Dnevnik 29.septembar 2010.

c m y

NOVI SAD

SREDA 29. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22854 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

STRUJU ]EMO UVOZITI, GAS POSKUPQUJE, A I OGREVA FALI

Foto: A. Erski

Nesta{ica ugqa i drva po Vojvodini str. 4

PREDSEDNIK TADI] JU^E U SOMBORU OTVORIO FABRIKU KONFEKCIJE „FJORANO”

POTPREDSEDNIK VOJVO\ANSKE VLADE I[TVAN PASTOR OTVORIO „LORIST”

Posao za 700 radnika

str. 3

NASLOVI

Ekonomija 4 Poskupqewe gasa gasi grejawe?

5 Neizvesni kupac DDOR-a i sudbina 500 radnika 5 Najni`a penzija tre}ina zarade

Novi Sad 8 Od velikih kabina na [trandu prave po dve male

Vojvodina 11 Strepwa u selu koje ne postoji

Crna 12 Provalio u stan roditeqa i ukrao i tarantulu 13 Bugarski mornar goreo na brodu kod Novog Sada

Dru{tvo 15 Narkomani prodaju metadon ispred apoteka 15 @eneva spas za srce

Foto: R. Hayi}

Politika 3 Srbija }e se boriti za svoja prava i vlasni{tvo

Roba za svaki ukus i yep str. 4 i 9

[OKANTNO OTKRI]E U SREMSKOM SELU BELEGI[

]erku silovao, unuku „milovao”? str. 13

Zahla|ewe

Najvi{a temperatura 18° S

SPORT

str. 16 – 20

„RADOSNO DETIWSTVO” RAZVILO MRE@U PROTIV ZLOSTAVQAWA

„Zaborave” da do|u po dete u vrti} str. 8

NIKOLA GRBI]: NISMO MATEMATI^ARI

ARSENAL BIO PREJAK ZA NA[EG PRVAKA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLITIKA

sreda29.septembar2010.

RAZGOVARALI TADI] I KUZMANOVI]

Srbija privr`ena Dejtonu Predsednik Srbije Boris Tadi} razgovarao je ju~e u Beogradu s predsednikom Republike Srpske Rajkom Kuzmanovi}em o brojnim pitawima od interesa za Srbiju, RS i BiH, i tom prilikom ponovio da Beograd ostaje privr`en Dejtonskom sporazumu. Tadi} je podsetio na to da je Srbija potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma koji podrazumeva legitimna prava dva entiteta i tri naroda u BiH i istovremeno omogu}ava specijalne paralelne veze Srbije i Republike Srpske. „Taj sporazum podrazumeva da sve {to je predmet dogovora ta dva entiteta i tri naroda jedino ima legitimitet i legalitet i Srbija takvom principu ostaje privr`e-

na. Dejtonski sporazum omogu}ava i specijalne, paralelne veze Srbije i RS i mi smo kroz taj aran`man u prethodnim godinama u~inili mnogo“, istakao je Tadi}.

Kuzmanovi}, koji zavr{ava mandat na mestu predsednika RS, upoznao je predsednika Tadi}a s tim da se u BiH posle op{tih izbora, koji }e biti odr`ani u nedequ, 3. oktobra, pripremaju predlozi da se radikalno promeni Ustav i dr`avno ure|ewe. „Unitaristi~ki koncept BiH je neprihvatqiv. Republika Srpska je uvek bila za kompromis, ali wega ne mo`e biti tamo gde se umawuje ustavni kapacitet RS i mewa mehanizam odlu~ivawa“, rekao je Kuzmanovi}.

TEMA „DNEVNIKA”

„Kao {to znate, prema Kumanovskom sporazumu, Vojska Srbije ne mo`e imati prisustvo na prostoru Kosova i Metohije, pa se i ne me{a u pitawe telefonije“, rekao je ju~e u Novom Sadu ministar odbrane Dragan [utanovac novinarima prilikom posete kasarni Re~ne flotile „Aleksandar Beri}“. [utanovac je procenio da }e to svakako biti tema budu}ih razgovora Beograda i Pri{tine jer je pitawe telefonije su{tinski va`no za gra|ane koji `ive na Kosovu i Metohiji. „O~igledno je da neko ne `eli da ti razgovori krenu iz pozitivne energije, ve} `eli da napravi atmosferu nervoze i atmosferu u kojoj bi se razmewivala negativna energija“, ocenio je on. Dodao je da }e Ministarstvo odbrane u budu}im pre-

govorima o tehni~kim pitawima u~estvovati ukoliko bude pitawa koja se ti~u sistema odbrane, „ali, to su pre svega pitawa koja mi razmatramo s Kforom”, rekao je [utanovac.

M. B.

\erlek: Krivi Qaji} i Ugqanin Predsednik Sanxa~ke narodne partije Mirsad \erlek ocenio je ju~e da u posledwih dvadeset godina Sanxak nije napredovao u politi~kom i ekonomskom smislu. On je na strana~kom skupu SNP-a kao dva osnovna krivca za nazadovawe ovog kraja ozna~io ministre Sulejmana Ugqanina i Rasima Qaji}a. „Mi smo u krizi dru{tveno-politi~kog identiteta i treba nam jedinstvo.

To jedinstvo u ovakvoj konstelaciji politi~kih snaga nemogu}e je posti}i“, rekao je \erlek. On je ocenio da je situacija u Sanxaku ove godine mnogo lo{ija od situacije 1990. godine „u svakom smislu“.

KADA I KAKO ]E PO^ETI PREGOVORI BEOGRADA I PRI[TINE

Bez nervoze i politi~ki zrelo Posle razgovora predsednika Srbije Borisa Tadi}a u Wujorku s visokom predstavnicom Evropske Unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton o predstoje}em dijalogu Beograda i Pri{tine, o~ekivawa su da bi pregovori mogli po~eti ve} u oktobru.

E{tonova se prethodno srela s premijerom Kosova Ha{imom Ta~ijem i, kako je preneto, sve strane su se za sada izjasnile da `ele da pregovori po~nu {to pre.

VESTI [utanovac: Telefoni su va`ni

DNEVNIK

Oliver Ivanovi}

O~ekivawa EU da bi Beograd i Pri{tina narednog meseca trebalo da usaglase prve ta~ke dijaloga, koje mogu biti transport, energetika, promet robe, dele i dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanovi} kao i direktorka nevladine organizacije „Evropski pokret Srba” Rada Trajkovi}. Oni su slo`ni u oceni da }e proces pregovarawa biti dug i da je nemogu}e predvideti koliko bi mogao trajati, kao i da je sasvim nebitno na kojem terenu }e se dve strane susresti.

– Mo`e se o~ekivati da razgovor krene od lak{ih tema – ka`e Ivanovi}. – Ve} imamo potpisane sporazume s Unmikovim insitucijama, kao {to su energetski

i CEFTA sporazum o slobodnoj Kada je re~ o najpogodnijem tetrgovini, ali i tu ima stvari renu za razgovor dveju strana, koje moramo da razjasnimo. Kada Ivanovi} smatra da to pitawe ne je re~ o dokumentu CEFTA, protreba forsirati, ve} da bi treblem je nastao kada su Albanci balo voditi ra~una o tome da se poku{ali da kao potpisnika omogu}i {to mirnija atmosfera sporazuma stave Kosovsku cariza pregovore. nu umesto Unmika, sa ~ime se – Ne vidim va`nost u tome da srpska strana nije slo`ila, a sali }e pregovori biti vo|eni u da je prilika da se prona|e reBeogradu ili Pri{tini ili ne{ewe. Tako|e, preko nam je pokom tre}em mestu u Evropi. Izutreban sporazum o transportu, zetno je va`no da se ne unosi ner{to bi trebalo da bude jo{ jedna voza, a tu zna~ajnu ulogu imaju meod tema koja }e se diji koji ~esto na}i na dnevnom Ne vidim va`nost u stvaraju o~ekivaredu. wa koja nisu realtome da li }e Ipak, on smatra na. Potreban je pregovori biti da }e pre svih ovih potpuni mir i virazgovora na sto sok stepen polivo|eni u Beogradu biti stavqena huti~ke zrelosti ili Pri{tini ili manirana tema neje ovo veoma nekom tre}em mestu jer stalih lica, za kodelikatan trenuu Evropi ju se, kako ka`e, tak za Srbiju i (Oliver Ivanovi}) zala`u obe strane. region.

– Va`no je da Iako je do sada komisije rade i sara|uju uz pobilo vi{e predvi|awa o trajawu sredovawe me|unarodne misije. pregovora Beograda i Pri{tine, Naravno da }emo se dota}i i teIvanovi} priznaje da je pesimilekomunikacija, struje, ali nesta i da ne razume one koji pomi}emo izbe}i ni pitawe statusa, wu mesece. jer ovo tranziciono re{ewe ne – Kad god postoje rokovi, oni nosi stabilnost – dodao je Ivapo pravilu favorizuju jednu novi}. stranu ili destimuli{u kon-

EU, SAD i Rusija Oliver Ivanovi} ka`e da SAD ne bi trebalo da direktno u~estvuje u pregovorima, ali ako to bude nu`no, po wegovom mi{qewu, trebalo bi ukqu~iti i Rusiju.

– Onog trenutka kad se SAD pojavi u sobi, znaju}i koliki je wihov uticaj na Albance, jo{ jedna velika sila bi morala biti prisutna. U tom slu~aju Evropska unija i Ujediwene nacije, Amerika i Rusija mogu biti dobar kontrabalans.

Rada Trajkovi} ka`e da bi glavni nosilac dijaloga trebalo da bude EU, koja ima dobre odnose sa SAD i Rusijom, i koja bi s wima trebalo da se dogovori koliko }e biti ume{ane u proces. Ona dodaje da ne bi bilo dobro da se na{a dr`ava opredequje za jednu ili drugu stranu.

struktivnost. Dobro bi bilo da se ne vuku nasilni potezi i ne utvr|uje krajwi rok jer to onemogu}ava pronala`ewe najboqeg re{ewa za obe strane – zakqu~io je Ivanovi}.

S druge strane, Rada Trajkovi} ka`e da bi kandidovawe statusa kao agende napravilo blokadu koja bi rezultirala podizawem napetosti na terenu i ote`avawem normalizacije `ivota Srba na Kosovu. Me|utim, ka`e ona, i

Rada Trajkovi}

bilo koje pitawe koje se bude kandidovalo kao tehni~ko, su{tinski je politi~ko.

– Najboqe re{ewe je baviti se pitawima koje mi defini{emo kao tehni~ka i raditi na stabilizaciji dr`ave kroz ekonomske projekte, a s druge strane, s me|unarodnom zajednicom – ako ho}ete i s NATO-om –baviti se bezbedno{}u. Ne mislim da bi predsednik Tadi} trebalo da u~estvuje u razgovorima ve} bi za taj proces trebalo anga`ovati qude iz resornih ministarstava, ali i ukqu~iti qude koji `ive na Kosovu i Metohiji koji bi mogli doneti informacije s terena – ka`e Rada Trajkovi}.

L. Nikovi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] JU^E U SOMBORU

Srbija }e se boriti za svoja prava i vlasni{tvo Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e u Somboru, prilikom otvarawa italijanske fabrike doweg ve{a “Kalcedonija”, da je uni{tavawe opreme Telekoma „Srbija“ na Kosovu provokacija koja ne}e doprineti dijalogu Beograda i Pri{tine koji treba da po~ne pod pokroviteqstvom Evropske unije. On je istakao da je uveren u to da dr`avni operater ima sva prava i licence za rad, koje su uspostavqene u drugoj polovini devedesetih godina pro{log veka.

– Srbija }e se boriti za svoja prava i svoje vlasni{tvo. Upravo pitawe prava vlasni{tva i

Srbiju }e te{ko bilo ko spre~iti da govori o ~emu `eli kada jednom u|e u pregovore imovine bi}e predmet razgovora i dijaloga koji nas ~eka u najskorije vreme – istakao je Tadi}, i dodao da }e razgovarati o se~i predajnika na Kosovu sa svim ~iniocima me|unarodne politike.

– Na`alost, tu provokaciju nismo uspeli da spre~imo jer smo informaciju da }e se to desiti dobili neposredno pre zapo~iwawa demonta`e na{ih relejnih ure|aja – rekao je predsednik Srbije, i naglasio da Srbija ne}e odustati ve} da }e uspostaviti telekomunikacioni sistem na Kosovu kao i u aprilu ove godine.

Tadi} se posebno osvrnuo na {ovinisti~ke poruke koje su se pojavile na repetitorima Telekoma „Srbija“ nakon uni{tavawa releja, koje je nazvao skandaloznim. U pitawu su, rekao je on, poruke mr`we prema srpskom narodu.

– Ja `elim da uka`em i me|unarodnim ~iniocima i pred-

sreda29.septembar2010.

3

Priznawe Skup{tini Vojvodine Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i primio je ju~e, na sve~anom skupu povodom Me|unarodnog dana prava javnosti da zna, priznawe koje je pokrajinski parlament dobio kao jedna od institucija koja se protekle godine posebno istakla u primeni i afirmisawu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. ^lanovi `irija su doma}i stru~waci u oblasti pristupa informacijama i predstavnici udru`ewa gra|ana, a Egere{i je priznawe primio na skupu koji su organizovali poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti, u saradwi s UNDP-om i Misijom OEBS-a u Srbiji.

Egere{i je naglasio da je veoma ponosan na ~iwenicu da je Skup{tina AP Vojvodine prepoznata kao dobar primer tran-

sparentnosti rada i efikasne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

– Skup{tina AP Vojvodine je bila i bi}e otvorena za javnost jer nema {ta da krije, nema tabu tema i nema tajni pred gra|anima Pokrajine koji su nas izabrali da ih predstavqamo i radimo u wihovom interesu – istakao je Egere{i.

Obrazla`u}i odluku `irija da prizawe dodeli upravo Skup{tini AP Vojvodine, poverenik Rodoqub [abi} je naglasio da u Vojvodini postoji primetno odgovorniji odnos institucija prema sprovo|ewu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, a da kao najvi{e predstavni~ko telo Pokrajine Skup{tina Vojvodine daje dobar primer i svim ostalim organima vlasti i javnim preduze}ima.

Kikinda: G17 plus ponovo u vlasti Foto: A. Erski

Proizvodwa za 700 radnika Predsednik grupe „Kalcedonija“ Sandro Veronezi ju~e je, zajedno s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em otvori fabriku konfekcije „Fjorano“, koje }e za po~etak upo{qavati 250 radnika uz postepeno pro{irewe do 700 radnih mesta. Predsednik Tadi} je tom prilikom izjavio da je otvarawe fabrike jednog od najve}ih svetskih proizvo|a~a doweg rubqa u Somboru poruka ostalim stranim investitorima da je Srbija privla~na poslovna destinacija.

– Za mene je kao predsednika najva`nije pitawe otvarawa novih radnih mesta i od toga u Srbiji nema ni~eg va`nijeg – rekao je Tadi}.

Predsednik Vlade AP Vojvodina Bojan Pajti} izjavio je da je prioritet vojvo|anskih vlastavnicima albanskih institucija na Kosovu da je to apsolutno neprihvatqivo i da stvara

sti otvarawe novih radnih mesta i investirawe u infrastrukturu radi privla~ewa novih investicija. Pajti} je podsetio da je u posledwu godinu i po u Vojvodini zaposleno vi{e od 17.000 qudi, od kojih je 1.100 posao na{lo u Somboru.

– Otvarawem ove fabrike daje se poruka da je ovaj prostor izuzetno atraktivan za investirawe i da se u Vojvodini i Srbiji mo`e vi{e zaraditi nego u zemqama u okru`ewu – rekao je Pajti}.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio izjavio je da je investicija „Kalcedonije“ veliki znak poverewa koji wegova dr`ava ima prema Srbiji. Vrednost investicije „Kalcedonije“ u Somboru je 16 miliona evra.

atmosferu nestabilnosti i nesigurnosti na Kosovu i Metohiji – rekao je Tadi}, i dodao da svako ima obavezu da se bori protiv nacionalizma i {ovinizma prema pripadnicima drugog naroda ili vere.

– Analiti~ari i pojedini politi~ari izjavquju stvari koje su atraktivne za medije, ali su potpuno van svake realnosti. Nas svakako ~ekaju tegoba i muka u tim pregovora, ali nema ni govora o kojekakvim ucenama. To su

[etwa centrom Sombora Nakon sve~anog otvarawa fabrike, predsednik Tadi} je u pratwi Bojana Pajti}a i gradona~elnika Sombora Nemawe Deli}a pro{etao centrom grada, zadr`av{i se u kra}em razgovoru s okupqenim gra|anima. U jednom od lokalnih kafea, u blizini zgrade @upanije, gosti su popili kafu uz prisustvo medija i radoznalih Somboraca.

Govore}i o predstoje}im razgovorima s predstavnicima Kosova, Tadi} je izjavio da nema bilo kakvih pritisaka iz inostranstva o na~inu, formi i sadr`aju pregovora.

spekulacije da bi se narod zabavqao i pla{io – rekao je Tadi}, uz napomenu da }e Srbiju te{ko bilo ko spre~iti da govori o ~emu `eli kada jednom u|e u pregovore.

P. Klai}

REKLI SU

Da~i}: Srbija pod {tapom, {argarepe nigde

Sre}kovi}: SPO za patriotizam zapadnog tipa

Mari}: Parada ponosa je egzibicionizam

Veoma ~esto i opasno se ugro`ava nacionalni i dr`avni interes Srbije, ona je stalno pod nekim {tapom, malo za Kosovo, malo za Ha{ki tribunal, a {argarepe niotkuda, izjavio je ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i}. On je, u intervjuu sarajevskom dnevniku „Oslobo|ewe“, ocenio da je Srbija dovedena u situaciju da, {ta god da radi, stalno biva talac situacije vezane za dvojicu ha{kih optu`enika koji su u bekstvu. „Srbija je u~inila konstruktivan napor oko Kosova vezano za rezoluciju u Generalnoj skup{tini UN. Odmah je usledio negativan komentar glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca, {to mo`e dovesti do toga da oni koji govore o evropskim integracijama sada ka`u: sve je u redu, sada ste uradili ovo, ali ipak niste uradili dovoqno na ovoj drugoj strani“, rekao je Da~i}.

Kako je istakao, u svim zemqama biv{e Jugoslavije se veoma ~esto upotrebqava taj princip {tapa, a veoma malo princip {argarepe.

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Sr|an Sre}kovi} izjavio je ju~e u Zrewaninu da Srbija mora voditi mudru nacionalnu i prozapadnu politiku, koja }e joj omogu}iti da za svoje saveznike i partnere ima najmo}nije zemqe sveta, jer samo tako mo`e da se ekonomski razvija. Sre}kovi} je na izbornoj skup{tini Gradskog odbora SPO-a rekao da samo ekonomski jaka i politi~ki uticajna Srbija mo`e biti oslonac celokupne nacije, faktor regionalne stabilnosti i motor privrednog razvoja ~itavog Balkana. On je napomenuo da je to prosve}eni patriotizam zapadnog tipa u 21. veku koji je Srbiji nasu{no poteban i za koji se zala`e SPO. Po wegovim re~ima, izuzev SPO-a ne postoji nijedna stranka, ni po programskim na~elima, ni po ciqevima za koje se zalagala i zala`e, koja mo`e predvoditi evropsku srpsku desnicu. Kako je kazao, budu}nost Srbije je u saradwi demokratske levice, koju predvodi Demokratska stranka, i moderne evropske srpske desnice, koja se polako profili{e i u kojoj }e SPO imati va`nu ulogu.

Nova Srbija je protiv odr`avawa Parade ponosa 10. oktobra jer smatra da je to ~isti egzibicionizam i „nepravi na~in“ borbe za svoja prava, izjavio je ju~e potpredsednik te partije Jovan Mari}. Nazivaju}i taj doga|aj „parodijom ponosa“, Mari} je na konferenciji za novinare rekao da NS nijednog trenutka ne mo`e podr`ati diskriminaciju, ako postoji, ili nasiqe, za koje se predvi|a da }e ga mo`da biti, ali da pripadnici te populacije svoja prava treba da {tite kroz institucije. „Nisam video u medijima da su na bilo koji na~in homoseksualne osobe bile `rtve mobinga, da su ih isterali odnekud zbog tog homoseksualnog opredeqewa, da su imali neke probleme na radnom mestu“, objasnio je on. Mari} je dodao da je drugi razlog za{to je NS protiv Parade ponosa to {to ona „dobrano uru{ava tradicionalne vrednosti srpskog naroda“, protiv we je Srpska pravoslavna crkva i patrijarh, a „posle patrijarha se ne govori“.

Predstavnici stranke G17 plus u Kikindi od ju~e su i zvani~no ponovo u vlasti. Naime, predsednik Op{tinskog odbora ove partije Karoq Damjanov izabran je na ju~era{wem zasedawu Skup{tine op{tine Kikinda za ~lana Op{tinskog ve}a. Ponovnu saradwu G17 plus i Demokratske stranke u Kikindi pre dva meseca su na zajedni~koj konferenciji za novinare najavili ~elni qudi ovih dveju partija. Kako je tada istaknuto, nesuglasice ove dve stranke koje su bili koalicioni partneri na izborima su razre{ene.

Saradwa G17 plus i DS-a u Kikindi prekinuta je pre ne{to vi{e od godinu dana nakon {to je na skup{tinskom zasedawu doneta odluka da Karoq Damjanov bude smewen s mesta direktora Javnog preduze}a „Toplana“. Usledile su i turbulencije u Op{tinskom odboru ove partije jer je deo ~lanstva podr`avao tada{weg predsednika Mirka Babi}a i wegovu odluku da zbog

smene Damjanova ne izlaze iz vlasti, dok je drugi deo bio uz Damjanova i odluku da iza|u iz lokalne koalicije. Ovu odluku podr`ala je i ve}ina od pet odbornika G17 plus, koliko ih u lokalnom parlamentu ima, kao i

tada{wi ~lanovi Op{tinskog ve}a, direktori i ~lanovi upravnih i nadzornih odbora iz ove partije koji su podneli ostavke na funkcije. Usledili su i strana~ki izbori u kikindskom odboru G17 plus i za predsednika je izabran Karoq Damjanov.

A. \.

LSV: Pokrajini potrebna statisti~ka slu`ba Liga socijaldemokrata Vojvodine je pokrenula inicijativu za osnivawe statisti~ke slu`be u Vojvodini. Pred predstoje}u sednicu Skup{tine Vojvodine predlog inicijative upu}en je svim {efovima vladaju}e koalicije. Na ju~era{woj konferenciji za novinare, zamenica predsednika poslani~ke grupe LSV-a i potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine Maja Sedlarevi} rekla je da za ovakvu inicijativu postoji istorijsko utemeqewe jer je ve} postojao Pokrajinski zavod za statistiku, koji je u doba SFRJ bio najboqi me|u najboqima.

– Za osnivawe statisti~ke slu`be ili pokrajinskog zavoda za statistiku postoji utemeqe-

we, kako u Statutu AP Vojvodine, tako i u Zakonu o nadle`nostima i Ustavu Republike Srbije. Dakle, ne postoji nakakva zakonska smetwa za osnivawe takve slu`be – navela je Maja Sedlarevi}. U pismu koalicionim partnerima se izme|u ostalog navodi da Vojvodini nije potrebno obrazovawe slu`be koja bi bila paralelna s Republi~kim zavodom za statistiku, te da bi pri koncipirawu i organizaciji slu`be trebalo voditi ra~una o tome da statisti~kim istra`ivawima budu obuhva}ene va`nije oblasti dru{tvenog i privrednog `ivota AP Vojvodine u skladu s jedinstvenim sistemom u Republici.

L. N.

Skup{tina Srbije sutra nastavqa rad Skup{tina Srbije nastavi}e sutra rad posle dvomese~ne letwe pauze, tokom koje je odr`ano ukupno {est sednica tri skup{tinska odbora. Poslanici }e sutra na vanrednom zasedawu razmatrati predlog predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi} za dopunu odluke o izboru ~lanova skup{tinskih odbora, a jesewe zasedawe po~e}e u ponedeqak, 4. oktobra. Pred poslanicima bi tada trebalo da se na|e predlog za rebalans buxeta Srbije, kao i predlozi zakona o akreditaciji, o za{titi potro{a~a, o vazdu{nom saobra}aju i o plovidbi i lukama na unutra{wim vodama. Sve predloge podnela je Vlada Srbije.

4

EKONOMIJA

sreda29.septembar2010.

OZBIQNO UPOZOREWE IZ DOMA]IH TOPLANA

POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I[TVAN PASTOR OTVORIO „LORIST”

Bogata jesen na Novosadskom sajmu

Poskupqewe gasa gasi grejawe?

– Najavqena poskupqewa prirodnog gasa, ukoliko se obistine, mogla bi ugroziti grejnu sezonu jer je sistem kupovawa energenata po enormno visokim cenama, a da pri tom cena greja-

15. oktobra. Pojedini gradovi, kao {to su Trstenik, Kragujevac, Priboj, Bor, Majdanpek, imaju velike dugove iz prethodnih perioda i taj problem se poku{ava re{iti na sve na~ine,

wa bude niska, neodr`iv – izjarekao je Stojanovi}, navode}i vio je ju~e predsednik Upravnog da potra`ivawa toplana iznose odbora Udru`ewa toplana Deizme|u ~etiri i pet milijardi jan Stojanovi}. dinara.

On je izrazio o~ekivawe da Stojanovi} je najavio i da su }e se re{ewe na}i do kraja ove toplane spremne za predstoje}u sedmice, odnosno po~etkom idugrejnu sezonu i u 95 do 97 odsto }e, navode}i i da su gra|ani s slu~ajeva remonti su prakti~no najve}im primazavr{eni. Od 1. wima najnereoktobra toplane dovnije platibi trebalo da Udeo energenata {e, dok su oni s budu u pogonskoj u kalkulaciji cene najmawima, odspremnosti da, nosno penzione- grejawa iznosi blizu ukoliko naglo 70 odsto i ukoliko ri, najredovnije. nastupe hladni Po Stojanovidani, mogu grejagas bude poskupeo }evim re~ima, ti i pre 15. okto20 procenata, udeo energenata bra, kada forgrejawe bi trebalo malno po~iwe u kalkulaciji da poskupi 14 posto grejni period, cene grejawa iznosi blizu 70 odkazao je on. sto i ukoliko – Rezerve magas bude poskupeo 20 procenata, zuta su na nivou zaliha koje su grejawe bi trebalo da poskupi uglavnom ostale iz prethodne 14 posto. U ovom trenutku tosezone i u ovom trenutku su doplane “Srbijagasu” za prirodni sta male, zbog ~ega se pregovara gas duguju oko sedam – sedam i po s NIS-om da po~ne objediwena milijardi dinara, dok je dug za nabavka za sve toplane i da se mazut iz prethodne grejne sezopotpi{e sporazum o tome – rene regulisan ili }e to biti do kao je Stojanovi}.

U POGONU „FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA” U VR[CU

Nemci u Banatu zapo{qavaju 160 novih radnika Pogon poznate nema~ke kompanije „Fresenius Medical Care Srbija“ u Vr{cu ovih dana je zapo~eo novu liniju za monta`u artero-venskih sistema. Tu je pripremqen prostor za tu liniju, ure|ene su prostorije za garderobe i mesto gde }e se montirati ma{ine za ovaj proizvodni kapacitet u kojem }e se obezbe-

liku investiciju u Vr{cu ve} naredne godine u izgradwi velike moderne fabrike – rekao je predsednik @ivkovi}.

Dodao je da }e za mawe od mesec dana biti gotovi radovi na infrastrukturi u Tehnolo{kom parku koji predstavqa kqu~nu ta~ku industrijskog razvoja ovog grada i regiona, a

DNEVNIK

– Otvarawe sajamskih manifestacija na Novosadskom sajmu uvek ima poseban zna~aj, a posledwih nekoliko godina vidqivi su zna~ajni iskoraci kao rezultat rada i truda qudi koji prire|uju sajmove – rekao je potpredsednik Vlade Vojvodine i sekretar Sekretarijata za privredu I{tvan Pastor, otvaraju}i 43. me|unarodni sajam lova, ribolova i sporta „Lorist“, 43. me|unarodni sajam turizma, 19. me|unarodni sajam ekologije „Ekosvet“ i 17. me|unarodni sajam hortikulture. – Ova manifestacija je specifi~na i boqa nego pro{le godine jer u~estvuje vi{e izlaga~a iz inostranstva, a ima i onih koji prvi put nastupaju, {to je dokaz da je ovo interesantno tr`i{te na kojem se vredi pojaviti i da ova manifestacija ima visok rejting u regionu.

Strate{ki partner Sajma turizma je Bugarska, a po re~ima zamenika ministra ekonomije, energetike i turizma Bugarske Iva Marinova, za Bugarsku su izuzetno va`ni odnosi sa Srbijom, posebno u sferi turizma, ekonomije i politike. Po wegovim re~ima, ove godine Bugarsku je posetilo 160.000 turista iz na{e zemqe, {to je 50 posto vi{e nego lane, te }e turisti~ki poslenici iz ove zemqe predstaviti svoju celokupnu turisti~ku ponudu.

Posle sve~anog otvarawa, I{tvan Pastor je zajedno s generalnim direktorom Novosadskog sajma Goranom Vasi}em obi{ao sajamske hale i kazao da je ponuda raznovrsna, kompletna i bogata, a da je u skladu s tim i poseta. Pastor je rekao i da je turisti~ka ponuda Vojvodine dobra, ali da se

jo{ uvek se govori o potencijalima koje ova privredna grana ima, pa se mora mnogo vi{e raditi da bi se turizam razvio, te da su sajmovi sjajna prilika da se u svet po{aqe slika o na{oj zemqi, poruka o tome kakvi smo, {ta nudimo, jer je turisti~ki

privla~na zemqa otvorena zemqa.

Na prvoj jesewoj priredbi na Novosadskom sajmu nastupa oko 300 doma}ih i stranih izlaga~a, a sutra se otvara Prvi sajam kowarstva ”Horsvil”.

D. Mla|enovi}

STRUJU ]EMO UVOZITI, GAS POSKUPQUJE, A FALI I OGREVA

Nesta{ica ugqa i drva po Vojvodini Sasvim izvesno poskupqewe prirodnog gasa, kao i najave da }e struja poskupeti posle Nove godine, naterali su brojna doma}instva u Vojvodini da se jo{ jednom preispitaju kako }e se grejati ove zime. Ve}ina se, ponovo, okre}e ~vrstom gorivu, me|utim, i tu situacija nije sjajna. Naime, stovari{ta ogreva u ve}ini gradova Vojvodine zvrje poluprazna. Najve}a je nesta{ica ugqa iz Kolubarskih rudnika, a ni drva ba{ nema na pretek. Isporuke kasne, prave se spiskovi, cene rastu.

Kako saznajemo u Elektroprivredi Srbije, imaju problema u Kolubarskim rudnicima, a kopawe ugqa ote`ano je zbog usporenog iseqavawa naseqa Vreoci.

Prioritet je, kako ka`u, snabdevawe termoelektrana da bi se obezbedila nesmetana proizvodwa struje, a ono {to pretekne ide na tr`i{te. U na{u zemqu, ka`u dobavqa~i, sti`e i mawe ugqa i drva iz okolnih zemqa, a potra`wa je porasla u odnosu na pro{lu godinu. Cene su {arolike, a tona ugqa, u zavisnosti od kvaliteta, ko{ta od 4.000 i do 16.000 dinara, dok se kubik drveta kre}e od 3.000 pa i do 5.500 dinara.

U nekoliko novosadskih stovari{ta potvr|uju da je potra`wa pove}ana, tra`i se bilo kakav ogrev, ali ugqa iz “Kolubare” i Kostolca gotovo da nema, a nisu zna~ajne ni zalihe drveta, pa se ~ak prave i liste ~ekawa. Sli~na situacija je u jo{ nekoliko vojvo|anskh mesta.

U zrewaninskom preduze}u „Ogrev“ potvrdili su za „Dnevnik“ da cene drveta i ugqa nisu

Nigde ga nema U Vrbasu je trenutno nemogu}e prona}i ugaq jer nijedno od tri stovari{ta na kojima se prodaje trenutno nema na lageru ovog energenta. Kako su nam rekli, nove koli~ine drvenog ugqa su prakti~no na putu ka Vrbasu, a cena }e mu biti od 4.500 do 6.000 dinara tona. Osim na stovari{tima, ugaq se u Vrbasu mo`e nabaviti i preko nekolicine autoprevoznika, ali i u tom slu~aju na isporuku se ~eka desetak do petnaest dana. iste kao lane, a i snabdevawe ugqem je ote`ano.

– Morali smo da korigujemo cene ugqa zbog pove}anih ulaznih cena iz rudnika, a nisu zanemarqivi ni tro{kovi transporta do stovari{ta. U ponudi trenutno imamo vrlo smawene koli~ine ugqa, a wegova cena se kre}e od 5.500 dinara, koliko ko{ta najeftiniji, do 11.200 dinara kubik za kameni ugaq – re~eno nam je u „Ogrevu“. S nabavkom drveta nema ve}ih problema. Ovde prodaju is-

kqu~ivo bukovinu, i to po 4.400 dinara kubni metar, {to je tako|e ne{to vi{e nego lane.

Na ve}ini suboti~kih stovari{ta trenutno nema ogrevnog drveta niti ugqa u slobodnoj prodaji, a trgovci sa~iwavaju spiskove kupaca koji }e ogrev platiti gotovinom kad roba stigne, nakon ~ega sledi isporuka. Nekoliko stovari{ta u ovom gradu potpuno je prazno, a trenutno se za upla}eno drvo i ugaq ~eka oko mesec dana.

Kako ka`u na stovari{tima,

uzrok nesta{ice ogrevnog drveta su obilne ki{e krajem juna i po~etkom septembra, zbog ~ega drvose~e nisu mogle na vreme u se~u drva. Drvare su ove jeseni prodale tre}inu ogreva mawe nego u istom periodu lane, a trgovci tvrde da je, osim nesta{ice, uzrok slaboj prodaji i besparica. Ina~e, drva u Subotici dosti`u cenu i do 50 evra kubni metar. Ugaq nedostaje jer se u ovom periodu vi{e isporu~uje {e}eranama, pa ga rudnici mawe ostavqaju za slobodnu prodaju.

Kuqani su ispraznili stovari{ta, mada na jednom jo{ uvek postoji zaliha od petnaestak tona, koja }e verovatno biti prodata u kratkom roku, a cena drvenog ugqa u ovom gradu iznosi 5.500 dinara.

Ve}u koli~inu ugqa u okolini ima jedino stovari{te u Malom I|o{u, koje je i po ceni najpovoqnije: drveni ugaq se prodaje po 5.000 dinara tona, u {ta je ura~unat i prevoz do ku}e. S druge strane, preduze}a koja se bave distribucijom gasa bele`e sve ve}i broj doma}instava koja zbog visoke cene odustaju od te vrste grejawa te i ne ~udi {to je ove jeseni potra`wa za ugqem i drvima sve ve}a.

Ekipa „Dnevnika”

27. 9. 2010.

1.282,39187

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

diti posao za 160 radnika iz ovog grada.

Pogon su obi{li predsednik op{tine ^edomir @ivkovi}, wegov pomo}nik za infrastrukturu Dragi{a Vu~ini} i republi~ka poslanica Biqana Hasanovi}-Kora} i s rukovodstvom razgovarali o „Frezenijusovim“ planovima za pro{irewe proizvodwe u ovom pogonu.

– Zalagawe preduze}a „Fresenius“ da novi proizvodni pogon otvori ba{ u Srbiji nas sve veoma raduje. Osnovni ciq je zapo{qavawe i zbog toga je za nas od izuzetnog zna~aja {to }e se u Vr{cu zaposliti 160 qudi, i to ve} u novembru i decembru. S druge strane, veoma je bitno i {to }e „Frezenijus“ imati ve-

op{tina Vr{ac je pre svega partner „Frezenijusu“ i drugim investitorima.

– Ova oprema bi}e pu{tena u rad do kraja oktobra. Do kraja godine iskristalisa}e se sastav radnika sposoban da prati pun planirani kapacitet – rekao je direktor proizvodwe u pogonu Vojislav Bugarski.

Generalni direktor „Fresenius Medical Care Srbije“ Predrag Vrani} istakao je da ukupna ulagawa u ovaj projekat iznosi 750.000 evra. Dodao je da ova firma u svojim pogonima u Beogradu i Vr{cu zapo{qava 330 radnika, a u pet specijalnih bolnica u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu radi 115 radnika.

R. Jovanovi}

Promena %

Cena

Sistem-FTO Za{tita, Beograd

20,04

605

159.720

Agroba~ka, Ba~ka Topola

16,79

1.600

11.200

Bambi Banat, Beograd

9,45

14.912

23.694.490

Komercijalna banka, Beograd

2,72

8.408

201.800

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

1,03 Promena %

5.860 Cena

1.523.570 Promet

Vital, Vrbas

-10,71

750

^a~anska banka, ^a~ak

-10,40 -6,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Progres, Beograd

BELEX 15 (619,75 -0,50)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,04

2.735

385.595

Komercijalna banka, Beogwrad

-0,06

27.034

81.101

Energoprojekt holding, Beograd

-0,62

965

247.037

Agrobanka, Beograd

-1,64

6.967

1.316.822

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

94.560

Imlek, Beograd

-0,06

1.800

138.650

11.200

33.600

Soja protein, Be~ej

0,15

683

1.037.166

3.290

19.740

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.900

0,00

Privredna banka, Beograd

-5,74

115

25.805

0,29

680

369.920

-4,55 Promena %

105 Cena

4.330 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-6,00

3.290

19.740

Tigar, Pirot

-1,28

617

39.493

NIS, Novi Sad

-0,21

465

10.943.698

Meser Tehnogas, Beograd

-1,44

4.928

19.713

Soja protein, Be~ej

0,15

683

1.037.166

Alfa plam, Vrawe

-2,03

8.125

154.378

-10,71

750

94.560

Telefonija, Beograd

0,00

1.302

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,04

480

70.560

Politika, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Vital, Vrbas [idprojekt, [id

0,00

400

76.000

Veterinarski zavod, Subotica

-2,04

480

70.560

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK PRIMENA EFTA SPORAZUMA OD 1. OKTOBRA

sreda29.septembar2010.

KRPQEWE DR@AVNE KASE I BUYETSKE RUPE

Vlada se zadu`uje za jo{ 250 miliona evra

Srbija s Norve{kom i [vajcarskom

Specijalni sporazum o slobodnoj trgovini (EFTA) po~e}e da se primewuje od 1. oktobra i tim povodom Privredna komora Beograda, u saradwi s Upravom carina, sutra organizuje skup o specifi~nostima tog sporazuma i mog}nostima wegove primene, saop{tila je Komora.

Vlada Srbije odobrila je komercijalni zajam od ~etvrt milijardi evra od poslovnih banaka za finansirawe buxetskog deficita i dugova. Dr`ava }e se, ako Skup{tina Srbije odobri zahtev, za popuwavawe deficita buxeta i vra}awe dugova zadu`iti po kamati ve}oj od pet posto. Rok otplate kredita bi bio pet godina, uz po~ek od godinu dana.

Krediti }e biti uzeti od KBC banke, Nove kreditne banke Maribor, Eurobanke EFG, Vojvo|anske, Hipo Alpe-Adrjia i Erste banke i banaka koje su dale zajedni~ku ponudu, a to su Inteza, UniKredit, Rajfajzen i Sosijete `eneral banka, u 25 partija po deset miliona evra. Kamatne stope nisu iste za sve banke, pa je na referentnu kamatnu stopu dodatna mar`a KBC

banke 4,25 posto, Nove kreditne banke Maribor pet, Eurobanke EFG 5,2, Vojvo|anske 5,25, a kod Hipo, Erste i banaka koje su dale zajedni~ku ponudu 5,3 posto. Od KBC banke i Nove kreditne banke Maribor bi}e uzeta po jedna kreditna partija od deset miliona evra, od Eurobanke EFG, Vojvo|anske i Hipo po dve od po 20 miliona evra, a od Erste banke 30 miliona evra, u

tri kredita po deset miliona. Od banke Inteza, UniKredit, Rajfajzen i S@ banke dr`ava planira da uzme kredit od 140 miliona evra, u 14 partija po deset miliona.

Tro{kovi obrade kredita su 0,5 odsto iznosa, a otpla}iva}e se polugodi{we.

DOMA]A OSIGURAVAJU]A KU]A NA PREKRETNICI

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je s dr`avama ~lanicama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA – Norve{kom, [vajcarskom, Islandom i Lihten{tajnom, potpisala 17. decembra 2009. Taj sporazum omogu}ava izvoz srpskih proizvoda bez carina na tr`i{te koje ima 13 miliona stanovnika.

– Sporazum predstavqa veliku {ansu za srpske proizvo|a~e i izvoznike, i to je jo{ jedan korak ka boqem pozicionirawu Srbije u re`imu slobodne trgovine – rekao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Jankovi}.

U~esnici skupa od glavne inspektorke u Odeqewu Uprave carina za poreklo robe Milice [u{e }e saznati na koji na~in {to jednostavije da koriste prednosti koje EFTA sporazum ima za preduze}a u Srbiji, navedeno je u saop{tewu.

Op{tine na bilbordima Reklamni bilbordi s imenima osam gradova – In|ija, Subotica, Bujanovac, Vrawe, Leskovac, Pirot, Kragujevac i Loznica – s opisanim uslovima za ulagawe u te sredine, osvanuli su ju~e na Aerodromu “Nikola Tesla”.

Svaka od op{tina se predstavila onim u ~emu je najboqa i po ~emu je prepoznatqiva. Tako se Subotica reklamira obnovqive izvore energije uz slogan “Snaga inovacije” i sliku {arenog zmaja na vetru, a na posteru Kragujevca brzinometar pokazuje da je ovaj grad “U petoj brzini” kada su investicije u pitawu (asocijacija na “Fijat”).

Neizvesni kupac DDOR-a i sudbina 500 radnika?

Dok “Fondijarija” tra`i kupca za DDOR “Novi Sad”, zebwa se uvala~i u mnoge zaposlene u ovoj firmi. Kako su nam ju~e rekli neki od wih, strah od otkaza nije prisutan samo zbog prodaje DDOR-a ve} i zbog ~iwenice da prolaze tri godine od privatizacije wihove kompanije, ~ime isti~u i mnoge ugovorene obaveze koje je “Fondijarija” preuzela kupoprodajnim ugovorom.

Problem su i glasine. Dok se govori o opcijama i budu}im gazdama, 1.858 radnika strepi za svoju budu}nost jer kompanijom podu`e kru`i pri~a da je pet stotina ve} vi|eno za odlazak. Biv{im radnicima koji su pre napustili kompaniju uz novac iz socijalnog programa ponu|ene su i prekvalifikacije. [ta bi ih moglo ~ekati ovog puta zna}e se vi{e do kraja nedeqe jer se o~ekuje da tada u Novi Sad do|e direktor kompanije Kristijan Oto Noi. Nala`ewe novog vlasnika ne bi trebalo da traje predugo jer na{a ku}a u italijanskom vlasni{tvu ima odli~ne performanse.

S premijom od 128,1 miliona evra oni su lane bili na 50. mestu u regionu Centralne Evrope, po istra`ivawu koje ve} tradicionalno ~etvrtu godinu zaredom radi revizorsko-konsultantska ku}a”Dilojt”. To je i razlog {to italijanska strana ne `uri jer je

Najni`a penzija tre}ina zarade Dr`avna sekretarka u Ministarstva za rad i socijalnu politiku Radina Todorovi} kazala da }e najni`a penzija u Srbiji biti 33,5 odsto prose~ne zarade.

– Zahtev sindikata da najni`a penzija ne sme biti ni`a od 25 odsto prose~ne zarade nije u saglasnosti s realno{}u jer je ona ve} sad oko 32 odsto proseka primawa u Srbiji – izjavila je ona.

Ona podse}a na to da je najni`a penzija u osigurawu zaposlenih i samostalnih delatnosti 11.088 dinara, {to je oko 32 odsto prose~ne zarade za jul 2010.

Procewuje se da }e taj odnos

najni`e penzije i prose~ne zarade biti zadr`an do kraja godine.

– Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu predlo`eno je jednokratno podizawe najni`eg iznosa penzije, koja }e nadaqe biti uskla|ivana kao ostale penzije – istakla je Radina Todorovi}, predsednica ekspertske grupe koja je pripremala izmene Zakona o PIO prosle|ene Skup{tini na usvajawe.

Proceweno je, kako je navela, da }e jednokratnim podizawem najni`e penzije weno u~e{}e u prose~noj zaradi u 2011. biti oko 33,5 odsto.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,659

105,775

108,207

Australija

dolar

1

73,8892

75,3971

77,1312

103,342 73,663

Kanada

dolar

1

74,8117

76,3385

78,0943

74,5827

Danska

kruna

1

13,9112

14,1951

14,5216

13,8686

Norve{ka

kruna

1

13,0436

13,3098

13,6159

13,0037

[vedska

kruna

1

11,2233

11,4523

11,7157

11,1889

[vajcarska

franak

1

78,2628

79,86

81,6968

78,0232

V. Britanija

funta

1

121,78

124,265

127,123

121,407

SAD

dolar

1

77,0127

78,5844

80,3918

76,777

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 9. 2010. godine

Radnici se brinu i zbog prodaje kompanije, ali i zbog ~iwenice da prolaze tri godine od privatizacije DDOR-a, ~ime isti~u i mnoge ugovorene obaveze koje je „Fondijarija” preuzela ba{ DDOR kompanija koja “Fondijariji” donosi odli~an prihod.

Gubitak od preko 300 miliona evra donele su druge kompanije.

Naravno, oni koji eventualno odlu~e da do|u na srpsko tr`i{te }e, sem ovih podataka, pomno prou~iti i druge performanse. O tome {ta bi mogli da o~ekuju, partnerka za poslovno osigurawe Nada Su|i} je nedavno za “Sava magazin” rekla: – Tr`i{te osigurawa bele`i trend usporenog razvoja, a zbog

relativno malog prodora i skromnog u~e{}a premije osigurawa u BDP-u. To ostavqa veliki prostor za rast i razvoj, naro~ito ako se uzme u obzir broj stanovnika i privredni potencijal zemqe.

Sazrevawe tr`i{ta i razvoj svesti stanovni{tva o `ivotnim osigurawima kao alternativnim vidovima {tedwe zavisi izme|u ostalog i od poverewa javnosti u ovaj segment finansijskog sistema. Ima li {anse da se to izmeni u narednom periodu?

– U naredne dve godine ne o~ekujem veliku ekspanziju u ovoj oblasti – ka`e dugogodi{wi predsednik Udru`ewa osigurava~a i direktor “Delta |eneralija” Neboj{a Divqan. – [teta je {to se ova oblast ne razvija br`e jer bi to znatno pomoglo jeftinijem finansirawu infrastrukture. Tako je u svim zemqama pa {to ne bi bilo i ovde. A eventualni dolazak nekog od novih igra~a na na{e tr`i{te bio bi zanimqiv, ali ne bi ni{ta posebno izmenio. U osigurawu imamo slabu tra`wu, a ponuda je odli~na. Najve}e osiguravaju}e ku}e su ve} ovde.

Poslovawe osiguravaju}ih kompanija i u zemqama u tranziciji gde se tr`i{te razvilo jo{ je pod znakom krize. Najve}e ku}e su zabele`ile pad premija. Tako i prvoplasirana u Centralnoj Evropi za 2009, poqska PZU, ima pad od 20 odsto, druga, ^e{ka pojistovna, od 22,4, kao i sestrinska kompanija Kooperativa pojistovna od 4,8, ~etvrta, poqska “Varta” od 26,5 odsto. Na petom mestu je neko poznat: “Zavarovalnica Triglav” – kod wih je pad bio simboli~nih 0,6 odsto.

Godina koja je u toku, a ~ije }emo podatke sabirati, godina je racionalizacije poslovawa. Tek ostaje da se vidi kako }e to te}i u DDOR-u.

D. Vujo{evi}

NASTAVQAJU SE SINDIKALNI PROTESTI

Drugo upozorewe dr`avi

Savez samostalnih sindikata Srbije danas }e u Boru odr`ati drugi u nizu protesta zbog lo{e ekonomske i socijalne situacije u zemqi i te{kog polo`aja radnika i penzionera.

Kako je saop{tila ta sindikalna organizacija, na protestu u Boru govori}e predsednik SSSSa Srbije Qubisav Orbovi}, a u~estvova}e i predstavnici drugih sindikalnih centrala i sindikata, kao i gra|ani Bora i drugih gradova, penzioneri, nezaposleni, taksi voza~i i |aci. Op{tin-

sko ve}e SSSS-a u Boru ranije je najavilo da }e protest biti odr`an i zbog predlo`enih izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu koje su dostavqene Skup{tini Srbije na usvajawe.

“U srcu rudarske Srbije bi}e nastavqena na{a pravedna borba za dostojanstven rad, `ivot sada{wih i budu}ih penzionera i budu}nost na{e dece”, navodi se u saop{tewu Sindikata, i dodaje da }e protesti biti organizovani i u drugim gradovima Srbije. Najbrojniji sindikat u Srbiji smatra da }e izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu biti umawena prava i ugro`en polo`aj sada{wih i budu}ih penzionera.

POKRAJINSKI SEKRETAR MIROSLAV VASIN U ZREWANINU

Nema para za BEK na lepe o~i

– [to se nas ti~e, pri~a oko zrewaninske Industrije mesa BEK u ovom trenutku je definitivno zavr{ena – poru~io je na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj u Gradskoj ku}i u Zrewaninu, pokrajinski sektretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

On je, obrazla`u}i opoziv odluke o dodeli subvencija BEK-u, rekao da }e Vlada Vojvodine pomo}i ovom preduze}u bude li ono u narednih {est meseci poslovalo pozitivno, radnicima redovno ispla}ivalo zarade i upla}ivalo doprinose. U sada{wim okolnostima, dodao je on, to nije mogu}e.

Reaguju}i na pretwu generalnog direktora BEK-a @arka Milidragovi}a da }e fabrika tu`iti Pokrajinski sekretarijat za rad i zapo{qavawe jer ne prihvata odluku o stavqawu van snage re{ewa o dodeli subvencija za zapo{qavawe 120 radnika, Vasin je istakao da nema ni{ta protiv toga da se s predstavnicima zrewaninske mesne industrije susretne na sudu.

– Mislim da }e svi argumenti pokazati da sam spre~io da velike dr`avne pare – 15,6 miliona dinara, odu u preduze}e koje prati problemati~no poslovawe – dodao je Vasin, i detaqno predstavio genezu celog slu~aja odobravawa bespovratnog finansijskog

Dogovor retko kr{en Iz vojvo|anskog buxeta ove godine izdvojeno je 260 miliona dinara za stimulisawe samozapo{qavawa i onih poslodavaca koji `ele da otvore nova radna mesta.

– Tih 260 miliona, u saradwi s Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, pretvorili smo u gotovo 2.000 novih radnih mesta – napomenuo je Vasin. Jedan od uslova za dobijawe subvencija je da poslodavac garantuje da }e zaposlene dr`ati u radnom odnosu najmawe dve godine. Ukoliko ta odredba bude prekr{ena, Pokrajina napla}uje dati novac i vra}a ga u buxet.

– Bilo je vrlo malo slu~ajeva da smo morali tako postupiti – precizirao je Vasin. podsticaja a kasnije i opoziva te odluke.

Po wegovim re~ima, Pokrajinski sekretarijat je imao `equ da pomogne zapo{qavawe 120 radnika u BEK-u, u kojeme dugo nije bilo proizvodwe. Jo{ dok su trajali razgovori s Milidragovi}em, do Vasina i wegovih saradnika po~ele su da pristi`u informa-

cije o tome da ovda{wa fabrika prethodnih godina nije bila pouzdan partner. U javnosti je krenula i lavina optu`bi da vojvo|anska vlada poma`e one koji su do sada mnoge prevarili. Javqala su se i mnoga preduze}a kojima BEK duguje novac, prevareni dobavqa~i, o ~emu je “Dnevnik” pisao u vi{e navrata.

– Tada sam pokrenuo neku vrstu istrage o ta~nosti svega {to je navedeno. Ispostavilo se da ima mnogo indicija da je poslovawe BEK-a sumwivo i da na{e subvencije mogu poslu`iti za druge stvari, a ne za ono za {ta su namewene. Pozvali smo direktora Milidragovi}a i predo~ili mu sva dokumenta do kojih smo do{li. U tom trenutku je sagnuo glavu, a sada tvrdi da mu nije jasno zbog ~ega je odluka o subvenciji opozvana – ispri~ao je Vasin.

Milidragovi} je tako|e priznao da BEK nije u stawu da obezbedi bankarsku garanciju koju je Pokrajinski sekretarijat tra`io. Dogovoreno je da firma polo`i hipoteku, ali da ona bude validna, i da se odnosi na objekat ~ija je vrednost duplo ve}a od subvencije.

– Ta~no je da je Milidragovi} doneo hipoteku. Procenili smo, me|utim, da vrednost objekta pod hipotekom ne odgovara novcu koji ula`emo. Istovremeno, Ve}e poverilaca nije dalo saglasnost za tako ne{to, s obzirom na to da je preduze}e u ste~aju, {to zna~i da hipoteka nije bila pravno ispravna – obrazlo`io je Vasin razloge svoje naknadne odluke, i poru~io da nakon ju~era{we preskonferencije prekida daqu pri~u o BEK-u. @. Balaban

POQOPRIVREDA

sreda29.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

6

SRBIJA U BORBI PROTIV BESNILA

Od Evrope – 16 miliona evra Prva nacionalna kampawa za vakcinaciju protiv besnila u Srbiji, koju }e finansirati Evropska unija, po~e}e u oktobru i sprovodi}e se naj-

Vakcine za besnilo dobavqa}e se iz ~e{ke kompanije „Bioveta“, koja je dobila posao na tenderu raspisanom u Briselu OSNOVANA KOMISIJA ZA PIK „BE^EJ”

I dr`ava i gazda spasavaju kompaniju Da bi se nagomilani problemi u PIK-u „Be~ej“ po~eli re{avati, osnovana je dr`avna komisija, ~iji }e zadatak biti da pre~e{qa poslovne kwige i poslovawe kompanije. Na taj na~in ocenilo bi se koje bi to mere dr`ave i vlasnika PIK-a bile najefikasnije i najpovoqnije za zaposlene u najve}oj vojvo|anskoj agrarnoj kompaniji.

izabrali stru~ne qude koji }e raditi pravno-tehni~ke poslove. O~ekujem da }emo, ako bude sve teklo onako kako smo zamislili, ve} za mesec dana imati zna~ajne rezultate – kazao je Vasin ju~e, posle prvog sastanka dr`avne komisije.

On je naglasio da je re~ o zajedni~koj aktivnosti obe vlade, menaxmenta PIK-a „Be~ej“ i

I sindikalci ukqu~eni Predstavnici oba reprezentativna sindikata u PIK-u „Be~ej“, i SSS-a i „Nezavisnosti“, ukqu~eni su taj posao da bi zaposleni imali uvid u sve aktivnosti koje se sprovode. Kroz socijalni dijalog zaposleni u PIK-u „Be~ej“ bi}e informisani o svemu {to se radi.

Predsednik komisije je pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, koga je imenovala Vlada Vojvodine. ^lanovi su predstavnik Vlade Srbije Zvonko Nikezi}, predstavnici Ministarstva poqoprivrede Zoran Jeli~i} i Mom~ilo Mitreski, i u ime lokalne samouprave Ferenc Ber~ek.

– Na{ zadatak je da organizujemo i koordiniramo sagledavawe stawa u PIK-u „Be~ej“ s predlogom mera koje }e biti preduzete. Na{a obaveza je da sara|ujemo s menaxmentom kompanije da bismo, i jedni i drugi,

kompanije „Irva“, u ~ijem sastavu je be~ejski kombinat.

– Siguran sam da rad koji }emo ulo`iti u periodu pred nama ne mo`e ostati bez dobrog efekta, da }e doprineti da do|emo do kvalitetnog predloga re{ewa. Ujedno, nadam se da ovakav na~in zajedni~kog rada organa dr`ave, lokalne samouprave i menaxmenta zna~ajnog preduze}a mo`da mo`e biti obrazac za re{avawe problema i u nekim drugim kolektivima ovakvog zna~aja u Vojvodini, pa i Srbiji – istakao je Vasin.

V. Jankov

Dobro idu paorski krediti Do sada je oko 7.850 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede od ukupno 51,3 milion evra.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, do sada je osam banaka odobrilo 29,5 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehaniza-

cije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata. Istovremeno je jedanaest banaka isplatilo oko 21,8 milion evra kratkoro~nih kredita, koji se naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama...

Prethodne nedeqe odobreno je jo{ oko 250 kredita za poqoprivredne proizvo|a~e, ukupno vrednih oko 1,8 milion evra, podse}a se u saop{tewu Ministarstva poqoprivrede.

mawe pet godina uzastopno, dva puta godi{we, najavqeno je ju~e, povodom Svetskog dana borbe protiv besnila, 28. septembra.

Vakcine za besnilo dobavqa}e se iz ~e{ke kompanije „Bioveta“, koja je dobila posao na tenderu raspisanom u Briselu.

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da se zdravstvena bezbednost u Srbiji zna~ajno popravila, i naglasio da sledi vakcinacija i kontrola divqih `ivotiwa i osposobqavawe Uprave za veterinu i inspekcijskih slu`bi da reaguju u sli~nim situacijama. On je istakao da su sve aktivnosti koje se obavqaju na suzbijawu besnila, osim iskorewivawa te opake

bolesti, usmerene i na olak{avawe izvoza doma}ih mesnih proizvoda na strano tr`i{te.

Prvi savetnik Delegacije EU u Srbiji Endru Hedi rekao je da vrednost realizovane ili pla-

nirane podr{ke Evropske unije Srbiji za borbu i iskorewivawe besnila i drugih bolesti `ivotiwa – klasi~ne sviwske kuge, prema{uje 16 miliona evra.

U posledwih pet godina u Srbiji se registruje u proseku oko 200 slu~ajeva besnila kod `ivotiwa godi{we. Najve}i broj bolesnih `ivotiwa je me|u divqim (vi{e od 85 odsto), i to naro~ito lisicama, koje su zastupqene s preko 90 odsto u ukupnom broju obolelih divqih `ivotiwa.

OTKUP UQARICA PO RAZLI^ITIM CENAMA

Ko soju proda za izvoz, dobije 30 dinara Prera|iva~ka industrija obnarodovala je cenu za kilogram soje od 27 dinara, tri i po dinara vi{u od one s kojom je po~eo otkup pro{le godine. Istovremeno, vojvo|anskim ratarima ovih dana izvoznici pla}aju 30 dinara kilogram. Oni koji imaju priliku da soju prodaju po toj ceni ne oklevaju jer ne o~ekuju uskoro zna~ajnije promene na tr`i{tu.

la je do sada vi{e od 100.000 tona suncokreta, a o~ekuje jo{ neke koli~ine do kraja `etve.

Poqoprivrednici s kojima smo razgovarali, pak, smatraju da soja ne bi trebalo da ko{ta ispod 300 evra tona.

– Na`alost, kod nas kao da va`i nepisano pravilo kojeg se dr`e otkupqiva~i – da ne mo`e da nas „strefi“ dobar rod i dobra cena – ka`e za „Dnevnik“

Blagi rast – Soja ove godine ne}e biti isplativa kao prethodne tri, prosto zbog toga {to je ima, i u svetu i kod nas – ka`e za „Dnevnik“ direktor Produktne berze @arko Galetin.

On o~ekuje da }e, kada se zavr{e transakcije ugovorene proizvodwe, odnosno kada prera|iva~i otkupe ugovorenu koli~inu, ozbiqnije proraditi tr`i{te. Do}i }e do blagog rasta, ali opet soja ne}e imati cenu kao pro{le godine, veli on.

Naime, kako je „Dnevniku“ re~eno u „Viktorija grupi“, u ~ijem su sastavu „Viktorija oil“ i „Sojaprotein“, odre|ena je otkupna cena od 27 dinara po kilogramu, plus PDV. Pomenimo, to nije akontna, ve} krajwa cena.

– Toliko }e proizvo|a~i dobiti na ruke. Mi pla}amo i pripadaju}e tro{kove, kao {to su transport do silosa, su{ewe, zapravo sve {to od tih izdataka imamo. Ni{ta od toga ne optere}uje ratare. Naravno, na tih 27 dinara ide i pripadaju}i PDV – kazala nam je direktorka marketinga „Viktorija grupe“ Natalija Kurjak.

Ina~e, otkup soje je na samom po~etku, a kako ka`u u ovoj kompaniji, zadovoqni su prilivom zrna u silose. Pomenimo, „Viktorija grupa“ otkupi-

BERBA GRO@\A U „VR[A^KIM VINOGRADIMA”

U izgledu beri}etna godina berbu, pa }e radnici za U najve}em broju sela obran kilogram dobiti u okolini Vr{aca su od 1,45 do 1,90 dinara, pod vinogradima, a padi{to uglavnom zavisi ne Vr{a~kih planina s od sorte gro`|a. pogodnim klimom pruIna~e, „Vr{a~ki vi`aju mogu}nost za uspenogradi“ u proseku go{nu proizvodwu grodi{we proizvedu oko `|a. Tako je i ove godideset miliona litara ne. Ovih dana i na planvina, od ~ega se oko ta`ama jo{ uvek druosam miliona proda. {tvenog preduze}a „VrMesta za zalihe uvek {a~ki vinogradi“ na ima, raspola`u savreoko 1.700 hektara po~ela meno opremqenim poje berba ranih sorti. Na drumom, kapaciteta 34,2 parcelama pod {aslom u miliona litara. I dok su vinoberbi je anga`ovano 120 sezonatako }e tokom jeseni ovde posla gradari anga`ovani oko orgaca, od kojih je stotinu iz drugih biti na pretek.

Tokom ove rane jeseni na nizacije berbe, menaxmet se krajeva, a samo dvadesetak iz planta`ama „Vr{a~kih vinobori s pronala`ewem poslovVr{ca. grada“ posao }e na}i i do 800 nog partnera – tra`i se neka Rukovodilac pogona „Vinood poznatih vinarskih gradi“ Vasa Zizovski ka`e da je zbog posledwih Tokom ove rane jeseni na planta`ama ku}a iz zapadnih zemaqa. Od pro{le godine ki{a berba malo kasnila, ali ovde se nadaju da „Vr{a~kih vinograda“ posao }e na}i i dr`ava je raskinula kudo 800 sezonaca iz cele Srbije poprodajni ugovor na}e s 1.172 hektara pod kon neuspe{ne privatirodnom lozom nabrati sezonaca iz cele Srbije, a Zizacije i op{tinski oci s reoko osam miliona kilograma zovski ka`e da }e na po~etku sornim ministarstvom jo{ gro`|a. Sada se bere {asla, a poanga`ovati 500 bera~a, {to }e uvek tragaju za uspe{nim potom redom pristi`u muskat otozavisiti od vremenskih prislovnim partnerom. nel, beli i sivi burgundac, italika. Utvr|ena je i cena za R. Jovanovi} lijanski rizling, smederevka i

proizvo|a~ iz Ka}a Vojislav Male{ev, koji nam je tako|e potvrdio informaciju da su ratari u Sremu i okolini Novog Sada soju prodali izvoznicima za 30 dinara kilogram plus PDV. On podse}a na to da je pro{le godine soja kupovana od ratara po istom scenariju kakav je bio ove godine s p{enicom.

Naime, krenulo se sa 16 ili 17 dinara po kilogramu, pa su najve}i prera|iva~i iza{li s cenom od 23,5 dinara, da bi se ona vrlo brzo popela na 27 i 28, a kasnije i na 40 dinara.

– Dobro je, naravno, kada cene na{e robe idu navi{e, ali kajmak na kraju ipak ne skinemo mi. Te skokove koriste oni {to nam prodaju inpute, na primer, pa je kilogram MAP-a, i to subvencionisanog, lane

ko{tao 27, a sada je 40 dinara.

Ne prolazimo dobro, pogotovo ako prodajemo robu „na zeleno“ ili je razmewujemo za inpute – ka`e Male{ev.

Uglavnom, u celoj }e pri~i, izgleda, najboqe pro}i izvoznici. Wihova ra~unica je od-

grama sojine sa~me ko{ta kao kilogram soje – veli Male{ev.

Elem, uve{}emo dosta sojine sa~me i opet imati potpuno paradoksalnu situaciju.

Ina~e, ove godine se o~ekuje dobar rod soje. Stru~waci pro-

Kao nigde, kod nas je sojina sa~ma skupqa od zrna, tako da }e trgovci napraviti dobar posao izvoze}i soju, a uvoze}i sa~mu li~na. Naime, na{e tr`i{te soje je specifi~no jer wenog derivata, odnosno prvog poluproizvoda – sojine sa~me – nemamo dovoqno. A kao nigde, kod nas je sojina sa~ma skupqa od zrna, tako da }e trgovci napraviti dobar posao izvoze}i soju a uvoze}i sa~mu.

– Napoqu je kilogram soje kao 1,1 kilogram sojine sa~me.

Kod nas je obrnuto – 0,8 kilo-

cewuju da }e ove godine prinosi biti rekordni, pa bi sa 150.000 hektara, koliko je sojom zasejano, moglo biti po`weveno vi{e od 400.000 tona.

Na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo o~ekuju prose~an rod vi{i od 2,7 tone po hektaru. Ka`u da }e i semenska soja tako|e biti veoma kvalitetna.

S. Glu{~evi}

EU i daqe protiv GM-useva Predlog da se ~lanicama Evropske unije dozvoli da same odlu~e o tome da li }e dozvoliti gajewe genetski modifikovanih (GM) useva do`iveo je veliki neuspeh, budu}i da su mu se usprotivile mnoge od velikih ~lanica.

Na sastanku ministara poqoprivrede EU u Briselu, Nema~ka, Francuska, Italija i

[panija su izrazile duboku sumwu u sprovodqivost tog plana i stavile pod znak pitawa wegovu saglasnost s propisima na unutra{wem tr`i{tu bloka. Da bi bio usvojen, plan Evropske komisije, donet u julu, treba da dobije podr{ku ve}ine ~lanica EU i poslanika Evropskog parlamenta, u okviru glasa~kog sistema Unije,

koji daje ve}im ~lanicama vi{e glasova pri dono{ewu odluka.

– Mislim da ne mo`emo o~ekivati kompromis ili konsenzus tokom nekoliko slede}ih meseci – treba jo{ mnogo toga da se uradi – izjavila je belgijska ministarka poqoprivrede Sabina Laruel, koja je predsedavala sastankom.

PO^IWE KAMPAWA „PRIRODNO IZ SRBIJE”

Organsko – {ansa za male poqoprivrednike Sutra po~iwe jednogodi{wa edukativno-promotivna kampawa Ministarstva poqoprivrede „Prirodno iz Srbije“.

Ministar Sa{a Dragin ka`e da je re~ o kampawi nacionalnog karaktera, a ciq joj je da promovi{e male poqoprivredne proizvo|a~e i da potro{a~ima ponudi najbitnije informacije o kvalitetu i bezbednosti hrane. Predsednica Nacionalnog udru`ewa za razvoj organske

proizvodwe „Serbija organika“ Nada Mi{kovi} kazala je da Srbija ima velike potencijale da proizvodi organsku hranu.

– Ideja nam je da u narednih pet do deset godina u Srbiji oko milion hektara bude pod organskim usevima, {to bi bilo oko 20 odsto ukupne poqoprivredne proizvodwe – kazala je ona, ali nije mogla precizirati kolike su trenutne povr{ine jer jo{ uvek nema ta~ne evidencije o tome.

Po wenim re~ima, organska proizvodwa u Srbiji postoji 20 godina, ali nikada nije ura|en ta~an popis koliko i ~ega ima, zbog ~ega je po~ela izrada projekta „Ko je ko u Srbiji u organskoj proizvodwi“, pa bi do kraja godine, kako je dodala, trebalo da bude zavr{ena evidencija proizvo|a~a i prera|iva~a organske hrane.

S. G.

PRODAJA MARKICA ZA PREVOZ

IZLO@BA U ARHIVU VOJVODINE

Banovina od temeqa do krova Izlo`ba „Izgradwa banske palate u Novom Sadu“ mo`e se pogledati u Arhivu Vojvodine do 29. oktbora, radnim danom od 8 do 14 ~asova. Za kolektivne posete treba se pismeno obratiti Arhivu, a pojedinci to mogu u~initi bez najave. Obilazak postavke koja je predstavqena kroz odabranu arhivsku gra|u je besplatan.

Z. D.

Pokazne i mla|im osnovcima Gradski prevoznik po~eo je da prima zahteve |aka do deset godina starosti za izradu godi{wih u~eni~kih pokaznih karti koje }e va`iti za sve zone tokom {kolske godine. Izrada pokazne ko{ta 560 dinara, a pokazna markice 1.860 dinara. Zahtevi se predaju na kiosku gradskog prevoznika u

[afarikovoj ulici. Potrebno je da u~enik ima overen zahtev od strane {kole, fotografiju i zdravstvenu kwi`icu na uvid radi identifikacije.

Ujedno, Gradsko saobra}ajno preduze}e (GSP) je po~elo prodaju oktobarskih mese~nih markica za gradski i prigradski prevoz. Radnim danom mar-

kice se mogu kupiti na terminalima u [afarikovoj ulici, kod @elezni~ke stanice i kod Futo{ke pijace. Zaposleni markice mogu uzeti na {alteru MAS-a, radnim danom od 7 do 15 ~asova. Septembarske mese~ne markice va`e do 5. oktobra.

Z. D.

Novosadska sreda29.septembar2010.

Mrdawe (nije) u modi

G

vqa? Naravno, na wega se ne mo`e zalepiti etiketa, tako da se svaki dinar utro{en u tu svrhu isplati, a ako je nekima novac zaista problem, tu su igrali{ta na otvorenom za pikawe fudbala i basketa i na kraju krajeva gradske ulice po kojima se mo`e yogirati. Zna~i, sve je stvar voqe.

O tome da li je boqe sedeti pred ra~unarom ili u kafi}u, ili se dobro oznojiti na „fuci“ ne}emo tro{iti re~i. Stvar je jasna kao dan, samo se treba mrdnuti. Ju~era{wi javni ~as drevne kineske ve{tine tai-~i ~uan odr`an na Trgu slobode pravi je primer za to.

B. Markovi}

SUTRA ORGUQA[KI KONCERT U KATEDRALI

Ve~e Bahove muzike Koncert muzike za orguqe „Ve~e Johana Sebastijana Baha“ koji se organizuje u okviru me|unarodnog festivala „Timorgelfest 2010“ bi}e odr`an sutra u @upnoj crkvi Imena Marijina. Nastupi}e sedam orguqa{a iz Rumunije i Ma|arske i orguqa{ica Milica Debelnogi}, studentkiwa zavr{ne godine Odseka za muziku novosadske

Akademije umetnosti. Festival „Timorgelfest 2010“ je po~eo u Temi{varu a nastavi}e se u Budimpe{ti i Be~u. Organizator koncerta u Novom Sadu na kome }e biti izvo|ena dela za orguqe Johana Sebastijana Baha je Muzi~ka omladina Novog Sada.

Koncert po~iwe u 19 sati a ulaz je besplatan.

I. S.

„Spomenak” pred Novosa|anima U Novosadskom klubu u Zmaj Jovinoj 3/1 danas }e od 18 ~asova gostovati hor „Spomenak“ sa dirigentom Damirom Milo{evi}em.

Ulaz je besplatan.

B. M.

V REMEPLOV

Humanost platio glavom Poslanik ma|arkog parlamenta Baj~i @ilinski Endre, pro{irio je 29. septembra 1942. svoju javnu optu`nicu protiv odgovornih za raciju u Novom Sadu i na {efa General{taba Sombatheqa Ferenca. Ali, {ef dr`ave, Horti Miklo{, obustavio je svaki postupak protiv svih koje je ozna~io Baj~i @ilinski. Ovaj poznati publicista i advokat bio je pristalica zbli`avawa srpskog i ma|arskog naroda, ta~nije saradwe Ma|arske i Jugoslavije. Zbog takvih stavova, wega su ma|arski fa{isti ubili nekoliko dana pre ulaska Crvene armije u Ma|arsku.

N. C.

Oktobarske markice karlova~ki sredwo{kolci i studenti mo}i }e da kupe od petka, 1. oktobra po ceni ni`oj za 600 dinara od redovne. Sa toliko novca }e za svakog od |aka i studenata karlova~ka op{tina i Pokrajinski sekretarijata za obrazovawe u~estvovati u pla}awu tro{kova wihovog prevoza. Markice za oktobar oni mogu da kupe na terminalu JGSP-a „Novi Sad“ kod `elezni~ke stanice.

Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ojazne dece je sve vi{e, prodavnice brze hrane ni~u na svakom }o{ku, qudi se mahom hrane „sa nogu“, a mnogi su skloni da tvrde da je to usud savremenog `ivota. Me|utim, ~ini se da sve to ne bi bio preveliki problem kada bi qudi, i mladi i oni stariji, bili malo aktivniji i kada bi se potrudili da te kalorije spr`e.

Izgovor za nebavqewe ve`bama uvek je lako prona}i, ali je ~iwenica da u gradu svako mo`e da izabere ne{to po svojoj meri kako bi se razmrdao, jer je ponuda sportskih klubova, teretana, i raznih kurseva rekreacije zaista velika.

Sad, neki }e re}i da sve to ko{ta, ali koja je cena zdra-

Markice za karlova~ke |ake u petak

U PODZEMNOM PROLAZU

Danas rasklapaju stare stepenice?

Demonta`a starih pokretnih stepenica u podzemnom prolazu trebalo je da po~ne ju~e, ali se o~ekuje da }e taj posao ipak krenuti danas. ^im stare stepenice budu uklowene po~e}e ugradwa novih.

Jedan deo oko podzemnog prolaza mora}e da se ogradi, a u ciqu bezbednosti sugra|ana i radnika koji }e vaditi odnosno montirati stepenice. Posao bi trebalo da bude zavr{en u roku od mesec dana.

Postavqawe novih stepenica je vi{e nego potrebno, jer stare su neispravne i vi{e se ne

Foto: F. Baki}

mogu popravqati. Do sada su vi{e puta stradale od betonskih `ardiwera koje su niz wih gurali huligani, ili od vode koja se slivala i dovodila do kvara na motoru. Zato u ovom preduze}u strahuju, jer ni sada ne}e postojati na~in da se nove pokretne stepenice za{tite od takvih situacija.

Kako je ranije potvr|eno u tom preduze}u, Grad je do sada ulo`io nekoliko miliona dinara u wihovo odr`avawe i popravku a nove modernije pokretne stepenice Novosa|ane }e ko{tati 12 miliona dinara.

Q. Na.

SINDIKAT ZAKAZAO ZA 22. OKTOBAR

Na Trgu slobode protest zbog penzija Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Novog Sada organizova}e 22. oktobra protest u 14 ~asova na Trgu slobode nezadovoqan predlogom Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu zaposlenih.

Sekretar Gradskog ve}a Nada Vidovi} pozvala je gra|ane bez obzira na radni status a posebno mlade, da u~estuju u prote-

stu, jer predlo`ena regulativa pove}ava starosnu i radnu granicu za odlazak u penziju. Kako je rekla, sindikat }e ve} od danas na Sajmu lova i turizma na Novosadskom sajmu po~eti da deli flajere da bi obavestio gra|ane {ta ih ~eka ukoliko se zakon usvoji i da zato dignu glas.

Z. D.

Prodaje se napu{teni splav Napu{teni splav „Lokvaw“, poznatiji kao „Varadero“, koji se godinama nalazio na ulazu u Dunavac sa strane [tranda, a koji je posledwih godina predstavqao opasnost za kupa~e, stavqen je na licitaciju. Tro{ni splav koji trune na Dunavu i miri{e na nesre}u je, prema saznawima „Dnevnika“, u vlasni{tvu „Gradskog zelenila“, koje ga je dalo u zakup nekome ko ugovor nije ispo{tovao, te je prestao da radi. Re{ewe o zabrani rada iz bezbednosnih razloga donela

je Lu~ka kapetanija u aprilu 2008. godine.

Ispred „Lokvawa“ je pretpro{log leta postavqen i znak za zabranu prilaska, jer je dotrajala i oronula krovna i podna konstrukcija deci slu`ila za skakawe u vodu, na mestu na kojem je kupawe zabraweno. „Gradsko zelenilo“ je raspisalo oglas za prodaju „Lokvawa“ na javnoj licitaciji, po po~etnoj ceni od 2,5 miliona dinara, bez PDV-a.

I. B.

„Moj sala{” posledwi put „Moj sala{„, posledwa pijaca ove godine, odr`a}e se sutra na platou ispred Spensa od 14 do 20 ~asova. Tada }e biti dodeqena diploma za doprinos organskoj poqoprivredi i zavr{i}e se edukativni program „Organska poqoprivreda. Dobra za prirodu, dobra za decu!“ Pijaca „Moj sala{„ jedinstvena je zbog raznovrsne, kvalitetne i sve`e organske hrane.

J. @.

Foto: S. [u{wevi}

Semafori na novim stubovima Na raskrsnici Balzakove i Ulice Narodnog fronta radnici „Puta“ ju~e su po~eli da postavqaju nove stubove za semafore a, kako saznajemo u pomenutom preduze}u, posao se radi po hitnom postupku jer su stari bili dotrajali. Po zavr{etku radova, na ovoj raskrsnici staja}e tri nova stuba sa svetlosnom signalizacijom.

B. M.

PREDAVAWE U KIC „MLADOST” U FUTOGU

Boqe spre~iti nego le~iti

Predavawa o prevenciji raka dojke i raka grli}a materice danas }e u 18 ~asova, u prostorijama KIC „Mladost“, Cara Lazara 42, u Futogu, biti nastavqen projekat „Boqe spre~iti nego le~iti“ Doma zdravqa „Novi Sad“. Predavawe „Dodir

za miran san“ odr`a}e Qiqana Vujovi}, „Karcinom grli}a materice“ dr Aqo{a Mandi}. Posetiteqke }e imatio priliku i da nau~e kako da urade samopregled dojke, {to predstavqa prvi korak u ranom otkrivawu raka.

A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama na Telepu, od 8 do 11 sati Polgar Andra{a 40 C, od 8 do 12 sati Rakova~ka od 30 do 50.

Tranxament, Ribwak: od 8.30 do 13 sati deo Gorweg puta i Bokternica, Dowi put, Gorwi put 19 i 21, Kameni~ki put 50, 52 i 54, pilana “Mari}”. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati deo vikend naseqa Kara{ i deo naseqa Kraqev breg. Sremski Karlovci: od 8.30 do 12.30 sati

Ulica bra}e An|eli}a od 15 do 55 i od 16 do 50, Mi~urinova, Ulica patrijarha Raja~i}a od Gorwe crkve do centra, Po{tanska, Vojvo|anska, @elezni~ka, Bogoslovija, Internat, Ulica bra}e Dejanovi}a, Teodora Kra~una, Tr`ni centar, Trg Branka Radi~evi}a od 7 do 15, vrti} „Kockica“, Dunavska, predajnik Telekoma, Beogradski put do `elezni~ke stanice, Savezni centar za mehanizaciju, Stefaneum, `elezni~ka stanica.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda29.septembar2010.

c m y

8

DNEVNIK

„RADOSNO DETIWSTVO” RAZVILO MRE@U PROTIV ZLOSTAVQAWA

„Zaborave” da do|u po mali{ana u vrti} Foto: S. [u{wevi}

FINALE SPORTSKOG PROJEKTA U SOKOLSKOM DOMU

Fer plej `ivotni putokaz

Finale sportskog projekta namewenog osnovcima "Budi fer -pokreni igru 2010" odr`ano je ju~e na terenima Sokolskog dru{tva Vojvodine, gde se na jednom mestu okupilo oko dve stotine {kolaraca iz {est mesta.

- @eleli smo da kroz ovaj projekat nau~imo decu kako da po{tuju pravila fer igre i to ne samo u sportu ve} i u `ivotu.

Istovremeno smo promovisali zdrav na~in `ivota i pokazali deci kako da ~uvaju sopstveno zdravqe ali i okru`ewe u kojem `ive - objasnio je predsednik Sokolskog dru{tva Vojvodine, Dejan Madi}.

"Budi fer - pokreni igru" je pilot projekat Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu koji je realizovan tokom protekle tri godine u partnerstvu sa lokalnim samoupravama

i osnovnim {kolama sa teritorije AP Vojvodine. Ove godine, u finalnom takmi~ewu su u~estvovala deca od petog do osmog razreda iz osnovnih {kola iz Srpske Crwe, Ba~ke Palanke, Kawi`e, Kova~ice, Sente i Stare Pazove. Oni su se ju~e takmi~ili u pet sportskih disciplina: borewe, atletika, gimnastika, rukomet i ko{arka.

- Ovim projektom pribli`ili smo sport mladima i {to je va`nije, potrudili se da im objasnimo kako da slave pobedu ali i kako da podnose poraz, kao i da budu tolerantni, nenasilni i po{tuju protivnika koji je danas na sportskom terenu a sutra mo`e biti u `ivotu - dodao je pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli}, koji je na otvarawu ove manifestacije pozdravio mlade takmi~are.

J. Zd.

"DNEVNIK" I "LAGUNA" POKLAWAJU KWIGE

„Jedan dan” nesvakida{we qubavi Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Jedan dan” autora Dejvida Nikolsa.

Za ovu kwigu Toni Parsons je rekao da je u pitawu “savr{ena kwiga o bolnoj praznini izme|u onoga {to smo bili i onoga {to smo sada... Izvanredna i nesvakida{wa qubavna pri~a.” Re~ izdava~a: "Mo`ete provesti ceo `ivot ne shvataju}i da vam je ono za ~im oduvek tragate sve vreme pred o~ima". Glavni protagonisti romana su Ema i Dekster, koji provode no} zajedno odmah po diplomirawu 1988. Ostaju prijateqi, ali im se `ivotni putevi potpuno razilaze. No, svake godine na taj isti datum mi ih “pose}ujemo” i saznajemo ka-

ko im se `ivotne pri~e razvijaju.”

Dobitnici }e kwige podizati u kwi`ari “Laguna” koja se nalazi u Ulici Kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. V.

Prva u nizu tribina iz ciklusa “Dijalozi u Radio kafeu” bi}e odr`ana sutra u 19.30 ~asova u Radio kafeu, Mileti}eva ulica 45. Bi}e re~i o paradi ponosa, pravima LGBT osoba i razlozima ispoqavawa agresivnosti ka druga~ijima od sebe. Tribina je jedna u nizu od devet javnih diskusija koje obra|uju va`na socio-politi~ka pitawa za javnost Vojvodine. Govori}e narodna poslanica Aleksandra Jerkov, aktivista Adorjan Kurcuz i psihijatar Neboj{a Bara~kov, dok su moderatori Milena Jerkov i Dejan Stoji~i}.

A. M.

Kultura u Luksemburgu Predavawe “Kulturna politika i institucije kulture u

roditeqi tuku svoju decu, a to se vidi po masnicama koje mogu da nastanu iskqu~ivo usled fizi~kog nasiqa nad datetom. I u tim slu~ajevima obave{tava se Centar za socijalni rad. Prijavquju se i slu~ajevi, kada su roditeqi neprijatni prema vaspita~ima i kada verbano i fizi~ki nasr}u na wih, kao i oni koji dolaze po decu u alkoholisanom stawu.

- U na{oj ustanovi formiran je tim za za{titu dece od nasiqa, a u skladu s preporukama Ministarstva prosvete, u sastavu tima nalaze se direktor ustanove, sekretar ustanove, predstavnik kolegijuma, stru~ni saradnici psiholozi i pedagozi, stru~ni saradnik za fizi~ko, predstavnici slu`be za preventivno-zdravstvenu za{titu (lekar i medicinska sestra). Tu su i predstavnici savetovali{ta za porodicu, slu`be socijalne za{tite, vaspita~a i medicinskih sestara i centralnog saveta roditeqa.

Luksemburgu” odr`a}e se u petak u 19 ~asova u Zavodu za kulturu Vojvodine, Ulica Vojvode Putnika 2. Ovo predavawe je tre}e iz ciklusa “Evropske perspektive odr`ivog razvoja kulture”, a predava~ }e biti ~lan kulturne mre`e Orakl mr Lik Brakonije.

J. @.

Besplatno vensko merewe Besplatno merewe venske cirkulacije radi se svakog petka do kraja oktobra u prostorijama "Simbeksa", u Ulici vojvode Bojovi}a 4. Zainteresovani treba da zaka`u merewe na brojeve telefona: 021/4724-584 I 4724-580.

Kao mera prevencije, vensko merewe odre|uje stawe efikasnosti venske cirkulacije, tj. koliko se krvi potisne i vrati venskim krvotokom do srca.

I. B.

Da bi se poja~ala prevencija od nasiqa formirani su i timovi pedago{kih jedinica koji planiraju i realizuju aktivnosti na nivou pedago{ke jedinice i timovi u svakom vrti}u koji, pored preventivnih, preduzimaju i mere intervencije, kada je to potrebno.

- Svi timovi su povezani i funkcioni{u u okviru unutra{we za{titne mre`e, s de-

finisanim nadle`nostima i odgovornostima. Preventivne i interventne aktivnosti su edukacija i senzibilizacija na temu za{tita dece od nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa, za sve stru~ne saradnike, zatim za medicinske sestre iz slu`be za preventivnozdravstvenu za{{titu – zakqu~io je Samarxi}.

Q. Nato{vi}

NOVOSA\ANE RAZQUTILO OBAVE[TEWE GRADSKOG „ZELENILA” ISTAKNUTO NA [TRANDU

Od velikih, dve male kabine Ovih dana na kabinama na [trandu osvanulo je obave{tewe da }e se one uskoro pregra|ivatri. Zakupce kabina ova vest je veoma raz`estila, jer smatraju da ukoliko se to desi ne}e imati mesta ni za sme{taj najpotrebnijih stvari.

- Zaista nema smisla da se kabine, i ovako male pregra|uju.

Koja je onda wihova svrha. Zar one ne slu`e da se u wih ostavqaju stvari. Kada ih pregrade ne}emo imati gde da ostavimo le`aqke, a bi}e tesno i kada se budemo presvla~ili- ka`u revoltirani zakupci i dodaju da ve} pripremaju peticiju protiv ove odluke.

U “Gradskom zelenilu” koje je zadu`eno za odr`avawe najlep{e pla`e na Dunavu, potvr|eno nam je da }e se kabine pregra|ivati.

- Mi smo postavili obave{tewe na kabine, kako bi sugra|ani na vreme bili upoznati {ta planiramo. Ne}e se sve kabine pregra|ivati, ve} samo one ve}e. Za sada nemam podatak koliko kabina }e se pregra|ivati, jer je jo{ rano pri~ati o tome.

Na ovaj korak smo se odlu~ili jer je iz godine u godinu interesovawe za wih sve ve}e i ve}e.

Na ovaj na~in `elimo da udovoqimo {to ve}em broju Novosa|ana, koji godinama unazad danima stoje u redovima kako bi dobili kabinu na kori{}ewe – isti~e portparol u tom preduze}u Ivan No`ini}.

^ITAOCI PI[U SMS

VESTI Tribina o paradi ponosa

Stvarawe uslova za bezbedno odrastawe i za{tita dece od nasiqa prioritetan je zadatak obrazovno vaspitnih ustanova i svih institucija koje se bave decom. Zato je Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” napravila poseban protokol za za{titu dece i u~enika od nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa, a na osnovu akta Ministarstva prosvete kojim je propisana obaveza svake vaspitno obrazovne ustanove da defini{e Program za{tite dece od nasiqa i da formira tim za za{titu dece od nasiqa.

Direktor te ustanove Borislav Samarxi} ka`e za “Dnevnik” da je za sada vrlo retka pojava zlostavqawa dece, me|utim de{avalo se da timovi prijave slu~aj zanemarivawa.

- Naj~e{}i razlozi zbog kojih timovi obave{tavaju Centar za socijalni rad je taj {to roditeqi “zaborave” da do|u po dete. De{avalo se da deca u prijemnoj sobi budu i posle 17 sati, iako su roditequ du`ni do po wih do|u do 16.30 ~asova.

Obi~no tada de`urni vaspita~i pozivaju roditeqe na telefon, a ~esto se de{ava da se oni ne javqaju. Tada obave{tavamo Centar za socijalni rad koji preduzima daqe korake – obja{wava Samarxi}.

Sem toga vaspita~i u pojedinim slu~ajevima utvr|uju koji

Ka`e da je pregra|ivawe kabina za sada jedino re{ewe, jer na [trandu nema vi{e mesta za izgradwu novih. Upitan da prokomentari{e najavqenu peticiju, No`ini} nagla{ava da im to ni{ta na}e pomo}i.

- Peticija je wihovo gra|ansko pravo, ali neka ne zaborave da su oni samo zakupci, a nikako

i vlasnici tih kabina – istakao je No`ini}.

Podsetimo, ovog prole}a "Gradsko zelenilo" je ve} pregradilo 30 velikih kabina u delu [tranda prema Vesla~kom klubu "Danubijus". Na taj na~in su iza{li u susret zahtevima Novosa|ana i pove}ali broj kabina za izdavawe. Zelenilo na [trandu raspola`e s 257 kabina, {to se i ove sezone pokazalo kao nedovoqno.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

S obe noge na gasu Cena gasa u Srbiji je najve}a u regionu, a najavquju poskupqewe. Dokle? Gde se izgubi najavqeno pojeftiwewe od pre godinu dana? Kolike su im plate sa svim dodacima, naravno?

063/8272... *** Fasada u Svetozara Mileti}a 12 i ostale u Gr~ko{kolskoj propadaju zbog svesrdne pedesetogodi{we brige dr`ave nad imovinom koju je sama otela.

063/661... *** Podr`avamo predlog direktora "Elektrovojvodine" da sami napla}uju zajedni~ku struju jer }e se bar delimi~no re{iti naplata, po{to ima stanara koji godinama ne pla}aju svoje

Obave{tavamo cewene ~itaoce da, zbog tehni~kih problema, na broj 063/366-977 trenutno ne mo`emo da dobijamo va{e sms poruke. Zato vas molimo da, dok problem ne bude re{en, poruke ubudu}e {aqete iskqu~ivo na broj 065/47-66-452. obaveze {to i Informatika dobro zna.

064/1901... *** Gospodo iz saobra}ajne policije, po~nite da mislite a ne da {aqete napamet poziv za zatvor. Hvala. Zaslu`ili ste tu`bu.

064/8195... *** Gledam neopravdana poskupqewa, gledam prevare, zavla~ewe dr`avne ruke narodu u xepove, gledam umirawe gladnih qudi, gledam samoubistva kao jedino re{ewe, haos na sve strane... Pitam se da li je mogu}e da se to de{ava u nekada{woj dr`avi blagostawa?! Zavidim drugim qudima koji `ive u drugim dr`avama! Sramota me je sto sam Srbijanac!!! S po{tovawem 063/523...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

9

ZAVR[EN TENDER ZA RADNU ODE]U KOMUNALNIH POLICAJACA

Preglasna muzika iz kom{ijskog stana, {ut ba~en pored kontejnera ili havarisani automobili koji zauzimaju parking mesta uskoro }e postati briga Komunalne policije.

Ona bi polovinom oktobra trebalo da se pojavi na ulicama, a preuze}e deo nadle`nosti gradskih inspekcija, ali i redovne policije. Komunalni policajci }e imati uniforme, palice i suzavce, a uz to i mnogo ve}a ovla{}ewa od sada{wih gradskih inspektora.

Na~elnik gradskih inspekcija @eqko Radulovi} rekao je za na{ list da je tender za uniforme zavr{en i da }e komunalni policajci dobiti tamno

zelene uniforme s amblemom.

One }e se sastojati od ko{uqe, pantalona ili sukwe, kape, rukavica, cipela, ~izmica… Tako|e, Komunalna policija }e

da polo`e i usmeni deo, a ~im se to zavr{i i kada dobiju uniforme, pojavi}e se na gradskim ulicama – isti~e Radulovi} i dodaje da }e im se ubrzo

Komunalni policajci }e imati uniforme, palice i suzavce, a uz to i mnogo ve}a ovla{}ewa od sada{wih gradskih inspektora imati i automobile, skutere, bicikle i ~amac.

- Za po~etak, na ulici }e se na}i dvadesetak komunalnih policajaca. i re~ je o onima koji su prvi pro{li obuku i polo`ili pismeni deo ispita.

Po~etkom oktobra trebalo bi

prikqu~iti i ostale kolege.

O~ekuje se da }e, kada se oni pojave na ulicama, biti i vi{e reda jer, za razliku od budu}ih komunalnih policajaca, komunalni inspektori ne mogu da legitimi{u osobe koje prave prekr{aje ako oni odbiju da

svojevoqno poka`u dokumenta.

Ako prekr{ilac to odbije, inspektori se obra}aju policiji ali, dok oni do|u, naj~e{}e onaj ko je napravio prekr{aj pobegne sa lica mesta; posebno ako je lepqewe plakata po drve}u i fasadama u pitawu.

Komunalni policajci mo}i }e da oduzimaju robu preprodavcima i napla}uju kazne za divqu gradwu, ili buku u kafi}ama. Pod wihovom jurisdikcijom trebalo bi da bude i nelegalno parkirawe i deponovawe otpada, kao i zelene povr{ine, taksi prevoz, nivo buke i odr`avawu ~isto}e pijaca, parkova i lokalnih puteva.

Q. Na.

PREDSEDNIK UDRU@EWA POTRO[A^A GORAN PAPOVI]

Izolacija, pa grejawe po utro{ku Za sada do uvo|ewa novog sistema naplate daqinskog grejawa ne}e do}i, jer je gradona~elnik Igor Pavli~i} rekao da bi trebalo utvrditi da li }e ra~uni zaista biti jeftiniji, ili }e gra|ani ipak pla}ati skupqe grejawe.

Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine Goran Papovi}, ka`e za na{ list da je veoma iznena|en {to je ovaj postupak Pavli~i} stopirao, jer je "Toplana" izdvojila veliki novac kako za pripremu za uvo|ewe novog sistema naplate, tako i za kampawu koju se sprovodila me|u gra|anima.

- Potro{a~ima nije do kraja obja{weno koje boqitke donosi novi sistem naplate. Izolacija zaista jeste najboqe re{ewe za u{tedu toplotne energije, bilo da se gra|ani greju na struju, gas, drva ili daqinsko grejawe. U Novom Sadu je osnovana Alijansa za energetsku efikasnost koju, izme|u ostalih ~ine i bankari i proizvo|a~i izolacionog materijala. [to zna~i da bi

Grad bi mogao da konkuri{e za kredit za izolacioni materijal, jer veliki broj zgrada ima lo{u izolaciju. Tako bi gra|ani dobili jeftiniju izolaciju, koja bi mogla da se upla}uje na rate zgrade koje konkuri{u da dobiju kredit za izolaciju jeftinije pro{le, nego stanari koji bi po-

jedina~no kupovali izolacioni materijal - isti~e Papovi}. Dodaje da bi u ovom slu~aju i grad

mogao da konkuri{e za kredit za izolacioni materijal, jer veliki broj zgrada u Novom Sadu ima lo{u izolaciju.

Papovi} tvrdi da bi u tom slu~aju gra|ani dobili jeftiniju izolaciju, koja bi mogla da se upla}uje na rate. Ovo bi posebno bilo pogodno za `iteqe Limana i Novog naseqa, gde je kako ka`e Papovi} izolacija i najlo{ija.

Prema wegovim re~ima, veoma je bitno gra|ane odnosno potro{a~e edukovati o u{tedi ukoliko je izolacija dobra i bitna.

- Smatram da bi novi sistem naplate bio boqi za sugra|ane.

Ra~un za grejawe bi se sastojao iz fiksnog dela, napla}ivanog tokom cele godine, dok }e se promenqivi deo obra~unavati samo tokom grejne sezone. Novi sistem podrazumeva ta~no obra~unavawe utro{ka za svaki stan pojedina~no, kao i mogu}nost stanara da dotok energije pove}aju ili smawe. To bi potro{a~ima trebalo da donese u{tedu od 20 do 30 odsto – isti~e Papovi}.

Q. Nato{evi}

DSS O ODLUCI DA SE GRAD EVENTUALNO ZADU@I

S tai-~i ~uanom do zdravqa

Foto: S. [u{wevi}

Kredit teret gra|anima

Kako izgledaju neke od ve`bi tai-~i ~uana, Novosa|ani su imali priliku da vide ju~e na Trgu slobode, gde su ~lanovi Tai~i ~uan kluba "SUN" odr`ali javni ~as ove drevne kineske borila~ke ve{tine. To je peta godina zaredom kako Klub na ovaj na~in propagira tu ve{tinu me|u sugra|anima, ukazuju}i, izme|u ostalog, i na weno blagotvorno dejstvo na zdravqe. Naime, tai-~i je i ve{tina za o~uvawe zdravqa jer pozitivno uti~e na nervni sistem, srce, krvotok, na sistem organa za varewe, mi{i}no-skeletni sistem i reproduktivne organe...

Oni kojima se ju~e dopala prezentacija mogu da se upi{u u ovaj klub 30. septembra u O[ “Jovan Popovi}”, u Ulici Veqka Petrovi}a 2.

Z. Ml.

Veb portal za investitore Novi Sad }e uskoro stati u red gradova koji poseduju veb portal sa Geografskim informacionim sistemom (GIS) za investitore.

Za relaizaciju ovog projekta, ~ija je ukupna vrednost oko 30 miliona dinara, Grad je dobio donaciju iz fondova Evropske unije.

Veb portal sa GIS-om prioritetan je projekat u strategiji privrednog razvoja grada, koji }e omogu}iti predstavnicima lokalne privrede i investitorima da na efikasniji na~in do|u do informacija o gradskim lokacijama namewenim za prodaju, podacima o mogu}nostima gradwe na odre|enim placevima i procedurama za dobijawe gra|evinske dozvole. Portal }e biti od koristi i gra|anima, jer }e sadr`ati informacije o objektima u stambenim zgradama, o investitorima ili o izdatim gra|evinskim dozvolama. Rok za izradu portala je 15 meseci.

Z. Ml.

Predstavnici Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije ju~e su o{tro kritikovali odluku Skup{tine grada o kreditnom zadu`ivawu za vi{e od 60 miliona evra izglasanu na pro{lonedeqnom zasedawu gradskog parlamenta. Kako je rekao predsednik GO DSS Borko Ili}, krajwe je neozbiqno {to }e Grad po prvi put u posledwih 50 godina da se zadu`i, a da u obrazlo`ewu nije naveden niti jedan konkretan kapitalni projekat zna~ajan za `ivot svih gra|ana. Ocenio je da }e najavqeno uzimawe kredita pod komercijalnim uslovima dodatno optetetiti gra|ane.

- Skup{tinska ve}ina je gradskoj vlasti odobrila ovla{}ewa za kreditno zadu`ivawe od vi{e od 60 miliona evra koja }e otpla}ivati Novosa|ani i wihova deca a mo`da ~ak i

unuci, a da gra|ane niko nije pitao da li `ele takav teret kazao je Ili}. Podsetio da je odborni~ka grupa wegove stranke tra`ila da se o ovom planu na referendumu izjasne gra|ani.

Gradski DSS tako|e je ocenio da novi most na stubovima nekada{weg Mosta Franca Jozefa i zavr{etak Bulevara Evrope koji treba da budu finansirani novcem pozajmqenim od banaka, trenutno nisu projekti od kapitalnog zna~aja za Novi Sad. -@e`eqev most na koridoru od Budimpe{te do Istambula, izgradwa pre~ista~a otpadnih voda ili ure|ewe industrijske zone u koju bi dolazili investitori va`niji su za `ivot Novosa|ana – zakqu~io je Ili}.

I.S.

SUTRA U MUZEJU U SREMSKIM KARLOVCIMA

Promocija kwige „Vina Srbije”

Kwiga "Vina Srbije" Slavomira Vojinovi}a bi}e predstavqena sutra u 18 sati u depadansu Muzeja grada novog Sada u Sremskim Karlovcima. O kwizi }e govoriti prof. dr \or|e Papri}. Ujedno }e u istom prostoru biti otvorena izlo`ba "Karlova~ki vinogradari i vinari". Re~ je o tradicionalnoj postavci proizvoda, priznawa karlova~kih vinara i predmeta koji se koriste u proizvodwi vina i ona predstavqa uvod u "Karlova~ku berbu gro`|a". U ime Udru`ewa karlova~kih vinogradara i vinara govori}e Predrag Bajilo, a izlo`bu }e otvoriti predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi}.

Z. Ml.

Foto: R. Hayi}

Tamnozelene uniforme zavode red MODERNA TURISTI^KA PREZENTACIJA

Jednim klikom grad na dlanu Interaktivni izlog s prezentacijom turisti~kih ponuda, koji se nalazi na uglu Ulice Modene, postavqen je i u auli i Master hali Novosadskog sajma, gde }e posetioci 43. Sajma turizma imati prilike da izaberu neka od najinteresantnijih koje nudi Novi Sad. Ta~ skrin izlozi funkcioni{u tako {to se na dodir stavke u meniju, prezentuje tra`eni sadr`aj. Brojne informacije o kulturnim de{avawima, ponude sme{taja, restorana, do mape sa no}nim klubovima i obave{tewima o raznim de{avawima u gradu, dostupne su pomo}u ovog zanimqivog ekrana.

- Stremimo modernom pristupu turistima– rekla je direktorka Turisti~ke organizacije Novog Sada Dragana ]irakovi}.

Na Novosadskom sajmu, pored prodaje suvenira i izlo`be starih zanata, danas }e biti odr`ana promocija ugostiteqskog sektora Novog Sada i prezentacija hotelskih kapaciteta. Narednog dana, u ~etvrtak 30. septembra bi}e predstavqeni sportovi, a akcenat }e biti na ekstremnijim, poput padobranstva, skijawa na vodi i biciklizma, najavila je direktorka TONS – a.

Na {tandu TONS – a, koji se nalazi levo od ulaska u Master halu, najvi{e interesovawsa ima za suvenire u obliku Petrovaradinske tvr|ave, a ne mawka interesovawa ni za vojvo|anskim ku}ama. Cene suvenira se kre}u od 150, 500 dinara, do 1.800 koliko ko{taju satovi namontirani na Tvr|avu.

I. D.

Foto: R. Hayi}

NA SAJMU LOVA I RIBOLOVA

Svega za svakoga Oprema za lov, ribolov, sport, turisti~ka ponuda, ugostiteqstvo, ekologija, hortikultura, najkvalitetniji proizvodi iz Srbije i celog sveta, sve to mo`e se videti na Novosadskom sajmu, gde se odr`ava nekoliko priredbi, koje su otvorene do nedeqe.U centru pa`we je Sajam lova i ribolova. Ima svega za svakoga, jer je ponuda raznovrsna, a mo`e se birati i po kvalitetu i po ceni. Lova~ko oru`je, ode}a, oprema, ribolova~ki pribor, ma{inice i {tapovi najpoznatijih proizvo|a~a, ve} prvog dana su izazvali su veliko interesovawe posetilaca, a bilo je i pazara, {to ne ~udi jer mnogi izlaga~i robu prodaju uz popuste.

I turisti~ki radnici pobrinuli su se da svoju ponudu {to vi{e pribli`e posetiocima, a tu su i bawe i sala{i, destinacije na morima i planinama… Na svim {tandovima je `ivo, a uz kvalitetnu informaciju, mo`e se i ne{to novo nau~iti, recimo, kako se pripremaju kokteli.

D. Ml.

Teniski turnir U subotu i nedequ na teniskim terenima Spensa bi}e odr`an turnir za rekreativce. Takmi~ewe }e se realizovati u tri kategorije: do 35 godina, od 36 do 50 i takmi~ari preko 50 godina. Prijavqivawe takmi~ara je u subotu od 9 do 10 ~asova, a u~e{}e na turniru iznosi 1.000 dinara. Gra|ani mogu da se prijave na telefone 063/448-651 Dejan Cvetkovi} ili 064/328-5352 Dragan Krneta.

T. P. A. D.

10

sreda29.septembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

BOQA KOMUNIKACIJA GRA\ANA SA LOKALNOM SAMOUPRAVOM

efikasniji razvoj elektronske uprave, koja omogu}ava gra|anima da {to pre do|u do potrebnih dokumenta i istakao da }e Sekretarijat stimulisati one op{tine koje budu omogu}ile da na web portalu gra|ani mogu da dobiju {to vi{e dokumenata. U tom smislu je najavio i takmi~ewe op{tina, a kao dobar primer naveo op{tinu Loznica, koja na svom web portalu nudi vi{e od 27 dokumenata gra|anima, {to je najvi{e u zemqi.

-Na{a namera je da u narednoj godini u~estvujemo u finansirawu projekata otvarawa kol centara i da napravimo ozbiqnu anali-

Najevropskiji gradona~elnik Govore}i o zna~aju sticawa iskustava na regionalnim i evropskim skupovima posve}enim razvoju lokalne samouprave, dr Stanti} je istakao niz susreta koje je imao na Konferencija gradova i regiona Evrope u Salcburgu, u Austiriji, u organizaciji Instituta regiona Evrope, ~iji je ~lan i AP Vojvodina. Jedan od dobrih primera je i izbor za najevreopskijeg gradona~elnika, {to bi bio jedan od na~ina da se vidi koliko su na{e op{tine spremne da se me|usobno takmi~e, {to je praksa u mnogim zemqama Evrope. tarijata tra`i 58 miliona dinara, a buxetom je predvi|eno 40 miliona dinara. Poseban kvalitet konkursa ogleda se, prema wegovim re~ima i u ~iwenici da su u~estvovale tri nerazvijene op{tine Bela Crkva, Mali I|o{ i Titel.

Dr Stanti} je ukazo na zna~aj {to su u dve tre}ine op{tina ve} otvoreni uslu`ni centri kao bazna vrsta komunikacije, a da se u dogledno vreme o~ekuje otvarawe samo jednog {altera na kojem }e gra|ani dobiti sve informacije. Ina~e, op{tine su uglavnom konkurisale za sredstva za nabavku hardvera i softvera za kol centre i obuku zaposlenih za rad za novi sistem pru`awa usluga.

Stanti} se zalo`io za br`i i

zu u kojoj fazi se nalazi elektronska uprava - kazao je dr Stanti}.

Tako|e je govorio i o problemu lo{e komunikacije izme|u lokalnih samouprava i privrednika, gde je Sekretarijat ponudio svoju pomo} finansirawem projekata za zajedni~ke nastupe na tr`i{tu, sajmovima ili na formirawu zajedni~kih marketin{kih projekata. Deo toga je i najavqeno u~e{}e na Novosadskom sajmu investicija, nekretnina i energetike „Investekspo” 2010. Obezbe|ena su sredstva za ovaj konkurs u visini od dva milona dinara, kojima }e Sekretarijat sufinansirati do 80 procenata tro{kova lokalnih samouprava za predstavqawe na ovom sajmu.

H. V.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Grozan ja" (17.30), „Strava u Ulici brestova“ (19.45), "Matorani" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Dani novog indijskog filma „Ograda i usevi“ (20), „Slatki{ i ubica“ (18.30).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 27. septembra u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Danijela Milo{evi} iz Sremske Kamenice (devoj~ice) DEVOJ^ICE: Dalida Maksi}, Milijana Ninkovi}, Marija ]orovi}, Jelena Kosturanova, Qumnije Emini i Nada Mi{i} iz Novog Sada, Ana \or|evi} iz Sremskih Karlovaca, Jovana Stefanovi} iz Ba~kog Jarka, Sandra Kosanovi} iz Gorweg Milanovca, Ranka Lali} iz Veternika, Ilinka Draganov iz Ba~ke Palanke.

DE^AKE: Nata{a Senkovi}, Milena \or|i} i Milena Kreka iz Novog Sada, An|elka Korlat i Tamara Mustafovi} iz Ba~ke Palanke, Dragana Samo~eta iz Koviqa, Jovanka Trkuqa iz Ba~kog Gradi{ta, Tawa Simi} i Oqa [arac iz Petrovaradina, Maja Male{evi} iz Ka}a, Danijela Jovi~i} iz Veternika, Bo`ica Papi} iz Rakovca, Albertina Bogar iz Debeqa~e, Dragana Mladenovi} iz Titela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milan Vidakovi} (1956) u 11.45 sati, Du{an Nikoli} (1951) u 12.30, Gizela [andora Petrov (1933) u 13.15, Marija [andora Kohanec (1928) u 14, Grujica Darka Mitrovi} (1988) u 14.45, Ivanka Milana Fratucanov (1930) u 15.30 (ispra}aj), Olivera Uro{a Baweglav (1949) u 16.15 i \uro Luke Padrov (1926) u 17 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku u 15 sati bi}e sahrawena Vidosava Radivoja Mitrovi}.

VESTI

OTVOREN LOVA^KI DOM U BELOM BLATU

Sve karte na turizam

Sa privrednicima zajedno na tr`i{te NOVI SAD: Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu mr sci. dr Tomislav Stanti} na konferenciji za novinare odr`anoj ju~e, govorio je o rezultatima konkursa Sekretarijata za sufinansirawe projekata, ~iji je ciq poboq{awe komunikacije gra|ana sa lokalnom samoupravom i javnim komunalnim preduze}ima.

-Na konkurs su se prijavile 34 lokalne jedinice, sa ukupnom vredno{}u projekata od 74 miliona dinara, {to govori o velikom interesovawu op{tina - kazao je dr Stanti} i dodao da se od Sekre-

DNEVNIK

BELO BLATO: Povodom proslave Dana sela, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov sve~ano je otvorio Lova~ki dom u Belom Blatu koji }e, kako je rekao, tom mestu omogu}iti da postane ozbiqna turisti~ka destinacija u ovom delu Banata.

Mihajlov je primetio da Belo Blato, prepoznatqivo po ogromnom broju gnezda na kojima se okupqaju rode, proizvodwi trske, Etno ku}i i drugim specifi~nostima, odi{e jedinstvom i slogom, {to je rezultat i zavr{etka prve faze radova na Lova~kom domu.

- Idemo ka zacrtanim ciqevima. Jedan od wih je da Belo Blato postane turisti~ka destinacija za lovce, a edukativni centar za u~enike. Ne `elimo da ovo selo ostane na rubu Zrewanina, kao zaboravqeno, ve} ho}emo da iskoristimo sve turisti~ke potencijale koje ono ima – rekao je Mihajlov.

Sve~anom otvarawu doma prisustvovao je i zamenik gradona~elnika Goran Kauri} koji je istakao da je to lep primer kada je lovstvo u pitawu.

- Lova~ko dru{tvo u Belom Blatu jedno je od primerenijih u Lova~kom udru`ewu grada Zre-

BE^EJ: Na izbornoj konferenciji Op{tinskog odbora SDP u Be~eju za predsednika deveto~lanog Op{tinskog odbora imenovan je Miroslav Popovi}.

Potpredsednici su @arko Milosavqev i Zoran Kova~, a ~lanovi su Qubomir Bla`i}, Norbert Bodosav, Tamara Vra~ari}, Ankica \uki}, Zoran Qubojev i Zoran Petkovi}.

V. J.

Referendum za devet mesnih samodoprinosa Sa otvarawa Lova~kog doma

wanina. Lokalna samouprava je pomogla beloblatskim aktivistima i uvek }emo se truditi da iza|emo u susret dobrim organizacijama. Novi Zakon o lovstvu, da i to napomenem, od lova~kih organizacija iziskuje vi{e ulagawa u lovi{ta, kvalitetnije gazdovawe, a to podrazumeva zna~ajna sredstva koja one moraju ulo`iti. Da bi to postigli, moraju se okrenuti ka tr`istu. Nekada su ovaj deo Banata u velikom broju pose}ivali lovci iz susednih zemaqa, a najvi{e iz Italije – istakao je Kauri} i napomenuo da lova~ki domovi upravo slu`e da se lovci vrate u

ovu sredinu, a udru`ewa prihoduju sredstva koja nisu mala.

Mnogobrojne goste pozdravio je i predsednik Saveta Mesne zajednice Belo Blato Erne Tanco{ koji je ukazao na izuzetno dobru saradwu sa lokalnom samoupravom u Zrewaninu.

- U narednom periodu o~ekuje nas druga faza u izgradwi Lova~kog doma, tokom koje }e biti zavr{eni sme{tajni kapaciteti u objektu. Nadam se da }emo istrajati u svojim planovima, kao i u savla|ivawu svih problema koji mu~e stanovnike ove sredine – kazao je Tanco{. @. B.

Takmi~ewe u prepri~avawu bajki BE^EJ: Ostalo je nekoliko dana do mogu}nosti prijave za u~e{}e na jedno od omiqenih takmi~ewa za osnovce be~ejske op{tine, koje organizuje Narodna biblioteka Be~ej. U pitawu je nadmetawe u usmenom prepri~avawu bajki.

- Kao i uvek, takmi~are delimo u tri uzrasne kategorije. U prvoj su u~enici drugog i tre}eg razreda, drogoj ~etvrtog i petog, a tre}oj {estog i sedmog razreda. Prepi~avawe bajke, mo`e i svojim re~ima, treba da traje najdu`e tri minuta. Najboqima obezbe|u-

jemo prikladne nagrade - rekli su u Narodnoj biblioteci Be~ej.

Prijave se primaju do 30. septembra, a predtakmi~ewa }e se odr`ati 14. oktobra. Be~ejci }e se nadmetati u centralnoj zgradi Narodne biblioteke, a takmi~ari iz naseqenih mesta u bibliote~kim ograncima svojih naseqa. Zavr{na manifestacija je na programu 21. oktobra u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej, kada }e se uru~iti nagrade najuspe{nijim u~esnicima tradicionalnog takmi~ewa.

V. J.

[ID: Odbornici SO [id prihvatili su dve inicijative o uvo|ewu mesnog samodoprinosa u MZ Morovi} i Sot, a i devet mesnih zajednica je dobilo saglasnast da raspise referendum i uvede mesni samodoprinos na pet godina. MZ Gibarac }e referendum raspisati krajem oktobra, MZ Ilinci i Privina Glava 5,6,7. novembra, MZ Ada{evci, Kukujevci i Ba~inci 12,13,14 novembra, MZ Jamena i Quba 19,20,21 novembra, a Morovi} i Sod, ~iji mesni samodoprinos isti~e 31. decembra naknadno }e dobiti saglasnost i vreme odrzavawa referenduma.

D. S.

Promocija kwige APATIN: U Narodnoj biblioteci u Apatinu odr`ana je promocija kwige qubavnih pesama apatinskog kwi`evnika Du{ana Gladi}a „O tebi ne umem da napi{em pesmu”, koja je ilustrovana crte`ima Mome Kapora. Na promociji je u~estvovao i recenzent kwige Pero Zubac. Du{anu Gladi}u je ovo 12. kwiga, ~lan je Dru{tva kwi`evnika Vojvodine i pesme su mu prevedene na deset jezika.

J. P.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Miroslav Popovi} predsednik be~ejskog SDP

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

c m y

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

11

GREJNA SEZONA PO^IWE NA VREME

„Narvik” najve}i du`nik

Bolnica u Sremskoj Mitrovici

PO^ELA SANACIJA [TETE OD PO@ARA I NEVREMENA NA HIRUR[KOM BLOKU U SREMSKOJ MITROVICI

Novi krov za dva meseca

SREMSKA MITROVICA: Rekonstrukcija krova Hirur{kog bloka Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici, koja je zapo~eta ovih dana, treba da bude zavr{ena u narednih dva meseca i da se u ovaj novi bolni~ki blok vrate svi pacijenti koji su sada razme{teni po drugim odeqewima ovda{we bolnice. Vrednost ovih radova je oko 15 miliona dinara, a sredstva }e biti obezbe|ena od pomo}i Pokrajinskog sekretarijata za zdravqe, a tra`i}e se pomo} i od Ministarstva zdravqa Srbije.

Krov Hirur{kog bloka ove bolnice izgoreo je u po`aru, 2. juna uve~e, a onda je velika {teta pri~iwena na improvizovanom krovu 5. avgusta, kada je Sremsku Mitrovicu zahvatilo veliko nevreme. U Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici ka`u da je jo{ uvek u toku istraga oko ovog po`ara, odnosno ve{ta~ewe o uzroku po`ara, da je {teta koju treba da namiri osigurawe, jer je blok bio osiguran, procewena na 20 miliona dinara. Me|utim, dok se ovaj slu~aj re{i, pro}i }e jo{ dosta vremena, pa je donesena odluka da se izvr{i sanacija krova, kako bi se bolesnici sa hirur{kog odeqewa {to pre vratili u

ovaj blok, a i da se objekat za{titi od predstoje}i jesewih i zimskih padavina.

Pacijenti sa hirurgije sme{teni su na Ginekologiji, ORL i O~nom odeqewu i na Neurolo{ko intenzivnog odeqewu, dok se rad u hirur{kim operacionim salama odvija prema rasporedu operacija.

- Bitno je naglasiti da i u ovim uslovima korisnicima zdravstvene za{tite ne}e biti uskra}ena lekarska pomo}.Sada{we stawe potraja}e sve dok se ne zavr{e radovi na metalnoj konstrukciji krova, a tada bi pacijenti sa hirurgije mogli biti vra}eni u stacionarni deo Hiru{kog bloka.

O~ekujem da }e se to dogoditi za dve do tri sedmice – ka`e direktor Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici primarijus dr Goran Ivi}.

Na krovu povr{ine od oko 600 kvadratnih metara radi se kompletna metalna konstrukcija krova, pokrivawe, postavqawe novih ma{inskih i elektro instalacija, klima ure|aja, a ne{to kasnije u planu je i kompletno renovirawe na odeqewu Ortopedije, od sre|ivawa vodovodnih i kanalizacionih instalacija, do kre~ewa celog odeqewa.

S. Bojevi}

Prijem za slova~ke rihtare STARA PAZOVA: Kao krunu velikog staropazova~kog slavqa, povodom 240 godina doseqavawa Slovaka u ovaj deo Srema, predsednik op{tine Goran Jovi} je priredio prijem za najstarijeg i najmla|eg rihtara (stare{inu) Udru`ewa pazova~kih Slovaka iz Bratislave Jana Ma}eraka i Miro-

slava Demaka. Naglasiv{i da je `eleo da im zahvali za okupqawe i podr{ku Slovacima iz ove sredine i za organizovawe izvanrednih susreta svake godine po~etkom februara i po`eleo da devedeset osmogodi{wi pan rihtar Jan Ma}erak proslavi stoti ro|endan u rodnoj Staroj Pazovi.

A. N.

KIKINDA: Grejna sezona najverovatnije }e po~eti na vreme, ali ponovo sa problemati~nom mre`om. JP „Toplana” nije dobilo novac za rekonstrukciju toplovoda, a ove jeseni „Srbijagasu” duguje dva puta vi{e novca nego pro{le godine. Cena daqinskog grejawa ne}e se mewati do Nove godine.

Iako vi{e puta najavqivana, rekonstrukcija toplovoda jo{ uvek nije ura|ena. Po~etak pro{le sezone obele`ile su brojne havarije, a preduzeti mawi radovi u toku leta ne obe}avaju ni boqi po~etak ove zime.

-Nismo zamenili najstariji deo cevovoda u ulici Bra}e Tati} i ispred upravne zgrade „Naftagasa”, to su najstariji delovi, iz 70-tih godina.

Konkurisali smo u Fondu za kapitalna ulagawa, novac je odobren, ali nismo dobili 16 miliona dinara. Nemamo drugih mogu}nosti, banke nam ne bi dale kredit - ka`e direktor JP „Toplana” Nikola Terzin.

Pored lo{eg toplovoda, krizu ove jeseni mo`e da izazove i obustava isporuke gasa. „Topla-

KUPOVINOM ZEMQE MARIN [EGRT DOBIO I KU]E SA STANARIMA

Strepwa u selu koje ne postoji SONTA: Strepwa `iteqa zaseoka Kudeqara, koje se nalazi oko tri kolometra od centra sela Sonta u apatinskoj op{tini, traje od po~etka godine i za sada se ne vidi re{ewe wihovog

stanovali su u Apatinu, a potom su dobili posao u Sonti i tu se doselili, pre vi{e od 40 godina.

Zaselak Kudeqara nastao je kao radni~ko naseqe za potrebe nekada{we Kudeqare „Drvar”,

Pitaju se {ta }e biti s wima

problema. Naime, po~etkom godine vlasnik svih ku}a i oku}nica postao je poqoprivrednik iz Sonte Marin [egrt koji je sklopio kupopordajni sporazum sa firmom AD „Vijadukt” o kupovini oko 44 hektara poqoprivrednog zemqi{ta.Uz zemqu, kako ka`e, morao je da uzme i 17 ku}a sa po dva stana, dvori{ta, kanale, {ume, nekada{wa mo~ila kudeqe, ukupno 22 parcele.

Vlasnik koji je tu imovinu kupio `eli da u|e u posed, a to konkretno za vi{e od 50 me{tana zaseoka zna~i da svako izdvoji po 1.200 evra za stan ili da od Nove godine pla}a po 50 evra stanarinu. Jedino su Stamenko i Qubica Veli~kovi} dobili zahtev od advokata da se isele, jer wihovu ku}u vlasnik Marin [egrt `eli da pretvori u upravnu zgradu svog poseda.

-[egrt nam je rekao da biramo slobodnu ku}u u nasequ, me|utim, sve koje su slobodne su u izuzetno lo{em stawu, a u ovu u kojoj stanujem vi{e od 40 godina mnogo sam ulo`io na odr`avawe, dogradwu, izgradwu kupatila itd. Supruga i ja ostali smo bez posla pre dve godine kada je „Makom” koji je kupio pogon „U`arije” prestao da radi, a sada je u toku i ste~aj. Oboje smo ostali bez posla i primawa i ~ekamo da ostrvarimo penziju.

Ve} smo razmi{qali i da se odselimo, ali kuda }emo ovako stari, bolesni i bez primawa, a te{ko je svakodnevno o~ekivati da nas policija izbaci iz stana.

Nedavno smo posekli jelku u svom dvori{tu, jer nemamo para za drva i odmah je stigla poli-

potom je sve to preuzeo PIK, pa onda apatinska „U`arija”.

-Prve ku}e, po pri~awu roditeqa, gradili su sami radnici

Dani otvorenih vrata APATIN: Povodom Me|unarodnog dana posve}enog starim osobama 1. oktobra, u apatinskom Domu za stare i penzionere bi}e organizovani „Dani otvorenih vrata”. U sklopu manifestacije bi}e prire|ena prodajna izlo`ba ru~nih radova stanara Doma. Direktor ustanove Dragan Majstorovi} upu-

tio je poziv gra|anima da provedu prijatne trenutke u dru`ewu sa osobqem i korisnicima Doma.

-@elimo da gra|ani vide kako i {ta radimo kako bismo osmislili kvalitetniji `ivot sada{wim i budu}im korisnicima - rekao je Majstorovi}.

J. P.

Zaselak Kudeqara

jo{ 1954. godine.Tada je svaka ku}a imala dve sobe i zajedni~ku kuhiwu za dve porodice. Radnici su dobijali minimalac, ka-

Kikindi dominantna uloga KIKINDA: Na~elnik Severnobanatskog upravnog okruga Vladimir Ili} uputio je pismo javnosti i svim u~esnicima politi~kog `ivota u kikindskoj op{tini, u kojem tra`i da se jasno defini{u prioriteti i strategija, da bi, u slu~aju prekomponovawa okruga, Kikinda zadr`ala dominatnu ulogu u regionu. Vladimir Ili} napomenuo je rekao da je otvarawe tog pitawa u Kawi`i, Senti i Adi opravdano, ali da to pravo treba da imaju i sve op{tine koje pripadaju Severnobanatskom upravnom okrugu. Zbog ekonomskih pote{ko}a sa kojima je suo~ena Rumunija, otvarawe me|unarodnog grani~nog prelaza kod Nakova ne}e biti realizovano. Naime, za ovu investiciju neophodno je izdvojiti pet miliona, evra {to je nemogu}e ni u narednoj godini.

A. \.

Op{tina kupuje radar VRBAS: Op{tina Vrbas izdvoji}e 1,2 miliona dinara za kupovinu najmodernijeg radarskog ure|aja za potrebe Policijske stanice Vrbas. - Nabavi}emo jedan ovakav ure|aj i ustupiti ga Policijskoj stanici, jer `elimo da damo doprinos pove}awu bezbednosti na putevima. Ovom akcijom ostvarujemo plan i program koji smo usvojili na sednici lokalnog Saveta za bezbednost - rekao je ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za saobra}aj Aleksandar Kruni}.

N. P.

za }erku Gordanu. Ona ide u tre}i razred Sredwe tehni~ke {kole u Somboru. Lane je bila najboqa u~enica u razredu i sr-

NOVI KOZARCI: U Novim Kozarcima odr`ana je druga „Pitijada”, u organizaciji Aktiva `ena i Mesne zajednice Novi Kozarci. Takmi~ewe u pravqewu tradicionalne pite od krompira osmislio je profesor fizi~kog vaspitawa Milorad Majki} koji `ivi u Futogu. U takmi~ewu je u~estvovalo 50 `ena, a najukusniju pitu od krompira, prema oceni

Tra`i}e pomo} Pokrajine - Iako postoji `eqa, na Op{tina im ne mo`e pomo}i. Dogovori}emo se za novi razgovor sa me{tanima, predsednikom i zamenikom Op{tine i Skup{tine op{tine, kako bismo potra`ili pomo} od Pokrajinskih organa vlasti - rekao je zamenik predsednika SO Mirko Cveti}anin. ko bi sami sebi mogli da obezbede krov nad glavom. Naseqe se {irilo, ali niko nije sproveo postupak legalizacije. Mi smo u nekoliko navrata to poku{ava-

Mali akcionari „U`arije”, wih oko 200 tvrde da su parcele u Sonti prodate po ~etvrti put, a da nije utvr|eno ~ije su to parcele. Imaju ~itav niz primedbi na privatizaciju „U`arije”, koja je po~ela jo{ 2001. godine spajawem Dru{tvenog preduze}a sa privatnim, {to, kako tvrde, tada nije moglo po Zakonu. Obra}ali su se Agenciji za privatizaciju, ali su tra`ilii za{titu sudskih organa, jer `ele da se preispita celokupan proces privatizacije koja je, po wihovom mi{qewu, i{la na {tetu malih akcionara. cija - govori Stamenko, dok wegova supruga Qubica nemim pogledom obuhvata skromnu kuhiwu. Ovde je, kako ka`e provela ve}i deo `ivota. Nakon udaje

godine, dodaju}i da u kom{iluku `ive porodica Marinko i Eva Brdari} sa decom. Bilo ih je dvanaestoro, najmla|e jo{ nije stasalo za {kolu, a nekoliko najstrijih potra`ilo je sre}u negde drugde.

-Ovde su `iveli na{i roditeqi, a ja od ro|ewa 1968 i moj suprug koji je osam godina stariji od mene. Dobili smo ove stanove od firme i mislili smo da su oni na{i. Bili smo zadovoqni, iako smo se jedva izborili sa dobijemo struju. Sve ostalo nemamo - ni prodavnicu, ni telefon ni vodu, a put smo sami popravqali. Mom suprugu i meni je lak{e jer odemo u Nema~ku i beremo {pargle, ali {ta je sa ostalima. Niko u zaseoku ne radi, kako da pla}aju stanarinu.

Mnogi nemaju 50 evra ni za mese~no pre`ivqavawe - govore Ana i Nikola Mihaqev.

- Ula`emo koliko mo`emo.

Evo sada nam je pao plafon u sobi, ali nemamo novca da ga popravimo. Radimo poneki sezonski posao, a svaki dinar treba

~i kotlove ukoliko tri uzastopna dana temperatura u 21 sat bude ni`a od 13 stepeni. Iako dve tre}ine korisnika-fizi~kih lica redovno pla}a ra~une, zahvaquju}i havarisanom toplovodu i dugovima od 73 miliona dinara ostalih korisnika, pre svega preduze}a, ni ove zime nije sigurno da }e stanovi biti zagrevani bez problema. Najve}i du`nik jo{ uvek je Hotel „Narvik”, sa nepla}enih 10,5 miliona dinara, a veliki du`nici su i buxetski korisnici.

A. \.

Pita duga 25 metara

Mali akcionari Prijatno popodne u hladovini

na” „Srbijagasu” duguje 76 miliona dinara.

-Nismo uplatili ni posledwe tri rate od po 16 miliona dinara, po odobrenom reprogramu ka`e Terzin. - Pro{le godine smo, pred grejnu sezonu, imali 25 miliona duga, a sada smo du`ni 50 miliona dinara. Ipak, ne}emo tra`iti ve}u cenu daqinskog grejawa jer sada nemamo pravo na to, bar do Nove godine.

Grejna sezona treba da po~ne 15. oktobra, a posle 1. oktobra, prema op{tinskoj odluci, Toplana je obavezna ranije da ukqu-

li, `eleli smo da otkupimo ku}e, ali nismo mogli, jer nam je obja{weno da se ne zna ko je vlasnik - govori Stipan Brki}, koji se u ovom zaseoku rodio 1958.

ce me boli, jer ne mogu da joj kupim kompjuter koji joj treba za {kolu - ka`e Mihajlo Nastasi}.

Svi me{tani ovog zaseoka `ive, kako ka`u, kao jedna porodica. Poma`u jedni drugima iako je svima te{ko. Od svih samo troje radi, a to su @eqko ]eli}, Marko Jak{i} i Antun Tetkov. Svi ostali se snalaze kako znaju i umeju. Pitaju se {ta }e biti kada budu prisiqeni da odu odavde. Stalno neko dolazi i razgleda ku}e i ve} ima zainteresovanih, jer u blizini imaju svoju zemqu, sala{e. Jedanaest porodica je podnela zahtev za legalizaciju, ali odgovora nema. Tra`ili su pomo} u Mesnoj zajednici Sonta i u SO Apatin, ali ni tu nema re{ewa, jer po papirima, ovo naseqe i ne postoji.

J. Prel~ec

`irija, umesila je Milena Ka~avenda iz Novih Kozaraca. ^lanice mesnog Aktiva `ena na~inile su pitu dugu 25 metara i besplatno je podelile posetiocima. Trebalo im je oko sat vremena da razvuku testo, nafiluju ga i stave u tepsiju. Utro{eno je 10 kilograma krompira, tri glavice crnog luka, 7,5 kila bra{na, po 250 grama soli i vegete, jedno jaje, mlake voA. \. dem uqa i bibera.

12

sreda29.septembar2010.

OTKRIVENA TROJICA OSUMWI^ENIH PRESTUPNIKA IZ KAWI@E

Provalio i u stan roditeqa?

Intenzivnim radom kawi{ka policija prona{la je tri lica za koja se osnovano sumwa da su proteklih dana po~inili razbojni{tvo, vi{e te{kih kra|a i poku{aja te{kih kra|a na teritoriji kawi{ke i novokne`eva~ke op{tine. Od trojice osumwi~enih, policija je dvojici, koji su ve} poznati organima gowewa, Adamu S. (1992) i Sr|anu S. (1977) iz Kawi`e odredila zadr`avawe do 48 sati.

Zajedno s Kristijanom \.

(1991) iz Kawi`e, koji nema

noj 28 u Novom Kne`evcu, ali je pobegao jer se ukqu~io alarm.

Nisu samo to prestupi zbog kojih je osumwi~en Adam S. On se tereti da je po~etkom septembra ove godine na ulici u Kawi`i ispred Sredwo{kolskog centra „Besede{ Jo`ef“, uz pretwu no`em, od maloletnika uzeo lan~i} i mobilni telefon. Protiv wega je ve} podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je po~inio jo{ jedno razbojni{tvo, u ve~erwim satima 17. septembra

Ukraden i ku}ni qubimac – pauk tarantula

kriminalni dosije, Adam S. i Sr|an S. su u no}i 25. septembra ove godine provalili u privatnu ku}u u Kawi`i iz koje su odneli razne stvari, pa ~ak i ku}nog qubimca – pauka tarantulu, pri~iniv{i vlasniku u tom provalni~kom pohodu {tetu od oko 50.000 dinara.

Policija je saop{tila da su oni iste no}i poku{ali da provale u prodavnicu „^ila“ u Ulici Branka Radi~evi}a u Novom Kne`evcu, ali su zbog nailaska patrole policije pobegli s lica mesta. Dva dana ranije (23. septembra), pod okriqem no}i, Adam S. je poku{ao da provali u prodavnicu „Palfi market“ u Nemawi-

ove godine, kada je tako|e ispred Sredwo{kolskog centra, uz pretwu batinama, od petnaestogodi{weg de~aka uzeo zlatan lan~i}.

Prilikom rasvetqavawa ovog razbojni{tva policija je kod Adama prona{la i tri paketi}a zelene biqne mase za koju se sumwa da je marihuana.

Policija je ju~e saop{tila da je on po~etkom septembra ove godine provalio i u stan svojih roditeqa, odakle je odneo stvari u vrednosti od oko 100.000 dinara i zalo`io ih u zalagonici.

Policija je protiv trojice osumwi~enih Kawi`ana podnela odgovaraju}e krivi~ne prijave.

M. Mr.

NA OBALI DUNAVA U APATINU

Mine na|ene kod restorana Nedaleko od restorana „Plava ru`a“, na obali Dunava kod gradske pla`e u Apatinu, prona|ene su ~etiri protivtenkovske mine. Eksploziv, koji je bio zapakovan u plasti~noj vre}ici, prona{ao je slu~ajni prolaznik. Sumwa se da je eksploziv bio namwen za ribokra|u.

J. P.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK HA[KOG TRIBUNALA PATRIK ROBINSON PREDSTAVIO PROJEKAT U BEOGRADU

Ratni zlo~inci pred doma}im pravosu|ima Predsednik Ha{kog tribunala Patrik Robinson najavio je ju~e u Beogradu, na predstavqawu projekta podr{ke provosu|ima regiona da sude ratnim zlo~incima, da }e „velika ve}ina“ ratnih zlo~ina biti procesuirani pred nacionalnim pravosu|ima.

Robinson naglasio da i posle 17 godina rada Ha{kog suda mnoge `rtve ~ekaju pravdu, istakv{i da je ciq projekta pove}awe kapaciteta pravosu|a regiona za su|ewe ratnim zlo~incima. On je istakao da }e to uraditi kroz razmenu znawa i iskustava, kao i kroz razne vidove obuke za sudije i tu`ioce, dodaju}i da je projektom predvi|eno i da nacionalna pravosu|a koriste transkripte sa su|ewa u Hagu. Po wegovim re~ima, u listu prioriteta je uvr{}eno 175.000 stranica razgovora koji treba da budu transkribovani na bosanski, hrvatski i srpski jezik, kao i obuka za tu`ioce i sudije da koriste ta dokumenta.

Robinson je istakao da je „izgradwa kapaciteta nacionalnih pravosudnih sistema u zemqama biv{e Jugoslavije od presudne va`nosti za ostvarivawe pravde, mira i vladavine prava“.

– Nastavi}emo da radimo zajedno s na{im partnerima iz regiona i drugde da bismo potpomogli taj proces – poru~io je on.

Predsedenik Ha{kog tribunala je naglasio i da se projekat ne bi mogao sprovesti bez finansijske podr{ke Evropske unije, zahvaliv{i na tome. [ef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan De`er je istakao da je projekat usmeren ka osposobqavawu pravosu|a u regionu za su|ewe ratnim zlo~incima.

– Spora pravda je nikakva pravda – rekao je De`er, istakav{i da

Patrik Robinson

je ciq projekta da se vide jasni rezultati, „jer nemamo vremena za gubqewe“. On je podsetio na to da Evropska komisja i Evropska unija podr`avaju saradwu dr`ava regiona s Ha{kim tribunalom, isti~u}i da je „veoma va`no da se procesuirawe ratnih zlo~ina obavqa u regionalnom kontekstu“.

De`er je naveo i da je ostvarivawe pune saradwe s Ha{kim tribunalom uslov za evropske integracije dr`ava Zapadnog Balkana „jer se time mo`e uspostaviti poverewe u regionu“. Po wegovim re~ima, procesuirawe svih ratnih zlo~ina je i uslov za pomirewe u regionu, pri ~emu doma}a pravosu|a treba da koriste „najvi{e standarde i metodologije“. [ef Misije OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos izrazio je zadovoqstvo projektom koji }e „omogu}iti doma}im pravosu|ima da sude ratnim zlo~incima“, ukazuju}i u tom kontekstu na zna~aj obuke nosilaca pravosudnih funkcija.

Po wegovim re~ima, za gowe-

Vuk~evi}: Najve}i interes Srbije – Mladi} u Hagu – Srbija ima najve}i interes da ha{ki begunci Ratko Mladi} i Goran Haxi} budu u Hagu i da Srbija time ispuni svoju me|unarodnu i moralnu obavezu – izjavio je ju~e srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}.

On je istakao da na{a zemqa trpi politi~ke, ekonomske i moralne prekore zbog ta dva ~oveka.

– Nismo to zaslu`ili i zato ih `elimo {to pre u Hagu – rekao je Vuk~evi}, istakav{i da je kao tu`ilac za ratne zlo~ine spreman da ide do kraja da se i posledwi ha{ki begunci privedu pravdi.

On je naglasio da je na{a obaveza da spre~imo da generacije koje dolaze pla}aju ra~un koji nisu napravile i da na{a deca i unuci budu taoci ratnih zlo~inaca.

Po wegovim re~ima, na{a obaveza je da ispravimo nepravdu koja se ogleda u tome da Albanci, Bo{waci, Hrvati i Srbi ni danas ne znaju gde su tela wihovih najmilijih. On je istakao da Srebrenica, Dubrava, Glogovac, Meje, „Velepromet“, Zvornik, Sarajevo, ]u{ka... ne}e biti zaboravqeni, „a ako ih je neko i zaboravio, mi }emo ih ponovo podsetiti, privode}i po~inioce ovih zlo~ina pravdi“.

On je istakao da je posebno ponosan na rad srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, preciziraju}i da se kroz 383 procesuirane osobe i kroz 127 optu`enih, Srbija, kao nijedna druga zemqa u regionu, bli`i u~inku Tribunala u Hagu.

Vladimir Vuk~evi}, Vensan De`er i Sne`ana Malovi}

Malovi}: Nikada vi{e zlo~ini pod velom nacionalnih interesa Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} naglasila je ju~e opredeqenost doma}eg pravosu|a da kroz procesuirawe ratnih zlo~ina obezbedi da se nikada vi{e zlo~incima ne omogu}i da „pod velom odbrane nacionalnih interesa“ nasr}u na druge `ivote. Ona je, na predstavqawu projekta podr{ke pravosu|ima regiona za su|ewe za ratne zlo~ine u~iwene u zemqama biv{e Jugoslavije, istakla da `rtve, ali i na{e dru{tvo, imaju neotu|ivo pravo na istinu.

Ministarka Malovi} je naglasila da ta istina „mora biti pravno utvr|ena i jasno izre~ena da bi se povukla linija izme|u prava i neprava“. Po wenim re~ima, posebna odgovornost u tom segmentu le`i na pravosudnim institucijama koje se bave sudskim utvr|ivawem istine o ratnim zlo~inima.

– Su`ivot iziskuje pomirewe, koje mo`e biti zasnovano samo na jasnoj predstavi o onome {to se desilo i beskompromisnom zalagawu za vladavinu prava – rekla je Sne`ana Malovi}. we odgovornih za ratne zlo~ine odgovorna je svaka od dr`ava regiona u kojoj su ti zlo~ini po~iweni od sopstvenih dr`avqana. On je podsetio na to da Misija OEBS-a blisko sara|uje od 2003. godine s dr`avnim insitucijama, poput Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom, ali i organizacijama civilnog dru{tva.

Projekat, vredan ~etiri miliona evra, koji finansira EU, realizuje se u saradwi s Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju i Me|uregionalnim istra`iva~kim institutom UN za zlo~ine i pravdu. Realizaciju projekta poma`u regionalne kancelarija OEBS-a u Beogradu, Podgorici, Pri{tini, Sarajevu, Skopqu i Zagrebu.

Direktor Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i qudska prava ambasador Janez Lenar~i~ istakao je da je ovaj projekat kqu~ni elemenat u prenosu primarne nadle`nosti za predmete ratnih zlo~ina s Me|unarodnog krivi~nog suda na doma}e pravosudne organe. Lenar~i~ je objasnio da se ovde „u su{tini radi o nacionalnoj odgovornosti za procesuirawe tih predmeta i izgrad-

wi doma}ih kapaciteta – u kontekstu evropskih integracija“.

Projekat je usredsre|en na prenos znawa i materijala iz Ha{kog tribunala na doma}e pravnike i pravosudne organe radi pomo}i daqem stru~nom usavr{avawu pravnika u oblastima za koje je ustanovqeno da postoji takva potreba. Ciq projekta je i da se obezbede resursi na na~in koji je odr`iv i prilago|en nacionalnim pravnim sistemima. Projekat se sastoji od niza regionalnih i aktivnosti koje }e biti organizovane na nacionalnim nivoima, a koje za ciq imaju stru~no usavr{avawe pravnika koji se bave predmetima ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i i advokate odbrane.

Ostale aktivnosti ukqu~uju izradu transkripata sa su|ewa pred Ha{kim sudom na doma}im jezicima, kao i prevod baze podataka o sudskoj praksi @albenog ve}a Ha{kog tribunala koju }e koristiti nacionalni pravosudni organi.

Ovim projektom se finansira i zapo{qavawe dodatnog osobqa u nacionalnim pravosudnim institucijama, da bi se i na taj na~in oja~ali wihovi kapaciteti, naro~ito u oblastima pravnog istra`ivawa i tu`ila~ke analize.

(Tanjug)

MINISTARSTVO ODBRANE DEMANTUJE NAVODE [E[EQEVOG SAVETNIKA

Nije bilo zahteva za anga`ovawe lekara VMA

NOVOSADSKA POLICIJA TRA@I MU[KARCA S FOTOGRAFIJE

Osumwi~en za zloupotrebe platne kartice

Novosadska policija tra`i mu{karca s fotografije, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo falsifikovawa i zloupotrebe platne kartice, odnosno da je neovla-

{}eno upotrebio tu|u karticu i tako stekao protivpravnu imovinsku korist. Ukoliko prepoznaju osumwi~enog, gra|ani se mogu javiti na brojeve telefona 92 ili 021/ 520–281.

Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo je ju~e navode Borisa Aleksi}a, pravnog savetnika Vojislava [e{eqa, po kojima je na~elnik VMA general-major Miodrag Jevti} odbio da odobri kardiologu Zdravku M. Mijailovi}u da predsedniku SRS-a pru`i medicinsku pomo}. Po evidenciji Ministarstva odbrane, posledwi [e{eqev zahtev u vezi s anga`ovawem lekara s VMA radi pregleda upu}en je u julu 2009. godine i tom zahtevu se iza{lo u susret, isti~e se u

saop{tewu Ministarstva. U saop{tewu se navodi da, posle toga, nije bilo obra}awa [e{eqa, odnosno wegove odbrane i zahteva koji bi se odnosili na anga`ovawe lekara VMA. Ministarstvo odbrane nastavi}e, kao i do sada, u skladu s propisima i procedurama, da pru`a neophodnu pomo} svim na{im gra|anima koji su u Ha{kom tribunalu, isti~e se u saop{tewu, i podse}a na to da se svi zahtevi okrivqenih i osu|enih pred sudom u Hagu, Mi-

nistarstvu odbrane dostavqaju posredstvom Nacionalnog saveta za saradwu s Me|unarodnim tribunalom u Hagu.

Aleksi} je na konferenciji za novinare SRS-a, odr`anoj 26. septembra, rekao da je Komitet za odbranu [e{eqa podneo zahtev nadle`nim organima za smenu na~elnika VMA general-majora Miodraga Jevti}a jer je odbio da odobri kardiologu dr Zdravku M. Mijailovi}u da pru`i pomo} [e{equ.

(Tanjug)

PROCES BIV[EM PREDSEDNIKU RS

Karayi}u dodatni minuti Sudsko ve}e Ha{kog tribunala odlu~ilo je da se su|ewe biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u obavqa i daqe ~etiri dana uz uvo|ewe dodatnih 45 minuta u novembru, kada to uslovi budu dozvoqavali, a ostavqena je mogu}nost uvo|ewa petog radnog dana

kada ve}e proceni da je neophodno, saop{teno je ju~e iz Tribunala.

Karaxi} se najpre u maju `alio na odluku Ve}a o uvo|ewu ~etvorodnevne radne nedeqe, a @albeno ve}e je odbacilo wegovu `albu. On je uputio novu `albu kada je Ve}e sugerisalo da na-

merava posle letwe pauze da uvede i peti radni dan, posle ~ega je Ve}e zatra`ilo lekarski nalaz u kojem je potvr|eno da je „zdravstveno stawe Radovana Karaxi}a generalno zadovoqavaju}e uz izuzetak da ima vi{ak kilograma i da mu nedostaju sve` vazduh i fizi~ke ve`be“.

Lekar je ocenio da odr`avawe procesa pet dana u sedmici ne}e naru{iti zdravstveno stawe optu`enog i savetovao da su|ewe bude nastavqeno ~etiri radna dana da bi optu`enom ostala mogu}nost da petog radnog dana upra`wava fizi~ke ve`be.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

13

ZAKQU^CI ZAMENIKA POKRAJINSKOG OMBUDSMANA NAKON POSETE OKRU@NOM ZATVORU U NOVOM SADU

Pritvorska jedinica prenaseqena, postupci spori Zamenik pokrajinskog ombudsmana za op{te nadle`nosti, zadu`en i za obilazak zatovora na teritoriji AP Vojvodine i za{titu qudskih prava zatvorenika Stevan Aramba{i}, posetio je u petak pritvorsku jedinicu Okru`nog zatvora u Novom Sadu zajedno sa sudijama Vi{eg suda u Novom Sadu Svetimirom Popovi}em, odre|enim za nadzor pritvora Okru`nog zatvora u Novom Sadu, i sudijom Darkom Tadi}em.

Tom prilikom ponovo je konstatovano je da je Okru`ni zatvor prenaseqen, s obzirom na

to da je broj pritvorenika daleko ve}i od wegovog predvi|enog kapaciteta. Osim {to zbog toga izvesni broj osu|enika spava na podu i na prostirkama umesto na le`aju, prenaseqenost dovodi i do toga da je broj osobqa nesrazmeran pove}anom broju pritvorenika, odnosno nedovoqan, navedeno je u ju~era{wem saop{tewu pokrajinskog ombudsmana.

Ovakvi uslovi ne omogu}avaju odvajawe maloletnih pritvorenika od punoletnih, {to nije u skladu s doma}im i me|unarodnim standardima.

PONOVQENO SU\EWE NOVOSA\ANINU MARKU MARKU[U

Majka stradalog: Aleksandar nije bio agresivan Da li je Novosa|anin Marko Marku{ (23) pre dve godine u restoranu "Osam tambura{a" na Petrovardinskoj tvr|avi udario ili mahinalno odgurnuo konobara Aleksandra Dragojlovi}a (39) iz Vaqeva, koji je potom preminuo, odnosno da li je `rtva bila sklona izazivawu incidenta, pogotovo ba{ te kobne no}i, ju~e je, izme|u ostalog, nastavilo da utvr|uje ve}e novosadskog Vi{eg suda, kojim je predsedavala sudija Zora Jamu{akov. Ovaj predmet vra}en je na po~etak jer je Vrhovni sud usvojio `albu branilaca na odluke u prethodnom glavnom pretresu u kojem je okrivqeni Marku{ osu|en na {est godina zatvora, a za sau~esni{tvo, u vidu pomo}i izgredniku posle po~iwenog dela, Vladimir Zuki} (30) iz Novog Sada i Vrba{anin Gojko Mileti} (48) na po godinu dana. Vrba{anka Marijana Sabo (24), tada{wa konobarica u

pri{ao, provocirao i vre|ao ga do poni`ewa.

– Moj sin Aleksandar je bio dobro dete, nema kriminalni dosije.

Bio je malo dosadan verbalno kad popije, i to je jedina wegova mana, ali nije izazivao tu~e. Lepo je bio vaspitan. Nije mogao biti druga~iji ni na ulici. Da je bio agresivan, bio bi takav i kod ku}e. Ne{to pre nego {to je poginuo, raskinuoje s devojkom s kojom se dugo zabavqao – izjavila je ju~e majka nastradalog Dragojlovi}a Zorica Kne`evi}. – ^ula sam kasnije da je wegova koleginica Marijana, koja mi je prvobitno rekla da je on te ve~eri pao i da je zbog toga u komi, mom drugom sinu Jovanu kazala da je Aca isprebijan, ali da ona ni{ta nije videla. Kad sam ~ula da mi je sin preminuo, slu~aj sam prijavila policiji.

Posle iskaza ove `ene, gotovo identi~ne iskaze su dali medicinari iz Zavoda za hitnu medicin-

Palata pravde u Novom Sadu

pomenutom restoranu, ka`wena je prvobitnom presudom na osam meseci, uslovno na dve godine.

Po optu`nici, Marku{ je 21. oktobra pretpro{le godine oko pono}i, pred fajront, udario Dragojlovi}a, koji je posle pada na pod ostao u besvesnom stawu i posle dva dana preminuo u Klini~kom centru Vojvodine. Dragojlovi} je, po dosada{wim izjavama svedoka, bio pijan i nije bio na du`nosti kad se dogodila tragedija.

On je, navodno, ostao posle radnog vremena u restoranu u kojem je radio i pri tom pio. Marku{ je dan ranije pred ovim ve}em izjavio da se sada pokojni Aleksandar tom prilikom pona{ao neprijateqski, te da se on zbog toga upla{io za svoju i devoj~inu bezbednost i da ga je odgurnuo nakon {to mu je

sku pomo}, koji su mogli da opi{u zbriwavawe povre|enog i wegove povrede na glavi.

Konobar Milo{ An|elkovi} iscrpno je ispri~ao {ta je video i ~uo kobne ve~eri. Zapravo, on je prvi svedok koji je video doga|aj, pa je wegovo svedo~ewe potrajalo.

Branioci odbrane ~etvorice optu`enih su ovom mladi}u postavqali brojna pitawa i o najsitnijim detaqima. An|elkovi} je opisao kakve su kontakte imali Marku{ i Dragojlovi} i nakon kojih re~i.

Predsednica ve}a sudija Jamu{akov zakazala je nastavak su|ewa za 9, 10, 11. i 12. novembar. O~ekuje se saslu{awe prostalih brojnih svedoka i izno{ewe nalaza i mi{qewa nekoliko sudskih ve{taka.

M. V.

U saop{tewu se nagla{ava da su u pritvorskim jedinicama zate~ena i lica koja su osu|ena pravnosna`nom presudom, ali su i daqe u pritvoru. Tim postupkom se ovim licima uskra}uje ostvarivawe ~itavog niza prava koja bi imala u odnosu na pritvorena lica da su odmah po pravosna`nosti presude upu}ena na izdr`avawe kazne.

Pritvorenici su istakli da im je ograni~eno pravo na pisawe pisama i dopisivawe jer se wihova pismena komunikacija sa spoqnim svetom odvija preko suda, {to je u skladu sa zako-

nom, a taj postupak predugo traje, najmawe mesec dana.

Za razliku od ranije prakse da pritvorenici ne idu napoqe, konstatovano je da se sada {etwe odvijaju u skladu s relevantnim podzakonskim aktima.

U ciqu efikasnog ostvarivawa qudskih prava lica li{enih slobode institucija pokrajinskog ombudsmana je mi{qewa da je neophodno da sudovi osu|ena lica koja su boravila u pritvoru upute na izdr`avawe kazne zatvora ~im se za to steknu uslovi, zakqu~uje se u saop{tewu.

E. D.

[OKANTNO OTKRI]E U SREMSKOM SELU BELEGI[

]erku silovao, a unuku „milovao”?

Protiv Ranka K. (60) iz Begowewa, niti Centru za socito da je od kada se k}erka vralegi{a kod Stare Pazove, otvojalni rad. ^a{a se prelila tila s bebom u Belegi{, u porena je istraga u Vi{em sudu u onog trenutka kada je wen otac rodi~noj ku}i za wih dve odvoSremskoj Mitrovici zbog osnopo~eo da mazi unuku po genitajio jednu sobu. Ranko K. je, inavane sumwe da je izvr{io krilijama, i to sve na o~igled maj~e, `iveo sam u ku}i jer ga je vi~no delo silovawa u produke Suzane, u strahu da devoj~ica neven~ana supruga, s kojom ima `enom trajawu nad svojom k}erkom i krivi~no delo obqube nad maloletnim licem – svojom unukom.

Ranku K. je odre|en pritvor od 30 dana, a istra`ni sudija ovog suda doneo je re{ewe o sprovo|ewu istra`nog postupka.

Ovaj slu~aj izbio je na svetlost dana kada je Suzana K. (34), k}erka osumwi~enog, prijavila policiji da je wen otac seksulano eksploati{e – siluje od 2000. godine, od kada je napustila mu`a i vratila se u Belegi{ u o~evu ku}u s tek ro|enom devoj~icom.

Prilikom prijavqivawa oca Suzana K. je rekla da je primoravana na seksualne odnose s wim, u stvari, kada bi poku{ala da ga odbije, on bi pretio lova~kom pu{kom i "{korpionom" koji je dr`ao u ku}i. Poli- U Belegi{u javna tajna izbila na videlo ciji je rekla i da je wen otac i ne do`ivi isto {to i ona. Po troje dece – dva sina i k}erku, deda wene k}erke poku{ao da pri~i Suzane K., on bi to radio napustila pre 12 godina. miluje i pipka wenu devoj~icu u alkoholisanom stawu.

K}erka se, kako ka`e, udala i da je to radio od 2002. godine, Ranko K. je posle hap{ewa sa {esnaest godina i posle oko kada je dete imalo samo dve gopriznao policiji da je imao osam godina braka napustila je dine, pa sve do 2008. godine. seksualne odnose s k}erkom. mu`a i vratila se ku}i. Ranko Prijavquju}i oca, Suzana K. On je, kako nezvani~no saznaK. je u me|uvremenu le~en od je rekla da je krajwe vreme da se jemo, izjavio da je to bilo oboalkohola, ali je nastavio da piprekine ovo „porodi~no prostrano na dobrovoqnoj bazi, je, samo pivo, i to kad ima para, kletstvo“, o kojem se znalo i u da nije istina da je dirao wenu kako je sam izjavio. samom selu, ali niko nije pokuk}erkicu, niti bi tako ne{to U Belegi{u, prve kom{ije su {ao da prijavi slu~aj organima mogao i da pomisli. Rekao je i iznena|ene i ka`u da nisu zna-

Branimir Glava{ uhap{en u Bosni i Hercegovini Ratni zlo~inac Branimir Glava{ ju~e je uhap{en u selu Drinovcima u Bosni i Hercegovini gde je lane pobegao kako bi izbegao odslu`ewe kazne za vi{e zlo~ina nad srpskim civilima u Hrvatskoj.

KOD SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

„Sitroen” pokosio staricu Novosa|anka R. R. (1929) zadobila je te{ke telesne povrede u saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko 17.30 sati u centru Novog Sada kod Srpskog narodnog pozori{ta. Na ovu staricu naleteo je karavan "sitroen " beogradskih registarskih oznaka dok je prelazila Uspensku ulicu van pe{a~kog prelaza izme|u dva semafora. Wu je odmah prevezla ekipa Hitne pomo}i u Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine Do zakqu~ewa ovog broja na{eg lista, dijagnostika povre|ene jo{ je bila u toku.

Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz policije.

M. V.

Branimir Glava{

Hrvatska televizija sino} je javila da je policija BiH Glava{a odvela u pritvor nakon {to mu je Vrhovni sud BiH potvrdio pravosna`nu presudu Vrhovnog suda Hrvatske.

Glava{ je osu|en na osam godina zatvora zbog ratnog zlo~ina hap{ewa, mu~ewa i ubi-

stava srpskih civila u Osijeku tokom 1991. i 1992. godine.

Glava{evo hap{ewe potvrdio je wegov advokat Ante Maduni}.

"Glava{ ima tri dana da se `ali na odluku o pritvarawu i sedam dana da se `ali na izre~enu kaznu", rekao je Maduni} za indeks.hr, dodav{i da je odlukom suda u BiH Glava{u potvr|ena zatvorska kazna u trajawu od osam godina.

"Imamo pravo `albe na oba re{ewa i verovatno }emo ih ulo`iti", rekao je Maduni}.

Glava{u i ostalim optu`enima za zlo~ine nad civilima sudilo se od 2007. do 2009. godine. Kako je Glava{ bio poslanik u Saboru, zbog statusa se mogao braniti sa slobode, pa je uo~i izricawa presude `upanijskog suda u Zagrebu u maju 2009. pobegao u BiH ~ije je dr`avqanstvo isposlovao nekoliko meseci ranije.

Preko advokata podneo je Vrhovnom sudu `albu na presudu od deset godina, pa je Vrhovni sud potvrdio wegovu krivwu i presudu kao takvu, ali je smawio kaznu za dve godine. Tokom su|ewa Glava{ je bio u pritvoru od aprila 2007. do januara 2008. godine. On je ranije izjavqivao da }e kaznu izdr`avati u BiH, ali je od suda u BiH tra`io smawewe ili ukidawe kazne.

(Tanjug)

li kakvu dramu pre`ivqavaju Suzana K. i wena devoj~ica.

Me|utim, u selu mnogi samo sle`u ramenima i ka`u da se to znalo, ali da se }utalo, ~ak su to znali i pojedini u~enici u osnovnoj {koli, gde unuka Ranka K. ide u {kolu.

– Pa selo je to, sve se ~uje i zna! Naravno da smo ~uli da on spava s }erkom, ali {ta da se me{amo u tu|u ku}u. Mala ide u {kolu i deca k’o deca, ~uju od roditeqa... Neka deca su joj se i rugala zbog toga – pri~a me{tanka Belegi{a Spasenija Suboti}.

U Centru za socijalni rad Stare Pazove ka`u da ova porodica nije wihov korisnik i da niko nije obavestio Centar o ovom skandaloznom slu~aju. Nad desetogodi{wom devoj~icom obavqen je ginekolo{ki pregled, kojim je utvr|eno da nije deflorisana.

Suzana K. nije zaposlena, a Ranko K. ima malo obradive zemqe.

U Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici isti~u da detaqe istrage ne mogu saop{tavati za javnost, ali potvr|uju da je 25. septembra ove godine Ranko K. priveden s krivi~nom prijavom, da mu je odre|en pritvor i otvoren istra`ni postupak pod sumwom da je po~inio dva krivi~na dela – silovawe u produ`enom trajawu i krivi~no delo obqube nad maloletnim licem.

S. Bojevi}

PO@AR NA BUGARSKOM BRODU U BLIZINI NOVOG SADA

Mornaru izgorelo 40 odsto tela

U po`aru na bugarskom teretnom brodu "Feniks", u vlasni{tvu preduze}a registrovanog u Sofiji, koji je plovio Dunavom u blizini Novog Sada, te`e je povre|en Aleksandar M. M. (58), jedan od tri ~lana posade, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Vatra je izbila prekju~e oko 4.30 sati, a nesre}ni mornar je zadobio te{ke opekotine, koje su zahvatile 40 odsto wegovog tela. Povre|eni bugarski dr`avqanin nalazi se na le~ewu u Klini~kom centru Vojvodine.

Po`ar je izbio na krmi, u prostoriji za odmor, a uzrok je najverovatnije neuga{eni opu{ak cigarete. Vatra je potom zahvatila salon, hodnik, kuhiwu i delimi~no spavaonicu. Izgoreo je sav enterijer, kao i elektri~ne instalacije, a materijalna {teta se procewuje na oko 700.000 dinara.

Po`ar su ugasile posade brodova "Olimpik Panov" i "Merkur 203", navedeno je u saop{tewu.

M. V.

sreda29.septembar2010.

DRU[TVO

c m y

14

DNEVNIK

VE@BA PRIPADNIKA RE^NE FLOTILE

Ispit polo`en pred ministrom Uzburkan je bio ju~e Dunav u okolini novosadskog vikend naseqa Kamewar. Na mirnoj reci koja lewo te~e kroz vojvo|ansku ravnicu i ovde deli

ci Re~ne flotile kojom komanduje kapetan bojnog broda Neboj{a Joksimovi}. To je jedina plovna jedinica u Vojsci Srbije, sada u rangu brigade, i pod

nikom General{taba VS general-potpukovnikom Milojem Mileti}em i drugim visokim oficirima iz Ministarstva odbrane i General{taba. Oni su ve`bu posmatrali s komandnog broda Prvog re~nog odreda - s monitora "[abac" na ~ijem je ~elu kapetan fregate Romeo Grbovi}.

Tri re~na minolovca, 332 "Motajica", 335 "Vudelol" i 336 "\ardap, najsavremenija plofila u RF, vukla su minolovke koje slu`e za zapre~avawe re~nog puta eventualnim neprijateqskim brodovima.

Za sopstvenu odbranu od protivni~kih niskolete}ih aviona te la|e naoru`awe su i artiqerijskim topovima, pa su ju~e to i prakti~no pokazali, pucaju}i iz manevarske municije.

Minolovce su pristizali re~ni desantni juri{ni ~amci 411 i 412. Ta plovila odlikuje velika brzina, manevarska

Foto: N. Stojanovi}

tereta. Na ovoj ve`bi je vi|ena i ~eli~na skelu od tri ~lanka (nastavka) koju su gurala dva remorkera.

U sastavu RF nalaze se i re~ni ronioci, ali i dizalica za izvla~ewe potonulih stvari.

Upravo takvom dizalicom pro-

- U budu}nosti }emo u~initi napore da i Re~nu flotilu opremimo u meri u kojoj je to potrebno za efikasno izvr{avawe zadataka, rekao je ministar [utanovac.

kasarnu "Aleksandar Beri}", na Limanu 4, gde je komanda Re~ne flotile, sleteo helikopterom "gazela" i, posle razgovora sa stare{inama te jedinice kazao da je re~ o jednoj od jedinica VS

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} rekao je da je Re~na flotila specijalna jedinica u Vojsci Srbije, po na~inu organizovawa i sredstvima kojima je opremqena.

Pre ve`be, ministar odbrane [utanovac, koji je u novosadsku

koja je "prakti~no dostigla nivo potpune profesionalizacije jer je oko 90 odsto popuwena profesionalnim vojnicima, ~ime se prakti~no dosti`e standard koji postoji u zemqama koje su profesionalizovale svoju vojsku".

M. Bozokin

Remont "Kozare" Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} najavio je ju~e da }e uskoro biti zavr{en remont komandnog broda RF "Kozara".

- Remont }e biti uskoro zavr{en. Nema zastoja u radu, jedini problem je {to nemamo kapacitete da se taj posao obavi na jednom mestu. Zbog tog nedostatka motori se remontuju na jednom, a ostali elementi na drugom mestu, ali i taj posao }e uskoro biti zavr{en - istakao je general Mileti}. On je novinarima obe}ao slede}u vo`wu brodom "Kozara".

Ba~ku od Srema, talase su stvarali mo}ni motori re~nih minolovaca, desantnih ~amaca, remorkera, amfibijskih transportera. Na tom vodenom poligonu ju~e su deo operativnih sposobnosti, kako se to vojni~ki ka`e, prikazali pripadni-

wenom "kapom" su sva plovna vojna sredstva. Sposobnost za, daleko bilo, borbene zadatke i mirnodopske akcije, {to je realnija opcija i ve} se primewuje, panonski mornari pokazali su pred ministrom odbrane Draganom [utanovcem, na~el-

sposobnost i mogu}nost pristajawa na nisku neizgra|enu obalu.

Ima Flotila i amfibijske transportere, koji za tili ~as na drugu obalu mogu da prevezu kamion ili neki drugi teret.

Amfibije se mogu koristiti i u civilne svrhe, naro~ito na poplavqenim podru~jima. Tu je bila i skela koja na svojim "ple}ima" mo`e da primi i do 40 tona

letos je iz Gru`anskog jezera izvu~en borbeni avion "orao", a ju~e je prikazano va|ewe automobila iz reke.

Komentari{u}i ve`bu, ministar Dragan [utanovac je rekao da su pripadnici Re~ne flotile obu~eni i opremqeni da dejstvuju u uslovima koji postoje u Srbiji, uprkos vremenu u kome `ivimo i ~iwenici da nije bilo dovoqno sredstava za adekvatno opremawe.

DRU[TVO

DNEVNIK

NARKOMANI ZLOUPOTREBQAVAJU POVEREWE LEKARA

Prodaju metadon ispred apoteka Kada steknu poverewe lekara, pojedini narkomani koji se le~e u Metadonskom centru to zloupotrebqavaju i trguju metadonom. Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je da su evidentirani ovakvi slu~ajevi, a wihovi akteri su pacijenti koji do|u do faze da terapiju dobijaju na recept. Takva krivi~na dela, ka`u u policiji, tretiraju se kao prodaja bilo kojih drugih narkotika i protiv po~inilaca se sprovode zakonom odre|ene mere.

Pre dve godine u gradu na Begeju, pri Op{toj bolnici “Dr \or|e Joanovi}”, po~eo je da radi Metadonski centar, a nedugo posle objavqivawa da je za`ivela jedna takva ustanova namewena le~ewu najte`ih heroinskih zavisnika, oglasili su se pojedini policijski inspektori, izra`avaju}i bojazan da }e to dovesti do porasta broja narkomana i krivi~nih dela u vezi s narkomanijom. Ne `ele}i da ulaze u medicinske aspekte ove vrste terapije, inspektori su upozorili na to da ima dosta zabele`enih krivi~nih dela u vezi s narkomanima, ~ak i prijava protiv lica koja su prodavala metadon. Po operativnim saznawima, pojedinci koji su ranije dobijali metadonsku terapiju u Novom Sadu, kasnije su preprodavali ove medikamente ispred ovda{wih

Droga izvan {kolskih dvori{ta Registrovani korisnici droga na podru~ju sredweg Banata stari su izme|u 16 i 50 godina. Po podacima zrewaninske Policijske uprave, od ukupnog broja u`ivalaca narkotika ~ak deset odsto su maloletnici. Me|utim, nema preprodaje droge u krugu sredwih {kola. U policiji napomiwu da se ~esto pojavquju problemi s roditeqima, koji, kada saznaju da su im deca narkomani, to u po~etku negiraju, i tek kasnije dolaze po pomo}.

– Roditeqi moraju da se suo~e sa ~iwenicama i da potra`e pomo}, ne samo policije ve} i medicinskog i {kolskog osobqa, da bi u {to ranijoj fazi uspeli da spre~e {irewe problema – smatra inspektor \or|e Miolski. apoteka. Lekari su, s druge strane, od po~etka uveravali da }e biti preduzete sve mere da bi se iz-

begla bilo kakva zloupotreba.

Pomo}nica direktora za nemedicinska pitawa, organizaciju i ko-

ordinaciju u zrewaninskoj bolnici dr Dragana @egarac veli da je kao terapeut zapazila da su oni koji se uspe{no le~e, a naro~ito wihove porodice, izuzetno zadovoqni. Odre|eni su jasni kriterijumi o tome ko mo`e biti le~en na taj na~in i uslov je da su to heroinski zavisnici koji iza sebe imaju nekoliko bezuspe{nih poku{aja odvikavawa.

– Pacijenti u prvo pola godine dolaze svakodnevno i dobijaju potrebnu dozu metadona. Redovno im se proverava urin i ukoliko u tom periodu sve bude u redu, bez recidiva, slede}ih {est meseci dolaze dva puta sedmi~no. Zatim jedanput nedeqno, posle ~ega se usmeravaju na domove zdravqa gde nastavqaju le~ewe – objasnila je dr @egarac proceduru vezanu za metadonski program.

Metadon se pacijentima daje dnevno i ima produ`eno dejstvo na 24 sata. Uzima se oralno, ~ime se izbegava kori{}ewe igle i preno{ewe hepatitisa C i ostalih bolesti. Zdravstveni radnici poku{avaju i da smawe kriminogenu komponentu u ovakvoj terapiji, pa zavisnici ~esto moraju da popiju metadon pred medicinskim tehni~arima, da ga ne bi nosili sa sobom i prodavali drugima. @. Balaban

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE NAJAVQUJE NOVE KORAKE ZA SKRA]EWE LISTA ^EKAWA

@eneva spas za srce

Do sada je u bolnici Axibadem u Istambulu srce operisalo sedamdesetak na{ih gra|ana, a u privatnom Beogradskom klini~ko-bolni~kom centru 120 pacijenata, ~ime su liste ~ekawa na operaciju srca smawene. U odnosu na maj ove godine, kada je na operacije srca ~ekalo 2.800 pacijenata, zahvaquju}i operacijama u privatnoj klinici i u Turskoj, kao i zahvatima koji su ura|eni u na{a tri kardiohirur{ka centra, sada je na listi ~ekawa wih 2.200. I pored toga {to je lista ~ekawa na ove intervencije kra}a, jo{ uvek bolesnici na operaciju ~ekaju vi{e od godinu dana. Kako bi se skratile liste ~ekawa, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe najavquje da }e uskoro potpisati memorandum o saradwi sa Univerzitetskom klinikom u @enevi, koji bi na{im pacijentima omogu}io odlazak na operacije. U @enevi }e se operisati 50 na{ih najte`ih pacijenata, kojima su neophodni ugradwa bajpasa ili zamena sr~anih zalistaka. Tro{kovi operacije, put i sme{taj u klinici }e ko{tati izme|u pet i sedam hiqada {vajcarskih franaka, odnosno ~etiri i pet i po hiqada evra, koliko ko{taju ovakve operacije i u Turskoj, a pokriva}e ih zdravstveno osigurawe.

Memorandum podrazumevati i obuku na{ih stru~waka u Srbiji i u [vajcarskoj. Kao {to je

poznato, zbog dugih lista ~ekawa u dr`avnim kardiohirur{kim ustanovama u Srbiji na bajpas operacije srca i ugradwu ve{ta~kih zalistaka, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe omogu}io je svojim osiguranicima da se dobrovoqno opredele za te operacije u jo{ dve zdravstvene ustanove. Radi se o privatnoj ustanovi, Beogradskom klini~kobolni~kom centru i bolnici Axibadem u Istambulu sa kojima je Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe sklopio ugovor za operacije srca na{im osiguranicima. Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe uputio je dopis svim osiguranicima koji se prema podacima zdravstvenih ustanova nalaze na listi ~ekawa i obavestio ih da imaju mogu}nost da izaberu da li }e i daqe ~ekati na listama ~ekawa u dr`avnim ustanovama, ili }e se na operaciju srca odlu~iti za privatnu kliniku u Beogradu ili na put u Tursku.

Za operaciju srca u Istambulu prijavilo se oko 200 pacijenata, a u Klini~ko-bolni~kom centru u Beogradu oko 300 pacijenata. U subotu za Istambul kre}e nova, sedma grupa od 13 na{ih pacijenata, a kako saznajemo u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe, do kraja ove godine popuwene su grupe koje }e svake druge ne-

sreda29.septembar2010.

15

BRITANSKI SAVET POMA@E SRPSKOM [KOLSTVU

U~ionice u globalnoj mre`i Od ove {kolske godine deset srpskih gimnazija, me|u kojima su i pet iz Vojvodine, bi}e ukqu~eno u projekat "Umre`ene u~ionice" koji, uz podr{ku Ministarstva prosvete, sprovodi Britanski savet.

-U ovaj projekat ve} je ukqu~eno 60 zemaqa {irom sveta, a ciq mu je da u obrazovawe |aka uvede me|unarodnu dimenziju jer ih treba pripremati za gra|anine sveta - rekao je ju~e u Beogradu, predstavqaju}i ovaj projekat, direktor Britanskog saveta u Beogradu Endrju Glas. - Ovaj projekat otva-

grisalo u zajednicu evropskih naroda.

- Mi danas u {kolama pripremamo u~enike za poslove koji jo{ ne postoje i za gra|anine sveta, a istra`ivawa pokazuju da partnerstva me|u {kolama, {to je osnovna karakteristika ovog projekta, pove}avaju interesovawa u~enika za druge zemqe i kulture za ~ak 70 odsto, a da istovremeno raste i wihova zainteresovanost za sopstveno kulturno nasle|e i tolerancija prema razli~itostima - rekla je direktorka ovog programa Olga Stanojlovi}.

Projekat "Umre`ene u~ionice" po~e}e da se sprovodi od novembra u po jednoj gimnaziji u Novom Sadu, Zrewaninu, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu, Be~eju, Gorwem Milanovcu, Beogradu, Pirotu, ^a~ku i Ni{u ra mogu}nosti povezivawa u~enika, nastavnika i {kola iz raznih sredina, poma`e wihovom upoznavawu, razmeni iskustava i tako ih priprema za zanimawe i `ivot koji je pred wima.

Po re~ima ministra prosvete profesora dr @arka Obradovi}a, |aci u~esnici ovog projekta }e kroz kontakte sa vr{wacima iz drugih zemaqa sticati nova znawa i razvijati svoje li~ne, nastavnici }e unapre|ivati profesionalne ve{tine, a {kole }e iza}i iz svojih dvori{ta i pro{iriti delatnost i na lokalne sredine i poslovni sektor zainteresovan da ih podr`i, sve u ciqu poboq{awa kvaliteta obrazovawa kako bi se na{e {kolstvo ukqu~ilo u sve civilizacijske tokove i inte-

Projekat "Umre`ene u~ionice" po~e}e da se sprovodi od novembra u po jednoj gimnaziji u Novom Sadu, Zrewaninu, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu, Be~eju, Gorwem Milanovcu, Beogradu, Pirotu, ^a~ku i Ni{u i traja}e tri godine u toku kojih }e se broj ukqu~enih {kola pove}ati do 50. Na{e {kole sara|iva}e sa {kolama iz Engleske, Nema~ke i Slova~ke na zajedni~kim {kolskim projektima koji }e podsticati kulturnu razmenu me|u wima, ima}e priliku da konkuri{u za Me|unarodnu {kolsku nagradu za podsticawe svojih u~enika da u~estvuju u me|unarodnim projektima i da omogu}e nastavnicima stru~no usavr{avawe za me|unarodne koordinatore, a u~enicima obuku za {kolske lidere.

D. Deve~erski

Najni`e penzije ve}e od zahteva sindikata?

deqe putovati u Tursku. Za bolesnike koji na operaciju bajpas ili za ugradwu ve{ta~kih zalistaka u dr`avnim bolnicama ~ekaju i tri godine, jer su na listama ~ekawa bili na vi{e od hiqaditog mesta, mogu}nost da se o tro{ku zdravstvenog osigurawa operi{u u Turskoj ili u privatnoj bolnici u Beogradu veliko je olak{awe i mogu}nost da se br`e vrate normalnom `ivotu.

J. Barbuzan

Dr`avni sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radina Todovi} izjavila je da je predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu predvi|eno da najni`a penzija iznosi 33,5 odsto prose~ne zarade, {to je vi{e od zahteva sindikalaca koji tra`e da ona ne sme da iznosi mawe od 25 odsto. Todovi}eva, koja je i predsednica ekspertske grupe za izmene i dopune zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, rekla je da }e jedno-

kratnim podizawem najni`e penzije, kako se procewuje, u~e{}e najni`e penzije u prose~noj zaradi u 2011. godini iznositi oko 33,5 posto.

- Zahtev sindikata da najni`a penzija ne sme biti ni`a od 25 odsto prose~ne zarade nije u saglasnosti sa realno{}u - navela je ona i i podsetila da najni`a penzija u osigurawu zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 11.088 dinara, {to predstavqa oko 32 odsto prose~ne zarade za jul 2010. godine.

HRANITEQSTVO U SRBIJI Decenijama su se hraniteqstvom u Srbiji bavile doma}ice koje su `ivele u ruralnim sredinama i prigradskim op{tinama, a od pre nekoliko godina ovim ne samo humanim ve} u vreme tranzicije i isplativim poslom, sve vi{e se bave qudi koji su obrazovani, nezaposleni ili s radnim iskustvom. @ive u gradu, imaju roditeqsko iskustvo i okre}u se hraniteqstvu kao izazovu, svesni pri tom da im pru`awe toplog doma ostavqenoj i napu{tenoj deci mo`e osim radosti doneti i zaradu.

Najve}i broj hraniteqskih porodica `ivi u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Ni{u, Leskovcu, Loznici, [apcu, Beloj Crkvi, Somboru i Pan~evu. Statistika govori da je u svim mestima u Srbiji pove}an broj hraniteqa, kao i onih koji bi to `eleli da budu ali ne ispuwavaju stroge zakonske uslove. Broj hraniteqskih porodica u Srbiji pove}ao se pro{le godine tri i po puta u odnosu na 2003. godinu. U vreme ekonomske krize hraniteqstvo se pokazalo i kao siguran posao jer svaki hraniteq za brigu o jednom detetu dobija od dr`ave oko 30.000 dinara mese~no i pla}ene penzione i zdravstvene doprinose.

U Srbiji trenutno ima vi{e od 4.000 hraniteqskih porodica i oko 5.000 dece na hraniteqstvu, ali potrebe su ve}e jer je sve vi{e osta-

Kako zale~iti rane na du{i? vqene ili zlostavqane dece koja ~ekaju da im neko pru`i siguran dom. Zbog toga dr`ava nastavqa promovisawe hraniteqstva kao na~ina zbriwavawa dece, ali i mogu}nosti obezbe|ivawa mese~nih prihoda. Dr`ava je posebno zainteresovana za pove}awe broja hraniteqa koji su spremni da na zbriwavawe prime decu s posebnim potrebama jer upravo ona najdu`e ~ekaju na hraniteqstvo.

Podaci govore da se danas za hraniteqstvo naj~e{}e odlu~uju oni koji su u tranziconom periodu ostali bez posla u gradovima jer su i sami shvatili da }e do wega te-

{ko ponovo do}i. Oko sedam odsto hraniteqa ima fakultetsku diplomu i po pravilu je re~ o onima koji imaju izme|u 40 i 50 godina. No, da hranitequ dolazak do bilo kakve zarade ne bi postao jedini ciq,

Mese~na naknada oko 30.000 dinara Mese~na naknada za hraniteqstvo, kao i sve druge nadoknade koje hraniteqi dobijaju za dete ili svoj rad novina su u na~inu finansirawa hraniteqstva i na nivou su najboqih svetskih re{ewa. Postoji niz prava koje dete i hraniteq ostvaruju po osnovu hraniteqstva. Za tro{kove izdr`avawa za jedno dete hraniteq redovno mese~no dobije 17.852 dinara, a za svoj rad jo{ oko 10.114 dinara, plus xeparac ako je dete {kolskog uzrasta, {to ukupno iznosi oko 30.000 dinara mese~no. Ovaj iznos se uve}ava za prevoz deteta ako putuje u {kolu van mesta stanovawa, kupovinu kwiga, ekskurzije… Ako je dete o kojem hraniteq brine ometeno u razvoju ili ima neke zdravstvene probleme, ovaj iznos se mo`e uve}ati do 50 posto od naknade za izdr`avawe deteta.

kriterijumi za procenu hraniteqske porodice su sada jasni, precizni i visoki; naime, od hraniteqa se tra`i da mo`e u potpunosti zadovoqiti potrebe deteta. Nekom hranitequ ovakav pristup ne odgovara jer ne ispuwava propisane standarde, odnosno neki od wih }e zavr{iti s hraniteqstvom jer su interesi dece iznad svih drugih.

Nagli porast interesovawa za hraniteqstvo delom se tuma~i i zaradom pristojnom za srpske prilike.

Mada 30.000 dinara, {to je mawe od 300 evra, nije prevelika zarada, a pogotovo je mala u odnosu na evropske dr`ave, gde se za ovaj posao dobija pet puta vi{e novca, ipak ona u vremenima kada se mnogi poslovi rade celodevno za upola mawe para jeste primamqiva i siguran izvor prihoda barem na nekoliko godina.

Naime, dete u hraniteqskoj porodici, onoj koja ispuwava standarde i pru`i mu topli dom i lepu re~, mo`e ostatati do 18. godine, a ako nastavi {kolovawe, hraniteqstvo traje do zavr{etka fakulteta, a najdu`e do 26. godine. Nisu retki ni slu~ajevi da odnosi koji se stvaraju izme|u hraniteqa i deteta postanu toliko prisni da se "pri~a" nastavqa i kada ono postane svoj

~ovek i stane na svoje noge. Kada neko postane hraniteq i dobije dete na hraniteqstvo, kontrola ispuwavawa wegovih obaveza je stalna jer Ministarstvo rada i socijalne politike ni{ta ne prepu{ta slu~aju. Kontroli{e se sve, od odnosa prema detetu do utvr|ivawa da li se namenski tro{i novac koji dr`ava daje. Ukoliko se utvrdi da se hraniteqi lo{e pona{aju prema detetu, da ga i oni zlostavqaju i zanemaruju, da novac namewen za brigu o wemu tro{e u druge svrhe, preispituje se podobnost za hraniteqstvo, a na kraju im se dete oduzima i ulazi u proceduru za sme{taj u drugu hraniteqsku porodicu.

Kako su mnogi u hraniteqstvu prepoznali {ansu da do|u do novca, naj~e{}e se jednoj porodici poverava samo jedno dete jer se vodi ra~una o tome da ono tako ima svu potrebnu pa`wu. I{ak, u nekim hraniteqskim porodicama zbrinuto je i po ~etvoro dece jer se, po pravilu, radi o bra}i i sestrama za koje je va`no da budu sme{teni i zbrinuti zajedno.

No, i pored porasta interesovawa za hraniteqstvo, jo{ uvek je mali broj hraniteqa koji su spremni da preuzmu starawe nad decom s te-

{ko}ama u razvoju pa otuda ona najdu`e ~ekaju da im neko ponudi dom.

Naime, oko 15 odsto od ukupnog broja dece bez roditeqskog starawa su ona s te{ko}ama u razvoju, pa na nivou cele Srbije nedostaju hraniteqske porodice spremne da prime takvu decu.

Odabrati prave qude za hraniteqe dakako nije nimalo lak posao jer odabir pogre{nih hraniteqa – a takvih slu~ajeva je bilo – zna~i ve} izmu~enom i zlostavqanom detetu dodati jo{ jednu ranu na du{u. Dete koje je oduzeto svojim roditeqima zato {to se o wemu nisu starali te{ko pre`ivqava kada istu sudbinu do`ivi kod hraniteqa koji primaju platu da bi mu, bar donekle, pru`ili ono {to u detiwstvu nije imalo. Briga o deci koja u svom `ivotu ve} imaju dramati~ne epizode zanemarivawa i zlostavqawa zahteva poseban anga`man hraniteqa i ako oni nemaju kapacitet i uslove da odgovore na slo`ene potrebe dece, te ako ih uzimaju samo da bi do{li do novca, dobijaju negativno mi{qewe stru~waka i bivaju odbijeni za hraniteqstvo. Samo pro{le godine izme|u 35 i 40 odsto kandidata za hraniteqe je dobilo negativnu ocenu Centra za porodi~ni sme{taj, a me|u wima su i one porodice koje nisu imale stalne prihode.

Qubinka Male{evi}

SPORT

sreda29.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

TOBYIJE USKORO JA^E

DRUGO KOLO LIGE [AMPIONA

Fabregas spreman za ^elsi?

Tobyije, ipak, prejake

Kapiten fudbalera Arsenala Sesk Fabregas mogao bi da bude spreman za subotwi derbi 7. kola Premijer lige u kojem Arsenal gostuje ^elsiju na "Stamford brixu", prenose engleski mediji.

Fabregas se povredio na utakmici protiv Sanderlenda pre deset dana, kada je istegao zadwu lo`u. Iz tog razloga, propustio je me~ pro{log kola protiv Vest Bromvi~ Albiona, a nije ga bilo ni u ju~era{wem duelu 2. kola grupe H Lige {ampiona protiv Partizana u Beogradu.

- Po~eo sam da tra~im. Postoji nada da }u biti spreman za duel sa ^elsijem - rekao je Fabregas ostrvskim medijima.

Menaxer Arsen Venger ionako ima velikih kadrovskih problema. Za duel s Partizanom osim Fabregasa nije mogao da ra~una na Tija Volkota, Robina

Sesk Fabregas

van Persija, Niklasa Bendtnera, Manuela Almuniju, Abu Dijabija i Tomasa Fermalena.

POSLE OSTAVKE NA[EG TRENERA U AEK-u

De Bjazi mewa Bajevi}a Italijanski stru~wak \ani de Bjazi najozbiqniji je kandi-

Du{an Bajevi}

dat da nasledi Srbina Du{ana Bajevi}a na klupi fudbalera atinskog AEK. Bajevi} je podneo ostavku na mesto trenera Atiwana nakon poraza od Olimpijakos Volua 3:1 u nedeqnom me~u 4. kola gr~kog {ampionata. Ekipa `uto-crnih trenutno se nalazi na 13. mestu u prvenstvu sa samo ~etiri boda.

De Bjazi je tokom trenerske karijere radio u Udinezeu i Torinu, a prema navodima italijanskih i gr~kih medija sada je glavni favorit da preuzme vo|ewe AEK-a.

PREMIJER BUGARSKE O ANGA@MANU NEMCA ZA SELEKTORA

Mateus ovde mo`e samo da se o`eni Premijer Bugarske Bojko Borisov izrazio je protest zbog anga`ovawa Nemca Lotara Mateusa na ~elo fudbalske reprezentacije te zemqe rekav{i da jedino {to Mateus mo`e da uradi u Bugarskoj je da se o`eni!

Lotar Mateus je nedavno predstavqen javnosti kao novi selektor Bugarske, nakon smene Stanimira Stoilova zbog dva poraza na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine u Ukrajini i Poqskoj.

- [ta mo`e Mateus da napravi u Bugarskoj? Mislim da jedino {to mo`e da uradi je da prona|e `enu za jo{ jedan brak - cini~no je poru~io premijer Borisov za magazin "Standard wuz". Mislim da bi bilo boqe da smo anga`ovali doma}eg trenera. Imamo ih kvalitetnih, recimo Hrista Stoi~kova. U svakom slu~aju, moramo sada da podr`imo Mateusa i po`elimo mu puno sre}e u radu - zakqu~io je diplomatskim tonom premijer Bugarske Bojko Borisov.

KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

Poraz nade za Vr{~ane Alba Berlin - Hemofarm [TADA 73:67 (21:21, 22:12, 21:15, 9:19) BERLIN: O 2 Arena, gledalaca: 8196, sudije: Mithana ([panija), Lov{in (Slovenija), Sabeta (Italija).

ALBA: Prajs 3, Xenkins 11, Femerling 9, Marinkovi} 15, Alen 10, [ifert, Dragi}evi} 7, Mekkelroj 12, [tajger 2, Idbihi, Tejlor 4.

HEMOFARM : Pavkovi} 6, Bo`ovi} 4, Abdul Hamid 8, Krstovi} 5, [utalo 6, Ma~van 16, Savovi} 8, Borisov 12, Kne`evi}, Xordan 2, Mara{, An|u{i}.

Ko{arka{i Hemofarm [TADE pora`eni su na gostovawu u Berlinu od Albe 73:67 u prvoj utakmici drugog kruga kvalifikacija za Evroligu. Izabranici trenera Lukaji}a, dobro su parirali Berlincima, tokom prve i pogotovo u posledwoj deonici susreta, kada su uspeli da smawe veliki zaostatak od 18 poena i na kraju zabele`e poraz od minus {est, koji ostavqa nadu za prolaz u tre}i krug. Dobru partiju u redovima doma}ina, pru-

`ili su na{i internacionalci Marko Marinkovi} 15 poena i Tadija Dragi}evi} sa osam, a u redovima Vr{~ana predwa~ili su tandem Ma~van (16) - Borisov (12).

Alba je u drugoj tre}ini uspela da nametne svoju igru preko Marinkovi}a, Xenkinsa i Mekelroja, i na odmor ode sa 10 poena prednosti (43:33).

U nastavku susreta, Berlinci su poja~ali ritam, poveli sa ubedqivih 61:43, ali su borbeni ko{arka{i Hemofarma uspeli da u fini{u tre}e i tokom posledwe ~etvrtine uzvrate serijom 19 - 9 za kona~nih 73:67 uo~i subotweg revan{a u Vr{cu.

Revan{ drugog kola kvalifikacija na programu je u subotu, 1. oktobra u Vr{cu.

I. G.

Rezultati 2.kola kvalifikacija Alba - Hemofarm Spiru Basket - Uniks Le Man - Asvel Vilerban Budivelnik - Himki

73:67 75:69 85:75 58:87

Partizan - Arsenal 1:3 (1:1) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 30.000, sudija [tark (Nema~ka), strelci: Kleo u 33. (iz penala) za Partizan, a Ar{avin u 15. [amaku u 71. i Skila}i u 83. minutu za Arsenal. @uti kartoni: Ili} (Partizan). Crveni karton: Jovanovi} (Partizan).

PARTIZAN: Stojkovi} 8, Stevanovi} 6, Medo 7, Tomi} 6 (Babovi} 6), Petrovi} 6, Kleo 8, Boja 7 (Ilijev 7), Jovanovi} 6, Lazevski 7, Krstaji} 7, Ili} 7.

ARSENAL: Fabijanski 7, Sawa 7, \uru 7, Skila}i 8, Gibs 7, Ar{avin 8 (Kli{i -), Song 8, Denilson 7, Rosicki 7, Vilsner 7 (Nasri), [amaku 7 (Vela -).

Fudbaleri Partizana nisu uspeli da osvoje prvi bod u ovogodi{wem takmi~ewu Lige {ampiona.

U drugom kolu, u grupi H izgubili su od Arsenala 1:3 (1:1). Vaqak jeste izgubio.

Partizan je izgubio 1:3 od Arsenala, ali se nije obrukao, {to je potvrdio veliki aplauz navija~a na kraju utakmice. Imali su crnobeli svoje prilike, nisu ih iskoristili, gosti svoje jesu i nose vredne bodove iz Beograda.

Crno-beli su od starta razgalili srce navija~a. Krenuli su iz sve snage, ne respektuju}i puno „tobxije“. I ve} u prvih 10 minuta sevnule su dve akcije. Najpre je Kleo ve{to izbegao ofsajd zamku, vukao loptu sve do {esnaesterca, a kada je hteo da zalomi ~uvara ona mu je pobegla. Potom, u {ansi je bio Boja. U{ao je sam ispred Fabijanskog, a kada je hteo da ga prebaci golman gostiju je intervenisao. Partizan je odli~no igrao, opet, odli~no se i branio. Sigurni su bili Stevanovi} i Krstaji}.

U 15. minutu poku{ava ponovo Kleo. [utirao je sa 18 metara, iskosa sa desne strane, ali zamalo preko gola. Ne{to kasnije Arsenal ipak, vodi. Muwevito je tekla akcija, a Ar{avin se ubacio iz

Grupa E Bazel – Bajern 1:2(1:0) (Frej u 18.za Bazel,a [vajn{tajger u 56. (iz penala) i 89.za Bajern) Roma – Klu` 2:1 (0:0) (Mekses u 69. i Borielo u 71.za Romu,a Rada u 78. za Klu`) 1. Bajern (M) 2. Roma 3. Klu` 4. Bazel

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

4:1 2:3 3:3 2:4

6 3 3 0

Grupa F Spartak (M) – @ilina 3:0 (1:0) (Ari u 34. i 64. i Ibson u 89.) ^elzi – Olimpik (M) 2:0 (2:0) (Teri u 7. i Anelka u 28. (iz penala)

1. ^elzi 2. Spartak (M) 3. Marsej 4. @ilina

Stevanovi}, Ar{avin i Stojkovi}

drugog plana i savladao Stojkovi}a. To je ozna~ilo dominaciju Arsenala. Ipak, istakao se Vladimir Stojkovi}. U 25. minutu Rosicki je iza{ao sam ispred wega, ali je on sjajno intervenisao. Ne{to kasnije poku{ava i Ar{avin, a sa gol linije loptu izbacuje Jovanovi}. Proma{aj Meda sa distance najavio je izjedna~ewe Partizana. U 33. minutu, u svom {esnaestercu Denilson je igrao rukom, a sudija [tark je svirao jedanaesterac. Siguran sa bele ta~ke bio je Kleo, za izjedna~ewe 1:1.

Prvo poluvreme i zavr{eno je tim rezultatom, a utisak je posle svega bio sjajan. Partizan je pokazao zube, tako|e i Arsenal deo svog repertoara pa je beogradska publika na predah oti{la zadovoqna.

U nastavku su ekipe u{li u istim sastavima. Prvi je zapretio Arsenal. U 46. minutu Ar{avin je {utirao sa {enaest metara, ali je Stojkovi} odbranio. U 55. minutu

penal za Arsenal. [amak je pro{ao Jovanovi}a, ovaj kao zadwi igra~ ga je faulirao, skrivio najstro`u kaznu i dobio je crveni karton. S bele ta~ke {utirao je Ar{avin, a Stojkovi} odli~no odbranio. Prvih deset minuta sa igra~em mawe Partizan je igrao bez gre{ke, a onda je Arsenal napravio dve sjajne akcije. Najpre je poku{ao Ar{avin, a Stojkovi} je odbranio, a potom je [amak ipak, dao gol. Ostao je sam na petercu i loptu glavom sproveo u mre`u.

Partizan je tada, razumqivo, pao, a Arsenal dao jo{ jedan gol. Posle {uta Ar{avina Stojkovi} je odbranio, pa je izveden udarac iz ugla, posle kojeg je Skila}i dao gol. Priliku za 2:3 vaqak je imao u 83. minutu, Stevanovi} je fauliran u {esnaestercu a [tark je svirao novi penal. [ut Klea sa bele ta~ke ipak, je zaustavio Fabijanski. U samom fini{u u prilici je bio Ilijev, ali je Poqak ponovo bio siguran. Partizan je

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 0 0

0 0 2 2

6:1 4:0 0:3 1:7

6 6 0 0

Grupa G Okser – Real 0:1 (0:0) (Di Marija u 81.)

Ajaks – Milan 1:1 (1:1) (El Hamdaoui u 23. za Ajaks,a Ibrahimovi} u 37. za Milan) 1. Real (M) 2. Milan 3. Ajaks 4. Okser

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

3:0 3:1 1:3 0:3

6 4 1 0

Grupa H Partizan – Arsenal 1:3(1:1) (Kleo u 33. (iz penala) za Partizan, a Ar{avin u 15. [amak u 71.i Skila}i u 82. za Arsenal) Braga – [ahtjor 0:3 (0:0) (Luis Adriano u 56.i 72.i Kosta u 92.)

1. Arsenal 2. [ahtjor 3. Partizan 4. Braga

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 0 0

0 0 2 2

9:1 4:0 1:4 0:9

6 6 0 0

izgubio, ali je ostavio sjajan utisak protiv jedne od najboqih svetskih ekipa. Ova partija crno-belima daje nadu da }e u nastavku takmi~ewa ipak, ostvariti neku pobedu.

I. Lazarevi}

DANAS PREOSTALIH OSAM UTAKMICA DRUGOG KOLA LIGE [AMPIONA

Barselona bez Mesija u Kazawu Barselona je pre ne{to mawe od godinu dana ve} gostovala u Kazawu i igrala nere{eno s Rubinom u Ligi fudbalskih {ampiona, ali su tada uslovi bili surovi igralo se na – 17 stepeni (teren je bio zagrejan) i izvukla bod. I sada je u Kazawu dosta hladno, osam stepeni, ali je ipak pravo vreme za fudbal.

- Igra}emo bez Mesija, koji se jo{ nije oporavio od povrede zgloba, ali verujem da ne}emo imati ve}ih problema - samouveren je trener Barselone Pepe Gvardiola. – U dobroj smo formi, a Rubin je za nijansu slabiji nego pro{le godine. I teren je dobar {to nama u potpunosti odgovara.

I trener Man~ester junajteda Aleks Ferguson ima problema sa sastavom tima pred gostovawe u Valensiji. U subotu su se povredili Gigs i Runi i ne}e igrati.

- Navikli smo ve} na probleme - uverava sve ser Aleks

Danas Grupa A Totenhem – Tvente Inter – Verder

(20.45) (20.45)

Grupa B Hapoel (TA) – Olimpik (L) (20.45) [alke – Benfika (20.45)

Grupa C Valensija – Man~ester j. (20.45) Renxers – Burzaspor (20.45)

Grupa D Rubin – Barselona (18.30) Panatenaikos – Kopenhagen (20.45)

Kreator igre Barselone Iniesta

Ferguson. – Siguran sam da ne}emo izgubiti, imamo dovoqno kvalitetnih fudbalera da izdr`imo sve nalete Valensije i onda iz kontre da postignemo gol.

Derbi dana{weg dana igra se u Milanu, gde se sastaju Inter i Verder. Milanezi su na startu nove sezone u Ligi {ampiona igrali nere{eno u En{edeu sa Tventeom (2:2), a u subotu su u derbiju pora`eni od Rome na Olimpiku.

- Ni{ta se nije promenilo veli kapiten Intera dejan Stankovi}. – Jo{ uvek se prilago|avamo novoj igri, ali sam siguran da iz dana u dan igramo sve boqe.

Na{a pobeda ne bi trebalo da do|e u pitawe.

Zanimqiv okr{aj igra se u Gelzenkirhenu, gde [alke do~e-

Povratak Kerika u tim Junajteda Fudbaler Man~ester junajteda Majkl Kerik vra}a se u tim Aleksa Fergusona za duel sa Valensijom u drugom kolu Lige {ampiona.

Kerik je propustio po~etak sezone zbog povrede Ahilove tetive u utakmici sa ^elsijem u Komjuniti {ildu po~etkom avgusta. Tako|e, nije bio u postavi selektora Engleske Fabija Kapela na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

Menaxer crvenih |avola Aleks Ferguson potvrdio je da }e Kerik biti u kombinaciji za sastav na "Mestaqi". kuje ove godine izuzetno jaku Benfiku.

- Ni{ta se bitnije nije promenilo – tvrdi novi fudbaler [alkea {panski internacionalac Raul. – S istim `arom ulazim u

me~ kao da sam u Madridu. Verujem da }u sa [alekom sti}i do osmine finala i da }u ispisati novu istoriju u Ligi {amp{oiona. Naravno, voleo bih da se upi{em i u listu strelaca.

G. Kova~

SPORT

c m y

DNEVNIK

17

sreda29.septembar2010.

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI (25. SEPTEMBAR - 10. OKTOBAR) SRBIJA S DRUGOG MESTA U NOVOJ H GRUPI

Nikola Grbi}: Nismo matemati~ari Malo ko je o~ekivao da }e odbojka{i Srbije pretrpeti dva poraza u uvodnoj grupi na Svetskom prvenstvu u Italiji, ali su se i pored toga plasirali u nastavak nadmetawa, najpre zahvaquju}i ~udnom sistemu takmi~ewa. [okantan poraz od Kanade ostavio je traga na izabranicima Igora Kolakovi}a pa nisu bili na najvi{em nivou ni protiv Poqaka, aktuelnih evropskih {ampiona i nosioca srebra s pro{log Svetskog prvenstva.

Delovalo je da su orlovi pod gr~om tokom ~itavog duela s Po-

qacima. Nije bilo prepoznatqive lepr{avosti u igri, slabi servisi i mnogobrojne gre{ke iz napada nisu mogli da budu aduti protiv kvalitetnog protivnika.

Ipak, zauzeli su na{i odbojka{i drugo mesto u F grupi i sada }e se za prolaz u tre}u rundu boriti sa selekcijama Kube i Meksika, a dvoje najboqih idu daqe.

- Poqaci su odigrali perfektno, a mi smo mnogo gre{ili.

Falilo nam je kvaliteta da bismo se ja~e suprotstavili razigranim Poqacima. Servis nas nije slu`io, mada nam to nije naj-

A grupa Japan - Egipat Italija - Iran 1. Italija 3 2. Egipat 3 3. Japan 3 4. Iran 3

G grupa (Katanija)

L grupa (Ankona) D1 SAD E2 ^e{ka C3 Kamerun SAD - ^e{ka (sutra, 17), Kamerun - SAD (1. okt, 21), ^e{ka - Kamerun (2. okt, 17)

H grupa (Milano) B1 Kuba F2 Srbija D3 Meksiko Kuba - Srbija (sutra, 17), Meksiko - Kuba (1. okt, 21), Srbija - Meksiko (2. okt, 17)

I grupa (Katanija)

N grupa (Ankona)

C1 Rusija A2 Egipat B3 [panija Rusija - Egipat (sutra, 21), [panija - Rusija (1. ok, 17), Egipat - [panija (2. okt, 17)

F1 Poqska B2 Brazil E3 Bugarska Poqska - Brazil (sutra, 21), Bugarska - Poqska (1. okt, 17), Brazil - Bugarska (2. okt, 21)

U tre}u fazu plasira}e se po dve prvoplasirane iz novonastalih grupa i obrazovati nove ~etiri grupe. Grupu O obrazova}e timovi G1, M2 i L2, grupu P H1, M1 i I2, grupu R L1, N2 i G2, a Ku grupu I1, N1 i H2. U novi grupama O, P, Ku i R igra}e se po sistemu svako sa svakim, a prvoplasirani }e se plasirati u polufinale.

Nikola Grbi} (9) predvodi odbojka{e Srbije u Italiji

ja~e oru`je, ali smo bili slabi u osnovnim elementima igre. U drugoj fazi nas o~ekuju Meksiko i Kuba i to je grupa koja nam mawe-vi{e odgovara. Meksiko je vodio protiv Amerikanaca 2:0 u setovima i to pokazuje da nisu do-

Suvi{e solirawa

SUBOTICA: Spartak Zlatibor vode - Novi Pazar 2:1 (1:0) NOVI SAD: Proleter - Napredak 1:0 (0:0) KULA: Hajduk - Kolubara 0:0 - penalima 4:5 PETROVAC NA MLADI: Sloga - Vojvodina 0:2 (0:1) KRAGUJEVAC: Metalac - Novi Sad 1:1 (1:0) - penalima 5:3 PE]INCI: Dowi Srem - Rad 0:2 (0:0) ^A^AK: Borac - In|ija 2:0 (2:0) JAKOVO: Srem - Habitfarm Javor 2:2 (1:1) -penalima 5:4 BEOGRAD: BSK Bor~a - Srem (SM) 1:1 (0:0) - penalima 3:5 KRAQEVO: Sloga - Crvena zvezda 0:2 (0:0) ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Smederevo 0:0 - penalima 8:9 NI[: Sin|eli} - ^ukari~ki Stankom 2:0 (2:0) ZEMUN: Teleoptik - OFK Beograd 2:1 (1:1) JAGODINA: Jagodina - Be`anija 4:0 (2:0) PO@AREVAC: Mladi radnik - Sloboda PS 1:3 (0:2)

6. oktobra APATIN: Mladost - Partizan (15) Osmina finala Kupa Srbije zakazana je za 27. oktobar, ~etvrtfinale je na programu 10. novembra, a polufinala 16. marta i 6. aprila 2011. godine. Finalna utakmica na programu je 11. maja u Beogradu.

stvu i isti~e nemoralni pristup sportu.

- Sistem takmi~ewa je sme{an i za sve godine mog igrawa nisam video ovako ne{to. Uprkos porazima, mo`e{ da se plasira{ u polufinale, to nama sada odgovara, ali smo bili u situaciji pre me~a s Poqskom da na{i treneri pri~aju da je najboqe izgubiti utakmicu, {to je sa moralne i sportske strane potpuno pogre{no. ^im takve pri~e krenu na ovakvom takmi~ewu gubi se kredibiletet. @ao mi je {to smo izgubili, ali su Poqaci jednostavno bili uspe{niji. Nastavi}emo da igramo {to je boqe mogu}e i probati da se vratimo na pobedni~ki kolosek, a kalkulacije }emo ostaviti drugima, jer mi smo

Meksiko - Venecuela SAD - Argentina 1. SAD 3 3 0 2. Argentina 3 2 1 3. Meksiko 3 1 2 4. Venecuela 3 0 3

3:0 3:1 9:3 6 7:4 5 6:6 4 0:9 3

E grupa Bugarska - ^e{ka Kina - Francuska 1. Francuska 3 3 2. ^e{ka 3 2 3. Bugarska 3 1 4. Kina 3 0

0 1 2 3

1:3 0:3 9:4 6 8:5 5 6:6 4 1:9 3

0 2 2 2

3:0 1:3 9:3 6 5:6 4 5:6 4 3:7 4

F grupa Nema~ka - Kanada Srbija - Poqska 1. Poqska 3 3 2. Srbija 3 1 3. Nema~ka 3 1 4. Kanada 3 1

sportisti, a ne matemati~ari istakao je Grbi}.

M. Risti}

ZBOG NEUSPEHA NA SP U JU@NOJ AFRICI

Spartak Zlatibor voda – Novi Pazar 2:1 (1:0)

[ESNAESTINA FINALA Danas

{li turisti~ki na Svetsko prvenstvo, a Kuba je protivnik vredan divqewa - istakao je Kolakovi} posle poraza od Poqske.

Kapiten orlova Nikola Grbi} nema lepih re~i za sistem takmi~ewa na Svetskom prven-

Bojan Jani} na{ prima~ servisa razo~aran je porazom od Poqske, ali misli da u nastavku takmi~ewa Srbija mo`e do zaslu`enih visina.

- Nije bilo kalkulacija u na{em timu i zato mi je jo{ `alije {to smo pora`eni od Poqske. Nismo nastupili kao ekipa, bilo je suvi{e solo akcija i to moramo da promenimo ako `elimo do polufinala. Hvala Bogu, sistem je takav da nam sada ide na ruku, a po{to smo u grupi s Meksikom i Kubom, mislim da mo`emo ~ak i do prvog mesta i boqeg raspleta situacije u tre}oj fazi, a potom i u polufinalu - kratko je prokomentarisao Jani}.

Suboti~ani u osmini finala {esnaestine finala Kupa Srbije protiv Novog Pazara, fudbaleri Spartak Zlatibor vode nastavili su seriju me~eva bez poraza u ovoj sezoni. U ne{to izmewenom sastavu Suboti~ani su uspeli da razliku u kvalitetu materijalizuju pobedom. Ve} je u tre}em minutu Spartak imao prvu {ansu: sve su dobro odradili Ubiparip i Nikoli}, Veselinov {utirao, ali pravo u golmana Pustiwakovi}a. Nastavili su doma}i sa presingom, naterali fudbalere Novog Pazara da se brane u ve}em delu prvog poluvremena. Dve dobre {anse imao je Ubiparip, obe na asistenciju Stevanovi}a. Prvo je poku{ao atraktivno makazicama, a drugi put je jo{ boqe reagovao.

Ve} je prevario svoje ~uvare i golmana gostiju, ali ne i stativu koja je zaustavila wegov {ut. Go-

1:3 2:3 9:3 6 8:4 5 3:7 4 3:9 3

D grupa

KUP SRBIJE

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca 500. Sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: Nikoli} u 29. i Ubiparip u 76. minutu za Spartak Zlatibor vodu, a Kecap u 79. minutu za Novi Pazar. @uti kartoni: Mati} i Pustiwakovi} (Novi Pazar).

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 7, [arac 7, Simovi} 7, Adamovi} 7, Veselinov 7 (Bo{kovi}, Noskovi}), Ubiparip 8, Nikoli} 7, ^eng 7 (Avri} 7), Antoni} 7, Boki} 7.

NOVI PAZAR: Pustiwakovi} 7, Bejtovi} 7 (Vujovi} 6), Milenkovi} 6, Prodanovi} 6 (Hasi} 6), Babi} 6, Vi{kovi} 6, Misini 6 (Poturovi}), [krijeq 6, Kecap 7, Mati} 6, \alac 7.

Pobedom od 2:1 i plasmanom u osminu finala, u odlo`enom me~u

Australija - Kamerun Portoriko - Rusija 1. Rusija 3 3 0 2. Portoriko 3 2 1 3. Kamerun 3 1 2 4. Australija 3 0 3

3 2 1 0

C grupa

M grupa (Milano) E1 Francuska D2 Argentina A3 Japan Francuska - Argentina (sutra, 21), Japan - Francuska (1. okt, 17), Argentina - Japan (2. okt, 21)

0 1 2 3

3:1 3:2 9:4 6 8:4 5 6:7 5 1:9 3

3 1 1 1

B grupa [panija - Tunis Kuba - Brazil~ 1. Kuba 3 2. Brazil 3 3. [panija 3 4. Tunis 3

Druga faza C2 Portoriko F3 Nema~ka A1 Italija Portoriko - Nema~ka (sutra, 17), Nema~ka - Italija (1. okt, 21), Italija - Portoriko (2. okt, 21).

0 2 2 2

3:2 3:2 9:2 6 5:6 4 4:8 4 5:7 4

sti su tek s vremena na vreme poku{avali da ne{to vi{e urade, ali sem nekoliko dobrih poteza \alca i Misinija prave prilike nije bilo. Sa druge strane se razigrao Adamovi}. Solidan je bio u dve akcije, potom i Simovi}. Najboqu priliku fudbaleri Novog Pazara su imali u 42. minutu kada je asistenciju Bejtovi}a u gol lako mogao da pretvori \alac. Nakon te {anse golubovi su se ponovo vratili pred {esnaesterac gostiju, a najboqu priliku imao je ^eng koji kontru Spartaka zavr{ava {utem pored gola.

Za razliku od prvog, na otvarawu drugog poluvremena nije bilo toliko {ansi, a te`i{te igre se prenelo na sredinu terena. Prvi su pripretili gosti: u 59. minutu posle asistencije Vujovi}a, \alac je za malo bio neprecizan. Odmah su golubovi uzvratili: Avri} je proigrao Ubiparipa koji {utira iz prve, atraktivno, ali nedovoqno precizno.

Najboqu {ansu Spartak je imao u 69. minutu, sa leve strane je pro{ao Adamovi}, proigrao Bo{kovi}a koji izvanredno {utira, a Pustiwakovi} jo{ boqe brani.

Vratili su gosti {ansom poluvremena: tre}i korner izveo je Mati}, a uz mnogo sre}e lopta je zavr{ila u korneru posle poku{aja \alca glavom. Kao {to su se re|ale prilike, pala su i dva naredna gola, jedan za drugim. Prvo je nakon aistencije Nikoli}a Ubiparip jo{ jednom iza{ao lako na kraj sa svojim ~uvarima, ali je ovoga puta u 76. minutu bio precizan.

Iako se ~inilo da je tim golom neizvesnost nestala, gosti su se za tri minuta vratili u igru. Milo{ \alac je sa desne strane ubacio loptu, a Admir Kecap glavom {aqe loptu u mre`u Aleksi}a.

N. Stanti}

FS Francuske vra}a novac Fudbalski savez Francuske moraju da vrate ~etiri miliona evra sponzorima zbog debakla reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Sponzori smatraju da imaju pravo na refundaciju novca jer je tim napravio razo~aravaju} rezultat, igrao je lo{e, a i pona{ao se neprimereno na doga|aju kao {to je Mundijal.

- Prihvatili smo ~iwenicu da doga|aji nisu bili na nivou na{e zemqe, ali finansijski udar nismo o~ekivali. Ipak, morali smo da vratimo novac sponzorima, koje i daqe `elimo uz Savez - reOTPU[TEN ALVAREZ

Manzano u Seviqi

[panski fudbalski klub Seviqa promovisao je novog trenera Gregorija Manzana, prenose {panski mediji. Uprava kluba otpustila je Antonija Alva-

kao je sekretar Fudbalskog saveza Francuske Bernar Desume.

Ipak, Savez je uspeo da sa~uva dva miliona evra u svojoj kasi na osnovu neispla}enih premija igra~ima za eventualni uspeh na Svetskom {ampionatu. Sa druge strane, biv{i selektor Rejmon Domenek prijavio se na Biro rada, a prema francuskim zakonima on ima pravo na 36-omese~na primawa jer je nezaposlen mu{karac u zrelim pedesetim godinama. Wemu mese~no sleduje 5.600 evra, po{to je kao selektor imao 12.000 evra mese~no.

PODRU^NA LIGA NOVOG SADA

Vrba{ani u Salajki U sedmom kolu Podru~ne fudbalske lige Novog Sada danas se sastaju - GAJDOBRA: Hercegovac - Mladost, KOVIQ: [ajka{ Omladinac, [AJKA[: Borac - Petrovaradin, NOVI SAD: @elezni~ar - Kabel, Slavija - Vrbas, BA^: Tvr|ava - Be~ej Old gold, @ABAQ: @SK - Srbobran No limit, RUMENKA: Jedinstvo - Stari Grad.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

GRADSKA LIGA NOVOG SADA

Suse~ani u Budisavi U sedmom kolu Gradske fudbalske lige Novog Sada danas se sastaju- SIRIG: Sirig - Fru{kogorac, BUDISAVA: Dinamo Partizan, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan - TSK, ^EREVI]: Sremac - Vinogradar, KISA^: Tatra - Ajaks, BEGE^: Ba~ka - Proleter, NOVI SAD: Mladost - Borac, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - ^enej.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

TURNIR U ORGANIZACIJI [F „PETAR PUA^A”

Prijave do petka

Gregorio Manzano

reza zbog lo{eg starta sezone, a na wegovo mesto postavqen je Manzano, koji je pro{le sezone vodio Majorku.

Odmah posle predstavqawa na „San~ez Pizhuanu“, novi trener Manzano odradio je i prvi trening sa igra~ima. Seviqa se na posle pet kola nalazi na sedmom mestu Primere sa samo osam bodova, a u nedequ je tim pora`en od novog prvoliga{a Erkulesa rezultatom 2:0.

Me|unarodni turnir, u organizaciji [kole fudbala „Petar Pua~a“, bi}e odr`an drugog vikenda oktobra na stadionu Kabela kraj [tranda, a takmi~i}e se ~etiri uzrasne kategorije. U subotu 9. oktobra, na teren }e istr~ati de~aci ro|eni 1999. i 2001. godine, a dan kasnije, na programu su me~evi u konkurenciji 2000. i 2002. godi{ta.

Do sada j prijavqeno preko 45 ekipa, a pirjave se primaju do petka 1. oktobra na telefon 062/333021. U~e{}e su ve} potvrdili:

Crvena Zvezda, Partizan, Vojvodina, OFK Beograd, Rad, ^ukari~ki, Novi Sad, Obrenovac 1905, @arkovo, Altina, Rijeka, Osijek, [F Xaja iz Bawa Luke, sarajevska Bubamara, Vele` iz Mostara, Zeta (Golubovci) i mnogobrojne {kole fudbala iz Novog Sada, Zrewanina i Vrbasa. Obezbe|ene su prigodne nagrade za sve ekipe, a u ceremoniji zvani~nog otvarawa u~estvova}e fudbalske legende Dobrivoje Trivi}, Stevan Ostoji}, Nedeqko Kosti} i Ilija Panteli}.

M. Meni}anin

18

SPORT

sreda29.septembar2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

OP[TINSKA LIGA RUMA – IRIG (PRVI RAZRED)

Osam bonusa za tri boda

Slavqe sa bele ta~ke

Fru{kogorac – Grani~ar (K) 3:0 (1:0) MAN\ELOS: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Bojani} dva i Malba{i}. @uti karton: Adamovi} (Grani~ar).

FRU[KOGORAC: Ko~i} 9, Grabi} 8, Trni} 8, Bogosavac 9, Leki} 9, Mari} 8, Bojani} 9, Todi} 8, ^amprag 8 ( Vukojevi} 8), \ori} 9 (Stoj{i} 8), Momir Maslari} 9 (Malba{i} 9).

GRANI^AR: Stevi} 8, Kuzmanovi} 6, Simi} 7 (Veselinovi}), Krsti} 6, Vasili} 7, Bogosavqevi} 6, Danilovi} 6 (Ze~evi} ), Makivi} 6, Radulovi} 6, Adamovi} 6, Poli} 6.

Nepravedno ka`weni fudbaleri Fru{kogorca od strane OFS Sremska Mitrovica, uspeli su sa osam bonusa da slave protiv favorizovanih Kuzminaca. S. Roqi}

Borac – Mitros 1:1 (0:0) MARTINCI: Stadion Borca, gledalaca 200, sudija Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: M. Jankovi} u 68. za Borac, Mitrovi} u 51. za Mitros. @uti kartoni: Kopli}, R.Male{evi}, [kara, Z.Jankovi}, Alimpi} (Borac), Pani}, Reli}, Ivkovi} (Mitros).

BORAC: Jandri} 5, Alimpi} 5 (Jovanovi}), Mati} 6, [ar~evi} 5, M. Jankovi} 8, ^ukvas 7, Kopli} 6 ([kara 7), R. Male{evi} 6 (Z. Male{evi}), Obrenovi} -, Z. Jankovi} 6, M. Male{evi} 5.

OL S. MITROVICA (II RAZRED)

Sloga – Grgurevci 5:0 (3:0) ZASAVICA: Stadion Sloge, gledalaca 150, sudija Stankovi} (S. No}ajski). Strelci: Ostoji} tri, Ili} i Belamarkovi}. @uti kartoni: Ostoji}, M. Jefti}, D. Ivankovi} (Sloga), Simi} (Grgurevci).

SLOGA: Andonovi} -, M. ^iki} 8, Bo`jakovi} 7 (Belamarkovi}), Pr{i} 7, Jefti} 7, Dobo 8, Ostoji} 9 (D. Ivankovi}), Ili} 8, Vuga 8, I. Ivankovi} 8, \. Vuga 8 (Peji}).

GRGUREVCI: G. Radosavqevi} 6, Vu~eti} 6, Simi} 6, Nikoli} 6, Damjanovi} 6, Krsti} 6, Nedeqkovi} 6, Jeremi} 6, S.Radosavqevi} 6, Nagradi} 6 (Jovanovi}), Kowevi} 6.

I. Ivankovi}

Napredak – Bosut 1:0 (0:0) [UQAM: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelac: Vuleti} u 80. minutu. @uti kartoni: B.\ur|evi} (Napredak), D. Dragi}, Drmanovi}, P. Dragi} (Bosut).

NAPREDAK: Kqaji} 7, Zari} 7, Ostoji} 7, Simi} 9 (M. Gruji} 7), Kruni} 8, Mirkovi} 7, B. \ur|evi} 7, Vidovi} 7, Sandi} 8, Vuleti} 7, Petkovi} 7.

BOSUT: Aleksi} 6, Kova~evi} 5, S. Sedlarevi} 6, Damjanovi} 6, Drakuli} 5, Obradovi} 6, P. Dragi} 8 (Maksi} 5), A. Drmanovi} 6, D. Sedlarevi} 6, Mitrovi} 5 (\uri} 5), D. Dragi} 5.

D. Risti}

Borac (R) – BSK 2:0 (1:0) RADENKOVI]: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Stojanovi} (S. Mitrovica). Strelci: Turudi} u 40. i @. Rudi} u 86. @uti kartoni: Pu{karevi}, S. Kovanxi} (BSK).

BORAC: A. Jankovi}, M. Vi}enti}, Vukojevi}, M. Rudi}, Sa{a Runi}, S. Rudi}, Turudi}, J. Vladisavqevi}, @. Rudi}, Jovanovi} (M. Vladisavqevi}), Jezdi}.

BSK: Dragojevi}, T. Plemi}, Kresojevi}, Pu{karevi}, Ratkovi} (P. Kovanxi}), Roki}, I. ]iri}, M. Ili} (@. Nik{i}), S. Laketi} (S. Nik{i}), S. Kovanxi}, Marinkovi}.

M. Ili} SREMSKA RA^A: Srem – Planinac 0:0 (prekid u 60.minutu), RADENKOVI]: Borac – BSK 2:0, [UQAM: Napredak – Bosut 1:0, ZASAVICA, Sloga – Grgurevci 5:0. Hajduk iz Divo{a je bio slobodan.

1. Srem 5 4 1 0 12:1 13 2. Borac(R) 4 2 2 0 8:3 8 3. Hajduk 4 2 1 1 6:3 7 4. Bosut 5 1 3 1 6:5 6 5. Napredak 4 2 0 2 3:7 6 6. Sloga(Z) 4 1 1 2 7:6 4 7. Planinac 4 1 0 3 3:8 3 8. Grgurevci 4 1 0 3 5:10 3 9. BSK 4 1 0 3 2:9 3

MITROS: Mr{i} 5, Radovanovi} 6, [imi} 6,Cvjeti} 7, N. Ivkovi} 6, Reli} 7, Mitrovi} 7, Lazi} 6 (Luki}), Tubi} 6, M. Ivkovi} 6 (Alimanovi}), Pani} 5 (Tomi} ).

Slaba igra doma}ina u prvih 45 minuta. M. Jankovi} i ^ukvas sami su se borili protiv borbenih gostiju. U nastavku boqa igra Borca, a onda je Jandri} primio gol sa 50 metara. Ipak, Marti~ani su do{li do boda koji }e mnogo zna~iti u borbi za titulu. R. Me|edovi}

Zmaj – Sloboda 9:3 (4:2) NO]AJ: Stadion Zmaja, gledalaca 50, sudija Mihajlovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Stanisavqevi} dva, Ogwenovi} dva, \uri} dva, Mihajlo Vu~enovi}, Jovi} i Babi} za Zmaj, Lu~i} dva i Malenkovi} za Slobodu.

ZMAJ: Savi} 7, Gaxuri} 8, Toji} 7, Mihajlo Vu~enovi} 8, Jovi} 8, R.Sretenovi} 8, Babi} 7, Gospovi} 8 (Marko Vu~enovi}), Stanisavqevi} 9, Zackalicki 8, Ogwenovi} 9 (\uri}).

SLOBODA: Ristanovi} 5, @egarac 5, A. Brkovi} 5, Radovanovi} 5, Nedeqkovi} 5, Mihari} 5, Popovi} 5 (Neranxi} 5), Lu~i} 6, Zmijanac 5 (Damjanovi} 5), @. Brkovi} 5, Malenkovi} 5.

Odli~na i zanimqiva utakmica. Gledaoci su videli 12 golova, niz lepih akcija, ali i mnogo propu{tenih {ansi od doma}ina.

N. Ogwenovi}

MAN\ELOS: Fru{kogorac – Grani~ar(K) 3:0, ^ALMA: Sloga – Sremac (J) 3:0, MARTINCI: Borac – Mitros 1:1, VELIKI RADINCI: Borac – Budu}nost (odlo`eno), NO]AJ: Zmaj – Sloboda 9:3.

1. Borac (M) 5 4 1 0 19:4 13 2. Mitros 5 3 2 0 13:4 11 3. Budu}nost 4 3 0 1 9:6 9 4. Sloga (^) 5 2 1 2 8:8 7 5. Grani~ar (K) 5 2 1 2 5:7 7 6. Sremac (J) 5 2 0 3 13:12 6 7. Zmaj 5 2 0 3 13:12 6 8. Fru{kog.

5 2 0 3 10:16 6 9. Sloboda 5 1 1 3 13:22 4 10. Borac (VR) 4 0 0 4 7:19 0

Sloga – Sremac (J) 3:0 (2:0) ^ALMA: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Juri{i} u 30, Majstorovi} u 35. i Draganovi} u 72. minutu. @uti kartoni: Juri{i}, ^orak (Sloga), Avramovi} (Sremac).

SLOGA: Zeqkovi} -, Cvjeti} 6, Zec 6 (Bojani} 6), Vetmi} 6 (Tot), Draganovi} 7, Vukmir 6 (Kowevi} 6), ^orak 6, Juri{i} 7, Majstorovi} 7, A}imovi} 7, Bogosavqevi} 6.

SREMAC: Avramovi} 5, N. Gvoka 6, M. Gvoka 5, Plav{i} 6 (Boro|i 5), Mataruga 6, @ivanovi} 5, M. Simovqevi} 5, Cuki} 6, S. Simovqevi} 6, Mocowa 5, Mari~i} 6 (Stanki} 5).

U slaboj i nezanimqivoj utakmici, doma}ini, boqi ba{ za tri postignuta gola.

N. Topi}

OP[TINSKA LIGA RUMA –IRIG (II RAZRED)

Mladost (B) – Vojvodina 3:1(3:0) BU\ANOVCI: Stadion Mladosti, gledalac a 50, sudija Todorovi} (Hrtkovci). Strelci: B. Petrovi}, B. Bo`i~kovi} i B. Krivo{i} za Mladost, Vu~ini} za Vojvodinu.

MLADOST: Veselinovi} 7, Simi} 7, B. Krivo{i} 8, D. Ko{uti} 7, Kukoq 7, S. Bo`i~kovi} 7 (Dudukovi} 7), M. Bo`i~kovi} 7, B. Petrovi} 7 (Obradov 7), B. Bo`i~kovi} 7, Aleksi} 7 (N. Ko{uti} 7), Qubinkovi} 7.

VOJVODINA: Luki} 7, Lazarevi} 6, Mandi} 6, Pu{i} 6 (Joveti} 6), Stojakovi} 6, B. Radovanovi} 6, M. Petrovi} 6 (Stani} 6), Vu~ini} 7, M. Radovanovi} 6, \akovi} 6, Ivani} 6.

STEJANOVCI: Borac – Planinac 3:2, PAVLOVCI: Mladost – Sloga (V) 0:3 (slu`benim rezultatom), BU\ANOVCI: Mladost – Vojvodina 3:1, [ATRINCI: 27.oktobar – Car Uro{ 0:3. Borac iz Klenka je bio slobodan.

1. Sloga (V) 2. Car Uro{ 3. Mladost (B) 4. Borac (K) 5. Mladost (P) 6. Vojvodina 7. Planinac 8. Borac (ST) 9. 27. oktobar

4 4 4 3 3 4 3 4 3

3 3 3 2 1 1 1 1 0

1 0 0 1 0 0 0 0 0

0 1 1 0 2 3 2 3 3

13:4 10 14:5 9 11:6 9 12:1 7 9:8 3 7:11 3 4:9 3 5:20 3 3:14 0

Nisu doma}ani lako do{li do pobede, a utisak je da su gosti prema prikazanom zaslu`ili bod.

S. Jovanovi}

OFK Kraqevci – Fru{ka gora 2:1(1:1) KRAQEVCI: Stadion OFK Kraqevaca, gledalaca 150, sudija \oki} (Ruma). Strelci: Gaji} u 24. i 62. (iz penala) za OFK Kraqevce, a Filipovi} u 17. za Fru{ku goru. @uti kartoni: Mladenovi}(OFK Kraqrevci), Mati} (Fru{ka gora). Crveni kartoni: Jovi}, Kati}, Dejanovi} (Fru{ka gora).

OFK KRAQEVCI: Mo{i} 6, Veselinovi} 7, Dragutinovi} 6 (A. Alempi} 7), Rikanovi} 8, Jovanovi} 6, Z. Milovanovi} 7 (Mladenovi} 7), ^vorkov 7, M. Milovanovi} 7, Kordolup 7, Gaji} 8 (Kurixa 7), Laskovi} 7.

FRU[KA GORA: Radivojevi} 6, Kati} 6, \api} 6, Arsenovi} 7, Dejanovi} 7, Cikota 7, Pavlovi} 6, Jovi} 6(\ori} 7), Nedi} 6, Filipovi} 7, Mati} 7.

Jovi} je izveo slobodan udarac s 25 metara, a odbijenu loptu Filipovi} je poslao u mre`u. Na 1:1 izjedna~io je Gaji}. U 62. minutu Z. Milovanovi} je sru{en s le|a u kaznenom prostoru gostiju. Iskqu~en je potom Dejanovi}, a Gaji} je s penala doneo doma}inima pobedu.

B. Kordolup

Kru{edol – Jedinstvo (R) 2:0 (1:0) KRU[EDOL: Stadion Kru{edola, gledalaca 50, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Peri} u 12. i Mir~evski u 83. @uti kartoni: Peri}, Baji} (Kru{edol).

KRU[EDOL: Pardovicki -, Vukojevi} 7 (Baji} 7), Bre~ko 7, Radulovi} 9, \oki} 7, Mir~evski 9, Zeki} 7 (Babi} 7), Gari} 7, Peri} 9, Qepoja 8, Vuk Markovi} 8.

JEDINSTVO: Rogi} 7, Mili} 7, Jovi} 7, Grbi} 7, Opa~i} 8 (Rako{ 7), Daki} 7, Raji} 8 (Stevi} 7), Vrgoti} 7 (Sudar 7), Plav{i} 8, S. Sabo 7, Vuji} 7.

Gosti nisu stvorili ni jednu povoqnu {ansu za gol, a doma}ini nisu iskoristili jo{ tri-~etiri povoqne.

S. Radulovi}

Fru{kogorac – Sremac (D) 2:1 (1:0) MALI RADINCI: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Batalo (Ruma). Strelci: Kne`evi} u 3. i Pavi} u 58. za Fru{kogorac, a Jawi} u 74. minutu za Sremac. @uti karton: @. Jovanovi} (Fru{kogorac).

FRU[KOGORAC: M. Jovanovi} 8, Draga{ 7, Vojnovi} 8, Obrenovi} 7, Miokovi} 8, Vu~eti} 7, Pavlovi} 7, Pavi} 8, Vasi} 7 (Curkovi} 6), @. Jovanovi} 7, Kne`evi} 8.

SREMAC: Poli} 8, Nenadi} 6 (Dupor 6), Popovi} 6, Radojev 6, Gagi} 7 (\.^esti} 6), Spasojevi} 6, Balind 7, Jawi} 7, Maleti} 7, J. A{}eri} 7, Solarevi} 8.

Kod rezultata 2:0 doma}ini propu{taju tri-~etiri stopostotne {anse za gol, a onda ih gosti ka`wavaju. No, nisu uspeli do kraja i da izjedna~e.

R. Miokovi}

Napredak – Rudar 1:4 (0:1) @ARKOVAC: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija Pantovi} (Ruma).Strelci: Bojkov u 66. minutu za Napredak, a Star~evi} u 18, 50. i 53. i Juri{i} u 79. minutu za Rudar. @uti karton: Bjeqac (Napredak).

NAPREDAK: Krni} 6, Vu~eti} 6, Devrwa 6, Miqkovi} 5, Sekuli} 6, Lazi} 6 , Vi{wi} 5, Bjeqac 6 (Biti}i 7), Hajnal 6 (Ivanovi} 7), Bo`i} 6 (Buza{ 7), Bojkov 6.

RUDAR: Jovanovi} 7 (Ivanu{i} ), Mrvi~in 7, [mit 6, Gruji} 7, Andrin 7, Antoni} 6, Star~evi} 8, Petrovi} 7 (Cveti} 6), Le`akov 7, Bo`i} 7 (Juri{i} 7), Uro{evi} 6.

Vrdni~ani fizi~ki dobro pripremqeni bili su boqi rival i u poqu i po efikasnosti.

M. ]uruvija

PSK Putinci – Hrtkovci 3:3 (1:1) PUTINCI Stadion PSK Putinaca, gledalaca 100, sudija Stoli} (Ruma). Strelci: Gligori} u 40, Stojanovi} u 50. i 67. za PSK Putince, Nikoli} u 24. i 68. i Savi} u 72. za Hrtkovce. @uti karton: Miqkovi} (PSK Putinci).

Crveni karton: Gligori} (PSK Putinci).

PSK PUTINCI: Tomi} 5, Bo`i} 6, Ili} 6 (M. Stankovi}), Graovac 7, S. Stankovi} 7, Arbutina 6, Miqkovi} 7, Grkovi} 7, Stojanovi} 8, Ribi} 7 (Vukoti} 6), Gligori} 7.

HRTKOVCI: ^i~a 6, Zuber 6, Vukmanovi} 6, [opalovi} 5, Radovi} 6, Mandi} 6, Raji} 6 (Ugr~i} ), Savi} 8, Nikoli} 9, Manojlovi} 7, Me|ed 6.

Kona~an rezultat oslikava pravu sliku na terenu. Sve je bilo izjedna~eno.

T. Stani{i}

Jedinstvo – Dowi Petrovci 1:0 (1:0) PLATI^EVO: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija Svetlana Bili} (Ruma). Strelac: A{}eri} u 23. @uti kartoni: Maxar, A{}eri}, Kuli} (Jedinstvo), A.

PUTINCI: PSK Putinci – Hrtkovci 3:3, NIKINCI: Polet – Grani~ar 2:0, @ARKOVAC: Napredak – Rudar 1:4, PLATI^EVO: Jedinstvo – Dowi Petrovci 1:0, KRU[EDOL: Kru{edol – Jedinstvo (R) 2:0, MALI RADINCI:Fru{kogorac – Sremac 2:1, KRAQEVCI: OFK Kraqevci – Fru{ka gora 2:1.

1. Rudar 6 5 1 0 20:5 16 2. Jedin (P) 6 5 1 0 8:3 16 3. Kru{edol 6 4 1 1 9:7 13 4. Fru{kog 6 3 2 1 11:9 11 5. Kraqevci 6 3 1 2 9:6 10 6. Jedin. (R) 6 3 0 3 9:7 9 7. Grani~ar 6 3 0 3 4:8 9 8. D. Petrovci 6 2 2 2 9:4 8 9. Polet 6 2 2 2 10:10 8 10. Napredak 6 1 2 3 5:11 5 11. F gora 6 0 4 2 7:9 4 12. Hrtkovci 6 1 1 4 7:16 4 13. Sremac (D) 6 1 0 5 4:11 3 14. Putinci 6 0 1 5 6:14 1

Mudri}, N. Oparu{i} (Dowi Petrovci).

JEDINSTVO: Der 7, G. Petrovi} 7, Despotovi} 7, I. Stojanovi} 7, Maxar 7 (Simi} 6), D. Petrovi} 7, @akula 7 (Stoji} 7), Kuzmanovi} 6, B.Stojanovi} 7, A{}eri} 7, Kuli} 7 (Bosilkov 6).

DOWI PETROVCI: Velebit 7, [iqkovi} 7, P. Zekanovi} 6 (J. Zekanovi} 6), Zaki} 7,Se~anski 7, [a{a 6, A. Mudri} 6, Peji} 6, Ivkovi} 6, D. Mudri} 6, N. Oparu{i} 6.

Iako su Plati~evci igrali oslabqeni, bez nekolicine prvotimaca, uporno{}u i borbeno{}u dokazali su da se mo`e slaviti i protiv iskusnih gostiju koji su bili favoriti.

S. Brankovi}

Polet – Grani~ar 2:0 (2:0) NIKINCI: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija Cveti~anin (Ruma). Strelci: Bo`i} u 14. i Jugovi} u 34. @uti kartoni: Marjanovi}, Bo`i}, Ivanovi} (Polet), M. Samarxi} (Grani~ar).

POLET: Dardi} 8, Dragi}evi} 8, Ivanovi} 8, Marjanovi} 9, Liki} 8 (Krsti} 7), Tiringer 7 (Petrovi} 8), Cvijanovi} 7, Bo`i} 8 (Mari} 7), Jugovi} 8, Jovi} 8, Qubinkovi} 8.

GRANI^AR: @. Nov~i} 6, S. Jovanovi} 6, Ilija Jovanovi} 8, Kosti} 7 (Nikolesi} 6), Rahar 5, M. \or|i} 7, Karda{ 7, S. \or|i} 7, B. Jovi} 7 (Milovanovi} 7), Taborovi} 6 (Mla|enovi} 6), M. Samarxi} 6.

Po ki{ovitom i te{kom terenu odigran je kom{ijski derbi. U prvom delu doma}in boqi, kada su Bo`i} i Jugovi} postigli golove.

U nastavku gosti iz Grabovaca hteli su da postignu brzo gol, ali u tome nisu uspeli.

Z. Kolyi}

OP[TINSKA LIGA [ID

Nere{eno u Morovi}u Jedinstvo – Omladinac (M) 2:2 (2:1) MOROVI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Mili} (Ba~inci). Strelci: Jawatovi} u 26. i 45. za Jedinstvo, Vukovi} u 42. i Budimir u 69. za Omladinac. @uti kartoni: Aramba{i}, Vorkapi}, M. Boji}, Mr|enovi} (Jedinstvo), Budimir, Santra~, Simi} (Omladinac).

JEDINSTVO: Luki}, D. Seni}, Aramba{i}, \uri}, M. Boji}, Mitrovi}, G. Ivankovi}, D. Simi}, Vorkapi} (Savi}), Jawatovi}, Mr|enovi}.

OMLADINAC: Preredovi}, Gruji}, Andri}, Simi}, Budimir (Simanovi}), Milankovi}, [inko, ^obanovi} (Avramovi}), Jovi{i}, Vukovi}, Santra~.

Kona~no i Morovi}ani da osvoje bod. Dva puta su vodili i dva puta gosti iz Molovina su poravna vali rezultat.

D. Seni}

Bratstvo – Sin|eli} 3:1 (1:0) SOT: Stadion Bratstva, gledalaca 150, sudija Grbatini} (Ada{evci). Strelci: Naranxi} u 12, Aramba{i} u 77. i Bun~i} u 89. za Bratstvo, Savi} u 58. za Sin|eli}. @uti karton: Tur~an (Bratstvo).

BRATSTVO: Vitman, Aramba{i}, Majher, Ceti} (\a~anin), Rajkovi}, Tur~an, Naranxi}, ^ipkar (Koh), Cigankov (S. Tadi}), Varga, Bun~i}.

SIN\ELI]: Jak{i}, Geordini, Damjanovi}, S. Kova~evi}, Stojanovi}, \eki} (^ali}), Drenovac, Savi}, G. Kova~evi}, [arac, Mileti}.

Iako, su i gosti, dobro igrali, doma}ini su na vreme dali golove, i to je odlu~ilo susret. S. Tadi}

Napredak – OFK Bingula 4:0 (4:0) VA[ICA: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Grumi} dva, \a~anin i Krtni}. @uti kartoni: Sremac, Maleti} (Napredak).

NAPREDAK: M. Dobrojevi} -, D. Dobrojevi} 7, Petrovi} 6, Maleti} 7 (Hrbok ), Jastrebi} 7, Sremac 8, Gali} 6 (Tuti}), Krtini} 8, Novakovi} 6, \a~anin 8, Grumi} 8.

OFK BINGULA: Dubovski 6, Babeqa 6, Ruman 6, Milovanovi} 6, Pali} 6 (Farka{), I. Kramar 6, ^izmi} 6, ]osi} 6, Halilovi} 7, Pla~kovi} 6, Rai} 6.

Anga`ovanom igrom doma}ini su ve} u prvom delu obezbedili visoku pobedu, a u nastavku igrali su rutinski, mada su mogli posti}i jo{ koji gol.

D. Dobrojevi}

OFK Biki} – Omladinac (B) 1:5 (1:3) BIKI] DO: Stadion OFK Biki}a, gledalaca 70, sudija Radivojevi} (Ba~inci). Strelci: Vra-

nov u 36. za OFK Biki}, Manojlovi} u 11, 19. i 77, Krmar u 43. i Dejan Pani} u 85. za Omladinac. @uti karton: Krmar (Omladinac).

OFK BIKI]: Bugarski 5, [arac 5, @ivkovi} 5, Siv~ 5, Jovanovi} 5, Romawak 5, Solakovi} 5, Bogdanovi} 5, Vranov 5 (Vu~kovi} 5), Mrvaqevi} 5 (Hr~ek 5), Ceti} 5.

OMLADINAC: Pavlovi} 8, Radosavqe vi} 8, Bogdanovi} 9, Trifunovi} 9 ( Bo`i}), Jelu{i} 9, \urki} 9, Mom~ilovi} 9, Ga~i} 9, A. Manojlovi} 10, Mio~inovi} 9 (P. Male{evi}, Dejan Pani}), Krmar 9.

Gosti su u svemu nadvisili doma}ine koji su unapred ukwi`ili bodove, a onda su pretrpeli pravu katastrofu.

D. Hnatko

Jednota – Borac (I) 2:1 (0:0) [ID: Stadion 12.april, gledalaca 50, sudija Papi{ta ([id).

Strelci: Dupaq u 50. i Stepanovi} u 60. za Jednotu, Benkovi} u 75. za Borac.

JEDNOTA: M. Dobrojevi} -, Kotarli} 7, Manojlovi} 7, Rukavina 8, Danilovi} 7, Stepanovi} 7, Farka{ 7, Dujakovi} 7, Boda 7 (Ivani{evi} 7), Dupaq 7 (Mi{kovi} 7), Medi} 7 (Vuksanovi} 7).

BORAC: D. Simi} 7, Bo{wakovi} 7, M. Savi} 7, D. Filipovi} 7, Peji} 7 (Stankovi} 7), R. Savi} 7

(Bogdanovi} 7), Benkovi} 7, Sarap 7, I. Filipovi} 7, Stoj{i} 7, Glavo{evi} 7.

Ilin~ani su se po{teno borili, ali doma}in, je ipak, bio boqi rival, i mogao je slaviti ubedqivije.

O. Stepanovi}

Jedinstvo – Grani~ar (J) 6:2 (4:1) QUBA: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija ]eran (Kukujevci). Strelci: Katani} u 5, 15, 38. i 52, Bajlov u 24. i Rami} u 64. za Jedinstvo, a D. Juro{evi} u 10. i Remi} u 69. minutu. @uti karton: Katani} (Jedinstvo).

JEDINSTVO: Mrkowi}, Mr|enovi}, Danijel [ili, Toman, Cerovski, ]ali}, D. Ruman, Rami}, Katani} ([afarik), Bajlov (Kne}ko), Gani} (Tadi}).

GRANI^AR: Cvijanovi}, Stanivukovi}, D. Jovi}, Z. Jovi}, Vukovi}, Maru{i}, Riki}, Kova~evi}, S. Juro{evi}, D. Juro{evi}, Danilovi} (Star~evi}, Nenadovi}, Remi}).

Lider gazi redom. Novom ubedqivom pobedom doma}ini pokazuju da su u dobroj formi.

D. Polimac

Ba~inci Sloga – Sremac 6:2 (2:0) BA^INCI: Stadion Ba~inaca Sloge, gledalaca 50, sudija

BIKI] DO: OFK Biki} – Omladinac (B) 1:5, [ID: Jednota – Borac (I) 2:1, BA^INCI: Ba~inci Sloga - Sremac 6:2, MOROVI]: Jedinstvo – Omladinac (M) 2:2, VA[ICA: Napredak – OFK Bingula 4:0, SOT: Bratstvo – Sin|eli} 3:1, QUBA: Jedinstvo – Grani~ar 6:2.

1. Jedin. (Q) 6 5 0 1 24:10 15 2. Omlad. (B) 6 5 0 1 17:7 15 3. Jednota 6 4 1 1 19:5 13 4. Ba~inci Sl. 6 4 0 2 17:8 12 5. Bratstvo 6 4 0 2 16:11 12 6. OFK Biki} 6 3 1 2 13:13 10 7. Sin|eli} 6 3 0 3 7:6 9 8. Borac (I) 6 3 0 3 8:8 9 9. Bingula 6 3 0 3 15:16 9 10. Napredak 6 2 1 3 11:12 7 11. Grani~ar 6 2 1 3 9:13 7 12. Omlad. (M) 6 1 1 4 8:21 4 13. Jedin. (M) 6 0 1 5 5:21 1 14. Sremac 6 0 0 6 4:24 0

Stevi} (Berkasovo). Strelci: Bla`anovi} u 15, Maro{i~evi} u 38, Milinkovi} u 55. i 87, Cuper u 65. i Kalini} u 82. za Ba~ince Slogu, Mira`i} u 68. i 74. za Sremac. @uti kartoni: ^avi} (Ba~inci Sloga), Si~ (Sremac).

Crveni kartoni: ^avi} (Ba~inci Sloga), Vlaisavqevi} (Sremac).

BA^INCI SLOGA: Barjaktarevi} 8, ^avi} 7 (Meni~anin 7), Lazarov 8, Maro{i~evi} 8, Kalini} 8, S. Ili} 8, M. Ili} 7, Bla`anovi} 7, Milinkovi} 9, Ga~i} 7, Cuper 8.

SREMAC: Ugrenovi} 7, Novak 6, Ore{~anin 6, Vlaisavqevi} 7, Bala{}ak 6, Runti} 7 (Nikoli}), Ranki} 6, Mira`i} 7, Parenta 6 (Jan~i} ), Kurbalija 6, Si~ 6.

Z. Lazarov

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

GORAN MAKSIMOVI] OGOR^EN ZBOG RAZLI^ITIH AR[INA U NAGRA\IVAWU SRPSKIH SPORTISTA

14. BALKANSKI [AMPIONAT U GR^KOJ

\ilas jednima majka, a drugima ma}eha Goran Maksimovi}, Olimpijski {ampion iz Seula 1988, nekada{wi svetski rekorder i osvaja~ medaqa sa svetskih i evropskih {ampionata i vlasnik tri kristalna globusa iz finala Svetskog kupa, pet puta u~esnik olimpijskih igara, ogor~en je zbog razli~itih ar{ina u nagra|ivawu srpskih sportista.

- Povod da se oglasim, kao nekada{wi sportista, trener i sportski radnik i, pre svega, kao gra|anin Beograda, je posledwa odluka gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa da sa po 10.000.000 dinara nagradi vaterpoliste za evropsku bronzu i ko{arka{e za „trud i zalagawe“ na [ampionatu sveta i ~etvrto mesto – pojasnio je Goran Maksimovi}. – Odmah da ka`em, da ne bude nesporazuma, radujem se svakom uspehu srpskog sporta, navijao sam i za ko{arka{e i za vaterpoliste i smatram da su ko{arka{i pokradeni. Dobro je da se uspesi nagra|uju, ali nije dobro da su ar{ini razli~iti. Jer, strelci su na [ampionatu sveta u Minhenu osvojili sedam medaqa, a dobili su od Grada Beograda 400.000 dinara. Izgleda da su svetsko zlato i srebro mawe vredni i od evropske bronze...

Maksimovi} isti~e da je za zlato i srebro Zorana Arunovi} dobila 100.000 dinara a da su po 50.000 dinara dobili ~lanovi vice{ampionskih reprezentacija Srbije iz Beograda Jasna [ekari}, Jelena Arunovi}, Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi}, Damir Mikec i Dimitrije Grgi}.

- Nije mi jasno i poga|a me kao sportistu i ~oveka, da se, sa jedne

strane, sa deset miliona dinara nagra|uje „trud i zalagawe“ i ~etvrto mesto, a da se svetske medaqe koje su donele i olimpijsku vizu za London, jer su Zorana Arunovi} i Damir Mikec prvi beogradski sportisti sa ispuwenom normom, vrednuju sa po 50.000 dinara.

Verovatno gospodin \ilas ne zna,

Goran Maksimovi}

da je Minhenu na SP bilo preko 2.500 strelaca iz 105 zemaqa, pa svaka na{a medaqa i olimpijska viza imaju, iz ovog ugla, posebnu te`inu. Strelci su na najlep{i na~in afirmisali dr`avu Srbiju koja je na listi osvaja~a medaqa bila ispred dvadesetak svetskih velesila u ovom sportu, mnogo bogatijih od nas. Zna~i, svi elementi za nagra|ivawe su bili jasni,

Razo~aran u RTS Streqa{tva nema, ili ga slabo ima i na TV-u.

- Razo~aran sam postupkom RTS koji, navodno zbog Svetskog prvenstva u fudbalu, Svetskom kupu u Beogradu nije posvetio ni minut. Pitam se da li su zaposleni u sportskoj redakciji svesni da, kao javni servis, koji izme|u ostalog i ja pla}am, imaju i dru{tvenu ulogu, da su obavezni da populari{u i afirmi{u svaki sport, a ne samo one koji su gledani i koje „narod tra`i“. Ovo namerno podvla~im, jer dogodine je u Beogradu [ampionat Evrope u streqa{tvu, kvalifikacioni za Olimpijske igre u Londonu. Nadam se da tada ne}e RTS u iskrsnuti ne{to va`nije i interesantnije – rekao je Maksimovi}.

ali su zanemareni, jer qudi koji su odlu~ivali nisu po{tovali prave, sportske, kriterijume. Moj utisak je da je prevagnula, da ne zalazim u politi~ke vode, ogromna prisutnost vaterpola i ko{arke na televiziji i u medijima.

Streqa~ke organizacije Beograda i Srbije imaju dobru saradwu sa Gradom Beogradom i Sekretarijatom za sport i omladinu Beograda. Goran Maksimovi} je podvukao: - Grad Beograd je pomagao ove sezone strelcima, obezbedio je 2.000.000 dinara za refundirawe tro{kova na Svetskom kupu u Fort Beningu. Bila je to dragocena pomo}, u pravom trenutku. Na `alost, izostala je prava, o~ekivana i dogovorena podr{ka u organizaciji Svetskog kupa u julu u Beogradu, koji je doneo gradu oko 9.000 hotelskih pansiona, jer je u~estvovalo preko 1.000 strelaca iz 60 zemaqa i po svemu je ovo najve}e i najkvalitetnije takmi~ewe ove godine u na{em gradu. Umesto 7.000.000 dinara, koliko je obe}ano, organizatori su od grada dobili samo 800.000 dinara. Svedoci smo, sa druge strane, da pojedini klubovi i drugi organizatori iz medijski ja~ih sportova, dobijaju od grada pomo} i nagrade u milionskim iznosima. Voleo bih da gospodin \ilas do|e na Carevu }upriju da vidi u kakvim uslovima strelci treniraju. Ispred vatrene linije je ogromna bara u kojoj ima zmija i `aba, a o komarcima i da ne govorimo. Nema svla~ionica, objekat je star pola veka i u veoma je lo{em stawu!

Razgovori da se streli{te prikqu~i centru u Ko{utwaku i postane dr`avni trena`ni centar su zastali, te{ko mo`e da se o~ekuje u dogledno vreme poboq{awe situacije. Vazdu{na streli{ta se zatvaraju a novih nema, te{ko je do}i do prostorija – ka`e Maksimovi}.

B. V.

USPEH VETERANKE IZ KULE

Mira se dvaput pozlatila Nedavno odr`ano 20. balkansko prvenstva veterana u atletici, u gr~kom gradi Larisi, u reprezentaciji Srbije obele`ila je Mira Juri{in, ~lanica Atletskog kluba Hajduk Maraton tim iz Kule, osvojiv{i dve zlatne medaqe.

- U svom desetom, jubilarnom u~e{}u na Balkanijadama ostvarila sam do sada najboqe rezultate. Nastupala sam u konkurenciji vetarana od 60 do 64 godine starosti. Prvu zlatnu medaqu sam osvojila u disciplini 800 metara ostvarivi{i vreme od 4 minuta 22 sekunde i 10 stotinki, dok sam drugu zlatnu medaqu osvojila u disciplini 5.000 metara, pretr~av{i deonicu za 27 minuta, 12 sekundi i 10 stotinki - rekla je Mira Juri{in.

Iako bi prirodni zakoni nalagali da {to se vi{e stari, re-

Mira Juri{in

zultati opadaju, kod Mire Juri{in nije tako. Naime, prvi put je na Balkanijadi nastupila u Beogradu 2001. godine, osvojiv{i tako|e dve medaqe: zlatnu na 100, a srebrnu na 200 metara. A

sada, u Larisi, deceniju kasnije dva zlata.

- Planirala sam da tr~im na pet i deset kilometara, ali trke na 10 kilometara nije bilo i onda sam izabrala 800 metara.

Ra~unala sam da u dva dana mogu to da izdr`im. Me|utim, organizator je obe trke stavio u jedan dan i zbog toga sam vi{e nego zadovoqna u~inkom - isti~e dvostruka prvakiwa Balkana.

Mnogi ma{taju o tome da dva puta stoje na pobedni~kom postoqu i slu{ate himnu svoje zemqe. Mira Juri{in je to uspela, a znaju}i sa koliko voqe i upornosti trenira (i za ovo prvenstvo se sama pripremala) o~ekuje se da wena riznica medaqa biti sve punija.

Naredno Balkansko prvenstvo veterana }e 2011. godine biti odr`ano u slovena~kom gradu Dom`alama. \. Bojani}

Jovanu Simi}u zlatna medaqa U gradu Loutraki, kod Atine, u Gr~koj je od 24. do 26. septembra odr`an 14. balkanski {ampionat u karateu. U konkurenciji 10 zemaqa Srbija je bila me|u najuspe{nijim. U na{oj reprezentaciji bilo je i dvoje takmi~ara Karate kluba NIS i to: seniorka Aleksandra Miji} u borbama - pojedina~no i nada Jovan Simi} u katama - pojedina~no.

Jedinu zlatnu medaqu za srbiju, za mla|e uzrasne kategorije, osvojio je Jovan Simi} (1997. godi{te). Posebno treba ista}i da je ovo wemu prvi nastup za reprezentaciju Srbije i osvojio je zlatnu medaqu u katama pojedina~no kao mu{ka nada. Simi} je u~enik Osnovne {kole ,,Prva vojvo|anska brigada“ iz Novog Sada.

Veoma dobar rezultat postigla je tako|e ~lanica karate kluba NIS Aleksandra Miji} u seniorskoj konkurenciji u borbama - pojedina~no i pored titule vi-

bije na Svetskom prvenstvu koje se krajem oktobra odr`ava u beogradskoj ,,Areni“.

Ana Ivanovi} eliminisana Srpska teniserka Ana Ivanovi} eliminisana je u drugom kolu turnira u Tokiju po{to je pora`ena od Francuskiwe Marion Bartoli rezultatom 6:2, 6:1.

U me~u koji je trajao sat i 18 minuta Ana Ivanovi} je

imala veoma lo{ procenat osvojenih poena na prvi servis (10/21) {to je umnogome uticalo na katastrofalan rezultat. Tako|e, u svakom setu je vrlo rano gubila svoj servis, {to joj je ote`avalo igru dovode}i do ~estih neiznu|enih gre{aka.

Sa druge strane, Marion Bartoli, koja je 11. nositeqka na turniru u glavnom gradu Japana, u osmini finala }e igrati protiv pobednice me~a u kojoj se sastaju Lucija Safarova i Viktorija Azarenka. Turnir u Japanu igra se za nagradni fond od dva miliona dolara.

Troicki ~eka Nieminena

Muster opet na ATP listi

Srpski teniser Viktor Troicki sasta}e se sa Fincem Jakom Nieminenom u drugom kolu turnira u Bangkoku.

Nieminen je ju~e pobedio doma}eg igra~a Udom~okea ubedqivim rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 6:2.

Ukoliko savlada Nieminena, Viktor Troicki }e se u ~etvrtfinalu najverovatnije sastati sa Austrijancem Jirgenom Melcerom.

Srpski teniser je pro{le godine igrao u finalu Bangkoka. Nagradni fond turnira je 551.000 dolara.

^uveni austrijski teniser Tomas Muster vratio se na svetsku ATP listu prvi put posle deset godina. Muster (42) se vratio profesionalnom tenisu u junu, a trenutno je 988. igra~ na planeti sa sedam bodova.Muster je dobio pet poziva za ~elenx turnire, a dobio je i specijalnu pozivnicu da u~estvuje na Austrija openu u Be~u od 23. do 31. oktobra.

- Razmi{qam da li }u prihvatiti ovu pozivnicu - rekao je Muster.

Ako prihvati, bi}e mu to prvi ATP turnir jo{ od 1999. godine. Tomas Muster ima jednu gren slem titulu u karijeri, po{to je osvojio Rolan Garos.

NOVOSA\ANI NAJAVQUJU VISOKE DOMETE U NASTAVKU PRVENSTVA

Porodi~na atmosfera za nove uspehe

Dugo o~ekivan po~etak rukometnog {ampionata Srbije doneo je mnogo toga zanimqivog ve} na startu takmi~ewa. Odigrana su dva kola, a favoriti su uglavnom opravdali o~ekivawa. Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar, uprkos polovi~nom u~inku u dva derbija (poraz od Kolubare u Lazarevcu 32:30 i pobede nad Metaloplastikom u Novom Sadu 32:27), igrom pre svega, najavili su visoke domete u nastavku {ampionata.

Ono {to je izabranicima trenera Jevti}a, uprkos sjajnoj partiji, izdawu izmaklo u Lazarevcu, naplatili su u duelu sa borbenim [ap~anima.

Pobeda od pet golova razlike pred doma}om publikom, ~ini

Vojvodina `eli novi podvig grada - Nemawu Ubovi}a i Nemawu Matovi}a.

Uz stare snage - Borisa Vapenskog, Milo{a Mili~i}a, Miroslava Ran|i}a...ekipa Dejana Stanojevi}a mogla bi da ponovi pro{losezonski uspeh. Bre{a vi{e nije tim koji izaziva strahopo{tovawe. Jeste da dolazi iz najkvalitetnije lige, ali nije tim protiv kojeg ne mo`e da se igra. Isto se mo`e re}i i za ruski Sintez, biv{i klub sada{nbjeg direktora Vojvodine Danila Ikodinovi}a i proslavqenog reprezentativca Dejana Savi}a. Tim Sinteza je spoj mladosti i iskustva, ta~nije veterana, jer je gotovo pola ekipe nalazi u ~etvrtoj deceniji Ma|arski Seged je nezgodna ekipa, pokazao

Jovan Simi}

ce{ampiona na Kupu Evrope, potvrdila je ozbiqnu kandidaturu za nastup za reprezentaciju Sr-

TURNIR U TOKIJU

KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

U kvalifikacijama za Evroligu Vojvodina protiv Sinteza, Bre{e i Segeda. Ni lako, ni te{ko. Vaterpolisti Vojvodine pro{le sezone bili su najprijatnije iznena|ewe Evrolige. Srbija je prvi put imala dva predstavnika u najkvalitetnijem evropskom takmi~ewu, a "lale" se nadaju da bi mogle da ponove taj uspeh.

U kvalifikacijama za Evroligu, `rebom je odlu~eno da rivali Vojvodini budu italijanska Bre{a, ruski Sintez i ma|arski Seged. Ni lako, ni mnogo te{ko.

Vojvodina je ostala bez Petra Filipovi}a i Uro{a Kalini}a, ali je dovela dvojac iz Beo-

19

je to i u pro{logodi{woj Evrointer ligi, ali i Vojvodina je imala nekoliko briqantnih rezultata i normalno je da se nada novim, pogotovo {to }e biti doma~in toj grupi (od 8. do 10. oktobra). Kapiten srpske reprezentacije Vawa Udovi~i} ~e sa svojim novim klubom, zagreba~kom Mladosti i}i u Berlin, u grupu u kojoj }e najte`i rival biti Eger sa nekolicinom ma|arskih reprezentativaca.

Kvalifikacione grupe - NOVI SAD: Vojvodina, Sintez, Bre{a, Seged, BARSELONA: Barselona, Savona, Budva, Vuqagmeni, BERLIN: [pandau, Mladost, Eger, Marsej, RIJEKA: Primorje, Primorac, Panionios, Ko{ice.

se, mogla je da bude i ubedqivija prema de{avawima na parketu.

- Izuzetno sam zadovoqan igrom i anga`ovawem igra~a, pogotovo na utakmici protiv Metaloplastike. Ispunili su sve takti~ke zadatke, odbrana je funkcionisala skoro bez gre{ke, a u fazi napada imali smo prava re{ewa za nezgodnog rivala. Vratila nam se sportska sre}a, koja nam je mo`da nedostajala u fini{u utakmice u Lazarevcu. Uspeli smo da neutrali{emo nosioce igre [ap~ana, kontorlisali rezultat i zato je ostala mala `al {to nismo ostvarili ubedqiviju pobedu - isti~e Jevti}.

Posebno raduje kvalitetna, gotovo porodi~na atmosfera me|u igra~ima.

- Momi se dugo poznaju i nastupaju zajedno. To je sigurno na{a velika prednost u odnosu na ekipe koje su do`ivele brojne promene u sastavima.

Ekipa `ivi i radi kao velika porodica, a to publika mo`e da prepozna i prepoznaje - sa zadovqstvom ka`e trener i dodaje: - Ostaje `al {to ovi momci nemaju adekvatan tretman {to se ti~e termina za treninge, a smatram da to zaslu`uju. Kao {to je poznato, treniramo u neprimerenim uslovima za ovaj rang takmi~ewa, ime i ugled kluba - naglasio je Jevti}.

Novosa|ane u naredna dva kola o~ekuju dva gostovawa, prvo u Kur{umliji, a zatim Crvenoj zvezdi u Beogradu.

I. Grubor

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda29.septembar2010.

BA^KA LIGA Rezultati 10. kola: Prigrevi~ki [K - Hercegovac (Gajdobra) 6:2, Temerin - Vulkan Protektor (Apatin) - 3,5:4,5, Ba~ka (Pa~ir) - Senta 4:4, Omladinac (Kucura) - Srbobran 5:3, “Miqo Vujovi}” (Crvenka) - Detelinara (N. Sad) 3:5, Adice (N. Sad) BT[K (Ba~ka Topola) 6:2.

Plasman: 1. Detelinara 24 (46), 2. Adice 22 (50,5), 3. Ba~ka 21 (46,5), 4. Prigrevi~ki [K 20 (48,5), 5. Senta 20 (47,5), 6.

Omladinac 12 (38), 7. “Miqo Vujovi}” 12 (37,5), 8. BT[K 11 (37), 9. Vulkan Protektor 9 (33,5), 10. Hercegovac 7 (33), 11.

Srbobran 4 (30,5), 12. Temerin 2 (31,5).

BANATSKA LIGA Rezultati 10. kola: Proleter (Zrewanin) - Partizan (Toma{evac) 2:6, Proleter (^oka) - ^okot (Gudurica) gosti nisu do{li, Alibunar Sloga (Plandi{te) 3,5:4,5, Kova~ica - Bile}anin (Se~aw) 5,5:2,5, “Bata ]osi}” (Opovo) Lehel (Mu`qa) 4:4, PA[K (Pan~evo) - Radni~ki (Kovin) 2,5:5,5.

Plasman: 1. Kova~ica 23 (47), 2. Radni~ki 21 (47,5), 3.

Partizan 21 (45), 4. Bile}anin 16 (42,5), 5. “Bata ]osi}” 15 (42,5), 6. PA[K 14 (40), 7. Sloga 14 (35,5), 8. Alibunar 13 (40), 9. Proleter (^oka) 13 36,5(-), 10. Lehel 11 (37), 11. Proleter (Zrewanin) 6 (31), 12. ^okot 3 (27,5(-).

SREMSKA LIGA Rezultati 10. kola: “Car Uro{“ (Jazak) – Mladost ( Nova Pazova) 3:5, “Stevica Puzi}” (Irig) - Stara Pazova (2) 6:2, Sremac (Vojka) - Hajduk (Be{ka) 4,5:3,5, [imanovci - Cement (Beo~in) 3:5, Sloven (Ruma) - Sremac (^erevi}) 5,5:2,5, Banovci Dunav - LSK (La}arak) 3,5:4,5.

Plasman: 1. “Stevica Puzi}” 24 (52,5), 2. Mladost 24 (48), 3.

Sloven 23 (47,5), 4. “Car Uro{“ 16 (43,5), 5. Cement 16 (41,5), 6.

LSK 15 (35), 7. Banovci Dunav 13 (39,5), 8. Hajduk 11 (41), 9.

Stara Pazova (2) 9 (37), 10. Sremac (^erevi}) 8 (33), 11. Sremac (Vojka) 7 (27,5), 12. [imanovci 3 (34).

CUGER „SOMBOR 2010”

Pezeq pobednik

U Somboru se posledweg petka u mesecu redovno igra brzopotezni turnir. Ovog puta turnir je igran u sportskom centru “Soko”. Pobedio je ekspert za brze partije Novak Pezeq ispred internacionaca, mladog, Milo{a Roganovi}a.

Plasman: 1. N. Pezeq 9,5, 24. M. Roganovi}, [trangar, N. Roganovi} 8,5, 5. Opa~i} 7,5, 6-9. @ivanovi}, Mrle, Vladisavqevi}, Matkovi} 6, 10-12.

Skrobowa, Z. Joti}, Zdjelar 5,5, 13-16. ]opi}, Kolunxija, [}eki}, Petrovi} 5, 17. ^evizovi} 4, 18. ]uk 3,5, 19. Basta 1 poen.

PROBLEM BR. 304

Beli daje mat u dva poteza Dragan Nikolae Dej, Rumunija, 1960.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

A sad malo teorije Kao {to ste ve} primetili, pa zato moramo i da priznamo, ovaj na{ nastavni program uskla|en je sa na{im vremenskim prilikama i neprilikama. Na{a tematika je, me|utim, za razliku od nebeske – namerno promenqiva, jer nam se ~ini da je iznena|ewe – najboqe osve`ewe. Tako je, po na{em cik-cak nastavnom planu do{ao red, ili nered, da malo ~a~nemo i u tzv. “teoriju otvarawa”.

Ali, odmah da naglasimo: za razliku od drugih teorija {ahovska teorija je samo sistematizovana {ahovska praksa, dopuwena tu i tamo analiti~kom razradom ponekog va`nijeg poteza.

A oni najambiciozniji po~eli su da “hvataju bele{ke” jo{ poodavno, pa se, tako, po~etni potezi koji karakteri{u tzv. Italijansku partiju: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Lc5 pomiwu je jo{ u “Getingemskom rukopisu” iz 1490!

Potezi obe strane su tu, {to bi se reklo, “normalni”, motivisani borbom za centar i te`wom ka skladnom razvoju, tj. dobrom name{tawu figura. Ali, odavde vode, kako je Lepa Luki} to lepo opevala, “dva puti}a”, i to veoma razli~ita: jedan kroz {umu (varijanata), a drugi po poqani. Zavisno od svog ukusa i temperamenta, ili od procene protivnikovih sklonosti ili nesklonosti, beli }e sada odabrati ili o{triji nastavak 4.c3, smesta tra`e}i kavgu u centru, ili }e, ula`u}i svoje nade u daqu budu}nost (samo {to daqe od sada{wosti), odabrati tzv. mirnu varijantu, koja obi~no vodi prili~no simetri~noj, i zato uravnote`enoj igri:

DANI ADICA

Mladenovi} potvrdio primat U okviru proslave mesne zajednice pod nazivom “Dani Adica” odr`an je brzopotezni turnir sa 22 u~esnika, ~lanova [ah kluba Adice i pozvanih gostiju. Pobedio je mk Du{an Mladenovi} koji je ovom pobedom potvrdio primat me|u poznatim “cugera{ima” Adica.

Plasman: 1. Mladenovi} 11, 2. Radi} 10, 3. Dimitrijevi} 9, 4. Radin 8,5, 5-7. S. Kova~evi}, Kova~i}, Ubiparip 8, 8. Stojanovi} 7, 9-14. Kostovski, Tadi}, M. ^abarkapa, Ni{avi}, \or|evi}, Kostadinovski 6, 15. Mi}a Lazi} 5,5, 16-18. Semiz, Leskovac, Jovi} 5, 19-21. Zlatkovi}, Petkovski, Jandri} 4,5, 22. Nikoli} 3,5 poena.

eventualno budu}e kraqevo skloni{te. Ali ovde je centar dovoqno u~vr{}en, pa se upravo zato crni mo`e odlu~iti za brzi krilni napad. Jo{ jedna principijelna napomena, povodom napada na kraqevo krilo koje sledi: krilni napad ima dobre izglede na uspeh kada se 1) ili ve} vlada centrom 2) ili je centar bar privremeno fiksiran.

Elem, sada najzad po~iwe obe}ani spektakl: 8.Lg3 h5! 9.S:g5 h4 10.S:f7 h:g3!!

Sada se vidi da se crni nije rukovodio toliko `eqom da ulovi lovca, koliko da, na taj na~in, razotkrije belog kraqa! Dakle u pitawu je ~ista ra~unica – veliko ulagawe za jo{ ve}u zaradu!

11.S:d8 Lg4! 12.Sf7 Beli vidi da je vrag odneo {alu pa br`eboqe nudi ustupke. Ni 12.Dd2 ne bi ga izvadilo: na to bi crni igrao, u veliko stilu, 12…Sd4! prete}i ne samo 13…Se2+ nego i 13…Sf3+!

12…T:h2!! 13.Dd2 Sd4 14.Sc3 Sf3!! 15.g:f3 L:f3. Beli predaje.

A Dragoslav Andri} danas nije predao ve} nam je predavao u “[koli za male i velike pacere”.

Rezultati 10. kola: Ratkovo Bezdan 4,5:3,5, Karavukovo - Kawi`a 5,5:2,5, Radni~ki (Bajmok) – Panonija 2:6, Ada - Rastina 6,5:1,5, Kula - Oxaci 3:5, Stara Moravica slobodna.

Plasman: 1. Panonija 20 (46), 2. Oxaci 19 (43(+), 3. Kula 16 (39), 4. Radni~ki 16 (36), 5.

Ratkovo 13 (37,5), 6. Stara Moravica 13 (37,5), 7. Rastina 11 (37), 8. Karavukovo 10 (31), 9.

Kawi`a 9 (28,5), 10. Ada 8 (32), 11. Bezdan 7 (32).

Reziltati 9. kola: Borac Obili} 7,5:0,5, Jedinstvo (Rumenka) - @elezni~ar 5,5:2,5, “64” - “Mihail Taq” (Veternik) 3:5, Penzioner – Dnevnik 5,5:2,5, Kraqica2 (Petrovaradin) - Bubamara2 7:1, Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) - Promocija 6,5:1,5.

Plasman: 1. Borac 24 (52,5), 2.

“Mihail Taq” 23 (49,5), “64” 21 (48), 4. Penzioner 19 (41), 5.

Kraqica2 18 (41), 6. Pru`ena ruka 16 (41), 7. Dnevnik 12 (31,5), 8. Jedinstvo 10 (36), 9. Promocija 7 (32), 10. 10. Obili} 6 (21), 11. @elezni~ar 3 (25), 12. Bubamara2 0 (12,5).

Rezultati 10. kola: Titel Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 4:4, Vojvodina (N. Sad) - Ba~ka Palanka 3:5, E|{eg (N. Sad) - Anpasan (N. Sad) 3:5, Hajduk (^urug) - Mladenovo 5:3, Ba~, Bubamara (N. Sad) slobodne ekipe.

Plasman: 1. Ba~ka Palanka 22 (41,5), 2. Anpasan 17 (38,5), 3. Bubamara 16 (37(+), 4. Vojvodina 15 (40,5), 5. Titel 13 (35,5), 6. Sutjeska 10 (31,5), 7.

Hajduk10 (30), 8. Mladenovo 7 (28(+), 9. E|{eg 4 (26), 10. Ba~ 2 (19,5).

Besplatna {kola {aha Sportski savez Op{tine Irig u saradwi sa osnovnim {kolama “Dositej Obradovi}” u Irigu i “Milica Stojadinovi} – Srpkiwa” u Vrdniku i Jasku pokre}e besplatnu {kolu {aha za u~enike tih {kola. Predava~i su Petar Mili~evi} i Sa{a Mate{i}. Za {kolu {aha vlada veliko interesovawe i do sada je prijavqeno ve} preko 60 dece.

SEVERNOBANATSKA ZONA Rezultati 10. kola: Jedinstvo (N. Be~ej) - Mladost (Despotovac) 3:5, Begej (@iti{te) - „2. oktobar“ (Kumane) 3:5, Mladost (Bo~ar) - Krajina (Kraji{nik) 3:5, Naftagas 2 (Elemir) - Novi Kne`evac 4,5:3,5, Jedinstvo (E~ka) - Mladost (Luki}evo) 5,5:2,5, Radni~ki (Kikinda) - Napredak (^estereg) 4,5:3,5.

Stawe: 1. Naftagas (2) 28 (52), 2. Radni~ki 24 (47,5), 3.

Krajina 22 (48), 4. „2. oktobar“ 21 (49), 5. Napredak 18 (45), 6.

Mladost (L) 13 (39), 7. Mladost (D) 12 (35), 8. Mladost (B) 10 (38), 9. Novi Kne`evac 8 (33), 10. Jedinstvo (E) 7 (33,5), Begej 7 (32), 12. Jedinstvo (NB) 4 (28).

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

U mno{tvu me~eva na 39. olimpijadi u Kanti-Mansijsku normalno je da se de{avaju i iznena|ewa. Uostalom, kada bi se sve partije zavr{avale o~ekivanim rezultatima ne bi bilo ni dra`i takmi~ewa. Tako je, na primer, u drugom kolu bilo nekoliko iznena|uju}ih rezultata: Izrael – Indonezija 2:2, Bugarska – Hrvatska 1,5:2,5, Francuska – Slovenija 2:2, Engleska - BiH 1,5:2,5, Gr~ka – Egipat 2:2, [vedska – Island 2:2, itd.

Ipak, tim Vijetnama napravio je jedno od najve}ih iznena|ewa kola pobediv{i tim Azerbejxana 2,5:1,5 koji su predvodili Mame|arov i Ra:abov.

13...S:e4!! Lep i neo~ekivani udar kojeg je beli potpuno prevideo.

14.D:e4 Ld5 15.De2 e4 16.L:c6 L:c6 17.Sd4

MOL SUBOTICA Rezultati 7. kola: BT[K (2) (Ba~ka Topola) - E|{eg (Mali I|o{) 6,5:1,5, Trgopred (Bajmok) - Radni~ki (Bajmok) 3,5:4,5, Radni~ki (Torwo{) – Senta(2) 5:3, Elektrovojvodina (Subotica) - Gunaro{ 5:3.

Kona~an plasman: 1. Elektrovojvodina 19 (36), 2. Radni~ki (T18 (33), 3. BT[K (2) 15 (37), 4. E|{seg 13 (31), 5.

Senta (2) 9 (28,5), 6. Radni~ki (B) (2) 4 (19), 7. Gunaro{ 2 (19,5), 8. Trgopred 1 (20).

JU@NOBA^KA LIGA

Rezultati 9. kola: Borac (Veliki Radinci) - Podunavac (Belegi{) 3,5:4,5, Bano{tor - Sloga (Hrtkovci) 4:4, Jadran (Golubinci) - Sremac 2 (Vojka) 4:4, Sloga (In|ija) - Dowi Srem (Pe}inci) 5:3, Radni~ki ([id) - Rudar (Vrdnik) 6:2.

Kona~an plasman: 1. Sloga (I) 25 (43), 2. Radni~ki 24 (50), 3.

Sremac (2) 13 (34,5), 4. Jadran 12 (37), 5. Borac 11 (35), 6. Bano{tor 10 (34,5), 7. Podunavac 10 (32,5), 8. Rudar 8 (32), 9. Sloga (H) 7 (34), 10. Dowi Srem 4 (27,5).

Olimpijada iznena|ewa

1.e4 e5 2.Lc4 Sf6 3.d3 Sc6 4.Sf3 Lc5 5.c3 d6 6.Lb3 h6 7.Sbd2 0-0 8.h3 Le6 9.Sf1 d5 10.De2 Te8 11.g4 a5 12.La4 d:e4 13.d:e4

NOVOSADSKA LIGA

ZONSKA LIGA SREMA

ANALIZIRANE PARTIJE

Mamedov – An Dung Ngujen

SEVERNOBA^KA LIGA

OP[TINA IRIG

Re{ewe problema br. 303 (l.

Kubbel, Deutsche Schachzeitung, 1909.) sa pozicijom: beli – Kb8, Dc1, Ld6, Sd2, Sf1, pe{ak b2; crni – Kd4, Tg2, Sb5, pe{aci: b6, d3, d5, g5; je 1.Da1! Pretwa 2.Da4 mat. Na 1…S:d6 sledi 2.b4 mat. Na 1…Sa3 sledi 2.b3 mat.

Na 1…Sc3 sledi 2.b:c3 mat.

4.Sc3 Sf8 5.d3 d6 6.Lg5 Ni ovde, istina, nije ba{ svaki potez bezazlen: ovaj lova~ki ispad belog, recimo sadr`i pozicionu pretwu: 7.Sd5, sa izmenom na f6, i kvarewem rasporeda protivni~kih pe{aka ba{ tamo gde crni kraq treba eventualno da rokira. To crni, me|utim, lako predupre|uje sa 6…Le6, npr.

7.Sd5 L:d5 8.L:d5 h6, uz podu`e zati{je.

Ali, ako se ne pazi, pa se “pome{aju idejni lon~i}i”, iz bonace se lako klizne u pravu buru, scenski vrlo efektnu za nas koji je gledamo sa obale. Na{ specijalni program za osobe jakih `ivaca mo`e, dakle, da po~ne: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Lc5 4.0-0 Po{to je centar stabilan, nije bilo potrebe da se hita u }o{ak. I to je jedan od priru~nih principa za igru u otvarawu.

4…Sf6 5.d3 d6 6.Lg5 h6 Sada bi tu za belog bilo dosledno 7.L:f6 D:f6, pa ili 8.h3, da se spre~i kvarewe rokadnog, odnosno pe{a~kog polo`aja (do ~ega bi do{lo posle Lg4 uz L:f3), uz 9.Sc3, ili eventualno Sd2, c3, i sli~no. Jednostavnije bi, ipak, bilo predomisliti se i povu}i 7.Le3, jer udvajawe pe{aka nije uvek lo{e: ako se crni tu odlu~i za razmenu.

Ali, beli vaqda da bi nas boqe zabavio – jer su sve gorwe varijante vi{e, kao “penzionerske” – u slede}em potezu pravi gre{ku i neo~ekivano upada u strahovit vrtlog.

7.Lh4? g5! Ovakvi potezi, u ranoj fazi igre, naj~e{}e nisu preporu~qivi, jer razgra|uju

DNEVNIK

MOL–VRBAS Rezultati 9. kola: Budu}nost (Glo`an) - Mladost (B. Petrovac) 4,5:3,5, Vrbas - “Veqko Vlahovi}” Bo|ani 6:2, Vajska – Zmajevo 2,5:5,5, Selen~a - Vojvodina (Tovari{evo) 5,5:2,5, Kulpin slobodan.

Kona~an plasman: 1. Zmajevo 22 (44), 2. Vrbas 19 (44,5), 3. Selen~a 16 (38,5), 4. Budu}nost 15 (33), 5. Vojvodina 13 (33,5), 6.

Mladost 8 (30,5), 7. Kulpin 8 (24), 8. “Veqko Vlahovi}” 3 (24), 9. Vajska 0 (16).

[AJKA[KA LIGA Rezultati 7.kola: Hajduk (Gardinovci) - [ajka{ (Koviq) 4,5:3,5, Sloga (Lok) – Budisava 3,5:4,5, Omladinac (@abaq) - Jugovi} 2 (Ka}) 4:4, [ajka{ ([ajka{) slobodan.

Kona~an plasman: 1. Omladinac 16 (29,5), 2. [ajka{ ([ajka) 12 (28), 3. Jugovi} (2) 13 (28), 4.

Budisava 10 (23), 5. Hajduk 7 (23), 6. [ajka{ (Koviq) 3 (23), 7. Sloga 0 (13,5).

17…e3! Beli je nemo}an da za{titi topa i ovim izmenama }e ga uskoro izgubiti.

18.L:e3 Da je beli uklonio topa (18.Tg1) sa lov~eve dijagonale sledilo bi 18...e:f2+ 19.K:f2 T:e2+; Ni na 18.f3 beli ne bi spre~io katastrofu posle 18...Dh4+ 19.Kd1 L:d4 20.c:d4 Df6!

21.Sh2 La4+ 22.Ke1 (22.b3 D:d4+ 23.Kc2 D:a1 24.L:a4 D:a2+ 25.Lb2 Te5) 22...Dh4+ 23.Kf1 Lb5!!

24.D:b5 Df2 mat.

18...L:h1 Beli se jo{ “gicao”, koliko god je to bilo mogu}e, da spasi nemogu}u misiju, ali spasa mu nije bilo. Vijetnamac je ku}nu analizu besprekorno sproveo do kraja.

19.0-0-0 Df6 20.Sg3 L:d4 21.T:d4 Lf3 22.Dc4 Tad8 23.Tf4 Ld5 24.D:c7 Da6 25.Db6 L:a2 26.D:a6 b:a6 27.Kc2 Tb8 28.Sf5 Lb3+ 29.Kc1 a4 30.Sd4 a3 31.L:a3 Tec8 32.Ld2 La2 33.Sf5 Kh7 34.Sd6 Tc7 35.h4 Tb6 36.Sf5 Lb1 37.Se3 Ld3 38.Tb4 Tb5 39.Kb2 h5 40.g5 Te7 41.a4 T:b4+ 42.c:b4 Te4 43.Sg2 Le2 44.Sf4 Ld1 45.a5 Tc4 46.Ka3 g6 47.Le3 Kg8 48.Ld2 Kf8 49.Le3 Ke7 50.Kb2 Kd6 51.b5 a:b5 52.a6 Lf3 53.a7 Ke5 54.Sd3+ Kf5 55.Se1 La8 56.Sc2 T:h4 57.Sd4+ T:d4 58.L:d4 h4 0:1. * A u ~etvrtom kolu Gruzijac, ~uveni Xobava, onaj na{ kvazi pobednik koji nije igrao u Crvenki, pobedio je ni mawe ni vi{e nego svetskog igra~a broj 1, tj.

Magnusa Karlsena i tako postao junak dana.

Yobava – Karlsen 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.a3 L:c3+ 5.b:c3 Sc6 6.e4!?

Nije ba{ novost, ali u bazi podatak nema partije igra~a rejtinga preko 2000 koji su odigrali ovaj potez!

Xobava se opredelio za ovaj potez `ele}i da izbegne bilo kakvu Magnusovu pripremu za partiju.

6...S:e4 E sad, stru~waci ka`u da je Karlsen ovde “skrenuo’ sa uobi~ajenih teoretskih staza…

7.Dg4 f5 8.D:g7 Df6 9.D:f6 S:f6 10.Sf3 b6 Sve su ovo “normalni” potezi i pozicija je izjedna~ena. Karlseno pristup poziciji je klasi~an: igra na slabog c-pe{aka.

11.d5 Beli `eli da zadr`i protivnika van ravnote`e.

11...Sa5 12.Sd4 Kf7 13.d:e6+ d:e6 14.Lf4 La6 15.Sf3 Se4 16.Se5+ Kf6 17.f3 Sd6 18.0-0-0 Thd8

19.h4! Sf7 Na 19...Tg8?! ide 20.Lg5+! sa opasnim napadom: 20...Kg7 (ne 20...K:e5?

21.f4+ Ke4 22.Te1 mat; 20...T:g5 21.h:g5+ K:e5 22.g3! i crni je u oziqnim problemima kad padne h-pe{ak a i kraq mu je pod matnim pretwama). 21.Tg1 h6 22.Lf4 Kh7 23.g4 i beli je boqi.

20.Sd7+ Kg7 21.Th3 Kh8 22.Lg5! S:g5 23.h:g5 Kg7 24.Th6 L:c4 25.L:c4 S:c4 26.Tdh1 Th8 27.f4? Ovaj potez, na oko logi~an, je u stvari gre{ka koja dopu{ta da se crni izvu~e iz neprijatnosti. Najboqe je bilo 27.T:e6 Tae8 28.Tc6 Sd6 29.Sf6 (29.T:c7? Sb5 30.Tb7 Te7) 29...Tc8 30.Sd5.

27...c5? 27...Tad8! je potez kojim se uspostavqa ponovna ravnote`a: 28.Sf6 c5 29.T:h7+ T:h7 30.T:h7+ Kg6 31.Th6+ Kf7 32.Th7+ Kg6 33.T:a7 e5! 34.g3 e4! 35.Sd7 e3 36.Kd1 Th8 37.Tc7 Th1+ 38.Kc2 Kh5 (38...Th2+?

39.Kb3 e2 40.K:c4! e1D 41.Se5+ D:e5 42.Tc6+ De6+ 43.T:e6+) 39.Kd3 b5 i pozicija je jednaka.

28.T:e6 Tae8

29.T:h7+! T:h7 Na 29...K:h7 ide 30.Sf6+ Kg7 31.S:e8+ Kf7 32.Sc7.

30.T:e8 Kf7 31.Ta8 Th1+ 32.Kc2 a5 33.Ta7 S:a3+ 34.Kd2 Th2 35.S:b6+ Kg6 36.T:a5 T:g2+ 37.Kd1 Sb1 38.T:c5 Sd2 39.Sd5 Se4 40.Tc6+ Kf7 41.Se3 Tg3 42.Ke2 Ke8 43.Te6+ Kf7 44.Te5 S:c3+ 45.Kf2 Th3 46.T:f5+ Kg6 47.Tf6+ Kg7 48.Sf5+ Kg8 49.Kg2 Td3 50.Td6 Se2 51.Tg6+ Kh8 52.Th6+ Kg8 53.Se7+ Kf7 54.Sg6 Kg7 55.Kf2 Sc3 56.Se7 Se4+ 57.Ke2 Ta3 58.Sf5+ Kg8 59.Te6 Sc3+ 60.Kf3 Sd5+ 61.Kg4 Ta1 62.Te5 Tg1+ 63.Kf3 Tf1+ 64.Ke4 1–0 [ah mat lista Pripremio: B. Dankovi}

KULTURA

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

21

PRIZNAWE ZA NAJBOQU ZBIRKU PRIPOVEDAKA ILI POJEDINA^NU PRI^U

Andri}eva nagrada Milenku Paji}u Najpresti`nija srpska kwi`evna nagrada za kwigu pripovedaka, zbirku ili pojedina~nu pri~u objavqenu u periodici, koja nosi ime Ive Andri}a, pripala je

za 2009. godinu Milenku Paji}u za ciklus „Dokumentarne pri~e“ iz kwige „Imam pri~u za tebe“, saop{tila je Zadu`bina Ivo Andri}.

Kako je Tanjugu izjavio predsednik `irija prof. dr Mihajlo Panti}, „ovaj ciklus se izdvojio iz, ina~e, kvalitetne pro{logodi{we produkcije, neobi~no{}u

i sugestivno{}u pristupa jednoj tragi~noj temi iz relativno bliske pro{losti. U tom aspektu Paji} se pribli`io onom tipu srpske, pa i andri}evske pripovedne

tradicije koja je istoriju uzimala kao polazi{te narativne imaginacije“, kazao je Panti}.

On je dodao da je `iri u kome su jo{ bili pisci Aleksandar Gatalica i prof. dr Slobodan Vladu{i} pregledao 30 kwiga pripovedaka i velik broj pripovedaka rasutih u periodici da bi na~inio kona~ni izbor.

Drugi ~lan `irija Vladu{i}, prokomentarisao je Paji}ev rad da je „on na pripoveda~ki sve` i originalan na~in ispripovedao potresnu pri~u o tragi~nim doga|ajima iz Drugog svetskog rata i upravo je zahvaquju}i tim formalnim inovacijama zaslu`io Andri}evu nagradu“.

U zvani~nom saop{tewu `irija stoji da je „u duhu tradicije koja svoj oslonac ima i u delu Ive Andri}a, Paji} napisao nadahnut i potresan pripovedni ciklus, u kojem se istorijski sadr`aj uzdi`e do nivoa umetni~ki vredne transpozicije“.

Paji} (1950), ro|en u Beogradu, objavio je kwige „Jednostavni doga|aji“, „Nove biografije“, „Put u Vavilon“, 2. „Umetnik u spavawu“, „Pri~e od prozirnog vazduha“, „Pri~ina i druga“, „Ja ili neko drugi“, „Merilin-ve~iti simbol strasti“, „Ve`bawe ma{te“...Dobitnik je nagrada „Milutin Uskokovi}“ i „Laza Kosti}“.

Andri}eva nagrada dodequje se od 1975. godine, na osnovu pi{~eve testamentarne poruke.Prvi dobitnik priznawa je Dragoslav Mihailovi} za kwigu „Petrijin venac“, a pro{logodi{wi Mirko Demi} za kwigu „Molski akordi“. Paji}u }e nagrada biti uru~ena 9. oktobra.

NA[E UDRU@EWE I IZDAVA^A I KWI@ARA NA SAJMU U FRANKFURTU

Raskr{}e srpske literature Na {tandu Srpskog udru`ewa izdava~a i kwi`ara na predstoje}em Sajmu kwiga u Frankfurtu, koji se odr`ava od 6. do 10. oktobra, bi}e predstavqeno vi{e od 150 novih izdawa 12 izdava~kih ku}a iz Srbije. Srpsko udru`ewe izdava~a i kwi`ara, koje okupqa 82 preduze}a, prvi put nastupa na Sajmu kwiga u Frankfurtu, pod motom „Raskr{}e srpske literature“, rekao je ju~e na konferenciji za novinare predsednik tog udru`ewa Dejan Papi}.

Prema wegovim re~ima, izdava~i su odlu~ili da ove godine sami organizuju i finansiraju u~e{}e na najve}oj kwi`evno-izdava~koj smotri u svetu, sa `eqom da na me|unarodnoj sceni dostojno predstave srpsko izdava{tvo, kwi`evnost i kulturu.

Posetiocima u Frankfurtu bi}e predstavqen katalog na engleskom jeziku, koji sadr`i prikaze naslova izdava~kih ku}a „Alnari“, BIGZ, „Book“, „Dobra kwiga“, „Enco book“, „Evro-\unti“, „JRJ“, „Laguna“, „Logos art“, „Mono i Mawana“, „Pi pres“ i „Tardis“.Katalog obuhvata dela doma}ih autora objavqena na srpskom ili engleskom jeziku, me|u kojima su klasici srpske kwi`evnosti, drame, nau~no-popularna literatura, ilustrovane

enciklopedije i istorije umetnosti, kwige za decu, kao i dela savremenih autora.

Generalni sekretar Udru`ewa Vuk Vuki}evi} rekao je da }e tokom boravka u Frankfurtu biti odr`ani sastanci s predstavnicima udru`ewa izdava~a iz Velike Britanije, Francuske i [panije, a planirani su i susreti s

vqeno i stvarala{tvo Milovana Danojli}a.

Za 6. oktobar planirana je konferencija za novinare u okviru foruma „Dijalog frankfurtskog sajma“, na kojoj }e biti najavqeno u~e{}e Srbije kao po~asnog gosta na narednom Sajmu kwiga u Lajpcigu 2011. Dejan Papi} je rekao da se nada da }e za naredni Sa-

Budu}nost kwige Sajam kwiga u Frankfurtu, s vi{e od 7.300 izlaga~a iz stotinak zemaqa, najve}a je manifestacija te vrste u svetu. Ove godine po~asni gost manifestacije je Argentina, a posebna tema Sajma bi}e budu}nost kwige i izdava{tva u eri razvoja novih, digitalnih tehnologija. izdava~ima iz Kanade, Nema~ke i regiona. Srpska kwi`evnost bi}e predstavqena i na nacionalnom {tandu, u organizaciji Ministarstva kulture i uz podr{ku Privredne komore Srbije. Tu }e biti promovisana prevashodno dela srpskih pisaca koja su prevedena ili se upravo prevode na nema~ki jezik.

S posetiocima srpskog nacionalnog {tanda u Frankfurtu razgovara}e pisci Dragan Veliki}, Zoran @ivkovi}, Qubica Arsi} i Jelena Lengold, a bi}e predsta-

jam kwiga u Frankfurtu Srpsko udru`ewe izdava~a i kwi`ara uspostaviti saradwu s Ministarstvom kulture Srbije, kako bi predstavqawe srpske kwi`evnosti i izdava{tva na toj manifestaciji bilo jedinstveno.

Prema re~ima Vuka Vuki}evi}a, Srpsko udru`ewe izdava~a i kwi`ara se jo{ u maju obratilo Ministarstvu kulture s predlogom o saradwi, a potom poslalo jo{ pet dopisa na adresu te ustanove, ali nikada nije dobilo odgovor.

Miroslav Radowi}, Ksenija Radulovi} i Milivoje Mla|enovi}

Foto: B. Lu~i}

U STERIJINOM POZORJU PREDSTAVQEN PLAN ZA NOVU SEZONU

Misija podr{ke doma}oj drami Podse}awem na novosti sa kraja pro{le - formirawe Umetni~kog ve}a i imenovawe teatrolo{kiwe Ksenije Radulovi} za umetni~ku direktorku i selektorku festivala, uprava Sterijinog pozorja ju~e je najavila planove za novu sezonu.

Obja{wewa kvalifikacionog postupka za 56. izdawe Sterijinog pozorja i konkurs za savremeni doma}i dramski tekst 2010. godine bile su glavne teme ju~era{we konferencije za novinare.

S obzirom na to da je objediwena takmi~arska selekcija (nacionalne drame i nacionalnog pozori{ta), kao i me|unarodna selekcija Krugovi, Ksenija Radulovi} je navela da }e tokom selekcionog procesa imati pomo}nika - Slobodana Obradovi}a, dramaturga i pozori{nog kriti~ara iz Beograda.

Ona je objasnila i da ove godine ne}e biti lako u}i u selekciju,

jer je smawewem ukupnog obima predstava (od sedam do devet takmi~arskih i do dve iz programa „Krugovi“) podignuta lestvica potrebne umetni~ke validnosti.

Sterijino pozorje od ove godine od profesionalnih pozori{ta Srbije ponovo zahteva da se za selekciju na festivalu kandiduju sa najvi{e dve predstave, a selektor }e zadr`ati diskreciono pravo da odlu~uje i mimo toga. Tako|e, novost je to {to je uvedena obaveza da se na festivalu predstave tri pozori{ne praizvedbe doma}eg dramskog teksta. Ovo je uprava Sterijinog pozorja jednoglasno ocenila kao rizik, ali i kao spremnost da se zadr`i i unapredi osnovna misija te institucije, koja je od osnivawa primarno posve}ena podr{ci doma}em dramskom stvarala{tvu.

- Insistirawe na tri predstave u selekciji, pozori{ne

praizvedbe doma}eg dramskog teksta, izazov je za sve, a ne samo za nas. Sterijino pozorje }e podsticati te produkcije, a ukoliko ih ne bude, ili ne budu dovoqno kvalitetne, onda je jasno da je stawe alarmantno - rekla je Ksenija Radulovi}.

U misiji podr{ke doma}em dramskom tekstu, ju~e je otvoren i Konkurs za originalni doma}i dramski tekst za 2010. godinu. ^etvrti put po redu, Sterijino pozorje traga i sa 400.000 dinara nagra|uje najuspe{nijeg pisca Srbije sa neobjavqenim, neizvo|enim i nenagra|enim dramskim tekstom napisanim ili prevedenim na srpski jezik.

Rok za slawe tekstova je 30. novembar, a o najboqem }e do 31. januara odlu~ivati profesorka dr Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi}, dramaturg i pozori{ni kriti~ar @eqko Jovanovi} i rediteq Boris Lije{evi}.

I. Buri}

MSUV OBOGA]UJE IZLO@BU „IDEOLOGIJE I IDEALI“

Arhitektura i odr`ivost Izlo`ba „Ideologije i ideali/ prilozi istra`ivawu arhitekture 20. veka u Vojvodini“, koja je trenutno postavqena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, od ve~eras }e biti bogatija za jo{ jedan prate}i program - izlo`bu „Arhitektura = Odr`ivost“ @aka Ferijea, arhitekte i kustosa iz Pariza. Otvarawe je u 19 ~asova.

Autorski koncept @aka Ferijea pru`io je priliku arhitektama koji trenutno rade na projektima u oblasti Il de Frans da poka`u {ta preduzimaju u skladu sa svojim poimawem uloge arhitekture pred izazovima odr`ivog razvoja. Detaqno analiziraju}i 30 projekata, izlo`ba „Arhitektura = Odr`ivost“ prikazuje izazove i re{ewa koja su primewiva ili su primewena na raznim nivoima. Ciq je da se svakom posetiocu omogu}i da razume pitawa vezana za `ivotnu sredinu kroz globalnu viziju koja obuhvata urbani prostor i savremene tehnologije. Svest o odgovornosti za `ivotnu sredinu shva}ena je kao neverovatna prilika da se obnovi arhitektura.

Izlo`ba }e biti otvorena do 16. oktobra.

I. B.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Samjuel Bajer Scenario: Vesli Strik, Erik Hajserer, autor likova Ves Krejven Uloge: Xeki Erl Hejli, Runi Mara, Kajl Galiner, Kejti Kesidi, Tomas Deker, Kilan Luc, Klensi Braun, Koni Briton, Lia D. Mortensen

Strava u Ulici brestova

Sadr`aj

Re~ kritike

Grupu tinejxera u ameri~kom gradi}u Springvudu u Ohaju obuzimaju no}ne more. Me|utim, to nisu obi~ne more - ko u wima izgubi `ivot - mrtav je i u stvarnosti.

Kada jedan momak, izgledalo je tako, pred svedocima izvr{i samoubistvo, wegovim prijateqima i poznanicima, u snove dolazi dobro nagoreli tip sa o{trom ~eli~nom, makazastom kanxom, rad da ih sve iskasapi. I tako se i de{ava, ubistvo za ubistvom, dok dvoje preostalih, i sami na listi za seckawe, Nensi i Kventin ne po~nu da povezuju konce izme|u ne~ega {to im se dogodilo davno, dok su bili u zabavi{tu, i onoga {ta im se sada doga|a. Dok poku{avaju da otkriju potisnuta se}awa, izbore se sa brigom svojih roditeqa, treba da ostanu i {to du`e budni...

Ne tako davno, jedan uspe{ni lokalni i internacionalni estradni mogul je rekao, kada je „uhva}en“ u plagirawu, da je boqe da „wegova“ pesma li~i na ne{to, nego ni na {ta. U wegovim „preradama“, u koje je ulagano i po koje zrno kreativnosti i ovda{weg {meka, ustvari ~esto osredwi ili nikakvi originali su ~ak i dobijali na kvalitetu. Istom logikom se pre~esto vodi i deo profitabilne, a lewe filmske industrije. S tim {to se tu prera|evina zove rimejk, a wegovi proizvo|a~i se, na svoju `alost, namere na ne{to {to ne mogu ni sa merdevina da doma{e. I, evo, upravo jednog, na izdisaju svog `ivota, na ovda{wem bioskopskom repertoaru. „Strava u Ulici brestova“ (A Nihtmare on Elm Street) Samjuela Bajera, do sada rediteqa uspelih muzi~kih video spotova, 26 godina od Ves Krejvenovog originala, ne samo da nema ni{ta novo da nam ka`e, podstakne pravu jezu, ili bar zabavi, nego nema ni, kao film strave, nikakvog smisla. Sem mo`da kao skupa stilska i ve`ba iz `anra, s neobavezuju}im dometom. Ova „Strava u Ulici brestova“(prethodi joj {est - sedam, kakvih takvih nastavaka) je samo skup trebalo bi samih po sebi stra{nih slika (i sekvenci) pristojno dizajniranih, a lo{e aran`iranih. Film ne ~ine samo slike, podjednako je va`no i kako su organizovane u vremenu. Otud i tvorac ovog ostvarewa, nemo}an da ritmom postigne napetost i `eqenu atmosferu, o~ajni~ki prenagla{ava zvu~ne efekte i insistira na efektu {oka, sa starim - novim Fredijem Krugerom (istu masku sada umesto Roberta Englunda nosi Xeki Erl Hejli), sve uzalud.

V. Crwanski

SVET

sreda29.septembar2010.

UJEDIWENE NACIJE

SB o pretwama terorizma WUJORK: U Wujorku je odr`ana sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, a glavna tema su „pretwe terorizma me|unarodnom miru i stabilnosti“. Generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki- Mun je naglasio da je situacija naro~ito kriti~na u pojedinim delovima Severne Afrike. Predstavnici ~lanica Saveta govorili su kako na teroristi~ke pretwe uti~u nedavne katastrofalne poplave u Pakistanu, po{to je jedan od najkriti~nijih regiona kada je re~ o terorizmu granica izme|u Pakistana i Avganistana. „Opasnost nam dolazi od avganistansko-pakistanske granice i to je na{a najve}a briga. Trenutna situacija mo`e da se pogor{a zbog posle-

dica katastrofalnih poplava.

Zato moramo da poja~amo me|unarodnu podr{ku vladi Pakistana da nestabilnost i beda dana{wice ne postanu vodi~ sutra{wice“, rekao je ministar spoqnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg.

Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton poru~ila je da borba protiv terorizma nije samo zaustavqawe terorista. „Moramo da shvatimo da borba protiv terorizma zna~i vi{e od zaustavqawa samih terorista. To najpre zna~i spre~avawe qudi da postanu teroristi. I to zahteva popravqawe politi~kih, ekonomskih i socijalnih uslova koje qude ~ine podobnim za regrutaciju terorista“, kazala je ona.

UKRATKO

AVGANISTAN

[PANIJA

Kad predsednik pla~e KABUL: Predsednik Avganistana Hamid Karzai zaplakao se ju~e tokom govora u jednoj sredwoj {koli u Kabulu, dok je govorio o problemima te centralnoazijske zemqe. U obra}awu profesorima i u~enicima, koji je prenosila nacionalna televizija, Karzai je rekao da }e zbog rata wegovo trogodi{we dete mo`da napustiti domovinu, prenela je britanska mre`a Bi-Bi-Si. Predsednik je izrazio `aqewe zbog toga {to su deca i profesori, zbog stalnih bombi i pretwama napadom, upla{eni da odlaze u {kolu. Karzaijev govor bio je usmeren na promovisawe va`nosti obrazovawa u Avganistanu, zemqi u kojoj je, kako se veruje, svaki ~etvrti ~ovek nepismen.

Karzai se zaplakao dok je govorio da `eli da se qudi u wegovoj zemqi obrazuju i postanu samodovoqni. „Na{i sinovi ne mogu da poha|aju {kolu zbog bombi i samoubila~kih napada.

Na{i profesori ne mogu da idu u {kolu zbog pretwi ubistvom. [kole su zatvorene“, po`alio se Karzai.

Na televizijskim snimcima vidi se da je nekolicina prisutnih u publici tako|e plakala. Ranije ju~e u napadu bomba{a samoubice na zapadu Avganistana ubijeni su zamenik guvernera provincije Gazni Muhamed Kazim Alahjar, wegov sin, ro|ak i trojica telohraniteqa.U napadu, koji se dogodio na aerodromu u istoimenoj prestonici te provincije, raweno je osmoro qudi. Ova godina je

BOGOTA: U odronima koje su izazvale obilne ki{e najmawe 20 qudi je zatrpano na severozapadnu Kolumbije, oko 320 kilometara od prestonice Bogote. U trenutku odrona grupa qudi prelazila je iz jednog u drugi autobus, kako bi pre{li preko prvog odrona i tada su ostali zatrpani pod zemqom, prenele su danas svetske agencije. Na drugom kraju Kolumbije, u odronu koji je zatrpao ku}u poginulo je ~etvoro qudi, me|u kojima je dvoje dece.

(Tanjug)

Otmi~ari oteli {kolski autobus

LAGOS: Naoru`ani mu{karci oteli su {kolski autobus u nigerijskoj dr`avi Abia i kidnapovali 15 dece, saop{tila je ju~e policija. Ovaj doga|aj se desio prekju~e ujutru kada je {kolski autobus prevozio decu u obdani{te i u prve razrede Me|unarodne {kole u Abaji, rekao je Rojtersu portparol policije Xefri Ogbona.Sudbina dece nije poznata.

Tu~a pilota i putnika VAR[AVA: Avion poqske kompanije LOT na liniji Var{ava-^ikago vratio se ubrzo po poletawu na var{avski aerodrom zbog tu~e tre}eg pilota i jednog od putnika. Ubrzo po poletawu jedan Amerikanac u „biznis klasi“ zahtevao je da se u wu premesti i wegov sin koji, me|utim, nije platio kartu za to. Kada su stjuardese to odbile, po~ela je sva|a i Amerikanac se „na kraju potukao sa tre}im pilotom koji se tu odmarao na jednom od sedi{ta“ kazao je Balcer. Po{to je problemati~ni putnik iskrcan, avion je ponovo krenuo za ^ikago.

Mi~el u misiji spasavawa pregovora TEL AVAVIV: Ameri~ki izaslanik za Bliski istok Xorx Mi~el doputovao je sino} u region na odvojene sastanke s izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, u poku{aju da spase direktne mirovne pregovore koji su obnovqeni 2. septembra u Va{ingtonu.

Pregovori su de fakto u zastoju nakon {to je Izrael dopustio da istekne moratorijum na izgradwu u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali u pono} u nedequ.

Palestinski predsednik Mahmud Abas, koji je vi{e puta pretio da }e prekinuti pregovore ako se izgradwa naseqa nastavi, je ocenio da je mirovni proces gubqewe vremena ako se moratorijum ne produ`i. On je najavio da }e odgovoriti na potez Izraela nakon sastanka Arapske lige 4. oktobra u Kairu.

Mi~el i Netanijahu razmatra}e kompromisni predlog SAD, kako najavquje izraelska {tampa. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton razgovarala je sa Netanijahuom dva puta u ponedeqak o tom predlogu koji navodno ukqu~uje ameri~ke garancije o kqu~nim pitawima u pregovorima kao {to su sudbina palestinskih izbeglica, bezbednosni aran`mani i status Izraela kao jevrejske dr`ave.U zamenu za garancije Izrael bi produ`io zamrzavawe izgradwe u jevrejskim naseqima na Zapadnoj obali za nekoliko meseci. Veruje se, me|utim, da }e Netanijahu u ovoj

fazi odbiti ponudu pi{e izraelski list „Haarec“.

On poku{ava da objasni ameri~kim zvani~nicima da se produ`eni moratorijum ne mo`e odnositi na velike blokove jevrejskih naseqa na Zapadnoj obali koje Izrael namerava da zadr`i

Hamid Karzai

bila najkrvavija u Avganistanu od svrgavawa talibanskog re`ima 2001. godine, uprkos prisustvu oko 150.000 stranih trupa u toj zemqi.

Kraq u {trajku MADRID: [panski kraq Huan Karlos Burbonski i wegov sin princ Filip od Asturije pridru`i}e se generalnom {trajku koju su organizovala dva najve}a {panska sindikata protiv najavqenih mera {tedwe vlade premijera Hosea Luisa Sapatera. Kraq i prestolonaslednik su otkazali sve svoje javne obaveze za sutra u znak po{tovawa prema pravu zaposlenih na obustavu rada, pi{e list El Mundo. Iz kraqevske palate su, me|utim, objasnili da nije re~ o podr{ci zahtevima {trajka~a, ve} o zauzimawu „neutralnog stava“. U saop{tewu se navodi da su kraq i wegov sin otkazali sve svoje obaveze u javnosti i da }e dan provesti rade}i u svojim kancelarijama u palati Sarsuela, rezidenciji kraqevske porodice u Madridu.

TURSKA

BLISKOISTO^NA KRIZA

Zatrpani u odronima

DNEVNIK

c m y

22

su preduzeli korake da napreduju ka miru dok je trajalo desetomese~no zamrzavawe izgradwe. „Palestinci su gubili vreme i potpuno odbili da prihvate taj gest i optu`ili Izrael da je to prevara, da to nije ozbiqno,“ rekao je Liberman koji se sastao sa

Osu|en lider prokurdske partije ANKARA: Lider jedine prokurdske partije u Turskoj, koja ima poslanike u sada{wem parlamentu, osu|en je na deset meseci zatvora zbog podr{ke kurdskim pobuwenicima koji se na jugoistoku zemqe bore za autonomiju svoga naroda. Lider Partije mira i demokratije Selahatin Demirtas osu|en je „zbog {irewa propagande u korist kurdskih pobuwenika“, prenele su agencije odluku suda. On se na{ao na udaru zato {to je podr`avao zabrawenu

Radni~ku partiju Kurdistana(PKK), koja se u Turskoj bori za autonomiju pripadnika tog naroda na jugoistoku Anadolije. Ustavni sud Turske je pro{le godine zabranio prokurdsku Partiju demokratskog dru{tva pod gotovo istovetnom optu`nicom. Liderima te stranke je zabraweno da se pet godina bave politi~kim radom.

Zabrawena PKK se u Turskoj, Evropskoj uniji i Americi nalazi na listi teroristi~kih grupa.

VELIKA BRITANIJA

Kazna za ispe~enog mi{a

Postavqawe kamena temeqca za obdani{te na Zapadnoj obali

pod svojim kontrolom na osnovu svakog mirovnog sprazuma. On, tako|e, smatra da treba da se nastavi izgradwa 2.000 stambenih jedinica koja je ve} odobrena.

Deo te izgradwe zapo~eo je u vi{e jevrejskih naseqa odmah po isteku moratorijuma. Abas, me|utim, zahteva potpunu obustavu izgradwe.SAD, EU i UN izrazile su u me|uvremenu razo~arewe zbog odluke Izraela da ne produ`i moratorijum. Izraelski ministar spoqnih poslova Avigor Liberman je, me|utim, optu`io Palestince za zastoj u mirovnom procesu izjaviv{i da ni-

generalnim sekretanom Ban Kimunom u Wujorku u ponedeqak.

Ban je akciju Izraela ozna~io provokativnom. Abas }e najpre razmotriti kako da odgovori na sastanku palestinskih pregovara~a u Ramali u sredu. Ciq pregovora je da se postigne sporazum o stvarawu nezavisne palestinske dr`ave koja }e `iveti u miru i bezbednosti uz Izrael. Portparol Stejt departmenta Filip Xej Krouli je rekao da treba preduzeti konkretne akcije kako bi se taj ciq postigao za godinu dana, kako je najavqeno, kada su pregovori obnovqeni. (Tanjug)

LONDON: Britanska prehrambena industrija „Premijer fuds“ mora}e da plati globu od 17.000 funti (20.000 evra), jer je u jednoj od wenih vekni hleba prona|en mi{.

Re{ pe~enog glodara prona{ao je Stiven Fors iz Kidlingtona, na jugoistoku Engleske, dok je pripremao sendvi~e deci, a i sam je pre toga pojeo nekoliko par~adi hleba, javio je Bi-Bi-Si.

„Prvo sam pomislio da je to deo gde testo nije bilo dobro prome{ano pre pe~ewa. Ali, kada sam boqe pogledao, video sam da to ne{to ima krzno i tada mi je pozlilo“, izjavio je Fors. Komisija koja je pregledala veknu ustanovila je da se zaista radi o mi{u kome je u „procesu“ otpao rep. Na su|ewu kompanija je priznala da joj je te{ko da odr`i neophodne standarde proizvodwe u pekarama u Londonu.

Raspu{ten parlament KI[IWEV:Vr{ilac du`nosti predsednika Moldavije Mihaj Gimpu raspustio je danas skup{tinu i zakazao parlamentarne izbore u zemqi za 28. novembar.Na izborima u jednoj od najsiroma{nijih evropskih zemaqa glavni rival koalicije „Alijansa za evropske integracije“, koja okupqa ~etiri partije, bi}e opozicioni komunisti koji su pro{le godine izgubili vlast.Proevropska koalicija vodi zemqu od jula 2009. godine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JURIJ LU[KOV Smena gradona~elnika Moskve, Jurija Lu{kova mogla bi da izazove oscilacije na tr`i{tu i da isprovocira „politi~ku neizvesnost u gradu i zemqi u celini“. Analiti~ari tvrde da odluka o smeni Lu{kova o~igledno ja~a politi~ku te`inu predsednika Dmitrija Medvedeva, posebno u odnosu na premijera Vladimira Putina koji mu je nedavno dao javnu podr{ku.

BERNAR KU[NER Francuski ministar inostranaih poslova Bernar Ku{ner izjavio da se ne sme propustiti istorijska prilika za postizawe mira na Bliskom istoku. „Produ`iti status kvo zna~i krenuti putem bez povratka ka pove}awu nestabilnosti i nasiqa na Bliskom istoku”, rekao je Ku{ner „Odr`awe sada{weg stawa predstavqa direktan rizik za bezbednost svih u regionu“.

GLORIJA STJUART Ameri~ka glumica Glorija Stjuart, najpoznatija kao Rouz Kalvert u poznim godinama u filmu „Titanik“, umrla je u 101. godini.U mladosti, Glorija Stjuart bila je lepa plavu{a koja je ve}inom igrala u filmovima B produkcije. Sredinom 1940-ih godina se povukla kako bi se posvetila slikarstvu, a svetsku slavu stekla je u poznim godinama.

Bil Gejts podr`ao uvo|ewe „poreza za bogata{e“ VA[INGTON: Osniva~ Majkrosofta i jedan od najbogatijih qudi na svetu Bil Gejts podr`ao je meru za dodatno oporezivawe bogata{a. U borbi koja sve vi{e li~i na bitku titana, Gejts je svoju podr{ku dao predlogu da se uvede porez na prihode za bogata{e u rodnoj dr`avi Va{ington, suprotstaviv{i se tako planu trojice drugih ameri~kih tajkuna Stivu Balmer, sada{wem direktoru Majkrosofta, Xefus Bezosu, osniva~u Amazona i Xonu Nordstromu, vlasniku lanca prodavnica, koji poku{avaju da blokiraju dono{ewe te mere. Sva ~etvorica ina~e `ive u Va{ingtonu, jednoj od sedam ameri~kih dr`ava koje nemaju dr`avni porez na zaradu, prenose lokalni mediji. Gejts, koji je prema najnovijem Forbsovom popisu „te`ak“ 54 mi-

lijarde dolara, tra`i da se ovaj porez uvede kako bi se poboq{alo finansirawe {kolskog sistema u dr`avi. Wegov ciq je da se oporezivawem zarada od preko 200.000 dolara godi{we u kase dr-

`ave Va{ington slije dve milijarde dolara. Gejts je u svoju inicijativu ukqu~io i svog 84-godi{weg oca, Bila Gejtsa, koji mu poma`e u vo|ewu wegove dobrotvorne fondacije.

Gejts stariji je u tu svrhu snimio i reklamu u kojoj ga deca potapaju u bazen s vodom. Izrawaju}i, on poru~uje da ciq ove akcije nije da se „bogata{i utope, ve} da se ne{to u~ini za nastupaju}e generacije“.Oni koji se protive ovom predlogu isti~u da }e oporezivawem dobrostoje}ih preduzetnika dr`ava Va{ington izgubiti investicije i da }e samim tim do}i do novih otpu{tawa.“Kao biv{i radnik Majkrosofta, sa sigurno{}u tvrdim da }e to ugroziti Majkrosoftovu konkurentnost. Wihova sposobnost da privuku talentovane qude iz celog sveta je delom rezultat ~iwenice da u dr`avi Va{ington nema poreza na zaradu“, kazao je Skot Stenzel, biv{i ~lan Bu{ove administracije, koji vodi kampawu protiv predloga o uvo|ewu poreza.

BALKAN

DNEVNIK

ODBOR EVROPSKOG PARLAMENTA IZGLASAO VIZNU LIBERALIZACIJU ZA ALBANIJU I BiH

Region uskoro bez viza u EU BRISEL, SARAJEVO, TIRANA: Gra|ani Bosne i Hercegovine i Albanije mo}i }e uskoro da putuju u zemqe [engenskog sporazuma bez vize, po{to je unutra{wopoliti~ki odbor Evropskog parlamenta ju~e gla-

potrebni kriterijumi potpuno ispuweni", objasnio je [traser, dodaju}i da su to potvrdili eksperti Evropske komisije.

"Ova vizna liberalizacija je va`no dostignu}e i bila je mogu}a samo uz velike napore obe

U Evropsku uniju uskoro bez vize i gra}ani BiH

sao za viznu liberalizaciju. Kako je saop{tio {ef delegacije Narodne partije Austrije u Evropskom parlamentu Ernst [traser, Odbor je, velikom ve}inom, prihvatio viznu liberalizaciju. "Sada su, kona~no, svi

zemqe. Pre svega, u oblastima korupcije i poboq{awa saradwe sa vlastima, obe zemqe su morale mnogo da rade", ocenio je biv{i ministar unutra{wih poslova Austrije. "Sada su, kona~no, potrebni kriterijumi

ispuweni 100 odsto. Time }e gra|ani BiH i Albanije mo}i bez viza da putuju u zemqe EU, isto kao {to to, od pro{le godine, mogu gra|ani Srbije, Makedonije i Crne Gore", objasnio je [traser.

Me|utim, iz pro{logodi{weg iskustva potrebno je povu}i pouke, poru~io je [traser.

"Komisija treba da sprovede {iroku akciju obja{wavawa vizne liberalizacije. Samo tako je mogu}e spre~iti malverzacije. O~ekujem {iroku informtivnu kampawu, koja }e gra|anima objasniti da se radi o dozvoli za kratkoro~ni ostanak u EU i da nema nikakvog smisla podnositi zahtev za dobijawe azila", istakao je {ef delegacije Narodne partije Austrije u Evropskom parlamentu.

"Komisija mora daqe detaqno pratiti da li se zemqe pridr`avaju potrebnih kriterijuma za viznu liberalizaciju", dodao je [traser. Posle Unutra{wopoliti~kog odbora, na Evropskom parlamentu je sada i da izglasa predlog o viznoj liberalizaciji za Albaniju i BiH, a izostaje jo{ uvek i odluka ministara unutra{wih poslova EU, kako bi mogla stupiti na snagu.

IZBORNA GROZNICA U BiH

Socijaldemokrate uz Cecu i „Legende�

BAWALUKA: Op{ti izbori u Bosni i Hercegovini bi}e odr`ani kroz pet dana, kada }e gra|ani birati nove organe vlasti za naredni ~etverogodi{wi mandat. U nedequ, 3.oktobra, }e se birati ~lanovi Predsedni{tva BiH iz reda sva tri konstitutivna naroda, predsednik RS i dva potpredsednika iz razli~itih konstitutivnih naroda, kao i sazivi skup{tina na dr`avnom, entitetskim i kantonalnim nivoima. Kampawa pred izbore ulazi u zavr{nu fazu, plakati sa stran~kim favoritima izlepqeni su po celoj BiH, a za zavr{ne predizborne kampawe anga`ovane su i najpopularnije muzi~ke zvezde iz regiona.

Tako je na predizbornom skupu Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Bijeqini pevala Svetlana Ra`natovi} Ceca.Wen dolazak, kao i dolazak grupe "Legende" o~ekuje se i na zavr{nom skupu ove partije, ko-

ji }e biti odr`an u Bawaluci, u petak, dan pre izborne ti{ine, koja }e nastupiti u subotu . U

izbornoj trci u~estvuju 63 politi~ka subjekta i to 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata. Glavna trka u RS se vodi izme|u kandidata vladaju}eg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji nastupaju pod sloganom "Zauvijek Srpska" i Koalicije "Zajedno za Srpsku", koju ~ine opozicione stranke Srpska demokratska stranka (SDS) i Partije demokratskog progresa (PDP). Kandidat SNSD za sprskog ~lana u Predsedni{tvu BiH je ponovo Neboj{a Radmanovi}, koji trenutno obavqa funkciju srpskog predstavnika, dok je za predsednika RS kandidat sada{wi entitetski premijer Milorad Dodik.

Protivkandidati iz Koalicije "Zajedno za Srpsku" su im Mladen Ivani} za srpskog ~lana u Predsedni{tvu BiH, ina~e lider PDP i potpredsednik SDS Ogwen Tadi}. Obe koalicije su ube|ene u pobedu.

sreda29.septembar2010.

23

SLOVENIJA

Vlada i sindikat nisu se dogovorili QUBQANA: Vlada i sindikati slovena~kog javnog sektora su prekinuli razgovore. Vlada ne popu{ta, {trajka~i najavquju radikalizaciju. Vlada Slovenije ne namerava da popusti. Revoltirani sindikati prete poo{travawem {trajka, dok kamiond`ije prete zatvarawem Luke Kopar. Vlada Slovenije istrajava i ne namerava da popusti u svojoj nameri da interventnim zakonom zamrzne plate u javnom sektoru na dve godine.

"Imate dva dana vremena da potpi{ete ugovor", rekla je sindikatima ministarka za javnu upravu Irma Pavlini~ Krebs, koja je ju~e u ime Vlade pregovarala o prekidawu {trajka zaposlenih u javnom sektoru koji traje ve} drugi dan. Ministarka je sindikatima predstavila interventni zakon i obavestila ih da dogovor o zamrzavawu plata mogu da potpi{u tokom naredna dva dana, jer }e 1. oktobra Vlada staviti van va`nosti dosada{wi kolektivni ugovor.

Predstavnici sindikata ka`u da su wihovi {trajka~ki zahtevi jasni i da o tome mogu da pregovaraju sa Vladom, ali ako ona ne `eli da pregovara {trajk }e biti poo{tren. U me|uvremenu je, za slovena~ku POP TV, predsednik saobra}ajne sekcije Zanatske komore Slovenije najavio za danas vanrednu sednicu, na kojoj }e se autoprevoznici odlu~iti o najavqenom, potpunom zatvarawu Luke Kopar.

Naime, revoltirana {trajkom zbog kog voza~i kamiona ~ekaju i po 18 sati na grani~nim prelazima, a 12 do 16 sati za ulazak u Luku Kopar, ova komora je najavila i mogu}-

Kolaps u saobra}aju zbog {trajaka zaposlenih u javnom sektoru

nost da kamioni potpuno onemogu}e dostup do Luke Kopar.

Sa druge strane, Privredna komora Slovenije ne podr`ava ovu nameru autoprevoznika, jer bi zbog we slovena~ka privreda pretrpela jo{ ve}u {tetu od ove koju joj nanosi {trajk. [trajk je ve} doneo ozbiqne probleme koparskoj luci, pre svega u kamionskom delu pristani{ta gde su vi{esatni zastoji. [trajka~e je ju~e podr`ala i Vojska. Prema podacima 22 sindikata, 80.000 zaposlenih u slovena~kom javnom sektoru nastavqa {trajk zapo~et u ponedeqak, zbog namere Vlade da interventnim zakonom zamrzne wihove plate za naredne dve godine. S druge strane, generalna sekretarka Vlade tvrdi da u {trajku u~estvuje samo oko 27.000 od 160.000 zaposlenih u javnom sektoru. Podr{ku {trajku u kom u~estvuju, izme|u ostalih, i vatrogasci, policija, carinici, novinari,

umetnici, diplomate, lekari i slu`benici upravnih i poreskih slu`bi, ju~e je dao i sindikat Slovena~ke vojske. "Sindikat vojnika Slovenije podr`ava {trajk dela javnog sektora u celini. Zbog zakonskih ograni~ewa {trajka tokom obavqawa vojne slu`be, u sindikatu smo odlu~ili da izrazimo podr{ku {trajku objavom poziva pripadnicima slovena~ke vojske da predaju zahteve za za{titu prava.

Pozivi su nameweni ostvarivawu prava koje Ministarstvo za odbranu nezakonito ne priznaje pripadnicima slovena~ke vojske", poru~io je vojni sindikat {trajka~ima.

Istovremeno, slovena~ki list "Finance", objavquje i podatke o platama zaposlenih u javnom sektoru u Sloveniji, iz kojih se vidi da su one u vrhu evropskih dr`ava koje imaju najve}u razliku izme|u plata u javnom i privatnom sektoru.

BUGARSKA I GR^KA

Protest zbog bahatosti autoprevoznika SOFIJA: Bugarski ministar transporta Aleksandar Cvetkov uputio je protestnu notu gr~koj ambasadi u Sofiji zbog u~estalih napada tokom posledwih dana na teretna vozilima sa bugarskim registarskim oznakama u Gr~koj. Bugari protestvuju zbog nasilnog zadr`avawa voza~a, pretwi, paqewa kamiona, o{te}ewa robe, blokade puteva i tra`e od nadle`nih gr~kih vlasti da preduzu neohodne mere za prevazila`ewe takvog stawa.

Udru`ewe autoprevoznika Bugarske, tako|e, je uputilo otvoreno pismo nadle`nim institucijama kojim ih obave{tava o problemima sa kojima se susre}u bugarski voza~i u Grkoj i zapretilo da }e blokirati sve grani~ne prelaze prema Gr~koj.

"Ozbiqno smo uzmenimreni ~iwenicom da gr~ki voza~ki svoju {trajka~ku euforiju iskazuju nano{ewem {teta bugarskim kamionima, paqewem, fizi~kim napadima, se~ewem guma, lomqewem sta-

kala, retrovizora i farova. U~estali su i napadi na bugarske voza~e koji prolaze kroz Gr~ku u blizini pristani{ta Igumenica i Pirej, kao i na deonici oko Atine, navodi se u pismu. Udru`ewe je poslalo i fotografije sa zapaqenim bugarskim kamionima.

Bugarsko Ministarstvo inostranih poslova saop{tilo je da se u Gr~koj nastavqaju protestne akcije gr~kih prevoznika i vlasnika kamiona. Prema saop{tewu, oko saobra}ajnica u oblasti Soluna pore|ano je 270 kamiona spremnih da se ukqu~e u blokade. Pristani{ta u Solunu i Kavali ve} su blokirana. Do srede }e {trakovati i `elezni~ari protestuju}i protiv najavqenih mera gr~ke vlade o otpu{tawu radnika i liberalizacji `elezni~kog saobra}aja.

Stawe na bugarsko-gr~koj granici je normalno.

Saobra}aj se obavqa bez problema.

24

sreda29.septembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mojoj dragoj kumi

Posledwi pozdrav

HITNO - preko puta @. stanice dvosoban 55m2, vlasnik, ukwi`eno bez posrednika, cena dogovor. Telefon 063/518-781.

11273

Mileni Keravica SATELIT Svetozara ^orovi}a, pogodno za investitora. Hitna prodaja, plac 714m2. Telefon 069/766076.

10935 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548.

11211

IZDAJEM u zakup pekaru sa kompletnim inventarom.

Telefon 821-216.

11268

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

11060

SLOBODAN mu{karac 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina, bez obaveza, radi dru`ewabraka, avanture iskqu~ene.

Telefon 064/38-230-68, Zoran.

11226

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 hiqada dinara. Telefon 021/527-993.

11176 IZDAJEM jednokrevetnu i dvokrevetnu sobu za studente nepu{a~e na Limanu 4.

Telefon: 021/6361-749.

11218

SAJAM, Pariske Komune, renoviran klasi~an dvosoban, odvojena kuhiwa, terasa, name{ten. Telefon 063/7035924.

10936 IZDAJEM lepu name{tenu garsoweru za dva studenta, Ulica Lasla Gala, deset minuta od svih fakulteta.

Telefon 063/535-852.

11185 IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan ugao Bulevara Oslobo|ewa i Novosadskog sajma. Telefon: 063/765-3632.

11202 IZDAJEM dvosoban komforan stan za dve studentkiwe (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon: 063/749-55-86.

11215 IZDAJEM name{ten stan 31m2 u centru sa CG, telefon, kablovska i terasa.

Telefon: 064/1217-495.

11221

Grujici Mitrovi}u

od wenog kuma Obrenov Branki}a.

od: Sandre, Zokija i Saleta.

11356

11361

Tu`nim srcem javqamo da je u 55. godini umro na{

Posledwi pozdrav

@ivko \uki} @iga iz ^uruga Sahrana je danas, 29. 9. 2010. godine, u 13 ~asova, u ^urugu.

Neute{ni ostaju: mati Dragica, supruga Jasna, sinovi Steva i Jovan, sestra Qubica, snahe Sla|ana i Svetlana, sestri} Robert i unuk Milo{.

Grujici Mitrovi}u

od: Cice, Mi{e i Voje.

11341

11360

Tu`ni, opra{tamo se od na{eg zeta

Posledwi pozdrav dragom i voqenom drugu

@ivka \uki}a @ige

Grujici Mitrovi}u

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

8847

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva.

Telefon: 6618- 846, 063/8485-495.

11143 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara.

Telefoni: 066/938-21-26, 062/967-40-59.

11203 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

11206 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, Ta~na mera.

Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439 11246

Posledwi baki

pozdrav

U~estvujemo u bolu na{e sestre i wene dece.

Du{a, Vuka i Olga, zetovi Du{an i Bata sa decom.

Tvoji drugari: bra}a Kova~ i Nemawa Pijetlovi}.

Po~ivaj u miru, neka te An|eli ~uvaju.

11342

11357

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav na{em ~lanu i prijatequ

Radojki Drqa~a - Stanojevi}

Du{anu Nikoli}u Xombelaji

Porodice: [i{ovi}, Pejkovi}, Banovi} i ]ur~i}.

Tvoji Markovi}evci.

11359

11383

voqenoj

Mili na{

Mariji Kohanec od unuka Damira sa suprugom Zoricom.

Grujice Bo{ko sa familijom Savi}.

11379 11380

^ITUQE

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi opro{taj od na{eg dragog supruga, oca, dede, pradede sa sestrama i wihovim porodicama.

Posledwi pozdrav

1925 - 2010.

Ispra}aj }e se odr`ati u ~etvrtak, 30. 9. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tomi.

Na{em

Du{anu Nikoli}u Xambolaji

Urban I{tvan

tetka Olgi

25

Posledwi pozdrav od drugara iz „Kafanice kod nas” i „Orkusa”.

O`alo{}ene porodice.

11376

11371

11366

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Grujici Mitrovi}u od iskrenog prijateqa Marka Marku{a.

Du{an Nikoli}

Grujici

@ive}e{ u na{im uspomenama.

Gruji

od Krkana i Sa{ke.

Posledwi pozdrav Xombelaji od Tambura{kog orkestra „Du{a Balkanska”.

11365

11370

11384

od ekipe sa Bulevara: Petka, Du}e, Marku{a, Mike, Vuje i Save.

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

11385

Posledwi pozdrav

tetka Radi

od porodice Marku{.

od porodice Bla`an i Obradovi}.

11377

S tugom i bolom obave{tavamo da je posle kratke bolesti preminula u 90. godini na{a voqena majka

Grujici

od: Kneleta, Ben~ika i Zokija sa Detelinare.

Svi smo ponosi {to smo te poznavali.

C.R.N.S.

11388

Legenda je sada u ve~nosti.

Posledwi pozdrav

Grujici

Grujici

Grujici Mitrovi}u

11369

11363

Iznenada nas je napustila na{a draga mama i supruga

od: Darkove majke, o~uha i sestre sa porodicom.

Grujici Mitrovi}u Neka te an|eli ~uvaju. od @dero Milana i Jak{i} Marka.

11373

ro|. Jankovi} ro|. 8. 8. 1948.

ro|. Frankster Sahrana je u ~etvrtak, 30. 9. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Silvija, sin Josip, snaja Lidija, unuke Agi i Olga.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

S qubavqu na{oj mamici, o`alo{}eni suprug Svetislav i }erka Tatjana.

11354

Posledwi pozdrav bratu

Grujici

Mileni Keravica

Grujice Mitrovi}a

Sahrana je 29. 9. 2010. godine, u 11 ~asova, u Pivnicama.

11374

11358

Uz ogroman bol i tugu opra{tamo se od velikog ~oveka i najdra`eg prijateqa

Milena Keravica

Olga Horvat

Po~ivaj u miru, ve~no }e ostati se}awe na tebe.

1. 3. 1988 - 25. 9. 2010.

Po~ivaj u miru, nikad te zaboraviti ne}e drugovi: Milo{ Mir~eta i Aleksandar Stupar.

11378

Draga Milena, opra{tamo se od tebe kao od najboqe prijateqice, sestre i kume.

Porodice: Xeletovi}, Todorovi} i Obrenov.

Buca, Bjeli, Doktor, @eqa, Knele, Kr{ev, Krcun, Luka, Lo{mi, Sedlar, Prile, Trifke, ]ira, Paut, [vowa, Ivana, Milun i Vuja.

11355

11362

26

^ITUQE z POMENI

sreda29.septembar2010.

Posledwi drugu

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav bratu i drugu

voqenom

Grujici

Grujici

Ve~no }e{ srcima.

Po~ivaj u miru.

biti

u

Oni samo misle da su te ubili

@ivote na{, zenico na{a, na{e najlep{e oko crno

Grujice Grujica Mitrovi}

na{im

Dragan, Marina i Aleksandar Lovre.

Tvoja bra}a: Lovre, Xoni, Prole, Vujadin, Indijanac, Ki{mi, Uro{, Ma}e, Sava, Dendi i Darko.

11349

11348

SEDMODNEVNI POMEN

DNEVNIK

Mi te ~uvamo od zaborava: Mika, [ole, Prika, Sima, Meda, Rade, Mirsad, Boban, Zdrav{a, Xevad, Pajta i Milan.

11297

Posledwi pozdrav

Ne postoje re~i koje na{u tugu mogu opisati, niti postoji uteha za ovu na{u bol.

Beskrajno te volimo, ponosne {to si deo na{ih `ivota, a beskrajno tu`ne {to smo te izgubile.

An|ele na{, krasi}e{ nebeska prostranstva kao {to si i ovaj svet krasio.

Tebi }e biti posve}eni posledwi otkucaji srca na{ih.

na{em dragom prijatequ

Zauvek sa tobom, sestra Verica i mama.

11304

Stevanu Jerkovu

Grujici Mitrovi}u

Posledwi pozdrav na{em

Grujica Mitrovi}

Na{em bati

S tobom sam proveo bezbroj lepih trenutaka i nikad te ne}u zaboraviti.

S tugom i po{tovawem, porodica Vla{ki.

od porodice Jankovi}.

11316

11352

3

Voli te tvoj drugar Deja Mirkovi}.

11180

Grujici Mitrovi}u Grujici Mitrovi}u

Bato moj mili

Dete, de~a~e, mladi}u, qudino velika...

POMEN

Detetu koje je odraslo u na{em kom{iluku.

Danas je sedam dana od kako nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Kom{ije iz Ulice Du{ana Danilovi}a i Bulevara Jovana Du~i}a.

Tuga koja je u nama ne mo`e se iskazati re~ima, ali tvoje re~i i dela }e zauvek biti sa nama.

Ovaj svet je previ{e iskvaren za ~istu du{u kao {to je tvoja.

Qubav je ve~na, a zaborav beskrajan.

Sa nama si zauvek.

Marina, Dragana i Nemawa.

11309

11306

Grujice Grujica Mitrovi}

Stevan Jerkov

Otvorila su se nebeska vrata, da prime mog najboqeg brata, a tvoja }e Verka za tebe da se moli i da te zauvek beskrajno voli.

1950 - 2010.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{em bratu

11308

Gruji

Posledwi pozdrav dragom bratu

Grujici Mitrovi}u

od Mareta i Dendija.

Tvoji: supruga Mirjana, sin Vladimir i }erka Dragana.

U srcu te ~uva - sestra Verica.

Zauvek }e{ biti sa nama.

11313

^edo moje

Na{em an|elu

tek si zakora~io u `ivot, po~eo stvarati svoje carstvo, a oni te ote{e.

Grujo kraqu, tamo negde }e{ ga stvoriti i pleniti ~a{}u, dobrotom i po{tewem.

Sre}ni smo {to smo te poznavali.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Da~a, Deja, Luis, Milo{, Miki, Zorica, Nikola.

11315

Bato moj

Gruji

Tuga je beskrajna, bol je neizle~iv, a se}awe na tebe je ve~no.

Zauvek te vole tvoji: ujka, ujna, sestre i brat.

11346

11311

Posledwi pozdrav na{em bratu i drugu

Posledwi pozdrav na{em unuku

od: Filipa Vilotijevi}a sa porodicom i Danila [akoti}a sa porodicom.

11252

Grujica Mitrovi}

Grujica Mitrovi}

Posledwi pozdrav bratu

Grujici Mitrovi}u Grujici

Od kada sam te rodila moje srce kucalo je i kuca}e samo za tebe.

Izdr`a}e i daqe da prognani ne bi utekli hajci, jer ubi{e sina majci.

Tvoja mama, tvoj Cogi.

Nikada ne}u zaboraviti na{e pri~e i niko ne}e graditi kule na na{im suzama, ve} obrnuto.

Hani moj, volim te. ^uva}u te zauvek u srcu. ...Bato po~ivaj u miru i spokoju, ja znam da si ti sa mnom.

Tvoja sestra Verka - tvoj Pinokio.

Sve je bolno, sve sama tama, izgubismo na{eg lepotana.

Nema vi{e sunca nam na licu, izgubismo na{eg Grujicu.

Dvadeset i dve ru`e zaliva}e baka suzama sve do sudweg dana.

Uvek }emo te voleti.

Grujici od drugara: Kebe, Bojana, Tepi}a, Milo{a, Veqka, Rade, Vlade, Uro{a, Nemawe, Malbe, Veqe, Petra, Nede, Tamare i Krleta.

Danilo, Macao, Ki}un, Bure i Mrva.

Do groba neute{ni, deda Zdravko i baba Vojislavka.

11254

11307

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

11318

11312

11251

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Ugasilo grada...

Grujici

Grujice

Grujo

nema tih re~i kojima mo`emo iskazati svoju tugu.

Bio si ono {to mnogi ne mogu biti, ~ovek i drug iznad svega...

Zauvek u na{im srcima, mislima, re~ima...

od: Slobe, Dade i Danijele.

Uvek }emo te se se}ati: Vesna, Tina i Tea.

27

sreda29.septembar2010.

se

svetlo

na{eg

pozdrav

voqenom

Gruji

Grujice

Ukrali su ti mladost ali nisu ve~nost...

po~ivaj u miru!

Veqko i Vasilije Ostoji}.

Posledwi drugu

Porodica Kne`evi}.

Zauvek }e{ biti sa nama, Sr|an i Marijana Milivojev.

11292

11216

11294 11353

Posledwi pozdrav

11177

Posledwi pozdrav

Gruji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Grujica Mitrovi}

Gruji

od ekipe sa Plo~e: Lemai}a, Cveleta, ]omija, Baje, Francuza i ]eve.

od Nemawe i Zorana.

11287

11250

Posledwi pozdrav

Grujici Mitrovi}u

Znamo da }e te an|eli prihvatiti {irokog srca i ra{irenih ruku, ali mi te se ne mo`emo odre}i i u na{im srcima i u na{im mislima }e{ uvek imati svoje mesto.

Dok je nas bi}e{ tu.

Srca na{a neka ti budu dom u kojem }e{ ve~no `iveti.

Grujici Mitrovi}u

od: Baneta i Nata{e sa porodicom.

od Veqka i Jureta.

11290

11235

Restoran „Conte� s bolom se opra{ta od dragog

Posledwi pozdrav

Zauvek }e te ve~no voleti tvoji: Darko, Ivana i mala Ma{a.

Brate, neka ti je ve~na slava...

11172

Grujice ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

An|eli neka te ~uvaju.

Grujice Mitrovi}a

Grujici Mitrovi}u

Grujici Mitrovi}u

Kuma Zdravka i kumi} Marko.

od porodice Bili~i}.

Posledwi pozdrav od wegovih prijateqa.

od Veqka i Stanka.

11278

11298

11240

11237

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Grujici

Grujici

od druga Gorana Markovi}a.

Posledwi pozdrav drugu

Grujici

od wegovih klinaca sa Detelinare.

Grujica Mitrovi}

Grujici

od Labuda i Raki}ke. od: Jovane, Bebe i Stanislave.

Neka te an|eli ~uvaju.

11274

11249

11234

Dragom

11245

Posledwi pozdrav

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Grujica Mitrovi}

Grujica Mitrovi}

Nikada te ne}emo zaboraviti, brate na{.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Korida 1990.

Tvoji drugari sa Male Plo~e.

11247

11248

Coja, Ceca i @arko.

Grujici Gruji Neka te an|eli ~uvaju.

11178

Maraklena, Milan, Sa{a i Milivoj.

od Mileta i Radeta.

11259

11267

28

^ITUQE

sreda29.septembar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Grujici

Grujici

DNEVNIK

Grujici Mitrovi}u

Grujici

Pera, Vedrana, Vule, Ogwen i Le{ko.

Kaffe „Dva kraqa”: Debeli i Piksi.

Kovrlija.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Teretana „X- GYM” s tugom se opra{ta od dragog

Posledwi drugaru

pozdrav

Za `ivot koji je uga{en, a bio je tek na po~etku.

Grujici Mitrovi}u od ekipe sa okretnice.

Goran i Jelica sa decom.

11333

11256

11255

Posledwi pozdrav na{em bratu

na{em

11339

11337

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Grujici Mitrovi}u Grujice Mitrovi}a Posledwi pozdrav od osobqa i wegovih prijateqa.

Neka te an|eli ~uvaju.

11231

Grujici od: Bobca, Debelog i Piksija.

od osobqa „Dva kraqa”: Plavog, Jovane, Dijane, Slavice, Jelene, Marine, Slavke i Ivice.

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ.

11329

11328

11335

11244

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em

Grujica Mitrovi}

Grujici

Ponosni smo na sve trenutke provedene sa tobom. Zauvek }emo pamtiti tvoje nasmejano lice i sportski duh.

Tvoji drugari iz boks kluba „Novo naseqe”: Vedran, Nik{a, Prica, Vule, Mici, Zoki, Filip, Viktor, Blago, Ivan, Du{an, Danilo, Milo{ i Stefan.

Posledwi pozdrav

Porodica Ijevqev.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Gruji

Grujici

Grujici Mitrovi}u

Bila je ~ast poznavati te.

Tvoji drugari sa Naseqa: Miqan, Bojke, @eqa, Tau{an, Baji}, Blizanci, Bejat, @ile, Duca, [e{i}.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Grujici

Grujici

Bife „Kaiser” sa osobqem.

Kumovi: Du{ko, Zorica, Ivana i Jovana Kerkez.

od porodice [aranovi}.

od porodice Obradovi}.

11332

11331

Neka te an|eli ~uvaju.

11232

Posledwi drugaru

pozdrav

na{em

Grujici Mitrovi}u

11325

11229

Posledwi drugaru

pozdrav

Posledwi pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav na{em dragom

Grujica Mitrovi}

Grujici Mitrovi}u

Grujici

Uvek }e{ biti u na{im srcima. ^ova, ]ala, Papan i Raxa.

11222

Neboja, Fricko i Lo{ke.

Tasi}, Branko, Ma{an, Ra{a, Stefan, Tau i Kova~.

Posledwi pozdrav Grujici od ~ika Daneta.

Grujici Mitrovi}u od Keca i Nik{e.

Neka te an|eli ~uvaju.

11242

11224

11182

Posledwi pozdrav

11199

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Grujica Mitrovi} Posledwi bratu...

pozdrav

Grujica Mitrovi}

Grujici Mitrovi}u

Grujici Mitrovi}u

Grujici Mitrovi}u

na{em Brate, neka te an|eli ~uvaju.

od wegovih drugara: Nik{e, ^ole, Duce, Pere, Keca, Zokija, Qube, Dekse, Danila, Vedrana i Gige. ^ovi} i Sedlar.

Dragan~e sa porodicom.

11223

11220

11201

i iskreno sau~e{}e porodici od Grge i Qiqe Mijajlovi}.

od porodica ^oli} i Brajkov.

11207

11200

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Najdra`e na{e, na{a sre}o, na{a snago, na{a qubavi, na{a nado, sve je oti{lo sa tobom, na putu bez straha palimo sve}e, tvoj ve~iti dragi osmeh za nas uvenuti ne}e.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. septembra preminula na{a draga supruga, majka i baka

Radojka Drqa~a - Stanojevi}

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

baka Radi

Grujica Mitrovi}

1933 - 2010.

1. 3. 1988 - 25. 9. 2010.

Tvoji: deda Gruja, Beba, Mila i Darko.

Sahrawena je 28. 9. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Tomislav, }erka Olivera, zet Dejan i unuci Elena i Luka.

11320

11281

Po~ivaj u miru, ve~no }e{ biti u na{im srcima.

29

sreda29.septembar2010.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Davoru [kori}u

od Luke i Nene.

Porodica Pu{ki}, Vlajko i Meh.

Bako, hvala ti na svemu.

Po~ivaj u miru.

11282

Posledwi detetu

pozdrav

dragom

Posledwi detetu

pozdrav

dragom

3

Napustio nas je voqeni tata, dragi i dobri deka

Vojislav M. Medenica Grujici Mitrovi}u

od Duleta i Ane Brzak.

Neboj{a Pandurovi}

pukovnik u penziji

Grujici Mitrovi}u

S qubavqu i po{tovawem ~uva}e ga u srcu i se}awu wegovi: }erka Maja, unuk Mi{a, snaha Tatjana i zet Mirko \uki}.

od Brke i Stankele.

11296 11324

Posledwi pozdrav dragoj priji

Grujica Mitrovi}

1970 - 2007.

Tri godine je pro{lo.

Zaborava i utehe nema.

Tvoji: mama Tawa, tata @ivota i sestra Nata{a.

11293

11322

Posledwi pozdrav snaji i ujni

11299

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti u 61. godini napustila na{a

Dragi Grujo, neka te an|eli ~uvaju, a ja }u te se uvek se}ati...

SEDAM DANA je kako nije sa nama na{ dragi tata Duwa.

11345

Oliveri Baweglav

Tu`na srca opra{tamo se od mame, ta{te i babe

Olivera Baweglav

Oliveri Baweglav

Milutin To{i}

Sahrana mile nam pokojnice je danas, 29. 9. 2010. godine u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Lemaji}.

od zaove Anke i Dragana sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Goran, snaja Biqana i unuk Marko.

Uvek }emo ga se se}ati sa qubavqu i po{tovawem.

Wegove }erke Oqa i Tawa sa porodicama.

11288 11289

Posledwi pozdrav

11291

Sa velikim po{tovawem opra{tamo se od na{e kom{inice

11285

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 27. 9. 2010. godine preminula na{a majka, baka i svekrva

DVOGODI[WI POMEN voqenom

Marije O`alo{}eni: }erka Vera, zet Frawo, unuka Danijela, unuk Damir, Zorica i Umut.

11284

Medenica Vojislav Odajemo du`nu zahvalnost.

po{tu

Radivoju Kolarskom i

Bo`ani Milek{i}

Oqe Baweglav

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Porodica Radosavqevi}.

59142-P

11330

od stanara Narodnog fronta 20, Novi Sad.

Bo`ana Milek{i} Sahrana je danas, 29. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bano{toru.

Vreme prolazi, a bol, tuga i praznina su sve ve}i.

O`alo{}eni: sin Bogdan, snaha Milanka i unuka Jelena.

Uspomenu na tebe ~uvaju u srcima Tvoji: Mirjana, Miki i Jelena sa porodicom.

11301

11280

11321

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

POMEN Dana 29. 9. 2010. godine navr{ava se {est godina od kada nije sa nama na{ dragi

\ura Padrov

Oliveri Baweglav

Grujici

od: Slanog, Kamenog, Veqe, Maje, Livije i Milo{a.

S ponosom, qubavqu i ve~nom zahvalno{}u ~uva}emo uspomenu na tebe.

Anka i Dragan.

11236

11326

Gizela Petrov

preminuo je 27. 9. 2010. godine, u 85. godini.

Mirko Biki}

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 29. 9. 2010. godine, u 17 ~asova.

iz Siriga Uspomenu na wegov dragi lik uvek }e ~uvati: supruga Mara, }erka Saveta i sin Zdravko sa porodicama.

11170

O`alo{}eni: supruga Mileva, sinovi Radivoj i Nikica i }erka Radojka sa porodicama.

11314

Ispra}aj je danas, 29. 9. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erke Teodora i Nata{a, sin Sa{a i snaja Biqana.

11279

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 19.55 20.15 20.30 22.00 22.30 23.00 23.05 23.35 00.20 00.30

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Dokument Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Trio - Evroregionalni magazin ^udesni svet Vesti Ja i mama, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Gro`|e Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Mali koncert - Gael Solal, muzi~ki program Hop-hop, kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Plavi krug Matica ^ari ribolova U ~ast Francu Listu - Milan Miladinovi} - klavir, muzi~ki program Mali koncert - Mladen ^oli} - klavir, muzi~ki program Ve~na qubav, film

Bruk [ilds

Ve~na qubav

Izme|u tinejd`era, Dejvida i Yejd, ra|a se prva qubav i razvijaju veoma sna`ne emocije, koje ih jako zbli`avaju. Kada wihova veza postane suvi{e intenzivna, weni roditeqi poku{avaju da je prekinu...

Uloge: Ri~ard Kili, Bruk [ilds Re`ija: Franko Zefireli (RTV 1, 00.30)

08.00 08.30 08.45 09.00 09.30 10.15 10.30 12.10 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.00

TV PROGRAM

sreda29.septembar2010.

Svetkovine Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se, pitam Eko - Gorski car Svet ti{ine Ru~ak na lepe o~i Ja i mama, film ^udesni svet Vesti (ma|) Makedonsko sonce Tajna hrane: Jabuka Tek ro|eni Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Takmi~ewe dramskih pisaca (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Tek ro|eni Premijerova siro~ad, film TV Prodaja

07.25 08.00 08.35 09.00 10.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Glas Amerike Prepodnevni program Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Bila jednom jedna nedeqa Maks Kju Tin in Trag nezaborava Na{ gost Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Qubav na prodaju Vino i vinogradarstvo Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Glas Amerike

Cezar San~ez (Valensija)

FUDBAL - LIGA [AMPIONA

Valensija Man~ester junajted

(RTS 1, 20.40) 06.05 08.00 09.03 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.37 13.40

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00

Hrana i vino Evo nas kod vas Fan ingli{ Objektiv Put za Ejvonli Dok. program Objektiv Ubistva u Midsomeru Objektiv Koncert Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|)

15.11 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 22.37 00.15 00.30 01.43 02.04 03.41

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Trag Rokovnik Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Fudbal - Liga {ampiona: Pregled Vi i Mira Adawa Polak Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Fudbal - Liga {ampiona: Valensija - Man~ester junajted, prenos Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik Porodica Soprano Sta`isti No}ni bioskop: Opasne veze 1, film Rokovnik

07.01 07.30 07.37 08.02 08.26 08.35 09.03 09.25 09.57 10.27 10.52 11.19 11.48 12.24 12.55 13.56 14.24 14.46 15.10 15.33 16.00 16.51 17.19 17.46 18.00 18.36 18.43 19.10 19.34 19.59 20.25 20.40 21.05 22.06 00.13 00.39 01.02 02.00

Kuvati srcem [umska {kola Zverilija \ole iz yungle Ka`i mi ka`i Klinika Vet Seskperti Animalia Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Gitar art festival Vavilon Trezor Klinika Vet Seksperti Animalia Delo ]irila i Metodija Tehnologija danas Ovo je Srbija Porodi~ni krugovi Eko menayer Enciklopedija Ritam Balkana [umska {kola Zverilija \ole iz yungle Ka`i mi, ka`i U svetu Fudbal - Liga {ampiona Beokult Kapri Yorya, film Sav taj ples Tehnologija danas Trezor Fudbal - Liga {ampiona: Valensija - Man~ester junajted

Yorya Sedi o~ajni~ki poku{ava da prona|e svoji stariju sestru koja je poznata umetnica. U poku{aju da postane uspe{na po uzoru na wenu sestru, Sedi iz dana u dan pravi najrazli~itije gluposti.

Uloge: Yenifer Yejson Li, Meri Vinigem, Maks Perlih Re`ija: Ulu Grosbard (RTS 2, 22.06)

SERIJA

Ubistva u Midsameru (Novosadska TV, 22.30) 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 24.00

Neon siti NS popodne Dok. program Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsomeru Neon siti

09.00 09.30 10.00 11.00 12.45 14.30 15.00 15.30 16.00

Svetski Sport magazin Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker Premijer liga: Arsenal – VBA Bajhern TV: Bajern – Majnc Fudbal mondijal magazin Svetski Sport magazin Ajaks TV Barsa TV: Atletik Bilbao – Barselona Klupske TV Premijer liga: Fulam – Everton Mobil 1 Grid Fristajl Portugalska liga Ful Tilt poker Premijer liga: Birmingem – Vigan

17.45 18.00 20.00 20.45 22.30 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica,09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Slavni parovi, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Qubavna pri~a, 119.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni

06.40 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.45 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.55 00.00 01.00 02.00

Eksploziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: Ledeni strah ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Film: Ku}a od karata Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad Largo

Yenifer Yejson

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00

DNEVNIK

c m y

30

Simpsonovi Gor{tak Krajwa sila Dokumentarna serija Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti u 14 Milica na kvadrat Dokumentarna serija Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Fatva Odeqewe za specijalne `rtve Milica na kvadrat Film: Lov na Crveni oktobar Gor{tak Dok. program

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

Eva Mendez

Gospodari no}i

Wujork, 1988. godine. Robert i Yozef sinovi su slavnog {efa policije, Berta Grusinskija. Okolina o~ekuje da }e wih dvojica nastaviti porodi~ni “zanat”. I dok je Yozef zaista posao perspektivni policijski komandir, Robert ima druga~ije planove.

Uloge: Hoakin Finiks, Mark Valberg, Robert Duval, Eva Mendez Re`ija: Yejms Grej (B92, 21.05) 07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Malena 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Putovawe kroz Rusiju 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Putovawe kroz Rusiju 17.55 Me|unarodni terorizam 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Najja~i ostaju 21.05 Film: Gospodari no}i 23.10 Vesti B92 23.45 Film: Bolni~ari 01.20 Me|unarodni terorizam 01.50 Dr Hu 02.00 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00

Valentina Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu 5. oktobar deset godina posle Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Mala crna kwi`ica Siti

08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.20 18.25

Iza neba Nodi u zemqi igra~aka Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan ^eli~ni alhemi~ar [edou rajder Kalamiti Yejn Kilari Z-Odred Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film Telemaster Ne mo`e da {kodi Ukratko

Elizabet Grejsen

SERIJA

Raven

Uloge: Elizabet Grejsen, Pol Johansen, Patri{a Gejx Re`ija: Denis Beri (Hepi, 23.00) 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.30

Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti Rezervisan termin ^ovek vs `ena Prequbnici Raven Riko{et I to je `ivot ^ovek vs `ena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda29.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

REVOLUCIJA KOJA 5. OKTOBRA (NI)JE PROMENILA SRBIJU

31 14

Pi{e: Branka Dragovi}-Savi}

\ovana Antoneli

Marija, majka sina bo`ijeg Marija Auksiliadora je 24 –ogodi{wakiwa koje je jako siroma{na. Kako bi doznala medicinske nalaze svoje bolesne sedmogodi{we k}erke Yoane, Marija mora da napusti svoje selo i ode u bolnicu u gradu...

Uloge: \ovana Antoneli, Lui|i Bari~eli, Ana Beatris Kisneiros, Padre Marselo Rosi Hose Dumont Re`ija: Moakir Goes (Nova TV, 02.30) 07.55 08.05 08.30 10-30 12.20 13.10 14.10 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.15 23.45 00-00 00.35 01.05 02.05 02.30

Fifi i cvetno dru{tvo Rori Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti 28 dana, film Seks i grad Ezo TV, tarot {ou Bra~ne vode Marija, majka Sina Bo`jeg, film

08.00 09.00 10.00 11.00

Najgori poslovi u istoriji Prvi qudi u svemiru Gospodari rata Eksperimenti na sopstvenoj ko`i Bri`it Bardo – francuska ikona Velike britanske vojskovo|e Izgubqena krsta{ka tvr|ava Tajni gradovi Amazona Rat veka Najgori poslovi u istoriji Tajne dubina Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet Crna smrt Turnir @iveti sa neprijateqem ^a~apoja: Misterija izgubqene civilizacije Rat veka Najgori poslovi u istoriji Tajne dubina

12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Hajduk [ta radi{ ve~eras [esta brzina Do koske Sivi kamion crvene boje Gojine utvare Nole {ou Neverovatne devojke Smrt gospodina Lazareskua

06.00 07.30 09.20 10.55

Amerika Majkl Yekson: To je to Dosadna majka Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti Zvezdane staze: Povratak ku}i Holivud na snimawu Moja gr~ka avantura Pink Panter 2 Najboqi dani na{ih `ivota Zvezdane staze (2009) Spartak: Krv i pesak Otkri}a Spartak: Krv i pesak - Ubij ih sve Dvoje qubavnika Zemqa avanture

12.45 14.40 15.10 16.45 18.15 20.05 22.10 23.05 00.00 01.50

07.00 09.07 10.15 11.00 11.10 12.00 12.16 12.30 13.20 14.20 15.00 15.40 16.25 17.45 18.25 18.40 19.30 20.10 20.50 22.20 23.00 23.45 00.30 01.15

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 3, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Ekumena Luda ku}a Indeks Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Stipe u gostima Hrvatska kinoteka: Sokol ga nije voleo Dnevnik 3 Drugi format Galaktika Sutra je novi dan 24

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele-{oping Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Bez traga Pomorska patrola Zakon i red Bez traga Ku}a Monk Pomorska patrola Zakon i red Bez traga Zakon i red Dijagnoza ubistvo Pla~ u tami

Drugi format: Ugovor sa digitalnim |avolom Jesmo li, kada smo otvorili Fejsbuk profil, potpisali faustovski ugovor s digitalnim |avolom? Za{to je internet doveo do ja~awa kulture digitalnog narcizma, egomanije, prose~nosti?...

Voditeq i urednik : Vlatka Kolarovi} (HRT 1, 23.00)

Dejvid Boreanaz

SERIJA

Kosti But i Brenan zapo~iwu istragu ubistva vatrogasca na klizali{tu. Ali zbog sukoba interesa i detaqa istrage, But postane osumwi~eni...

Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Erik Milegan, Tamara Tejlor Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 21.30)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.15 15.00 16.50 17.35 18.30 19.00 19.45 20.00 20.25 20.35 22.35 23.20 00.05 00.25 00.45 01.30

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.20 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.20

04.00 06.00 08.00 10.00 11.40 14.40 16.20 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Mala TV. Dvorac igra~aka [kolski program.

Na prvi pogled Prenos sednice Hrvatskog sabora Galaktika [kolski program Tigar i sneg, film Veronika Mars Moja `ena i deca @upanijska panorama Overlend 3, dok. serija Hit dana Dokumentarna serija Fudbal, LP - emisija Fudbal, LP Fudbal, LP - emisija 24 Nove avanture stare Kristine Dva i po mu{karca Dr Haus Kineska pla`a

Nevidqivi duh Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Sedam vrata do smrti Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Intermeco 3 Pa`wa, pa`wa Majstori horora @ivi pesak Most uzdaha Pobuna Zombija

Otrov Sre|en Misteriozni qudi Bejb: Prase u gradu Zelena miqa Jutarwi klub Opasni Yoni Nepobedivi [arlota Grej Otrov Tajno mesto Savr{ena harmonija

06.30 07.15 07.30 09.45 11.05 11.40 12.00 13.15 13.45 15.25 16.50 17.50 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 22.20 23.10 00.05 00.15 01.55 02.55

Nestala Mifi RTL ritam zona Zabrawena qubav Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Los Viktorinos An|eo i vrag 1001 no} Zabrawena qubav Bibin svet Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 1001 no} Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj Vesti Moje prvo ven~awe, film Astro {ou Najgori neprijateq

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Novi svet Kako se to pravi Kako to ide Vodi~ iz bezizlaznih situacija Auta po meri Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Istrebqiva~i {teto~ina Ekstremne eksplozije Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to ide Trenuci u`asa Put tornada Pre`ivqavawe Uni{tavawe!

Auta po meri Prqavi poslovi

08.30 13.45 15.00 17.00 19.00 19.10 19.20 19.25 20.55 21.00 21.35 22.40 22.45 01.00

Tenis Biciklizam Stoni tenis Biciklizam Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Golf klub Jedrewe Kowi~ki sport Svi sportovi Bilijar Svi sportovi

Nostalgija za simbolikom ru`e amo nekoliko godina nakon petooktobarskog liti~ki, da bi Stamboli} bio uklowen kao mogu}i prevarta, bagerista Xo, jedna od ikona tog kandidat na predsedni~kim izborima 2000. godine. doga|aja, ponudio se da zameni Slobodana Ko{tuni~ina vlada formirana je nakon prevremeMilo{evi}a u zatvoru u [eveningenu jer je bio uvenih izbora i pada vlade Zorana @ivkovi}a. @ivkoren u to da je ono {to se desilo 5. oktobra bilo uzavi}ev kabinet bio je nakon akcije “Sabqa” na dosta lud. Povod je bila rasprava o zakonu o pomo}i haklimavim nogama. Vladaju}oj koaliciji pripisivane {kim optu`enicima koji je tad bio na dnevnom redu su brojne afere. A me|u najve}im kriti~arima bili parlamenta. su Mla|an Dinki} i G17 plus. Ja~ali su DSS, SRS i Naravno da je javnost bila ogor~ena poku{ajem noSPS. A rasprava o poverewu Vladi okon~ana je pove vlasti da iz xepa gra|ana finansira odbranu Slo{to je tada{wa v. d. predsednika Republike Nata{a bodana Milo{evi}a i drugih Mi}i} raspustila parlament i optu`enika u Ha{kom tribunaraspisala vanredne lu. Ovaj zakon, s druge strane, skup{tinske izbore za 28. bio je svojevrsna “kazna” onima decembar 2003. godine. koji su organizovali Milo{ePredizbornu atmosferu obevi}evo hap{ewe 30. marta 2001. le`ile su salve politi~kih udagodine, kad je sproveden u beora na stranke DOS-a i polemike gradski Centralni zatvor. Moo optu`nici protiv ubica pre`da bi ova, ina~e prili~no tramijera \in|i}a. Opozicija se pavo izvedena policijska akcinije bavila time za{to nije otja, bila i “opro{tena” od nove krivena politi~ka pozadina vlasti da se iste godine nije depremijerovog ubistva 12. marta sio i famozni Vidovdan, kada je u Beogradu, ali jeste tezama o Milo{evi} odlukom Vlade Srdrugom snajperu. bije, izru~en Tribunalu u Hagu.

Nakon izbora i formirawa ^ini se da je za neke jo{ bolninove vlade, ~inilo se da ni{ta je od svega bilo to {to je Srbija nije moglo pokvariti likovawe }utke pre{la i preko poslednovog re`ima, pa ni raspad drweg dana marta, kao i preko 28. `avne zajednice SCG maja 2006. juna iste godine. Milo{evi}a godine, koji Ko{tuni~ina vlada nije imao ko da brani. pre`ivqava bez ikakvih talasaA zakon o pomo}i ha{kim wa. Wen pad nisu uzrokovale ni otu`enicima bio je samo jedan potowa odluka Pri{tine o jedod brojnih koraka prve vlade nostranom progla{ewu nezaviVojislava Ko{tunice koji su Da je batalio politiku, snosti Kosova, ni muwevito doSrbiju udaqavali od 5. oktobra ne bi ga ni dirali no{ewe novog Ustava, kontroi pribli`avali devedesetim godinama pro{log veverznog i po sadr`aju i po na~inu usvajawa. Do pada ka. Peti oktobar ubrzo je postao “samo obi~an incije do{lo zbog razlika u pogledu evropske budu}nosti dent”, a funkcioner SPS-a Du{an Bajatovi} zatraSrbije, jer neslagawa s Ko{tunicom javno iznose we`io je i da se utvrdi odgovornost svih koji su Milogovi koalicioni partneri iz DS-a i G17 plus. {evi}a “nezakonito poslali u Hag”. “Jedan od wih je Tadi}evi i Dinki}evi ministri preglasali su ve} platio glavom”, poru~io je tad Bajatovi}, danas, ministre iz Koalicije DSS–NS-a, nakon ~ega ina~e, potpredsednik vladaju}e Socijalisti~ke parKo{tunica saop{tava da “vi{e nema poverewa u tije Srbije i direktor najve}e dr`avne energetske koalicione partnere po pitawu o~uvawa kompanije “Srbijagas”. teritorijalnog integriteta”.

A takve poruke nakon 2004. godine bile su mogu}e U me|uvremenu, u Srbiji se desio i „fenomen jer su i potezi vlasti i{li u prilog radikalima i soKari}“, naizgled samo {ou jednog ~oveka. Ulazak u cijalistima. Prioritet je izbornu trku ovog kontrobilo preispitivawe rada verznog biznismena Odbornik DSS-a u Negotinu vlade DOS-a, procesa prinakratko je “razgalio” vatizacije, pa i saradwe s u~malu politi~ku scenu, sa je nostalgiju za JSO-om Hagom, ali i sudskog procesve skidawem lanaca i demonstrirao time {to je na sa protiv ubica premijera katanaca sa zatvorenih srp\in|i}a. Bez mnogo proble- sednicu gradske Skup{tine do{ao skih fabrika i deqewa ma, u sudnicu su mogli da u|u u majici sa simbolima te jedinice zelene salete na predizbornmomci s istetoviranim ruim skupovima. Izborni `ama, simbolima JSO-a, da uspeh ko{tao ga je, me|utim, {aqu prete}e poruke ~lanovima porodice biv{eg svih poseda po zemqi Srbiji, kao i optu`nice zbog premijera... Jednostavno, atmosefera je bila takva da koje je te{ka srca izbegao iz otaxbine. je to bio gotovo po`eqan na~in pona{awa. Svuda je A nakon posledweg izbornog ciklusa prevlast u demonstrirano likovawe nad pora`enim “dosmanliVladi ostvarila je Demokratska stranka. Za jama”, kako su re`im demokratske koalicije etiketisocijaliste to je bila stepenica i za formalni rali radikali, a nova vlast prihvatila. Tako je to povratak na vlast. Ko{tuni~inu vladu samo su shvatio i jedan odbornik DSS-a u Negotinu, koji je podr`avali, u Vladi demokrata i u~estvuju, a neki nostalgiju za JSO-om demonstrirao time {to je na ozloje|eni predstvanci DS-a prime}uju da su ~ak sednicu Gradske skup{tine do{ao u majici sa simbouspeli da nametnu i svoju ideologiju. lima te jedinice, istim kakve su nosili policajci na Ikao je sukob izme|u DS-a i DSS-a prethodno bio su|ewu Miloradu Ulemeku Legiji. okon~an izborom druge Ko{tuni~ine vlade 2007.

Istim kakve su koristili pripadnici te jedinice godine, kad nastupa period kohabitacije izme|u kad su “odradili” otmicu i ubistvo Ivana Stambolipremijera i predsednika Republike Borisa Tadi}a, }a, ~iji posmrtni ostaci su prona|eni tokom akcije ni to, pa ni promena vlasti 2008. godine i pad druge “Sabqa”, o ~emu je javnost obavestio prethodni mivlade Vojislava Ko{tunice, nije donelo zna~ajniji nistar unutra{wih poslova Du{an Mihajlovi}. efekat po demokratske procese. Tako i danas “Wegovi ostaci su iskopani iz jedne jame na Fru{koj preovla|uje ocena da jo{ u Srbiji nije do{lo do gori”, rekao je tad Mihajlovi}. „Sada znamo da su ga bitnog demokratskog zaokreta, odnosno do raskida s na Ko{utwaku otela ~etiri pripadnika Jedinice za re`imom Slobodana Milo{evi}a. specijalne operacije, na Novom Beogradu su zameniUostalom, posle “istorijskog” pomirewa izme|u li vozilo, odvezli ga na Fru{ku goru, likvidirali s demokrata i socijalista 2008. godine, do kojeg je dva metka i zakopali u unapred spremqenu jamu sa do{lo bez prethodne lustracije, nije ni ~udno {to `ivim kre~om“, rekao je Mihajlovi}. On je saop{tio pojedine partije i danas mogu da promovi{u da je istraga utvrdila da je motiv tog ubistva bio po“vrednosti” iz devedesetih.

S

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda29.septembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Od partnera o~ekujete mnogo vi{e anga`ovawa ka zajedni{tvu i saradwe, a ne samo jednostrane zahteve. Razgovori i razumevawe su veoma va`ni ovih dana.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. septembar 2010.

Sreda je sama po sebi dinami~na, a ova pogotovo. Budite pa`qivi u saobra}aju i ra~unajte na tu|u dekoncentrisanost. Budite pa`qivi i u komunikaciji.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Merkur je dobro pozicioniran, {to vam svakako odgovara da budete svoji i delate po svom naho|ewu.

A sreda je Merkurov dan, to jest, va{ dan! Sve je neizvesno.

Neka zvani~na i poslovna re{ewa mogu delovati idealno u prvom trenutku, ali je pitawe {ta i kako sledi posle. Budite budni i svesni {ansi, u trenutku.

S dru{tvom vam sledi veoma dobar provod. Preko prijateqa upoznajete neke bitne osobe, s kojima mo`ete sara|ivati i pro{iriti svoj uticaj. Zrelost.

U poslu imate podr{ku pretpostavqenih i morate po{tovati nametnuta pravila rada i odnosa. Hijerarhija je veoma kruta i bitna.

Mladost, igra i edukacija.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Ovo je vreme sazrevawa, kada je po`eqno da budete sami i samostalni na li~nom planu. Preuzimate odgovornost i za sebe i za partnera na nov na~in.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Tim koji pobe|uje ne treba mewati. Pa ni pravila i pona{awe, koje ste do sada ve} uspostavili. Sara|ujete s mnogo qudi, na obostrano zadovoqstvo.

U privatnom poslu je danas veoma zanimqivo i dinami~no, pogotovo u kontaktu s izvr{iocima. Neko }e vas prijatno iznenaditi, a neko izostati. Strpqewe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste i inicirate odnose svojom nezaustavqivom erupcijom energije. Niko vas ne mo`e zaustaviti. Te{ko vas je pratiti. Partner polako odustaje.

Muzika i ma{ta, pa i putovawa, odr`avaju vas u `ivotu. Ali posao je ipak najva`niji sektor, u kojem se nalazite i realizujete, potvr|ujete.

Preoptere}eni ste raznoraznim obavezama, {to neophodnim, bitnim, {to nebitnim. Smawite ih i usredseredite se na prioritete.

Pa`qivo u saobra}aju! Di{ite.

TRI^-TRA^

Rijana kopira Gagu?

V REMENSKA

PROGNOZA

ZAHLA|EWE

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

17

Pan~evo

17

Vr{ac

16

Srbija Beograd

17

Kragujevac

16

K. Mitrovica 18 Ni{

Peva~ica s Barbadosa, koja je svojevremeno nametala modne trendove, sada je i sama postala „u~enica” Lejdi Gage, kojoj je glavni ciq – {okirati.

Nekad prava {minkerka Rijana po~ela se otka~eno obla~iti, ta~nije kao da ide na maskenbal. S crnim {e{iri}em i lepqivim trakama preko grudi, pojavila se u jednom restoranu u Holivudu prema re~ima o~evidaca. I postigla je ciq. Bila je prime}ena.

Rijana je po~ela da pada u zaborav otkako je na scenu do{la Lejdi Gaga i pokorila svet, ali sada je, ~ini se, shvatila da je najboqe, kad je ve} ne mo`e da je pobedi, da joj se pridru`i.

18

Evropa

NOVI SAD: Hladnije i promenqivo obla~no s mogu}om kratkotrajnom ki{om. Vetar umeren severozapadni. Pritisak u porastu. Temperatura od 10 do 16 stepeni.

VOJVODINA: Zahla|ewe s kratkotrajnom ki{om, ali ve}i deo dana suvo po Vojvodini. Bi}e i povremenih sun~anih intervala po podne.

Vetar umeren severozapadni. Pritisak u porastu. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 18 stepeni.

SRBIJA: Zahla|ewe i naobla~ewe sa povremenom ki{om. Na severu vrlo malo padavina, a malo vi{e u zapadnoj i ju`noj Srbiji. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta.

Minimalna temperatura 8, a maksimalna 21 stepen.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak hladno i ve}inom suvo uz promenqivu obla~nost. U petak u subotu vrlo hladno jutro, ponegde s maglom. Za vikend postepen porast temperature uz suvo vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Uticaj fronta }e se nepovoqno odraziti na ve}inu hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim problemima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe, nervoze i reumatskih bolova }e biti izra`ene. U saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

25

Rim

24

London

17

Cirih

15

Berlin

12

Be~

16

Var{ava

11

Kijev

15

Moskva

9

Oslo

12

St. Peterburg 10 Atina

29

Pariz

19

Minhen

14

Budimpe{ta

16

Stokholm

12

VIC DANA Lala, udovac, uveo u svoju ba{tu Pantu pa mu pokazuje vo}e: - Vidi{ onu jabuku? O wu su se obesile tri moje `ene.

- Molim te! - zavapi Panta - daj mi pelcer za moju ba{tu!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

210 (-12)

Slankamen

362 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

306 (-21)

Zemun

404 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

406 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

540 (10)

Titel

364 (-14)

NERA

Ba~. Palanka 298 (-22) Novi Sad

312 (-19)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

72 (-2)

TISA

-32 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 249 (-18) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

358 (7) 356 (1)

36 (2)

Re{ewe iz pro{log broja