Dnevnik 29.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 29. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22915 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIKOVA” TEMA

PRIVREDNI KRIMINAL UNOSNIJI OD KLASI^NOG

Fantomski direktor za 150 evra str. 12

LIDER NOVE SRBIJE VELIMIR ILI] ZA „DNEVNIK”

I Tadi} zna da su potrebni izbori str. 3

Meksikanac di`e cenu Telekoma str. 6

NASLOVI

Politika 2 Na svaki dinar tro{ka u Vojvodinu }e sti}i deset 2 Na spisku „lekar, pekar, apotekar”...

Ekonomija 4 Giqotina paragrafa osta prazna pri~a 4 Gazde pla}aju 66 nameta

Novi Sad 7 Radnici „Stana” od danas u {trajku 9 Kanalizacija za sva naseqa

Vojvodina 10 ^arda{ u tre}em poluvremenu

PAORSKE BLOKADE U SOMBORU: Blokade na somborskim putevima, podignute zbog neslagawa ratara sa sudbinom dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, i ju~e su obustavqale saobra}aj na deonicama Sombor-Subotica i Sombor-Bezdan. Mada poqoprivrednici, koji o~ekuju da se svih 8.000 spornih hektara dr`avnih oranica na|e na licitaciji, od srede propu{taju

saobra}aj, tek ga na dva sata dnevno zaustavqaju}i, zaposleni u poqoprivrednim preduze}ima „Grani~ar” i „Aleksa [anti}” u Gakovu, selu somborskog atara, i daqe ne dozvoqavaju prolaz kroz blokade na ulazima kod Aleksa [anti}a i Bezdana. Ovim blokadama je put ka Subotici u potpunosti blokiran, dok se do grani~nih prelaza Ba~ki Breg (sa Ma|arskom) i Bezdan

(sa Hrvatskom) mo`e do}i kori{}ewem obilaznog, {umskog druma preko Ba~kog Mono{tora. Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, na blokadi puta SomborSubotica kod Aleksa [anti}a, koju dr`e zaposleni iz istoimenog preduze}a, do{lo je do maweg incidenta, u kome je o{te}en automobil biv{e republi~ke ministarke poqoprivrede Ivane Duli}-Markovi}.

M. Miqenovi}

DO RADNOG MESTA U NOVOM SADU S RAZLI^ITIM [ANSAMA

11 Ne}e da se isele iz mra~nih objekata

Crna 13 Evidentirano 190 grobnica i 18.000 `rtava

Dru{tvo 14 Dogodine u aprilu popis stanovni{tva

Reporta`e 15 Duh Savojskog za evropske ku}e u ravnici

Kultura 23 Preminuo kwi`evnik Bo{ko Ivkov 23 (Pozori{na) igra {ibicama

SPORT

Lekari i armira~i ne ~ekaju na posao

NASTAVQA SE PROCES BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA I WEGOVIM SARADNICIMA

Kne`evi}eva grupa u sudnici

str. 12

str. 16 – 20

Ki{a, pa sunce Najvi{a temperatura 12 °S

FRANCUZI STIGLI U PRATWI OBEZBE\EWA

ZIMOWI]U I NESTORU TITULA ZA RASTANAK

str. 7

KOROMAN I KALU\EROVI] SRU[ILI SUBOTI^ANE

2

ponedeqak29.novembar2010.

POLITIKA

PREDRAG NOVIKOV PRO[LE SEDMICE U BRISELU ZAPO^EO AKTIVNOSTI NA OTVARAWU PREDSTAVNI[TVA APV

Na svaki dinar tro{ka u Vojvodinu }e sti}i deset Pokrajinska vlada ovlastila je na pro{loj sednici direktora Fonda „Evropski poslovi” Predraga Novikova da obavqa „sve pravne i druge poslove oko registracije, otvarawa i poslovawa predstavni{tva AP Vojvodine u Briselu”. I upravo kako bi se {to pre krenulo sa realizacijom ovog projekta, Novikov je pro{le sedmice boravio u prestonici Evropske unije.

– Po~etak na{eg rada u Briselu podrazumeva re{avawe brojnih statusnih, pravnih, tehni~kih i finansijskih pitawa, na kojima smo se anga`ovali proteklih dana – izjavio je Novikov. – I sa zadovoqstvom mogu re}i da se sada i u srcu Evrope potvr|uju partnerstva i prijateqstva koja je Vojvodina gradila predhodnih godina. Tako|e, i nadle`na administracija u Bri-

selu nam je ponudila punu pomo}. U svakom slu~aju, po{to smo Vladi Srbije ve} predali

Dve godine za razradu posla Vojvo|anskoj kancelariji u Briselu }e biti potrebno oko dve godine da potpuno „razradi posao”, smatra Novikov.

– Uostalom, nemojmo zaboraviti da je Vlada APV strate{ki dugoro~no planirala i kreirala i Kancelariju za evropske poslove. I za ~etiri godine smo, zajedno sa kolegama sa pokrajinskog i lokalnog nivoa, uspeli da podignemo kapacitet kori{}ewa evropskih fondova sa 10 na preko 200 projekata na godi{wem nivou. Verujem da }e sli~no biti i sa Briselom. Vojvodina ponovo strate{ki ula`e u budu}nost – zakqu~io je Predrag Novikov.

odgovaraju}u dokumentaciju, saglasno Statutu APV, o~ekujem da }emo ubrzo nakon dobijawa saglasnosti od kabineta Mirka Cvetkovi}a, odmah predati i zahtev za registraciju vojvo|anskog predstavni{tva u glavnom gradu EU. Tokom razgovora predsednika Vlade APV Bojana Pajti}a i {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a najavqeno je da }e vojvo|anska kancelarija na raspolagawu imati ceo sprat u Misiji Srbije pri EU u Briselu. Novikov ka`e da o~ekuje ispuwewe tog dogovora u punom kapacitetu.

– Verujem da }emo sa Ministarstvom spoqnih poslova brzo regulisati sva tehni~ka pitawa i da }emo u veoma kratkom roku krenuti sa pripremom i kori{}ewem celokupnog pomenutog prostora, koji je ministar Jeremi} javno obe}ao. Vreme je novac i Vojvodina ne `eli da gubi {anse, pogotovo sa pozicije

novih evropskih fondova, ~ije otvarawe o~ekujemo u narednom periodu – navodi direktor Fonda „Evropski poslovi”.

Govore}i o kritikama koje sti`u iz opozicionih krugova da }e otvarawe predstavni{tva suvi{e ko{tati i da to Vojvodina u aktuelnoj finansijskoj situaciji sebi ne mo`e da priu{ti, sagovornik „Dnevnika” ka`e da „Vojvodina ne mo`e sebi da priu{ti da ne bude na mestima na kojima se donose odluke”.

– Tro{ak na{eg odsustva je nesrazmerno ve}i, jer time na direktan na~in umawujemo svoje {anse za kori{}ewe novih evropskih fondova, za investicije i razvoj. Uostalom, ukupno godi{we finansirawe na{eg predstavni{tva ne bi trebalo da finansijski prema{i ’te`inu’ evropskog projekta za suzbijawe ambrozije, koji }emo u Vojvodini implementirati za oko 500.000 evra. Tako|e, upravo je otvoren konkurs prekograni~ne saradwe sa Ma|arskom, koji sam prema{uje 12 miliona evra. Drugim re~ima, ve} sada sa sigurno{}u mogu da tvrdim da }e na svaki dinar ulo`en u predstavni{tvo u Briselu, iz evropskih fondova Vojvodina dobiti bar deset dinara – navodi Novikov.

M. Staji}

SKUP[TINA SRBIJE SKROJILA NOV^ANIK ZA NAREDNU GODINU

Na spisku „lekar, pekar, apotekar”...

Republi~ki parlament ovih dana obnarodovao je svoju „viziju“ koliko novca }e u narednoj godini biti potrebno za nesmetan rad najvi{eg zakonodavnog tela u dr`avi. U skup{tinsku kasu trebalo bi da se slije 1,89 milijardi dinara, od ~ega je 763,6 miliona nameweno za potrebe poslanika, a 1,13 milijardi za stru~ne slu`be. Buxet kojim }e parlament raspolagati ve}i je za 200 miliona dinara u odnosu na ovu godinu, ali i za 80 miliona u odnosu na „guber“ koji je odredila ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Skup{tina Srbije prvi put }e dobiti buxet sa kojim }e mo}i samostalno da raspola`e, s tim {to kona~ne cifre moraju biti usagla{ene sa resornim ministarstvom. Po{to je svrha uvo|ewa sopstvene kase finansijska samostalnost parlamenta u odnosu na izvr{nu vlast, Zakonom o skup{tini je precizirano da ~ak i ako se Vladi ne dopada predlog buxeta koju su osmislili poslanici, posledwu re~ ima}e narodni predstavnici.

Za reprezentaciju je predvi|eno 800 hiqada dinara i to za tro{kove poslu`ewa prilikom poseta lica sa strane, koja dolaze slu`beno na sastanak u skup{tinsko zdawe.^lanarina za

macija i ~ak 8,4 miliona za anga`ovawe radnika tokom zasedawa u {ta je ukqu~ena lekarska ekipa, rad zaposlenih u bifeima, restoranima i u obezbe|ewu.

Teku}e popravke i odr`avawe zgrada ko{ta}e skoro 30 miliona dinara, pri tome 3,4 miliona molersko – farbarski radovi, dva miliona prawe prozo-

Buyet planira redovne izbore

Za plate zaposlenih u stru~nim slu`bama parlamenta predvi|eno je 330 miliona dinara, a za usluge po ugovoru ~ak 77,7 miliona dinara, za obrazovawe i usavra{avawe zaposlenih 2,8 miliona. Prevoz ~inovnika na posao ko{ta}e 11 miliona dinara, a obrazlo`eno je da wih 378 koristi gradski saobra}aj, dok se 15 vozi me|ugradskim linijama.

I pored velikog broja ~inovnika blizu ~etiri miliona dinara planirano je za raznorazne administrativne usluge, od ~ega tri miliona za tro{kove prevo-

Planska rezerva Sredstva za plate narodnih poslanika planirana su tako kao da }e na stalnom radu biti 224, iako je trenutno sa zaposlewem u skup{tini 197 parlamentaraca. U ovom sazivu samo 29 poslanika ne koristi pravo na platu u skup{tini, deset ih prima 80 posto zarade parlamentarca, a 14 razliku izme|u zarade koju prima kod poslodavca i punog iznosa.

Tako je za 2.011. godinu planirano da na zarade poslanika bude potro{eno oko 320 miliona dinara, za pau{al 142 miliona, sedam miliona za pla}awe naknada za iznajmqivawe stana i odvojeni `ivot. Tro{kovi putovawa treba da budu 234 miliona dinara, od ~ega oko 186 miliona za dolazak u parlament, a 48 miliona za slu`bena putovawa u inostranstvo. U plan tro{ewa za narednu godinu u{le su i usluge {tampawa vizit karti i to 100 hiqada dinara. na{e delegacije u me|unarodnim organizacijama je 18 miliona dinara. Iako naredna godina nije izborna za rad Republi~ke izborne komisije nameweno je 17,7 miliona dinara.

|ewa. Za {tampawe protokolarnog materijala predvi|eno je ~etiri miliona, publikacija milion, dok je za izradu identifikacionih kartica neophodno 250 hiqada dinara. Dvadese-

tak miliona dinara nameweno je izradi raznoraznih analiza za potrebe skup{tinskih odbora! ^ak 20,6 miliona dinara oti}i }e za tro{kove reprezentacije prilikom odr`avawa raznih saastanaka i me|unardonih skupova, od ~ega 14 miliona na sme{taj u hotelu i poslu`ewe ~lanova grupa prijateqstva, kod kojih }e na{i parlamentarci i}i u uzvratne posete, tvde}i da ne ko{taju ni{ta. Planiran je i novac za poslu`ewe ~lanova delegacije Parlamentarne skup{tine OEBS-a koja treba da se odr`i u Beogradu naredne godine i to 800 hiqada dinara.

Najvi{e para za poslu`ewe prilikom odr`avawa sednica odbora predvi|eno je za zakonodavni odbor, koji najvi{e zaseda, jer razmatra sve zakone koji sti`u u skup{tinu, a planirana cifra je 26,6 miliona dinara, a 35 miliona dinara ko{ta}e poslu`ewe ~lanova RIK-a.

Za teku}e odr`avawe i popravke zdawa }e oti}i skoro 40 miliona dinara. Posebna stavka je kapitalno odr`avawe zgrade, 128 miliona, dok za administrativnu opremu treba izdvojiti 144,6 miliona.

Skoro 17 miliona dinara bi}e potro{eno na „razne usluge“ me|u kojima je sre|ivawe arhivske gra|e za 800 hiqada dinara, po 400 hiqada dinara za anga`ovawe turisti~kih vodi~a za potrebe stranih gostiju i za ispisivawe poslani~kih legiti-

Prema buxetskim planovima, u Srbiji }e biti odr`ani redovni parlamentarni izbori 2012. godine. Za te namene planirano je 968 miliona dinara. Od toga je za rad Republi~ke izborne komisije nameweno 160 miliona, od ~ega 40 miliona za {tampawe izbornog materijala, 37 miliona za glasa~ke kutije, 30 miliona dinara za dnevnice i sme{taj ~lanova u pro{irenom sastavu bira~kih odbora u inostranstvu, a 20 miliona za wihov prevoz. ra i zavesa, zamena itisona i tepiha 3,4 miliona. Spisku treba dodati i tapetarske radove na odr`avawu mebliranog name{taja i izradu rolo i lakih zavesa, tako|e 3,4 miliona dinara.

Za elektronsku opremu planirano je da se potro{i 116 miliona dinara, od ~ega 27 miliona za konferencijski sistem velike sale koji je ve} popravqan u vi{e navrata, 45 miliona za video nadzor i kontrolu pristupa skup{tini i 38 miliona dinara za opremawe dve odborske sale za elektronsko glasawe. Zamena kancelarijskog materijala dosti}i }e 4,6 miliona dinara, za 60 ra~unara 3,2 miliona dinara, a 24 {tampa~a 374 hiqade dinara.

Biblioteka parlamenta bi}e „dopuwena“ novim kwigama za 300 hiqada dinara, a bi}e kupqena i dva pravopisna re~nika za 18 hiqada dinara za steno – biro, po{to su u bele{kama prime}ene vidne brojne pravopisne gre{ke.

S. Stankovi}

DNEVNIK SPOR OKO POTPREDSEDNI^KOG MESTA U SKUP[TINI VOJVODINE

Qubav, mr`wa i poneki princip

Radikal Milorad Mir~i} optu`io je u Vojvodini vladaju}u Demokratsku stranku i opozicionu Srpsku naprednu stranku da su u sprezi zbog toga {to demokrate i wihovi partneri u koaliciji godinu i po ne smewuju potpredsedika Pokrajinske skup{tine Igora Mirovi}a iz SNS-a. Demokrate su bez komentara, dok je Mirovi} poru~io da je SNS jedini rival DS-u u Vojvodini.

Naime, u Skup{tini Vojvodine nema dogovora o tome da se jedno potpredsedni~ko mesto vrati Srpskoj radikalnoj stranci, mada je ona posle Demokratske stranke druga po snazi u tom parlamentu i najve}a opoziciona poslani~ka grupa. Mir~i}, koji tu predvodi radikale, kazao je da se takav dogovor o potpredsedni~kom mestu kr{i ve} godinu i po, otkako je wihov biv{i poslanik, skup{tinski potpredsednik Igor Mirovi} oti{ao u drugu partiju.

U DS-u i wihovom poslani~kom klubu “Za evropsku Vojvodinu” u petak nije bilo mogu}e dobiti komentar tim povodom. Nezvani~no smo, me|utim, od funkcionera vlasti ~uli obja{wewe da demokrate to do`ivqavaju kao strana~ki spor, i to spor biv{ih i sada{wih partijskih saboraca, “bi{eg i sada{eg {e{eqevca” u koji se, kako ka`u, ne mogu upu{tati.

Potpredsednik Skup{tine Mirovi} je i ovog puta ponovio da bi se on povukao s te funkcije ako tako odlu~i vladaju}a skup{tinska ve}ina.

– Dugo godina nije bilo li~nosti u Vojvodini o kojoj se tako dugo govorilo kao o meni i koja izaziva takvu pa`wu, i dugo nije bilo li~nosti koju je predlo`ila jedna stranka, a druga ne}e da je razre{i – kazao je Mirovi}.

On je radikala i svog biv{eg strana~kog kolegu Mir~i}a optu`io da gaji li~nu mr`wu prema

Statut i Poslovnik Po Statutu Vojvodine, Skup{tina ima “jednog ili vi{e potpredsednika iz reda poslanika”, {to se daqe ure|uje skup{tinskim Poslovnikom. U Poslovniku pi{e da se wihov broj utvr|uje prilikom svakog konstituisawa Skup{tine, na predlog predsednika. Wemu najmawe 20 poslanika mo`e u pisanoj formi dati svoj predlog kandidata. Za izbor potpredsednika potreban je glas “za” najmawe 61 poslanika.

Mir~i}, koji je i ranije podse}ao na to, ponovio je pro{le nedeqe na skup{tinskoj sednici da u predsedni{tvu parlamenta nema srazmere u odnosu na broj poslanika, ali da radikala nema dovoqno da bi Mirovi}a smenili s mesta potpredsednika, ve} da to mo`e u~initi jedino parlamentarna ve}ina.

– Sve je u rukama ve}ine, Demokratske stranke i koalicionih partnera – kazao je Mir~i}, dodaju}i da se on zapravo ne obra}a toj ve}ini nego javnosti. – Neka javnost vidi ko su miqenici DSa. Neka sedi Mirovi}, to je i prirodno, te stranke imaju isti program...

wemu. S druge strane, Mir~i} ka`e da tu nema ni{ta li~no, nego da su u pitawu principi i dogovor koji je postignut kada je ovaj skup{tinski saziv konstituisan – da jedno mesto pripada SRS-u.

Me|u {estoro potpredsednika, petoro ih je iz koalicije na vlasti, dok je Mirovi} jedini opozicionar. Od stranaka u vlasti, DS ima dva, dok G17 plus, LSV i SPS imaju po jedno potpredsedni~ko mesto.

Ina~e, u Skup{tini sa 120 mesta vlada dvotre}inska poslani~ka ve}ina, dok tre}inu parlamenta ~ini opozicija – SRS, SNS i DSS–NS. S. Nikoli}

VESTI Delegacija SNS otputovala u Kinu Funkcioner Srpske napredne stranke Marko \uri} rekao je ju~e da je delegacija napredwaka otputovala u vi{ednevnu posetu Kini. \uri} je na konferenciji za novinare naveo da delegaciju SNS predvodi predsednik stranke Tomislav Nikoli}, a da su u woj i Neboj{a Stefanovi}, Milan Ba~evi} i Predrag Miki}. Predstavnici SNS }e u Kini, kako je naveo, razgovarati sa predstavnicima Komunisti~ke partije, na ~iji poziv i borave u toj azijskoj dr`avi. Razgovori }e se, pre svega, voditi o iskori{}avawu potencijala za unapre|ewe saradwe u oblasti industrije, gra|evinarstva, a posebno poqoprivrede.

SPO: Hladna glava za NATO Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Sr|an Sre}kovi} podr`ao je ju~e ministra odbrane i potpredsednika Demokratske stranke Drgana [utanovca u oceni da referendum nije najboqi na~in za dono{ewe odluke o ulasku u NATO, isti~u}i da bi se tom pitawu trebalo pristupiti hladne glave.“O NATO-u kao vojnoj, politi~koj i bezbednosnoj integraciji gotovo svih najbogatijih zemaqa

sveta, mora se otvoriti argumentovana javna debata, li{ena iracionalnih strasti onih koji bi voleli da se u Srbiju vrati politika samoizolacije. Moramo ukrstiti argumente i videti {ta dobijano a {ta gubimo ulaskom u NATO“, istaknuto je u wegovoj izjavi dostavqenoj medijima.“Nikada ne}emo zaboraviti bombardovawe u veliku nepravdu koja nam je naneta ali je pitawe da li zbog toga treba da uskratimo boqi i bezbedniji `ivot generacijama koje dolaze. Svi znaju da NATO jeste pre~ica do Evropske unije i svi znaju kolike bi smo ekonomske benefite imali od rasta stranih direktnih investicija zbog smawivawa kreditnog rizika Srbije prilikom ulaska u NATO ali se o tome }uti jer nije popularno javno o tome govoriti“, naveo je Sre}kovi}.

Novi poslanik LDP-a Novi poslanik Liberalno-demokratske partije u Skup{tini Srbije bi}e ~lan Politi~kog saveta LDP i dosada{wi savetnik poslani~kog kluba stranke Bojan \uri}, saop{teno je iz LDP. \uri} }e na mestu poslanika zameniti Slobodana Mara{a, koji je pre nekoliko dana podneo ostavku i vratio mandat LDP, a potom i saop{tio da prelazi u G17 plus.

LIDER NOVE SRBIJE VELIMIR ILI] ZA “DNEVNIK”

I Tadi} zna da su potrebni izbori Koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke i Nove Srbije o~ekuje, u januaru, pregovore sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em o raspisivawu vanrednih izbora, najavio je u subotu lider NS Velimir Ili}. Predstaviv{i program koalicije liderima op{tinskih odbora svoje stranke u Vojvodini, on ka`e da je ~ak i predsednik svestan neophodnosti novih izbora.

- Zadwi trzaj predsednika Tadi}a i ove vlasti je marketin{ki potez da se rekonstrui{e Vlada. To ne}e imati apsolutno nikakvog efekta u posledwoj godini mandata – tvrdi Ili}.

Po~etak januara apostrofirao je kao po~etak o{trog pritiska na vlast ne bi li raspisala prevremene parlamentarne izbore. Najavio je mitinge, pregovore sa vla{}u, okupqawa, ali ne i klasi~ne demonstracije kako vlast ne bi dobila {ansu da “napravi skandal koji bi posle pripisala opoziciji”.

Ili} nagla{ava da u koaliciji jo{ uvek ima mesta za druge opozicione stranke, a posebno Demokratsku stranku Srbije, ~ijeg lidera Vojislava Ko{tunicu je pozvao da im pri|e.

- Danas pri~amo samo o Evropskoj uniju. Na{a koalicija je za Srbiju u EU, ali ovakvi kakvi smo,

nismo ni blizu we. Mi svakodnevno, kao opozicija, komuniciramo sa predstavnicima Evropske unije, ali ona ne}e Srbiju sa ovakvom korupcijom – ka`e Ili}. - Na nedavnom sastanku sa evropskim komesarom za pro{irewe [tefanom Fileom, na kojem je bila i vlast i opozicija, jasno nam je stavqeno do znawa da su zakoni, koje dr`ava trenutno donosi, u suprotnosti sa propisima EU. Posebnu zamerku predstavnici Evropske unije izneli su zbog ~iwenice da je vlast eliminisala sudije koje sude po zakonu, a dovela poslu{ne, po partijskoj liniji. Tada je re~eno u EU ne mo`emo sa milion nezaposlenih, sa 700 000 qudi koji se hrane u javnim kuhiwama i sa poslu{nim sudijama koje stranke imenuju.

Poslovi samo podobnim firmama Velimir Ili} je optu`io Demokratsku stranku da poslove poverava iskqu~ivo firmama koje dr`e weni ~lanovi.

- Firma u vlasni{tvu ~oveka iz DS, “Montera”, dobila je posao izgradwe 5000 stanova u Beogradu. Sve velike projekte u Srbiji dobijaju firme kojima upravqaju stranke na vlasti. Medijsko carstvo je pod kontrolom \ilasa, [apera i Krsti}a. Milione evra mese~no iz buxetskih sredstaa i javnih preduze}a, kojima upravqaju, izvla~e politi~ari iz vladaju}e koalicije. Zbog toga nije mogao da se donese antikorupcijski zakon, ve} su ga prilagodili i prepravili, tako da ih ne doti~e – ka`e Ili}.

Lider Nove Srbije isti~e da }e stranke na vlasti poku{ati da u}utkaju povike za vanrednim izborima tako {to }e raspisati prevremene izbore u Vojvodini, iako tu trenutno DS ima apsolutnu ve}inu.

- Demokratska stranka poku{ava Vojvodinu da proglasi za svoj centar. Tu smatraju da imaju dobre rezultate i misle da }e tako biti i sutra. Sada `ele da umire malo Srbiju pokrajinskim izborima, na kojima misle da }e pobediti i tako dati signal narodu da }uti, jer je vladaju}a koalicija i daqe dobra – smatra Ili}.

Govore}i o potrebi decentralizacije Srbije, Ili} je odbacio mogu}nost da koalicija kojoj pripada nastavi program regionalizacije dr`ave.

- Ne `elimo Srbiju da zamajavamo nekakvom decentralizacijom tako {to }emo praviti regione koji }e biti posrednici izme|u centralne vlasti i op{tina. Ministar Dinki} ula`e milione u taj projekat da bi pre`iveo na politi~koj sceni, posle toliko neuspeha na makroekonomskom i finansijskom planu dr`ave – ka`e Ili}.

Lider Nove Srbije se osvrnuo i na prenos nadle`nosti na AP Vojvodinu rekav{i da je u toj pokrajini, pre svega, te{ko `ivi.

- Pri~a da }e se boqe `iveti ako se usvoje odre|eni zakoni, ako se napravi Statut i prenesu nadle`nosti na Vojvodinu je samo pri~a za stvarawe nove administracije.

Ta~no je da Vojvodina puni republi~ki buxet 60 odsto, ali to je od akciza na gorivo, a ne od poqoprivredne proizvodwe, prera|evina i izvoza – nagla{ava Ili}.

Prema wegovim re~ima, u Srbiji vlada velika korupcija, izuzetno veliki pad poqoprivredne proizvodwe od preko 30 odsto, gra|evinarstva 22 posto.

- Namirnice su poskupele preko 34 odsto, inflacija }e do kraja godine biti preko 11 odsto, buxet je prazan, a vlast uzima komercijalne kredite kako bi pre`iveli na vlasti do kraja godine. Sada poku{avaju da u bescewe prodaju Telekom – tvrdi Ili} i ka`e da se na ten-

Stranke na vlasti poku{a}e da u}utkaju povike za vanrednim izborima tako {to }e raspisati prevremene izbore u Vojvodini der za prodaju ove kompanije u po~etku niko nije javio te da sada vlast poku{ava da uzme koliko mo`e.

- Sve {to sam ja kao ministar uradio, na tome je i danas ostalo: most Be{ka, Temerinska petqa, Gazela, Pan~eva~ki most, Banatska magistrala... Ali ni to ne mogu da zavr{e pa sad imamo situaciju u kojoj radovi idu izuzetno sporo, ponovo se duguje putarima, a vojvo|anske putarske firme propadaju.

– ka`e Ili}. - Ova vlast je tra`ila da prika`emo svaki papiri} iz ugovora o koncesiji, a evo dali su da se gradi auto put kroz Vojvodinu slobodnom pogodbom. Isto tako su Kinezima dali da grade most u Beogradu. Most na Savi }e izgurati neke astronomske cifre koje vi{e niko ne mo`e da predvidi. Sada se pri~a o 450 miliona evra, a most na Be{koj je za 56 miliona evra pogo|en na me|unarodnom tenderu – zakqu~uje prvi ~ovek NS. P. Klai}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

3

REKLI SU

Tadi}: Nisam siguran...

“Nisam siguran da imam snage da sprovedem racionalizaciju dr`avne uprave ... To podrazumeva promenu izbornog zakona, promenu Ustava. Da li je to mogu}e? Daj Bo`e! Ja ne}u da odustanem. Ni od ~ega nikad ne}u da odustanem. To je moja obaveza prema gra|anima. A da li }e to biti mogu}e? Nadam se!”, poru~io je predsednik Srbije Boris Tadi} studentima u Domu Narodne Skup{tine. Predsednik je ocenio da bi idealan broj ministarstava za dr`avu poput Srbije bio izme|u 1015, a broj poslanika izme|u 100-150, ali je dodao da “ne treba imati iluziju da bi to samo po sebi smawilo broj zaposlenih u dr`avnoj upravi”. “Jer to {to vi smawite broj ministarstava ili ih objedinite.., to zna~i da morate da imate dr`avne sekretare umesto ministara koji }e organizovati rad dr`avne uprave”, naveo je predsednik.

Ko{tunica: Za ja~i lokal, a ne regione Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica izjavio je ju~e da je garant ravnomernog razvoja Srbije razvoj lokalnih samouprava - op{tina, gradova i sela, a ne podela na regione. Prema wegovim re~ima, umesto da po{tuje Ustav i gradovima vrati lokalnu imovinu i izvorne prihode i tako sprovede decentralizaciju, sada{wa vladaju}a koalicija izmi{qa nove podele u zemqi na regione i zagovara promenu Ustava.”Mi danas pozivamo vlast da odustane od pogubne ideje da se Srbija, ~iji je teritorijalni integritet EU ozbiqno ugrozila, cepka i razgra|uje na regione”, poru~io je predsednik DSS-a i dodao da se, umesto regionalnih skup{tina, vlada i birokratija, koje }e finansirati gra|ani, treba posvetiti razvoju lokalnih samouprava. Lider DSS-a je najavio da }e ta stranka napraviti projekte razvoja za sve gradove u Srbiji, posebno za Beograd i autonomnu pokrajinu Vojvodinu.

Bati}: Treba nam srpski Eliot Nes Predsednik DHSS Vladan Bati} tvrdi da je izmenom zakonskih propisa, neophodno formirati posebne policijsko-pravosudne organe za borbu protiv korupcije. Prema wegovom mi{qewu, da bi se ne{to pomerilo potreban nam je “srpski Eliot Nes”. Jedino na ovaj na~in stvorila bi se mogu}nost za procesuirawe najte`ih oblika korupcije koja se odnosi na spregu politike i krupnog kapitala, naveo je Bati} i dodao da nam iskustvo govori da nijedan takav postupak nije ni zapo~et ili ako su neki marginalni i zapo~eti, nikad nisu okon~ani osu|uju}om presudom. Vode}i biznismeni uglavnom su bili na zna~ajnim dr`avnim ili partijskim funkcijama a ve}ina su sponzori politi~kih stranaka, pa je do sada borba protiv korupcije na tom nivou bila nemogu}a misija, rekao je lider DHSS-a i zakqu~io da bi se, formirawem specijalnih policijsko pravosudnih organa, stekle mogu}nosti da se takva praksa promeni.

4

EKONOMIJA

ponedeqak29.novembar2010.

ZADOVOQSTVO BE^EJACA ZBOG RE[AVAWA SUDBINE KOMBINATA

^etvrtina Be~eja `ivi od PIK-a Brzo je Be~ejom prostrujala vest iz Novog Sada, gde je u Vladi Vojvodine postignut na~elni dogovor vezan za sudbinu posrnulog PIK Be~ej. To je i razumqivo, po{to je u najve}oj be~ejskoj firmi zaposleno oko 1.600 radnika, a ~etvrtina najve}eg potiskog grada, kao ~lanovi porodica „pikovaca“, direktno zavise od stawa u ovom agrarnom gigantu, dok indirektnu zavisnost ose}a lokalna sredina. Re~ju, svima je laknulo kada se ~ulo da }e PIK Be~ej, opet, pod dr`avne skute, pa se veruje da }e trenutna bura prestati i da }e se svi maksimalno okrenuti radnim obavezama. Lako ne}e

biti ni kada se to dogodi, ali se nazire izlazak iz vi{egodi{we krize s jedne strane i poboq{awe snabdevawa tr`i{ta s wiva, farmi i fabrika PIK Be~ej s druge strane.

Veruje se da }e ve} danas po podne u PIK Be~ej biti ve}i optimizam, jer je za podne zakazan sastanak menaxmenta PIK Be~ej, predsednika peto~lane Stru~ne komisije za utvr|ivawe stawa i predlagawe mera za dolazak do kvalitetnog re{ewa, pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina i predstavnika oba reprezentativna sindikata, Samo-

stalnog i Nezaviznost. Interesi zaposlenih u PIK Be~ej su bili primarni pri radu Komisije, {to je i potencirao Vasin krajem septembra prilikom imenovawa Komisije. Ve} tada je najavio da bi ovakav „sveobuhvatni na~in zajedni~kog rada organa dr`ave, lokalne samouprave i menaxmenta preduze}a mogao biti obrazac za re{avawe problema i u nekim drugim agrarnim kolektivima od vitalnog zna~aja za Vojvodinu i Srbiju“.

Upravo iz tog razloga je sada najva`nije da, uslovno re~eno, „zara}ene strane“ [trajka~ki odbor i menaxment kombinata

na|u zajedni~ki jezik vezan za ispo{tovawe postignutog Sporazuma o dinamici isplata zaostalih zarada. „Prva runda“ razgovora ju~e pre podne nije urodila plodom, ali razgovori se nastavqaju u ponedeqak u osam sati, kako bi se s jasnom situacijom „ta~no u podne“ do~ekao Vasin.

Ko zna, mo`da }e ve} sutradan biti objavqana vest da je {trajk u PIK Be~ej obustavqen, mada on, {to zbog po{tovawa akta o minimumu procesa rada, {to zbog nezainteresovanosti pojedinih radnika, nije ni uzeo velikog maha u praksi.

V. Jankov

„JUGOREMEDIJA” SKLAPA SARADWU SA KONCERNOM „ZENTIVA”

Ugovor pre prodaje fabrike Fabrika lekova „Jugoremedija“ iz Zrewanina potpisa}e ugovor o ~etvorogodi{woj poslovnoj saradwi sa internacionalnom farmaceutskom kompanijom „Zentiva“, koja posluje u sastavu francuskog koncerna „Aventis“, najavqeno je u zrewaninskom preduze}u.

Saradwa }e, potpisima predstavnika ovih firmi, zvani~no biti sklopqena 6. decembra, u ambasadi Francuske u Beogradu. Ugovor }e omogu}iti zajedni~ke poslove u preradi i distribuciji farmaceutskih proizvoda, a „Zentiva“ }e za srpsko tr`i{te preko „Jugoremedije“ registrovati petnaest preparata za koje ima registraciju na podru~ju Evropske unije. „Zentiva“ }e u marketing ovih preparata na ovda{wem tr`i{tu ulo`iti tri miliona evra, a procewena vrednost prodaje iznosi oko 16 miliona evra, uz plan stalnog pove}awa proizvodwe.

Ina~e, „Jugoremediju“ uskoro o~ekuje privatizacija. Dr`ava je odlu~ila da proda svoj mawinski udeo u ovoj farmaceutskoj industriji, a ujedno je pozvala male akcionare koji imaju ve}inski deo kapitala od pribli`no 55 odsto na udru`ivawe, stvarawe ve}in-

skog paketa akcija i zajedni~ku prodaju “Jugoremedije” putem javnog tendera. U ovla{}enim brokerskim ku}ama stoga su posledwih dana akcionarima otvarani vlasni~ki ra~uni. Tako|e, produ`en je prvobitno utvr|eni rok za davawe naloga malih akcionara radi deponovawa akcija u zajedni~ki namenski fond Centralnog registra. Ovaj posao tako }e, umesto do 26. novembra, biti obavqan do 1. decembra. Razlog za produ`etak roka je, kako je saop{teno, tehni~ke prirode. Agencija za privatizaciju poru~uje malim akcionarima da je ciq da se postigne vrednost od minimalno 15 evra za akciju, {to zna~i da bi potencijalni kupac trebalo da pripremi najmawe 55 miliona evra da bi mogao da preuzme fabriku.

Predsednica Upravnog odbora “Jugoremedije” Nadica Margold je izjavila da su vi{e od 4.000 malih akcionara vlasnici ve}inskog paketa, a me|u wima se nalazi i 46 akcionara, na ~elu sa generalnim direktorom zrewaninske farmaceutske ku}e Zdravkom Deuri}em, koji su osnovali novu firmu “Luksol farmacija”. @. Balaban

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,924

107,066

109,528

104,603

Australija

dolar

1

76,4476

78,0078

79,8020

76,2136

Kanada

dolar

1

77,8140

79,4020

81,2282

77,5758

Danska

kruna

1

14,0674

14,3545

14,6847

14,0243

Norve{ka

kruna

1

12,9044

13,1678

13,4707

12,8649

[vedska

kruna

1

11,3038

11,5345

11,7998

11,2692

[vajcarska

franak

1

78,8728

80,4824

82,3335

78,6313

V. Britanija

funta

1

123,995

126,525

129,4350

123,615

SAD

dolar

1

78,8549

80,4642

82,3149

78,6135

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 11. 2010. godine

DNEVNIK

DIREKTOR PORESKE UPRAVE DRAGUTIN RADOSAVQEVI]

Meki porez za gubita{e Preduze}a koja sprovode reorganizaciju u skladu sa Zakonom o ste~aju, mo}i }e da plate svoj poreski dug u jednakim mese~nim ratama u narednih pet godina, uz mogu}nost kori{}ewa odlo`enog pla}awa u prvih godinu dana, izjavio je Tanjugu direktor Poreske uprave Dragutin Radosavqevi}. Prema wegovim re~ima, to je samo jedna od novina u Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ~iji je ciq da doprinese ve}oj pravnoj sigurnosti i obezbedi {to boqu transparentnost u spro-

vo|ewu poreske politike. „Produ`ewe roka na koji se mo`e odobriti reprogram sa 12 meseci na 60 meseci odnosi se iskqu~ivo na preduze}a koja u postupku ste~aja sa~ine plan reorganizacije na koji saglasnost daju svi poverioci glasawem“, precizirao je Radosavqevi}. On je dodao da je jednokratno odlagawe pla}awa poreskog duga ili pla}awe duga na rate, ali najdu`e do godinu dana, mogu}e za sve poreske obveznike koji ispuwavaju propisane uslove. Kako je objasnio, odlagawem pla}awa duga prekinu}e se zasta-

relost prava na wegovu naplatu, dok se vreme za koje je odlagawe izvr{eno ne bi ura~unavalo u rok zastarelosti.

Radosavqevi} je naveo da je, u ciqu {to primerenijeg optere}ewa poreskih obveznika koji kasne sa izmirewem obaveze, propisano i da se ubudu}e iznos koji treba da se plati raspore|uje na iznos glavne poreske obaveze, a potom na kamatu i na tro{kove postupka. Po predlo`enom redosledu bi se raspored upla}enog iznosa vr{io od 1. januara naredne godine.

[TA SE DE[AVA SA SE^OM PROPISA U SRBIJI

Giqotina paragrafa osta prazna pri~a Gromoglasno najavqena giqotina propisa, koja je trebalo da u{tedi milione evra, kao i mnogo toga u Srbiji, ostala je i daqe gotovo samo prazna pri~a. Rok za sprovo|ewe Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) istekao je jo{ 30. juna ove godine, a od ukupno 214 preporuka za unapre|ewe pravnog okvira, koje je usvojila Vlada Republike Srbije, do danas je, po javno dostupnim podacima, sprovedena svega 31.

Osim toga, nije jasno kakav je status takozvanih neusagla{enih preporuka, koje Vlada nije prihvatila, a koje bi donele godi{wu u{tedu privredi ve}u od 120 miliona evra.

Giqotina propisa je, da podsetimo, startovala februara

Novi zakoni po starom Osim {to se usvojene preporuke o giqotini propisa ne sprovode, veliki je problem i u tome {to se prilikom dono{ewa nekoliko novih zakona u najve}em broju slu~ajeva zanemaruju stavovi o potrebi brisawa suvi{nih paragrafa, tvrde u NALED-u.

Na primer, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, usvojene u avgustu, uglavnom su ignorisale preporuke. Tako, jo{ uvek nije omogu}eno svim obveznicima elektronsko dostavqawe poreskih prijava za poreze i doprinose koji se pla}aju po odbitku, niti je omogu}eno da se poreske kartice proveravaju elektronskim putem.

2009. godine da bi se eliminisali ili izmenili prevazi|eni i neefikasni propisi i procedure koje sputavaju razvoj srpske ekonomije. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je juna

2008. godine pokrenuo kampawu za smawewe birokratskih procedura koje optere}uju privredu pod nazivom „Iz lavirinta“. Ciq je bio da se nadle`ne institucije podstaknu i podr`e u sprovo|ewu refor-

mi, kao i da se u okviru tzv.

Sive kwige propisa ponude konkretna re{ewa za probleme privrede. Od 76 predloga Sive kwige za smawewe birokratskih procedura do danas je delimi~no ili u potpunosti sprovedeno svega deset.

Izostala su, na`alost, najavqena pojednostavqewa procedura kao {to je produ`avawe roka za uplatu pazara s jednog na sedam dana, uplata poreza i doprinosa na jedan ra~un ili podno{ewe poreskih prijava elektronskim putem. Obaveza svakodnevnog upla}ivawa pazara se pokazala kao naro~ito problemati~na – iz tih razloga preduze}a u Srbiji moraju da obilaze banke 27,5 miliona puta godi{we, {to ih ko{ta vi{e od ~etiri milijarde di-

nara. Tako|e, nema naznaka o tome da }e jedan od „najproblemati~nijih“ zakona – Zakon o radu – biti izmewen u skladu sa sugestijama privrede.

U situaciji u kojoj je zastoj u regulatornoj reformi evidentan, od presudne va`nosti je, s jedne strane, pritisak javnosti na one koji blokiraju i ometaju ovaj proces, a s druge – podr{ka reformatorima da istraju u svojim naporima i celu stvar dovedu do kraja. U tom smislu bi vaqalo uvesti dobru praksu da sva ministarstva i regulatorna tela nadle`na za sprovo|ewe preporuka podnose redovne izve{taje o statusu sprovo|ewa preporuka i razlozima za wihovo nesprovo|ewe.

U NALED-u isti~u da je, kako se rok za okon~awe akcije (30. jun) bli`io, dolazilo do blagog ubrzavawa procesa i sprovo|ewa usvojenih preporuka. Na`alost, mora se konstatovati da se pozitivni trend iz juna nije nastavio, a da sprovo|ewe akcije SRP nailazi na zna~ajne otpore u dr`avnoj upravi. Od ukupno deset usagla{enih preporuka koje su se ticale poreskog postupka, mo`e se re}i da su samo tri potpuno usvojene.

D. U.

PREDUZE]A U SRBIJI NA PLA]AWE OBAVEZA POTRO[E 279 SATI GODI[WE

Gazde pla}aju 66 nameta Prema istra`ivawu Svetske banke Srbija je po blagovremenom izmirewu obaveza na 137 mestu od ukupno 183 ekonomije sveta koje su ispitivane o redovnosti pla}awa taksi. Firme u svetu u proseku na pla}awe svih mogu}ih taksi i poreza potro{e 35 dana ili 282 sata godi{we. Izmiruju 30 razli~itih nameta i na wih im ode 47,8 odsto profita.

Me|utim, gazde u Srbiji imaju ~ak 66 nameta a najslabija ta~ka srpskog poslovnog ambijenta je upravo izuzetno veliki broj onoga {to moraju da plate i to i jeste razlog za{to se nalazi na 137. mestu u svetu.

Podaci pokazuju da preduze}e u Srbiji na pla}awe obaveza potro{i 279 sati godi{we {to je tri mawe od svetskog proseka i po tome se nalazimo na 121 mestu na svetu.

Najboqe stojimo po ukupnom iznosu taksi jer one u Srbiji oduzmu 34 odsto profita i ni`e su od 59 zemaqa u svetu.

Drugim re~ima, jeste u Srbiji broj nameta velik ali takse koje su pla}aju znatno su mawe od mnogih dr`ava u svetu pa otuda i ne ~udi da mnogi svoje poslove obavqaju u Srbiji iaku su im firme registrovane u inostranstvu jer bi za isti taj posao u drugim dr`avama morali platiti mnogo ve}e

takse pa samim tim bi im ostao mawi profit.

Od biv{ih jugoslovenskih republika porezi se najlak{e pla}aju u Makedoniji jer je ona na 33. mestu. Sledi Hrvatska na 42. mestu, Slovenija na 80, BiH je na 127, a Crna Gora na 139, odmah iza Srbije. Po broju obaveznih taksi od Srbije je gora Crna Gora jer je na ~ak 180. mestu a ne{to boqa je BiH koja zauzima 158 mesto i Makedonija koja

Zbog broja obaveznih pla}awa, Srbija se smestila u neslavnu grupu zemaqa sa najve}im brojem poreza, uz ^avesovu Venecuelu, Nikaragvu, [ri Lanku... je 130. Slovenci po ovom parametru zauzimaju 80. mesto, a Hrvati su 56. Po utro{enom vremenu na pla}awe najboqi su Makedonci – 26 a od nas su lo{ije rangirani Crna Gora koja je 148 i BiH koja je 158.

Istra`iva~ki Svetske banke isti~u da su posledwih godina 11 ekonomija isto~ne Evrope zna~ajno smawile obavezne namete kao i da je u na{em regionu vreme potrebno za pla}awe

palo za ~ak dve nedeqe ali je optere}ewe i daqe ostalo veliko. Zbog broja obaveznih pla}awa, ~ak 66 nameta, Srbija se smestila u neslavnu grupu zemaqa sa najve}im brojem poreza pa se tako nalazi u grupi sa Venecuelom, Nikaragvom, [ri Lankom, Belorusijom, Ukrajinom i Rumunijom. Ipak, napomiwu u Svetskoj banci, tokom pet godina, koliko je pro{lo od prethodnog istra`ivawa, pokazalo se da je 60 odsto svetskih ekonomija izvr{ilo poreske reforme te da je visina obavgeza pala u proseku za pet odsto a vreme potrebno za pla}awe skra}eno za skoro nedequ dana.

Mada ni 66 nemeta koliko je Svetska banka saop{tila da postoji u Srbiji nije malo ekonomista Milan Kova~evi} smatra da verovatno u istra`ivawe nisu ni u{le sve da`bine koje na{i privrednici pla}aju, jer da jesu - rezultati bi bili jo{ gori. On napomiwe da je broj taksi i ve}i dodaju}i da je kod nas problem i dinamika wihovog pla}awa ali i drakonske kamate.

- Razne naknade koje se pla}aju formalno ne predstavqaju porez a one su velike. U svetu se te`i da naknada bude u visini pru`ene usluge, a kod nas se to radi po visini iznosa u ugovoru. U Srbiji su visoki porezi na rad i zato imamo veliki procenat crnog tr`i{ta.

Na{ poreski sistem ~ini mi se bio je boqi pre deset godina – rekao je Kova~evi}.

Q. Male{evi}

c m y

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

5

6

EKONOMIJA / BERZA

ponedeqak29.novembar2010.

„Briti{” odleteo iz Srbije

Meksikanac di`e cenu Telekoma Kompanija „Amerika mobajl“, vlasni{tvo Karlosa Slima, otkupi}e tenedersku dokumentaciju za u~e{}e u privatizaciji „Telekoma“, tvrde u Ministarstvu finansija. Ministarka Jasna Mati} za B92 procewuje da bi eventualno u~e{}e na tenderu za „Telekom“ najbogatijeg ~o-

DNEVNIK

dobro da su to velike kompanije, koje imaju veliki broj korisnika u svetu i koje }e biti dobri state{ki partneri za Telekom. To garantuje da }e konkurecija u procesu biti jaka i da }emo samim tim posti}i boqe uslove, odnosno boqu cenu“, ka`e Jasna Mati}.

Aviokompanija „Briti{ ervejz“ je najavila da }e 1. decembra obustaviti letove na liniji Beograd-London, a linija }e biti ukinuta jer nije profitabilna. Britanska aviokompanija je do sada sedam puta sedmi~no letela od beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ do londonskog Hitroua.

Putnici iz Beograda do Londona }e ubudu}e mo}i da otputuju direktnim letovima srpske aviokompanije Jat i ma|arske niskotarifne avkiokompanije „Viz er“. Prema podacima sa sajta beogradskog aerodroma, Jat }e tokom zimskog reda letewa izme|u

beogradskog aerodroma i londonskog Hitroua leteti jednom dnevno. „Viz er“ }e tokom zimske sezone od 31. oktobra 2010. do 26. marta 2011. godine iz Beograda do aerodroma Luton u Londonu leteti sredom, petkom i subotom. dok }e u periodu od 20. decembra do 3. januara biti uveden i dodatni let ponedeqkom.

Ina~e, kako su mediji ranije pisali, glavni krivac za ovakvu odluku „Briti{a“ je ~iwenica da gra|anima Srbije za ulazak u Veliku Britaniju jo{ uvek treba viza, {to London stavqa u podre|en polo`aj u

odnosu na gotovo sve druge evropske zemqe u koje Srbi sada mogu slobodno da putuju.

Naime, veliki broj gra|ana zapravo je koristio London samo kao tranzitnu luku za nastavak putovawa preko okeana, a ukidawem „{engena“ Hitrou je izgubio dominaciju u tranzitnom saobra}aju sa aerodromima poput nema~kih. Istovremeno, i dolazak „Viz era“ dodatno je smawio broj putnika britanske kompanije. Tako u prvih {est meseci 2010. ova kompanija bele`i pad broja prevezenih putnika sa aerodroma „Nikola Tesla” do Hitroua za ~ak 6,8 odsto.

KAKO [TO JEFTINIJE PLA]ATI NA ODLO@ENO

veka na svetu moglo povoqno da uti~e i na prodajnu cenu.

Kompanija „Amerika mobajl“ ima oko 240 miliona korisnika, uglavnom u Latinskoj Americi.

Vlasnik te i niza drugih kompanija je meksi~ki super bogata{ Karlos Slim, ~ija se imovina procewuje na 53,3 milijardi dolara. Slim je, prema anketi ameri~kog ~asopisa „Forbs“, najimu}niji ~ovek sveta, ispred vlasnika „Majkrosofta“, Bila Gejtsa. Iz Vlade Srbije najavquju da }e ba{ Slim slede}e nedeqe otkupiti tendersku domentaciju, kako bi u~estovao u kupovini 51 odsto „Telekom Srbija“. „Sigurno je dobro da postoji ve}i broj zaintresovanih za kupovinu Telekoma i sigurno je

„Koliko ja znam, Karlos Slim poseduje dve kompanije koje se bave telekomukacijama i pored operacija u Meksiku ima i kompanije i u drugim zemqama Latinske Amerike. Ovo o~igledno predstavqa signal da su zainteresovani i za ekspanziju na druge regione, stoga je Telekom za wih interesantan kao polazna ta~ka za tako ne{to“, smatra ona.

Ministarstvo finansija je nedavno rok za otkup dokumentacije produ`ilo do 10. decembra, zbog, kako su naveli, velikog intersovawa. Dokumentaciju za u~e{}e na tenderu za prodaju „Telekoma“ do sada su otkupile kompanije „Doj~e telekom“, „Frans telekom“ i „Telekom Austrija“.

EIB daje kredite Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, ministarka finansija Diana Dragutinovi} i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Markovi} potpisa}e sutra sa predstavnicima Evropske investicione banke (EIB) tri ugovora o finansirawu projekata mosta preko Save, putnog Koridora 10 i zamene zastarelih elektri~nih brojila. U ime EIB ugovore }e potpisati predsednik i potredsednik Banke Filipe Maj{tat i Dario Skanapijeko.

Ugovor sa Gradom Beogradom za Most preko Save odnosi se na drugu tran{u projekta - izgradwu pristupnih puteva do mosta.

Portugal {tedi Portugal je usvojio nacrt mera {tedwe radi smawewa buxetskog deficita, za koje vlada ocewuje da }e uspostaviti poverewe tr`i{ta bez spoqne pomo}i. Veliki dug i spori rast u Portugalu izazvali su zabrinutost investitora i podstakli spekulacije da }e ta zemqa biti slede}a ~lanica EU kojoj }e biti potrebna pomo}. Portugalski premijer @oze Sokrate{ kratko je rekao, po{to je parlament usvojio plan potro{we za 2011, da ne postoji alternativa stezawu kai{a. „Moramo ulo`iti ovaj napor“, rekao je Sokrate{. On je dodao da je Portugal na putu da smawi ovogodi{wi buxetski deficit na 7,3 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, dok je pro{le godine iznosio 9,3 odsto - ~etvrti najve}i deficit u EU posle Irske, Gr~ke i [panije.

Vlada u Lisabonu je vi{e puta ponovila da niti `eli niti joj je potrebna me|unarodna finansijska pomo} kakva je odobrena u maju Gr~koj i o kakvoj se sada pregovora sa Irskom. U Evropi neki smatraju da bi radi spre~avawa prelivawa krize na susednu [paniju, ~etvrtu privredu u EU, i Portugal trebalo da prihvati pomo}. U Portugalu su ove nedeqe odr`ani i veliki protesti protiv vlade i najavqenih mera {tedwe, a mawinska vlada socijalista je uspela da provu~e predlog mera kroz parlament tek posle pregovora o sadr`aju paketa s glavnom opozicionom partijom.

Projekat }e poboq{ati transportnu mre`u grada, poma`u}i da se ubla`i gustina saobra}aja i smawi gu`va, zaga|ewe i buka, navedeno je u saop{tewu. Projekat za autoput Koridor 10 (E-80) }e podr`ati izgradwu prve dve deonice autoputa izme|u Ni{a i bugarske granice, dok }e ugovor sa Elektroprivredom Srbije obezbediti zamenu oko pet odsto zastarelih elektro-mehani~kih brojila digitalnim. Nova brojila }e biti integrisana u sistem daqinskog o~itavawa i sistem za povezivawe i iskqu~ewe, {to }e smawiti tehni~ke i ekonomske gubitke i pove}ati energetsku efikasnost.

^ek se sada zove instolment Decembar samo {to nije po~eo a tog meseca svako ko iole ima mogu}nosti tro{i vi{e. Zato svako odlagawe pla}awa dobro do|e. Otkako su strane banke otvorile svoje ku}e kod nas u {oping se i{lo sa debitnom ili kreditnom karticom. Me|utim, takvi, rivolving zajmovi vi{e nisu u modi.

Klijenti su shvatili da otplata predugo traje pa ceo tro{ak uprkos malim ratama na kraju postane prili~an. Povratak ~eku na po~ek je uveliko u toku. Ali i ovaj na~in pla}awa ima mana.

Najve}a je svakako to {to trgova~ke ku}e mogu da ih naplate bez ~ekawa redosleda i dogovora sa kupcem. U tom slu~aju, ukoliko nema novca za pokri}e celog tro{ka na ra~unu, klijent lako mo`e da u|e u minus gde su kamate poprili~ne ili, jo{ gore, u zonu nedozvoqenog prekora~ewa gde su stope nebu pod oblake.

U Srbiji se, sre}om, mo`e pazariti na rate, bez rivolvinga i minusa. Spas se zove kartica tipa

Boqe od minusa Odluka je, svakako, na samim potro{a~ima. Kada do|u u svoju banku umesto rasprave na temu koliko ~ekova mogu da dobiju, boqe da se raspitaju za ovu vrstu kartice. Ne{to je to skupqe nego kod „tri ~eka“, ali mawe nego kod ostalih pozajmica ovog tipa.

Na odlo`eno kupujemo i hranu

instolment. Pojedine banke je ve} nude a druge se spremaju da po~nu. U ponudi ih ve} imaju Inteza, Unikredit, Nova qubqanska, Erste. AIK banka se, tako|e, priprema da je izda.

Instolment kartica ima niz prednosti. Za razliku od ~eka gde su iznosi limitirani, klijent kod instolment kartice mo`e da otpla}uje i ve}e iznose ukoliko mu to kreditna sposobnost i finansijske mogu}nosti dozvoqavaju. Ta~no zna kog datuma u mesecu obaveza sti`e na naplatu i koliko }e novca banka skinuti sa ra~una, unapred je poznat i broj rata na koji se ra~un deli. Sem toga ovaj na~in otplate mo`e se koristiti i za tro{kove koji su naparavqeni u inostranstvu, dok se

~ekovima mo`e pla}ati samo na doma}em terenu.

U Unikredit banci ova usluga je vezana za Viza Identika karticu, odobravaju je bez depozita i obaveze da se plata prebaci na ra~un kod wih. Maksimalni kreditni limit iznosi deset mese~nih zarada ili tri penzije. Da su klijenti ukapirali o ~emu se radi govori i podatak da u banci raste broj izdatih kartica ovog tipa, dok je u Srbiji uop{te broj kartica koje se koriste u padu. Pored nabrojanih prednosti banka je obezbedila i popust od pet do 10 odsto kod upotrebe Identike na brojnim prodajnim mestima. Kamata iznosi od 23,5 do 25,8 odsto na godi{wem nivou. Erste banka je

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Sko~ile akcije Veterinarskog zavoda U mirnoj trgovini na srpskom tr`i{tu kapitala reperni indeks Beleks 15 skliznuo je u crveno, pa je u petak na zatvarawu zaustavio se na 639,46 indeksnih poena i zabele`io pad od 0,4 odsto za nedequ dana. Op{ti indeks Beleks lajn sedmicu je zavr{io na 1.260,7 poena, odnosno uz minimalni rast od 0,09 odsto.

Ukupan promet bio je za petinu mawi nego nedequ dana ranije i vredeo je 6,4 miliona evra.

Nedequ je obele`ila blok transakcija AIK banke gde je vlasnika promenilo 127.292 akcije po ceni od 3.281 dinara, uz promet od 417,6 miliona dinara.

Brokeri tako|e navode da se objava uprave Komercijalne banke o prese~nom danu za dividendu 31.12.2010. godine nije se odrazila na cenu, pa je u petak na za-

tvarawu postignuto 25.500 dinara po akciji.

S druge strane, nakon objave Veterinarskog zavoda iz Subotice da }e po~eti otkup sopstvenih akcija, investitori su bili ohrabreni tom ve{}u i u nameri da preduhitre samu kompaniju, vr{ili su jak pritisak na strani tra`we pa je u petak cena dosezala i 630 dinara. Za nedequ dana akcije Veterinarskog zavoda oja~ale su 8,9 odsto.

Ve}inski vlasnik Veterinarskog zavoda iz Subotice be~ejski „Soja protein“ imao je pak trgovawe svojim hartijama na nivou iz prethodne nedeqe a cena akcije u petak na zatvarawu je 825 dinara pa be~ejsko preduze}e bele`i pad cene od 0,9 odsto na nedeqnom nivou. Pozitivne vesti iz „Energoprojek-

Akcija NIS, Novi Sad

ta“ o ugovorenim poslovima u Nigeriji u vrednosti od 46 miliona dolara nisu nai{le na pozitivnu reakciju investitora, cena je skliznula za 2,6 odsto i u petak je iznosila 937 dinara. Nakon ponovnog ukqu~i-

Posledwa cena (din)

vawa u trgovawe na Beogradskoj berzi Po{tanska {tedionica do`ivqava renesansu, pa tako u prvoj nedeqi cena {tedionice dobija na vrednosti 38,8 odsto i zavr{ava sa cenom od 13.887 dinara u petak.

Vrednost prometa (din)

482

103.032.142

AIK banka, Ni{

3.223

19.696.012

Ni{ka mlekara, Ni{

1.000

7.079.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

6.120

6.906.529

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

7.700

5.574.800

instolment varijantu vezala uz Master kard a wihova „plastika“ izdaje se od aprila ove godine. Klijent mo`e da pla}a ra~un u deset rata ali i kra}e ukoliko tako izabere a da taj mese~ni tro{ak ne pre|e limit predvi|en zakonom od 30 odnosnio 40 odsto zarade. Na primer ako je dozvoqeni limit sto hiqada a klijent pla}a sumu od 50, mo`e to podeliti u pet rata od po 10 hiqada dinara. Kamata je 24 odsto godi{we odnosno 1,8 odsto mese~no. Ova kartica ima jo{ jednu pogodnost, klijent mo`e da plati ceo ra~un do 15. u narendom mesecu. U tom slu~aju nema kamate a u ovoj varijanti pla}awe se mo`e odlo`iti najdu`e za 45 dana, ako se ra~un napravi prvog u mesecu. Nova qubqanska banka tako|e nudi ove kartice. Pla}awe je kod wih najdu`e dvanaest rata, kamata vezana za referentnu stopu Narodne banke Srbije plus dodatni tro{ak. Klijent mo`e pla}ati i na kra}i rok pod istim uslovima kao i kod kolega.

Instolment na broj rata kao i meseci u godini izabrala je i Inteza banka. Pla}awe na dvanaest rata bez kamate ova ku}a je pro{irila na ~itav porfolio kreditnih kartica Maste karda, Viza i Ameriken ekspres. Mogu se upotrebiti na dve hiqade prodajnih mesta. Ostali uslovi su standardni kao i kod ostalih za ovaj tip kartica.

D. Vujo{evi}

Na redu je Belgija?

Dugoro~na budu}nost zajedni~ke evropske valute ponovo je dovedena u pitawe, i to u – Belgiji, pi{e britanski list „Indipendent“. I dok se Portugal i [panija pomiwu kao slede}i kandidati za dobijawe finansijske pomo}i od MMF i Evropske unije, pa`wa se sve vi{e usmerava i ka Belgiji.

Javni dug te zemqe je, naime, oko 100 odsto bruto dru{tvenog proizvoda! „Belgija je - poput Portugala, [panije i Italije – vrlo rawiva, jer nije fiskalno zdrava, a u vremenu poput ovog bazi~ne ekonomske odrednice vi{e nisu va`ne: ako se o nekoj zemqi po~ne mnogo da govori i zavlada panika, predskazawe se samim tim i ostvaruje“, pi{e „Indipendent“.

[ta }e nam evro ^e{ki premijer Petr Ne~as je odbio kao te{ko ostvariv zahtev predsednika Vaclava Klausa da ^e{ka poput Britanije izbegne obavezu da pre|e jednog dana na evro. Povodom novih problema u evrozoni, zatra`io je od vlade da proveri da li bi ^e{ka mogla da izbegne obavezu da pre|e na evro koju je preuzela u pristupnom sporazumu sa Evropskom unijom. „To bi bio izve{ta~eni politi~ki ~in i to vrlo te{ko ostvariv.

To bi zahtevalo da se izmeni pristupni sporazum koji je ratifikovalo svih 27 ~lanica Unije“, upozorio je Ne~as.

Mali{ani pi{u Deda Mrazu I uo~i ove Nove godine PTT „Srbija“ organizuje zabavnu i edukativnu akciju za najmla|e „Pi{i Deda Mrazu“. Sve devoj~ice i de~aci koji imaju mawe od deset godine trebalo bi da do 13. decembra {aqu pisma Deda Mrazu, a u wih mogu „spakovati“ pesme pri~e, crte`e, `eqe, poruke...Pisma mogu biti pojedina~na ali mogu ga slati i ~itava odeqewa ili vaspitne grupe. Na

svakom radu treba obavezno napisati ime i prezime autora, adresu, godinu ro|ewa i broj telefona. Po{tu treba slati na adresu „Za akciju Pi{i Deda Mrazu“ po{tanski fah 900, 11000 Beograd. Najlep{i radovi s novogodi{weg dopisivawa bi}e izlo`eni 22. decembra u 13 sati u Muzeju po{te u Beogradu, kada }e biti nagra|ena najma{tovitija i naj{arenija pisma.

B. M.

Neplati{ama slede makaze U „Elektrovojvodini“ ka`u da je hladni talas koji je stigao do nas uzrokovao pove}anu potro{wu struje, {to }e za poledicu imati i ve}e ra~une.

Osim toga, kako ka`u, i isporuka struje je ote`ana. Zbog toga apeluju na potro{a~e da {to pre izmire zaostala dugovawa kako se dugovi ne bi gomilali.

Novosadska ponedeqak29.novembar2010.

Ve~e Babkena Simowana

DUGOVI UGRO@AVAJU ISPORUKU STRUJE

NOVOGODI[WA AKCIJA PO[TE SRBIJE

Po{to se u narednom periodu o~ekuju sve hladniji dani bi}e i ve}a potro{wa {to }e ote`ati funkcionisawe elektroenergetskog sistema. Kako bi se ovo izbeglo Elektrodistribucija }e, kako ka`u, biti prinu|ena da svim zakonskim sredstvima naplati ono {to je potro{eno, ukqu~uju}i i iskqu~ewa struje.

B. M.

Kwi`evno ve~e posve}eno jermenskom pesniku i prevodiocu Babkenu Simowanu odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Gradskoj biblioteci. U okviru kwi`evne ve~eri odr`a}e se i promocija wegove kwige pesama „Artamet“ a na promociji }e, pored autora, govoriti i Nenad Gruji~i}, Vera Kova~ Vitkai, Agota Ku~era Vitkai, Mi{a Blizanac i Bo{ko Petrov. Gradska biblioteka nalazi se u Dunavskoj ulici 1.

J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RADNICI „STANA” OD DANAS U [TRAJKU

Majstori rade samo hitne poslove Zaposleni u „Stanu“ od danas su u {trajku. Sindikat u preduze}u tra`i isplatu zarada po kolektivnom ugovoru, odgovornost za velike dugove preduze}a i potpisivawe kolektivnog ugovora. Tokom {trajka, 160 radnika }e po{tovati minimum procesa rada, odnosno radi}e se samo ono {to je neophodno. Ina~e, radnici „Stana“ odr`avaju preko 90 odsto stambenog fonda Novog Sada.

Dugovi preduze}a iznose oko pola milijarde dinara, ali u zadu`ivawu firme nije u~estvovao sada{wi direktor Milenko Peri~in, koji „Stanom“ upravqa tek ne{to vi{e od pola godine. Grad kao osniva~ preduze}a spreman je da finansira otpremnine za 120 radnika koji se smatraju tehnolo{kim vi{kom, pri ~emu gradski oci uzrok problema preduze}a vide samo u prevelikom broju

zaposlenih. Me|utim, odlaskom prekobrojnih radnika, firma }e u{tedeti svega {est miliona dinara mese~no. Re{avawe ostalih problema, pre svega dugova, Grad prepu{ta sada{wem poslovodstvu. Pritom prose~na zarada u „Stanu“ ve} vi{e od pola godine iznosi oko 22.000 dinara s toplim obrokom i regresom, {to je svega oko 65 odsto od utvr|ene cene rada.

Z. D.

DO RADNOG MESTA S RAZLI^ITIM [ANSAMA

Foto: N. Stojanovi}

JU^E NA BEOGRADSKOM KEJU

Ribolovci sakupili prilog za nastradale Kraqev~ane Jak vetar i niska temperatura nisu spre~ili ju~e ~lanove Novosadskog udru`ewa ribolovaca da u~estvuju u takmi~ewu u sportskom ribolovu na Beogradskom keju, a sav prihod }e biti upu}en nastradalim Kraqev~anima u zemqotresu. Pedesetak ribolovaca, me|u kojima je bilo i invalida, ali i onih koji nisu ~lanovi ovog udru`ewa, pla}awem kotizacije od 500 dinara za u~e{}e na takmi~ewu,

dali su prilog za postradale u Kraqevu.

Kako saznajemo od Save Strajni}a iz udru`ewa, takmi~ari su imali mogu}nost da biraju disciplinu, koja im vi{e odgovara, kao i mamke. Jedino je bio uslov da imaju zaba~en samo jedan {tap. Bez obzira {to im ribolova~ka sre}a ju~e ba{ i nije bila naklowena, kao {to je i predvi|eno, najboqi su nagra|eni priborom za pecawe. Z. Ml.

Lekari i armira~i ne ~ekaju na posao Lekari specijalisti i farmaceuti najtra`enija su zanimawa u Novom Sadu, a nezavisno od stru~nog profila i zanimawa uz ~etvrti stepen stru~ne spreme, tu je i

V REMEPLOV

posao terenskog komercijaliste te agenta osigurawa. Oni posao mogu da dobiju za mesec - dva. Lekara specijalista i farmaceuta jednostavno fali, a kod agenata osigurawa i terenskih komercijalista situacija je malo druga~ija.

- Kod ovih zanimawa fiksni deo plate je mali, a pitawe je da li se od postotka koji se dobija u odnosu na broj sklopqenih poslova mo`e `iveti. Potra`wa za tim stru~wacima je u vsakom slu~aju velika – rekao je na~elnik iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe filijale Novi Sad, Miodrag Dra`i}.

Smawewem probnog perioda, poslodavci su iza{li u susret novim uposlenima, dok je pre trebalo i {est meseci da bi se potpisao ugovor na neodre|eno. Sada se ve}

posle dva-tri sklopqena posla dobija zaposlewe, uglavnom na neodre|eno.

Rukovodilac duzalice i armira~, zanimawa su za koja trenutno vlada velika potra`wa, ali kod ovakvih esnafa mogu}e je da relativno brzo i prestane. Na primer, pro{le godine pro{ao je veliki

talas potra`we za informati~arima, elektrotehni~arima i programerima, koji na posao skoro da i nisu ~ekali. Kao najsuficitarnija zanimawa izdvajaju se pravni, ekonomski i poqoprivredni radnici a gra|ani s tom stru~nom spremom i godinama ~ekaju na zaposlewe.

A. Latas

NOVO NA NA[EM TR@I[TU

^okolada s dodatkom vo}a, za~ina i ~ajeva Nekad Po{tanski dom, danas „Dnevnik” Novosadski po{tari su na Dan republike, 29. novembra 1951. proslavili petogodi{wicu rada svog kulturnoumetni~kog dru{tva „Ivan Klari}“ u obnovqenom Po{tanskom domu. On se nalazio u Ulici Ogwena Price 15, odavno sru{enoj, da bi se o~istio prostor za dana{wu zgra-

du „Dnevnika“ i vi{espratnice preko puta we.

Po{tanski dom je imao salu sa tri stotine sedi{ta, izuzetno bogatu biblioteku koju su koristili svi gra|ani, prostorije za rad kulturno - umetni~kih sekcija, od kojih su dramska i folklorna bile vode}e u pokrajini.

N. C.

Da omiqena poslastica ve}ine stanovnika na zemaqskoj kugli, ~okolada, osim {to predstavqa u`itak, mo`e da zadovoqi i zahteve za zdravom hranom, pokazali su ~elni qudi u “Eugen ~okoladi”promovi{u}i preksino} u “Ister sportu” novu kolekciju proizvoda pod nazivom “Lifestyle chocolate” ili funkcionalna ~okolada. Prate}i nove tendencije u proizvodwi i potrebe potro{a~a, “Eugen ~okolada” prva je plasirala na na{e tr`i{te ~okoladni proizvod koji odgovara konceptu funkcionalne hrane.

Odlu~ili su se za tri vrste ~okolade, od kojih je prva bazirana na antioksidativnoj aktivnosti, druga je posve}ena unutra{woj nezi `ene, a tre}a vitalnosti mu{karaca. U svakoj od wih visoko-

Foto: B. Lu~i}

kvalitetnoj ~okoladi dodati su su{eno vo}e, ~ajevi i za~ini.

- Tokom niza proba odre|eni su vrsta dodataka i koli~ina - ka`e

magistar tehnolo{kih nauka Petar Jovanovi} iz “Eugen ~okolade”. - Pri odabiru se vodilo ra~una kako o efektu dodataka, wihovoj funkcionalnoj vrednosti, ali i o slagawu ukusa i wihovim senzorskim vrednostima.

Kolekciju ~ine crna ~okolada sa 70 odsto kakaoa i dadacima od zelenog ~aja, divqe jabuke, borovnice i cimeta (a-Oxy Power), crna ~okolada sa 55 odsto kakaoa i bez {e}era sa dodatkom maline, badema, nara i karanfili}a (Beauty from Within) i crna ~okolada sa 55 odsto kakaoa i dadatim le{nikom, brusnicom, kupinom i muskatnim orahom (Man’s Inner Power). Projekat funkcionalne ~okolade podr`alo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Z. Ml.

Dva sata bez vode Zbog radova „Elektrovojvodine“ PS „Popovica“ danas ne}e imati struje pa zbog toga ne}e biti vode na Popovici i Paragovu.

Vode ne}e biti od 8.30 do 10.30 sati.

B. M.

c m y

8

ponedeqak29.novembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Na ludi kamen stalo sedamnaest parova Devoj~ice Inga - Ive Kolar - La}arac i Pavla La}arca, Eva - Milke i Gorana Mr{i}a, Nata{a - Jelene i Branislava A}imovi}a, Nina - Marine i Sa{e Radi}a, Dejana - Maje i Dejana \uki}a, Marta - Jelene i Danila Ja}imovi}a, Valentina - Jelene i Josipa Ribarskog, Nina - Sawe i Milorada Trivunovi}a, Anastasija - Julijane i Bojana Varinca, Anabela - Jelene Stojanov i Enisa Mamutovskog, Kalina - Stanislave i \or|a Pa~ari}a, Duwa - Dragane Zgowanin Bosi} i Zvjezdana Bosi}a, Sofija - Jovanke Zlokolice i Dragana Luki}a, Aleksandra - Melanije i Aleksandra ]ate, Helena - Jelene i Gorana Sabadu{a, Namijana - Suade Jahje i Muharema Tahiria, Milica - Jelene i Milana Krajinovi}a, Jovana - Dragane Rajinovi} i Dragana Davidovca, Una Gorice i Sini{e Todori}a, Vawa - Ivane i Aleksandra Jano{ia, Mia - Smiqane Stojanov i Ugqe{e Grgura, Una - Danijele i Nikole Strugara, Sofija Milke i Uro{a \uki}a, Jana - Daliborke i Du{ana Mili}a, Ivana - Andrijane Nikoli} i Save Dimi}a, Danica - Jelene i Milana Kosanovi}a, Mila - Aleksandre i Zlatka Lov~evi}a, Lenka - Katarine i Nenada Jankova, Teodora - Dragane i Qubomira Ranisavqeva, An|ela - Evice i Sa{e Kotura, Melinda - \evrije Morine i Sultijana Rami}a, Katarina - Tijane i Igora Zvezdina, Sofija - Milene i Nemawe Jakovqevi}a, Itana - Jelene Lutovac-Pemac i Predraga Pemca, Veronika - Marijane i [tefana Mravika, An|ela - Tawe i Igora Grgi}a, Milica -

Sne`ane i \or|a Terzi}a, Ana - Dragane i Sretena Vu~kovi}a, Iva - Jasmine Gladovi}-Maslari} i Zorana Maslari}a, Mia - Marine i Miroslava Petkovi}a, Bojana - Jasmine i Branislava Kele~evi}a, Ma{a - Aleksandre i Sr|ana Kuzmanovi}a, Tea - Fedore i Darjana Kalmara, Jovana - Marije i Dragana Jankovi}a, Lana - Dragane Pala~kovi} Kova~evi} i Ivana Kova~evi}a, Majda - Nade i Rastka \uri}a, Iris - Kristine Orovec i ^abe Presburgera, Ana - Vawe Mani}Mati} i Dejana Mati}a, Nevena - Ankice Bo`ovi} i Bojana Ka{i}a, Hana Ivane i Damira Fruta, Awa - Jasmine i Nikole Xekova, Vi{wa - Sandre i Gorana Prodanova, Ma{a - Gorane i Marka Mi{kova, Bojana - Jelice Plakalovi} i Milomira Kresoje, Lena - Dragane i Bojana Nikoli}a, Jana - @eqke i Dalibora Bosanca, Lana - Branislave i Borka Goli}a, Du{ana - Jele i Vladimira To{i}a, Katarina - Marije i Slobodana ]ur~ina, Lola - Branislave i Manojla Maravi}a, Mila - Nade i Radovana Bajatovi}a, Lenka E{li - Ane Dimitrijevi} i Roberta Xona Berta, Sara - Qubice Horwak i Du{ana Savi~i}a, Duwa - Dragane Maksi} i Marka [obi}a, Duwa - Jelene i Sa{e Cvetkovi}a, Elena - Milijane i Nemawe Ivanovi}a, Viktorija Aleksandre i Marka Jaki}a, Tara Valkira - Gordane i Vawe Radosava, Dora Izabele i Tibora [miha, An|ela - Sanele i Sa{e Oxi}a, Sofija - Dragane i Miomira [tuli}a, Elena - Svetlane i Borisa Mrdovi}a.

De~aci

Ven~ani Jadranka Disi} i Zdravko Geli}, Milica Tu{evqak i Vladimir Cerovi}, Mirjana Trnini} i Zoran [arac, Tamara Mladenovi} i Viktor Rami}, @eqka ]eran i Radomir Pjevac, Ana Manojlovi} i Denis Sabo, Sawa Stefanovi} i Milorad \ur|evi}, Gordana Mandi} i Sr|an Taminyi}, Jasmina Pavlovi} i Si-

Ivana i Branislav An|i} sa sinom Mihajlom

ni{a Anti}, Sla|ana ]eran i Zorana Dedei}, Milica Joki} i Dragan Savi}, Vladislava Kosti} i Sr|an Igi}, Bojana Kukoq i Milo{ Lazarevi}, Jelena Mihajlovi} i Milan Bogdanovi}, Swe`ana Vidovi} i Bojan Todorovi}, Milena Krkqu{ i Zdravko Sremac, Danijela Prole i Boban Tatalovi}.

Igor - Ane i Sini{e Petrovi}a, Andrija - Vesne i Dragoslava Diki}a, Luka @eqke i Bojana Stojanovi}a, Todor Slobodanke i Milo{a Patkovi}a, Luka Daniele i Mirka Jani~i}a, Bal{a - Katarine i Neboj{e \o|i}a, Aleksa - @eqke i Mileta Vuka{inovi}a, Aleksandar Dare i Milo{a Zori}a, Davud - Sehade i Alije Kurti{ia, Danilo - Jelene Juri{i} Ne{kovi} i Dejana Ne{kovi}a, Vuka{in - Marije i Dragana Dejanovi}a, Aleksandar - Dragane Vuk~evi} i Dejana Budimirovi}a, Strahiwa - Jadranke i Damira Senkovi}a, Luka - Lidie i Stojan~a Mitrova, Dimitrije - Dragane i @ivka Pavlice, Aleksandar - Bo`ice i Dejana Obradovi}a, Jovan - Qiqane i @eqka Vajagi}a, Luka - Dragane i Du{ana Erdevika, Dario - Irene i Igora Ki{a, Vlada Tatjane i Nenada Stojilkovi}a, Mladen Maje i @elimira ]iri}a, Aleksandar Jasne Ajdukovi} i Du{ana Selakovi}a, Novak - Mare i Nenada [arca, Robert Kristine Kova~ i Roberta Na|a, Andrija - Aleksandre Jovanovi} i Predraga Milo{evi}a, Filip - Aleksandre i Sr|ana Raki}a, Mihailo - Marije i Vladimira Salati}a, Milan - Biqane i Aleksandra

Poturice, Nemawa - Maje i Dragana Jov~i}a, Vuk - Sla|ane i Qubi{e Marjanovi}a, Arsenije - Leonide i Darka Do`i}a, Marko - Qubice i Mi}e Nikoli}a, Marko - Andree i Ivana Pinoti}a, Hajru{ Aj{e Ramizi i Gezima Islamaja, Vladimir - Jadranke i Milana Jovanova, Bodan - Aleksandre i Dragana Vulina, Dimitrije - Tijane i Du{ana Ran|elovi}a, Sr|an Nade i Gorana Zanfirovi}a, Danilo Sla|ane i \or|a Simina, Milan - Anamarije i Dragana Stojni}a, Kristijan - Nata{e i Darka Kuku~ke, Aleksa - Tatjane i Ranka Jakovqevi}a, Uro{ - Anele i Dragana Amixi}a, Kristijan - Slavice i Darka Beni}a, Dimitrije - Zorice i Radenka Kondi}a, Nikolaj - Slavice i Sergeja Hajduka, David - Iboje Galic i Branislava Vere{a, Aleksa - Maje Rodi} i Sa{e Pavlovi}a, Luka - Marine ]opi} i Sa{e Komleni}a, Mihajlo - Milice i Milorada Jerkovi}a, Vuk - Milijane i Bojana Derete, Danilo - Monike i Vlada Lauca, Sergej - Marine i Zorana Balabana, Igwat - Jovanke i Branka Kevre{ana, Milo{ - Radmile i Du{ka \uki}a, Simon Milane i @eqka Kor~oka, Branko - Mirjane i Slobodana Bo`i}a.

Umrli Julijana Rapoti ro|. Ga{par (1917), Stanoja Kodi} (1938), Seqamija Kaqemi ro|. Zurapi (1961), Dragan [er`enka (1974), Ane Jovi~i} ro|. Ami`i} (1924), Milka Vuwak ro|. ^ezo (1924), Nada Nikoli} ro|. Petrovi} (1937), Aleksa Paj~i} (1947), Bo`o Ugarak (1931), Jovan Dobri} (1936), Bo{ko Ponorac (1928), Smiqa Salaji ro|. Poti} (1933), Lazar Paji} (1935), Marija Ili} ro|. Plaza (1922), Branka Vukeqa ro|. Plav{i} (1937), Verica Topolova~ki ro|. Pru`ar (1936), Vukota \orojevi} (1943), Kazim Alil (1946), Smiqa Stupar (1930), Ksenija Popov ro|. Peri{i} (1916), Vladimir \isalov (1947), Borislav Stan~ul (1936), Jelica Gruji} ro|. Subo{i} (1928), Andrija Borba{ (1940), Miroslav Zgowanin (1952), Radka Mileusni} ro|.

Sawa i \or|ije Miju{kovi}

Maksimovski (1944), Antun Kurcinak (1949), Veqko Femi} (1927), Du{ana Salonski ro|. Topalski (1950), Verona Hromi{ ro|. Tirkajla (1948), Ilinka Trifunovi} ro|. Sredojevi} (1927), Tereza Pavi} ro|. Kurcinak (1926), Saveta @ivi} ro|. Filipovi} (1919), Ivan Buqin (1965), Qiqana Anti} ro|. Mu{iki} (1954), Du{ko Karanovi} (1950), Petar Or~ik (1936), Vladan Bra~evi} (1984), Ana Batori ro|. Sele{ (1943), Nikola Paga~evi} (1949), \or|o Radoj~i} (1942), Dragan Tomi} (1945), Stevan Dejanovi} (1946), Antun Marovi} (1931), Stanimir Milo{evi} (1950), Quba Tepi} ro|. A}imovi} (1935), Jelena Kne`evi} ro|. Cvijanovi} (1930), Nedeqka Savi} ro|. Kolunxija (1947), Milojko Marinkovi} ro|. (1955).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

9

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

OBE]AWE GRADSKIH VLASTI POLAKO SE OSTVARUJE

Kanalizacija za sva naseqa Gradona~elnik Igor Pavli~i} ove godine je u vi{e navrata najavio da je ciq gradskih vlasti da na teritoriji grada sva naseqa dobiju kanalizaciju u dogledno vreme. Kako sazanajemo od pomo}nika direktora za tehni~ke poslove Zavoda za izgradwu grada \or|a Kuqan~i}a, na osnovu toga, utvr|eni su koja gradska podru~ja i prigradska naseqa nemaju kanalizaciju i projektni zadaci kao osnova za izradu potrebnih projekata.

- Iz gradskog buxeta izdvojen je novac za projektaovawe kanalizacije i odre|eni su prioriteti na osnovu najlo{ijih trenutnih uslova u pojednim naseqima i delovima

Adice

Projektuje i „Vodovod” U okviru ovog “zadatka”, i “Vodovod” je dobio posao da isprojektuje kanalizaciju za Sadove, Popovicu, ^ardak, Paragopvo, Kip i Bukova~ki plato. Tako|e, ovo preduze}e treba da zavr{i projekat zapadnog kolektora od [umica sve do Velikog rita i Malog Beograda, kao i projekat poveznog kolektora za sremsku stranu grada koji bi vodio do budu}eg pre~ista~a otpadnih voda. Kako u “Vodovodu” navode, za ovaj posao jo{ nije obezbe|en novac, a kad to bude u~iweno poterebno je nekoliko meseci za zavr{etak projektovawa. grada, kao i na osnovu najlak{eg spajawa nove kanalizacije na postoje}u. Tako smo utvrdili da je najbr`e mogu}e izgraditi kanalizaciju na Sajlovu, Adicama, delovima Veternika, Petrovaradina i u Bege~u – rekao je Kuqan~i},

izraziv{i nadu da }e izgradwa mo}i da po~ne ve} naredne godine. Za Bege~ je predvi|eno da ovo naseqe dobije sopstveni pre~ista~ otpadnih voda, a projekat za ovo postrojwe bi}e zavr{en po~etkom slede}e godine.

Pored tih zadataka ZIG kao investitor i Fond za kapitalna ulagawa APV,kao finansijer, rade zajedno projektovawe i izgradwu kanalizacije u Kisa~u, Stepanovi}evu, Budisavi, ^eneju, Rumenki i Koviqu. [to se ti~e sremske strane grada, Kuqan~i} navodi da }e se naredne godine projektovati kanalizacija za Ledince, Bocke i okolna naseqa, ali da mora da se sa~eka izgradwa pre~ista~a otpadnih voda.

- U toku je izrada projekta spajawa kanalizacija Kisa~a i Rumenke, u Kisa~u slede}e godine po~iwe izgradwa kanalizacije, dok se za Stepanovi}evo radi projekat pre~ista~a otpadnih voda za naseqe. Izgradwa pre~ista~a otpadnih

voda za Rumenku i Kisa~ je u toku. Po~etkom naredne godine zavr{i}emo projekat sekundarne kanalizacije za ^enej.

Ovo naseqe treba da dobije pre~ista~, a mi smo aplicirali da polovinu tro{kova za opremu za ovo postrojewe finansira jedan {vedski fond – ka`e Kuqan~i}.

Po wegovim re~ima, u Koviqu su u toku pripremni radovi za spajawe budu}e kanalizacije na lokalni pre~ista~ otpadnih voda. Slede}e godine po~e}e izgradwa tog pre~ista~a, ~ime }e se ste}i uslovi za izgradwu kanalizacije. Pripremqen je i tender za spajawe Budisave i Ka}a, a u Budisavi po~iwe izgradwa kanalizacije naredne godine. [to se ti~e Ka}a, “Vodovod i kanalizacija” finansiraju spajawe ovog naseqa na gradsku kanalizaciju i taj posao je u toku. ZIG je pripremio projekat za 12 kilometara sekundarne mre`e, a izgradwa, po Kuqan~i}evim re~ima, mo`e da po~ne od Nove godine, dok }e paralalno biti izra|ivana projektna dokumentacija za ostatak naseqa.

- Za dve nedeqe treba da bude zavr{en tender za izvo|a~a radova za izgradwu kanalizacije na ju`nom Telepu du` nasipa ka [odro{u. Tako da }e se i tamo ste}i uslovi za spajawe doma}instava na gradsku kanalizaciju – zakqu~io je Kuqan~i}.

S. K.

RED VO@WE GRADSKOG PREVOZNIKA NIJE UGRO@EN

Stari autobusi nisu za penziju Zimski red vo`we ne}e biti ugro`en uprkos tome {to Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ u protekle dve-tri godine nije kupilo nijedan autobus, izjavio je predsednik Upravnog odobra Bogdan Kolarski. Ova izjava usledele je posle nedavnog upozorewa „Sindikata 1911“ da je ugro`en zimski red vo`we zbog izostanka planiranih investicija.

Gradskom prevozniku se ba{ ne da da kupi nove autobuse. Non stop se tenderi poni{tavaju od kada od juna 2008. godine Novim Sadom upravqa nova koalicija.

Ni ove ali ni pro{le godine zbog propalih tendera ne}e biti realizovane investicije (15 solo autobusa za 2010. i {est solo na gas od lane). Novac za to delom je obezbe|en iz buxeta grada ali se polako topi po{to kurs evra raste u odnosu na dinar.

Podse}amo da je provobitno bilo planirano da se kupi deset

solo autobusa na gas, ali se odustalo, jer je novac iz buxeta, obezbe|en za to, u me|uvremenu obezvre|en. Za ovu investiciju je izabran najboqi prodavac ali ugovor nije sklopqen jer se jedan od u~esnika na tenderu `alio na izbor najboqeg ponu|a~a. Postupak

nom periodu ugor`en - ka`e Kolarski.

Kako nagla{ava, za devet meseci ove godine, od 259 saobra}ajnih nezgoda u kojima su u~estovala voza~i gradskog prevoznika, ni u jednom slu~aju uzrok nezgode nije bila tehni~ka neispravnost

Kru`i 211 autobusa Od po~etka primene zimskog reda vo`we radnim danom ulicama grada i prigradskih naseqa kru`i 211 autobusa, ali se uvode i dodatna vozila na pojedinim gradskim linijama ukoliko za to postoji potreba. za 15 solo autobusa je obustavqen opet zbog `albe jednog od u~esnika na tenderu.

- Da je kojim slu~ajem tender za kupovinu novih autobusa pro{ao, nova vozila bi stigla u gara`u tek dogodine na prole}e pa su neta~ne tvrdwe da su autobusi u lo{em stawu, a red vo`we u nared-

autobusa. Osvr}u}i se na nedavnu nezgodu dva gradska autobusa u centru grada Kolarski je naveo da je ta~no da je jedan od autobusa bio tehni~ki neispravan, ali podvla~i da se taj kvar desio u toku vo`we, da je vozilo bilo trenutno neispravno i da to nije bio glavni uzorok saobra}ajke.

Prema re~ima Kolarskog autobusi su pripremqeni za zimski red vo`we {to podrazumeva i tehni~ki pregled.

- U voznim parku ima 235 autobusa od kojih je17 vozila starije od 28 godina. Prema godini proizvodwe autobusi su stari u proseku oko 10,8 godina, a kada se po|e od ~iwenice da je na ve}ini starijih autobusa postvaqena nova karoserija starost autobuse je oko 5,3 godine - isti~e Kolarski.

Posebno nagla{ava da je gradski prevoznik i pre stupawa na snagu Zakona o bezbednosti saobra}aja vodio ra~una o ispravnosit vozila.Tako svakih sedam do deset dana na tehni~ki pregled idu autobusi novije proizvodwe koji su pre{li po 2.500 kilometara radi provere ko~ionog sistema. Za autobuse starijeg datuma proizvodwe, kontrola se obavqa na svakih 1.250 pre|enih kilometara.

Z. Deli}

PAPRENE KAZNE ZA NEPO[TOVAWE KU]NOG REDA

Saksija ne sme ugroziti prolaznika Posle punih 18 godina, napravqen je novi predlog odluke o ku}nom redu u stambenim zgrada.

On se ne razlikuje puno od starog, sem {to }e ukoliko ga usvoje u Skup{tini grada, Novosa|ane pored inspekcije kontrolisati i komunalna policija, a odre|ene su i vi{e kazne od dosada{wih. Prema predlogu, za nepo{tovawe ku}nog reda predvi|ene su kazne od 2.500 do 100.000 dinara.

Ovo su jedine novine, a kao i dosad odlukom su ure|ena prava i du`nosti stanara zgrade u kori{}ewu stanova, poslovnih prostorija, zajedni~kih prostorija i delova zgrade, ure|aja, instalacija i opreme zgrade u stambenim zgradama. Neke od ovih odluka koje se moraju po{tovati su da je stanar du`an da

na ulaznim vratima postavi plo~icu sa svojim imenom i prezimenom, da obezbedi nesmetan ulaz u zgradu, kao i da se u zimskom periodu ~isti sneg ispred ulaza. U zgradama u kojima postoje prostorije za su{ewe rubqa, nije dozvoqeno na prozorima, terasama, lo|ama i balkonima su{iti rubqe.

Zabraweno je i tre{ewe tepiha, posteqine i drugih stvari i dr`awe stvari i predmeta koje naru{avaju izgled zgrade.

Na prozorima, terasama, lo|ama i balkonima zabraweno je dr`ati stvari odnosno predmete koji bi usled pada mogli povrediti ili uprqati prolaznike. Cve}e u saksijama mo`e se dr`ati na balkonima, terasama, lo|ama, ili na ivici istih samo u odre|enim sigurnosnim

„Sveta srca”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “Sveta srca” Sare Dunant.

Re~ izdava~a: Drugom polovinom {esnaestog veka, u katoli~koj Evropi visina devoja~kog miraza toliko je naglo sko~ila da ve}ina plemi}kih porodica nije mogla priu{titi sebi da uda vi{e od jedne k}eri.

Preostale mlade `ene slate su – uz mnogo mawe tro{kove – u samostane. Istori~ari procewuju da je po velikim gradovima i dr`avicama Italije mo`da ~ak i polovina `ena plemi}kog porekla zavr{avala me|u redovnicama. Nisu sve odlazile svojom voqom…Ova pri~a doga|a se 1570. godine u gradu Ferari, na severu Italije, u samostanu svete Katarine. S dolaskom

mlade isku{enice, sestre Serafine, miran `ivot redovnica u ~itavom samostanu mewa se iz korena: pred pretwom poo{travawa redovni~kih pravila u odgovor na nove jeresi, ~itav samostan trudi se da ugu{i devoj~in bunt i pretvori je u poslu{no oru|e koje }e samostanu doneti politi~ke poene.

Prijateqstvo nastalo izme|u sestre Cuane, samostanske apotekarke i lekarke i sestre Serafine – dve inteligentne i u mnogo ~emu srodne `ene – naizgled privodi devojku pameti i donosi mir u samostan.

No iza an|eoskog devoj~inog lika i glasa krije se neuta`iva i promi{qena borba za oslobo|ewe iz mra~nih zidova i ponovnim susretom sa svojim dragim.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 vikend naseqe Ribarsko ostrvo, Brodogradili{te i restoran „Sloboda, od 8.30 do 11.30 Bulevar oslobo|ewa 30, od 8.30 do 13.30 Kotorska od Heroja Pinkija do Feje{ Klare, Kozara~ka od 1 do 18, Bra}e Miladinov od 1 do 8, Jano{ikova od 1 do 11a i od 2 do 18a, od 9 do 11 Arse Teodorovi}a parni brojevi od 2 do 10 i Pap Pavla 10, 12 i 14. Sremska Kamenica od 8.30 do 10.30 deo naseqa od grobqa do crkve na Paragovu, ^ardak i deo Popovice od restorana „^arobwak iz Oza“ do Lova~kog doma, od 11 do 13 deo naseqa od fakulteta „Fabus“ do centra i pruge i Ulica Zmaj Jovina. Petrovaradin od 10.30 do 12 Dalibora Franciste od 1 do 21 i od 2 do 24, De~ja ustanova „Cvr~ak“, Ka~i}eva od 18 do 54a i od 21 do 45a, Ma`urani}eva od 2 do 22 i od 1 do 17, Marka Ore{kovi}a od 1 do 9 i od 2 do 10, Palmoti}eva od 1 do 3, Preradovi}eva od 39 do 61 i od 38 do 68.

Veternik od 8.30 do 12.30 Fru{kogorska, Kraqa Petra Prvog od 1 do 7 i od 2 do 16, deo Radni~ke ulice do kanala. ^ortanovci od 8.30 do 12.30 deo vikenda{kog naseqa In|ijski breg. Koviq od 8.30 do 13.30 Ulica Nova i Ada.

Foto: N. Stojanovi}

IGRAONICA ZA DECU U MUZEJU VOJVODINE

Plovidba kroz vreme brodovima iz ma{te Tema ju~era{we muzejske igraonice za Novosa|ane od 6 do 10 godina u Muzeju Vojvodine bili su brodovi. Koliko je tema interesantna videlo se po broju u~esnika, no zbog ograni~enih kapaciteta, neki mali{ani nisu imali sre}e da u~estvuju u wenom radu.

Zanimqivo je bilo videti i koliko deca poznaju tematiku, a naro~ito su se po predznawu isticali neki od pred{kolaca.

Kako su nastali, koji su najpoznatiji i najstariji brodovi, a ko su bili slavni moreplovci kroz istoriju saznali su kroz video prezentaciju od istori~ara Sr|ana Bo{kovi}a. Nakon teoretskog dela u kojem su aktivno u~estvova-

li, mali{ani su dali odu{ka svojoj ma{ti i kretivnosti. Slu`e}i se bojama i papirom, crtali su i pravili brodove iz ma{te ili pro{losti.

- Svaka igraonica, koje organizujemo ve} desetu godinu, ima krativni deo u kojem se deca u zavisnosti od teme i uzrasta izra`avaju kroz likovnu ili primewenu umetnost, na literarni na~in ili kroz muziku - ka`e vi{i kustos pedagog u Muzeju Vojvodine Vladimira Stanisavqevi}. - Tako je i ovog puta. Na ovaj na~in mi `elimo kod wih da stvorimo naviku da pose}uju muzeje, upoznaju i po{tuju kulturnu ba{tinu.

Z. Ml.

MEDIJA CENTAR VOJVODINE

„Godine koje su pojeli lavovi” Cve}e mo`e biti lepo, ali i pretwa prolaznicima

posudama, a zalivawe cve}a mora se obavqati tako da voda ne kvasi fasadu zgrade, balkone, terase ili prolaznike. Lift se

ne sme koristiti za prevoz materijala i gra|evinskog materijala, kao ni kabastog name{taja.

Q. Na

Vojvo|anska premijera filma „Godine koje su pojeli lavovi“, autora Bore Konti}a, i tribina „Rat i mediji“ na temu odgovornosti novinara i medija za proizvodwu rata, kao i za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti na prostoru biv{e Jugoslavije tokom devedesetih godina, odr`a}e se danas u Medija centra Vojvodine, Zmaj Jovina ulici 3, na prvom spratu. Uvodne re~i zakazane su za 16 ~asova, u 16.30 po~iwe projekcija filma a od 18.30 tribina na kojoj }e govoriti autori filma kao i novinari Nade`da Ga}e, Branislava Opranovi} i Idro Seferi.

J. Z.

ponedeqak29.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

SUSRET KAWI@E I KI[KUNHALA[A

^arda{ u tre}em poluvremenu KAWI@A: Tradicionalnog sportski dan bratskih gradova Kawi`e i Ki{kunhala{a (Ma|arska) prire|en je u subotu.

Manifestaciju je u sportskoj hali „Bawe Kawi`a” otvorio predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, a uvek zanimqiva nadmetawa u vi{e sportskih disciplina, bila su srda~naq, pro`eta dru`ewem, koje je zavr{eno „tre}im poluvrmenom” na zajedni~kom ru~ku, uz ~arda{.

Partnerski odnosi i razvijawe saradwe izme|u Kawi`e i Ki{kunhala{a uspostavqeni su jo{ 1967. godine, a ubrzo je do{lo i do bratimqewa.

- Saradwa je sadr`ajna, a na sportskom poqu ona je intenzivna pa se godi{we susreti odr`avaju dva puta, po jednom u oba grada, kada se prire|uju

takmi~ewa u vi{e disciplina.

U~esnici se dru`e i sklapaju prijateqstva. Pored sporta, sara|ujemo i na planu obrazovawa, kulture i privrede - ka`e predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{.

Svaki susret se pamti, utisci prepri~avaju i i{~ekuju se novi, a nadmetawa na sportskim terenima su uvek zanimqiva.

Ovog puta na sportskim terenima Kawi`ani su pobedili u malom fudbalu, {ahu, kuglawu, stonom tenisu i rukometu za mu{karce, a od ekipa gostiju jedinu pobedu zabele`ile su rukometa{ice. Kawi{ki {ahista Kazmer Tot veli da nije va`no ko pobe|uje, nego da je bitno dru`ewe i negovawe prijateqstva.

- U~estvujem u stonom tenisu i {ahu, pa sam uvek u dilemi, u

kom sportu da se takmi~im. Me~evi su uvek interesantni, bez obzira {to nam je najva`nije negovawe prijateqstva, uvek je zadovoqstvo pobediti - ka`e Branko Mrzi} iz Kawi`e.

Na zavr{etku susreta u restoranu „Bawe Kawi`a” u~esnicima je na fer i sportkom nadmetawu ~estitao zamenik predsednika kawi{ke op{tine Mihaq Bimbo. Pobedni~kim ekipama su pripali ve}i, pora`enima mawi pehari, a direktoru sportske kancelarije lokalne samouprave Ki{kunhala{a Laslu Kalicu uru~en je pehar od ukrasne keramike jer }e biti doma}in narednog susreta.

Sportski dan bratskih gradova uspe{no je organizovao Sportski savez uz saradwu sportskih entuzijasta.

M. Mitrovi}

DELEGACIJA IRI[KE OP[TINE U NORVE[KOJ

Nau~ili mnogo i zainteresovali Norve`ane IRIG: U organizaciji norve{kog „Skandinavian biznis centra – SRB”, a na osnovu ugovora o saradwi sa op{tinom Irig, koji je potpisan na Sajmu turizma u Novom Sadu, predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi} boravio je u Norve{koj na poziv odre|enih dr`avnih institucija i velikih kompanija iz ove zemqe, gde je predstavio op{tinu Irig, mogu}nosti ulagawa i saradwe institucija i privrednika Norve{ke sa iri{kom op{tinom. Petrovi} ka`e da su u Oslu imali bogatu prezentaciju kapaciteta i mogu}nosti pred predstavnicima ministarstava i industrije, poqoprivrede, lokalnih vlasti.

- Upoznali smo se sa razvojem ribarstva u Norve{koj, kao i sa razvojem i projektima 19 op{tina ove zemqe. Boravak u Norve{koj bio je veoma koristan, jer, pored uspe{ne promocije mogu}nosti i potreba na{e op{tine, saznali smo mnogo

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Sani i slon" (18), "@ena sa slomqenim nosem" (19.45), "Dru{tvena mre`a" (21.45) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Festival italijanskog filma

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Kate kapuralica", (19.30) Novosadsko pozori{te: "No} `ivotiwa" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Anka Nikole Nedeqkov (1930) u 10.30 ~asova, Mileva Jovana Mun}an (1924) u 11.15, Vjerka Rajka Bulaji} (1946) u 12, Simo Bo`e Predojevi} (1942) u 12.45, Jovanka Jovana Ninkov, (1925) u 13.30, ispra}aj, Jelisavka @arka Jeli} (1925) u 14.15 i Zagorka Vukosava Ze~evi} (1932) u 15 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 11 ~asova bi}e sahrawen Milorad Lazara Bogdanov (1939) i Tibor Stevana Berewi (1931) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 ~asova }e biti sahrawena Mira Stanoja Petrovi} (1953).

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

toga {to }e nam koristiti u budu}em radu u na{oj lokalnoj zajednici - ka`e Petrovi}.

Dragocena je bila i poseta kompaniji „Eksport finans servsu”, ku}i koja se bavi finansijskim konsaltingom i obezbe|ivawem sredstava iz vi{e fondova i institucija u Norve{koj i koja je ve} realizovala nekoliko projekata u Srbiji. Zanimqiva je bila i poseta i upoznavawe sa radom kompanije „Rosim”, koja se bavi izradom GIS sistema i softverskim alatima, gde su iri`ani upoznati sa izradom geografsko-informacionog sistema, koji op{tina Irig `eli da uvede na svom podru~ju.

- Prema raspolo`ewu koje sam video borave}i u Norve{koj, mislim da }e se i kontakti i saradwa intenzivirati i da }e oni brzo dati i odre|ene rezultate - napomiwe Petrovi}.

S. Bojevi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

VESTI Besplatna kontrola dijabeti~ara BE^EJ: Povodom Svetskog dana borbe protiv dijebetesa, be~ejsko Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti u okviru kampawe „Razumeti dijabetes i preuzeti kontrolu” danas organizuje akciju besplatne kontrole nivoa {e}era u krvi. Pored ~lanova Dru{tva, u~esnici akcije mogu biti i ostali sugra|ani kojima je stalo da upoznaju znake i simptome dijabetesa, pogotovo {to rana dijagnoza mo`e biti presudna u spa{avawu `ivota od svake bolesti.

- Akcija }e biti odr`ana ispred zgrade Gradske ku}e na centralnom trgu u 17 sati, a posle merewa nivoa {e}era u krvi svaki u~esnik akcije }e pro{etati Stazom zdravqa du` „zelenog korzoa” do hotela „Bela la|a” i nazad - istakao je predsednik organizatora Radoslav Ivanovi}.

Sutra }e tridesetak ~lanova pomenutog Dru{tva otputovati u Novi Sad na zavr{nu manifestaciju obele`avawa Svetkog dana borbe protiv {e}erne bolesti, koja }e biti odr`ana od 17 sati u prostorijama Skup{tine AP Vojvodine.

V. J.

Julijana umesila najboqu bosansku pitu APATIN: U organizaciji Udru`ewa Srba iz Bosne i Hercegovine odr`ano je deseto po redu Kraji{ko ve~e, a svi posetioci ukqu~ili su se u akciju prikupqawa pomo}i za obolelog sugra|anina Zorana Jovi~i-

Kraji{ke pobednice

}a. Ve} tradicionalno na ovim ve~erima biraju se i najboqe bosanske pite. Ovoga puta najboqu je umesila Julijana Karanovi}, poreklom Ma|arica.

Drugu nagradu je osvojila \uka Medi}, a tre}u Mara Jo{i}.

U zabavnom delu programa goste je zabavqao Ranko Ximi Stani} i „]uta bend” kao i peva~ka grupa Udru`ewa Srba iz Bosne i Hercegovine „Petar Ko~i}”.

J. P.

SRBOBRANSKA OP[TINA VRA]A OTETU IMOVINU

Oduzeto se mora vratiti, kvaziizgovori nisu opravdawe SRBOBRAN: Javni pravobranilac i op{tina Srbobran podr`ali su zahtev Katoli~ke crkvene op{tine Srbobran, koja od Direkcije za restituciju Republike Srbije zahteva povratak oduzete imovine u Srbobranu. Op{tinski javni pravobranilac i predstavnici lokalne samouprave ne}e se protiviti povratku imovine ni u ovom, ni u jednom budu}em zahtevu za restituciju.

- Ono {to je oteto mora da se vrati, a op{tina Srbobran ve} je, i pre dono{ewa Zakona o vra}awu imovine crkvama, vratila Srpskoj pravoslavnoj crkvi neke objekte. Spremni smo sve da vratimo i smatram da su kvaziizgovori i opstrukcija ovog zakona kada se neke lokalne samouprave pravdaju da nemaju gde da presele pojedine ustanove ili organizacije, sada sme{tene u objektima za koje se zna da su nekome oduzeti - rekao je predsednik op{tine Srbobran Branko Gajin. -Kod nas se u dva objekta koja potra`uje crkva nalazi Pred{kolska ustanova, ali to ne}e biti problem.

Deca }e i daqe i}u na tom mestu u obdani-

Ne}e da se isele iz mra~nih objekata ZREWANIN: @iteqi baraka pokraj zrewaninske „Termoelektrane – toplane”, koji su ostali bez struje pre skoro pet meseci, ne `ele da se isele iz ovih objekata, iako lokalna samouprava, kako tvrdi gradona~elnik Mileta Mihajlov, nudi re{ewe. Stanari pomenutih baraka, me|u kojima ima izbeglica, ali i domicilnog stanovni{tva sa nere{enim stambenim pitawem, od 1. jula ostali su bez elektri~ne energije koju im je potpuno besplatno isporu~ivala „Termoelektrana – Toplana”.

Preduze}e je bilo prinu|eno da obustavi daqu isporuku struje jer su, posle kvara na razvodnoj kutiji, izazvanog de~ijom nepa`wom, stru~waci procenili da su instalacije neispravne i da bi wihovo daqe kori{}ewe bilo krajwe opasno po `ivot qudi i imovinu. Barake su, ina~e, tokom devedesetih godina pro{log veka poslu`ile za sme{taj izbeglica iz Bosne i Hrvatske, premda to alternativno naseqe nikada nije kategorisano kao kolektivni izbegli~ki centar.

Vremenom su ove objekte po~eli da koriste i ostali gra|ani, smewuju}i se u wima.

Gradska vlast ka`e da zbog dotrajalih instalacija ne postoji mogu}nost da im ponovo bude ukqu~ena struja u barakama.

Ali, tvrdi da ima predloge kako da se re{i status tih stanara.

- Za svakog od 39 gra|ana nastawenih u ovim barakama Centar za socijalni rad doneo je re{ewe i predvideo odre|ene mogu}nosti kako da bude zbrinut u narednom periodu – isti~e gradona~elnik Mihajlov.

Po re{ewima Centra, deo qudi trebalo bi da pre|e u gerontolo{ki centar, deo wih ima ku}e u vlasni{tvu gde bi se mogli preseliti, pojedini ostvaruju vlastita primawa, dok sedmoro lica i daqe ima status izbeglica.

Me|utim, `iteqi baraka nisu voqni da se raseqavaju po predlogu Centra, ve} i daqe tra`e da se re{i problem sa snabdevawem strujom, bez obzira na tvrdwe gradske vlasti da za to nema kapaciteta. Zato }e, po svemu sude}i, predstoje}u zimu, ukoliko ostanu u barakama, provesti bez struje.

- O~ekujemo da }e imati razumevawa prema nama i da }e nam iza}i u susret. Jer, ovako prezi-

Vetar oduvao mnoge takmi~are ~varke proglasio najukusnijim, pa im je pripala nagrada ru~ak u restoranu „Ribwak”.

Drugo mesto osvojila je ekipa „Ineks”, otac Mihajlo i sin Goran Mecek, koji su nagra|eni ru~kom u hotelu „Fantast”. Oni su otkrili svoju kulinarsku taj-

Zdravko i Slobodan istopili najukusnije ~varke

Zdravko Li~ina i Slobodan Ostoji} ostali na vetrometini. I gle ~uda, tro~lani `iri na ~elu s Perom Ba{i}em je, ba{, wihove

{ta, samo }e objekat biti u vlasni{tvu onoga kome pripada, a wemu }e se pla}ati kirija.

Katoli~ka crkva u Srbobranu zatra`ila je povratak vlasni{tva nad nekoliko gra|evinskih objekata, dok Pravoslavne crkvene op{tine Srbobran, Turija i Nadaq tako|e o~ekuju razmatrawe svojih zahteva. Gajin smatra da bi restitucija trebalo da se odnosi i na pojedince koji godinama ~ekaju da im se vrati imovina, i posebno isti~e da ne treba ~ekati sa povratkom poqoprivrednog zemqi{ta pravim vlasnicima.

- Zemqa je na istom mestu, nije se mewala i sve vreme je bila je u dr`avnom vlasni{tvu. Ako ve} ne mogu nekretnine u koje je u me|uvremenu ulagano pa je potrebno vr{iti procene, zemqa mo`e da se vrati u naturalnom obliku. To bi bio najboqi oblik privatizacije, da ne ode u ruke pojedinim tajkunima kojima je ciq brza zarada i daqa preprodaja - dodaje Gajin.

N. Perkovi}

11

Gas sti`e do Ruskog Krstura RUSKI KRSTUR: Krajem pro{le nedeqe u Ruskom Krsturu je po~ela izgradwa distributivne gasne mre`e.

Prema re~ima sekretara Mesne zajednice Ruski Krstur Joakima Na|a, prema projektu bi trebalo da se postave instalacije na ukupno 65 kilometara du`ine.

Izvo|a~i radova, „Bobar” iz Be{ke, ali i projektanti planirali su da radovi budu zavr{eni za oko trideset radnih dana ukoliko to vremenski uslovi dozvole.

Predsednik kulske op{tine Svetozar Bukvi} je rekao da se nada da }e nakon zavr{etka radova na magistralnom gasovodu Kula-Oxaci i gasifikacijom Ruskog Krstura i Lipara, op{tina Kula skoro u potpunosti biti pokrivena gasnom mre`om.

N. Perkovi}

STANARI BARAKA PET MESECI BEZ STRUJE

BE^EJCI ODR@ALI PRVI KUP U TOPQEWU DOMA]IH ^VARAKA

BE^EJ: Prvi kup u topqewu doma}ih ~varaka odr`an je kraj be~ejskog Ribwaka, bez obzira na vetar koji je tokom subotweg prepodneva `estoko duvao. U takvom ambijentu se snalazio kako je ko stigao i znao, a jedino su ~lanovi ekipe „Ratarstvo – Zalivno poqe”

ponedeqak29.novembar2010.

nu. Naime, pri zavr{etku topqewa glavni kuvar Mihajlo je stavio o~i{}enu glavicu crnog luka u kotli}. To je u~inio, kako je

objasnio, da bi mast ne bi u`eglosti.

- Luk se koristi i protiv u`egle masti. Jednostavno se nase~e i ubaci u otopqenu mast, a posle izvesnog vremena se sve procedi i mast ostane bez neprijatnog mirisa - bio je ubedqiv Mihajlo Mecek.

Tre}e mesto pripalo je doma}inu, ekipi „Ribwak” u sastavu Aleksandar Belik, Spasoje @ivanov i Milan Mari}, koja je nagra|ena besplatnom dozvolom za pecawe u Ribwaku gde svakodnevno provode radno vreme.

Pomenuti vetar je razlog {to ~etvrta, ujedno posledwa, ovogodi{wa kulinarska manifestacija u organizaciji restorana „Ribwak”, koji posluje u okviru PIK Be~ej, nije bila masovnija. Iako je bilo prijavqeno vi{e od deset ekipa, od kojih su mnogi najavili dolazak na sam dan takmi~ewa, vetar je „oduvao” dosta zainteresovanih, pa se nadmetalo samo {est ekipa. ^varaka je, ipak, bilo napretek. Jer, pored takmi~arskih kazana sa po pet kilograma masno}e, u dva velika kazana topilo se stotinak kilograma masno}e, a ~varke su sugra|ani mogli da kupe po popularnoj ceni od 150 dinara V. Jankov za kilogram.

miti ne verujem da }e mo}i – poru~io je jedan od stanara, dok wegova kom{inica ka`e da }e hladne dane pregurati uz {poret i drva.

- Peremo i kuvamo kao u devetnaestom veku. Tako je sada, a {ta }emo daqe – ne znam – veli ona. @. Balaban

Sve spremno za sneg SUBOTICA: U Subotici je sve spremno za sneg i ovaj put nadle`ne slu`be ne}e biti iznena|ene. Iako su meteorolozi najavqivali da }e ove jeseni prvi sneg pasti jo{ pro{le nedeqe, nekako su sne`ne padavine obi{le Suboticu. Ekipe JKP „^isto}a i zelenilo” ove godine radi}e po pro{irenom programu {to zna~i da }e pove}ati kapacitete, kako bi putevi bili prohodni i ~isti.

- Za ovu zimsku sezonu izdvojili smo 30 miliona dinara za odr`avawe lokalnih puteva, trotoara i biciklisti~kih sta`a ~istim. Od toga, izdvojeno je pet miliona dinara za so i rizlu, koji se koriste za otapawe snega. ^isto}a raspola`e sa osam kamiona, stim da }e dva stalno biti anga`ovana na ~i{}ewu centra grada. Programom „^isto}e” obuhva}ene su i sva prigradska naseqa, kao i lokalni putevi po selima, gde je pro{le godine bilo problema - ka`e direktor JP „Direkcije za izgradwu grada” Josip Kova~ Striko.

Magistralne, regionalne i poluautoput na Severu Srbije odr`ava ~istim i prohodnim kompanija „Vojput”. Oni su jo{ od 15. novembra spremni za sneg.

A. A.

BE^EJ UGOSTIO MLADE IZ KANADE, ENGLESKE, BELGIJE...

Krem Balkan festa kraj Tise BE^EJ: Zahvaquju}i vi{egodi{woj saradwi s beogradskim Medijskim edikativnim centrom, Be~ejci su u subotu bili u prilici da vide pet najboqih ostvarewa s tek zavr{enog Petog Balkan plus internacionalnog festivala filmova koje su pravila deca i mladi iz celog sveta. Istovremeno, grad kraj Tise je, predvo|eni umetni~kim direktorom pomenutog festivala Miomirom Raj~evi}em, posetila grupa od 14 u~esnika iz Belgije, Engleske, Ju`ne Koreje, Kanade, Francuske i [vedske.

- Na{i gosti su pokazali dobru voqu da upoznaju na{u zemqu, pa sam ih prvo odveo do Viminacijuma, a onda je jedna od neizbe`nih destinacija bio Be~ej. Ovde imamo dobru saradwu s lokalnom samoupravom i Kancelarijom za mlade, {to nam omogu}ava da razvijemo me|unarodne radionice.

Posle trodnevnog boravka u Be~eju, pri povratku za Beograd zadr`a}emo se na kratko u Novom Sadu i na Fru{koj Gori, kako bi gosti poneli {to vi{e utisaka iz Srbije - rekao je u vreme boravka u Be~eju Miomir Raj~evi}.

Raj~evi} je naglasio da, gotovo, sve goste Medijskog edukativog

Gosti kamerama bele`ili svaki detaq u Be~eju

centra iz inostranstva dovodi u Be~ej da bi pokazao dobar primer kako je mogu}e da se u multinacionalnoj sredini qudski odnosi bez ve}ih problema lepo razvijaju.

- Kako smo stigli s festivala, u ~ijim filmovima su mladi qudi iz celog sveta pokazali spremnost u davawu doprinosa promenama situacije na boqe, to bi trebalo da ohrabri i stvaraoce u na{oj sredini da se bore za sebe i ka`u onima koji odlu~uju o wihovoj budu}nosti {ta im nedostaje i kako misle da prevazi|u aktuelno stawe.

Obi{li smo deo Be~eja u kojem Romi `ive i napravili prigodan kratki film o wihovom `ivotu, {etali gradom i posetili neizbe`ne be~ejske destinacije Tisu i dvorac Bogdana Dun|erskog, bili na prijemu u Gradskoj ku}i, prisustvovali sve~anom koncertu i izlo`bi povodom 30. ro|endana ovda{weg KUD „\ido”, ali na{li vremena i da odr`imo radionicu o budu}im projektima koje }emo idu}e godine realizovati, upravo, u Be~eju - dodao je Raj~evi}.

V. Jankov

ponedeqak29.novembar2010.

CRNA HRONIKA

NASTAVQA SE PROCES BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA I WEGOVIM SARADNICIMA

c m y

12

DNEVNIK

BIV[EM DIREKTORU „@ELEZNICA SRBIJE” [ESTOMESE^NI PRITVOR ISTI^E 2. DECEMBRA

Optu`nica protiv Kne`evi}eva grupa [aran~i}a do ~etvrtka? u sudnici Su|ewe grupi optu`enih za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu, s biv{im predsednikom te op{tine Goranom Kne`evi}em na ~elu, bi}e nastavqeno danas, u Specijalnom sudu u Beogradu.

Optu`nica specijalnog tu`ila{tva tereti Kne`evi}a i jo{ 22 okrivqena za malverzacije sa gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu u periodu 2006. do 2008. godine, jer su zlo-

upotrebom svojih slu`benih polo`aja pri~inili {tetu op{tini Zrewanin u iznosu od najmawe 150 miliona dinara. Na teret im se stavqaju krivi~na dela zlo~ina~ko udru`ivawe, zloupotreba slu`benog polo`aja, primawe i davawe mita.

Kne`evi} je izjavqivao da je optu`en samo zato {to je bio "ispred svog vremena i da je proces protiv wega politi~ki i montiran. Biv{i prvi ~ovek

SINO] U BEOGRADSKOM NASEQU MIRIJEVO

Policajac u samoodbrani ubio napada~a

Miron M. (24) iz Ulice Vitezova Kara|or|eve zvezde u beogradskom nasequ Mirijevo, koji je u stanu pretio da }e ubiti svoju majku, poginuo je nakon {to je sekirom nasrnuo i te{ko povredio policajca Momira M. (27), koji je u samoodbrani pucao u nasilnika.

Tragedija se dogodila oko sino} 19 ~asova, kada je Miron iz stana izbacio baku, a majku Borku zakqu~ao i pretio joj da }e da je ubije sekirom. Na lice mesta iza{la je specijalna jedinica MUP-a, vatroga-

sci i Hitna pomo}, koji su mladi}a na trenutak uspeli da smire i odgovore od napada.

On je, naizgled, smireno iza{ao iz stana, ali na izlasku iz zgrade iznenada je potr~ao ka policajcima i nasrnuo sekirom na najbli`eg, nanev{i mu vi{e udaraca u grudi i glavu.

Policajac je u odbrani pucao nekoliko puta prema napada~u i usmrtio ga na licu mesta, posle ~ega je u te{kom stawu prevezen u Urgentni centar.

E. D.

NASTAVAK BEOGRADSKOG SU\EWA ZA UBISTVO HRVATSKOG NOVINARA IVE PUKANI]A

Iskazi svedoka video linkom iz Zagreba Su|ewe beogradskom delu grupe Sretena Joci}a zvanog Joca Amsterdam, za ubistvo vlasnika hvatskog "Nacionala" Iva Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frani}a trebalo bi da bude nastavqeno danas u Specijalnom sudu u Beogradu.

Na su|ewu bi putem video linka sa @upanijskim sudom u Zagrebu trebalo da svedo~i Tomislav Marjanovi} - svedok saradnik iz zagreba~kog procesa za to ubistvo, koji je okon~an

prvostepenom presudom po~etkom novembra.

Dan kasnije planirano je saslu{awe, tako|e video vezom sa Zagrebom, Slobodana \urovi}a zvanog Kardinal koga je @upanijski sud osudio na 15 godina zatvora kao vezu izme|u naru~ioca Pukani}evog ubistva i izvr{ilaca. Wegovo salsu{awe odlo`eno je sredinom oktobra, jer \urovi} lo{e ~uje pa }e ovog puta svedo~iti uz pomo} posebnih slu{alica. (Tanjug)

[EF TIMA ZA ODBRANU LIDERA RADIKALA ZORAN KRASI] TVRDI:

[e{eq i daqe ima zdravstvene smetwe U Ha{kom tribunalu za 1. decembar zakazana je statusna konferencija u predmetu za ratne zlo~ine protiv predsednik Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa koji i daqe ima zdravstvene smetwe na srcu, izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu lidera radikala Zoran Krasi}. [e{eq ima aritmiju i tahikardiju i ~ak ni mesec dana posle hirur{kog zahvata koji je obavqen na wegovom srcu nije dobio izve{taj o toj operaciji, rekao je Krasi} na konferenciji za novinare pod sloganom "Zastuvite ubijawe [e{eqa".

Sekretarijat Ha{kog tribunala je priznao da je dobio taj izve{taj i da EKG u pritvorskoj jedinici prilikom operacije nije radio, istakao je Kra-

si}. On je upitao kako je mogu}e da za godinu ipo dana nije utvr|en uzrok zdravstvenih smetwi [e{eqa, podsetiv{i da je formirana me|unarodna komisija koja bi trebala da to ustanovi.

On je istakao da bi u predmetu za ratne zlo~ine protiv [e{eqa trebalo da se pojavi jo{ jedan svedok suda i da je mogu}e da u decembru bude odr`ana i statusna konferencija u predmetu protiv lidera radikala za nepo{tovawe suda. Nije iskqu~eno da se taj svedok pojavi do 20. decembra kada bi po~ela pauza koja bi trajalo do pravoslavnog bo`i}a, rekao je Krasi} podsetiv{i da je potrebno da se re{i i pitawe dnevnika ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a.

(Tanjug)

zrewaninske op{tine proveo je 13 meseci u pritvoru, a 4. novembra pro{le godine pu{ten je da se brani sa slobode. Pripadnici grupe su krivi~na dela izvr{ili na polo`ajima gradona~elnika, na~elnika odelewa, direktora javnih preduze}a, tako {to su na nezakonit na~in davali u zakup neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te u Zrewaninu ~iji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik Op{tina Zrewanin, navodi se u optu`nici. Davawe u zakup zemqi{ta vr{en je suprotno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi bez raspisivawa javnih tendera, neposrednom pogodbom sa licima zainteresovanim za zakup.

Istovremeno visina ugovorene zakupnine i tro{kova na ime ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta utvr|ivane su suprotno odlukama Skup{tine op{tine i Grada Zrewanina, u iznosima znatno ni`im od propisanih, navodi se u optu`nici.

(Tanjug)

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal trebalo bi do ~etvrtka, 2. decembra, da odlu~i da li }e podi}i optu`nicu protiv biv{eg direktora "@eleznica Srbije" Milanka [aran~i}a i trojice wegovih saradnika, koji se sumwi~e da su neleganim javnim nabavkama o{tetili buxet Srbije za vi{e od 1, 2 miliona evra. [aran~i}u, Zoranu Mili~evi}u, Miloradu ^elebi}u i Dragoslavu Pej~i}u 2. decembra isti~e {estomese~ni pritvor, do kada bi tu`ila{tvo, shodno zakonu, moralo da podigne optu`nicu ili da nastavi istragu, a wih pusti da se brane sa slobode. [aran~i} i wegovi saradnici uhap{eni su po~etkom juna, a 3. septembra im je Apelacioni sud u Beogradu produ`io pritvor za tri meseca zbog opasnosti od bekstva, bojazni da }e u toku istrage uticati na svedoke ili sakrivati i prepravqati dokaze, kao i jer je za krivi~no delo za koje se terete zapre}ena

„DNEVNIKOVA” TEMA

Milanko [aran~i}

kazna od preko 10 godina zatvora.

Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu vodi istragu protiv [aran~i}a i wegovih saradnika zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj i o{tetili buxet Srbije za vi{e od milion i 240.000 evra. Na teret im se stavqa sporna nabavka {est dizel elektri~nih lokomotiva od slovena~kih `ele-

znica i 10 dizel motornih vozila od {vedske kompanije "[veden reil", jer je taj posao mogao da se obavi u Srbiji. Oni su osumwi~eni da su ostvarili imovinsku korist nezakonitim sprovo|ewem postupka javne nabavke lokomotiva i elektromotornih vozila i uvo|ewem u posao posredni~kih firmi, me|u kojima se pojavquju i strana pravna lica.

(Tanjug)

PRIVREDNI KRIMINAL UNOSNIJI OD KLASI^NOG

Fantomski direktor za 150 evra U ukupnom broju krivi~nih prijava koje podnosi novosadska Policijska uprava samo oko pet odsto odnosi se na privredni kriminal, ali u wima otkrivena materijalna {teta na ra~un dru{tva iznosi ~ak 827 miliona dinara od ~ega se najmawe 190 miliona odnosi na prawe novca, odnosno na poku{aj legalizacije imovine ste~ene krivi~nim delima uz prikrivawe wenog porekla. Ali, to nisu kona~ne brojke, neki zna~ajni predmeti bi}e tek fini{irani do kraja godine.

Tako se potvr|uje da je mu}kawe s ra~unima veoma unosan biznis prisutan svuda.

Procewuje se da se u svetu godi{we opere izme|u dva i pet odsto bruto dru{tvenog proizvoda, pa se tu ni Srbija ne izdvaja s oko pretpotavqenih 1,7 milijardi dolara.

Prawem novca bave se upravo izvr{ioci krivi~nih dela. Nikad ne ide prawe novca samo ve} uz, kako se to stru~no ka`e, "predikatna (krivi~na) dela", koja su imala za posledicu sticawe ekonomske koristi prihoda, kao {to su zlopotreba slu`benog polo`aja, falsifikivawe, a ponekad i prevara.

Nije tajna da su ukupni prihodi izgrednika od takozvanog op{teg klasi~nog kriminala, u koji izme|u ostalog spadaju razbojni{tva, kra|e, trgovina narkoticima, ucene, otmice i sli~na dela mawi od od onih stvorenih u sumwivim transakcijama. Ovo se mo`e zakqu~iti i po tome {to okrivqeni za dela iz privrednog kriminala, kojima se pripisuje da su prevideli tako va`an vid patrotizma kao {to je pla}awa poreza, anga`auju najzvu~nija advokat-

ska imena da ih brane pred sudom.

- Osobe koje se bave ovim vidom kriminala imaju odre|ena znawa i ve{tine da tragove krivi~nog dela prikriju. Postoje firme koje ne pla}aju porez i nemaju zaposlene, a imaju brojne transakcije preko ra~una i to bez zarade, {to se kosi s osnovnom ekonomskom logikom, jer su preduze}a osnovana radi sticawa dobiti. Takve firme i wihove vlasnike je jako te{ko prona}i.

Ne mo`emo da utvrdimo gde je do-

dolijaju kad tad - ka`e za "Dnevnik" samostalni policijski inspektor u odseku za suzbijawe privrednog kriminala novosadske Policijske uprave Du{an Aleksi}. ^esto se de{ava da se novac izvla~i s teku}ih ra~una preduze}a tako da se la`no prikazuju poslovni aran`mani koji se zapravo nisu ni obavili. Inspektor Aleksi} navodi da je otkriven slu~aj gde je preduzetnik kao fizi~ko lice pozajmio svojoj radwi konfekciju

kumenatacija, pa rekonstrucijom poku{avamo da sklopimo sliku poslovawa kroz pronala`ewe dokumenata {to je vrlo mukotrpan i te`ak posao. Broj ovih dela se pove}ava ponari~ito uz produbqivawe krize, ali izgrednici neminovno ostavqaju velik broj dokaza iza sebe koji su zna~ajni za identifikaciju i za dokazivawe kriminalnih radwi. Bez obzira {to oni mahom idu na to da ih mi ne}emo prona}i,

vrednu 175.000 evra koju je poku{ao da prika`e kao osniva~ki ulog u svoju trgovinu. Ugovorom o pove}awu osniva~kog uloga on je tu robu plasirao u svoju prodavnicu i hteo da je prodaje i tako po~inio krivi~no delo prawa novca. Wega je prvo kontrolisala poreska uprava.

Taj ~ovek nije mogao da doka`e da je nabavio legalno stotine odela i ko{uqa i tvrdio je da se radi o wegovoj robi, iako nije imao ni dokaze da ju je proizveo, pa je protiv wega podneta krivi~nu prijavu i za krivi~no delo nedozvoqene trgovine. Kako postoji sumwa da je tu robu kupio na crno i da je hteo da je koristi za trgovinu i unese u legalne tokove uz falsifikovanu dokumentaciju tereti se za prawe novca. Ovo je specifi~an primer gde se radi o robi, a ne o novcu, navodi Aleksi} i dodaje: - Tako|e, neretko nailazimo na slu~ajeve u kojima osobe na najni`oj socijalnoj lestvici, me|u kojima su mnoge sklone ~iwewu sitnih krivi~nih dela, kao i one koje su su upale u zelena{ke dugove ili su narkomani, prihvataju da za nekog osnivaju preduze}a. Oni na taj na~in postaju odgovorna lica, a iznad wih se uvek nalazi jedna ili vi{e osoba koji fakti~ki upravqaju

Pora`avaju}e brojke Aleksi} ukazuje na pora`avaju}e brojke iz posledwih analiza i istra`ivawa novosadske Policijske uprave ra|enih uz pomo} svoje baze i one u Poreskoj upravi koje ukazuju da su se u tom periodu otvarale od tri do sedam fantomskih firmi mese~no.

- Sada je sitauacija ista, s obzirom na to da se broj zahteva za proveru ovakvih preduze}a ne smawuje. Ti zahtevi poti~u od raznih institucija, kao {to su poreska uprava, tu`ila{tvo, o{te}enih preduze}a, podatke dobijamo, naravno i kroz operativni rad policije, procewuje ovaj inspektor.

- Ina~e, veliki broj po~inalaca krivi~nih dela iz oblasti op{teg kriminala prelaze u oblast privrednog. Po wihovim neformalnim izjavama, lak{e im je da steknu dobit na ovom podru~ju u ve} razra|enim sistemima. Tako|e, mogu}e je da jedan broj po~inilaca ovakvih dela planira i poku{ava da pre|e iz Beograda u drugi finansijski centar u zemqi Novi Sad, koji i kod "pera~a para" slovi za miran grad pogodan i za stanovawe, a blizu je prestonice - zakqu~uje Du{an Aleksi}.

firmom, dok formalni vlasnik samo potpisuje. Vaqa napomenuti da odgovorno lice odgovara za sve nazakonite radwe, a da je ovaj koji time upravqa sklowen sa strane. Mi prvenstveno tra`imo operativce i organizatore, ali i oni koji su formalni vlasnici moraju da snose odgovornost. Tako smo imali slu~aj u kojem je osumwi~eni u narkomanskoj krizi pristao za 150 evra da osnije preduze}e za jednu damu. Drugoj osobi predao je pe~at i svu blanko potpisanu dokumentaciju.Ona je potom, la`no se predstavqaju}i, kupila cigle u jednoj firmi uz prevaru i prodala je za ke{ u drugoj i uvukla tre}e preduze}e u problem. Zatim je u firmu koja se vodi na direktora zavisnika uplatila radi drugih transakcija u vidu pozajmice sitan novac i tako ih uvukla ih u prevaru, zloupotrebu slu`benog polo`aja i prawe novca.To se de{avalo dok ih nismo otkriliu Golubincima, In|iji, Novom Sadu, Zrewaninu i kasnije sli~no delo i u ^a~ku . Oni su radili ovo u nadi da ne}e biti identifikovani - obja{wava Aleksi}.

On ka`e da i u ovom kao i u drugim brojnim slu~ajevima, poreske prijave nikad nisu dostavqane, transakcije nemaju poslovne dokumentacije, zavr{ni ra~un preduze}a nikad nije podnet.

- Firma samo formalno postoji u na{em privrednom sistemu, a u stvari je sredstvo za izvr{ewe krivi~nih dela. Ta preduze}a nemaju zaposlene i trude se da postoje dokle god ne budu otkriveni, a to je najvi{e do mesec dana. Izgrednici se nadaju se da }e nestati u pravom momentu. Podnose la`ne poreske prijave i la`nu dokumenatciju dok poreska uprava ne krene u kontrolu. Posle nastupa poreska policija, koja ima instrumente da blokira nov~ana sredstva, da oduzima poreski identifikacioni broj, da zaustavqa rad. Ona, tako|e, poseduje informacioni sistem koji prepoznaje sumwive finasijske transakcije. Usko je povezana s Upravom za spre~avawe prawe novca pri Ministarstvu finansija i zato ~esto prvi otkriju sumwive transakcije nagla{ava sagovornik "Dnevnik".

Aleksi} tuma~i da ima dosta slu~ajeva gde formalni vlasnici preduze}a ne dobiju nikakvu nadoknadu zauzvrat ve} samo pusta obe}awa da }e dobiti fin posao.

M. Vuja~i}

CRNA HRONIKA/DRU[TVO

DNEVNIK

GODINU DANA RADA DR@AVNE KOMISIJE ZA OTKRIVAWE STRATI[TA PO SRBIJI

Evidentirano 190 grobnica i 18.000 `rtava Dr`avna komisija za pronala`ewe i otkopavawe tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streqanih posle 1944. godine, prikupila je dosad podatke za vi{e od 18.000 `rtava komunisti~kog terora koji je po~eo pred kraj Drugog svetskog rata i rasplamsao se prvih godina nakon oslobo|ewa.

Odluku o formirawu Komisije donela je Vlada Srbije, a akciju potrage za tajnim grobnicama pokrenuli su Institut za savremenu istoriju i dnevnik "Novosti" posle potresnog feqtona pod nazivom:"Otkopavawe istine."

Na osnovu prijava gra|ana i iskaza svedoka, evidentirano je 190 masovnih grobnica {irom Srbije, a ispitane su i snimqene 23 lokacije, izjavio je u intervjuu Tanjugu sekretar Komisije, istori~ar Sr|an Cvetkovi} povodom prve godi{wice wenog rada. Detaqno su istra`ene lokacije u Smederevskom, Timo~kom, Pirotskom i Jablani~-

Cvetkovi}. "Kada smo, posle sondirawa terena, po~eli otkopavawe pored potoka Zmijanac, ustanovili smo da je skoro ~itav teren, povr{ine 10 sa 15 metara, pokriven kamenim plo~ama i kamewenm, {to je bio prvi znak da smo na pravom tragu. Nakon {to smo uklonili kamene plo~e i iskopali prvih 20 santimetara zemqe nai{li smo na ostatke qudskih tela: lakatne kosti, delove ruku i lobawa..." rekao je Cvetkovi} "U prisustvu kriminalisti~kog inspektora, utvr|eno je da su ubijeni nabacani jedan preko drugog u vi{e slojeva, a da je radi prikrivawa grobnice i za{tite od `ivotiwa, posle svakog sloja streqanih, lokacija pokrivana kamewem i kamenim plo~ama", rekao je Cvetkovi}.

Sli~na situacija je bila i prilikom otkopavawa strati{ta u Guvni{tu, rekao je on i dodao da su daqe ekshumacije prekinute, budu}i da je to posao za stru~wake fo-

sno-informativne agencije (BIA) obra|eno oko 120 kutija materijala. Veliki broj stradalih popisan je, kako je kazao, zahvaquju}i dojavama gra|ana preko Info-centra koji je uspostavqen u Institutu za savremenu istoriju, kao i na osnovu drugih sekundarnih izvora: literature, zahteva za rehabilitaciju i zahteva za uvid u dosijea.

Na osnovu dosad istra`enog materijala, mo`e se konstatovati da je sli~an scenario represije i likvidacija bio primewivan mawe ili vi{e u svim srpskim varo{icama i gradovima, samo je wihov intenzitet zavisio od lokalnih prilika i osobenosti osoba iz represivnog aparata.

Ovim procesom je najve}im delom rukovodilo "Odeqewe za za{titu naroda" (OZN-a), nastalo kao politi~ka policija 13. maja 1944. u Drvaru po sovjetskom modelu. Egzekucije su vr{ene po pravilu bez su|ewa i to posle kratkog

Lokacije Jelak kod Kwa`evca i Kraqevica u blizini Zaje~ara

kom, a delom i [umadijskom okrugu, naveo je on, istakav{i da su probne ekshumacije izvr{ene na tri lokacije, a u dva slu~aja su nalazi bili pozitivni.

To su tajna grobnica u potoku Zmijanac na imawu Petra Truji}a na podru~ju Zaje~ara u kojima su, prema svedocima, novembra 1944. bez su|ewa skon~ala 44 `iteqa Boqevca i okolnih sela i grobnica na lokaciji Guvni{te kod Jastrepca sa posmrtnim ostacima 60 osoba koje su po oslobo|ewu, oktobra 1945, izvedene iz bolnice u Vlasotincu i likvidirane. Prema ranijim istra`ivawima, me|u ovim `rtvama su bili raweni pripadnici Jugoslovenske vojske u otaxbini generala Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, bolesni civili i osobqe bolnice, kazao je

renzi~are i druge dr`avne organe.

Komisija je o svojim nalazima obavestila lokalnu policiju radi uvi|aja i obezbe|ewa grobnica, kao i nadle`na tu`ila{tva, rekao je Cvetkovi} i dodao da je Vi{em javnom tu`ila{tvu u Zaje~aru 9. septembra podnet i zvani~an zahtev za ekshumaciju potvr|ene masovne grobnice, ali da se po tom zahtevu, iz neobja{wivh razloga, zasad jo{ ne postupa.

On je naveo i da je Komisija formirala Dokumentacioni centar `rtava komunisti~kog terora, da su podaci najve}im delom preuzeti iz razli~itih arhiva i da joj je ustupqena baza oko 27.000 stradalih i nestalih koje je popisao Anketni odbor Skup{tine Vojvodine. Za {est meseci rada u Arhivu Srbije je iz gra|e Bezbedono-

boravka u istra`nom zatvoru u kome su "narodni neprijateqi" ~esto bili podvrgavani surovim torturama, objasnio je Cvetkovi}. On je upozorio da najve}i problem za Komisiju, koja po~iva na volonterskom radu, predstavqa nedostatak tehni~kih i finansijskih sredstava, posebno za istra`ivawa i terenski rad - snimawe lokacija i svedo~ewa van Beograda.

Izraziv{i nadu da }e za rad u 2011. dobiti ve}u "xeparac" od Ministarstva pravde i jedan automobil za terenska istra`ivawa, Cvetkovi} je naveo da }e se u narednom periodu Komisija vi{e orijentisati na terenska istra`ivawa s te`i{tem na podru~je Vojvodine, koje je u prvoj godini rada bilo zapostavqeno.

(Tanjug)

NAKON [TO JE BOJAN SMIQKOVI] PRIZNAO DA JE UGROZIO BEZBEDNOST QUBI[E BUHE ^UMETA

Sud o sporazumu s Peconijevim telohraniteqem Vi{i sud u Beogradu razmatra}e danas nagodbu tu`ila{tva i odbrane telohraniteqa biznismena Predraga Rankovi}a Peconija, Bojana Smiqkovi}a, prema kojoj je Smiqkovi} u zamenu za {est meseci zatvora priznao da je ugrozio bezbednost Sur~inca Qubi{e Buhe ^umeta.

Prema sporazumu o priznawu krivice izme|u odbrane i tu`ila{tva, Smiqkovi} je priznao da je ugrozio Buhu, ispaliv{i vi{e hitaca u wegovo vozilo u Ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Tu`ila{tvo je na prvom ro~i{tu sredinom oktobra u Palati pravde, prihvatilo predlog Smiqkovi}eve odbrane da se zakqu~i sporazum o priznawu krivice za krivi~no delo ugro`avawe bezbednosti, umesto za poku{aj ubistva, za koji je Smiqovi} bio optu`en i odmah prekvalifikovalo optu`nicu.

Sa istim predlogom saglasio se i o{te}eni Buha, svedok saradnik u procesu protiv "zemun-

skog klana", koji se nije pridru`io krivi~nom gowewu protiv Smiqkovi}a, a u istrazi je ranije odbio da svedo~i o tom incidentu.

Za krivi~no delo ugro`avawe bezbednosti zapre}ena je kazna od tri meseca do pet godina zatvora.

Po{to razmotri da li je sporazum o priznawu krivice izme|u tu`ila{tva i odbrane zakonit, sud }e re{ewm odlu~iti da li }e ga prihvatiti. Na to re{ewe tu`ila{tvo i odbrana nemaju pravo `albe, ali je ima i Buha, u roku od osam dana, mada tog prava mo`e i da se odrekne usmeno na slede}em ro~i{tu.

Po{to re{ewe postane pravnosna`no sud presudom izri~e kaznu koja je dogovorena sporazumom tu`ila{tva i odbrane.

Smiqkovi}, koji je ranije radio u policijskoj brigade Policijske uprave Beograd, priznao je da je 9. juna na autoputu na Novom Beogradu pucao u "mercedes" u kom se nalazio Buha u zamenu za {est meseci zatvora.

Na prethodnom ro~i{tu sudsko ve}e je odlu~ilo da, zbog ovakvog razvoja doga|aja, razdvoji postupak protiv drugooptu`enog Aleksandra Stojkovi}a, tako|e pripadnika Rankovi}evog obezbe|ewa. Stojkovi} je pripadnik Vojske Srbije i tereti se za nedozvoqeno dr`awe oru`ja. Wegov advokat Aleksandar Zari} najavio je da }e na su|ewu morati da se ra{~isti za{to samo wegov brawenik odgovara za to krivi~no delo kada Vosjka Srbije svim svojim pripadnicima izdaje dozvolu za oru`je.

Do pucwave na Novom Beogradu do{lo je nakon "kontakta" izme|u vozila u kome je bio Buha i jednog od tri Rankovi}eva "audija". Iz jednog od "audija" ispaqen je hitac koji je pogodio desno krilo Buhinog "mercedesa", pa su policajci, koji slu`beno obezbe|uju svedoka saradnika u procesu protiv "zemunskog klana", reagovali i pozvali kolege iz beogradske policije.

(Tanjug)

ponedeqak29.novembar2010.

13

NI DIPLOMA NIJE GARANCIJA USPEHA U INOSTRANSTVU

U SAD 5.057 domara s doktoratom Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma Srbija se nalazi na vrhu liste zemaqa iz kojih se bele`i takozvani odliv mozgova. Od 1990. godine na{a zemqa izgubila je 12 milijardi dolara ulo`enih u {kolovawe onih koji su oti{li.

Mladi u Srbiji o odlasku razmi{qaju jo{ kao maturanti, a potvrda za to jeste veliko junsko istra`ivawe sajta za zapo{qavawe “Infostud” , ra|enog u saradwi sa Ministarstvom prosvete na uzorku od 2.192 ispitanika iz sredwih {kola u 174 mesta u Srbiji. Gotovo tre}ina 19-godi{waka izjasnila se da budu}nost vidi van granica. ^ak 28 odsto sredwo{kolaca bira fakultet koji im daje ve}e {anse da nakon zavr{etka odu u inostranstvo.

Godinu dana ranije 30 odsto maturanata izjavilo je da izbor fakulteta i zanimawe vezuje za mogu}nost odlaska van granica Srbije. U isto vreme ovogodi{wi rezultati pokazuju da }e svega jedan odsto srpskih tinejxera posle mature nastaviti {kolovawe u inostranstvu, {to se uklapa u sada{wu sliku siroma{ne Srbije, jer je mali broj onih koji mogu platiti da im dete odmah nakon zavr{ene sredwe {kole nastavi {kolovawe na fakultetima u inostranstvu.

Srbiju najvi{e napu{taju diplomci s tehni~kih fakulteta i trenutno je beogradski Elektrotehn~ki fakultet najve}i “izvoznik” diplomiranih stru~waka.

Pre tri godine je sa ovog fakulteta ~itava generacija zavr{ila na raznim stranama sveta. U posledwe dve godine vlada trend odlaska u zemqe EU, najvi{e u [vajcarsku i Nema~ku. Ocewuje se da je dobar deo wih oti{ao u inostranstvo na usavr{avawe u zemqe EU, dok su pre pet godina ve}inom odlazili u SAD i to

Jer, kako ka`e, kada do|e ve} gotov mlad stru~wak iz Srbije potrebno mu je i do tri godine da se potpuno uklopi u novu sredinu.

On skre}e pa`wu i na to da na{i mladi {kolovani stru~waci, bez obzira {to `ele da

Mladi moraju odmeriti da li }e nakon dobijawa diplome oti}i trbuhom za kruhom, ili }e naterati dr`avu da promeni odnos prema visokoobrazovanim kadrovima napuste Srbiju jer su svesni da u woj ne}e dobiti posao ili da }e dobiti onaj koji nije adekvatno pla}en, ipak moraju biti svesni da ih ni u inostranstvu ne ~aka ni{ta na tacni i da se moraju pomu~iti da dobiju adekvatan i dobro pla}en, i na kraju krajeva u skladu sa svojom diplomom, posao. Jer, kako napomiwe bez najmawe tri godine na{ mladi stru~wak nije u punoj poslovnoj formi da bi inostrani poslodavac ve} u startu mogao od wega da dobije maksimum. Sve dok ne prona|e pravog poslodavaca

Posao u dr`avnoj firmi zaustavqa odlazak Neka ispitivawa pokazuju da su mladi u Srbiji svesni da ih ~ak ni u inostranstvu ne ~eka blagodet i dobar deo wih bi ipak ostao ovde, ali pod uslovom da se zaposli u nekoj dr`avnoj firmi. Naime, istra`ivawe CESID-a pokazalo je da skoro svaki ~etvri mladi ~ovek u Srbiji `eli da radi u dr`avnoj firmi, za petinu mladih od 15 do 30 godina internet je naj~e{}i izvor informacija. Tre}ina mladih, pokazalo je istra`ivawe, je nezaposleno i tra`i posao, {est odsto radi povremeno honorarne poslove, a 16 odsto je stalno zaposlenih. Mnogo je mawi procenat onih koji bi pokrenuli sopstrveni biznis.

Ovo istra`ivawe je, pak, pokazalo da se smawuje broj mladih koji svoju budu}nost vide u inostranstvu, a da se istovremeno pove}ao broj onih koji svoju budu}nost vide u mestu u kojem `ive. Motivi za odlazak mladih u inostranstvo su standard, zatim i mogu}nost boqeg {kolovawa i usavr{avawa, a najvi{e `eli da odu u zemqe zapadne Evrope, skandinavske zemqe, SAD i Kanadu. Ipak i pored iskazanih `eqa za odlaskom ~iwenica je da je svega {est odsto mladih aktivno radilo ili poku{alo da napusti Srbiju, ali da ima i onih koji su shvaili da je rad u inostranstvu mnogo naporniji i te`i nego ovde. jednako na specijalisti~ke studije i na rad, mada se 2000.godine dobro “kotirala” i Kanada u koje su hrlili mnogi na{i svr{eni stru~waci jer su odmah uspevali da se zaposle.

Sada se do posla u SAD i Kanadi ~ak i sa diplomama tehni~kih fakulteta te{ko dolazi do posla. Stru~wak za migracije dr Vladimir Gre~i} napomiwe da je najnoviji vid prijema na{ih stru~waka u stranim zemqama u formi dolaska visokoobrazovanih stranaca na postdoktorske studije dodaju}i da je to ujedno prelazni period za uklapawe u sistem zemqe u koju se odlazi.

pro{log meseca pokazuju da trenutno u SAD 317.000 konobara i konobarica ima fakultetsku diplomu. Kada se tome doda jo{ 80.000 barmena, 18.000 pomo}nika za parkirawe i ~ak 5.057 domara koji imaju doktorat, onda je jasno da se ~ak ni na-

spremnog da plati ono {to on zaista iz Srbije nosi, a diploma tehni~kim fakulteta po pravilu jeste i dokaz da on vredi i da je osposobqen za zanimawe za koje se {kolovao, na{ mladi ~ovek mora biti svestan da }e i tamo, kao {to bi i ovde, morati radi sve i sva{ta, pa ~ak i poslove koje su daleko ispod wegove kvalifikacije.

Naime, zbog ekonomske krize sve evropske dr`ave, pa i sama Amerika, suo~ene su sa ogronomnom stopom nezaposlenosti i ~iwenicom da vi{e niko, pa ni oni sa najboqim diplomama, ne biraju posao. Podaci ameri~kog Ministarstva rada iz

{i najboqi svr{eni studenti sa najvi{im ocenama ne mogu nadati da ih “preko bare” odmah ~eka posao sa diplomom koju nose ve}, pre mogu o~ikivati da }e se zaposliti me|u “diplomirane” konobare a to, ruku na srce, ako `ele mogu raditi i ovde.

Nigde ne cvetaju ru`e i mladi moraju dobro odmeriti da li }e se odmah nakon dobijawa diplome uputiti trbuhom za kruhom, ili }e poku{ati da nateraju dr`avu da promeni odnos prema visokoobrazovanim kadrovima, odnosno da donese ono {to davno obe}ava - strategiju koje su to privredne grane neophodne u budu}nosti, pa da se mladi za wih opredequju jer znaju da }e u wima dobiti posao, a ne sawati o be`awu iz Srbije koja i daqe {koluje zanimawa za kojima odavno nema potrebe.

S druge strane i u glavama mladih {kolovanih qudi mnogo {to{ta se mora promeniti, a pre svega prihvatiti ~iwenicada wihove “kolege” na zapadu i Americi rade i dok studiraju, da dobar deo wih sam sebi pla}a studirawe kao i da su spremni da rade bilo {ta dok ne dobiju priliku da iskoriste ste~enu diplomu. Veliki je procenat ~ak i mladih stru~waka koji su zarad dolaska do posla iskazali spremnost da se prekvalifikuju , odlaze na raznorazne kurseve, sti~u licence za zanimawa ni`eg ranga… Drugim re~ima, ne smatraju da im jednom ste~ena diploma otvara sva vrata i da mogu raditi samo to i ni{ta drugo. Kako se procewuje da }e se narednih godina do posla dolaziti jo{ te`e, spremnost mladih u stranim zemqama da rade po radnom satu kako bi tokom dana stizali da obave i po nekoliko poslova bi}e jo{ izra`enija, pa }e i na{im mladim stru~wacima kojima je danas, zbog jada i bede u Srbiji, `eqa da {to pre odu odavde, trebati dobra priprema za navikavawe na takav tempo pre`ivqavawa sve dok ne prona|u mesto u svojoj struci i radno mesto za koje su se {kolovali.

Q. Male{evi}

Prose~an srpski biznismen Prose~ni srpski preduzetnik je mu{karac, star izme|u 36 i 55 godina, o`ewen, ima sredwe{kolsko obrazovawe (visoko imaju samo vlasnici sredwih i velikih preduze}a) i poti~e iz radni~ke porodice, pokazali su rezultati najnovijeg istra`ivawa. Prema podacima Nacionalne agencije za regionaolni razvoj, prose~ni srpski biznismen imao je mawe od 35 godina ka-

da je zapo~eo biznis, u koji se upustio jer je uo~io povoqnu poslovnu priliku, a po~etni kapital mu je bila li~na u{te|evina.

On radi u proseku vi{e od 40 sati nedeqno (tre}ina ih je posve}ena poslu vi{e od 60 sati), smatra da je prose~no uspe{an i ocewuje da }e u naredne tri godine ili pro{iriti delatnost ili se zadr`ati na istom nivou.

DRU[TVO

ponedeqak29.novembar2010.

PODR[KA EVROPSKE UNIJE PORODICAMA S DECOM SA SMETWAMA U RAZVOJU

Da porodicu ne zameni institucija U okviru programa socijalne inkluzije "IPA 2008", uz tehni~ku podr{ku UNICEF-a, a u saradwi s Ministarstvom rada i socijalne politike, Evropska unija je obezbedila tri miliona evra za podr{ku programima koji }e porodicama s decom sa smetwama u razvoju omogu}iti da tu decu ne sme{taju u odgovaraju}e institucije nego zadr`e u porodici. Na konkurs Evropske unije s programima kojima }e se spre~iti institucionalizacija ovakve dece mogu konkurisati op{tine iz cele Srbije, ali u grupama od najmawe ~etiri jedinice lokalne samouprave. Ponu|eni projekti, ~ija vrednost mo`e biti od 200.000 do 400.000 evra, treba da razvijaju ve}i broj razli~itih novih usluga ili da pove}avaju dostupnost i unapre|uju kvalitet postoje}ih.

Konkurs je usmeren na razvoj ~etiri usluge u zajednici koje je Ministarstvo rada i socijalne politike identifikovalo kao prioritete u obezbe|ivawu potrebne podr{ke biolo{kim i hraniteqskim porodicama s decom sa smetwama u razvoju, i to u prvom redu onima s decom sa slo`enijim i te-

`im smetwama jer je upravo kod wih rizik od institucionalizacije najve}i.

Od usluga su predvi|ene dnevni boravak za decu sa smetwama u razvoju, pomo} i nega i za decu i za wi-

hove porodice, stanovawe uz podr{ku za mlade s invaliditetom i "predah" usluga. Posebne novine kod nas su "predah" usluga, koja podrazumeva kratkoro~ni sme{taj deteta sa smetwama u razvoju, da bi

se obezbedio privremeni predah porodici koja o wemu neprekidno brine, a koja bi u nedostatku ovakve vrste podr{ke razmotrila mogu}nost sme{taja deteta u rezidencijalnu ustanovu. Ova usluga otvara mogu}nost ostalim ~lanovima porodice da se posvete drugim neodlo`nim obavezama ili je iskoriste u slu~aju bolesti ili odre|enog odsustvovawa od ku}e. Druga inovativna usluga, pomo} i nega u ku}i, tako|e olak{ava `ivot roditeqima deteta sa smetwama u razvoju i dodatno ih motivi{e na to da ga ne smeste u instituciju.

Projekti koji budu izabrani na ovom konkursu mogu trajati najdu`e dve godine, a u tom roku }e op{tinama za wihovo sprovo|ewe biti obezbe|ena kontinuirana podr{ka Fonda za socijalne inovacije, Ministarstva rada i socijalne politike i Republi~kog i Pokrajinskog zavoda za socijalnu za{titu.

Rok za podno{ewe predloga projekata je 4. mart naredne godine, a smernice za wihovo podno{ewe mogu se preuzeti na internet-stranici Delegacije Evropske unije www.europa.org.rs .

D. D.

[TRAJK U ZREWANINSKOJ TEHNI^KOJ [KOLI

Ho}e onoliko koliko su zaradili Profesori u zrewaninskoj Tehni~koj {koli uskoro bi mogli da stupe u generalni {trajk i potpuno obustave nastavu, ukoliko Ministarstvo prosvete ne ispuni wihove zahteve. A, mogu}e je da se na ovakav korak odlu~e i zaposleni u ostalim obrazovnim ustanovama u gradu na Begeju. U Tehni~koj {koli minulog ~etvrtka ve} je odr`an {trajk upozorewa, pa |aci nisu imali prva dva ~asa.

Razlog ovakvog iskazivawa nezadovoqstva je nezavidan materijalni polo`aj prosvetara, ali i ~iwenica da zaposleni nisu dobili platu za oktobar.

- Nije im ispla}ena zato {to nisu hteli da im se li~ni dohodak obra~una bez prekovremenih sati rada, odnosno odra|enih {kol-

skih ~asova. Zaposleni jednostavno ne prihvataju da im se umawuju zarade. Kako }e se sve ovo zavr{iti jo{ }emo videti. Na kraju mo`e biti okon~ano i generalnim {trajkom – izjavio je za „Dnevnik“ koordinator Nezavisnog sindikata javnih slu`bi Ranko Hrwaz, uz napomenu da su prosvetari odlu~ni u tome da ne treba odustati od zahteva.

Hrwaz napomiwe da je u nekim {kolama u drugim gradovima, ali i u Zrewaninu, pla}en svaki prekovremeni sat, {to ukazuje na to da je na~in isplate zarada selektivan. Po wegovim re~ima, problem je i {to Ministarstvo prosvete tera {kole da primaju nastavno osobqe da bi odradilo pet ili deset odsto norme, a odbijaju to da plate ve} postoje}em kadru.

- Umesto toga, pla}amo pune doprinose drugima. Ne znam zbog ~ega se to radi i za{to se ar~e dr`avne pare. A, sa druge strane pri~amo o racionalizaciji – naglasio je Hrwaz.

Upitan da li }e i ostale zrewaninske obrazovne ustanove slediti primer Tehni~ke {kole, sagovornik „Dnevnika“ je odgovorio da je u petak uve~e odr`an sastanak Okru`nog odbora Nezavisnog sindikata javnih slu`bi za sredwi Banat i da je jednoglasno odlu~eno da ni drugi prosvetari ne}e dozvoliti da naredna plata bude prikazana uz neta~ne podatke.

- Koliko je bilo rada, toliko mora i da bude pla}eno – kategori~an je Hrwaz. @. Balaban

DOGODINE U APRILU

pisu tajni i bi}e kori{}eni iskqu~ivo u statisti~ke svrhe, ukazala je Lak~evi}.

Preliminarni rezultati }e biti objavqeni na nivou op{tina 15. maja 2011. godine, a prvi kona~ni rezultati u februaru 2012. godine. U popisu }e biti i novih pitawa, koja do sada nisu postavqana u upitnicima popisa koji su ranije ra|eni, a koja se odnose na invaliditet, informati~ku, odnosno kompjutersku pismenost, a nova su i pitawa o vanbra~nim zajednicama, glavnim izvorima sredstava za `ivot u prethodnih godinu dana i pitawe o sredstvima putovawa na posao ili u {kolu.

“Cena popisa po stanovniku u Srbiji je ispod ~etiri evra, dok je u okolnim dr`avama - Makedoniji, BIH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, cena tro{kova popisa po stanovniku visse od pet evra", navela je Lak~evi}. Prema ~lanu 16. Zakona o popisu stanovni{tva, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju nadle`no je da organizuje popis na

`ama, osim upoznavawe qudi, negovawe kontakata i razmena iskustava, jeste i sticawe ose}aja pripad-

Mozak nagore, standard nadole Primena Zakona o za{titi izlo`enosti stanovni{tva od duvanskog dima pokazala se uspe{nom, ocenio je ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi} i naglasio da je vrlo visoko podignuta svest o zna~aju kontrole duvana. “Kao nikada do sada, gra|ani su po~etak primene ovog Zakona do`iveli kao zajedni~ki izazov i ni{ta nije bilo prirodnije nego da se Zakon po{tuje na na~in da onaj ko ho}e da pu{i iza|e iz zgrade koja je javni prostor i pu{i ispred we", rekao je Milosavqevi}.

On je napomenuo da je alatka za spovo|ewe Zakona odgovornost svih inspekcija u Srbiji i dodao da }e se nadle`ni truditi da po{tovawe zakona ne bude samo zapre-

starstvo izdvojilo 24 miliona dinara, kako bi se u kraqeva~koj bolnici, posle zamqotresa, popravile intenzivna nega, hiru{ke sale i osposobili liftovi.

- O~ekujemo da Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan uradi projekat da bi se u narednoj godini u{lo u in-

vestirawe", naglasio je Milosavqevi}. Prema wegovim re~ima, finansirawe u zdravstvu je pove}ano u odnosu na prote-

Srbija je daleko iza Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Norve{ke koje izdvajaju po nekoliko hiqada dolara za jednu osobu, ali smo ispred afri~kih zemaqa koje izdvajaju samo nekoliko dolara (Tomica Milosavqevi}) }enim kaznama, ve} i edukacijom. Inspektori su napisali prve kazne za one koji su prekr{ili Zakon, rekao je Milosavqevi}, ali nije precizirao o kojem broju kazni je re~.

Govore}i o poskupqewu i pojeftiwewu lekova, Milosavqevi} je rekao da je takva odluka doneta zbog slabqewa vrednosti dinara u odnosu na evro, kao i zbog uskla|ivawa cena lekova sa najnovijim podacima o cenama uporednih lekova u referentnim zemqama.

- Mogli bismo da budemo u situaciji da smawimo cene lekova zbog toga {to su u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj smawene cene dr`avnom intervencijom zbog krize, ali kod nas je situacija na ekonomskom planu druga~ija", objasnio je ministar. On je rekao da je mini-

klih nekoliko godina i to sa 90 dolara na 400 evra po glavi stanovnika, ali je to, me|utim, i daqe nedovoqno.

- Srbija je daleko iza Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Norve{ke, koje izdvajaju po nekoliko hiqada dolara za jednu osobu, ali smo ispred afri~kih zemaqa, koje izdvajaju samo nekoliko dolara", precizirao je Milosavqevi}. Dra`ava daje mnogo novca za le~ewe HIV i AIDS, naglasio je on i istakao da su u Srbiji dostupni svi terapijski lekovi koji se koriste u svetu za HIV i AIDS. Povodom 1. decembra, Sveskog dana borbe protiv HIV i AIDS, Milosavqevi} je rekao da je ura|en Predlog nacrta strategije prevencije i suzbijawa ove bolesti do 2015. godine.

Vaskrsla svaka peta deponija

teritoriji ju`ne pokrajine, a Zavod za statistiku priprema metodolo{ke materijale i vr{i obuku.

Srbija tre}i fejsbuker u Evropi Srbija je, u odnosu na broj internet korisnika, tre}a evropska zemqa prema kori{}ewu “Fejsbuka”, a ispred su samo ^esi i Poqaci, pokazuje istra`ivawe marketin{kih agencija ''Univerzal'' i ''Fastbrix''.

- Po vremenu koje korisnici provedu na “Fejsbuku”, ceo na{ region je na ~elu sa 55 minuta dnevno, a to nisu vi{e samo mla|e generacije, ve} i stariji, koji tako|e mogu postati ciqna grupa nekog brenda'' - rekao je direktor agencije ''Fastbrix'' Bojan Renduli} prilikom nedavnog predstavqawa tog istra`ivawa.

Jedan od va`nih razloga za prikqu~ivawe dru{tvenim mre-

PODIGNUTA SVEST GRA\ANA O [TETNOSTI PU[EWA

AKCIJA „O^ISTIMO SRBIJU”

Popis stanovni{tva Popis stanovni{tva Srbije bi}e odr`an od 1. do 15. aprila slede}e godine, a prvi kona~ni rezultati bi}e objavqeni u februaru 2012. godine, izjavila je danas na~elnik Odeqewa za popis stanovni{tva Republi~kog zavoda za statistiku Sne`ana Lak~evi}.

- Popisiva~i }e imati vidna obele`ja od legitimacije sa fotografijom, pe~atom, potpisom, ovla{}ewe za svoj rad, kao i specijalno dizajniranu torbu sa popisnim logom", rekla je Lak~evi}, dodaju}i da }e u Srbiji i ovog puta biti sproveden tradicionalni popis metodom intervjua.

Prema wenim re~ima, u popisu }e uccestovati "armija" od oko 60.000 qudi koji }e biti obu~eni, od kojih oko 48.000 popisiva~a, 6.500 ~lanova op{tinskih instruktora i 1.500 ~lanova op{tinskih popisnih komisija i kontrolora. Gra|ani ne bi trebalo da se boje da }e wihove izjave biti zloupotrebqene, jer su svi podaci prikupqeni u po-

DNEVNIK

c m y

14

nosti ne~emu, rekao je menaxer u kompaniji ''Fastbrix'' Predrag Vaqarevi}. Najnoviji podaci pokazuju da je 94 odsto korisnika dru{tvenih mre`a iz Srbije posetilo zvani~ni sajt nekog brenda ili kompanije, a oko dve tre}ine se prikqu~ilo i onlajn zajednici nekog brenda.

Kao razlog za prikqu~ivawe naj~e{}e je navedena mogu}nost da se unapred dobije vest o proizvodu,

da se sazna ne{to vi{e o wemu, ali i da bi se ispitanik osetio kao deo zajednice koja sli~no misli i sa kojom mo`e da podeli svoju naklonost prema tom proizvodu, objasnio je Vaqarevi}. Cifra od 1,5 milijarde poseta dru{tvenim medijima na dnevnom nivou izuzetno je zna~ajna za kompanije i robne marke koje `ele da {to vi{e dopru do potencijalnih kupaca. Od svih korisnika dru{tvenih medija, koji su se pridru`ili on-lajn zajednici nekog brenda, ne{to vi{e od 70 odsto prema wemu ima pozitivniji stav i ka`e da postoji ve}a verovatno}a da }e ga kupiti, dok 66 odsto prema brendu ose}a ve}u vernost.

(Fonet)

[est meseci od velikog ~i{}ewa divqih deponija u Srbiji, na 20 odsto tih lokacija ponovo su naslage |ubreta. Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe najavilo je stro`e kazne za prekr{ioce.

Samo u 2009. godini o~i{}eno je vi{e od dve tre}ine divqih deponija u Srbiji. Me|utim, neke od wih su se ponovo pojavile.Me|utim, iz Ministarstva za `ivotnu sredinu naveli su da je svest gra|ana porasla i da su mnogo vi{e zainteresovani zaekologiju nego ranije.

- Moram da ka`em da su se neke od onih deponija, negde oko 20 odsto lokacija koje smo ~istili, imale tendenciju da se ponovo obnavqaju.

I to je bio dokaz da su to lokacije na kojima nije bio dobar sistem za upravqawem otpadom, gra|ani nisu imali obezbe|ene uslove. Svest gra|ana je u ovom trenutku vi{a nego infrastruktura i uslovi", rekao je direktor akcije O~istimo Srbiju Milan Kin|i}.

Bojan \uri} iz Ministarstva za `ivotnu sredinu ka`e da se kazne koje su predvi|ene zakonom kre}u od 5.000 dinara za fizi~ka lica pa do milion za pravna. “To su jako destimulativne kazne kada je u pitawu nemaran odnos prema `ivotnoj sredini.

Verujem da }e one uz edukativnu politiku na{eg ministarstva doprineti da se divqe deponije pojavquju ili u jakom malom broju ili ne pojavquju uop{te", zakqu~io je \uri}.

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

15

NOVINAR KAROQ KOVA^ MA[TAO O SPOMENIKU VOJSKOVO\I, A STIGAO DO PREDUZIMQIVIH NEMACA

Duh princa Savojskog izgradi}e poru{eno Uz malo sre}e, slavnom vojskovo|i, ~ije su zasluge za proterivawe Turaka sa evropskog tla od neprocewivog zna~aja - Eugenu Savojskom, mogla bi i kod nas biti ukazana du`na pa`wa. Ne}e to biti grandiozni spomenik poput onog koji vi{e od stotinu godina krasi Budimpe{tu, verovatno ni kao dvorac na Dor}olu u Beogradu, za koji ka`u da je postojao, jo{ mawe kao jedan Belvedere koji je sam vojskovo|a dao sagraditi u Be~u, ali kutak posve}en samo wemu u budu}em Centru za evropska susretawa, vrlo je mogu}e - ho}e.

Glavni “krivac” za to je novinar, i sasvim slobodno se mo`e re}i, istra`iva~ Karoq Kova~. Autor mnogobrojnih emisija o najrazli~i-

tijim temama i li~nostima, izme|u ostalog i o Eugenu Savojskom, pri~a nam kako je do{lo do te ideje.

- Sen}ani su povodom dvestogodi{wice bitke, koja se izme|u turske i austrijske vojske pod komandom Savojskog odigrala u wihovom gradu, `eleli da naprave spomenik ~uvenom vojskovo|i. Oti{li su kod umetnika u Budimpe{tu, naru~ili ga i dali kaparu. Spomenik je bio ubrzo gotov, ali oni nisu skupili ostatak para. Caru Francu Jozefu se svideo spomenik i po`eleo je da ga ima pred palatom u Budimpe{ti i tako je on zavr{io tamo. Sen}ani su u vi{e navrata hteli da ga vrate, ali kako ga nisu isplatili, od toga nije bilo ni{ta. Morali su se zadovoqiti jednom minijaturnom kopijom, koja se ~uva u gradskom muzeju u Senti.

Bio je to dovoqno ~vrst razlog da Kova~ sa svojim prijateqima oformi komisiju koja }e ozbiqno poraditi na tome da i Vojvidina dobije spomenik posve}en Eugenu Savojskom. U opticaju su bile varijante da se spomenik podigne na Petrovaradinskoj tvr|avi poput onog u Budimpe{ti s pogledom na Ba~ku, a i na Oslobodilac od Turaka, Eugen Savojski Futog jer su wegovi

Stara crkva u Futogu ~eka neimare

vojni magacini bili tamo. Kova~eva ideja je pre izvesnog vremena po~ela da se razvija u `eqenom pravcu, a donekle ~udan splet okolnosti doveo je do toga. Serijal o na{im, podunavskim [vabama, koji je Karloq snimio, nai{ao je na dobar prijem me|u Nemcima koji `ive u [tutgartu, Ulmu, Hajdelbergu, Elzasu.

- Serijal je bio jako uspe{an pri~a Karoq. - Kada su odgledali

Foto: S. [u{wevi}

emisiju pojavili su se sa jednim lepim predlogom: na moje otvoreno pitawe {ta nameravaju sa oduzetom imovinom, odgovorili su da je to za wih pro{lost i da ne `ele da se to ponovi nekom, me|utim, oni `ele da u Kni}aninu, Ka}u, Novom Sadu i Futogu naprave specijalne ku}e koje }e biti zapravo “ku}e evropskih susretawa”. Po jednu zgradu u svakom od tih mesta bi da otkupe i adaptiraju za tako ne{to. Kada je

U GORWEM BREGU, KOD SENTE, BEHU DISNOTOR I BRAWE KUKURUZA NA STARINSKI NA^IN

Obrazi rumeni od mraza, palinke i gurmanluka U Gorwem Bregu, nadomak Sente, po varqivom vremenu ju~e su se kukuruzi brali na mobu, pripremali i degustirale disnotorske |akonije, u bogra~ima su se kr~kali razni specijaliteti, besplatno su se slu`ili ribqa ~orba i kuvano vino, a razne vrste doma}e palinke bilo je i za ocewiva~ki `iri i za posetioce. Gorwobre`ani su ve} poznati po gurmansko-etnolo{kim fe{tama, jer prire|uju manifestacije kojim neguju tradicije u ov~arstvu i starom na~inu `etve p{enice, pa su toj niski dodali jo{ jednu na kojoj su prikazani disnotor i berba kukuruza kao nekad.

Od mraza zabeleo se atar Gorweg Brega, zarumeneli se obrazi vrednih doma}ina i ~lanova 14 ekipa bera~a kukuruza koje su do{le iz vi{e vojvo|anskih mesta, ali i susedne Ma|arske.

Cvr~alo je, kr~kalom mirisalo i dimilo na sve strane.

- Me{ano meso spremam na tawira~i, pravo disnotorsko. Tu su slanina, xgerica, {nicle kobasice i hurke. Ko tome mo`e

da odoli kada tako primamqivo miri{e. Sezona disnotora je ve} po~ela, mada malo kasni. Mraz i sneg za disnotor su po`eqni, nikome ne smetaju, ali najgore je kada sve pokvari ki{a - ka`e Stipan Bogdan iz Sente.

Ne mo`e kulinarska fe{ta da pro|e bez Jevrema - Je{e Moldovanova iz Turije.

Pored nenadma{ne ribqe ~orbe kojom je pobe|ivao na mnogo takmi~ewa, Je{a je na masti pekao riFoto: M. Mitrovi} bu na svojoj talan- Banatski doru~ak bera~a iz Crne Bare u ataru Gorweg Brega dari i posebno hvalio novi spedrugom kraju alas Dene{ Serda takmi~ile su se u brawu kukurucijalitet - mun|ije! Meso od iz Novog Kne`evca pr`io je za na starinski na~in. Na prvoj mangulice je dobio od doma}ina ribqem qeskavice i ribu, nadeonici posao je vaqano odraiz Gorweg Brega, za~ine su dorod se tiskao zbog besplatne dila ekipa "Mova{ok" (Moba) neli proizvo|a~i iz Martonoribqe ~orbe, a pored, u velikom iz Oromparta, sala{arskog na{a, recept za mun|ije zna majbogra~u kuvao se i mladi kukuseqa u ataru Gorweg Brega. stor Je{a iz glaruz.

- Brali smo kukuruz ru~no, ve, uz to uvek za Sa ka}kog "~varak festa" gde kao pre stotinu godina, mo`da kuvarancije ima su pobrali lovorike u Gorwi jo{ boqe. U startu smo se zadobru voqu. PohoBreg je do{la ekipa Udru`ewa grejali kojim gutqajem palinvali su se i {kem"Rimski dani" iz Hrtkovaca. ke. Nije va`na brzina, nego da bi}i, umesto ~uve- Do{li smo prvi put na sese posoa uradi kako vaqa, kvanih turijskih kover Ba~ke, jer smo upoznali litetno - kazuje Er`ebet Es basica pekle su se Imreta Es Saboa koji u Gorwem Sabo. krawske. AistiBregu sa svojom ekipom prireI na wivi, red kukuruza koji rao mu je poznati |uje poznate manifestacije, ko~eka na utovar, red starinskih majstor kulinarjima se ~uvaju tradicija i obigurmanluka, red kupa kukuruzostva Georgije-\u~aji u ovim krajevima. Praistovine, a ekipa bera~a Kulturnog ra Siva~ki iz Norijski arheolo{ki lokalitet dru{tva Crna Bara iz istoimevog Kne`evca, a Gomolava kod Hrtkovaca jeste nog sela ~okanske op{tine. Mabrojne posetioce centar sveta, ali do{li smo da rija Stojkov, Marija Mesaro{, Je{inog {tanda i predstavimo ono ~ime mo`emo Veronka Buza, Radovan Neranwegove dru`ine da se di~imo, ujedno da se druxi} i @eqko Savin, posle obado~ekivao je we`imo i upoznamo sa obi~ajima, vqenog posla ve} savladali gov prijateq Mikulturnim i durgim vrendosti{unku, pa prionuli na slaninu, roslav Krivoku}a ma drugih nacionalnosti. Spoj kuvana jaja i krompir, sir, kiseKime iz Turije. raznih kultura na na{im prolo mleko. Takav meni poznat je Do wih kulinarstorima je najve}a vrednost kood davnina kada se ide na wivu, ska ekipa Vladana ju vredi negovati - ka`e dr Ne- u kr~agu voda, a pored quta baSubotica iz Sananad ^kowevi} iz Hrtkovaca. natska rakija. da pripremala je Dok se u centru Gorweg Brega Bera~e i kulinare je posle jaretinu ispod saprebiralo po disnotorskim i podne poprskala ki{a, ali nije ~a, bosanski lokulinarskim specijalitetima, poremetila veseqe koje se zavrnac i leskova~ku na wivi Ferenca Es Saboa, u {ilo balom u Domu kulture.

Prikazivao se i disnotor na starinski na~in mu}kalicu.

Na blizini sela, peto~lane ekipe Milorad Mitrovi}

re~ o Futogu, postoji plan da se centar evrospkih susretawa otvori u wihovoj staroj crkvi. Crkva je nastala adaptacijom jednog od starih magacina i danas je ruina. Mi treba da im predlo`imo sadr`aje i napravimo projekte. To je u pripremi i bi}e predato Dunavskom birou, ta~nije direktoru gospodinu Peteru Langeru. To bi trebalo da bude veliki projekat Parlamenta Evrope u na{im krajevima. U Kni-

}aninu bi to moglo biti u nekoj od mnogobrojnih praznih ku}a, u Ka}u, recimo, u starom Pihlerovom mlinu, koji je tako|e u jadnom stawu.

Po Kove~evim re~ima, staru crkvu u Futogu treba kompletno renovirati. Gore bi, po wegovoj zamisli, mogle biti sobe za goste, a dole, napokon, zavi~ajni muzej u ~ast Eugena Savojskog.

Z. Milosaqevi}

TRAGOM APATINSKIH ZANATLIJA

Majstore je i carica po{tovala Apatin je zbog svog geografskog polo`aja slovio za „vrata kolonizacije“ u vreme Marije Terezije u 18. veku, kada u tom kraju be{e ve} na stotine zanatlija raznih profila. Zbog toga je carica 1770. godine gradu dala i privilegije, odnosno, wegovim zanatlijama: dobili su pravo da se esnafski organizuju, a odr`ana je i prva zanatska izlo`ba u tada{woj Ugarskoj i to 1874. godine. Prelistavaju}i dokumentaciju kroz tri veka zanatstva Apatinac Tomislav [imunovi}, pisac kwige o ribarstvu i apatinskim ribarima, ovih dana izdao je novu kwigu „Tragom apatinskih zanatlija“. Izdava~ je Skup{tina op{tine i ovo je prvi projekat u nizu koji }e se realizovati do kraja naredne godine kada Apatin obele`ava milenijum postojawa.

- Podatak o prvoj zanatskoj izlo`bi za mene je bio veliki iza-

qa orguqa Kaspara Fi{era, a orguqe izra|ene od 1797. do 1821. godine i danas se koriste u crkvama u Osijeku, Valpovu, ^elarevu, Oxacima... - pri~a [imunovi}.

U kwizi [imunovi}, osim pomenutih, govori i o Francu Kinbergu, ro|enom u Apatinu 1920. godine koji je zanat izrade violina u~io u Zrewaninu, a od kog je violinu 1948. godine, dok je radio u Be~u, kupio Jehudi Mewuhin. Iz Be~a Kinberger je pozvan u Ameriku gde instrumente pravi za Rostropovi~a, Davida Ostrajha ...

- Osim majstora instrumenata Apatin je svojvremeno bio poznat i po gra|evinarima. Me|u wima je i arhitekta Ferenc Rajhl, ~ija palata je i danas ponos Subotice, zatim Johan Gemaher, graditeq mostova, a izgradio je i kasarnu u Somboru. Poznati su bili i brodotesari, a

zov i nakon godina tragawa uspeo sam da sakupim dosta gra|e. Do{ao sam i do podatka da je na pomenutoj izlo`bi zlatnu medaqu dobila tada{wa radionica muzi~kih instrumenata Ludviga Horna - „Horn“, osnovana 1836. a uga{ena tek 1953. godine.U radionici su izra|ivani limeni muzi~ki instrumenti koji su se prodavali {irom Evrope. Zlatnom medaqom se okitio i organizator izlo`be Johan Rau{enberger kome je u poslu pomagao Oto Herman, ~uvanei ma|arski biolog, ornitolog i kwi`evnik. Poznati su bili i majstori gradite-

Josip Kramer je od tih radionica napravio brodogradili{te koje je 1929. godine proizvodilo kompletne re~ne brodove sa ma{inskom vu~om i gvozdenim koritom i bilo je jedino brodogradili{te takve vrste u Kraqevini Jugoslaviji izme|u dva svetska rata- ka`e [imunovi}, dodaju}i da je prema popisu iz 1922. godine u Apatinu bilo 40 zanatskih profila, radilo je 560 samostalnih majstora, 1.200 kalfi, 350 {egrta, a bilo je uz wih i 400 ribara, brojni brodotesari i mlinari, a tada je na Dunavu bilo 32 vodenice...

J. Prel~ec

SPORT

ponedeqak29.novembar2010.

Titula Di Resti Ekipa Mercedesa imala je dva razloga za slavqe na zatvarawu sezone Nema~kog {ampionata turing automobila (DTM) na ulicama [angaja.

Britanac Geri Pafet trijumfovao je u 11. rundi ovogodi{weg {ampionata, dok je zahvaquju}i drugom mestu wegov sunarodnik Pol Di Resta krunisan novim {ampionom. Posle 49 krugova na 2.465 metara dugoj stazi u [angaju, pro{logodi{wi {ampion Timo [ajder kao tre}i je pro{ao kroz ciq.

Pred posledwu trku sezone {ansu za titulu su pored Di Reste imali i wegov timski kolega Bruno Spengler i Pafet.

Ipak, Pafetu je za drugu DTM titulu bilo potrebno da u slu~aju pobede ni Di Resta ni Spengler ne osvoje bodove. I dok je Di Resta bio drugi, Kana|anin je bio tek 13, pa titula zaslu`eno odlazi u ruke 24-godi{weg [kota, koji je ve} dve sezone test voza~ Fors Indije u Formuli 1.

Iza prve trojice na zatvarawu sezone na{li su se voza~i audija Martin Tom~ik i Migel Molina, i Xejmi Grin u mercedesu, dok su osvaja~e bodova kompletirali Markus Vinkelhok u audiju i voza~ mercedesa Dejvid Kultard.

Naredni {ampionat startuje na nema~kom “Hokenhajmu” 1. maja 2011. godine.

Beograd nere{eno sa Segedinom Kugla{i Beograda Po{tanske {tedionice odigrali su nere{eno 4:4 u poenima sa ma|arskim predstavnikom Segedinom na kuglani Sportskog fonda Cepter na Bawici u prvom kolu Lige {ampiona. Doma}ini su osvojili ~etiri poena u bodovawu igra~ na igra~a, gosti dva, ali su dobili jo{ dva za vi{e oborenih ~uweva 3.584:3.611 za ukupno 4:4. Revan{ je u Segedinu 11. decembra.

- Propustili smo {ansu decenije – ka`e trener Beograda Po{tanske {tedionice Vojko Pavlovi}. – Imali smo priliku da Segedin, koji je {est puta igrao na fajnal foru Lige {ampiona i jednom osvojio titulu i koji je dva puta pobedio u Svetskom kupu i nikada nije bilo lo{ije plasiran od tre}eg mesta, potu~emo do nogu! Vodili smo posle ~etiri igra~a sa 3:1, dodu{e sa zaostatkom u ~uwevima, i {ansa za 7:1 se ukazala u fini{u.

Ostoji} je osvojio poen, ali Popovi}, koji se tek oporavio od povrede, nije iskoristi priliku koju mu je pru`io neo~ekivano slabom igrom nekada{wi {ampion sveta Norbert Ki{.

Zavr{ilo se sve, na `alost, sa nere{enim rezultatom i sada idemo na revan{ sa „minus dva“ u malim ste peonima i moramo da jurimo pobedu makar od 5:3.

Danijel Tep{a (Beograd P[)

Srpskom {ampionu Beogradu Po{tanskoj {tedionici u Segedinu ne}e biti lako: - Doma}a kuglana je ogromna prednost. Imaju, tako|e, i ~etiri reprezentativca, srpskog

Novosa|anima lak{i rival u polufinalu

Lider potopio doma}ina @AK - Partizan Rajfajzen 3:21 (1:4, 2:2, 0:10, 0:5)

Andrija Prlainovi}

ekipu @AK-a sa 21:3. Doma}in je najboqi deo igre pru`io u drugoj ~etvrtini, koja je zavr{ena nere{enim rezultatom (2:2), ali je zato igrao lo{e u preostale dve kada nije postigao nijedan pogodak, a primio ~ak 15. Ovom pobedom Beogra|ani su se plasirali za plej-of kao prvaci u A grupe gde }e se sastati sa drugoplasiranom Crvenom zvezdom iz Beograda.

M. Sekuli}

Tibora Sela koji je u Beogradu sa 667 ~uweva bio igra~ utakmice i tri ma|arska Kar{aija, Ki{a i Kakuka. U nekim kalkulacijama odgovara nam i 4:4, ali u tom slu~aju moramo da nadok-

nadimo razliku u malim set poenima.

Beograd Po{tanska {tedionica – Segedin 3.584:3.611 (4:4). Rezultati igra~a: Daniel Tep{a Kakuk 1:0 (621:607, 2:2), Wego{ [aki} - Tobor Sel 0:1 (600:667, 1:3), Arpad Antal - Felde{i 1:0 (596:575, 3:1), Dejan Zaki} - L. Kar{ai 1:0 (619:615, 2:2), Goran Ostoji} - Kova~ 1:0 (586:568, 2:2), Nikola Popovi} - Ki{ 0:1 (562:578, 1:3). U malim set poenima bilo je 11:13.

Jednu, od samo dve maksimalnu pobede sa 8:0 prvom kolu Lige {ampiona zabele`io je na svojoj kuglani slova~ki Sport iz Podbrezove protiv skopskog Makpetrola. Srpski reprezentativaci dobro igrali, Vilmo{ Zavarko oborio je 662 i Jovan ]ali} 649 ~uweva. Rezultati ostalih me~eva prvog kola Lige {ampiona: Rot Vajs (Nema~ka) – Juhlava (^e{ka) 3.801:3.373 (6:1). Sport Podbrezova (Slova~ka) - Makpetrol (Skopqe) 3.831:3.513 (8:0). Zadar (Hrvatska) Rasing Strazbur (Francuska) 3.792:3.501 (7:1). Zalagerseg (Ma|arska) - Zapre{i} (Hrvatska) 3.6097:3.388 (6:2). Viktorija Bamberg (Nema~ka) - Fojt Sent Pelten (Austrija) 3.500:3.377 (6:2).

Novska (Hrvatska) - Nojmarkt (Italija) 3.466:3.503 (3:5). Konstruktor Maribor (Slovenija) Borac Bawaluka 3.605:6:3.377 (8:0).

VOJVODINA U DERBIJU KUPA POBEDILA CRVENU ZVEZDU

KUP SRBIJE

KIKINDA: Bazen SC „Jezero“, gledalaca oko 400, sudije: Ivanka Rakovi} i Miodrag Stefanovi} (Beograd). igra~ vi{e: @ak 9 (2), Partizan Rajfajzen 7 (3). @AK: Kozarski, Jak{i}, Crvenko, Budurin, Pe{teri}, Nosovi} 1, Dragi} 1, Ran|elovi}, ]iri}, Andri}, Restovi} 1, Pavi}, ]alasan, Mar~eta.

PARTIZAN RAJFAJZEN: Soro, Haxiteodoru, [apowi}, Korolija 3, Pijetlovi} 3, Aleksi} 1, Prlainovi} 3, A. Radovi} 2, Avramovi} 1, Mitrovi} 3, Vujasinovi}, ]uk 2, @ivojinovi}, Dedovi} 2, J. Radovi} 1.

Pred punim tribinama najboqi srpski klub Partizan Rajfajzen iz Beograda je bez te{ko}e u 5. kolu Kupa Srbije pobedio nemo}nu

Het trik Stankovi}a

LIGA [AMPIONA

DTM [AMPIONAT

Kao i u prvoj utakmici u B grupi u Kupu Srbije odigranoj u Beogradu vaterpolisti Vojvodine slavili su i u drugoj u Novom Sadu (7:6). Time su, kolo pre kraja nadmetawa po grupama izborili prvo mesto i lak{eg rivala u polufinalu Kupa. Utakmica izme|u Vojvodine i Crvene zvezde opravdala je epitet derbija u svakom pogledu, od po~etka do kraja bila je izuzetno dinami~na i neizvesna, igralo se gotovo ~itavog susreta gol za

A grupa Rezultati 5. kola: @AK – Partizan 3:21, TENT - Beograd 4:8.

1.

2.

3.

4.

Partizan Beograd @AK TENT

5 5 5 5

5 3 2 0

0 0 0 0

0 2 3 5

95:18 15 41:50 9 46:51 6 15:76 0

B grupa Rezultati 5. kola: Ni{ Singidunum 8:6, Vojvodina Crvena zvezda 7:6.

1. Vojvodina 5 2. C. zvezda 5 3. Singidunum 5 4. Ni{ 5

5 3 1 1

0 0 0 0

0 2 4 4

59:17 15 44:19 9 23:52 3 20:58 3

gol, malo su u prednosti bili doma}i, a malo gostuju}i igra~i.

Obe ekipe imale su i dosta neiskori{}enih prilika, a istakli su se i golmani Gojko Pijetlovi} (Crvena zvezda) i Milo{ Marinkovi} (Vojvodina). U `aru borbe iskrile su i varnice kako u bazenu, tako i pored wega.

Obe ekipe imale su primedbe na su|ewe, zbog prigovora su `utim kartonom ka`weni trener Crvene zvezde Viktor Jeleni}, a pomo}ni trener Dra{kovi} crvenim. Nezadovoqan su|ewem na kraju utakmice i kapiten crveno-belih Dejan Savi} poku{ao je da se obra~una sa arbitrom.

Sre}om napetost je brzo splasla, a trener Zvezde Viktor Jeleni} je posle utakmice izjavio da je normalno da se u ovako napetim duelima malo podigne tenzija.

- Bio bih sre}an kada bi ovakav vaterpolo kakav su prikazali Vojvodina i Crvena zvezda mogao da se igra u celoj na{oj Ligi. Ina~e, bojim se da }e na{ vaterpolo ubrzo da bude mrtav.

Drago mi je {to je utakmica i{la ovakvim tokom i {to je bi-

DNEVNIK

c m y

16

Foto: N. Stojanovi}

lo gusto do samog kraja. Naravno, digla se malo i tenzija {to je normalno u ovakvim duelima. ^estitam Vojvodini na pobedi, oni su odli~na ekipa, mi smo se borili koliko smo mogli. Po{to smo izgubili u polufinalu }emo i}i na Partizan, protiv koga iskreno nemamo velike {anse, jer je to jedan od najboqih klubova u Evropi. Ali, mi }emo igrati na{e utakmice i probati da iskoristimo sve prilike koje nam se uka`u - rekao je Jeleni} i obe}ao zanimqive duele i u dr`avnom prvenstvu. [ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi} je ponovio

hovoj strani presudi. Tokom ~itavog toka utakmice imali smo korektan ritam, ali i dosta gre{aka koje ne bi smele da se de{avaju. Utakmica je bila otvorena do kraja, mogla je da pobedi i jedna i druga ekipa. Mi smo ti koji sada imamo lak{eg rivala u polufinalu, ali o tom potom. Pred svima nama je jo{ veliki broj utakmica - rekao je Stanojevi}.

Prvotimac Novosa|ana Sr|an Vuksanovi} istakao je da je utakmica bila veoma te{ka i napeta.

- Drago mi je {to smo pobedili, ~estitam mojoj ekipi na borbenosti, ovo je bio veoma te`ak

Kao nekada Povodom proslave 75 godina postojawa vaterpolo kluba Vojvodina odigran je turnir veterana. Na ovom turniru su nastupile ekipe, ~iji su predstavnici sada daleke 1935. nastupili na prvom turniru, a to su tada bili Proleter (Zrewanin), Polet (Sombor), Sever (~iji je naslednik Crvena zvezda vet) i Galeb (sada Vojvodina). Kao i pre 75 godina pobedila je Vojvodina. U~esnici su izemawli poklone i kroz dru`ewe se podsetili na davna vremena.

Crvena zvezda je savladala Proleter 9:6, Vojvodina Polet 10:1, Proleter je bio uspe{niji od Poleta 8:5 i na kraju je Vojvodina pobedila Zvezdu 6:5. Plasman: 1. Vojvodina, 2. Crvena zvezda, 3.

Proleter, 4. Polet. da je on i pre utakmice sa Crvenom zvezdom rekao da wegov tim i kompletan ne mo`e da preti, jer crveno - bele odlikuje individualni kvalitet i iskustvo.

- Kao {to smo odigrali ovaj duel, treba da igramo svaki put protiv Crvene zvezde. Va`no je to da smo na wihovu sportsku agresivnost odgovorili istom takmvom igrom i nismo dozvolili da fizi~ka snaga koja je na wi-

uela za sve nas. Su|ewe je bilo tatko kakvo je bilo, ali mi na to ne treba da obra}amo pa`wu, mi smo tu da igramo, aneko drugi qudi treba da re{avaju takve stvari. Sre}an sam {to smo slavili bez obzira na pritisak kojem smo bili izlo`eni i nadam se da }emo ubudu}e nau~iti da se nosimo u ovakvim situacijama - rekao je Vuksanovi}.

G. Malenovi}

Krenulo je Dejanu Stankovi}u, krenulo je i Interu. Posle tri vezana remija na stadionu „\uzepe Meaca“, a onda i poraza od Milana u ve~itom derbiju, {ampion je kona~no upisao tri boda u prvenstvenoj utakmici kod ku}e.

Nero-azuri su na te ~etiri utakmice postigli samo dva gola, da bi ceh ju~e platila Parma, koja je ispra}ena ku}i s petardom“(5:2), mada po prikazanoj igri to nije zaslu`ila. Najvi{e zasluga za takav rezultat ima kapiten reprezentacije Srbije. Pogotke za preokret na 2:1 postigao je za ne{to vi{e od jednog minuta, da bi u 75. minutu stavio ta~ku na uzbudqiv matine, odigran po pravom ranom zimskom danu. Branilac titule smawio je zaostatak za Milanom na sedam bodova.

PRVA LIGA SRBIJE

Miroqubivo kraj Save Srem - Mladost 1:1 (1:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija Luki} (Beograd), strelci: @ivkovi} u 38. za Srem, a Gruji~i} u 56. minutu za Mladost. @uti kartoni: Soviq, Manev (Srem), Vasi} (Mladost).

SREM: Baji} 7, Zec 6, Milanov 6 (Manev -), Milosavqevi} 7, Soviq 7, Milo{evi} 6, Nenadovi} 6, Stani} 7 (Jankovi} -), [arac 6, Kaizi 7, @ivkovi} 7.

MLADOST: Petri} 7, Lazovi} 6, @uni} 7, Milunovi} 7, Pili} 6, Vasi} 7, Boji} 6, Gruji~i} 8, Avramovi} 7, Udovi~i} 7, Milosavqevi} 6.

Mitrov~ani su samo u prvom poluvremenu bili boqi rival od gostiju iz Lu~ana.

Doma}i su stvarali {anse preko Stani}a i Kaizija. U 38. minutu @ivkovi} je doneo radost belima sa Save, kada je na centar{ut sa desne strane Kaizija glavom savladao golmana Lu~anaca Petri}a. U nastavku beli sa Save nisu se mogli prepoznati, a Lu~anci su organizovanom igrom do{li do poravnawa u 56. minutu kada je Gruji~i} uz pomo} vetra sproveo loptu iza le|a golmana doma}ih Baji}a.

Osvojenim bodom mogu biti zadovoqniji Sremci. Lu~anci su se prikazali u dobrom svetlu.

R. Artukov Srem - Mladost (L) Dinamo - Teleoptik Novi Sad - Radni~ki (S) Sin|eli} - Proleter Banat - Mladi radnik Be`anija - Kolubara BASK - Radni~ki 1923 Zemun - Novi Pazar Napredak - Big bul 1. BASK 2. Radn. (K) 3. Banat 4. Sin|eli} 5. Proleter 6. N. Pazar 7. Mlad. (L) 8. Napredak 9. Radn. (S) 10. M. radnik 11. Novi Sad 12. Big bul 13. Srem 14. Be`anija 15. Teleoptik 16. Zemun 17. Dinamo 18. Kolubara

17 11 17 9 17 8 17 9 17 8 17 8 17 6 17 7 17 6 17 7 17 6 17 5 17 3 17 4 17 4 17 3 17 2 17 1

4 2 5 3 8 1 4 4 5 4 5 4 7 4 4 6 7 4 4 6 4 7 3 9 9 5 5 8 5 8 6 8 2 13 5 11

1:1 1:0 1:1 1:0 5:1 2:0 0:0 1:1 3:0

23:7 27:16 21:10 20:12 27:15 18:13 15:12 21:19 14:12 20:21 23:25 18:20 15:18 11:15 18:27 13:19 6:32 9:26

37 32 32 31 29 29 25 25 25 25 22 18 18 17 17 15 8 5

Prvenstvo se nastavqa 12. februara utakmicama 18. kola, a sastaju se: Novi Sad Radni~ki 1923, BASK - Be`anija, Zemun - Radni~kim (S), Srem - Novi Pazar, Banat Mladost (L), Napredak - Mladi radnik, Dinamo - Big bul Radni~ki, Sin|eli} - Teleoptik, Kolubara - Proleter.

SPORT

c m y

DNEVNIK

1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Rad 5. Sloboda 6. Jagodina 7. Spartak 8. Javor 9. Smederevo 10. OFK Beograd 11. BSK Bor~a 12. In|ija 13. Borac 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

12 11 9 8 6 5 4 4 3 4 3 3 2 2 1 0

1 1 4 4 5 5 6 6 8 4 5 4 7 2 4 4

5:0 (2:0) 1:2 (0:0) 0:1 (0:1) 5:0 (4:0) 4:1 (3:1) 1:3 (0:2) 1:1 (0:0) 1:1 (1:0) 1 2 1 2 3 4 4 4 3 6 6 7 5 10 9 10

36:9 19:6 21:3 21:6 17:12 13:12 14:12 10:11 14:14 11:13 8:20 12:19 7:16 8:24 8:19 5:26

37 34 31 28 23 20 18 18 17 16 14 13 13 8 7 4

U slede}em kolu (4/5. decembra) sastaju se - SMEDEREVO: Smederevo - In|ija, BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina, JAGODINA: Jagodina - Spartak ZV, BOR^A: BSK - Borac, IVAWICA: Habitfarm Javor - Rad, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom OFK Beograd, KRAGUJEVAC: Metalac - Hajduk, U@ICE: Sloboda - Partizan.

Vaqak ubedqiv Partizan - Metalac 5:0 (2:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 3.000, sudija An|elovski (Ka~arevo), strelci Babovi} u 40. i 89. Kleo u 42. i Ilijev u 49. i 54. minutu.

PARTIZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi} 7, Kizito 7, Jovanovi} 7, Krstaji} 7, Petrovi} 7, Ili} 7 (Bra{anac 7), Babovi} 9, Moreira 7 (Kamara 7), Ilijev 9, Kleo 8 (Boja -).

METALAC: Bogunovi} 7, Pavlovi} 5 (Rako~vi} 5), Ota{evi} 5, Baji} 5, Luki} 5 (Slovi} 5), Krasi} 6, Adamovi} 6, Nenadi} 6, Betolingar - (Stanojlovi} 7), Savi~evi} 5, Simovi} 5.

Doma}in je slomio rivala tek u 40. minutu, kada je poveo sa 1:0. Do tada imao je dve {anse, ali jednu i gosti. Tek gol Babovi}a glavom, sa 6-7 metara, na asistenciju Kizita, najavio je pobedu Partizana. [ampion

Boka na prole}e Sino}wi me~ iz sve~ane lo`e posmatrao je i direktor Boke juniors Huan Kobijan.

Dva kluba planiraju saradwu, a Kobijan je izrazio `equ da na prole}e u Beogradu dve ekipe odigraju prijateqski susret.

nije u me~ u{ao dobro, debakl u Ligi {ampiona ostavio je traga. Vaqak je igrao sporo, bez mnogo konkretnih akcija. U 13. minutu u {ansi je Ilijev. [utirao je iskosa sa 7-8 metara, ali je Bogunovi} odbranio.

Sli~na situacija, sa istim epilogom, vi|ena je i u 26. minutu.

Malo potom Metalac ostaje bez povre|enog Betolingara. Wega je zamenio Stanojlovi}, koji je u 34. minutu propustio veliku {ansu. Iza{ao je sam ispred Stojkovi}a, a ovaj mu je odbranio {ut. Na 2:0 povisio je u 42. minutu Kleo. Centrirao je Babovi}, a Brazilac sa 6-7 metara savladao Bogunovi}a. U fini{u prvog dela ponovo velika {ansa za goste. Opet su u duelu Stanojlovi} i Stojkovi}, a golman crno-belih i tada izlazi kao pobednik.

Sve je re{eno u samom po~etku drugog poluvremena. Sa dva gola, najpre na dodavawe Klea, a potom na odbitak Bogunovi}a, posle {uta Petrovi}a, Ilijev je sru{io sve nade Metalca. Na kraju je vi|en i evrogol. U 89. minutu Babovi} je direktno iz kornera postavio kona~nih 5:0.

I. Lazarevi}

Preokret za dva minuta Spartak Zlatibor voda – Crvena zvezda 1:2 (0:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: 5.500. Sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Torbica u 74. minutu ( iz jedanaesterca) za Spartak Zlatibor vodu, a Koroman u 80. i Kalu|erovi} u 82. minutu za Crvena zvezdu. @uti kartoni: Simovi}, Milankovi}, Miri}, Nikoli}, Adamovi}, Crnoglavac (Spartak Zlatibor voda), Isah, Miki}, Kalu|erovi}, Li Adi, To{i} (Crvena zvezda). Crveni kartoni: Nikola Igwatijevi} i Dragan Spasi} (pomo}ni trener).

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 6, Crnoglavac 6, Milankovi} 7, Antoni} 6, [arac 7, Simovi} 6, Nikoli} 7, Torbica 7, Veselinov 6 (Adamovi}), Miri} 6, Ubiparip 7.

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 7, Reqi} 6, Li Adi 6, Miki} 6, To{i} 6, Savio 7, Isah 7, Mendes 7 (Koroman 7), Trifunovi} 7, Kalu|erovi} 8 (Lazovi}), Ve{ovi} 7 (Jevti}).

Samo su dva minuta bila dovoqna da Zvezda do|e do pobede u Subotici. Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode su propustili da u prvom poluvremenu realizuju konkretniju igru. Uspeli su golubovi da prvi povedu, imali su sve u svojim rukama, a onda su dozvolili crveno-belima da za samo dva minuta naprave preokret.

Doma}i fudbaleri su idealno otvorili utakmicu, a posle prva ~etiri minuta igre ve} su imali dve stopostotne {anse. Prvu, u drugom minutu utakmice, kada je akciju zapo~eo [arac. Iskusni bek Spartaka prona{ao je Miri}a koji iz prve sna`no {utira, ali tek pola metra pored stative Zvezdinog gola. Jo{ boqu pri-

Andrija Kalu|erovi} doneo Zvezdi ceo plen

liku golubovi su imali dva minuta kasnije. Torbica je pravovremeno uposlio Ubiparipa, ovaj je atraktivno primio loptu, namestio se, iza{ao sam pred golmana Stamenkovi}a koji uz mnogo sre}e uspeva da spre~i ono najgore.

Tre}u idealnu priliku doma}i fudbaleri imali su u 19. minutu. Odli~no su sara|ivali Nikoli} i Ubiparip, u idealnoj situaciji se posle povratne lopte na{o Nikoli}, ali i wegov {ut zavr{io je tik pored stative.

UPRAVNI ODBOR IN\IJE ODLU^IO

Slobodni Bareiro i Mili~i} Upravni odbor Fudbalskog kluba In|ija, debitanta u Jelen superligi Srbije, izgleda je, zapo~eo sa renovirawem igra~kog kadra, pripremaju}i ga da sa kvalitetnijim pojedincima startuje u prole}noj sezoni i uspe{nijim rezultatima obezbedi opstanak u elitnoj konkurenciji.

Tako su {toper Boris Mili~i}, koji je igrao samo kup utakmice, i {pic Sebastijan Gvido Bariero (do{ao letos iz Novog Sada) dobili odre{ene ruke da tra`e drugi klub. Interesantno je i to da je levi spoqni, Zoran Qubinkovi}, strelac prvog superliga{kog gola zeleno-belih, dobio slobodne dane. Oti{ao je na probu u Iran, gde }e, ukoliko zadovoqi tamo{we poslodavce, mo}i da nastavi karijeru.

Da. Vi}enti}

BLISTAVA IGRA VOJVODINE U ME^U SA SMEDEREVOM

Idealna uvertira za „Marakanu” Lep{u uvertiru za me~ posledweg jeseweg kola na “Marakani”, fudbaleri, stru~ni {tab i navija~i Vojvodine nisu mogli da po`ele. Blistavo izdawe u pobedi nad Smederevom (4:1) jo{ vi{e su podigli moral ekipi da u direktnom okr{aju sa Crvenom zvezdom poka`u kome pripada da zimuje na drugom mestu. Naravno, ne}e ishod tog dvoboja ni{ta bitno promeniti, ali mo`e da bude novi zamajac za prole}e.

No, ostavimo pod strani ono {to Vojvodinu ~eka slede}e subote. U utakmici koja nije bez razloga ocewena kao jedna od najbitnijih ove jeseni, Vojvodina je polo`ila ispit najvi{om ocenom. [ansa je ukazana iskusnim, proverenim snagama koje su bile na visini zadatka kada je bilo najpotrebnije. Georgi Mereba{vili se pokazao kao rasan strelac, Nikola Lazeti} podsetio prodorima na svoje najboqe dane, a Brana Ili} potvrdio da je povreda i period oporavka zaista pro{lost. Oumaru Abubakar nije u subotu blistao u napada~kim akcijama, ali je pokazao visok nivo profesionalizma ispuwavaju}i maksimalno defanzivne zadatke.

17

SUBOTI^ANI PROPUSTILI PRILIKU DA OSVOJE BAR BOD

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO BEOGRAD: Partizan - Metalac SUBOTICA: Spartak ZV - Crvena zvezda BEOGRAD: OFK Beograd - Javor BEOGRAD: Rad - BSK Bor~a NOVI SAD: Vojvodina - Smederevo IN\IJA: In|ija - Sloboda SP KULA: Hajduk - ^ukari~ki Stankom ^A^AK: Borac - Jagodina

ponedeqak29.novembar2010.

Nikola Lazeti} nadmudrio Dejana @ivkovi}a

Tim koji na golu ima @eqka Brki}a ne mora da brine. To vide svi osim selektora, ma kako se on zvao. Vuli}evi}u odmah na po~etku sezone mo`ete dati “sedmicu” i on }e taj nivo dr`ati od prvog do posledweg kola, bez oscilacija. Smiqani} pri-

Foto: R. Hayi}

nudno igra na levoj strani, ali iz kola u kolo pokazuje da sazreva, da ne bira ni mesta, ni utakmice, ni protivnike i da ume i te kako da se podredi zahtevima ekipe. U Danijelu Mojsovu Vojvodina dobija novog asa, a Dejana Karana nije obeshrabrio

skirvqeni penal. U nastavku je s nekoliko intervencija pokazao da }e i daqe biti ozbiqna konkurencija onima koji su u prednosti. Medojevi} je pun samopouzdawa, pa se pored briqantne defanzive sve ~e{}e isti~e u kreaciji napada~kih akcija, a Vuk Mito{evi}, ako redosled obaveza okrenemo, polako kre}e wegovim stopama. Tako je u subotwe rano popodne izgledao tim Vojvodine u pobedi nad vrlodobrim Smederevom.

- Na{a pobeda je ~ista kao suza i do{la je kao plod izvanredne igre, jakog ritma, zalagawa i golova postignutih u pravo vreme. Va`na je ovo pobeda, pre{li smo granicu od 30 bodova i napravili sjajnu uvertiru za derbi na “Marakani”. Na pravi na~in prevazi{li smo psiholo{ki pritisak koji je bio prisutan zbog ~iwenice da dva me~a za redom moramo da dobijemo kod ku}e. Za dobar me~ su potrebna dva raspolo`ena tima, a to je Smederevo na “Kara|or|u” bilo. Zahvaqujem se i Firmi i navija~ima sa istoka i zapada koji su nas fantasti~no bodrili sve vreme – u dahu je posle pobede rekao, o~igledno zadovoqni Zoran Milinkovi}.

S. Savi}

Imala je i Zvezda svoje prilike, u 21. minutu je Trifunovi} iz idealne pozicije {utirao neprecizno. U 36. minutu Trifunovi} je {utem zapo~eo opsedawe gola Aleksi}a, nastavio je Mendes, a loptu sa gol linije u korner sprovodi Antoni} ~ime prekida opasnu situaciju pred golom Spartaka.

Tenzija je na terenu kulminirala u 39. minutu. U jednom momentu su se u gu`vi na{li bukvalno svi fudbaleri obe ekipe, uz mnogo ko{kawa sve se zavr{ilo sa pet `utih kartona,

~ini se isuvi{e blaga kazna sudije Gruji}a prema pojedincima.

Dok je Spartaku pripalo prvo, Zvezda je bila boqa u drugom poluvremenu. Otvorili su gosti nastavak me~a sa nekoliko {ansi. Prvo je {ansu imao Kalu|erovi} u 48. minutu, a potom je To{i} u 58. bio prili~no neprecizan. Opsadu gola Suboti~ana nastavio je Savio volej udarcem u 59. minutu, a u 64. minutu sre}a je pogledala Aleksi}a. Na asitenciju Ve{ovi}a, Kalu|erovi} je glavom odli~no zahvatio loptu. Aleksi} je ostao skamewen na gol liniji, ali je, na wegovu sre}u, lopta pro{la pored gola.

Kada je Zvezda po~ela da pritiska poveo je Spartak. Torbica je prona{ao Miri}a, ovog je u {esnaestercu nesmotreno oborio Li Adi, a sudija nije mogao ni{ta vi{e sem da poka`e na belu ta~ku. U 74. minutu najsigurniji je bio kapiten Vladimir Torbica. Mirno je namestio loptu i rutinski savladao Stamenkovi}a za 1:0.

Na `alost doma}ih navija~a fudbaleri Spartaka nisu uspeli da izdr`e pritisak, niti da zadr`e igru koja im je donela kapital. Ulaskom Koromana Zvezda je zna~ajno poboq{ala igru po levoj strani, a upravo je Koroman svojim golom u 80. minutu doneo gostima izjedna~ewe, prili~no lako posle slabe intervencije odbrane doma}ih. Jo{ gore su reagovali fudbaleri Spartaka dva minuta kasnije.

Isah je nesmetano {utirao sa dvadesetak metara, Aleksi} nije najboqe reagovao, loptu je samo namestio na nogu Kalu|erovi}u kome nije bilo te{ko da zatrese mre`u za potpuni preokret na Gradskom stadionu u Subotici.

N. Stanti}

KUQANIMA SE BA[ NE DA

I sre}a okrenula le|a Samo par minuta delilo je ekipu Hajduka od pobede u susretu sa konkurentom u borbi za opstanak, ekipom ^ukari~ki Stankom, ali je neopreznost odbrane doma}ina kaznio Caki}, koji, prilikom zaista lepog udarca, nije bio blokiran. U najavi za ovaj susret Sa{a Milanovi}, prvi saradnik {efa stru~nog {taba Hajduka Dragoquba Bekvalca, je isticao da wegovi igra~i gostu ne smeju ostaviti ni jedan posto {ansi za iznena|ewe. Na `alost pristalica Hajduka desilo se suprotno i umasto planirana tri, hajduci su upisali samo bod.

- Kada se ne ostvari planirano svaka pri~a je izli{na i naravno da nismo zadovoqni. Ali, isto tako moram da ka`em da su se momci 90 minuta borili, da bi prakti~no u nadoknadi vremena poklekli, primiv{i gol, ali i to je fudbal – ka`e Milanovi}.

U susretu protiv ^ukari~kog ekipi Hajduka je i sre}a okrenula le|a. Naime, pri vo|stvu od 1:0 strelac gola za Kuqane Nikola Komazec je imao idealnu priliku da pove}a tu prednost izbiv{i sam pred golmana gostiju, ali bio je neprecizan. Da je tada pao drugi gol, susret bi u svakom slu~aju imao druga~iji epilog.

- Treba biti realan: sem Radanovi}a i jo{ par igra~a ostali na{i prvotimci su mladi momci. Verujte da im nije lako igrati u uslovima kada je tenzija stalno prisutna. I sami znate da kada smo {ef Bekvalac i ja preuzeli ekipu, imali smo nula bodova. Uradili smo testirawa koja nisu bila ba{ za pohvalu. Radom se pomerilo dosta, ali, treba nam vremena, treba nam i dopunska selekcija i nadam se da }emo uspeti da to uradimo u predstoje}oj pauzi i da na najboqi na~in na kraju prvenstva Hajduk dovedemo u mirne vode – isti~e Milanovi}.

Poku{ao je stru~ni {tab Hajduka da u susretu sa direktnim

rivalom u borbi za opstanak promeni i koncepciju igre, pa se u startnoj postavi na{ao Novakovi}, dok je standardni Maksimovi} sedeo na klupi. No, ve} nakon tridesetak minuta Maksimovi} je zauzeo svoje mesto u timu.

- Sa Novakovi}em smo probali da unesemo ne{to novo u toj zadwoj liniji, ali to nije uspelo i uvo|ewem Maksimovi}a smo se

Sa{a Milanovi}

vratili na ono {to smo imali u prethodnim utakmicama, kada je Maksa igrao u tandemu sa Bogi}em. Vratili smo ga na to mesto, ali nam se onda desio maler da nam Bogi} tada ne ka`e da ima problem sa primica~em, pa bismo mo`da onda Novakovi}a ostavili, a Bogi}a izvadili, jer smo kapitena morali prinudno da zamenimo u poluvremenu. Ali to se tako desi, to su momenti za odluku u trenu - pojasnio je Milanovi}.

Neko bi rekao i nakon remija protiv ^ukari~kog da je za Hajduk boqe pisati i{ta nego ni{ta.

- Lopta je okrugla. Imamo u posledwem jesewem kolu gostovawe kod Metalca, pa }emo na vru}em terenu u Kragujevcu probati da nadoknadimo ovo {to smo na doma}em terenu izgubili, jer `ivot ide daqe – zakqu~io je trener Hajduka Sa{a Milanovi}. \. Bojani}

18

SPORT

ponedeqak29.novembar2010.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

PRVA @ENSKA LIGA

[ampionski nalet lidera Potisje - Partizan 1:6 KAWI@A: Sportska hala „Bawe Kawi`a“, gledalaca: 100. Sudije: Vesna Pipreski-Cuci} (Zrewanin) i Josip Buqov~i} (Subotica).

REZULTATI - Do 55 kg: Vajda (Partizan) 0:1 bez borbe, do 60 kg: Gazdag - Bogatirov 0:1 (0:2, 2:5), do 66 kg: Zeldi - Mari} 0:1 (0:1, 1:2), do 74 kg: Lerinc - Ristanovi} 1:0 (tu{ u 1.minutu), do 84 kg: Molnar - Bulatovi} 0:1 (0:1, 5:2, 0:3), do 96 kg: [uqok Kne`evi} 0:1 (2:0, 0:3, 2:5), do 120 kg: Farago - Radosavqevi} 0:1 (1:3, 0:5).

Mada su rva~i Potisja pru`ili sna`an otpor lideru na tabeli, Beogra|ani su protutwali bawom u pohodu na novu {ampionsku titulu. Kawi`ani su se potajno nadali pobedi koja bi im obezbedila u~e{}e u plej-ofu, ali je ekipa trenera Bo{ka Kecmana pokazala vi{e na struwa~i.

Kawi`ani nisu imali predstavnika u najlak{oj kategoriji, jer iskusni Atila Vajda nastupa za protivni~ki tabor, a potom je vi|eno vi{e ujedna~enih i neizvesnih borbi u

Hemofarm - Student 93:49 (28:7, 22:20, 24:10, 19:12) VR[AC: Sportska dvorana „Milenijum“, gledalaca 200, sudije: Virijevi} (Beograd), Ivanovi} (Novi Sad), Stoj~i} (Ni{).

HEMOFARM [TADA: Rado~aj 9, Mandi} 11, Popovi} 2, [kori} 9, Stankovi}, Kova~evi} 7, Radi} 3, Hajdukovi} 8, ^axo 26, Nikoli}, Milutinovi} 9, Jak{i} 9.

STUDENT: Golubovi}, Ili} 12, Stankovi}, Radovi} 2, Stojiqkovi} 2, Vasi} 5, Lov~anin 5, I. Stojanovi}, Marijanovi} 15, E. Stojanovi} 8.

Lerinc efektno na ple}a polo`io Ristanovi}a

kojima su odlu~ivale nijanse.

Do 74 kg Rudolf Lerinc je na ple}a polo`io Mitra Ristanovi}a i doneo jedini poen doma}oj ekipi. Me|utim, u narednom okr{aju posle minimalne prednosti Gorana Bula-

tovi}a u prvoj rundi, Endre Molnar je ubedqiv bio u drugoj 6:2, da bi Partizanova uzdanica zasijala u fini{u borbe. ^aba [uqok je u prvoj rundi bio use{niji od Nikole Kne`evi}a, koji je diktirao

tempo u dve naredne runde.

Okr{aj superte{ka{a Vladimir Radosavqevi} je zavr{io efektnim zahvatom neuobi~ajenim za kolose, potvrdiv{i tako dominaciju Partizana.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRVA LIGA SRBIJE

Minimalna pobeda Suboti~ana Senta - Spartak 3:4 SENTA: Sala Osnovne {kole „11.novembar“, gledalaca: 400. Sudije: N. Nenadi} (Zrewanin) i M. Vuki} (Beograd).

REZULTATI - Do 55 kg: Kolompar - Futo 0:1, do 60 kg: T. Na| - M. [tefanek 1:0 bez borbe, do 66 kg: Va{ - Davor [tefanek

0:1, do 74 kg: Molnar - Bala` 1:0, do 84 kg: Balo - Lipaji} 1:0, do 96 kg: Han|a - Bosni} 0:1, do 120 kg: Poqak - Frawkovi} 0:1.

Suboti~ani su na vru}oj struwa~i u Senti ostvarili tesnu pobedu, pa }e s druge pozicije na tabeli startovati u plej-ofu, u

koji su se i pored poraza kao tre}eplasirani plasirali i Sen}ani.

Me~ je bio neizvestan, a odluka je pala u okr{aju superte{ka{a u kome je Frawkovi} uspeo da savlada doma}eg rva~a Poqaka i obezbedi pobedu Spartaku.

M. Mr.

TAKMI^EWE MLA\IH JUNIORA ZA KUP BEOGRADA

Radulovi}eva i Vlajkovi} najboqi Nina Radulovi} iz Zvezdare i Goran Vlajkovi} iz Partizana osvojili su prva mesta u kategoriji mla|ih juniorki odnosno juniora na Kupu Beograda standardnom vazdu{nom pu{kom, odr`anom na streli{tu „Novog Beograda U{}a“, a u organizaciji Streqa~kog saveza Beograda. Najuspe{niji pi{toqem bili su Nikolina Zagorac iz Crvene zvezde i Milo{ Lazi} iz dru`ine „Filip Kqaji}“ iz Mladenovca.

Nemilosrdne Vr{~anke

Nina Radulovi} je i vode}a posle tri kadetska Kupa Beograda serijskom vazdu{nom pu{kom sa 180 krugova u proseku, dok je najboqi kadet David \or|evi} iz Kolubare sa 179 krugova u proseku.

Plasmani za Kup Beograda serijskom vazdu{nom pu{kom – kadeti: 1. Kolubara 24 boda (tri pobede, najaslabiji rezultat se ne ra~una) i 1.038 krugova, 2.

Partizan 20 (980), 3. PKB 18 (955) itd. Pojedina~no, prosek: 1. David \or|evi} (Kolubara) 179 krugova, 2. Nanad \or|evi}

(Kolubara) 175,50, 3. Pavle Milo{evi} (Partizan) 174 itd.

Ukupno 40 kadeta.

Kadetkiwe: 1. Partizan 24 boda (858 krugova), 2. PKB 22 boda (990). Pojedina~no: 1. Nina Radulovi} (Zvezdara) 180, 2. Jelisaveta Despi} (PKB) 176,50, 3. Sofija Miladinovi} (Partizan) 173 kruga itd. Ukupno 15 kadetkiwa.

Standardna vazdu{na pu{ka, mla|i juniori: 1. Goran Vlajkovi} 580 krugova, 2. Pavle Milutinovi} (N. Beograd U{}e) 578, 3. Igor Bu~i} (Partizan) 574 kruga itd.

Mla|e juniorke: 1. Nina Radulovi} (Zvezdara) 387, 2. Ana Vrawe{ (Partizan) 385, 3. Dragana Pale{ek (N. Beograd U{}e) 382 kruga.

Standardni vazdu{ni pi{toq, mla|i juniori: 1. Milo{ Lazi} („F, Kqaji}“), 528, 2. Nemawa @ivkovi} (Vidikovac) 519, 3. Lazar Travica (N. Beograd U{}e) 503 kruga itd.

Mla|e juniorke: 1. Nikolina Zagorac (C. zvezda) 349, 2. Nevena Miti} (Partizan) 337, 3. Jelemna Milutinovi} (N. Beograd U{}e) 331 krug itd.

U utakmici 8. kola Prve A `enske savezne lige ko{arka{ice Hemofarm [tada zabele`ile su jo{ jednu ubedqivu pobedu. Vr{~anke su savladale tim Studenta rezultatom 93:49.

Startna petorka Hemofarma odradila je sav posao ve} u prvih 6-7. minuta kada je povela sa 22:2. U nastavku trener Popov iskoristio je priliku i ukazao poverewe svim igra~icama, a naro~ito onim mla|ima, koje nisu dale go{}ama da ozbiqnije ugroze pobedu. Naprotiv, iz minuta u minut su pove}avale svoju prednost.

J. Turkoane

Pukla stotka u ^elarevu ^elarevo - Kovin 100:80 (24:24, 26:15, 21:20, 29.21) ^ELAREVO: Sala Osnovne {kole “Zdravko ^elar”. Gledalaca 150, Sudije: N. Milojkovi} (Novi Sad), P. Ran~i} i M. Dr~a (Beograd). ^ELAREVO: Vasi} 11, Mil.Rado{evi} 5 (2-2), Zoloti}, Stankovi} 2 (2-2), Grbi} 2, Mar.Rado{evio} 9 (2-2), Ciganovi} 1 (2-1), Domazet 12 (2-2), Mora~a 18 (11-6), Du{ani} 20 (2-2), Ostoji} 6 (2-2), Mari} 14 (6-6), KOVIN: Pijevasc, Popo{ilov 8 (4-4), Petkovi} 25 (9-6), Kirilov, [ormaz 5 (2-1), Milosavqevi}, Musovi}, Pejovi}, Lekovi}, Marinkovi} 15 (6-4), Perovi} 5 (2-1), Markovi} 22 (8-6) Jo{ jedan favorit je ostavio bodove u ^elarevu. Ovoga puta Kovinke lak{e nego {to se o~ekivalo. Ubedqivo, a moglo je biti i ubedqivije. Istina, u pr-

vih deset minuta go{}e su bile u vo|stvu i do osam poena razlike, a doma}e su tek u posledwoj minuti prve deonice uspele izjedna~iti prvi put {to je bio i rezultat prve ~etvrtine.

Daqe je bila igra ma~ke i mi{a. Ve} posle prvog poluvremena bilo je “samo” jedanaest poena, jer je pred kraj druge deonice bilo i sedamnaest poena vi{ka za doma}i sastav. Malo le`ernije igra i odmarawe za posledwu rundu u tre}oj deonici ipak je pripala doma}em sastavu, a u fini{u bilo je najvi{e 22 poena razlike za doma}e.

Na kraju prvi put u ovom prvenstvu pukla je stotka, sa zvukom sirene ko{ je pogodila mlada juniorka Marija Rado{evi} {to su u gledali{tu pozdravili burnim aplauzom.

V. Vujanovi}

Erceg uz Ajversona ^elnici Be{ikta{a zainteresovani su za ko{arka{a Olimpijakosa i povremenog srpskog reprezentativca Zorana Ercega. Srpski centar nije u prvom planu kod trenera gr~kog kluba Du{ana Ivkovi}a i mogao bi uskoro da bude pozajmqen nekom drugom klubu. Ivkovi} je pre neko-

liko dana odlu~io da Jotam Halperin zauzme Ercegovo mesto u gr~koj ligi. On }e najverovatnije ponovo na pozajmicu, a najve}e interesovawe za srpskog centra pokazao je Be{ikta{. Erceg bi u turskom klubu trebalo da igra u tandemu sa Alenom Ajversonom.

PRVA LIGA (M)

Novi Sad - Napredak 86:77 Tami{ - Supefund 79:69 Borac - OKK Beograd 68:76 Sloga - FMP 94:98 M. Vizura - Pr. Naftagas 110:92 Crnokosa - Vojv. Srbijagas 79:67 Sloboda - Metalac 86:78 1. FMP 9 2. OKK Beog. 9 3. Mega V. 9 4. Napredak 9 5. Sloboda 9 6. Tami{ 9 7. Borac 9 8. Novi Sad 9 9. Vojvod. S. 9 10. Metalac 8 11. Crnokosa 9 12. Prol. N. 9 13. Sloga 8 14. Superfund 9

9 6 6 5 5 5 4 4 4 4 3 3 3 1

0 3 3 4 4 4 5 5 5 4 6 6 5 8

820:618 705:645 787:753 710:703 700:720 609:633 705:661 723:727 603:653 658:656 719:742 737:790 628:641 707:769

18 15 15 14 14 14 13 13 13 12 12 12 11 10

MU[KA SUPERLIGA

Sigurni Kikin|ani

Kikinda - Vojvodina (NS) 3:0

PLAVO-BELO FUDBALSKO VE^E MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA: Tradicionalna manifestacija fudbalskog srpskoliga{a Mladosti iz Ba~kog Jarka, pod nazivom „Plavo-belo ve~e’’, okupila je vi{e od 300 gostiju, a dru`ewe je potrajalo do ranih jutarwih ~asova. Pozivu su se odazvali predstavnici FS Vojvodine, TFS Novi

Sad, ~elnici op{tine Temerin i Mesne zajednice Ba~ki Jarak, a impozantan je bio i broj biv{ih igra~a, navija~a i sponzora nekada{weg ~lana Prve B lige. Predsednik Branislav Rosi} uru~io je stotinak priznawa pojedincima i kolektivima, ~ija je podr{ka omogu}ila nesmetano funkcionisawe kluba sa Livadice u proteklih godinu dana. Su-

miraju}i ostvarene rezultate, rukovodstvo je izrazilo zadovoqstvo. Seniorska ekipa je u zlatnoj sredini srpskoliga{kog karavana sa solidnim bodovnim kapitalom za prole}ne bitke, dok {est selekcija mla|ih kategorija igra zapa`ene uloge u ligama TFS Novi Sad. M. Meni}anin

KIKINDA: Sala O[ „Jovan Popovi}“, gledalaca 50, sudija Balaban (Kikinda).

Rezultati: Markovi} - Starevi} 3:1 (-4, 8, 2, 4), Popov - ^abrilo 3:2 (4, 7, -5, -4, 7), Bu{ Grbi} 3:1 (-5, 2, 8, 7).

Stonoteniseri Kikinde zaslu`eno su kao doma}ini savladali maksimalnim rezultatom ekipu Vojvodine iz Novog Sada. Najzanimqiviji je bio duel Nikole Popova i Milivoja ^abrila.

M. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

FINALE DUBLOVA MASTERSA U LONDONU

ponedeqak29.novembar2010.

19

[VAJCARAC BOQI OD NADALA U FINALU MASTERS KUPA U LONDONU

Titula za opro{taj Federeru 66. trofej Zikija i Nestora Srpski tenser Nenad Zimowi} i wegov dubl-partner Danijel Nestor pobednici su Masters kupa u Londonu. Oni su u finalu savladali Indijca Mahe{a Bupatija i Maksa Mirnija iz Belorusije sa 7:6 (8-6), 6:4 i

sko-indijska kombinacija stigla do dve vezane set lopte, od toga jedne na svoj servis. Me|utim, Zimowi} je odli~no riternirao, a Bupati izbacio lopticu za malo u aut. To je bio presudan momenat jer su Zimowi} i Ne-

go sam nau~io od wega za ove tri godine. Imali smo dosta zabavnih trenutaka, bilo je i sva|i koje su normalne, ali zaista je bilo ~ast igrati sa tobom - rekao je Zimowi} Nestoru tokom ceremonije dodele trofeja.

Drugi teniser sveta Roxer Federer pobednik je Masters kupa u Londonu, po{to je pobedio svog najve}eg rivala Rafaela Nadala sa 6:3, 3:6, 6:1. [vajcarac je tako do{ao do 66. trofeja u karijeri, a peti put je slavio na zavr{nom turniru u sezoni.

Federer je u pojedinim momentima igrao kao u najboqim danima i sasvim zaslu`eno je do{ao do trijumfa, osmog u 22 me~a sa Nadalom. [panac je ove sezone osvojio tri Grend slem turnira, ali jo{ mu nedostaje titula sa Masters kupa.

Prvih nekoliko gemova proteklo je u, fudbalskim `argonom re~eno po~etnom ispitivawu snaga. Kako je vreme prolazilo, poeni su postajali sve kvalitetniji, a Federer je delovao za nijansu sigurnije u svoje udarce.

Statistika je idealan pokazateq koliko je Nadal igrao pasivno – imao je dva direktna poena i ~etiri neiznu|ene gre{ke, dok je Federerov odnos bio 14/9. [panac je o~igledno bio svestan toga jer je drugi set po~eo neuporedivo agresivnije,

prevashodno iz forhenda.

Napada~ki pristup vrlo brzo se isplatio jer je Nadal u ~etvrtom gemu napravio brejk. Federer je pogodio samo jedan od {est prvih servisa, a i taj jedan poen okon~an je ’bombom’ Nadala iz riterna. [panac je stigao do dve uzastopne brejk lopte, a iskoristio je drugu nakon {to je Roxer pogre{io jer nije uspeo pravovremeno da se izmakne na forhend.

Nadal se odli~no kretao, do kraja seta nije dozvolio Federeru ni da do|e blizu brejka, a do izjedna~ewa je do{ao spektakulatnim bekhend slajsom – 1:1 posle 66 minuta igre. Igra se potpuno rasplamsala po~etkom odlu~uju}eg seta, a u ~etvrtom gemu Federer je iz potpuno bezazlene

situacije uspeo da do|e do brejka.

Vodio je Nadal 40:15 na svoj servis, ali [vajcarac uspeo da preokrene i do|e do brejk lopte. [panac nije pogodio prvi servis, a onda je Federer dubokim riternom pod noge suparniku trasirao sebi put ka poenu i potom realizovao {ansu. Nadalova igra potpuno se raspala, u narednom servis-gemu tri puta je poslao lopticu u mre`u i Federer je novim brejkom obezbedio pobedu.

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor s trofejom

tako su ponovili uspeh iz 2008. godine. To je bila 23. titula para Zimowi}/Nestor u karijeri, a sedma ove sezone. Finale je ujedno bilo i posledwi wihov zajedni~ki me~ jer od naredne sezone igraju sa drugim partnerima. Od 18.30h u finalu singla sastaju se Roxer Federer i Rafael Nadal.

Prvi set bio je veoma neizvestan, a presudila je stalo`enost srpsko-kanadskog para u svim kqu~nim trenucima. U 50 minuta dugom prvom setu Zimowi} i Nestor nisu stvorili nijednu brejk priliku, a spasli su dve sa kojima su bili suo~eni. U taj brejku su Bupati i Mirni prvi do{li do prednosti jer su osvojili poen na Zimowi}ev servis i poveli 5-3. Ubrzo je beloru-

stor uzeli i naredna tri poena i osvojili prvi set. Sedmi gem bio je presudan u drugom setu jer su tada popustili Bupatijevi `ivci i srpko-kanadska kombinacija do{la je do kqu~nog brejka. Posle dva odli~no odigrana poena Zimowi}a i Nestora, Indijac je napravio duplu gre{ku.

Prvu od tri vezane brejk lopte Mirni i Bupati su spasli, ali je Indijac ponovo napravio dvostruku servis gre{ku i poklonio gem rivalima. Zimowi} i Nestor do kraja su lako sa~uvali ste~enu prednost i do{li do trofeja. Od slede}e godine Nestorov dubl-parner bi}e Maks Mirni, a srpski teniser igra}e sa Mikaelom Lodrom.

- @elim Maksu puno sre}e sa mojim biv{im partnerom. Mno-

- Zaista smo proveli tri izvanredne godine, osvojili Rolan Garos, dva puta Vimbldon, osam Mastersa, dva zavr{na turnir sezone. Mnogi me pitaju za{to se uop{te rastajemo, ali to je `ivot - uzvratio je Nestor.

Obojica su ~estitali Paesu i Bupatiju na odli~noj igri u finalu turnira u Londonu u kome su Zimowi} i Nestor do pobede stigli posle samo jednog brejka.

- Od Mahe{a i Maksa sam video neke udarce koje nisam tokom cele karijere. Bili ste sjajni. Sre}no sa novim partnerima - naveo je Zimowi} i podsetio da }e Bupati od naredne sezone igrati sa zemqakom iz Indije Leanderom Paesom, koji je nekada ~inio tandem i sa srpskim teniserom.

FRANCUZI STIGLI U BEOGRAD SA OBEZBE\EWEM: Reprezentacija Francuske doputovala je u Beograd na finalni susret u Davis kup takmi~ewu protiv selekcije Srbije, koji }e se odr`ati od 3. do 5. decembra 2010. godine. Trikolori su sleteli na beogradski aerodrom „Nikola Tesla” oko 15:30 ~asova, a u pratwi igra~a i delegacije bilo je i wihovo obezbe|ewe koje }e zajedno sa srpskom polici-

jom danono}no bdeti nad francuskim timom tokom boravka u Srbiji. PR Francuske teniske Federacije Stefan Brun potvrdio je da su u Beograd stigli slede}i francuski igra~i: Gael Monfis, @il Simon, Mi{el Lodra, Arno Klemon i Ri{ar Gaske. U ~etvrtak }e u Beograd doputovati @o Vilfrid – Conga i @ilijen Beneto koji su povre|eni i koji }e biti uz svoje saigra~e tokom me~eva.

PRED FINALE DEJVIS KUPA (3. - 5. DECEMBAR) SRBIJA - FRANCUSKA

For`eov pritisak jer su galski petlovi slabiji

Royer Federer i Novak \okovi}

Royer kao ma{ina Novak \okovi} je ubedqivo pora`en od Roxera Federera u polufinalu Masters kupa (1:6, 4:6), ali najboqi srpski teniser ne mo`e da bude nezadovoqan nastupom u Londonu. Zadr`ao je tre}e mesto na ATP listi i ispunio ciq postavqen pre po~etka zavr{nog turnira u sezoni, kada je izjavio da bi bio zadovoqan plasmanom u polufinale. Eliminisao ga je vlasnik 16 grend-slem trofeja, koji igra kao u najboqim danima. To je \okovi} i priznao posle poraza u O2 areni.

- Igrao je neverovatno dobro od prvog poena. Zaslu`io je da pobedi, bio je boqi - po~eo je pri~u najboqi srpski teniser.

Iz Novakovih usta potom je iza{la prava bujica pohvala na

ra~un [vajcarca: - Mislim da su mu ovo najboqe partije u 2010. godini. I forhendima i bekhendima poga|a {ta po`eli i odakle god da udari. Loptica ga slu{a, ide duboko, blizu linije. Izuzetno je agresivan i pravi sna`an pritisak na rivala. Zato je tu gde je.

I tradicionalno rezervisani Federer je priznao da igra odli~no.

- Izgleda da mi dobro ide ove nedeqe - izjavio je Federer.

Osvrnuo se [vajcarac i na najubedqiviju pobedu u 19 duela s \okovi}em: - Igrao sam odli~no protiv igra~a koji je imao sjajnu sezonu i zbog toga sam sre}an. Nadam se da ovaj nivo forme mogu da zadr`im jo{ dugo, dugo.

Selektor teniske reprezentacije Francuske Gi For`e po~eo je rat van terena pred finalni susret Dejvis kupa Srbija - Francuska (igra se od 3. do 5. decembra u Beogradskoj Areni) jo{ pre desetak dana, izjavama da zna kakva ga atmosfera ~eka u Beogradu i da je spreman na susret s huliganima.

S druge strane, nekada{wi selektor Jugoslavije Radmilo Armenuli} upozorio je na{e igra~e i selektora Bogdana Obradovi}a na For`ea i metode koje }e koristiti kako bi wegov tim bio u {to boqoj poziciji za susret sa Srbijom.

- Mnogo je iskusan For`e i odavno je po~eo da vr{i pritisak i vodi psiholo{ki rat, pomiwu}i sve negativnosti na{ih navija~a. Nije to slu~ajno ako se zna da je Francuska najuticajnija nacija u Dejvis kupu i da bi u slu~aju bilo kakvog incidenta oni bili u velikoj prednosti.

Nikada se u istoriji Dejvis kupa u Beogradu nije dogodila nikakva neprijatnost, tenis nije fudbal, ali treba biti maksimalno oprezan - istakao je Armenuli}.

Armenuli} je naveo da bi For`e i na terenu mogao da vr{i pritisak.

- Jednostavno, konstantno mo`e da se buni zbog navijawa, ali na na~in koji nekada mo`e biti

Janko Tipsarevi} i Radmilo Armenuli}

prenagla{en i time dodatno motivi{e sudiju da opomiwe. Pribojavam se navija~a koji ne po{tuju pravila da ne ometaju igra~e za vreme servisa i to }e biti jako va`no. Publika }e pomo}i i na{im igra~ima ako posle poena navija iz sveg glasa i pravi veliku buku, ali da u pripremama za servis bude mirna dodao je Armenuli}.

Francuska }e na tribinama Arene imati podr{ku od oko 1.600 navija~a koji }e bodriti svoje tenisere.

- Gledao sam vi{e me~eva Francuza u Dejvis kupu, wihova publika pravi strahovitu atmosferu i poznati su po tome. Vrlo su organizovani, dolazi dosta navija~a, ali i funkcionera nacionalnog sa-

veza. Sama ~iwenica da su se igra~i i selektor u pripremama povukli u neku vrstu izolacije svojstveniju fudbalerima, govori o posebnoj taktici. Mislim da sve to rade jer su slabiji, a mi }emo ih do~ekati u prijateqskoj atmosferi jer smo uvek bili sjajni doma}ini - zakqu~io je Armenuli}.

20

SPORT

ponedeqak29.novembar2010.

PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

Ni{ta od pobede na strani Crnokosa - Vojvodina Srbijagas 79:67 (18:28, 23:13, 16:17, 22:9) KOSJERI]: Gradska dvorana, gledalaca: 1.000, sudije: Gli{i}, Strika i \or|evi}.

CRNOKOSA: Jawu{evi} 22 (4 trojke, 6 sk), Prolovi} 6, Bocka 13 (5 sk), M. \urovi}, Sjeklo}a, Petronijevi}, Mukanovi} 2, B. \urovi} 19, Karali} 4, Mladenovi}, Igwatovi} 13 (3, 5 sk), Masalu{i}.

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 8 (1, 5 as), Hajdukovi} 2, Pobri} 7, Toma{evi} 19 (3, 4 sk), Fekete, Jev|i} 10 (2, 4 sk), Miqani}, Rizni} 2, Marjanovi} 10, Popovi} 1, Radak, Kova~evi} 8 (2, 5 sk).

Poraz Majamija U no}i izme|u subote i nedeqe direktni duel u NBA ligi trebalo je da imaju Vladimir Radmanovi} i Darko Mili~i}. Golden Stejt je pobedio Minesotu 104:94, ali se za Voriorse nije skidao srpski ko{arka{.

Mili~i} je u pora`enoj ekipi imao solidno ve~e s devet poena, sedam skokova i tri asistencije. Utakmica je odlu~ena na po~etku drugog poluvremena kada su Meveriksi napravili seriju 13:0, dok je ekipa s Floride vezala deset proma{aja. Karon Batler i Dirk Novicki bili su najboqi u pobedni~koj ekipi – prvi je zabele`io 23, a drugi 22 poena. Lebron Xejms je tako|e upisao 23 poena. Pratili su ga Bo{ i Vejd sa po 22.

Rezultati: Wujork - Atlanta 90:99, Va{ington - Orlando 99:100, Klivlend - Memfis 92:86, Filadelfija - Wu Xersi 102:86, Minesota - Golden Stejt 94:104 , Dalas - Majami 106:95, Milvoki - [arlot 104:101, Sakramento - ^ikago 85:96.

Pred polazak na gostovawe u Kosjeri}, iz tabora ko{arka{a Vojvodine Srbijagas provejavali su optimisti~ki tonovi, a trener Radenko Varagi} je, u izjavi za na{ list, rekao da mu se ~ini da je do{lo vreme da wegova ekipa ostvari prvu pobedu na gostovawima. Me|utim, planovi i `eqe bili su jedno, a realnost na terenu ne{to sasvim drugo, pa su bodovi ostali Crnokosoj, a “skakvci” }e plen van svog terena morati da potra`e na nekom drugom mestu.

Samo u prvom delu igre gosti su bili na nivou i nagovestili su da wihovi planovi nisu samo plod pustih `eqa. Poveli su s ubedqivih 10 poena razlike, ali

su im se doma}ini, predvo|eni Jawu{evi}em i \urovi}em, u potpunostzi revan{irali u nastavku. I tre}u deonicu dobili su crveno-beli iz Novog Sada, ali su onda drasti~no pali u finalnih 10 minuta. Ovaj period igre Crnokosa je dobila s 13 poena, {to joj je bilo dovoqno za ubedqivu pobedu.

Trener Crnokose Ici} bio je veoma zadovoqan: - Protekle nedeqe radili smo odli~no i trud se isplatio ve} na prvoj utakmici, pa smo zaslu`eno savladali ekipu Vojvodine Srbijagas. To }e nam sigurno dati podstrek pred nastavak {ampionata.

A. P.

ACB LIGA[ BILBAO DOBIO NOVOG PREDSEDNIKA

Na ~elu kluba Predrag Savovi}

Novi predsednik {panskog ko{arka{kog ACB liga{a iz Bilbaa je Predrag Savovi}, Srbin ro|en u Puli, s korenima u Crnoj Gori. Mesto prvog ~oveka baskijskog kluba preuzeo je od Jona Ksavijera Davaqiqa koji je u petak podneo ostavku, a u predsedni~ku fotequ sti`e s funkcije direktora marketinga.

Savovi} je igra~ku karijeru zavr{io u Bilbau pro{log leta, posle pet sezona provedenih u klubu. U bogatoj biografiji ima i jednu sezonu u dresu Predrag Savovi} iz igra~kih dana NBA liga{a Denver Nagitsa Havaji, na odseku me|unarodne (2002/2003), bio je u mla|im katrgovine i poslovnog menaxmentegorijama Partizana i Beovuta. ka. Na mesto prvog klupskog Predragov ro|eni brat Bofunkcionera sti`e s najboqim ban je tako|e igrao ko{arku, na preporukama, po{to je diplomiameri~kom univerzitetu Ohajo rao na ameri~kom univerzitetu Stejt i u Francuskoj.

PRVENSTVO NOVOSADSKIH SREDWIH [KOLA U STRITBOLU

Najboqe gimnazije „Laza Kosti}„ i „J. J. Zmaj” Proteklog vikenda u Novom Sadu je odr`ano prvenstvo gradskih sredwih {kola u basketu “tri na tri”, popularnom stritbolu. Posle veoma zanimqivih utakmica, u finalu kod devojaka na{le su se prva i druga ekipa Gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj”. Pobedila je druga ekipa rezultatom 13:12, a za pobednice su igrale Anastazija Maxarevi}, Tijana \uki} i Jelena Stankovski, koja je progla{ena i za najboqu igra~icu turnira.

Kod momaka u zavr{nom susretu na{le su se Gimnazija “Laza Kosti}” 1 i Gimnazija “Isidora Sekuli}” 2. Slavila je ekipa Gimnazije “Laza Kosti}”, koja je pobedila rezultatom 17:13. Za pobedni~ki tim igrali su Nedeqko Radi{a, Dejan Todorovi}, Stefan [ajin i Alen Mehmeti.

Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Stefan [ajin. A. P.

DNEVNIK MOBERLINGEN KUP

Srbija tre}a

@enska rukometna reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Islanda 30:28 (15:11) u me~u tre}eg, posledweg kola Mobelringen kupa u norve{kom Bodu.

Najefikasnija u selekciji Srbije bila je Sawa Damwanovi}, koja je postigla sedam golova, dok su Jovana Barto{i} i Andrea Leki} dodale po pet. U selekciji Islanda najboqa je bila Hrafnhildu Skuladotir sa osam golova.

Na{a selekcija je osvojila tre}e mesto u Norve{koj. Srbija je u prvom kolu pora`ena od Danske 34:21, a sino} u drugom kolu od doma}ina turnira, reprezentacije Norve{ke 30:25.

Rusi odlu~ni u borbi s dopingom

Sportski zvani~nici Rusije najavili su odlu~nu borbu protiv dopinga koji je tokom nekoliko posledwih godina najvi{e bio prisutan u atletici i nordijskom skijawu. Kao posledica, nacionalni Olimpijski komitet i resorno ministarstvo Rusije bili su predmet brojnih kritika me|unarodnih organizacija.

Potpuno iskorewivawe nedozvoqenih sredstava u sportu ruski zvani~nici o~ekuju do 2015. godine, a wihove napore podr`ala je Me|unarodna antidoping agencije (WADA).

- Pove}ali smo broj doping kontrola kojima }e ubudu}e biti podvrgnuti i veoma mladi sportisti,

kako bi na vreme shvatili {tetnost i postali svesni odgovornosti koje donosi kori{}ewe zabrawenih sredstava - poru~io je zamenik ministra sporta Rusije Jurij Nagorwi.

On je precizirao da }e do 2012. godine biti izgra|en novi antidoping centar s laboratorijom u skladu sa svetskim standardima.

- Tokom atletskog Prvenstva sveta u Moskvi i Univerzijade u Kazawu 2013. godine, odnosno Zimskih olimpijskih igara u So~iju 2014. godine, veliki broj sportista bi}e testiran u novom centru i verujem da }emo na taj na~in preduprediti nesportsko pona{awe - optimista je Nagorwi.

Miroslava Najdanovski nije uspela da se plasira u finale u disciplini 50 slobodno posledweg dana Evropskog prvenstva u malim bazenima u Ajndhovenu. I pored probelam sa zapaqewem sredweg uha Najdanovska je prvo odli~no plivala u kvalifikacijama i osvoji-

teru Manko~u (52,87), a bronza [pancu Alanu Kabelo Fornsu (53,24). Rus Stanislav Donwec slavio je na 100 le|no (49,35), ispred Italijana Damijana Lestingija (51,46) i sunarodnika Artema Dubovskoja (51,90). Na 50 leptir pobedio je Nemac Stefan Dibler (22,34) ispred Ukrajinca Andrija Govorova

Zvezda eliminisana Rukometa{i Crvene zvezde nisu uspeli da se plasiraju u osminu finala Kupa EHF. Zvezda je pobedila u Beogradu KIF Krasnodar 35:28 (17:12) u revan{ me~u tre}eg kola. Me|utim, ruski klub se plasirao u osminu finala Kupa EHF, po{to je u prvom me~u pobedio 38:30. Najefikasniji u ekipi Crvene zvezde bili su Pe{i} i Stojanovi}, koji su postigli po sedam golova. U redovima gostiju najboqi je bio Driapo~ko sa sedam pogodaka.

PRVA MU[KA LIGA

Mladost TSK – Jagodina 25:24 (13:13) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 200, sudije: Trivkovi} (Novi Sad) i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: Mladost TSK 2 (2), Jagodina 1 (1). Iskqu~ewa: Mladost TSK 10, Jagodina 10 minuta.

MLADOST TSK: An|eli}, Lisica, Luki}, Kla{ni}, Gruji~i} 3, Bjeqac 3, Pili} 6 (1), Pokrajac 2, Kova~evi} 1, Vrawe{evi} (23 odbrane), ]etkovi}, Pe{i} 5 (1), Agi} 5, Savanovi}.

JAGODINA: Vojinovi} (3 odbrane), Stojanovi} 4, Pavlovi} 1, Trivi} 4, Mati} 2, Stanojevi} 6, Bo`ani}, Stevanovi}, Jovi~i}, Milutinovi}, Vuji~i} 4 (1), \or|evi} (17 odbrana), Popovi} 3, Mini}.

M. M.

Atanasovski pobednik

DO 2015. GODINE U PLANU ISKOREWIVAWE NEDOZVOQENIH SREDSTAVA

Najdanovska bez finala

KUP EHF

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Nagra|eni na stritbol tuniru u Novom Sadu

EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U AJNDHOVENU

Drugo kolo Kupa Srbije za mu{karce u apsolutnoj kategoriji u sportskoj gimnastici odr`ano je u Novom Sadu. Nastupilo je 13 ve`ba~a iz Ni{a, Kostolca i Novog Sada. Slavio je u vi{eboju @arko Atanasovski, ~lan Sokolskog dru{tva Vojvodina iz Novog Sada ispred klupskog kolege Roberta Me{tera i Ni{lije Milo{a Paunovi}a.

Ekipno je prvo mesto osvojio prvi tim Sokolskog dru{tva Vojvodina.

U ukupnom plasmanu posle dva odr`ana takmi~ewa u Kupu Srbije pobedio je @arko Atanasovski, drugo mesto uzeo je Milo{ Paunovi}, a tre}e Robert Me{ter. Ekipno najboqe je Sokolsko dru{tvo Vojvodina iz Novog Sada.

Rezultati - Drugo kolo Kupa Srbije, pojedina~no: 1.

Atanasovski (Novi Sad) 77,400, 2. Me{ter (Novi Sad) 75,300, 3. Paunovi} (Ni{) 73,700. Ekipno: 1. SD Vojvodina 1 (Novi Sad) 224,800, 2.

Ni{ 217,300, 3. SD Vojvodina 2 169,200. Ukupno, pojedina~no: 1. Atanasovki 152,90, 2.

Paunovi} 149,50, 3. Me{etr 148,00. Ekipno: 1. SD Vojvodina 1 450,050, 2. Ni{ 436,050, 3.

SD Vojvodina 2 358,300.

G. M.

Miroslava Najdanovski

la 14. mesto od 38 takmi~arki sa vremenom 25,22, a onda je za malo ostala bez finala, jer je u polufinalu podelila deveto mesto sa Beloruskiwom Hahlovom i Izraelkom Ragnarsdotir. Sve tri su plivale 25,04. Zlato je uzela odli~na Holan|anka Ranomi Kromovixojo (23,58), srebro je pripalo wenoj sunarotkiwi Hinkelin [reder (23,90), a bronza Nemici Briti [tefan (23,95). Radovan Siqevski nastupio je u svojoj najja~oj disciplini na 200 slobodno i zauzeo 14. mesto od 48 takmi~ara sa vremenom 1:46,83 i tako potvrdio trenutni evropski rejting.

U ovoj disciplini zlato je uzeo Rus Danil Izotov s vremenom 1:41,84, srebro je pripalo Nemcu Polu Bidermanu (1:42,94), a bronza jo{ jednom Rusu Evgeniju Lagunovu (1:44,11).

Nemac Marko Koh pobedio je na 200 prsno u vremenu 2:04,86 ispred [panca Melkijadesa Alvareza Karabaqa (2:05,41) i Rusa Antona Lobanova (2:06,71).

Nemac Markus Dibler uzeo je zlato na 100 me{ovito (52,13), srebro je pripalo Slovencu Pe-

(22,74) i Holan|anina Jerija Verlindena (23,23). U {tafeti 4h50 slobodno slavili su Italijani (1:25,16) ispred Nemaca (1:25,19) i Rusa (1:25,81).

Ma|arica Zuzana Jakabo{ osvojila je zlatnu medaqu na 400 me{ovito s vremenom 4:29,78, srebro je pripalo Slovenki Awi Klinar (4:30,83), a bronza Francuskiwi Lari Gran`e (4:30,93). Na 200 slobodno prva je bila Holan|anka Femke Hemskerk (1:52,62), druga Nemica Silke Lipok (1:53,96), a tre}a Ma|arica Evelin Verasto (1:54,39). Holan|anka Inge Deker slavila je na 100 delfin (56,51) ispred Norve`anke Ingvild Snildal (57,46) i Italijanke Katerine \aketi (58,17).

Holan|anke su blistale i na 100 prsno. Monik Nijhuis je uzela zlato (1:06,20), a bronzu Tesa Bruer (1:06,65), dok je srebro pripalo Francuskiwi Sofi de Ronki (1:06,21). Na 200 le|no slavila je [pankiwa Duan da Roka Marke (2:03,97) ispred Holan|anke [aron Van Ruvendal (2:04,13) i Ukrajinke Darine Zevine (2:05,08).

G. M.

KUP SRBIJE ZA DEVOJKE

Mr|enovi}eva najboqa Drugo kolo Kupa Srbije u apsolutnoj kategoriji odr`ano je u beogradskom Nacionalnom centru u Ko{utwaku. Na takmi~ewu je u~estvovalo 15 gimnasti~arki iz Novog Sada, Ni{a, Kostolca i Beograda. Najboqa u drugom kolu Kupa Srbije u vi{eboju bila je Anica Ili}, ~lanica Beograda, a drugo i tre}e mesto pripalo je Novo- Tamara Mr|enovi} sa|ankama Tamari Mr|enovi} dinu, ali i na prvo kolo Kupa i Maji Pisarevi}, ~lanicama Srbije.

Sokolskog dru{tva Vojvodina.

Rezultati - Drugo kolo kupa Ekipno je najboqe Sokolsko Srbije, pojedina~no: 1. Ili} (Bedru{tvo Vojvodina iz Novog ograd) 46,200, 2. Mr|enovi} (NoSada. U ukupnom plasamnu povi Sad) 46,200, 3. Pisarevi} (Nosle dva kola najuspe{nija je vi Sad) 46,100. Ekipno: 1. SD VojTamara Mr|enovi} ispred vodina (Novi Sad) 140,250, 2. klupskih koleginica Maje PiNi{ 131,150. Ukupan plasman, sarevi} i Aleksandre Raj~i}. pojedina~no: 1. Mr|enovi} 93,90, Ekipno su slavile Novosa|an2. Pisarevi} 92,05, 3. Raj~i} (Noke. Sve devojke su pokazale navi Sad) 90,85. Ekipno: 1. SD Vojpredak u odnosu na pro{lu govodina 282,2, 2. Ni{ 248.

G. M.

DE^JI DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

21

Svi smo se smejali U

Natalija Svilar, III-1, O[ „Petefi [andor“, Novi Sad

Pismo nepoznatom drugu

P

i{em pismo nepoznatom prijatequ iz Londona. Moj dragi prijatequ ja `ivim u Novom Sadu. To je glavni grad Vojvodine. U Novom Sadu imamo reku Dunav,a na wenoj desnoj obali Petrovaradinsku tvr|avu i obronke Fru{ke Gore. Na levoj obali je Novi Sad i kupali{te po imenu [trand. U Novom Sadu imamo puno pozori{ta, igrali{ta, crkava, spomenika, parkova, labude koji se zovu Isa i Bisa. Blizu Novog Sada je Srem. Iz

Srema se izdi`e planina Fru{ka Gora. Na Fru{koj Gori ima puno manastira, izleti{ta i gajili{ta `ivotiwa. Moj grad no}u sija kao najblistavija zvezda na nebu, i ja bih prijatequ volela da ti to vidi{.

Svi koji do|u u Novi Sad budu presre}ni, pa se nadam da }e{ i ti. O~ekujem tvoje pismo i nadam se da }e{ mi pisati o raznim zanimqivostima Londona.

Maja Stajkovski, III-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Kucina briga Jedna mala guska po barici pquska.

Barica joj ~ista ko poto~i} blista!

To gledala kuca, pa od straha muca. [ta }e sada biti gde }u vode piti?!

Sara Popov, II-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

V

mom detiwstvu se de{ava mnogo sme{nih stvari. Evo jedne od wih.

Kod moje sestre Andreje na tre}em ro|endanu bilo je mnogo dece. Svi smo bili veseli i lepo smo se zabavqali. Onda je ujna iznela na sto tortu s tri sve}ice.

Kada smo otpevali ro|endansku pesmicu, Andreja je oduvala sve}ice. Dok su sva deca tap{ala Andreji, wen brat Luka, koji ima ~etiri godine, ju je gurnuo i ona je celim licem uronila u tortu. Kada je podigla glavicu, celo lice joj je bilo od belog {laga, samo su joj se videle okice.

Sva deca i ja smo se slatko smejali maloj Andreji jer je li~ila na klovna. To je jedan lep i sme{an doga|aj koji mi je ostao u se}awu.

Danijela \akonov, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Lazar Kopli}, I-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

[apat masline

U

skoro }e moj ro|endan. Odlu~ili smo da ga u subotu proslavimo s najbli`ima. Oti{li smo u kupovinu. Prvo smo uzeli sve {to nam treba za predjelo- rotkvice, sir, krastavce i masline. Ne mogu da zamislim ro|endan bez wih! Kad smo zavr{ili

kupovinu, pravili smo poslu`ewe za ro|endan, a potom smo oti{li na spavawe.

Sutradan smo do~ekali goste. Posle proslave mog ro|endana svi smo se radovali {to je sve dobro pro{lo i raznovrsnim preostalim jelima, ali najvi{e - maslinama! Te ve~eri, dok sam

Jedan stari zanat

erovatno svako od nas ponekad gleda modnu reviju na televiziji.

Sigurno se upitate kako nastaju sve te izvanredne kreacije. Mogu vam re}i kao profesionalna kroja~ica 21. veka da to nije jednostavno. Ipak, posao mi dobro ide uz tehni~ka dostignu}a. Ali zanima me kako bi mi bilo na istom radnom mestu pre 100-200 godina. Mislim da sam dobila odgovore...

Pre svega bilo bi mi mnogo te`e. Ne bih imala ma{inu za {ivewe. Koristila bih osnovni pribor... iglu i konac. [ila

bih danono}no nedeqama samo jednu sukwu. ^ula sam tako|e da se taj pribor jako ~uvao. Postojale su posebne police s tawirima. U prvom su stajale igle zabodene u jastu~e. U drugom stajala su dugmad, od onog najmaweg do najve}eg. I, na kraju, u onom posledwem, stajali su konci bez kojih ne bih mogla. Posle tog dugog perioda {ivewa morala bih da ispeglam tu sukwu. Ali, odakle mi jednostavna pegla na struju? Nema je, naravno, nego pegla na ugaq. Pegla bi se dugo grejala, a zatim pa`qivo peglala ode}a. Uko-

liko je ne{to svileno, moralo bi da se hladi tako {to se ma{e peglom iznad ode}e. Na `alost, mnoge kreacije ne ostanu posle ovog ~ina, peglawa, jer se mogu progoreti vrelim ugqem.

Nadam se da svi vide, kao i ja, da je ranije bilo mnogo te`e biti kroja~ ili kroja~ica.Mada, to {to je bilo te`e doprinelo je da taj posao bude zabavniji i da se obavqa sa ve}im u`itkom.

Jelena Vojnovi}, VII-1 O[ „Jovan Popovi}” Novi Sad

Aleksandar Jakovqevi}, III-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Srbobran

D

Zdravo jeseni

ani postaju kra}i a no}i du`e. Iz dana u dan sve je hladnije. Vetrovi duvaju, jesen se ogla{ava. Kad pogledam kroz prozor trava od li{}a postaje sve `u}a.

Jesen je puna lepih boja.

Nema vi{e buke dece ni lave`a pasa. Mama u rerni pe~e kestewe. Qudi ne izlaze napoqe i ako moraju toplo, slojevito da se obuku. Jesen ogla{ava zimu o{trim mirisima. Jesen je lepa i ja ne znam za vas, ali ja jedva ~e-

kam da ona stigne. Neko drvo se jo{ bori da ne padne u ~ari jeseni. Jesen zna da bude toliko hladna da ~ak nekad nije ni za {etwu. Ptice selice su odavno oti{le na jug, a stanarice ostale da se smrzavaju.

Jesen nam pokazuje koliko je lepa priroda na{eg kraja.

Volim kad mi zlatno li{}e {u{ka pod nogama.

Milo{ Ili}, IV-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

spavala, moja mama je bila jo{ gladna. ^ula sam {u{kawe neke kese. To je bila kesa od maslina...

Taj miris maslina je dopirao do moje sobe. Od tog mirisa sam divno zaspala.

Teodora Petkovi}, III-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Tijana Zori}, II-5, O[ „Du{an Radovi}“, Novi Sad

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak29.novembar2010.

NA BLAGAJNAMA SVETSKIH BIOSKOPA

Hari Poter obara rekorde Novi film o Hariju Poteru zaradio je 330,1 milion dolara prvog vikenda u svetskim bioskopima, saop{tio je studio „Vorner bros“, prenose svetske agencije. „Hari Poter i relikvije smrti“, prvi film po posledwem romanu o avanturama mladog ~arobwaka, zaradio je 125,1 miliona dolara u severnomeri~kim bioskopima, nadma{iv{i dosada{weg rekordera iz serijala, „Hari Poter i vatreni pehar“, koji je za prva tri dana u bioskopima zaradio 102,7 miliona dolara.

Betmen 3 bi}e posledwi Holivudski glumac Kristijan Bejl izjavio je da }e naredni film o Betmenu, „The Dark Knight Rises“, biti posledwi u hit serijalu.

U intervjuu Em-Ti-Viju, Bejl je rekao da }e uraditi sve datre}i film iz serijala bude najboqi. „Veoma sam uzbu|en, jer ako re`iser Kris Nolan ostane pri svemu onom {to je nameravao, ovo }e biti posledwi.

Mora da bude odli~an“, rekao je glumac.

Bejl je, ipak, priznao da jo{ nije po~eo da se priprema da ponovo u|e u kostim Betmena. „To jo{ nije potrebno.

Znam da }e mi rediteq dati dovoqno vremena da se pripremim za sve {to treba da uradim. Nolan je odli~an re`iser. Verujem da }e da smisli ne{to divno“, rekao je glumac.

Snimawe filma po~}e u aprilu slede}e godine u Wu Orleansu.

Zbuwuju}i „Po~etak” Leonardo Dikaprio priznao je da je bio izuzetno zbuwen kad je pro~itao scenario filma „Po~etak“. Glumac je „Holivud riporteru“ ispri~ao da su mu bili potrebni sati i sati ragovora sa re`iserom Kristoferom Nolanom da shvati zbuwuju}i zaplet kako bi mogao da se u`ivi u lik Dominika Koba. „Morao sam implicitno da razumem gde smo.

Bio sam neverovatno zbuwen nekim zbivawima na po~etku, ali {to smo vi{e pri~ali, bivalo mi je jasnije“.

Dikaprio je ranije ispri~ao da su ekipa i glumci morali da se „bave detektivskim radom“ dok su snimali „Po~etak“ kako bi mogli da razumeju zaplet filma.

„Relikvije smrti“ postavile su novi rekord u Velikoj Britaniji, po{to su sa zaradom od 17,5 miliona funti (28 miliona dolara) postale film sa najve}om zaradom za jedan vikend.

Novi Poter je rekord oborio i u Australiji i Rusiji, najve}om zaradom prvog vikenda prikazivawa. [est filmova o Hariju Poteru u svetu je zaradilo 5,4 milijardi dolara.

Drugi deo filma „Hari Poter i relikvije smrti“ u bioskope }e sti}i u julu slede}e godine.

DNEVNIK AN\ELINA YOLI O SVOM REDITEQSKOM DEBIJU

Ni{ta prete{ko Holivudska zvezda An|elina Xoli izjavila je da wen rediteqski debi, qubavna pri~a koja se odvija tokom rata u Bosni, ne}e biti prete`ak za gledawe.

U intervjuu ma|arskom sajtu „Va{arnapi hirek”, glumica, koja je scenaristkiwa i rediteqka filma, kazala je da `eli da wen film bude dostupan razli~itim grupama qudi. „Zna~ajna stvar je da `elim da snimimo film za qude koji samo `ele da odu u bioskop i gledaju qubavnu pri~u. Da ih ne odbije bilo {ta {to deluje prete{ko“, objasnila je. „@elimo da bude dostupan svima, po{to je va`no da ga vidi

{to vi{e qudi“, dodala je. An|elina Xoli otkrila je da je film snimqen dva puta u celini, jednom na engleskom jeziku, a jednom na jeziku wegovih junaka. „Snimili smo dva kompletna filma. To sam mogla da uradim jer glumci toliko te~no govore engleski i jer su bili spremni da naporno rade i snimaju scene na dva jezika“, ispri~ala je. „Snimqen je u boji, ali bi se moglo desiti da ga prebacimo u crno-beli format. O tome jo{ nismo doneli odluku“, kazala je rediteqka.

An|elina Xoli snimila je najve}i deo filma u Ma|arskoj, a mawi deo u Bosni.

MINISTAR NEBOJ[A BRADI] NAJAVIO ZA 2011.

VE]I BUYET ZA KINEMATOGRAFIJU

Godina srpskog filma Ministarstvo kulture Srbije }e u narednoj godini obezbediti dodatna buxetska sredstva za oblast kinematografije, budu}i da }e 2011. biti Godina srpskog filma, rekao je resorni ministar Neboj{a Bradi}. „U projekciji buxeta za 2011. izdvojili smo ve}a sredstva za film u pore|ewu s dosada{wim periodom“, rekao je Bradi}, po ~ijim }e re~ima centralni doga|aj u narednoj, filmskoj godini biti otvarawe obnovqenog i preure|enog zdawa Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu, koje je planirano za maj ili jun. Na otvarawe }e biti pozvane mnoge svetski ugledne li~nosti iz oblasti kulture i filma. Me|u o~ekivanim zvanicama su i francuski ministar kulture Frederik Miteran, s kojim se Bradi} sastao tokom nedavne zvani~ne posete

Parizu, kao i predstavnici francuske kinoteke. „Saradwa Jugoslovenske kinoteke s francuskom kinotekom bila je jedna od glavnih tema mog prijateqskog sastanka s Miteranom“, rekao je Bradi}.

Prema wegovim re~ima, saradwa s francuskom kinotekom u budu}nosti bi trebalo da bude zasnovana ne samo na uobi~ajenoj razmeni filmskog materijala i dokumenata, nego i na realizaciji zajedni~kih projekata, filmskih izlo`bi i drugih sli~nih programa. „Kinoteka nije zami{qena samo kao prostor za izlo`be i projekcije, nego kao interdisciplinarni prostor u kojem }e se odr`avati izlo`be, u kojem }e svoje mesto nalaziti i teatar i muzika i sve one forme koje, na prvi pogled, nisu u vezi s filmom“, rekao je Bradi}.

Me|u brojnim filmskim jubilejima koji }e biti obele-

`eni tokom naredne godine jesu vek od nastanka prvog srpskog igranog filma - „Kara|or|a“ Ilije Stanojevi}a, snimqenog u produkciji Svetozara Botori}a, kao i vek od otvarawa prvog srpskog bioskopa - Lifke u Subotici. „Ti jubileji su prilika da se o kinematografiji govori na kreativniji na~in, ne samo kroz pri~u o krizi srpskog filma i o propadawu biokopa, nego i kroz sagledavawe {ta je film u~inio i {ta mo`e da u~ini za Srbiju“, naglasio je Bradi}.

U narednoj godini o~ekuje se i usvajawe Zakona o kinematografiji, a veoma je va`no i podno{ewe kandidature za upisivawe Arhiva Jugoslovenske kinoteke na Uneskovu listu „Pam}ewe sveta“, na kojoj se ve} nalaze „Miroslavqevo jevan|eqe“ i li~na arhiva Nikole Tesle.

UGOVORENA PRODAJA DVD-a SA STRANIM DISTRIBUTERIMA

„Porno-banda” u svetu Beogradska kompanija za svetsku prodaju filmova „Soul fud“ potpisala je ugovore sa vi{e svetskih distributerskih ku}a za DVD distribuciju igranog filma Mladena \or|evi}a „@ivot i smrt porno-bande“, koji je snimqen pro{le godine, u produkciji „Ba{ ~elika“. Distribucijom u skandinavskim zemqama bavi}e se kompanija „Another world“, u Nema~koj, [vajcarskoj i Austriji „Bildstorung“, u Velikoj Britaniji i Irskoj „Trinity film entertainment“, a u Australiji i Novom Zelandu „Monster pictures“, saop{tio je danas „Soul fud“.

Po~etkom slede}e godine u Severnoj Americi po~iwe distribucija preko kompanije „Sunapse“.

U Skandinaviji, Americi, Nema~koj i Australiji na DVD izdawu na}i }e se kao specijalni dodatak prethodni \or|evi}ev film, dokumentarac „Made in Serbia“, u produkciji „Arhitela“ iz 2005. godine. O~ekuje se i prikazivawe „Porno bande“ u ^ileu, posto je taj film na nedavno zavr{enom festivalu fantastike i terora u Santjagu, dobio nagrade za re`iju, scenario i za najboqi film, {to podrazumeva nov~ana sredstva za distribuciju u toj zemqi. „Porno-banda“ nastavqa biskopsku distribuciju u regionu.

Nakon prikazivawa u hrvatskim bioskopima tokom ove godine, od marta 2011. sledi distribucija u Sloveniji preko „Kino

dvora“, a za prikazivawe u bioskopima Bosne i Hercegovine distrubuter „Obala art“ dobio je finansijsku podr{ku na nedavnom konkursu evropskog fonda „Eurima`“.

Kustos Muzeja moderne umetnosti u San Francisku Xoel [epard uvrstio je „@ivot i smrt porno-bande“ u wihov program, pa }e film u tom muzeju biti prikazan 18. decembra. Tokom decembra o~ekuje ga i jednonedeqna distribucija u nirnber{kom bioskopu „Kommkino“.

Film je od premijere na Festu 2009. godine u~estvovao na vi{e od 30 me|unarodnih festivala, a nagra|en je sa nekoliko doma}ih i 14 stranih priznawa.

(Tanjug)

Rener u „Nemogu}oj misiji”?

Nagra|ena Nikol Kidman

Kira Najtli kao Ana Karewina

Holivudska glumica Nikol Kidman dobi}e po~asnu nagradu na narednom filmskom festivalu u Santa Barbari, objavio je list „Varajeti“. Glumici }e nagrada Vangard biti uru~ena 5. februara, saop{tili su organizatori. Me|u ranijim dobitnicima tog priznawa su Vera Farmiga i Kristof Valc.

Festival u Santa Barbari odr`a}e se od 27. januara do 6. februara. Qubiteqi filma vide}e u decembru Nikol Kidman u filmu „Rabbit Hole“, u kojem joj je partner Aron Ekhart.

Engleska glumica Kira Najtli mogla bi da igra Anu Karewinu u filmu koji }e po Tolstojevom romanu snimiti Xo Rajt, pi{e „Dejli mejl. Rajt i junakiwa „Pirata sa Kariba“ sara|ivali su i na filmovima „Gordost i predrasude“ i „Pokajawe“.

Scenario za film napisao je poznati dramski pisac Tom Stopard, scenarista, izme|u ostalog, filma „Zaqubqeni [ekspir“. Prethodni film po romanu „Ana Karewina“ snimqen je 1997. i u wemu je glavnu ulogu igrala Sofi Marso. Greta Garbo igrala je Anu Karewinu u filmu iz 1935.

Ameri~ki glumac Xeremi Rener mo`da }e zameniti Toma Kruza u serijalu „Nemogu}a misija“. „Ne mogu da predvidim budu}nost i {ta oni (producenti) `ele, ali to je sigurno sjajna ideja“, naveo je glumac koji je igrao u „Katancu za bol“ i „Gradu lopova“.

Rener, koji igra u ~etvrtom filmu popularne fran{ize, „Mission: Impossble - Ghost Protocol“ koji se trenutno snima u Dubaiju, izjavio je da „ne mo`e da govori o detaqima scenarija jer se tekst jo{ mewa“. „To je Tomova ’beba’. On je pokreta~ka sila iza projekta. [ta }e biti posle, vide}emo“.

Ranije je jedan insajder ispri~ao da producent Xej Xej Abrams i Kruz razmi{qaju da za glavnog junaka „uzmu mla|eg glumca“. „Mission: Impossible Ghost Protocol“ koji re`ira Bred Berd u bioskope treba da stigne 16. decembra 2011.

Tajvanskom filmu „Zlatni kow” Tajvanska porodi~na drama „Kada do|e qubav“ (When Love Comes) dobitnik je ovogodi{weg „Zlatnog kowa“, najzna~ajnije kineske filmske nagrade, preneo je Bi- Bi -Si. Ovaj niskobuxetni film o `ivotu ~etiri `ene, u re`iji tajvanskog rediteqa ^anga Tso-}ija, pobedio je u trci sa spektaklom borila~kih ve{tina „Telohraniteqi i ubice“ (Bodyguards and Assassins), koji je imao najve}i broj nominacija. Film koji govori o dru{tvenim problemi-

ma kao {to su prostitucija i zlostavqawe dece, osvojio je i nagradu za tajvanski film godine i za najboqu sporednu `ensku ulogu. ^angu je ovo drugi „Zlatni kow“ u karijeri.

Prvi put tu nagradu je osvojio 2002. filmom „Najboqa vremena“ (The Best of Times). „Zlatni kow“, koji va`i za svojevrsnog kineskog Oskara, dodequje se unazad 47 godina filmovima na kineskom jeziku sa Tajvana, Kine, Makaa, Malezije i Singapura.

(Tanjug)

U DUBAIJU

Penu priznawe za `ivotno delo Holivudska zvezda [on Pen dobitnik je nagrade za `ivotno delo ovogodi{weg filmskog festivala u Dubaiju. Poznati glumac, ~ija se karijera prote`e na gotovo tri decenije, glumio je u vi{e od 45 ostvarewa, me|u kojima su filmovi „Misti~na reka“ (2003) i „Milk“ (2008) za koje je nagra|en Oskarom za najboqu mu{ku ulogu. Predsednik festivala u Dubaiu, Adbulhamid Xuma, rekao je za Pena da je „odli~an i raznovrstan glumac, talentovan rediteq i priznati producent“.On je pohvalio Penov humanitaran rad „u korist qudi {irom sveta, od Haitija preko SAD do Iraka i Irana“. Kako prenosi BBC, Penu }e nagrada biti uru~ena na sve~anom otvarawu festivala 12. decembra.

U DECEMBRU U JAPANSKIM BIOSKOPIMA

Norve{ka {uma Re`iser filma zasnovanog na romanu „Norve{ka {uma“ japanskog pisca Harukija Murakamija, ispri~ao je da su mu bile potrebne ~etiri godine da dobije pi{~evo odobrewe da adaptira wegovu kwigu. Vijetnamsko-francuski re`iser Tran An Hung rekao je da je Murakami imao veoma za{titni~ki odnos prema svojoj qubavnoj pri~i koja je samo u Japanu prodata u 10 miliona primeraka, koja je prevedena na 36 jezika i u svetu prodata u 2,6 miliona primeraka. „Norve{ka {uma“, ~ija se radwa zbiva krajem 1960-ih godina u Tokiju, za glavne junake

ima studenta i dve `ene izme|u kojih je rastrzan: devojke wegovog najboqeg druga koji je izvr{io samoubistvo i samouverene i nezavisne `ene.

Film u japanske bioskope sti`e u decembru, a ve} je otkupqen u 36 zemaqa.

FESTIVAL „DESIRE CENTRAL STATION” U SUBOTICI

(Pozori{na) igra {ibicama - Pozori{te treba da se bavi pitawima oko kojih ne postoji sloga, a najvi{i oblik pozori{nog rada je rad sa publikom o kojem mo`e da se pri~a samo ako su autori svesni odgovornosti – prakti~no je {lagvort koji je sa „Akademije Dezire“ glavnom programu „Desire Central Station“ poslao Arpad [iling, ~uveni pozori{ni rediteq iz Ma|arske, tvorac jo{

{to pre zaboraviti, a drugi smatraju da se to radilo posle 1945, pa je zato i do{lo do devedesetih (kakve su poznate u regionu).

Pod parolom „oma` Danilu Ki{u – ne`ni strah bez pauze - raj se ne zajebava“, predstava „Turbo paradizo“ Andra{a Urbana i wegovog ansambla pozori{ta „Kostolawi De`e“ tematizuje pitawe straha koje se mo`e kontekstuali-

Iz predstave „Generacija 91-95”

~uvenije „Crne zemqe“, predstave o nacionalnom identitetu i Evropskoj uniji. A glavni program festivala savremenog pozori{ta i plesa u Subotici odgovorio je predstavama „Turbo paradizo“ Andra{a Urbana i „Generacija 91-95“ Boruta [eparovi}a, oko kojih je me|u publikom i festivalskim gostima bilo dosta polemike. Dok se u prvoj na jedan tih na~in, implicitno, postavqa pitawe ratnog vihora devedesetih i toga {ta je on sve doneo, u drugoj se ta stvar eksplicira najbu~nije mogu}e. [ta je tu sporno? Pa to {to postoje dva su{tinski suprotstavqena mi{qewa oko toga da li se toj temi treba vra}ati. Jedni misle da je to sve ru`na pro{lost koju treba

ba~ko kazali{te mladih/ Monta`stroj) predstava je koja gde god se pojavi (na prostorima eks Ju) ne mo`e, a da ne uzburka duhove. To ~ini prvenstveno zbog glasno i direktno izgovorenih (polu)istina, koje u odnosu pozori{ni jezikpublika znaju da stvore katarzu, ali i dosta {uma. Za polaznu dramsku, odnosno dramatizovanu osnovu za ovaj rad koji tematizuje

Foto: Edvard Molnar

zovati pesmicom „Ko se boji vuka jo{...“. Kontrapunktirano ovom, postavqeno je pitawe ve~nog orgazma ili raja, odnosno konstantno se problem ratnog nasiqa (svi akteri u predstavi nose maskirne uniforme) tretira kao kod Vilhelma Rajha – kao odsustvo seksualne ostvarenosti. Plasti~ne lutke, Sne`ana, an|eli, svi oni zavr{avaju na podu, dok folklor (para)vojnih formacija igra uloge i xelata i `rtvi. Provokativno, pozori{no veoma efektno, u poetici i estetici Urbana i „Kostolawi De`e“ pozori{ta iz Subotice, o kojoj je „Dnevnik“ (pa i o predstavi „Turbo paradizo“) ve} mnogo puta pisao. „Generacija 9195“ Boruta [eparovi}a (Zagre-

gra|ena li~nim istorijama i pogledima na aktuelnu geopoliti~ku situaciju regiona tako da se u predstavi tematizuje i problematizuje i dana{wi odnos prema gra|anskom ratu u Jugoslaviji, i to tako {to uloge sudionika predstavqaju akteri koji su se u periodu 91-95. tek ra|ali. Opomiwu}e je i nadasve zastra{uju}e kad se oseti me|unacionalna tenzija u kojoj su ovi mladi}i odgajani i u kojoj su odrasli, a jo{ u`asnije to {to „ko ne ska~e nije Hrvat“, „Srbi su prvi po~eli“, „ne volim te Alija“ i ~itava paleta p(r)okli~a jo{ uvek nije stigla iz dupeta u glavu i jo{ uvek odli~no slu`i za potkusurivawe i jeftine ciqeve.

Uz svu opasnost, hod po o{troj ivici, igru sa {ibicama pozori{nih umetnika kakvi su Urban, [eparovi} (na festivalu je bio i „Turbofolk“ Olivera Frqi}a), sti~e se utisak da ne}e biti zaborava, pogotovo ne pravog pomirewa, sve dok se na ovakve stvari ili predstave ne bude moglo gledati mnogo, mnogo mirnije. I da, Srbi prokazani i op{te progla{eni kao vrhovni gre{nici raspada Jugoslavije, bratstva i jedinstva, multi-kulti „idile“, nisu xabe uop{teni na tom „privilegovanom“ polo`aju, i vaqda je jasno za{to se svi bave wima, a oni nikom i ni~im od toga – zato {to su mnogo razo~arali, a bili su (ili su mogli ispasti) kul likovi...

Uostalom, ba{ kao i drugi.

Posledwi tango Predstavama „Tao te“ Ferenca Fehera iz Budimpe{te (stara sala „Kostolawi De`e“, 19 ~asova) i „Kvintet“ Jo`efa Na|a („Kostolawi De`e“, 21 ~as) ve~eras }e da se zavr{i program festivala u Subotici. „Akademija Dezire“ ugosti}e i posledweg u nizu predava~a, dr Ivana Medenicu koji }e govoriti o re`ijama klasike u dramskom i postdramskom pozori{tu. bo{wa~ko-hrvatski sukob devedesetih i, naravno, ulogu Srba u wemu, poslu`io je roman „Jebo sad hiqadu dinara“ Borisa De`ulovi}a. U wemu je prikazan ratni susret dve grupe vojnika bo{wa~ke i hrvatske vojske, ali {to je i za predstavu i za samu stvar mnogo va`nije – pri~a romana je nado-

Svojevrsno rastere}ewe od politike i dru{tveno anga`ovanog pozori{ta protekla dva dana na „Desire Central Station“ doneli su Bitef teatar/ Grad teatar (Beograd/ Budva) sa predstavom „Otelo“ i Ansambl Kristijana Ger|e (Budimpe{ta) koji je izveo predstavu „Kvartet“.

Igor Buri}

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

23

Preminuo kwi`evnik Bo{ko Ivkov Za teku}i `ivot gra|ana Vojvodine vest da je preminuo kwi`evnik Bo{ko Ivkov (1942-2010) ne}e izazvati potres. Ne}e se potresti ni vlast. Bo{ko Ivkov je bio sjajan pisac, ali nije bio dr`avni pisac. Nije re~ o tome da su narod i vlast lo{i. Danas ve}ina naroda i vlasti ne ~ita, pogotovo ako ne mora.

Da je Bo{ko Ivkov objavio dvadesetak jezi~ki i imaginativno neponovqivih kwiga, probrav{i to u deset tomova ~itanke Vojvodine pod naslovom „Zemqa i ra{}e“, i uz trinaest godina dijagnosticirao zbivawa u kwi`evnom `ivotu Vojvodine (Srbije) Jugoslavije kao glavni i odgovori urednik Letopisa Matice srpske, u}i}e u „debele u{i“ javnosti u vremenu pred nama. Verujem da je ono na strani Bo{ka Ivkova. Neko }e, jednom, sti}i da delo Bo{ka Ivkova temeqno pro~ita, bez dnevnih ostra{}enosti. Veza ~oveka i podnebqa pre`ivqava krizna vremena u kojima se, poneko, privremeno zaboravqa na sopstvenoj zemqi.

Delo Bo{ka Ivkova gra|eno je na ~iwenicama `ivota, a ne na kwi{kom znawu. Prostor vojvo|anskog podnebqa, prirode i biqa, `ivota bliskog prirodi, vrvi od metafizi~kih pitawa, od jeze, mu~nine, predimenzioniranog straha, ali se neprekidno tra`i oslonac, upori{te, za daqi, mogu}i, podno{qivi, nikako priprosto idili~ni `ivot, daleko od uma koji sumwa i problematizuje svet.

Tra`i se dom, u kome se se}awe na staparsko detiwstvo se}am se zajedqive primedbe kolege koji je, povodom Ivkova, govorio „o staparskoj kwi`evnosti“, zaboravqaju}i da se i u kapi rose ogleda univerzum - unapred neosnovano, zlurado ili iz neznawa, iskqu~uje iz mogu}nosti du-

bqih saznawa o na{em univerzalnom trajawu. ^italac s pravom od pisca o~ekuje utehu, da ga uspravi u `ivot iz mrtvog mora prolaznosti. Jezik i svet Ivkovqevog dela od najre|e je lekovite vrste, kakav srpska kwi`evnost posle Milo{a Crwanskog i Isidore Sekuli} i nema. To delo je kao bistra i pitka voda koja se izbistrila uprkos nanosima kojima je plavqena.

Nikada Bo{ko Ivov nije stavqao svoje kwi`evno delu u funkciju politi~kih zloupotreba. I kada je bio za saborno srpstvo, branio je potrebu o~uvawa autenti~ne vojvo|anske kreativne vertikale. Znao je da je to najboqi deo srpstva, i kad je zaturen.

Uveren da }e do}i vreme kada }e biti svima prihvatqivo, ne samo wegovim vernim ~itaocima, a on je sa podvi`ni~kim trudom gradio svoju ~itala~ku publiku, da prvo treba ~itati, pa potom misliti i na kraju delovati, opra{tam se u ime srpske i vojvo|anske, a pre svega kwi`evne, javnosti od velikog pisca i ~estitog ~oveka Bo{ka Ivkova. Plemeniti Bo{ko Ivkov nije umro, samo je preminuo.

Julijan Tama{

SA TRIBINE O 39. NOVOSADSKOM SALONU

Poziv na razgovor i polemiku Ko to jo{ nije u~inio, danas ima posledwu priliku da vidi, donekle krwu, postavku aktuelnog 39. novosadskog salaona, ovom prilikom sme{tenog u Galeriju Matice srpske (Trg galerija 1). Salon, koji je 15. novembra otvoren performansom “Ni{ta” Bo`idara Mandi}a, jednog od u~esnika Salona (pored izvedenog performansa, filma izlo`eno je wegovih {est likovnih radova), predstavio je jo{ {est umetnika. To su Jelena Jure{a sa video radom “Mozarts”, Stevan Koji} sa svetlosnom instalacijom “Samoodr`ivi sistem apsurda”, Tijana Lukovi} sa ciklusom ”Ekopraktikum” (crte`i, slike i digitalni radovi), Vladimir Ili} je izlo`io svoje drvene skulpture i video prikaze wihovog pokretawa, @elimir @ilnik je predstavqen filmovima “Marble Ass” i “Tvr|ava Evropa”, dok je slikar Zoran Bulatovi} izlo`io instalaciju (`ivotiwske ko`e i pli{ani medvedi}i sa pri{ivenim pravim tele}im o~ima). Instalacija je po otvarawu Salona uklowena (uz saglasnost Bulatovi}a ali i wegovu konstataciju “znali ste {ta uzimate”) i zamewena fotografijama {to je i jedini, ipostavi}e poluincident ove, do kraja, ipak necelovite postavke. Tokom Salona odr`ane su i tri autorski ve~eri posve}ene @ilniku i Mandi}u.

Vreme za wegovu celovitiju ocenu tek nastupa ali je sigurno da je to bio po mnogo ~emu druga~iji Novosadski salon od dosaada{wih kada je re~ o na~inu selekcije (nije bilo konkursa,

ve} su autori izlagali po pozivu Selekcione komisije) i broju u~esnika koji je vi{estruko smawen. Pred zatvarawe odr`ana je i programski planirana javna tribina posve}ena Salonu ~ija je organizacija ove godine vra}ena Novosadskom otvorenom univerzitetu. Kao i sam Salon ova tribina je, u svojim okvirima, ukazala na neke od elemenata slike, klimu i (ne)prilike na ovda{woj umetni~koj sceni i neizbe`no, u kulturnoj politici i dru{tvu. Konstatujemo – uz na tribini minimalno prisustvo onih kojih se sve to najvi{e ti~e – samih umetnika.

Tek kako je jedan od u~esnika tribine Vladimir Kopicl, pomo}nik gradona~elnika i ~lan Saveta Novosadskog salona rekao “ovo je tek poziv za razgovor i polemiku”, o Salonu na izmaku, kao i organizaciji predstoje}eg 40. novosadskog salona.

Po re~ima Kopicla “ostvaren je dosta dobar rezultat” kada je u pitawu promena karaktera i forme Salona, kao do skora nejasne manifestacije. Ranija konkursna pravila su se pokazala kao lo{a – nije bilo mesta za estetsku intervenciju.

Savet je tako doneo odluku da napravi su`en izbor, da se na Salonu da prostor mladim ali i etabliranim umetnicima na{e i evropske scene. Budu}nost Novosadskog salona, Kopicl vidi sa ovda{wim umetnicima me|unarodne reputacije i mladima koji za to jo{ nisu imali {ansu. Wegova ocena je da je ovo bila i izazovna, i kvalitetna postavka Salona.

Jedan od radova nagra|enog Stevana Koji}a

Istori~ar umetnosti iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Neboj{a Milenkovi} se slo`io da je “boqe mawe, a boqe”, ali i da Salon “nema jasnu poruku, ciq i metu”. Po wegovim re~ima, Salon treba da bude “mesto uspostavqawa standarda i dijaloga o relevantnim pitawima sveta”. Treba se upitati ko ima koristi od Salona: da li je to Grad, da li su to umetnici i umetni~ka scena, koja ovde gotovo i da ne postoji. Kakav i koliki je Salon potreban, da li }e to ubudu}e biti ozbiqna i relevantna me|unarodna ili nacionalna manifestacija, posve}ena vojvo|anskim ili novosadskim umetnici-

Stevanu Koji}u nagrada Novosadskog salona Nagrada 39. novosadskog salona (i prate}i nov~ani iznos) pripala je Stevanu Koji}u (1973) za rad “Samoodr`ivi sistem apsurda”. Koji} je docent na katedri za Nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je u Japanu, Ju`noj Koreji, Kanadi, Nema~koj, Austriji, Francuskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Wegova osnovna interesovawa se kre}u u poqu istra`ivawa interrelacija izme}u umetnosti, dru{tva, nauke i tehnologije kroz odnose: privatno/javno, urbano/emotivno, low-tech ekologija, hi –tech/ekonomija...Stevanu Koji}u }e nagrada biti uru~ena 1. decembra u 19 ~asova na sve~anom zatvarawu Salona, na Novosadskom otvorenom univerzitetu. ma, pita se Milenkovi} koji je istakao da Salon nikako ne sme biti mesto “institucionaliza-

cije provincijalnosti i banalnosti ili la`ne demokrati~nosti”. Po wegovim re~ima, velike

manifestacije jesu mesto smisla ali one podrazumevaju i veliki buxet i prostor za izlagawe kojeg u Gradu jo{ nema. Pore|ewa radi, Oktobarski salon u Beogradu je ove godine raspolagao buxetom od 30 miliona dinara i 60.000 evra. Milenkovi} na ovakvoj manifestacije o~ekuje da su wegove zvezde i kuratori i selektori, tako|e, trebalo bi obratiti vi{e pa`we na prisustvo qudi iz bran{e i beogradskih, a ne samo lokalnih medija.

Da je polemika o budu}nosti Novosadskog salona po~ela potvrdilo je i reagovawe Kopicla na Milenkovi}eve teze. Po Kopiclovim re~ima Salon je ovoga put ve} blizak kuratorskom modelu selekcije, a da nije ta~na ocena da 39. novosadski salon nema stav ili poruku u radovima odabranih umetnika.

Svi radovi nose obele`ja anga`ovane paradigme i to je o~igledno, rekao je Kopicl, negiraju}i da Salon nema karakter, ukazuju}i na anga`ovano polemi~ki sadr`aj radova na teme, recimo, prirode i ideologije, izlaga~kog sistema, a prisutni su i anga`ovani film i anga`ovana eko umetnost.

U ime organizatora direktorka Kulturnog centra Novosadskog otvorenog univerziteta Qiqana Gantar je podsetila da je ovogodi{wi oblik Salona, sem `eqe da se defini{e kao predstavqawe kulminacije stvarala{tva jedne sredine, odre|en i ipak kratkim vremenom za wegovo (re)organizovawe, izlaga~kim prostorom i naravno, buxetom.

V. Crwanski

24

SVET

ponedeqak29.novembar2010.

TERETNI AVION PAO U KARA^IJU

Poginulo svih osam ~lanova posade KARA^I: Mali teretni avion, sa osam putnika, sru{io se u gusto naseqenu oblast najve}eg pakistanskog grada Kara~ija. Najmawe jedna osoba na zemqi je povre|ena. Oko 20 ku}a je o{te}eno ili uni{teno, od kojih je ve}ina bila u izgradwi. Prema izjavama o~evidaca, jedan od motora teretnog aviona se zapalio pre udesa.

Ministar zdravqa Sagir Ahmed izjavio je Rojtersu da su prona|ena tri tela, a prema izve{taju televizije Ekspres 24/7, poginulo je 10 qudi. Avion se sru{io na kompleks ku}a za mornari~ke oficire, a na mesto nesre}e stigli su vatrogasci i hitna pomo}.

Na samo nekoliko stotina metara od mesta nesre}e nalazi se gusto naseqen kompleks zgrada.

Portparol vazduhoplovnih vlasti Perves Xorx saop{tio je da je teretni avion, ruske proiz-

Mesto pada aviona

vodwe, leteo za Sudan, kada se sru{io dva minuta posle poletawa. Prema izve{taju lokane televizijie, u pitawu je avion Il89, vi{enamenski teretni avion, koji se ~esto koristi za transport humanitarne pomo}i u zemqe u razvoju, kao i drugog velikog tereta.

To je tre}a avionska nesre}a u Pakistanu za mawe od pet meseci.

U Kara~iju je po~etkom meseca 21 osoba poginula kada se mali putni~ki avion sru{io, tako|e, ubrzo po poletawu. U avionskoj nesre}i kod Islamabada u julu poginula su sva 152 putnika i ~lanova posade, javqaju agencije.

DNEVNIK

AVGANISTAN

Ubijeni policajci KABUL: U napadu dvojice bomba{a samoubica u isto~nom Avganistanu ubijena su ~etiri policajca, saop{tili su danas lokalni zvani~nici. Napad na centar za obuku policije se dogodio u [aranu, glavnom gradu provincije Paktika, prenosi Rojters. Odgovornost za napad u kojem je raweno vi{e policajaca, me|u kojima i {ef policije, preuzeo je portparol talibana, Zabihula Muxahid. Istovremeno, tokom no}i avganistanske i NATO snage ubile su vi{e od 15 pobuwenika koji su otvorili vatru na wih u provinciji Nangarhar, u blizini granice sa Pakistanom.

U me|uvremenu, NATO je danas saop{tio da je zarobio jednog od lidera talibana u isto~noj provinciji Kost, javila je agencija AP. On je optu`en da je izveo vi{e bomba{kih napada na koalicione baze i konvoje.

JU@NA KOREJA I SJEDIWENE DR@AVE PO^ELE VOJNU VE@BU U @UTOM MORU

Pjongjang zapretio odmazdom SEUL: Severna Koreja postavila je rakete zemqa-vazduh na lansirne rampe na obali @utog

preme{tene na prve linije samo nekoliko dana nakon {to je severnokorejske snage zasula raketama

Vojni manevri u @utom moru

mora, gde su snage ju`nokorejske i ameri~ke armije zapo~ele ~etvorodnevnu vojnu ve`bu. Rakete su

ostrvo Jeonpjeong. U napadu je ubijeno ~etvoro qudi, dva vojnika i dva civila. Zajedni~ke pomorske

manevre Ju`ne Koreje i SAD Pjongjang je nazvao “neoprostivom provokacijom” i zapretio odmazdom u slu~aju da teritorija Severne Koreje bude ugro`ena, ali je izrazio `aqewe zbog civilnih `rtava.

Ju`nokorejsko ministarstvo odbrane je ju~e ujutro preporu~ilo novinarima da zbog “lo{e situacije” napuste ostrvo, sa koga je posle incidenta evakuisana ve}ina me{tana. Na manevrima, koji se odr`avaju daleko na jugu od Jeonpjeonga, u~estvuje i ameri~ki nosa~ aviona na nuklearni pogon “Xorx Va{ington”, koji nosi 75 aviona. Posada broda, zajedno sa pilotima aviona, broji 6.000 vojnika. Nosa~, na ve`bi, prate najmawe ~etiri ratna broda.

Kina je pozvala na hitne konsultacije predstavnike {est vlada ukqu~enih u pregovore o okon-

~awu severnokorejskog nuklearnog programa (vlade dve Koreje, Kine, SAD, Japana i Rusije).

Visoki kineski diplomata Vu Davei je rekao da su glavni pregovara~i {est zemaqa pozvani u Peking na hitne razgovore, po~etkom decembra, kako bi “razmenili gledi{ta o najva`nijim pitawima koja se ti~u zainteresovanih strana”. Vu nije precizirao datum sastanka. Peking, tradiocionalni saveznik Pjongjanga, trebalo bi da ulo`i vi{e napora radi smirivawa situacije, rekao je Ju`nokorejski predsednik Li Mjung-bak u razgovorima sa kineskom delegacijom, koja boravi u poseti Seulu.

Zvani~ni Peking je prekju~e izrazio protivqewe zdru`enim manevrima Ju`ne Koreje i Kine, saop{tiv{i da }e poku{ati da ubla`i napetost koja je eskalirala na Korejskom poluostrvu.

Proboj u narkokartel u Brazilu RIO DE @ANEIRO: Brazilske snage obezbe|ewa u{le su u najve}u favelu u Rio de @aneiru, nakon {to su upozorili narko- dilere da se predaju ili suo~e sa napadom. ^ula se razmena vatre u blizini favele Alemao, gde se, kako se veruje, krije vi{e stotina krijum~ara drogom, javio je Bi-Bi-Si. Ju~era{wa akcija policije usledila je posle sedmodnevnog nasiqa u Riju, u kojem je stradalo najmawe 35 osoba, a koje su izazvali pripadnici narkobandi koji su napadali policijske stanice i palili automobile i autobuse.

Brazilske snage su u protekloj nedeqi preuzele kontrolu

i nad favelom Vila Kruzejra, koja je tako|e bila va`no upori{te pripadnika narkobandi.

Akcija brazilskih vlasti za ciq ima poboq{awe bezbednosne situacije pred Svetski kup 2014. i Olimpijske igre 2016.

Policija i vojska, uz podr{ku oklopnih vozila i helikoptera, okru`ile su favelu. Oko 2.600 pripadnika specijalnih snaga, marinaca i ~lanova elitnih policijskih jedinica, uz podr{ku tenkova i helikoptera, u~estvovalo je u akciji osvajawa favele Da Grota, koja je deo ve}eg kompleksa Alemao u severnom delu grada, prenosi radio.

[PANIJA

Izbori za katalonski parlament BARSELONA: U Kataloniji su ju~e po~eli izbori za parlament te {panske autonomne pokrajine, a istra`ivawa pokazuju da }e Socijalisti~ku radni~ku partiju verovatno smeniti konzervativna partija Konvergencija i unija. Oko 5,3 miliona Katalonaca sa pravoim glasa bira}e 135 poslanika, a nezadovoqstvo stanovnika ekonomskom situacijom mo`e rezultirati porazom partije premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera. Takav ishod mo`e uticati i na op{tinske i izbore 13 regionalnih vlada koji }e biti odr`ani u maju, navela je agencija AP. Socijalisti su u

Kataloniji bili u koalcionoj vladi prethodna dva mandata, a wihov poraz na ovogodi{wim izborima zadao bi te`ak udarac {panskom premijeru, koga ~ekaju nacionalni izbori 2012. godine.

Katalonija, sa sedam miliona stanovnika, sopstvenim jezikom i posebnom kulturom, jedna je od 17 autonomnih pokrajina [panije. [panski Ustavni sud je u junu ove godine osporio neke odredbe katalonskog Statuta, usvojenog 2006, kojim je ta pokrajina dobila ve}e nadle`nosti, odbaciv{i mogu}nost da se Katalonija u Statutu defini{e kao nacija.

(Tanjug)

STEJT DEPARTMENT UPOZORAVA „VIKILIKS”

SLOVA^KA

Pobeda opozicije na lokalnim izborima BRATISLAVA: Levi~arska opoziciona stranka Smer biv{eg premijera Roberta Fica pobedila je na prekju~e odr`anim lokalnim izborima u Slova~koj i osvojila mesta gradona~elnika u pet od osam najve}ih gradova, saop{tio je ju~e slova~ki Ured za statistiku. Najte`i udarac vladaju}oj koaliciji predstavqa pobeda Ficovih socijaldemokrata u Bratislavi, tradicionalnom upori{tu desni~ara.

Agencija Aso{ijetid pres je navela da rezultati pokazuju da su

gra|ani `eleli da kazne vladu desnog centra zbog najavqenih nepopularnih mera {tedwe i smawewa tro{kova. Na parlamentarnim izborima odr`anim sredinom juna, najvi{e glasova - oko 35 odsto osvojio je Smer, ali Fico nije uspeo da formira vladu jer je potencijalni koalicioni partner, Slova~ka narodna stranka, osvojila svega pet odsto glasova, a drugi saveznik, Pokret za demokratsku Slova~ku biv{eg premijera Vladimira Me~ijara, posle 20 godina nije uop{te uspeo da u|e u parlament.

Pretwa antiteroristi~kim akcijama VA[INGTON: Ameri~ka administracija upozorila je internet sajt “Vikiliks” da }e objavqivawe tajnih dokumenata Stejt departmenta predseavqati rizik po `ivote velikog broja qudi i ugroziti globalne antiteroristi~ke operacije i odnose SAD sa saveznicima. Taj sajt, koji se bavi pronala`ewem i objavqivawem tajnih informacija o delikatnim pitawima, najavio je da }e objaviti poverqive dokumente Stejt departmenta koji se odnose na ve}i broj zemaqa.

U pismu upu}enom osniva~u “Vikiliksa” Xulijanu Asan`u,

pravni savetnik Stejt departmenta Harold Koh naveo je da izlagawe dokumenata tajnih vojnih operacija i otkrivawem optu`bi disidenata prema stranim vladama mo`e da nanese veliku {tetu SAD, kako kod saveznika tako i neprijateqski raspolo`enih re`ima. Koh navodi da SAD ne}e sara|ivati ni pregovarati sa “Vikiliksom”. Ovakav potez ameri~ke administracije je “veoma neuobi~ajen korak koji odra`ava ozbiqnu zabrinutost” prenela je agencija Aso{ijeted pres.

Nakon najave “Vikiliksa”, ameri~ke diplomate {irom sveta

upozoravaju vlade zemaqa doma}ina na to {ta bi mogao da bude sadr`aj dokumenata odnosno “diplomatskih poruka”. U ovim “porukama” su, kako se pretpostavqa, vrlo osetqive ocene o svetskim liderima i wihovoj politici. U te dokumente “Wujork tajms”, britanski “Gardijan” i nema~ki “[pigl” ve} imali uvid, saop{ili su prestavnici sajta.

Koliko su zabrinuti u Stejt departmentu, mo`e se zakqu~iti iz prethodnih iskustava sa ovim sajtom, koji je u oktobru objavio skoro 400.000 stranica ameri~kih vojnih izve{taja povezanih sa ratom

Yulijan Asan`

u Iraku. “Vikiliks” je najavio da }e novi izve{taji biti sedam puta obimniji nego oni objavqeni u oktobru, prenosi Bi-Bi-Si.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SUZANA KAMUSO Vi{e desetina hiqada qudi iz cele Italije odazvalo se ju~e pozivu sindikata i okupilo na protestu u Rimu u odbranu radnih mesta. “Posle dve godine beskrajne krize i rastu}e nezaposlenosti svako mo`e da vidi da ovoj zemqi nedostaju planovi za budu}nost”, rekla je novinarima novoizabrana predsednica sindikata Suzana Kamuso.

PAPA BENEDIKT XVI Godi{wica bombardovawa japanskih gradova Hiro{ime i Nagasakija treba da podse}a na kontinuiranu pretwu koju predstavqa nuklearno oru`je, kao i na potrebu za nuklearnim razoru`awem, izjavio je ju~e papa Benedikt XVI . Papa je to izjavio prilikom predaje akreditiva novog japanskog ambasadora pri Svetoj stolici, Hidekazu Jamagu~ija, prenose agencije.

BARBRA STRAJSEND “Qudi mi tra`e da napi{em autobiograiju, ali ja jo{ ne `elim da to uradim i da budem toliko li~na”, rekla je Barbra Strajsend. Peva~ica, glumica i rediteqka nedavno je objavila kwigu u kojoj uglavnom opisuje iskustva dok je ure|ivala svoju “ku}u snova” i Malibuu. Bilo je samo nagove{taja koji bi trebalo da zadovoqe radoznalost wenih obo`avalaca.

Onlajn kupovina na Crni petak WUJORK: Kupci koji su na Crni petak - dan najve}e rasprodaje robe u SAD, izbegli gu`vu tako {to su kupovali preko interneta, napravili su 16 odsto prometa tog dana. U vreme prevazila`ewa recesije, taj podatak podsti~e optimizam o obimu potro{we do kraja najvrelije, predbo`i}ne trgovinske sezone u SAD. Rast delom dolazi od toga {to su kupci potro{ili vi{e nego obi~no kupuju}i preko interneta tokom prvog dana prazni~ne kupovne sezone, ka`u u kompaniji za istra`ivawe interneta “Kormetriks”. Prose~na naruxbina je u petak porasla na 190,80 dolara {to je 12 odsto vi{e nego istog dana pro{le godine. Uz to, dan ranije, u ~etvrtak - na Dan zahvalnosti, potro{wa u onlajn kupovini je porasla za 33 odsto {to je znak da je gu`va u prodavnicama bila ve}a od o~ekivane, te su se mnogi

Gu`va na dan najve}e rasprodaje

opredelili da kupuju preko interneta.

“Sezona je odli~no po~ela”, rekao je Xon Skvajer, potpredsednik Kormetriksa za strategiju. “To stvarno pokazuje zai-

sta jako rspolo`ewe potro{a~a za kupovinu i da je obave ‘onlajn’.

Mnogo potro{a~a je probdelo no} izme|u Dana zahvalnosti i Crnog petka, kupuju}i preko

interneta”, rekao je Skvajer.

Posledwih godina sve vi{e dolara se prebacuje na “onlajn” kupovinu, ali to je i daqe relativno mali udeo u celokupnoj prazni~noj potro{wi: izme|u 8 i 10 odsto. Ali, mnogi kupci su se preobratili i sada iz udobnosti doma pretra`uju internet tragaju}i za poklonima, bez gu`ve i borbe za parking. Oni koji se jesu borili s gu`vom, stojali su u petak u duga~kim redovima jer su popusti bili veliki. Vikend posle Dana zahvalnosti je udarni termin za maloprodaju. Dan koji je posledwih godina poznat kao “Crni petak”, naju`urbaniji je dan za kupovinu tokom godine. Tako je nazvan zato {to navala kupaca mo`e da trgovce - iz gubitka koji se u kwigovodstvu upisuju crvenom bojom - podigne u dobitak koji se u kwige unosi brojkama crne boje.

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

SPORNO ULAGAWE ITALIJANSKIH KOMPANIJA U CRNOGORSKI ENERGETSKI SEKTOR

Istraga o korupciji u projektu podvodnog kabla PODGORICA: Tu`ila{tvo italijanskog grada Peskare pokrenulo je istragu o korupciji u projektu postavqawa podvodnog kabla izme|u Italije i Crne Gore, koja bi se, kako se tvrdi, mogla pro{iriti do Rima, ali i do Crne Gore, pi{u podgori~ke “Vijesti”.

Pozivaju}i se na italijanske medije, list pi{e da je istraga na samom po~etku, da jo{ nema imena, ali da se “foteqe tresu” politi~arima, biznismenima i op{tinskim savetnicima. Pozivaju}i se na italijansku “Republiku”, podgori~ki dnevnik pi{e da je pokretawem ove istrage ozvani~ena sumwa o kojoj mediji {pekuli{u jo{ od pro{logodi{we posete italijanskog premijera Silvija Berluskonija Crnoj Gori, kada su, kako se navodi, krenuli mega projekti ulagawa italijasnkih kompanija u dr`avnom vlasno{tvi u crnogorski energetski sektor.

U Podgorici je u utorak potpisan ugovor kojim italijanska kompanija Terna, dokapitalizacijom, postaje suvlasnik Crnogorskog

elektroprenosnog sistema, ~ime se ispuwavaju preduslovi da ove dve kompanije, nakon zavr{etka planskih dokumenata krenu u postavqewe podvodnog energetskog kabla.

Ovaj projekat je vredan 700 miliona evra, a prema izjavama italijanskih zvani~nika trebalo bi da re{i energetski deficit Italije, jer bi se koristila jeftinija struja sa Balkana. Zbog ovog posla, italijanska kompanija A2A, od pro{le godine suvlasnik EPCG, smatra se favoritom za dobijewe gradwe elektrana na Mora~i. Opozicija Peskare, me|utim, tvrdi da je op{tinska vlada nezakonito odobrila projekat na svoju ruku, jer ga nije dala na glasawe i raspravu u op{tinskoj skup{tini.

Sumwe oko stvarne svrhe kabla nastale su delom zbog netransparentnosti projekta, koji je ugovoren, iako op{tinski savet i javnost o tome blagovremeno nisu obave{teni, ali i zbog, kako se navodi, mewawa originalne destinacije kabla, koja je trebala da

Silvio Berluskoni i Milo \ukanovi} (arhivski snimak)

bude grad Fo|a, u regiji Puqa.

Novi plan je stupio na snagu nakon {to je na vlast do{la Berluskonijeva partija Narod slobode, a A2A u{la u vlasni{tvo crnogorske Elektroprivrede.

Kabl od ukupno 415 kilometara }e se produ`iti u odnosu na originalni plan za vi{e od 100 kilometara da bi stigao do Peskare.

Protivnici ove ideje isti~u da A2A ima interesa u izmeni pro-

jekta: kroz kompaniju “Abrucoenergija” koju poseduje, A2A }e “vratiti” kabl iz Peskare kopnom ju`no ka Fo|i, prolaze}i kroz mesto \izi u kome A2A tako|e poseduje centralu Turbogas.

“Abrucoenergija” kategori~no negira bilo kakvu povezanost Terninog projekta Peskara-Tivat i kabla koji }e oni sprovesti do \izija, pi{u podgori~ke “Vijesti”.

25

NASER ORI]

Penziju u Srbiji sam po{teno zaradio BAWALUKA: Biv{i ha{ki optu`enik Naser Ori} tvrdi da ima pravo na penziju iz Srbije i da }e mu je Srbija ispla}ivati kada se za to steknu zakonski uslovi. Ori} je u izjavi sarajevskom “Dnevnom avazu” rekao da je trenutno penzioner Armije BiH. On navodi da je u MUP-u Srbije radio od 1987. godine do pred rat u BiH i to na poslovima policijskog specijalca, g|e mu je 1990. za izuzetne zasluge u radu, Radmilo Bogdanovi} uru~io pi{toq s posvetom.

“Svaki posao u `ivotu radio sam po{teno i predano pa i ovaj u Srbiji. Obezbe|ivao sam razne visoke zvani~nike srpske po-

advokata koji }e regulisati moja prava iz penzijskog osigurawa”, tvrdi Ori}.

On ka`e da }e, kada do|e vreme da prima penziju po osnovu radnog sta`a u Srbiji, svaki evro koji stigne dati nekom od dece svojih poginulih ratnih drugova u Srebrenici.

Naser Ori} je bio komandant jedinica armije BiH na teritoriji Srebrenice tokom rata u BiH. Pred sudom u Hagu Ori} je optu`en je za nequdsko pona{awe prema 11 civila i ubistva sedam Srba za u periodu 1992/1993. u Srebrenici. Jedinice pod wegovom komandom su optu`ene za napade na 50 srpskih sela i proterivawe wiho-

CRNOGORSKI [EF DIPLOMATIJE MILAN RO]EN

Rano za zajedni~ka predstavni{tva sa Srbijom BUDVA: [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en ocewuje da je rano za zajedni~ka diplomatsko-konzularna predstavni{tva Srbije i Crne Gore. On smatra da je ta ideja predsednika Srbije Borisa Tadi}a “dobrodo{la”, ali kad dve zemqe budu dostigle saradwu kakvu imaju dr`ave Skandinavije.

“Crna Gora i Srbija te`e skandinavskom modelu uspostavqawa odnosa. Kada dostignemo taj nivo, verovatno }e i ta ideja biti dobrodo{la”, kazao je Ro}en, kao i da veruje da Tadi} i predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} “rade u tom pravcu”. Tadi} se prilikom nedavne posete Cr-

noj Gori zalo`io da dve zemqe razmotre mogu}nost izgradwe zajedni~kih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava, po skandinavskom modelu, “tamo gde je to mogu}e, kako bi se s minimumom tro{kova postigli maksimalni efekti”.

Po Ro}enovim re~ima, svaka ideja i inicijativa koja vodi ka ja~awu odnosa Crne Gore sa Srbijom, kao i drugim zemqama regiona, uvek je dobrodo{la.

“Isto mislim i za inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadi}a, o takozvanom skandinavskom modelu predstavqawa u inostranstvu”, kazao je {ef crnogorske diplomatije.

Milan Ro}en

IZVESTILAC EP ZA MAKEDONIJU ZORAN TALER

„Makedonci svoj prqav ve{ peru u Sloveniji” SKOPQE, QUBQANA: Premijer Makedonije Nikola Gruevski bi mogao da postane ve~an, kao Slobodan Milo{evi} ili Milo \ukanovi}, ka`e Zoran Taler, izvestilac EP za Makedoniju.

“Gruevski je ve{to iskoristio slovena~ke medije za obra~un sa Brankom Crvenkovskim, koji jedini jo{ iz opozicije povremeno podigne glas”, ka`e on.

“Ako mu uspe da diskredituje Crvenkovskog bi}e ve~an kao neki drugi politi~ari na Balkanu, kao recimo Milo{evi} ili \ukanovi}”, rekao je za slovena~ki list “Finance” izvestilac Evropskog parlamenta za Makedoniju Zoran Taler. Nekada{wi {ef slovena~ke diplomatije Zoran Taler, ovim re~ima reaguje na informacije da

je i on u Makedoniji lobirao za qubqanski “Pristop”.

Naime, nedavno je nastala afera zbog slovena~kih marketin{kih savetnika koje je biv{i makedonski premijer, Branko Crvenkovski, mimo postoje}ih propisa, najmio da mu pomognu u vo|ewu kampawe protiv aktuelne Vlade u Makedoniji i wenih poku{aja da se sa Gr~kom dogovori oko imena Makedonije. Prema pisawu makedonske i slovena~ke {tampe, slovena~ki marketin{ki stru~waci su bili zaposleni u “Pristopu”.

Za list “Finance”, minule sedmice, Zoran Taler negira da je u Makedoniji lobirao za “Pristop” i ka`e da je to glupost i da se u ovom slu~aju radi o tome da je makedonska Vlada Nikole Gruevskog

Zoran Taler

ve{to iskoristila slovena~ke medije za obra~un “sa sebi neprijateqskim medijima i opozicijom”.

Zoran Taler dodaje i da sada{wa

makedonska vlast za spomenik Aleksandru Makedonskom u centru Skopqa namewuje 15 miliona evra, {to ~ini dvoli~nom brigu Nikole Gruevskog o nekoliko stotina hiqada evra za savetnike iz Slovenije.

Izvestilac za Makedoniju, Zoran Taler je podsetio i na neslobodu medija u Makedoniji, na koju upozorava i posledwi izve{taj Evropske komisije.

“Na neslobodu medija ukazuju Vladini spiskovi novinara koji su izdajnici dr`ave i parcijalno finansirawe medija iz prora~una ~ije su cifre za ogla{avawe, za makedonske uslove, ogromne”, ka`e Taler za list “Finance” u ~lanku “Makedonci svoj prqav ve{ peru u Sloveniji”.

LAN^ANI SUDAR U SLOVENIJI

Troje qudi poginulo, 20 povre|eno QUBQANA: U lan~anom sudaru koji se dogodio na autoputu na prilazu Qubqani, kod mesta Grosupqe, poginulo je troje qudi, a dvadesetak povre|eno. U sudaru je u~estvovalo 36 automobila i dva kombi vozila. [estoro u~esnika u saobra}aju je te{ko, a ~etrnaest lak{e povre|eno.

Do nesre}e je do{lo ju~e kasno posle podne zbog magle i neprilago|ene brzine te{kim zimskim uslovima U sudaru u~estvovalo 36 automobila i neposedovawa zimske opreme neostalo 11 osoba. Ministarstvo za kih od u~esnika u saobra}aju. Deunutra{we poslove Slovenije je, `urni lekar Klini~kog centra u ovim povodom, saop{tilo da je suQubqani, kuda su odvezeni nabotwa nesre}a ponovno upozorestradali u ovoj nesre}i, potvrdio we kako putevi mogu biti opasni i je da su u subotu do 23:50 ~asova kako brzo mogu da uzmu dragocene zbrinuli 23 osobe, a u bolnici je `ivote. Ministarka unutra{wih

poslova i ministar saobra}aja Slovenije, Katarina Kresal i Patrik Vla~i~ su preksino} upozorili voza~e da vo`wu prilagode vremenskim i uslovima na putevima, da na put kre}u samo sa punom zimskom opremom i da po{tuju upozorewa policije i saobra}ajnog informativnog cetra, “jer samo tako, svi zajedno, mo`emo da spre~imo da na{i putevi ne oduzimaju nove `ivote”. Nakon obilnih sne`nih padavina koje su, u petak, zahvatile Sloveniju i izazvale vi{esatne zastoje na putevima i 64 saobra}ajne nesre}e, za nedequ su u Sloveniji najavqene nove padavine koje }e po-

podne zahvatiti teritoriju cele Slovenije. O~ekuje se da }e jak sneg padati sve do ponedeqka ujutru, do kada }e u dolinama pasti od 20 do 40 santimetara novog snega, a u planinskim krajevima i do 50 santimetara, {to su koli~ine snega blizu rekordnim za mesec novembar. Zbog toga je dr`avna agencija za `ivotnu sredinu izdala drugi najvi{i stepen upozorewa za nedequ i to za podru~je zapadne i centralne Slovenije, gde se o~ekuju najja~e sne`ne padavine.

Sneg }e, prema dosada{wim najavama, prestati da pada u utorak, ali se u sredu o~ekuju nove sne`ne padavine, zbog ~ega se voza~i upozoravaju da u najavqenim periodima voze pa`qivo ili na put i ne kre}u ako nije neophodno.

Naser Ori}

litike, pa i Milo{evi}a (Slobodana) na Gazimestanu, i{ao gde god su me stare{ine rasporedile pa i na izvla~ewe rudara iz rudnika u Kosovskoj Mitrovici” rekao je Ori}.

Ka`e da je penzija u Srbiji po{teno zara|ena.

“Nakon {to sam se vratio iz Haga, u nekoliko navrata bio sam u Beogradu, gde sam obi{ao neke prijateqe, ali i na{ao

vih stanovnika. Ori} je, me|utim, osu|en na dve godine zatvora i pu{ten na slobodu, po{to je u pritvoru ve} bio proveo preko tri godine. Progla{en je krivim samo za to {to nije preduzeo odgovaraju}e korake da spre~i ubistva i okrutno postupawe svojih pot~iwenih prema srpskim zatvorenicima u policijskoj stanici u Srebrenici 1992-93.

BOSNA I HERCEGOVINA

Previrawa u DNS-u BAWALUKA: Glavni odbor Demokratskog narodnog saveza (DNS) raspustio je op{tinski odbor te stranke u Zvorniku, a sedam ~lanova Glavnog odbora partije iz te op{tine napustilo je Demokratski narodni savez (DNS). Goran Obradovi}, jedan od onih koji je su napustili DNS, rekao je da je stranku napustio jer je prethodno doneta odluka o rapu{tawu op{tinskog odbora stranke u Zvorniku i pored ~i-

je na svim dosada{wim izborima obezbe|ivao poslani~ki mandat DNS-u parlamentu RS. Zbog interesa partije on nije smeo biti izba~en iz DNS-a”, istakao je Obradovi}. On je jo{ naveo da je DNS postao “privezak SNSD-a” i stranka koja “ispuwava `eqe ve}eg koalicionog partnera, bez postojawa dowe linije koja ne bi smela da se pre|e kada je u pitawu dostojanstvo DNS-a i ~lanova stranke”.

Predsedni{tvo DNS-a pre mesec dana iz partije izbacilo potpredsednika stranke Jovana Hayi Mitrovi}a iz Zvornika, koji je u predizbornoj kampawi odbio da podr`i kandidaturu Milorada Dodika za predsednika Republike Srpske wenice da je stranka u toj op{tini postigla dobar izborni rezultat, iako nije imala ni logisti~ku ni materijalnu podr{ku vrha partije. On je kazao da je DNS napustio i zato {to je Predsedni{tvo DNS-a pre mesec dana iz partije izbacilo potpredsednika stranke Jovana Haxi Mitrovi}a iz Zvornika, koji je u predizbornoj kampawi odbio da podr`i kandidaturu lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata ([D) Milorada Dodika za predsednika Republike Srpske.

“Jovan Haxi Mitrovi} je jedan od osnova~a stranke i ~ovek koji

DNS je ~lan vladaju}e koalicije u RS i na proteklim izborima osvojio je {et poslani~kih mandata u Narodnoj skup{tini RS. Posle oktobarskih izbora u vi{e stranka u RS do{lo je do previrawa, pa su pojedini op{tinski odbori opozicione Srpske radikalne stranke RS (SRS RS), koja je na izborima do`ivela debakl, pristupili DNS, dok su pojedini ~lanovi DNS-a, kao {to je slu~aj sa funkcionerima stranke iz Zvornika, zbog neslagawa za vrhom partije i odnosom sa vladaju}im SNSD-om, napustili partiju.

Mrtvu majku ~uvala u stanu SKOPQE: @ena (42), nervni bolesnik, skoro mesec dana je dr`ala telo mrtve majke u stanu u skopskom kvartu Maxari, saop{tila je policija. Iz policije jo{ nije potvr|eno da li se radi o ubistvu, ali su rezultati obdukcije potvrdili da je `ena preminula pre mesec dana od udarca tupim predmetom, javili su skopski mediji. Iz prizemqa dvospratne ku}e nedeqama se {irio neprijatan miris, ali kom{ije nisu ni pomi{qale o ko{maru koji se doga|a u wihovom susedstvu.

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

SARADWA POKRAJINSKOG FONDA „EVROPSKI POSLOVI” I NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Studenti i diplomci Univerziteta u Novom Sadu ubudu}e }e radnu praksu u okviru Univerzitetskog programa radne prakse mo}i da obavqaju i u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, a protokol o ovoj saradwi potpisali su 23. novembra direktor Fonda Predrag Novikov i rektor UNS-a prof. dr Miroslav Veskovi}. Ciq ovog programa radne prakse je da se studenti neposredno upoznaju s radom Fonda da bi stekli uvid u procese evropeizacije i uvo|ewa evropskih standarda u na{oj zemqi. Tako|e, ova svojevrsna obuka mladih qudi omogu}i}e da se formira krug stru~waka sposobnih za izradu i implementaciju evropskih projekata, s obzirom na sve ve}u dostupnost fondova EU za wihovo finansirawe.

KONKURS TRIMO URBAN CRASH – IZAZOV ZA STUDENTE ARHITEKTURE I DIZAJNA IZ CELOG SVETA

PREDAVAWA KANADSKOG AMBASADORA NOVOSADSKIM STUDENTIMA

Nova radna praksa za studente Navode}i primer vojvo|anskih op{tina u kojima se trenutno realizuje vi{e od 250 evropskih projekata, Novikov je istakao sve ve}u potrebu da se studenti obu~avaju i sti~u prakti~na znawa i ve{tine o funkcionisawu EU i na~inu uvo|ewa evropskih standarda u Vojvodini i celoj Srbiji. On je objasnio da }e u predstoje}em periodu posebno zna~ajno biti uvo|ewe evropskih standarda u oblasti ruralne politike i razvoja, kao i ja~awe regionalne saradwe. S obzirom na to da je Fond ~lan mnogih evropskih institucija, s kojima ima razvijenu saradwu, Novikov je nagovestio i mogu}nost da studenti Novosadskog univerziteta radnu praksu obavqaju i u inostranstvu.

V. ^.

„Kina, Amerika i Evropa – promena balansa” Ambasador Kanade u Srbiji Xon Morison danas }e odr`ati dva predavawa novosadskim studentima, na Univerzitetu „Edukons“ u Sremskoj Kamenici i na Novosadskom univerzitetu, a govori}e o istoj temi: „Kina, Amerika i Evropa - promena balansa“. Ambasador Morison }e prvo posetiti „Edukons“, gde }e razgovarati s upravom, nakon ~ega }e, od 12 ~asova, u sve~anoj sali, odr`ati predavawe, na engleskom jeziku. Od 16 ~asova, kanadski ambasador dr`i predavawe u kino - sali Filozofskog fakulteta Novosadskog univerziteta.

Xon Morison je ro|eni Kana|anin, iskusni diplomata visokog ranga i poliglota. Osnovne studije zavr{io je na Univerzitetu Mekgil, a master studije na Univerzitetu u Kembrixu. Govori engleski, francuski, kineski, japanski i ruski jezik. Pre dolaska na ambasadorsku poziciju u Srbiji, na ovoj funkciji je bio u Makedoniji i Crnoj Gori.

J. Z.

DNEVNIK

c m y

26

Takmi~ewe za najboqu zgradu

Kompanija „Trimo“ raspisala je tre}i Trimo Urban Crash bijenalni konkurs, namewen studentima arhitekture i dizajna iz celog sveta.

Tema ovogodi{weg takmi~ewa za najboqu zgradu je „Tribina `ivota“ i pravi je izazov za mlade talente u ovoj oblasti da kreiraju „inventivna re{ewa za inovativnu gradsku strukturu“. Konkurs je otvoren do 31. januara 2011, a me|unarodni `iri, u kojem su predstavnici akademskih institucija i qudi iz struke, odabra}e pobednika.

Pobedni~ko re{ewe }e biti izvedeno i stavqeno u stalnu upotrebu u oblasti Fu`ine, stambenom delu Qubqane. Prvonagra|eni student dobi}e stipendiju za pre-

sti`nu letwu „Londonsku {kolu arhitekture“, dok }e svi finalisti prisustvovati arhitektonskoj radionici u Sloveniji. Informacije o konkursu nalaze na sajtu: trimo-urbancrash.com.

Po re~ima Milo{a Ebnera, direktora za strate{ke inovacije u „Trimu“, Trimo Urban Crash predstavqa retku priliku za studente arhitekture i dizajna ne samo da iskuse proces prakti~ne kreacije jedne ideje ve} i saradwu pri sprovo|ewu i izgradwi svoje pobedni~ke kreacije na realnoj lokaciji.

Na taj na~in, studenti posmatraju interakciju izme|u svoje ideje i okru`ewa u stvarnosti.

V. ^.

STUDENTI NA ULICAMA U ENGLESKOJ, ITALIJI, AUSTRIJI

Protesti zbog kresawa buyeta i bujawa {kolarina Protekla sedmica u nekoliko evropskih prestonica, ukqu~uju}i i Beograd, bila je obele`ena studentskim protestima. U Londonu i Rimu studenti su se sukobli s policijom, dok su na univerzitetima u Austriji i Srbiji protesti bili mirni.

Zajedni~ki imeniteq studentskom nezadovoqstvu je „kresawe“ buxeta za visoko obrazovawe, odnosno poskupqewe {kola-

Posle vrlo `estokih studentskih demonstracija u Londonu pre dve nedeqe, koje su zavr{ene nasiqem, sukobima s policijom i upadom demonstranata u sedi{te Konzervativne stranke, u sredu je ponovo oko 50.000 studenata, ali i sredwo{kolaca, demonstriralo {irom Engleske protiv vladine namere da ~ak trostruko pove}a {kolarine na kolexima i fakultetima. Umesto

mokratske stranke, na koju su studenti posebno kivni jer je u predizbornoj kampawi obe}avala da }e se usprotiviti rastu {kolarina. Uhap{eno je nekoliko desetina studenata.

Studenti tvrde da pove}awe cene {kolovawa pretvara fakultete u zabrawenu zonu za mlade iz prose~nih porodica, u ekskluzivne klubove za bogata{e. Zameraju premijeru Dejvidu

testima, a povod je bilo najavqeno smawewe buxetskih izdvajawa i reforme u visokom obrazovawu.

U Rimu je izbio mawi sukob policije i demonstranata, a organizatori tvrde da su dva studenta zadr`ana u policiji. U Rimu su se oko Parlamenta i ministarstava okupqale grupe studenata, a oko hiqadu ih je zauzelo pet glavnih mostova preko reke Arno u Pizi, blokiraju}i saobra}aj. U Peru|i,

U Beogradu nema para Vi{e~asovni protest beogradskih studenata ispred sedi{ta Vlade okon~an je bez dogovora i uz najavu radikalnijih vidova protesta. Osnovni zahtev, koji su nekoliko puta iznosili nadle`nima u Ministarstvu prosvete, jeste da svim akademcima s ostvarenih 48 do 60 ESP bodova bude pla}ena {kolarina, ali da taj teret ne bude iskqu~ivo na Ministarstvu, ni na fakultetima, ve} da se prona|e model da podele teret pla}awa. Jedini odgovor koji je stigao od ministra @arka Obradovi}a na zahteve studenata bio je da Ministarstvo nema para da svakom studentu plati {kolarinu iako su studenti naglasili da tra`e da se pomogne samo onima koji imaju iznad 48 bodova.

Demonstranti u Londonu…

rina i smawewe broja buxetskih mesta na master studijama. Studenti u Engleskoj, kao i u Austriji, uglavnom su dobili podr{ku svojih profesora. Studenti su demonstrirali i pre dve nedeqe,

...i u Pizi

dosada{wih najvi{e 3.290 funti studenti bi godi{we morali da plate i do 9.000 funti. U centru Londona do{lo je do ko{kawa sa snagama reda kada je policija poku{ala da spre~i demonstrante da pri|u sedi{tu Liberalno-de-

Kameronu i politi~arima da su studirali na elitnim univerzitetima dok su oni bili besplatni, a tako je bilo sve do vlade Tonija Blera 1997. godine.

I u Italiji je protekla nedeqa bila obele`ena studentskim pro-

Torinu i Salernu akademci su se okupili na krovovima univerzitetskih zgrada.

Studentski protesti nisu zaobi{li ni Austriju, gde je od po~etka ove akademske godine atmosfera prili~no zagrejana,

a razlog je tako|e smawewe buxeta zbog najavqenih mera {tedwe i reformi u vezi s Bolowskom konvencijom. Studentima u Be~u, Gracu, Salcburgu, Inzbruku pridru`ilo se i univerzitetsko osobqe, a dobili su i podr{ku profesora.

Zahtevi studenata bili su isti kao i po~etkom jeseni, a odnose se na nedovoqno buxetskih para, premalo nastavnog osobqa, prepune dvorane i duga ~ekawa na mesta za seminare. Do pre ne-

koliko godina u Austriji nije postojao prijemni ispit, niti bilo koja druga prepreka za upis `eqenog fakulteta. Odskoro, uvedena je ulazna faza, posle koje studenti moraju da polo`e jedan sveobuhvatni ispit, koji im omogu}ava daqi upis. Protesti su sada usmereni, pre svega, protiv ministra nauke Johanesa Hana, koji je proteklih nedeqa zatra`io da se ponovo uvedu takse za studirawe.

V. Vukojev

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

GLOBUS

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

27

Slon akrobata ma tri tone, hoda po `ici i glavna je atrakcija u jednom zoo vrtu na Tajlandu.

Zaposleni u „Safari svetu” blizu Bankoka istrenirali su slonove te{ke tri tone da hodaju po oja~anoj `ici. Naravno, ove neobi~ne akrobacije privukle su ogromnu pa`wu posetilaca i turista.

Ovaj park ranije se na{ao na udaru udru`ewa za prava `ivotiwa, zbog „predstave” u kojoj su se uve`bani orangutani borili kao kikbokseri.

I

Bikinijem do karijere u politici oqska peva~ica koja `eli da se otisne u politi~ke vode oblepila je Var{avu svojim goli{avim posterima.

Katarina [olek, ~ije je umetni~ko ime Sara Mej, nada se da }e ovim potezom zadobiti simpatije glasa~a i uspeti da u|e u gradsko ve}e Var{ave.

Na jednom od postera, ona le`i na pla`i u bikiniju, a tekst glasi „Lepa, nezavisna i kompe-

P

tentna”. Na drugom Sara mazi {tene, i za sebe ka`e da je „iskrena, po{tena i bez kompromisa”. „Ambiciozna sam i spremna da zapnem u politi~koj karijeri. Moj glavni ciq je da promenim svet, i pomognem qudima”, napisala je ona na svom sajtu.

Lepa brineta na svom blogu otkriva i da }e glasa~e animirati tako {to }e li~no voziti rolere i deliti im flajere.

Kakav divan par voje Britanaca upoznalo se preko agencije za upoznavawe ru`nih qudi.

Tom Kliford (36) i Xenin Voker (31) ven~a}e se u decembru, po{to su se upoznali preko sajta koji spaja „estetski iza-

D

zvane” qude „Ugly bug ball”.

Par se na sajtu upoznao pre mesec dana, ali emocije koje su planule nakon {to su prvi put videli jedno drugome fotografije dovele su do veridbe. Tom je bio odu{evqen Xenininom

Mocartom protiv kriminala lasi~na muzika ne samo da opu{ta, ve} mo`e pozitivno da uti~e i na smawewe stope kriminala.

K

Uprava jednog {oping mola u Novom Zelendu je pro{le godina odlu~ila da pu{ta samo muziku najve}ih svetskih klasika i

od tada skoro da i nema provala, kra|a...

Broj incidenata zbog kojih je moralo da interveni{e obezbe|ewe {oping centra je sa 77 nedeqno smawen na samo dva, a alkoholi~ari i narkomani kao da vi{e i ne pose}uju prostor. „Nastojimo da ne pu{tamo ni{ta {to ima nagla{en bas.

Kupci sada u`ivaju u Mocartu, [openu... Poznato je da klasi~na muzika ne podsti~e nasilno pona{awe i to se i kod nas pokazalo kao ta~no”, rekao je menaxer {oping mola Pol Londsdejl.

Mo`da bi i kod nas pre po~etka fudbalskih utakmica navija~ima trebalo da pu{taju Mocarta, [opena, Baha...

Lopov na {tiklama u{karac iz Pensilvanije poku{ao da ukrade `enske cipele iz jedne radwe tako {to ih je obuo i krenuo da „nabada” ka izlazu...

Protiv Kajla Xejmsa Ekmana (22) iz Lankastera u Pensilvaniji, bi}e podignuta optu`nica za kra|u jer je poku{ao da ukrade par cipela iz jedne prodavnice obu}e.

Kradqivac je imao genijalan plan - kako neprime}eno ukrasti cipele iz prodavnice nego obuti ih i opu{teno napustiti „mesto zlo~ina”...

M

Plan bi uspeo da Kajl nije poku{ao da ugrade `enske cipele sa visokim potpeticama.

Kradqivac je uspeo da obuje cipele, spakuje svoje u kesu i iza|e par metara iz radwe, pre nego {to su prodavci i obezbe|ewe primetili da „~udno hoda”.

Policija je ubrzo uhapsila lopova na {tiklama i odre|ena mu je kaucija od 50.000 dolara.

Ko, osim Lejdi Gage, `eli haqinu od mesa edan wujor{ki mesar napravio je svoju verziju haqine Lejdi Gage, a cena je „prava sitnica” 100.000 dolara.

Haqina od mesa, sli~na onoj koju je Lejdi Gaga nosila na dodeli MTV nagrada, deo je stalne ponude u wujor{koj mesari „Old Homestead Steakhouse”. „Ova haqina je napravqena od najboqeg mesa, za razliku od Gagine koja je napravqena od najjeftinijeg. Cena nije previsoka ako se uzme u obzir kvalitet i koli~ina mesa koje je dovoqna za {est meseci, ako ga dr`ite u zamrziva~u”, ka`e mesar Mark [eri.

J

Skinule se stjuardese „Rajanera” evojke zaposlene u aviokompaniji slikale su se u bikinijima za humanitarni kalendar.

Stjuardese „Rajanera” predstavile su ~etvrti „goli{avi” kalendar. Sav prihod od prodaje namewen je humanitarnoj organizaciji „Tafel”, koja obezbe|uje hranu za siroma{ne i neuhrawene u Nema~koj.

Dvanaest stjuardesa skinulo se u bikinije za kalendar, koji }e mo}i da se kupi samo na letovima „Rajanera” po ceni od deset evra. „Drago nam je da mo`emo da pomognemo gladnim qudima na ovako zabavan na~in”, rekao je zvani~nik „Rajanera” Majkl O'Liri.

Stjuardese se nadaju da }e putnici biti dare`qivi, i da }e kupiti veliki broj kalendara i tako pomo}i „Tafelu”.

D

slikom, i poslao joj je romanti~ni i-mejl. „Draga Xenin, upravo sam video tvoje prelepo lice na sajtu. Pro~itao sam da `ivimo blizu, oboje smo u Stovonvoldu, i `eleo bih da se upoznamo.

Znam da svi ka`u da jedan pogled na moje lice ~ini da mala deca briznu u pla~, ali pokaza}u ti da je lepota u oku posmatra~a”, napisao je Tom. Par je iza{ao na nekoliko sastanaka, oboje su shvatili da se privla~e, a vezuje ih i qubav prema „xank” hrani. „Znam da on nije Bred Pit, ali nisam ni ja An|elina Xoli. Tom je moj prelepi, savr{eni princ”, rekla je Xenin za „Telegraf”.

Uprava sajta ponosno je saop{tila da je ovo prva veridba me|u korisnicima, i Tomu i Xenin poklowen je besplatni medeni mesec.

Robot glumi u predstavi enski android je zvezda komada „Sajonara” koji se izvodi u Tokiju. Robot „Geminoid F” je glumica o kojoj sawa svaki re`iser - radi ta~no ono {ta joj se ka`e, na na~in na koji se to od we zahteva.

Kolege glumci iz predstave ka`u da je ipak uvrnuto raditi zajedni~ku scenu sa wom. „Ose}am se kao da sam sama na sceni. Robot je u odre|enom polo`aju i ima svoja zadu`ewa, ali ipak nemam utisak da glumi kao prava `ena”, rekla je Brajerli Long. „Geminoid F” glumi robota u predstavi o `ivotu u budu}nosti. Ona sedi na sceni sve vreme, jer ve}inu wenih pokreta i izraza kontroli{e

@

glumica iz bekstejxa. „Publika je obo`ava”, ponosno je rekao re`iser Oriza Hirata. „Glumicu” je konstruisao renomirani in`ewer Hiro{i I{iguro, koji je nagovestio da je potencijal robota kao glumaca „prakti~no neiscrpan”.

28

ponedeqak29.novembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj sestri

Malini} Kejti ro|. Paul od: brata Valtera, snaje Nevene i bratanica Ivane i Jelene.

OG-1

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Berewi Tiboru

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25.

16131

NEMA^KI JEZIK - obnova znawa za svakodnevnu komunikaciju, zbog odlaska u inostranstvo ili zahteva posla. Telefon: 424-150 i 063/723-6790.

16155

ZA DEVOJKE, izdajem jednokrevetnu sobu sa upotrebom kupatila i ~ajne kuhiwe. Detelinara, telefoni: 021/6314-914, 064/15685-25 i 064/36-70-473.

16153

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15877 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni:066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

16092 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

16093 ZA IZRADU patenata visoke cijene tra`im pozajmicu od 1.500e. Vra}am deset puta vi{e. Telefon 062/8233502.

16215

Sin Aleksandar, snaja Erika i unuci Adel i Stefan.

16296

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Berewi Tiboru ]erka Jelisaveta i unuci Dragan i Duwa.

16293

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovska, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/12-27-684.

15999 IZDAJEM name{ten stan, 40m2, ul. Visarionova, kod Saobra}ajne {kole, telefon, centralno grejawe, internet, 200E. Telefon: 064/322-22-97.

16150

PRODAJEM nov traktor YTO h 904 dogovor. Telefon 062/888-0555.

16194

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15887

tetka Mili Bata, Vera i Stevica i Jovana sa porodicama.

16288

Posledwi pozdrav

Berewi Tiboru

Supruga Olga, }erke Jelisaveta, Margareta, @aklina, sin Aleksandar, snaja Erika, zet Aleksandar, unuci Dragan, Sowa, Jelena, Duwa, Aleksandar, Anamarija, Adel i Stefan.

Simi Predojevi}u od kumova Glava{ki i porodice Petkovi}.

16292

16301

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

ponedeqak29.novembar2010.

29

Ve~na joj slava i hvala za sve osmehe.

Opra{tamo se od na{e drage

Dragana Vemi} Dragani

Berewi Tiboru

od porodice @ivi}.

Porodica Aleksi}.

Draga Dragana, hvala ti na prijateqstvu, drugarstvu i qubavi koje si podelila sa nama.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Jelene Jovan~i} Jela Jovan~i} Tvoj vedri duh, optimizam, dobrota i smisao za {alu se ne mo`e zaboraviti.

Tvoji: tetka Mira, te~a \oka, Joca, Spomenka, Jovana i Sowa.

Porodica Peri}, Rada, Zora i Danica.

Qiqana, Stevo, Petar i Sr|an Karanovi}.

16299 16306

Posledwi pozdrav ocu i dedi

16281

POMEN Danas, 29. 11. 2010. godine navr{ava se osam godina od smrti na{e

Berewi Tiboru ]erka @aklina, unuke Sowa i Jelena.

Posledwi pozdrav Radomirovoj i Milo{evoj majci

Posledwi pozdrav

Godine prolaze, ni`u se jedna za drugom, a `ivot bez tebe maj~ice bolan je i prazan.

od wihovih drugara.

Milan Batos sa porodicom.

Berewi Tiboru

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Zagorki Ze~evi}

Nikola, Zoran, Srba, Milan, ^eda i Miqan.

Porodica Mitrovi}.

16305

16302

16285

16178

16295

posledwi pozdrav od: porodice Mrki} Sne`ane, Du{anke, Nikole, Jelene, Milice i Du{ana.

16304

Posledwi pozdrav prijateqici

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav supruzi na{eg kolege Ne{e

Dragani Vemi}

Milo{evoj i Laletovoj majci

Dragiwi Vemi} Jelena Jovan~i}

Ve~no tu`ni tvoji: Stjepan, Dra`en i Nata{a.

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Dobri qudi ne umiru ve} `ive u na{im srcima.

Dragiwi Vemi}

Dragani Vemi}

Mire Mi}i}

16297

16282

dragoj

Dragani Vemi}

Jeleni Jovan~i}

Porodici iskreno sau~e{}e.

]erka Margareta, zet Aleksandar i unuci Aleksandar i Anamarija.

od porodice Neboj{e Staki}a.

16294

16283

Kolektiv Tehnobiroa, Novi Sad.

Dejan i Zorka Gaji} sa decom.

od porodice Sokovi}.

OG-2

16286

Posledwi pozdrav dragoj kumi

16303

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Po~ivaj u miru

Dragani Vemi}

Zagorka Ze~evi} Dragani Vemi}

ro|. Baki} 1932 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 29. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Petri}, Ze~evi} i Baki}.

Erika, Jasenka, Ma{a, Sewin, Damir i baka Vera.

16254

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i svekrva

Posledwi voqenoj

pozdrav

ro|ena Mr|enovi} 1930 - 2010.

na{oj

Posledwi pozdrav i dobrotvoru

Sahrana je danas, 29. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Radovan, snaja Svetlana, unuci Vuk i Vi{wa.

16284

velikom

~oveku,

prijatequ

Mile, Rahela, Mima i Bane sa porodicama.

16298

od: An|e Stojanovi} sa porodicom i Du{ke Lau{evi}.

16300

3

Dragana Vemi}

Gojku Kunovcu

Tvoj nasmejan lik, tvoje tople o~i, tvoje dobro srce ostaju da `ive sa nama.

Dragani

16290

16287

Dragani

Anka Nedeqkov

Za na{e kratko poznanstvo ostavila si puno lepih uspomena, osmeh koji je plenio, toplinu i qubav za sve koji su te okru`ivali.

Rastajemo se od tebe sa nadom da }e te An|eli ~uvati u raju i mi svi koji te znamo od zaborava.

Iskreno za tobom tugje porodica Mili} iz Ka}a Mikica, Radmila sa decom.

Te{ka bolest te je otrgla od svih, ve~no }e{ ostati u lepom se}awu.

Zbogom prijatequ

Opra{ta se sa tobom u tuzi: Porodica Mili} Mikice i Rade sa decom.

16291

Porodice Jawatovi} i Vojvodi} 16289

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

TV PROGRAM

ponedeqak29.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Znawe Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela TV Dnevnik Tajna hrane: Med Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Jedan jedini dan sa sinom, film

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.27 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.35

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E-TV Prirodno iz Srbije Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike No}ni program

06.05 08.00 09.02 10.04 10.36 11.10 12.00 12.15 12.38 13.30 15.14 16.04 17.00 17.22 18.28 19.01 19.30 20.05 20.55 23.10 00.10 01.18 03.09 04.04 04.35 05.12 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Lov i ribolov Eko karavan Raspu{teni Gari Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Izuzetne `ene 20. veka: Nedovr{ena simfonija, film Visok napon, kviz Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma i bingo Porodica Soprano Dnevnik No}ni bioskop: Zajedni~ki proces, film Upitnik Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

Lov i ribolov

Uro{ Petrovi}

Kosmos Koliko inteligencija uti~e na na{ odnos i sopstvenu odgovornost prema svom `ivotu? [ta je potrebno da se usudimo da se bavimo onim {to volimo?

Gost je zvani~no najinteligentniji ~ovek u Srbiji Uro{ Petrovi}, pisac, dizajner i fotograf i po inteligenciji ~etvrti ~ovek na svetu.

Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30)

06.30 07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.20 12.05 12.30 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

Kuhiwica (ma|) Legenda o vuku, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Kulturni magazin (ma|) Koncert Marte [ebe{}en (ma|) Tek ro|eni Grad an|ela Trolovi Vesti (ma|) ^ari ribolova Halo TV, porodi~ni magazin (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|)(Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Eva magazin (ma|) Ples qubavi, film Doba zlo~ina TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.50 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 16.59 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok Lenija Objektiv Ubistva u Midsameru Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Izme|u redova

07.00 Portugalska liga: Sporting – Porto 09.30 Ful Tilt poker 10.30 ATP Masters Finale London – Dublovi finale 12.00 Premijer liga: Totenhem – Liverpul 14.15 ATP Masters Finale London finale 16.15 NBA: Wu Orlians – San Antonio 18.15 Pregled holandske lige 19.15 Pravi NBA 19.45 Pregled Premijer lige 20.45 [ampionat: Lester – Notingem Forest 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Premijer lige

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran,21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 01.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

Prvi mrazevi, koji za posledicu imaju ubrzano hla|ewe vode, signal su {tuki da dolazi vreme u kom }e sve te`e dolaziti do hrane. Zato se ona od sredine jeseni do po~etka zime intenzivno hrani, a {tukarosi nastoje da to {to boqe iskoriste.

Autori: Jovan Simonovi} i Sr|an Despot (RTS 1, 10.04)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 23.30 01.30 01.50 02.15 02.45

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Film: Matriks 2 Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Film: Kona~na odluka Film: Srtari Yoni Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti

Mein Kampf – bilo je zapisano Pri~a po~iwe u starom lindsber{kom zatvoru, pre 80 godina, u }eliji, u kojoj je tokom 1924. godine Adolf Hitler napisao Mein Kampf.

Dve godine kasnije, Hitler je oslobo|en i ova kwiga }e se na}i u srcu wegovog uspona ka mo}i.

(RTS 2, 20.04) 07.08 07.40 07.47 07.57 08.11 08.30 08.37 08.52 09.20 09.47 10.00 10.05 10.35 10.51 11.15 11.40 12.13 12.55 13.57 14.12 14.40 15.07 16.00 16.41 17.21 17.52 18.00 18.30 19.00 20.04 21.00 21.45 23.35 00.03 00.28

07.00 07.05 07.30 07.45 09.05 10.00 10.25 11.00 11.02 11.45 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Kuvati srcem [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Tuma~ewe kwi`evnog dela Mansarda 2 Arhitektura Jedna slika jedna pri~a: \ura Jak{i}-Ustanak Crnogoraca Enciklopedija Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Mostovi prijateqstva Filozofija [traus Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Mansarda Arhitektura Stripovawe Ovo je Srbija Verski kalendar @ivotna sredina i zdravqe Enciklopedija Zvonko Bogdan Razglednica Ruske bajke Mein kampf - bilo je zapisano Raspu{teni Gari Lete}i [kotlan|anin, film Sav taj ples Antologija o `ivotiwama Trezor

Info Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Las Vegas Vesti Milica² Info Otvoreni studio Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Mentalista Vesti Milica² Dokumentarna serija Las Vegas Las Vegas Vesti u18 Otvoreni studio Milica² Mentalista Otvoreni studio Film: Opasne devojke 24 Vesti Milica² Film: Ima li pilota u avionu 2

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

DNEVNIK

c m y

30

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Dokumentarni program 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Dokumentarni program 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Potraga specijal 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Najva`niji dan 01.30 Nacionalna geografija 01.55 Ukqu~ewe u B92 Info

Ris Viterspun

Najva`niji dan Yim Mekalister je sredwo{kolski profesor, ~iji se problemi u privatnom `ivotu sve vi{e odra`avaju na wegov rad sa |acima, a napetost kulminira pred |a~ke izbore u {koli. Na wima se za predsednicu saveta u~enika kandiduje Trejsi Flik - lepa, pametna, vredna, smerna, gotovo savr{ena devojka.

Uloge: Metju Broderik, Ris Viterspun, Kris Klajn, Yesika Kempbel Re`ija: Aleksander Pejn (B92, 23.35)

05.30 06.30 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Valentina Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Gnev i ~ast

Kostas Mandilor

Wuh za ubistvo Brena Skot i wen {ef Yet Kalpeper su anga`ovani da prona|u nestalo dete. Po pronalasku kindapera, Brena ga zati~e kako dete baca u nabujalu reku i be`i. Brena i wen pas ska~u u reku i spasavaju dete. Detaqi ove otmice podse}aju FBI na dva nere{ena slu~aja.

Uloge: [erilin Fen, Kostas Mandilor, Ema Kembel, Yejms Mekgovan Re`ija: Piter Svatek (Hepi, 16.00) 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke iz svemira Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Wuh za ubistvo Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota ]irilica Put ka vatrenom ringu

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak29.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Ria Daun ^ong

Ubica koji pla~e Umetnica je svedok neobi~ne situacije. Ona vidi ubicu tajne kineske organizacije koji ima obi~aj da se raspla~e posle svakog po~iwenog ubistva. Zato ona postaje op~arana ubicom pa se i zaqubquje u wega...

Uloge: Mark Dakaskos, Yuli Kondra, Ria Daun ^ong, Bajron Man, Masaja Kato Re`ija: Kristof Gans (Nova TV, 22.30) 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.05 21.05 22.30 23.45 00.00 00.45 02.10 02.40 03.05

Rori Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN magazin Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ Vesti Nove TV Gumu{ - nastavak IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Ubica koji pla~e, film Ve~erwe vesti Ubica koji pla~e, film nastavak Nacionalna sigurnost, film Seks i grad Bra~ne vode Godi{wica mature, film

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.05 Lugarnica 10.10 Tvorci promene, dok. serija 11.05 Kod Ane 11.15 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.11 Sport 12.16 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.20 Normalan `ivot 15.05 Luda ku}a 15.40 Glas domovine 16.15 Hrvatska u`ivo 17.35 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.31 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.15 Zaustavqeni glas, dok. film 21.50 Poslovni klub 22.30 Dnevnik 3 23.15 El Sistema, dok. film 00.05 Orkestar mladih Simon Bolivar iz Venezuele, snimak koncerta 01.05 @ivot u Africi 01.45 Eureka

08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.15 13.20 13.30 14.15 15.00 16.45 17.30 17.55 18.30 19.00 19.53 20.50 22.50 23.40 00.10 00.55 01.25

Dvorac igra~aka [kolski program Mra~no proro~anstvo Beverli Hils Rijeka: More Lepom na{om Reporteri Skica za portret Eureka [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Ritam nedeqe @upanijska panorama Tvorci promene, dok. serija Hit dana Devojka iz kom{iluka, film Fringe - Na ivici Kalifornikacija Blizu doma Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica

01.10 Misterija Hejvena 02.10 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 03.10 Opasna tajna 05.00 Sudija Ejmi 07.00 U divqini 09.00 Misterija Hejvena 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Brixis 13.00 Doma}ice iz okruga Oranx 14.00 Ubistva u Midsameru: Smrt {upqeg ~oveka 16.00 Dijagnoza: Ubistvo 17.00 Ne{ Brixis 18.00 Sestra me izlu|uje 20.00 Doma}ice iz okruga Oranx 21.00 Opasna tajna 23.00 Misterija Hejvena

Putnik 57 Yon Kuter je biv{i policajac burne pro{losti, stru~qak za sigurnost avio letova koji upravo putuje na novi posao. Na`alost, splet doga|aja dovodi Kutera u situaciju iz koje nema izlaza, osim nasiqem...

Uloge: Vesli Snajps, Brus Pejn, Tom Sejzmor, Aleks Det~er, Brus Grinvud, Robert Huks, Elizabet Harli Re`ija: Kevin Huks (RTL, 21.45)

Devojka iz kom{iluka 08.00 Raj na zemqi 08.30 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 09.00 Tajne dubina 10.00 Xingis Kan 11.00 Krvava Omaha 12.00 Zaboravqena ubistva 13.00 Ma~ 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Viktorijanska farma 17.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 21.00 Drugi svetski rat u boji 22.00 Odvezanih nogu 23.00 Poqska bitka za Britaniju 00.00 Viktorijanska farma 01.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.35 09.25 11.05 12.45 14.15 15.15 16.25 18.30 20.05 22.00 22.25 00.20

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Ro|endanski zmaj Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 6 Posledwi beg sa Balkana Obra~un u kazino kabareu Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 5 Pri~a o Xejn Pobuna Pad Urnebesna tragedija Neverovatne devojke Neverovatne devojle Put za Bali

No}i u Rodanteu Na samom dnu okeana Ispovest kupoholi~arke Svici u ba{ti Ameri~ka devojka: Krisa U2 360 u`ivo iz Rouz Boula Nerazumni Brus i nekontrolisani Lojd Sumrak saga: Mlad mesec Vuk Tjudorovi Na istok i dole @enski agenti Krug la`i

I dok se wegove kolege ludo zabavqaju slave}i posledwu godinu u srednjoj {koli, odlika{ Metju svemu pristupa krajwe ozbiqno na zadovoqstvo svojih roditeqa. Uz dobre ocene i presti`ni univerzitet ciq mu je da postane uspe{ni politi~ar...

Uloge: Emil Hir{, Eli{a Katbert, Timoti Olifant, Yejms Remar, Kris Market, Paul Dano, Timoti Botoms, Dona Bulok Re`ija: Luk Grinfild (HRT 2, 20.50)

Elizabet Harli

08.05 09.25 10.35 11.25 13.00 14.50 15.40 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 23.25

01.35 02.10 03.10

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} 1001 no} Klon An|eo i vrag Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Putnik 57, film Upoznajte Aplegejtove, film 1. deo Vesti Upoznajte Aplegejtove, film 2. deo Instruktor Astro {ou SCI: Majami

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

10.00 14.00 18.00 18.45 20.30 20.35 20.45 21.15 22.10 22.15 00.45

Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Fudbal

23.45 00.00

Emil Hir{

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 @ene fudbalera S vetrom u le|a Intermeco 2 Bunker @ene fudbalera S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Rupa bez dna Zemqa 2 Gubim te Ameri~ke lutalice

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

I to je rokenrol Misterija na Aqasci Evelin Osmoza Yons Duga no} Dim Rogovi u vre}i Vilard Ludi za matorkama 2.

Me|u `enama

Marsovci uni{tili Wujork

„Mislim da treba da bude oko pola jedan“, ka`e Dan panike, barem za Silviju Holms, je 30. oktojedan, dok drugi misli da treba da do|e ve} „oko bar 1938, jer tad otkucavaju posledwi sati domapola jedanaest ili pola dvanaest“. Jedno je sigur}ice iz Wuarka: no: 17. marta 1949. bi}e propast sveta. To se na “Slu{ali smo, i na{e je uzbu|ewe sve vi{e rapodru~ju Ju`nog Hanovera zna danima unapred. slo. Svi smo ose}ali da }e svet da propadne. MiStanovnici drhte i oklevaju: pribojavaju se da }e slila sam da }u da poludim. Moje uzbu|ewe je bilo atomske bombe ili cikloni dotu}i ratom iscrprimetno i qudi su `eleli da me smire, ali sam ja pqeni svet; neki prori~u avione s ubojitim zrasvakome koga bih srela govorila: ’Zar ne znate, ~ewem ili, odmah, cepawe zemqe. Filozofi, ka`e Nemci su uni{tili Wu Xersi – javqaju na radise, vi{e veruju u apokalipsu od fizi~ara, koji su ju’“. skloni „trezvenijem razmi{qawu“. I zvezde ukaA {to javqaju na radiju to je istina, tako se bazuju na isto: Sunce, Mars i Uran, ili Mesec, Sunrem verovalo do ovog 30. oktobra. Svoju dvostruku ce i Uran, ili Jupiter, Mesec i Sunce, ili Mars, zabludu gospo|a Holms shvata ubrzo posle toga.

Sunce i Mesec „okupqaju se Kao prvo, isto~nu obalu nekako“ u astrolo{ku supernisu napali Tevtoni ve} havariju. U pri~i o predstoMarsovci. Drugo, sve je jo{ je}oj apokalipsi me{aju se uvek kao {to je bilo – osim astrolo{ka, astronomska i automobila, koji su se u benuklearna „znawa“: „Od neke `awu pred vi{om silom zvezde se otkida deo, pada na “Rata svetova”, nastalom zemqu i tako izaziva lan~aod radioaktivnosti, me|unu reakciju usled koje svet sobno zaglavili. nestaje u roku od 24 ~asa.

Posredstvom radija CiOvo nebesko telo ga|a se Bi-Es, Orson Vels i pisac atomskim bombama. One pri scenarija Hauard Koh zatom uni{tavaju Dowu Saksopo~eli su svoje bajoslovne niju“. Ko se s time suo~ava, karijere u holivudskoj mamora da se naoru`a; mnogi {ineriji fikcije. Wihov tro{e posledwu paru na alrat svetova postaje uspekohol. Na kraju se zapla{e{an poduhvat iz vi{e razni gra|ani 17. marta pewu na loga: strah od rata, ~ak i u na skromne bre`uqke da izmoderno vreme, senzibilibegnu op{ti potop. S danom zuje qude za ~uda, radijska prolazi i apokalipsa, pa se pokrivenost {iri invaziuve~e svi opet vra}aju ku}i; ju. Kako pri tom ve{to mai filozofi se qute. nipuli{u odnosom izme|u Ali ne i doktor Dik iz vremena radijskog emitoGetingena. On, naime, istra- Mla|ani Orson Vels zalude celu Ameriku vawa i trajawa emitovane `uje narativnu propast sveta i kao rezultat dobiradwe pokazuje pore|ewe wihove emisije i teksta ja da su za to krivi „propadawe“, industrijski romana “Rat svetova”, Engleza H. X. Velsa. Vre}a„slom“ do kojeg su dovele pobedni~ke sile Versajstim bi}ima s Marsa iz kwige trebalo je 1897/98. skim mirom i, uop{te, nema~ka istorija toga veoko mesec dana pripovedanog vremena da osvoje juka. Da su tome doprineli jo{ i „odre|eni krugovi `nu Englesku. Elektronski medij sve ubrzava hiiz oblasti filma, {tampe i radija“ koji su potpiqadu puta: na radiju je potrebno oko 30 minuta da rivali histeriju, umesto da je ugu{e. Radio-drame se Wu Xersi i Wujork pretvore u prah i pepeo – o razornim ki{ama meteorita, naslovi koji dovona veliku `alost Silvije Holms. Roman poti~e iz de u zabludu, pa ~ak i jevremena kad su se glasine dan „roman u nastavcima, jo{ prenosile usmeno, u kojem lekar neguje per@iteqi Ju`nog Hanovera, ube|eni u po{tom ili preko noviverzni kult le{eva sa na. to da }e 17. marta 1949. biti svojom balzamovanom quVe~e je 30. oktobra, bavnicom koju ponovo propast sveta, peli su se na skromne sat kad treba da se desi bre`uqke da izbegnu op{ti potop, vra}a u `ivot“, u~inili Rat svetova: „Devoj~ice su Ju`ni Hanover pup- dok su mnogi posledwu paru tro{ili u domu za bolni~arke i kom kraja sveta. spavaonicama tiskale su na alkohol Motivi ovog pripovese oko svojih radio-apadawa obele`avaju lep, rata, drhtale i grlile simboli~an spoj novog i starog doba: zvezda kao jedna drugu pla~u}i“, opisuju o~evici invaziju NLO, ubojito zra~ewe kao repriza ubijawa „mafame. „Od svojih prijateqica odvajale su se samo ~em i gla|u i pomorom“ (Otkrivewe), avioni kao kad bi do{le na red za telefon da bi se preko meapokalipti~ki kowi, cepawe zemqinog jezgra kao |ugradske veze verovatno posledwi put oprostieho vizija zemqotresa apostola Jovana Blagoslole od svojih roditeqa“. Tako telefon intenziviva. Ju`ni Hanover je dekadentan poput Vavilona, ra uticaj radija: „Bio sam kod ku}e kad me je napa dolazi dan kad Sunce postaje „crno kao vre}a zvao prijateq i rekao: ’Je l’ ti radi radio? od kostreti“, ne sasvim nezaslu`eno. Tako bar kaUkqu~i ga, svet upravo propada.’ Ukqu~io sam `e „ure|eni redosled doga|aja“ ove proro~anske i radio i ~uo kako javqaju da se ku}e ru{e, a qudi moralne fame. Tako istra`iva~ Apokalipse pobe`e s Tajms skvera“. Od tad glasine, pravi NLO, tvr|uje socijalnu psihologiju svoga vremena, koja ne moraju vi{e da lete; one su odmah svuda, sad i zna da va`nost i vi{ezna~nost moraju da se na|u ovde, i u pravo vreme. I sugestivne su: „Ne{to nena istom mestu kada treba da nastane neka glasiverovatno preveo sam u ne{to {to bih mogao da na. To odgovara i Ju`nom Hanoveru: propasti svepoverujem“, ka`e posle emisije jedan slu{alac, ta su retke i imaju neki zna~aj, a osim toga su i dok drugi govori: „Pogledao sam kroz prozor; sve prili~no nepouzdane. Ali, koje je jo{ predskazaje izgledalo kao i uvek, pa sam pomislio da jo{ we pouzdano? nisu stigli do nas“.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak29.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mnogo pa`we obra}ate nekim svakodnevnim navikama i uslu`nim delatnostima. Na izvr{ioce se ne mo`ete osloniti. Imate stabilnu i dobru poziciju u karijeri, u odnosima s inostranstvom.

BIK 20.4-20.5.

Delujete smireno i spokojno, {to je dobro, pogotovo kada partner ide svojim putem i tera po svome. Koncentri{ete se na bitne i egzistencijalne stvari. U karijeri sve deluje nedefinisano i neizvesno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. novembar 2010.

Idete svojim putem i napredujete br`e no {to ste mislili. U partnerskom odnosu ste u blagoj prednosti jer znate {ta i kako ho}ete. Mogu}i problemi i nesuglasice prolaze.

Mesec danas plovi kroz zemqani znak Devica, tako da i vi delujete analiti~no, prakti~no i vredno. Zasukali ste rukave i mnogo radite.

Mogu} je kra}i put. Mislite i govorite onako kako ose}ate.

U qubavnom odnosu ste dominantni, a pre svega kreativni. Mo`ete organizovati druge na pravi i produktivan na~in. Poslovna situacija }e se poboq{ati, samo budite dovoqno strpqivi i uporni.

Na radnom mestu ste izlo`eni problemima pa bi bilo dobro da prepustite odgovornost pretpostavqenima. Ponedeqak je naporan, a vi preosetqivi na li~nom planu.

Stres sa `enskim bi}ima.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Lep dan za vas. A {to ne bi bio?

Venera u va{em znaku donosi {arm i qubav! Okru`eni ste simpati~nim i lepim osobama. Osim te{ko}a, imate podr{ku i re{ewe za sve probleme. Opu{teno!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

I daqe ste puni energije i uspe{ni, slobodni na svoj na~in i dru{tveni. Pred sobom imate mogu}nosti izbora, i ~ini se da je samo pitawe trenutka i raspolo`ewa u kojem pravcu }ete krenuti.

Imate povoqan uticaj Meseca, {to vam donosi podr{ku odre|ene `enske osobe, ali i mogu}u ve}u tenziju i tendenciju tu|ih uticaja na va{e namere i odluke. Putovawe, kra}e ili du`e?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Izgleda da se drugi samo trude, a vi i uspevate da do|ete do rezultata. Bez imalo zadr{ke, idete direktno u iskustvo, u su{tinu, napred svojim putem. Komunikacija je veoma va`na. Sport?

Anga`ovani ste na mnogo strana, imate raznorazne ideje, ali malo vremena. Zbog toga ste stalno u pokretu, ali imate utisak da se ni{ta bitno ne de{ava. Za utehu, to }e potrajati.

Iskoristite {anse i budite prisutni na pravom mestu u pravo vreme. Promenqive okolnosti su nagla{ene pa ih shvatite i prihvatite kao prolazne. Spretnost i optimizam vam idu u prilog.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Upi{kila se od straha u emisiji PROGNOZA

KI[A,

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

7

Sombor

7

Kikinda

8

Vrbas

9

B. Palanka

10

Zrewanin

10

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Pan~evo

12

Vr{ac

10

Srbija Beograd

12

Kragujevac

15

K. Mitrovica 18 Ni{

18

Evropa

PA SUNCE

NOVI SAD: U ponedeqak ujutru i pre podne mogu}a kratkotrajna ki{a, a zatim suvo sa sun~anim intervalima. Duva}e umeren jugozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 5 ujutru do 10 stepeni popodne.

VOJVODINA: U ponedeqak pre podne ponegde ki{a. Tokom popodneva suvo uz delimi~no razvedravawe. Vetar umeren do poja~an jugozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 2 do 6 stepeni, a maksimalne od 7 u Subotici i Somboru do 12 stepeni po Sremu.

SRBIJA: U ponedeqak ujutru i pre podne ponegde ki{a na severu. Popodne suvo uz delimi~no razvedravawe, a na jugu sun~anije i vrlo toplo za ovo doba godine. Vetar, umeren zapadni i jugozapadni, na severu Srbije poja~an.

Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 2 do 8 stepeni, a maksimalne od 7 u Subotici do ~ak 20 stepeni u Leskovcu. Dakle, na jugu Srbije toplije nego na severu za preko 10 stepeni Celzijusa.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak na severu Srbije hladnije sa mogu}om susne`icom i snegom. U sredu, ~etvrtak i petak obla~no sa ki{om povremeno i uz porast temperature, posebno na jugu Srbije gde }e biti toplije nego na severu za 8 do ~ak 15 stepeni. Krajem sedmice zahla|ewe u svim krajevima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike su ne{to povoqnije, ali ~este promene vremena zbog uticaja ciklona, zahtevaju opreznost kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. U prvom delu dana jo{ uvek su mogu}i razdra`qivost i glavoboqa, naro~ito u ko{avskom podru~ju.

Madrid

4

Rim

15

London

3

Cirih

0

Berlin

-1

Be~

3

Var{ava

-1

Kijev

4

Moskva

-12

Oslo

-12

Mlada peva~ica Keli Ozborn priznaje da ju je u emisiji kod Elen Degeneres toliko upla{io veliki Donki Kong da joj je od {oka malo mokra}e pobeglo u ga}ice. ]erka Ozija i [eron Ozborn, 26-godi{wa Keli, toliko je bila iznena|ena kada joj je u emisiji s le|a pri{ao mu{karac obu~en u kostim lika iz video-igrice da nije mogla da kontroli{e svoju reakciju, na odu{evqewe publike u studiju.

- Uvek sam sre}na kada gostujem kod Elen, ali ona voli da pla{i goste. Pri~ali smo kada mi se neko u kostimu Donki Konga pri{uwao i upla{io me. Vrisnula sam, a mislim i da sam se malo i upi{kila - ka`e Keli. Ba{ kao i kod Elen, Keli nije mogla da suzdr`i emocije ni kada je videla kako vitko izgleda u bikiniju na fotografijama koje je radila za magazin [ejp.

VIC DANA Ulazi mladi} u autobus i ka`e voza~u: - Majstore, aj’ pusti erkondi{n.

- Nemam, imam samo narodwake.

SUDOKU

St. Peterburg -8 Atina

23

Pariz

1

Minhen

0

Budimpe{ta

4

Stokholm

-5

4

3

5

7

8

6

4

2

5

9

8

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

214 (5)

Slankamen

372 (6)

Ja{a Tomi}

Apatin

295 (2)

Zemun

426 (1)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

424 (0)

Ba~. Palanka

273 (5)

Smederevo

534 (-6)

Novi Sad

304 (6)

Tendencija stagnacije

6 7 1 2 9 4 5 8 3 TISA

7

SAVA

N. Kne`evac

275 (7)

S. Mitrovica

530 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

304 (6)

Beograd

383 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

283 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

377 (9)

NERA

Hetin

62 (-44)

4 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3 9

Kusi}

8

2 4 8 7 5 3 9 1 6 1 9 7 5 3 6 4 2 8

2

Tendencija stagnacije i porasta

1

9 3 5 6 1 8 2 4 7

1

9

2

8 6 4 1 7 2 3 9 5

4

8

5 2 3 8 4 9 7 6 1 4 8 2 3 6 7 1 5 9

40 (0)

2 4

5

5

7

3 5 9 4 8 1 6 7 2

1

2

7 1 6 9 2 5 8 3 4 Re{ewe iz pro{log broja