Dnevnik 29.septembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 29. SEPTEmBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23212 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOK DR @A VA SPRE mA PLAN ZA BO QI @I VOT

Sto poskupqewa na jedno pojeftiwewe

str. 6

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU OTVO RE NA PR VA JE SE WA MA NI FE STA CI JA

NASLOVI

Politika 2 [irokim frontom na ekstreme 2 Razgovara}emo bilo kad i bilo gde 3 Novi Sad kasirao kao pet vojvo|anskih gradova

Nov~anik

KOSTI] UPOZORAVA VLADU

Popuniti rezerve, kriza sti`e

6 Trgovci prevaranti na crnoj listi

Novi Sad 9 Novosa|ani u busevima 100 miliona puta godi{we

str. 4

Vojvodina 12 Polemika gradona~elnika zbog odmarali{ta

Deci ulice tesno u Svrati{tu str. 9

Foto: R. Hayi}

PRAVO NA @IVOTNU NADU

Dru{tvo

Hale pune prirode

NI [TA OD NA JA VQE NE KRI VI^ NE OD GO VOR NO STI PO SLO DA VA CA KO JI NE IS PLA ]U JU ZA RA DE

Nema zatvora za ga zde ako ne daju pla te

str. 5

KAMPAWA OTKUPA I PRERADE PAPRIKE U HORGO[U

13 Lek iz bebinog pup~anika

Naobla~ewe

str. 22

Najvi{a temperatura 24°S

UV zra~ewe 4

ZBOG NEPOSTOJAWA USLOVA ZA LE^EWE U ZREWANINU

Sanitarna inspekcija zatvorila polikliniku str. 11

„SR BI JA GAS” DI @E CE NE 1. OK TO BRA ILI PO SLE IZ BO RA

Vla da se igra i s ga som i s gra |a ni ma

str. 4

Foto: M. Mitrovi}

SPORT

str. 16 – 20

Sprema se crveno zlato st r . 11

n POBE\ENE RUmUNKE, NA REDU POQAKIWE

n KUR]UBI] NA KLUPI KUQANA

n STANOJEVI]: STANITE mALO KRITI^ARI

POLiTikA

~etvrtak29.septembar2011.

BO RI SLAV STE FA NO VI] O NE RA ZU ME VA WU ME \U NA ROD NE ZA JED NI CE

Raz go va ra }e mo bi lo kad i bi lo gde [ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e u Bri se lu da Sr bi ja o~e ku je na sta vak raz go vo ra o si tu a ci ji na se ve ru Ko so va i Me to hi je upr kos ne ra zu me va wu me |u na rod ne za jed ni ce. Ste fa no vi} je ovo re kao na kon {to je po sred nik EU u di ja -

Ta di} tra ì istragu Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} za tra ìo je ju ~e od ge ne ral nog se kre ta ra NA TO An der sa fon Ra smu se na da se ra sve tli prek ju ~e ra {wi in ci dent kod ad mi ni stra tiv nog pre la za Ja ri we, te za {to su pri pad ni ci Kfo ra pu ca li na oku pqe ne Sr be, po tvr |e no je Ta nju gu u Ka bi ne tu pred sed ni ka Re pu bli ke. Ka ko je re ~e no, Ta di} je raz go va rao to kom da na te le fo nom sa Ra smu se nom. On je za tra ìo od ge ne ral nog se kre ta ra NA TO da se ra sve tle sve okol no sti in ci de na ta u uto rak kod Ja ri wa. lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per sa op {tio da de le ga ci ja Sr bi je ni je sprem na na raz go vor sa pred stav ni ci ma Pri {ti ne o pi ta wi ma ener gi je, te -

le ko mu ni ka ci ja i u~e {}u Ko so va na re gi o nal nim fo ru mi ma.Ku per je, ta ko |e, re kao da si tu a ci ja na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na se ve ru Ko so va ni je te ma ni di ja lo ga, ni ti bi lo ka kvih odvo je nih raz go vo ra sa Sr bi jom. „Bi lo bi be smi sle no raz go va ra ti sa Pri {ti nom o tim pi ta wi ma u sen ci upo tre be oru -

à ne si le Kfo ra pro tiv ne na o ru à nih gra |a na”, re kao je Ste fa no vi}.”Krv ko ja je pa la oba ve zu je nas da pre sve ga to re {i mo. Na {a ru ka je pru è na, ali akut na i za pa qi va si tu a ci ja na se ve ru je pri o ri tet”, re kao je on. Ste fa no vi} je u uto -

Ku per: Pre te ra no, ali ra zu mqi vo Po sred nik Evrop ske uni je u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per iz ja vio je ju ~e da }e usko ro do }i u po se tu Be o gra du i Pri {ti ni ka ko bi, {to je pre mo gu }e, or ga ni zo vao no vu run du raz go vo ra dva ti ma. Evrop ski po sred nik je re kao da di ja log, ko ji je tre ba lo da bu de odr àn u Bri se lu, ni je bio odr àn zbog in ci de na ta na Ko so vu „ko ji su za pra vo bi li ma li ali su iza zva li ve li ku po met wu.” „De le ga ci ja Sr bi je je sma tra la da ne mo è da na sta vi raz go vo re o du go ro~ nim te ma ma kao {to je re gi o nal na sa rad wa dok srp ski me di ji ja vqa ju da je se ver Ko so va u pla me nu. To je po mom mi {qe wu bi lo po ma lo pre te ra no ali i ra zu mqi vo,” re kao je Ku per u iz ja vi za TV ser vis Evrop skog sa ve ta.

VESTI Ko {tu ni ca: Euleks da ode Ne pri ja teq stvo ko je NA TO i Euleks po ka zu ju pre ma srp skom na ro du, zah te va naj o dlu~ ni je ko ra ke Sr bi je u prav cu zva ni~ nog zah te va da Euleks od mah na pu sti Ko so vo i da se po no vo us po sta vi mi si ja UN ko ja je di na ima man dat da, sa gla sno Re zo lu ci ji 1244 bu de pri sut na na Ko so vu”, pi {e u iz ja vi pred sed ni ka DSS Vo ji sla va Ko {tu ni ce Pred sed nik DSS je oce nio da Sr bi ja tre ba da od ba ci „sva uce wi va wa EU ko ji ma je iz lo `e na za rad do bi ja wa kan di da tu re.

Hit no o Ko so vu Sed ni ca Od bo ra za bez bed nost Skup {ti ne Sr bi je, sa sa mo jed nom ta~ kom dnev nog re da Od bra na ju `ne srp ske po kra ji ne, za ka za na je za su tra, na ini ci ja ti vu se dam ~la no va tog te la. Ujed no, to je epi log ju ~e ra {weg upa da po sla ni ka SRS na sa sta nak od bo ra za bez bed nost par la me na ta Sr bi je i Bo sne i Her ce gi vi ne u Do mu na rod ne Skup {ti ne,~i ji ~la no vi se na la ze u dvo dnev noj po se ti na {im par la men tar ci ma. Pred sed nik Od bo ra Du {an Ba ja to vi} (SPS) re kao je no vi na ri ma, na kon {to je pre ki nuo sa sta nak, da su sko ro svi po sla ni ci SRS do {li na taj skup zah te va ju }i da Od bor srp skog par la men ta od mah raz ma tra si tu a ci ju na Ko so vu i Me to hi ji. On je op tu ìo ra di ka le da su è le li da iza zo vu in ci dent. - Ovaj sa sta nak je imao svoj dnev ni red i ne mo è mo “pra ti svoj ve{” pred dru gim me |u na rod nim de le ga ci ja ma, re kao je Ba ja to vi}, uz opa sku “ da ni je do bro da jed na stran ka ta ko agre siv nim na stu pom in si sti ra na svom le gi tim nom sta vu”. S. St.

rak uve ~e i ju ~e pre pod ne raz go va rao sa Ku pe rom i zva ni~ ni kom Stejt de part men ta Fi li pom Ri ke rom o si tu a ci ji na se ve ru Ko so va, po sle okr {a ja Sr ba i Kfo ra na pre la zu Ja ri we, ali ka ko je re kao, be o grad ska de le ga ci ja „ni je na i {la na raz u me va we”. „Po sto ji ne ga tiv na per cep ci ja da Sr bi ja tre ba sa mo da pri -

hva ti sa da {we sta we, na sta lo na kon jed no stra nih po te za Pri {ti ne, uz po dr {ku me |u na rod ne za jed ni ce”, re kao je Ste fa no vi}.”To po ka zu je du bo ko ne ra zu me va we si tu a ci je”, do dao je on. Ste fa no vi} je obra zlo ìo da je be o grad ska de le ga ci ja po ka za la mak si mal nu kon struk tiv nost, pred la ù }i ne ko li ko pla no va za mir no pre va zi la è we pro ble ma na sta lih upu }i va wem ko sov skih ca ri ni ka na pre la ze Ja ri we i Br wak, ali me |u na rod ni po sred ni ci za to „ni su ima li slu ha”. Upr kos to me,on je iz ra zio o~e ki va we da }e se raz go vo ri na sta vi ti „bi lo kad i bi lo gde „. „Mo ra mo bi ti str pqi vi i ra zum ni”, re kao je on i do dao da bi u ovom tre nut ku bi lo naj lak {e od u sta ti od di ja lo ga.” Mi ne di -

SB hit no o se ve ru Ko so va Hit ne kon sul ta ci je Sa ve ta bez bed no sti UN po vo dom su ko ba Kfo ra i Sr ba na se ve ru Ko so va za ka za ne su za ka sno si no}. Kon sul ta ci je, ko je }e se po svoj pri li ci odr à ti iza za tvo re nih vra ta, za ka za ne su po {to je Ru si ja o{tro pro te sto va la zbog ak ci ja Kfo ra i Eulek sa na se ve ru Ko so va, tr è }i od ovih mi si ja da po {tu ju prin cip sta tu sne ne u tral no sti. è mo ru ke od di ja lo ga kao {to ne di è mo ru ke od evrop skih in te gra ci ja i na {eg na ro da na Ko so vu”, is ta kao je Ste fa no vi}.” Di ja log mo ra da se na sta vi, ali to ne }e bi ti mo gu }e dok se ovo sta we ne re {i”, uka zao je on.Ste fa no vi} je, me |u tim, pri znao da bi tre nut na pat po zi ci ja mo gla da po tra je. „Ne tre ba sad da bu de mo pe si mi sti, ali pr vi put po sle du èg vre me na tre ba da po gle da mo pre ko ho ri zon ta, ko ji u ovom tre nut ku iz gle da pri li~ no pre te }i”, re kao je on i do dao da se na da da pre kid di ja lo ga sa Pri {ti nom ne }e uti ca ti na pro ces evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. Ste fa no vi} se osvr nuo na mi {qe wa da je ceo pro ces od po ~et ka bio osu |en na pro past.”Mo lim du {e bri zni ke da mi ka ù ko ji je wi hov plan. Gra |a ni o~e ku ju re {e we”, re kao je on i iz ra zio o~e ki va we da }e me |u na rod na za jed ni ca kad-tad uvi de ti da se sta we na se ve ru KiM ne mo è re {i ti jed no stra nim po te zi ma i upo tre bom si le.”Ne kad je po treb no po vu }i cr tu, ali me |u na ma ni je kla nac”, za kqu ~io je on.

Sr bi zahtevaju is tra gu zbog pu ca wa na Ja ri wu Pred sed ni ci ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va ju ~e su na sa s tan k u sa pred s tav n i c i m a me |u na rod nih or ga ni za ci ja u Zve ~a nu za tra ì li da se is tra ì pri me na oru à ne si le od stra ne Kfo ra pro tiv oku pqe n ih gra | a n a na ad m i n i stra tiv nom pre la zu Ja ri we. Pre ma na ~el ni ka ko sov skomi tro vi~ kog okru ga Ra den ka Ne deq ko vi }a po treb no je da svi za jed no u na red nim da ni ma sa ~u va ju mir i sta bil nost na ovim pro sto ri ma, i da se sva ka stra na uz dr ì od jed no stra nih po te za, ob zi rom da je ovo do kaz da svi jed no stra ni po te zi ima ju lo{ za vr {e tak.”To se po ka za lo sve ovo vre me da po sle ima mno go pro ble ma”, re kao je on. Ne deq ko vi} je pre neo da je

po s tig n u t a sa g la s nost oko mno gih stva ri, te da po sle pre do ~e nih do ka za pred stav ni ci

Pro test na ba ri ka di u Zup ~u Na pro test nom sku pu is pred ba ri ka da u se lu Zup ~e kod Zu bi nog Po to ka pred sed ni ci op {ti na sa se ve ra Ko so va po zva li su da nas na rod da se is kqu ~i vo mir nim pu tem bo ri za svo ja le gi tim na pra va. Epi skop ra {ko-pri zren ski Te o do si je, pred oko 2.000 oku pqe nih me {ta na Ibar skog Ko la {i na, po ru ~io je Sr bi ma na se ve ru Ko so va da se za svo ja pra va bo re hri {}an ski. „Su vi {e smo te {ki da bi ne ko mo gao da nas po me ri sa ovih pro sto ra, a isto ta ko ima mo du bo ke ko re ne da bi ne ko mo gao da nas i{ ~u pa i da nas pre sa di na dru go me sto”, po ru ~io je Te o do si je.

„Mi smo mir ni, {ta ra di Ta di}?” „Pi ta li smo Ta di }a pre me sec i po {ta }e dr à va u~i ni ti uko li ko ko sov ska po li ci ja, Kfor i Euleks oru` jem kre nu na Sr be, od go vo rio nam je da }e o to me od lu ~i va ti ako se to do go di i ka da se do go di”, re kao je na mi tin gu pred sed nik Op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti}. „@e li mo od go vor na pi ta we {ta }e dr à va ura di ti ako se pu ca na we ne dr à vqa ne? Deo od go vo ra ko jim ne mo è mo bi ti za do voq ni, do bi li smo si no}”, re kao je Ri sti} pod se tiv {i da je Ta di} u sa op {te wu po zvao Sr be i Kfor da bu du mir ni i uz dr à ni. „Mi je smo mir ni - pu na dva me se ca mir no sto ji mo na ba ri ka da ma, ali nam je po tre ban od go vor dr à ve {ta }e ona pred u ze ti pro tiv onih ko ji ne mi ru ju”, re kao je Ri sti}.

me |u na rod nih or ga ni za ci ja ni su mo gli vi {e da ne gi ra ju da ni je bi lo upo tre be va tre nog oru` ja. „Pred lo ìo sam da ko man dant Kfo ra ge ne ral Er hard Drevs po s e t i po v re | e n e u Zdrav stve nom cen tru u Ko sov skoj Mi tro vi ci, a isto vre me no je dan od na {ih zah te va je bio da no vi na ri mo gu da obi |u po vre |e ne pri pad ni ke Kfo ra i uve re se da li je ta~ no da su po vre |e ni, jer ima mo ~vr ste ga ran ci je od o~e vi da ca da sa srp ske stra ne ni je bi lo upo tre bqe no va tre no oru` je”, re kao je on. Ta ko |e pred sed ni ci op {ti na su po no vi li zah tev da se u {to kra }em vre men skom pe ri o du sa sta nu sa ko man dan tom Kfor ob zi rom da ta kva si tu a- ci ja za slu ù je ta kav je dan sa sta nak. Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} pri dru ìo se kra ju sa stan ka pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve sa pred stav ni ci ma me |u na rod nih or ga ni za ci ja.

dnevnik OD BO RI ZA BEZ BED NOST I ME \U NA CI O NAL NE OD NO SE ZA SE DA LI ZBOG TE ME RIN SKIH SLU ^A JE VA

[i ro kim fron tom na eks trem e Po vo dom na ci o nal no obo je nih in ci de na ta u Te me ri nu, ju ~e je u Skup {ti ni APV odr à na za jed ni~ ka sed ni ca Od bo ra za bez bed nost i Od bo ra za me |u na ci o nal ne od no se do ne to je ne ko li ko za kqu ~a ka ko ji bi tre ba lo da do pri ne su smi ri va wu si tu a ci je u ovom me stu. - Si ta ci ja je ste ozbiq na jer se za krat ko vre me do go di lo ne ko li ko in ci de na ta za ko je po sto ji sum wa da su et ni~ kog ka rak te ra i zbog to ga mo ra mo an ga ò va ti sve ras po lo ì ve sna ge da se to de taq no is pi ta i za u sta vi. Na rav no pri to me ne sme mo po i sto ve }i va ti po je di na~ ne iz gred ni ke s ce lo kup -

MUP-a o sma we nom bro ju in ci de na ta ko ji ima ju et ni~ ki ka rak ter, ~la no vi Od bo ra za me |u na ci o nal ne od no se tvr de da se ta kvi in ci den ti kon stant no de {a va ju i da ih po li ci ja u naj ve }oj me ri re {i, ali da pro blem na sta je kod tu `i la {tva i su do va ko ji pri ja ve za iza zi va we ver ske i na ci o nal ne ne tr pe qi vo sti u sko ro svim slu ~a je vi ma pre i na ~e u kla si~ na kri vi~ na de la i pre kr {a je. Upra vo zbog ta kvih tvrd wi, je dan od za jed ni~ kih za kqu ~a ka ju ~e ra {we sed ni ce je ste da se od pra vo sud nih or ga na iz ce le Voj vo di ne za tra `e kom plet ni po da ci o pro ce si ma ko ji su vo -

nim na ci o nal nim za jed ni ca ma, a isto ta ko ta kve in ci den te ne tre ba ni pre u ve li ~a va ti ni ti uma wi va ti jer sva ki in ci dent je po ten ci jal na opa snost za me |u na ci o nal ne od no se po go to u mul ti et ni~ koj sre di ni ka kva je Voj vo di na - re kao je pred sed nik skup {ti ne APV [an dor Ege re {i, ko ji je pri su stvo vao sed ni ci. Svi ~la no vi od bo ra su se slo `i li da se re {a va wu ovog pro ble ma mo ra po sve ti ti po seb na pa `wa, kao i da se u re {a va we mo ra ju ukqu ~i ti sve in sti tu ci je ko je mo gu da po mog nu. Pre ma re ~i ma po kra jin skog om bud sma na Ani ko Mu {ki we Hajn rih, ne ke stva ri je su po gre {no po sta vqe ne ka da su u pi ta wu osnov ne {ko le u Te me ri nu jer su |a ci po de qe ni u dve {ko le upra vo po na ci o nal noj pri pad no sti.

|e ni u slu ~a je vi ma in ci de na ta et ni~ kog ka rak te ra od 2004. go di ne do da nas. Od mah po okon ~a wu sed ni ce, ~la no vi oba od bo ra, de le ga ci ja Skup {ti ne APV, pred vo |e na pred sed ni kom [an do rom Ege re {i jem oti {la je u po se tu Te me ri nu gde je u zgra di op {ti ne odr `an sa sta nak ko jem su po red pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve pri su stvo va li i di rek to ri i na stav ni ci svih {ko la, {kol ski pe da go zi i psi ho lo zi, kao i pred stav ni ci Sa ve ta ro di te qa. Pre ma re ~i ma \u ri ce Uzel ca, di rek to ra sred we {ko le „Lu ki jan Mu {ic ki„ ko ju po ha |a ju i dvo ji ca uhap {e nih na pa da ~a ma |ar ske na ci o nal no sti i dvo ji ca mo ma ka srp ske na ci o nal no sti ko ji su pre tu ~e ni, svim u~e ni ci ma je ja sno

Ege re {i kod Da ~i }a Pred sed nik Skup {ti ne APV, [an dor Ege re {i da nas }e u Be o gra du raz go va ra ti sa mi ni strom unu tra {wih po slo va, Ivi com Da ~i }em o pro ble mi ma ko ji su se po ja vi li u Te me ri nu. Ka ko je Ege re {i na ja vio na red na sed ni ca Od bo ra za bezbdnost APV bi }e odr à na ve} po ~et kom ok to bra, a me sto we nog odr à va wa naj ve ro vat ni je }e bi ti upra vo Te me rin. - Ta mo ima mo si tu a ci ju da |a ci po ha |a ju osnov ne {ko le sa mo sa pri pad ni ci ma svog na ro da, a on da se upi su ju u sred wu {ko lu ko ja je po tom pi ta wu me {o vi ta. Ono {to nas je ta ko |e iz ne na di lo je ste to da u osnov noj {ko li u ko ju idu srp ski |a ci po sto je ode qe wa na ma |ar skom, ali se ona ta mo sa mo vo de na pa pi ru jer su i ta ode qe wa sme {te na u osnov noj {ko li gde idu de ca ma |ar ske na ci o nal no sti. To je na rav no sa mo deo pro ble ma jer po seb nu stav ku ~i ne ro di te qi sa ko ji ma se ta ko |e mo ra in ten ziv no raz go va ra ti, za tim i na stav ni ka dar u tim {ko la ma, kao i sve osta le in sti tu ci je ko je su ukqu ~e ne u jav ni ì vot -re kla je Ani ko Mu {ki wa Hajn rih. Iako je v.d. na ~el ni ka PU No vi Sad, Ste van Kr sti} na sed ni ci iz neo zva ni~ ne po dat ke

sta vqe no do zna wa da ni ka kve pro vo ka ci je ne }e bi ti to le ri sa ne, da je za bra we no bi lo ka kvo po li ti~ ko de lo va we ili is ti ci we sim bo la bi lo ka kve po li ti~ ke gru pe ili or ga ni za ci je. Ka ko je re ~e no to kom ju ~e ra {wih su sre ta u Skup {ti ni APV i te me rin skoj op {ti ni, po ja ~a ne po li cij ske sna ge }e do daq weg osta ti na uli ca ma Te me ri na ka ko bi se spre ~io bi lo ka kav in ci dent. Kod sa mih gra |a na to iza zi va raz li ~i te re ak ci je jer, dok su jed ni za do voq ni pri su stvom po li ci je ko ja ga ran tu je bez bed nost, dru gi sma tra ju da uvo |e we „po li cij skog ~a sa” ni je re {e we ve} da se o{trim ka `wa va wem na sil ni ka mo ra skre nu ti pa `wa i osta li ma kod ko jih su ta kve ide je pri sut ne u gla vi. N. Per ko vi}

Mi ro vi}: Ne spret no de lo va we vla sti ^lan Pred sed ni {tva SNS Igor Mi ro vi} po zvao je vlast u op {ti ni Te me rin, Vla du Voj vo di ne i dr `av ne or ga ne da u~i ne sve ka ko bi vra ti li gra |an ski mir u toj op {ti ni. - Osu |u jem ne spret no re a go va we vla sti na kon pr vog in ci den ta ko ji se de sio pre ne kih de set da na, ka da je tre ba lo go to vo pet da na da se vlast se ti i ob ja vi isti ni to sa op {te we sa de ta qi ma in ci den ta i taj va kum je po go do vao {i re wu gla si na i uz ne mi re wu gra |a na. Ta ko |e vlast je po ku {a la da na ne ki na ~in pre kri je da je in ci dent imao od re |e na me |u na ci o nal na obe le` ja - re kao je Mi ro vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du. On je

na veo ka ko we go va stran ka zah te va da se za bra ni Omla din ski po kret „ 64 `u pa ni je„, „jer o~i gled no da wi ho vi ak ti vi sti, ko ji slo bod no ov de de lu ju, uno se eks tre mi zam i {i re me |u na ci o nal nu ne to le ran ci ju. - Mo ra ju se spre ~i ti sli ke ko je o Voj vo di ni sa da {a qe Te me rin, a to je u ovom mo men tu jed na voj no-po li cij ska sli ka na sta vio je Mi ro vi}. Mi ro vi} je osu dio je i van da li zam ko ji se de sio pre pet da na ka da su pro sto ri je Ma |ar skog kul tur nog cen tra „Pe te fi [an dor” na Te le pu po kra de ne, opqa~ ka ne, a deo in ven ta ra uni {ten, i is ta kao ka ko po ~i ni o ci mo ra ju bi ti osu |e ni, a ja san mo tiv van da li zma utvr |en. A. L.

c m y

politika

dnevnik

Za ti{ je pred po li ti~ ku bu ru?

tar za po qo pri vre du Da niel Pe tro vi} iz LSV-a. Pred s ed n ik Skup { ti n e Voj v o d i n e [an d or Ege r e { i (SVM) ju ~e je imao ak tiv no sti u ve zi s in ci den tom u Te me ri nu, ali je dan ra ni je po ru ~io, po zi va ju }i se na skup -

{tin ski Po slov nik o ra du, da ne }e mo }i da udo vo qi zah te vu li ga {a. Pe to ~la na po sla ni~ ka gru pa LSV-a na i me tra `i hit nu sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne da bi se utvr dio raz log ot ka zi va wa pret hod ne, 12. sep tem bra.

VLADA DANAS ODGOVARA NA PITAWA POSLANIKA

DA LI ]E BITI PROMENA U VOJVO\ANSKOJ VLASTI

Dan na kon {to je voj vo |an ski DS ne u o bi ~a je no o{trim re ~i ma op tu ìo ne i me no va ne fun cki o ne re LSV-a da od po li ti ke pra ve „pi ja cu i cir kus” dok je sa ma Li ga na zva na „ve se lim udru è wem”, ne ma re a go va wa ni u jed noj od te dve stran ke vla sti u Voj vo di ni. - Ako me pi ta te da li }e se ne {to de si ti, ho }e - re kao je ne zva ni~ no no vi na ru „Dnev ni ka” funk ci o ner DS-a ko ji ni je è leo da ot kri va de ta qe ni ti da ko men ta ri {e da li je to za ti{ je pred po li ti~ ku bu ru. Ipak, ko a l i c i o n a Vla d a Voj vo di ne je, ka ko se to ju ~e ~i ni lo, ra di la uobi ~a je no kao sva ke sre de ka da odr à va sed ni ce. Sed ni com je pred se da va la pot pred sed ni ca Ana To ma no va Ma ka no va iz DS-a, kao {to se to de {a va lo i ra ni je ka da je pred sed nik Bo jan Paj ti} (DS) od su tan, a me |u ~la no vi ma Vla de bio je i se kre -

~etvrtak29.septembar2011.

Ona je bi la za ka za na zbog amand ma na na za kon o jav noj svo ji ni po pred lo gu po kra jin ske vla de. O~e ki va lo se da bi ta ko Skup {ti na Voj vo di ne bi la wi hov ovla {}e ni pred la ga~ pred re pu bli~ kim par la men tom. Me |u tim, sed ni ca voj vo |an ske skup {ti ne je ot ka za na bez ovla {}e wa Ege re {i ja, a deo amand ma na po kra jin ske vla de ugra |en je u za kon po do go vo ru ko ji su ob ja vi li Paj ti} i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}. De mo kra te sma tra ju da funk ci o ne ri Li ge „na mer no pre }ut ku ju” da je ta sed ni ca bi la „iz li {na” i da pra ve afe ru od to ga. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma „Dnev ni ka”, na red na sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne tre ba lo bi da bu de odr `a na za tri-~e ti ri ne de qe. Plan je da Vla da Voj vo di ne u na red nih se dam da na usvo ji stra te gi ju raz vo ja Fru {ke go re, a da za 14 da na taj do ku ment iza |e i pred po kra jin ske po sla ni ke. S. N.

Zbog `e le zni ce Cvet ko vi } u par la mentu

Re pu bli~ ki pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, za jed no sa ~la no vi ma svog ka bi ne ta, od go va ra }e da nas po pod ne na pi ta wa na rod nih po sla ni ka. To je prak sa ko ja va `i sva kog po sled weg ~e tvrt ka u me se cu i pro pi ti va we naj vi {ih zva ni~ ni ka iz vr {ne vla sti tra je od 16 do 19 sa ti. Ovaj za da tak ~la no vi Vla de iz be gli bi da je par la ment u po ne de qak iz gla sao sve ta~ ke dnev nog re da, ali po {to to ni je u~i we no i je da na e sto van red no za se da we ni je okon ~a no, pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki} De ja no vi} bi la je u oba ve zi da is pu ni svoj po slov ni~ ki za da tak. Ta ko je Pred lo `e ni za kon

~em u }e de fi cit iz no si ti 142,7 mi li jar di di na ra, ili 4,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Jo{ uvek je ne iz ve sno da li }e sed ni ca na ko joj je jo{ sa mo osta lo gla sa we o pred lo è nim za ko ni ma o è le zni ci, pa tet nti ma i autor skim pra vi ma bi ti okon ~a na do po ~et ka pr ve se si je re dov nog je se weg za se da wa. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}De ja no vi} po zva la je i ju ~e po sla ni ke da ne uspo ra va ju evrop ski put Sr bi je ti me {to sa mi one mo gu }a va ju gla sa we o Pred lo gu za ko na o è le zni ci. Ona je po tvr di la da se i da qe vo de in ten ziv ne kon sul ta ci je sa {e fo vi ma

o `e le zni ci, ko ji ni je do bio po treb nu ve }i nu jer za we ga ni su `e le li da gla sa ju ni SVM, ni LDP, „na te rao“ Vla du da do |e pred po sla ni ke i ovog ~e tvrt ka. Upo re do sa ovim oba ve {te wem u ru ke par la men ta ra ca sti gao je sa ziv za pr vu sed ni cu je se weg re -

po sla ni~ kih gru pa tim po vo dom i da ve ru je da }e se na }i na ~in da se o za ko nu o è le zni ci gla sa u na red nim da ni ma, po {to je re~ o pro pi su iz „evrop skog pa ke ta“. Ni sa ma pred sed ni ca jo{ uvek ne mo è da ka è ko ji }e to „re cept“ po mo }i da se SVM ube di da è le -

VLADA APV O OSTVARENIM JAVNIM PRIHODIMA U PRVOM POLUGODI[TU

No vi Sad ka si rao kao pet voj vo |an skih gra do va Od po re skih ob ve zni ka u Voj vo di ni za pr vih {est me se ci ove go di ne ubra no je 119,3 mi li jar de di na ra, ali ra ~u na ju }i sa mo one pri ho de u ~i je evi den ti ra we ima uvid po kra jin ska ad mi ni stra ci ja. Ko li ko je u Voj vo di ni ubra no od na pla te naj o bim ni jih po re za - na do dat nu vred nost (PDV), te ak ci za kod uvo za i ca ri na - u Vla di APV ne zna ju po {to ne ma ju uvid u te po dat ke, iz ja vio je ju ~e na {em li stu po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki}. Ina ~e, pre ma in for ma ci ji o ostva re wu jav nih pri ho da iz osta lih po re za i do pri no sa ko ju je ju ~e usvo ji la Po kra jin ska vla da, na pla }e ni iz nos ve }i je za 5,6 mi li jar di di na ra, od no sno za pet od sto u istom pe ri o du 2010. go di ne. Ka ko je sa op {te no iz Vla de APV, od do pri no sa za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we na pla }e no je 45,6 mi li jar da di na ra, {to je za 869 mi li o na di na ra, od no sno za dva od sto no mi nal no vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Od ak ci za u ko je ima ju uvid ostva re no je 32 mi li jar de di na ra, od po re za na za ra de 13,6 mi li jar di di na ra, od po re za na do bit prav nih li ca 5,2

mi li jar de di na ra, od po re za na imo vi nu 2,5 mi li jar di di na ra, a od po seb nih na kna da za upo tre bu dr `av nog pu ta 1,8 mi li jar di di na ra. U iz ve {ta ju se na vo di i da je od ukup no evi den ti ra ne na pla te bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je pri pa lo 43,8 mi li jar di di na ra, uz opa sku da taj iz nos ne ob u hva ta sred stva ~i ja se na pla ta evi den ti ra sa mo na ni vou Re pu bli ke (po rez na do da tu vred nost, za tim ak ci za kod uvo za, ca ri ne i pri ma wa od pri va ti za ci je spro ve de ne nad su bjek ti ma sa se di {tem na te ri to ri ji AP Voj vo di ne), a ko ja su, pre ma

re ~i ma Jo vi ce \u ki }a vi {e stru ko ve }a od na ved nih jav nih pri ho da ~i ja evi den ci ja je do stup na i Po kra ji ni. Pre ma ovom iz ve {ta ju, od na ved nih ubra nih pri ho da u Voj vo di ni op {tin skim i grad skim bu xe ti ma u APV i po kra jin skom bu xe tu ukup no je pri pa lo oko 800 mi li o na di na ra vi {e ne go cen tral noj ka si. Ta ko je, ka ko se na vo di, u po kra jin sku ka su usme re no 23,8 mi li jar di di na ra, dok je lo kal nim bu xe ti ma u Po kra ji ni pri pa lo 20,8 mi li jar di di na ra. Uka zu ju }i na ve li ke dis pa ri te te kad je re~ o pu we wu lo kla nih bu xe ta, u iz ve {ta ju se is ti ~e da je od na ve de nih 20,8 mi li jar di, 39 voj vo |an skih op {ti na u ko ji ma `i vi vi {e od po lo vien sta nov ni {tva APV ras po la ga lo sa 44 od sto sred sta va, dok je sam grad No vi Sad u ko jem `i vi 17 od sto sta nov ni {tva Po kra ji ne ras po la gao sa 29 od sto ukup nih sred sta va na me we nih op {ti na ma i gra do vi ma u Voj vo di ni. Udeo No vog Sa da u ras po de li ovih sred sta va bio je ve }i od iz no sa ko jim je po istom osno vu ras po la ga lo pet voj vo |an ski oh gra do va za jed no. Ta ko su bu xe ti pet gra do va - Zre wa ni na, Pan ~e -

va, Srem ske Mi tro vi ce, Som bo ra i Su bo ti ce (na ~i joj te ri to ri ji `i vi 29 od sto sta nov ni {tva po kra ji ne), ras po la ga li sa ukup no 27 od sto ukup nih sred sta va. Sa oko 5,9 mi li jar di di na ra ko li ko je le glo u grad sku ka su, No vi Sad je do bio sto pu ta ve }i de po re skog ko la ~a od op {ti ne Opo vo u ~i ji bu xet je u{lo naj ma we nov ca- 59 mi li o na di na ra.

Se dam op {ti na je do bi lo ma we sred sta va ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne - Pe }in ci, Sta ra Pa zo va, Ba~ ka Pa lan ka, [id, Vr bas, Be o ~in i Oya ci, kao i grad Su bo ti ca A se dam op {ti na je do bi lo ma we sred sta va ne go u istom pe r i o d u pret h od n e go d i n e Pe }in ci, Sta ra Pa zo va, Ba~ ka Pa lan ka, [id, Vr bas, Be o ~in i Oxa ci - kao i grad Su bo ti ca. Od na ved ne ih jav nih pri ho da ko je se ras po re |u ju pre ko raz li ~i tih bu xe ta, na ra ~u ne dru gih ko ri sni ka usme re na je 7,1 mi li jar da di na ra, pri ~e mu je sko ro ce lo ku pan iz nos pri pao jav nom pred u ze }u „Pu te vi Sr bi je”, sto ji u sa op {te wu Vla de APV. B. D. S.

REKLI SU

Pe tro vi}: Iz bo ri Or bo vi}: Do }i }e na pro le }e sve par ti je Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke i mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da }e par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri bi ti odr à ni za jed no - naj ve ro vat ni je na pro le }e i iz ra zio uve re we da }e Sr bi ja do bi ti sta tus kan di da ta za EU.”Pri bli ì li smo se ustav nim ro ko vi ma za odr à va we iz bo ra. Sa naj ve }im ste pe nom ve ro vat no }e mo è mo re }i da }e par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri bi ti odr à ni za jed no na pro le }e”, ka zao je Pe tro vi} za No vo sti”.Na pi ta we da li DS raz mi {qa o pred iz bor nim ko a li ci ja ma ili pla ni ra sa mo stal no da ide pred bi ra ~e, on je re kao da se u stran ci vo de raz go vo ri o to me ko je je re {e we naj bo qe.”U DS se vo di vr lo ozbiq na di sku si ja {ta je naj bo qe re {e we. Si gur no je da }e mo iza }i sa re al nim pro gra mom i kon kret nom, sa dr àj nom po nu dom za gra |a ne. Ima mo ja san plan ka ko da ì vi mo bo qe”, re kao je pot pred sed nik stran ke.

Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je i li der Srp ske na pred ne stran ke Qu bo mir Or bo vi} i To mi slav Ni ko li} odr à li su ju ~e sa sta nak, pr vi u ni zu su sre ta tog sin di ka ta sa po li ti~ kim stran ka ma, uz po ru ku dve stra ne da je raz go vor or ga ni zo van sa ci qem po boq {a wa sta wa u Sr bi ji, a ne skla pa wa po li ti~ kog sa ve za.Or bo vi} je na ja vio da }e taj sin di kat na red nih da na raz go va r a t i i sa dru g im par l a men t ar n im stran ka ma sa istim ci qem - re {a va wa bit nih i ì vot nih pi ta wa u Sr bi ji, na vo de }i da su ti sa stan ci deo po li ti~ kog an ga ò va wa sin di ka ta. „Ne ma po tre be da na ovaj sa sta nak gle da te u po li ti~ kom kon tek stu, ov de }e do }i sve par ti je”, re kao je Or bo vi} i do dao da, dok je on pred sed nik SSSS, taj sin di kat ne }e ula zi ti u vlast.

Ni ko li}: Plan od 100 mi li o na evra „Na ma su sin di ka ti po treb ni kao part ne ri ko ji }e ko ri go va ti na {u vlast. ^e sto sam bio sve dok da vlast ima svo je sin di ka te, ali kad SNS bu de na vla sti, sin di ka ti }e bi ti po treb ni kao kri ti ~a ri”, re kao je li der SNS To mi slav Ni ko li} po sle sa stan ka s pred sed ni kom SSSS Qu bi sa vom Or bo vi }em. Ni ko li} je do dao da su na sa stan ku raz go va ra li o mno gim bu du }im pro jek ti ma, me |u ko ji ma i o dva ko je SNS ima na me ru da spro ve de ka da bu de na vla sti, a ~i ja bi vred nost, ka ko tvr di, mo gla da do stig ne 100 mi li o na evra. Re~ je o iz grad wi ve li ke in du strij ske zo ne na oba li Du na va, od Be o gra da do No vog Sa da, kao i iz grad wa se dam hi dro cen tra la u Sr bi ji, pre ci zi rao je Ni ko li}. On ka `e i da je na me ra na pred wa ka „ostva re we 70 go di na du gog sna” da bro do vi, na ro ~i to ne ma~ ki ko ji idu Raj nom, Maj nom i Du na vom, plo ve Mo ra vom i Var da rom do Egej skog mo ra, a ka ko bi skra ti li put.

Sukob interesa U su sret no voj sed ni ci „pqu {te“ ostav ke zbog su ko ba in te re sa i se de wa na „ne spo ji vim“ fo te qa ma. Po sla ni ci Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ne boj {a Zdrav ko vi} i Dra gi Da mja no vi} pod ne li su ju ~e ostav ke na po sla ni~ ke funk ci je u Skup {ti ni Sr bi je, iz ja vi la je za me ni ca {e fa po sla ni~ ke gru pe URS Su za na Gru bje {i}. Wi ho va me sta u skup {tin skim klu pa ma za u ze }e Ja ro slav Hre bik i Ni ko la Stoj {i}. Na po sla ni~ ki man dat iz istih raz lo ga ostav ke su do sa da pod ne li li der Je din stve ne Sr bi je i gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi}, gra do na ~el nik Kra gu jev ca i li der stran ke „Za jed no za [u ma di ju” Ve ro qub Ste va no vi} i pred sed nik Skup {ti ne Kra gu jev ca i Ste va no vi }ev stra na~ ki ko le ga Sa {a Mi le ni}. Osta la su jo{ dva spor na man da ta. Funk ci o ner JS Pe tar Pe tro vi} tre ba da se od rek ne funk ci je za me ni ka gra do na ~el ni ka Ja go di ne, a ka ko na ja vqu je we go va ostav ka tre ba lo bi da bu de kon sta to va na na pr voj sed ni ci lo kal nog par la men ta 6. ok to bra. Pred sed nik voj vo |an skih so ci ja li sta di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} ra ni je je na ja vio da }e osta ti u tom pred u ze }u, ako bu de mo rao da se opre de qu je iz me |u ove i po sla ni~ ke funk ci je. dov nog za se da wa, iako }e ona za po ~e ti tek 11. ok to bra. Na toj se si ji po sla ni ci }e raz ma tra ti naj pre pred lo `e ni re ba lans ovo go di {weg dr `av nog bu xe ta. Vla da je 16. sep tem bra utvr di la re ba lans ko jim su pred vi |e ni pri ho di od 707,35 mi li jar di di na ra i ras ho di od 850,9 mi li jar di, pri

zni~ ka in fra struk tu ra na te ri to ri ji Po kra ji ne ne bu de u vla sni {tvu Voj vo di ne, ili LDP da Mi lu tin Mr ko wi}, u ~i jem re so ru je ovaj za kon, ni je“ naj go ri mi ni star u Vla di“, ka ko su svo je na sla ga we sa pred lo `e nim re {e wi ma obra zlo `i li u toj stran ci. S. Stankovi}

Iz bo ri za u sta vi li „Da ne Voj vo di ne u Is tri” Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Da ni Voj vo di ne u Is tri” ove go di ne naj ve ro vat ni je ne }e bi ti odr à na. Raz log za to su - iz bo ri u Hr vat skoj. Ma ni fe sta ci ja „Da ni Voj vo di ne” tre ba lo je da bu de odr à na u sep tem bru u Pu li, ka ko je to do go vo re no na jun skom sa stan ku sa pred stav ni ci ma Istar ske ù pa ni je. - Na sa stan ku je do go vo re no da se ve} tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Da ni Voj vo di ne u Is tri„ odr ì kra jem sep tem bra ove go di ne u Pu li, to kom ko je }e bi ti pred sta vqe ni pri vred ni, tu ri sti~ ki i kul tur ni po ten ci ja li AP Voj vo di ne istar skim part ne ri ma sa ko ji ma bi tre ba lo da se pro du bi sa rad wa u ovim obla sti ma - na veo je pred sed nik Skup {ti ne [an dor Ege re {i u svom iz ve {ta ju o tro dnev nom slu `be nom pu tu u Po re~, gde je bo ra vio od 20. do 22. ju na ove go di ne. Iz ve {taj se na {ao ne dav no pred nad le `nim skup {tin skim od bo rom za me |u re gi o nal nu sa rad wu ko ji ga je i usvo jio. Me |u tim, od bo ru je iz Slu `be Skup {ti ne Voj vo di ne sti glo usme no oba ve {te we da plan o odr à va wu ma ni fe sta ci je u Is tri ne mo è da se is pu ni jer su u Hr vat skoj u to ku pred iz bor ne ak tiv no sti za odr à va we iz bo ra ko ji se o~e ku ju u de cem bru. Ina ~e, Istar ska ù pa ni ja da nas u No vom Sa du, na Me |u na rod nom saj mu lo va, ri bo lo va i spor ta - Lo rist, pred sta vqa svo je tu ri sti~ ke i pri vred ne po ten ci ja le, na ja vqe no je na in ter net stra ni voj vo |an skog se kre ta ri ja ta za pri vre du. „Po zi va mo vas da pri su stvu je te pre zen ta ci ji Istar ske ù pa ni je i de gu sta ci ji tra di ci o nal ne istar ske hra ne i pi }a”, na vo di se u na ja vi. S. N.

ekonomija

~etvrtak29.septembar2011.

Po NU DA ZA PrE U Zi MA wE AK ci jA No Vo SAD SKE fA Bri KE

Mi o DrAG Ko STi] UPo Zo rA VA Dr @A VU

Po pu ni ti re ze rve, kri za tek sti `e Vla snik po qo pri vred ne kom pa ni je MK ko merc Mi o drag Ko sti} ju ~e je pre po ru ~io Vla di Sr bi je da {to pre po pu ni rob ne re zer ve, jer si tu a ci ja u sve tu „pod se }a na eko nom sku kri zu iz tridesetih go di na”.

di gu ver ner, to li ko bit ne u in fla ci ji, ve ru jem da }e in fla ci ja ove go di ne bi ti jed no ci fre na”, oce nio je Ko sti}. On je do dao da ce na hra ne ve} pa da i da je ve le pro daj na ce na

dnevnik

Bo gi }e vi }i ku pu ju ce lu „Mi na kvu” Kom pa ni ja Pan dam–NS, ko ju kon tro li {e no vo sad ska po ro di ca Bo gi }e vi}, a ko ja u svom vla sni {tvu dr ì 73,4 od sto ak ci ja pu ni o ni ce vo de BB Mi na kva, ob ja vi la je po nu du za pre u zi ma we pre o sta lih 26,6 od sto ak ci ja ko je su u ru ka ma ma win skih ak ci o na ra, ob ja vqe no je na saj tu bro ker ske ku }e „Sin te za in vest grup”. Po nu da je otvo re na od da nas pa sve do 18. ok to bra, a ak ci o na ri ma je po nu |e na ce na od 4.800 di na ra po ak ci ji. Na ovoj ce ni, ova dru ga po ve li ~i ni do ma }a pu ni o ni ca vo de be le ì tr ì {nu ka pi ta li za ci ju od 697,2 mi li o na di na ra (6,9 mi li o na evra), a pro te kle go di ne je

ostva ri la po slov ni pri hod od 1,4 mi li jar de di na ra, dok je ne to do bit iz no si la ne pu nih 170 mi li o na di na ra. Naj vi {u ce nu ak ci je „Mi na kve” za be le ì le su kra jem 2007. na ni vou od 50.000 di na ra, dok je ap so lut ni mi ni mum za be le èn 2003. go di ne, ka da se ova kom pa ni ja i po ja vi la na be r zan skom tr ì {tu sa ce nom od 236 di na ra. Naj ve }i ma win ski ak ci o nar „Mi na kve” je in ve sti ci o ni fond hr vat ske Za gre ba~ ke ban ke, sa ude lom od 8,7 pro ce na ta, a sle di re vi zor ska ku }a SAL Kon sal ting vla sni~ kim u~e {}em od 3,3 od sto.

„Sr Bi jA GAS” Di @E cE NE 1. oK To BrA iLi Po SLE iZ Bo rA

Vla snik MK gru pe Mi o drag Ko sti} ju ~e je pre po ru ~io Vla di Sr bi je da {to pre po pu ni rob ne re zer ve, jer si tu a ci ja u sve tu „pod se }a na eko nom sku kri zu iz tridesetih go di na” „Sa mo onaj ko ne ~i ta, ne vi di za {to Sr bi ja mo ra da se pri pre mi za sva mo gu }a sce na ri ja”, ka zao je Ko sti} no vi na ri ma to kom pri vred ne kon fe ren ci je u Be o gra du. Pre ma pro ce ni Ko sti }a, ce ne hra ne u Sr bi ji }e pa da ti po sto pi od 10 od sto {to }e bit no uti ca ti na sma we we in fla ci je. „Ako su ta~ ne pret po stav ke da su ce ne hra ne, ka ko tvr -

{e }e ra sa 100 pa la na 86 di na ra po ki lo gra mu, i da }e jo{ po jef ti ni ti, kao i bra {no, ku ku ruz i me so. „To mo gu da tvdim jer sam u agrar nom sek to ru”, do dao je Ko sti}. Za pri vred ni opo ra vak Sr bi je, ka ko je na gla sio, po treb no su du go ro~ ni kre di ti jer bez wih, srp ska pred u ze }a ne mo gu da bu du kon ku rent na na ter `i {tu Evrop ske uni je, upo zo rio je Ko sti}.

Ne ma iz vo za stru je zbog su {e Ve le tr go va~ ka ce na stru je u re gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe, zbog su {e je tre nut no za oko 10 od sto ve }a od ve le tr go va~ ke ce ne elek tri~ ne ener gi je u Ne ma~ k oj, iz j a v io je di r ek t or

Elek t ro p ri v re d e Sr b i j e (EPS) za tr g o v i n u Dra g an Vla i sa vqe vi}. Ce na stru je u re gi o nu za ok to bar i no vem bar je oko 6,5 evro cen ti po ki lo vat-~a su, a u za pad noj Evro pi je is pod {set evro cen ti, re kao je Vla i s a vqe vi}.

Ovaj re gion, ko ji ima sli~ ne sli vo ve i re ke, do sta za vi si od hi dro pro i zvod we, pa je zbog su {e ve le tr go va~ ka ce na stru je vi so ka, re kao je on i uka zao da }e, ako se su {a na sta vi, i ce ne }e bi ti jo{ vi {e, jer je po nu da ma wa. EPS zbog su {e ve} me sec i po da na ne iz vo zi stru ju, a i ce lo le to su pro da te sim bo li~ ne ko li ~i ne stru je, ka zao je Vla i sa vqe vi}. EPS je pla n i rao da ove zi m e uve z e pri b li ` no iste ko l i ~ i n e elek t ri~ n e ener gi je kao i pret hod nih go di na, ali }e uvoz bi ti vi {i uko li ko po tro {wa bu de po ve }a na i ako bu de du ga, hlad na i su va zi ma, na po me nuo je Vla i sa vqe vi} i po no vio da je ta kom pa ni ja sprem na za grej nu se zo nu, ko ja po ~i we 15. ok to bra i da ter mo e lek tra ne ima ju do sta ugqa.

Vla da se igra i s ga som i s gra |a ni ma Da li }e gas od 1. ok to bra po sku pe ti za 15 ili de se tak po sto i da li }e uop {te me wa ti ce nu ni ju ~e zva ni~ no u ovoj dr `a vi ni ko ni je mo gao da da pre ci zan od go vor, {to zna ~i da se vlast i da qe igra i s ga som i s gra |a ni ma. Dok me di ji da ni ma li ci ti ra ju i pi {u, po zi va ju }i se na ne i me no va ne iz vo re u Vla di, da gas ne }e po sku pe ti ove go di ne, ve} tek po sle grej ne se zo ne to jest po sle iz bo ra, do tle se ju ~e ogla sio po mo} nik mi ni stra za in fra struk tu ru i ene re ge ti ku Mi lo{ Ba wac ko je je iz ja vio ka ko je mo gu }e da Vla da Sr bi je na da na {woj sed ni ci raz ma tra po sku pqe we ga sa. On je pod se tio da je Agen ci ja za ener ge ti ku utvr di la da gas tre ba da po sku pi za oko 15 od sto, ali ni je mo gao da pre ci zi ra da li }e gas za i sta da po sku pi, jer ko na~ nu od lu ku o to me do no si Vla da Sr bi je. Iz JP „Sr bi ja gas” su tra `i li po ve }a we ce ne ovog ener gen ta i zah tev pro sle di li Agen ci ji za ener ge ti ku, ko ja da je mi {qe we o we mu, a po tom se zah tev upu }u je Vla di Re pu bli ke Sr bi je, ko ja do no si od lu ku. Ina ~e, ku bik ga sa bi tre ba lo da bu de sku pqi za oko 10 od sto za do ma }in stva, oko 12 od sto za to pla ne, od no sno oko 15 od sto u pro se ku. Za sa da je ne ko li ko ko ra ka ura |e no, ali naj va `ni ji - od lu ka o zah te vu o po sku pqe wu - jo{ ni je, jer se ~e ka la sed ni ca Vla de Sr bi je. Ta ko se, iako je 1. ok to bar na pra gu, ne iz ve snost oko ce ne ku bi ka, a ti me i tro {ko va gre ja wa, na sta vqa. Ipak, vre me na za do no {e we od lu ke je sve ma we jer grej na

Ba ja to vi} na vi ja za po sku pqe we Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} re kao je ju ~e da }e Vla da Sr bi je naj ve ro vat ni je do 1. ok to bra do ne ti od lu ku o to me da li }e gas po sku pe ti ili ne. „Uve ren sam da Vla da Sr bi je ne }e do zvo li ti ve li ke osci la ci je u ce ni ga sa, bez ob zi ra na to {to }e taj ener gent od 1. ok to bra do sti }i naj ve }u isto rij sku ce nu na svet skom tr `i {tu”, re kao je Ba ja to vi} u ho lu Na rod ne skup {ti ne. Ba ja to vi} je na veo da je pred u ze }e „Sr bi ja gas” sprem no za bi lo ko ji vla din „sce na rio” ali i upo zo rio da }e, ako gas ne po sku pi, mo ra ti da se raz go va ra o to me ka ko }e bi ti fi nan si ran ma wak sred sta va za pla }a we ga sa. „Even tu al no po sku pqe we ga sa ne re {a va ni {ta ’Sr bi ja ga su’, sa mo uma wu je po sto je }u fi nan sij sku ru pu”, re kao je Ba ja to vi} i na gla sio da se „Sr bi ja gas” za la `e za po sku pqe we tog ener gen ta. se zo na, upr kos le pom vre me nu, sa mo {to ni je star to va la i odu go vla ~e we ne do pri no si ni ko me - ni JP „Sr bi ja gas” iz ko jeg is ti ~u da je po sku pqe we neo p hod no, a ni po tro {a ~i ma, jer ni su na ~i sto ko li ko }e pla }a ti gre ja we.

To pla ne gre ju po sta roj ce ni? Pred s ed n ik Po s lov n og udru `e wa To pla ne Sr bi je Mi lo van Le ~i} je ju ~e iz ja vio da za sa da, ne ma na go ve {ta ja o po sku pqe wu gre ja wa.

On je re kao da }e to pla ne do 15. ok to bra bi ti sprem ne za po ~e tak se zo ne gre ja wa. Le ~i} je no vi na ri ma po sle sa stan ka Rad ne gru pe za pra }e we snab -

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

99,7356

101,7710

104,1117

99,4303

Australija

dolar

72,5138

73,9937

75,6956

72,2918

Kanada

dolar

71,7471

73,2113

74,8952

71,5274

Danska

kruna

13,3991

13,6726

13,9871

13,3581

Norve{ka

kruna

12,7394

12,9994

13,2984

12,7004

[vedska

kruna

10,8630

11,0847

11,3396

10,8298

[vajcarska

franak

81,7438

83,4120

85,3305

81,4935

V. Britanija

funta

114,8895

117,2342

119,9306

114,5378

SAD

dolar

73,5405

75,0413

76,7672

73,3154

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 9. 2011. godine

de va wa ener gi jom i ener gen ti ma u grej noj se zo ni 2011/2012, ka zao da bi snab de va we ma zu tom mo glo da bu de je dan od pro ble ma.

Do go vo re no je da to pla ne do 30. ok t o b ra vra t e po l o v i n u ma zu ta po zajm qe nog iz rob nih re zer vi da bi mo gle da po no vo za tra `e po zaj mi cu.

DNEVNi iZVE[TAj BEoGrADSKE BErZE Pet akcija s najve}im rastom Ekscelzior, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Iz ve sno je da }e od lu ka usko ro mo ra ti da bu de do ne ta i da ne ko me ne }e od go va ra ti. Uko li ko gas ne po sku pi, gu bi ci JP „Sr bi ja gas”, ko ji na sta ju zbog raz li ke u ce ni ga sa ko ja se pla }a do ba qa ~u i one po ko joj se pro da je po tro {a ~i ma

(na {ta u ovom pred u ze }u ne pre sta no uka zu ju), }e se i da qe go mi la ti. Ako bu de do ne ta od lu ka da gas po sku pi, mno gi po tro {a ~i, ko ji i sa da te {ko pla }a ju ra ~u ne za utro {e ni pri rod ni gas, bi }e ne sa mo ne za do voq ni, ve} jed no stav no ne }e mo }i da iz mi ru je svo je ra ~u ne. Jer, za pro se ~an stan od 60 kva dra ta i po tro {wu od 300 kub nih me ta ra ga sa, sa da je me se~ ni ra ~un oko 12.000 di na ra, jer je ku bik ga sa ( uz ura ~u nat po rez na do da tu vred nost i osta le da `bi ne ko je pa da ju na te ret po tro {a ~a) oko 40 di na ra. Uz po sku pqe we od 10 od sto, ku bik }e „oti }i” na oko 44 di na ra, a ra ~un na oko 13.200 di na ra, {to }e tro {ko ve za gre ja we, to kom se zo ne, uve }a ti za oko 8.000 di na ra. Bu du }i da je pro se~ na pla ta gra |a na Sr bi je oko 38.000 di na ra, me se~ ni ra ~un od 12.000 ili 13.200 di na ra je zna ~aj na stav ka u ku} nom bu xe tu. Po seb no {to je mno go gra |a na Sr bi je ~i ja su pri ma wa is pod pro se~ nog, a mno go je i onih ko ji pri ma wa uop {te ne ma ju. Upo zo re wa da su ener gen ti sku pi i da ne }e bi ti jef ti ni ji, jer ih je, ge ne ral no sve ma we, a po tro {wa sve ve }a, sa da do bi ja ju na sna zi i ja sno sti. Ja sno je da se ne mo `e tro {i ti a ne pla }a ti, ali da li se ne ko me |u nad le `ni ma za pi tao za {to je za mno ge gre ja we pro se~ nog sta na sve ve }i luk suz. Jer od pa ra, ko je pre tek nu od pro se~ nog gre ja wa, tre ba je sti, odr `a va ti hi gi je nu, obu }i se, {ko lo va ti... Sve {to ni je to odav no je za mno ge ne do sti `no. D. Mla |e no vi}

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (559,66 -1,45)

18,06

850

448.800

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

8,82

2.122

490.290

NIS, Novi Sad

-0,76

652

4.483.212

Karneks, Vrbas

6,33

1.595

832.590

AIK banka, Ni{

-1,49

1.918

7.352.736

Simpo, Vrawe

1,96

260

26.000

Komercijalna banka, Beograd

-6,34

1.951

3.901.510

1,63 Promena %

1.000 Cena

18.000 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.151

4.392.240

Energoprojekt holding, Beograd

-4,52

465

26.970

Ratko Mitrovi}, Beograd

-12,08

495

2.970

Soja protein, Be~ej

-0,34

580

3.777.440

Sinter, U`ice

-11,93

620

3.100

Agrobanka, Beograd

0,00

4.980

0,00

Junior, Brus

-10,00

900

45.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,35

458

2.295.751

-8,82

62.000

Jubmes banka, Beograd

0,56

13.730

219.680

-8,11 Promena %

1.700 Cena

25.500 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.850

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

12.074.000

Tigar, Pirot

-0,80

620

260.400

NIS, Novi Sad

-0,76

652

4.483.212

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

8,82

2.122

490.290

Soja protein, Be~ej

-0,34

580

3.777.440

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.850

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

385

0,00

Trgovina 22, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

BIP u restrukturirawu, Beograd PIK Kovin, Kovin Vojvo|anskih top-pet akcija

Karneks, Vrbas

6,33

1.595

832.590

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

8,82

2.122

490.290

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

NE BOJ [A ]I RI] O EVRO-OBE VE ZNI CA MA

Ne pre ti nam gr~ ki sce na rio

Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da bu xet ski de fi cit tre ba fi nan si ra ti du go ro~ nim a ne krat ko ro~ nim za du ì va wem i na gla sio da iz da va we du go ro~ nih har ti ja od vred no sti na me |u na rod nom tr ì stu ne pred sta vqa na bi lo ko ji na ~in uvod u gr~ ki sce na rio u na {oj ze mqi. Na pri vred noj kon fe ren ci ji Raj faj zen ban ke, ]i ri} je u iz ja vi no vi na ri ma ob ja snio da kri zni sce na rio po put onog ko ji se de {a va u Gr~ koj pod ra zu me va ne mo gu} nost dr à ve da vra }a du go ve, {to sa Sr bi jom ni je slu ~aj. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ja je jed na od ret kih ze ma qa ko ja je u uslo vi ma eko nom ske kri ze po boq -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

GU VER NER DE JAN [O [KI] PO RU ^U JE DA NE SME MO PRE ]I GRA NI CU

Jav ni dug na ivi ci da pre li je ~a {u Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da jav ni dug Sr bi je po -

„Ap so lut ni ni vo jav nog du ga mo `e da ra ste sa mo ako ima mo pri vred ni rast”, na gla sio je on.

Fi skal ni sa vet upo zo ra va Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da }e naj no vi je za du ì va we dr à ve, iz da va wem evro ob ve zni ca na me |u na rod nom tr ì {tu, po ve }a ti jav ni dug na 43,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) i pri bli ì ti se gor woj gra ni ci od 45 od sto BDP. Is ti ~u }i da je ve o ma va `no da odr ì vost jav nog du ga pra ti odr ì vi rast, Pe tro vi} je ob ja snio da }e, uko li ko se to ne uskla di, jav ni dug pre ma {i ti gra ni cu od 45 od sto BDP-a, {to je gra ni ca da se ne ka ze mqa oka rak te ri {e kao vi so ko za du è na. sled wih go di na ra ste i da je do sti gao gra ni cu ko ju ne bi smeo da pre |e.

[o {ki} je re kao i da u ovoj go di ni pri liv stra nih in ve sti ci ja ide po pla nu i da su one za

se dam me se ci bi le oko mi li jar du evra. Pre ma we go vim re ~i ma, o~e ku je se da }e ove go di ne rast bru to do ma }eg pro iz vo da bi ti 2,5 od sto, {to }e bi ti re zul tat po qo pri vred ne pro iz vod we. [o {ki} je do dao da to „ni ka ko ne zna ~i da je Sr bi ja iza {la iz zo ne ne do voq nog pri vred nog ra sta”. „Ni smo za do voq ni di na mi kom ra sta eko nom ske ak tiv no sti ali ona u Sr bi ji ra ste, za raz li ku od dru gih ze ma qa gde pa da”, re kao je [o {ki}. On je do dao i da NBS ra di na di na ri za ci ji i da }e na tom pu tu is tra ja ti. „In fla ci ja ide ka in fla ci o nom ci qu i, pre ma na {im o~e ki -

va wi ma, bi }e jed no ci fre na iako ne ki tvr de da je ve} dvo ci fre na”, is ta kao je gu ver ner NBS na Osmoj Raj faj zen pri vred noj kon fe ren ci ji u Be o gra du. [o {ki} je na veo da se o~e ku je da u pr vih {est me se ci 2012. in fla ci ja bu de oko ~e ti ri od sto, sa mo gu }im od stu pa wi ma od plus/mi nus je dan od sto. U pr vom po lu go |u idu }e go di ne, ka ko je ka zao [o {ki}, ne o~e -

NI [TA OD NA JA VQE NE KRI VI^ NE OD GO VOR NO STI PO SLO DA VA CA KO JI NE IS PLA ]U JU ZA RA DE

{a va la kre dit ni rej ting dva pu ta. Mi ni star eko no mi je je pod se tio da su ret ke dr à ve ko je u uslo vi ma svet ske eko nom ske kri ze ne ma ju bu xet ski de fi cit. Ko men ta ri {u }i iz da va we evro ob ve zni ca na me |u na rod nom tr ì {tu sa ro kom do spe }a od 10 go di na, ]i ri} je re kao da te har ti je od vred no sti Sr bi ji pru à ju mo gu} nost da in ve sti ra do bi je ni no vac na pra vi na ~in. ]i ri} iz ja vio je da Sr bi ja vo di od go vor nu mo ne tar nu i fi skal nu po li ti ku i da je ma kro e ko nom ska si tu a ci ja pri li~ no sta bil na. ]i ri} je re kao da „dru gi ta las kri ze” pred sta vqa kri zu jav nog du ga, jer raz vi je ni je eko no mi je kao {to su [pa ni ja, Ita li ja, Gr~ ka ni su u sta wu dr à vi da vra }a ju svo je du go ve, {to aran `ma nom sa MMF-om i od go vor nom fi skal nom po li ti kom Sr bi ja ni je do zvo li la. Sr bi ji je ~ak u pe ri o du kri ze kre dit ni rej ting i po ve }an, dok sa dru ge stra ne, po sto ji i pro da ja do ma }ih ob ve zni ca na me |u na rod nom tr ì {tu, re kao je ]i ri}. On je re kao da po ~i wu da se na zi ru zna ci pr vih pro ble ma i kri ze na tr ì {ti ma na ko ji ma do ma }e kom pa ni je tra di ci o nal no iz vo ze kao {to je ita li jan sko, zbog ~e ga je pred lo ìo da se na |e na ~in da se po ja ~a kre dit ni po ten ci jal in sti tu ci ja kao {to je srp ska agen ci ja za osi gu ra we i fi nan si ra we iz vo za da bi mo gla da pra ti srp ske iz vo zni ke. ]i ri} je oce nio da je ne za po sle nost naj ve }i pro blem do ma }e eko no mi je, jer je oko 240.000 qu di od kra ja 2008. osta lo bez po sla i da je sto pa ne za po sle no sti ve }a od 20 od sto zbog ~e ga }e se tim pro ble mom do kra ja man da ta ba vi ti sa da {wa, ali i sle de }a vla da.

Nema zatvora za ga zde ako ne daju pla te Iz me na ma Kri vi~ nog za ko na po slo dav ci }e bi ti ka `wa va ni uko li ko za po sle ni ma ne is pla te za ra du ili deo za ra de, jer }e se to sma tra ti kri vi~ nom de lom. Ova vest je ta~ na, ali ne va ì za Sr bi ju ve} za su sed nu Hr vat sku. Kod nas, upr kos obe }a wi ma i na ja va ma da }e ga zde bi ti do ve de ne u red, ta ko ne {to se usko ro si gur no ne }e de si ti, jer je o~i gled no da za to ne ma po li ti~ ke ni bi lo ka kve dru ge vo qe. Pre ma po sled wim po da ci ma, u ma ju je u Hr vat skoj bi lo 13.500 rad ni ka ko ji ma ni su re dov no is pla }i va ne pla te, uglav nom u pred u ze }i ma ko ja }e oti }i u ste ~aj. S dru ge stra ne, u Sr bi ji si tu a ci ja je da le go go ra, ali ko ga to bri ga. Kod nas na ma pre ci znih po da ta ka ko li ko rad ni ka ra di, a ne pri ma pla tu, ali pre ma pro ce na ma ov da {wih sin di ka ta ima ~ak 300.000 za po sle nih ko ji za ra de ni su do bi li po ne ko li ko me se ci. To ni je kraj jer su pro ce ne sin di ka ta su da su „sre} ni ci” oni za po sle ni ko ji ma pla ta ka sni me sec-dva jer je pro sek ka {we wa sve ve }i pa je ta ko po sta lo go to vo uobi ~aj no da se na deo za ra de, da kle ne ce lu, ~e ka i po po la go di ne. Jo{ pre tri me se ca So ci jal no-eko nom ski sa vet (SES) pred lo ìo je da se u Sr bi ji uve de kri vi~ na od go vor nost za po slo dav ce ko ji du è od tri me se ca ne is pla }u ju rad ni ci ma za ra de. So ci jal no-eko nom ski sa vet ~i ne pred stav ni ci Vla de, Uni je po -

ovaj za kon {to pre na |e pred po sla ni ci ma, ali ni je mo gao re }i ka da bi se to mo glo i do go di ti jer je kod nas put od Vla de Sr bi je do Skup {ti ne obi~ no ustva ri la vi rint. Mi ja to vi} pod se }a da bi se iz me nom za ko na i kri vi~ nom od go vor no {}u za po slo dav ce re gu li sa lo ne is pla }i va we pla ta, neo ve ra va we zdrav stve ne kwi ì ce i ne u pla }i va we do pri no sa za po sle ni ma. - Na kon uki da wa SDK-a u Sr bi ji je na stao ha os ka da je upla ta do pri no sa u pi ta wu pa ta ko sa mo PIO fon du ga zde du gu ju pre ko 230 mi li jar di di na ra, a od to ga re al no se mo è na pla ti ti sve ga 60 mi li jar di ka è Mi ja to vi}.- Uz za kon o kri vi~ noj od go vor no sti za ne is p la } i v a w e pla t a mo r a se pro pi sa ti i da ni ko ne mo è da is pla ti za ra de dok ne upla ti i do pri no se. U Uni ji po slo da va ca Sr bi je su u ne ko li ko na vra ta po tvr |i va li da oni ne ma ju ni {ta pro tiv da ne is pa la ta za ra da bu de i kri vi~ no de lo, ali sma tar ju da svi po slo dav ci ne sme ju bi ti sta vqe ni u isti ko{. Po slo dav ci sma tra ju da dr à va pr vo tre ba da po~ ne iz svog dvo ri {ta i to ta ko {to }e vra ti ti du go ve pri vre di. Oni ta ko |e sma tra ju da i me |u pri vred ni ci ma ima pre va ra na ta ko ji me se ci ma ne pla }a ju pla te dok isto vre me no in ve sti ra ju i to me tre ba sta ti na put. D. U.

Za kon o kri vi~ noj od go vor no sti za ga zde ko ji ne is pla }u ju re dov no pla te za peo je ne gde u Vla di Sr bi je (dr Mi lo rad Mi ja to vi}) slo da va ca, Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta i Sin di ka ta Ne za vi snost {to zna ~i da je to re spek ta bil no te lo. Le po su oni 8.ju la na kon fe ren ci ja za no vi na re na ja vi li da su se do go vo ri li da po kre nu ova kvu ini ci ja ti vu, ali su po me nu li ta da i ni ka da vi {e. Da nas u Vla di Sr bi ji o to me i ne raz mi {qa ju. - Za kon o kri vi~ noj od go vor no sti za ga zde ko ji ne is pla }u ju re dov no pla tu za peo je ne gde u Vla di Sr bi je, a Sin di kat ne ma raz u me va wa za ta kvo po na {a we nad le `nih jer se po no vo po ka zu je

da dr à va ne ma pra ve pri o ri te te - re kao je ju ~e za „Dnev nik” pot pred sed nik ve }a Sa va za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je i pred sed nik SSS Voj vo di ne dr Mi lo rad Mi ja to vi}. - Kod nas se stal no iz mi {qa ru pa u sak si ji ume sto da se pri me wu je prak sa evrop skih ili bar su sed nih dr à va. Mo ra se sta ti na put po slo dav ci ma ko ji me se ci ma ne is pla }u ju za ra de, a da bi se to i do go di lo oni ko ji se ba ha to po na {a ju mo ra ju i kri vi~ no od go va ra ti. Mi ja to vi} ka è da }e Sin di kat na sta vi ti da in si sti ra da se

ku je se rast ce na hra ne i dru gih pro iz vo da sa re gu li sa nim ce na ma a o~e ku je se sta bil nost agre gat ne tra `we. Gu ver ner je ka zao da je in fla ci ja u pret hod nom pe ri o du ove go di ne ima la pro men qiv trend kre ta wa i da je bi la i is pod i iz nad o~e ki va wa. Na in fla ci ju su u po je di nim me se ci ma naj vi {e uti ca le ce ne hra ne ~i je je u~e {}e u po tro {a~ kim ce na ma vi so ko, ~ak 37,8 od sto. E. Dn. NEIZVESNA SUDBINA TENDERA

Jo{ dva da na za JAT Jo{ dva da na osta la su do is te ka ro ka za pro na la `e we sta te {kog part ne ra „Jat er vej zu”, jer dr `a va pla ni ra da osnu je no vu srp sku avi o kom pa ni ju, a u do ma }oj jav no sti i da qe ne ma pre ci znih in for ma ci ja o za in te re so va no sti po ten ci jal nih part ne ra, ni ti {ta }e se de si ti ako ten der pro pad ne.

Biv { i di r ek t or „Jat”-a Pre drag Vu jo vi} sma tra da }e, uko li ko ten der bu de ne u spe { an, dr ` a v a mo r a t i da re kon stu i {e „Jat er vejz” i pot p u n o re d e f i n i { e kon cept we go vog po slo va wa, u skla du sa re al nim mo gu} no sti ma. Pre m a re ~ i m a di r ek t o r a vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo ja Mi h aj l o v i } a, ima po t en c i jal nih ku pa ca „Jat” - a, pre ma we mu do stup nim in for ma ci ja ma, ali on ni je pre ci zi rao o ko jim kom pa ni ja ma je re~, ve} je re kao da je po treb no sa ~e ka ti za vr {e tak ten de ra.

VLA DA SR BI JE TVR DI DA ZNA OD GO VO RE NA KRI ZU

Ured ba ma se ne le ~i te àk bo le snik Pri vre da Sr bi je }e ove go di ne ra sti, ali pri li~ no ma we ne go {to se o~e ki va lo. S dru ge stra ne, pro ble mi sa ve li kim dr àv nim du go vi ma u Evro pi pre te da pre ra stu u no vu eko nom sku kri zu ko ji bi si gur no osta vi la te {ke po sle di ce na srp sku pri vre du. Iz Vla de ka ù da spre ma ju pa ket an ti kri znih me ra ko ji se pre sve ga od no se na po ve }a we li kvid no sti u pri vre di. S dru ge stra ne, pred stav nik MMF-a u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik is ti ~e da bi se Sr bi ja naj bo qe bo ri la sa kri zom uko li ko bi se upu sti la u re {a va we du go go di {wih struk tur nih pro ble ma do ma }e pri vre de ko ji na {u eko no mi ju i ~i ne to li ko sla bom i ra wi vom. Po red na ja vqe ne ured be o skra }e wu ro ka za iz vr {e we oba ve za u me |u sob nim pla }a wi ma pri vre de na 60 da na ko ja }e naj pre bi ti pri me we na za pla }a wa dr à ve i dr àv nih or ga na, pot pred sed ni ca Vla de Ve -

ri ca Ka la no vi} na ja vi la je da }e se }e se vi {e nov ca za stva ra we ve }e li kvid no sti u pri vre di na }i u sma we wu oba ve znih re zer vi ba na ka. Ban ke, bi po tom pla nu, mo ra le da dr `e ma we nov ca u oba ve znoj re zer vi i taj bi no vac mo gle da pla si ra ju u pri vre du. Ne iz ve sno je da li }e i tu sve te }i ba{ glat ko. Ko na~ nu od -

sled we eko nom ske kri ze sa ~u va la sta bil nost ban kar skog si ste ma i pi ta we je da li }e se to ga sa da od re }i. I dok Vla da o~i gled no gle da ka ko da uga si va tru, u pot pu no dru gom sme ru - o uzro ci ma po `a ra - raz mi {qa Li so vo lik ko ji uka zu je na ne ko li ko „uskih gr la” srp ske eko no mi je, od ko jih je na pr vo me sto sta vqa lo -

Pe si mi zam, ali ma wi Pri vred ni ci u Sr bi ji ni su ve li ki op ti mi sti: ~ak sva ki pe ti po slo da vac o~e ku je da }e u na red nom pe ri o du mo ra ti da ot pu {ta svo je rad ni ke. Ipak, to je mno go bo qa si tu a ci ja ne go la ne, kda je ot ka ze o~e ki vao sva ki tre }i po slo da vac, po ka za la je an ke ta Na ci o nal ne agen ci je za re gi o nal ni raz voj. lu ku o ovom pred lo gu da }e gu ver ner Na rod ne ban ke De jan [o {ki} a on se za sa da se o we mu ni je jav no iz ja {wa vao. Ipak, upra vo su vi so ke oba ve zne re zer ve ba na ka za slu `ne za to {to je Sr bi ja i to kom po -

{u po slov nu kli mu. Pri vred no okru `e we - a tu se pre sve ga mi sli na eko nom sku sta bil nost i prav nu si gur nost po lo va wa - je u Sr bi ji to li ko lo {e da iz go di ne u go di nu uspe va mo da pri vu ~e mo sve ma we in ve sti to ra.

Na svim svet skim li sta ma kon ku rent no sti na la zi mo se u gru pi sa afri~ kim ze mqa ma i in ve sti to ri o~i gled no ne è le da ula ù u ta kvu ze mqu. Dru go „usko gr lo” o ko jem go vo ri Li so vo lik je ste sla bo tr ì {te ra da, a tre }e - jav na pred u ze }a. - Jav na pred u ze }a bi tre ba lo re for mi sa ti ta ko da do pri no -

se ra stu eko no mi je i pru `a ju bo qe uslu ge, a ne sa mo da tro {e re sur se dru {tva - pri li~ no je ja sno pred stav nik MMF-a opi sao sta we u dr `av nom de lu pri vre de. Li so vo lik do da je da Sr bi ja ni je izo lo va na od efe ka ta glo bal ne eko nom ske kri ze, ali da je na pra vi la do bru „izo la ci ju” u fi skal noj obla sti i u ban kar -

skom si ste mu. Iako je po ten ci jal na kri za bu xe ta ve ro vat no iz beg nu ta po sled wim do go vo rom sa MMF-om i za du ì va wem na me |u na rod nom fi nan sij skom tr ì {tu, o~i gled no je ipak da ni jav ne fi nan si je Sr bi je ne sto je ba{ do bro. Dok pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} ob ja {wa va da mi li jar da do la ra do bi je na od pro da je evro ob ve zni ca na me |u na rod nom fi nan sij skom tr ì {tu ne }e oti }i u po tro {wu, ve} na ser vi si ra we ra ni je na pra vqe nih du go va, ja sno je da su pa re za to mo gle bi ti pro na |e ne na dru goj stra ni. Da je Vla da - kao {to je MMF-u obe }a la jo{ pre ne ko li ko go di na i za i sta pri stu pi la sma we wu jav ne po tro {we i stva ra wu efi ka sni jeg i jef ti ni jeg dr àv nog apa ra ta, da nas no vac za vra }a we sta rih du go va ne bi mo ra li da na ba vqa mo no vim za du ì va wem, ve} bi ga za to bi lo do voq no u bu xe tu. V. ^vor kov

nOv^Anik

~etvrtak29.septembar2011.

dnevnik

DOK Dr@AvA SPrEMA PLAN ZA BOQI @IvOT

STANOvI NAJJEFTINIJI U ]UPrIJI

U Be o gra du kva drat 2.000 evra

Naj ve }a pro se~ na ce na sta no va u no vo grad wi, u pr vom po lu go di {tu, ugo vo re na je u Be o gra du i to 191.650 di na ra za me tar kva da rat ni, a naj ni `a u ]u pri ji, gde je bi la 59.196 di na ra, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. U tom pe ri o du pro da to je 14,2 od sto ma we no vih sta no va, u od no su na pro se ~an broj u pr vom i dru gom po lu go di {tu 2010. go di ne. Pro se~ na po vr {i na pro da tih sta no va no vo grad we u pr vom po lu go |u iz no si 58 kvad tar nih me ta ra, dok je pro {le go di ne, naj ve }i broj ugo vo re nih sta no va bio ma we po vr {i ne, od no sno 55 kva drat nih me ta ra. Ma li sta no vi od 39 kva dra ta naj vi {e su tra `e ni u Kra gu jev cu, a naj ve }i od 71 kva drat ni me tar u Be o gra du i Kra qe vu.

Ja pan ci pro da ju „Ja pan to ba ko” Ja pan ska vla da je pred lo ì la pro da ju dr àv nog ude la u pro iz vo |a ~u du van skih pro iz vo da „Ja pan to ba ko”, s tim {to bi se ostva re na sred stva usme ri la u ob no vu eko no mi je po sle ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji su ze mqu po go di li 11. mar ta ove go di ne. Ova kom pa ni ja je vla snik i do ma }e fa bri ke du va na u Sen ti. Pri va ti za ci ja dr àv nih 50,01 od sto ak ci ja kom pa ni je mo gla bi da do ne se do 1,8 bi li o na je na (24 mi li jar de do la ra.

Na jed no po jef ti we we sto po sku pqe wa Spi sak po sku pqe wa je sve du ì, a onaj dru gi s po jef ti we wi ma sve kra }i. Uqe je jef ti ni je i to je do bra vest jer su pro iz vo |a ~i sun co kre ta za ovu uqa ri cu do bi li 30 od sto ni ù ce nu ne go la ne i ne bi ni ka ko bi lo u re du da se ba{ to li ko gra bi sa se qa~ ke gr ba ~e. Hleb }e ta ko |e da ide na ni è, i to ce lih dva di na ra, jer mu je dr à va od re za la ce nu od 44, vra }a ju }i se u sta ra lo {a vre me na ka da je gu {i la sva ku mo gu }u slo bo du tr ì {ta. To li ko o jef ti no }i. Spi sak na mi ni ca ko je }e za par da na po sku pe ti za dva do 20 od sto mno go je du ì. Ve} za dva da na o~e ku je se rast ce na me snih pre ra |e vi na, slat ki {a, si re va, za ~i na, kon zer vi, pi rin ~a, ali i sve è ri be od dva do de vet od sto, a u ne kim slu ~a je vi ma i za pe ti nu. Tr gov ci ka ù da su do bi li na ja ve da }e do kra ja ne de qe po sku pe ti do 20 od sto i pa ko va ne gric ka li ce, kao {to su ki ki ri ki, ba dem, pi sta }i... Me sa ri jo{ ni su po di gli ce ne svi we ti ne ali, ka ko su u vo de }im in du stri ja ma me sa re kli za na{ list, ve} idu }e ne de qe bi se mo gli la ti ti ko rek ci je ce nov ni ka. Pod se ti mo, ovog su me se ca ve} zna ~aj no po sku pe le po je di ne vr ste vir {li i ko ba si ca, so ko va, na po li tan ki i kek se va, mle~ nih pre ra |e vi na... Kon di to ri su po sku pe li su za pet, su ho me sna ti pro iz vo di od tri do de vet od sto, ma slac i pa vla ka za tri, a ne ki si re vi ~ak 20 od sto. Tr gov ci ka ù da sa mo pra te ce nov ni ke ko je im do sta vqa ju do ba vqa ~i, ko ji se, opet, „va de” na vi {e ce ne si ro vi na i ener ge na ta kao glav ne uzro ke no vog po sku pqe wa hra ne. I dok po sku pqu je sve i sva {ta, i dok nam je za po tro {a~ ku

Uqe od 125 do 132 dinara Sun co kre to vo uqe u tr go vi na ma u Sr bi ji po jef ti ni lo je iz me |u {est i 12 pro ce na ta, a o~e ku je se da }e ce ne i}i na do le i na red nih me se ci zbog do brog ro da uqa ri ca. Li tar sun co kre to vog uqa, za vi sno od pro iz vo |a ~a, mo è da se pa za ri od 125 do 132 di na ra, dok se kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra ce na uqa kre ta la od 133 do 147 di na ra po li tru. Se kre tar Udru è wa Pri vred ne ko mo re Sr bi je za po qo pri vre du Mi lan Pro stran na veo je da je ove go di ne sun co kret za se jan na go to vo 175.000 hek ta ra, a da je o~e ki va ni pri nos oko 2,4 to ne po hek ta ru. Pro ce wu je se da }e pro iz vod wa sun co kre ta u 2011. go di ni bi ti 415.000 to na, {to je za 10 od sto vi {e ne go la ne, ka zao je Pro stran. Pod se }a ju }i da je i so ja za se ja na na 165.000 hek ta ra, on je do dao da se o~e ku je pri nos od 2,5 to ne po hek ta ru, a pro iz vod wa od 416.000 to na, {to je za 23 od sto ma we ne go la ne. kor pu jo{ uvek po treb na 1,44 pro se~ na za ra da, i dok na hra nu i pi }e tro {i mo 44 od sto ukup nih pri ma wa do ma }in stva, iz vr ha vla sti slu {a mo ka ko ce ne mi ru ju, ka ko nam je do bro i ka ko dr à va ima plan ka ko da nam bu de

Krom pi ru ce na i pet pu ta ve }a gram u Be o gra du, No vom Pa za ru i [ap cu. @i te qi Kra gu jev ca i No vog Sa da pa pri ku su pla }a li 35 di na ra ki lo gram, a sta nov ni ci Be o gra da, Vra wa, Za je ~a ra, Ni {a, Sme de re va,U`i ca, Zre wa ni na, Pan ~e va i

Su bo ti ce za isto pov }e mo ra li su da iz dvo je 50 di na ra ki lo gram. Ce na pe ~ur ki iz no si la je od 140 di na ra ki lo gram u Sme de re vu do 250 di na ra ki lo gram u No vom Pa za ru. Ja bu ke su ko {ta le od 25 di na ra ki lo gram u Kra qe vu do 114,99 di na ra ki lo gram u Va qe vu, Kra gu jev -

cu i Sme de re vu, li mun od 100 di na ra ki lo gram u No vom Pa za ru i [ap cu do 170 di na ra ki lo gram u Sme de re vu, a ba na ne od 60 di na ra ki lo gram u [ap cu, Kra qe vu, No vom Pa za ru i Zre wa ni nu do 100 di na ra ki lo gram u Be o gra du, Vra wu, Za je ~a ru i Sme de re vu. Ce na kru {a ka za je lo bi la je od 50 di na ra ki lo gram u Za je ~a ru, U`i cu i [ap cu do 100 di na ra ki lo gram u Sme de re vu i Pan ~e vu, bre skvi od 30 di na ra ki lo gram u Kra gu jev cu do 60 di na ra ki lo gram u Pan ~e vu, a gro `|e je ko {ta lo od 70 di na ra ki lo gram u Kra gu jev cu, Le skov cu, Ni {u, Sme de re vu i Su bo ti ci do 100 di na ra ki lo gram u Be o gra du, Za je ~a ru, No vom Pa za ru, [ap cu, Srem skoj Mi tro vi ci i Pan ~e vu. O~i {}e ni ora si ko {ta li su od 729,99 di na ra ki lo gram u Va qe vu do 1.310,90 di na ra ki lo gram u Kra gu jev cu i Zre wa ni nu.

[TA IMAMO ZA SvETSKI USKUS

Sr bi ja od ma li na i si ra Sr bi ja je u sve tu ve} pre po zna tqi va po raz li ~i tim vr sta ma hra ne, a ve li ki iz vo zni po ten ci jal ima ju mno gi pro iz vo di lo kal nog ka rak te ra, kao {to su spe ci fi~ ne vr ste si re va ka r a k t e r i sti~ ne za ne ke de lo ve ru ral ne Sr bi je, iz ja vio je ju ~e di rek tor USAID „Agro bi znis pro jek ta” Lu is Fa ro. On je re kao, na ja vqu ju }i odr `a va we dru gog Me |u na rod nog saj -

ma fi ne hra ne i pi }a “Ku li na ri ja fajn fud” od 28. do 30. sep tem bra u Be o gra du, da je na {a ze mqa po zna ta po vo }u, na ro ~i to ma li na ma i vi {wa ma ko je su svet ski po zna te, kao i ja bu ka ma. O~e k u je se da }e „Ku li na ri ja” oku pi ti vi {e od 100 iz la ga ~a iz re gi o na i 200 pro fe si o nal nih ku pa ca iz 15 ze ma qa sve ta, ko ji }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa „tim {ta srp ski pro -

Zla to i sre bro gu be sjaj

Ce na zla ta je opa la is pod 1.700 do la ra za fi nu un cu, a za ne de qu da na se spu s ti l a na mi n i m a l an ni vo od 2008. go di ne, s ob zi rom na to da in ve sti to ri pro da ju me tal ka ko bi po kri li gu bit ke od dru ge ak ti ve, ob ja vi la je wu jor {ka eko n om s ka agen c i j a Blum berg. Ko ta ci je zla ta za is po ru ke u de cem bru su u ~e tvr tak na wu jor {koj ber zi opa le za 9,5 od sto, dok su u da na {wem tr go va wu skli znu le za 3,1 od sto na 1.687,9 do la ra za fi nu un cu. In v e s ti t o r i pro d a j u zla to ka ko bi obez be di li mar g i n al n e po t re b e za dru g u ak t i v u, iz j a v io je ana l i t i ~ ar „En c om p a{ Fund” Mar {al Be rol, uz na po me nu da }e se in te re so v a w e za zla t o po n o v o vra ti ti. „Ko rek ci ja na tr `i {tu zla t a je pri v re m e n a i sli~ na je onoj pred kri zu 2008. go di ne, ob zi rom da se mo r a j u po k ri t i tro {ko vi dru ge ak ti ve”, sma tra ana l i t i ~ ar Ber k li Ke pi tal sa Su ki Ku per. Ce ne sre bra za is po ru ke u de cem bru su ta ko |e zna ~aj no opa le u tr go va wu, za 10,3 od sto na 32,83 do l a r a za un c u, {to je mank si ma lan pad od ok to bra 2008. go di ne.

PrAvE SE SPISKOvI ONIH KOJI NESAvESNO POSLUJU

OD PIJACE DO PIJACE

Ki lo gram krom pi ra u Sr bi ji je to kom sep tem bra ko {tao od 15 di na ra u Zre wa ni nu do 74,90 di na ra u Kra gu jev cu, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS). Ce na pa su qa bi la je od 140 di na ra po ki lo gra mu u Sme de re vu do 300 di na ra ki lo gram u No vom Pa za ru, a cr nog lu ka od 20 di na ra ki lo gram u Kra gu jev cu i Vra wu do 60 di na ra ki lo gram u Be o gra du, [ap cu i Pan ~e vu. Sla dak ku pus bio je naj jef ti ni ji u Le skov cu gde je ko {tao {est di na ra ki lo gram, a naj sku pqi u Be o gra du, Zre wa ni nu i Pan ~e vu gde je we go va ce na bi la 30 di na ra ki lo gram. Kra sta vac je ko {tao od 30 di na ra ki lo gram u Vra wu, Za je ~a ru, Kra gu jev cu, Le skov cu, Ni {u i Srem skoj Mi tro vi ci do 60 di na ra ki lo gram u Pan ~e vu, dok je ce na pa ra daj za bi la od 15 di na ra ki lo gram u Le skov cu do 40 di na ra ki lo -

jo{ bo qe. Za {to on da od po ~et ka ove go di ne ku pu je mo 20 od sto ma we hle ba i me sa, iz me |u tri i 10 od sto man we go ri va, i za de se ti nu ma we ko zme ti ke i de ter xe na ta. I zva ni~ na sta ti sti ka po ka zu je da je u od no su na jul pro -

{le, pro met u tr go vi ni na ma lo, u ju lu ove go di ne bio je ma wi za 9,8 od sto. A mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}, na ja vqu ju }i plan za bo qi ì vot, ka è da se „{est me se ci, sva kog da na na ja vqu ju po sku pqe wa, a vi di mo da se ni {ta ne de {a va”. - Sr bi ja je u{la u pe riod sta bi li za ci je ce na i ne ma eko nom skih raz lo ga za po sku pqe we naj ve }eg bro ja ì vot nih na mir ni ca, iz ja vio je on na vo de }i da se tre nut no ce ne hra ne ne po ve }a va ju kao u pr voj po lo vi ni ove i kra jem pro {le go di ne. - Idu }e go di ne ne }e mo ima ti stres ka da u|e mo u sa mo po slu gu ili otvo ri mo no vi ne, uve ra va nas mi ni star na vo de }i da je u po sled wih {est me se ci ce na hle ba sni è na, da bi u na red nim ne de qa ma bi tre ba lo da do |e do sta bi li za ci je ce ne {e }e ra... S. Glu{~evi}

PLEMENITI METALI POJEFTIWUJU

iz vo |a ~i nu de”. “Ku li na ri ja” se or ga ni zu je sa ci qem da vre me nom pre ra ste u ozbi qan go di {wi sa jam fi ne hra ne i pi }e na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je, ~i je je tr ì {te ima lo oko 25 mi li o na qu di, a “{to ~e sto za bo ra vqa mo”, re kao je Fa ro, uz opa sku da je “Be o grad i da qe cen tar tog tr ì {ta, ali ne ko ri sti uvek tu pred nost”. “Naj va `ni ja stvar ko ju srp ski pro iz vo |a ~i mo gu da ura de je ste da po sta nu kon ku ret ni i shva te da {to Sr bi ja bu de bli à EU - to }e tr ì {te bi ti ve }e, ali i kon ku ren ci ja ja ~a”, na veo je Fa ro.

Tr gov ci pre va ran ti na cr noj li sti Do kra ja go di ne bi }e for mi ra na cr na i be la li sta tr go va ca i osta lih u~e sni ka na tr ì {tu ko ji kon tak ti ra ju sa po tro {a ~i ma, na ja vqu ju iz or ga ni za ci ja po tro {a ~a. U Be o gra du }e li ste do brih i lo {ih tr go va ca pra vi ti Cen tar po tro {a ~a Sr bi je, u Voj vo di ni Udru è we za za {ti tu po tro {a ~a Voj vo di ne, a za pod ru~ je [u ma di je, za pad ne, ju `ne i is to~ ne Sr bi je taj po sao oba vqa Or ga ni za ci ja po tro {a ~a Sr bi je. To }e bi ti u wi ho voj nad le `no sti za hva qu ju }i no voj za kon skoj re gu la ti vi o po tro {a~ kim pra vi ma. Na i me, ime nom }e bi ti na ve de ne sve one fir me ko je su vi {e od tri pu ta od bi le da is po {tu ju oprav da ne pri go vo re po tro {a ~a, ko je ni su è le le da uva è re kla ma ci ju iako je ku pac bio u pra vu, kao i oni ko ji su kr {i li pra va ku pa ca. Isto vre me no, bi }e po pi sa ni i oni na ~i je uslu ge pri med bi ni je bi lo ili su ih uvek po zi tiv no

Ona na po mi we da je od osni va wa, to jest za ne {to vi {e od dve go di ne, ovoj or ga ni za ci ji sti glo vi {e od 2.400 pri ja va po tro {a ~a, od ~e ga je uspe {no re {e no sko ro 80 od sto slu ~a je va.

Najvi{e `albi na obu}u - Od po ~et ka ok to bra 2010. do po ~et ka sep tem bra 2011. bi lo je 1.248 pri ja va po tro {a ~a CEPS. Naj ~e {}e pri tu `be po tro {a ~a na kva li tet od no se se na obu }u, 311 pri ja va, be lu teh ni ku i ku} ne apa ra te gde je do bi je no 415 pri ja va, mo bil ne te le fo ne 240 pri ja va i uslu ge mo bil nih ope ra te ra 80. Na kva li tet ra ~u na ra i pra te }e ra ~u nar ske opre me u CEPS je sti glo 176 pri ja va, a za vo do in sta la ter ske uslu ge 26, ka za la je Ve ra Vi da. re {i li i ta ko iza {li u su sret po tro {a ~i ma. „CEPS u pro se ku ima me se~ no iz me |u 200 i 300 pri tu `bi po tro {a ~a, od ~e ga se na po je di ne fir me od no si 20 ili 30 od sto, a naj vi {e se `a le na kva li tet obu }e, mo bil nih te le fo na, be lu teh ni ku.., ka za la je pred sed ni ca Cen tra po tro {a ~a Sr bi je Ve ra Vi da.

- Ima tr go va ca i pru `a o ca uslu ga ko ji su is kqu ~i vi i ne `e le da di sku tu ju. Za to }e se na cr noj li sti na }i tr gov ci ko ji naj vi {e pu ta ni su iza {li u su stret po tro {a ~i ma iako su i zah te vi po to wih bi li oprav da n i. Be l a li s ta }e do n e t i spi sak onih fir mi ko ji ma se naj ma we pri go va ra, ob ja sni la je Vi da.

Ko se na la zi na tim li sta ma, ne }e se zna ti dok po stu pak ne bu de za vr {en, ali su de }i po pri tu `ba ma ne za do voq nih ku pa ca, ne pi {e se do bro po je di nim mo b il n im ope r a t e r i m a, pro dav ci ma sport ske opre me, na ro ~i to sku pih pa ti ka, ali i tr gov ci ma teh ni~ kim ure |a ji ma. Ni {ta bo qe ne }e pro }i ni ne ki od ser vi se ra i maj sto ra. Jo{ se jav no ne iz la zi sa ime ni ma fir mi ko je pre ten du ju za vrh cr ne li ste u sva ova tri re gi o na, ali u sva koj od or ga ni za ci ja po tro {a ~a po tvr |u ju isto – ka da li ste bu du go to ve i ob ja vqe ne, po tvr di }e se pra vi lo da ne ma go re ka zne za tr gov ca i pro iz vo |a ~a od jav ne osu de po tro {a ~a. Sa da je, sa gla sna su po tro {a~ ka udru `e wa, naj va `ni je da se obez be di pot pu na objek tiv nost u pra vqe wu ta kvih spi sko va, kao i ne mo gu} nost uti ca ja ve li kih kom pa ni ja na one ko ji sva ko dnev no be le `e pri go vo re po tro {a ~a i po ku {a va ju da ih re {e. S. G.

U DOMU VOJSKE SRBIJE, NA KEJU

Sa jam an ti kvi te ta Jesewi sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta odr`a}e se danas od 10 do 19 ~asova u Domu vojske Srbije, Beogradski kej 9. Prijavqeno je oko 50 u~esnika, koji }e izlo`iti preko 15.000 predmeta, a bi}e organizovana i tradicionalna humanitarna prodaja. Pored kupovine predmeta, na sajmu je mogu}a i besplatna procena, ali i razmena antikviteta. Organizator je Dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina”. G. ^.

U pro da ji me se~ ne mar ki ce Gradski prevoznik je po~eo da prodaje mese~ne markice za oktobar. Kiosci kod Futo{ke pijace, na @elezni~koj stanici, u [afarokovoj ulici i na Bistrici kod marketa „Rodi}” radi}e od 5.30 do 19.30 ~asova. Uz ove kioske, od ponedeqka 3. oktobra, od 10 do 17 ~asova bi}e otvoreni i kiosci kod fakuleteta u Stra`ilovskoj ulici, zatim preko puta Limanske pijace, kod nekada{we Lutrije Vojvodine, na platou SPENS-a i preko puta Robne ku-

}e „Bazar” na Bulevaru Mihala Pupina. U subotu markice }e mo}i da se kupe na terminalima kod Futo{ke pijace, na @elezni~koj stanici i u [afarikovoj ulici. Zaposleni oktobarske markice mogu kupiti na {alteru MAS- a, radnim danom od 7 do 15 ~asova, a od 6. oktobra do 17 ~asova. Istovremeno gradski prevoznik }e primati i zahteve |aka i studenata za nove pokazne karte za ovu {kolsku godinu. Z. D.

Novosadska ~etvrtak29.septembar2011.

De pre siv ni avan tu ri sti sle nih na evi den ci ji u Na ci o nal noj slu `bi za za po {wa va we ~o ve ka mo men tal no obes hra bri. No vi Sad fa bri ke vi {e uglav nom ne ma, rad ni ci ~a me ili kr pe sta` za bi lo ka kvu pen zi ju, a po sled wi iz ve {ta ji go vo re ka ko ze mqe na Bal ka nu, iako u je ku fa mo zne kri ze, i da qe po ve }a va ju broj svo jih ~i nov ni ka. Is pa da da je di ni, ali vi {e ne g o re d ak si g u r an iz l az pred sta vqa mo gu} nost da se “od li ka{“ za po sli u bes pu }i ma dr `av nih or ga na, po dor ga na, ko mi si ja, sa ve ta i fan tom skih upra va. Zna se ko jim se pu tem tu je di no i sti `e. A. Latas

Do voq no par kirali{ta tokom sa jma Tokom 44. me|unarodnog sajma lova, ribolova i sporta parkirawe }e se organizovati u Hajduk Veqkovoj ulici (kod sajamskih hala), na uglu Hajduk Veqkove i Novosadskog sajma (kod salona name{taja „Vitorog”) u Ulici Novosadskog sajma (na delu izme|u Hajduk Veqkove i platoa kod restorana „Medaqa”), u Mi~urinovoj ulici, Ulici bra}e Popovi} (izme|u Hajduk Veqkove i Ulice Steva-

Pred lo zi do 1. ok to bra Fizi~ka i pravna lica koja ho}e da podnesu obrazlo`ene inicijative za dodelu Novembar ske po ve qe No vog Sa da mogu to uraditi do subote 1. oktobra na adresu Skup{tine Grada, Ulica @arka Zrewanina 2. Ova poveqa se dodequje kao dru{tveno priznawe za izu-

zetne rezultate i dostignu}a u oblasti privrede, dru{tvenih i drugih delatnosti, povodom obe le `a va wa 9. no vem bra 1918. godine, kada je srpska vojska oslobodila Novi Sad i 25. novembra iste godine, kada je doneta odluka od prisajediwe wu Voj vo di ne Kra qe vi ni Srbiji. G. ^.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e mo ra se pre vi {e po ga |a ti s ka kvim o~e ki va wi ma }e da nas qu di do }i u hod nik Spen sa da tra `e u mno gim slu ~a je vi ma bi lo ka kav po sao, i to u vre me ko je de lu je kao da ni kad ni je bi lo te `e na }i re dov na pri ma wa. Sa jam po la ko do bi ja kon ti nu i tet kao u fil mu „Dan mr mo ta”: po re |a ni {tan do vi ko ji ma hom nu de upra `we na me sta pro da va ca kwi ga i po li ca (osi gu ra wa na rav no), ra znih me na ye ra i kwi go vo |a i na da qe mno gih po slo va na pro ce nat. Ni je spor no da sa jam sva ki put ne kom obez be di pri sto jan po sao i ti me spas, ali osvr ta we na broj ke ne za po -

INICIJATIVE ZA DODELU NOVEMBARSKE POVEQE

na Mokrawca, sa leve strane), kao i na platou izme|u Mi~urinove i Hajduk Veqkove. Na ovim lokacijama nalazi se preko 800 parking mesta, koja }e biti pod naplatom od 8 do 20 ~asova, po ceni od 250 dinara za ceo dan. Za stanare ulica koje su pod naplatom va`e stanarske parking karte. U okviru sajma bi}e predstavqen i projekat „NS bajk”, sistem iznajmqivawa gradskih bicikala. G. ^.

V remeploV

DANAS SAJAM ZAPO[QAVAWA U ZAPADNOM HOLU SPENSA

Ne za po sle ni ma 360 {an si Sajam zapo{qavawa odràva fizi~ki radnici. Pored postru~ne spreme. Ve}iwa zapose danas od 10 do 16 ~asova u za- slodavaca, na sajmu }e se predslenih posao dobije na odre|epadnom holu Spensa. Svoje u~e- staviti i Savez samostalnih no, odnosno na probni rad od 3 {}e potvrdila su 22 poslodavca sindikata Grada Novog Sada i do 6 meseci, ali kako su to maa nudi se vi{e od 360 slobodnih op{tina-sekcija mladih, Mehom neupra`wena radna meradnih mesta. Nezaposlenima |uop{tinsko udruèwe samosta, velika je verovatno}a da }e biti ponu|eni poti qudi ostanu na slovi u komercijalnoj, radnim mestima za U~e {}e po tvr di la 22 po slo dav ca. trgova~koj, ma{inskoj, stalno. poqoprivrednoj, preNa evidenciji NaU gra du 30.000 ne za po sle nih, hrembeno - tehnolo{koj cionalne slu`be za a me |u wi ma 56,64 od sto è na i ekonomskoj struci. zapo{qavawe, na Priliku da prona|u kraju avgusta 2011. goposao ima}e i diplomirani stalnih zanatlija, a na tematdine, u gradu je evidentirano psiholozi, profesori engle- skoj tribini bi}e predstavqe30.736 nezaposlenih qudi od skog jezika, kwigovo|e, refe- ne aktivne mere za zapo{qava~ega je 56,64 posto èna. Iz renti u osigurawu, kozmeti~a- we qudi sa invaliditetom. NSZ-a napomiwu da je za predri, treneri fitnesa, maseri, Na posledwa dva Sajma za- stoje}i sajam poèqno da kantesari, zidari, vodoinstalatepo{qavawa u ovoj godini za- didati ponesu sa sobom vi{e ri, pekari, mesari, viqu{kaposlilo se oko 200 qudi i to primeraka radne biografije. risti, voza~i, magacinski i najvi{e sa ~etvrtim stepenom A. L.

Fo to: F. Ba ki}

Za jav nu ra sve tu 677 mi li o na Novi Sad }e ove godine ulo`iti 677 miliona dinara u popravku javne rasvete, tako da }e ~ak i me|ublokovski prostor dobiti novo osvetqewe.U gradu je planirana zamena stubova i svetiqki, dok }e se u prigradskim mestima raditi samo zamena nesipravnih svetiqki. Javna rasveta u Novom Sadu i Petrovaradinu redovno se me-

wa - po dogovorenom rasporedu, po prijavi gra|ana, ili posle snimawa terena. Tako|e redovno se odr`ava i javna rasveta u Sremskoj Kamenici, Veterniku, Bege~u, Kisa~u, Futogu, Rumenki, Stepanovi}evu, na ^eneju, Ka}u, Budisavi, Koviqu, Bukovcu, Ledincima i Starim Ledincima. Kako navode u Zavodu za izgradwu grada, plani-

rano je da se, umesto starih svetiqki sa `ivinim sijalicama, postave nove sa natrijumovim, ili metalhalogenim sijalicama, koje daleko boqe osvetqavaju, pove}avaju bezbednost, du`i im je vek trajawa, a ujedno je i mawa potro{wa elektri~ne energije. U prigradskim naseqima mewa}e oko 6.000 svetiqki. Na Te-

lepu, Klisi i u drugim delovima grada gde postoji nadzemna mre`a bi}e zameweno oko 1.000 svetiqki. U me|ublokovskim prostorima na Limanima, Novom nasequ i drugim delovima grada bi}e zameweno 2.750 stubova i svetiqki. Trenutno se radi na Limanu, a potom }e na red do}i Novo naseqe i ulice u {irem centru. Q. Na.

DEO LIMANA I SREMSKE KAMENICE

[est sa ti su vih sla vi na Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas }e bez vode biti deo Bulevara cara Lazara od Ulice Ive Andri}a do Balzakove i Ulica Banovi} Strahiwe. Vode ne}e biti od 8 do 14 sati. Vode ne}e biti ni u Sremskoj Kamenici u nasequ Ribwak, Kameni~kom putu i gorwi delovi Kamenice od Zmajevog trga pa navi{e. Vode ne}e biti od 9 do 11 ~asova. B. M.

Ser vij ski po kro vi teq srp ske kul tu re Georgije - \or|e Servijski, ro|en 29. septembra 1780. kao de~ak je ostao bez roditeqa, a wegov otac, trgovac iz ^erevi}a, bio je izuzetno bogat. Kupuju}i ogromno imawe u dana{wem Novom Kne`evcu, dobio je i plemi}ku titulu. Georgije -

\or|e je od starateqa dobio neokrwen roditeqski imetak, i znatno ga uve}ao. Bio je veliki darodavac srpske kulture, a, umro je 1854. u Be~u ne napisav{i testament. Zato su wegovo imawe razdelili mnogobrijni daqi ro|aci. N. C.

Lu le ce le Sr bi je na iz lo `bi Sve~ano otvarawe izlo`be ’’Lule iz muzejskih zbirki Srbije’’ autorke vi{eg kustosa-arheologa Divne Ga~i} odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Dunavskoj 29. Posetioci }e izlo`bu mo}i da vide radnim danima, sem ponedeqka, od 10 da 17 ~asova i subotom od 14 do 20 ~asova. S. K.

PO@AR PROGUTAO POZNATU HAMBURGERIJU

Iz me wen sa o bra }aj u Kra qe vi }a Mar ka

Iz go reo „Mek Pjo le”

Zbog radova na izgradwi vrelovodnog prikqu~ka u Ulici Kraqevi}a Marka od broja 16 do broja 18 re`im saobra}aja }e biti privremeno izmewen. Saobra}aj }e se preusmeravati sa jedne na drugu traku kolovoza uz naizmeni~no propu{tawe. G. ^.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po`ar u kome je izgorela hamburgerija „Mek Pjole“, koja se nalazi kod teniskih terena na Bulevaru oslobo|ewa, izgorela je u utorak uve~e oko 23 ~asa. Kako nezvani~no saznajemo, na mesto po`ara su stigla dva vatrogasna kamio-

na, ali po{to je objekat od plastike, ubrzo je izgoreo ceo inventar. Po`ar je uga{en oko jedan sat ujutru, a povre|enih nije bilo. Pretpostavqa se da su uzrok instalacije. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak29.septembar2011.

dnevnik

U PO NE DE QAK PO ^I WE TRA DI CI O NAL NA MA NI FE STA CI JA

„De~ja nedeqa” puna radosti Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja po sve }e na de ci „De~ ja ne de qa” odr `a }e se od 3. do 9. ok to bra, a sve ~a no otva ra we za ka za no je za po ne de qak u 11 ~a so va u In klu -

dvo jio 1,6 mi lion di na ra za odr `a va we ove ma ni fe sta ci je - iz ja vi la je na kon fe ren ci ji za no vi na re ~la ni ca Grad skog ve }a za du `e na za so ci jal nu za {ti tu i

Pred sta ve, iz lo `be, pre da va wa, ra di o ni ce i pe sni~ ki su sre ti sa mo su deo ono ga {to }e se odr `a va ti u ~ast de ce i de tiw stva BI CI KLI STI HU MA NI TAR CI NA [TRAN DU

„Smeh joga” za goste na dva to~ka

Bi ci kli sti hu ma ni tar ne or ga niz ci je „Strit ek{n” po se ti li su ju ~e [trand, gde su ih do ~e ka li ~la no vi „Smeh klu ba No vi Sad”, ko ji su de mon stri ra li osno ve, ta ko zva ne, smeh jo ge. Hu ma ni tar na ak ci ja, u ko joj u~e stvu je {e sto ro bi ci kli sta, na me we na je afri~ koj de ci uli ce, a za po ~e ta je 7. av gu sta u Lon do nu. Bi ci kli sti su ta da kre nu li na put dug 12.000 mi qa kroz 30 ze ma qa, ra di pri ku pqa wa po mo }i za afri~ ku de cu. Na pu tu do ju `no a fri~ kog gra da Kejp taun bi ci kli sti se ve} ne ko li ko da na na la ze u na {oj ze mqi. B. M.

Leki} piju i u „Radosnom detiwstvu”

Mali{ani slikaju za bebe tra ja wu od tri me se ca, dru go pla si ra ni }e me sec da na bes plat no po ha |a ti {ko lu sli ka wa u ate qeu – ga le ri ji „Art me dia”, a treæ}plasirani }æe do bi ti bes plat nu pro sla vu ro |en da na u vrti}æu „Ma da ga skar„. Sav no vac od pro da tih ra do va, kao skro man do pri nos ma lih sli ka ra, bi }e upla }en na ra ~un fon da B92, ko ji je po kre nuo ak ci ju „Daj mo {an su be ba ma”, za ku po vi nu no vih in ku ba to ra. B. M.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Mu{karci, novac i ~okolada”

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Mu {kar ci, no vac i ~o ko la da“ Mene van Prag, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Mu {kar ci, no vac i ~o ko la da su pra va oda @e ni, we noj in di vi du al no sti i bor be no sti u sa vre me nom sve tu ko ji joj nu di ta ko mno go var qi vih stva ri, sa mo na iz gled slat kih kao ~o ko la da. Ma ja, glav na ju na ki wa ro ma na, tra ga za mu {kar cem i po slom o ka kvim je od u vek sa wa la. Put do ostva re wa we nih sno va ni je ni ma lo lak, ali je de sti na ci ja ~a rob na – slo bo da i sprem nost za `i vot, ka kav god da je on. Sa vr {en pro tiv o trov za dan pun stre sa. A. Va.

DNEV NIK I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Qudi delfini”

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ da nas }e mo da ri va ti kwi gom. Dvo je ~i ta la ca ko ji se pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge „Qu di del fi ni” Torstena Krola. Kwi ge mo gu da se pre u zmu u pro dav ni ci „Me ga {op”, na Ke ju `r ta va ra ci je 8. Rad no vre me pro dav ni ce je od 7.30 do 21 ~as. Tor sten Krol je austra lij ski pi sac ko ji `i vi i ra di u Kvin slen du. Pi sac se ne po ja vqu je u jav no sti, te me di ji do sta spe ku li {u o we go vom pra vom iden ti te tu. Par go di na na kon Dru gog svet skog ra ta, ne ma~ ka udo vi ca Hel ga, sa svo ja dva si na, Eri hom i Ce pi -

jem, do la zi u Ve ne cu e lu gde }e se uda ti za svog de ve ra Kla u sa, le ka ra po stru ci, ko ji je do bio po sao na na la zi {ti ma naf te du bo ko u xun gli. Avion, ko jim }e svi za jed no po le te ti, ule }e u stra {nu trop sku olu ju i pa da u re ku u za ba ~e nom pod ru~ ju Ama zo ni je. Spa sa va ju ih Ja jo mi ji, izo lo va no in di jan sko ple me, ko je u wi ma vi di ze maq sku in kar na ci ju ~a rob nih del fi na… U su da ru dve kul tu re, gde se oprav da no po sta vqa pi ta we ko ja je ona „pri mi tiv na“, na po vr {i nu iz bi ja ju sve skri ve ne stra sti, vr li ne i ma ne ak te ra ove ve ~i te qud ske dra me ko ja se zo ve `i vot. A. L.

^ITAOCI PI[U SMS Grad ski oci, in te li gen ci jo, pi sme ni… ne za tva raj te nam kul tur nu ba {ti nu an ti kvar nu kwi `a ru “Or fe lin”! Me sto joj je ta mo gde je, po red Grad ske bi bli o te ke - svi ma pri stu pa~ no. Po mo zi mo Va si i we go voj po ro di ci u o~u va wu ove sve ti we, ko je su i sve tu ret ke, a na ko ju su No vo sa |a ni po no sni! 064/3191... * * * Ja bo ga mi ne bi do zvo lio tak si sti ma po sku pqe we jer }u na kra ju mo ra ti da se vo zam sa obi~ nom ra jom u auto bu si ma. A to bi mi ve o ma ugro zi lo moj „so ci jal ni mir „ ! 064/2466...

po seb nih po {tan skih mar ki ca i auto bu skih ka ra ta ko je se pro da ju to kom ove ne de qe, ide u fon do ve za re a li za ci ju pro gra ma ko ji su na me we ni de ci u gra do vi ma i op {ti na ma u dr `a vi. J. Zdje la re vi}

PRO GRAM ZA MALI[ANE SA HRO NI^ NIM OBO QE WI MA

HU MA NI TAR NA MA NI FE STA CI JA

Hu ma ni tar na ma ni fe sta ci ja „Ar tov ci i ma da ga skar ci”, u sklo pu ko je n æ o vo sad ski ma li {a ni sli ka ju omi qe ne cr ta ne ju na ke, dru ga re, ma me i ta te, de ke i ba ke, odr `a va se u PU „Ma dak skar” u Fu to {koj uli ci 119. Pro daj na iz lo `ba ra do va ko je su de ca na sli ka la u to ku ma le li kov ne ko lo ni je odr `a }e se su tra od 17 sa ti, kao i kao i za bav ni pro gram ani ma to ra „Mi ni klu ba’’. Naj bo qi mla di sli kar dobi}æe bes pla tan bo ra vak u vrti}uæ u

bri gu o po ro di ci i de ci Sawa Stojanovi}. Shod no te mi, ovo go di {wi mo to „De~ je ne de qe” su sti ho vi Qubivoja R{umovi}a - „De ce ima raz ne, al’ sva ko de te je li ~ost, raz li ke ni su ka zne, u raz li ka ma je na {a sli~ nost”. Ismet Ati} iz or ga ni za ci je „Stra da” ko ja je or ga ni zo -

ziv no kre a tiv nom cen tru [O SO „Mi lan Pe tro vi}” na No vom na se qu. - „De~ ja ne de qa” obe le `a va se svu da u sve tu uvek pr ve ne de qe ok to bra. Sva ke go di ne jed na te ma je do mi nant na, a ovog pu ta ak ce nat je na de ci sa smet wa ma u raz vo ju. Grad je ove go di ne iz -

va la kom ple tan pro gram „De~ je ne de qe” ka `e da }e ne de qa po sve }e na de ci bi ti is pu we na sa ~ak 143 raz li ~i ta pro gra ma u ko ji ma }e u~e stvo va ti pre ko dve hi qa de de ce pred {kol skog i osnov no {kol skog uz ra sta, a o~e ku je se vi {e od de set hi qa da po se ti la ca. Pred sta ve, iz lo `be, pre da va wa, ra di o ni ce i pe sni~ ki su sre ti sa mo su deo ono ga {to }e se sle de }e ne de qe odr `a va ti u ~ast de ce i de tiw stva. Na ~el ni ca Grad ske upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu Vera Grkavac do da la je da deo nov ca od pro da tih ula zni ca za pro gra me,

U Pred {kol skoj usta no vi „Ra do sno de tiw stvo” od ove {kol ske go di ne uve de na je no vi na, ve za na za zdrav stve nu za {ti tu de ce ko ja po ha |a ju ovu usta no vu. Na i me, ubu du }e }e i ma li {a ni obo le li od po je di nih lak {ih hro ni~ nih bo le sti mo }i bez bed ni je da pro vo de da ne s dru ga ri ma. - Pra vi mo pri la go |en pro gram za de cu s hro ni~ nim obo qe wi ma, a to kon kret no zna ~i da }e le ka ri i me di cin ske se stre ko ji ra de u na {oj usta no vi, uz sa gla snost ro di te qa i le ka ra iz Do ma zdra vqa, ta kvim ma li {a ni ma mo }i da da ju te ra pi ju, ko ju oni ve} pi ju, i dok su u vr ti }u, ako za to ima po trer be - ka `e za na{ list di rek tor Borislav Samarxi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ro di te qi ~i ja de ca ima ju ne ku hro ni~ nu bo lest bi tre ba lo to oba ve zno da pri ja ve vas pi ta ~u, da ka `u ko ju te ra pi ju pi je de te ili na ko ju je hra nu aler gi~ no. Ta ko |e, tre ba lo bi da do ne su me di cin sku do ku men ta ci ju ka ko bi me di cin sko oso bqe mo -

glo u sva kom mo men tu da ima uvid u wi ho vo zdrav stve no sta we. Ipak, ovo se ne od no si na sve bo le sti. Pri me ra ra di, de ca ko ja ima ju hro ni~ ni bron hi tis,

obo qe wa ne mo gu i ne sme ju na {i rad ni ci da da ju le ko ve - is ti ~e Sa mar xi}. Na{ sa go vor ni na vo di da ve }i ma ma li {a na kod ku }e po pi je te ra pi ju, a sma tra da je ovo po -

Vr ti} ne do sti àn za 300 dece Di rek tor Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Borislav Samarxi} ka è za na{ list da ne }e bi ti no vih pro {i re wa kvo ta za upis u vr ti }e. To ne }e bi ti mo gu }e sve dok se ne za vr {i iz grad wa ob da ni {ta u Rad ni~ koj 20. - Li stu ~e ka wa sa 2.100 de ce, ko li ko ih je bi lo na kon kon kur sa, sve li na 300 ne u pi sa ne de ce {to do sa da ni je ni kad bi lo. Na kon za vr {et ka vr ti }a u Rad ni~ koj, li sta ~e ka wa ne }e po sto ja ti tvr di Sa mar xi} i do da je da je sa da na po te zu grad ko ji tre ba da ras pi {e ten der za iz vo |a ~a ra do va. Ka ko je na ja vqe no iz Grad ske upra ve za obra zo va we, te meq vr ti }a u Rad ni~ koj 20, ko ji }e se pro sti ra ti na 3.000 kva dra ta, tre ba lo bi da bu de po sta vqen ovog me se ca. Pred vi |e no je da ra do vi tra ju do pro le }a, na kon ~e ga }e bi ti me sta za jo{ 350 ma li {a na. aler gi ju na ne ku vr stu hra ne, bla ì ob lik epi lep si je ili su pri li kom tem pe ra tu re ra ni je ima li fras mo gu da pri ma ju le ko ve u vr ti }u, dok za ne ka te à

seb no do bro pri li kom pu to va wa, jer }e sa da i de ca obo le la od hro ni~ nih bo le sti mo }i da idu na pe to dnev ne eks kur zi je ili jed no dne ve iz le te.

Ina ~e, ovo se od no si sa mo na te ma li {a ne, a ni ka ko i na de cu ko ja ima ju ne ko akut no obo qe we. To zna ~i da uko li ko ne ko zdra vo de te do bi je bron hi tis ili se pre hla di, ne bi tre ba lo da do la zi u vr ti}, ve} da osta ne ku }i da pre le ì. Go vo re }i o ovom pro ble mu, Sa mar xi} ka è da ve li ki broj ro di te qa do vo di svo ju prer ha |e nu ili bo le snu de cu u ko lek tiv i ti me sa mo ugro à va ju zdra vqe dru gih ma li {a na. - Za po sle ni se pr ven stve no ba ve pre ven ti vom, a tu su se po ka za li kao uspe {ni, jer ka da se po ja vi ne ka epi de mi ja u vr ti }i ma su de ca bez bed na. Mo ram da na gla sim da vas pi ta ~i ima ju pra vo i mo ra ju da po zo vu ro di te qe te le fo nom ako se wi ho vo de te raz bo li za vre me na sta ve, a du `nost je ro di te qa da do |u po svo je de te - za kqu ~io je Sa mar xi} uz opa sku da ima i slu ~a je va ka da ro di te qi ne }e da se ja ve na mo bi li te le fon iako zna ju da ih zo vu iz vr ti }a. Q. Na to {e vi}

SLE PI MA I SLA BO VI DI MA PO TREB NO STR PQE WE

Novi zvu~ni semafori tek dogodine Zvu~ ni se ma fo ri, na me we ni sle pim i sla bo vi dim oso ba ma, ko ji su po sta vqe ni pre ne ko li ko go di na u {i rem cen tru gra da, uglav nom ne ra de. Po red to ga, po sto je }a zvu~ na sig na li za ci ja je pre va zi |e na i za sta re la, jer su u me |u vre me nu usta no vqe ni evrop ski stan dar di za zvuk, ta ste re i sim bo le, ko ji su na {li pri me nu u mo der nim ure |a ji ma ko ji se ugra |u ju na po sto je }e se ma fo re {i rom Evro pe. U Za vo du za iz grad wu gra da ka `u da su po ~e li sa re {a va wem ovog pro ble ma, ma da ovo go di {wim Pro gra mom ure |i va wa gra |e visnkog ze mqi {ta ni su pred vi |e na sred stva za ovu na me nu, ali da se o~e ku ju sle de }e go di ne.

Kra jem pro {le go di ne mon ti ran je prob ni ure |a ji na ras kr sni ci uli ca Jov na Su bo ti }a i Mi le ti }e ve, ali su ih ne po zna ti van da li br zo uni {ti li. Na kon to ga, ure |a ji su po no vo po sta vqe ni, me |u tim, pre ne ko li ko da na su po no vo de mo li ra ni. U ZIG- u ka `u da im je ova ras kr sni ca na ro ~i to va `na, jer je vr lo pro met na i da im je po treb no da do bi ju po vrat nu in for ma ci ju od oso ba ko je ko ri ste ove se ma fo re. Do da tan pro blem, kod po nov nog na ru ~i va wa ovih ure |a ja od pro iz vo |a ~a, ka ko is ti ~u, pred sta vqa ju utro {e no vre me i no vac. U ove se ma fo re ugra |en je ta ster za na ja vu pre la za, ko ji se ogla {a va zvu kom ogra ni ~e nog do -

me ta, ka ko ne bi ome tao sta na re okol nih zgra da. Po sle na ja ve sle pog ili sla bo vi dog li ca i sa po ja vom ze le nog sve tla , star tu je se ton ogla {a va wa pre ko zvu~ ni ka ko ji oba ve {ta va da je slo bo dan pre laz, a ja ~i na zvu ka se auto mat ski pri la go |a va okol noj bu ci. Ka ko is ti ~u u Za vo du za iz grad wu gra da u stal nom su kon tak tu sa pred stav ni ci ma udru `e wa i or ga ni za ci ja sle pih i sla bo vi dih, ~i ja mi {qe wa, su ge sti je i pri med be }e bi ti od pre sud nog zna ~a ja za ko ji }e se tip ure |a ja opre de li ti. Tek ka da za jed ni~ ki raz mo tre sve pred no sti i ma ne no vih ti po va zvu~ ne sig na li za ci je, de fi ni sa }e se da qe ak tiv no sti. G. ^et nik Fo to: R. Hayi}

065/47-66-452

Stare kwige zaslu`uju kupce }a ja (i po sta vi ti no ve kon tej ne re kod br.2) u Ma je vi~ koj uli ci? 063/5846... * * * O}e’l se ne ko se ti ti da na pra vi pe {a~ ku i bi ci kli sti~ ku sta zu od Par ti zan ske do Te o do ra Man di }a (do “Uni ve ra 021” i DP “No vi Sad gas” ) kad su tu ve} sve ma {i ne i rad ni ci ko ji ra de na pro {i re wu de la Sen tan drej skog pu ta? 065/5206...

* * * Da li je nor mal no da do ma }in stvu iz Ko vi qa, ko je bro ji {est ~la no va ni je obez be |e na kan ta za sme }e?! 060/6628...

* * * Pi {e te o sve mu na {i ro ko i na du ga~ ko. Pi {i te i o po za di ni na pa da mla dih Ma |a ra na de cu dru ge na ci o nal no sti. Da je obr nu to, Ma |a ri bi ve} bi li u Bri se lu. Bit na je po za di na slu ~a ja. Ko je tu de cu in stru i sao da to ura de? 060/5053...

* * * Mo `e li sa o bra }aj na (i ko mu nal na) po li ci ja us po sta vi ti je dan smer sa o bra -

* * * Do bro bi bi lo ka da bi na rod mo gao da do bi je ne po vra tan kre dit na svo ju

pa met, pa ka da do |u iz bo ri ku pe ono {to im od go va ra, a ovi iza bra ni da se po ku pe, ne mo ra ju ni {ta da vra te jer ni ne mo gu. 060/0227...

* * * Te me rin ske var va re u za tvor. Ka ko je mo gu }e da isto li ce na pad ne dva pu ta za 15 da na? Za {to ni je od mah za tvo ren? [ta ra di po li ci ja? 061/16104... * * * U do mu zdra vqa na {al te ri ma la bo ra to ri je pra va pi ja ca. Ho }e te da se ura di ovo ili ono, ako ne pri sta ne{, ne }e sve ana li ze ura di ti {to je le kar na pi sao. Do kle vi {e. 064/2921... * * * Gra do na ~el ni ~e ne od re |uj te sa mo voq no dam ping ce nu. Za kon je do net

da bi se to spre ~i lo. Te ma je eko nom ska ce na. 063/5711... * * * Pa ne mo gu da ve ru jem, to li ko glad nih...bez po sla.. bez kro va nad gla vom, a ta mo ne ki Vre ba lov po kla wa kqu ~e ve i to ko me... pe vaq ki. E, Vre ba lo ve oda je te pre zi me. 064/8442... * * * Ako je Me sna za jed ni ca ne mo} na, tre ba iza bra ti no vi sa vet i qu de ko ji }e se bo ri ti za Rot kva ri ju. Ni je po la go di ne da ne ma ra sve te, ve} dve go di ne se tra `i da se oslo bo de kan de la be ri iz kro {wi dr ve }a. 069/1334... * * * Dra gi na {i su gra |a ni, vi 8.000 ko ji ni ste po di gli svo ja do ku men ta, rok je pr vi ok to bar, po sle svi po no vo da va de, pa bi se na u ~i li pra vi la i re da da SUP ni je na vre me iz ra dio, svi bi zi nu li ka ko ne po {tu ju dat rok. 063/7606...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Novosa|ani u busevima 100 miliona puta godi{we

Bi lo ne ka da…

stav ni ka Gra da i pred u ze }a.U naj te `im uslo vi ma ra da 1996. i 1997. go di ne ku pqe no je iz sop stve nih pri ho da 50 “vol vo” {a si ja. Ve li ka ob no va vo znog par ka usle di la je

2005. go di ne ka da je pot pu no re mon to va no 45 so lo i 20 zglob nih auto bu sa i ku pqe no 12 so lo i {est zglob nih auto bu sa. Te go di ne ku pqen je i pr vi auto bus na gas.

U vo znom par ku fir me sa da je 240 auto bu sa. Da nas je GSP sa vre me no or ga ni zo va no pred u ze }e sa raz vi je nom mre `om po la za ka u grad skom, pri grad skom i me |u me snom pre vo zu. Go di {we pre ve ze pre ko sto ti nu mi li o na put ni ka, a broj ko ri sni ka uslu ga se ne pre kid no po ve }a va.Fir ma po sled wih go di na po kla wa pa `wu ta ko zva noj so ci jal noj funk ci ji jav nog pre vo za, pa ta ko go di {we iz da 30.000 bes plat nih go di {wih ka ra ta za 15 ka te go ri ja po vla {}e nih ko ri sni ka.Po po vla {}e nim ce na ma pro da ju se i mar ki ce za pre voz stu den ti ma |a ci ma i pen zi o ne ri ma.

JU^E PRED GRADSKOM KU]OM

I dabldeker slavio jubilej Po do vom ve ka po sto ja wa ja vog pre vo za u No vom Sa du mo gu se u bli zi ni va `nih sa o bra }aj ni ca u gra du vi de ti pa noi sa sli ka ma o isto ri ja tu jav nog pre vo za put ni ka. Da nas }e u grad skim auto bu si ma ko ji ima ju mo ni tor (45 vo zi la) bi ti pri ka zi van film o raz vo ju pre u ze }a. Po vo dom zna ~aj nog ju bi le ja ju ~e je par ki ra no ne ko li ko auto bu s a u bli z i n i Grad s ke ku } e. Me |u wi ma je dablde ker iz 1958. i tek ku pqe ni auto bu si. Rad ni ci GSP-a ju ~e su ceo dan po sta vqa li iz lo `bu fo to gra fi ja o raz vo ju pre vo za u na {em gra du. No vo sa |a ni }e 32 fo to gra fi je mo }i da vi de i to kom ok to bra. Tekst i foto: Zorka Deli}

Na tabli opet Ujvidek La ti no vi} je da qe na po me nuo da se u No vom Sa du, rav no prav no i u zva ni~ noj upo tre bi po red, srp skog ko ri sti i ma |ar ski, slo va~ ki i ru sin ski je zik i wi ho va pi sma. - Po no sni smo i na wih i na sve osta le je zi ke na ci o nal nih za jed ni ca ko ji tu `i ve. No vi Sad je ta kav, bo gat raz li ~i to sti ma, za to je i Uj vi dek. Ta ko je bi lo i ta ko }e i bi ti – re kao je on. La ti no vi} je ta ko |e za tra `io od po li ci je i nad le `nih or ga na da eks tre mi sti i hu li ga ni bu du ka `wa va ni. A. L.

SNS: [tetno zatvarawe „Orfelina” Na ja vqe no za tva ra we „Or fe li na”, je di ne an ti kvar ne kwi `a re u No vom Sa du, od stra ne ~el ni ka Grad ske bi bli o te ke, ko ja im je iz naj mi la pro stor za tu na me nu, za Srp sku na pred nu stran ku pred sta vqa sa mo lo gi ~an sled ne lo gi~ nih, ne ra zum nih i kul tur no {tet nih po te za grad ske vla sti, re ~e no je u sa op {te wu Grad skotg od bo ra SNS . To kom tro i po go di {we vla da vi ne ak tu el ne grad ske vla sti, ka ko da qe na vo de iz SNS-a, No vi Sad je sve den na mar gi ne kul tur nih do ga |a wa. Ne dav no po li ti~ ko ime no -

va we no vog di rek to ra Grad ske bi bli o te ke, na rav no bez ras pi sa nog kon kur sa, ~la na Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Mi lo {a Pan ko va, ve} je da lo o~e ki va no ne ga ti van re zul tat, oce wu je SNS. Po sle sa mo ne ko li ko me se ci u fo te qi, we mu }e „po }i za ru kom” da ise li je di nu an ti kvar nu kwi `a ru u No vom Sa du, i ti me us kra ti za do voq stvo oku pqa wa, dru `e wa i edu ko va wa, pr ven stve no ~i ta o ci ma tre }e ge ne ra ci je, ko ji ma je to me sto du gi niz go di na pred sta vqa lo dru gi dom, za kqu ~u je se u sa op {te wu iz SNS-a. A. L.

U ORGANIZACIJI DSS

Po~ast vajaru \or|u Jovanovi}u Po vo dom 150 go di na ro |e wa pr vog srp skog va ja ra \or |a \o ke Jo va no vi }a Grad ski od bor De mo krat ske stran ke Sr bi je or ga ni zu je sve ~a nu aka de mi ju ve ~e ras u 19 ~a so va u Srp skoj aka de mi ji na u ka i umet no sti Pla to ne u mu, u Pa {i }e voj uli ci 6. U sa op {te wu DSS-a na vo di se ka ko je ovaj umet nik ne pra ved no za po sta vqen od stra ne grad skih vla sti i da ma lo No vo sa |a na zna da je u Du nav skom par ku skulp tu ra Nim fe, kao i skulp tu ra Her me sa na ku po li zgra de Srp ske ban ke, we gov rad. A. L.

BIBLIOTEKA NE]E NAPLA]IVATI ZA DOCWU

Kwige vratiti do 15. oktobra

Grad ska bi bli o te ka u No vom Sa du oba ve {ta va svo je ~la no ve ko ji u du `em vremnskom pe ri o du ni su vra ti li

kwi ge u bi bli o te ke da to mo gu da u~i ne do 15.ok to bra. Do tog da tu ma, kwi ge }e mog vra ti ti bez nov ~a ne na kna de. S. K.

Nadmetawe za prodajna mesta

Pred u ze }e “Tr `ni ca” ras pi sa lo je oglas o jav noj li ci ta ci ji za re zer vi sa we pro daj nih me sta na no vo sad skim pi ja ca ma. Li ci ta ci ja za pro daj na me sta na Fu to {koj, Li man skoj, Sa te lit skoj, Kvan ta {koj i Pe tro va ra din skoj pi ja ci odr `a }e se su tra u 9 ~a so va u pro sto ri ja ma JKP “Tr `ni ca”, @i ke Po po vi }a 4. Ras pi san je i oglas o jav noj li ci ta ci ji za da va we po slov nog pro sto ra u za kup na Te me rin skoj, Ri bqoj i Naj lon pi ja ci. Li ci ta ci ja }e se odr `a ti 4.ok -

to bra u 9 ~a so va u pro sto ri ja ma “Tr `ni ce”. De taq ni ja oba ve {te wa mo gu se do bi ti u ovom pred u ze }u ili na te le fon 021/480-85-18. S. K.

OVE GODINE POSLEDWA PIJACA ZDRAVE HRANE

„Moj sala{” ispred Spensa

Pi ja ca „Moj sa la{„, 15. po re du i po sled wa za ovu go di nu, bi }e odr `a na da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Go sti pi ja ce bi }e Ba {to van ska sek ci ja Ro ta ri klu ba, a sva za ra da do bi je na pro da jom s ovog {tan da na me we na je Na rod noj ku hi wi u No vom Sa du. Sa ku pqe -

na po mo} bi }e pre da ta 17. ok to bra, na Svet ski dan glad nih. U 19 ~a so va gru pa stu de na ta }e pri re di ti atrak ti van per for mans s ba kqa ma. Na pi ja ci„Moj sa la{“ mo `e da se ku pi svo se zon sko po vr }e, za tim ko zji sir, tra di ci o nal ni ko la ~i i pro iz vo di od me da. I. D.

SUTRA I PREKOSUTRA

Ponovo „Cvetna pijaca” Dru ga je se wa „Cvet na pi ja ca” odr `a }e se su tra i pre ko su tra na pla tou is pred Spen sa, od 8 do 20 ~a so va. Na pi ja ci }e se pred sta vi ti mno go broj ni pro iz vo |a ~i se zon skog i sak sij skog cve }a, sad ni ca i opre me za ure |e we dvo ri {ta, ba {ti i bal ko na. Po -

AKCIJA LSV NA PUTU ZA KA] ^la no vi Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne o~i sti li su ju ~e ta blu na ula zu u grad, kod nad vo `wa ka na pu tu za Ka}, na ko joj je pre ne ko li ko da na ne ko spre jom pre {kra bao nat pis Uj vi dek, na po mi we se u sa op {te wu te stran ke. Tom pri li kom pred sed nik GO LSV No vi Sad Ra do van La ti no vi} je re kao da se Li ga 21 go di nu bo ri pro tiv sva kog ob li ka ne tr pe qi vo sti i da su se Li ga {i ju ~e ta mo oku pi li da sim bo li~ no po ka `u ka ko ne da ju da bi lo ko, ma kar i spre jom, na ru {a va me |u na ci o nal ne od no se u No vom Sa du.

„TR@NICA” RASPISALA LICITACIJE ZA PIJACE

VEK JAVNOG PREVOZA U GRADU

Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad” da nas i su tra obe le `a va sto ti nu go di nu or ga ni zo va nog jav nog pre vo za. Tram vaj, ko ji je kre nuo No vim Sa dom 30. sep tem bra 1911. go di ne, za me ni li su 1958. go di ne auto bu si. Te go di ne tram vaj je pot pu no uki nut. Od lu kom Na rod nog od bo ra sre za No vi Sad, Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e se pre se li lo na sa da {wu lo ka ci ju na Fu to {ki put. Ve} 1969. u vo znom par ku pred u ze }a bi lo je 110 auto bu sa, te go di ne je ku pqe no ~ak 70 no vih “vol vo” vo zi la. Od lu kom Skup {ti ne gra da pred u ze }e po sta je jav no i u nad le `no sti Gra da. Uki da se Rad ni~ ki sa vet i fir mom upra vqa Uprav ni od bor sa sta vqen od pred -

~etvrtak29.septembar2011.

nu du }e upot pu ni ti pro iz vo |a ~i or gan ske hra ne i me da, de se tak pro iz vo |a ~a ru ko tvo ri na, a mo }i }e da se pa za re pro iz vo di umet ni~ kih i sta rih za na ta. Na red na „Cvet na pi ja ca” odr `a }e se 14. i 15. ok to bra. J. Z.

SVI IMAJU PRAVO NA @IVOTNU NADU

Deci ulice tesno u Svrati{tu U Svra ti {te za de cu ko ja `i ve na uli ci sva ko dnev no do la zi oko 30 de ce, s tim {to se ta ci f ra to k om zi m e udvo stru ~i ili utro stru ~i. Pro stor od 64 kva drat na me tra, ko j i je obez b e d i l a Grad s ka upra va za so ci jal nu za {ti tu, odav no je “pro bi jen”, na po me nu la je za na{ list su per vi zor Svra ti {ta Ani ta Jak {i}. - Svra ti {te po vre me no ko ri sti 188 de ce uz ra sta od ~e ti ri do 19 go di na, ali te ren ski vo lon te ri ima ju kon takt sa jo{ pre ko 400 de ce, a ciq nam je da i oni po sta nu ko ri sni ci na {ih uslu ga - ka za la je Jak {i}. Svra ti {te za de cu uli ce na me we no je de ci ko ja ve li ki deo da na pro vo de na uli ca ma pro s ja ~ e } i ili sa k u p qa j u } i se kun dar ne si ro vi ne iz kon tej ne ra, a no }i u na pu {te nim ku } a m a, ba r a k a m a, par k o v i ma... Ima i de ce ko ja do la ze iz ra se qe nih po ro di ca i ne hi gi jen skih na se qa. Svra ti {te je otvo re no u fe bru a ru pro {le go di ne, na Bu le va ru oslo bo |e wa 28, s ci qem da se ma li {a ni osna `e, jer ve }i na de ce ne ma ni zdrav stve nu ni so ci jal nu za {ti tu, pa ni mo gu} nost {ko lo va wa i le ~e wa, na po me nu la je na {a sa go vor ni ca. - Hra nu do bi ja mo iz ku hi we Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo”, obez be |u je mo

me re hi gi je ne, osnov ne me di cin ske in ter ven ci je, sa ve to va wa sa psi ho lo gom, pe da go -

je su per vi zor Svra ti {ta. Do da j e da je dis k ri m i n a t iv n o ras po lo `e no dru {tvo ve li ka

U Svrati{te svakodnevno dolazi oko 30 dece, a zimi dvostruko ili trostruko vi{e. Povremeno u wemu bude 188 dece uzrasta od ~etiri do 19 godina, ali terenski volonteri imaju kontakt sa jo{ preko 400 {ti}enika gom, so c i j al n im rad n i k om, prav ni kom i {to je kqu~ no mi smo most iz me |u te de ce i dr `av nih in sti tu ci ja - uka za la

pre pre ka u ukqu ~i va we ove de ce u nor ma lan `i vot. Po red ovih uslu ga, oko 30 vo lon te ra u~e stvu je u ra znim

sva ko dnev nim ra di o ni ca ma s de com, od kre a tiv nih, pre ko edu ka tiv nih do pre ven tiv nih. Ta ko |e, de ci skre }u pa `wu na ri zi ke s ko ji ma se su o ~a va ju na uli ci, a to su ri zi ci od sek su al no pre no si vih bo le sti do uzi m a w a psi h o a k t iv n ih sup stan ci. Za hva qu ju }i mo ti va ci ji ko ju de ca do bi ju u Svra ti {tu, kao i uz sa rad wu ro di te qa, oko 50 wih je kre nu lo da po ha |a {ko lu, a de se tak je is ko ri sti lo pro je kat „Dru ga {an sa”, pre ko ko jeg u [ko li za osnov no i sred we obra zo va we „Sve ti Sa va” ima ju bes pla tan pro gram osnov nog obra zo va wa, a ka sni je spe ci ja li sti~ ku obu ku za ne kih 37 po slo va. Svra ti {te za de cu uli ce se odr `a va uz po mo} broj nih do na to ra, po put austrij ske Her bert Ste pic Fon da ci je i In du stri je me sa „Kar neks”, a i broj n a gra | an s ka udru ` e w a or ga ni zu ju ak ci je pri ku pqa ju }i neo p hod na sred stva za de cu uli ce. Me |u tim, od ove go di ne, na osno vu Za ko na o so ci jal noj za {ti ti, lo kal ne sa mo u pra ve ima ju ve }e oba ve ze pre ma svra ti {tu. Pre ma re ~i ma na {e sa go vor ni ce Svra ti {te o~e ku je ve }i pro ce nat iz lo kal nog bu xe ta od na red ne go di ne. I. Dragi}

PROTEST MALIH AKCIONARA „AGROHEMA”

Traè pravdu i parcelu Vi {e de se ti na ma lih ak ci o na ra „Agro he ma” ju ~e se oku pi lo pred ne ka da {wim pred u ze }em ra di do go vo ra ka ko da vra te par ce lu 4143 u po sed pred u ze }a. Pred sed nik Udru è wa ma lih ak ci o na ra @i van Kr sti} ka è da wi ma pri pa da 14 od sto ka pi ta la fir me. Me |u tim, od vla sni ka ne mo gu da do bi ju pra vu ce nu jer obje kat na po vr {i ni od

oko 5,5 hek ta ra u iz gra |e nom de lu gra da sa in fra struk tu rom ko ja je ve o ma vred na, {to vla sni ci ospo ra va ju. Kr sti} ka `e da je u Pri vre dom su du za ka za no ro ~i {te za uvo |e we ste ~a ja 14. ok to bra i ma li ak ci o na ri sum wa ju da }e se do go di ti da se ste ~aj isto vre me no i otvo ri i za tvo ri. On do da je da su se ak ci o na ri vi {e pu ta obra }a li pu tem

pri ja va su du i po li ci ji uka zu ju }i na ne pra vil no sti u po slo va wu ru ko vod stva „Agro he ma”. Na sku pu ma lih ak ci o na ra bio je pred stav nik ve }in skog vla sni ka Vla di mir Veq ko vi}. On je no vi na ri ma de lio sa op {te we pot pi sa no od stra ne fir mi „SMM me ta li i mi ne ra li” i „Far ma hem” u ko jem se ka `e da ih ma li ak ci o na ri uce wu -

ju oko ce ne aka ci ja. U sa op {te wu ka `u da su ak ci o na ri iz gu bi li sud ski spor, po kre nut od stra ne ma lih ak ci o na ra ra di po ni {ta va wa pro da je par ce le 4143. Me |u tim, to pred sed nik Udru `e wa ma lih ak ci o na ra Kr sti} ospo ra va nu de }i obim nu do ku me ta ci ju na ko ji na ~in je spo ro ve de na pro da ja i {ta pi {e u pre su di su da. Z. Deli}

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak29.septembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te „Ala ba ma song” (19) Po zo ri {te mla dih ma la sa la „Cr ven ka pa” (18)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12.10), „Zla to ko sa i raz boj nik” (12.15), „Ma mur luk u Bang ko ku” (22.25), „[trump fo vi” (11.30, 11.45, 13.50, 16, 18.10), „Ka ko se re {i ti {e fa?” (22.10), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10, 16.10, 18.05), „^u var zo o- lo {kog vr ta” (13.30, 15.45), „Le ri Kraun” (20.10), „Po sled wa eks kur zi ja 5” (20.25, 22.30), „Lo {a u~i te qi ca” (20, 22), „Auto mo bi li 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Mi ris ki {e na Bal ka nu” (17.50, 20.10), „Ta lu da qu bav” (18, 20.20, 22.40), „Sa mo dru gar ski” (20, 22.15). Ja dran: „Cir kus Ko lum bi ja” (19), „Tu |e sla |e” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Bi qa na Bo go sa vqe vi}, @i vo sla va Ili}, Iva na Le po je vi} iz Novog Sada, Dra ga na Spa ji} iz Sremskih Karlovaca, Li dia Pan ko vi} iz Kulpina I Mi lin ka Gr wa iz Ba~kog Petrovca, DEÂKE: An |e li na Vu ja no vi}-Pe ro vi}, Da ga na Kne è vi}, Je le na Fi li po vi}, Bra ni sla va Pro da no vi} iz Novog Sada, Di ja na [mit iz Kikinde, Bi qa na An |el ko vi} iz Ba~kog Gradi{ta, Sla vi ca Opar ni ca iz Obrovca, Ma ri ja Du ki} iz Futoga, Ta tja na Mi ti} iz Be{ke i Ber na de ta Vic ko iz Budisave.

saHRaNE Na Alma{kom grobqu danas }e biti sahrawen Vladimir Stevana Komnenov (1930) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Branko Ilije Jelisavac (1930) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Ankica \ura Jeli~in (1932) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen @arko Bogoquba \urovi} (1949) u 13 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

КАМ ПА ЊА ОТ КУ ПА И ПРЕ РА ДЕ ПА ПРИ КЕ У ХОР ГО ШУ

Спре ма се цр ве но за чин ско зла то

ХОР ГОШ: У Прехрамбеној индустрији „Витамин” д. о. о. у Хоргошу увелико одмиче кампања откупа и прераде зачинске паприке. Мада је суша ове сезоне умањила род паприке за трећину, генерални директор „Витамина” Ве се лин ка По по вић очекује да ће бити обезбеђено довољно сировина за годишње потребе прерађивачких капацитета познате хоргошке фирме, која је са произвођачима уговорила нешто веће површине него претходне године за производњу око 6.000 тона црвених плодова. - По традицији прерада зачинске паприке је у „Витамину” најобимнији и најзначајнији посао током године, без обзира што у нашим погонима имамо развијену разноврсну палету прехрамбених производа, зачинских смеша за месне прерађевине, зачина за домаћинство и чајева наглашава директорка Поповић. - Зачинска паприка се у Хоргошу узгаја и прерађује готово два и по века, па је и разумљиво што је „Витамин” лидер у производњи и пласману зачинске паприке на домаћем тржишту, а настојања су да се у наредном периоду повећа пласман и на иностраном тржишту, пре свега у земљама Европске уније. Послујемо стабилно и то нам омогућава да сопственим снагама финансирамо кампању откупа и прераде зачинске паприке.

Си ро ви на за за пр шку у кру гу хор го шког „Ви та ми на”

Прва берба индустријске паприке је завршена, а лепо време омогућава да се пуним темпом одвија и друга, која ће потрајати све до првих мразева. Због великог броја сунчаних дана паприка је доброг квалитета, тако да се готово сав род преузима као првокласни. За килограм сировине „Витамин” произвођачима плаћа 29,40 динара заједно са ПДВом, при чему се половина новца исплаћује одмах по испоруци паприке, а остатак у року од 60 дана, што практикују и други прерађивачи „црвеног злата”, како се још назива овај зачин без којег је незамисливо припремање добрих гурманлука. „Витамин” је већину сировина обезбедио уговарањем производње

НИКО НИЈЕ ЗАИНТЕРЕСОВАН ЗА РАЗВОЈ ЗАПОШЉАВАЊА

Предузетници се нису одазвали ВРБАС: Трибина на тему развоја активне политике запошљавања и стварања партнерских односа са институцијама, удружењима и послодавцима која је требало да буде одржана јуче у Врбасу, није успела, јер се није појавио ниједан предузетник из врбаске општине. Иако је, према речима секретара врбаског Удружења предузетника Велимира Чизмара, позив био упућен на 100 адреса, изгледа да нико није био заинтересован за састанак који је требало да допринесе развоју запошљавања кроз додатно обучавање радне снаге кроз практичан рад. - Не могу да опишем како се осећам, да ли сам жалостан или бесан. Поред добре организације и важног посла који смо хтели да спроведемо, предузетници се нису одазвали. Волео би да предузетници следећи пут дођу јер је то у њиховом интересу, хтели смо да са њима заједно пронађемо начин како да спроведемо оно што смо планирали – рекао је Чизмар.

Састанак је организовало Опште удружење предузетника Врбас, у координацији са Покрајинском службом за запошљавање, уз подршку локалне самоуправе. Директор Покрајинске службе за запошљавање Владимир Срдић није желео да коментарише ситуацију која га је затекла јуче у Врбасу, где се није појавио ниједан предузетник, али је истакао да ће ова служба спровести у наредном периоду започете пројекте. - Пре око три месеца кренула је серија састанака у свим општинама на територији Војводине са циљем да се што више предузетника и послодаваца укључи у креирање специфичних програма запошљавања. Желимо да у комуникацији са послодавцима дођемо до још конктернијих мера и програма које спроводи Национална служба за запошљавање у борби са проблемом број један у Србији, а то је незапосленост – казао је Срдић. М. Кековић

КИКИНДА: Средином октобра, у згради Скупштине општине Кикинда, биће одржано друго јавно надметање за издавање државне земље у закуп. Заинересованима ће бити на располагању земљиште у катастарским општинама Кикинда, Банатско Велико Село, Наково и Нови Козарци, а прва лицитација биће одржана 13. октобра у 16 сати. Наредног дана, 14. октобра, одржаће се лицитација за земљишта у катастарским општинама Банатска Топола и Башаид. За 17. октобар заказано је јавно надметање за

зкуп у катастарским општинама Мокрин, Иђош и Сајан, такође с почетком у 16 сати. Право да учествују на лицитацијама имају правна и физичка лица уписана у регистар пољопривредних газдинстава, а која до 5. октобра поднесу и неопходну документацију. На лицитацији, одржаној средином јула, од понуђених око 11 хиљада хектара, закупцијма је издато пет хиљада хектара обрадивих површина, док је максимални лицитирани износ тада био 45 хиљада динара. А.Ђ.

Други круг лицитације

Концерт српских и јапанских музичара СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У свечаној сали Музеја Срема сутра ће бити приређен концерт ране и класичне музике, на којем ће наступити српски и јапански музичари, учесници пројекта „Јапан у Срему“. Пројект „Јапан у Срему“, који је током друге половине септембра трајао у Сремској Митровици, са циљем унапређења пријатељства и уметничке сарадње Србије и Јапана, обухватио је радионицу токијског градитеља старих клавијатурних инструмената Акихика Јанотабеа, који је овде представио своје ретко градитељско умеће. Том приликом Акихико Јанотабе је овде завршио израду једног барокног клавикорда, који ће бити свечано представљен овдашњој публици, а гост ће овде домаћинима такође предати и вредан поклон који је донео из Јапана: неколико вредних виолина, које су намењене даровитим младим музичарима, ученицима сремскомитровачке Музичке школе „Петар Кранчевић“. На концерту у митровачком Музеју Срема, који почиње у 18 часова, наступиће Ансамбл ране музике „Византика“ чија је чланица, клавијатуристкиња Драгана Нешић осмислила пројект „Јапан у Срему“, а уз овај ансамбл наступиће такође и градитељ Јанотабе, који свира барокну виолину. На програму је такође и наступ виолинисткиње Етсуко Цунозаки, супруге јапанског амбасадора у Србији, која ће уз пратњу Гудачког оркестра МШ „Петар Кранчевић“ изводити музику јапанских аутора, а публици ће се такође представити и најперспективнији млади виолинисти, ученици сремскомитровачке музичке школе. Б. Х.

Ве се лин ка По по вић

Нове хор го шке су пе Поред инвестирања у куповину ораница и механизације, у „Витамину” почетком октобра треба са радом крене и нова најсавременија машина за паковање, која стаје око 200.000 евра. Из хоргошке фирме најављују да ће потрошаче ускоро обрадовати и новим производима. - Крећемо са производњом пет врста супа, које ће се на рафовима наћи за месец дана, почетком новембра. Знамо да је конкуренција жестока, да на нашем тржишту има полуготових супа у кесицама домаћих и иностраних марки, али процењујемо да квалитетом и приступачним ценама ових артикала можемо освојити купце - најављује директорка „Витамина” Веселинка Поповић. са ратарима на подручју Селенче, Стапара, Пивница, Бездана, Бачког Брестовца, Липара, Бачког Петров-

ца и још неких места у Бачкој, који су већ годинама сировинска база хоргошке фабрике.

- И у сушним годинама земљорадници који користе заливне системе имају сигурност у производњи и остварују солидне приносе од 20 до 25 тона по хектару. Опредељење је да и у наредном периоду производњу уговарамо махом са произвођачима који имају могућност наводњавања, што нам представља сигурност да ћемо имати довољно сировина за рад наших прерађивачких капацитета - напомиње Поповић. У односу на друге прерађиваче зачинске паприке „Витамин” је специфичан што је пре више од више од пола века у оквиру ове фирме у Хоргошу започет и унапређиван рад на селекцији и стварању хоргошких сорти слатке и љуте зачинске паприке, као и производњи семена, тако да су на војвођанским пољима оне и најзаступљеније. Ове сезоне најбоље су се показале сорте хоргошке слатке паприке ХС-2 и ХС-6. Добре приносе и квалитет дале су и у сушној години, па су произвођачи за њих највише интересују и за наредну сетву. У „Витамину” који за стално упошљава 115 радника, међу којима су петина стручњака са високом стручном спремом, који се ових дана уз већи број сезонаца укључују и у кампању откупа и прераде сировина. Улаже се у унапређење

пословања, па ће се поред рада на селекцији и производњи семенске зачинске паприке развијати и друга ратарска производња. Хоргошка фирма је управо купила 100 хектара плодне оранице, директорка Поповић најављује да је то тек почетак, јер се у околини на удаљености до двадесетак километара од фабрике планира куповина још земље, а такође ће се улагати и у набавку пољопривредне механизације, па ће се сопственим снагама организовати ратарска производња, за шта колектив углавном располаже стручном радном снагом. На тим површинама поред зачинске паприке планира се узгајање поврћа за прераду у погонима „Витамина”, али и других ратарских култура. - Евидентно је да у последње време класичне ратарске културе кукуруз, сунцокрет и друге, зачинској паприци која је одувек била међу најисплативијима за земљораднике, конкуришу ценама и економичношћу. Земљорадницима је зачинска паприка увек била сигуран извор прихода, као црвено злато, тако да су јој због тога верни. Ми смо се до сада увек трудили да развијамо кортектну сарадњу и наше произвођаче не изневеримо - напомиње Поповић. Текст и фото: М. Ми тро вић

ЗБОГ НЕПОСТОЈАЊА УСЛОВА ЗА ЛЕЧЕЊЕ ПАЦИЈЕНАТА

Санитарна инспекција затворила поликлинику

ЗРЕЊАНИН: Санитарна инспекција забранила је коришћење старе Специјалистичке поликлинике у Зрењанину за обављање здравствене делатности, јер је процењено да дотрајала зграда не испуњава прописане услове. Због тога би у што краћем периоду требало иселити све службе из овог објекта, а одговор на питање где ће стотинак здравствених радника наставити да раде, на састанку, одржаном јуче ујутро, покушали су да нађу градоначелник Зрењанина Милета Михајлов и директор Дома здравља “Др Бошко Вребалов” др Борислав Ђорђевић. Поликлиника се, наиме, налази у саставу зрењанинског Дома здравља, а њен оснивач је локална самоуправа. Проблем је забринуо и Зрењанинце, којих око 700 дневно продефилује кроз разна одељења старе поликлинике. Шефица зрењанинског одсека Сектора за санитарни надзор и превентивну медицинску делатност, при Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију, Габриела Лоди, потврдила је за “Дневник” да су инспектори 14. јуна обавили редован санитарни надзор над старом Специјалистичком поликлиником. - Након контроле, санитарни инспектор је у складу са својим законским овлашћењима, донео решење

Прозор пао на пацијента? У колико лошем стању је зграда старе Специјалистичке поликлинике потврђује и прошлонедељни случај када је један прозор, наводно, пао на пацијента који се налазио у ходнику. Нико од надлежних није јуче желео да потврди овај догађај, али у објекту смо затекли разбијени прозор, наслоњен на клупу на којој су седели пацијенти. којим је наложио отклањање санитарно - хигијенских недостатака у том објекту, са роком извршења од три месеца. У контролном прегледу, обављеном 23. септембра, констатовано је да није поступљено по решењу санитарног инспектора, те је у складу са законом донето решење о забрани коришћења зграде за обављање здравствених делатности – прецизирала је Габриела Лоди.

Директор Дома здравља казао је да ће у овој здравственој установи одмах покушати да обезбеде простор у новој болници, за измештање саветовалишта за кардиоваскуларне болести и дијабетес и тиме ће бити решен проблем за пар стотина пацијената на дневном нивоу. - Највише брига, ипак, задаје нам лабораторија, која дневно има 300 до 350 пацијената, али мислим да

НА ЈУЧЕРАШЊОЈ СЕДНИЦИ БЕЧЕЈСКОГ ПАРЛАМЕНТА ПОЉОЧУВАРИ У ЖИЖИ

Мања пољарина, боља организација

БЕЧЕЈ: Судећи према јучерашњој расправи 39. седнице Скупштине општине Бечеј, проблематика пољочуварске службе је врло актуелна. Чак, више и од другог ребаланса општинског буџета, који је већином гласова усвојен. - Недовољан број запослених пољочувара и возила којима обилазе терен су озбиљна „кочница“ за успешно обављање посла пољочуварске службе - овим речима је са скупштинске говорнице започео своје учествовање у расправи одборник СВМ Золтан Сабо. - А када се исти ти пољочувари користе за обезбеђење појединих манифестација или спортских дешавања у граду, онда су њиве препуштене на милост и немилост лоповима који ионако харају по атару. Предлажем да се на крају године одржи састанак релевантних фактора, како би се пољочуварска служба побољшала.

С констатацијама претходника сагласио се и председник одборничке групе „Српска слога за Бечеј“ радикал Драган Живков-Џаја, додајући да је пољочуварску службу требало знатно раније увести, а не да пољопривредници буду препуштени сами себи у све учесталијим крађама на њивама. - Увели смо пољочуварску службу тек пре годину дана и очекивали смо да ће бити извесних потешкоћа, које у ходу покушавамо да разрешимо. Свака сугестија је добро дошла, али ваља знати да је пољочуварска служба регулисана законским прописима и не може да излази из тих оквира. У сваком случају, планира се повећање извршилаца са садашњих 12 на, бар 15, а ако је икако могуће и 20, што би био оптималан број за 45.000 хектара у атару бечејске општине. Повећање броја теренских возила је, такође, планирано, али све је условљено недо-

статком новца. Зато смо и покушали, заједно с пољопривредницима, да усагласимо висину надокнаде за пољарину. Није проблем 17 килограма пшенице прве класе по хектару, него цена. Управо због тога смо предложили измену раније одлуке и по новој би Општинско веће једанпут годишње формирало цену на основу обављених параметара просечне вредности пшенице у претходној години од стране надлежних институција - укључио се у расправу и члан Општинског већа задужен за пољопривреду Андраш Боја. Већином гласова усвојена је Одлука о измени Одлуке о мерама заштите пољопривредног земљишта и организовању пољочуварске службе на подручју бечејске општине, а то значи да ће пољопривредници убудуће плаћати мању пољарину. Још ако буду ревноснији у плаћању, ето најаве бољитка. В. Јанков

ћемо и за њу наћи решење – изјавио је јуче др Ђорђевић и напоменуо да договори око озбиљне реконструкције старе поликлинике трају годинама и да се у тај објекат ништа није улагало још од 1963. године, када је изграђен. Основни разлог што ништа није рађено је велика сума пара потребна за комплетну обнову здања од три спрата. По проценама, за ту намену је потребно издвојити близу 2,5 милиона евра. То је у разговору за “Дневник” потврдио и градоначелник Михајлов. Он је нагласио да у овом тренутку локална самоуправа не може да сакупи толики новац како би кренула у озбиљну реконструкцију објекта. - Али, трудићемо се да паре обезбедимо следеће године. Јасно је, наравно, да без помоћи Покрајине и Републике, и одређених фондова, тај посао сами нећемо моћи да завршимо, јер у градском буџету немамо толико средстава. Потребно је, такође, израдити пројекат адаптације и проценити тачну вредност свих радова – рекао је Михајлов за наш лист и додао да ће у првом моменту бити отклоњени они недостаци које је уочила санитарна инспекција, односно да ће бити уређени подови, електричне инсталације, водовод… Ж. Балабан

Потив злоупотребе деце

РУМА: У Малој сали румског Културног центра, данас ће сви заинтересовани моћи бесплатно да погледају монодраму „Лилика“, у извођењу Верице Николић, а урађену по мотивима Драгослава Михајловића. Монодрама ће бити изведена као увод у трибину „Борба против злоупотребе деце“, коју организује румска Невладина организација „За здрав живот“ и која ће бити одржана у Холу Културног центра након монодраме, односно у 19.30 часова. Ј. А.

~etvrtak29.septembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

ПОМОЋ ГРАДА СОМБОРА ИЗБЕГЛИЦАМА ЗАНАТЛИЈАМА

Три фртаља милиона за приватни бизнис Плетиље ће обрадовати најмлађе БЕЧЕЈ: Прошлогодишња добитница признања „Грађанка по мери деце” Стела Кнежевић, медицинска сестра у Дечијем диспанзеру Дома здравља Бечеј, по природи свог посла у Саветовалишту за бебе у контакту је с новорођеним Бечејцима од првог дана. Како се најдуже задржава у домовима вишечланих, углавном сиромашних, породица, она покушава и да им помогне на начине који нису строго везани за њену професију. - Дошла сам на идеу да формирам трочлани тим за штрикање и готове ствари да поклонимо деци чије су породице слабог материјалног стања, појаснила је Стела Кнежевић. Подршку за ову идеју је добила од Друштва пријатеља деце.

- Средствима Друштва за помоћ ментално недовољно развијеној деци купили смо пет килограма вуне и дали Стели, а она је са својим тимом, мајком Антониом Маркановић и њеном пријатељицом Етел Теречик, иштрикала изузетне одевне предмете за различите узрасте деце - од беба до десет година - рекла нам је Марија Лучев, координаторка Тима за смањење сиромаштва при ЛПА за децу општине Бечеј. Има ту капа, шалова, прслука, хаљиница, чарапа... Предмети ће бити изложени поводом јубилеја Друштва пријатеља деце 28. септембра, да би затим били уручени деци чије су породице слабог материјалног стања. В. Ј.

Мој град без ауто мо би ла КИ КИН ДА: На ли ков ном кон кур су Дру штва љу би те ља би ци кли зма Ср би је, ко ји је рас пи сан за уче ни ке од пр вог до че твр тог раз ре да основ них шко ла из чи та ве Ср би је, те ма је би ла „Мој град без ауто мо би ла”. Од 150 при сти глих ра до ва, уче ни ци из Ки кин де по ка за ли су нај ви ше кре а тив но сти у ли ков ном ства ра њу. До бит ни ци на гра де за нај бо ље цр те же Пр во ме сто на овом кон кур су осво ји ла је уче ни ца дру гог је 40 нај бо љих и они су при ка за ни на раз ре да ОШ „Ђу ра Јак шић” Са ра из ло жби у Бе о гра ду и у штам па ном Тр ку ља, ко јој је на гра ду – би цикл, ка та ло гу. Од то га, 20 ра до ва је из ки уру чио му зи чар Ин спек тор Бла жа. кинд ске Основ не шко ле „Ђу ра Јак Од 150 при сти глих ра до ва, из дво је но шић”. А. Ђ.

СОМБОР: Сомбор је својевремено, сада већ далеке 1995.године, пред ратним пожаром био уточиште за чак 26. 000 лица избеглих са простора Хрватске и Босне и Херцеговине. Од тог доба, многи од ових људи су потражили срећу у европским и прекоокеанским земљама, у другим деловима Србије али је велики број њих остао и на Западу Бачке, интегрисао се, па и започео неки самосталан посао. Управо онима који су се руководили девизом „ у се и у своје кљусе“ и започели самосталан бизнис, помаже и сам град-домаћин, па је тако за осам новопечених занатлија из варошког буџета опредељено три фртаља милиона динара као помоћ у опремању радњи, о чему су ове седмице потписали и званични уговор са дародавцем. Наиме, Комесаријат за избегла и прогнана лица, уз подршку града Сомбора доделио је по 93.750 динара избеглим лицима у овом граду за опремање занатских и других радњи. Помоћ су добили власници фризерског салона, стоваришта, столарске и радионица за машинску обраду.

Подела новчане помоћи избеглицама

- Драго нам је да присуствујемо подели новчане помоћи која ће вам омогућити да развијете приватни бизнис, а тиме осим што помажете себи помажете и другима које запошљавате у вашим радњама. Локална самоуправа настоји да подржи активности које доприносе отварању нових радних места, ви сте наши суграђани и ваша настојања да

ЛЕТОВАЛИШТЕ У ДОБРОТИ И ДАЉЕ ЗАОКУПЉА ЗРЕЊАНИНСКУ ЈАВНОСТ

Полемика градоначелника због одмаралишта ЗРЕЊАНИН: Полемика између садашњег и бившег градоначелника Зрењанина око дечијег одмаралишта у Доброти, општина Котор, које се налази у власништву овдашње локалне самоуправе, наставља се несмањеном жестином. Све се закувало по повратку актуелног лордмера Милете Михајлова из Црне Горе, у коју је отпутовао крајем претходног месеца, одлуком Градског већа, како би на лицу места проценио у каквом је стању поменуто летовалиште. Зграду у Доброти Зрењанин је успео да врати у своје власништво, упркос изгубљеном судском спору, који је уследио након што је поништен конкурс о давању одмаралишта у закуп на 50 година, који је својевремено расписала локална власт на челу са Гораном Кнежевићем. Наиме, Дирекција за имовину Републике Србије 2008. године није одобрила такву намеру

града. Садашња зрењанинска власт жели да одмаралиште у Доброти које је, по речима Михајлова, запуштено и коме треба детаљна реконструкција, приведе намени, односно да поново, као деценијама раније, служи зрењанинској деци за одмор. Дакле, Михајлов је јасно ставио до знања да локална самоуправа нема намеру да га отуђи, нити да га изда у закуп, како је то својевремено покушао да учини Кнежевић. “У неуспелом покушају да нелегално отуђи одмаралиште у Доброти, Горан Кнежевић је спречен, јер су се у међувремену у Србији почели мало више поштовати закони, по којима је управо он, оптужен за нелегалне радње и стигао пред суд”, огласио се и Градски одбор Демократске странке коме је бивши градоначелник, пре преласка у Српску напредну странку, и припадао.

Новац био на рачуну

ЧУРУГ: Уместо старе дрвене салетле која је стајала у парку код Месне заједнице Чуруг, јуче је постављена нова. Остаци старе „кућице” склоњени су да би била постављена нова метална коју је израдила фирма „Металопластика” Радослава Бечејца из Чуруга. Намена је остала иста, салетла ће служити за предах пролазника и окупљање омладине у центру села. Л. К.

напредујете у свом послу заслужују подршку – казао је градоначелник Сомбора Немања Делић, приликом потписивања уговора о додели новчане помоћи за опремање занатских и других радњи чији су власници избегла лица. Повереник сомборског повереништва Комесаријата за избегла и прогнана лица Златко Милиће-

вић, објаснио је да је 750.000 динара подељено на основу конкурса. - На конкурс је стигло осам пријава, сви кандидати су власници радњи које су регистроване дуже од годину дана, и договорили су се да износ од 750.000,00 динара поделе на једнаке делове, тако да је свако добио финансијску помоћ у износу од 93.750 динара – рекао је Милићевић и додао да се новчана помоћ не добија директно, већ се плаћају рачуни за набављену опрему. Новчану помоћ за опремање занатских и других радњи добили су Јово Ђорђевић из Кљајићева, Љубан Млађан из Чонопље, те Ђурђица Королија, Младен Чирјак, Миле Дрезгић, Анђа Бељић, Бранислава Трбојевић-Чузди и Ђуро Булат из Сомбора. Како каже власник стоваришта у Чонопљи Љубан Млађан, ова градска финансијска „инјекција“ ће му добро доћи за набавку бансека за резање дрва, док ће Бранислава Трбојевић-Чузди, захваљујући овим средствима, набавити опрему за свој фризерски салон. М. Миљеновић

Зрењанинске демократе оптужиле су Горана Кнежевића да је близу 250.000 евра, које је подгоричко предузеће “Немезис” уплатило на име депозита за учешће на тендеру за закуп одмаралишта и Доброти, потрошио, никога не питајући шта да ради са тим новцем. Кнежевић, међутим, одговара да је динарска противвредност депозита од 242.200 евра пренета 24. јуна 2008. са девизног на динарски рачун буџета града Зрењанина. -Тај новац није потрошен док сам ја одлучивао о располагању средствима буџета града. Када је Горан Каурић, као заменик градоначелника, 2. октобра 2008. преузео дужност налогодавца за извршење буџета, на рачуну је било 21.696.097 динара, сасвим довољно да се по тадашњем курсу евра, уколико се сматра потребним, врати депозит подгоричком предузећу. Каурићу и Милети Михајлову треба поставити питање зашто нису већ 2008. или 2009. године вратили депозит за тендер који данас, две и по године касније, напрасно проглашавају незаконитим – одговорио је Кнежевић.

Одмаралиште у Доброти

Али, ни Кнежевић, у последње време активан у оштром критиковању својих наследника, није остао дужан на ове оптужбе. Подсетио је да одлуку о продаји одмаралишта у Доброти није донео он, већ зрењанински парламент, и то усвајањем програма отуђења непокретности у својини Републике Србије које користи општина. -Из образложења програма јасно се види да је Дирекција за изградњу града најмање два пута радила елаборате о исплативости реконструкције одмаралишта и да је стручна служба предложила Скупштини општине његову продају. Скупштинску већину која је усвојила програм отуђења непокретности чинили су одборници Демократске странке, Лиге социјалдемократа Војводине, Покрета снага Србије, Г17 Плус, Савеза војвођанских Мађара и Одбране Зрењанина – подсетио је Кнежевић.

Како је навео, ни одлуку о давању у дугорочни закуп одмаралишта у Црној Гори није донео председник општине, већ тадашњи Привремени орган који су чинили Братислав Томић (садашњи покрајински посланик ДС), Горан Каурић (заменик градоначелника Зрењанина), Имре Фазекаш (помоћник градоначелника), Чедо Јањић (члан Демократске странке Србије) и Дарко Каран (члан Нове Србије). -Куриозитет представља чињеница да је Горан Каурић, као одборник Скупштине, гласао за продају одмаралишта у Доброти, као члан Привременог органа подржао његово давање у закуп, а да је данас истакнути критичар тих одлука и да их приписује бившем градоначелнику који о томе није ни одлучивао – напоменуо је Кнежевић. Ж. Балабан

ЗАВРШЕНО РЕНОВИРАЊЕ ЦРКВЕ У ЈАНОШИКУ

Прорадили оргуље и сат на торњу

У „Бо ро њу” во ле ви но, па га и пра ве

ЧУ РУГ: Удру же ње ви на ра и ви но гра да ра „Бо роњ” из Чу ру га не ма свој ви но град, али чла но ви во ле до бро ви но, па су ку пи ли гро жђе да би га на пра ви ли. Ка да већ на ба вља ју за Дру штво, чла но ви ко ри сте при ли ку да гро жђу из соп стве них ви но гра да до да ју ку пље но ка ко би има ли ква ли тет на ви на. Удру же ње већ тра ди ци о нал но на -

ба вља гро жђе из не го тин ске кра ји не, а ово га пу та су на ба ви ли гро жђе три ква ли тет не вин ске сор те и то: „рајн ски” и „ита ли јан ски ри злинг” и „вра нац”. Са да са мо оста је да се са че ка ју но ћи мла дог ви на, да би се ви де ло ко ли ко су до бре ка пљи це при пре ми ли чла но ви овог из ван ред но ор га ни зо ва ног удру же ња. Л. Ка ћан ски

ЈАНОШИК: Мештани Јаношика су уз помоћ општине, прилога, донатора и покрајине у задњих неколико година много урадили на побољшању услова за лепши живот својих мештана. Тако су уз помоћ Владе Словачке и Фонда за капиталне инвестиције Војводине, као и општине Алибунар у селу изградили фекалну канализацију, асфалтирали све улице, реновирали водоводну мрежу, а за крај су оставили реновирање своје евангелистичке цркве у центру села. Минулог викенда свечаном литургијом бискуп Евангелистичке цркве Самуел Врбовски је освештао нову столарију. Прорадиле су црквене оргуље, које је поправио мр Јанко Сирома из Ковачи-

це. Те оргуље је далеке 1902. године, 16 година након изградње храма, уградио Ђула Хубман. Музику овог изузетног инструмента прошле суботе имали су прилику да чују и основци са својим наставницима из овог места. Врсни стручњак за овај инструмент магистар за оргуље Јанко Сирома је рекао да су деца лепо примила милозвучну музику оргуља, па се нада да ће неко од њих и научити да свира на њима. После 30 година прорадио је и сат на црквеном торњу, а поправку је обавио мајстор Павел Балаж, такође из Ковачице.

Тако је реновирањем фасаде, галерије, претресом крова, заменом олука, фарбањем торња, поправком олтара и парохијског дома заокружен посао на уређењу црквеног комплекса у селу. Средства за све ово обезбедио је Фонд за капиталне инвестиције АП Војводине, општина Алибунар је дала 1,5 милиона динара, а сат на торњу је поправљен добровољним прилозима мештана. На свечаности у недељу је Црквени збор деведесетогодишњаку Јану Колару, иначе почасном председнику црквене општине, честитао јубиларни рођендан и захвалио на његовом преданом раду у овој цркви. Р. Јовановић

dRU[TvO

dnevnik

KAKAV JE PROSE^AN SRPSKI ALKOHOLI^AR

U pe toj de ce ni ji pi je se ra di opu {ta wa Pro se~ ni srp ski al ko ho li ~ar, bez ob zi ra na pol, star je 45 go di na i u ve }i ni slu ~a je va se mo `e di jag no sti ko va ti kao al ko ho li ~ar ti pa dva (38.9 od sto) ili ti pa tri (32 od sto). Ovo su re zul ta ti pi lot pro jek ta ko ji je

uzi ma wem al ko ho la. Ovi pa ci jen ti pa te od iz ra `e nih ap sti nen ci jal nih te go ba, a kao po sle di ca opi ja wa obi~ no su i emo ci o nal no ne sta bil ni. Po red ank si o zno sti, pa ci jen ti po ne kad po ka zu ju agre siv no po na {a we,

~etvrtak29.septembar2011.

PRVA JAVNA BANKA MATI^NIH ]ELIJA USKORO I U SRBIJI

Lek iz be bi nog pup ~a ni ka Sr bi ja bi usko ro mo gla da do bi je pr vu jav nu ban ku ma ti~ nih }e li ja. Mi ni star stvo zdra vqa je jo{ u ma ju pro {le go di ne da lo sa gla snost In sti tu ta za maj ku i de te u Be gra du da for mi ra po ro di~ nu ban ku kr vi iz pup ~a ni ka. Sred stva ko ja su po treb na za iz grad wu i opre ma we se obez be |u ju iz bu xe ta, a pro ra ~u ni go vo re da se ra di o oko mi lion evra. Idej ni i teh no lo {ki pro jek ti su ve} ura |e ni, a glav ni pro je kat je pri kra ju iz ra de. Pla ni ra no je da u ban ci bu de po hra we no 10.000 uzo ra ka. Su de }i po is ku stvu du gih ba na ka u sve tu, taj broj uzo ra ka mo gao bi da bu de pri ku pqen za osam do de set go di na. ]e li je imu no lo {ki pot pu no od go va ra ju de te tu od ko ga su uze te, a naj ve }a ve ro vat no }a da }e od go va ra ti i ne ko me dru gom je kod naj bli `ih srod ni ka - ro |e nih bra }a i se sta ra i ro di te qa. [to je u ban ci vi {e de po no va nih }e li ja to je ve }a ve ro vat no }a da }e se na }i od go va ra ju }e }e li je za le ~e we dru gih bo le sni ka.

Ova kve ban ke po sto je u mno gim ze mqa ma Evro pe i dok ona ne za ì vi i kod nas, gra |a ni ko ji è le da sa ~u va ju ma ti~ ne }e li je de po nu ju ih u ino stran stvu. Ova uslu ga je ko mer ci jal na i pla }a ju je sa mi ko ri sni ci, a ka ko }e na {a bu du }a ban ka bi ti jav na, tro {ko ve ~u va wa }e li ja bi tre ba la da sno si dr à va. Ma ti~ ne }e li je iz da na u dan do bi ja ju sve ve }i zna ~aj u le ~e wu mno gih bo le sti. Pri ro |e wu sve vi {e je ro di te qa ko ji se od lu ~u ju da iz kr vi pup ~a ni ka wi ho ve be be bu du uze te }e li je ko je se ~u va ju u ne koj od ba na ka u Evro pi. Na ovo se po seb no od lu ~u ju ro di te qi ko ji ima ju de te obo le lo od le u ke mi je ili ne ke dru ge on ko lo {ke bo le sti, a ko ji se od lu ~u ju na dru go de te. Ta da se pri li kom ro |e wa dru ge be be iz kr vi pup ~a ni ka uzi ma ju }e li je ko je }e jed nog da na, uko li ko za tre ba de te tu, mo }i da se

ko ri ste u te ra pi ji. Po stu pak uzi ma wa }e li ja je brz, bez bo lan i bez o pa san za be bu i maj ku. Ma ti~ na }e li ja je }e li ja ko ja ima mo gu} nost da bu de bi lo ko ja }e li ja u qud skom or ga ni zmu. Ako se, na pri mer, go vo ri o em bri o nal noj ma ti~ noj }e li ji, da kle onoj ko ja se uzi ma iz em bri o na, ona mo `e da bu de ner vna }e li ja,

}e li ja je tre, pan kre a sa, ko sti, ve ziv nog tki va... Te o ret ski, 200 raz li ~i tih ti po va }e li ja qud skog or ga ni zma mo è se do bi ti iz ma ti~ ne }e li je. Ove }e li je ni su „spe ci ja li zo va ne”, jer se mo gu di fe ren ci ra ti u sve dru ge }e li je, a spo sob ne su da se de le u neo gra ni ~e nom bro ju. Ve} go di na ma ma ti~ ne }e li je iz ko sne sr ì i pe ri fer ne kr vi se ko ri ste za le ~e we bo le sti kr vi kao {to je le u ke mi ja. U svet skoj na u~ noj li te ra tu ri go vo ri se da }e ma ti~ ne }e li je mo }i da se ko ri ste u le ~e wu Par kin so no ve bo le sti, mul ti ple skle ro ze, {e }er ne bo le sti, po vre da ki~ me ne mo `di ne... Da nas u sve tu ima pre ko 450.000 uzo ra ka kr vi pup ~a ni ka u jav nim ban ka ma, a od 1988. go di ne ura |e no je pre ko 20.000 tran splan ta ci ja u ko ji ma je ko ri {}e na krv pup ~a ni ka kao iz vor ma ti~ nih }e li ja. Naj vi {e uzo ra ka ma ti~ nih }e li ja uzi ma se i ~u va u SAD, a od evrop skih dr à va u ovo me pred wa ~i [pa ni ja. J. Barbuzan

PO^IWE NOVA AKADEMSKA GODINA

spro ve den u {est kli ni~ kih cen ta ra u Sr bi ji ko ri {}e wem ta ko zva nog LAT soft ve ra. Ciq pro jek ta bio je pri ku pqa we po da ta ka o ti pi~ nom srp skom za vi sni ku od al ko ho la re gi stro va nom za le ~e we u zdrav stve nim usta no va ma {i rom Sr bi je. Soft ver je iz ra dio pro fe sor Psi hi ja trij ske Uni ver zi tet ske kli ni ke iz Be ~a dr Oto Mi hael Le{, ko ji je ustu pio slo bo dan pri stup na {im do mo vi ma zdra -

uglav nom ka da ni su pod dej stvom al ko ho la. Pa ci jen ti ti pa tri zlo u po tre bqa va ju al ko hol zbog we go ve mo gu} no sti da po pra ve ras po lo `e we. Al ko hol po gor {a va hro no bi o lo {ku i emo ci o nal nu funk ci ju mo zga pa ci jen ta (na go ne, ras po lo `e we, spa va we), pa se pri le ~e wu al ko ho li zma mo ra vo di ti ra ~u na i o le ~e wu te {ih de pre si ja, su i cid nih ten den ci ja i dr.

Al ko hol po gor {a va hro no bi o lo {ku i emo ci o nal nu funk ci ju mo zga pa ci jen ta (na go ne, ras po lo `e we, spa va we), pa se pri le ~e wu al ko ho li zma mo ra vo di ti ra ~u na i o le ~e wu te {ih de pre si ja i su i cid nih ten den ci ja vqa da ko ri ste soft ver. To kom tra ja wa pro jek ta, oform qe na je test gru pa od 285 u~e sni ka, od ko jih su 39 bi le `e ne. Me |u na rod na sa rad wa iz me |u srp skih kli ni~ kih usta no va i pro fe so ra Le {a ini ci ra na je od stra ne za po sle nih kom pa ni je Merk d.o.o. iz Be o gra da, fi li ja le kom pa ni je Merk KGaA, iz Darm sta da u Ne ma~ koj. Za al ko ho li ~a re ti pa dva bi se mo glo re }i da kon zu mi ra ju al ko hol zbog we go vog opu {ta ju }eg efek ta. Oni ko ri ste al ko hol kao „sa mo le ~e we” u kon flikt nim si tu a ci ja ma i po ku {a va ju da re {e svo je pro ble me

- Na kon sko ro dve de ce ni je iz o stan ka si ste mat skog pra }e wa al ko ho li zma u Sr bi ji, ovim pro jek tom je na pra vqen pr vi ko rak za kla si fi ko va we naj ~e {}eg ti pa al ko ho li ~a ra u Sr bi ji - ka `e na ~el nik Kli ni ke za psi hi ja tri ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Ni ko la Vu~ ko vi}. - Pro je kat je omo gu }io raz me nu zna wa i is ku stva sa vr hun skim stru~ wa ci ma iz ove obla sti, a LAT soft ver nam je obez be dio alat ke za spro vo |e we pre ci zni je di jag no sti ke ste pe na al ko hol ne za vi sno sti, ~i me }e mo una pre di ti kli ni~ ku prak su u Sr bi ji. J. Barbuzan

REGIONALNI SAMIT NOVIH MEDIJA

Fe no men ko ji nam je pro me nio ì vo t Srp ski me di ji mo ra ju da bu du sprem ni za br zi raz voj glo bal nih ko mu ni ka ci ja i da ak tiv ni je ko ri ste no ve ob li ke ko mu ni ka ci je, iz ja vi la je dr àv na se kre tar ka za di gi tal nu agen du Ja sna Ma ti}. Obra }a ju }i se pre ko vi deo lin ka u~e sni ci ma sku pa „Sa mit no vih me di ja Di gi tal na agen da„, ona je re kla da je in ter net po sled wih go di na po stao glav no sred stvo in for mi sa wa i ko mu ni ka ci ja i da srp ski me di ji za to mo ra ju da se pri pre me. - No vi me di ji pred sta vqa ju fe no men ko ji je pro me nio na {e ì vo te u po sled wih ne ko li ko go di na i u svim obla sti ma se elek tron ska ko mu ni ka ci ja na me }e kao pri o ri tet re kla je ona is ti ~u }i da je to fe no men u ko jem Sr bi ja u~e stvu je i da je me |u ze mqa ma u ko ji ma se na to vi {e po la è pa `wa.

Na fa kul te ti ma UNS-a 7.529 bru co {a Na fa kul te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma no va {kol ska go di na zva ni~ no po ~i we 1. ok to bra, ali }e na sta va uglav nom po ~e ti u po ne de qak, 3. ok to bra i to za stu den te pr ve go di ne. Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du u 2011/12. {ko lo va we za po ~i we 7.529 bru co {a, ko li ko je ukup no upi sa no na 14 fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni ~i ja su se di {ta u No vom Sa du (de vet), Su bo ti ci (tri), Zre wa ni nu i Som bo ru (po je dan). Na te ret bu xe ta stu di ra }e 4.772 stu den ta pr ve go di ne, dok wih 2.757 pla }a {ko la ri nu. U od no su na pla ni ra nu upi snu kvo tu, naj ve }e in te re so va we bi lo je za stu di je na Me di -

cin skom fa kul te tu, gde je bi lo i po dva-tri kan di da ta (s uspe {no po lo `e nim pri jem nim) na sva ko slo bod no me sto na me di ci ni, sto ma to lo gi ji i far ma ci ji. S ob zi rom da je na osno vu akre di to va nog bro ja me sta bi lo mo gu} no sti da se upi sna kvo ta pro {i ri za od re |e ni broj me sta za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te, Fa kul tet je do bio ta kvu sa gla snost pa je upi sao jo{ 45 kan di da ta s ko na~ ne rang-li ste na me di ci nu, osam na sto ma to lo gi ju i se dam na far ma ci ju. Ukup no na sve svo je stu dij ske pro gra me osnov nih i in te gri sa nih stu di ja Me di cin ski je upi sao 628 bru co {a. Po bro ju stu de na ta upi sa nih u pr vu go di nu stu di ja, is pred -

wa ~io je kao i pret hod nih go di na naj ve }i fa kul tet u sa sta vu UNS-a, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka ~i ji je in deks ste klo ~ak 1.676 bru co {a (od ko jih 1.120 u bu xet skom sta tu su), a sle de ta ko |e ve li ki i slo `e ni fa kul te ti po bro ju raz li ~i tih stu dij skih pro gra ma - Pri rod noma te ma ti~ ki sa 874 upi sa nih (656 bu xet) i Fi lo zof ski 860 (486). Prav ni fa kul tet upi sa lo je 780 bru co {a (185 na bu xe tu), Eko nom ski 776 (393), Po qo pri vred ni 656 (565), pa Me di cin ski 628 (418), Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa 345 (175), Teh ni~ ki fa kul tet „Mi haj lo Pu pin” 272 (62), Teh no lo {ki 233 (210), Pe da go {ki 151 (115), Aka de mi ju umet no sti

141 (124), Gra |e vin ski 85 (84) i U~i teq ski fa kul tet na ma |ar skom na stav nom je zi ku 52 stu den ta (od ko jih su 36 bu xet ski). Pro cen tu al no, pla ni ra ni broj me sta za upis naj sla bi je je po pu wen na Gra |e vin skom fa kul te tu 59,03 od sto, sle di Eko nom ski 61,59 od sto ({to je iz ne na |u ju }e jer je pret hod nih go di na bi lo mno go ve }e in te re so va we, ali je i pla ni ra na kvo ta EF bi la ve li ka, ~ak 1.260 me sta), Pe da go {ki 64,26 i TF „Pu pin” 64,45 pro ce na ta. Na go to vo svim osta lim fa kul te ti ma broj pla ni ra nih i upi sa nih stu de na ta su mno go bli `i je dan dru gom, pa je pro cen tu al no to pre ko 90 od sto. V. ^eki}

ZREWANINSKO DRU[TVO NE HAJE ZA MLADE EKSTREMNE SPORTISTE

De ce ni ja de kla ra tiv nih obe }a wa Pa non ska ak ti vi sti~ ka or ga ni za ci ja PA OR iz Zre wa ni na jo{ jed nom je uka za la na po tre bu iz grad we cen tra eks trem nih spor to va u ba nat skoj pre sto ni ci jer je ve li ki broj mla dih iz ovog gra da, ume sto dan gu be }i po uli ci i ka fi }i ma, od lu ~io da svo je slo b od n o vre me utro {i iz vo de } i raz ne akro ba ci je na ro le ri ma, skej to vi ma ili bi ci kli ma. Za raz li ku od No vog Sa da ili ne kih dru gih ur ba nih sre di na, u ko ji ma wi ho vi vr {wa ci ima ju park za eks trem ne spor to ve, zre wa nin ski omla din ci pri nu |e ni su i da qe da se sna la ze ka ko zna ju i ume ju. Ak ti vi sta or ga ni za ci je PA OR Sr |an Pa pi} \u ri} ka `e za “Dnev nik” da se ov de ra di o po tre ba ma vi {e sto ti na mla dih gra |a na Zre wa ni na i oko li ne. - Ini ci ja ti ve mla dih ko ji se ba ve skejt ro ler spor tom u po sled wih de set go di na ni su do ve le do kon kret nih pro me na, osim {to su upu }i va na kon stant na de kla ra tiv na obe }a wa lo kal nih funk ci o ne ra ili pred stav ni ka ci vil nog sek to ra. Tri - ~e ti ri ge ne ra ci je mla dih ve} su se sme ni le na to~ ko vi ma u po tra zi za al ter na tiv nim re {e wi ma na uli ca ma i tr go vi ma u Zre wa ni nu – is ti ~e Pa pi} \u ri} i pod se }a da je u gra du lo ci ra no vi {e od 30 jav nih pro sto ra i obje ka ta, da kle na hi qa de kva drat nih me ta ra pro sto ra, ko ji su na pu {te ni, a ko ji

se mo gu adap ti ra ti i pri la go di ti za po tre be cen tra eks trem nih spor to va. Jed no od ta kvih me sta je, na vo di sa go vor nik na {eg li sta, i pro stor ne da le ko od “mo sta na su vom”, ali i po red oro nu le zgra de “Cen tro-Ba na ta” i nad vo `wa ka. Ak ti vi sta PA OR-a sma tra da se u mon ta `nu ha lu ili ve} nat kri ve ni obje kat mo gu po sta vi ti spra ve bez mno go ula ga wa. - U jed nom ta kvom pro sto ru na {le bi se i osta le sport ske ak tiv no sti, kao {to su baj king, slo bod no pe wa we, par kur... Po grad skim funk ci o ner skim kru go vi ma, ina ~e, pri ~a se da }e u sko ri je vre me bi ti iz gra |en skejt-park na jed noj lo ka ci ji u na se qu “4. jul”. Ne zna mo sa mo da li su u pi ta -

wu pred iz bor na obe }a wa. Ali zna mo da mla di ma tre ba ju du go ro~ na i odr `i va re {e wa – na gla {a va \u ri} Pa pi}. U isto vre me, po we go vim re ~i ma, ov de se ne ra di sa mo o pro ble mu skej te ra i ro le ra {a. Ono o ~e mu bi po seb no tre ba lo vo di ti ra ~u na je ste i lo ka ci ja ko ja bi bi la bli `e cen tru gra da, jer eks trem ni spor to vi je su od raz ne ~e ga {to se zo ve ur ba na sport ska kul tu ra. Ak ti vi sti PA OR-a, ina ~e, po sled wa dva me se ca iz ra |i va li su “fan boks”, spra vu ko ju ko ri ste skej te ri i ro le ra {i. Spra va je du ga~ ka pre ko {est me ta ra i tre nut no se na la zi na pla tou is pred “Voj vo |an ske ban ke”. Spra vu su ru~ no pra vi li maj stor Ivan Brah na, ak ti vi sti PA OR-a Ra do mir Pa pi}, Sr |an P. \u ri} i Ma ri ja Pa pi} \u ri}, i ro le ra {i Alek san dar Ke re ke{, Ivan Pro ti} i Nik {a Ste pa no vi}. - Spra vu smo po klo ni li mla dim eks trem nim spor ti sti ma, kao bu du }i deo jed nog skejt - ro ler par ka. Pro je kat su fi nan si ra li Mi ni star stvo za sport i omla di nu, kroz kam pa wu “Mla di su za kon”, a su fi nan si rao ga je Po kra jin ski se kre te ri jat za sport i omla di nu. Zna ~i la nam je i teh ni~ ka po dr {ka Kul tur nog cen tra Zre wa ni na, ko ji nam je ustu pio pro stor u dvo ri {tu i stru ju za rad – do da je Sr |an Pa pi} \u ri}. @. Balaban

VESTI Pred sed nik CE PIS-a Va sil Bal tak re kao je da je Sr bi ja iz me |u 2006. i 2010. go di ne na pre do va la u do stup no sti in ter ne ta. Uz na po me nu da „sta ri„ me di ji ni su mr tvi i da }e jo{ tra ja ti, Bal tak je re kao da se mo der ne ko mu ni ka ci je br zo raz vi ja ju i da }e re le vant nost in for ma ci ja bi ti pro blem u bu du} no sti. On je na veo da }e usko ro broj qu di u sve tu ko ji ima ju pri stup in ter ne tu do sti }i ~e ti ri mi li jar de, ali je na po me nuo da se u ko mu ni ka ci ji pre ko in ter ne ta ne obra }a do voq no pa `we na bez bed nost.

U~e we o pred u zet ni {tvu - Kao Teh no lo {ki fa kul tet za in te re so va ni smo da na {i stu den ti pro |u {ko lu pred u- zet ni {tva. Su tra kad iza |u na tr `i {te da ne ~e ka ju da bu du za po sle ni sa mo u ve li kim si ste mi ma, ne go da i sa mi za po~ nu ne {to - re kao je ju ~e na pot pi si va wu spo ra zu ma o or ga ni zo va wu Me |u na rod ne kon fe ren ci je o u~e wu o pred u zet ni {tvu de kan Teh no lo {kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du Zol tan Za var go. On je do dao da je Teh no lo {ki fa kul tet pre par go di na

pot pi sao spo ra zum s Vi so kom {ko lom za eko no mi ju, pod u zet ni {tvo i upra vqa we „Ni ko la [u bi} Zrin ski“ iz Za gre ba, i da se ta sa rad wa upra vo pro {i ri la ukqu ~i va wem i Fa kul te ta za eko no mi ju i in `e wer ski me nax ment iz No vog Sa da. Sa rad wa se za sni va na una pre |e wu u~e wa o pred u zet ni {tvu, raz me ni do bre prak se i is ku sta va ze ma qa u re gi ji na pod ru~ ju pred u zet ni~ kog obra zo va wa. Pr va kon fe ren ci ja odr `a na je ove go di ne u Za gre bu, a sle de }e go di ne }e bi ti u No vom Sa du. A. Va.

Akre di to va na jo{ dva pri vat na uni ver zi te ta Ko mi si ja za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta (KAPK) akre di to va la je jo{ dva pri vat na uni ver zi te ta, pa je tre nut no u Sr bi ji 15 uni ver zi te ta s do zvo lom za rad osam dr `av nih i se dam pri vat nih. - Akre di to va ni su Evrop ski uni ver zi tet i Union - Ni ko la Te sla, obe usta no ve iz Be o gra da - iz ja vi la je pred sed ni ca KAPK-a Ve ra Vuj ~i} i na ve la da su jo{ ~e ti ri usta no ve u po stup ku akre di ta ci je i za wih }e is ho di bi ti po zna ti do 1. no vem bra. - Tri od ta ~e ti ri uni -

ver zi te ta: Uni ver zi tet Al fa, In ter na ci o nal ni uni ver zi tet u No vom Pa za ru i be o grad ska Aka de mi ja le pih umet no sti, ne za do vo qa va ju neo p ho dan uslov o po sto ja wu stu dij skih pro gra ma u tri po qa i na tri ni voa, od no sno za {ko lo va we na osnov nim, di plom skim i dok tor skim stu di ja ma. Uni ver zi tet Union to kom po stup ka ake di ta ci je po de lio se na dva uni ver zi te ta i dru gi deo te usta no ve je pod ak tom upo zo re wa, ob ja sni la je pred sed ni ca KAPKa i na ja vi la da }e od idu }e go di ne akre di ta ci ja kre nu ti od po ~et ka, pro ve rom vi so kih stru kov nih {ko la, jer se taj pro ces po na vqa na sva kih pet go di na.

~etvrtak29.septembar2011.

POZNATI REDITEQ IZOSTAO SA SASLU[AWA NA SU\EWU U KOME JE TU@IO NOVINARA PETRA LUKOVI]A

Ku stu ri ca za u zet sni ma wem fil ma Re di teq Emir Ku stu ri ca ni je ju ~e do {ao u Vi {i sud u Be o gra du na su |e we ured ni ku por ta la „E no vi na„ Pe tru Lu ko vi }u ko ga je tu `io za na kna du {te te od dva mi li o na di na ra zbog po vre de ~a sti i ugle da, jer se na la zi na sni ma wu fil ma u Tre bi wu. Po {to je na ju ~e ra {wem su |e wu bi lo pa ni ra no sa slu {a we Ku stu ri ce i Lu ko vi }a, kao par ni~ nih stra na ka, sud je od lu ~io da ro ~i {te od lo `i za 25. ja nu ar

po stup ka sta vi na te ret Ku stu ri ci, bez ob zi ra na kraj wi is hod spo ra. Sud je na ja vio da }e o to me od lu ~i ti po {to mu bu de do sta vqe no oprav da we o iz o stan ku Ku stu ri ce. U spor nom tek stu Ku stu ri ca se do vo di u ve zu s Ve se li nom Ve skom Vu ko ti }em, ko ji je bio osu |en na 20 go di na za tvo ra zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a 1997. go di ne u Pr~ wu. Ku stu ri ca se spo mi we kao Vu ko ti }ev pri ja -

crna hronika

c m y

dnevnik

ZBOG U^E[]A U KRA\I NAKITA VREDNOG 3,7 MILIONA DOLARA U JAPANU 2007. GODINE

De ce ni ja ro bi je pri pad ni ku ban de „Pink Pan te r„ Sud u Ja pa nu osu dio je ju ~e dr `a vqa ni na Cr ne Go re Ri fa ta Ha xi ah me to vi }a, ~la na ban de „Pink Pan ter”, na ka znu za tvo ra od 10 go di na zbog kra |e na ki ta vred nog 3,7 mi li o na do la ra. Ha xi ah me to vi}, ko ji je jed no vre me bio naj tra `e ni ji ~o vek u Ja pa nu, osu |en je zbog svog ude la u pqa~ ki jed ne ju ve lir ni ce u To ki ju iz ko je je od ne to na ki ta u vred no sti od 284 mi li o na je na, re kao je pred stav nik ob la snog su da agen ci ji AFP. U pqa~ ki ju ve lir ni ce u to kij skom tr go va~ kom i tu ri sti~ kom kvar tu Gin za, ju na 2007. Ha xi ah me to vi} i dru gi pri pad ni ci ban de „Pink Pan te ra” po pr ska li su su zav cem pro dav ce u rad wi, uze li na kit i po be gli na

bi ci kli ma, na veo je tu `i lac to kom su |e wa. Osu da Ha xi ah me to vi }a je naj no vi ji uda rac dr skim ~la no vi ma ban de ko ji su, ka ko na vo di agen ci ja, ne ka da sma tra ni ne u hva tqi vim lo po vi ma, a sa sta vqe ne od biv {ih pri pad ni ka oru `a nih gru pa ko je su u~e stvo va le u ra to vi ma na pod ru~ ju biv {e Ju go sla vi je. Kri mi nal na gru pa ka rak te ri sti~ na po br zim ak ci ja ma „raz bij i zgra bi”, ~u ve na je po kra |a ma na ki ta vred nog sto ti ne mi li o na do la ra u sko ro 30 ze ma qa po sled wih de se tak go di na, ukqu ~u ju }i i kra |u na ki ta od 3,5 mi li jar di je na iz jed ne dru ge ju ve lir ni ce ta ko |e, u to kij skoj Gin zi 2004. go di ne.

Jed na od pqa~ ki ju ve lir ni ca ko ju je iz ve la ban da „Pink Pan ter”

Ha xi ah me to vi}, u ra nim 40tim, uhap {en je na Ki pru 2009. po evrop skoj po ter ni ci zbog

kra |e luk su znih sa to va vred nih 600.000 evra u [pa ni ji, ko joj je i iz ru ~en. (Tanjug)

SRBIJA I DR@AVE U OKRU@EWU POKRENULE AKCIJU PRIKUPQAWA PU[AKA, PI[TOQA I MUNICIJE

Emir Ku stu ri ca Pe tar Lu ko vi}

2012. go di ne, ka ko bi pr vo sa slu {ao pod no si o ca tu `be - Ku stu ri cu i na lo ìo we go vom pu no mo} ni ku da oprav da we gov ju ~e ra {wi iz o sta nak i do sta vi do kaz o po slov nom an ga `ma nu u ino stran stvu. Po red Lu ko vi }a, tu è ni su i Zo ran Ja ni} i Mi ro slav Boj ~i} auto ri spor nog tek sta, ko ji su „E-no vi ne„ pre u ze le sa saj ta „Pe {~a ni ka„. Tu è na je i me dij ska ku }a B92, kao vla snik in ter net do me na www.pe sca nik.net ko ji je ob ja vio tekst. Po {to su na stra ni tu è nih svi do {li, wi hov pu no mo} nik Ka ta ri na Ko sti} za tra ì la je od su da da tro {ko ve ju ~e ra {weg

teq i oso ba za ve zu sa Slu `bom dr `av ne bez bed no sti u vre me Vu ko ti }e vog skri va wa u ino stran stvu od In ter po lo ve po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Cr na Go ra. Vu ko ti }u (50) }e 6. ok to bra pred Vi {im su dom u No vom Sa du zbog op tu `bi za ubi stvo u Ko to ru 1996. po ~e ti po no vqe no su de we, jer je na po me nu tu ka znu bio osu |en u od stu stvu, u pod go ri~ kom su du. Mi ni star stvo prav de Sr bi je je pret hod no od bi lo mol bu Cr ne Go re za we go vo iz ru ~e we, jer za to ni su is pu we ne pret po stav ke, po {to ga je Bel gi ja pre dve go di ne iz ru ~i la pod uslo vom da mu se su di u Sr bi ji. (Tanjug)

UHAP[EN MEDICINSKI TEHNI^AR KLINI^KOG CENTRA KRAGUJEVAC

Za ope ra ci ju oka tra ìo mi to 250 evra? Kra gu je va~ ka kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je ju ~e me di cin skog teh ni ~a ra Ode qe wa of ta mo lo gi je Kli ni~ kog cen tra Kra gu je vac Sre} ka P. (34) zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve u Kra gu jev cu. Po sto ji sum wa da je Sre} ko P. od pa ci jen ta iz Aran |e lov ca tra ìo mi to u iz no su od 250 evra ka ko bi mu u naj kra }em ro ku za ka zao ope ra ci ju oka, na ve de no je u sa op {te wu. On je uhap {en u jed noj od pro sto ri ja o~ nog ode qe wa Kli ni~ kog cen tra Kra gu je vac na kon {to mu je pa ci jent do neo tra è ni no -

vac i od re |en mu je pri tvor u tra ja wu do 48 sa ti. Po sle is te ka pri tvo ra, on }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra gu jev cu. Kli ni~ ki cen tar Kra gu je vac spro ve {}e in ter ni po stu pak da bi se utvr di lo da li je pri ve de ni me di cin ski teh ni ~ar po vre dio rad nu di sci pli nu, na ja vqe no je iz te zdrav stve ne usta no ve. Kli ni~ ki cen tar Kra gu je vac, ka ko je na ve de no u sa op {te wu, upu }en je u ak tiv no sti po li ci je na re {a va wu slu ~a ja pri vo |e wa me di cin skog teh ni ~a ra, a o de ta qi ma ne mo `e da se iz ja {wa va da ti me ne bi ome tao is tra `ni po stu pak. (Tanjug)

NA SLOVENA^KO-HRVATSKOJ GRANICI U KAMIONU IZ SRBIJE OTKRIVENO 16 MIGRANATA

Ile gal ci me |u ya ko vi ma s bra {nom U pri ko li ci ka mi o na, re gi star skih ozna ka iz Sr bi je, me |u xa ko vi ma s bra {nom na hr vat sko-slo ve na~ kom gra ni~ nom pre la zu Bre ga na na |e no je 16 ile gal nih mi gra na ta iz Av ga ni sta na i Pa ki sta na, me |u ko ji ma osam ma lo let ni ka, sa o op {ti la je hr vat ska po li ci ja. Ile gal ci su na |e ni pre kju ~e po sle pod ne pri li kom pre gle da ka mi o na „daf” na iz la zu iz Hr vat ske, pred vi |e nom za te ret ni sa o bra }aj, na ve de no je u sa op {te wu. Ka mion je vo zio 43-go di {wak iz Sr bi je, a po li ci ja je utvr di la da su mi gran ti, sta ro sti od 15 do 31 go di ne, kre nu li iz Gr~ ke i da sve vre me ni su iz la zi li iz ka mi o na. (Tanjug)

Na Bal ka nu u ru ka ma gra |a na 4,3 mi li o na ko ma da oru` ja Bal kan ske ze mqe u sa rad wi sa EU i UN po kre nu le su ak ci ju pri ku pqa wa oru` ja i mu ni ci je u pri vat nom vla sni {tvu gra |a na ko ji jo{ uvek ro bu ju rat nom na sle |u pro {lo sti, {to ~e sto ima tra gi~ ne po sle di ce. „Na za pad nom Bal ka nu, ko ji ima oko 19 mi li o na sta nov ni ka, u ru ka ma gra |a na se na la zi vi {e od 4,3 mi li o na ko ma da oru` ja“, na vo di se u jed noj ana li zi Cen tra za kon tro lu ma log i la kog na o ru à wa u ju go i sto~ noj i is to~ noj Evro pi (SE E SAC). Po mno gim pro ce na ma, ta broj ka naj ve ro vat ni je je zna ~aj no ve }a, po {to, ka ko pri zna ju u Cen tru, ne po sto ji pre ci zna sta ti sti ka. Sta nov ni ci Bal ka na po tra di ci ji ro bu ju oru` ju, ra |a ju se, ì ve a ~e sto i umi ru od pu {a ka i pi {to qa. To po tvr |u ju ~e sta ubi stva i ob ra ~u ni me |u kri mi nal ci ma i gra |a ni ma, kao i slu ~aj ne tra ge di je ka da se oru` je na |e u ru ka ma ma lo let ni ka ko ji ne zna ju da ru ku ju pu {ka ma i pi {to qi ma, a ko je im se po ku }a ma ~e sto na la zi na do hvat ru ke. Ve li ke ko li ~i ne na o ru à wa do spe le su u ru ke ci vi la u vre me ra to va de ve de se tih go di na na pro sto ri ma biv {e ju go slo ven ske fe de ra ci je: na Ko so vu u Sr bi ji, Cr noj Go ri, Bo sni i Her ce go vi ni i Hr vat skoj. Oru` je, ~ak i ve }eg ka li bra, ta da se pro da va lo po ba ga tel noj ce ni ~ak i na pi ja ca ma. U Al ba ni ji mno gi sta nov ni ci su se do ko pa li oru` ja 1997. go di ne, ka da

Uni {ta va we vi {ka i za ple we nog oru` ja

MISTERIOZNA SMRT AGIMA ZOGAJA S KOSOVA U NEMA^KOJ

su gra |a ni, u znak pro te sta zbog pre va ra sa {ted nim ulo zi ma u dr àv nim ban ka ma, opqa~ ka li mno ga voj na skla di {ta na o ru à wa. Ve li ke ko li ~i ne oru` ja i mu ni ci je, za vr {i lo je, ile gal nim ka na li ma, na Ko so vu i u za pad noj Ma ke do ni ji. Pre ma pro ce na ma al ban skog ana li ti ~a ra Jo nu za Ko la, oko de vet od sto gra |a na te ze mqe ile gal no po se du je pu {ke, pi {to qe i dru go oru` je i mu ni ci ju. Uz po mo} me |u na rod ne za jed ni ce u Al ba ni ja se spro vi ak ci ja uni {ta va wa za sta re log na o ru à wa. U Sr bi ji, Hr vat skoj i Cr noj Go ri po kre nu te su ak ci je za pri ku pqa we i uni {ta va we ile gal nog na o ru à wa, ili ka da za to ima osno va, za we go vu le ga li za ci ju. Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je, uz po mo} SE E SAC i Evrop ske uni je, u 2009. i 2010. go di ni uni {ti lo je oko 55.000 ko ma da vi {ka ili za ple we nog oru` ja. U Hr vat skoj je po kre nu ta ak ci ja s po ru kom “Ma we oru` ja, ma we tra ge di ja“. Na taj na ~in, Za greb è li da po dig ne svest gra |a na da se oslo bo de ro bo va wa pro {lo sti i da pre da ju ile gal no na o ru à we. Sli~ ne ak ci je se na ja vqu ju i u dru gim dr à va ma za pad nog Bal ka na. U SE E SAC se isto vre me no za la ù za do sled nu pri me nu za ko na, od no sno ri go ro zno ka `wa va we gra |a na ko ji ile gal no po se du ju pu {ke, pi {to qe, bom be i dru go na o ru à we i mu ni ci ju. (Tanjug)

^OVEK IZ BOQEVCA PAO U AKCIJI „ARMAGEDON”

Za {ti }e ni sve dok pro tiv Li {en slo bo de Qi ma ja na |en mr tav zbog pe do fi li je Za {ti }e ni sve dok pod ozna kom “H” (iks) u slu ~a ju za po ~i we ne rat ne zlo ~i ne u se lu Kle~ ka, ko ji se vo di pro tiv po sla ni ka ko sov ske skup {ti ne Fat mi ra Qi ma ja pro na |en je mr tav, po tvr di la je Ta nju gu port pa rol Eulek sa Iri na Gu de qe vi}. Po na vo di ma Gu de qe vi }e ve za {ti }e ni sve dok „H„ pro na |en je mr tav u jed nom par ku u Ne ma~ koj.

Ne ma~ ke vla sti is tra ù ju slu ~aj. Za {ti }e ni sve dok „H„ je bio Agim Zo gaj s Ko so va. Su |e we pro tiv Fat mi ra Li ma ja i dru gih op tu è nih za rat ne zlo ~i ne u Kle~ ki o~e ku je se da po~ ne do kra ja ok to bra. Fat mir Qi maj, ko ji je od pro {le ne de qe u ku} nom pri tvo ru, }e od go va ra ti za te {ke op tu `be ko je je pro tiv we ga po di gao ita li jan ski tu ì lac za rat ne zlo ~i ne pro tiv ci vil nog sta nov ni{tva i za rat ne zlo ~i ne pro tiv zarobqe ni ka. Po sto je na ja ve da je mo gu}i da tum po ~et ka su |e wa 17. ok to bra. Ve }e Okru `nog su da u Pri {ti ni, na ~e lu sa su dijom Eulek sa, je gru pi od de ve to ro optu è nih za zlo ~i ne u Kle~ koj pro du ìo pri tvor za jos dva me se ca. Op tu `be Qi ma ja i gru pu te re te za ubi stva, mu ~e we i ugro àva we zdra vqa al ban skih i srp skih ci vi la s Ko so va i rat nih za ro bqe ni ka. Fat mir Qi maj (le vo) op tu èn za zlo ~i ne u Kle~ ki

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la li {i li su slo bo de i za dr à li Edu ar da K. (44) iz Bo qev ca zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a Sr bi je. Ka ko je na ve de no, u na stav ku ak ci je „Amar ge don” Edu ard K. je li {en slo bo de za to {to je „od 2008. go di ne sa ku} nog ra ~u na ra pre ko In ter net mre è iz vr {io pre u zi ma we i skla di {te we ve }e ko li ~i ne por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce”. „Pri li kom pre tre sa wa sta na i dru gih pro sto ri ja pro na |e no je vi {e od 20 gi ga baj ta foto gra fi ja i audio vi zu el nih za pi sa por nograf ske sa dr ì ne na sta log is ko ri {}a vawem de ce”, is tak nu to je u sa op {te wu. Osumwi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. MUP Sr bi je je po no vo po zvao gra |a ne, ko ji ima ju bi lo ka kvu in for ma ci ju ko ja mo è po mo }i u iden ti fi ko va wu in ter net pre da to ra, da to pri ja ve na te le fon 011/ 311-72- 08 ili na elek tron sku adre su ćildprotection@mup.gov.rs. (Tanjug)

CRnA HROnikA

dnevnik

Po li ci ja je uhap si la Jar ka K. (1976) s pod ru~ ja Be o ~i na pod sum wom da je po ku {ao da ubi je Va si li ja P. (1985) iz iste op {ti ne. Ovom do ga |a ju pret ho di la je sva |a is pred ku }e osum wi ~e nog, ko jeg je Va si li je, za tim, uda rio pe sni com. Jar ko je uz vra tio uda rac pa u{ao u ku }u, ali je Va si li je u{ao za wim i po no vo ga uda rio, na

{ta ga je osum wi ~e ni ubo no èm u gru di, na nev {i mu ta ko te {ke te le sne po vre de, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Jar ku K. je od re |a na me ra za dr à va wa u slu `be nim pro sto ri ja ma po li ci je, na kon ~e ga ~e ga }e bi ti pri ve den de ùr nom is tra `nom su di ji uz kri vi~ nu pri ja vu za po ku {aj ubi stva. M. V.

NA SR TA JI NA NO VO SAD SKE PO LI CAJ CE

Kroz uni for mu na ras kr sni ci?

Pro tiv No vo sa |a ni na Vla di mi ra P. (1974) po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pod sum wom da je iz vr {io kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce pri oba vqa wu po sla. Osum wi ~e nom se sta vqa na te ret da je u po ne de qak, 26. sep tem bra, na ras kr sni ci Uli ce Mo de ne i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na auto mo bi lom uda rio po li cij skog slu `be ni ka po ku {a va ju }i da pro |e kroz ras kr sni cu, upr kos ja snom upo zo re wu da za u sta vi vo -

zi lo. Pri li kom po li cij ske in ter e ven ci je, osum wi ~e ni je na sta vio s pru à wem ot po ra od bi ja ju }i da iza |e iz svog „re noa”. Kri vi~ na pri ja va pod ne ta je i pro tiv De ja na D. (1978) iz No vog Sa da ko jem se pri pi su je da je od gur nuo po li caj ca te se sto ga te re ti za ome ta we ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti i odr à va wa jav nog re da, ka è se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. M. V.

OD LU KA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Advo ka tu [trp cu uki nut pri tvor

Ko or di na tor za me di je Ape la ci o nog su da u Be o gra du Mir ja na Pi qi} po tvr di la je ju ~e u iz ja vi za „Dnev nik“ da je taj sud, re {a va ju }i u `al be nom po stup ku, svo jom od lu kom pre i na ~io re {e we Po seb nog ode qe wa be o grad skog Vi {eg su da, te uki nuo pri tvor okri vqe nom advo ka tu Ra do va nu [trp cu iz No vog Sa da. Od utor ka, kad je do ne to sud sko re {e we, [tr bac }e se u da qem po stup ku bra ni ti sa slo bo de, a su di mu se pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du u pred me tu ko jim je ob u hva }e no ukup no osmo ro osum wi ~e nih za ume {nost u afe ru u jav no sti po zna tu kao „pra we [a ri }e vih pa ra“. Advo kat Ili ja Ra du lo vi}, ko ji bra ni [trp ca,u iz ja vi za na{ list je na veo da je shod no re {e wu Ape la ci o nog su da o usva ja wu pri tvor ske `al be i uki da wu pri tvo ra, we gov bra we nik u uto rak uve ~e pu {ten iz be o grad skog CZ-a. - Sud je oce nio da ne ma ni jed nog pri tvor skog osno va - ka zao je advo kat Ili ja Ra du lo vi}. Na po mi wu }i da je ra ni je uki nut pri to vor i Du brav ki [tr bac, su pru zi Ra do va na [trp ca, advo kat Ra du -

lo vi} je is ta kao za do voq stvo po vo dom tih sud skih od lu ka. - Mi slim da je to jed na ko lo sal na afir ma ci ja na {eg sud stva. To zbog to ga {to je re~ o jed nom ozbiq nom pred me tu o ko me je stvo re na jed na ne ga ti na pred ra su da, a u ko me od bra na ka te go ri~ ki sma tra da ne post ji uop {te kri vi~ no de lo, ma kar od stra ne Ra do va na [trp ca, a po seb no we go ve su pru ge Du brav ke - na gla sio je Ra du lo vi}. On je do dao da je „na ovaj na ~in Ape la ci o ni sud us peo da uve ri na {u jav nost da se su di po za ko nu , a ne po na ~e lu ce lis hod no sti“. Ina ~e, Ra do van [tr bac i we go va su pru ga Du brav ka su na su |e wu ko je je po ~e lo pre ne ko li ko me se ci u od bra ni ener gi~ no od ba ci li op tu `be. Pod se ti mo, u po me nu tom pred me tu se pred Spe ci jal nim su dom vo di kri vi~ ni po stu pak po op tu `ni ci ko jom se ukup no osam oso ba sum wi ~i za na vod no pra we „pr qa vog nov ca“ od be glog Pqe vqa ka Dar ka [a ri }a od 2008. do 2010. go di ne – ka ko na vo di op tu `ba, kroz pri va ti za ci ju po je di nih pred u ze }a u Voj vo di ni. J. J.

NA STA VQE NO SU \E WE OP TU @E NI MA U „AFE RI [A RI]“ ZBOG [VER CA 2,5 TO NE KO KA I NA IZ JU @NE AME RI KE

La ban: U Ar gen ti nu pu to vao zbog pre sa |i va wa ko se Be ra nac Bo ris La ban, je dan od dva dest okri vqe nih s od be glim Pqe vqa kom Dar kom [a ri }em na ~e lu, ko ji ma op tu `ni ca na te ret sta vqa u~e {}e u po ku {a ju kri jum ~a re wa oko 2,5 to ne ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke u Evro pu u ok to bru 2009. go di ne, ju ~e je u od bra ni iz ne toj pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, ap so lut no od ba cio op tu `bu, tvr de }i da s tim na vo di ma ne ma ni ka ve ve ze, te da je sa mo jed nom, i to is kqu ~i vo zbog pre sa |i va wa ko se, bio u Ar gen ti ni. Op tu è ni La ban, ko ji je u ja nu a ru ove go di ne iz ru ~en Sr bi ji iz Cr ne Go re, ju ~e je pred su dom na veo da je pr vi put u ì vo tu uop {te ~uo za Dar ka [a ri }a, tek iz me di ja kad je „po ve de na me di ji ska haj ka”, te je do dao da ne po zna je ni osta le op tu è ne u ovom pro ce su. Ne gi ra ju }i ve zu s bi lo ka kvim ne za ko ni tim ak tiv no sti ma, La ban je is ta kao da u Be ra na ma ima so li dan pri vat ni bi znis-par king ser vis. La ban je is pri ~ao da ga je mu ~io pro blem }e la vo sti ko ji je po ku {a vao da re {i, te da je sa svim slu ~aj no sa znao da je pre sa |i va we ko se naj pov qni je u Ar gen ti ni, pa je u sep tem bru 2009,

ot pu to vao u tu ze mqu, ka ko bi oba vio in ter ven ci ju. - Bio sam od lu ~an da pre sa dim ko su - ka zao je La ban, ob ja {wa va ju }i da je to bio raz log {to se, ka ko se sve ne bi pro lon gi ra lo, od lu ~io da na put kre ne s fal si fi ko va nim pa so {em biv {e SRJ, zbog to ga {to, ka ko je ob ja snio, za we ga ni je bi la po treb na ar gen tin ska vi za. On je do dao da je po se do vao no vi cr no gor ski bi o me trij ski pa so{, ali da je ne po sred no po red pu to va we sa znao da mu je u tom slu ~a ju neo p hod na ar gen tin ska vi za, a za we no pri ba vqa we je bi lo po treb no ne ko vre me. La ban je na veo da je u Ar gen ti nu pu to vao s po zna ni kom Dra {kom Vu ko vi }em ko me ta mo ì vi po ro di ca, te da se s wim ta mo sreo ne ko li ko pu ta. Op tu è ni La ban ni je è leo da od go va ra na pi ta wa u ve zi s kli ni kom na ko joj mu je pre sa |e na ko sa, kad je pu to vao, ko li ko je ostao, a ni gde je bio sme {ten, obra zla ù }i da o~e ku je da mu stig ne do ku men ta ci ja iz Ar gen ti ne i da ne è li da po gre {i u po da ci ma. Osta li okri vqe ni su se iz ja sni li da ne po zna ju La ba na . J. J.

OT KRI VE NO U PRE TRE SU NO VO SAD SKOG STA NA

PO SLE SVA \E U BE O ^I NU

Po ku {aj ubi stva no `em

~etvrtak29.septembar2011.

Pi {toq, kra te` i li ce s po ter ni ce No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci je od re di la je za dr `a va we \u ri ci M. (1957) iz Obre nov ca ko ji je ne pri ja vqe no bo ra vio u No vom Sa du zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa, no {e wa i pro met oru` ja. Pri li kom pre tre sa sta na u ko jem je bo ra vio osum wi ~e ni po li ci ja je pro na {la pi -

{toq i mo di fi ko va nu pu {ku ta ko zva ni kra te` kao i od go va ra ju }u mu ni ci ju. Ta ko |e, po li ci ja je ne {to ka sni je pro na {la i pi {toq, ra ni je ukra den u Som bo ru, za ko ji se pret po sta vqa da je \u ri ca pro dao jed nom No vo sa |a ni nu. U istim pro sto ri ja ma pri pad ni ci MUPa za te kli su Ne na da I. (1973) iz Sta re Pa zo -

ve za ko jim je be o grad ska Po li cij ska upra va ras pi sa la po tra gu, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la na te ri to ri ji tog gra da. Okri i vqe ni }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve den na sa lu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du , na vo di se u ju ~e ra {wem sa o {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

VE ]I NA OD RED BI NO VOG ZA KO NI KA O KRI VI^ NOM PO STUP KU PRI ME WI VA ]E SE OD 1. JA NU A RA 2013. GO DI NE

Sa mo or ga ni zo va ni kri mi nal i rat ni zlo ~i ni od 15. ja nu a ra 2012. Po sle op se `ne jav ne ras pra ve, Sr bi ja je ko na~ no do bi la no vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku. Na rod na skup {ti na ga je usvo ji la pre ne ko li ko da na, ali je pri me na po me re na za ve }i nu od red bi do 1.ja nu a ra 2013. dok bi se za kon ske od red be o po stup ci ma za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la i rat nih zlo ~i na pri me wi va la znat no ra ni je - od 15. ja nu a ra 2012. Ma da su oce ne o no vim re {e wi ma u kri vi~ no-pro ce snom pra vu ve o ma raz li ~i te u Or ga ni za ci ji za bez bed nost i sa rad wu, Mi si je u Sr bi ji, na gla {a va ju da je po {to va na de mo krat ska pro ce du ra u do no {e wu no vog ZKP-a uz uva à va we mno {tva pri med bi stru~ ne jav no sti i eks pe ra ta iz Sa ve ta Evro pe. S te stra ne , ka ko za „Dnev nik” oce wu je prav ni sa vet nik za re for mu za ko no dav stva OEBS-a u Be o gra du Bran ko Ni ko li}, po {to va ni su evrop ski stan dar di, ali OEBS ipak bri ne to {to za pri me nu no vog ZKP-a ni su pred vi |e na i sred stva u bu xe tu. Tim pre jer je u no vom Za ko ni ku po seb na pro ce sna ulo ga da ta jav nom tu ì o cu a za kon ske no vi ne }e pre svih mo ra ti da pri me wu ju dva spe ci jal na tu ì la {tva Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal i Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne. Pred la ga ~i Za ko ni ka su sma tra li pa je ta kvo re {e we i

pri hva }e no, da za we go vo spro vo |e we ni su po treb na do dat na sred stva iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je za 2011. go di nu. Even tu al ne po tre be za do dat nim tro {ko vi ma neo p hod nim za pri me nu Za ko ni ka is ka za }e se pri li kom pri pre me bu xe ta za na red ne go di ne. Do sta nov ca }e bi ti neo p hod no za ma te ri jal ne tro {ko ve su do va, jav nih tu `i la {ta va i po li ci je u ve zi s no vim re {e wi ma, kao i za obu ku no si la ca pra vo sud nih funk ci ja ka ko bi mo gli da po stu pa ju u

skla du s no vim za kon skim mo de li ma. - Jed na od naj va `ni jih no vi na u pred lo è nom Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku ko ja je uslo vi la i dru ge broj ne iz me ne pred sta vqa uvo |e we tu ì la~ ke is tra ge i stra na~ kog po stup ka, ute me qe nog na na ~e lu rav no prav no sti, ko ji se vo di pred su dom. Usled to ga je do {lo do bit nih iz me na u pro ce snim ulo ga ma ovla {}e nog tu ì o ca i su da, a jed na od naj bit ni jih se od no si na do ka znu ini -

ci ja ti vu u to ku po stup ka - ob ja {wa va za „Dnev nik” pred sed nik Srp skog udru è wa za kri vi~ no prav nu te o ri ju i prak su prof. dr Stan ko Be ja to vi}. Na i me, ume sto iz vo |e wa do ka za od stra ne su da po slu `be noj du `no sti, te ret do ka zi va wa op tu `be je na tu ì o cu, a do ka zi se iz vo de na pred log stra na ka. Pri to me, sud mo è da ti na log stran ci da pred lo ì do pun ske do ka ze ili iz u zet no sam od re di ti da se ta kvi do ka zi iz ve du, ako oce ni da su iz ve de ni do ka zi pro tiv re~ ni ili ne ja sni i ako je to neo p hod no da bi se pred met do ka zi va wa sve stra no ras pra vio. Ima ju }i u vi du da se ra di o op se `nom prav nom ak tu sa pre ko 600 ~la no va i ni zu re {e wa ko ja su pre u ze ta iz an glo sak son skog pra va i sud ske prak se, tra di ci o nal no sa ve to va we kri vi ~a ra na Zla ti bo ru, ove go di ne ( od 30. sep tem bra do 2. ok to bra), za te mu ima upra vo „No va re {e wa u kri vi~ no pro ce snom za ko no dav stvu - te o ret ski i prak ti~ ni aspek ti”. Ne po sred ni or ga ni za tor sku pa je Srp sko udru è we za kri vi~ no prav nu te o ri ju i prak su i po naj va ma oku pi }e oko 400 u~e sni ka, su di ja , tu ì la ca, uni ver zi tet skih pro fe so ra, advo ka ta i pred stav ni ka mi ni star stva prav de , OEBS-a Mi si je u Sr bi ji i sru~ wa ci iz ino stran stva. V.Sa vi}

DRU [TVO SU DI JA SR BI JE OCE WU JE

Za ta {ka va na neo sno va na raz re {e wa su di ja Pred stav ni ci Dru {tva su di ja Sr bi je oce ni li su ju ~e da pra vo sud ni si stem Sr bi je za ta {ka va ne pra vil no sti o raz re {e wu su di ja to kom pro ce sa re i zbo ra i da je re vi zi ja re i zbo ra, ko ja je u to ku, do kaz da su raz re {e wa bi la neo sno va na. Oni su se `a li li na ne e fi ka snost ra da Vi so kog sa ve ta sud stva (VSS) ko ji od lu ~u je o re vi zi ji re i zbo ra i na ve li da je rad Sa ve ta pa ra li san, od no sno da ne ma obez be |e nu ve }i nu ko ja tre ba da od lu ~u je o re vi zi ji od lu ka o ne re i za bra nim su di ja ma. Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi} re kla je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je EU obe }a no da u po stup ku re vi zi je od lu ka ne }e u~e stvo va ti ~la no vi VSS ko ji su od lu ~i va li u re zi bo ru - Na ta Me sa ro vi}, Sne `a na Ma lo vi}, Bo {ko Ri sti} i advo kat De jan ]i ri}.

Dra ga na Bo qe vi}

VSS ima 11 ~la no va, {to zna ~i da je „osta lo wih sed mo ro za gla sa we, po {to se od lu ke do no se ve }i nom gla so va”, re kla je Bo qe vi} i do da la je od pre o sta -

lih se dam - Bla go je Jak {i} ne dav no pri tvo ren, a pro tiv Pre dra ga Di mi tri je vi }a pod net je pred log Skup {ti ni Sr bi je da je u su ko bu in te re sa. - Zna ~i wih pe to ro mo `e da gla sa, a to ni je ve }i na - na ve la je ona i is ta kla da to zna ~i da je pa ra li san rad VSS. - Zah te va mo od VSS-a da bez od la ga wa od go vo ri ka ko }e na sta vi ti da qi rad u re vi zi ji re i zbo ra. Za ta {ka va we neo sno va nih raz re {e wa je raz log zbog kog se uspo ra va re vi zi ja i zbog kog VSS u 30 od sto slu ~a je va od onih ko je re {a va ne do no si od lu ke. Pri tva ra wem Jak {i }a re vi zi ja je do ve de na u pi ta we. Bo qe vi} je re kla da je do sad 87 su di ja, ko je ni su re i za bra ni, vra }e no na su dij sku funk ci ju i da je ti me do ka za no da su oni bi li ne so no va no raz re {e ni. - VSS je do sad po stu pak re vi zi je okon ~ao u sa mo 20 od sto slu -

~a je va, od no sno u 175 slu ~a je va, a jo{ 660 ~e ka na re vi zi ju. Kad je 15. ju na od lu ~e no da po~ ne re vi zi ja obe }a no je da }e po stu pak bi ti okon ~an do kra ja sep tem bra - do da la je Bo qe vi}. Ona je na ve la da se ne dav no hap {e we su di je Bla go ja Jak {i }a za op tu `be od pre vi {e go di na mo ra sa gle da ti i u kon tek stu pro ce sa re vi zi je, iz me |u osta log i za to {to Jak {i} ima naj ve }i pro ce nat usvo je nih „pri go vo ra” su di ja ko ji ni su pro {li re i zbor. Pred stav nik Dru {tva su di ja Sr bi je Kon stan tin Mi ti} Bran ki} re kao je da je to dru {tvo 24. sep tem bra pod ne lo `al bu po ve re ni ku za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja pro tiv pred stav ni ka VSS, jer su ne ke su di je raz re {e ne {to ni su od re |e ne od lu ke do ne le u ro ku od 60 da na, a sam Sa vet ne po {tu je isti rok. E. D.

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV RA ^U NO VO \E U KI KIN DI

Osum wi ~e na za pre va ru Sport skog dru {tva in va li da Kri mi na li sti~ ka po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Zo ri ca S. (1962) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo pro ne ve re na {te tu Sport skog dru {tva in va li da Ki kin de. Osum wi ~e na se te re ti da je u svoj stvu vla sni ka Agen ci je za ra ~u no vod stve ne fi nan sij ske uslu ge, kao ovla {}e ni ra ~u no vo |a, u

pe ri o du od fe bru a ra do de cem bra 2010. go di ne, na osno vu blan ko ove re nih i pot pi sa nih na lo ga od stra ne pred sed ni ka dru {tva, pre ne la no vaa s te ku }eg ra ~u na Sport skog dru {tva in va li da Ki kin de. Na taj na ~in je za se be pri ba vi la imo vin sku ko rist u iz no su od 76.000 di na ra, na vo di se u sa op {te wu PU Ki kin da. M. Mr.

SPORT

~etvrtak29.septembar2011.

c m y

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U SRBIJI I ITALIJI

Naj zad pra ve la vi ce Srbija – Rumunija 3:0 (25:19, 25:15, 25:20) BE O GRAD: Ha la Pi o nir, gle da la ca: 1,000, su di je: Ho don (Slo va~ ka), Sam pa o lo (Ita li ja). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 20, Kr sma no vi} 11, Mol nar 3, Og we no vi} 5, Ni ko li} 6, Ra {i} 10, ]e bi} (l), Ma la gur ski 9, Ma le {e vi}, An to ni je vi}, Ve so vi} 4, Nin ko vi}. RU MU NI JA: Nu ku 5, Kor `e u ta nu 8, Cur lea 11, Nem ce a nu 1, Ne a ga 2, One |e kve 3, Ma nu (l), Ne del cu 5, Mi klea 1, But na ru 4, Ka za ku, Mu re {an.

Od boj ka {i ce Sr bi je oprav da le su ulo gu fa vo ri ta u me ~u osmi ne fi na la s Ru mun ka ma i pla si ra le se u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva gde ih o~e ku je Poq ska. Iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a ima le su ma lo pro ble ma na star tu su sre ta, ali je ma lo bi lo po treb no da na {a re pre zen ta ci ja do stig ne rad nu tem pe ra tu ru i da de mon stri ra igru do stoj nu po bed ni ka Evrop ske li ge i tre }e se lek ci je na Gran pri ju.

Pr vi put su u pr vom se tu re pre zen ta tiv ke Sr bi je po ve le 17:16, ali to ih ni je spre ~i lo, da od tog tre nut ka, pa do kra ja Ru mun ka ma pre pu ste jo{ sve ga tri po e na. Ma lo je po raz od Ne mi ca i mo ra we da se do `e qe nog ~e tvrt fi na la pla si ra ju du `im pu tem, osta vio tra ga na na {im de voj ka ma, ali im je 30 po e na tre ba lo da pro na |u i de mon stri ra ju svo ju igru. Iako su Ru mun ke sva ka ko ri val za re spekt, ali ne spa da ju u pr vu

Na ta {a Kr sma no vi}

IZJAVE POSLE DUELA SRBIJA–RUMUNIJA

ka te go ri ju evrop skih eki pa, sve je u me ~u osmi ne fi na la za vi si lo od Srp ki wa. Tek ka da se pri jem pla vih la vi ca sta bi li zo vao i ka da je Og we no vi }e va ima la mo gu} no sti da po è qi raz i gra va pu ca ~e, ta da je tre }a eki pa sa Gran pri ja li ~i la na se be. Ru mun ke su na star tu du e la ser vi som op te re ti le Je le nu Ni ko li} i ta ko uspe va le da dik ti ra ju igru i re zul tat. Tek ka da je Ru mu ni ja vo di la 16:13 na dru gom oba ve znom od mo ru, ta da je sev nu la od lu ~u ju }a se ri ja Sr bi je. Na ser vi se Ni ko - Jo va na Bra ko ~e vi} u blo ku li }e ve, a ka sni je i Bra ko ~e vi }e - vo| stva, na{ se lek tor Ter zi} ve, a uz mak si mal nu ak tiv nost blo - pru ìo je {an su re zer vnoj pri ka, na {e de voj ke su pro i gra le. ma~ koj di ja go na li Ma la gur ski – Bra ko ~e vi} je ko ri sti la kon tre, Ve so vi}, kao i Ani An to ni je vi} a Og we no vi }e va so lid na u blo ku i na me stu or ga ni za to ra igre. Ak to je bi lo do voq no za na kra ju la tiv ne su u na pa du bi le Ru mun ke ga nih 25:19. Cur lea i Nem ta nu, ali je na{ Ni je iz gu bqen set osta vio trag na Ru mun ka ma i uspe va le su Dana{wi program da odr è egal na star tu dru gog se ta. Ipak, do {la je na li ni ju êtvrtfinala (Beograd) ser vi sa Jo va na Bra ko ~e vi} i us pe le su na {e de voj ke da se od le Ne ma~ ka – ê {ka/Fran cu ska (17) pe. Bi la su do voq na dva asa i je Poq ska – Sr bi ja (20) dan blok Mol na ro ve da se na pra vi {est po e na od sto ja wa (14:8). blok u ne ko li ko slu ~a je va bio Uz ve li ku pred nost, po ~e le su bo qi i ne ~u di {to su u jed nom Srp ki we da se za ba vqa ju na te re - da hu na {e od boj ka {i ce do {le do nu. Blo kom i sme ~om Ma je Og we - 25:15 i dvo se tov nog vo| stva. no vi} po be gle su na 18:10, ne Vo di le su Ru mun ke na star tu osta viv {i Ru mun ka ma ni naj ma - tre }eg se ta (8:5), ali je pe riod wu na du u pre o kret. Kod vi so kog wi ho ve do bre igre tra jao dok se

SRPKIWE DANAS U ^ETVRTFINALU IGRAJU S POQSKOM

Po be dio bo qi tim Bor ba ti ta na za po lu fi na le Le na Bud na ru, ka pi ten Ru mu ni je: - ê sti tam Sr bi ji na za slu è noj po be di i do broj igri. Po ka za le su da su mno go bo qa eki pa od nas i da pret hod ni po raz od Ne ma~ ke ni je mno go uti cao na wih. Mi smo po ku {a le da ih iz ne na di mo i us pe li smo u jed nom de lu pr vog se ta, ka da smo pru ì le do sto jan ot por, ali sve osta lo je eki pa Sr bi je ve o ma br zo pre o kre nu la u svo ju ko rist. Dar ko Za ko~, se lek tro Ru mu ni je: - Ova utak mi ca mi je ve o ma te {ko pa la, za to {to su mo ja ose }a wa po me {a na, igra ti pro tiv svo je ze mqe, pri ja te qa igra ~i -

Op te re }e we i im pe ra tiv po be de je bio o~i gle dan {to je po ka zao i lo{ start u pr vom se tu. Igra le smo ner vo zno i ne po ve za no, ali smo u fi ni {u pr vog se ta do {le do ne ke svo je igre. Sle de }a dva su bi la mno go bo qa. O~e ku jem da ve} u me ~u sa Poq skom kre ne mo da igra mo ona ko ka ko tre ba i ka ko zna mo, jer je Poq ska mno go ja ~a i kva li tet ni ja eki pa od onih sa ko ji ma smo se do sa da sa sta ja li. Zo ran Ter zi} se lek tor Sr bi je: - Po no vo smo ima li pro ble ma ti ~an po ~e tak me ~a. To me je do pri neo i pri ti sak da mo ra mo da po be di mo. Ube |en sam da mo `e mo i mo ra mo bo qe, a zna li

Mo ` da i naj z a n i m qi v i j i su sret ~e tvrt fi na la od i gra }e da nas Sr bi ja i Poq ska, a ulog je ve li ki, ula zak u po lu fi na le. Obe se lek ci je su ve} go di na ma u vr hu evrop ske i svet ske od boj ke i bi }e to si gur no me~ za sve od boj ka {ke sla do ku sce, a o to me sve do ~i i ~i we ni ca da je ~e tvrt fi na le naj va `ni ji me~ na {am pi o na tu. Poq ska je u zre wa nin skoj C gru p i od i g ra l a naj d o m i nant ni je i la ga no obez be di la di rek tan pla sman me |u osam naj b o q ih na Sta r om kon t i nen tu i ima la ~ak dva da na pa u ze, dok je Sr bi ja do ~e tvrt fi na la mo ra la du `im pu tem pre ko Ru mu ni je u osmi ni fi na la. Poq ska i Sr bi ja se ve o ma do bro po zna ju i sa mo }e tre nut na in spi ra ci ja od lu ~i ti ko }e od ove dve vr hun ske se lek ci je na }i me sto u bor ba ma za me da qu. Na { a or g a n i z a t or k a igre Ma ja Og we no vi} igra ve o ma zre lo i kva li tet no na Evrop skom pr ven stvu. Oce wu je Po -

Ter zi}: Tre ba ju nam pu ne tri bi ne Ni ko li} i Ra {i} u blo ku

ca ko je sam du go tre ni rao. Me |u tim, mo rao sam bi ti pro fe si o na lac, po ku {ao sam da pri pre mim eki pu da igra mo na kar tu {to Sr bi ja mo ra da po be di po sle po ra za od Ne ma~ ke. Ko li ko sam u to me us peo, mo gli ste da vi di te i sa mi. Bi li smo rav no prav ni do po lo vi ne pr vog se ta. Ima li smo pro blem sa pri je mom a raz li ka iz me |u ove dve se lek ci je, ipak, je ogrom na. ^e sti tam se lek ci ji Sr bi je i `e lim im da stig nu do za vr {ni ce. Ve ru jem da to mo gu, a {to se Ru mu ni je ti ~e mi smo tre ba li da bu de mo bo qe pla si ra ni a mo `da bi on da ima li i bo qi pla sman. Je le na Ni ko li}, ka pi ten Sr bi je: - Te {ko je bi lo igra ti ovaj me~ po sle po ra za od Ne ma~ ke.

smo da pro tiv Ru mun ki me~ ne }e bi ti lak. To je eki pa ko ja ma lo gre {i i za sva ki poen mo ra li smo mno go da se tru di mo. Bi la je to ve li ka bor ba i ~i ni mi se da je na pra vqen po mak u na {oj igri ali i ras po lo è wu ~i ta ve eki pe. Pro tiv Poq ske mo ra mo bi ti na mno go ve }em ni vou. Bez ob zi ra {to se ra di o ja koj se lek ci ji, si gu ran sam da mo è mo da po be di mo. Za to po zi vam gle da o ce da is pu ne Pi o nir. @ao mi je {to ih je na pret hod nim utak mi ca ma bi lo ma lo. Ove de voj ke su za slu ì le mak si mal nu po dr {ku i po dr {ka pu bli ke za me ~e ve pro tiv Poq ske nam je za i sta vi {e ne go po treb na da ostva ri mo tri jumf ko ji nas vo di u po lu fi na le. S. Anti}

Po sle tri jum fa nad Ru mu ni jom na{ se lek tor Zo ran Ter zi} is ta kao je da je po mo} s tri bi na od ve li kog zna ~a ja za we go ve iza bra ni ce i da sva ki na vi ja~ ki dlan mo è da bu de pre va ga na stra ni la vi ca. - Ret ko pri ~am o gle da ci o ma. Sva ko ima pra vo da iza be re ko ga }e da gle da i da li mu se to svi |a ili ne. Mi slim da su ove de voj ke za slu ì le da ka da igra ju u Be o- gra du pr vi put jed no ve li ko tak mi ~e we, do bi ju mak si mal nu po dr {ku. Vo leo bih da Pi o nir u me ~u s Po qa ki wa ma bu de pun. Bi }e nam po tre ban sva ki glas, sva ki poen, bi }e nam po treb no sve {to mo è mo da u~i ni mo da bi smo vr lo ja ku eki pu Poq ske iz ba ci li iz da qeg tak mi ~e wa.

la vi ce ni su pot pu no an ga ò va le i sti gle do iz jed na ~e wa (13:13). Se lek tor na {ih pro tiv ni ca, na{ ~o vek, Dar ko Za ko~, bio je pri nu |en da ne {to me wa u igri svo jih iza bra ni ca, pa je uka zao pri li ku Ne del ku i Mi klei. Uti sak je bio da Srp ki we mo gu u ko jem god è le tre nut ku da se od le pe i re {e su sret, jer su ve o ma la ko osva ja le po e ne u se ri ja ma. Blok je kao i u dru gom se tu bio ve o ma ja ko oru` je pla vog ti ma. U na pa du pred vo |e ne po no vo sjaj nom Jo va nom Bra ko ~e vi}, te stan dard no do brim sred wim blo ke ri ma Na ta {om Kr sma no vi} i Mi le nom Ra {i} (u tre }em se tu na ni vou je bi la i Ma la gur ski), Srp ki we su od 17:18 do {le do 22:18 (ser vi ra la Ve so vi}) i re {i le su sret u tri se ta. Marko Risti} ÊTVRTFINALE U MONCI

Tur ki we iz ne na di le svet skog pr va ka

Turska – Rusija 3:0 (27:25, 25:21, 25:19)

Ma ja Og we no vi} i Mi le na Ra {i}

qa k i w e kao ri v a l a za re spekt. - Poq ska je pro tiv nik za re spekt i jed na je od naj bo qih se lek ci ja na sve tu. Bi }e to naj o zbiq ni ji pro tiv nik ko jeg smo do sa da ima le. O~e ku jem na {u pra vu igru ka da je naj po treb ni je, jer to je me~ bi ti ili ne bi ti i na dam se da mo è mo do po be de. O tra di ci ji du e la s Poq skom, o wi h o v im udar n im igla ma Sko vron skom i Bed na rek Og we no vi }e va je re kla. - Sprem ne smo za wih. Na Svet skom pr ven stvu smo ih la ga no do bi li. To je eki pa sa mno go do brih igra ~i ca, ce we ne su gde god da igra ju, a pro tiv wih ume mo da igra mo. Vra }a mo se na pri ~u od pre ne ki dan, da je po raz od Ne ma~ ke do {ao u do bro vre me. Na dam se da }e mo pro tiv Poq ske pru ì ti mak si mum i da }e mo pro }i u po lu fi na le, jer je to è qa svih u re pre zen ta ci ji – re kla je Ma ja Og we no vi}. Jo va na Bra ko ~e vi} igra ma sve vi {e pod se }a na iz da wa iz Gran pri ja i to je od ve li ke va ` no s ti pred da n a { wi su sret s Poq skom. - Pri pre mi }e mo se naj bo qe {to mo è mo. Ni sam ih gle da la u sko ri je vre me, ne znam za dru ge de voj ke. Stru~ ni {tab }e od ra di ti svoj deo po sla. Ana li zi ra }e ri va la i ima }e mo vi deo na vre me i do bru pri pre mu. Na dam se pre sve ga

Poq ska vo di 8:1 Tra di ci ja je na stra ni poq skog ti ma, ka da su u pi ta wu me ~e vi pro tiv na {e se lek ci je na Evrop skim pr ven stvi ma. Sr bi ja i Poq ska su od i gra li de vet utak mi ca na {am pi o na ti ma Sta rog kon ti nen ta, osam pu ta su Po qa ki we sla vi le, na {a re pre zen ta ci ja sa mo jed nom. ^ak je i set ko li~ nik ube dqi vo na stra ni ri va la, 24:7. Me |u tim, taj je di ni tri jumf iza bra ni ca Zo ra na Ter zi }a do {ao je u naj zna ~aj ni jem tre nut ku. Poq ska je sa vla da na u po lu fi na lu Evrop skog pr ven stva 2007. go di ne ko je je bi lo or ga ni zo va no u Bel gi ji i Luk sem bur gu. Bi lo bi le po da se po no vi ova kav ras plet za vr {ni ce EP. Pre ~e ti ri go di ne na {e naj bo qe od boj ka {i ce upra vo su pre ko Poq ske iz bo ri le pla sman u fi na le Evrop skog pr ven stva. Osim ovog, sve` je tri jumf pro tiv Poq ske i sa Svet skog pr ven stva u Ja pa nu, ka da su na {e de voj ke nad i gra le ve li kog ri va la. na {oj do broj igri, a to bi tre ba lo da do ne se po be du – ja sna je Jo ca. M. Risti}

MON CA: Ha la „Pa la i per“, gle da la ca: 1.100, su di je:Bje li} (Sr bi ja), Kraft (Ne ma~ ka). TUR SKA: Tok soj 9, êm ber ~i 2, So sir ma, Oz soj 17, Er dem 15, Ne sli han 13, Ku cu ba {i o glu (l1), Gi re sen (l2), Uslu pe hli van, ân su, Gu mu{ 6, Ka ra ko jun. RU SI JA: Mah no 2, Pe re pel ki na 2, Gon ~a rov 10, Mo ro zo va 6, Ga mo va 15, Uqa ki na, Ka be {o va (l1), Ku zja ki na (l2), Bo ri sen ko 2, Fa te e va 2, Star ce va, Mer ku lo va. Od boj ka {i ce Tur ske na pra vi le su do sa da naj ve }e iz ne na |e we Evrop skog pr ven stva, po be di le su u ~e tvrt fi nal nom su sre tu u Mon ci ak tu el nog {am pi o na sve ta i pla si ra le se u po lu fi na le. Ru ski we su ta ko is pu sti le pri li ku da ob je di ne svet sku i evrop sku ti tu lu, a Tur ki we }e pro tiv ni ka u po lu fi na lu do bi ti da nas, po sle su sre ta Sr bi je i Poq ske. U ve o ma ne iz ve snom me ~u, Tur ki we su, van svih o~e ki va wa, od i gra le ve o ma do bro u za vr {ni ca ma se to va, a naj te è im je bi lo u pr vom se tu. Ima le su pred nost 13:9 i 17:13, ali su Ru ski we uspe va le dva pu ta da iz jed na ~e. Ni su Ru ski we is ko ri sti le i dve set lop te, pa je Tur ska se ri jom 3:0 osvo ji le pr vi set. Bo qe su Ru ski we kre nu le u na stav ku (po ve le 8:5), ali je Tur ska sjaj nom se ri jom 8:1 vra ti la vo| stvo i kon tro lu nad su sre tom. Uz vra tio je pr vak sve ta, ak ti vi ra le su se Gon ~a ro va i Ga mo va, ali su Ru ski we ima le sna ge sa mo da iz bo re egal (18:18). Tur ska je ta da do brim ser vi si ma oti {la na 21:18 i la ga no pri ve la set kra ju. Od pr vog do po sled weg po e na u tre }em se tu vo di la je Tur ska, a Ru ski we pro sto ni su ima le ras po lo ì vog oru` ja da uz dr ma ju ve o ma raz i gra nu se lek ci ju iz Ma le Azi je. Bi lo je 3:0, 10:5, 13:7, a Ru si ja je sa mo uspe va la po je di na~ nim mi ni ja tu ra ma da sve de za o sta tak na je dan poen (18:19). Kao i na kra ju dru gog, i u tre }em se tu. Ni su ima le Ru ski we sna ge za ne {to vi {e i do kra ja su od se dam po e na osvo ji le sa mo je dan i Tur ska je za slu è no oti {la u po lu fi na le. M. R.

SPORT

c m y

dnevnik

SE LEK TOR SA OP [TIO SPI SAK MLA DE RE PRE ZEN TA CI JE

Po zva ni De spo to vi } i Mar ko vi } Se lek tor mla de fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Alek san dar Jan ko vi} sa op {tio je spi sak igra ~a za kva li fi ka ci o ne me ~e ve za pr ven stvo Evro pe sa Ma ke do ni jom i Dan skom. Me~ s Ma ke do ni jom Sr bi ja igra se 7. ok to bra, a ~e ti ri da na ka sni je u Kra gu jev cu mla di do ~e ku ju Dan sku. Na se lek to ro vom spi sku se na la ze: gol ma ni Bra ni mir Alek si} (Spar tak), Alek san dar Ki rov ski (Cr ve na zve zda), Va so Va si} (Vin ter tur, [vaj car ska), igra ~i od bra ne Vu ja din Sa vi} (Bor do), Alek san dar Miq ko vi}

Ir sku i Far ska Ostr va i na la zi se na pr vom me stu ta be le gru pe 4 sa {est bo do va. - Re pre zen ta ci ja Sr bi je ne }e se pri la go |a va ti igri pro tiv ni ka. Mi se sa da pri pre ma mo za na red nu utak mi cu sa Ma ke do ni jom i tru di }e mo se da na met ne mo na{ stil - re kao je Jan ko vi}. Sr bi ja je no si lac gru pe i glav ni fa vo rit, ~i ji je ciq i oba ve za da se pla si ra u ba ra` za Evrop sko pr ven stvo. - Ma ke do ni ja jo{ ni je po ~e la kva l i f i k a c i j e. Igra } e m o na jed nom ma lom xom ba stom te re nu u Sko pqu, gde je ve} jed nom

po be di la re pre zen ta ci ju Sr bi je - re kao je Jan ko vi}. Na spi s ku Jan k o v i } a ne m a Lu ke Mi li vo je vi }a, ko ji je do bio pri li ku da tre ni ra sa A re pre zen ta ci jom, dok su Ste fan [}e po vi} i Ne ma wa Mi li} iz o sta li iz dru gih raz lo ga. - Za nas je ve li ka ~ast {to je Mi li vo je vi} ve} sa da pri kqu ~en A re pre zen ta ci ji. Si gu ran sam, u za vi sno sti od po tre ba se lek to ra, da i dru gi fud ba le ri iz mla de se lek ci je uvek mo gu da bu du oslo nac naj bo qem dr `av nom ti mu - sma ra Jan ko vi}. Pri pre me mla dih po ~i wu u po ne de qak u Aran |e lov cu, a ba za pred utak mi cu sa Da skom u Kra gu je cu. I. L.

DA NAS @REB ZA OSMI NU FI NA LA KU PA SR BI JE

Dru ga run da 26. ok to bra

Pr va run da na ci o nal nog Ku pa po ka za la je sve ~a ri na {eg naj ma sov ni jeg tak m~e wa. Mu ~i li su se fa vo ri ti po put Zve zde u Lu ~a ni ma i Ja go di ne ko ja je u tek fi ni {u me ~a slo mi la ot por Sin |e li }a u Ni {u, dok je za huk ta li Haj duk (Ku la) mo rao da se opro sti od da qih bor bi na kon po ra za od Ko lu ba re. Da nas }e bi ti oba vqen `reb za osmi nu fi na la u pro sto ri ja ma „Agro ban ke“, jed nog od spon zo ra FSS, a pret hod no }e se lek tor Vla di mir Pe tro vi} sa op {ti ti spi sak igra ~a na ko je ra ~u na za pred sto je }e me ~e ve u kva li fi ka ci ja ma za EP pro tiv Ita li je i Slo ve ni je. U {e {i ru }e se na }i 16 ti mo va- pr vi {e {ir: Par ti zan,

Voj vo di na, Cr ve na zve zda, Slo bo da Po int Se voj no, Spar tak Zla ti bor vo da, OFK Be o- grad, Ja vor, Bo rac (^), dru gi {e {ir: Rad ni~ ki 1923, Ko lu ba ra, Sme de re vo, Me ta lac, In |i ja, Ba nat, Pro le ter (No vi Sad) i Ja go di na. O~e ku je se da i dru gi krug tak mi ~e wa do ne se za ni mqi ve i ne iz ve sne du e le. Utak mi ce osmi ne fi na la na pro gra mu su 26. ok to bra (u slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta od mah se pri stu pa iz vo |e wu pe na la), a ~e tvrt fi nal ne se igra 23. no vem bra. Od pro {le se zo ne u po lu fi na lu igra ju se dve utak mi ce (21. mart i 11. april 2012. go di ne), a fi na le je za ka za no za 16. maj na red ne go di ne. Z. R.

GOL MAN VOJ VO DI NE NE MA WA SU PI] PRED SU BOT WI DER BI S PAR TI ZA NOM

Ne ka ju na ci bu du Ili} ili Abu Od la skom re pre zen ta tiv nog gol ma na @eq ka Br ki }a u re do ve ita li jan ske Si je ne, me sto ~u va ra mre `e Voj vo di ne le tos je osta lo upra `we no. Spe ku li sa lo se mno gim ime ni ma kao „si gur nim” na sled ni ci ma Br ki }a, a na kra ju je me sto na go lu za u zeo is ku sni, 29go di {wi, 197 cm vi so ki Ne ma wa Su pi}, pre to ga gol man Ja vo ra iz

Sa rad wa Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi} pri mi li su de le ga ci ju FK Voj vo di na, ko ju su ~i ni li pot pred sed nik UO Du {an Vla o vi}, ~lan UO \er| Ba la ton, vo |a na vi ja ~a „Fir ma 1989” Alek san dar Po snov, za me nik di rek to ra omla din ske {ko le Og wen Kr sma no vi} i ge ne ral ni se kre tar Ra di sav Ra bre no vi}. Ru ko vod stvo Voj vo di ne iz ra zi lo je za hval nost Gra du No vom Sa du na pru `e noj po dr {ci ko ja je, ka ko je re ~e no, do pri ne la raz vo ju klu ba. Gra do na ~el nik Pa vli ~i} is ta kao je da, u ci qu pro mo ci je po zi tiv nih dru {tve nih vred no sti, Grad kon ti nu i ra no ula `e u po boq {a we uslo va za raz voj spor ta u No vom Sa du. Raz go va ra no je, iz me |u osta log, i o ak tu el nim pri li ka ma u FK Voj vo di na i mo da li te ti ma bu du }e sa rad we. Iva wi ce i biv {i re pre zen ta ti vac BiH. Iako je ve} du go na fud bal skoj po zor ni ci, ovaj mla di} (ro |en u Gac kom) u pr vi plan u do ma }oj jav no sti iz bio je u fi ni {u pro {log {am pi o na ta, ka da je sjaj nim od bra na ma one mo gu }io eki pu Par ti za na da iz Iva wi ce od ne se

Alek san dar Jan ko vi}

(Par ti zan), Ma ti ja Na sta si} (Fjo ren ti na), Mar ko Pet ko vi} (OFK Be o grad), Ne ma wa Gu deq (Bre da), Mi lan Mi la no vi} (Si je na), Fi lip Mla de no vi} (Bo rac, ^a ~ak), igra ~i sre di ne te re na Alek san dar Ig wov ski (Ver der), Dar ko La zo vi} (Cr ve na zve zda), Vuk Mi to {e vi} (Voj vo di na), Slo bo dan Me do je vi} (Voj vo di na), Sa {a Mar ko vi} (Par ti zan), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven), Ne nad Kr sti ~i} (Samp do ri ja), Lu ka Mi lu no vi} (Va re gem), i na pa da ~i Ne ma wa Ko ji} (Rad), Mar ko [}e po vi} (Par ti zam), \or |e De spo to vi} (Spar tak) i La zar Mar ko vi} (Par ti zan). Mla d a re p re z en t a c i j a je u sep tem bru sa vla da la Se ver nu

~etvrtak29.septembar2011.

Gol man Voj vo di ne Ne mawa Su pi}

sva tri bo da. Pred cr ve no-be li ma iz No vog Sa da u su bo tu je ve li ki me~, ri val je Par ti zan i bi }e ovo pr vi ve li ki der bi Su pi }a u dre su Voj vo di ne - Ma lo nas je po re me tio re mi u Ja go di ni, jer smo is pu ti li po be du u fi ni {u me ~a - re kao je Su pi}. To nas, me |u tim, si gur no ne }e za u sta vi ti u ne go va wu do bre at mos fe re pred der bi i u kva li tet noj pri pre mi me ~a s Par ti za nom. U na {oj eki pi vla da ve o ma do bro ras po lo `e we, svi smo zdra vi i bi }e mo mak si mal no sprem ni za duel s Be o gra |a ni ma. Si gur no je da pri pre ma me ~a s cr no-be li ma ni je ista kao ka da se igra ne ki dru gi pr ven stve ni su sret. U go ste vam, ipak, do la zi ~e tvo ro stru ki uza stop ni {am pion Sr bi je i tre nut ni li der na ta be li Je len su per li ge? - Ni je isto ka da igra{ s Par ti za nom ili Cr ve nom zve zdom, ili ne kim dru gim eki pa ma iz na {e li ge. Me |u tim, svi mi smo pro fe si o nal ci, sve sni za da ta ka ko ji se pred nas sta vqa ju i naj bit ni je je da u su bo tu u utak mi cu u|e mo hlad -

ne gla ve i da po ku {a mo da na met ne mo na{ stil igre. Vi de lo se u pro {lom pr ven stvu da zna mo mo del na ko ji se s Par ti za nom igra i na sto ja }e mo da ga po no vo is ko ri sti mo i una pre di mo. Ta da smo po be di li u oba li ga {ka du e la, a iz gu bi li smo u fi na lu Ku pa, zna se ka ko, da ne po na vqam. Ho }e te li, mo `da, i u tom fa mo znom fi na lu Ku pa pr na }i do dat ni mo tiv? - Sa mo sa sport ske stra ne! Ni ko od nas ne raz mi {qa o ne ka kvoj osve ti ili re van {i zmu. Par ti zan je je dan od naj bo qih i naj kva li tet ni jih ti mo va u Sr bi ji i do mi ni ra ov da {wom sce nom ve} ~e ti ri go di ne. Ima mo, me |u tim, i mi svo je kva li te te i adu te, ta ko da ri va la ne }e mo ni pre ce ni ti, jo{ ma we pot ce ni ti. Cr no-be li ima ju ja ko do bar ve zni red, ba{ kao i na pa da ~e i zna mo da na ma iz od bram be ne li ni je ne }e bi ti la ko. Ipak, uko li ko bu de mo za dr `a li vi sok ni vo kon cen tra ci je to kom svih 90 mi nu ta, mi slim da }e mo iz dr `a ti pri ti sak. For si ra ju Be o gra |a ni igru krat kih pa so va, ali ima mo i

ZA DER BI S PAR TI ZA NOM

Ka pi je otvor ne od 16.30 ~a so va Utak mi ca Voj vo di na-Par ti zan, ko ja se na sta di o nu „Ka ra |or |e” igra u su bo tu od 19 ~a so va (pre nos na RTS-u), pro gla {e na je za me~ vi so kog ri zi ka, pa se do ma }i ni za wu ta ko i pri pre ma ju. - Odr `a li smo sa stan ke sa svim bit nim in stan ca ma ko je mo gu da nam po mog nu ka ko bi smo na naj bo qi na ~in or ga ni zo va li ovu utak mi cu re kao je ge ne ral ni se kre tar No vo sa |a na Ra di -

sav Ra bre no vi}. - Ima li smo su sre te s pred stav ni ci ma po li ci je, tu `i la {tva i obez be |e wa, jer `e li mo da pred u pre di mo ne ke even tu al ne do ga |a je i ve ru jem da }e mo po sao od ra di ti ka ko tre ba. Ra bre no vi} je do dao da }e ka pi je „Ka ra |or |a” u su bo tu bi ti otvo re ne od 16.30 ~a so va i po zvao gle da o ce da do |u na vre me, ka ko se ne bi stva ra le gu `ve zbog ri go ro zni je kon tro le.

mi od go vo re na wi ho ve adu te, pa }e mo da vi di mo ~i ji }e adu ti bi ti ja ~i. Sla è te li se da je od bra na sla bi ji deo Par ti za no vog ti ma? - Ona mo `da ta ko de lu je zbog ne u i gra no sti. Ne tre ba za bo ra vi ti da je ovaj deo cr no-be le eki pe pre tr peo ve li ke pro me ne to kom le ta i da im je prak ti~ no ce la zad wa li ni ja no va. To, me |u tim, ne tre ba da nas op te re }u je, mo ra mo da gle da mo se be i da da mo mak si mum u der bi ju. Uvek sam do bro bra nio pro tiv Par ti za na i Zve zde, ve ru jem da }e ta ko bi ti i sa da, jer u sva ku utak mi cu, bez iz u zet ka, ula zim sa 100 pro ce na ta mo ti va, sprem no sti i è qe. Vo leo bih da ju na ci utak mi ce, zbog po stig nu tih go lo va, bu du Bra na Ili} ili Abu (Abu ba kar Ouma ru). Po ~e tak u Voj vo di ni za vas, kao ni za ~i ta vu eki pu, ni je bio sja jan? - De si lo se to {to se de si lo i ne tre ba se okre ta ti una zad. Sti gao je tre ner De jan Vu ki }e vi} ko ji nas je pre po ro dio, a ja tre ni ram s eks tra stru~ wa kom Sa {om To di }em. Naj bit ni je je da smo se kon so li do va li i za to nas bo le dva re mi ja u utak mi ca ma ko je smo po sve mu tre ba li da do bi je mo - u Uì cu i Ja go di ni. Ide mo da qe, sle di nam der bi... Ve ru jem da }e tri bi ne na sta di o nu „Ka ra |or |e” bi ti is pu we ne do po sled weg me sta, da }e nas na vi ja ~i bo dri ti kao i u utak mi ci s OFK Be o gra dom i da }e mo, na kra ju utak mi ce, svi za jed no pro sla vi ti ve li ku po be du - is ta kao je Ne mawa Su pi}. A. Pre do je vi}

UEFA LI GA EVRO PE

La cio u Li sa bo nu Da nas su na pro gra mu utak mi ce dru gog ko la fud bal ske Li ge Evro pe. Der bi se igra u Li sa bo nu gde se sa sta ju Spor ting i La cio. Por tu gal ci su u pr vom ko lu la ko po be di li Ci rih, a Ri mqa ni su na ve li ko iz ne na |e we sa mo re mi zi ra li u me ~u sa ru mun skim Va slu i jem. - Na da mo se no voj po be di - ka `e tre ner Spor tin ga Do min go{ Pa si en sa. - Na{ ciq je da pre zi -

ve} na star tu do `i ve li raz o ~a re we. - Tak mi ~e we je mno go ja ~e ne go {to smo mi sli li - ob ja {wa va tre ner La ci ja Edu ar do Re ja. - U pr vom ko lu od ma ra li smo ne ke igra ~e, {to se is po sta vi lo da je bi lo po gre {no. Po ku {a }e mo iz gu bqe ne bo do ve da na dok na di mo u Li sa bo nu. Za ni mqiv okr {aj se igra u Re nu, gde fran cu ski pr vo li -

An drej [ev ~en ko (Di na mo, Ki jev) proslavi}e 35. ro |en dan u Izra e lu

mi mo u Evro pi, s po be dom u me ~u s La ci jom bi }e mo bli zu {e sna e sti ne fi na la. Ri mqa ni su u{li s pu no na de u okra{ je u Li gi Evro pe, ali su

ga{ do ~e ku je ma drid ski Atle ti ko. - Igra mo do bro - ka `e tre ner Re na Ma lik Kan |i. - Da li }e to bi ti do voq no da po be di mo

Da nas Gru pa A Ru bin - PA OK To ten hem - [a mrok

(18) (21.05)

Gru pa G Me ta list - AZ Alk mar Mal me - Austri ja (B)

(19) (19)

Gru pa B Vor skla - Ha no ver (21.05) Stan dard - Ko pen ha gen (21.05)

Gru pa H Bra ga - Klub Bri` Ma ri bor - Bir min gem

(19) (19)

Gru pa C Ra pid (B) - PSV Le gi ja - Ha poel (TA)

Gru pa I Ren - Atle ti ko (M) Sel tik - Udi ne ze

(19) (19)

Gru pa D Va slui - Ci rih (21.05) Spor ting (L) - La cio (21.05)

Gru pa J [al ke - Ma ka bi Ha i fa AEK Lar na ka - Ste a ua

(19) (19)

Gru pa E Ma ka bi - Di na mo (K) Sto uk - Be {ik ta{

(21.05) (21.05)

Gru pa K Oden ze - Fu lam Tven te - Vi sla

(19) (19)

Gru pa F Sal zburg - Slo van Bi ba lo - PS@

(21.05) (21.05)

Gru pa L Lo ko mo ti va - An der leht (19) AEK Ati na - [turm (19)

(21.05) (21.05)

Atle ti ko ve li ko je pi ta we, a iz ve sno je da }e Fel kao do bi ti po seb nog ~u va ra. Atle ti ko u pr ven stvu [pa ni je igra po si ste mu to plo hlad no. Pe tar da u me ~u s Bar se lo nom si gur no je uz dr ma la jor gan xi je. - Jo{ uvek tra `i mo igru - ve li tre ner Gre go rio Man za no. Bar se lo nu smo jed no stav no za bo ra vi li, to je bio me~ van ka te go ri ja. Mi slim da smo na do brom pu tu i da igra mo sve bo qe,

a to zna ~i da ne }e mo iz gu bi ti od Re na. @i gi }ev Bir min gen go stu je u Ma ri bo ru, a An der leht, u ko jem bli sta Jo va no vi}, igra u Mo skvi sa Lo ko mo ti vom. Kao i u pr vom ko lu, B 92 }e pre no si ti dve utak mi ce, pr vo }e mo gle da ti su sret iz me |u Pa ri sen @er me na i Atle ti ka iz Bil ba oa,a po tom dru gi fran cu sko- {pan ski okr {aj iz me |u Re na i Atle ti ka iz Ma dri da. G. K.

sport

~etvrtak29.septembar2011.

dnevnik KUL SKI HAJ DUK IZA BRAO [E FA STRU^ NOG [TA BA

Po ve re we Pe tru Kur }u bi }u Na kon {to su se ras ta li Ne boj {a Vig we vi} i Fud bal ski klub Haj duk, klup sko ru ko vod stvo je ve o ma br zo od re a go va lo i na kon sed ni ce Uprav nog od bo ra po ve re we za me sto {e fa stru~ nog {at ba uka za lo Pe tru Kur }u bi }u. - Na kon tri ve za na po ra za, mo ra mo eki pu po di }i i mi sli mo da je naj bo qe re {e we Pe tar Kur }u bi} od slo bod nih tre ne ra. Re~ je

BOR BA PRO TIV NA SI QA U SPOR TU: Ministar omladine i sporta Sne`ana Samaryi} â&#x20AC;&#x201C; Markovi} sastala sa u Strazburu sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Tjobornom Jaglandom (na slici). Nakon sastanka, izjavila je da je sa generalnim sekretarom SE razgovarala o borbi protiv nasiqa u sportu, kao i o drugim va`nim pitawima za na{u zemqu: - Imala sam zadovoqstvo da razgovaram sa g. Jaglandom o Konvenciji o borbi protiv nasiqa u sportu, name{tawu me~eva i ilegalnom kla|ewu. Tako|e, razgovarali smo i o evropskoj budu}nosti Srbije, a svakako najzna~ajnije pitawe je status ulaska Srbije u EU. Postoje dobre vesti, pozitivna atmosfera, a ja sam se li~no zalagala da se taj proces okon~a u na{u korist.

klo pi la su nam se u ovom mo men tu ne ka raz mi {qa wa i na dam se sve mu naj bo qem - ka `e Kur }u bi}. No vi {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka ne ma vre me na za upo zna va we eki pe, jer ve} u su bo tu sle di pr ven stve ni okr {aj sa Ra dom na Ba wi ci. - Imam tri da na da se upo znam sa igra ~i ma i sa rad ni ci ma i mi slim upra vo da su oni ti ko ji }e ovu utak mi cu iz ne ti na svo -

Tjoborg Jagland izrazio je zadovoqstvo ponovnim susretom sa ministrom Samaryi} Markovi} i ocenio da je Srbija veoma aga`ovana kada se govori o borbi protiv nasiqa u sportu: - Veoma mi je draga {to sam ponovo razgovarao sa mojom dobrom i starom prijateqicom. Name{tawe me~eva i ilegalno kla|ewe ne treba da budu deo evropskog sporta i sportske kulture jer to, zapravo,spada u krininal. Veoma mi je drago da vidim da se Srbija ozbiqno bavi ovim problemima istakao je generalni sekretar Saveta Evrope. Drugog dana ministarka je u~estvovala na sednici Komiteta ministara Saveta Evrope, gde je razmenila mi{qewa oko usvajawa Preporuke o name{tawu me~eva i sastala se sa predsednikom UEFA Mi{elom Platinijem.

MU [KA SU PER LI GA

Do mi na ci ja [ap ~a na Cr ven ka - Me ta lo pla sti ka 24:30 (10:15) CR VEN KA: Dvo ra na â&#x20AC;&#x17E;Slo bo dan Mi {ko vi} ^i leâ&#x20AC;?, gle da la ca oko 200, su di je: Mo {o rin ski i Pan xi} (Zre wa nin). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (4), Me ta lo pla sti ka 2 (1), is kqu ~e wa: Cr ven ka 6, Me ta lo pla sti ka 16 mi nu ta. Dis kva li fi ka ci ja Ka ra no vi} (Me ta lo pla sti ka u 58. mi nu tu). CR VEN KA: Mje ri ma~ ka (2 od bra ne),To mi} 3, Ra do wi}, Jo lo vi} 3, Sla vu qi ca, Ra ~i} 2, Gu gle ta, Ni ko li} 2, Mi ri} 1, V. Stan ko vi} 1, Vi tas (6 od bra na), Pro le 3, Gru ji ~i} 2, Mi li} 1, Vu ja ~i} 1, S. Stan ko vi} 5.

- Za me ne je sve ovo ma lo iz ne na |e we, jer se sve de si lo u 24 sa ta. Ni sam ni raz mi {qao da }e Haj duk do }i u ovu si tu a ci ju, ne ula zim u raz lo ge, ali de si lo se i ju ~e po pod ne je usle dio po ziv. Seo sam sa pred sed ni kom Osma ji }em i vr lo br zo smo se do go vo ri li. Imam `e qu da ra dim, da se na ne ki na ~in vra tim u na{ fud bal, jer sam jed no vre me bio od su tan ra de }i u Slo va~ koj. Haj duk je sa da po mom mi {qe wu

ME TA LO PLA STI KA: Ra ji ~i} (8 od bra na), Ka ra no vi} 7, @i va no vi}, Alek si}, Kre~ ko vi}, Vi da ko vi}, Mar ja no vi} 3, Dra ga{ 5, Me du ri} 2, No va ko vi}, Mar ko vi}, Ar si} (3 od bra ne), Gru ji ~i} 1, M. Mi tro vi} 2, L. Mi tro vi} 10, Te o do ro vi}. Pi ta we po bed ni ka bi lo je re {e no na kon sa mo de se tak mi nu ta. Po sle po ~et nog vo| stva Cr ven ke usle di lo je {est uza stop nih po go da ka [ap ~a na (1:6), da bi ru ko me ta {i do ma }i na tek u 10. mi nu tu po sti gli svoj dru gi gol (2:6). U da qem to ku sle di pot pu na do mi na ci ja go sti ju i ne mo} Cr ven ~a na,

{to naj bo qe ilu stru je po da tak da su sa dva igra ~a vi {e pri mi li dva uza stop na go la, ko je je po sti gao naj bo qi po je di nac i stre lac na ovoj utak mi ci Lu ka Mi tro vi}. Na sta vak je bio sa mo ko pi ja pr vog de la. Za sa mo ~e ti ri mi nu ta Me ta lo pla sti ka po sti è ~e ti ri go la i sti è na do mak dvo ci fre ne pred no sti (10:19). To je [ap ~a ni ma omo gu }i lo da igra ju le èr no i opu {te no, uti sak je ~ak sa po la sna ge, ali i ta kvom igrom la ko su odr à va li vi so ko vo| stvo (18:26, 19:27). Pred sam kraj Cr ven ka je us pe la da ubla ì po raz. T. Jo vo vi}

Pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} i no vi {ef stru~ nog {ta ba Pe tar Kur }u bi}

o is ku snom i do brom stru~ wa ku, pro ve re nom, ra dio je i u na {oj ze mqi i u ino stran stvu i mi sli mo da }e on mo }i da dig ne eki pu, da po pra vi po qu qa nu at mos fe ru i da vra ti Haj duk na po bed ni~ ki ko lo sek - re kao je pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji}. Pi ta li smo Pe tra Kur }u bi }ua {ta ga u ovoj si tu a ci ji do vo di u Ku lu.

iza zov iz pro stog raz lo ga {to je u pr vih pet - {est ko la na pra vio od li ~an re zul tat, iz ne na |u ju }i. Klub je pro me nio ce lo kup nu struk tu ru, do {li su no vi qu di, tim je ma lo ka sni je for mi ran, ali je o~i gled no da sa da u Ku li du va ju no vi ve tro vi. Sa da u Ku li po sto je svi uslo vi za mi ran, fi ni rad, {to me ni li~ no od go va ra. Jed no stav no, po -

Le gen da ka na ri na ca Pe tar Kur }u bi} je le gen da No vog Sa da, a deo ka ri je re pro veo je i u Ze mu nu. Na kon za vr {et ka igra~ ke ka ri je re oti snuo se u tre ner ske vo de. Osam go di na je ra dio u No vom Sa du, po tom u dva na vra ta u apa tin skoj Mla do sti, u Ba na tu, ^e la re vu, Azer bej xa nu, sa ma ke don skom Po be dom igrao u In ter to to ku pu, ra dio je u Slo va~ koj, a imao jed nu krat ku, ali ka ko ka `e iz u zet no le pu epi zo du u Ce men tu iz Be o ~i na.

POT PI SOM UGO VO RA U NO VOM SA DU

Star tova la 11. SORV Pot p i s i v a w em Ugo v o r a o tak ti ra mo s do ma }i nom i da za - ji }e bi ti ga ran ci ja za uspe - SORV. Ne sum wam da }e ove me |u sob nim pra vi ma i oba ve - jed no re {a va mo na sta le pro - {no or ga ni zo va we ~e tvo ro go - Igre bi ti uspe {ne, jer znam za ma o or ga ni zo va wu i spro vo - ble me i za dat ke i ne sum wa mo di {weg ci klu sa i za vr {ne ma - vo qu i è qu ko ju je u wu ulo |e wu ~e tvo ro go di {weg ci klu - da }e 11. SORV bi ti do ga |aj za ni fe sta ci je 2015. go di ne u Sr - ìo do ma }in da je do bi je. Ove sa i za vr {ne ma ni fe sta ci je pam }e we. Za to je ovaj ~in pot - bo bra nu. Igre }e bi ti or ga ni zo va ne po 11. sport ske olim pi ja de no vom kon cep tu i ve rad ni ka Voj vo di ne, ko ja ru jem da }e bi ti uspe }e se 2015. go di ne odr {ni je od pret hod nih. à ti u Sr bo bra nu, ju ~e Ne sum wam u ener gi ju u No vom Sa du, zva ni~ no ko ju je Sr bo bran do sa je star to va la 11. SORV. da ulo ìo, a mi }e mo Ugo v or su pot p i s a l i se po tru di ti da u Sr Mi l o r ad Pe r i { i}, bo bran 2015. do ve de mo pred s ed n ik Sa v e z a {to vi {e u~e sni ka. sport za sve Voj vo di ne, - Pr va smo op {ti na dr Mi lo rad Mi ja to vi}, ko ja je po dru gi put do pred s ed n ik Olim p ij ma }in Sport ske olim skog ko mi te ta SORV i pi ja de rad ni ka Voj vo pred s ed s nik Op { ti n e di ne. To je ve li ka ~ast Sr bo bran Bran ko Ga jin ali i oba ve za, re kao je u ime gra da do ma }i na Bran ko Ga jin, pred sed 11. SORV. nik Op { ti n e Sr b o - Tra di ci ja i re zul ta bran.- Do bro smo raz ti, kao i sa mi u~e sni ci, mi sli li ka da smo kon za slu ì ju ve }e stan dar ku ri sa li za do ma }i na de i jo{ bo qe uslo ve od i stvo ri li re a lan iz onih ko je smo do sa da vor fi nan si ra wa ove ima l i na rad n i~ k im ma ni fe sta ci je uz ko ju olim pi ja da ma - re kao je è li mo da pre zen ti ra u uvo du na po ~et ku pot mo i tu ri sti~ ku po nu pi si va wa ugo vo ra Mi du Sr bo bra na ko ji bi lo rad Pe ri {i}. - To ne tre b a l o da po s ta n e }e bi ti la ko ostva ri ti grad po evrop s kim jer ve li ki je te ret i stan dar di ma. Ulo ì oba ve za na or ga ni za to li smo ve li ku ener gi ju Dr Mi lo rad Mi ja to vi}, Mi lo rad Pe ri {i} i Bran ko Ga jin pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra ri ma, kao i pri ti sak to da do bi je mo Olim pi ja kom na red ne ~e ti ri go di ne na pi si va wa ugo vo ra za sve nas ve Pred sed nik Olim pij skog ko - du, ali ona i da qe tra je i uve grad do ma }in, ali i na{ Sa vez, o m a va ` na fa z a po s lo v a u mi te ta SORV dr Mi lo rad Mi - re ni smo da }e mo po dru gi put jer se mo ra ju is pu ni ti uslo vi, pred s to j e } em ~e t vo r o g o d i - ja to vi} je is ta kao: bi ti do ma }i ni za pam }e we naj od re |e ni stan dar di i is pra vi - {wem ci klu su, zna ~aj na po dr - Ve li ko mi je za do voq stvo ve }e smo tre rad ni~ kog spr ta u ti do sa da uo~e ne sla bo sti. Za - {ka i si gur nost za pla ni ra we {to smo pot pi sa li ovaj ugo vor Voj vo di ni. to }e mo mo ra ti ~e sto da kon - i re a li za ci ju svih po slo va ko - i prak ti~ no na ja vi li start 11. S. Ja ko vqe vi}

jim ple }i ma. Tu mi slim naj pre na ne po sred ne ak te re - igra ~e, jer oni tu utak mi cu mo ra ju od i gra ti za se be, da pro ba ju da se vra te na ono {to su igra li pre ovih po ra za, da na pra ve opet do bar re zul tat, da vra te sa mo po u zda we, uz mo je sa rad ni ke ko ji u ovom mo men tu vi {e zna ju o ti mu i igra ~i ma od me ne. Oni }e bi ti ti ko ji }e iz ne ti utak mi cu na Ba wi ci, a ja }u se za par da na upo zna ti sa eki pom, a po sle Ra da nam sle di pa u za ko ju }e mo is ko ri sti ti za pra vo upo zna va we - re kao je Kur }u bi}. Tre ba re }i i to da }e sa rad ni ci Pe tra Kur }u bi }a bi ti Ran ko De li} i Mir ko Ra du lo vi}. Kur }u bi} je sa sa rad ni ci ma ju ~e od ra dio pr vi tre ning. \. Bo ja ni}

LI GA [AM PI O NA Gru pa A

Gru pa B

Bajern (M) - Man~ester siti (Gomez u 38. i 45)

2:0

Napoli - Viqareal 2:0 (Ham{ik u 15. i Kavani u 17. iz penala) 1. Bajern (M) 2. Napoli 3. Man. siti 4. Viqareal

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

4:0 3:1 1:3 0:4

6 4 1 0

CSKA (M) - Inter 2:3 (Yagajev u 45. i Lov u 77. za CSKA, a Lusio u 6. Pazini u 23. i Zarate u 79. za Inter) Trabzon - Lil 1:1 (Kolman u 75. za Trabzon, a Sov u 30. za Lil) 1. Trabzon 2. Inter 3. Lil 4. CSKA

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

2:1 3:3 3:3 4:5

4 3 2 1

Iz duela Napolija i Viqareala

Gru pa C

Gru pa D

Man~ester junajted - Bazel 3:3 (Velbek u 16. i 17. i Jang u 90. za Man~ester junajted, a Frei u 58., 60. i 76. iz penala za Bazel) Otelul - Benfika (Cezar u 40) 1. Bazel 2. Benfika 3. Ma~ester j.2 4. Otelul

2 2 0 2

0:1 1 1 2 0

1 0 1 0 04:4 0 2

5:4 2:1 2 1:3

4 4 0

Lion - Dinamo (Z) (Gomis u 23. i Kone u 43.)

2:0

Real (M) - Ajaks 3:0 (Ronaldo u 25. Kaka u 41. i Benzema u 49) 1. Real (M) 2. Lion 3. Ajaks 4. Dinamo (Z)

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

4:0 2:0 0:3 0:3

6 4 1 0

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

DEJAN STANOJEVI], TRENER VATERPOLISTA VOJVODINE

Kriti~ari, stanite malo

OK Vojvodina NS seme i ove godine na Loristu

Fo to: R. Ha yi}

U SUSRET MEMORIJALU „@ARKO - @ARE PETROVI]”

Geri} poja~ava Vojvodinu Ovog vi ken da, od pet ka do ne de qe, u No vom Sa du odr `a }e se dru gi me |u na rod ni od boj ka {ki tur nir „Me mo ri jal @ar ka Pe tro vi}a”. Do ma }in i or ga ni za tor je OK Voj vo di na NS se me. Vi {e stru ki {am pion tra di ci o nal no na stu pa na pri red ba ma na No vo sad skom saj mu, pa je ju ~e na svom {tan du, u okvi ru ma ni fe sta ci je Lorist, na ja vio tur nir i jo{ jed nom pod se tio na le gen dar nog od boj ka {a na {eg naj tro fej ni jeg ko lek ti va i re pre zen ta ci je. Tur nir }e se odr `a ti u ma loj dvo ra ni Spen sa, a po red do ma }i na u~e stvo va }e jo{ pro {lo go -

di {wi po bed nik ACH Vo lej iz Qu bqa ne, Aris Mar mo u ris iz So lu na i Bu dvan ska ri vi je ra. - Na{ @a re je igrao u Voj vo di ni i u Ari su, a osta le eki pe u ko ji ma je na stu pao ni su mo gle da se oda zo vu na tru nir, jer su im {am pi o na ti ve} po ~e li. Do la zi nam ACH Vo lej, eki pa ko ju tre ni ra na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}, Aris iz Gr~ ke i Bu dva ni, da kle, od li~ ni ti mo vi sa bo ga tom tra di ci jom vr hun skih re zul ta ta, ta ko da }e pu bli ka ima ti pri li ku da vi di sjaj ne od boj ka {ke pred sta ve. Voj vo di na }e pred sta vi ti per spek ti van sa stav for mi ran iz na {eg po go na, a za ni mqi vo je to da }e za nas za -

i gra ti i le gen dar ni An dri ja Ge ri} - ob ja snio je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}. Uzda ni ca No vo sa |a na Lu ka û bri lo je is ta kao da }e pu bli ka ima ti pri li ku da vi di do bru od boj ku, a ga rant za to su ime na u~e sni ka. - Sve eki pe, kao i mi uosta lom, ima ju evrop ski re no me. Na ma }e tur nir po slu ì ti da se {to bo qe pri pre mi mo za start se zo ne i da pro ve ri mo do kle smo sti gli u for mi. Eki pa je ste iz me we na, ali am bi ci je su osta le iste, po {to uvek ide mo na naj vi {i pla sman - is ta kao je Lu ka û bri lo. J. Gali}

Va t er p o l i s ti no vo s ad s ke Voj v o d i n e tre }i put za re dom igra } e u Evro l i g i, naj e lit ni jem klup skom tak mi ~e wu. Tre ner De jan Sta no je vi} je po za vr {et ku kva li fi ka ci o nog tur ni ra is ta kao da je ovo naj ve }i uspeh klu ba i da je po no san na svo je igra ~e. - Tre ni ra li sa mo de se tak da n a pred kva l i f i k a c i o n i tur nir, de ve de set po sto igra ~a je mla |e od dva de set go di na, {to zna ~i da su jo{ uvek ju ni o ri, a tu je bi la i ulo ga fa vo ri ta s kjim bi i ozbiq ni je eki pe od na {e te {ko us pe l e da se iz b o r e - na v o d i Sta no je vi} tri glav na raz lo ga zbog ko jih re zul tat ko ji su we go vi mom ci ostva ri li tre ba sma tra ti kao naj ve }i uspeh Voj vo die do sa da. On na gla {a va da se Voj vo di na pla si ra la u naj e lit ni je klup sko tak mi ~e we, zna ~i me |u 16 naj bo qih klu bo va Evro pe, i da ma lo klu bo va u Sr bi ji, da ne spo mi we mo Po kra ji nu, na stu pa u Li gi {am pi o na. - Mi slim da se ne po treb no stvo rio uti sak u jav no sti, me di ji ma, pa i u klu bu ka ko se pod ra zu me va da mi igra mo u Evro l i g i. Kao tre n er ono {to ka ` em go v o r im da bih igra ~i ma i dru gi ma ob ja snio ne ke stva ri. Ja se za svo je me sto u Voj vo di ni ne bo jim i ne go vo rim ovo zbog ali bi ja, ve} zbog jav no sti i mo jih igra ~a ka ko bi ne ke stva ri do {le u re al ni ju ko no ta ci ju. Igra ~i ma ne tre ba go vo ri ti da ako se ne pla si ra ju u Evro li gu da }e to bi ti ka ta stro fa. Mo `da smo mi svo jim igra ma u pret hod ne dve go di ne ma lo raz ma zi li jav nost, {to je s jed ne stra ne do bro, ali ka da to po sta ne op te re }e we to ni je do bro. Mo ji igra ~i su svi mla di i tek su na po ~et ku raz vo ja, i kao qu di i kao spor ti sti i zbog to ga im ta kve pri ~e ni su po treb ne.

Sta no je vi} je po no vio i pi ta we ko je je po sta vio na kon fe ren ci ji za me di je pred kva li fi ka ci o ni tur nir u No vom Sa du: „Po ~e mu je to Voj vo di na si g ur n o me | u 16 klu b o v a u Evro pi”? - Mi svi u klu bu, od upra ve do igra ~a, te `i mo da ide mo na pred, ali za pi taj mo se ko li ko je klu bo va u Evro pi ~i ji je je dan igra~ sku pqi od na {e kom plet ne eki pe, a bu xet im je ve }i i do de set pu ta od na {eg. Kao tre ner, na pi ta we da li

ili Spar tak Vol go grad, gde je je dan igra~ sku pqi od ce le na {e eki pe a bu de po ra `en od Voj vo di ne. Ne znam ~e mu go rak ukus kod ne kih po za vr {et ku kva li fi ka ci o nog tur ni ra! Da, iz gu bi li smo po sled wu utak mi cu, ali od Mar se ja, ~i ji je bu xet dva, tri pu ta ve }i od na {eg i ~i ji je tre ner tri, ~e tri ri pu ta pla }e ni ji. Da, ni je bi lo sjaj no i mo `e mo bo qe, ali to ne zna ~i da }e mo si gur no da ih po be di mo i sa bo qom igrom. Ka ko ja ko mu ni ci ram sa

Dejan Stanojevi}

ova eki pa Voj vo di ne ima kva li tet da se sva ki put na |e u Evro li gi, mo gu da ka èm da ne ma, ako se to pod ra zu me va. Mi }e mo se sva ki put bo ri ti, kao {to smo to ra di li i do sa da. Ako ne ko mi sli da je to nor mal no da mi tre ba mo sva ke go di ne da se na |e mo u Evro li gi, ne ka do |e na mo je me sto. On je na gla sio da sa mo ako klub za dr ì ovu eki pu i do ve de dva vr hun ska i is ku sna igra ~a mo è da o~e ku je kon stan tan na s tup u elit n om klup s kom tak mi ~e wu. - [ta da ka ù jed na Sa vo na, ko ja Mla |a na Ja no vi }a sku po pla }a a ni je u{la u Evro li gu,

Fo to: F. Ba ki}

igra ~i ma i da li ih kri ti ku jem mo ja je stvar, jer oni zna ju ko li ko ja wi ma pru àm i zna ju da mi funk ci o ni {e mo kao jed na ve li ka po ro di ca. Ali, za to dru gi ma ne do zvo qa vam da kri ti ku ju mo je igra ~e. O me ni kao tre ne ru mo gu da pri ~a ju {ta ho }e, ali ne do zvo qa vam da se o igra ~i ma lo {e go vo ri. Za raz li ku od mno gih, mi ne pri ~a mo, ve} de li ma po ka zu je mo ka ko se vo li i bo ri za klub, grad i dr à vu. Ka da bi ti {to sa mo pri ~a ju pru ì li klu bu bar 50 po sto od ono ga {to mi da je mo, gde bi nam bio kraj - za kqu ~io je Sta no je vi}. G. Malenovi}

TURNIR U TOKIJU

Kirilenkova lako sa Anom Anu Iva no vi} je u tre }em ko lu tur ni ra u To ki ju eli mi ni sa la Ma ri ja Ki ri len ko re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:1. Ana je ve li ku pri li ku pro pu sti la u pr vom se tu, ka da ni je is ko ri sti la tri brejk lop te, dok je u na stav ku Ru ski wa od i gra la go to vo per fekt no. Sjaj no je ser vi ra la i po tvr di la da tri jumf u pret hod nom ko lu nad {am pi on kom US Ope na Sa man tom Sto sur ni je bio slu ~aj nost. Na dru -

goj stra ni srp ska igra ~i ca, ko ja je bi la 12. no si lac, osvo ji la je sa mo 50 od sto po e na na pr vi ser vis (22/44), dok je zbog pro ble ma sa le |i ma u dru gom se tu bi la pri mo ra na da za tra `i i me di cin ski tajm-aut. U ~e tvrt fi na lu Ki ri len ko }e igra ti sa Ve rom Zvo na re vom, ko ja je bi la bo qa od ^e hi we Ivet Be ne {o ve (6:1, 6:2). Tur nir u To ki ju igra se za ukup ni na grad ni fond od 2.050.000 do la ra.

I Jelena izgubila

Jelena Jankovi}

Je le na Jan ko vi} eli mi ni sa na je sa tur ni ra u Ja pa nu jer je od we bi la bo qa Ag we {ka Ra dvan ska, ko ja je po be di la sa 2:1 ( 2:6, 6:4 i 6:0).Me~ je tra jao sat i 54 mi nu ta. Bio je to dru gi me |u sob ni duel dve te ni ser ke i sa da je skor iz jed na ~en na 1:1. Pre sud no je bi lo {to je Je le na na pra vi la ve li ki broj ne iz nu |e nih gre {a ka u tre }em se tu. U raz go vo ru sa tre ne rom San ~e zom vi de lo se da je Je le na iz ner vi ra na zbog si tu a ci je oko ~e len xa u dru gom se tu i da ni je us pe la da se sa be re. Zbog to ga je Ra dvan ska i u na red nom ge mu bi la uspe {na i za slu `e n o pro {la u ~e tvrt f i n a l e, gde }e igra ti sa Ka jom Ka ne pi.

sport

~etvrtak29.septembar2011.

OD EVROPSKOG PRVENSTVA U SRBIJI

I {am pion u kva li fi ka ci je Bri t an s ka ru k o met na fe de ra ci ja bi la je u Lon do nu do ma }in Iz vr {nom ko mi te tu EHF-a, gde je do ne {e no ne ko li ko od lu ka. Za ni mqi vo je to da bu du }i pr vak Evrop skog pr ven stva (od lu ka va `i ve} od {am pi o na ta u Sr bi ji), ne }e auto mat ski iz bo ri ti me sto na sle de }em {am pi o na tu Sta rog kon ti nen ta, ve} }e mo ra ti da u~e stvu je u kva li fi ka ci o nom ci klu su za na red ni Euro 2014 u Dan skoj, kao i sve osta le re pre zen ta ci je. Pro me wen je i si stem kva li f i k a c i j a. Ubu d u } e 28 evrop skih se lek ci ja bi }e po de qe no u se dam gru pa sa po ~e ti ri eki pe. [e sna est u~e sni ka na sle de }em Euro 2014 ~i ni }e po dve naj bo qe re pre zen ta ci je iz sva ke gru pe, do ma }in (ovo ga pu ta Dan ska), dok }e se po s led w i u~e s ni k a do b i t i kroz ba ra` dve naj bo qe tre }e pla si ra ne eki pe. One }e bi ti

od re |e ne pre ma bro ju bo do va osvo je nih u su sre ti ma sa pr vo pla si ra nim, od no sno, dru go pla si ra nim se lek ci ja ma svo jih gru p a. Ba r a` }e bi t i igran od mah po za vr {et ku kva li fi ka ci ja, a pra vo re van {a na svom te re nu, ima }e re pre zen ta ci ja sa bo qim u~in kom u svo joj gru pi. Ve} je {est ze ma qa is ta klo kan d i d a t u r u za do m a } in s tvo Euro 2016. @e qu da or ga ni zu ju EP se ni o ra ima ju Poq ska, [ved ska, Nor ve {ka i Hr vat ska, a kod da ma to su Tur ska i [ved ska. Kod mla |ih ka te go ri ja Ma ke don ci i Po qa ci è le EP ka de ta 2014. go di ne, a Austri ja EP ju ni o ra. Ma ke don ci su kon ku ri sa li i za ka det sko EP è na 2015, dok te iste go di ne Tur ska è li ju ni or ke u svo jim ha la ma. Od lu ka o do ma }i ni ma pa {}e na Kon gre su EHF-a u Lon do nu 23. ju na 2012. go di ne. J. G.

BALKANSKO PRVENSTVO U YIJUYICUU NA KIPRU

Lu ka Tu ca kov osvo jio zla to

Na kon uspe ha na Ku pu Sr bi je u xijuxi cuu u Alek sin cu, Lu ka Tu ca kov, ma tu rant Me di cin ske {ko le „7. april” u No vom Sa du, osvo jio je zlat nu me da qu na Bal kan skom pr ven stvu u Lar na ki, na Ki pru. Ovaj osam n a e s to g o d i { wak, ~lan Xijuxi c u klu b a Stu d ent iz No vog Sa da, bio je naj bo qi u ka te go ri ji ju ni o ra do 62 ki lo gra ma. - Na Bal kan sko pr ven stvo oti {ao sam sa po taj nom na dom

ri t i srp s ku za s ta v u i ~u t i him nu svo je ze mqe do `i vqaj je ko ji se ni ka da ne za bo ra vqa. Bio sam po no san na se be i na one ko ji su mi po ma ga li da stig nem do zlat ne me da qe. Iza me ne su na po ran rad, ve li ka od ri ca wa, po mo} ro di te q a, pri j a t e q a, tre n e r a... Svi oni za slu `ni su {to sam na star tu ve li kih me |u na rod nih tak mi ~e wa osvo jio zlat nu me da qu – ob ja {wa va Tu ca kov.

PARTIZAN PO^EO PRIPREME

Sprem ni za no ve iza zo ve Tre ner i ko {ar ka {i Par ti za na mt:s dru ì li sa mno go broj nim no vi na ri ma uo~i po ~et ka du ge se zo ne, u ko joj }e cr no-be li bra ni ti (kao i pret hod nih) tri plu kru nu i pro ba ti da na pra ve no vo ~u do u Evro li gi. Tre ner Vla da Jo va no vi} mo è da bu de mno go bez bri `ni ji ne go pret hod nih se zo na. Ra ni je je bi lo slu ~aj, kao re ci mo u pro { loj, da cr n o-be l i do vo de igra ~e u je ku se zo ne. Sa da je si tu a ci ja mno go, mno go bo qa. Plej mej ker je tu - Ej si Lo. Cen tar ska po zi ci ja po pu we na - Ni k o l a Pe k o v i}, Mi ro slav Ra du qi ca, Ra {ko Ka ti}, Ne ma wa Be {o vi}. Do {li su i Da ni lo An | u { i} (He m o farm), Mar ko â ka re vi} (Rad ni~ ki Kra gu je vac) i Ne n ad Mi q e n o v i}.Uz Pe t ra Bo ` i } a, Du { ka Kec ma na, Dra ga na Mi lo sa v qe v i } a, Vla d i m i r a Po ja ~a we Par ti za na za do la ze }u se zo nu Lu ~i }a, Ne ma we Ja ra ma za, po vrat ni ka Bra ni sla va \e eki pom iz kva li fi ka ci ja. Op ki }a Par ti zan po no vo ima tim {ta oce na je da je re~ o „gru pi od ko ga se o~e ku je da se bo ri za smr ti”. tro fe je. - Pla sman u na red nu run du - Mi zna mo {ta ho }e mo - ho }e Evro li ge bio bi fan ta sti ~an mo lop tu u re ke tu. Ve ro vat no uspeh - ka è Du {na Kec man. ne }e bi ti umi ra wa u le po ti u I ra ni je je Par ti zan bio ot na {oj igri. Igra }e mo te {ku, pi si van i pre ne go {to je po ~i ro vov sku, cen tar sku ko {ar ku. I wa la se zo na u Evro li gi. A zna bez ob zi ra na to {to }e na {i li su cr no-be li da ura de go to vo pro tiv ni ci zna ti ka ko igra mo i ne mo gu }e. {to }e mo bi ti, da ta ko ka èm, Tre ner Vla da Jo va no vi} is ti pred vi dqi vi, mi }e mo se tru di ~e da }e ova se zo na bi ti mo `da i ti da ta ko igra mo - re kao je Vla naj te à za we gov tim: da Jo va no vi}. - Da li mi sli te da su se Ar ma Od bor be za tro fe je ni ko ne ni, Real ili Efes po ja ~a li da be ì, ali is ti ~u da }e bi ti bi do gu ra li tek do TOP16 ili mno go te è ne go ra ni je, po go - TOP8? Ne, wi hov ciq je faj to vo u Evro li gi. Srp ski i re - nal-for. Da li Efes ili Real gi o nal ni {am pion u gru pi je ima ju pra vo na gre {ku? Bez ob sa Ma ka bi jem, Ana do lu Efe - zi ra na to {to je Par ti zan, uz som, Ar ma ni jem i jo{ jed nom po mo} svo jih na vi ja ~a, pra vio FINALE [KOLSKOG PRVENSTVA VOJVODINE

Te me rin naj bo qa op {ti na

Lu ka Tu ca kov

da mo gu uze ti ne ku od me da qa, a ka da sam sti gao do fi na la znao sam da mo gu bi ti i naj bo qi. Fi nal na bor ba bi la je iz u zet no te {ka, dao sam sve od se be i po be dio – ka è Tu ca kov. Po be da na dr àv nom pr ven stvu i na Ku pu Sr bi je obez be di la je Tu ca ko vu me sto u dr àv nom ti mu Sr bi je, s ko jim je oti {ao na pr vo ve li ko me |u na rod no tak mi ~e we i od mah se oki tio naj sjaj ni jim od li~ jem . - Bi ti naj bo qi i sta ti na po b ed n i~ k o po s to q e, ra { i -

Ovog od li~ nog u~e ni ka Me di cin ske {ko le ~e ka ju pri pre me za upis na fa kul tet, ali on ve ru je da }e i po red svih oba ve za vred no na sta vi ti da tre ni ra jer, ka ko ka `e, ima jo{ mno go to ga da se u ovom spor tu sa vla da i usa vr {i. - Na dam se, a i ve ru jem, da }e i na red nog pu ta na mo jim gru di ma si ja ti zlat na me da qa, ali sa evrop skih i svet skih tak mi ~e wa. Spre man sam za na po ran rad, a ako je su di ti po pr vom ino stra nom is ku stvu bi }e jo{ me da qa i do bi je nih bor bi – po ru ~u je Tu ca kov. Q. Male{evi}

DRUGA LIGA SRBIJE – VOJVODINA

Ju go vi} za os ta je U ho te lu “Ba~ ka” u Vr b a s u od i g ra n a su jo{ dva ko la ekip nog pr ven stva dru ge li ge Sr bi je gru pa Voj vo di na. Iz ne na |e we je na pra vi la Mla do sti iz No ve Pa zo ve, ko ja je us pe la da ot ki ne va `an bod fa vo ri zo va nom Ju go vi }u , ko ji sa da za o sta je dva bo da za kon ku ren tom Naf ta ga som. Re z ul t a t i 4. ko l a: Sta r a Pa zo va - Kra qi ca (Pe tro va ra din) 3,5:2,5, Srem (Sr. Mi tro vi ca) - Som bor ski {k 3:3. Mla dost (No va Pa zo va) - Ju go vi} (Ka}) 3:3,Ko v a ~ i c a “Ivan Kur j a~ k i” (Pan ~ e v o) 2,5:3,5, Rad ni~ ki (Zre wa nin) “Bo r a Ko s ti}” (Vr { ac)

1,5:4,5, De te li na ra (No vi Sad) - Naf ta gas (Ele mir) 0:6. Re zul ta ti 5. ko la: Naf ta gas Sta r a Pa z o v a 3,5:2,5, “Bo r a Ko sti}” – De te li na ra 1,5:4,5, “Ivan Kur ja~ ki” - Rad ni~ ki 2,5:3,5, Ju g o v i} - Ko v a ~ i c a 5,5:0,5, Som bor ski {k – Mla dost 4,5:1,5, Kra qi ca – Srem 1,5:4,5. Pla s man:1. Naf t a g as 15 (22,5), 2. Ju go vi} 13 (20,5), 3. Som b or s ki {k 10 (18,5), 4. Srem 10 (17,5), 5. Sta ra Pa zo va 9 (18), 6-7. „Bo ra Ko sti}“, „Ivan Kur ja~ ki“ 6 (15,5), 8. De te li na ra 6 (12), 9. Rad ni~ ki 6 (11,5), 10. Mla dost 4 (12,5), 11. Kra qi ca 3 (10), 12. Ko va ~i ca 0 (6,5). B. D.

dnevnik

Fi n a l e {kol s kog pr ven stva Voj vo di ne u bi c i k li z mu za osnov c e odr ` a n o je na No v o s ad s kom saj m u, a u okvi r u pri r ed b e „Lorist 2011”. Tr ke su odr à ne na kru `noj sta z i na No v o s ad s kom saj mu u or ga ni za ci ji BS Voj vo d i n e, a pod po k ro v i t eq stvom Vla de Voj vo di ne i Po kra j in s kog se k re t a r i j a t a za sport i omla di nu. Na stu pi lo je oko 300 u~e ni ka iz 12 me sta, a osam op {ti na iz Voj vo di ne. Naj u {pe {ni ja op ti na je Te me rin sa 40 bo do va, ko ja je na gra |e na pe ha rom i bi ci klom, da rom BS Voj vo di ne is pred Ko va ~i ce sa 32 i Su bo ti ce ko ja je sa ku pi la 22 bo da. Ro bed ni ci po raz re di ma de ~a ci, pr vi raz red: Do mi nik Ile{ (Ko kai Imre, Te me rin), dru gi raz red: Da vid Ko pe rec (Ko kai Imre, Te me rin), tre }i raz red: Da vid ô ti (Ki zur I{tvan, Su bo ti ca), ~e tvr ti raz red: Ro bert Ile{ (Ko kai Imre, Te me rin), pe ti raz red: Lo rem Pe te (Ko kai Imre, Te me rin), {e sti raz red: Edvin [e ta lo (Ko kai Imre, Te me rin), sed mi re zred: Ne nad Pav ko vi} (Ki zur I{tvan, Su bo ti ca), osmi raz red: An dra{ Gu stow (Ko kai Imre, Te me rin). De voj ~i ce, pr vi raz red: Na ta {a Pe tro vi} (Mar {al Ti to, Pa di na), dru gi raz red: Ka ta ri na @ar ko (Ko kai Imre, Te me rin), tre }i raz red: Da ni je la Pet ko va (Mar {al Ti to, Pa di na), ~e tvr ti raz red: Hen ri je ta Fu to (Ko kai Imre, Te me rin), pe ti raz red: Eli za be ta Pa lin ka{ (Ko kai Imre, Te me rin), {e sti raz red: Rad mi la Sto kin (Ki zur I{tvan, Su bo ti ca), sed mi raz red: Ma {a Bo ì} (10. ok to bar, Su bo ti ca), osmi raz red: Sa bi na Ku be ~ek (Maj {an ski put, Su bo ti ca). G. Malenovi}

ne re al ne re zul ta te u Evro li gi pret hod nih se zo na, ve ru jem da }e ova bi ti mo `da i naj te à po nas. Ka kva su o~e ki va wa pred na stu pa ju }u se zo nu u Re gi o nal noj, ABA li gi i u srp skoj li gi? - Par ti zan de set i vi {e go di na pra vi od li~ ne re zul ta te u tim tak mi ~e wi ma. Na vi kli smo ve} qu de na tro fe je, ali i glad osta lih klu bo va je sve ve }a. [to se ti ~e Re gi o nal ne li ge, we ni ~el ni ci su nam ote à li put do naj bo qih re zul ta ta do vo |e wem Ma ka bi ja - re kao je Jo va no vi}. Ono {to Jo va no vi }a mo è da ~i ni spo koj ni jim je ste to {to ima po pu wen go to vo ceo tim. - O Ni ko li Pe ko vi }u ne tre ba tro {i ti re ~i, a do {ao nam je

i Ra du qi ca. Ve ru jem u we ga. Ve ru jem da }e ov de ima ti ulo gu ko ja mu sle du je - re kao je stra teg cr no-be lih. Ka pi ten Pe tar Bo ì} je ve} do bio epi tet pro fe si o naln mog di za ~a tro fe ja. Ka da su cr nobe li od bra ni li ti tu lu u ta da NLB li gi u Qu bqa ni, pi ta li smo ga da li se po ma lo za si tio. Od go vo rio je da ni je. Isto pi ta we po sta vi li smo mu da nas. Do bi li smo isti od go vor: - Ne! Pa, da sam se za si tio ne bih bio ov de. ê ka nas du ga i na por na se zo na. Tak mi ~e wa }e bi ti po dig nu ta na vi {i ste pen, po kva li te tu ti mo va i mi }e mo se tru di ti da bu de mo na ni vou ko ji se od nas o~e ku je - re kao je Bo ì}.

NOVOSA\ANKE UO^I STARTA SEZONE

Vi dan na pre dak u igri Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne pro te klog vi ken da u~e stvo va le su u trod nedvnom SIP Ku pu u ma |ar skom gra du Sek sar du. Bio je ovo ujed no i po sled wi tur nir (pr va dva odr à na u No vom Sa du i Za gre bu) u sklo pu do go vo ra tri klu ba, ka ko bi se eki pe {to bo qe pri pre mi le za is ku {e wa ko ja ih o~e ku ju u svo jim li ga ma.No vo sa |an ke su u Sek sar du, u kon ku ren ci ji {est eki pa, od i gra le tri utak mi ce i za be le ì le isto to li ko po ra za(Sek sard, Va {a{ i Fe ren cva ro{) i za u ze le po sled we me sto. Tre ner Zo ran Mir ko vi}, za raz li ku od pret hod na dva tur ni ra, ni je mo gao da ra ~u na na po vre |e nu La tin ku Du {a ni} i Ma ri ja nu ôr to ko ja je zbog pri vat nih oba ve za oprav da no bi la od sut na. - U ja koj kon ku ren ci ji, ni smo us pe li da ostva ri mo do bar re zul tat, a kqu~ na je bi la pr va utak mi ca pro tiv do ma }i na Sek sar da u ko joj smo pod ba ci li, a

Zo ran Mir ko vi}

ose tio se i umor od pu to va wa. Iz gu bli smo sa 28 raz li ke i po sle to ga je bi lo do sta te {ko mo ti vi sa ti eki pu za na red ne utak mi ce. Pre o sta le dve utak mi ce od i gra li smo do sta do bro, ali nas {ut ni je slu `io. I po red po ra za vi deo sam na pre dak u igri ko ji nam da ju za pra vo da ve ru je mo da smo na pra vom pu tu ka zao je tre ner Zo ran Mir ko vi}. Do po ~et ka pr ven stva osta le su dve ne de qe. - Ovo ga le ta od lu ~i li smo da une se mo no vi ne u pri pre ma ma, a to se od no si na igra we tur ni ra u kon ti nu i te tu, jer eki pa je mla da i ne is ku sna i igra we ja kih utak mi ca je ono {to de voj ka ma ne do sta je. Ra di mo dva pu ta na dan. Am bi ci je su da na ~i ni mo ko rak vi {e u od no su na pret hod nu se zo nu, a vre ba }e mo iz pri kraj ka ako nam se uka `e pri li ka da na pad ne mo i pla sman na faj nal-for - is ta kao je Mir ko vi}. I. Grubor

U SUSRET PRVOM „MEMORIJALU NENADA I NEMAWE”

^e ti ri pr vo li ga {a za tro fej Pro {le go di ne srp ska ko {ar ka osta la je bez Ne n a d a Gro z da n i } a, iz u z et n o ta l en t o v a n og mla di }a iz Srem ske Mi tro vi ce i Ne ma we Da ni lo vi }a, tre ne ra ko ji je za krat ko vre me na go ve stio da mo `e da iz ra ste u vr snog stru~ wa ka. Na po vrat ku s pr ven stve nog me ~a eki pe No vog Sa da, ~i ji su ~la no vi obo ji ca bi li, iz Kru {ev ca do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a i upra vo wih dvo ji ca su od po sle di ca tog su da ra pre mi nu li. Bio je to ve li ki uda rac naj pre za wi ho ve po ro di ce, a on da i ~i ta vu sport sku i ko {ar ka {ku jav nost. To kom le ta KK No vi Sad i KK Voj vo di na Sr bi ja gas su se spo ji li i sa da igra ju pod ime nom Voj vo di na Sr bi ja gas, a pred sto je }eg vi ken da ~el ni qu di ovog klu ba or ga ni zu ju tur nir u znak se }a wa na Ne na da Gro zda ni }a i Ne ma wu Da ni lo vi }a, pod ime nom „Me mo ri jal Ne na da i Ne ma we”. Na we mu }e u~e stvo va ti ~e ti ri pr -

vo li ga {ke eki pe - Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca, OKK Be o grad, @e le zni ~ar iz In |i je i Voj vo di na Sr bi ja gas - pa }e gle da o ci na tri bi na ma SC Sla na ba ra ima ti pri li ku da vi de do bru ko {ar ku. Svi na {i naj bo qi ti mo vi, na i me, na la ze se u fi ni {u pri pre ma za no vu se zo nu i no vo sad ska pu bli ka ima }e le pu mo gu} nost da pro ce ni ko li ko su to ga ura di li to kom le ta. Pr vog da na tur ni ra, u pe tak 30. sep tem bra, sa sta }e se Rad ni~ ki - OKK Be o grad od 18 ~a so va, dok }e u 20 sa ti sna ge od me ri ti Voj vo di na Sr bi ja gas i @e le zni ~ar. U su bo tu }e se igra ti utak mi ce za pla sman, od 16 za tre }e me sto, a fi na le je na pro gra mu u 18.30 ~a so va. Naj bo qem igra ~u tur ni ra pri pa {}e tro fej Ne na da Gro zda ni }a, dok }e naj bo qi tre ner bi ti na gra |en tro fe jom Ne ma we Da ni lo vi }a. A. P.

c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

Гола Скарлет Јохансон

а ли је потребно још нешто додати? На интернету су се појавиле глумичине фотографије „кућне радиности” на којима је као од мајке рођена! Неки извори тврде да је тражила помоћ од ФБИ.

Девојка за којом мушки пол уздише и док је у гардероби, са-

да ће потпуно помутити разум мушкарцима. На интернету су се појавиле фотографије голе холивудске глумице, а она је, тврде неки извори, већ затра-

жила помоћ од ФБИ како би се утврдило ко јој је „скинуо” фотке са њеног мобилног телефона

PAPARACO

или ко јој је „хаковао” апарат. Још у марту ове године појавиле су се информације да је 26годишња Скарлет Јохансон у групи познатих личности којој су хакери „упали” у телефон и поскидали податке, односно фотографије. Извор близак магазину ТМЗ објавио је да је Скарлет Јохансон преко свог тима затражила од ФБИ да испита ко стоји иза ове зврчке. Представник за штампу ФБИ није желео ни да потврди, ни да демантује ову информацију. У међувремену, фотке голе Скарлет Јохансон данас су се појавиле на Интернету. Медији у САД претходно су објавили да полиција трага за особом која је провалила у телефоне и и-мејлове познатих женских личности, међу којима су, осим Скарлет Јохансон и Џесика Алба, Мајла Сајрус, Ванеса Хаџинс, Кристина Агилера...

Променљива висина Тома Круза

Лејди Гага запевала класику

К е ли Б ру к ш т и т и р еп тиле

анекенка Кели Брук придружила се најновијој кампањи организације за заштиту животиња ПЕТА. Кели (31) је ново заштитно лице кампање под називом „У чијој си ти кожи?” у организацији ПЕТА. Манекенка је позирала гола, а тело јој је било осликано змијским шарама, што би требало да укаже на протест против ко-

ришћења коже рептила за израду ципела и ташни. Пре Брукове, и Елизабета Каналис је позирала обнажена за кампању ПЕТЕ. Фотографије је начинио певач Брајан Адамс који је својим ангажманом такође подржао ову акцију. Mанекенка је изјавила да се најежи сваки пут када види или чује шта се ради крокодилима, змијама и гуштерима

Изабел Мико

OUT

да би неко могао да носи ципеле, каиш или ташну од њихове коже. Испод фотографија Кели Брук налази се натпис: ”Дивљим животињама је место у дивљини, а не у ормару”.

опуларна певачица снимила је дуетску песму са Тонијем Бенетом за његов албум „Дуетс II”. С обзиром на то да је Гага велики фам бродвејских мјузикла, са одушевљењем ја прихватила позив Тонија Бенета да гостује на песми „Тhe Ladu Is а Tramp” из мјузикла „Babes in Arms” из 1937. године. Песма ће се појавити на албуму „Дуетс II”, на којем ће се наћи и песма коју је Бенет урадио са покојном певачицом Ејми Вајнхаус. Бенет је најавио још интересантних дуета, али није открио са ким. Мора се признати да је Гагино извођење ове класичне нумера пријатно изненађење.

„Пинк” Николином Пишек на Ивана Ивановића

Дајен Кругер

ексепилна Хрватица је прво водила „Опертацију Тријумф”, а сада ће имати сопствени шоу на Пинк телевизији. Иако ће емисија бити емитована у касном вечерњем термину лепа Николина не планира да се пресели у Београд. „Када ме Жељко Митровић позвао на разговор и предложио ми неколико идеја за емисију, одлучила сам се за ‘late night show’ у којем ће ми гости бити јавне личности. Велики је то ризик јер такве емисије немају средину - само успех или пропаст, али не бојим се то ће ми бити и највећи изазов”, каже Николина Пишек (34). Иако ће због припремања емисије већи део недеље морати да проведе у Београду, Николина још увек не планира да се пресели у српску престоницу. „Остајем у Загребу, где радим на „Но-

вој ТВ”, а у Београд ћу путовати када то буде потребно. Такав начин рада није ми новост, пре три године водила сам шоу ‘Операција Тријумф’ и три

месеца сам путовала сваки викенд и преживела.” Николина каже да још уверк није одређен датум почетка емитовања њеног шоуa који ће под-

сећати на онај Ивана Ивановића који је тренутно најгледанија телевизијска емисија тог типа. „С обзиром да ће емисија ићи у каснијем вечерњем термину све ће бити лежерније, хумор је опуштенији, више тога је допуштено, а екипа коју ћемо примати у госте већ унапред може очекивати да ће им се догодити нешто незгодно, али симпатично. Са мном ће у студију бити један стeнд-aп комичар који ће ми асистирати и имати слободу да прекине мене или госта, каже нам да смо досадни и да смарамо”, изјавила је Николина, а преноси „национал.хр” Лепа Хрватица каже и да ће настојати да избегне „тешке теме”, али и ако их буде настојаће да их обради на „занимљив и забаван начин”.

Будите шмекер као Роби Певач Роби Вилијамс предствио је своју модну линију „Фарел” у Оксфорд стриту.

~etvrtak29.septembar2011.

ekologija

dnevnik

Foto:R. Papi}

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU OTVO RE NA PR VA JE SE WA MA NI FE STA CI JA

Sa jam ske ha le u pri rod nom am bi jen tu - U ka ri je ri je ve o ma te {ko do }i do vr ha, po sti }i vr hun ski re zul tat i iz gra di ti brend, ali je jo{ te è odr à ti se na we mu, tra ja ti go di na ma i odr à ti brend - re kao je na{ po zna ti spor ti sta, od boj ka{ Vla di mir Gr bi} otva ra ju }i na No vo sad skom saj mu 4. me |u na rod ni sa jam lo va, ri bo lo va i spor ta „Lo rist”, 44. me |u na rod ni sa jam tu ri zma, 18. me |u na rod ni sa jam hor ti kul tu re, 20. me |u na rod ni sa jam eko lo gi je „Ekosvet”, Pr vi sa jam {u mar stva, 17. me |u na rod ni sa jam opre me za ugo sti teq stvo i Iz lo `bu hra ne i pi }a. - Mi u Od boj ka {kom sa ve zu Sr bi je to zna mo i zbog to ga go di na ma una zad ra di mo sa raz li ~i tim se lek ci ja ma, a sli~ no je us peo i „Lo rist”, ko ji je po stao brend po ko me su No vi Sad, Voj vo di na i Sr bi ja pre po zna tqi vi,

U SU BO TI CI PRI RE \EN „BA ZAR OR GAN SKE HRA NE”

Bi }e zdra vi ja uì na u vr ti }i ma „Ba zar or gan ske hra ne” su bo ti~ ko udru è we TER RA’S pri re di lo je pro {le su bo te u sa rad wi sa Pred {kol skom usta no vom „Na {a ra dost”, kao na sta vak se mi na ra upri li ~e nog u ju lu za vas pi ta ~e, ku va re i ro di te qe PU „Na {a ra dost” u Su bo ti ci, ali su po zva ni i svi za in te re so va ni za ovu vr stu hra ne. Ovaj ba zar se re a li zu je u okvi ru pro jek ta „Or ga ni ca.net” po dr à nog od stra ne Evrop ske uni je, a spro vo di ga Udru è we TER RA’ S u sa rad wi sa Udru gom „Slap” iz Osi je ka u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Hr vat ske i Sr bi je. Glav ni ciq pro jek ta je stva ra we no vih mo gu} no sti za po {qa va wa u sek to ru or gan ske pro iz vod we i us po sta vqa we pro gra ma po dr {ke i pre ko gra ni~ nih mre à ko je }e eko-pred u zet ni ke u~i ni ti kon ku rent ni jim na do ma }em, re gi o nal nom i tr ì {tu EU. Uz bio-~a jan ku na „Ba za ru or gan ske hra ne” de gu sti ra la su se je la od or gan skih si ro vi na ko ja su spra vqa li ku va ri „Na {e ra do sti” pod u ~e ni na pret hod no odr à nim se mi na ri ma Udru è wa TER RA’S. Ku va ri ka ù da je za wih bi lo pra vo uì va we pri pre ma ti je la sa na mir ni ca ma or gan skog po re kla, jer su mno go uku sni ja i zdra vi ja. Po red to ga, slu ì lo se i sve è vo }e i po vr }e. Ra di {to bo qe in for mi sa no sti o zna ~a ju kon zu mi ra wa or gan ske hra ne i pri dr à va wa prin ci pa pra vil ne is hra ne, de li le su se bro {u re „Hra nom do zdra vqa”, li fle ti i in for ma to ri. Or ga ni zo va na je i pro daj na iz lo `ba or gan skih pro iz -

vo da po qo pri vred ni ka iz oko li ne Su bo ti ce. Swe à na Mi tro vi} iz Udru è wa TER RA’S ka è da je na me ra da se, za po ~e tak, ovi re cep ti uve du kao uì na u vr ti }i ma, a o~e ki va wa za idu }u go di nu su da se PU „Na {a ra dost” snab de va or gan skim po vr }em od lo kal nih po qo pri vred ni ka. Ona je iz ra zi la na du da }e deo sred sta va bu dè ta ko ji je ina ~e na me wen za na bav ku hra ne za ob da ni {ta, bi ti is ko ri {}en za ku po vi nu or gan skih pro iz vo da. Ti me }e se obez -

be di ti do dat na bri ga za zdra vqe naj mla |ih, ì vot nu sre di nu, a ni je za ne mar qiv ni eko nom ski mo me nat za pro iz vo |a ~e or gan ske hra ne. Po mo} ni ca gra do na ~el ni ka Su bo ti ce za du è na za raz voj kul tur no-pro svet ne de lat no sti i ra ci o na li za ci ju {kol ske mre è, Qu bi ca Ki se li~ ki, je is ta kla da }e se pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve po tru di ti da od na red ne {kol ske go di ne de ca u vr ti }i ma do bi ja ju ta ko zva ne or gan ske uì ne. Po red to ga {to }e zdra vo da se hra ne, bi }e to pri li ka da ne {to vi {e na u ~e i o pra vil noj is hra ni. M. Mi tro vi}

U BE ^EJ SKIM ME SNIM ZA JED NI CA MA

[et wa ze le nog san du ~e ta Ze le no san du ~e je ve} par me se ci lo ci ra no u Uslu `nom cen tru Grad ske ku }e Be ~ej, gde se uba cu ju pred lo zi, pri med be, su ge sti je, ali i po hva le, ve za ne za ì vot nu sre di nu naj ve }e po ti ske op {ti ne. U Od se ku za {ti te ì vot nu sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Op {tin ske upra ve od lu ~i li su da pri bli è ovu pro ble ma ti ku su gra |a ni ma, pa je „ze le no san du ~e“ kre nu lo u {et wu po me snim za jed ni ca ma. - Po me sec da na }e se „ze le no san du ~e“ na la zi ti u pro sto ri ja ma tri be ~ej ske me sne za jed ni ce - re kla nam je {ef Od se ka za {ti te ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa mr Bo ja na Bo ì}. - Su gra |a ni Pr ve me sne za jed ni ce su ve} u mo gu} no sti da svo je vi |e we pro ble ma ti ke ì vot ne sre di ne do 15. ok to bra uba cu ju u san du ~e, od 16. na red nog me se ca do 16. no vem bra san du ~e }e bi ti u Dru goj me snoj za jed ni ci, a od 17. no vem bra do 17. de cem bra u Tre }oj me snoj za jed ni ci. Po zi va mo Be ~ej ce da se ak tiv no ukqu ~e u ovu ak ci ju i svo je pr dlo ge i sug sti je pre ko „ze le nog san du ~e ta“ do sta ve na ma. Po tom }e mo su mi ra ti sve pri sti glo u san du ~e tu i do bi ti ja sni ju sli ku {ta o ~i ta voj pro ble ma ti ci ì vot ne sre di ne mi sle su gra |a ni, od no sno na {ta u na {em pro gra mu i ra du mo ra mo po seb no obra ti ti pa `wu, Uspe li ova ak ci ja, a to za vi si od za in te re so va no sti Be ~e ja ca da se u wu ukqu ~e, raz mi {qa se o to me da ve} po ~et kom na red ne go di ne „ze le no san du ~e“ na sta vi {et wu do na se qe nih me sta u op {ti ni. To zna ~i da }e i me {ta ni Ba~ kog Pe tro vog Se la, Ba~ kog Gra di {ta, Dr qa na, Mi le {e va, Po qa ni ce i Ra di }e vi }a mo }i svo ja raz mi {qa wa o ì vot noj sre di ni da uba ce u ze le no san du ~e . V. J.

ne sa mo u re gi o nu, ve} i u Evro pi i sve tu. Na saj mo vi ma ko ji tra ju do ne de qe, 2. ok to bra, oko 300 iz la ga ~a pu bli ci su pred sta vi li svet ske bren do ve lo va~ ke i ri bo lo va~ ke opre me, tu ri sti~ ke po ten ci ja le i de sti na ci je na {e ze mqe, ali i ze ma qa u re gi o nu. Iz la ga ~i na Saj mu hor ti kul tu re i Saj mu eko-svet une li su u sa jam -

ske ha le pri ro du i {a re ni lo bo ja, a to kom pri red be bi }e or ga ni zo va ne raz li ~i ti edu ka tiv ni sa dr à ji i eko lo {ke ra di o ni ce na ko ji ma }e se raz go va ra ti o po tre bi za {ti te ì vot ne sre di ne i odr ì mom raz vo ju. U istom ter mi nu sa saj mo vi ma ko ji su ju ~e otvo re ni, bi }e odr àn i Dru gi me |u na rod ni sa jam ko war stva „Hor svil”, ko ji }e

bi ti otvo ren da nas na Tr gu slo bo de u No vom Sa du i ko ji }e oku pi ti sto ti nak do ma }ih i stra nih iz la ga ~a. Ka pi je No vo sad skog saj ma otvo re ne su do 2. ok to bra od 10 do 19 ~a so va. Ula zni ce su 300 di na ra, dok je za ko lek tiv ne po se te, du cu do 12 go di na i pen zi o ne re ula zni ca 200 di na ra. D. Mla |e no vi}

ZA [TI TA SI VIH VE TRU [KI I MO DRO VRA NA U VOJ VO DI NI

Udvo stru ~en broj ugro è nih pti ca Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je sa part ne ri ma iz Ma |ar ske re a li zo va lo je uspe {no pro je kat pre ko gra ni~ ne sa rad we „Upra vqa we za {ti tom i mo ni to ring epi de mi o lo {ke bez bed no sti Na tu ra 2.000 vr sta pti ca” u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we. Za hva qu ju }i spro ve de nim ak tiv no sti ma udvo stru ~en je broj mo dro vra na i si vih ve tru {ki, za {ti }e nih vr sta pti ca, ko je su bi le pred is tre bqe wem na pro sto ru Voj vo di ne i Sr bi je, pre do ~e no je na za vr {noj kon fe ren ci ji pro jek ta u Sen ti. Ne sta nak mo dro vra ne u Sr bi ji po seb no je bio iz ra èn u po sled woj de ce ni ji ka da je dra sti~ no sma wen wi hov broj, jer je iz bro ja no sve ga 40 pa ro va, ma hom na pod ru~ ju se ver nog i sred weg Ba na ta. - Osnov ni ciq pro jek ta je bio da se sa ~u va ova pre le pa i ko ri sna pti ca, pa smo pri stu pi li po sta vqa wu ve {ta~ kih gne zda-du pqe na lo ka ci ja ma po red pa {wa ka i trav na tih po vr {i na na ro ~i ti u se ver nom Ba na tu i Ba~ koj, gde je wi ho vo pri rod no sta ni {te - is ti ~e pred sed nik Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je Jo èf Ger geq. - Mo ni to rin gom je uo~e no da je ne do sta tak me sta za po di za we gne zda, zbog kr ~e wa {u ma i ur ba ni za ci je, je dan od osnov nih raz lo ga wi ho vog iz u mi ra wa, te smo pri stu pi li po sta vqa wu dr ve nih ku }i ca. Da smo bi li u pra vu, po tvr da je da se da nas broj gne zde }ih pa ro va po ve }ao na oko 150, za hva qu ju }i sa mo to me {to smo im obez be di li po voq na me sta da se „sku }e“. Po ka za lo se da mo dro vra ne za gne `|e we ra do prihvta ju ve {ta~ ke du pqe ko je smo po sta vqa li i na be ton skim stu bo vi ma i ban de ra ma na elek -

Siva vetru{ka u ku}ici

tri~ nim vo do vi ma ko ji pro la ze kroz pa {wa ke. On uka zu je da dve tre }i ne ovih ve {ta~ kih gne zda - du pqi je pri hva }e no ve} pr ve go di ne, {to je znak da je bi lo hro ni~ nih ne do sta ta ka me sta za gne `|e we mo dro vra na. Po sta vqa we ku }i ca na ban de ra ma }e se na sta vi ti i idu }e go di ne. - Ce lo vi ta po pu la ci ja mo dro vra ne na la zi se u se ver nom Ba na tu i Ba~ koj i ka ko po sta vqa mo du pqe ona se {i ri pre ma ju go za pa du i do se {e do Zre wa ni na. O~e ku je mo da se broj jo{ vi {e po ve }a. Du pqe su ve} iz ra |e ne, ali ni smo mo gli, zbog ne do stat ka sred sta va da ih sve po sta vi mo. Ka ko je iz pro jek ta ku pqe no te ren sko vo zi lo, na sta vi }e mo i da qe da po sta vqa mo ku }i ce na po god nim te re ni ma, ta ko da o~e ku je mo da se po pu la ci ja mo dro vra ne u na red nom pe ri o du jo{ uve }a va, a or ni to lo -

zi }e na sta vi ti da pra te sta we - ka `e Ger geq. Za si vu ve tru {ku, ko ja spa da u red sit nih gra bqi vi ca, pro {lo go di {we ki {o vi to i hlad no vre me bi lo je ka ta stro fal no. Pti ce ni su ima le uslo ve za gne `|e we ko je je ka sni lo dvetri ne de qe, a po la ga le su u pro se ku dva, ume sto ~e ti ri-pet ja ja. Si ve ve tru {ke ima le su i ve li kih pro ble ma pri po di za wu mla du na ca. Ne de qa ma je bi lo hlad no vre me i ni su na {li do voq no in se ka ta ko ji ma hra ne pti }e, jer ni su le te li. Zbog to ga je ~i ta va po po la ci ja de set ko va na.

li znat no po voq ni ji i uspe {no se gne zdi lo 150 pa ro va - na gla {a va Ger geq, na po mi wu }i da su uz vre men ske uslo ve va `na i me sta za gne `|e we. Po tvr |e no je da se bez bed ni je le gu u za tvo re nim ku }i ca ma ne go na otvo re nim gne zdi ma ga ~a ca i vra na. Gde ima ve li kih ko lo ni ja ga ~a ca, kao {to je oko li na Ja zo va u ~o kan skoj op {ti ni, u ko me u de vet ko lo ni ja u kru gu od 10 ki lo me ta ra ih ima vi {e od 2.000 pa ro va, a re ci mo na pod ru~ ju ce le Ma |ar ske ne ma vi {e od 2.500. Po {to ima do sta gne zda ga ~a ca na na {em pod ru~ ju za po se da ju ih si ve i cr ve ne ve tru {ke, so ko lo vi, ma le so ve i dru ge sit ne gra bqi vi ce ko je ne pra ve gne zda, ta ko da ne ma mno go po tre be za po sta vqa wem ve {ta~ kih gne zda. Ipak, ona su po sta vqa na kod Vr bi ce i Pa de ja, gde su ne sta li ga~ ci, da bi se sa ~u va le ko lo ni je si vih ve tru {ki. - Pr vi re zul ta ti su ja ko do bri, jer pti ce pri hva ta ju ve {ta~ ka gne zda-ku }i ce i mo è mo da qe {i ri ti taj krug u me sti ma gde po sto je uslo vi kao {to su ma li {u mar ci ili dr vo re di po red pa {wa ka, gde mo è mo po sta vi ti ku }i ce sa ve li kom ve ro vat no }om da }e ih si va ve tru {ka pri hva ti ti. U Ma |ar skoj je evi den ti ra no pre ko 500 pa ro va si vih ve tru {ki i oko 300 mo dro vra na. U pi ta wu je ve }a po vr {i na ze mqi {ta na ko me ì ve ove pti ce u is to~ noj Ma |ar skoj sa ve li kim pa {wa ci ma, kao i ~i Prstenovana mlada modrovrana we ni ca da su kao ~la ni ca EU i - Na te re nu smo na {li sve ga 60 Me |u na rod ne aso ci ja ci je „Bird Lido 70 gne zde }ih pa ro va u ce loj fe Internacional„, ovaj po sao za po ~e Voj vo di ni. Na svu sre }u me te o ro li ra ni jih go di na - na gla {a va Jo lo {ki uslo vi u ovoj go di ni su bi èf Ger geq. M. Mi tro vi}

DO DE QE NE „SI MEN SO VE” NO VI NAR SKE NA GRA DE

Sed ma si la o eko lo {kim iza zo vi ma „Si men so vo“ no vi nar sko tak mi ~e we „Kroz ino va ci je do ze le ne bu du} no sti 2011“ za vr {e no je pro gla {e wem naj bo qih no vi nar skih ra do va o ener get skoj efi ka sno sti i za {ti ti ì vot ne sre di ne u obla sti ma ener ge ti ke, in du stri je i me di ci ne, ko ji su ob ja vqe ni u pe ri o du od 1. mar ta do 1. sep tem bra. Ovo go di {wi do bit ni ci su Vla di mir Spa si} i Sve ti slav Mir ko vi} za rad u obla sti ener ge ti ke, Je le na Spa so je vi} za rad u obla sti in du stri je, a u obla sti me di ci ne Sa wa La za re vi}. Pre ma oce ni ì ri ja, tek sto vi ovih no vi na ra po sta vqa ju no ve stan dar de ka ko bi me dij ski tre ba lo da se pro mo vi {u teh no lo gi je ko je obez be |u ju odr ìv raz voj, a isto vre me no da ju i do bar pri mer ka ko da se one na naj bo qi na ~in pri bli è naj {i roj jav no sti. - Ovo je ve} dru ga go di na ka ko kroz no vi nar sko tak mi ~e we è li mo da skre ne mo pa `wu na

zna ~aj pra vo vre me nog i va qa nog in for mi sa wa jav no sti o ta ko zva nim ze le nim teh no lo gi ja ma. „Si mens“ je kom pa ni ja sa vi so ko raz vi je nom sve {}u o ak tu el nim eko lo {kim pro ble mi ma, ~i -

jem re {a va wu i sa mi ak tiv no do pri no si mo u svim fa za ma raz vo ja na {ih pro je ka ta. Na gra da je jo{ je dan od na ~i na da to u~i ni mo, uz sa rad wu sa oni ma ~i ja re~ naj da qe do pi re – sa pred stav ni ci ma sed me si le - re kao je ge ne ral ni di rek tor „Si men sa“ u Sr bi ji Ti ho mir Raj li}. [e sto ~la ni `i ri, ko jim je pred se da vao prof. dr Ni ko la Ra ja ko vi} sa Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta, Uni ver zi te ta u Be o gra du, po je di na~ no je oce wi vao sve pri sti gle ra do ve, a po bed ni ci su iza bra ni na osno vu naj bo qe sred we oce ne. Na ovo go di {wi kon kurs pri sti gla su 42 tek sta i te le vi zij ska pri lo ga iz ukup no 24 re dak ci je iz ce le ze mqe. Po bed ni ci su, po red pre sti `nog pri zna wa, do bi li i stu dij sko pu to va we u Is tan bul, gde }e po se ti ti „Si men so vu“ fa bri ku. @. Ba la ban

ИЗЛОЖБА ТАПИСЕРИЈА ДУШАНКЕ БОТУЊАЦ У ГАЛЕРИЈИ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

Нит древна У Галерија таписерија „Бошко Петровић“, Бастион Леополда I 10 б, на Петроварадинској тврђави сутра у 13 часова биће отворе-

роди романтичарска, јесте у ствари последица врло рано дефинисаног става ове ауторке према таписеријској уметности. Ткањем

Душанка Богуњац, На ивици заборава, 1978.

на изложба „Нит древна“ Душанке Ботуњац добитнице годишње награде „Атељеа 61“ за свеукупан рад и истраживање у уметности таписерије 2010.године. Ликовна поетика ауторке у основи традиционална, по при-

на разбоју, клечаном техником, природним материјалима, дводимензионалним ликовним решењима и потенцираном фигурацијом, она се свесно одриче сваког помодног експериментисања, верујући у трајање изворних вред-

ности таписерије, истовремено градећи специфичан и препознатљив рукопис у тканом ликовном језику. У покушају разумевања и проблематизовања порекла идеја и ставова Душанке Ботуњац, од пресудног значаја свакако јесте њена посебна сензибилисаност ка уметности текстила и природи вунене нити као инструменту којим материјализује своју уметничку мисао. Незаобилазан траг недвосмислено упућује на окружење које је и као уметника формирало, са дугом и јаком ткачком традицијом, пре свега референтном са фоклорном баштином, у којој је откривала нове и осавремењене приступе истраживачком поступку у смислу техничких могућности ткања- каже поводом ове изложбе кустоскиња Горанка Вукадиновић.- Ауторка верује у трајање изворних вредности класичне таписерије. Као остварено и завршено дело таписерија, међутим, није једини изазов ове ауторке: за њим она почиње да трага већ у влачењу и ручном предењу вуне, у бојењу материјала и стварању пробраних тонова. Материјалом подстиче и развија тему, а у својим композицијама обраћа се древности, коју налази у аутентичним римским мозаицима, грчкој и римској митологији и византијској раскошној уметности. Душанка Ботуњац, дипломирана сликарка текстила (1954) из Неготина већ три деценије се активно бави таписеријом.Дипломирала је 1977. на Факултету примењених уметности – одсек дизајн текстила. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) и Ликовног удружења неготинских уметника ЛУНА. Остварила више групних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Више пута награђивана за своје уметничко стваралаштво. Изложба траје до 30. октобра.

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

„ПОЛИТИКИНО” ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉУ РЕЖИЈУ НА 45. БИТЕФУ

Награда Јожефу Нађу Политикина награда за најбољу режију уручена је јуче у Београду режисеру Јожефу Нађу за представу „Без назива„ која је изведена на 45. Битефу. У згради Политике скулптуру Косте Богдановића, Нађу је уручио главни и одговорни уредник „Политике„ Драган Бујошевић. Нађ је захвалио на награди и изразио задовољство што је учествовао на 45. Битефу. Он је додао да увек ствара и режира за публику, а не за себе, настојећи да заједно доживе комад. Политикин жири, кога су чиниле Марија Ђорђевић, Ана Тасић, Борка Требјешанин, Мухарем ШехоИз представе „Без назива“ вић и Милена Јауковић, у образложењу наводи да је Нађ истражује везе између „представа несвакидашње мини- природе и цивилизације, живомалистичка и фасцинантно суп- тињског и људског света, протилна”. блем кроћења природе, рађања „Њена значења нису лако до- људског бића, као и однос измекучива, она је херметична, оби- ђу мушкарца и жене, односно, лује симболима и визуелно упе- између мушких и женских принчатљивим сликама које снажно ципа, третираних у симболичком делују на гледаоца у ирационал- смислу, наводи се у образложењу ном смислу”. жирија.

Гостује представа „Brecht - Тhe Hardcore Machine” Суботичко позориште „Деже Костолањи„ гостује 3. октобра у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз с представом „Brecht - Тhe Hardcore Machine„ у режији Андраша Урбана. У овој представи, која говори „о младој радни-

месеца Кинга Мезеи на њеном месту. „Андраш Урбан редитељ, у комаду „Breht-The Hardcore Machine“, врло оштро, и у сложеним сликама приказује уметнички конфликт писца Брехта везано за раднички устанак 17. јуна

ци која, пре него налакира нокте, навуче радничке рукавице које јој се нађу пред ногама, и у том тренутку закорачи у чудесни свет идеологије и сензуалности“, играју Марта Береш, Андреа Ердељ, Арпад Месарош и Имре Елек Микеш. Ово је прилика да се још једном на сцени види досадашња стална глумачка екипа „Костолањија“, с обзиром да Андреа Ердељ више није чланица овог позоришта, већ је од овог

1953. Комад је инспирисан Брехтовим „Буковским елегијама“, циклусом песама који ставља под лупу улогу партије и државе, и поставаља питање оправданости њиховог постојања. Представа приказује управо ово двоумљење у вези са партијом и државом.”, пише Улрике Боровћик у својој критици, објављеној у „Берлинер моргенпосту“. Други немачки критичар Том Мустроф у „Нојес Дојчланду“

Помоћ за десет дугометражних филмова метражних филмова одлучено је да пет буде финансирано са по 20 милиона динара, а преосталих пет са по 10 милиона. Комисија за избор пројеката у саставу Владимир Блажевски, Милош Радовић и Ђорђе Милосављевић одлучили су да са по 20 милиона динара буду финансирани филмски пројекти: „Одумирање„ Милоша Пушића, „Варвари„ Ивана Икића, „Панама„ Павла Вучковића, „Непослушни„ Мине Ђукић и „Споменик Мајклу Џексону„ Дарка Лунгулова. По 10 милиона динара добиће остварења: „Енклава„ Горана Радовановића, „Погледај ме, Кустурице„ Уроша Томића, „Пијавице” Драгана Маринковића, „Разведени„ Мирослава Момчиловића и „Бољи си од мене него ја„ Младена Ковачевића.

Министар Марковић је рекао да ће половина средстава бити додељена до краја ове године што ће помоћи да се филмови реализују у 2012. години. „Обезбедили смо средства да можемо да завршимо и конкурсе по осталим областима„, рекао је Марковић. Министар је најавио да ће Министарство 1. октобра расписати конкурсе за производњу краткометражних филмова, за суфинансирање мањинских продукција и за развој сценарија. Резултати и реализација конкурса биће до краја године, навео је он. Марковић је додао и да ће 15 филмова који су претходних година били суфинансирани из републичког буџета, бити потпомогнути за постпродукцију.

У ЦЕНТРУ ЗА РАЗВОЈ ВИЗУЕЛНЕ КУЛТУРЕ У НОВОМ САДУ

Школа филма за младе У Новом Саду, у оквиру Центра за развој визуелне културе, који постоји од 2008. године, већ трећу годину ради Школа филма. Окупља младе људе основношколског, средњошколског и старијег узраста, које повезује интересовање за покретне слике. У оквиру тромесечног програма, који почиње ових дана, полазници ће имати прилику, два пута недељно, да слушају предавања стручњака из области филма. У савладавању теорије и историје филма, основе сценарија и основе режије полазницима ће помоћи и гостујући предавачи Никола Стојановић, Милан Јанчурић, Небојша Рудић и други, који ће пренети своја искуства полазницима Филмске школе. - Сваки теоретски део пропраћен је практичним радом, односно вежбом, док за свој завршни

рад, полазник сам саставља сценарио и режира га. А у току реализације филма, полазници сарађују са професионалним сниматељима, тонцима, монтажерима каже оснивач и директор Центра за развој визуeлне културе Вања Хован. - Центар, такође, обезбеђује полазницима комплетну продукцију и постпродукцију. На крају се радови јавно приказују у сарадњи са сродним институцијама културе. Једну групу чини десетак полазника. Читав програм је прилагођен узрасту полазника, што ову Школу филма чини јединственом на нашим просторима. Њен задатак је да окупља младе људе и пружа им могућност да се баве филмом и кроз тај медиј начине прве кораке у приказивању света својим очима. Ту имају прилику да нешто о филму науче и да размењу-

ју идеје, чују мишљења и искуства стручњака. Рецимо, тако су неки од бивших полазника, сада већ студенти режије на новосадској Академији. Центар за развој визуелне културе, налази се у пасажу Дунавске улице број 23 и окупља све оне који се баве видеом, филмом, издаваштвом, продукцијом, стрипом... Један од пројеката овог Центра под називом „Живот и смрт сале биоскопске“ бавио се положајем и значајем биоскопа кроз историју до данас. Гости су били млади новосадски филмски аутори, али и позната филмска имена, међу којима Горчин Стојановић, професор Марко Бабац, као и у то време за тему пројекта везани директор „Звезда филма“ Борис Гигов, као и први кинооператер Илија Малин. В. Ц.

У ужем избору издвојиле су се представе „У Москву, у Москву„ Франка Касторфа, „Излог„ Наташе Рајковић и Боба Јелчића и „Кренуо сам кући али нисам ушао„ Хајнера Гебелса. Нађу је ово друга Политикина награда, прву је добио 2004. године за представу „Еден”.

„ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ“ 3. ОКТОБРА У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

НА КОНКУРУСУ ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ДОМАЋЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ

Министарство културе Србије суфинансираће ове године 10 дугометражних филмова са укупно 150 милиона динара, рекао је јуче у Београду министар културе Предраг Марковић. Републички конкурс за суфинансирање производње домаћих дугометражних филмова је расписан 31. децембра 2010. године, а завршен 28. јануара ове године. Претходних година, резултати су углавном објављивани у априлу. Према Марковићевим речима, кашњење је последица тога што кинематографија још није законски регулисана - јер касни доношење Закона о кинематографији. Министар је изразио уверење да ће се тај дугоочекивани пропис наћи у скупштинској процедури у октобру. На основу конкурса за суфинансирање производње домаћих дуго-

писао је поводoм ове предстaве: „Позориште може пружити доживљај и без речи. Човека понесе идејно богатство режије и утегнутост форме. Пре свега видимо кратке сцене насиља и моћи, о спутавању индивидуе и њеног сламања. На моменат се кристалише сцена, и глумац се покреће на светлу, али у следећем моменту је већ свему крај, и лик се губи у тами... Из отпора и угњетености, животињског насиља и човечности се ствара покретачка снага. Заинтригирајући је доживљај видети Брехтове рефлексије везане за 17. јуни на мађарском језику, тамошњи немири из 56. у зависности од аспекта гледишта, представљају кулминацију борбе против стаљинизма и комунизма. Мађарски глумци уносе у дискусију једну врсту оригиналне историјске аутентичности.” Карте за ову представу, која је 2008. победила на Инфанту, а овог месеца гостује у Скопљу, стају 400 динара (за ђаке и пензионере 300, а за групу од петоро 200 динара) и могу се резервисати преко сајта www.uvszinhaz.co.rs, мејла szinhaz@eunet.rs и ujvidekiszinhaz@yahoo.com, или телефоном од 16 до19 часова (021 525 552 и 657 2526). Н. П-ј.

У СТУДЕНТСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У БЕОГРАДУ

Међународни салон стрипа Девети међународни салон стрипа биће одржан од данас до 2. октобра у Студентском културном центру у Београду, саопштено је на конференцији за новинаре.Свечано отварања је вече рас у 19 сати, када ће бити уручене награде и саопштена имена победника међународног конкурса за неколико категорија уметности стрипа. На конкурс је пристигло 276 радова из 32 земље из којих долази 115 учесника, док је 160 домаћих учесника. Одлуке доноси жири у саставу: Зоран Туцић, (председник) Дарко Перовић, Ра-

дивој Богичевић, Александар Јанковић и Слободан Ивков. Они ће доделити 10 награда, док ће још 14 признања доделити пријатељи Салона. Међу специјалним признањима Деветог салона стрипа је награда Новици Круљевићу за животно дело и допринос српском стрипу, за најбољег издавача домаћег стрипа проглашена је Издавачка кућа „Комико“ из Новог Сада, док ће „Даркеоод„ добити награду као најбољи домаћи издавач страног стрипа.Јања Лимић за стрип „Пас херој и маца„ и Са-

ра Тркуља за „Море„ понеле су награду као најмлађи цртачи стрипа. Обе учеснице имају по шест година. Током салона биће обележена два јубилеја српског стрипа - 60 година од појављивања илустрованог забавног лист „Стрип„ и 10 година издавачке куће „Систем комикс„, који издаје 10 година магазин „Стрип пресинг”.Страни гости Салона ове године су Марко Николи и Лука Енох из Италије и Пол Гравет из Велике Британије, а гости програма су Лоренс Хејворт из Велике Британије и Роберто Дизо из Италија.

svet

~etvrtak29.septembar2011.

dnevnik

Eva ku a ci ja tu ri sta u Taj fun usmr tio 18 qu di, opa snost od no ve olu je stra hu od erup ci je vul ka na MA NI LA: Tajfun „Nesat”, koji je prekju~e pogodio Filipine uz sna`ne udare vetra i obilne padavine, do sada je odneo 18 ìvota, a 35 qudi se vodi kao nestalo, dok istoku zemqe preti jo{ jedna oluja.U najja~em naletu tajfuna koji je ju~e pre{ao preko ostrva Luzon, na kojem ìvi vi{e od polovine Filipinaca, zaliv prestonice Manile zapquskivali su talasi visoki do ~etiri metra, a poplavqene su jedna bolnica, hotel i ameri~ka ambasada. “Sada smo usredsredili napore na to da omogu}imo dostavu struje i telekomunikacionih usluga, a ekipe rade na popravci i ra{~i{}avawu mreè puteva {irom Luzona koji su o{te}eni u klizi-

{tima, poplavama i pod naslagama muqa”, rekao je predstavnik Kancelarije za civilnu odbranu. Delovi ostrva i daqe su pod vodom koja se`e do pojasa iako je vlada otvorila ~etiri brane na kojima je voda bila dosegla kriti~ni nivo u provinciji Bulakan, na oko sat vremena od Manile, a zidovi jednog kolektora koji se koristi

UKRATKO

za zalivawe oranica su probijeni i poplavqena su mnoga sela u ovoj provinciji. Vi{e od milion qudi na Luzonu i daqe je bez elektri~ne energije, ukqu~uju}i delove prestonice i sedam okolnih provincija, javila je agencija Frans pres. Tajfun sada prelazi preko krajweg severozapada Filipina, a kasnije tokom dana }e, kako se o~ekuje, do}i do Ju`nog kineskog mora.U me|uvremenu, dr`avna meteorolo{ka slu`ba je saop{tila da se u Pacifiku formira jo{ jedna oluja koja bi do ostrva Luzon, na kojem `ivi 48 miliona stanovnika, mogla da do|e u roku od nedequ dana. (Tanjug)

MA DRID: Policija je ju~e evakuisala 53 stanovnika i turista iz ku}a u podno`ju vulkana na {panskom arhipelagu Kanarskih ostrva, posle serije zemqotresa, javila je agencija Frans pres, pozivaju}i se na izjave vlasti i o~evidaca.Evakuacija ostrva Ijero sprovedena je radi za{tite stanovni{tva od vulkanskog kamewa koji bi moglo da izbije iz kratera vulkana, rekao je jedan lokalni zvani~nik zahtevaju}i anonimnost. „Civilna garda saop{tila nam je da napustimo ku}e, jer smo suvi{e blizu planini”, rekao je AFP-u nema~ki turista Tingen Majer, dodaju}i da je „suvi{e opasno i da se ne mo`e ostati”. Majer je no} proveo u studentskom sme{taju, nameravaju}i da provede ostatak odmora na obli`wim Tenerifima, navodi francuska agencija.

EVROPSKA UNIJA UVODI POREZ NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE

Du `ni~ ka kri za naj ve }i iza zov

Kr sta re }e ra ke te za bro do ve TE HE RAN: Iran je opremio svoje pomorske snage „krstare}im raketama” kratkog dometa koje su u stawu da pogode mete u priobalnom podru~ju i brodove udaqene do 200 kilometara, rekao je ju~e ministar odbrane general Ahmad Vahidi. „Danas prisustvujemo opremawu mornarice Garde i ratne mornarice, odre|enim brojem krstare}ih raketa Kader”, rekao je Vahidi govore}i o opremawu elitne Revolucionarne garde koja je zadu`ena za odbranu iranskih voda u Zalivu. On je, kako je objavqeno na sajtu ministarstva, rekao da rakete imaju domet od 200 kilometara i sposobnost da budu brzo lansirane protiv brodova i obalnih meta. (Tanjug)

BRI SEL: Du`ni~ka kriza je „najve}i izazov” u istoriji Evropske unije, izjavio je danas predsednik Evropske komisije (EK), @oze Manuel Barozo. „Suo~avamo se sa najve}im izazovom koji se Uniji ikad ispre~io”, rekao je on u govoru odrànom u Evropskom parlamentu, ali je dodao i da je krizu „mogu}e i neophodno” prebroditi, prenela je agencija AFP. Barozo je pozvao i na ve}u ujediwenost EU, koja je od kqu~ne va`nosti za wen opstanak, uz napomenu da }e „bez vi{e ujediwenosti do}i do ve}e podeqenosti”. Predsednik EK je tako|e predloìo uvo|ewe poreza na finansijske transakcije. „Komisija je usvojila predlog za uvo|ewe poreza na finansijske transakcije, a ja taj veoma vaàn zakonski tekst iznosim pred vas”, rekao je on u Parla-

Ne u spe {an test Ru si je MO SKVA: Testirawe prototipa nove ruske interkontinentalne balisti~ke rakete pete generacije, sa kosmodroma Pleseck u Arhangelskoj oblasti, zavr{eno je neuspe{no, javile su ju~e ruske novinske agencije. Itar-Tas s javqa, pozivaju}i se na operativne slu`be Arhangelske oblasti, da je posle lansirawa u utorak, raketa pala na teritoriju kosmodroma i da nije bilo povre|enih. Po{to je lansirana, raketa se izgubila sa ekrana radara a nakon pribli`no dva sata prona|ena je uz pomo} helikoptera „Mi-8” na osam kilometara od lansirne rampe, navodi ruska dr`avna agencija. (Tanjug)

mentu. Barozo je izneo podatak da su zemqe u sastavu 27-~lane Unije u posledwe tri godine, od

@o ze Ma nuel Ba ro zo

finansijske krize 2008. godine do danas, odobrile finansijskom sektoru pomo} i garancije

Finska prihvatila mere za pomo} evru Parlament Finske je ju~e prihvatio da se pove}aju mogu}nosti za kori{}ewe novca iz fonda sa pomo} zemqama zone evra u krizi, kao i da se finski udeo u fondu pove}a na 14 milijardi evra. Izmenama koje je Finska usvojila predvi|eno je da novac iz fonda mo`e da se koristi i za kupovinu vladinih obveznica - {to }e pomo}i Gr~koj, kao i za kreditirawe zemaqa sa prvim znacima krize pre no {to se javi potreba za „spasila~kim zajmovima”.[irewe mogu}nosti za kori{}ewe sredstava iz 440 milijardi evra te{kog EFSF, ve} su odobrile [panija, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg, Gr~ka, Irska i Slovenija.Parlament Nema~ke }e o pro{irewu mogu}nosti fonda EFSF glasati danas.

u ukupnom iznosu od 4,6 biliona evra i istakao da je „vreme da finansijski sektor sada pomogne dru{tvu”. Uvo|ewu poreza se protive SAD i neke ~lanice EU, posebno Britanija u kojoj se nalaze neki od najva`nijih svetskih finansijskih trì{ta. Ukoliko bude uveden, {to se ne}e dogoditi pre 2014, taj porez bi mogao da donosi prihode izme|u 30 i 50 milijardi evra godi{we. Predsednik Evropske centralne banke (ECB) @an-Klod Tri{e apelovao je na vlade da ubrzaju primenu mera za zaustavqawe prete}e du`ni~ke krize na evropskom kontinentu. Tri{e je pozvao lidere da „pokaù ose}aj za usmerenost” i brzo ovlaste fond za spasavawe da podrì vlade evrozone koje su u problemima, prenela je agencija AP. Predsednik ECB je za ju~era{we izdawe italijanskog lista „Korijere dela sera” rekao da je „sada vreme za delotvornu akciju, primenu mera, verbalnu disciplinu i ja~i duh zajedni{tva”. Zakonodavci u Finskoj i Nema~koj }e ove nedeqe glasati o ovla{}ivawu Evropskog fonda za finansijsku stabilnost da kupuje dràvne obveznice i finansira banke i posrnule vlade pre nego {to one zapadnu u duboku krizu. (Tanjug)

Ostr vo Ije ro

Potresi zemqi{ta po~eli su u julu i od tada dobijaju na intenzitetu, pla{e}i stanovni{tvo erupcijom vulkana. Prema podacima {panskog Nacionalnog geografskog instituta, od 19. jula na ostrvu Ijero registrovano je vi{e od 8.000 podzemnih potresa, od kojih ve}ina nije mogla da se

oseti, ali je jedan sino}wi bio snage 3,4 stepena. Ijero je ostrvo vulkanskog porekla, najzapadnije i najmawe na kanarskom arhipelagu. Posledwa erupcija vulkana bila je 1973. godine i trajala je du`e od mesec dana, kada je lava prekrila prakti~no ~itavo ostrvo. (Tanjug)

Ga da fi se skri va na ju gu Li bi je TRI PO LI: Moamer Gadafi krije se u blizini zapadnog libijskog grada Gadamisa, nadomak granice sa Al`irom, gde ga {titi pleme Tuarezi, izjavio je ju~e istaknuti zvani~nik libijskog Nacionalnog prelaznog saveta. Isti zvani~nik je rekao da se Gadafijev sin Saif al-Islam nalazi u Bani Validu, 170 kilometara jugoisto~no od Tripolija, a da je drugi wegov sin Mutasem u luci Sirt, rodnom gradu svrgnutog libijskog lidera, udaqenom 360 kilometara isto~no od prestonice, i da obojica razmi{qaju da odu iz zemqe, mo`da u susedni Niger. „Jedno pleme, Tuarezi, jo{ podr`ava Gadafija, a veruje se da se on nalazi u oblasti grada Gadamis na jugu”, rekao je u telefonskoj izjavi za Rojters Hi{am Buhagiar, koordinator potrage za svrgnutim libijskim liderom. Buhagiar je kazao

i da se Gadafi po svoj prilici pre nedequ dana nalazio u ju`nom gradu Samnuu pre nego {to je pre{ao u Gadamis, isti~u}i da je ve}ina plemena na jugu Libije protiv Gadafija, osim Tuarega. „Vode se borbe izme|u pripadnika plemena Tuarezi i Arapa koji tamo (na jugu) `ive. Mi vodimo pregovore, a potraga za Gadafijem sada se kre}e u drugom pravcu”, rekao je Buhagier, ne iznose}i vi{e detaqa. Sirt, jedno od posledwih upori{ta Gadafijevih snaga, pod opsadom je snaga prelaznih libijskih vlasti i na meti je vazdu{nih udara NATO, a sukobi jo{ traju i u Bani Validu. Gadafijeva }erka Aj{a, wena bra}a Hanibal i Mohamed, majka Safija i jo{ nekoliko ~lanova porodice u avgustu su pobegli u Al`ir gde se i daqe nalaze. (Tanjug)

U So ma li ji su {a pre ti smr }u @E NE VA: Humanitarna situacija u Somaliji je i daqe „veoma kriti~na”, budu}i da se ta zemqa opusto{ena ratom jo{ uvek bori i sa su{om i nesta{icom hrane, upozorio je ju~e Me|unarodni komitet Crvenog krsta. „Stotine hiqada Somalijaca su i daqe van svojih domova, u potrazi za sigurno{}u i hranom”. Stada stoke su desetkovana, a izgleda za oporavak nema do naredne ètve u decembru. Kratka ki{na sezona bi trebalo da nastupi u oktobru, ali ~ak i u najboqim godinama, rod iz tog perioda moè da ima oko 30 odsto udela u ukupnoj ètvi, {to nije do-

voqno da se podmire sada{we ogromne potrebe, procena je Crvenog krsta. Krizom su zahva}ena ~etiri miliona Somalijaca, od kojih je oko 750.000 pod smrtnim rizikom u naredna ~etiri meseca. Pritom bi padavine mogle da pove}aju rizik od bolesti, kao {to su kolera, male bogiwe i malarija. Do kraja pro{le nedeqe isporuke hrane su doprle do 1,85 miliona Somalijaca, odnosno gotovo polovine onih kojima su potrebne.Su{a, visoke cene hrane i sukobi u Somaliji su pove}ali ukupan broj stanovnika Roga Afrike kojima je potrebna humanitarna pomo} na 13,3 miliona, procena je UN. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVAN [ALOM Izraelski vicepremijer Silvan [alom izjavio je ju~e da odgovor vlade Izraela na inicijativu ~etvorke mirovnih posrednika za pokretawe mirovnih pregovora sa Palestincima mora biti pozitivan.On je to rekao posle sastanka izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i osam ministara koji pro{le no}i nisu postigli dogovor , iako su diskutovali do dva sata ujutru.

ANAS AL-FAKI Sud u Kairu osudio je ju~e zbog korupcije biv{eg egipatskog ministra informisawa i biv{eg {efa dr`avne televizije na zatvorske kazne u trajawu od sedam, odnosno pet godina.Sud je izrekao kaznu od sedam godina biv{em ministru Anasu al-Fakiju „zbog tro{ewa dr`avnog novca”, dok je {ef Saveza egipatske radio-televizije Osama el-[eik osu|en na pet godina.

BARAK OBAMA Popularnost ameri~kog predsednika Baraka Obame naglo je porasla u Izraelu nakon wegovog govora u Generalnoj skup{tini UN pro{le nedeqe i wegovih napora da spre~i unilateralno progla{ewe palestinske dr`ave, sude}i po anketi Xeruzalem posta.Rezultati pokazuju da 54 posto Jevreja u Izraelu misli da Obama vodi politiku u prilog jevrejskoj dr`avi.

[vaj car ski Do wi dom za bra nio no {e we bur ki u jav nom sa o bra }a ju BERN: Dowi dom {vajcarskog parlamenta ju~e je odobrio predlog zakona kojim se zabrawuje no{ewe muslimanskog vela na nekim javnim mestima, kao i u javnom saobra}aju. Predlog zakona, pod nazivom „Maske dole!”, usvojen je sa 101 glasom za, a 77 protiv, a sada ostaje da se o wemu izjasni i Gorwi dom parlamenta, preneo je AFP . Predlog zabrane no {ewa burki i drugih velova koji pokrivaju lice na javnim mestima podneo je Oskar Frejzinger, politi~ar desni~arske Narodne partije [vajcarske (SVP). Prema tom dokumentu, svako ko se obra}a nekom federalnom, kantonalnom ili op{tinskom slu`beniku na du`nosti ne sme da nosi ni{ta preko lica. Ako zakon bude usvojen, burke }e biti zabrawene i u javnom prevozu, a vlasti }e mo-

}i da zabrane ili ograni~e pristup javnim objektima osobama kojima je lice pokriveno „kako bi garantovale bezbednost ostalih qudi”. Obrazla`u}i svoj predlog, Frejzinger je rekao da, u vreme kada se pogor{ava bezbednost na ulicama, sve vi{e qudi krije lice iza burki, maski, fantomki.

„Zbog toga je nemogu}e identifikovani te qude, {to izaziva probleme kada izbije nasiqe ili prilikom kontrole identiteta”, kazao je on. Francuska je prva zemqa Evropske unije koja je uvela zabranu no{ewa muslimanskog vela na javnim mestima, a ne{to kasnije pridru`ile su joj se i Belgija i Holandija. (Ta njug)

balkan

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

^LA NI CE EVRO ZO NE PRO TIV PO MO ]I GR^ KOJ

Dogovor sa privatnim vlasnicima u opasnosti BRISEL: Sedam od ukup no 17 ~lani ca evrozone smatra da bi pri vatni kredi to ri trebalo da ponesu ve}i teret spa{avawa prezaduène Gr~ke, objavio je ju~e list „Fajnen{el tajms”(FT), pozivaju}i se na izvore iz vrha Evropske unije. Podela u evrozoni oko uslo va drugog paketa pomo}i Gr~koj u iznosu od 109 mi li jar di evra se pojavila zbog strepwi da su potrebe te zemqe za sredstvima mnogo ve}e nego {to se procewivalo pre samo dva meseca, navodi se na sajtu FT-a. To bi moglo da poni{ti te{ko postigJorgos Papandreu i Angela Merkel nut dogovor sa privatnim vlasnicima gr~kih dràvanaliti~ari. Na ~elu onih konih ob ve zni ca, upo zo ra va ju ji tra è pre ba ci va we ve }eg

Ne ma~ ka sprem na da po mog ne Uo~i glasawa u Bundestagu o spornom pro{irewu evropskog paketa pomo}i Gr~koj, premijer Jorgos Papandreu zatraìo je poverewe za sprovo|ewe reformi za izlazak iz krize, a kancelarka Merkel izrazila je spremnost da pomogne. Angela Merkel i Jorgos Papandreu ovih dana ~ine neku vrstu sudbinskog zajedni{tva. Gr~kom premijeru je za wegovu prezaduènu zemqu hitno potrebna dodatna finansijska pomo} me|unarodne zajednice, kako bi izbegao bankrotstvo dràve. Nema~koj kancelarki }e danas, tokom glasawa o ratifikaciji evropskog pakta pomo}i Gr~koj u Bundestagu, biti neophodna „kancelarska ve}ina“.

ANTI ROM SKE DE MON STRA CI JE [I ROM BU GAR SKE

Uhap{eni Car Kiro i 168 demonstranata SO FI JA: Bugarska policija uhapsila je kontroverznog bu gar skog bo ga ta {a rom skog porekla Kirila Ra{kova (69), poznatijeg kao Car Kiro, i 168 demonstranata, koji su naru{avali javni red i mir na protestima organizovanim {irom zemqe u znak podr{ke `iteqima plovdivskog sela Katunica. „Ciganski baron” Car Kiro uhap{en je i odre|ena mu je mera policijskog zadr`avawa do 72 ~asa, nakon ~ega }e biti izveden pred istra`nog sudiju u Plovdivu zbog „pretwe smr}u”, sa op {tio je bu gar ski MUP. Ra{kov je uhap{en na osnovu prijave policiji od 23. septembra, kada je pretio smr}u jed-

Demonstracije u Varni

nom stanovniku Katunice, gde i on ìvi. Istog dana, kada je i podneta prijava u Katunici je pre ga èn 19-go di {wi An gel Petrov, a me{tani su ubedejeni da je to delo Kirila Ra{kova, jer ga je izvr{io wegov voza~ sa wegovim minibusom u kome su bili ~lanovi wegove porodice. Iritirani gra|ani Katunice, potpomognuti navija~ima plovdivskih klubova organizovali su proteste u kojima su zapalili deo imovine porodice Ra{kov.Policija je Ra{kova sa porodicom prebacila na sigurno. Protesti su se ubrzo preneli na ~itavu zemqi, a demonstranti su traìli da i Romi po{tuju zakone, koji vaè za sve gra|ane Bugarske, kao i zahtev stanovnika Katunice, da se porodica Ra{kov iseli iz wihovog sela, u kome ima 2.300 stanovnika. U preksino}wim demonstracijama, koje su organizovane u 14 gradova, zbog naru{avawa

javnog reda policija je zadràla 168 huligana, saop{tio je MUP. Ve}i deo uhap{enih kod sebe je imao razna priru~na sredstva, noève, cevi, palice, a me|u uhap{enima je i jedna osoba osumwicena za izazivawe rasne i verske mr`we. Najvi {e za dr à nih bi lo je u Plovdivu, 55, zatim u Varni, 50, u Sofiji 27 i Burgasu 15. U Varni je zadràno 10 maloletnika i jedna èna. Me|u zadraànima su i trojica Roma koji su kod sebe imali 20 fla{a zapaqive te~nosti tipa molotovqev koktel. U Varni su zadràna, a zatim oslobo|ena i dva novinara. U So fi ji su po lo mqe na sta kla na zgra di Ministarstva ekonomije, energetike i turizma, a gnev sa ulica preneo se i na dom Narod nog so bra wa.Lider nacionali sit~ke for ma ci je „Ata ka” Vo len Siderov traìo je da se minutom }u ta wa oda po~ast poginulim stanovnicama Katinice, ali se predsednica Sobrawa Cecka Ca~eva nije sloì la sa tim i ni je sta vi la predlog na glasawe. Levica je traìla da ministar unutra{wih poslova podnese izve{taj o de{avawu, a Pla va ko a li ci ja for mi ra we anketne komisije za utvr|ivawe stawa u Katunici.Bugarska Uprava prihoda po~ela je reviziju protiv 15 fizi~kih lica iz familije Raskov i pet wihovih preduze}a zbog utvr|ivawa stawa u vezi sa prihodima. Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je da }e protiv Kirila Ra{kova biti podignute optu`nice za utaju poreza. U demonstracijama, organizovanim putem „Fejsbuka”, gra|ani su dali podr{ku me{tanima sela Katunica, koji traè proterivawe romskog lidera Kirila Raskova, poznatijeg kao Car Kiro, koga smatraju odgovornim za ubistvo dvojice mladi}a iz tog plovidvskog sela. (Ta njug)

dela tereta na privatne kreditore su Nema~ka i Holandija, pri ~emu FT ne navodi ostalih pet zemaqa koje dele wihovo mi{qewe. Francuska i Evropska centralna banka se o{tro protive takvim zahtevima, pla{e}i se da bi ponovno otvarawe pitawa udela privatnog sektora u pa ke tu po mo }i Gr~ koj mo gao opet da podstakne rasprodaju akcija evropskih banaka, ~ija je izlo`enost dugovima Gr~ke i drugih perifernih ~lanica evrozone zna~ajna.

Kao po sle di ca ne davne ekonomske krize i spore primene mera {tedwe od strane zvani~ ne Ati ne, evrop ski zvani~nici procewuju da su gr~ke finan sij ske po tre be za na red ne tri go di ne pre ma {i le iz nos od 172 mi li jar de evra, koliko se prognoziralo ovog le ta. Obim prekora~ewa }e proce ni ti me |u na rod ni kreditori u narednih nekoliko nedeqa. Ne ma~ ka ve} du go insistira da se pove}a udeo privatnih kreditora u drugom paketu pomo}i Gr~koj, ali se u posledwe vreme to insistirawe poja~alo. Stoga, iako su ministri finansija evrozone prvobitno planirali da odobre novu tran{u pomo}i Atini od osam milijardi evra u ponedeqak, odluka o tome }e verovatno biti odgo|ena do vanrednog sastanka za dve nedeqe. Prema uslovima drugog paketa pomo}i Gr~koj iz jula, privatni vlasnici obveznica te zemqe su pristali da zamene 135 milijardi evra vredne obveznice sa rokom dospe}a pre 2020. godine za nove hartije od vrednosti, koje }e dospevati tek za nekoliko decenija. (Ta njug)

Novi porezi bude {trajka~e ATINA: U Gr~koj se najavquju novi {trajkovi posle preksino}we odluke parlamenta da usvoji sporni zakon kojim se uvode specijalni porezi na imovinu kako bi se smawio deficit u dr`avnom buxetu. Dok su vode}i sindikati najavili da spremaju generalni {trajk, zaposleni u javnom prevozu u Atini nastavqaju prekid rada koji su po~eli u utorak, javqaju agencije. Zaposleni na `eleznici tako|e, najavquju da }e po~eti proteste protiv vlade. Vode}e sindikalne konfedereacije zaposlenih u javnom i privatnom sektoru - GSEE i ADEDY- koje imaju oko dva miliona ~lanova, ve} su najavile generalni {trajk, koji }e, kako se tvrdi, po~etkom oktobra paralisati zemqu. Gr~ki parlament usvojio je preksino} sporni zakon o uvo|enu novih poreza na nekretnine ~iji je ciq pove}awe buxetskog prihoda od dve milijarde evra u vreme kada ta zemqa nastoji da dobije slede}u tran{u iz me|unarodnog zajma od MMF i evropskih finansijskih institucija za spasavawe od bankrotstva.

Hrvatska opomenuta zbog Gotovine i Marka~a BRISEL, ZAGREB: Evropska komisija pozvala je ju~e rukovodstvo Hrvatske da se uzdr`i od izjava koje bi mogle naneti {tetu procesu pomirewa i ka`wavawu ratnih zlo~inaca nakon izjava hrvatske premijerke Jadranke Kosor sa pohvalama generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, osu|enim u Hagu za zlo~ine nad Srbima. Hrvatska se, u saop{tewu iz kabineta komesara za pro{irewe [tefana Filea, podse}a da je obaveza svih da u potpunosti sara|uju sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, i da je i Hrvatska svojim potpisom tu obavezu prihvatila. „Pozivamo sve javne li~nosti u Hrvatskoj da se uzdr`e od izjava koje bi mogle da dovedu u pitawe proce{ pomirewa i potrebu da se nepristrasnim postupkom protiv ratnih zlo~inaca sprovede pravda”, re~eno je u saop{tewu. [ef delegacije EK u Zagrebu Pol Vandoren je ranije ju~e izneo identi~an stav. „Komisija ohrabruje sve javne li~nosti da se uzdr-

`e od izjava koje bi mogle da dovedu u pitawe zna~aj pomirewa i potrebu da se slu`i pravdi kroz nepristrasno procesuirawe ratnih zlo~ina”, naveo je Vandoren u pisanoj izjavi dostavqenoj Tanjugu na molbu da prokomentari{e izjave Kosorove.

pune saradwe sa Ha{kim tribunalom, ~iji je Hrvatska, kako se podse}a, osniva~ka ~lanica. „Cenimo napore koje je hrvatsko rukovodstvo napravilo u pravcu pomirewa i podsticawa duha toleracija i verujemo da }e Hrvatska nastaviti u tom pravcu”, za-

Pr vo re a go va we iz Bri se la Kosorova je najpre u Kninu 5. avgusta u govoru na centralnoj proslavi Dana pobede i domovinske zahvalnosti i obele`avawu 16-godi{wice „Oluje” pozdravila veterane i generale, pre svega Gotovinu i Marka~a, za {ta je dobila vi{eminutni aplauz.U Briselu do ju~e nije bilo zvani~ne reakcije na ove izjave hrvatske premijerke, koja je pre dva dana, nakon sastanka sa slova~kom koleginicom Ivetom Radi~ovom, rekla da je akcija „Oluja” bila oslobodila~ka, a da su osu|eni generali zaslu`ni za hrvatsku slobodu. [ef misije EK u Zagrebu je podsetio da je Gotovini i Marka~u u Hagu izre~ena prvostepena presuda za wihovu ulogu u doga|ajima 5. avgusta 1995. u operaciji „Oluja” i da je u ovom trenutku u toku `albeni postupak.Evropska komisija, dodaje se u izjavi, ponavqa zna~aj

kqu~uje ambasador. Ha{ki tribunal je prvostepenom presudom od 15. aprila Gotovinu osudio na 24, a Marka~a na 18 godina zatvora zbog u~e{}a u „zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu” i zlo~ina nad srpskim civilima tokom i posle operacije „Oluja”. (Ta njug)

Biskup tra`i prekid odnosa sa Srbijom ZAGREB: Hrvatska bi hitno trebalo da prekine sve diplomatske odnose s vladom Srbije dok ona ne prizna {ta je istina o ratu devedesetih godina, izjavio je katoli~ki biskup Vlado Ko{i}, reaguju}i na optu`nice protiv hrvatskih ratnih vo|a koje su u julu stigle iz Beograda. Kako javqa tpor tal.hr, sisa~ki biskup je u propovedi pred okupqenim predstavnicima MUP-a na Dan policije izjavio „da Hrvatska treba hitno da prekine sve diplomatske odnose sa vladom Srbije dok ona ne prizna istinu”. „Kako je mogu}e da Vukovar koji je simbol na{eg otpora nepravdi i genocida nad Hrvatima, slu`bene institucije na drugoj strani progla{avaju mestom genocida koji su tu tobo`e po~inili Hrvati”, rekao je biskup i dodao da Hrvatska jo{ nije zavr{ila borbu za svoju slobodu. Zar nije neobi~no, naveo je Ko{i}, da se „i 20 godina posle

tog stra{nog zla koje se sru~ilo na Hrvatsku i BiH jo{ uvijek izokre}e istina i - pokre}u optu`nice protiv 40 branilaca na{eg heroj-

Vlado Ko{i}

skog grada Vukovara za genocid nad srpskim narodom”. „Ako to mo`e da se doga|a u institucijama te susedne zemqe, ~ije je tada{we dr`avno vo|stvo zapo-

~elo oruànu agresiju na Hrvatsku i BiH, zar to ne zna~i da ta dràva jo{ ni danas ne odustaje od tih istih ciqeva, samo drugim sredstvima”, zapitao se biskup. Kad su se hrvatski branioci bunili zbog slu~aja veterana Tihomira Purde, verovali smo da je to provokacija, i sre}ni smo {to se to dobro zavr{ilo, ali je sada osu|en i veteran Veqko Mari}, a podignute su i nove optu`nice, rekao je biskup. „Zar je mogu}e da se ta, ja sam je tada nazvao, pravna agresija na na{u domovinu nastavqa? Ako je tako, tada moramo znati s kim imamo posla, tada ne moèmo s takvima graditi dobrosusedske odnose jer to bi zna~ilo prihvatati la` kao istinu, omogu}iti nepravdi da i daqe vlada”, zakqu~io je Ko{i}. (Ta njug)

U vreme dok su poslanici raspravqali o ovom predlogu, policija je imala pune ruke posla sa nezadovoqnim gra|anima koji su poku{ali da u|u u zgradu parlamenta. Gr~ka mora do sredine oktobra da dobije slede}u tran{u od osam milijardi evra iz „paketa” me|unarodne pomo}i od 110 milijardi evra. Kreditori Gr~ke, me|utim, zahtevaju da vlada u Atini preduzme jo{ o{trije mere za pove}awe buxetskih prihoda. Dodatno oporezivawe je duboko razqutilo Grke koji su ve} du`e od godinu dana pogo|eni strogim merama {tedwe, ukqu~uju}i sni`ewe plata i penzija i op{te pove}awe poreza.U parlamentu gr~ki ministar finansija Evangelos Venizelos je pre glasawa priznao da je novi porez veliko optere}ewe, ali vlada nije imala drugi izbor kako bi smawila buxetski deficit. „Jasno je da }e biti onih koji ne}e biti u stawu da pla}aju taj namet na nekretnine i taj problem }e biti re{en. Najzna~ajnije je, me|utim, da ostvarimo ciqeve koje smo dogovorili za 2011. i 2012.”, rekao je ministar Venizelos. (Ta njug)

CRNA GORA

U Albaniju s li~nom kartom PODGORICA: Prelazak granice izme|u Crne Gore i Albanije uskoro bi trebalo da bude olak{an, jer }e biti mogu} samo uz kori{}ewe biometrijskih li~nih karata, poru~ili su iz Tirane ministri unutra{wih poslova dve zemqe Ivan Brajovi} i Bujar Nishani. Kako je saop{teno iz Ministarstva unutra{wih poslova, Brajovi} je u Tirani u~estvovao na drugom ministarskom sastanku Upravnog odbora Regionalne {kole za javnu upravu (ReSPA), prenela je agencija MINA. U razgovoru dvojice ministara istaknuto je zadovoqstvo funkcionisawem zajedni~kog grani~nog prelaza Sukobin-Muri}ani, {to je potvr|eno brojem prelazaka ostvarenih preko tog prelaza za vreme aktuelne turisti~ke sezone. Brajovi} je potencirao i zna~aj intenzivirawa aktivnosti na izgradwi puta Podgorica-Gusiwe, koji delom prolazi kroz teritoriju Albanije. „Ministri su razgovarali i o aktivnostima koje }e doprineti olak{avawu prelaska dràvne granice gra|anima Crne Gore i Albanije, na na~in {to }e se prelazak omogu}iti kori{}ewem biometrijskih li~nih karata, ~ime bi se postigao brì protok putnika”, kaè se u saop{tewu. Navodi se da je crnogorska vlada inicijativu za potpisivawe sporazuma u toj oblasti uputila vladi Albanije i, prema re~ima Ni{anija, nadle`ni organi bi ubrzo trebalo da odgovore na wu. Brajovi} je potencirao i zna~aj intenzivirawa aktivnosti na izgradwi puta Podgorica-Gusiwe, koji delom prolazi kroz teritoriju Albanije, kao i zajedni~kih aktivnosti na realizaciji mera koje su vlade dve zemqe dogovorile po pitawu regulacija sliva Skadarskog jezera, u ciqu prevencije eventualnih poplava u toj oblasti. „Obe navedene inicijative podrào je i Nishani i istakao da }e se u Vladi Albanije zaloìti za preduzimawe konkretnih aktivnosti po tim pitawima”, kaè se u saop{tewu. (Ta njug)

mre@a

~etvrtak29.avgust2011.

c m y

Представљен Виндоус 8

Листа најлуђих питања Гуглу Г

угл је већ дуго место одговора на (скоро) сва наша питања и недоумице. Данашње генерације више не морају да одговоре тражеи у књигама или да ризикују да се осрамоте пред неким другим, јер имају Гугл. Али изненадили бисте се шта све занима људе. Ово су неке од најлуђих Гугл претрага: 1. Је ли нормално да ми је лева брадавица већа од друге две? 2. Зашто је мој тата у хаљини? 3. Зашто је моја жена отишла из града с бананом? 4. Зашто се 11 (на енглеском) не изговара ‘онетy оне‘? 5. Да се поједем да ли бих био двоструко већи или бих потпуно нестао?

6. Волим да залепим палчеве за дланове да видим како је то бити диносаурус. 7. Екстремно се бојим Кинеза. 8. Је ли здраво пити сопствени урин? 9. Шта ми ове јагоде раде на брадавицама, кад ми требају за воћну салату? 10. Може ли Исус да подгреје буррито? 11. Како то да ми, кад разговарам с девојкама на Фејсбуку, оне не одговарају? 12. Да ли невиност опет израсте? 13. Зашто нашим кућним љубимцима отпадају главе? 14. Како би нам изгледале столице да нам се колена савијају на другу страну?

Сајам електронике и кућних апарата

бини ће сваког сата бити одржаване презентације најновијих уређаја и технологија, а у зонама под називом “Експиријенс” и “Хендс он” посетиоци ће моћи да испробају велики број уређаја и играчких конзола.

Посебну предност посетиоци сајма CE&HA ће имати када је у питању куповина, будући да ће се у сајамским халама налазити продавница Техноманије и Гигатрона, као и продавнице других продајних ланаца, у којима ће важити атрактивни сајамски попусти. Што се тиче новинара, њима ће на сајму на располагању бити

стални прес-центар, са свим отребним погодностима, од рачунара и сале за конференције до простора са појачаном расветом намењеним за снимање интервјуа. Новининари се могу акредитовати за праћење сајма на адреси www.ce ha.rs, а детаљне информације ће им бити достављене електроснком поштом. Према наводима организатора сајма, посебна конференција за новинаре биће одржана средином септембра, уочи почетка сајма. У склопу сајма биће одржано и регионално финале најпознатијег светског такмичења у игрању видео игара Врлд сајбер гејмс (World Cyber Ga mes). Победници тог такмичења ће путовати на светско финале овог такмичења које се одржава у Јужној Кореји. Сајам CE&HA ће бити одржан у халама 1 и 4 београдског Сајма. Више информација о овој манифестацији потражите на адреси www.ce ha.rs. Извор: www.mi kro.rs

Wi-Dri v e се испоручује у две верзије с капацитетима од 16 ГБ и 32 ГБ. Ускладиштеним датотекама могу бежичним путем истовремено да приступе највише три корисника. Верзија са складишним про-

стором капацитета 16 ГБ доступна је по цени од 89 фунти (101,3 евра), док верзија са двоструко више складишног простора кошта 119 фунти (135,4 евра). Извор: www.mi kro.rs

Кингстон представио Wi-Dri ve

омпанија Кингстон је објавила Wi -Dri ve, преносиви уређај за складиштење података и управљање датотекама намењен уређајима који покрећу оперативни систем иОС. Уређај заснован на флеш меморији дизајниран је за употребу уз ајФону, ајПод Тач и ајПеду и нуди додатни складишни простор и могућност управљања датотекама корисницима уређаја заснованих на оперативном систему иОС. За почетак, корисник може да пребаци датотеке на WiDri ve са стоног или преносивог рачунара путем УСБ прикључка, било да је у питању Мек или PC. Из продавнице App Sto re се може преузети бесплатна апликација за Wi-Dri ve која омогућава повезивање преносивог складишта и уређаја који покреће оперативни систем иОС путем бежичне мреже.

ајкрософтова конференција БИЛД Виндоус која се одржала у Анахајму у Калифорнији, од 13. до 16. септембра представила је нови Виндоус 8. Цео шоу врло вешто је водио Стивен Синофски, председник Виндоус Дивижна. Све је трајало дуже од два сата и пуно тога је приказано. Презентовано је корисничко екран нове генерације Виндоуса, које према најавама прати концепт већ примењен на Виндоус Фон-у 7 ОС-у. Демонстрирана је брзина дизања нових Виндоуса, истицана флуидност у раду, инсистира се на свим врстама интеракције (од тач скрина до класике, миша и тстатуре), оријентација на веб апликације... Посебно се инсистира на тзв. Метро стилу апликација, односно примењивости на свим врстама платформи (од мобилних до таблет рачунара). Приказивани су примери лакшег развоја

нових апликација, а окупљену девелоперску публику највише је развеселио поклон који им је презентован - Самсунгов таблет припремљен баш за девелопере Вин 8 апликација (11,6”, 909 грама, 4 GB + 64 GB SSD, Co re i5).

Приказано је и неколико ултратанких нових таблета, још једном потврђена подршка за АРМ процесоре... Јако пуно новости се односи на екран нових Виндоуса, од Таск Менаџера, преко темељно обновљеног и пресложеног Контрол Панела, римот десктопа, Хипер-В, аскетског Интернет Експлорера. Извор: www.bug.hr

Гуглом до авио-карте

УСКОРО У БЕОГРАДУ ПРВИ ПУТ

Београду ће се од 30. септембра до 2. октобра 2011. бити одржан први Сајам потрошачке електронике и кућних апарата, под називом CE&HA Fa ir (Con su mer Elec tro nics & Ho me Ap pli an ces). Сајам се организује по узору на највеће светске сајмове из ове области, као што су ИФА у Берлину, ЦеБит у Хановеру и ЦЕС у Лас Вегасу. Посетиоци ће на сајму имати прилику да виде најновије производе најпознатијих светских произвођача рачунара и пратеће опреме, ТВ, видео и аудио уређаја, фото опреме, мобилних телефона, играчких конзола и видео игара, софтверских решења, беле технике и кућних апарата, као и многе друге производе који спадају у савремену технологију. Посетиоцима сајма ће на располагању бити и обиље забавних садржаја, укључујући специјалну интернет наградну игру којој ће се приступати преко мобилног телефона (уз бежични интернет у обе сајамске хале). На централној

dnevnik

мерички iнтернет гигант Гугл увео је алатку за онлајн претрагу авионских карa тa - „Флајт серч„. Претрага омогућава организацију претраге карти везано за различите критеријуме - цена, авиокомпаније, часови полетања и слетања и остале. Услузи се може приступити преко веб странице „Гугловог„ претраживача, као и адресе www.google.com/flights. „Гугл„ је, како је пренео АФП, направио тај потез како би прокрчио пут на веома конкурентном тржишту.

ИЗ САМСУНГА СТИЖЕ НОВА СЕРИЈА ФОТОАПАРАТА

Фотке из свих углова

омпанија Самсунг електроникс је на сајму потрошачке електронике и кућних апарата ИФА, који је од 2. до 7. септембра одржан у Берлину, представила нови модел дигиталног фотоапарата из серије МултиВју (Mul ti Vi ew). Ради се о моделу који носи ознаку МВ800 и може се похвалити преклопним флип аут екраном дијагонале 7,6 цм (три инча). Приказивањем овог модела компанија по први пут представља јединствену МултиВју серију фотоапарата која захтевним корисницима омогућава да снимају из било ког угла. Овај танак и елегантан фотоапарат има побољшан квалитет слике, екран осетљив на додир, као и многе друге иновативне функције једноставне за коришћење. МултиВју МВ800 је заснован на Самсунговој технологији 2Вју. Самсунг га је дизајнирао као одговор на све чешће захтеве корисника за прилагодљивошћу, једноставношћу и креативношћу. Његов несвакидашњи екран нуди широк спектар нових могућности, било да корисник жели да направи аутопортрет и улепша свој профил на друштвеној мрежи, или да фотографише из веома малих или великих углова. Може се окретати око хоризонталне осе нагоре и надоле, што значи да је могуће снимати и прегледати снимљени материјал из било које перспективе.

Фотоапарат је прилично танак, а елегантном дизајну доприноси и метализирана завршна обрада кућишта. МултиВју МВ800 има резолуцију од 16,1 мегапиксела која осигурава велики број детаља, док је за квалитет слике задужен широкоугаони објектив од 26 мм са оптичким увећењем од пет пута.

Иновативна функција „Панорама уживо“ (Li v e Pa no r a m a) омогућава фотографисање великих објеката или група људи једноставним притискањем дугмета за

бленду и прегледањем фотографисаног призора на ЛЦД екрану. Поред тога, повезивањем апарата са 3Д ХДТВ уређајем, могу се одмах прегледати фотографије и панорамски снимци у 3Д квалитету. Могућности фотографисања из сваког угла без потребе да се окрећете, ваља додати и јединствен кориснички интерфејс Смарт Тач 3.0 који омогућава врло интуитивно и једноставно управљање. Корисник једноставно листа и прегледа опције из менија и покреће их само једним додиром. Смарт Тач 3.0 се може сматрати и забавним интерфејсом, будући да корисници могу сами да изаберу слику за позадину. Мјонг Суп Хан, потпредседник и директор Самсунговог одељења за дигиталну фотографију изјавио је да је циљ компаније да стално буде на челу иновација у области дигиталних компактних фотоапарата, а напредак који нуди опција МултиВју представља отелотворење тог циља. „Јединствена способност модела МултиВју да снима из било ког угла, уз веома елегантан и танак дизајн, демонстрира Самсунгову иновацију за коју смо уверени да ће се допасти сваком фотографу и успоставити нове стандарде.“ Извор: www.mi kro.rs

dnevnik

oglasi

~etvrtak29.septembar2011.

OGLASi l ^iTUQe GRBAVICA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15015

SOKOBAWA - Mihoqsko leto. Sobe i apartmani za odmor. Specijalni popust. Tel. 063/81-54-200, 018/880100. 37832

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 38334 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 38335

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 38336

IZDAJEM sobu za devojku preko puta medicinskog fakulteta Farmacije, nova zgrada, name{taj. Telefoni: 064/22-34-770 i 021/6-33-1033. 38280

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85/15. Kablovska, internet, cg, proto~na topla voda. Cena 130 evra. Telefon 064/15320-10. 38012 IZDAJEM name{tenu garsoweru u blizini sajma za dve osobe. Telefon 063/512414. 38112 IZDAJEM name{tenu garsoweru za dve osobe na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 062/8919422. 38311

IZDAJEM name{tenu garsoweru, nova 2 leàja ul. Narodnog fronta na Limanu III. telefoni: 6369-400 i 063/8453-577. 38320 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu, Bul. Ja{e Tomi}a 7. Telefon 069/672-962, 022/672-962. 38333 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-36-32. 38346 IZDAJEM ve}i kompletno opremqen jednosoban stan sa 2 leàja na Limanu III. CG, klima, kablovska TV. Telefon 063/566-426. 38348 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Novom nasequ, bul. Kneza Milo{a, II sprat (kompletna kuhiwa, ve{ ma{ina i klima). Telefon 063/569-350. 38361 IZDAJEM dvosoban stan na Rumena~kom putu. Telefon 064/568-4577. 38374 IZDAJEMO prazan dvosoban stan, Nova Detelinara, IV sprat, na duì period, cena dogovor. Telefon 063/669-254. 38399

BULEVAR, ukwi`en, odmah useqiv stan od 29m2 po ceni od 28.500 na II spratu. Telefon 636-6952, www,bomil.rs. 15001 LIMAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002

PRODAJEM stan u Pap Pavla 36m2 renoviran. Telefoni: 065/89-70-668, 063/8970668. 38139 SAJAM, novija ukwi`ena garsowera od 26m2 na II spratu po ceni 27.800. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Tel. 063/8288377, www.bomil.rs. 15004 BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.700. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005

GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 GRBAVICA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007

NOVA DETELINARA, noviji ukwièn odmah useqiv 1.5 stan, cena 38.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15008 MAKSIMA GORKOG, odli~an, ukwièn 2.0 stan na II spratu od 47m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 @ELEZNI^KA STANICA, odli~an, ukwièn 2.0 stan od 51m2 u funkciji 2.5 stana po ceni od 46.350. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010

GRBAVICA, prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi â&#x20AC;&#x17E;MG gradwaâ&#x20AC;&#x17E;, nije dupleks. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 BULEVAR KRAQA PETRA, odli~an 3.0 stan, ukwi`en i kompletno renoviran na III spratu sa liftom, 85m2, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15012

LIMAN 2, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 3.5 stan od 83m2. Telefon 063/742-21-80, www.bomil.rs. 15013 NOVA DETELINARA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15014

PRODAJE se troiposobna ku}a u Sremskim Karlovcima, Fru{kogorska 7 u blizini gimnazije, na mirnom mestu. Telefoni: 061264-32-67 i 065-543-67-22. 38313 DESET JUTARA u komadu Fru{ka gora - Jazak ispitana za vo}arstvo. Telefon: 064/401-4180. 38140 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u êneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim sala{ima. Moè i kupovina. Pruàm usluge obrade. Telefon 064/8372806. 36903 TELEP, novija ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2. Telefon 064/2209565, www.bomil.rs. 15016

IZDAJEM prazan prostor od 50 m2 za stan ili kancelariju u strogom centru. Visoki parter, cg, klima, telefon, interfon. Telefon 062/29-18-29. 38349

KUPUJEM friìdere, ve{-ma{ine, televizore ispravne - neispravne odmah dolazim svu tehniku dobro pla}am, moè ispravno za neispravno. Dogovor. Telefon 063/774-6129. 38388 PRODAJEM TV Philips ekran 117 cm whirlpool ve{ ma{inu, philips su{aru, 3 kau~a, elektri~ni {poret i dr. Telefon 063/779-5150. 37812 PRODAJEM sandu~ar zamrziva~ 150 litara 30 evra el. {poret, friìder, ve{ ma{inu, televizor Sony veliki moderan 60E sve o~uvano. 065/553-20-68. 38387

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj: trosed, dvosed, foteqe, ugaone garniture, sto, stolice, komode, ugaone trpezarije. Isplata odmah. Mirjana. Telefon 451-032, 063/8626-542. 38370 PRODAJEM salonsku, stilsku garnituru, trosed + dve foteqe i okrugli sto~i}, zamrziva~ visine {poreta. Telefon 021/451-032. 38371

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32373 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegla. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 36319

dnevnik VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 38308 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 38315 MOLERSKO - FASADERSKA radwa najpovoqnije cene radova izvode iskusni i pedantni majstori. Komplet demit fasada, ruke 4E. Telefon 063/518-346. 38367 KU]NI MAJSTOR - montaè, demontaè name{taja, sanitarija, popravke vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398. 38372

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 36870 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36871

SLIKE Graovca, Kowovi}a, Ke~i}a, Bo{ka Petrovi}a, Aralice, Bjeli}a i ostalih srpskih i hrvatskih poznatih slikara, kupujem. Telefon 063/22-83-22. 36987

BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj i belu tehniku. Pozovite i dolazimo. Telefon 063/7795150. 37811 RADIESTEZIOLOG: Usluge detekcije, za{tite i eliminacije geopatogenih i kosmi~kih zra~ewa, otkrivawe podzemnih voda, medicinska radiestezija. Telefon: 065/5-518-718. 37863 PRODAJEM bukova drva prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 061/617-22-19, 063/77-19-142. 38323 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3750 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 064/99-44-828, 062/8738-205. 38329 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25. 38330 KUPUJEM kwige: na veliko i malo. Ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/99-45-002, Mile. 38352 KUPUJEM plinske boce i prohromske cevi. Telefon 064/5684-577. 38373

POMEN

Branislavki Todorovi} Uvek }e{ mislima.

biti

na{im

Porodica \o|i}.

PRIRODNI preparat protiv {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eleminisan za sedam dana Rado{. Telefoni 037/490-797: 064/240-55-49. 38142

POTREBNA dva mesara za rad u mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241, 063/500-418. 37380 POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefoni: 060/6929005, 062/10366-73. 38108 POTREBAN voza~ C kategorije za vo`wu Zastave kamiona iz Novog Sada. Telefon 063/509-222. 38288 POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/16-12-358. 38312

KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/9533-943, 063/84-85-495. 37799 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 37800

38439

Posledwi pozdrav

@aretu od Zorana i Sandre sa decom.

38432

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Savo Forkapa Ponsni smo {to smo te imali.

Tvoji najmiliji.

38433

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj teti

^ETRDESETODNEVNI POMEN

~etvrtak29.septembar2011.

Opra{tamo se od na{eg strica

Moj mili brat

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako ne ~ujemo tvoju re~ i od kako nema radosti koju nam je tvoj osmeh donosio.

Milici Miladinov

Radojica @ivi} 26. 2. 1942 - 22. 8. 2011. Sada se}awe na vreme provedeno sa tobom i beskrajnu tvoju qubav, daje nam snagu da nastavimo daqe, zahvalni za svaki dan proveden sa tobom. Pomen }emo obele`iti u petak, 30. 9. 2011. u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu.

prim. dr Vladimir Komnenov

dr Vladimira Komnenova

ginekolog

od: Jasne, Vlade, Miqe, Sawe, Duwe, Nadice, Buce i Jasmine.

Tvoja dobrota i plemenitost `ive}e u na{im srcima.

38396

38421

Mirjana i Stevan Komnenov sa porodicom.

oti{ao je na ve~ni po~inak. U mom, srcu, u mojim mislima i mojoj du{i ostaje da `ivi. Zauvek tu`na i nesre}na sestra Mirjana Stojanovi} profesor u penziji. 38420

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e bake Mice.

3 POMEN

29. 9. 2005 - 29. 9. 2011.

Zauvek nas je napustila na{a voqena majka, svekrva i baka

U qubavi ve~no tvoji: Rada, Neboj{a, Dragana, Aleksandar i Pavle. 38447

Pro{lo je 40 dana od kada je preminuo na{ prijateq i kom{ija

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 62. godini

Jelena Staji} Beba Milica Miladinov

ro|. Maksi} 1927 - 2011.

Stoja Bawac Zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Po~ivajte u miru. S qubavqu: Marija, Ilija, Maja i Tawa.

Tvoj suprug Sava, sin, snaja, unuka i praunuka.

38395

38422

Dana, 26. 9. 2011. godine preminula je na{a nana

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ suprug, otac, deda i svekar

Sahrana je u Ka}u, danas, 29. 9. 2011. godine, u 14 ~asova. O`alo{}eni: sin Sava, snaha \ur|ica, unuci Predrag i Jelena. 38428

PETOGODI[WI POMEN na{oj miloj mami

@arko \urovi} Savo Forkapa Sahrana je danas, 29. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, u Veterniku. S po{tovawem i qubavqu, porodice: Manojlovi} i Komnenov.

O`alo{}ene porodice: Milo{evi}, \urovi}, Siri{ki i Vrba{ki.

Milica Miladinov Draga na{a nano, nedostaja}e{ nam i zauvek }e{ biti u na{im srcima. Sahrana je u petak, 30. 9. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji: Sara, Luka i \ukica.

38434

TU@NO SE]AWE Pro{le su tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Katalin Vukeli}

1933 - 2011.

28. 9. 2006 - 28. 9. 2011.

Sahrana je danas, 29. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, u Koviqu. O`alo{}eni: supruga Qubica, }erka Marija, sinovi \oka i Mile sa porodicama.

Posledwi pozdrav prijatequ

Sa qubavqu, Tvoji: Violeta i Vladimir Mom~ilovi}, Svetlana, Du{an, Mina i Ena Vukeli}. 38426

38404

38394

38425

POMEN Danas, 29. 9. 2011. godine navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni

Matija Bijeli}

Posledwi pozdrav

SE]AWE

1991 - 2011.

2001 - 2011.

Matiji Bijeli}u Radivoj Kolarski ^uvaju te od taborava u svojim srcima Tvoji: Mirjana, Jelena i Miki.

Stanimir - Cane Bo`i}

dr Vladi Komnenovu

Matiji Bijeli}u

1943 - 2006.

Imao je snage i èqe za dva ìvota, oplemenio je ìvote svojih najmilijih i ostavio neizbrisiv trag u na{im srcima. Ve~no oàlo{}eni sin \oka sa porodicom.

Uspomenu na tvoj dragi lik zauvek ~uvaju tvoji: supruga Du{ica, sinovi @ika i @eqko sa porodicama.

od porodice Jovani}.

38344

38408

38405

dragoj

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu, dedi i tastu

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu, dedi i svekru

Matiji Bijeli}u

1933 - 2011.

38392

Posledwi pozdrav dragom kumu

1933 - 2011.

Posledwi kom{inici

pozdrav

Milici Miladinov

Katarina Mom~ilo [u{wevi} Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na vas. Va{i: Zorica i Du{ko sa porodicama. 38389

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Branislavki Todorovi} Vreme prolazi, a bol u du{i i tuga u srcu ne prestaju. Na{a se}awa na tebe ne}e nikada izbledeti.

Zorica i Branko sa Ivanom i Draganom.

Kom{ije iz Vojvo|anske 3.

od: k}erke Marije, zeta Miroslava i unuka Slavka i \or|a Radoj~i}a.

od: sina Mileta, snaje Milene, unu~adi Qubice, Matije i Rajka sa porodicama.

38390

38397

38407

38406

Tvoji najmiliji: \eka, Lelica, Daca, Vlada i Ogi{a. 38410

Павле Аксентијевић и Софија Љуковчан

Плави круг Глас је наследио од деде, љубав за поезију од оца, а смисао за лепоту од мајке... Ангелогласни Павле Аксентијевић, аутентични и надахнути чувар српског и византијског наслеђа, по први пут у медијима говори о својим даровитим прецима, као и о посвећењу... Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.30 10.07 10.35 11.30 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.10

tv program

~etvrtak29.septembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Свети вид, емисија о здрављу Гимназијалци Кухињица Вести Из нашег сокака Преокрет Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Осећајте се као код своје куће Вести за особе са оштећеним слухом Плаже 60-их Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Изблиза: Исцелитељска моћ музике Биоскоп: Мира Бањац 2. део Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Опасни живот министраната, филм Један на један

Знање Знамените жене Новог Сада Здравље за 21. век Концерт године Грување Најважнија адреса Слободна тема Све(т) око нас Трнова Ружица, позоришна представа за децу 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Седам и по 14.15 Знање 14.45 Знамените жене Новог Сада 15.00 Здравље за 21. век 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Сурови свет, филм 23.00 Седам и по 23.45 Десило се

07.00 07.25 07.40 08.00 09.00 10.00 10.40 11.15 11.45

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери

02.35 03.00 03.23 03.45

08.30 09.05 10.05 10.30 11.05 11.45 12.00 12.07 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 15.05 15.45 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Спринт Славни парови Пороци Агро дан Вести Године пролазе Неон сити Вести Интерна истрага Вести Ево нас код вас Пороци Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Дунавска салетла Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Интерна истрага Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

11.00 КХЛ: Динамо Рига – Динамо Москва 12.45 Најбоља утакмица Премијер лиге 14.45 Премијер лига, класик: ВБА - Њукасл 15.15 ТВС 16.00 Атлетика 16.30 Евролига 17.00 Евролига квалификације: Цибона – Колет 19.45 Евролига квалификације: Будућност – Лијетувос 21.45 Премијер лига, магазин 22.15 Тенис Тајланд и Малезија 23.00 Премијер лига, класик: Њукасл - Манчестер Сити 00.00 Лига шампиона: БАТЕ – Барселона

Фолк шоу

Кемал Монтено

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.37 13.20 15.10 16.05 16.35 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.55 20.05 21.05 23.10 23.15 00.00 00.15 00.20 01.05

Плејада наших највећих музичких звезда пева за вас у новом издању емисије „Фолк шоу”. Угостили смо: Кемала Монтена, Зорану Павић, Душана Свилара, Марину Тадић, Рокија, Ивану Селаков, Шерифа Коњевића, Данку Стоиљковић, Јасну Ђокић и Ђорђа Марјановића. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Вести Сасвим природно Свет риболова Вести Вратите ми младост Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Филм: Харфа траве Ово је Србија Позориште у кући Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Одбојка - ЕП (ж), пренос Породично благо Шести дан, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Женски клан Ноћни биоскоп: Ђавоља гробница, филм Казнени простор Вести(04.00,05.00 по 3.00’) Свет риболова Око магазин

Валери Круз

Ђавоља гробница Група плаћеника под заповедништвом ратног ветерана Мака, заједно са тајанственим агентом америчке обавештајне службе Елисом има задатак да спасу научника који ради на археолошким ископинама откривеним дубоко у пустињи на Блиском истоку. Уз помоћ тајанственог свештеника, ветеран Мак и његов тим ускоро ће открити тајне подземља те пустиње. Улоге: Куба Гудинг, Валери Круз Режија: Џејсон Конери (РТС 1, 01.05)

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 22.30 22.45 23.45

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Експлозив Ексклузив Трачара Радна акција

07.41 07.44 07.50 07.53 07.58 08.22 08.25 08.35 08.53 09.53 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.18 15.17 15.25 15.50 16.00 16.55 18.30 18.34 18.40 18.44 18.50 19.14 19.18 20.00 20.30 21.00 21.55 22.25 22.55

Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Тумчење књижевног дела На пола пута Великани Играј фудбал,буди срећан Линк У свету Траг у простору Стефан Миленковић Беокулт Трезор Тумачење книжевност дела На пола пута Великани Ликовна колонија РТС Верски календар Породица Сопрано Одбојка - ЕП (ж), пренос Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Живот и стандарди Метрополис Породица Сопрано Контекст 21 ТВ фељтон Бардови театра: Јелисавета Сека Саблић 23.55 Мариза 00.40 Трезор 01.40 Одбојка(ж) - ЕП

07.00 Маратон 08.00 Инфо, Временска прогноза 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Афрички слон 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Врати ми се 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица²

Мини Драјвер

Врати ми се Ова савремена бајка смештена у Чикаго у центру пажње има инжењера Боба Руленда, који је недавно остао удовац. Ужасавајући призори аутомобилске несреће у којој је погинула његова супруга не дају му мира, а притом је и даље очајнички заљубљен у њу. Улоге: Дејвид Духовни, Мини Драјвер, Џоели Ричардсон, Керол О’Конор, Роберт Лођа, Џејмс Белуши Режија: Бони Хант (Авала, 20.30)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

07.00 07.10 07.30 08.00 08.10 08.25 09.00 09.35 10.00 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 13.15 14.10 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 21.00 23.00 23.35 23.40 00.00 01.05

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Транчевићи у дивљини Вести Топ шоп Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Доушници Истражитељи из Мајамија Филм: Инферно Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Лига Европе: Рен - Атлетико Мадрид, пренос Лига Европе: Атлетик Билбао - ПСЖ, пренос Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Доушници Саут Парк

Горан Јевтић

Све по списку „Све по списку” је забавна панел емисија која се емитује радним данима. У свакој епизоди учествује по шест познатих личности и водитељ Горан Јевтић. Горан Јевтић ће из емисије у емисију покушавати да сазна шта познати гости и гошће у студију мисле једни о другима. (Б92, 17.30)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Брачни судија 11.30 Наслеђе једне даме 13.00 Краљица југа 14.00 Сестре 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света Дуле и Радојка 20.30 Курсаџије 21.00 48 сати свадба 22.00 Све за љубав 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Црна хроника 02.00 Филм: Пореклом из Америке 04.00 Филм: Породичне тајне

Анђелина балерина Анђелина је мала мишица која воли да игра. У својој розе хаљиници, неодољива и забавна, са својим пријатељима Анђелина жели да оствари свој циљ и постане славна балерина. (Хепи, 09.00) 05.30 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 16.10 16.50 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.50 04.35

Јутарњи програм Вести Телешоп Направите места за Нодија Мала принцеза Мегамнинималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Сузе Босфора Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, документарни серијал Сузе Босфора Вести Ризница Малдиви - Преглед дана Звездана капија СГ1 Црвени орао Вести Малдиви - Више од игре Црвени орао Звездана капија СГ1 Ризница

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak29.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише: Ивана Пантелић 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Спасавање оронулих грађевина 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас

08.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 09.00 Путовања и открића 10.00 Господари рата 11.00 Азијске монархије 12.00 Јелена Тројанска 13.00 Рим: Последња граница 14.00 Библијске загонетке 15.00 Пет америчких гиганата 16.00 Стопама Берлиоза 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 Мајка Тереза – Светица таме 19.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 20.00 Тајне Партенона 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Дешифровање мајанског кода 23.00 Пет америчких гиганата 00.00 Стопама Берлиоза 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Легенда о змају Фантастична четворка Завера Розвел Тренер Ана Карењина Капетан Кид Улични пси Камелеон Пут у Велвил Еротски филмови

07.00 09.07 10.06 11.02 11.14 12.00 12.33 13.21 14.18 14.49 15.33 16.04 16.25 17.41 18.30 19.30 20.13 21.11 21.59 22.31 23.20 23.56 00.37 01.31 02.11 03.06

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Тренутак спознаје Алиса, слушај своје срце Професије: Тандеми, док. филм Фотографија у Хрватској Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Све у 7, квиз Битка за Вуковар, док. серија Пола сата културе Отворено Дневник 3 Шта се то дешава у Загебу, док. филм Свет за себе Опра шоу Жица Залагаоница, док. серија

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсомеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсомеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Филм: Битка за Лос Анђелес Филм: Амерички одметници

05.30 06.15 06.55 09.05 11.00 11.55 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.55 21.50 23.40 23.55 01.30 02.30 04.00

РТЛ Данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Најбоље од Грисома РТЛ Вести 11. сат Астро шоу ЦСИ: Њујорк РТЛ Данас

СЕРИЈА

Менталист Свет за себе: Баштиници Анда Величанствени водопади реке Игуазу отварају нам врата Аргентине. Заустављамо се у чаробном Буенос Ајресу пре путовања пампом. Народ Мапуче дочекује нас у шумама араукарије и сведоци смо њихове традиције на неколико локација у Патагонији... Режија: Да ни јел Лан да (ХРТ 1, 10.06)

Бернард Рипли, костимирани Деда Мраз, умро је од отровања алкохолом пре него што је бачен кроз прозор. Џејн проналази симбол на јелки , који је Рипли добио од друштва лечених алкохоличара као похвалу да је годину дан трезан... Улоге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 20.55)

Пут у Велвил Живописни приказ боравка Вилијама Лајтбодија на фарми здравља коју води краљ житарица доктор Џон Харви Келог. Вилијамова жена, Еленор, убедила га је да оде до Келога да очисти свој систем од нечистоћа... Улоге: Ен то ни Хоп кинс, Бри џит Фон да, Ме тју Бро де рик Режија: Алан Пар кер (Си не ма ни ја, 22.00)

22.56 23.17 00.14 01.59 02.28 03.10

Мала ТВ Серија за децу Школски сат Олујни свет Преноси из Сабора Око глобуса КС аутомагазин Х2О Уз мало воде! Еџмонт за младе Школски сат Кокице Метеор и велики точкови Мала ТВ Цртана серија Трауматологија Вулекс Прва рукометна лига: Загреб - Савехоф, пренос Знам, а не знам Залагаоница Путујмо повољно, док. серија Фудбал, Евролига - емисија Фудбал, Евролига: Атлетик Билбао - ПСЖ, пренос Фудбал, Евролига - емисија Жица Фудбал, Евролига - снимак Моја породица 24 Ноћни музички програм

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Породични пас Интермецо 1 Невероватне приче Земља 2 Интермецо 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Ефекат Окидача Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Породични пас Невероватне приче Земља 2 Породица Кременко Сиквест

07.52 08.21 08.50 09.35 10.00 13.32 14.02 14.35 14.59 15.24 15.54 16.09 16.21 16.50 17.06 18.00 19.51 19.56 20.20 20.50 21.00

Бри џит Фон да

06.00 Викторија: Живот младе краљице 07.45 Алвин и веверице 2 09.15 Мале тајне 10.50 Шрек срећан заувек 12.25 Баариа 14.55 Управо венчани 16.30 Свештеникова ћерка 18.20 Труманов шоу 20.05 Последњи владар ветрова 21.45 Спартак: Богови арене 22.40 Ожиљци рата 1861-2010 23.50 Грађанин опасних намера 01.35 Гитара 03.10 Прелазак преко 05.00 Пол Макартни: Добро вече, Њујорку

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Људи од заната Кад китови дођу Река Пет асова Дач Чаура: Повратак Скупље од драгуља Полицајац из вртића Једина права ствар Људи од заната 48 сати Цена пожуде

Аман да Ри ге ти

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Невоље у рају Како извући живу главу Духови Разоткривање митова У делићу секунде

08.30 10.00 13.45 13.55 14.55 15.55 16.55 17.00 19.00 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.40

Тенис Тенис Фудбал Мотокрос Брзина Брзина Фудбал Тенис Мотокрос Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

„[i ro ki slo je vi” su Ti to va pu bli ka P

o do zre we pre ma AF@ po sto ja lo je u je u svom re fe ra tu kon sta to va la da se de lo va usta no va ma KPJ jo{ od pr vih po sle we AF@J vre me nom sma wi va lo. Za me ra la je rat nih me se ci. Ta ko je u jed nom pi smu, biv {im par ti zan ka ma ne ak tiv nost, ali i po ko je je 23. ok to bra 1945. go di ne u ime CK KPJ vla ~e we sa du `no sti ko je su ra ni je, za vre me na pi sao Alek san dar Ran ko vi}, for mu li sa no i ra ta, sa uspe hom oba vqa le. Oprav da we za ove sle de }e upo zo re we: „U ne kim par tij skim or ga po ja ve vi de la je u po vrat ku par ti zan ki mir no ni za ci ja ma ra dom An ti fa {i sti~ kog fron ta dop skom ì vo tu i po ro di ca ma. Za to je pred la è na ne ru ko vo di par tij ska or ga ni za ci ja kao ga la po ja ~a va we po li ti~ kog ra da. Spa se ni ja – svo j im sek t o r om ra d a, ve} AF@ pre pu {ta sa mom se bi, ne shva ta ju }i ogrom nu sna gu ko ju pred sta vqa i mo è da pred sta vqa AF@. U mno gim par t ij s kim or g a n i z a c i j a m a taj rad je ne do vo qan, ~e sto i ni ka kav, par tij ske or ga ni za ci je ne ru ko vo de wi me, ni ti ga dr è u svo jim ru ka ma. Za to u sva koj par tij skoj or ga ni za ci ji, ko mi te tu i }e li ji tre ba oba ve zno od re di ti dru ga ili dru ga ri cu ko ji }e si ste mat ski, sa pla nom ru ko vo di ti tim ra dom. Pri tom tre ba ima ti u vi du da se na rad u AF@ mo b i l i { e {to ve }i broj par tij ki bez ob zi ra na po sao ko ji ra de, ili na sek tor ra da ko ji u par ti ji ima ju...” I po red o~e ki va ne par tij ske sa mo kri ti ke, u AF@ su se ~u li gla so vi ko ji su uka zi va li na pre pre ke de lo va - „Se qan ka iz...” na Dru gom kon gre su AF@ wu or ga ni za ci je, ko je do la ze od sa me par ti je i vla sti FNRJ. Ta ko je me |u Ca na Ba bo vi} je u svom iz la ga wu po ku {a la da, do ku men ti ma osla wa ju }i se na Sta qi nov opus, po sta vi isto AF@ NR Hr vat ske mo gu }e pro ~i ta ti: „Na rij ske i te o rij ske osno ve kon ti nu i te ta èn rod ni front ta ko |e ne shva ta spe ci fi~ ne za skog eman ci pa cij skog i po li ti~ kog ak ti vi zma dat ke AF@ i ko ri sti ga naj ~e {}e za iz vr {a od an ti ke, pre ko sred weg ve ka, do „è na rad ni va we teh ni~ kih po slo va. Pri fron tov skim ca“ u Dru gom svet skom ra tu. Mi ni star ka pro rad nim ak ci ja ma ne vo di se ra ~u na o spe ci fi~ sve te NR Sr bi je Mi tra Mi tro vi}, de fi ni sa la nim fi zi o lo {kim raz li ka ma è na, te je bi lo je s kon gre sne go vor ni ce „no vu è nu“, lik ko ji slu ~a je va te {kih obo qe wa è na zbog ne pri me je for mi ran upra vo za hva qu ju }i ve li koj ak re nog ra da. Na svo jim sed ni ca ma mno gi od bo ri tiv no sti è na „na iz grad wi slo bod ne i ne za Na rod nog fron ta ne tre ti ra ju pi ta we or ga ni vi sne ze mqe“ u po sle rat nim go di na ma. Kao za ci je AF@ u ce li ni, ni ti se in te re su ju za uzor za no vu è nu pred sta vi la je „lik ju na ki rad è n a. Mno g i dru g o v i, we iz ra ta“. Na Kon gre su je ru k o v o d i o c i Na r od n og za k qu ~ e n o da je bi l o po fron ta, ofi ci ri, ru ko vo di treb no une ti pro me ne i u Na Drugom kongresu AF@, o ci u na rod noj vla s ti, ne pi sa we ~a so pi sa ko je je iz ~asopisima koje izdaje {a qu i ne pu {ta ju svo je è da vao AF@. â so pi si ma je za me re na je slo è nost ne da u~e stvu ju u ra du NF i za me re na slo è nost tek sto tekstova i nepristupa~nost va i ne pri stu pa~ nost {i roj AF@.” {iroj ~itala~koj publici Pod sti caj ra du AF@J dao ~i ta la~ koj pu bli ci. Biv {e je we gov Dru gi kon gres, odr par ti zan ke i da qe su pre o àn od 25. do 27. ja n u a r a vla | i v a l e u or g a n i z a c i j i 1948. go di ne. Bi lo je to tre }e ve li ko oku pqa AF@J. Ta ko u Iz vr {nom od bo ru CO AF@J, we pred stav ni ca AF@J po sle Pr ve ze maq ske od ~e tr de set iza bra nih ~la ni ca sve ga ne ko li kon fe ren ci je iz 1942. i Pr vog kon gre sa iz ko wih ni su bi le is tak nu te u~e sni ce NOB-a i 1945. go di ne. Kon gres je or ga ni zo van u zna ku ak tiv ne ~la ni ce KPJ. ve li ke par tij ske mo bi li za ci je pod stak nu te Po ~et kom 1948. go di ne i da qe po sto ji po tre po kre ta wem pr vog pe to go di {weg pla na (1947– ba da po sle ime na ve }i ne 1952). Na Dru gom kon gre su AF@J oku pi lo se ~la ni ca Iz vr {nog od bo ra ne bu de na ve de no 826 de le gat ki wa. Kon gres je imao kon sti tu ci za ni ma we, dok po sle ime na ma lo broj nih ko je o ni ka rak ter, po {to su de le gat ki we, po sle ni su pri pa da le eta bli ra nom kru gu, naj ~e {}e {est go di na de lo va wa, usvo ji le Sta tut. Kon sle di od red ni ca „se qan ka iz...“. gre su su po red Jo si pa Bro za i ge ne ra la Bo {ka Za ni mqiv je na ~in na ko ji je u stro go kon [i qe go vi }a pri su stvo va le i go {}e iz Ita li tro li sa nim no vi na ma pred sta vqen rad Dru gog je, Gr~ ke, Fran cu ske, Poq ske, Al ba ni je, Ma kon gre sa AF@J. Na i me, i po red o~i gled ne po |ar ske, Ru mu ni je, Bu gar ske, ê ho slo va~ ke, i tre be da rad or ga ni za ci je bu de re for mi san, pred stav ni ce Me |u na rod ne de mo krat ske fe de upr kos na sto ja wi ma vo| stva da se pri bli ì ra ci je è na. {i ro kim slo je vi ma sta nov ni {tva, u sred stvi Za ni mqi vo je da me |u go {}a ma ni je bi lo ma in for mi sa wa je uglav nom pre ne sen go vor pred stav ni ca So vjet skog Sa ve za. Vi da Tom {i~ Jo si pa Bro za. Књигу Ива не Пан те лић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ” у издању „Еволуте” из Београда можете наручити путем телефона 011/ 2621–204 или и-мејла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak29.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Да нас се кон цен три ши те на по сао ко ли ко год мо же те. У све оп штој фр ци ла ко мо же те из гу би ти пу то каз, ако га уооп ште и на ђе те. Те шко за по чи ње те по сло ве и кон так те, а ла ко их пре ки да те. Бу ди те сми ре ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. septembar 2011.

Че твр так до но си још увек ве о ма стре су си ту а ци ју у од но су с дру ги ма. Ре а гу је те с ре вол том про тив све га што до жи вља ва те као угро жа ва ју ће. Не ма те стр пље ња ни пре ма парт не ру. Ди ши те!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Љу бав ни од нос је зна ча јан, би ло да је у игри јед на или ви ше осо ба. А ко му ни ка ци ја је још ва жни ја па па зи те да не по бр ка те лон чи ће. Скло ни сте нер во зи. Мо гу ћа су из не на ђе ња у би ло ко јем сми слу.

Ме сец у зна ку Шкор пи је ука зу је на остра шће ност и од луч ност с ко јом ра ди те и де лу је те. Љу бав ни кон такт је ви ше под упли вом су је те и адре на ли на не го емо ци ја. Опу сти те се и до бро про ве ди те.

На пе ти сте и не мо же те ла ко да се сми ри те. Ре а гу је те на пр ву лоп ту. Мо гу ћи су про бле ми с уку ћа ни ма или осо бом ко ја вас на од ре ђе ни на чин при вла чи. Раз ми сли те пре но што при ми те го сте.

По слов на си ту а ци ја де лу је ха о тич но и стре сно. Имај те на уму да је све про ла зно и да тре ба чу ва ти жив це, ко ли ко год мо же те. Не ће те се сло жи ти с не чи јим ми шље њем и ста вом. Ви сте у пра ву.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

По ка за ће се да са мо упор ни и ис трај ни по бе ђу ју. Да кле, то је кар та на ко ју тре ба да игра те. Мо гу ћи су же сто ки су ко би у парт нер ству, по слов ном или при ват ном. Не мој те ре а го ва ти не про ми шље но.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да ту зва нич ну си ту а ци ју схва ти те озбиљ но. До бро про ми сли те пре но што при хва ти те туђ при ти сак, пре но што пот пи ше те би ло ка кав уго вор. Ва жно је ка ко ће те од ре а го ва ти на по зи ве и при мед бе.

За вас не ма зи ме ни ти олу ја ко ји, из гле да, све дру ге око вас на про сто оба ра ју с но гу. Де лу је те сми ре но и по ма ло дис тан ци ра но. Као да се кри је те иза ма ске и до бро под но си те из не на ђе ња.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На ко рак сте до ре ше ња, по ро ђа ја про бле ма и си ту а ци ја. Да кле, ваш труд ће до не ти ко нач но раз ре ше ње. А то мо же би ти до бро или ло ше, у за ви сно сти од по што ва ња то ле ран ци је и ис прав но сти.

Не вре ди вам де се опи ре те, ни ти за кли ње те. Ви ша си ла до ми ни ра. Оно што мо же те учи ни ти је сте да се по ву че те у свој про стор и ме ди ти ра те, вра ти те све тлу енер ги ју ко ја вам не до ста је.

Су сре ти свих вр ста, из не на ђе ња и дру же ња, има те на пре тек. За то вам ни је до сад но ни у јед ном тре нут ку. Ипак, има те по тре бу за од мо ром, не где уз мо ре или у сво јој со би, уз ТВ, му зи ку и фил мо ве.

TRI^-TRA^

Због пољупца излетела из авиона V REMENSKA

PROGNOZA

ПролаЗно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 24 Ni{

Му зи чар ка и глу ми ца Ле и ша Хеј ли, ко ја је глу ми ла Алис у ле збеј ској драм ској се ри ји „The L Word”, ни је кри ла огор че ност што су је ис пра ти ли из ави о на по што је јав но раз ме њи ва ла не жно сти с дру гом же ном. Ле и ша је на Тви те ру от кри ла ка ко су је за по сле ни у аме рич кој ави о ком па ни ји Са у твест ер лајнс ка зни ли због љу бље ња. - То је чи ста дис кри ми на ци ја. Стју арт је ре као ка ко су они по ро дич на ави о ком па ни ја и ка ко љу бље ње ни је у ре ду - по жа ли ла се на дру штве ној мре жи. Она и ње на де вој ка Ка ми ла Греј, ко је су пу то ва ле из Бал ти мо ра у Сент Лу ис, у пи сме ној из ја ви су об ја сни ли „ка ко ни су пра ви ле ни ка кав спек такл од се бе и да је то био је дан при сто јан по љу бац”. Из про зва не ави о ком па ни је су од го во ри ли об ја вом на њи хо вој слу жбе ној стра ни ци у ко јој сто ји ка ко су Ка ми ла и Ле и ша на па ле стју ар де се с псов ка ма и да је њи хо во агре сив но по на ша ње, уз пре ко мер но јав но ис ка зи ва ње осе ћа ја, до ве ло то то га да их укло не из ави о на.

VIC DANA

Evropa

наоблачење

Madrid

НО ВИ САД: Не знат но ни жа тем пе ра ту ра уз сла бо из ра же но Rim про ла зно на о бла че ње. Ду ва ће уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а London мак си мал на 23 сте пе на. Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Пар сте пе ни ни жа тем пе ра ту ра уз сла бо из ра же но про ла зно на о бла че ње и ду же сун ча не пе ри о де. Ду ва ће уме Berlin рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми Be~ ни мал на тем пе ра ту ра 8 , а мак си мал на 24 сте пе на. СР БИ ЈА: Не знат но ни жа тем пе ра ту ра са сун ча ним пе ри о ди ма уз Var{ava сла бо из ра же но про ла зно на о бла че ње по под не. Ду ва ће ују тру слаб, Kijev а по под не уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над Moskva нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 25 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так и за ви кенд Oslo сун ча но и то пло за ово до ба го ди не, уз све жа ју тра. Слич но вре ме St. Peterburg и по чет ком на ред не сед ми це.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, ко ји ма се пре по ру чу је да ре дов но узи ма ју те ра пи ју. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жем об ли ку. Са ве ту је се аде кват но оде ва ње. У са о бра ћа ју је по треб на опре зност.

28 28 25 23 23 23 22

Ују тру: Про бу диш се, по гле даш на сат: 07.00, од спа ваш још пет ми ну та, по но во по гле даш на сат: 08.30! На по слу: По гле даш на сат: 13.00, ра диш два де сет ми ну та, по но во по гле даш на сат: 13.02! Уве че: Кре неш да се сек саш, по гле даш на сат: 22.30, сек саш се сат вре ме на, по но во по гле даш на сат: 22.40!

16 12 19 14

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

107 (-24)

Slankamen

200 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

177 (-24)

Zemun

244 (4)

Bogojevo

167 (-22)

Pan~evo

272 (6)

Smederevo

460 (6)

Ba~. Palanka 188 (-16) Novi Sad

168 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

146 (3)

S. Mitrovica

25 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

213 (-2)

Beograd

196 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

184 (-2)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

-22 (-1)

Tendencija stagnacije

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja