Dnevnik 29.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 29. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23602 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I SEVERNIJE POSTAJE TU@NIJE

Plate u Vojvodini pale ispod 40.000 dinara

str. 5

PREDSEDNIK VOJVO\ANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI JULIJAN TAMA[

Hladno s ki{om

VANU }e pre`iveti uprkos politi~kim pritiscima

Najvi{a temperatura 8 °S

str. 3

DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS-a, ZA „DNEVNIK“

Foto: R. Hayi}

Verujem u to {to radi Vu~i} str. 2

NASLOVI

Politika

T E M A D N E V N I K A : IZNUDE PROBLEM ZA DOBROSTOJE]E GRA\ANE

Novi Sad

Reketa{i `ive od straha `rtve

2 Nikoli}: Poruka mira i saradwe 3 Tadi}: Ja sam i daqe kandidat

Ekonomija 4 Vlada vozila brod u boci 5 Jeftine kredite dati i za ku}e, ne samo za stanove

Dru{tvo

9 Obavezna zimska oprema za ~etvoroto~ka{e 9 Nema rekreacije bez dve hiqadarke

U SPOMEN-SOBI RE^NE FLOTILE U NOVOM SADU ISTORIJA NA VODI SME[TENA NA KOPNU

Vojvodina 10 Zrewanin: Gradski ~elnici izbegavaju pregovore

Kultura 6 O promeni pola odlu~uje sud

19 Zavr{en 57. sajam kwiga u Beogradu

SPORT

n VOJVODINA POBEDILA JAVOR

str. 13

Kad su Dunavom plovile {ajke i kraqevske la|e

str. 12

str. 14 – 17

n NAJVE]E USPEHE TEK O^EKUJEM

n FETEL OPET BEZ PREMCA

ponedeqak29.oktobar2012.

PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI] NA OBELE@AVAWU KUMANOVSKE BITKE

Po ru ka i mi ra i sa rad we

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} re kao je ju ~e da je obe le `a va we Ku ma nov ske bit ke po ru ka mi ra i se }a we na ci vi li za cij ski pre o kret Bal ka na, Evro pe i sve ta. – Obe le `a va we sto go di {wi ce Ku ma nov ske bit ke je po ru ka

mi ra, sa rad we i raz u me va wa ko ji Sr bi ja i Ma ke do ni ja {a qu re gi o nu i vas ce lom sve tu. Ze br wak je me sto ko je nas spa ja – po ru ~io je Ni ko li} na cen tral noj sve ~a no sti po vo dom obe le `a va wa sto go di {wi ce Ku ma nov ske bit ke na br du Ze br wak.

– Do bi }e mo bit ku ko ju vo di mo pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, bes kom pro mi sno }e mo spro ve sti do kra ja broj ne re for me ko je su u to ku – na gla sio je Ni ko li}, i oce nio da Sr bi ja ne ma ~e ga da se sti di iz svo je pro {lo sti. – Ide mo u su sret svo joj evrop skoj bu du} no sti uz o~u va we te ri to ri jal nog in te gri te ta i bez bed no sti za sve svo je gra |a ne. Da nas se pro ble mi ne re {a va ju oru` jem ve} pro mi {qa wem, vo qom i mu dro {}u. Pro ble me }e mo re {i ti za to {to su prav da i pra vo na na {oj stra ni, za to {to za se be i svo ju de cu ne tra `i mo ni {ta vi {e i ne pri hva ta mo ni {ta ma we od ono ga {to do bi ja ju dru gi. On je do dao da je da nas Sr bi ja pred ve li kim is ku {e wi ma i da po ku {a va da do seg ne du bi nu i zna ~aj ko sov skog za ve ta „ko ji je u osno vi na {eg iden ti te ta”. Naj zna ~aj ni ja bit ka Pr vog bal kan skog ra ta od i gra la se u Ku ma nov skoj do li ni 23. i 24. ok to bra 1912. go di ne, a srp ska voj -

Da~i}: Najve}e pobede u regionu kada smo zajedno Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} je ka zao da je Ku ma nov ska bit ka isto rij sko upo zo re we na to da bal kan ski na ro di ostva ru ju naj ve }e po be de upra vo on da ka da su za jed no. – To je bi lo u Pr vom bal kan skom ra tu, i to je je dan od ret kih ra to va gde smo uop {te bi li za jed no i gde ni smo ra to va li jed ni pro tiv dru gih – re kao je Da ~i}. On je do dao da ne ma ni jed nog raz lo ga da Sr bi ja i Ma ke do ni ja ne raz vi ja ju {to bli `e od no se „jer se ra di o dve pri ja teq ske ze mqe i dva pri ja teq ska na ro da”. Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da je ta po be da po sle vi {e od pet ve ko va omo gu }i la srp skoj voj sci da pre u zme kon tro lu na Ko sme tom i u|e u Sko pqe, kra qev sku pre sto ni cu Sr bi je iz 14. ve ka. Ni ko li} je do dao da je na me stu Ze br wak pre 100 go di na pre su |e na sud bi na Oto man skog car stva. On je na gla sio da je da nas ciq Sr bi je ula zak u EU i da je na tom pu tu do sta u~i we no.

ska po be di la je ta da nad mo} ni je tru pe Oto man ske im pe ri je i po sle vi {e od pet ve ko va do ne la slo bo du sta rim sred wo ve kov nim srp skim obla sti ma. Ni ko li} je pod se tio na to da je na br du Ze br wak po dig nut spo me nik u ~ast srp skih ju na ka po za mi sli ar hi tek te Mo mi ra Ko ru no vi }a 1937. go di ne, u ~i ju krip tu su po lo `e ni po smrt ni osta ci 723 iz gi nu la rat ni ka.

Ko {tu ni ca: EU ne po tre ban po sred nik Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {u ni ca oce nio je ju ~e da je Evrop ska uni ja pot pu no ne po `e qan, ne pri hva tqiv i pri stra san po sred nik u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. – EU nas „bom b ar d u j e” pre ko svo j ih zva n i~ n i k a, do l a z i li oni iz Ber l i n a, Lon d o n a, Bri s e l a... sta v om da je to pi ta w e re { e n o i da nas na kra j u pu t a ~e k a for m al n o pri z na va w e ne z a v i s no s ti, a pre to g a pot p u n a nor m a l i z a c i j a od n o sa iz m e | u Ko s o v a i Sr b i j e –

re k ao je Ko { tu n i c a Ra d io Be o g ra d u. Ka ko je is ta kao, te stva ri su za Sr bi ju ne pri hva tqi ve, i za to ne tre ba da se pri hva ti ni pri su stvo EU u da qem pro ce su pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne. – Za Sr bi ju je ~lan stvo u EU po gub no i zbog Ko so va, kao i iz eko nom skih raz lo ga – do dao je Ko {tu ni ca, i re kao da se za la `e za sa rad wu sa svi ma u sve tu. – Sa rad wa sa svi ma, a ne s ne kim ko ra di Sr bi ji o gla vi kad je re~ o we nim naj vi tal ni jim na ci o nal nim i dr `av nim in te re si ma.

POLiTikA INTERVJU

dnevnik

DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS-a, ZA „DNEVNIK“

Ve ru jem u to {to ra di Vu ~i}

– Ve r u j em u to {to ra d i Alek san dar Vu ~i} i po dr à vam u pot pu no sti sve we go ve po te ze u bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ li der Je din stve ne i {ef po sla ni~ kog klu ba te stran ke u Skup {ti ni Sr bi je Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma. On sma tra da su vla da ju }a ko a li ci ja i Vla da Sr bi je sta bil ne, i da }e iz d r ` a t i pun ~e t vo r o g o d i {wi man dat. l Na kon troj nog sa stan ka li d e r a SNS-a Ale s an d ra Vu ~i }a, SPS-a Ivi ce Da ~i }a i URS-a Mla |a na Din ki }a sma tra te, da kle, da su pre v a z i | e n i pro b le m i u funk ci o ni sa wu Vla de i ko a li ci je? – Ni j e bi l o pro b le m a u funk ci o ni sa wu Vla de i pi ta we lo kal ne vla sti u ne ko li ko gra do va Sr bi je za i sta ne mo è da je po qu qa. l Me di ji ovih da na po ten ci ra ju da su se u rad Vla de, pre sve ga pr vog pot pred sed ni ka Vu ~i }a za du è nog i za bor bu pro tiv kri m i n a l a i ko r up c i je, ume {a li i taj ku ni? – Ne znam o to me jer ni sam raz go va rao s Vu ~i }em. Ali, ako je i on to re kao, on da je to ta~ no. l Mi sli te da }e vlast i Vu ~i} us pe ti u an ti ko rup cij skoj bor bi, i da li par tij ske kwi ì ce mo gu ne ko ga za {ti ti ti? – Ne, kod ove vla de par tij ske kwi ì ce ne zna ~e ni {ta. l Bi li ste i u pret hod noj vla da ju }oj ko a li ci ji ko ju je pred vo dio DS. U ~e mu se

raz l i k u je rad sa d a { we – Ja ne od u sta jem ni sa da da Vla de od pret hod ne? u|e mo u EU, ali jed no stav no – Ova vla d a }e po k a z a t i nam stal no iz we do la ze ne ke pra v i re z ul t at za pet-{est pret we. I ka da gra |a ni Sr bi me se ci jer je na je ~u ju da ho }e sle d i l a te { ko da nam uzmu bez Ja ne odustajem ni sta we u bu xe tu. vi zni re `im i sada da u|emo u EU, Ova je, pri tom, da tre ba po no vo i re strik tiv na pu tu ju s vi za ma ali jednostavno ka da je u pi ta wu u ze m qe EU, nam stalno iz we tro { e w e pa r a oni ka ` u da, dolaze neke pretwe iz bu x e t a, za ako nam od u zi raz l i k u od ma ju ono {to su pret hod ne. Pra vi efek ti po - nam je dva da li, ka da }e sti }i te za i me ra gra |a ni }e vi de ti da tum za po ~e tak pre go vo ra, i za po la go di ne. ako nam ga od re de, ka da }e za pra vo pre go vo ri o ula sku u EU l S for mi ra wem Vla de za po ~e ti? Za to o~e ku jem da Mir ka Cvet ko vi }a vi ste, kao je d an od part n e r a u EU bu de ma lo flek si bil ni ja i da ne pri me wu je dvo stru ke vla sti, is pli va li kao glav n i za g o v or n ik evrop s ke ar {i ne ka da su u pi ta wu Sr bu du} no sti Sr bi je. [ta se bi ja i ne ke dru ge dr `a ve. de {a va da nas ka da je u pi l Za pi ta we EU di rekt no ta w u put ka pu n o p rav n om se ve zao pro blem Ko so va i ~lan stvu u EU? Me to hi je?

– Si gu ran sam u to da pre mi jer Ivi ca Da ~i} i pred sed nik dr à ve To mi slav Ni ko li} ne }e ni ka da ne {to da ti, od no sno na pra vi ti ne ku gre {ku ko ja }e kr {i ti Ustav Re pu bli ke Sr bi je i Re zo lu ci ju 1244 SB UN. l Je ste li upo zna ti sa stra te gi jom o KiM, ko ja bi kao pre go va ra~ ka plat for ma tre ba lo da stig ne i do Skup {ti ne? – Mi ne mo ` e m o iza } i s plat for mom jer ne zna mo {ta EU tra ì od nas ka da je u pi ta wu KiM i {ta je wi ho va plat for ma. Da kle, da ne tr ~i mo kao `dre be is pred ru de, ve} da sa ~e ka mo da vi di mo {ta je to {to se tra ì od nas i ta da iza |e mo s plat for mom. Si gu ran sam da }e ta te ma bi ti na Skup {ti ni Sr bi je. l Po va ma, ko ja je „cr ve na cr ta“ Sr bi je u pred sto je }im pre go vo ri ma s Pri {ti nom i, uop {te, ve za no za ju `nu po kra ji nu? – Ne }e mo da pri zna mo ne za vi snost Ko so va i Me to hi je. l Po ja v qi v a l i ste se u pret h od n oj vla s ti kao je dan od glav n ih fak t o r a ka da su vo | e n i pre g o v o r i unu t ar ta d a { we vla d a ju } e ko a l i c i je. Je s te li za d o voq n i sa d a { wim po l o ` a jem? – Po lo àj sam ja bi rao. Da sam hteo da bu dem mi ni star, mo gao sam non-stop bi ti u pre go vo ri ma, ali va `no je {to me ko a li ci o ni part ne ri in for mi {u o kqu~ nim pi ta wi ma, ta ko da sam upo znat s kom plet nom si tu a ci jom i svim do ga |a ji ma. D. Milivojevi}

Jo va no vi} o Ni ko li }u, Da ~i }u, Din ki }u i Qa ji }u Li d er Li b e r al n o-de m o krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} re kao je ju ~e da od pred s ed n i k a Sr b i j e To m i sla va Ni ko li }a o~e ku je da iz Ku ma no va ka `e isti nu, da je „Sr b i j a da n as spo m en-ko stur n i c a nad Ku m a n o v om,

sru { e n a i za p u { te n a ze mqa”. Jo va no vi} je na sed ni ci GO LDP-a u Cen tru „Sa va” re kao da LDP ne }e pri hva ti ti plan za Ko so vo ko ji pi {e vlast i da to „{to se Ni ko li }u ne `u ri u Evro pu ne zna ~i da Sr bi ja svo ju sre -

}u tre ba da po tra `i kod ka za na ra ki je”. Li der LDP-a je re kao da su qu di ko ji da nas ~i ne vla da ju }u ve }i nu go di na ma bi li na vla sti, i upi tao „ko li ko ve ko va Da ~i} tre ba da pro ve de na vla sti da bi shva tio da je

od go vo ran za sta we u ze mqi, na ko joj jo{ funk ci ji tre ba da se po ja vi Mla |an Din ki} da bi po stao sve stan da je naj od go vor ni ji za fi nan sij ski slom i {ta jo{ Ra sim Qa ji} tre ba da do bi je u Vla di da bi bio sve stan da je na vla sti”.

^ETVRTA VOJVO\ANSKA KONVENCIJA U KAMPAWI ZA FEDERALIZACIJU SRBIJE

For mi ran tim za pro mo ci ju ustav ne ini ci ja ti ve

Pred s tav n i c i ^e t vr t e voj v o | an s ke kon ven ci je for mi ra li su prek si no} u No v om Sa d u Ko o r d i n a c i o n o-ak c i o n i od bor ~i ji je za da tak da ak tiv no pro mo vi {e voj vo |an sku ustav nu ini ci ja ti vu, od no sno ide ju fe de ra li za ci je Re pu bli ke Sr bi je. Za ko pred sed ni ke tog od bo ra iza b ra n i su pred s ed n ik Voj v o | an s kog klu ba \or |e Su bo ti} i funk ci o ner Sa -

ve za voj vo |an skih Ma |a ra [an dor Ege re {i. Pred sed nik Voj vo |an ske par ti je Alek san dar Oxi} bi }e na ~e lu Iz vr {nog od bo ra tog te la, dok su u Po li ti~ ko ve }e ^e tvr te voj vo |an ske kon ven ci je iza bra ni @i van Be ri sa vqe vi}, Ju li jan Ta ma{ i Du {ko S. Ra do sa vqe vi}. U sa o p { te w u iz te or g a n i z a c i j e is t i ~e se da }e na k on tih od l u k a ide j a fe d e -

ra l i z a c i j e Re p u b li k e Sr b i j e u ko j oj je Voj v o d i n a fe d e r al n a je d i n i c a s ja s nim po l i t i~ k im i ustav n im su b jek t i v i t e tom, a ko j u je iz n e d ri l a ^e t vr t a voj v o |an s ka kon v en c i j a, „sa d a jo{ in t en z iv ni j e pro m o v i s a t i, ka k o me | u gra | an k a ma i gra | a n i m a Voj v o d i n e, ta k o i u jav no s ti Re p u b li k e Sr b i j e, ali i u me | u na r od n oj jav n o s ti”. B. D. S.

TVIT CRTICA Svet ski saj yi ja Po me ra we ka zaq ki na sa tu bi la je na laj ni te ma svet skog for ma ta. „Tvi te ra{„ s na lo ga @vanjagator pitao je predsedavaju}e UN: „Vu~e @jeremic_vuk, je l’ ti pomera{ k azaqke na s ve tskom o ficijalnom s at u?„ A Vuk Jerem i} mu odgov ara: „Ov d e s e sat p omera tek id u} i v ikend...„ Vawa ne odust aje: „ Ajde sredi planet arn o da se ta glupos t ukine. Ru si su to lepo pres tali d a rade„.

I va na je najboqa ^ lan GO DS-a Milo{ \aji} se interesuje: „A {ta ka`e @mladjad? – Du li}-Mar -

ko vi}: ’Din ki} kr {i za kon’”, na vo di \a ji} po vo do mo Du li} ki nog ko men ta ra da se {e i ci ma ne za ko ni to ustu pa ze mqa. Din ki} }e “ka va qer ski”: „Iva na je za me ne naj bo qa. Ma {ta go vo ri la ...:))„

Dr `i se, Sa le! LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ko men ta ri {e na “Tvi te ru”: „Vo leo bih da se @Sasa_Milenic, k oga cenim, o svrne na o vu strana~k u vojs ku u K ragujev cu„ . Mile ni} od govara: „ U strogoj deno tacij i strana~k e v ojske ne ma. Z na~ewe: str ank a ne}e ~ekati da p ost an e pasivna `r tva. Sv a l egalna sreds tva!„ U diskusiju se ukqu~uj e funkc ioner SPO-a Milan \uk i}: „[ta god da se de {a va tamo

u KG, jedn om saborci – u vek sab orci, dr` ite se , Sale!” A M ileni } }e saborcu: „Jed an je muda r ~ovek i z Rekovca rek ao da je to u Kraguj ev cu po ~eo 6. ok tobar!!!„

Dabog da …. Laj na je prepuna la` nih nalo ga pa se tako poja vi o ned av no i on aj s likom funkcio nerke SR S-a Vjeri ce Rad ete s k ojeg on a “ baca” kl etve. J edna od mn ogobrojni h gla si: “Da bo gda te Vu~i} sta vi o na spis ak! “

Piju v ino i raki ju vru }u ^lan kabin et a pre ds ednik a Sr bi je Simo ^ uli} otkriva ne ke d etaqe posete Makedoniji:

„T oliko posl a u Makedoni ji da n e sti`em ni da ’tv itnem’ : / Rak ijada je bila sj ajna :) [teta st o nismo ostali m al o du`e :) )) Ina~e m oram da napom en em da sa m odu{evqen m akedonskim vin om , ko ne v er uj e, do nosim u BG u zo rke :)) )„

Trub a~i za gr ad ona~el nika T okom pro te k log vi ken da mno gi su sla vi li Sv etu Pet ku . Funkci oner Pokre ta radni ka i seqaka Zoran Dragi {i} “pri~ a” n a la jni: „Ek str a dan, bio sam na slavi kod Milov anovi}a i p reslavi kod b rata Sini{e u R u{ wu, ’Zvezda ’ pobedila, a ni ko nije tu pi o o p olitic i!„ Na s lavi je b io i nov os adski gr adon a~ elnik Z oran V u~ ev -

i} . O tome sa znajemo o d nap Sprem’te se redwa ka Bojana Marjanovi }a : “U Futogu na slavi Bora „Tvitera{„ s naloga @zglouz Drqa~a! :-D A na{ “pi {e” eks pre mi je ru Zo ra nu gradona~elnik @SNS_Vucevic - @iv ko vi }u „Ja do sa da ni sam do~eka n s tru ba~ima u z ’ Ma r{ bio ~lan ni jed ne stran ke, ali na Drinu’ :-D„ ako je osnu je{, si gur no }u se N ovin ar N ikola Tomi} “ p u~la ni ti!„ reb rojava” ko je bio na napr @iv ko vi} ga “po dr `a va”: edwa~koj slavi u Beo gradu: “ „OK, spre maj se za to, usko ro...„ Niko iz LDP-a na slavi S NSa , ba{ s te ne ki …” Ju go no stal gi ~ar

Lolek i Bolek Di re kt or Beogradske filhar monije I van Tasov ac “slikovi to “ }e na lajni : „\i las i Anti} su reda k ali d rag ocen pri mer me |u parti jskog ’Lolek i Bol ek si ndr oma’. Pravi drugari ko ji se uvek po javquju zajedno„.

Unuk pen z i o n i s a n og ge n e ra la JNA i na rod nog he ro ja Jo va Ka pi ~i }a, glu mac Ste fan Ka pi ~i} “ot kri va” svo jim fa no vi ma: „Po {tu jem sve na ro de, al’ su mi u sr cu k’o bra }a i se stre qu di iz Sr bi je, Hr vat ske, Cr ne Go re, BiH, Ma ke do ni je, Slo ve ni je... Vo lim ex-Yu. Eto„. S. St.

politika

dnevnik

ponedeqak29 . oktobar2012.

PREDSEDNIK VOJVO\ANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI JULIJAN TAMA[

VA NU }e pre ì ve ti upr kos po li ti~ kim pri ti sci ma Na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je ko jom je ospo ren deo in ge ren ci ja AP Voj vo di ne, me |u ko ji ma i fi nan si ra we VA NU, po sta vi lo se pi ta we da qeg funk ci o ni sa wa te in sti tu ci je ko ja i da qe ima upo ri {te u Sta tu tu APV. Iz Po kra jin ske vla de sa op {te no je sa mo da se re {e we za taj pro blem tra ì u do go vo ru s Re pu bli~ kom vla dom. VA NU je, ina ~e, uz voj vo |an sku kan ce la ri ju u Bri se lu, naj o mi qe ni ja me ta kri ti ka opo zi ci o nih stra na ka u po kra jin skom par la men tu, ko je u toj in sti tu ci ji vi de ele me nat dr àv no sti i „ko rak ka sta vra wu dr à ve u dr à vi”. Pred sed nik Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti Ju li jan Ta ma{ iz ja vio je da ospo ra va wem nad le `no sti AP Voj vo di ne da fi nan si ra VA NU ni je ospo re no po sto ja we te aka de mi je. Ta ma{ je u iz ja vi za „Dnev nik” ka zao da bi op sta nak VA NU for mal no prav no mo gao bi ti do ve den u pi ta we tek even tu al nim uki da wem Sta tu ta APV, ali ni ta da, tvr di on, „Voj vo |an ska aka de mi ja ne }e bi ti uga {e na„. – Re gi o nal ne aka de mi je ne mo gu se ta ko uki da ti, one po sto je svu da u sve tu. Ele men tar no je qud sko pra vo da se qu di udru ù ju u obla sti obra zo va wa, na u ke i kul tu re. I VA NU }e op sta ti, bi lo kao qu ska od ja je ta bez sa dr à ja, ili, pak, s ne kim sa dr à jem – po ru ~io je Ta ma{.

On je ka zao da na kon uki da wa ta in sti tu ci ja ni je ospo re na, fi nan si ra wa, aka dem ski do da ci ni ti }e mo }i da se ospo ri po li ipak ni su ospo re ni jer i po Sta ti~ kim na si qem. Uosta lom, tu tu APV ga VA NU mo è ran tu je se pra da bu de i me |u VanU }e opstati, bilo vo na aka dem na rod na aka de ske na gra de. mi ja, ta ko da kao quska od jajeta bez Do dao je da se si gur no ne }e sadràja, ili, pak, VA NU ne mo è bi ti uki nu ta – s nekim sadràjem ospo ri ti ni is ta kao je Ta pra vo u~e {}a ma{. na kon kur si ma za pro jek te, ni ti, Pred sed nik VA NU ka zao je i pak, fi nan si ra we u okvi ru da se na tu in sti tu ci ju vr {i po obla sti kul tu re jer to, ka ko ka li ti~ ki pri ti sak, ko ji, sma tra è, ni je ospo re no pred Ustav on, naj vi {e kom pro mi tu je ak tu nim su dom. el nu vlast u Sr bi ji. – Mi }e mo pre ì ve ti, uz ovu – Bez ob zi ra na to ko li ko ne vlast ili bez we – uve ren je on. kog iri ti ra po sto ja we VA NU,

Ko men ta ri {u }i tre nut ne od no se s po kra jin skom vla {}u, Ta ma{ je re kao da su pred stav ni ci voj vo |an ske ad mi ni stra ci je „tre nut no zbu we ni„ i u tra ga wu za ma ne var skim pro sto rom u od no si ma s cen tral nom vla {}u, a u ~e mu im je VA NU, ka ko je pri me tio, re la tiv no ma li pro blem. – Me |u tim, ni ka ko ne }e mo do zvo li ti da se VA NU ospo ra va ili `r tvu je za rad ne ~i jih po li ti~ kih raz lo ga – po ru ~io je pred sed nik Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti. Pod se ti mo, po kra jin ski se kre tar za na u ku Dra go slav Pe tro vi} po tvr dio je ra ni je da je iz me na ma Od lu ke o po kra jin skoj upra vi, ko ja je uskla |i va na s od lu kom USS-a, is kqu ~e no fi nan si ra we Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti ko je je bi lo pod okri qem we go vog re so ra. I on je ta da po ru ~io da ti me VA NU ni je uki nu ta jer, ka ko je na veo, le gi ti mi tet cr pi iz Sta tu ta APV. Pe tro vi} je iz ra zio i o~e ki va we da }e se na }i re {e we za na sta vak funk ci o ni sa wa ove, ka ko je re kao, ve o ma va `ne in sti tu ci je. – Mi tra `i mo to re {e we i u raz go vo ri ma s re pu bli~ kim mi ni star stvi ma. Mi slim da je ve o ma va `no da se to re {e we pro na |e jer je VA NU oprav da la svo je po sto ja we i ve o ma je va `na za raz voj na u ke i kul tu re i Voj vo di ne i Sr bi je – oce nio je po kra jin ski se kre tar za na u ku. B. D. Savi}

REKLI SU

Kr ko ba bi}: Be o grad ni je na dnev nom re du

Ta di}: Ja sam i da qe kan di dat

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je da }e do pre kom po no va wa lo kal ne vla sti do }i u op {ti na ma u ko ji ma ona ne funk ci o ni {e do bro, a da Be o grad za sa da ni je na dnev nom re du. – Na pre kom po no va we se ide u op {ti na ma gde vlast ne funk ci o ni {e do bro, gde ona ve} ima ne ke pro ble me i gde se we nom pro me nom mo `e po sti }i efi ka sni ji rad i je din stvo u de lo va wu vla sti – re kao je Kr ko ba bi} Ta nju gu. Kr ko ba bi} je is ta kao da Be o grad sa da ni je ak tu e lan, od no sno da ni je bio na dnev nom re du raz go vo ra vla da ju }e ko a li ci je, ali da }e se si tu a ci ja u glav nom gra du pra ti ti. – U Be o gra du funk ci o ni {e ko a li ci ja i ako je ne ko od part ne ra na pu sti ili se od re |e ni broj od bor ni ka iz dvo ji, si tu a ci ja }e bi ti re al no dru ga ~i ja i zah te va }e od re |e na re {e wa – re kao je Kr ko ba bi}, ko ji je i li der PUPS-a. On sma tra da je pro ces pre kom po no va wa lo kal ne vla sti pre na gla {en u me di ji ma.

Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} po no vio je ju ~e da }e ko na~ nu od lu ku o to me da li }e se po no vo kan di do va ti za pred sed ni ka stran ke do ne ti 4. no vem bra, za ka da je za ka za na sed ni ca Glav nog od bo ra DS-a, kao i da ta da o~e ku je od qu di u DS-u da da ju svo je pred lo ge, i per so nal no i o prav cu u ko jem stran ka tre ba da ide. Go stu ju }i u emi si ji „Ne de qom u 2” na Hr vat skoj te le vi zi ji, na kon sta ta ci ju vo di te qa Alek san dra Stan ko vi }a da je iz gu bio iz bo re, a ostao u po li ti ci, Ta di} je od go vo rio da je po li ti ka u sve mu i da }e i da qe ima ti po li ti~ ki uti caj. Ta di} je is pri ~ao i da su „po be de ko je je imao bi le u go to vo ne mo gu }im okol no sti ma”. Na pi ta we o neo d lu~ no sti i iz bo ri ma unu tar DS-a, Ta di} je re kao da je i da qe kan di dat, ali da je iz neo je dan pred log i da ~e ka od go vor. – Ja sam i da qe kan di dat, ali sam dao je dan pred log. Mo ra mo da sa ~u va mo ce li nu stran ke, to je naj va `ni je. Mo ra mo sa gle da ti {ta }e bi ti za de se tak go di na, DS to mo ra da zna. DS je re gi o nal ni ~i ni lac – re kao je Ta di}.

poslani~ke teme

Sti è li {e ik u Voj vo di nu? Po sla nik SVM-a Ar pad Fre mond pi tao je pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a {ta li~ no mi sli o me mo ran du mu o sa rad wi pot pi sa nom s Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma, “ka k o è l i te da ga spro ve de i da te dr àv no po qo pri vred no ze mqi {te bez ten de ra u za kup stran ci ma, a da ni re sti tu ci ja ni je za vr {e na?” – In te re su je me da li }e se me wa ti Za kon o po qo pri vred nom ze mqi {tu, po {to po tom za ko nu stran ci ne ma ju pra vo da uzmu u za kup dr àv no po qo pri vred no ze mqi {te, ne go ga ima ju po q o p ri vred n i pro i z vo | a ~ i

ko ji ì ve u toj ka ta star skoj op {ti ni gde se na la zi dr àv no ze mqi {te? In te re su je me gde }e ti stran ci da po slu ju, da li u Voj vo di ni? U Voj vo di ni u ne kim op {ti n a ma pro i z vo | a ~ i pla }a ju ~ak i 40.000-50.000 di na ra i vi {e po hek ta ru dr à vi. To je da le ko ve }a su ma od 250 evra. Ka ko mi sli te da iz da te to li ko dr àv no ima we stran ci ma, ko ji }e sa mo iz vo zi ti po qo pri vred ne pro iz vo de? Ni je li in te res da na {i po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i po po voq nim uslo vi ma do bi ja ju dr àv no po qo pri vred no ze mqi {te u za kup?

I SVM za pre go va ra~ kim sto lom? – Bio sam pri su tan u de lu raz go vo ra, raz go va rao sam s glav nim ~o ve kom Uje di we nih Emi ra ta, za jed no s go spo di nom Din ki }em, to je {e ik Mu ha med bin Za jed al Na hjan – na veo je Alek san dar Vu ~i}. – To je jed na od naj bo ga ti jih ze ma qa sve ta. Onaj ko pri vu ~e wi ho ve in ve sti ci je, onaj ko pri vu ~e wi hov no vac, taj je ura dio ve li ku stvar za svo ju ze mqu. Na ve {}u vam da, re ci mo, 2009. go di ne ni smo ima li do voq no slu ha za pri jem jed nog od wi ho vih mi ni sta ra i da je taj mi ni star, sa mo za to {to je pri mqen istog da na ume sto ov de u Al ba ni ji, zbog ne u re |e ne pi ste osta vio 20 mi li o na evra al ban skoj vla di. To li ko o svim na {im gre {ka ma, o pot ce wi va wu onih ko ji nam ne zvu ~e na pr vi po gled kao {to nam zvu ~e SAD, Ru si ja i ne ke dru ge ze mqe. [to se ti ~e kon kret nog do go vo ra, re kli ste da ne ki pla }a ju i 40 hi qa da, ali to je vr lo ret ko, kao {to vi zna te. Ima mno go vi {e onih ko ji pla }a ju po 10.000, i do 10.000 i do 15.000 i do 20.000. Naj ve }i broj pla }a do 20.000 i mi smo pra vi li ne ku ana li zu, po {to sam re zul ta te te ana li ze vi deo i u Abu Da bi ju, pre ne go {to smo oti {li na sa sta nak. Opro sti te, 250 evra je bli zu 30.000 di na ra – ob ja snio je Vu ~i}. – âk sam spre man, pred lo ì }u to i go spo di nu Kne è vi }u i Din ki }u, da do |e te i za jed no s na ma, ka da wi ho ve de le ga ci je u no vem bru bu du do {le u Be o grad, pri su stvu je te i da za jed no raz go va ra mo.

Ta ta „bra ni” si na Po sla ni ca PUPS-a Mi ra Pe tro vi} in te re so va la se da li je isti na da je ~lan we ne stran ke i sin li de ra par ti je Mi lan Kr ko ba bi} “ve} de set go di na in va lid ski pen zi o ner i da da zbog to ga ni je mo gao po sta ti ge ne ral ni di rek tor JP PTT „Sr bi ja”. U od go vo ru, ko ji je pot pi sao li~ no Jo van Kr ko ba bi}, sto ji da na osno vu po da ta ka iz ma ti~ ne evi den ci je Fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we, “go spo din Mi lan Kr ko ba bi} je u sta tu su oba ve zno osi gu ra nog li ca”. „Ime no va ni ni ka da i ni u ka kvom svoj stvu ni je bio pen zi o ner, ni ti is pu wa va uslo ve za pen zi ju, ni po sta `u, ni po go di na ma `i vo ta„, tvr di Kr ko ba bi} sta ri ji. S. Stankovi}

ekonomija

ponedeqak29.oktobar2012.

dnevnik

ZA VR [E NA VE LI KA BAN KAR SKA OPE RA CI JA

SVET SKE FI NAN SIJ SKE IN STI TU CI JE PO MA @U ODR @A VA WE PUT NE MRE @E SR BI JE

Nov ci iz Agro ban ke od da nas u Po {tan skoj {te di o ni ci

Po la mi li jar de za bez bed ni ji sa o bra }aj Iako je dr à va pre ka te go ri za ci jom sa o bra }aj ni ca po ~et kom ove go di ne po ku {a la da sa svo g a bu x e t a pre b a c i tro {ko ve odr à va wa de la sa o bra }aj ni ca na lo kal, na kra ju je sve jed no mo ra la da obez be di no vac za wi ho vu sa na ci ju, pa je bu xe tom za 2013. pla ni ra no ~e ti ri mi li jar de di na ra za odr à va we oko 6.000 ki lo me ta ra pre ka te go ri sa nih pu te va. Me |u tim, ka ko odr à va we zah t e v a j u sve sa o b ra } aj n i c e, od ko jih je sa da 10.000 ki lo me ta ra dr àv nih, Vla da Sr bi je ra ~u na na kre dit svet skih fi nan sij skih ku }a u iz no su od po la mi li jar de do la ra. Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} raz go va rao je s pred stav ni ci ma Svet ske ban -

Kli jen ti No ve Agro ban ke po Vla da Sr bi je je u ci qu o~u va - ured no vra }a ju i do bro su obez sta }e od da nas kli jen ti Po {tan - wa sta bil no sti fi nan sij skog si - be |e ni. Po {tan ska {te di o ni ca pre u ske {te di o ni ce i mo }i }e slo ste ma u ze mqi, usvo ji la za kqu ~ak bod no da ras po la `u svo jim nov ko jim su stvo re ni uslo vi da ze }e 392,3 mi li o na evra ukup nih oba ve za No ve Agro ban ke, od ~e ga cem. Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta, }e 238,5 mi li o na evra osi gu ra nih Ban ka Po {tan ska {te di o ni ca kao za stup nik No ve Agro ban ke, i sa op {ti la je da je u pe tak u skla Po {tan ska {te di o ni ca sklo pe de po zi ta bi ti po kri ve no go to vi nom iz Agen ci je za osi gu du sa za kqu~ kom Vla de ra we de po zi ta ka ko bi Sr bi je, s Agen ci jom za Po { tan s ka {te d i o n i c a pre u z e } e sve {te di {e i de po nen ti osi gu ra we de po zi ta za i oko 60 eks po zi tu ra i oko biv {e No ve Agro ban ke kqu ~i la ugo vor o pre u zi ma wu de la imo vi ne i de la 300 za po sle nih iz No ve Agro ban ke, a mo gli slo bod no da ras po oba ve za No ve Agro ban ke. za osta le }e bi ti is pla }en so ci jal ni la `u svo jim ulo zi ma. „Ban ka Po {tan ska {te Pre o sta li neo si gu ra ni pro gram u skla du sa za ko nom di o ni ca oba ve {ta va jav de po zi ti i osta le oba ve nost da svi kli jen ti i de ze ta ko |e }e bi ti pre ne po nen ti No ve Agro ban ke - prav na ugo vor o pre no su imo vi ne i oba te i u pot pu no sti po kri ve ne vi i fi zi~ ka li ca, ko ji su ima li ak - ve za. so ko li kvid nim har ti ja ma od tiv ne ra ~u ne u No voj Agro ban ci, vred no sti ko je je pret hod na vla da To zna ~i da }e Po {tan ska od po ne deq ka mo gu slo bod no ras - [te di o ni ca od No ve Agro ban ke ve} emi to va la i naj kva li tet ni po la ga ti svo jim sred stvi ma, u pu - pre u ze ti sve osi gu ra ne i neo si jim na pla ti vim kre di ti ma. Po nom iz no su i u sva kom tre nut ku”, gu ra ne de po zi te, go to vi nu, oba {tan ska [te di o ni ca pre u ze }e i na vo di se u sa op {te wu Ban ke Po - ve zne re zer ve, har ti je od vred oko 60 eks po zi tu ra i oko 300 za {tan ske {te di o ni ce. po sle nih iz No ve Agro ban ke, a za no sti kao i kre di te ko ji se

osta le }e bi ti is pla }en so ci jal ni pro gram u skla du sa za ko nom. Ka ko je sa op {te no, vla da Sr bi je od lu ~i la se na ovaj ko rak pre nos imo vi ne i oba ve za pa ste ~aj - jer je ova nu `na i oprav da na me ra naj jef ti ni ja za gra |a ne Sr bi je, a ujed no omo gu }a va i pot pu -

PR VIH STO DA NA NO VE VLA STI I NA [E EKO NO MI JE

ke, Evrop s ke in v e s ti c i o n e ban ke i Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj o na stav ku re a li za ci je pro je ka ta odr à va wa, sa na ci ji i bez bed no sti re gi o n al n ih pu t e v a u Sr b i j i. Vo |a pro gram skog ti ma za du èn za tran sport u Svet skoj ban ci Ba her El Hif na vi po tvr dio je da }e se 500 mi li o na do la ra sta vi ti na ras po la ga we put n oj pri v re d i Sr b i j e. Ka ko sto ji na saj tu re sor nog mi ni star stva, Svet ska ban ka }e odo bri ti kre dit iz me |u 70 i 80 mi li o na do la ra, EIB i EBRD sva ka po 100 mi li o na, dok je deo ko ji ula è Vla da Sr b i j e 110 mi l i o n a do l a r a. No vac }e se mo }i ak ti vi ra ti sre d i n om fe b ru a r a sle d e } e go di ne. Od 40.845 ki lo me ta ra ukup ne put ne mre è Sr bi je, bli zu 24.000 ki lo me ta ra su lo kal ni pu te vi ko ji su u in ge ren ci ji lo kal ne sa mo u pra ve, a vi {e od po lo vi ne ne od go va ra po tre ba ma sa o bra }a ja. U Voj vo di ni ima bli zu 280 ki lo me ta ra auto pu te va, 3.000 ki lo me ta ra ma gi stral nih i re gi o nal nih pu te va i oko 6.000 lo kal nih, a broj ne de o ni ce su u ve o ma lo {em sta wu. Vred nost put ne mre è Sr bi je pro ce wu je se na oko ~e ti ri mi li jar de evra, {to je, bez ob zi ra na lo {e sta we sa o bra }aj ni ca, ve li ko bo gat stvo. Go di {we je za odr à va we po treb no mi ni mum 240 mi li o- na evra, me |u tim, zbog ne do stat ka pa ra, pu te vi su se kr pi li ta mo gde su bi le naj ve }e ru pe. Za ob no vu oko 16.000 ki lo me ta ra sa o bra }aj ni ca ko je bi se do ve le u do bro sta we pro ce wu je se da je po treb no oko 2,2 mi li jar de evra. R. Da u to vi}

Vla da vo zi la brod u bo ci Vla da pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a u pr vih sto da na ra da ot klo ni la je pret wu ban kro ta dr à ve, ako se slo ì mo da je pret we bi lo, i to je wen naj ve }i uspeh, s ob zi rom da je do ma }a eko no mi ja i da qe pod ve li kim pri ti skom glo bal ne kri ze, da pla te pa da ju, in fla ci ja ra ste , a ne za po sle nost je i da qe rak-ra na srp ske eko no mi je. Da li je sa da go re ne go pre tri me se ca i do la ska no ve vla sti te {ko je objek tiv no pro su di ti, ali je uti sak da pre mi jer pr vih100 da na ustva ri vo zio brod u bo ci. Ni smo da le ko sti gli. Me |u uspe {ne po te ze eko nom skog de la vla de , oni ko ji su joj sklo ni ji, uvr {ta va ju me re za sta bi li za ci ju si tu a ci je na tr ì {tu osno vih ì vot nih na mir ni ca, opre de qe we za no ve sub ven ci o ni sa ne kre di te pri vre di, kao i uspe {na pro da ja evro ob ve zni ca od mi li jar du do la ra. Tre ba, u tom kon tek stu, uka za ti i na re ba lans bu xe ta za 2012. pa po tom vr lo re strik ti van Pred log bu xe ta za idu }u go di nu, kao i Spo ra zum sa Ru si jom o is po ru ci ga sa do 2021. go di ne i pri vla ~e we ne ko li ko zna ~aj nih stra nih in ve sti ci ja u na {u ze mqu. Kra jem sep tem bra dr à va je, ina ~e, po no vo iza {la na me |u na rod no fi nan sij sko tr ì {te i pro da la evro ob ve zni ca za mi li jar du do la ra sa sto pom pri no sa od 6,625 od sto go di {we, {to je uspeh u od no su na pro da ju iste su me ob ve zni ca go di nu da na ra ni je sa pri no som od 7,5 pro ce na ta. Uspeh te tran sak ci je je uto li ko ve }i, ka da se zna da je Sr bi ji u me |u vre me nu sni èn kre dit ni rej ting sa BB sa BB-, a

Gre {ke i lu ta wa Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar sma tra da je Vla da Sr bi je pro pu sti la da u pr vih sto da na ra da po vu ~e ra di kal ni je i dru {tve no bol ni je po te ze ka da je re~ o sma we wu bu xet skog de fi ci ta i jav nog du ga. Ma xar tvr di da se vla da, u pr vim me se ci ma ra da, opre de li ma za ne ke iz nu |e ne pa i lo {e po te ze, po seb no kad je re~ o uzi ma wu ve li kih kre di ta da bi se po kri li te ku }i iz da ci. „Al ter na ti va je bi la da se u no mi nal nom iz ra zu even tu al no sma we pla te u jav nom sek to ru i pen zi je, a to bi bio ve li ki dru {tve ni po tres”, oce nio je Ma xar. On sma tra da je za `a qe we to {to je po ve }an ve li ki broj pla ta u jav nom sek to ru, u vre me ka da se go vo ri o po tre bi „kre sa wa” tih i dru gih iz da ta ka, i is ti ~e da se Vla da Sr bi je tu po ka za la kao ne do sled na i ne do voq no od lu~ na. „Ka da je re~ o pri ho di ma, Fi skal ni sa vet Sr bi je je, sa pu nim pra vom tra `io da se sto pa PDV-a po ve }a sa 18 na 22 od sto”, oce nio je Ma xar pod se tiv {i da je u re ba lans u{la po lo vi~ na me ra - po ve }a we PDV-a za dva pro cen ta. Ma xar sma tra i da je pro me na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je bi la po gre {an ko rak, jer je ta kvim re {e wem uma we na ne za vi snost te in sti tu ci je. ta tran sak ci ja je do ne la ne ku vr stu po kri }a za ve li ki, te ku }i, de fi cit bu xe ta Sr bi je. Vla da je 1. sep tem bra do ne la Ured bu o sub ven ci o ni sa wu ka ma te na kre di te za li kvid nost pri vre de i do po lo vi ne ok to bra

po slov ne ban ke su odo bri le bez ma lo 700 mi li o na evra zaj mo va, {to je do bro do {lo re al nom sek to ru pri vre de. Rast in fla ci je je pre ma {io pla ni ra ni ko ri dor od {est od sto. In fla tor na sto pa je tre nut no oko se -

dam od sto, sa ve li kim iz gle di ma da pre ma {i de se to pro cent ni ni vo do kra ja go di ne. In fla ci ju je naj vi {e po gu ra la su {na go di na i na gli rast ce na hra ne, a ne ce ne uslu ga pod kon tro lom dr à ve, zbog ~e ga je Vla da Sr bi je bi la pri mo ra na da za bra ni iz voz so je, sun co kre ta i {e }er ne re pe ka ko bi za {ti ti la do ma }e tr ì {te. Bu xet ski de fi cit je bio je dan od naj ve }ih na sle |e nih pro ble ma ove vla de, ko ji je „do gu rao” na oko se dam od sto vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP), iako je bi lo pla ni ra no da ne pre ma {i 4,25 pro ce na ta u to ku ove go di ne. Jav ni dug je, isto vre me no, znat no pre ma {io do go vo re nu gra ni cu od 45 od sto vred no sti BDP-a i sa da je ve }i od 60 od sto. Vla da je za to mo ra la da kre ne u re ba lans bu xe ta za 2012. go di nu i pri beg ne po ve }a wu po re za na do da tu vred nost (sa 18 na 20 od sto) i na ka pi tal nu do bit (sa 10 na 15 od sto). Me |u uspe he eko nom skog ti ma vla de mo è se uvr sti ti i usva ja we Pred lo ga bu xe ta za na red nu go di nu, 25. ok to bra, uz strikt no po {to va we Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko ji ka è da je Vla da oba ve zna da do 1. no vem bra te ku }e go di ne usvo ji pred log bu xe ta i upu ti ga par la men tu na raz ma tra we. Pr vi put u pro te klih de se tak go di na jed na vla da je is po {to va la taj za kon. Vla da je, osim bu xe ta za 2013. go di nu, pred lo ì la du go o~e ki va ni Za kon o ogra ni ~a va wu ro ko va pla }a wa, ko ji pred vi |a naj vi {e 60 da na za iz mi re we fi nan sij skih oba ve za i taj pro pis pri me wi va }e se od na red ne go di ne. E. Dn.

nu sta bil nost fi nan sij skog tr `i {ta. Na ovaj na ~in, iz vla ~e wem zdra ve ak ti ve iz ban ke pre ste ~a ja, {te de se sred stva bu xe ta zbog ~e ga gra |a ni Sr bi je ne }e ima ti do dat ne tro {ko ve, za kqu ~e no je u sa op {te wu. PRO DU @EN TEN DER ZA SME DE RE VO

@e le za ra se jo{ to pi Ten der za stra te {kog part ne r a @e l e z a r e Sme d e r e v o pro du `en je do 26. de cem bra, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de. Rok za pod no {e we pri ja va za ten der je 2. no vem bar, a rok za do s ta v qa w e oba v e z u j u } ih po nu da je 26. de cem bar.

Ra ni ji rok za do sta vu oba ve zu ju }ih po nu da na ten de ru za iz b or stra t e { kog part n e r a @e le za re, ko ji je ras pi san 8. ok to bra, bio je 26. ok to bar, a do 19. ok to bra pri ja vu za ot kup ten der ske do ku men ta ci je je je di no pod ne lo za vi sno pred u ze }e ru ske kom pa ni je Ural va gon za vod (UVZ). Pra v o u~e { }a na ten d e r u ima le su kom pa ni je ko je su u 2011. ima le pri hod od naj ma we dve mi li jar de do la ra i ko je se ba ve eks plo a ta ci jom ru da me ta la i dru gih ru da, pro iz vod wom si ro vog gvo `|a, kok sa, ~e li ka i fe ro le gu ra ili pro iz vod wom me tal nih pro iz vo da i ma {i na. Po nu |a ~i su mo ra li da ima ju ukup nu vred nost imov ne od naj ma we dve i po mi li jar de do la ra, da ot ku pe tran sak ci o nu do ku men ta ci ju i da do sta ve pr vo kla snu ga ran ci ju za ozbiq nost po nu de od naj ma we 1,25 mi li o na do la ra.

Na Ber zi ra sli pro met i ak ci je KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

111,8215

114,1036

116,7280

111,4792

Australija

dolar

89,1505

90,9699

93,0622

88,8776

Kanada

dolar

86,7573

88,5279

90,5640

86,4918

Danska

kruna

14,9855

15,2913

15,6430

14,9396

Norve{ka

kruna

14,9813

15,2870

15,6386

14,9354

[vedska

kruna

12,8672

13,1298

13,4318

12,8278

[vajcarska

franak

92,4221

94,3083

96,4774

92,1392

V. Britanija

funta

139,2201

142,0613

145,3287

138,7939

SAD

dolar

86,4421

88,2062

90,2349

86,1775

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 10. 2012. godine

Po ~e tak pro te kle sed mi ce, po sle du èg vre me na, do neo je ne {to ozbiq ni ju ak tiv nost na do ma }em tr ì {tu ka pi ta la, dok su po je di ne har ti je ostva ri le pro me te ko ji ni su vi |e ni pro te klih ne ko li ko me se ci. Ipak, u dru goj po lo vi ni sed mi ce usle di lo je „hla |e we“ tr ì {ta ka ko po ra stu, ta ko i po vi si ni re a li za ci je. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 sko ~io je u sed mi ci 1,8 od sto {to je ~e tvr ta ne de qa u ni zu ka ko ova kor pa ak ci ja ge ne ri {e uz la zni trend. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je ne pu na dva mi li o na evra {to je isto vre me no bi la i naj ve }a sed mi~ na re a li za ci ja u ok to bru. – Naj pro met ni ja har ti ja na tr ì {tu bio je gra |e vi nar Ener go pro jekt hol ding ko ji je za be le ìo pro met od 38,3 mi li o na di na ra u ve li koj me ri za hva qu ju }i tr go va wu na po ~et ku sed mi ce ka da je ova har ti ja pr vi

put u te ku }oj go di ni pre sko ~i la ni vo od 600 di na ra. Ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je za be le `i le su pro met od 32,1 mi lion di na ra, a po pr vi put u po sled wa dva me se ca ove har ti je su sti za le do ni voa od 640 di na ra. Upra va ove kom pa ni je je na ja vi la da

}e u sre du, 31. ok to bra, pred sta vi ti po slov ne re zul ta te za pr vih de vet me se ci te ku }e go di ne, a osta je da se vi di da li }e bi ti pre ma {e na ne to do bit od 27 mi li jar di di na ra ostva re na u pe ri o du ja nu ar-sep tem bar pro te kle go di ne. Aero drom „Ni ko la Te sla“ je ostva rio pro met od 19 mi i lo na di na ra, uglav nom na ni vou od 425 di na ra, da bi ne de qu okon ~ao na dva di na ra vi {oj ce ni. I ra zno vr sne ban kar ske har ti je pro te kle sed mi ce su une le ma lo `i vo sti u do ma }e ber zan sko tr go va we. Kao po sle di ca pri pa ja wa No ve Agro ban ke Po {tan skoj {te di o ni ci, tr go va lo se obi~ nim i pri o ri tet nim ak ci ja ma ove ban ke uz dvo ci fre ne sko ko ve. I Raz voj na ban ka Voj vo di ne spu {ta la se pro te kle sed mi ce na no vu mi ni mal nu vred nost, da bi ne de qu okon ~a la sa ve li kim pri ti skom na stra ni tra `we na kon {to su pred stav ni ci po kra jin skih vla sti na ja vi li no vu do ka pi ta li za ci ju ove ban kar ske usta no ve.

ekOnOMiJA

dnevnik ZA VO DI LI SE TO RED ILI...

Po ra sla na pla ta po re za

Na pla ta po re za to kom de vet me se ci ove go di ne po ra sla je u od no su na isti law ski pe riod, na vo de u Po re skoj upra vi. Pre ma Dra ga nu Aga tu no vi }u iz Sek to ra kon tro le PU, na pla ta po re za na do ho dak, po re za na do bit i po re za na ka pi tal ne do bit ke po ve }a na je 17,9 od sto, dok po ve }a we od 6,8 pro ce na ta za be le è no u na pla ti po re za na po tro {wu, ko ji ob u hva ta po rez na do da tu vred nost (PDV) i ak ci ze. Isto vre me no je na pla ta za so ci jal ne do pri no se uve }a na 6,4 od sto. Aga tu no vi} je na veo da je broj du `ni ka isti, ali da je struk tu ra raz li ~i ta - ne ke pri vred ne or ga ni za ci je su iza {le, od no sno u{le u ste ~aj, ili u po stu pak li kvi da ci je. On je pod se tio da se pri nud na na pla ta, shod no za kon skih pro pi si ma, ne mo è iz vr {i ti od kom pa ni ja ko je se na la ze u po stup ku ste ~a ja, li kvi da ci je, ili su u re pro gra ma du ga. Uko li ko se ta kvi slu ~a je vi iz u zmu broj ve li kih du `ni ka je ma li. Aga tu no vi} je na ja vio da }e od 1. ja nu a ra svi ras po lo ì vi ka pa ci te ti u Po re skoj upra vi bi ti an ga ò va ni na kon tro li ne re gi stro va nih, od no sno ne pri ja vqe nih pred u ze }a, u skla du sa naj no vi jim za kon skim iz me na ma ko je se od no se na po re ski po stu pak i ad mi ni stra ci ju.

I SE VER NI JE PO STA JE Tu @NI JE

Pla te u Voj vo di ni pa le is pod 40.000 di na ra Go to vo da ne ma stav ke u ku} nom bu d`e tu ko ja od po ~et ka je se ni ni je po sku pe la a pla te pa da ju li pa da ju. Za po sle ni Voj vo |a ni, ta~ ni je oni ko ji su pri mi li pla tu, u sep tem bru su za ra di li ma we ne go u av gu stu, ju lu... Pro {log me se ca, na i me, ku }i su od ne li ko ver te ta we od av gu stov skih u ko je je sta lo 39.613 di na ra. Pre ma po sled wem me re wu zva ni~ ne sta ti sti ke, to li ko su iz no si le sep tem bar ske pro se~ ne is pla }e ne za ra de u re gi o nu Voj vo di ne, bez po re za i do pri no sa. To je po no vo ma we od pro se ka Sr bi je, ko ji je za pro {li me sec iz no sio 40.258 di na ra, a ma we je i od voj vo |an ske av gu stov ske za ra de od 40.979 di na ra. Pre ma po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku, sa mo je re gion Be o gra da, gde su u sep tem bru is pla }e ne pro se~ ne za ra de od 48.827 di na ra, bio iz nad srp skog pro se ka. Po red Voj vo di ne, ma we od 40.258 di na ra za ra di li su oni ko ji su do bi li pla te u re gi o nu [u ma di ja i za pad na Sr bi ja (34.852 di na ra) i re gi o nu Ju `na i is to~ na Sr bi ja (34.972). Pod se ti mo, u sptem bru pro {le go di ne pro se~ na is pla }e na za ra da za ce lu Sr bi ju, bez po re za i do pri no sa, bi la je 38.763 di na ra, dok su Voj vo |a ni tog me se ca od ne li ko ver te sa 36.895 di na ra. Pre ma naj no vi joj sta ti sti ci naj ve }e su pro se~ ne za ra de u Be o grad skom re gi o nu, i to u La za rev cu – 60.071 di nar, bez po re za i do pri no sa, na No vom Be o gra du – 57.149, u op {ti ni Sta ri Grad – 55.675di na ra... Ni jed na voj vo |an ska op {ti na ni je do sti gla taj ni vo. Naj ve }e pla te u Voj vo di ni su u Ju `no ba~ kom okru gu, gde je u sep tem bru is pla }en pro sek od 42.722 di na ra. No vo sa |a ni su za ra di li 45.123 di na ra, a naj ve }e voj vo |an ske pla te su ima li Pan ~ev ci – 46.520 di na ra i Vr {~a ni – 46.209 di na ra. Do bro su, u od no su na dru ge voj vo |an ske op {ti ne, sta li i Be o ~in (45.746 di na ra), Apa tin (44.045), Ba~ ka Pa lan ka

(42.933)... S dru ge stra ne, naj ma we su u Voj vo di ni u sep tem bru za ra di li Plan di {ta ni – 25.944 di na ra, dok su za po sle ni u Ko va ~i ci ima li 26.529 di na ra a u Ti te lu 29.618 di na ra... Oni su se pri bli `i li sa mom dnu ta be le za ce lu

Sr bi ju, te su u dru {tvu naj lo {i je pla si ra ne Me ro {i ne, gde je sep tem bar ska za ra da bi la 22.860 di na ra, te Be le Pa lan ke sa 24.212 di na ra, Ma log Cr ni }a sa 25.253 di na ra...

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u sep tem bru u Sr bi ji od 40.258 di na ra je u od no su na pro se~ nu za ra du bez po re za i do pri no sa is pla }e nu u av gu stu no mi nal no ma wa za 4,4 od sto,

Naj bo qe du van yi ja ma

Ina ~e, i pro {log me se ca naj de bqe ko ver te su ima li za po sle ni u fi nan sij skim de lat no sti ma, u ko ji ma je bi lo 75.798 di na ra, dok su ru dar ske pla te bi le 59.207

Jef ti ne kre di te da ti i za ku }e, ne sa mo za sta no ve za in di vi du al nu grad wu do pri ne li bi o`i vqa va wu ope kar ske in du stri je i gra |e vi nar stva, pre sve ga ma lih za nat skih fir mi ko je se ba ve iz grad wom, jer i wih tre ba ce ni ti, a ne sa mo ve li ke gra |e vin ske fir me - uka zu je Je nei.

Po ra {}e iz voz

vi {e po go di lo bu d`et, jer se od pro da je ope kar skih pro iz vo da i ne pu nu u zna ~aj ni joj me ri. Na dru goj stra ni ope kar ski pro iz vo di ne za vi se od uvo znih kom po nen ti, jer se ko ri ste do ma }e si ro vi ne i pra ve eko lo {ki ma te ri ja li za iz grad wu naj po voq ni jih uslo va sta no va wa, pa bi pre ma mi {qe wu Je ne i ja, po red sma we wa PDV na ope kar ske pro iz vo de, tre ba lo su zbi ti si vu eko no mi ju pri sut nu i u ovoj gra ni, upro sti ti i po jef ti ni ti po stup ci za iz da va we gra |e vin skih do zvo la. - Dr `a va bi od go va ra ju }im me ra ma mo ra la obez be di ti i da va we po voq ni jih sub ven ci o ni sa nih kre di ta za iz grad wu po ro di~ nih stam be nih zga da, a ne sa mo za ku po vi nu sta no va. Po voq ni ji kre di ti

di na ra, a za ra de u dr `av noj upra vi i so ci jal nom osi gu ra wu 49.184 di na ra... U po qo pri vre di pro se~ na sep tem bar ska pla ta je bi la 40.258 di na ra, u sek to ru uslu ga sme {ta ja i hra ne tek 23.195 di na ra...

Naj de bqe ko ver te u sep tem bru su ima li za po sle ni u pro iz vod wi du van skih pro iz vo da. Oni su bez po re za i do pri no sa do bi li pla te od 84.821 di nar. Naf ta {i su za ra di li u pro se ku 81.882 di na ra, dok su za po sle ni u fi nan si ja ma ima li pla te od 80.959 di na ra.

GE NE RAL NI DI REK TOR AD „PO TI SJE KA WI @A” I[TVAN JE NEI

Pro iz vo |a ~i cre pa su u na {to po voq ni jem po lo à ju, ali je ope kar ska in du stri ja u Sr bi ji u ve o ma te {kom po lo à ju, pre sve ga pro iz vo |a ~i blo ko va i ci gle, jer je gra |e vin ska ak tiv nost u Sr bi ji na ve o ma ni skom ni vou, po go to vo u vi so ko grad wi, pre do ~a va ge ne ral ni di rek tor AD „Po ti sje Ka wi à” I{tvan Je nei. On sma tra da bi ope kar skoj in du stri ji mo glo po mo }i bo qa eko nom ska si tu a ci ja, ve }a za po sle nost i si gur nost rad nih me sta i is pla ta za ra da, jer bi qu di mo gli i da se upu ste u in di vi du al nu grad wu po or di~ nih ku }a. - Ve }oj pro da ji, po tra `wi za ope kar skim pro iz vo di ma i iz grad wi, u si tu a ci ji ka kva je sa da mo `da bi mo gli do pri ne ti ma wom po re skom sto pom na ope kar ske pro iz vo de, {to je i ini ci ra la aso ci ja ci ja pro iz vo |a ~a Sa vre me na in du stri ja gli ne nih pro iz vo da - ka è Je nei. - Ako se ne ke osnov ne ì vot ne na mir ni ce svr sta va ju za opo re zi va we po ni òj sto pi, isto bi tre ba lo u~i ni ti sa ope kar skim pro iz vo di ma, pa bi PDV tre ba lo sma wi ti sa 20 na osam po sto, ~i me bi po sti gli da ti bu du do stup ni ji gra |a ni ma, pa }e se lak {e opre de qi va ti za grad wu po ro di~ nih ku }a, {to an ga ò va wem iz vo |a ~a po vla ~i i ve }u upo sle nost i po kre ta we dru gih in du strij skih gra na. Svr sta va we u ni ù sto pu opo re zi va wa, sma tra Je nei, ne bi od -

ponedeqak29.oktobar2012.

Pre ma re ~i ma Je ne i ja, na go ve {ta ji i pred vi |a wa su da }e se iz voz in ten zi vi ra ti, te da }e do kra ja go di ne od iz vo za cre pa bi ti ostva re no oko 12 mi li o na evra. Iz po go na „Po ti sja Ka wi à” iz vo zi se oko 55 po sto cre pa, a osta tak se pro da na tr ì {tu Sr bi je. Cre po vi iz Ka wi è iz vo ze se na tr ì {te Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Al ba ni je, Ma ke do ni je, Bu gar ske i Ru mu ni je, a za po ~et je iz voz za Ru si ju. U po go ni ma ka wi {ke fa bri ke ko ja je u vla sni {tvu austrij skog kon cer na „Ton dah”, ipak o~e ku ju da u ovoj go di ni ostva re pro iz vod wu na law skom ni vou od 56 mi li o na ko ma da cre po va, bez ob zi ra {to je pro iz vod wa u pr vih de vet me se ci ove go di ne ma wa za 28 po sto. Je nei je sa op {tio za na{ list da je pro iz vod wa u pr voj po lo vi ni go di ne i{la uspo re nim tem pom, jer je iz law ske pro iz vod we na la ge ru bi lo pre ko 12 mi li o na ko ma da cre po va, ali da }e ovu po slov nu go di nu 500 za po sle nih za vr {i pri bli `no na pro {lo go di {wem ni vou. m. mi tro vi}

a re al no za 6,5 pro ce na ta. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u sep tem bru iz no si 55.903 di na ra, ona je u od no su na pro se~ nu za ra du is pla }e nu u av gu stu no -

mi nal no ma wa za 4,4, a re al no za 6,5 pro ce na ta. U od no su na pro se~ nu za ra du is pla }e nu u sep tem bru 2011. go di ne, ovo go di {wa sep tem bar ska bru to pla ta no mi nal no je ve }a za 3,8 od sto, a re al no ma wa za 5,9 od sto.

Ne to pla ta is pla }e na u sep tem bru 2012. go di ne , u od no su na pro se~ nu ne to za ra du u istom me se cu pro {le go di ne no mi nal no je ve }a za 3,9 od sto, a re al no je ma wa za 5,8 od sto.U pe ri o du ja nu arsep tem bar ove go di ne pro se~ na za ra da u od no su na pro sek is pla }en u istom pe ri o du 2011. go di ne, no mi nal no je ve }a za 8,9 od sto, a re al no je ve }a za 3,1 od sto. Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u pe ri o du ja nu arsep tem bar 2012. u od no su na pro se~ nu za ra du bez po re za i do pri no sa is pla }e nu u pe ri o du ja nu arsep tem bar 2011. go di ne, no mi nal no je ve }a za de vet od sto, a re al no je ve }a za 3,2 od sto. S. Glu {~e vi}

SA VET STRA NIH IN VE STI TO RA

Ulo ì li sedamnaest mi li jar di evra Kom pa ni je ~la ni ce Sa ve ta stra nih in ve sti to ra u pro te klih 10 go di na u Sr bi ju su in ve sti ra le sko ro 17 mi li jar di evra, iz ja vi la je Ta njug u iz vr {na di rek tor ka Sa ve ta Ana Fir tel. ^la ni ce Sa ve ta da ju di rek tan do pri nos raz vo ju srp ske eko no mi je, la ne su u~e stvo va le sa vi {e od 16 pro ce na ta u bru to do ma }em pro iz vo du (BDP) Sr bi je, a za po {qa va ju oko 88.000 qu di, do da la je Fir tel. Pre ma we nim re ~i ma, Sa vez stra nih in ve sti to ra osno van je sa ci qem da po mog ne eko nom ski raz voj Sr bi je ta ko {to }e an ga ò va ti zna wa i is ku stva stra nih kom pa ni ja u pro mo ci ji i po dr {ci re for ma ma u Sr bi ji. „Ka da je Sa vet osno van 2002. go di ne, bi lo je 14 kom pa ni ja, ko je su kroz ak ti van di ja log sa Vla dom Sr bi je da va le is ku stva ka una pre |e wu po slov ne kli me. Da nas je to sko ro 130 kom pa ni ja, ko je do la ze iz ~i ta vog sve ta Ame ri ke, Evro pe, Ru si je, Ki ne i taj glo bal ni ka rak ter udru è wa je kqu~ ni do pri nos una pre |e wu po slo va wa”, na gla si la je Fir tel. „Po ru ka Sa ve ta stra nih in ve sti to ra je vr lo jed no stav na na sta vi ti eko nom ske re for me, li be ra li za ci ju tr ì sta, put evrop skih in te gra ci ja i ot po ~e ti si stem ske re for me”, is ta kla je ona.

KA KO DA ZA PO SLE NI NA PLA TE PO TRA @I VA WA OD PO SR Nu LIH fIR mI

Dr `a va ku mo va la pro pa sti rad ni ka

Je dan od naj ve }ih iza zo va ko ji je sta vqen pred dr à vu je ste na pla ta za o sta lih za ra da rad ni ka u pred u ze }i ma ko ja su oti {la u ste ~aj ili ~ak iz ne kih dru gih raz lo ga ni su u mo gu} no sti da is pu ne svo ju za kon sku oba ve zu pre ma za po sle ni ma, sa op {ti lo je Ne za vi sno udru è we ne za po sle nih Sr bi je, osno va no pod okri qem Ne za vi snog sin di ka ta jav nih slu `bi. - Naj ve }i broj za po sle nih ko ji po ku {a va ju da na pla te svo ja po tra ì va wa, a ko jih ima vi {e de se ti na hi qa da na te ri to ri ji Sr bi je, po sle vi {e go di {wih sud skih spo ro va ko na~ no su do {li do pra vo sna `nih re {e wa a ko ja se ne ma ju oda kle na pla ti ti. Pri me ra ra di, na {e udru è we sa mo u Zre wa ni nu po se du je oko 4.600 pra vo sna `nih pre su da. Ve li ki broj ovih re {e wa su mi li on ske vred no sti a oni na ~i je ime gla se su o ~e ni su sa ak ti vi ra wem hi po te ka za kre di te i ple nid bom na me {ta ja zbog ne iz mi re nih ra ~u na za stru ju i gre ja we – upo zo rio je pred sed nik Ne za vi snog udru è wa ne za po sle nih Voj vo di ne Ran ko Hr waz. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da su za ova kvu si tu a ci ju do brim de lom od go vor ni dr àv ni or ga ni, pr ven stve no tu ì la {tvo i pra vo su |e, ko ji su svo jom ne e fi ka sno {}u i sum wi vim po te zi ma po sta li sa u ~e sni ci u pqa~ ki po sr nu le srp ske pri vre de. Ne shva tqi vo je, do dao je Hr waz, da po slo dav ci ko ji su do bi li dr àv ne sub ven ci je ni su is pla ti li oba ve ze pre ma za po sle ni ma i dr à vi a da nad le `ni

or ga ni po red pri tu `bi o{te }e nih ni {ta ne pred u zi ma ju. - Po {to ova ago ni ja pre du go tra je zah te va mo od pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a da pri mi ovla {}e ne pred stav ni ke udru `e wa ko ji }e

pro test u Be o gra du, ko me }e se oda zva ti vi {e de se ti na hi qa da ne za po sle nih li ca iz gra do va i op {ti na {i rom Sr bi je. Ta ko |e, po sto ji re al na opa snost da o{te }e ni svo ja pra va po tra `e na me |u na rod nom su du, {to ni -

Rad na sna ga da bu de kon ku rent na Ne za vi sno udru è we ne za po sle nih Sr bi je is ti ~e da, osim è qe da po mog ne i za {ti ti obes pra vqe ne qu de, te ì i to me da jef ti na rad na sna ga, ko ja se eks plo a ti {e kod nas, po sta ne kon ku ren ta. - Ta rad na sna ga tre ba lo bi da bu de ade kvat no pla }e na za svoj rad, od no sno da bu de vi {e ce we na – ve li Hr waz. ga in for mi sa ti o ~i we ni~ nom sta wu a sve u ci qu re {a va wa pro ble ma u obo stra nom in te re su. Uko li ko ovaj po ku {aj ne uro di plo dom, Ne za vi sno udru è we ne za po sle nih Sr bi je }e bi ti pri nu |e no da or ga ni zu je

ka ko ni je do bro za dr `a vu – upo zo rio je Hr waz i za kqu ~io da pret hod na vlast ni je ima la slu ha za glad ne i da je sto ga na iz bo ri ma do brim de lom pla ti la ceh svo joj ba ha to sti. @. Ba la ban

ponedeqak29.oktobar2012.

Le ~e ni u Ita li ji, Tur skoj, [vaj car skoj... Pro {le go di ne se o tro {ku dr à ve u ino stran stvu le ~i lo 292 pa ci jen ta. Zah te ve je pod ne lo 377, ali je 86 od bi je no jer ni su ima li osno va za upu }i va we. Po po da ci ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, za kar di o hi ru gi ju u ino stran stvu bio je 71 zah tev, za of tal mo lo gi ju 18, ne u ro hi ru gi ju 80, on ko lo gi ju i he ma to lo gi ju 89 i ga stro en te ro lo gi ju 26. RF ZO je za le ~e we pa ci je na ta u ino stran stvu is pla tio vi {e od 322 mi li o na di na ra. Na {i pa ci jen ti naj vi {e su se le ~i li u Ita li ji, Tur skoj, [vaj car skoj, Bel gi ji, Ve li koj Bri ta ni ji, ê {koj i Ma |ar skoj. Pa ci jen ti su u stra nim dr à va ma le ~e ni i am bu lan to i sta ci o nar no.

Bo le sni ci s te {kim ob li ci ma tu mo ra i me ta sta za na mo zgu upu }i va ni su na le ~e we u bol ni cu „Axi ba dem„ u Tur skoj , gde se pri me wu ju naj sa vre me ni ji me to di le ~e wa saj ber-no èm. In ter ven ci ja ko {ta 7.000 evra. Ve li ki broj bo le sni ka pro {le go di ne i{ao je u Is tan bul i zbog in ter ven ci je ga ma-no èm, a ope ra ci ja tu mo ra u gla vi ko {ta oko 6.000 evra. Za tran splan ta ci ju ko {ta ne sr ì od ne srod nih da va la ca i pre sa |i va we ko è bo le sni ci su od la zi li u Ita li ju, dok su za kar di o lo {ke i ne u ro hi ru {ke bo le sti iz le ~e we tra ì li u bol ni ca ma u Laj pci gu, Mo na ku i Lon do nu. Q. M.

Vir tu el no kroz ge ron to lo {ki cen tar Di rek tor Ge ron to lo {kog cen tra u Su bo ti ci dr Nenad Ivani{evi} pri su stvo vao je re dov noj go di {woj kon fe ren ci ji u or ga ni za ci ji Evrop ske so ci jal ne mre è (ESN) ko ja se odr à la u [tut gar tu 24. i 25. apri la.Te ma sku pa je bi la „ Za dr à va we i sti ca we ne za vi sno sti i ukqu ~i va we u tre }em do bu: ulo ga so ci jal nih uslu ga“, s ci qem da se na ve du is ku stva u~e sni ka o na ~i ni ma pru à wa so ci jal nih uslu ga li ci ma u po znom ì vot nom do bu, sa na gla skom na {to ak tiv ni ji pri stup sa mih ko ri sni ka usta no va. - Ge ron to lo {ki cen tar je pred sta vio svo je me to de i re zul ta te ra da sa sta rim oso ba ma, na vo de }i {i rok aspekt uslu ga so ci jal ne za {ti te ko je pru à mo. Po seb no su obra zlo è ne ak tiv no sti na edu ka ci ji i fi zi~ koj ak tiv no sti na {ih ko ri sni ka, po {to je ve li ki broj sek ci ja u okvi ru na {e usta no ve pre ko ko jih se ko ri sni ci ak tiv no ba ve fi zi~ kim i kre a tiv nim ak tiv no sti ma. Upra vo su ne ki pro jek ti ko ji su spro ve de ni u pro te klom pe ri o du ima li za ciq da bo ra vak u na {em cen tru ne bu de

shva }en sa mo kao sme {taj, is hra na i vo |e we ra ~u na o zdra vqu ne go i me sto gde se ite ka ko mo gu raz vi ja ti i te lo i duh , bez ob zi ra na po od ma kle go di ne ì vo ta - re kao je di rek tor Ge ron to lo {kog cen tra , Su bo ti ca dr Ne nad Iva ni {e vi}. Osim to ga, dr Iva ni {e vi} , kao ~lan spe ci jal ne {e sto ~la ne rad ne gru pe ESN-a , pred se da vao je rad nom sa stan ku ove gru pe, to kom ko jeg je sa sta vqen na crt pred lo ga ko ji }e ESN pred sta vi ti to kom pro le }a 2013.-te go di ne, a od no si se na me re ko je je neo p hod no spro ve sti u okvi ru usta no va so ci jal ne za {ti te u vre me glo bal ne eko nom ske kri ze. Do go vo ren je sa sta nak ove gru pe u Braj to nu, po ~et kom na red ne go di ne. - Do go vo ri li smo se da se u Su bo ti ci for mi ra pr vi vir tu el ni Ge ron to lo {ki cen tar, od no sno bes pla tan ser vis za gra |a ne. Bi }e to pri li ka da uko li ko ne ko ope ri {e ù~, mo è da na saj tu pro na |e sve {to je po treb no od is hra ne do le ko va, kao i da ~u je is ku stva dru gih. Mi slim da }e to fuk ci o ni sa ti na prin ci pu dru {tve nih mre à - ob ja {wa va Iva ni {e vi}. S. I.

U KA WI [KOJ OP [TI NI ZA HVA QU JU ]I DO NA CI JA MA NIS-a

Po dr {ka de ci sa smet wa ma u raz vo ju Za hva qu ju }i do na ci ja ma NIS-a Cen tar za pru à we uslu ga so ci jal ne za {ti te op {ti ne Ka wi à i Udru è we za po mo} i za {ti tu in te re sa men tal no i fi zi~ ki o{te }e nih li ca „S to bom za wih” spro vo de dva pro jek ta za de cu sa smet wa ma u raz vo ju. U okvi ru pro jek ta „Spre ma mo se za {ko lu”, za ~i ju re a li za ci ju je obez be |e no 750.000 di na ra, spro vo di se tret man de ce iz ka wi {ke op {ti ne sta ro sti od ~e ti ri do se dam go di na, sa smet wa ma u psi ho fi zi~ kom i psi ho so ci jal nom raz vo ju i de cu iz po ro di ca ko ja su u te {kom so ci jal nom sta wu. De ca u ov kru pro jekt ne ak tiv no sti do bi ja ju in di vi du al ni de fek to lo -

se ri” od 650 de ce pred {kol skog uz ra sta evi dent no je 54 de ce sa smet wa ma u raz vo ju, od no sno 8,3 po sto. Ka wi {kom Udru è wu za po mo} i za {ti tu in te re sa men tal no i fi zi~ ki o{te }e nih li ca „S to bom za wih„ obez be |e na je do na ci ja od 300.000 di na ra za pro je kat „La sta”, pa or ga ni zu je ku} nu po se tu po ro di ce ko je zbri wa va ju men tal no i vi {e stru ko ome te ne oso be, ko je ni su ukqu ~e ni u ì vot za jed ni ce. Pred sed nik udru è wa Ferenc Bagi ka è da se pru à de fek to lo {ka, fi zi o te ra pe ut sku i sa ve to dav na po mo} za ce lu po ro di cu i da se po se }u ju 23 po ro di ca iz Ka wi è, Hor go {a, Ma lih Pi ja ca, Ador ja na,

Ka wi {kom Udru è wu za po mo} i za {ti tu in te re sa men tal no i fi zi~ ki o{te }e nih li ca „S to bom za wih” obez be |e na je do na ci ja od 300.000 di na ra za pro je kat „La sta” {ki tret man sa raz li ~i tim me to da ma uz po mo} pro jek tiv ne di jag no sti~ ke teh ni ke. Part ner na ovom pro jek tu Udru è we de fek to lo ga „Pu ì}„ ob ze be |u je ob u ~e ne sa rad ni ke za tret man ko ji se spro vo di u Cen tru za pru à we uslu ga so ci jal ne za {ti te op {ti ne Ka wi à i objek ti ma Pred {kol ske usta no ve „Na {i bi se ri”, ko ja je ta ko |e part ner na spro vo |e wu pro jek ta. - Ciq pro jek ta je da de ca po ~i wu pr vi raz red sa bo qom {an som i da kod de ce pro ble mi bu du ta~ no de fi ni sa ne i da bu du pred u ze te od go va ra ju }e te ra pe ut ske me re. Iz ra à va we i re {a va we ì vot nih pro ble ma, de fi ni {e se i ra {a va po mo }u pro jek tiv ne di jag no sti~ ke teh ni ke „Svet iga ra”. Ciq je da na taj na ~in omo gu }i mo po ro di ca ma iz mar gi nal nih zo na pri pre mu pro ble ma ti~ ne de ce za po ~e tak {ko le - ka è Monika êsko iz Cen tra za pru à we uslu ga so ci jal ne za {ti te op {ti ne Ka wi à. Iz Cen tra pre do ~a va ju da na osno vu pro ce ne spo sob no sti de ce ko ju su iz vr {i li stru~ wa ci u Pred {kol skoj usta no vi „Na {i bi -

Oro ma, To to vog Se la i Do li na. Sred stva od do na ci je na me we na su za rad i pre voz stru~ wa ka i na bav ku sred sta va za in du vi du al ni rad. - Pro je kat omo gu }a va da se oso be sa in va li di te tom so ci ja li zu ju i da bu du sprem ne za ko ri {}e we dnev nog bo rav ka. Na ovaj na ~in mo }i }e da osta nu u kru gu svo je po ro di ce i ne }e bi ti pri nu |e ni da ì ve u in sti tu ci ji za tvo re nog ti pa, ka da ro di te qi ve} ne }e bi ti u mo gu} no sti da vo de bri gu o wi ma. Pri oda bi ru ru ko vo di li smo se ti me da ukqu ~i mo ko ri sni ke sa pod ru~ ja ka wi {ke op {ti ne ko ji ì ve u te {kim so ci jal nim okol no sti ma i ~lan po ro di ce je in va lid na oso ba, ko ja ni je ukqu ~e na u dru {tve ni ì vot. Kri te ri ju me smo po sta vi li na osno vu de se to go di {weg is ku stva i na osno vu po da ta ka Cen tra za so ci jal ni rad Ka wi à i Cr ve nog kr sta Ka wi à, sa ko ji ma ne pre kid no i te sno sa ra |u je mo - ka è Ba gi, na gla {a va ju }i da je za hva qu ju }i po dr {ci NIS-a omo gu }e no pro {i re we te ren skog ra da i ukqu ~e we vi {e po ro di ca ko ji ma je ova kav vid po dr {ke po tre ban. M. Mi tro vi}

dru[tvo

dnevnik

SR BI JA PR VI PUT NA ME \U NA ROD NOM „PI O NE ERS” FE STI VA LU U BE ^U

„In ter ak tiv ni bu kvar” na evrop skoj ma pi Pro je kat „In ter Ak tiv ni Bu kvar” po pr vi put pred sta vqa Sr bi ju na ve li kom me |u na rod nom do ga |a ju „Pi o ne ers” Fe sti val, ko ji se odr à va u Be ~u od 29.do 31. ok to bra 2012. go di ne, a po sve }en je mla dim evrop skim pred u zet ni ci ma, ino va to ri ma i pro na la za ~i ma. Mla di pro na la za~ Vladimir Kopri~ na {ao se na pre sti `nom tak mi ~e wu u autrij skoj pre sto ni ci na kon {to je tim „In ter Ak tiv nog Bu kva ra„, ko ji se sa sto ji se od pro fe si o na la ca ve o ma raz li ~i tih pro fi la, tri jum fo vao u apri lu na „Start up li ve“ me |u na rod noj kon fe ren ci ji po sve }e noj mla dim pred u zet ni ci ma pri vi put odr à noj u Sr bi ji. Pro je kat je za pra vo si stem za sno van na in ter ak tiv no sti i in ten ziv nom ko ri {}e wu mul ti me di jal nih sa dr à ja omo gu }a va de ci efi ka sni ji na ~in usva ja wa no vih zna wa, ko ri {}e wem ure |a ja ose tqi vih na do dir, kao {to su ta blet ra ~u na ri i mo bil ni te le fo ni. Pri la go |en naj sa vre me ni jim kom pju ter skim teh no lo gi ja ma, od no sno an droid plat for mi,

pred sta vqa no vi kon cept i no vu me to do lo gi ju za pre no {e we {kol skog gra di va. Ova kav pri stup ko ri {}e wa naj no vi jih teh no lo gi ja, oslo ba |a u~e ni ke fi zi~ kog te re ta i po ten ci jal nog kri vqe wa ki~ me no {e wem ve o ma te {kih {kol skih tor bi, kao i pro fe so re ma nu el nih po slo va pri pre me gra di va pred sva ki {kol ski ~as, i omo gu }a va im da usme ra va ju u~e ni ke kroz gra di vo ko je je |a ci ma soft ver ski ve} ser vi ra no na jed no sta van i in te re san tan na ~in. Kre da, {kol ska ta bla i al ko hol ni flo ma ste ri po sta ju ta ko |e ne po treb ni, ~i me se po sti `e i zdra vi ja rad na sre di na. Me to do lo gi ja ova kvog, naj sa vre me ni jeg, pre no {e wa {kol skog gra di va raz vi ja na je u sa rad wi sa pe da go zi ma, vas pi ta ~i ma i ka te drom za srp ski je zik na

Fi lo lo {kom fa kul te tu u Be o gra du. „In ter ak tiv ni bu kvar” mo `e ima ti zna ~aj no me sto u di ja spo ri me |u mno go broj nom de com sa biv {ih ju go slo ven skih pro sto ra, a ma ter wi je zik iz u ~a va ju na do pun skoj na sta vi u ze mqa ma gde sa da od ra sta ju. Iako je ini ci jal no osmi {qen na srp skom je zi ku i }i ri li~ nom pi smu,”In -

ter ak tiv ni bu kvar” je flek si bi lan i mo è da se pri la go di la ti ni~ noj va ri jan ti, ali i za zva ni~ ne je zi ke u no vo na sta lim dr à va ma, kao {to su, na pri mer, bo san ski, hr vat ski i cr no gor ski je zik. Ina ~e, pi lot pro je kat „In ter Ak tiv nog Bu kva ra“ po dr à lo je i odo bri lo Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja Sr bi je, a tim je ostva rio sa rad wu i sa Pri vred nom Ko mo rom Sr bi je, te }e „In ter ak tiv ni bu kvar” bi ti pred sta vqen i u we nom pred stav ni {tvuu Be ~u. Vred nost pro jek ta pre po zna la je i kom pa ni ja „Pre sti gio”ko ja je ve} do ni ra la 10 ta blet ra ~u na ra za da qi raz voj „In ter Ak tiv nog Bu kva ra”, kao i za we go vo te sti ra we u pred {kol skim i {kol skim usta no va ma. V. \u ri ~i}

ZA PRO ME NU ROD NOG IDEN TI TE TA NI JE DO VOQ NA SA MO @E QA

O pro me ni po la od lu ~u je sud U Sr bi ju do la ze qu di iz ce log sve ta da bi se pod vr gli ope ra ci ji pro me ne po la. Oko 100 stra na ca i pa ci je na ta iza ze mqe pro me ni lo je pol to kom pro {le go di ne u ne koj od spe ci ja li zo va nih usta no va za tu vr stu ope ra ci je, a broj za in te re so va nih je sve ve }i. Osim {to na {a dr à va ima do bre le ka re, pa ci jen te iz ino stran stva pri vla ~i da do |u u Sr bi ju i ce na ope ra ci je pro me na po la ko ja ne pre la zi 10.000 do la ra, {to je ne ko li ko pu ta ma we od one ko ju na pla }u ju dru ge ze mqe u ko ji ma se te ope ra ci je oba vqa ju ve} go di na ma. Od le ta pro {le go di ne, na kon iz me na i do pu na Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu, pro me nu po la kod nas pla }a dr à va. Po ~et kom ove go di ne re ~e no je da ope ra ci ju pro me ne po la u Sr bi ji ~e ka dva de se tak qu di. Uro log dok tor Miroslav \or|evi} iz Uni ver zi tet ske de~ je kli ni ke u Tir {o voj ob ja snio je da }e u do go vo ru s Re pu bli~ kim fon dom za zdrav stve no osi gu ra we bi ti for mi ra na ko mi si ja za le ~e we tran ssek su al nih oso ba, ko ja }e od re di ti ko ji su pa ci jen ti sprem ni da bu du ope ri sa ni, a tro {ko ve in ter ven ci je po kri }e RF ZO. On je ta da iz ja vio da }e pr ve in ter ven ci je pro me ne po la iz me di cin skih raz lo ga i o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa bi ti ura |e ne u slu ~a ju tri mu {kar ca i ~e ti ri è ne. Dok tor \or |e vi} je is ta kao da }e u do go vo ru s RF ZO-om bi ti de fi ni sa ni kri te ri ju mi da bi pa ci jen ti od po ~et ka zna li “ko jim pu tem }e i}i” wi ho vo le ~e we. Ka ko je ob ja snio, naj pre }e i}i kod iza bra nog le ka ra, po sle kod psi ho lo ga, a na kon to ga bi }e upu }e ni en dro kri no lo zi ma ko ji }e od re di ti hor mon sku te ra pi ju. Po sle to ga, u

No va ca za de set ope ra ci ja go di {we Naj ve }i deo in ter ven ci ja za pro me nu po la oba vqa se u GAK “Na rod ni front” u Be o gra du. Po po da ci ma Mi ni star stva zdra vqa, za tu vr stu in ter ven ci je bi }e sprem no 50 pa ci je na ta u na red ne dve do tri go di ne. RF ZO bi go di {we mo gao po kri ti tro {ko ve za pro me nu po la de set pa ci je na ta. Tro {ko vi, me |u tim, ne pod ra zu me va ju sa mo hi rur {ko le ~e we ve} i od re |i va we te ra pi je pre in ter ven ci je, kao i po sle we. pe ri o du od {est do 12 me se ci bi }e pri pre mqe ni za za po ~i wa we hi rur {ke tran sfor ma ci je ge ni ta li ja u su pro tan pol. Naj kra }i mo gu }i pe riod da sve pro ce du re za pro me nu po la bu du za vr {e ne tra ja le bi od 18 do 24 me se ci. Me |u tim, sva je pri li ka da od sa me iz me ne Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu i pri sta ja wa dr `a ve da po kri va tro {ko ve pro me ne po la ne ma ni {ta dok to pi ta we ne bu de ure |e no dru gim prav nim ak ti ma jer se ceo po sao ne za vr {a va sa mo pro me nom po la ve} `i vot va qa na sta vi ti kao no va oso ba, a upra vo to ni je re gu li sa no. Mi ni star stvo prav de Vla de Sr bi je pri -

pre mi lo je rad nu ver zi ju tek sta za iz me nu Za ko na o van par ni~ nom po stup ku, po ko joj bi sva ko ko è li da pro me ni pol pr vo mo rao da do bi je odo bre we su da uz mi {qe we le kar ske ko mi si je pa tek po tom ide na ope ra ci ju. Na i me, do zvo lu za pro me nu po la tran ssek su al nim oso ba ma kod ko jih je rod ni iden ti tet u su prot no sti s fi zi~ kim po lom ubu du }e bi tre ba lo da odo bra va sud uz mi {qe we le kar ske ko mi si je, ali bi on imao i oba ve zu da iz da na log dr àv nim or ga ni ma i prav nim li ci ma da se ~i we ni ca uva ì i da se “no voj” oso bi obez be de od go va ra ju }a li~ na do ku men ta i sva pra va

ko ja joj kao dr à vqa nu Sr bi je pri pa pa ju. Ka ko se na vo di u rad nom tek stu pred lo ga, sud }e od lu ~i va ti o da va wu do zvo le za pro me nu po la i rod nog iden ti te ta do ma }em dr à vqa ni nu ko me je, u skla du s pra vi li ma me di cin ske stru ke, di jag no sti ko van po re me }aj rod nog iden ti te ta, kad su is pu we ni za ko nom pro pi sa ni uslo vi i po stu pak za prav nu pro me nu po la. Pred vi |a se da sa mo pu no let ni dr à vqa nin Sr bi je, ko ji ima na me ru da pri la go di pol s ko jim je ro |en svom rod nom iden ti tu, ima pra vo da pred lo gom po kre ne po stu pak za do bi ja we do zvo le od su da. Uz pred log mo ra da pri lo ì obra zlo è no mi {qe we ko mi si je le ka ra ko ja je pred lo ì la pro me nu po la iz me di cin sih raz lo ga ra di pri la go |a va wa rod nom iden ti te tu. Pred log za pro me nu po la mo ra da sa dr ì li~ ne po dat ke o tran ssek su al cu i ~i we ni ce na ko ji ma se za sni va we go vo pra vo na prav nu pro me nu po la i rod nog iden ti e ta, a le kar sku ko mi si ju ~i ne le ka ri spe ci ja li sti i psi ho log. Pred vi |a se da sud po slu `be noj du `no sti utvr |u je ~i we ni ce ko je su va `ne za do no {e we od lu ke, a mo è je do ne ti i bez odr à va wa ras pra ve. Oso ba ko ja je ve} oba vi la pro me nu po la ta ko |e mo ra da se obra ti su du pred lo gom za prav nu pro me nu po la i rod nog iden ti te ta. Po {to sud utvr di tu pro me nu kod pa ci jen ta, u oba ve zi je da iz da na log dr àv nim or ga ni ma i prav nim li ci ma da u jav nim is pra va ma oba ve od go va ra ju }u pro me nu we go vog pol nog iden ti te ta da bi mu se omo gu }i lo da pro me ni je din stve ni li~ ni broj i do |e do no vih is pra va, od no sno li~ ne kar te na osno vu ko je ostva ru ju sva dru ga pra va. Q. Ma le {e vi}

NA GRAD NI KON KURS ZA NA STAV NI KE

Kre a tiv nost do no si ra ~u na re, fo to a pa ra te... Za vod za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa, u sa rad wi s Maj kro sof tom i ove go di ne ras pi sao je na grad ni kon kurs za na stav ni ke i stru~ ne sa rad ni ke u osnov nim i sred wim {ko la ma „Kre a tiv na {ko la”.Ovaj kon kurs je deo Maj kro sof to vog pro gra ma „Part ner u u~e wu“ ko ji se re a li zu je u 115 ze ma qa sve ta, a na we ga se mo gu po sla ti ra do vi ko ji pred sta vqa ju pri me re do bre prak se na sta ve i ostva ri va wa obra zov no-vas pit nih ci qe va pri me nom in for ma ci o nih teh no lo gi ja i no vi na u na sta vi. Kon kur som su pred vi |e ne ~e ti ri ka te go ri je ra do va i to za ni `e i vi {e raz re de osnov ne {ko le, za sred we stru~ ne i umet ni~ ke {ko le i za gim na zi je. Pra vo u~e {}a na Kon kur su ima ju ti mo vi sa sta vqe ni od tri ~la na za po sle na u osnov noj

ili sred woj {ko li, od ko jih naj ma we dva ~la na ti ma ostva ru ju obra zov no-vas pit ni rad u Kon kur som pred vi |e noj ka te go ri ji tak mi ~e wa. Jed na oso ba mo è da bu de an ga ò va na u vi {e ti mo va, a sva ki tim mo è da kon ku ri {e sa mo s jed nim ra dom. Na Kon kurs se, s ra do vi ma ko ji do pri no se pri me ni pro jekt ne na sta ve,iz grad wi funk ci o nal nog zna wa ili upo tre bi obra zov nih iga ra pri ja vqu je re gi stro va wem na sajt Za vo da za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa www.zuov.gov.rs ili na sajt projekta „Kreativna {kola“, www .kr e ativnaskola .rs.od 1. nove mbr a do 15. f ebruara. R ad treba da bude pre ds tavqe n sa jedni m, a na jvi {e tri ~ asa, da sadr` i n ovinu u pr oc esu nasta ve i u~ewa, d a je pr ime nqiv u pedago {k oj praks i i da omo -

gu}ava a ktivno u~e{ }e u~en i ka u proc esu na st av e i u~ ewa. Na sa jt u „Kre ativn a {k ola” za in teresovan i mogu pro na} i v i{e p oda ta ka o t ema ma i obras ce za prezen tacij u R ezult at i Konkurs a bi}e ob javqe ni u maj u n ar edne godine, a sve~ana dodel a nagrada pedvi|e na je z a kraj o ve {kol sk e go dine. Z a t ri najbo qa rada u svakoj kateg oriji predvi| en e s u na grade za s ve ~lanove ti ma i to za prvo plasira ne po laptop, za d rug oplasi rane po tabl et ra ~u nar, d ok tr e}a n ag r ad a svako m ~lan u tima don os i dig italni fo to aparat . Po red t og a, svi ra dov i, koji po proc en i Konku rsn e komi sij e preds tavqaj u dobr e p rimere obr az ovno- vaspit ne prakse, bi}e uvr{teni u postoje}u bazu znawa na sajtu www.kreativnaskola.rs. D. D.

Is kqu ~e wa stru je

NA BAZENU „SPENSA”

Upis u to ku Upis na no vi ci klus pro gra ma na ba ze nu SPC „Voj vo di na” je u to ku. Svi pro gra mi po ~i wu 1. no vem bra, a upis je na bla gaj ni „Spen sa” sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va. Po nu |e no je do sta pro gra ma. Za “Ta ta - ma ma pli vaj te sa na ma” me se~ na ~la na ri na iz no si 2. 000 di na ra, a za sva ko na red no de te 1.500 di na ra. Tu je, na rav no, i osnov ni kurs obu ke ne pli va ~a, ko ji ko {ta 2. 300 di na ra. Me se~ na ~la na ri na za sme nu akva ro bi ka utor kom i ~e tvrt kom ko {ta 2. 000 di na ra, a za po ne de qak, sre du i pe tak 2. 500 di na ra. B. D.

Novosadska ponedeqak29.oktobar2012.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „I{ ~e zlo car stvo Atlan ti de“ Ga vi na Men zi za. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Pr vi put opi san kod Pla to na, pre no ve ere, I{ ~e zli grad ima za vo dqi vu pri vla~ nost ko ja je du go bi la po sla sti ca sa mo

za pi sce kri mi }a. No, da li je mo gu }e da je ovaj mit ski grad za i sta i po sto jao? Ako je ta ko, {ta se on da s wi me do go di lo i ko je taj ne kri je? ^u de sna stvar nost ep ske sla ve i uni {te wa Atlan ti de ko na~ no se raz ot kri va, do naj u zbu dqi vi jih po je di no sti, u kwi zi isto ri ~a ra Ga vi na Men zi za. Pri vla~ no kao pu sto lo vi na In di ja ne Xon sa, sa za ple tom ko ji nas vo di na pu to va we {i rom sve ta, „I{ ~e zlo car stvo Atlan ti de“ od mah se do `i vqa va kao uz bu dqiv, neo do qiv po hod za isti nom i re vo lu ci o nar no de lo po pu lar ne isto ri je ko je }e za u vek iz me ni ti na {e shva ta we pro {lo sti. A. Va.

No se ba {ten ski ot pad Ba { ten s ki ot p ad rad n i c i JKP „^i sto }e” od no si }e da nas iz Bu di sa ve, [an ga ja, Ste pa no vi }e va, Ki sa ~a, Sa te li ta i Ba na ti }a (po po zi vu), a su tra iz Ka }a. U sre du su na re du Ru men ka, Saj lo vo. Adi ce, Avi ja ti ~ar sko na se qe i Gr ba vi ca (po po zi vu). Od no {e we ba {ten skog ot pa da tra ja }e do 30. no vem bra. Gra |a ni ovo sme }e tre ba da upa ku ju u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we da po ve `u u sno po ve i osta ve is pred svo jih ku }a i to do 6 sa ti. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e u MZ „Vi dov dan sko na se qe” do su tra. B. D.

Du va~ ki kon cert Kon cert stu de na ta Ka te dre za du va~ ke in stru me te Aka de mi je umet no sti odr `a }e se u sre du, 31. ok to bra u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru ove usta no ve. Na pro gra mu su de la Hajd na, [ta mi ca, Stra vin skog, De bi si ja i dru gih. Ulaz je bes pla tan. A. J.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„I{ ~e zlo car stvo Atlan ti de”

No vi Sad: od 08.00 - 09.30 sa ti Ji ri ~e ko va 7, 7A, 11, 19-21; Vla di sla va Ka }an skog 2 i 8, Veq ka Pe tro vi }a 12 i 14, od 1 do 7, Dra ge Spa si }a 13, Ji ri ~e ko va - De ~i ji vr ti}, Veq ka Pe tro vi }a - Eko nom ski fa kul tet; od 08.30 do 11 sa ti Ra ko va~ ka 33-59, 30-48c; od 09 do 12 sa ti Ko ste Abra {e vi }a 2-26B, 11-25. Ka}: od 08.00 do 13.00 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Su sek: od 08.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka od auto bu skog sta ja li {ta pre ma Su se ku. Fu tog: od 09 do 13 sa ti Ra de Kon di }a 15-69, 2-52, „Se ma for” (ugao Ra de Kon di }a i Gr me~ ke).

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

U PETROVARADINU

Ob no va ku }e ba na Je la ~i }a u fi ni {u R e k o n s t r u k c i j a oro nu le rod ne ku }e ba na Jo si pa Je la ~i }a u pod gra |u Pe tro va ra din ske tvr |a ve tre ba lo bi da bu de go to va ovih da na, sa zna je mo u Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re gra da. Ka ko je ob ja sni la port pa rol ka Za vo da Alek san da ra Ze ko vi}, ra do vi su za po ~e ti jo{ u apri lu, a tra ju du go zbog pre o bim no sti po sla. - U pi ta wu je sa na ci ja kom plet ne krov ne kon struk ci je, za me na o{te }e nih de lo va dr ve ne kon struk ci je, pre zi |i va we dim wa ka, za me na krov nog pre kri va ~a, olu ka i ven ti la ci o nih otvo ra. Sre |u je se fa sa da, uli~ na i dvo ri {na, ob na vqa se ka rak te ri sti~ na mal ter ska pla sti ka i ka me ni okvi ri ula znih por ta la, kao i ele men ti od ko va nog gvo `|a, po put bal kon skih ogra da, re {et ki i za {tit nih ka pa ka. Ta ko |e, sa ni ra ju se i dr ve na ula zna vra ta na por ta li ma u Na zo ro voj i Be o grad skoj uli ci - ob ja sni la je Ze ko vi}. Ova ku }a, kao i mno ge dru ge u pod gra |u, ni je re kon stru i sa na ve} sto go di na, a zbog vla ge i do tra ja lo sti po ~et kom mar ta ob ru {io se deo fa sa de. Me |u tim,

Fo to: B. Lu ~i}

zbog br ze re ak ci je Gra da, ovaj obje kat usko ro }e do bi ti no vo li ce. Ina ~e, ku }a ba na Je la ~i }a na la zi se na uglu Be o grad ske uli ce i Uli ce Vla di mi ra Na zo ra i deo je je din stve ne ba rok ne ce li ne Tvr |a ve. Da ti ra iz 1754. go di ne, ka rak te ri sti~ nog je iz gle da ko ji je za dr `a la i po red svih pro me na ko je su je za de si le to kom vre me na. Ka ko ka `u u Za vo du, ona je „je din stve ni pri mer ar hi tek tu re ba ro ka, ne sa mo u pod gra |u Tvr |a ve, ve} i na {i rem pro sto ru Voj vo di ne”. [to se ti ~e ne kih bu du }ih ra do va na ob no vi po je di na~ nih

Pro mo ci ja kwi ge Vo ji sla va [e {e qa Pro mo ci ja kwi ge prof. dr Vo ji sla va [e {e qa „Ha {ki glo bo li sti~ ki obra zac to ta li tar nog pra vo su |a” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke, na Bu le va ru Mi haj la Pu pu pi na 18b. O kwi zi }e go vo ri ti funk ci o ne ri srp skih ra di ka la i is tak nu ti in te lek tu al ci, na ja vi la je Srp ska ra di kal na stran ka u No vom Sa du, or ga ni za tor ve ~e ra {weg sku pa. Z. D.

obje ka ta, u ovoj in sti tu ci ji ka `u da pla no vi po sto je, ali da se ne mo `e re }i ni {ta vi {e osim to ga. - O ob no vi se od lu ~u je na osno vu re zul ta ta kon kur sa ko ji nam jo{ ni su po zna ti. U sva kom slu ~a ju, Za vod }e u~e stvo va ti u ovim ra do vi ma, u okvi ru svo je de lat no sti, ka ko do ku me ta ci jom, ta ko i kon zer va tor skim nad zo rom, od no sno pra }e wem ra do va ko ji se oba qa ju na objek ti ma od zna ~a ja za gra di teq sko na sle |e gra da - ka za la je Alek san dra Ze ko vi}. A. J.

Iz lo `ba „Gra fi ka – ov de i sad” Iz lo `ba „Gra fi ka – ov de i sad” bi }e otvo re na u ~e tvr tak, 1. no vem bra u 13 sa ti u Ga le ri ji li kov ne umet no sti po klon zbor ka Raj ka Ma mu zi }a. Ovaj pro je kat za sno van je na te `wi da se iz lo `bom gra fi ka pod stak ne jav nost i pri bli `i {i roj pu bli ci sa vre me no umet ni~ ko stva ra la {tvo gra fi ke, li kov ne gra ne ko ja se bez ma lo ~e ti ri de ce ni je ne gu je na Aka de mi ji umet no sti u No vom sa du. Q. Na.

V remeploV O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Bli sta va bi o gra fi ja glav nog ured ni ka AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Vla sti u Pe {ti su one mo gu }i le 1864. iz la è we „Serb skih no vi na”, pa je upra va Ma ti ce srp ske od lu ~i la da iz da je nov „list kwi èv nog i za bav nog sa dr à ja”, ko ji se zvao „Ma ti ca”. Nad le `no mi ni star stvo je pre od llu ke o do zvo li ili za bra ne we nog po ja vqi va wa, za tra ì lo od Pa va Sto ja no vi }a, gra do na ~el ni ka No vog Sa da, po drob na oba ve {te wa o li~ no sti An to ni ja Ha xi }a, 33-go di {weg prav ni ka, ko ji je bio pred vi |en za glav nog ured ni ka bu du }eg li sta. P. Sto ja no vi} je op {ir no pred sta vqa ju }i A. Ha xi }a po seb no is ta kao da je on, jo{ 28. ok to bra 1859. po odo bre wu Na me sni~ kog ve }a za Ugar sku po sta vqen za ured ni ka Le to pi sa MS i da mu je mo ral no i po li ti~ ko dr à we bez ika kve mr qe. N. C.

ponedeqak29.oktobar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ro di lo se ~e ti ri pa ra bli za na ca Blizanci An dri ja i Ele na - Biserke i Vladimira Jovi}evi}a, Alek sa i Ste fan - Nata{e i Ivana Moroza, Mi li ca i Mla den - Radmile i Vladislava Garowe, Mi li ca i Mi na - Tijane i Mirka Mi{kovi}a.

Devoj~ice Mi la na - Aleksandre i Jovana Ili}a, Mi la na - Aleksandre i Milana [ajinovi}a, Di a na - Andree i Dragana Vr{ke, Sa ra - Biqane i Du{ka Plav{i}a, Ja na - Biqane i Lazara Temerinca, Se le na - Biqane i Stanka Opa~i}a, Iva na - Biqane i [andora Lodia, Awa - Biqane Mirosavqevi} i Sa{e Savi}a, Ti ja na - Bojane i Dejana Ili}a, Ka ta ri na - Branke i Dragana [ejata, Ana - Vawe i Jovice [ari}a, An |e la - Verice i Milana Kefera, Alek san dra - Verice i Sr|ana Obrova~kog, Sne `a na - Daliborke i Milorada Todorovi}a, Ele na - Danijele i Davora Popovi}a, Iskra - Danijele i Darka Stanojevi}a, Du wa Danijele i Nikole Men|ana, Ni ko li na - Danijele Stankovi} i \or|a Panzalovi}a, Oli ve ra Danke i Radeta Avramova, Ga la - Dejane Mari{an i Qubi{e Pavlovi}a, Alek san dra - Dragane i Bojana Jagodi}a, Ele na - Dragane i Dragana A~anskog, Ka ta ri na - Dragane i Pilipa Pilipovi}a, Vi {wa - \urice Simi} i Vuka Bo`ovi}a, Alen - Erike i @olta Sekere{a, Je le na - Zorice i Milo{a Stanivuka, Ka ro li na - Iboje i Borisa Monara, Lo re na - Ivane Arsi}-Torbice i Mirka Torbice, Ni ko li na - Ivane i Darka Be{li}a, Ni ko li na - Ivane i Darka Be{li}a, Le na - Ivete i Pavleta Sazdani}a, He le na - Isaure i Dragana Paro{kog, Ele na - Jasmine i Mileta Tau{ana, Vik to ri ja - Jelene \ur|evi} i Krste Stankovi}a, Ana sta si ja - Jelene @igi} i Niko-

le Vukobratovi}a, Jo va na - Jelene i Radoslava Nenina, Sve tla na - Kristine Kozar~i} i Nikole Mom~ilovi}a, Ja na - Ksenije i Sr|ana Petrovi}a, Sr na - Lidije i Marka ^ubrila, El me di na - Lirie Islamaj i Hakija Stole, Je le na - Qubice i Mladena A}imovi}a, Lea - Maje i @eqka Puliska, Kri sti na - Marije i Gorana Semiza, Mi li ca - Marijane i Ivana Opa~i}a, Ma ri ja Marine i Mom~ila Milidragovi}a, Una - Marine [trbac-Aramba{i} i Rajka Aramba{i}a, Ri ta - Marte i I{tvana Seke, El vi sa - Mevlide Krasni}i, Du wa - Milene i Aleksandra Markovi}a, Mi o na - Milice [ikman Bobak i Ivana Bobaka, Iva - Mirjane i Olivera Obrovca, Iva na - Mojce i Nikole Trm~i}a, Du wa - Nata{e i Dalibora Risti}a, Tea - Nata{e Meri Elen i Krunoslava Bako{a, Te o do ra - Nedeqke i Ivana Spasevskog, Ne ve na - Nikoline i Du{ana Dragojevi}a, Je le na - Nikoline i Sa{e Dolezara, Ta tja na - Olivere i Save Gaji}a, Je le na - Rade Savi} i Bojana Margeti}a, @eq ka - Radmile i Mileta Zori}a, Ma ri na - Radovanke Japranin Klari} i Damira Klari}a, Ja na - Sawe i Jana Trusine, An |e la - Silvane i Nikole Kova~eva, Du wa Sne`ana Kr{i}, Alek san dra - Tamare Ga}e{e Marjanovi} i @eqka Marjanovi}a, Ma {a - Tawe Mara{ i Ilije Baki}, Je le na - Tatjane i Milana Popare, Sa ra - Timee Marijanski Fusko i \or|a Marijanskog.

Ven~ani Dra ga na Ti ca i Dra gan Do ma ze tov, Val e ri ja Far ka{ i Jo èf Haj du, Ma ri na Ko la ri} i Mi ro slav Ko lar ski, Ma ri na Ste va no vi} i Alek san dar Goj ko vi}, Du {i ca An |i} i Mi ro slav De {i}, Je le na Ga ~i} i Va wa Pri bi ~e vi}, Ma ri ja Po po vi} i Mi o drag Mi lin ko vi}, Ines Tan ko si} i @eq ko @i va nov, Sil via Ivan ~i} i Vla di mir [u {ni ca, Ve sna Pe tro vi} i De jan Cr ven ko vi}, Sve tla na To pi} i Alek san dar Mar ti no vi}, Dra ga na Va gu ri} i Mi lo{ Va so vi}, Mla den ka Ni ko li} i Ivan No vak, Gor da na Fra wi} i Mi lo{ Stan ko vi}, Ines Di kli} i Sil ve ster Mi la no vi}, Ve dra na Cvet ko vi} i Ra di voj Ami ì}, Ta ma ra Pa ji} i Ne ma wa Jo ki}, Dra è na Ci gi} i Mar ko Mla de nov}, Do brin ka Stoj ni} i Alek san dar Si la |i, Zi na i da Zdje lar i Du {an Be li}, Na ta {a Po po vi} i Mi lo rad â vi}, Ana Pa vo {e vi} i Mi lo rad Be qan ski, Mir ja na \u ri ca i Mi lan Ro di}, Vo ji sla va Bu gar ski i Mi lo{ Ig wa to vi}, Ta tja na Ko pri vi ca i Vla di mir Kop ~an ski, Mir ja na Sa yak i Mla den Pu po vac, Je le na Ste pa nov i Alek san dar Kla {wa, Bi qa na Sr di} i Goj ko Ga li}, Ol gi ca Mi lo {e vi} i Du {an Ma ri}, Mir ja na De ~e vi} i Ra de Ma rin kov, Je li ca Ma }o{ i Si mo Ka ~ar, Ja dran ka Va si} i Zo ran Ma le tin, Mi li ca No va kov i Alek san dar [tu li}, Du {i ca Sta ni} i Bo jan Kr sma no vi}, Je le na Pa ji} i Dan ko Mi o ~i no vi}, Dra ga na Mi tri} i Sr |an Sa vi}, Iva na Ra o ni} i Ne boj {a To mi}.

Ni no slav i Iva Iva no vi} sa si nom Bo ri som

De~aci @om bor - Agote Mago-^orbe i ^abe Magoa, Mi haj lo - Aleksandre i Borislava Plav{i}a, Ma te ja - Aleksandre i Nikole Prodanovi}a, Mu ha med - Amande Hajredinovi} i Samira Drmakua, Fi lip - Biqane Despotovi} i Nenada Lukovca, Pa vle - Biqane Luki} i Fedora Marijanskog, Mi lo{ - Bojane i Elvisa Popi}a, Mi haj lo - Bojane i Predraga Bajagi}a, Dra gan - Branke Pavlov, Vu ka {in - Vesne i Nedeqka Babi}a, Og wen - Violete Ostoji} i Radenka Kvrgi}a, Fi lip - Vladane i Predraga Pejovi}a, Alek sa Gordane i Ivana Jankovi}a, Veq ko - Dajane Priboj~evi} i Sini{e Priboj~evi}a, Ni ko la - Dragane i Dejana Malba{e, Mil ko - Dragane i Marijana \uki}a, Lu ka - Dragane i Nikole Mirkovi}a, Lu ka - Dragice Zeqkovi} i Koste Crnogorca, Va wa - Dubravke i Ivana Pivni~kog, Se ba sti jan - Elvire i i Sini{e [ite, \or |e Ivane i Miodraga Xekova, Du {an - Ivane i Miroslava Joveti}a, De jan - Jelene i Bojana Ba`dara, Du {an - Jelene i Dragana Pisara, Alek san dar - Jelene i Zlatka Malini}a, Va si li je - Jelene Nikoli} i Velimira Maravi}a, Og wen - Jelene Stojinovi}a, An dri ja - Jelene Hang i Dalibora Nosana, Uro{ - Jovane i Dejana Pavlova, Da mjan - Jovane Pili} i Milo{a Kova~evi}a, Da -

vid - Jovanke i Dejana Cegledia, Ser gej - Jovanke Kavre{an i Branka Kavre{ana, Do mi nik - Klementine ^abradi, Da vid - Qudmile i Ferenca Laho{a, Dra gan - Maje i Gradimira Mladenovi}a, Lu ka - Maje Nikoli} i Aleksandra Jovanovi}a, Alek sa - Marije i Vojislava Stojadinovi}a, Uro{ - Marije i Zorana \uri}a, Mi haj lo - Marije i Nikole Radusin, Lu ka - Marijane i Slavoquba Da~kovi}a, Uro{ - Milice i Milo{a Milovanova, Mla den - Milice i Predraga [}eki}a, Mar ko - Mire i Dragana Ni{i}a, Pa vle Mirjane i Milana Mijatovi}a, Ko sta - Olge Roguqe Petrovi} i Vladimria Petrovi}a, Alek sa - Olivere i Mladena Banduka, Re qa - Orjane Tekli}-Peceq i Aleksandra Peceqa, Vuk - Radmile i Steve Ili}a, Sr |an - Rebeke i Sini{e \uri}, Alek san dar - Rosande i Radenka ]ati}a, Alek sa - Sanele i Rado{a Mati}a, Fi lip - Sawe i Stevana Armakovi}a, Ad mir - Sarande i Zejnula Plavcija, Alek san dar - Svjetlane Josi} Pavi}evi} i Mladena Pavi}evi}a, Jo van - Sla|ane i Dragana Nikoli}a, Lu ka - Stanislave i Jovana Kuqi}a, Mi ha i lo - Tatjane i Miodraga Baji}a, Re qa - Tatjane Tutu{-Bursa} i Miroslava Bursa}a, Alek sa - Tijane i Milana \eri}a, An dri ja - Tijane Po~u~ i Branimira ]iri}a.

Umrli Puni{a \uri} (1961), Qubinka Jevtovi} ro|. Petrovi} (1938), Radivoj Jeli} (1936), Milena Jesi} (1925), Jovanka Jefti} ro|. Peri} (1927), Branka Jorgi} ro|. \uri} (1945), Nikola ]ali} (1956), Stana Xigurski ro|. Zlati} (1955), Bogdan Baji} (1959), Qiqana Bajilov (1942), Johan Bawai (1939), Darinka Bara} ro|. Kr~adinac (1922), Ivan Batawski (1971), Rajko Borov~anin (1920), Svetlana Brankovi} (1946), Jusuf Buzaqko (1928), Julka Vasin (1939), Stevan Vitomirovi} (1951), Milosava Vladisavqevi} ro|. Jovanov (1934), Novica Vu~kovi} (1935), Nada Gvozdenovi} ro|. ^efaji} (1953), Stojan Gomirac (1925), Milutin Deli} (1942), Qiqana Dragosavac ro|. Keravica (1938), Janko Dudok (1934), Milka Dunovi} (1929), Oto Ekres (1927), Sofija Elez ro|. Vi{wevac (1936), Ru`a Kopunovi} (1943), Nikola Kuruzovi} (2004), \uro Lazendi} (1928), Ivan Leti} (1935), Julijana Lipovan ro|. Lungulov (1943), Radmila Mari} ro|. Sekuli} (1928), Persa Markovi} ro|. Nastasi} (1928), Milenko Matovi} (1932), Dragoqub Ma{trapovi} (1924), Marica Miqatovi} ro|. Gugleta (1923), Slobodan Mladenovi} (1953), Vitomir Mr|anov (1936), \or|e Olah (1941), Suzana Pavlovi} (1993), Marija Peri{i} ro|. Grgi} (1928), Izmir Plavc (1978), Zoran Popovicki Alek san dar i Ti ja na Se ku li}

(1949), Gojko Proli} (1941), An|elija Radulovi} ro|. Radulovi} (1930), Boìca Repi} ro|. Sandi} (1937), Nade`da Sekuli} ro|. Stojkovi} (1942), Stevan Simin (1934), Irena Tot ro|. Kauri} (1931), Danica Trgov~evi} ro|. Ferster (1921), Milorad Trkuqa (1947), Oskar Flintner (1929), Zuzana Ha{ka ro|. Lomen (1946), Petar Ciganovi} (1927), Qudmila [erbula ro|. Vere{ (1925), Branko [ovqanski (1936), Bosiqka Lazarevska ro|. Adami} (1953), Danica Podunavac ro|. Radanovi} (1928), Zorka Novakovi} ro|. Kotara{ (1929), Milo{ Pauni} (1934), Jelena \ura{inovi} ro|. Draga{ (1967), Vojin Baji} (1927), An|a Bani} ro|. [inik (1931), Velimir Grbi} (1955), Mirko Kawuh (1955), Sreten Mandi} (1929), Dragica Milanovi} ro|. Ili} (1928), Stoja Milo{evi} ro|. Simi} (1941), Katica Muniàba (1953), Joèf Nemet (1929), Rozalija Olah ro|. Komaromi (1954), Olga Petrovi} ro|. Srdi} (1930), Verica Radojkovi} ro|. Novakovi} (1937), Slavica Stamenkovi} ro|. Petrovi} (1943), Milan Stani} (1938), Milu{ka Stupavski ro|. Uhlik (1962), Stevan Telarov (1935), @ivorad Trkuqa (1944), Bla` Uj~i} (1959), Juli{ka Horvat ro|. Bot (1952), Dragica êmerli} ro|. Damjanovi} (1934), Stevan êni} (1947).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

VO DO VOD ZA VR [A VA DEO ZA PO ^E TIH PO SLO VA

Le po vre me ubr za lo ra do ve ^ini se da se leto ne predaje, pa lepo vreme i visoke temperature za ovo doba godine koriste i radnici u „Vodovodu i kanalizaciji”, kako bi pozavr{avali {to vi{e zapo~etog posla u gra|evinskoj sezoni koja je na izmaku. Prema re~ima portparola u ovom preduze}u Da vo ra San tra ~a, trenutno su izvo|a~i radova anga`ovani na gradili{tima vrednim preko 140 miliona dinara. - U zavr{noj fazi je izgradwa limanskog kolektora kanalizacije od Bulevara cara Lazara do Ulice Narodnog fronta vredna 80 miliona dinara, kao i izgradwa gravitacionog dela kolektora kana-

lizacije od Ka}a do Budisave, vredna ne{to mawe od 15 miliona dinara - isti~e Santra~. Kako ka`e u toku su i dodatni radovi na sistemski vrlo va`nom poslu rekonstrukcije hidroma{inske opreme i bazena crpne stanice kanalizacije u Veterniku ~ija je vrednost ne{to preko 43 miliona dinara. - Uskoro }e biti zavr{ena i izgradwa vodovodne mre`e vredna sedam miliona dinara u Fru{kogorskoj ulici u Novim Ledincima ~ime }e zna~ajno biti poboq{ano vodosnabdevawe tog dela sistema zakqu~io je Santra~. Q. Na.

OD 1. NO VEM BRA DO 1. APRI LA

Oba ve zna zim ska opre ma za ~e tvo ro to~ ka {e Zakon predvi|a da sva vozila od 1. novembra do 1. aprila naredne godine budu opremqena zimskom opremom. Prema re~ima oficira saobra}ajne policije u Novom Sadu Slav ka Ko va ~a, oprema je obavezna ukoliko na kolovozu bude snega, leda, poledice -U tom periodu zimska oprema }e biti obavezna. Prema Pravilniku o podeli motornih i prikqu~nih vozila i tehni~kim uslovima za vozila u saobra}aju na putevima, oprema podrazumeva zimske gume na svim to~kovima, posedovawe lanaca za sneg za minimum dva pogonska to~ka, dok }e autobusi, te{ki autobusi i te{ka teretna vozila morati da imaju i lopatu. Wu ne}e morati da imaju vozila javnog gradskog saobra}ajnog prevoza- predo~io je Kova~.

Dodao je da u nasequ vozila ne}e morati da imaju lance na to~kovima, osim ako to nije predvi|eno saobra}ajnim znakom. Ako se krene na put van naseqenog me-

padne i najmawi sneg, voza~i sa takvim gumama rizikuju da budu ka`weni. Ako voza~ ne poseduje opremu, kazna je 3.000 dinara, a ukoliko je

Po podacima saobra}ajne policije, u februaru ove godine, kad su vremenski uslovi bili zaista nepogodni za u~esnike u saobra}aju, zabele`en je smawen broj nezgoda u odnosu na isti period 2011. godine sta, obavezno se moraju imati lanci u gepeku. Me|utim, oni ne smeju da budu montirani na letwe pneumatike. [ara na zimskim gumama ne sme da bude pli}a od ~etiri milimetra i gume ne smeju imati klinove. Ako su kolovozi suvi, na automobilima }e mo}i da budu letwe gume, ali u slu~aju da

Danas U GRaDU PoZoRi[tA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Galeb” (18). Po zo ri {te mla dih velika sala „Estrogen” (20). No vo sad sko po zo ri {te „Alabama song” (19.30).

BioSKoPi Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (13.30, 13.50, 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (13.15, 15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (15.50), „Paranorman” (12), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (13, 14, 15.15, 16.10, 16.45), „Sinemanija” (17.30, 18, 19, 20, 20.30, 21.30, 22.15, 22.45), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10).

MUZeJi Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18).

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qiqana Vase Bajilov (1942) u 12 sati, Lazar Ilije Ve~i} (1936) u 12.45, Dragiwa Dimitrija Medan (1919) u 13.30 i Milorad Slobodana Luki} (1957) u 15 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Ladislav Ladislava ^ervenka (1947) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Smiqana Laza Adamovi} ( 1934) u 13 sati. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Mirjana Stevana Horvat (1959) u 15 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Sofija Ivana Radosav (1926) u 11 sati. Na katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Elizabeta Paje Vinter{tajn (1927) u 13 sati.

nije na pravilan na~in postavio, na primer, ako nije stavio lance kako je predvi|eno, ka`wava se sa 5.000 dinara - ka`e Kova~. Ina~e, prema podacima saobra}ajne policije u februaru ove godine, kad su vremenski uslovi bili zaista nepogodni za u~esnike u saobra}aju, zabele`en je smawen

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

broj nezgoda u odnosu na isti period 2011. godine. U februaru 2012. bilo je ukupno 262 nezgoda ovog tipa, dok je lane zabele`eno 392. Oficir Slavko Kova~ ovo obja{wava time da su voza~i bili oprezniji na putu i da su prilagodili brzinu vremenskim uslovima, koja je, ina~e, naj~e{}i uzrok saobra}ajnih nezgoda. - Broj saobra}ajnih nezgoda smawen je za otprilike 33 odsto, {to je veoma zna~ajno. Pro{le godine u februaru bilo je pet poginulih osoba, a ove jedna, a bilo je i mawe povre|enih, odnosno, 111 pro{le, a 80 ove godine. Neprilago|ena brzina, skretawe, okretawe, na ustupawe prvenstva prolaza su naj~e{}i uzroci saobra}ajnih nezgoda - zakqu~io je Kova~ uz apel voza~ima da obrate pa`wu na vremenske uslove i brzinu kretawa vozila. A. J.

Pro me na sme na na ba ze nu Raspored gra|anskih smena na bazenu na Spensu bi}e izmewen u ponedeqak, 29. oktobra. Novosa|ani }e mo}i da se na bazenu rekreiraju od 17 do 19 ~asova. A. J.

ponedeqak29.oktobar2012.

PRA VI SE LI STA PRI O RI TE TA URE \E WA [KOL SKIH DVO RI [TA

„Do si tej Ob ra do vi}” na pr vom me stu Gra|evinski inspektori obi{li su ve}inu {kola u Novom Sadu kako bi ustanovili {ta je sve neophodno urediti ili popraviti u wima u narednoj godini. Kako je objasnio ~lan Gradskog ve}a za obrazova we Ra d o m ir Da b e t i}, na osnovu zapisnika na~ini}e se lista prioriteta za 2013. godinu. - Evidentirane su potrebe gotovo svih {kola za narednu godinu. Treba jo{ da se obi|e Bege~, Veternik, dve osnovne {kole u Futogu, kao i Poqoprivredna {kola. Uskoro }emo ih posetiti i snimiti situaciju- kazao je Dabeti}, dodaju}i da su upoznati sa svim {to je {kolama neophodno. Kao primer je naveo Elek-

Prema podacima iz Zavoda za izgradwu grada (ZIG) od po~etka godine sanirana su dvori{ta u O[ „Du{an Radovi}”, O[ „Jovan Popovi}”, a popravqen je i prilaz {koli u Preradovi}evoj ulici u Petrovaradinu. Krajem pro{le godine ure|eno je dvori{te O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Ledincima i re{en problem odvodwavawa atmosferskih voda. u ZIG-u su rekli da postoji realna potreba za ovakvim aktivnostima u celom gradu i prigradskim naseqima, i da }e predlo`iti Gradu da se za 2013. godinu izdvoje pare za ove potrebe. tro teh ni~ ku {ko lu u ko joj proki{wava krov iznad sve~ane sale, i to }e se na}i na listi prioriteta. Kako je objasnio, trenutno su na prvom mestu zavr{etak radova i ure|ewa dvori{ta u O[ „Dositej Obradovi}” i u „Maloj {koli” u Petrovaradinu. -U O[ „Dositej Obradovi}” za vr {e no je na do gra |i va we {kole, a tokom zimskog raspusta unutra{wost {kole }e se dovesti u red i sredi}e se dvori{te. Neophodno je da se postavi ograda i mra~ni delovi

ciju i dru`ewe. Ipak, kako je kazao sagovornik, za daqe investicije mora se sa~ekati reba lans bu xe ta, pa i we go vo planirawe za narednu godinu, a potom i usvajawe. -Uva `a va mo sve po tre be {kola, ne{to je hitno, ne{to mawe hitno, ali sve }e zavisiti od koli~ine novca koja se bude izdvojila. Te{ko da }e biti dovoqno novca za sve potrebe, i zato }e se na~initi lista prioriteta- objasnio je Radomir Dabeti}. A. Je ri ni}

Na gra da Spo men-zbir ke Pa vla Be qan skog Za najboqi diplomski rad iz nacionalne umetnosti u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog u petak 2. novembra u 11 sati sve~ano }e se proglasiti i dodeliti nagrade Spomen-zbirke. Ovaj rad je odbrawen na odeqewu za istoriju umetnosti Fi-

lozofskog fakulteta Univerzi te ta u Be o gra du. Ovo go di {wa do bit ni ca pri zna wa je Ma ri ja Ra di sav ~e vi} iz ^a~ka sa temom „Politi~ka karikatura Pjera Kri`ani}a izme|u dva rata”. Q. Na.

KO LI KO NO VO SA \A NE KO [TA VRA ]A WE U FOR MU

Ne ma re kre a ci je bez dve hi qa dar ke Jesen je vreme kada velika ve}ina Novosa|ana `eli da popravi kondiciju i vrati se u formu, posle letwe pauze Brojne {kole sportova, teretane i sale opet su pune ve`ba~a, a rekreativci se vra}aju svojim prgramima poput joge, pilatesa, aerobika... Naravno, pri odabiru sporta

Kao i uvek za najmla|u mu{ku populaciju, najpopularnije su {kole fudbala. Roditeqi za mesec dana u jednoj od najpoznatijih {kola „Petar Pua~a”, za treninge treba da izdvoje 2.000 dinara. Upis dece traje tokom cele godine, a treninzi se odr`avaju od oktobra u balonu „Het

ili rekreacije mnogima je najva`nije koliko }e ih to ko{tati, jer se sa prose~nim ku}nim buxetom, jedva se izdvaja i za najosnovnije stvari.

- trik” na Limanu 4, ponedeqkom, sredom i petkom od 8 do 11 ~asova i od 16 do 19 ~asova. Pored toga, uvek su popularne i {kole plivawa, za koje, tako|e,

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

osvetle- rekao je Dabeti} navode}i da je za ovaj projekat ve} izdvojeno oko 40 miliona dinara. [to se ti~e dvori{ta „Male {kole”, tamo se nalazi iskrivqeni zid i neravan teren ko ji se mo ra ju ure di ti, jer pred sta vqa ju po ten ci jal nu opasnost, predo~io je na{ sagovornik. Pored toga u dvori{tima Ma{inske i Gra|evinske {kole nalazi se polutrulo drve}e, pa je tu neophodno urediti zelenilo. Dabeti} je rekao da su trule grane opasne ne samo po |ake, ve} i po druge mlade osobe koje dolaze ovde da se bave sportskim aktivnostima, kao i za one najmla|e koje vaspita~ice iz okolnih zabavi{ta dovode na rekrea-

Sre |e na ~e ti ri dvo ri {ta

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

treba izdvojiti oko 2.000 dinara, a treninzi se, u zavisnoti od grupe, odràvaju svaki dan na bazenima Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. Za one malo starije, pogotovo osobe ne`nijeg pola, postoje razni programi joge i pilatesa, a cene kre}u od 1.200 dinara, pa sve do preko 3.000. Treninzi se, uglavnom, odràvaju dva ili tri puta nedeqno. Starija mu{ka populacija se, uglavnom, odlu~uje za teretane, kojih danas u gradu ima na skoro svakom koraku, pa se tako i cene veoma razlikuju. Mogu}e je mese~no pla}ati i ispod 2.000 dinara, dok je za neke potrebno izdvojiti i nekoliko hiqada dinara vi{e. Oni koji ho}e da malo za~ine svoje treninge i ne beè od kontaktnih sportova, postoji i „Hornet kombat akademija”, gde gra|ani mogu trenirati samoodbranu, kik - boks, brazilski xiu - xicu ili jednostavno ste}i fizi~ku kondiciju. ^lanarina ko{ta 2.000 dinara mese~no, a treninzi su svakog dana osim nedeqe, od 18 do 19.30 ~asova i od 19.30 do 21 ~as. G. ^.

ponedeqak29.oktobar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ВЛАСТ СЕ ОГЛУШУЈЕ О ПОЗИВ ЗАПОСЛЕНИХ У УСТАНОВАМА КУЛТУРЕ

Градски челници избегавају преговоре

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА РУМЕ

Палим борцима у част РУМА: Борци против фашизма у Другом светском рату, њихови потомци и гости и представници локалне самоуправе положили су венце на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Руми, симболично у част празника ослобођења града и села ове сремске општине. Заменик председника општине Драган Кардаш овом приликом је истакао да се борци који су дали живот за ослобођење града не смеју заборавити и да један овакав историјски дан треба традиционално да се обележава. Полагању венаца присуствовао је и председник покрајинског ПО СУБНОР-а Светомир Атанацковић и својим сећањима и успоменама свим присутним дочарао време Другог светског рата и борбу против окупатора. -Част ми је да вам се обратим и поздравим вас на 68. годи-

шњицу ослобођења нашег града и свих села наше општине. У четворогодишњем Народноослободилачком рату живот за слободу је из града Руме дало 594 становника и пружили свој допринос у току антифашистичке борбе. Записано је да су села румске општине и сам град ослободила 16. војвођанска дивизија, на чијем челу је био легендарни народни херој Марко Перичин Камењар. Битка за Руму је почела већ у преподневним сатима 26. октобра. У извештају из Друге бригаде наведено је да је битка за Руму трајала целу ноћ и да су тек пред свитање наше јединице са свих страна улазиле у Румунагласио је и подсетио нас историјских података, секретар општинског одбора СУБНОР-а Рума Предраг Вукмирић. М. Марушић

НА СУ БО ТИЧ КОМ КВАН ТА ШУ ОДР ЖАН ВА ШАР ЗИМ НИ ЦЕ

Во ће и по вр ће у ху ма ни тар не свр хе

СУ БО ТИ ЦА: У Суботици је одржана традиционална манифестација Вашар зимнице. Продавци су у суботу на тезге изнели парадајз, паприку, купус, шаргарепу и друго поврће, као и воће за зимницу, које су продавали по нешто нижим ценама. Киша и лоше време нису спречили Суботичане да изађу на Кванташку пијацу и купе намирнице за зимницу по нижим ценама. - Као и ранијих година организовано је сакупљање свежих намирница за помоћ хуманитарним организацијама и социјалним установама. Закупци и продавци наших тезги сакупили су хране, воћа и по-

врћа које ће да поклоне Хосани. У протеклом периоду сакупљено је и поклоњено 12 тона намирница. По традицији ЈКП “Суботичке пијаце” у сарадњи са закупцима и продавцима организује хуманитарну акцију у којој поклањају намирнице разним установама. Раније прикупљену робу добили су неколико пута, „Колевка“, затим Црвени крст, хуманитарне организације католичке и православне цркве, а закупци и продавци својом донацијом подржавали су и „Луркохаз„ кућу за дневни боравак деце у Хајдуковурекао је директор ЈКП „Суботичке пијаце„ Бе ла Бо дро ги. С. И.

ЗРЕЊАНИН: Чланица Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован није нашла за сходно да се претходних недеља одазове на позив представника синдикалних организација и са њима разговара о тренутном положају запослених у установама културе, чији је оснивач град Зрењанин. На позив за састанак оглушили су се и остали градски челници којима је он упућен, о чему су представници Независног синдиката радника у култури Војводине и Савеза самосталних синдиката из установа културе, обавестили јавност на конференцији за новинаре одржаној у малој сали Културног центра Зрењанин. Председник Независног синдиката Ласло Тот изразио је задовољство јер је локална самоуправа коначно одлучила да један члан Градског већа буде посебно задужен за област културе, што ранијих година није био случај. - Сматрамо да је тиме ова област доведена у равноправан положај са другим друштвеним сферама и да ће се проблеми установа културе и запослених у њима решавати квалитетније. Зато је наш први корак био да успоставимо контакт са чланицом градског већа, да јој се представимо и упознамо је са тренутним проблемима запослених у зрењанинским установама културе, а пре свега о потреби наставка преговора за пот-

писивање појединачног колективног уговора – објаснио је Тот. Након неколико неформалних сусрета са већницом Дубравком Бенгин Булован, синдикалци су упутили и допис како њој, тако и градоначелнику, заменику градоначелника и председнику Скупштине града, и затражили званичан састанак. - Поштујући званичну процедуру, показали смо озбиљност и спремност ова два синдиката да успоставе квалитетан социјални дијалог са оснивачем. На жалост, ни након вишенедељног, односно двомесечног ишчекивања, нисмо добили ни усмени ни писмени одговор – истакла је председница зрењанинског огранка Независног синдиката радника у култури Војводине Драгана Михаљевић. Она је позвала градске челнике да контактирају синдикалне представнике да би кроз успостављање социјалног дијалога заједничким снагама пронашли најквалитетнија решења за проблеме запослених у установама културе, док је председник Самосталног синдиката у Културном центру Средо Пајић додао да су синдикалци озбиљни у настојању да уреде питање права запослених. Њих, такође, занима и да ли ће бити поновног смањења броја запослених у установама културе, како се у последње време прича по граду. Ж. Балабан

БЕЧЕЈЦИ УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАЛИ ПОКАЗНУ ВЕЖБУ „СПАСАВАЊЕ 2012”

Координиран рад професионалаца и волонтера БЕЧЕЈ: Ово је само једна у низу провера рада општинских штабова за ванредне ситуације у Србији, јер нам је жеља да и даље наставимо успешну сарадњу са јединицама локалних самоуправа, да радимо што је више могуће на обуци начелника, команданата и свих чланова општинских штабова за ванредне ситуација. Радује ме што сам видео синхронизацију рада међу професионалцима и волонтерима, рекао је на крају показне вежбе „Спасавање 2012.“ у Бечеју заменик начелника Републичког сектора за ванредне ситуације Ђорђе Бабић. Звуци сирена на ватрогасним, полицијским и санитетским возилима у знатној мери узбунили су Бечејце, којих је, без обзира на не баш пријатне временске услове, због пазарног дана у суботу било доста на улицама. Наравно сви су похитали за возилима и стигли на паркинг иза Робне куће у центру града. Управо то је била дестинација поменуте показне вежбе, којом је руководио командир ОПВЈ Золтан Петер, а учествале су ватрогасне јединице с два оперативна возила и једним пратећим возилом за доставу воде у гашењу импровизованог пожара на другом спрату четвороспратног објекта Робне куће, за-

Јесења музичка чаролија БЕЧЕЈ: Ученици ниже Музичке школе „Петар Коњовић“ у Бечеју представиће се суграђанима данас од 17 сати у Градском позоришту концертом по имену „Јесења музичка чаролија“. С обзиром на програм данашњег концерта у ком ће бити заступљени бројни композитори с музиком коју су изабрали ученици и њихови професори, сви су убеђени да ће данашњи концерт бити истинско уживање. Улаз је бесплатан и позив је упућен свим љубитељима квалитетне музике. В. Ј.

Сарадња две коморе

КИКИНДА:У оквиру пројекта “Проширивање регионалних капацитета за интеграционе намере Србије”, који се организује уз финансијску подршку “Slovak Aid”-а у Регионалној привредној комори у Кикинди одржан је семинар. Циљ пројекта је билатерално повезивање привредника из Словачке и Србије уз заједнички наступ на европском тржишту. Овакав пројекат кикиндска и Привредна комора из Жилина из Словачке организују трећи пут. Пре осам година када је остварен први контакт између комора, трговина између ова два града није ни постојала, а сада је то већ профит од око 10 милиона евра. -Семинар је организован ради јачања капацитета српских структура приликом интеграције у Европској унији – истакао је Маријан Штефанец, стручњак за пројекте – Желимо да информишемо о структурама и институцијама у оквиру Европске уније, а циљ је и обука привредника о коришћењу предприступних фондова. То значи, упознати Србију са проблемима и грешкама које је Словачка имала и како да те грешке Србија превазиђе. А.Ђ.

Уређује се Храм св. Николе

Учесници показне вежбе „Спасавање 2012.”

тим медицинска служба Дома здравља, волонтери Општинске организације Црвеног крста, чланови Ронилачког клуба „Посејдон“ у улогама алпиниста и полицајци у обезбеђењу читаве вежбе. Задовољство виђеним на вежби изразили су командант Општинског штаба за ванредне ситуације у Бечеју мр Вук Радојевић, начелник Управе за ванредне ситуације Нови Сад Бошко Пилиповић, али и присутни суграђани.

Робна кућа је с разлогом изабрана за локацију импровизованог пожара, пошто под кровом, уз ланац трговинских радњи, има и ресторан капацитета око 300 гостију, што може да буде врло опасно. Радује ме што је вежба показала да смо опремљени и обучени да евентуалну нежељену ситуацију успешно разрешимо, рекао је на крају вежбе начелник Општинског штаба за ванредне ситуације у Бечеју Чедомир Алексић. В. Јанков

У ИЛАНЏИ ЗАВРШЕНИ „ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ”

Чувају успомену на великана књижевности ИЛАНЏА: Бројним спортским и културно уметничким догађањима минуле седмице у Иланџи је завршена манифестација „Дани Милоша Црњанског“ којом се негују сећања на овог великана српске књижевности и изнова сваке године исчитава његово поетско стваралаштво, поготову оно које се односи на ово место и његове житеље. На завршној приредби у Дому културе читане су песме ЦрњанБанатске игре КУД-а „Милош Црњански” ског и поновљена прича о његовом живљењу и доласцима у ћао, потом керенуо у свет, али своово место у којем су живели и са- ју Иланџу никад није заборавио. храњивани његови преци. Тако се На завршној свечаности били су чуло да се овде прво доселио Ми- бројни гост, међу којима и Бојана лошев деда Мита и ту се оженио Бокоров, ћерка др Светозара Бокоћерком месног пароха Ненада Путрова који је утемељио ову манифеника. Потом је породица Црњански стацију, ту је потом и Задужбина кратко била у Чонграду, где се МиМилоша Црњанског годинама долош родио, али од његове треће говодила познате српске писце , дине поново су били у Иланџи. Ту глумце и друге и тако обележавала је провео детињство, одатле одла- годишњице његовог рођења. На зио на студије и о феријама се вра- овој приредби додељени су пехари

онима који су допринели да се манифестација добро припреми, а 119. годишњицу рођења прослављена је и овдашњој школи која носи пишчево име и испред које је и биста Црњанског. У културно уметничком програму учествовали су месни КУД „Милош Црњански“ и КУД „ПКБ“ из Београда. У оквиру манифестације била је фијакеријада, играо се фудбал, шах, била је и акција давања крви у којој је 27 Иланџана дала течнос која живот значи. - Сваког дана минуле седмице имали смо по неки догађај у вези са оним што је наш Милош Црњански волео и циљ нам је да кроз све то код младих негујемо сећање на њега и да им буде подстрек да се баве поезијом - каже главни организатор обележавања 119. годишњице рођења Сава Голубов. Р. Јовановић

КИКИНДА: У православном храму св. Николе у Кикинди у току је адаптација унутрашњости. Радови започети пре четири месеца у завршној су фази, а за уређење ће бити издвојено 1,2 милиона днара. Завршетак се очекује пре славе св. Петке тако би се литургија служила у новом руху истиче старешина храма Јован Силашки. -Замењена су стакла на прозорима, исповедаоница је преуређена, као и простор за паљење свећа. Завршени су сви зидарски радови, неопходни за даљи рад и наставак реновирања. Сводови су били у веома лошем стању тако да смо и ту морали да интервенишемо. Користим ову прилику да замолим све вернике и грађане да, уколико су у могућности, помогну прилозима како бисмо могли да затворимо целу финансијску конструкцију. За реновирање храма највећи део средстава, 600.000 динара, издвојен је у буџету локалне самоуправе. Јавно предузеће “Дирекција за изградњу града” издвојила је 400.000 динара- наменска средства за реновирање и обнову зидне иконе изнад иконостаса “Света тројица са јеванђелистима” која је у веома лошем стању, али ће се тај посао одложити до пролећа. А. Ђ.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak29.oktobar2012.

U BEOGRADU DVODNEVNI SAJAM POSLOVA ZA BUDU]E IN@EWERE

Kre i raj svo ju budu}nost

PROJEKAT STUDENTKIWE ARHITEKTURE IVANE MARA[: JEDINSTVENO VIKEND-NASEQE U VETERNIKU

Ku }e za od mor, i to u na jam

Vi ken di ce su ide al ne za one ko - zi rom na to da su broj ku }a i wi ho ji ma tem po sa vre me nog na ~i na ì - va ve li ~i na u di rekt noj je ve zi sa vo ta osta vqa vr lo ma lo pro sto ra so ci jal nom struk tu rom, od no sno za od la zak u pri ro du. No vo sa |a ni bro jem ~la no va po ro di ce u Voj vo svo je slo bod no vre me mo gu pro ve - di ni, sva ko mo è se bi oda bra ti od sti kraj Du na va, na ne kom iz le ti - go va ra ju }i pro stor za bo ra vak. Ta {tu, sa la {u ili u svo jim vi ken di - ko bi po je di nac mo gao iz naj mi ti ca ma. Me |u tim, vi kend-na se qa obi~ no su gra |e na na su mi~ no, kao po sle di ca di vqe grad we. Kao po ten ci jal no re {e we ko je omo gu }a va da gra |a ni po vre me no ima ju vi ken di ce, stu dent ki wa dok tor skih stu di ja na De part ma nu za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Ivana Mara{ po nu di la je svoj pro je kat u okvi ru ure |e wa pro sto ra u Ve ter ni ku. Mla da ar hi tek ti wa pred vi de la je da na se qe bu de u ne u re |e nom de lu tog pri grad skog na se qa kod No vog Sa da, ali se pro je kat mo è iz ve sti i na dru gim lo ka ci ja ma, u bli zi ni ne ke vo de ne po vr {i ne – re ke, ka na la, ve {ta~ kog je ze ra, ra di pri jat ni jeg bo rav ka. Ve ter nik je, ob ja {wa va Iva na Ma ra{, bio pred vi |en za dat kom na pred me tu Ivana Mara{ Prin ci pi odr ì vog raz vo ja u ar - ku }u od oko 25 kva dra ta, pa ro vi hi tek ton skom pro jek to va wu. one od 49 kva dra ta, a po ro di ce od – Ur ba ni sti~ ko re {e we de la Ve - pet ~la no va objek te od 90 kva dra ta. ter ni ka Ve ter ni~ ka ram pa ra di li Ka rak te ri sti~ no za ovaj pro je smo u gru pa ma, a po sle je sva ko od kat je to {to po ure |e wu i ras po stu de na ta sa mo stal no raz vi jao i re du ku }a ne pod se }a ni na je dan pro jek to vao ne ki od ar hi tek ton - po sto je }i kom pleks istog ti pa i skih pro gra ma pred vi |e nih re {e - pro gra ma. Ku }e ni su raz me {te ne wem. Ja sam za da qi rad oda bra la uobi ~a je no – pod pra vim uglo vi ma pro gram vi kend-na se qa – pri se }a i s ogra da ma iz me |u par ce la. se Iva na. – Pro je kat ob u hva ta kom – Ciq je bio da de lu je kao da su pleks obje ka ta ma weg ga ba ri ta, lo - objek ti ras po re |e ni na su mi~ no, ci ra nih u ne po sred noj bli zi ni po - da bi se iz be gao stan dard ni kon sto je }eg ka na la, ko ji bi se raz li ~i - cept u pla ni ra wu, pro jek to va wu i tim po du hva ti ma i gra |e vin sko-ur - iz gle du vi kend-na se qa. Me |u tim, ba ni sti~ kim in ter ven ci ja ma u bu - ku }e ni su po sta vqa ne na su mi~ no du} no sti pre tvo rio u ve {ta~ ko je - ve} se o po lo à ju i ure |e wu sva ke ze ro – rib wak. ku }e, kao i ure |e wu we ne oko li ne, Po we nim re ~i ma, kom pleks se po drob no raz mi {qa lo pri pro jek sa sto ji od 31 ku }e, raz li ~i tog ga - to va wu. Glav na ide ja i za mi sao u ba ri ta. Sva ku ku }u okru ù je dr ve - ve zi s pro jek tom bi le su da po ro }e i trav wa ci i pro sto ri is pred di ca ili po je di nac ima ju mo gu} ku }a ure |e ni su ta ko da omo gu }a va - nost da u de lu gra da, uz iz dva ja we ju pri ja tan bo ra vak is pred wih, ka - re la tiv no ma lo nov ca, mo gu iz naj da to vre men ski uslo vi do zvo qa va - mi ti ku }u na me stu atrak tiv nom za ju. Pred vi |e no je da i pri laz ve - od mor i re lak sa ci ju – na gla {a va {ta~ kom je ze ru, dok, ta ko |e bu de dok to rant ki wa Iva na Ma ra{. ure |en, po plo ~an i oze le wen. S ob A. Jerini}

Ovo go di {wi sa jam po slo va za stu den te i di plom ce teh ni~ koteh no lo {kih fa kul te ta „Jobfair 12” odr à }e se 5. i 6. no vem bra u zgra di teh ni~ kih fa kul te ta u Be o gra du (Bu le var kra qa Alek san dra 73) pod slo ga nom „Kre i raj svo ju bu du} nost”. Taj do ga |aj pred sta vqa naj ve }i pro je kat u or ga ni za ci ji Udru è wa stu de na ta teh ni ke Evro pe – „Best Be o grad„, a osmi put za re dom ~la no vi udru è wa na sto ja }e da po ve }a ju {an se sa da {wim i bu du }im mla dim in è we ri ma da do |u do za po sle wa ili stru~ nog usa vr {a va wa u okvi ru svo je stru ke. – Stu den ti ima ju pri li ku da po raz go va ra ju s pred stav ni ci ma kom pa ni ja kao i da osta ve svo ju bi o gra fi ju u ba zi ko ja je do stup na kom pa ni ja ma to kom ce le go di ne. Ta ko |e, mo }i }e da se in for mi {u i edu ku ju kroz raz li ~i te pre zen ta ci je kom pa ni ja kao i bes plat ne tre nin ge ko je im nu di mo. Slo gan „Kre i raj svo ju bu du} nost” pod ra zu me va da mi za jed no stu den ti ma po ma è mo da omo gu }e se bi bo qu bu du} nost ta ko {to im nu di mo mo gu} nost da se za po sle ili pro na |u po sao ili prak su. Ciq je da po ve è mo stu den te s pred stav ni ci ma kom pa ni ja i uni ver zi te ta i na taj na ~in im olak {a mo je dan od naj te ìh po du hva ta u ì vo tu a to je

po tra ga za po slom – ob ja {wa va ko or di na tor ka za od no se s jav no {}u Awa Majstorovi}, i do da je da se na ~in po sre do va wa iz me |u stu de na ta i kom pa ni ja pro me nio u od no su na pret hod ne go di ne i uve den je po gram „JobFair CV Browser„. Na i me, svi ma ko ji se re gi stru ju na saj tu www.jobfair.rs do kra ja ma ni fe sta ci je i osta ve svo ju bi o gra fi ju, bi }e omo gu }e -

no da je do pu wa va ju to kom ce le go di ne. S dru ge stra ne, kom pa ni je do bi ja ju pri stup tom pro gra mu, ko jim }e mo }i da pre tra `u ju po po treb nim kri te ri ju mi ma, po put fa kul te ta kan di da ta, pro se ka, ra da na pro jek ti ma, rad nog is ku stva, po zna va wa stra nih je zi ka i dru gog. Na Saj mu }e pred stav ni ci kom pa ni ja odr `a ti jed no ~a sov ne pre zen ta ci je o to me ~i me se

fir me ba ve i ka kav ka dar im je tre nut no po tre ban. Zlat ni po kro vi teq Saj ma NIS ove go di ne or ga ni zu je stu di ju slu ~a ja na ko joj }e stu den ti mo }i ak tiv no da u~e stvu ju pre Saj ma, a sa mo re {e we slu ~a ja }e pred sta vqa ti pred pred stav ni ci ma kom pa ni ja dru gog da na ma ni fe sta ci je. Awa Maj sto ro vi} is ti ~e da je la ne na Saj mu u~e stvo va lo 39 kom pa ni ja, a ove go di ne u~e {}e je zva ni~ no po tvr di la 41 i o~e ku ju se od go vo ri od jo{ ne kih. – Sa jam je pro {le Awa Majstorovi} go di ne po se ti lo vi {e od 3.500 po se ti la ca. Pre - da va we }e odr à ti Dragan Vako 1.800 ih je osta vi lo ragi}. Edu ka tiv ni part ner Saj svo je bi o gra fi je u ba zi po - ma „Creative Office„ or ga ni zo va }e da ta ka. Od ove go di ne ra di mo na niz tre nin ga za stu den te, kao jo{ jed nom bit nom aspek tu – {to su: “Efek tiv na pri ja va za dru {tve noj od go vor no sti. Sve - po sao”, “Go vo ri te sa sa mo po u sni smo pro ble ma s ko ji ma se su - zda wem”, “Po slov na ko mu ni ka sre }u qu di s in va li di te tom i ci ja” i “Jav ni na stup”. Ta~ ni za to }e mo im omo gu }i ti sve neo - ter mi ni svih tre nin ga i pre da p hod ne uslo ve da pri su stvu ju va wa, kao i pri ja ve za wih, mo gu Saj mu i po tra è po sao – ka è se pro na }i na www.jobfair.rs. na {a sa go vor ni ca. Projekat se izvodi uz podr{ku Agen ci ja „Represent Communi- Ministarstva omladine i sporta cations„ odr à }e tre ning “In - Republike Srbije. Podr{ku su ter vju s po slo dav cem”, dok }e pruìli su i dekani svih kom pa ni ja „In fo stud” dr à ti tehni~ko-tehnolo{kih fakultetre ning „Ka ko na pi sa ti do bar ta Univerziteta u Beogradu i CV„. O to me ’’Ka ko za ra di ti univerziteti iz cele Srbije kao 2.000 evra za me sec da na od mah i Fondacija prestolonaslednika na kon za vr {et ka stu di ja?’’ pre - Aleksandra. A. Jerini}

PRIMAMQIVA STIPENDIJA

Aka dem ska go di na u SAD “Glo bal Un dergra du a te” pro gram raz m e n e za Sr b i j u ras pi s u j e kon k urs za pu n u sti pen d i j u za jed n u aka d em s ku go d i n u u Sje d i w e n im Ame ri~ k im Dr ` a v a m a. Taj me | u na r od n i obra z ov n i i kul t u ro l o { ki pro g ram raz m e n e do v o d i bu d u } e li d e r e u SAD, gde su u mo g u} n o s ti da is k u s e ame r i~ k i na ~ in stu d i r a w a, uve } a j u svo j a zna w a i bli ` e upo z na j u ame r i~ k u kul t u r u i vred n o s ti. Stu d en t i m a se ta ko | e pru ` a pri l i k a da upo zna j u ame r i~ k e gra | a n e s dru gim kul t u r a m a i tra d i c i j a ma. Pro g ram spro v o d e “US De part ment of Sta te’s Bu re au of Edu ca ti o nal and Cul tu ral Affa irs”, ame r i~ k a am b a s a d a u Be o g ra d u i or g a n i z a c i j a “World Le ar ning”. Sti pen di ja po kri va {ko la ri nu, me |u na rod na pu to va wa, sme {taj i is hra nu, osi gu ra we od po vre da ili u slu ~a ju bo le sti, ma wi xe pa rac i ku po vi nu kwi ga. Stu den ti }e po ha |a ti kur se ve iz svog po qa stu di ra wa, ame ri~ ke isto ri je i kul tu re, kao i iz bor ne pred me te. Iza bra ni sti pen di sti ima }e pri li ku da u~e stvu ju u ak tiv no sti ma uni ver zi tet skog kom plek sa, da se kroz dru {tve ne ak t iv n o s ti i vo l on t i r a w e ukqu ~e u lo kal nu ame ri~ ku za jed ni cu i da stek nu prak ti~ -

na is ku stva u okvi ru od go va ra ju }ih prak si. Od po ~et ka pro gra ma vi {e od 150 stu de na ta je is ko ri sti lo tu je din stve nu pri li ku i vra ti lo se u Sr bi ju da za vr {i stu di je, do pri ne se svo joj za jed ni ci i na pre du je u ka ri je ri. Tre n ut n o 35 „Glo b al UGRAD“ stu de na ta iz Sr bi je stu d i r a na uni v er z i t e t i m a {i r om SAD. Ovaj pro g ram raz me ne u Sr bi ji je otvo ren ka svim aka d em s kim obla s ti m a stu di ra wa osim me di ci ne i pra va jer su ti sme ro vi u SAD u okvi ru post di plom skih stu di ja. Fi na li sti na kon kur su bi }e oda bra ni na osno vu aka dem skog uspe ha, li der skih po ten ci ja la i sprem no sti da stu di ra ju u ino stran stvu. Pri ja va je do stup na na adre si www.worldlearning.org.rs ili http://ser bia.usem bassy.gov. Po pu we na pri ja va se do no si li~ no ili {a qe pre po ru ~e no na adre su World Learning, Inc, Kra qa Mi la na 4A, stan 27, Be o grad. Pri j a v e i ske n i r a n a pro prat na do ku men ta mo gu se po sla ti i u elek tron skoj for mi na ap pli ca ti on s@wor ldle ar ning.org.rs, a rok za pri ja vu je 9. ja nu ar 2013. go di ne. De taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti pu tem te le fo na 011/362–6046, 011/362–6092 ili 069/362–6092. A. Va.

POZIV ZA STUDENTE TEHNI^KO-TEHNOLO[KIH FAKULTETA

Tak mi ~e we u iz ra di igri ca i apli ka ci ja Kom pa ni ja „PSTech„ i Udru è we stu de na ta elek tro teh ni ke Evro pe or ga ni zu ju tak mi ~e we “PStech APPly” u kre i ra wu igri ce, bi znis ili ser vi snog pro gra ma na An droid ili IOS-plat for mi. Mo gu se pri ja vi ti stu den ti i di plom ci teh ni~ ko-teh no lo {kih fa kul te ta, a od kan di da ta se o~e ku je da u za da tom ro ku do sta ve za vr {e nu, funk ci o nal nu apli ka ci ju ko ja se mo è is pro ba ti. Oce wi va }e se ide ja i we na ori gi nal nost, stil ko di ra wa i uti sak ko ri sni ka pri li kom te sti ra wa apli ka ci je. Po seb na pa `wa obra ti }e se na odr ì vost apli ka ci je na tr ì {tu i wen po ten ci jal ni pro fit. Pri hva ta ju se is kqu ~i vo in di vi du al ne pri ja ve i o~e ku je se sa mo sta lan rad na za dat ku. Kan di da ti ko ji u|u u uì krug, sre di nom no vem bra do bi }e pri li ku da odr è pre zen ta ci ju od 30 mi nu ta, u okvi ru ko je }e bli è pred sta vi ti svo ju apli ka ci ju kroz po ten ci jal ne ko ri sni ke, kon ku ren ci ju, kao i even tu al ne ne do stat ke. Naj bo qa apli ka ci ja bi }e na gra |e na nov ~a nom na gra dom od 500 evra. Osim to ga, za sva kog u~e sni ka ko ji bu de pre zen to vao svoj rad, bi }e raz mo tre na mo gu} nost da ide na prak su ili do bi je za po sle we u kom pa ni ji „PSTech„. Pri jav ni for mu lar, kao i vi {e in for ma ci ja o sa moj pre zen ta ci ji, mo gu se na }i na saj tu eestec.etf.rs. Po pu wen for mu lar i apli ka ci ju tre ba po sla ti na i-mejl: takmicenje@pstech.rs, s na zna kom “EESTEC 2012”. Rok za sla we je 1. no vem bar. A. J.

BESPLATNO TRENIRAWE VE[TINA

Se mi nar di zaj na i bren di ra wa Se mi nar di zaj na i bren di ra wa „BEST di zajn ne de qa” odr `a }e se od 12. do 17. de cem bra u Me |u na rod noj {ko li za edu ka ci ju i in for ma ti ku „IT Academy„, Uli ca ca ra Du {a na 34, Ze mun. Ciq se mi na ra je da stu den ti ma omo gu }i da kroz niz bes plat nih tre nin ga una pre de svo je ve {ti ne u po me nu toj obla sti. Kroz te o rij ski deo, stu den ti }e se upo zna ti s poj mo vi ma bren di ra wa, kre i ra wa vi zu el nog iden ti te ta i di zaj na, dok }e prak ti~ ni deo bi ti rad u soft ver skim pa ke ti ma za di zajn. Ra di o ni ca pred sta vqa pri li ku da stu den ti kroz in ter ak ti van pri stup sa vla da ju osnov ne prin ci pe di zaj na i za hva qu ju }i to me do |u do kva li tet nog di zaj ner skog re {e wa. Po za vr {et ku se mi na ra, u~e sni ci do bi ja ju ser ti fi kat s pot pi som or ga ni za to ra. Pri ja vqi va we je mo gu }e do 9. de cem bra, na saj tu www.best.rs/bdw. A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

reporta@e

ponedeqak29.oktobar2012.

dnevnik

U SPO MEN-SO BI RE^ NE FLO TI LE U NO VOM SA DU ISTO RI JA NA VO DI SME [TE NA NA KOP NU

Kad su Dunavom plovile {ajke i kraqevske la|e ao da sam bio na brodu bio je komentar posetio ca na kon iz la ska iz spomen-sobe Re~ne flotile u kasarni „Aleksandar Beri}” u Novom Sadu.

- Pr vih 10 go di na spo men so ba je funk ci o ni sala kao i sve dru ge u sa sta vi ma je di ni ca on da {we JNA - ka `e re fe rent za od no se s jav no {}u u Ko man di Re~ ne flo ti le, kape -

Spo men-so ba Re~ ne glo ti le u ka sar ni „Alek san dar Be ri}”

Ure|ena kao unutra{wost broda, koju simbolizuje kobilica s rebrima, zaista posetiocu ostavqa utisak da je bio na velikoj borbenoj la|i. A svako to rebro, a ima ih 16, predstavqa najzna~ajniji period Re~ne (ratne) flotile po~ev od wene najstarije istorije iz perioda 1391–1856. godine, kada su ovuda plovile {ajke i {ajka{i na wima, pa do dana{wih dana. Idejno re{ewe spomen-sobe izradili su u~enici novosadske [kole za primewenu umetnost „Bogdan [uput“, projekat je sa~inila projektantska grupa RO za in`ewering i izradu investicionih planova „Veduta“ kojom je rukovodio arhitekta Mladen Mom~ilovi}, dok je tematsku razradu postavke sa~inio je kapetan bojnog broda Radi{a Savi}. Spomen - soba je otvorena 10. septembra 1982, povodom 40 godina od stvarawa i razvoja Ratne mornarice.

tan Dra gan Spa so je vi}. - Po sle pe ri o da za sto ja, re kon strui sa na je i 2009. go di ne je po no vo otvo re na za po seti o ce. A na{i go sti su voj ni iza slani ci, ali i gra|a ni i po seb no u~e ni ci. Pro ce wu je mo da je za tri dece ni je spo men-so bu po se ti lo oko 50.000 qudi. U ovom svojevrsnom brodu muzeju na kopnu nalazi se vi{e od 80 vrednih i interesantnih eksponata. Glavnu rolu, me|utim, odigrali su – maketari, ~ije rukotvorine poma`u posetiocu da se, bar na tren, vrati u pro{lost i stekne utisak kakve su vojne la|e bile pre jednog ili dva veka. Me|u 19 maketa re~nih brodova, posebno mesto zauzima „{ajka”, prvi ratni brod s ovih prostora iz 16. veka. Pa`wu privla~i i maketa broda - jathe „Dragor” odnosno „Krajina”. Zanimqiva je istorija te la|e.

„Krajina” je nekada bela kraqevska putni~ka jahta „Dragor”, kojom je kraqica Marija iz Rumunije do{la u Srbiju. Jahta je napravqena 1928. i izra|enaje od najkvalittnijeg drveta, a koristila ju je kraqevska porodica sve do ’41. Onda su je Nemci prvo dali NDH, a zatim poklonili bugarskom kraqu Borisu. Kada je ovaj ’43. umro, Nemci su je uzeli natrag, a u Beograd je vra}ena ’46. Od 1948, kad je prekr{tena u „Krajinu”, wu je do smrti koristio Tito. Kasnije je prodavana raznim preduze}ima, na kraju privatniku. Prera|ivana je i potpuno izgorela u po`aru 2007. prilikom filmskog snimawa. Danas je privezana je za savsku obalu i trune ispod Gazele Tu je i ma ke ta mo ni to ra „Drava”, jednog od {est tada najsavremenijih plovila na na{im rekama, koji je na ~elu s Aleksandrom Beri}em u aprilskom ratu ’41. pru`ao herojski otpor dok 12. aprila, zasut neprijateqskim granatama, nije potonuo zajedno s posadom.

Dra gan Spa so je vi} kraj ma ke te mi no lov ca

U ovom jedinstvenom muzeju prikazane su i uniforme pripadnika re~ne flotile iz razli ~i tih pe ri o da, za tim tro fejno brodsko naoru`awe. I predvorje sobe, kao uvod u ono {to sle di, pre tvo re no je u istorijski prikaz. Na centralnom panou su fotografije svih komandanata Re~ne flotile od 1915. do danas. Za to vreme bilo je 25 komandanata, prvi je bio potpukovnik Milan Radojevi}, dok je sad na ~elu RF pukovnik Andrija Andri}. Flotila je vojsci dala i {est admirala. Kapetan Dragan Spasojevi}, koji je na neki na~in i kustos, isti~e da opremawe spomen - sobe ni posle tri decenije nije okon~ano.

Ma ke ta „Kra ji ne”, ne ka da kra qev ske jah te

TRAN ZI CI O NO NA LI^ JE BA^ KE PA LAN KE

Fo to: N. Sto ja no vi}

- Zbirku eksponata neprekidno oboga}ujemo - s ponosom isti~e Spasojevi}. - Nedavno smo od naslednika legendarnog komandnata monitora „Drava” Aleksandra Beri}a, ~ije ime nosi na{a kasarna, dobili originalne karte li~nih i slu`benih podataka oficira koja poti~u iz Kumbora 1935, fotografije, kao i poveqe o odlikovawu Medaqom ~asti. Oboga}uju}i istoriju, u Re~noj flotili su, naravno, u dogovoru s nadle`nima u Vojsci, odlu~ili da ispred spomen - sobe postave i bistu Aleksandra Beri}a. Ona }e se nalaziti uz bistu legendarnog partizanskog komandant Du{ana Vukasovi}a Diogena. Mi lan Bo zo kin

DE LI BLAT SKA PE [^A RA IN SPI RA TIV NA ZA UMET NI CU

Nekad se dobro jelo, Romantika sad se }utke gladuje na banatski na~in G S ramota bi bila da posle su{nog leta, posne jeseni i zime koja je na pragu, pa i pored Mihoqskog leta, qudi u Ba~koj, pored Dunava, strepe od gladi. Druga je stvar {to i ovde, kao i u Novom Sadu, ima gladnih i u najberi}etnijim godinama. Wima tajkuni znaju surovo - lakonski da odgovore da su sami zbog toga krivi, jer posledwe dve-tri decenije nisu ulagali u sebe, kao neki ...

{ko ispod dva izlizana }ebeta. Jo{ ima onih, na primer, koji se i u Ba~koj Palanci sprdaju sa sirotiwom, voze „ku}e“ na to~kovima od 50-tak hiqada evra, gaze i maze koga ho}e, jer ovi „moraju“ da trpe. Kada je \or|e Bala{evi} svojevremeno napisao da se u Palanci kod kumova dobro jelo, verujte da nije lagao. Dodu{e, davno je to bilo, pa bi poznati Novosa|anin ponovo mogao da do|e

Set na sce na o ko joj se sa da ma {ta

Kanda su do{la vremena kada glad mo`e da zakuca i na vrata Koviqa, Budisave, Tovari{eva, Paraga, Derowa... Nije problem kada su svi gladni ve} kada je od desetoro osmoro gladno. Onaj sedmi misli da do wega ne}e sti}i zavijawe creva u januarskofebruarskim no}ima, a tada obi~no ne zna{ da li ti je te`e {to si gladan ili {to ti je te-

kod kumova, pa da speva novi decenijski hit – recet : re{ewe za svetsku ekonomsku krizu, odnosno glad, sti`e iz Ba~ke Palanke, a zove se sviwski krompir paprika{ bez mesa! Znaju ovde svi da dosta Palan~ana krade ribu iz Dunava, pa i zalivnog jezera „Tikvara“, brojnih bara i kanala, jer ova varo{ le`i na mo~vari. Kradu qudi i to pri-

znaju, jer vele da nemaju oni i wihovi {ta da jedu. Nikada ne}u zaboraviti proleto{wu pri~u kada je jedna ribokradica, veli sticajem okolnosti, za jednu no} nahvatala skoro tonu bele ribe. Videv{i da ni kile ne mo`e da proda, sve je podelio u delu grada koji gravitira Dunavu. Iz tada{we vlasti oglasi{e se konstatacijom da je i ovoga puta re~ o populizmu, a to iskoristi{e tada{wi opozicionari, uze{e vlast i obe}a{e da }e svima biti boqe time {to su promenili lokalni funcionere, odnosno {to su promewi direktor Doma zdravqa, direktor Centra za socijalni rad, direktor Sportsko - rekreacinog centra... Ali, niko se nije setio da u najve}em kotli}u na svetu koji postoji u Ba~koj Palanci (svojevremeno je u wemu kuvan ribqi paprika{ za par desetina hiqada gladnih u Milo{evi}evo doba, a sada zvrji prazan pored jedne ovda{we ~arde) skuva jedan sviwski krompir paprika{ bez mesa za sirotiwu, ili da na|e donaotore za narodnu kuhiwu. Zvani~no, ovde ima oko hiqadu gladnih, ide zima, a nema prihvatili{ta za besku}nike koji lutaju po ovda{wim grobqima. Ima par hiqada onih koji su se posledwih decenija i godina borili da zbog sramote sebe u javnosti predstave kao sredwi stale` i radije }e umreti neko priznati da su sa fakultetskim diplomama i solidnim godinama postali sirotiwske `rtve tranzicije i sve novije i novije vlasti koja na wih ne gleda, ali obe}ava jer je „mlada„ i zna {ta ho}e. M. Suyum

de se nalazi ku}a Klotilde Milovanovi}? ^uli smo da je weno dvori{te zanimqiv i jedinstven park u ovom kraju. Jeste, nema posetioca Devoja~kog bunara, a da ne ode da vidi to ma{tovito i lepo mesto. - Krenete pravo putem prema Dolovu, pored ergele skrenite desno i nai}i }e te na tu vikendicu - uputi nas jedan prolaznik na ulazu u

Volim duge {etwe po predelima na{e „Sahare“ i kada nai|em na neki zanimqiv paw ili granu donesem ga tu i obu~em po liku koji sam zamislila ili neke poznate li~nosti. „[tof“ je uglavnom sa otpada, ili ne{to {to mi ne}e trebati, a donose mi i kom{ije, kao {to su stare zavese, ode}a i predmeti koje nikome ne trebaju, obla~im ih, farbom ih doterujem. Tu je nai{ao ~ovek s

Klo til da Mi lo va no vi} u svom „raj skom vr tu”

ovo izleti{te. Pred nama pucao je pogled suncem obasjanu kosinu zelenilom okru`ene dine, na ~ijoj padini su postavqene raznolike skulpture obu~ene u ma{tovite odore likova iz bajki, crtanih filmova ili poznatih li~nosi iz javnog `ivota. Ku}a je u zelenilu na bregu, a sve ostalo je posve}eno isticawu ove jedistvene galerije skulptura u prirodi. -Ovo sam nazvala parkom „Romanti~ne zemqa“ i nastao je iz qubavi prema junacima iz pri~a, romana, ili onoga {to sam u ma{ti videla.

magarcom i privezao ga za ogradu. Dopao mi se i sutradan sam ga napravila. Sli~no je i sa qudima. Eto, nedavno mi je bio glumac Miroslav @u`i} @ule i wega sam uvrstila u galeriju poznatih lica sa televizije –pri~a o formirawu ovog parka Klodika, kako je ovde zovu. Na ulazu, uz dobrodo{licu, posetioce }e pozdraviti skulptua poznatog pesnika Ra{e Popova, a na stablima borova oka~ene su rolne sa wenim pesmama „Pe{~ara“, „Banat“, tu je i dobrodo{lica na engleskom i srpskom. Porodi~-

na ku}a je prava galerija slika ra|enih od li{}a pe{~arskog biqa i cve}a iz okruèwa, kao i Klodikin ateqe u kojem stvara. Navi{e voli slike „Pe{~arska vila“, portrete vladika banatskog Nikanora, Porfirija iz Koviqa, Radeta [erbexije, slike glumice Maje Oxaklijevski i peva~ice Severine, pauna sa pravim perjem... -Znate, dva sina mi sa porodicama dolaze o vikendima, ina~e posle toga imam vremena za stvarawe bilo skulptura ili slika i pesama. Sada je jesen i ode`de su stare, obnavqam ih s prole}a o Uskrsu i Prvom maju i onda svakodnevno, najvi{e o vikendu, do~ekujem posetioce sa raznih strana. Dolaze mi i |a~ke ekskurzije iz okolnih mesta, Pan~eva... Najvi{e se radujem dolasku dece iz zabavi{ta, oni tu prepoznaju li~nosti iz bajki i crta}a i svi se fotografi{u sa wima. Neki tu dolaze ~e{}e i raduju se novim likovima. Nemam ozbiqnih pretenzija, èlim da ovaj prelepi kraj pe{~are za posetioce u~inim jo{ lep{im i zanimqivijim. Bio mi je tu i Bora Oti} sa „Petkazawem“, dolaze i druge TV ekipe, a ima i stranaca. Ne, ni{ta ne prodajem, nema komercijale, sve sam uradila iz qubavi i ne èlim da to unov~avam – kaè umetnicaKlotilda je ro|ena Para}inka, u mladosti je bila reprezentativka Jugoslavije u padobranstvu, bila je u braku samo tri godine izrodila dva sina i odgajila kao udovica u obli`wem Vladimirovcu gde je i zavo~ela Deliblatsku pe{~aru. Me|u posetiocima „Romanti~ne zemqe“ stekla je drage prijateqe i upoznala brojne poznate li~nosti. R. Jo va no vi}

crna hronika

dnevnik PO LI CI JA IS TRA @U JE PRI JA VU SA ^E NE JA

Silovana u {kolskom dvori{tu? No vo sad ska po li ci ja je ju ~e po tvr di la da je 35-ogo di {wa T. B. sa ^e ne ja pri ja vi la po li ci ji da je, u no }i iz me |u pet ka i su bo te, si lo va na u dvo ri {tu ~e nej ske O[ „Ivan Gun du li}“ i da se na ra sve tqa va wu svih de ta qa tog do ga |a ja in ten ziv no ra di. Ka ko je T. B. is pri ~a la po li caj ci ma, wu su, dok je ~e ka la auto bus, oko 2 sa ta iza po no }i, na pa la ~e tvo ri ca ne po zna tih mla di }a, ko ji su je na kon mal tre ti ra wa od ve li u {kol sko dvo ri {te u bli zi ni i sva ~e tvo ri ca je bru tal no si lo va li.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, slu ~aj je po li ci ji pri ja vqen u su bo tu uju tru, po sle ~e ga je na le kar skom pre gle du utvr |e no da je de voj ka pret hod ne no }i ima la sek su al ni od nos, ali jo{ uvek ne ma in for ma ci ja o to me da li se ra di lo o pri si li. Po li ci ja ra di na iden ti fi ko va wu na pa da ~a i utvr |i va wu na vo da `r tve, a po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ona je po li caj ci ma re kla da na pa da ~e ni je mo gla da pre po zna jer su bi li ma ski ra ni ka pu qa ~a ma. E. D.

U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU

Pritvoren hirurg okrivqen za mito Is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Miroslav Alimpi} je, po sle ju ~e ra {weg sa slu {a wa, od re dio pri tvor do 30 da na ne u ro hi rur gu @eqku K. (45), ko ji se sum wi ~i da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta. Okri vqe nom se sta vqa na te ret da je od jed nog pa ci jen ta pri mio 320 evra kao na dok na du za ku po vi nu spe ci jal nog ge la za ope ra ci ju na vrat nom de lu ki~ me, ko ji, na vod no, u tom slu ~a ju ni je ni upo tre bqen. Ipak, pri -

tvo re ni le kar to kom sa slu {a wa ni je po ri cao da je od pa ci jen ta iz Zre wa ni na pri mio je dan ko ve rat, ali je pri to me tvr dio da ni je znao {ta je u we mu, sa zna je mo ne zva ni~ no. U na stav ku is tra ge svo je vi |e we slu ~a ja da }e ope ri sa ni pa ci jent, we go va su pru ga i ko le ge okri vqe nog, ko je ima ju sa zna wa o ce lom do ga |a ju, sa zna je mo u is tra `nom ode qe wu Vi {eg su da u No vom Sa du. M. V.

TEMA „DNEVNIKA”

– @r tve iz nu de se bi ra ju me |u do bro sto je }im qu di ma i pri vred ni ci ma za ko je se pret po sta vqa da ima ju ve }i no vac – ka è za „Dnev nik” {ef gru pe za ra sve tqa va we de la raz boj ni {ta va, iz nu da i uce na u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ranko Markovi}. – Obi~ no po ~i we pret wa ma upu }e nim `r tvi i ~la no vi ma we ne po ro di ce {to ne ka da pre |e i u fi zi~ ko mal tre ti ra we. Iz nu |i va ~i ~e sto pret hod no na per fi dan na ~in po ku {a va ju da stu pe i po slov ne od no se sa `r tvom i pri to me obi~ no fin gi ra ju od re |e ne tro {ko ve. Ipak, po li ci ja za jed no s Tu ì la {tvom na |e na ~in da se to kri vi~ no de lo do ku men tu je i sa da se iz nu de uspe {no ra sve tqa va ju, za raz li ku od de ve de se tih go di na pro {log ve ka ka da su bi le vr lo ~e sta po ja va. Sa go vor nik ob ja {wa va da je naj ~e {}i na ~in ko jim se slu è ti kri mi na la ci sla we pret wi pi sme nim pu tem, li~ no ili te le fon skim po ru ka ma. – Obi~ no se pri to me spo mi wu ne re al ne astro nom ske ka ma te i gra |a ni se pri nu |u ju na to da pot pi {u za lo `ne iz ja ve da su na vod no du `ni iz no se mno go ve }e od stvar -

PO LI CI JA PRI VE LA SLU @BE NI KA TRE ZO RA

Blagajnik „zabrojao” milione Be o grad sko Ode qe we za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la uhap si lo je ju ~e G. V. (39), bla gaj ni ka tre zo ra No ve Agro ban ke, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pro ne ve re oko 11,3 mi li o na di na ra, sa op {tio je MUP. On se te re ti da je u pret hod na ~e ti ri me se ca u vi {e na vra ta, pri li kom pu we wa ban ko ma ta ko ji pri pa da ju No voj Agro ban ci

Be o grad, to ~i nio ma wim iz no som nov ca ne go {to je tre ba lo i ma we ne go {to je pri ka zi vao u po slov noj do ku men ta ci ji. Na taj na ~in ste kao je pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od ukup no 11.290.800 di na ra, za ko li ko je o{te tio No vu Agro ban ku, na vo di se u sa op {te wu MUP-a, uz na po me nu da je osum wi ~e nom od re |en pri tvor do 48 sa ti. N. P.

TE [KO PO VRE \EN MLA DI] IZ E^ KE

„Reno” pokupio pe{aka Sta nov nik E~ ke M. @. (22) za do bio je te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u pe tak, oko 19.20 ~a so va, do go di la na dr `av nom pu tu iz me |u Zre wa ni na i Sta ji }e va, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Pret po sta vqa se da je do sa o- bra }aj ke do {lo ka da je pe {ak M. @. pre la zio put iza auto bu sa, ko ji se za u sta vio ra di iz la ska put ni ka, i da je na we ga ta da

na le teo auto mo bil “re no me gan” ko jim je upra vqao S. F. iz Pan ~e va. U Ur gent nom cen tru zre wa nin ske bol ni ce kod pe {a ka su kon sta to va ne te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve. @. B.

IZ NU DE – PRO BLEM ZA DO BRO STO JE ]E GRA \A NE

nog du ga te se na taj na ~in fin gi ra taj du `ni~ ki od nos. De {a va lo se da smo ne ke od tih pred me ta ra di li vi {e me se ci, pa i go di na, ra di pri ku pqa wa va lid nih do ka za – na vo di Mar ko vi}. On ka è da su iz nu |i va ~i ma hom bru tal ni po svo joj pri ro di pa pre te ~la no vi ma po ro di ce i pri to me ume ju da bu du pri li~ no de taq ni, {to uno si do dat ni strah kod `r tve. – Do sta sa zna ju, naj ~e {}e pre ko „ti pe ra”, od no sno ono ga ko pred lo ì `r tvu i ~e sto je ne ko iz `r tvi nog ne po sred nog okru è wa – ka è Mar ko vi}. Po we go vim re ~i ma, po li ci ja se su sre ta la sa su ro vim re ke ta {i ma ko ji od `r tve tra è mi li on ske iz no se, ali je ve }i na slu ~a je va ve za na za ma we iz no se, {to ne uma wu je zna ~aj tog kri vi~ nog de la. Jed na od glav nih ka rak te ri sti ka po ~i ni la ca je ste agre siv nost, ko jom se uti ~e na po ja ~an strah kod `r tve.

– Oni svo ja de la pla ni ra ju stu di o zno. O{te }e ni ma tvr de da ima ju svo je qu de u po li ci ji ko ji }e im, na vod no, do ja vi ti ako se slu ~aj pri ja vi. Zbog to ga se ~e sto de {a va

da nam se qu di obra te tek na kon du `eg kon stant nog pla }a wa iz nu |i va ~i ma ko ji svo je `r tve po zi va ju i iz ino stran stva ili sa stra nih SIM-kar ti ca da bi im se te `e u{lo u trag – pri ~a Mar ko vi}. Po sled wi slu ~aj ko ji je no vo sad ska po li ci ja ra sve tli la je iz nu da ugled nog pri vred ni ka iz No vog Sa da. Tra ja la je vi {e me se ci, a slu ~aj je re {en pre me sec da na uz hap {e we tro ji ce okri vqe nih.

– Pre ne ko li ko me se ci ima li smo ka rak te ri sti ~an slu ~aj u ko jem je „re ke ti ran” ~o vek iz oko li ne No vog Sa da ko ji ima vi {e od 80 go di na, za ko ga se zna da po se du je do sta ze mqe. Te le fon skim po zi vi ma mu je pre }e no, kao i we go voj unu ~a di, {to mu je po seb no te {ko pa lo. Da ni ma ni je spa vao, on da nam se obra tio i ot kri li smo da je iz vr {i lac è na sred wih go di na iz su sed nog se la ko ja je pri po zi vi ma si mu li ra la mu {ki glas. Kad je bi lo sve go to vo, sta rac je pla kao od sre }e – ka è Mar ko vi}, i upo zo ra va na to da tre ba iz ve ga va ti bi lo ka kve od no se s ta kvim li ci ma, po go to vo ne tre ba uzi ma ti po zja mi ce od wih, a da, uko li ko do |e do po ku {a ja iz nu de, slu ~aj od mah tre ba pri ja vi ti po li ci ji. Ina ~e, od ja nu a ra do sep tem bra 2012. go di ne na pod ru~ ju PU No vi Sad evi den ti ra no je 16 kri vi~ nih de la iz nu de, {to je se dam ma we ne go u istom pe ri o du la ne. Od tog ukup nog bro ja, ~e ti ri je za be le è no po ne po zna tom iz vr {i o cu i sva su ra sve tqe na, isto kao i pro {le go di ne, sa op {ti la je no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. Vu ja ~i}

AL BAN SKE VLA STI NA STA VQA JU PRO VO KA CI JE

Na Jariwu uhap{en voza~ na~elnika Okruga

Optu`nica protiv Petra ]iri}a wih i ta ko ih stre qa wem li {io `i vo ta. Po po vrat ku s Gra bo va, is pred han ga ra na „Ov ~a ri„ u~e stvo vao je i u stre qa wu po sled we gru pe od de se tak rat nih za ro bqe ni ka, na vo di se u op tu `ni ci. Pri prem no ro ~i {te pro tiv Pe tra ]i ri }a odr `a no je 1. ok to -

Reketa{i `ive od straha `rtve

OTVO REN I Ê TVR TI PRED MET ZA ZLO Î NE NA „OV Â RI”

Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne po di glo je op tu `ni cu pro tiv Petra ]iri}a, zva nog Pero i Pero Cigan, iz Vr ba sa, za rat ni zlo ~in pro tiv naj ma we 193 rat na za ro bqe ni ka na far mi „Ov ~a ra“ kod Vu ko va ra, 21. no vem bra 1991. go di ne, sa op {ti la je Slu `ba za od no se s jav no {}u tog tu ì la {tva. ]i ri} je, po na vo di ma u op tu `ni ci, ru ka ma i no ga ma uda rao po ra znim de lo vi ma te la rat ne za ro bqe ni ke ko ji su bi li pri mo ra ni na to da pro tr ~e kroz {pa lir pri li kom ula ska u han gar na „Ov ~a ri„, na no se }i im te le sne po vre de. Ka da su rat ni za ro bqe ni ci po pi sa ni i u vi {e na vra ta trak to rom od vo è ni na Gra bo vo, na oko je dan ki lo me tar od „Ov ~a re„, u for mi ra nom stre qa~ kom vo du, iz va tre nog oru` ja pu cao je u

ponedeqak29.oktobar2012.

bra 2012. go di ne pred Ode qe wem za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du. Glav ni pre tres za ka zan je za 15. no vem bar 2012. go di ne. Op tu è ni Pe tar ]i ri} }e na glav ni pre tres bi ti pri ve den iz KPZ Srem ska Mi tro vi ca, gde iz dr à va ka znu po pre su di Okru `nog su da u No vom Sa du. Za ubi stvo vi {e od 200 hr vat skih rat nih za ro bqe ni ka na far mi „Ov ~a ra“ kod Vu ko va ra 1991. go di ne, od ko jih je iden ti fi ko va no 193 li ca, Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne je do sa da po stu pa lo u ukup no tri pred me ta. Od 20 op tu è nih, prav no sna `no je osu |e no 15, na ukup no 207 go di na za tvo ra, dok je pet li ca oslo bo |e no. M. B.

Rad nik Ko sov sko-mi tro vi~ kog okru ga Ivan Radulovi} uhap {en je ju ~e na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we na se ve ru Ko so va. Ra du lo vi} je u tre nut ku hap {e wa vo zio auto mo bil u ko jem je bio na ~el nik Okru ga Radenko Nedeqkovi}, ko ji je iz ja vio da je we go vog vo za ~a uhap si la Euleks po li ci ja zbog sum we da je 2000. go di ne na vod no po ~i nio kri vi~ no de lo kra |e put ni~ kog mo tor nog vo zi la. – I da je Ra du lo vi} iz vr {io to kri vi~ no de lo, po sto ji i ap so lut na i re la tiv na za sta re lost, ta ko da su i jav ni tu ì lac i su di ja zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj onog tre nut ka ka da su od lu ~i li da Iva na za dr è 24 sa ta – re kao je Ne deq ko vi}. On je Ra du lo vi }e vo hap {e we oka rak te ri sao kao po ~e tak pro go na qu di ko ji ra de u in si ti tu ci ja ma Sr bi je, i do dao da, po we go vim sa zna wi ma, po sto ji spi sak od 5.000 qu di ko ji ma se spre ma sli ~an sce na rio, a sve, ka ko je re kao, u smi -

Pre laz Ja ri we

slu po ru ke Sr bi ma na Ko sme tu da tre ba da po~ nu da se ise qa va ju iz Po kra ji ne. Di rek tor Vla di ne Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Aleksandar Vulin naj o {tri je je osu dio hap {e we rad ni ka Ko sov sko-mi tro va~ kog okru ga Iva na Ra du lo vi }a na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we i po zvao Euleks da se vra ti u

KO KA IN SKI KLAN PRED SU DOM

Danas nastavak su|ewa [ari}evoj grupi U Spe ci jal nom su du u Be o gra du da nas bi tre ba lo da bu de na sta vqe no su |e we pri pad ni ci ma kri mi nal ne gru pe od be glog Darka [ari}a, ko ji se te re te za {verc vi {e od tri to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu to kom 2008. i 2009. go di ne. Od ukup no 22 op tu è na, de ve to ri ca su jo{ uvek u bek stvu, me |u ko ji ma je i [a ri}. Do sa da su de ve to ri ca ve} osu |e na na osno vu spo ra zu ma s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, po ko jem su pri zna li kri vi cu u za me nu za ~e ti ri do de set go di na za tvo ra. Tro ji ca [a ri }e vih sa rad ni ka do bi la su sta tus sve do ka-sa rad ni ka – Radan Adamovi}, Neboj{a Joksovi} i Dra{ko Vukovi}. Spo ra zum o pri zna wu kri vi ce s Tu ì la {tvom su do sa da za kqu ~i li op tu è ni Milo{ Pandrc, Marko Vorotovi}, Dejan Raki} – Raka, Nikola Pavlovi} Xoni, Aleksandar Miodrag, Milo{ Krpovi}, Mirko

Miodragovi}, Boris Laban i Dragan Labudovi}. Dar ku [a ri }u, naj tra `e ni jem nar ko bo su iz Sr bi je cr no gor skog po re kla, iz gu bio se trag u

ok to bru 2009. to kom ak ci je „Bal kan ski rat nik”, ko ja se od vi ja la isto vre me no u Uru gva ju i Be o gra du i pred Spe ci jal nim su dom mu se su di u od su stvu. Go di nu da na ka sni je uhap {en je i we gov brat Du{ko [ari}, ko me se zbog ko ka i na i pra wa pa ra su di u Cr noj Go ri. U ma ju ove go di ne u Spe ci jal nom su du u Be o gra du je kre nu lo ob je di we no su |e we [a ri }e voj gru pi po ~ak pet op tu `ni ca zbog {ver ca vi {e od ukup no tri to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu. Po seb no mu se su di u od su stvu zbog pra wa nov ca ste ~e nog od tr go vi ne dro gom, ko ji je uba ci vao u le gal ne to ko ve srp ske pri vre de za vre me pri va ti za ci je, ali su na op tu `e ni~ koj klu pi sa mo we go vi sa rad ni ci, ma hom pri vred ni ci i advo ka ti pre ko ko jih je za vr {a vao po slo ve. (Ta njug)

gra ni ce svog man da ta i sta tu snoj ne u tral no sti. Vu lin je u iz ja vi Ta nju gu oce nio da je re~ o tre }em hap {e wu na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we u pro te klih 20 da na, {to pred sta vqa na sta vak plan ske kam pa we za stra {i va wa i po ku {a ja pra vqe wa gra ni ce na ad mi ni stra tiv noj li ni ji gde ona ne mo `e da bu de. (Ta njug)

CA RI NI CI PRO NA [LI SLE PE PUT NI KE

Ilegalci u vozu i kamionu

[e sto ri ca ile gal nih mi gra na ta ju ~e uju tru ot kri ve na su na @e le zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu, dok su jo{ pe to ri ca spre ~e na da ile gal no pre |u gra ni cu na pre la zu Ba trov ci s Hr vat skom, sa op {ti la je Upra va ca ri na. „Tro ji ca dr à vqa na Ma ro ka i tro ji ca Al ì ra ca ot kri ve ni su u Pre {e vu, u va go nu vo za ko ji je iz Gr~ ke i{ao za Austri ju, krajwu destinaciju ilegalaca. Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci pe to ri ca dr à vqa na Av ga ni sta na spre ~e na su u po ku {a ju da ile gal no pre |u gra ni cu. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, oni su se sa kri li u ka mion ko ji je pre vo zio ro bu iz Tur ske u Hr vat sku, a de ta qan pre gled vo zi la oba vqen je na kon {to se vo za~ obra tio ca ri ni ci ma jer je pri me tio da je ca rin sko obe le` je, od no sno plom ba, o{te }e no. U to var nom de lu ot kri ve na pe to ri ca ile gal nih mi gra na ta ko ji su se, ka ko se pret po sta vqa, u ka mion sa kri li dan ranije ka da je vo za~ pra vio pa u zu na pum pi ne da le ko od tog gra ni~ nog pre la za. N. P.

SPORT

ponedeqak29.oktobar2012.

INTERVJU

dnevnik

DE JAN UDO VI ^I], SE LEK TOR VA TER PO LO RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE

Naj ve }e uspe he tek o~e ku jem Vaterpolo reprezentacija Srbije ove godine je na dva velika takmi~ewa osvojila dve medaqe, na Evropskom prvenstvu zlato, a na Olimpijskim igrama bronzu. Pred izabranicima Dejana Udovi~i}a su novi izazovi. Po~iwe takmi~ewe u Svetskoj ligi, koje je Srbija pro{le godine propustila, ali na kojem je uvek bele`ila odli~ne rezultate. Slede dueli sa Nema~kom 31. oktobra u Hamburgu i sa [panijom 3. novembra u Beogradu. Na prvim utakmicama ne}e biti prvog centra Du{ka Pijetlovi}a, igra~a Crvene zvezde, zbog hroni~ne povrede ramena, a zemeni}e ga odli~ni sidra{ Vojvodine

Vo {i ni gol ma ni l I So ro i Pi je tlo vi} i Mi tro vi} su po ni kli u Voj vo di ni. - Da, i to je dobro i za Vojvodinu i za srpski vaterpolo, ali nije i za beogradske klubove, jer to ranije nijebio slu~aj. Pored wih trojice, Vojvodina ima i Vojislava Mitrovi}a, kao i Milana Vitorovi}a. Nedavno smo na jednom sastanku Stru~nog saveta upravo pri~ali o tome da mi sve vreme reprezentaciju popuwavamo s golmanima iz Vojvodine, a nema ih iz drugih klubova. Draksimovi} je bio progla{avan na EP za najboqeg golmana, Risti~evi} na svetskom prvenstvu, a sada nisu na tom nivou. Moramo da otkrijemo za{to je to tako. l Ka kav je po va ma zna ~aj ra da u Voj vo di ni, ko ja ve} go di na ma pra vi od li~ ne igra ~e? - Veliki, tako da mogu da ke`em da srpski vaterpolo dosta zavisi od Vojvodine. Mo`da to ne vide navija~i i obi~ni qudi, ali mi iz vaterpola znamo da taj rad ima te`inu i vrednost.

Nemawa Ubovi}. - Dule (Pijetlovi}) povredu ramena vu~e ve} du`i period i po{to je zdravqe igra~a na prvom mestu, a potrebno je najmawe mesec dana mirovawa da ne bi do{lo do pogor{awa, u dogovoru s wegovim trenerom Dejanom Savi}em odlu~ili smo da ga zameni Nemawa Ubovi} - ka`e selektor Udovi~i}. l Po red po vre |e nog Pi je tlo vi }a ,u re pre zen ta ci ji ne }e bi ti ni gol ma na Slo bo da na So ra. - Ve} ranije je planirano da on vi{e ne brani za reprezentaciju. Po{to je najstariji igra~, a po~iwe novi olimpijski ciklus, nerealno je o~ekivati da on bude tu do 2016. i Igara u Riju. To nije bila tajna i nema veze s na{im odnosom. l U na red nom olim pij skom ci klu su gol }e ~u va ti Goj ko Pi je tlo vi} i Bra ni slav Mi tro vi}. - Wih dvojica su bili deo reprezentacije i u proteklom olimpijskom ciklusu. Bane Mitrovi} je imao peh da slomi prst na utakmici Svetske lige 2009, {to ga je od treninga odvojilo {est meseci. Sada brani u Debrecinu i to u kontinuitetu. Gledamo kako da re{imo problem Gojka Pijetlovi}a, ~iji je klub Ferencvaro{ pre dve nedeqe ostao bez sponzora i wegov ostanak tamo je pod znakom pitawa. Wih dvojica imaju dovoqno iskustva i znawa {to su i pokazali, jedan na Evropskom prvenstvu, a drugi na Olimpisjkim igrama. l Ne dav no je je dan broj re pre zen ta ti va ca upu tio pi smo u Sa vez ne za do vo qa ra dom u eki pi. Iako oni to ni su

Fe tel opet bez prem ca

Re zul ta ti

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 240, 2. Alonso ([panija, Ferari) 227, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 173, 4. Veber (Australija, Red Bul) 167, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 165, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 141, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 90, 9. Masa (Brazil, Ferari) 89, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 50, 12. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 49, 13. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 44, 14. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 43, 15. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 33, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 26, 17. Verw (Francuska, Toro Roso) 12, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 9.

Kon struk to ri 1. Red Bul 407, 2. Ferari 316, 3. Meklaren 306, 4. Lotus 263, 5. Mercedes 136, 6. Zauber 116, 7. Fors Indija 93, 8. Vilijams 59, 9. Toro Roso 21.

Bo sni} za ra dost Su bo ti ~a na Po ti sje – Spar tak 3:4

bedu. Drugo mesto, sa devet sekun di za o stat ka, za u zeo je Fernando Alonso u Ferariju, dok je kao tre}i kroz ciq pro{ao dru gi vo za~ Red Bu la Mark Veber. Iskusni Australijanac je tokom cele trke vodio `estoku borbu sa Luisom Hamiltonom, koji mu je sve vreme bio na sekundu razlike, ali je ipak uspeo da odr`i prednost u odnosu na Britanca iz Meklarena. Hamiltonov kolega iz Meklarena Xenson

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:31.10.744, 2. Alonso ([panija, Ferari) +9.437, 3. Veber (Australija, Red Bul) +13.217, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +13.909, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) +26.266, 6. Masa (Brazil, Ferari) +44.647, 7. Raikonen (Finska, Lotus) +45.227, 8. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) +54.998, 9. Gro`an (Finska, Lotus) +56.103, 10. Sena (Brazil, Vilijams) +1:14.975, 11. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +1:21.694, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +1:22.815, 13. Rikardo (Australija, Toro Roso) +1:26.064, 14. Kobaja{i (Japan, Zauber) +1:26.495, 15. Verw (Francuska, Toro Roso) +1 krug, 16. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 17. Petrov (Rusija, Katerhem) +1 krug, 18. Kovalainen (Finska, Katerhem) +1 krug, 19. Pik (Francuska, Marusja) +1 krug, 20. Glok (Nema~ka, Marusja) +2 kruga, 21. Kartikejan (Indija, HRT) +2 kruga.

- Mi smo jedina reprezentacija koja je ove godine na dva ve li ka tak mi ~e wa osvo ji la medaqe. Ali, moramo i da budemo relani u nekim stvarima, pred vi |a wi ma i prog no za ma koje stavqamo pred odre|ene sportove. Mislim da mi ne treba ne{to puno da mewamo, ve} samo da nastavimo dobro da radimo. Razlika izme|u nas i onih {to ne donose medaqe je upravo u radu. Zatim, moramo i da budemo svesni da je lopta okrugla i da je sport takav da je potrebna i doza sre}e za osvajawe odli~ja. Zato moramo da cenimo svaku medaqu, jer je svaka veliki uspeh. l [ta sma t ra t e svo jim naj ve }im uspe hom u ka ri je ri? - O~ekujem da najve}i uspesi tek do|u. Nemam odnos prema medaqama i trofejima, ne gledam u pro{lost, osim kada je u pitawu analiza nekih stvari, va`no mi je {ta }e biti danas i sutra. Za mene kao trenera najva`nije je {to ova reprezentacija ima kontinutet uspeha zakqu~io je Udovi~i}. Gor da na Ma le no vi}

PR VA LI GA SR BI JE

VE LI KA NA GRA DA IN DI JE

Voza~ Red Bula Sebastijan Fetel trijumfovao je na Velikoj na gra di In di je, 17. trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan. Mladi Nemac je do ~etvrte pobede zaredom, pete ukupno ove sezone i 26. u karijeri, do{ao na stazi Bud u Wu Delhiju, u vremenu od 1:31:10.744 sata. Trka na stazi Bud savr{eno prija Red Bulu. Vo`ena je drugi put i drugi put Red Bul je odneo po-

`e le li, pi smo je do spe lo u jav nost. Da li vas je iz ne na di la po ja va tog pi sma? - Jeste, iznenadila me je, ali nisam imao ni{ta protiv ni da se ono objavi. Ovako se stvorila pri~a, koja je dobila konotaciju koju nije trebala da dobije. Savez je zauzeo stav kakav je smatrao da treba i realno gledano ta pri~a je iza nas. Najva`nije je da nas o~ekuju utakmice Svetske lige i da treba pre}i preko nekih stvari zarad zajedni~kog ciqa. l Da li sve to mo `e da uti ~e na va{ od nos sa igra ~i ma? - Ne, jer nemam problem s igra~ia, niti sam ga imao, a nisu ga ni oni potencirali sa svoje strane. Mi }emo, svakako, sesti da razgovaramo i da se dogovaramo, kao {to smo to radili i do sada. Mi, treneri i igra~i nemamo drugu ku}u i najva`nije je da sve ostaje u toj ku}i i izme|u nas. Ono {to jedino treba isticati je to da smo na posledwih 18 takmi~ewa osvojili 17 medaqa. Ja sam uvek optimista i satram da tako treba gledati na stvari. l Da li tre ba ne {to me wa ti da bi se na sta vio kon ti nu i tet osva ja wa od li~ ja?

Se ba stjan Fe tel je tr jum fo vao u ~e tvr toj tr ci za re dom

Baton kroz ciq je pro{ao kao peti, dok je daleko iza wega stigao i Felipe Masa iz Ferarija. Kimi Raikonen, voza~ Lotusa, bio je sedmi, ~ime je sa 173 boda zadrào tre}e mesto u generalnom poretku voza~a. Bodove u Indiji su jo{ osvojili i Niko Hilkenberg, Roman Groàn i Bruno Sena. Aktuelni {ampion je u Indiji, kao i na prethodne dve trke u Japanu i Ju`noj Koreji, u pot pu no sti do mi ni rao od starta do ciqa. Odmah je uspeo da se odvoji od rivala, a od tada se nije ni osvrtao. Fetel je tako broj uzastopnih krugova u kojima je vodio doveo do 206, a ispred wega je samo legendarni Aerton Sena, koji je u vo|stvu bio 266 krugova zaredom. - Ovde se ose}am kao kod ku}e. Volim ovu stazu, odgovara mi, takore}i leì mi i lepo je podi}i opet ovaj trofej -

rekao je Fetel na pobedni~kom postoqu. Iako je odmah iza Fetela tokom ve}eg dela trke bio Veber, Alonso je uspeo da se probije do drugog mesta u samom fini{u trke i tako smawi {tetu, odnosno dozvoli mladom Nemcu da svoju prednost pred posledwe tri trke pove}a na 13 bodova. Veber se odli~no dr`ao sve dok ga Alonso nije pretekao, a tada je proradio i voza~ Meklarena Luis Hamilton, koji ga je i sustigao pred sam fini{. Ipak, iako je imao odli~nu priliku da do|e do podijuma, zbog svojih gre{aka Britanac nije uspeo da ugrozi Vebera na tre}oj poziciji. Taj rezultat ujedno zna~i da Red Bul jo{ uvek nije obezbedio titulu u poretku konstruktora, ali je gotovo izvesno da }e ta odluka pasti ve} slede}e nedeqe u Abu Dabiju. G. M.

KA WI @A: Sportme{ je prikazao vi{e od Norberta ska hala Bawe Kawià, Zaldija, dok je Lehel Bala` za nigledalaca 70. Sudije: Nejansu navisio Tama{a [lejhera. nad Nenadi} (Zrewanin) Po{to su Kawiàni predali i Laslo Bor{o{ (Senta). me~ superte{ka{a, odlu~uju}i je REZULTATI - 55 kg: Seke Kobio èstok okr{aj do 96 kg izme|u va~ (Potisje) 1:0 bez borbe, 60 kg: âbe [uqoka i Vujadina Bosni}a. Gazdag - Pewov 1:0 (tu{ u 3.minuPrva runda sa samo jednim poenom tu), 66 kg: Luka~evi} - M. [tefanek 1:0 ( 0:1, 7:0, 3:3), 74 kg: Zeldi - V. Neme{ 0:1 (0:1, 0:4), 84 kg: [lejher - Bala` 0:1 (0:1, 0:2), 96 kg: [uqok - Bosni} 0:1 (0:1, 2:1, 0:1), 120 kg: Tot - Frankovi} 0:1 bez borbe. Kaw{ki rva~i su krenuli silovito i poveli, ali su na kraju slavili Suboti~ani. Dejan Seke Kova~ nije imao protivnika, a Kristijan â ba [u qok (go re) i Vu ja din Bo sni} (do le) Gazdag je posle dobi- u par te ru jene prve runde u drugoj uspeo da poloì na ple}a Edvipripala je Bosni}u, u drugoj je na Pewova. Nikola Luka~evi} se uspe{niji bio [uqok koji se u jedlavovski borio i uspeo da na poene nom zahvatu i povredio, da bi u nadvisi Maria [tefaneka, ali su tre}oj rundi Bosni} izdejstvovao potom u teìm kategorijama do izsamo jedan bod i doneo radost Suraàja do{li gosti. Viktor Neboti~anima. M. Mi tro vi}

Od lu ~i li te {ka {i Sen ta – Rad ni~ ki (S) 3:4 SEN TA: Sala O[ „Stevan Sremac”, gledalaca 100, sudije: Karoq Dawi i Josip Buqov~i} (Subotica). REZULTATI - 55 kg: [poqari} (Radni~ki) 0:1 bez borbe, 60 kg: Horti - Rizvanovi} 0:1 tehni~ki tu{, 66 kg: Na| - Mari} 0:1 (0:2, 0:2), 74 kg: Neme{ (Senta) 1:0 bez borbe, 84 kg: [efer - Dokmanac 1:0 (2:0, 2:0), 96 kg: Lipaji} - Rkman 1:0 (2:0, 7:0), 120 kg: Varga - Bin 0:1 (0:0, 1:0, 0:1).

Neizvestan je bio okr{aj Sen}ana i Somboraca, u kome su na kraju slavili gosti. U lak{im kategorijama uspe{niji su bili Somborci, Neme{ nije imao protivnika, a u odli~nom izdawu bili su [efer protiv Dokmanca i Lipaji} protiv Rkmana. Odluka je pala u borbi superte{ka{a, u kojoj je doma}eg rva~a Vargu, koji je u tre}u rundu u{ao sa poenom prednosti, uspeo da nadmudri Bin. M. Mr.

SPORT

dnevnik

ponedeqak29.oktobar2012.

JELEN SUPERLIGA – 10. KOLO VOJVODINA GOLOM S PENALA POBEDILA JAVOR

Abu ba kar pre ki nuo post Vojvodina – Javor 1:0 (0:0) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca: 1000, su di ja: Bog da no vi} (Kra qe vo). Stre lac: Abu ba kar u 77. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Traj ko vi} i Bo jo vi} (Voj vo di na), a Vi di} i Mi lo vi} (Ja vor). Cr ve ni kar ton: Mi lo vi} (Ja vor) u 76. mi nu tu. VOJVODINA: @a ku la 6, Ra do ja 6, Traj ko vi} 7, Bo jo vi} 6 (Ka tai 7), Mo re i ra 6 (A|u ru -), Abu ba kar 7, Na sti} 6, Ste va no vi} 6, Vu li }e vi} 6, Me leg 6 (Ko so vi} 7), Jo ki} 6. JAVOR: Ni ko li} 7, \or |e vi} 6, Mom ~i lo vi} 6, Vi di} 6, Osto ji} 6 (Jo so vi} -), Mi lo vi} 6, No va ko vi} 6, Eli o mar 6, Ra d i v o j e v i} 6 (Vla { i} -), Owi lo 6, Ja ki mov ski 6 (Mi lo va no vi}). Go lom Ka me run ca Abu ba ka ra Ouma rua, iz pe na la u 77. mi nu tu, Voj vo di na je pre ki nu la post u pr ven stvu dug go to vo ~i ta va dva me se ca, ~i me je i wen tre ner Ne boj {a Vig we vi} pr vi put ose tio slast pr ven stve ne po be de od ka da je pre u zeo eki pu. Po no vo No vo sa |a ni ni su us pe li da vi {e od jed nog pu ta sa vla da ju gol ma na ri va la, a pi ta we po bed ni ka pre -

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Ja go di na 4. Rad 5. Voj vo di na 6. Slo bo da Po int 7. Spar tak ZV 8. No vi Pa zar 9. Rad ni~ ki (N) 10. Do wi Srem 11. Ja vor 12. BSK 13. OFK Be o grad 14. Rad ni~ ki 1923 15. Haj duk 16. Sme de re vo

Alek san dar Ka tai {u ti ra na gol Ja vo ra

su dio je gol po stig nut po sle do su |e ne naj stro `e ka zne. Mla di Ko so vi} upu tio je u 76. mi nu tu du bin sku lop tu ka Abu ba ka ru i ~i ni lo se da }e

is ku sni ka pi ten go sti ju Mi lo van Mi lo vi}, ne ka da i sam igra~ no vo sad skog ti ma, la ko re {i ti si tu a ci ju. Me |u tim, ume sto da star tu je na lop tu, on

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Pri ti sak spu ta vao do ma }i na Tre ner Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} bio je za do vo qan zbog po be de svog ti ma: - Zna li smo da nas ~e ka ja ko te {ka i tvr da utak mi ca s ri va lom ko ji igra iz u zet no di sci pli no va no - re kao je Vig we vi}. - ^e sti tam mo jim igra ~i ma {to su us pe li da po be de i iz dr `e pri ti sak ko ji ih je evi dent no spu ta vao. Do sta sla bo smo se kre ta li u po qu i zbog to ga ni smo bi li u pri li ci da stvo ri mo pu no {an si. Me leg i Mo re -

i ra tre ba li su da do mi ni ra ju na vla `nom te re nu, ali ni su us pe li u to me i do ì vo sti u igri sti gli smo tek ka da su u igru u{li Ko so vi} i Ka tai. Tre ner Ja vo ra Mla den Do di} je do dao: - Voj vo di na je bi la bo qi ri val, ali mi je ào {to ni smo is ko ri sti li na {u pri li ku ka da smo po go di li pre~ ku. No vo sa |a ni su ima li vi {e {an si i za slu ì li su po be du, ali ne go lom ka kav su po sti gli.

Do bra igra cr no-be lih Partizan – Novi Pazar 3:1 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca: 2.000, su di ja: Mi haj lo vi} (Vra we). Strel ci: S. [}e po vi} u 21. L. Mar ko vi} u 54. i M. [}e po vi} u 55. mi nu tu za Par ti zan, a Ali vo di} u 60. mi nu tu za No vi Pa zar. @u ti kar to ni: Nin ko vi}, Mi tro vi} (Par ti zan), Ri sto vi}, Ali vo di} (No vi Pa zar). PAR TI ZAN: Pe t ro v i} 6, Miq ko vi} 7, Iva nov 6, Osto ji} 6, La zev ski 7, S. Mar ko vi} 7 (Lo vre -), L. Mar ko vi} 7 (Nin ko vi} -), Smi qa ni} 7, To mi} 7, M. [}e po vi} 7 (Mi tro vi} -), S. [}e po vi} 7. NO VI PA ZAR: Muj k i} 6, Rni} 6 (Ari fo vi} 6), Lo ti nac 6, Ba wa nin 6, \a ko vi} 6, Ari fo vi} 6, Da mja no vi} 6, Rah ma no vi} 6, Vu sqa nin 6 (Ke cap 6), Bo gu no vi} 6 (Ri sto vi} -), Ali vo di} 7. Par ti zan je na sta vio se ri ju po b e d a u Je l en Su p er l i g i. Osmi uza s top n i tri j umf, na svom te re nu, ostva rio je u du e- lu s No vim Pa za rom. Par ti zan je me~ po ~eo s dvo ji c om na p a d a ~ a. U {pi c u su igra li bra }a Ste fan i Mar ko [}e po vi}. Uz to na klu pi je ostao Sa {a Ili}. Par ti zan je od mah na pao, ali go sti su ima li pr v u {an s u. Ali v o d i} je pre se kao jed nu lop tu, iza {ao sam is pred Pe tro vi }a, {u ti -

NO VI SAD: Voj vo di na - Ja vor JA GO DI NA: Ja go di na - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: Par ti zan - No vi Pa zar KU LA: Haj duk - Spar tak ZV BOR ^A: BSK - Sme de re vo U@I CE: Slo bo da Po int - Rad BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki (N) NO VI SAD: Do wi Srem - Cr ve na zve zda

rao s 12 me ta ra, ali mu je go lamn cr n o-be l ih od b ra n io {ut. Ne {to ka sni je usle di la je {an sa za Par ti zan. La zar Mar ko vi} je pro {ao po de snoj stra ni, od i g rao na pe n al t ik do Ste fa na [}e po vi }a, ovaj {u ti rao, ali pre ko go la. U 12. mi nu t u vi d e l i smo pri l i k u za Mar k a [}e p o v i } a, no s io je lop tu de se tak me ta ra, iza {ao sam is pred Muj ki }a, {u ti rao, ali pre ko pre~ ke. No vi Pa zar ni je do {ao da se bra ni. Sva ki tre nu tak go sti su ko ri sti li da pro ve du na po lo vi ni Be o gra |a na. Ipak, no vi po ku {aj ka go lu ima li su do ma }i. To mi} je {u ti rao sa 18 me ta ra, a Muj ki} je od bra nio. Od mah po tom usle di la je {an s a za No v i Pa z ar. Lop ta je do {la na pe te rac, ali je ni ko od go stu ju }ih igra ~a ni je za ka ~io. U 21. mi nu tu bi lo je 1:0 za Par ti zan. Lop ta je do {la do Ste fa na [}e po vi }a, on je {u ti rao is ko sa s de sne stra ne i po go dio su prot ni ugao Muj ki }e vog go la. Ne {to ka sni je po no vo je za pre tio do ma }in. Na kon auta lop ta je i{la ka Mar ku [}e po vi }u, ali je ne ko iz od bra ne No vog Pa za ra ipak in ter ve ni sao. U 41. mi nu tu Par ti zan je o{te }en. Miq ko vi} i La zar Mar ko vi} bi li su sa mi

is pred Muj ki }a, bek je asi sti rao na pa da ~u ko ji je bio iza lop te, ali je po mo} ni su di ja ma hao of sajd i o{te tio do ma }i na. U 47. mi nu tu {an su je imao No vi Pa zar. Lop ta je cen tri ra na sa le ve stra ne, Ali vo di} je za hva tio gla vom sa 10 me ta ra, ali ci qao pre ko go la. Iza bra ni ca Dra go qu ba Be kval ca u dru gom po lu vre me nu igra li su pre sing po ce lom te re nu. U 54. mi nu tu bi lo je 2:0, kom bi no va li su do ma }i oko {e sna e ster ca go sti ju, Miq ko vi} je na pe ter cu pro i grao La za ra Mar ko vi }a ko ji je dao gol. Ma lo po tom na se ma fo ru je ve} sta ja lo 3:0. Ak ci ju iz tri po te za, iz dru gog pla na za vr {io je Mar ko [}e po vi} go lom sa {est me ta ra. U 60. mi nu tu La zar Mar ko vi} je pro {ao ce lu od bra nu No vog Pa za ra, {u ti rao, ali je ne ko od go sti ju iz ba cio lop tu sa gol li ni je. Ma lo po t om go s ti su sma w i l i pred nost do ma }i na. Ali vo di} je uzeo lop tu Iva no vu, iza {ao je sam is pred Pe tro vi }a i lo bo vao ga. Tem po je po tom opao, igra lo se uglav nom na sre di ni te re na. U 76. mi nu tu bra vu ra Ni ko le Nin ko vi }a. Pro {ao je ce lu od bra nu go sti ju, {u ti rao je is ko sa sa le ve stra ne i pro ma {io. I. Lazarevi}

Fo to: F. Ba ki}

je pu stio da ona od sko ~i i do bi je ubr za we, a to je is ko ri stio gol ge ter cr ve no-be lih. Wih dvo ji ca na {li su se u du e lu na ne kih 14-15 me ta ra od go la Iva wi ~a na, a po sle kon tak ta ko ji je ne sum wi vo po sto jao, Ka me ru nac je pao. Za su di ju Bog da no vi }a di le me ni je bi lo i po ka zao je na be lu ta~ ku. Uz to, Mi lo vi} je do bio i dru gi `u ti, auto mat ski i cr ve ni, a go sti su se te {ko po mi ri li s od lu kom ar bi tra. Ka d a se si t u a c i j a smi r i l a, Abu ba kar Ouma ru je uzeo lop tu i sa vla dao so lid nog gol ma na Ni ko li }a. Igra u pr vih 45 mi nu ta bi la je iz u zet no sla ba. Ma lo broj ni gle da o ci su se po {te no smr za -

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 8 6 5 4 4 4 3 3 3 3 3 2 1 1 0

0 1 2 2 5 3 2 4 2 2 1 1 3 5 3 5

1:0 (0:0) 2:1 (1:1) 3:1 (1:0) 0:1 (0:0) 1:1 (1:1) 1:0 (1:0) 5:1 (3:0) 1:2 (1:1) 1 1 2 3 1 3 4 3 4 5 6 6 5 4 6 5

31:7 25:13 10:5 13:8 7:6 13:16 14:11 13:11 13:19 9:13 13:10 10:26 11:13 8:14 6:13 5:16

27 25 20 17 17 15 14 13 12 11 10 10 9 8 6 5

U sle de }em ko lu (3/4.no vem bra) sa sta ju se-IVA WI CA: Ja vor Haj duk, BE O GRAD: Rad - Voj vo di na, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar Slo bo da Po int, NI[: Rad ni~ ki - Par ti zan, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - OFK Be o grad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja go di na, SME DE RE VO: Sme de re vo - Do wi Srem, SU BO TI CA: Spar tak ZV - BSK Bor ~a. va li i ki snu li, a ni je bi lo go to vo ni ka kvih do ga |a wa na te re nu ko ja bi ih ma kar ma lo za gre ja la. Je di no je na sa mom is te ku ovog de la su sre ta {an su imao Ste va no vi}, ~i ji {ut je ne ko iz od bra ne Ja vo ra iz blo ki rao. U na stav ku, a po seb no ka da je tre n er Vig w e v i} u igru uveo Ko so vi }a i Ka ta i ja (u 62. mi nu tu), igra Voj vo di ne ne {to je `iv nu la. Ipak, pr vi su {an su, i to ka kvu, ima li go sti u 64. mi nu tu. Po sle jed ne od li~ ne kon tre, lop ta je sti gla do Ra di vo je vi }a i on je upu tio ka mre `i No vo sa |a na. @a ku la je prak ti~ no ve} bio sa vla dan,

ali je sport ska sre }a bi la na stra ni do ma }i na i lop ta je po go di la pre~ ku. Od ta da, pa do kra ja utak mi ce, ton igri Voj vo di ne da va li su Ka tai i Ko so vi}, na rav no i po u zda ni Traj ko vi} u zad woj li ni ji. U 73. mi nu tu Ka tai je {u ti rao ka go lu, a isto je u~i nio i mi nut ka sni je, ali pro me n e re z ul t a t a ni j e bi l o. Usle dio je pe nal za cr ve no-be le i gol Abu ba ka ra, a Voj vo di na je na sta vi la da na pa da i u 80. mi nu tu za be le `i li smo od li ~an {ut Alek san dra Ka ta i ja, ko ji je, me |u tim, Ni ko li} za u sta vio. A. Predojevi}

ZVEZDA SE NAMU^ILA PROTIV DOWEG SREMA

Pre su dio na dah nu ti Mi li vo je vi} Zve zda je u No vom Sa du ,tek sa igra ~em vi {e, slo mi la ot por am bi ci o znog no va ja li je u li gi,eki pe Do weg Sre ma. Opet je po kle kla od bra na Be o gra |a na, ve} u dru gom mi nu tu, pa je mo ra la da ju ri sve vre me mi nus. - U ve o ma te {kom me ~u iz bo ri li smo va `ne bo do ve. Zve zda

Fi z i~ k a spre m a eki p e je odav n o pod lu p om, a pro t iv bor be nog Sre ma igra ~i su se po tro {i li vi {e ne go je o~e ki va no. - Za vr {e na je na {a se ri ja go sto va wa. Naj bit ni je je da su osvo je na tri bo da ko ja su nam bi l a neo p h od n a. Ni j e la k o

Tvo rac po be de bio je na dah nu t i mla d i re p re z en t a t i v ac Lu ka Mi li vo je vi}, dvo stru ki stre lac le pih go lo va, vred nih tri bo da za na sta vak {am pi on ske tr ke. - Br zi gol ko ji smo pri mi li od re dio je tok utak mi ce. Do bro je da smo na pra vi li pre o kret,

Pre o kre tom do bo do va Jagodina – Radni~ki 2:1 (1:1) Ja go din ci su na sta va li sa sjaj nim re zul ta ti ma i {e stom pr ven stve nom po be dom su se u~vr sti li na tre }oj po zi ci ji, po {to je Rad u po sled wa tri ko la tri pu ta po ra `en.Kra gu jev ~a ni, ko ji su pro {le se zo ne do po sled weg ko la bi li bli zu pla sa ma na u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe, sa da su na dnu ta be le sa sa mo jed nom po be dom i osam osvo je nih bo do va. Rad ni~ ki je po veo u 26. mi nu tu go lom naj bo qeg strel ca pro {le se zo ne Dar ka Spa le vi }a, po sle asi sten ci je Sta ni mi ra Mi {ko vi }a. Gol Spa le vi -

}a je tek dru gi gol ko ji je Ja go di na pri mi la na svom te re nu ove se zo ne. Ja go din ci su do iz jed na ~e wa sti gli ve} u 33. mi nu tu ka da je od li~ no pro {ao po de snoj stra ni Va len ti} i po slao lop tu po ze mqi do Le po vi }a ko ji je sa tri me tra neo me tan uba cio lop tu u pra znu mre `u Na sli ~an na ~in Ja go di na je po sti gla i dru gi gol po la sa ta ka sni je. Po no vo je pro {ao od li~ ni Ni ko la Va len ti}, ovo ga pu ta je pro i grao Mi lo {a Sto ja no vi }a ko ji je ru tin ski po sti gao gol za no vu po be du svog ti ma.

Fud ba le ri Do weg Sre ma i Zve zde od i gra li su do bru utak mi cu

jo{ ni je na tom ni vou sa mo po u zda wa da mo `e pro tiv ni ku da da je gol ili dva pred no sti. Do wi Srem je mno go bo qe u{ao u utak mi cu, ima li su i pre~ ku, po ve li su, {to im je do ne lo neo p hod nu mir no }u -kon sta to vao je tre n er cr v e n o- be l ih Alek san dar Jan ko vi}.

igra ~i ma no si ti Zve zdin dres u se zo ni ka da se po sle de vet go di na ju ri ti tu la, jer je pri ti sak ogro man. Ima }e mo sa da ma lo vi {e vre me na da se po sve ti mo ra du i kroz tre nin ge is pra vi mo ne ke gre {ke osve `i mo re do ve - sma tra Jan ko vi}.

Fo to: F. Ba ki}

jer to zna ~i da ima mo ka rak ter. Ipak, ni je pa met no da nam se ta kve stva ri vi {e po na vqa ju. Ne bih po se ban zna ~aj pri da vao svo j im go l o v i m a, na r av n o da sam sre }an {to su oni re {i li utak mi cu, ali su plod igre ~i ta ve eki pe- is ta kao je Mi li vo je vi}. Z. Rangelov

SPORT

ponedeqak29.oktobar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Do li na za se la na vrh Do li na – ^SK Pi va ra 2:0 (1:0) PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 400, su di ja B. Pa {tar (Su bo ti ca), strel ci: Ko va ~e vi} u 11. i Me mo vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ava ku mo vi}, Ma ri}, Vu ka so vi} (^SK Pi va ra). DO LI NA: Jev ti} 7, ^i `ik 7, Ne du ~i} 7, Iva ni {e vi} 7, Gi go vi} 7 (Trip ko vi} 7), Me mo vi} 7, Staj ~i} 8, Sto ja nov ski 7 (\o ko vi} 7), Ko va ~e vi} 8, ]i ri} 7 ([a li pu ro vi} 7), Nin kov 7. ^SK PI VA RA: Tan ko si} 7, Je vi} 6, Vu ka so vi} 6 (Vu kaj lo vi} 6), Ava ku mo vi} 6, M. Ili} 7, Ku pre {ki 6 (Te pi} 6), Vu ka no vi} 6, P. Ili} 6, Iv ko vi} 6, Kr sta no vi} 6 (Ma ri} 6).

Mi ro qu bi vo u Pan ~e vu

U der bi ju do ma }i fud ba le ri pri ka za li su naj bo qu par ti ju i za slu è no sa vla da li go ste iz ê la re va. Ve} u 11. mi nu tu po sle do bre ak ci je Gi go vi} je sna `no {u ti rao,Tan ko si} je lop tu krat ko od bio, da bi je Ko va ~e vi} po slao u mre ù. U na stav ku igre vo di la se rav no prav na bor ba u ko joj su do ma }i ima li ne ko li ko pri li ka, da bi tek u 90. mi nu tu, po sle do bro iz ve de nog kor ne ra, î ìk je pro na {ao Me mo vi }a ko ji je po dru gi put sa vla dao go stu ju }eg gol ma na Tan ko si }a. Ovom po be dom fud ba le ri Do li ne za se li su na ~e lu ta be le. B. St.

Po pu stio be dem Oya ~a na Sen ta – Tek sti lac 2:0 (0:0)

Di na mo – Mla dost (BJ) 1:1 (0:1) PAN ^E VO: Sta dion Di na ma, gle da la ca 350, su di ja M. Cve ti }a nin (Vr {ac), strel ci: Te o fa nov u 71. za Di na mo, a Iva ni} u 24. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: To mi}, Iva ni}, Mu dri ni} (Mla dost). DI NA MO: Tr bo je vi} 7, Sta ji} 7, Kra ~u nov 7, O`e go vi} 7, Te o fa nov 8, Ob ra do vi} 6 (Ne {o va no vi} 6), \u ri} 6, Pe ri} 7, Ar bu ti na 7, An do nov ski 6 (Pe tro vi} 6), Sa va no vi} 7. MLA DOST: Ra ji} 7, Ra ti} 7, Iva ni} 7, To mi} 6, Kan tar 7, Mar ko vi} 7, Mak si} 6 (Vi {e kru na 6), Po pin 7, Vu ka nac 6 (Ko zo mo ra 6), Ba ji} 6, Mu dri ni} 6 (Erak 6).

Fud ba le ri Di na ma ni su us pe li da za be le `e po be du pro tiv do bre eki pe iz Ba~ kog Jar ka, ko ja je do {la sa na me rom da osvo ji bod i u to me i us pe la. Go sti su do {li do vo| stva iz kon tra na pa da pre ko Iva ni }a, a sli~ ne ak ci je su po ku {a li da iz ve du ne ko li ko pu ta. Po sle od mo ra do ma }i su na sta vi li sa na pa di ma i svo ju nad mo} nost su u 71. mi nu tu kru ni sa li po got kom Te o fa no va. Do kra ja me ~a igra ~i Di na ma ima li ne ko li ko pri li ka da po stig nu gol, ali je re zul tat u pan ~e vu ostao mi ro qu biv, po bod je osvo jio i je dan i dru gi ri val. B. Stoj kov ski

SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 100. Su di ja: B. Ga li} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Ge ci} u 47. i Ma ra{ u 54. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ri sti}, Ili} i Cr wan ski (Tek sti lac). SEN TA: @iv kov 7, Do mon ko{ 7 (Ma li no vi} 7), Ka ka{ 7, Spa hi} 7, Ha ben {us 7, Sa ra pa 7, Kun ti} 7 (Va sin 7), Po pov 8, Ge ci} 8 (\e ri -), Ma ra{ 8, Ze ~e vi} 7. TEK STI LAC: An dri ja {e vi} 6, Ri sti} 7, Kr znar 7, To ki} 6, Ili} 6 (Pe ci} 6), Ka u rin 7, Cr wan ski 6, Pe ru ni ~i} 6, \o ro vi} 6 (Ne deq ko vi} -), Da no je vi} 6. Sen }a ni su pro tiv go sti ju iz Oxa ka na sta vi li do bru se ri ju. U

pr vom de lu do ma }a eki pa je ima la ini ci ja ti vu, ali je di na pra va {an sa, ko ja se uka za la Ma ra {u, osta la je ne is ko ri {}e na. Go sti su se opre de li li na od bra nu ko ja u dru gom de lu utak mi ce ni je mo gla da iz dr ì pri ti sak kva li tet ni je igre Sen }a na. Be dem Oxa ~a na po pu stio je po ~et kom dru gog po lu vre me na ko je su Sen }a ni po ~e li si lo vi to. U~e sta li na pa di uro di li su plo dom u 47.mi nu tu iz ak ci je ko ju su vo di li Po pov i Ma ra{, a mre ù An dri ja {e vi }a za tre sao je Ge ci}. Dru gi po go dak se dam mi nu ta ka sni je po sti è Ma ra{, efekt no za vr {a va ju }i ak ci ju u ko joj su mu asi sti ra li Va sin i Po pov. M. Mi tro vi}

Pu bli ka u`i va la i apla u di ra la Du nav – Srem 3:3 (0:2) STA RI BA NOV CI: Igra li {te Du na va, gle da la ca 300, su di ja Ma li xan (No vi Sad), strel ci: Jer ko vi} u 67. (iz pe na la), Fi li po vi} u 68. An tu nov u 90. za Du nav, a Vi di} u 5. i 19. Va si} u 88. mi nu tu za Srem. @u ti kar to ni: Ja gu zo vi}, Ka ~ar, Jer ko vi} (Du nav), Mi lo {e vi}, Trif ko vi} (Srem). Cr ve ni kar ton: Br ko vi} (Srem). DU NAV: Vu li} 6, Ja gu zo vi} 7, Ka ~ar 6, Dr qa ~a 6, Fi li po vi} 8, Xe maj 7 (Ko ker 7), An tu nov 7, Ili si} 6 (Li je ski} -), ]o so vi} 5 (Ha ska 7), Jer ko vi} 7, Zo go vi} 7. SREM: Br ko vi} 8, Sta ni mi ro vi} 6, Vuj ki} 6, Vi {ko vi} 6, Mi lo {e vi} 7, Di mi tri je vi} 7, Va si} 7, Trif ko vi} 6, Je re mi} 6, Vi di} 8 (Ar na u to vi} 7), Sto ki} 6. Vi {e od 300 pro mr zlih gle da la ca ni je za `a lio {to je da nas pro ve lo vre me na utak mi ci ko ja je po ka za la za {to je fud bal naj lep {i sport. Vi |e no je {est po go da ka i jo{ to li ko sto po stot nih {an si,

pa su sa pra vom ak te ri utak mi ce na gra |e ni apla u zom. Ve} u 5. mi nu tu, na kon udar ca iz ugla, Vi di} {a qe lop tu iza ne mo} nog Vu li }a. Pred nost je udvo stru ~e na u 19. mi nu tu ka da je opet Vi di} ma ti ra gol ma na. Do kra ja po lu vre me na go sti pro pu {ta ju dve ko lo sal ne pri li ke ka da je bra vo ro znim in ter ven ci ja ma Vu li} spa sao svoj gol. U 67. mi nu tu Jer ko vi} iz ka zne nog udar ca da je tra ~ak na de, a pre o kret sa mo mi nut ka sni je do {ao je za do ma }i na pre ko od li~ ni Fi li po vi }a za 2:2. To ni je bi lo kraj uz bu |e wi ma, u 88. mi nu tu, na kon gre {ke Vu li }a, Srem ci su po no vo u pred no sti 2:3. Dra ma ti~ ne za vr {ni ce ovog me ~a ne bi se po sti deo ni Hi~ kok, u su dij skoj na dok na dov An tu nov re zant nim {u tem po go dio u mre `u za 3:3. Mo gli su ala si i do ce log ple na, ali se u od sud nom tre nut ku obru kao Li je ski} ka da je sa pe ter ca lop tu po slao pre ko go la. G. Ko va ~i}

Si mul tan ka Te me ri na ca Slo ga – Pa li} 4:0 (1:0)

Detaq sa utakmice u Somboru

Pro bu di li se Som bo rci Rad ni~ ki (S) – Ce ment 2:0 (2:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 50, su di ja Pan du rov (Zre wa nin), strel ci: Pa u no vi} u 35. Ma ri ja no vi} u 40. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba ni} (Rad ni~ ki), Ra ki}, Ki{ (Ce ment). RAD NI^ KI: O. Stan ko vi} 8, De sni ca 7, Pe kez 7, Pu ri} (Bu qak 7), Vi do vi} 7, Ba ni} 7, Lu ko vi} 7, Ma ri ja no vi} 7 (Ma kar -), Stan ko vi} 6, Pa u no vi} 8, Ho sci e slav ski 7 (Isma i li -). CE MENT: Su ba {i} 7, Ga {pa re vi} 6, Ki{ 6, Pan ka ri ~a nin 6 (Bu de ~e vi} -), Mi lo vi} 6, ^o vi} 6, Vu ko vi} 6 (Ha xi} -), De sni ca 6, Ka li nov 6 (Gr ko vi} ), Ra ki} 6, Mi li }e vi} 6. Rad ni~ ki je ko na~ no igrao vr lo do bro, a re zul tat ta kve igre je si gur na po be da. Pr vo po lu vre me je pro te klo u ap so lut noj pre mo }i do ma }i na, Stan ko vi} je imao tri a Vu ko vi} jed nu do bru pri li ku da po stig nu go lo ve, me |u tim, svi {u te vi su za vr {e ni pre ko go la. Ot por go sti ju je

slo mqen u 35. mi nu tu,od bi je na lop ta je do {la do Pa u no vi }a ko ji ju je {u tem sa 18 me ta ra po slao u mre ù. Sa mo ma lo ka sni je pred nost do ma }e eki pe je udvo stru ~en, za slu ga za to pri pa da Ho sci e slav skom, ko ji je iz van red no po slu ìo Mar ja no vi }a a ova je sa dva me ta ra po slao lop tu u mre ù. Na sta vak utak mi ce Som bor ci su po ~e li uspa van kom, {to za ma lo da im se osve ti. Go sti su ima li sjaj nu pri li ku da sma we re zul tat ali Ka li ni }ev mlak uda rac Og wen Stan ko vi} je sa la ko }om od bra nio. Sre di nom po lu vre me na Vu ko vi} je mo gao da po vi si pred nost Som bo ra ca, no we gov {ut Su ba {i} je iz ba cio u kor ner. U fi ni {u su usle di li po ku {a ji Som bo ra ca da po ve }a ju pred nost,Stan ko vi} dva pu ta ni je po go dio okvir go la, pa je re zul tat ostao ne pro me wen. J. Du kat

TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 200, su di ja Pan to vi} (Ru ma), strel ci: Zu ki} u 22. i 60. \u ki} u 80. i Ba ji} u 90. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Ba ji}, Su vaj xi}, Sli jep ~e vi}, [te fek, Ba jat (Slo ga), Qu be no vi}, Bje dov, Mar ko vi}, Ta si} (Pa li}). Cr ve ni kar to ni: Ba jat (Slo ga) i Bje dov (Pa li}). SLO GA: Va si qe vi} 8, Su vaj xi} 8, Sli jep ~e vi} 7, Kra go vi} 7, Ko va ~e vi} 8, Jo ci} 7, \u ki} 8 (Gra ho vac -), Ba jat 7, Ba ji} 8, Zu ki} 9, [te fek 7 (Le ti} -). PA LI]: Bog da no vi} 6 (Ta si} 6), Bog dan 6 (Gru bor -), Me zei 7, Mar ko vi} 7, Bje dov 6, Pr {i} 6, Mi li} 7, Qu be no vi} 6 (Po `ar -), Ma ti ja {e vi} 6, Raj ko va ~a 6, To mi {i} 6. U tri na e stom dvo bo ju na srp sko li ga {koj sce ni fud ba le ri Slo ge sti gli su do {e ste po be de pro tiv Pa li }a i sa ~u va li vi sok pla sman. Igra do ma }i na vr te la se oko is ku snog

maj sto ra Zo ra na Zu ki }a, ~i ji je po go dak iz slo bod nog udar ca sa 20 me ta ra bio uver ti ra za ube dqiv tri jumf. Na ras kva {e nom te re nu bo qe su se sna {li Te me rin ci i per ma nent no op se da li gol Pa li }a, pa je bi lo sa mo pi ta we ka da }e go sti ka pi tu li ra ti. Kre a tor ak ci je za dru gi gol bio je Ba ji}, kao br zi voz pro tut wao je Mar ko \u ki} a na cen tar {ut je sjaj no re a go vao Zo ran Zu ki} i udvo stru ~io ka pi tal. Slo bo dan uda rac u 80. mi nu tu iz veo je Ba ji}, gol man Ta si} je krat ko skre nuo lop tu do Jo ci }a, ve zi sta do ma }i na je po go dio sta ti vu, a na od bi tak je na tr ~ao Mar ko \u ki} - 3:0. Re zer vni ~u var mre `e go sti ju u po sled wim se kun da ma ne pro pi sno je za u sta vio Ko stu Ba ji }a, si gu ran re a li za tor naj stro `e ka zne bio je isti igra~, ~i me je uda rio pe ~at na si mul tan ku cr ve no-be lih. M. Me ni }a nin

Voj vo |an ska li ga – Is tok Rad ni~ ki (K) - Rad ni~ ki (B) 4:0, Bi le }a nin - Ki kin da 0:0, Za dru gar - Bu du} nost 0:1, Pr o le ter - AFK 2:1, Slo bo da - Ko za ra 0:1, Je din stvo (NB) - Vr {ac 0:0, Je din stvo (BK) - Bo rac 0:2, Ba~ ka 1901 - Ko lo ni ja 5:3.

Voj vo |an ska li ga – Za pad Cr ven ka - Po let (S) 0:1, Haj duk (B) - Cr ve na zve zda 0:2, Sta ni {i} - Ba~ ka 0:0, Mla dost (T) - Ju go vi} 0:0, Mla dost (BP) Slo ga (E) 1:0, Omla di nac - Sr bo bran 2:2, Bo rac (NS) - Pr vi maj 3:0, Bu du} nost (M) - In deks 0:1.

Rad ni~ ki (S) - Ce ment Di na mo - Mla dost Sen ta - Tek sti lac Rad ni~ ki (SM) - Je din stvo Do li na - ^SK Pi va ra Du nav - Srem Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki ([) Slo ga - Pa li} 1. Do li na 11 2. Slo ga 11 3. Sen ta 11 4. Tek sti lac 11 5. Rad ni~ ki ([) 11 6. Rad ni~ ki (SM) 11 7. ^SK Pi va ra 11 8. Pa li} 11 9. Mla dost 11 10. Srem 11 11. Du nav 11 12. Rad ni~ ki (S) 11 13. Ba~ ka To po la 11 14. Ce ment 11 15. Je din stvo 11 16. Di na mo 11

7 6 5 6 6 5 5 5 4 3 4 4 3 3 2 0

3 3 4 1 1 3 3 2 2 5 2 0 3 1 3 4

1 2 2 4 4 3 3 4 5 3 5 7 5 7 6 7

15:6 16:6 15:6 10:8 13:12 15:8 13:6 12:16 10:8 10:11 12:19 9:11 5:8 10:19 8:18 7:18

2:0 1:1, 2:0 3:0 2:0 3:3 0:0 4:0 24 21 19 19 19 18 18 17 14 14 14 12 12 10 9 4

Mi trov ~a ni ma srem ski der bi Rad ni~ ki (SM) – Je din stvo (SP) 3:0 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca 350, su di ja Utje {i no vi} (No vi Sad).Strel ci: Ko va ~e vi} u 42, So viq u 71 .i Na gli} u 74. mi nu tu. @u ti kar to ni: Kne `e vi}, Lu ki} (Je din stvo). RAD NI^ KI: Re li} -, Mi ji} 8, Mi lo sa vqe vi} 7, Nin ko vi} 7, Si mja nov ski 7, Sta ni} 7 (Ivi} 7), Ko va ~e vi} 7 (\ur |e vi} 7), Sko ru pan 8, Na gli} 8 (Lac ko vi}), So viq 8, Ste vi} 7. JE DIN STVO: L.Jo vi {i} 7, Kne `e vi} 7, Lu ki} 6, [u {a 6, N.Jo vi {i} 6, Vuj ~i} 6, Stan ko vi} 6 (Ogri zo vi} 6), Qu to vac 6 (Dra gin 5), @a ku la 5, Pej ~i no vi} 6, Ste fa no vi} 7. Ume sto da u pr vih pet na est mi nu ta vo de, do ma }i ni su do zvo li li da go sti ima ju pr vu i je di nu {an su na utak mi ci.Pej ~i no vi} je u 16. mi nu tu po go dio sta ti vu.De set mi nu ta ka sni je Ko va ~e vi} je bio sam is pred Jo vi {a, ali je iz blo -

ki ran.U sa mom fi ni {u po lu vre me na Ko va ~e vi} sde is ku pio za pro ma {aj, iz van red no je cen tri rao Mi lo sa vqe vi}, Ko va ~e vi} se vi nuo u va zduh i gla vom sa de se tak me ta ra sa vla dao Jo vi {i }a. U na stav ku re |a le su se broj ne {an se pred go lom Je din stva.U 62. So viq je po sle so lo pro do ra ja ko {u ti rao, ali Jo vi {i} iz van red no od bra ni.Tri mi nu ta ka sni je So viq je bio sam is pred Jo vi {i }a, ali pre ba cio je lop tu pre ko pre~ ke.Mi nut ka sni je Sko ru pan je efekt no {u ti rao sa 18 me ta ra, ali Jo vi {i} je opet od bra ni.U 71. Sko ru pan ide al no pro na la zi So vi qa, ko ji iz van red no {u ti ra sa de se tak me ta ra, a Jo vi {i} je ovo ga pu ta bio ne mo }an.Na 3:0 po vi sio je Na gli} pre ci znim udar cem sa de stak me ta ra.Mi nut pre za vr {et ka, Sko ru pan je po ku {ao lob udar cem da sa vla da Jo vi {i }a, ali ovaj je na pra vio pa ra du i uhva tio lop tu. B. Rok ni}

[i |a ni sa ~u va li mre `u Ba~ ka To po la – Rad ni~ ki ([) 0:0 BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, su di ja Jo co vi} (Vr bas). @u ti kar to ni: Dra gi} (Ba~ ka To po la), Mla de no vi}, Kra i no vi}, Ba qak (Rad ni~ ki). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Cvet ko vi} 8, To do ro vi} 7, Ma slo va ra 7, \u ka no vi} 7, Bo jo vi} 6, Ci co vi} 6 (Mar ti no vi} ), Me zei 6, Mi lo va no vi} 7, Ke ke zo vi} 8. RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 7, Sa vi no vi} 7, Pe tro vi} 7, Kr ne ta 7, Hu bert 7, Vu ko vi} 6 (Ma ti} -), Mla de no vi} 6 (Tom {i} -), Ne di} 7, Kra ja no vi} 6 (Aper li} -), Ba qak 7, \o ki} 7. Zbog ki {o vi tog i hlad nog vre me na u Ba~ koj To po li je na utak mi ci sa [i dom bi lo ma we gle da la ca ne go uobi ~a je no.Vo di la se

ve li ka bor ba to kom ~i ta ve utak mi ce, da bi se ona za vr {i la naj ne po pu lar ni jim rez zul ta tom - 0:0. Pr vu {an su imao je do ma }i cen tar for \u ka no vi} u 8. mi nu tu, lptu je po slao pre ko go la, pet na e stak mi nu ta ka sni je To do ro vi} je iz jo{ bo qe pri li ke bio ne pre ci zan. Uz vra ti li su go sti u 28. mi nu tu pre ko \o ki }a,ali je Kro ni} bio na me stu. Do kra ja po lu vre me na do ma }i ni su na pa da li, da bi u na stav ku po ja ~a li tem po re {e ni da stek nu re zul tat sku prd nost. Stvo ri li su ne ko li ko iz gled nih pri li ka, stal no op se da li gol go sti ju, ali je ~vr sta od bra na [i |a na, pr dvo |e na od li~ nim gol ma nom Vu ja si no vi }em, us pe la u svo joj na me ri, sa ~u va la je mre `u i Rad ni~ ki je osvo jio bod. S. Sto.

NBA

Har den trej do van u Hju ston Okla ho ma Si ti od lu ~i la se za ve li ki trejd uo~i po ~et ka no ve se zo ne u NBA li gi. Oni su po sla li Xej msa Har de na, olim pij skog re pre zen ta tiv ca SAD u tim Hju sto na, za jed no sa Ko lom Al dri hom, La za rom Hej vor dom i De hu a nom Ku kom. Tim Sko ta Bruk sa je na dru goj stra ni do veo iz Hju sto na Ke vi na Mar ti na i Xe re mi ja Lam ba, a Ro kit si su Okla ho mi ustu pi li i pra vo iz bo ra na jed nom od na red nih draf to va. Har den i Okla ho ma ni su us pe li da se do go vo re oko pro du `et ka ugo vo ra, pa je do {lo do raz la za.

Tan der mu je po nu dio ~e tvo ro go di {wu sa rad wu za 55,5 mi li o na do la ra, {to je 4,5 mi li o na do la ra ma we od mak si mal nog ugo vo ra ko ji }e ima ti u Ro kit si ma. Trejd Har de na pred sta vqa ve li ko iz ne na |e we, bu du }i da je pro {le se zo ne igrao za pa `e nu ro lu sa klu pe zbog ~e ga je i pro gla {en naj bo qim {e stim igra ~em li ge. Har den je to kom pro te kle se zo ne u pro se ku be le `io 16,8 po e na i 3,7 asi sten ci ja. Dva de set tro go di {wi bek je 2009. iza bran kao tre }i pik na draf tu od stra ne Okla ho me, u ko joj je pro veo tri se zo ne.

SPORT

dnevnik

ponedeqak29.oktobar2012.

VR BAS NA NEO PR VI PO RAZ VOJ VO DI NI

Do ma }in kao vi hor

Zlatnu plaketu FS Srbije Ratko Borovnica uru~io je Edekonu Kaboku

SVE ^A NOST PO VO DOM VE KA FUD BA LA U ADI

Po no sni na pla vo-be le bo je

Sve ~ a n a aka de mi j a po vo dom 100 go di n a po s to j a w a fud ba la u Adi pri re |e na je u a|an s kom ho te l u „Park” u pri su stvu pre ga la ca broj nih ge ne ra ci ja iz ove po ti ske va ro {i i go sti ju. Pred sed nik FK AFK Ede kon Ka bok is ta kao je da je a|an ski klub in sti tu ci ja ko ja ima du gu i bo ga tu isto ri ju, bor be nu ali le pu sa da {wost i, na da se, uspe {nu bu du} nost. Ka bok je na gla sio da su va `nu ulo gu u isto ri ji fud ba la u Adi ima li po nos, uspeh i je din stvo. - Iako su nam ci q e vi skrom ni, mo gu} no sti ogra ni ~e ne, mi smo po no sni na sve {to da nas ka rak te ri {e na{ klub. Po no sni smo na pla vobe le bo je, na pre le pi te ren i sta dion, na kva li tet ne sta re i sa da {we igra ~e, ko ji su u ze mqi i van we nih gr na i ca sa ku pi li pu no pri zna wa. Mo `e mo bi ti po no sni n na kva li tet ne tre ne re i plod wi ho vog ra da, da je u pro te klih sto ti nu go di na a|an ski fud bal pro mo vi sao ovu sre di nu {i rom na {e ze mqe i u sve tu re kao je Ka bok i na stva io: Ako se sta vi na sto sve {to je

sto ja wa fud ba la u Adi”, ko ju su pri pre mi le Er è bet Ma noj lo vi} i An drea Ko{. Fud bal je u ovoj po ti skoj va ro {i po ~eo da se igra 1912. go di ne. Pr vu fud bal sku lop tu u Adu do neo je tr go vac Iàk Cil cer, ko ji je bio i pr vi pred sed nik klu ba, a igrao je i u pr vom sa sta vu a|an skih fud ba le ra, u ko me su jo{ bi li Pal Ester go mi, Ka roq êh, Ga bor Ka sa{, La jo{ Ki raq, Imre Je sen ski, Be la Spic ler, [an dor La tak, La s lo Na| pal, Jo èf Na| pal i De è Ca ba fi. Klub je od 29.av gu sta 1930. go di ne na stu pao pod ime nom Pla va zve zda, a {est go di na ka sni je for mi ran je i klub Rad ni~ ki. Po sle Dru gog svet skog ra ta ob no vqe ni klub je po neo na ziv Brat stvo, a 1950. se jed nu se zo nu tak mi ~io u Voj vo |an skoj li gi, bi lo je po tom i fud bal ske kri ze u Adi, da bi fu z i j a dva a|an s ka klu b a, Brat stva i Slo ge, 1961. go di ne iz ne dri la A|an ski fud bal ski klub AFK. Tak mi ~e we u Voj vo |an soj li gi u se zo ni 1968/69 go di ne bio je naj ve }i do met AFK-a, ostao je upam }en i pla sman u

Sa sve~ane akademije u a|anskom hotelu „Park” po stig nu to za jed ni~ kim sna ga ma, sa za do voq stvom mo `e mo kon sta to va ti da je u~i nak bio us pe {an, a sva ka go di na ko ja je iza nas za pra vo je jed na ve li ka po be da, u ko joj su u~e stvo va le broj ne ge ne ra ci je fud ba le ra, ru ko vod sta va, spon zo ra, na vi ja ~a i ro di te qa. Ju bi lej je ~e sti tao pred sed nik op {ti ne Zol tan Bi lic ki uru ~iv {i pred sen di ku AFK-a spo men pe har. Zlat nu pla ke tu FS Sr bi je a|an skom klu bu uru ~io je ~lan Iz vr {nog od bo ra FS Sr bi je i pred s en dik FS Voj vo d i n e Rat ko Bo rov ni ca, a uz uru ~e we pri g od n ih pla k e ta ~e stit ke su upu ti li pred sed nik PFS Su bo ti ca Ne nad Ni ko li} i pot p red s ed n ik FSO Ka w i ` a-Sen t a-Ada @iv k o Ko ji}. Po vo dom ju bi le ja ob ja vqe na je mo no gra fi ja na srp skom i ma |ar skom „100 go di na po -

za vr {ni cu Ku pa Ju go sla vi je, a sa da {wa ge n e r a c i j a ve} tre }u se zo nu se tak mi ~i u Voj vo |an skoj li gi - is tok. Od igra ~ a po n i k lih u AFK-u naj zna ~aj ni je do me te ostva ri li su Dra go qub Mr |a nov, An dra{ To bi a{, Imre Pa mer, En d re Ba j us, @om b or Ke r e k e{, Ti b or Na| p al i Lo rant Olah, a od mla |ih igra ~a do kva li tet ni jih klu bo va do s pe l i su Nor b ert Pin ter, An dor Na|, Ta ma{ Na| b a l i, Kri s tian Ha l as, Nor b ert Nus p an, Ne m a w a Sta ni mi ro vi} i Ati la [e tet. Po vo dom ju bi le ja, sto ti nu za hval ni ca uru ~e no je naj i- stak n u t i j im fud b a l e r i m a mno gih ge ne ra ci ja, tre ne ri ma, fud bal skim pre ga o ci ma i klup s kim ru k o v o d i o c i m a, kao i Pr voj i Dru goj me snoj zajd ni ci Ada. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

U mu {koj Su per li gi za ru ko me ta {e vi {e ne ma eki pe sa mak si mal nim u~in kom. Da se to do go di po tru di li su se mom ci iz Vr ba sa, po vrat ni ci u eli tu, ko ji su na svom te re nu sa vla da li Voj vo di nu, do ta da {weg li de ra na ta be li. U tom du e lu No vo sa |a ni su bi li ap so lut ni fa vo ri ti, ali bor be ni Vr ba {a ni su, ka ko ka `e wi hov tre ner Vla di mir Voj vo di}, igra li bez gre {ke. - To je za i sta iz ne na |u ju }i re zul tat. Igra li smo bor be no, gi nu li na te re nu. De lo va li smo kao voj vo |an ski vi hor, ko ji je do bi jao na br zi ni naj vi {e za hva qu ju }i Uro {u Ele zo vi }u. Da we ga ni je bi lo u eki pi, ko zna {ta bi se do go di lo. Ova ko, sve se ne ka ko sklo pi lo da tri jum fu je mo, a na{ osnov ni ciq je da osta ne mo u li gi. Igra lo se gol za gol to kom ~i ta ve utak mi ce, Voj vo di na je is ko ri sti li tri od {est sed me ra ca, dok za nas ni je do su |en ni je dan. Na {i na vi ja ~i, ko jih je bi lo 1.500, da li su nam kri la svo jim bo dre wem. Od i gra li smo za i sta vr hun ski, a ~i ni mi se da su igra ~i Voj vo di ne po ma lo umor ni od utak mi ca na do ma }oj i me |u na rod noj sce ni.Mo `e mo da na mu -

Uro{ Elezovi}, najboqi igra~ Vrbasa

@EN SKA SU PER LI GA

Ko nac de lo kra si Ba~ ka Pa lan ka No pal - Cr ve na zve zda 29:31 (16:16)

BA^ KA PA LAN KA: Sport ska ha la Ti kva ra, gle da la ca 250, su di je: Kne è vi} i Lon ~a re vi} (Be o grad), sed mer ci BP No pal 8 (8), Cr ve na zve zda 8 (4), is kqu ~e wa: BP No pal 8, Cr ve na zve zda 14 mi nu ta. BA^ KA PA LAN KA NO PAL: Ata na sko vi}, ]i ro vi}, Pa vlov 2, Be li} 9, Bol ti}, Ti o sa vqe vi}, Ber ~ek 1, To mi} 1, Bo ji}, Stoj ko vi} 11 (8), Ko pe rec 5, Ili}, \e ri} (13 od bra na i dva sed mer ca). CR VE NA ZVE ZDA: Ma ri} 5, Gr bi} 5 (1), \ur ko vi}, Je vre mo vi} 1, Ra do vi} 7, Le à ja, Mi haj lo vi}, Mi stri} 10 (3), Sel ma no vi}, Mi} ko vi} 3, Mi lo je vi}, Ste pa ni}, ô li} (18 od bra na). Do 12. mi nu ta vo di la se iz jed na ~e na bor ba, pa je u ovom de lu utak mi ce re zul tat ~ak {est pu ta bio u ega lu. Na kon to ga cr ve no-be le su za hva qu ju }i od li~ noj Da ni je li Mi stri} i od bra na ma Ma ri je ô li} bi le u stal nom vo| stvu ko je je u tri na vra ta iz no si la ~e ti ri go la. Ipak , u fi ni {u do ma }e ru ko met {i ce su se tr gle, pa su eki pe oti {le na od mor pri ne re {e nom re zul ta tu- 16:16. Ba~ ko pal n~an ke su sa do brom igrom iz fi ni {a pr vog po lu vre me na na sta vi le i po ~et kom dru gog de la utak mi ce. U 46. mi nu tru sti gle su do plus ~e ti ri (24:20). Po tom je usle dio pe riod bo qe igre go {}i . Ka ta ri na Ra do vi} je bi la ne za dr ì va u na pa du, pa su u~e ni ce Sla ven ka @e ra ji }a u 54. mi nu tu sti gle do iz jed na ~e wa - 27:27. U sa mom fi ni {u Be o gra |an ske su go lo vi ma Aman de Ma ri} i Bo ja ne Je vre mo vi} sti gle do za slu è ne po be de - 31:29. Prd sed nik No pa la Ste vo Ka ra no vi} na ja vio je istu pa we eki pe iz li ge zbog ne za vid nog ma te ri jal nog po lo àja. M. \. Kre me no vi}

~i mo sve eki pe, ali ne znam do kle }e to tra ja ti, jer upra vo Ele zo vi} mo `e sva kog tre nut ka da ode ako pro na |e an ga `man - re kao je Voj vo di}. [ef stru ke Voj vo di ne \or |e ]ir ko vi} ~e sti tao je Vr ba {a ni ma na po be di. - Na ~i ni }u ana li zu utak mi ce, svu od go vor nost za po raz pre u zi mam na se be, a znam da se mno gi ra du ju ovom ne u spe hu. U pret hod na tri ko la ose tio se umor kod ne kih igra ~a i ma wak sve `i ne. Raz log je mo `da taj {to smo ima li do sta tre nin ga, jer smo pri pre me po ~e li pre svih. Jed na gru pa ru ko me ta {a je pre op te re }e na, dru ga, opet, ni je. Me |u tim, ku ka wa ne ma, jer sport se sa sto ji od po be da i po ra za. Uosta lom, kao igra~ u svim eki pa ma u ko ji ma sam na stu pao gu bi le su od Vr ba sa i na kar ju osva ja le tro fe je. Ne ka bu de i sad ta ko. Sle di nam pa u za od dve sed mi ce, s tim {to ne }u ima ti sve igra ~e za rad. Po pov je oti {ao na Azij ske igre i ne }e igra ti pro tiv Par ti za na, Dam wa no vi} i Lu ka Ar se ni} tre ni ra }e s ju ni or skom re pre zen ta ci jom, a Sto ja no vi} je na pri pre ma ma naj bo qe se lek ci je BiH - sa op {tio je ]ir ko vi}. M. Pa vlo vi}

PR VA MU [KA LI GA SE VER

Ja ra ~a ni ga ze Mla dost TSK – Cr ve na zve zda 30:26 (13:12) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 200, su di je: Bu ra i Pe ren di ja (No va Pa zo va). Ni je bi lo sed me ra ca, is kqu ~e wa: Mla dost TSK 12, Cr ve na zve zda 16 mi nu ta. MLA DOST TSK: Ar da li} (5 od bra na), Pan te li} 1, Oku ka, Li si ca 5, Kne `e vi}, Vu ja ~i} 2, Gru ji ~i} 8, Jo va no vi}, \u ri} 6, Sta ro vlah 5, Po kra jac 1, Ro je vi}, La u {ev, Mar ja no vi} 1, Sa va no vi} 1 (14 od bra na). CR VE NA ZVE ZDA: Te pa vac (12 od bra na), La zi} 1, Te rek, Ko ma rek 1, Du ka ta rov 2, Ve ki} 1, Be lo{ 3, ^vo rak, Mi {kov (1 od bra na), Ve li~ kov 2, Ste pa nov, Go li} 2, Pa {i} 6, Ba bi} 8. Ne na zi re se kraj se ri ji od -

dva za ni mqi va de ta qa:gol man Bra ni slav Sa va no vi} za tre sao je mre `u ri va la, a su di je Bu ra i Pe ren di ja ni su do su di le ni je dan sed me rac. Ovom po be dom, Ja ra ~a ni su na pra vi li do bru uver ti ru za pred sto je }i der bi pro tiv zre wa nin skog Pro le te ra. M. Me ni }a nin

Som bo re lek tro – @e le zni ~ar 30:26 (14:9) SOM BOR: Ha la Mo ston ga, gle da la ca 200, su di je: Pe {i} i Ra do je vi} (oba Cr ven ka). Is kqu ~e wa: Som bo re lek tro 10, @e qe zni ~ar 4 mi nu ta, sed mer -

PRVA @ENSKA LIGA – SEVER

Ki kin |an ke ru {e re dom

Ube dqi ve Te me rin ke

Ki kin da - Rad ni~ ki (B) 25:21 (11:10)

Te me rin – Do lo vo 35:15 (19:7)

KI KIN DA: SC Je ze ro, gle da la ca oko 200, su di je: Ban ~ov i Ivan kov (Pan ~e vo). Sed mer ci: Ki kin da 4 (3), Rad ni~ ki 8 (8), is kqu ~e wa: Ki kin da 10, Rad ni~ ki 10 mi nu ta. KI KIN DA: \u ra {i no vi}, So le {a, Be lo{ 4, @iv kov 3, Mi tro vi} 2, Mi haj lov, M. Ag ba ba 11 (3), Go lu {in 1, Vu ~e ti}, Ar da la, Ri sti} 3, Vu kaj lo vi} 1, Ko mle ni}, Alek si} (15 od bra na). RAD NI^ KI: Alek si}, Iv ko vi}-Ivan de ki}, \a vi} 3, Tum bas 4, Pe tri}, Ko men da, Ko sa no vi}, Rot|plfug 13 (8), Bo ki} 1, Tot (8 od bra na), @ig mond. Ru ko me ta {i ce Ki kin de na sta vqa ju se ri ju po be da.One su pred svo jim na vi ja ~i ma bez te {ko }e sa vla da le bor be nu eki pu Rad ni~ kog iz Baj mo ka - 25:21. U pr vom po lu vre me nu igra lo se rav no prav no, da bi u na stav ku do ma }i tim za i grao mno go bo qe i kon kret ni je i za slu `e no tri jum fo vao. U po bed ni~ koj eki pi, po o~i ba ju, is ta kla se re pre zen ta tiv ka Ma ri ja Ag ba ba sa 11 go lo va i gol man Sen ka Alek si}, a u po ra `e noj naj bo qa je bi la Rot|plfug sa 13 go lo va, osam iz sed me ra ca. M. S.

TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 100, su di je: Mol nar (No vi Be ~ej) i Sa vi} (Ka}), sed mer ci: Te me rin 3 (0), Do lo vo 1 (1), is kqu ~e wa: Te me rin 8, Do lo vo 8 mi nu ta. TE ME RIN: Iva nov (15 od bra na), Ma ri ~i} 2, Em ber, Dru go vi} 3, Vu ko vi} 5, Ni ko li} 3, Bla nu {a 2, Te {a no vi} 2, Jan ko vi} 1, Pa ni} (8 od bra na), Kre me no vi} 1, Mi ku {ak 7, Li si ca (3 od bra ne), Mo ra ~a 3, Pa vlov 6. DO LO VO: Iv ko vi} (9 od bra na, sed me rac), An ti} 1, Ku zma no vi} 1, Jo si mov, Stan ko vi}, Pe {i} 1, Be }i ro vi} 5 (1), Na ta li ja ]oj ba {i} 4, Na ta {a ]oj ba {i} (1 od bra na), Sto iq ko vi}, Dra `i lov 3. Utak mi ca je okon ~a na ube dqi vom po be dom ru ko me ta {i ca Te me ri na, {to je i re al no po {to je eki pa Do lo va ve o ma mla da, sa mo su dve igra ~i ce pre {le prag pu no let stva. Po sle pet te {kih me ~e va i ras po re da kao iz no} ne mo re, ~e ta tre ne ra Mi la na Vje {ti ce ko na~ no je ma lo odah nu la i bez pro ble ma oprav da la ulo gu fa vo ri ta. Naj bo qi re a li za tor ski u~i nak ima la je Ni ko le ta Mi ku {ak, pot po mog nu ta Mi ro sla vom Pa vlov i Ma jom Vu ko vi}. M. Men.

Detaq iz utakmice Somborelektro - @elezni~ar

li~ nih re zul ta ta ru ko me ta {a Mla dost TSK iz Ba~ kog Jar ka, pred ~i jim na le ti ma je oru` je po lo `i la i Cr ve na zve zda iz Mo kri na. Po sle re zul tat ske klac ka li ce u pr vom po lu vre me nu, u uvod nim mi nu ti ma na stav ka do ma }i su se ri jom 6:1 ste kli lep ka pi tal – 19:13. Isti ri tam Ja ra ~a ni su dr `a li do sre di ne dru gog po lu vre me na i go lo vi ma Ne na da Gru ji ~i }a i Si me \u ri }a po ve li sa 22:16. Krat ko traj no opu {ta we iza bra ni ka Go ra na Kur te {a is ko ri sti li su go sti iz Mo kri na i pre ko mla dog De ja na Ba bi }a, pet mi nu ta pre kra ja, sti gli na dva go la za o stat ka. Do ma }i se vi {e ni su koc ka li, po no vo su do da li gas i ru tin ski za vr {i li po sao oko osva ja wa no vih bo do va. Me~ }e osta ti upam }en po

ci: Som bo re lek tro 2 (1), @e qe zni ~ar 2 (2). SOM BO RE LEK TRO: Bo go je vi}, Dra {ko vi} 10(1), Pen ze{ 2, Ni ko li} 10, Be sla}, L. Ko ji}, Mi jo vi} 2, @iv ko vi}, Smi qa ni} 2, Gar di jan 4, Bo {ko vi}, Tr ti}, N. Ko ji}, Ne na di}. @E LE ZNI ÂR: An de si li}, Dam wa no vi} 9, No va ko vi}, Jo va nov 2, Du ki}, Be qi} 3, Po po vi}, Ba li} 3, Kri à nov ski 1, Se ku li}, Per nar 8 (2) Sa mo na star tu su sre ta go sti iz In |i je su vo di li za hva qu ju }i vi so kom i iz u zet no sna `nom Dam wa no vi }u, da bi za tim Som bor ci sti gli do iz jed na ~e wa, a ne {to ka sni je i re zul tat ske pred no sti- 6:5. Od tog tre nut ka do ma }a eki pa je dik ti ra la igru i re zul tat i na kra ju za slu è no tri jum fo va la. M. Jo.

Ube dqi va pobeda No vo sa |an ki Voj vo di na - Pan ~e vo 32:17 (19:5) NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC „Voj vo di na”, gle da la ca: 150, su di je: Po pov (No vi Sad), Ri sti} (Ki kin da). Sed mer ci: Voj vo di na 1 (1), Pan ~e vo -, is kqu ~e wa: Voj vo di na 6, Pan ~e vo 4 mi nu ta. VOJ VO DI NA: Gu te {a (20 od bra na), Pu dar 2, Bo ja ni} 8, Bla `i} 3, Iva no vi} 5 (1), Pa ji} (7 od bra na), An dri ja {e vi} 1, Do ba no va~ ki (2 od bra ne), Be rak 4, , Ze ~e vi} 3,

Be qi} 5, Dmi tro vi}, Tam bu ri} 1, Bo ji}, Ma ri ja nac. PAN ^E VO: Ma rin ko vi} (15 od bra na), Raj ko vi} 2, Smi qan ~i}, Pe trov ski 3, @iv ko vi} 4, Ja ~i mov ski 2, Xe laj li ja 2, Be a rer 2, Kr sti}, Ali ma no vi} 1, Mi ~ev ski, Axi ba ba (1 od bra na), No va kov 1. Strep we ru ko me ta {i ca Voj vo di ne pred utak mi cu s jed nom od naj bo qih eki pa u Pr -

voj li gi Pan ~e vom po sta vi le su se kao neo sno va ne. Kva li tet No vo sa |an ki do {ao je do pu nog iz ra `a ja. U na stav ku su sre ta ka da su do ma }e igra ~i ce ste kle pred nost od 18 go lo a va (38. mi nut) tre ner Mi le Ze ~e vi} u va tru je uba cio pod mla dak, ko ji je do gu rao do mak si mal ne kvo te od 21 go la (27:6). J. Ga li}

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak29.oktobar2012.

dnevnik

ПРЕ МИ ЈЕР НО УСКО РО ПРЕД ГЛЕ ДА О ЦИ МА

ПРЕ МИ ЈЕ РА ДО К У МЕН ТАР ЦА АН ДРЕ ЈА АЋИ НА 4. НО ВЕМ БРА

„Дру ги су срет” Жељ ка Мир ко ви ћа

При ча о фе но ме ну „Вал тер”

До ку мен т ар ни филм Жељ ка Мир ко ви ћа „Дру ги су срет„, на кон успе шних прет пре ми је ра у Њу јор ку 13. ок то бра и Ва шинг то ну 15. ок то бра, има ће че ти ри пре ми јер не про јек ци је у Ср би ји - од 29. ок то бра до 1. но вем бра, на ја вио је Бал кан ски фонд за де мо кра ти ју. Филм о су сре ту пи ло т а „не ви дљи вог„ ави о на Ф-117А Деј ла Зел ка и ко ма дан та је ди ни це ко ја га је обо ри ла 1999. го ди не то ком НА ТО бом бар до ва ња Ју го сла ви је Зол та на Да ни ја, би ће при ка зан 29. ок то бра у До му омла ди не Бе о град, 30. ок то бра у но во с ад ском би о ско пу „Аре на„. Ни шка пу бли ка ће има ти при ли ку да га по гле да 31. ок то бра у би о ско пу „Ку пи на„, док је че твр та про јек ци ја за ка за на 1. но вем бра у Да ни је вом род ном Ко ви ну (Кул тур ни цен тар). Свим про јек ци ја ма при су ство ва ће ју на ци фил ма Зол тан Да ни и Дејл Зел ко са сво јим по ро ди ца ма, као и аутор. „Дру ги су срет„ прет пре ми јер но је при ка зан и у окви ру дру гог

Бе о град ског без бед но сног фо ру ма, 21. сеп тем бра у хо те лу „Ха јат„ и том при ли ком Мир ко вић је Та њу гу ре као да је филм ре зул тат „јед не аван ту ре, пу то ва ња ду гог

пет го ди на ко је је укљу чи ло три по ро ди це - Зол та но ву, Деј ло ву и ње го ву„. „Ми смо за јед но би ли део овог ве ли ког пу та, за то што смо де ли ли исте вред но сти - ве ро ва ли смо у по ро ди цу, ве ро ва ли смо да, иако сви при ча ју о ми ру, а ру ше

га, да је по ру ка ми ра још увек мо гу ћа, и да на да још увек ни је мр тва„, ре као је ре ди тељ. „Дру ги су срет„, у про дук ци ји ком па ни је „Оп ти ми стик филм„, емо тив ну до но си људ ску при чу о је дин стве ном су сре ту из ме ђу Зел ка и Да ни ја, 12 го ди на на кон њи хо вог пр вог су сре та на ра да ру 1999. Мир ко вић, ко ји је аутор и до ку мен тар ног фил ма „21. се кунд„ о Зол та ну Да ни ју, при ме тио је да „Дру ги су срет„ ко му ни ци ра са људ ском ду шом и са сва ким по је дин цем, што је по твр ђе но и на про јек ци ја ма у САД. Сни ма ње фил ма су фи нан сиј ски по мо гли Ми ни стар ство кул ту ре Ср би је, По кра јин ски се кре т а ри јат за кул ту ру АП Вој во ди не, Ам ба са да САД у Ср би ји, Бал кан ски фонд за де мо кра ти ју, Град Ниш, оп шти не Пан те леј, Ме ди ја на и Апа тин.Филм су зва нич но по др жа ли Ка би нет пред сед ни ка Ре пу бли ке Ср би је, Ми ни стар ство од бра не Ср би је, ам ба са де Че шке и Хо лан ди је. (Тан југ)

Ду го ме тра жни до ку мен тар ни филм „Вал тер„, ре ди те ља Ан дре ја Аћи на би ће пре ми јер но при ка зан 4. но вем бра у Са ва цен тру, на ја вио је да нас ди стри бу тер „Ме га ком филм”. При ча овог фил ма кре ће се од исто риј ске ле ген де и хе ро ја Дру гог свет ског ра та Вла ди ми ра Пе ри ћа Вал те ра до ми та са филм ског плат на у ли ку нај по пу лар ни јег ју го сло вен ског глум ца Ве ли ми ра Ба те Жи во ји но ви ћа, кроз исто ри ју јед ног на ро да ко ји ви ше не по сто ји. Про це њу је се да је ви ше ми ли јар ди љу ди ши ром све та упо зна ло Вал те ра гле да ју ћи филм „Вал тер бра ни Са ра је во„ у ре жи ји Хај ру ди на Кр вав ца. Ре ди тељ Аћин у свом до ку мен тар цу по ку ша ва да ис тра жи фе но мен и свет ски успех ко ји је имао тај филм, пе чат ко ји је Вал тер оста вио на жи вот Ба те Жи во ји но ви ћа, али и да гле да о ци ма при бли жи жи вот Вла ди ми ра Пе ри ћа, ори ги нал ног Вал те ра.

Мајкл Да глас и Да ја на Ки тон у ко ме ди ји Глум ци Да ја на Ки тон и Мајкл Да глас игра ће у фил му ‘’And So It Goes‘’ ре ди те ља Пи Џеј Хо га на. Пре ма пи са њу ‘’Хо ли вуд ри по ре те ра‘’, ова ро ман тич на ко ме ди ја го во ри о дво је ком ши ја ко ји ће нео че ки ва но про на ћи љу бав. Да глас ће игра ти екс цен трич ног про дав ца не крет ни на ма

МАР ТИН ЛУНД, РЕ ДИ ТЕЉ ФИЛ МА „THE ALMOST MAN“

INTERVJU

Кар линг ге не ра ци ја, не спрем на за жи вот По што је не дав но осво јио глав ну на гра ду за нај бо љи филм на фе сти ва лу у Кар ло вим Ва р и ма, нор ве ш ки ни с ко бу џ ет н и филм ‘’The Almost man’’ (Ско ро чо век), сце на ри сте и ре ди те ља Мар ти на Лун да, на шао се и на про гра му 42. Мо ло ди ста, фе сти ва ла у Ки је ву. Филм ска при ча о Хен ри ку, мла дом чо ве ку три де се тих го ди на ко ји пр ви пут мо ра да се су о чи са жи во том и по на ша се од ра сло, ка да са зна да му је де вој ка труд на, пред ста вља пор трет јед не ге не ра ци је љу ди, ко ји ни су спрем ни да се би по ста ве иза зо ве и пре у зму од го вор ност за се бе. Реч је о ма лом али ин те ре сант ном и пре све га искре ном фил му Мар ти на Лун да, ко ји ва жи за јед ног од нај та ле то ва ни јих и нај пер спек тив н и ј их ауто р а са в ре м е н ог нор ве ш ког фил ма. Са сво јим фил мом, Лунд би тре ба ло да до ђе на пред сто је ћи Фест. l Хен рик, глав ни лик фил ма, је про то тип мла дог обра зо ва ног чо ве ка од 35 го ди на ко ји по сле за вре жих сту ди ја ни је спре ман да се оса мо ста ли... - Да, љу ди три де се тих го ди на у мо јој зе мљи при па да ју ‘’Кар линг ге не ра ци ји’’ . Хо ћу да ка жем да је то ге не ра ци ја ко јој су ро ди те љи ‘’ута ба ли пут’’. Би ли су обез бе ђе ни и пру же но им је све, а мо гућ ност да ра де шта и ка ко хо ће, и до ве ло је мо жда до то га да да нас ни су спре ми да ’’згра бе’’ жи вот. l Чи ни се да ве ли ке сло бо де и мо гућ ност пре ве ли ког из бо ра та ко ђе не под сти чу не што до бро и не по ма жу мла дом чо ве ку да се оса мо ста ли?

- Ми смо ма сов но ишли на ко ле џе и уни вер зи те те а чи ње ни ца да се све ве ћи број љу ди од лу чу је на де цу у три де се тим, до зво ли ло је мо јој ге не ре а ци ји да ду же ужи ва у сту дент ским да ни ма. Па је до шло до то га да има те од ра сле љу де од три де сет го ди на ко ји у ства ри ни су од ра сли. То сам за пра во же лео да по ка жем у фил му – си ту а ци ју ка да пр ви пут мо раш да оста неш сам са со бом и све деш ра чу не.

l Ка да сте Ви про на шли се бе и зна ли да ће те по ста ти ре ди тељ? - Ха! Ја сам се већ у два де се тим опре де лио чи ме ћу се ба ви ти, али до ста мо јих при ја те ља мо ра ло је да од ра сте пре ко но ћи. Сва ки чо век мо ра јед ном да пре ло ми и пре у зме од го вор ност за оно што ра ди. l Филм оди ше искре но шћу и гле да о цу на ме ће пи та ње – ка ко на пра ви ти рав но те жу из ме ђу ам би ци ја и ре ал них жи вот них по тре ба? - Ам би ци је су увек про бле ма тич на ствар. Увек по сто ји пи та ње шта ва ши ро ди те љи и око ли на ми сле и оче ку ју од вас а шта ви за пра во же ли те. Ја у фил му ни сам хтео да мо ра ли шем ни ти да су дим, већ сам же лео да ис при чам јед ну при чу о ма лим ства ри ма ко је об ли ку ју жи вот јед ног чов l Филм сте сни ми ли за 250.000 евра. Ка ко сни ми ти ма ли али убо јит филм? - Од го вор је вр ло јед но ста ван. Тре ба на пи са ти до бру при чу. Ја сам са мо сце на рио раз ви јао го ди ну да на. И дру га ствар – би ти фо ку си ран на филм, а не на ства ри око ње га – јед но став но у про це су сни ма ња до но си ти што ви ше ис прав них од лу ка. l Да ли сте ика да би ли у Ср би ји? - Не, али ћу је уско ро ве ро ват но по се ти ти, јер би тре ба ло да пред ста вим филм на пред сто је ћем Фе сту. Ни ко ла Ми лин ков

Спил бер гу до ста ак ци о ног фил ма Ре ди тељ, ко ји је 1975. го ди не фил мом „Ај ку ла„ за пра во ство рио овај жа нр, ка же да га блок ба сте ри ви ше не за ни ма ју и да же ли да се убу ду ће по све ти дру гим те ма ма, по пут оне ко ју је об ра дио у свом најновијем остварењу „Линколн„, засно ваном на животу 16. америчког председ ника Абрахама Лин колна. „Акционе филмове бих могао да правим такорећи жмурећи, али ме то више не привлачи„, казао је редитељ хитова попут „Авантура Индијане Џонс„ и „Парка из доба Јуре„. Гостујући у америчкој ТВ емисији „60 Минутес„, Спил берг је истакао да његов нови филм „Линколн„, у којем главну улогу игра британски глумац Данијел Деј Луис, нема било какве везе са акцијом.

Изјаву 65-годишwег Оскаров ца би, међутим, требало узети са дозом резерве, пише лон донски „Гардијан„, подсетив ши да редитељ планира да прикаже барем још једно акционо оства -

рење - „Robopo ca lypse„, рађено по научно-фантастичном роману Дани јела Х. Вилсона који говори о побуни робота. Robopocalypse„ би у биоскопе требало да стигне 2014.

Филм „Вал тер„ ба ви се од но сом из ме ђу ми та и ствар но сти и сво је вр сна је ода хе рој ству ствар них и филм ских ју на ка.

Филм ски Вал тер, Жи во ји но вић све до чи у фил му ка ко га је уло га са ра јев ског оба ве штај ца про ме ни ла и про сла ви ла, от кри ва де та ље пр ве по се те Ки ни у ко јој је и да нас ико на, а по себ ну емо ци ју но си ис по вест сни ма на на Ку би где је го во рио о соп стве ним жи вот ним бит ка ма, у тре ну ци ма бор бе са те шком бо ле шћу. Оста ли са го вор ни ци у фил му, ме ђу ко ји ма су Емир Ку сту ри ца, Пе тар Ја ња то вић, Дра ган Ра де но вић, Фе ти Да у то вић, Алек сан дар С. Јан ко вић, Бо жи дар Зе че вић, Бо ри ша Ар на ут, Еш ре фа Кр ва вац и Илин ка Го лу бо вић, го во ре о то ме ко су истин ски хе ро ји и да ли су и да нас ме ђу на ма. По сле бе о град ске пре ми је ре, од 8. но вем бра филм ће би ти и на ре дов ном би о скоп ском ре пер то ару. (Тан југ)

чи ји син са ко јим ду го ни је био у кон так ту оста вља код ње га сво ју ћер ку. Про ме на у ње го вом жи во ту до ла зи ка да он за по чи ње ве зу са Ки то но вом. ‘’Ди ја на и Мајкл су хо ли вуд ске ле ген де ко ји ће за си ја ти у сво јој сме шној и осе ћај ној при -

чи‘’, ре као је про ду цент Алан Грејс ман. Ки то но ва ће уско ро би ти ви ђе на у фил му ‘’The Big Wedding‘’ са Ро бер том де Ни ром, а Да глас ће нај ве ро ват ни је игра ти аме рич ког пред сед ни ка Ро нал да Ре га на у фил му ‘’Reykjavik‘’. (Тан југ)

ХОЛИВУДСКЕ ФИЛМСКЕ НАГРАДЕ

Добитници Дениро, Гир и Афлек Глумци Роберт Дениро и Бредли Купер, као и редитељи Дејвид О. Расел и Квентин Тарантино добитници су овогодишњих Филмских награда Холивуда, којима се отвара „сезона„ награда у кинематографској меки. Награде су добитницима уручене ne dav no на свечаности у Беверли Хилтону, у Лос Анђелесу. Награде, чији је оснивач режисер Карлос де Абреу, дођељују се као признање појединцима за успех у каријери и за филмове снимљене у току календарске године који још увек нису приказани у биоскопима. Примајући награду за сценаристу године, Тарантино је приметио да је чудно добити признање за филм на којем још увек ради, али је додао да ће му она добро доћи када буде морао да брани сцене са дугим дијалозима приликом монтаже.

„Моћи ћу да им кажем, хеј, хоћете да ми избаците реплику из сценарија за који сам добио награду?”, казао је у шали славни редитељ. Награда за комедију припала је Џуду Апатоу за филм „This is 40” који у биоскопе стиже тек за Божић. „Оно најчудније у вези ове церемоније је то што ниједан од вечерас споменутих филмова још није нигде приказан. Чак за неке нисам ни чуо„, прокоментарисао је комичар Сет Роген приликом уручивања награде Апатоу. Дениро, Купер и Расел су награђени за филм „Силвер Линингс Плаyбоок„ који ће почети да се приказује крајем године. Међу добитницима ових необичних награда били су још Бен Афлек и глумачка екипа његове драме „Арго„, као у глумци Ејми Адамс, Дастин Хофман и Марион Котијар, док је Ричард Гир добио награду за животно дело.

САРАДЊA ЧЕ ТИ РИ ФИЛМ СКА ФЕ СТИ ВА ЛА НА ПРО ЈЕК ТУ „FRESH DANUBE FILMS“

Про мо ци ја и по др жа ва ње кул тур не раз ли чи то сти Са рад ња фе сти ва ла Си не ма си ти са фе сти ва ли ма Crossing Europe Filmfestival Linz, Сло бод на Зо на из Бе о гра да и Удру же њем љу би те ља фил ма „RARE“ из Хр ват ске зва нич но по чи ње 15. ок то бра у окви ру про јек та „Fresh Danube Films“ по др жа ног од стра не Европ ске фон да ци је за кул ту ру (European Cultural Foundation). Про је кат у тра ја њу од го ди ну да на осми шљен је са ци љем про мо ци је и по др жа ва ња кул тур не раз ли чи то сти и кре а тив не си нер г и је ки н е ма то г ра фи ја дуж Ду на ва. Умре жа ва њем и ства ра њем еду ка тив не плат фор ме за мла де та лен то ва не ауто ре осве -

сти ће се бо гат по тен ци јал и зна чај филм ске умет но сти ду нав ског ре ги о на. Ини ци јал ни до га ђај про јек та од ви ће се 07. но вем бра у окви ру Сло бод не Зо не ка да ће се пред ста ви ти парт не ри про јек та: ор га ни за то ри фе сти ва ла Crossing Europe из Лин ца, фе сти ва ла до ку мен т ар н о-му з ич ког фил ма „ДОРФ“ из Хр ват ске, бе о град ског фе сти ва ла Сло бод на Зо на и фе сти ва ла Си не ма си ти из Но вог Са да. Том при ли ком би ће по пр ви пу та зва нич но пред ста вљем про грам про јек т а „Fresh Danube Films“, док ће по се ти о ци фе сти ва ла Сло бод на Зо на би ти у мо -

гућ но сти да по гле да ју аустриј ски филм „Тво ја ле по та не зна чи ни шта“, де би тант ско оства ре ње у ре жи ји Ху се и на Та ба ка. Ор га ни за то ри фе сти ва ла Си не ма си ти, но си о ци Fresh Danube Films про јек та, као по себ но за до вољ ство ис ти чу вред ност са рад ње са парт не ри ма ко ји по се ду ју из у зе тан ква ли тет. За јед нич ки рад на про јек ту по др жа ном од стра не ЕЦФ-а пред ста ви ће мо гућ ност да се по ред по ме ну тих ци ље ва, вред ност овог про јек та огле да и у ду го роч ним ре зул та ти ма ко ји ће се по зи тив но ре флек то ва ти на мла де филм ске умет ни ке и филм ску ин ду стри ју ду нав ског ре ги о на.

kultura

dnevnik

ponedeqak29.oktobar2012.

САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ ЗАТВОРЕН ЈУЧЕ, ПО УСПЕХУ ПРЕМАШИВШИ МНОГА ОЧЕКИВАЊА

Трајна ризница знања за будућност Упркос наговештајима да ће овогодишњи 57. сајам књига драстично подбацити, после пуних осам дана стиче се утисак да је ипак коначни резултат показао да је сајам много виталнији него што су многи мислили јер су и посетиоци и издавачи у већини задовољни. Упркос примедби о неким пропустима организатора које је упутило Удружење издавача и књижара, о чему је издало и саопштење, већина је оцењивала да је сајам боље организован, мање накрцан и да штандови боље изгледају - што је добрим делом заслуга излагача.Тачни подаци о продатим картама и броју посетилаца биће накнадно објављени али за оне који су провели осам дана на сајму приметно је било одсуство посетилаца током прва три дана, а традиционално је субота вероватно оборила прошлогодишњи рекрод по броју посетилаца. У погледу „понуде“ српско издаваштво може да се дичи јер је

упркос кризи која га је приморала да за тридесетак одсто смањи број наслова, смогло је снаге да објави солидан број капиталних дела која ће постати трајна ризница знања за будуће генерације. То

су потврдиле и овогодишње званичне сајамске награде и оне које су додељивали новинари јер их нико није оспорио, као ранијих година. Пре свега, награду Сајма коју је добио један од најупорни-

„Отворена књига” Пољској Земља почасни гост Сајма књига 2013. биће Пољска, а јуче је „Отворену књигу“ у име овогодишњег госта Мађарске, амбасадор Оскар Никовиц уручио амбасадору Пољске Анджеју Јасионовском. Похваливши манифестцију, оба амбасадора су, овом приликом, истакли да је „Отворена књига“ – позив да се буде почасни гост, велика част и прилика да се представи своја култура.

Новинари наградили „Службени гласник” Традиционалне новинарске награде најбољем и најљубазнијем издавачу између два сајма књига јуче су уручене „Службеном гласнику“ који, по оцени комисије, у времену када није исплативо улагати у захтевне пројекте, није одустао од објављивања вредних, капиталних дела, монографија и лексикона из различитих области књижевног, научног и уметничког стваралаштва.

јих издавача филозофске литературе „Федон“. Занимљиво је да су се и Сајам књига и УЛУПУДС „сложили“ да је најлепша књига „Српске народне бајке за децу 21. века“ у издању „Чаробне књиге“ која је иначе и значајан помак у литератури за децу у Србији. Можда је на сајму овог пута био нешто мањи број страних гостију, али се организатор пратећих програма побринуо да на неке од њих доведе изузетно цењене и познате личности из региона, као и мађарске писце који су из Војводине. Међу трибинама које су ове године имале велики одјек код гостију и посетилаца на првом месту је дебата „Бестселери и књижевност“, затим филозофс ко - с о ц и ол о ш ко - т е о р и ј с к и скуп на тему препознавања знакова који указују на будућност. Публика је испунила салу приликом промоције сабраних дела Станислава Винавера што је најбоља потврда да тај

заборављени и скрајнути великан српске културе добија своје право место. Показало се да је публика можда долазила у мањем броју, али да је више куповала, и то смишљено, не бавећи се

на овогодишњем Сајму показала у пуном сјају доласком „Марвела“, „Дизнија“ као и изванредним потезом „Дарквуда“ који је објавио комплетан рад Хала Фостера („Принц Валијант“) на „Тарзану“.

Споран издавачки подухват? Управитељ Задужбине „Десанка Максимовић“ Станиша Тутњевић затражио је додатно објашњење од жирија 57. београдског сајма књига, који је награду за издавачки подухват године доделио првом колу „Дела Станислава Винавера“, питајући зашто је награда додељена пројекту који је тек започео, а не за „Дела Д. Максимовић“, која су објављена сва одједном у мају ове године. Иначе, у оба случаја издавач је „Службени гласник“ и Завод за уџбенике, а у другом је као приређивач и један од издавача учествовала и Задужбина „Десанка Максимовић“, чији је управитељ Тутњевић и уредник издања. разгледањем књига већ циљано одлазећи на одређене штандове са списковима жељених наслова. Отварање стрип сале пре три године показало се као одличан потез организатора будући да се девета уметност

Комерцијално апсолутни хит овогодишњег Сајма била је, очекивано, Џоана Роулинг са својим романом за одрасле „Упражњено место“, који је за три дана продат у тиражу од 10.000 примерака. (Танјуг)

АЛЕКСАНДРИ ВРЕБАЛОВ ЗА ОПЕРУ „МИЛЕВА“ НАГРАДА „СТЕВАН МОКРАЊАЦ“

Савремено и спектакуларно Награду „Стеван Мокрањац“ Удружења композитора Србије добила је Александра Вребалов за оперу „Милева“, која је

То најпрестижније признање у области савременог уметничког музичког стваралаштва у нашој земљи додељује се 18. пут, а покровитељ је Министарство културе и информисања Србије, саопштило је крајем прошле недеље Удружење композитора Србије. Председник стручног жирија, композиторка Ивана Стефановић и чланови музиколози Соња Маринковић и Зорица Премате, композитори Милош Заткалик и Срђан Хофман, разматрали су сва дела која су претходне календарске године први пут изФото: Саша Јанчић ведена на домаћим и премијерно изведена прошле страним подијумима. У најужи јесени у Српском народном по- избор ушла су и дела „Сенке зоришту, а одмах затим и на снова и мора“ за женски хор и Бемусу у Центру „Сава“. оркестар Милана Михајловића

и „Истар“, инструментални театар Ивана Бркљачића. Награђена ауторка, како је образложио жири, „најпре је мудро одабрала тему из живота Милеве Ајнштајн, а потом и постмодерно осмишљен правац њене реализације у коме уметности садејствују на савремен и спектакуларан начин“. „То је велика опера која комуницира са многим сценским формама из историје, од античке трагедије и њене хорске прозодије, до прегрејаног романтизма и веризма. У оквиру одабране теме и крајње осмишљеног концепта, веома концентрисана стваралачка имагинација Александре Вребалов створила је дело снажне уметничке вредности“, истиче жири. Награда ће, по традицији, бити свечано уручена на отварању 21. Међународне трибине композитора у Београду, 3. новембра. (Танјуг)

„НОВИ ОПТИМИЗАМ“ ИНИЦИРАО ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ РАДОМИРА КОНСТАНТИНОВИЋА

Суботица плодно тло Годину дана од смрти чувеног српског филозофа и књижевника, Суботичанина Радомира Константиновића (1928-2011) навршено је усуботу, а тим поводом градоначелник Суботице Модест Дулић најавио је да ће Град Суботица следеће године покренути иницијативу да се Радомиру Константиновићу постхумно додели звање Почасног грађанина и да се покрене манифестација „Дани Радомира Константиновића”, у оквиру које ће већ почетком 2013. године бити расписан конкурс за младе есејисте. Према његовим речима, идеја покрета „Нови оптимизам” из Зрењанина, који је иницирао програм обележавања прве годишњице Константиновићеве смрти, у Суботици је наишла на плодно тло. Дулић је подсетио да је Константиновићева смрт, 27. октобра 2011. године, „испраћена шапатом и готово незапажено“. - Писао је о паланачком духу који се противи свему што је модерно, који је ушанчен, затворен пред светом и неспреман да прихвати различитост и који у тој уљуљканости и непромењивости тежи ка национализму, што је препознавао као прерастање у нацизам. С обзиром на

то да је Суботица одувек показивала отпор према паланци као начину размишљања, што је, одупирући се национализму, показала и деведесетих, управо из нашег града требало би да потекне иницијатива да се овом значајном књижевнику и филозофу ода почаст и признање за његов рад - рекао је Дулић. Захваљујући иницијативи зрењанинског покрета и организацији Незаисног друштва новинара Војводине, у петак је у Скупштини АП Војводине одржана трибина „Дух паланке“, на

којем су говорили Латинка Перовић, Ласло Вегел, Ана Девић, александра Ђурић Боснић. На Сајму књига, пак, у Београду, говорили су Златко Паковић, Филип Давид, Иван Миленковић, Бранимир Стојановић. У центру пажње, поново је била Константиновићева најважнија књига као можда најважнија књига на тлу Југославије у другој половини 20. века, која је за протекле четири деценије, откако се први пут појавила, изазвала бурне полемике (Танјуг)

Из опере “Свадба“ Ане Соколовић

ПО ЗАВРШЕТКУ 44. БЕОГРАДСКИХ МУЗИЧКИХ СВЕЧАНОСТИ

За сваког понешто, за сваког по мало И поред доста скепсе и проблема различитих врста, нарочито мањка новца недостатног и када је у питању опстанак и других музичких манифестација, и наше културе уопште, протекли Бемус није био лошији но раније, пре би се могло рећи да је, поштујући концепт „за сваког по нешто, за сваког по мало“, односно идеју разноврсно осмишљеног програма, достигао ниво претходних издања. Ако опростимо „завиривање“ у тематске просторе неких других фестивала, које је уосталом донело и неке од најуспелијих интерпретативних тренутака 44. Бемуса (вечери Пака де Лусије и дуа гитаристе Ђ. Бандинија и бандонеонисте Ч. Кјакјарете), или репертоарске искораке у театар покрета („Дијалози са М. Прустом“ Милоша Софреновића), онда је укупан број од 15 програма, укључујући, разуме се, и оне класичне, традиционалне, „праве“ бемусовске концерте, могао задовољити и ширу, и ону посебну, „професионалнију“ публику. При том мислимо, првенствено, на већином одлична извођења (врхунска су без сумње остварили француски ансамбл за барокну музику „Les arts flo ris sants/“Цветајућа уметност“ и музички театар „Qu e en of Pu dings“ из Канаде, који је маестрално представио концертну верзију опере „Свадба“ за шест женских гласова Ане Соколовић (некадашње студенткиње композиције на новосадској Академији уметности у класи проф. Душана Радића), али и на праизвођење композиције „Огледало“ за трио и камерни гудачки ансамбл Срђана Хофмана (поруџбина Бемуса), остварено на концерту Гудача св. Ђорђа.

Апострофирајући само неке од разноврсних садржаја 44.Бемуса, наводимо и низ „омажа“ који су или били уткани у поједине програме, или су у целини били посвећени одређеној композиторској личности која је у овој години имала неки од јубилеја (годишњицу рођења или смрти). Тако су једну од најлепших почасти Игору Стравинском, поводом 130. рођендана, приредили чланови клавирског дуа ЛП – сјајни, до перфекције припремљени и уиграни пијанисти Соња Лончар и Андрија Павловић, чије је максимално ангажовано и веома енергично, управо ватрено музицирање, по експресивности, непогрешивости и сагласности две сјајне креативне личности подсетило на некада чувени немачки дуо Јустуса Франца и Кристофа Ешенбаха. Снага, живост и скоро френетичан динамизам евоцирања, којим су наши уметници тумачили фрагменте из балета „Петрушка“, учинили су да пред слушаоцима, у тонски раскошно обојеним сликама, оживе, подједнако пластично и верно, и дрвени лутак Петрушка и сви ликови колоритне вашарске масе, разиграни необузданим и променљивим, прегнантним, готово челичном чврстином обликованим, народним ритмовима. Посебним емоцијама био је обележен наступ поменутог италијанског дуа Бандини-Кјакјарета) који су огромним интензитетом, али и непоновљивом лиричношћу интерпретације, у необичном, а опет тако логичном инструменталном споју, не само откривали изворе и корене танга пониклог у јединственом окружењу аргентинског музичког фолклора, него и приказали како изгледа интелектуални танго

нуево, танго за „размишљање“ Астора Пјацоле (1921-1992), који својим хармонским и мелодијским слободама представља музику толико другачију, изражајнију и сензибилнију од било које друге. Омаж чувеном аргентинском композитору и свирачу на бандонеону, насловљен као „Облаци Буенос Ајреса“, приређен поводом 20-годишњице уметникове смрти, обухватио је и дела Пјацолиних претходника Агустина Бардија и Анхела Вилолда, као и млађег следбеника Максима Дијега Пујола (1957) чији је танго дао наслов овом ретком музичком догађају. Два последња „омажа“ и грандиозни завршни акорди 44. Бемуса, припали су Симфонијском оркестру РТС-а под вођством Бојана Суђића. Озбиљно настудираним, сигурним и музикалним извођењем „Иберије“ Клода Дебисија, поводом 150.годишњице композиторовог рођења (1862) и Концерта за оркестар Беле Бартока, 70 година после започињања прве верзије дела, у чијем је тумачењу диригент водио рачуна о свакој инструменталној линији и боји, ансамбл је учинио и „омаж“ свом 75. годишњем јубилеју, који прославља током ове сезоне. Дајући „на знање“ и овим наступом да се ради о саставу који упркос интерпретативним осцилацијама (ове вечери због несинхроности између лимених инструмената и гудача у „Иберији“, или несигурног фугата у финалу Бартоковог Концерта) представља важан уметнички колектив на који наша музичка култура увек може рачунати, оркестар је ефектно завршио Фестивал. Марија Адамов

svet

ponedeqak29.oktobar2012.

PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U UKRA JI NI

UKRATKO Eksplozija u yamiji

I bicikl za glas bira~a

ISLAMABAD: Najmawe tri osobe su poginule, a vi{e od 20 je raweno u ju~era{woj eksploziji bombe u xamiji u gradu Nov{era na severozapadu Pakistana. Bomba je eksplodirala blizu glavne kapije hrama Kaka Saheb dok su vernici pristizali, drugog dana Kurban Bajrama.

KIJEV: U Ukrajini su ju~e odràni parlamentarni izbori, za koje i vlast i opozicija kaù da su odlu~uju}i za sudbinu zemqe, a Zapad ocewuje da }e biti test za ukrajinsku demokratiju. Izbori za 450 poslanika Vrnovne rada (jedini organ zakonodavne vlasti) sa mandatom od pet godina odràvaju se po me{ovitom sistemu - polovina poslanika se bira po proporcionalnom, a polovina po ve}inskom sistemu. Prema procenama eksperata, upravo }e izbori po ve}inskom sistemu uticati na raspodelu snaga u parlamentu. Ankete pokazuju da bi najvi{e glasova trebalo da osvoje tri partije : dosad vladaju}a Partija regiona predsednika Viktora Janukovi~a, Batkiv{~ina biv{e premijerke Julije Timo{enko, koja sluì kaznu zatvora zbog zloupotrebe slu`benog poloàja, i nova partija Ukrajinska demokratska alijansa za reforme (Udar), boksera Vitalija Kli~ka, koja je i najve}e iznena|ewe predizborne trke. Cenzus od pet odsto trebalo bi da pre|u i komunisti i nacionalisti~ka partija Sloboda, koja ne krije rusofobske i antisemitske stavove, a ~ije je upo-

Hram nije pretrpeo ve}u {tetu, navela je lokalna policija. Jo{ niko nije preuzeo odgovornost za prvu eksploziju.

Nestao ruski brod MOSKVA: Ruski brod sa 11 qudi nestao je u nevremenu na Tihom okeanu, saop{tilo jeju~e Ministarstvo za vanredne situacije Rusije. U saop{tewu se navodi da je teretwak Amurskaja iz Ohotskog mora ju~e poslao signal za pomo} i da je potom nestao. Drugi brod koji je bio u blizini dobio je nare|ewe da tra`i nestali brod, ali nije uspeo da ga locira. U potragu za brodom ukqu~en je i jedan avion.

ri{te Zapadna Ukrajina. Pored vi{eg cenzusa (ranije je bio tri odsto), novina na ovim izborima je i da mogu da se nadme}u samo partije, a ne i koalicije. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima po proporionalnom sistemu u~e-

tromese~na predizborna kampawa obele`ena je mnogim nepravilnostima, {to je verovatno glavni razlog strahovawa 47 odsto Ukrajinca da }e na izborima biti ozbiqnih neregularnosti. Razlozi za takvu skepsu glasa~a mogu se na}i i u ~iwenici da su to-

Uprkos primirju, 114 mrtvih

DAMASK: Sirijski pobuwenici izveli su ju~e niz napada na polo`aje vladinih snaga, dok vojni avioni bombarduju gradove blizu Damaska koji su pod kontrolom opozicije, dan po{to je, uprkos dogovorenom primirju, u okr{ajima ubijeno najmawe 114 qudi. Sukobi su usledili posle neuspe{nog poku{aja sprovo|ewa ~etvorodnevnog primirja tokom muslimanskog praznika Kurban bajram, koje je stupilo na snagu u petak, ali su ga dve strane po{tovale svega nekoliko sati.

U prekju~era{wim okr{ajima je ubijeno 114 qudi, od kojih 47 civila, 36 vojnika i 31 pobuwenik, saop{tila je sirijska Observatorija za qudska prava, preneo je AFP.

Nuklearka opredequje bira~e Vitalij Kli~ko

Viktor Janukovi~

stvovala je 21 partija, od ukupno 87 partija, za koje je moglo da glasa vi{e od 36 miliona stanovnika sa pravom glasa na 33.639 bira~kih mesta, u zemqi i inostranstvu, u 77 dr`ava. Kako je saop{tila nevladina organizacija za nadgledawe izbora, Komitet ukrajinskih bira~a,

kom predizborne kampawe neki kandidati davali novac bira~ima, delili hranu, opremali {kole, obezbedili ugradwu novih po{tanskih sandu~i}a sa svojim potpisom, poklawali bicikle i karte za fudalske utakmice... Osim toga, gotovo 12 odsto gra|ana izrazilo je spremnost da „proda svoj glas„.

Uragan „Sendi” preti isto~noj obali SAD Ameri~ki predsednik Barak Obama prati situaciju i sara|uje sa dr`avnim i lokalnim vladama kako bi imale dovoqno sredstava da se pripreme olujne udare, saop{tili su zvani~nici wegove administracije.

SIRIJA

LITVANIJA

ZVA NI^ NI CI UPO ZO RI LI MI LI O NE QU DI NA OPA SNOST OD SUPEROLUJE

VA[INGTON: Guverneri ameri~kih saveznih dràva od Severne Karoline do Konektikata proglasili su vanredno stawe, a u Delaveru je na lo è na oba ve zna eva ku a ci ja pri o bal nih me sta po {to se uragan „Sendi” sa Kariba, gde je odneo skoro 60 ìvota, kre}e u pravcu severa, prete}i isto~noj obali SAD. Zvani~nici su upozorili milione qudi koji ìve u priobaqu da se sklone od superoluje koja sa sobom donosi obilnu ki{u, sna`ne vetrove i velike sne`ne padavine, navodi AP. O~ekuje se da }e uraganom biti pogo|eno i do 60 miliona qudi kada se spoji sa dve druge sna`ne zimske oluje. Stru~waci kaù da nije va`no koliko je oluja sna`na kada pogodi kopno: retki hibrid koji }e nastati napravi}e ogromnu {tetu na prostoru od 1.300 kilometara od Isto~ne obale do Velikih jezera.

dnevnik

Direktor Federalne agenci je za van redne si tuaci je Kreg Fjugejt izjavio je da oluja preti i unutra{wosti, a ne samo priobalnim oblastima. „Ovo je vrlo velika oblast”, rekao je on.

Guverner Wu Xersija Kris Kristi prekju~e je proglasio vanredno stawe dok su stotine stanovnika priobaqa po~ele da se kre}u ka unutra{wosti, a sve kockarnice u toj dràvi bi}e zatvorene. Guverner Wujorka razmatra zatvarawe metroa kako bi se izbegla poplava, a {est dràva je upozorilo stanovnike da se pripreme za to da nekoliko dana ne}e imati struju. Guverneri dràva od Severne Karoline, gde se ju~e o~ekivala obilna ki{a, do Konektikata proglasili su vanredno stawe. Delaver je naloìo obaveznu evakuaciju priobalnih mesta. „Sendi” je prekju~e nakratko oslabila u tropsku oluju, ali se ubrzo vratila na ja~inu kategorije 1 sa brzinom vetra od 75 metara na ~as. Stru~waci kaù da }e oluja naj ve ro vat ni je po go di ti ju `nu obalu Wu Xersija danas uve~e ili u utorak ujutro.

VIQWUS: U Litvaniji je ju~e za drugi krug parlamentarnih izbora, na kojima je 2,6 miliona registrovanih bira~a odlu~ivalo da li }e ta balti~ka zemqa nastaviti sa restriktivnim merama {tedwe u naporima za ukqu~ewe u zonu evra, javqaju agencije Agencije podse}aju da su dve opozicione stranke levog centra - Laburisti~ka i Socijaldemokratska osvojile u prvom krugu 14. oktobra najvi{e poslani~kih mandata (17 i 15) i odmah potom odràle sastanak o formirawu koalicije. Dve vode}e opozicione stranke levog centra obe}ale su da }e formirati koaliciju koja }e pove}ati socijalnu potro{wu i odloìti uvo|ewe evra, dok konzervativci èle da se zajed-

ni~ka evropska valuta uvede 2014. godine i realizuju planovi za izgradwu nove nuklearke, ~emu se opozicija protivi, javio je AP. Litvanija, u kojoj ìvi oko tri miliona qudi, jedna je od evropskih zemaqa koje su najteè pogo|ene recesijom, a podaci pokazuju da ìvotni standard, uprkos privrednom rastu, nastavqa da se pogor{ava. S druge strane, aktuelne vlasti èle da izgrade novu nuklearku kako bi Litvanija bila energetski nezavisna, ali skoro dve tre}ine glasa~a odbacilo je ovu ideju na neobavezuju}em referendumu, odrànom pre dve nedeqe. O~ekuje se da }e Centralna izborna komisija preliminarne rezultate drugog kruga glasawa saop{titi danas.

INDIJA

Raul Gandi nije u vladi WU DELHI: Indijski premijer Manmohan Sing rekonstruisao je vladu u poku{aju da poboq{a imix i podmladi kabinet uo~i op{tih izbora koji se odr`avaju za 18 meseci. Sedam novih ministara i 15 pomo}nika ministara polo`ili su zakletvu na kratkotrajnoj ceremoniji. Jo{ nisu objavqeni resori novih ministara. To se, po tradiciji, objavquje nekoliko sati posle polagawa zakletve. Pet ministara podnelo je ostavke tokom vikenda kako bi omogu}ili imenovawe novih, mla|ih li~nosti. Dugo o~ekivane promene u vladi hitno su sprovedene kada je koalicionu vladu na ~elu sa Kongresnom strankom potresao niz korupciona{kih skandala. Rekonstrukcijom je popuweno i nekoliko mesta u vladi koja su ostala upra`wena

kada je kqu~ni saveznik napustio koaliciju zbog toga {to je bio protiv nedavno sprovedenih ekonomskih reformi. Me|utim glavna zvezda Kongresne stranke u predizbornoj kampawi Raul Gandi nije u{ao u novu vladu. Lideri te stranke su rekli da }e se on posvetiti poboq{awu izgleda stranke na izborima 2014. godine. Gandi, potomak mo}ne indijske politi~ke porodice Nehru-Gandi, sin je i unuk dva premijera. Pretpostavqa se da je on budu}i premijer, ali do sada nikada nije bio u vladi, navodi AP. „Ciq ove rekonstrukcije je dovo|ewe novih lica i ona predstavqa va`an korak s obzirom na slede}e op{te izbore 2014. godine”, ka`e predstavnik vlade Milind Deora.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SIL VIO BER LU SKO NI Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni rekao je da }e ostati u politici, nakon {to ga je sud u Milanu prolasio krivim za utaju poreza. „Ose}am se obaveznim da ostanem u igri i napravim reformu pravosudnog sistema tako da se ono {to se dogodilo meni ne dogodi i drugima”, istakao je Berluskoni u intervjuu za italijansku televiziju.

BA RAK OBA MA Ameri~ki predsednik Barak Obama je u intervjuu za ~asopis „Rolingstoun” republikanskog kandidata za predsednika Mita Romnija, nazvao „seratorom”, oceniv{i da bi on nastavio da vodi politiku koja je i dovela SAD do velike ekonomske krize i haosa. „@eli da smawi poreze bogatima, da vrati pravila ... protiv kojih smo se `estoko borili”.

IZA SKUN LE SA KA Pripadnici francuske policije uhapsili su Izaskun Lesaku, jednu od osumwi~enih vo|a baskijske separatisti~ke organizacije ETA. Lesaka je uhap{ena u jednom hotelu, 70 kilometara daqe od Liona, zajedno sa jo{ jednim ~lanom ETA ~iji identitet jo{ nije potvr|en. [panska vlada zahteva da se ETA rasformira i preda oru`je.

Na Havajima pro{la opasnost od cunamija OTAVA, HONOLULU: Sna`an zemqotres ja~ine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je rano ju~e ujutro ostrva Kraqice [arlote na zapadnoj pacifi~koj obali Kanade u provinciji Britanska Kolumbija i izazvao ~etiri mala talasa cunamija koja su pogodila obalu Havaja. Stepen upozorewa na opasnost od cunamija je smawena, javqa Si-En-En, a iz Pacifi~kog centra za upozorewe poru~uju da nije bilo potrebe za evakuacijom i da me{tani mogu da se vrate svojim ku}ama. „Po podacima kojima raspola`emo pretwa od cunamija je smawena i ne o~ekuje se da }e porasti„, saop{tio je Centar za uzbunu od cunamija u Pacifiku. Centar je ipak upozorio da visina talasa i ja~ina struje i daqe predstavqaju opasnost za brodove i kupa~e i da }e to trajati jo{ nekoliko sati. Mala visina talasa iznenadila je i

stru~wake koji su o~ekivali talase visine od metar do tri metra. Pacifi~ki centar za upozorewa je, odmah po{to je regi-

strovao zemqotres u Kanadi, iz predostro`nosti izdao saop{tewe u kojem je naveo da bi cunami mogao da izazove {tetu du` obale Havaja, zahtevaju}i

Havaji imali sre}u da izbegnu razorne talase

„hitnu akciju kako bi se za{titili `ivot i imovina„, prenosi francuska agencija. Prvi talas malog cunamija od 101,6 milimetara zapqusnuo je obale mesta Kreg na Aqasci. Prema informacijama slu`be za vanredne situacije Britanske Kolumbije, registrovan je i talas od 0,46 metara kod ostrva Langara, prenosi AP. Lokalni mediji javqaju da su se stanovnici nekih obalskih zajednica, ukqu~uju}i domoroda~ko stanovni{tvo u Haida Gvaiju, povukli u vi{e predele. Po podacima agencije SAD za geolo{ka merewa, epicentar zemqotresa je bio na 139 kilometara ju`no od grada Maseta, na dubini od 10 kilometara, pi{e AFP. Posle prvog potresa usledilo je i nekoliko mawih zemqotresa, od kojih su neki dostizali ja~inu od 4,6 stepeni, saop{tila je nadle`na kanadska agencija.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak29.oktobar2012.

Sa wa la sam...

o sle du gog i na por nog da na, je dva sam ~e ka la da do |em ku }i i leg nem u kre vet. Ve ~e ra la sam i le gla, a po tom sam la ga no uto nu la u san. Na {la sam se u pre le pom {a re nom gra di }u. Dok sam {e ta la kri vu da vim uli ca ma, pri me ti la sam da je sva ka ku }a obo je na dru gom bo jom i pred sta vqa pra vo ma lo umet ni~ ko de lo. Uli ce su bi le pre pu ne dr ve }a i mi ri {qa vog cve }a. Na sa mom kra ju jed ne od uli ca na la zio se rin gi {pil. Bio je pun na sme ja ne i raz dra ga ne de ce. Kre nu la sam ka rin gi {pi lu, ali mi

je iz gle da lo kao da je on sve da qe i da qe. ^ak i kad bih po tr ~a la, iz gle da lo je kao da sto jim u me stu. Ose }a la sam se bez na de `no, no ge su me sve vi {e bo le le i od lu ~i la sam da sta nem. Po sle kra }e pa u ze, sku pi la sam svu sna gu i kre nu la da tr ~im naj br `e {to mo gu. Ko na~ no sam do {la do rin gi {pi la, ali moj bu dil nik je od jed nom za zvo nio. Zr rrr... Po ~eo je no vi dan. Du wa Gr bi}, VI-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Taj na mo ga sr ca Na ne bu se kri je taj na, jed na zve zda sjaj na. Kri sti na Gvo zde no vi}, I-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

[u ma svo ju taj nu skri va, to je ro sa {to se sli va. Cve ti} le pi ima taj nu, se men ki cu jed nu baj nu. Jed na taj na me ne gre je, u mom sr cu sa da spa va, to je osmeh mo je ma me, ona je mo ja qu bav pra va. Iri na Mak si mo vi}, I-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Ok to bar ske bo je u mom kra ju

k to bar je di van me sec jer nam do no si le pe i {a re ne bo je. Ok to bar je ja ko {a ren me sec. [a re no li {}e je svud oko nas, po ma lo `u tog, na ran xa stog i po ma lo ze le nog. Pti ce me bu de iz du bo kog sna. Mo ja ma ma je uvek za u ze ta zim ni com. Kad idem u {ko lu ose tim mi ris pe ~e ne pa pri ke.

Ne zo ve se me sec ok to bar za xa be zlat ni me sec, ne go za to {to on ima pu no zlat nih i {a re nih bo ja. Dra go Bo `i}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Pro le }e Sne ga ne ma na po qi ma Oti {la je zi ma Pro cve ta lo je cve }e Edi ta Ali je vi}, III-a, O[ „Jo `ef Ati la”, No vi Sad

Sti glo je pro le }e.

[kol ski pri bor

Lep ti ri svu da le te Po tr ~a lo i ma lo de te

Po sto je tri vr ste pri bo ra, To su kwi ga, gu mi ca i olov ka. Iz kwi ge se u~i, Olov kom se pi {e, A gu mi com bri {e. Kwi ga je ve li ko zva we Iz ko je pro u ~a va mo zna we. Iz kwi ge se u~i ve li ko i ma lo slo vo, Ta~ ka, za rez i pi ta we no vo. Olov ka je ~ud na spra va, Ona uvek `e li da stva ra, Uvek je ve se la za pi sa we, A kad po gre {i, Gu mi ca je sprem na za bri sa we. Gu mi ca ra znih ima za bri sa we naj bo qe {ti ma. Mir ja na Se ku li}, III-1 O[ „Stan ~i} Mi lan U~a” Ku ma ne

Ras pe va le se pti ce I cvr ku }u mi lo Svi ma je do sta zi me bi lo.

Ne ma wa Utvi} O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Afro di ta Gre ku, II-3, O[ „Du {an Ra do vi}”, No vi Sad

Mo ja dru ga ri ca

o ja dru ga ri ca se zo ve Jo va na Bje ki}. Ona ima de vet go di na i ide u tre }i raz red. Ima sme }e o~i i cr nu du ga~ ku ko su. Vi so ka je kao i ja i ma lo je krup ni je gra |e. Ka da se igra mo, uvek se sla `e mo i ne qu ti mo se kad bi lo ko ja po be di.Kad ra di mo do ma }i, ona vo li da po mog ne me -

Ras cve ta lo dr vo Tre {wa, ja bu ka, {qi va, re ko’ je Iva. U mom se dvo ri {tu ra sve ta lo dr vo za pro le }e pr vo. Pro le }e je sti glo, a dr vo se ras cve ta lo, svi zna ju ka ko se zo ve, to je dr vo ro ze bo je. Zo ve se tre {wa, bqe {ti kao pe sma ko ja se ra do slu {a, po sle we ti pu na du {a.

Ana @il nik, I-3, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Mi la na Me on yi}, IV-1 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

ni i ja woj. U {ko lu uglav nom ide mo i vra }a mo se za jed no. Mi slim da je ve o ma ple me ni ta i do bra oso ba i za to vo lim da se dru `im s wom. Oli ve ra Mi tro vi}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Bla go

va ka ma ma ima svo ju sre }u. To smo mi de ca, ukra si sve ta. Po {to sam je di nac, maj ~i nu qu bav ne mo ram da de lim. Ma me su bri `ne i ne `ne. Na nas pre no se qu bav, do bro tu i sve naj bo qe. Po ma `u u sva koj ne vo qi. Ta ko je mo ja ma ma me ni po mo gla u ne vo qi za 1. maj. Ta da smo mo ji ro di te qi i ja oti {li do Stra `i lo va. Ta ta je vi deo svo je dru ga re i mi smo oti {li do wih. Ja sam seo na kamp sto li cu, ko ja mi je pri gwe ~i la prst. Prst je po mo dreo i na we mu je bi lo kr vi i ja ko me je bo leo. Ma ma je prst po gle da la za bri nu to, po mi lo va la me i po qu bi la, i re kla da }e sve bi ti u re du, da ga ni sam slo mio i da }e mi sta vi ti led . Ma mi na do bro ta me je u~i ni la sre} ni jim i da la sna gu da pre bro dim bol. Sta viv {i led, ose tio sam olak {a we i bol je po pu stio. Ona je no} pro ve la po red me ne mi lu ju }i, qu be }i me i me wa ju }i mi oblo ge. Uju tru mi je bi lo bo qe. Tim do ga |a jem ma ma mi je po ka za la ko li ko je ve li ko we no sr ce u ko jem se na la zi do bro ta i ne `nost maj ke. Maj ke su naj ve }a bla ga u ko ji ma se kri je do bro ta, ne `nost, po `r tvo va nost i ono naj va `ni je - qu bav. Rast ko Pa ni}, V-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

ponedeqak29.oktobar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

ponedeqak29.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak29.oktobar2012.

dnevnik

Po sled wi po zdrav Mi la no vom ta ti

Po sled wi po zdrav na {oj ma mi

Da na, 27. ok to bra pre mi nu la je na {a dra ga su pru ga i maj ka

Zor ki Kar ban

Mi lo ra du Lu ki }u i iskre no sa u ~e {}e po ro di ci od ko le ga sa Ka te dre za elek tro ni ku. 63224

Zor ka Kar ban

Sin Vo ji slav i sna ha Mir ja na.

1949 - 2012. Sa hra na je da nas, 29. 10. 2012. go di ne, u Ba no {to ru.

S po {to va wem od dra gog ko le ge

63217

Po sled wi po zdrav na {oj pri ji

O`a lo {}e ni: su prug Ivan i si no vi Vo ji slav i Mi ro slav.

63216

Mi lo ra da Lu ki }a

Da nas, 29. 10. 2012. se na vr {a va 9 go di na od smr ti na {e vo qe ne

Zor ki Kar ban

opra {ta se we go vo „Odr `a va we”.

Po ro di ca Ko zlo va~ ki.

63206

63218

Po sled wi po zdrav dra gom i vo qe nom bra tu

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Bo siq ke Ve ji no vi}

IZ DA JEM ga ra `u u Er ke ro voj zgra di pre ko pu ta „Dnev ni ka” 40 eura. Te le fon 064/112-49-93. 63204

iz Fu to ga Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti na {a qu bav ja ~a od za bo ra va. S tu gom ko ju vre me ne le ~i i qu ba vqu ko ju smrt ne pre ki da ~u va }e mo ve~ nu uspo me nu na te be.

Ra di vo ju Ka ra ba si lu

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Ozre nu Alim pi }u

Ra di Vu li nu iz Fu to ga

iz Pa ra ga 1938 - 27. 10. 2012. @a le ga: brat Mi lo{ sa po ro di com i maj ka Na da Ve sin.

od bra ta Goj ka Vu li na sa po ro di com.

63226

63229

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom i vo qe nom bra tu

Tvo ji naj mi li ji: su prug Mi lan ko i si no vi Bo `o, Jo van i Mla |o sa po ro di ca ma.

Dra gan Ka ra ba sil sa po ro di com.

63118

OG-2

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da nas je 28. 10. 2012. go di ne za u vek na pu stio vo qe ni i dra gi

Ra di vo je Ka ra ba sil 1954 - 2012.

Ra di Vu li nu

Mi }i Lu ki }u

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 29. 10. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu u Vr ba su.

iz Fu to ga

od po ro di ce Mi tro vi}.

od bra ta Mi lo {a Vulina sa po ro di com.

63214

63227

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Mi lo ra du Lu ki }u

Po sled wi po zdrav dra gom i vo qe nom bra tu

Ra di Vu li nu

Uvek }e mo te vo le ti mi sli ti na Te be. Tvo ji: [}e pan, Bi qa na i Mi la. OG-1

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 74. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Ra de Vu lin

iz Fu to ga Sa hra na je da nas, 29. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu.

od po ro di ce Pa u nov.

od se sta ra: Mi le ve i Ne ven ke sa po ro di ca ma.

63215

63228

O`a lo {}e ni: su pru ga Jo van ka, si no vi Dra go slav i Mi ro slav sa po ro di ca ma. 63225

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dra ga Be ba, te {i nas po mi sao da si na ne kom bo qem me stu od ovog.

Iz ne na da i pre ra no na pu sti la nas je na {a

Po sled wi po zdrav

Tu gu je mo za wom, Za po sle ni Grad ske upra ve za So ci jal nu i de ~i ju za {ti tu. 63231

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da se da nas na vr {a va se dam da na od smr ti mo je vo qe ne maj ke

S tu `nim sr cem oba ve {ta va mo da je na{ vo qe ni su prug i otac

Ra de tu

Mir ja na Hor vat

IN MEMORIAM

ponedeqak29.oktobar2012.

Ra do slav Bra ca no vi} Bra can 1975 - 2012.

So fi ja Ko ji} Be ba 1925 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 29. 10. 2012. go di ne, u Kru {e dol se lu, u 14 ~a so va. Uvek }e{ bi ti u na {im mi sli ma i se }a wu.

od fud bal skih ve te ra na Bra zi li je.

iz ne na da pre mi nuo 27. 10. 2012. go di ne u 37. go di ni. Sa hra na }e se oba vi ti 29. 10. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Grad skom gro bqu u Be o ~i nu. O`a lo {}e na su pru ga Iva na, si no vi Ste fan, Ni ko la i }er ka Alek san dra. 63238

63242

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dru gu

O`a lo {}e ne po ro di ce: Ko ji}, Kul pi nac i Br zak.

63237

An dri ja [rek dipl. in`. arh. 29. 10. 1970 - 29. 10. 2012. An dri ja, Ta wa i So fi ja.

Jo ke Lo pa tin

Ra do sla vu Bra ca no vi }u

Da na, 29. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, oda }e mo po men na Ka to li~ kom gro bqu.

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma ve dar i na sme jan. Ne ka te An |e li ~u va ju.

Sin Igor.

O`a lo {}e ni: se stra Ce ca, zet Va sa sa po ro di com.

63222

63240

Po sled wi po zdrav dra gom de di

63131

Po sled wi su pru gu

po zdrav

dra gom

Ra do sla vu Bra ca no vi }u Bra ca nu

Po sled wi po zdrav

Stan ku Smi qa ni }u Ka da bi na {a qu bav mo gla da te vra ti, `i veo bi ve~ no. Po ~i vaj u mi ru!

Od za bo ra va }e te ~u va ti tvo ji unu ~i }i: Zo ran, Rad mi la i Mir ja na i pra u nu ka La na.

Stan ku

Ra de tu Bra ca no vi }u

63236

Po sled wi po zdrav

Za u vek o`a lo {}e ni: maj ka Spa sa i otac Sre ten. 63239

63243

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi i po {to va nom ~la nu

Mi }a, Lo ra i Ma ri ja na. Tvo ja su pru ga Da ni ca.

Po sled wi po zdrav dra gom de di

Ra do sla vu Bra ca no vi }u Ra de tu Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma. Ne iz mer no }e{ nam ne do sta ja ti.

FK. CE MENT - BE O ^IN. Osta la je sa mo tu ga i ve li ka pra zni na, ali ti }e{ uvek `i ve ti u mom sr cu.

63219

63241

Po sled wi po zdrav vo qe nom si nu

U ime svih le pih tre nu ta ka, opra {ta mo se od na {eg dra gog

Dar ka Lu ~i }a

Sva ki tre nu tak pro ve den sa to bom bio je is pu wen osme hom i sre }om. Le po je bi lo po zna va ti te i ima ti za dru ga, a jo{ te `e i bol ni je iz gu bi ti. Tvo ji: Zor ka, Da ni ca, Ne na, San dra, Na ta {a, Ma ja, [}e va, To ki, Ne {ko, Ni ko la, Slo ba i \o le.

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe da nas je iz ne na da na pu stio na{ vo qe ni su prug, otac, de da, pra de da i sve kar.

63234

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti i sve kru

Dar ku

Mi lo ra du Lu ki }u

Stan ko Smi qa ni} 17. 9. 1933 - 28. 10. 2012.

od dru ga ra: Jo vi ce, Mi la na i Go ra na.

Sin di kat ko mu nal no-stam be ne de lat no sti â&#x20AC;&#x17E;JP Za vod za iz grad wu gra daâ&#x20AC;?.

63220

3032-P

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu i pri ja te qu

Stan ku Smi qa ni }u

â snim ì vo tom i ve li kim sr cem za slu ìo si na {u ve~ nu qu bav i po {to va we.

63232

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj maj ci, ba ki, ta {ti i sve kr vi

Stan ku Smi qa ni }u Sre} ni smo {to smo te ima li i bes kraj no tu `ni {to smo te iz gu bi li. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Zor ki Tri vun ~i}

Dar ku

Unuk Mi lan Du ki} sa po ro di com.

63233

Te lo dra gog nam po koj ni ka bi }e sa hra we no u po ne de qak, 29. 10. 2012. go di ne, u 12.30 ~a so va, u Fu to gu na Cen tral nom gro bqu (kod Aro me) iz ku }e. O`a lo {}e na po ro di ca Smi qa ni}.

ro|. Pe kez 1926 - 2012.

Dar ko Lu ~i} Tvoj sin @eq ko i sna ja Smi qa.

od po ro di ce Si ni {e De vi }a.

63235

63221

Od ku ma Bo ri sa sa po ro di com. 63230

Sa hra na mi le nam po koj ni ce je 29. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, u Bu kov cu. O`a lo {}e ni: sin Vla da, }er ke Mi li ca, Da rin ka, An |a, Mi ra, Ko viq ka i Je le na, ze to vi, sna je, unu ~ad i pra u nu ~ad. 63223

06.30 08.55 09.05 09.35 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.25 00.55 01.45

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Преваранти С друге стране Војвођански дневник Један на један Лутер Комшилук Добар посао Кокан Димушевски-Календар Све(т) око нас

СЕРИЈА

Лутер „Лутер“ прати случајеве брилијантног, мада мрачног дететектива енглеске полиције Џона Лутера. Ради у лондонској јединици за серијске злочине, предан је послу, бритког, брзог ума. Улоге: Идрис Елба, Рут Вилсон, Стивен Мекинтош, Индира Варма, Пол Меген, Саскија Ривс Режија: Брајан Кирк, Сем Милер, Штефан Шварц (РТВ 1, 23.00)

Рут Вилсон

06.55 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30

tv program

ponedeqak29.oktobar2012.

Таблоид Свет тишине Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика 125. год. Војвођанског музеја (мађ) Ева магазин (мађ) Златно доба (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Снимање у Палерму, филм

06.05 08.00 09.05 09.58 10.29 11.05 12.00 12.15 12.27 12.43 13.32

Вино и виноградарство (Панонија, 22.30) 06.00 10.00 09.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

15.05 15.56 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 23.02 23.50 00.13 00.59 02.51 03.36 03.50 04.23 04.53 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отписани Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Циклус-документарна драма: Врење Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Фатална несрећа, филм Истражитељи из Мјамија Дневник Хероји Ноћни биоскоп: 4 месеца,3 недеље, 2 дана, филм Отписани Рукометна фантазија Око Лов и риболов Непобедиво срце Верски календар

07.35 Најбоље године 08.45 У здравом телу 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.15 Нинџа ратници 14.10 Никита 15.00 Дневни магазин 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Инсајдер: Патриотска пљачка, 5. Део 22.00 Филм: Блесак смрти 23.55 Вести 00.30 Спортски преглед 00.50 Амерички топ-модел 01.40 Људи с Менхетна

Настасија Кински

Теса Прича се одвија у Енглеској, током викторијанског периода и говори о тврдоглавој, младој сељанки Теси. Тесу отац Џон шаље да ради код племићке породице Дубервил, са којом су у крвном сродству. Међутим, ова лепа девојка запада за око Алеку Дубервилу... Улоге: Настасија Кински, Питер Фирт, Ли Лосон Режија: Роман Полански (РТС 2, 21.59) 06.50 07.23 07.49 07.59 08.04 08.13 08.27 08.58

Анамарија Маринка

4 месеца, 3 недеље и 2 дана

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 11.00 Вести 11.05 Ево нас код вас 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Истрага 21.00 Спринт 21.30 Серија 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Серија

08.30 Шпански рукомет: Гранолерс - Арагон 10.00 СК студио 11.00 АТП Мастерс Париз 22.30 Преглед Премијер лиге 23.30 Преглед шпанске лиге 00.30 Евролига магазин 01.00 Преглед Мото ГП 01.15 Преглед холандске лиге 02.15 АТП Мастерс Париз

Отилија и Габита су нераздвојне пријатељице и колегинице на факултету у малом румунском граду у време бруталних година комунизма крајем 80-их. Отилија изнајмљује собу у једном јефтином хотелу, а у току послеподнева оне ће се срести са извесним господином Бебеом... Улоге: Анамарија Маринка, Лаура Василију, Влад Иванов Режија: Кристијан Мунђију (РТС 1, 00.59)

09.44 10.14 10.52 11.22 11.52 12.17 12.55 13.59 14.13 14.44 15.21 15.30 15.56 16.41 17.15 18.11 18.40 19.11 19.59 20.30 21.00 21.59 00.55 01.25 02.27

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Црвени шкорпион Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Слагалица Софијин свет Томас и другари 2 Ози бу 3 Црвено,жуто,зелено-крени У сенци облака Антоније Гауди Београд у музичким збивањима 20.века Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Музички програм Еко менаџер Трезор У сенци облака Антоније Гауди Београд у музичким збивањима 20.века Верски календар Хроника међународног салона стрипа САТ Све боје живота Елиза из Ривомброзе Музички програм Свет здравља Верски мозаик Србије Технологије Мера за музику Елиза из Ривомброзе Теса, филм Хроника 57. међународног београдског сајма књига Трезор Хроника међународног салона стрипа

Маратон Цртани филм Еурека Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Сваштарица Слике живота Одељење за специјалне јединице Филм: Ошамари је, она је Францускиња Обични људи Слике живота Филм: Рани снијег у Минхену Филм: Педесет мртвих људи Удовице Филм: Остани мртав Одељење за специјалне јединице

Стивен Сигал

Блесак смрти Џек је радио као плаћени убица за америчку владу, а сада је истражитељ. На трагу је немилосрдног серијског убице ког зову “Породични човек”. Његов нови партнер је Џим, полицајац чији је приступ послу битно опуштенији. Међутим, нове жртве “Породичног човека” су Џекова бивша жена и њен муж... Улоге: Стивен Сигал, Кинан Ајвори Вајанс, Боб Гантон, Брајан Кокс Режија: Џон Греј (Б92, 22.00)

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 23.00 00.00 00.15 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Црвени орао Телешоп Филм Насловна страна – квиз Моја Србија Телемастер На тајном задатку, док. серија Црвени орао Долина вукова Вести Ћирилица Позајми ми ауто Вести Беверли Хилс Звездана капија Ћирилица Вештице из Оза, 1. део, филм

Миа Сара 07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30

Добро јутро Тренутак истине Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Пељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Север Југ Филм: Јужњачка акција 2

Вештице из Оза Дороти Гејл је једна обична девојчица из руралног Канзаса и бави се писањем дечијх књига заснованих на земљи Оз коју је створио њен деда. Њен живот се окреће наглавачке када она добија понуду велике агенције из Њујорка да представи своју књигу. Улоге: Кристофер Лојд, Били Бојд, Итан Ембри, Ленс Хенриксен, Миа Сара Режија: Л. Френк Баум (Хепи, 03.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak29.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Твој стил у његовим рукама 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Затрпани

08.00 Ловци на нацисте 09.00У телу Хенрија осмог 10.00 Шпански грип – заборављене жртве 11.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 У потрази за Бетовеном 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година 16.00 Геније дизајна 17.00 Упознајте Римљане 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Александрија. највећи град 20.00 Древни светови 21.00 Египат 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Упознајте Римљане 00.00 Средњи век 01.00 Хероји, култ и кухиња

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Затворска птичица Механизам Мрак филм 3 Луд за оружјем Америчка пита Диши дубоко Еротски филм Еротски филм

Америчка пита Џим, Оз, Финч и Кевин су четири пријатеља који склапају пакт да ће изгубити невиност до матуре. То се испоставља као нимало лак задатак. Оз почиње да пева не би ли привукао пажњу девојака. Кевин покушава да убеди своју девојку да спава са њим... Улоге: Џеј сон Бигс, Крис Клајн, То мас Јан Ни ко лас, Та ра Рид, Ме на Су ва ри Режија: Пол Вајс (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.05 На рубу науке 00.00 Секс и град 00.30 Регионални дневник 00.50 Бетраyал оф Труст, филм 02.25 Др Оз 2 03.05 Др Хаус

Ко лин Фирт

Бриџит Џонс: На рубу памети

Неспретна, дебела и несигурна Бриџит Џонс живи и ради у Лондону, заљубљена је у адвоката Марка, међутим, веза је пукла због њене љубоморе. Сломљена Бриџит путује на Тајланд с Данијелом на снимање, а тамо се уплете у врло озбиљан међународни инцидент... Улоге: Ре не Зел ве гер, Ко лин Фирт, Хју Грант, Ге ма Џонс Режија: Би бан Ки дрон (ХРТ 2, 20.00) 07.30 07.52 08.17 08.41 09.05 09.50 12.50

21.50 22.35 23.25 00.10 00.45

07.30 10.00 11.30 13.00

Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Николас и Александра, филм Они то раде из љубави, док. филм Бетраyал оф Труст, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Сплит: Море Мишел Ваилант, филм Цртани филм Кришке сира 2, док. серија Вечерас Бриџит Џонс: На рубу памети, филм Др Хаус Вајтечепел Синови анархије Битанге и принцезе 24

21.00 23.00

Трамвај звани жеља Одбрана домовине Необуздана Ајрис Биографија - Кристијан Слејтер Животиња Нинџа са Беверли Хилса Биографија - Скарлет Џохансон Срце пуно кише Биографија - Кристијан Слејтер Тешка мета Ловина

08.00 10.00 11.40 13.30 17.00 18.40 20.00 22.00 00.00 01.15 02.20

Наша кућа из снова Ламбада Откуцаји срца Врата раја Злочини и преступи Септембар Стигмата Лакоћа Еротски филм Еротски филм Еротски филм

14.00 16.00 17.30 06.00 Кокова 08.05 Холивуд на снимању 08.35 Упознаћеш високог, црног мушкарца 10.10 Замена 11.50 Ол-стар Супермен 13.05 Вол Стрит. Новац никад не спава 15.15 Дизање 17.00 Провидне лажи 18.25 Боље сутра 20.05 Царство порока 21.05 Кад водењак пукне 22.35 Створ 00.15 Бити Џон Малкович 02.05 Свештеник 03.30 Тата је снимао безобразне филмове 04.25 Избацивач

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Каразуб Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Уклети темплари Монк Видовњак Премијера: Хаваји 5-0 Филм: 2010: Моби Дик Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.45 10.05 10.25 11.35 12.45 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 00.45 02.25

Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени У име краља ЦСИ Мајами Астро шоу

У име краља

13.35 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.15 19.30 19.55 20.00

Та ра Рид

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

18.30 20.00

На селу у краљевству Ехб живи Фармер са женом Соланом и сином. Једног дана, када Солана и син оду на тржницу градића Стонбриџа да продају поврће, њихову фарму нападну створења која се називају Кругсима... Улоге: Џеј сон Ста там, Рон Пер лман, Реј Ли о та, Ли ли Со би е ски, Џон Рис-Деј вис, Клер Фор ла ни Режија: Уве Бол (РТЛ, 22.30)

Клер Фор ла ни

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 09.15 10.30 16.15 17.30 18.15 19.45 20.45 21.00 22.30 23.15 00.30

Алпско скијање Тенис Билијар Тенис Фудбал Билијар Тенис Сви спортови Рвање Фудбал Тенис Билијар

Ци ја нид за Џи мо ве след бе ни ке

им Џонс је као во ђа кул та осно вао сво ју вла - ви су ју дру ге на ро де. Пот пу но им је стра на кри тич сти ту Хри шћан ску цр кву у Ин ди ја на по ли су ност у од но су на оно шта ве ру ју и што чи не њи хо ви 1953. Оку пио је око се бе гру пу след бе ни ка ко - су на род ни ци. ји су се бе на зи ва ли „Храм на ро да“. У по чет ку се њи У исто ри ји је би ло мно го ет но на ци о на ли стич ких хо ва ак тив ност огле да ла у по ма га њу си ро ма шни ма, по кре та, чи је иде је и осе ћа ња без остат ка об у зи ма ју бо ле сни ма, не за по сле ни ма. А он да је Џим по чео да гла ву и ср це љу ди. Да нас су ве о ма ја ки у Се вер ној Ир при по ве да да има ви зи ју да ће ну кле ар ни рат уско ро ској, про вин ци ји Аче у Ин до не зи ји, ин диј ској обла сти уни шти ти све љу де на пла не ти. По том је по чео да за Ка шмир, Ни ге ри ји, про вин ци ји Мин да нао на ју гу Фи се бе го во ри да је ре ин кар на ци ја Ису са Хри ста. Кад су га у ли сту „Њу Вест“ оп ту жи ли да фи зич ки зло у по тре бља ва сво је след бе ни ке, он их је убе дио да „мрач не си ле“ ра де на то ме да их све ску па уни ште те им не ма дру ге не го да се спа су бек ством у ди вљи ну. Осно ва ли су ма лу ко ло ни ју у џун гли, у Ги ја ни. Кад су се изо ло ва ли од све та, Џи мо ве иде је по ста ју све нео бич ни је. Го во рио је да сви тре ба да из вр ше ма сов но са мо у би ство да би от пу то ва ли на дру гу пла не ту и ужи ва ли жи вот веч ног бла жен ства. Ме се ци ма је са след бе ни ци ма уве жба вао за то. Вест о нео бич ној ко ло ни ји до шла је и до аме рич ког Кон гре са. Ње гов члан Лео Ра јан оти шао је да про ве ри гла си не да се око хи ља ду љу ди спре ма да из вр ши са мо у би ство. Био је кон стер ни ран оним што је ви дио. Да би га спре чио да о ви ђе ном из ве сти Кон грес, Џим је за Ра ја ном по слао дво ји цу те ло хра ни те ља ко ји су га уби ли на ави он Ду го тре ни ра но до бро вољ но тро ва ње ској пи сти гра да Порт Кја ту ма. Све сни да су уби ством ко гре сме на „пре шли пре ко цр те“, ли пи на, Ба ски ји у Шпа ни ји, Бо сни, на ро гу Афри ке, Џи мо ви след бе ни ци, тач ни је обо жа ва те љи, по пи ли су обла сти Син ђи јанг на за па ду Ки не, у Гру зи ји. отров, а он је окон чао жи вот пу ца ју ћи се би у гла ву. У Ма сов ни пси хо ге ни „по ре ме ћај“: Де ша ва се да ве ћи џун гли, у ме сту Џон ста ун, 18. но вем бра 1978. про на - број љу ди из не на да поч не да по на ша „као да су лу ди“. ђе но је 913 ле ше ва при пад ни ка кул та „Храм на ро да“ Те из не над не про ме не по на ша ња се на зи ва ју: ма сов на отро ва них ци ја ни дом. хи сте рич на ре ак ци ја, ма Има и дру га чи јих обо жа сов на пси хо ге на бо л ест, Џим Џонс, који се прогласио ва те ља кул та. Ре ци мо, оних епи де миј ска хи сте ри ја, ма про же ти ве ром и на дом, ко ји сов на со ци о ге на бо л ест. реинкарнацијом Исуса Христа, хо до ча сте у Лурд у Фран цу Ма сов не пси хо ге не ре ак ци убедио је 913 следбеника своје ској, Фа ти му у Пор ту га лу, је су по зна те од нај ста ри јих секте “Храм народа” да изврше Ме ђу гор је у Хер це го ви ни. вре ме на. Обич но се по на колективно самоубиство да би Ре ли ги о зни фун да мен та вља но по ја вљу ју у од ре ђе ли сти. Уну тар сва ке ре ли ги ном под руч ју и за тво ре ним отпутовали на другу планету је по сто је они ко ји су жи вот сре ди на ма с до ста ви со ким и тамо стекли живот вечног пот пу но са о бра зи ли ве ри ко сте пе ном со ци јал не ко хе зи блаженства ју про по ве да ју. Оправ да ње је. У про се ку, тра ју од не ко за свој ра ди ка ли зам на ла зе у ли ко са ти до дан-два; рет ко „из вор ном ту ма че њу“ ве ре ко јој при па да ју и је ди но до цео ме сец. Не кад се ја вља ју без ви дљи вог раз ло га. „аутен тич ном“ чи та њу све тих књи га те ре ли ги је. Ис Обич но се на во ди не ки кон кре тан „раз лог“ за по ја ву кљу чу ју мо гућ ност ди ја ло га с љу ди ма дру ге ве ре. Че нај пре код не ко ли ко осо ба, а он да код све ви ше њих. сто сма тра ју да је њи хо ва све та ду жност укла ња ње љу Твр де, на при мер, да осе ћа ју ми рис не ког отров ног га ди дру ге ве ре с ли ца зе мље. Екс тре ми зам и па ра но ич са, у вла сти су де мо на или им се при ка зао зао дух, те ност су основ не ка рак те ри сти ке њи хо вог ве ро ва ња и да га мо ра ју ода гна ти да би пре жи ве ли или се по на ша по на ша ња. За то су у стал ном су ко бу, не са мо с љу ди ти на од ре ђе ни на чин да би удо во љи ли же ља ма ду хо ма дру ге ве ре не го и они ма с ко ји ма де ле ве ру. Прет ња ва пре да ка. По ја ви ма сов них пси хо ге них ма ни фе ста су ми ру, ма где да се ја ве. Да нас су по себ но број ни и ци ја че сто прет хо ди по ве ћа на на пе тост у ко лек ти ву гла сни фун да мен та ли сти у исла му и хри шћан ству, по чи ји ће чла но ви – тач ни је, је дан њи хов број – по че ти то њи по себ но у САД. да ис по ља ва „симп то ме“. Не рет ко иза по ја ве ма сов не Ет но на ци о на ли сте на зи ва ју ма лиг ним на ци о на ли пси хо ге не ре ак ци је сто ји вр ло кон кре тан ин те рес, би сти ма. На и ме, на ци о на ли сти се бо ре за др жа ву, где ће ло оно га ко је под ста као по ја ву симп то ма, или свих сви гра ђа ни има ти иста пра ва, без об зи ра на ет нич ко оних ко ји су „по го ђе ни“ ма сов ном пси хо ге ном „бо ле по ре кло, док је ет но на ци о на ли сти ма по во љи је ди но шћу“. Че шће ин те рес гру пе на ла же да се ње ни чла но она у ко јој ве ћи ну чи не љу ди њи хо ве ет но на ци о нал ви по вре ме но „су лу до“ по на ша ју. но сти и као ве ћи на („др жав ни на род“), има ју ве ћа Ма сов не пси хо ге не ма ни фе ста ци је ка рак те ри ше пра ва од љу ди дру ге ет но на ци о нал но сти. Ет но на ци о ком би на ци ја раз ли чи тих симп то ма, као што су: осе ћај на ли сти сма тра ју да је ко лек тив ва жни ји од по је дин гу ше ња, па да ње у не свест, дрх та ње де лом те ла или це ца. У скла ду с тим тра же да се по је ди нац без остат ка лим те лом, јак свраб, вр то гла ви ца, „на пад ни“ ка шаљ, жр тву је за до бро ет но на ци о нал ног ко лек ти ва. Ет но на по вра ћа ње, сте за ње у гр лу, сла бост у ми ши ћи ма, сте ци о на ли сти пот пу но за не ма ру ју пра ва љу ди дру ге ет за ње у плу ћи ма. Јед но о бра зност ма ни фе ста ци ја ма но на ци о нал но сти, уве ре ни да је прав да и пра во са мо сов них пси хо ге них по ре ме ћа ја ука зу је на њи хо ву мањ на њи хо вој стра ни. Сма тра ју и да по осо би на ма над ка ву или ни ка кву ин ди ви ду ал ност. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak29.oktobar2012.

dnevnik

29. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Про блем с при ја те љем или мо жда љу бав ним парт не ром у по след њих не ко ли ко да на мо гао би вам до не ти осе ћај од ба че но сти, не си гур но сти и емо тив не бло ки ра но сти. Све ука зу је на то да ва ша осе ћа ња ни су ис прав на.

BIK 20.4-20.5.

Мо гу ће је да има те ки ја ви цу или бол у гр лу, ве ро ват но ће би ти нео п ход но да уз ме те је дан сло бо дан дан на по слу. То би мо гло би ти ве о ма не по жељ но јер ће те и са ста нак, ко јем сте се ра до ва ли, мо ра ти да про пу сти те.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Не до ста так кон так та с бли ским при ја те љем или љу бав ним парт не ром мо гао би вам до не ти осе ћај уса мље но сти и не си гур но сти. Мо жда ће те се чак и за пи та ти да ли је та осо ба за бо ра ви ла на вас или јед но став но ви ше ни је за ин те ре со ва на. Кућ не од го вор но сти мо гле би пре о ку пи ра ти ваш ум да нас за јед но с дру гим оба ве за ма. То би мо гло до не ти и по не ки уну тра шњи кон фликт. Ипак, бу ди те све сни то га да има те и лич ни жи вот ко јем је та ко ђе по треб на па жња. Мо гу ће је да ће те да нас до би ти раз о ча ра ва ју ћи и-мејл или по зив. Мо жда не ко, чи јем сте се до ла ску на да ли, не ће би ти у мо гућ но сти да то учи ни или ће мо жда при ја тељ от ка за ти пла ни ра ну за ба ву. Мо жда осе ћа те за бри ну тост по во дом сво је фи нан сиј ске си ту а ци је. Мо гу ће је да сте се на да ли не ком нов цу ко ји ни је сти гао. При вре ме но одва ја ње од парт не ра мо гло би вам до дат но по ква ри ти рас по ло же ње.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Осе ћај не за ин те ре со ва но сти мо гао би ути ца ти на ва ше спо соб но сти и до не ти тен ден ци ју да пре ки не те по сао. Ви сте ве о ма ак тив на осо ба, та ко да то мо же ло ше ути ца ти на ва ше са мо по у зда ње.

Да нас би во ље на осо ба мо гла осе ти ти од ре ђе ну до зу љу бо мо ре пре ма ва шим при ја те љи ма. Мо жда сте до би ли по зив за за ба ву ко ја под ра зу ме ва са мо вас и ва ше дру штво.

Ве ро ват но же ли те да ис ко ри сти те је дан сло бо дан дан, мо жда да би сте се по бри ну ли о не до вр ше ним про јек ти ма на ко ји ма ра ди те већ не ко вре ме. Ипак, не ће те с тим да ле ко до гу ра ти.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Нео че ки ва ни до га ђа ји мо гли би вас до ве сти до при вре ме не одво је но сти од во ље не осо бе. Кон фу зи ја око ин ци ден та и уло ге при ја те ља у све му то ме мо гла би вас раз о ча ра ти и до не ти сум њу у мо ти ве ва шег при ја те ља.

Раз ми шља те о при ја те љи ма и чла но ви ма по ро ди це ко ји жи ве да ле ко и пи та те се шта ра де. Мо гу ће је да осе ћа те но стал ги ју и че жњу за про шлим вре ме ни ма. По тру ди те се да не раз ми шља те о то ме. Фи нан сиј ска пи та ња да нас мо гу би ти ве о ма за мр ше на. Мо жда ће до ћи до од ла га ња до би ја ња нов ца, што ће се по ка за ти као вр ло уз не ми ру ју ће, али то ни је ни шта што не мо же те ис пра ви ти.

TRI^-TRA^

Де нис Квејд се раз во ди V REMENSKA

Аме рич ки глу мац Де нис Квејд се де фи ни тив но раз во ди од тре ће су пру ге Ким бер ли Ба финг тон. Ким бер ли је у мар ту ове го ди не поднела захтев за развод брака, али се после нешто више од месец дана предомислила. Ипак, нису успели да сачувају брак и глумчев портпарол је у петак саопштио да је развод договорен. „Кимберли и Денис су одлучили да се споразумно разведу после осам година брака. Моле све за приватност у овом нимало лаком периоду за њих„, саопштио је портпарол, а преноси магазин „Пипл”. Према писању портала ТМЗ, Кимберли ће добити старатељство над петогодишњим близанцима, а Денис ће моћи да их посећује када год то пожели.

PROGNOZA

VIC DANA

ХлаДно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

Evropa

с Кишом

NOVI SAD: Хladno s ki{om povremeno, ve}inom u drugom delu dana. Duva}e umeren severozapadni i severni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna oko 5 stepeni. VOJVODINA: Хladno i obla~no sa ki{om, ponegde je mogu}a i susneìca na zapadu Vojvodine i na Fru{koj Gori. Duva}e umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 2 do 4 stepena, a maksimalne od 4 na severozapadu do 8 stepeni na jugoistoku Banata. SRBIJA: Сvugde hladnije sa ki{om, a u planinama i u niìm predelima zapadne Srbije je mogu}a susneìca i sneg. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 2 na severu do 10 stepeni na jugu, a maksimalne od 4 na severu i zapadu Srbije do 18 stepeni na krajwem jugu u jugoistoku. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladno uz prestanak padavina ujutru i sun~ane intervale tokom dana. U sredu ujutru slab mraz, a tokom dana toplije. U ~etvrtak prolazna ki{a pre podne. U petak i za naredni vikend ve}inom suvo i toplije vreme. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu doprineti poja~awu tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika i osetqivih osoba. Poseban oprez se savetuje astmati~arima i cerebro-vaskularnim bolesnicima. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe, promenqivog raspoloèwa i bolova u zglobovima i mi{i}ima. U saobra}aju je neophodna dodatna pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Во зи ли се ауто мо би лом ме ха ни чар, елек три чар и про гра мер. Ко ла се по ква ре, а ме ха ни чар ре че: - Си гур но је оти шао блок од мо то ра. - Ни је, до аку му ла то ра је - уве ра ва га елек три чар. На то ће про гра мер: - А, да про ба мо да иза ђе мо, па по но во да уђе мо?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

61 (-12)

Slankamen

194 (-6)

Apatin

136 (-13)

Zemun

264 (-6)

Bogojevo

136 (-6)

Panчevo

279 (-3)

Smederevo

460 (-8)

Baч. Palanka 155 (-14) Novi Sad

144 (-8)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (3)

S. Mitrovica

116 (-3)

Tendencija porasta

Senta

228 (1)

Beograd

208 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

185 (1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

72 (12)

TISA

-46 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

28 (0)

Reшeњe:

DUNAV