Dnevnik 29.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 29. SEPTEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23572 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

DIN KI] NA JA VIO „PO PIS” IMO VI NE I BAN KAR SKIH RA ^U NA BO GA TA [A

Lov na crne izvore prihoda tajkuna

str. 5

PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I[TVAN PA STOR

NASLOVI

Politika

Nesre}no re{ewe za Vojvodinu

2 Po~ela zvani~na kandidatura za lidera demokrata

Ekonomija 4 Banke kupuju dinare i zgr}u velike pare

Poqoprivreda

str. 3

6 Kod NIS-a dizela za setvu bi}e do 15. novembra

VLA DA PU STI LA DA HLEB PO SKU PI

str. 6

Novi Sad 7 Na „Gro`|ebalu” ma|ioni~ari, muzi~ari i dobro vino

Foto: N. Stojanovi}

Vekna ode na 48,5 dinara

Vojvodina 11 Posle po`ara „Radijator” punom parom u nove poslove

SI NO] NA TR GU SLO BO DE „NO] IS TRA @I VA Â”: Sve ~a nim na stu pom Univer zi tet skog ho ra si no} na Tr gu slo bo de otvo re na je ma ni fe sta ci ja „No} istraì va ~a”. Cen tar gra da po stao je tako pra vi is tra ì va~ ki po li gon, eks pe ri men ti i ra di o ni ce od vi ja li su se na sve stra ne, a or ga ni za to ri na za ba van na ~in gra |a ni ma pri bli ì li ì vot istra ì va ~a. str. 7

Dru{tvo 12 Visoko obrazovawe – bodovi rastu a rokovi se smawuju

PO ^I WE PO STU PAK ZBOG TRA GI^ NOG PO @A RA

Foto: N. Stojanovi}

Podignuta optu`nica za „Kontrast”

str. 13

PRED SED NIK PO KRA JIN SKE VLA DE PAJ TI] U KAR LOV CI MA OTVO RIO VI DI KO VAC

Sremu ravnica na dlanu

str. 7

SPORT

DR @A VA KU PU JE 200.000 TO NA @U TOG ZR NA PO 29,7 DI NA RA KI LO GRAM

Kukuruz skoro pa vredniji od zlata

str. 6

str. 14 – 18

Veoma toplo Najvi{a temperatura 32 °S

n IZAZOVNI FUDBALSKI DERBI U NOVOM SADU

n TIPSAREVI] BLIZU FINALA

n U KA]U UTAKMICA ZA RUKOMETNE SLADOKUSCE

POLiTikA

subota29.septembar2012.

[E FI CA EVROP SKE DI PLO MA TI JE KE TRIN E[TON

NA PRED WA CI DA NAS BI RA JU RU KO VOD STVO

Pred Ni ko li }em ne ke te {ke od lu ke [efica evropske diplomatije Ke trin E{ton izjavila je posle susreta s predsednikom Srbije To mi sla vom Ni ko li }em da Beograd treba hrabro da se upusti u dijalog s Pri{tinom i da su pred Nikoli}em „neke te{ke odluke”. „Visoka predstavnica je ohrabrila vlasti da nastave reforme i naporie ka integraciji u EU”, ka`e se u saop{tewu za medije koje je ju~e poslato iz kabineta Ketrin E{ton. U istom saop{tewu se poru~uje i da su „koraci ka vidqivom i odr`ivom poboq{awu odnosa s Kosovom” od kqu~nog zna-

dnevnik

Vu ~i} kan di dat za pr vog ~o ve ka

~aja za po~etak pregovora Srbije o pridru`ivawu EU. E{tonova je naglasila potrebu da se Beograd hrabro upusti u dijalog s Pri{tinom i ohrabrila predsednika Nikoli}a da se pripremi da donese „neke te{ke odluke”, navodi se u saop{tewu. Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost je pozdravila napredak koje su nove vlasti u Srbiji na~inile na poqu primene dosad postignutih sporazuma u dijalogu. E{tonova i Nikoli} razgovarali su u Wujorku na marginama zasedawa Generalne skup{tine UN.

Srpska napredna stranka odr`a}e danas vanrednu sedincu Skup{tine, na kojoj }e biti izabran novi predsednik stranke i naju`e rukovodstvo, a jedini kandidat za prvog ~oveka SNS-a je sada{wi v. d. predsednika Alek san dar Vu ~i}. Napredwaci }e na sednici u centru „Sava”, ~iji je po~etak zakazan za 11 sati, na predlog novog predsednika, izabrati i wegovog zamenika, kao i ~lanove Predsedni{tva i Glavnog odbora. O 11 ta~aka na dnevnom redu izja{wava}e se oko 4.000 delegata. Kako je Tanjugu re~eno u SNS-u, novinarskim ekipama }e biti omogu}eno da proprate sam po~etak sednice, a mo}i }e da prisustvuju i procesu izbora predsednika i zamenika predsednika. Za sada nije izvesno ko }e biti zamenik predsednika SNS-a, a javnost je spekulisala o nekoliko imena, me|u ko-

jima i o guvernerki NBS-a Jor go van ki Ta ba ko vi}, predsedniku parlamenta Ne boj {i Ste fa no vi }u i sinu predsednika Srbije i osniva~a SNS-a To mi sla va Ni ko li }a Ra do mi ru Ni ko li }u. – U subotu }u predlo`iti zamenika predsednika stranke na samoj Skup{tini, predlo`i}emo i novi Glavni odbor i Predsedni{tvo, a iza}i }emo i

s malim izmenama u politi~koj platformi – rekao je Vu~i} posle sednice Glavnog odbora odr`ane 24. septembra, na kojoj je odlu~eno da on bude jedini kandidat za predsednika stranke. Vu~i} je objasnio da su svi odbori stranke predlo`ili wega za kandidata, iako je od ranije insistirao na tome da bude vi{e kandidata i ostavio

otvorenom mogu}nost da se na dan odràvawa Skup{tine pojavi jo{ neki kandidat za predsednika stranke. On, me|utim, nije hteo da navede koga }e predloìti za zamenika predsednika, ali je rekao da za tu funkciju „ima jednog kandidata”, a da }e za potpredsednike GO-a, o kojima }e se odlu~ivati nekoliko dana posle sednice Skup{tine, biti vi{e kandidata. Na pitawe da li }e Jorgovanka Tabakovi} obavqati neku strana~ku funkciju, Vu~i} je odgovorio da }e, i ako bude imala neku strana~ku funkciju, ta funkcija biti zamrznuta i ne}e se baviti strana~kim radom. Srpsku naprednu stranku osnovao je 2008. Tomislav Nikoli}, koji je podneo ostavku na mesto predsednika SNS-a nakon {to je izabran za {efa dràve, a stranku od tada – kao v. d. predsednika – vodi Aleksandar Vu~i}.

PO ^E LA ZVA NI^ NA KAN DI DA TU RA ZA LI DE RA DE MO KRA TA

Za Ta di }a za sad 45 od bo ra, za \i la sa je dan

PRED SED NIK EVROP SKOG SU DA ZA QUD SKA PRA VA U VLA DI VOJ VO DI NE

Paj ti}: Pra va na ci o nal nih ma wi na za di ku

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti} istakao je ju~e u razgovoru s predsednikom Evropskog suda za qudska prava ser Ni ko la som Bra com u Novom Sadu da se stepenom ostvarivawa prava nacionalnih zajednica „mo`emo podi~iti u evropskim razmerama”, a da, kad je u pitawu LGBTpopulacija, „mogu}nost ostvarivawa qudskih prava nije na zadovoqavaju}em nivou”, sap{teno je iz Pokrajinske vlade posle susreta. Sagovornici su se slo`ili u tome da su qudska prava izazov za svaku demokratiju i da stabilnost, a time i razvoj svake zemqe, po~ivaju na stabilnim institucijama koje obezbe|uju i {tite ostvarivawe zagarantovanih prava, navodi se u saop{tewu.

Razgovarali su, po Pajti}evim re~ima, o visokom nivou mawinskih prava u Vojvodini i o tome da su Pokrajinska vlada i parlament prakti~no sve u~inili da institucije od zna~aja za nacionalne mawine budu „u rukama„ wihovih saveta koji, dodao je, sami najboqe umeju da defini{u {ta je wihov interes u oblasti kulture, informisawa i prosvete„. Razgovarano je i o poziciji Vojvodine kao pokrajine. – Svaki pojedinac, regija, op{tina moraju biti po{tovani. Mora biti po{tovan wihov ustavni i polo`aj utvr|en zakonom da bi i stabilnost dr`ave, a i po{tovawe svakog pojedina~nog qudskog prava, bilo obezbe|eno i zagarantovano – naglasio je Pajti}. S. K.

Ohra bre we iz Evro pe U Narodnoj skup{tini ju~e je zavr{en [esti interparlamentarni sastanak EU-Srbija, na kojem je vlada Srbije ohrabrena da nastavi sa sprovo|ewem evropskih reformi i na kojem ponovqeno da je normalizacija odnosa sa Pri{tinom kqu~ni korak za nastavak evrointegracija. Parlamentarci su, u nacrtu zajedni~ke izjave, pozdravili formirawe nove vlade i wenu posve}enost nastavku procesa evrointegracija i ohrabrili je da usvoji i u potpunosti primeni evropske reforme, posebno u oblasti pravosu|a, politike za borbu protiv korupcije, slobode medija, za{tite mawina, privrede i unapre|ewa poslovne klime. U zajedni~koj izjavi je istaknuto da normalizacija odnosa s Pri{tinom ostaje kqu~ni zahtev za slede}i korak procesa evrointegracija - po~etak pregovora o pristupawu EU.

– Do sada se 46 odbora izja{wavalo i 45 je podr`alo Bo ri sa Ta di }a za predsednika stranke, a jedan Dra ga na \i la sa. Kako }e biti do kraja, vide}emo... Pristigle su i podr{ke nekih odbora za potpredsednike stranke, a dobili su ih Bo jan Paj ti} i Dra gan [u ta no vac – izjavio je za „Dnevnik“ predsednik Organizacionog odbora za pripremu 15. izborne skup{tine DS-a Mar ko \u ri {i}.

Da nas u Kra gu jev cu kre }e kam pa wa za me ni ka pred sed ni ka DS-a Dra ga na \i la sa za li de ra de mo kra ta Istovremeno od potpredsednika DS-a, vo|anskog premijera Bojana Pajti}a potvr|eno nam je da }e danas u Kragujevcu kre nu ti kam pa wa za me ni ka predsednika DS-a Dragana \ilasa za lidera demokrata, u kojoj }e i on u~estvovati, kao deo tima. \uri{i} je ina~e objasnio da }e, po{to su ju~e od{tampani zvani~ni obrasci, tek po~eti da pristi`u i zvani~ne kandidature i izja{wavawa op{tinskih odbora u centralu DS-a i Organizacioni odbor.

– Narednih dana o~ekuje se mnogo sednica i opredeqivawa op{tinskih odbora, a kandidature su zvani~ne tek kada pristignu na oficijelnom obrascu – konstatovao je \uri{i}, koji nije mogao potvrditi da li Dragan \ilas sa svojim timom, u kojem se tvrdi da je i Bojan Pajti}, danas kre}e kampawu za lidera stranke iz Kragujevca. – Mogu}e je – bio je kratak odgovor iz krugova bliskih \ilasu, iz kojih smo dobili potvrdu da je {ef izbornog tima aktuelnog zamenika predsednika DS-a predsednik Omladine i zamenik {efa poslani~kog kluba DS-a u Skup{tini Srbije Bal {a Bo `o vi}. S ju~e otpo~etom zvani~nom procedurom prijavqivawa kandidata startovao je i proces u kojem se 160 strana~kih odbora izja{wava do 25. oktobra o svom kandidatu za predsednika stranke, koji }e biti izabran po delegatskom sistemu na Skup{tini DS-a zakazanoj za 10 novembar. Ovaj skup okupi}e oko 4.000 delegata. Mogu}i kandidati za lidera stranke su Boris Tadi}, koji je na liderskoj funkciji

bio od februara 2004. godine, Dragan \ilas, Zo ran @iv ko vi} i Bra ni mir Ku zma no vi}. Predsedni{tvo DS-a izabralo je prekju~e odbor za pripremu predstoje}e izborne skup{tine, na kojoj }e biti biran predsednik i drugi rukovode}i organi stranke. ^lanovi odbora su pomo}nik gradona~elnika i biv{i gradona~lenik op{tine Palilula Da ni lo Ba {i}, predsednik Izvr{nog odbora DS-a Marko \uri{i}, predsednik Pokrajinskog odbora stranke

Du {an Ele zo vi}, sekretarka stranke i poslanica Ta ma ra Tri pi} i bliski saradnik lidera DS-a Borisa Tadi}a Mi o drag Ra ki}. U organizacionom odboru su i ~lan Gradskog ve}a Skup{tine Beograda Mi lan Po po vi}, nekada{wi ~lan tog ve}a i nekada{wi funkcioner u op{tini Vo`dovac Ja sen ko La zo vi}, poslanik u Skup{tini Srbije Bo ris Ran ko vi} i na~elnica Ju`noba~kog okruga Da ri ja [a jin. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Mla |o, daj {i fru!

A ko bi, onda, trebalo da ima stru~no mi{qewe?„, pita se Radivojevi}.

Nije lako biti ministar finansija u zemqi u kojoj vlada besparica. Tako „tvitera{„ koji se predstavqa kao „Ni~im izazvan“ ka`e: „Mla|ane, pusti skra}enicu... ceo dan me svrbi levi dlan ne{to, daj {ifru od sefa, pare delimo na tri jednaka dela...„ Me|utim, Mla|a se lako „ne da“: „Nema sefa. Sve je elektronski i virtuelno :((„, tvrdi Mla |an Din ki}. Ali ne predaje se ni „tvitera{„: „Daj, bre, makar i te virtuelne pare, kriza na Dor}olu, s „renx rovera” na „audi“ prelazimo :((((((„

Svakodnevno se diskutuje i o raznoraznim de{avawima u Novom Sadu. [efica Narodne partije Ma ja Goj ko vi} konstatuje: „5000,00 evra potro{iti za telefon je ba{ za dobro jutro – NS sajam”. A „tvitera{„ “Od zlata Brka” ka`e: „Moja drugarica iz sredwe postala v. d. direktor Muzeja grada, s 0 dana radnog sta`a. Ne znam da li da se smejem ili pla~em... # novisad„

La ik do la i ka

Ko je ~ iji?

Muzi~ka zvezda Ogi Ra di vo je vi} “analizira” na lajni: „Ka`e ministar ’To je moje LAI^KO razmi{qawe...’

De{avawa u Demokratskoj stranci ne silaze s lajne. Na preporuku da pro~itaju wegovu izjavu, sti`e pita-

Smeh i su ze

we Zo ra nu @ivkovi }u : „E ovo \ilas (malo po~etno slovo) na tvoje insistirawe ili sloboda novinara?„ Sam @ivkovi} tvrdi: „Verovatno {tamparska gre{ka„. Nekada{awi premijer iz redova DS-a daqe komentari{e listu ~lanova organizaciong odbora predstoje}e skup{tine DS-a: „Demokratura. Drugi (Ma rk o \uri {i}) i posledwe ~etvoro (M io drag Rak i}, B or is Ranko vi }, Ta mara Tr ipi}, D ar ija [aj in) su Tadi}evi, ostali \ilasovi (D anilo Ba {i }, Du {a n Ele zo vi}, Ja sen ko Lazovi }, Milan P opo vi}), ostali kandidati nemaju nikakvu kontrolu„.

ukazuje: „EU tra`i da omah otpo~nemo gejparadu i da ona traje sve dok nas ne prime u EU... 2020. godine mo`da, a mo`da i kasnije... ali gej-parada odmah...„

Sa ndr a zame ni la Ne{u

Ne bismo ni znali da je predsednik Skup{tine N ebo j{a S t efa novi} do pre nekoliko dana uspevao da stigne i do Skup{tine Beograda da napredwak Ma rio Maleti } nije obnarodovao novost: „Sandra Grkini} je novi odbornik u Skup{tini Beograda, umesto @NesaStefanovic„.

Svi na „Pra jd”

Od vi ken da do vi ken da

Ko o ~emu, „Dveri“ o gej-paradi. Prvi ~ovek „Dveri“ Vladan Gli{i}

Proslavqeni vaterpolista Da ni lo Iko di no vi}, ispred ~ijeg kafi}a se

nedavno zbio incident s Ne na dom ân kom, otkriva na lajni: „Zove keva: ‘Kako si, sine, kako u kafani‘. Pa sve okoli{a... ’Dobro je, kevo, ako preìvimo slede}a dva vikenda, zna~i da smo u ìvotu. Bukvalno’.

Sup er lik Direktor Beogradske filharmonije Iv an Tasova c prati politi~ka zbivawa na lajni i „prenosi“ dramski zaplet: „Tadi}: ’Planirao sam ostavku na mesto predsednika stranke da sam pobedio na predsedni~kim izborima’. \ilas (kroz suze): ’Sad mi ka`e{...’„ O demokratama pi{e i analiti~ar Vladimir Todori} : „Pro~itao \ilasov intervju u ’Vremenu’ i eto mislim da je ba{ super lik. Ba{ {teta {to je rekao da se nikad ne}e kandidovati protiv Tadi}a“. S. St.

politika

dnevnik

PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I[TVAN PA STOR

Ne sre} no re {e we za Voj vo di nu Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pastor iz ja vio je ju ~e da je re pu bli~ ki par la ment iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu do neo „ne sre} no re {e we” za Voj vo di nu jer se vo di lo ra ~u na sa mo o ci fra ma. – Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu re la ti vi zi ra od red bu Usta va Sr bi je po ko joj Voj vo di ni pri pa da se dam od sto ukup nog re pu bli~ kog bu xe ta – re kao je Pa stor no vi na ri ma na No vo sad skom saj mu, do da ju }i da na ~in iz gla sa va wa po me nu tog za ko na go vo ri da je „u pi ta wu pod va la”. – To je ne sre} no re {e we. Vo di lo se ra ~u na sa mo o ci fra ma. Za do la zak do re {e wa po treb no je raz go va ra ti. Pa stor je do dao da we gov stav o do no {e wu Za ko na o iz me na ma

bu xe ta ne pred sta vqa na pad na bi lo ko ga pa ni na mi ni stra fi nan si ja Mla|ana Dinki}a. Na pi ta we no vi na ra da pro ko men ta ri {e to {to je po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du,

vo do pri vre du i {u mar stvo Goran Je{i} od bio da otvo ri sa jam „Lo rist”, Pa stor je od go vo rio da ni je u pot pu no sti upo znat s raz lo gom zbog ~e ga je Je {i} ta ko po stu pio.

– No vo sad ski sa jam je re spek ta bil na in sti tu ci ja a „Lo rist” i osta le sa jam ske pri red be su me |u na rod no po zna te i pri zna te i sma tram da to ni je na ~in za re {a va we pro ble ma – re kao je Pa stor, do da ju }i da je je dan od osni va ~a No vo sad skog saj ma grad No vi Sad. Po Pa sto ro vim re ~i ma, bez ob zi ra na to ko je u opo zi ci ji a ko na vla sti, ka da se otva ra me |u na rod na pri red ba, na stra nu se mo ra ju sta vi ti sve raz li ke ko je po sto je da bi se okru `e wu po sla la po zi tiv na po ru ka. – O~e ku jem da }e sa rad wa iz me |u po kra jin skih i grad skih in sti tu ci ja bi ti us po sta vqe na jer je to u in te re su gra |a na – is ta kao je Pa stor. D. Ml.

FUNK CI O NER KA LDP-a JU DI TA PO PO VI] UPO ZO RA VA

Din ki} iz no si ne i sti ne Po sla ni ca LDP-a Judita Popovi} oce ni la je ju ~e da je Voj vo di na po no vo `r tva kre a tiv nog tu ma ~e wa Usta va u in te re su po li ti~ ke vo qe cen tral ne vla sti, ko ja po po tre bi me wa sa dr `i nu auto no mi je Voj vo di ne. – Da ni ma je po li ti~ ka te ma fi nan si ra we Voj vo di ne i dok pre mi jer tra `i raz u me va we Voj vo di ne za eko nom ske pro ble me u ko ji ma je Sr bi ja, mi ni star fi nan si ja is tra ja va u od bra ni neo d bra wi vog: da Po kra ji na ne }e bi ti o{te }e na re ba lan som re pu bli~ kog bu xe ta. Tvrd wa go spo di na Din ki }a, osim {to je ne i sti ni ta, te me qi se na re {e wu u iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko je je ne u stav no – upo zo ri la je Ju di ta Po po vi}. – Za mi ni stra Din ki }a de cen tra li za ci ja je bi la pred iz bor na te ma, no ve} na pr vom is pi tu, do sled nost za we nu re a li za ci ju se gu bi u pri log cen tral noj vla sti. To li ko po tro {e nih re -

~i o de cen tra li za ci ji i auto no mi ji a ta ko ja sna na me ra da se fi nan si ra we Po kra ji ne u~i ni ne tran spa rent nim i ne ja snim. Zna ju }i kre a to ra ovog pri stu pa, ne ~u di re zul tat: ma we nov ca za Voj vo di nu. Po we nom uve re wu, po treb no je da se pred sed nik Vla de i mi ni star fi nan si ja i pri vre de na po kon do go vo re ka da iz la ze u jav nost o to me da li se od Voj vo di ne o~e ku je raz u me va we za eko nom ske pro ble me cen tral ne vla sti, ili pak Re pu bli ka ve li ko du {no po ve }a va po kra jin ski bu xet. – Ta ko |e o~e ku je mo od Ustav nog su da a`ur nost, kao i da ujed na ~i svo je kri tri ju me na pri me ru Voj vo di ne, ka da bu de re {a vao o oce ni ustav no sti Za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o bu xet skom si ste mu, da od lu ~i va we ne od la `e za ne ku da qu bu du} nost, pa `qi vo oslu {ku ju }i po li ti~ ku vo qu no vih vla sti. Od Vla de o~e ku je mo {to

subota29 . septembar2012.

REKLI SU Kr ko ba bi}: Pot pu no sam ne pro fi tan Za me nik pred sed ni ka Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Milan Krkobabi} pre u zeo je funk ci ju di rek to ra Po {te Sr bi je. Na kon pre u zi ma wa du `no sti od Gorana ]iri}a, Kr ko ba bi} je ka zao da Po {ta ne mo è da se sve de sa mo na sla we pi sa ma i da se u pr vi plan sta vi fi nan sij ski aspekt ve} je ona je dan od stu bo va dr à ve ko ji {ti ti we ne in te re se. – Va {a uni for ma je mo `da po sled wa uni for ma ove dr à ve na Ko so vu i Me to hi ji, i ako ode i ona, oti {la je i dr à va – ka zao je Kr ko ba bi}, i na veo pri me re ma wih me sta gde ban ke ne ma ju in te re sa da oba vqa ju plat ni pro met, a da ne ma po {te, qu di bi mo ra li da idu u uda qe na me sta da oba ve po sao. – O~e ku jem pu nu po dr {ku za po sle nih i ne mam na me ru da ra dim kom bi na ci je, ni ka drov ske ni dru ge. Pot pu no sam ne pro fi tan, i iako su o me ni pri ~a li sva {ta, za me ne jo{ ni je ve za na ni jed na afe ra – ka zao je Kr ko ba bi}.

[a pi}: Ve }i na za \i la sa Pred sed nik be o grad skog od bo ra DS-a Aleksandar [api} ka è za „Pres” da o~e ku je da }e ve }i na op {tin skih od bo ra po dr à ti Dragana \ilasa za pred sed ni ka DS-a. – Ne mo gu da pri hva tim da bi lo ko svo je ne za do voq stvo iz bor nim re zul ta tom sva li na DS u Be o gra du. Kr va vo smo ra di li sve ovo vre me i po sti gli kon kret ne re zul ta te. Iz u zet no sam po no san na re zul tat DS-a u Be o gra du – re kao je [a pi}. – Na ~in na ko ji smo ra di li u Be o gra du i na ko ji \i las vi di funk ci o ni sa we stran ke je pra vac ko jim tre ba da ide DS u bu du} no sti. Stran ci su, jed no stav no, po treb ne re for me. On je na veo da je Ta di} bio do bar pred sed nik Re pu bli ke i da mu je pri ja teq o kom ni ka da ni {ta ru `no ne }e re }i, ali da ne mo è da pri hva ti da „za to {to je ne za do vo qan ka ko su ga oce ni li gra |a ni pre ba cu je kri vi cu na ne kog dru gog ko s tim ne ma ap so lut no ve ze”.

De ja no vi}: „Pa ra da” ne sme ta ugle du Sr bi je

sko ri ji za kon o fi na si ra wu APV, to je naj ma we {to se mo `e u~i ni ti na kon ni za po gre {nih po te za biv {e i sa da {we cen tral ne vla sti pre ma Po kra ji ni – pod vla ~i Ju di ta Po po vi}. S. St.

Mi ni star ka zdra vqa Slavica \uki}-Dejanovi} iz ja vi la je ju ~e da raz li ~i to sti po sto je i da ih tre ba uva `a va ti, a da odr `a va we gej-pa ra de ne }e sme ta ti ugle du Sr bi je. – Ono me ko ima po tre bu da iz ra zi bi lo ko ji ob lik ne za do voq stva, pa i {et wom kroz grad, to tre ba da bu de omo gu }e no u de mo krat skom Be o gra du – re kla je mi ni star ka \u ki}-De ja no vi} Ta nju gu. – [to se me ne ti ~e, ne mi slim da gej-pa ra da sme ta ugle du Sr bi je. Na pro tiv! Ona je pod se ti la na to da je bi la ak tiv ni u~e snik do no {e wa za kon skih aka ta ko ji na iz ve stan na ~in ga ran tu ju pra vo na raz li ~i tost u de mo krat skoj Sr bi ji. – U Sr bi ji vo li mo da se de li mo i go to vo da ne ma te me po ko joj ne ma mo i eks trem no raz li ~i ta mi {qe wa, a ti, ko ji su eks trem ni na jed noj ili na dru goj stra ni, pro sto pod gre va ju at mos fe ru ko ja ni je ugod na i ka da je u pi ta wu gej-pa ra da – mi {qe wa je mi ni star ka zdra vqa.

ekonomija

subota29.septembar2012.

PRO IZ VOD WA U SR BI JI I DA QE U PA DU OKO JE DAN OD STO

Po sr }u nam i in du stri ja i BDP In du strij ska pro iz vod wa u Re pu bli ci Sr bi ji u av gu stu 2012. go di ne ma wa je 0,9 od sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne. Pa ra lel no s tim, re al ni pad bru to do ma }eg pro iz vo da u dru gom kvar ta lu 2012. go di ne iz no sio je 0,8 od sto u od no su na isti pe riod la ne, ob ja vio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po sma tra no po ak tiv no sti ma, u dru gom kvar ta lu naj zna ~aj ni ji re al ni rast bru to do da te vred no sti za be le `en je u sek to ru in -

wi ka pi tal nih pro iz vo da – 20,5 po sto, traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu –9,2 i ne traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu – 4,2 po sto. Obim in du strij ske pro iz vod we u av gu stu 2012. u od no su na av gust 2011. be le `i pad kod 16 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we 57 od sto), a rast kod 13 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we 43 pro cen ta). Naj ve }i uti caj na pad in du strij ske pro iz vod we u av gu stu ima le su pro iz vod wa

dnevnik

RAZ RE [E NE SVE DI LE ME

PDV od po ne deq ka si gur no ide na 20 po sto Po ve }a we sto pe PDV-a od dva po sto zah te va }e od svih ko ji se ba ve pro me tom i ima ju fi skal ne ka se da sto pu od 18 od sto pro me ne i ka su na {te lu ju na 20 pro ce na ta. S ob zi rom na to da je za kon ko ji to re gu li {e usvo jen u Skup {ti ni u uto rak, osta lo je ne ja sno da li }e we go va pri me na po ~e ti 1. ok to bra, kao {to je vi {e pu ta na ja vqe no, ili po sle ob ja vqi va wa u „Slu -

`be nom gla sni ku„ i ro ka ko ji }e u tom li stu bi ti na zna ~en. Od go vor smo po tra `i li u Mi ni stra stvu fi nan si ja i pri vre de. Ta mo su ob ja sni li da je Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po re zu na do da tu vred nost pred vi |e no da on stu pa na sna gu na red nog da na od ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku”, a da se isto vre me no od red be ko je se od no se na ko -

rek ci ju PDV-a od dva po sto pri me wu ju od 1. ok to bra ove go di ne. Zna ~i, pri me na „dva de se ti ce„ po ~i we sle de }e sed mi ce. Dru gim re ~i ma, po ne de qak je dan za ve li ko po sku pqe we. Ta da }e, uko li ko tr gov ci ne sma we ma r `e, sve po sku pe ti dva po sto. Iz u ze tak su sa mo osnov ne po trep {ti ne, gde i da qe osta je so ci jal na sto pa od osam pro ce na ta. D. V.

[TA STO JI IZA [PE KU LA CI JA BA NA KA

Ku pu ju di na re i zgr }u ve li ke pa re for mi sa wa i ko mu ni ka ci ja – 11,7 po sto, sa o bra }a ju i fi nan sij skoj i de lat no sti osi gu ra wa – po 4,2 i pre ra |i va~ koj in du stri ji – 3,2 po sto. Naj zna ~aj ni ji pad bru to do da te vred no sti za be le èn je u sek to ru snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, ga som i pa rom (14,6 od sto) i sek to ru ru dar stva (7,7 od sto) De se zo ni ra na se ri ja po da ta ka po ka zu je rast BDP-a u dru gom kvar ta lu 2012. go di ne od 2,1 po sto u od no su na pret hod ni kvar tal. Po sma tra no po sek to ri ma, pad in du strij ske pro iz vod we se be le ì u ru dar stvu – 3,4 od sto, snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci ji – 1,1 i pre ra |i va~ koj in du stri ji – 0,5 od sto. Gle da no po na men skim gru pa ma, u av gu stu 2012. u od no su na law ski do {lo je do pa da u pro iz vod wi in ter me di jar nih pro iz vo da, osim ener gi je, od 10,3 od sto i ener gi je od 1,7 od sto. Rast pro iz vod we je za be le èn u pro iz vod -

osnov nih me ta la, he mi ka li ja i he mij skih pro iz vo da, eks plo a ta ci ja ugqa, pro iz vod wa osnov nih far ma ce ut skuh pro iz vo da i pre pa ra ta, kao i ra ~u na ra, elek tron skih i op ti~ kih pro iz vo da. Av gu stov ska in du strij ska pro iz vod wa u od no su na pro sek 2011. go di ne ma wa je 4,8 od sto. In du strij ska pro iz vod wa u pe ri o du ja nu ar–av gust 2012. go di ne, u od no su na isti pe riod 2011. go di ne, ma wa je 3,7 od sto. De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za av gust 2012. u od no su na jul 2012. go di ne po ka zu je da je u in du stri ji – ukup no – ostva ren rast in du strij ske pro iz vod we od 1,5 po sto, i da je u pre ra |i va~ koj in du stri ji on 2,2 po sto. De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za av gust 2012. go di ne, u od no su na pro sek 2011. go di ne, za in du stri ju – ukup no – po ka zu je da je ostva ren pad od 2,4 od sto, a za pre ra |i va~ ku in du stri ju – od 1,2 od sto.

Do ma }a va lu ta je ove go di ne bi la pri li~ no tur bu lent na: di nar je iz gu bio na vred no sti vi {e od de set od sto. Naj te è je za we ga bi lo kra jem ma ja i po ~et kom ju na. U tom pe ri o du dr à va je pro da la go to vo 170 mi li o na evra da bi za u sta vi la pad. Svi su se tih da na ba vi li ob ja {we wi ma ve za nim za kre ta wa na kurs noj li sti. Mo gli smo sa zna ti da je za kon stant no pa da we kri vac sla ba {na srp ska pri vre da i vi so ka in fla ci ja. Pri vred ne ak tiv no sti su ma le pa sva ko ko me se na ra ~u nu na |e ve }a su ma di na ra ù ri da do ma }u va lu tu pre tvo ri u evro. Me |u tim, po ka za lo se da na ve de ni ~i ni o ci ni su je di ni, pa ni pre sud no, uti ca li na di nar. Za do ma }u va lu tu po gub ne su bi le {pe ku la ci je. Za to je Na rod na ban ka ne dav no tra ì la po dat ke o to me ko je naj vi {e tr go vao de vi za ma. Od mah su se sa spi ska iz dvo ji le dve ban ke. Ho }e li nam to po mo }i da ubu du }e lak {e za {ti ti mo do ma }u va lu tu i ima ju li mo ne tar ne vla sti na ~i na da to ubu du }e spre ~e? – Na rod na ban ka je mo gla vi de ti {ta se do ga |a s do ma }om va lu tom. Tre ba lo je da se ras pi ta oda kle na tr ì {tu od jed nom ve li ka ko li ~i na di na ra ko ju ban ke ko ri ste da bi ku pi le de vi ze – ka è stru~ wak dr Si ni {a Osto ji}. – Ku po vi na ve }e ko li ~i ne de vi za na me |u ban kar skom tr ì {tu ne pred sta vqa sa ma po se bi pre kr {aj. Tek ako ban ka na taj na ~in

[ta }e vam evri? [to se ti ~e pa da di na ra od pro le tos, NBS je po slao zah tev ban ka ma ko je su naj vi {e tr go va le de vi za ma da do sta ve po dat ke o to me za ko ga su ih i iz ko jeg raz lo ga ku po va le. Ka da se po ja ve u me di ji ma, bi }e pri ~e o to me ko je tu ko me kum a ko par tij ski drug. Ali, o tom – po tom. Ma da ni oni ma ko ji }e is tra `i va ti ni oni ma ko ji }e po slo va ti ni je la ko. Kod nas je 70 od sto nov ~a ne ma se u kre di ti ma u evri ma, {to mo ne tar nim vla sti ma znat no ote `a va do no {e we me ra. ugro zi bo ni tet, mo glo bi do }i do pre kr {a ja. Da su ban ka ri mo gli le po da se sna |u po ka zu ju po da ci. Dok je kod me wa ~a raz li ka ime |u pro daj nog i ku pov nog kur sa bi la naj vi {e je dan do 1,5 od sto, kod ban ka je iz no si la ~e ti ri-pet pro ce na ta, {to ja sno go vo ri o to me da se na kur su

mo gla za ra di ti le pa pa ra. Da se ne {to sli~ no ne bi do ga |a lo ubu du }e, iz NBS-a na ja vqen je rad na do no {e wu za ko na o plat nim uslu ga ma. – Ta ide ja je do bra – ka `e me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. – Kod nas su pri stup de vi znom tr `i {tu ima le sa mo ban ke.

Ni uvo zni ci ni iz vo zni ci ni su bi li u si tu a ci ji da sa mi pro da ju di na re ili de vi ze. To iz ve sno ubu du }e ne bi tre ba lo da osta ne ta ko. Ne dav no sam po sta vio pi ta we NBS-u o to me ka ko su tro {e ne de vi zne re zer ve a od go vor jo{ ~e kam. [to se ti ~e de vi znih re zer vi, one su kra jem pro {log me se ca iz no si le 9,91 mi li jar di evra i bi le su 230 mi li o na ma we ne go u ju lu. Isto vre me no, da bi spa sao di nar, NBS je do kra ja ju la pro dao 170 mi li o na evra. Kre ta we di na ra }e u ve li koj me ri za vi si ti od to ga ko li ko se do ma }e va lu te na |e na tr ì {tu. Tu zna ~aj nu ulo gu igra ju sub ven ci je dr à ve. Ove go di ne za tu na me nu je iz dvo je no 32 mi li jar de di na ra, a za na red nu je pla ni ra no 26. Dr à va, bar kod sub ven ci ja za kre di te, ne ù ri da od mah iz dvo ji no vac. Ta ko, na pri mer, ban ke ko je su u{le u pro gram sub ven ci o ni sa nih kre di ta za ener get sku efi kan sot jo{ ~e ka ju da im se iz dr àv ne ka se da ju pa re ko je su iz dvo je ne za tu na me nu. Am bi ci o zni jim ban ka ma dr à va du gu je i vi {e od 500 mi li o na di na ra. Za to su ban ke po sta le ve o ma opre zne kod tih zaj mo va i ne ù re da ih odo bre. S dru ge stra ne, sva ka po ja va nov ca od sub ven ci ja na plit kom srp skom tr ì {tu za vr {i se ta ko {to vla sni ci po ù re da su me pre to ~e u evro a s po sle di ca ma po di nar ka kve se mo gu o~e ki va ti. D. Vu jo {e vi}

„TU RI STI^ KA PRI ZMA” NA SAJ MU TU RI ZMA

Us pe {an su sret tu ri sti~ kih po sle ni ka U okvi ru 45. me |u na rod nog saj ma tu ri zma ju ~e je odr `an dru gi “Vork {op”, ber za tu ri sti~ ke po nu de, na ko joj su u~e stvo va la 92 tu ri sti~ ka po sle ni ka iz de set ze ma qa re gi o na. Tu ri sti~ ke agen ci je, ba we, ho te li, re gi o ni, pred sta vi li su tu ri sti~ ku po nu du, ce nov ni ke, pre sve ga za zim sku se zo nu, bo `i} ne i no vo go di {we pra zni ke. Po re ~i ma di rek to ra „Tu ri sti~ ke pri zme“ u No vom Sa du \or |a Mi haj lo vi }a, ove go di ne na ber zi je vi {e u~e sni ka ne go la ne jer su uvi de li da je No vo sad ski sa jam pra vo me sto za raz me nu

po nu de i skla pa we po slo va. Na ber zi su u~e stvo va li, osim do ma }ih, i pred stav ni ci dr `a va iz biv {e Ju go sla vi je, kao i iz Austri je, Al ba ni je, Ma |ar ske, Gr~ ke. Ju ~e su uru ~e na i pri zna wa „Tu ri sti~ ka pri zma“, ko ja se tu ri sti~ kim po sle ni ci ma do de qu ju za no vi kva li tet u tu ri zmu, po di za we ni voa tu ri sti~ kih uslu ga i kao sti mu la ci ja ino va tiv nim po du hva ti ma. Pri zna wa su do bi li: Pri rod no le ~i li {te „Atom ska ba wa“ iz Gor we Trep ~e, ho tel „Zi ra“ iz Be o gra da, re sto ra ni „Ni {lij -

ska me ha na“ u Ni {u, ho tel i spa „Idi la“ na Zla ti bo ru, Et no-park „Maj kin sa la{“ s Pa li }a, ho tel „San ri zort“ iz Her ceg No vog, Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Plu `i na, Zdrav stve no-tu ri sti~ ki cen tar „Ba wa Vru }i ca“ iz Te sli }a, „For tu na tr jed turs“ iz Mo sta ra, ho tel „Ro man tik“ iz Ve le sa, re sto ran „Ostro vo“ s Ohri da, ho tel „Pla za“ iz Qu bqa ne, ho tel i ma un tin ri zort „Gol te“ iz Mo zir ja, ho tel „Val mar daj mond i re zi dens“ iz Po re ~a i spa i sport ri zort „Sve ti Mar tin“ iz isto i me nog me sta na Mu ri. D. Mla |e no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

112,7314

115,0320

117,6777

112,3863

Australija

dolar

91,1697

93,0303

95,1700

90,8906

Kanada

dolar

89,0102

90,8267

92,9157

88,7377

Danska

kruna

15,1167

15,4252

15,7800

15,0704

Norve{ka

kruna

15,2900

15,6020

15,9608

15,2432

[vedska

kruna

13,3633

13,6360

13,9496

13,3224

[vajcarska

franak

93,1279

95,0285

97,2142

92,8428

V. Britanija

funta

141,6935

144,5852

147,9107

141,2597

SAD

dolar

87,1589

88,9377

90,9833

86,8921

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 9. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (430,99 -0,01)

Alfa plam, Vrawe

5,77

5.500

192.500

Galenika Fitofarmacija, Zemun

4,45

2.298

85.026

AIK banka, Ni{

-0,66

1.360

389.052

Privredna banka, Beograd

2,86

27.853

NIS, Novi Sad

0,00

621

5.529.241

Bambi Banat, Beograd

2,52

22.965

2.388.400

Komercijalna banka, Beograd

0,00

910

2.739.009

2,36 Promena %

6.500 Cena

56.491.315 Promet

Imlek, Beograd

1,10

2.932

1.844.510

Soja protein, Be~ej

Inex Budu}nost, Po`ega

-20,00

424

20.352

-4,12

419

450.558

Energoprojekt holding, Beograd

Hidrotehnika, Beograd

-20,00

800

0,60

504

2.985.910

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-4,12

419

450.558

-1,46

406

99.075

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,57

1.596

143.600

Galenika Fitofarmacija, Zemun

4,45

2.298

85.026

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,62

4.380

468.120

Alfa plam, Vrawe

5,77

5.500

192.500

450.558

Tigar, Pirot

0,90

225

5.625

Veterinarski zavod, Subotica

1,28

395

157.800

BB Minakva, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej TE - TO, Senta Jugoprevoz Ugopromet, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,90

4.855

24.275

-2,27 Promena %

215 Cena

6.450 Promet

BB Minakva, Novi Sad

2,36

6.500

56.491.315

NIS, Novi Sad

0,00

621

5.529.241

Soja protein, Be~ej

-4,12

419

Niva, Novi Sad

0,00

330

330.000

Veterinarski zavod, Subotica

1,28

395

157.800

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SPOQ NO TR GO VIN SKI DE FI CIT GO RI NE GO LA NE

Sr bi ja u mi nu su 5,14 mi li jar di do la ra

Spoq no tr go vin ski de fi cit Sr bi je u pr vih osam me se ci ove go di ne bio je 5,14 mi li jar di do la ra, {to ~i ni po ve }a we od 2,8 po sto u od no su na isti pe riod la ne, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Iz ve ze no je ro be za 7,21 mi li jar d i do l a r a, {to ~i n i sma we we od 8,3 od sto, a uve z e n o za 12,34 mi l i jar di, {to je ~e t i r i od s to ma w e ne g o u istom pe ri o du pret hod ne go di n e. Po k ri ve n ost uvo z a iz v o z om iz n o si la je 58,4 od sto i ma w a je ne g o u

vo da, kao i gvo `|a i ~e li ka. Po s ma t ra n o po j e d i n a~ n o po ze mqa ma, naj ve }i su fi cit u raz me ni ostva ren je s biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma – Cr nom Go rom, Bo snom i Her ce go vi nom i Ma ke d o n i j om. Od osta lih ze ma qa, u pr voj po lo vi ni go di ne is ti ~ e se i su f i c it s Ru m u n i j om i Slo v a~ kom. N a j v e } i de fi cit ja vqa se u tr go vi ni s Ki nom, kao i s Ru s kom F e d e r a c i jom, a sle d i onaj s Ne ma~ kom, Ita li jom i Ma |ar skom.

Naj ve }i de fi cit ima mo u tr go vi ni s Ki nom, kao i s Ru skom Fe de ra ci jom, a sle di de fi cit s Ne ma~ kom, Ita li jom i Ma |ar skom istom pe ri o du pret hod ne go di ne, ka da je iz no si la 61,1 od sto. U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po je di na~ no, bi li su Ne ma~ ka, Bo sna i Her ce go vi na, Ita li ja, Ru mu ni ja i Ru s ka Fe d e r a c i j a. U uvo z u, glav n i spoq n o t r g o v in s ki part ne ri, po je di na~ no, bi li su Ne ma~ ka, Ru ska Fe de ra ci ja, Ita li ja, Ki na i Ma |ar ska. Dru gi po va `no sti part ner Sr bi je je su ze mqe CEF TA-e, s ko ji ma ima mo su fi cit u raz me ni od 878,1 mi li o na do la ra, a ko ji je re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz -

Naj v e } e u~e { }e u iz v o z u ima li su `i ta ri ce i pro iz vo di od wih s 591 mi li o nom do la r a, elek t ri~ n e ma { i n e i apa ra ti – 521, obo je ni me ta li – 445, po vr }e i vo }e – 348 i pro iz vo di od me ta la – 336 mi li o na do la ra. Pr vih pet od se k a s naj v e } im u~e { }em u uvo zu bi li su naf ta i naft ni de r i v a t i s 1,18 mi l i j ar d om do l a r a, pri r od n i gas – 777 mi l i o n a, drum s ka vo z i l a – 631, elek t ri~ n e ma { i n e i apa ra ti – 529 i in du strij ske ma {i ne za op {tu upo tre bu – 445 mi li o na.

subota29.septembar2012.

DIN KI] NA JA VIO „PO PIS” IMO VI NE I BAN KAR SKIH RA ^U NA BO GA TA [A

Lov na cr ne iz vo re pri ho da taj ku na Sr bi ja ima 90 mul ti mi li o ne ra, ali od wih iz gle da ne ma mno go ko ri sti pa sle di svo je vr stan po pis taj ku na i wi ho ve imo vi ne. Elem, mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} iz ja vio je da }e od ok to bra gra |a ni s vi so kim pri ho di ma bi ti po zva ni da pri ja ve svu svo ju imo vi nu. Po we go vim re ~i ma, ta ko }e se vi de ti da li ured no pla }a ju po rez. A od No ve go di ne }e po ~e ti pro ve ra tih pri ho da. Din ki} je re kao da }e gra |a ni s vi so kim pri ma wi ma bi ti u oba ve zi da pri ja ve de po zi te u ban ka ma i dru gu po kret nu i ne po kret nu imo vi nu, a da }e ka sni jom pro ve rom bi ti utvr |e no da li po sto je „cr ni iz vo ri pri ho da” ko je tre ba opo re zo va ti. On je ka zao da }e se ta ko vi de ti ko ima ve li ke vi le i ima wa ko je tre ba opo re zo va ti u slu ~a ju da to ve} ni je ura |e no. Ka ko je na veo, Mi ni star stvo }e od re di ti vi si nu pri ma wa iz nad ko je }e gra |a ni mo ra ti da pri ja ve svo ju imo vi nu. – To ne }e bi ti oba ve za gra |a na sa skrom nim pri ma wi ma, ve} sa mo onih ko ji ima ju ve }i pri hod, ve }u imo vi nu. Od re di }e mo cen zus i ta ko }e mo vi de ti ko je ure dan pla ti {a. Po treb no je vi de ti da li po sto je cr ni iz vo ri pri ho da i ako po sto je, to na od go va ra ju }i na ~in opo re zo va ti – re kao je Din ki}, i do dao da je ciq Mi ni star stva da se uve de red u tu oblast. Od go va ra ju }i na pi ta we o naj ve }im po re skim du `ni ci ma, Din ki} je re kao da se ona ob ja vqu ju i da je tre nut no naj ve }i du `nik jed na fan tom ska kom pa ni ja ko ja je u ste ~a ju, a ko ja se ba vi la pro me tom naft nih de ri va ta. Sr bi ji po mno go ~e mu ne cve ta ju ru `e, ali u bo ga ti {i ma ne osku de va mo. Sr bi ja je, po iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru -

Ka ko se obo ga ti {e dr àv ni di rek to ri? Dr à va jo{ ni je kon kret no i de lom re a go va la na zah tev Uni je po slo da va ca Sr bi je, ko ja je jo{ pre dve ne de qe za tra ì la pre i spi ti va we po re kla imo vi ne biv {ih i sa da {wih di rek to ra jav nih pred u ze }a i de taq no is tra ì va we sva kog po je di na~ nog slu ~a ja bo ga }e wa. UPS u sa op {te wu na vo di da su mno gi di rek to ri i dru gi ru ko vo di o ci tih pred u ze }a u pro te klih de set go di na po sta li mi li o ne ri i ste kli zna ~a jan broj ne kret ni na i dru gu vred nu imo vi nu, a da gu bit ke po kri va ju pri vre da i gra |a ni. ma za 2012, na 95. me stu po kon ku rent no sti u sve tu, svr sta ni smo na 175. me sto od ukup no 183 ze mqe po efi ka sno sti iz da va wa gra |e vin skih do zvo la, ali ka da su taj ku ni u pi ta wu, mno go smo bo qe pla si ra ni. U Sr bi ji ima 90 mul ti mi li o ne ra ~i je se bo gat stvo pro ce wu je na 11 mi li jar di do la ra, na vo di se u We alth X iz ve {ta ju, u ko jem smo na 29. me stu od ukup no 45 evrop skih ze ma qa. Od biv {ih ju go slo ven skih ze ma qa naj bo qe je ran gi ra na Hr vat ska (23), ko ja po iz ve {ta ju ima 260 mul ti mi li o ne ra, ~i je ukup no bo gat stvo iz no si 30 mi li jar di do la ra, dok u Slo ve ni ji (34. po zi ci ja) ì vi wih 70 s bo gat stvom od osam mi li jar di do la -

ra. Na za ~e qu li ste je Cr na Go ra, ko ja ima „sve ga” 21 mul ti mi li o ne ra ko ji su „te {ki” dve mi li jar de do la ra. Ka ko se u Sr bi ji na pla }u ju po re zi vi di se u dr `av noj ka si. Ovu go di nu za vr {i }e mo s bu xet skim de fi ci tom od 203,6 mi li jar di di na ra, {to }e bi ti 6,2 od sto dru {tve nog bru to pro iz vo da. Ve} te broj ke do voq ne su da nas ube de u to da je re for ma po re skog si ste ma u Sr bi ji ne mi nov na. Ipak, osim do bre vo qe i ja snih sta vo va o to me {ta na tom pla nu `e li mo da ura di mo, po treb no je jo{ {to {ta. – Kqu~ ne pro me ne u po re skom si ste mu Sr bi je ni je mo gu }e ura di -

ti br zo ve} po ste pe no – re kao je ne dav no {ef po sla ni~ ke gru pe URS-a Vla di mir Ili}, ko ji je od 2004. do 2006. bio di rek tor Po re ske upra ve Sr bi je. – To se mo è ura di ti u na red ne ~e ti ri go di ne. Ili} je pod se tio na to da je ova re for ma po ~e la pre de se tak go di na, ali je u ne ko li ko na vra ta pre ki da na. On sma tra da je neo p hod no po jed no sta vi ti po re ski po stu pak, stvo ri ti efi ka snu po re sku ad mi ni stra ci ju te sma we i ti pa ra fi skal ne na me te. Kod nas do mi ni ra in di rekt no opo re zi va we, {to ni je prak sa raz vi je nih ze ma qa. Di rekt ni po re zi ko ji po ga |a ju imo vi nu, pri ho de i bo gat stvo kod nas su ma we za stu pqe ni ne go, re ci mo, u Ne ma~ koj. ê ti ri go di ne su dug pe riod, a to je i man dat ko ji bi tre ba lo da iz gu ra ova vla da. Ona je ve} na po ~et ku man da ta zbog mi nu sa u dr àv noj ka si bi la pri nu |e na na to da se po za ba vi ba{ po re zi ma, ali i dru gim na me ti ma. Kod nas se naj vi {e nov ca u dr àv nu ka su sli je od po re za na do da tu vred nost, a we go va sto pa je zva ni~ no u skup {tin skoj pro ce du ri po ve }a na s 18 na 20 po sto od na red nog me se ca. Po ve }a ne su ak ci ze, a one }e u kom bi na ci ji s vi {om sto pom PDV-a do ne ti ve }e ce ne naft nih de ri va ta. Tu je i po ve }a we po re za na pri hod od ka ma ta kod de vi znih ulo ga s de set na 15 po sto. Re for ma ne tre ba da se svo di na po ve }a we sto pa. A ako se od to ga kre nu lo, sa da bi se va qa lo po sve ti ti dru gim po te zi ma. Din ki }e va na ja va ni ka ko ne bi sme la da osta ne sa mo po li ti~ ka pa ro la ve} po sle po zi va i kon tro le mo ra bi ti vi {e pa ra u dr àv noj ka si. U su prot nom – xa ba ste kre ~i li. E. Dn.

subota29.septembar2012.

NE STA [I CE PSI HO LO [KI IZA ZVA NE

Uqa ima i bi }e ga vi {e ne go {to nam tre ba Pro iz vod wa je sti vog uqa u Sr bi ji od ovo go di {weg ro da sun co kre ta u pot pu no sti za do vo qa va do ma }e po tre be. Su {a je na sma we we pri no sa sun co kre ta naj ma we ne ga tiv no uti ca la, za raz li ku od so je i dru gih ra tar skih kul tu ra, kon sta to va no je ju ~e na sed ni ci Po slov ne za jed ni ce in du strij skog bi qa, na ko joj je re ~e no da je pro iz vod wa sun co kre ta u od no su na pro {lu go di nu 25 do 28 od sto ma wa, dok je rod so je pre po lo vqen. Po tim po da ci ma, od ovo go di {weg ro da i pre o sta lih za li ha pro iz vod wa je sti vog sun co kre to vog uqa bi }e vi {e ne go do voq na do sle de }eg ro da za pod mi re we do ma }eg tr `i {ta, od no sno sta nov ni {tva ko je tro {i oko 90.000 to na na go di {wem ni vou. Na sa stan ku je is tak nu to da su fa bri ke uqa, naj ve }i snab de va ~i tr go vi na, is po ru ~i va le uobi ~a je ne ko li ~i ne uqa na do ma }e tr `i {te ko je od go va ra po tre ba ma ovog pe ri o da. U istom pe ri o du, a re~ je o dru goj po -

lo vi ni sep tem bra, Re pu bli~ ka di rek ci ja rob nih re zer vi Sr bi je po ~e la je is po ru ku uqa iz re zer vi, ko je sto ji u fa bri ka ma i sva ke go di ne se za na vqa ju da se ne bi de si lo da rok upo tre be is tek ne. U „In du strij skom bi qu” ve le da je ne sta {i ca uqa psi ho lo {ki iza zva na pri ~om u me di ji ma o su {i, sma we wu pri no sa, ali ni ka da ni je re ~e no da }e pro iz vod wa uqa od do ma }e si ro vi ne bi ti ne do voq na, {to je na ve lo po tro {a ~e da ku pu ju po lu go di {we ili go di {we po tre be. Ka ko ka ù u ovoj po slov noj za jed ni ci, do 27. sep tem bra na tr ì {te Sr bi je u tr go vi ne je is po ru ~e no ukup no 6,7 mi li o na li ta ra je sti vog sun co kre to vog uqa, a do kra ja me se ca bi }e vi {e od se dam mi li o na li ta ra, {to je 30 po sto vi {e od pro se ka za ovo do ba go di ne. Po tro {a ~i mo gu bi ti si gur ni u to da }e uqa re re dov no snab de va ti tr ì {te uqem i dru gim svo jim pro iz vo di ma to kom ce le go di ne. S. G.

KOD NIS-a PO GO RI VO ZA SE TVU

Di ze la }e bi ti do 15. no vem bra Mi ni star stvo po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de oba ve sti lo je far me re da je u to ku pro da ja di zel-go ri va D-2 i evro di ze la za je se wu se tvu, na ben zin skim pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je. Pro da ja }e tra ja ti do 15. no vem bra te ku }e go di ne, a po qo pri vred ni ci ma je na ras po la ga wu 40 li ta ra go ri va po hek ta ru pri ja vqe nog ob ra di vog po qo pri vred nog ze mqi {ta, ko je se ku pu je po va `e }im ma lo pro daj nim ce na ma na NIS-ovim pum pa ma, a ko je se ka sni je re gre si ra, pi {e u sa op {te wu. „Ape l u j e m o na po q o p ri vred ne pro iz vo |a ~e da to kom ku po vi ne go ri va obra te pa `wu na ta ~an broj re gi stro va nog po q o p ri v red n og ga z din s tva ko je se upi su je na fi skal ni ra ~un pri li kom ku po vi ne kao i da se pre ku po vi ne ras pi ta ju o va ` e } oj ma l o p ro d aj n oj ce n i jer one ni su iste u svim ma lo pro daj nim objek ti ma di stri bu -

te ra”, is ta kli su u Mi ni star stvu. Go ri vo se mo `e ku po va ti vi {e pu ta, ali se zah te vi za re gre si ra we i re fak ci ju pla }e ne ak ci ze mo gu pod ne ti sa mo jed nom, nad le `noj fi li ja li Upra ve za tre zor, naj ka sni je do 22. no vem bra 2012. go di ne. Ka ko su ob ja sni li, ka da po qo pri vred nik ku pi ko li ~i nu go ri va ko ja mu pri pa da, s po pu we nim fi skal nim ra ~u ni ma od la zi u Upra vu za tre zor u svom me stu i pod no si dva zah te va: je dan je za re gres go ri va ko je da je Mi ni star stvo i iz no si 23 di na ra po li tru uz po pust ko ji da je ovla {}e ni di stri bu ter od 15,40 di na ra za D-2 i di nar i po za evro di zel, a dru gi zah tev je iz nos re fak ci je, ~i ji iz nos }e bi ti utvr |en u skla du s pro pi si ma o po vra }a ju ak ci ze. Spi sak ma lo pro daj nih obje ka ta ovla {}e nog di stri bu te ra mo `e se na }i na saj tu Mi ni star stva po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de http://www.mpt.gov.rs.

POQOPRivRedA VLA DA PU STI LA DA HLEB PO SKU PI

Vek na ode na 48,5 di na ra Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e Ured bu po ko joj su pro iz vo |a ~i hle ba oba ve zni da pro iz ve du i sta ve u pro met hleb od bra {na T-500 u ko li ~i ni od naj ma we 40 od sto dnev ne pro iz vod we. Po od lu ci Vla de, ma lo pro daj na ce na vek ne od bra {na T500 mo `e iz no si ti do 48,5 di na ra, iako su pro iz vo |a ~i tra `i li da bu de 54. Tr gov ci su ta ko |e oba ve zni da u struk tu ri dnev ne na bav ke svih vr sta hle ba ima ju naj ma we 40 od sto hle ba od bra {na T-500. Za ne po {to -

va we te ured be pre de vi |e ne su ka zne i do dva mi li o na di na ra. Mi n i s tar tr g o v i n e Ra s im Qa ji} pret hod no je re kao da ne ma osno va da hleb po sku pi de set di na ra po vek ni, ko li ko tra `e pred stav ni ci pe kar ske in d u s tri j e. Mi n i s tar s tvo je sprem no na ko rek ci ju, ali da ce na bu de re al na i so ci jal no oprav da na, is ta kao je on, do da ju }i da su pred stav ni ci Mi ni star stva tri da na raz go va ra li s pro iz vo |a ~i ma hle ba, ali da je zah tev pe ka ra ne re a lan i uz uva ` a v a w e da su p{e n i c a,

ogra ni ~e na na mak si mal no 44 di na ra, ali ta ured ba pre sta je da va `i 30. sep tem bra.

Ku ku ruz sko ro pa vred ni ji od zla ta Re p u b li~ k a di r ek c i j a za rob n e re z er v e ot k u p i } e 200.000 to n a ku k u r u z a ro d a 2011. i 2012. go di ne, sa op {ti la je ju ~e Pro dukt na ber za u No vom Sa du, pre ko ko je }e se od utor ka, 2. ok to bra, oba vqa ti taj po sao. Ot kup mer kan til nog ku ku ru za u zr nu, do ma }eg po re kla, po start n oj ce n i od 29,70 din/kg (PDV ura ~u nat), fran ko si los ovla {}e nog skla di {ta ra Di rek ci je, u ukup noj ko l i ~ i n i od 200.000 to n a, oba vqa }e se od re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va u in d i v i d u a l n om sek t o r u (fi z i~ k ih li c a) i prav n ih li ca i pred u zet ni ka. Mak si mal na ko li ~i na je 500 to na po no si o cu ga zdin stva za in di vi -

da na do 14.30 ~a so va, sve dok se ne ot ku pi pred vi |e na ko li ~i na. Pr vi kon takt za pro da ju ku ku ru za neo p hod no je ostva ri ti s Pro dukt nom ber zom u No vom Sa du na je dan od te le fo na: 021/527–329, 443–493, 63–38–060, 445–416, 443–409, 445–407, 445–423, 523–132, 63–38–124...

Se men ska p{e ni ca 43,5 di na ra Ber ba ku ku ru za se upra vo za vr {a va a iz vo znih ak tiv no sti ne ma, se zon ska po nu da so je je po ve }a na, a tr ì {te p{e ni ce je u stag na ci ji, na vo di se u iz ve {ta ju o ovo ne deq nom tr go va wu na Pro dukt noj ber zi. Je dan je di ni ber zan ski ugo vor ku po pro da je p{e ni ce u ko li ~i ni od 100 to na, za kqu ~en je po ce ni od 30,24 din/kg (28 din/kg, bez PDV-a), {to je na ni vou ce ne s kra ja pro {le ne de qe, ali u po re |e wu s pro se~ nom pro {lo ne deq nom ce nom, ovo ne deq na je u po ra stu 2,09 po sto. Kao po sle di ca in ten ziv ne po nu de, ce na ku ku ru za se na kra ju ne de qe vra ti la na ni vo od 26,50 din/kg, bez PDV-a. Kao i ku ku ruz, i so ja je u ce nov nom pa du. Kod so je je ja sno da je, osim se zon ske po nu de, na pad ce ne uti ca la i za bra na iz vo za. Pro me to va no je 75 to na so je po pro se~ noj ce ni od 72,54 din/kg (67,17 din/kg bez PDV-a). Se men skom p{e ni com tr go va no je po 43,20 din/kg (40 din/kg bez PDV-a) do 43,52 din/kg (40,30 din/kg bez PDV-a). Svet ske rob ne ber ze be le è iden ti~ na ce nov na kre ta wa. Ce na p{e ni ce se re la tiv no do bro dr ì dok su ce na ku ku ru za kao i ce ne pro iz vo da iz so ja-kom plek sa u pa du.

Ra ~u ni ca u to vu hra nom iz sop stve ne pro iz vod we

I{tvan Tertei iz Gorweg Brega

po sled we vre me go di {we u to vu ima 80 ju na di. – Upra vo smo pro da li 25 uto vqe nih bi ko va, na red ni tur nus bi }e za is po ru ku u fe bru a ru. Za is po ru ~e nu ju nad do bi li smo 2,20 evra za ki lo gram `i ve va ge, ~i me mo `e mo bi ti za do voq ni, ali zbog su {e sto~ na hra na iz da na u

ener gen ti i dru gi in pu ti pro iz vod we po sku pe li.Ce na hle ba „sa va” od be log bra {na bi la je

DR @A VA KU PU JE 200.000 TO NA @U TOG ZR NA PO 29,7 DI NA RA KI LO GRAM

FAR MER I[TVAN TER TEI U GOR WEM BRE GU KOD SEN TE

Su {a je ove se zo ne pre po lo vi la rod na oko 150 hek ta ra ko je ob ra |u je I{tvan Ter tei iz Gor weg Bre ga kod Sen te. Ve }im de lom ra tar ska pro iz vod wa je u funk ci ji obez be |e wa hra ne za tov ju na di, ko jim se na svo joj far mi pre da no ba vi po ro di ca Ter tei. – Su {a je uze la svo je, ta ko da }e mo ovu go di nu si gur no upam ti ti, ali se na da mo da }e idu }a bi ti bo qa i rod ni ja – op ti mi sta je Ter tei. – Pod ku ku ru zom je bi lo oko pe de set hek ta ra, od ~e ga smo po lo vi nu mo gli na vod wa va ti, a dru gu po lo vi nu smo is ko ri sti li za pra vqe we si la è za tov ju na di. Na wi va ma gde je ku ku ruz za li van o~e ku jem rod od pet do {est to na zr na po hek ta ru. Osim ì ta ri ca i so je, uz ga ja mo in du strij sku pa pri ku na 11 hek ta ra, gde je pr va ber ba za vr {e na, bi }e i dru ge ber be do kra ja sep tem bra i po ~et kom ok to bra. Pri nos je so li dan, ce na je ne {to bo qa jer pre ra |i va~ ko me is po ru ~u jem rod, „Te lek pa pri ka” iz Mar to no {a, pla }a 40 di na ra ki lo gram. Bez ob zi ra na osci la ci je na tr ì {tu, po ro di ca Ter te li u

dnevnik

dan po sku pqu je. Mo ra mo da iz dr `i mo, me |u tim, ne zna mo ka kva bu du} nost nas ~e ka. I po red to ga sta vqa mo u tov no vu te lad, ~i ja je ce na sa da po voq ni ja, sto ti nak evra ni `a po gr lu jer po ki lo gra mu pla }a mo tri evra. Od nos ce ne tov nih ju na di i te la di je uvek bio 1:1,5. Sa da je si tu a ci ja

po voq ni ja kod ce ne te la di, ali je hra na sku pa. Te lad na ba vqa mo u oko li ni Kra qe va i Kru {ev ca – pri ~a Ter tei. On ve li da za po tre be to va ju na di ima do voq no si la `e i de te li ne, a i kon cen trat je iz sop stve ne pro iz vod we, za ko ji sa mo ku pu je neo p hod ne kom po nen te. Pod de te li nom je oko de vet hek ta ra, a za hva qu ju }i za li va wu, iz da {na su bi la sva ~e ti ri ot ko sa. – Pred nost je {to sto~ nu hra nu obez be |u je mo iz sop stve ne pro iz vod we i je di no ta ko ima ne ke ra ~u ni ce. Oni ko ji su pri nu |e ni na to da ku pu ju sto~ nu hra nu ne ve ru jem da mo gu ostva ri ti ne ki pro fit. Mi na na {oj far mi ne }e mo sma wi va ti sto~ ni fond, ~ak raz mi {qa mo o to me da idu }e go di ne po ve }a mo tov na 200 ju na di. S ob zi rom na kri zu, ne do sta tak sto~ ne hra ne i we nu sku po }u, kao i na to da mno gi od u sta ju od to va, {an su vi di mo u to me da ima mo do voq no sto~ ne hra ne. U po slu po ma `e sin Vik tor, ko ji idu }e go di ne za vr {a va po qo pri vred nu {ko lu, pa na me ra va mo da in ve sti ra mo u no ve objek te za tov ju na di – pla ni ra Ter tei. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

du al ni sek tor, to jest fi zi~ ka li c a, od n o s no naj v i { e 2.000 to na po prav nom li cu ili pred u zet ni ku. Ot kup se oba vqa pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, a Di rek ci ja }e pla ti ti ku pqe ni ku ku ruz u ro ku od 15 da na od da na do sta vqa wa kom plet ne do ku men ta ci j e, od n o s no pot p i s i v a w a ugo vo ra s pro dav ci ma ku ku ru za. Po ten ci jal ni pro dav ci su oslo bo |e wi pla }a wa ber zan ske pro vi zi je, a sno se sa mo tro { ko v e tran s por t a do ovla {}e nog skla di {ta ra po dis po zi ci ji Di rek ci je i tro {ko ve ana li ze kva li te ta ku ku r u z a ko j i su sprem n i da pro da ju. Ot kup po ~i we 2. ok to bra u 8.30, a tra ja }e sva kog rad nog

Ot kup se oba vqa pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, a Di rek ci ja }e pla ti ti ku pqe ni ku ku ruz u ro ku od 15 da na od da na do sta vqa wa kom plet ne do ku men ta ci je, od no sno pot pi si va wa ugo vo ra s pro dav ci ma ku ku ru za Ju ~e je Vla da Sr bi je ovla sti la Re pu bli~ ku di rek ci ju rob nih re zer vi da oba vi na tu ral nu raz me nu do 40 hi qa da to na mer kan til nog ku ku ru za za tov nu sto ku sa pri mar nim pro i z v o | a ~ i m a. Pa r i t e t i u na t u r al n oj raz m e n i su: 8,77 ki lo gra ma mer kan til nog ku ku r u z a za ki l o g ram tov n ih svi wa i 8,89 kg mer kan til nog ku ku ru za za ki lo gram tov ne ju na di. Ciq ove od lu ke je da se po mog ne o~u va we sto~ nog fon da u Sr bi ji. S. G.

KR KO BA BI] OBE ]AO:

An ga `man za agro no me do go di ne Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je ju ~e da }e agro no mi u na red noj go di ni „sva ka ko na }i svo je me sto u pro gra mi ma po qo pri vred nog raz vo ja”. Kr ko ba bi} je no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja„ re kao da on pre kju ~e ni je bio u Be o gra du i da ne zna zbog ~e ga ni ko ni je pri mio agro no me ko ji su pro ste sto va li is pred Vla de Sr bi je. On je uka zao na to da Vla da u ovom tre nut ku, s ob zi rom na du bo ku kri zu, ni je bi la u mo gu} no sti da im pro du ì ugo vor o za po sle wu pod uslo vi ma de fi ni sa nim na po ~et ku an ga `ma na. – Ti qu di }e sva ka ko u na red noj god ni na }i svo je me sto u pro gra mi ma po qo pri vred nog raz vo ja i na dam se da }e ta si tu a ci ja bi ti ubla è na – ka zao je Kr ko ba bi}. Oko 150 agro no ma, biv {ih asi ste na ta sa ve to da va ca, ko ji ma ni je pro du èn ugo vor s dr à vom, oku pi lo se pre kju ~e is pred Vla de Sr -

bi je sa zah te vom da ih pri mi ne ko od nad le `nih, kao i da bu du vra }e ni u slu `bu. Pro test je or ga ni zo van jer, ka ko tvr de ne za do voq ni agro no mi, mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi} ni je is po {to -

vao do go vor „o vra }a wu na po sao od re |e nog bro ja di plo mi ra nih in `e we ra po qo pri vre de na kon re ba lan sa bu xe ta”. Oni tvr de da je ta kav do go vor po stig nut na sa stan ku mi ni stra sa pred stav ni ci ma asi ste na ta sa ve to da va ca 7. av gu sta, do da ju }i da im, iako su 11. sep tem bra po no vo pod ne li zah tev za pri jem kod mi ni stra Kne `e vi }a, „ni ko iz mi ni star stva do da nas ni je zva ni~ no od go vo rio, ni ti ih je pri mio na raz go vor”.

DANAS U KARLOVCIMA NA „GRO@\EBALU”

V remeploV

ûdo prirode na pozornici No vo sad ski li sto vi ob ja vi li su 29. sep tem bra 1882. da „u Cin ba ho voj, pre |e ô vi} ki noj ku }i na pi ja ci, da na {wem Tr gu slo bo de, bo ra vi par li li pu ta na ca”. Bi li su to, nad vod ni grof Hen ri Vol` vi sok 28 pa la ca (tj. 74 cen ti me ta ra), star 38 go di na i te àk sa mo 19 fun ti (de vet i po ki lo gra ma) i we go va su pru ga,

gro fi ca Luj za, vi so ka 29 pa la ca, te {ka de set ki lo gra ma i 23 go di ne sta ra. Sva kog da na od 10 do 20 ~a so va, s vre me na na vre me, iz la zi li su na ma li po di jum da bi se po ka za li po sma tra ~i ma. A ovi, ako su se de li u pr vom re du pla }a li su 30, a u dru gom re du 20 nov ~i }a. N. C.

Ma|ioni~ari, muzi~ari i dobro vino Na „Gro `|e ba lu” u Kar lov ci ma da nas }e na tr gu u 11 ~a so va za naj mla |e bi ti iz ve de ne pred sta ve „Dok tor en ci klo pe di jus” i „Hra bri ti gri}”, a od 13 ~a so va na stu pi }e ma |i o ni ~a ri, klov no vi i ani ma to ri. Od 14 do 16 ~a so va bi }e odr `an „Vajn fest”, per for mans u~e ni ka me |u na rod nog kam pa Po kre ta go ra na Voj vo di ne, a od 16 kon cert OKUD „Bran ko vo ko lo”.

U 19 ~a so va po se ti o ci }e mo }i da ~u ju „Ba tin sen ti men tal bend”, u 20. 30 Kse ni ju Mi ja to vi}, a naj bo qi u~e sni ci tak mi ~e wa „Pr vi glas Sr bi je” na stu pi }e u 22.15. Po sled wi kon cert ve ~e ras }e odr `a ti „Lav han ters” u 00.15 ~a so va. „Gro `|e bal“ }e tra ja ti do su tra, ka da }e u 11 ~a so va na tr gu naj mla |e za ba vqa ti pred sta ve

Novosadska subota29.septembar2012.

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE PAJTI] U KARLOVCIMA OTVORIO VIDIKOVAC

Van da li ma i sun ce sme ta

Sremu ravnica na dlanu

od po sta vqa wa no vih ka blo va, jer za to ne ma vi {e pa ra. Zah te va da se pot pi {e ugo vor sa Gra dom u kom bi se po to wi oba ve zao na fi nan si ra we i odr à va we ovog dr ve ta. A ko bi dr vo ~u vao od no} ne, za ba ve po ne kih No vo sa |a na? Dok se ru {i te qi ne ka ko ne za u sta ve, i da qe }e se od vi ja ti igre sna ge i spret no sti - ko vi {e i br è ka blo va mo è da po ~u pa. A. Latas

Vi di ko vac iz nad Srem skih Kar lo va ca na Ma gar ~e vom bre gu sve ~a no je otvo ren ju ~e u okvi ru fe sti va la u sla vu vi na, „Gro `|e ba la”. – Te {ko je go vo ri ti na me stu od ~i je vam le po te za sta je dah, ali ovaj uti sak ipak se mo `e sa `e ti u jed noj kon sta ta ci ji: ovo je naj lep {a voj vo |an ska, ali i srp ska pa no ra ma. Ovo ni je obje kat ko ji je star ve ko vi ma, ka kve smo u Srem skim Kar lov ci ma na vi kli da vi |a mo, ali on pred sta vqa do pri nos na {e ge ne ra ci je ko ji }e osta ti ve ko vi ma ko ji sle de za na ma – re kao je otva ra ju }i vi di ko vac pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti}. Na kon to ga, iz ve den je pro gram po sve }en pe sni ku Du {ku Tri fu no vi }u, ~i ja se skulp tu ra

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

So lar no dr vo kod Spen sa tre ba lo je da slu `i gra |a ni ma za pu we we mo bil nih te le fo na, ali, eto, is pa lo je da op skr bu qu je ne sa ve sne ka blo vi ma za mo bil ne te le fo ne. Da li su u pi ta wu sit ni lo po vi, ko ji u to me ipak na |u ne ku ko rist, ili je to ~i sti van da li zam i ni je to li ko bit no. Di rek tor kom pa ni je “Stro u be ri eneryi” iz Be o gra da, ko ja je po sta vi la “dr vo”, od u stao je

„Do `i vqa ji ma~ ka To {e“ i „Mu zi ka ili ni {ta“, a u 13 ~a so va na stu pi }e klov no vi, ani ma to ri i ma |i o ni ~a ri. Fe sti val de~ je mu zi ke „Li ci der sko sr ce“ odr `a }e se u 17 ~a so va, a dva sa ta ka sni je po se ti o ci }e mo }i da vi de pred sta vu „Bo ing, bo ing“. Od 20.30 na tr gu }e na stu pi ti „Pla vi pti ~i}“, Ga bor Len |el i „Re tro par ti bend“, kao i Da do To pi}.A. Va.

kon to ga sme wi va le tam bu ra {ke pe sme i re ci ta ci je u we go vu sla vu. Jer, kao i mno gi dru gi umet ni ci, Tri fu no vi} je na kon pre se qe wa u Srem ske Kar lov ce od lu ~io da osta ne Kar lov ~a nin za u vek. S vi di kov ca, osim ~i ta vih Srem skih Kar lo va ca, ~i je su zna me no sti sa da sa bra ne na ovom jed nom me stu, po gle dom se mo è „do ba ci ti„ pre ko No vog Sa da do uda qe nih voj vo |an skih ho ri zo na ta. Fo to: N. Sto ja no vi} Pred sed nik op {ti ne Srem ski Kar na la zi u am fi te a tru na dru gom lov ci Mi len ko Fi li po vi} na ni vou vi di kov ca. Iz nad am fi - po me nuo je da je ovo isto rij ski te a tra je pr vi ni vo, ko jim do mi - tre nu tak za we go ve su gra |a ne te ni ra zlat ni krst od tri me tra. da su Kar lov ~a ni do bi li jo{ je Re ~i Pe re Zup ca ko ji ma je po - dan bi ser u ni zu. ku {ao da sa `me i do ku ~i ì vot Vi di ko vac }e bi ti me sto gde pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a }e mo }i da se odr à va ju mno gi otvo ri le su svo je vr stan oma` kul tur ni i du hov ni pro gra mi. ovom umet ni ku, u ko jem su se na A. L.

SINO] NA TRGU SLOBODE „NO] ISTRA@IVA^A”

Robot tra`io blago „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Sve ~a nim na stu pom Uni ver zi tet skog ho ra si no} na Tr gu slo bo de otvo re na je ma ni fe sta ci ja „No} is tra ì va ~a”. Cen tar gra da po stao je ta ko pra vi is tra ì va~ ki po li gon, eks pe ri men ti i ra di o ni ce od vi ja li su se na sve stra ne, a or ga ni za to ri na za ba van na ~in gra |a ni ma pri bli ì li ì vot is tra ì va ~a. Svi ma je pa `wu pri vu kla ra di o ni ca „Ro bot u po tra zi za bla gom” gde su mo gli da za vi re u unu tra {wost ro bo ta i da upra vqa ju wi ma. O si la ma qu ba vi u~i lo se na ra di o ni ci „Su prot no sti se pri vla ~e” a o iz be ga va wu po pla va, ze mqo tre sa i po à ra na ra di o ni ci „Bu di spre man za ka ta stro fal nu ne man”. Naj mla |i po se ti o ci su od is tra ì va ~a u~i li i o ple su zve zda, astro lo gi ji, na stan ku sa pu na i o za ni mqi voj he mi ji i ka ko sa mi mo gu da na pra ve bez be dan eks pe ri ment. Ka fa sa na u~ ni ci ma bi la je u 19 sa ti u klu bu „Ber -

Fo to: N. Sto ja no vi}

li ner”, u Ka to li~ koj por ti, na ko joj su te me za raz go vor se za le od ve li kog pra ska do pi va. Upri li ~e no je i ta mi ~e we u pro iz vod wi elek tri~ ne ener gi je po mo }u bi ci kla i qud skog po go na. Tak mi ~a ri su pro ve ri li ko li ko stru je mo gu da pro iz -

ve du a cen tar se pre tvo rio u pra vu ma lu elek tra nu. Ma ni fe sa ci ju su oko po no }i za tvo ri li pe ror me ri bra zil skih uda raq ki „Sam bas”.„No} is tra `i va ~a” isto vre me no se od vi ja u 32 ze mqe Evro pe u vi {e od 200 gra do va. A. L.

VESTI Sir okupqa Mokrin~ane Pro dav ni ca „Mo krin-mle ka” iz Mo kri na otva ra se da nas u 12 ~a so va u Ru me na~ koj uli ci 49. Posetiteqi }e mo }i da se pa za re ~u ve ni mo krin ski sir i osta le mle~ ne pro iz vo de iz ovog me sta . J. Z.

De~ji va{ar u Futogu De~ ji va {ar u KIC „Mla dost”, Uli ca car La za ra 42 u Fu to gu tra je da nas od 10 do 12 ~a so va. Kao iz la ga ~i mo gu da u~e stvu ju u~e ni ci od pr vog do ~e tvr tog raz re da. A. J.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota29.septembar2012.

HUMANITARNI TURNIR U @ENSKOM FUDBALU

„Voj vot ki we” u bi ci za be be

@en ski klub ame ri~ kog fud ba la u No vom Sa du „He trik Voj vot ki we“ pri kqu ~io se ak ci ji Fon da B92 „Bit ka za be be„ ko jom se pri ku pqa opre ma za bol ni ce po put re a ni ma ci o nih sto lo va, sto lo va za po ro |aj, apar ta za ven ti la ci ju, kre ve ta ca „Bit ka za be be“. Da nas „Voj vot ki we“ or ga ni zu ju hu ma ni tar ni tur nir u 12 ~a so va, na Ka be lo vom sta di o nu. Ovo je ujed no i pr vi `en ski tur nir u ame ri~ kom fud ba lu u Sr bi ji. Za tro fej se nad me }u no vo sad ske “Voj vot ki we”, “Vajld

kets” iz Kra gu jev ca, “Ro jal kra uns” iz Kra qe va, “Orinx trajb” iz Ki kin de i “Gol den bers” iz Bo ra, a spe ci jal ne go {}e su be o grad ske “Vu ~i ce”. Ka ko je ob ja sni la pot pred sed ni ca Klu ba Mia Ba jin, ovih {est eki pa, ukqu ~u ju }i do ma }i ne, nad me ta }e se u bes kon takt noj ver zi ji ovog spor ta i ukqu ~i ti se, za jed no sa pu bli kom, u po me nu tu ak ci ju. Svi pri ho di od pro da tih ula zni ca i}i upra vo Fon du B92, a ce na kar te je sim bo li~ nih 100 di na ra. A. J.

BESPLATNI KURSEVI ZA MLADE

Audi ci je za de~ ji hor i ra di o ni ce De~ ji kul tur ni cen tar or ga ni zu je da nas audi ci je za de~ ji grad ski hor i po zo ri {ne ra di o ni ce u pro sto ri ja ma u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra 6. Audi ci ja za hor or ga ni zu je se za de cu od pet do 12 go di na, od 11 do 13 ~a so va. Ma li {a ni od se dam do12 go di na mo gu da se pri ja ve za audi ci ju „I ma li glu mac je glu mac”, ko ja se odr `a va u istom ter mi nu. Oni ne {to sta ri ji, od 15 do 25 go di na, mo gu da se opro ba ju na audi ci ji ra di o ni ca „Glu mac je glu mac...” i „San let we no }i”, ko ja se odr `a va ju od 17 do 20 ~a so va. Po zo ri {nu ra di o ni cu „Glu mac je glu mac...” vo di }e pr vak dra me Srp skog na rod nog po zo ri {ta

Ne nad Pe }i nar, a pred vi |e no je da se ona za vr {i po zo ri {nom pred sta vom pred pu bli kom. Per for mans „San let we no }i” bi }e za vr {ni ca ra di o ni ce na ko joj }e se mla di upo zna ti sa de lom Vi li je ma [ek spi ra, sa vla da va ti scen ski go vor, po kret i osno ve glu ma~ ke igre, a po tom kre i ra ti lut ke i sce no gra fi ju. Ide ja je da se mla di iz ose tqi vih gru pa, glu vi, na glu vi i glu vo ne mi, ukqu ~e u pro ces stva ra wa pred sta ve. Ra di o ni cu vo di re di teq ka Emi li ja Mr da ko vi}. U~e {}a u ovim pro jek ti ma su bes plat na, a po dr {ku je da la Grad ska upra va za sport i omla di nu. A. J.

„Kva drat slo bo de” u Du nav skom par ku Per for mans „Kva drat slo bo de„ odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Du nav skom par ku. Ovo je, na kon iz ved bi u Li man skom i Fu to {kom par ku, po sled wi u ni zu per fro man sa ko ji ~i ne umet ni~ ki rad Bran ke Mi li ~i}, a deo su pro jek ta „Pra zan pro stor„, ko ji re a li zu je Cen -

tar za ini ci ja ti ve u kul tu ri „Ogle da lo”. „Kva drat slo bo de„ iz vo di se u par ko vi ma i sim bo li zu je sop stve ni pro stor ko ji ni je pra zan i ne pro pa da, ve} je is pu wen, ople me wen i svr sis ho dan. Per for mans iz vo de Du wa Ra ki} i Du {ko Sta me ni}. J. Z.

DaNas U GRaDU PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}” balet „Dama s kamelijama” (19) Pozori{te mladih mala sala „Kos i lisica” (11)

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (13.30), „Pla}enici 2” (22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.30), „Meda” (18, 20), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.30), „Sudija Dred” (16.10, 20.15, 22.10), „Anonimna dojava” (22.15), „Dr rej i |avoli” (18.05) KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Alek san dra Gi ni}, Mir ja na Ilin, Tun de Vo lar, Je le na Ter zi}, Je le na Ma glov ski, Gi ze la Aki ba, Ta ma ra Gre gus Osto ji}, Sve tla na \u ka no vi} - Mi lo sa vqe vi}, Sa ba he ta Li ma no vi} i Ma ri ja Be ni} iz No vog Sa da, Ti ja na Dar di} i Dra ga na Gr bi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Mi li ca Tu vi} iz Mla de no va, So wa Ra du lo vi} iz Si ri ga i To mi slav ka Pu dar iz Gaj do bre, DE Â KE: Ja sna Stoj kov - Pav kov, Ma ri ja Isa kov, Je le na Mi haj lo vi}, Bo ja na [tr bo, Sa wa Ban di} i Ve sna ]i ro vi} iz No vog Sa da, Iva na Kri àn iz Be o ~i na, Rad mi la Tri vu no vi} iz Mo {o ri na, Alek san dra La zi} ki iz Be ge ja ca, Bi qa na Mr ko je vi} iz Bu kov ca, Ma ri na Stan ko vi} iz Zma je va i Je le na Da mja no vi} iz Ve ter ni ka.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Bo ri voj Uro {a Va sin (1953) u 11.15 sa ti i Ma ri ja Jo si pa Du li} (1927) u 12 sa ti. Na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra wen Ran |el Mi le te Ak sen ti je vi} (1934) u 11 sa ti. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra we na Sto ja Mi kaj la La zi} (1930) u 13 sa ti. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra we na Ilin ka Bo {ka Ku ru {i} (1935) u 15 sa ti. Na Me snom gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Ra do mir Si me Gr gi} (1929) u 15 sa ti.

DNEVNIK

NA RASKRSNICI BULEVARA OSLOBO\EWA I VOJVO\ANSKE

Se ma for ume sto cr ne ta~ ke Za vr {e no je po sta vqa we se ma fo ra na jed noj od sa o bra }aj nih cr nih ta~ ki na pre la zu kod sta di o na „Ka ra |or |e”, odo sno na ras kr sni ci Bu le va ra oslo bo |e wa i Voj vo |an ske uli ce. Cr ta ju se no ve “ze bre”, a se ma for bi tre ba lo da pro ra di vr lo sko ro na kon uobi ~aj nog te sti ra wa. Za vod za iz grad wu gra da pred vi deo je da sve tlo snom sig na li za ci jom po kri je jo{ dva me sta i to na pu tu No vi Sad - Fu tog. Na ras kr sni ci Uli ce Ive Lo le Ri ba ra i No vo sad ske u Fu to gu ra do vi su po -

~e li, dok bi na ras kr sni ci No vo sad skog pu ta i Du nav ske uli ce u Ve ter ni ku usko ro tre ba lo da po~ nu. Jav nom na bav kom za iz vo |a ~a je iza bran DOO „In ve stin `i we ring” iz No vog Sa da, a vred nost ra do va je 14.6 mi li o na di na ra. Pro gra mom ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta pred vi |e no je da se se ma fo ri po sta ve na ras kr sni ci Ki sa~ ke i Uli ce Be ri sla va Be ri }a i na ras kr sni ci Som bor skog bu le va ra i Uli ce Jo `e fa Ati le na Te le pu. B. M.

Fo to: F. Ba ki}

PORODICE U KISAÛ ÎJE SU KU]E O[TETILE PODZEMNE VODE ÊKAJU OBE]ANO

Po mo} la ge ro va na kao vi {ak? Ne vo qe sta nov ni ka Ki sa ~a, ~i je su ku }e o{te ti le pod zem ne vo de, se na sta vqa ju, a po mo} u gra |e vin skom ma te ri ja lu, do bi je na kra jem pro {le go di ne, ne do voq na je. Pre ma re ~i ma Zu za na Fil ko, ko ja se ve} 12 go di na bo ri da o{te }e ni Ki sa ~a ni po no vo `i ve u norm la nim uslo vi ma, dru gi deo ma te ri jal ne po mo }i ko ji je tre bao da stig ne ugro `e nim po ro di ca ma, oko 2.500.000 di na ra, vra }en je u bu xet, od no sno da je deo ma te ri ja la uskla di {ten, po {to ga po ro di ce, na vod no, ni su pre u ze le. - Do bi li smo gra |e vin skog ma te ri ja la, ko ji je je dva do vo qan za je dan zid. U iz ve {ta ju biv {eg gra do na ~el ni ka sto ji da nam je po de qe no ma te ri ja la vred no sti oko 3.500.000, a mi smo iz ra ~u na li da smo do bi li u vred no sti od 1.200.000 di na ra. Ni je lo gi~ no da ne pre u zme mo ma te ri jal ko ji nam je bio na me wen, od no sno da osta ne vi {ak ne po de qe nog ma te ri ja la, kao {to sto ji u iz ve {ta ju. U Me snoj za jed ni ci je re ~e no da gra -

ve {taj Cr ve nog kr sta, gde sto ji da je na ba vqe ni ma te ri jal u vred no sti od 3.500.000 is po ru -

Ki sa ~a ni ko ji su do bi li po mo}, od no sno se dam po ro di ca, obra ti li su se Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je u na di da }e sa zna ti {ta se de si lo sa pre o sta lim sred stvi ma. Agen ci ja je od go vo ri la da im je biv {i gra do na ~el nik do sta vio iz -

~en, ali da je Me sna za jed ni ca Ki sa~ oba ve stila Cr ve ni krst da je od re |e na ko li ~i na ma te ri ja la osta la ne is po ru ~e na, vred nost ne is ko ri {}e nog ma te ri ja la je oko1.500.000 di na ra. An ga `o van je do ba vqa~ gra |e vin skog ma te ri ja la „Bra }a

Fo to: S. [u {we vi}

DANAS TURNIR U MEDICINSKOJ

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

|a ni ni su pre u ze li sav ma te ri jal, {to ni je ta~ no - ka `e Fil ko.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Sred wo {kol ke igra ju fud bal

Me di cin ska {ko la „7. april” }e ove {kol ske go di ne re a li zo va ti u~e ni~ ki pro je kat „@en ski su per {ut”, ~i ji je osnov ni ciq za jed ni~ ki rad mla dih na pro mo ci ji sport skih ak tiv no sti u okvi ru Grad skog tur ni ra sred wih {ko la u `en skom fud ba lu. Tur nir }e otvo ri ti di rek tor ka {ko le Alek san dra Ber Bo `i} u da nas u 8.30 ~a so va. Go sti }e bi ti pred stav nik Mi ni star stva omla di ne i spor ta i pred stav nik no vo -

sad ske [kol ske upra ve. Od 9 do 12 ~a so va odr `a }e se utak mi ce po kup si ste mu, u 12.30 ~a so va igra }e se utak mi ca za pr vo i dru go me sto, a u 13 ~a so va bi }e pri re |e na do de la na gra da. U~e stvo va }e osam eki pa: Sa o bra }aj na {ko la „Pin ki”, Eko nom ska {ko la „Sve to zar Mar ko vi}”, S[ „Lu ki jan Mu {ic ki” iz Te me ri na, teh ni~ ka {ko la „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”, Kar lo va~ ka gim na zi ja i dve eki pe Me di cin ske {ko le „7. april”. I. D.

Voj no vi} doo” ka ko bi pre u zeo vi {ak i do go vo re no je pri vre me no la ge ro va we bez na kna de do no ve is po ru ke. Ne u tro {e na sred stva od 1.000.000 di na ra vra }e na su u bu xet. Ta ko |e, sto ji da su se po red se dam po ro di ca, ko je su do bi le po mo}, obra ti le jo{ ~e ti ri, ~i ji su objek ti o{te }e ni, te da se pla ni ra do de la ma te ri ja la iz pre o sta lih za li ha, ko ja su pri vre me no skla di {te na. Zu za na Fil ko ka `e da is pa da da su oni ne {to ukra li ili da ni su ni po di gli sav ma te ri jal, {to je ne ve ro vat no, i da se na da da }e se no vi gra do na ~el nik usko ro po za ba vi ti ovim pi ta wem. Upr kos po ku {a ji ma da do bi je mo iz ja vu od nad le `nih u Grad skoj vla sti po vo dom ovog slu ~a ja, do za kqu ~e wa ovog bro ja ni smo do bi li od go vo re. Ta ko |e, i po red broj nih po ku {a ja ni smo us pe li da us po sta vi mo kon takt sa pred sed ni kom Sa ve ta Me sne za jed ni ce „Ki sa~” Anom Vo zar. G. ^etnik

U KOVIQU

Otva ra se Ga le ri ja „\u ra gi}” Da nas u 15 sa ti u Ko vi qu, Uli c a Pe t ra Drap { i n a 11, otva ra se Ga le ri ja “\u ra gi}” sli ka ra Gi ge \u ra gi }a. O~e ku je se da }e otva ra wu pri su stvo v a t i po k ra j in s ki se k re tar za na u k u i teh n o l o { ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, epi skop je gar ski Por fi ri je, isto ri ~ar umet no sti Mi le Ig wa to vi}, glu mac Mi o drag Pe tro vi}, pe va~ Mi {a Bli za nac …

POKLON FIRME „BIOGRIN” ZA „ZEMQU @IVIH”

Bri ke ti za hlad ne da ne Po klon do pet to na bri ke ta za lo è we ju ~e je do bi la te ra pij ska za jed ni ca „Ze mqa ì vih” ko ja se na la zi na ê ne ju, a do na tor je bi la fir ma „Bi o grin”. Ka ko je na ve la ko mer ci jal na di rek tor ka ove fir me An |el ka Jo va nov bri ke ti su pro iz ve de ni od so ji ne sla me, a qu de u kom pa ni ji dir nu la je pri ~a ove za jed ni ce i bi lo je la ko od lu ~i ti se ko me upu ti ti do na ci ju. - Is po ru ~i li smo bri ke te „Ze mqi ì vih”, pro jek tu ko ji nas je fa sci ni rao ne sa mo svo jom ide jom ve} i ra dom i re zul ta ti ma. Kad smo se od lu ~i va li ko me }e mo bi ti do na tor, od lu ka je bi la jed no gla sna jer fa sci nant no je to {to se gru pa qu di, pod po kro vi teq stvom Epar hi je ba~ ke, an ga ò va la da se ba vi pre ven ci jom i re so ci ja li za cjom onih ko ji su upa li u ne ku ne da }u - re kla je Jo va nov po zi va ju }i i dru ge fir me da po mog nu ovu za jed ni cu. Ovom pri li kom pred stav ni ci „Bi o gri na” i du hov nik za jed -

ni ce, sve {te nik Bran ko ]ur ~in, raz go va ra li su i o po ten ci jal nom pro jek tu ko ji bi ukqu -

da po mog nu, a ovaj po klon nam je i po dr strek da raz mi sli mo o pri zvod wi bri ke ta. To bi bi lo

Fo to: S. [u {we vi}

~io {ti }e ni ke u pro iz vod wu bri ke ta. -S ob zi rom na to da je bo ra vak na {ih {ti }e ni ka bes pla tan, sva ka do na ci ja je do bro do {la. Dra go nam je da po sto je qu di do bre vo qe ko ji su sprem ni

ve o ma ko ri sno jer se ko ri sti se kun dar na si ro vi na iz na {e ne po sred ne oko li ne, a i zna ~i lo bi mla di }i ma u pro ce su re so ci ja liz ci je - na veo je otac ]ur ~in. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota29.septembar2012.

VO DO VOD I TO PLA NA „OPE RI [U” PO PLA NU

Radni~koj novo lice u vreme jesewih ki{a? U Rad ni~ koj se ra di re kon struk ci ja vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre è vred na oko 86 mi li o na di na ra. Ka ko sa zna je mo od port pa ro la u “Vo do vo da” Da vo ra San tra ~a ra do vi bi tre ba lo bi, uko li ko vre men ske pri li ke do zvo le, da bu du go to vi za oko me sec da na.Me |u tim, tre ba ima ti u vi du da To pla na ra di i ob no vu vre lo vod ne mre è i da }e se tek po sle tog po ~e ti sa vra }a wem uli ce u nor mal no sta we, ka è San tra~. Pre ma we go vim re ~i ma, ra do vi na re kon struk ci ji ka na li za ci o ne mre è deo su {i rih na po ra na sre |iva wu ka na li za ci o ne mre è u za le |u iz vo ri {ta „[trand”, gde se ra di i na 80 mi li o na di na ra vred noj grad wi no vog ko lek to ra ka na li za ci je za Li ma ne u de lu od Bu le va ra Ca ra La za ra do Na rod nog fron ta du` Fru {ko gor ske. Po ~et kom ove go di ne za vr {e ni su ra do vi na re kon struk ci ji sta rog ko lek to ra ka na li za ci je na Li ma ni ma.

Fo to: S. [u {we vi}

RA DO VI NA GLAV NOM PO [TAN SKOM CEN TRU PRI KRA JU

Sredinom oktobra seku vrpcu

Fo to: F. Ba ki}

Ciq je da se za u sta vi cu re wa iz do tra ja le ka na li za ci o ne mre `e i stvo ri mo gu} nost da se svi bu na ri iz vo ri {ta [trand vra te u po gon.U Rad ni~ koj su ra do vi po ~e li po ~et kom av gu sta. Ra di se kom plet na re kon struk ci ja ove uli ce, is pod i iz nad ze mqe. In fra struk tu ra je sta ra pre ko 30 go di na, ta ko da su ra do vi bi li neo p hod ni. Va -

`nost ove in ve sti ci je ogle da se i u to me {to je we na re a li za ci ja pred u slov za iz grad wu pre ~i sta ~a ot pad nih vo da, od no sno za iz me {ta we glav ne crp ne sta ni ce sa ove lo ka ci je. No vo sad ska to pla na re kon stru i {e ma gi stral ni vre lo vod, a to ob u hva ta za me nu 1200 m vre lo vod ne mre `e (od Su tje ske uli ce do Ke ja `r ta va ra ci je). Tu su ha va ri je bi le ~e ste u pret hod nim grej nim se zo na ma. In ve sti ci ja vre di oko 93 mi li o na di na ra i tra ja }e 90 ka -

len dar skih da na, a zna ~aj ob no ve vre lo vo da, je po boq {a we si gur no sti i kva li te ta is po ru ke to plot ne ener gi je za gre ja we ko ri sni ci ma iz ovog de la gra da i po ve }a we ener get ske efi ka sno sti kroz sma we we gu bi ta ka to plot ne ener gi je. Na kon za vr {et ka ra do va u Rad ni~ koj, ko ji se iz vo de u skla du sa pre po ru ka ma Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, i uz me re o~u va wa dr ve }a i ze le nih po vr {i na, uli~ no po plo ~a we bi }e vra }e no u pr vo bit no sta we. Q. Na to {e vi}

„CI KLO NI ZA CI JA” RE A GO VA LA NA PO ZI VE IZ RAD NI^ KE ULI CE

Pokrenuli se insekti i glodari Re a gu ju }i na po ve }an broj po zi va sta nov ni ka Rad ni~ ke uli ce zbog pro ble ma sa in sek ti ma i glo da ri ma u sta no vi ma i po dru mi ma, „Ci klo ni za ci ja“ je pret hod nih da na iz ve la i si ste mat ske tret ma ne za pu {te nih obje ka ta i jav nih po vr {i na u ovoj uli ci. - U Rad ni~ koj uli ci se ve} ne ko vre me iz vo de op se `ni ra do vi na re kon struk ci ji do -

tra ja lih in sta la ci ja. Ka ko je re~ o sta roj in fra struk tu ri ni je neo ~e ki va no da se po ja ve pro ble mi sa glo da ri ma i in sek ti ma u oko li ni, ob ja {wa va Da rio A}i mo vi}, me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“. Pre ma we go vim re ~i ma, si tu a ci ja ni je alar mant na, in for ma ci o ni si stem „Ci klo ni za ci je“ za be le `io je bla go po ve }a we bro -

STI @U OPO ME NE IZ DP „NO VI SAD–GAS”

Ceh za gas 500 miliona No vo sa |a ni za utro {e ni gas du gu ju vi {e od 500 mi li o na, a DP “No vi Sad-gas” je po slao opo me ne du `ni ci ma, na gla sio je di rek tor ovog pred u ze }a Jo vo Vu ja no vi}. Ni ko od po tro {a ~a ne }e mo }i da u|e u grej nu se zo nu dok ne iz mi ri du go va wa. Ka ko sa zna je mo svi kup ci pri rod nog ga sa u ka te go ri ji “osta li”, me |u ko ji ma su uglav nom prav na li ca, u ko ja spa da ju i skup {ti ne sta na ra, pro {le ne de qe su do bi li da is pu ne for mu lar ko ji je po sla lo DP “No vi Sad-gas”. U ovom do ku men tu bi tre ba li da na ve du pro ce nu po tro {we ga sa za pred sto je }u grej nu se zo nu. Ovim bi se ta~ -

ni je utvr di le po tre be za ga som svih po tro {a ~a ko ji su pri kqu ~e ni na di stri bu tiv nu ga snu mre `u. Me |u tim, ne za do voq stvo gra |a na iza zva la je stav ka u for mu la ru ko ja na vo di da u slu ~a ju da JP “Sr bi ja gas” bu de zah te va lo pla }a we pe na la za na ru ~e ne, a ne pre u ze te ko li ~i ne ga sa, “No vi Sad-gas” }e na isti na ~in iz vr {i ti ob ra ~un svo jim kup ci ma. Ipak, u “No vi Sad -gas” tvr de da kup ci ne }e do dat no pla }a ti uko li ko ne na pi {u naj pre ci zni ji bi lans po tro {we. - Kup ci pri rod nog ga sa }e pla }a ti sa mo onu ko li ~i nu ga sa ko ju i po tro {e, ne vi {e - re kao je Jo vo Vu ja no vi}. A. Va.

PR VI ^O VEK „SPEN SA” BO RI SLAV RAJ KOV O VI [KU ZA PO SLE NIH

Niko ne}e zavr{iti na ulici No vi v. d. di rek to ra „Spen sa” Bo ri slav Raj kov u iz ja vi za “Dnev nik” ka `e da ni je taj na da u no vo sad skom jav nom sek to ru po sto ji vi {ak za po sle nih, pa i da je ta kav slu ~aj i sa wi ho vim pred u ze }em. Do da je i da je Sport ski cen tar ka da je otvo ren 1981. imao 40 za po sle nih a da sa da ima oko 300 rad ni ka. To ni je je di ni pro blem „Spen sa”, ali ni ko, pre ma we go vim re ~i ma, ne }e za vr {i ti na uli ci. Re {e we za si tu a ci ji u fir mi se mo ra tra `i ti u sva ko dnev nim raz go vo ri ma i do go vo ri ma, u tro u glu za po sle ni - ru ko vod stvo - Grad, na rav no, u in te re su svih. [to se ti ~e vi {ka rad ni ka tu po sto je mo de li pre u zi ma wa qu di, re or ga ni za ci je i pre ba ci va we na dru ga rad na me sta. B. M.

U nedequ 10 kilometara pe{a~ewa Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we pre ko Pe t ro v a r a d in s ke tvr | a v e, Tran xa men ta do Rib waka i na zad do gra da. Sta za je du `i ne de set ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Ol ga Ma rin ~i}. Po la zak je u 9 sa ti is pred Za vo da za za {ti tu pri ro de u Rad ni~ koj uli ci. Sve de taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 064244-7232. A. L.

ja po zi va, ali su ovi si ste mat ski tret ma ni iz ve de ni ka ko bi se de lo va lo pre ven tiv no i spre ~i la po ten ci jal na opa snost od bo le sti ~i ji su pre no si o ci glo da ri. Ka ko ka `e, eki pe „Ci klo ni za ci je“ iz la ze na po ziv gra |a na ili pred sed ni ka skup {ti na sta na ra naj du `e u ro ku od 48 sa ti. Q. Na.

Re kon struk ci ja i do grad wa tog obje kat po ~e la je u sep tem bru pro {le go di ne. Iako je pr vo bit no na ja vqe no da }e ra do vi bi ti za vr {e ni kra jem ju la, hlad ni fe bru ar ski da ni us po ri li su grad wu, pa je rok po me ren za sre di nu ok to bra. Na sta ri obje kat, ~i ja je po vr {i na bi la 1.700 kva dra ta, do gra |e no je jo{ 2.500. Ra do vi, ko je iz svo jih pri ho da fi nan si ra Po {ta, ko {ta }e 365 mi li o na di na ra. N. R.

POT PI SAN SPO RA ZUM S KO MO ROM MUR SKE SU BO TE

Data {ansa privredi Spo ra zum o sa rad wi iz me |u pri vred nih ko mo ra No vog Sa da i Mur ske Su bo te do go vo ri li su ju ~e u Grad skoj ku }i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i we gov ko le ga na ~e lu Mur ske So bo te An ton [ti hec. Pot pi sni ci spo ra zu ma bi li su pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re gra da Dra gan Lu ka~ i di rek tor Po mur ske go spo dar ske zbor ni ce Ro bert Grah.Vu ~e vi} je is ta kao ka ko ve ru je da }e ovaj spo ra zum for ma li zo va ti po ve zi va we kom pa ni ja i ostva ri va we po slov nih po du hva ta iz me |u re gi o nal nih pri vred nih ko mo ra i kom pa ni ja dva gra da.

Na kon pot pi si va wa spo ra zu ma, gra do na ~el nik je pri mio u~e sni ke i or ga ni za to re ma ni fe sta ci je „Da ni Mur ske So bo te u No vom Sa du”. Gra do na ~el nik Mur ske So bo te slo `io se da do bra sa rad wa ko j a je go di na ma ne g o va na u obla s ti kul tu re tre ba da se ostva ri i u pri vre di, i iz ra zio sprem nost da po de li svo ja is ku stva u obez be |i va wu fi nan sij skih sred s ta va od fon do va Evrop ske Uni je sa na {im Gra dom. Ma ni fe s ta ci ja „Da ni Mur ske So bo te u No vom Sa du” tra je do 30. sep tem bra. A. L.

RAD NI CI „DU NAV GRU PE AGRE GA TI” RAZ GO VA RA LI S VA SI NOM I GA LI ]EM

U utorak reka plovna? Ne za do voq ni rad ni ci „Du nav gru pe agre ga ti”, ko ji su zbog ne is pla }e nih za ra da blo ki ra li Du nav ve} pe ti dan, ju ~e su raz go va ra li s po kra jin skim se kre ta rom za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro sla vom Va si nom te po mo} ni kom mi ni stra sa o bra }a ja za du `e nim za plov ni sa o bra }aj Pa vle tom Ga li }em. – Ima li smo do bar i kon struk ti van raz go vor – re kao je pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}. – Po na ja vi go spo di na Va si na, od re |e ne upla te bi tre ba lo da do bi je mo po ~et kom ne de qe. Od wi ho ve vi si ne za vi si i da li }e mo na sta vi ti blo ka du. Za do voq ni smo {to nas ni ko od wih ne osu |u je te shva ta ju na {u si tu a ci ju. Za sa da, Du na vom mo gu da plo ve sa mo put ni~ ki bro do vi, {to je i po tvr |e no kroz raz go vor

{traj ka ~a i po mo} ni ka mi ni stra Ga li }a. Po Cvet ko vi }e vim na ja va ma, su tra bi tre ba lo da se odr `i jo{ je dan sa sta nak, na ko jem }e, osim Va si na, u~e stvo va ti i vla snik fir me Du {an Bo ro vi ca.

Vu ~e vi} po dr ào rad ni ke Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi}, po sa op {te wu iz we go vog ka bi ne ta podrào je {trajka~e i najavio da }e upu ti ti otvo re no pi smo vla sni ku pred u ze }a u ko jem }e zah te va ti da iz ne se pred log za re {a va we ne po voq ne si tu a ci je ko ja ugro à va eg zi sten ci ju za po sle nih i wi ho vih po ro di ca.

UPO ZO RE WE IPAK DA JE RE ZUL TA TE

Toplani jedanaest du`nika mawe U „No v o s ad s koj to p la n i” ka `u da se na la ze u iz u zet no te {koj fi nan sij skoj si tu a ci ji usled ne na pla }e nih du go va wa za gre ja we i to plu po tro {nu vo du, zbog ~e ga je ne iz ve stan po ~e tak grej ne se zo ne. To pla na po tra `u je ukup no, u ce lom gra du, ne {to vi {e od 2,3 mi li jar de di na ra i to ne {to vi {e od 1,5 mi li jar di od stam be nih i ne {to pre ko 822 mi li o na di na ra od po slov nih po tro {a ~a.

Ka da su ra ni je ovog me se ca upo zo ra va li na istu stvar iz „To pla ne” su po sla li i spi sak od 59 zgra da ko je se na la ze na pri vre me noj is po ru ci to plot ne ener g i j e i gra | e v in s kom gre ja wu za ko je su ka za li da im ne }e bi ti ukqu ~e no gre ja we uko li ko ne iz mi re du go va wa. Taj spi sak se sa da sma wio za 11 obje k a t a (de s et in v e s ti tora i jed na skup {ti na sta nara), pa je sa mim tim i dug uma wen. B. M.

OD PO NE DEQ KA MA NI FE STA CI JA „SUN ^A NA JE SEN @I VO TA”

I starost i aktivnost Ma ni fe sta ci ja „Sun ~a na je sen ì vo ta” ko ja se odr à va tra di ci o nal no sva ke go di ne u ok to bru, a ob u hva ta raz ne ra di o ni ce i pro gra me za ko ri sni ke Ge ron to lo {kog cen tra, po ~e }e u po ne de qak, 1. ok to bra na Me |u na rod ni dan sta rih. - U po ne de qak od 11 do 13 ~a so va na Tr gu slo bo de bi }e odr àn pr vi u ni zu od 95 pro gra ma, “Otvo re na vra ta”, gde }e mo afir mi sa ti sta rost, me |u ge ne ra cij sku so li dar nost i pre sve ga ak tiv no sta re we - re kla je ko or -

Ra do vi na iz grad wi Re gi o- nal nog po {tan sko-lo gi sti~ kog cen tra (Glav ni po {tan ski cen tar) te ku po pla nu, a iz Po {te su nam po tvr di li da }e otva ra we bi ti 12. ok to bra. U ovaj Cen tar sti za }e po {iq ke iz ce le Voj vo di ne. Sa vre me na teh no lo gi ja, ko jom }e bi ti opre mqen, omo gu }i }e br zu auto mat sku pre ra du po {i qa ka, sma wi }e tro {ko ve uslu ge, po ve }a ti kon ku rent nost i kva li tet uslu ge, a uslo vi ra da bi }e sa vre me ni ji.

di na tor ka ma ni fe sta ci je Ve sna Ma ti}. -Istog da na u 18 ~a so va u re sto ra nu “Oaza” bi }e odr à no sve ~a no otva ra we ma ni fe sta ci je. Ma ni fe sta ci ji smo da li mo to “Ni je va `no ko li ko ima mo go di na, ve} ka ko ih pro vo di mo”. Ci qe vi “Sun ~a ne je sen ì vo ta” su afir ma ci ja sta ro sti i sta re wa, ak ti vi ra we i ohra bri va we sta ri jih da da ju zna ~a jan do pri nos svom ì vo tu i we go vom kva li te tu, kao i po zi va we oso ba ko je }e tek po sta ti sta re da pre po zna ju pro ble me ko ji wih

mo gu da su sret nu u bu du} no sti, ali i da da ju po dr {ku sta ri jim oso ba ma. - To kom ma ni fe sta ci je }e mo ima ti broj ne go ste kao {to je {ko la “Mi lan Pe tro vi}”, me {o vi ti in klu ziv ni hor “Ison”, mu zi~ ka {ko la “Isi dor Ba ji}”, ali i ra zna tak mi ~e wa i iz lo `be- re kla je or ga ni za tor ka kul tur no-za bav nih ak tiv no sti Qu bi ca Uba vi}. Po kro vi teq ma ni fe sta ci je je Grad No vi Sad, iz ~i jeg bu xe ta je za ovu pri li ku iz dvo je no 800.000 di na ra. A. Va.

[traj ka ~i }e u po ne de qak upu ti ti i do pis pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u, od ko ga se ta ko |e o~e ku je da se ukqu ~i u raz go vo re i da se ko na~ no po stig ne re {e we. Ne za do voq ni rad ni ci su, osim Du na va ne da le ko od mon ta `no-de mon ta `nog mo sta, blo ki ra li i ulaz u Lu ku te Ka nal Du nav–Ti sa–Du nav. Va sin je za „No vo sad sku te le vi zi ju” iz ja vio da Po kra ji na ne ma na ~i na da po mog ne re {a va we na go mi la nih pro ble ma u pred u ze }u „Du nav gru pa agre ga ti“ bu du }i da je ta fir ma u pri vat nom vla sni {tvu, kao i da ne ma po tra `i va wa od po kra jin skih in sti tu ci ja. Me |u tim, on je na po me nu da po sto je du go va wa re pu bli~ kih in sti tu ci ja, ~i jom bi na pla tom bio re {en ve li ki deo po tra `i va wa rad ni ka. A. L.

Bez vode tri ulice Zbog ra do va na vo do vod noj mre ì vo de ne }e bi ti od 7 do 17 ~a so va u Uli ci La ze Nan ~i }a , od Uli ce Bra }e Kr kqu{ do Bu le va ra Evro pe, u Uli ci Bra }e Kr kqu{ od bro ja 1 do 11 i u Uli ci Ru |e ra Bo {ko vi }a. Iz JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” na po mi wu da uko li ko bu de po treb no, blo ka da vo do vod ne mre è se mo è pro {i ri ti i na okol ne uli ce. A. L.

dnevnik

subota29.septembar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

Osnov na {ko la „Sveti Sava”, Rumenka

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „Qudovit [tur”, Kisa~

U ponedeqak: O[ „Nikola Tesla”, Novi Sad i O[ „Aleksa [anti}”, Stepanovi}evo

vOJvOdinA

dnevnik НА ДАНАШЊОЈ СВЕЧАНОСТИ КОД ЖАБЉА

Пет де це ни ја спо ме ни ка Ша ја ка шком од ре ду

ЖА БАЉ: На потезу Црна ћуприја у жабаљском атару, непосредно уз пут Нови Сад – Зрењанин, надомак моста на Тиси данас ће пригодним програмом бити обележено пет деценија постављања споменика по свећеног Шајкашком партизанском одреду, рад познатог вајара Јована Солдатовића. Данас се овај споменик налази у окружју уређених травнатих терена Голф клуба „Центар“. Програм који почиње у 17 часова организује новосадска Галерија

Бел арт , а домаћин је Голф. У програму крај споменика учествују глумица Ми ра Ба њац, историчар уметности Бе ла Ду ран ци и ликовни критичар Са ва Сте па нов, Ве сна Ла ти но вић, директорка Галерије Бел арт која ће том приликом представити иницијативу за рестаурацију три монументалне скулптуре Јована Солдатовића, као и Са ша Јо кић, директор Голф клуба „Центар“. Манифестацију ће отворити Сла ви ша Гру јић, секретар за културу и јавно информисање у Влади Војводине.

subota29.septembar2012.

ОТЕЖАНО ПОСЛОВАЊЕ У КИКИНДСКОМ „АУТОПРЕВОЗУ”

При ва ти за ци ја, али не на ште ту за по сле них КИ КИН ДА: Јавно предузеће „Аутопревоз” пословну 2011. годину завршило је у билансу успеха са нето губитком од 3,8 милиона динара. Овај дуг је у билансу стања покривен на терет ревалоризационих резерви. Како истиче директор „Аутопревоза” Ми ћо Сто ја но вић претходна година и првих шест месеци ове године веома су тешки за пословање. Највећи терет јесу кредити подигнути ради куповине осам нових аутобуса за шта се на годишњем нивоу издваја 36 милиона динара, а отплата траје 10 година. Више пута је као једно од решења за тешку ситуацију помињана и приватизација: - Договори са локалном самоуправом о начину и моделу приватизације тек предстоје, али је заједнички став да фирма не може бити приватизована уколико ће бити оштећени запослени, грађани који користе наше услуге, као и сама општина. Расправа о моделу приватизације очекујем да буде интезивнија крајем ове и почетком 2013. године. Од 1. септембра месечни приход “Аутопревоза” умањен је за пола милиона динара јер су запослени у фирми “Метанол” на принудном одмору те је привремено

раскинут уговор о превозу радника. И поред потешкоћа, кикиндско превозничко предузеће, заједно са локалном самоуправом, и ове школске године омогућило је бесплатан превоз ђацима који из села похађају градске средње школе, а плаћен је и превоз средњошколцима који из Кикинде похађају средње школе у другим градовима и општинама. -Бесплатан превоз ђака какав је сада функционисаће до Нове године. У 2013. години, у договору са оснивачем, планирамо измене о којима ће сви бити обавештени на време. Са села у град превозимо близу 700 средњошколца док је 230 средњошколаца који из Кикинде путују у друге градове. Половином октобра поново ће саобраћати и школски аутобус који превози основце нижих разреда из удаљенијих делова града до школа. У овој години цене аутобуских карата увећане су једном 4,7 одсто и према речима нашег саговорника, за сада се неће мењати. Уколико током јесени или зиме дође до корекције цене оно неће бити у већем проценА. Ђуран ту.

ФАБРИКА „РА ДИЈАТОР” ОБНОВИЛА ПРОИЗВОДЊУ ПОСЛЕ ПОЖАРА

Пу ном па ром у но ве по сло ве

У ЦРКВИ СВЕТИХ АРХАНГЕЛА МИХАЈЛА И ГАВРИЛА

Све ча но обе ле жен Кр стов дан

ПРИ ВИ НА ГЛА ВА: Свету литургију у манастиру светих архангела Михајла и Гаврила у Привиној глави служио је на Крстовдан старешина манастира архимандрит Га ври ло у саслужењу проте ставрофора Ђор ђа Хаxиволаревића и проте Ла за ра Ша по ње са монаштвом. После свечане литургије, испред Саборне цркве кренула је литија са преко 700 верника и грађана, према цркви на брду „Возвижденија часног крста„. Уз 103 степенице носиоци часног крста, свештенство и монаштво са верницима стигли су до истоимене цркве. У цркви је свештенство одржало молитвени део литургије, а потом је у цркви целиван крст. У повратку вернике је испред продавнице црквених реликвија, књига и осталог сачекао игуман Гаврило са свештенством. Освећена је изворска вода лековита за тело и очи и препоручено је верницима да је понесу кући. Потом се за трпезом љубави по завршетку ручка Игуман Гаврило обратио верницима. У свом обраћању упознао је вернике о значају Крстовдана за правоД. Савичин славни народ.

И НОВА ВЛАСТ ПИШЕ МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ

Бе чеј ци тра же да им вра те суд

БЕ ЧЕЈ: Од како је спороведена последња реформа парвосуђа у Србији 2009. године, Бечејци шаљу вапаје на све стране да им се врати надлежност Општинског суда или омогући оснивање Основног суда у Бечеју. То је радила претходна власт половином прошле године, то ради и актуелна. Не без разлога. - Анализом безбедоносне превенције од стране Општинског савета за безбедност, чињенице казују да је, после поменуте реформе правосуђа, у бечејској општини повећана стопа криминалитета за 23 процента, пише у препоруци актуелног Општинског већа у Бечеју Министарству правде Републике Србије. Дода ли се томе да је Бечеј вишенационална средина са два језика, српски и мађарски, у службеној употреби, те да су у ранијем Општинском суду Бечеј, који има традицију дужу од једног века, обезбеђивани судски тумачи. То је Основном суду у Новом Саду, коме су припојене судске над-

лежности за бечејску општину, велики проблем и рочишта се одлажу у недоглед. Уз то, грађани бечејске општине су приморани да за прибављање основне документације путују у Нови Сад и излажу се додатним трошковима и губљењу времена. А у центру града је још 1906. године изграђена спратна зграда за потребе бечејског суда површине 880 квадратних метара. Средствима Министарства правде, три године после обележавања стотог рођендана и у години када је спроведена поменута реформа судства, изграђен је анекс зграде с нових 220 квадратних метара корисног простора. Створени су више него оптимални услови за рад, пошто у садашњој згради бечејског суда постоји девет пространих судница, по себни кабинети за судије, грунтовнице, писарнице, просторија за смештај притвореника, санитарни чворови, чајна кухиња, огроман простор за архиву... В. Јанков

От прем ни не за ви шак сто ма то ло га?

ПАН ЧЕ ВО: Дом здравља у Панчеву има проблем са исплатама за 55 запослених на стоматологији. Републички фонд обезбеђује новац за 69 запослених, а у граду их је на платном списку 129, па за њих 55 морају сами да се сналазе и финансирају из сопствених прихода. Због тога плате прекобројнима касне, а питање је и до када ће Градска власт моћи да им помаже и надоканђује новачани износ који не покрива Републички фонд, иако по стоји оправдана потреба за толиким бројем запослених.

Директор дома здравља др Ову ка подсећа да је Градска власт успела почетком августа да запо сленима исплати зао стале плате, да су сада кашњења у исплати до седам дана и да су права запослених ипак испоштована. Градски већник за здравство др Ду шан Ма лић се боји да се ова ситуација неће тако лако решити. Постоје предлози по којима би стоматолазима биле понуђене стимулативне отпремнине при чему би се на стоматолошком одељењу број запослених бар мало смањио. З. Дг.

ЗРЕ ЊА НИН: После пет недеља паузе, због пожара који је 12. августа избио у погонима зрењанинског “Радијатора”, производња у овој фабрици је настављена. У пожару који је избио у топионици није било људских жртава, али је зато причињена већа материјална штета јер је течни метал пробио пећи и ширећи се по погону палио све око себе. Ватрена стихија захватила је машине за производњу, електричне и хидрауличне инсталације, као и део кровне конструкције. - У пожару су нам страдале пресе на калупарској линији, а била је оштећена и сабирна пећ – рекао је генерални директор овдашње ливнице за израду одливака каминског, каналског и шахтовског програма Не дељ ко Гру бе ша, уз напомену да

Недељко Грубеша каже да већински власници “Радијатора” желе да достигну ниво производње од близу 40.000 тона одликавака годишње. Ти планови би, аутоматски, довели и до повећања броја запослених па би у неком наредном периоду зрењанинска фабрика упошљавала између 700 и 750 радника. су у овој фабрици, уз отклањање последица прошломе сечног пожара, радили и на монтирању нове производне линије. Због тога нико од стално запослених радника није упућен на принудни одмор, мада су главни погони стајали. - Средином августа кућама смо послали само људе ангажоване на привременим пословима. Сада ћемо их позвати назад, а ангажоваћемо још најмање двадесет радника да кроз четворобригадни систем, радећи суботом и недељом, надокнадимо

пропуштено и испоштујемо обавезе према купцима – казао је Грубеша. Већински власник акционарског друштва “Радијатор” јесте конзорцијум хрватских фирми који је до контролног пакета дошао у поступку приватизације. Зрењанинска ливница је извозно орјентисана и највећи део производа пласира се ван граница и то на тржиште Европске уније. Пласман јој је омогућен, између осталог, и због тога што поседује све неопходне атесте и сертификате. Са близу 500 запослених “Радијатор” је лане произвео 18.500 тона одливака,

што је приближно учинку ове фабрике из најбољих времена, када је упошљавала око 2.000 радника. - Ситуација на тржишту условила је промену асортимана тако да радијаторски чланци сада чине тек један проценат наше производње. Али, на линији саграђеној за радијаторе не постижемо оптималан учинак јер имамо пуно шкарта. Због тога и улажемо у нову линију коју планирамо да пустимо у рад почетком наредне године. Инвестиција која подразумева додатни капацитет од приближно 20.000 тона одливака годишње, коштаће десет милиона евра. Овде ћемо преселити већи део производње из Хрватске, па рачунамо да нећемо имати проблема са пласманом – истакао је директор “Радијатора” и напоменуо да се убудуће, са две производне линије, никада више неће догодити да због некакве хаварије фабрика буде потпуно избачена из строја. Ж. Балабан

НЕНАД МЕЂЕДОВИЋ ИЗ ВРБАСА ДОБИТНИК ПРЕСТИЖНОГ ПРИЗНАЊА

Шљи во ви ца и ло за до не ле зла то

ВР БАС: Произвођач ракије из Врбаса Не над Ме ђе до вић недавно је понео Велику златну медаљу за шљивовицу на престижном Сајму шљива под покровитељством Министарства пољопривреде који се већ годинама одржава у Осечини. У конкуренцији 56 узорака ракија традиционално најбољих произвођача који воће добијају из најквалитетнијих шљивика, он је скренуо пажњу жирија својим производом из Војводине и заслужио ову престижну награду. На истом сајму овај Врбашанин добио је и златну медаљу за своју лозу, па су ове две медаље само наставак низа признања за породично газдинство Међедовића, које с посебном љубављу слободно време посвећује ракији и њеном справљању. - Комисију за доделу награде чине угледни професори и технолози, а предводи је доктор наука за јака алкохолна пића Ни но слав Ни ки -

ће вић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну. Доста данашњег знања дугујем управо њему јер сам био његов курсиста више месеци -каже Међедовић. На разним сајмовима овај произвођач из Врбаса је до сада добијао златне медаље за ракије од шљива, грожђа, јабуке, вишње, кајсије и дуње. Иако је по занимању инжињер електротехнике печењем ракије, првобитно из хобија, је почео да се бави пре двадесетак година. - Прво знање добио сам у својој породици која је годинама пекла ракију, а после сам се читајући разне технолошке приручнике и одлазећи на курсеве стално усавршавао. Ипак, уз знање, важна је и љубав и страст према послу, коју сам ја наследио од оца и оба ђеда који су, такође, пекли ракију истиче Међедовић. За добру ракију, према његовом основном рецепту, потребно је до-

Отво ре на ми ниби бли о те ка БЕ ЧЕЈ: Први пројекат Бечејског волонтерског сервиса „Учини боље уз мало воље“, који је део програма „Млади су закон“ и финансиран је са 78.000 динара од Министарства омладине и спорта, а спроведен уз подршку ресурс центра „Новосадски хуманитарни центар“, завршен је отварањем мини-библиотеке у Центру за децу и младе. У библиотеци се налазе књиге за (не)формално образовање с акцентом на уџбенике за факултете. Како је рекао координаторка пројекта Јо ван ка Рк ман, за сада В. Ј. имају стотињак књига.

Уво ди се ред у так си слу жбу ЗРЕ ЊА НИН: Комунална и саобраћајна полиција, као и надлежна инспекција, започели су координисану акцију уређења такси превоза у Зрењанину. Начелник Комуналне полиције Игор Ви ри је вић каже да је циљ акције да се уведе ред у систем такси услуга, напомињући да су стручне службе сачиниле елаборат и обележиле 16 локација у граду за такси стајалишта, са укупно 101 местом. - Поштујући законе и градске одлуке, сви такси превозници ће морати да поседују одобрење за обављање ове делатности, легитимацију за сваког возача, потврду о извршеном техничком прегледу на сваких шест месеци и такси налепницу за коришћење стајалишта коју је издало ЈКП “Пијаце и паркинзи” – казао је Виријевић и апеловао на возаче да не заузимају обележена такси места, пошто ће им возила бити Ж. Б. уклоњена “пауком”.

Злат на пла ке та ба њи „Ју на ко вић”

Монтажа новог погона

Хрвати хоће још да запошљавају

бро воће, добро припремљен ком, на време урађен посао, квалитетна апаратура и посуђе, тачан период за одлежавање и квалитетно формирање. - Свака операција је подједнако важна и ако се у овом ланцу било шта прескочи и не одради како треба, то ће се показати у квалитету ракије. Зато, уз помоћ супруге Сан дре која је технолог, сам надгледам сваки део посла, будем уз сваки казан који се пече, и стрпљиво пратим производњу. Ко мисли да на брзину спреми добру ракију, наложи јаку ватру и само чека, боље да не почиње овај посао - каже овај Врбашанин. Он истиче да све ракије које производи су потпуно природне. - Моје ракије немају никакве додатке, шећере, фарбе или селективне квасце. Нови трендови смањују и јачину ракије и нема више некадашњих јаких ракија. М. Кековић

АПА ТИН: У оквиру туристичке акције „САЦЕН препоручује најбоље у туризму Србије 2012“, коју традиционално организује Међународни центар за развој и унапређење туризма и угоститељства, САЦЕН интернатионал и Удружење угоститељско-туристичких по сленика из Ниша, бања „Јунаковић“ добитник је пре стижног признања „Златна плакета“ за одличне резултате у угоститељаско- туристичкој индустрији. Предајом признања најбољима промовисан је и специјализовани каталог „САЦЕН препоручује најбоље“. Ј. П.

По моћ за сиромашне

ПАН ЧЕ ВО: Почело је евидентирање социјално најугроженијих грађана за остваривање права на финансијску помоћ за плаћање комуналних услуга. Пријављивање ће трајати до 22. октобра, а спроводиће се у згради Центра за социјални рад у Улици Филипа Вишњића 16 у Панчеву, сваког радног дана од 15 до19 часова. Право на остварење бенефиција имају породице са најнижим примањима. Грађани који испуњавају услове, а нису у систему даљинског грејања, моћи ће да рачунају на помоћ при куповини огрева - рекла је Сне жа на Ра ко вић из градске управе. З. Дг.

subota29.septembar2012.

SVETSKI DAN SRCA

Zdrav stil ì vo ta ~u va ot ku ca je Bo le sti sr ca i {log su svet ski ubi ca broj je dan. Sva ke go di ne 17,5 mi li o na qu di u sve tu umre od tih bo le sti. Za blu da je da od tih bo le sti obo le va ju sa mo sta ri je oso be, mu {kar ci i bo ga ti slo je vi sta nov ni {tva. Bo le sti sr ca i krv nih su do va po ga |a ju è ne kao i mu {kar ce, ali je wi hov ri zik ozbiq no pot ce wen. Za pra vo, te bo le sti su ubi ca broj je dan me |u èn skom po pu la -

– Na ne ke fak to re ri zi ka ne mo è mo uti ca ti, na pri mer na sta rost ili bo le sti u po ro di ci, ali ve li ki je broj fak to ra ko je mo è mo eli mi ni sa ti ili dr à ti pod kon tr lom – ka è dr Sla vi ca Ra pa ji}. – Vi sok krv ni pri ti sak je je dan od vo de }ih fak to ra za na sta nak {lo ga i glav ni fak tor ri zi ka za pri bli `no po lo vi nu svih bo le sti sr ca. Vi sok ni vo ho le ste ro la u kr vi uzrok je

dRU[TvO

dnevnik

DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA PO^EO PREKATEGORIZACIJU

Ukla pa we u ame ri~ ke stan dar de Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva Re pu bli ke Sr bi je ju ~e je zva ni~ no za po ~eo pro ces pre ka te go ri za ci je Re pu bli ke Sr bi je po stan dar di ma FAA (va zdu ho plov nih vla sti Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va). Di r ek t o r at je us p o s ta v io ko mu ni ka ci ju i uspe {nu sa rad wu s va zdu ho plov nim vla sti ma Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va i me mo ran du mom o raz u me va wu zva ni~ no ini ci rao po stu pak pro v e r e ko j i tre b a da spro ve du va zdu ho plov ne vla sti SAD da bi Sr bi ja ko na~ no, po sle osam go di na, pre {la u ka te go ri ju je dan. Re pu bli ka Sr bi ja, od no sno Di rek to rat ci vil n og va z du h o p lov s tva kao we n a va z du h o p lov n a vlast, pri me wu je va zdu ho plov ne stan dar de i pro ce du re u pot pu nom

Be o grad ski aero drom

skla d u s FAA-stan d ar d i m a. Do b i j a w em ka t e g o r i j e je d an, sve avi o kom pa ni je re gi stro va ne u Sr bi ji mo }i }e, uko li ko

to `e le, da oba vqa ju va zdu {ni sa o bra }aj sa SAD. Sr bi ja je taj sta tus iz gu bi la 2004. go di ne na osno vu oce na

FAA zbog ne do sta ta ka u re gu la ti vi, or ga ni za ci ji va zdu ho plov nih vla sti i ta da {we ne us kla |e no sti srp skih va zdu ho plov nih stan dar da i pro ce du ra s ame ri~ kim. – Sa da, ka da je pro ces za po ~et, o~e ku je mo da u na red nih tri do {est me se ci ame ri~ ke va zdu ho plov ne vla sti do |u u Sr bi ju, uve re se u sprem nost na {eg va zdu ho plo vog tr `i {ta i vi sok ni vo si gur no sti i bez bed no sti ko ji ve} go di na ma una pre |u je mo, da bi Sr bi ja ko na~ no vra ti la pre sti `ni sta tus ka te go ri je je dan po va zdu ho plov nim stan dar di ma FAA i us po sta vi la di rekt nu ve zu s ame ri~ kim kon ti nen tom – re kla je za „Dnev nik” sa vet ni ca za od no se s me di ji ma Di rek to ra ta Ka ta ri na An dri}Mi lo sa vqe vi}. M. Bozokin

MINISTAR OBRADOVI] O IZMEWENOM ZAKONU O VISOKOM OBRAZOVAWU

Bo do vi po ste pe no ra stu, a ro ko vi se sma wu ju

Skrivene kalorije Da li zna te sa stav na mir ni ca ko je sva ko dnev no kon zu mi ra te? Po je di ne vr ste na mir ni ca mo gu sa dr à ti iz ne na |u ju }e vi sok ni vo {e }e ra, ma sti ili so li. Pre po ru ~e ne ko li ~i ne so li su ma we od pet gra ma dnev no, a ma sno }a ma we od 30 od sto ukup nog dnev nog ener get skog uno sa. Po èq no je dnev no une ti u or ga ni zam 400 do 500 gra ma vo }a i po vr }a. Raz mi sli te o ovo me: ve li ka por ci ja br ze hra ne mo è sa dr à ti i do 9.200 ka lo ri ja, a da bi se sa go re la ta ko li ~i na ener gi je po treb no je is tr ~a ti ceo ma ra ton! ci jom, iza zi va ju }i je dan od tri smrt na slu ~a ja è na, {to je oko je dan smrt ni slu ~aj u mi nu tu. Svet ski dan sr ca ove go di ne se obe le à va da nas, pod slo ga nom „Je dan svet, je dan dom, jed no sr ce„. Ove go di ne ak tiv no sti su usme re ne na pre ven ci ju bo le sti sr ca i krv nih su do va kod è na i de ce. Ciq je da se è ne upo zna ju sa svo jim kar di o va sku lar nim ri zi kom i da pre du zmu me re da za {ti te se be i svo ju po ro di cu. Na i me, pro ce wu je se da se go to vo 80 od sto pre vre me ne smrt no sti mo è spre ~i ti ne go va wem zdra vih sti lo va ì vot i re dov nim kon tro la ma zdra vqa. Tu va qa do da ti za nas zna ~a jan po da tak: Svet ska fe de ra ci ja za sr ce upo zo ra va na to da 82 od sto smrt nih is ho da od bo le sti sr ca i krv nih su do va i vi {e od 60 od sto op te re }e wa is he mij skom bo le {}u sr ca po ti ~e iz ni sko i sred we raz vi je nih ze ma qa.

tre }i ne svih bo le sti sr ca i {lo ga {i rom sve ta. Vi sok ni vo tri gli ce ri da, jo{ jed ne vr ste ma sno }a u kr vi, ta ko |e je po ve zan s na stan kom bo le sti sr ca. Kod di ja be ti ~a ra je dva pu ta ve }i ri zik za na sta nak bo le sti sr ca i {lo ga. Po zna ta, ali me |u qu di ma sla bo pri hva ta na ~i we ni ca je da pu {a ~i ima ju dvo stru ko ve }i ri zik u po re |e wu s ne pu {a ~i ma. Po vi {en in deks te le sne ma se, kao i od nos obi ma stru ka i obi ma ku ko va, ta ko |e je po ve zan s po vi {e nim ri zi kom. Ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost po ve }a va ri zik na stan ka bo le sti sr ca 150 po sto. Na ~in is hra ne ta ko |e uti ~e na ri zik od sr ~a nih bo le sti pa se ta ko sa ve tu je sma we we ko li ~i ne so li u je li ma, iz be ga va we ma sne hra ne, po ve }an unos vo }a i po vr }a. J. Barbuzan

Pri zna we Zo ra nu Ra do ma nu Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man pri su stvo vao je ju ~e sku pu ko ji su ove go di ne, po vo dom 28. sep tem bra, Me |u na rod nog da na pra va jav no sti da zna, or ga ni zo va li Kan ce la ri ja po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti, „Tran spa rent nost Sr bi ja„, Mi si ja OEBS-a u Sr bi ji i UNDP Sr bi ja – Raz voj ni pro gram Uje di we nih na ci ja Sr bi ja. Po kra jin ski se kre ta ri jat za fi nan si je je do bio Pri zna we za do pri nos afir mi sa wu pra va na slo bo dan pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja i tran spa rent nost u ra du. @i ri, ~i ji su ~la no vi do ma }i stru~ wa ci u obla sti pri stu pa in for ma ci ja ma i pred stav ni ci udru `e wa gra |a na, do de li li su pri zna wa or ga ni ma ko ji su se u pro te kloj go di ni po seb no is ta kli u afir mi sa wu tog osnov nog qud skog pra va i jed nog od fun da men tal nih prin ci pa do bre upra ve.

Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da }e usvo je ne iz me ne Za ko na o vi so kom obra zo va wu omo gu }i ti go to vo svim stu den ti ma pri rod nih na u ka da se {ko lu ju o tro {ku dr à ve, da }e se broj bo do va za upis po ve }a va ti, a is pit nih ro ko va }e bi ti ma we i da ne }e bi ti ot pu {ta wa u pro sve ti. On je re kao je da je iz me na ma Za ko na, ko je stu pa ju na sna gu do 1. ok to bra omo gu }e no da ve }i broj stu de na ta upi {e go di nu i da se {ko lu je o tro {ku dr à ve i po ja snio da je 48 osvo je nih bo do va osnov za ran gi ra we unu tar kvo te ko ju je dr à va od re di la, ali da na ne kim fa kul te ti ma ima stu de na ta ko ji i sa mak si mal nih 60 bo do va ne }e us pe ti da bu du „bu xet ski” stu den ti. Ran gi ra we i bu xet ski ili sa mo fi nan si ra ju }i sta tus za vi se od to ga ko ji je fa kul tet u pi ta wu, od bro ja bo do va, pro se ka oce na, ob ja snio je mi ni star i na veo da je iz me -

na ma Za ko na omo gu }e no Na ci o nal nom sa ve tu za vi so ko obra zo va we da do ne se na ci o nal ni okvir kva li fi ka ci ja, ko ji bi omo gu }io usa gla {a va we zva wa i ni voa obra zo va wa. Efi ka sni jem stu di ra wu tre ba lo bi da do pri ne se i ~i we ni ca da je sa da fa kul te ti ma da ta mo gu} nost da od re de broj is pit nih ro ko va za stu den te ko ji su od slu {a li sve pred me te. Ap sol ven ti ma je pro du è no pra vo na bu xet sko fi na si ra we za {est me se ci, pa }e tra ja ti ukup no go di nu da na, i to ako su od slu {a li sve pred me te i ostva ri li 48 bo do va iz pret hod nih go di na kao uslov za upis. Is ti ~u }i da bli zu 54 od sto stu de na ta dr àv nih vi so ko {kol skih in sti tu ci ja stu di ra o tro {ku dr à ve, Ob ra do vi} je re kao i da }e u na stu pa ju }oj {kol skoj go di ni, 2012/13, osta ti {est is pit nih ro ko va. Na red nih go di na broj bo do va za upis na red ne

go di ne stu di ja }e se po ve }a va ti, dok }e se broj is pit nih ro ko va sma wi va ti. Ta ko }e od {kol ske 2014/15. uslov za upis bi ti 60 ESP bo do va i ~e ti ri is pit na ro ka, ob ja snio je mi ni star i do dao da }e ta da pi ta we fi nan si ra wa naj ve ro vat ni je bi ti „pre ba ~e no” s Mi ni star stva na uni ver zi te te. Go vo re }i o re ba lan su bu xe ta, Ob ra do vi} je na veo da se od u sta lo od ide je uzi ma wa de la sop stev nih pri ho da fa kul te ta i wi ho vog sli va wa u dr `av nu ka su. Na ja vio je i da od ok to bra pro svet na in spek ci ja kre }e u kon tro lu is tu re nih ode qe wa fa kul te ta, u sa rad wi s Ko mi si jom za akre di ta ci ju i Na ci o nal nim sa ve tom za vi so ko obra zo va we. - Vla da je od lu~ na u na me ri da u pro sve ti ne bu de ot pu {ta wa - re kao je Ob ra do vi} i is ta kao da }e i oni ko ji su pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom pri ma ti pla tu, u skla du sa za ko nom.

ZA[TITA I BEZBEDNOST U^ENIKA I STUDENATA U SRBIJI

\a ci stra da ju zbog u{te da u pro sve ti Bez bed nost stu de na ta na fa kul te ti ma i u~e ni ka sred wih i osnov nih {ko la u Sr bi ji ni je na ni vou na ko jem bi tre ba lo da bu de, kon sta to va no je ju ~e na me |u na rod noj kon fe ren ci ji po sve }e noj toj te mi, odr `a noj na zre wa nin skom Teh ni~ kom fa kul te tu “Mi haj lo Pu pin”, u or ga ni za ci ji Aso ci ja ci je teh ni ke, in for ma ti ke i obra zo va wa Ju go i sto~ ne Evro pe, i uz po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce. O za {ti ti i bez bed no sti |a ka i stu de na ta, osim pred stav ni ka fa kul te ta i {ko la iz Sr bi je, go vo ri li su i go sti iz Bu gar ske, Ru mu ni je, Ma ke do ni je, Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re. Pred sed nik Aso ci ja ci je teh ni ke, in for ma ti ke i obra zo va wa Ju go i sto~ ne Evro pe Slo bo dan Po pov je pod se tio na to da je tvo udru `e we for mi ra no pre ~e ti ri

go di ne s ci qem da de fi ni {e i po ku {a da re {i od re |e ne pro ble me u obra zov nim usta no va ma. – Je dan od go ru }ih pro ble ma ko ji je uo~i la Aso ci ja ci ja je ste bez bed nost stu de na ta i u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la. ^e sto smo sve do ci vr {wa~ kog na si qa u {ko la ma, vi di mo da su po re me }e ni od no si iz me |u u~e ni ka i na stav ni ka, i to u oba sme ra, a ima mo ne ga tiv na is ku stva i na fa kul te ti ma. Ta ko se do go di lo da se na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu iz li je ne ka he mi ka li ja ko ja je mo gla po tro va ti ve li ki broj stu de na ta. Da kle, bez bed nost ni je na onom ni vou na ko jem `e li mo da bu de – pri me tio je Po pov, i pod vu kao da bi {ko le tre ba lo za {ti ti ti i od po li ti~ kog uti ca ja i de lo va wa stra na ka. Ka da je re~ o aka dem skim usta no va ma, Po pov je na gla sio da stu den ti, osim {to stra da ju od he mi -

ka li ja, bu du i vi nov ni ci in ci de na ta iza zva nih u slu ~a je vi ma ka da se za gla ve lif to vi u zgra da ma. Ta ko |e, Po pov je na po me nuo da je na fa kul te ti ma pri sut na i dro ga, {to je jav na taj na, a o ~e mu se ma lo vo di ra ~u na. – Na ovaj na ~in – a ovo je jed na od pr vih kon fe ren ci ja ko ju or ga ni zu je mo – Aso ci ja ci ja pa li cr ve no sve tlo jer `e li mo da se {to vi {e qu di ukqu ~i u re {a va we na ve de nih pro ble ma – ka zao je Po pov. On je do dao da zbog ak tu el ne si tu a ci je u do ma }oj pro sve ti ni su ugro `e ni sa mo |a ci ve} i od re |e ni na stav ni pred me ti. Iz dvo jio je teh ni~ ko i in for ma ti~ ko obra zo va we. – Za {to we ga apo stro fi ram? Za to {to je sad ten den ci ja da se, ra di ne kih “u{te da”, ode qe wa s vi {e u~e ni ka ne de le u gru pe, {to je, uosta lom, pro pi sa no na stav nim pla nom i pro gra mom. Ti me do vo -

BRI GA ZA STA RE U KA WI [KOJ OP [TI NI: U Gerontolo{kom centru u Kawiì mali{ani iz Pred{kolske ustanove „Na{i biseri” prigodnim sve~ano{}u za {ti}enike najavili su akcije koje }e se narednih dana sprovesti povodom 1. oktobra, Svetskog dana starih. [ti}enicima Gerontolo{kog centra uru~eni su skromni pokloni lokalne samouprave, a najavqeno je da }e paketi najstarijim sugra|anima biti podeqeni u Velebitu, Kawiì, Horgo{u, Malim Pijacama i Malom Pesku. Direktor Gerontolo{kog centra Vladimir Haj- Pro gram ma li {a na „Na {ih bi se ra” za {ti }e ni ke der isti~e da se ove godine Ge ron to lo {kog cen tra u Ka wi ì ukqu~ila i lokalna samouprava, {to je i te ustanova, osim zbriwavawa starih u ustanokako zna~ajno jer je gotovo ~etvrtina ìteqa vi, angaùje i na programima vaninstituciostarija od 65 godina. On napomiwe da se ova nalne za{tite. M. Mitrovi}

di mo u pi ta we bez bed nost |a ka jer oni ra de s ala ti ma ko ji mo gu ugro zi ti wih ili qu de u wi ho voj oko li ni – na veo je Po pov, i pod se tio na to da je plan i pro gram ja san i da se po we mu ode qe we de li na dve gru pe ~im bro ji vi {e od 20 |a ka. Ali, po re ~i ma pred sed ni ka Aso ci ja ci je, to se ne gde ne po {tu je, {to po ne kad do vo di i do tra gi~ nih po sle di ca. – Vr lo ne ga tiv no is ku stvo ima li smo u osnov noj {ko li u Sr bo bra nu. Zbog ta kve gu `ve u ode qe wu do go di lo se da pad ne sto ko ji je imao ste gu. Ta ste ga je za tim pa la na gla vu u~e ni ka, ko ji se u tom tre nut ku sa gnuo, i na li cu me sta je ostao mr tav. Ima mo i slu ~a je ve de ce ko ja su osta la bez pr sta, bez oka, ili su se po se kla. To ni je ma sov na po ja va, ali je do voq no ne ko li ko ta kvih slu ~a je va da se po tru di mo da do to ga vi {e ne do |e – za kqu ~io je Po pov. @. Balaban

Po sao za su pru gu stra da log pi lo ta So li da ri {u }i }e s po ro di com tra gi~ no na stra da log ma jo ra Voj ske Re pu bli ke Sr bi je Go ra na Sa vi }a, Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva Re pu bli ke Sr bi je po mo }i }e po ro di ci i u stal ni rad ni od nos }e pri mi ti Go ra no vu su pru gu Gor da nu Sa vi}, ko ja ne ma stal no za po sle we. Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva na taj na ~in }e omo gu }i ti da de ca i su pru ga po koj nog ma jo ra Go ra na Sa vi }a ima ju re do van iz vor pri ho da i u~i ni ti im `i vot bar ma lo lak {im u ovim iz u zet no te {kim tre nu ci ma, ka da su osta li bez stu ba po ro di ce, sa op {te no je ju ~e „Dnev ni ku” u Di rek to ra tu. M. B.

crna hronika

dnevnik

Sa {a J. (39) iz Sremske Kamenice osu|en je na 20 godina zatvora zbog ubistva biv{e supruge, saop{tio je Apelacioni sud u Novom Sadu. Time je za godinu dana smawena kazna Vi{eg suda koji ga je ranije osudio na 21 godinu zatvora. Pre ne{to vi{e od godinu i po Sa{a J. s pet hitaca iz pi{toqa ubio biv{u `enu Jasnu K. (45) na novosadskom Novom nasequ, a zatim vozom pobegao u Ma|arsku. Nakon {to je dva dana proveo u jednom hotelu u Budimpe{ti, on se predao tamo{woj policiji, posle ~ega je izru~en na{oj zemqi. Ubistvo Jasne K. prijavila je wena majka, koja je u stanu na{la izre{etano telo na krevetu, pored kojeg je zatekla i ~etvorogodi{wu }erku ubijene `ene.

Sa{a J. je na saslu{awu u novosadskom Vi{em sudu priznao da je ubio svoju neven~anu

suprugu, ali je rekao da ne zna za{to je to uradio, kao i da se se}e da je te ve~eri konzumirao dosta alkohola. E. D.

Ka mion usmr tio tro je rad ni ka U nesre}i koja se u ~etvrtak uve~e dogodila na lokalnom nekategorisanom putu Rudno–Bzovik `ivot su izgubili Radivoje D. (65) iz Vrawa, Aleksandar B. (55) iz Kru{evca i Dobrila K. (56) iz Aleksinca, dok su jo{ tri osobe povre|ene, saop{tila je Policijska uprava Kraqevo. – Nesre}a se dogodila kada je bez nadzora voza~a teretno motorno vozilo marke FAP, ra{~anskih registarskih oznaka i vlasni{tvo PPP „Seme Golija„ Ra{ka, krenulo unazad i udarilo u radnike koji su u tom trenutku bili iza vozila – rekla je portparolka kraqeva~ke policije Kri sti na Ni ko li}. Zbog nesre}e su li{eni slobode i zadr`ani do 48 sati voza~ Go ran P. (38) iz Ra{ke zbog sumwe da je izvr{io te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja i poslodavac kod kog su radnici obavqali radove Va so A. (51) iz Ra{ke, koji je osumwi~en da je izvr{io

Ka mion bez re gi stra ci je? Inspekcija rada pokrenula je inspekcijski nadozor zbog kolektivne povrede na radu u kojoj su u mestu Bzovik kod Kraqeva stradale tri osobe, a jo{ tri povre|ene, saop{tilo je ju~e Ministrstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike. Nakon obavqenog razgovora s direktorom firme „Seme Golija” d.o.o. Ra{ka, koja je angaòvala stradale radnike, utvr|eno je da nastradali nisu imali dokaz o radnom angaòvawu, a tako|e na uvid nije pruèn dokaz da je kamion imao vaè}u registraciju, kao ni dokaz o tehni~koj ispravnosti.

Po dig nu ta op tu `ni ca za „Kon trast”

`nih u Vatrogasno-spasila~koj jedinici „Novi Sad„ u vezi s postupawem vatrogasaca tokom po`ara u diskoteci „Kontrast”. Prijava je podneta jer su vatro-

[TE TA OD [UM SKIH PO @A RA 50 MI LI O NA EVRA

Po treb no jo{ 500 va tro ga sa ca

Na~elnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Pre drag Ma ri} ukazao je na potrebu osnivawa posebnog fonda i neophodnost zapo{qavawa najmawe 500 vatrogasacaspasilaca. On je u izjavi za Tanjug precizirao da bi taj fond u iznosu od oko milijardu dinara bio u funkciji nabavke nove opreme. Po wegovim re~ima, Sektoru trebaju i nova vatrogasna vozila, sistem za za{titu od buji~nih poplava, kao i uniforme za civilnu za{titu, naglasiv{i da je krajwe vreme da se u Srbiji napusti politika „samo naknade {tete, bez ulagawa u preventivnu za{titu”. – Taj predlog bi morao da se uvrsti u buxet za narednu godinu. Ube|en sam u to da }e ova slu`ba i sve ostale – MUP i Ministarstvo odbrane – u toku naredne godine dati mnogo ve}u sigurnost gra|anima Srbije – rekao je Mari}. On je ukazao na to da zemqe EU u proseku izdvajaju desetostruko vi{e za potrebe tih slu`bi i da se i kod nas mora prona}i na~in da se obezbedi dodatni novac za unapre|ewe spasila~kih slu`bi. Po wegovim re~ima, u toku su dogovori po pitawu predloga buxe-

ta i o~ekuje da }e to biti i preto~eno kroz predlog zakona o buxetu i odgovoraju}e odluke Vlade Srbije. Govore}i o potrebi da se broj vatrogasaca-spasilaca pove}a za najmawe 500, Mari} kaè da }e za to biti potrebno oko pet miliona evra. On je podsetio na to da vatrogasaca-spasilaca ima malo u Srbiji – svega 3.000, da oni daju maksimum, i to u „uslovima bez velike tehni~ke podr{ke, {to zna~i da je su vatrogasna vozila starija od 25 godina”. – Tre}a i najva`nija stvar i zakqu~ak sednice Republi~kog {taba za vanredne situacije je da Srbija zapravo uop{te nije iskoristila svoje resusre za ga{we poàra iz vazduha. Dakle, potrebno je {est miliona evra da Srbija dobije 14 helikoptera za ga{ewe poàra iz vazduha – rekao je Mari}, saop{tiv{i da je ove godine samo {teta od {umskih poàra iznosila oko 50 miliona evra. – Samo na Tari je izgorelo oko 2.170 hektara borove {ume, a u celoj Srbiji je izgorelo vi{e od 20.000 hektara i {teta samo u julu i avgustu je oko 20 miliona evra.

NO VO BE ^E JAC PRI VE DEN ZBOG ILE GA LA CA

Kri jum ~a rio Azij ce

Suboti~ka policija li{ila je slobode i privela istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici Slav ka N. (35) iz Novog Be~eja, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi.

Kako je saop{tila suboti~ka policija, u vozilu kojim je upravqao Slavko N. policijski slu`benici su zatekli dva dr`avqanina Pakistana i po jednog iz Avganistana, Mijanmara, Banglade{a i Indije. (Ta njug)

gasci, po podacima iz istrage, 1. aprila u „Kontrastu” prvo gasili po`ar umesto da, po pravilima, najpre spasu one koje je zarobila vatra.

te{ko krivi~no delo protiv op{te sigurnosti, saop{tila je policija. U nesre}i te{ke telesne povrede je zadobila An ki ca S. (30) iz Vrawa, dok su lak{e povre|eni Rat ko R. (75) i Sil vi ja D. (37), oboje iz Surdulice. Kako se navodi u saop{tewu PU Kraqevo, Ankica S. je zadobila te{ke telesne povrede u vidu preloma kqu~ne kosti i nakon zbriwavawa u Domu zdravqa u Ra{ki preba~ena je u Zdravstveni centar u Novom Pazaru gde je zadr`ana na ortopedskom odeqewu radi daqeg le~ewa. Stradali i povre|eni radnici radili su kao nadni~ari u seoskom doma}instvu gde su obavqali poqoprivredne radove. Uvi|aj je obavio istra`ni sudija Osnovnog suda u Kraqevu, u prisustvu osnovnog javnog tu`ioca i pripadnika Saobra}ajne i Kriminalisti~ke policije. (Ta njug)

NO VI IN CI DENT TU\ MA NO VOG UNU KA

PO ^I WE PO STU PAK ZBOG TRA GI^ NOG PO @A RA

Vi{e javno tuìla{tvo u Novom Sadu podiglo je optu`nicu pred Vi{im sudom protiv ~etvorice osumwi~enih za tragediju u diskoteci „Kontrast”, koja se dogodila 1. aprila ove godine, kada je poginulo {estoro mladih qudi. Istraga je utvrdila da je uzrok poàra preoptere}ewe instalacija. Optu`nica ~etvoricu osumwi~enih tereti za te{ko delo protiv op{te sigurnosti i izazivawe op{te opasnosti, a optuèni su vlasnik objekta Alojz Ga ni}, zakupci Sla vi {a Sta ni {i} i De jan Rat ko vi} i elektri~ar Mi ro slav Pa pu ga. Pre dva dana, Vi{em javnom tuìla{tvu u Novom Sadu branioci optuènih su podneli krivi~nu prijavu protiv nadle-

TE [KA NE SRE ]A KOD KRA QE VA

APE LA CI O NI SUD PO TVR DIO RA NI JU PRE SU DU

Dva de set go di na za ubi stvo biv {e `e ne

subota29.septembar2012.

Prijave su podnete protiv {efa Dar ka Jo ci }a smene i komandira jedinice Go ra na Kr sti }a. Na~elnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Pre drag Ma ri} ranije je saop{tio da je uveren u to da su vatrogasci i spasioci iz Novog Sada dobro uradili posao prilikom ga{ewa po`ara u diskoteci „Kontrast”, i ukazao na to da su prijave protiv vatrogasaca poku{aj da se izbegne odgovornost u ovoj tragediji. U tragi~nom po`aru koji se u novosadskoj diskoteci dogodio pre pola godine nastradali su Marina Ani~i} (1987), Tamara Miladinovi} (1987), Milena Dalmacija (1986), Zoran Igwatovi} (1984), Marko Pavlovi} (1983) i Renato Vukovi} (1991). N. P.

Ba ti ne zbog ne pla }e nih ra ~u na? Igor Tu| man (26) zatra`io je u ~etvrtak oko pono}i lekar sku po mo} u be o grad skom Urgentnom centru. Ro|ak Frawe Tu|mana, koji je bio zajedno s Na ta {om Tu| man, tvrdio je da su ga tri sata ranije, u hotelu „Stari fijaker” u Novom Sadu, pretukli nepoznati mladi}i. Policija trenutno proverava navode Tu|mana koji ve} ne ko vre me pri vla ~i pa `wu doma}e javnosti. Pre nekoliko meseci u Novom Sadu je prijavqen wegov nestanak, a u posledwih nekoliko godina na sve na~ine poku{ava da se kao folk-zvezda probije u Srbiji. Igor Tu|man u srodstvu je s pre mi nu lim hr vat skim pred sednikom po o~evoj liniji, jer je Frawo bio ro|eni stric wegovog oca, ali kako je u jednoj od ranijih izjava istakao, nije ba{ u dobrim odnosima s ostatkom porodice Tu|man.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma do ko jih smo do {li, Igor Tu| man je prek si no} po ku {ao da ode ne pla tiv {i kom plet ne tro {ko ve bo rav ka u no vo sad skom ho te lu. Na vod no, on je u ho te lu bo ra vio oko se dam da na pre in ci den ta, a ka da je kre nuo sa svo jim stva ri ma ne pri ja viv {i se na re cep ci ji, vla snik ho te la ga je fi zi~ ki spre ~io da iza |e dok ne iz mi ri sve oba ve ze. Po svoj pri li ci, no vo sad ska po li ci ja }e ovim po vo dom pod ne ti pre kr {aj nu pri ja vu pro tiv ugo sti te qa s Pod ba re, a Tu| ma nu je osta vqe na mo gu} nost da pod ne se pri vat nu tu `bu ako mi sli da je o{te }en u ovom in ci den tu, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Zva ni~ no sa op {te we o do ga |a ju s vi {e de ta qa o~e ku je mo iz po li ci je. E. D.

TRI OSO BE UHAP [E NE ZBOG DRO GE

Tavan pun ma ri hu a ne Policija u Mokrinu zaplenila 60 kilograma marihuane i uhapsila Va sa J. (1960), Ne boj {a K. (1967) i \or |e B.(1982) zbog sumwe da su proizvodili i prodavali opojne droge. Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} precizirao je da su osumwi~eni du`e vreme u ataru „Kod velike Sabrine” uzgajali indijsku konopqu, su{ili je na tavanskoj prostoriji i pripremali

marihuanu za daqu prodaju na podru~ju Kikinde i Zrewanina. Pored ove trojice krivi~na prijava zbog istog dela podneta je i protiv A.S. (1983) iz Mokrina. – Osumwi~enima je izre~ena mera zadr`avawa do 48 sati, nakon ~ega }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu – rekao je ministar. N. P.

OD LO @E NO SU \E WE PE VA ^I CI SVE TLA NI RA @NA TO VI]

Oco ko qi} ni je do {ao zbog bo le sti Su|ewe biv{oj predsednici FK „Obi li}“ pe va ~i ci Sve tla ni Ra `na to vi} i wenom zetu fudbaleru Pre dr gu Oco ko qi }u , osumwi~enim za nasilni~ko pona{we 18. juna 2007. prema Alek san dru Ola re vi }u, direktoru FK „Mladi proleter„, prilikom rasprave o upra vqa~ kim pra vi ma nad tim klubom, ju~e je ponovo odlo`eno jer se Ocokoqi} zbog bo le sti ni je po ja vio pred Prvim osnovim sudom u Beogradu. Advokat odbrane Mi {a Pe trov ski je, pravdaju}i Ocokoqi }ev ne do la zak , do sta vio sudu medicinsku dokumentaci ju o we go vom le ~e wu i zdravstvenim tegobama. Postupaju}a sudija Da ni je la Ko{ je novi termin su|ewa zakazala za 28 novembar, kad bi trebalo da budu saslu{ana

dva svedoka kao i dvojica ve{taka, dok su ostali svedoci iskaze dala na po~etku su|ewa. Folk peva~icu su i ju~e ispred beogradske Palate pravde do~ekali fanovi, kojima je delila autograme i fotografisala se s wima. Na su|ewu krajem decembra pro{le godine, Ra`natovi}eva i Ocokoqi} su u potpunosti odbacili optu`be. Ovo je ~e tvr to uza stop no odlagawe su|ewa zbog bolesti ne kog od dvo je okri vqe nih. Odlagawa u januaru i martu bila su zbog bolesti Ocokoqi}a. Potom je odlo`eno su|ewe u junu jer zbog bolesti nije do{la Ra`natovi}eva, a pre ma le kar skom iz ve {ta ju, 2.juna je imala hirur{ku intervenciju . J. J.

NA HOR GO [U

Za ple we no 16 ki lo gra ma „skan ka” Policija je saop{tila da su pripadnici Grani~ne policije MUP-a i slu`benici carine na grani~nom prelazu Horgo{ u ~etvrtak uve~e, na izlazu iz na{e zemqe, prona{li i zaplenili oko 16 kilograma marihuane „skank”. Prilikom pregleda putni~kog vozila „seat kordoba”, Grani~na policija prona{la je 16,337 gra-

ma biqne materije zelene boje za koju se sumwa da je opojna droga „skank” koja je bila sakrivena u prostoru za rezervni to~ak. Vozilom je upravqao Krol M. A. (38), dr`avqanin Poqske, koji je li{en slobode i odre|eno mu je zadr`avawe, nakon ~ega }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden nadle`nom sudu u Subotici, navedeno je u saop{tewu. N. P.

TRA GE DI JA U KRA QE VU

Pe to go di {wak se uto pio u Ibru Par sati nakon {to je otac prijavio nestanak petogodi{weg sina u reci Ibar u Kraqevu, ronioci @andarmerije su ju~e u ve~erwim satima prona{li telo utopqenog de~aka desetak metara daqe od mesta na kojem je nestao. Prema re~ima Kri sti ne Ni ko li}, portparolke Policijske uprave u Kraqevu telo de~aka je

preba~eno u Zdravstveni centar „Studenica” na obdukciju, a uvi|aj na licu mesta je izvr{io istra`ni sudija Vi{eg suda u Kraqevu. U potrazi za de~akom bili su pripadnici Hitne pomo}i, policije i vatrogasno-spasila~ke ekipe, a nakon sat vremena neuspe{ne potrage anga`ovani su i ronioci. E. D.

subota29.septembar2012.

NA GO STO VA WU U LA ZA REV CU

In |ij ci se uzda ju u Mi li no vi }a Fud ba le ri In |i je na sta vqa ju se ri ju bez po ra za, pre gr mi li su go sto va wa u Kra qe vu, No vom Sa du i U`i cu, ~ak su su per li ga {a Slo bo du Po int iz ba ci li iz Ku pa, pa sa go sto va wa u La za rev cu o~e ku je

Pla sman u na red nu run du Ku pa ni je nam bio im pe ra tiv, pa smo ne ko li ko igra ~a ko ji ra ni je ni su bi li me |u star te ri ma po sla li na te ren. O~i gled no da je osve à va we ti ma po ne kad pre ko po treb no - re kao je po mo} ni tre ne In |i je Mi ro slasv Bla nu {a. Ze le no-be li su na po sled wih {est utak mi ca po sti gli ~e ti ri a pri mi li sa mo je dan gol, pa je o~i gled no od bra na bo qi deo ti ma? - Ta ko je iako smo upra vo na po zi ci ji {to pe ra oset no he ni ke pi ra ni Ni ko la Ko la rov i \or |e Kne è vi} su van stro ja, ê do mir Gol man In |i je Mi lo{ Mi li no vi} Tom ~i} je iz ve znog re da ma kar bod. Sva ka ko da im po red pre ko man do van u po sled wu li ni ju o~i gled no uz la zne for me i tra di - od bra ne, ali smo za hva qu ju }i po ci ja do brih iga ra i re zul ta ta pro - naj vi {e ~u de snim od bra na ma is tiv do ma }i na ide na ru ku pa op ti - ku snog Mi lo {a Mi li no vi }a pri mi zam u ta bo ru ze le no-be lih pro mi li sa mo je dan gol. Otu da op ti ve ja va na sva kom ko ra ku. mi zam pred go sto va we u La za rev - Sla bi ju par ti ju pru ì li smo cu, uko li ko osvo ji mo bod svi u pro tiv Ba na ta na do ma }em te re nu, klu bu bi }e mo pre za do voq ni - do ali smo za to u Uì cu od i gra li ve dao je Bla nu {a. o ma do bro i za slu è no po be di li. D. Vi }en ti}

SPORT ZVE ZDA NA „MA RA KA NI” UGO []U JE SME DE RE VO

^e ka ju }i go le a du Cr ve no- be li se na kon tri ve za na go sto va wa, i isto to li ko po be da, vr a}a ju na „Ma ra ka nu”, do ~e ku ju eki pu Sme de re va. - Tre ba da na sta vi mo us pe {an niz, svi o~e ku ju tri jumf i la ga nu

mu se ra di. Ali, ta te ma ne bi sa da bi la kon struk tiv na i pro duk tiv na. Po be de su pri o ri tet, opu {ta wa ne ma, ra di mo sa pu no en tu zi ja zma. Na dam se da }e na i }i duel u ko jem }e mo se de blo ki ra ti, na pu ni ti mre `u ri va la do vr ha, a do

PRO ME NE U PAN ^E VA^ KOM DI NA MU

Ste va no vi} tre ner, Osto ji} ko or di na tor ^el ni ci Di na ma iz Pan ~e va po sle spo ra zum nog ras ki da sa rad we sa tre ne rom Gra di mi rom Jo va no vi }em od mah su re a go va li i an ga `o va li is ku snog tre ne ra Mi ro qu ba Osto ji }a na me stu ko or di na to ra svih se lek ci ja u klu bu, a biv {em igra ~u Alek san dru Ste va no vi }u po ve ri li pr vu eki pu. - Br zo smo se do go vo ri li sa Osto ji }em i Ste va no vi }em ko ji }e svo jim is ku stvom i zna wem po mo }i da klub iza |e iz re zul tat ske kri ze. Ove se zo ne ciq nam je da sa ~u va mo sta tus srp sko li ga {a i ve ru jem da }e mo us pe ti i po red ~i we ni ce da smo

tre nut no na za ~e qu ta be le - ka `e di rek tor klu ba Mr |a. No vo an ga `o va ni tre ner Ste va no vi} do bro po zna je si tu a ci ju u klu bu. - Po sle sko ro go di nu da na od mo ra pri hva tio sam po ziv di rek to ra Mr |e da ra dim u svom klu bu. Po zna jem sve igra ~e i znam da oni po se du ju fud bal ski po ten ci jal i ve ru jem da }e mo za jed ni~ ki ostva ri ti re zul ta te ko ji se od nas o~e ku ju. Si tu a ci ja ni je la ka, une de qu do la zi nam ne u go dan Srem i u~i ni }e mo sve da ostva ri mo pr vu po be du ove je se ni. Ra ~u na mo i na po mo} na vi ja ~a - re kao je Ste va no vi} B. Stoj kov ski

dnevnik

Vra }a se u tim: Mi lo{ Di mi tri je vi} (le vo)

utak mi cu. Ali, ba{ ovaj duel bi }e ve o ma te `ak. Ra du je mo se po vrat ku na na{ sta dion, `e li mo da osta vi mo lep uti sak. Bez ob zi ra na ime ri va la uvek nas za ni ma ju tri bo da- is ta kao je tre ner Be o gra |a na Alek san dar Jan ko vi}. Zve zdi na igra pu na je osci la ci ja, for ma se mo ra {to pre po di }i. - U Kup utak mi ci u Ni {u pro ble mi fi zi~ ke pri ro de u dru gom po lu vre me nu do ne li su i tak ti~ ku kon fu zi ju. Zna mo ta~ no gde su pro ble mi, sve sni su i igra ~i o ~e -

ta da tre ba sa ku pqa ti bo do ve i ras po de li ti rav no mer no ener gi ju. O~i gled no da Zve zda ne ma sna ge da u pu nom rit mu od i gra 90 mi nu ta. Taj pro blem re {a va se i ro ta ci ja ma u ti mu. - Zdrav stve ni bil ten je do ne kle za do vo qa va ju }i. Van stro ja zbog po vre de je Mak si mo vi}, ro vit je Jo va no vi}, vra tio se Di mi tri je vi}, a osta le ozle de su sit ni je i sa ni ra ju se u ho du- is ta kao je Jan ko vi}. Z. Ran ge lov

JE LEN SU PER LI GA – 7. KO LO Da nas NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan (Are na sport 1, 14.00) U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk (16.00) IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad (16.00) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Do wi Srem (16.00) NI[: Rad ni~ ki - BSK Bor ~a (16.00) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Spar tak ZV (16.00) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sme de re vo (Pr va TV, 19.00)

Ne de qa BE O GRAD: Rad - Ja go di na

(Are na sport 1, 15.00)

1. Par ti zan

22:5

2. Rad

12:5

3. Cr ve na zve zda

11:5

4. Ja go di na

6:2

5. Voj vo di na

4:1

6. Do wi Srem

7:6

7. No vi Pa zar

9:6

8. Slo bo da Po int

8:13

9. Rad ni~ ki (N)

7:12

10. Ja vor

7:3

11. BSK

4:14

12. Spar tak ZV

7:10

13. Rad ni~ ki (K)

4:9

14. Sme de re vo

2:8

15. OFK Be o grad

4:9

16. Haj duk

3:9

U sle de }em ko lu (6/7. ok to bra) sa sta ju se: KU LA: Haj duk - Sme de re vo, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Cr ve na zve zda, NO VI SAD: Do wi Srem - Rad ni~ ki (N), BE O GRAD: BSK Bor ~a - Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int - Voj vo di na, JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar, BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad, BE O GRAD: Par ti zan - Ja vor.

Pre po na mu ~i Jan ko vi }a Bo lo vi u pre po ni mu ~e pr vo tim ca \e no ve Bo {ka Jan ko vi }a i zbog to ga je na po {te di. Srp ski in ter na ci o na lac ni je si gu ran da }e bi ti spre man za me~ pro tiv Udi ne zea. - U jed nom tre nut ku sam ose tio sna `an bol u le voj pre po ni, upla -

{io sam se u pr vi mah - re kao je Jan ko vi} i do dao da je pre gled mag net nom re zo nan com utvr dio da ne ma o{te }e wa i da bi opo ra vak, uz od go va ra ju }u pa u zu, mo gao da bu de re la tiv no brz. Idem na te ra pi je i tre ni ram ume re nim in ten zi te tom jer jo{ ose }am bol.

SPORT

dnevnik

subota29.septembar2012.

DANAS (14) DERBI 7. KOLA PRVENSTVA SRBIJE VOJVODINA-PARTIZAN

Vigwevi}: Navija~i, pomozite Fudbaleri Vojvodine i Partizana odigra}e danas na „Kara|or|u“ jubilarni, 150. me|usobni duel. Po nekom nepisanom pra vi lu, du e li ove dve ekipe u Novom Sadu donose neizvesne me~eve pred uglavnom punim tribinama, pa, ako je suditi po najavama, ni ovog puta pobednik ne moè da se nasluti. I Novosa|ani i Beogra|ani imaju adute, neka svoja „tajna“ oru`ja, vetar u le|a koji }e im uliti navija~i i isti ciq – da osvoje sva tri boda. îji su motivi ve}i, ~ija je èqa izraènija i, uostalom, ko je u ovom trenutku spremniji i boqi, pitawa su koja, ube|eni smo, intrigiraju qubiteqe fudbala i zbog ~ijeg odgovora }e na tribine stadiona u Novom Sadu do}i veliki broj gledalaca. - O~e ku jem pu ne tri bi ne, fe no me nal nu at mos fe ru, do bru igru i pobedu Vojvodine – re kao je tre ner No vo sa |a na Neboj{a Vigwevi}. – Prema pr va ku ima mo re spekt, ali isto tako posedujemo i kvalitet kako bismo ostvarili ciq i osvojili sva tri boda. Svesni smo da nam ne}e biti lako, a put do tri jum fa vo di nas kroz mak si mla nu kon cen tra ciju svih igra~a i izraèni timski napor i duh zajedni{tva. Partizan je ekipa koja igra druga~ije od ostalih rivala, èli da ostvari dominaciju u posedu lopte i ne brani se, pa }e to otvoriti prostor i nama da pokaèmo {ta umemo i koliko moèmo. Individualni kvalitet igra~a ne}e biti dovoqan da bismo stigli do pobede i na tome sam insistirao u razgovoru s igra~ima i na treninzima. Govore}i o igri rivala Vigwevi} je dodao: - Pre svega, brine me Sa{a Ili} i daqe najboqi igra~ crno-belih. On jednim potezom moè da prene ~itavu ekipu i nikada ne stoji, ve} non-stop radi tokom me~a. Uvek je on taj faktor koji pokre}e crno-bele i bi}e nam i te kako bitna koncentracija kako bismo ga

zaustavili. Druga stvar na koju }emo morati da obratimo posebnu pa`wu je brzina Parti za no vih na pa da ~a i za i sta nam ne}e biti lako. Ipak, optimista sam, verujem u kvali-

letanovi} i Kosovi} ne}e biti danas u kombinaciji za tim, a {to se Moreire ti~e, on ima po vre du ko ju vu ~e ve} du `e vreme. Uspeo je na{ medicinski tim da ga zale~i, ali se po-

prilika da igra~i pokaù ono {to ve`bamo i ~emu teìmo. Uz pomo} navija~a moèmo da uradimo jako puno i verujem da }e se upravo to u derbiju i pokazati.

Vermezovi}: Spremni smo za derbi U prvom velikom derbiju srpskog fudbala izme|u Vojvodine i Partizana, izme|u ostalog, posebna zanimqivost je da se sastaju najboqa odbrana i najboqi napad u ligi.

Utak mi ce iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na tra di ci o nal no su bor be ne, kva li tet ne i gle da ne

tet koji mi imamo i ube|en sam da mo`emo da se radujemo na kraju utakmice. Od ranije je povre|en Marko Poletanovi}, a posle utakmice Kupa pridru`io mu se i mladi Neboj{a Kosovi}, koji }e pauzirati nekoliko sedmica. Uz to, rovit je i Almami Moreira. - Ima mo od re |e nih zdrav stvenih problema – potvrdio je trener crveno-belih. – Po-

Poja~ane mere bezbednosti Po{to je FS Srbije procenio da je derbi izme|u Vojvodine i Partizana utakmica pove}anog rizika, za ovaj duel policija }e preduzeti sve zakonske mere. To zna~i da }e navija~i biti snimani pre, za vreme i posle susreta. Uz to, okupqawe pristalica dva kluba bi}e dozvoqeno jedino na prostoru neposredno oko stadiona „Kara|or|e“. Policija podse}a gledaoce da je zabraweno uno{ewe alkohola na stadion, a wegova prodaja i to~ewe bi}e zabraweni u ugostiteqskim objektima na rastojawu mawem od 1.000 metara od stadiona i to ~etiri sata pre i isto toliko posle derbija.

Tradicija uz crno-bele Vojvodina i Partizan do sada su odigrali 149 me|usobnih duela, a tradicija je na strani Beogra|ana. Crveno-beli su zabeleìli 37 pobeda, 32 utakmice zavr{ene su nere{enim rezultatom, dok je Partizan slavio u 80 me~eva. Gol razlika je 274:170 u korist tima iz Beograda. vreda zadwe loè vra}a i zaista ne znam ho}e li mo}i u derbiju da zaigra. Ra~unam na wegovo iskustvo i da }e zauzeti mesto u ekipi, iako sam svestan da nije lako igrati, posebno u ovakvim utakmicama, bez kvalitetnih treninga. @eleo je Vigwevi} da jo{ jednom potencira ono {to je za we ga pri o ri tet u der bi ju s Partizanom: - Prioritet nam je da se svi igra~i podrede kolektivu, jer je to put koji moè da nas dovede do ciqa. Na treninzima radimo na tome i insistiramo da igra ~itave ekipe izgleda boqe, a upravo je derbi prava

Na pa da~ Mi lan Bo jo vi}, strelac jedinog gola u utakmici s Dowim Sremom, ovako je razmi{qa pred 150. derbi s crno-belima: - Iako je Partizan veoma dobar tim, ne pla{imo ga se. Verujem u sebe i svoje drugove i u na{u sposbnost da slavimo u derbiju. O~ekujemo podr{ku s tribina i pozivam navija~e da u velikom broju budu uz nas. Trener Vigwevi} stalno nam skre}e pa`wu na to {to `eli da vidi od nas na terenu, uvodi neke nove stvari i ube|en sam da }emo sve vi{e delovati kao jak kolektiv - istakao je Bojovi}. A. Predojevi}

HAJDUK U U@ICU

Kuqani pri`eqkuju makar bod

La zar Ve se li no vi}, na pa da~ Haj du ka

Fudbaleri Hajduka gostuju u Uìcu. Kuqani su u Kupu pobedili, pa se name}e pitawe koliko }e taj trijumf zna~iti na samopouzdawu u susretu sa Slobodom. - Svakako da nam ta pobeda zna~i, ali za pravi povratak samopouzdawa treba nam uspeh u prvenstvu. Mi iz svake utakmice o~ekujemo neki bod, pa bi zato pozitivan rezultat za nas u Uìcu bio i nere{en ishod. Po treninzima vidim da su igra~i podigli atmosferu, slobodniji su, brì su, prosto re~eno igraju fudbal, ali sve to treba da se vidi i u utakmici sa Uì~anima - kaè {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}. Koliko }e oteàvaju}a okolnost za Kuqane biti ~iwenica da je Sloboda Point u minulom kolu izgubila od Partizana sa 5:0, da bi potom, kao doma}in, bila i eliminisana iz Kupa? Sigurno je da }e Ere èleti ba{ na Hajducima da vidaju rane. - Normalno, svako ima svoje ciqeve i motive, {to nije na{ problem. Na{ problem je na{a ekipa i na~in na koji mi igramo i kako }emo da se postavimo. Strateg Hajduka ima problema sa igra~kim kadarom. - Milutinovi}u je u susretu sa Crvenom zvezdom napukla kost u stopalu i on }e bar dve sedmice morati da pauzira, dok Bo{kovi} ima stoma~nih problema i na wih dvojicu ne mogu da ra~unam u Uìcu - saop{tio je Milanovi}. Hajduk }e susret sa Slobodom najverovatnije po~eti u ovom sastavu: Bra}, Cvetkovi}, Kova~evi} (Lali}), Bulatovi}, Crnoglavac, Obrovac, Adamovi}, Stojkovi}, Popovi}, ]ovin i Veselinovi}. \. Bojani}

- Raduje me me~ sa Vojvodinom. Ovakve utakmice su uvek dobrodo{le u na{em prvenstvu. Sastaju se koncepcijski dve sli~ne ekipe koje uvek idu na pobedu. [to se nas ti~e, spremni smo, uspeli smo u prethodnim utakmicama da izrotiramo sve fudbalere tako da na sve igra~e mogu da ra~unam. Mo`da smo mi u ovom trenutku u ne{to boqoj formi, ali to nas ne zavarava jer Voj vo di na tra di ci o nal no ima si lan mo tiv pro tiv nas. Skenirali smo je i znamo koje su joj vrline a koje mane. Wihovo opredeqewe su napadi po bokovima i igra na Oumarua. Nadam se da }emo u tome uspeti da ih spre~imo rekao je strateg crno belih Vladimir Vermezovi}. Vermezovi} je zatim istakao momenat u kojem se wegov tim nalazi. - Mi smo ma lo pre za u ze ti igrawem na tri fronta, ali trudimo se da nam to ne predstavqa problem. Ekipa je sada fokusi-

rana samo na duel sa Novosa|anima, a za ostale kad do|e vreme. O~ekuje nas duel sa Rubinom, o kojem ve} razmi{qaju moji momci, ali kroz pripremu verujem da }e mirne glave odigrati u Novom Sadu i ostvariti dobar rezultat. Utakmica se igra od 14 ~asova. - Svakako da su to neke nefudbalske stvari, samo ne znam sa kojim motivom. Za fudbal bi bilo mnogo boqe kada bi se igralo uve~e, ali tako naàlost ne}e biti. Verujem da nam to ne}e biti prepreka da odigramo dobar me~. Trener smatra da ovo nije prelomna utakmica za wegovu ekipu. - Prvenstvo je tek po~elo tako da ne bi trebalo da razmi{qamo u pravcu da nam je ovo me~ biti ili ne biti. Uostalom, mi smo ve} imali te{kih utakmica, bez obzira {to rezultati to ne govore. Naprimer, Sloboda je dobra ekipa, ali je izgubila sa 5:0, ne zato {to je ona odigrala lo{e ve} zato {to smo mi bili mnogo dobri. Nama su va`ne sve utakmice, a vide}emo koji trenutak u prvenstvu }e biti prelomni. Vermezovi} nema dileme oko sastava. - Svi igra~i su spremni i konkuri{u za sastav. Detaqe ne}u otkrivati, ali }u re}i da Marko [}epovi} jo{ uvek nije sposoban da odigra celu utakmicu. On je blizu tima, dobijao je ve} odre|enu minutaù, a vide}emo kada }e biti spreman za odigra ceo me~. Prethodnih neko li ko due la ova dva tima obilovala su neèqenim scenama. - Derbi bez varnica nije derbi sve dok je to u granicama normale. Mojim igra~ima sam to objasnio, a poenta je da stvari ne izmaknu kontroli. Vojvodina je na par utakmica imala primedbi na su|ewe. - To je bilo i pro{lo. Sada je nova utakmica i nadam se da }e sve biti u redu. Mi nikad ne razmi{qamo o sudijama, ve} igramo fudbal. Nadam se da }e i kod Novosa|ana biti isto - rekao je Vermezovi}. - O~ekuje nas te{ka utakmica, protiv tradicionalno nezgodnog protivnika. Zdravi smo i spremni da odigramo dobar me~ jasan je mladi Milo{ Joji}, a zatim je dodao: - Vojvodina ima vrlo nezgodnog napada~a Oumarua i sjajnog pakera Moreiru koji ga hrani loptama. Znam da }emo s wima, kao i ostalim Vo{inim fudbalerima imati problema, ali se nadam ne toliko koliko }e ih doma}in imati sa nama. I. Lazarevi}

SPARTAK ZLATIBOR VODE GOSTUJE U KRAGUJEVCU

Za nastavak serije

Ako `ele da {to pre krenu ka sredini tabele fudbaleri Spartaka ZV moraju da nastave seriju dobrih rezultata. Priliku za to ima}e u Kragujevcu, a Radni~ki, kao ni Spartak, nije dobro po~eo

Tre ner Haj du ka Pe tar Kur }u bi}

sezonu, pa obe ekipe ovaj me~ vide kao mogu}u prekretnicu, Radni~ki da zabele`i prvu pobedu, a Spartak da se u potpunosti odlepi iz grupe ekipe sa za~eqa.

– O~ekuje nas veliki izazov u Kragujevcu. Cenim rivala i trener Kuzeqevi}a, iako su Kragujev~ani ovu sezonu slabiji otvorili. Znamo da su na vi{e me~eva bilo boqi rival od protivnika, ali to nisu uspeli da naplate. Mi se nalazimo u doborj mini-seriji, {to ne sme da dovede do bilo kakvog opu{tawa. Ako pogledamo tabelu i vidimo na{ polo`aj i broj bodova, onda je jasno da nam je pobeda imperativ. I mi i Kragujev~ani imamo niz te{kih utakmica, a igrali smo i u Kupu. Verujem da su obe ekipe uspele da odmore nekoliko igra~a, a na na{oj strani je i boqa atmosfera jer smo mi pro{li u daqe takmi~ewe u Kupu – kazao je trener Suboti~ana Petar Kur}ubi}, koji ne}e imat kadrovskih problema u Kragujevcu. N. S.

sport

subota29.septembar2012.

dnevnik EKIP NO PR VEN STVO SR BI JE

N[K DDOR I BAS od bra ni li ti tu le

Lu is Ha mil ton u Mer ce de su me wa [u ma he ra

Ha mil ton u Mer ce de su, [u ma her od la zi [am pion For mu le 1 iz 2008. go di ne Lu is Ha mil ton od na red ne se zo ne }e vo zi ti za Mer ce des, gde }e za me ni ti Mi ha e la [u ma he ra, ko ji se iz ve sno po no vo po vla ~i. Ha mil ton je sa Mer ce de som pot pi sao tro go di {wi ugo vor, a tim ski ko le ga }e

pro iz vo |a ~a. U tom dru {tvu su i Huan Ma nuel Fan |o, Mi ka Ha ki nen i Xen son Ba ton. - Do {lo je vre me za no vi iza zov i pre sre }an sam {to }u no vo po gla vqe svo je ka ri je re za po ~e ti u Mer ce de su. Mer ce des ima ve li ko na sle |e u sve tu auto-mo to spor ta, a za jed ni~ ka nam je

Ser hio Pe res u Me kla re nu me wa Ha mil to na

mu bi ti Ni ko Ro zberg, sa ko jim je na sli ~an na ~in sa ra |i vao u ni `im ka te go ri ja ma. Ta vest do la zi po sle ne de qa spe ku la ci ja, ali i po tvr de Me kla re na da }e za tu eki pu na red ne se zo ne vo zi ti Xen son Ba ton i Ser hio Pe res,ko ji je iza bran za Ha mil to no vu za me nu. Bri ta nac je jo{ od ra ne fa ze ka ri je re imao po dr {ku ka ko Me kla re na, ta ko i Mer ce de sa, i je dan je od vo za ~a ko ji je do ti tu le do {ao u bo li du sa mo to rom ne ma~ kog

ve li ka strast za po be dom. Ve ru jem da mo gu da do ve dem sre br nu stre lu do vr ha i ostva rim na {e za jed ni~ ke am bi ci je, {to je na rav no osva ja we ti tu la - na gla sio je Ha mil ton. U Mer ce de su, ta ko |e, is ti ~u da do la skom Ha mil to na u tim po ~i we no vo po gla vqe, de lom i zbog od la ska [u ma he ra, ko ji ni je ja sno re kao da se po vla ~i, ali je isti na da }e te {ko na }i tim ko ji za do vo qa va we go ve am bi ci je.

- Pro veo sam tri pre le pe go di ne sa ti mom, ko je, na à lost, ni su pro te kle ona ko ka ko smo è le li sa re zul tat ske stra ne. @e lim Lu i su i ti mu da do |u do uspe ha, {to mi ni smo us pe li, ali smo vred no ra di li na to me. Vo leo bih, ta ko |e, da za hva lim ti mu na po ve re wu i svim ~la no vi ma na ve li koj po sve }e no sti re kao je [u ma her. [ef ne ma~ ke eki pe Ros Bron za hva lio se [u ma he ru na do pri no su ti mu i po è leo do bro do {li cu Ha mil to nu. - U ime ti ma, è leo bih da za hva lim Mi ha e lu na ne ve ro vat nom do pri ne su, zbog ~e ga je na{ tim do sta na pre do vao u po sled we tri se zo ne. We go va ener gi ja i po sve }e nost ni su pa da li, upr kos to me {to re zul ta ti ni su is pu wa va li na {a o~e ki va wa i od lu~ ni smo u na me ri da na naj bo qi mo gu }i na ~in za vr {i mo ovu se zo nu - re kao je Bron. Gle da ju }i una pred, u 2013. go di nu, pre sre} ni smo {to smo us pe li da do ve de mo Lu i sa. Do la zak vo za ~a we go vog ka li bra je do kaz {ta Mer ce des pred sta vqa u For mu li 1 i po no san sam {to Lu is de li na {u vi zi ju i am bi ci ju. Ve ru jem da }e Lu is i Ni ko bi ti najd na mi~ ni ji i naj u zbu dqi vi ji tan dem u {am pi o- na tu sle de }e go di ne i ra du jem se sve mu ono me {to }e mo po sti }i za jed no. U Mer ce de su su na ja vi li i ne ke pro me ne u ti mu, po {to }e Ni ki La u da u}i u Bord di rek to ra, ali ne }e ima ti iz vr {nu funk ci ju.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: Pro le ter - Mla de no vac, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki Be `a ni ja, ZRE WA NIN: Ba nat

- Mla dost (L), KRA QE VO: Slo ga - No vi Sad, BE O GRAD: Te le op tik - Na pre dak, LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - In |i ja, Â ÂK: Bo rac - Vo `do vac, GOR WI MI LA NO VAC: Me ta lac - Ti mok (19 ~a so va). Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok SRP SKA CR WA: Bu du} nost Rad ni~ ki (B), KI KIN DA: Ki kin da - AFK, KO VIN: Rad ni~ ki - Ko za ra, SE ÂW: Bi le }a nin - Vr {ac, BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Ko lo ni ja, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Ba~ ka 1901, NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Je din stvo (BK).

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Po let (S), NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Ju go vi}, CR VEN KA: Cr ven ka - Slo ga (E), STA NI [I]: Sta ni {i} - Pr vi maj. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da VE TER NIK: Ve ter nik - Je din stvo, VR BAS: Vr bas - Ba~ ka 1923. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: @e le zni ~ar - Su sek, BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Fru {ko go rac, NO VI SAD: Mla dost - Ta tra. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce KA]: Ju go vi} Uni met - Voj vo di na (19), NI[: @e le zni ~ar 1949 - Ko lu ba ra (19.30), BE O GRAD: PKB - Za je ~ar (18.30), [A BAC: Me ta lo pla sti ka Vr bas (18.30), KO STO LAC: Ru dar - Cr ve na zve zda (19). Su per li ga za da me - NI[: Na i sa - Rad ni~ ki (17.30), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja go di na (18.30), BE O GRAD: BMS Mi le -

ni um - Kwaz Mi lo{ (19), IN \I JA: @e le zni ~ar - Rad ni~ ki 1949 (19). Pr va mu {ka li ga, se ver - FU TOG: Me ta lac - @SK (18.30), BA^ KA PA LAN KA: La vo vi Mla dost TSK (19), PAN ^E VO: Di na mo - @e le zni ~ar (19.30), SU BO TI CA: Voj put - Cr ve na zve zda (19).

U po sled wem ko lu Pr ve li ge Sr bi je za mu {kar ce i è ne ko je je za vr {e no u ho te lu Grand u Va qe vu kao da su se ak te ri ma lo umo ri li od na por nih bor bi pa su u mu {koj tri me ~a ve o ma br zo za vr {e na mi ro qu bi vo, a u èn skoj dva. Ni je ja sno, ipak, zbog ~e ga No vo sa |a ni ni su po ku {a li da u su sre tu sa Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca na pra ve sto pro cent ni bo dov ni u~i nak u li gi ka da su ve} ima li obez be |e nu {am pi on sku ti tu lu. Na sce ni su osta li sa mo klu bo vi ko ji is pa da ju iz li ge, kao da im je ào {to se opra {ta ju, ili su se i wi ho vi pro tiv ni ci uè le li do dat nih po e na i rej tin ga pa ih ni su pu {ta li dok ne po pu ste. Re zul ta ti: V[K „Sve ti Ni ko laj Srp ski“ (Va qe vo) - Rad ni~ ki (Kra gu je vac) 3:3 (Rod {tajn - Efi men ko re mi, Da mqa no vi} - An ti} re mi, Stri ko vi} - Bar lov re mi, L. Ne sto ro vi} - No vo sel ski re mi, Abra mo vi} - Jo va no vi} re mi, Bo ì} - Ra do va no vi} re mi), La sta (Be o grad) - No vo sad ski [K DDOR 3:3 (D. Ma stro va si lis - Vu~ ko vi} re mi, Bre wo - D. Po po vi} re mi, Sa vi} - Ko va ~e vi} re mi, Osto ji} La zi} re mi, Ar so vi} - [a ri} re mi, Ben ko vi} - Jev ti} re mi), Vo do vod (Kra gu je vac) - Ju go vi} (Ka}) 3:3 (Sar gi sjan - Ni ko li} re mi, Iva ni {e vi} - Laj thajm re mi, Pe ru no vi} - Ra dlo va~ ki re mi, Mi la no vi} - M. Po po vi} re mi, Pi ku la - Ro ga~ re mi, Zla ta no vi} - Jo vi} re mi), Ni{ - Cr ve na zve zda (Be o grad) 4:2 (Ipa tov - Iv kov 1:0, Bo go sa vqe vi} - â bri lo re mi, Mar ja no vi} - \u ri} re mi, Miq ko vi} - Ve li~ ko vi} re -

~ak da osta nu bez me da qe ako iz gu be. Ka }an ke ni su us pe le da se ume {a ju u ras po de li me da qa jer su iz gu bi le po sled wi me~ a od lu ~i la je Rad mi la @i vi} ko ja je sa vla da la mno go is ku sni ju Su za nu Mak si mo vi}. Re zul ta ti: Je li ca (Go ra ~i }i) – BAS (Be o grad) 2:2, Rad ni~ ki (Ru dov ci) – Ne stor 3:1, Po à re va~ ki [K – Ru dar (Ko sov ska Mi tro vi ca) 1,5:2,5, N[K DDOR (No vi Sad) – Zla tar (No va Va ro{) 2:2, Ju go vi} (Ka}) – Rad (Be o grad) 1,5:2,5. Ko na ~an pla sman: 1. BAS 26 (27), 3. Rad 22 (27,5), 3. Je li ca 22 (26,5), 4. Ru dar 21 (25), 5. Ju go vi} 18 (23,5), 6. Zla tar 11 (19), 7. Rad ni~ ki 10 (17), 8. No vo sad ski [K DDOR 10 (15,5), 9. Ne stor 9 (15), 10. [ah mat ni kru òk 4 (13,5), 11. Po à re va~ ki [K 1 (10,5). B. Dan ko vi}

NE BOJ [A ^O VI] O FI NAN SI RA WU PAR TI ZA NA I ZVE ZDE

Ko li ko je ko me dr `a va da la?

Pred sed nik Cr ve ne zve zde Be o grad Ne boj {a ô vi} odr ào je kon fe ren ci ju za me di je na ko joj je od go vo rio na ne ke od iz ja va tre ne ra Par ti za na Du {ka Vu jo {e vi }a. Iz me |u osta log, ô vi} je re kao da je Zve zda pro {le go di ne do bi la 200 hi qa da evra od Te le ko ma, a da je Par ti zan na in ter ven ci ju Bo ri sa Ta di }a do bio ~e ti ri pu ta vi {e. Go vo re }i o fi nan si ra wu dva na {a naj ve }a klu ba ô vi} je re kao da Zve zda i Par ti zan tre ba da do bi ja ju isto od dr à ve, s tim da na kra ju go di ne onaj ko ji je bo qi do bi je do dat na sred stva. - Mi kad se pri bli ì mo da bar u ne ~e mu bu de mo jed na ki, spo mi wu se mi tin zu, pa go spo do, ako tre ba da dr ì mo mi tin ge ni je pro blem, mi smo sprem ni, ali uvek mo ra mo zna ti {ta je isti na i ko se za {ta bo ri. Da li se ne ko bo ri za vi so ku pla tu ili ko smi~ ku prav du? Mi }e mo se bo ri ti za jed nak tret man. Par ti zan i mi isto rij ski pri bli `no ima mo jed nak sport ski uspeh. Ne ka da je su per i or na Cr ve na zve zda, a u po sled we vre me to je Par ti zan. To su re zul ta ti ci klu sa ko ji za vi se od mno go fak to ra i ko ji do la ze kroz du go ro ~an i do bar rad u svim seg men ti ma - re kao je ô -

ci je. Pro ce ni te sa mi da li je to bi lo ko rekt no. Ta da to ni ko me ni je sme ta lo, ni ri va lu ni dr àv nim funk ci o ne ri ma. Vla da la je pot pu no za bra na ula ga wa u Zve zdu a go vo ri li su nam „sa mi ste kri vi”. On je re kao da Zve zda za pro {lu se zo nu du gu je jo{ sto hi qa da evra i da }e to bi ti is pla }e no ka da Par ti zan iz vr {i svo je oba ve ze i pla ti 75 hi qa da evra za Ne na da Mi qe no vi }a. Za to je, ka ko na vo di ô vi}, rok bio 15. sep tem bar. Ta ko |e, ô vi} je re kao da jav Pred sed nik KK Cr ve na zve zda Ne boj {a ô vi} nost Sr bi je tre ba da da evra. Plan smo ra di li po nor - do bi je od go vo re ko li ko nov ca su ma ma Evro li ge, jer od sle de }e se - Zve zda i Par ti zan do bi li u po zo ne ili one po sle we bu xe ti klu - sled we ~e ti ri go di ne od dr àv bo va mo ra }e da bu du tran spa rent - nih pred u ze }a, mi ni star sta spor ta, Gra da Be o gra da, ko li ke su pla ni - do dao je ô vi}. Pred sed nik cr ve no-be lih re - te svih za po sle nih u oba klu ba, da kao je da se ne pam ti da je po dr {ka li oni po slu ju pre ko svo jih ili jed nom klu bu (Par ti za nu) bi la ve - ne kih dru gih ra ~u na, kao i ko li ko }a ne go {to je to bio slu ~aj u i ko me ko du gu je. On je jo{ do dao da ni ko u ru ko pret hod ne ~e ti ri go di ne. - Dr à va je do zvo li la da u pret - vod stvu Cr ve ne zve zde, od skup pro {loj se zo ni na{ klub ima sa - {ti ne, Uprav nog od bo ra i pred mo 400.000 evra, od ~e ga su sa mo sed ni {tva ne pri ma pla tu, ve} svi 250.000 bi la spon zor stva i do na - ra de vo lon ter ski.

IZ SD NO VI SAD 1790.

VE ^E RAS U NO VO SAD SKOM „SPEN SU”

Fi na le u ne de qu

Pr va èn ska li ga, se ver KI KIN DA: Ki kin da - Voj vo di na (18.30), DE BE QA Â: Spar tak - Do lo vo (19), ZRE WA NIN: Mla dost - Srem (15). Dru ga mu {ka li ga, se ver KA Â RE VO: Je din stvo - Apa tin (19). Dru ga èn ska li ga, se ver @A BAQ: @e qa - Slo ven (15), CR VEN KA: La ki - To po la (18), NO VI KI NE @E VAC: Obi li} - Spar tak (18), FE KE TI]. Ja dran - Mi le ti} (18), VR BAS: Vr bas - Ra van grad (19).

N[K DDOR ponovo {ampion

mi, M. Q. Pe ru no vi} - Za ki} re mi, Mak si mo vi} - Vu ja ~i} 1:0), Ro man ti ~a ri (Be o grad) - Me ta lac Ta ko vo (G. Mi la no vac) 2:4 (Mi lo {e vi} - Mar ko vi} 0:1, An dri je vi} - Vra to wi} 1:0, An dre ji} - So lo mu no vi} re mi, A{ik - Ra bre no vi} -:+, M. Ko sti} - Ko jo vi} re mi, Ke se ro vi} - Sre do je vi} 0:1). Ko na ~an pla sman: 1. No vo sad ski [K DDOR 28 (41), 2. Vo do vod 23 (37,5), 3. La sta 23 (34), 4. V[K “Sve ti Ni ko laj Srp ski” 16 (33), 5. Ni{ 16 (31,5), 6. Ju go vi} 13 (29,5), 7. Me ta lac Ta ko vo 11 (31), 8. Spar tak 8 (27), 9. Rad ni~ ki 9 (28), 10. Cr ve na zve zda 4 (23,5), 11. Ro man ti ~a ri 0 (15). Re mi jem u su sre tu sa pr vo pla ri si ra nim BAS-om Je li ca ni je hte la da ri zi ku je, sma tra ju }i da je bo qe si gur na bron za na me da qa na vra tu ne go ne si gur no sre bro, ili

Je se wi otvo re ni tur nir Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790. u ga |a wu iz pi {to qa i re vol ve ra odr à va se za vre me LO RIST - a, a u sa rad wi sa No vo sad skim saj mom i Na ci o nal nom aso ci ja ci jom za oru` je. Tak mi ~e we je otvo re no za sve gra |a ne i gra |an ke pre ko 18 go di na, a odr à va se na ma lo ka li bar skom stre li {tu SD No vi Sad 1790 ([aj ka {ki put, iza pum pe AVIA). Fi na le }e se odr à ti u ne de qu u 11 ~a so va, a za naj bo qe su pred vi |e ne i nov ~a ne na gra de, ~i ji su spon zo ri Grof MBM iz Pe trov ca na Mla vi i Ka no na d.o.o. iz Le skov ca. G. M.

vi} i do dao da, osim od dr `a ve, Zve zda o~e ku je i jed nak tret man od stra ne me di ja. - Bu xet Cr ve ne zve zde za se zo nu 2012/13. je dva mi li o na i 600 hi qa -

Bo ri la~ ki spek takl

Tra di ci o nal na me |u na rod na ma ni fe sta ci ja bo ri la~ kih spor to va (Bor bom pro tiv na si qa) odr `a }e se ve ~e ras u no vo sad skom „Spen su” (ma la sa la, 19.30 ~a so va). Ovo ga pu ta, pre ma re ~i ma or ga ni za to ra Mi {e Ba ~u lo va, gle da o ci }e mo }i da vi de ne {to no vo u od no su na ra ni je pri red be, me |u sob no }e sna ge od me ri ti mom ci iz pro fe si o nal nih, voj nih i dru gih obez be |e wa. Oni }e se bo ri ti po pra vi li ma K-1, a naj bo qi bo rac bi }e na gra |en s 3.000 evra. Odr `a }e se i tri pro fe si o- nal ne bor be: u K-1 po jas }e ( 75 kg) bra ni ti Mi lo{ Mi ha qe vi}

pro tiv Se ne gal ca ^i Ma ma dua, Ste fa nu Je li }u, u su per te {koj ka te go ri ji, ri val }e bi ti Hr vat De jan Bu {i}, a u taj land skom bok su (VBC) sna ge }e od me ri ti Hr va ti ca Ne na Mi ku li} i Ma ro kan ka Ai{a Amar hon (50 ki lo gra ma). Ova ma ni fe sta ci ja ima i hu ma ni tar ni ka rak ter. Sred stva pri ku pqe na od ula zni ca bi }e upla }e na na ra ~un de se to go di {weg Ve ter ni ~a ni na Da ni la Nad la~ kog, za ope ra ci ju ce re bral ne pa ra li ze.Ula zni ce za tri bi ne ko {ta ju 400, a za par ter 1.500 di na ra. M. P.

SPORT

dnevnik

subota29.septembar2012.

VE ^E RAS U KA ]U IGRA JU JU GO VI] UNI MET I VOJ VO DI NA

Ka }a ni se uzda ju i u pu bli ku Sti gao u po lu fi na le: Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR U BANG KO KU

Jan ko za fi na le sa Si mo nom Jan ko Tip sa re vi} ga zi ka fi na lu tur ni ra u Bang ko ku, pre sko ~io je ~e tvrt fi nal nu pre pre ku u li ku [pan ca Fer nan da Ver da ska, nad i grao ga u dva se ta 7:6 (7:5), 6:4 i u po lu fi na lu igra }e pro tiv Fran cu za @i la Si mo na. Tip sa re vi} je do bro otvo rio me~, ali [pa nac je pr vi do {ao do pri li ke za brejk i re a li zo vao ga je za vo| stvo od 3:2. Ni je se Sr bin pre da vao, vra tio je egal (4:4) i po bed ni ka pr vog se ta mo rao je da od lu ~i taj brejk.Do dat ni set je lo {e po ~eo po na {eg te ni se ra, Ver da sko je po veo 5:2, ali je Jan ko igrao vr lo str pqi vo, ni je sr qao ni ti pra vio ne iz nu |e ne gre {ke.Us peo je da po rav na na 5:5, a on da je ko ri ste }i ner vo zu ri va la na pra vio pre o kret za 7:5.Do po lo vi ne dru gog se ta Ver da sko je dik ti rao ri tam, vo dio 3:4, imao je pet {an si za no vi brejk ali ni je umeo da ih is ko ri sti. Usle di la je po tom sjaj na se ri ja Tip sre vi }a ko ji je do bio tri ge ma u ni zu i me~ sa 2:0.

U po lu fi na lu Jan ko }e igra ti pro tiv @i la Si mo na ko ji je do po lu fi na la sti gao sa vla dav {i ze mqa ka Mon fi sa.Bi }e to {e s ti me | u s ob n i okr { aj Tip sa re vi }a i Si mo na, Fran cuz vo di 4:1 u du e li ma. Ove se zo ne igra li su dva me ~a, u Mon te Kar lu je sla vio Si mon, u Ma dri du bo qi je bio na{ te ni ser. Srp ski re pre zen ta ti vac, ko ji ju ri me sto me |u osam naj bo qih za za vr {ni tur nir se zo ne Ma sters kup, ka è da ga u po lu fi na lu o~e ku je jo{ je dan te àk duel. - Igrao sam ne ko li ko pu ta du e le sa @i lom. Gu bio sam vi {e ne go {to sam po be |i vao. On je {am pion ovog tur ni ra, po zna je te ren i go di na ma se vra }a u Bang kok. Za raz li ku od we ga ja sam pr vi put na ovom tur ni ru i znam da me u po lu fi na lu ~e ka jo{ je dan te àk me~ kao {to je bi lo pro tiv Ver da ska - re kao je Tip sa re vi}. Tur nir u Bang ko ku igra se za na grad ni fond od 551.000 do la ra.

KVA LI FI KA CI JE ZA TUR NIR U PE KIN GU

Jo va nov ska uspe {na Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski uspe {no je star to va la u kva li fi ka ci ja ma na tur ni ru u Pe kin gu, po {to je u pr vom ko lu sa vla da la Sil vi ju So ler Espi no zu iz [pa ni je sa 6:1, 6:0. Sle de }a pro tiv ni ca srp ske te ni ser ke u dru gom, po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja bi }e Ga li na Vos ko bo je va. Sr bi ja u glav nom `re bu ovog tur ni ra ve} ima dve te ni ser ke, Anu Iva no vi} i Je le nu Jan ko vi}. VTA tur nir u Pe kin gu igra se za na grad ni fond od 4.828.000 do la ra.

NO VAK \O KO VI] UO^I AZIJ SKE TUR NE JE

@e lim da se vra tim na vrh

No vak \o ko vi} uo~i re vi jal nog me ~a sa Ni ko la som Al ma grom iz ja vio je da mu je ciq

da se vra ti na pr vo me sto na sve tu. - To je ste je dan od mo jih ci qe va, na rav no da `e lim po no vo da

bu dem broj je dan. To je mo ja am bi ci ja i mo gu }e je da se to do go di do kra ja go di ne - re kao je \o ko vi}, ko ji od po ne deq ka igra na tur ni ru u Pe kin gu. Po sle tur ni ra u pre sto ni ci Ki ne, No vak azij sku tur ne ju na sta vqa u [an ga ju na tur ni ru iz Ma sters 1000 se ri je. - Po ku {a vam da se kon cen tri {em na sva ki tur nir po je di na~ no i da vi dim ka ko mi ide. Bi } e po t reb n o da igram ja ko do bro jer u ovom tre nut ku ima mno go od li~ nih te ni se ra. Vi de }e mo - re kao je No le.

[ta re }i o utak mi ca ma Ju go vi }a i Voj vo di ne, de ce nij skih ru ko met nih ri va la, po put onih fud bal skih iz me |u Zve zde i Par ti za na? Ni ka da `e sto ke i in spi ra tiv ne meg da nu iz me |u ova dva ti ma ni je od lu ~i vao igra~ ki kva li tet, ne go po naj ~e {}e sr ce i na vi ja ~i. Bi la je Voj vo di na u jed nom ra ni jem pe ri o du u ve li koj kri zi, ali ni ta da u ka} ki Hram ni je do la zi la sa be lom za sta vom. Do spe vao je i Ju go vi} u te {ke si tu a ci je, ali je i sa mla dim ti }i ma uspe vao da se od u pre {am pi on skom sa sta vu Voj vo di ne i ~ak i osvo ji bo do ve na Spen su. Ove se zo ne no vo sad ski cr ve noâ&#x20AC;&#x201C;be li su ne znat no ja ~i ne go mi nu le, Ju go vi} ne znat no sla bi ji, ali su mla di ka }a ni pri pre mqe na za sport ski bor bu sa kom {i ja ma. Pr vi put u Hra mu, u ko jem je na ~i nio pr ve ru ko met ne ko ra ke, za i gra }e u dre su pro tiv ni~ kog ti ma no vo pe ~e ni re pre zen ta ti vac Qu bo mir Jo {i}, jo{ je dan dra guq iz ka} ke ru ko met ne aka de mi je. Ne }e mu bi ti la ko, ba{ kao ni osta lim igra ~i ma no vo sad skog su per li ga {a. La zar Ste jin na ovom ru ko met nom der bi ju de bi tu je u svoj stvu ka pi te na Ju go vi }a. Ro |e ni je vo |a, im po nu je po na {a wem, pri stu pom igri i sport skim kva li te ti ma. - Po zna to je da se ra di o jed nom od naj ve }ih der bi ja u na {em spor tu u Sr bi ji, a za na {e dve eki pe ve ro vat no i naj zna ~aj ni ji. Ovo ga pu ta Voj vo di na je ap so lut ni fa vo rit, ima ne ko li ko nad pro se~ nih igra ~a, tu je do ju ~e ra {wi na{ sa i gra~ Jo {i}, po tom Sto ja no vi}, Ba ri {i}... Ali bez ob zi ra na to, mi }e mo

Ka pi ten Ju go vi }a La zar Ste jin

u~i ni ti sve da osvo ji mo bo do ve na na {em te re nu i da se ko li ko to li ko is ku pi mo za lo {u par ti ju u Vr ba su. To {to smo me |u sob no sjaj ni dru ga ri za bo ra vi }e mo ~im iza |e mo na te ren - ka `e Ste jin. Ka }a ni se ve} da ni ma pri pre ma ju za der bi. Mno gi tvr de i da je po raz u Vr ba su do {ao kao po sle di ca tog ve li kog i{ ~e ki va wa. - U ovim der bi ji ma jed no stav no ne ma pra vi la, o is ho du od lu ~u je tre nut na mo ti va ci ja, ve }e sr ce, psi ho lo {ka sta bil nost... Voj vo di na i mi ve} smo se sa sta -

li na â&#x20AC;&#x17E;^i le to vom me mo ri ja luâ&#x20AC;&#x17E;, ta da su No vo sa |a ni sla vi li. Me |u tim, te pri prem ne utak mi ce ni su me ri lo, ni je to isti `ar kao ka da se igra za bo do ve. Kiks u Vr ba su je do {ao kao po sle di ca to ga {to smo ih pot ce ni li. Po vre da Vu ko vqa ka i lo{ dan gol ma na, uz na {u sla bu igru od ve li su nas u po raz. U Ju go vi }u sma tra ju da ima ju kva li te tan sa stav, spoj mla do sti i is ku stva i mno go se uzda ju u po dr {ku na vi ja ~a. - O~e ku jem da tri bi ne bu du is pu we ne na vi ja ~i ma obe eki pe,

po seb no na {im sim pa ti ze ri ma za ko je }e mo da ti sve od se be da ih ob ra du je mo. Uz wi ho vu po mo} mo `e mo da na da ok na di mo ma wak kva li te ta u od no su na ri va la. Obe }a vam da }e mo se bo ri ti i da }e mo da ti sve od se be, pa {ta bu de. Ne ka po be di bo qi. Na dam se da }e mo mi bi ti uspe {ni ji, no ako i iz gu bi mo ne }e bi ti smak sve ta, pr ven stvo je tek kre nu lo na gla sio je La zar Ste jin. Utak mi ca Ju go vi} Uni met Voj vo di na igra se ve ~e ras u 19 ~a so va. J. Ga li}

Vo {a ne be `i od ulo ge fa vo ri ta Ru ko me ta {i Voj vo di ne u{lu su u tak mi ~ar sku se zo nu sa naj vi {im am bi ci ja ma i sa znat no re no vi ra nom i po ja ~a nom eki pom u od no su na pr o {lu go di nu. Da su im am bi ci je re al ne po tvr di li su u pr va dva pr ven stve na me ~a, po -

be di li su u Kru {ev cu (29:21), a za tim i PKB u svo joj dvo ra ni (34:25). Na re du je ru ko met na po sla sti ca, lo kal ni der bi u ka} kom Hra mu. Tra di ci ja opo mi we da su pr og no ze ne za hval ne, bez ob zi ra {to je no vo sad ski tim,

Mi lo rad Ra di {i} ve ru je u po be du no vo sad skog ti ma

bar na pa pi ru, kva li tet ni ji i va ì za fa vo ri ta. Je dan od naj i sku sni jih ru ko me ta {a Voj vo di ne Mi lo rad Ra di {i} iza se be ima mno go kom {ij skih der bi ja, uz to igrao je za oba klu ba. - Znam da nas o~e ku je sjaj na at mos fe ra u ka} kom Hra mu, pu bli ka ko ja vo li i do bro po zna je ru ko met. Po zna to je da su sre te Ju go vi }a i Voj vo di ne kra si po seb na dra`, ve li ki na boj na te re nu i po pr va i lu re zul tat ska ne iz ve snost. Ka }a ni su u pret hod nom ko lu iz gu bi li u Vr ba su i sva ka ko da }e pr o tiv nas po ku {a ti da se is ku pe - sma tra je Ra di {i}. To kom le ta Voj vo di ne se po ja ~a la i u~i ni la is ko rak u od no su na pret hod nu se zo nu. Pri li ka da se pr o ve ri ura |e no je der bi s Ju go vi }em, tim pre {to no vo sad ski su per li ga{ va ì za fa vo ri ta. - Ne tre ba za bo ra vi ti da Ju go vi} igra na do ma }em te re nu, {to je sva ka ko pred nost. S dru ge stra ne mi ima mo eki pu za re spekt, Jo {i} se opo ra vio i n bi }e mo kom plet ni, iz u zev Mi qa na Pu {i ce. Ne be ì mo od ulo ge fa vo ri ta, ali po u ~e ni pre |a {wim is ku -

Mu {ak su per li ga Ju go vi} U. - Voj vo di na (19) @e le z. 1949 - Ko lu ba ra (19.30) PKB - Za je ~ar (18.30) Me ta lo pla sti ka - Vr bas (18.30) Ru dar - Cr ve na zve zda (19) Na pre dak - Cr ven ka J. su tra (19) Rad ni~ ki - Par ti zan 1. ok to bra 1. Voj vo di na 2 2. Me ta lopl. 2 3. Par ti zan 2 4. Rad ni~ ki 2 5. Za je ~ar 1 6. Cr ven ka 2 7. Vr bas 2 8. PKB 2 9. Ju go vi} 1 10. Ko lu ba ra 2 11. C. zve zda 1 12. @e le zni ~ar2 13. Ru dar 2 14. Na pre dak 1

2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 1 2 2 1

je ge ne ral ni se kre tar ma |ar skog sa ve za Ati la Abra ham.. Na ta {a Du {ev-Ja ni} je na Olim pij skim igra ma u Sid ne ju na stu pa la za re pre zen ta ci ju Sr bi je i Cr ne Go re (osvo ji la ~e tvr to me sto). Po sle to ga je od lu ~i la da pre |e u Ma |ar sku, za ko ju je osvo ji la tri zlat ne olim pij ske me da qe, dve sre br ne i jed nu bron za nu. - Pre da la sam sve pa pi re, ve ruj te, mo ja od lu ka je bi la te {ka, ali sve sam ura di la zbog po ro di ce - re kla je Na ta {a Ja ni} ko je u pro sto ri je Ma |ar skog sport skog sa ve za sti gla sa si nom Mi la nom. - Moj su prug An dri jan do bio je po sao u Sr bi ji, uz to imao je u

Se ge di nu ve li kih po te {ko }a po {to ne go vo rio ma |ar ski. Mi smo i ova ko stal no `i ve li na re la ci ji Ba~ ka Pa lan ka - Se ge din. Pre ma va `e }im pro pi si ma, Na ta {a bi mo gla da ve sla za Sr bi ju tek 2015. go di na, me |u tim , ako se dva sa ve za po stig nu do go vor je da na od naj bo qih ka ja ka {i ca sve ta bi ve} sle de }e go di ne mo gla da ob u ~e na{ na ci o nal ni dres. Pre ne ko li ko da na i tro stru ka svet ska {am pi o na ka u ka ja ku Dal ma Ben dekt ta ko |e je sa op {ti la da }e na pu sti ti Ma |a ra sku i ve sla ti za na {u re pre zen ta ci ju po {to joj je mu` Sr bin.

4 4 4 4 2 2 2 2 0 0 0 0 0 0

stvi ma to na te re nu ni {ta ne zna ~i. Bi }e pu no emo ci ja na obe stra ne, pa sma tram da kqu~ uspe ha le `i u hlad nim gla va ma i ve li koj bor be no sti. Sma tram da smo ka dri da po be di mo kom {i je u wi ho voj dvo ra ni - op ti mi sta je kri la cr ve no - be lih Mi lo ra da Ra di {i }a. I. Gru bor

Na ta {a Ja ni} opet pod srp skom za sta vom Po sled wih ne ko li ko da na je na go ve {te no da bi sjaj na ka ja ka {i ca Na ta {a Ja ni} mo gla iz Ma |ar ske da se vra ti u Sr bi ju i da se u na red nom olim pij skom ci klu su tak mi ~i pod na {om za sta vom. Ju ~e je Na ta {a i zva ni~ no za tra ì la od Ma |ar skog sport skog sa ve za da joj do zvo li da se u no voj go di ni ni tak mi ~i za Sr bi ju. Uz mol bu pri lo ì la je i is pi sni cu iz Ka ja ka {kog klu ba De mas Se ged. - Na ta {a Du {ev Ja ni} nas je zva ni~ no oba ve sti la da vi {e ne è li da se tak mi ~i za Ma |ar sku. Sa da je na po te zu Kaj ka {ki sa vez Sr bi je, ako se do go vo ri mo ne ma ni ka kvih pre pre ka da Na ta {a ve sla za Sr bi ju - re kao

63:46 56:47 65:57 54:47 31:29 50:49 47:48 48:55 25:26 55:60 25:31 52:60 50:58 21:29

Na ta {a Ja ni} sa si nom u Ma |ar skom sport skom sa ve zu

sport

subota29.septembar2012.

S OSVA JA ^EM [A BA^ KE ^I VI JE TO MI SLA VOM MA KI ]EM

Svi u sen ci pet na e sto go di {wa ka Na tra d i c i o n al nom bok ser skom tur ni ru [a ba~ ka ~i vi ja, ko j i or g a n i z u j e BK Ma ~ va, naj v red n i j i tro f ej osvo jio je pet na e sto go di {wi To mi slav Ma ki}. Ovaj de ~ak, ~lan BK No vi Sad (tak mi ~i se u ka te go ri ji do 66 ki lo gra ma) do b io je sal v e apla u z a od

objek tiv ne {a ba~ ke pu bli ke, ko ja do bro po zna je ple me ni tu ve {ti nu, jer na ma ni fe sta ci ji su u~e stvo va li rat ni ci rin ga svih uz ra sta. U fi na lu je sa vla dao od li~ nog Alek san dra Vu~ ko vi }a. Ti hi i mir ni de ~ak iz Ko vi q a, u~e n ik pr vog raz r e da [ko le za {u mar ske teh ni ~a -

re, pre s re } an je zbog ovog uspe ha. - Mo joj sre }i kra ja ni je bi lo kad su me pro gla si li naj bo qim me | u to l i k o sta r i j ih bok se ra. Ovo pri zna we te ra me da jo{ vi {e tre ni ram s mo jim u~i te qi ma Vla sti mi rom Ti {mom i Ta di jom Ka ~a rom. @e lim mno go vi {e da po stig nem u spor tu ko ji vo lim re kao je Ma ki}. U we mu te ~e bok ser ska krv, i we gov otac Ve se lin uspe {no se ba vio ple me ni tom ve {ti nom u Voj vo di ni, bio je pr vak Ju go sla vi je. S wim i tre ni ra u slo bod nom vre me nu kod ku }e. - Po ~eo sam u tri na e stoj go di ni da tre ni ram, a ve} po sle dve sed mi ce imao sam i pr vu bor bu. O~vr snuo me je boks i dao mi ogrom no sa mo po u zda we. Do sa da sam osvo jio osam pe ha ra naj bo qeg na do ma }im i me |u na rod nim smo tra ma. Ka da po gle dam ta pri zna wa, od mah do bi jem elan za jo{ ve }im ra dom, jer è lim da ih imam {to vi {e. To mi slav ima vre me na i za kwi gu. - U~im no }u kad se vra tim s tre nin ga. Znam da bez {ko le ne mo gu us pe ti u ì vo tu. Do bro sam se or ga ni zo vao i sve sti èm da ura dim i za vr {im. Ni ka da ni sam bio po vr {an, kao {to su to mno gi mo ji vr { wa c i. Jed n o s tav n o, na {ao sam se be u ple me ni toj ve {ti ni. Ni k a d a mla d i pe s ni ~ar svo je zna we ni je upo tre bio na uli ci. - Ni sam ta kav. Za me ne po sto ji sa la za tre ning i ring u ko jem do ka zu jem se be, a na uli ci ne ka to ra de ne ki dru gi. U klu bu ne u~i mo ovu ve {ti nu da bi smo se tu kli i to nam stal n o po n a v qa j u na { i tre ne ri - na gla sio je Томислав Ma ki}. M. Pa vlo vi} Fo to: S. [u {we vi}

dnevnik

PR VO TI MAC VOJ VO DI NE SR \AN VUK SA NO VI] O TUR NI RU U SA RA JE VU, LI GI [AM PI O NA I DO MA ]EM PR VEN STVU

Vre me je na{ sa ve znik Star to va la je no va se zo na za va ter po li ste Voj vo di ne, a u no vom, znat no pod mla |e nom ti mu je dan od is ku sni jih je Sr |an Vuk sa no vi}. Za raz li ku od mla |ih sa i gra ~a, on i jo{ ne k o l i c i n a mo m a k a ve} su igra li ja ke evrop ske me ~e ve. I u du e lu sa Bre {om, ko jim je Voj vo di na star to va la u ovo go di {wem iz da wu Li ge {am pi o na, Vuk s a n o v i} se upi s ao u strel ce. Da }e ove go di ne No vo sa |a ni ozbiq no mo }i da ra ~u na ju na we ga po ka zao je i na tur ni ru Sa ra je vu ( od 21. do 23. sep tem bra), gde je Voj vo di na za u ze la dru go me sto, a on bio pro gla {en za naj bo qeg strel ca sa 10 go lo va. - Taj tro fej je za slu ga ce le eki pe, a ja sam sa mo do pri neo ono li ko ko li ko znam i umem. Tur nir u Sa ra je vu bio nam je do bra pro ve ra za nad me ta wa u Li gi {am pi o na i u do ma }em pr ven stvu. Mo gli smo da vi di mo gde smo, da uo~i mo gre {ke i da vi di mo na ~e mu tre ba naj vi {e da ra di mo. Ova eki pa Voj vo di ne je ve o ma mla da i pred wom je jo{ do sta na por nog ra da, ali na dam se da ka ko se zo na bu de od mi ca la da }e mo igra ti sve bo qe i bo qe. Vre me je na{ sa ve znik. U Li gi {am pi o na ima mo te {ku gru pu, ali to je i do bro, jer }e mo mo }i ne {to i da na u ~i mo i ujed no da po ka `e mo ko li ko vre di mo. Igra mo s ja kim ti mo vi ma, ko ji su ve} go di na ma u Li gi {a pi o na. Do du {e, i mi smo ve} ~e ti ri go di ne u evrop skoj klup skoj eli ti, ali smo ove se zo ne znat no osla bqe ni. Da mla di tim Voj vo di ne ima do bar po ten ci jal, ali i da igra s osci la ci ja ma po ka za la je i utak mi ca u Bre {i. - Do bro smo od i gra li pr ve dve ~e tvr ti ne, tre }a i ~e tvr ta pre su di le su u ko rist Bre {e. Na pra vi li smo do sta gre {a ka, ko je mo ra mo {to pre da is pra vi mo. ^e sti tao bih sa i gra ~i ma na to -

Sr |an Vuk sa no vi} s tro fe jom naj bo qeg strel ca tur ni ra u Sa ra je vu

me {to su pru ì li do bra ot por Bre {i i na dam se da }e mo i osta lim ti mo vi ma u gru pi bi ti do sto jan ri val. Ve} u sre du sta ra tu je dr àv no pr ven stvo, a No vo sa |a ni }e od mah do ~e ka ti drim tim Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. - Zna mo ko igra u Rad ni~ kom i ko su Va wa Udo vi ~i}, Fi lip Fi li po vi}, Bo ris Zlo ko vi} i osta li. I po red to ga mi }e mo se tru di ti da pru ì mo {to ve }i ot por i da mo è mo da po sle utak mi ce da se po gle da mo u o~i i ka è mo da smo da li svoj mak si mum. Pre sve ga ovo bi tre ba lo

da bu de le pa utak mi ca za gle da o ce, jer }e mo }i da na de lu vi de vr hun ske va ter po lo maj sto re. Po tom, u su bo tu u No vi Sad sti `e i {pan ska Bar se lo ne ta u okvi ru dru gog ko la C gru pe Li ge {am pi o na. - U eki pu Bar se lo ne vra ti lo se ne ko li ko igra ~a, je dan od bo qih im je Fe li pe Pe ro ne. Pro {le go di ne smo us pe li da ih po be di mo na na {em ba ze nu. Do du {e, sa da smo znat no pod mla |e ni, ali i po red to ga pro ba }e mo svo jom bor be no {}u da ih iz ne na di mo - is ta ko je Vuk sa no vi}. Tekst i fo to: G. Ma le no vi}

NAJ MA LA \I OSVA JA^ SE NI OR SKE ME DA QE U ISTO RI JI EVROP SKOG VE SLA WA NI KO LA SE LA KO VI]

Pla ni ra fa kul tet sku di plo mu i olim pij sku me da qu Sti c aj ì v ot n ih okol n o s ti, ta l e n at, od li~ ni wuh i pro ce na stru~ nog {ta ba, a na da sve go di ne mu ko trp nog ra da i ve li ke po `r tvo va no sti iz ne dri le su naj mla |eg osvo ja ~a me da qe u isto ri ji evrop skog ve sla wa. Sme de re vac Ni ko la Se la ko vi} ni je mo gao ni da sa wa na po ~et ku se zo ne da }e je za vr {i ti na me |u na rod noj sce ni sa se ni or skom bron zom. Iako je je dan od ~ak 11 re pre zen ta ti va ca Sr bi je ko ji su se sa Evrop skog pr ven stva u Va r e z eu vra t i l i s me d a q om we go va, ipak, za vre |u je naj ve }u pa `wu. Pre me sec i ne {to vi {e da na (25. jul) pro sla vio je 17. ro |en dan. Iako je od uspe ha na {am pi o n a t u Sta r og kon t i n en t a pro {lo vi {e od de set da na Ni ko la je i da qe pod ve li kim uti skom. Ipak, iako je pre ko no }i do speo u ì ù in te re so va wa, ka ko u jav no sti ta ko i u sa mom Sme de re vu i Teh ni~ koj {ko li u ko joj je kre nuo u tre }i raz red, i da qe sto ji ~vr sto na ze mqi. – Pri ja pa `wa ko jom smo oba su ti od po vrat ka iz Va re zea. Me |u tim, to {to se de si lo u ovom ita li jan skom gra du sa mo mi je da lo jo{ ve }i mo tiv da na sta vim na por no da ra dim i da ko ra ~am ka ci qe vi ma ko je sam pred se be po sta vio. Je dan

je ve zan za {ko lo va we a dru gi za sport sku ka ri je ru. Ciq mi je da po sle sred we {ko le na sta vim stu di ra we u Ame ri ci na ne kom od ko le xa ko ji ima bo ga tu ve sla~ ku tra di ci ju. S tim u ve zi i moj part ner iz la kog ~e tver ca Mi lo{ To mi} }e mi na pi sa ti pre po ru ku za je dan od ko le xa. Ovaj pr vi ciq je ne ras ki di vo ve zan za dru gi a to je da kon stant no na pre du jem u ve sla wu i da ose tim dra` u~e {}a na olim pij skim igra ma. U~e {}e na naj ve }oj smo tri spor ta pod za sta vom svo je ze mqe je san sva kog spor ti ste pa i moj – ka zao je Se la ko vi}, ko ji je u Va re zeu na stu pio u ~e tver cu bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e sa Mi lo {em To mi }em, Mi lo {em Sta no je vi }em i Ne na dom Ba bo vi }em ko ji po go di na ma mo `e da mu bu de i otac. Iako is ti ~e da su ga se ni o- ri pri mi li na naj bo qi na ~in i svoj ski se tru di li da mu po mog nu u sve mu na gla {a va zna ~aj po mo }i Mi lo {a Sta no je vi }a: – Se lek tor ju ni o ra De jan Gu slov me je po zvao da do |em na Sre br no je ze ro i da po ne sem skif. Mi slio sam da }u se pri pre ma ti za Ju ni or sko svet sko pr ven stvo. Ipak, po do la sku seo sam u la ki dvo jac sa Mi lo {em Sta no je vi }em i po ~eo sam da tre ni ram sa wim. I ta da mi ni je bi lo ni na kraj

pa me ti da }u na stu pi ti na se ni o r s kom pr v en s tvu iako je stru~ ni {tab od lu ~io da ne idem na ju ni or ski {am pi o nat. Sta no je vi} mi je da vao pu nu po dr {ku od po ~et ka i usme ra vao me je u mno ge stva ri. Dan od lu ke de sio se na Iz bor noj re ga ti za {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta. To mi}, Sta no je vi}, Ba bo vi} i ja smo se li u la ki ~e tve rac i u sve tri tr ke smo ima li od li~ no vre me, po sle ~e ga je i stru~ ni {tab pre lo mio i od lu ~io da ide mo u Va re ze. Mo joj sre }i ni je bi lo kra ja – is ta kao je Se la ko vi}. Pre le pa pri ~a se na sta vi la i na sa mom {am pi o na tu. – Ot ka ko smo do pu to va li u Va re ze imao sam tre mu. Ipak, ose }ao sam se mno go si gur ni je uz osta le re pre zen ta tiv ce, po go to vu mo je part ne re iz la kog ~e tver ca ko ji su stal no po ku {a va li da mo ot klo ne tre mu. Na kon kva li fi ka ci ja ste kao sam do dat no sa mo po u zda we i na kra ju osvo ji li bron za nu me da qu. U tre nu ci ma ka da smo pro la zi li kroz ciq po mi slio sam na svo je ro di te qe, rod bi nu i pri j a t e q e ko j i su di r ekt n o pra ti li pre nos tr ke. Ta ko |e, po mi slio sam i na Ne ma wu Ne {i }a ko ji je pro {le go di ne bio u ovom ~am cu i ~i ji se `i vot tra gi~ no za vr {io po ~et kom ju na. Ne {i} je znat no do pri neo da ve sla we u Sme de re -

vu po sta ne je dan od po pu lar ni jih spor t o v a i we g o v a smrt pred sta vqa ve li ki uda rac za ce lo Sme de re vo. Ovu me da qu po sve }u jem we mu – drh ta vim gla som je re kao Se la ko vi}. Pre ve sla wa Ni ko la je {est go di na tre ni rao ko {ar ku. – Ko {ar ka je bi la mo ja pr va ve li ka sport ska qu bav. Tre ner nam je re kao da ne }e mo ima ti tre nin ge pre ko ras pu sta. Po {to sam ce lo le to bio u Sme de re vu, otac, ina ~e biv {i ve sla~, pred lo ìo mi je da pro bam ma lo da ve slam ne bi li po pu nio slo bod no vre me. Oti {ao sam na pr vi ve sla~ ki tre ning i ta ko je sve po ~e lo. Se be tre nut no vi di u la kom ~am cu bio to dubl skul ili ~e tve rac bez kor mi la ra bu du }i da su to olim pij ske di ci pli ne. – Po kon sti tu ci ji sam tre nut no la ki} pa sto ga pla ni ram ka ri je ru u dubl sku lu za la ke ve sla ~e i ~e tver cu bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e. Ipak, ka da bih mo gao da bi ram vi {e bih vo leo da na ne koj od olim pi ja da za ve slam u la kom dubl sku lu. Ova di sci pli na mi je ne ka ko dra à. Ipak, mo `da je ra no go vo ri ti o to me bu du }i da sam jo{ u raz vo ju. Uko li ko se de si da pre ra stem mo ra }u da ve slam u te ìm ~am ci ma, a ni sam raz mi {qao u ko joj bih po sa di vo leo da se na |em – re kao je Se la ko vi}.

kultura

dnevnik

ПОЧЕТКОМ ОКТОБРА НОВИ САД ОБЕЛЕЖАВА ПОЛА ВЕКА ОД ПРВОГ СИНГЛА „БИТЛСА“

Два концерта познатих песама Нови Сад ће бити једини град у нашој земљи који ће обележити пола века од објављивања првог сингла легенардних „Битлса“ с познатом песмом „Lo ve me do“, кроз неколико занимљивих музичких, филмских и ликовних садржаја. Овај пројекат удружења „Страда“, најављен на јучерашњој конференцији за новинаре, биће реализован од 2. до 7. октобра, у суорганизацији са Музичком омладином Новог Сада и Културним центром Новог Сада.

песме изводити Београдски џез оркестар (диригент Иван Илић) и Мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ (диригент Божидар Црњански). У четвртак 4. октобра у 12 сати у Клубу трибине младих Културног центра Новог Сада биће отворена изложба „Lo ve me do“. У недељу 7. октобра у великој сали КЦНС у 19 сати биће приказан филм „Хелп“, а у 21 сат „Хард дејз најт“. За 7. октобар на Академији уметности у Новом Саду на-

Предвиђена су два концерта на отвореном у Католичкој порти, на којима ће бити извођене познате песме „Битлса“, треба очекивати и оне највољеније, затим изложба омота 12 њихових албума, као и пројекције филмова о њима. У уторак 2. октобра у 20 сати у Kатоличкој порти биће приређен први концерт на којем учествују: „Бестбит“, Дејан Цукић, „Плави птичић“, „Дедас енд бабас“ и „Олдтајмерс“. У среду 3. октобра у 20 сати у Католичкој порти, на другом концерту ће „Битлсове“

јављена је и затворена пројекција (због ауторских права) још једног филма о њима под називом „Ma gi cal mystery To ur“. Удружење „Страда“ је, по речима њеног председника Исмета Атића, ангажовала сараднике, међу њима су Милан Радуловић, Витомир Симурдић, Синиша Бокан и Сретен Ковачевић, која ће врло успешно реализовати овај програм посвећен „Битлсима“. Музички уредник Радио Новог Сада Витомир Симурдић напоменуо је јуче да је дводневни музички про-

грам раздвојен, тако да једног дана песме „Битлса“ изводе рок бендови, а другог поменути џез оркестар и хор КУД - а „Светозар Марковић“, врло успешан у последње две, три године. Било је мало проблема у прављењу репертоара, јер се, како је навео Симурдић, водило рачуна да се не преклапају песме које ће бити извођене, али и то је усклађено, јер су сви били кооперативни. Изложбу репринта омота „Битлсових“албума, великих формата, отвориће наш познати стрип цртач, такође и музички зналац Зоран Јањетов, најавио је Витомир Симурдић, примећујући да ова изложба уједно показује врло занимљиву ликовну еволуцију у дизајнирању омота њихових албума. - Иницијатива за овај пројекат обележавања педесетогодишњице од објављивања првог сингла „Битлса“ потекла је из кафеа „Фокстрот“, места познатог и по концертним дешавањима. Наиме, мој пријатељ доктор Александар Сале Копитовић и ја смо разговарали о „Битлсима“, он је поменуо да се 5. октобра навршава 50 година од објављивања сингла „Lo ve me do“, и ја сам рекао да се то мора обележити. Удружење „Страда“ је потом конкурисало с тим програмом у Градској управи за културу и добили смо два милиона динара. Тако је почела прича, и дошло се до тога да ћемо овај јубилеј обележити у Новом Саду – рекао је Исмет Атић за наш лист. Н. Пејчић

КОНЦЕРТ ОРКЕСТРА ОПЕРЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Бисери музике руског романтизма Почетак овогодишње концертне радњи с Филхармонијом младих сезоне у нашем главном граду, „Борислав Пашћан“. За професиоосим на плану камерног, соли- налне музичаре и оне пасионирастичког и хорског музицирања није слушаоце, прави куриозитет (циклус „Великани музичке сцене“ и „Мокрањчеви дани у Београду“), донео је и неке новине у домену оркестарског свирања. Поред првог септембарског наступа Београдске филхармоније у Коларчевој задужбини, са сталним гостом диригентом Александром Рахбаријем, поводом обележавања Јеврејске нове године, на великој сцени националног театра отворен је и циклус вечери Оркестра Опере Народног позоришта. Већ инаугурационим концертом насловљеним као „Бисери музике руског романтизма“, остварени су и основни циљеви овог пројекта, а то су у првом реду „представљање нових, интересантних програма, као и нових, али и већ познатих уметника из иностранства“. У првом реду чули Пијаниста Александар Синчук смо код нас неизвођену Прву симфонију Василија Ка- представљало је упознавање лињикова (1866-1901), а и сусрет с „уживо“ с Калињиковљевом Симукрајинским уметником Вјачесла- фонијом у ге-молу, писаном у повом Ређом, главним диригентом следњој деценији 19. века (1895) у Симфонијског оркестром у Запо- заносу композиторовог националрожју, био је од оне ретке врсте. ног осећања, па смо слушање клаПривлачност за ширу публику сично конципиране четворостаобезбедили су Први клавирски вачне партитуре усредсредили и концерт у бе-молу Петра Чајков- на детаљ и целину овог, у руској ског, вероватно најпопуларније романтичарској традицији компоостварење овог жанра у целокуп- нованог дела. Већ од уводног ној литератури и млади руски пи- успона дувача, па нарочито слојаниста Александар Синчук, по- венски распеване, гудачке, друге знат београдској публици и по са- теме, са занимањем смо пратили

музицирање добро мотивисаног и музикално вођеног оркестра, лепо обликоване сонорности и када је у питању снага, али и тананост предавања. И поред неколиких непрецизности и „јурења“ у бржим темпима, овако широко градиран и моћан симфонијски звук, не чујемо често у сали Народног позоришта. Ипак, прави звездани тренуци ове вечери остаће у сећању по интерпретацији Концерта за клавир и оркестар у бе-молу Чајковског, у којем је солистичку партију тумачио 24-годишњи Александар Синчук, освајач бројних награда на руским и међународним конкурсима, од којих су најновије прва награда и златна медаља на Деветом међународном такмичењу младих пијаниста у знак сећања на Владимира Хоровица (Кијев, 2012). Респектабилни уметник на блистав начин је приказао свој огромни дар, сигурност и сабраност у демонстрирању сувереног техничко-интерпретативног умећа, довршеног у свим елементима израза. При том је освајао изванредно обликованим, свежим тоном, подједанако квалитетним и у маестетичним двоструким октавама и кристално чистим арпеђима, као и у ефектној, сочној акордици или сензибилно изнијансираним лирским темама. Симфонизирани оркестар пратио га је оптимално,“изговарајући“ фразе с компатибилним агогичким нијансама, очигледно блиско срођен с музиком Чајковског коју често изводи (балети и опера „ЕвгенијеОњегин“). Повремено ремећење тонске слике („одсечене“, односно прекинуте фразе обое соло, „суви“, невибрантни соло флауте), није нарушило комплетан одличан утисак, појачан и емоцијама поткрепљеним излагањем у ком су се истицали сигурни сигнални и кантабилни наступи хорни и сливени пев гудачких инструмената. Марија Адамов

subota29.septembar2012.

САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ ОД 21. ДО 28. ОКТОБРА

Мађарска почасни гост упознају са новијом књижевно- лика част бити гост једног од најпрестижнијих догађаја у Београшћу те земље. Када је реч о ЕУНИК-у, мрежи ду, Србији а можда и Европи. Он националних установа културе је додао да ће се његова земља подржава ЕУ, ове године тема њихо- трудити да одговори на високе вог заједничког наступа су дечја књижевност и бајке на језицима земаља које ови институти представљају. У оквиру Сајма књига биће организоване и изложбе, као и бројне дискусије. Школски дан биће четвртак, 25. октобар, а за Међународни сајам књига у Бепородичне су одређени ограду, 57. по реду, одржаће се од понедељак и уторак, 22. 21. до 28. октобра а отвориће га и 23. октобар. млада мађарска књижевница НоеУ оквиру Сајма књими Сечи, чија је земља гост овогога биће додељено више дишњег сајма, саопштено је јуче награда: Издавач година конференцији за новинаре. не, Издавачки подухват Како је новинарима у Скупштигодине, Дечја књига гони града рекао Жељко Ожеговић дине и новитет - Најлеппредседник одбора Сајма књига, ша књига. Осим ових, овогодишњи слоган сајма је „Од биће додељена и награА до Ш„, што је прикладан мото да „Доситеј Обрадовић„ будући да ће посетиоци моћи на која се додељује страједном месту да виде комплетну ном издавачу за контииздавачку продукцију између два нуирани допринос у обсајма.Свечано отварање је121.окјављивању и промоцији тобра у 18 сати. Ноеми Сечи српске књижевности. На овогодишњем Сајму књига представиће се укупно 478 излаПоследњег дана сајма, „отво- захтеве београдске публике и да гача, од тога 60 из иностранства, а рена књига„ биће предата пред- ће гостовање Сечијеве бити припрви пут у организацији владине ставнику Пољске која ће бити по- лика да се српска публика упозна Канцеларије за Косово и Метохичасни гост 58. Међународног бе- са младим нараштајем мађарских писаца, будући да су већ добро упознати са старијом и средњом Сајам отвара Ноеми Сечи генерацијом аутора. Осим најмлађе генерације пиМађарска књижевница Ноеми Сечи која ће отворити овогодишњи саца, песника, преводиоца и њиСајам рођена је 1976. у Сентешу, Мађарска. Универзитетске студије хових издавача и дистрибутера, започела је у Будимпешти 1994. Студије енглеског и финског језика публика ће имати прилике да види завршила је 2002. Током 2000. изучава културну антропологију и стуи чује мађарски фолклор, погледа дије пола на Кристина институту у Хелсинкију. Тамо пише свој први дугометражне и краткометражне роман „Угро-фински вампир”. Роман је објављен 2002. „Еурофилм филмове из мађарске продукције студио” откупио је права за филм исте године. Превод на пољски јеа имаће прилике и да се сретне са зик објављен је 2005. Почев од 2002. пише за различите магазине и највећом шахисткињом света Јупреводи. Њен блог о искуствима током трудноће објављен је у форми дитом Полгар која ће представити књиге 2003. Књига је имала неколико издања и добила је награду чисвоје књиге за децу које је написаталаца магазина „El le”. Роман „Комуниста Монте Кристо” објављен је ла са сестром Жофијом. 2006. и за њега је добила је Европску награду за књижевност 2009. РоНови уметнички директор Сајман „Последњи Кентаур”, чија је тема живот младих анархиста у Бума Оливера Стошић-Ракић рекла димпешти, објављен је 2009. је да ће наставити са радом својих претходника који је оценила као ју наступа и више од 30 издавача оградског сајма књига 2013. го- одличан и додала да ће се овогодишњи програм Сајма фокусираи институција културе са Косова. дине. Сајам је ће бити отворен од 10 ти на однос две земље, предстаОжеговић је рекао да је Мађарска почасни гост Сајма књига што је до 21 сат, цена улазнице је 250 ди- вљање нових књига и аутора а као како у политичком тако и у кул- нара, за групне посете 150 а за по- једну новину издвојила је и увођење других форми стваралаштва турном интересу две земље и го- родичне улазнице 600 динара. Амбасадор Мађарске у Србији - перформанса. стовање Мађарске представља Оскар Никовиц изјавио је да је ве(Танјуг) прилику да се српски читаоци

СЛА ВИ ША ГРУ ЈИЋ РАЗ ГО ВА РА С ПРЕД СТАВ НИ ЦИ МА СИН ДИ КА ТА

Вла да не ће до зво ли ти уру ша ва ње угле да СНП-а Пот пред сед ник Вла де Вој во ди не и по кра јин ски се кре тар за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње Сла ви ша Гру јић из ја вио је ју че да по кра јин ска вла да не ће до зво ли ти да се уру ша ва углед и зна чај Срп ског на род ног по зо ри шта (СНП), нај ве ће ин сти ту ци је кул ту ре у по кра ји ни.

ди не, са оп ште но је на Ин тер нет стра ни ци по кра јин ске вла де. Пре ма ре чи ма пред став ни ка син ди ка та, ти про бле ми су у си сте ма ти за ци ји рад них ме ста ка ко по хо ри зон тал ној та ко и по вер ти кал ној ска ли, не при ме њи ва њу од ред би Ста ту та до не тог про шле го ди не, ме ђу људ ским

Гру јић је при мио пред став ни ке че ти ри син ди ка та СНП-а, ко ји су га оба ве сти ли о про бле ми ма ко ји већ ду же тра ју у тој ре но ми ра ној ин сти ту ци ји кул ту ре, чи ји је осни вач Вла да Вој во -

од но си ма као и у ви со ким хо но ра ри ма ко ји се ис пла ћу ју по је ди ним умет ни ци ма. Ис ти чу ћи да је циљ по кра јин ске вла де да СНП функ ци о ни ше, Гру јић је до дао да је у

ме ђу вре ме ну од тре нут ка ње го вог сту па ња на че ло По кра јин ског се кре та ри ја та за кул ту ру и јав но ин фро ми са ње у то по зо ри ште упу ћен управ ни над зор, ко ји је до ста вио о то ме и из ве штај. Оба вљен је и раз го вор са управ н и ком СНП-а Алек с ан дром Ми ло са вље ви ћем, ре као је ре сор ни се кре тар и на по ми њу ћи да ће би ти на ста вље но спро во ђе ње свих ме ра, ко је су у скла ду са За ко ном о кул ту ри. При м ед бе син д и кал н их пред став ни ка би ће пре и спи та не и у нај кра ћем ро ку ће се на њих и од го во ри ти, ре као је Гру јић и на гла сио да сва спор на пи та ња у до глед но вре ме мо ра ју би ти ре ше на, ка ко би та ин сти ту ц и ј а на с та в и л а рад у скла ду са ре но ме ом ко ји она но си. Он је до дао да “ни ка кве ис хи тре не и не смо тре не од лу ке не ће се на пре чац до но си ти, већ са мо оне ко је под ле жу за кон ској про це ду ри”. По кра јин ски се кре тар је раз го ва рао са пред став ни ци ма са мо стал ног син ди ка та, син ди ка та “Не за ви сност”, Син ди ка т а му зич ких умет ни ка и Син ди ка та тех ни ке у СНП-у а са стан ку су при су ство ва ли и пред став ни ц и ре п у блич ког, по к ра ј ин ског и град ског син ди ка та кул ту ре.

svet

subota29.septembar2012.

HIQADE [PANACA DANIMA PROTESTUJE

SIRIJA

Pao avion u Ne pa lu KAT MAN DU: Avion koji je prevoziom turiste sru{io se nedaleko od aerodroma u prestonici Nepala, javila je novinska agencija AP navode}i da je svih 19 putnika i ~lanova posade poginulo. Sedmoro poginulih su Britanci, petoro Kinezi, a preostala ~etiri putnika i tri ~lana posade su Nepalci, saop{tile su vlasti. Avion se sru{io samo 500 metara od aerodroma, a istra`iteqi poku{avaju da utvrde ta~an uzrok nesre}e i identifikuju `rtve. Po izve{taju aerodroma u prestonici Nepala, pilot je kontroli letewa, neposredno pre nesre}e, javio da je u avion udarila ptica. Za sada nije poznato da li se letelica zapalila pre ili nakon pada.

@e sto ke bit ke za Alep i Da mask DA MASK: Sirijski ustanici poku{avaju da preuzmu kontrolu nad Alepom, ali wihova ofanziva, u prvih nekoliko sati `estokih borbi, nije dala `eqene rezultate, jer ih snage Ba{ara al Asada zasipaju artiqerijskom paqbom. Kao i prethodnih dana, najve}i problem ustanika predstavqa organizacija, jer se, ponovo, de{ava da se wihove linije raspadnu usred napada, {to Asadove snage ve{to koriste, pa je ishod nove ofanzive prili~no neizvestan. Vladine snage su u centru Alepa opkolile najmawe jednu jedinicu pobuwenika, a nekoliko jedinica je jednostavno napustilo liniju fronta, ili se, ~ak, na po~et-

nu napada uop{te nisu pojavili na svojim pozicijama Ofanziva pobuwenika po~ela je po{to su se lideri {arolikih milicija i dobrovoqaca iz ~itavog niza muslimanskih zemaqa, dogovorili da se,

od sada, bore pod zajedni~kom komandom. U Damasku, vladine snage poku{avaju da proteraju ustanike, koji su se okura`ili posle bomba{kog napada pre dva dana. Borbe su, tokom jutra, vo|ene oko nekoliko zgrada u gradu, a Asadove jedinice uspostavile su mre`u kontrolnih punktova po ~itavoj prestonici. U posledwa 24 ~asa, vladine snage su u tom gradu isterale ustanike iz nekoliko zgrada, mahom zahvaquju}i sna`noj vatri iz te{kih mitraqeza i protivavionskih topova.

UPOZOREWE IZRAELSKOG PREMIJERA BEWAMINA NETANIJAHUA

Ja sna cr ve na li ni ja za Iran WU JORK: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu upozorio je da }e Iran imati dovoqno oboga}enog uranijuma do slede}eg leta za proizvodwu nuklearne bombe i pozvao me|unarodnu zajednicu da povu~e „jasnu crvenu liniju” i sve to zaustavi na vreme. U obra}awu pred Generalnom skup{tinom Ujediwenih nacija, Netanijahu je naveo da najnoviji podaci pokazuju napredak koji je Iran napravio i upozorio da sve „postaje kasno, veoma kasno” u zaustavqawu Irana u svojim namerama. „Crvene linije ne vode u rat, crvene linije spre~avaju rat. Ni{ta ne mo`e vi{e da ugrozi svet nego nuklearno naoru`ani Iran”, rekao je izraelski premijer. Netanijahu je rekao da je Iran zavr{io prvu fazu oboga}ivawa uranijuma i u vi{e navrata upozoravao da vreme isti~e u zaustavqawu Islamske Republike u nastojawu Teherana da postane nuklearna sila i da se takva „pret-

jektila sposobnih za „brisawe jevrejske dr`ave” i daje podr{ku arapskim militantnim grupama. „Imaju}i u vidu ovakve izlive iranske agresije bez nuklearnog oru`ja, samo zamislite iransku agresiju s nuklearnim oru`jem”,

preti vojnom intervencijom, uz obrazlo`ewe da je diplomatiji i o{trim sankcijama potrebno vremena da deluju na iranske lidere. Obama i Netanijahu }e verovatno sutra razgovarati telefonom, saop{tila je Bela ku}a. Obama, ko-

Odgovor Irana Bewamin Natanijahu

wa silom mora ozbiqno uzeti u obzir”. „Iran ve} sprovodi 70-postotni proces oboga}ivawa uranijuma, dovoqno za gorivo (nuklearne) bombe, i mora biti spre~en da do|e do nivoa od 90 odsto”, naveo je Netanijahu, dodaje agencija AFP. Izrael smatra da bi nuklearno naoru`ani Iran bio stalna pretwa, posebno zato {to pori~e holokaust nad Jevrejima, poziva na uni{tewe Izraela, proizvodwu pro-

Osveti}emo se za svaki napad, saop{tio je Iran nakon {to je Izrael pozvao da se uspostavi „crvena linija” i spre~i Teheran da se domogne nuklearne bombe. Uzvra}aju}i na govor koji je u Generalnoj skup{tini UN odrào izraelski premijer Bewamin Netanijahu, misija Irana u svetskoj organizaciji u pisanom saop{tewu je navela da je Izrael izneo „neosnovane i apsurdne optu`be protiv iskqu~ivo mirodnopskog nuklearnog programa Teherana”. „Iran je dovoqno snaàn da se odbrani i zadràva puno pravo da uzvrati svom silom za svaki napad”, navodi se u saop{tewu, javio je Rojters.

upozorio je Netanijahu sa govornice svetske organizacije u Wujorku, navodi AP. Ameri~ki predsednik Barak Obama je do sada odbijao da povu~e takve „crvene linije” i za-

ji je okupiran predizbornom kampawom za reizbor, napustio je Wujork i ve}inu diplomatskih razgovora na ovogodi{wem zasedawu vodi Hilari Klinton.

Uhap {en pro du cent fil ma „Ne vi nost mu sli ma na” LOS AN \ E L ES: Na ku la Basli Nakula, ameri~ki dr`avqanin egipatskog porekla, koji je, kako se veruje, producent an ti i slam skog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na”, uhap {en je zbog kr{ewa propisa uslovne slobode. Film je danima izazivao nasilne antiameri~ke proteste u mnogim muslimanskim zemqama.

Nakula (55) je uhap{en prekju~e, a federalni sud u Los An|elesu je nakon toga odlu~io da on treba da ostane iza re{etaka, jer je osam puta prekr{io uslovnu slobodu, ukqu~uju}i lagawe slu`benika za uslovnu kaznu i kori{}ewe la`nih imena, javio je AP. Nakula, koji je koristio bar jo{ 10 la`nih imena, me|u kojima i Sem Bazil, 2010. godine je progla{en

dnevnik

krivim zbog otvarawa bankovnih ra~una na osnovu kra|e identiteta i brojeva socijalnog osigurawa, a osu|en je na 21 mesec zatvora. Jedan od uslova za wegovo osloba|awe u junu 2011. godine bila je i zabrana pristupa internetu i kori{}ewa pseudonima bez dozvole slu`benika za uslovnu kaznu. Slu`benici su posumwali da je Nakula prekr{io uslovnu kaznu

kada je na internet postavio 14minutni ise~ak spornog filma, u kome se ismeva prorok Muhamed, a zatim su otvorili istragu o wegovom slu~aju, nakon ~ega je usledilo hap{ewe, navodi se na veb-sajtu ruske televizije Ra{a tudej. Saslu{awe u sudu bilo je zatvoreno i za medije i za javnost, a Nakula }e ostati u zatvoru do slede}eg zasedawa suda.

Vla da i da qe ste `e ka i{

MA DRID: [panija je na nogama. Dok se ~eka da vlada u Madridu predstavi restriktivni buxet za 2013. godinu, hiqade [panaca danima protestuje zbog najave novih da`bina i otpu{tawa. Ekonomska situacija u zemqi se pogor{ava. Strahuje se da }e [panija morati da zatraì me|unarodnu pomo}, {to }e uticati na celu evrozonu. Recesija u [paniji se produbquje. Blede izgledi da Madrid odrì re~ evropskim partnerima i do kraja godine smawi deficit na 6,3 odsto bruto dru{tvenog proizvoda. Zato vlada planira da u{tedi jo{ 40 milijardi evra – smawewem buxetskih tro{kova, pove}awem poreza, izmenom penzionog sistema, ve}om kontrolom tro{kova lokalnih vlasti. „Kao i uvek, smawuju broj zaposlenih i plate u javnom sektoru, izdatke za obrazovawe, zdravstvo i druge javne poslove. Na{i politi~ari ne mare za nas. Treba da su sa nama na ulicama i da brane na{e interese”, tvrde demonstranti. U ~etvrtoj ekonomiji evrozone, vrednoj gotovo hiqadu i po milijardi evra, prezaduèni su svi – gra|ani, banke, regije. Buxetom za 2013. godinu, najve}e smawewe izdataka predvi|a se u poqoprivredi – ~ak za tre}inu. Mnoga imawa su zapu{tena, zbog nemogu}nosti farmera da otpla}uju kredite i ulaù u proizvodwu.

„Nema novca za investirawe u regionalni razvoj. U mestima u kojima je postojala potpuna zaposlenost, sada je nezaposlen svaki ~etvrti. Bi}e potrebne

decenije da iza|emo iz krize”, isti~e Fernando Vera iz Socijalisti~ke partije [panije. Vlada premijera Marjana Rahoja nada se da }e nove mere biti dovoqne da evrozona ne poja~a kontrolu potro{we i deficita, ako Madrid zatra`i finansijsku pomo}. [paniju bi danas mogao da do~eka novi udarac, rezultati stres-testa banaka, koji }e pokazati da li }e vladi za spas banaka biti dovoqno planiranih 60 od 100 milijardi evra evropskog zajma. D. Cvetkovi}

IRAK

Ubi je ni po li caj ci, za tvo re ni ci na slo bo di BAG DAD: Naoru`ani ektremisti ubili su u zatvoru u ira~kom gradu Tikrit najmawe 12 policajaca i oslobodili 90 zatvorenika, javio je Bi-Bi-Si pozivaju}i se na zvani~nike. Zvani~nici su saop{tili da je bomba{ samoubica aktivirao automobil-bombu na ulazu u zatvor Tasfirat i usledili su sukobi ektremista i zatvorskog obezbe|ewa. Zatvor je kasnije ponovo preuzela stra`a, naveli su. U toj oblasti je na snazi policijski ~as. Broj poginulih potvrdio je AFP-u zamenik guvernera pro-

vincije Salahedin Ahmed Abdul Xabar. Po Xabarovim re~ima, pobeglo je 83 zatvorenika i zatvor je ponovo pod kontrolom vlasti. Neimenovani izvor u policijskoj komandi tvrdi da je 15 policajaca i sedam zatvorenika ubijeno tokom okr{aja, a broj pobeglih zatvorenika iznosi oko 100. „Preuzeli smo kontrolu nad zatvorom, a napada~i su se predali”, dodao je anonimni izvor. U zatvoru Tasfirat kaznu izdr`ava nekoliko stotina zatvorenika, a neki od wih su osu|eni na smrt.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KARLA DEL PONTE Biv{a glavna tu`iteqka Ha{kog tribunala Karla del Ponte bi}e imenovana za ~lana stru~nog Panela UN koji istra`uje ratne zlo~ine u Siriji.Panel UN za ratne zlo~ine prikupqa dokaze za sudske procese koji bi u budu}nosti mogli da budu pokrenuti protiv osumwi~enih za zlo~ine u sukobu izme|u trupa predsednika Ba{ara alAsada i opozicionih snaga.

OLEG DERIPASKA Ruski magnat Oleg Deripaska platio od 250 do 300 miliona dolara nagodbe po tu`bi preduzetnika Mihaila ^ernog u postupku pred sudom u Londonu. U nagodbi Deripaske i ^ernog posredovao je biv{i partner obojice biznismena Iskander Mahmudov, glavni vlasnik Uralske rudarskometalur{ke kompanije (UGMK) i holdinga za eksploataciju ugqa „Kuzbasrazrezugoq”.

KARL BILT Crte` bombe koji skicirao izraelski premijer Bewamin Netanijahu govore}i o Iranu u Generalnoj skup{tini UN zbunio je stru~wake, izjavio je {vedski ministar spoqnih poslova Karl Bilt. On je sumiraju}i utiske sa ovonedeqnog zasedawa u Wujorku, na svom blogu napisao: „Premijer Netanijahu je nacrtao bombu koja je i stru~wake zbunila povodom toga {ta je stvarno mislio o Iranu i wegovom nukleaernom programu”.

FA MO ZNA VI LA „^ER TO ZA” NA SAR DI NI JI PRO DA JE SE ZA 450 MI LI O NA EVRA

Ber lu sko ni pro da je ku }u za ùr ke! RIM: Biv{i premijer Italije Silvio Berluskoni planira da proda luksuznu vilu na Sardiniji, koja je proteklih godina zbog raskala{nih zabava sa mladim starletama privla~ila pa`wu svetske javnosti. U me|uvremenu, javila se nekolicina zainteresovanih kupaca. Emir Abu Dabija, jedan preduzetnik iz Londona i nekoliko ruskih magnata interesuju se za Berluskonijevu vilu „êrtoza” u poznaVila „êrtoza” tom letovali{tu Porto Rotondo na Kosta Smeraldi, na more, nalazi se u parku veli~ine Sardiniji. 80 hektara sa egzoti~nim biqkama Kako je objavio list „Gardijan”, koje Berluskoni neguje sam. Berluskoni za vilu traì 450 miU parku se nalaze i dva jezera, liona evra. Vila, povr{ine 2.500 ve{ta~ki vulkan i amfiteatar. kvadratnih metara sa pogledom na Berluskoni od 1988. godine letuje

Fotografija s jedne od `urki

u vili „^ertoza”, a tamo je rado gostio i mnoge dr`avnike. Predsednik vlade Britanije Toni Bler bio je Berluskonijev gost u toj vili 2005. godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin, letovao je kod

Berluskonija 2003, a 2008. godine gost u vili bio je predsednik ~e{ke vlade Mirek Topolanek, ~iji je boravak postao poznat po objavqenim obna`enim fotografijama.

BALkAn

dnevnik

@I VA DI PLO MAT SKA AK TIV NOST LI DE RA ZE MA QA BIV [E JU GO SLA VI JE U WU JOR KU

Da Vuk ne za bo ra vi re gion WU JORK: Paraleleno sa glavnom debatom na 67. Zasedawu Generalne skup{tine, u sporednim salama i kancelarijama Ujediwenih nacija tekla je ìva diplomatska aktivnost lidera zemaqa biv{e Jugoslavije. Komentarisali su i novu funkciju biv{eg srpskog {efa diplomatije Vuka Jeremi}a, sada na ~elu GS UN. Od predsednika Generalne skup{tine neki o~ekuju da ne zaboravi region iz koga je dosao Makedonac Nikola Poposki, ~iji je sunarodnik Sr|an Kerim pre nekoliko godina bio na istoj funkciji kao Vuk Jeremi}, kaè da je dobro imati predstavnika jugoisto~ne evrope na visokoj funkciji bez obzira na ograni~enu mo} koju ta funkcija zaista nosi. Iskustva makedonije su pozitivna, kaè Poposki. „ Mislim da moramo da po|emo od toga da smo mi mala zemqa i da je dobrodo{la svaka pa`wa koju dobijemo na me|unarodnoj sceni. To je bio i glavni razlog {to smo predstavnika Makedo-

nije imali na toj fukciji. Mislim da se taj izbor mora posmatrati u pozitivnom kontekstu i

Generalne skup{tine ograni~en, ipak mislim da simbolika koja ide uz to {to va{a zemqa

Vuk Jeremi} u Ujediwenim nacijama

da nema prostora za negativne konotacije. ^ak i uz ~iwenicu da vam ta funkcija ne dozvoqava da vladate svim doga|ajima u UN, jer je domen predsednika

ima predesednika GS novi ve}u vidqivost na me|unarodnoj sceni i afirmaciju za samu zemqu. Za male zemqe to je posebno va`no”, ka`e Popovski.

Susret u Wujorku ministri spoqnih poslova Hrvatske i Srbije iskoristili su da postave ciqeve saradwe u narednom periodu. Predsedavawe Vuka Jeremi}a Generalnoj skup{tini UN-a za region bi moglo bi da bu de po sma tra no kao Evrosong. Ina~e, lideri biv{ih jugoslovenskih republika govorili su na Generalnoj skup{tini o raznim temama. Predsednik Makedonije Gor|e Ivanov podsetio je skup da Makedonija ne moè da koristi ime iz ustava dràve jer to osporava Gr~ka, uprkos izgubqenom sporu pred Me|unarodnim sudom pravde. Hr vat ski pre mi jer Zo ran Milanovi} govorio je na debate o vladavini zakona pri ~emu se zaloìo za jo{ boqu saradwu me|u dràvama u toj oblast i ve}i anga`man Ujediwenih nacija. Predsednik predsedni{tva Bosne i Hercegovine posebno se osvrnuo na sukobe u Siriji i podrào pozive za sme nu ak tu el nog pred se ni ka Asada.

AME RI^ KE FI NAN SIJ SKE VLA STI TVRDE DA SU CR NO GOR SKI ZVA NI^ NI CI POD MI ]E NI

\u ka no vi}: Te le kom pro dat re gu lar no, ni je bi lo ko rup ci je

POD GO RI CA: Biv{i crnogorski premijer Milo \ukanovi} negirao je ju~e, pred skup{tinskim Anketnim odborom, da je bilo korupcije u privatizaciji crnogorskog Telekoma. On je rekao da u prodaji crno-

„Smatram da je u pitawu jedna od najboqe odra|enih privatizacija u Crnoj Gori. Prema mojim saznawima, ~itav posao je ura|en na zakonit na~in i u korist Crne Gore. Nemam nikakvih indicija da je u tom procesu bilo ko-

stre Ane Kolarevi} i wene advokatske kancelarije u navodnoj korupciji prilikom prodaje crnogorskog Telekoma notorna grupost . „Ana Kolarevi} je osoba od integriteta i, ukoliko treba, pozovite i wu da svedo~i”, naveo je \ukanovi}. \ukanovi} je negirao da je Ma|ar telekom ugovorom o kupovini dobio monopolisti~ki polo`aj u Crnoj Gori, dodaju}i da su eventualno sporni ugovori predmet

mantovali su ranije da je bilo korupcije u privatizaciji crnogorskog Telekoma. Vujovi} je bio predsednik Tenderske komisije za Telekom, Uskokovi} je, u vreme privatizacije te kompanije, bio ministar ekonomije, a Vukoti} potpredsednik Saveta za privatizaciju Vlade Crne Gore. Svi oni su naveli da u prodaji crnogorskog Telekoma ma|arskom Telekomu nije bilo neregularnosti, odnosno da je u pitawu bila dobra privatizacija. Korup-

Par la men tar na is tra ga po sle de set go di na Skup{tina Crne Gore prihvatila je po~etkom marta opozicionu inicijativu za otvarawe parlamentarne istrage o aferi Telekom, {to je bilo prvi put nakon deset godina da se koristi institut parlamentarne istrage. Anketni odbor ima osam ~lanova - po ~etiri iz opozicije i vladaju}e koalicije, a mesto predsednika tog tela pripalo je Andriji Mandi}u koji je lider opozicione Nove srpske demokratije.

Zasedawe skup{tinskog Anketnog odbora

gorskog Telekoma ma|arskom Telekomu nije bilo neregularnosti, odnosno da je u pitawu bila dobra privatizacija. „Nemam nikakvih saznawa o korupciji u tom poslu, odnosno sve {to mogu da ka`em jeste da korupcije, prilikom privatizacije Telekoma, nije bilo”, is ta kao je \u ka no vi} to kom vi {e sat nog sa slu {a wa pred Anketnim odborom. Po wegovim re~ima, privatizacija Telekoma je obavqena u skladu sa tada va`e}im zakonodavstvom Crne Gore.

rupcije”, rekao je \ukanovi}, koji je lider vladaju}e Demokratske partije socijalista. Privatizacija Telekoma do{la je u centar pa`we crnogorske javnosti nakon {to su krajem pro{le godine ameri~ke finansijske vlasti utvrdile da je Doj~e telekom, preko svoje podru`nice Ma|ar telekoma, pri kupovini Telekoma Crne Gore podmitio vi{e crnogorskih zvani~nika sa ukupno 7,35 miliona evra. \ukanovi} je ponovio da su navodi o ume{anosti wegove se-

poslovne politike jedne strane kompanije u {ta tada{wa vlada Crne Gore, prema zakonu, nije mogla da se me{a. „Ono {to je bila moja nadle`nost, kao tada{weg premijera, jeste prodaja ve}inskog paketa crnogorskog Telekoma, a sve {to se de{avalo nakon toga nije i ne mo`e biti predmet interesovawa vlade Crne Gore”, rekao je \ukanovi}. Nekada{wi vladini funkcioneri - Branko Vujovi}, Darko Uskokovi} i Veselin Vukoti} de-

ciju su negirali i biv{i direktor Telekoma - Oleg Obradovi}, Milan Perovi} i Miodrag Ivanovi}. Anketni odbor u julu je saslu{ao i vrhovnog dràvnog tuìoca Ranku ârapi}, direktora Uprave za spre~avawe prawa novca i finansirawa terorizma Predraga Mitrovi}a i direktora Uprave policije Crne Gore Boìdara Vuksanovi}a. To skup{tinsko telo do 1. oktobra treba da zavr{i sva saslu{awa i nakon toga sastavi izve{taj.

UKRATKO

Uhap {en zbog kri jum ~a re wa POD GO RI CA: Crnogorska policija uhapsila je blizu grani~nog prelaza Boàj dràvqanina Albanije F. P. (32) iz mesta Hani-Hoti, kod koga je zapleweno 30 kilograma skanka, saop{teno je ju~e u Podgorici. Uprava policije je navela da je droga zaplewena u vozilu kojim je F. P. iz pravca Albanije u{ao u Crnu Goru. Policija je oduzela vozilo, a F.P. je uhap{en. On }e, uz prijavu da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa, dràwe i stavqawe u promet opojnih droga, biti predat Vi{em dràvnom tuìla{tvu u Podgorici, saop{tila je crnogorska policija.

Hr vat ska iz ru ~i la Va qev ~a ni na POD GO RI CA: Dràvqanin Srbije Milan Ne{kovi} (27) iz Vaqeva, za kojim je podgori~ki Interpol bio raspisao poternicu zbog {verca narkotika, izru~en je iz Hrvatske u Crnu Goru, saop{teno je ju~e u Podgorici. Uprava policije Crne Gore je navela da je Ne{kovi} uhap{en u Hrvatskoj u avgustu, a u me|uvremenu je bio u ekstradicionom pritvoru. Ne{kovi} je potraìvan po poternici koju je raspisao Interpol Podgorica, radi privo|ewa na izdràvawe zatvorske kazne u trajawu od {est meseci na koju je osu|en presudom Vi{eg suda u Bijelom Poqu, zbog {verca droge, saop{tila je crnogorska policija. Dodaje se da su iz Srbije u Crnu Goru preba~eni Miomir Vuja{evi} (56) i Samir Musi} (44), obojica crnogorski dràvqani, radi nastavka izdràvawa zatvorskih kazni.

subota29.septembar2012.

SLOVENIJA

Jan {a: Ne tre ba nam po mo} EU QU BQA NA: Slovena~ki premijer Janez Jan{a poru~io je da wegovoj zemqi nije potrebna pomo} Evropske unije, uprkos krizi u bankarskom sektoru ko-

Janez Jan{a

ja je izazvala zabrinutost investitora. U intervjuu u ~etvrtak uve~e agenciji AP, Jan{a je rekao da je Slovenija u stawu da sama prevazi|e pretwu od bankrota, brzim dono{ewem propisa o reformi bankarskog sektora i tro{ewem od tri do ~etiri milijarde dolara na kupovinu

nenaplativih zajmova od banaka u dràvnom vlasni{tvu. Jan{a je napomenuo da je wegova vlada „odlu~na da u~ini sve {to je mogu}e” kako ne bi do{la u situaciju da mora da zatraì stranu pomo}. „Nije nam potreban novac iz evropskih mehanizama stabilnosti. Naravno da su nam potrebne strukturalne reforme koje su zanemarivane u pro{losti”, dodao je slovena~ki premijer. „Slovenija je na udaru recesije, a dràvni dug prema BDP-u je ispod 60 odsto”, naveo je Jan{a i dodao da wegova vlada planira da do kraja godine po~ne otkup lo{ih zajmova od banaka. Parlament „po~iwe da preduzima sve potrebne mere kako bi se Slovenije izvukla iz opasnih voda. Moramo da stabilizujemo na{ bankarski sistem. To je najva`nija kratkoro~na mera”, rekao je Jan{a.

GR^KA

U za kup olim pij ski RTV-cen tar ATI NA: Gr~ka je ju~e, na period od 90 godina, dala u zakup biv{i Me|unarodni radio-televizijski centar (IBC) doma}oj kompaniji „Lamda Domi” za 81 milion evra, u okviru dr`avnog programa privatizacije. Vladina agencija za privatizaciju saop{tila je da je kompanija „Lamda Domi” pobedila na me|unarodnom tenderu za davawe u zakup Me|unarodnog radiotelevizijskog centra izgra|enog za potrebe Olimpijskih igara 2004. godine, prenosi

agencija AP. U saop{tewu agencije se navodi da bi Gr~ka trebalo da dobije dodatnih 32,4 miliona evra iz paketa pomo}i, {to }e zavisiti od kursa gr~kih finansija tokom narednih pola veka. Gr~ka je ju~e prodala 33 odsto akcija u dr`avnoj lutriji OPAP, po{to se obavezala da }e prodati 19 milijardi evra vrednu javnu imovinu do 2015. godine. Do sada je, me|utim, prikupqeno mawe od desetine te sume.

RUMUNIJA

Ot por ko mu ni sti~ kom re ì mu u 650 sli ka BU KU RE[T: U Nacionalnoj biblioteci u Bukure{tu u toku je izlo`ba oko 650 slika koja prikazuje umetnike koji su bili u ilegali tokom vladavine âu~eskua i koji su svojim delima ili na~inom slikawa kri ti ko va li ko mu ni zam. Na jednoj slici se vidi seqak razapet iznad rupe u obliku Rumunije, na drugoj je u stilu Pabla Pikasa naslikan mu{karac koji drì kwigu. Nijedna od ovih slika ne bi bila izloèna u Rumuniji za vreme komunista, kada je cenzura bila u punom jeku a umetnost kori{}ena kao propagandno oru|e za glorifikovawe pokojnog diktatora Nikolaja âu{eskua, prenosi AP. „To je zakasnela pravda”, kaNikolaje âu{esku è Ruksandra Garofeanu, kustos izlo`be koja je dve godine - mu{karac koji lebdi na jednoj radila na prikupqawu dela iz slici, na drugoj ~ovek odeven u 27 muzeja i 30 kolekcija u Rumubelo ja{e kowa na plaì a u daniji i inostranstvu. qini se vidi industijski grad. „Ona pokazuje da je postojao Kqu~ no me sto iz lo `be ima otpor reìmu, ne nasilan ali obezglavqeni Staqin na vrhu stvaran i da nije {e{ira Vinstosve bilo ra|eno na êr ~i la. Iz lo `ba, ko ja }e u ma ni ru so ci Ogromno platno jal nog re a li oslikano u platra ja ti do zma”, dodao je on. vim i sivim to2. de cem bra, Izlo`ba, koja no vi ma de lo je pred sta vqa de la ko ja Jo }e trajati do 2. ana Dreptua i se pr vi put mo gu decembra, predura|eno je pre 22 vi de ti u Ru mu ni ji stavqa dela koja godine. Prvi put se prvi put mogu je izloèno u muvideti u Rumunizeju u Vupertalu ji. Prethodne izlo`be umetnou Nema~koj 1986. godine, tri sti iz doba komunizma bile su godine pre kolapsa komunizma fokusirane na po~asti koje su u Rumuniji. umetnici odavali âu{eskuu, „Ono {to ovde treba da se predstavqaju}i ga kao polubovidi jeste da su se tokom komuga ili revolucionarnog heroja. nizma slikari i umetnici opiOva izlo`ba pokazuje da su nerali dru{tvenom pritisku i ki slikari ipak odbijali da stvarali dela po svom ukusu i prate slavisti~ku estetiku tog na na~in na koji su ih diktiravremena. Eskapizam je, kako nale wihove du{e”, rekao je jedan vodi AP, tema koja se ponavqa od posetilaca izlo`be.

subota29.septembar2012.

OGLASi

IZ DA JEM name{tenu garso we ru - po god no za stu dente i |ake, telefon, CG, kablovska, Ul. Mileve Simi} 8 No vi Sad. Te le fon 064/1360-012. 60342 IZ D A J EM pot pu no na me {ten nov stan kod Fu to {ke pijace, ]irpanova 41. Obezbe|en parking za auto 24h. Te le fon 063/10-49411. 61106 IZ D A J EM jed no so ban stan Pa je Ra do sa vqe vi }a 2/C. Telefon 886-083. 61241 IZ D A J EM jed no so ban na me {ten uli~ ni stan 35m2 jed noj `en skoj oso bi ul. Te me rin ska. Te le fon 063/8723622. 61270 SA T E L IT, iz da jem jed no so ban na me {ten, kom fo ran stan po red {ko le, 100evra. Te le fon 064/1227-684. 61282 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 48m2. Te le fon 064/9520336. 61285 IZ DA JEM name{ten troso ban stan u u`em cen tru gra da u No vom Sa du, ce na 250E me se~ no. Te le fon: 021/47-23-100 i 064/5935027. 61309

dnevnik

IZ D A J EM le po na me {ten dvo so ban stan u Ul. Novosadskog sajma 7. Telefon: 063/765-3632, 064/1690948, 060/0442-711, 060/0442-714. 61312 IZ DA JEM trosoban name{ten stan na Li ma nu I, jeftino. Telefon: 021/530396, 021/6335-024, 064/8559524. 61372

FRU [ KO G OR S KA ULI CA, 4. sprat, bez lif ta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

PRO D A J EM stan, Li man 1, Drage Spasi}, 58m2. Cena 68.000 evra. Te le fon 064/190-12-19. 61195

BEZ PO SRED NI KA proda jem sa lon ski dvo stra no orjentisan stan, 74m2, drugi sprat bli zu iz vr {nog ve }a. Te le fo ni: 063/7520501, 456-636. 61131

USE Q IV sa lon ski stan, Uli ca So we Ma rin ko vi} 5, vi so ki par ter, 94m2+13m2. Vlasnik. Telefon 064/43-11-322. 60766

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Mojim plavim o~ima kojih se nisam nagledala...

PRO D A J EM ku }u 180m2, Ba~ ki Pe tro vac, 7 ari, dvo ri {na, ve li ka ha la za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781242. 60939 PRO D A J EM ju tro ze mqe prve klase u Livadama i jutro u Ra{qama u Ka}u. Telefon 064/16-55-476. 61229

U CEN TRU Novog naseqa izdajem stan, 90m2, I sprat, ugao dve uli ce za or di na ci ju ili pred stav ni {tvo na du `i pe riod. Te le fon 064/11-27-968. 61172

JOR G AN X I N I C A - ru~ no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463-362. 60172 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat nosti: odgu{ewa odmah, vr{i mo emaj li ra we ka da, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61161

FAR MA iz Stepanovi}eva pro da je: mla de ko ke no si qe, jagwad, debele sviwe i prasi}e, dostava na adresu, po voq no! Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61098

TRA @ IM sa rad ni ke za prodaju iz kancelarije. Telefon 063/514-406. 61068 SPLA VU u Futogu potreban ko no bar i po mo} na radnica u kuhiwi. Prevoz obez be |en. Te le fon 063/509167. 61228 PO T REB N A `e na sa ma |arskim paso{em za rad u ho te lu - re sto ra nu u Austri ji. Te le fon 0043476236155. 61389

„Pleme moje snom mrtvijem spava...”

POMEN

POMEN 1997 - 2012. Danas, 29. 9. 2012. godine, navr{ava se petnaest godina od kako sa nama nije na{a mama

Milojevi}

Radovan Stanisavqevi} Bata

Tvoja Savica.

Milanka Nikoli} ro|ena Alimpi}

1962 - 2009.

1894 - 1983.

„Videla sam svetla grada, i dobro i zlo. Svi su kao prijateqi hvala im za to. Ja sam neka druga vrsta, ja bih iskreno. U meni je srce ostalo... Ja sam devojka sa sela, noga mi je bosa, rumeno mi lice, umila ga rosa, ne, ne, ne trebam ja zlato, niti dukat `uti, samo trebam reku da izvor pomutim, qubim tvoje oko plavo, sve bih tebi dala, sunce moje malo. Ti si sve to {to bih htela. Ja sam tvoja mala devojka sa sela”.

1. 10. 2007 - 1. 10. 2012.

Boro

Vujo Sladojevi}

Pola decenije `ivimo bez tebe. Mnogo toga bismo `eleli podeliti s tobom, sva{ta je novo. Dobro bi nam do{ao tvoj savet u mnogim situacijama. Ostaju nam samo se}awa na neka lepa vremena. Sve vi{e nam nedostaje{.

Se}awe na tebe ~uvaju tvoja deca: Steva Staj{i}, Novka Moji}, Dragan Nikoli}, Jelena Ili} i Sne`ana Kova~evi} sa porodicama. 61413

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{ dragi otac i deda preminuo 27. septembra u 83. godini.

Slobodan 1965 - 2001. „Pevajte kestenovi! Ja vi{e nikog pod nebom nemam! Li{}e va{e jo{ jednom san neka mi opije, na daleki put kuda se spremam! Sutra }e ve} u crno da nas zavije, bura grane tvoje, a drumovi noge moje pesmo krvi `edna moja quta gladi”.

Tvoje: Nada i Sawa sa porodicom.

61409

Radomir Grgi} Sahrana je danas, 29. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Polazak ispred ku}e `alosti, Ulica 19. maja br. 5 u 14 ~asova. O`alo{}ena porodica: sin Ne|o sa porodicom.

Sawa.

61401

61424

61421

Milena Dalmacija

SE]AWE

Sve jo{ miri{e na wu i dan i jutro {to }e do}i, nakon ove no}i, no}i bez sna.

Milena

Radomir Grgi}

Vole te: Nata, Cvele i kumica Duwa.

Tu`na je na{a ulica, od kada nisi tu, jer tu`nu pesmu pevaju oni {to ostaju. Iste smo snove sawali, istom se nadali, drugi su igru vodili i snove ukrali... Milica, Danijela, Maja i Dragana.

61418

61417

Iako smo daleko u mislima si uvek sa nama. I znaj, gde god idemo prvo tugu i uspomenu na tebe spakujemo.

Draga

SE]AWE

Mileni KU PU JEM zlatnike, dukate, na po le o ne, lo mqe no zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bodeè, satove, srebr ni nu. Te le fo ni: 063/8318-180, 021/451-409. 58595 Î S TIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {pore te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 60803 KU P U J EM lo mqe no sre bro i zlato, nakit, dukate, zub no zla to. Od vla sni ka. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60870 Î S TIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {pore te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 61392

subota29.septembar2012.

Postoji put koji namernike bira, tajnovit drum, uvek najboqima sklon. Jer nekad nebo samo crne dirke svira, i tra`i notu za taj ton.

Milenice

Milenicu

Sawa i Sr|an.

Porodice: Agbaba i Kne`evi}.

61420

61419

Pro{la je tu`na i duga godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Da u miru po~iva{ i sawa{.

Tvoja }erka Nevenka sa porodicom.

Uvek na tebe misle tvoji najmiliji: }erka Milka sa porodicom.

61402

61403

Posledwi pozdrav

Radomiru Grgi}u

Voleli smo te, imala si koga da voli{, ali je sudbina bila ja~a od na{e qubavi. Nek te an|eli ~uvaju.

nedostaje{ nam.

Hvala ti za svu qubav, pa`wu, i podr{ku koju si nam nesebi~no davao.

61426

TU@NO SE]AWE na na{u

\ur|a i Anita. 61423

Vesna i Jasmina sa porodicama Pavlov i Vlaovi}.

Radomir Grgi}

Radomiru Grgi}u

od brata Jovana sa porodicom.

od sestre An|e i zeta An|elka.

61405

61406

SE]AWE

SE]AWEM I QUBAVQU ~uvamo te od zaborava.

Doc. dr Milena Dalmacija Jovan Stoj{i}

Milena Dalmacija

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

61425

Tetka Maja, te~o Boro, brat Dejan i brat Milan sa porodicama. 61416

Imala je veru, odlu~nost, upornost, nadu, viziju i hrabrost, koju je iskazala u najboqem izdawu. Radila je mudro i u harmoniji sa prirodnim zakonima. Hvala joj {to nam je omogu}ila da verujemo da qubav i snaga vlada u nama. Svaki dan i za novo sutra nam nedostaje{! Kolege sa Katedre za hemijsku tehnoligiju i za{titu `ivotne sredine. 61422

^iTUQe l POMeni

subota29.septembar2012.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE

28. 9. 2002 - 28. 9. 2012.

Pro{lo je {est meseci od kako nije vi{e me|u nama na{ dragi

Zoranu Kavraja Hvala ti, Zoki za sve. Dragica, Ru`a i Radivoj. 61400

Drugarice moja

Pe|i

Kajica Bajagi} Miqa Stevani} ro|. Zeqkovi}

drugaru i poslovnom saradniku. TECHNIK DESIGN DOO Novi Sad.

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je zauvek napustila voqena supruga, mama, svekrva i baba.

61407

Jelice Ostavila si mi se}awa koja nikada ne}e izbledeti, dobrotu i drugarstvo koje }u uvek pamtiti.

Mladen Paji}

61248

Dragi na{ suprug, tata, deda i pradeda

3 Pro{lo je ~etrdeset najtu`nijih dana od kada vi{e nije sa nama na{a majka

iz Mo{orina Vreme prolazi, ali se}awa na sve {to si nam zna~ila i za sve nas u~inila, uvek }e biti u nama. Zahvalni: Jelica, Qubica i Novka sa porodicama i suprug Stevan.

Zauvek }e te voleti: suprug Milan, sinovi Nikola i Sr|an, snaha Olivera i unuka Sara.

Uvek u se}awu sinova Zorana i Branislava sa porodicama i supruge Sofije.

Seka.

61415

Lazar Mitrovi}

Posledwi pozdrav

Na{em dragom bratu, deveru i strikanu

Stevana Radevi}

61280

61395

`ivi u na{im srcima i najlep{im uspomenama petnaest godina.

Zahvaqujemo rodbini, maminim koleginicama i kolegama, prijateqima i kom{ijama koji su izrazima sau~e{}a podelili sa nama na{ veliki bol. Sin Goran i k}erka Branka sa porodicom.

Supruga Milanka, deca, unuci i praunuci.

61404

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

61271

dragom

POMEN

Pe|i

Batri} Novovi}

2001 - 2012.

Miloradu Todorovi}u Qubav je prevelika, bol prete{ka a tuga za tobom ve~na.

Rajku Stuparu

Stevici Obradovi}u

od Nenada i Dalibora sa porodicama.

61411

Porodica Cari}.

JEDNOGODI[WI POMEN

Sjaj sve}a i molitve na{e neka te prate kada ne mogu da nam te vrate.....

61388

JEDNOGODI[WI POMEN

Qubomir Babi} U na{im srcima postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene.

Tvoj brat, snajka Mira, Sa{a i Wanu{ka sa porodicama.

61396

Dok je misli, se}awa i snova, ti si uvek sa nama. Ponosni smo na tvoju qubav, plemenitost i dobrotu.

od prijateqa iz â&#x20AC;&#x17E;Opereâ&#x20AC;?.

Tvoji: supruga Biqana, unuke Jelena, Milana i Olivera, snaha Biqana, sin Neboj{a, }erka Olivera i zet Neboj{a.

Tvoji najmiliji. 61250

61356

61216

Posledwi pozdrav dragoj na{oj

POMEN

POMEN na{oj dragoj

Branislav Popov 25. 12. 1959 - 1. 10. 2011.

Pomen }e se odr`ati 29. 9. 2012. u 11 sati, u Turiji.

baba Rosi

Mileni Ponosni na tvoje postojawe, bi}e{ ve~na na{a uspomena. Porodi~ni prijateqi: Boji}i, \ermanov, Dobri}i, Stevanovi}i, Utornik, Stani}i, Dubovina, Stoja - Rudi} i [i{arica.

od unuka: Biqe i Qiqe sa porodicama.

61383

ro|. ârni} Pomen }emo obeleìti danas, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Pro{lo je puno vremena od kada nisi sa nama. Ostala nam je tuga, bol i se}awe. Hvala {to si ìveo i postojao za nas. Tvoja supruga Ivanka, }erke Slavica Mijatov i Qiqana Isakov sa porodicama. 61391

GODI[WI POMEN

Danila Zari} Mi{kov

obele`i}emo danas, 29. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. @elimo da se zahvalimo svima koji su doprineli da joj `ivot posledwih godina bude lep{i i lak{i. Wena deca Marica i Milan, unuci Rajko, Tijana, zet Slobodan i rodbina. 61374

61237

61193

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Evici Dai} Evgeniju Matvikovu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 29. 9. 2012. godine, u 10.30 sati, na Ka}kom grobqu dajemo {estomese~ni pomen na{oj dragoj mami, babi i prababi. Weni najmiliji.

61373

JEDNOGODI[WI POMEN mom voqenom suprugu, tati, dedi i pradedi, velikom ~oveku

Tvoji najmiliji.

An|elka Bajilov

Draga na{a Danila, na{a tetka Danila, uvek }e nam ostati u se}awu Va{a dobrota, po`rtvovanost, Va{ divni osmeh. Rakila, Bata, Gordana i Kijo{i. 61273

Milojko \uki} Macan Jo{ uvek ~ekamo da nam se vrati{, osmehom snagu svima da da{. Hvala ti du{o na{a, {to si svojom dobrotom i qubavqu obogatio na{e `ivote. Po~ivaj u miru. Tvoji: sin David, brat Dragan, sestre Qubica i Verica sa porodicama. 61297

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{a voqena

Navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg

POMEN

Qubomir

Bajo

Vladislava - Mila Vuja{kovi}a

1924 - 1987.

Dok `ivimo mi `ive}e{ i ti, a danas je poseban dan, jer tebi je Mile ro|endan. Tvoji: supruga Jovanka, k}erke Milkica i Dragana, zetovi Zoran i Igor, unuci Dimitrije, Luka i Lenka.

Prica 1952 - 2007.

Slavka Ti{ma

Ka`u da vreme le~i rane. Ne uvek! Godina za godinom prolazi a bol i tuga ne prestaju. Uvek ste u na{im mislima i srcima.

1933 - 2012.

Porodice: Prica i Samarxi}. U nedequ, 30. 9. 2012. godine, obavi}e se parastos u Alma{kom hramu u Novom Sadu, posle Svete Liturgije, u 11 ~asova.

subota29.septembar2012.

61032

POLUGODI[WI POMEN na{oj mami, babi i prababi

Qubici Kozarev ro|. Gali} obele`i}emo u subotu, 29. 9. 2012. godine, u 10.30 sati. Mnogo smo te voleli i mnogo nam je tuge ostalo. Tvoja deca. 61183

61184

POMEN Navr{ava se godina dana bez tebe

O`alo{}eni: protojerej - stavrofor Mirko, }erka Vera, zet @eqko i unuk Milo{.

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

61252

Zorica ^obi}

[ESTOMESE^NI POMEN

Jelici Kanazir

Dana, 31. maja 2012. godine preminula je na{a sestra, kremirana je 18. juna, a sahrawena 22. juna 2012. godine na Gradskom grobqu, poqe 4, parcela 03, grobno mesto 75k. Brat Tanasije.

Srbobran Ivanovi} Uvek si sa nama. Porodica Ivanovi}.

ro|. Miladinovi} obele`i}emo danas, 29. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Samo je vreme pro{lo, se}awe na tebe ostaje zauvek. Tvoja porodica.

61210

61146

61138

Docent dr Milena Dalmacija

na{em voqenom

Renato Vukovi}

... qubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem...

POMEN

Danas, 29. 9. 2012. godine navr{ava se {est meseci od smrti moje voqene mame

Miloradu Todorovi}u

Ru`a Tanasi}

6. 4. 2012 - 29. 9. 2012. Sne`ana, Jelena i Bo`o.

2002 - 2012.

[estomese~ni pomen i parastos na{em voqenom Miloradu odr`a}emo danas, 29. 9. 2012. godine, na ^enejskom grobqu u 11 ~asova. U oku suza, u srcu tuga, u du{i bol i uvek iste re~i. Vole}emo te ve~no. Tvoji najmiliji.

61286

Vere Radujkov Tim povodom }emo u 11 ~asova, na grobqu u Rumenki obele`iti pomen. O`alo{}en sin Boba.

Vreme prolazi, ali se}awa na tebe ne blede. Suprug Ne|o, k}i Olivera, sin Zoran, unuk Dragan i sestra \ur|ija.

61190 60886

61307

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE

prof. dr Miodragu Acketi

Miqena ^obanski - Devi} 2005 - 2012.

obele`i}emo u nedequ, 30. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

^uvam te od zaborava u qubavi i se}awu.

Sin Predrag, snaja Gorica, unuci Slobodan i Vi{wa.

Tetka Zora ^obanski - Bojki}.

61243

61223

Jagode @uni}

Boàni Popovi} Bobi Vreme koje prolazi ne}e izbrisati se}awe, ni ublaìti bol. Uspomenu na tebe ~uvamo sa ponosom. Oàlo{}ena porodica.

Za sve ti beskrajno hvala, moj `uti leptiru i sre}ice moja. Qubim ti ruke umorne, blagorodne. Parastos je 29. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tintor Stevana

An|ele moj, devet godina se nadam i o~ekujem dan, kada }emo zauvek biti zajedno.

Pomen }emo odr`ati 29. 9. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Neizmerno Te voli tvoja mama i najmiliji.

Tvoji najmiliji.

61249

61187

1932 - 2004. iz Titela Zauvek }e{ `iveti u mislima tvoje porodice.

61097

61315

Pro{lo je ~etrdeset dana otkako je u ve~nost oti{la na{a mama

[ESTOMESE^NI POMEN dragom na{em

Milica Kqai} Radakovi} Sa{a Krbawevi}

OSMOGODI[WI POMEN

Ostoja Mati}

ro|. Vlahovi}

61182

Navr{ava se godinu dana od kako nema na{eg dragog oca, supruga i dede

POMEN

POMEN Pro{lo je skoro 40 dana od smrti moje majke

Parastos i osve}ewe spomenika }e biti u ponedeqak, 1. oktobra 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Komemoracija }e se odr`ati istog dana u 12 ~asova u Srpskom narodnom pozori{tu. Maj~ice mila, tra`imo te me|u zvezdama... Buba i Ma{a. 61176

Stevanu Zagor~i}u 1931 - 2012. O`alo{}eni: sin Miroslav, snaja Ana i unuci Marko i Bojan. 61102

D V ANAE S TOG OD I[W I POM E N

Stanislav @ivkovi} @ika 2000 - 2012. Ne postoji vreme, ni godine koje mogu da ubla`e bol i donesu zaborav. Supruga Nada i sin Nenad sa porodicom. 61134

Арта Доброши

Лорнина ћутња Сокол и Лорна, двоје младих албанских усељеника у Белгији, сањају о томе да напусте своје неугодне и несталне послове и отворе кафану. За то им је потребан новац и трајна дозвола боравка... Улоге: Арта Доброши, Жереми Реније, Оливије Гурме, Антон Јаковлев, Албан Укај, Миреј Бејли, Стефани Гоб, Морган Марин Режија: Жан-Пјер Дарден, Лик Дарден (РТВ 1, 22.35) 07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 Зелено, волим те, зелено 08.50 Уличаролије 09.15 ФЛУОШ „Возић Тутко”, луткарксе преставе за децу 09.50 Лулу 10.05 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увек медаља 13.00 Здравље пре свега 14.00 Откривање споменика Душку Трифуновићу у Сремским Карловцима 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Повратак на село 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Двоугао 17.30 Политбиро 18.00 Поаро 18.50 Све о животињама 19.15 Лулу 19.30 ТВ Дневник 20.10 Валандер 21.40 Државни посао 22.00 Војвођански дневник 22.35 Филмска премијера: Лорнина ћутња, филм 00.15 Поаро 01.00 Валандер

07.15 07.45 08.05 09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 14.30 15.15 15.40 16.05 16.25 16.55 17.20 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.30 23.40

tv program

subota29.septembar2012.

Знаци духа времена Покајање ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Нестају села ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађ.са титл.на српском Тамбурица фест 2012. Дyацо Биографије Зелено, волим те, зелено Уличаролије ФЛУОШ „Возић Тутко”, луткарске представе за децу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Свет тишине Осмех и ништа више ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. ВИВЕ 2012. гала емисија, мађарска музика Изгубљени у историји (мађ) Војвођански симфоничари и солиста Јасминка Станчул Концерт Радославе Воргић 2. део

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

06.30 07.00 07.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

08.15 11.30 13.45 16.00 18.30 20.45 22.45 00.30 02.15

Глас Америке Е-ТВ Буди родитељ Филм Екоњуз Перископ/Осаа Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филмски програм Глас Америке

Документарни програм Цртани филм Серијски програм Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Филм: Никад је не пуштај саму 2. део Биосфера: Голија-Студеница 1. део Вести Серијски програм Вести Витраж Бели мантил Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Филм: 10,5 1. део

АТП Бангкок 1/2 финале СК студио Премијер лига: Арсенал – Челси Премијер лига: Норвич – Ливерпул Премијер лига: Манчестер јунајтед – Тотенхем Холандска лига: Ајакс – Твенте Мото ГП Арагон – квалификације Шпанска лига: Севиља – Барселона АТП Куала Лумпур 1/2 Финале

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Лајв шот, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 09.06 Жикина шареница 11.04 Дизни на РТС 12.40 Гастрономад 13.00 Дневник 13.15 Спорт плус 13.30 Увиђај 14.05 Мира Адања-Полак и Ви 15.00 ТВ лица... као сав нормалан свет 15.56 Цват липе на Балкану 16.49 Сенке љубави, филм 18.30 Квадратура круга 18.57 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Цват липе на Балкану 21.03 Пола века бонда: Човек са златним пиштољем, филм 23.15 Вести 23.15 Викенд са Робертом де Ниром: Разјарени бик, филм 01.32 Анђеоско срце, филм 03.21 Ви и Мира Адања Полак 04.09 Квадратура круга 04.33 Лети, лети песмо моја мила 04.52 Цват липе на Балкану 05.48 Верски календар

Мира Адања-Полак

Мира Адања Полак и Ви Гост емисије је Славица Ђукић-Дејановић, министарка здравља Србије, коју питамо све оно што нас мучи. Видећете ексхумацију посмртних остатака кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе Карађорђевића на Руском гробљу у Лозани у Швајцарској... (РТС 1, 14.05)

06.00 08.15 09.45 10.15 12.30 13.30 15.00 15.45 17.40 18.40 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Рањено срце Домаћин Евро плус Филм: Танго и Кеш Радна акција Домаћине,ожени се Жене Филм: Црни осветник Галилео Вести Фудбал: Црвена звезда -Смедерево Први глас Србије Филм: Бегунац Филм: Грађанин опасних намера Трачара

Зрно по зрно У најновијем издању емисије сазнаћете актуелности у сфери предузетништва, а добићете и актуелне савете везане за кораке које треба предузети за сузбијање штеточине. (КТВ, 12.00)

dnevnik

06.17 Знање имање 07.15 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.03 Велики је свет 08.31 Бернард 08.34 Вејбалу 08.53 Руске бајке 09.07 Плава птица 09.43 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 12.59 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.30 Као мехур од сапунице 15.24 Биографије 16.55 Кошарка: Јадранска лига, Раднички - Унион Олимпија, пренос 18.45 Вреле гуме 19.18 Медаље заувек 19.39 Савремени писци: Пол Остер 20.31 Изгубљени светови 21.18 Потрошачки саветник 21.41 Свет спорта 22.02 На прву лопту 22.32 Мозак под лупом 23.26 Пинк Мартини 00.06 Вреле гуме 00.36 Кошарка: Јадранска лига, Раднички - Унион Олимпија (р) 02.03 Биографије 03.30 Изгубљени светови 04.14 Мозак под лупом 05.06 Потрошачки саветник 05.29 Клиника вет

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Крвава бајка 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Тајванска канаста 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Едисон 23.00 Филм: Курва 01.00 Еротска серија 02.00 Мини серија 04.30 Филм: Крвава бајка

Пајпер Перабо

Едисон Едисон је град каквих је у Америци много, град у ком је елитна полицијска јединица легло корупције и криминала. За време једног суђења, млади новинар идеалиста Џошуа Полак почиње да открива мрежу полицајаца који се својом значком служе за криминалне радње и одлучује да разоткрије целу организацију. Улоге: Морган Фримен, Џастин Тимберлејк, Кевин Спејси, Дилан Мекдермот, Пајпер Перабо Режија: Дејвид Бурк (Авала, 21.00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.45 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.30 04.00 05.00

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Острво са благом, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Коњи врани, филм Моја Србија Телемастер Сутра ујутру, филм Голи живот Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Коњи врани, филм Луда кућа Позајми ми ауто Моја Србија

Мартин Ривас

СЕРИЈА

Интернат Шпанска трилер серија прати дешавања у елитном интернату „Црна лагуна”. Интернат се налази изолован од цивилизације, дубоко у шуми. У њему професори, ученици и запослени деле добре и лоше стране заједничког живота. Улоге: Марта Торне, Мартин Ривас, Раул Фернандез Аутори: Лаура Белосо, Данијел Есиха (Б92, 11.35) 08.10 Добра земља 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Интернат 13.05 Пријатељи 14.35 Штребери 16.00 Вести 16.35 Филм: Шифра: Сабљарка 18.30 Вести 19.05 Филм: Смртоносно оружје 3 21.20 Филм: Америчка пита: Гола миља 23.15 Вести Б92 00.10 Спортски преглед 00.30 Никита 02.10 Интернат

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.15 03.00 05.00

Калина Ковачевић

Коњи врани Други део приче, боље рећи саге, о банатском паору Сави Лађарском, с радњом започетом у годинама уочи и током Првог светског рата, а сада настављеном у годинама после њега. То је филм о судбини људи банатских простора заплетених између љубави, мржње, ратова и чежње за бољим животом. Улоге: Милан Васић, Калина Ковачевић, Љубиша Самарџић, Андрија Милошевић, Славко Штимац, Иво Грегуровић, Марта Узелац Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 16.55)

Добро јутро Викендвизија Симар Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Ми нисмо анђели 3: Рокенрол узвраћа ударац Мала невеста Магазин ин, нова емисија Национални дневник Курсаџије - нови серијал Звезде Гранда Филм: Тигар Филм: Разбијач 3: Усамљена правда Филм: Топљење језгра Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota29.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: Сестра Бети Плаве крви Филм: Ејс Вентура: Зов природе 02.10 Фолм: Остани прибран

08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.10 00.10

07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Проблематичне будуће мајке 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Богата млада, сиромашна млада 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Краљица слаткиша 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Нова нада посластичара 20.00 Стручњак за торте 20.55 Зависници од хране 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Дневник дебелог човека 23.40 Л.А. Инк: Свеже обојено 00.40 Стручњак за торте

09.00 Ханибал 10.30 Човекова историја 12.30 Животиње које су ушле у историју 13.00 Туберкулоза. бела смрт 14.00 Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 15.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 17.00 Барок! 18.00 Гиганти готике – поглед у небо 19.00 Витезови Маргата 20.00 Изгубљена крсташка тврђава 21.00 Гладијатори. повратак међу живе 22.00 Снимање рата 23.00 Човекова историја 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Одбрана морала – прича о Мери Вајтхаус

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Алиса у земљи чуда Танго аргентино Револуција госпође Ретклиф Професионалац Зодијак Долазим са кишом Девојка у возу Еротски филм Еротски филм

Девојка у возу Жана живи у павиљонима предграђа са својом мајком Луиз. Ове две жене се добро слажу, Лузи зарадјује чувајући децу док Жана, без превише вере, тражи запослење. Једног дана, читајући вест на Интернету, Луиз почиње да верује да јој је судбина закуцала на врата... Улоге: Емили Декене, Катрин Денев, Мишел Бланк, Ронит Елкабетз Режија: Андре Тесин (Синеманија, 22.00)

07.45 08.50 09.25 10.15 12.45 14.40 16.40 18.30 19.10 20.00 22.20 00.15 02.05

Кад господин Дашвуд умре, своје имање остави грамзивом сину Џону из првог брака, што оставља његову другу жену и њихове три кћерке на прагу сиромаштва, с једва петсто фунти годишње. Над женама се сажали рођак и понуди им стан у својој кућици... Улоге: Кејт Винслет, Ема Томпсон, Хју Грант, Џејмс Флит Режија: Анг Ли (ХРТ 1, 20.17) 08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Бели ратник, филм 09.40 Скица за портрет 10.13 Кућни љубимци 10.46 Етнофорензичари 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.37 Ветерани мира 13.22 Духовни изазови 13.55 Призма 14.42 Меркатска династија, док. серија 15.15 Репортери 16.05 Скица за портрет 16.15 Еко зона 17.26 Одмори се, заслужио си 18.07 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.17 Разум и осећајност, филм 22.40 Дневник 3 23.23 Инспектор Нежни Џорџ 00.58 Филмски маратон: Убице и сведоци, филм 02.40 Филмски маратон: Бели ратник, филм 04.05 Филмски маратон: Циркус Колумбиа, филм

07.15 07.20 07.35 08.00 08.10 08.45 09.30 10.00 10.25 11.35 12.40 13.10 13.40 13.41 14.21 14.25 16.10 16.40 17.10 18.15 20.00 21.35 23.15

Катрин Денев

06.00 07.15 08.35 10.10 11.45 13.50 15.35 18.00 20.05 21.50 23.35 01.15 02.45 04.20

Храмови тела Медвед Јоги Инкогнито Ледена стаза Челична борба Аутомобили 2 Служавке 64. додела Еми награда Двострука победа Црни лабуд Соломон Кејн Линија хоризонта Маринац 2 Створ

Савршена мета

Кејт Винслет

Разум и осећајност

Поштар Пат Аладинове пустоловине Цртана серија Мала принцеза Ружица Шаренић Мерлин Мала ТВ Телетабис Жабља јаја, филм Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Наврх језика Бриљантин Наврх језика Бријачи 2: Поновно на послу, филм Позитивно Гаража Документарац Рукомет, ЛП (М): Загреб Сегед, пренос Севдах, док. филм Циркус Колумбија, филм Репортери

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00

На златном језеру Прва забрањена љубав Тајна давања Медаљон Протуве са трибина Љубавна песма Црвена напаст Биографија - Хелена Бонам Картер 20.00 Игра 22.00 На златном језеру 00.00 Протуве са трибина

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.30 22.00 00.00 01.05 02.45

Бул Дурам Флаwлесс Разгледнице из пакла Сирене Телма и Луиз Поље љубави Заљубљена Буђења Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Галилео Училица Бибин свет Вотелу роад Чаробњак, филм Како ја кажем, филм Армагедон РТЛ Данас Галилео Савршена мета, филм Клифхенгер, филм Паклени ред, филм Астро шоу

Ка да ми си ја аме рич ке војске у Етиопији крене по злу, њихов најбољи снајпериста Боб Ли Свагер остављен је на милост и немилост у непријатељској земљи. Разочаран у систем и вредности америчке војске, он нестаје без трага и започиње самотњачки живот дубоко у шумама Роки Маунтинса... Улоге: Марк Валберг, Мајкл Пена, Дени Гловер, Рона Митра, Раде Шербеџија Режија: Антан Фукуа (РТЛ, 20.00)

Рона Митра

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Пета брзина Мегаградитељи Десет најбољих Страствени риболовци Врхунско градитељство Деконструкција Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије X-машине Како се прави? Трговци Краљеви аукција Живот на жици Најбољи остају Тренуци ужаса

08.30 08.45 10.00 11.00 13.00 14.00 16.00 17.15 19.00 20.15 21.15 22.15 23.00 23.30 01.30

Фитнес ФИФА У-17 Фудбал Тенис ФИФА У-17 ФИФА У-17 Бициклизам ФИФА У-17 ФИФА У-17 Борилачки спорт Борилачки спорт Борилачки спорт Рели Стони тенис Рели

Смрт трговачких путника

ех ни ка за стра ши ва ња ушла је љу ди ма у крв Не ко ли ко да на ка сни је, Лу ис Ина си ју Лу ла да Сил мно го пре 11. сеп тем бра. При ти сци за још ве ћу ва, но ви бра зил ски пред сед ник, до че кан је на сли чан вој ну по тро шњу одав но су ра сли. Иако се по - на чин. И он је од ба цио увре же но гло ба ли стич ко ми вра так Бо га у зва нич ну по ли ти ку при пи су је Бу шу шље ње. Збр ка не, али сви ма фа сци нант не им пли ка ци Мла ђем, ста зу за то ута бао је Клин тон. У Евро пи су је, од епи де ми ја и ин те лек ту ал не сво ји не до но вих ре ан ти и ми грант ски по кре ти већ би ли ја ки. Али на кон ги о нал них са ве за на прин ци пу ки не ског/бра зил ског њу јор шких на па да, еко но ми ја и гло ба ли зам све сно су при сту па, бр зо ће се обе ло да ни ти у на ред не две го ди гур ну ти у стра ну. Раз бо рит чо век, по пут хо ланд ског не. Не ду го по сле Лу ла да Сил ве, за го вор ни цу је иза пре ми је ра Ја на Пе те ра Бал ке нен деа, кад је ње го ва зе - шао аме рич ки др жав ни се кре тар Ко лин Па у ел. Он се мља пре у зе ла пред се да ва ње ЕУ 2004. као „глав на гло - у прет ход ном пе ри о ду ба вио сло же ним ма не ври са њем бал на пи та ња на шег до ба“ на вео је „бор бу про тив те - уочи аме рич ке ин ва зи је на Ирак – ма не ври са њем да се ро ри зма, уна пре ђи ва ње људ ских пра ва и де мо кра ти је, ус по ста ви но ви са вез, јер се тра ди ци о нал на, 64 го ди еко ном ски раз вој и су зби ја ње си ро ма штва“. Пр ви део 2001. обе ле жи ле су ве сти о број ним еко ном ским сло мо ви ма. Ин ду стри ја чи по ва на шла се у нај го рем по ло жа ју у свом крат ком жи во ту. Ва зду хо плов не ком па ни је по сву да су от пу шта ле рад ни ке и вла сти су по ма га ле да пре жи ве. На кон 11. сеп тем бра на ци о нал не еко но ми је и свет ска при вре да су из по сте пе ног опа да ња пре шле у стр мо гла во по ни ра ње. Кор по ра тив ни ру ко во ди о ци ши ром све та ура ди ли су оно што увек ра де у пе ри о ди ма опа сне не си гур но сти: сма њи ли су ула га ња и све оста ло што су сти гли. По сле ди ца њи хо вог де ло ва ња је, као и обич но, убр за ње оп штег су но вра та. Шерон Стоун, већа звезда од свих „светских лидера” Али, шта је с гло ба ли стич ким тврд ња ма да су мул ти на ци о нал не кор по ра ци је но ве не ста на За пад на али јан са по де ли ла око тог пи та ња. на ци о нал не др жа ве, те да ста ре на ци о нал не др жа ве, Па у ел је про гла сио смрт гло ба ли за ци је. „Ми ће мо деј бу ду ћи све бес по моћ ни је, сле де на ло ге тр жи шта? Од ство ва ти, чак и ако дру ги ни су спрем ни да нам се при из вр шних ру ко во ди ла ца ни је би ло ни тра га ни гла са. дру же“. Дру гим ре чи ма, узор на мо дер на де мо кра ти ја За би ли су се у сво је кан це ла ри је и ба ви ли се оним за про гла си ла је да од лу чу је на ци о нал на др жа ва, а не шта су и би ли пла ће ни – бри ну ли су се о ин те ре си ма еко но ми ја. То што је он го во рио са мо је ис та кло по ру сво јих де о ни ча ра. ку да и дру ге др жа ве, ако же ле, Пред сед ни ци, пре ми је ри, ми мо гу де ло ва ти по соп стве ном на Швајцарске власти нису ни стри фи нан си ја, гу вер не ри хо ђе њу. цен трал них ба на ка и чи та ва ар У ево лу ци ји Да во са као огле желеле да преузму ми ја ви со ких др жав них слу жбе да ла гло ба ли за ци је Фо рум је одговорност и трошкове ни ка ба ци ла се у ак ци ју. Сву да су тво рен у још је дан ве ли ки са ризичне работе, па је Давос пре пу то ва ли, раз го ва ра ли са сви ма, јам ски скуп, где по ли тич ки ли де по бе гао у Њу јорк. по тро ши ли огром не су ме нов ца ри на сто је да оста ве ути сак. Из У неприличном покушају и ус пе ли да ста би ли зу ју си ту а- вр шни ру ко во ди о ци, ако ни су ци ју. Вла де на ци о нал них др жа ва про да ва ли сво је про из во де – кад да се нашминка стварност, по вра ти ле су сво је пу но пра во и се ого ли све ко ли ко бле шта ви ло, то је представљено као моћ да де лу ју. Оне, на по слет ку, Да вос је, за пра во, тек са јам тр го – со ли дар ност ипак ни су би ле ка стра ти. вач ких пут ни ка – би ли су ту да с Њујорчанима Да се не што до го ди ло, мо гло слу ша ју. Као дру го, мно ги из вр се на слу ти ти и на осно ву ак тив шни ру ко во ди о ци ко је је прет но сти у Да во су. Ка ко се Фо рум то ком го ди на по ве ћа - ход них го ди на Да вос пре по знао као „мла де свет ске вао, та ко су ра сли и без бед но сни тро шко ви. Све ве ћи ли де ре“ бу дућ но сти би ли су од стра ње ни услед ре ал број де мон стра на та буч но је про те сто вао, као сво је - но сти по ли ти ке и еко но ми је. Као тре ће, оп шти гу би вре ме но па ри ска ру ља пред Вер са јем. Швај цар ске так ве ре у пред о дре ђе но кор по ра тив но вођ ство до ве ли вла сти ни су же ле ле да пре у зму од го вор ност и тро шко - су до не че га што се и мо гло оче ки ва ти у двор ској ат ве та ко ри зич не ра бо те и Да вос је по бе гао у Њу јорк. У мос фе ри: по ја ве слав них лич но сти. не при лич ном по ку ша ју да се на шмин ка ствар ност, тај До 2005. слав ни су се та мо већ одо ма ћи ли. Та ко, ре по тез је пред ста вљен као чин со ли дар но сти с Њу јор - ци мо, глу ми ца Ше рон Сто ун ска че на но ге и по зи ва ча ни ма. из вр шне ру ко во ди о це да до ни ра ју но вац за бор бу про Швај цар ске вла сти су 2003. од лу чи ле да не же ле да тив ма ла ри је у Тан за ни ји. Ње на до бро твор на ин тер се Да вос вра ти у Да вос. И упра во то за се да ње Фо ру ма вен ци ја обез бе ди ла је ми ли он до ла ра. Због та квог за из 2003. дра ма тич на је илу стра ци ја пост гло ба ли стич - ла га ња јед не емо тив не зве зде ве ро ват но су се сви при ког све та. Ма ха тир Мо ха мад је као пр ви го вор ник сут ни осе ћа ли до бро. Али ти ме је, за пра во, од вра ћа на оштро кри ти ко вао гло бал ну и еко ном ску по ли ти ку, с па жња са ствар не др жав не и при вред не од го вор но сти пра вом се хва ли сао ма ле зиј ским успе хом као по сле - да се при ку пе че сто и ми ли јар де до ла ра нео п ход не за ди цом при ме не на ци о нал но ре гу ли са ног мо де ла, а кад хва та ње у ко штац с ду го ви ма Тре ћег све та, епи де ми је за вр шио, сви су му бур но апла у ди ра ли. По ру ка ја - ја ма и дру гим ве ли ким про бле ми ма. Да вос, не кад све сна – на ци о нал не др жа ве сред ње ве ли чи не мо гу об ли - ти ли ште гло ба ли за ци је, сро зао се у цир кус, отво рен ко ва ти вла сти те еко ном ске мо де ле у скла ду с по себ - да се угра би 15 ми ну та па жње, све јед но да ли због ним дру штве ним и еко ном ским по тре ба ма. пле ме ни тог ци ља или вла сти те про мо ци је. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota29.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Субота је. Током преподнева ћете бити ангажовани у свакодневним ситницама које живот значе. Ништа спектуларно. Али, већ по подне, кренућете пуним гасом.

BIK 20.4-20.5.

Диван дан за провод, путовање негде поред реке, језера, и чист хедонизам. Краћи излет ће вам добро доћи. Не заборавите да користите фотоапарат. Креативни сте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. septembar 2012.

Није време за било какав посао, викенд је. Можете самостално или у друштву с одређеном особом од искуства, у коју имате поверења, да сарађујете.

Током преподнева је Месец у такозваном празном ходу, што је добро за љубав, медитацију и опуштање, масажу и музику, све лепе ствари које вас не троше.

Контакти с иностранством су под повољним оклоностима, било да нешто планирате или путујете. Окружени сте лепим стварима и атмосфером те драгим особама.

Заборавите на посао, викенд је! Шетајте се и дружите се са својом децом, с пријатељима, родитељима или онима од којих можете нешто научити. Опуштено!

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Немојте претеривати ни у чему. Контролишите прво своје мисли па тек онда реците оно што сте наумили. Директни сте у љубави, и то вас може коштати.

Дипломатски наступате где год да се појавите. Умете на фин начин да поставите ствари на своје место, тако да то буде прихваћено и цењено.

Овог викенда ћете прво бити успорени, па све ангажованији пред захтевима који ће вам се постављати. Атмосфера у дому је и сувише динамична.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас бисте могли одустати од великих планова. Крајем дана ћете имати интензивније контакте с партнером, па и изненадне проблематичне сусрете.

Уживате током данашњег дана, а већ сутра вас чекају стресније околности. Све је пролазно и променљиво. Гледајте ствари унапред, корак испред других.

Диван почетак викенда за вас! Сасвим опуштено и са задовољством, сами или с драгим бићем, умећете овај дан да претворите у рајски. Новчани трошкови.

TRI^-TRA^

Ту жба због са ла ме V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 33 Niш

Evropa

ТоПло

НО ВИ САД: Сунчани периоди и поново веома топло за ово доба године уз мало облака. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 31 степен. ВОЈ ВО ДИ НА: Претежно сунчано и веома топло за ово доба године уз мало облака. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 12, а максимална 32 степена на југу Војводине. СР БИ ЈА: Сунчано и веома топло за ово доба године уз праве летње температуре. Мало облака биће само на северу Србије. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 12, а максимална 34 степена на југозападу и југу Србије. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу такође врло топло, понегде до 35 степени што ће бити најтоплији последњи дан септембра до сада. Од понедељка постепено нижа температура уз променљиву облачност и местимичну појаву кише и локалних пљускова крајем дана и у уторак и среду.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике могу неповољно утицати на хроничне болеснике. Посебан опрез се саветује особама са срчаним проблемима. Несаница и малаксалост су могуће метеоропатске реакције.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

По зна ти бри тан ски ку вар и про мо тер здра ве ис хра не Џеј ми Оли вер ми слио је да ће ње го ва бор ба про тив аме рич ке бр зе хра не про ћи без по сле ди ца, али ку вар би мо гао да пла ти 1,2 ми ли јар де до ла ра од ште те јер је у сво јим еми си ја ма ре као да се у об ра ди „пинк са ла ме” ко ри сти амо ни јак ко ји је ве о ма ште тан по људ ски ор га ни зам. Џеј ми ја Оли ве ра је ги гант за про из вод њу ме са из Аме ри ке „Beef Products Inc”, ту жио, а адво ка ти ове ком па ни је су на пи са ли об ја шње ње на 257 стра на, и на ве ли да је слав ни ку вар по тро ша че до вео у за блу ду, а мно гим ком па ни ја ма на нео ште ту од не ко ли ко ми ли о на до ла ра. Ка да је Џеј ми из ја вио да се у об ра ди ме са за пинк са ла му ко ри сте хе ми ка ли је ко је ни су здра ве за људ ску упо тре бу, ство ри ла се па ни ка у су пер мар ке ти ма и мно ги су по ву кли из про да је ова кве про из во де. Јед на од фир ми је до жи ве ла пад про да је од 80 по сто, па су од мах ту жи ли Џеј ми ја. По ред Ку ва ра ту же на је и те ле ви зи ја Еј-Би-Си ко ја је еми то ва ла овај шоу и ти ме, твр де ме са ри об ма ну ла јав ност а њи ма на не ла ми ли он ску ште ту.

VIC DANA У нашој се кући све окреће око мога мужа! - Да, да, и мој доста пије!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

70 (-8)

Slankamen

178 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

145 (-5)

Zemun

250 (0)

Bogojevo

139 (-2)

Panчevo

268 (2)

Smederevo

452 (0)

Baч. Palanka 156 (-7) Novi Sad

133 (-8)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kneжevac

163 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

166 (-2)

NERA

Hetin

62 (-8)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 132 (-15) Beograd

Kusiћ

195 (0)

28 (0)

Reшeњe iz proшlog broja