa o nal nog sa ve ta za de cen tra li - ma ma ti~ nog na ro da.

ok isto ri ~a ri da nas da ju raz li ~i te isto rij ske su do ve o ulo zi Mi la na Ne di }a za vre me Dru gog svet skog ra ta, Za kon o re sti tu ci ji vra tio ga je na ne {to dru ga ~i ji na ~in u `i `u pa `we – do {lo je vre me da prav ni stru~ wa ci od lu ~e {ta }e bi ti s imo vi nom ko ju je imao pre ne go {to je apri la 1941. go di ne po stao srp ski pre mi jer i sa rad nik Ne ma~ ke. Na i me, po tom ci Mi la na Ne di }a pod ne li su zah tev Agen ci ji za re sti tu ci ju za po vra }aj we go ve imo vi ne. Me |u ne po kret no sti ma ko je oni tra `e, na la zi se zgra da u Ne ma wi noj u ko joj je da nas Na rod na ban ka Sr bi je, Ze mun ski park i pla ce vi u Groc koj i u Vr tlar skoj uli ci u Ze mu nu. Tra `e i na dok na du za pet kwi ga ko je je ge ne ral Ne di} iz dao. We gov pra u nuk Alek san dar Ne di} tvr di da po ro di ca `e li sa mo ono {to joj pri pa da, jer je Ne di} pre ne go {to je po stao srp ski pre mi jer za vre me Dru gog svet skog ra ta sa ~i nio te sta ment u ko jem je svo ju imo vi nu osta vio svo joj su pru zi i de ci.

- Moj pra de da je bio bo gat ~o vek i to kom Dru gog svet skog ra ta ni je ste kao ni {ta od imo vi ne.

Zgra da u Ne ma wi noj uli ci sa gra |e na je jo{ 30-tih, mno go pre po ~et ka Dru gog svet skog ra ta. Ze mun ski park je na sle dio od svo jih ro di te qa, kao i pla ce ve u Groc koj gde je i ro |en. Sve to je do ku men to va no i u we go vom te sta men tu ko ji je pr vi put ob ja vqen pro {le go -

Rehabilitacija pod firmom restitucije U Sr bi ji se po sled wih go di na ma sov no re ha bi lit zu ju oso be ko je su osu |e ne za ko la bo ra ci ju i zlo ~i ne u vre me Dru gog svet skog ra ta. Ne ki isto ri ~a ri sma tra ju to re vi zi jom i po ku {a jem iz jed na ~a va wa an ti fa {i zma i sa rad ni ka oku pa to ra, dok dru gi ka `u da je to is pra vqa we ne prav de. “Hit” je po ku {aj re ha bi li ta ci je Dra `e Mi ha il o vi }a i ma hom mla |i isto ri ~a ri opi su ju we go vu li~ nost u no vom sve tlu. No, tek ka da su ta kve re ha bi li ta ci je kon tro verz nih li~ no sti otvo ri le mo gu} nost za po vra }aj od u ze te imo vi ne, do {lo se do pi ta wa da li se za pra vo ra di o re ha bi li ta ci ji pod fir mom re sti tu ci je. Od no sno, da na sled ni ci ma i ni je bit na re ha bi li ta ci ja, sve dok ni su shva ti li da pre ko we mo gu do }i do imo vi ne za ko ju su pro te klih de ce ni ja mi sli li da im je za u vek od u ze ta. di ne - ob ja {wa va Alek san dar Ne di}, do da ju }i da su po tom ci sve sni da }e do bi ti ma lo ili ni {ta, ali da je ovo wi hov po ku {aj da nad le `ne in sti tu ci je po~ nu dru ga ~i je da go vo re ne sa mo o Ne di }u ve} i o isto ri ji.

za ci ju i na{ man dat je bio da is tra `i mo ka ko sto ji s tim pi ta wem u Evro pi i da pred lo `i mo {ta bi bi lo zgod no za Sr bi ju. Na rav no, u po li ti~ kom de lu je ne ko dru gi od lu ~i vao i sve za ko ~io, jer ne }e ni ka kvu de cen tra l i z a c i j u - za k qu ~ u j e Pro ko pi je vi}.

I di rek tor Cen tra za re gi o- na li zam Alek san dar Po pov ne vi di u sa da {wim pro ble mi ma opa s nost od raz v i j a w a ka ta stro fi~ nog sce na ri ja ka kav nu de cen tra li sti i kon zer va tiv ci.

- Uni ja je us pe {an pro je kat po mi re wa po sle svet skog ra ta i na ne ki na ~in ujed na ~a va we mo gu} no sti za raz voj evrop skih ze -

Ako ni {ta dru go, evro skep ti~ ni ide o lo zi tvr dog dr `av nog i na ci o nal nog je din stva bi mo gli da se za pi ta ju jo{ jed nom.

Da se zna lo da se ope ri {e s raz li ka ma po ~et kom 90-tih, zar se ne bi mo `da i o~u va la biv {a Ju go sla vi ja (da nas ne gde u zlat noj sre di ni ze ma qa Evrop ske uni je?), za raz li ku od sa da {weg po ra znog sta wa dr `a vi ca ko je su na sta le u re gi o nu. Ali, Slo ba i we go vi tra ban ti ra |e su `i ve li u fu tu ru, cr ta ju }i |a vo la po zi du i je dva do ~e kav {i da im o`i vi. A ze mqi ce u pre zen tu pro pa da ju li nam, pro pa da ju, i od sve slav ne na ci o nal ne isto ri je – ni ka ko da o`i ve. n Re qa Kne `e vi}

Ne di} ne mo `e bi ti re ha bi li to van ne sa mo za to {to ni je ni osu |en ve} i za to {to je on ne sum wi vo bio sa rad nik oku pa ci o nih sna ga - tvr di Mar ko vi}.

Ne di }e vi na sled ni ci do bro zna ju da Za kon o re sti tu ci ji kao

uslov za po vra }aj imo vi ne na vo di re ha bi li ta ci ju, ali je oni ne }e tra `i ti iz pro stog raz lo ga jer pre su da o we go voj kri vi ci – ne po sto ji.

U Agen ci ji za re sti tu ci ju ko ja je do bi la zah tev po ro di ce Ne di}, ka `u da je taj slu ~aj pri li~ no kom pli ko van, iako ge ne ra la Ne di }a sud ni je pro gla sio kri vim. Na to uka zu ju i do ku men ta s ko ji ma Agen ci ja ras po la `e.

- Po sto ji akt ta da {we Ko mi si je za rat ne zlo ~i ne, i neo p hod no je da se on pret hod no sud ski re ah bi li tu je. To je te {ko pi ta we i ogrom na je od go vor nost na su di ja ma, ali ne mo `e se kroz ovaj sud ski po stu pak

Nema drugih spornih zahteva U Agen ci ji za re sti tu ci ju ka `u da za sa da ne ma ju sli~ nih slu ~a je va kao {to je zah tev na sled ni ka Mi la na Ne di }a, od no sno onih ko je pod no se po tom ci, naj bla `e re ~e no, kon tro verz nih isto rij skih li~ no sti, ali do da ju da }e, ako ih bu de, svi bi ti re {e ni u skla du sa za ko nom. Agen ci ji je, ina ~e, u pro te kla ~e ti ri me se ca, pod ne to oko 5.500 zah te va za po vra }aj imo vi ne, od to ga je naj vi {e u No vom Sa du. Ona je do ne la vi {e od 300 od lu ka ko ji ma se u ce li ni ili de li mi~ no re {a va ju pred me ti, a wi ma je vra }e no vi {e od 8.000 kva drat nih me ta ra po slov nog pro sto ra, oko 2.000 ze mqi {ta, oko 500 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta i 900 hek ta ra {um skog ze mqi {ta.

i}i u isto rij ski re vi zi o ni zam ka `e di rek tor Agen ci je za re sti tu ci ju Stra hi wa Se ku li}.

Advo ka ti po ro di ce Ne di} su uve re ni da }e dr `a va vra ti ti tu imo vi nu, jer ju je Ne di} ste kao pre ne go {to je po stao srp ski pre mi jer, a ve }i deo na sle dio od svo jih pre da ka. O to me sve do ~i te sta ment ko ji je sa ~i wen 1. apri la 1941. go di ne. Pra u nuk Alek san dar Ne di} se po zi va na slu ~aj Slo bo da na Mi lo {e vi }a ko ji, isto kao i Ne di}, ni je do `i veo kraj su |e wa pa ni je ni do ne ta pre su da, a we go va po ro di ca je na sle di la we go vu imo vi nu.

No, tre ba re }i da je od lu ka da se po ro di ci Mi lo {e vi} omo gu }i da bu de na sled nik na kon we go ve smr ti u Ha gu gde je pro tiv we ga vo |en po stu pak za rat ni zlo ~in i u ko jem bi go to vo si gur no bio osu |en, u skla du sa sa da {wim prav nim ak ti ma ne sa mo na {e dr `a ve, ve} i s me |u na rod nim pra vom. Za ne ko kri vi~ no de lo od go va ra sa mo onaj ko ga je po ~i nio i sa mo od we ga se mo `e od u ze ti ono {to je ne za ko ni to ste kao, dok se ~la no vi ma po ro di ce ne us kra }u ju pra va.

Da kle, pred prav ni ci ma i stru~ wa ci ma za ot kla wa we prav nih ne -

do u mi ca je ve li ki po sao. Da je to ta ko sve do ~i i ~i we ni ca da je Li ga za za {ti tu pri vat ne svo ji ne i qud skih pra va ve} pod ne la zah tev Ustav nom su du Sr bi je za oce nu usta nov no sti ne ko li ko od re da ba Za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne. Pred sed ni ca tog udru `e wa Dra ga na Mi lo va no vi} ob ja {wa va da za ko ni ko ji su u po sle rat nom pe ri o du po sto ja li “zvu ~e vr lo ja sno, ta ko da tre ba vi de ti sva ki po je di na~ ni slu ~aj i ako se do ka `e da je ne ko ne kim kri vi~ nim de lom ste kao ne ku imo vi nu pa je za to od u ze ta – tu ne ma {ta da se vra }a”.

- Po sto ja li su i slu ~a je vi gde qu di ni su bi li kri vi~ no go we ni a imo vi na im je od u ze ta na osno vu ne ka kve pro gla {e ne kri vi ce. Po {to je to bi lo te {ko na si qe, za i sta tre ba za sva ki po je di na~ ni slu ~aj utvr di ti sve ~i we ni ce. Me |u tim, naj vi {e je onih ko ji su bi li “kri vi” sa mo za to {to su bi li po li ti~ ki ne is to mi {qe ni ci, i ni su pri hva ta li no vi re `im. Po me ni, po ro di ca ima pra vo na ne {to {to je ~u kun de do vi na, ono {to ni je stvo re no u vre me kad ni je bi lo vre me za bo ga }e we - re kla je Dra ga na Mi lo va no vi}. n Qu bin ka Ma le {e vi}

EBRD REVIDIRAO PROGNOZE PRIVREDNIH KRETAWA U SRBIJI I REGIONU

Na korak od bankrota, jo{ uvek iznad crte

Ugro`ene nacionalne elite Evro skep ti ci zam u EU ge ne ri {u pr ven stve no kon zer va tiv ne evrop ske na ci o nal ne eli te. Ali, na su prot wi ho voj vi zi ji, opa snost od gu bit ka na ci o nal nog su ve re ni te ta i iden ti te ta u EU je sa mo ide o lo {ka flo sku la – to se ni ko me do sa da jo{ ni je de si lo, i Evro pqa ni se spo ra zu me va ju na sve vi {e je zi ka. Ra di kal na de sni ca u po ku {a ju da za u sta vi evro in te gra ci je fak ti~ ki je pro tiv pri vred nih in te re sa vla sti tih ze ma qa. [ta ako se po no vo us po sta ve ca ri ne i gra ni~ ne kon tro le iz me |u Ne ma~ ke, Bel gi je, Ho lan di je i Fran cu ske, ko li ki bi to ha os bio, ko li ko bi on u ovim vre me ni ma po sku peo ce nu na ci o nal ne sa mo stal no sti...

“Kri za evra se pre u ve li ~a va jer se za bo ra vqa da smo hi qa du go di na Evro pom pu to va li s ke som du ka ta za po ja som. Da ne spo mi we mo uni ver zi te te i na u ku, sport, za ba vu, pa na kra ju i re li gi ju. Sve to po ve zu je evrop ske na ro de ja ~e od svih evrop skih ko mi si ja, ko je su uspe {ne sa mo sto ga {to evrop ski na ro di `e le da `i ve za jed no kao {to od vaj ka da i `i ve. Sve je to ta ko po ve za no da bi po nov no raz gra ni ~a va we do ve lo do ve li kih gu bi ta ka. Bio bi to {ok ko ji Evro pa ne bi iz dr `a la”, tvr di hr vat ski fi lo zof Da vor Ro din.

O isto ri ji Sr bi je to kom i na kon Dru gog svet skog ra ta se ov de ve} go di na ma dru ga ~i je go vo ri. I sa ma li~ nost Mi la na Ne di }a dru ga ~i je se da nas pro ce wu je ne go {to je to ~i we no de ce ni ja ma una zad.

Isto ri ~ar i autor kwi ge “Voj ska Ne di }e ve Sr bi je” Bo jan Di mi tri je vi}, pod se }a da je smr }u ge ne ra la Ne di }a ko ji je iz vr {io sa mo u bi stvo 1946. go di ne, po stu pak pro tiv we ga pre ki nut. Dru gim re ~i ma, on ni ka da ni je osu |en.

- Po {to ne po sto ji ni ka kva pre su da ili op tu `ni ca, ro |a ci mo gu da ostva re svo je pra vo. Ge ne ral Ne di} je po zi tiv na li~ nost u isto ri ji Sr bi je u Dru gom svet skom ra tu.

We mu se pri pi su je ko la bo ra ci ja od no sno ~i we ni ca da je bio pred sed nik srp ske vla de pod oku pa ci jom. Me |u tim, ni dan-da nas qu di ne raz u me ju we go vu `r tvu da se pri hva ti tog po lo `a ja ka ko bi se spre ~i le ne ma~ ke re pre sa li je, ko je su spro vo |e ne kao od ma zda za usta nak u Sr bi ji - re kao je Di mi tri je vi}.

Za raz li ku od we ga isto ri ~ar Pre drag Mar ko vi} sma tra da ge ne ral Ne di} ne mo `e bi ti re ha bi li to van jer je bez sva ke sum we bio sa rad nik oku pa to ra. Me |u tim, Mar ko vi} se sla `e s oce nom da Za kon o re sti tu ci ji u ne kim de lo vi ma ni je naj ja sni ji.

- Do sa da je u [ap cu bi lo slu ~a je va da je imo vi na vra }e na vla sni ci ma ko ji su bi li osu |e ni zbog sa rad we s oku pa to ri ma a ko ji su re ha bi li to va ni. Me |u tim, ge ne ral

o qe bi smo, sa da je sa svim ja sno, sta ja li da ni smo ima li iz bo re, na wih stu kli pa re i zbog po li ti ke – po ko zna ko ji put – uz dr ma li pri vre du. To nam je pre ko ji dan ka za la i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, ko ja je u naj no vi jem iz ve {ta ju o re gi o nal nim eko nom skim iz gle di ma pod vu kla da je eko nom skoj ne si gur no sti u Sr bi ji do pri ne la i do ma }a po li ti ka u vre me iz bor ne kam pa we i po sle iz bo ra.

Ka ko god, po oce ni ove evrop ske in sti tu ci je, pri vre da Sr bi je po ka zu je ve }i br oj sla bo sti a glav ni ri zi ci, ka ko se u iz ve {ta ju na vo di, ipak do la ze od kri ze evro zo ne i po nov nog ra sta in fla ci je. Je dan od po sled wih op ti mi sta, EBRD, za dr `a la je, na i me, pr og no zu eko nom skog ra sta u ovoj go di ni na mi ni mal nih 0,1 od sto.

Me |u tim, pr o ce na ra sta u 2013. sni `e na je sa maj skih 2,6 na 1,7 od sto. Po oce ni ove ban ke naj ve }i iza zo vi za no vu Vla du Sr bi je bi }e do vo |e we fi skal nog de fi ci ta pod kon tro lu i sma we we jav nog du ga. Po me ni mo, jav ni dug Sr bi je je, pre ma po da ci ma o jav nim du go vi ma dr `a va u re gi o nu, pre ma {io 50 od sto u~e {}a u bru to dru {tve nom pr o iz vo du i naj ve }i je me |u dr `a va ma na sta lim na pr o sto ri ma biv {e Ju go sla vi je.

Re gion Ju go i sto~ ne Evro pe ko ji ob u hva ta Al ba ni ju, BiH, Bu -

B

gar sku, Cr nu Go ru, Ma ke do ni ju, Sr bi ju i Ru mu ni ju, po seb no je ra wiv na pr o me ne u evro zo ni, oce wu je se u iz ve {ta ju Evrop ske ban ke. Po me ni mo, Hr vat ska je iz u ze ta iz ovog re gi o na jer je za ga zi la u EU. Ona, za jed no sa Slo ve ni jom i Ma |ar skom, osta je u re ce si ji.

Ina ~e, pr og no za pr o se~ ne sto pe ra sta u re gi o nu ove go di ne sma we na je sa je dan na 0,7 od sto, dok se 2013. o~e ku je bla go po ve }a we ra sta na 1,7 od sto, 0,7 pr o cent nih po e na ma we od maj ske pr o ce ne.

Sr bi ja je sa pr og no zi ra nom sto -

{lo go di {wih 4,6 pr o ce na ta na 2,7 od sto. Skrom no po ve }a we ra sta BDP na 3,2 od sto o~e ku je se 2013. go di ne. U iz ve {ta ju se do da je da je EBRD pre dva me se ca pr og no zi ra la da }e rast 2012. bi ti 3,2 od sto, a 2013. go di ni 3,7 pr o ce na ta.

Ivan Ni ko li} iz Eko nom skog in sti tu ta ka `e da je ovo jed na od kon zer va tiv ni jih pr og no za ostva re wa pri vred nih ak tiv no sti, i u Sr bi ji i u ze mqa ma okru `e wa, jer je ja ko te {ko re }i gde }e se trend uspo ra va wa ili pa da pri -

Naj ve }i iza zo vi za no vu Vla du Sr bi je bi }e do vo |e we fi skal nog de fi ci ta pod kon tro lu i sma we we jav nog du ga ko ji je pre ma {io 50 od sto u~e {}a u bru to dru {tve nom pr o iz vo du i naj ve }i je me |u dr `a va ma na sta lim na pr o sto ri ma biv {e Ju go sla vi je pom ra sta od 0,1 od sto 2012. go di ne na po sled wem me stu. Ina ~e, li stu po br zi ni ra sta pred vo de Al ba ni ja i Bu gar ska s po ve }a wem BDP-a od 1,2 od sto 2012. go di ne, sle di Ru mu ni ja sa ra stom od 0,8 od sto, Ma ke do ni ja sa 0,5 pr o ce na ta, Cr na Go ra sa 0,4 od sto i BiH sa 0,3 pr o cen ta ra sta.

Po sled we pr og no ze EBRD pred vi |a ju o{tar pad eko nom skog ra sta u re gi o nu u 2012. – sa pr o -

vred ne ak tiv no sti na kra ju za dr `a ti. On na po mi we da su sve ili go to vo sve ze mqe u re gi o nu teh ni~ ki u re ce si ji.

- Sr bi ja od sre di ne pr o {le go di ne ima pad bru to do ma }eg pr o iz vo da, ta ko da ka da ka `e mo da je oce na da }e mo ima ti 0,1 od no sno stag na ci ju pri vred ne ak tiv no sti u ovoj go di ni to sa da zvu ~i i op ti mi sti~ no - ka zao je Ni ko li}, na vo de }i da su pr og no ze za sno va ne

pre sve ga na pret po stav ci po kre ta wa „Fi a ta“ i na taj na ~in jed nog no vog im pul sa, ko ji bi sti gao i u seg ment pri vred ne ak tiv no sti i na stra nu iz vo za. Sr bi ja se, na po mi we, ne raz li ku je od dru gih ze ma qa u re gi o nu, ~ak ima mo ze mqe ko je i tre nut no ima ju ni `u sto pu oce we nog pri vred nog ra sta za ovu go di nu, po put Hr vat ske ~i ji }e BDP ume sto pa da od 0,6 po sto, u ovoj go di ni po to nu ti jo{ du bqe – 1,2 od sto.

Go vo re }i o to me {ta mo `e mo o~e ki va ti od no ve vla de Alek san dar Ste va no vi} iz Cen tra za slo bod no tr `i {te na gla {a va da je sta ra vla da u ama net no voj u eko nom skoj sfe ri osta vi la uni {te ne jav ne fi nan si je, mno {tvo ne po treb nih in sti tu ci ja i go mi lu lo {ih za kon skih re {e wa.

- Ako bi no va vla da hte la da bu de ra zum na, ona bi mo ra la re }i da je Sr bi ja na ko rak od ban kro ta, da smo tr o {i li vi {e ne go {to smo mo gli, i da nam mo `e bi ti sa mo jo{ go re ako se na sta vi ovim pu tem. To zna ~i da je je di na op ci ja za Sr bi ju da svi {te di mo. Ta~ ni je, ne svi, jer qu di ko ji ra de u pri vat nom sek to ru ve} {te de odav no, ve} qu di ko ji ra de u dr `av nom sek to ru i ima ju pri ma wa od dr `a ve, da i oni mo ra ju po de li ti sud bi nu ostat ka dru {tva - na vo di Ste va no vi}. n Sla |a na Glu {~e vi}

6

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

Kult Mu [Kog de te ta u Sr bi ji jo[ uVeK ca ru je

Da li je }erka }erka ili je }erka sin?

S

afe ra “He Mo farM” uz dr Ma la po Ve re we u KVa li tet le Ko Va

Farmaceuti prvi na listi sumwivih z sve neda}e koje prate na{e zdravstvo, dogodio se nedavno nov udar: ameri~ka Agencija za hranu i lekove FDA je, kako tvrdi, otkrila u postrojewima vr{a~kog “Hemofarma” smrtonosnu bakteriju koja izaziva otkazivawe rada plu}a i smrtni ishod. Medikamenti “Hemofarma” stavqeni su na listu “uvozne uzbune”, {to zna~i da }e, dok sve neregularnosti ne budu otklowene, FDA odbijati ili u potpunosti obustaviti uvoz “Hemofarmovih” proizvoda u SAD. Vr{a~ka kompanija negira da se u wenim proizvodima nalazi bakterija burk hol de ria ce pa cia i isporuku injekcija na ameri~ko i evropsko tr`i{te prekinula je na sopstvenu inicijativu, kako bi “redizajnirala proizvodni dizajn i procese, i uverila se da oni ispuwavaju sve odgovaraju}e standarde”.

- Na osnovu sopstvene procene kvaliteta u tre}em tromese~ju 2011. prekinuli smo isporuku injekcija za evropsko i tr`i{te SAD proizvedenih na asepti~noj proizvodnoj liniji u fabrici u Vr{cu.

Me|utim, nijedan proizvod te linije nije

U

Ho le ste rol za za stra {i va we Nepoverewe pacijenata podstaknuto je i otkri}ima o korupciji i povezanosti pojedinih lekara s farmaceutskim ku}ama. Poznata je afera u Holandiji kada je jedan mo}an proizvo|a~ preko stru~nih predavawa vodio kampawu za preparat namewen le~ewu gojaznosti, za koji se posle nekoliko meseci ustanovilo da ima ozbiqne nuspojave. Ili, afera sa citostaticima koja je u akciji “Kraba” otkrivena i kod nas. Sve ~e{}e se mo`e ~uti stav da upravo farmaceutske ku}e podupiru drasti~no sni`avawe vrednosti dozvoqenog nivoa LDL holesterola, pa ispada da gotovo nema ~oveka koji ima normalne vrednosti masno}e u krvi. Ali je to, opet, dovelo do velikog pove}awa kupovine i uzimawa statina, leka koji sni`ava “lo{ holesterol”. bio pod uticajem bakterije burk hol de ria ce pa cia, {to su potvrdili nezavisni evropski i ameri~ki stru~njaci - navode u Hemofarmu. Kako ka`u, u pismu upozorewa FDA koje je “Hemofarm” primio krajem juna 2012, nisu uzete u obzir preduzete mere i poboq{an proces rada od januara 2012, ve} se FDA poziva na zastarelo tehni~ko stawe i procese iz pro{le godine, koji su u me|uvremenu unapre|eni.

Za pomenutu bakteriju ne samo da laici nisu nikada ni ~uli, ve} o woj gotovo ni{ta ne zna ni veliki broj lekara. Epidemiolozi tvrde da je kod nas sve do sada nije ni bilo, a pojedinci sumwaju da je ona postojala i u postrojewu “Hemofarma”.

“Hemofarmu” je dao podr{ku i biv{i ministar Stankovi}, tvrde}i da su wegovi proizvodi bezbedni i da nema razloga za paniku jer su stalno pod kontroolom nadle`nih slu`bi. Iako nije `eleo da spekuli{e o razlozima zbog kojih je FDA navela da u injekcijama postoji sporna bakterija, ipak je rekao da iza svakog istra`ivawa uglavnom “stoji neka interesna grupa”.

I dok se pra{ina oko ovog sli~aja polako sti{ava, ostaje pitawe poverewa gra|ana u lekove koje uzimaju. Afere s medikamentima re|aju se posledwih desetak godi-

na jedna za drugom, a da li se iza wih krije rat farmaceutskih ku}a koje se bore za tr`i{te ili se zaista radi o otkrivawu svojevrsnog otrova u lekovima – naj~e{}e je tajna. Ne pamti se da je ijedan farmaceutski proizvod pratila tolika medijska kampawa i antikampawa i razli~ite reakcije javnosti kao {to je bio slu~aj s vakcinom protiv novog gripa. Po~etna jagma za vakcinama u svetu splasnula je kada se, na svu sre}u, nije ispunilo predvi|awe o mutiranom virusu. Sada se sve vi{e govori o {tetnosti vakcine po zravqe qudi, prevari farmaceutskih ku}a koje su na tr`i{te izbacile vakcinu, pa i o mutnim radwama same SZO koja je radila u korist famaceutskih ku}a.

Nepoverewe u farmaceutsku industriju ogleda se i u lekovima za neke neizle~ive bolesti. Tako je internet pun glasina o tome kako farmaceutska industrija u dosluhu s vladama pojedinih mo}nih zemaqa krije lek za AIDS kako bi za{titila tr`i{te patentiranih lekova. Mnogi qudi veruju da se strogo ~uva izum za le~ewe karcinoma, dijabetesa i drugih masovnih bolesti, jer farmaceutske ku}e navodno imaju ra~unicu po kojoj im se vi{e isplati da le~e nego da izle~e hroni~nu bolest. Iako za ovakve tvrdwe nema jasnih dokaza, poznato je da je put do novog leka izuzetno skup proces koji tra`i ogromna ulagawa novca i znawa, i traje desetinama godina.

Farmaceutske kompanije u Evropi tro{e vi{e od 14 a u Americi vi{e od 21 milijarde dolara na istra`ivawa i stvarawe novih lekova. Posle tolikih ulagawa lek vaqa prodati, {to u jakoj konkurenciji ne ide lako.

- Ako se zna koliko novca, vremena i stru~nosti zahteva pronalazak nekog novog leka, razumqivo je za{to su preparati nove generacije toliko skupqi od starih ka`e farmaceut mr Sne`ana Popovi}. Ima farmaceutskih proizvoda kojima je samo promewena ambala`a ili u sastavu imaju neku sasvim malu, za le~ewe ~esto neznatnu razliku u odnosu na stari lek, a cena im se pove}ala. Ali daleko je vi{e medikamenata koji su u odnosu na one od pre desetak godina zaista usavr{ili formulu i samim tim imaju boqe efekte le~ewa sa mawe nuspojava.

Poverewe pacijenta u lekara koji ga le~i i dobra komunikacija va`an je preduslov za efikasno le~ewe. Me|utim, sve ~e{}e se mo`e ~uti kako pacijenti ba{ i ne veruju lekaru kada im preporu~i neki novi lek, pogotovo ukoliko on nije na pozitivnoj listi pa ga bolesnik mora platiti iz svog xepa – a cena mu nije zanemarqiva.

U odnosu na period od pre desetak godina u Srbiji je u posledwe vreme vi{estruko pove}an broj klini~kih studija lekova.

U ovom trenutku najvi{e je ovakvih studija u oblasti onkologije, ali i iz oblasti neurologije, psihijatrije, kardiologije...

Radi se o ispitivawu novih lekova za {ta postoje stroga i jasna pravila, a za koje je neophodan i pristanak pacijenata. U svakom trenutku pacijent mo`e da odustane od studije i to bez ikakvog obrazlo`ewa, ali snosi i deo odgovornosti za terapiju.

To omogu}ava na{im pacijentima da se le~e najskupqim lekovima do kojih ina~e ne bi mogli da do|u jer su skupi i za zdravstvenu kasu a kamoli za pojedinca. Kada se govori o poverewu pacijenata u nove lekove, broj onih koji se odlu~uju za u~e{}e u klini~kim studijama govori da ono nije izgubqeno, jer ni jednoj studiji koja se sprovodi u na{im zdravstvenim ustanovama ne mawka pacijenata. n Ja sna Bar bu zan

amo nek je `ivo i zdravo i nek je mu{ko, ~esta je re~enica koju slu{am u svojoj okolini. Onoj istoj koja se kune u emancipaciju `ena, koja podr`ava jednaka prava, koja ka`e da su `ene lep{i i ne`niji pol. U svemu tome jedno je ta~no - ne`niji. Sve ostalo pada u vodu kada se rodi sin, naslednik, glava porodice, onaj koji produ`ava lozu. I {ta nam je u stvari bitna ta loza, to nega{ewe, to terawe maka na konac do {estog deteta koje razo~ara i – ponovo bude `ensko? Jesu li `enska deca mawe vredna, da li je toliko stra{no ako vam zet do|e u ku}u, da li je }erka mawe

koliko ima dece on ka`e, recimo, “dva sina”, a da ne pomene uop{te da ima }erku jer se one nisu ni ra~unale. Po{to je psiholo{ki nesporno da je mu{karcima olak{an `ivot, onda je to i jedan od razloga za{to u nekim zemqama vi{e `ele sinove nego }erke.

Kult mu{kog deteta nije problem samo u Srbiji, {irom sveta se ide na abortus zarad izbora pola novoro|en~eta.

- U Evropi su nastali razni pokreti kako bi se ta-

Si nu osta je sve Izrazit patrilinearni obrazac svojinskih odnosa u srpskoj seoskoj porodici jo{ vi{e dolazi do izra`aja u vlasni~kim odnosima nad imovinom i ku}om, koji potvr|uju sna`nu polarizaciju prava polova. Naime, na osnovu izjava ispitanica i wihovih doma}ina, utvr|eno je da je ~ak u 89,5% slu~ajeva sin, otac, svekar, mu`, zet - mu{karac, vlasnik imawa i ku}e. “Mu{ko nasle|uje sve ... sinu ostaje sve {to je u dvori{tu i imawe”, naj~e{}e su izjave ispitanica. @ene su svesne nepravde koja im se ~ini, ali su nemo}ne da bilo {ta promene: “U slu~aju `ivog mu`a, `ena nikad nije naslednik. Radi{ celog `ivota i na kraju nema{ ni{ta. Kao stoka. Samo da pojede{ i popije{“ ([umadijski okrug).

Pravila o prenosu imovine koja pogoduju `enskom detetu javqaju se samo u slu~aju nera|awa sina, kada u porodici nema mu{kog deteta. @enska deca su vlasnici samo u onim porodicama gde `ive same `ene: samohrana majka sa `enskom decom, sama `ena bez dece i bez mu`a, neudata k}erka. To jasno ukazuje na potpunu podre|enost i submisivnost `ene u savremenoj srpskoj porodici. Patrilinearni sistem nasle|ivawa i vlasni{tva u srpskoj seoskoj porodici doprinosi polarizaciji prava izme|u `ena i mu{karaca a time i razli~itog polo`aja `ene i polo`aja mu{karca. Naime, na istra`ivanom prostoru u seoskim porodicama Centralne Srbije, po pravilu se `ivi zajedno sa patrilinearnim srodnicima u 99% slu~ajeva, {to jasno pokazuje da na ovom podru~ju preovla|uje princip seniorata (Miterauer, 2001: 149), po kojem najstariji mu{karac u doma}instvu wime i upravqa. Me|utim, kada je starost `ene u pitawu takav sistem prednosti nije prisutan. Usled strogo patrilinearno ure|ene kulture, kao {to je srpsko dru{tvo, nije mogu}e da `ena do|e na ~elo porodice.

`ensko tada, a on mawe mu{ko? Da li mu{karac stvarno oma{i ako ne dobije sina i ~ija je to krivica? Sve su to gluposti, nek su deca `iva i zdrava i neka se ra|aju „mu{ka“.

Nekima je mo`da ovo pitawe polne i rodne ravnopravnosti u Srbiji danas sme{no, nekima je to kost u grlu. Ta kost u grlu ume da zaboli kada vas umesto „}erko“ roditeqi oslove sa „sine“. To je na{a realnost, ovo je ipak i pre svega Balkan. A na Balkanu se oduvek ratovalo, oduvek su se cenile mu{ke glave, oni koji nose pantalone i pu{ku. Ovde se po{tuje kult mu{kog deteta, `ensko dete je ipak tu|a ku}a. Sabiraju}i utiske, psiholog Jovan Mari} i sam ka`e da je `ivot mu{kog deteta ve} na ro|ewu olak{an.

- U Srbiji je dosta porodica koje se `enskom detetu obra}aju sa “sine”. To rade i o~evi i majke, bez obzira na to da li se radi o `enskom detetu i da li imaju decu oba pola.

Sta ni ca Mar ko vi}, `e na po ~i joj `i vot noj pri ~i je na stao film „Vir yi na“

kve od lu ke za bra ni le. U Kini, gde je ograni~eno ra|awe, mnogo se vi{e ra|a mu{ke nego `enske dece, iako je bi o lo {ki od nos uvek bio 107/100. Ra|alo se 107 de~aka i 100 devoj~ica.

Kako se sada mo`e uraditi kireta`a do tre}eg meseca, a sazna se pol, mogu se vr{iti abortusi sve dok se ne do|e do mu{kog deteta. Nastao je jedan pokret u svetu koji se bori da se eti~ki zabrane abortusi, i da se ne govori pol deteta pre tre}eg meseca, jer medicina mo`e to da utvrdi i u drugom. Kako god da okrenete, i dru{tveno i sociolo{ki, ima mnogo zemaqa u kojima se jako gleda na to kojeg je pola dete.

U zemenu za mu{ko dete mnogi roditeqi koriste ve} pomenuto „sine“, ne obra}aju}i pa`wu na ose}awa i bol koji izazivaju kod `enskog deteta.

Gre{ka koju roditeqi prave po Mari}u nije namerna, ona se javqa iz neke vrste qubavi koja je do odre|ene mere pogre{na.

- Ne tre ba ro di te qe kri vi ti, jer oni to ne ra de iz na me re da vas uni {te, po ni ze, po ni {te, ne go iz ne ke svo je qu ba vi, ko ja je po gre {na do od re |e ne me re. Tre ba to pre va zi }i, opro sti ti im, jer ve ru jem da ~o vek dr `i svoj `i vot u svo jim ru ka ma, i da mo `e da ura di sve {to `e li da ura di. Imam jed nu su ro vu re ~e ni cu u ko ju ve ru jem a to je: do tri de se te `i vi mo ka ko mo ra -

Mu {ko je, va qa ga po slu {a ti Kod nas je `ena naprestano u podre|enom polo`aju, zavisna najpre od oca, potom od supruga i na kraju od sina, koji posle smrti oca preuzima upravqawe imovinom i ku}om. Tako je `ena celog `ivota podre|ena: najpre ocu, pa mu`u, pa sinu. Otuda je razumqivo kada ispitanica na slede}i na~in verbalizuje svoj polo`aj: “@ena seqanka je kao kobila, niko je ne tretira ni za {ta. Dok je zdrava tegli a kad padne niko je ne vidi... Svaka iz grada je ne~im za{ti}ena, bolovawem, penzijom... Naro~ito je te`ak polo`aj udovice ...” ([umadijski okrug, Borac). Pored prednosti po godinama, {iroko je i generalno rasprostrawena prednost mu{karaca nad `enama, kao i starijeg brata nad mla|im. Ovo mo`e i}i dotle da, ponekad ~esto, odrasla sestra mora da slu{a brata koji je jo{ dete: na podru~ju {umadijskog okruga ~ak

Ako su u porodici potomci samo }erke, onda je to obra}awe u mu{kom rodu verovatno do{lo iz ideje da im se stalno pokazuje da, svejedno {to su }erke, roditeqi ih do`ivqavaju ravnopravno kao da su sinovi. Jer, postoji pretpostavka u mnogim zemqama sveta da je mu{karcima lak{i `ivot. A `ivot im je, ka`u, lak{i zato {to je u mnogim zemqama sve podre|eno u`ivawu, potrebama i navikama mu{karaca. Lak{e im je od biolo{kog sata pa nadaqe, u socijalnom i dru{tvenom smislu. U na{im krajevima kad pitate nekoga

64,5%, na Ni{kom 53,5% a na Ma~vanskom u 48% porodica, izjavquje se da mla|i brat mo`e da zapoveda starijoj sestri jer on “boqe zna jer je mu{ko”, “pametniji je, mu{ko je...”; “mu{ko je, mora da mu se ustane i poslu{a, da ne pla~e, mu{ko ne sme da pla~e...popusti mu se, roditeqi ga brane”; “mu{ko je glava porodice”; “jer oni vole da budu stariji, zna se ko je stariji, mu{ko”.

Ukoliko ove podatke uporedimo sa podacima koje je dobila Vera Erlih u tri stotine jugoslovenskih sela tokom 1937. godine, prema kojima je zapovedni~ka vlast mla|eg brata prema sestri bila zastupqena u tri ~etvrtine sela, od kojih je u Srbiji bila ne{to mawe od 75% (Erlih, 1964: 92), jasno se vidi pripadawe savremene srpske seoske porodice sasvim patrijarhalnoj grupi.

- Nije dobro oslovqavati `ensko dete sa “sine”, jer ta devojka treba, maltene, da izigrava sina. To je naro~ito uo~qivo ako roditeqi imaju dve }erke i nemaju vi{e dece. Javqaju se o~ekivawa kao kada je u pitawu mu{ko dete, a to je da bude stub porodice, da popravqa po ku}i, da bude mi{i}na snaga. To devoj~icu kojoj se obra}aju kao sinu stavqa u konfuziju identiteta, konfuziju u kojoj ne zna {ta su `enske stvari, {ta `ene rade. Razlike izme|u polova su normalne, ravnopravni jesmo, jednaki nismo.

mo, a od tri de se te ka ko smo za slu `i li. Ve ru jem da do tih go di na ~o vek mo `e sva {ta da ura di od svog `i vo ta, da iz me ni te fik sa ci je, fru stra ci je ko je je do bio od ne u kih ro di te qa to kom de tiw stva. Da ne tre ba ni {ta da im za me ra, jer ne ret ko vi |a mo te sva |e i pre ba ci va wa u po ro di ci ti pa “ti si me na pra vio ta kvim ka kav je sam, ja sam kre ten”. Ni su kri vi ro di te qi, ~o vek mo ra sam da sa zri, ne da `i vi pod sku ti ma ro di te qa, {to je da nas slu ~aj u Sr bi ji. n Zo ri ca Dra go je vi}

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

INTERVJU

7

MIROSLAV VOLF, EVANGELISTI^KI TEOLOG

Ve ra se zlo u po tre bqa va za su ko be esto koje me|u gra|anima imaju najgori qudi na svetu, poput Hitlera ili Osame bin Ladena, bli`e je paklu nego raju. Ali niko nije izvan doma{aja mogu}nosti da postane novo bi}e, ~ak ni najokoreliji zlo~inci. To je smisao hri{}anske vere u pokajawe te u “novo ro|ewe.” Bog je qubav, qubi svakog ~oveka, te nikakav ~ovekov ~in ne mo`e poni{titi tu qubav. To je qubav koja vadi qude iz pakla vlastite zlo}e i stavqa ih u raj dobrote. U tom raju `elim biti, mo`da pogotovo s najokorelijim zlo~incima koji su iznutra postali su{tinski i neizbrisivo dobri, ka`e za “Dnevnik” Miroslav Volf, hrvatski evan|eoski teolog, profesor na ameri~kom univerzitetu Jejl i direktor tamo{weg Centra za veru i kulturu, ~iji je javni, svetovni anga`man, zapa`en u medijima u regionu, ali i mnogo {ire.

Poznat po svom delovawu na poqu sistematske teologije, etike, re{avawa konflikata i pomirewa, Volf je deo detiwstva i mladosti proveo u Novom Sadu. Studirao je u Osijeku, a doktorirao na Univerzitetu u Tibingenu u Nema~koj, kod poznatog teologa Jirgena Moltmana. Wegovu kwigu “Ex clu si on and Em bra ce” (“Iskqu~ewe i zagrqaj”) ameri~ki ~asopis ”Hri{}anstvo danas” uvrstio je me|u 100 najboqih verskih kwiga 20. veka. l Dr`ite predavawa o veri i globalizaciji s biv{im britanskim premijerom Tonijem Blerom. Mnogi kod nas, pak, za Blera veruju da ga u wegovom delovawu vodi pre svega politi~ki interes koji presvla~i u na~ela qudskih prava. Osim toga wegova doktrina o „tre}em putu“ je do`ivela krah u aktuelnoj ekonomskoj krizi. Nije li pomalo naivno {to ste u istom ~amcu s ~ovekom tako problemati~ne realizacije ideala?

- Nisam se slagao i ne sla`em se s Blerovom «avanturom» u Iraku, po meni najve}im, ~ak katastrofalnim i duboko nehri{}anskim proma{ajem wegove karijere. Ja sam bio rani i bu~ni (mada, o~ito, neefikasni) protivnik tog rata; on je bio wegov najartikulisaniji pobornik. Ali isto tako ne sla`em se

M

da je kod wega u pitawu goli politi~ki interes. Ja sam dosta vremena proveo s wim, i do`iveo sam ga kao ~oveka sna`nih principa, koji se, dakako, u politici i uz najboqu voqu i najboqe uslove ne daju uvek ostvariti. Wegova vera je autenti~na.

Mo`da jo{ re~ dve o qudskim pravima. Dakako, ona nisu univerzalno prihva}ena, i nisam siguran da }e ikada biti. Ali to ne zna~i da sadr`aj qudskih prava nije moralno ispravan. Mislim da je ~uvawe qudskog digniteta, te pravo ~oveka, na primer, da odlu~uje o smeru kojim }e wegov `ivot i}i, o onome {ta je za wega smisleno i u `ivotu va`no, o veri, temeqno za o~uvawe qudskosti ~oveka. l Koja je glavna poruka va{e verske orijentacije u eri globalizacije? Kako se ose}ate kao vernik i gra|anin sveta (odrastao u Srbiji i Hrvatskoj, obrazovao se u Nema~koj, a predaje u SAD)? S kog mesta „teologizirate“?

- Mene je jedan moj prijateq nazvao «teologom mosta». Mislim da je to dobro kazao. Mene zanima gra|ewe mostova me|u qudima, premo{}avawe jazova, svih jazova. Svet je jedan, i svaki od nas o svom `ivotu te o `ivotu svog malog «sela» mora razmi{qati u globalnim razmerama. Ali moji su koreni u Osijeku i Novom Sadu, u `ivotima mojih roditeqa, Mire i Dragutina Volfa, te moje dadiqe Milice Brankovi}, te u `ivotima, na primer, moje prve u~iteqice Cacke Petrovi} u {koli „Branko Radi~evi}“, ili pak profesorice srpskog Zore Ivanov u Sredwoj gra|evinskoj {koli. Najva`nije {to sam u `ivotu primio – najva`nije i za te velike projekte o globalizaciji i veri u koje sam ukqu~en – primio sam na na{im prostorima, od na{ih qudi. Ja sebe nazivam «hrvatskim teologom» koji iz nekog ameri~kog ugla misli o

pitawima koja se ti~u du{e i karaktera svakog pojedinca te sudbine celog sveta. l Bavili ste se temom „bliskog susreta“ hri{}anstva s islamom. ^ini mi se da u slu~aju hri{}anstva ima vi{e spremnosti za dijalog i toleranciju u odnosu na dana{we muslimane?

- Partnera za dijalog ima u islamu; neki od wih su moji dobri prijateqi iz Jordana, Libije, Turske, Ujediwenih Arapskih Emirata, Indonezije. Ima i otpora, sna`nih otpora dijalogu. Istina je da, globalno gledaju}i, otpora ima vi{e na islamskoj, nego na hri{}anskoj strani. Ali hri{}ani su dominantna vera u svetu danas, a i me|u nama se neki suprotstavqaju dijalogu. Pitawe nije da li izme|u islama i hri{}anstva postoje napetosti. Pitawe nije ni da li u hri{}anstvu i islamu ima otpora poku{ajima da se te napetosti smawe. Pitawe je kako graditi mostove pod uslovima u kojima se nalazimo. Mostovi se mo ra ju graditi: prvo, islam i hri{}anstvo su dve najbrojnije vere i one se sve vi{e artikuli{u ne samo «duhovno» nego i politi~ki. Drugo, pomirewe, kojemu je pravda neizostavni sastojak, je sr`ni pojam hri{}anstva.

Mostovi se mo gu graditi zato {to hri{}anstvo i islam imaju temeqne vrednosti koje se u ve-

likoj meri preklapaju. To nisu potpuno identi~ne vrednosti, ali vrednosti nisu identi~ne ni me|u isto~nim i zapadnim ili ameri~kim i afri~kim hri{}anima. l Nije li sekularizacija doprinela da mnogi qudi su{tinski ne poznaju smislu ono {to ispovedaju (nizak prag „religijske pismeno-

nije je pra`wewe vere iznutra da tako ka`em, pa se ona svela na puki kulturni resurs. To je veoma problemati~no zato {to doprinosi zloupotrebi vere, naro~ito u situacijama sukoba. Verom se qudi koriste, a veri ne dozvoqavaju da oblikuje wihovo pona{awe. To je oblik idolopoklonstva. I to jeste neka vrsta unutra{we sekularizacije vere, samo-sekularizacije koja je oblik samo-banalizacije, i weni su nosioci nekad qudi koji se ~esto busaju u prsa kao veliki hri{}ani. Hri{}anstvo su sveli na oznaku identiteta, ono je wima poput zastave, simbolizuje narod i pripadnost. Za autenti~nu veru je to katastrofa. Takvo hri{}anstvo zaslu`uje sekularizaciju. Ako se tako hri{}anstvo defini{e, ja sam ateista. l Va{a kwiga „Iskqu~ewe i zagrqaj“ se bavi doga|ajima iz 1990-tih kada smo bili svedoci da su mnogi crkveni

Hrist je hranio gladne... l Koji su glavni pravci teolo{ke kritike postoje}ih vredosnih i idejnih kretawa?

- Humanost dru{tva, a to zna~i i wegov „napredak“, meri se po tome kako se odnosi prema najugro`enijima, onima s kojima se Hrist poistovetio na krstu i koje je za `ivota le~io i hranio.

U vremenu globalizacije i tr`i{ne ekonomije s malo socijalne svesti, to je neobi~no va`no, za te doti~ne pa}enike a i za celo dru{tvo, za ceo svet. Ne mo`e biti mira u svetu uz tolike ogromne razlike u bogatstvu, ako neki `ive kao lordovi a ve}ini se du{a odvaja od tela jer nemaju {ta da stave u usta. sti“), nego samo u {irem, kulturolo{kom smislu, vide sebe kao vernike?

- Qudi su se stole}ima smatrali «kulturnim» hri{}anima.

Vezali su svoju veru s kulturom ili nacijom a pri tome bili verski nepismeni. To nije tako bilo na po~etku. Hri{}anstvo je izraslo kao op{tequdska vera, svakako uvek uvre`ena u specifi~nu kulturu. U posledwe vreme, mo`da kao posledica odre|ene sekularizacije, izra`aj-

velikodostojnici umesto ruke pomirewa umnogome doprineli govoru mr`we i sukobima...

- S ostra{}enima je te{ko, kao i s pijanima. Moraju se prvo otrezniti, do ~ega i u nacionalnom `ivotu pre ili kasnije do|e.

Potreba za pomirewem se ~esto oseti usred sukoba, nadasve pred wegov kraj. Ali rad na pomirewu ne po~iwe usred sukoba i ne zavr{ava s wegovim krajem. P « omirewe» je na~in `ivota, i taj na~in

`ivota utkan je u sam karakter izvorne hri{}anske vere. Ako se takva vera `ivi i prenosi na druge, kad do sukoba do|e – a do sukoba }e stalno dolaziti – tra`i}e se mirna i kreativna re{ewa. To je jedna strana posla.

Druga strana je veru dr`ati na distanci od politike. Kada se vera i vlast isprepli}u, vera uvek gubi i postaje slu`avka politike. Politika ~esto poznaje samo kontrast «prijateq - neprijateq», i vera, kad je u sprezi s wom, postaje sredstvo stabilizovawa vlastitog komunalnog identiteta i borbe protiv neprijateqa. ^ovek se onda Bogom slu`i, a Bogu ne slu`i, i onda taj wegov nazovi bog postaje produ`ena ruka wegovog zla. l [ta mo`e crkva da uradi da bi se prekinula nit preno{ewa mr`we s generacije na generaciju na Balkanu, koja kao da se u uvek iznova reprodukuje u me|usobno uslovqenom „memu“ – se}awu?

- Ekumenski susreti su korisni. To je jedan oblik gra|ewa mostova. Ali ~esto sve ostaje na razgovorima me|u ekspertima o teolo{kim pitawima. I to je va`no – ja sam jedan takav «ekspert» – ali nedovoqno. Moramo poraditi teolo{ki i kulturno i na nekim svetovnim stvarima i procesima. Pitawe «se}awa», pogotovo se}awa `rtve, je veoma va`no, kqu~no. Xelati se regrutuju me|u `rtavama kojima glava nije skroz bila odrubqena, rekao je jednom Sioran.

Istina u se}awu je va`na, kqu~na. Neistina u se}awu je oblik nepravde. To je kognitivna strana se}awa. Ali se}awe ima i pragmati~ku stranu. S kojom svrhom se se}amo? To je za mene kqu~no pitawe. Da li se se}am iz gneva i `eqe za osvetom ili se se}am iz qubavi i `eqe za pomirewem? To }e biti dva razli~ita se}awa, dve razli~ite istine, iako mo`da povr{inski mogu biti veoma sli~ne.

Se}awe }e biti dobro ukoliko je vo|eno brigom za drugog, ~ak i kada je drugi na{ neprijateq. To je qudskost – biti za ~oveka ko god on bio, i ne dozvoliti da me neki vlastiti interes i sitna korist odmetnu od ~e`we za dobrotom u odnosu prema svakom ~oveku, ukqu~uju}i mog neprijateqa. n Re qa Kne `e vi}

U NOVOJ VLADI DIREKCIJA UMESTO MINISTARSTVA VERA

Sr bi ji po treb na du hov na ob no va n Pi{e: @i vi ca Tu ci} d kada je 1991. uvedeno Mi ni star stvo ve ra, na wegovom ~elu bilo je sedam ministara. Pre toga ovom temom su se bavile verske komisije, koje su delovale na saveznom i republi~kom ni vou. Ne ki su ih zva li „«zverskim»“, jer su kontrolisale verske zajednice i uticale na izbor episkopata. U vreme predsednika Slobodana Milo{evi}a osniva se ministarstvo, a prvi ministar vera Srbije Dragan Dragojlovi} bio je na funkciji sedam godina i u skladu sa mogu}nosti ma do bro oba vqao svo je poslove. Imena nekih kasnijih ministara, uz izuzetke, gotovo niko vi{e i ne pamti.

O~ekivawa od novog ministarstva bila su razli~ita.

Dr`ava je `elela «biro za vezu» sa verama, verovatno i za podr{ku vladinoj politici. Crkve i druge zajednice `elele su da povrate imovinu, no predsednik je to odlu~no odbio. Htele su da im se podr`e razni projekti, {to je ministarstvo neprestano ~inilo do danas.

Materijalna komponenta bila je uvek vrlo va`na. U vreme vlasti Zorana \in|i}a omogu-

O

}eno je uvo|ewe verske nastave.

Mi ni star stvo je zdu{no radilo na izradi Zakona o verskim zajednicama, koji je posle vi{e verzija i debate donet 2006.

Predsednik Boris Tadi} ga je nerado potpisao, govorio je da }e ga nakon neduge provere u primeni u ne~emu izmeniti.

To nikada nije u~iweno. Glavna zamerka je bila podela ver-

op sta ne. Pa tri jarh Iri nej Gavrilovi} se za to javno zalo`io. Me|utim, u okviru nameravane politike smawewa broja ministarstva, i ovo je moralo da bude ukinuto. Svakako je dodatan argument ~iwenica da ga gotovo nigde nema u Evropi, iako su neki ministri vera godinama tvrdili da ga ima. Takav organ ima samo nekoliko zemaqa, poput Izraela, Egipta, Banglade{a, Mijamara, ali ne i Gr~ka, Rusija, niti zemqe EU. Cr no gor ski mi tro po lit SPC Amfilohije Radovi} je zagovarao zadr`avawe mini-

~eno, najbrojniji posetioci iz Sr bi je. Epi skop ba~ ki Irinej je o{tro odbacio prigovore sa Cetiwa, ali «autor teze ne `ivi u dr`avi o ~ijim in sti tu ci ja ma iz no si kri ti~ ke pri med be» . Ra di se o «uskom sagledavawu problema» i «neverovatnim tezama». Uka-

ca Da~i} je pozvao predstavnike verskih zajednica da im to objasni. Nisu pozvane na taj susret ni sve tradicionalne, {to im je s pravom zasmetalo, imale su utisak da se neke tretiraju «tradicionalnijim» od drugih. U kancelariji }e raditi i, kao je re-

zuje na to da crkve zbog ekonomskih problema Srbije moraju da prihvate ~iwenicu da se racionalizuje sistem dr`avne uprave, a nova Kancelarija za vere }e doprineti izgradwi «konstruktivnog odnosa dr`ave sa SPC».

Budu}a vlada je odlu~ila da se ministarstvo pretvori u kancelariju. Mandator Ivi-

~eno, predstavnici verskih zajednica koje }e oni imenovati, {to je tako|e neobi~no re{ewe.

Zajednice treba da unapre|uju me|usobne odnose, koji su daleko od intenzivnih, uspostavqaju {iru atmosferu tolerancije i razumevawa.

Evropska kriza vrednosti u Srbiji ima jo{ dubqe razme-

Cr kve i dru ge ver ske za jed ni ce, pre ko Kan ce la ri je i van we, po je di na~ no ali i za jed no, tre ba da raz mi {qa ju i o «du hov noj ob no vi» ove ze mqe, ko ja ve} du go po sr }e ne sa mo ma te ri jal no. U to me mo `e bi ti wi hov naj zna ~aj ni ji do pri nos skih zajednica na tradicionalne, sa posebnim pravima, i one koje to nisu. Ova podela osporava se do danas. Male verske zajednice imale su znatne te{ko}e da se registruju, iako su decenijama pre toga delovale.

Tra di ci o nal ne za jed ni ce, ili bar najve}e, zainteresovane su bile da Ministarstvo

star stva, zbog po tre be na stavka finansijske podr{ke iz Beograda. On se pribojava da }e se ukidawe ministarstva negativno odraziti na «tu stranu crkvenog `ivota». U samoj Crnoj Gori to je neke podstaklo da javno {pekuli{u koliki su tamo prihodi, na primer oni koje ima manastir Ostrog, gde su, uzgred re-

re. Ekumenski «sestrinski» odnosi izme|u crkava i samih vernika treba da se grade na svim nivoima. To ne zavisi od dr`ave, ili kancelarije. Na putu ka Evropskoj uniji ima zadataka i za verske zajednice. To nije samo unija koja }e doneti standard, radna mesta, saobra}ajnice, ve} savez dr`ava i naroda koji se zala`u za sistem vrednosti, ravnopravnosti, qudskih prava, za prava mawina – ne samo verskih i nacionalnih.

Ako verske zajednice imaju o~ekivawa od dr`ave, i dr`ava ima pravo i obavezu da i od wih ima ja sna o~e ki va wa.

Svoditi taj odnos na pomagawe projekata bilo bi premalo. S druge strane, ne mo`emo biti sigurni ni {ta }e «dr`ava», odnosno oni koji su po svaku cenu `eleli da do|u na vlast, biti u stawu da ostvare, a me|u wima su ciqevi koji su, uostalom, i jevan|elski.

Crkve i druge verske zajednice, preko Kancelarije i van we, pojedina~no ali i zajedno, treba da razmi{qaju i o «duhovnoj obnovi» ove zemqe, koja ve} dugo posr}e ne samo materijalno. U tome mo`e biti wihov najzna~ajniji doprinos. (autor je osni va~ Ver ske in for ma tiv ne agen ci je)

8

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Lebac De li lo se par ~e i s dru ga ri ma, ona ko na griz, ako se ko me u~i ni da je dru ga ro vo lep {e. Ne ko bi sa mo da ko {ta a ne ko ni je imo ni le ba ni ma sti, al su svi bi li na go mi li i si ro ti wa i oni {to su dr `a li par ~e le ba s oba dve ru ke ko do sad ni ko ni je na {o ko je izu mo le bac, ne }e ga ni na }i. Taj je dav no o~o bo gu na isti nu. Ga rant da smo mi, ode, iz u me li da se brez le ba ne mo `e i da je to sad kod nas ta ko i da ni kad glad ni ne }e mo bi ti ako bu de le ba.

Di va nim oto ju~ s jed nom go spo jom ka ko iz gle da ve li ki {or u va ro {i: ban ka-apo te ka, ban kaapo te ka... ceo {or win. „I pe ka re“, ka `e go spo ja. Ta ko je, raz u me se go spo ja. Ban ka, apo te ka, pe ka ra i sa sun ~a ne stra ne i iz la da. Pe ka re su kad god bi le sa mo za go to va ne i one {to ni su vi {e bi li ka dri da sa mi me se i pe ku le bac.

Kad god je di no pe ka ri i xan da ri ni su spa va li, ta ka im je slu `ba bi la. Jed ni su na vek bi li bud ni da ~u va ju red a dru gi da me se. Me si li su i pr vi, kad ko ga uva te da kra de il da la `e. On dak ga do bro na me se, da upam ti i da se sti di i da to vi {e ni kad ne ra di i da bu de do bar ko le bac. I pe ka ri su on dak me si li ru~ no, kad svi jo{ spa va ju, za ju tra da bu de fri {kog le ba, kad svet usta ne.

Po ku }a ma je bi lo druk ~i je.

Pa o ri su go di nu da na una pred zna li kad }e i {ta }e ko god u ku }i da ra di. U pa or skim ku }a ma je na vek bi lo i re da i pla na. Zna lo se {ta }e se kog da na ku va ti, kad }e se pra ti ve li ki ve{, kad me si ti le bac, kad ~i sti ti avli ju i sa {o ra, kad lo `i ti u pe}, mu sti kra vu, ra ni ti mar vu i `i vi nu, no si ti `i to da sa me qu, kad }e bi ti ko la ~a... Red i ras po red se znao i po {to vao. Re sto vre me je bi lo za po so, da se ku la ~i i bu da ~i, a ono {to osta ne bi lo je za spa va we. Bi lo je i vre me na za od mor, ni je da ni je.

Ko se umo ri, sed ne da se od mo ri i da pi je vo de. Ko je bio ve{t da spo ri je pi je vo du taj se i du `e od ma ro. Ni je on dak bi lo sa ta, al kad bi sad gle da li i me ri li to lon ~e od fr taq li tre, kol ko god da je ko god ote zo i gr go qo, ni ko ni je do ma {io pet mi nu ta. On dak

je jo{ bi lo sti da i sra ma i qu di ma to ni je go di lo. Ni ko ni je vo lo da se sra mo ti zbog dan gu be.

Oma kad se `i to ovr {e i dig ne na ta van, zna lo se kol ko ide za le bac, da do teg ne do no ve vr {id be, da mal ko i pre tek ne, za sva ki slu ~aj. Nek bu de i za ko qi vo. On dak, kad se mal ko pro su {i i kad uta we s bra {nom u san du ku, od ne su ga na ve tre wa ~u da sa me qu. To {to je da na ske zdra vo ret ko, mo der no i na ce ni, kad god je bi lo ko do bar dan.

Mle lo se „na lad no“ na ka me wu, ni su ga pre gre va li mli no vi ~e ki }a ri, ni su mu ra zna si ta du {u va di la, neg je bra {no bi lo ono {to `i to da. Po sle su ga re du {e

bac ni je mr vio. Puc ke ta la je sa mo ko ra, al ni wu ba ca li ni su, to je bio naj sla |i deo od ce log le ba. Na tim ve li kim ci pov ka ma ko ra je bi la s pr sta de be la pa kad kre nu da se ku par ~e, ona sve pr {ti i zvr ca do po lak asta la, ko da se ra du je i o}e {to pre da stig ne do de ~i jih is pru `e nih ru ku. Na ko ri se vi dlo bar tri ~e tir vr ste far be, ko na zi du ko ji je kre ~en ne kol ko pu ta, pa ta mo di se pot klo bu ~i lo i ot pa lo vi di se ka ko je ko kre ~io.

Le bac se u to do ba svug di po {to vo i ~u vo. U ku }i je imo svo je me sto, kad ga umi ju i kad se mal ko ola di tu su ga dr `a li dok ga ne po tro {e. Le bac je se ko do -

A

mal ko pro se ja va le, al vi {e ra di se be i ko je bu be ti ne ako se za vu ~e u bra {no, neg ra di fi no }e.

Kad god je bra {no bi lo bra {no, na vek je bi lo be lo, za cr no se on dak ni je ni zna lo. Te po de le su do {le ka sni je, kad je do {lo mo der no do ba, da ko la ~a bu de sva ki ~as. Da na ske i to be lo far ba ju, da bu de ko cr no, ne zna du da cr no ni kad ni je bi lo ta ko dun klo. Al vo le svet da slu {a la ga ri je pa ni ne mi sli da bi ko god s le bom mo go da se si gra, da i tu la ga ri je pra vi. Al ta ko je do ba do {lo, odav no vi {e ni ko u ku }i le bac ne me si, po ta va ni ma se uva ti la pa u ~i na, pe} ke i na} ve slu `e sa mo za tu ri zam. Na ra fo vi ma ima tol ko {a re nih {ta nic li s bra {nom, ko da sva ki {or ima svo ju fe lu.

Le bac se me sio pet kom, da bu de fri {ak za ne de qu. Tu su ima le po sla i na} ve i be li ~ar {a vi i ko mlov ume sto kva sca. Kad god ni kva sca ni smo ima li, ra slo nam je te sto od sre }e, slo ge, mi li ne, ra do sti i od mal ko ko mlo va. Bi lo je le pi wa, one su se tro {i le pr ve, dok su jo{ vru }e, on dak ma wi le bac pa ve li ke ci pov ke. Te su mo gle du `e da sto je i da tra ju do pet ka. Kad god se le -

ma }in, za asta lom. Pr vo ga pre kr sti i on dak se ~e. Ni je bi lo do bro, ve ro va lo se, da se no` za ko ba u le bac. Se klo se oma po ce loj {i ri ni, za to je i tre ba la ja ka mu {ka ru ka i ve lik no`, ve li ko je i par ~e bi lo. Di va ni lo se da ni je do bro ni da se le bac okre }e na tra {ke, da rav na stra na bu de go re. Ka ko iz pe} ke iza |e i ka ko je for mi ran, ta ko tre ba i da sto ji. Druk ~i je ni je do bro, ve ro va lo se.

Ve ro va lo se kad god da dok ima le ba glad ni ne }e mo bi ti. Na o pa ko da se le bac ba co. Za to se on dak ni je zna lo i to ni ko ra dio ni je, di bi od sra mo te i gre ha.

Od sta rog le ba pra vi la se po pa ra. Ako bu de ba{ zdra vo tvrd i ima de be lu ko ru, ko ra se ski da la i bi la je za ga ro va il {a ro va, a sre di nu re du {e po pa re – otud (ka `u) i ime za po pa ru. Vo lo je na{ svet kad god i da na dro bi le ba. Dro bi lo se naj ~e {}e u mle ko. Po zna vo sam de da Ge nu Tu ca ko vog, on je vo lo i u su pu da na dro bi le ba, al we go va Ka ta to ni je vo le la i na vek ga je sve to va la i pre ti la da vi {e ne }e me si ti ni fle ki ce ni re zan ce ni ta ra nu da pra vi ti ne }e. Al po sle je po pu sti la, on je vo lo da

na dro bi u su pu, ona vo le la we ga i ta ko pro |e im `i vot u qu ba vi.

Slo va ci vo le du da sku va du su pu s lu kom i da ume sto re za na ca bu de po pa re nog le ba, tan ko ise ~e nog i mal ko pro pr `e nog na plot ni. To na vek ku va du kad pra ve di sno tor. Le po je, ma kar {to ne ma re za na ca.

Le ba, ma sti i pa pri ke je bio re cept za sre} no de tin stvo. Naj lep {e je bi lo kad je ve li ki le bac po tro {en sko ro do po lak pa kad od se ku ono ve li ka~ ko par ~e.

On dak tu par ~e ka wu na ma `u s ma {}om i od go re po spu s pa pri kom. De ca ma la a ko mad ve li ki, mo ra li su da ga dr `e s oba dve ru ke. Le ba, ma sti i pa pri ke se je lo na {o ru, to je bi lo ne pi sa no pra vi lo. Kad ko je de te oglad ni, utr ~i ~a skom sa {o ra po sle do va we i ajd oma na trag u si gru, da ne dan gu be u od ra sta wu.

Kumst je bio da se avlij ska vra ta ne za tvo re za pra vo, po sle je te {ko bi lo otva ra ti ih lak tom, obe ru ke su bi le za u ze te s ve li kim par ~e tom le ba. Kad se po ja vi pr vi ko mad, oma je tu dru gi, tre }i... od je da red ti {i na, on dak se zna lo da kad se je de – ne di va ni se. De li lo se par ~e i s dru ga ri ma, ona ko na griz, ako se ko me u~i ni da je dru ga ro vo lep {e.

Ne ko bi sa mo da ko {ta a ne ko ni je imo ni le ba ni ma sti, al su svi bi li na go mi li i si ro ti wa i oni {to su dr `a li par ~e le ba s oba dve ru ke. Ra do va li se i gri zli za jed no u bo qe su tra.

Kad god je ko god is pu stio na ma zan le bac, na vek je pa do na tu na ma za nu stra nu. Je da red, kad smo u~i li lo gi ku i ve ro vat no }u, za do ma }i smo ima li da pi {e mo o tom. Mi na pi sa li „Za kon na ma za nog le ba“ i na u~ no, eks pe ri men tom i uma za nom kuj nom, do ka za li da na vek pa da na po gre {nu stra nu za pa da we a pra vu za ma za we.

Bi lo je dre ke dok je na {o ru bi lo i de ce i pra {i ne, kad ko god is pu sti par ~e. Odak utr ~i na trag u avli ju, kod ma te re, da mu spa sa va na ma zan le bac. Ma ti mal ko odu va pra {i nu, to ni ko na sve tu sem ma te ra ni je umo, dru gi ma se pra {i na le pi la za mast. On dak uzme na vr’ no `a fri {ke ma sti i mal ko za ma `e to di je odu va la pra {i nu i ajd u si gru. [kri pi ta fri {ka mast pod zu bi ma i mal ko se gric ka al ni kom ne sme ta. Na pra {i nu ni ko ni ne po mi {qa, ma ter je odu va la, s no vom ma {}om je za ma za la si ro ti wu i ob ra do va la de ~ur li ju u cr nim klo ta nim ga }a ma, {to su ceo bla gi dan bi li na {o ru, svi za jed no, ko da ku }e ne ma ju.  Bora Oti}

Po vra tak ~o po ra kra va u cen tru Si ge ta

U SI GE TU NA

Idu krave Si ge tu na se ve ru Ba na ta u smi raj da na ~o por kra va vra }a se sa is pa {e sa okol nih pa {wa ka.

Na ras kr {}u u cen tru se la, kod zda wa biv {e {ko le sve `e okre ~e ne u `u to, u ko joj su sme { te n e pro d av n i c a, dru {tve ne pro sto ri je za oku pqa we me {ta na i ot kup na sta ni ca za mle ko, kra ve ne po gre {i vo skre }u, ne ke le vo, ne ke de sno, a deo ~o po ra pro du `a va pra vo. Na za ~e qu je ~o ba nin I{tvan Bar ta u prat wi tri pu li na.

Kra ve se na is pa {u is te ru ju uju tro u se dam, ~i tav dan su na pa {wa ku pod bud nim okom ~o ba ni na ko ga svi hva le da sa ve sno oba vqa po ve re ni mu po sao. U osam d e s e t ak do m o v a Si ge ta ima sve ga dve sto du {a, a na is pa {i je pre ko dve sto go ve da, ma hom kra va mu za ra, ta ko da ve }i na `i vi od mle ka.

Ka da se to me do da i no va far ma Mi li vo ja Ra do va no va, Si get po gla vi sta nov ni ka ima vi {e od jed ne kra ve. Iako je su {a pri ti sla i pa {wa ke i use ve, me {ta ni Si ge ta su uve re ni da }e pre gr me ti i ovu ne po go du.

- Su {a je sma wi la mle~ nost kra v a zbog sla b i j e is p a { e, sko ro za po lo vi nu, ali na {e kra ve ko je idu na pa {u da ju

U

isti ba zen, ot pre ma se istom ci ster nom i za vr {i u pro iz vo di ma ko ji se sku po pro da ju po tro {a ~i ma.

Ipak, ni ko ne spo ri da je otva r a w e ot k up n e sta n i c e 1997. go di ne u Si ge tu do pri ne lo da se broj kra va utro stru ~i i znat no po ve }a pro iz vod wa mle ka. U po ~et ku, ov da {wi pa o ri dr `a li su 70 kra va i is po ru ~i va li oko 200 li ta ra mle ka dnev no. Sa da se “Su bo ti~ koj mle ka ri” is po ru ~u je oko 1.700 li ta ra dnev no, a oba {ka do la zi i ka mionci ster na “Mo krin mle ka” iz Mo kri na. Svi `iv nu se is pla t i is p o r u ~ e n o, ured n o sva kog me se ca.

Kra ve se na is pa {u te ra ju se dam do osam me se ci go di {we, a ov da {wi pa o ri na la ze ra ~ u n i c u u ko r i { }e w u pa {wa k a ko j i okru ` u j u se l o. ^o b a n u me s e~ n o za ~u v a w e ove se zo ne pla }a ju 300 di na ra po gr lu, a tu tre ba do da ti i iz da tak od 300 di na ra go di {we za po pa {u ko ja se Me snoj za jed ni ci Ba nat sko Aran |e lo vo pla }a za ko ri {}e we pa {wa ka. Ta ko se prak ti~ no u se zo ni is pa {e kra ve i ju ni ce na pa {wa ku pre hra ne za ma we od 11 di na ra! Mno gi na la ze i ra ~u ni cu da uju tru i uve ~e is hra nu po ja ~a ju ko jim ki lo gra -

Slavqe u ~ast prvog hleba D

a nas }e u Som bo ru bi ti odr `a na tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja po vo dom

za vr {et ka `e tve “Bu we va~ ka du `i jan ca”, ob ja vqe no je na in ter net stra ni Tu ri sti~ ke or ga -

ni za ci je Sr bi je. Du `i jan ca je za vr {ni bu we va~ ki `e tve ni obi ~aj na po qi ma, kao {to je

ber ba u vi no gra dar skim pod ru~ ji ma. Obi ~aj je star i da ti ra jo{ iz vre me na pa ga na - ka da je sla vqen bog plod no sti, da bi se vre me nom pre tvo rio u op {tu ze mqo rad ni~ ku sla vu i sve ~a nost.

U ra nim ju tar wim ~a so vi ma }e se oku pi ti go sti, u~e sni ci pro gra ma i fi ja ke ri u som bor skom “Par ku he ro ja” po sle ko ga }e usle di ti de fi le fi ja ke ra uli ca ma Ste pe Ste pa no vi }a, @i vo ji na Mi {i }a, Ra do mi ra Put ni ka, Tr gom ca ra La za ra do cr kve Sv. Troj stva. Tu }e bi ti odr `a na sve ~a na mi sa za hval ni ca, kad se po sve }u ju kru na i hleb, na pra vqe ni od no vog `i ta. Cen tral ne li~ no sti ma ni fe sta ci je - ban da{ i ban da {i ca Mi lan Ma ta ri} i Ma ja Lu li} no si }e kru nu i ve nac od uple te nog `i ta i po sve }e ni hleb ko ji }e pre da ti gra do na ~el ni ku Som bo ra Ne ma wi De li }u. Is pred zgra de @u pa ni je igra }e se “Ve li ko Ban da {i ci no ko lo”, a za tim sle di de fi le fi ja ke ra kroz grad. Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je je udru `e we gra |a na “Bu we va~ ko ko lo”.

^o ban I{tvan Bar ta

naj kva li tet ni je mle ko - uve ra va Dra go mir Mo mi}. - Su pru ga i ja pri ma mo pa or ske pen zi je, me |u tim, jo{ uvek ra di mo ko li ko mo `e mo. Dr `i mo tri kra ve mu za re ko je idu na pa {u, a u to vu su tri ju ne ta. Za li tar pr vo kla snog mle ka do bi ja mo oko 24 di na ra, ali na de se tak pro iz vo |a ~a ko ji me se~ no is po ru ~u ju ma we od hi qa du li ta ra ne sle du je pre mi ja od pet di na ra po li tri ko ja se is pla }u je iz dr `av ne ka se. To ni ka ko ne raz u mem, jer sva ki li tar mle ka ko ji kod nas u se lu pre u zme “Su b o t i~ k a mle k a r a” ide u

mom pre kru pe, pa na taj na ~in obez be de da po mu zu vi {e mle ka.

- Na pa {u iz mo je sta je ide 12 go ve da, osam mu za ra i ~e ti ri ju ni ce. Sla ba je ra ~u ni ca, ali pri nu |e ni smo ne ~im da se ba vi mo, dru gih mo gu} no sti ne ma mo. Me se~ no is po ru ~im dve i po do tri hi qa de li ta ra mle ka. Od “Su bo ti~ ke mle ka re” po li tri mle ka do bi je mo 25 do 26 di na ra, plus pet di na ra pre mi je. Dok je se zo na is pa {e, go ve da se is kqu ~i vo na pa {wa ku pre hra wu ju, pa na taj na ~in sma wu je mo tro {ko ve. Da ih do dat no hra nim, ne -

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

9

DRA GO QUB CRN ^E VI], MU ZI ^AR

I N T E R V J U ­ N E D E Q E

Moral se okrenuo kao ~arapa

- Je di ni nam je spas da go ve da idu na is pa {u, bez ob zi ra {to sa da zbog ve li ke su {e uspe v a j u da pa s u sa m o su v u tra vu. Ne ka da su se po red ~o po ra kra va iz Si ge ta tu na pa sa la i dva-tri ve }a sta da ova ca i ~o por kra va iz Ba nat skog Aran |e lo va. Po red is pa {e kra va ma uju tru da jem do dat ni obrok pre kru pe, a uve ~e ze le ne ta ru pi ra ne ku ku ru zo v i n e, da bu d e ko j a li t ra

{a trom a i po red. U ulo zi do ma }i na bi li su Du {an i Evi ca Vran ko vi}, Mi le La zi}, Su {an Mi zdrak, Vo ja Ma luc kov, Zo ran Mo mi}, Dra gi ca Ma luc kov i dru gi me {ta ni, ka w i { ki “Bal k an” ra z a p eo {a tru za 300 oso ba, ka kva u Si ge tu ni ka da do sa da ni je ra za pe ta. Da raz ve se le ov da {we Kra ji {ni ke, Bo san ce, La le i Ma |a re do {li su Mi le De li ja i sa stav “Srp ska tro me |a”.

U osamdesetak domova Sigeta ima svega dvesto du{a, a na ispa{i je preko dvesto goveda, mahom krava muzara, tako da ve}ina `ivi od mleka mle ka vi {e. Od “Mo krin mle ka” do bi jam 26 di na ra po li tri, plus pet di na ra pre mi je.

Ni je u re du {to pre mi ju ne mo gu da ostva re svi pro iz vo |a ~i, za sva ki is po ru ~en li tar mle ka, jer sve {to is po ru ~i mo ide na tr `i {te. Ka da je ce na mle ka u pi ta wu, mi se tu uop {te ne pi ta mo, jer su pre ra |i va ~i u mo no pol skom po l o ` a j u - uka z u j e Ili j a Vran ko vi}. ^o ba ni na za sta do ov da {wi sto ~ a r i bi r a j u me s ec da n a uo~i po ~et ka is pa {e, ka da se is ku pe u cen tru se la is pred zgra de {ko le. Ko po nu di naj po voq ni je uslo ve to me se po ve ra va sta do, a I{tvan Bar ta ve} ne ko li ko go di na po ve re ni mu po sao oba vqa bez ika kvih za mer ki.

- Pi {ta je ja ko do bar ~o ban. I kad je `e ga i ka da ga sa ~o po rom kra va na pa {wa ku za tek nu ki {a i ne vre me, ne vra }a ih ku }i. Ra ni je su ne ki ~o b a n i kra v e ku } i vra } a l i usred da na, ~im ma lo za gr mi.

Kod Pi {te se zna: kra ve pre -

Za mi ri sa li pa pri ka{ i pqe ska vi ce, a za svo je lo va~ ko dru {tvo jag we je na ra `wu pri de okre tao Jo `ef La ka tor iz Ma lih Pi ja ca, ko ji je ovog le ta u Si ge tu za po ~eo iz grad wu lo va~ ke ku }e.

Na pa p ri k a{ je do { ao i naj s ta r i j i me { ta n in Lu k a Mi drak (82). Ni je `e leo da pro pu sti pr vo ozbiq no ve se qe pri re |e no u se lu od we go vog osni v a w a 1925. go d i n e.

We ga po go di na ma nad ma {u je tri go di na vre me {ni ja Zo ra Mo mi} (85).

Od svih me {ta na naj du `e, 101 go di nu, je po `i ve la Mi li ca Vu ko brat, pri se }a ju se Si ge }a ni. U se lu ima i mla |a ri je, ali mo glo bi je bi ti i vi {e, da ni je to li ko ne `e wa. ^u li smo da je u Si ge tu od 200 `i te qa ~ak 36 mo ma ka ili ne `e wa! Oni ko ji ma je do ve se qa, a mi sle i na bu du} nost se la, u {a li re ko {e da je naj bo qe da se ra za pe ta {a tra ne kva ri, kad ve} to li ko mo ma ka ima za `e nid bu.  Milorad Mitrovi}

plo ~a za ne ke ko ji ne ume ju tri no te da pre po zna ju, je na pi sa la: “Vi dim da je ve }i ni mo jih Fej sbuk pri ja te qa va `ni je {ta se de {a va na Us kr {wim ostr vi ma, {to je le po, ali ih ne za ni ma ono {to se de {a va oko wih, u wi ho vom gra du. Pa dra gi mo ji, ako vam je do bro, on da ni {ta, u`i vaj te u ilu zi ji. Vaq da }e do }i taj dan ka da }e te se pro bu di ti i shva ti ti. Je dva ~e kam, pa da se on da le po dru `i mo. Do ta da swe et dre ams”. Eto!  [ta da u~i ni po je di nac?

- Da pro me ni pr vo se be. A po sle, ne ma iz bo ra, to je naj go re. Sa slu {aj Klep to na i Kar le u {u, pa mi ja vi {ta ti je do bro. Kar le u {a?

Su per bu ra ze ru, od li~ no, ali imao si iz bor. Ne po sto ji re per, slu {a se {ta se nu di. Ma sme di ji se kri vi, i vi no vi na ri, bez uvre de. Igo re, da se ne la `e mo, 90 po sto no vi na ra uo{te ni su no vi na ri.  [ta je go re: po vr {nost ili po vla |i va we ni skom uku su?

- Sve ide za jed no na ka ma ru.

Zna{, vr lo je mo der no bi ti no vi nar.  Zar su stres, ma la pla ta i br za smrt mo der ni?

- Ne, to je zbog onog “ja sam ne ko!”

A to je u`a sno va `an, od go vo ran i ~a stan po sao. Vi edu ku je te na ci ju i bo ri te se za we ne in te re se.  Hm, naj ve }u lop tu dr `i RTS? - Hah... To je pi ta we po li ti ke, dr `a wa na ci je u ste ga ma. [ta }e vla sti Dra gu qub Crn ~e vi}, kad su nam Do ma no vi}, Rajs, Ko va ~e vi} i Nu {i} naj bo qi psi ho lo zi. Ne }u da `i vim tu ka ri ka tu ru, ka ko ka `e{. Bu nim se i da qe, ova ko ma tor. Do du {e, na en gle skom je zi ku.

Pro ba li smo na srp skom, ali ne ide, ni je to – to.  Igor Mihaqevi}

Tri vr li ne sa da {wo sti Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” pe snik Si ni {a Tu ci} pi tao je “na ne vi |e no” Crn ke ta – ka ko iza }i iz vre me na u kom `i vi mo po sled wih 20 go di na i da li }e mo se za de set go di na pi ta ti ka ko iza }i iz vre me na u ko me `i vi mo 30 go di na?

- Naj bo qe bi bi lo da osta ne mo u vre me nu ko me je smo i bo ri mo se za we ga, da se uop {te ne pi ta mo ka ko iza }i. Da se bo ri mo za sa da – e, to! Iz svo je ko `e se ne mo `e, mo `e mo bi ti sa mo uqud ni ji, pa met ni ji i ple me ni ti ji. mo}, ona po li ti~ ka. Pri tom, dr `a ve vo di eli ta i u Sr bi ji je ona za tr ta vi {e pu ta, ja je ne vi dim. Si gur no po sto ji, ali je u pa ra lel nom sve tu, u tri do pet be o grad skih lo ka la gde se oku pqa fin i obra zo van svet.  Ko li ko je eli ta od go vor na za svoj po lo `aj?

- Qu di ko ji bi mo gli ne {to da u~i ne su to pre va zi {li. Mu dro, s go di na ma su od lu ~i li da se ne ba ve ti me. U su {ti ni, ne mo `e {ut s ro ga tim! Mo ra lo bi mno go da se po ra di ali ovi ko ji vla da ju to ne `e le. Da je ovo dr `a va – jer ne ma ozbiq ne ili neo zbiq ne, ve} ili je ima ili ne ma, Sa {a Po po vi} bi bio uhap {en, jer na audi ci ja ma za “Grand” za vi tla va oso be sa men tal nim in va li di te tom, vr lo ne {ar mant no i ru `no. [ta to go vo ri o na ma, kad ne ko mo `e da ze za te qu -

i pra ve }i gre {ke na mno gim ras kr sni ca ma – uvek smo na la zi li sna ge da kre ne mo is po ~et ka. Iz gle da da smo se umo ri li.  Iz bo ri su ogo li li o~aj i apa ti ju?

- To su svu gde vi di, ne sa mo na iz bo ri ma. Ne bih tu ~a~ kao, obim na je i jad na te ma. Ima li smo kao na ci ja ne ki zdrav ra zum ko ji se na glo iz gu bio de ve de se tih. Te {ka te ma, na lu pe ta }u se, a ne bih.  Pe snik Si ni {a Tu ci} je ov de re kao da iz 90-ih ni smo ni iza {li ?

- Ne ma tu ni ka kvog po vrat ka, u pra vu je!  Ni ka da vi {e teh no lo gi je i ni ka da ma we ben do va?

- Sva ko se lo je ne ka da ima lo dva bun tov ni~ ka rok ben da. Ma da sma tram da mu zi ka ne bi sme la bi ti po li ti~ ko oru` je, kad je pao gvo -

NAOPA^KE

Pri ja teq ski su sre ti u dvo ri {tu ne ka da {we {ko le

{it”. ^o ve kov duh se do vo di u sta we u ko me je s wim la ko ma ni pu li sa ti.  Sta we du ha u Sr bi ji?

- Tu `no i jad no. Ono {to smo mi uvek ima li je van vre men ski cr ni hu mor, u naj go rim tre nu ci ma smo ume li da se na {a li mo. To po la ko ne sta je, iz la ze o~aj i apa ti ja, to je naj go re. A hu mor nam je ~u do, pri ~a za se be. Duh ko ji je ne sa lo miv, ~ak

 У сто дана Владе већину чине нуле.

u zi ma uju tro u se dam, a ~o por u se lo sti `e pred ve ~e u po la se dam - hva le ~o ba ni na i ne `a le {to on u se zo ni is pa {e za ov da {we pri li ke so lid no za ra |u je.

U ure |e nom dvo ri {tu ne ka da {we {ko le pri re |e ni su “Pri je taq ski su sre ti” u pe tak uve ~e. Ve se li lo se pod

 Од политике направили мит, од мита корупцију – да би лакше обавили власничку трансформацију.

mam ra ~u ni cu, jer je sto~ na hra na sku pa. Ima mo ne {to vi {e od hek tar ze mqe, osta lo uzi ma mo u za kup, pa za zim sku se zo nu obez be di mo de te li nu, li vad sko se no i si la `u - pri ~a ^e da Igi}.

Ili ja Vran ko vi} sva ko ju tro pu {ta na is pa {u 16 gr la, od ko jih je de vet mu za ra.

 Кад се партија игра живим фигурама, гарнитура не разликује коња од магарца.

sa pa{waka

zde ni zid, pro tiv ko ga on da da se bu ni mo? Mak si ma da na {wi ce je “u se, na se i po da se”. Pa ko ga bo li “k”, s opro {te wem, za ne ke ne prav de, ne ko bo qe su tra, za ide a le. Ide a la vi {e ne ma, ideal je da vo zim stra {an auto, imam 15 klin ki i ta ko to. I na Za pa du se za tr lo bun tov ni {tvo.  Ali za raz li ku od Za pa da, mi ima mo ja ~i mo tiv da dig ne mo glas?

- Na met nu te su po tro {a~ ke vred no sti. Na |i lo vu, ne da je za ra di{, mak ni lo vu, ku pi BMV, idi na spla vo ve i kur ~i se. Ni ko ne gle da su tra, stal no nam se pro da je ono “mi mo ra mo za na {u de cu...” Ma, bo li me uvo za de cu, i mi smo ne ~i ja de ca, ho }u pr vo ja, pa ako me ni bu de do bro i mo joj de ci }e bi ti. Ma ri ja Mi haj lo vi}, ko ja je ot pe va la 200

 Новом премијеру је јака Србија циљ. Јакој Србији – нови премијер.

SE VE RU BA NA TA

de, a pri tom ima mo za ko ne pro tiv svih mr `wi i dis kri mi na ci ja ali ne ma mo do voq no mo ra la da to osu di mo! I on da mi li o ni o~i gled no u`i va ju gle da ju }i glu pqe i ne sre} ni je od se be. Mo ral nam se okre nuo kao ~a ra pa.  Da, to go di mi li o ni ma i mi za slu `u je mo na {u ze mqu i qu de?

- Psi ho lo {ki de be la te ma. Glu pa ku go di glu pak i to se jav no ra di i do bro za ra |u je. Ko se ne na sla |u je, ti, ja i ko li ko jo{ pro mi la? Da li si vi deo kon cert gde `e ne pi {a ju? @e ne, i to le pe, svi ra ju pro fe si o nal ci po za di vr lo do bro, a one di `u mi ni suk we i pi {a ju po se bi i pu bli ci. Sve je vi |e no, mu zi ka vi {e ni je pri mar na. Da nas klin ci kad ne sta ne dro ge na teh no `ur ci ka `u “u je bo te, al’ je mu zi ka

Ili­ja­Mar­ko­vi}

C

 Mo `da jer pre ~e sto tra `i mo vi {e od qu ba vi i `i vo ta?

- Sklo ni smo tra `e wu hle ba pre ko po ga ~e, mo `e mo to i u mu zi ku da uba ci mo. Ka da se do go dio bluz bum u Evro pi, kad su ih iz Ame ri ke uda ri li Ma di Vo ters, Bi Bi King i osta li, {ta su “Ston si”, “Led Ce pe lin” i “Dip Parpl” pr vo svi ra li? Do bro su na u ~i li oda kle je rok do {ao, uhva ti li su ko re ne!

Bluz bum je za o bi {ao Ju go sla vi ju, do {ao pre ra |en, ma da, ne mo gu da ka `em: ka da smo iz da li pr vu plo ~u 1983, pr vu u SFRJ, ima li smo 150 kon ce ra ta go di {we i fe no me nal nu pu bli ku, od [ti pa do Kra wa.  A on da su uru {io si stem vred no sti?

- Ka ko da ne, ap so lut no. Mu zi ka ne po sto ji van ~o ve ka, ona je sna `an po ka za teq i oru` je. Naj bo qa mu zi ka se pra vi la od 1960. do 1975, s po li ti~ ki an ga `o va nim tek sto vi ma ko ji otva ra ju o~i i {i re vi di ke, mu drim re ~i ma. E, on da su iz mi sli li dis ko mu zi ku, da se sa mo |u ska ce lu no}.  Te o ri ja za ve re?

- Mo `da je ste iz di ri go va no, kao {to su sa he vi me ta lom uba ci li na si qe u mu zi ku. Pa ra lel ni sve to vi po sto je svu da. Od dva - tri po kre ta da nas smo do {li do ve li kog iz bo ra, ra slo je ni smo. Ne mam ra dio sta ni ce, stal no ih me wam, Be o grad se po se qa ~io! Mi slim, se qak je se qak, sva ka ~ast, i ja sam u du {i, ne ma gre {ke, ali se qo ber stvo?!

Mi smo na naj ni `em ste pe nu ki {ne gli ste sa ~e ti ri gan gli je, od ko jih su tri te {ko za pa qe ne.  Mu zi ka pru `a pra vu sli ku o na ma?

- Ta~ no ta ko! Stra vi ~an po ka za teq. Kre ne mo pre ko 40, 50 fre kven ci ja i ta~ no vi di mo gde smo!

Si ste mat sko za glu pqi va we Sr bi je. Ko je do {ao do Ma ki ja ve li ja zna da je lak {e vla da ti glu pim ne go pa met nim. Mo ti vi su uvek no vac i

 Договор прави Владу, екс позе – коалицију.

i ti rao nam je po slo vi cu po ko joj Sr bin }u ti dok se ne na qu ti, pa do dao: “I on da pra vi glu po sti”.

- Do kle god }u ti mo i tr pa mo pro ble me pod te pih, isli va }e nam kad tad. Ne moj da ta la sa{, sa mo da ne bu de go re... to me u`a sa va. Ako re {a va mo pro ble me u ho du, na vre me, ne }e mo se su o ~i ti sa ka ta stro fal nim po sle di ca ma. Iz be }i }e mo na glo, im pul siv no re {a va we pro ble ma ka da is ko ~e. Ta ko i Ko so vo. [ta, ra to va }e mo sa NA TO pak tom? Ne moj maj ke ti! Haj de da bu de mo jed nom pa met ni kao `e ne, da jed no pri ~a mo, dru go ra di mo, tre }e mi sli mo. Ja bi ih pu stio da vo de srp sku po li ti ku pot pu no. Mi `i vi mo u ma tri ja hra tu, ko li ko god Sr bi tu kli `e ne, {to je vr lo ru `no. I sad, go mi la po li ti ~a ra, is kom plek si ra nih pi co pa }e ni ka, zbog pa ra i vla sti mo gu da spa va ju s kim ho }e. Svi smo ta kvi, ne ko ma we ne ko vi {e. Is ho di {te sve ga su ~o vek i we go ve po tre be. U dru {tvo u kom `e ne puk nu, ono pu ca go vo ri nam Dra go qub Crn ~e vi} Crn ke, s ko jim se dru `i mo po vo dom naj no vi jeg al bu ma “Un for gi ven”, gru pe “Dr Pro ject Po int Blank”.

Front men “Po int Blen ka”, gru pe ko ja stva ra tri de ce ni je, na sta vqa nam pri ~u o pu ca wu `e na u Sr bi ji: “Uvek su vla da le iz sen ke, pa su to do bi le jav no, a ne zna ju {ta }e sa slo bo dom, zbu we ne su. Ka ko re ~e Mer lin Mon ro, `e ne ko je tra `e jed na kost s mu {kar ci ma ne ma ju am bi ci je. Bra vo, to je div no! Da nas, od pred sed ni ce dr `a ve i vla de, ja bih sta vio sve `e ne! I bo qe bi nam bi lo, jer su po pri ro de stva ri – su ro ve. Ta ko je ure |e no, evo, me dved kre sne me dve di cu u {u mi i ode, bo li ga, za je ba va se, je de bo bi ce. A `en ka mo ra da iz gu ra dva mla dun ca. @e ne od ra stu sa 16 go di na, a mi ni ka da. Da li si ika da vi deo ba bu ko ja sku pqa vo zi }e i olov ne voj ni ke? Ne ma! Da je de set `e na bi lo na vla sti u Sr bi ji do sa da, ta ko bi za je ba li i Al ban ce i sve osta le. A ja im i da qe pe vam qu bav ne pe sme, da vi dim po sto ji li mu {ka do bro ta ko ja }e po be di ti tu su ro vost. Ne ma ve ze, ubi te me, ja }u opet”, ka `e Crn ke, s ko jim pr vo raz go va ra mo o po kre ta~ kim ose }a wi ma no vog al bu ma.

- Sni ma mo do kle god ima mo ne {to da ka `e mo. To je po en ta – ne {to re }i. Mu zi ka je mo} no oru` je i ko ri {}e na je i za ru `ne stva ri.

Ba vi mo se qud skim te ma ma, `i vo tom i qu ba vqu. Po sto ji mi lion de fi ni ci ja blu za, ali on je `i vot, za to i op sta je. Bluz je qu bav, {ta nas do tak ne, ako ne ona? Znam, op {ta me sta, ali u ne kim go di na ma ~o vek shva ti da vre di je di no qu bav.  Ima te od li~ ne kri ti ke “pre ko ba re”. Taj na uspe ha?

- Hah, uspe ha... Ov de to ni je uspeh. Taj na je {to ne {qi vim dva po sto, bra nim se od op {teg lu di la.

Zna{ o ~e mu go vo rim – od bra na od lu di la!  Bal kan ni je plod no tlo za bluz?

- [ta je bluz? Mu zi ka iz ko je je sve iza {lo, de fi ni tiv no. Mu zi ka ko ja je naj du `e op sta la, iz me |u osta log jer se ba vi qu ba vqu i `i vo tom bez mno go fi lo zo fi je.

Iskre no, ili svi ra{, ili ne!

Osnov na {ko la i aka de mi ja. U Ju go sla vi ji se svi rao, ali bio je op skur na de lat nost, iza ku li sa. Ni ko ni je znao da mi ka `e za {to. Kom plek sno je pi ta we.

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

V I [ E O D I S T O R I J E : POLA VEKA OD KRAJA KINESKOG „VELIKOG SKOKA”

MUZEJ ROMA U BRNU, JEDINSTVEN U SVETU

Ma o va kr va va `e tva

Sa ga o na ro du u sen ci

a je sen 1957. po ~e la je u is h ra n om sva k og po j e d in c a. pe}, pro gla {en je “ot pad ni kom tu ni sta na Par ti ju, na rod i ve i li su put ni ci, no ma di; Ki ni kam pa wa ko ja je Pri ti sak ni je pre sta jao: svu od za ko na”. Li Jing, vi so ko ran li k a i di n a m i~ n a so c i j a l i sto ti na ma go di na ko ji su ima la gran di o zan ciq gde su bi li po ka ~e ni pla ka ti s gi ra ni par tij ski drug iz ve stio sti~ ka do stig nu }a”, sta viv {i ski ta li obla sti ma s baj ko – da se u “ve li kom sko ku una - broj k a m a o na v od n oj vi s o k oj je ka sni je da je u He na nu od 1958. skup pred iz bor: Peng ili on. vi tim ime ni ma po put La ri stan i pred” pre tek ne Za pad. Ume sto pro duk tiv no sti, dok su ka dro vi {e od 140.000 to na po qo pri Ma o vi qu di su osta li ver ni.

Lu ri stan ili Va la haj. Da nas `i ve to ga, ze mqa je po to nu la u ha os vi ko ji bi ob ja vi li astro nom vred nih alat ki i oru |a za vr {i Xu en laj ni je `e leo da se jav no pre te `no u jed nom me stu. Ali ka ko ji je ko {tao `i vo ta 45 mi li - ska do stig nu }a do bi ja li “cr ve lo u pe }i ma. Po sle di ce su bi le us pro ti vi, Deng se dr `ao isto. ko je do {lo do to ga da Ro mi, Sin o na qu di. Pre ma naj no vi jim is - nu za sta vu”. Pro se~ ni ko lek ti ka ta stro fal ne: u mno gim po kra Mar {al Lin Bi jao je, do du {e, ti, Ci ga ni, @i tan si, Xip si ji, La tra `i va wi ma ar hiv ske gra |e i vi su do bi ja li “si vu za sta vu”, ji na ma pre ma iz ve {ta ju Mi ni za pi sao u svom dnev ni ku da se le ri i Ur sa ri, na rod ko ji ima ta sve d o ~ e w i m a o~e v i d a c a, ho - dok je do de qi va we “cr ne za sta stra stva za me ta lur gi ju, ni je bi “Ve li ki skok ba zi ra na ~i stoj ko pu no ime na – ima ju ta ko ma lo land ski isto ri ~ar Frank Di - ve” mo glo bi ti opa sno: ma le la upo tre bqi va ni tre }i na ta ko ma {ti i pro iz vo di ni {ta dru pri ja te qa? “Ro mi do la ze” ta ko je ko ter pi {e u kwi zi “Ma o vo ve - broj ke ozna ~a va le su ma wak re pro iz ve de nog ~e li ka. go ne go ha os”, ali se i on pri na slo vio pre iz ve snog vre me na li ko iz glad wi va we” da je ve }i - vo lu ci o nar nog odu {e vqe wa.

Za za mah iz grad we je bi lo po klo nio ve }i ni. Da je Peng do {vaj car ski ne deq nik Vel tvo he je na qu di po u mi ra la od is cr pqe Se qa ci su upu }i va ni u no ve treb no i dr vo, pa je po ~e la ne bio po dr {ku i da je pro je kat dan otrov ni ~la nak o “kri mi nal no sti i gla di, dok je naj ma we re vo lu ci o nar ne me to de “zbi je plan ska se ~a – ~i ta ve {u me bi “Skok” za u sta vqen, mo `da bi nom tu ri zmu”.

2,5 mi li o na qu di po u bi ja no. ne se tve”, ta ko {to je se me pi ne sta le za krat ko vre me. Ka da je se Ki na iz vu kla sa dva do tri Za pra vo, naj ve }a evrop ska ma Ta ko |e su i ma te ri jal ne {te te mi li o na mr tvih od gla di, kao wi na ve} sto ti na ma go di na `i vi bi le ogrom ne: go to vo 40 pro ce {to se do do go di lo 1920/21. ili spu ta no na Sta rom kon ti nen tu. na ta stam be nog fon da je uni od 1928. do 1930. Ali dr `av ni Sa mo {to se zbog raz li ~i tih {te no. Ka ko je do {lo do te ka li d er se dr ` ao ~vr s to svog stra ho va woj ma lo po sve }u je pa ta stro fe ko ja se ubra ja u naj od kur sa jo{ dve go di ne, vo de }i `wa. Mu zej po sve }en wi ho voj kul vrat ni je zlo ~i ne u 20. ve ku? na rod u naj ve }i po mor od gla di Je dan od raz lo ga je bio tem po u svet skoj isto ri ji. tu ri otvo ren je ne dav no u Br nu (^e {ka), gra du u sr cu Evro pe ko ji raz vo ja Ki ne ko jim je ne pri ko Mar {al Peng ko jeg je Mao je sve do 1939. go di ne bio pra vi sno v e n i vo | a Ko m u n i s ti~ k e naj pre po mi lo vao, a tek ka sni pri mer vi {e kul tu ral nog dru par ti je Mao Ce dung bio ne za je, za vre me Kul tur ne re vo lu {tva. Mu zej je sme {ten u Za br do do vo qan. Naj mno go qud ni ja ze ci je li kvi di rao, ni je bio je di vi ca ma, gde `i vi ve }i na od 15.000 mqa sve ta tre ba lo je da u ro ku ni ko ji se od u pi rao. Bi lo je po Ro ma `i te qa Br na. Taj kvart ne od 15 go di na pre tek ne Ve li ku je di na~ nih ot po ra {i rom ze mo `e da se po di ~i da je na Bri ta ni ju, s tim da se ve} u na mqe i na pa da na lo kal ne par do brom gla su. U pred gra |u red n ih ne k o l i k o me s e c i taj tij s ke ve l i ~ i n e, ali ret k o. ko je vo di do mu ze ja ku }e su u raz mak uve li ko sma wi. Ali to Glad ni qu di su bi li ra |e apa r|a vom sta wu: ne ke su pra ni j e bio ne k a k av raz r a | e n i ti~ ni ne go bun tov ni. Par tij zne, ne ke za ka tan ~e ne, |u plan, ne go na sil no spro vo |e we ski se kre tar jed ne ko mu ne u Hu bre ta ko li ko ho }e{ po uli ide je. “Ve li ki skok” je Mao vi na nu za o {trio je pri jem kan di ca ma... deo na na ~in fa ra on skih pro je da ta: “Ako `e li te da po sta ne te I sviwe }e biti kao slonovi: propagandni plakat Sli~ no kao u Be ~u, u dvo ka ta iz grad we bra na i ka na la ~la no vi mo ra te da zna te da tu iz vremena Velikog skoka ri {ti ma mno gih zgra da le za na vod wa va we, za ko je su mi ~e te ne po slu {ne”. Pre ko mi pr {a ve{, pa i ta mo gde ne li o ni se qa ka bi li pri nud no rin ~a bi lo usko pa ko va no i sa to kom hlad nih zi ma za fa lio lion qu di je umr lo 1960. sa mo u ma ni ka kve ogra de. U ne kim mo bi li sa ni. “Tri go di ne te - |e no u ze mqu – agrar ni ge ni je ogrev, se qa ci su bi li pri nu |e ni jed nom re gi o nu te pro vin ci je. dvo ri {ti ma `i ve ~i ta vi {kog ra da i od ri ca wa, po tom Mao je tvr dio da se “se tve no da se ku svo je vo} wa ke – na jed noj Ve }i nom su to bi le `r tve gla kla no vi ko ji funk ci o ni {u hi qa du go di na bla go sta wa” ob - bi qe naj bo qe ose }a ka da za jed plan ta `i u bli zi ni Pe kin ga je di i wo me iza zva nih bo le sti, kao ka kvi za se o ci u gra do ja vi la je pro pa gand na ma {i ne - no ra ste”. Bi lo je kraj we opa stra da lo 50.000 sta ba la ja bu ka, ali je ne kih 67.000 ubi la par vi ma. Pro stor za sta no va we ri ja. Pla ni ra we, mo bi li za ci - sno da ne ko ka `e da sad ni ce gu kaj si ja i le {ni ka. tij ska mi li ci ja. i su sre te je ogra ni ~en, mno ja, iz grad wa – sve je to tre ba lo {e jed na dru gu i da ne ma ju pro Glad se ogla si la ra no: ve} u Jed na is tra `na ko mi si ja ko go to ga se od vi ja na o~i gled da se zbi va u isti mah. Me se ci - sto ra za raz voj. mar tu 1958. su na to uka zi va li de - ja je bi la po sla ta u taj re gion u svi ju. Pred vra ti ma pa ti ke ma pre to ga, Mao je uda qio sum Re vo lu ci ja na se lu je tre ba le ga ti jed ne par tij ske kon fe - ok to bru 1960. za te kla je is cr i tre ner ke na su {i li ca ma wi ~av ce iz par tij skog ru ko - lo da po sta ne ba za za da qu in ren ci je. U po je di nim obla sti ma pqe ne qu de ka ko na qu toj hlad uka zu ju na pre vlast mu {ka vod stva. du stri ja li za ci ju. U o~e ki va wu ni je bi lo hra ne jer je pre vi {e no }i pa le sve {to mo `e da go ra ca. Tu je i tra di ci o nal na Pa rad ni pro je kat je tre ba lo ve li kih pri no sa i re kord nog se qa ka ra di lo na bra na ma ume - ri da bi se za gre ja li, dok su u sta ru di ja ko ju sku pqa ju Ro da bu de iz grad wa bra ne na gro - iz vo za, ki ne sko ru ko vod stvo je sto na po qi ma. Ve} u apri lu je jed nom se lu za te kli jo{ sa mo mi u bran {i re ci kla `e. bo vi ma di na sti je Ming u bli - na ru ~i lo ve li ki broj po stro je ve li ka glad za hva ti la ce lu ze - dva de te ta ko ja su je dva di sa la Mu {te ri je i na kup ci do la zi ni Pe kin ga. Pro je kat je iz - wa i ma {i na u ino stran stvu, mqu. U Gu an don gu je gla do va lo po red pre mi nu le ba ke. Svu da ze s te ret nim vo zi li ma na ve den na br zi nu i bio je pot pu - pre te `no So vjet skom Sa ve zu i mi lion qu di, pa su ro di te qi na o ko lo su bi le ma sov ne grob dva i ~e ti ri to~ ka u po tra ni pro ma {aj. Te me qi bra ne ni - dru gim ze ma qa Is to~ nog blo pro da va li svo ju de cu. U He be i ju ni ce, a u jed noj od wih je bi lo zi za ba krom i gov `|em. su bi li do voq no ~vr sti i vo da ka, ali su i Ve li ka Bri ta ni ja i je na de se ti ne hi qa da qu di lu ta - de se to ro de ce ko ja su jo{ uvek Mu zej je sme {ten u pred gra |u: je pro bi ja la svu da. Po sle go di - Za p ad n a Ne m a~ k a pot p i s a l e tro sprat ni ca osli ka ne fa sa de u na pro t ra } e n ih na eks p e r i - ugo v o r e. Ki n e z i su za u z v rat `i vah nim bo ja ma, s mu zi kan ti ma, ment, od we ga se pot pu no od u- obe } a l i `i t a r i c e, pi r i n a~, igra ~i ca ma i sun cem. Zgra da slu sta lo. Sli~ nu sud bi nu je do `i - vu nu, uqa ri ce... I Pe king je `i i kao cen tar za oku pqa we, sa ve la i Tao He, pri to ka @u te odr `ao re~ – to je bi lo pi ta we kwi `a rom, de ~i jim vr ti }em i ma re ke u pro vin ci ji Gan su, ko ju je ugle da – bez ob zi ra {to to ni je lim ka fe om. Sve de lu je no vo i tre ba lo “po dig nu ti na br da”. bi lo od go vor no pre ma vla sti skoc ka no. Mu zej je ve} pri ka zao Oko 160.000 qu di je pro te ra no tom sta nov ni {tvu. ne ke iz lo `be, ali jo{ uvek ne ma iz obla sti, 2.400 rad ni ka je po Ujed no, na sta vi la se iz grad stal nu po stav ku. Otvo ren je pre gi nu lo ili umr lo to kom ra da, wa na rod nih ko mu na. Bi le su ne ko li ko me se ci kao ka kav la vi da bi u le to 1961. sve bi lo ob u - po treb ne ci gle za no ve cen rint na dru gom spra tu – {est ode sta vqe no. Mno ge usta ve i ka na - tral ne zgra de, ma ga ci ne, kan ti qe wa u ko ji ma se od mo ta va sa ga o le je vo da pro bi la ili su se ne, spa va o ni ce i bol ni ce. “Sru na ro du ko ji je uvek vo dio `i vot u sru {i li ubr zo po sle pu {ta wa {i uxe ri cu za jed no ve ~e, iz gra sen ci. u rad. Dru ge su po sta le pra ve di stan za tri da na i u|i u ko mu Po ~i we sa so bom ogle da la, u vre men ske bom be: ta ko su se ni zam za sto”, gla si lo je la kon ko joj sa ri ji i ma ri o ne te iz Ra xa 1975. ras pa le dve ve li ke bra ne sko re {e we. U gra do vi ma su za sta na sve do ~e o in dij skim ko re ni na He na nu i 230.000 qu di se po ~e ti me ga lo man ski pro jek ti. ma Ro ma. Pre vi {e od hi qa du go uda vi lo. ^ak i ta mo gde su gra - I Trg Ti je nan men u Pe kin gu je Izbeglice u Hongkongu 1962. mole za hranu di na, ob ja {wa va ju tek stu al ne ta di te qi is pu ni li ciq, ni je bi - bio je dan od wih: 1959. je o~i ble na ~e {kom, rom skom i po ne lo pu no ko ri sti. U sva kom slu - {}e na po vr {i na od {e zde set lo u po tra zi za bi lo ~im je sti - bi la je dva – ali ipak – `i va. kad en gle skom, kre nu li su Ro mi na ~a ju, u He na nu je 1961. mo glo da fud bal skih te re na na ~e mu je vim. To kom le ta ne vo qa ni je U ta kvoj si tu a ci ji 1961. usle za pad. U sle de }oj so bi se na la ze se na vod wa va ne {to ma we od bi lo an ga `o va no 400.000 qu di. pre sta la, na pro tiv, bi lo je jo{ di le su po la ve jer su mno ge bra ne ve li ka ko la. U sva kom ame ri~ kom mi lion hek ta ra, dok je na po - Pri to me su uklo we ni sred we stra {ni je. Te je se ni i zi me glad spre ~i le pri rod no oti ca we vo mu ze ju ona slu `e kao do kaz pi o ~et ku “Ve li kog sko ka” mo glo – ve k ov n i zi do vi, gra | e vi n e i je po sta la op {ta: obe }a va ju }i de. Po sle ve li kih pqu sko va ze nir skog du ha i he roj skog pro bo ja. dva! uli ce. U ce loj ze mqi je sru {e pri no si na ja vqi va ni uo~i le ta mqa vi {e ni je mo gla da upi je vo Ov de pak sve do ~e o bes ku} ni {tvu U kam pa wi mo bi li za ci je za no na de se ti ne hi qa da ku }a, a zbog gru bih gre {a ka ni su do sti - du. To kom go di ne ka ta stro fa je i ne si gur nom po sto ja wu. Sin ti i “Ve li ki skok” par tij ski ak ti - “pa le” su i mno ge fa bri ke – gli ni ~e tvr ti nu. Xu en laj je po - do sti gla vrh: u apri lu je pred sed Ro mi su no si li alat ko ji su mo gli vi sti su kre nu li po se li ma da iako su ne ke od wih tek pro ra nu dio po mo}. Ali u mno go broj - nik dr `a ve Liu [a o xi po se tio da po ne su i ko ji je svu gde mo gao da bi us po sta vi li ve li ke za jed ni - di le! Ubr zo je ne sta lo gra |e nim slu ~a je vi ma lo kal ni ka dro - svo ju ma ti~ nu pro vin ci ju Hu nan bu de upo tre bqen. Ta ko u mu ze ju ce od 20.000 qu di. Se qa vi ni su hte li da iz gu be i bio je {o ki ran. Na jed noj par svo je me sto ima ju tr gov ci ko wi ma ci su pod vrg nu ti voj noj svo je “cr ve ne za sta ve” i ja - tij skoj kon fe ren ci ji u ma ju je Na je sen 1957. po ~e la je u Ki ni i kor pa ri, ki {o bran xi je i cir ku di s ci p li n i: uju t ru su vqa li su da je sve u re du. dao se qa ci ma za pra vo re kav {i kampawa koja je imala grandiozan zan ti, vo di ~i me dve da i gu ta ~i va mar {i ra li na po qa u ba Funk ci o ne ri sa dr `av nog da je “sa mo 30 po sto pro ble ma ciq – da se u “velikom skoku tre. I, na rav no, mu zi ~a ri. ta q o n i m a, sa za s ta v a m a ni voa dr `e }i se svog mo - iza zva no pri rod nim si la ma, a 70 Kao mu zi ~a ri Ro mi su omi qe na ~e lu ko lo ne. Da bi se no po la ot ku pa jo{ uvek su pro ce na ta je de lo qu di”. Kao i da unapred” pretekne Zapad. Umesto kam pa wi dao za mah, Mao toga, zemqa je potonula u haos koji is pu wa va li kvo te, ako je “cen tra la glav ni kri vac, mi ni. Upr kos to me, s wi ma za sto lom se ne se di. Po red ko la na la ze se je u av gu stu 1958. za po seo tre ba i pri nud no. ru ko vo di o ci smo od go vor ni”. je ko{tao `ivota 45 miliona qudi ta ble iz sred weg ve ka ko je su se ostr va Kve moj i Ma cu ko Upr k os te { ko } a m a, Mao Ce dun ga ni je po mi wao. ka ~i le na dr ve }e i upo zo ra va le na ja su pri pa da la Taj va nu. no men kla tu ra ni je hte la Xu en laj je po mo gao Ma ou da pod ru~ ju Bo he mi je i Sak so ni je na “Na pe ta si tu a ci ja mo `e bi ti vin skog ma te ri ja la, i no ve uli da ih vi di. Ide o lo {ki pro - sa ~u va obraz, pre u zev {i od go dra kon ske ka zne ko je su im pre ti od po mo }i da bi se pod sta kli ce na me stu sru {e nih kvar to va blem ima li su i ka dro vi po ko - vor n ost na se b e. Li Fu h an, le u slu ~a ju da pre |u gra ni cu: mu qu di, po go to vo oni ko ji su su - ni su ni za po ~e te. Stra ne di mu na ma, {a qu }i mi li ci ju po pred sed nik Plan ske ko mi si je {kar ci su ba ca ni u ne gve, `e ne zdr `a ni. Sva ko je u na {oj ze - plo ma te su ko men ta ri sa le da je se l i m a ka k o bi iz v u k li po - pre u zeo je ru ko vo |e we. Ume sto bi ~e va ne, de ca `i go sa na. To je bi mqi voj nik”, ob na ro do vao je. op {ta sli ka u ze mqi – ha os. treb ne ko li ~i ne. Deng Si ja o - iz vo za, pi ri na~ je mo rao da se lo po ve za no s ~a ra wem. Ka bi net Ve }i na je bez voq no pri o nu la Sr ce in du stri ja li za ci je je ping je ka sni je re kao: “Kao da uvo zi, a na mno gim par tij skim ma gi je po ka zu je okult ne re kvi zi te na po sao, ali su po je di ni po ka - tre ba lo da bu de pro iz vod wa ~e smo bi li u ra tu”. Ipak, jo{ le - kon f e r en c i j a m a za p o v e s ti i ko ji slu `e za ~i ta we s dla na, ga ta za li odu {e vqe we; od wih je na - li ka do ko je je Ma ou po seb no sta ta 1959. ~i ni lo se da je u jed nom na red be iz “Ve li kog sko ka” su we kar ta ma i sva ko ja ka ~u de sa: sta la mi li ci ja ko ja je po sta la lo, pa je to funk ci o ne re na go ni tre nut ku mo gu }a is prav ka: Mao po vu ~e ne. Se qa ci su mo gli po pti ~i ja pe ra, ko som ob mo ta na ja ja, udar na pe sni ca “Ve li kog sko lo na su lu de ide je: da sva ka na je sa z vao par t ij s ko ru k o v od - no vo da ob ra |u ju svo je par ce le, vo {ta ne lut ke. Mo gu isto ta ko do ka”. rod na ko mu na ima vla sti tu vi so stvo na da no no} no za se da we u do zvo qe ne su lo kal ne pi ja ce, bro da po slu `e za vu du kult. [ta Na taj na ~in je utrt put za ku pe}! Wi ho va kon struk ci ja Lus han. Mar {al Peng De hui je ve li ki pro jek ti ob u sta vqe ni. je re al nost, a {ta mit? To iz lo ve li ku glad. O~e ku ju }i ko lek i{la je i do ~e ti ri me tra vi si ne u me |u vre me nu po se tio svoj za A Mao? `ba osta vqa otvo re nim, od Kar ti vi za ci ju, mno gi pa o ri su kla i bi le su u`a sno pri mi tiv ne. vi ~aj, \i jang tan u Hu na nu, i Mao je bio lo {e vo qe i glu men pa do Ru so o vog “Za spa log Ci li sto k u i ki n e s ki sto~ n i Ak ti vi sti i mi li caj ci su i{li znao je {ta se do ga |a. Bio je mio je pa }e ni {tvo. Ni je pred u- ga ni na”. Ka da su Ro mi iz Bo he mi je fond je do `i veo slom. Funk ci od ku }e do ku }e u po tra zi za bi lo neo bi~ no hra bar ~o vek i otvo - zeo ni {ta. Ipak, sa mo ~e ti ri kre nu li da qe ka Fran cu skoj, na o ne ri ko ji su osni va li na rod ne ~im {to bi se mo glo pre to pi ti. re no je kri ti ko vao Ma oa, do - go di ne ka sni je – 1966, za po ~eo zva ni su bo e mi ma, {to je po sta lo ko m u n e su kon f i s ko v a l i sve Ko bi im se su prot sta vio pre ti biv {i i po dr {ku. Upr kos to - je sle de }u kam pa wu: Kul tur nu si no nim za pri ma mqiv `i vot ni {po re te – mo glo se je sti jo{ lo mu je is kqu ~i va we iz kan ti me, Mao je 2. av gu sta re kao da su re v o l u c i j u, na r ed n u ali po stil i stva ra la~ ke slo bo de. Ali sa mo po kan ti na ma. Lo kal ni ne. Ka da je je dan ka dar pro te sto “je d i n i pro b le m i ko j e da n as sled wu epi zo du ra za ra wa. to je u ve li koj me ri mit iza ko jeg ka dro vi su ima li kon tro lu nad vao ka da je iz jed ne ku }e uze ta ima mo di vqa~ ki na pa di opor n E. N. L.

N

11

B

se od vi ja dra ma op stan ka.

Jed na so ba mu ze ja po sve }e na je i onom naj stra {wem: wi ho vom si ste mat skom uni {ta va wu u tzv. ci gan skim lo go ri ma Au{vi ca, ko je je do ku men to va no kwi ga ma de bqi ne lek si ko na i ime ni ma mno go broj nih rom skih `r ta va na ci sti~ ke Ne ma~ ke. Go to vo sve su obe le `e ne da tu mom smr ti, od odoj ~a di pa do sta ra ca – od wih 20.000 u tim lo go ri ma pre `i ve lo je sa mo 3.000. Sed mog mar ta 1943. go di ne na ci sti su po sla li pr vi i naj ve }i tran sport mo rav skih Ro ma u Au{vic 2 – Bir ke nau. Ro mi iz ce le Mo rav ske su ta da oku pqe ni upra vo u Br nu. So ba se na pu {ta s mu~ ni nom u sto ma ku.

Po sled we ode qe we pu no je `i vih bo ja i raz ga qu ju }ih pri ~a. Po sve }e na je da na {wem sve tu Ro ma, wi ho voj umet no sti i za slu `nim li~ no sti ma. Tu se ubra ja i po ro di ca Ho lo mek. De da To mas je bio pr vi Rom s uni ver zi tet skom di plo mom: 1938. je na pra {kom Kar lo vom uni ver zi te tu po stao prav -

nik. Dok su mno go broj ni we go vi su na rod ni ci ubi je ni u lo go ru, on je us peo da pre `i vi rat u Slo va~ koj. Ka sni je je bio ko mu ni sti~ ki ka dar.

We gov sin Ka rel ko ji da nas ima 75 go di na, stu di rao je ma {in stvo i ubr zo je dis tan ci ra ju }i se od re `i ma pot pi sao Kar tu 77 o qud skim pra vi ma. Po sle “bar {u na ste re vo lu ci je” 1989. iza bran je u skup {ti nu. “U eufo ri ji tih go di na mo gli smo da po kre ne mo stva ri za ko je nam da nas ne bi vi {e po {lo za ru kom”, re kao je. Bio je je dan od po kre ta ~a mu ze ja, ko ji je u me |u vre me nu po ~e la da vo di we go va }er ka Ja na ko ja je za vr {i la et no lo gi ju.

Ho lo mek ~e sto se di do le u ka feu. Ma li sim pa ti~ ni go spo din s ma {nom i {e {i rom mo gao bi da na pi {e ro man o [an do ru Ma ra i ju, Mi la nu Kun de ri ili Gre go ru fon Re co ri ju. De lu je kao ar he tip sred we e vrop skog bur `u ja. On i je ste to, kao {to je i an ga `o va ni Rom. “Mi `e li mo ov de da po ka `e mo da ni smo ne ka kvi aso ci jal ni ti po vi, ne go da ima mo vla sti tu kul tu ru”.

Ka ko je do {lo do to ga da Ro mi `i ve ba{ u tom kvar tu? Pr vi trag su tri po zla }e na ka me na is pred mu ze ja. “Ka me we za spo ti ca we” ko ji ma umet nik Gin ter Em nig upo zo ra va na `r tve na ci o nal so ci ja li zma, vu ku i na ~e {ko po re klo. “Ber told Open hajm... Mar git Open hajm... Mar ta Open hajm”, ro |e ni su u Br nu, umo re ni u Au{vi cu. Kao i u po la sta rog gra da, i u ovom kvar tu je bi lo `i te qa ne ma~ kog po re kla. Me |u wi ma mno go Je vre ja, ko ji su po sle 1939. ve }im de lom de por to va ni. Osta lih 50.000 ne ma~ kih Br wa na je po sle ra ta pro te ra no. Zbog to ga su ~i ta ve uli ce osta le pra zne. Dr `av ne slu `be sa da re gru tu ju no vu rad nu sna gu u slo va~ kim rom skim se li ma nu de }i im za po sle we i sme {taj u sta no vi ma ko ji ne ma ju vla sni ke.

Sto ga ih ima i u ve }im ~e {kim gra do vi ma u sve ve }em bro ju.

“Za {to nas pro go ne po ce lom sve tu?”, gla si jed na rom ska pi ta li ca. A od go vor je: “Za to {to svet ne zna da nas ce ni”. Mu zej u Br nu je do bro me sto da se po~ ne i s tim. n [te fan [o man („Cajt”)

12

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

PODSE]AWA: EDVARD HOPER (1882-1967), VIZIONAR AMERIKE

Sli ke iz de pre si je re 130 godina (22. jula 1882) ro|en je slikar Edvard Hoper, opori vizionar nali~ja ameri~kog sna i nezaobilazni svedok urbanog `ivota Amerike u godinama uo~i i tokom Velike depresije (dvadesetih i tridesetih). U krugovima znalaca cewen, Hoper je ostao u senci proslavqenih savremenika “« preko bare“», iako je wegov uticaj na svetsku art i pop scenu izvanredno `iv i dan danas. U jednom intervjuu pred kraj `ivota pre 45 godina – 1967, priznao da s« e ne se}a da je u svoje vreme i{ta ~uo o Pikasu», ali je zato bio duboko impresioniran Rembrantom, posebno wegovom “« No}nom stra`om»“ za koju je rekao da je n « ajlep{a stvar koju je video u `ivotu». Hoper je, uglavnom, svoj umetni~ki rad posvetio prefiwenom realisti~kom oslikavawu uli~nih scena i unutra{wosti ameri~kih kafea, restorana i svrati{ta, qudskih figura u gotovo geometrijskom okru`ewu ku}a i ulica, za razliku od svojih savremenika koji su eksperimantisali s apstraktnim slikarstvom i kubizmom.

P

Kako mo`e da slu`i tako polako? Ima samo tri mu{terije.

Da li me je uop{te video?

Publika i kritika primetila je u wegovim slikama umetni~ku snagu i neposrednost – prosto bi se u oko posmatra~a urezivalo ose}awe usamqenosti.

U ~etrdesetim godinama svog `ivota Hoper dobija puno priznawe za svoje stvarala{tvo, a wegov za{titnik Stiven Klark kupuje od wega uqe “« Ku}a kraj pruge“» iz 1925. koju poklawa Muzeju moderne umetnosti u Wujorku gde je imao i prvu veliku retrospektivu (1933). Tokom tridesetih i ~etrdesetih godina pro{log veka Hoper je naslikao svoje najva`nije slike: „«Wujor{ki bioskop“», „«No}ne ptice“», „«Hotelski hodnik“», „«Jutro u gradu“», „Rano nedeqno jutro“, „Letwe doba“. „Sedam ujutro“, „Sunce i prazna soba“... Wegove usamqene figure su uglavnom `ene, obu~ene, poluobu~ene i gole, i ~esto gledaju kroz prozor sobe. Voleo je i usamqene parove, a naro~ito je „Izlet u filozofiju“ (1959) izazvao mnogobrojna tuma~ewa: sredove~ni ~ovek sedi na ivici kreveta, a pored wega – otvorena kwiga i polugola `ena.

Zrak svetla osvetqava pod ispred kreveta. „Platoni~ar u potrazi za

Mislim da ona zna za Meri... Zbog toga samo }uti sada.

Sve }u poricati...

Dovraga... slomio mi se nokat.

Mo`da odem sutra do Meri da mi ga sredi. Ona je tako dobra prijateqica

Ovi tipovi sede unutra s {e{irima na glavama...

Kakvi kreteni.

Hej, pa i ja imam kapu na glavi!

Tekst u obla~i}ima uz Hoperovu sliku smislio Klejton Talbot

U svojim mladala~kim danima, ipak, on je obi{ao Evropu i upoznao se s pariskim galerijama i slonima po~etkom 20. veka. Potom se zatvorio u svoj wujor{ki studio, tragaju}i za svojim vlastitim stilom. Na pragu karijere pola radnog vremena provodio u jednoj reklamnoj agenciji e da bi pre`iveo. I kada je postao slobodan umetnik bavio se ilustracijom, kucaju}i na vrata raznih magazina i agencija u potrazi za kojim dolarom. To su bile za wega “« godine beznade`ne nesre}e i posve}ivawa crnim mislima o svojoj karijeri»“, kako je to opisao jedan wegov kolega ilustrator, sve dok nije prodao svoju prvu sliku 1913, “« Plovidbu“» iz 1911. Posle o~eve smrti iste godine, seli se u Grini~ vilix, ~uveni boemski deo Wujorka gde su se okupqali umetnici, gde je proveo ostatak zivota.

Hoper je prepoznatqiv po svojim uqima usamqenih parova i figurama na ivici egzistencije koje stavqa u prizmu igre svetlosti i senke. Wegov postupak je podse}ao na fotografiju i film noar... U prvi mah, pro|u je imao s akvarelima koje je izlo`io u Bruklinskom muzeju 1923, nastalim tokom jednog letovawa u Masa~usecu. “« Mansardu“ mu» otkupio muzej za svoju stalnu postavku i sumu od 100 dolara.

stvarno{}u i istinom, mora da se okrene od svog prolaznog carstva i pomi{qa na ve~ne forme i ideje.

Zami{qeni mu{karac na Hoperovoj slici je postavqen izme|u zemaqskog mamca u obli~ju `ene, i vi{eg duhovnog poziva kojeg predstavqa eteri~ni zrak svetlosti.

O~igledno je bolan posle ~itawa Platona i celono}nog razmi{qawa o tom izboru i wegovim posle-

„Izlet u filozofiju” iz 1959.

dicama. On je paralizovan stra{nim padom u melanholiju“, napisala je Xozefina (Xo) Hoper, slikareva `ena i muza.

Nighthawks ili „No}ne ptice“ iz 1942. su najpoznatiji Hoperov rad.

Prikazuje mu{terije za {ankom restorana (u Grinix vilixu?) no}u. Kao u mnogim Hoperovim slikama, interakcija me|u osobama

koje su se tamo zatekle je minimalna. Sam Hoper i wegova `ena su bili modeli, a Xo je dala i naslov slici, mo`da podstaknuta Hemingvejevom kratkom pri~om „Ubice“ koju je Hoper obo`avao. Filmska kompozicija slike i upotreba svetla toliko su upadqivi da nije ~udo {to je ta scena postala favorit mnogim filmaxijama. Osim otga, Hoperovu „Ku}u pored pruge“ bukvalno je preneo Hi~kok u „Psihu“, a sli~no je u~inio i Terens Malik u filmu „Bo`anstveni dani“. Citiraju ga u „Kraju nasiqa“ Vim Venders (ukadriran poster „No}ne ptice“), u „Blejd raneru“ Ridli Skot, u „Putu za Perdi{n“ Sem Mendes..

Slikari poput Vilijema de Kuninga, Xima Dina ili Marka Rotka se tako|e nisu libili da se oslawaju na Hoperov postupak kao i da ga direktno citiraju, a tu su i nebrojeni oma`i od strane strip crta~a. Pop ikone kao {to su Xems Din i Merlin Monro ~esto vidimo na posterima u potpuno hoperovskom ambijentu, dok Tarnerov TV kablovski kanal pu{ta animirane klipove zasnovane na Hoperovim slikama. Ni muzi~ari nisu ostali imuni na wegovu magiju, pa je Tom Vejts jedan svoj album naslovio sa „No}ni sokolovi u restoranu“, dok je Madona turneju nazvala Gir lie Show prema Hoperovoj slici iz 1941, obilato koriste}i wene scenske elemente. Taj trag je vidqiv i u japanskom svetu animacije, crnom sajberpank trileru „Tehnolajz“...

Hoperova dela retko dolaze na tr`i{te: nije bio hiperproduktivan sa 366 slika tokom `ivota, a 1950-tih, kada je imao preko 70 godina, nije radio vi{e od pet slika za godinu. Wegov dugogodi{wi prodavac, Fran Ren, koji mu je priredio prvu samostalnu izlo`bu 1924, prodao je „Hotel Prozor“ 1957. godine Olgi Knepke za 7.000 dolara ({to bi danas bilo oko 75.000 dolara) kada je pravila kolekciju za Forbsovu zadu`binu. Forbs je istu sliku prodao glumcu Stivu Martinu 1999. za oko 10 miliona dolara, dok je Martin 2006. platno „utopio“ za gotovo 27 miliona na Sotbijevoj aukciji u Wujorku, {to je rekord za Hoperova platna. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

PI SMO IZ PA RI ZA

Si gur nost sku pa a ne iz be `na Pi{e: Du{an Simin o~ ni mo od Ivli na: u obla sti se ver no od Pa ri za usko ro }e 4.000 ba ro va, pe ka ra i {pe ce raj skih rad wi (ba{ da ne ka `e mo mar ke ta»), bi ti opre mqe no no vim si gur no snim si ste mom ugra |e nim u ka se. Vi {e ne }e ka sir ka vra }a ti i od bro ja va ti no vac, ve} sa ma ma {i na. Ka ko se eks pe ri men tal no po ka za lo u vi {e pa ri skih bu ti ka kao i u Li o nu, broj oru `a nih pqa~ ki zbog ova kvog si ste ma – isti na, uvek lak {im oru` jem – opao je za 19%. Ta kva ka sa ko {ta 10.000 evra, sa op -

P

{ti la je ivlin ska po li ci ja za jed ni~ ki sa re gi o nal nom Ka som zdrav stve nog osi gu ra wa. U pre vo du: dr `a va }e u~e stvo va ti u vi si ni od 60% tro {ko va za na bav ku t« og pa ten ta.

Dru gi pri mer na la zi mo na In ter ne tu. Sla we elek tron skih pre po ru ~e nih po {tan skih po {iq ki kod ne kih fir mi ne ko {ta ni {ta (ili sko ro ni {ta). Kod Le gal box-a, na pri mer. U Po {ti (PTT-u) se, pak, bez ob zi ra na elek tron ski na ~in sla wa, pla }a i da qe 3,38 evra za jed no pi smo, a ako ho }e mo i po tvr du uslu ga – to ko {ta 4,48 evra.

Svi dru gi da va o ci uslu ga ga ran ci ju va {eg pot pi sa uzi ma ju na « da tu re~». To opet za po sle di cu ima mo gu} nost ma ni pu la ci je i sla bi ga ran ci je u slu ~a ju prav nog spo ra.

Po {ta je se bi, iz naj vi {ih raz lo ga si gur no sti, za da la se dam kri te ri ju ma: iden ti fi ka ci ju po {i qa o ca, po hra wi va we po da ta ka, evi -

den ci ju sla wa, vre men ski do kaz sa o bra }a ja, po {to va we taj no sti i ce lo vi to sti sa dr `a ja pi sma, elek tron ski pot pis pri ma o ca i – ar hi vi ra we. Uslu ga da kle ko {ta, ali je za i sta vi so ko pro fe si o nal no za jem ~e na i ta kva si gur nost te {ko mo `e bi ti ve }a.

Agen ci ja AFP ovih je da na ob ja vi la me re we jav nog mwe wa u po gle du na stro je no sti Fran cu za da ku pu ju pre ko In ter ne ta. Uzo rak je uzeo u ob zir sve dru {tve ne slo je ve ku pa ca ko ji „«idu„ u elek tron sku na bav ku naj ma we jed nom me se~ no.

Po lo vi na is pi ta ni ka pri zna je da ih je eko nom ska kri za okre nu la ovom na ~i nu ku po vi ne (ma we po -

sred ni ka – ni `e ce ne). Isto ta ko, po lo vi na pri zna je da je bar jed nom ima la pro blem pri li kom tran sak ci je. Wih 28% su o ~i lo se s ne do stat kom pro iz vo da u skla di {ti ma. Ove pak pra ti 18% ku pa ca ko ji ma ni je is po ru ~en opi sa ni pro iz vod, ve} ne {to pri bli `no, a 15% se `a li na o{te }e we ro be pri li kom tran spor ta. Me |u raz o ~a ra ni ma je i 13% ko ji ni ka da ni su do bi li is po ru ku, dok ih je 7% do bi lo ro bu ko ja uop {te ni je na ru ~e na. Sve u sve mu – 27% ih je bi lo pri nu |e no da za me ni pro iz vod, a 20% wih po vra ti lo je upla tu.

Naj ve }a za dr {ku pre ma in ter net skoj ku po vi ni po tro {a ~i na la zi se u ne mo gu} no sti da ro bu pro ba ju (do dir nu i vi de u`i vo), a po lo vi na wih is ka zu je ja san strah od fal si fi ka ta i ra zno li kih mo gu} no sti pre va re, bez mo gu} no sti nov ~a ne na dok na de. ^i ta va tre }i na spo mi we i ne do sta tak tr go va~ -

kih sa ve ta o ro bi. A strah od kra |e bro ja kar ti ce ima ju vi {e ili ma we – svi.

Na mer no smo uze li ovih ne ko li ko pri me ra si tu a ci ja ko ji ma se sve vi {e i ne iz be `ni je iz la `e mo.

Ula ga we u si gur nost fi nan sij skih tran sak ci ja, sto ga, zah te va no ve ogrom ne in ve sti ci je. Tr go vac si gur no snom opre mom za aero dro me ka `e nam da im pro met ra ste dvo stru ko iz go di ne u go di nu na kon 11. sep tem bra 2011. Kom pa ni je ko je se sme sta ne ukqu ~e u ku po vi nu ri zi ku ju da bu du ne kon ku rent ne. I sve to se od ra `a va na ce nu kar te.

Vi deo-kon tro la ni je sti gla sa mo jo{ do bra~ ne so be obi~ nog gra |a ni na. Ko li ko god pro te sto va li u ime qud skih pra va, re zul ta ti kri mi no lo {kih is tra `i va wa ipak po tvr |u ju op {tu ko rist.

Is tra ge i sud ski po stup ci ubr zva ju se, {to zna ~i da se iz da ci skra }u ju.

Ne ka da {wi pqa~ ka {i go vo ri li su da ne ma te no ve bra ve ko joj ne do a ka no vi ka la uz». To po tvr |u ju i ha ke ri. Sva ki no vi pro gram pro va li se sve br `e. Bo gat stvo pri zi va bez bed nost oni ma ko ji bi da se do ~e pa ju imo vi ne br `e i lak {e, ne go ra dom.

Mi, obi~ ni gra |a ni, za sad se na la zi mo u me |u vre me nu - me |u pro sto ra: ne }e mo }i bez no vo ta ri ja, a to }e nas, tu i ta mo, ko {ta ti tr go va~ kog {lam pe ra ja, ali i pre va ra s pred u mi {qa jem. A to i ni je ta ko opa sno ako po gle da mo ka ko su ha ke ri pro le tos us pe li da pro va le i po kra du naj za {ti }e ni ju ame ri~ ku in sti tu ci ju kao {to je NA SA. P « ro ~e {qa no »joj je 48 kom pju te ra, a {te ta je u vred no sti od 7 mi li o na do la ra. O po da ci ma ko ji su is cu ri li da i ne go vo ri mo.

U no vi nar skom `ar go nu za vest ka `e mo da je pro {la i » li od jek nu la». Ova je pro {la je dva ne {to ma lo okr znuv {i jav nost, u ob li ku sa op {te wa sa me NA SA-e. Ni ka da kao da nas si gur nost ni je pred sta vqa la va `nu stav ku kon struk ci je ce ne ne kog pro iz vo da. Ka ko stva ri sto je – jed nog da na mo gla bi da po sta ne i pre sud na. (autor je {ef de ska na fran cu skom Ka na lu 5)

PUT OKO SVETA

KAD BAN KO MAT PO LU DI: Po li ci ja je mo ra la da in ter ve ni {e da bi za ve la red u jed nom ma lom gra du na is to ku En gle ske gde je je dan ban ko mat, usled kva ra, kli jen ti ma di stri bu i rao dvo stru ko ve }i iz nos nov ca od tra `e nog. Vest da ban ko mat “~a sti” br zo se pro {i ri la, pa je is pred ban ko ma ta na sta la ne vi |e na gu `va: pro ce wu je se da je oko 30 oso ba “pro fi ti ra lo” od po kva re nog ban ko ma ta.

VI RUS: Iran ska nu kle ar na po stro je wa na pao je neo bi ~an vi rus, ko ji usred no }i ga si si stem auto mat skog upra vqa wa, pa li kom pju te re i pu {ta pe smu “Thun der struck” austral ske gru pe Ej si Di si (AC/DC), i to – do da ske. Spor na iran ska po stro je wa su ve} bi la na me ti ha ke ra, a me |u uba ~e nim vi ru si ma bio je i Flejm, za ko ji va `i da je ve ro vat no naj kom pli ko va ni ji vi rus ikad stvo ren.

SU PER KON TRO LA: Je da na e sto go di {wi de ~ak us peo je da se bez pa so {a i kar te ukr ca u avion ko ji je iz Man ~e ste ra le teo za Rim. Pret po sta vqa se da je de ~ak pret hod no po be gao od ku }e, a bez bed no snu kon tro lu je pro {ao ta ko {to se ne pri met no pri kqu ~io jed noj po ro di ci. Ot kri ven je ka da je avion ve} bio u va zdu hu, na pu tu za Rim. Lo gi~ no, na kon ovog do ga |a ja vi {e pri pad ni ka aero drom skog oso bqa je su spen do va no.

PLA TI ILI...: Po li ci ja {i rom Austra li je kre nu la je u po tra gu za oso ba ma ko je su na mo bil ne te le fo ne hi qa da Austra li ja na ca po sla le pre te }e po ru ke u ko ji ma se od wih zah te va da im is pla te 5.000 do la ra ili }e u su prot nom bi ti ubi je ni. Pa ni ku me |u oni ma ko ji su pri mi li po ru ke, a ne ki su je shva ti li ve o ma ozbiq no, ubla `i la je po li ci ja po ru ~iv {i da se ba rem pre ma do sa da {wem is ku stvu, ra di o la `nim pret wa ma.

13

FE NO ME NI: LO [I MOM CI - BA[ SU ZA BAV NI!

Yo ke ri za ube dqi vi ju pri ~u re nut ni film ski hit „Us pon Mra~ nog vi te za“ raz go reo je ma {tu fa no va ~o ve ka-{i {mi {a jo{ u to ku pri pre ma za sni ma we; ne str pqe we se pod gre va lo to kom sni ma wa i post pro duk ci je a pre mi je re su tre ba lo da bu du kul mi na ci ja ~i ta vog za me {a teq stva. Tra gi~ ni do ga |a ji oko po ko qa na pre mi je ri fil ma u pred gra |u Den ve ra (Ko lo ra do), za se ni li su sam film, ma da na si qe ne bi tre ba lo po ve zi va ti sa sa mim fil mom jer

T

svo jom do mi {qa to {}u i upe ~a tqi vim ke re fe ka ma ko je iz vo di, pri vla ~e }i wi ma vi {e po gle da ne go {to se upu }u je „do brom mom ku“. Tam na stra na sa bez broj nim va ri ja ci ja ma sen ki, po ka zu je se in tri gant ni jom od stal ne sve tlo sti po zi ti va ca. Ne moj mo za bo ra vi ti da je i Bet men, u jed nom de lu svo je du ge ka ri je re, bio tre ti ran od stra ne po li ci je, kao ne va qa lac i sa mo zva ni de li lac prav de ko ga tre ba one mo gu -

ho vim vr li na ma. Po istom prin ci pu je sim pa ti ~an i ni ma lo be za zle ni i fi ni ali ta ko |e i in tri gant ni gang ster „Skar fejs“ To ni Mon ta na. Pun vek ne ble di ni pro vo ka tiv na sli ka be smrt nog, go spod ski ele gant nog, {ar mant nog kr vo pi je Gro fa Dra ku -

Yo ker po ne kad za se wu je Bet me na svo jom do mi {qa to {}u, pri vla ~e }i vi {e pa `we od „do brog mom ka“. Tam na stra na sa bez broj nim va ri ja ci ja ma sen ki, po ka zu je se in tri gant ni jom od stal ne sve tlo sti po zi ti va ca se mo glo de si ti na bi lo ko joj film skoj pred sta vi. [o kant nost ovog slu ~a ja une ko li ko je skre nu la pa `wu jav no sti na po gre {nu, „ne film sku“ stra nu, a pri li ~an broj kri ti ~a ra ko ji su film od gle da li ima ozbiq ne pri med be na ovo de lo {to, s dru -

}i ti jer zva ni~ noj vla sti oti ma po sao i ugled. Ta da je Bet men, ma kar bio i la `no op tu `en, de lo vao ube - Karte iz rukava: Yoker dqi vi je, we go va mi si ja bi la je le, zbog ko ga `en ska sr da {ca ja te `a ali ple me ni ti ja. ~e ku ca ju.

Na rav no, slu ~aj Xo ke ra kao Ipak, ~i ni se da je {am pion lo {eg mom ka ko ji je za bli stao, me |u obi~ nim, qud skim lo {im ti po vi ma ko ji su pri vu kli sve tla sla ve, ubi stve ni, ta jan stve ni, lu cid ni ka ni bal - Ha ni bal Lek tor, lik ko ji spa ja ne spo ji vo, spu {ta se do gra ni ca ani mal nog i uz di `e do vr hu na ca in ge ni o zno sti. We go va za vo dqi vost kri je se u spo ju ru {e wa ta bua i sve sno sti ko ju ti po stup ci do no se, strah od we ga opi ja kao i sti mu la tiv na sred stva, do ka zu ju }i te zu da i stra {no mo `e da bu de le po. Ko li ko god da su auto ri na mer no ma ni pu li sa li stva ra ju }i ovaj lik, ne spor no je da on iza zi va re ak ci je di vqe wa kod kon zu me na ta ({to zna ~i da su auto ri po {li od is prav nih te za).

Iako kostimiran, nema supermo}: Betmen Li sta do pa dqi vih lo {ih mo ge stra ne, qu ti obo `a va o ce Cr ni je usa mqen. Sli~ nih pri me ra ma ka ko ji su pri gra bi li deo sla nog vi te za. ima mno go. Ako po |e mo od be za ve od po zi ti va ca du ga je, i pro te Kult ni strip ju nak vi {e je pu zle nih cr ta nih fil mo va, la ko `e se kroz pro {lost i sa da ta bi vao u `i `i in te re sa i po pu }e mo se do se ti ti Po pa je vog su {wost do (umet ni~ ki za mi {qe lar no sti, pa pa dao u za bo rav i iz par ni ka Ba xe ko ji je, na kon svih nih i ob li ko va nih) bu du} no sti. we ga opet bio uz di zan; za tre nut nu re ha bi li ta ci ju za slu `an je Frenk Mi ler i we gov strip „Po vra tak Cr nog vi te za“ iz 1986. ko ji je po da rio no vu mla dost i sna gu Bet me nu. Na ta la su te no vo ste ~e ne po pu lar no sti kre nuo je i no vi film ski `i vot Bet me na – od 1989. ka da pr vi u ni zu fil mo va re `i ra Tim Bar ton i za ko jim u ni zu sle de tri fil ma. Film ska tri lo gi ja Kri sto fe ra No la na za po ~e ta je 2005. na sta vqe na 2008. i (ba rem Kanibal Hanibal de kla ra tiv no) okon ~a na „Uspo nom...“ ba ti na ko je je po pio, po stao sim Mo gu }e je ovu po ja vu mu dro tu ma In ten ziv no pro mi {qa we pa ti ~an u svo joj upor no sti (ili ~i ti kao je din stvo sve tla i ta me, Bet me na kao he ro ja ko ji, iako tu pa vo sti); sli ~an je slu ~aj sa do bra i zla kao opo zi ta ko ji se ko sti mi ran, ne ma su per-mo} kao ve ~i tim ne va qal cem Hro mim ne mo gu odva ja ti jer tek ka da su we go vi strip tr `i {ni su par ni Da bom iz Di zni je vih stri po va i spo je ni da ju pu no }u i uver qi vost ci – od Su per me na do bu qu ka cr ta }a. Ko se ne se }a pr ga vog i po nu |e noj pri ~i. Na rav no, po Mar ve lo vih ju na ka – te me qi se ner vo znog br ka tog Se ma iz cr ta sto je i dru ga tu ma ~e wa ko ja ni su na Mi le ro voj po stav ci u ko joj je, }a o Du {ku Du go u {ku i Pat ku po hval na ni za auto re ni za pu na po ~et ku pri ~e Bet men pen zi Da ~i? Kad se on po ja vi stva ri o ni san, star i de be qu {kast, a de fi ni tiv no po sta ju za bav on da se sti ca jem okol no sti vra ni je. A {ta tek re }i o ma~ ku }a na pa kle ne plo~ ni ke Go ta ma Sil ve ste ru ko ju upor no po ku da bi po no vo de lio prav du, ali uz {a va da ulo vi ka na rin ca? mno go vi {e na po ra ne go ka da je Mo `da naj sim pa ti~ ni ji ne va bio mlad. U tom tre nut ku, qud qa lac mo gao bi bi ti Ko sta skost Mra~ nog vi te za po sta je Ko jot, ne u spe {ni lo vac na kqu~ za pro na la `e we we go vih Pti cu Tr ka ~i cu. Ne gov ve ~i no vih li ca, {to se de {a va lo i u ti op ti mi zam i kon stant ni stri pu i na fil mu. Ta ko je iz gu po ra zi ne mo gu a da ne ga nu. bqen deo ta jan stve no sti i fa Me |u strip ne ga tiv ci ma sim sci na ci je ali je do bi jen no vi pa ti je su sva ka ko po bra la kva li tet – qud skost. U na stav ku bra }a Dal ton, de `ur ni ne va eks plo a ti sa wa i raz vi ja wa pri qal ci i pro tiv ni ci Ta li~ ~e ne mi nov no se sti glo i do zli nog To ma; mo ra se pri zna ti da ko va ca, bez ko jih ne ma za ple ta pa i Gar ga mel ima ne kog {ar ma ni po sla za Bet me na. U po ku {a ju kad, za jed no sa ma~ kom Azra e da se iza wi ho vih gro tesk nih ma lom, vre ba [trum fo ve. ski i gri ma sa ot kri je ne {to vi Po sve ti mo li se za bav nim {e od pu ke zlo }e, ~i ni da se naj de li ma za {i ro ke, od ra sli je da qe od ma klo u slu ~a ju Xo ke ra, ma se, sva ka ko }e nam kao za ko ji po sta je sve za ni mqi vi ji za bav ni ne va qal ci pa sti na pa ana li zu i do pu wa va we, {to je za met lo pov-xen tlmen Ar sen in tri gi ra lo sce na ri ste (i stri Lu pen, neo do qi vo ta jan stve - Ve~iti nevaqalac Hromi Daba po va i fil mo va) i pri vu klo pa ni strip i film ski ju nak Di ja bli ku. Ka ko ko na~ nog od go vo ra `wu gle da la ca. bo lik. Ro bin Hud je, na rav no, po na ova kva pi ta wa ni ka da ne }e Ta ko je, jo{ jed nom, ovog pu ta zi ti vac ali we gov pan dan, u bi ti, obi~ nim smrt ni ci ma ne na sve tlu har ti je i bi o skop skog stri pu „Alan Ford“ - Su per hik, osta je ni {ta dru go ne go da u`i ekra na, po tvr |e na te za da su ne |u bre tar ko ji kra de od si ro ma va ju u sja ju lo {ih mo ma ka (ma kar ga tiv ci za hval ni ji za stva ra we i {nih da bi da vao bo ga ti ma, pro i uz ma lu do zu gri `e sa ve sti). igra we/glu mu, od po zi ti va ca ko sto je neo do qiv. Mra~ na stra na Ali, sve {to je za bra we no sla |e ji su po ma lo do sad ni. Kon kret no, gang ste ra iz ro ma na i fil mo va je, zar ne?

Xo ker po ne kad za se wu je Bet me na iz se ri je „Kum“ za se we na je wi n Ili ja Ba ki}

14

sport

nedeqa29.jul2012.

dnevnik

30. LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

Tip sa re vi} pro {ao da qe Jan ko Tip sa re vi} ima re cept za Da vi da Naj ban di ja na. Sr bin i Ar gen ti nac su se na po ~et ku olim pij skog tur ni ra sa sta li ~e tvr ti put ove se zo ne, a Tip sa re vi} je za be le `io tre }i ve za ni tri jumf - 2:0 (6:3, 6:4). Ba{ kao i na ovo go di {wem Vimbldo nu, osmi igra~ sve ta „ga u ~o su” ni je pre pu stio ni je dan set. Sve je re {io „eks pre sno” za 83 mi nu ta igre. Mo gao je Tip sa re vi} i ra ni je da za vr {i me~, ali ni je is ko ri stio dve me~ lop te na ser vis Ar gen tin ca pri re zul ta tu 5:3. Ipak, ni je Jan ko imao ve }ih pro ble ma na svoj ser vis, a duel je za vr {io asom.

- Gle dam ovo kao bi lo ko ji tur nir. Ako `e lim da na pra vim ve li ki re zul tat mo ram da po be dim Pe~ ne ra, Iz ne ra i Fe de re ra. To je sve jo{ da le ko. Ova pri li ka }e mi se mo `da jo{ uka za ti u Rio de @a ne i ru i ni kad vi {e - re kao je Jan ko i do dao: - Da vid je ta kav igra~ da jed no stav no u|e u zo nu i ne mo `e ni -

{ta da pro ma {i. Ne do bi ja ju se jef ti ni po e ni na ser vi su, {to je me ni u ovoj si ta ci ji bi lo po treb no. Uop {e ne ose }am da je bi lo ne {to la ga no i da sam mo -

gao da se opu stim u bi lo kom tre nut ku me ~a - ob ja snio je Tip sa re vi}.

Sr bin }e u dru gom ko lu igra ti pro tiv Nem ca Fi li pa Pe~ ne ra,

Iva no vi }e va uspe {na na star tu Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} uspe {no je star to va la na olim pij skom tur ni ru, po {to je u pr vom ko lu sa vla da la

Ame ri kan ku Kri sti nu Mek hejl sa 6:4, 7:5. Ovo je bio de bi srp ske te ni ser ke na OI, ona je bi la i u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne, ali je mo ra la da se po vu ~e zbog po vre de.

Iva no vi }e voj je, u pr vom me |u sob nom du e lu sa Ame ri kan kom,

bi lo po treb no ta~ no sat i po za tri jumf. Ana je u pr vom se tu na pra vi la brejk kod re zul ta ta 4:4 i po sle to ga la ko re {i la pr vi deo

igre u svo ju ko rist. Ka da je Srp ki wa po ve la 5:2 u dru gom se tu, ~i ni lo se da }e bez pro ble ma sti }i do po be de. Me |u tim, dva de se to go di {wa te ni ser ka iz Wu Xer si ja us pe la je da ve `e tri ge ma i da iz jed na ~i na 5:5. Tek on da se Iva no vi }e va tr gla, uozbi qi -

Tro ic ki ni je us peo Vik tor Tro ic ki je na po ~et ku olim pij skog Vimbldo na po ra `en od 11. no si o ca Ni ko la sa Al ma gra - 6:4, 7:6(3). [pa nac je u pr vom se tu br zo od u zeo ser vis Sr bi nu i ste ~e nu pred nost si gur no ~u vao do kra ja tog de la igre. I dru gi set lo {e je po ~eo po Tro ic kog. Opet je pro tiv ni ku la ko do zvo lio brejk i pru `io mu pri li ku da kon tro li {e me~. [to je Al ma gro ko ri stio do tre nut ka ka da je ser vi rao za dru go ko lo. Tek u de se tom ge mu dru gog de la igre tre }i te ni ser Sr bi je us peo je da stvo ri brejk pri li ku, i to dve. Pr vu ni je is ko ri stio, ali je dru gu pre tvo rio u iz jed na ~e we.

Me~ jo{ ni je bio go tov. Po go to vo ka da je Tro ic ki po veo sa 6:5. Be o gra |a nin je imao i dve set lop tu na ser vis Al ma gra. Na `a lost, ni je us peo. U taj brej ku [pa nac je dik ti rao tem po, sve vre me je vo dio i pr vu me~ lop tu re a li zo vao. Pri li kom jed nog po e na u dru gom se tu Tro ic ki je ne zgod no pao, ostao je da le `i na tra vi, pa su mno gi po mi sli li da }e se me~ za vr {i ti pre vre me na. Ko li ko je iz gle da lo ozbiq no sve do ~i i to {to je Al ma gro pre {ao sa dru ge stra ne mre `e i do {ao do na {eg te ni se ra.

Na sre }u, Vik tor je na sta vio me~, a obo ji ca igra ~a do bi la su apla uz. Sr bin je bio pri li~ no ner vo zan zbog ve li kog bro ja gre {a ka. A, to se na kra ju od ra zi lo na re zul tat. [pa nac je za slu `e no u dru gom ko lu, dok Tro ic kom pre o sta je bor ba u du blu, gde }e sa No va kom \o ko vi }em po ku {a ti da stig ne do me da qe.

la i u se ri ji osvo ji la jo{ dva ge ma za pro laz u na red nu run du.

Iva no vi }e va sma tra da su u po be di nad Ame ri kan kom Kri sti nom Mek hejl od lu ~i le ni jan se.

- Ima la sam mno go {an si na we nom ser vi su od sa mog po ~et ka.

Ose }a la sam da su ni jan se od lu ~i va le. U prin ci pu sam sre} na {to sam us pe la sve da za vr {im u dva se ta - re kla je Iva no vi }e va u Lon do nu.

Ona je do da la da je tra va na Vimbldo nu bi la kli za va, ali da se na da da }e pod lo ga bi ti bo qa u na red nim me ~e vi ma.

Srp sku te ni ser ku o~e ku je i tak mi ~e we u miks du blu sa Ne na dom Zi mo wi }em.

- Igra li smo na Ju Es Ope nu i dav no na Ro lan Ga ro su. Po ku {a }e mo ove ne de qe da tre ni ra mo jo{ ko ji put, jer ima mo ve li ke {an se - re kla je Iva no vi }e va.

Iva no vi }e va }e u dru gom ko lu olim pij skog tur ni ra ko ji se igra na Vimbldo nu, od me ri ti sna ge sa po bed ni com me ~a Ele nom Bal ta ~om (Ve li ka Bri ta ni ja), koja je bila boqa od Ag ne{ Sa vaj (Ma |ar ska) 6:3, 6:3. Srp ska te ni ser ka do sa da ni je igra la pro tiv Bal ta ~e.

Za Je le nu go to va Olim pi ja da @reb je hteo da Je le na Jan ko vi} ve} u pr vom ko lu Olim pij skih iga ra od me ri sna ge sa Se re nom Vi li jams na Cen tral nom te re nu Vimbldo na. Da se Ame ri kan ka ose }a kao kod ku }e na te re ni ma sa ko jih je pet pu ta iz la zi la kao po bed ni ca naj po zna ti jeg gren sle ma br zo su se uve ri li svi. Na `a lost, i na {a Je le na Jan ko vi}. Se re na je sla vi la 6:3, 6:1.

Me~ je tra jao ne {to du `e od sat vre me na, a ame ri~ ka te ni ser ka, ko ja je po sta vqe na za ~e tvr tog no si o ca, bez ve }ih pro ble ma oprav da la je ulo gu fa vo ri ta. Po seb no u dru gom se tu igra srp ske te ni ser ke bi la je lo {a i u po je di nim tre nu ci ma de lo va lo je kao da je una pred od u sta la. Jan ko vi }e voj je ovo bio pe ti po raz u de ve tom me |u sob nom okr {a ju sa mla |om od se sta ra Vi li jams.

- Iz vu kla sam igra ~i cu ko ja je osva ja la Vimbldon, ne znam ni sa ma ko li ko pu ta. Ona je jed na od naj bo qih igra ~i ca svih vre me na, po go to vo na ovoj pod lo zi. Igra la sam ko li ko sam mo gla, ali ona je jed no stav no bi la bo qa - re kla je Jan ko vi }e va no vi na ri ma u Lon do nu.

Ona je na te ren iza {la pre hla |e na, ali je na ve la da ta okol nost ni je uti ca la na igru.

- Ni je bi lo pu no igre i ose }a la sam se ne sta bil no, kao da je tra va kli za va. To mi je za da va lo po te {ko }e, kao da ni sam mo gla da se kre }em. @ao mi je {to sam ova ko ra no is pa la - na ve la je srp ska te ni ser ka.

Jan ko vi }e va je do da la da bi, upr kos eli mi na ci ji, vo le la da osta ne jo{ ne ko vre me na OI. - Ma lo mi je kri vo {to su Igre na Vimbldo nu i {to je ovaj sta dion to li ko da le ko od se la. Ose }am se kao da po no vo igram Vimbldon, a ne OI. Ve li ka je raz da qi na, po treb no je sat i po ta mo i sat i po na zad, ne ma mo to li ko vre me na u to ku da na - za kqu ~i la je srp ska te ni ser ka.

Srp skoj te ni ser ki ovo je bi lo tre }e u~e {}e na Olim pij skim igra ma u ka ri je ri.

ko ji je sa 2:0 (7:6, 6:1) po be dio Slo va ka Lu ka {a Lac ka. Jan ko i Pe~ ner (92. na ATP li sti) su od i gra li tri me |u sob na me ~a do sa da, na{ te ni ser ima dve po be de, obe osta vre ne pro {le go di ne.

- On je ne zgo dan pro tiv nik. ^i we ni ca da je „la ki lu zer” ni {ta ne zna ~i, jer mu je omi qe na pod lo ga tra va. On }e igra ti ser vis vo lej i bek hend slajs, ne }e bi ti ~i ste raz me ne sa osnov ne li ni je {to me ni od go va ra. Po be dio sam ga po sled wa dva pu ta na be to nu. Znam ka ko da igram pro tiv we ga - po ru ~io je Tip sa re vi}.

Srp ski te ni ser do dao je i da mu je do ne kle `ao {to je pro pu stio ce re mo ni ju otva ra wa Iga ra.

- No le i Zi ki su se vra ti li oko tri uju tru. Da sam bio, ne bih bio ova ko na o {tren kao da nas.

Opet, ka da smo vi de li ono na te le vi zi ji i Vik to ru i me ni je bi lo ba{ kri vo - re kao je Tip sa re vi} i do dao da }e u`i vo gle da ti me~ No va ka \o ko vi }a.

U TRCI NA 100 METARA LEPTIR

Olim pij ski re kord Vol me ro ve Ame ri kan ka Dej na Vol mer po sta vi la je no vi olim pij ski re kord u pli va wu na 100 me ta ra lep tir sti lom po {to je u kva li -

Si la |i bez po lu fi na la na 100 me ta ra pr sno R e p r e z e n t a t i v a c Sr bi je u pli va wu ^a ba Si la |i ni je us peo da se pla si ra u po lu fi na le tr ke na 100 me ta ra pr sno na Olim pij skim igra ma u Lon do nu po {to je u kva li fi ka ci ja ma za u zeo 31. me sto u kon ku ren -

ci ji 44 tak mi ~a ra. Si la |i je u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi za u zeo dru go me sto u vre me nu je dan mi nut, je dan se kund i 95 sto tin ki. Naj bo qe vre me za be le `io je Austra li ja nac Kri sti jan Spren ger, ko ji je tr ku is pli vao za 59,62 se kun de.

\or |e da le ko od fi na la \o r |e Ma r ko vi} ni je bio ni bli zu svog naj bo qeg re zul ta ta u ka ri je ri, pa sa mim tim ni bli zu pla sma na u fi na le u tr ci na 400 me ta ra slo bod nim sti lom u Lon do nu. On je za be le `io 22. vre me u kva li fi ka ci ja ma, u kon ku ren ci ji 28 tak mi ~a ra, a u od no su na po sled we vre me ko je je vo di lo u fi na le za o stao je vi {e od osam se kun di. Ma r ko vi} je pli vao 3:55,35, a osmi u kva li fi ka ci ja ma Ra jan Ko krejn iz Ka na de imao je vre me 3:47,26.

Pr vo vre me u ~e ti ri kva li fi ka ci o ne gru pe imao je Ki nez Sun Jang (3:45,07), is pred dvo ji ce Ame ri ka na ca Pi te ra Van der ka ja (3:45,80) i Ko no ra Da je ra (3:46,24).

Ma r ko vi} je bio sed mi u svo joj gru pi, a pli vao je vi {e od tri se kun de spo ri je u od no su na svo je naj bo qe vre me (3:52,19) za be le `e no na Uni ver zi ja di u Be o gra du. I da je is pli vao sop stve ni re kord, Ma r ko vi} ne bi bio u kon ku ren ci ji za fi na le.

Na |u mu ~i ~la nak Na {a naj bo qa pli va ~i ca po `a li la se na bo lo ve u sto pa lu. Le ka ri ka `u ni je te `a po vre da. Na |a Higl je na do dat nim le kar skim pre gle di ma. Na {a naj bo qa pli va ~i ca osti la je bo lo ve u sto pa lu, sli~ ne oni ma ka da se po vre di la na Evrop skom pr ven stvu u De bre ci nu, kra jem ma ja pa je po se ti la le kar ki tim u Olim pij skom se lu. Sre }om di jag no za je op ti mi sti~ na.

- Ra di se o ~lan ku i ma lom pr stu sto pa la, ob ja snio je Se ba sti jan Higl, brat na {e pli va ~i ce - ina ~e i wen tre ner: - Le ka ri su usta no vi li da ne ma ni ka kvog pre lo ma kao i da po vre da ni je te `e pri ro de. Ipak, bol je uslo vio sma we we in ten zi te ta tre nin ga. Na rav no, tak mi ~e we ni je do ve de no u pi ta we - is ta kao je Higl.

Na |a }e se tak mi ~i ti u tr ci na 200 me ta ra pr sno 1. av gu sta, pa ima sa svim do voq no vre me na za opo ra vak.

NA 400 METARA ME[OVITO

Felps se „pro vu kao” u fi na le Dej na Vol mer

fi ka ci ja ma ovu de o ni cu is pli va la za 56,25 se kun di, {to je 36 sto tin ki br `e od do sa da {weg olim pij skog re kor da (56,61) ko ji je od pre 12 go di na bio u vla sni {tvu Ho lan |an ke In ge de Bruin.

Dru go naj bo qe vre me u kva li fi ka ci ja ma za be le `i la je Ki ne ski wa Jing Lu ko ja je tr ku za vr {i la za 57 se kun di 17 sto tin ki.

Je dan od naj bo qih pli va ~a svih vre me na Ame ri ka nac Majkl Felps uz mno go pro ble ma kva li fi ko vao se u fi na le olim pij ske tr ke na 400 me ta ra me {o vi to. Felps je is pli vao vre me od ~e ti ri mi nu ta, 13 se kun di i 84 sto tin ke, ali je to bi lo do voq no sa mo za osmo me sto u ukup nom re zul ta tu kva li fi ka ci ja. Za to Ma |ar La slo ^eh iz ne na |u ju }e ni je us peo da se u is toj tr ci do mog ne fi na la. ^eh i Felps su pli va li la ga no opu {te no, za {ta je ma |ar ski as pla tio ce nu, a Felsp za hva qu ju -

}i sre }i ni je. Is po sta vi lo se da je se dam sto tin ki ko je su ih de li le od re di lo ko is pa da, jer je Felps bio tek osmi, a u toj di sci pli ni ne ma po lu fi na la.

- Ovo i ni je bi lo ba{ do bro re kao je Felps no vi na ri ma od mah na kon tr ke.

Felps je pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu osvo jio ~ak osam zlat nih me da qa i obo rio re kord le g en d ar n og ze m qa k a Mar k a [pi c a ko j i je na Igra m a u Min he nu 1972, osvo jio se dam zlat nih me da qa, uz se dam svet skih re kor da.

Mo ris Grin: Blejk }e do bi ti Bol ta Osva ja~ ~e ti ri olim pij ske me da qe Ame ri ka nac Mo ris Grin sma tra da je Jo han Blejk u bo qoj for mi i da }e po be di ti Ju se i na Bol ta u tr ci na 100 me ta ra.

- ^e ka nas sjaj na tr ka, da le ko iz jed na ~e ni ja ne go {to je bi la u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne - re kao je Grin za {pan ski AS. - Ipak, o zla tu }e od lu ~i va ti dva naj br `a ~o ve ka da na {wi ce, Ju sein Bolt i Jo han Blejk, a ne mi. Ako me pi ta te ko je od dvo ji ce Ja maj ~a na bo qi, ja bih se kla dio na Blej ka. Ove se zo ne je po ka zao da je br `i od Bol ta. Po be dio ga je u di rekt nom okr {a ju. Zna te, re zul ta ti vam, kad je u pi ta wu sto me tar ski sprint, ret ko la `u. Blejk je za to u bo qoj for mi za ove Igre. Ju sein u Lon do nu ni je onaj iz Pe kin ga - za kqu ~io je Euro spor tov stru~ ni ko men ta tor.

Blejk je u Lon don sti gao s naj bo qim vre me nom se zo ne na sto ti nu me ta ra (9.75).

Ima i {e sti naj bo qi re zul tat (9.84). Bolt ima dru gi naj br `i re zul tat se zo ne (9.76) te jo{ dva me |u {est naj bo qih, ta ko da se Gri nov stav ~i ni pri li~ no ra di kal nim.

Ho }e li se ipak po ka za ti ta~ nim, vi de }e mo sle de }e ne de qe, pe tog av gu sta, ka da se tr ~i fi na le. Tri de se to smo go di {wi Ame ri ka nac je na Igra ma 2000. go di ne u Sid ne ju osvo jio dve zlat ne me da qe (100m, 4h100m). Da bi ~e ti ri go di ne ka sni je u Ati ni osvo jio me da qe u istim di sci pli na ma sa mo dru gog sja ja, na 100 me ta ra bron zu, a u {ta fe ti sre bro.

Mo ris Grin

SPORT

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

15

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

An dri ja Zla ti} osvo jio pr vu me da qu, bron zu, za Sr bi ju!

Pr vog da na Olim pij skih iga ra u Lon do nu Sr bi ja je osvo ji la me da qu. An dri ja Zla ti} sti gao je do bron za nog

10,6 i pri {ao na krug od tre }eg me s ta. On d a je po ~ e l a ogrom na bor ba za me da qu. Zla ti} je opet sjaj no pu cao i hi cem za 10,5 do {ao na de ci ma lu

od dru ge i tre }e po zi ci je. (Ki nez Vei i Ukra ji nac Omel ~uk de li li su ta da dru gu i tre }u po zi ci ju). Ve} u na red nom hi cu Zla ti} se us peo na tre }u

^e stit ka Ali se Ma ri} ^e stit ka An dri ji Zla ti }u od mi ni star ke omla di ne i spor ta Ali se Ma ri}: „Olim pij ski spor to vi ima ju po seb no me sto u Stra te gi ji raz vo ja spor ta u Sr bi ji. Na {a ze mqa odav no ni je ima la ovo li ko pred stav ni ka na Olim pi ja di, {to je re zul tat za jed ni~ kih na po ra Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i Mi ni star stva omla di ne i spor ta. Sva ka me da qa osvo je na u ovoj kon ku ren ci ji ima ve li ki zna ~aj za bu du} nost na {eg spor ta i na {e dr `a ve. Od sr ca ~e sti tam osva ja we bron za ne me da qe An dri ji Zla ti }u na Olim pi ja di u Lon do nu i na dam se na stav ku po bed ni~ kog ni za na ovom tak mi ~e wu„. po zi ci ju. Is ko ri stio je lo {e pu ca we ri va la i hi cem za 9,5 po e na pru `io ru ku ka bron zi ka da se na tre }oj po zi ci ji iz -

Te sko ni, Jong i Zla ti} na po bed ni~ kom po sto qu

od li~ ja u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq i je osvo jio svo ju pr vu, a ukup no 99. me da qu za Sr bi ju na Olim pij skim igra ma. ^lan u`i~ kog „Alek se De jo vi }a” je do bron ze sti gao sa 685,2 (585) kru g a. Zla t o je osvo jio Jong Oh Ji nu iz Ju `ne Ko re je sa 688,2 (588) kru ga, dok je naj ve }e iz ne na |e we na pra vio Ita li jan Lu ka Te sko ni osvo jiv {i sre bro sa 685,8 (584) kru go va. Olim pij ski po bed nik iz Pe kin ga Ki nez Vei Pang za vr {io je kao ~e tvr ti za o stav {i za Zla ti }em krug i po. Zla ti} je u osnov nom de lu ubio 585 kru go va i za u zeo tre }e me sto. Da mir Mi kec je u is toj di sci pli ni bio se dam na e sti, sa 578 kru go va od 44 tak mi ~a ra. Za fi na le su bi la po treb na 583 kru ga, ko li ko je imao Por tu ga lac @or` Ko {ta.

Iako je sla bi je po ~eo fi na le, po sle sva kog od pr va ~e ti ri pu ca wa pa dao je za po zi ci ju, sve do {e stog po ku {a ja. Ta da je pre ci znim hi cem osvo jio

NA TAKMI^EWU U GA\AWU IZ VAZDU[NE PU[KE

An drea i Iva na bez fi na la Re pre zen ta tiv ke Sr bi je An drea Ar so vi} i Iva na Mak si mo vi} ni su us pe le da se pla si ra ju u fi na le tak mi ~e wa u pu ca wu iz va zdu {ne pu {ke.

Ar so vi }e va je sa 395 kru go va osvo ji la 15. me sto me |u 56 tak mi ~ar ki, dok je Mak si mo vi }e va sa 392 bi la 37. Za fi na le bi lo je po treb no 397 kru go va, je dan vi {e ne go u Pe kin gu. Zlat nu me da qu osva ji la je Ki ne ski wa Si ling Ji (23 go di ne) svet ska {am pi on ka iz Min he na 2010, po bed ni ca svet skog ku pa u Lon do nu ove go di ne i dru ga u Mi la nu, svet ska re kor der ka u ovoj di sci pli ni osnov nog de la sa mak si mal nih 400 kru go va i sa fi na lom 505,6. Ima la je 502,9 kru go va (399 u osnov nom de lu) i za 0,7 kru go va pre te kla Po qa ki wu Sil vi ju Bo gac ku 502,2 (399). Bron za je pri pa la dru goj Ki ne ski wi Dan Ji 501,5 (398). Olim pij ska {am pi on ka iz Pe kin ga 2008. Ka ta ri na Emons (^e {ka) za vr {i la je na ~e tvr tom me stu sa 500,3 kru ga.

An drea Ar so vi} je po ~e la ve o ma sla bo, pa je u pr vih 17 hi ta ca ve} is pu sti la pet kru go va. Me |u tim, ona je ta da do {la do kon cen tra ci je, iz u zet no br zom i sa svim pre ci znom se ri jom od 23 po got ka u cen tar za ma we od 15 mi nu ta sti gla je do 14. me sta. U fi ni {u se na da la da }e tak mi -

~ar ke ko je su ga |a le spo ri je pra vi ti gre {ke, {to se i do ga |a lo, ali ne u do voq noj me ri za wen pro dor u pr vih osam. Mak si mo vi }e va je u pr voj po lo vi ni ga |a wa bi la u pr vih 20, sa sa mo dva pro pu {te na kru ga ali je za tim po su sta la.

- Lo {e sam po ~e la, ali sam se bo ri la do kra ja i za vr {i la me~ sa dve se ri je sa po mak si mal nih sto kru go va. U po ~et ku sam ima la ma lih teh ni~ kih pro ble ma sa pu {kom. Pu bli ka ko ja je bi la do sta bu~ na, ni je mi sme ta la. Ovo je ogrom no is ku stvo – re kla je Ar so vi }e va.

Mak si mo vi }e va je pri zna la da je pod le gla pri ti sci ma – pr ve olim pij ske igre i pr va di sci pli na: - Ima la sam tre mu, mo ra la sam da na pra vim pa u zu zbog sla be dru ge se ri je i po sle je bi lo ne {to bo qe, ali ni sam mo gla da „iz vu ~em“ re zul tat, ko ji je naj sla bi ji ove se zo ne.

Hr va ti ca Swe `a na Pej ~i}, bron za na iz Pe kin ga, osvo ji la je osam na e sto me sto. Sre br na iz 2008. Ru ski wa Qu bov Gal ki na bi la je de se ta, dok je zva ni~ na olim pij ska {am pi on ka ^e hi wa Ka ter `i na Emons do bro pu ca la u fi na lu, ali je sti gla sa mo do ~e tvr tog me sta.

An dri ja Zla ti} i Vla de Di vac mer ka ju me da qu

jed na ~io sa Ki ne zom Pan gom.

Na toj po zi ci ji je ostao i po sle de ve tog hi ca, ka da je kraj svog ime na upi sao 10,3. Osta la je po sled wa se ri ja, u ko ju je Zla ti} uneo 0,3 kru ga pred no sti u od no su na svet skog re kor de ra Ve i ja Pan ga - a on da je tu pred nost i sa ~u vao: 10,2 bi lo je i osta lo ve }e od Pan go ve de vet ke. Na kra ju je imao fi nal nu se ri ju od 100,2 kru ga isto kao i no vi olim pij ski {am pion Ko re jac Jin. To mu je pr va olim pij ska me da qa u ka ri je ri, a 11. u isto ri ji za na {e strel ce na Olim pij skim igra ma! Na Olim pij skim igra ma de bi to vao je 2004. go di ne, u Ati ni, a tak mi ~i }e se i u pu ca wu MK pi {to qem.

Osva ja~ pr ve me da qe za Sr bi ju na Olim pij skim igra ma u Lon d o n u, stre l ac An d ri j a Zla ti} re kao je da je u fi na lu ga | a j a w a pi { to q em, po s le neo ~e ki va nog star ta, us peo da se vra ti u igru i po sled wim hi cem do |e do bron ze.

- Us peo sam ne ka ko da se po vra tim, da iz vu ~em ne ki po vo -

La vi ce uda ri le u zid Srbija - Kina 1:3 (25:16, 18:25, 13:25, 12:15) LON DON: Ha la „Earls kort”, gle da la ca: 13.000, su di je: Ro dri gez ([pa ni ja), Na a ma (Ka tar).

SRBIJA: Bra ko ~e vi} 3, \e ri si lo 6, @iv ko vi}, Kr sam no vi} 2, Mi haj lo vi} 9, Ve so vi}, Og we no vi} 1, Veq ko vi} 10, Ra {i} 14, ]e bi} (l), Sta ro vi} 7, Bla go je vi}.

KINA: Vang 11, Mi, Hui 14, ^u 2, K. Xang (l), Vei 5, Jang 11, [an, Ksu 17, @eng 1, Ma 1, L. Xang 10.

Na star tu od boj ka {kog tur ni ra na Olim pij skim igra ma, se ni or ke Sr bi je po ra `e ne su od Ki ne, u me ~u u ko me su iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a od li~ no od i gra le pr vi set, a za tim je Ki na za i- gra la mno go bo qe i na kra ju za slu `e no sla vi la. Utak mi cu iz me |u Sr bi je i Ki ne po sma trao je i To mi slav Ni ko li}, pred sed nik Sr bi je.

Od li~ no je Sr bi ja po ~e la me~ i po ve la 3:0 a za tim uve }a la pred nost na 8:3 na pr vom teh ni~ kom tajm-autu. Po sle od mo ra, iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a su na sta vi le sa od li~ nom, kon cen tri sa nom i pre ci znom igrom, pa su po ve le ~ak sa 13:3, od no sno za o kru `i le se ri ju od 8:0. Sma wi la je Ki na na 13:6, ali je Sr bi ja na dru gom teh ni~ kom od mo ru ima la po no vo de vet po e na pred no sti – 16:7. Vo di la je Sr bi ja 20:10,

Od boj ka {i ce Sr bi je

ali ni je po su sta ja la s pa kle nim tem pom igre i sti gla do de set set lop ti (24:14), is ko ri sti la tre }u set lop tu za ko na~ nih 25:16 i vo| stvo od 1:0 u se to vi ma.

Po ve la je Ki na na po ~et ku dru gog se ta 4:2, ka da je Sr bi ja na ser vis Sa we Sta ro vi} sti gla do iz jed na ~e wa. Uz vra ti la je Ki na se ri jom 4:0, pa je na pr vom teh ni~ kom

tajm – autu bi lo 8:4 i ta ko na ja vi la bo qu igru. Ni {ta ni je po la zi lo za ru kom na {im de voj ka ma, od ser vi sa, pri je ma i na pa da, a s dru ge stra ne, Ki ne ski we su igra le fan ta sti~ no u po qu, bi le ak tiv ne u blo ku i la ga no kr ~i le put ka iz jed na ~e wu. Vi de lo se to sre di nom se ta ka da se Ki na od le pi la na 16:10, a tu pred nost odr `a va la do 20:14. Ko pr ca le su se na {e de voj ke, po ku {a va ju }i da uhva te pri kqu ~ak, ali bez uspe ha pa je Ki na do sta la ko do {la do iz jed na ~e wa 25:18.

Od tog tre nut ka pa sve do kra ja me ~a na {e de voj ke bi le su u pot pu no pod re |e noj po zi ci ji. De lo va le su iz gu bqe no na te re nu, ni {ta im ni je po la zi lo za ru kom, a Ki na je do sti gla pra vu rad nu tem pe ra tu ru i do mi ni ra la do kra ja su sre ta. Po ku {a vao je na{ se lek tor Ter zi} iz me na ma da ne {to pro me n i, uveo je Bra k o ~ e vi}, Bla g o j e vi}, Ve s o vi}, Kr s ma n o vi}, ali ni je mo gao da pro na |e po sta vu ko ja bi se ote la za gr qa ju Ki ne ski wa. Za to su u tre }e i ~e tvr tom se tu na {e de voj ke ukup no osvo ji le 25 po e na i pa le na pre mi jer nom olim pij skom is pi tu.

Se ni or ke Sr bi je }e, u 2. ko lu B gru pe, igra ti pro tiv Ko re je su tra od 12.30 ~a so va po na {em vre me nu, uz di rek tan pre nos na RTS 1.

qan re zul tat. Po sled wi me tak sam vi deo kra ji~ kom oka i znao sam da je glav ni kon ku rent lo {e opa lio, ta ko da sam ski nuo ve li ki pri ti sak. Na kra ju sam do bro opa lio i iza {ao sa tak mi ~e wa kao osva ja~ bron ze - re kao je Zla ti} po sle ce re mo ni je do de le me da qa.

On je uvek ga |ao me |u po sled wi ma, jer ka ko je ob ja snio, „ne vo li da slu {a dru ge ka ko opa qu ju”.

Zla ti} je is ta kao i da mu ni su sme ta li ga la ma i na vi ja we sa tri bi na.

- Ni je mi mno go sme ta lo, po {to imam is ku stvo sa Bun de sli gom gde je bu ka mno go ve }a - ka zao je on.

Re pre zen ta ti vac Sr bi je do dao je da je imao {an su i za osva ja we sre br ne me da qe.

- [an sa je po sto ja la, ali stre qa {tvo je ta kav, ne pred vi dqiv sport. Ne mo `e te da ra ~u na te ni na {ta - iz ja vio je Zla ti}.

On je do dao da jo{ ni je ni sve stan uspe ha ko ji je na pra vio i po `e leo da ova me da qa bu de pod strek svim osta lim srp skim spor ti sti ma na OI.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Ko je uga sio sve tlo?

Dva li ca po ka za le su od boj ka {i ce Sr bi je u pr vom me ~u na Olim pij skim igra ma. Sja ja no su od i gra le pr vi set pro tiv Ki ne, a on da u na stav ku me ~a ot kri le sve sla bo sti.

- Ne znam ko li ko smo u pr vom se tu, ko ji smo do bi li, mi igra li do bro, a ko li ko je Ki na bi la lo {a - na glas je raz mi {qao pr vi tre ner Srp ki wa: - Po sle je do iz ra `a ja do {lo mno go to ga, od ne is ku stva do ne do voq ne sprem no sti pro u zro ko va nih po vre da ma. Vi de li ste da Jo va na Bra ko ~e vi} ne po ~i we, da Ma ja Og we no vi} igra po sle du `e pa u ze, jo{ ne ko li ko igra ~i ca ima lak {e po vre de. Znam da u ovom sa sta vu mo `e mo bo qe, ali te {ko na otva ra wu Olim pij skih iga ra. Kad po `r tvo va we po be di tre mu bi }e bo qe - uve ren je Ter zi}.

Tre ner evrop skih {am pi on ki zna uzro ke po ra za svog ti ma.

- Pa da li smo po sle sva ke se ri je od dva, tri iz gu bqe na po e na, {to se de {a va ti mo vi ma ko ji ne ma ju do voq no sa mo pu zda wa. Na dam se da }e bi ti bo qe pro tiv Ko re je, ali vi {e bri nem zbog nas, ne go zbog wih. Jo{ ima vre me na da se stva ri po pra ve. Ko re ja igra sli~ no Ki ni, ima mo sa wi ma po zi ti van bi lans i znam da mo `e mo da igra mo sa wi ma. Ovaj po raz mo ra mo da za bo ra vi mo, da ne ku ka mo mno go i da {to pre po pra vi mo ne ke sva ri - za kqu ~io je Ter zi}.

Sred wi blo ker Ste fa na Veq ko vi} je sli ko vi to ob ja sni la pro me nu u igri srp skog ti ma na kon pr vog se ta.

- Kao da je ne ko uga sio sve tlo! Ni smo li ~i le na se be. Bo `e moj, ko zna za {to ovo mo `e da bu de do bro, da smi ri mo gla vu i mak si mal no od i gra mo pro tiv Ko re je - sma tra Veq ko vi }e va.

Pri ma~ Bran ki ca Mi ha i lo vi} mi sli da se eki pa ni je naj bo qe sna {la na pre mi je ri.

- Ni je bi lo do bro, po seb no zbog re zul ta ta u se to vi ma. U dru gom se tu smo po ~e le mno go vi {e da gre {i mo, ali sle di dan pa u ze i okre }e mo se Ko re ji. Da iz vu ~e mo po u ke i od i gra mo pu no bo qe, jer ovo ni je ni bli zu na {eg mak si mu ma - tvr di Mi haj lo vi }e va.

16

sport

nedeqa29.jul2012.

PRED DOLAZAK U NOVI SAD

Ra pid si gu ran Pro tiv nik no vo sad ske Voj vo di ne u tre }em ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe do {ao je i do dru ge po be de u isto to li ko ko la austrij skog pr ven stva. Ra pid iz Be ~a ru tin ski je od neo tri bo da iz obli `weg Vi ner Noj {ta da. Je di ni stre lac za Ra pid bio je Ma rio Zon lajt ner, u 54. mi nu tu me ~a. Do ma }i tim je me~ za vr {io sa 10 igra ~a, po {to je na po la sa ta do kra ja is kqu ~en Jir `i Len ko.

Ra pid se ta ko osa mio na ~e lu austrij skog pr ven stva i je di ni je tim, po red Ri da, ko ji u pr va dva ko la ni je pri mio gol.

Austri jan ci u No vi Sad do la ze u ~e tvr tak, ka da }e se, od 21 sat, sa sta ti sa Voj vo di nom, u pr vom me ~u tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe.

Za pr vu utak mi cu ko ja }e se u ~e tvr tak igra ti u No vom Sa du kar te }e ko {ta ti 200 (se ver), 400 (is tok) i 500 di na ra (za pad). Ka ko je po tvr |e no na saj tu no vo sad skog klu ba za ovu utak mi cu ne }e va `i ti pret plat ne kar te, a ne }e bi ti de qe wa bes plat nih po bi lo ko jem osno vu.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Opro ba li se i omla din ci Vojvodina - Mogren 3:0 (2:0) NO VI SAD: FSC „Vu ja din Bo {kov„, gle da la ca 300, su di ja: Ma `i} (Vr bas). Strel ci: Bil bi ja u 9. i 25. (iz pe na la) i Glum ~e vi} u 59. mi nu tu.

VOJ VO DI NA: @a ku la, Ra do ja, Na sti}, Jo ki}, Ka ran, Grin, Ko {o vi}, Jao, De le ti}, Bil bi ja, Bo jo vi}. Igra li su jo{: Kor di}, Bran ko vi}, Ni ko li}, Glum ~e vi}, Se ku li}, Ive li}, Spre mo, Traj ko vi}.

Ne ma wa Bil bi ja

MO GREN: Bu to ro vi}, Iva no vi}, Po po vi}, Mir ko vi}, Ka pi so da, Ra di {i}, Bo ji}, Ba ki}, Zec, M. \u ro vi}, Vu jo vi}. Igra li su

jo{: I. \u ro vi}, \o ko vi}, Nu ho xi}, Gar da {e vi}, Pr `i ca, Rat ko vi}, Ne do vi}.

Na kon od li~ ne igre to kom ce log to ka utak mi ce fud ba le ri Voj vo di ne sa vla da li su cr no gor skog pr vo li ga {a Mo gren iz Bu dve ube dqi vo - 3:0. Pr vi i ujed no naj lep {i gol na ovoj utak mi ci po sti gao je Ne ma wa Bil bi ja pre ci znim udar cem sa 25 me ta ra. Lop ta je po go di la sa mi gor wi de sni ugao ne mo} nog gol ma na Bu to ro vi }a.

U 25. mi nu tu po gre {io je {to per Mo gre na, ka da je po ku {ao da gla vom vra ti lop tu svom gol ma nu, iz po za di ne je utra ~ao Bo jo vi}, kre nuo sam pre ma go lu ali ga je je dan od bram be ni igra~ go sti ju ne pro pi sno za u sta vio, {to je su di ja Ma `i} pot pu no oprav da no oka rak te ri sao kao pe nal. Si gu ran re a li za tor naj stro `e ka zne bio je Bil bi ja.

U dru gom po lu vre me nu stru~ ni {tab Voj vo di ne u igru je uveo ne ko li ci nu omla di na ca, ko ji su pot pu no oprav da li po ve re we. Ko na ~an re zul tat po sta vio je Alek san dar Glum ~e vi}. Na kon do bro iz ve de nog kor ne ra Mi la na Spre ma, {to per No vo sa |a na je lop tu, ko ju je pret hod no {u ti rao Ka ran, gla vom uba cio u mre `u.

dnevnik

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU MEDIJI I MODNI KRITI^ARI O OTVARAWU IGARA

Ve li ka mod na re vi ja Ve }i na mod nih kri ti ~a ra se sla `e u oce ni da su u~e sni ci Olim pij skih iga ra do bro sti li zo va ni, a da su me |u naj lep {e ob u ~e nim spor ti sti ma na otva ra wu bi li Ita li ja ni, ~i je su uni for me di zaj ni ra li Ar ma ni i Pra da. Na {e tak mi ~a re su obu kli kre a to ri „Zek stre„.

tir ki znim i mor nar sko pla vim ni jan sa ma, ko je }e mo vi de ti ka sni je to kom me ~e va, s ob zi rom na to da su na ce re mo ni ji otva ra wa no si li be lo-zlat ne tre ner ke.

Ame ri~ ki spor ti sti bi li su u blej ze ri ma ko ji pod se }a ju na mor nar ske, be lim pan ta lo na ma

\o ko vi} je pred vo dio olim pij ce Sr bi je na otva ra wu

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA

]u li brk no vi pred sed nik

Me sec da na po sle ostav ki pred sed ni ka De ja na Vu ko ti }a i sport skog di rek to ra Dra ga na Man di }a, odr `a na je iz bor na skup {ti na srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka. Pro te kla je u ko rekt nim to no vi ma, uz od li ~an od ziv ~la no va, a jed no gla sno je pri hva }en pred log da no vi pred sed nik bu de Pre drag ]u li brk.

- Kon sti tu i san je no vi uprav ni od bor, sa 19 ~la no va i ve} smo od re di li dnev ni red za pr vu sed ni cu, po {to ne ma mo mno go vre me na na ras po la ga wu. Mo ra mo br zo da na sta vi mo sa po pu wa va wem me sta u ru ko vo de }oj struk tu ri, ime no va wem pot pred sed ni ka, se kre ta ra i sport skog di rek to ra. Dra go mi je da je do sta biv {ih igra ~a sta lo uz klub, pa ve ru jem da za jed ni~ kim sna ga ma mo `e mo sa ~u va ti re no me sta bil nog srp sko li ga {a. Mla dost je ne ka da {wi ~lan Pr ve B li ge, vi {e od dva de set igra ~a po ni klih na Li va di ci, ra su to je u su per li ga {kim i pr vo li ga {kim klu bo vi ma, ali i na me |u na rod noj po zor ni ci. Bo ga ta tra di ci ja do dat no nas oba ve zu je da bu de mo mak si mal no an ga `o va ni na no vim

za da ci ma i po sve }e ni ostva ri va wu klup skih ci qe va – ka `e pred sed nik Pre drag ]u li brk.

Je dan od za da ta ka no vog ru ko vod stva bi }e i da sta vi ta~ ku na za po ~e ti po sao u pre la znom ro ku.

Pla vo-be le su po ja ~a li Bo ri slav Ba ji} (Si leks, Kra to vo), Alek san dar Di ki} (No vi Sad), Ni ko la Svi ti}, Dra gan i Mar ko To mi} (Slo ga, Te me rin).

- Ve} ne ko li ko se zo na, Mla dost se osla wa na sop stve ne sna ge, ne ma ma nir do vo |e wa igra ~a sa stra ne.

Mo gu da is tak nem da }e i od je se ni ve }i na pr vo ti ma ca bi ti iz Ba~ kog Jar ka. Raz go va rao sam sa stru~ nim {ta bom, po treb na su nam jo{ dvo ji ca pro ve re nih igra ~a, ~i me bi smo kom ple ti ra li mo za ik – re kao je ]u li brk.

Ja ra ~a ne su na pu sti li: Ste fan Ra do ja, Bo jan Ba bi} i Alek san dar Jo va no vi} (No vi Sad), Pe tar Gra ho vac, Dra gan Dra go qe vi} (Slo ga, Te me rin), Mi lo rad Ko si} (Mla di rad nik, Po `a re vac), Ste van Zu ki} (Vu ji} vo da), a pa pi re je uzeo i Mar ko \u ki}, iako jo{ ni je oda brao no vu sre di nu.

M. Meni}anin

Kra si} stre lac za Ju ven tus Re pre zen ta ti vac Sr bi je i fud ba ler Ju ven tu sa Mi lo{ Kra si} do bio je pri li ku da za i gra u pri ja teq skom me ~u sa Her tom i po sti gao je gol.

An to nio Kon te je Kra si }a po slao na te ren u 63. mi nu tu Kva qa re le, a Kra si} je u 90. mi nu tu po sti gao efek tan gol za ko na~ nih 2:0 u pri ja teq skom me ~u klu bo va iz To ri na i Ber li na.

Pr vi gol za Ju ven tus po sti gao je Ma tri u 20. mi nu tu. Kra si} je i u ovom pre la znom ro ku po ve ze vin sa re znim klu bo vi ma, ali je i da qe u ti mu ita lijn skog {am pi o na.

ZAVR[EN LETWI TURNIR U MALOM FUDBALU BE^EJ OPEN 2012.

Mi ni mal cem do tro fe ja Je dan, ali vre dan. To bi mo glo da se za kqu ~i po sle fi nal ne utak mi ce tra di ci o nal nog Let weg tur ni ra u ma lom fud ba lu Be ~ej OPEN 2012, ko ji su uspe {no or ga ni zo va li Sport za sve op {ti ne

rum je osvo jio po bed ni~ ki pe har i pri pa la im je nov ~a na na gra da u iz no su od 105.000 di na ra. Dru go me sto, pe har i 50.000 di na ra pri pa lo je be ~ej skoj eki pi MGM Pla men Kom pa ni. Za hva qu ju }i bo qem

Po bed ni~ ka eki pa Be ~ej OPEN 2012. Teh no-fo rum

Be ~ej, OFK Be ~ej 1918. i Be ~ej sko udru `e we mla dih-BUM uz po mo} lo kal ne sa mo u pra ve. Na i me, po got kom La za ra Le ti }a eki pa ko ju je spon zo ri sa la ka wi {ka fir ma Teh no-fo rum, a bi la je sa sta vqe na od fud ba le ra iz be ~ej ske i te me rin ske op {ti ne, tri jum fal no je okon ~a la u~e {}e na tur ni ru. Za hva qu ju }i mi ni mal cu, Teh no-fo -

iz vo |e wu pe na la (3:2) u ma lom fi na lu, gde je u re gu lar nom vre me nu re zul tat bio 1:1, do pe ha ra za tre }e me sto i na gra de u vi si ni 30.000 di na ra do {la je no vo be ~ej ska eki pa Mi baks, a be ~ej skoj eki pi Do mus Ge ne ral lmo tors pri pa la je di plo ma za ~e tvr to me sto.

Di plo ma ma su na gra |e ni i naj bo qi po je din ci. Za naj si gur ni jeg

gol ma na pro gla {en je Mi lo{ An dri} iz eki pe MGM Pla men Ko ma pa ni, naj e fi ka sni ji je De no Ha sa no vi} iz po bed ni~ ke eki pe sa 7 po stig nu tih go lo va, a naj bo qi igra~ je we gov sa i gra~ La zar Le ti}.

Ka da je ovaj deo tur ni ra u pi ta wu, va qa na gla si ti da je u kon ku ren ci ji bi lo 18 eki pa, a naj bo qa je igra la u sa sta vu: En dre Mol nar (gol man), Mo mir Ga ji ca, ^e do mir Da ki}, Igor Jak {i}, Alen Kri `e vac, La zar Le ti}, Ve dran Ra {ko vi}, Mir ko Si me u no vi}, Ne boj {a Se ku li} i De no Ha sa no vi}, a vo dio Bo jan Pet ko vi}.

U okvi ru Be ~ej OPEN 2012. igra lo se i u kon ku ren ci ji ve te ra na. Po bed ni~ ki pe har i 8.000 di na ra pri pa li su eki pi Gra di na Euro ko merc, jer su u fi na lu sa vla da li Apo te ku Hi gi ja re zul ta tom 3:1. „Apo te ka ri“ su osvo ji li pe har za dru go me sto i in ka si ra li skrom nih 5.000 di na ra, a te me rin ska eki pa Teh ni ka MB je u bor bi za tre }e me sto, pe har i 3.000 di na ra, sa vla da lu be ~ej ski Ka fe Bo le ro sa 2:0 Naj si gur ni ji gol man u kon ku ren ci ji ve te ra na je Sa {a Pe jo vi} iz po bed ni~ ke eki pe, we gov sa i gra~ De jan Mi ha qi ca je sa 10 po stig nu tih go lo va naj e fi ka sni ji, a Kri stian Se ~e wi iz Apo te ke Hi gi je je naj bo qi igra~ tur ni ra. V. Jankov

Ste la Ma kart ni, ko ja kre i ra i za „Adi das„, ura di la je sport sku ode }u bri tan skih olim pi ja ca u

ili suk wa ma sa be ret ka ma i pla vo cr ve no be lim ma ra ma ma, ko je je kre i rao Ralf Lo ren. Me |u -

tim, uni for me ni su i sa {i ve ne u SAD, ve} u Ki ni, zbog ~e ga je ne dav no bi lo mno go po le mi ke u mod nom sve tu. Uni for mu na ci on lnih bo ja za Ja maj ~a ne di zaj ni ra la je Se de la Mar li, }er ka le gen dar nog mu zi ~a ra Bo ba Mar li ja. Mod na ku }a „Her mes” bi la je za du `e na za Fran cu ze, a za olim pij ski tim San Ma ri na Sal va to re Fe ra ga mo. Ne ma~ ki olim pij ci su bi li za pa `e ni po to me {to wi ho ve uni for me ni su bi le na ci o nal nih bo ja ne go ro ze i jar ko pla ve bo je, dok su ^e si no si li sve tlo pla ve „ve ling ton„ ~i zme za ki {u i lov, uz be le {ort se ve. [pan ci su no si li ne ba{ do bro oce we ne cr ve no-zlat ne uni for me ko je je di zaj ni ra la ru ska kom pa ni ja za sport sku ode }u „Bo sko„.

Na sve ~a noj ce re mo ni ji otva ra wa OI pri li ku da po ka `u svoj mod ni ukus ima le su i su pru ge mno gih svet skih zva ni~ ni ka, me |u ko ji ma ame ri~ ka pr va da ma Mi {el Oba ma, voj vot ki wa od Kem bri xa Kejt Midlton, kao i su pru ga bri tan skog pre mi je ra Sa man ta Ka me ron, ~i ju je ha qi nu osmi sli la di zaj ner ka srp skog po re kla Rok san da Ilin ~i}. Ve ro va li ili ne, i po se ti o ci olim pij skih obje ka ta u Lon do nu }e na red nih 16 da na mo ra ti da pa ze {ta }e obu }i ka ko ne bi ima li po sla sa mod nom po li ci jom.

Fen si, bu~ no i po ma lo di vqe Spek ta ku lar nom ce re mo ni jom u Lon do nu u pe tak uve ~e otvo re ne su 30. let we Olim pij ske igre, a svet ski me di ji slo `ni su u oce ni da je sve iz gle da lo „fen si, bu~ no i po ma lo di vqe”. „Ni je to bio ni no stal gi~ ni pre sek pro {lo sti, ni ti vi zi ja hra bre bu du} no sti. Vi {e je de lo vao kao po ma lo lu da~ ki por tret ze mqe ko ja se pot pu no pro me ni la od tre nut ka ka da je po sled wi put or ga ni zo va la OI„ na vo di Wu jork Tajms.

Ce re mo ni ju otva ra wa re `i rao je do bit nik Oska ra De ni Bojl, a po se ban {mek ce re mo ni ji da li su glu mac Da ni jel Krejg u ulo zi Xej msa Bon da, kra qi ca Eli za be ta i na rav no Mi ster Bin, od no sno glu mac Roan Et kin son. Olim pij sku ba kqu je pret hod no gli se rom po Tem zi „pro vo zao” po zna ti fud ba ler Dej vid Be kam, a sve to je u`i vo gle da lo oko 80.000 qu di na no vo i zgra |e nom sta di o nu.

Ugled ni Vol Strit Xur nal is -

tkao je da je Lon don po ku {ao da u pot pu no sti na pra vi raz li ku u od no su na ce re mo ni ju u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne. „^e tvo ro sat ni {ou je bio svo je vr stan oma` bri tan skoj isto ri ji i kul tu ri”, na veo je ovaj list.

U spek ta klu je u~e stvo va lo ~ak 15.000 vo lon te ra, a po seb nu pa `wu or ga ni za to ri su obra ti li na mu zi~ ki pro gram, pa su ta ko na sta di o nu re dom i{le pe sme Ro ling ston sa, Ju rit mik sa,

Jev to vi} sa mo hra bar Mar k o Jev t o v i} je svo je pr vo u~e {}e na Olim p ij s kim igra m a za vr {io u pr vom ko lu sto n o t e n i s kog tur n i r a. @reb ni je bio na klo wen pre ma 26-go di {wem Sr bi nu, ko ji je na star tu tur ni ra u Lon do nu mo rao da od me ri sna ge sa le gen dar nim ve te ra nom iz Bel gi je - @an Mi {el Sej vom (42). Biv {i tre }i igra~ sve ta tri jum fo vao je 4:1 (11:3, 8:11, 11:7, 11:6, 11:8).

Jev to vi} je lo {e u{eo u me~.

Pr vi set je la ko iz gu bio 3:11, za sa mo ~e ti ri mi nu ta igre. Me |u tim, br zo se biv {i igra~ Cr ve ne zve zde vra tio u duel. Za raz li ku od pr vog de la igre, u na stav ku me ~a bi la je `e sto ka bor ba. Sr -

bin je u dru gom se tu sve vre me imao pred nost, ali je Sejv us peo da iz jed na ~i na 8:8. Bel gi ja nac je bio krat kog da ha, jer je Mar ko ve zao tri po e na i pri veo set kra ju. Sejv je u tre }em se tu po veo 3:0, i dobio set 11:7.

Po sle vo| stva 2:0 u ~e tvr tom se tu, Jev to vi} se na {ao u za o- stat ku - 2:7. Se ri ju je tek on da pre ki nuo, ali je bel gij ski igra~ ve} imao vi {e ne go ube dqiv ka pi tal za fi ni{ se ta - 3:1. Imao je Jev to vi} pri li ku u pe tom se tu. Vo dio je 5:1, ali je opet do zvo lio pre o kret (5:7). Sti gao je na{ igra~ do 8:8, ka da je zi cer po slao u mre `u, a u sle de }em po e nu ni je imao ni sre }u. Me~ je za vr {io ser vis gre {kom.

gru pe Kvin i mno gih dru gih bri tan ski mu zi~ kih iko na. „Ipak, ni jed na zva ni ca ni je bi la ve }a zve zda od kra qi ce Eli za be te dru ge, ko ja je do {la u dru {tvu Xej msa Bon da”, do da je se u iz ve {ta ju Vol Strit Xur na la.

Po je di ni bri tan ski me di ji oce ni li su da je sve li ~i lo na jed nu „ve li ku `ur ku”, ko ja je bi la dru ga ~i ja u od no su na ono {to je pri re dio Pe king pre ~e ti ri go di ne.

Ri zni ca me da qa Zemqa Ki na Ita li ja Bra zil J. Ko re ja Ka zakhstan Ru si ja Ja pan Ko lum bi ja Poq ska Ru mu ni ja SAD Sr bi ja Bel gi ja Ma |ar ska Nor ve {ka S. Ko re ja Uz be ki stan

Z 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

S 0 1 0 0 0 0 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

B 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1

UK 3 2 2 2 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Rus Gal stjan do zla ta za 31 se kun du Xu di sta iz Ru si je Ar sen Gal stjan osvo jio je zlat nu me da qu u ka te go ri ji do 60 ki lo gro ma, jer je u fi na lu sa vla dao Ja pan ca Hi ro a ki ja Hi ra o ka za sa mo 31 se kun du. Rus je od mah na po ~et ku ba cio pro tiv ni ka u par te ru, {to je su di ja pre su dio kao va za ri, ko ji se bo du je sa se dam bo do va.

Usle di la je me |u tim, `al ba tre ne ra ru skog tak mi ~a ra, po sle ~e ga je su di ja pro me nio od lu ku i do su dio ipon i po be du Gal stja na.

To je pr va olim pij ska me da qa za Ru sa Gal stja na ko ji je na pu tu do zla ta po be dio glav ne fa vo ri te za me da qu, Uz be ki stan ca Ri {o da So bi ro va u po lu fi na lu i Ja pan ca Hi ro a ka u fi na lu. Gal stjan je osva jao bron za ne me da qe na svet skim pr ven stvi ma.

Ja p a n ac Hi r o a k a je po s le po r a z a mo r ao da se za d o v o q i sre b r n om me d aq n om, dok su bron z a nu osvo j i l i So b i r ov i Fe l i p e Ki t a d ai iz Bra z i l a.

SPORT

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

17

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Ni ko li} bo drio od boj ka {i ce i strel ce Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} bo drio je u Lon do nu na {e od boj ka {i ce sa tri bi na, a wi hov po raz od Ki ne ski wa „prav dao” o~i gled nim po vre da ma.

- Raz li ka je bi la o~i gled na, na{ tim je hen di ke pi ran zbog po vre da, vi deo sam da su po vre |e ne ~ak i one ko je igra ju, ali na dam se da }e na na red nim me ~e vi ma bi ti bo qe - re kao je Ni ko li} Ta nju gu.

On je pri me tio da je ute {no ma kar to {to smo iz gu bi li od Ki ne, „mo `da nam to bu de po treb no”.

Pred sed nik Sr bi je je po sle od boj ke oti {ao da bo dri re pre zen ta tiv ce u stre qa {tvu, a su tra }e, ka ko je na veo, gle da ti we mu „omi qe ne spor to ve u ko ji ma po sto ji gol man”.

- Sa da }u i}i da gle dam ‘’ne be ski va ter po lo’’ iz me |u Sr bi je i Ma |ar ske. Ja vo lim od boj ku, to je mo `da i naj lep {i sport po {to ne ma fa u la, ma da ne ma gol ma na. Ta ko se {a lim i sa Div cem, jer u ko {ar ci ta ko |e ne ma gol ma na - is ta kao je Ni ko li}.

On je re kao da je pret hod ne ve ~e ri u`i vao u ce re mo ni ji otva ra wa Iga ra, ma da mu se ~i ni da je spek takl tra jao pre du go.

- Ce re mo ni ja je bi la ve o ma ozbiq na, vaq da su or ga ni za to ri bi li sve sni da ni ko ne mo `e da po no vi spek takl iz Pe kin ga, pa smo ov de gle da li pri ~u o na stan ku i raz vo ju Bri ta ni je. Ma lo je pre du go tra ja lo. U sva kom slu ~a ju ose }a se olim pij ski duh i na dam se us pe si ma - za kqu ~io je Ni ko li}.

Momir Ili}

Lon do nu. Sve stan te `i ne gru pe, ali i kva li te ta or lo va, bom bar der sa Bu ku qe ve ru je da sve za vi si od na {eg dr `av nog ti ma: - Do sta do bro smo od i gra li dva dru g a po l u v re m e n a sa [ved skom i Dan skom na pri prem nom tur ni ru u Kri sti jan {ta du. Re pre zen ta ci ja smo pro tiv ko je ni ko me ne }e bi ti la ko. Ima mo ka rak ter. Tu smo u vr hu. Ide mo uz la znom li ni jom i mo `e mo da o~e ku je mo do bre par ti je na OI. Sa mo zdra vqe da nas po slu `i.

Svi bi da iz beg nu Fran cu ze u ~e tvrt fi na lu.

- Oni su jed ni od fa vo ri ta za zla to, ve ro vat no i naj o zbiq ni ji. Da se pla si ra mo u ~e tvrt fi na le i {to bo qu pol po zi ci ju da iz bo ri mo, pa }e mo vi de ti. Ni {ta ne bih imao pro tiv [ve |a na u ~etvtfi na lu.

Do pre pet go di na OI ni su bi le u gla vi Dar ka Sta ni }a, ve} sa mo na me ra da se vra ti ru ko me tu. I ne sa mo da se vra tio, ve} je i po veo or lo ve ka Lon do nu sa ore lom naj bo qeg

SE LEK TOR VE SE LIN VU KO VI]

Bez kal ku la ci ja Kao olim pij ski {am pion iz Los An |e le sa 1984. go di ne, se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} zna ka kvo bre me no se Olim pij ske igre. Pred po ~e tak olim pij skog tur ni ra sa ~o ve kom, ko ji je u pret hod ne dve go di ne us peo da or lo ve od 13. me sta u Austri ji do ve de do olim pij skih sno va pri ~a li smo o pro tiv ni ci ma u „Ko per Boks Are ni”: - Mom ci ma sam sve vre me to kom pri pre ma po ku {a vao da ob ja snim. Do bi li su dan i po da bu du fa sci ni ra ni do ga |a jem, da vi de i upo zna ju, a on da da se okre nu se bi. Mi smo u Lon do nu tak mi ~a ri. Na dam se da nam to ne }e bi ti ve li ka pre pre ka, da igra ~i bu du pre op te re }e ni ve li ~i nom sa mog do ga |a ja, ko ji je uni ver zal na smo tra svet skog spor ta. Na dam se da to {to smo de bi tan ti da }e mo pre bo le ti u naj kra }em ro ku.

Naj bo qe bi bi lo po be dom pro tiv [pa ni je?

- Gru pa je ka ta stro fa, a ras po red jo{ te `i. Plus na to {to je [pa ni ja po zna ta da do bro igra na po ~et ku. [pan ci su iz u zet na re pre zen ta ci ja, po go to vo ka da su sve `i. Se }a te se da sam re kao u Be o gra du da bih vo leo [pa ni ju u fi na lu, jer su je di na re pre zen ta ci ja ko ja je po tro {e ni ja od nas. To se na kra ju de si lo, bi li su ~e tvr ti. Po zna je mo se do sta do bro. Ima li smo pri li ku da igra mo u Ali kan teu. Bi }e ne iz ve sno, za to {to su kva li tet ni, a znam da se ne }e mo pre da ti. O~e ku jem ne iz ve snu za vr {ni cu u ko joj }e pre su di ti tre nut na in spi ra ci ja igra ~a ili gol ma na. Ako `e li mo da ima mo vi so ke aspi ra ci je, igra }e mo sva ku utak mi cu naj bo qe {to mo `e mo - ka `e Vuk i do da je: - Do go vo ri li smo se da bez ob zi ra na ras po red ne }e mo kal ku li sa ti. Po ku {a }e mo da se u okvi ru fon da igra ~a op te re ti mo do voq no da mak si mal no od i gra mo sve utak mi ce.

Stre qa {tvo 10 - kvalifikacije: vazdu{ni pi{toq (`) B. Veli~kovi} i Z. Arunovi}, finale (12.45).

-

Pli va we kvalifikacije 200m slobodno (m) R. Siqevski kvalifikacije 4h100m slobodno (m) Srbija polufinale 200m slobodno (m) finale 4h100m slobodno (m)

Te nis 13 - 1. kolo \okovi} - Fowini 18.30 \okovi}/Troicki - Brunstrom/Lin{ted ([vedska), Zimowi}/Tipsarevi} - Kli`an/Lacko (Slova~ka) Sto ni te nis 14.30 - 2. kolo: A. Karaka{evi} - pobednik me~a Bentsen (Danska)/Cvikl (Ma|arska) 16.30 - Srbija - Ma|arska

Va ter po lo

Ru ko met 17.15: [panija - Srbija Od boj ka 17.45 - Srbija - SAD (m)

Na pa {}e mo [pa ni ju U gru pi ima mo pet evrop skih se lek ci ja, sve bo qu od bo qe...

- Gru pa je do sta te {ka, ali sve za vi si od nas. Mo ra mo i}i od utak mi ce do utak mi ce. Ta kav na ~in raz mi {qa wa je je di ni pra vi. Pu na kon cen tra ci ja na sva kog pro tiv ni ka. Na pa {}e mo ve li ku [pa ni ju, to bi nam mno go zna ~i lo za da qi tok tak mi ~e wa.

Da nas

11.20 11.56 20.37 21.54

PRED DA NA [WI START KA PI TEN MO MIR ILI] PO RU ^U JE:

Ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je po ~e }e Olim pij ski tur nir u Lon do nu utak mi com sa se lek ci jom [pa ni je da nas od 17.15 ~a so va uz di rek tan pre nos na pro gra mi ma RTS-a. Pred ka pi te nom na {e re pre zen ta ci je Mo mi rom Ili }em je iza zov ka ri je re – Olim pij ski tur nir u

PRO GRAM

gol ma na Evro pe u ovom tre nut ku.

- [pa ni ja je jed na od naj bo qih se lek ci ja. Igra ju do bar ru ko met, iako ne ma ju ne ke top igra ~e. Do bri su teh ni ~a ri, mo gu sva ko ga da po be de. Ni mi ni smo bez svo jih adu ta. Po ka za li smo da smo tvrd orah. Svi ma je ne zgod no da igra ju pro tiv nas. Na {a upor nost, vo qa, do vo de nas do re zul ta ta. Na ve li kim tak mi ~e wi ma se igra ~vr sto, na ma lo go lo va. To na ma od go va ra.

Me ~e vi se re {a va ju u po sled wim mi nu ti ma. Ko ima vi {e sna ge, ko je sta bil ni ji, taj po be |u je - re kao je Sta ni}.

Je dan od onih, ~i ja ro la mo `e bi ti od ve li kog zna ~a ja na olim pij skom tur ni ru u ti mu Sr bi je je i Ivan Stan ko vi}, ko ji }e bi ti je di na za me na Mar ku Vu ji nu i Raj ku Pro da no vi }u na obe po zi ci je le vo ru kih igra ~a - de snom be ku i de snom kri lu. Mo mak iz Ka lu |e ri ce, u{ao je u re pre zen ta ci ju u „naj go re vre me,„ de ba kla na EHF EURO 2010 u Austri ji, ka da se Lon don ~i nio ne do sti `nim: - Ni sam mo gao da o~e ku jem da }e mo se pla si ra ti na OI. Ni su to o~e ki va li ni mo ji sa i gra ~i, a ni ru ko met na jav nost. Za to sa da ima mo pri li ku da u`i va mo u sve mu ovo me. Da nas nas ve} ~e ka ju [pan ci, ko ji su stal no u po lu fi na li ma, {to do voq no go vo ri o wi ho vom kva li te tu. Ni po be dom, ni po ra zom, ne }e mo ni {ta za vr {i ti. Do bro bi bi lo tur nir otvo ri ti tri jum fom zbog sa mo po u zda wa, kao {to je to bi lo i na EURO 2012, ka da smo ve za li Poq sku i Dan sku.

Ta da je sve kre nu lo...

Za ni mqi vo je i za ko ga }e na vi ja ti va {a su pru ga, ina ~e [pan ki wa?

- Za Sr bi ju, na rav no (smeh).

U DRUM SKOJ TR CI

Ste vi} 53, Ka sa 112.

Na {i bi ci kli sti Ivan Ste vi} i Ga bor Ka sa ni su us pe li da se ume {a ju u bor be za me da qe u 249,5 ki lo me ta ra du goj drum skoj tr ci, ko ja je na kra ju pri pa la slav nom Ka zah stan cu Alek san dru Vi no ku ro vu.

Vi no ku rov je do ci qa sti gao po sle pet sa ti, 45 mi nu ta i 57 se kun di vo `we, od mah za wim kroz ciq je u vre me nu po bed ni ka pro {ao Ko lum bi jac Ri go ber to Uran Uran, a tre }i je sa osam se kun di za o stat ka bio Nor ve `a nin Alek san der Kri stof.

Ste vi} je tr ku za vr {io kao 53, re zul ta tom 5:46,37 {to je sa mo 40 se kun di spo ri je vre me od po bed ni ka, dok je Ka sa, po sle ve li kih pro ble ma u za vr {ni ci, do ci qa sti gao kao 112, re zul ta tom 6:07,43.

UPR KOS OD LI^ NOM VRE ME NU NA [I VE SLA ^I ^E TVR TI U KVA LI FI KA CI O NOJ GRU PI

Sto ji} i Be |ik u re pe sa `u Spr ski dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik ni je us peo da se di rekt no pla si ra u po lu fi na le 30. let wih olim pij skih iga ra u Lon do nu. Na{ ~a mac je s vre me nom 6:23.87 osvo jio ~e tvr to me sto u iz u zet no ja koj pr voj gru pi kva li fi ka ci ja pa }e ta ko pri li ku za pla sman me |u 12 naj bo qih mo ra ti da tra `i kroz re pe sa` u po ne de qak u ko ji je oti {la i pe to pla si ra na Ma |ar ska (6:46.18). Pr va tri me sta i pla sman u po lu fi na le u ovoj gru pi kva li fi ka ci ja osvo ji le su po sa de No vog Ze lan da (6:08.50), ko ja je za {est se kun di obo ri la svet ski re kord ko ji su dr `a li Bri tan ci s vre me nom 6:14.27, Fran cu ske (6:17.22) i Poq ske (6:19.98). Sto ji} i Be |ik su po sle pr vih 500 me ta ra bi li na ~e tvr tom me stu, a do kra ja tr ke ni su us pe li da se pro bi ju do tre }eg me sta ko je je vo di lo u po lu fi na le.

U dru goj gru pi kva li fi ka ci ja pr va tri me sta i pla sman u po lu fi na le osvo ji le su po sa de, Ka na de (6:23.80), Austra li je (6:24.83) i Ho lan di je (6:25.90), dok je iz tre }e gru pe kva li fi ka ci ja to po {lo za ru kom Ve li koj Bri ta ni ji (6:16.58), Ita li ji (6:18.33) i Gr~ koj (6:21.46). Iz ovih gru pa u re pe sa` su oti {li ~am ci SAD i Ne ma~ ke ko ji }e

Nikola Stoji} i Nenad Be|ik

se uz Ma |ar sku i na{ dvo jac bez kor mi la ra bo ri ti u po ne de qak u re pe sa `u za tri pre o sta la me sta u po lu fi na lu.

– Ne mo gu da bu dem ne za do vo qan iz da wem na {eg dvoj ca. U ve o ma te {kim uslo vi ma na sta zi iz ve sla li su svo ju naj br `u tr ku ove se zo ne. Ipak, to ni je bi lo do voq no za di rek tan pla sman u po lu fi na le u ube dqi vo naj ja ~oj gru pi kva li fi ka ci ja u ko joj su No vo ze lan |a ni po sta vi li no vi svet ski re kord dok su Po qa ci iz ne na di li fe no me nal nim re zul ta tom. O ja ~i ni ove gru pe naj bo qe go vo ri po da tak da je na{ dvo jac kao ~e tvr ti po sti gao sa mo se dam sto tin -

ki lo {i je vre me do po bed ni ka dru ge gru pe kva li fi ka ci ja dok je za vi {e od se kun de bio bo qi od dru gog iz te gru pe. Za do vo qan sam re zul ta tom na {eg ~am ca bez ob zi ra {to se ni je di rekt no pla si rao u po lu fi na le.

Osta je nam dan od mo ra da se {to bo qe pri pre mi mo za re pe sa` – ka zao je se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili}. ^e tve rac bez kor mi la ra Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri} svoj na stup u Lon do nu po ~i we u po ne de qak, 30. ju la od 11,40 ~a so va po na {em (10,40 ~a so va po lon don skom vre me nu).

MI LO RA DO VO SE LO

Su sre ti s naj bo qi ma u spor tu Na {a olim pij ska le gen da i na da, Mi lo rad ^a vi}, mal ko je „pre kr {io pra vi la” i od lu ~io da na svom blo gu ot kri je ne ke sit ni ce ve za ne za `i vot u Olim pij skom se lu. „Iz bez bed no snih raz lo ga, mo ram od mah da vam ka `em da nam ni je do zvo qe no da da je mo pre vi {e de ta qa o Se lu, kao i da nam je za bra we no da ob ja vqu je mo sli ke iz Se la, sve dok se Olim pij ske igre ne za vr {e”, na pi sao je ^a vi} i do dao: „Ali, ura di }u naj vi {e {to mo gu da vas upo znam s onim {to smem da ka `em. ^a vi} je u Se lo u{ao 23. ju la, sve ga {est da na pre pr ve tr ke i ka `e da je od mah ose tio ve li ko uz bu |e we oko se be. Mo `da i pre te ra no, jer se u pret hod nom obra }a wu na Twit te ru po `a lio da u Se lu tre {ti mu zi ka i da je sve jed na ve li ka di sko te ka. „Dok {e tam hod ni kom od svo je so be do sa le za ru ~a va we, tr ka ~i ju re po red me ne u svo jim pri pre ma ma za atlet ska nad me ta wa, vi dim bok se re i osta le tak mi ~a re u bo ri la~ kim ve {ti na ma ka ko se za gre va ju na uli ci. Kad do |em u tr pe za ri ju, pri vre me nu zgra du na pra vqe nu za 5.000 qu di, mo gu da bi ram hra nu iz pet do {est svet skih ku hi wa i na rav no Mek do nalds”. „Ali, naj bo qa stvar ve za na za tr pe za ri ju ni je uop {te iz bor hra ne, ve} da sva ko ko ga sret ne te je na ne ki na ~in {am pion u ono me {to ra di i ~i me se ba vi. Ako ma lo po raz mi sli te o to me, shva ti te da ima te pri stup naj bo qi ma od naj bo qih u spor tu”. „Kad za vr {im s obro kom, no sim ostat ke u po seb ne kan te gde se osta vqe sve {to se jed nog da na mo `e po no vo upo tre bi ti, od no sno re ci kli ra ti - pre sve ga pa pir i pla sti ka. U slo bod no vre me, iz tr pe za ri je idem u „In ter na ci on al nu zo nu„, gde mo `e te igra ti bi li jar, vi deo igri ce, gle da ti fil mo ve ili jed no stav no po pi ti ka fu s pri ja te qi ma. Upo zna va we no vih qu di je pri li~ no la ko ov de, svi su fi ni i

opu {te ni, ta ko da sam si gu ran da }u ste }i no ve pri ja te qe”. „Po sle to ga, sed nem na auto bus ko ji kru `i se lom, ka ko bih lak {e mo gao da se vra tim do svog sta na ka ko bih uzeo svo ju opre mu za pli va we, jer je uve li ko vre me za tre ning. Po ku pim pe {kir, na o ~a re i ku pa }e ga }e, po sle ~e ga se spu stim na glav nu auto bu sku sta ni cu u se lu. Oda tle nas bu se vi vo ze do na {ih bo ri li {ta. Po treb no je de set ili 15 mi nu ta vo `we do ba ze na, {to uop {te ni je lo {e!”

Se lo nam pru `a sve {to nam je po treb no - neo gra ni ~e nu hra nu i pi }e, ve {er ni ce, za ba vu, tran sport, mo gu da ka `em da se o sve mu bri nu”, is ta kao je Mi lo rad ^a vi} u svom no vom blo gu.

Ina ~e, „Ibi ca” na ko ju se `a lio ^a vi} po do la sku u se lo ni je bi la `ur ka dru gih spor ti sta ve} pro ba ce re mo ni je otva ra wa Iga ra. „Is po sta vi lo se da je gla sna „Ibi ca„ mu zi ka ko ja se ~u la no }u bi la pro ba ce re mo ni je”, na pi sao je ^a vi} u jed nom od svo jih pr vi vir tu el nih ja vqa wa iz Lon do na.

Naj u spe {ni ji srp ski pli va~ je u blo gu na svom ofi ci jel nom saj tu ob ja snio da, kao i pret hod na dva pu ta, ni je u~e stvo vao na sve ~a nom otva ra wu jer to zah te va sta ja we od pet, {est sa ti. „To je ozbi qan na por za te lo pli va ~a je dan dan pred po ~e tak tak mi ~e wa. Naj go ri deo ovo ga je {to mi spor ti sti ne ma mo pri li ku da vi di mo tu ma gi~ nu pred sta vu ako u~e stvu je mo u woj”, do dao je Mi lo rad. ^a vi} se osvr nuo i na svoj pr vi na stup na ovo go di {wim Olim pij skim igra ma - da nas }e pr vi na stu pa ti za pr vu srp sku {ta fe tu 4h100. „Iako od la zak u fi na le ni je re a lan, ovo je mo ja pri li ka da u~e stvu jem u do broj tr ci pre 100m del fin u uto rak, 2. av gu sta. U sva kom slu ~a ju, {ta fe ta je za bav na tr ka, a i ~ast je pred sta vqa ti svo ju ze mqu u {ta fe ti!”

18

sPORT

nedeqa29.jul2012.

SMA WEN SPI SAK ZA KVA LI FI KA CI JE ZA EVROP SKO PR VEN STVO

dnevnik DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA MA \AR SKE

Ha mil to nu pol po zi cija Du da pre cr tao na Hun ga ro rin gu La bo vi }a i Ja ra ma za Dra gan La bo vi} i Ne ma wa Ja ra maz ne }e bi ti u tak mi ~ar skoj po sta vi ko ja }e 14. av gu sta na Islan du po ~e ti kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji na red nog le ta.

Se lek tor or lo va Du {an Iv ko vi} po po vrat ku eki pe iz Vr {ca u Be o grad „pre se kao” je i od lu ~io da 25-go di {wi kril ni cen tar ru skog Ni `wi No vo go ro da i 21-go di {wi bek ita li jan ske Bi je le tre nut no ne ma ju me sta u naj ja ~em se ni or skom ti mu Sr bi je.

La bo vi} je bio na pra gu po vrat ka u re pre zen ta ci ju pr vi put od Evro ba ske ta 2007. go di ne u [pa ni ji, ka da ga je u 12 igra ~a uvr stio ta da {wi se lek tor i Iv ko vi }ev pret hod nik, Zo ran Slav ni}, dok je Ja ra maz je dan od igra ~a iz mla |e gar de, ko ju je Iv ko vi} ovog le ta od lu ~io da pri kqu ~i tre nin zi ma i pri pre ma ma. La bo vi} je ro |en 1987. go di ne u Pro ku pqu, vi sok je 207 cen ti me ta ra i igra kril nog cen tra, dok je Ja ra maz ro |en 1991. go di ne u Nik {i }u i sa vi si nom od 201 cen ti me tra mo `e da igra i ple ja i be ka. Ovog le ta on je iz Par ti za na oti {ao u Bi je lu.

- Ide ja je bi la da po sle dru ge fa ze pri pre ma, ko ju smo oba vi li u Vr {cu, skra ti mo spi sak kan di da ta na 15 ime na ukqu ~u ju }i i ka pi te na Ne na da Kr sti }a za ko ga je ne iz ve sno kad }e nam se pri kqu ~i ti, ali ~i ji opo ra vak ide ja ko do bro - re kao je Iv ko vi} i do dao: - Me |u tim, zbog pro ble ma sa po vre dom ra me na, Alek san dar Ra {i} ni je od i grao ni jed nu od tri kon trol ne utak mi ce {to je uti ca lo da de li mi~ no iz me ni mo plan. U na stav ku pri pre ma ra di }e mo sa 14 igra ~a u na di da }e se Kr sti} i Ra {i} ko ji ta ko |e pu tu ju sa na ma, {to pre

opra vi ti i ukqu ~i ti u tre na `ni pro ces. Po red to ga `e le li smo da pru `i mo {an su mla dim igra ~i ma, ko ji ma }e mno go zna ~i ti sva ki dan pro ve den na pri pre ma ma.

Se lek tor Iv ko vi} ob ja snio je zbog ~e ga La bo vi} i Ja ra maz ne }e u~e stvo va ti u da qem to ku pri pre ma.

U na stav ku pri pre ma za kva li fi ka ci o ne me ~e ve za EP u Slo ve ni ji 2013. go di ne, se lek tor Du {an Iv ko vi} ra ~u na na sle de }ih 16 ko {ar ka {a: Mi len k o Te p i}, Ivan Pa u n i}, Ne ma wa Bje li ca, Mi le Ili}, Mar ko Ke {eq, Da ni lo An |u {i}, Zo ran Er ceg, Mi lan Ma ~van, De j an Mu s li, Ne m a w a

Pre ko bro jan: Dra gan La bo vi}

- Po sle ana li ze do sa da {weg de la ra da i po tre ba ti ma od lu ~i li smo da se za hva li mo Dra ga nu La bo vi }u i Ne ma wi Ja ra ma zu. Oni osta ju kan di da ti za na stup u kva li fi ka ci o nim me ~e vi ma jer se na la ze na spi sku ko ji smo pre da li FI BA. Ta ko |e, ra dom, za la ga wem i po na {a wem na pri pre ma ma, oprav da li su po ziv u re pre zen ta ci ju i do ka za li da na wih mo `e mo ra ~u na ti u bu du} no sti - za kqu ~io je Iv ko vi}.

Sa vla da na i Ukra ji na

Ne do vi}, Vla di mir [ti mac, Vla di mir Lu ~i}, Mi lo{ Te o do s i}, Du { ko Sa v a n o v i}, Alek s an d ar Ra { i} i Ne n ad Kr sti}.

Po sle utak mi ce u Lak ta {i ma pro tiv se lek ci je Ukra ji ne, re pre zen ta ci ja Sr bi je od la zi u Ro g a { ku Sla t i n u, gde }e osta ti do 1. av gu sta kad pu tu je na tur nir u Qu bqa nu gde }e im ri va li bi ti: Hr vat ska (3. av gust), BIH (4. av gust) i Slo ve ni ja (5. av gust).

NIS PA LI] OPEN

Eri }e va u fi na lu

Ko {ar ka {i Sr bi je ostva ri li su i tre }u po be du na pri pre ma ma za kva li fi ka ci je za Euro ba sket 2013, sa 84:65 (29:24, 18:17, 21:9, 18:15) sa vla da na je Ukra ji na.

Naj bo qi u „Pi o ni ru” bio je Ne ma wa Bje li ca sa 13 po e na, dok je 12 uba cio Ne ma wa Ne do vi}. Dvo ci fren u~i nak ima li su jo{ Mi le Ili} i Vla di mir Lu ~i} sa po 10.

Isti ri va li igra }e jo{ je dan me~ da nas, ovaj put u Lak ta {i ma u Re pu bli ci Srp skoj (17).

SR BI JA: Te pi} 5, Pa u ni}, Bje li ca 13, Ili} 10, Ke {eq, An |u {i} 9, Er ceg 8, Ma ~van 5, La bo vi}, Mu sli 4, Ne do vi} 12, [ti mac 6, Lu ~i} 10, Ja ra maz 2.

U fi na lu sin gla NIS Pa li} Ope na 2012, pro fe si o nal nog tur ni ra za te ni ser ke ko ji se de ve ti put odr `a va u or ga ni za ci ji TK Pa li} 1878, a za na grad ni fond od 10.000 do la ra, igra }e Do ro te ja Eri} iz Sr bi je i Vik to ri ja Kan iz Ru si je. Vik to ri ja Kan se la ko se pla si ra la u fi na le. Dru gi no si lac je sa 6:0, 6:0, sa vla da la Ele nu Hri steu iz Ru mu ni je, ko ja se dan ra ni je.

Mno go vi {e va tre je bi lo u dru gom po lu fi na lu u ko jem su se sa sta le Do ro te ja Eri} i Du wa [un ki}. Po sle ve li ke bor be dve srp ske te ni ser ke, sla vi la je Eri }e va 6:4, 6:4, iako je [un ki }e va bo qe po ~e la me~. [un ki }e va je po ve la 3:0, a Eri }e va po tom

pre o kre nu la, i is ko ri sti la ser vis gre {ke pro tiv ni ce da na pra vi brejk i po ve de 5:4.

U dru gom se tu su obe te ni ser ke ima le pro ble ma sa svo jim ser vi som, vi |e no je ~ak pet brej ko va, a me~ je, ~i ni se, pre lo mqen u osmom ge mu ko ji je, na kon ma ra to na, do bi la Eri }e va. [to se dubl kon ku ren ci je ti ~e, tak mi ~e we je za vr {e no, a ti tu la ide u Slo va~ ku. Na kon pre o kre ta u du e lu pro tiv Ma |a ri ca ^i le Bor {a wi i Ag ne{ Buk te, pr vo me sto su osvo ji le Ka rin Mor go {o va i Len ka Tvar {ko va ko je su sla vi le 5:7, 6:4, (10:8).

Fi nal ni me~ sin gla igra se da nas od 11 sa ti, a ulaz je slo bodan.

N. S.

Bri ta nac Lu is Ha mil ton osvo jio je pol po zi ci ju za da na {wu Ve li ku na gra du Ma |ar ske. Vo za~ Me kla re na je na sta zi Hun ga ro ring sti gao do tre }e pol po zi ci je ove se zo ne s vre me nom 1:20,95, a 150. u isto ri ji Me kla re na. We mu }e dru {tvo na star tu u pr vom re du pra vi ti Fran cuz Ro man Gro `an iz Lo tu sa, ko ji je od li~ no vo zio u kva li fi ka ci ja ma i iz ne na dio fa vo ri te. Ha mil ton je pot pu no do mi ni rao na tre nin gu i bio je naj br `i u sva tri de la. Na kra ju je di ni ko ji je us peo da mu se na ~e ti ri de se tin ke pri mak ne bio je Gro `an, ko me je ovo pr vi start ni red u ka ri je ri.

Ak tu el ni svet ski pr vak Ne mac Se ba sti jan Fe tel iz Red Bu la za be le `io je tre }e vre me i star to va }e iz dru gog re da sa Bri tan cem Xen so nom Ba to nom iz Me kla re na, ko ji je imao ~e tvr to vre me. Tre }i red je re zer vi san za Fin ca Ki mi ja Ra i ko ne na iz Lo tu sa i [pan ca Fer nan da Alon sa iz Fe ra ri ja, ina ~e tre nut no vo de }eg u ge ne ral nom pla sma nu. Alon sov ko le ga Bra zi lac Fe li pe Ma sa je za be le `io sed mo vre me, osmo i de ve to imao je dvo jac Vi li jam sa Ve ne cu e la nac Pa stor Mal do na do i Bra zi lac Bru no Se na, dok je pr vu de se to ri cu kom ple ti rao Ne mac Ni ko Hil ken berg iz Fors In di je.

Naj ve }e iz ne na |e we de si lo se u dru gom de lu kva li fi ka ci ja, ka da u tre }i deo ni je us peo da se pro bi je Austra li ja nac Mark

Lu is Ha mil ton

Ve ber iz Red Bu la. We ga je u po sled wim tre nu ci ma dru gog de la kva li fi ka ci ja us peo da is ti sne Se na. Ta ko }e Ve ber, ina ~e dru go pla si ra ni u ge ne ral nom pla sma nu, da nas kre nu ti sa 11. po zi ci je. Ovaj deo ni je us peo da pro |e ni dvo jac Mer ce de sa, Nem ci Mi hael [u ma her i Ni ko Ro zberg. Pr vi }e kre nu ti sa 17, a dru gi sa 13. po zi ci je.

Sta za Hun ga ro ring du ga je 4,381 ki lo me ta ra, vo zi se 70 kru go va ili 306,630 ki lo me ta ra.

Naj vi {e po be da na ovoj pi sti ima Mi hael [u ma her, ko ji je naj bo qi bio 1994. u Be ne to nu, 1998, 2001. i 2004. u Fe ra ri ju, a od ti mo va Me kla ren je 10 pu ta sla vio. Pr va tr ka na Hun gar -

rin gu odr `a na je 1986, a po be dio je Bra zi lac Nel son Pi ke u Vi lij msu. Za raz li ku od osta lih sta za Hun ga ro ring se ja ko br zo pr qa i zbog to ga ne ma mno go me sta za kal ku li sa wa. Pre ti ca we je iz u zet no te {ko, pa je pol po zi ci ja ve o ma va `na. I po red to ga Hun ga ro ring je u pro {lo sti bio me sto za ni mqi vih du e la.

Ve l i k a na g ra da Ma | ar s ke star tu je da nas u 14 ~a so va. Za ni mqi vo je da je do sa da sa mo jed na tr ka na Hun ga ro rin gu vo `e na u vla `nim uslo vi ma i to 2006. i da je do ve la do ne kih neo ~e ki va nih br ta i od u sta ja wa. I za da nas je na ja vqe na ki {a, pa tre ba o~e ki va ti ve o ma za ni mqi vu tr ku.

G. M.

PR VA TI TU LA ZA SRP SKU TE NI SER KU

Jo va nov ska osvo ji la Ba ku!

Srp s ka te n i s er k a Bo ja na Jo va nov ski os vo ji la je VTA tur nir u Ba kuu. Jo va nov ska je u fi na lu po be di la Ame ri kan ku Xu li ju Koen 6:3, 6:1 po sle sat i po igre. Bi lo je to pr vo fi na le u ka ri je ri srp ske te ni ser ke, ko ja je u Ba kuu bi la pe ti no si lac.

Ona je po be dom za ra di la 37 hi qa da do la ra. Koen je 134. na sve tu, i tek tre }i put igra u glav nom `re bu VTA tur ni ra (de bi to va la u Bo go ti ove go di ne) i ta ko |e ni je sti za la do fi na la. Ne ka da naj bo qa ame ri~ ka ju ni or ka je ukup no 34 pu ta is pa da la u kva li fi ka ci ja ma.

Jo va nov ska je od sa mog po ~et ka dom ni ni ra la, br zo ste kla brejk pred no sti i bi la na pra gu da ve} u osmom ge mu no vim brej kom okon ~a set. Me |u tim, Koen je ta da za i gra la bo qe, spa si la ~e ti ri set-lop te na svoj ser vis i sma wi la na 5:3. U de ve tom ge mu ona je ta ko |e spa si la set-lop tu, ali je iz {e stog po ku {a ja na {a te ni ser ka do {la do se ta.

Bo ja na Jo va nov ska

U dru gom se tu Bo ja na je bi la jo{ ube dqi vi ja, ste kla dva brej ka pred no sti, ali se po no vo mu ~i la ka da je do {la do me~-lop te.

Pr ve dve je pro pu sti la, ali je iz tre }eg po ku {a ja sti gla do naj ve }eg uspe ha u ka ri je ri.

Do sa da je naj da qe sti gla u Sid ne ju 2011, ka da je iz gu bi la po lu fi na le od Li Na. Ne u speh Koen za dr `ao je broj Ame ri kan ki ko je su osva ja le VTA tur ni re u 2012. na dva – Se re na Vi li jams i Me la ni Udin.

OTVO RE NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

Do bra uver ti ra za kup Otvo r e n o pr v en stvo Voj v o d i n e u pre p on s kom ja h a w u odr `a no je mi nu log vi ken da na te re ni ma Ko wi~ kog klu ba Gra ni ~ar iz No vog Sa da, ne da le ko od ben zin ske

pum pe “Mi nut”. Or ga ni za tor tak mi ~e wa bio je Ko wi~ ki sa vez Voj vo di ne, dok je teh ni~ ki or ga ni za tor bio KK Gra n i ~ ar ko j i je od l i~ n o pri pre mio ma we`. Na otvo re n om pr v en s tvu po k ra j i n e

Va wa Po ~ek je bi la naj bo qa se ni or ka

tak mi ~i lo se 13 klu bo va iz Sr bi je i Voj vo di ne.

To kom tri da na, ko li ko su tra ja la tak mi ~e wa, vo di le su se do sta iz jed na ~e ne bor be, a za ti tu le su se naj vi {e nad me ta li ~la no vi no vo sad skih i be o grad skih klu bo va, a jed nu ti tu lu us pe li su da im pre u z mu Su b o t i ~ an k a Iva n a Mar ko vi}. Tak mi ~e we se od vi ja lo u kon ku ren ci ji se ni o ra, mla dih ja ha ~a, ama zon ki i ju ni o ra. Ne ko li ko tak mi ~a ra se ogle da lo u po dve di sci pli ne, ali ni ko ni je us peo da osvo ji dva pu ta ti tu lu. U tri da na bi lo je pre ko sto ti nu star to va, a od li~ ja su po ne li ovo ga pu ta tre nut no naj bo qi i naj sprem ni ji.

Na otvo r e n om pr v en s tvu Voj vo di ne po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti - se ni o ri:1.

Va wa Po ~ek (Gra ni ~ar, No vi Sad), 2. Ire na Ni co vi} (Gor -

Naj u spe {ni ji mla di ja ha ~i

ska tim, Be o grad). Mla di ja ha ~ i: 1. Iva n a Mar k o v i} (Lin da, Su bo ti ca), 2. Va wa Po ~ ek (Gra n i ~ ar), Ro m a n a Su v aj x i} (KC No v i Sad), ama zon ke: 1. Pe tra La za re vi} (Kar l o, Be o g rad), 2. Ma w a Vi ta so vi} (Kor po, Be o grad),

3. Ni co vi} (Gor ska tim), ju ni o r i: 1. Ni n a Man d i} (“ Alek sa Dun di}”, Be o grad), 2.

Iva na Mar ko vi} (Lin da, Su bo t i c a), 3. Ga l a Iva n o v i} (Kor po).

Naj u spe {ni ji u~e snik me |u de com bi la je La u ra Se -

kuli} ~la n i c a no v o s ad s kog KK Krug.

Tak mi ~e we na ma we `u Gra ni ~a ra do ma }i nu je od li~ no po slu `i lo kao ge ne ral na ro ba za Kup Voj vo di ne u pre pon s kom ja h a w u ko j e }e se odr `a ti 3. i 4. av gu sta.

Novosadska nedeqa29.jul2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 13.50, 15.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 13.45, 13.50, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 21.55), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12, 15.40, 17.30, 20, 22.30), „Uspon mra~nog viteza” (14.30, 17.20, 20.30, 21.15).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Pismo Leontini” Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „ „Pi smo Le on ti ni” Ra fa e la Ma stro lo nar da. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28.

Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. Pjer |or |o je us pe {an le kar, u du go go di {wem bra ku. Le on ti na je

slo bod na `e na. Pre fi we na i ~ul na, pred sta vqa sve {to Pjer |or |u ne do sta je: iro ni~ na i in te li gent na part ner ka, do voq no ja ka da zna {ta ho }e, `e na sa ko jom de li sa mo }u, sa ko jom mo `e da se na pi je, da vo di qu bav bez za dr {ke ili da se sme je.

Iz me |u wih dvo je ra |a se te {ka ve za sa sta vqe na od uspo na, pre do mi {qa wa, bek sta va i ka ja wa. Le on ti na je ta ko ja dik ti ra pra vi la, ri tam, sve... me |u tim, Pjer |or |o je taj ko ji nam pri po ve da wi ho vu pri ~u u ko joj nas na kra ju ~e ka otre `wu ju }i uda rac.

A. L.

Iskqu~ewe struje No vi Sad: od 9 do 11 ~a so va Bu le var voj vo de Ste pe od bro ja 16 do 20.

V remeploV

Vikend sportova na vodi Na Du nav cu, kraj [tran da, 29. ju la 1939. po ~e lo je dvo dnev no tak mi ~e we Be o grad ske zo ne u spor to vi ma na vo di. Tak mi ~i lo se oko 250 pli va ~a, va ter po li sta i ska ka ~a u vo du, ali pu bli ke sko ro da i ni je bi lo, jer je bi lo pro hlad no i ki {o vi to. No vo sad ski klub „Ga leb” osno van pre tri go di ne bio je do bar do ma }in, a we go vi pli va ~i, na ro ~i to pli va ~i ce, po sti -

gli su u svim tr ka ma naj bo qe vre me. To im je do ne lo 160 bo do va, dok su Be o gra |a ni sa ku pi li 99. Re zul ta ti svih ska ka ~a u vo du bi li su osred wi, dok su va ter po li sti iz Pe trov gra da (po to weg Zre wa ni na) za i sta bli sta li. Svim po bed ni ci ma je u av gu stu pred sto jao su sret sa naj bo qi ma iz Za gre ba~ ke zo ne, da bi se vi de lo ko su ju go slo ven ski pr va ci.

N. C.

Fo to: F. Ba ki}

DA NAS NA [TRAN DU

Yet ski trka~i odmeravaju snage Xet ski tr ka, Mo to 1, u okvi ru „Sr bi ja Open xet ski ku pa 2012„ , odr `a na je ju ~e na [tran du. Po se ti o ci naj po zna ti je no vo sad ske pla `e ima li su pri li ku da vi de de se tak is ku snih do ma }ih i stra nih tak mi ~a ra, ko ji su po ka za li iz u zet nu ve {ti nu u vo `wi sku te ra na vo di. Osim na {ih pred stav ni ka u tr ka ma su u~e stvo va li i tak mi ~a ri iz Ma |ar ske i Slo ve ni je. Ka ko smo sa zna li od or ga ni za to ra pr ven stva, sen ku na ovo tre }e po re du tak mi ~e we ba cio je Xet ski sa vez Sr bi je, ko ji im ni je do zvo lio da or ga ni zu ju tak mi ~e we me |u -

na rod nog ti pa, pa ove go di ne ono ima ka rak ter otvo re nog pr ven stva. Po re ~i ma osni va ~a i pred sed ni ka Xet ski klu ba “Mo to xet” Alek san dra Kre ve {i }a No vo sa |a ni jo{ uvek ne ma ju kul tu ru gle da wa ova kvih tr ka.

- No vo sa |a ni je su za in te re so va ni, ali ne do voq no - ka `e Kre ve {i}. -Ve }i na po sma tra ~a mi sli da su to qu di iz oko li ne, ko ji su ne {to ma lo uve `ba li vo `wu sku te ra, ali to su u stva ri pro fe si o nal ni tak mi ~a ri, od ko jih su ne ki do {li iz ino stran stva. - Na dam se da }e vre me nom

ovo tak mi ~e we do bi ti pra vi zna ~aj, jer je or ga ni zo va no ra di pro mo ci je tu ri zma, spor ta i bez bed ne vo `we.

Po se ti o ci [tran da ju ~e su od 10 do 16 ~a so va u`i va li u tr ka ma, ko je su se mo gle vi de ti sa ve li kog de la pla `e. Mu {kar ci su bi li naj za in te re so va ni ji po sma tra ~i, a naj ve }e odu {e vqe we iza zva la je tr ka na ve li kim Ran aba ut sku te ri ma.

Dru gi deo ovog tak mi ~e wa odr `a }e se da nas od 10 do 16 sa ti na [tran du, na kon ~e ga }e bi ti pro gla {e ni po bed ni ci.

N. R.

NO VO SAD SKA AL PI NI STI^ KA [KO LA

Do planinskih vrhova preko \ave Ko god se pro te klih me se ci u po po dnev nim ~a so vi ma za te kao na Tran xa men tu, mo gao je da pri me ti de se tak, ve }i nom mla dih qu di ka ko se uz po mo} u`a di pe wu po ste na ma is pod zi di na Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ve }i na je ve ro vat no za sta la i po sma tra la ka ko ovi mla di }i i de voj ke sa la ko }om sa vla da va ju ste nu, ko ja je sto ji pod uglom od 90 ste pe ni, i na ko ju bi ma lo ko imao hra bro sti da se pop ne.

Re~ je o al pi ni sti~ koj {ko li Pla ni nar sko - smu ~ar skog dru {tva „@e le zni ~ar”, ko ja ve} tre }u go di nu za re dom pri bli `a va na {im su gra |a ni ma ovaj eks trem ni sport. Tre nut no 13 po la zni ka po ha |a {ko lu, na kon ko je }e, uz uspe {nu pro ve ru, do bi ti zva we al pi ni ste pri prav ni ka i do bi ti mo gu} nost da se pe wu po naj a- trak tiv ni jim uspo ni ma u na {oj ze mqi i ino stran stvu.

ro di te qa. [ko la po ~i w e u ma j u na k on Fru { ko g or s kog ma ra to na i tra je do no vem bra. Pr vo se mo ra j u sa s lu { a t i tri pre da va wa, po sle ~e ga po la zni ci iz la ze na ste nu, a tre nin zi su ~e t i r i pu t a ne deq n o, po n e d eq k om, sre dom, pet kom i su bo tom.

Po ~ et n i c i naj v i {e pro ble ma ima ju sa stra hom od vi si ne i ne po ve re wem u opre mu, ali se ve }i na po sle ne k og vre m e n a oslo bo di. Ka ko ka `u al pi ni sti, od re |e na do za stra ha je po `eq na, jer }e po la zni ci bi ti uto li ko pa `qi vi ji.

- De {a va se da ne ki od u sta ne, jer vi de da al pi ni zam ni je ona kav ka kvog su ga za mi {qa li ili jed no stav no ne mo gu da sa -

Tre nin zi ko {ta ju 1.500 di na ra za od ra sle i 1.000 di na ra za de cu.

Od opre me, osim pa ti ka, {or ca i ma ji ce, ni je po treb no ni {ta.

Spe ci ja li zo va nu opre mu obez be |u je „@e le zni ~ar” Je dan od tre ne ra i du go go di {wi al p i n i s ta Alek s an d ra Bu wev ~ev ka `e da je al pi ni sti~ ka {ko la otvo re na za sve ko je za ni ma al pi ni zam i ko ji ima ju od 12 do 45 go di na. Tre nin zi ko {ta ju 1.500 di na ra za od ra sle i 1.000 di na ra za de cu.

Od opre me, osim pa ti ka, {or ca i ma ji ce, ni je po treb no ni {ta. Spe ci ja li zo va nu opre mu obez be |u je „@e le zni ~ar”.

- Ove go di ne naj mla |i po la znik ima sa mo 12 go di na i to je ne ka do wa gra ni ca za u~e stvo va we u {ko li - ka `e Bu wev ~ev. - Na rav no, svim ma lo let ni ci ma po treb na je sa gla snost

Fo to: N. Sto ja no vi}

vla da ju strah od vi si ne. Opre ma je, ako se do bro po sta vi, 100 od sto si gur na i osim ogre bo ti na i ma sni ca, ni jed na ozbiq ni ja po vre da se ni je de si la na do sa da {wim ~a so vi ma. Ov de ih u~i mo ka ko da se po sta ve i ka ko da od re a gu ju u re al nim si tu a ci ja ma u ko ji ma bi se mo gli na }i, ta ko da bu du sprem ni.

Naj bit ni je je me |u sob no po ve re we iz me |u pe wa ~a i su pe wa ~a - ka `e Bu wev ~ev.

Na vo di da na kon {ko le ve }i na wih osta ne u dru {tvu, a „@e l e z ni ~ ar” sva k e go d i n e or ga ni zu je raz ne atrak tiv ne uspo ne, na ko je mo gu da idu oni ko ji su za vr {i li {ko lu.

- Ove go di ne pu tu je mo u Cr nu Go ru na @i je vo, na Ku~ ke pla ni ne, ide mo i na Stol kod Bo ra i u Ov ~ar sko - ka blar sku kli su ru - ka `e Bu wev ~ev.

Naj mla |i po la znik, dva na e sto go di {wi Jo van De spo tov se pr vi put su sreo sa al pi ni sti m a na pro { lo g o d i { wem Bej bi Eg zi tu, gde sva ke go di ne ima ju pre zen ta ci ju.

- Pro {le go di ne sam ih pr vi put vi deo i opro bao se u spu {ta wu, ja ko mi se svi de lo i od lu ~io sam da ove go di ne upi {em u {ko lu. Na po ~et ku me je bio strah, ali je to normal no. Na dam se da }u se ka sni je u `i vo tu ba vi ti al pi nizmom - ka `e De spo tov.

G. ^et nik

20

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa29.jul2012.

NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA U ROBOTICI

No vo sa |a ni uvek u vr hu Ka da se {i roj jav no sti po me ne ro bo ti ka, me ha tro ni ka ili mi kro ra ~u nar ska elek tro ni ka ve }i ni to zvu ~i kao na u~ na fan ta sti ka ili bar kao ne {to za {ta je po treb na nad pro se~ na in te li gen ci ja. Jed noj gru pi mla dih u No vom Sa du, to pred sta vqa sva ko dne vi cu. Re~ je o gru pi stu de na ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, ko ji se sva ke go di ne tak mi ~e u ro bo ti ci, od no sno iz grad wi pot pu no auto nom nih ro bo ta, pr vo na na ci o nal nom tak mi ~e wu, pa na Evrop skom pr ven stvu „EURO BO TU”.

Asi stent na Fa kul te tu i je dan od qu di ko ji tre nut no vo di eki pu ro bo ti ~a ra, a ne ka da i sam u~e snik „EURO BO TA” Mi lan Lu ki} ka `e da je pr vi put do {ao u kon takt sa ro bo ti kom, ka da je upi sao FTN. - To mi je zvu ~a lo ja ko in te re sant no i ka da sam upi sao ~e tvr tu go di nu u{ao sam u eki pu - ka `e Lu ki}. - Te go di ne smo bi li ve o ma uspe {ni i osvo ji li pe to me sto na Evrop skom pr ven stvu. Ka sni je sam se za po slio kao asi stent na sme ru elek tro ni ke i sa da sa jo{ ne ko li ko ko le ga pred vo dim tim od 25 stu de na ta. Tru di mo se da im pre ne se mo na {e is ku stvo i na {e zna we, ko je smo ste kli na tak mi ~e wi ma. Ove go di ne smo po no vi li uspeh iz 2006. go di ne i osvo ji li tre }e me sto. „EURO BOT” se odr `a va ve} 15 go di na, a na {e eki pe u~e stvu ju go to vo od sa mog po ~et ka, od no sno od 2001. go di ne, ta ko da ima ju ve} du gu i ve o ma uspe {nu tra di ci ju.

- Sva ke go di ne do bi je mo raz li ~i te za dat ke, ali ne ka osnov na

pra vi la uvek osta ju ista. Za da ci se do bi ja ju u ok to bru, ta ko da ima mo {est me se ci za pri pre mu. Tak mi ~e we se od vi ja na sto lu ko ji je di men zi ja tri pu ta dva me tra, na kom se bo re dva ro bo ta. Me~ tra je 90 se kun di i za to vre me ro bo ti mo ra ju bi ti pot pu no auto nom ni, od no sno da funk ci o ni {u bez ika kvog upra vqa wa - ka `e Lu ki}. „EURO BOT” je kra jem ma ja, dok je na {e pr ven stvo me sec da na ra ni je. Sva ka dr `a va mo `e ima ti naj vi {e tri eki pe, ta ko da one ze mqe gde ih je vi {e, mo ra ju ima ti na ci o nal ne kva li fi ka ci je. Sr bi ja spa da u gru pu sa Bel gi jom, [vaj car skom i Ne ma~ kom, u ko ji ma po sto ji oko 15 eki pa. [to se ti ~e si tu a ci je u na {em gra du Lu ki} ka `e da su uslo vi do bri i da ro bo ti ka sva ka ko ima per spek ti vu, ali da kao i ve }i ni ne do sta je pa ra.

- Ba{ ove go di ne dve eki pe ko je su bi le is pred nas ima le su

i po ne ko li ko pu ta ve }i bu xet ne go mi i mo gli su da pri u {te stva ri ko je mi ni smo mo gli, na pri mer, od re |e ne sen zo re ko ji ko {ta ju i do hi qa du evra. Mi smo na ovo go di {weg ro bo ta po tro {i li ukup no oko 500 evra, a ne ke eki pe ko je smo osta vi li iza se be, ula `u hiq de evra. Sve sni to ga tru di mo se da smi sli mo dru gi na ~in da re {i mo pro blem, ali to ne zna ~i da ne bi smo na pra vi li jo{ bo qeg ro bo ta, ka da bi smo ima li vi {e nov ca. Po sto je kod nas kom pa ni je ko je ho }e da po mog nu, ali se to od no si uglav nom na put ne tro {ko ve. Pro {le go di ne je bi lo ba{ kri ti~ no, jer se „EURO BOT” odr `a vao u Ru si ji, pa smo sa mo za po vrat nu kar tu po ~la nu mo ra li da iz dvo ji mo 700 evra.

Ta da nam je NIS iza {ao u su sret i pla tio ve }i deo tro {ko va - na vo di Lu ki}.

G. ^etnik

NEADEKVATNI TRENINZI OPASNI PO ZDRAVQE

De ca spor ti sti zbog ro di te qa Po sled wih go di na i u na {em te qa i tre ne ra, on da se to ma ni dr ve tu i uop {te igra we na po qu gra du u iz u zet nom po ra stu je fe stu je psi ho fi zi~ kim pro ble za me ni le ne ke vir tu el ne igri broj sport skih po vre da, a po seb - mi ma, na po mi we Vu ko sav. ce, te se pra vo iz fo te qe ide na no za bri wa va da ma la de ca, ko ja Iako `e le naj bo qe svo joj de tre ning, {to je ta ko |e op te re tek po ~i wu da se ba ve spor tom, ci, ro di te qi ~e sto gre {e ka da }u ju }e za de~ ji or ga ni zam - ob ja do la ze kod le ka ra sa hro ni~ nim ih od ma le na for si ra ju da se ba snio je na ~el nik sport ske me di po vre da ma, od no sno sin dro mi ma ve od re |e nim spor tom i `e le ci ne. pre na pre za wa, uka zao je na ~el - sa mo vr hun ske re zul ta te. De te Po we go vim re ~i ma sve mla |a nik sport ske me di ci ne u no vo - mo ra sa mo da od lu ~i ~i me }e da de ca od la ze u spor ti ste, svi vi sad skom Do mu zdra vqa dr Bor ko se ba vi, a u to me mo gu da mu po de ne ki iz laz u to me i sve je to Vu ko sav. mog nu je di no {ko lo va ni stru~ su per dok de ca sa wa ju ka ko }e - To je ne pri hva tqi vo i sa ap wa ci - eks per ti za sport i pe da po di }i pe har na Vimbldo nu, ali sek ta me di ci ne i fi zi o lo gi je, go zi. Ro di te qi bi tre ba lo da je pro blem ka da ro di te qi sa wa jer do to ga do la zi ju te sno ve i za to de cu uko li ko or ga ni za ci ja tre ba za {ti ti ti od Po vre de kod de ce do vo de do wi ho vog tre nin ga i ne re al ne am bi ci je ro op te re }e wa na tre di te qa ili ~ak od tre tra u ma ti~ nog is ku stva i do ra nog nin gu ni je ade kvat na, ne ra ko ji `e li da pre stan ka ba vqe wa spor tom, a mo gu da kao ni zdrav stve ni ostva ri fi nan sij sku ugro z e i re k re a t

iv n o ba v qe w e spor t om nad zor. Ta kve po vre do bit pre ko de te ta. de kod de ce do vo de do De ca se sa spor tom tra u ma ti~ nog is ku stva i do ra usme re de te na sport ge ne ral no, upo zna ju naj pre kroz igru i to nog pre stan ka ba vqe wa spor tom ali ne i da po `u re sa we go vim bi tre ba lo ta ko i da osta ne. i ono {to je jo{ tu `ni je mo gu da opre de qi va wem za od re |e ni Sva ko pre te ra no for si ra we od ugro ze i re kre a tiv no ba vqe we sport. re |e ne vr ste spor ta mo `e kod spor tom, {to je neo bi~ no va `no - De ca svo ja fi zi~ ka zna wa i de ce iza zva ti ne ga tiv ne re ak ci za o~u va we zdra vqa - is ti ~e dr ve {ti ne usva ja ju in di vi du al no, je pa i ne ga ti van stav o spor tu Vu ko sav. raz vi ja ju se svo jim tem pom i o uop {te. De te tre ba za vi sno od ^e sto se de ca tre ti ra ju kao to me tre ba vo di ti ra ~u na ka da i svog uz ra sta da is pro ba vi {e ma li spor ti sti, a oni to ni su, ko jim spor tom de ca mo gu da se spor to va i na kra ju oda be re onaj na gla {a va sa go vor nik, do da ju }i po~ nu ba vi ti. Da nas je ~e sto ko ji mu naj vi {e od go va ra. da su de ca spe ci fi ~an or ga ni slu ~aj da se de ca ra no uvo de u Ne a de kvat ni spor to vi pre ma zam u raz vo ju ko ji ima svo je ja sport sku spe ci ja li za ci ju, {to de~ jem uz ra stu, lo {i i ne stru~ sno de fi ni sa ne fi zi o lo {ke ka se ne pre po ru ~u je. De ca tre ba da ni tre ne ri, ne a de kvat ne pro sto rak te ri sti ke i ko ji se mo ra tre se ba ve raz li ~i tim spor to vi ma, ri je u ko ji ma se odr `a va ju tre ti ra ti ja sno de fi ni sa nim me to ka ko bi se kod wih raz vi le raz nin zi, vi so ke ce ne i sli~ no sa da ma tre nin ga. Ako se to sve ne mo to ri~ ke ve {ti ne, po seb no mo su deo raz gra na te le pe ze ne pre vi di i to me do da mo jo{ i u ovo da na {we vre me ka da su pra vil no sti i pro ble ma u ovoj pre si je ko je de ca ima ju od ro di pre ska ka wa ko nop ca, pe wa we po obla sti.

I. Dragi}

„Fraj le” svi ra ju se re na de Bend “Fraj le” odr `a }e kon cert „Se re na de u cen tru gra da” ve ~e ras u 21 sat u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Ni ko la jev ska 1, u okvi ru ma ni fe sta ci je No vo sad sko mu zi~ ko le to. U slu ~a ju lo {eg vre me na kon cert }e se odr `a ti u Si na go gi. Ula zni ce se mo gu na ba vi ti dva sa ta pre kon cer ta na me stu odr `a va wa pro gra ma. N. B.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

dnevnik

PO OGLASIMA PONUDE ZA POSAO [AROLIKE, ALI...

Do bi ti ve zu pra va sre }a Pre li sta va ju }i ogla se u po tra zi za ka kvim za po sle wem, pr vo {to se pri me ti je ve }i broj po nu da za no va rad na me sta `e na ma u do bi od 20 do 40 go di na.

Naj ve }i deo to ga ot pa da na po slo ve ko no ba ri sa wa i pro da je u mar ke ti ma, za ko je se da me go to vo is kqu ~i vo tra `e. Mu {ka ra ci naj ~e {}e mo gu da se na da ju po slo vi ma vo za ~a, sto la ra, pe ka ra, mo le ra, rad ni ka obez be |e wa i auto me ha ni ~a ra.

Ka da se po sle pro bi ra wa naj bo qih po nu da kre ne sa zva wem po ten ci jal nih po slo da va ca, kao u ka kvoj pri ~i sta rog pe ca ro {a ili bo e ma, po la tre ba od mah od ba ci ti. I po sle upor nog zva wa u raz ma ku od ne ko li ko sa ti, pa i da na, ti bro je vi su ne do stup ni.

- Je di no {to se od vas tra `i je ste da ima te svoj auto. Ni je vam po treb no is ku stvo, pro da je -

am bi ci ju da okre nu broj ogla sa gde se kao za ni ma we na vo di ko mer ci ja list. Na pi ta we o le gal nom pri ja vqi va wu, ~o vek s dru ge stra ne `i ce od go va ra da je i to mo gu }e, ako je po treb no.

Osim pro da je smo ki ja u toj dru goj pro bra noj po lo vi ni ogla sa, gde te le fon ski bro je vi funk ci o ni {u, vi {e od osta lih za ni ma -

wa tra `e se i fri ze ri. Pro se~ ne pla te, po re ~i ma po slo da va ca, va ri ra ju oko mi ni mal ca, od 15.000 do 20.000, dok se ne {to bo qe s pri ma wi ma ko ti ra ju mo -

Po sled wih go di na naj po lu lar ni je su po nu de za rad na naft nim plat for ma ma. Pla ta od 4.000 evra pri vla ~i i naj ne za in te re so va ni je za po sao u pro stran stvi ma nor ve {kog mo ra te smo ki sa igra~ ka ma po ce loj Sr bi ji i ra di se na pro ce nat od go va ra po ten ci jal ni ga zda, na mol bu za ko jom vi {e in for ma ci jom o po slu.

Ova ko ne {to naj ~e {}e }e do ~e ka ti ne za po sle ne ako ima ju

le ri i pe ka ri, ko ji mo gu da za ra de i vi {e od 30.000. @e ne, s dru ge stra ne ima ju pred nost vi {e kod po slo va kao {to su ku} ne po mo} ni ce, spre ma ~i ce, ku va ri ce, ne go va te qi ce i da di qe, ko ji im se „pri rod no”

nu de. Da qe na red do la zi ~i tav {pa lir esna fa za ulep {a va we ma ni kir, pe di kir, de pi la ci ja, na do grad wa nok ti ju, a od „re tro” po slo va, osta li su {i ve we i he rik ter.

Po sled wih go di na naj po lu lar ni je su po nu de za rad na naft nim plat for ma ma. Pla ta od 4.000 evra pri vla ~i i naj ne za i n t e r e s o v a ni je za po sao u pro s tran s tvi ma nor v e { kog mo ra.

- ^e ti ri hi qa de evra za ra |u j u obi~ n i rad ni ci, a kva l i f i k o v a n i kao, re ci mo, va ri o c i i do 12.000 evra, u za vi s no s ti ka ko ko iz g u r a nor mu - ka ` e sa go vor nik.

Po { to is pri ~ a ono m e {to sve naj vi {e za ni ma, ~o vek pre ko `i ce od mah oba ve sti i da je on sa mo in for ma tor, da ne ga ran tu je po sao i da sve ide pre ko Nor ve {ke ber ze ra da, a pr vo {to in te re sent tre ba da se ura di je ste sla we pri ja ve ko ja ko {ta 1.000 di na ra. Da li je u pi ta wu ob ma na i is pla tiv pri liv hi qa dar ki, naj lak {e se pro ve ri ako se pri ja va i po {a qe. Jed na „cr ve na” se mo `e ri zi ko va ti, no mo `da je u to me i ceo {tos.

Od eg zo ti~ ni jih za ni ma wa tra `e se i cir kus imi ta to ri i ko mi ~a ri, a ako ne ko ho }e pa re, a ne }e pu no da lo mi le |a, tu je i po tra `wa za or ta kom u vo |e we ka fa ne.

A. Latas

oglasi

dnevnik

ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333.

57487 IZ DA JEM sobe u Zelenici, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 9 minuta do mora, 6 evra po osobi.Telefon 56538 064/1844-777.

BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857 063/10-62-862, www.banicevicsmjestaj-risan.me 56701 IZ DA JEM sobe i dvokrevetan komforan apartman sa ili bez upotrebe kuhiwe, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/75-11-606.

57220 IZ DA JEM komforan apartman u cetnru Bawe Koviqa~e.

Telefon 063/711-3186. 57251 BA WA Koviqa~a, centar - novi, ukwi`eni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50m2.

Telefon: 015/815-635.

57275 PO VOQ NO izdajem sobe u Kumboru kod Herceg Novog, 100m od pla`e. Telefon 021/881.003, 063/14-77-199.

57317 IZ DA JEM apartman UtjehaBar, dve dvokrevetne sobe, kuhiwa, terasa blizu pla`e. Telefon: 063/7482-953.

57334 BAR, [u{aw apartmani na obali facebook: „Vila Banovi}”, www.vilabanovic.com, tel.

382/69/234-543; 38268353733.

57371 IZ DA JEM sobe na moru. Telefon 522-120, 061/809-6015.

57373

^A SO VE bezbedne vo`we daje instruktor svih kategorija.

Prvi ~as gratis ! Telefon 063/8072-928.

56952 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

57252 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

57253 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49.

57257

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305. 57254 VI [I FI ZI O TE RA PE UT maser, poma`e kod oduzetosti, {loga i reume. Primewuju se ve`be, masa`a i aparati. Dolazak po pozivu. Telefon 064/216-54-24.

57410 KA DA SER VIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija.

Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896.

56617

GR BA VI CA. Izdajem novu ekstra potpuno name{tenu garsoweru, I sprat, sa terasom, 25m2.

Telefon 063/888-0-826.

56033

IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Tel. 063/511939. 56381 PE TRO VA RA DIN, izdajem jednoiposoban stan 36m2 u stambenoj zgradi, 2. sprat, CG, lift. Telefon 0230/27-153 i 063/80-176-20.

56537 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsowere na Limanu, Narodnog fronta i kod Novosadskog sajma, Ulica Pasterova. Telefoni: 063/8-453-577, 463-717.

56864 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Cena 200 evra. Telefon 064/3531-161, Smiqka.

56884 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, u blizini fakulteta.

Iskqu~ivo studentima! Telefon 063/8072-928.

56953 OD prvog septembra izdajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta. Telefon 064/61219-12.

56996 IZ DA JEM name{tenu dvori{nu garsoweru na Klisi, mogu}nost parkinga u dvori{tu, 70E. Tel. 021/641-2019. 57070 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 28m2 na Novoj Detelinari, useqiva od 1. 8. 2012. godine. Telefon 060/0359633. 57082 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148.

57134 IZ DA JEM dvosoban stan na Limanu III. Telefon: 064/66555-66..

57194 IZ DA JEM name{ten 3, 5- soban stan Liman IV, II sprat 93m2-300 e i 2-soban Pariske Komune v.l.-51m2 160E+depozit. Telefoni: 063/58-98-11 i 021/63-34-104.

57209 IZ DA JEM stan 70m2 na Klisi, terasa, parking, telefon, grejawe na gas ili ~vrstvo gorivo. Telefoni: 021/6412628, 064/1147964.

57217 DVO SO BAN name{ten stan, Bulevar oslobo|ewa 115, porodici ili 4 devojke, telefon, dve klime, kablovska, internet, terasa, ostava. Telefoni: 0642898464, 021/521520. 57231 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na du`e vreme u ulici Novosadskog sajma. Cena po dogovoru. Telefon 021/467513.

57233 KOM FOR NA name{tena garsowera u centru sa telefonom, kablovska i centralno grejawe. Mo`e i prodaja. Telefoni: 021/552-270 i 064/1136-076.

57277

I Z D A J E M po slov ni pro stor P+s (100+100) u novom sadu, Ulica slobodana seleni}a 46.

Te le fo ni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

56853

IZ DA JEM dvosoban stan 60m2, kompletno name{ten, na Limnu III, kod Doma zdravqa.

Po`eqno 3 studentkiwe ili ozbiqan bra~ni par.Telefon 065/4000-445.

57286 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru, CG, 25m2, sa terasom, Rumena~ki put br.1. Telefoni: 069/1553-421, 021/445654.

57291 IZ DA JEM potpuno name{ten trosoban tan u Rumena~koj 9, 83m2, 2 kupatila. Telefoni: 064/220-2800, 063/105-1500.

57297 IZ DA JEM potpuno name{ten trosoban stan u Cara Du{ana 82A, 70m2, dupleks, 2 kupatila.

Telefoni: 064/220-2800, 063/105-1500.

57298

IZ DA JEM name{ten stan sa klimom, CG, telefon, 42m2, u centru, Hilandarska ulica, za par.

Telefoni: bra~ni 064/1500-918, 021/464-594. 57344 IZ DA JEM potpuno name{tenu garsoweru uz Bulevar oslobo|ewa. Telefoni: 021/2468294, 063/8227-209.

57375 IZ DA JEM lep, noviji name{ten jednoiposoban stan( dupleks 32m2) u Valentina Vodnika, klima, terasa, 150E. Te57388 lefon 021/6915-587.

IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

57390 IZ DA JEM jednoiposoban stan kod Limanskog parka. Telefon 021/6624-448.

57397 IZ DA JEM jednoiposoban superkonforan stan 41m2, name{ten za dve studnetkiwe, na godinu dana, u Ulici Maksima Gorkog, blizu Univerzitetskom nasequ. Pla}awe mese~no 160E, plus re`ijski tro{kovi, plus depozit. Telefon 57398 021/6612-813.

IZ DA JEM ekstra opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Tel.: 064/1585191 i 021/426-087.

57404 IZ DA JEM kod „Dnevnik”-a, komforan, jednosoban stan, potpuno name{ten. Telefon:065/47-47-888.

57413 IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467.

57424 BUL. K. PE TRA kod gradskog supa, noviji, ukwi`en trosoban stan 78m2, drugi sprat, lift, terasa, dvostrano orjentisan, odmah useqiv. Telefon 063/807-4172.

57429 PO VOQ NO!!! Bul. oslobo|ewa - nov, ukwi`en, jednoiposoban stan 39m2, luks name{ten V sprat, samo 42.300E. Telefon 063/807-4172.

57430 ]IR PA NO VA! noviji, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan 43m2, 3. sprat, lift, terasa, dvori{no orjenitasan. Telefon 063/807-4172.

57431 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ.

Telefon 063/7793-185. 57438 PE TRA DRAP [I NA - odli~an, trosoban stan, 80m2, kompletno name{ten, klima, parking mesto. Odmah useqiv. Tel: 021/548-893, 063/807-4172. 57441 BU LE VAR OSLO BO \E WA kompletno name{ten, dvosoban stan, klasi~an raspored, 50m2, klima, odmah useqiv. Telefoni: 021/548-893, 063/8074172.

57442 DA NI LA KI [A - luks name{ten, dvosoban stan 45m2, IV sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Telefoni: 021/548-893, 063/807-4172.

57443 NO VA DE TE LI NA RA - name{tena garsowera 25m2, drugi sprat, Ul. Koste Racina, ve{ ma{ina, TV, useqiva 1. 8.

Telefon: 021/548-893, 063/8074172.

57444 IZ DA JEM jednosoban stan na Salajci. Telefon: 6322-888 i 063/580-301.

57448 IZ DA JE se name{tena garsowera kod Sajma. Telefon 063/538-413.

57456 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202.

57461 IZ DA JEM dvosoban nename{ten stan od 56m2, u Ulici Lasla Gala. Telefon 063/516-180.

57466 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan. visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411.

57491

IZ DA JEM jednosoban prazan stan na detelinari. Telefon 021/895-362.

57506 IZ DA JEM jednosoban name{ten komforan stan. Telefon 498-755, 064/33-88-588.

57513

IZ DA JEM studentkiwama dvosoban name{ten stan ul.

Sowe Marinkovi}, sa ~etiri le`aja. Telefoni: 021/461-207 i 064/4-201-701.

57514 IZDAJEM dvosoban, komforan name{ten stan, odmah useqiv, na du`e vreme, kod @. stanice u Novom Sadu.

Telefoni: 022/461-744, 063/461-501.

57557 IZ DA JEM kod Spensa u novijoj zgradi prazan stan 125m2, i Bra}e Ribnikara 45m2 ekstra name{ten. Telefon 063/8117331.

635154

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 57458 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533.

57459 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija.

063/519-533, 063/522-202.

57460

nedeqa29.jul2012.

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634174

PRO DA JEM garsoweru kod stanice. Brzo gotova. 12500E. Telefon 063/105-0-105. 57402 ]IR PA NO VA - ukwi`ena garsowera 28m2, IV sprat, lift, terasa, mogu}nost odvajawa kuhiwe, odmah useqiva.

Telefoni: 021/548-893, 063/807-4172.

57434 PRO DA JEM garsoweru od 26, 43m2 u centru na drugom spratu sa terasom, centralnim grejawem i klimom, bez posrednika. Telefon: 063/8633-215.

57435 PRO DA JEM garsoweru, 6. sprat, lift, 1300 kaplara broj12, ju`na strana, 22m2. Telefon 063/8074-411.

57494 GAR SO WE RA 18m2 name{tena, ukwi`ena, okolina socijalnog. Telefon 6615-117.

57497 GAR SO WE RA, Nova Detelinara, blizina Sajma, ekstra, 28m2 - 32.000. Telefoni: 021/450-417, 063/189-3887.

57540 VLA SNIK prodaje 2 jednosobna stana u Mi{e Dimitrijevi}a, 22m2 i 28m2, povoqno.

Agencije nemojte zvati. Telefon 064/305-2950.

57332 IZ DA JEM stan prazan jednosoban, Bulevar K.P.P. 64, II sprat br.8, Novi Sad. Telefon 021/6416-785.

57416 LA ZE KO STI ]A - noviji, ukwi`en, jednosoban stan 25m2, IV sprat, lift, odvojena kuhiwa sa prozorom. Telefoni: 021/548-893, 063/807-4172.

57433

21

PRO DA JEM jednosoban stan ju`na strana, visoki parter, komplet renoviran, Stanoja Stanojevi}a 4, 33m2. Telefon 063/8074-411.

57493 PRO DA JEM stan kod tunela jeftino}e, 43m2, ili mewam za beograd. telefon 064/9477-179.

57529 JED NO SO BAN, Liman I, 40m2, prvi sprat, ukwi`en, bez ulagawa, ekstra, 42.000. Telefoni: 021/450-417, 063/1289797.

57538 PRO DA JE MO jednosoban u Rumena~koj ulici kod Sajma za 31.000, useqiv, ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165.

57544 GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 32.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

634175 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634176 LI MAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68429, www.bomil.rs.

634177 SA TE LIT, novija ukwi`ena garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634178 NO VO NA SE QE, S. Hristi}a, ukwi`ena garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634179 NA NO VOJ DE TE LI NA RI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

634140 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA, 19m2, Salajka, nova, odvojena kuhiwa, legalizovana, sve odvojeno, grejawe, bez ulagawa, cena: 13.500! Tel. 021/523700, 063/536-212.

634166 LI MAN II, ukwizena garsowera, 26m2, lift, odmah useqiva, 33.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

634133

22

oglasi

nedeqa29.jul2012.

U PO NU DI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.so lis-ne kret 634110 ni ne.com.

IDE AL NO kao investicija za izdavawe, mala ukwi`ena garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo 18.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

634116 NO VA DE TE LI NA RA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwi`en, kqu~ u ag. [ifra 1003616, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 523-193, 451-318, 065/850-66-16.

634142 NA LI MA NU 3, 27m2, ukwi`en stan kod Limanskog parka, cena 28.900, {ifra 1003010, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

634143 DE TE LI NA RA, 19m2-16.000 E. Odmah useqiva garsowera u zgradi. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177.

635126 UKWI @E NA garsowera od 26m2 na Podbari, II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685.

635134 HIT NA prodaja odli~ne, novije garsowere kod Sajma, 25m2, I sprat, lift, ukwi`en.

Cena 26.000E. Telefon 063/692-917.

635135 PRA ZNA ukwi`ena garsowera u [onsiju 22m2 \. Nik{i}a Johana, IV sprat, lift. Telefon 063-504-799.

635136

PRO DA JEM mawi apartman 13m2 u novijoj zgradi u pe{a~koj zoni, Ulica Ise Baji}a.Ukwi`en. Cena 16.000. Telefon 063-1010-664.

635137 NO VI JA garsowera sa urednim papirima u Kopernikovoj ulici kod Sajma 20m2, I sprat.

Cena 22.500. Telefon 063-1088017.

635138 CAN KA RE VA ul., 25m2, 1. sprat, lift, CG, useqiva ukwi`ena, cena 26.000E i 26m2 za 27.000E CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Telefoni: 064/8236610, 021/542-772.

634226 SO CI JAL NO 21m2 - ukwi`ena odmah useqiva garsowera, odvojena kuhiwa sa prozorom, CG, lift, cena sa name{tajem dogovor. Tel.: 064/823-6601, 021/542-779, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com.

634228 OD MAH USE QI VA ukwi`ena garsowera, Bulevar Evrope, novija gradwa, 22m2, drugi sprat, terasa, lift, eta`no grejawe na gas, cena 24.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634208 UKWI @ E N A garsowera, Nova Detelinara, prvi sprat, lift, povr{ine 25m2, cena 25.

750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634209

LI MAN DVA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera sa odvojenom kuhiwom 26m2. Telefoni: 635155 528-137, 063/538-166.

LI^ NO prodajem kompletno renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwi`en, Antona Urbana. Telefon 063/1744091.

635156 KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan, ukwi`en brzo useqiv, ni`e Telefon spratnosti!!!

063/500-213.

635167 LI MAN III!!! Jednosoban stan sa mogu}no{}u prepravqawa u jednoiposoban od 43m2 na odli~nom mestu, vrti}, pijaca, {kola... Telefon 065/2500-213.

635168 RE NO VI RAN, odmah useqiv, ukwi`en stan na Bulevaru oslobo|ewa 39m2 hitno prodajem. Cena 33.000. Telefon 063108-8017.

635139 NO VI JI stan u blizini „Zmaj Jovine” gimnazije 36m2 Aleksandra Ti{me, IV sprat, lift, uredni papiri. Cena 36.000. Telefon 060-6211-685.

635140 JED NO SO BAN stan u centru kod Keja i „\or|e Nato{evi}„ {kole, 32m2, ukwi`en, cena 39.400, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1003682.

Tel. 451-318, 523-193.

634144 NO VA ukwi`ena zgrada na Grbavici, lep stan, 31m2 na II spratu, cena 37.000. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1002587.

634145 OD LI ^AN jednosoban stan u Drage Spasic na Limanu I, 45m2, cena 46.350. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1003571.

634146

U ALEK SAN DRO VOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa 39m2, nov, neuseqavan ekstra stan, cena 46.300, {ifra 1003431, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 523-193.

634141 S. DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

634180

PRO DA JEM jednoiposoban stan 36.5 m2, drugi sprat, dvori{no orjentisan. Ul. Cara Du{ana. Telefon: 063/88-22950 posle 17 sati.

57406 JED NO I PO SO BAN 34m2, nov Suboti~ki bulevar, 22.000. Telefon 061/1886848.

57477 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en jednoiposoban stan 39m2, terasa. Telefon 6615-117.

57499 DE TE LI NA RA 52m2, 35.000E, N.naseqe, nov, 44m2/I- 41.500E, Grbavica, 36m2, VP- 38.000E, centar, 53m2, 55.000E. Telefon 063/587-602.

57515 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na drugom spratu kod Futo{ke pijace. Ukwi`en, cena 41.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

57546

LI MAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 063/239-411.

57272 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, IV sprat, Liman III. [ekspirova ulica, cena 58.000E. Telefon 064/230-2732.

57318 PRO DA JEM dvosoban stan sa gara`om kod stanice. Telefon 063/105-0-105.

57403 PRO DA JEM dvosoban komforan stan, 60m2, na Limanu, kod doma zdravqa, Ulica Balzakova. Cena 58.000 evra, vlasnik, mo`e zamena za dva mawa ili mawi uz va{u doplatu. Telefon 064/148-56-77.

57415 DVO SO BAN, Liman II, mo`e dvoiposoban, 61m2, ukwi`en, 52.000. Telefoni: 021/450-417, 063/128-97-97.

57532 DVO SO BAN, Telep, 42m2, 24.000 evra, jednosoban, 30m2 16.000 evra. Telefoni: 450-417, 064/189-3887.

57536 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ kod robne ku}e za 37.000. Telefon 6447622, 063/540-165.

57547 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa, 40.000. Telefon: 060/418-3223.

57563 JEDNOIPOSOBAN stan kod bolnice, 44m2, VP, kao prvi sprat, ukwi`en, useqiv, cena 32.000E. Telefon: 060/418-3223.

57564 OD LI ^AN JIS, 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + gara`a, odmah useqiv, cena samo: 39.000.

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

634167 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

634182 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

634183 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS, 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov - neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena: 24.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212.

634172 PRO DA JEM 41m2, Omladinskog pokreta, tre}i sprat, 37.000 - kqu~ u agenciji. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1003723, 0658506616.

634147 CEN TAR, 46m2, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593, povoqno!!! 41200. www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 523-193, 451318, 065/850-66-16.

634148 CEN TAR, Stra`ilovska, 41m2, 46350, {ifra 1003665, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 065/850-66-16, 523-193, 451-318.

634149

BU LE VAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 48.400. {ifra 1003595, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 523-193, 065/85066-16.

634150 DVA STA NA na Telepu. Prvi, 42m2 na Vp cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 523-193.

634151 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451570; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com.

634117 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni:0 21/451570; 064/112-62-39, www.so lisne kret ni ne.com.

634118 SA JAM, 40m2, ukwi`en, odli~an, odmah useqiv, 36.000E. Tel. 021/522-177, 062/89-56-705.

635127 SA LAJ KA, odli~an JIS, stan, II sprat, 38m2-36.500E, terasa.

Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

635123 CEN TAR grada, ukwi`en odli~an jednoiposoban stan, 40.500E. Tel. 062/522-177, 062/89-56-705.

635124 CEN TAR, pe{a~ka zona, ukwi`en jednoiposoban 33m227.000E. Tel. 021/522-177, 062/89-56-705.

635125 CA RA DU [A NA, ukwi`en jednoiposoban, 38.5m2, II sp, gradila Dijagonala. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

635119 SOM BOR SKI BU LE VAR, jednoiposoban stan, pred useqewem, 26.000E. Tel. 021/526622, 063/444-743.

635120 UKWI @EN jednoiposoban stan, prodaje se sa svim stvarima i tehnikom u stanu, podne povr{ine oko 35m2, redukovane povr{ine 29m2, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634210 HIT NO - nov - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 36m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena 36.

800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634211 KO SAN ^I] IVA NA 40m2 jednoiposoban - ukwi`en - useqiv, 4. sprat od 5 spratova, terasa, lift, CG, cena - 39.200E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963.

634232 BU LE VAR OSLO BO \E WA 39m2 - jednoiposoban, lift, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, cena 33.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604.

634222

dnevnik BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 41m2-jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 44.350E nije fiksno.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

634218 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

635157 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta „Dnevnika” nov, ukwi`en stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

635158 GR BA VI CA u novoj zgradi jednoiposoban stan, ukwi`en, 40m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, klasi~an raspored.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

635159 @IT NI TRG, jednoiposoban, II sprat, nov izvanredan, 44m2.

Telefoni: 423-208, 063/1118085, 063/111-4142.

635178 NOV - 44m2 - dvosoban - odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, pro{ao tehni~ki prijem, perfektan raspored, ju`na strana, cena sa PDV-om 41.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604.

634225 LI POV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwi`en. Telefon 063/8117331.

635160

BU LE VAR - Sajam - 39m2 - dvosoban stan, 2. sprat, terasa u postupku legalizacije, grejawe na TA pe}i, zgrada stara 10 god. Cena 30.600E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com.

634219 NO VA DE TE LI NA RA 46m2 dvosoban - ukwi`en - useqiv, lift, CG, odli~an raspored, cena - 38.100E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

634223 VOJ VO DE BO JO VI ]A 44m2 - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, ukwi`ena zgrada, terasa, lift, CG, isto~na strana, cena 49.500E nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

634221 HIT NO!!! 54m2 ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, sre|en - bez ulagawa, lift, terasa, CG, TPV, zgrada stara 8 godina, cena - 37.100E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

634230 UKWI @EN dvosoban stan Nova Detelinara, 46m2, peti sprat, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena 38.100E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634212 NOV - odmah useqiv dvosoban stan, 46m2, cena sa PDV-om i parking mestom, redovan sprat, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena 46.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634213 UKWI @EN dvosoban stan na Novom nasequ, 64m2, ~etvrti sprat, terasa, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena 47.400E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

634214 NO VI SAD, Nova Detelinara, 47m2-41.200E, ukwi`en, odli~an stan, mo`e kredit. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

635122

NO VI JI 54m2 dvosoban stan na Novom nasequ. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 37.200E. Telefon 060/621-1685.

635142 MI [E DI MI TRI JE VI ]A 52m2, odli~an raspored, ukwi`en, II sprat, terasa, cena 46.000E. Telefon 063-10-10664.

635143 HIT NA PRO DA JA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, cena:43.900 evra, mo`e prodaja na bankarski kredit! [ifra:23072. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

634119 PRO DA JEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena:53.500 evra. [ifra:22515.

Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

634120 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradawa, cena samo 62.000 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

634121 OD LI^ NO za izdavawe, dvosoban dupleks sa terasom cca 35m2, na Detelinari, peti sprat bez lifta, cena 22.000 evra. [ifra:23634. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.so lis-ne kret ni ne.com.

634122 NO VO NA SE QE, [onsi, 54m2, drugi sprat, odli~an pozovite!!! Cena 47.300, {ifra 1001160, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

634152 KOD DU NAV SKOG PAR KA dvosoban stan, 55m2, na 4. spratu sa liftom, ukwi`en, Vojvode Putnika, za renovirawe, 61.800. Tel. 451-318, 523-193, www.ne k ret n i n e-moj d om.com, {ifra 1002839.

634154 NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan, 52m2, u Seqa~kih buna, III sprat, za renovirawe, cena 44.000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

634155 PRO DA JE MO dvosoban 60m2, prvi sprat, Ko~e Kolarova, Podbara, bez ulagawa, 43.400.

Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1003747.

634156 GR BA VI CA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800 - {ifra 1003488. Tel. 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

634157 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

634194 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77.

634189 GR BA VI CA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwi`en, cena 57.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

634184 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

634185

oglasi

dnevnik

NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

634186 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

634187 HIT NO! Nov, odmah useqiv DS, 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa + trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo: 31.900.

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

634169 NO VA DE TE LI NA RA, DS, 49m2, J. ^melika, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, dobar raspored, nov - bez ulagawa, ukwi`en, useqiv, cena samo: 48.500!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

634170 CA RA DU [A NA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634181 HIT NA PRO DA JA! Kod glavne po{te DS, 43m2, PR sam u dvori{tu, kolski ulaz, parking, ukwi`en, cg, visina plafona 4.8m, pogodan i za P.P, cena: 35.500! Tel. 021/523700, 063/536-212.

634164 HIT NO! Odmah useqiv DS 44m2, Novo naseqe kod „Doma zdravqa” nov, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-a samo: 41.000.

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

634165 GUN DU LI ]E VA, odli~an, dvosoban, 45m2, I sprat, ukwi`en, terasa, dvori{no orjent.

51.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

634135 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor, 42.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

634136

DVO I PO SO BAN, komforan, ukwi`en stan, Bul. oslobo|ewa 94/10 sprat od 14, dva lifta, 65m2 za 57.000E, vlasnik.

Telefon: 063/275-619 i 063/503-334.

57428 NOV, useqiv dvoiposoban 53m2 Suboti~ki bulevar, lift, terasa sa PDV-om - povoqno. Telefon 061/1886848.

57476 NO VA DE TE LI NA RA, izuzetno lep raspored dvoiposoban stan 68m2, gradila „Budu}nost”. Tel. 6615-117.

57498 CA RA DU [A NA, nov dupleks, 80m2, 2 kupatila, 58.000E, Cara Lazara dupleks, 75m2, 70.000E, Pu{kinova 3soban, 82m2, III, 85.000E. Telefon 063/587-602.

57517 PRO DA JE MO dvoiposoban stan u ]irpanovoj ulici ni`e spratnosti za 65.000. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165.

57545 BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2, dvostrano orjentisan, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7 -520-501, 456-636, 432-172.

57228 BRA ]E RIB NI KA RA ukwi`en, odli~an, trosoban stan 89m2, V sprat, lift, terasa, gara`a. Telefoni: 021/548893, 063/807-4172.

57436 GR BA VI CA, trosoban, 67m2, 2. sprat, nov, ukwi`en, nova i mirna trospratna zgrada. Telefon 064/834-5476.

57483 PRO DA JE MO klasi~an trosoban stan kod robne ku}e na Detelinari 62m2 za 45.000, ukwi`en odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165.

57543 BU LE VAR OSLO BO \E WA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

634137

NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

634188 NO VA DE TE LI NA RA, mawi, noviji, ukwi`en 2.5 dupleks stan za 37.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

634190 LI MAN, u novijoj zgradi prodajem ukwi`en 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

634191 LI MAN 4, 60m2, tre}i sprat, zidala „Budu}nost” odli~an, {ifra 1003531. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne.com.

634158 NO VA DE TE LI NA RA 67m2, visoki parter, nov, odmah useqiv, 59.000, {ifra 1003612, kqu~ u agenciji. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 451-318, 065/850-66-16.

634159 CEN TAR, Radni~ka visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003626. Tel. 523-193, 451-318, 062/882-95-88.

634153 PRO DA JE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena 56.500 evra. [ifra:23321. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-010, www.solisnekretnine.com.

634123 „ZO NED” GRAD WA na Bulevaru Evrope, useqiv, ukwi`en mawi dvoiposoban stan na tre}em spratu, 55m2, cena 55.000 evra. [ifra:23689. Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

634124 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE, u novijoj zgradi, odmah useqiv dvoiposoban stan, 53m2, cena 49.800 evra. [ifra:10187. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solisnekretnine.com.

634125 BRA N I M I R A ]O S I ] A 60m2, I sprat, terasa, ukwi`en, o~uvan 59.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

634134 PRO DA JEM odli~an renoviran stan 65m2 kod Limanske pijace. Lift, terasa. Ukwi`en! Hitno! Cena 57.500E. Telefon 063-7776-233.

635144 LI MAN II kod [tranda, odli~an stan 58m2, u funkciji dvoiposobnog.

Ukwi`en, lift, terasa. Cena 51.500. Telefon 063-7776-233.

635146 OD LI ^AN ukwi`en stan 50m2 Ka}e Dejanovi} u funkciji dvoiposobnog, II sprat, terasa. Povoqno! 47.500. Telefon 063-692-917.

635147 BRA N I M I R A ]O S I ] A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Telefon 063/108-8017.

635148

KOM PLET NO renoviran 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, IV sprat, odmah useqiv, ukwi`en. Cena 64.000E. Telefon 060-6211-685.

635150 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/621-1685.

635141 LA ZE KO STI ]A, ukwi`en dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

635118

nedeqa29.jul2012.

UKWI @EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena 49.000E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

634215 UKWI @EN dvoiposoban stan na Limanu 3, 66m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 62.850E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

634216 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

634196 OKO LI NA BU LE VA RA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwi`en cena 70.000.

Telefon 636-6952, www.bo634200 mil.rs.

KOD ABC-a 70m2-dvoiposoban, useqiv - ukwi`en, perfektno stawe, terasa, lift, CG cena - 63.850E. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200.

634229 LI MAN - 60m2 - zgrada od „Budu}nosti” - 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwi`en - useqiv odmah, odli~an raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601, (www.avenia-ne634224 kretnine.com).

DVO SO BAN 59m2, funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwi`en, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

634220

KEJ, trosobni salonski sa dva ulaza prvi sprat, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528599, 063/111-8085.

635179 SA VI NA - Novo naseqe 90m2 - trosoban stan, 1. sprat, odmah useqiv - ukwi`en, terasa, CG, odli~an raspored, cena 72.100E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601.

634227 TRO SO BAN nov - odmah useqiv stan 59m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena - 62.200E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com).

634231 NO VO NA SE QE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 86m2, I sprat, dve terase, ukwi`en. 75.000E, hitno!

Pozovite 060/621-1685.

635149 GR BA VI CA, 86m2, noviji, ukwi`en, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena, 51.500E. Telefon 060/621-1685.

635145

BRA ]E JO VAN DI] odli~an stan bez ulagawa 50m2 u funkciji dvoiposobnog, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

635161 VE TER NIK - hitno!!! Dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog 59m2 za 43.500, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

635162 RU ME NA^ KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klasi~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500. Telefon 063/538-166.

635163 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

635169 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Telefon 063/500-213.

635170 ZGRA DA „BU DU] NO STI”!!!

Na Podbari izuzetno lep dvoiposoban stan od 63m2 sa odli~nom terasom u perfektnom stawu!!! Telefon 065/2500-213.

635171 LI MAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwi`en odmah useqiv, svetao!!!

Telefon 063/500-213.

635172 KEJ!!! Sa pogledom na Dunav trosoban stan od 112m2, trostran. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

635173

BU LE VAR, trosoban stan sa gara`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380. Telefoni: 065/20-19010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

634126 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 72.000 evra. [ifra:22773. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com.

634127 NO VO NA SE QE - Savina, pravi trosoban stan povr{ine 86m2, drugi sprat, ukwi`en i odmah useqiv. Cena samo 75.000 evra. [ifra:23131. Telefoni: 021/520-231, 064/2003103, www.solis-nekretnine.com.

634128 EKS KLU ZIV NO! Salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, 12m2 terase, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu mladenaca. Cena 100.000 evra. [ifra 22245. Telefoni: 021/520231; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

634129 LI MAN 2, Resavska 82m2, prodajemo ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

634160

23

NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

634192 prodajem DE TE LI NA RA, klasi~an ukwi`en 3.0 stan od 62m2 na III spratu, cena 53.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634193 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS, 91m2, Stra`ilovska, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, mo`e biti i ^S, novija zgrada, ukwi`en, cena: 98.500.

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

634171 GR BA VI CA 76m2, brzo useqiv, odli~an dupleks, nov, III sprat sa liftom. Telefoni: 444-107, 633-7853.

634138

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 + terasa, sa centralnim grejawem.

Telefon: 063/569-046.

51907 STAN kod Spensa na dva nivoa od 114 m2, bez kosine, mewam za mawi ili prodajem. Telefon 063/522-730.

57184 PRO D A J EM {estosoban stan, 130m2, deqiv u dve celine, 3 kupatila, centralno grejawe, odvojen kalorimetar, vodomer, 98.000E, kod GRAS-a.

Telefon 064/165-8384.

57308 DA NI LA KI [A - ukwi`en, ~etvorosoban stan 105m2, V sprat (nije posledwi), jedna eta`a, dvostrano orjentisan, gara`a. Telefoni: 021/548893, 063/807-4172.

57437 CEN TAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, pogled na Sinagogu, sto metara od pozori{ta, 149000E, vlasnik. Telefon 063/560-298.

57510 ^E TVO RO SO BAN, Liman II, Ravani~ka, ekstra, 110m2. Telefoni: 021/450-417, 063/1289797.

57533 ^E TVO RO SO BAN, u`i centar, I sprat, 113m2+terasa, salonski, odli~an stan. Telefoni: 021/450-417, 063/189-38-87.

57535 PRO DA JEM 3, 5-stan Liman IV, II sprat 93m2-86.000E i 2soban Pariske komune v.p.51m2-47.000 E. Telefoni: 063/58-98-11 i 021/63-34-104.

57210 CEN TAR, Augusta Cesarca 8, V sprat, dupleks, nov, 86m2, troiposoban, sa parkingom.

99.000E. Telefon 063/562-411.

57276 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks 96m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

57396 RE NO VI RAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace, I sprat, lift, terasa, ukwi`en.

82.500E. Telefon 063/777-6233.

635151 CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, odli~an 3.5 salonski stan, cena 80.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634197

24

oglasi

nedeqa29.jul2012.

NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634198 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400.

Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

634199 UKWI @EN troiposoban stan, 95m2, Grbavica, gara`no mesto u ceni, dupleks - peti sprat, terasa, lift, cena 73.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

634217 LI MAN ^E TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, mo`e redovan kredit. Telefoni: 528635165 137, 063/811-7331.

U BLI ZI NI {kole „\ura Dani~i}„ troiposoban stan izuzetnog izgleda na prvom spratu od 103m2. Hitno. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

635174 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!!

Pozovite!!! Telefon 063/500213.

635175 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

635176 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213.

635177 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

635164 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

635166 KA ]E DE JA NO VI], 106m2, I sprat, renoviran, idealan za vi{e~lanu porodicu. Telefoni: 423-208, 063/111-4142.

635180 GR BA VI CA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + gara`a gratis. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

634201 LI MAN, odli~an, ukwi`en stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 063/742-21-80.

634202 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs.

634203 HIT NO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634204 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

634205 PRO DA JEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! Cena 134.000E. Telefon 063-1010-664.

635152 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Telefon 063/777-6233.

635153 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dva kupatila, ukwi`en, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523700, 063/536-212.

634168

BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634195 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv, I sprat ku}e na Bockama, ^S, 94m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, grejawe, 2 terase, ostava, ukwi`eno, cena samo: Tel. 021/523-700, 28.500!

063/536-212.

634173 NO VA DE TE LI NA RA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451634161 318, 523-193.

KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000, {ifra 1003139, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

634162 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine.com.

634163

PRO DA JEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731.

55800 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

55621 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

56561 NO VA ku}a 50m2, terasa 30m2 na Puckaro{u - Petrovaradinu. Plac 800m2, pomo}ni objekat. U toku prosec legalizacije. Telefoni: 021/455-744, 021/6-321-714.

57503 PE TRO VA RA DIN - pijaca, ku}a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, 57.000 = 10.000 kapara + ostalo za godinu dana. Telefon 063/152-052-1.

57508 PRO DA JEM ku}u na Klisi u blizini sportskog centra. Telefon: 063/55-33-25.

57191 KU ]U Veternik - stambenoposlovna 300m2. Ukwi`ena, komforna, mo`e u cenu mawi stan, gra|evinski materijal ili ku}a u Bege~u. Telefon 065/823-89-60.

56876 SREM SKI KAR LOV CI, ku}a starije gradwe u blizini centra, 75 kvadrata sa dvori{tem. Dokumenta u redu, vlasnik. Telefoni: 063/156-09-56, 064/23-695-46, 882-753.

57104 RA KO VAC, ku}a 90m2, gara`a 20, plac 800-40.000, Popovica ku}a 160m2/ 600m2, 110.000E, Telep- dve ku}e na jednom placu. Telefon 063/587-602.

57516 ^AR DAK, Sremska Kamenica, ku}a 255m2, plac 850m2, kompletna infrasturktura, legalizacija zavr{ena, cena 99.000. Telefon 063/7755-966, 061/6645-492.

57374 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

57414 PRO DA JEM ku}u u Vetrniku 240m plac 655m. Telefon 021/823-907.

57335 VE TER NIK - kod „Pardije”, odli~na, porodi~na ku}a, 80m2, plac 400m2, trosobna, bez ulagawa, legalizovana. Telefoni: 021/548-893, 063/8074172.

57439

PRO DA JEM ku}u 85m2 u Ba~kom Gradi{tu. Cena 10.000E. Telefon 063/175-74-96. 55526 PRO DA JEM ili mewam za stan konfornu ku}u od 120m2 sa gara`om i nusprostorijom u ^eneju, plac 1300m2. Telefon 063/762-1764.

57395 NE [TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629.

57391 PRO DA JEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Te54742 lefon 063/248-150.

PO PO VI CA - lova~ki dom, plac 2200m2, vikendica, voda, struja, gas, puno vo}a, 50m od puta, jeftino.

Telefon 063/585-076.

57507 PRO DA JE SE plac od 600m2 na potezu Veterni~ke rampe, ulica Paule [osenberg. Telefon 063/558-270.

57531 FRU [KA GO RA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, voda-izvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71.

55963 PA RA GO VO, plac 1700m2 na glavnom putu. 1m2 / 40E. Tele57425 fon 063/86-26-504.

GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, 23.500. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797 .

57534

PRO DA JEM placeve u Petrovaradinu (Puckaro{) i na Popovici asfalt, struja, voda, gas. Cena 6.500E, mo`e zamena za auto. Telefon 064/146-54-74.

57465 PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h3855.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17-415, 063/811-43-40.

57501 LE DIN CI, 2500m2, fantasti~an urbanizovan plac za izgradwu porodi~ne ku}e P+1+Po, ravan, dobar pogled, svi prikqu~ci, hitna prodaja 7E/m2. Vlasnik. Tel. 063/560-298.

57512 PRO DA JEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a mo`e i pola, .dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 061/138-52-68.

57357 PE TRO VA RA DIN - plac 2500m2, 3 km od Merkatora, dozvoqena gradwa, asvalt, cena 11e/m2. Tel. 063/585-076.

57509 VI KEN DI CA u Bano{toru uz Dunav povr{ina 50m2, plac 1762m2, struja, voda, telefon, put. Tel. 063/504020.

57189 SREM SKI KAR LOV CI dobra prilika za planta`u vinograda. Potez Beqesevo 3ha 24a, ju`na padina.

Telefon 064/1612-596.

57333 ^OR TA NOV CI, prodajem mawu vikendicu na placu od 3,72 ara, vlasnik.

Telefon 064/1482-879.

57426 EKS KLU ZIV NO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 450m2, uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. Za vi{e pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

634112

OD LI^ NA, novija, prava porodi~na ku}a na samom po~etku Adica, komforna petosobna, na placu od 750m2. [ifra:129. Telefon 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com.

634114 TE LEP, ku}a za ru{ewe 120/460, dozvoqeno PR+SP+PO, u blizini Futo{kog puta, Severni Telep 85.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

634132 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 634206 063/828-83-77.

KU ]A u Futogu, cena 36.000 evra, objekat 121m2+65m2, na placu 1.100m2, i to na uglu dve ulice, hitna prodaja. [ifra:130. Telefon 064/112-6239, www.solis-nekretnine.com.

634113 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

634131 SLA NA BA RA, ku}a, pr+pk, 120m2, plac 718m2, front 8m, cena 37.000E. Tel. 021/526-622, 063/11-24-911.

635121 KU PU JEM oko 50 ha kvalitetne obradive zemqe blizu Tise, Dunava ili Save. Tel. 021/522177, 063/1124-911.

635129 KU PU JEM obradivo zemqi{te na teritoriji Vojvodine iskqu~ivo od vlasnika. Tel. 063/1124-911.

635132 PO VOQ NO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole miu Sr.Kamenici. licije 34.000E. Telefon 063/7776-233.

635133 PRO DA JEM obradivo zemqi{te 15 ha (7+8) cena; dogovor.

Tel. 063/1124911.

635130 NO VI SAD, Slana Bara, 215m2, plac 480m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolska ulaza, tri gara`e, cena dogovor, a mo`e i zamena za JIS stan i doplata. Telefoni: 021/526-622; 063/1124-911.

635128 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta PR+3+PK... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103.

634115 SA LA[, Sirig - sala{ sa 1 jutrom zemqe - 300m od glavnog puta, cena: 13.000 evra. Tel. 063/1124-911.

635131 BOC KE, ukwi`en plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/11262-39, www.solis-nekretnine.com.

634111

IZ DA JEM lokal 30m2 kod SUP-a, Kraqa Petra I, bio frizerski salon a mo`e i kancelarija. Telefon: 065/5014477.

56976 IZ DA JEM lokal 82m2, na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa Bulevara, pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju.

Telefon: 063/455-600.

56978 IZ DA JEM lokal 60m2, u Futogu na glavnom putu za Ba~ku Palanku, obezbe|en parking, vrlo atraktivno mesto. Telefon: 063/8211-829.

57409 CEN TAR, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a, izdajem lep, komforan lokal, 24m2, od 1. avgusta - za sve namene. Telefon 063/729-31-35.

57427 IZ DA JEM lokal u prizemqu hotela Elit, Jovana Du~i}a 35, pogodan za sve delatnosti, ima odvod mirisa van krova, 24m2. Telefon 063/8074-411.

57492

dnevnik

PRO DA JEM hitno lokal 38m2 u Valentina Vodnika broj 10 Novi Sad. Telefon 064/04-05-439.

57214 PRO DA JEM lokal u prizemqu hotela Elit, Jovana Du~i}a 35, pogodan za sve delatnosti, ima odvod mirisa van krova, 24m2. Telefon 063/8074411.

57495 CEN TAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

634130 NO VA DE TE LI NA RA 150m2, lokal u na{oj zgradi na uglu Veselina Masle{a i Koste Racine u jednoj eta`i, www.nekretnine-mojdom.com, direktna prodaja od investitora.

Tel. 451-318, 523-193.

634139

P O S L O V N O - K A N C E L A RIJ SKI prostor, Nova Detelinara, 120m2, pet telefonskih linija, name{taj, 49.000.

Telefoni: 021/450-417, 063/189-3887.

57537 P O S L O V N O - K A N C E L A RIJ SKI prostor, Lasla Gala, luks, 35m2, 31.500. Telefoni: 021/450-417, 063/189-3887 .

57539

CEN TAR 17m2, odli~na velika gara`a u samoj zgradi, glavna vrata daqinski, visina 3,5m. 100 metara od Sinagoge i pozori{ta, mo`e da bude i magacin. Vlasnik. Telefon 063/560-298.

57511

JOR GAN XI NI CA. Ru~no {ijem nove i renoviram stare jorgane, du{eke i jastuke od vune i perja svih dimenzija.

Telefon 463-362.

56586 ZI DAR izvodi sve gra|evinske radove, popravke krova, zidawe ograda, pomo}nih objekata, ugradwa vrata i prozora, laminat. Telefoni: 6434-313 i 064-157-14-04.

57256

MO LER SKO - farbarske usluge. Radim i mawe poslove.

Telefon 063/173-2692, majstor Miki.

57293 ZA TVA RA WE terasa, izgradwa saletli - letwikovaca, nastre{nica, pokrivawe ugostiteqskih ba{ti od hoblovanih i profilakcijom ukra{enih drvenih greda ili metala. Telefon: 063/508-760.

57330 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57360 MO LER SKA RAD WA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni.Telefoni 063/518-346, 447114, 882-133.

57500

DO STA VQAM ekstra kvalitetno kozije mleko, kontrolisano od strane Veterinarskog instituta u Novom Sadu. Telefon: 063/574-030.

57407 KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021822-714 i 063-708-19-39.

57186 KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Isplata odmah.

Telefoni: 064/33-77-695, 824611.

55560

GA [E NI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

KU PU JEM vitrine za kwige.

Telefon 063/512-560.

56601 KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

57372

PRO DA JEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629.

57389

PO TRE BAN konobar na Splavu u Futogu. Telefon 063/509-167.

57281 KU] NA NE GA - gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare.

Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama.

Telefon 021/400-148.

57485 AGEN CI JA za zapo{qavawe poslodavcima u Novom Sadu, inostranstvu nudi sve profile radnika. Potrebne bebisiterke, gerontonegovateqice, trgovkiwe, sprema~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400148.

57486 AGEN CI JI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

634207

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

SE]AWE

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

44681 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

57282 KU PU JEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno. Telefon 064/95-33-943, 063/84-85495, 021/6618-846.

57283 DVO RI LA bih stariju osobu za ku}u ili stan. Telefon 2519-841, 064/219-52-41.

57523 PRO DA JEM Vilerovu Tajnu ve~eru orginal. Telefon 6333-551.

57525

U ve~nosti i nezaboravu traju na{i dragi roditeqi

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

3 Danas, 29. 7. 2012. godine navr{avaju se dve godine tuge od kako smo ostali bez na{eg dragog

1967 - 2012.

Petar Pawkovi} 1992 - 2012.

Katici Teodorovi}

Posledwi kolegi

Radovan Dra`i} Dra`a

S qubavqu, wihova deca.

od: sestre Milane, Jovice, Melanije i Sawe.

Vreme prolazi, ali ne bri{e tragove koje si ostavio, jer smrt je rana koja ne zarasta.

S qubavqu i zahvalno{}u: supruga Nada, }erka Gordana, zet Zoran, unuci Lazar i Du{an.

57526

57593

57294

pozdrav

dragom

Milana Baji}a 1933 - 2010.

Kako vreme odmi~e, sve vi{e nam nedostaje{.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Wegove: supruga Jela i }erka Vesna sa porodicom.

57323

Posledwi pozdrav mojoj majci

IN MEMORIAM 30. 7. 2009 - 30. 7. 2012.

Katici Teodorovi} Ka}i Milo{u Kova~u od koleginica i kolega sa kojima je radio u laboratoriji.

Mila moja majko, moja mr{avice, jako jako sam tu`na.

Puno }e{ mi nedostajati.

Volim te puno.

Mitar Lalo{evi} 1927 - 2012.

Prim. dr Tomo Golubovi}

^etrdesetodnevni pomen bi}e slu`en 30. jula, ponedeqak, u kapeli na Alma{kom grobqu, u 10 sati.

Tvoja jedina }erka Mara Raki}.

O`alo{}ena porodica.

57578

57586

57590

POMEN

ro|. Macura

Dana, 27. 7. 2012. godine, navr{ilo se 5 godina od kada nije sa nama na{ dragi

Milica Pawkovi}

Na{a draga mama, svekrva i baka

Sofija Veselinovi}

25

nedeqa29.jul2012.

S qubavqu i tugom wegovi najmiliji: supruga Nade`da, sinovi Boris i Igor, snaje [pela i Maja i dekini unuci Jago{, Sowa, Petar i \or|e.

57521

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i dobrom ~oveku

Minulo je {est godina od kako nije sa nama na{ dragi

saradniku

i

kolegi,

preminula je u 86. godini.

Sahrawena je ju~e, na grobqu Manastira Krupa u Dalmaciji.

Sin Janko, snaja Tatjana i unu~ad Milica i Milan.

Katica Teodorovi} Stevan Svorcan Nisu minuli tvoji saveti, tvoja kritika i {ala. Veliko ti hvala.

Vladimiru Homi

Bili smo i ostali istomi{qenici, a vreme }e pokazati da smo bili u pravu.

Posledwi pozdrav voqenoj baki od jedinog unuka Dejana sa suprugom Nata{om Raki}.

od porodice Stojanov.

57579

57583

Stanislava i Sa{a.

57331

57584

Sa tugom i bolom obave{tavamo porodicu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a draga majka i ta{ta

Bosiqka Kurti ro|. \uki} Sahrana je u ponedeqak, 30. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni, }erka Sawa i zet Sa{a.

POMEN

29. 7. 2006 - 29. 7. 2012.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Nada Malinovi}

Katici Teodorovi}

ro|. Naran~i}

ro|. 27. 4. 1932. iz Sombora

Tvoje ime, tvoj lik, dobrota i qubav na{e su najlep{e uspomene. ]erke Slavica i Du{ica sa porodicama i suprug Blagoje.

57306

57595

[ESTOMESE^NI POMEN

3

Vladimiru Homi

Milo{ Murga{ki Mi{a

^lanovi Izvr{nog ve}a Vojvodine 1986 - 1989. godine.

57588

Pro{lo je deset godina od kako vi{e nije sa nama moj ro|eni brat

29. 7. 2008 - 29. 7. 2012.

Slobodan - Boba Nikoli} 1938 - 2002.

Sahrawena je 28. 7. 2012. godine u Ka}u.

Ve~no voqen i nikad zaboravqen.

Supruga Dinka - Seka, }erke Marijana i Dragana, zetovi Mirko i Goran i unu~ad Neboj{a, Sara, Nina i Nemawa.

57580

57591

od: supruga Tihomira, }erke Marije, zeta Ozrena, unuka Dejana i Nata{e, prije Lekse.

S qubavqu, po{tovawem i tugom uspomenu na wega ~uva brat \or|e sa porodicom.

57421

Posledwi pozdrav supruzi

SE]AWE

POMEN

Pro{lo je 26 godina da je u Al`iru u pedesetoj godini iznenada preminuo na{

20. 7. 2008 - 20. 7. 2012.

Slavici Taka~

Tawa Ne{i}

Prof. dr Mom~ilo Arsenijevi}

1966 - 2012.

Vreme prolazi, ali tuga u na{im srcima ostaje i ne prestaje.

Tvoji najmiliji: majka Julija, brat Ra{a, sinovi Nikola i Vlada, snaja Slava.

57598

Sahrana je 30. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}en suprug Bogdan.

57592

Milan Lovri} S qubavqu i po{tovawem porodica: Milka, Nikola i Jasna Lovri}.

^etiri godine uvek u na{im srcima, mislima i lepim se}awima.

Wegovi najmiliji, sin Marko i supruga Cica.

57319

57596

dnevnik

nedeqa29.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Јединствене куће за одмор 11.45 Мисија „Мени„ 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Посластичарски ас 19.05 Спасавање беба 20.00 Породилиште 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Гојазни и заљубљени 23.40 Л.А. Инк 00.40 Породилиште 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

Ма ри ја Шка ри чић

Мајка асфалта 08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 11.00 Инуитска одисеја: Освајање Новог света 12.00 Прича о Херкулеануму 13.00 Атина: Истина о демократији 15.00 Џингис Кан 16.00 Историја америчких индијанаца: Текумсех 17.30 Животиње које су ушле у историју 18.00 Суђење Богу 19.30 Прохоровка: Кроћење тигра 20.00 42 начина да се убије Хитлер 21.00 Нинџе – ратници из сенке 22.00 Капјонг 23.00 Путовања и открића 00.00 Ђаво ког знамо 01.00 Монголија: У сенци Џингис Кана

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Једнооки Џек Медени месец Боље од бекства Танго аргентино Доланов кадилак Посао за странце Хладни играч Еротски филм Еротски филм

Хладни играч У класичном казину у Лас Вегасу, највећи коцкарски баксуз скида клетву са себе када се заљубљује, на велико згражавање свог шефа. Он је најбаксузнији човек у Вегасу, његова лоша срећа је заразна, што користи његов шеф, како би малерисао игру великих коцкарских магова. Улоге: Ви ли јам Х. Меј си, Ма ри ја Бе ло, Алек Бол двин Режија: Вејн Кра мер (Си не ма ни ја, 22.00)

Заједнички живот младог брачног пара Маре и Јанка је пред распадом. У божићној ноћи, због супругове насилности, Маре ће бити приморана да крене у авантуру с њиховим седмогодишњим сином Бруном по хладним загребачким улицама. Једину помоћ ће им пружити усамљени заштитар Милан који цео живот жуди за љубављу и породицом. Улоге: Ма ри ја Шка ри чић, Јан ко По по вић Во ла рић, Кре ши мир Ми кић Режија: Да ли бор Ма та нић (ХРТ 1, 21.11) 08.11 Златна кинотека: Савет за Ловелорн, филм Има једно острво, док. филм Горски Котар, док. филм Библија Горњи Косињ: Миса, пренос Дневник Плодови земље Ријека: Море Верујете ли очима?, док. филм 15.10 Мери Хигинс Кларк: Нисмо ли се већ срели?, филм 17.13 Мир и добро 17.46 Баштованка 18.14 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 У регистратури 21.11 Мајка асфалта, филм 23.10 Дневник 3 23.45 Ђаковачки везови, снимак (2. део) 00.25 Др Оз, ток шоу 01.09 Мери Хигинс Кларк: Нисмо ли се већ срели?, филм 02.40 Репризни програм

09.13 10.13 10.43 10.53 12.00 12.31 13.27 14.01

08.02 Пријатељи 09.00 ОИ: Кошарка (Ж): Хрватска САД, снимак 10.40 ОИ Лондон 2012, Енглески доручак, емисија 10.55 ОИ: Ватерполо: Хрватска Грчка, пренос 12.05 ОИ: Рукомет (М): Хрватска Кореја, пренос 13.50 ОИ: Пливање квалификације, снимак 14.10 ОИ: Тенис - 1. коло, пренос 15.25 ОИ: Кошарка (М): САД Француска, пренос 17.10 ОИ: Рукомет (М): Шпанија Србија, пренос 18.55 ОИ Лондон 2012, Време за чај, емисија 19.15 ОИ Лондон 2012, Кајак на дивљим водама - слалом, снимак квалификација 19.45 ОИ Лондон 2012, Гимнастика (Ж) - квалификације, снимак 20.30 ОИ Лондон 2012, Пливање финала, пренос 22.05 ОИ Лондон 2012, Стони тенис - 2. и 3. коло, снимак 23.10 ОИ Лондон 2012, Кошарка (М): Аргентина - Литванија, пренос 01.00 Ноћни музички програм

09.00 10.30 12.00 14.00 15.30

Ма ри ја Бе ло

06.00 07.30 09.40 11.05 12.30 14.25 16.10 17.50 18.20 20.05 21.55 23.55 00.50 01.45 03.45 05.30

Марс тражи маме Њихова лига Гуливерова путовања Звер Девојка из Гилеада Душа сурфера Загробни живот је леп Холивуд на снимању Туриста Само другарски Компликовано је Борџије Чаробни град Вукодлак Само другарски Холивуд на снимању

17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Град без божића Утеха и радост Сањала сам Африку Божић за ожењене Хистерија: Прича о групи Деф Лепард Татини анђели Биографија - Расел Кроу Градски каубоји 2 Медаљон Боље мртав него жив Јеси ли усамљена вечерас

06.00 Егзорцизам Емили Роуз 08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 09.30 Ејс Вентура, зов природе 11.00 Врата раја 14.40 Мистериозно убиство на Менхетну 16.30 Преко палубе 18.20 Млади револвераши 2.

20.00 Сав тај џез 22.00 Без срца 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм

09.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.25

Дијагноза убиство Браћа и сестре Филм: Љубав заувек Филм: Чаробна младост Све по закону Три реке Поморска патрола Браћа и сестре Добра жена Филм: Симона Три реке

08.00 09.20 10.30 11.10 13.20 15.35

Најлепше бајке света Моји џепни љубимци Бен 10: Ултимејт ејлијен Колумбо Пороци Мајамија Ко је сместио Црвенкапици?, филм Филм за мување, филм РТЛ Данас Галилео Патриша Корнвел: У опасности, филм ЦСИ Мајами Астро шоу РТЛ Данас Без цензуре

17.05 18.30 19.10 20.00 21.45 00.25 01.25 02.00

Патриша Корнвел: У опасности Отварање заборављеног случаја разоткриће тајне које никада нису смеле да угледају светло дана. Вин је детектив државе Масачусетс пред којим је обећавајућа полицијска каријера. Државна правница Моник одлази у Тенеси да истражи случај који се догодио пре двадесет година... Улоге: Ен ди Мек да у ел, Да ни јел Су ња та, Ана бет Гиш, Бар кли Хо уп Режија: Том Ме кла хлин (РТЛ, 20.00)

Ен ди Мек да у ел

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Људско тело Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Најбољи остају Опасан лов Чудовишта из реке

05.00 06.00 08.30 09.30 11.00 14.00 15.30 17.00 18.15 19.00 19.45 20.30 22.15 22.45 23.30 00.00

Гимнастика Олимпијске игре Пливање Мултиспортови Пливање Мултиспортови Бициклизам Дизање тегова Гимнастика Скокови Мултиспортови Пливање Олимпијске игре Гимнастика Дизање тегова Кошарка

Т

U~iti od Reskina i Tolstoja

ру де ћи се да ство ри и очу ва иден ти тет сло бод - на и ви ше, по том ор га ни зо ва ти кур се ве за опи сме ња но ми сле ћег ин те лек ту ал ца, Ла ло ше вић је све ва ње и пра ти ти да se сви они ко ји има ју би рач ко пра ви ше, кри ти ком ста во ва Ра ди кал не стран ке, во на ђу на би рач ким спи ско ви ма. Ла ло ше ви ћев де по ста јао њи хов опо нент, a kритика стра нач ке по ли - мо крат ски иде а ли зам био је нео ства рив и све ви ше ти ке ме ђу Ср би ма био је и став ве ћи не са рад ни ка та - ли чио на ‘’сво је вр сну ари сто кра ти за ци ју’’. Стро го да шње Сло ге. ‘’Да кле баш ни ко не ва ља! Ни Ки кин - кон тро ли са но да ва ње би рач ког пра ва зах те ва ло је ђа ни, ни Но во са ђа ни, ни Сом бор ци, ни све ште ни ци при вр же ност иде ји је дин стве ног ма ђар ског по ли тич ста ро бе чеј ског про то по пи ја та; ни ко ни ко не ва ља, па ког на ро да и би ло усло вље но по зна ва њем ма ђар ског чак ни они ра ди ка ли и на род ња ци, ко ји се усу ди ше је зи ка – и чи та ња и пи са ња. На тај на чин обез вре ђе да сво јом па ме ћу ми сле и по сво јој са ве сти чи не! Са мо су они че сти ти и ва ља ни, ко ји се без у слов но и сле по по ви ну ју па ша ма око ‘За ста ве’. Сви су оста ли Ср би ал ма жа ни, кле ри кал ци, ван стран ка ши, из ме ћа ри, ли бе рал ски ус та ра ба ри, ла жни на род ња ци, сло га ши, на зад ња ци и ‘не при ја те љи’ на ро да, ко је тре ба пре зре ти, пре га зи ти, уни шти ти и уси ја ним гво жђем ис ко ре ни ти’’. У то вре ме по ли тич ки про грам Ра ди кал не стран ке, као и на чин ра да у на род но-цр кве ном са бо ру где су ра ди ка ли има ли пот пу ну до ми на ци ју би ли су ме та вр ло оштре кри ти ке Ми хај ла По лит-Де сан чи ћа. Он је сма трао да ће та кав на чин ра да до ве сти до га ше ња на род но-цр кве не ауто но ми је, а што се и до го ди ло 11 (24) ју ла 1912. го ди не. Ла ло ше ви ће ва по све ће ност за ла га ла се за афир ми са ње тра ди ци је и ко дек са мо рал но сти ко ји је из ње про из и ла зио исто вре ме - Monarhija koja je iziskivala na{u slogu но оправ да ва ју ћи не ке мо дер не европ ске при сту пе соп стве ном иден ти те ту и упу ћу ју ћи на на је иде ја све на род ног фрон та и по твр ђе на на ив ност њих. ‘’То ме злу је је ди ни лек: ули ти у дру штве ни по ку ша ја на род ног по кре та на су прот стра нач ким по жи вот наш ет нич ну са др жи ну ... А ка ко се на то љу - гле ди ма. ‘’Оне стран ке, ко је се још до ско ра нај же ди при ви ка ва ју, уче нас на за па ду ре ге на ра тор ен гле - шће бо ри ше про тив до са да ње не пра вед не ре жи ме ... ског дру штве ног жи во та: Ре скин, а на ис то ку чу ве ни да нас ка да се до че па ше вла сти, ево је ди но се о то ме ру ски фи ло зоф Лав Тол стој. Овај пу тем не го ва ња от - бри ну, ка ко ће што успе шни је про ду жи ти си сте мат ме ног дру штве ног ари сто кра ти зма, овај пак ши ре - ски рад пре ђа шњих вла да, да обез бе де и на да ље пре њем пре ка ље но-пле ме ни тог де мо кра ти зма учи ва гу ма ђар ског пле ме на и до сад вла да ју ћих дру штве озбиљ но и са ве сно сва ти ти ду жно сти људ ске, у сва - них сло је ва’’. ко де ло на ше и рад наш уне ти етич не са др жи не, а Ипак Ла ло ше ви ће ва по све ће ност на род ним про тра жи ти ужи ва ња и ра до сти са мо у оно ме, што је ле - бле ми ма ни је гу би ла на сво јим вред но сти ма. Он је по’’. пи сао и о акут ном и при Оста ју ћи до сле дан ста сут ном про бле му исе ља ва Глав ни узрок исе ља ва ња, ву јед не гру пе ин те лек ту а ња, ко ји је за по сле ди цу по Лалошевићу, била је немаштина имао на ру ше ну де мо граф ла ца о по тре би на род ног условљена постојањем огромних по кре та, зре лог и мо рал ску сли ку и при вред но по ног, Ла ло ше вић је упо зо су ста ја ње. ‘’Зва нич на ста велепоседа којi су онемогућилi ра вао срп ску јав ност у мо - развој мањих поседа и егзистенцију ти сти ка из ка зу је да су нар хи ји на мо гућ не у спех 79,9% исе ље ни ка ра де ни це на основу рада усло вљен стра нач ком по од 20-40 го ди на...Па кад де лом у ат мос фе ри де мо на по ме не мо, да је због изе крат ских из бо ра и ‘’оп ља ва ња број уда тих жен штег пра ва гла са’’ ко ји је на ја вљи ван. Кри ти ку ју ћи ски ња спао на 36,6%-38% укуп ног жен ског ста нов уско гру дост пар тиј ских ру ко вод ста ва срп ских стра - ни штва...он да др жи мо да смо ја сно пре до чи ли сва на ка, Ла ло ше вић је из ри чи то зах те вао да Ср би у из - ко ме, од ка ко вог је уте ца ја и зна ча ја ово исе ља ва ње бо ре уђу као ‘’ком пакт на, до бро ор га ни зо ва на и сло - по нас на род но сти и са де мо граф ског, и са мо рал ног жна ма са’’. Тим по во дом Ла ло ше вић је имао и кон - и са при вред ног и са на ци о нал ног гле ди шта’’. Глав кре тан пред лог ства ра ња је дин стве ног по ли тич ког ни узрок исе ља ва ња, по Ла ло ше ви ћу, би ла је не ма срп ског фрон та од ко јег је ‘’за ве ре нич ка’’ свест шти на усло вље на по сто ја њем огром них ве ле по се да стра нач ких пр ва ка и кал ку лант ски праг ма тич них по - – ла ти фун ди ја, ко је су оне мо гу ћи ле раз вој ма њих ли тич ких ин те ре се на та за зи ра ла. Ова иде ја ви ше је по се да и мо гућ ност ег зи стен ци је на осно ву ра да на до жи вља ва на као не зре лост и ин фан тил ност не го соп стве ном по се ду. као пре ко по треб на ак ци ја. Тих да на Ла ло ше вић је ‘’Код нас, где не ма раз ви је не тр го ви не, где о ин ду до жи вео и по ро дич ну тра ге ди ју. Не ко ли ко го ди на стри ји, а осо би то о твор нич кој ин ду стри ји ни раз го на кон смр ти оца, Јо ва но ва мај ка Ма ри ја Ла ло ше вић, во ра не мо же би ти, где је по то ме по љо при вре да за ро ђе на Пап ха зи умр ла је 26. мар та по ста ром ка лен - ра де ни ка глав ни и го то во је ди ни из вор за ра де; код да ру, од но сно 8. апри ла по но вом ка лен да ру 1906. нас је број ве за ног зе мљи шта дво стру ко и тро стру го ди не. ко ве ћи, не го у оним др жа ва ма, где су ра де ни ку и на Слога је у на ред ним бро је ви ма Ла ло ше ви ће ву иде - по љу тр го вач ком и на по љу ин ду стриј ском оби ла то ју о стра нач ком је дин ству раз ра ђи ва ла као ини ци ја - пру жа мо гућ ност за ле пу за ра ду....наш вред ни и ти ву за ства ра ње ме сних од бо ра и јед ног над стра нач - пред у зи мљи ви ра де ник про сто је по ти снут, - па је ли ког сре ди шњег изр шног одо бра Ср ба ко ји би има ли он да чу до, што тај ра де ник ја то ми це оста вља ову зе за да так да оп ти мал но ор га ни зу ју срп ски на род за из - мљу при ви ле ги са них бо га та ша и што се сто ти на ма бо ре. На ме ра је би ла вр ло ам би ци о зна. Нај пре је тре - хи ља да исе ља ва та мо,...где му је омо гу ће но да се бе ба ло по пи са ти све срп ско ста нов ни штво са 23 го ди - и по ро ди цу сво ју ма те ри јал но уна пре ди и оја ча’’.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa29.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је ве о ма уз бу дљи ва и успе шна. Оства ру је те до бре кон так те с ино стран ством и ре а ли зу је те сво је ци ље ве, па и иде а ле. Ис ко ри сти те по вољ но сти и шан се док по сто је.

BIK 20.4-20.5.

Тре ба ло би ви ше да се опу сти те и не бри не те за фи нан сиј ску си ту а ци ју, већ ле жер ни је сти че те но вац, уз ве ћу до зу за до вољ ства. Ра зно вр сност је оно што вам тре ба. До те ру је те се.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

29. jul 2012.

Мно го те ма и ди ле ма вас оку пи ра, мно го љу ди. И то има сво јих дра жи. Ак ту ел не су лет ње ше ме, из ла сци и леп про вод, без фор си ра ња, по ва шој ме ри и при ли ци.

Ме с ец је да н ас у ва т ре н ом зна к у Стрел ца, што вас упу ћу је на да ле к о се жне пла но ве и по тре бе, пу то ва ња и са рад њу, ре а ли за ци је у сва к ом ви ду. Са мо на пред!

Пу то ва ње на го ди шњи од мор или не ку де сти на ци ју у ино стран ству вам по го ду је и при ја. Би ће баш она ко ка ко сте за ми сли ли. Дру штво се не одва ја од вас, а ни де ца.

Тре ба да зна те шта ра ди те и не до зво ли те да вас по не се и по ву че инер ци ја или дру штво. Тре ба да де фи ни ше те сво је при о ри те те и бу де те све сни то га ко јим пу тем иде те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На ла зи те се у ге не рал но до број фа зи, ка да да ни мо гу би ти про дук тив ни и ис пу ње ни љу ба вљу и за ба вом. Све се те ме љи ви ше на мен тал ној сфе ри не го стра стве ној.

Од н ос с парт н е р ом је ве о м а при ја т ан и ис п у њ ен по в е р е њем. За див н о чу д о, раз у м е те се у свим сфе р а м а. За јед н ич к а пу то ва њ а до п ри н о с е ја ч а њ у ве зе.

Пр во по сао и оба ве зе па он да про вод. Чак и на тај на чин мо же те учи ни ти ко рак на пред и за ко ра ч и т и на пла н и р а н и од м ор. Уоста лом, ле то је и мно ги су од сут ни.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ни је вам ла ко, али мо же би ти ве о ма ле по. По тре бан вам је ак ти ван од мор па га упри ли чи те се би и дра г им осо ба м а. Уоста л ом, парт нер вас до жи вља ва као стуб ку ће.

За све че м у те жи те мо ра те са ми да се по тру ди те. По треб но вам је дру штво и ат мос фе ра ра до сти. Пр во се бе и сво ју свест до ве ди те у ста ње сре ће. Пу то ва ње?

Не ми ру је те ни ча са. Ма шта те о ве ли ким и па мет ним до стиг ну ћи ма па ће те се раз о ча ра ти ка да схва ти те да то баш не иде тим тем пом. Бу ди те стр пљи ви и оп ти ми ста.

TRI^-TRA^

Ро ман са оп ста је V REMENSKA

PROGNOZA

35

Subotica

34

Sombor

35

Kikinda

35

Vrbas

34

B. Palanka

35

Zreњanin

35

S. Mitrovica 36 Ruma

35

Panчevo

35

Vrшac

34

Srbija Beograd

37

Kragujevac

39

K. Mitrovica 35 Niш

VIC DANA

ОмОРина

Vojvodina Novi Sad

Ма не кен ка Елизабета Каналис и Стиво из лу де еми си је „Џе кес” би ли су за јед но овог про ле ћа, али он да се про чу ло да је аван ту ри ста оста вио Клу ни је ву бив шу. Фо то г ра ф и ј е ко ј е је об ј а в ио „Деј ли мејл” до ка зу ју да љу бав и да ље цве та из ме ђу ша ша вог Сти ва и ле пе Ита ли јан ке, по што су усли ка ни ка ко се љу бе, ма зе, др же за ру ке и за љу бље но сме шка ју то ком од мо ра на Ко ста ри ки. Не ду го на кон об ја вљи ва ња, фо то гра фи је су укло ње не са по пу лар ног бри тан ског сај та... У апри лу је об ја вље но да је Сти во, ко ји се ра ни је ле чио од де пре си је и на глих про ме на у рас по ло же њу, оста вио Ели за бе ту због ње ног хо л и вуд ског на чи н а жи во т а, али очи глед но јој је ипак опро стио.

38

Evropa

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i vrlo toplo. Uve~e sti`e naobla~ewe koje u no}i ka ponedeqku donosi prolaznu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 20, a maksimalna do 35 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i vrlo toplo. Kasnije popodne i uve~e sa zapada sti`e naobla~ewe koje u no}i ka ponedeqku donosi prolaznu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 18, a maksimalna 36 stepeni.

SRBIJA: Jo{ toplije i prete`no sun~ano vreme. Uve~e sa zapada se preme{ta obla~nost koja u no}i ka ponedeqku donosi prolazne pquskove sa grmqavinom. Duva}e slab do umeren jugoisto~ni Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 39 stepeni..

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak toplo, ali uz malo ni`e temperature nego u nedequ, uz puno sunca i povremene pquskove. U utorak i sredu prijatnije vreme uz sun~ane periode i povremenu pojavu pquskova. U drugoj polovini sedmice opet vru}e.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na sr~ane bolesnike. Izvestan oprez se savetuje osobama sa psihi~kim tegobama. Mogu}e su glavoboqa i malaksalost. Zbog ekstremno visoke dnevne temperature vazduha i visoke vrednosti UV indeksa preporu~uje se adekvatno odevawe i za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

33

Rim

31

London

20

Cirih

23

Berlin

23

Beч

29

Varшava

31

Kijev

32

Moskva

28

Oslo

21

St. Peterburg 30 Atina

38

Pariz

21

Minhen

24

Budimpeшta

32

Stokholm

24

Пра вио ме да жур ку у шу ми и звао је све сем пу жа. Пуж до ђе код ме де и пи та: - Ме до, што си све жи во ти ње у шу ми звао на жур ку сем ме не?! Ал ме да га ис ку ли ра и шут не га. И по сле 2-3 ме се ца се вра ти пуж код ме де и ка же: А, што си бре ти ме не ма ло пре шут нуо?!!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

249 (-14)

Slankamen

280 (8)

Apatin

343 (-12)

Zemun

289 (1)

Bogojevo

338 (-4)

Panчevo

298 (-2)

Baч. Palanka

324 (2)

Smederevo

460 (-10)

290 (8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

195 (1)

S. Mitrovica

45 (15)

Tendencija porasta

Senta

265 (0)

Beograd

231 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

258 (8)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

110 (24)

TISA

-50 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

42 (-16s)

Reшeњe iz proшlog broja