Dnevnik 29.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 29. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23541 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„OBRU^” U VLA DI SR BI JE

Za dru `na imo vi na bi }e vra }e na za dru ga ri ma? str. 6

SNS, DSS, „DVE RI” I SPO ZVA NI^ NO ZA TRA @I LI SME NU VLA STI U NO VOM SA DU

DR @A VA SPRE MI LA 150 MI LI O NA ZA [TE TU OD SU [E

Po mo} }e pro ma {i ti ve }i nu se qa ka str. 6 NASLOVI

Politika 3 Pavli~i}: Sru{ili su nas SPO i LSV

Ekonomija 4 Sindikat tra`i uvo|ewe socijalnih karata

Foto: F. Baki}

Novi Sad

Dem ok rat e i z g u b il e ve} in u, nap redw ac i je nem a j u b e z S P S - a

str. 3

Dru{tvo 11 Zdravi stilovi `ivota najboqa prevencija

Reporta`e 12 Al’ je divanio, k’o da je mene pit’o

Crna

8 Na bazenima vi{e od 120.000 du{a 9 Poqoprivrednoj {koli novo zdawe

13 Na|en utopqenik iz Veternika? 13 Taton sam sko~io preko ograde?

Kultura 22 Sukob interesa i burazersko me{etarewe

PRO SLA VA VE LI KE GO SPO JI NE I STOGO DI [WI CE FK TI TEL

A ZA PR O SVE TA RE – DVA PO STO U OK TO BRU I APRI LU

Prob ni ba lon za jav ni sek tor

Vojvodina 10 „Dani piva” skromni, ali }e ih biti

str. 11

IZ GRAD WA KO RI DO RA ^E KA NOV CE ZA EKS PRO PRI JA CI JU

Auto put se mo `e gra di ti na sa mo 1.700 me ta ra Sun~an, topao dan Najvi{a temperatura 30 °S

Foto: F. Baki}

str. 6

Vojv od in a uvel i~ al a v el ik i jub il ej str. 15

str. 14 – 19

SPORT

PROMOCIJA ROMSKE KULTURE, OBI^AJA I JEZIKA U SRBOBRANU

ZBOG SUM WE DA SU DA VA LI LA @NE PO DAT KE

Pri tvor

Zaiskrile pro ce ni te qi ma „Ciganske Agro ban ke str. 13 vatre” str. 10

n ZVEZDA JA^A ZA MUDRINSKOG

n PO^IWU PARAOLIMPIJSKE IGRE U LONDONU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda29.avgust2012.

JEL KO KA CIN NA STA VIO RAZ GO VO RE U BE O GRA DU

Da ~i}: Zna mo i sa mi {ta tre ba da ra di mo – Ciq Sr bi je je da do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra o ula sku u Evrop sku uni ju do kra ja go di ne ili naj ka sni je u pr voj po lo vi ni sle de }e – po ru ~io je ju ~e pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}. On je re kao da po ru ku iz ve sti o ca Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ka Ka ci na da Sr bi ja ne }e do bi ti da tum ove go di ne shva ta kao Ka ci no vu pro ce nu, a da su upo zo re wa iz ve sti o ca EPa po vo dom po tre be re for mi i spor nih pri va ti za ci ja po du dar ne s po li ti kom Vla de. – Ka ci nov stav (o da tu mu) je za sno van na pi ta wu da li }e bi ti do voq no vre me na i da li }e Sr bi ja sti }i sve da ura di da bi do bi la da tum, ali mi }e mo se tru di ti i na{ ciq je da do kra ja go di ne ili naj ka sni je u pr voj po lo vi ni sle de }e do bi je mo da tum – re kao je Da ~i} na pres-kon f e r en c i j i u Vla d i Sr bi je.

Pre mi jer je na veo da je we gov raz go vor s Ka ci nom bio kon struk ti van, i na gla sio da su unu tra {we re for me in te res Sr bi je, te ona zbog to ga mo ra da na sta vi da ra di na wi ma, a ne sa mo za to {to je to na log EU. Po we go vim re ~i ma, opre de qe we Vla de po pi ta wu spor nih pri va ti za ci ja, o ko ji ma je i Ka cin ju ~e go vo rio, je da se sve one pre spi ta ju i da se vi di da li je bi lo zlo u po tre ba. – Is pa da da mi ne zna mo da su te pri va ti za ci je spor ne, a tre }i n a pri v a t i z a c i j a je po n i {te na. Bez ob zi ra na to da li po sto ji in te res EU ili ne – a taj in te res sva ka ko po sto ji – mi smo opre de qe ni za to da se te pri va ti za ci je pre i spi ta ju, {to sam re kao i pri li kom iz la ga wa eks po zea – na gla sio je Da ~i}. Ka cin je ju ~e raz go va rao i s pot pred sed ni ci Vla de Su za nom Gru bje {i}.

Din ki}: Pre i spi ta ti spor ne pri va ti za ci je Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} re kao je ju ~e da nad le `ni dr àv ni or ga ni tre ba da pre i spi ta ju sve ono {to je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ozna ~a va la kao spor no. On je, na kon iz ja ve evrop skog iz ve sti o ca za Sr bi ju Jel ka Ka ci na da je Evrop ski par la ment sa sta vio spi sak od 24 spor ne pri va ti za ci je u Sr bi ji, re kao da to ne tre ba da re {e po li ti ~a ri ne go pra vo sud ni or ga ni, Tu ì la {tvo, po li ci ja, su do vi. – Na {a vla da ima è qu da se to re {i {to pre – re kao je Din ki} no vi na ri ma na kon sa stan ka s pred stav ni ci ma sin di ka ta pro sve te, i na veo da on li~ no ni je za du èn za taj pro ces.

– Oni ko ji su za to za du è ni, si gu ran sam da }e to u~i ni ti {to pre – re kao je Din ki}. Mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu i pot pred sed ni ca URS-a Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je Ta nju gu da se za la è za to da ne bu de za {ti }e nih u bor bi pro tiv ko rup ci je, i is ta kla da je stran ka G17 plus sa ma uka zi va la na ne pra vil no sti u ra du svo jih ~la no va. Ona je na ve la da je ta stran ka uka za la na po slo ve ko je je s Izra e lom i pred u ze }em „Mi le Dra gi}” skla pao ne ka da {wi mi ni star od bra ne Pr vo slav Da vi ni}, ko ga je na tu funk ci ju pred lo ìo G17 plus.

Po dr {ka Sa ve tu za bor bu pro tiv ko rup ci je Pred stav ni ci Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je raz go va ra li su ju ~ e sa iz ve s ti o c em Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel kom Ka ci nom, od ko ga su do bi li po dr {ku za na sta vak da qeg ra da. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Sa ve ta, na sa stan ku je bi lo re ~i

o vla da vi ni pra va, re for mi pra vo su |a i spor nim pri va ti za ci ja ma na ko je je Sa vet uka zi vao u svo jim iz ve {ta ji ma pro te klih go di na. Sa vet je iz ve stio Ka ci na da ra di na no vim iz ve {ta ji ma i do bio po dr {ku od we ga da na sta vi sa da qim ra dom, na vo di se u sa op {te wu.

AK CI O NA RI „JU GO RE ME DI JE” IZ NE NA \E NI

Ka cin bra ni qu de ko ji su pod is tra gom Ak ci o na ri „Ju go re me di je” u Zre wa ni nu sa op {ti li su ju ~e da su ne pri jat no iz ne na |e ni zbog to ga {to iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin otvo re no bra ni qu de ko ji su pod is tra gom i ta ko vr {i pri ti sak na rad po li ci je i sud stva Re pu bli ke Sr bi je. „Da li je mo gu }e da evrop ski zva ni~ ni ci jav no bra ne in te re se qu di ~i ji su neo d go vor ni po stup ci do ve li do to ga da 460 za po sle nih u ‘Ju go re me di ji’ me se ci ma ne pri ma za ra du, a 120 za po sle nih u ‘Luk so lu’ ne ma za po sle we zbog pro gla {e wa ste ~a ja i sve to pro la zi ne ka `we no?”, pi ta se Udru `e we „Ju go re me di ja 3„, ko je oku pqa vi {e od 800 ak ci o na ra te fa bri ke le ko va.

dnevnik

DA ^I] I YOM BI] ZA RAZ VOJ SPE CI JAL NIH VE ZA SR BI JE I SRP SKE

Do sta je bi lo qu bqe wa i gr qe wa Pre mi je ri Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske Ivi ca Da ~i} i Alek san dar Xom bi} sa gla si li su se ju ~e o to me da je po treb no kon kre ti zo va ti sa rad wu u svim obla sti ma dru {tve nog `i vo ta Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske, po seb no u obla sti eko no mi je. Da ~i} i Xom bi} slo `ni su u oce ni da se mo ra ju po {to va ti od red be Dej ton skog spo ra zu ma, ko ji ne sme da se me wa bez sa gla sno sti sva tri na ro da BiH i oba en ti te ta. Na kon sa stan ka u se di {tu Vla de, pre mi jer Da ~i} je na gla sio da ni je u pot pu no sti za do vo qan do sa da {wom sa rad wom Sr bi je i RS-a. – Do sta je bi lo qu bqe wa i gr qe wa i za kli wa wa wa u spe ci jal ne ve ze jer do sa da {wim u~in kom ni sam za do vo qan. Ako `e li mo pra vu sa rad wu, ona mo ra da se ostva ru je kroz kon kret ne pro jek te. To }e bi ti pri o ri tet Vla de Sr bi je, a na dam se i Vla de RS-a – na gla sio je Da ~i}.

Pre ci zi ra ju }i te me o ko ji ma je ju ~e bi lo raz go vo ra, Da ~i} je na ja vio da }e u ok to bru bi ti odr `a na no va za jed ni~ ka sed ni ca, ovog pu ta u Re pu bli ci Srp skoj (pret hod na je bi la u de cem bru u Be o- gra du).

– Do go vo ri li smo iz ra du stu di je o kom ple men tar no sti pri vre da Sr bi je i Srp ske, ko ja bi bi la osnov za da qu du go ro~ nu eko nom sku sa rad wu – ka zao je pre mi jer Sr bi je. Xom bi} je za hva lio Sr bi ji na po mo }i u re a li za ci ji broj -

nih pro je ka ta i na gla sio da je od kqu~ nog in te re sa ja ~a we eko nom ske sa rad we. On je re kao da je na sa stan ku pod neo iz ve {taj o re a li za ci ji do sa da {wih pro je ka ta ko je je fi nan si ra la Sr bi ja, me |u ko ji ma je iz grad wa fi skul tur ne sa le u {ko li Sr bi ja na Pa la ma i iz grad wa In sti tu ta Ivo An dri} u Vi {e gra du. Xom bi} je na gla sio po tre bu ubr za va wa re a li za ci je pro jek ta iz grad we ~e ti ri hi dro cen tral ne na Dri ni, vred no sti iz me |u 700 i 800 mi li o na evra, u ko jem je stra te {ki part ner dve vla de jed na ita li jan ska kom pa ni ja. „Svi ma u re gi o nu su nam po treb ni re gi o nal ni pro jek ti ka ko bi smo se vra ti li na sta re sta ze pri vred nog ra sta i sma wi li ne za po sle nost”, za kqu ~io je on. Na ja vqe no je da }e za jed ni~ ka sed ni ca dve vla de bi ti odr `a na u ok to bru u RS.

PAR LA MEN TAR CI DA NAS PO ^I WU NO VO VAN RED NO ZA SE DA WE

No ta ri i Vla da pred po sla ni ci ma Skup {ti na Sr bi je za vr {a va da nas svo ju let wu pa u zu i po ~i we van red nu sed ni cu, raz ma tra wem iz me na i do pu na za ko na o jav nom be le `ni {tvu i o van par ni~ nom po stup ku, ko je je pred lo `io 61 po sla nik SNS-a. Ve} su tra dan, Vla da Sr bi je po lo `i }e „pr ve ra ~u ne“ par la men tar ci ma, me sec da na na kon {to je iza bra na, po {to je pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} (SNS), shod no slo vu Po slov ni ka, po sled wi ~e tvr tak u me se cu re zer vi sao za po sla ni~ ka pi ta wa. O~e ku je se da }e se u Skup {ti ni po ja vi ti ce la Vla da, pred vo |e na pre mi je rom, li de rom so ci ja li sta Ivi com Da ~i }em, po {to je no va vlast obe }a la da }e na pi ta wa od go va ra ti is kqu ~i vo mi -

ni stri u ~i jem je re so ru in te re so va we par la men ta ra ca. Po slov nik je re gu li sao da je sva ki po sled wi

~e tvr tak u me se cu, od 16 do 19 ~a so va, re zer vi san za po sla ni~ ka pi ta wa, i to u pri su stvu ~la no va

Vla de. Isto vre me no, pi ta wa se po sta vqa ju i sva kog utor ka i ~e tvrt ka na star tu sed ni ce, ali ta da ni je pred vi |e no pri su stvo mi ni sta ra. Da na {wu sed ni cu par la men ta, {to je sed mo van red no za se da we, pred sed nik Na rod ne skup {ti ne sa zvao je na zah tev 93 na rod na po sla ni ka. Iz me ne Za ko na o jav nom be le `ni {tvu pred vi |a ju od la ga we pri me ne tog ak ta s 1. sep tem bra ove go di ne na 1. mart idu }e. Po sla ni ci SNS-a, ko ji su Skup {ti ni pod ne li pred lo `e ne do pu ne i iz me ne za ko na, na ve li su da je od -

Ni ko li} se pre se lio Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} na pu stio je po ro di~ ni stan u No vom Be o gra du i, iz bez bed no snih raz lo ga, pre se lio se na De di we, u vi lu u Uì~ koj 23, ko ju je biv {i {ef dr à ve Bo ris Ta di} ko ri stio za pri je me i ne pro to ko lar ne sa stan ke, pi {e ju ~e ra {wi „Blic„. List na vo di da je re zi den ci ja okre ~e na, po pra vqe na je fa sa da i na pra vqen no vi ras po red u objek tu ko ji je bio is kqu ~i vo rad ni. „Blic„ pi {e da se Ta di} iz dr àv ne vi le u Lac ko vi }e voj 10 pre se lio u ku }u u Uli ci ge ne ra la Sa ve Gru ji }a na De di wu. Tro {ko ve iz najm qi va wa vi le po vr {i ne 400 kva drat nih me ta ra, ko ji }e me se~ no iz no si ti oko 4.000 evra, pla }a }e De mo krat ska stran ka, ~i ji je Ta di} pred sed nik. De mo krat ska stran ka je od lu ~i la da Ta di }u zbog bez bed no sti na |e ade kva tan sme {taj, na vo di „Blic”.

la ga we po treb no jer do sep tem bra ni je mo gu }e obez be di ti uslo ve za we go vu pri me nu. U obra zlo è wu, oni su uka za li na to da ni je ime no va no pr vih 100 jav nih be le `ni ka, ni ti for mi ra na jav no be le `ni~ ka ko mo ra ko ja tre ba da do ne se neo p hod ne pod za kon ske ak te. Pred po sla ni ci ma }e se na }i i iz me ne Za ko na o van par ni~ nom po stup ku, ko je ure |u ju, iz me |u osta log, na ~in upi sa u ma ti~ nu kwi gu ro |e nih od ra slih li ca ko ja ne ras po la ù po treb nim do ku men ti ma i ~i ji su ro di te qi ne po zna ti ili ne do stup ni. Ta kvih oso ba u Sr bi ji ima 6.500 i re gu li sa we wi ho vog sta tu sa je, ka ko is ti ~u pred la ga ~i, na {a oba ve za u pro ce su pri dru ì va wa EU. S. St.

Ta di} na kon gre su So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} u~e stvo va }e na 24. go di {wem kon gre su So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le, ko ji }e se odr `a ti od 30. av gu sta do 1. sep tem bra u Kejp ta u nu, u Ju `noj Afri ci, na ja vqe no je ju ~e iz te stran ke. Na Kon gre su }e bi ti do ne ta od lu ka o iz me na ma Sta tu ta So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le i bi ti iza bra ni pred sed nik, ge ne ral ni se kre tar i pot pred sed ni ci So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le. Ka ko je sa op {te no iz DS-a, na Kon gre su So ci ja li sti~ ke in ter na -

ci o na le u~e stvu ju pred stav ni ci vi {e od 100 stra na ka iz ze ma qa {i rom sve ta i on pred sta vqa pri li ku za ve li ki broj su sre ta i raz me nu mi {qe wa o ak tu el nim po li ti~ kim, eko nom skim i so ci jal nim te ma ma. Ovo go di {wi Kon gres }e bi ti po sve }en, iz me |u osta log, re {e wi ma i od go vo ri ma so ci ja li sti~ kih i de mo krat skih stra na ka na ak tu el nu fi nan sij sku kri zu i iz na la `e we naj bo qih re {e wa za stva ra we no vih rad nih me sta, so ci jal nu za {ti tu i eko nom ski rast.

TVIT CRTICA Kad mo gu svi... Ot ka ko su pr o me ni li ta bor u no vo sad skoj skup {ti ni, SPO je po stao sva ko dnev ni pred met in te re so va wa „Tvi ter“ jav no sti. Di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go vi} “po tru dio„ se da ob ja sni „tvi te ra {i ma„ {ta se zbi lo: „Ka da DS u|e sa SNS-om u ko a li ci ju u Ra ko vi ci, ili u Ko va ~i ci, ili u La po vu s DSS-om i „Dve ri ma„, to ni je ne mo ral no. A ka da SPO i LSV us kra te po dr {ku gra do na ~el ni ku DS-a ko ji nas tre ti ra kao svo je ne pri ja te qe ve} go di na ma, od mah se oda pi wu otrov ne stre le„, ka è Ju go vi}, uz tvrd wu: „Na{ stra te {ki part ner je DS. Mi smo u dru gom kru gu po dr à li Bo ri sa, iako se DS od nas dis tan ci rao„. Funk ci o ner SPO-a ka è i ovo: „Ru {e we prin ci pa je pr o iz vod kom pro mi sa 5. ok to bra. A SPO ni ka da ne }e sa ra |i va ti sa SNS-om vi {e ne go dru ge par ti je opo zi ci je„.

Vest je „fi na” U su sret ras pra vi o (ne)po ve re wu gra do na ~el ni ku No vog Sa da Igo ru Pa vli ~i }u, na pred wak Vla di mir \u ka no vi} je „ras pe van“: „Vest je ba{

fi na, jer No vi Sad usko ro po sta je Srp ska Ati na!„, „pe vu {i“ \u ka no vi} s laj ne.

Vu ko va (me dve |a) uslu ga Li be ral ka Jo va na Bog da no vi} „tvr di“ na laj ni: „Ko ni je bio sa SPO-om u ko a li ci ji, ne zna {ta je me dve |a uslu ga„, i do da je: „Ne od no si se na lo kal... Ge ne ral no, lo {a kal ku la ci ja LDP-a, za pra vo onih ko ji su je kre i ra li...„ Funk ci o ner SPO-a Mi lan Uro {e vi} od go va ra: „Ja ipak mi slim da smo jed ni dru gi ma bi li po treb ni za op sta nak, da ni je bi lo spoq nih fak to ra re zul tat bi bio mno go bo qi!„ S dru ge stra ne, Jo va na Bog da no vi} na vo di: „Sla `em se, ali po osnov nim na ~e li ma na {ih po li ti ka, ni je ni bi lo pri rod no da pra vi mo ko a li ci ju... Mo `da je to uti ca lo na re zul tat„. A Uro {e vi} za kqu ~u je: „S ove ta~ ke gle di {ta na tu ko a li ci ju se mo `e gle da ti kao na teh ni~ ki sa vez„.

Ko se (ne) pla {i vra ba ca Autor tek sta u ko jem ot kri va da je se stra ne ka da {weg dr `av nog se kre ta ra Slo bo da na Ho me na

od Fon da za raz voj do bi la po vo qan kre dit „te `ak“ 34 mi li o na di na ra, ra di kal Ivan Ni ni} tvr di da se ne pla {i pret we su dom: „@a lo sno je {to Ho men Ve li ~an stve ni mi sli da }e sa da iz opo zi ci je na sta vi ti da ure |u je me di je! Klan Ho men u ofan zi vi? Da se pla {im Kr sti }e vih vra ba ca, no sio bih pra} ku„, tvr di Ni ni}, kao od go vor na Ho me no vo „tu `i }u xu ke le“.

Mla |u na Za pad ^lan DS-a Vla di mir Pe {i} ima „ide ju“: „Naj bo qi na ~in da ’na u di mo’ Za pa du, je ste da po ku {a mo ne pri met no da uba ci mo Din ki }a u wi ho ve eko nom ske si ste me i in sti tu ci je„, „pred la `e Pe {i}.

Aj de, Ma rio! LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „za ~i ka va“ na pred wa ke: „Aj de, Ma rio, pr o baj re }i ne {to pr o tiv \i la sa ako sme{:) Aj’, po me ni most... ili bar po~ ni ne ku re ~e ni cu sa „m” ili „|”:)) Ha ha, ni je vi {e taj kun i lo pov, ne go sa mo ’pre za du `io Be o grad’... Le po. Aj’ da se kla di mo da }e te u sa vez... br zo„. Funk ci o ner SNS-a Ma rio Ma le ti} od go va ra: „Imao sam ne ko li ko stra na~ kih sa sta na ka, stva -

ri ni su ta kve u ka kve si hteo da se kla di{. Sva ko ima svoj re~ nik, a taj re~ nik ni si ~uo od me ne, ja pri ~am ono {to sam i pre pri ~ao. U po li ti ci je sve mo gu }e, ma da sum wam„. A Ko va ~e vi} }e da qe: „Ni je vaq da da spo ri{ Vu ~i }ev re~ nik :)? Da kle, i ti ve ru je{ u bu du }i sa vez SNS-a i stran ke ko ju }e \i las na pra vi ti. Op kla da sto ji.“ Ma le ti} „ot pi su je“: „Ni si ti me ne raz u meo. A i neo zbiq no je da pri ~a mo {ta bi bi lo kad bi bi lo...„

Ve qa „kre }e” na kwi ge Po sla nik DS-a De jan Ni ko li} za pi sao je na laj ni: „Mi ni star pr o sve te otvo rio ro {ti qi ja du! Ve qa otva ra sa jam kwi ga, ga rant :)„

SPS (o)ja ~ao Evrop ski {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin mo gao bi osta ti bez ti tu le „na ja ~eg so ci ja li ste“. ^lan SPS-a Ni ko la Pe tro vi} ob na ro do vao je na svom „Tvi ter“ na lo gu: „ [am pi on ka me |u so ci ja li sti ma“, oka ~iv {i na laj nu vest da je re do ve so ci ja li sta po ja ~a la mla |a na pr va ki wa Bal ka na i Sr bi je u bo di-fit ne su Ma ja Pa vlo vi} (21). S. St.

politika

dnevnik

SNS, DSS, „DVERI” I SPO ZVANI^NO ZATRA@ILI SMENU VLASTI U NOVOM SADU

De mo kra te iz gu bi le ve }i nu, na pred wa ci je ne ma ju bez SPS-a Pred stav ni ci ~e ti ri od bor ni~ ke gru pe u Skup {ti ni gra da No vog Sa da oku pqe ne oko Srp ske na pred ne stran ke pod ne li su ju ~e pred sed ni ci grad skog par la men ta Aleksandri Jerkov zah tev za sa zi va we van red ne sed ni ce no vo sad skog par la men ta ra di raz re {e wa gra do na ~el ni ka Igora Pavli~i}a i kom plet ne grad ske vla sti. Pred sed nik grad skog od bo ra SNS-a Milo{ Vu~evi} iz ja vio je no vi na ri ma da je taj zah tev pot pi sa lo 35 od bor ni ka, iz klu bo va „Po kre ni mo No vi Sad – To mi slav Ni ko li}„ (15), „Svi za No vi Sad„ ko ju ~i ne od bor ni ci Rom ske de mo krat ske stran ke i SPO (de vet), „No vi Sad od mah„ u ko joj su od bor ni ci is kqu ~e ni iz Po kre ta „Dve ri„ i stran ke NO PO ({est), i De mo krat ske stran ke Sr bi je (pet). On je iz ra zio uve re we da }e se usko ro for mi ra ti no va ve }i na u no vo sad skoj Skup {ti ni, na vo de }i da su u tom po gle du ju ~e za po ~e ti i pre gvo ri s lo kal nim od bo rom So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, a ~i ja po dr {ka je na pred wa ci ma neo p hod na za pre u zi ma we vla sti u No vom Sa du. Na i me, za for mi ra we ve }i ne po treb no je naj ma we 40 od ukup no 78 od bor ni ka, ko li ko ima grad ski par la ment. Me |u tim, od su bo te, ka da je vla da ju }u ko a li ci ju na pu stio SPO, ve }i nu ne ma ni ak tu el na vlast, ko ju ~i ne DS, LSV, SPS i SVM. So ci ja li sti, ko ji ima ju se dam od bor ni ka, jo{ uvek su for mal no deo vla da ju }e ko a li ci je. Vu ~e vi}, pak, ve ru je da }e se ko na ~an od go vor SPS-a sa zna ti vr lo br zo jer, ka ko je ka zao, po va è }im pro pi si ma i Po slov ni ku Skup {ti ne gra da, sed ni ca grad skog pa ra lam enta ko ju su ju ~e za tra ì li mo ra da se odr ì u ro ku od 15 da na, od no sno naj ka sni je 12. sep tem bra.

– O~e ku jem da }e do tog ro ka bi ti for mi ra na no va ve }i na u Skup {ti ni gra da i da }e sa da {wa grad ska vlast iz gu bi ti po zi ci je – re kao je Vu ~e vi}. On je iz ja vio i da su ju ~e po ~e li raz go vo ri s Grad skim od bo rom SPS-a, ali ni je `e leo da iz no si

re {en du `no sti u na red nih 15 da na”. Je li} je op tu `io Pa vli ~i }a da je „ba ha tim i aro gant nim po na {a wem us peo da ras te ra svo je ko a li ci o ne part ne re, me |u ko ji ma je bio i SPO”. – Ni je `e leo da raz go va ra o kqu~ nim pro ble mi ma u gra du i o

Foto: F. Baki}

Preuzimawe Novog Sada pobeda nad autonoma{ima [ef no vo sad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Borko Ili} ka zao je da je No vi Sad u po sled we ~e tri go di ne uni {ten, te da je po stao „i in ve sti ci o na i kul tur na i po li ti~ ka za bit i pro vin ci ja, a za hva qu ju }i oni ma ko ji su wi me upra vqa li”. – Na kon ve li ke po be de srp ske op ci je na Ustav nom su du i spre ~a va wa ne ga tiv nih ten den ci ja u Voj vo di ni, pre u zi ma we No vog Sa da od stra na ka ko je se bo re za to da Voj vo di na ima auto no mi ju u okvi ru dr `a ve Sr bi je bi }e kru na po be de tih sna ga nad auto no ma {i ma u Voj vo di ni – is ta kao je Ili}. de ta qe tih raz go vo ra dok, ka ko je na veo, ne bu du okon ~a ni. Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve Vladimir Jeli} po ru ~io je da }e ak tu el ni gra do ~a le nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} „de fi ni tiv no bi ti raz -

iz me ni Sta tu ta gra da ko ji je usvo jen u pro {lom sa zi vu, a pro tiv no Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi, {to do pri ne lo to me da od lu ~i mo da na pu sti mo grad sku vlast ko ju smo for mi ra li – re kao je Je li}, do dav {i da }e od bor ni~ ka gru pa

„Svi za No vi Sad” po dr à ti Mi lo {a Vu ~e vi }a za no vog gra do na ~el ni ka. Miroslav Parovi} iz Po kre ta „Dve ri„, od no sno od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah”, iz ra zio je za dovqstvo zbog to ga {to }e, ka ko ve ru je, Igor Pa vli ~i} i we go va De mo krat ska stran ka usko ro iz gu bi ti vlast u No vom Sa du, od no sno {to }e „gra |a ni No vog Sa da do bi ti vlast ka kvu za slu ù ju”. – Us pe }e mo da sru {i mo kon ti nu i tet lo {eg vla da wa i da ura di mo sve ono {to je u in te re su gra |a na, a pre sve ga da za u sta vi mo lo {e pro ce se, me |u ko ji ma su i auto no mi sti~ ki i po ku {a ji pot pu nog uni {te wa jav nih i grad skih ko mu nal nih pred u ze }a – re kao je Pa ro vi}. Van ak tu el nih stra na~ kih kom bi na to ri ka u grad skom par la men tu za sad je je di no Srp ska ra di kal na stran ka, ko ja je ap so lut no is kqu ~i la mo gu} nost sa rad we s na pred wa ci ma, ali ne i s de mo kra ta ma. Ta dru ga op ci ja, me |u tim, pri li~ no je ne re al na, a po seb no na kon ak tu el nih po ru ka vr ha SPS-a da }e na lo ka lu pra vi ti ko a li ci je sa SNS-om gde god je to „ma te ma ti~ ki mo gu }e„. A ma te ma ti ka tre nut no ni je na stra ni de mo kra ta u No vom Sa du jer sa svo jih 18 od bor ni ka, te 12 od bor ni ka LSV-a, se dam iz SPS-a i jed nim iz SVM-a, vi {e ne ma ju ve }in sku po dr {ku u grad skoj Skup {ti ni. A po dr {ka ko ju uì va gra do na ~el nik Igro Pa vli ~i} mo gla bi bi ti jo{ i ma wa, s ob zi rom na to da su mu je pre ne ko li ko da na pu tem sa op {te wa us kra ti li i part ne ri iz LSV-a, ko ji ga sma tra ju od go vor nim za istu pa we SPO-a iz ko a li ci je. Pa vli ~i} je, me |u tim, uz vra tio da su za ru {e we grad ske vla sti kriv ci SPO i LSV. B. D. Savi}

POTPREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SPS-a RADOSLAV STRIKOVI]

Ne ma ne spo ra zu ma s na pred wa ci ma

Pot pred sed nik voj vo |an skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Radoslav Strikovi} iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” da ne po sto ji ni ka kav ne spo ra zum iz me |u so ci ja li sta i na pred wa ka u po gle du for mi ra wa lo kal nih ko a li ci ja jer, ka ko je na veo, u SPS-u je do ne ta po li ti~ ka od lu ka da se taj ni vo vla sti uskla di s ko a li ci o nim do go vo rom po stig nu tim na re pu bli~ kom ni o vu, u onim op {ti na ma i gra do vi ma gde je to mo gu }e. Stri ko vi} ipak ni je `e leo da pre ci zi ra da li je ko a li ci ja s na pred wa ci ma mo gu }a i u No vom Sa du i kad bi do we mo glo do }i,

a na ~e mu SNS po seb no in si sti ra po sled wih ne ko li ko ne de qa. On je, me |u tim, na ja vio sko re pro me ne lo kal nih ko a li ci ja u srem skim op {ti na ma. – Ne ma tu ni ka kvog ne spo ra zu ma. Po sto ji po li ti~ ka od lu ka da sa ra |u je mo svu da na lo ka lu gde je to mo gu }e. I u skla du s tim, vo di mo raz go vo re s na pred wa ci ma o sa rad wi na lo kal nom ni vou u Voj vo di ni, ali i u onim me sti ma u ko ji ma so ci ja li sti ni su ukqu ~e ni u vlast a sma tra mo da tre ba da bu du – re kao je Stri ko vi}. On je ka zao da je u tom po gle du ju ~e raz go va rao s funk ci o ne rom

SNS-a Igorom Mirovi}em, s ko jim se usa gla sio da se „taj pro ces vo di bez pri ti sa ka i za sva ku lo kal nu sa mo u pra vu po na o sob”.

O~ekujem da bi se prve promene mogle desiti u Sremu, odnosno u [idu, Novoj Pazovi i Rumi – I na osno vu tih raz go vo ra, o~e ku jem da bi se pr ve pro me ne mo gle de si ti u Sre mu, od no sno u [i du, No voj Pa zo vi i Ru mi – na ja vio je Stri ko vi}. On je do dao da }e se ti raz go vo ri u na red nim da ni ma na sta vi ti i kad je re~ o funk ci o ni sa wu osta lih lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni. B. D. S.

REKLI SU Ru `i}: U~i ni }e mo sve da lo kal uskla di mo

Go a ti: Svi ra }e svi ka ko svi ra SNS

Ja wi}: Be o grad za vi si od to ga ko }e vo di ti DS

– U svim lo kal nim sre di na ma ura di }e mo sve da se for mi ra vlast ko ja }e bi ti u skla du s vla {}u na re pu bli~ kom ni vou – iz ja vio je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Branko Ruì} za „Po li ti ku”. – I ra ni je smo go vo ri li o to me, i pred sed nik Ivica Da~i} je re kao da }e mo u skla du s ma te ma ti~ kim mo gu} no sti ma i po li ti~ kim in te re som vla da ju }e ko a li ci je, u svim lo kal nim sre di na ma ura di ti sve da se for mi ra vlast ko ja }e ko re spon di ra ti s vla {}u na re pu bli~ kom ni vou. I to ne zbog po je di na~ nih in te re sa bi lo ko jeg ko a li ci o nog part ne ra u Vla di, ne go ra di lak {e ko mu ni ka ci je lo kal nih vla sti s Vla dom Sr bi je, da bi se lak {e re a li zo va li pro jek ti od zna ~a ja za gra |a ne tih lo kal nih za jed ni ca- ka è Bran ko Ru ì}.

Di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja” Vladimir Goatij sma tra da je è qa SNS „mak si ma li za ci ja do bi ti” i da se u tom smi slu ide ka si me tri~ nim ko a li ci ja ma pa }e ma we stran ke na taj na ~in bi ti „na te ra ne” da se po na {a ju po mo de lu na pred wa ka. – Svi ra }e ka ko svi ra SNS, a sle de }i put ka da bu du u ma wi ni pro }i }e i sa mi na isti na ~in, ne ko dru gi }e mak si ma li zo va ti vlast – sma tra Go a ti. Sa da je u ì ì, do dao je, No vi Sad, ali se „gle da i na Be o grad”, gde }e, ve ro vat no, bi ti po tro {e no do sta ener gi je. – Ne znam ka kav }e tu epi log bi ti. Ni sam iz ne na |en, ve} sam na ja vqi vao da }e do to ga do }i, i, na à lost, mo ja pred vi |a wa su se ob i- sti ni la. Pre le ta ~a }e bi ti..., za mno ge }e mo tek sa zna ti u sep tem bru – pred vi |a Go a ti.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar Du{an Jawi} ni je iz ne na |en raz vo jem po li ti~ kih (ne)pri li ka na lo kal noj sce ni jer je, ka ko pod se }a, do go vor o pre kom po no va wu vla sti u po je di nim sre di na ma bio deo ko a li ci o nog spo ra zu ma, sa mo {to ko a li ci o ni part ne ri, pre sve ga SPS, ka sne. Pre kom po no va we vla sti, ka ko je is ta kao, iz raz je po de qe no sti u bi ra~ kom te lu pa je ta kav raz voj si tu a ci je mo gu} upra vo za to {to ni ko ni je do bio ube dqi vu ve }i nu. Ja wi} je na veo da se, uko li ko se do go di da Boris Tadi} osta ne na ~e lu DS-a, „si gur no ne }e to le ri sa ti ni vlast u Be o gra du”. – To to le ri sa we za pra vo ide iz pre po zna va wa uti ca ja i mo }i Dragana \ilasa. Uko li ko \i las iz gu bi u par tij skim bor ba ma, to }e bi ti ja sno ze le no sve tlo da se skla wa u gra du, ili da od we ga be `e part ne ri – za kqu ~ak je Ja wi }a.

sreda29.avgust2012.

PREDSEDNICA SKUP[TINE NOVOG SADA ALEKSANDRA JERKOV

Sed ni ca }e bi ti u za kon skom ro ku Pred sed ni ca Skup {ti ne No vog Sa da Aleksandra Jerkov sa op {ti la je ju ~e da }e sed ni cu grad skog par la men ta, ko ju su za tra `i le ~e ti ri od bor ni~ ke gru pe ini ci ra ju }i ta ko raz re {e we gra do na ~el ni ka i kom plet nog grad skog ru kovdstva, za ka za ti u za kon skom ro ku. U sa op {te wu Alek san dre Jer kov sto ji da je ta ini ci ja ti va pod ne ta na zah tev 34 od bor ni ka, ko ji su za tra `i li sme nu pred sed ni ce Skup {ti ne gra da, we ne za me ni ce, gra do na ~el ni ka No vog Sa da, we go vog za me ni ka i ~la no va Grad skog ve }a, se kre ta ra i za me ni ka se kre ta ra Skup {ti ne, pred sed ni ka, za me ni ka pred sed ni ka i ~la no va Ko mi si je za ka drov ska, ad mi ni stra tiv na i man dat no-imu ni tet na pi ta wa,

pred sed ni ka, za me ni ka pred sed ni ka i ~la no va Grad ske iz bor ne ko mi si je, kao i di rek to ra jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a. „Pred sed ni ca Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dra Jer kov }e u za ko nom pred vi |e nom ro ku, na osno vu do go vo ra s ko a li ci o nim part ne ri ma, sa zva ti sed ni cu Skup {ti ne gra da No vog Sa da po pred lo `e nom dnev nom re du„, na vo di se u sa op {te wu. B. D. S.

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA IGOR PAVLI^I]

Sru {i li su nas SPO i LSV

se ni kad ni je de {a va lo u No vom Sa du – is ta kao je Pa vli ~i}. No vo sad ski gra do na ~el nik oce nio je i da ve }i na u grad skoj skup {ti ni ni je sru {e na „spo qa” ve} „iz nu tra„, uka zu ju }i na to da na to pi ta we tre ba da od go vo re do sa da {wi ko al ci o ni part ne ri DS-a „ko ji sad na pu {ta ju po sto je }u ve }i nu i pre la ze na dru gu stra nu”. – To }e i Srp ski po kret ob no ve i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne mo ra ti da ob ja sne svo jim bi ra ~i ma – po ru ~io je on, do dav {i da za uru {a va we ko a li ci je sam ne ose }a od go vor nost. – Me ni je va `no to da smo u No vom Sa du for mi ra li vlast vo qom na {ih su gra |a na jer DS je po be dio u No vom Sa du na svim iz bor nim ni vo i ma. Mi ta ko |e po {tu je mo de mo krat ske prin ci pe i „Dnev nik” ka zao da }e se na toj ako su tra ne ko dru gi mo `da sed ni ci vi de ti po sto ji li no va for mi ra tu ve }i nu, mi }e mo ta ve }i na ko ja }e for mi ra ti grad - kvu od lu ku po {to va ti. A po vo dom op tu `bi ko a li ci sku vlast, te da }e, uko li ko ona bu de for mi ra na, ~e sti ta ti oni - o nih part ne ra da ak tu el na vlast ni je ni pot pi sa la ko a li ci o ni ma ko ji je obez be de. – Ako po sto ji no va ve }i na, ja spo ra zum, on je ka zao da ta kav }u ~e sti ta ti oni ma ko ji je bu du spo ra zum ni je po sto jao ni u for mi ra li i iz vr {i }e mo pri - pret hod nom sa zi vu, te oce nio da to ipak ni je raz mo pre da ju du `no log uru {a va wa sti – re kao je Pa Od formirawa ove ak tu el ne skup vli ~i}, oce wu ju }i da je to u po li - gradske vlasti traje {tin ske ve }i ne, ti ci nor mal no. politi~ki pritisak, ve} sa mo iz go vor. Pa vli ~i} je iz Me |u tim, ka ko pretwe i atmosfera ja vio i da za rad je oce nio, ne u o- bi ~a je na je at - lin~a i zbog toga sam op stan ka ak tu el morao i porodicu ne vla sti ni je mos fe ra u ko joj je tra ìo po dr {ku do {lo do ini ci da izmestim od bor ni ka Srp ja ti ve za pro me nu iz Novog Sada ske ra di kal ne vla sti u No vom stran ke i da u tom Sa du jer od sa mog we nog for mi ra wa „tra je po li - po gle du ni je bi lo ni ka kvih kon ti~ ki pri ti sak, ali ne sa mo po - ta ka ta iz me |u DS-a i SRS-a. li ti~ ki ve} i pret we i at mos - Oce nio je da ne ga ti van stav ra fe ra lin ~a”, do dav {i da je i di ka la pre ma ini ci ja ti vi na Grad ska ku }a ju ~e osva nu la iz - pred wa ka za pro me nu grad ske vla sti ni je neo bi ~an i pri pi le pqe na pla ka ti ma. – U ta kvoj at mos fe ri ne mo è sao ga je po li ti~ koj prin ci pi se nor mal no funk ci o ni sa ti, a jel no sti ra di ka la jer su, ka ko je zbog to ga sam mo rao i po ro di cu re kao, wi ho vi po li ti~ ki in te da iz me stim iz No vog Sa da. A to re si o~i gled no su prot sta vqe ni B. D. S. je ono {to je ve o ma lo {e i {to in te re si ma SNS-a. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pavli~i} iz ja vio je da ak tu el na grad ska ko a li ci ja vi {e ne ma ve }i nu u Skup {ti ni gra da te da pred sed ni ca grad skog pa ra la men ta ima oba ve zu da za ka è sed ni cu ko ju su ini ci ra li na pred wa ci sa svo jim part ne ri ma sa zah te vom za we go vu sme nu i sme nu kom plet ne grad ske vla sti. Pa vli ~i} je u iz ja vi za

Pre kom po no va we u Aran |e lov cu No va vlast u Aran |e lov cu tre ba lo bi da bu de iza bra na na da na {woj sed ni ci lo kal nog par la men ta, a ~i ni }e je pred stav ni ci pet stra na ka – SNS-a, SPS-a, URS-a, NS-a i DSS-a, ka ko je Ta nju gu re kao Bojan Radovi} (SNS), ko ji }e bi ti kan di dat za no vog pred sed ni ka op {ti ne. Lo kal ni par la ment u Aran |e lov cu ima 41 od bor ni ka, a SNS ima de set, SPS {est, URS pet, NS tri i DSS dva. Do sa da {wu vlast, ko joj je na ju ~e ra {woj sed ni ci lo kal nog par la men ta iz gla sa no ne po ve re we, ~i ni li su DS, LDP, URS i SPS.

ekonomija

sreda29.avgust2012.

dnevnik

NBS DEMANTUJE DA JE BILO ODLIVA DOMA]EG KAPITALA

KATASTAR NEPOKRETNOSTI DOSTUPAN BESPLATNO NA INTERNETU

Ban ke ne od no se pa re iz ze mqe

Na rod na ban ka Sr bi je sa op {ti la je ju ~e da ne ma od li va do ma }eg ka pi ta la iz Sr bi je, ka ko je to na ve de no u ne kim me dij skim na pi si ma. Po vo dom na pi sa o od li vu 484,4 mi li o na evra iz ba na ka u Sr bi ji u pr voj po lo vi ni go di ne i na vo da da je to raz log ne do stat ka kre di ta pri vre di, sa op {te no je da se ra di o „ne ce lo vi tom tu ma ~e wu po da ta ka i upu }i va wu na po gre {ne za kqu~ ke”. „Po osno vu fi nan sij skih kre di ta, ban ke su ino stran stvu ne to pla ti le 484 mi li o na evra u pr voj po lo vi ni 2012. go di ne, pri ~e mu je po osno vu ot pla te du go ro~ nih kre di ta pla }e no 377 mi li o na evra, a po osno vu krat ko -

ro~ nih – 307 mi li o na evra. Isto vre me no su no vi du go ro~ ni kre di ti iz no si li 200 mi li o na evra, {to zna ~i da su ban ke i vra }a le kre di te i kre i ra le no vo za du `e we”, ob ja {wa va se u sa -

op {te wu. NBS je ob ja snio da ne to ot pla te po krat ko ro~ nim kre di ti ma uka zu ju na sma we we krat ko ro~ nih de po zi ta ne re zi de na ta kod do ma }ih ba na ka, {to se pre sve ga mo `e po ve za ti s wi -

ho vom za in te re so va no {}u za ula ga we u srp ske har ti je od vred no sti. Ko men ta ri {u }i na vo de da su ban ke “odo bra va le no ve kre di te ta man ono li ko ko li ko su na pla }i va le sta re”, NBS uka zu je na to da to prak ti~ no zna ~i da u ovom pe ri o du ni je bi lo od li va ka pi ta la na te ret kre dit ne ak tiv no sti u ze mqi. „Me |u tim, uko li ko se bu de sma wio obim kva li tet nih kre dit nih zah te va, ban ke }e ve ro vat no deo svo je li kvid no sti mo ra ti da usme re i u dru ge pla sma ne (ukqu ~u ju }i i one u ino stran stvu) ili na sma we we inooba ve ze”, za kqu ~u je NBS u sa op {te wu.

Lak {i lov na pre va re s ne kret ni na ma Re pu bli~ ki ge o det ski za vod je na pra vio In ter net ser vis „KnWeb„ za pre tra `i va we ba ze po da ta ka ka ta stra ne po kret no sti Sr bi je ta ko da }e gra |a ni mo }i da pro ve re sva ku ne kret ni nu pre ku po vi ne. Re~ je o cen tral noj ba zi po da ta ka ka ta stra ne po kret no sti u Sr bi ji, ko ja je for mi ra na pre u zi ma wem po da tka od slu `bi za ka ta star ne po kret no sti Re pu bli~ kog ge o det skog

|a ni ma je omo gu }e no da svo ja pra va do ka `u na naj lak {i i naj po u zda ni ji na ~in, do sta vqa wem li sta ne po kret no sti ko ji se, kao do kaz, iz da je iz di gi tal ne ba ze po da ta ka ka ta stra ne po kret no sti. Ka ta star ne po kret no sti, kao osnov na i je din stve na evi den ci je o ne po kret no sti ma i stvar nim pra vi ma na wi ma, do pri no si raz vo ju tr `i {ta ne po kret no sti, po seb no s aspek -

za vo da, a ser vis je jav no do stu pan na saj tu Re pu bli~ kog ge o- det skog za vo da. Di rek tor Za vo da Ne nad Te sla je iz ja vio da ka ta star ne po kret no sti omo gu }a va raz voj tr ì {ta ne po kret no sti, lak {e i si gur ni je pro stor no pla ni ra we, sa op {tio je Za vod. Te sla je na veo da ti po da ci omo gu }u ju i ana li zu in ve sti ci o nih pro gra ma i pla no va raz vo ja, kre i ra we po li ti ke i stra te {kih do ku me na ta u svim obla sti ma dr àv nog i dru {tve nog in te re sa, upra vqa we ze mqi {tem u dr à vi i za {ti tu pra va svo ji ne za ga ran to va nu Usta vom. On je re kao da upi sa na ne po kret nost ima ve }u tr ì {nu vred nost jer je vla snik mo è da ti u za log i ti me ostva ri ti hi po te kar ni kre dit, {to je po seb no zna ~aj no za gra |a ne i pri vred ni ke. Na kon iz vr {e nog upi sa u ka ta star ne po kret no sti, gra -

ta si gur no sti, ima ju }i u vi du da kli jen ti pre ku po vi ne ne kret ni ne mo gu da je pro ve re u ba zi po da ta ka ka ta stra ne po kret no sti. Na taj na ~in mo gu sa si gur no {}u utvr di ti ko je vla snik ne po kret no sti, sa zna ti po dat ke o woj kao {to su po vr {i na i na ~in ko ri {}e wa, pro ve ri ti da li je ne po kret nost op te re }e na hi po te kom ili po sto ja wem za be le `be. Ba zu po da ta ka je mo gu }e pre tra `i va ti pre ko bro ja par ce le u okvi ru op {ti ne i ka ta star ske op {ti ne, kao i pre ko adre se ne po kret no sti. Mo gu }e je do bi ti sa mo osnov ne in for ma ci je o ne po kret no sti i osnov ne in for ma ci je o ima o ci ma pra va. Ni je mo gu }e pre tra `i va ti po dat ke po ma ti~ nim bro je vi ma ima o ca pra va, ni ti se ta in for ma ci ja pri ka zu je kod pre gle da po da ta ka, zbog po {to va we na ~e la Za ko na o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti. E. Dn.

SINDIKAT OD VLADE TRA@I UVO\EWE SOCIJALNIH KARATA ZBOG EKONOMSKE KRIZE

Apa ti ja Sr bi jom vla da, a bu ne ni su ne mo gu }e Po sku pqe wa, na ja vqe na i ne naj vqe na, za pqu snu la su srp sko tr ì {te. Go to vo da ne ma da na a da ne ki pro iz vod ne do bi je no vu, na rav no – vi {u ce nu, a gra |a ni s istim ili sma we nim pri ho di ma sve ma we mo gu da ku pe i pla te. Da si tu a ci ja bu de jo{ go ra po bri nuo se i po ~e tak {kol ske go di ne, pa va qa upu ti ti de te u {ko lu s no vim kwi ga ma i {kol skim pri bo rom, a nov ca ne ma. Ku} ni bu xe ti ne sa mo da su is ta we ni ve} prak ti~ no vi {e i ne po sto je jer se pri ma wi ma, ko ja svak dnev no gu be na vred no sti, sa mo kr pe ru pe, a ~ak i uz ve li ku do zu op ti mi zma te {ko da se u sko ri je vre me mo è o~e ki va ti bo qa si tu a ci ja. U toj si tu a ci ji mno go je gra |a na ko ji su apa ti~ ni i bez ve }e na de da bi lo {ta mo gu u~i ni ti da se sta we po pra vi. Po re ~i ma pred sed ni ka Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne Mi lo ra da Mi ja to vi }a, u ovom sin di ka tu ve o ma su za bri nu ti zbog psku pqe wa osnov nih na mir ni ca, po seb no {to se ce ne po ve }a va ju sva ki dan. – Uz sva ko dnev na po sku pqe wa mno go je i na ja va no vih, {to }e, na rav no, do ve sti do la vi ne po sku pqe wa, a to }e kao po sle di cu ima ti ve li ku in fla ci ju i do dat no de val vi ra we za ra da, ko je su i sa da, u od no su na ze mqe u okru è wu naj ma we – ka è Mi ja to vi}. – Re {e we se mo ra

tra `i ti, a po ~et kom sep tem bra o~e ku je mo raz go vor s Vla dom Sr bi je, na ko jem od pred stav ni ka Vla de o~e ku je mo da sin di ka ti ma pre zen -

ru ku kre a to ra eko nom ske po li ti ke i da }e naj ve }i ceh, kao i uvek, pla ti ti oni ko ji naj ma we za ra |u ju i naj a ma we ima ju, oprav dan:

Me |u gra |a ni ma Sr bi je vla da apa ti ja, ali to ne is kqu ~u je mo gu} nost da se, uko li ko bi se si tu a ci ja do dat no po gor {a la, qu di sa mo i ni ci ja tiv no or ga ni zu ju i po ku {a ju da re {e we na |u va nin sti tu cio nal no tu ju ko ra ke ko je }e pred u ze ti da bi se po pra vi lo sa da {we sta we. On uka zu je na to da to, ipak, ne sma wu je za bri nu tost si ni di ka ta jer je sta we ta kvo da je strah da }e se eko nom ska si tu a ci ja otrg nu ti iz

– Mi smo uvek sprem ni za raz go vor i pra na la `e we re {e wa unu tar si ste ma, a ako to ne da je re zul ta te, sprem ni smo da po zo ve mo qu de na pro te ste i {traj ko ve da bi smo ostva ri li svo ja pra va. Neo p hod no je da

se Vla da su o ~i s isti nom i da je iz ne se gra |a ni ma, da se uka è na to ka kvo je sta we bu xe tu i pri vre di i do ne su me re ko je }e je omo gu }i ti pod sti ca we i raz voj, pre sve ga re al nog sek to ra, onih fir mi ko je ima ju pro iz vo de za iz voz. Ta ko |e, neo p hod no je pred u ze ti ko ra ke da bi se po mo glo naj si ro ma {ni ji ma, vi de ti ka kve bi se sub ven ci je tom slo ju sta nov ni {tva mo gle odo bo ri ti, sa ~i ni ti so ci jal ne kar te i na taj na ~in po mo }i oni ma ko ji ma je po mo} naj po treb ni ja – ka zao je Mi ja to vi}. – Za to o~e ku je mo da Vla da pred lo ì me re ko je }e ima ti so ci jal nu di men zi ju i gde }e te ret kri ze sno si ti sva ko pre ma svo jim mo gu} no sti ma, a to zna ~i oni ko ji naj vi {e ima ju jer, ako è li mo so ci ja no od go vor nu dr à vu, mo ra se zna ti ka kve su mo gu} no sti za to i ko ko li ko mo è do pri ne ti. Po we go vim re ~i ma, sa da {we sta we je ta kvo da me |u gra |a ni ma Sr bi je vla da apa ti ja, ali to ne is kqu ~u je mo gu} nost da se, uko li ko bi se si tu a ci ja do dat no po gor {a la, qu di sa mo i ni ci ja tiv no or ga ni zu ju i po ku {a ju da re {e we na |u va nin sti tu ci onal no. Ipak, on is ti ~e da je stav ovog sin di ka ta da se re {e wa mo ra ju tra ì ti u raz go vo ru, ali i da oni ko ji mi sle da po sto ji dru gi na ~in da se pra va ostva re – to i u~i ne. D. Mla|enovi}

Kre }e pri nud na na pla ta do pri no sa Po re zni ci su upu ti li te le fon ske opo me ne za 55.000 po slo da va ca ko ji u ju lu ni su upla ti li po re ze i do pri no se, da od sep tem bra kre }e i pri nud na na pla ta. Ako po slo dav ci oba ve ze ne iz mi re ni do kra ja av gu sta, mo gu o~e ki va ti pri nud nu na pla tu. U istom me se cu ~ak 75.000 po slo da va ca je mi slio na dr `a vu, ali ne i na svo je za po sle ne. To li ko fir mi rad ni ci ma ni je is pla ti -

lo pla te, ali je ste upla ti lo po re ze i do pri no se. Ina ~e, broj po slo da va ca ko ji ni su upla }i va li po re ze i do pri no se sma wio se, i to za vi {e od de set od sto. Kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne te oba ve ze ni je iz mi ri va lo oko 60.000 po slo da va ca, a sa da ih je iz me |u 50.000 i 55.000. Efek ti pr vog me se ca no vog si ste ma raz me ne po da ta ka o pla }a wu iz me |u ba na ka i Po re ske upra ve su 1,2 mi li jar du di na ra ve }a na pla ta

do pri no sa za so ci jal no osi gu ra we u od no su na jun. To je rast od tri po sto. To kom ju la upla }e no je ukup no 58,3 mi li jar di di na ra po re za i do pri no sa. Od to ga je na ra ~un do pri no sa le glo 38,6 mi li jar di di na ra. Me sec da na ra ni je sal do je bio 37,4 mi li jar de di na ra. Na pla ta po re za i do pri no sa ovog ju la je u od no su na isti me sec la ne ve }a se dam po sto. Gle da no kroz di na re, na ra ~u ne fon do va i po re zni ka le glo je 2,5 mi li jar de di na ra vi {e.

Se dam kom pa ni ja u Mo skvi Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju (SI E PA) or ga ni zo va la je na stup se dam do ma }ih kom pa ni ja na naj ve }em saj mu de lo va i opre me za auto mo bi le u Ru si ji, „Auto me ha ni ka Mo skva 2012”, na ko me se pred sta vqa ju ino va ci je u tom sek to ru. Na naj ve }em svet skom saj mu auto mo bil skih kom po nen ti, ko ji se odr `a va u Mo skvi od 27. do 30. av gu sta, uslu ge i ino va ci je pred sta vqa vi {e od 1.000 iz la ga ~a iz 34 ze mqe. Za hva qu ju }i li be ra li za ci ji tr go vi ne u okvi ru Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni iz me |u Sr bi je i Ru si je, do ma }a pred u ze }a ima ju ve li ki po ten ci jal na ru skom tr `i {tu, o ~e mu sve do ~i wi ho vo ve li ko in te re so va we za ovaj sa jam, kao i po se }e nost srp skog {tan da to kom pr vog da na saj ma, sa op {ti la je SI E PA.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Kupovni Va`i za za devize

1 1

115,0302 95,3659

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,3778 97,3121

120,0775 99,5503

114,6781 95,0739

Kanada

dolar

92,9537

94,8507

97,0323

92,6691

Danska

kruna

15,4390

15,7541

16,1164

15,3918

Norve{ka

kruna

15,8013

16,1238

16,4946

15,7530

[vedska

kruna

13,9751

14,2603

14,5883

13,9323

[vajcarska

franak

95,7787

97,7334

99,9813

95,4855

V. Britanija

funta

145,4239

148,3917

151,8047

144,9787

92,1421

94,0226

96,1851

91,8601

BELEX 15 (444,05 0,25)

48.000

Trgovina 22 a.d. , Kragujevac

16,67%

1.400

Morava a.d. , Jagodina

14,29%

840

36.540

Impol Seval a.d. , Sevojno

8,89%

600

6.000

Imlek a.d. , Beograd

2,96%

2.780

1.392.750

Pet akcija s najve}im padom Razvojna banka Vojvodine a.d.

Promena %

Cena

Promet

-20,00%

432

43.200

-5,56%

170

340

Kredi banka a.d. , Kragujevac

-4,86%

1.760

264.000

BIP a.d. , Beograd

-2,86%

omercijalna banka a.d. , Beograd

-1,41%

1.185

31.994

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,00%

1.400

5.598.600

Imlek a.d. , Beograd

2,96%

2.780

1.392.750

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-1,41%

1.185

31.994

NIS a.d., Novi Sad

0,32%

625

2.501.282

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,50%

404

548.668

Energoprojekt holding a.d.

-0,85%

465

186.893

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

492

19.680

0,00

4.000

0,00

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

360

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.651

0,00

Promena %

Cena

Promet

0,00%

200

786.040

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

1.350

80.980

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.199

0,00

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

63.750

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.737

0,00

-20,00%

432

43.200

Tigar, Pirot

0,00

266

0,00

0,00%

2.788

39.032

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

Razvojna banka Vojvodine a.d. Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 8. 2012. godine

Promet 960

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

20,00%

Globos osigurawe a.d. , Beograd

SAD

Promena %

Harder Digital Sova a.d. , Ni{

Panonija a.d. , Pan~evo

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

sreda29.avgust2012.

ekOnOMiJA / POQOPRivRedA

sreda29.avgust2012.

TRI FORME INSTITUCIONALNE PQA^KE

T(r)aj na ve za ko rup ci je i bu ye ta – Ne na men sko tro {e we nov ca iz bu xe ta u di rekt noj je ve zi s ko rup ci jom i zbog to ga re {a va we tog pro ble ma zah te va pu no an ga `o va we Vla de i we nih re sur sa – iz ja vio je ju ~e pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Si ni {a Za ri}. Ko rup ci ja, po we go vim re ~i ma, ima ne ko li ko for mi. Pr va for ma je sit na ko rup ci ja, i to je onaj ma li po klon ko ji se do bi ja za u~i we nu uslu gu, ali je dru ga for ma ko rup ci je ka da dr `av ni

– To se po ka zu je kao ve li ki pro blem ze mqe i zah te va bor bu. Je dan vid bor be je de po li ti za ci ja, dru gi tip ve }a ak tiv nost re g u l a t or n ih te l a iz obla sti bor be pro tiv ko rup ci j e, tre } i tip bor b e je s te tran spa rent nost, ~e tvr ti – se ~a pro pi sa. Po sto ji niz aka ta

ura di ti vr lo mno go. Tu ne znam {ta bi bi lo pr vo a {ta dru go, oda kle i ka ko s to li kim po à ri ma iza }i na kraj... – na veo je on. – Dr à va je do te me re uzap }e na da ima mo mre ù tih od no sa o ko ji ma se vr lo ma lo ras pra vqa. Pre po ru ~io bih te li ma ko ji se ba ve ko rup ci jom da se za -

Ne na men sko tro {e we nov ca iz bu ye ta u di rekt noj je ve zi s ko rup ci jom i zbog to ga re {a va we tog pro ble ma zah te va pu no an ga ò va we Vla de i we nih re sur sa (Si ni {a Za ri}) slu `be ni ci po se ù za ne kim re sur si ma ko ji im ne pri pa da ju: ko ri ste slu `be ni auto mo bil, te le fo ne za pri vat ne svr he, pra ve ra ~u ne, ne na men ski tro {e no vac. Me |u tim, tre }a vr sta post so c i j a l i s ti~ k e ko r up c i j e je naj slo è ni ja: zo ve se kli jen ti l i z am pod r a z u m e v a od n os kli jent–funk ci o ner. Kli jent je obi~ no pred stav nik ne ka kvog pri vat nog in te re sa, za ~i je se pro pa gi ra we i pri ve li gi je bo ri dr àv ni funk ci o- ner, u ulo zi pa tro na ili prin ci pa la.

Za dru `na imo vi na bi }e vra }e na za dru ga ri ma? Gru pa od {e zde se tak pred stav ni ka Sa ve za ak ci o na ra Voj vo di ne i Udru è wa za bor bu pro tiv do mi nant ne si stem ske ko rup ci je „Obru~” do {la je ju ~e u Be o grad da bi pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je skre nu la pa `wu na mal ver za ci je s dr àv nim i za dru `nim po qo pri vred nim ze mqi {tem u Po kra ji ni. – Do {li smo da uka è mo na ko rup ci ju i kri mi nal, na pqa~ ku u okvi ru po qo pri vred nog ze mqi {ta – iz ja vio je pred sed nik udru è wa „Obru~” iz Rat ko va Ne nad Ili}. Pred stav ni ci udru è wa oku pi li su se u par ku kod Vla de Sr bi je a pri mio ih je pot pred sed nik Vla de i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i}. Ka ko je na kon sa stan ka za „Dnev nik” ka zao Ne nad Ili}, za dru ga ri su za do voq ni is ho dom raz go vo ra jer im je obe }a no sko ro re {e we tog pro ble ma. – Pr vi ko rak je da se pro ve ri {ta je s kri vi~ nim pri ja va ma ko je

tre }i put pre pro da ta, iz me |u osta log i stran ci ma. U okvi ru sve ga to ga ne sta lo je, ka ko je ka zao, 312.105 hek ta ra za dru `ne ze mqe ko ja se vo di la kao dru {tve na, a s ob zi rom na

Katastrofa u katastru

ko ji mo gu sma wi ti ili uma wi ti te ne ga tiv ne po ja ve – tvr di Za ri}. Po we go voj oce ni, sre |i va wa si tu a ci je u jav nim fi nan si ja ma je „pi ta we zdra ve eko no mi je i uspe ha Vla de”. – Mo `da krat ko ro~ no Vla da mo `e iz gu bi ti na po pu lar no sti, ali u ukup nom zbi ru, ona }e po vrat kom na zdra ve fi nan si je

in te re su ju za te te o rij ske mo de le, da bi smo ih mo gli pre po zna ti. Mo `e se de si ti da se pod za kon ski ili ~ak za kon ski akt me wa u in te re su jed ne gru pe. Mo gu }e je da se osmi {qe nim po na {a wem i uput stvi ma Vla di nih or ga na stva ri po ma lo po me ra ju. Ni ka ko to ne }e mo }i br zo, ali ko rak po ko rak i stvo ri }e se mo gu} nost da na pre du je mo.

Auto put se mo `e gra di ti na sa mo 1.700 me ta ra

ven stve no od Be o gra da do Pan ~e va. Me |u tim, osim nov ca za iz grad wu i mo der ni za ci ju è le zni ce, neo p hod no je obez be di ti i pa re za eks pro pri ja ci ju ze mqi {ta, da se ne do go di si tu a ci ja kao na sa o bra }aj nom Ko ri do ru 11, za ~i ju de o ni cu od ~e tr de se tak ki lo me ta ra smo di gli kre dit, otvo ri li ra do ve, a ne ma pa ra da se se qa ci ma is pla ti dug za zem {i {te. Po mo} nik mi ni stra za sa o- bra }aj De jan La si ca ka è da }e pa re za tu na me nu obez be di ti Vla da Sr bi je, iako se zna da jo{ uvek ni je obez be di la ni za put ne prav ce. S tim u ve zi je mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} pri znao da ima mo pro ble ma s ne do stat kom nov ca za ot kup ze mqi {ta ko jim tre ba da pro |u no vi auto pu te vi pa se, ka ko je re kao, gra di ta mo gde je dr à va ze mqi {te ot ku pi la.

„OBRU^” U VLADI SRBIJE

– U ka ta stri ma je op {ta po met wa, i na to smo uka za li Vla di Sr bi je. Sa mo u op {ti ni Oxa ci, re ci mo, ne do sta je 3.400 hek ta ra dr `av ne ze mqe – ka `e Ne nad Ili}, do da ju }i da je, ka da su spor ne pri va ti za ci je u pi ta wu, sa mo u slu ~a ju „Rat ko va„ pod sum wom 2.004 hek tra.

IZGRADWA KORIDORA ^EKA NOVCE ZA EKSPROPRIJACIJU

Po sle sa stan ka pred stav ni ka na {e i ru ske `e le zni ce, jav nost je ste kla uti sak da bi ve} do kra ja ove go di ne mo gli po ~e ti iz grad wa i mo der ni za ci ja na {ih pru ga na ne kim de o ni ca ma, pr -

dnevnik

Naj sli ko vi ti ji pri mer ka ko i ko li ko se gra di, s ob zi rom na pro blem eks pro pri ja ci je ze mqi {ta, je iz ja va pr vog ~o ve k a azer b ej x an s ke fir m e „Azvirt”, ko joj je po ve re na iz -

Azer bej xa na od 300 mi li o na evra. Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} ka è da se qa ci ma za ot kup wi va sa mo na Ko ri do ru 10 dr à va du gu je oko 1,8 mi li jar du di na ra, a na Ko ri do ru 11 oko 700 mi li o na, da kle, ukup no 2,5 mi li jar de. Ka ko su broj ni oni ko ji ra ~u na ju na re ba lans bu xe ta, mi ni star Ili} je pred lo ìo da NIS, ko ji }e du` ko ri do ra pre ma Cr noj Go ri otvo ri ti pum pe, ot ku pi ze mqi {te po red auto pu ta da bi se se qa ci ma lak {e vra tio dug. On je iz ra zio na du da

Na ~ekawu Po ras po lo `i vim po da ci ma, od 2008. go di ne je pod ne to 15.000 pred lo ga za eks pro pri ja ci ju. Do sa da je is pla }e no 12.700 vla sni ka s 8,7 mi li jar di di na ra i pri to me iz u ze to oko 2.400 hek ta ra ze mqi {ta. Do sa da {wom is pla tom omo gu }e na je iz grad wa 380 ki lo me ta ra auto pu ta na Ko ri do ru 10 i 38,5 ki lo me tra na Ko ri do ru 11, i to od Uba do Laj kov ca i od Laj kov ca do Qi ga. Me |u tim, pre o sta lo je da se eks pro pri {e ze mqi {te na oba ko ri do ra – za de o ni ce Gor we po qe – Ca ri ~i na do li na i Ca ri ~i na do li na – Vla di ~in Han na K-10, te za de o ni cu Obre no vac–Ub na K-11. Ka da }e se za vr {i ti eks pro pri ja ci ja, za vi si od to ga ka da }e bi ti nov ca za tu na me nu. grad w a oko 40 ki l o m e t a r a auto pu ta od Qi ga do Pre qi ne, El ha na So fi je va. On je re kao da je otvo re no gra di li {te na sa mo 1.700 me ta ra(!) gde su re {e ni imo vin sko prav ni od no si. A za iz grad wu po me nu te de o ni ce po dig nut je kre dit od

bi se ze mqi {te mo glo is pla ti ti po sle 15. sep tem bra, na kon ~e ga bi Ko ri dor 11 do bio gra |e vin sku do zvo lu i mo gli kre nu ti ozbiq ni ji ra do vi. Sve de o ni ce na ko ji ma jo{ ni su re {e ni imo vin sko prav ni od no si mo ra }e da sa ~e ka ju. R. Dautovi}

smo pod no si li svih ovih go di na, a wih je na sto ti ne za 50 voj vo |an skih za dru ga. Ta ko |e, obe }a no nam je da }e se pro ve ri ti {ta je sa zah te vi ma za ras kid pri va ti za ci je, da bi se ko na~ no zna lo {ta je u Voj vo di ni pri va ti zo va no po za ko nu – ka zao je Ili}, uz oce nu da je re~ o kri mi na lu ve li kih raz me ra. On je na veo da je za dru `na ze mqa opqa~ ka na, a sa da ve} po dru gi ili

to da raz gra ni ~e we ni ka da ni je ura |e no, spor no je i oko 300.000 hek ta ra dr `av nog ze mqi {ta, za {ta po sto je do ka zi. Wi hov zah tev je, ka ko je na veo, da se po ni {te spor ne pri va ti za ci je, do da ju }i da za vi {e od 50-60 za dru ga ima ju do ka ze. Pod se ti mo, tim pi ta wem pro {le go di ne ba vio se Od bor Skup {ti ne Sr bi je za pred stav ke i pred -

lo ge, ko ji od sko ro ne po sto ji, a pred sed nik tog te la Sa {a Du jo vi} u iz ja vi za na{ list ju ~e je ka zao da je za pra vo spor na pri va ti za ci ja sto ti nu ze mqo rad ni~ kih za dru ga. – Spor na je, u stva ri, sva ka pri va ti za ci ja, a u Voj vo di ni je tu re~ o 100.000 hek ta ra. Na da mo se da }e, s ob zi rom na sprem nost no vih vla sti da se bo re pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, i to pi ta we ko na~ no bi ti re {e no – ka zao je Du jo vi}. Po me ni mo, pro ble mi su evi den ti ra ni u „Ma gli }u” iz Ma gli }a, „Voj vo |an ki” iz Ma log I|o {a, „Fe ke ti }u” iz Fe ke ti }a, „We go {u” iz Lov }en ca, Agro kom bi na tu „Su bo ti ca”, „Voj vo di ni” iz Ba~ kog Bre stov ca, „Mi le ti }u” iz Srp skog Mi le ti }a, „Zma je vu” iz Zma je va, „Zob na ti ci” iz Ba~ ke To po le, a naj go ra je si tu a ci ja u „Rat ko vu”, ~i ja je kom plet na do ku men ta ci ja la ne pre da ta Tu `i la {tvu i MUP-u. S. G.

DR@AVA SPREMILA 150 MILIONA ZA [TETU OD SU[E

Po mo} }e pro ma {i ti ve }i nu se qa ka Mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} na ja vio da je po qo pri vred ni ci ma za po mo} u sa ni ra wu po sle di ca su {e na me we no oko 150 mi li o na evra. On je re kao da je to u po sled wih 20 do 25 go di na naj ve }a po je di na~ na po mo} za po qo pri vred ni ke i da je u te {kim eko nom ski uslo vi ma ura |e no naj vi {e {to se mo glo. – O~e ku je mo da tim me ra ma ko je smo do ne li na pret hod noj sed ni ci Vla de u naj sko ri je vre me po mog ne mo se qa ci ma i da omo gu }i mo po qo pri vred nim ga zdin stvi ma da {to lak {e i bez bol ni je pre bo le po sle di ce su {e – re kao je mi ni star. Kne è vi} je na ja vio da bi ured be, ko je }e omo gu }i ti da se pri me ne me re za sa ni ra we po sle di ca su {e, tre ba lo da bu du usvo je ne u ~e tvr tak na sed ni ci Vla de. On je re kao da }e mo za ko nom o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di, ko ji }e do kra ja sep tem bra bi ti na jav noj ras pra vi „po ku {a ti da ure di mo am bi jent da bi on bio prak ti~ no bio pre po zna tqiv za po qo pri vred ni ke„. Uz pod se }a we na to da su po sle di ce su {e bi le ka ta stro fal ne i da se {te ta mo è me ri ti sto ti na ma mi li o na evra, on je ob ja snio da je na ime po mo }i ura |e no sve {to se mo glo jer je dr à vi za nor mal no funk ci o ni sa we „po treb no da se do kra ja go di ne za du ì 2,5 mi li jar de evra. On je na po me nuo i da je sva ko dnev no u kon tak tu s udru è wi ma po qo pri vred ni ka. Pod se ti mo, po qo pri vred na udru è wa ma hom su iz ra zi la za do voq stvo tim me ra ma, ali ne ka ipak uka zu ju na, ka ko ka ù, ve o ma re al nu mo gu} nost da oni ko ji ma je po mo} naj po treb ni ja ni {ta ne do bi ju i da se sve pre tvo ri u lov u mut nom u ko jem }e se naj bo qe sna }i pre va ran ti. – Ma li pa o ri, a wih je 80 od sto u Voj vo di ni, ni su ti me do bi li ni {ta. Bo qe da su pa re od za ku pa ze mqi {ta, {to je jed na od me ra, i{le u fond za sub ven ci je – uka zu je u raz go vo ru za „Dnev nik” pred sed nik udru è wa „Pa o ri” iz Cre pa je Mi ro slav Gru ba nov.

Osvr }u }i se na me re Vla de Sr bi je da se upu ti pre po ru ka lo kal nim sa mo u pra va ma da oslo bo de re gi stro va na ga zdin stva pla }a wa za ku pa po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni za ovu go di nu i da se pri vre me no uki nu ca ri ne i pre lev ma ni na uvoz svih vr sta ì ta ri ca do na red ne è tve, Gru ba nov ka è da su one „pi sa ne za tri od sto po qo pri vred ni ka”.

da ot pi {e. Pa ne ka dr à va iz ra ~u na ko li ko gu bi – ka è Gru ba nov. On na po mi we da bi se tu me ra za pre va zi la è we po sle di ca su {e tre ba lo da se do da ju krat ko to~ ni kr te di ti za se tvu, kao i oni na me we ni sto ~a ri ma za na bav ku hra ne za sto ku. Sto ~a ri ma, ve li na{ sa go vor nik, tre ba omo gu }i ti i pri stup Rob nim re zer va ma.

Nova pravila kod subvencija Go ran Kne è vi} je na veo da re sor no mi ni star stvo ne mo è „pre ci zi ra ti ili na re di ti po qo pri vred ni ci ma ko je }e kul tu re se ja ti”, ali mo è sa ve to va ti i pod sti ca ti, „od no sno sub ven ci o ni sa ti od re |e ne kul tu re u od re |e nim pod ru~ ji ma, i to }e mo ura di ti”. – U naj sko ri je vre me na pra vi }e mo ma pu Sr bi je, gde }e mo ka za ti da je u od re |e nom pod ru~ ju, po sa ve ti ma stru~ wa ka, naj bo qe da se ga je od re |e ne kul tu re, na dru gom de lu dru ge i ta kav }e bi ti i si stem sub ven ci o ni ra wa – re kao je on. – Sa mo }e ve li ki po qo pri vred ni ci, ko ji ina ~e od li~ no pli va ju u mut nim vo da ma, ima ti vaj de. Bo qe bi bi lo da se po qo pri vred no ze mqi {te da je u za kup pra ved ni je, da se one mo gu }i va zda jed ni ma te is ti ma da ga ku pu ju. Ve li ki igra ~i mo ra ju da bu du sve sni to ga da ne ma bo ga }e wa i ka pi ta li zma bez ri zi ka. Da je u za kup da va no ne vi {e od 20 hek ta ra ze mqe, ve }i broj po qo pri vred ni ka do {ao bi do dr àv nih wi va. Ova ko, uzi ma li su po 100 hek tra, a ako je za kup bio 30.000 di na ra, to je tri mi li o na di na ra ko ja }e dr à va ne ko me

– U sve mu je naj va `ni je da mi ni star na |e za jed ni~ ki je zik s po qo pri vred ni ci ma za do bro bit ce le po qo pri vre de. Ako bu de na sta vio da se kon sul tu je uvek s istim qu di ma, ni {ta se ne }e pro me ni ti. Sr bi ji tre ba sred wi sloj pa o ra, od no sno, ona ih ima, i to ~ak 80 od sto, ali upra vo wih dr `a va pre ska ~e – uka zu je Gru ba nov, ape lu ju }i na re sor no mi ni star stvo da {to pre is pla ti ra ta ri ma 6.500 di na ra po hek ta ru, ko li ko im du gu je od 12.500 di na ra do go vo re nih u se qa~ kim pro te sti ma s biv {im mi ni strom Du {a nom Pe tro vi }em. S. Glu{~evi}

SUTRA NA TRGU GALERIJA

U PETAK KOD GRADSKE BIBLIOTEKE

Pri ~a o Por tu ga lu uz fa do

Ma sken bal za naj mla |e

U okviru manifestacije „Leto u vrtu galerija” sutra }e se od 21 do 23 sata odr`ati izlo`ba fotografija „Portugal - putopisna pri~a uz fado”. Ova izlo`ba bi}e postavqena na Trgu galerija, u zajedni~kom vrtu Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke Pavle Beqanski. Autorka fotografija je novosa|anka Do bri la Mar ti nov, koja je 2005. godine posetila Portugal i obi{la Lisabon, Obidos, Evoru, Sintru i Kaskais. Izlo`bu }e pratiti portugalska izvorno narodna muzika - fado, a potom i autorska muzika.

Tradicionalni letwi maskenbal za decu bi}e organizovan u petak, 31. avgusta, u 17 ~asova, ispred Gradske biblioteke, na uglu Dunavske i Gimnazijske ulice. Mogu u~estvovati sva zainteresovan deca, a ograni~ewa u godinama nema. Ova manifestacija predstavqa finale „Novosadskog de~jeg leta” kojim }e se mali{ani pozdraviti sa ovim godi{wim dobom i raspustom. Organizator doga|aja je Gradska biblioteka, a podr{ku je pru`ila fondacija „Deci na dar”. A. J.

Novosadska I „odlika{i” udarili na kilovat brojila. Nalaze i takozvane rascepe u zidovima i na tavanima, kako bi se deo napajawa, posebno gde su grejna tela, izdvojio od celine in sta la ci ja po ve za nih na brojilo. Zna~i, nekima je zgodnije da bacaju silni novac na izume za kra|u struje, nego da plate ra~une. Pri tome, lopovi ne razmi{qaju o opasnosti koja vreba, jer kra|a struje predstavqa potencijalnu opasnost, kako za kradqivca tako i za ~lanove doma}instva, ali su na {teti i kom{ije koji gube na kvalitetu struje... Q. Nato{evi}

DE^JE LETO

Strip, bad min ton, {ah... Izlo`ba u stripu o Nikoli Tesli, za decu od {est o 12 godina, bi}e prikazana danas, od 11 do 13 ~asova, u Spomen zbirci „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici. Za u~esnike je organizovana i radionica crtawa stripa i pravqewa eksperimenata. U~e{}e se ne pla}a, a pri ja ve su na broj te le fo na 069/705-260. Let wa {a hov ska {kola za po~etnike i poznavaoce ove igre odr`ava se u O[ „\or|e Nato{evi}”. Po~etnici imaju kurs od 10 do 11.30 ~asova, a oni sa naprednijim nivoom znawa od 11.30 do 13 ~asova. U~e-

Po{te koje su u toku letwe sezone radile skra}eno ili su bile privremeno zatvorene od subote, 1. septembra, ponovo }e raditi po redovanom re`imu. Po{te u Futo{koj 32 i na Bulevaru Mihajla Pupina 19 radnim danima }e biti otvorene od 8 do 19 ~asova, dok }e subotom radno vreme biti od 8 do 13 ~asova. Po{te u Temerinskoj 33 i Stevana Hladnog 1 radi}e od 8 do 14 radnim danima, a subotom od 9 do 13 ~asova. Po{te na Klisanskom putu 167, u Ulici Bate Brki}a 17 i u Preradovi}evoj 36 bi}e otvorene svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova. A. Va.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

U na{em gradu krade se sve i sva{ta-po prodavnicama roba i hrana, po ulicama {ahtovi, cve}e, klupe, slivnici... A sve ve}a moda je kra |a i „ne vi dqi vih” stvari poput struje. Reklo bi se da se krade zbog bede i nema{tine. Me|utim, nije ta ko. Elek tro di stri bu ci ja „Novi Sad” obelodanila je da sve vi{e struju kradu imu}ni, a pri tome se dovijaju na razne na~ine. Kradqivcima ne nedostaje ma{ta, po{to monteri na bro ji li ma na la ze ra zna pre mo {}e wa, mag ne te i filmove, direktno povezivawe na elektrovod mimo

Po {te ra de nor mal no

hronika

{}e iznosi 150 dinara, a prijave su na broj 066/925-1-192. U udruèwu „Dobra vila”, u Ulici Petefi [andora 153, od 10 do 13 ~asova, organizuje se muzi~ka ra di o ni ca „Igrom i ma {tom kroz ìvot”. Participacija je 150 dinara, a prijave na broj telefona 021/504-871. Mala {kola badmintona odràva se od 10 do 13 ~a so va, u za bav nom par ku „Starli”, Bulevar vojvode Stepe 56. Mogu u~esvovati deca od dve do 12 godina, participacija iznosi 150 dinara, a prijave su na broj telefona 063/770-5-539. A. J.

UDRU@EWE „SITANS” O GLAVNOM SAOBRA]AJNOM INSPEKTORU MLADENU BA[I]U

Tra è sme nu zbog na je zde di vqih tak si sta Strukovno udrèwe taksi preduzetnika Novog Sada „Sitans” uputilo je pre dva dana pritu`bu na~elniku Gradske uprave za inspekcijske poslove @eq ku Ra du lo vi }u sa zahtevom za smenu glavnog inspektora za saobra}aj i puteve Mla de na Ba {i }a. Kako stoji u pritu`bi ovog Udruèwa u Novom Sadu ima dve tre}ine nelegalnih taksista, a glavni inspektor „ne ~ini ni{ta onima koji kr{e zakon”. Navode izjavu koju je dao Ba{i} za jedan novosadski portal 10. avgusta u kojoj „on negira postojawe linijskog taksi prevoza u Novom Sadu i obja{wava da je to te{ko i gotovo nemogu}e dokazati”. Predsednik Upravnog odbora „Sitansa” Mi lan Pa u no vi} kaè da glavni inspektor ovakvim izjavama podsti~e prekr{ioce indirektnom porukom da je inspekcija nemo}na. “Izjava koju je Mladen Ba{i} dao na sastanku sa predstavnicima Sitansa da je problem nelegalnog taksirawa nemogu}e re{iti smatramo tako|e razlogom za wegovu smenu, jer se mi, legalni taksisti, koji smo uredni poreski obveznici, ne mirimo sa ovakvim stavom i traìmo osobu sa kojom }emo boqe

spekcija redovno sprovodi kontrole na ulicama i da je ba{ pro{le nedeqe utvr|en nelegalni linijski taksista na pravcu prema Rumenci i Futogu, kao i da sve prijave podnose sudu.

vi}. Napomiwe da u protekle dve godine saobra}ajna inspekcija ima najboqu ocenu rezultata rada me|u svim inspekcijamna. Glavni inspektor za saobra}aj Mladen Ba{i} potvrdio je za na{ list da se kontrola legalnih i nelegalnih taksi prevoznika radi svake nedeqe na razli~itim mesti-

Uz pomo} „la`nih putnika” ~inimo sve {to mo`emo, ka`e na~elnik Gradske uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi}. Taksiste ~esto kontroli{emo na razli~itim mestima, poru~io inspektor Ba{i} Fo to: F. Ba ki}

sreda29.avgust2012.

OD 1. SEPTEMBRA

i efikasnije sara|ivati”, stoji u pritu`bi Sitansa. Na~elnik Radulovi} nije primio pritu`bu „Sitansa” sa zahtevom za smenu glavnog saobra}ajnog inspektora, ali je upoznat sa stavovima udru`ewa. Navodi da in-

- Te{ko je razotkriti nelegalne taksiste, jer putnici ne èle da svedo~e, ali mi uz pomo} raznih mera protiv prekr{ioca, uz pomo} takozvanih „la`nih putnika” ~inimo sve {to je u na{oj mo}i. îwenica je da je prevelik broj taksi prevoznika na novosadskim ulicama, ali ne zbog nerada inspekcije, ve} zbog trenutne socijalne situacije - kaè Radulo-

ma i da inspekcija na sve na~ine poku{ava da suzbije prekr{aje. Dodaje da je te {ko do ka za ti da se neki taksista bavi linijskim prevozom. Linijski prevoz podrazumeva ta~an red vo`we i odre|ene stanice na kojima se ti prevoznici zaustavqaju. Da bismo mi dokazali da neki taksista obavqa linijski prevoz on mora imati vreme polaska i dolaska za svaku stanicu, koja je prethodno odre|ena, obja{wava Ba{i}. I. Dragi}

Ve li ki deo gra da bez to ple vo de Novo naseqe, Satelit, Detelinara, Avijati~arsko naseqe i deo grada oko Novosadskog sajama bi}e danas u toku dana bez tople vode zbog radova na reviziji trafostanica na Toplani „Zapad”. Potro{a~i }e bez tople vode biti od 8 ~asova do kasnih popodnevnih sati, kada se o~ekuje normalizacija u isporuci.

V remeploV

Led smla tio hmeq Ranije nego obi~no po~ela je berba hmeqa 1976. Rod je bio izuzetno bogat. Zato je, pod wegovom teìnom, 29. av gu sta 1976. u hmeqarniku na poqima „Agrokombinata” na êneju, na ~itavih 12 hektara popustila drvena konstrukcija tzv. hmeqovoda, koja je dràla nadzemnu mreù

ove biqke. Ipak, te godine u Vojvodini nije bilo proizvodnog rekorda. Jer, dva - tri dana pred berbu, ledeni “meci” su za samo desetak minuta temeqito prore{etali hmeqarnike, pa su bera~i umesto ve} sigurnih 19 metarskih centi po hektaru, skinuli samo 10. N. C.

NA RASPUSTILI[TU JU^E KAPUERA, LEGO KOCKE, [AH ODBOJKA

De ca ho da la kao ma~ ke Prevrtawe, hodawe poput ma~ke, {ut iznad glave i razni gimnasti~ki pokreti obele`ili su ju~era{wi dan osnovaca koji su se na{li na radionici kapuere na „Raspustili{tu” na Otvorenom univerzitetu u Radni~koj 20 a. Deca, okupqena oko majstora ovog sporta Du {a na Ka {a ni na imala su prilike da nau~e osnovne pokrete i da se dobro zabave uz gimnasti~ke elemente i zvuke brazilske muzike. Dok su druga deca ve`bala, desetogodi{wa Ne ve na Vu~ ko vi}

stidqivo je virila iz prikrajka. Kazala je da joj nije prvi put na „Raspustili{tu” i da joj kapuera ne deluje kao ne{to veoma te{ko, ali da bi, za sada, samo posmatrala. I jedna majka, Ta wa Ve} ka lov, posmatrala je mali{ane kako se zabavqaju uz sportske aktivnosti. Dopada joj se kapuera i smatra da trener ba{ ume da animira decu. Dok je Ne ma wa Ra doj ko vi} osvajao drugo mesto u {ahovskom takmi~ewu ju~e na „Raspustili{tu„, wegova sestra Nata-

lija dru`ila se sa kapueristima, a wihova baka je sve to bele`ila foto-aparatom. Mali{ani su se ju~e oprobali i u {ahu, odbojci, pikadu, hip-hopu, a organizovane su i ekolo{ka i lego igraonica, kao i kreativo ~itawe. Organizator ovogodi{weg programa @i van Ku zma no vi} podsetio je da ovaj besplatni edukativno-rekrativni program funkcioni{e ve} 30 godina. Razgibavawe za mali{ane danas po~iwe u 9 ~asova, pola sa-

ta kasnije sledi Mala {kola od boj ke, u sa rad wi sa @OK „Novi Sad”. Potom je stoni tenis a u 10.30 ~asva radionica “Ko se ~uva taj se ne ugruva”. Or ga ni zo va ni su i sport sko ma~evawe i hip hop. U 11.30 ~aso va je ra di o ni ca kra tiv nog ~itawa, pravqewe mirisa od prirodnih materijala i lego igraonica. Filmski program staruje u 13.30 ~asova. Sve aktivnosti odr`avaju se na Otvorenom univerzitetu. A. Jerini}

U ULICI DR SVETE KASAPINOVI]A

Pro me wen re `im sa o bra }a ja

Toplana danas po~iwe sa izgradwom vrelovodnog prikqu~ka za objekat u Ulici Dr Svete Kasapinovi}a od broja 10 do

broja 14. Zbog toga }e do 14. septembra biti privremeno izmewen saobra}aj na delu trotoara kod ovog objekta. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~asova Bogdana Gavrilovi}a; od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Le din ci: od 8.30 do 12.30 deo vikend naseqa Liparije.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda29.avgust2012.

OD SUBOTE ZIMSKI RED VO@WE

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Dok ni sam sre la te be” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige “Dok nisam srela tebe” Xoxo Mojes u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Lu Klark zna mogo toga. Zna koliko koraka ima od wenog stana do autobuske stanice. Zna da voli

ono ~ime se bavi, a da mo`da, ipak, ne voli svog de~ka Patrika. Ono {to Lu ne zna je da }e uskoro izgubiti posao, kao i umiruju}u spoznaju, woj neophodnu, da zna {ta budu}nost donosi. Vil Trejnor zna da mu je saobra}ajna nesre}a na motociklu oduzela èqu za ìvotom. Zna da sve od tada deluje bezna~ajno i tmurno – i zna kako }e to okon~ati. Ono {to Vil ne zna je da }e u wegov ìvot uz vatromet boja uleteti Lu. Ali ni jedno ni drugo ne znaju da vi{e nikada ni{ta ne}e biti isto. Dok se nisu sreli, ìvot jo{ uvek nije po~eo... A. Va.

Iz lo `ba u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske

„^e tvor ka” i da qe sa so lo-bu se vima Gradski prevoznik od subote 1. septembra po~iwe da primewuje zimski red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu. U predstoje}oj sezoni na gradskoj liniji 4 ( Liman ~etiri - Centar -@elezni~ka stanica) saobra}a}e, kao i tokom leta, solo autobus umesto zglobnog vozila. Na toj liniji radnim danom i u {picu broj polazaka bi}e uve}en za jedno vozilo. Radnim danom tokom zime na ulicama }e biti 201 autobus, subotom 116, a nedeqom }e saobra}ati 107 vozila. Li ni ja 10 ( Cen tar -In du strijska zona - Jug) koja je sao-

„Pre su da” Pe ni Vin }en ci

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Presuda” Peni Vin}enci. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3 gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Qubavna veza bogata{a Meta [oa i Elajze Klark, sjajne modne urednice i nekada{we debitantkiwe godine. Wihov glamurozni `ivot u Londonu {ezdesetih, ekstravaganciju Milana i glamur Wu-

jorka, remeti stvarnost s kojom se suo~avaju u Samerkortu, prelepoj oronuloj seoskoj vili, koja je pokolewima u posedu Elajzine porodice i koja je sama po sebi izvor velikih nevoqa. Brak strastan i slo`en, prepun sukoba uve}anih dru{tvenim i profesionalnim pritiscima. @ivoti Meta i Elajze neminovno se razdvajaju i isprepli}u s tu|im – tu su {armantni i uspe{ni Xeremi Nortkot iz sveta reklama, lepa, blistava italijanska modna ikona Marijela Krespi, Metova sestra Skarlet sa svojim zamr{enim qubavnim vezama. A tu je i Luiza, Metova odlu~na i privla~na poslovna partnerka, jednako uspe{na kao i on, koja se bori za sopstvenu budu}nost. A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35) Kulturni centar grada: „Nobelov testament” (19) i „Izme|u svetova” (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Mirjana Petru{i}, Sanela Pudrqa, Biqana Vasiqevi}, Sawa \urica i Zorica Todorovi} iz Novog Sada, Sla|ana Kaurin iz [ajka{a, Ana Cviji} iz Be~eja, Tatjana Te{anovi} iz Bukovca, Danijela Damjanovi} iz Veternika i Maja Ili} iz Gardinovaca DEÂKE: Helena Topi}, Milica Zraki}-Bak{a, Valentina Puri}, Aleksandra Powevi}, Vawa [krbi} i \ejqan Beri{a iz Novog Sada, Jelena Labus iz êlareva, Miqana Qe{wak iz Futoga, Milica ]ulibrk iz Ba~ke Palanke, Ankica @ivkovi}-Filipovi} iz Sremske Mitrovice, Biqana Belohradski i Milica î~ak iz Ka}a, Vladimira Zoraja iz In|ije i Marija Kekezovi} iz Despotova.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qiqana Radoja Pavlovi} (1954) u 15 ~asova i Marko Bo{ka Latov (urna) (1933) u 10.30. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Bo`o Du{ana Majki} (1938) u 13 ~asova.

bra}ala do fabrike autobusa „Neo bus” bi }e skra }e na do okretnice kod „Albusa”, dok }e od 1. septembra na zonskim linijama 10, 15 (Centar -Industrjska zona - Sever) i 16 ( @elezni~ka stanica - Pristani{na zona) biti ukinuti objediweni polasci, zbog malo putnika. Autobus za Koviq vi{e ne}e saobra}ati auto putem zbog uvo|ewa pla}awa putarine, pa }e Koviq~ani i}i u oba pravca starim putem. Bi}e ukinuta i ekspresna linija za Futog, jer kako navode u gradskom prevozniku, nije dala o~ekivane rezultate. Autobusi

koji su bili u redu vo`we ozna~eni „E” (ekspres) saobra}a}e redovnom trasom linije Stari Futog. Ova izmena ka`u u gradskom prevozniku je ura|ena jer ekspresni polasci nisu dali o~ekivane rezultate, a ukidawem linije”E” poboq{a}e se kvalitet na liniji kroz Veternik. Polazak na liniji 55 (Futog - Bra}e Bo{wak ) u pet ~asova do „Neoplante” i „Koteksprodukta” mewa trasu, pa }e autobus i}i Futog - Bra}e Bo{wak, Veternik, Futo{ki put - Futo{ka pijaca Bulevar oslobo|ewa, Bulevar Ja{e Tomi}a - Kisa~ka - Primorska, a u povratku prolazi}e po-

red „Albusa”. Polazak u 14.05 kre}e ispred „Albusa” ide kroz zonu do „Koteksprodukta” i „Neoplante”, te navedenom trasom do Futoga. Mini busevi }e biti raspore|eni na gradskoj liniji 6a (Adice - Veternik - Fe{ter), a mini busevi saobra}a}e i do prigradskih mesta - [angaja, Peji}evih sala{a i ^eneja. Na tim relacijama vi{emese~no brojawe putnika pokazalo je da je za prevoz putnika dovoqan autobus maweg kapaciteta. Mini busevi }e se i daqe koristiti za prevoz putnika do aerodorma u Sur~inu. Z. Deli}

VRELO LETO U^INILO SVOJE

Na ba ze ni ma vi {e od 120.000 du {a

Izlo`ba “Crte`i Petra Dobrovi}a” autora Ratomira Kuli}a bi}e otvorena u petak, 31. avgusta u 20 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Govori}e upravnica Galerije mr Tijana Palkovqevi} i istori~arka umetnosti prof. dr Lidija Merenik. U okviru prate}eg programa izlo`be u 18 ~asova bi}e prire|ena promocija publikacije “Crte`. Kod za razumevawe stvarala{tva Petra Dobrovi}a”, projekcija dokumentarnog filma o Petru Dobrovi}u i stru~no tuma~ewe autora izlo`be Ratomira Kuli}a. A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

DNEVNIK

Tokom ove letwe sezone bazeni na „Spensu” i “Sajmi{tu” bili su izuzetno popularni i imali su za tre}inu vi{e posetilaca nego prethodne godine, saznaje „Dnevnik”. Kako je re~eno u ovom preduze}u, od juna SPC „Sajmi{te” posetilo je 81.100 gra|ana, a bazen na

se uzeti u obzir i to da „Sajmi{te” ima tri bazena, olimpijski, za obuku nepliva~a i „br~kavac” za decu, dok se na „Spensu” nalazi samo olimpijski bazen- navela je Brankov. Dodala je da je i ove godine posetiocima otvorenog bazena na

Ba ze ni na „Spen su” i „Saj mi {tu” ima li za tre }i nu vi {e po se ti la ca ne go la ne. Bi }e otvo re ni i to kom sep tem bra dok to vre men ske pri li ke bu du do zvo qa va le „Spensu” 40.468 qudi. Prema re~ima portparolke „Spensa” Slobodanke Brankov, ovakve posete rezultat su izuzetno toplog vremena, ali i ponuda koje su bazeni obezbedili. -Logi~no je da bazeni na „Sajmi{tu” budu pose}eniji od ovog na „Spensu”, jer im je kapacitet daleko ve}i. Kompleks bazena „Sajmi{te” prima oko 3.500 qudi, a Spens mo`e da ugosti 1.500 kupa~a. Mora

„Spensu” bio dostupan i mali bazen, koji se nalazi u sklopu zatvornih bazena, koji je slu`io za obuku nepliva~a. - On je sada zatvoren zbog remonta, jer se pripremamo za zimsku sezonu - predo~ila je na{a sagovornica. Na kupawe na otvorenom bazenu „Spensa” mo`e da se ide od 10 do 19 sati radnim danima, odnosno od 9 do 19 sati vikendom. No}no kupawe

je od 20 do 23.30 sati. Kupawe u takozvanoj „biznis smeni”, od 8 do 9 sati ujutru, napla}uje se 160 dinara. Ulaznica za smenu od 10 do 19 ko{ta 220 dinara za odrasle, dok je ulaz za decu 150 dinara. No}no kupawe napla}uje se 220 dinara. Sajmi{te je imalo projekat „Leto na bazenu” namewen najmla|ima. Brankov je navela da su nedeqom odr`avane manifestacije na koji-

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Smawewe temperature pod drve}em je i za 10 stepeni. Nemojte nam po gradu se}i veliko drve}e i saditi lipu, ve} brzorastu}e vrste {to podnose ovu klimu. Naro~ito u Limanskom parku nasutom sa dva metra peska. Drvoredi su asfaltirani ume-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

065/47-66-452

Ne se ci te nam ve li ko dr ve }e!

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ma su se deca nadmetala u limbo densu, brzom jedewu sladoleda, a organizovane su i audicije za plesa~e, manekene i voditeqe „Kluba manekena”. Po re~ima portparolke „Spensa”, iako je predvi|eno da sezona na bazenima traje do kraja avgusta, postoji mogu}nost da oni budu otvoreni i tokom septembra, sve dok to vremenske prilike budu dozvoqavale. A. Jerini}

sto da se postave blokovi koji dozvoqavaju dopirawe vode u korewe. Tro{ite pare gra|ana na lo{ na~in. 064/2859... *** Tamo gde su pune u radno vreme kafane, restorani i wihove ba{te uxbenici se dele besplatno, dok u sredinama gde caruju sirotiwske kuhiwe i ostalo, za to nema mogu}nosti !? Ko to finasira? Boqe re}i potencira. 060/0227... *** Ro{tiqijadu u Leskovcu otvorio ministar prosvete??? 063/8272...

*** Molim Vas lepo, da li je to normalno, velika su{a, nigde trav~ice, a oni kose ulicu. Pra{ina u Sremskoj Kamenici, a u blizini osnovne {kole trava, korov, leglo zmija. Na{a deca sutra tuda idu u {kolu. Komunalci, „Zelenilo“ gde li ste? Zabrinuta majka. 063/7611... *** êr~il je davno rekao: „Opozicija oponira, ali ne predlaè ni{ta“. Tako i ovi na{i. U tu|em oku vide trn, a u svom ni kladu. Smeta im {to je opet stao na noge i postao jak i lep, kao {to je uvek bio. Jo{ kad bi nestali svi oni koji ga potkradaju, ru{e, ruè i uni{tavaju kao da je Skadar na Bojani, svima bi nam bilo jo{ boqe. Svaka ~ast na{em Igoru na svemu dobrom {to ~ini za nas i na{ grad i{ se i daqe bori za wegov lep{i izgled i na{ boqi ìvot. Zahvalna i ponosna Novosa|anka! 064/1728... *** Naàlost, opozicija, to jest DS koja je vode}i lider te grupe je nepoziciono pozirana. Apsolutno gubi u neradu, to jest ferijama, sezona kupawa vlada.ûju se pojedinci iste. Da li vlada geslo „plivaj slobodnim stilom“ pa neko pliva uzvodno. A kapetana, pa ni „Bele la|e”, nigde na vidiku. Da ne traè nove sponzore za izbornu debakl analizu? Ne treba momentalno, ima jo{ kredita! 065/9137... *** Izjavila Trivan „I drugi su gubili izbore i niko nije traìo wihovo povla~ewe“. Nije nego? Predsednik Srbije T.Nikoli} je nudio stranci ostavku, koja ne prihvati istu. Zatim napravi stranku i napravi po meri naroda. Toliko o receptu ili strategiji. A taktika je na pravim qudima, kao logistika {to je logo i u EU. Da, u nekim strankama, ali nedemokratskim?!? Ali, to su one koje gledaju napred, èle napred i idu napred. 065/9137... *** Zar nije dosta pse}eg izmeta svuda oko nas? Sad se treba ~uvati i u lepom Dunavskom parku. Ima li ko da spre~i, kazni, {eta~a kerova u parku? Mame, ~uvajte decu gde hodaju. 064/2769...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda29.avgust2012.

KRI ZA I U KO MU NAL NIM PRED U ZE ]I MA

Gu bi ci pre ma {i li de set mi li jar di Gu b i c i no v o s ad s kih ko m u nal nih pre u ze }a tre nut no iz no se vi {e od de set mi li jar di di n a r a, iz r a ~ u n ao je naj j a ~ i sin di kat u No vom Sa du - Grad ski od bor rad ni ka u ko mu nal no - stam b e n oj pri v re d i, ko j em pri pa da ju sko ro svi za po sle ni u ko m u n al n im pred u z e } i m a. Me | u t im, Grad kao osni v a~ ovih pred u ze }a, jo{ ni je do neo stra te gi ju ka ko da se za u sta vi pro pa da we ko mu nal nog sek to ra u No vom Sa du. Sve do ci smo da se upra vo u tim fir ma ma sve ~e {}e za ka zu ju {traj ko vi upo zo re wa i da se ne tra è sa mo is pla te za ra da, ve} i du go ro~ ne me re za eko nom ski opo ra vak pred u ze }a. ^lan Grad skog ve }a za ko mu na li je Gor da na Pu {i} ka è da je Grad na lo ìo no vo po sta vqe nim di rek to ri ma da na pra ve

pre sek za te ~e nog sta wa, a da }e se pro gram sa na ci je ra di ti za sva ko pred u ze }e po seb no. - Do sa da mi se ni ko ni je ja vqao iz ko mu nal nih pred u ze }a da tra `i po mo }i - re kla je Gor da na Pu {i}, ko ja u de lo kru gu ra da, iz me |u osta log tre ba da vo di ra ~u na o osam grad skih ko mu nal nih pred u ze }a: „ Grad skom ze le ni lu”, „Li sju” „Vo do vo du i ka na li za ci ji„, „ No vo sad skoj to pla ni” „^i sto }i”, „In for ma ti ci”, „Tr `ni ci” i Za vo du za iz grad wu gra da. - Ve ro vat no }e i re ba lan som bu xe ta bi ti pred vi |en no vac za sa na ci ju ko mu nal ne pri vre de na ve la je Pu {i}, ko joj je ovo dru gi man dat, po {to je i u pro {lom sa zi vu Skup {ti ne gra da vo di la isti re sor. ^lan Grad skog ve }a za sport Alek san dar Kra vi} (ta ko |e

dru gi ma na dat) u ~i ji de lo krug ra da spa da i Sport sko - po slov ni cen tar „Voj vo di na” ka zao je da po sto je ide je da se ne {to u tom pred u ze }u ura di, ali da tre nut no sve sto ji, zbog mo gu} no sti pro me ne vla sti na lo ka lu . Kra vi} ka `e da }e pr va me ra po mo }i Spen su sti }i iz re ba lan sa bu xe ta, ali da tre ba vre me na za stra te {ko re {a va we pro ble ma ove po sr nu le fir me, ~i ji je tre nut ni gu bi tak oko dve sto ti ne mi li o na di na ra. Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Put„ pri pa da grad skoj Upra vi za sa o b ra } aj i ve z e, a ~lan Grad skog ve }a za taj re sor je Ra d e Ba j i}. On ka ` e da je „Put„ na pra vio pre sek sta wa i po slo va wa, za kqu~ no sa 30. ju nom, ali da Grad sko ve }e ni je jo{ raz ma tra lo eko nom ski po lo `aj. Tre nut ni gu bi tak fir -

me je oko se dam sto ti na mi li o- na di na ra. - Naj ve }i gu bi ta{ me |u ko mu nal ci ma je „No vo sad ska to la na”, ~i ji je mi nus pre ko ~e ti ri i po mi li jar de di na ra, a ta su ma pre ma {u je vred nost ka pi ta la To pla ne - ka è pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta za po sle nih u ko mu nal no stam be noj pri vre di gra da Zo ran Ra do sa vqe vi}. On ka è da je za bri wa va ju }e {to je ~ak i ZIG po ~eo da fi nan sij ski po sr }e, pa je ta ko, ve li, ovom pred u ze }u od ove go di ne ra ~un bio u blo ka di dva, tri pu ta. U svim ko mu nal nim pred u ze }i ma, is ti ~e Ra do sa vqe vi} za ra de su ma we bar za ~e tvr ti nu, a ta wi ko ve rat naj vi {e ose te za po sle ni ~i ji je po sao naj u è ve zan za de lat nost fir me. Z. De li}

NO VI SAD KON KU RI SAO ZA KRE DIT

Po qo pri vred noj {ko li no vo zda we? No vi Sad je kon ku ri sao kod Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke, pre ko Mi ni star stva pro sve te za do bi ja we kre di ta, ka ko bi se po je di ne osnov ne {ko le na do gra di le i do gra di le. ^lan Grad s kog ve } a za d u ` en za obra zo va we Ra do mir Da be ti} is ti ~e za „Dnev nik” da je vred nost kon k ur s a 30 mi l i o n a evra, te se na da da }e bar deo nov ca bi ti odo bren za ova ko ve li ki po sao. - Na pra vi li smo pro jek te i do bi li sa gla sno sti od grad skih slu ` bi za pro { i r e w e osnov nih {ko la „Ni ko la Te sla”, Ivo Lo la Ri bar”, „Va sa Sta ji}” i „Veq ko Vla ho vi}” u [an ga ju, kao i iz grad wu pot pu no no ve zgra de u sred woj po qo pri vred noj {ko li „Dr Si ni {a Stan ko vi}” u Fu to gu. Za ovu no vu zgra du pro je kat je ura |en, a do bi je ne su i sve sa gla sno sti. Sa da se ~e ka da vi di mo da li }e no vac bi ti odo bren - ot kri va Da be ti}. [ko le se ne pro {i ru ju zbog ve }eg bro ja |a ka, ne go zbog bo qeg kon fo ra a to se pr ven stve no od no si na pro du `e ni bo ra vak. U po je di nim osnov nim {ko la ma u gra du ve li ki je pri ti sak |a ka. - Tre nut no je naj ve }i pri ti sak na {ko le „Ni ko la Te sla”,

Po qo pri vred na {ko la u Fu to gu

Grad preko Ministarstva prosvete Srbije konkurisao kod Evropske investicione banke. Planirano pro{irewe O[ „Nikola Tesla”, „Ivo Lola Ribar”, „Vasa Staji}” i „Veqko Vlahovi}” „Va sa Sta ji}” i „Ivo lo la Ri bar”, kao i na {ko lu „\u ra Da ni ~i}” ko ja je tip ska {ko la i gde je za pra vo na pra vqe no sa mo jed no kri lo - ob ja {wa va sa -

go vor nik. Ipak, plan gra da je da se na sta vi sa pro {i re wi ma {ko la, jer Da be ti} sma tra da tre ba na pra vi ti do bre uslo ve za pro du `e ni bo ra vak u svim

{ko la ma. Pre ma we g o v im re ~ i ma, po sto je {ko le u ko j i m a se pro d u ` e n i bo ra vak dr ì u ne a de kvat nim pro sto ri ja ma. - Ciq gra da je da sva de ca ima ju jed na ke uslo ve u pro du è nom bo rav ku. Ro di te qi sve du è ra de i ne ma ju ko me da osta v e u~e n i k e mla |uh raz re da, ko ji ne bi tre ba l o da osta j u sa m i u ku } a m a, gde za pra vo vre ba naj ve }a opa snost. U U bo rav k u upo z na j u jo{ dru ga ra, do bi ju i jo{ jed nu u~i te qi cu, uz ~i ju po mo} ura de do ma }i, igra dju se, dru è se. Za to sma tram da je pro du è ni bo ra vak od li ~an - ka è Da be ti}. Sma tra da taj vid na sta ve po ma è i ro di te qi ma, ko ji u tim slu ~a je vi ma ne mo ra ju sa de com da se de i ra de do ma }i, ve} mo gu na dru gi kva li te tan na ~in da se po sve te ma li {a nu. Q. Na to {e vi}

U GRADU NE MA DE MO GRAF SKE OSE KE

Broj pr va ka de ce ni ja ma ne pa da Ma da u Sr bi ji sva ke go di ne ima sve ma we i ma we pr va ka, u No vom Sa du to ni je slu ~aj, jer go di na ma pr vi put u klu pe se da pri bli `no isti broj |a ka. ^lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ra do mir Da be ti} ka `e za „Dnev nik” da je ove go di ne upi sao oko 3.200 pr va ka, {to je sli~ na broj ka onoj od pro {le go di ne. Na{ sa go vor nik is ti ~e da se broj pr va ka ni je me wao u gra du oko 30 go di na, sem kra jem de ve de se tih, ka da je u {ko li „Vuk Ka ra xi}” bi lo sve ma we i ma we |a ka.

Ta ~an broj upi sa nih ma li {a na u pr vi raz red zna }e se oko 15 sep tem bra, ka da {ko le po {a qu spi sko ve. - Upra va za obra zo va we iz „In for ma ti ke” do bi ja spi sko ve de ce ko ja su sta sa la za {ko lu. Me |u tim, ti spi sko vi 20 od sto ni su pre ci zni. Na i me, ne ke po ro di ce se od se le, ne k e do s e l e, ne k i se opet pri ja ve ili od ja ve sa adre se. Za to {ko le pra ve spi sko ve re gi o na li za ci je po uli ca ma, a na osno vu tih spi sko va ro di te qi se po zi va ju da upi {u

No se ba {ten ski ot pad Rad ni ci JKP “^i sto }a” od no si }e da nas ba {ten ski ot pad iz Fu to ga, su tra iz Ve ter ni ka, a u pe tak iz Pe tro va ra di na i Be ge ~a. Ot pad tre ba osta vi ti na istom me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e i to do 6 sa ti. Gra |a ni tre ba da tra vu, gra we, li {}e, ko rov i sli ~an ot pad od sta ve is pred svo jih ku }a, upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve.

pr va ka u {ko lu - ob ja {wa va Da be ti}. Me |u tim, i tu je ja vqa ju pro ble mi, jer mno gi di rek to ri hva le svo je {ko le pre ko me di ja, pa se ro di te qi od lu ~u ju da upi {u de cu u ne ku od tih {ko la, ma da im ona ni je u kom {i lu ku. Ra ni jih go di na su, ka ko ka `e Da be ti}, ro di te qi bi ra li {ko lu na spram stra nog je zi ka ko ji se ta mo u~i, a sa da taj trend vi {e ne po sto ji. - Naj ve }i raz log {to di rek to ri pri ku pqa ju {to ve }i broj pr va ka u svo ju {ko lu je pri pre -

ma no vog za ko na, u okvi ru ko jeg }e se {ko le fi nan si ra ti na osno vu bro ja u~e ni ka. Za kon ka `e da je u jed nom ode qe wu do zvo we no da bu de 30 |a ka. Me |u tim, no vi do ku men ti ko ji se pri pre ma ju go vo re da se i 25 do 26 u~e ni ka sma tra kao pu no ode qe we. U tom slu ~a ju iz dr `av ne ka se }e se fi nan si ra ti sa mo one {ko le ko je ima ju taj broj |a ka po ode qe wi ma. Sve osta le, ko je ne ma ju do voq no |a ka, ne }e do bi ja ti pa re - na vo di Da be ti}. Q. Na to {e vi}

U MU ZE JU VOJ VO DI NE

Fru {ka go ra ba stion an ti fa {i zma Iz lo `ba „Fru {ka go ra ba stion an ti fa {i zma 1941 - 1945” odr `a }e se su tra u 19 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne. Auto ri iz lo `be su mu zej ski sa vet nik dr Dra go We go van i vi {i ku stos-isto ri ~ar mr Pre drag Ba ji}.

Na otva ra wu iz lo `be go vo ri }e di rek to ri ca Mu ze ja Voj vo di ne dr Ag ne{ Ozer, na rod ni he roj ge ne ral Pe tar Ma ti} Du le, do cent dr Slo bo dan Bi je li ca i po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za kul tu ru dr Mi lan Mi ci}.

Fo to: F. Ba ki}

USKO RO U ^E TI RI ME SNE ZA JED NI CE

Om bud sman slu {a ne vo qe gra |a na Za {tit nik gra |a na No vog Sa da Alek san dar Gru ji} }e to kom sep tem bra obi }i dve me sne za jed ni ce na pod ru~ ju gra da i dve u pri grad skim me sti ma ka ko bi upo znao gra |a ne sa wi ho vim pra vi ma i oba ve za ma, kao i sa po lo `a jem, ulo gom i nad le `no sti ma om bud sma na. Gru ji} }e sa gra |a ni ma raz go va ra ti od 10 do 12 ~a so va. Pr vo }e 5. sep tem bra do }i u Me snu za jed ni cu u Be ge ~u. Po tom }e 12. sep tem bra obi }i Me snu za jed ni cu „Sa va Ko va ~e vi}” u No vom Sa du. Me snu za jed ni cu u ^e ne ju po se ti -

}e 19. sep tem bra, a 26. sep tem bra }e bi ti u Me snoj za jed ni ci „Ivo An dri}” u Uli ci Ba no vi} Stra hi we 20 u No vom Sa du. Iz kan ce la ri je za {tit ni ka gra |a na oba ve {ta va ju gra |a ne iz po me nu tih me snih za jed ni ca da na li cu me sta mo gu pod ne ti pri tu `be ako sma tra ju da im je po vre |e no pra vo ra dom ili ne kim dru gim ak tom grad skih upra va, po seb nih or ga ni za ci ja i slu `bi No vog Sa da kao i dru gih or ga na, pred u ze }a i usta no va, ko ji ma je osni va~ Grad. Z. D.

PE TA KRI TI^ NA MA SA U PE TAK

Bi ci kli sti osva ja ju uli ce No vo sad ska „Kri ti~ na ma sa”, pe ta po re du, odr `a }e se u pe tak, 31. av gu sta, u 17 ~a so va, u Li man skom par ku, ka da }e spon ta nom vo `wom uli ca ma gra da qu bi te qi dvo to~ ka {a po pu la ri sa ti bi ci kli zam. Skup je za ka zan u 16 ~a so va, ka da su u pla nu sit ne po prav ke bi ci klo va i bes plat no kr pqe we gu ma, a sat ka sni je kre }e se u vo `wu. Start je u po me nu tom par ku, a on da }e bi ci kli sti pre ko Bu le va ra de spo ta Ste fa na, Uli ce 1300 ka pla ra, La ze La za re vi }a, He roj Pin ki ja, Rud ni~ ke, Fe je{ Kla re, Som bor skog bu le va ra, Mi {e Di mi tri je vi }a, Ca ra Du {a na, Bra }e Rib ni kar, Mak si ma Gor kog do Ke ja @r ta va ra ci je, gde se odr `a va tra di ci o nal ni po zdrav di za wem bi ci ka la u vis. Po tom se pre ko Uli ce dr Zo ra na \in |i }a

do la zi do \a~ kog igra li {ta gde je pla ni ran re kre a tiv ni tur nir u bajk-po lu, ko ji bi tre bao da po~ ne oko 18 ~a so va. Ova ma ni fe sta ci ja se odr `a va sva kog po sled weg pet ka u me se cu, lo kal nog je ka rak te ra i ima za ciq pro mo ci ju vo `we bi ci kla kao za bav nog i zdra vog na ~i na pre vo za. Gra |a ni }e ima ti pri li ke da upo zna ju po kre ta ~e pr ve „Bic kli sti~ ke ku hi we” ko ja je obez be di la osve `e we za u~e sni ke. Vo `we u sklo pu ove ma ni fe sta i je za ka zu ju se pu tem fej sbuk stra ni ce i pred sta vqa ju ne for mal ni, apo li ti~ ni i ne pro fit ni po kret. Or ga ni za to ri o~e ku ju da }e im vre men ske pri li ke i}i na ru ku i da }e se, kao na pret hod nim vo `wam, oku pi ti naj ma we 300 bi ci kli sta. A. J.

U su bo tu Fo to -ma ra ton Fo to- ma ra ton, ~e tvr ti po re du, bi }e odr `an u su bo tu 1. sep tem bra, a oku pqa we u~e sni ka je u 10 ~a so va is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta, na Po zo ri {nom tr gu 1, dok je start sat vre me na ka sni je sa pla toa is pred po zo ri {ta. Na Fo to -ma ra to nu }e bi ti po sta vqe ni fo to se to vi sa pro fe si o nal nim mo de li ma. U~e sni ci na star tu do bi ja ju ma pu gra da sa ucr ta nim lo ka ci ja ma ko je tre ba da obi |u, a ove go di ne to }e bi ti du go za pu {te ni pro sto ri ko ji ~i ne no vo sad sko je zgro. Za raz li ku od do sa da {wih ma ni fe sta ci ja, sve tak mi ~a re o~e ku je za jed ni~ ka te ma “Re vo lu ci ja”.

I na Tr gu slo bo de }e bi ti po sta vqen fo to-set na ko jem }e fo to ma ra ton ci od 16 ~a so va fo to gra fi sa ti por tre te su gra |a na ko ji to `e le. Naj bo qe fo to gra fi je bi }e pred sta vqe ne na sa mo stal noj iz lo `bi to kom je se ni, a fo to gra fi }e bi ti na gra |e ni vred nom fo to opre mom. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti pu tem zva ni~ nog veb saj ta www.fotomaraton.rs ili na sam dan manifestacije od 10 do 10.30 ~asova na platou SNP-a, a u~e{}e }e iznositi 2.800 dinara. Fotomaraton je organizovala agencija “Aspekt”, a finansirao je Grad. A. Va.

Pred lo zi za naj vi {a grad ska pri zna wa Iz Ko mi si je za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne Gra da No vog Sa da pod se }a ju da ini ci ja ti ve za do de lu Ok to bar ske na gra de No vog Sa da za 2012. go di nu tre ba do sta vi ti do 15. sep tem bra, a pred lo ge za No vem bar sku po ve qu do 1. ok to bra na adre su Skup {ti ne gra da No vog Sa da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, sa na zna kom da je za ovu ko mi si ju. Ok to bar ska na gra da se do de qu je kao dru {tve no pri zna we po je din ci ma i ko lek ti vi ma za iz u zet ne re zul ta te u ra du i naj vi {a do stig nu }a i ostva re wa u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru gih de lat no sti i ostva re ne re zul ta te u obla sti pri vre de, kul tu re, na u ke, umet no sti, obra zo va wa i vas pi ta wa, zdrav stve noj i so ci jal noj za {ti ti, fi zi~ koj kul tu ri i dru gim obla sti ma u to ku jed ne ili vi {e go di na. Ovo pri zna we Skup {ti na Gra da do de qu je po vo dom 23. ok to bra , Da na oslo bo |e wa No vog Sa da. No vem bar ska po ve qa se do de -

qu je kao dru {tve no pri zna we za iz u zet ne re zul ta te i do stig nu }a u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru gih de lat no sti po je din ci ma i ko lek ti vi ma za iz u ze tan do pri nos raz vo ju No vog Sa da - ne go va we de mo krat skih tra di ci ja i ja ~a we za jed ni {tva gra |a na No vog Sa da, za pri vred ni raz voj, za du hov no, na u~ no, kul tur no i umet ni~ ko stva ra la {tvo, za raz voj obra zo va wa, vas pi ta wa, zdrav stve ne i so ci jal ne za {ti te, fi zi~ ke kul tu re i dru ge de lat no sti, za u~e {}e u hu ma ni tar nim i do bro tvor nim ak ci ja ma i za is po qe nu hra brost u van red nim si tu a ci ja ma na spa sa va wu qud skih `i vo ta i spre ~a va wu ma te ri jal nih {te ta. Po ve qa se do de qu je po vo dom obe le `a va wa 9. no vem bra 1918. go di ne, ka da je srp ska voj ska oslo bo di la No vi Sad i 25. no vem bra 1918. go di ne, ka da je Ve li ka na rod na Skup {ti na Sr ba, Bu we va ca i dru gih Slo ve na Ba na ta, Ba~ ke i Ba ra we, do ne la od lu ku o pri sa je di we wu Voj vo di ne Sr bi ji. Q. Na.

vOJvOdinA

sreda29.avgust2012.

dnevnik

„ДАНИ ПИВА” У ЗРЕЊАНИНУ ОД 20. ДО 23. СЕПТЕМБРА

Фешта скромна, али ће је бити

Роман Вашчук

КАНАДСКИ АМБАСАДОР У АПАТИНУ

Следећи пут доћи ће и привредници

АПАТИН: У посети Апатину боравио је јуче амбасадор Канаде у Београду Роман Вашчук са сарадницима и менаџером Апатинске пиваре Илијом Шетком који су разговарали са председником апатинске општине др Живорадом Смиљанићем и његовим сарадницима. -Ова кратка посета уследила је због посете Апатинској пивари, која је однедавно део канадско америчке фирме „Molson Coors Brewing Company“ са седиштем у Монтреалу. Као и Апатинске пивара овде и канадска фирма је једна од најстаријих фирми, а воде је социјално одговорни људи, који брину о развоју средине у којој раде и верујем да и Апатин

у томе може видети своју шансу за будућност - рекао је Роман Вашчук, након што га је председник апатинске општине упознао са основним подацима општине од географских до привредних капацитета, посебно када је реч о туризму и задацима који стоје пред Апатином у реализацији Дунавске стратегије. - Све ово што сте изнели за нас је веома интересантно посебно сфера здравственог туризма, за коју би се могли заинтересовати и канадски грађани, међутим, верујем да ће привредни субјекти такође пронаћи свој интерес и стога ће приликом наредне посете, у делегацији бити и привредЈ. П. ници - рекао је Вашчук.

Сусрет песника Србије СИВАЦ: Удружење грађана „Ветрењача“ из Сивца, МЗ Сивац и Општина Кула организују и ове године сусрет песника Србије. Песничка манифестација, под називом „Ветрењаца из Сивца - песничка преденица“ планирана је за суботу, са почетком у 11 часова, на Сивачкој Коси. За друго песничко окупљање у Сивцу учешће су потврдили академик Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Милан Ненадић, Селмир Радуловић, Ненад Грујичић, Ђоко Стојичић, Љубомир Теофанов, Благоје Баковић, Спасоје Граховац,Тадија Ераковић, Бошко Вујачић и Божидар Т. Цмиљанић. Учешће су потврдили и гости из иностранства Људмила Маљцева и Полина Нецитаило из Русије, Ранко Радовић из Канаде и Иван В. Х. Мунћан из Румуније.

ЗРЕЊАНИН: Традиционална зрењанинска манифестација “Дани пива”, 27. по реду, биће одржана од 20. до 23. септембра, најавила је на јучерашњој конференцији за новинаре в.д. директора Туристичког центра Марица Косановић. Банатска пиваријада традиционално је одржавана последње недеље у августу али је ове године, због политичких трзавица између нове градске власти и странака које су отишле у опозицију, одложена за крај септембра. У међувремену, формиран је и Организациони одбор “Дана пива”, на чијем се челу налази градоначелник Зрењанина Иван Бошњак, а у чијем саставу су и в.д. директори свих јавних предузећа која учествују у организацији манифестације. - Ни у једном тренутку није разматрано да се традиција у одржавању манифестације прекине. Постојали су одређени технички проблеми, настали услед промене власти у граду, али сада нам је лакнуло када су испуњени сви услови за

Сентиментално у Бечеју БЕЧЕЈ: Добитница престижних књижевних награда Немачке и Швајцарске у 2010. години за роман „Голубије срце“ или „Голубови узлећу“, зависно од превода, швајцарска књижевница, мађарског порекла из некадашње Југославије Мелинда Нађ-Абоњи гостује вечерас у родном Бечеју. Посета је у оквиру турнеје по Србији, која је започета синоћ у Сенти, а наставља се, после Бечеја, у Новом Саду 1. септембра и Београду 3. септембра. Бечејско књижевно вече с Мелиндом Нађ-Абоњи заказано је за 19 сати и одржаће се у свечаној сали Народне библотеке Бечеј, као и синоћно у Сенти, на мађарском језику. У Културном центру Новог Сада разговор ће се водити на српском, а у београдском Гете институту на немачком с преводом на српски. Како је Мелинда Нађ-Абоњи рођена 1969. године у Бечеју и с породицом се, као петогодишње дете, 1974. године преселила у Швајцарску, где је завршила немачки језик и историју на Универзитету у Цириху, вечерање књижевно вече ће, за разлику од остала три у Србији, имати В. Ј. сентименталну ноту.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

организацију “Дана пива” и када смо утврдили термин одржавања – рекла је Косановићева и напоменула да ће хепенинг бити сведен на “разумну меру”, имајући у виду тешку економску ситуацију. Програм ће бити одржаван на традиционалним локацијама – на Житном тргу, где ће бити постављена главна бина, затим на Тргу др Зорана Ђинђића, на паркинзима код Превлаке и Централне апотеке, и на Пешачком мосту. Ове године неће бити програма у Тиршовој улици, где су раније наступали тамбураши и народни ансамбли у оквиру Сцене “Сима Цацин”. На главном стејџу, по речима Косановићеве, биће уприличени концерти и такмичење у брзом испијању пива. - Паркинг испред Централне апотеке биће намењен продајној изложби рукотворина и промоцији старих заната, а Трг Зорана Ђинђића, као и сваке године, биће поверен једној пивари

која ће тамо организовати програм – нагласила је Косановићева. Она јуче није саопштила списак извођача који ће наступити на овогодишњим “Данима пива”, али је рекла да ће то учинити на наредној конференцији за новинаре, идуће седмице. Уместо тога, предочила је финансијски план “Дана пива”. - Буџет смо морали да сведемо на меру примерену економској ситуацији. Раније је планирано да из буџета града буде уложено девет милиона динара, а да укупни трошкови буду 18 милиона динара. Међутим, касније је одлучено да оквирни трошкови износе 8,9 милиона динара. Предвиђено је да пет милиона буду приходи од изнајмљивања пиварских штандова, а остатак да буде надокнађен из буџета. Али, потрудићемо се да и ту разлику смањимо захваљујући донаторима и спонзорима – нагласила је в.д. директора Ж. Балабан Туристичког центра.

У ТРИ БЕЧЕЈСКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ИМА ЈОШ 132 СЛОБОДНА МЕСТА

Врата отворена до школског звона

БЕЧЕЈ: Ученици бечејске Гимназије од другог до четвртог разреда уписују се данас и сутра, а Економско-трговинске и Техничке школе сутра и прекосутра. У понедељак, 3. септембра, зазвониће прво школско звоно и то ће бити прави почетак за ученике првих разреда. За њих је у три бечејске средње школе било резервисано укупно 612 места, 150 у Гимназији, 252 у Економско-трговинској и 210 у Техничкој школи. Међутим, нису сва места попуњена. Према последњим подацима, преостало је још 132 слободна места у три бечејске средње школе, од чега 83 за четворогодишње и 49 за трогодишње школовање. Гимназија је ове године расписала конкурс за упис 150 првака, а још увек има места за 30 учени-

ка првих разреда и то два за друштвено – језички смер, 12 за општи смер на српском и 16 на истом смеру мађарског наставног језика. Економско-трговинска школа је годинама уназад већ у првом и другом уписном року током јула попуњавала места на четворогодишњем школовању, а сада има још 10 слободних места за профил финансијски администратор на мађарском језику. Преосталих 17 места је у трогодишњем школовању и то 2 за конобара на српском језику и 15 трговаца на мађарском наставном језику. Најзад, у Техничкој школи има, чак, 75 слободних места и то 43 за четворогодишње и 32 за трогодишње школовање. На српском наставном језику има 15

слободних места за профил електротехничар за термичке и расхладне уређаје, за машинског техничара има 10, а од ове године нови профил образовања је машински техничар за моторна возила и има још осам слободних места. На мађарском наставном језику има 10 слободних места за профил електротехничар рачунара. Када је трогодишње школовање у питању, у овој школи има још 15 слободних места за женског и мушког фризера на српском и 17 за аутомеханичара и бравара на мађарском језику. Попуњавање слободних места у првим разредима средњих школа је до самог почетка, а највероватније ће бити могуће и у првој недељи школске године. В. Јанков

ПОЧЕЛИ СЕДМИ НОВОСЕЛСКИ ДАНИ У БЕЧЕЈУ

Живимо заједно!

БЕЧЕЈ: Турниром у малом фудбалу, почели су

традиционални, 7. по реду, Дани Новог села у Бечеју. Слоган манифестације је и даље „Живимо заједно !“, јер је најприкладнији за бечејско насеље с највећим бројем живља различите народности. Доминирају Мађари и Срби, али има, бар, још десетак националности. Данас ће се одржати једнодневни куглашки турнир у бачкоградиштанској куглани, а централна прослава је заказана за суботу, 1. септембра, у поподневним сатима. - Тог дана је у центру пажње такмичење кулинара у кувању свињског паприкаша, који је најчешће на трпези Новоселаца. Пријаве су у току, котизаци-

ја је 2.000 динара, а учесници добијају три килограма свињетине и огрев, који ће потпалити у 15 сати. Шандор Касаш ће и ове године кувати новоселски пасуљ за грађанство, а порција овог специјалитета је 150 динара. Дувачки оркестар ће наступити од 16 сати, пригодан забавни програм почиње у 17,30 сати, сат времена касније учесницима и гостима обратиће се председник бечејске општине мр Вук Радојевић и председник СО Бечеј Петер Кнези. Проглашење победника у свим такмичарским дисциплинама заказано је за 19,30 сати, а онда до поноћи траје весеље под небеским сводом, рекла је у име организатора секретар Треће месне заједнице, у којој је лоВ. Ј. цирано Ново Село Жужана Шлитер.

ПРОМОЦИЈА РОМСКЕ КУЛТУРЕ, ОБИЧАЈА И ЈЕЗИКА У СРБОБРАНУ

Заискриле „Циганске ватре”

СРБОБРАН: У Србобрану је у суботу одржана 16. по реду манифестација посвећена промоцији ромске културе, обичаја и језика – „Циганске ватре“. Организатори из Удружења грађана „Ром“ и Канцеларије за инклузију Рома општине Србобран сматрају да су се након 16 година дуге традиције, створили сви услови да србобранска манифестација већ од следеће године добије републички карактер. Ромском химном, под ромском заставом, културноуметнички програм отворио је тамбурашки бенд „Војвођански клас“, и кроз више сати игре и песме приказан је део разноликог и богатог фолклорног и музичког наслеђа и обичаја ове националне заједнице. Поред домаћина, наступило је и неколико културно – уметничких друштава Сенте, Торњоша и Шајкаша. - Привилегија је бити председник општине која има све ове манифестације и на овакав начин показује своју мултикултуралност. Општина Срборбан подржава све националне заједнице и задовољан сам што у последње време све више говоримо о Ромима који се успешно школују и раде, а на локалној самоуправи је да то додатно помогне - рекао је отварајући ову манифестацију Зоран Младеновић, председник општине Ср-

бобран. Јелена Јовановић, виши саветник у Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице, истакла је да већ 12 година долази на „Циганске ватре“ и пожелела свим учесницима и окупљенима да уживају у програму и добро се забаве, „онако како то знају Роми“. Славко Димић, председник Удружења грађана „Ром“ из Србобрана је истакао да присуство великог броја људи на овој манифестацији и долазак гостију из других градова најбоље потврђује културни значај и величину „Циганских ватри“. У оквиру манифестације одржан је и традиционални избор најлепше Ромкиње, а престижна

титула ове године припала је Србобранки Виолети Јовичић. Ленту прве пратиље мисице понела је Анђелка Димић из Шајкаша, а друге Валерија Јовановић из Србобрана. Жири који је бирао најлепшу Ромкињу имао је задатак и да прогласи најбоље парове у плесној игри Чарлама. Прво место освојили су Маријана Фан и Спасоје Лакатош из Србобрана, а додељене су и три равноправне друге награде: Милану Николићу и Цветки Димић из Шајкаша, Анђелки Димитријевић и Милету Станкову из истог места и Станислави Димић и Маринку Јовановићу из Србобрана. М. Кековић

dRU[TvO

dnevnik

PO KRA JIN SKI SE KRE TA RI JAT ZA OMLA DI NU I SPORT RAS PI SAO KON KURS ZA RE A LI ZA CI JU AK CI O NOG PLA NA BOR BE PRO TIV DRO GE U AP VOJ VO DI NI

Zdra vi sti lo vi ì vo ta naj bo qa pre ven ci ja U skla du s pla ni ra nim ak tiv no sti ma Po kra jin skog se kre t a r i j a t a za omla d i n u i sport re a li zu je se kon kurs za ak c i o n i plan bor b e pro t iv dro ge u AP Voj vo di ni. Kon kurs je na me wen za fi nan si ra we i su fi nan si ra we pro je ka ta udru è wa, or ga na sa mo u pra ve i usta no va ~i je je se di {te u Po kra ji ni, a ra di re a li za ci je ak ci o nog pla na za bor bu pro tiv dro ge. – Kon kurs se ras pi su je u ska du s od lu kom Po kra jin skog sa ve ta za bor bu pro tiv dro ge – ka è sa vet ni ca za omla di nu u Se kre ta ri ja tu za omla di nu i sport Jo va na Re ba. – Ciq je vr {wa~ ka edu ka ci ja o zdra vim sti lo vi ma ì vo ta, gde }e pri o ri tet ima ti pro jek ti u ko ji ma je ostva re na

sa rad wa s obra zov nim i omla din skim usta no va ma, zdrav stve nim usta no va ma i kan ce la ri ja ma za mla de. Po dr `a }e mo pro jek te ko ji }e na pra vi, kre a ti -

van na ~in po dr `a ti sa ve to va li {ta za mla de kroz sa rad wu s obra zov nim i omla din skim usta no va ma, pro jek te ko ji po ten ci ra ju edu ka ci ju za po sle nih u obra zo va wu o pri mar noj pre -

bo le sti za vi sno sti i in for mi sa }e mo jav nost o zdra vim sti lo vi ma `i vo ta, o ra du sa ve to va li {ta za mla de u ve zi s bor bom pro tiv dro ge, o edu ka ci ji za po sle nih u obra zo va wu, pri mar noj

Mla di op ko qe ni dro ga ma Dru go is tra ì va we, ko je je spro ve la Spe ci jal na bol ni ca za bo le sti za vi sno sti „Vi ta” u No vom Sa du, do {lo je do po da ta ka da su mla di u gra du „op ko qe ni” dro ga ma, {to po tvr |u je po da tak da vi {e od 61 od sto mla dih No vo sa |a na uz ra sta od 12 do 30 go di na u svom ne po sred nom okru è wu ima oso bu ko ja zlo u po tre bqa va dro gu, a da je sva kom dru gom No vo sa |a ni nu tog uz ra sta bi la po nu |e na dro ga. Ina ~e, u Sr bi ji je tre nut no oko 150.000 za vi sni ka, {to od opi ja ta, {to ko ri sni ka sin te ti~ kih dro ga, po da ci su Mi ni star stva zdra vqa. Po naj stro ìm pro ce na ma, naj ma we 24.000 je in jek ti ra ju }ih nar ko ma na, a vi {e od 1.700 onih ko ji su na sup sti tu ci o noj te ra pi ji.

ven ci ji bo le sti za vi sno sti, pro jek te ko ji ima ju za ciq us po sta vqa we sa dr `a ja za kre a tiv no spro vo |e we slo bod nog vre me na mla dih kao ob li ka pre ven ci je

pre ven ci ji bo le si za vi sno sti... Po pro jek tu }e bi ti odo bren iz nos od 800.000 di na ra. Ciq kon kur sa i ra li za ci je Ak co nog pla na za bor bu pro tiv dro ge je kom plek san i du go go di {wi od go vor na pro blem za vi sno sti i su o ~a va we s tim pro ble mom, od no sno da se mla di pra vo vre me no ospo so be da ka ù „ne„ toj, jed noj od naj o pa sni jih za ra za za wi ho vo men tal no zdra vqe, nar ko ma ni ji. To kom 2009. go di ne, Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu je, u sa rad wi s Od se kom za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, spro veo is tra ì va we na te mu „Kva li tet ì vo ta mla dih – iz vo ri stre sa i na ~in wi ho vog pre va zi la è wa”. Po tvom is tra ì va wu, is po sta vi lo se da u okvi ru fo kus gru pa ~ak 98 od sto mla dih zna ka ko da na ba vi dro gu, uko li ko bi to è le lo. J. Bar bu zan

IZ LO @BA „PO E TI KA I SUD BI NA 20. VE KA” U ZRE WA NI NU

Voj ska Sr bi je kao ~u var umet ni~ kog bla ga Vo zi lo Voj ne po li ci je, ko je su gra |a ni u po ne de qak mo gli vi de ti par ki ra no u cen tru Zre wa ni na, is pred zgra de Na rod nog mu ze ja, ni je zna ~i lo da je po ~e la ne ka no va ak ci ja Voj ske Sr bi je, ve} da su u to ku pri pre me za iz lo `bu pod na zi vom “Po e ti ka i sud bi na 20. ve ka”, ko ja }e u po me nu toj usta no vi kul tu re bi ti otvo re na u ~e tvr tak, u 19 ~a so va. Po se ti o ci ma mu ze ja }e do 10. ok to bra bi ti pred sta vqen deo ko lek ci je Umet ni~ ke zbir ke Do ma Voj ske Sr bi je ko ja bro ji vi {e od 1.500 eks po na ta. Ta ko lek ci ja for mi ra na je uglav nom od po klo na umet ni ka ko ji su de ce ni ja ma iz la ga li u Ve li koj ga le ri ji. Ob u hva ta zna ~aj -

pri li ku, sva ko za ti{ je i sva ki pre dah, stva ra li no va ma te ri jal na do bra i, upo re do s wi ma, no ve du hov ne vred no sti. Ta ko su se, po Ku sov ~e vim re ~i ma, pr ve zna ~aj ni je zbir ke umet ni~ kih de la, pre te `no cr kve nih utva ri i re li kvi ja, for mi ra le kod Sr ba pri ve }im i bo ga ti jim ma na sti ri ma, naj ~e {}e za du `bi na ma srp skih vla da ra, u wi ho vim hra mo vi ma i ri zni ca ma, a ka sni je u mi tro po lij skim re zi den ci ja ma i vla di ~an skim dvo ro vi ma. Ka da je, pak, po sle usta na ka 1804. i 1815. do {lo do stva ra wa mo der ne srp ske dr `a ve, sa svim we nim sve tov nim in sti tu ci ja ma, po ~e le su da se for mi ra ju

Po se ti o ci ma Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu }e bi ti pred sta vqen deo ko lek ci je Umet ni~ ke zbir ke Do ma Voj ske Sr bi je ko ja bro ji vi {e od 1.500 eks po na ta na ostva re wa na sta la to kom 20. ve ka, ukqu ~u ju }i i pe riod ne po sred no po sle Dru gog svet skog ra ta, ~i jom ana li zom se mo è sa gle da ti raz voj li kov nog stva ra la {tva na pod ru~ ju ne ka da {we Ju go sla vi je. – Na su prot sre} nim evrop skim na ro di ma u ~i ja su je dra du va li po voq ni ve tro vi raz vo ja i ko ji su u mi ru is pi si va li stra ni ce svo je isto ri je, Sr bi su pre ~e sto bi li iz la ga ni è sto kim bu ra ma, kat kad i pra vim ura ga ni ma – ve li isto ri ~ar umet no sti Ni ko la Ku so vac, ko ji je uz do sko ra {weg na ~el ni ka Ga le ri je Do ma VS-a Mi lo ra da Bu ba wu, i autor iz lo `be. – Vi {e vre me na bo ri li su se za slo bo du ili ra to va li da je o~u va ju, ne go {to su ì ve li u mi ru i bez bri `no. Upr kos sve mu, sti za li su da iz gra de i stvo re. Ta ko je bi lo ve ko vi ma, po seb no u dva de se tom, a ta ko je i sa da. Sto ga su, upor no {}u ono ga ko ji je na zlo svi kao, Sr bi tvr do gla vo ob na vqa li po ru {e no i ko ri ste }i sva ku po voq nu

zbir ke na dvo ro vi ma vla da ju }ih ku }a Obre no vi }a i Ka ra |or |e vi }a. – U no vi je do ba, na ro ~i to po sle Pr vog svet skog ra ta, me |u sku pqa ~e i ~u va re plo do va ma te ri jal ne kul tu re i umet no sti kod Sr ba, osim spe ci ja li zo va nih usta no va kao {to su mu ze ji i ga le ri je, za pa è no su se svr sta le mno ge dr àv ne in sti tu ci je. Ta ko su se u re pre zen ta tiv nim zda wi ma Vla de i Skup {ti ne, za tim u zgra da ma mi ni star sta va, po seb no obi la to u Mi ni star stvu ino stra nih po slo va i we go vim po slov ni ca ma, am ba sa da ma, kon zu la ti ma, voj nim i eko nom skim mi si ja ma, kul tur nim cen tri ma i ta ko re dom, sa bra le vred ne zbir ke umet ni~ kih de la. Wi ma su se u jed nom raz do bqu za pa è no pri dru ì le i mo} ne fi nan sij ske i pri vred ne or ga ni za ci je – na vo di Ku so vac, i na gla {a va da je vre me nom i Dom Voj ske Sr bi je iz ra stao u svje vr sni kul tur ni cen tar. @. Ba la ban

sreda29.avgust2012.

A ZA PR O SVE TA RE – DVA PO STO U OK TO BRU I APRI LU

Prob ni ba lon za jav ni sek tor – Za po sle ni ma u pro sve ti po nu |e no je po ve }a we za ra da od dva po sto u ok to bru 2012. go di ne i jo{ dva pro cen ta u apri lu 2013. go di ne, iz ja vio je mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} po sle sa stan ka s pred stav ni ci ma re pre zen ta tiv nih sin di ka ta u pro sve ti. – To ni je do voq no, ima ju }i u vi du ma te ri jal nu si tu a ci ju gra |a na, ali je naj vi {e {to mo `e mo po nu di ti s ob zi rom na eko nom sku si tu a ci ju u ze mqi. On je na veo da je no vu Vla d u za t e k ao bu x et ski de fi cit od 230 mi li jar di di na ra i da zbog to ga ne ma nov ca za ve }u po vi {i cu pla ta pro svet nih rad ni ka, i ob ja snio da }e se po nu |e na po vi {i ca od no si ti i na osta le za po sle ne u jav nom sek to ru i da }e o to me raz go va ra ti u ~e tvr tak sa za po sle ni ma u zdrav -

svet nim rad ni ci ma u Voj vo di ni. Mi ni star pro sve te, na u ke i teh n o l o {kog raz vo j a @ar k o Ob ra do vi} re kao je da Vla da na me ra va da i da qe pro svet nim rad ni ci ma is pla }u je ju bi lar ne na gra de, kao i Sve to sav ske na gra de.

Din ki} ka `e da je no vu Vla du za te kao bu yet ski de fi cit od 230 mi li jar di di na ra i da zbog to ga ne ma nov ca za ve }u po vi {i cu pla ta pro svet nih rad ni ka stvu. Po we go vim re ~i ma, u ok to bru bi tre ba lo da bu de do ne ta ured ba ko jom }e svim za po sle ni ma u pred {kol skom obra zo va wu bi ti iz jed na ~e ne za ra de, bez ob zi ra na to u ko jem me stu ili op {ti ni ra de. Ured ba bi tre ba lo da va `i od po ~et ka na red ne go di ne, do dao je Din ki}, i na ja vio da }e Vla da pro na }i no vac da is pla ti ot prem ni ne ne ka da {wim pro -

Pred s tav n i c i re p re z en t a tiv nih sin di ka ta na ja vi li su da }e pred log po ve }a wa pla ta pre do ~i ti naj vi {im or ga ni ma u svo jim sin di kal nim or ga ni za ci ja ma, ko ji }e i od lu ~i ti o to me da li }e on bi ti i pri hva }en. Pred s ed n ik Sin d i k a t a obra zo va wa Sr bi je Bra ni slav Pa vlo vi} sma tra da bi od go vor sin di ka ta tre ba lo da bu de

po z nat do na r ed n e sed n i c e Vla de, od no sno do ~e tvrt ka, 6. sep tem bra. Pred sed nik Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Dra gan Ma ti je vi} re kao je da taj sin di kat ni je od u stao od {traj ka upo zo re wa ko ji je na ja vqen za 3. sep tem bar, a pro test }e po ~e ti u 12 sa ti na Tr gu Ni ko le Pa {i }a u Be o gra du. Po we go vim re ~i ma, Uni ja sin di ka ta ima ~la no ve u oko u 700 {ko la u Sr bi ji i tog da na na sta vu }e dr ` a t i sa m o u~i t e q i ko j i pre u zi ma ju pr ve raz re de. On je re kao da ni je dan zah tev Uni je sin di ka ta ni je is pu wen jer je ta or ga ni za ci ja zah te va la po vi {i cu od pet po sto u ok to bru. Pred sed nik Gran skog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka „Ne za vi snost„ To mi slav @i va no vi} ka `e da ne ve ru je da }e we gov sin di kat pri sta ti na po nu du o po vi {i ci jer se wom za po sle ni u pro sve ti de gra di ra ju.

SVE [TE NI CI (OPET) U VOJ SCI SR BI JE

Pro sto ri je za bo go slu è we oda bra ne U ka sar na ma u Be o gra du, No vom Sa du i Pan ~e vu od re |e ne su pro sto ri je za bo go slu è we, a o~e ku je se da vr lo br zo u Voj sci po~ ne oba vqa we ver ske slu `be. Na i me, u to ku su pri pre me za pri jem pr ve gru pe voj nih sve {te ni ka i ver skih slu `be ni ka. Ka da se adap ti ra ju pro sto ri je ko je }e bi ti pre tvo re ne u ka pe li ce za voj ni ke, za ì ve }e Spo ra zum o uvo |e wu sve {te ni~ ke slu `be u Voj sku Sr bi je pot pi san pro {le go di ne. Ujed no }e se ver ska slu `ba u srp skoj voj sci vra ti ti na kon vi {e de ce ni ja, a pr vi put je na ovim pro sto ri ma bi la uve de na jo{ 1839. go di ne, za vre me kne za Mi lo {a. Voj ni sve {te ni ci su do 1918. go di ne u voj sci Kra qe vi ne Sr bi je bi li u sa sta vu {ta ba ko man de, po sto jao je voj ni pro ta, a osta li su bi li ras po re |e ni u {ta bo vi ma di vi zij skih ko man di i {ta bo vi ma ak tiv nih pu ko va. Pri vo de se kra ju i pri pre me za ras pi si va we kon kur sa za pri jem pr ve gru pe voj nih sve {te ni ka, od no sno ver skih slu `be ni ka, u oru à ne sna ge. U pr voj gru pi bi }e pri mqe no 30 pra vo slav nih voj nih sve {te ni ka, po je dan ka pe lan i imam. Pla ni -

ra no je da tro ji ca bu du u ~i nu ka pe ta na, pe to ri ca u ~i nu po ru~ ni ka, a sed mo ri ca u ~i nu pot po ru~ ni ka. Oni }e ima ti sta tus pro fe si o nal nih ofi ci ra sa ~i nom voj ni sve {te nik, voj ni ka pe lan, voj ni imam i

û va ju taj nu ve ro i spo ve sti Voj ni sve {te ni ci ne }e sme ti u Voj sci da se ba ve mi si o nar stvom, da ko man du ju, da u~e stvu ju u iz vo |e wu ili pla ni ra wu voj nih ope ra ci ja i da tra è od voj ni ka da se iz ja sne o ve ro i spo ve sti. U isto vre me, oni }e ima ti oba ve zu da no se ode }u ve ro i spo ve sti, da oba vqa ju ob re de u bo go slu `be nom pro sto ru i van we ga, da ~u va ju taj nu ve ro i spo ve sti i da ne no se oru` je. voj ni ra bin, kao i sta tus sa vet ni ka ko ma dan ta, ali ne }e ima ti pra vo ko man do va wa. Za wih }e va ì ti isti uslo vi kao za oso be ko je ne ma ju za vr {e nu Voj nu aka de mi ju a ima ju sta tus ofi ci ra. Do dat ni

uslov }e bi ti cr kve ni do ku ment ko jim se do ka zu je da mo gu oba vqa ti ver sku slu `bu u Voj sci. Sve {te na li ca u Voj sci bi }e sa vet ni ci ko ma da na ta ka sar ni i di rekt no pot ~i we ni wi ma, dok }e u ka non skom po gle du od go va ra ti svo joj cr kvi. Spo ra zum o vr {e wu ver ske slu `be u Voj sci pot pi san je sa {est tra di ci o nal nih cr ka va i ver skih za jed ni ca, a u na {oj voj sci }e bi ti za stu pqe ne one ko je is pu wa va ju uslov broj no sti. Ta ko }e, na pri mer, ako je broj pri ja vqe nih ver ni ka u ka sar ni ne ke ve ro i spo ve sti od 100 do 500, ver sku slu `bu oba vqa ti je dan voj ni sve {te nik, a ako je taj broj iz me |u 500 i 1.000 dva, dok }e na sva kih sle de }ih 1.000 pri pad ni ka do }i po je dan voj ni sve {te nik. U Mi ni star stvu od bra ne jo{ uvek ne zna ju ta ~an ras po red voj nih sve {te ni ka i on }e bi ti po znat tek po ob ja vqi va wu kon kur sa. Ono {to se zna je ste da voj ni sve {te ni ci tre ba da bu du ras po re |e ni i u Ge ne ral {ta bu, ko man da ma ope ra tiv nog ni voa, ko man da ma bri ga da i sa mo stal nih ba ta qo na, Voj noj aka de mi ji i voj no zdrav stve nim usta no va ma i dru gim pot ~i we nim sa sta vi ma. Q. Ma le {e vi}

VESTI Ni ko iz Kur {u mli je ni je tra ìo za {ti tu Ni ko od za po sle nih u lo kal noj ad mi ni stra ci ji Kur {u mli je, ko ji su tvr di li da su pri si qa va ni na to da u~e stvu ju u po ni à va ju }ij ak ci ji ~i {}e wa gra da, ni je tra ìo za {ti tu om bud sma na zbog kr {e wa qud skih pra va i dis kri mi na ci je po par tij skoj pri pad no sti, sa op {te no je iz ka bi ne ta za {tit ni ka gra |a na. „Ni je dan rad nik iz kur {u mlij ske ad mi ni stra ci je ni je se obra tio za {tit ni ku gra |a na do 28. av gu sta u pod ne, a ka ko je pro ve rom na te re nu u Kur {u mli ji za {tit nik gra |a na utvr dio, ni nad le `noj In spek ci ji ra da, od no sno Uprav noj in spek ci ji„, na ve de no je u sa op {te wu om bud sma na ko jim se de man tu ju su prot ne tvrd we po je di nih me di ja. Po sa op {te wu, zbog uz ne mi ru ju }ih na vo da iz ne tih u me di ji ma, om bud sman na sop stve nu ini ci ja ti vu vo di po stu pak

kon tro le ra da kur {u mlij ske ad mi ni stra ci je u po gle du po {to va wa pra va za po sle nih i svo je na la ze sa op {ti }e do kra ja ove ne de qe.

Emi to va li vi {e od 4.000 obra zov nih emi si ja Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} za me rio je Ra dio-te le vi zi ji Sr bi je da ne ma do voq no obra zov nog pro gra ma, a kao od go vor na to iz RTS-a po ru ~u ju da je Kul tur no-obra zov ni pro gram emi to vao vi {e od 4.000 emi si ja to kom pr ve po lo vi ne ove go di ne. Glav ni i od go vor ni ured nik Kul tur no-obra zov nog pro gra ma RTS-a Mi o drag Zu panc is ta kao je da je na Pr vom i Dru gom pro gra mu jav nog ser vi sa Kul tur no-obra zov ni pro gram emi to vao 4.039 emi si ja u tra ja wu od 98.629 mi nu ta. On je pod se tio na emi -

si je te te le vi zi je, do dav {i da je Ob ra do vi} ~ak i go sto vao u jed noj od wih.

Uybe ni ci se {tam pa ju i u Ti ra ni Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da {tam pa we ux be ni ka za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la na je zi ci ma ma wi na „ide nor mal nim to kom” i da se to od no si i na ux be ni ke za u~e ni ke od pr vog do ~e tvr tog raz re da osnov ne {ko le na al ban skom je zi ku. On je do dao da za kwi ge na al ban skom je zi ku po sto ji ne ko li ko iz da va ~a, ukqu ~u ju }i jed nog iz Ti ra ne. Po we go vim re ~i ma, ux be ni ci se {tam pa ju na osam ma win skih je zi ka na ni vou osnov nog obra zo va wa i na pet je zi ka u sred wem obra zo va wu. Mi ni star je do dao da je me |u bes plat nim ux be ni ci ma za al ban sku de cu i Bu kvar.

RePORTA@e

sreda29.avgust2012.

dnevnik

I NO VOG VA RO [KOG BA BU GA \A LI I KU PA LI TO KOM NO VO BE ^EJ SKIH „VE LI KO GO SPO JIN SKIH DA NA“

So sa i La la po pu lar ni kao da su glum ci

a, mani se de{perata, vidi{ da se sve zavr{ilo kako i prili~i varo{koj slavi“, veli Sosa Lali i `uri da zavr{i spremawe ku}e posle toliko znanih i neznanih koji su bili tokom novobe~ej skih „Ve li ko go spo jin skih dana“. Ali, razmi{qa Lala u ve} naveliko }elavoj i osedeloj glavi koja se krije ispod

Al’ je divanio, k’o da je mene pit’o

~ovek, Sa{a [u}urovi}, {to je dobroooo upravqo „Velikogospojinskim danima„. Nisam bio siguran kako }e se sna}i, k’o ni Nemawa Vaskovi}, koji je do{’o na we go vo me sto. Strahov’o sam da }e od dobrog di rek to ra na pra vi ti lo {eg varo{kog babu. Treba l’ nam to da nam slava bude kao neke u kom{iluku, da se samo u crkvi

– Dobra je riba iz Beqanske, nije da nije, al’ na{a tiska... Pa, ne bi mali Milo{ Kne`ev pobedio i uz’o 100.000 dinara da nije Tisa ovog leta opet bila ~ista kao nekad kad smo iz we zaitali vodu za ~orbu, a ~esto i pili kad o`ednimo. A i tambura{i su mi bili „po meri“. Jesu suboti~ki „Biseri“ pobedili, al’ meni se ovo malo kose na glavi podiglo kad su ovda{wi „\urka i sin“ udarali. Da nisu dobri, ne bi o’ma iza kikindskog „\erma“ bili. A kad je Duma zapev’o. Kako, koji Duma? Milan Pruni} iz Kikinde. Ne znam ko boqe od wega na{e lalinske pesme zna! Pevalo se i

Pe to preg ka kvim se vo zio i car Fra wa

Lord mer ko {ar ka{ ume i s vo de nim lop ta ma

{e{ira, lako je Sosi, ona ima samo da opere bogra~ u kojem se kuv’o paprika{, tepsije gde se pe klo me so, i one dru ge za {trudlu, opere tawire, pomete celu ku}u, gong posebno, jer se tu najdu`e dru{tvo zadr`avalo, i o’ma je spremna za {pacirawe. A ja moram sve jo{ jedared natenane da pro{tudiram. – Jako sam se zabrin’o. Za{to? Jo{ pita{! O~’o nam baba va ro {ki. Avan zov’o na{ Mi{a Vrebalov. Post’o va`na buxa u Pokrajini. Do{’o novi

zna za wu? Al’, sve je pro{lo k’o lane, preklane i da ne re|am daqe –naglas razmi{qa Lala. Pam ti da se do bre ri bqe ~orbe najeo, a kod Je{e iz Turije obavezno navratio na pe~enu ribu iz Beqanske bare. Kad tamo, sedam plavu{a, i to kakvih!, uz Je{u stalo da se sli ka. Vi de le nat pis „{am pion nad {ampionima“ i pro~itale na wegovoj majici natpis „{aran, {tuka, liwak, som, bi}e ~orba kao grom“ i vaqda ~ekaju da ih ne{to opali.

„Ti ska ~e da“, Paj ti} i Vre ba lov

sviralo sva ~etiri dana. Mislio sam da }u, makar i po stare dane, videti Brenu. Al’ ne da mi se. Samo neka ona ozdravi. Do}e ona. Rekla je i ja joj verujem. Kao {to je i na{a snajka Severina rekla da }e do}i ponovo i stvarno do{la lane.

A Sosa po{andrcala od sre}e. Stig’o, opet, ^ola a zagledala se i u onog Tonija Cetinskog. Kom{ije Ma|ari, mlado i staro, fale moje vr{wake „Omege“ iz Budimpe{te. Ka`u da im je to posledwe okupqewe ovog leta i sem u na{oj varo-

{i, svira}e u Berlinu, Budimpe{ti... A s onim „Van Gogom“ su me dobro provozali. Odem je u galeriju „Selo“ i traìm izlo`bu Van Goga, a oni kaù: ovde su su samo dela umetnika 17. sa zi va Ti ske aka de mi je akvarela. Posle ~ujem da te muzi~are na{i mladi vole. Dok mi je Duma bio lek za u{i, ova mlada Dalmatinka Jela Rozga je i za o~i. Na zvani~nom otvarawu „Veli ko go spo jin skih da na“ je dirn’o govor vojvo|anskog babe Bojana Pajti}a, „~eda s Tise i od Sente“, ali naro~ito biv{eg gra do na ~el ni ka Mi {e Vrebalova. „Ma, bila je to prava lalinska zdravica. Kako je ono lepo rek’o da je ovde sjaha’o moj askur|el, da je ovo na{a ledina, jedna jedina, i da mi rezervne nemamo, da se ovde s istom stra{}u volu i Milica, i @uàna, i Jolanda... Dobro da ni je spo men’o mo ju So su. Ama, kaz’o je k’o da je mene pit’o – zadovoqno }e Lala.

Svega se lepo prisetio Lala, al’ kad su mu kowi pali na um, onda je sve zaboravio. A kako i ne bi, kad je jo{ kao dete s kowima zajedno u jaslama spav’o. Ta, vole ih vi{e od Sose. – E sada, siguran sam da }e dogodine – jer vidim da qudi znadu {ta treba da radu – na jubilarnoj 20. paradi kowskih zaprega napraviti ne{to oba{ka. A i ova je bila u ne~em jubilarna. Lepo je utefterisano da nas je 1872. car Frawa Josif posetio i u petopregu se provozo glavnim vraweva~kim sokakom. Bio je Lala oba{ka ponosan i {to je novi varo{ki baba zadr`ao tradiciju da ga varo{ki uncuti, ali i svi qudi dobre voqe, ga|aju balonima punim vode. Ne zato {to ga ne vole, ve} da tako daju prilog za humanitarnu akciju „Borba za bebe“. On ih je, ina~e, lako hvatao, a kako i ne bi kad je nekad bio ba{ dobar basketa{. Vla sti mir Jan kov

crna hronika

dnevnik ZBOG SUMWE DA SU DAVALI LA@NE PODATKE

Pri tvor pro ce ni te qi ma Agro ban ke

Dvo ji ci pro ce ni te qa, Sto ja nu S. i Zve zda nu D., ko ji su ju ~e, u na stav ku kri vi~ nog po stup ka za „afe ru Agro ban ka”, pri ve de ni na sa slu {a we, od re |en je po li cij ski pri tvor od 48 sa ti, u ko jem ro ku }e bi ti pri ve de ni u Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, na kon ~e ga }e bi ti do ne ta od lu ka o da qem to ku kri vi~ nog po stup ka. Tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} je sa op {tio da su oni za po tre be Agro ban ke pro ce wi va li vred nost ne kret ni na pred u ze }a „Ve stern stil”, „Ha bit farm” i dru gih po ve za nih pred u ze }a, ko je su za lo è ne kao obez be |e we za kre di te ko je im je odo bra va la ta ban ka. Is tra ga je pre kju ~e pro {i re na na ukup no 19 osum wi ~e nih za

tu afe ru, ~i ji je ras plet po ~eo 8. av gu sta hap {e wem i pri tva ra wem de ve to ro osum wi ~e nih, me |u ko ji ma je i ne ka da {wi pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du {an A. i we gov sin Mi lan. Ra di se o li ci ma ko ja su bi la ko ri sni ci ban kar skih kre di ta u Agro ban ci, a vi si na wi ho vih ne iz mi re nih oba ve za pre ma toj ban ci je ve }a od 5,5 mi li jar di di na ra. Pod is tra gom je i vla snik „Ha bit far ma” Ra do slav Se ku li}, ko ji je u pri tvo ru. Ta pred u ze }a su kao po ve za na li ca bi la ko ri sni ci kre di ta i ban kar skih ga ran ci ja kod Agro ban ke, a nad ne ki ma je po kre nut ste ~aj ni po stu pak, dok su ne ka ve} li kvi di ra na. (Tanjug)

Osum wi ~en za te {ke kra |e Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa De ja nu P. (1982) iz Ba~ kog Jar ka, zbog osno va ne sum we da je u Te me ri nu iz vr {io tri te {ke kra |e. Ka ko je ju ~e sa op {ti la Po li cij ska upra va u No vom Sa du, De jan P. se te re ti da je u no }i iz me |u 23. i 24. av gu sta iz vr {io dva kri vi~ na de la, u pro dav ni ci i me sa ri, iz ko jih je

ukrao no vac i mo bil ne te le fo ne, a dan ka sni je obio je je dan auto mo bil i iz we ga ukrao dva mo bil na te le fo na, CD-ple jer i dva nov ~a ni ka. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du u za kon ski pred vi |e nom ro ku, do da je se u sa op {te wu. M. B.

ZBOG NEGATIVNIH ODLUKA VSS @ALBE NEREIZABRANIH SUDIJA

No va {an sa od ba ~e nih u re vi zi ji

Svim ne re i za bra nim su di ja ma, ko ji ma je Vi so ki sa vet sud stva u po stup ku „re vi zi je“, okon ~a nom pre tri me se ca, od bio pri go vo re ulo è ne pro tiv od lu ka tog te la o ne iz bo ru iz de cem bra 2009, u me |u vre me nu su po sla ti pi sa ni ot prav ci, ~i me je jo{ oko tri sto ti ne, od ukup no 630 ko ji ma su pri go vo ri od bi je ni, do bi lo mo gu} nost da pod ne se àl be Ustav nom su du Sr bi je. U Dru {tvu su di ja Sr bi je ve ru ju da se i ve }i na ne re i za bra nih su di ja, ko ji ma su tek to kom ju na, ju la i av gu sta sti gle od bi ja ju }e od lu ke VSS-a o pri go vo ri ma, od lu ~i li da pod ne su àl be, kao {to su to do sad u~i ni le sto ti ne wi ho vih ko le ga ko je su ne ga tiv ne od lu ke VSS-a do bi le ra ni je. Ina ~e, Ustav ni sud je, re {a va ju }i o àl ba ma ko je su do 6. ju na pod ne li ne re i za bra ni no si o ci pra vo sud nih funk ci ja, ne sa mo su di je ve} i jav ni tu ì o ci i za me ni ci tu ì la ca, na sed ni ca ma odr à -

di ja, jav nih tu ì la ca i za me ni ka tu ì la ca ~i je su àl ba usvo je ne, a da bi se iz ja sni li da li }e da stu pe na su dij sku, od no sno jav no tu ì la~ ku funk ci ju. An ke ta se, ka ko je ob ja {we no, spro vo di ra di pro jek to va wa fi nan sij skih sred sta va po treb nih za rad pra vo sud nih or ga na. Me |u tim, an ke ti ra we su o{tro kri ti ko va la oba stru kov na udru è wa, i Dru {tvo su di ja i Udru è we tu ì la ca i jav nih tu ì la ca, ko ji su jo{ pre ne ko li ko me se ci, po vo dom „pro pu sta“ i dru gih „ne ga tiv nih de {a va wa“ to kom op {teg iz bo ra no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, kao i po to wih po stu pa ka re vi zi je po pri go vo ri ma ne re i za bra nih, jav no za tra ì li da ~la no vi Vi so kog sa ve ta sud stva, od no sno Dr àv nog ve }a tu ì la ca, pod ne su ostav ke. „Po na vqa we prak se kr {e wa prav nih nor mi po tvr |u je stav Udru è wa tu ì la ca da su iza bra ni ~la no vi Dr àv nog ve }a tu ì la -

Pozivi bez osnova Udru è we tu ì la ca je u ve zi s an ke ti ra wem sa op {ti lo da „Dr àv no ve }e tu ì la ca na sta vqa prak su kr {e wa pra va ne i za bra nih jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca“. „Ume sto da spro ve de od lu ku Ustav nog su da Sr bi je i do ne se od lu ku o iz bo ru na funk ci ju za me ni ka jav nog tu ì o ca svih ne i za bra nih no si la ca jav no tu ì la~ ke funk ci je ko ji ma je Ustav ni sud Sr bi je usvo jio àl bu, Dr àv no ve }e tu ì la ca, bez bi lo ka kvog prav nog osno va, po zi va te qu de te le fo nom, is pi tu je ih na okol no sti tre nut nog rad no prav nog sta tu sa u ne ka kvom po stup ku ko ji vo de bez bi lo ka kvih po zna tih pra vi la, a ko ji i ne po sto ji u prav nom si ste mu Re pu bli ke Sr bi je. nim to kom ju la, do neo od lu ke ko ji ma je vi {e od 400 àl bi usvo je no. Ka ko sa zna je „Dnev nik“, od lu ku VSS-a o od bi ja wu pri go vo ra u me |u vre me nu je do bi la i pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi}, ko ja ta ko |e ni je re i za bra na na op {tem iz bo ru 2009. go di ne, te je ne dav no i ona pod ne la àl bu Ustav nom su du. Pod se ti mo, do sad je Ustav ni sud usvo jio 303àl be ne re i za bra nih su di ja i 122 àl be ko je su ne i za bra ni jav ni tu ì o ci i za me ni ci tu ì la ca pod ne li pro tiv od lu ka Dr àv nog ve }a tu ì la ca. U me |u vre me nu su Vi so ki svet sud stva i Dr àv no ve }e tu ì la ca, ka ko je obe lo da we no, u ci qu spro vo |e wa od lu ka Ustav nog su da, po ~e li an ke ti ra we ne i za bra nih su -

ca iz re da jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca, pot pu no iz gu bi li pro fe si o nal ni i mo ral ni kre di bi li tet da da qe u~e stvu ju u ra du Dr àv nog ve }a tu ì la ca, zbog ~e ga je Udru è wa tu ì la ca ve} po zva lo sve iza bra ne ~la no ve Dr àv nog ve }a tu ì la ca iz re do va jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca da pod ne su ostav ke na funk ci ju ~la na Dr àv nog ve }a tu ì la ca„, na ve lo je Udru è we tu ì la ca. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka“, stav obe stru kov ne aso ci ja ci ja je da sve ne re i za bra ne su di je, jav ni tu ì o ci i za me ni ci tu ì la ca ~i je su àl be usvo je ne, pr vo mo ra ju bi ti iza bra ni na te funk ci je jer je to, ka ko sma tra ju, neo p hod no da bi oni ostva ri li svo ja pra va u pot pu no sti. J. Jakovqevi}

sreda29.avgust2012.

NA DUNAVSKOJ PLA@I VOK KOD FUTOGA

Na |en uto pqe nik iz Ve ter ni ka? Na du nav skoj pla ì Vok u Fu to gu pro na |e no je te lo mla |eg mu {kar ca, a u to ku je we go va iden ti fi ka ci ja na In sti tu tu za sud sku me di ci nu u No vom Sa du, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Osno va no se sum wa se da se ra di o Nor ber tu F., {ti }e ni ku Do ma za de cu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku, ko ji je ne stao u su bo tu oko pod ne i za ko ga se pretposta vq a da s e utopi o u Duna vu. W eg ovo tel o voda j e na povr{i nu izb ac ila u po ne deqak posle po dne, a prethodn o s u za wim u Du navu tr ag ali ronioci @anda rm erije . O~ evici t vrde d a je telo mladi }a isp lival o n a istom me stu g de je i nes ta lo, a k ako kaù Futoàni, tu su se i ranij e de{av ali sli~ni sl u~ ajevi.

Pla`a Vok kod Futoga

K ako nezvani~no s aznajem o, u delu Dunava kod futo{ ke pla`e V ok, gde se u to pio n esre}ni m ladi}, pos toje t zv. b -

un ar i, du bine ok o osam me tara i povr{ine oko 20 k va drata, ko ji na ost al i jo{ iz vrem ena ka da je Vojska, navodno, ovd e izvodi la

neke ra do ve u kori tu reke . U tim tzv. bun ar ima ili rupama stvaraju se neke vrste virova i oni su, po svoj prilici, povukli u dubinu nesre}nog Norberta kada je zaronio u vodu. U nedequ je u Dunavu nestao i trinaestogodi{wi {ti}enik De~jeg sela u Sremskoj Kamenici M. D., koji je s drugovima bio na divqoj pla`i udaqenoj oko dva kilometra od ustanove u kojoj je boravio. Oni su se igrali na trambulini, a u jednom trenutku M. D. je, kako su pojasnili iz De~jeg sela, oti{ao da se okupa u Dunavu. Ubrzo se za~ulo wegovo dozivawe u pomo}, a mada je jedan od {ti}enika poku{ao da ga spase, nije uspeo. Telo M. D. jo{ nije prona|eno. M. B.

ODBRANA NAVIJA^A „PARTIZANA” OSU\ENIH ZA UBISTVO FRANCUSKOG DR@AVQANINA 2009. TRA@I OBNAVQAWE POSTUPKA

Ta ton sam sko ~io pre ko ogra de?

Od bra na pra vo sna `no osu |e nih na vi {e go di {we ka zne za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu fran cu skog dr à vqa ni na Bri sa Ta to na 2008. u Be o gra du tra ì od nad le `nih da se ob no vi po stu pak i da se sa slu {a ju svi sve do ci i o~e vi ci do ga |a ja u ko jem je na stra dao taj fran cu ski na vi ja~. – Ob na vqa we po stup ka se tra ì po seb no zbog to ga {to Ape la ci o- ni sud ni je kao do kaz ce nio tran skript te le fon skog po zi va li ca ko je je Hit noj po mo }i pri ja vi lo da je Ta ton pao pre ko ogra de, od no sno da ni je ba ~en, kao i jer ni je bio vo qan da sa slu {a isto sve do ~e we o~e vi ca – rad ni ka u ga ra ì na Obi li }e vom ven cu pen zi o ni sa nog

nom su du u Be o gra du po nov no od lu ~i va we po àl ba ma ma hom pri pad ni ka na vi ja~ ke gru pe Par ti za na „Iru du }i bi li”. Ustav nom àl bom bra ni o ci ospo ra va ju pre su du ne sa mo Ape la ci o nog su da ve} i Vi {eg su da u Be o gra du zbog, ka ko je na ve la Zo ra Do bri ~a nin, broj nih kr {e wa qud skih pra va okri vqe nih. Pen zi o ni sa ni rad nik MUP-a Dra gan C., ko ji je ra dio na obez be |e wu ga ra è is pred pla toa na ko jem je na pad nut Bris Ta ton, tvr di da je Ta ton sam sko ~io sa ste pe ni ca, kao i da mu je u po li ci ji su ge ri sa no da pro me ni ta kav is kaz. Ka ko je Ape la ci o ni sud od bio da ga sa slu {a kao sve do ka, on je od lu ~io da svo ju iz ja vu ove ri u su du i do sta -

Da~i}: Bi}e ispitani novi navodi Pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je za tra ìo da mu se do sta ve na vo di o no vim de ta qi ma ve za nim za slu ~aj smr ti fran cu skog dr à vqa ni na Bri sa Ta to na i da }e svi no vi de ta qi bi ti is pi ta ni. Da ~i} je no vi na ri ma u Vla di Sr bi je re kao da je u po ne de qak raz go va rao s pred stav ni ci ma be o grad skog li sta ko ji je ob ja vio in for ma ci ju da po sto ji oso ba ko ja tvr di da Ta ton ni je ba ~en sa ste pe ni {ta na Obi li }e vom ven cu ve} da je sam sko ~io. Pre mi jer je ka zao da je za tra ìo da mu bu du do sta vqe ni na vo di na osno vu ko jih je ob ja vqe na in for ma ci ja. On je pod se tio na to da je u tom slu ~a ju ve} do ne ta sud ska pre su da, ali da je ve o ma va `no da se is pi ta ju svi no vi de ta qi, za ko je, ka ko je re kao, sma tra da }e bi ti in te re sant ni za sve one ko ji su vo di li is tra gu – po li ci ju i Tu ì la {tvo. po li caj ca Dra ga na C. – re kla je bra ni lac Iva na Gr ko vi }a advo kat Zo ra Do bri ~a nin. Ona je na gla si la da ni sud ni Tu ì la {tvo to kom pro ce sa ni su bi li za in te re so va ni da utvr de isti nu i da je op tu `ni ca „bi la sa ma se bi do kaz” to kom pro ce sa u ko jem su op tu è ni bi li pr vo osu |e ni na dra kon ske ka zne, ko je su od lu kom Ape la ci o nog su da pre po lo vqe ne i kre }u se od se dam do 15 go di na za tvo ra. Zo ra Do bri ~a nin je pod se ti la na to da su bra ni o ci de se to ri ce osu |e nih kra jem fe bru a ra pod ne li Ustav nom su du ustav nu àl bu ko jom tra è da na lo ì Ape la ci o -

vi je advo ka ti ma od bra ne, pre ko ko jih se pret hod nih da na po ja vi la u me di ji ma. Tran skript raz go vo ra è ne ko ja je pri ja vi la Hit noj po mo }i Ta to nov pad pre ko ogra de iz me |u „Si ti pa sa à„ i ga ra è na Obi li }e vom ven cu ra ni je je pod net Ustav nom su du. Ape la ci o ni sud ni wu ni je è leo da sa slu {a kao sve do ka. Ape la ci o ni sud u Be o gra du kra jem ja nu a ra pre po lo vio je ka zne osu |e ni ma za u~e {}e u ubi stvu fran cu skog dr à vqa ni na Bri sa Ta to na u Be o gra du 2009. go di ne, pre i na ~iv {i pre su du Vi {eg su da ko jom su bi li osu |e ni na ukup no 240 go di na za tvo ra. Pra vo sna `nom

Bris Taton

pre su dom Ape la ci o nog su da 14 na pa da ~a na Ta to na do bi lo je ukup no 123 go di ne za tvo ra. Op tu `ni com su kao ko lo vo |e na pa da, ko ji su i da qe u bek stvu, ozna ~e ni \or |e Pre li} i De jan Pu zi ga }a. Po op tu `ni ci, na pad na na vi ja ~e fran cu skog „Tu lu za„, me |u ko ji ma je bio i Ta ton, or ga ni zo va li su vo |a na vi ja~ ke kru pe „Al ka traz” \or |e Pre li}, za tim vo |a na vi ja~ ke gru pe „Iri du }i bi li” Ivan Gr ko vi} i Qu bo mir Mar ko vi}, je dan od vo |a „Al ka tra za”, i vo |a gru pe „Re bels” De jan Pu zi ga }a. Oni su po zva li mo bil nim te le fo ni ma osta le okri vqe ne i dru ge ne po zna te na vi ja ~e i svi su se na {li 17. sep tem bra 2009. u Te ra zij skom par ku, gde je Pu zi ga }a po de lio ba kqe i pa li ce, a Vla dan Su va jac (22) hi rur {ke ma ske da bi pri kri li li ce, po de li li su se u vi {e gru pa i kre nu li ka Obi li }e vom ven cu. Pre li}, Mar ko vi}, Gr ko vi} i Pu zi ga }a na sta vi li su mo bil nim te le fo ni ma da ko or di ni ra ju na pad na fran cu ske na vi ja ~e i svi ma su sa op {ti li da se oni na la ze u „Aj ri{ pa bu” na Obi li }e vom ven -

cu. Pre li} i Mar ko vi} se de li su u ka fi }u „Zu zus” po red „Aj ri{ pa ba” i pra ti li oku pqa we svo jih na vi ja ~a. Po {to su se iz vi {e raz li ~i tih uli ca i pra va ca na vi ja ~i sku pi li na Obi li }e vom ven cu, uz po vik „Tu luz, Tu luz”, {to je, po re ~i ma su di je, bio znak za po ~e tak na pa da, op tu è ni i dru ga za sa da ne po zna ta li ca po ~e li su da fran cu ske na vi ja ~e uda ra ju ba kqa ma, dr ve nim pa li ca ma, fla {a ma... od ~e ga su po je di ni na vi ja ~i „Tu lu za„ za do bi li lak {e te le sne po vre de. Op tu è ni su po tom op ko li li Ta to na, tu kli ga no ga ma i ru ka ma dok je le ào na tro to a ru, ga |a li ga pe pe qa ra ma i ~a {a ma i uda ra li pa li ca ma i ba kqa ma. Po tom su ga od vu kli i pri ti sli na ogra du ste pe ni {ta i na mer no ga ba ci li s vi si ne od 4,28 me ta ra u pro stor iz me |u ste pe ni {ta i ga ra è, a po tom se raz be à li u ra znim prav ci ma, na vo di se u op tu `ni ci. Ta to nu su tom pri li kom na ne te te {ke po vre de gla ve i broj ne dru ge po vre de, ko je su, 12 da na ka sni je, iza zva le we go vu smrt. Ta ton je pre mi nuo u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je. (Tanjug)

Ka rayi} iz vo di 600 sve do ka Biv { i pred s ed n ik Re p u bli ke Srp ske Ra do van Ka ra xi}, ko m e Ha { ki tri b u n al su di po op tu `bi za ge no cid u Sre bre ni ci i dru ge zlo ~i ne nad ne sr bi ma to kom ra ta u BiH, na me ra va da u svo ju od bra nu po zo ve 600 sve do ka. Ka ra xi}, ko ji se bra ni sam, su du je, ka ko je da nas ob ja vqe no, pod neo po ver qi vi spi sak s ime ni ma oko 600 sve do ka ko je na me ra va da po zo ve to kom do k a z nog po s tup k a od b ra n e

~i ji je po ~e tak za ka zan za 16. ok to bar. Po v er q i v ost li s te, Ka r a xi} je u pod n e s ku su d u obra zlo ` io ti m e {to „ne k e od oso b a sa li s te jo{ ni j e us peo da kon t ak t i r a, a ne k e mo ` da za t ra ` e za { ti t u iden t i t e t a”. Ka ra xi} ni je is kqu ~io mo gu} nost da na kra ju do ka znog po stup ka i sam sve do ~i u svo ju od bra nu „uko li ko ta ko bu de od lu ~io”.

SPORT

sreda29.avgust2012.

OG WEN MU DRIN SKI POT PI SAO ^ET VORO GO DI [WI UGO VOR SA ZVE ZDOM

Go lo vi za no ve ra do sti U fini{u prelaznog roka Crvena zvezda je osetno poja~ala napada~ki red. Na Marakanu je iz Jagodine stigao Ogwen Mudrinski (21). Mladi reprezentativac je potpisao ~etvorogodi{wi ugovor sa crveno- belima, a zatim je usledila i promocija u Medija centru. - Pratili smo wegove igre u protekloj godini, davao je golove u dresu Jagodine, postao ~lan mlade selekcije. Uklapa se u koncept trenera Jankovi}a, koji je `eleo da ga anga`ujemo. Verujem da }e nam svima doneti puno radosti svojim golovima- istakao je v.d. sportskog direktora Goran Vasilijevi} na promociji darovitog napada~a. Nije skrivao radost i uzbu|ewe Mudrinski nakon stavqawa parafa na ugovor. -Presre}an sam, ostvarili su se moji de~a~ki snovi. Zvezda je klub koji volim i za koji navijam. Na meni je da se radom na treninzima nametnem i izborim za mesto u timu. Olak{avaju}a okolnost je {to poznajem veliki broj igra~a, kao i trenera, iz mlade reprezentacije- istakao je Mudrinski.

Ostva rio de ~a~ ke sno ve: Og wen Mu drin ski

U trci je bio i Partizan, kao i nekoliko inostranih klubova. - Zaista ne znam ko je sve kontaktirao Jagodinu, ~uo sam za pozive Partizana i nekih klubova iz Norve{ke. Moja èqa je bila Zvezda, i to je to. Zaduìo je dres sa brojem 91. - Ima malo simbolike, jer je to godina mog ro|ewa, ali i velikog Zvezdinog uspeha u Bariju. Uostalom, mnogo puta sam gledao kasete sa onih nezaboravnih me~eva iz Kupa {ampiona. Logi~no, zbog pozicije u timu, moj idol bio je Darko Pan~ev, kasnije Panteli} i @igi}- napomenuo je Mudrinski. Kakva rola je namewena efikasnom napada~u, pored sve zapaènijeg Kasalice, ostaje da se vidi. - Uvek sam bio u {picu napada, ali spreman sam da ispunim sve zahteva trenera Jankovi}a- zavr{io je Mudrinski, izraziv{i nadu da }e crveno- beli biti uspe{ni u revn{ me~u plej- ofa kvalifikacija za LE protiv Bordoa. Pravo nastupa u prvenstvu Mudrinski sti~e za nedeqni me~ protiv Radni~kog iz Ni{a, a nema prepreka ni za nastup na evropskoj sceni ukoliko Zvezda bude uspe{na u Francuskoj. Z.Ran ge lov

KA DROV SKI PRO BLE MI CR VE NO-BE LIH UO^I OD LA SKA U BOR DO

Po vre de kro je tim

Fudbaleri Crvene zvezde danas putuju (~arter letom) u Bordo gde ih u ~etrvtak (20,30) o~ekuje revn{ me~ plej ofa za plasman u LE. - Velika utakmica za nas, protiv isto takvog protivnika. Naravno, uloga blagog favorita je na wihov strani, a mo`da smo nakon prvog susreta sada postali ne{to mawi autsajderi, posebno u o~ima onih koji su nas ve} pre`alili. Realno, ovo je jedan od retkih me~eva, kada je Zvezda u pitawu, da na ple}ima nemamo teret imperativa pobede, protiv ja~eg rivala, sa velikim buxetom i ogromnim igra~kim fondomka`e trenera Aleksandra Jankovi}a.

Crveno- beli su suo~eni sa ne malim kadrovskim problemima. - Ciq smo proitv Novog Pazara ostvarili, sada vidamo rane. Povrede mi{i}a imaju Lazovi}, Ve{ovi} i Milunovi}. Dozirani trening je odradio i {toper Jovanovi}, koji je bitan {raf u na{oj igri, ali je wegov nastup pod upitnikom. Tako|e, zbog kartona izostaje Milivojevi}. Motivi su veliki, raduje me `eqa svih momaka da zauzmu svoja mesta. Ipak, trebaju nam potpuno zdravi i spremni igra~i za bitku koja nas ~eka- poru~io je Jankovi}.

Ohrabrewe predstavqa povratak u ekipu Filipa Kaslice, koji je zbog kartona presko~io prvi okr{aj. - Pred nama je te`ak zadatak. Bordo je odli~an tim, ima prednost doma}eg terena. Potrudi}emo se da ponovimo partiju iz Beograda, ispo{tujemo sve takti~ke zahteve trenera. Nadam se najboqem- napomenuo je Kaslica. Sve dileme oko startne postave trener Jankovi} otkoloni}e verovatno tek pred sam po~etak utakmice, u kojoj }e crveno- beli imati i podr{ko oko 1000 delija, koji su ju~e sa 10 autobusa krenuli put Francuske. Z. R.

dnevnik

OD LU KA DI SCI PLIN SKE KO MI SI JE UEFA

PA OK i Ra pid pred {ut-kar tom iz Evro pe Ako navija~i gr~kog i austrijskog tima ponove incidente i PAOK i Rapid bi}e izba~eni iz evropskih takmi~ewa u narednih pet godina. Pored ovoga,Disciplinski organi Evropske fudbalske unije (UEFA)

sli~an incident u naredne tri godine, kao i iz slede}eg evropskog takmi~ewa za koje se kvalifikuju u narednih pet godina. PAOK se, izme|u ostalog, tereti za propuste u organizaciji, nesportsko pona{awe navija~a,

De taq s utak mi ce PA OK - Ra pid u So lu nu

izrekli su visoke nov~ane kazne solunskom PAOK-u i be~kom Rapidu zbog nereda navija~a dva tima tokom prve utakmice plej-ofa za plasman u Ligu Evrope, pro{log ~etvrtka, i zapretila im izbacivawem iz evropskih takmi~ewa. UEFA je kaznila PAOK odigravawem tri doma}e utakmice pod wenim okriqem pred praznim tribinama, kao i sa 150.000 evra. Za Rapid sli~na kazna jedna utakmica bez publike i 75.000 evra. Uz to dobili su i uslovnu kaznu - bi}e odmah izba~eni iz evropskog takmi~ewa ako wihovi navija~i ponove

invaziju na teren i upotrebu pirotehnike. Rapid se tako|e tereti za nepropisno pona{awe publike i ubacivawe pirotehnike na teren. Ova kazna se, me|utim, ne}e primeniti na revan{ me~ dve ekipe u Be~u, koji }e biti odigran sutra (PAOK iz prvog me~a ima prednost od 2:1). Zato je be~ka policija u punoj pripravnosti pred revan{ me~, a organi reda ne strahuju samo od sukoba navija~a Rapida i PAOK-a, ve} i od dolaska navija~a beogradskog Partizana, koji su u bratskim odnosima sa Grcima.

SPORT

dnevnik

sreda29.avgust2012.

PRO SLA VA VE LI KE GO SPO JI NE I STOGO DI [WI CE FK TI TEL

Za uspo me nu: Za jed ni~ ki sni mak fud ba le ra Ti te la i Voj vo di ne

Fo to: F. Ba ki}

Voj vo di na uve li ~a la ve li ki ju bi lej Ti tel – Voj vo di na 0:4 (0:1) TI TEL: Igra li {te FK Ti tel, gle da la ca: 500, su di ja: Da vid Ma ti} (Ti tel). Strel ci: [ku le ti}, Bo jo vi}, Spre mo i A. Ra ki} za Voj vo di nu. TI TEL: \u ri ~i}, Ce te wi, V. Mra ~a jac, Na sta si}, Tot, Ko za rev, Lo~ ki, Je lin, Su bo tin, Huc k i, M. Pa j i}. Igra l i su jo{: Bel di, Vu ~i}, Ne me{, P. Mra ~a jac, Ko va~, Pa ni} i Du por. VOJ VO DI NA: ^a vi}, Ni ko li}, Ka ran, Traj ko vi}, Bran ko vi}, Ra do ja, Ko so vi}, Iva ni}, [ku le ti}, De le ti}, Jao. Igra li s jo{: Roc kov, Smi qa ni}, Pa vlo vi}, Bo jo vi}, Spre mo, A. Ra ki}, Ja wu {e vi}, A|u ru i Pe tri}. Za i sta ve li ki ju bi lej Fud bal skog klu ba Ti tel - 100 go di PRED ME^ 4. KO LA JE LEN SU PER LI GE DO WI SREM – VOJ VO DI NA

Der bi u su bo tu, od 21 ~as

Der bi su sret 4. ko la Je len Su per li ge iz me |u Do weg Sre ma i Voj vo di ne igra }e se u su bo tu, od 21 ~as. Voj vo |an ski klu bo vi sa sta }e se na sta di o nu „Ka ra |or |e”, a do ma }in je eki pa iz Pe }i na ca. Po {to }e Voj vo di na no mi nal no bi ti gost, pret plat ne ula zni ce za no vo sad ski sta dion ne }e va `i ti.

{wi cu klu ba - ali i lo kal nu sla vu Ve li ku Go spo ji nu, uve li ~ao je ju ~e kom bi no va ni tim

Voj vo di ne, klub ko ji }e za dve go di ne ta ko |e pro sla vi ti ~i tav vek od osni va wa. No vo sad ski cr ve no-be li od i gra li su tim po vo dom pri ja teq ski su -

Duel Cetewija (levo) i Deleti}a

OD LU KOM UO FK VOJ VO DI NA

„Ka `we ni ci” vra }e ni uz pr vi tim Fud ba le ri Voj vo di ne Bra ni slav Traj ko vi}, Pe tar [ku le ti} i Go ran Smi qa ni}, ko ji su zbog na ru {a va wa klup ske di sci pli ne bi li od stra we ni iz pr vog ti ma cr ve no-be lih, od lu kom Uprav nog od bo ra klu ba vra }e ni su u kon ku ren ci ju za naj bo qu po sta vu no vo sad skog su per li ga {a. Sva tro ji ca ju ~e su igra la u pri ja teq skom su sre tu s Ti te lom, a UO je od lu ~io da ih ka zni nov ~a no, ta ko da }e u na red nih {est me se ci sva tro ji ca pri ma ti sa mo 50 od sto od pla ta.

sret sa Ti te qa ni ma, po be div {i la ko 4:0 (1:0). Pred po ~e tak utak mi ce fud ba le ri dve eki pe po zi ra li su za za jed ni~ ku fo to gra fi ju, ka ko bi ove ko ve ~i li uspo me nu na ovaj dan. Lop ta se, na i me, u Ti te lu zva ni~ no za ko tr qa la 15. av gu sta 1912. go di ne i le po je to {to je gle da li {te na te re nu FK Ti t el bi l o is p u w e n o i {to su u le pim po te zi ma su per li ga {kih fud ba le ra iz No vog Sa da mo gli da uì va ju i ì te qi ovog me sta. Na tri bi ni se oku pio ve li ki broj mla dih i sta r i j ih po k lo n i k a fud b a l a, bi lo je, na rav no, i le pih de vo ja ka, a ~i ta va at mos fe ra su ge ri sa la je da se ra di o istin skom pra zni ku. Zna lo se da je raz li ka u kva li te tu dve eki pe ube dqi vo na stra n i Voj v o d i n e i, uz pu n o uva à va we onog {to su pri ka za li do ma }i fud ba le ri, bi lo je sa mo pi ta we s ko li kom }e raz li k om No v o s a | a n i po b e d i t i. Dok su ima li sna ge, Ti te qa ni, ina ~e ~la no vi Op {tin ske li ge Ti tel-@a baq, so lid no su odo le va li na pa di ma cr ve no-be lih, a ka da je we po ne sta lo, Voj vo di na je sti gla do ube dqi ve po be de. Bi lo je u ju ~e ra {wem su sre tu le pih ak ci ja i pri li ka pred go lom Ti te la, ali na pa da ~i go sti ju ni su se pro sla vi li. U po je di nim tre nu ci ma bi lo je te è pro ma {i ti ne go po go di ti iz ne kih si tu a ci ja, ali su, pre svih, An tvi Jao i mla di Mi lo{ De le ti}, ipak, {u ti ra li po red

Pe tar Ku bik i Du {an Vla o vi} raz me wu ju po klo ne

Pla ke ta za do ma }i na Pred po ~e tak pri ja teq skog od me ra va wa sna ga Ti te la i Voj vo di ne, pred stav ni ci dva klu ba raz me ni li su po klo ne. Pri god nu pla ke tu FK Voj vo di na pred sed ni ku FK Ti tel Pe tru Ku bi ku uru ~io je pod pred sed nik UO no vo sa skog klu ba Du {an Vla o vi}. I do ma }in se re van {i rao ti me {to je go sti ma uru ~io pri god nu di plo mu kao znak se }a wa na dan ka da su cr ve no-be li go sto va li u ovoj va ro {i ci.

Le po ti ce u gle da li {tu

Is pu we na tri bi na na igra li {tu FK Ti tel

ili pre ko go la, a i gol man Ti te la \u ri ~i} u ne ko li ko na vra ta za slu `io je apla u ze pu bli ke za od li~ ne od bra ne. Po vrat nik u pr vi tim Vo {e Pe tar [ku le ti} je u 31. mi nu tu do neo vo| stvo svom ti mu i s re zul ta tom 0:1 oti {lo se na ve li ki od mor U na stav ku je tre ner ti ma iz No vog Sa da Zla to mir Za gor ~i} na pra vio broj ne iz me ne, po ne sta lo je, do du {e, i va zdu ha u plu }i ma do ma }i na i stva ri su la ga no do {le na svo je me sto. Ipak, na po me ni mo i to da je igra~ Ti -

te la Je lin po ~et kom dru gog po lu vre me na iz slo bod nog udar ca po go dio sta ti vu i to je bi la je di na pri li ka pred go lom mla dog ~u va ra mre `e Emi la Roc ko va, ko ji je sta jao na go lu Voj vo di ne u na stav ku me ~a. Sve osta lo za ni mqi vo de {a va lo se pred mre `om do ma }eg ti ma. Bo jo vi}, Spre mo i Alek san dar Ri sti} su jo{ tri pu ta po go di li u me tu u dru gom de lu igre, a na kra ju su ak te ri utak mi ce aplu a u zom is pra }e ni u svla ~i o ni ce. A. Pre do je vi} @. Mar ko vi}

sport

sreda29.avgust2012.

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA – [ID

DRU GA SREM SKA LI GA

Dva pe na la, je dan gol Je din stvo (M) – Bo rac 0:1 (0:1) MO RO VI]: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Mirjana Ugqe{i} (Berkasovo).Strelac: Krwaji} u 21. minutu (iz penala). @uti kartoni: Luki} (Jedinstvo), Sarap (Borac). JE DIN STVO: Luki} 7, Simi} 7, Lu`aji} 7 (Maovac ), M. Boji} 7, Aramba{i} 7, Adamec 7, Markovi} 7, Vucowa 7, Bekerek 7, Kalaba 7 (A. Boji} ), Anti}uk 7 (Matolu{i} ). BO RAC: D. Simi} 8, Peji} 8, Simeunovi} 7 (Stankovi} ), Sarap 8, Trivi} 7, I.Filipovi} 7, [arkanovi} 7, Benkovi} 7, Stoj{i} 7, Krwaji} 8, D. Filipovi} 8. Ilin~ani su bili boqi rival svih 90 minuta. Nisu iskoristili jo{ jedan penal, dok su doma}ini postigli gol, ali iz ofsajd pozicije. N. Bo {wa ko vi}

Omla di nac (B) – Jed no ta 4:1 (1:1) BA TROV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Grkini} ([id).Strelci: P. Male{evi} u 23, Pani} u 28, \urki} u 50. i Manojlovi} u 65. za Omladinac, Rali} u 23. minutu za Jednotu. OMLA DI NAC: Pavlovi} 8, Radosavqevi} 8, Pani} 6 (Bogdanovi} 8), \urki} 8, Stojakovi} 8, Ga~i} 7, Bukarica 8, P. Male{evi} 6, Manojlovi} 9, Mijatovi} 7 (Mom~ilovi} 5), A. Bo`i} 8 (N. Bo`i} 8). JED NO TA: Kova~evi} 6, Dupaq 6, Kontovi} 6, Rali} 6, Opojevli} 8, [okolova~ki 5, Stevi} 6, Bajo{i} 6, Ruman 6, Uro{evi} 6, Milinkovi} 7. U veoma intresantom me~u, doma}in, je lak{e nego {to se o~ekivalo do{ao do ubedqivije pobede. P. Ma le {e vi}

OFK Bi ki} – Gra ni ~ar 5:0 (5:0) BI KI] DO: Igrali{te OFK Biki}a, gledalaca 150, sudija Durakovi} ([id).Strelci: Stefan Malivuk u 2, Kotarli} u 4. i Dobri} u 12, 14. i 31. minutu. FK BI KI]: Bugarski 7, Dujakovi} 7, Poznanovi} 7, Gledi} 7, Basrak 7 (Rado{evi} 7), Kotarli} 7, Stefan Malivuk 7, Kurbalija 7 (Spasoje Malivuk 7), Vranov 7, Bodo 7, Dobri} 8. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 6, Kova~evi} 6, D. Jovi} 6,

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LI GA - IS TOK

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 0 0

0 7:2 0 5:0 0 7:4 0 5:2 0 10:3 0 7:4 1 9:7 1 4:5 1 3:4 1 1:2 1 2:3 1 4:6 1 3:7 1 2:7 2 2:7 2 1:12

SU BO TI^ KA LI GA

OFK Bin gu la – Sin |e li} 0:2 (0:0) BIN G U L A: Igra li {te OFK Bingule, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Savi} u 72. (iz penala) i T. Maleti} u 76. minutu. @uti kartoni: Rami}, Kora} (OFK Bingula), Savi} (Sin|eli}). Crveni karton: Kova~evi} (Sin|eli}). Gosti su bili boqi rival, tek, kada su ostali sa deset igra~a. Zaslu`ili su i ubedqiviju pobedu. S. ]o si}

OFK Ba ~in ci – Je din stvo (Q) 2:0 (1:0) BA ÎN CI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 150, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: Kalini} u 25. i Cuper u 78. minutu. @uti karton: âvi} (OFK Ba~inci). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 8, Mili} 8, Lazarov 8, Maro{i~evi} 8, Gruji~i} 8, Ili} 8 (âvi} 7), Kalini} 8, Blaànovi} 8, Milinkovi} 8, Meni~anin 7, Cuper 8 (Petri} 7). JE DIN STVO: Mrkowi} 7, [ili 6, Cigankov 7, âli} 7, Tadi} 6, Pavlovi} 6, A. Ruman 8, Radivojevi} 7, Petrovi} 6, Mr|anovi} 6, D. Ruman 7. Ba~in~ani su stvarali, ali i proma{ivali {anse. Gosti iz Qube uspeli su dva puta da pogode u stativu. Z. La za rov

BIN GU LA: OFK Bin gu laSin |e li} 0:2, MO RO VI]: Je din stvo-Bo rac 0:1, BA ÎN CI: OFK Ba ~in ci-Je din stvo (Q) 2:0, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac-Sre mac 5:1, BA TROV CI: Omla di nac-Jed no ta 4:1, BI KI] DO: OFK Bi ki}-Gra ni ~ar 5:0, SOT: Brat stvo-Omla di nac (M) 2:4. OMLA DI NAC: Obradov 7, Bukor 7, I. Luka~ 7, Si~ 7, Wilucan 9, Gwatovi} 7, Valetik 7, Boìn 7, Ga{i} 8 (Runti} 6), B. Luka~ 8, Davidovi} 7 (Gruji} 6). U Sotu se ponovo, posle kra}e pauze, igra fudbal.Iskusniji gosti iz Molovina te{ko su do{li do bodova, ali zasluèno. I. Ku bik

Fru {ko go rac – Sre mac 5:1 (3:0) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija Vukovac (Vi{wi}evo).Strelci: Iliba{i} u 3, Galija{ u 20. i 40, Vuk{i} u 50. i Boli} u 58. minutu za Fru{kogorac, a [olaja u 63.minutu za Sremac. @uti karton: Z. Vajagi} (Fru{kogorac). FRU [KO GO RAC: Brati} 7, V. Vajagi} 6 (Z. Vajagi} ), Iliba{i} 7, Marti} 7, Jovanovi} 6, Golubovi} 6, Vuk{i} 6 (Vojnovi}), Trgi} 7, Zec 7, Boli} 9, Galija{ 7 (Matri} ). SRE MAC: Kotarli} 5, Balo{ 6, Bojakovi} 6, Parenta 5, Jovanovi} 5, R. Ostoji} 6, Milankovi} 5, B. Ostoji} 6 (Budimir ), [olaja 7, Radosavqevi} 5, Brankovi} 6. Fizi~ki ja~i doma}i igra~i, lako su stvarali {anse pred golom, gostiju, ali premno go su pro ma {i li naj po voq ni jih pri li ka, pa go sti mogu biti zadovoqni kona~nim rezultatom. R. Gr ka vac

Brat stvo – Omla di nac (M) 2:4 (1:3) SOT: Igrali{te Bratstva, gledalaca 50, sudija Softi} (Ba~inci).Strelci: Arsenovi} u 25. i Suboti} u 46. za Bratstvo, a Wilican u 13, 39. i 42. i Ga{i} u 74. minutu za Omladinac. @uti karton: Davidovi} (Omladinac). BRAT STVO: Majher 6, Ceti} 6, Bolu{ 6, Bun~i} 6 (âlina 6), îpkar 6, Suboti} 7, Arsenovi} 7, Vladisavqevi} 6, Milankovi} 6, A{ki} 6, Povaàn 6.

Lo vac-@e le zni ~ar 0:1 (0:0) KAR LOV Î]: Igrali{te Lovca, gledalaca 250, sudija Samac (Sremska Mitrovica).Strelac: Vukovi} u 79. minutu. @uti kartoni: @ivanovi} (Lovac), Jovi~i}, Jovanovi} (@elezni~ar). Crveni karton: \. Devrwa (Lovac). LO VAC: Samarxi} 9 (Arsi} ), @ivanovi} 7 (Opa~i}), Marko Vuka{inovi} 7, Z. Devrwa 7, Masal 7, Ostoji} 7, Bo{kovi} 7, Mladen Vuka{inovi} 7, \ali} 7, \.Devrwa 7, Milinkovi} 7 (Popovi}). @E LE ZNI ÂR: Strajni} 8, Bulatovi} 7, Do{en 7 (Vasi}), Jovanovi} 7, Pa{i} 7, Vukobrat 7, Milovanovi} 7, Krqi} 8, Jovi~i} 8, Ma~ak 7 (Vukovi} 7), Paji} 7. Golman doma}ih Samarxi} bio je najboqi pojedinac utakmice.Branio je kao da ima sto ruku. âk je odbranio gostima i penal. M. Klin ~a re vi}

Gra ni ~ar (G) – Je din stvo (P) 0:0 GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Qubinkovi} (Ruma). @uti kartoni: Kosti} (Grani~ar), D. Petrovi}, @akula, Zuber (Jedinstvo). GRA NI ^AR: Nov~i} 7, Kosti} 7, M. \or|i} 7, Jovi} 7, Jovanovi} 7, Stojanovi} 6 (Rahar), Karda{ 7, S. \or|i} 7, Samarxi} 6 (Taborovi} ), Lozi} 7, Milovanovi} 7. JE DIN STVO: Der 7, G. Petrovi} 7 (Despotovi}), Mitrovi} 7, Trumi} 8, Milo{ Maxar 6 (Zuber), D. Petrovi} 8, N. Simi} 7 (Stojanovi}), M. Simi} 7, Crnkovi} 7, @akula 8, Mihajlo Maxar 6. Utakmica sa malo pravih prilika za gol. S. Bran ko vi}

Gra ni ~ar – Slo bo da 2:2 (0:1) KU ZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 250, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a).Strelci: Luka~ u 56. (iz penala) i Stefanovi} u 90. za Grani~ar, a Z.ânaxija u 45. (iz penala) i Milutinovi} u 51. minutu za Slobodu. @uti kartoni: Luka~, Bosanac, Stefanovi} (Grani~ar), M. Popovi}, Vje{tica (Sloboda). GRA NI ÂR: Stevi} 6, M.Simi} 7, Bosanac 6 (Poli} 6), Bogosavqevi} 6, Veselinovi} 7, Milinkovi} 7 (Q.Simi} 7), Luka~ 6, Pe~enica 6, Stefanovi} 7, Vasili} 6, Makivi} 6 (Ze~evi} 6). SLO BO DA: S. Popovi} 6, Petrovi} 7, \ukni} 6, Nedeqkovi} 6, P. ânaxija 6, M. Popovi} 6, Milutinovi} 7, Z. ânaxija 7 (Stanojevi} 6), Kulpinac 6, Dokmanovi} 6, Zmijanac 6 (Mijatovi} ). Gosti su poveli sa 2:0 posle gre{ke sudije i slabe igre odbrane doma}ih. Ipak, bod spasa za Kuzmince, ostvario je gol Stefano-

vi}a u posledwim sekundama utakmice. R. Pa pri}

Slo ga – Na pre dak (P) 0:2 (0:0) KR WE [EV CI: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Dragojlovi} (In|ija).Strelci: Novi} u 49. i Jo vanovi} u 59. minutu. @uti kartoni: Igwatovi} (Sloga), Vesi}, Gu`vi} (Napredak).Crveni karton: Igwatovi} (Sloga). SLO GA: \ermanovi} 6, Rastovi} 6, Mar~eti} 6, Glamo~ak 5, \ilas 6 (^obanovi} 6), Igwatovi} -, Jovanovi} 6 (Bo`i~kovi} 6), In|i} 5 (Cvetinovi} 6), Gagi} 6, Vuj~i} 7, Mirkovi} 5. NA PRE DAK: Nikoli} 7, Novi} 7, Vesi} 6, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 6, Balaban 6, Juri{i} 7 (Pejovi} ), Baki} 6 (Savkovi}), Marjanovi} 6 (Kokanovi} 6), Jovanovi} 7, Kolarov 6. D.Tri fu no vi}

Bo rac – Hrt kov ci 0:3 (0:2) MAR TIN CI: Stadion Borca, gledalaca 200, sudija Radivojevi} (Ba~inci).Strelci: Mandi} u 4, Gavrilovi} u 13. i Bjelac u 65. minugtu. @uti kartoni: Xaki} (Borac), Gavrilovi}, Mandi} (Hrtkovci). BO RAC: Jandri} 5, [ar~evi} 5, Mati} 5, Talirovi} 5, @ili} 5, Kremi} 5 ([panovi} 5), M. Joveli} 5 (B. Joveli} 5), R. Male{evi} 5, Xaki} 5 (@uni} 5), Z. Male{evi} 5, Jovi} 5. HRT KOV CI: ^i~a -, Mandi} 7, Me|ed 7, [opalovi} 7, Mitrovi} 7, Raji} 7 (Todorovi} 7), Brkqa~a 7, Gavrilovi} 7 (Novakovi} 7), Nikoli} 7, Savi} 7, Pjevac 7 (Novak 7). Gosti odr`ali ~as fudbala u Martincima.Bili su u svemu boqi od doma}ina. R. Me |e do vi}

Je din stvo (R) – Bu du} nost 0:0 RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Vu~kovi} (Nova Pazova).@uti kartoni. Boì}, Babi}, Joki} (Jedinstvo), S.Gruji}, Rogo (Budu}nost).Crveni karton: Simi} (Budu}nost). JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Babi} 7, Ninkovi} 7, Opa~i} 7 (Jovi} 7), Joki} 7, Rako{ 7, P. Sabo 7, S. Sabo 7 (Savi} 7), Basara 7, Boì} 7, Sudar 7 (Vrgoti} ). BU DU] NOST: Jefti} 7, S. Gruji} 7, Milovanovi} 7, V. Simeunovi} 8 (Mihajlovi} ), Radosavqevi} 7, Jordanovski 7, ûpi} 7, N. Gruji} 7 (Tufegxi} ), Lazi} 7 (G. Simeunovi}), Rogo 7, Simi} 7. Igrao se dobar i zanimqiv fudbal, ali falili su samo golovi. B. \or |e vi}

GRA BOV CI: Gra ni ~ar-Je din stvo (P) 0:0, MAR TIN CI: Bo rac-Hrt kov ci 0:3, KAR LOV ^I]: Lo vac-@e le zni ~ar 0:1, KR WE [EV CI: Slo ga-Na pre dak (P) 0:2, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a-Na pre dak (V) 4:0, BE LE GI[: Po du na vac-Du nav 10:0, RU MA: Je din stvo-Bu du} nost 0:0, KU ZMIN: Gra ni ~arSlo bo da 2:2.

1. Ze ka Bu. 2 2. Na pre dak (P)2 3. @e le zni ~ar 2 4. Bu du} nost 2 5. Hrt kov ci 2 6. Slo bo da 2 7. Gra ni ~. (G) 2 8. Po du na vac 2 9. Na pre dak (V) 2 10. Je din. (P) 2 11. Gra ni ~. (K) 2 12. Je din . (R) 2 13. Lo vac 2 14. Bo rac 2 15. Slo ga 2 16. Du nav 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 0 0 2 1 1 0 0 0 0

0 8:1 0 5:1 0 3:0 0 4:0 0 3:0 0 3:2 0 2:1 1 10:4 1 3:4 0 0:0 1 3:4 1 0:1 2 1:4 2 0:5 2 0:5 2 1:14

6 6 6 4 4 4 4 3 3 2 1 1 0 0 0 0

Po du na vac – Du nav 10:0 (6:0) BE LE GI[: Igrali{te Podunavca, gledalaca 200, sudija Maksi} (Ogar).Strelci: Gradi} u 6, Dobrota u 12, Vidakovi} u 27, Luki} u 33, 60.i 84, Pe{uq u 36. i 56. i Popovi} u 40. i 80. minutu. @uti kartoni: Dobrota, Jovanovi} (Podunavac). PO DU NA VAC: Lakovi} 9 (Tarbuk 9), Nikoli} 9, Jovanovi} 9, Gojkovi} 9, Vrawe{ 9, Dobrota 9, Pe{eq 9 (Babi} 9), Popovi} 9, Gradi} 9, Vidakovi} 9 (Vu~enovi} 9), Luki} 9. DU NAV: Jelovac 5, Najdanovi} 5, Kne`evi} 6, Dra~a 5 (Cvi{i} 5), [kori} 5, Davidovi} 6, Smiqani} 5 (Lero 5), Vuka{in 5, @ivkovi} 6, Kiti} 5, Kalezi} 6. Stalno se igrala viktorija pred golom Jelovca, a da su doma}ini igrali malo ozbiqnije. M. Ra da ko vi}

Ze ka Bu qu ba {a – Na pre dak (V) 4:0 (2:0) RAV WE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 200, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Martinovi} u 2. i 28, V. Petrovi} u 63. (autogol) i Zabla}anski u 87. minutu. @uti kartoni: Martinovi}, Kuki} (Zeka Buquba{a). ZE KA BU QU BA [A: Ivi} 7, Romandi} 7, Kuki} 7 (Bude~evi} 7), Kowevi} 7, Milo{evi} 7, Martinovi} 8, \onli} 6, Simi} 7, Ban~evi} 7 (\oki}), Belovukovi} 7 (Savinovi} 7), Zabla}anski 7. NA PRE DAK: M. Dobrojevi} 6, Pani} 6 (D. Dobrojevi} 6), P. Petrovi} 6, Jastrebi} 5 (Kula~anin 6), V. Petrovi} 6, ^alina 6, \a~anin 6, Gali} 6, Bo{wakovi} 7, Starovlah 8 (N. Petrovi} 7), Stanoj~i} 6. A. Sa vi no

OP [TIN SKA LI GA – SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Haj duk - Bo rac (VS) 2:3, Vi no gra dar - Haj du ~i ca 1:2, Par ti zan (U) - Ka ra{ (K) 7:2, Pot po raw - Du nav 2:2, Je din stvo Ka ra{ (J) 4:0, Bo rac (VG) - Bu du} nost (A) 2:2, Vi to rul - Ra tar 2:3, Cr ve na zve zda - [e vac 6:2. 1. C. zve zda 2. Je din stvo 3. Ra tar 4. Haj du ~i ca 5. Bu du}.(A) 6. Du nav 7. Par ti zan 8. Bo rac(VS) 9. Vi to rul 10. Vi no gra dar 11. Pot po raw 12. Bo rac(VG) 13. [e vac 14. Ka ra{(K) 15. Haj duk 16. Ka ra{(J)

Z.Jovi} 6, Vukovi} 6, Star~evi} 6 (Danilovi} 6), Stevi} 6, Boban Cvijanovi} 6 (Remi} 6), D.Juro{evi} 6, Stanivukovi} 6 (Riki} 6), S. Juro{evi} 6. Doma}inima je trebalo samo tridesetak minuta da do|u do ubedqivog rezultata, onda su stali, i tako su i zavr{ili me~. D. Hnat ko

Sa maryi} sa sto ru ku

6 6 6 6 4 4 3 3 1 1 1 1 1 1 0 0

Su bo ti ca - Zriw ski 1932. 2:0, Elek tro voj vo di na - Lo ko mo ti va 1:1, Ba~ ka 1901. - So lid 2:0, Ma la Bo sna - Brat stvo 2:1, Du {an Sil ni - Haj duk 0:2, Po qo pri vred nik - @ed nik 1:2, Udar nik - \ur |in 4:1.

Efekt ni go lo vi go sti ju Fru {ko go rac – Bo rac (VR) 0:2 (0:1) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Kresojevi} (Be{enovo).Strelci: Tomi} u 21. i Cerovac u 55. minutu. @uti kartoni: Cerovac, Peri} (Borac). FRU [KO GO RAC: V.Trni} 7, Leki} 6, Vukojevi} 6, Vumir 6 (K. Grabi} 6), T. Grabi} 6 (D. Grabi} 7), Savinovi} 6 (Duki} 6), @. \ori} 7, I. \ori} 6, M. Trni} 6, Malba{i} 6, Bojani} 7. BO RAC: Radosavqevi} 7, Dejanovi} 7, Peri} 7, Suboti} 7, Kova~evi} 7 (Ostoji} ), Roki} 7, Cerovac 7, Te{anovi} 7 (Nedi} 7), Mili~i} 7, \uri~i} 7 (Plemi} 7), Tomi} 8. Pre po~etka utakmice, minutom }utawa, odata je po{ta Vlastimiru Majinskim, nekada{wem igra~u Borca. Gost bio boqi tim. Slavio je efektnim golovima Tomi}a i Cerovca. B.La }a rac

vi} (Jarak).Strelci: Cveti} u 18, Manev u 26, Kqaji} u 30. i Babi} u 49. za Hajduk, [ivoqicki u 9. minutu za Srem. @uti kartoni: Krmpoti} (Hajduk), B. Milovanovi} (Srem). HAJ DUK: Vujovi} 7, Stevan~ev 7, Marko Plav{i} 7 ([evi}), Zeqkovi} 7, Mario Plav{i} 7, Vidovi} 7, Cveti} 8, Babi} 7, Kqaji} 7, Krmpoti} 7, Manev 7 (Galeti}, Andri}). SREM: Mitrovi} 6, Kopri} 6 (\. Milovanovi} 6), [upuri} 6, Ostoji} 6, B. Milovanovi} 6, Marijanovi} 6, Jovi} 6, Bogdanovi} 7 (D.Milovanovi} 6), [ivoqicki 6, Vi}enti} 6, Trivuni} 6. Favorizovani Divo{ani lako su do{li do visoke pobede. Imali su prilike da poraze slabe goste i ve}im rezultatom. S. Kr sti}

Haj duk – Srem 4:1 (3:1)

Bo sut – Bo rac (R) 0:0

DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 150, sudija Ranko-

BO SUT: Igrali{te Bosuta, gledalaca 100, sudija Mihajlo-

vi} (Sremska Mitrovica). BO SUT: Jefti} 7, Gli{i} 7, Milovanovi} 6, Damjanovi} 7, D. Sedlarevi} 8, Kuzmanovi} 6 (Blagojevi} 6), Bogdanovi} 7, Obradovi} 9, S.Sedlarevi} 7, N. Sedlarevi} 6 (Kova~evi} 6), D. Dragi} 6. BO RAC: Joki} 8, Turudi} 8 (Ugqe{i} 7), Beri} 7, @. Vladisavqevi} 7, Jankovi} 8, Milutin Vladisavqevi} 7, J. Vladisavqevi} 8 (Arnautovi} 8), Marko Vladisavqevi} 7, Milutinovi} 8, Jezdi} 7, Jovanovi} 8. Posle du`eg vremena Bosut je ponovo zaigrao u prvom razredu.I uspeo je da otkine bod odli~noj ekipi iz Radenkovi}a. M. La zo vi}

Sre mac – Slo ga (^) 2:1 (1:1) JA RAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Vasili} (Sremska Mitrovica).Strelci: Simovqevi} u 40. i 60. (iz pena-

la) za Sremac, a Draganovi} u 5. minutu za Slogu. @uti kartoni: Mocowa (Sremac), Vetmi}, Bogosavqevi}, Ko{uti}, Sekuli}, Antoni} (Sloga).Crveni kartoni: Zec, Sekuli} (Sloga). SRE MAC: Jan~i} 6, D. Mari~i} 7, M. Gvoka 7, Petrovi} 7, N. Gvoka 7, Mocowa 7, Simovqevi} 8, @ivanovi} 7, A. Mari~i} 6 (B. Dani~i} 7), Dani~i} 6, Tomi} 7. SLO GA: Pa|en 7, Igwati} 6, Zec 6, Vetmi} 7, Antoni} 7, Vukmir 6, Keki} 6, Ko{uti} 6, Sekuli} 6, Draganovi} 7, Bogosavqevi} 7. Doma}i napada~i proma{ili su jo{ deset zicera, a ^almanci su iz jedne jedine {anse postigli vode}i gol. B. Gvo ka

Slo ga (Z) – No }aj 1:0 (0:0) ZA S A V I C A: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 200, su di ja

DI VO[: Haj duk-Srem 4:1, BO SUT: Bo sut-Bo rac (R) 0:0, ZA SA VI CA: Slo ga-No }aj 1:0, MAN \E LOS: Fru {ko go rac-Bo rac (VR) 0:2, JA RAK: Sre macSlo ga (^) 2:1. Mi tros iz Srem ske Mi tro vi ce je bio slo bo dan. Milanovi} (Ma~va nska Mitrovica).Strelac: Ani~i} u 68. mi nu tu. @u ti kar to ni: Z. Ili}, \. Vuga, Jefti}, Dobo, M. Ili} (Slo ga), @iv ko vi} (No}aj). SLO GA: Andonovi} 9, Dobo 7, Karakli} 7, M. Kne`evi} 7, ^iki} 7, Petri} 8, Z. Ili} 8, Ani~i} 8, \. Vuga 7 (M. Ili} 7), Belamarkovi} 7 (Vidakovi} 7), Jefti} 7 (Peji} 7). NO ]AJ: Ugqe{i} 7, @ivkovi} 7, Toji} 6, Bo`jakovi} 7, Zackalicki 7, Gospovi} 8, \uri} 8 (Vu~enovi} 7), I. Bugarski 7 (Simi} 7), Stepanovi} 7, Ili} 8, Ogwenovi} 7. Ani~i} je odli~no ispratio akciju svojih saigra~a, do~ekao loptu na glavu, i sa desetak metara savladao odli~nog Ugqe{i}a. S. Ili}

SPORT

dnevnik

sreda29.avgust2012.

DA NAS PO ^I WU PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

Sr bi ja u ~e ti ri spor ta ni {a ni me da qu Naj u spe {ni ji na tak mi ~e wu u Su bo ti ci

PR VEN STVO VO JVO DI NE

Voj nik i Ja ri} naj bo qi U Subotici, u organizaciji Streqa~kog kluba Vojnik, odràno je prvenstvo Vojvodine u najteòj streqa~koj disciplini trostav serijskom malokalibarskom pu{kom - 3h20. Novi pokrajinski ekipni prvak je SK Vojnik sa 1.475 krugova (odbranio titulu), druga je bila ekipa SK Mladost iz In|ije sa 1.420 krugova, a tre}e mesto pripalo je SD Straìlovo iz

Sremskih Karlovaca sa 1.333 kruga. Ovim rezultatom Vojnik je oborio dosada{wi rekord kluba. U pojedina~noj konkurenciji najvi{e uspeha je imao dosada{wi prvak Milan Jari} sa 503 kruga, drugi je bio Radakovi} Dragoslav sa 489 (oba ~lanovi Vojnik), dok je tre}e mesto zauzeo Boji} Vuka{in sa 483 kruga (Mladost), koliko je imao i Ranko ^iqkovi} (Vojnik), ali i mawi broj desetki.

Mi li ~i} u Re a lu? Brojni {panski ko{arka{ki blogovi, pojedini mediji, ali i zvani~ni portal ACB lige, preneli su spekulacije oko toga da Darko Mili~i} pregovara sa Real Madridom. Navodno, postoji opcija da se levoruki srpski centar vrati u Evropu posle devet sezona u NBA ligi i da u Madridu zara|uje godi{we 1,8 miliona evra. Ti izvori podse}aju da }e Mili~i} pro{le sezone u Minesoti zara|ivao 4,4 miliona evra bruto, kao i da su Majami i ^ikago nedavno bili zainteresovani da ga dovedu. I prethodnih sezona, dok je mewao klubove u NBA ligi, Mili~i} je nagove{tavao da mu je preko glave takvog `ivota i da se malo umo-

rio od najja~e lige sveta, ali se do sada nije dogodio najavqivani povratak u Evropu. Mili~i} ima 27 godina i pred wim je ponovo izbor - Evropa i takmi~arska ko{arka, uz mawu zaradu ili novi poku{aj u Americi, sa ne{to mawe minuta na parketu, ali sa vi{e novca na ra~unu.

Sve~anim otvarawem na Olimpijskom stadionu u Londonu, danas u 22 sata po sredwoevropskom vremenu, po~iwu Paraolimpijske igre. Britanci su se potrudili da zna~aj Igara za osobe s invaliditetom podignu na najvi{i nivo i takore}i ih izjedna~e sa Olimpijadom zdravih, koja je nedavno zavr{ena. Za Srbiju }e u sve~anom defileu zastavu nositi atleti~ar Dra`enko Mitrovi}, koji }e bacati kuglu, disk i kopqe. Olimpijska borili{ta u Londonu su bila prazna tri sedmice, a sada }e opet `ivnuti. Srbija u~estvuje u ~etiri sporta s trinaest predstavnika. Prvi }e na borili{ta stonoteniseri, 30. septembra. Zlatko Kesler, u~esnik prethodnih pet olimpijada i nosilac ~etiri odli~ja (zlato, srebro i dve bronze), Borislava Peri} Rankovi} (srebrna medaqa u pekingu) i Nada Mati} (~etvrtoplasirane ekipno u Pekingu) ve} u prepodnevnim satima ima}e kvalifikacije.Istog dana }e na vatrenu liniju i strelac @ivko Papaz, dok }e se Laslo [urawi i Mirjana Ili}-\uri~in nadmetati posledweg dana septembra, a Dragan Risti} i Sini{a Vidi} prvog dana septembra.

Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi} naj ve }i adut u sto nom te ni su

Re kor dan broj spor ti sta i dr `a va

UO^I SP-a U SA VA TEU

Me da qe kao oba ve za Reprezntativci Srbije u aso savateu putuju ve~eras na Svetsko prvenstvo, koje }e se u petak i subotu odr`ati u bugarskom gradu Plovdivu. Pokroviteq na{eg tima je Ministarstvo omladine i sporta Srbije, a prevoznik je SP Lasta. U srpskoj ekipi je mnogo iskusnih boraca, osvaja~a medaqa s najve}ih takmi~ewa, ali i debitanata. Pre osam godina na svetskoj smotri u ovom bugarskom gradu zlato je osvojio Slobodan Popov, koji je sad u stru~nom {tabu reprezentacije. Bilo je to i prvo zlato za Srbiju na svetskim prvenstvima. Boje Srbije u konkurenciji seniora brani}e - do 56 kg: Igor Bagowa, do 60 kg: Sini{a Zeqkovi} (oba SK Vojvodina), do 65: Darko

Letwe paraolimpijske igre, 14. po redu, po broju u~enika bi}e najmasovnije do sada. U pore|ewu sa Pekingom 2008. godine, u~estvova}e 250 sportista vi{e i bi}e prisutno 19 dràva vi{e.U~estvova}e 4.200 sportista iz 165 dràva, koji }e se takmi~iti u 20 disciplina.Prvi put od 2000. godine vrati}e se sportisti sa intelektualnim smetwama i oni }e se takmi~iti u atletici, plivawu i stonom tenisu.Ova takmi~ewa bila su suspendovana posle skandala na Paraolimpijskim igrama u Sidneju, kada je ko{arka{koj reprezentaciji [paniji oduzeta zlatna medaqa, jer su u timu imali samo dva od 12 ~lanova sa intelektualnim smetwama. Paraolimpijske igre odràvaju se od 1960. godine (od Olimpijskih igara u Rimu) kada su organizovana takmi~ewa u sportovima prikladnim za osobe sa povredama ki~me - u bilijaru, ma~evawu, atletici, ko{arci, plivawu, stonom tenisu, streli~arstvu, pikadu i pentatlonu (streli~arstvo, plivawe, bacawe kopqa, bacawe kugle, bacawe palice).Osniva~ paraolimpijskog pokreta je nema~ki neurolog Ludvig Gutman, koji je veruju}i da je sport metod terapije, 1952. godine u engleskom Nacionalnom centru za povrede ki~me u Stouk Mendevilu, u blizini Londona, organizovao takmi~ewe koje je kasnije posluìlo kao model za paraolimpijske igre.

Kne`evi} (Maks Feniks, @abaq), do 70: Damjan Markovi} (Ruma), do 75: Miroslav Oxi} (Vojvodina), do 80: Marko \uki} (Beograd), do 85: Zoran Romac (Stara Pazova) i iznad 85: Goran Baj{anski (Vojvodina). Se ni or ke - do 48: Mirela Barugxi} (Novi Pazar), do 52: Ivana Popadi} (Banat, Zrewanin), do 56: Milica Nedeqkovi} (Vojvodina), do 60: Mirjana Vuji} (Novi Sad), do 65: Teodora Mani} (â&#x20AC;&#x17E;Goran Ostoji}â&#x20AC;?, Beograd) i do 70: Sla|ana Topalov (Galaktik, Sombor). U stru~nom {tabu su Miodrag Raki} (selektor) i treneri Dejan Gavrilovi} i Slobodan Popov, a pravdu }e deliti Maja Oxi}, Velimir Karanovi} i Luka Ba{tinac. M. P.

IZ MO KRIN SKE CR VE NE ZVE ZDE

Atleti~ari }e biti zastupqeni sa ~etiri predstavnika, a 31. avgusta }e na borili{te @eq ko Di mi tri je vi}. Dan ka sni je Dra `en ko Mi -

Svi na oku pu

Ve} dve nedeqe pripremaju se rukometa{i mokrinske Crvene zvezde za takmi~ewe u novoformiranoj Prvoj ligi - sever. Svi prvotimci iz prethodne takmi~arske sezone su ostali i vredno treniraju pod budnim okom stratega Vladimira Mitevskog, kojem poma`e zamenik Miroslav Badrqica, dok se o fizi~koj pripremi brine profesor Slavoqub Nikoli}. Na spisku prvotimaca su: golmani Tepavac i Mi{kov, zatim igra~i Pa{i}, Terek, Goli}, Veki}, Toki}, Jovanovi}, Dukatarov, Lazi}, Babi}, Stepanov, Komarek,

trovi} (osvaja~ medaqe u Pekingu) baca}e kuglu, disk }e bacati 5. septembra, a kopqe 8. septembra. Tawa Dragi} }e 2. sep tem bra ba ca ti ko pqe, a Milo{ Grlica }e se u bacawu kopqa nadmetati 5. septembra.Milan Petrovi} }e nas u tandem-biciklu predstavqati sa zdravim sportistom Goranom [melcerovi}em. U disciplini tajm-trajal takmi~i}e se 5. septembra, a 8. sptembra u road-rejsu. Ciq na{ih sportista je bar jedno odli~je, ali svi veruju da }e medaqe sti}i bar u dva sporta pre svega u stonom tenisu (Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}) i atle ti ci (Dra`enko Mitrovi}). - Da}emo sve od sebe poru~uje Borislava Peri} Rankovi}. -Uz dobre pripreme, motiva imamo na pretek, a ako jo{ sre}a i `reb budu uz nas, bi}e radosti. Dra `en ko Mi tro vi} nosi}e zastavu na sve~anoj ceremoniji i primetno je bilo wegovo uzbu|ewe kada je to odlu~eno. - Nema ve}e ~asti, a sada nam preostaje da na borili{tima damo maksimum i obradujemo sve u na{oj zemqi - poru~io je Fo to: F. Ba ki} Mitrovi}.

Krspoba~in, Ara|anin i Nedeqkov, dok }e na dvojnu registraciji nastupati kadetski reprezentativac Belo{ iz Jugovi}a. Mokrin~ani prirpeme obavqaju u Mokrini i Kikindi. Po svemu sude}i me~ prvog kola (22. septembra) odigra}e u novoizgra|enoj sportskoj hali u Mokrina, tako }e qubiteqi rukometa iz sela ponovo mo}i da posmatraju utakmice svojih qubimaca a da ne moraju, kao do sada, da putuju u Kikindu. Do po~etka takmi~arske sezone tim iz Mokrina odigra}e pet pripremnih utakmica. M. S.

Delegacija Srbije ima ukupno 24 ~lana, uz sportiste, trenere i zvani~nike Paraolimpijskog komiteta bi}e i ~etvoro novinara. S. Sa vi}

S PRI PRE MA @ORK-a KI KIN DA

Pro ve ra na ja kom tur ni ru Me|u 12 ekipa novoformirane Prve lige - Vojvodina su i rukometa{ice @ORK Kikinda, ina~e pro{logodi{we prvakiwe Druge lige - sever. Kikin|anke se ve} dvadesetak dana pripremaju za novu takmi~arsku sezonu pod rukovodstvom trenera Dejana Karanovi}a i wegovog pomo}nika Milana Kewala. U odnosu na pro{lu sezonu u ekipi nema juniorske reprezentativke Qubice Pavlovi}, koja je pre{la u redove superliga{a Milinijum iz Beograda. Od novih igra~ica su pristigle {esnaestogodi{wa Aleksandra Vukajlovi} iz ^a~ka i wena vr{wakiwa Stefana Risti} i vaqevskog Metalca. Ovog vikenda @ORK Kikinda bi}e doma}ine dvodnevnog me|unarodnog turnira na kome }e u~estvovati: superliga{ Milenijum (Beograd), viceprvak BiH Mira (Prijedor), ekipa iz Hodowina, prvoliga{i Proleter (Zrewanin) i Junior (Beograd). Ovo }e biti dobra prilika da Kikin|anke provere koliko su se do sada dobro pripremile. M. S.

U KA WI @I ZA @I VE LA RU KO MET NA PRI Â: Na dru gom me |u na rod nom ru ko met nom tur ni ru (Kup Ka wi è 2012) u Ba wi Ka wi ì u~e stvo va lo je {est re no mir na ih eki pa iz Sr bi je, Ma |ar ske, Hr vat ske i Ru mu ni je. Za tri da na od i gra no je de vet kva li tet nih utak mi ca, od ko jih je sva ka ko naj u zbu dqi vi je bi lo fi na le iz me |u {am pi o na Sr bi je Par ti za na i vi ce {am pi o na Hr vat ske Nek se iz Na {i ca (na sli ci). Po sle ne re {e nog re zul ta ta u re gu lar nom to ku utak mi ce 28:28, od lu ka o po bed ni ku usle di la je iz vo |e wem sed me ra ca, tri jum fo vao je Par ti zan ukup nim re zul ta tom 40:39.Za tre }e me sto Me ta lo pla sti ka iz [ap ca nad i gra la je ûr go (Ma |ar ska) 29:24, a za pe to me sto Ka ra{ Se ve rin (Ru mu ni ja) je bio uspe {ni ji od Za je ~a ra 26:22. Pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{ uru ~io je pe ha re ka pi te nu Par ti za na Mak si }u i ka pi te nu Nek sea Mr |e no vi }u, a ka -

pi te ni ma Me ta lo pla sti ke i ûr goa pe ha re je uru ~io je za me nik pred sed ni ka op {ti ne Ro bert Lac ko. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Ve dran Ma ta i ja (Nek se), ko me je pe har uru ~io pro sla vqe ni ru ko me ta{ Mi le Isa ko vi}, a naj bo qem gol ma nu Mi ha i lu Ra do va no vi }u iz Par ti za na pe har je uru ~i la Ana sta zi ja Vo len ter Ta ka ri~, ~lan Op {tin skog ve }a Ka wi è. Naj e fi ka sni ji na tur ni ru bio je @ar ko Pet ko vi} iz eki pe Za je ~a ra sa 26 go lo va. Glav ni or ga ni za tor tur ni ra Fe renc Du kai oce nio je da je kva li tet ru ko me ta bio na ve }em ni vou ne go pre go di nu da na i do dao: - Na à lost, broj gle da la ca ni je bio pre ma o~e ki va wu, ali je za to Ka wi à bi la u ì ì ru ko met ne jav no sti. Naj bit ni je je da je u Ka wi ì po no vo po kr ne u ta ru ko met na pri ~a. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda29.avgust2012.

EVROP SKO PR VEN STVO MLA DIH

VOJ VO \AN SKE LI GE

Srem ska li ga Pla sman po sle 6. ko la: 1. Ba nov ci Du nav 15 (28,+), 2. „Car Uro{“ (Ja zak) 11 (27,5,+), 3. Haj duk (Be {ka) 10 (22), 4. Ce ment (Be o ~in) 10 (20,5), 5. Sta ra Pa zo va (2) 9 (24,5,+), 6. Rad ni~ ki ([id) 8 (25,+), 7. Sre mac (Voj ka) 7 (17,5), 8. Bo rac (Ve li ki Ra din ci) 5 (22,5,+), 9. LSK (La }a rak) 4 (20), 10. Ba no {tor 2 (17), 11. Slo ga (In |i ja) 1 (15,5). Pa ro vi 7. ko la (2.sep tem bar): Haj duk – „Car Uros“, Ba no {tor – Slo ga, LSK – Ce ment, Sre mac – Bo rac, Sta ra Pa zo va (2) - Ba nov ci Du nav, Rad ni~ ki – slo bo dan.

Ba~ ka li ga

Na {i pro se~ ni U Pra gu je od 17-25. av gu sta od i gra no Po je di na~ no evrop sko pr ven stvo mla dih. Igra lo se u {est uz rast nih ka te go ri ja (do 8, do 10, do 12, do 14, do 16 i do 18 go di na) u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Sr bi ja je bi la za stu pqe na sa 17 ka de ta ko ji su to pra vo ste kli pre ko do ma }eg pr ven stva ko je je od i gra no u apri lu me se cu u Vr wa~ koj Ba wi. Iako se o~e ki va lo da }e se ne ko od na {ih ta len to va nih ka de ta na }i u bor bi za me da qe to se ni je de si lo. Za ni mqi vo je da su se

Pla sman po sle 6. ko la: 1. Voj vo di na (No vi Sad) 18 (35), 2. Her ce go vac (Gaj do bra) 15 (31), 3. Sr bo bran 13 (31), 4. Adi ce (No vi Sad) 12 (29), 5. Sen ta 12 (26,5), 6. Omla di nac (Ku cu ra) 8 (23), 7. Ba ka Pa lan ka 6 (20,5), 8. Pri gre vi ca 5 (21,5), 9. Vul kan Pro tek tor (Apa tin) 5 (19), 10. Rad ni~ ki (Baj mok) 4 (21,5), 11. BT[K (Ba~ ka To po la) 4 (17), 12. Pa no ni ja 1 (13). Pa ro vi 7. ko la (2.sep tem bar): Voj vo di na – Pri gre vi ca, Sr bo bran – Adi ce, Her ce go vac – Pa no ni ja, Rad ni~ ki – Sen ta, Omla di nac – BT[K, Ba~ ka Pa lan ka Vul kan Pro tek tor.

Ba nat ska li ga Pla sman po sle 6. ko la: 1. „Bo r a Ko s ti}“ (Vr s ac) 18 (34), 2. „Ba ta ]o si}“ (Opo vo) 18 (33), 3. PA[K (Pan ~e vo) 13 (28,5), 4. Bi le }a nin (Se ~aw) 11 (25,5), 5. Ali bu nar 10 (26), 6. „Bo ra Iv kov“ (Ba nat sko No vo Se lo) 7 (23), 7. Pro le ter (^o ka) 6 (19,5), 8. Ru san da (Me len ci) 5 (22), 9. Na pre dak (^e ste reg) 4 (20,5), 10. Ko va ~i ca 3 (21), 11. Naf ta gas 2 (Ele m ir) 2 (18), 12. Slo g a (Plan di {te) 2 (17). Pa ro vi 7. ko la (2.sep tem bar): Slo ga – Pro le ter, Ru san da – Ko va ~i ca, Naf ta gas (2)- PA[K, Na pre dak – Ali bu nar, „Bo ra Iv kov“ – Bi le }a nin, „Bo ra Ko stic“ – „Ba ta ]o sic“. PRO BLEM BR. 404

Be li da je mat u dva po te za Di mi tri Ca se co Ap pren ti Sor ci er, 1992.

Re {e we pro ble ma br. 402 (J. J. Glynn, Adelaide Observer, 1882.) sa po zi ci jom: be li – Kb4, Dh6, Lc8, Ld8, Sc6, pe {ak f4; cr ni – Kd5, pe {ak d7; je 1.D:h7! Na 1...K:c6 (Kd6, Ke6) sle di D:d7 mat. Na 1...d:c6 sle di 2.Dd3 mat. Na 1...d6 sle di 2.Dh1 mat.

Ve li mir Ivi}

na kra ju, po sle de vet od i gra nih ko la, svi na {i pred stav ni ci na {li u ra spo nu od 4 do 5,5 po e na, ko li ko su osvo ji li uspe {ni ji. Po re ~i ma ve le maj sto ra Bran ka Ta di }a re zul ta ti na ovom tak mi ~e wu od sli ka va ju re al no sta we gde se tre nut no na la zi na{ ka det ski {ah.

^ak i na {i naj u spe {ni ji pred stav ni ci Ve li mir Ivi} i Bog da na Non ko vi} ni su iza {li iz sen ke pro se~ no sti. Ve li mir Ivi} je od li~ nim igra ma u pr vih {est ko la obe }a vao, me |u tim, po sle tri po ra za za vr {io je na 22. me stu. Evo i wi ho vog u~in ka: de ~a ci do 8 go di na: 35. Lu ka Bu di sa vqe vi} 4,5, 56. La zar Ivi}; de ~a ci do 10 go di na: 22. Ve li mir Ivi} 5,5, 56. De jan Omor jan 5, de ~a ci do 12 go di na: 55. Mi haj lo Ra do va no vi} 5, 100. Mi haj lo Sa vi} 4, de ~a ci do 14 go di na: 71. Mla den Raj ko vi} 4,5, de ~a ci do 16 go di na: 36. Ni ko la Ra do va no vi} 5, de ~a ci do 18 go di na: 39. Bo jan Jo va no vi} 4,5, de voj ~i ce do 8 go di na: 35. Ne ve na \or |e vi} 4, de voj ~i ce do 10 go di na: 46. Ma {a Mi li vo je vi} 4,5, 49. Adri ja na \er ma no vi} 4,5, de voj ~i ce do 12 go di na: 31. Ma ri na Gaj ~in 5, 34. Te o do ra Iwac 5, de voj ~i ce do 14 go di na: 53. Te o do ra Ra ki} 4, de voj ke do 16 go di na: 46. Kse ni ja To min 4,5, de voj ke do 18 go di na: 18. Bog da na Non ko vi} 5,5. Me da qe su osva ja li tak mi ~a ri iz 17 ze ma qa. Naj u spe {ni ji su bi li Ru si sa 10 me da qa (5 zla ta, 3 sre bra i 2 bron ze), a sle de Poq ska sa 2 zla ta, Jer me ni ja sa 1 zla tom i 2 sre bra, Ukra ji na sa 1 zla tom, 1 sre brom i 2 bron ze, te Bu gar ska sa zla tom i bron zom. Po jed no zla to ima ju Gr~ ka i Be lo ru si ja, dok su Gru zi ja, Iz rael i [pa ni ja osvo ji li sre bro i bron zu. Po jed no sre bro je oti {lo u Azer bej xan, Ho lan di ju i Ru mu ni ju, a po jed na bron za u En gle sku, Slo va~ ku, Li tva ni ju i Fran cu sku. Po bed ni ci - ka de ti do 8 go di na (78 igra ~a): Cve tan Sto ja nov

IZ SU DIJ SKOG UGLA

Ulo ga ka pi te na Na saj tu (ne)po pu lar nog tu ma ~a Pra vi la igre FI DE, Ger ta Gij se na, po sta vqe no je pi ta we o ulo zi ka pi te na u ekip nim tak mi ~e wi ma. Na i me, iz ve sni no vo pe ~e ni ka pi ten jed ne eki pe za tra ìo je mi {qe we po vo dom sle de }e si tu a ci je: - U ne dav nom ekip nom me ~u moj pro tiv nik je po è leo da mi po nu di re mi i po zvao je svog ka pi te na da ga pi ta za do zvo lu. Ka pi ten je pro veo ne ko li ko mi nu ta iz u ~a va ju }i na {u po zi ci ju pa sam se u tom tre nut ku ose }ao kao da igram pro tiv dvo ji ce igra ~a. Po ~la nu 12.2 Pra vi la za vre me igre igra ~i ma je za bra we no da ko ri ste bi lo ka kve be le {ke, iz vo re in for ma ci ja, sa ve te… U ovom slu ~a ju shva tio sam da igra~ mo è da is ko ri sti ova kvu si tu a ci ju da pu tem ka pi te na, kao kon sul tan ta za pro ce nu po zi ci je, i we go vim od bi ja wem po nu de, do bi je ustva ri sa vet o po zi ci ji. Sa da ka da sam i sam ka pi ten ~e sto me pi ta ju mo ji igra ~i da li mo gu da pri hva te re mi. Mi slim da bi moj od go vor, kao ka pi te na, tre ba lo da za vi si sa mo od su me po e na ko ji tre ba ju mo jim igra ~i ma. Na pri mer, ako re mi u toj par ti ji zna ~i da }e na{ tim bi ti po ra èn, ja }u nor mal no re }i igra ~u da na sta vi da igra. A Gert Gij sen, u svom po zna tom sti lu “okru glo pa na }o {e”, od go va ra: - Po me nuo sam mno go pu ta da

je ulo ga ka pi te na vr lo ne ja sna. Po mom mi {qe wu igra~ bi tre ba lo od mah da pro te stu je ~ak i ka da se pro tiv ni~ ki ka pi ten sa mo pri bli ì {a hov skoj ta bli. E, moj Gij se ne! Pra vil nik o tak mi ~e wi ma ka è: ^lan 15: „Za vre me igre ka pi ten se mo è obra }a ti ~la no vi ma svo je eki pe sa mo o pi ta wi ma ko ja se ne od no se na tok par ti je, i sa mo on da ka da je na od no snoj ta bli na po te zu igra~ pro tiv ni~ ke eki pe, i to sa mo u pri su stvu su di je“. ^lan 16: „Za vre me igre igra~ se mo è obra ti ti svom ka pi te nu o pi ta wi ma ko ja se ne od no se na tok par ti je i to u pri su stvu su di je i ka da ni je na po te zu. Me |u tim, igra~ ima pra vo da se obra ti ka pi te nu ra di kon sul ta ci je u slu ~a ju ka da mu pro tiv nik po nu di re mi ili on sam è li da tu po nu du u~i ni. I u ovom slu ~a ju obra }a we se mo ra iz vr {i ti u pri su stvu su di je, a ka pi ten mo è od go vo ri ti po tvrd no ili od re~ no, bez ika kvih ko men ta ra i ob ja {we wa o sa moj po zi ci ji.“ De {a va se da se u to ku me ~a ka pi ten obra ti su di ji s pi ta wem da li mo è da oba ve sti svog igra ~a, uzi ma ju }i u ob zir tre nut no sta we u me ~u, da mu je u toj par ti ji (kao de lu me ~a) do vo qan ne re {en re zul tat. U svo joj su dij skoj prak si sam ta kvu vr stu obra }a wa odo bra vao. B. Dan ko vi}

[A HOV SKA OLIM PI JA DA

Fa vo ri ti Ru si i Kineskiwe [a hov ska olim pi ja da ko ja se igra u Is tan bu lu od 28. av gu sta do 9. sep tem bra (11 ko la) je ve} re kord na po bro ju eki p a. U~e s tvo v a } e, ko l i k o se zna, {a hi sti iz pre ko 160 ze m a q a (162 mu { ke eki p e). Ipak, ne }e igra ti ne ki od vo de } ih {a h i s ta, kao {to su svet s ki {am p ion Vi { i Anand (In di ja) i igra~ sa naj ve }im rej tin gom Mag nus Kar lsen (Nor ve {ka). Oni ni su i je di ni igra ~i ko ji }e ne do sta j a t i. Zbog bo l e s ti od s u stvo va }e Alek san dar Mo ro ze vi~ (Ru si ja) ko ji je ne dav no is tu pio sa tur ni ra u Bi lu i Vu gar Ga {i mov (Azer bej xan) ko j i ta k o | e ima na r u { e n o zdra vqe.

Glav n i fa v o r it pre m a rej tin g u je eki p a Ru s i j e ko j u pred v o d e Kram n ik i Kar j a kin. Me | u t im, ima i dru g a ~ i jih mi { qe w a jer sve ze m qe ne k a d a { weg SSSR-a igra j u pro t iv Ru s i j e u po s eb n om ras po l o ` e w u. Ta k o Ru s i j a ni j e us p e l a da po b e d i na olim p i j a di ve} de s et go d i n a, iako je uvek bi l a fa v o r it. Po s to j e eki p e ko j e ima j u ja k e igra ~ e. Na pr v e tri ta b le su {a h i s ti ~i j i rej t ing pre l a z i 2700 po e na, a ta k vih eki p a ima ne k o li k o. A oni mo g u ne sa m o da igra j u ne r e { e n o pro t iv Ru s i je ve} i da po b e d e. Kan d i d a t i za me d a q e su jo{ Ukra j i n a (Ivan ~ uk, Po n o m ar j ov), Ma |ar s ka (Le k o, Al m a { i, Ju d it

Pol g ar), Azer b ej x an (Ra x a bov, Ma m e | a r ov), Jer m e n i j a (Aro w an), Ki n a (Hao Vang), Iz r ael (Geq f and) i En g le s ka (Adams, [ort). U~e s tvu j u na rav n o i ja k e eki p e SAD ko j u pred v o d i Hi k a r u Na k a m u r a i Ita l i j a sa Fa b i a n om Ka r u a nom. Na èn skom tak mi ~e wu glav ni fa vo rit je eki pa Ki ne ko ju pred vo di svet ska {am pi on ka Ji fan Hou, a u eki pi su jo{ Ksi @ao i Ven ùn Ju. Ipak, kon ku ren ti }e im bi ti eki pa Ru si je (se stre Ko sin ce ve, Va len ti na Gu ni na, Alek san dra Ko ste wuk i ak tu el na {am pi on ka Ru si je za è ne Na ta li ja Po g o n i n a) i tra d i c i o n al n o ja ka eki pa Gru zi je.

Ma ri na Gaj ~in

(Bu gar ska) 7,5; ka de ti do 10 go di na (134 igra ~a): An drej Esi pen ko (Ru si ja) 8,5; ka de ti do 12 go di na (151 igra~): Ha ik M. Mar ti ro sjan (Jer me ni ja) 8,5; ka de ti do 14 go di na (141 igra~): Jan-Kri stof Du da (Poq ska) 8; ka de ti do 16 go di na (111 igra ~a): Kac per Dro zdov ski (Poq ska) 8; ka de ti do 18 go di na (86 igra ~a): Va dim Moj sen ko (Ru si ja) 7,5; ka det ki we do 8 go di na (56 {a hist ki wa): Ma ri ja Ku tja ni na (Ru si ja) 8; ka det ki we do 10 go di na (92 {a hist ki we): Ana sta si ja Zo to va (Ru si ja); ka det ki we do 12 go di na (100 {a hist ki wa): Ana sta si ja Avra mi dou (Grc ka) 7,5; ka det ki we do 14 go di na (86 {a hist ki wa): Ka ta ri na Bej nen son (Be lo ru si ja) 8; ka det ki we do 16 go di na (79 {a hist ki wa): Mar ja Tan ci u ra (Ukra ji na) 8; ka det ki we do 18 go di na (59 {a hist ki wa): Alek san dra Gor ja~ ki na (Ru si ja) 7,5.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (23)

Po gre {na pro ce na Stra na ko ja ima pred nost for si ra pre la zak u pe {a~ ku za vr {ni cu sa na me rom da ta ko lak { e do | e do re a l i z a c i j e. Me |u tim, zbog po gre {ne pro ce ne u na sta loj pe {a~ koj za vr {ni ci sla bi ja stra na uspe va da se spa se.

Aro win – Smi slov Mo skva, 1951.

Be li na po te zu - do bi tak 1.Tg8 (Do b i j a l o je 1.T:c6!) 1...Kh7 2.T:g7+? Po gre {na od lu ka jer pe {a~ ka za vr {ni ca ni je do bi je na, po be di je vo di lo 2.Te8! Kg6 3.Te7 T:e7 4.S:e7+) 2...T:g7 3.S:g7 K:g7 4.g4 Neo p ho dan po tez jer bi ina ~e cr ni po sti gao kon tra i gru po m o } u f6-f5. 4...h:g3! (Aro win je bio uve ren da }e br z o do b i t i po s le 4...Kf7 5.Ke2 Ke6 6.Kd3 Kd6 7.Kc4 a5 8.f3 Kd7 9.Kc5 Kc7 10.c3 b:c3 11.b:c3 Kb7 12.Kd6 Kb6 13.c4 Kb7 14.c5) 5.f:g3 g4! Mo `e se u~i ni ti da je cr ni na ru {io ele m en t ar n i prin c ip za v r {ni ce jer je stvo rio pro tiv ni ku uda qe nog slo bod nog pe {a ka, ali kao {to }e se vi de ti fi na ide ja Smi slo va za sno va na je na kon kret nom pro ra ~ u n u va r i j a n a t a. 6.h4 c5 7.Ke2 Kh7 8.Kd3 Kh6 9.c3 (Tek sad je vi dqi va ide ja cr nog, na 9.Kc4? sle d i l o bi 9...f5! 10.Kd3 (ili 10.e:f5 e4! i be li je u iz nu di ci.) 10...f4 11.g:f4 e:f4 12.Ke2 Kh5 13.e5 Kg6 14.Kf2 Kf5 i cr ni bi do bio.) 9...a5 10.c:b4 a:b4 re mi.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Qu bo mir Ma {i} maj stor i pe da gog Pro {lo je de set go di na od smr ti Qu bo mi ra Ma {i }a – Ma {ke ta. Ma {ke je za vr {io Eko nom ski fa kul tet u Be o gra du, ali mu je {ah bio ì vot na strast. U~e stvo vao je na 22 {am pi o na ta Voj vo di ne. Dva pu ta je us peo da po sta ne {am pion. U tri na vra ta je bio u~e snik {am pi o na ta biv {e Ju go sla vi je uz za do vo qa va ju }i uspeh a 1969. go di ne po sta je in ter na ci o nal ni maj stor. Po red broj nih na stu pa i uspe ha na do ma }im i me |u na rod nim tur ni ri ma ne ko li ko de ce ni ja je bio ~el ni igra~ Som bo ra ca (igrao je jo{ par se zo na i za Spar tak iz Su bo ti ce i No vo sad ski {k). U Som bor skom {ah klu bu Ma {ke je bio i do mar i se kre tar i bi bli o te kar i igra~ i {a hov ski tre ner. Bi lo je to we go vo car stvo i on se tu ose }ao kao ri ba u vo di. Ka ù da je kod Som bo ra ca po sto ja la sa mo jed na stvar ko ja je mo gla bi ti za ni mqi vi ja od {a ha, a to je: pri ~a ti o {a hu. Raz go vo ri sa Ma {ke tom su upra vo ta kvi i bi li: bes kraj no za bav ni, ni ka da do sad ni, i po ne kad stvar no za ni mqi vi ji i od sa mog igra wa {a ha. Vr lo ra no je po ~eo da se ba vi pe da go {kim ra dom. Pod we go vim vo| stvom iz ni kle su broj ne ge ne ra ci je ta len to va nih som bor skih {a hi sta od ko jih su ne ko li ci na po sta li maj sto ri. Za svo je {a hov ske uspe he i pe da go {ki rad do bio je broj na dru {tve na pri zna wa, a ka ko je sam go vo rio, naj dra è mu je bi lo iz bor za naj bo qeg {a hi stu XX ve ka u som bor skoj op {ti ni. Zbog we go ve ko mu ni ka tiv no sti, ko rekt no sti, do bro na mer no sti i sprem no sti da dru gi ma po mog ne uì vao je op {te sim pa ti je i uva à va we {i rom biv {e Ju go sla vi je. (Iz kwi ge: Qu bo mir Ma {i} {a hov ski maj stor i pe da gog.)

Ma {i}–Pirc Re ti je vo otva ra we (A08) Ze ni ca , 1963. 1.Sf3 c5 2.g3 Sc6 3.Lg2 e5 4.d3 g6 Pirc vo li da fi jan ke ti ra svog cr no poq ca, ~ak i ako we gov pro tiv nik ne vu ~e e4 i d4. 5.0–0 Lg7 6.e4 Sge7 7.c3 0–0 8.Te1 d5 Na sta la je Kra qe va in dij ska od bra na sa obr nu tim bo ja ma fi gu ra i tem pom vi {e za be log. Ma {ke je ve o ma vo leo da igra ta kve po zi ci je. 9.e:d5 S:d5 10.Sbd2 b6!? Sum wi va te o ret ska no vost, jer taj po tez znat no sla bi h1-a8 di ja go na lu na ko joj je ve} po sta vqen be li lo vac. Bo qe je bi lo 10…e6, ili 10…Sde7, ili ~ak i 10…Sf5. 11.Sc4 Te8 12.Sg5! Do bar po tez ko ji na gla {a va sla bo sti u po zi ci ji cr nog i otva ra mo gu} nost za pre vo |e we da me na f3. 12... f6?! Je dan ve o ma ri skan tan i sum wiv po tez ko ji sa da sla bi i dru gu be lo poq nu di ja go na lu a2-g8. Tre ba lo je igra ti 12…Lb7, uz mo gu }i na sta vak igre 13.Se4 Te6 14.Df3 Sc7 15.g4 f6, sa pred no {}u be log.

13.Se3! S:e3?! Bo qe prak ti~ ne {an se je da va lo 13…Sce7 14.S:d5 S:d5 15.c4 Sc7 16.L:a8 S:a8. 14.L:e3 Dd6 Po no vo je, mo `da, bo qe prak ti~ ne {an se da va lo 14…f:g5 15.L:c6 Ld7 16.L:a8 D:a8. 15.Db3+ Be li na gla {a va sla bo sti cr nog po be lim di ja go na la ma. Cr ni mo ra ne sa mo da da ma te ri jal, ne go i osta je u po zi ci ji ko ja pu no ne obe }a va. 15…Le6 Ne po ma `e ni 15…Te6. 16.S:e6 T:e6 17.Ld5 Tae8 18.Tad1 Sa5 19.L:e6+ T:e6 20.Da4 Sc6 21.f3 f5 22.Kg2 h6 23.Lf2

Kh7 24.a3 Dd5?! Po sle krat ke ali bur ne sre di {wi ce, na sta lo je re la tiv no za ti{ je. Be li tek tre ba da po ka `e ka ko na me ra va da is ko ri sti svo ju ma te ri jal nu pred nost. 25.Dc4! Ne sa mo do bra stra te {ka od lu ka da me wa da me, ne go i do bar pro ra ~un kon kret nih va ri ja na ta. Ma {ke je ra ~u nao bo qe i da qe od svog re no mi ra nog pro tiv ni ka. 25…D:c4? Ne po treb no otva ra d-li ni ju za upad be log to pa. 26.d:c4 Sa5 27.Td7 S:c4 28.b3! Cr ni pre da je, za to {to na 28…Sa3, sle di 29.Ta1 Sb5 30.c4 Sd6 31.Taa7, sa bez na de `nom po zi ci jom za cr nog. 1:0 Ko men tar: P. ^i ~o va~ ki

Ma tu lo vi}–Ma {i} Rih ter-Ra u ze rov na pad (B60) Som bor, 1968. U ovoj par ti ji ulo ge kao da su za me we ne: cr ni jed no stav nim, pra vim ve le maj stor skim po te zi ma po ste pe no pre u zi ma ini ci ja ti vu i do vo di par ti ju do po be de bez da je be li na pra vio ozbiq ni ju gre {ku. Si gur no jed na od naj bo qih Ma {ke to vih par ti ja. 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Lg5 Ld7 Po tez ko ji je ra do igrao ru ski ve le maj stor [tajn. 7.f4?! Re |e igran po tez. Glav ni na sta vak je 7.Dd2. 7…Db6 8.Sb3 Sg4! Cr ni for si ra pre la zak u za vr {ni cu i ti me re {a va sve svo je pro ble me. 9.De2 Sd4 10.Sd5?! Bo qe je bi lo sa 10.Dd2 pre }i u par ti ju Po lu ga jev ski – [tajn, udva ja we pe {a ka na b-li ni ji sa mo ko ri sti cr nom. (10.Dd2 S:b3 11.a:b3 De3+ 12.D:e3 S:e3 13.Kd2 S:f1 14.Th:f1=) 10…S:e2 11.S:b6 a:b6 12.K:e2 (L:e2 Se3 13.Kd2 S:g2 14.Thg1 h6) 12…h6 13.Lh4 g5!

Ovim po te zom cr ni raz bi ja pe {a~ ki cen tar be lo ga i pot pu no pre u zi ma ini ci ja ti vu. 14.Lg3 (14.f:g5 h:g5 15.L:g5 T:h2) 14…g:f4 15.L:f4 Lg7 16.c3 Lc6 17.Sd2 b5 18.h3 (a3 b4) 18…Sf6 19.Ke3 e5 20.Lh2?! (20.Lg3 h5 21.Lh4 Lh6+ 22.Kd3 Sd7 23.b4 L:d2 24.K:d2 L:e4) 20…h5 21.Ld3 Lh6+ 22.Ke2 L:d2 23.K:d2 S:e4+ 24.Ke3 f5 (-+)

Cr ni ne sa mo da ima pe {a ka vi {e ne go i nad mo} nu po zi ci ju. 25.L:e4 L:e4 26.Thd1 Ke7 27.Td2 Thg8 28.g3 Lc6 29.h4 Ta4 30.Tf1 Ke6 31.a3 Te4+ 32.Kf2 Teg4 33.Tfd1 Td8 34.Te1 Le4 35.Kf1 Tf8 36.Kf2 d5 37.Tg1 f4 38.Ke1 Tfg8 39.Kf2 T8g7 40.Te2 Kf5 41.Td2 Tf7 42.Ke1 Ke6 43.Te2 Ld3 44.Teg2 Tfg7 45.Kf2 Le4 46.Td1 L:g2 47.K:g2 f:g3 48.Lg1 T:h4 49.Td2 Te4 50.Tc2 h4 51.Td2 Te1 52.Lb6 h3+ 53.K:h3 Th1+ 54.Kg2 Th2+ 55.Kf3 T:d2 56.Le3 e4+ 57.Kf4 0:1 Ko men tar: F. Be go vac Pri pre mio: B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

sreda29.avgust2012.

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – TI TEL

Vri lo na te re nu – i u ko tli }i ma Me |u mno go broj nim gra do vi ma u Voj vo di ni i Ti te qa ni su se ukqu ~i li u igru na oba la ma re ka i je ze ra, ~i ji po kre ta ~i su Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Ciq ove sport ske pri red be je da se {to vi {e qu di ba vi re kre a tiv nim

ak tiv no sti ma. A tog da na, ka da se ma ni fe sta ci ja odr `a va la na ke ju i pla `i u Ti te lu, uz Ti su, sve je vri lo. U bu kval nom smi slu. Na tem pe ra tu ri od sko ro 40 ste pe ni je vri lo u ko tli }i ma u ko ji ma se ku va la ri bqa ~or ba (tak mi ~e we u spre ma wu ri bqih spe ci ja li te ta) ali i od ve li kog

Uvek me |u naj a trak tiv ni ji ma – bi~ vo lej

Finalisti u odbojci na pesku

bro ja po se ti la ca i u~e sni ka osta lih sport skih ma ni fe sta ci ja (KUP Sr bi je u ve sla wu) kao i ku pa ~a. Za i sta ne u o bi ~a je na at mos fe ra i gu `va u ma lom ba~ kom gra di }u. Ukup nom uti sku do pri ne li su i u~e sni ci ma ni fe sta ci je „Ukqu ~i se u igru“ – na oba la ma re ka i je ze ra. Na i me ni spar no vre me ni je spre ~i lo klin ce ali i ma lo sta ri je da u~e stvu ju na ovoj ma ni fe sta ci ji ko ja je dru gi put pod po kro vi teq stvom Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu i Sa ve za sport za sve Voj vo di ne odr à na u Ti te lu. Bi lo je le po vi de ti mom ke ka ko se zdu {no bo re na fud bal skom te re nu u bor bi „3 na 3“ na ma le go li }e, de voj ke ko je se tak mi ~e u pi ka du rav no prav no sa mom ci ma dok se jed no {a re no dru {tvo, {a re no po go di na ma – upor no nad me }e u bo }a wu. Ko na~ no u po po dnev nim sa ti ma, ka da se pe sak na te re nu ma lo ohla dio, svo je ume }e su po ka za li i od boj ka {i. Po re ~i ma po ve re ni ka Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta za op {ti nu Ti tel To mi sla va Sta ji }a, u~e stvo va lo je pre ko100 tak mi ~a ra, {to se, za ma lu op {ti nu ka kva je Ti tel, mo è sma tra ti uspe {nim. - Ve ru jem da mo je mi {qe we de le i go spo da iz Sa ve za sport za sve Voj vo di ne,pred sed nik Mi lo rad Pe ri {i} i se kre tar Slav ko Per ko vi} ko ji su ob i {li u~e sni ke ma ni fe sta ci je. Po seb nu za hval nost – po red u~e sni ka ko ji su is tr pe li iz u zet no to plo vre me, za slu ù ju ak ti vi sti ko ji su po ma ga li u re a li za cij ji ove re kre a tiv ne pri red be: Ne nad Sta ji}, Vas kr si je Li si ca i Zo ran Pa vlo vi} - za kqu ~io je To mi slav Sta ji}. Po za vr {et ku tak mi ~e wa svi u~e sni ci, a re ko smo da ih je bi lo pre ko sto ti nu do bi li su di plo me, jer na ova kvim smo tra ma ni je naj va `ni je po be di ti, bi ti pr vi, ve} u~e stvo va ti i uì va ti u igri, za ba vi i dru è wu. @i ka Mar ko vi}

Mno gi od ku pa ~a pre se li li su se na sport ske te re ne

Ni je im za drh ta la ru ka

Efek tan po go dak u ma lom fud ba lu

Vri lo je na sve stra ne – pro stor za ku va we i de gu sti ra we ri bqih spe ci ja li te ta

U~e sni ce u pi ka du s di plo ma ma

^e ka ju da za i gra ju na pe sku

I naj mla |i su ve `ba li pi ka do, van kon ku ren ci je

Osve `e we maj sto ra u bo }a wu na kra ju tur ni ra

Bo }a we je po pu lar no u Ti te lu

svet

sreda29.avgust2012.

dnevnik

BIV[A HA[KA TU@ITEQKA NA NOVOJ DU@NOSTI

UKRATKO

Kar la del Pon te is tra `u je zlo ~i ne u Si ri ji?

Za dan 21 po gu bqe we BAG DAD: U Iraku je, samo u jednom danu, pogubqena 21 osoba, me|u kojima i tri `ene, saop{tili su ju~e zvani~nici ira~kog ministarstva pravde. Portparol ministarstva Haidar Sadi je naveo da su svi oni osu|eni zbog zlo~ina povezanih sa terorizmom. Prema wegovim navodima, pogubqewa su izvr{ena u ponedeqak u jutarwim satima.

BERN: [vajcarska je Savetu UN za qudska prava predloìla biv{u ha{ku tuìteqku Karlu del Ponte za ~lanicu komisije koja za to telo istraùje zlo~ine po~iwene u Siriji. Portparol {vajcarskog ministarstva spoqnih poslova Tilman Renc rekao je da [vajcarska intenzivno radi na tome da kr{ewe qudskih prava postane predmet istrage i krivi~nog gowewa. Kako je naveo Renc, dràva se zalaè za produèwe mandata istra`noj komisiji. „Zato [vajcarska predlaè da se gospo|a Del Ponte ukqu~i u rad te komisije”, dodao je Renc. Jednogodi{wi mandat komisije isti~e u septembru. U posledwem izve{taju,

Stra da li u taj fu nu Snaàn tajfun pogodio je zapadnu obalu Ju`ne Koreje, pri ~emu su se dva kineska ribarska broda prevrnula U nesre}i su poginula ~etiri ~lana posade, dok se 12 vode kao nestali. Obalska straà je, bore}i se s visokim talasima, uspela da spase 11 ~lanova posade brodova, od kojih se jedan, pod naletom jakog vetra, prevrnuo 50 metara od ju`ne obale ostrva Jeju, a drugi je prepolovqen po{to je udario u stene, nakon ~ega je potonuo, saop{tila je slu`ba za vanredne situacije. Vlasti su upozorile skoro ~itavu zemqu na opasnost od „Bolavena”, najsna`nijeg tajfuna u posledwoj deceniji na ~ijem se udaru na{la ova zemqa, koji se velikom brzinom kre}e i ka Severnoj Koreji, ve} ugroènoj poplavama. Ukupno 54 qudi, uglavnom na jugozapadu, evakuisano je iz ku}a, a oko 16 ku}a je o{te}eno, preneo je AFP. Veliki broj avionskih letova od ju~e je otkazan, rad èleznice je obustavqen, a {kole u Seulu i vi{e drugih oblasti su zatvorene, dok je skoro 200.000 doma}instava ostalo bez struje.

objavqenom 15. avgusta, komisija je prvi put optuìla snage reìma Ba{ara el Asada za „ratne zlo~ine” i „zlo~ine protiv ~ove~nosti”, koji se smatraju prvom etapom ka eventualnim tu`bama pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Taj izve{taj }e 17. septembra razmatrati Savet UN za qudska prava, koji }e odlu~iti i o eventualnom produèwu mandata istra`ne komisije. Biv{a glavna tuìteqka Ha{kog tribunala Karla del Ponte bila je i glavna tuìteqka Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu. Od 2008. do 2011. godine bila je ambasador [vajcarske u Argentini.

U TEHERANU SUTRA PO^IWE SAMIT NESVRSTANIH

Iran spre ma di plo mat ski udar TE HE RAN: [efovi diplomatija 120 zemaqa ~lanica Pokreta nesvrstanih nastavili su ju~e da usagla{avaju detaqe dvodnevnog samita koji po~iwe sutra u Teheranu . U centru pa`we }e, kako se najavquje, biti ja~awe pozicije

„protivte`u” stalnim ~lanicama Saveta bezbednosti UN - Francuskoj, Britaniji, Kini, Rusiji, a posebno Sjediwenim Dr`avama. „Zabrinuti smo {to je porasla mo} mnogih ~lanica SB s obzirom na slabqewe uticaja Gene-

„Aj zak” ja ~a VA [ING TON: Tropska oluja „Ajzak” je na ivici da postane uragan, a predsednik SAD Barak Obama proglasio je vanredno stawe u Luizijani. Prvi udar se o~ekivao tokom ju~era{weg dana. „Slu{ajte sve savete lokalnih vlasti. Dolazi velika oluja i mogla bi da na~ini zna~ajnu {tetu i izazove velike poplave”, poru~io je Obama qudima iz ugro`enih mesta. Meteorolozi su upozorili na znatan porast nivoa mora i pretwu od poplava na severnoj strani Meksi~kog zaliva, a o~ekuje se da jugoisto~nu obalu zapqusnu talasi visoki do 3,6 metara. Obama je u kratkom obra}awu iz Bele ku}e dodao da je situacija ozbiqna. „Ovo nije trenutak za isku{avawe vere, ovo nije trenutak za ignorisawe zvani~nih upozorewa. Morate ovo da shvatite ozbiqno”, rekao je Obama pred odlazak u posetu tri savezne dr`ave u okviru predsedni~ke kampawe.

Nesvrstani na skupu u Teheranu

nesvrstanih u odlu~ivawu u UN i protivqewe preduzimawu bilo kakvih jednostranih poteza, ukqu~uju}i i sankcije prema Iranu i drugim zemqama. O~ekuje se da }e doma}in, Iran, iskoristiti organizovawe samita da oja~a uticaj Pokreta i napravi

ralne skup{tine”, izjavio je {ef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi, koji je na konsultacijama {efova diplomatije podr`ao zahtev za po~etak reforme Saveta bezbednosti. Na samitu }e biti re~i o stvarawu palestinske dr`ave, na

osnovu granica iz 1967, zahtevu za nuklearnim razoruàwem, posebno na Bliskom istoku, zatim o borbi protiv terorizma i po{tovawu qudskih prava. Iran, koji od Egipta preuzima predsedavawe Pokretom, doìvqava samit kao {ansu da na~ini diplomatski protivudar Va{ingtonu - koji poku{ava da izoluje Teheran u me|unarodnoj zajednici. O~ekuje se da }e Iran predloìti na samitu da se usvoje zakqu~ci kojim se osu|uju sankcije ili potvr|uje wegovo pravo na nuklearnu tehnologiju, preneo je AFP. Portparol ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast preneo je ju~e da diplomate koje budu prisustvovale samitu ne}e mo}i da obi|u nuklearna postrojewa u toj zemqi uprkos nagove{tajima da bi do toga moglo da do|e. Organizatori skupa su saop{tili da }e samitu prisustvovati vi{e od 30 premijera i {efova dràva ~lanica Pokreta, uz u~e{}e niìh zvani~nika preostalih ~lanica nesvrstanih. Pokret nesvrstanih, osnovan 1961, ~ini 120 dràva zemaqa u razvoju, koje sebe smatraju nezavisnim od uticaja Va{ingtona ili Moskve.

Spa li li se mo na si ti nejyeri LON DON: Dva monaha tinejxera preminula su od posledica samozapaqivawa ispred jednog manastira, u posledwem u nizu takvih protesta protiv kineske vlasti na Tibetu. To je saop{tila grupa za za{titu qudskih prava „Slobodni Tibet” sa sedi{tem u Londonu. Osamnaestogodi{wi monarh Lobsang Kalsang i 17-godi{wi Tam~ok zapalili su se ispred manastira Kirti u

Ngabi u tibetanskom delu kineske provinciji Se~uan, a preminuli su prekju~e kasnije tokom dana, po{to su preba~eni u bolnicu, navodi se u wihovom saop{tewu. To je 51. slu~aj samozapaqivawa na Tibetu od 2009. godine, u znak protesta protiv politike Pekinga, navode grupe „Slobodni Tibet” i Me|unarodna kampawa za Tibet, prenela je agencija AP.

NORVE[KA

Stol ten berg: @ao mi je zbog propusta OSLO: Norve{ki premijer Jens Stoltenberg i pored kritika zbog nespremnosti zemqe da se suo~i sa napadima Andersa Brejvika 22. jula 2011, ka`e da se ne}e povu}i. Stoltenber je izrazio je `aqewe zbog propusta vlasti, ali je iskqu~io mogu}nost da podnese ostavku. Stoltenberg je govorio na vanrednoj sednici parlamenta povodom izve{taja nezavisne komisije koja je zakqu~ila da su norve{ke vlasti mogle da spre~e bomba{ki napad u Oslu i uhapse Andersa Brejvika pre nego {to je oti{ao na ostrvo Utoja. On je u ta dva napada ubio 77 osoba, uglavnom mladih qudi. „Grubegata (ulica u kojoj su ministarstva) mogla je da bude zatvorena, ali nije bila. Ubica je mogao da bude ranije uhap{en, ali nije bio. Vi{e bezbednosnih mera moralo je da bude preduzeto, ali to se nije dogodilo”, priznao je Stoltenberg. „@alim zbog toga”, rekao je norve{ki premijer. Stoltenberg je, i pored velikih kritika i pritisaka nakon

objavqivawa tog izve{taja, ju~e ponovo iskqu~io mogu}nost da podnese ostavku, navode}i da je wegova odgovornost da sprovede preporuke komisije.

Jens Stoltenberg

Ocewuju}i da je sada glavni zadatak poboq{ati bezbednost, norve{ki premijer je rekao da „to i namerava da uradi”. Brejvik je u petak, 24. avgusta, osu|en na 21 godinu zatvora zbog pro{logodi{wih napada. Sud u Oslu odlu~io je da je 33-godi{wi Brejvik mentalno zdrav i svestan svojih postupaka i dosudio mu je maksimalnu kaznu, uz mogu}nost wenog produ`ewa.

KOLUMBIJA

Okon ~a we 50 go di na ra ta BO GO TA: Druga po veli~ini gerilska grupa u Kolumbiji ELN najavila je da je spremna na bezuslovne pregovore s vladom kako bi se okon~ao 50-godi{wi rat. Nacionalna armija za oslobo|ewe je odbila da pre po~etka pregovora prekine kidnapovawa, bomba{ke napade, kori{}ewe strane nafte i napade na kompanije. Lider ELN-a Nikolas Rodriges rekao je u video intervjuu agenciji Rojters da je ta grupa spremna da otpo~ne pregovore sa konzervativnom vladom predsednika Huana Manuela Santosa, kako bi se zaustavilo krvoproli}e u Kolumbiji.

„Mi smo otvoreni - upravo tako glasi na{ predlog, da se stvori mesto za otvoreni i bezuslovni dijalog i da se otpo~ne rasprava o najve}im nacionalnim problemima”, kazao je Rodriges, odgovaraju}i na pitawa britanske agencije u skrivenom gerilskom kampu u kolumbijskoj xungli. Rodrigesovi navodi, podse}a Rojters, usledili su u jeku mirovnih pregovora koje najve}a gerilska grupa - Revolucionarne naoru`ane snage Kolumbije (FARC) vodi sa Santosom i pritisaka na wega da prona|e na~in kako bi okon~ao rat sa gerilom.

RUSIJA

No ve dra kon ske ka zne MO SKVA: Ruska opoziciona aktivistkiwa Tajsija Osipova osu|ena je na 8 godina zatvora u ponovqenom su|ewu po optu`bama za posedovawe heroina. Duplo ve}a kazna nego {to su tuìoci traìli odmah je nai{la na osudu opozicije, objavio je wen mu` na Tviteru. Osipova i wene pristalice tvrdili su da je policija podmetnula ~etiri grama heroina u wenu ku}u 2010, u znak odmazde jer ona nije èlela da svedo~i protiv muà Sergeja Fom~enkova, pripadnika opozicionog pokreta Druga Rusija i desne ruke lidera te stranke Eduarda Limonova. Svedok odbrane tvrdio je na su|ewu Osipovoj da je video poli-

cajca kako stavqa drogu u wen stan. Osipova je prvobitno bila osu|ena na kaznu od 10 godina zatvora, ali je vi{i sud naredio ponovno su|ewe. ponovqenom su|ewu po optu`bama za posedovawe heroina. Lider Druge Rusije Eduard Limonov rekao je ju~e za novinsku agenciju Interfaks da je presuda Osipovoj „ne samo politi~ka, ve} i u`asna osveta”, dok ju je levi~arski lider Sergej Udalcov na svom nalogu na Tviteru nazvao „trijumfom bezakowa i cinizma”. Osipova (28) je bila u pritvoru od hap{ewa 2010. Ona je, kao i wen mu`, ~lanica Druge Rusije, mada nije bila aktivna od ro|ewa }erke 2006.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI REJ ÊL KO RI Izraelski sud odbacio je optu`be da je za ubistvo ameri~ke aktivistkiwe Rej~el Kori (23) odgovorna dràva. Korijeva je stradala tokom protesta 2003. godine u pojasu Gaze, kada ju je pregazio buldoèr izraelske vojske. Izraelski sudija je ocenio da je wena smrt posledica nesre}e, ne nemar voza~a buldoèra”, i da je wen pad posledica „neodgovornog pona{awa”.

HEL MUT KOL Biv{i nema~ki kancelar Helmut Kol (82) progla{en je za kancelara ujediniteqa i po~asnog gra|anina Evrope. Kol je to priznawe dobio na sve~anosti u Bonu pred oko 1.000 gostiju fondacije „Konrad Adenauer”. U obrazlo`ewu priznawa je re~eno da je Kol proces ponovnog ujedwewa Nema~ke 1989-90. godine „odlu~no pratio” i da zato ima pravo da bude nazvan „ocem nema~kog jedinstva”.

PE TR NE ÂS Premijer ê{ke Petr Ne~as rekao je na savetovawu ~e{kih ambasadora u Pragu da je EU u vi{e brzina neizbe`na, ali da ê{ka ne treba po svaku cenu u weno jezgro. „Na svaki korak se gleda iz te apsurdne perspektive hroni~nog paranoika koji se svakog trena pla{i da }e ga nekom novom parcijalnom odlukom ostali izgurati nekuda na margine”, kazao je ~e{ki premijer.

NA STA VQE NO IZ ME [TA WE RO MA U FRAN CU SKOJ

Na uli cu iz ba ~e no oko 120 qu di LION: Francuska policija upala je ju~e ujutro u kamp Roma u predgra|u Liona, odakle je izbacila na ulicu oko 120 mu{karaca, èna i dece koji su tu ìveli proteklih nekoliko meseci. Re~ je o nastavku akcije vlasti kojim se izme{taju kampovi sa Romima, samo dan po{to je policija u predgra|u Pariza izbacila na ulicu 70 qudi, ukqu~uju}i 19 dece. Vlasti su odlu~ile da uklone pariski kamp po{to je prethodno progla{en nebezbednim, jer se nalazi na zemqi{tu u blizini èlezni~ke pruge. Novi ministar unutra{wih poslova Manuel Vals je uklawawem kampova nastavio politiku prethodne administracije u Parizu, nude}i besplatne avionske karte i finansijska sredstva za sve one Rome koji pristanu da se vrate u zemqe porekla. Bez obzira na to, francuske vlasti su se na{le na udaru o{trih kritika grupa za qudska

prava i Evropske komisije da sprovodi bespotreban progon nad pripadnicima etnickih mawina, podsetio je AFP

Procewuje se da u kampovima {irom Francuske ìvi oko 15.000 Roma, od kojih je ve}ina poreklom iz Bugarske i Rumunije, a koji, u skladu sa evropskim propisima o slobodi kretawa, ne mogu da budu spre~eni da u|u u Francusku. Me|utim, vlasti mogu da ih vrate u zemqu iz kojih poti~u ukoliko procene da oni nisu sposobni da preìve bez pomo}i dràve. Kako bi umawila kritike zbog politike prema migrantima, francuska vlada je najavila pro{le sedmice da }e ublaìti ograni~ewa sa kojima se bugarski i rumunski migranti suo~avaju na trì{tu rada. Vlada u Parizu je istovremeno saop{tila da ne odustaje od uklawawa kampova na osnovu sudskih naloga, a u idealnom slu~aju u skladu sa prethodno prona|enim alternativnim re{ewem za sme{taj Roma.

BALkAn

dnevnik

[EF NAD BI SKUP SKOG AR HI VA U HR VAT SKOJ NE GI RA KA RAK TER I @R TVE USTA [KOG LO GO RA SMR TI

sreda29.avgust2012.

GR^KA

Jo si po vi}: Ja se no vac je sim bol zla i ne sme se ig no ri sta ti ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izrazio je zabrinutost zbog negirawa karaktera i `rtava usta{kog logora smrti Jasenovac od strane Stjepana Razuma, {efa Nadbiskupskog arhiva, koji je sastavni deo Hrvatskog dràvnog arhiva (HDA). Razum je u razgovoru za „Hrvatski list„ 9. avgusta tvrdio da nema dokaza o masovnim usta{kim zlo~inima u Jasenovcu, {to je tokom pro{le nedeqe izazvalo reakcije javnosti, me|u wima i Margelovog instituta, jevrejske nevladine organizacije, koja je osudila Razumove tvrdwe i traìla da se o tome izjasne i najvi{i hrvatski zvani~nici. Kako se navodi u saop{tewu iz Josipovi}evog kabineta, naro~ito zabriwava {to takve tvrdwe iznosi lice koje se nalazi na mestu {efa nadbiskupskog arhiva. Josipovi} je, kao predsednik Hrvatske i kao wen gra|anin, vi{e puta jasno isticao da je „Nezavisna Dràva Hrvatska bila zlo~ina~ka i na ideji genocida za-

snovana politi~ka tvorevina, koja je imala podr{ku okupacionih sila, pa je i nastala u najve}oj meri kao wihov proizvod”. „Karakter usta{kog pokreta bio je zlo~ina~ki, pa je on zajedno sa wegovim saveznicima, fa{istima i nacistima,

odgovoran za stvarawe i odr`avawe koncentracionih logora, od kojih je najve}i i po broju `rtava najgori bio Jaseno vac”, is ta kao je hr vat ski predsednik.

Sank ci je za ar hi vi stu i isto ri ~a ra „Jasenovcem se ne moè manipulisati, jer se o karakteru Jasenovca sve ve} zna. Negirati karakter koncentracionih logora iz doba nacizma, smawivati odgovornost po~inilaca zlo~ina i fa{isti~kih reìma, negirati `rtve, a u ovom slu~aju brojke dràvne i ovla{}ene institucije muzeja Jasenovac, od strane jednog arhiviste i istori~ara kao jednog dràvnog ~inovnika ne sme se doga|ati u praksi i to se treba o{tro sankcionisati”, navodi Margelov institut.

„Tamo se zaista desio holokaust nad Jevrejima, genocid nad Srbima i Romima i stravi~ni zlo~ini prema Hrvatima, neistomi{qenicima reìma, pripadnicima antifa{isti~kog i komunisti~kog pokreta, simpatizerima Narodnooslobodila~kog pokreta i mnogim slobodoqubivim gra|anima, koji su se suprotstavqali usta{ko-fa{isti~kom reìmu”, isti~e se u saop{tewu. Josipovi} je naglasio da je „Jasenovac simbol zla koji niko u civilizovanom svetu, pa ni u Hrvatskoj, ne bi smeo ni ignorisati ni negirati”. Predsednik, zajedno s najvi{im institucijama Hrvatske i wihovim predstavnicima, svake godine odaje po~ast `r tvama Jasenovca, kao i drugim nevi nim `r tvama usta{kog reìma podsetio je Josipovi} i dodao i da je u vi{e javnih nastupa govorio o zlu koje je hrvatskim gra|anima, pre svega pripadnicima mawina ali i Hrvatima, naneo ekstremni nacionalizam. „U tom kontekstu, predsednik je isticao potrebu da taj deo hr vatske isto ri je bude uravno teèno pri kazan u {kolskim ud`benicima, kako bi i budu}e generacije bile istinito upoznate o tom delu hrvatske istorije”, isti~e se u saop{tewu. Predsednik Josipovi} zajedno sa ostalim institucijama Hrvatske, odlu~no se suprotstavqa svakom iskazivawu neo-

usta{tva, negirawu genocida i Ho lo kausta, kao i negi rawu zlo ~i na~ kog karak tera usta {ke NDH, zakqu~uje se u saop{tewu iz Josipovi}evog kabineta. U reakciji na Razumov razgovor, Margelov institut je izrazio zgraàvawe i ocenio da „izjave o karakteru usta{kog logora Jasenovca i patriotizaci ja usta{kog po zdrava ‘Za dom spremni’ svakako podleù krivi~nom gowewu od strane dr àvnih or gana, jer dubo ko vre|aju isti nu o karak teru usta{kog reì ma i po novno simboli~no ubijaju `rtve, jer im se zatire pravo na istinu o wihovoj tu`noj sudbini”. „Ne o~ekujemo da Rimokatoli~ka crkva reaguje, jer nikad do sada nije javno osudila prestupnike iz svojih redova iz doba Drugog svetskog rata, ali zato redovno osu|uje Narodnooslobodila~ki pokret. ]utali su i mnogi 1941. godine, kad su qudi s deportacionim listama odvo|eni u Jasenovac, a }ute i danas kad se pori~e zlo~ina~ki karakter usta{kog reìma”, navode iz Margelovog instituta. Institut je od tuìla{tva i MUP-a zatraìo da reaguju odmah i procesuiraju Razuma, jer se radi o zakonski ka`wivom negirawu genocida i zlo~ina~kog karaktera usta{ke NDH. Prema najnovijim podacima Spomen podru~ja Jasenovac, do sada su prikupqena imena i podaci za oko 82.000 `rtava, od kojih je oko 20.000 dece.

AUTO- MA FI JA HA RA BAL KA NOM

Od osi gu ra va ju }ih ku }a se po tra ù je ~ak 130.000 ukra de nih vo zi la SA RA JE VO: Sude}i po zahtevima evropskih osiguravaju}ih ku}a, na Balkanu se potraùje ~ak 130.000 ukradenih vozila od kojih samo u BiH vi{e od 20.000 automobila Prema informacijama kojima raspolaù Federalna uprava policije i Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske, do po~etka jula ove godine u BiH je ukradeno ~ak 607 automobila, prenela je agencija Anadolija. To zna~i da u BiH dnevno ukradu najmawe tri ~etveroto~ka{a, koja se kasnije pronalaze u Crnoj Gori, Albaniji, Rusiji, Srbiji i na Kosovu. Osim u BiH, automobili se masovno kradu i u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu. Samo na podru~ju Federacije BiH, auto-mafija je u prvom polugodi{tu 2012. godine u nepoznatom pravcu odvezla 526 vozila, {to predstavqa rast od skoro 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U nekim delovima BiH broj ukradenih vozila je porastao i za 900 odsto. Najvi{e ih je pokradeno u Sarajevskom Kantonu - 340. Auto-mafija se ose}a toliko mo}no i nezavisno da, kako su agenciji Anadolija ispri~ali policijski istra`iteqi, o~aj-

ni vlasnici ukradenih vozila sami pose}uju ugostiteqske objekte u Isto~nom Sarajevu gde se okupqaju kriminalci. Svesni da im dr`avni organi ne}e pomo}i, tamo u kovertama ostavqaju ceduqice s imenom vozila i brojem telefona. Potom ih

automafija{i kontaktiraju i vrate im automobil, ali kada za wega daju dodatni novac. Pad broja ukradenih vozila zabeleèn je u Republici Srpskoj gde je od po~etka godine ukraden 81 automobil, {to predstavqa smawewe u odnosu na isti period pro{le godine kada je ukradeno ukupno 104 automobila. Naj~e{}e se kradu automobili marke „folksvagen”, zatim „{koda”, a slede „audi”, „beem-ve” i „reno”. Navodi se da je ovde re~ u regionalnoj automafiji koja na meti naj~e{}e ima luksuzne automobile novijeg datuma proizvodwe. êsto kriminalci iz BiH „rade” po narud`binama kriminalnih krugova iz drugih balkanskih dràva. To se smatra razumqivim jer, kako se navodi, me|u kriminalcima na Balkanu nikada nije bilo nacionalnih ili verskih podela, pa ~ak ni u vreme, kako se navodi, uàsnih ratova.

Uhap {e na maj ka zlo sta vqa ne Ne mi ce SA RA JE VO: Majka zlostavqane Nemice Betine Zigner uhap{ena je zbog fizi~kog napada na Majdu Vildi} koja je pri~u o zlostavqawu devoj~ice otkrila i plasirala medijima. Betinina majka Kristina napala je Vildi}evu ispred zgrade Op{tinskog suda u Kalesiji uo~i glavnog pretresa u postupku protiv Milenka i Slavojke Marinkovi} zbog vi{egodi{weg zlostavqawa devoj~ice. Nakon toga, wu je privela policija. Ju~era{we ro~i{te je odlo`eno na zahtev advokata Marinkovi}a zbog, kako je istakao, „uticaja nema~ke ambasade na ceo proces”. Podsetimo, Milenko i Slavojka Marinkovi} iz naseqa Karavlasi kod Kalesije uhap{eni su u maju ove godine

Betine Zigner

zbog sumwe da su na svom imawu vi{e godina zlostavqali Betinu Zigner. Optu`nica tereti Marinkovi}e da su devoj~icu od wene 12 do 19 godine dràli zatvorenu, zlostavqali je, nanosili joj povrede i nehumano se pona{ali prema woj. Devojku je policija prona{la u veoma te{kom psihi~kom i fizi~kom stawu. Kristina Zigner je druga èna Milenka Marinkovi}a. Zigner je predata u nadle`nost Slu`be za strance BiH i ne moè da napusti BiH dok se slu~aj ne okon~a. Betinina majka Kristina navodno se udala za Milenka Marinkovi}a i to je wegova druga èna. Policija proverava ven~ani list, jer pored zvani~nog ven~awa s Kristinom, Milenko ima i zakoniti brak sa Slavojkom Marinkovi} {to je po zakonu zabraweno u BiH.

Nacionalna banka Gr~ke

Eks plo zi ja bom be te ro ri sti~ ki akt ATI NA: Ispred ekspoziture Nacionalne banke Gr~ke u Atini eksplodirala je ru~no napravqena bomba, izazvav{i malu materijalnu {tetu, saop{tila je policija. U eksploziji, koja se dogodila ju~e u ranim jutarwim ~asovi ma, raz bi je no je ne ko li ko prozora na ekspozituri, a na ~etiri parkirana automobila pri~iwena je mala materijalna {teta. „Verujemo da je eksplozija povezana s terorizmom”, rekao je neimenovani policijski zva-

ni~nik i dodao da u eksploziji nije bilo povre|enih. Bomba sredwe veli~ine bila je postavqena ispod bankomata, prenosi Rojters. Kako je saop{tila policija, za sada niko nije preuzeo odgovornost za eksploziju. Napadi na banke, sedi{ta stranih kompanija i gr~ke politi~are sve su u~estaliji tokom posledwih nekoliko godina kako je zemqa upadala u recesiju i borbu sa visokom nezaposleno{}u, pra}enu o{trim merama {tedwe. Najve}i broj napada izvodile su anarhisti~ke grupe.

CRNA GORA

Vu ja no vi}: Sa mo po zi tiv na kam pa wa PO GO RI CA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} o~ekuje da }e vladaju}a koalicija voditi pozitivnu kampawu za parlamentarne izbore. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori bi}e odràni 14. oktobra, to su deveti izbori od uvo|ewa vi{epartijskog sistema, a tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine. „O~ekujem da vladaju}a koalicija u kampawi pokaè {ta je do sada uradila na planu unapre|ewa uslova rada i ìvota. Verujem i da }e biti poslata poruka da nas u narednom period o~ekuje poboq{awe ekonomije, vi{e radnih mesta i novih investicija, razvoj preduzetni{tva i obezbe|ewe boqeg kvaliteta ìvota, naveo je on. Vujanovi} je ocenio da je odluka Demokratske partije socijalista da u predizbornu koaliciju pozove i Liberalnu partiju dobar potez.

„Mislim da je to mudra odluka DPS-a. Ra~unam da }e Liberalna partija biti maksimalno anga`ovana u kampawi i dati svoj puni doprinos”, naveo je on.

„Ne komentari{em ono {to se de{ava na opozicionoj sceni. Sama opozicija odlu~i}e kako }e se organizovati i kakvu }e kampawu voditi, a moje nije da komentari{em wene postupke i odluke”, rekao je Vujanovi}. Vujanovi} je dodao da ga brinu nove cene goriva u Crnoj Gori, koje su ju~e dostigle rekord.

Opu {ak blo ki rao pru gu Be o grad–Bar POD G O R I C A: @e le zni~ ki saobra}aj na pruzi od Podgorice do Kola{ina uspostavqen je nakon izvesnog prekida koji je nastao zbog maweg po`ara na pojasu oko pruge. Nakon uspostavqawa saobra}aja, voz iz Bijelog Poqa je

stigao u Podgoricu, re~eno je agenciji Beta u kompaniji @elezni~ka infrastruktura Crne Gore. Po`ar pored pruge u blizini mosta na Maloj Rijecije najverovatnije je izazvao opu{ak cigarete, ba~en iz voza.

SLOVENIJA

Tirk: Jav nost sla bo po dr `a va vla du QU BQA NA: Slovena~ki predsednik Danilo Tirk zabrinut je zbog male podr{ke javnosti vladi u Qubqani i upozorio na neophodnost dijaloga sa socijalnim partnerima. U saop{tewu iz predsednikovog kabineta, navodi se da je Tirk tokom radnog sastanka s premijerom Janezom Jan{om o aktuelnim ekonomskim i poli-

ti~kim pitawima naglasio potrebu reforme penzionog sistema i radno pravnih odnosa. Premijer je upoznao predsednika s vladinim ocenama stawa, a predsednik je naglasio neophodnost mera za stimulisawe privrednog rasta i zna~aj rasprave o strukturnim reformama, saop{teno je iz kabineta predsednika.

kultura

sreda29.avgust2012.

dnevnik

ГОРАНУ ЖИВКОВИЋУ УРУЧЕНА БРАНКОВА НАГРАДА ДКВ

ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ ВЕНЕЦИЈАНСКА „МОСТРА”

Лакоћа, провокативност и отвореност

Секс и сајентологија у фокусу

На свечаности која је одржана јуче у Свечаној сали Магистрата у Сремским Карловцима, у оквиру Седмог међународног новосадског књижевног фестивала Горану Живковићу је уручена Бранкова награда Друштва књижевника Војводине . Ово признање се додељује за прву књигу песама аутора до 29 година, а то је збирка „Спалипачитај“ у овогодишњем издању Нишког културног центра Живковић је 52. лауреат, а публици у Србији је познат као слем песник који је освојио прво место на прошлогодишњем Фестивалу. Признање му је уручио гост Фестивала, пољски књижевник Кшиштоф Карасек, коме ће вечерас припасти Међународна награда за књижевност Нови Сад. - Дошао сам овде да бих примио награду, али и да бих се дружио са овим дивним људима из Србије и целе Европе и да уживам у лепотама Новог Сада и Сремских Карловаца, рекао је

Фото: Б. Лучић

Живковић. Искрено сам изненађен и веома ми прија што сам овогодишњи добитник пестижне нараде. Наставићу да пишем до-

СУТРА УВЕЧЕ У ВРТУ ГАЛЕРИЈА

Путописне фотографије уз фадо У заједничком врту Галерије Матице српске и Спомен-збирке Павла Бељанског (Трг галерија, 1-2), сутра увече од 21 одржаће се програм „Португал-путописна прича уз фадо“. Кроз Португал ће нас кроз путописне фотографије и фадо музику водити наша суграђанка Добрила Мартинов, ауторка фотографија. Овај програм се одржава у склопу манифестације „Лето у врту галерија“, а улаз је слободан. Визуелно-приповедачко-музичком шетњом кроз Лисабон, Обидош, Евору, Синтру и Кашкаиш публика ће бити у прилици да сазна многе занимљивости, да види културно-историјске споменике, а неки од њих налазе на УНЕСКО-вој листи светске баштине. Да би се употпунио утисак о Португалу и дочарала магична атмосфера коју он носи, фотографије прати фадо музика. Добрила Мартинов до сада је имала седам самосталних изложби фотографија у земљи, а учествовала је и на бројним колективним изложбама у иностранству.

НАСТАВЉЕН СУКОБ СИНДИКАЛИСТЕ МОМЧИЛА НЕНАДОВИЋА И УПРАВНИКА СНП–а АЛЕКСАНДРА МИЛОСАВЉЕВИЋА

Клевете и оптужбе без доказа Јавна полемика између синдикалисте Момчила Ненадовића и управника Српског народног позоришта Александра Милосављевића, чија је оставка затражена, настављена је изношењем додатних детаља око исплате, по Ненадовићу, енормних хонорара уметницима. Због тога је поново реаговао управник СНП –а Милосављевић и у новом писму навео да хонорари ауторима представа зависе од реномеа конкретног уметника, уметничког значаја и обима пројекта. „Резултат вишемесечног, каткад и вишегодишњег рада, као и уложеног новца у представу је – уметничко дело, које оцењује публика и стручна јавност. Сензационалистички презентујући податке који нису упоређени с исплатама у другим позориштима, као и износом дотација издвојених за СНП, стиче се утисак да је Позориште само на хонораре потрошило огроман новац. Треба знати да је, уз све остале трошкове везане за функционисање Позоришта, Покрајина финансирала и темељну реконструкцију зграде СНП-а, прву након 30 година, што нигде није поменуто! Да се бавио поређењима и структуром хонорара, Ненадовић би видео да се у СНП-у итекако водило рачуна о сваком потрошеном динару“, напомиње Милосављевић. На примедбе да се простор горњег фоајеа сцене „Пера Добриновић“ адаптира од средстава СНП-а, Милосављевић одговара да је то лаж и да није реч о адаптацији већ реновирању које је део пројекта реконструкције

зграде, које финансира Фонд за капитална улагања Војводине, док је тендер за издавање тог простора спроведен јавно и по закону. Он подсећа и да је „СНП у последње три године вратило све (осим ресторана „Стерија“што је предмет судског спора) до тада отуђене просторе, издаване у закуп, за које иначе годинама није плаћана закупнина, што је СНП-у ускратило добит већу од 10.000.000 динара.“ Уз примедбу да „клевете и оптужбе не аргументује ниједним податком, примером или доказом“, Милосављевић напомиње да ниједна од тема у којима се у медијима Ненадовић бави, „ни по Закону о раду (чл. 209), ни по Статуту СНП-а (чл. 47), не припада сфери синдикалног ангажмана“. „Ненадовићево понашање не схватам лично, јер је он на исти начин и с истим аргументима (такође без доказа и аргумената) тражио смене и претходних управника, блатећи Позориште и манипулишући јавношћу“, каже Милосављевић и тврди да није тачна ни његова тврдња да смену управника СНП-а траже четири синдиката. „СНП је буџетска институција па су, сходно закону, ауторски уговори редовно достављани на увид надлежнима, без чијег одобрења не би могли да буду потписани нити хонорари исплаћени. О пословању СНП-а сведоче и најновији налази финансијских и буџетских инспекција“, наводи Милосављевић на крају писма. Н. П-ј.

кле год ми поезија не постане посао или хоби. Председник стручног жирија Зоран Ђерић рекао је да је већ од

наслова књиге јасно да се она не може читати дословно, него као продукт ироније, језичких поигравања, која су експлицитна, пре свега у графичком изгледу песама, а тек повремено у имплицитном виду, што им даје додатну вредност. Извођачко слемерско искуство, несумњиво је утицало на стил писања, извесна је лакоћа, провокативност и отвореност за све теме, од интимних до друштвено - политичких. На конкурс је пристигло тек нешто више од десет песничких књига, што је мањи број него протеклих година, али је, како су рекли чланови жирија, конкуренција била квалитетна и убедљивија него прошле године. Бранкова награда додељује се од 1954. године. Тако Друштво књижевника Војводине одаје почаст Бранку Радичевићу који умро у 29. години. Први добитник ове награде био је Васко Попа. Г. Четник

Венеција све наде ове године улаже у секс и сајентологију, како би најстарији филмски фестивал на свету изазвао довољно пажње јавности и преживео све већи број ривала. Венецијански фестивал почиње вечерас, тарајаће до 8. септембра, а ове године обележава 80 година. Директор популарне „Мостре“ Алберто Барбера који је итекако свестан високих цена и мањкаве структуре Лида, ове године је представио и мало филмско тржиште са циљем да Венеција постане комерцијално привлачна студијима, али су стручњаци прилично скептични према резултатима. На папиру, фестивал обећава. Ове године неће доћи „тешка категорија„ суперзвезда, али ће млади аутори и уметници делимично надокнадити њихово одсуство.Млади амерички глумци Зак Ефрон и Шаја Лабаф, као и глумица и певачица Селена Гомез појавиће се у Венецији на промоцији својих филмова.Роберт Редфорд и Џули Кристи представљају старију генерацију, док се очекује да ће Рејчел

Мекадамс, Бен Афлек и Хоакин Феникс привући највише пажње медија и публике. Филм о коме се највише говори уочи „Мостре“ је„ Господар“ Пола Томаса Андерсона о верском култу за који они који су видели делове филма кажу да личи на сајентологију.Секс је такође једна од главних тема на челу са трилером Брајана де Палме „Страст“ чији је голицави трејлер са Мекадамсовом и Нуми Рапас већ изазвао узбуђење међу љубитељима филма.Теренс Малик враћа на европску сцену новим филмом „Ка чуду“, које није препоручљиво за млађе од 17 због сцена секса и голотиње. У главној конкуренцији , која је нешто „мршавија„ него претходних година, представиће се 18 филмова. Редитељ Мајкл Ман председава жиријем који мора да одлучи коме ће припасти „Златни лав”.Филм који ће отворити смотру је „Невољни фундаменталиста“ индијске редитељке Мире Наир о пакистанском имигранту у САД чији је живот промењен после напада 11. септембра. (Танјуг)

ПО ЛЕ МИ КА ДРА ГО ЈЕ ВИ ЋА И ПА СКА ЉЕ ВИ ЋА ОКО ИЗ БО РА СРП СКОГ КАН ДИ ДА ТА ЗА ОСКА РА

Су коб ин те ре са и бу ра зер ско ме ше та ре ње И пре него што је изабран филм „Кад сване дан“ Горана Паскаљевића за српског кандидата за Оскара, редитељ другог филма, од укупно три која су се нашла у конкуренцији, Срђан Драгојевић („Парада“) јавно је из нео при мед бе оп тужу ју ћи Паскаљевића да је у сукобу интере са, те да је овај исход био очекиван и да смо ми “друштво које је срамно огуглало на махинације, мешетарења и преваре”. Наиме, Паскаљевић је донедавно био председник Академије филмске уметно сти и науке Србије (АФУН), чији Стручни одбор бира нашег кандидата за Оскара у конкуренцији за најбољи страни филм. Поменути Стручни одбор изабрао је већином гласова Паскаљевићев филм „Кад сване дан„, који је добио осам гласова, а „Парада„ Ср ђа на Дра го је ви ћа три, и „Устаничка улица„ Миро слава Терзића два гласа. По сле објављивања резултата, Драгојевић је изјавио да је исход био очекиван и да је „одлучио да реагује и не дозволи да овај сраман и ‘диригован’ избор прође потпуно неопажено”. Паскаљевић је најавио тужбу против редитеља Драгојевића који га је претходних дана јавно про звао, кри ти ку ју ћи и АФУН за „буразерско„ мешетарење. Генерални секретар АФУН-а Мирко Беоковић изјавио да је српски кандидат за Оскара изабран строго по правилима. Он

је истакао да је 13 чланова Одбора гласало свако према свом мишљењу и саве сти и да је увреда ако се инсинуира да су били инструирани коме да дају глас. „Исход гласања сваком ко се бави филмом код нас био је сасвим изве стан већ у тренутку када је проглашена комисија

Ср ђан Дра го је вић

која ће о филмовима одлучивати„, оценио је Драгојевић у писаној изјави за Танјуг. Такође је изнео сумњу у искрене намере Паскаљевића и Беоковића, због дилеме да ли је Паскаљевић под нео или са мо по нудио оставку, и цитира више различитих верзија из текстова у медијима. Он је додао да је АФУН игнорисао предлог продуцената и

аутора друга два пријављена филма да се избор чланова комисије модификује, “како би се из бе гла са свим ра зложна и оправдана ‘сенка сумње’ да би Па ска ље вић, као пред сед ник АФУН-а, могао да утиче на избор чланова комисије”. По његовим речима, “чак ни ситуација у којој председник

Го ран Па ска ље вић

Академије конкурише са сопственим филмом, обмањујући јавност час да је понудио а час да је поднео оставку на своју функцију, није била довољна да стручна јавност осуди овај очигледан сукоб интере са, помало је тужна слика о друштву у којем живимо”. “Изабрати филм који нико није ни видео, о коме ни једну једину реч, осим његовог ауто-

ра, није рекла ни шира нити стручна јавност по стаје метафора друштва и тренутка, још једна верзија бајке о ‘Царевом но вом оде лу’”, упо зо рио је Драгојевић. Председништво АФУН-а затражило је претходних дана од Дра го је ви ћа из ви ње ње због увреде поми њу ћи и мо гу ћу судску тужбу, а на питање Танјуга шта ће предузети, Драгојевић је одговорио да верује да то траже Паскаљевић и Беоковић. “Овом се приликом извињавам члановима Академије што су, без своје воље, увучени у ово брутално и вулгарно испољавање непотизма двојице људи, тобоже, у њихово име”, рекао је Драгојевић. “Претпо стављам да ће, како Председништво, тако и чланови, по ставити и нека друга, витал на пи та ња о томе за што Скуп шти на Ака де ми је ни је одржана годинама и зашто се чланство Академије није проширивало две деценије, од тренутка формирања исте. Сигуран сам да већини њих није пријатно да буду ‘штит’ за личне интере се, непотизам и махинације”, нагласио је Драгојевић. Мирко Беоковић изнео је да по сто ји идеја да се убуду ће проме ни про цеду ра, од но сно да се споје избор домаћег кандидата за Оскара и поново уведе доде љи ва ње на ци о нал не филм ске на гра де Кри стал на призма, чији би добитник аутоматски по стао наш кандидат за Оскара. (Тан југ–Н.П-ј.)

ЗАВРШЕНА ЛЕТЊА ШКОЛА КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ

Мајсторски курсеви и концерти

Концерт Војвођанског оркестра гитара у Новом Саду

По већ устаљеном обичају, протекле недеље у Новом Саду је одржана овогодишња, пета по реду Летња школа класичне гитаре у организацији Војвођанске асоцијације гитариста, која је овде поново окупила даровите младе музичаре, ученике основних и средњих музичких школа из целе покрајине. Програм рада те манифестације, чији је циљ унапређење гитаристичке педагогије у Војводини, обухватио је наставу и мајсторске курсеве за полазнике које су држали наш еминентни концертант, професор Академије уметности Зоран Крајишник и

професори Александар Спасојевић, Живојин Кузмановић и Рашко Радовић, док је припреме оркестра гитара водила професорка Александра Спасојевић из Сомбора. Чланови Војвођанског оркестра гитара увежбали су том приликом занимљив програм сачињен од композиција Бокеринија, Сора, Кала, Сордиковског и других аутора, наступајући такође и као солисти, а њихови концерти приређени у Кикинди, Сомбору, Вршцу и у Новом Саду, привукли су значајну пажњу публике. Б. Х.

dnevnik

OGLASi

sreda29.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

SO KO BA WA - Mi hoq sko le to, so be, apart ma ni za od mor, u`i cen tar, po voq no. Te le fon: 063/81-54-200 i 018/880-100. 59456

IZ DA JEM jed no so ban na me {ten stan na Gr ba vi ci, Ul. Alek se [an ti }a. Te le fon 063/342-994, po sle 16h. 59387 IZ DA JEM no vu na me {te nu gar so we ru u No vom Sa du, {i ri cen tar, I sprat, CG, mo `e na du `i pe riod. Te le fon 064/155-75-10. 59357

PO R U ^ I T E por t ret na osno v u fo t o g ra f i j e, ce n a 30-50 eur/din. Ra | e n o ru~ no, {tam p a n o na plat n u ili na dru g oj pod l o z i. Po u z e }em. Kon t akt: duj mo @e u net.rs 59291

HIT NO po treb ni: te sa ri, zi da ri i po mo} ni rad ni ci, in for ma ci je. Te le fon 063/475795. 59413

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce n a u gra d u. Te l e f on 064/994-5002. 58889 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 59191

Po sled wi po zdrav dra gom, do brom uja ku, de da-uji i pra de di

Jo ci Mi li nu biv {em vi {e go di {wem pred sed ni ku FK â&#x20AC;&#x17E;Sla vi jaâ&#x20AC;? od: Be be i Bog da na Ne }ak sa Ne dom, Mi }om, Le nom i So wom Ta ti}. 59404

Po sled wi po zdrav

Dra ga nu Ubi pa ri pu

od ku mo va: Mi la na, Ni ko le i Sr |a na Ste va ni }a.

59457

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na vr {a va se 40 da na od ka ko je pre mi nu la na{ vo qe na ma ma

sreda28.avgust2012.

Je di ni ce mo ja

P O M E N

29. 8. 2007 - 29. 8. 2012.

Na vr {a va se 40 da na od ka da ni je sa na ma na {a vo qe na }er ka

Bran ka Su {a 1988 - 2012.

Ve sna Me di} Ve sna Me di}

Da ni pro la ze, tu ga ni ka ko! Se }a wa na vi ru, qu bav ne pre sta je i se bi~ no te ~u va mo u sr ci ma. Ve~ no tvo ji: Mi ma, Ma ka i Aca.

ro|. Ca re vi} Kad sr ce i du {a bo li, vre me ni je lek, ve} ogrom na pat wa i ve~ na su za u o~i ma tvo jih ro di te qa Mi haj la i An |el ke.

59415

Pro {lo je 40 da na od ka da ni je sa na ma mo ja se stra

Ve sna Me di}

Po sled wi po zdrav bra tu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 28. 8. 2012. go di ne, u 75. go di ni pre mi nuo na{ su prug, otac i de da

Dra ga nu Ubi pa ri pu

59361

59403

Dra go Ubi pa rip 1954 - 2012. Sa hra na je da nas, 29. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Po sled wi po zdrav vo qe noj ma mi, ba ki i pra ba ki

Posledwi pozdrav kumu

Ma ri ji Kraj cer od: }er ke Ve sne, unu ~a di Mi ro sla va, Si ni {e i sna je Zo ri ce sa de com De ja nom i Iva nom.

Sa hra na je da nas, 29. 8. 2012. go di ne, u 12.30 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu, u Fu to gu. 59420

od po ro di ce Stan ka Sken xi }a.

59411

Na {a dra ga se stra i tet ka O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Sto ja, sin Du {ko, }er ke Mi le na i Ra da i unu ci Alek san dar i Ti ja na.

59446

od: bra ta Jo va na, se st re Ja dre i Mi {e i uj ne Dra gi ce sa po ro di ca ma.

Tvo ji naj mi li ji.

59434

Po sle krat ke i te {ke bo le sti na pu stio nas je na{ dra gi

Dra ga nu Ubi pa ri pu

Vo li te i tu gu je do gro ba, tvo ja ma ma @eq ka Su {a.

Porodica Pawkovi}.

Bra {a i tet ka Na da Je vri}.

Po sled wi po zdrav bra tu

Uvek se se }a mo te be u ne koj od na {ih pri ~a...

Bo `o Maj ki}

od: bra }e Lu ke, Mo mi ra i Zo ra na, se sta ra An |e i Zo re sa po ro di ca ma.

59430

ro|. Ste fa no vi}

Si} Vlatku Bo `i Maj ki }u

Wen osmeh i le po ta osta }e nam u se }a wu.

Ma ri ja Ra pi}

59392

Po sled wi po zdrav

ro|. Ca re vi}

Da nas ti je ro |en dan, s tu gom u du {i, po gle dom na ne bo {a qem ti ro |en dan ske po qup ce. Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti mo ja qu bav ja ~a od za bo ra va i ~u va tvoj ta ta.

59438

Jo van ka (Di mi tri ja) Ko pri vi ca Pro {lo je tu `nih {est me se ci od ka ko mo ja Mi ra nije po red me ne.

O`a lo {}e na se stra Dra gi ca, zet Mi }o i se stri ~i na Qu bi ca.

iz ne na da je pre mi nu la u 85. go di ni. Sa hra na je u Ba~ kom Do brom Po qu, da nas, 29. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va. Sa u ~e {}a se pri ma ju u ka pe li, u Ba~ kom Do brom Po qu, od 12 ~a so va. O`a lo {}e ni: se stra Ra doj ka, bra tan ci Ne na, Go ran i Zo ran, se stri }i @eq ko i Dra gan, sna ha Mi len ka sa po ro di ca ma. 59450

59432

59433

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo po sle kra }e bo le sti, u 58. go di ni

Po sled wi po zdrav na {oj do broj

Dra go Ubi pa rip

Jo ki ci

1954 - 2012.

Sve le pe uspo me ne iz de tiw stva i na {eg od ra sta wa ve za ne su za Te be. ^u va }e mo ih se bi~ no i mi sli ti na Te be.

Sa hra na je da nas, 29. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu. O`a lo {}e ni: maj ka Zor ka, brat Lu ka, se stra Dra gi ca, zet Mi }a, se stri ~i na Qu bi ca i bra ti ~i na Zo ri ca. 59431

S tu gom se opra {ta mo od na {e dra ge i ple me ni te kom {i ni ce

Tvo ji: Ana, Ga ga, Di mi tri je, Mi li ca, Du wa, Jak {a i Je ca.

Mir ja na ^u ku rov ro|. Gu taq

59453

U 78. go di ni na pu stio nas je na{ naj dra `i

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj

Ni ka da je ne }u za bo ra vi ti.

Mi li voj @i va no vi} dipl. in`. ge o de zi je

Smiq ke Vu ko brat

Su prug Jo van.

Ve sni Me di}

Hva la ti za sve {to si ne u mor no ~i nio za nas, za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Ka ta ri na i Mi le ta.

Tvo ji: An |el ka, Smiq ka, Du {i ca, Zo ran i se stra Smi qa sa po ro di com.

59419

59409

Sa tu gom u bo lu tvo ji, sve kar Mi lo{ i za o va Je le na. 59369

59435

tv program

sreda29.avgust2012.

Никола Вокер

СЕРИЈА

Оперативци

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

Серија прати акције и приватни живот већег броја агената - шпијуна, којима командује, а и једини је сталан лик Хари Пирс, проблеме са којима се у свом позиву сусрећу како на професионалном, тако и на приватном плану... Улоге: Питер Фирт, Хју Сајмон, Никола Вокер Режија: Дејвид Волстенкрофт (РТВ 1, 23.05) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Документарна серија 09.30 Под истим кровом 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.10 Како...? 12.25Закуцана машта 12.40 Здраво живо 13.05 Ноћна смена 13.30 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Биографије: Леонардо Ди Каприо 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.05 Документ: Ал смо важни Новосађани 21.30 Повратак на село: Фарма Мала Босна 22.00 Војвођански дневник 22.35 Документарна серија 23.05 Оперативци 23.50 Мидлмарч 00.40 Документ: Ал смо важни Новосађани 01.05 Повратак на село: Фарма Мала Босна

06.30 07.00 08.10 09.00 09.15 09.40 10.10 10.50 11.15 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.40 15.05 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 23.30

Кухињица – мађ. Музички програм Програм за децу и младе Змајеве дечије игре Хајде са мном у обданиште Питам се питам се: О.Ш. „Светозар Марковић Тоза“ Уличаролије Академац: Права и обавезе Увек медаља: Атлетика Кад зазвони: Трајно улепшавање Центар света Вести на мађарском Македонско сонце Нови таблоид Руски кубањски козачки хор Станица-човек Повратак даброва Добро вече, Војводино (ром) Емисија на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. 52. велики фестивал румунске музике и фолклора Од вектора до пиксела

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 11.32

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Порота

Рецепти Лауре Равајоли (Новосадска ТВ, 22.30) 12.30 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Ленија Вести Африка од врха до дна Спринт Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Порота Украдена срца

10.30 Премијер лига 11.30 Шпанска лига 12.30 Холандска лига 14.00 Белгијска лиге 15.00 Руска лига 15.30 Аргентинска лига 16.30 Суперкуп Шпаније: Барселона – Реал Мадрид 18.45 Премијер лига 19.00 Фудбал мондијал 19.30 Мобил 1 20.00 Мото ГП Мугело 21.00 СК Студио 22.00 Кејџ вориорс – Лондон 2 00.15 Премијер лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.03 10.34 11.05 12.00 12.12 12.30 13.21 13.45

02.44 03.41 03.55 04.28 04.58 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грађани села Луга Траг Путовање Албанијом Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Лисица и пас, филм Гастрономад Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Универзални војник, филм Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Универзални војник, филм Грађани села Луга Гастрономад Око Траг Срећни људи Верски календар

05.45 06.00 06.30 07.30 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 01.00 02.00 02.05 02.30

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Џери Мегвајер Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Поштар Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

15.04 15.20 16.05 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.56 22.45 23.15 00.00 00.24 01.07

Поштар Година је 2013. и будућност није онаква какву познајемо. Нема аутопутева, железница, снова о бољој сутрашњици. Ту су само расуте групе ужаснутих преживелих на подручју некадашњих САД. У ову апокалиптичку пустош долази загонетни луталица који воли Шекспирова дела и јаше на мули по имену Бил... Улоге: Кевин Костнер, Вил Патон, Лоренс Тејт, Оливија Вилијамс Режија: Кевин Костнер (Прва, 22.00)

07.30 08.20 08.40 09.45 10.00 10.35 11.30 13.30 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.30 20.10 21.05

ЛОНДОН 2012.

Свечано отварање параолимпијских игара (РТС 2, 21.30) 06.47 Слагалица 07.22 Мунзи 07.28 Попај 07.52 Томас и другари 08.04 Ози бу 08.09 Дени и Деди 08.15 Зујалица 08.37 Необично о биљкама 08.53 Вечни сјај детињства 09.21 Водич кроз модерну архитектуру Београда 09.51 Е-ТВ 10.21 ТВ мрежа 10.50 Слике душе 11.20 Трст-раскршће народа 11.51 СО РТС 12.35 Либела 13.00 Трезор 14.01 Зујалица 14.23 Необично о биљкама 14.39 Вечни сјај детињства 15.07 Водич кроз модерну архитектуру Београда 15.32 Вита студентис 15.59 Ексклузивно 16.44 Линк 17.07 Преваранти 18.03 Самер тајм џез фестивал 18.41 У свету 19.08 ТВ фељтон 19.46 Преваранти 20.44 Фудбал: Лига шампиона, спортски програм 21.30 Лондон 2012: Свечано отварање параолимпијских игара, пренос 00.30 Фудбал-Лига шампиона: Фенербахче-Спартак Москва, плеј оф снимак 03.07 Трезор

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00

Кевин Костнер

dnevnik

23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Слике живота Маратоон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Филм: Краљевски воз Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Кад будем мртав и бео Ало, ало Филм: Без очигледног мотива Удовице Ало, ало Филм: Девојка на мосту Домаћа музика Филм: Без очигледног мотива

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

23.05 23.40 00.00 00.50 02.50 03.15 04.05 04.55

Би-Би-Си на Б92: Еволуција Топшоп Најбоље године Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Филм: Легенда о Тарзану Вести Спортски преглед Штребери Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Нинџа ратници Филм: Венчање без младожење Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Ема, 1. и 2. део Саут Парк Нинџа ратници Амерички топ-модел Увод у анатомију

Ема Ема Вудхаус је богата и независна жена, која нема много брига у животу. Баш зато је највише радује мешање у туђе животе. Када се сплетом околности пар људи из њеног окружења венча, Ема закључује да је то због њених проводаџијских способности. Улоге: Ромола Гараи, Мајкл Гамбон, Џони Ли Милер, Луиз Дилан Режија: Џим О’Ханлон (Б92, 00.50)

Летњиковац Сваког од нас покреће нешто друго. Да ли је у питању љубав, посао или нешто друго? Гости „Летњиковца” откриће шта је оно им улепша дан и покреће их на акцију! С Андријаном и Бојаном разговараће чланови групе Ин Виво, Бојан Томовић, Сандра Африка и ди-џеј Плаја. (Хепи, 18.25) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Играна серија Моја Србија Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља једна песма Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Играна серија Моја Србија

Ромола Гараи

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.50 18.30 19.15 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.45 04.15 05.00 05.45 06.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Филм: Жили Гранд шоу Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Госпођица Национални дневник Мала невеста Кукавица 48 сати свадба Академија дебелих - преглед дана Брачни судија Црна хроника Филм: Камени вртови Филм: Човек из Кана Брачне воде Маринци Кукавица Академија дебелих - преглед дана

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda29.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УсПОн И ПАд сРП сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе ПО ЛИ ТИ Ке”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Паклена Кели Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада венчаница из снова нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

06.00 Анин животињски парк 07.00 велика афричка авантура балоном 08.00 Животиње 09.00 Шумски пси 10.00 Анин животињски парк 11.00 велика афричка авантура балоном 12.00 Животиње 13.00 Шумски пси 14.00 Анин животињски парк 15.00 Животињске дадиље 16.00 Корњаче у рату 17.00 Путовање у дивљину 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 1066. 20.00 Упознајте Римљане 21.00 Рим. последња граница 22.00 Звезде сребрног екрана 23.00 1066. 00.00 Упознајте Римљане 01.00 Рим 02.00 Звезде сребрног екрана 03.00 1066. 04.00 Упознајте Римљане 05.00 Рим

08.00 сем и Макс 09.30 Ози Бу 11.00 Филм: Индискреција једне Американке 13.15 Филм: Збогом 20. век 16.00 Филм: Моје срце 18.00 Филм: Звезде љубави 20.00 Филм: Чоколада 22.00 Филм: Чудније од фикције 00.00 еротски филм 01.00 еротски филм

Чуд ни је од фик ци је Јед не но ћи че тво ро при ја те ља би ва ју упле те ни у низ чуд них до га ђа ја. Уби ство ко је, игром слу ча ја, по ста је дво стру ко уби ство, све ма ње из гле да као зло чин, по го то во ка да им и тре ћа жр тва ста не на пут...2 Уло ге: Мекен зи Остин, Тод Филд, Ди на Ме јер, На та ша Грег сон Ваг нер Ре жи ја: Ерик Брос (Си не ма ни ја, 22.00)

Ди на Ме јер

06.00 скуби ду и чудовиште из Лох неса 07.25 Утишана песма: Пад авганистанске звезде 08.05 Као пас и мачка: Освета Кити Галор 09.30 дрво без корена 11.15 Последњи воз 12.45 Кунг Фу Панда 2 14.15 друштвена мрежа 16.15 вода за слонове 18.15 Ја сам број четири 20.05 Први осветник: Капетан Америка 22.10 Плениоци 00.05 30 минута или мање 01.30 дебељуца 03.05 еротска нација 04.25 Пијани од љубави

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20

За бав ни парк Пра тер у Бе чу

14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

дијагноза убиство вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Мистерије Острва сенки вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Роокие Блуе Пандури новајлије вокер, тексашки ренџер Монк Божић у великом стилу дијагноза убиство Монк Пандури новајлије Амерички ратни бродови Лажов, лажов Медијум

Шет ња гра дом: Тај див ни Беч Овај до ку мен тар ни филм у два де ла је шет ња јед ним од нај љеп ших гра до ва на све ту. Без из ла га ња струч ња ка, уз прат њу зву ко ва са вре ме не му зи ке, пут нас во ди до нај по зна ти јих зна ме ни то сти гра да. Гра ђе ви не, пар ко ви, спо ме ни ци, али и то чи о ни це мла дог ви на те, беч ки Пра тер ви де ће те у сва ко до ба да на у свим вре мен ским при ли ка ма... Ре жи ја: Ро сви та и Ро налд Во ган (ХРТ 1, 16.05) 07.00 добро јутро, Хрватска 10.14 Заволите свој дом 2, док. серија 11.01 Морски дивови: Гласови из морских дубина, док. серија 12.00 дневник 12.35 Моћ судбине 13.22 У аутобусу с мојом сестром, филм 15.09 Просјаци и синови 16.05 Шетња градом 16.49 Тв календар 17.25 Хрватска уживо 18.24 Шибеник-Задар, док. серија 19.20 Лото 7/39 19.30 дневник 19.59 спорт 20.09 велики бродоломи Јадрана: свом силом пут виса, док. серија 20.55 стипе у гостима 21.30 дневник 22.20 Циклус страних добитника Оскара: Живот других, филм 00.35 секс и град 01.08 време је за џез: Борна Шерцар 02.44 У аутобусу с мојом сестром, филм

07.08 Моћ судбине 07.51 Телетабис 08.16 Жутокљунац 08.55 Амика за децу 09.08 Х2О Уз мало воде! 09.33 Операција Барбароса за децу 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.55 Истра, док. серија 12.20 едгемонт 12.45 Обична клинка 13.10 дхарма и Грег 13.30 слике из Јужне Африке 13.56 Творци промене 14.50 Залагаоница, док. серија) 15.32 Музика 15.48 Алпе дунав Јадран 16.20 Барцелона 16.45 Идемо на пут с Гораном Милићем: Русија 17.50 Кенедијеви 18.35 нови клинци с Беверли Хилса 19.30 20пет, квиз 19.45 Гламурозне посластице, док. серија 20.15 Фудбалска Лига првака 20.40 Фудбал Лига првака, Киев Борусиа Менхенгладбах, пренос 22.35 Фудбалска Лига првака емисија 23.00 Мућке 5Б: спојеви 00.20 Битанге и принцезе 00.55 Кет и Ким 1 01.20 Закон и ред

06.00 ватрени обрачун: Правда за једног 07.30 Чудна фреквенција 3 09.00 Биографија - Џејмс вудс 10.00 Пери Мејсон: смртоносан начин живота 11.30 Чудна фреквенција 3 13.00 Биографија - софија Лорен 14.00 Ген X полицајац 16.00 снајпериста 3 17.30 Биографија - Џејмс вудс 18.30 Чудна фреквенција 3 20.00 Биографија - софија Лорен 21.00 8 милиметара 2 23.00 смртоносно секси

08.00 Осуђеници 10.00 дивља вожња 12.00 Убиство триком 14.00 Бул дурам 16.00 нел 18.00 Мистерија Инвуд парка 20.00 дневник кошаркаша 22.00 стигмата 00.00 Тинејџерски идоли 02.00 секси латино девојке

07.35 езел 09.35 Кисмет - окови судбине 10.55 ексклузив таблоид 11.15 Крв није вода 12.10 Бибин свет 13.00 сулејман величанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман величанствени 22.00 Менталист 23.45 РТЛ вести 00.00 Закон и ред 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ данас

се РИ ЈА

Мен та лист За твор ски чу вар је уби јен и тим од ла зи у за твор да ис тра жи зло чин. И док Џејн раз го ва ра са за тво ре ни ца ма ка ко би от крио је ли ико имао мо тив за уби ство, агент Риг сби тра жи по моћ од свог оца, бив шег за тво ре ни ка ко ји жи ви у бли зу за тво ра... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 22.00)

Аман да Ри ге ти

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Прерађивач Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске

03.00 05.00 07.00 08.30 14.30 16.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Тенис Тенис Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис

Staqinizam sa srpskim likom

а рав но да је ме ђу ре пу бли ка ма (и по кра ји на „Еко ном ска по ли ти ка„ је од са мог по чет ка бу ђе ња ма) СФРЈ би ло раз ли чи тих, па и су прот ста - на ци о на ли зма у Ср би ји би ла оштар кри ти чар свих вље них ин те ре са. Би ло би не нор мал но да је ње го вих ви до ва. Би ло је ја сно да ја ча ње ли бе ра ли зма би ло дру га чи је. То је про сто би ла ре ал ност ко ја се и ја ча ње на ци о на ли зма не мо гу за јед но. За то је про ни је мо гла из бе ћи и ко ја и да нас по сто ји и ме ђу зе - сто би ло при род но да, на кон раз ре ше ња су ко ба у мља ма ЕУ. У тој ме ђу на ци о- нал ној утак ми ци мо ра ло је би ти ма ње или ви ше гру бих стар то ва – као што се то де ша ва и да нас, ме ђу по је дин ци ма, при вред ним (и дру гим) ко лек ти ви ма, на ро ди ма и др жа ва ма – али је кључ но пи та ње би ло ка ко ту утак ми цу во ди ти а да ни је дан играч не до би је цр ве ни кар тон већ да сви оста ну у игри. Јер, ако је дан ис пад не, све се рас па да. Тре ба ло је има ти свест о то ме. Кад су кра јем но вем бра 1968. из би ле ал бан ске де мон стра ци је у При шти ни, од Ни ке зи ћа, тек иза бра ног за пред сед ни ка ЦК СК Ср би је, ни је се чуо по клич „на љу ту ра ну љу та Са мо у пра вља чи се ра до се ћа ју иди ле јеф ти них „пе тро до ла ра” тра ва“, ко ји је по стао око сни ца срп ске по ли ти ке пре ма Ко со ву кра јем осам де се тих. пар тиј ско-др жав ном вр ху, ко ји је до не ла 8. сед ни ца Иако би се у вре ме бло ков ске по де ле све та и хлад ног ЦК СК Ср би је, ЕП по ста не оштар кри ти чар Сло бо ра та у пу ном је ку, кад су тра у ма тич на се ћа ња још би - да на Ми ло ше ви ћа и сна га на чи је че ло је био ис ту ла све жа а „људ ска пра ва“ ни су ни по сто ја ла, та ко рен. не што мо гло мно го пре оче ки ва ти. Уме сто то га, до Ка кве су по сле ди це укла ња ња ли бе ра ла? Ви ше шло је за ла га ње за раз ум е ва ње и (спо)раз у ме ва ње. стру ке: идеј не, ин сти ту ци о нал не, пси хо ло шке (ко То, на рав но, ни је има ло ни чег за јед нич ког с од у - лек тив но, не са мо ин ди ви ду ал но), ка дров ске. И се жу ста ја њем од на ци о нал них ин те ре са или би ло чим до да нас. слич ним: „док је Ко со во ауто ном на по кра ји на у У Ср би ји је сре ди ном се дам де се тих де фи ни тив но окви ру Ср би је, не мо же се при хва ти ти да се дру ге ре - пре о вла да ло уве ре ње – а пре о вла ђу је и да нас – да су пу бли ке та мо ме ша ју уно се ћи се па ра ти стич ка вођ ства у Сло не мир и сла бе ћи Ср би ју“, ре као ве ни ји и, пре све га Хр ват ској, ди гла се про тив ре фор ме је Ни ке зић на са стан ку с Ти том, сме ње на, али да су њи хо ве же ље мар та 1971. Но, за на ци о на ли сте усли ше не и угра ђе не у нај ви ше ку ка и мо ти ка, ма сти о ни ца то је би ла мла ка по ли ти ка. и ка ди о ни ца. Ли бе ра ли ни су прав не ак те. У из ве сној ме ри то Де цен тра ли за ци ја, ко ју при је и би ло тач но. Про ме не прав ус пе ли у ср би ји јер ни ко род но са со бом до но си тр жи ште ног си сте ма, за по че те ре фор мом ни је био за то. ни пар ти ја. (ре фор ма), ја ча ње уло ге ре пу 1965, на ста вље не устав ним бли ка (и по кра ји на), и, уоп ште, ни опо зи ци ја. ни ака де ми ја. аманд ма ни ма од 1968. и окон ча дру га чи ји од нос пре ма фе де ра ни на ци ја. Тре ба ло је са мо не сре ди ном се дам де се тих, до ци ји, тј. Ју го сла ви ји ге не рал но, не ле су раз вла шћи ва ње (фе де да се на кон ’68. сви они што је за сту па ло ли бе рал но рал не) др жа ве и де цен тра ли за по ве жу кри ло срп ског ру ко вод ства, иза ци ју на по ли тич ком и еко ном зи ва ло је и ја ча ло от по ре ре фор ском пла ну. На по ли тич ком (Устав из 1974.) то се огле да ло у ми у Ср би ји у кру го ви ма код ко јих је по сто јао „спој ста љи ни зма с људ ским ли ком и срп ског на ци о на ли - ја ча њу по ло жа ја ре пу бли ка и по кра ји на, али и оп зма“, ка ко то опи су је Вла ди мир Гли го ров. „За њих је шти на. На еко ном ском пла ну (За кон о удру же ном кључ ни про блем би ло тр жи ште“ јер су схва та ли да, ра ду, 1976.) при вред ни су бјек ти – пред у зе ћа, бан уко ли ко оно узме ма ха, по го то во при ват на сво ји на, ке, оси гу ра ња – до би ја ју још ве ћи сте пен са мо њи хо ва на ци о на ли стич ка при ча гу би сми сао; пи та ње стал но сти. На ми кро ни воу, од но сно ни воу пред у кон сти ту и са ња на ци о нал них др жа ва и ре ша ва ње та - зе ћа, то је има ло по зи тив не ефек те јер је при вред ко зва них на ци о нал них пи та ња ски да се с днев ног ре - не су бјек те при мо ра ва ло (или сти му ли са ло) да ви ше не го ра ни је во де ра чу на о еко ном ској ефи ка да“, за кљу чу је Гли го ров. Став да Ју го сла ви ја Ср би ји не тре ба ни шта ви ше сно сти. Ин те рес за до брим по сло ва њем се по ја ча (али ни ма ње) не го дру гим ре пу бли ка ма, ни је од го - вао не са мо у ме наџ мен ту не го и у рад ни ци ма-са ва рао ве ћи ни у та да шњој срп ској ин те ли ген ци ји, ни мо у пра вља чи ма. То је за по сле ди цу има ло и иден вла да ју ћој ни (још ма ње) опо зи ци о ној. Шта ви ше, ти фи ка ци ју с фир мом; од но сно „не што ја пан ско у сма тра но је не ком вр стом на ци о нал не из да је. Иде ја си сте му“ или „јак осе ћај са мо у пра вља ча да је фир До бри це Ћо си ћа да „Ср би ја гу би у ми ру оно што до - ма њи хо ва“. До ду ше, и ту по сто ји јед но „али“. Се ћа ње на то вре ме да нас не би би ло та ко иди лич но би ја у ра ту“ за че та је већ тад. Све у све му, ди гла се про тив ре фор ме ку ка и мо ти - да де цен тра ли за ци ја, и при вред на и др жав на, ни је ка, ма сти о ни ца и ка ди о ни ца. Ту је од го вор на пи та ње оби ла то фи нан си ра на јеф ти ним за ду жи ва њем у за што ли бе ра ли ни су ус пе ли и за што ли бе ра ли зам ино стран ству. Јеф ти ни „пе тро до ла ри“ по слу жи ли уоп ште сла бо успе ва у Ср би ји. Па, за то што ни ко ни - су да се са кри је мно го бит ни ја исти на – да су је (био) за то. Ни пар ти ја. Ни опо зи ци ја. Ни ака де ми - кључ ни еле мен ти но во у спо ста вље ног си сте ма би ја. Ни на ци ја. Тре ба ло је са мо ма ло вре ме на, на кон ли ве ли ки ко рак на зад у од но су на ци ље ве ре фор ме из ’65. ’68, да се сви они по ве жу. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис ПРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda29.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ни сте стр пљи ви и не ма те до вољ но вре ме на за би ло шта. Има те по тре бу за про ме на ма и екс пе ри мен ти ма, ма к ар то под ра зу ме ва ло од ре ђе не ри зи ке.

BIK 20.4-20.5.

Не ке окол но сти или осо бе вас уз не ми ра ва ју на не све сном ни воу. Уко ли ко има те про бле ме са сном, не спа ва те, кри ви су жив ци и хор мо ни. Ше тај те се и ди ши те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. avgust 2012.

Мно го то га за ви си од вас, мно го то га се оче ку је од вас. Не к а ре ше ња и ком би на ци је мо ра те при хва ти ти па раз мо три ти. Са гле дај те сво ју зва нич ну по зи ци ју.

Ме сец је да нас упло вио у ва зду шни и ин те лек ту ал ни знак Во до ли је па сте скло ни нер во зи и ино ва ци ја ма. Не др жи вас ни ме сто ни вре ме. Про бле ми у љу ба ви.

По слу шај те парт не ра јер вас ин спи ри ше на од ре ђен на чин. Те жи те про ши ре њу ви ди к а, осве шћи ва њу, спо зна ја ма, на шта вас под сти чу дра ге осо бе.

Да нас сте скло ни нер во зи, по го то во на рад ном ме сту и с из вр ши о ци ма. Са чу вај те жив це, по ве ди те ра чу на о свом крв ном при ти ску и ви ше се ше тај те. Ди ши те.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На лич ном пла ну сте ак тив ни и га зи те све пред со бом. Де лу је те као ини ци ја тор све га што се де ша ва и што вам је ва жно. Дру ги не к а вас сле де.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју! У ко му ни к а ци ји та ко ђе. Пр во раз ми сли те о то ме шта ће те ко ме ре ћи, па тек он да из го во ри те оно што тре ба да се чу је.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је оп те ре ће на тро шко ви ма на ко је ни сте ра чу на ли. Те шко их је об у зда ти па то при хва ти те као про ла зну окол ност. Не ин ве сти рај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна к а Во до ли је, па и до бру са рад њу, дру же ње и раз у- ме ва ње, по го то во са жен ским осо ба ма. Из ла сци и про вод.

Мо же те ужи ва ти у свом по слу. Ипак, рас тр за ни сте на све стра не па би с те ла к о мо гли из г у б и т и основ ни пут, смер и сми сао. Са бе ри те па жњу.

Не ке окол но сти вам ве о ма при ја ју, али још увек ни је до шло вре ме за пу н у ре а л и з а ц и ју. Јед н о жен ско би ће вас нео б у зда но уз не ми ра ва. Пу то ва ње?

TRI^-TRA^

Пре ва ра? V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчан, тоПао

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 31 Niш

За вод ник Кри сти ја но Ро нал до на гла су је као фуд ба лер ко ји не мо же да одо ли ле по ти ца ма. Упр кос то ме што је у ве зи с ру ском ма не кен ком Ири ном Шајк, на вод но је ва ра с Плеј бо је вом зе чи цом и глу ми цом Ри том Пе ре и ром. Иако су ме ди ји већ пи са ли о њи хо вом све че шћем дру же њу, са да су шу шка ња о то ме да ва ра ве ре ни цу Ири ну све гла сни ја. Ири на је већ не ко вре ме у Ру си ји и ко зна ка кав ће би ти рас плет це ле си ту а ци је. Кри сти ја но је пра ви за вод ник и за њим че зну мно ге ле по ти це, али ни с јед ном се ни је то ли ко дру жио као с Ри том, што би мо гло да на ште ти ње го вој љу ба ви с ле пом ру ском ма не кен ком Ири ном Шајк.

Evropa

дан

НО ВИ САД: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и то пли је не го у уто рак. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на око 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тро вр ло све же, а то ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го у уто рак. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: У ју тро ве о ма све же, а то ком да на сун ча но и то пли је не го у уто рак. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 32 сте пе на у При је по љу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так и пе так то пли је уз тем пе ра ту ре пре ко 30 сте пе ни Ц, али без ве ли ке вру ћи не и са све жим ју три ма. За ви кенд та ко ђе то пло, али уз не ко ли ко сте пе ни ни же тем пе ра ту ре на се ве ру и за па ду и уз мо гу ћу ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше или ло кал них пљу ско ва, са ве ћом шан сом у за пад ним и ју го за пад ним пре де ли ма Ср би је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка и ме те о ро па та ко ји ма се пре по ру чу је да сма ње фи зич ке на по ре, на ро чи то у нај то пли јем де лу да на. Бла ги опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма.

VIC DANA

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Раз го ва ра ју жи во ти ње у шу ми где ће ко ја ићи на ле то ва ње. Ка же лав: - Ја идем у Грч ку. Ка же ли си ца: - Ја ћу ићи у Еги пат. Ка же ме двед: - Ја идем у Мој ко вац код сво јих.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

12 (8)

Slankamen

106 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

75 (6)

Zemun

205 (5)

Bogojevo

68 (3)

Panчevo

236 (6)

Baч. Palanka

95 (8)

Smederevo

434 (4)

Novi Sad

62 (6)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

172 (2)

S. Mitrovica

2 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (0)

Beograd

153 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (-7)

Tendencija stagnacije

Titel

95 (0)

NERA

Hetin

64 (-8)

TISA

-75 (-3)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja