Dnevnik 29.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 29. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23273 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZ ME WE NI ZA KON O PLA TA MA U JAV NIM SLU @BA MA PRVI ]E OSETITI ZDRAVSTVENI RADNICI

Lekarima pacijenti mogu smawiti platu

str. 14

NASLOVI

U NOVOM SADU OTVORENI SUSRETI POZORI[TA LUTAKA SRBIJE

Politika 2 Da~i}: Ako sam ja kriv, da}u ostavku 3 „Vojvodina republika” – poslanicima i sme{no i opasno

@estok sukob Kfora i Srba na barikadama

Ekonomija

str. 2

4 Za deset godina 270.000 stanova vi{e 5 Du`ni smo 1.854 milijarde dinara

Sav saobra}aj na novom blizancu

str. 4

Pinokiju prvi aplauz

Sin majku ostavio na ulici

str. 6

Foto: B. Lu~i}

str. 15

GO ZBA U VRD NI KU @E STO KO PO SVA \A LA NO VO SAD SKE VE TE RA NE

Novi Sad 9 Novogodi{wi paketi}i svim mali{anima

Vojvodina 10 Bitka protiv pasa lutalica po beogradskom modelu 11 Tra`e pojeftiwewe slabijeg gasa

Crna 12 Po`ari odneli dva `ivota u Subotici 13 Ovan ubio baku, povredio unuku

Dru{tvo 14 [trajk upozorewa u {kolama

ALAR MANT NI PO DA CI IZ NO VO SAD SKIH [KO LA

^ijim parama partijski saborci odlikuju Krkobabi}a Vr{wa~ko Ka`wen predsednik nasiqe Malo op{tine Srbobran sve`ije udvostru~eno

Foto: B. Lu~i}

str. 6

str. 11

Najvi{a temperatura 8 °S

str. 8

SPORT

n VELIKO INTERESOVAWE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

str. 16 – 23

n ZREWANINSKI RVA^I PRVACI DR@AVE

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

POLiTikA

utorak29.novembar2011.

dnevnik MINISTAR POLICIJE KA@E DA NIJE PRIZIVAO NOVI RAT NA KOSOVU

Da ~i}: Ako sam ja kriv, da }u ostav ku

@ESTOKI SUKOBI NA JAGWENICI, POVRE\ENI SRBI I KFOROVCI

Ta di} tra `i pre kid na si qa Predsednik Srbije Boris Tadi} zatra`io je ju~e hitan prekid sukoba izme|u pripadnika Kfora i gra|ana u selu Jagwenica na putu Kosovska Mitrovica – Zubin Potok, a zvani~nici Beograda i Brisela poru~ili su da nije re{ewe nasiqe, ve} nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine. – Pozivam zvani~nike Kfora, Euleksa i politi~ke predstavnike Srba na trenutno smirivawe situacije i obezbe|ivawe pune

– Kfor i Euleks su obavezani me|unarodnim aktima da svojim akcijama doprinose smirivawu situacije. Politi~ki lideri Srba moraju da spre~e ekstremiste koji dovode u pitawe li~nu bezbednost na{ih sugra|ana i me|unarodnih poslenika na Kosovu. Jedino su mir, dijalog i re{avawe problema izlaz iz ove i svake krizne situacije – naglasio je predsednik Tadi} povodom najnovijeg zao{travawa situacije na severu KiM.

jednostranih poteza na drugim barikadama jer su kru`ile informacije da }e Kfor i}i i na Rudare – rekao je ministar. Bogdanovi} je ocenio da su „me|unarodna zajednica” i Kfor najodgovorniji za sve {to se zbiva na severu Kosova i da su pregovori i nastavak dijaloga u Briselu jedini na~in da se problemi re{e. – Upotreba {ok-bombi i gumenih metaka ne mo`e se ni~im opravdati – rekao je Bogdanovi}, i dodao da je o~igledno da je i

stare barikade postavili novu. Veliki broj gra|ana okupio se potom na putu, a masovno su ka Jagwenici pristizali i me{tani iz Zve~ana i Ibarskog Kola{ina. Prilikom ko{kawa s vojnicima, Kfor je upotrebio suzavac, a koristio je i vodeni top da bi rasterao gra|ane, koju su uzvratili kamenicama, a letele su i palice. Povre|eni Srbi odvezeni su u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Predstavnici Kfora tvrde da su wihovi vojnici raweni pucwi-

EU: Nasiqe nije re{ewe Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijan~i~ upozorila je da „nasiqe nije re{ewe”. – Probleme na severu Kosova i Metohije treba re{avati dijalogom, a ne nasiqem – rekla je Maja Kocijan~i~ Tanjugu. Ona je dodala da EU jo{ uvek „prikupqa informacije s terena”, ali da je stav Brisela jasan: „Nasiqe nije re{ewe”. Pozivaju}i sve strane na uzdr`anost, ona je rekla da se radi na tome da se problemi re{e mirnim putem. Ona je podsetila na to da }e se u sredu, 30. novembra, nastaviti tehni~ki dijalog Beograda i Pri{tine.

slobode kretawa iskqu~ivo kroz dijalog i bez upotrebe nasiqa. @ivoti na{ih gra|ana i pripadnika me|unarodnih institucija moraju na svaki na~in biti sa~uvani – izjavio je Tadi}.

Informacije o povre|enima u sukobima Kfora i gra|ana u selu Jagwenica bile su razli~ite, i i{le do one koju je dao ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} da je, po neproverenim

ovog puta Kfor iza{ao iz svog mandata i da upotrebom prekomerne sile `eli da zastra{i Srbe na severu – ali je istovremeno pokazao na koju stranu se u ovom trenutku svrstao. – Zahtevam i od Kfora i kosmetskih Srba da budu uzdr`ani i da ne poku{avaju da problem re{avaju na silu. Sukob je otpo~eo oko 11 ~asova po{to su nema~ki i austrijski

Prekinuta sednica Odbora za KiM Sednica Odbora za KiM prekinuta je posle te{kih me|usobnih optu`bi poslanika SRS-a i poslanika vladaju}e koalicije o tome ko je izdao Kosovo i ko Kosovo koristi u politi~ke svrhe. Poslanik DS-a iz Pokrajine Dragi{a \okovi} podsetio je poslanike na to da je ju~e bio Dan albanske zastave ili, kako je rekao, „praznik svih Albanaca i [iptara gde god bili, a obeleàva se i u Pre{evu i Bujanovcu“. – Neko je re{io da ga obeleì i u srpskoj Jagwenici. Za{to neko èli da po~asti Albance osvajawem jo{ jedne srpske teritorije i pokloni im Jagwenicu? – zapitao je \okovi}. Predsednik Odbora iz SRS-a Qubomir Kragovi} zakqu~io je sednicu zakazav{i nastavak za danas u 11 ~asova, a da nije dozvolio Predsednik Srbije je u izjavi dostavqenoj medijima naglasio da eskalacija sukoba dovodi u pitawe vitalni interes Srbije, a sve zajedno udaqava od mogu}nosti da bude postignuto kompromisno i odrìvo re{ewe na Kosovu i Metohiji.

Stefanovi}u da predstavi izve{taj o prethodnoj rundi razgovora s pri{tinskim vlastima, {to je {ef pregovara~kog tima okarakterisao kao nedopustiv potez, dodaju}i da mu je `ao {to je, zbog konsultacija u Vladi o teku}oj krizi na severu Kosova, kasnio na sednicu Odbora. Ina~e, ova sednica posve}ena situaciji u selu Jagwenica na Kosovu i Metohiji i rezultatima posledwe runde dijaloga s Pri{tinom zakazana za 14 ~asova odlo`ena je na Stefanovi}ev zahtev za 16 ~asova, da bi po~ela sino} ne{to posle 17.30 jer su, kako je tvrdila opozicija, predstavnici Vlade – ministar Bogdanovi} i Stefanovi} –bili na razgovorima u Predsedni{tvu Srbije. Posle drugog otkazivawa poslanici DSS-a su rekli da ne}e do}i na nastavak „jer ne veruju Stefanovi}u“.

informacijama, oko sto qudi s barikada povre|eno tokom intervencije Kfora. – Bojim se da jednostrani potezi Kfora ne izmaknu kontroli i da se ono {to se desilo ne produ`i i tokom no}i. Bojim se da sukob ne eskalira i da ne do|e do

pripadnici Kfora ju~e oko 9.15, uklonili barikadu na putu Kosovska Mitrovca – Zubin Potok. Kfor je oklopnim transporterom izgurao kamione i autobus kojima je bio blokiran put, a zatim postavio bodqikavu `icu umesto barikade. Srbi su nedaleko od

ma iz malokalibarskog oru`ja. Neposredno posle sukoba iz pri{tinske centrale Kfora (portparol Uve Novicki) saop{teno je da nema povre|enih. Portparol nema~ke vojske u Berlinu Manfred Baumgartner potvrdio je kasnije da su dva pripadnika nema~kih snaga Kfora, jedan oficir i jedan vojnik, raweni u incidentima.Medicinska pomo} ukazana im je u kampu „Bondstil” a, kako je saop{tio Kfor, zadobijene povrede nisu opasne po ìvot. [ef pregovara~kog tima Borislav Stefanovi} izjavio je sino} nakon sednice Odbora Skup{tine Srbije za KiM da }e, uprkos najnovijim sukobima na severu Kosova, u sredu, 30. novembra, biti nastavqeni pregovori Beograda i Pri{tine, kako je i planirano. – Nastavi}emo pregovore. Oni koji èle sukobe i da se za te sukobe okrive Srbi, najvi{e èle da se ti pregovori ne nastave – rekao je Stefanovi} novinarima. On je najavio da }e se u sredu razgovarati o administrativnim prelazima, i ocenio da ju~era{wi sukobi izme|u Kfora i Srba sa severa Pokrajine ne doprinose re{ewu problema. Stefanovi} je apelovao na predstavnike Kfora i na Srbe da se uzdrè od nasiqa i zaloìo se za mirno re{avawe problema. D. Milivojevi}

Sa vet bez bed no sti UN da nas o Ko so vu U Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija u Wujorku danas }e biti odr`ana sednica posve}ena Kosovu i Metohiji, na kojoj }e, kako je potvr|eno Tanjugu u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije, u~estvovati {ef diplomatije Vuk Jeremi}. Na sednici }e biti predstavqen redovni tromese~ni izve{taj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna. Ban je u izve{taju, koji je objavqen po~etkom novembra, izrazio zabrinutost zbog pogor{awa bezbednosne situacije na Kosovu, isti~u}i da se broj nasilnih incidenata protiv srpskog stanovni{tva pove}ao nakon poku{aja kosovskih vlasti da uspostave kontrolu na administrativnim prelazima na severu pokrajine.

„Na sveukupnu bezbednosnu situaciju negativno se odrazio poku{aj kosovskih vlasti (u julu) da potvrde kontrolu nad (administrativnim prelazima na severu pokrajine) prelaz 1 i 31 (Jariwe i Brwak)”, navodi se u izve{taju za period od 16. jula do 15. oktobra. On napomiwe da su kosovske vlasti 25. jula poku{ale da razmeste Specijalne jedinice kosovske policije - ROSU na ova dva prelaza, kao i da je potez povu~en bez koordinacije sa me|unarodnim organizacijama. „Razvoj doga|aja na severu Kosova u periodu izve{tavawa sna`no ukazuje na to da osnovna, nere{ena pitawa predstavqaju opasnost za mir i stabilnost regiona. Zabrinut

sam ne samo zbog pogor{awa bezbednosne situacije na terenu zbog nedavnih de{avawa, ve} i zbog pogor{awa me|uetni~kih odnosa {irom Kosova, polarizacije politi~kih pozicija i {irewa jaza izme|u zajednica severno i ju`no od reke Ibar”, naveo je Ban. Za razliku od prethodnog perioda, naveo je Ban u izve{taju, postignut je samo ograni~en napredak u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine pod okriqem EU, uglavnom zbog de{avawa na severu Kosova. Ban je pozvao Pri{tinu i Beograd da pokaù uzdrànost i strpqewe i nastave da se zalaù za re{ewe situacije putem dijaloga i pomirewa, a ne sprovo|ewem jednostranih akcija, nasiqa i kori{}ewem sile.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da izjavama o Kosovu nije prizivao novi rat, i ponudio svoju funkciju na raspolagawe, ukoliko je time naru{io nacionalni interes. – [ta je trebalo da ka`em? Hvala, Ta~i, pobij sve Srbe na severu Kosova! To je kao kada bi neko rekao: ‘Krivi su ovi {to su branili po{tu od pqa~ka{a’ – rekao je Da~i} novinarima nakon uru~ewa plaketa policajcu i gra|aninu povre|enim prilikom pqa~ke banke na Karaburmi. Da~i} je pozvao premijera Kosova Ha{ima Ta~ija i Srbe na severu Kosova da ne izazivaju incidente i ostanu hladne glave. – Ako sam ja kriv, podne}u ostavku. Nikada nisam pozivao na rat, ve} sam pozvao Ta~ija da ga ne izaziva – rekao je on, i dodao da je to trebalo da ka`e me|unarodna zajednica. Komentari{u}i kritiku potpredsednika Skup{tine Kosova Petra Mileti}a, Da~i} je upitao

{ta bi on uradio ako ga Ta~i napadne. – Ili, mo`da, on podr`ava Ta~ijevu politiku? Umesto {to mene kritikuje, neka se jasno opredeli – rekao je ministar. On je kritikovao to {to se na jugu Srbije toleri{e isticawe albanskih zastava povodom 28. novembra, Dana zastave Albanije, i

upitao da li su Albanci u Srbiji mawina Albanije ili Kosova. – Pogledajte da li }e se na takvim skupovima primetiti srpske zastave. Kada sam bio u Klivlendu, s obe strane stajale su i srpska i ameri~ka zastava – rekao je on.

MINISTRI JEREMI] I HEJG U LONDONU O EVROINTEGRACIJAMA I KOSOVU

Zasad bez kon se nzu sa o kan di da tu ri Sr bi je [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e, posle susreta s britanskim ministrom spoqnih poslova Vilijamom Hejgom, da London podr`ava pro{irewe EU na Zapadni Balkan, ali da o sticawu statusa kandidata Srbije u ovom trenutku ne postoji neophodni konsenzus u okviru EU. – Nastavi}emo da radimo na tome da se on postigne, ali u ovom trenutku te{ko je pred-

vi|ati kada bi se to moglo dogoditi – rekao je Jeremi}. On je, me|utim, ukazao na to da je indikativno da, svaki put kad se pribli`imo re{ewu, do|e do jednostrane upotrebe sile na terenu s ciqem da se promeni realnost. – To svakako nije u interesu mira i stabilnosti, niti je u skladu s deklarisanim zalagawem da se sva otvorena pitawa re{avaju mirno putem dijaloga – istakao je ministar.

[EF KLUBA ZES-a U PARLAMENTU NADA KOLUNYIJA

Di le ma zbog se ve ra [ef poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju„ Nada Kolunxija smatra da dilema da li }e Srbija 9. decembra dobiti status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji ne bi postojala da nema krize na severu Kosova. – Kriza na severu Kosova je u izvesnost 9. decembra, zbog svega {to je do sada ura|eno, unela neizvesnost – ocenila je Nada Kolunxija u emisiji „Utisak nedeqe„ na TV B-92. Po wenom obja{wewu, pojedine zemqe, kao {to je Nema~ka, o~ekuju vidqive rezultate u procesu wenog re{avawa.

– Postoje nagove{taji da neke zemqe ~lanice EU od Srbije o~ekuju i ne{to mimo onoga {to je u izve{taju Evropske komisije – napomenula je Nada Kolunxija, i precizirala da se misli na nastavak dijaloga s Pri{tinom i ostvarivawe onoga {to je dogovoreno. – Verujem da }e EU pokazati da prepoznaje {ta je Srbija uradila i da }e odluka o statusu kandidata biti pozitivna, iako sam svesna toga da postoje zemqe koje vrlo specifi~no mere {ta je to {to je napredak u dijalogu i {ta je to {to je implementacija.

Jo va no vi}: Po vla ~e we s ba ri ka da i hit no ot po ~e ti di ja log Liberalno-demokratska partija zatraìla je ju~e od odgovornih da odmah pozovu Srbe sa severa Kosova i Metohije da se povuku s barikada i hitno otpo~nu dijalog da bi se oko~alo nasiqe. – Nasiqe na severu Kosova moè se okon~ati samo hitnim dijalogom, koji bi brzo smirio situaciju koja u ovom trenutku ìvotno ugoàva i Srbe na severu i me|unarodne trupe, ali opasno destabilizuje i situaciju u samoj Srbiji – izjavio je lider LDP-a êdomir Jovanovi}. On je u izjavi dostavqenoj Tanjugu naveo da Srbi na barikadama „opet pla}aju cenu pogre{ne politike koja ih je gurnula pred kordone Kfora, traè}i od wih da se ve~ito `rtvuju za politiku velikih parola koja ne prolazi nijedan test realnosti”. Jovanovi} smatra

da „oni koji su poslali gra|ane na barikade ili su ih u tome mesecima podr`avali, istinu duguju pre svega tom narodu, s kojim moraju razgovarati i pozvati ih da se vrate svojim ku}ama”. Po wegovim re~ima, Srbi na Kosovu se ne smeju iz Beograda tretirati „kao `ivi {tit za za{titu rejtinga i izgovor za ignorisawe ~iwenice da }e s ovakvom politikom nestati s Kosova”. Jovanovi} smatra i da su „oni (Srbi na severu Kosova) na korak od kastastrofe i da se situacija odmah mora smirivati dijalogom i promenom politike na vrlo jasan na~in i bez prikrivawa istine”. Jovanovi} je naveo i da „Kfor mora da razume da su barikade rezultat politike u Beogradu i da su se Srbi na tim barikadama zbog te politike na{li u nemogu}oj situaciji”.

c m y

politika

dnevnik

utorak29.novembar2011.

U PARLAMENTU SRBIJE O IZJAVI BIV[EG MINISTRA DRAGANA VESELINOVA

„Vojvodina republika” – poslanicima i sme{no i opasno Oce na Dra ga na Ve se li no va da bi Voj vo di na tre ba lo da do bi je sta tus re pu bli ke i da bi o to me tre ba lo da se ras pi {e re fe ren dum za o ku pi la je ju ~e pa `wu srp skih po sla ni ka, ko ji su iz ja vu ne ka da {weg mi ni stra po qo pri vre de ozna ~i li kao sme {nu, bes pred met nu, ali i opa snu. Po sla nik DS-a Vlat ko Rat ko vi} re kao je da je iz ja va Ve se li no va ne u te me qe na, sme {na i da mu

ni je ja sna – jer je Voj vo di na Usta vom Sr bi je de fi ni sa na kao auto nom na po kra ji na i to }e i osta ti. Rat ko vi}, ko ji je i pred sed nik skup {tin skog Za ko no dav nog od bo ra, na veo je da je Voj vo di ni po treb na de cen tra li za ci ja i kon zu mi ra we svih ustav nih nad le `no sti, ni `ih ni voa vla sti, a da je pri ~a o auto no mi ji – sme {na.

vo di na se ver na srp ska po kra ji na. Qu di ne bi ra ju na ~in da pri vu ku pa `wu jav no sti – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}, i do da la da je be smi sle no go vo ri ti o ras po lo è wu 50 od sto gra |a na Voj vo di ne ko ji bi gla sa li za to da ona bu de re pu bli ka. Po sla nik SDP-a Me ho Ome ro vi} sma tra da iz ja va ne ka da {weg mi ni stra ni je sa mo {tet na i neo d go vor na ve} i opa sna, jer Ve se li nov da je se bi za pra vo da di rekt no kr {i Ustav i ta ko ra di pro tiv no in te re si ma dr à ve. – To ni je po li ti~ ki ar ti ku li san stav ni jed ne stran ke, a Ve se li nov bi, ako to è li da ar ti ku li {e, tre ba lo da for mi ra par ti ju. To je iz ja va ~o ve ka ko ji è li da bu de na na slov nim stra ni ca ma me di ja – re kao je Ome ro vi}. Da u Voj vo di ni ne ma se pa ra ti sti~ kih ten den ci ja i da ih ni ka da ni je ni bi lo, sma tra po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov, ko ja je pod se ti la na to da je ta stran ka jo{ 1999. go di ne iza {la s do ku men tom „Voj vo di na – re pu bli ka”, ko jim se ni je za la ga la za Voj vo di nu kao ne za vi snu re pu bli ku, ve} za re pu bli ku u okvi ru Sr bi je. Sr bi ja bi, pre ci zi ra la je

Da~i}: Nau~na fantastika Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} je ju ~e iz ja vio da je za we ga ide ja da se Voj vo di na odvo ji od Sr bi je „na u~ na fan ta sti ka”. – Bi lo bi naj bo qe da nam sa da uzmu i Voj vo di nu. Ako je Ko so vo do bi lo ne za vi snost, ne ki stvar no mo gu da ka ù da i Voj vo di na to mo è – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja„. Po sla ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} na ve la je da je po me nu ta iz ja va bes pred met na i da je stvar nost da je Voj vo di na se ver na srp ska po kra ji na. – Mar ke ting ne mo è po be di ti stvar nost, a stvar nost je da je Voj -

ona, u tom slu ~a ju bi la fe de ra li zo va na, a za LSV „ni je to li ko va `no” ka ko }e se Voj vo di na zva ti, ve} ko je su we ne nad le `no sti. – Mi se za la `e mo za ve }e nad le `no sti i ni smo za ne za vi snu dr `a vu – uka za la je Alek san dra Jer kov.

– LSV u to ku svog 21-go di {weg de lo va wa po ka za la da ni je se pa ra ti sti~ ka stran ka. Ima li smo pri li ke da sva ki put ka da se po me ne fi na si ra we ili nad le `no sti Voj vo di ne, ~u je mo op tu `be o na vod nom se pra ti zmu. U Voj vo di ni ne ma se pa ra ti sti~ kih te ne den ci ja, ni ka da ih ni je ni bi lo, a oni ko ji na ta kav na ~in po ku {a va ju da od go vo re

Voj vo di ne” i da }e to bi ti „je dan od uslo va za EU”. Po sla nik DSS-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Bor ko Ili} sma tra da je „te ri to ri ja Sr bi je ozbiq no ugro `e na” i da o to me sve do ~i ak tu el na si tu a ci ja na se ve ru KiM, u Voj vo di ni i Ra {koj obla sti. – Ako po gle da mo naj no vi je zah te ve za us po sta vqa we re pu bli ke

Ome ro vi }ev trik Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta raz ma tra li su ju ~e u po je di no sti ma pred log za ko na o re ha bi li ta ci ji, na ko ji je pod ne to 60 amand ma na, a Vla da pri hva ti la sve ga tri. Pre ci zi ra no je amand ma nom SNS-a da re ha bi li ta ci ja mo `e bi ti po si li za ko na ili od lu kom su da. Po sla nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Me ho Ome ro vi} “te sti rao” je Vla du Sr bi je jed nim amand ma nom na pred lo `e ni za kon o re ha bi li ta ci ji, za ko ji je u ju ~e ra {woj skup {tin skoj ras pra vi pri znao da “ne ma ve ze s mo zgom”. Vla da Sr bi je je od 16 we go vih amand ma na usvo ji la sa mo je dan, i to onaj ko ji je Ome ro vi} na zvao “trik amand ma nom”, na kon ~e ga je od lu ~io da ga po vu ~e iz pro ce du -

re. Re~ je o amand ma nu ko jim se pre ci zi ra da se po si li za ko na re ha bi li tu ju i li ca ko ja su ne sa mo pi sa wem ve} i go vo rom pre kr {i la Za kon o za bra ni iza zi va wa na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i raz do ra, ko ji je usvo jen 1946. go di ne. Da je amand man ostao, po Ome ro vi }e vim tvrd wa ma, bio bi iz me wen za kon iz 1946. go di ne, bu du }i da taj akt ne tre ti ra kri vi~ no de lo u~i we no go vo rom, ve} sa mo pi sa wem. – Ovo je bio trik amand man. On ne ma ve ze s mo zgom – re kao je Ome ro vi} u skup {tin skoj ras pra vi, na vo de }i da je ti me sa mo hteo da “te sti ra” Vla du Sr bi je, ko ja bi, ka ko sma tra, usvo ji la sve {to ide u pri log oni ma ko je tre ba re ha bi li to va ti.

Ogra ni ~e wa i di lo vi Me ho Ome ro vi} sma tra da pra vo na re ha bi li ta ci ju tre ba da se ogra ni ~i li ci ma ko ja su to kom Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji Sr bi je li {e na ì vo ta u oru à nim su ko bi ma kao pri pad ni ci oku pa ci o nih oru à nih sna ga i wi ho vih sa rad ni ka i po ma ga ~a, a ne kao pri pad ni ci kvin sli {kih for ma ci ja, ka ko sto ji u za ko nu. LSV se pro ti vi to me da re ha bi li to va na li ca ima ju pra vo na me se~ nu nov ~a nu na kna du, a pro ti vi se i pra vu na na dok na du ne ma te ri jal ne {te te i do de qi va wu po seb nog pen zij skog sta à. I Ome ro vi} tra ì da se iz za ko na bri {e od red ba po ko joj re ha bi li to va ne oso be ima ju pra vo na obe {te }e we.

Od bi je ni na pred wa ci na po tre be gra |a na Voj vo di ne tre ba lo bi da raz mi sle o to me na ko ji na ~in je do sa da taj et no cen tra li zam, ko ji Sr bi ja spro vo di, pro la zio. î we ni ca je ste da od Sr bi je ni je do bio ne za vi snost sa mo onaj ko je ni je tra ìo i ako je iko imao pri li ke da se uve ri u to da se cen tra li za ci jom ne mo è spre ~i ti se pa ra ti zam, to je mo gla u~i ni ti ba{ Sr bi ja. Voj vo di na i Ko so vo su, ka ko je na ve la po sla ni ca ra di ka la Vje ri ca Ra de ta, sa stav ni deo Sr bi je i sve dru go bi pred sta vqa lo atak na wen su ve re ni tet i in te gri tet. Ko men ta ri {u }i Ve se li no vqe vu iz ja vu, ona je na ve la da je SRS „go di na ma upo zo ra vao na to da ta ko zva ni de mo krat ski re ì mi stva ra ju uslo ve za bu ja we se pa ra ti zma i auto no ma {tva na te ri to ri ji

Voj vo di ne i vi di mo da se po vam pi ru ju sta ri ko mu ni sti~ ki ka dro vi, ja sno je da je DSS bio u pra vu ka da je re kao da je Sta tut sa mo pr vi ko rak u us po sta vqa wu re pu bli ke Voj vo di ne. Tre ba lo bi ozbiq no da se za bri ne mo – re kao je Ili} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Me di ji su pre ne li da je Ve se li nov, ko ji je i pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du, re kao na tri bi ni ne vla di ne or ga ni za ci je „Voj vo |an ski klub” da bi „Voj vo di na tre ba lo da do bi je sta tus re pu bli ke” i da bi o to me tre ba lo da se „ras pi {e re fe ren dum”. Ve se li nov, ko ji je bio mi ni star u vre me pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ka zao je da su Voj vo di na i Sr bi ja dve ze mqe, da sva ka tre ba da ima svoj na ziv, a da za jed ni~ ki na ziv za obe tre ba da se iz mi sli. S. Stankovi}

[EF IZBORNOG [TABA DS-a MARKO \URI[I]

Izbori, sunce i suncokret Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra DS-a i {ef Iz bor nog {ta ba te stran ke Mar ko \u ri {i} iz ja vio je ju ~e da bi re dov ni par la men tar ni iz bo ri u Sr bi ji mo gli bi ti odr à ni 6. ma ja idu }e go di ne. \u ri {i} je ka zao da bi iz bo ri, po za ko nu, mo ra li bi ti ras pi sa ni od 12. do 27. mar ta, a odr à ni iz me |u 26. apri la i 11. ma ja. Po we go voj pro ce ni, 29. april ni je do bar da tum za iz la zak na bi ra li {ta jer se na do ve zu je na pr vo maj ske pra zni ke, i za to kao ter min za odr à va we re dov nih iz bo ra osta je 6. maj.

poslani^ke teme

Go vo re }i o od no si ma u vla da ju }oj ko a li ci ji, re kao je da se unu tar we vo di di ja log i da sva ka stran ka ima svoj in te res, a da je nor mal no da do la zi do raz mi mo i la `e wa. \u ri {i} je re kao da }e Vla da funk ci o ni sa ti dok bu de ima la ve }i nu, a ~im je u par la men tu ne bu de za kqu~ ne od lu ke i za ko ne, „i}i }e se na iz bo re”. On je re kao da ne vi di mo gu} nost ko a li ci je DS-a sa SNS-om i da toj stran ci ne ve ru je jer je, ka ko je pod se tio, re~ o do ju ~e ra {wim ra di ka li ma i naj bo qim u~e ni ci ma li de ra Vo ji sla va [e {e qa, ko ji su se do

pre sa mo tri go di ne bo ri li otvo re no pro tiv svih vred no sti za ko je se bo rio DS. On je na veo da je za we ga ko a li ci ja sa SPS-om bi la pri hva tqi va jer je ta stran ka pro me ni la ne ke stva ri u od no su na po li ti ku iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, a pre sve ga „gle da li su u bu du} nost”. Na pi ta we da li se DS po na {a kao „sun co kret” u od no su pre ma ko a li ci ji „Pre o kret” i SNS-u, \u ri {i} je od go vo rio da je DS „kao Sun ce u zve zda nom si ste mu jer je naj ve }i, a sve dru ge stran ke, po {to su mno go ma we, okre }u se oko we ga”.

Vla da Sr bi je je od bi la i amand man na pred wa ka ko jim je pred lo è no od re |i va we vre men skog okvi ra za re ha bi li ta ci ju – da se to pra vo omo gu }i oni ma ko ji ma su us kra }e na pra va ak ti ma ili rad wa ma dr àv nih or ga na pod kon tro lom Na ci o nal nog ko mi te ta oslo bo |e wa Ju go sla vi je i voj nih je di ni ca Na rod no o slo b o d i l a~ k e voj ske i par ti zan skih od re da od 4. ju na 1941. go di ne. Na pred wa ci su tra ì li i da se dr à vqa ni ma Sr bi je ko ji su osu |e ni zbog pri pad no sti oku pa ci o nim sna ga ma i kvin sli {kim for ma ci ja ma, ako

su bi li pri sil no mo bi li sa ni, do zvo li re ha bi li ta ci ja, pod uslo vom da ni su iz vr {i li rat ne

ili dru ge zlo ~i ne, kao i da mo gu ima ti sa mo pra vo na po vra }aj od u ze te imo vi ne, ali ne i na dru ga pra va iz ovog za ko na.

Ra di ka li: Skan dal Po sla ni ca SRS-a Vje ri ca Ra de ta upo zo ra va na to da je ova kav za kon {te tan za in te res dr à ve i gra |a na, kao i da je re zul tat “tru log ko mr po mi sa”. Po we nim tvrd wa ma, “vlast je uce wi va na od ne kih ko a li ci o nih part ne ra: iz me |u osta log, SVM je tra ìo da se gla sa pre osta lih ta ~a ka dnev nog re da, a da ta im je ga ran ci ja da mo gu da qe da u~e stvu ju u po dr à va wu vla de”. – Ako je ta ko – a br zo }e mo vi de ti – to je skan dal jer u za ko nu sto ji la tent na opa snost da se re ha bi li tu ju pred stav ni ci folk sdoj ~e ra i hor ti je va ca, ko ji su bi li otvo re no na stra ni fa {i sti~ kog blo ka i u~e stvo va li u ubi ja wu Sr ba na te ri to ri ji Voj vo di ne – ka è Vje ri ca Ra de ta. Ra di ka li su za tra ì li i da se pre ci zi ra da pra vo na re ha bi li ta ci ju ne ma ju oni ko ji su li {e ni ì vo ta kao pri pad ni ci Qo ti }e vih i Ne di }e vih for ma ci ja. Isto ta ko, pro ti ve se i to me da se pre ko ovog za ko na iz jed na ~e re ha bi li ta ci ja i re sti tu ci ja.

Mr ko wi} za do vo qan

REKLI SU Dra{kovi}: Preambula Ustava najve}a prepreka

Radeta: Bi}e udaraca sa svih strana

Tabakovi}: Bazeni u zimskom periodu

Pred sed nik SPO-a Vuk Dra {ko vi} tvr di da se pro gla som „Pre o kret„ Sr bi ja ne od ri ~e KiM, ve} se pri hva ta re al nost da se iz gra di po li ti ka ko ja }e efi ka sno za {ti ti ti pra va Sr ba na Ko so vu, ali i kul tur noisto rij sku i du hov nu ba {ti nu. – U spro vo |e wu ta kve po li ti ke naj ve }a pre pre ka je ustav na pre am bu la, ko ja Sr bi ju ne mi nov no gu ra u rat. Po treb na je we na iz me na – sma tra Dra {ko vi}. – Ustav tvr di da je Ko so vo po kra ji na u sa sta vu Sr bi je i da mo ra mo da ~u va mo su ve re ni tet nad tom po kra ji nom, a stvar nost na Ko so vu je ta kva da ne ma ni ka kve vla sti dr à ve Sr bi je. To se mo ra raz re {i ti. Na pi ta we da li je we gov sa vez sa ê do mi rom Jo va no vi }em oko sni ca pred iz bor ne ko a li ci je, Dra {ko vi} je od go vo rio da „mo è da bu de, ali opet kao jed nog sve na rod nog po kre ta, da se ne uga se evrop ska sve tla u Sr bi ji i da na na red nim iz bo ri ma ne do zvo li mo dru gi pre o kret – u de ve de se te„.

Ve } i n a po l i t i~ k ih stran ka u Sr bi ji o~e ku je da }e iz bor na kam pa wa bi ti „pr qa va” i `e sto ka, a za mno g e je „po l i t i~ k o pre pu ca va we” ve} po ~e lo, iako iz bo ri jo{ ni su ras pi sa ni. Po sla ni ca Srp ske ra di kal ne stran ke Vje ri ca Ra de ta re kla je agen ci ji Be ta da je o~i gled no da }e kam pa wa bi ti „pr qa va” i da }e bi ti „uda ra ca sa svih stra na”. Ona je re kla da se u od no su na Srp sku ra di kal nu stran ku to ve} vi di jer se na bil bor di ma Ko mi te ta za od bra nu Vo ji sla va [e {e qa u Be o gra du is pi su ju ne pri me re ne re ~i. To, ka ko je do da la, pred sta vqa ~ak i kri vi~ no de lo. – Kad do |e vre me za kam pa wu, mi }e mo, kao i uvek, na {e po ru ke usme ri ti pre ma gra |a ni ma Sr bi je, pre ma bi ra ~i ma – ka za la je Vje ri ca Ra de ta.

Po sla ni ca Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} re kla je da „pr qa va kam pa wa” vre |a do sto jan stvo i gra |a na i po li ti~ kih stra na ka. – Mi smo se oba ve zi li na pri sto jan re~ nik, ali, kao {to sva ki ro di teq svo je de te u~i da iz beg ne gu `vu i da ne do zvo li da ga ne ko va qa po bla tu, ali sa mo do tre nut ka do ka da bu de ugro è no we go vo po {to va we ili ì vot, ka da je pri nu |en da uz vra ti istom me rom – ka za la je Jor go van ka Ta ba ko vi} agen ci ji Be ta. Ona je na ve la da je kam pa wu, za ko ju mno gi ka ù da je ve} po ~e la, in ci ra la vla da ju }a ko a li ci ja, a ne opo zi ci ja. – Otva ra we ba ze na u zim sko do ba, svo |e we re zul ta ta, po hva le na ra ~un vla sti ko je nig de ni su iz ja vqe ne ali su pre ne te na te le vi zi ji go vo re o to me da vi na sva ki iza zov mo ra te da od go vo ri te ade kvat no, da bu de te ma lo gla sni ji u pred la ga wu svo jih ide ja i od re |e ni ji u kri ti ci vla sti – ka za la je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Po sla ni ci su to kom pre po dne va raz mo tri li vi {e me |u na rod nih ugo vo ra, ko je tre ba da ra ti fi ku je par la ment, me |u ko ji ma je i onaj ko ji se od no si na spo ra zum o va zdu {nom sa o bra }a ju iz me |u Sr bi je i Ku vaj ta i Jer me ni je. Ra di ka li, ko ji su je di ni od opo zi ci je u~e stvo va li u toj di sku si ji, tvr di li su da ne po sto ji kon tro la ra da i is pla te za ra da u Agen ci ji za kon tro lu le te wa i Di rek to ra tu ci vil nog va zdu ho plov stva, a da, po pi sa wu me di ja, pla te za po sle nih do sti `u ne ko li ko hi qa da evra.

Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} tvr di da “Agen ci ja za kon tro lu le ta i Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva ra de po evrop skim stan dar di ma i u tim in sti tu ci ja ma ne ma mal ver za ci ja”. – Po sto ji kom plet na kon tro la tih in sti tu ci ja, ko ja je dnev na, od no sno ne deq na, a re~ je o kon tro li po slo va wa i vi si ni pla ta, iako ni su bu xet ske. Re~ ju, za do vo qan sam sta wem u va zdu {nom sa o bra }a ju Sr bi je – kon sta to vao je Mr ko wi}.

Ping pong Po sla ni ci SRS-a ima li su ju ~e pri med bu i na pred log Advo kat ske ko mo re da se Mi ro slav Bo ji} iza be re za ~la na Dr `av nog ve }a tu `i la ca iz re da advo ka ta. Oni su pod se ti li na to da je “ovaj go spo din ve} je dan put bio te ma dnev nog re da ovog par la men ta i da ni je imao ve }i nu da bu de iza bran za ~la na DVT-a, {to ba ca sen ku na ovaj pred log”. – [to se nas iz SRS-a ti ~e, pi ta mo se da li je ovaj ~o vek do sto jan te funk ci je. Za {to to pi tam? Do zvo lio je da se stran ke u par la men tu igra ju wim kao ping pong lop ti com – na ve la je Vje ri ca Ra de ta. S. Stankovi}

ekonomija

utorak29.novembar2011.

dnevnik

MI NI STAR EKO NO MI JE NE BOJ [A ]I RI]

OD JU ^E ZA TVO REN STA RI MOST KOD BE [KE

Sav saobra}aj Ne}e biti masovnih otkaza na novom blizancu Zbog rekonstrukcije starog mosta preko Dunava kod Be{ke i postoje}ih prilaznih puteva na dr`avnom putu prvog reda E75, ju~e oko 15 ~asova na wemu je potpuno obustavqen saobra}aj.

kupna situacija na tom mostu, videti gde treba {ta da se uradi i kako, {to bi se moglo utvrditi pre zime, a po~etkom nove gra|evinske sezone da se most rekonstrui{e. Dok budu traja-

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri} ka`e da ne o~ekuje da }e biti otpu{tawa hiqada ili desetina hiqada qudi. ]iri} je kazao da je u posledwe dve ili tri godine visoka stopa nezaposlenosti, {to je direktan efekat svetske ekonomske krize i da je ona sada na nivou od 22 odsto. On, me|utim, ne o~ekuje da bude otpu{tawa hiqada ili desetina hiqada. Ali, ako se situacija u evrozoni pogor{a i ako na tr`i{tima kao {to je Italija, gde izvoze doma}e kompanije, do|e do pada tra`we i opadne izvoz Srbije i bude smawena

proizvodwa, mogu}i su poreme}aji na doma}em tr`i{tu, rekao je ]iri}. On je najavio da }e slede}a godina biti te{ka kao i teku}a, a da bi mogla biti i jo{ te`a zbog situacije u EU i evrozoni. Prema wegovim re~ima, neophodan je stabilan kurs dinara u odnosu na evro, jer kontinuirane velike fluktuacije dinara vr{e distorziju bilansa i poslovawa doma}ih preduze}a i ~ini wihovo poslovawa neprofitabilnim i neizvesnim. On je ocenio da su potpuno opravdani zahtevi privrednika

obim finansirawa za doma}a preduze}a i ni`e kamate, odnosno jeftinije kredite, rekao je ]iri} gostuju}i na RTS-u. U direktnom razgovoru predstavnika Vlade, NBS, banaka i privrednika mora se na}i re{ewe koje }e biti adekvatno i prihvatqivo, dodao je ]iri}. On je podsetio da je sa MMF prognozirano da }e ove godine rast bruto doma}eg proizvoda biti tri odsto, a slede}e godine ~etiri, {to je moralo da bude revidirano usled situacije u evrozoni.

upu}eni NBS i da bi smawivawe obavezne rezerve predstavqalo korak u dobrom pravcu. Takva mera bi kao efekat imala ve}i

PO PIS UKA ZAO NA VI [AK NE KRET NI NA U SR BI JI

Svi voza~i koji voze autoputem upu}uju se odgovaraju}om signalizacijom na novoizgra|eni most, saop{teno je iz JP „Putevi Srbije”. Izgradwa novog mosta preko Dunava kod Be{ke i rekonstrukcija starog istovremeno su na tenderu pre nekoliko godina dodeqene istom izvo|a~u radova, austrijskoj „Alpini”. Do sada su na staroj }upriji obavqene hitne intervencije, a detaqna rekonstrukcija sledi. Najpre }e se sagledati celo-

li radovi, saobra}aj }e se odvijati novim mostom u oba smera. Stari most je pre 35 godina izgradila „Mostogradwa” i on je tada predstavqao ~udo gra|evinarstva, a i danas je dokaz kvalitetne gradwe – stubovi su kao novi. Stru~waci procewuju da }e po zavr{etku rekonstrukcije starog mosta oba trajati bar za dve-tri generacije posle nas – do 125 godina, a neki optimisti se klade i na broj od 200 godina. R. D.

Ulagawe „Kalcedonije” u Suboticu U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja danas }e biti potpisan Sporazum o novoj investiciji kompanije „Kalcedonija„ u Subotici, vrednoj 20 miliona evra, koja }e do kraja 2014. godine otovoriti 1.000 novih radnih mesta, najavilo je Ministarstvo. Sporazum }e potpisati ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}, direktor investicija kompanije „Kalcedonija” Fran ~e sko Ru fo li i gradona~elnik Subotice Sa {a Vu ~i ni}, pi{e u dana{wem saop{tewu. ]iri} i Rufoli potpisa}e i Aneks Ugovora za pro{irewe investicija u Somboru. Predstav-

nici kompanije su najavili da }e konkurisati na Programu finansijske podr{ke investicija, koji sprovodi Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza - SIEPA. Za pro{irewe investicije u Somboru „Kalcedonija” je od ovog programa dobila dodatnih 800.000 evra ili po dve hiqade evra za 400 novih radnih mesta. „Kalcedonija” u Srbiji posluje od 2010. godine, bavi se proizvodwom de~jih, `enskih i mu{kih ~arapa, kupa}ih kostima i doweg ve{a. Tokom godina kompanija je razvila mre`u od oko 3.000 prodavnica {irom sveta ostvaruju}i preko milijadu evra prihoda, navedeno je u saop{tewu.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

101,3795

103,4485

105,8278

101,0692

Australija

dolar

75,1739

76,7081

78,4724

74,9438

Kanada Danska

dolar kruna

1 1

73,2935 13,6248

74,7893 13,9029

76,5095 14,2227

Po re zul ta ti ma po pi sa, u Srbiji ima ~ak 377.335 stanovnika mawe nego 2002, ali je zato porastao broj stanova i ima ih 269.150 vi{e nego pre. Tako je ove go di ne po pi sa no 3.243.587 stanova, a 2002. je bilo 2.974.438 stambenih jedinica. Najve}i broj stanova popisan je u regionu [umadije i zapadne Srbije – 902.997, potom u Vojvodini, gde ih ima 852.229, u regionu ju`ne i isto~ne Srbije – 748.731, a u Beogradskom regionu 739.630. Broj stanova porastao je u 122 op{tine, a, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, najve}e pove}awe zabeleèno je u âjetini, Novom Sadu, Vrwa~koj Bawi, na Zvezdari i Paliluli, u Rakovici, zatim u Ni{u, Zemunu i Sur~inu. U uku pan broj sta no va ukqu~eni su objekti za stalno stanovawe, za povremeno stanovawe u vreme odmora i rekreaciju ili sezonskih poqoprivrednih radova, zatim nastawene poslovne prostorije ili prostorije nastawene iz nu`de. Sekretar Udruèwa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko â |e no vi} izjavio je za na{ list da je ve}i broj stanova logi~an jer se posle 2002. mnogo gradilo u svim ve}im

73,0691 13,5831

Norve{ka

kruna

12,9286

13,1924

13,4958

12,8890

[vedska

kruna

10,9037

11,1262

11,3821

10,8703

[vajcarska

franak

82,0754

83,7504

85,6767

81,8241

V. Britanija

funta

118,1855

120,5975

123,3712

117,8238

SAD

dolar

76,2195

77,7750

79,5638

75,9862

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 11. 2011. godine

Atrak ti van No vi Sad – Sve {to je izgra|eno odnosi se na period do izbijawa prvog talasa svetske ekonomske krize – kaè â|enovi}. – To je period do 2009, dakle, sedam gra|evinskih godina. U Novom Sadu najvi{e se izgradilo izme|u 2003. i 2005, interesovawe i investitora i kupaca stanova je bilo veliko jer su jedni i{li za zaposlewem ili biznisom, drugi za {kolovawem, a bilo je i novca – od privatizacija i povoqnijih stambenih kredita, tako da je to bio period kupoprodajnih ugovora. Nakon krize pala je i izgradwa i potra`wa stanova. mestima koja su beleìla priliv stanovnika ili oìvqavawe industrije, kao i na atrak-

tivnim lokacijama koja slu`e za turizam ili vlastiti odmor, kao {to je ^ajetina.

Sagovornik kaè da je za in ten zi vi ra we sta no grad we trebao jak motiv, kao {to je, na primer, u Kragujevcu bilo oìvqavawe „Zastave”, turizma u âjetini... Kada se po~etkom ove decenije po~elo pri~ati o legalizaciji objeka ta ko ji su iz gra |e ni bez gra|evinske dozvole, u nekim me sti ma je pod stak nu ta iz gradwa „na brzaka„ da bi investi to ri uhva ti li le ga li za cijski voz, a i posle dono{ewa propisa zidalo se na crno, o~ekuju}i da }e se i to naknadno aminovati, {to je i u~iweno s nekoliko produètaka rokova za legalizaciju u okviru starog Zakona o planirawu i izgradwi. Bi lo ka ko bi lo, do bro je {to ima mo vi {e stam be nog prostora jer }e se bar donekle smawiti broj podstanara, koji su u Srbiji procewivani najpre na oko pola miliona, zatim na oko 300.000, a zna se, wih je najvi{e upravo po ve}im gradovima. Mawe stanovnika popisano je u Trgovi{tu, Kur{umliji, @itora|i, Topoli, Ra`wu, Beloj Palanci, Novom Kne èv cu, Svi lajn cu, Irigu i Ra~i. Statistika pokazuje lo{e stawe kada je u pitawu broj naseqa bez stanovni{tva jer je zabeleèno 11 takvih mesta u Srbiji. R. Da u to vi}

DA NAS IZ BO RI U PRI VRED NOJ KO MO RI VOJVODINE

Filipovi} na ~elu PKV Skup{tina Privredne komore Vojvodine razmatra}e danas na sednici predlog da za predsednika PKV bude izabran Rat ko Fi li po vi}, dosada{wi vr{ilac du`nosti te funkcije. Upravni Odbor PKV je pre dve nedeqe jednoglasno odlu~io da za predsednika pokrajinske Privredne komore predlo`i Filipovi}a, koji je

prethodno deset godina bio potpredsednik PKV, a od ovog leta vr{ilac du`nosti predsednika, posle odlaska Ni ko le Stoj {i }a u penziju. ^lanovi Skup{tine PKV }e razmatrati i izve{taj o privrednim kretawima u pokrajini u prvih devet meseci ove godine kao i informaciju Pokrajinskog se-

kretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova o na~inu re{avawa problema u privrednim subjektima koji imaju ekonomske te{ko}e. Sednici }e, kako je navedeno u saop{tewu PKV, prisustvovati i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Albus, Novi Sad

19,29

334

1.670

Dunav osigurawe, Beograd

14,58

1.100

3.300

Agroseme, Kikinda

11,11

1.000

130.000

6,53

1.598

2.202.812

0,43 Promena %

236 Cena

23.600 Promet

Ni{ ekspres, Ni{

-11,43

1.550

15.500

Luka Dunav, Pan~evo

-10,71

2.500

Kredi banka, Kragujevac

-7,44

Filip Moris Operej{ns, Ni{

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Za deset godina 270.000 stanova vi{e

Neoplanta, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (501,40 -0,75) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,00

1.571

458.631

NIS, Novi Sad

0,32

620

5.168.798

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

0,00

Imlek, Beograd

-2,92

2.097

377.470

Soja protein, Be~ej

0,00

519

205.127

Energoprojekt holding, Beograd

-0,23

425

544.154

155.000

Agrobanka, Beograd

-0,14

3.598

1.039.826

1.666

333.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,01

488

830.814

-4,43

1.014

58.816

Jubmes banka, Beograd

-1,39

14.150

141.500

-3,55 Promena %

1.495 Cena

7.475 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.655

0,00

NIS, Novi Sad

0,32

620

5.168.798

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,23

5.057

1.299.744

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

6,53

1.598

2.202.812

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

2.000

1.010.000

Tigar, Pirot

0,00

7.200

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,47

335

33.500

Kopaonik, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.800

399.600

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

257.400

Svi iznosi su dati u dinarima

Sve je vi {e si ro ti we U po sled we tri go di ne po ve }an je broj si ro ma {nih u Sr bi ji, pa je neo p hod no po ve } a t i so c i j al n u po m o} i obez b e d i t i na m en s ka sred stva za naj si ro ma {ni je op {ti ne. Me na xer ti ma za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva u Ka bi ne tu pot pred sed ni ka vla de za evrop ske in te gra ci je @ar ko [un de ri} je ka zao da je u po sled we tri go d i n e za b e l e ` en rast bro ja si ro ma {nih, na vo de }i da je 2008. go di ne bi lo 6,1 od sto si ro ma {nog sta nov ni {tva, a sa da 9,2 od sto. On je re kao da u si ro ma {no sta n ov n i { tvo ma h om spa da ju de ca i mla |a po pu la ci ja i ne za po sle no sta nov ni {tvo, na vo de }i da je to kom

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak29.novembar2011.

Du `ni smo 1.854 mi li jar de di na ra Kre dit na za du è nost gra |a na i pri vre de Sr bi je u pr vih de set me se ci ove go di ne po ve }a n a je za se d am od s to, na 1.854,04 mi li jar de di na ra. To kom ok t o b ra dug gra | a n a i pri vre de po osno vu ban kar skih kre di ta po ve }an je za 0,4 od sto, sa 1.846,69 na 1.854,04 mi li jar de di na ra, po ka za li su po da ci Udru è wa ba na ka Sr bi je. Za d u ` e n ost sta n ov n i { tva od ja nu a ra do ok to bra po ve }a na je za ~e ti ri od sto, sa 514,89 mi li jar di di na ra na 535,66 mi li jar di, dok je to kom pret hod nog me se ca dug sma wen za 0,9 od sto. Naj ve }i rast za de set me se ci za be le èn je kod go to vin skih kre di ta - za 8,8 od sto, sa 129,87 mi li jar di di na ra na 141,36 mi li jar di, dok je to kom ok to bra po ve }a we bi lo 0,8 od sto. Kre di ti za re fi nan si ra we po ve }a ni su od ja nu a ra do ok to bra za 4,1 od sto, sa 34,9 mi -

li jar di di na ra na 36,32 mi li jar de, a to kom pret hod nog me se ca za 1,6 od sto. Kod stam be nih kre di ta od po ~et ka go di ne za be le èn je rast od tri od sto, sa 286,18 mi li jar di di na ra na 294,81 mi li jar di, dok je wi ho va vred nost to kom ok to bra sma we na za dva od sto. Po q o p ri v red n i kre d i t i ima li su u pr vih de set me se ci po ve }a we od 1,6 od sto, sa 24,06 mi li jar di di na ra na 24,44 mi li jar de, a u ok to bru rast od 1,4 od sto. Pad je od po ~et ka go di ne za be le èn kod po tro {a~ kih kre di ta - za 2,9 od sto, sa 39,87 mi l i j ar d i di n a r a na 38,73 mi li jar de, a to kom pret hod nog me se ca sma we we je bi lo 1,9 od sto. [to se ti ~e kre di ta pred u- ze }i ma, od po ~et ka go di ne za be le èn je rast od 6,4 od sto, sa 1.165,49 mi li jar di di na ra na 1.240,28 mi li jar di, a to kom ok to bra po ve }a we za du è no sti bi lo je 0,9 od sto. Kod pred u-

zet ni ka je u pr vih de set me se ci rast kre dit nog du ga bio 50,9 od sto, sa 51,77 mi li jar di di na ra na 78,11 mi li jar di, a u ok to bru za be le `e no je po ve }a we od 1,2 od sto. Ka {we we gra |a na u ot pla ti kre di ta ve }e od dva me se ca u ok to bru je po ve }a no u od no su

na pret hod ni me sec sa 3,6 na 3,7 od sto. Kod pred u ze }a je u ok t o b ru za b e l e ` en pad ka {we wa u ot pla ti kre di ta ve }eg od 15 da na, sa 15,1 od sto na 14,8 od sto, dok je kod pred u zet ni k a ka { we w e po v e } a n o sa 11,6 od sto na kra ju sep tem bra na 12,7 od sto.

USTU PA WE PO TRA @I VA WA U SVE TLU NO VIH PRO PI SA

Ban ke }e tr go va ti kre di ti ma eko nom ske kri ze iz gu bqe no 460.000 rad nih me sta. Pre ma we go vim re ~i ma, za so ci jal nu za {ti tu se iz dva ja 20 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da, dok se za ak tiv ne me re na tr `i stu ra da iz dva ja 0,1 od sto BDP. Jed no od re {e w a za sma w e w e si r o m a {tva, sma tra on, mo gao bi bi ti no vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti ko jim bi bi lo pred vi |e no da ve }i broj qu di pri ma so ci jal nu po mo}, ali i raz vi ja we uslu ga so ci jal ne za {ti te na lo kal nom ni vou. [un de ri} je na ja vio da }e iz bu xe ta sle de }e go di ne bi ti iz dvo je na na men ska sred stva za usu ge so ci jal ne za {ti te za si ro ma {ne op {ti ne u Sr bi ji, is ta kav {i da 70 od sto si ro ma {nih ne ma {ko lu, pa bi tre ba lo pru `i ti ve }u po dr {ku obra zo va wu. Pre m a po d a c i m a Re p u bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, naj ve }i pro ce nat si ro ma {nih u 2010. go d i n i re g i stro van je u cen tral noj Sr bi ji, oko dva od sto vi {e ne go 2009. go di ne. Naj si ro ma {ni ja su vi {e~ la ne po ro di ce sa pet ili {est ~la no va, a u naj si ro ma {ni je sta nov ni {tvo spa da ju de ca do 13 go di na, po tom i ne {to sta ri ji uz ra sta od 19 do 24 go di ne.

Ne ma du `ni ka ko ji ne uspe va re dov no da vra ti kre dit ,”mi nus” ili oba ve ze po kar ti ci, a ko ji ni je bio iz ner vi ran ka da mu se ume sto slu `be ni ce iz ban ke ja vi la ne ka od agen ci ja spe ci ja li zo va nih za ustu pa we po tra ì va wa ko ja je dug pre u- ze la. Po po da ci ma ko ji se mo gu pro ~ i t a t i iz „sta t i s ti k e” Kre dit nog bi roa, vi {e hi qa da zaj mo va je ustu pqe no. Sre }om po gra |a ne, od po ne deq ka, ka da po ~i we pri me na Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ban ke }e ta du go va wa mo }i da ustu pa ju sa mo iz me |u se be, ali ne vi {e i agen ci ja ma. Ustu pa wa po tra ì va wa ve za nih za pri vre du i prav na li ca re gu li sa }e se po seb nim pro pi si ma o fak to rin gu. Ban ke su pro ble ma ti~ na po tra ` i v a w a do sa d a ustu p a l e agen ci ja ma ka da bi pro ce ni le da ne mo gu da ih na pla te bez ve }ih tro {ko va, ali i ka da su hte le da o~i ste pro ble ma ti~ na po tra ì va wa jer je ta ko ce la sli ka o wi ho vom po slo va wu bi la bo qa. U sve tu su ustu pa wa uobi ~a je na stvar, a osim raz lo ga ko je su i na {e ku }e pri me wi va le, ta mo je prak sa da se to ra di i ka da ban ka me wa de lat nost. Re ci mo, ne ka iz svo je de lat n o s ti bri { e po t ro { a~ k e kre di te pa ceo taj deo, i one ko ji se pla }a ju i re dov no ser vi si ra ju, ustu pa dru goj ban ci ili ne koj od agen ci ja ko je se tim ba ve.

Mi smo do sada bili specifi~ni po tome {to gra|ani nisu obave{tavani o ustupawu svog duga i {to su agencije koje su ova potraìvawa preuzimale ~esto prema du`nicima bile nekorektne Mi smo do sa da bi li spe ci fi~ ni po to me {to gra |a ni ni su oba ve {ta va ni o tom ustu pa wu i {to su agen ci je ko je su ova po tra ì va wa pre u zi ma le ~e sto pre ma pre u ze tim du `ni ci ma bi l e ne k o r ekt n e. To se ogle da lo u pret wa ma po ve }a wem ka ma ta i sli~ no. Po ve ri o- ci su do sa da gre {i li u to me {to du `ni ke ni su oba ve {ta va li o ustu pa wu po tra ì va wa, iako je i do sa da to bi lo neo p-

Ban ka ri: Evro }e si gur no op sta ti Ge ne ral ni se kre tar Udru `e w a ba n a k a Sr b i j e Ve r o qub Du ga li} oce nio je da }e evro op sta ti i da su {ted ni ulo zi i sve {to gra |a ni ima ju u ban ka ma pot pu no si gur ni. Du ga li} je oce nio da }e evro op sta ti, jer je to isu vi {e skup pro je kat za sve one ko ji su ga kre i ra li i ob ja snio da bi se u slu ~a ju da evro ne op sta ne, po put svo je vre me ne za me ne ne ma~ kih ma ra ka u evro, bi la oba vqe na ista, sa mo obr nu ta kon ver zi ja evra u mar ke. On je is ta kao da su ban ke pot pu no si gur ne, da ne ma raz lo ga za za bri nu tost, ni ti za to da gra |a ni tr ~e u svo je ban -

ke i po di `u no vac.Ne ki ri zik, do dao je Du ga li}, uvek po sto ji, ali je on mi ni ma lan, jer ban ke ko je ra de u Sr bi ji sa stra nim ka pi ta lom ni su stra ne ne go srp ske ban ke i ne za vi sne su. Du g a l i} je, go s tu j u } i na RTS-u, na veo da {ted wa u ban ka ma iz no si oko se dam mi li jar di i {e sto mi li o na evra. Ko men ta ri {u }i zah tev pri vred ni ka da se ban ka ma sma wi oba ve zna re zer va da bi se lak {e do la zi lo do kre di ta, on je oce nio da je to za ka sneo zah tev i da Na rod na ban ka Sr bi je ne }e pod le }i tom pri ti sku, ta ko da }e osta ti na sna zi oba ve zna re zer va od 30, od no -

sno 25 od sto u za vi sno sti od ro~ no sti iz vo ra. Po vo dom po ~et ka pri me ne za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga od 5. de cem b ra i sla w a gra | a n i m a ovih da na anek se ugo vo ra na kre di te. Du ga li} je re kao da je re~ o ogrom nom po slu i tro {ku za ban ke ko ji }e na kra ju iz no si ti vi {e sto ti na mi li o na di na ra sa mi ni mal nim po vrat nim efek ti ma. Du ga li} ne o~e ku je zna ~aj ni je sko ko ve kur sa di na ra, jer NBS ima me h a n i z me da to kon tro li {e i oce nio da bi uvo de we fik snog kur sa pred sta vqa lo su vi {e sku po re {e we.

hod no po za ko nu o obli ga ci o- nim od no si ma. Isto ta ko, ~la no vi istog pro pi sa pred vi |a ju da se uslo vi ne mo gu me wa ti to kom vra }a wa po zaj mi ca, ako bi to do ve lo du `ni ka u ne po voq ni ji po lo `aj ne go {to je imao pri za k qu ~ i v a w u ugo v o r a s ban kom. Ne ma ustu pqe nog du ` ni ka ko ji se ni je za pi tao pod ko jim uslo vi ma su we go va po tra `i va w a ustu p qe n a. Pre c i z nih

po da ta ka o to me ne ma, ali ko li ko se ~u je, te su me mo gu bi ti i de set pu ta ma we od pr vo bit nih za d u ` e w a. Zna ~ i da bi mno gi du `ni ci sa mi ot ku pi li svo je oba ve ze da su mo gli. Na à lost, pro pis ko ji bi re gu li sao da u ta kvim si tu a ci ja ma ban ka pr vo du `ni ku po nu di da sam ot ku pi svoj kre dit jo{ ne ma mo. U Sr bi ji ra di de se tak agen ci ja ko je se ba ve ot ku pom po tra ì va wa i ka sni je wi ho vom na pla tom. Od na red ne sed mi ce obim i su ma no vih po slo va }e se znat no sma wi ti. Isti na, one i da qe mo gu ot ku pqi va ti kre di te prav nih li ca. Iz de lo kru ga ra da s gra |a ni ma Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij ski uslu ga ne re gu li {e du go va wa ve za na za dru ga prav na li ca. Zna ~i, u port fo li ju agen ci ja }e mo }i da se na |u du go vi mo bil nim ope ra te ri ma, ko mu nal ci ma, oni za elek tri~ nu ener gi ju, gas i sli~ no. Ko li ko }e to po mo }i da na do me ste kre di te i da li }e im bi ti za ni mqi vo tek }e se vi de ti. Za ova du go va wa pri me wi va }e se od red be Za ko na o obli ga ci ja ma. A te {ko na pla ti vi kre di ti, {ta }e bi ti s wi ma? Te {ko da }e ih ban ke sa da iz me |u se be ustu pa ti, sem ako ne ga se od re |e nu de lat nost. Osta }e im, zna ~i, ili sud ska na pla ta ili ot pis po tra ì va wa. Ovo po to we kli jen ti ma bi naj vi {e od go va ra lo. D. Vu jo {e vi}

Struje ima dovoqno Sa vet nik pre mi je ra za ener ge ti ku Pe tar [kun dri} po zvao je po tro {a ~e da ra ci o nal n o ko r i s te elek t ri~ n u ener gi ju, na vo de }i da za sa da ni su pla ni ra ne re strik ci je. „Za sa da se ne pla ni ra ju re duk ci je elek tri~ ne ener gi je jer je vla da omo gu }i la da se bla go vre me no uve zu po treb ne ko li ~i ne stru je, ko je ne do sta ju, zbog lo {e hi dro lo {ke si tu a ci je, usled ~e ga hi do re lek tra ne ne mo gu da ra de ni sa 50 od sto in sta li sa nih ka pa ci te ta”, re kao je [kun dri}. [kun dri} je na veo da je sed ni ca za ka za na na ini ci ja ti vu Ele kro pri vre de Sr bi je zbog ve o ma ve li ke po tro {we stru je u ovom pe ri o du. U EPS - u ka `u da je elek tro e ner get ski si stem Sr bi je u te {koj si tu a ci ji zbog ni skog vo dod sta ja re ka, ali da }e pre gu ra ti zi mu, uko li ko ne bu de ve }ih kva ro va. „Ima mo re kord nu pro iz vod wu elek t ri~ n e ener g i j e u uslo vi ma ka da su hi dro lo {ke pri li ke u po sled wih dva de se tak, a mo `da i pu nih 80 go di na una zad, naj sla bi je”, re kao je [kun dri} is ti ~u }i da }e ove go di ne ipak bi ti ostva re na re kord na pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je i da tre nut no po ve }a we pro iz vod we u ovom pe ri o du u od no su na pro {lu go di nu iz no si 4,2 pro cen ta.

EPS: Pro fit za uvoz Elek tro pri vre da Sr bi je je u pr vih de vet me se ci ove go di ne ima la pro fit od 8,7 mi li jar di di na ra, iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor te kom pa ni je Dra go mir Mar ko vi}. On je ka zao da }e ta do bit do kra ja go di ne bi ti uma we na zbog pre ko bi lan snog uvo za elek tri~ ne ener gi je. Mar ko vi} je ka zao da EPS tre nut no uvo zi oko 600 me ga va ta dnev no, a u de cem bru }e taj uvoz do sti }i 800 me ga va ta i do dao da pro se~ na ce na do sa da iz no si 6,5 evro cen ti po ki lo vat sa tu. Pre ma in for ma ci ja ma iz EPS-a, tre nut ni dnev ni uvoz stru je je od 17 do 18 mi li o na ki lo vat sa ti, {to je oko 15 od sto dnev nih po tre ba, a pro ce~ na ce na po ko joj EPS pro da je stru ju u Sr bi ji je oko 5,5 evro cen ti. Mar ko vi} je ka zao da }e se raz li ku u ce ni iz me |u uvo zne i pro daj ne ce ne stru je po kri ti EPS iz po slo va wa. Pre ma kom p a n ij s kim po d a c i m a, Elek t ro p ri v re d a Sr b i j e je 2010. go di nu za vr {i la sa gu bit kom od 3,2 mi li jar de di na ra zbog na na pla }e nih po tra `i va wa za is po ru ~e nu stru ju, dok je iz te ku }eg po slo va wa ostva re na do bit od 13,2 mi li jar de di na ra. Ka ko se na vo di na kom pa nij skom saj tu, EPS je u 2009. go di ni imao gu bi tak od 8,5 mi li jar di di na ra.

@E LE ZNI CE SR BI JE

Ve }i pri hod, ma we pla te

Srp ske `e le zni ce su u pr vih de vet me se ci ove go di ne pre ve zle 9,6 mi li o na to na ro be, {to je za pet od sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne. Ostva re ni bru to pri hod od 6,7 mi li jar di di na ra je ve }i za 4,9 pro ce na ta, ob ja vi le su @e le zni ce Sr bi je. @e le zni ce su u pe ri o du ja nu ar - sep tem bar pre ve zle 4,6 mi li o na put ni ka, {to je za 17 od sto ma we ne go u 2010. go di ni, a ukup ni pri hod bio je 1,25 mi li jar di di na ra od no sno 10,3 od sto ma we ne go la ne. Ostva re ni pre voz ro be je za pet od sto ma wi od pla ni ra nog, a pri hod je ma wi od pla ni ra nog za

11,4 od sto. Naj ve }i po rast pri ho da je ostva ren u unu tra {wem sa o bra }a ju, gde je pre ve ze no 3,17 mi li o na to na ro be. Sma wen je broj put ni ka po seb no u unu tra {wem sa o bra }a ju

naj vi {e zbog ot ka zi va wa vo zo va, ka {we wa, la ga nih vo `wi... Po sled weg da na sep tem bra u @e le zni ca ma Sr bi je je bi lo za po sle no 18.585 rad ni ka, {to je za 443 ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Pro se~ na sep tem bar ska ne to za ra da na srp skim `e le zni ca ma za sep tem bar od 34.924 je za 9,9 od sto ma we ne go la ne. @e le zni ce Sr bi je su u istom pe ri o du ove go di ne in ve sti ra le oko tri mi li o na evra, ob ja vqe no je u in for ma tiv nom li stu srp skih `e le zni ca „Pru ga”.

utorak29.novembar2011.

Ro di te qi ma za ne gu in va li da 12.200 me se~ no Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke po ~e lo je is pla tu po seb ne nov ~a ne na kna de ro di te qi ma de ce sa smet wa ma u raz vo ju. Pra vo na tu na kna du ostva ru ju ro di te qi ko ji ni su u stal nom rad nom od no su, is pu ni li su uslov za pen zi ju, a o svom de te tu se sta ra ju naj ma we 15 go di na. Na i me, no vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti pred vi |a da pen zi o ne ri ma ko ji se di rekt no bri nu o in va lid nom ~la nu po ro di ce sle du je 12.220 di na ra. To je sa svim no vo pra vo ko je se fi nan si ra iz bu xe ta i, iako je is pla ta ve} po ~e la, o~e ku je se ve }i broj zah te va u na red nom pe ri o du jer svi pen zi o ne -

ri jo {ni su upo zna ti s tim. Oni ko ji su ve} pod ne li zah tev za na kna du ~im je Za kon stu pio na sna gu do bi }e ovih da na po 12.200 di na ra. Ta kvih je tek 54 . Ina ~e, ta }e se na kna da uskla |i va ti kao i pen zi je – dva put go di {we, u apri lu i ok to bru, pa }e i ra sti. Ro di te qi-pen zi o ne ri se za no vo u ve de no pra vo mo gu obra ti ti sva kom cen tru za so ci jal ni rad uz pri la ga we do ku men ta ci je ko ja ni je obim na. Va `no je, pre no {to pod ne su zah tev, da zna ju da ima ju oba ve zu da se 15 go di na sta ra ju o de te tu, bez ob zi ra na to da li ima 15, 18, 35 ili vi {e go di na. Q. M.

OD STA RIH OTI MA IMO VI NU ^AK I NAJ BLI @A ROD BI NA

Sin maj ku osta vio na uli ci Sta nov ni ca ka nad skog gra da Vik to ri ja osta la je bez re ~i shva tiv {i da je wen brat, ko ri ste }i pot pi sa nu pu no mo}, po ~i stio u{te |e vi nu svo je maj ke, us put ne pla }a ju }i ra ~u ne za wen bo ra vak u ge ron to lo {kom cen tru, i osta vqa ju }i je u osam de se tim go di na ma bu kval no na uli ci. Za dve go di ne, na o ru `an pot pi sa nom pu no mo }i na we nu imo vi nu, sin je us peo da po tro {i sto ti ne hi qa da do la ra imo vi ne, na me we ne za ne gu i me di cin sku po mo} osta re le maj ke. Su ze we go ve se stre ne ma ju mno go ve ze s odav no po tro {e nim nov cem ve} s ras pa dom po ro di ce i uni {te nim po ro di~ nim po ve re wem. – Iz da ja me je uni {ti la, ne mo gu ni da mi slim na no vac. Vi {e ne mam bra ta – re kla je se stra, jed na od mno gih ko ja se u po sled we vre me su o ~a va s no vom po {a sti u Ka na di – s broj nim

gru pa, ka è da je broj pri ja vqe nih slu ~a je va ta kvog zlo sta vqa wa za tri go di ne po ras tao vi {e od de set po sto. Jo{ je go ri slu ~aj sta ri je è ne ko ja je è le la da osta vi pu no mo} na imo vi nu ne ko me ko bi se bri nuo o si nu ko ji ima po seb ne po tre be. Na à lost, ima la je po ve re wa u ro |a ka advo ka ta, ko ji je is ko ri stio pu no mo} da pro da svu we nu imo vi nu i po sle we ne smr ti osta vi si na bez i~e ga i na uli ci. Naj ve }i pro blem je {to ova kvi slu ~a je vi iz mi ~u pa `wi jav no sti, po {to se sve naj ~e {}e de {a va u uèm po ro di~ nom kru gu, ~i ji ~la no vi ne è le da se iz lo è do dat noj bla ma ì. Ka nad ske vla sti za to su otvo ri le po seb nu te le fon sku li ni ju, ~i jim ope ra te ri ma sta ri ji qu di i ~la no vi po ro di ce mo gu pre ne ti svo je sum we. So ci jal ne slu `be i po -

Ka ko tu `i ti ne mo ral nog po tom ka su du

pre va ran ti ma ko ji sta re i ne mo} ne osta vqa ju bez pri ho da, imo vi ne, nov ca i na uli ci. Jav ni pra vo bra ni lac pro vin ci je Bri tan ska Ko lum bi ja ka è da je ova kvo po na {a we, na ro ~i to u vre me eko nom ske kri ze, sve ~e {}e. – Broj slu ~a je va na ru {a va wa ugo vo ra o iz dr à va wu i zlo u po tre be pu no mo} ja kon stant no ra ste – sla è se i Ke trin Ro man ko, jav ni sta ra teq Cen tra za so ci jal ni rad. – Kad to me do da mo

li ci ja pret po sta vqa ju da se broj slu ~a je va fi nan sij ske zlo u po tre be pe we do ne ve ro vat nih 26 od sto. Go to vo u sva koj po ro di ci, na vo de, mo è se na }i ma kar je dan ~lan ko ji sma tra da je ne za slu è no skraj nut iz ne ke fi nan sij ske do bi ti, kao i da osta re lim ro di te qi ma to li ki no vac ma we tre ba ne go we mu. Sve mu po ma è i zdrav stve no sta we sta ri jih qu di, gde su men tal na ogra ni ~e wa i sma we na spo sob nost ra su -

Ce di la ga do smr ti Jav ni no tar Ka na de Lo ri Sal va dor ne mo è za bo ra vi ti slu ~aj usa mqe nog sta ri jeg mu {kar ca ko ji je za po slio è nu kao ku} nu po mo} ni cu. Za sa mo ne ko li ko ne de qa ona je us pe la da se use li u ku }u, pod iz go vo rom bo qe ne ge, da bi ga uce ni la uda jom, pre te }i da }e ga osta vi ti sa mog. Uz po mo} ven ~a nog li sta us pe la je da kod no ta ra iz dej stvu je za jed ni~ ki ra ~un, na osno vu ko jeg je po di gla kre dit za dru gu ku }u, na svo je ime. Usko ro je na te ra la mu à da se pre se le u no vu ku }u i pro da ju sta ru, na we go vo ime, a za ne ko li ko me se ci po ~i sti la je i sve pa re s we go vog ra ~u na. Umro je bez cen ta i kon tak ta s de com. da u ose tqi ve go di ne sti è i bej bi-bum ge ne ra ci ja, mo è mo o~e ki va ti da qi po rast pre va ra i zlo u po tre ba ko ji }e one ko ji su ceo ì vot {te de li za sta rost, osta vi ti bez igde i~e ga. U Ka na di tre nut no ì vi pet mi li o na qu di sta ri jih od 65 go di na, a wi hov broj po ve }a }e se na de vet mi li o na u na red no ~e tvrt ve ka. Jav ni sta ra teq, spe ci ja li zo van za fi nan sij ske zlo u po tre be ose tqi vih so ci jal nih

|i va wa ~e {}i, {to {i rom otva ra vra ta zlo u po tre ba ma sva ke vr ste. [lag na tor tu ne vo qe do no si od lu ka `r ta va da ne pri ja ve zlo sta vqa ~e, naj ~e {}e svo ju ro |e nu de cu, da bi ih za {ti ti li od po sle di ca. Za to ka nad ska vlast pla ni ra da fi nan sij sku zlo u po tre bu sta ri jih ubu du }e tre ti ra kao te {ka kri vi~ na de la, po put fi zi~ kog na pa da ili pqa~ ke. Iva na Vu ja nov

TRe]e dOBA

dnevnik

GO ZBA U VRD NI KU @E STO KO PO SVA \A LA NO VO SAD SKE VE TE RA NE

î jim pa ra ma par tij ski sa bor ci od li ku ju Kr ko ba bi }a Udru è we no vo sad skih pen zi o ne ra (UNP) upu ti lo je sa op {te we za jav nost u kojm pro te stu je zbog ne na men skog tro {e wa pen zi o ner skog di na ra po vo dom obe le à va wa Da na pen zi o ne ra or ga ni zo va nog 28. ok to bra u Vrd ni ku. Pa tron pro sla ve bi lo je Udru è we pen zi o ne ra gra da No vog Sa da, a ona je, ka ko oce wu je UNP, bi la ne po treb no ra si pa we pen zi o ner ske ~la na ri ne i dru gih do ta ci ja ume sto da je usme re na za po mo} naj u gro è ni jim pen zi o ne ri ma. Oni pod se }a ju na to da u Voj vo di ni 60.000 pen zi o ne ra pri ma do 12.000 di na ra, a u No vom Sa du 42,5 od sto ma we od pro se~ ne 22.000. Sve to je, is ti ~u, do kaz da ni je vre me za gla mu ro zne pro sla ve ve} za {ted wu. Oni pi ta ju ko je „pla tio go zbu” u Vrd ni ku, kao i za {to su do de qe ne nov ~a ne na gra de, za ko je mi sle da su uze te od pen zi o ner ske ~la na ri ne. Sme ta im i {to je li de ru PUPS-a dr Jo va nu Kr ko ba bi }u do de qe na po ve qa, i oce wu ju da je pro sla va Da na pen zi o ne ra is ko ri {}e na za pro mo ci ju ove stran ke. Tim pre {to mu je po ve qu uru ~io Mo ma ô la ko vi}, pot pred sed nik PUPS-a, {ef re pu bli~ kog po sla ni~ kog klu ba PUPS-a i isto vre me no pred sed nik Udru è wa pen zi o ne ra gra da No vog Sa da. Za to, ka è se u sa op {te wu, UNP od bi ja da bu de ko ri {}en kao lo gi sti~ ka ba za PUPS-a i ne do zvo -

qa va da ga bi lo ko pri sva ja, a po go to vo da se pen zi o ner skim pa ra ma u Vrd ni ku or ga ni zu je pred iz bor na kam pa wa jed ne stran ke jer je to, ka ko is ti ~u, neo d go vor no i sram no. ô la ko vi} u iz ja vi za na{ list sve op tu `be UNP-a oce wu je kao ma li ci o zne i ne u te me qe ne. – Ta~ no je da smo u Vrd ni ku or ga ni zo va li obe le à va we 65. go di {wi ce po sto ja wa UNP-a. Pro ce ni li smo da Udru è we za slu ù je pro sla vu ta ko zna ~aj nog ju bi le ja a Uprav ni od bor i Skup {ti na su do ne li od lu ku da pro sla va bu de u Vrd ni ku zbog to ga {to s tom usta no vom sa ra |u je mo niz go di na – ob ja {wa va on. – Oce ni li smo da bi bi lo naj pri klad ni je da pro sla va bu de upra vo ta mo, kao {to je od lu ~e no i da se po vo dom ovog ju bi le ja uru ~e po ve qe i pri zna wa. Usvo jen je pra vil nik ko jim je pre ci zno od re |e no ko je u or ga ni za ci ji pro sla ve kao i ko mo è do bi ti pri zna wa. No vac smo do bi li od na {ih spon zo ra, {to zna ~i da ni smo ko ri sti li pa re od pen zi o ner ske ~la na ri ne kao {to nam se spo ~i ta va. Ni je dan di nar pen zi o ner ske ~la na ri ne ni je is ko ri {}en za pro sla vu. Po tro {i li smo ko li ko smo ima li. Od bi ja i oce nu da je Udru è we pen zi o ne ra gra da No vog Sa da po sta lo par tij ska }e li ja PUPS-a i we go va lo gi sti~ ka ba za, is ti ~u }i da za to ne ma po tre be jer pen zi o -

Mo mo ^o la ko vi} le po do ~e kao stra na~ kog {e fa

ner ska stran ka ima svo ju in fra struk tu ru i ne ma po tre bu da bi lo ko je udru è we ko ri sti za pro mo ci ju jer u gra du po sto ji de se tak pen zi o ner skih or ga ni za ci ja pa jed na ne bi pred sta vqa la po se ban „ka pi tal” ni ti ap so lut no „go spo da re we” svim pen zi o ne ri ma No vog Sa da. – Ni je nam pa lo ni na pa met da to ura di mo. To {to sam i u PUPS-u ne ma ni ka kve ve ze s mo jim ak tiv nim ra dom u Udru è wu pen zi o ne ra No vog Sa da ni ti s te po zi ci je bi lo kog pen zi o ne ra pri mo ra vam da se u~la ni ili po dr ì mo ju stran ku. Sva ko ima pra vo da

se opre de li za ko ju è li, a za jed ni~ ki za da tak nam je da Udru è we do bro ra di i bu de ser vis svih pen zi o ne ra, bez ob zi ra na po li ti~ ka opre de qe wa. Ne ka pri zna wa su bi la sa mo po ve qe, a ne ka je su pod ra zu me va la i nov ~a nu na dok na du, ali je ona do de qi va na me snim or ga ni za ci ja ma pen zi o ne ra pa je sa mim tim opet za vr {i la kod naj sta ri jih. Kr ko ba bi} je do bio po ve qu, ali ne i no vac, a isto pri zna we do bi li su i mno gi do na to ri ko ji su nam po mo gli da u Vrd ni ku do sto janstvno obe le ì mo pra znik – za kqu ~u je ô la ko vi}. Qu bin ka Ma le {e vi}

I TR GOV CI MO RA JU DA PO [TU JU APA TIN SKO UDRU @E WE PEN ZI O NE RA

Ma da se smr za va ju, de cu i unu ke iz dr à va ju Udru è we pen zi o ne ra Apa ti na (ina ~e, jed no je od tri „dej stvu ju }ih” u op {ti ni) ima tre nut no 3.500 ~la no va ko ji pla }a ju ~la na ri nu, a wih 80 od sto i ì vot no osi gu ra we. – Po se li ma op {ti ne ra de na {i me sni od bo ri, ko ji ma smo us pe li da obez be di mo pro sto ri je za re do van rad pa ima ju iste uslo ve kao i oni u gra du. Po mo gla nam je u to me i lo kal na sa mo u pra va, a pen zi o ne ri ima ju u grad skom par la men tu ~e ti ri od bor ni ka – pri ~a pred sed ni ca Udru è wa Mi le va Ba bi}. êl ni ca je ve} ~e tvr ti man dat, a we ni is pi sni ci tvr de da }e si gur no bi ti po no vo bi ra na jer, iako Mi le va usko ro sla vi 71. ro |en dan, ma lo je onih ko ji s to li ko ela na i kom pe ten ci je mo gu oba vqa ti taj ni ma lo lak po sao. U pro sto ri ja ma Udru è wa pen zi o ne ri pro vo de svo je slo bod no vre me uz dru {tve ne igre u re sto ra nu, a utor kom i pet kom po seb no je ì vo jer je ta da {i ri re pe ro tar za ni ma ci ja. To kom ce le go di ne or ga ni zu ju se dru è wa, iz le ti, te le to va we i od la zak u ba we na re ha bi li ta ci ju.

^e ti ri pred sed ni~ ka man da ta Mi le ve Ba bi}

– Ba{ su te {ka vre me na, mal te ne kao one cr ne 1993. Stan dard pen zi o ne ra je opao, a to vi di mo i po to me {to ove go di ne pr vi put ni smo mo gli da po pu ni mo kvo tu za So ko ba wu. Oti {lo ih je sve ga 32, a ra ni jih go di na bi va lo je vi {e od 80. Ipak, jef ti ni ji aran `ma ni u Gr~ koj i u Vr wa~ koj ba wi, gde pen zi o ne ri mo gu sa mi da

pri pre ma ju hra nu, bi li su i ove go di ne po pu we ni – ka `e Mi le va Ba bi}. – Ka kva je be da vi di se i po na bav ci ugqa. Oni ko ji su ra ni jih go di na ku po va li de set to na ove su ku pi li sa mo pet, a oni ko ji su pa za ri li pet, za do vo qa va li su se sa sve ga dve. Uz to, mla di ne ra de pa pen zi o ne ri ne sa mo da iz dr `a va ju svo ju de cu ne go i unu ke.

Sa go vor ni ca do da je da, pre vi {e go di na ka da bi na ru ~i va li ogrev i zim ni cu, do ba vqa ~i ih ni su uva à va li, dok je sa da si tu a ci ja pot pu no dru ga ~i ja. – Shva ti li su da je di no pen zi o ne ri re dov no pla }a ju. Kao Udru è we ma lo mo è mo po mo }i, osim {to ogrev i zim ni cu na ba vqa mo po po voq ni joj ce ni i sve da je mo na ot pla tu i vi {e me se~ nih ra ta. Hu ma ni tar nih pa ke ta ni je bi lo pa one sta re i bo le sne po se }u je mo i no si mo po klo ne ko je sa mi iz me |u se be sku pi mo – ka è Mi le va Ba bi}. Udru è we ko jim ru ko vo di osno va lo je fol klor nu, re ci ta tor sku i sport sku sek ci ju, te hor i ak tiv do ma }i ca. Ne dav no su svi za jed no pri pre mi li op se àn pro gram za {ti }e ni ke Do ma za pen zi o ne re i sta re, a na me ra va ju da ga re pri zi ra ju i na red ne go di ne. – Na{ ak tiv è na is pe kao je ve li ke ko li ~i ne ko la ~a a u sve mu su u~e stvo va li svi. Oni ko ji ni su sta ja li za rer nom, da li su no vac, dok su mu {kar ci sve raz vo zi li. Naj ve }a na gra da bi la je za hval nost na {ih vr {wa ka u Do mu – po no sno za kqu ~u je go spo |a Ba bi}. J. Prel ~ec

KA KO LE KAR KA @E

[te ta {to ne ma ~va ra ka od ze le ni {a Uz sva ki obrok va qa uzi ma ti po vr }e, bi lo pre sno, kao sa la tu, ili ku va no, ali je naj bo qe na pa ri. Ko li ~i ne me sa va qa sma wi ti, a slat ki {e sve sti na naj ma wu me ru. Sva ko dnev no tre ba je sti `i ta ri ce i ce re a li je ko je se mo gu po to pi ti u jo gurt ili mle ko. Ove pre po ru ke va `e za sve uz ra ste, a po seb no su dra go ce ne za oso be u tre }em do bu jer }e se ta ko, uz osta le pred no sti, ose }a ti vi tal ni je i iz be }i pro ble me s va re wem.

Rak de be log cre va, na à lost je sve u~e sta li ji po sled wih de se tak go di na, svr stao se u sam vrh kan ce ro ge nih obo qe wa. Broj na is tra ì va wa po ka za la su da na ~in is hra ne mo è u ve li kom bro ju slu ~a je va spre ~i ti na sta nak ovog obo qe wa ili ga od lo ì ti. Za to le ka ri stal no upo zo ra va ju na to da va qa uno si ti vi {e hra ne bo ga te ce lu lo znim vlak ni ma. Da li }e se ce lu lo zna vlak na u or ga ni zam uno si ti pu tem vo }a i

po vr }a ili iz ce re a li ja pot pu no je sve jed no. Me |u tim, sa svim je si gur no da ce lu lo zna vlak na dra ma ti~ no sni `a va ju ri zik od ra ka de be log cre va i `e lu ca. Ovo je po tvr di la i ne dav no ura |e na ve li ka stu di ja pre hram be nih na vi ka Evro pqa na. U stu di ji se is ti ~e da oso be, ko je ina ~e u is hra ni ve o ma ma lo ko ri ste ce lu lo zna vlak na, u ob ro ci ma udvo stru ~e we ne ko li ~i ne, sma wu ju ri zik od obo qe va wa naj ma we 40 pre ce na ta. J. Bar bu zan

Po vr }e spa sa va i od ra ka

NA ME\UMESNOJ AUTOBUSOJ STANICI OD 1. DECEMBRA

Do subote promene u redu vo`we

Zbog ra do va iz me |u sta ni ca In |i ja i In |i ja Pu sta ra, do su bo te od 23.15 do 5 sa ti, bi }e iz me wen red vo `we vo zo va na re la ci ji Be o grad - No vi Sad - Su bo ti ca. Vo zo vi ko ji po la ze iz Be o gra da u 23.05 ~a so va za No vi Sad, kao i iz No vog Sa da u 22.27 za Be o grad i u 1.20 sa -

ti za [id, ne }e sa o bra }a ti. Kom po zi ci ja iz [i da ko ja kre }e u 4.50 sa ti za No vi Sad, ume sto iz [i da po la zi }e iz In |i je u 6.02 sa ta. Voz ko ji kre }e iz Be or ga da u 3.45 sa ti za No vi Sad sa o- bra }a }e re dov no, ali }e iz sta ni ce Sta ra Pa zo va po la zi ti sa za ka {we wem od 29 mi nu ta. A. L.

Novosadska utorak29.novembar2011.

kon cert po ka zao je ka ko Mi li ~i }e va pre da nost i ini ci ja ti va i po dr {ka Gra da i No vo sa |a na na put hu ma no sti mo gu da do ve du i dru ge qu de. Ve li ko sr ce No vog Sa da i na {eg ko {ar ka {a za jed no su na pu ni li sa lu, na bi ni je bi lo pu no po zna tih iz vo |a ~a a bo le snoj de ci ovaj put je i mno go qu di po ka za lo da u bor bi za `i vot ni su sa mi. N. Rad man

Klizawe na pla`i ove nedeqe tra ja ti sat i po, dok }e kar ta bi ti 150 di na ra. Iz najm qi va we kli zaq ki ko {ta }e 100 di na ra, a za ku po vi nu ka ra ta na ve li ko bi }e odo bre ni ve li ki po pu sti. To kom zi me bi }e or ga ni zo va ne i {ko le kli za wa. B. M.

V remeploV

Pred sed nik voj vo |an ke Vla de Bo jan Paj ti} da nas }e sve ~a no po lo `i ti ka men te me qac za cen tral nu ku hi wu Ra do snog de tiw stva. Za grad wu ku hi we Po kra jin ski fond za ka pi tal na ula ga wa

hronika iz dvo jio 541 mi lion di na ra. U no vom objek tu bi }e ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we za teh ni~ ku slu `bu, a naj sa vre me ni ja opre ma bi }e po „ha sap” si ste mu kon tro le hra ne. Ka da ku hi wa bu de iz -

gra |e na ima }e ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no. U vr ti }e Ra do snog de tiw stva tre nut no do la zi oko 15 i po hi qa da ma li {a na, a hra nom ih snab de va ju dve ku hi we.

Po la ga wu te em qca pri su stvo va }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, di rek tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa Ne boj {a Mi len ko vi} i di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi}. Q. Na.

BULEVARU EVROPE ZALIVNI SISTEM, SADWA U PA[I]EVOJ

Petohiqadito stablo pu{ta koren Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} bio je ju ~ e na Bu l e v a r u Evro pe gde se oze le wa va kru `ni tok i gra di za liv ni si stem, kao i u Pa {i }e voj uli ci. U toj uli ci je, u okvi ru ak ci je „Sad wa 10.000 sta ba la” ko ja se spro vo di u ce lom gra du simboli~no po sa -

plo ~e a ko lo voz je pre svu ~en as fal tom. Po sta vqe ni su i ivi~ wa ci, iz gra |e no je oko 60 par kin ga, sti gle su no ve in sta la ci je za jav nu ra sve tu kao i ban de re. U ovoj uli ci gde pre o vla da va be ton i gde po sto ji opa snost od o{te }e wa pod zem nih in -

- Grad wa za liv nog si ste ma na Bu le va ru Evro pe bi }e go to va do kra ja go di ne, a on tre ba da obez be di da ze le ni lo u ovom de lu gra da da ra ste za tre }i nu br è ne go bez si ste ma za za li va we. Sma wi }e mo tro {ko ve, na ~in odr à va wa i to }e bi ti po li ti ka gra da u na red nom pe ri o du. Gde god mo è mo po sta vqa }e mo ove si ste me - is ta kao je Pa vli ~i}. Do dao je i da je Pa {i }e va uli ca kom plet no za vr {e na . Broj ze le nih po vr {i na je sa da po dig nut sa pet na se dam pro ce na ta, a do kra ja go di ne bi tre ba lo da bu de de set po sto vi {e ze le ni la u gra du ne go pre tri go di ne. B. M.

Ak ci ja „Sad wa 10.000 sta ba la” spro vo di se u ce lom gra du. U Pa {i }e voj po sta vqe ne no ve be ton ske plo ~e a ko lo voz pre svu ~en as fal tom. Za liv ni si stem na bu le va ru obez be di }e da ze le ni lo ra ste br `e |e no pe to hi qa di to od po ~et ka po sla . U Pa {i }e voj uli ci po sta v qe n e su i no v e be t on s ke

sta la ci ja dr ve }e se sa di u us prav no po sta vqe ne ce vi ka ko ko re we vre me nom na bi na pra vi lo {te tu.

Qermontovqeva bez vode

Zbog ra do va na iz grad wi vre lo vod ne mre `e u Uli ci dr Zo ra na \in |i }a, sa o bra }aj }e se u toj uli ci da nas od vi ja ti uz ogra ni ~e we br zi ne od 30 ki lo me ta ra na sat, sa op {ta va ju iz JKP „To pla na” U to ku po la ga wa vre lo vod nih ce vi i as fal ti ra wa sa o bra }aj }e bi ti pot pu no za bra wen. A. L.

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas bi ti Qer mon to vqe va uli ca. Gra |a ni ove uli ce bez vo de }e osta ti od 8 do 14 ~a so va. A. L.

B. Lu~i}

Radovi u Ulici dr Zorana \in|i}a

u we mu stva rao sve do smr ti 1958. Naj ~e {}e je sli kao grad ske mo ti ve i por tre te svo jih su gra |a na, od vi so kih ~i nov ni ka do bir ta {a i ko ~i ja {a. We go vih sli ka ima u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Mu ze ju gra da kao i u do mo vi ma mno gih gra |a na. N. C.

Sre|uju parkinge, pomeraj automobile Ure |e we par ki ra li {ta u Ba nat skoj uli ci 2, 4 i 6, u Ru me na~ koj iza bro ja 133, u Par ti zan skih ba za u Uli ci Dra ge Spa si} i u de lu Uli ce Veq ka Pe tro vi }a, na po te su iz me |u Dra ge Spa -

si} i Mil ke Gr gu ro ve po ~i we da nas. Iz Par king ser vi sa ape lu ju na su gra |a ne da sa po me nu tih lo ka ci ja uklo ne auto mo bi le ka ko bi po sao mo gao ne sme ta no da se oba vi. B. M.

Foto: N. Stojanovi}

Sudbina rekla-slikar Iz lo `ba aka dem skog sli ka ra Sa ve Ipi }a za tvo re na je 29. no vem bra 1931. Pred Pr vi svet ski rat iz u ~io je u Be ~u fo to graf ski za nat, i igrom sud bi ne po stao sli kar! ^im su umu kli to po vi, po ~eo je da stu di ra u Be o gra du, Be ~u i Kra ko vu, da bi se 1925. vra tio u rod ni No vi Sad i

c m y

Danas kamen temeqac za megakuhiwu

NA [TRANDU

Ka ko na zva ni~ no sa zna je mo kli za li {te na [tran du tre ba lo bi da pro ra di ove ne de qe, ta ko da }e su gra |a ni ve} za ko ji dan mo }i da u`i va ju u za ba vi na le de noj plo ~i. Ce ne osta ju na pro {lo go di {wem ni vou, a sme na }e

Grad ski pre vo znik od ~e tvrt ka 1. de cem bra vra }a sta ri broj te le fo na za in for ma ci je o po la sci ma auto bu sa u me |u me snom sa o bra }a ju na MAS-u. Ume sto do sa da {weg bro ja 090 1111 021 po no vo }e ra di ti broj 444 - 022. Po zi vi upu }e ni na taj broj bi }e bes plat ni. Z. D.

„RADOSNO DETIWSTVO” PO^IWE VELIKI POSAO

Sa la pu na do bre vo qe kon cert na ko jem je sku pqe no vi {e od tri mi li o na di na ra kao po mo} de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti. Na{ pro sla vqe ni ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i} je ra ni je ve} sam po mo gao de ci obo le loj od te te {ke bo le sti, ko ja bez po mo }i do bro tvo ra ne bi mo gla da idu na le ~e we u Ki nu. Prek si no} ni

Besplatne informacije na starom broju

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e li ki qu di i Grad s wi ma V ume ju da se bo re za hu ma ne ci qe ve. To je po ka zao ne deq ni

Foto: R. Hayi}

Pro mo ci ja kwi ge „Sr bi ja u la vi rin ti ma tran zi ci je” prof. dr Zo ra na Sto jiq ko vi }a i ~a so pi sa „Po li ti~ ke per spek ti ve” odr `a }e se su tra u 18.00 ~a so va u Pla voj sa li Grad ske skup {ti ne. O ~a so pi su }e go vri ti we gov glav ni ured nik prof. dr \or |e Pa vi }e vi}. D. J.

ZBOG RADOVA NA PRUZI BEOGRAD - SUBOTICA

Foto: R Hayi}

Lavirinti tranzicije

Sunce grad izvelo u {etwu Rad ni ci „Sta na” uza lud su se ovih da na ba ci li na ki }e we gra da no vo go di {wim uli~ nim ukra si ma ka da Sun ce ne }e da ode, a maj ka pri ro da na me sti zim ski {ti mung. Iako je vre me na ovim pod ru~ ji ma od u vek bi lo var qi vo, mo -

`e se la ko de si ti da u No vu go di nu, uz stan dard ni ukra sni fol klor, u|e mo i sko ro pa krat kih ru ka va. Ka ko god, de ci jo{ iz gle da ne fa le zim ske ra do sti, pa svo je vre me upot pu wa va ju na du nav -

skim oba la ma i grad skim par ko vi ma. Svi su jo{ za sa da si gur ni da }e sneg do }i, a osu {e no li {}e na ze mqi je di no nas pod se }a da je to sle de }e na re du. Ili }e [trand u go di ni svo je sto go di {wi ce pro ra di ti i zi mi. A. L.

Slike Koste Hakmana Iz lo `ba „Pa vle Be qan skipri ja teq umet ni ka: Ko sta Hak man” bi }e otvo re na u ~e tvr tak, u 19 ~a so va u Spo men- zbir ci Pa vla Be qan skog i tra ja }e do 22. de cem bra. Otvo ri }e je di rek tor ka Mu ze ja sa vre me ne umet no sti u Be o gra du

Bra ni sla va An |el ko vi} Di mi tri je vi}. Pra te }i pro gram iz lo `be bi }e film ske pro jek ci je i tu ma ~e wa po stav ke. Autor iz lo `be je ku stos Spo men- zbir ke Pa vla Be qan skog Ja smi na Jak {i}. A. L.

Okrugli sto o problemima invalida Mre à Od bo ra za qud ska pra va u Sr bi ji „CHRIS” odr à }e u ~e tvr tak okru gli sto „Otvo re ni fo rum” u okvi ru pro jek ta „Po {tuj raz li ~i to sti – Jed na kost za sve” u pro sto ri ja ma Kul tur nog cen tra u 11 ~a so va. Ciq ovog sku pa da se uka è na pro blem po sto ja wa raz li ~i tih ba ri je ra u na {em gra du za oso be in va li di te tom. A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak29.novembar2011.

dnevnik

MADA KOMUNALNI POLICAJCI PATROLIRAJU SVAKODNEVNO

Sti`u praznici, izmileli uli~ni prodavci Fo to: S. [u {we vi}

NA KONCERTU ZA MALI[ANE OBOLELE OD BATENOVE BOLESTI

Prikupqeno vi{e od tri miliona Vi {e od tri mi li o na di na ra pri ku pqe no je prek si no} na hu ma ni tar nom kon cer tu za de cu obo le lu od Ba te no ve bo le sti, ko ji je u ve li koj dvo ra ni Spen sa or ga ni zo vao na{ po zna ti ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i}. Sav pri hod od pro da tih ka ra ta omo gu }i }e ovim ma li {a ni ma tret man ma ti~ nim }e li ja ma u Ki ni. Mi li ~i}, ko me ni je pr vi put da po ma `e toj de ci, is ta kao je da je iz u zet no za do vo qan od zi vom No vo sa |a na. - Za ak ci ju ni sam za slu `an sa mo ja, da se ove zve zde ni su oda zva le na po ziv, kon cer ta ne bi ni bi lo.

Dra go mi je da se ve li ki broj No vo sa |a na oda zvao i ti me po ka zao svo ju po `r tvo va nost za dru ge. Ra di mo jed nu le pu stvar, jer ovom ak ci jom po ma `e mo de ci. Me ni je za do voq stvo, ali i oba ve za da ovoj de ci po mog nem kad god je to mo gu }e - is ta kao je Mi li ~i}. Svo ju hu ma nu stra nu po ka za le su i zve zde, ko je su na stu pi le na kon cer tu. Pu bli ku su mu zi kom za ba vqa le gru pe „Ap so lut no ro man ti~ no”, „Ga ra vi so kak”, „Fraj le”, kao i pe va ~i „Zve zda Gran da” i tak mi ~a ri {o ua „Pr vi glas Sr bi je”. N. R.

„Dnevnik” vas vodi na koncert Zdravka ôli}a Kon cert Zdrav ka ô li }a bi }e odr àn 24. de cem bra u 20 ~a so va u ve li koj dvo ra ni SPC “Voj vo di na”. Du go o~e ki va ni na stup u No vom Sa du ô la }e odr à ti u sklo pu tur ne je pod na zi vom „Kad po gle da{ me pre ko ra me na”. î ta o ca na {eg li sta da nas }e mo da ri va ti dve ma kar ta ma za ovaj do ga |aj. Pr vi ~i ta lac ko ji se ja vi od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e dve kar te za kon cert. A. Va.

USKORO U OSNOVNIM I SREDWIM [KOLAMA

Video igricama protiv narkotika

Vi deo igri ca, ~i ji su glav ni ju na ci cr ta ni li ko vi ra |e ni po uzo ru na one iz po pu lar ne se ri je „Sa ut park”, a ima za ciq da pri ka `e po sle di ce dro ge i al ko ho la, pred sta vqe na je ju ~e na stru~ nom sa stan ku u Skup {ti ni gra da. U igri ci cr ta ni ju na ci pro la ze kroz raz ne `i vot ne si tu a ci je, su o ~a va ju se sa dro gom i al ko ho lom i sno se po sle di ce svo jih po stu pa -

smo da sa mi shva te ko li ko mo gu bi ti fa tal ne po sle di ce dro ge uko li ko ih za ve de za blu da pr vo bit nog do brog ose }a ja - ob ja sni la je Bu di {a. Pred sta vqen je i dru gi ma te ri jal za pre ven ci ju ko ri {}e wa dro ge i al ko ho la, iz ra |en u okvi ru re a li za ci je Ak ci o nog pla na za spro vo |e we ak tiv no sti u bor bi pro tiv dro ga na te ri to ri ji No vog

Do terapijske komune uz pomo} Holan|ana Uprav nik Kli ni ke za psi hi ja tri ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Ni ko la Vu~ ko vi} na ja vio je za na red nu go di nu otva ra we te ra pij ske ko mu ne za le ~e we za vi sni ka, ko ju }e fi nan sij ski po dr à ti Ho lan |a ni. Oni bi fi nan si ra li edu ka to re, opre ma we pro sto ra, hra nu, kao i pla te za za po sle ne, a ulo ì li bi oko 30.000 evra. Neo p hod no je da Grad obez be di pro stor, ko ji }e se naj ve ro vat ni je na la zi ti u oko li ni No vog Sa da. ka. Ova in ter ak tiv na igri ca ko ri sti }e se u osnov nim i sred wim {ko la ma kao sred stvo pre ven ti vog de lo va wa pro tiv ko ri {}e wa psi ho ak tiv nih sup stan ci. Stru~ ni tim s Kli ni ke za bo le sti za vi sno sti Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne dr Ste van Svi lo kos i psi ho lo {ki wa Da ni je la Bu di {a pred sta vi li su pr4ofe sor ma i na stav ni ci ma ka ko igri ca funk ci o ni {e. - Kroz ra zno vr sne i pot pu no re al ne si tu a ci je u ko je mla di do la ze i mo ra ju da bi ra ju iz me |u raz li ~i tih al ter na ti va, è le li

Sa da, za pe riod od 2010. do 2013. Grad ska upra va za zdrav stvo na pra vi la je vo di~ za de cu i ro di te qe ~i ja je svr ha upo zna va we s usta no va ma ukqu ~e nim u pre ven ci ju, le ~e we i re ha bi li ta ci ju za vi sni ka od psi ho ak tiv nih sup stan ci. U na stav ku su bro je vi te le fo na ne kih od tih usta no va: Sa ve to va li {ta za mla de Do ma zdra vqa „No vi Sad” 021/451 - 451 od 7 do 20 ~a so va, Cen tra za pre ven ci ju nar ko ma ni je „Em pro na” 021/523 - 044 od 17 do 20 ~a so va, Omla di ne Ja zas 021/45 - 45 - 14 od 10 do 16 ~a so va. I. D.

I Bege~ane mu~i srce Dve tre }i ne od oko 450 sta nov ni ka na se qa Be ge~ ne ma do bar sr ~a ni ri tam i ima lo{ re z ul t at EKG mo n i t o r in g a, po ka za la je ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ko ja je u su b o t u odr ` a n a u Osnov n oj {ko l i „Veq k o Pe t ro v i}” u ovom me stu. Tom pri li kom te `i nu, vi si nu i in deks te le sne ma se pro ve ri li su svi po se ti o ci ak ci je, a osnov ne pa ra me tre krv ne sli ke

384 sta nov ni ka. Po vi {e ne vred no sti {e }e ra u kr vi ima 192 Be ge ~a na, 102 po vi {en ho le ste rol, a 104 po ve }an broj tri gli ce ri da u kr vi. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va na je 151 `e na. To kom ove go di ne odr `a ne su 24 ak ci je „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” i pre gle da no 13.000 qu di. Or ga ni za to ri kam pa we su Dom zdra vqa „No vi Sad”, Grad ska upra va za zdrav stvo i Za vod za hit nu me di cin sku po mo}. G. ^.

“Evo ih, do la ze, skla waj ku ti je i be ì”. Ova ko re a gu ju tr gov ci na uli ci kod Fu to {ke pi ja ce ka da na i |e ko mu nal na po li ci ja s ko jom stal no “bi ju bit ku”. Iako ko mu nal ni po li caj ci sva ko dnev no pa tro li ra ju po uli ca ma gra da mo è se, ka ko se bli è ve li ki pra zni ci, vi de ti sve vi {e uli~ nih pro da va ca. Do la zi vre me ka da i oni ko ji se ne ba ve uli~ nom pro da jom, to ~i ne ne bi li za ra di li ko ji di nar vi {e. Na uli ci po no vo ima sve ga, od bi ù te ri je, pre ko gri lon ~a ra pa, do ~o ko lad nih ba na ni ca. Uli~ ni pro dav ci ka ù da im je to je di ni iz vor pri ho da, te is ti ~u da se ne bi ba vi li ovim po slom da mo gu da na |u pra vi. “[ta vi mi sli te da je me ni le po da po ceo dan sto jim ov de za sit ne pa re. Zi mi je hlad no, a le ti kad upe ~e zve zda, do |e mi da se one sve stim. Ali {ta }u mo ram da pro da jem, ka ko bih pre hra ni la po ro di cu. Ja pro da jem ov de, a mu` na dru gom me stu”, ja da se uli~ na pro da va ~i ca i do da je da joj sva ka ko ni je pri jat no ka da ugle da ko mu nal nu po li ci ju. Na vo di i da su ka zne mno go ve }e u od no su na to ko li ko ona za ra di. Isti slu ~aj je i sa dru g im pro d av c i m a, ko j i ni s u bi l i voq ni da se pred sta vqa ju za no vi ne.

S dru ge stra ne, u ko mu nal noj po li ci ji tvr de da su ove op tu `be pot pu no neo prav da ne i da po li cij ski slu `be ni ci re a gu ju u skla du sa si tu a ci jom. – Za ko nom o ko mu nal noj po li ci ji pred vi |e na su od go va ra ju }a ovla {}e wa ko mu nal nih po li ca ja ca, od upo zo re wa do pri me ne ta~ no na ve de nih sred sta va pri nu de. Ta ko |e, istim za ko nom pred vi |e no je da ko mu nal ni po li caj ci mo gu iz ri ca ti man dat ne ka zne, kao i pod no si ti zah te ve za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv pre kr {i la ca od lu ka ko je je do ne la Sku {ti na gra da. Na po mi we mo da qu di is pred Fu to {ke pi ja ce ni su ni ka kvi tr gov ci ve} oso be ko ja kr {e Od lu ku o ure |e wu gra da, za u z i m a j u } i jav n u po v r { i n u bez odo bre wa nad le `nog or ga na – ka `e na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac. Do da je da pri ja ve naj ~e {}e do bi ja ju od re dov nih za ku pa ca te zgi na Fu to {koj pi ja ci ko ji ured no pla }a ju svo je oba ve ze, dok qu di ko ji pro da ju van pi ja ce ni ko me ni {ta ne pla }a ju, a isto za r a | u j u.Ko m u n al n a po l i c i j a ni k og ne mal tre ti ra ve} sa mo ra di svoj po sao u skla du sa za ko nom, za kqu ~u je Ra do va nac. Q. Nato{evi}

ALARMANTNI PODACI IZ NOVOSADSKIH [KOLA

Vr{wa~ko nasiqe udvostru~eno Vr {wa~ ko na si qe u No vom Sa du po ve }a lo se vi {e ne go du plo u od no su na pret hod nu go di nu. Na ne dav nom za jed ni~ kom sa stan ku skup {tin skih sa ve ta za jav ni red, mir i bez bed nost i za obra zo va we i sport na gla {e no je da je neo p hod no obez be di ti sa rad wu ro di te qa sa pe da go zi ma, a iz ne to je i mi {qe we da obez be |e we u {ko la ma ni je do voq no. I is tra ì va we Uni ce fa po ka zu je da je sva ko de se to de te u na {im {ko la ma bi lo iz lo è no na si qu u pe ri o du od de cem bra do mar ta ove go di ne. Pre ma istom is tra ì va wu, dva od sto u~e ni ka bi lo je agre siv no. Na to da je sta we u {ko la ma ve o ma za bri wa va ju }e uka zu ju tvrd we u~e ni ka pre ma ko ji ma je ~e tvr ti na wih do ì ve la na si qe od stra ne na stav ni ka, te da je vi {e od 40 od sto |a ka bi lo sve dok agre siv no sti u~e ni ka pre ma na stav ni ci ma. U~e ni ci jed ne no vo sad ske

^ITAOCI PI[U SMS

osnov ne {ko le s ko ji ma smo raz go va ra li, po tvr |u ju da je na si qe ve o ma ras pro stra we no, a kao naj ve }i pro blem na vo de da ih mal tre ti ra ju u~e ni ci sta ri jih raz re da. ^lan Grad skog ve }a za du èn za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} ka è za „Dnev nik” da je pre ma po da ci ma po li ci je, si tu a ci ja ka da je re~ o na si qu, u po je di nim no vo sad skim {ko la ma znat no go ra u od no su na pred hod ne go di ne. Is ti ~e da jo{ uvek ima pu no da se ra di, ka ko bi se ova po ja va is ko re ni la. - Od ka da je uve den vi deo nad zor, u po je di nim {ko la ma sta we je mno go bo qe. Ka me re su do bre i kao pre ven ti va, ali i te ka ko mo gu da po slu è uko li ko do |e do in ci den ta, jer na osno vu sni ma ka |a ci po ~i ni o ci mo gu da bu du pre kr {aj no ili kri vi~ no ka `we ni - ob ja {wa va Sta ro vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, da bi se ovaj pro blem re {io na {to bo qi na ~in, po treb na je

sa rad wa iz me |u {ko le, ro di te qa i na stav ni ka, kao i edu ka ci ja svih, pa ~ak i |a ka {ta je to na si qe. - Na `a lost dru {tvo je pu no na si qa, a {ko le su sa stav ni deo dru {tva. Zbog to ga je po treb no pu no ra di ti. Ka da se ka `e na si qe, od mah se po mi sli na fi zi~ ko, me |u tim po sto je i dru gi vi do vi na si qa ko ji ta ko |e mo gu da bu du opa sni - na vo di sa go vor nik. Go vo re }i o pro jek tu „[ko la bez na si qa”, ko ji je ini ci rao Uni cef, a ~i je je spro vo |e we po ~e lo u je sen 2005. go di ne, Sta ro vi} oce wu je da je ve o ma do bar, te se na da da }e bi ti pro {i ren i po osta lim grad skim {ko la ma. Pro je kat se za sa da spro vo di u ne ko li ko {ko la u No vom Sa du, a u okvi ru we ga se edu ku ju na stav ni ci, u~e ni ci i ro di te qi i re {a va se pre ven tiv no pro blem, da ne bi do {lo do ozbiq nih po sle di ca. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Hara~ za parking subotom îm je „Par king ser vis” na mi ri sao pro fit i uvi deo da je i su bo tom jak Naj lon, od mah se pla }a par king! Le {i na ri, na pra vi te par king, pa ga na pla }uj te...svi na uli ce! 065/2204... * * * Ka ù da pred iz bor na kam pa wa ni je po ~e la, a kod me ne su ve} bi li ak ti vi sti i SNS i DS. 060/4468... * * * Mi ni star spoq nih po slo va u Te n i s ki sa v ez Sr b i j e, a omla di na pre ko gra ne tr bu hom za kru hom. In spi ra tiv no i „evrop ski”, sva ka ~ast! 060/6394... * * * Po {to va ni 063523...mo `da bi i vi za slu ì li pa `wu pa sa ako bi ih na hra ni li ko ri com hle ba, on da ne bi na pa da li. Glad ni su i iz ba ~e ni na uli cu, jer vi {e ni su ma li i slat ki ku ~i }i. 063/5278.. * * * Ni je mi ja sno ka ko su se naj è {}i pro tiv ni ci auto no mi je Voj vo di ne (Lon ~ar, Ri sti vo je vi}, Vu ka di no vi} i ini) udo mi li ba{ na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du. 061/7007... * * * Ni je to ni {ta iz gu bi ti utak mi cu od gro ba ra, oni }e uvek bi ti gro ba ri. Osta li „de li je” ja ki, po {to va ni, uz vi {e ni i ka dri da uz vra te, jer mi ima mo du {u. Stre pi te, mi i bog vam sve vra }a mo. 063/3286..

* * * Srp ski de le ga ti, wih 120 je 1918. go di ne od lu ~i lo o pri sa je di we wu Voj vo di ne Sr bi ji. Bra vo! Go di ne 2008. dva mi li o na Al ba na ca od lu ~i li o Ko so vu. Ua, ua, ua. 063/1899... * * * U po sled we vre me {tam pa pi {e: Po zna ti po li ti ~a ri - li de ri stra na ka na uda ru! Pret we ubi stvom,

kid na po va wem ~la no vi ma po ro di ca. Da li je do i sta ta ko? Pret we su se od jed nom po ja vi le i to ba{ sa da, ka da po ~i wu kam pa we za iz bo re! Da li su to pret we ili „pret we-mar ke ting” po je di na ca?! Kad }e ne sta ti? Po sle iz bo ra? Ba{ da vi di mo? S po {to va wem! 063/5230.. * * * Rad ni ci JKP „Be li lo” iz Srem skih Kar lo va ca ne sa mo da

odr à va ju Kar lov ce ~i stim i ured nim ne go i po ma ù qu di ma kad im je po mo} po treb na. U to sam se li~ no uve ri la i hva la im na to me. 064/1062... * * * î ta lac 060/4468, je u pra vu ka da ka è da na {a Cr kva (SPC) „uzi ma i ja re i pa re!” A {to se ti ~e pla }a wa cr kva ri ne, kr {te wa, ven ~a wa, po me na... Pa, go spo di ne, da li vas ne ko te ra da to pla }a te? Ne te ra! Pa ima i dru gih Cr ka va! Sve su one iste, sa mo se dru ga ~i je zo vu! A i Bog je je dan! Ne }e vam za me ri ti ako ta ko u~i ni te! Po po vi na pla }u ju za to da bi na pu ni li svo je xe po ve! A ko im omo gu }u je to? Pa - vi! S po {to va wem! 063/5230.. * * * Boc ke se bu ne, a pre wih vo du tre ba da do bi je Po po vi ca i po tra di ci ji tu ri zma i ~e ti ri pla ni nar ska do ma ko ja ne ra de zbog vo de, a ho }e mo tu ri zam. 064/2952... * * * [e ta li {e sre |e no, za sa |e no dr ve }e, okret ni ca kod [tran da sre |e na, za sa |e no cve }e, pe {a~ ka sta za po plo ~a na, ali obli `wi ka fe ne u mor no na no si bla to na pe {a~ ku sta zu. Ko mu nal na po li ci ja svra }a u ka fe, ali bla to ne vi di ili ni je nad le `na. Do kle ta ko? 064/2974...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NOVI SAD ]E KONKURISATI ZA NOVAC IZ DR@AVNOG BUYETA

I gra du pa re od iga ra na sre }u?

Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu ob ja vi la je jav ni po ziv za pod no {e we zah te va je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve za ras po de lu pa ra iz na men skih pri ma wa bu xe ta Sr bi je ko ja se ostva ru ju pri re |i va wem iga ra na sre }u, a ko ri ste se za fi nan si ra we lo kal ne sa mo u pra ve.

^lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} ka `e za „Dnev nik” da svi gra do vi kon ku ri {u, pa ta ko i No vi Sad. Pod se tio je da je No vi Sad ne dav no do bio od istog mi ni star stva 1,2 mi lion di na ra za re a li za ci ju pro jek ta „Elek tron ska ob ra da i skla di {te we po da ta ka i ~u va we dru gog pri mer ka ma ti~ nih kwi ga na srp -

skom je zi ku i je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na”. Mi ni star stvo ukup no ras po re |u je 96,5 mi li o na di na ra za {est ka te go ri ja. Ta ko se 35 mi li o na di na ra de li za pro jek te od po seb nog zna ~a ja za `i vot gra |a na, pet mi li o na di na ra na me we no je za ra ci o na li za ci ju or ga na lo kal ne sa mo u pra ve, isto to li ko se de li za po mo} od

ele men tar nih ne po go da. Za mo der ni za ci ju ra da lo kal ne sa mo u pra ve pred vi |e no je 15 mi li o na di na ra, 21,5 mi li o na ras po re di }e se za po mo} ugro `e nim gra |a ni ma i hu ma ni tar nim or ga ni za ci ja ma i za pro jek te za {ti te `i vot ne sre di ne od la zi 15 mi li o na di na ra. Rok za pod no {e we zah te va is ti ~e 5. de cem bra. D. Ig.

DA LI ]E ^ETIRI KU]E U ULICI MARKA KRAQEVI]A DO^EKATI DA POSTANU ETNO SELO

Tr {~a ra ma spas sa mo na pa pi ru Vla sni ci ~e ti ri ku }e-tr {~a re u Uli ci Mar ka Kra qe vi }a ko je su pod za {ti tom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re pla ni ra ju da uzmu stvar u svo je ru ke ne bi li ko na~ no re {i li vi {e de ce nij ski pro blem pro pa da wa obje ka ta u ko ji ma `i ve. Vla snik iz bro ja 26 Ga vra Mo qac ka `e da }e pr vo oba ve sti ti me di je {ta sme ra ju. Umor ni su, re ~e, od

vi {a in stan ca - ka `e Mo qac. Iz Skup {ti ne gra da „Dnev ni ku”je dat sli ~an od go vor, da je za kqu ~ak pre dat Grad skom ve }u. Mo qac ka `e da je re {e we da Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re No vog Sa da tr {~a re ski ne sa li ste za {ti }e nih obje ka ta, da bi vla sni ci ku }a po svom na ho |e wu mo gli da ra de ko {ta ho }e.

Vla snik tr {~a re iz bro ja 26 Ga vra Mo qac ka `e da su umor ni od obe }a wa nad le `nih obe }a wa nad le `nih, da }e do ne ti kon kret ne me re za {ti te ko je }e wi ho ve ku }e pre tvo ri ti u et no-se lo, et no-ku }e, et no-park... Mo qac pod se }a da je kra jem ma ja bio okru gli sto na te mu za {ti te tr {~a ra ka da je za kqu ~e no da }e se za dva me se ca zna ti ko na~ na sud bi na tih ku }a. Okru gli sto je vo dio pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. - Vre me je pro {lo, a ni {ta kon kret no ni je u~i we no. Do bi li smo oba ve {te we da za kqu ~ak okru glog sto la tre ba da re {i

U KARLOVCIMA

Ukra de na ta bla LSV-a Ta b la sa ime n om stran k e, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ne sta la je u no }i iz me |u su bo te i ne de qe sa ku }e u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 3 u Srem skim Kar lov ci ma, gde se od pre ne ko li ko me se ci na la zi se di {te Op {tin skog od bo ra LSV. Ka ko sa op {ta va ju iz OO LSV-a, tom pri li kom je o{te }e na i fa sa da ku }e, ko ja je pod za {ti tom dr `a ve kao spo me nik kul tu re. Slu ~aj je pri ja vqen po li ci ji, od ko je se o~e ku je da po ~i ni lac bu de uhva }en. Ovo je dru gi na pad na pro sto ri je LSV u Kar lov ci ma u po sled wa tri me se ca. Pret hod ni se do go dio ta ko |e no }u, iz me |u 27. i 28. av gu sta, ka da su raz bi je na sta kla na vra ti ma i pro zo ru. Po li ci ja je ta da br zo uhva ti la iz gred ni ka N. B. iz Kar lo va ca, pro tiv ko ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va za uni {te we i o{te }e we tu |e stva ri. Z. Ml.

O è na ma sred weg ve ka Pro mo ci ja kwi ge „Mu à stve ne è ne srp skog sred weg ve ka” dr Sve tla ne To min bi }e odr à na ve ~a ras, u 19 sa ti, na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, u Rad ni~ koj uli ci 20. Kwi ga go vo ri o ì vo tu obra zo va nih è na sred weg ve ka, kwi èv ni ca ma, sve ti ca ma, kti tor ka ma i wi ho vom uti ca ju na kul tu ru. Po red autor ke, o kwi zi }e go vo ri ti dr Jel ka Ra |ep, dr Qi qa na Pe {i kan-Qu {ta no vi} i Rad mi la Gi ki}-Pe tro vi}. Ulaz je bes pla tan. J. L.

- Sve ku }e su u lo {em sta wu, a mo ja je u naj go rem. Gra |e vin ska in spek ci ja mi je jo{ 2008. go di ne iz da la re {e we da u ku }i ni je do zvo qe no sta no va we. Ja i da qe tu `i vim u pred wem de lu, sred wi deo ku }e je sru {en, a zad wi ni je - ka `e Mo qac. Sma tra da we go va ku }a vi {e i ni je spo me nik kul tu re, jer ne ma vi {e |er ma, ~ar da ka, po dru ma, svi w ca. Sve je to zub vre me na sru {io. I osta li vla sni ci mi {qe wa su, kao i Mo qac, da ku }e ne tre ba da bu du vi {e spo me ni ci kul tu re.

Di rek tor Za vo da za za {ti tu spo me ni ka ku lu tre No vog Sa da Mi lan ]e ran ka `e da je za in te re so van da se ku }e tr {~a re pri ve du na me ni, jer su u tom de lu

ur ba ni sti pred vi de li et no park, ali da za to po sto ji pro ce du ra. S dru ge stra ne na gla {a va da od vla sni ka ku }a Za vod ni je do bio ini ci ja ti vu, od no sno ar gu men te da tr {~a re vi {e ne tre ba da bu du spo me ni ci kul tu re. - O to me od lu ~u je stru~ na ko mi si ja Za vo da za za {ti tu kul tu re na osno vu na la za {ta se pro me ni lo da ku }e ne ma ju vi {e obe le` je spo me ni ka kul tu re. U to me u~e stvu je vi {e slu `bi, a ne sa mo Stru~ na ko mi sja iz Za vo da -ob ja snio je ]e ran. Skre }e pa `wu da je Za ko nom o za {ti ti kul tur nih do ba ra vla snik du `an da odr `a va objek te. Za to se pi ta, ako vla sni ci ne ma ju nov ca da se bri nu o tr {~a ra ma, ka ko je on da mo gu }e da su u dvo ri {tu na pra vi li dru ge objek te. Z. Deli}

Bes plata n pre vo d na zna kov ni je zik Or ga ni za ci ja glu vih No vi Sad po kre nu la je po ~et kom me se ca {e sto me se~ ni pro je kat „Pre vo di la~ ki ser vis za zna kov ni je zik”. Pro je kat ima za ciq po dr {ku svim go vor ni ci ma zna kov nog je zi ka na te ri to ri ji No vog Sa da, una pre |e we wi ho vog po lo `a ja,pro mo vi sa we i po {to va we lin gvi sti~ kog iden ti te ta za jed ni ce glu vih. -Ak tiv no sti u okvi ru Pre vo di la~ kog ser vi sa pod ra zu me va ju i pru `a we bes plat nih uslu ga pre vo |e wa sa i na srp ski zna kov ni je -

zik svim glu vim i na glu vim oso ba ma ko je sta nu ju na te ri to ri ji No vog Sa da. To se od no si na zdrav stvo, pra vo su |e, po li ci ju, in sti tu ci je lo kal ne sa mo u pra ve, za po tre be po dr {ke sa mo stal nom ì vo tu glu vih i na glu vih oso ba kao i pri li kom sa sta vqa wa i pre vo |e wa razl~i tih pi sa nih do ku me na ta - ka è tu ma~ zna kov nog je zi ka i ad mi ni stra tor ka Pre vo di la~ kog ser vi sa Iva na Mar ko vi}. Pre vo dla~ ke uslu ge mo gu da se za ka ù u pro sto ri ja ma Or ga ni za -

ci je glu vih u Mi le ti }e voj 18 po ne deq kom i ~e tvrt kom od 18 do 21.30, kao i utor kom, sre dom i pet kom od 8 do 11.30 ~a so va, smsom na broj 065/467-06-17 ili pu tem mej la pre vo di lac ki ser vis@gmail.com.Pro je kat po dr `a va Sek tor za za {ti tu oso ba sa in va li di te tom Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Vla de Re pu bli ke Sr bi je i pro je kat „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou - DILS”. A. Va.

GOTOV PROGRAM O KORI[]EWU POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA U KARLOVCIMA

Usko ro oglas o za ku pu wi va?

Na za s e d a w u kar l o v a~ k og par la men ta, 5. de cem bra, od bor ni ci }e ras pra vqa ti o go di { wem pro g ra m u za { ti t e, ure |e wa i ko ri {}e wa po qo pri vred nog ze mqi {ta na te ri to ri ji op {ti ne, na ko ji se ~e ka lo ~e ti ri go di ne. Re~ je o pro gra mu na osno vu kog }e op {ti na ras pi sa ti oglas za da va we u za kup po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr `av noj svo ji ni. Sa tim tek stom sa gla si lo se Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri v re d e, ko j e po za k o n u i tre ba da ga odo bri i sa da je na od b or n i c i m a da usvo j e pro gram. Na kon to ga tre ba da bu de do ne ta i od lu ka o da va wu u za kup po qo pri vred nog ze mqi {ta, ko ja se opet {a qe Mi ni star stvu na sa gla snost i tek on da }e kar lo va~ ka op {ti na mo }i da ras pi {e oglas. Ka da }e se to do go di ti te {ko je prog no zi ra ti, na ro ~i to zbog to ga {to je iz ra da pro gra ma tra ja la ne u o bi ~a je -

no du go, za {ta se od go vor nost pri p i s u j e re p u b li~ k im Di rek ci ja ma za imo vi nu i re sti tu ci ju, jer su ka sni le sa do sta vqa wem po da ta ka o to me ko je ze mqi {te je pred met vra }a wa u po stup ku de na ci o na li za ci je. Pre ma ovom pro gra mu, u za kup }e bi ti po nu |e no 93, 7 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr ` av n oj svo j i n i od 784,8 ha ko li ko je evi den ti ra no da po sto ji u Kar lov ci ma. Naj vi {e je wi va, na dru gom me stu su li va de, po tom na red do la ze pa {wa ci, za tim vi no gra di i na po sled wem me stu su vo} wa ci, ko ji se na la ze u Ve li k om Ma t e j u, Do b ri l ov c u, Li p a m a, Vr h o v i m a, Ka r a { u, Ra {i, Li pov cu, Do ki, Re me ti ci, Kr stu {e vi na ma, E{i kov cu, Boc ka ma, Za gu qan cu, ^e ra t u, Be q e { e v u, Pu c av c u, Kur ja kov cu, Do bo {ev cu, Ban sto lu, Sred wem Ma te ju i {i rem cen tru gra da. Ta be lar no je na ve de na i kla sa ze mqi {ta

ko je }e bi ti da to u za kup osim po vr {i ne i po te sa u kom se na la zi. Od za ku pa }e bi ti iz u zet 691 hek tar ze mqi {ta, ko je je ma hom pod {u mom ili se na we m u iz g ra | e n i objek t i. U pro gra mu su na ve de ni i po da ci Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da, po ko ji ma, u Kar lov ci ma ima 3.014 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta, od ~e ga su 1.196 ha wi ve, 344 ha pod vi no gra di ma, 200 ha pod vo} wa ci ma. Me |u tim, ka ko sto ji da qe u tek stu, stvar no sta we od stu pa od sta ti sti~ kih po da ta ka. Pre ma tim dru gim po da ci ma, 500 hek ta ra je pod ra tar skim i po v r t ar s kim kul t u r a m a, 120 ha su vi no gra di, vo} wa ci se pro te `u na 130 ha. Oko 1.500 ha su li va de i pa {wa ci. Po Za ko nu o po qo pri vred nom ze mqi {tu, 60 od sto pri ho da od za ku pa pri pa da re pu bli~ kom, a osta tak op {tin skom bu xe tu. Z. Ml.

utorak29.novembar2011.

ZAHVAQUJU]I UGOVORU „UNIVEREKSPORTA” I „RADOSNOG DETIWSTVA”

No vo go di {wi pa ke ti }i svim ma li {a ni ma Ma li {a ni ko ji idu u vr ti }e “Ra do snog de tiw stva” za hva qu ju }i “Uni ve rek spor tu” do bi }e no vo go di {we pa ke ti }e, sa zna je “Dnev nik”. Pre ma re ~i ma di rek to ra te usta no ve Bo ri sla va Sa mar xi }a, ova tr go vin ska ku }a ve} dru gu go di nu za re dom da ru je svu de cu. - I ove go di ne smo pot pi sa li ugo vor s Uni ve rom, {to zna ~i da }e svih 15.500 ma li {a na do bi ti da ro ve. Na{ stru~ ni tim }e uz po mo} za po sle nih u ovom tr go vin skom lan cu pa `qi vo oda bra ti slat ki {e za ma li {a ne vo de }i ra ~u na o wi ho vom uz ra stu – ob ja {wa va sa go vor nik. No vo go di {wi pa ke ti }i }e, po red no vo sad skih, sti }i i u vr ti }e „Ra do snog de tiw stva„ u Ko vi qu, Ka }u, Bu di sa vi, Pe tro va ra di nu, Srem skim Kar lov ci ma, Srem skoj Ka me ni ci, Ru men ki,

Fu to gu, Ve ter ni ku, Be ge ~u, kao i dru gim me sti ma u ko ji ma ra de ob da ni {ta no vo sad ske pred {kol ske usta no ve. Po de la }e bi ti kao i pro {le go di ne. De ci }e se u vr ti }i ma de li ti bo no vi i s wi ma }e ro di te qi mo }i da po dig nu pa ke ti} u naj bli èm mar ke tu. Sa mar xi} pod se }a da de ca ve} sa da do bi ja ju pa ke ti }e od hu ma ni tar ne or ga ni za ci je “Du ga”, a re~ je o da ro vi ma ko je {a qu wi ho vi vr {wa ci iz ino stran stva. Ovih da na upra va }e i “Du gi” po sla ti spi sko ve s ime ni ma de ce. - Ove go di ne }e de ca do bi ti dva pa ke ti }a, za hva qu ju }i do na ci ja ma. Mno gim ro di te qi ma je zbog bes pa ri ce ku po vi na slat ki {a i igra ~a ka po sta la luk suz. S dru ge stra ne, sve je vi {e qu di ko ji è le da u~i ne ne {to do bro za na {u usta no vu – ka è Sa mar xi}. Q. Na.

NA TENDERU GSP-a ZA 16 VOZILA NA GAS

Pet fir mi, tri po nu de za bu se ve Za na bav ku 16 so lo grad skih auto bu sa na gas GSP-u su sti gle tri po nu de, re ~e no je ju ~e u Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad”. Ko mi si ja za ten der pri grad skom pre vo zni ku ju ~e je otva ra la po nu de po sle is te ka jav nog ogla sa. Po nu de su po sla li: kom pa ni ja „Auto bus” DOO No vi Sad i Za greb, „Vu lo vi} tran port” iz Kra gu jev ca i fir me „SDT grup„, „So la ris„ i „S li zing „ko je su za jed ni~ ki na stu pi le na jav nom ogla su. Ko mi si ja za ten der tre ba da za 15 da na do ne se od lu ku ko ja je po nu da naj bo qa.

Grad ski pre vo znik je Pro gra mom po slo va wa za 2011. go di nu pred vi deo da ku pi 21 so lo auto bus na gas, ali je ob ja vio dva ogla sa, jer se ku po vi na auto bu sa fi nan si ra iz raz li ~i tih iz vo ra. Grad ski pre vo znik o svom tro {ku ku pu je 16 so lo auto bu sa, pa je za to pr vo ob ja vio taj oglas pre me sec da na, a ubr zo po tom i jav nu na bav ku za pet so lo auto bu sa na gas. Otva ra we po nu da za pet auto bu sa je 5. de cem bra, a oni se ku p u j u nov c em iz bu x e t a gra da. Z. D.

VESTI „Ru svaj” u Grad skoj bi bli o te ci Zbir ka pri ~a za de cu „Ru svaj” Igo r a Ko l a r o v a bi } e pred sta vqe na da nas u 17 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj uli ci 1. Ova zbir ka pri ~a pro gla {e na je za naj bo qu de~ ju kwi gu u 2011. go di ni na 56. Me |u na rod nom saj mu kwi ga. D. J.

Pre da va we o kar ci no mu doj ke Pro fe sor dr Mi lan Ber be ri na sa In sti tu ta za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci odr `a }e da nas u 18 sa ti pre da va we o kar ci no mu doj ke u pro sto ri ja ma Ko la srp skih se sta ra. Se di {te Ko la srp skih se sta ra je u Uli ci Di mi tri ja Avra mo vi }a 8. Ulaz je bes pla tan. Z. Ml.

Be ri sa vqe vi} o am ba sa dor skim da ni ma Ne ka da {wi am ba sa dor Ju go sla vi je u Lon do nu @i van Be ri sa -

vqe vi} bi }e su tra u 18 sa ti gost No vo sad skog klu ba, u Zmaj Jo vi noj uli ci 3/1. Be ri sa vqe vi} }e go vo ri ti o svo jim am ba sa dor skim da ni ma. Ulaz je bes pla tan. Z. Ml.

In for mi sa we trud ni ca Pre da va we za trud ni ce, u okvi ru pro jek ta „Pra vo vre me na in for mi sa nost trud ni ca”, bi }e odr `a no da nas u 18 ~a so va u MZ „Ga vri lo Prin cip”, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 3. Pre da va ~i su gi ne ko log, gi ne ko lo {ko - aku {er ske i pa tro na `ne se stre iz Do ma zdra vqa „No vi Sad”. A. Va.

Sve o su per no va ma Pre da va we „Su per no ve ti pa Ia- od Ti ha Bra hea do No be lo ve na gra de” bi }e odr `a no u ~e tvr tak u 19 ~a so va u pro sto ri ja ma Pla ne ta ri ju ma Astro nom skog dru {tva No vi Sad ko ji se na la zi na gor wem pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Pre da va~ je stru~ wak na po qu ko smo lo gi je sa Astro nom ske op ser va to ri je Zve zda ra u Be o gra du Mi lan M. ]ir ko vi}. Pre da va we or ga ni zu je AD NOS, a ulaz je bes pla tan. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak29.novembar2011.

DNEVNIK

c m y

МАЊЕ ПАСА ЛУТАЛИЦА ПО ЗРЕЊАНИНСКИМ СОКАЦИМА

Битка по београдском моделу

Пакети за 87 беба

КИКИНДА: Мајкама 87 беба рођених у протекла три месеца, у свечаној сали Скупштине општине Кикинда додељени су пакети. Ово је четврта подела пакета организована ове године, а окупљенима се обратио заменик председника општине Милош Латиновић. - Не постоји ниједна политичка ни друштвена обавеза која је важнија од обавезе да подигнемо наталитет. Ви сте били храбри и то сте учинили у време када уопште није лако. Од Нове године у

Кикинди су рођене 363 бебе. То је сигнал за нас у Општини јер је 60 одсто родитеља ових беба незапослено. Већ смо почели да разматрамо стимулансе не само за рађање деце него и како бисмо помогли да им се обезбеди пристојно детињство - рекао је Латиновић. Пакети су вредни 1.200 динара и садрже одећу и прибор за бебе. Од почетка године локална самоуправа обезбедила је поклон пакете за 363 новорођенчета. А. Ђ.

ЗРЕЊАНИН: Када је пре годину дана град Зрењанин усвојио програм смањења популације напуштених животиња, тада је прихваћен и низ мера које за циљ имају отклањање негативних последица њиховог присуства на улици. Градоначелник Милета Михајлов именовао је тада радну групу чији је задатак да прати спровођење програма, а њен координатор Предраг Јеремић подсећа да је усвојена и одлука о условима и начину држању домаћих животиња и кућних љубимаца, као и правилници о поступку и решавању захтева грађана за надокнаду штете и о раду зоохигијенске службе. - С обзиром на то да је у претходном периоду било злоупотреба, новим правилником о поступку и решавању захтева грађана за надокнаду штете оне ће бити избегнуте, а новац који је исплаћиван у ту сврху биће преусмерен у конкретне програме стерилизације паса који имају власнике, што је најбоље решење за смањење популације животиња које из различитих разлога

Све за дечји осмех

БЕЧЕЈ: У жељи да успе предновогодишња акција „Осмех”, у којој бројне удружене организације прикупљају ствари и новац за новогодишње пакетиће деци из породица слабијег материјалног стања, Унија ученичких парламената у Бечеју организовала је средњошколски турнир у одбојци. - Укупно 11 екипа учествовало је на турниру по имену „Играјмо одбојку за осмех деце”. Свака екипа је имала обавезу да у стартној постави има три девојке и уплати котизацију од 600 динара, али су неки дали и више, па је на конту било 7.150 динара. У холу су представници „Палачинка

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te scena „Pera Dobrinovi}” drama „Zojkin stan„ (20). No vo sad sko po zo ri {te „Alabama song” (19).

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11, 12.10, 15.10, 16.10), „Pono} u Parizu” (18.10 20.15), „Besmrtnici” (18.10, 20.05, 22.35), „Slu`avke” (15.15), „Kung fu panda 2 3D” (13.20), „Automobili „ (14), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16), „Vinks: ~arobna avantura” (12), „Parada” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (14.10), „Anonimus” (22.15), „Pqa~ka s vrha” (20.20), „Dug” (18.05, 22.40), „Sumrak saga: praskozorje” (13, 15.20, 17.40, 20.10, 22.25), „[trupmfovi 3D” (13.05).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vremerodile su: DEVOJÎCE: Bi qa na Kr ne ti}, Iva na Pe tro vi}, Da ni je la Gra ho vac, Je le na Jo va no vi}, Ve sna Ma ri nac-So lar, Mir ja na Bu li}, Dra ga na Mar ko vi}, @eq ka Poj àk, Rad mi la Si zi}, Je le na An ti}, Ma ri ja na Ma rin kov, Ve ri ca Er ce go vac iz Novog Sada, Bo ja na Va si qe vi} iz Kr~edina, An drea An droc ki iz Srbobrana, Sta noj ka Pe tro vi} i Ne da Kra ji na iz @abqa, Ma ri ja Man di} iz Kule, Je le na Mu {ic ki- Cr no mar ko vi} iz In|ije, [ar lo ta Sal ma iz Sente, Ja smi na Krn di ja iz [ajka{a, Zo ri ca Ja pun xa iz Ba~kog Gradi{ta, Sa wa Pe tro vi} iz Titela, Mi ra Ma ri} i Sla |a na Le ti} iz Ka}a, Ta ma ra Sto jiq ko vi} iz Beo~ina, Jo {a na Pan ~i} iz Veternika, Zo ra [ko ri} iz Ledinaca,. DEÂKE: San dra Mi haj lo vi}, Mir ja na Zec, Su za na Mi {ko vi}, Kse ni ja Mal ba {a, Da ni je la La u {e vi} i Iva na Trif ko vi} iz Novog Sada, Ma ri ja Ha jek i Sa wa La ki iz Ba~a, Ta wa Dra ga{ i Sa wa Vra ni} iz Veternika, Alek san dra Alek si} iz Iriga, Ma ri ja Se ku li}- Du jin iz ûruga, Ve sna Hor wak iz Gospo|inaca, Iva na Ni ko li} iz Ka}a, Mir ja na Vu ka {i no vi} iz Vajske, Ja smi na Meh me do vi} iz Suseka, Ve ri ca Agi} iz Temerina, Dra ga na So viq iz Rakovca, Zo ri ca Stoj kov iz @abqa, Mi re la Vo ji no vi} iz Petrovaradina, @eq ka Ke rac iz [ajka{a, Jo va na La za re vi} iz Rumenke i Dan ka Vla di slav iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mirko Ratka Samaryi} (1966) u 9.45 ~asova - urna, \or|e \or|a Francisti (1928) u 10.30, Milka Sime Milosavqevi} (1932) u 11.15, An|elija Krste Zoksimovska (1947) u 12, Cecilija Mihajla Brundza (1930) u 12.45, Nada Milana Vujnovi} (1948) u 13.30 i Vladimir @arka Brankov (1919) u 14.15 ~asova - ispra}aj. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Zlata Stjepana Bo{kovi} (1921) u 13 ~asova.Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milan Qupka Vidovi} (1921) u 13 ~asova, a na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 ~asova bi}e sahrawena Boja Milana Stojanovi} (1923).

бивају напуштене - истиче Јеремић. Локална самоуправа је, у сарадњи са Друштвом за заштиту животиња из Ђурђева, обавила прву фазу масовног обележавања власничких паса на територији града, и том приликом је подељено 1.500 бесплатних чипова. Пошто је ово, практично, био поклон грађанима који су се први одазвали позиву да обележе своје љубимце, а интересовање је било велико, припрема се и трајни наставак акције, током које ће чиповање бити могуће уз минималну надокнаду. У току је и програм бесплатне стерилизације, коју Друштво за заштиту живо- Чисти и стерилисани пси у прихватилишту тиња из Ђурђева спроводи у вете- чиповано, вакцинисано, очишће- чене капацитете нашег прихватиринарској амбуланти „Таурус”, а но од цревних паразита и враћено лишта. Само из тог разлога оваразматра се могућност прошире- на улицу. Ти пси могу се препо- кве псе враћамо на улицу. Они су ње акције и на друге заинтересо- знати по карктеристичним, црве- безопасни и здрави, а неколико ване ветеринарске установе. У ним огрлицама. њих већ је пронашло нове влаоквиру ЦНР програма, који се - Нажалост, углавном услед снике, па је и овај ЦНР програм спроводи по ефикасном београд- неодговорности власника, много један од начина за брже смањење ском моделу, до сада је 90 напу- је напуштених паса и то је попу- броја луталица, навео је Јеремић. штених паса стерилисано, микро- лација која превазилази ограниЖ. Б.

феста” из Бачког Градишта пекли свој специјалитет и њихов допринос је био 3.509, што значи да смо фонду акције „Осмех” уплатили укупно 10.659 динара. Захвалила бих се овом приликом ОСЦ „Младост”, који нам је бесплатно уступио спортску дворану за организовање акције, рекла нам је председница Уније ученичких парламената у Бечеју Кристина Марјанац. Иако такмичарски резултат у актуелној хуманитарној акцији није био примаран, није на одмет истаћи да је победила екипа по имену „Агропоље”, састављена од ученика све три бечејске средње школе. В. Ј.

С једне од утакмица турнира у Бечеју

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ЗРЕЊАНИН: Радна група за израду „Зрењанинске сиве књиге”, коју чине представници удружења „Зрењанински пословни круг” (ЗРЕПОК), Регионалне привредне коморе, Општег удружења предузетника и регионалног огранка Уније послодаваца Србије, тврде да је гас који користе привреда и грађани Зрењанина лошијег квалитета, у односу на онај који се дистрибуира потрошачима у другим крајевима Србије. Како наводе чланови ове радне групе, кроз истраживање је утврђено да је гас овде за око 15

странама, ангажује, како би се, у договору са „Србијагасом” и Нафтном индустријом Србије, постигло да се квалитет домаћег гаса изједначи са увозним. А док се то не деси, да се цена домаћег гаса у средњобанатском региону снизи, у односу на увозни, за најмање 15 одсто. Домаћи извори се углавном налазе у Банату и из њих се снабдевају потрошачи у Средњобанатском округу. Руски гас, који се само повремено испоручује корисницима у овом региону, има топлотну вредност од преко

Брчкање у јулу СУБОТИЦА: Консорцијум „СМБ градња” и “Експрес сервис” из Суботице и “Јединство” из Севојна су изабрани као најбољи понуђачи за градњу базена на Прозивци у Суботици. Радници „СМБ градње“ су почели припремне радове за градњу два базена који ће имати око 3.800 квадратних метара корисне површине. Планирано је да комплекс има велики базен, димензија 33,33 x 25 метара, дубине два метра и мали базен димензија 8 x 12,5 метара и дубине од 1,2 метра за децу и школу пливања. Влада Републике Србије је 20.октобра донела одлуку да се средства у износу од око 530 милиона динара, из Програма

Идеја „Сиве књиге” Основна идеја пројекта „Зрењанинска сива књига” јесте да се сачини писани документ у којем би били наведени административни проблеми и препреке које се налазе у прописима и одлукама у надлежности локалне самоуправе. У тој књизи наћи ће се и предлози и препоруке за превазилажење уочених недостатака. Спровођење ових препорука имало би за циљ да допринесе уштеду привреди и предузетницима у Зрењанину и директно утиче на стварање бољег пословног амбијента у граду. То, надаље, треба да доведе до тога да Зрењанин буде конкурентнији у погледу привлачења нових инвеститора у односу на друге градове у Србији. процената слабије калоријске моћи. - Разлог је првенствено у томе што ми користимо гас из домаћих извора. Радна група је констатовала да се, по том основу, из Зрењанина извлаче милиони. Напросто, овдашња привреда је због тога мање конкурентна, а потрошачи у граду троше више на гас - упозорио је председник ЗРЕПОК-а Драган Видаковић. Радна група сматра да би природни гас, имајући ово у виду, могао да, упркос недавном поскупљењу, на подручју средњег Баната ипак појефтини, барем док се квалитет домаћег гаса не изједначи са увозним. С тим у вези, привредне организације окупљене око израде „Зрењанинске сиве књиге” недавно су Градској управи упутиле званичан допис са захтевом да се локална самоуправа, заједно са представницима Средњобанатског округа и свим другим заинтересованим

34.000 килоџула по кубном метру, а домаћи између 29.000 и 31.000. Цена која се фактурише своди се, међутим, на стандардну вредност од 33.338 килоџула, каже се, између осталог, у иницијативи. У Јавном комуналном предузећу „Градска топлана”, овдашњем дистрибутеру гаса, кажу да кроз мрежу купцима годишње буде испоручено 22 милиона кубика гаса, с тим што су губици на мрежи били око 7,2 одсто. Руководилац Сектора набавке у „Градској топлани” Вишња Живановић рекла је да ово предузеће има око 20.000 активних потрошача гаса, са укупно 22.500 прикључака. - За 2012. годину планирана је реконструкција гасне мреже као једне од већих инвестиција. У току је техничка контрола гасних унутрашњих инсталација, док значајнијих интервенција на гасној мрежи тренутно нема - додала је она. Ж. Балабан

Нацрт будућег затвореног базена

подршке грађевинској индустрији Србије, намењена завршетку изградње комплекса затворених ба-

зена СРЦ „Дудова шума“, преусмере у изградњу новог, затвореног градског базена на другој ло-

ЗБОГ НЕПРОСЛЕЂИВАЊА ИНФОРМАЦИЈА

Кажњен председник општине Србобран СРБОБРАН: Повереник за информације од јавног значаја казнио је председника општине Србобран Бранка Гајина са 180 хиљада динара, јер није проследио информације које је од њега тражио Драгољуб Банковић из Општинског одбора Демократске странке Србије, везане за поједине инвестиције и трошење новца из општинског буџета. Уколико

од пољопривредног земљишта, али с обзиром на то да је био ускраћен за ове информације, Гајин је кажњен са 20 хиљада динара. Такође, Банковић је подсетио и да је у јуну ове године тражио податке о инвестицији реновирања зграде србобранског „Позориштанцета“. - Председник општине се у јавности правдао да због истраге

Бранко Гајин каже да ће овога пута поступити по захтеву Повереника за информације од јавног значаја, али и да је већина информација које је Банковић тражио у више наврата објављена, како на седницама локалног парламента, тако у јавним гласилима. - Имам преча посла од дописивања са Банковићем. Свакако ми није била намера да омоловажа-

СТАРА ПАЗОВА: Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, потписао је минуле суботе уговор о додели субвенција од 3,38 милиона динара за запошљавање 26 радника са Цвиком Крунићем, власником фирме „Ме-

дијус” д.о.о. Нова Пазова и присуствовао свечаном отварању петог савременог маркета ове куће у Старој Пазови, у делу вароши званом Мала Босна. - Нема лепшег повода за окупљање од ових који воде новом запошљавању. Пре месец дана је отворен овакав објекат „Медијуса” у Голубинцима, пре три недеље смо потписали уговор и у млину „Панонија” у Пазови, видели смо која су достигнућа ове општине и Срема у области привреде. Долазимо овамо лепим поводима, јер не можемо говорити о развоју Срема ако није развијена Стара Пазова, о развоју Војводине ако није разви-

јен Срем, развоју Србије ако није развијена Војводина - рекао је Мирослав Васин изразивши уверење да ће таквих повода бити и убудуће. Отварању маркета присуствовали су и Ана Томанова-Маканова, потпредседница Владе Војводине, представници локалне самоуправе, извођача радова, пословни сарадници компаније „Медијус” и грађани. Захваљујући субвенцијама Покрајинске Владе до сада је запослено шест хиљада радника у Војводини. Велико задовољство отварањем нових маркета „Медијуса” и запошљавањем нових радника изразио је и председник старопазовачке општине Горан Јовић, док је власник трговинске фирме која је један од 13 чланова домаћег трговинског ланца (ДТЛ) Цвико Крунић најавио скоро отварање новог маркета и у Инђији. „Медијус” д.о.о. Нова Пазова је трговинска фирма која постоји 17 година, почела је велепродајом, снабдевајући мале трговачке радње, а затим кренула са отварањем својих маркета. До сада има по два у Новој и Старој Пазови, и маркете у Голубинцима и Војки, yпошљава 170 радника и гради савремени објекат у Инђији, а за даљи развој у индустријској зони Нова Пазова обезбедила је нових 4.500 квадратних метара простора, ради ширења дистрибутивног центра. У последњих пет година „Медијус” је удвостручио промет, ове године очекује да достигне 15 милиона евра, а у оквиру ДТЛ који располаже са 53. 00 квадратних метара продајног простора, очекује промет од 200 милиона евра, најављују нове домаће брендове 2012. А. Мали

кацији у Суботици. Рок за завршетак радова је јул 2012.године. Да подсетимо, пре 15.година у Суботици је почео да се гради Спортско-рекреативни центар „Дудова шума“. Према незваничним подацима, до сада је на његову изградњу потрошено два милиона евра. Одлуком одборника на једној од предходних заседања локалног парламента, тај објекат ће да се конзервира и изградиће се нови базен на другој локацији, тј. Прозивци. Шта ће бити са објектом старог базена још се не зна, али Суботичани ће се у јулу, ако све буде текло по план, моћи освежити у базену на Прозивци. С. И.

Награде Оливери и Арнолду

ТЕМЕРИН: Мађарско КУД „Сирмаи Карољ“ из Темерина организовало је јубиларни 20. „Тини фестивал“, који је пратило више од 1.200 посетилаца. Наступило је 11 певача у узрасту тинејџера и пет у омладинској конкуренцији. По оцени стручног жирија, на чијем челу је био Јован Адамов, код тинејџера победио је Арнолд Курцинак, који је добио и прву награду публике, друга је Тимеа Санта, такође из Темерина, а трећи Роланд Касаш из Будисаве. Посебну награду жирија добила је Сабина Таши из Мужље. У старијем узрасту прво место освојила је Оливера Милутиновић из Трешњевца, друго Диана Перишић из Новог Сада, треће Давид Ковач из Торњоша. Гост вечери био је Давид Селецки, учесник „Мега стара“ у Будимпешти. Певаче је пратио оркестар „3 + 2“ Золтана Буђија из Темерина. Јубиларни „Тини фестивал“ подржали су локална самоуправа у Темерину и Покрајински секретаријат за људска и мањинска права Војводине. M. M.

БУМ до био адре су

ОТВОРЕН МАРКЕТ У МАЛОЈ БОСНИ

Субвенцијом запослено 26 радника

„СМБ ГРАДЊА” ГРАДИ БАЗЕН НА ПРОЗИВЦИ

ЗРЕЊАНИНСКИ ПРИВРЕДНИЦИ ЖАЛЕ СЕ НА КВАЛИТЕТ БАНАТСКОГ ПЛИНА

Траже појефтињење слабијег гаса

utorak29.novembar2011.

Бранко Гајин

Гајин овога пута не испоштује своју обавезу, канцеларија повереника покренуће поступак непосредне принуде преко Владе републике Србије. Наиме, ово није први пут да овим поводом стигне казна на адресу председника србобранске општине, јер је пре месец дана Банковић затражио од Гајина податке о трошењу новца

Драгољуб Банковић

која се води у локалној самоуправи нема тражену документацију, јер ју је преузела полиција. Ово оправдање није писмено упутио канцеларији Повереника који би у том случају преузели потребне фотокопије из Полицијске управе Нови Сад – истиче Банковић и додаје да је недопустиво да локална власт од грађана крије како троши њихов новац.

вам повереника, али подаци које је тражио већ су били доступни јавности. У наредних неколико дана доставићемо сву потребну документацију и платити тражени износ - истакао је Гајин и додао да ће бити приморан да запосли лице чији ће посао бити да кореспондира са свима који у циљу политичке кампање последњих месеци траже „којекакве податке”. М.Кековић

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА

Здрава исхрана уз физичку активност БЕЧЕЈ: Друштво за борбу против шећерне болести општине Бечеј годинама уназад слови за једно од најактивнијих у земљи и редовно успешно организује акције. Поводом Светског дана борбе против шећерне болести спроведене су две акције. Прво је 14. новембра у Новом Саду тридесетак чланова присуствовало заједничкој манифестацији по имену „Бори се против дијабетеса сада!“ у организацији Савеза друштава Војводине, а онда је у сопственој режији организован скуп с три активности. Прво је новосадска фирма „Спектол“ у холу Градске куће организовала акцију мерења крвног притиска и нивоа шећера у крви, којој се одазвало осамдесетак Бечејаца. Затим је у великој сали Скупштине општине председник Друштва Радослав Ивановић на пригодан начин говорио о Светском дану борбе против шећерне болести, а онда је специјалиста офталмолог др Мелинда Риц-Дудварски одржала врло приступачно предавање на

тему „Очи и дијабетес“. Трећа активност је спроведена „на отвореном“, јер су сви учесници скупа прошетали стазом здравља до Тисе и назад.

адолесцената“ и „Исхрана одраслих“. Аутор публикација је проф. др Будимка Новаковић с новосадског Медицинског факултета, а издавач је бечејско

Светски дан борбе против шећерне болести у Бечеју

Како је, уз физичку активност, исхрана веома битан фактор у борби против све распрострањеније болести у свету, организатор је свима поделио пригодне публикације „Исхрана деце и

Друштво за борбу против шећерне болести, јер сматра да је едукација први вид превентивног деловања борбе против дијабетеса. В. Јанков

БЕ ЧЕЈ: Колико год да је канцеларија мала, у Бечејском удружењу младих-БУМ наглашавају да су добијањем простора у Центру за децу и младе направили велики искорак у њиховом раду. - Добили смо сталну адресу, а то нам је веома битно приликом пријава пројеката на разним конкурсима. Уз то, сада ће млади знати где да долазе и да заједно кујемо планове за

Отва ра ње ка не це ла ри је БУМ у Цен тру за де цу и мла де

нове активности. Како смо седма организација под истим кровом и све су оријентисане на рад с младима, то ћемо имати бољу међусобну сарадњу и очекујем видан напредак у раду младих - рекао је после свечаног пресецања траке председник БУМ Алек сан дар Ђе кић. Скромном скупу поводом отварања канцеларије БУМ присуствовао је и председник општине Бечеј Пе тер Кне зи, који се похвално изразио о сарадњи с бумовцима и томе како су неугледан магацински простор претворили у врло атрактиван канецеларијски. Прилика је то била да се бумовци и похвале, а о минулим активностима и будућим плановима говорили су чланови Управног одбора Ма ри на Ко ва чев и Ати ла Три пол ски. В. Јан ков

utorak29.novembar2011.

PRE SU DA VI [EG SU DA U ZRE WA NI NU

Dvo ji ci {est i po go di na zbog dro ge Vi {i sud u Zre wa ni nu o su dio je Igora T. iz Zre wa ni na, u pr vo ste pe nom po stup ku, na ka znu za tvo ra od tri go di ne zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. U ne pra vo sna `noj pre su di, na ko ju je mo gu }e iz ja vi ti `al bu, na vo di se da je Igor T. u to ku 2010. go di ne u Zre wa ni nu vi {e pu ta sta vqao u pro met ma ri hu a nu. Svo jim vo zi lom je, na i me, od la zio do No vog Sa da, gde je ku po vao he roin i ma ri hu a nu, a po tom je u dva na v ra t a “tra v u” da v ao

dru gi ma u za me nu za ci ga re te i so ko ve. Isti sud pro gla sio je kri vim i Darka D. iz Zre wa ni na zbog iden ti~ nog kri vi~ nog de la, i iz re kao mu za tvor sku ka znu od 3,5 go di ne. Ka ko se is ti ~e u ne pra vo sna `noj pre su di, on je av gu sta pro {le go di ne neo vla {}e no pro iz vo dio opoj nu dro gu, ta ko {to je s biq ke in dij ske ko no pqe ubrao li sto ve i cve to ve, do neo ih u svo ju ku }u, gde ih je su {io, sit nio i pra vio ta ko zva ne xo in te ko je je kon zu mi rao. @. B.

KOB NI ZA VR [E TAK SVA \E U NI [U

Ubi stvo no èm, za dr àn osum wi ~e ni Ni {ka po li ci ja od re di la je me ru za dr à va wa do 48 sa ti Ni {li ji D. M. zbog sum we da je no èm ubio S. S. iz Ni {a, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va tog gra da. Po na vo di ma iz po li ci je, osum wi ~e ni D. M. (52) je prek si no} oko 22 ~a sa, po sle kra }e sva -

|e, no `em po vre dio S. S (37) u U~i teq Mi li noj uli ci. S. S. je u to ku ve ~e ri od za do bi je ne po vre de pre mi nuo u ni {kom Kli ni~ kom cen tru, na ve li su u po li ci ji. Osum wi ~e ni }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Ni {u, do da ju u po li ci ji. (Ta njug)

SA O BRA ]AJ NA NE ZGO DA U PA DE JU, KOD ^O KE

Vo za~ trak to ra na tre `we wu, sa put nik u bol ni ci U sa o bra }aj noj ne zgo di u Pa de ju, kod ô ke, usled pa da s trak tor ske pri ko li ce u po kre tu, te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot za do bio je [andor J. iz Pa de ja, ko ji je pre ba ~en u sen }an sku bol ni cu, a vo za~ trak to ra je za dr àn na tre `we wu. Trak t o r om, ko j i je vu k ao pri ko li cu, pri li kom ne zgo de upra vqao je Laslo M. (1961) iz

Pa de ja. [an dor J. je bio na pri ko li ci, s ko je je, iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga, pao s de sne stra ne pu ta. Po li cij ski slu `be ni ci u ^o ki vo za ~u trak to ra La slu M. od re di li su za dr `a va we zbog vo `we pod dej stvom al ko ho la i pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta od go va ra ju }a kri vi~ na pri ja va, na ja vqe no je iz PU Ki kin da. M. Mr.

CRnA HROnikA PO LI CI JA ZA DR @A LA @AR KA ^. S PA LI ]A

Ugo sti teq sum wiv zbog imi gra na ta Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr à va wa do 48 sa ti @arku ^. (1957) s Pa li }a, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Osum wi ~e ni se te re ti da je u svom ugo sti teq skom objek tu pru ào uslu ge pre no }i {ta tur -

skim dr `a vqa ni ma ko ji su ne za ko ni to bo ra vi li na pod ru~ ju Sr bi je. Pro tiv {est stra nih dr `a vqa na po li ci ja je pod ne la pre kr {aj ne pri ja ve i oni su ka `we ni nov ~a nom ka znom. @ar ko ^. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

HA VA RI JA U NO VOM KNE @EV CU

Po àr u tra fo-sta ni ci „8. mar ta” Usled kva ra na elek tro in sta la ci ji u su bo tu, 26. no vem bra, oko 11 sa ti iz bio je po àr u tra fo-sta ni ci u dvo ri {tu no vok ne è va~ ke Rad ne je di ni ce AD „8. mart” iz Be o gra da.

U po à ru ni je bi lo po vre |e nih, a ma te ri jal na {te ta pro ce we na je na oko 500.000 di na ra. Va tro ga sna je di ni ca iz No vog Kne èv ca uga si la je i spre ~i la da qe {i re we po à ra. M. Mr.

KRI VI^ NA PRI JA VA U KA WI @I

Pred u zet nik osum wi ~en za po re sku uta ju Pri p ad n i c i Po l i c ij s ke sta ni ce u Ka wi `i, u sa rad wi s Po re skom po li ci jom iz Ki kin de, pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv osni va ~a i di rek to ra Pred u ze }a „NF me ta la 06” DOO u Ka wi `i Lasla T. (1966) iz Ma | ar s ke zbog

osno va sum we da je po ~i nio po re sku uta ju. Kri vi~ na pri ja va te re ti La sla T. da od mar ta do av gu sta ove go di ne ni je ob ra ~u nao i pla tio PDV i dru ge po re ze i oba ve ze u iz no su od oko 860.000 di na ra, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da. M. Mr.

U KRA GU JE VA^ KOM NA SE QU BU BAW

Dva vo zi la iz go re la u pod met nu tom po à ru Dva put ni~ ka vo zi la pot pu no su iz go re la dok su dva de li mi~ no o{te }e na u pod met nu tom po à ru to kom pret pro {le no }i u na se qu Bu baw u Kra gu jev cu, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja. Po na vo di ma u sa op {te wu, na kon uvi |a ja je utvr |e no da je u Uli ci Cr ve nog kr sta oko 1.40 pod met nut po àr u ko jem su pot pu no iz go re li „fi jat pun to„ i „opel vek tra„. Na jo{ jed nom „pun tu„ i „la di sa ma ra„, ko ji su bi li par ki ra ni u ne po sred noj bli zi ni, pri ~i we na je ma te ri jal na {te ta. U po à ru ni je bi lo po vre |e nih. Po li ci ja in ten ziv no ra di na pro na la è wu iz vr {i la ca.

Po à ri od ne li dva ì vo ta To kom vi ken da po à ri su u Su bo ti ci od ne li dva ì vo ta. U po à ru ko ji je iz bio u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, u po ro di~ noj ku }i na Pa li }u stra dao je vla snik La slo P. Po àr je za hva tio unu tra {wost ku }e i krov nu kon struk ci ju. Pri ~i we na je ve }a ma te ri jal na {te ta.

Iste no }i do {lo je do po `a ra i u im pro vi zo va noj sto lar skoj ra di o ni ci, u ko joj je na stra dao Jo sip T. [. iz Su bo ti ce. U to ku su is tra `ne rad we na utvr |i va wu uzro ka po `a ra. Pro te kle ne de qe va tro ga sna je di ni ca u Su bo ti ci je in ter ve ni sa la 14 pu ta. S. I.

Bal kan skim na lo gom za hap {e we pro tiv kri mi na la Re gi o nal ni na log za hap {e we bi }e jed na od glav nih te ma mi ni star ske kon fe ren ci je o or ga ni zo va nom kri mi na lu ko ja po ~i we da nas u Be o gra du u or ga ni za ci ji Mi ni star stva prav de i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je. U Mi ni star stvu prav de is ti ~u da bi re gi o nal ni na log bio naj mo} ni je oru` je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la jer bi se pro {i ri le gra ni ce te ri to ri je na ko joj je kri mi nal ci -

na l og po s to j i za sve ze mqe Evrop ske uni je, ~i me je re {en pro blem pro ce su i ra wa i go we wa kri vi~ nih zlo ~i na ca, na gla sio je on. – Ako bi re gion po sti gao isti ni vo, isti spo ra zum, sma tram da bi to bio ve li ki is ko rak u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Pot pi si va wem ta kvog na lo ga za hap {e we po ka za li bi smo i ze mqa ma EU da Bal kan ni je me sto i ste ci {te gde se kri ju kri mi nal ci,

^e tvo ri ca uda ri la na dvo ji cu Iz PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da su osum wi ~e ni 13. no vem bra ove go di ne oko je dan sat po sle po no }i u ugo sti teq skom objek tu i na uli ci u Ru skom Se lu, na kon sva |e, dvo ji ci su gra |a na za da li vi {e uda ra ca po gla vi i te lu i lak {e ih po vre di li. M. Mr.

TRA GI ^AN VI KEND U SU BO TI CI

KA KO DA RE GION NE BU DE UTO ^I [TE BAN DI TA

PRI JA VE ZA NA SIL NI [TVO U RU SKOM SE LU, KOD KI KIN DE

Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Vlade M. (1991), Du{ana B. (1989), Milo{a R. (1991) i Du{ana B. (1990) iz Ru skog Se la zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na {te tu dva li ca iz Ru skog Se la.

dnevnik

c m y

ma us kra }e no sklo ni {te. Na log bi, ta ko |e, tre ba lo da ina ~e du go tra jan po stu pak eks tra di ci je kri mi na la ca Za pad nog Bal ka na i Ju go i sto~ ne Evro pe skra ti na 45 da na. Dr `av ni se kre tar mi ni star stva prav de Slobodan Homen o~e ku je da }e u to ku dvo dnev ne mi ni star ske kon fe ren ci je bi ti pot pi san pre li mi nar ni akt ko ji bi omo gu }io for mi ra we tog na lo ga za hap {e we. Ta kav

ve} da smo sprem ni da kroz sa rad w u is k o r a ~ i m o u bor b i pro tiv kri mi na la – ka zao je Ho men. Ako ini ci ja ti va za za kqu ~i va we re gi o nal nog na lo ga za hap {e we do bi je po li ti~ ku po dr {ku, eks per ti iz ce log re gi o na bi, po uzo ru na Evrop ski na log za hap {e we, do kra ja go di ne tre ba lo da sa ~i ne tekst kon ven ci je ko joj }e mo }i da pri stu pe sve za in te re so va ne dr `a ve.

Re gi o nal ni na log za hap {e we za me nio bi va `e }e in stru men te, za ko je se u prak si po ka za lo da su ne e fi ka sni u pri vo |e wu jer omo gu }a va ju pre ko mer no po li ti~ ko upli ta we, ko je je od go va ra lo kri mi nal ci ma da spret no iz mi ~u prav di. Re gi o nal ni na log tre ba lo bi da bu de za pra vo sud ska od -

Po ini ci ja ti vi ko ju za stu pa Mi ni star sr vo prav de Sr bi je, na log bi se pri me wi vao za sva kri vi~ na de la za ko ja se mo `e iz re }i ka zna za tvo ra vi {a od tri go di ne, kao i za pre su de u ko ji ma je iz re ~e na ka zna od naj ma we ~e ti ri me se ca za tvo ra. Na log bi ta ko |e sma wio mo gu} nost po zi va wa na po li ti~ ka

Ta di} otva ra skup Kon fe ren ci ju „Iza zo vi i do stig nu }a re gi o nal ne i tran sna ci o nal ne sa rad we u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la na pod ru~ ju Ju go i sto~ ne Evro pe” otvo ri }e pred sed nik Sr bi je Boris Tadi}, a u~e sni ci ma }e se obra ti ti i mi ni stri prav de i unu tra {wih po slo va Sr bi je Sneàna Malovi} i Ivica Da~i}, kao i ko me sar ka za unu tra {we po slo ve Evrop ske ko mi si je Sesilija Malstrom. Ciq kon fe ren ci je je da se kroz za jed ni~ ko u~e {}e mi ni star sta va prav de, unu tra {wih po slo va i tu ì la {ta va ze ma qa re gi o na, kao i ze ma qa Evrop ske uni je, do pri ne se ja ~a wu re gi o nal ne sa rad we u bor bi pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la, {to je i pred u slov za evrop sku per spek ti vu bal kan skog re gi o na. Kon fe ren ci ji }e pri su stvo va ti mi ni stri prav de i unu tra {wih po slo va, jav ni tu ì o ci ze ma qa Za pad nog Bal ka na, pred stav ni ci ze ma qa Evrop ske uni je i ~la no vi Evrop ske ko mi si je. O~e ku je se pri su stvo pred stav ni ka i dru gih dr à va ko je do pri no se uspe {noj bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u re gi o nu kao i pred stav ni ka me |u na rod nih or ga ni za ci ja i re gi o nal nih ini ci ja ti va. lu ka, ko ju bi iz da va la jed na dr à va sa è qom da dru ga ze mqa re gi o na uhap si ili iz ru ~i okri vqe nog ko ji se tra ì ra di kri vi~ nog go we wa ili iz v r { e w a za t vor s ke ka z ne. Pri me nom re gi o nal nog na lo ga gra ni ce te ri to ri je na ko joj bi bi lo us kra }e no sklo ni {te kri mi nal ci ma pro {i ri le bi se na sve ze mqe re gi o na, us po sta vio bi se prin cip uza jam nog pri zna wa i iz vr {e wa kri vi~ nih sud skih od lu ka u wi ma i ti me bi se oja ~a la ne po sred na sa rad wa iz me |u sud skih or ga na u re gi o nu.

kri vi~ na de la, a mo gao bi se od no si ti na do ma }e dr à vqa ne, pod uslo vom da to pri hva ti dr à va pot pi sni ca bu du }e kon ven ci je. Wi me bi se od re di li pre ci zni ro ko vi u sva koj fa zi iz ru ~e wa i bi la bi pred vi |e na ja sna pro ce du ra, ~i me bi po stu pak bio efi ka sni ji, a eks tra di ci ja sve de na na 45 da na. Sr bi ja je svo ju ini ci ja ti vu pr vi put pred sta vi la na Re gi o nal noj kon fe ren ci ji odr à noj 4. i 5. ok to bra 2010. u Be o gra du, a po tom i 15. apri la ove go di ne u Slo ve ni ji, na Br du kod Kra wa. (Ta njug)

DA Î] URU ÎO PLA KE TE FI LI PO VI ]U I GA JI ]U, KO JI SU SPRE Î LI PQA^ KU BAN KE U BE O GRA DU

„Oni su he ro ji da na {wi ce” Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} pri mio je ju ~e po li cij skog slu `be ni ka Milorada Filipovi}a i Bojana Gaji}a, ko ji su ra we ni pri li kom spre ~a va wa raz boj ni {tva u fi li ja li Ko mer ci jal ne ban ke na Ka ra bur mi, uru ~io im pla ke te i na zvao ih „he ro ji ma da na {wi ce”. Mi ni star Da ~i} je pod se tio na to da je u su ko bu s kri mi nal ci ma Fi li po vi} ra wen, kli jent ban ke Ga ji} je ostao bez oka, dok je po li ca jac Slo bo dan Cve ti} pre mi nuo od po sle di ca ra wa va wa. – Oni su he ro ji da na {wi ce. Ret ki su slu ~a je vi da se gra |a ni na ova kav na ~in ukqu ~e u bor bu pro tiv kri mi na la ca. Ga ji} je ostao bez oka, a Mi ni stra stvo }e se i pre ma we mu po na {a ti kao da je je dan od pri pad ni ka – na gla sio je Da ~i} u Pa la ti „Sr bi ja”. Da ~i} je na gla sio da }e MUP po m o } i po r o d i c i po g i n u l og po li caj ca, pre ci zi ra ju }i da se

Ivi ca Da ~i} s Mi lo ra dom Fi li po vi }em (de sno) i Bo ja nom Ga ji }em

po mo} od no si na obez be |e va we stam be nog pro sto ra i sti pen di je za de cu.

– Po mo} mo gu o~e ki va ti i Fi li po vi} i Ga ji}, a za one ko ji su uzro ko va li smrt i ra wa va -

we o~e ku jem naj o {tri je ka zne, ko je }e bi ti pri mer da ni ko u Sr bi ji ne sme ni da po mi sli da mo è da se su ko bqa va s ovla { }e n im li cem. Ovo ni je pri ti sak na pra v o s u | e ve} po tre ba ~i ta vog dru {tva – re kao je on. Da ~i} je is ta kao da je na pad na po li ci ju u sva koj dru goj dr à vi na sve tu jed no od naj te ìh kri vi~ nih de la. On je na gla sio da su de la po put ovih za ko ja su uru ~e na pri zna wa za po {to va we. Do b it n i c i pla k e t e MUP-a skrom no su ka za li da je wi hov gest „nor mal na stvar”, do dav {i da su uve re ni u to da bi sva ko na wi ho vom me s tu po s tu p io isto, a Fi li po vi} je na gla sio da je „sa mo ra dio svoj po sao”. (Ta njug)

CRnA HROnikA

dnevnik NE SRE ]A U BA^ KOM PE TRO VOM SE LU

Nastradao motora{ iz Be~eja Ti bor La ka to{ (1966) iz Be ~e ja po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la pre kju ~e na iz la sku iz Ba~ kog Pe tro vog Se la. Do ne sre }e je do {lo ka da je mo to ci kli sta uda rio u za pre `no vo zi lo ko je je is pred we ga skre ta lo ule vo, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ka ko je „Dnev nik” pi sao, tom pri li kom te {ko je po vre |e na i `en ska oso ba ko ja je bi la na mo to ru, dok je lak {e po vre de za do bio ~o vek ko ji je upra vqao za pre gom. Po li ci ja je o ovom do ga |a ju pro sle di la iz ve {taj Tu `i la {tvu da bi se iz ja sni lo o kri vi ci.

OKRI VQEN ZA BLUD NI ^E WE U NA SE QU NA DO MAK NO VOG SA DA

@rtva – desetogodi{wa ro|aka? Po li ci ja je li {i la slo bo de ~e tr de set sed mo go di {a wa ka iz na se qa na do mak No vog Sa da i pri ve la ga ju ~e na sa slu {a we pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nih pol nih rad wi na {te tu de se to go di {weg de te ta. Ka ko „Dnev nik„ ne zva ni~ no sa zna je, osum wi ~e ni je bli ski ro |ak de voj ~i ce ko ja je kri vi~ nom pri ja vom ozna ~e na kao `r tva ovog de la. Po sle sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Osnov nog su da Da ni je le Ve mi} okri vqe nom je od re |en pri tvor. M. V.

NA SI QE U PO RO DI CI U BA^ KOM GRA DI [TU

Nasrnuo na `enu, pa na policiju?

Be ~ej ska po li ci ja uhap si la je Je nea [. (1962) iz Ba~ kog Gra di {ta pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ na de la na si qa u po ro di ci, na pa da na slu `be no li ce pri oba vqa wu slu `be ne du ` no s ti i o{te } e w a tu | ih stva ri. On se te re ti da je pre kju ~e mal tri rao svo ju su pru gu i pri tom je lak {e po vre dio, te da je za tim fi zi~ ki na sr nuo na dvo ji cu po li ca ja ca ko ji su do -

{li po pri ja vi o na si qu u po ro di ci. Po sle pri vo |e wa, we mu se pri pi su je da je od bio al ko-te sti ra we i fi zi~ kom sna gom o{te tio vra ta pro sto ri je za za dr `a va we. Je ne }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Osnov nog su da, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

JU ^E U @A BQU UKRA DEN NA KIT

U zlataru kroz plafon

Vi {e raz boj ni ka, po svoj pri li ci naj ma we tro ji ca, pro va li lo je ju ~e kroz pla fon zla ta re u glav noj uli ci u @a bqu, Uli ci Ni ko le Te sle, oda kle su uze li ve }u ko li ~i nu na ki ta i ute kli. Oni su, na vod no, dok su od no si li plen u ran ci ma, oko tri sa ta po sle po no }i, ima li su sret s po li caj ci ma ko ji su ih za u sta vi li, ali su ipak us pe li da po beg nu. Vi {e de ta qa o do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz po li ci je. M. V.

PRO CES U BE O GRA DU ZA LI KVI DA CI JU VLA SNI KA HR VAT SKOG „NA CI O NA LA”

Branilac Sretena Joci}a i advokat Vladimir Cvijan

Ti mu od bra ne Sre te na Jo ci }a, zva nog Jo ca Am ster dam, u pro ce su be o grad skom de lu we go ve gru pe zbog ubi stva vla sni ka hvat skog „Na ci o na la” Ive Pu ka ni }a i we go vog sa rad ni ka Ni ke Fra ni }a 2008. go di ne u Za -

Sre ten Jo ci}

gre bu, ju ~e se pri dru `io advo kat Vla di mir Cvi jan. Cvi jan je na ju ~e ra {wem su de wu Jo ci }u pre dao pu no mo} je za od bra nu Jo ci }a sud skom ve }u Spe ci jal nog su da u Be o gra du. Osim Cvi ja na, Jo ci }a u tom pro ce su bra ne i advo ka ti Zden ko To ma no vi} i Veq ko De li ba {i}.

Na ju ~e ra {wem su |e wu sve do ~i lo je vi {e ve {ta ka, ko ji su na ve li da osta ju pri ra ni je su du pod ne tim na la zi ma i ni su de taq no iz no si li svo je mi {qe we o za ple we nom oru` ju, li~ nim kar ta ma, vo zi li ma i mo bil nim te le fo ni ma. Advo kat To ma no vi} je je di no na po me nuo da we gov kli jent ni je pot pi sao re {e we o od u ze tim mo bil nim te le fo ni ma i da ospo ra va da su ve {ta ~e ni te le fo ni we go vi. Jo ci} se na po ~et ku ju ~e ra {weg su |e wa à lio da je fi zi~ ki do bro, ali da se ose }a ma lo od sut no zbog le ko va za epi lep si ju pa je su |e we za vr {e no ra ni je i da nas se na sta vqa. Osim Jo ci }a, na op tu è ni~ koj klu pi be o grad skog su da su @eq ko Mi lo va no vi}, ko ji je u @u pa nij skom su du u Za gre bu osu |en u od su stvu kao ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva na mak si mal nu ka znu od 40 go di na za tvo ra, kao i Mi len ko Ku zma no vi}. Op tu `ni ca srp skog Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti Jo ci }a da je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je iz vr {i la ubi stvo Pu ka ni }a i Fra wi }a 23. ok to bra 2008. go di ne, na kon {to je sa „za sa da ne i den ti fi ko va nim li cem” po sti gao do go vor da za 1,5 mi lion evra ubi je vla sni ka hr vat skog „Na ci o na la”. (Ta njug)

utorak29.novembar2011.

RO ^I [TE PO PRI GO VO RU PRED SED NI CE DRU [TVA SU DI JA NA OD LU KU VSS-a O NE(RE)IZ BO RU

Zastupnici: Dragani Boqevi} je mesto me|u sudijama

Pred Vi so kim sa ve tom sud stva ju ~e je odr à no ro ~i {te po pri go vo ru pred sed ni ce Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga ne Bo qe vi}, jed ne od 837 ne(re)iza bra nih su di ja na op {tem iz bo ru u de cem bru 2009, po vo dom od lu ke pr vog sa zi va VSS-a o pre stan ku su dij ske du `no sti. Od bra na Dra ga ne Bo qe vi} je iz ne tom te zom da je naj va `ni ji raz log we nog ne iz bo ra „ne jed na k o po s tu p a w e u po t up n o istim si tu a ci ja ma“ u pot pu no sti ospo ri la za kqu ~ak iz od lu ke pr vog sa zi va VSS-a o „po sto ja wu sum we u po gle du ospo so bqe no sti: zbog du gog tra ja wa po stu pa ka, neo d go va ra ju }eg po stu pa wa sa sta rim pred me ti ma te iz ra de od lu ka i do 60 da na, a u tri slu ~a ja i do 90 da na„. Ukr {ta we ar gu men ta o ne iz bo ru na ve de nim u ospo re noj od lu ci, o ko joj je re fe ri sao iz ve sti lac Pr ve ko mi si je VSS-a pro fe sor dr Pre drag Di mi tri je vi}, s kon tra ar gu men ti ma od bra ne Dra ga ne Bo qe vi}, ko ja je ne dav no iza bra na za ge ne ral nog se kre ta ra Evrop skog udru è wa su di ja i tu ì la ca ME DEL, kao po sma tra ~i su pra ti li pred stav ni ci OEBS-a, EU, ME D EL-a, pred s ed n ik An t o nio Klu ni, \u ro Se sa, te pred stav nik Evrop skog udru è wa su di ja i za me nik pred sed ni ka ho l and s kog udru ` e w a su d i j a Ta ma ra Trot man. Prof sor dr Di mi tri je vi} je is ta kao da u od lu ci VSS-a o ne iz bo ru ni je ospo ren kva li tet Dra ga ne Bo qe vi}, ko ja je u vre me op {teg iz bo ra u de cem bru 2009, te po sma tra nom pe ri o du re zul ta ta ra da od 2006. do 2008. go di ne bi la su di ja Dru go ste pe nog gra |an skog ode qe wa biv {eg Okru `nog su da u Be o- gra du. Sa svo jim prav nim pu no mo} ni ci ma: pro fe sor kom Prav nog fa kul te ta u Be o gra du dr Ja smin kom Ha san be go vi}, pred sed ni kom Udru è wa tu ì la ca Sr bi je dr Go ra nom Ili }em i su di jom Kon stan ti nom Mi ti }em Vraw ki }em, pred sed ni ca Dru {tva su di ja Dra ga na Bo qe -

vi} je do ka zi va la da je„prav da na we noj stra ni“. Ona je na ve la da su u ospo re noj od lu ci VSS-a po da ci o we nom ra du pred sta vqe ni u ap so lut nom bro ju te da ni su sa gle da ni objek tiv no kroz ~i we ni ce

Dra ga na Bo qe vi}

da su je ozbiq ni zdrav stve ni pro ble mi zbog ko jih je 2007. ima la opre ci ju za dr `a li te go di ne na bo lo va wu pet me e se ci, 2006. go di ne tri me se ca i 2008. go di ne ~e ti ri me se ca. Uka zu ju }i na to da je ge ne ral no pri liv pred me ta u su du bio ogro man, a da je ona bi la me |u de vet su di ja ko ji ma su sti za li svi dru go ste pe ni pred me ti iz po ro di~ nih od n o s a zbog spe c i j a l i z a c i j e ko ju su pro {li za tu ma te ri ju, Dra ga na Bo qe vi} je is ta kla da joj zbog to ga ni je sma wen pri liv isto ta ko hit nih dru gih pred me ta. – ^ak i ova ko iz ne ti po da ci na ve de ni u od lu ci po ka zu ju re zul ta te u pro se ku u po re |e wu s dru gim ko le ga ma, a kad se uzme u ob zir mo ja od sut nost zbog bo lo va wa, pro iz la zi da sam nor mu ostva ri va la i oko 150 po sto – ka za la je Dra ga na Bo qe vi}. – Go d i { we sam pri m a l a 440 pred me ta, za tri go di ne ukup no oko 1.200, a re {i la sam 1.040 pred me ta. Sve sta re pred me te ko je sam ima la na po ~et ku jed ne go di ne re {a va la sam u toj go di ni, ali su no vi pred me ti pri -

sti gli u is toj go di ni po sta ja li sta ri na po ~et ku na red ne. Me |u tim, u od lu ci sta rog sa zi va VSS-a, ko ju su u mom slu ~a ju ra di li mi ni star ka prav de i su di ja Vu~ ko Mir ~i}, imam uti sak da je sta vqe no sve {to mi ni je i{lo u pri log a is pu sti li sve {to mi je i{lo u pri log. Ona je do da la da ni je uze to u ob zir da je go di na ma bi la u ve li kom bro ju stru~ nih ko mi si ja u ko je ju je, ka ko je na ve la, ime no v a l a dr ` a v a ra d i iz r a d e smer ni ca za va `ne pro pi se u obla sti pra vo su |a, te da ju je OEBS pro g la s io za li~ n ost 2007. go d i n e za do p ri n os u obla sti vla da vi ne pra va. Pro f e s or k a Ja s min k a Ha san b e g o v i} je u ju ~ e r a { wem istu pa wu u VSS-u oce ni la da re z ul t a t i Dra g a n e Bo q e v i} kao su di je po ka zu ju da je „u od no su na ko le ge s ko ji ma je po -

si la svo je sta vo ve o ono me {to se na zi va re for ma pra vo su |a. Pro fe sor ka je oce ni la da je objek tiv nom ana li zom po da ta ka o ra du „Dra ga na Bo qe vi} is pu wa va la i is pu wa va sve uslo ve da bu de re i za bra na za su di ju“. – Dra ga ni Bo qe vi} se uzi ma za zlo {to je ko ri sti la svo je pra vo na bo lo va we, {to ni je ra di la kad je bi la bo le sna – na ve la je dr Ha san be go vi}. Pred s ed n i c a po s tu p a j u } e Ko mi si je VSS-a Mir ja na Ivi} je o{tro re go va la na te re ~i pro fe sor ke Ha san be go vi}, na vo de }i da je „to ne i sti na“ i da ni je ta~ no da je Dra ga ni Bo qe vi} „sta vqe no na te ret da je bi la na bo lo va wu ve}, na pro tiv, da se po da ci u po gle du nor me ve zu ju sa mo za vre me pro ve de no na ra du“. – Vi go vo ri te o stru~ no sti, a ne o ospo so bqe no sti. Po li ti~ -

Se sa: Ve o ma sam `a lo stan Pred stav nik ME DEL-a \u ro Se sa je po sle za vr {e nog ro ~i {ta is pred zgra de VSS-a iz ja vio no vi na ri ma da je ju ~e po sma trao dva ro ~i {ta po pri go vo ri ma ne re i za bra nih su di ja i da je „ve o ma `a lo stan“. – Mi slim da je po sre di jed na ve li ka ne prav da i da je su {ti na stva ri da se ne ko ri ste ista me ri la u is toj si tu a ci ji. I ako je to ne {to {to se ra di kad je re~ o su di ja ma, su di je su di ja ma, {ta mo gu o~e ki va ti stran ke? Mi slim da, kao i u Hr vat skoj, i u Sr bi ji, kao ni dru gim ze mqa ma biv {eg so ci ja li sti~ kog la ge ra jav nost ni je do voq no sen zi bi li zi ra na za su {ti nu stva ri, da oni mo ra ju bra ni ti su di je od osta lih gra na vla sti. Ka da to do ~e ka mo, on da se ni ova kve stva ri ne }e do ga |a ti – oce nio je Se sa. On je do dao da }e Dra ga na Bo qe vi}, i ako VSS ne bu de usvo jio wen pri go vor pro tiv od lu ke o ne iz bo ru, osta ti ge ne ral ni se kre tar ME DEL-a. re |e na bi la naj bo qa, ne sa mo po kva li te tu ve} i po kva ni te tu“. – Dra ga na Bo qe vi} ne sa mo da je is pu wa va la nor mu, {to ne ke re i zbar ne su di je ni su, ve} je is pu wa va la nor mu i po, ta ko da je po ospo so bqe no sti su di ja i po – ka za la je dr Ha san be go vi}. – Ona je pla ti la svo ju slo bo du od stra ha i svo je uzi ma we pra va da ne od u sta je, pre sve ga, od qud skih pra va, a me |u wi ma naj va `ni jeg – pra va da se ne bu de za stra {en, za to {to je iz no -

ke go vo re i upo red no pra vo ne mo gu ov de da slu {am. Ovo ni je prav ni fa kul tet – ka za la je su di ja Mir ja na Ivi}. Pred sed nik Udru `e wa tu `i la ca Go ran Ili} i su di ja Kon stan tin Mi ti} Vraw ki} su, na kra ju iz la ga wa svo je ar gu men ta ci je, ta ko |e oce ni li da je „Dra ga ni Bo qe vi} me sto me |u su di ja ma Re pu bli ke Sr bi je“. Od lu ku o pri go vo ru Vi so ki sa vet sud stva }e do ne ti na knad no na sed ni ci po sle ve }a wa i gla sa wa. J. Ja ko vqe vi}

wim no ga ma po ru ka ma i te lu, pri tom je lak {e po vre div {i.

pred log pro tiv S. R. (50) iz Zre wa ni na. Po na vo di ma Tu ì la {tva, on je 26. ok to bra mi nu le go di ne, oko 20 sa ti, do {ao do sta na biv {e su pru ge S. D. s ko jom ima de cu. Tra ìo je od we da raz go va ra s wim, ali ka da je è na to od bi la, po ~eo je da je vre |a, a za tim je i kre nuo pre ma woj s na me rom da je uda ri. O{te }e na je, ipak, iz be gla uda rac, ali je biv {i su pru `nik pre ma woj gur nuo tr pe za rij ski sto.

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Ovan ubio baku, povredio unuku Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Ili je L. (30) iz Bo ~a ra zbog sum we da je po ~i nio kri -

na bez be dan na ~in, od no sno da ga je osta vio bez nad zo ra. Sto ga se ovan od ve zao s ka na pa ko jim je bio ve zan za dr vo u ba {ti ku }e okri vqe nog pa je u{ao u ne iz gra |e no dvo ri {te S. A. @i vo ti wa je, za tim, pri {la `e ni i za da la joj vi {e uda ra ca po gla vi i te lu, na nev {i joj po vre de po

Francuskim kqu~em po glavi maloletnika Pro tiv Zre wa nin ca Jo `e fa M. (62) zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log ko jim mu se na te ret sta vqa kri vi~ no de lo na no {e wa la kih te le snih po vre da. Ka ko se sum wa, okri vqe ni je 14. ok to bra 2010. go di ne, oko 14 ~a so va, u Zre wa ni nu, is pred ula za u zgra du u No vo sad skoj uli ci, fi zi~ ki na pao ma lo dob nog su gra |a ni na M. D. Na kon kra }e ras pra ve, on je fran cu skim kqu ~em uda rio ma lo let ni ka po gla vi i ta ko mu na neo lak {e po vre de.

vi~ no de lo pro tiv op {te si gur no sti. We mu se sta vqa na te ret da 30. ma ja pro {le go di ne, u ra nim ju tar wim sa ti ma, u Bo ~a ru, ov na ra se “vir tem berg”, te {kog oko sto ti nu ki lo gra ma, ni je dr `ao

grud nom ko {u, od ko jih je S. A. pre mi nu la na li cu me sta. Ka da je o{te }e na A. A, ina ~e unu ka na stra da le `e ne, iza {la u dvo ri {te i pri {la ba ki, i na wu je, s le |a, na le teo ovan, obo rio je na ze mqu i uda rao pred -

Trpezarijskim stolom na `enu Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni

Nos nastradao od pesnice Na op tu `e ni~ koj klu pi Osnov nog su da u Zre wa ni nu na }i }e se Ni ko la N. (52) iz Zre wa ni na, po {to ga Tu `i la {tvo te re ti da je po ~i nio kri vi~ no de lo na no {e wa te {kih te le snih po vre da. U op tu `nom pred log pod ne tom pro tiv we ga na vo di se da je Ni ko la N. 18. ju la 2010. go di ne, oko 1.40 ~a so va, u dvo ri {tu ku }e, na kon pre pir ke, fi zi~ ki na pao o{te }e nog D. D. iz Zre wa ni na. Naj pre ga je ru kom uda rio u po ti qa~ ni deo gla ve, a po tom mu za dao i dva udar ca pe sni com po no su. @. Ba la ban

JU ^E UJU TRO U BE O GRAD SKOM NA SE QU BE LI PO TOK

Tragi~no stradao pripadnik Vojne akademije Ka pe tan Mi ro slav (Mi lan) Sa vi} (34) tra gi~ no je na stra dao ju ~e oko se dam ~a so va u par ku u na se qu Be li Po tok, u ne po sred noj bli zi ni Aval ske uli ce, „a po ne zva ni~ nim sa zna wi ma,

re~ je o sa mo u bi stvu”, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne. Pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i Voj ne po li ci je iz vr {i li su uvi |aj, a na li ce me sta iza {ao je de `ur -

ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Be o gra du, do da je se u sa op {te wu. Te lo ka pe ta na Sa vi }a, ko ji je bio na du `no sti u Voj noj aka de mi ji, pre ba ~e no je na Voj no -

me di cin sku aka de mi ju ra di ob duk ci je. Sa vi} je ro |en u Sen ti 30. av gu sta 1977, a na slu `bi u Voj sci Sr bi je bio je od 29. sep tem bra 2001. go di ne, do da je se u sa op {te wu.

utorak29.novembar2011.

IZ ME WE NI ZA KON O PLA TA MA U JAV NIM SLU @BA MA SMA WU JE ZA RA DU ZDRAV STVE NIM RAD NI CI MA

Le kar sku pla tu od re |u ju pa ci jen ti

Izmeweni Zakon o platama u javnim slu`bama, o kojem poslanici Skup{tine Srbije jo{ nisu zavr{ili raspravu, done}e novi na~in obra~una i isplatu zarada svima u javnim slu`bama, a prvi }e ih na svojim le|ima osetiti zdravstveni radnici. Naime, ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} procewuje da bi se po novom modelu obra~una zarade oko 104.500 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama sastojale iz tri dela: osnovne plate, zarade po osnovu u~inika i dodatka na platu. Primena bi konkretno zna~ila da se osnovna zarada zaposlenih u zdravstvu smawuje na 90 odsto sada{we i da se na to mo`e dodatno zaraditi samo po u~in-

milijardi. Prose~na plata medicinskih sestara je 30.000 dinara, lekara op{te prakse 50.000, a lekara specijaliste 70.000. Ako se prose~na zarada zdravstvenih radnika poredi s tek saop{tenim podacima o prose~noj plati u Srbiji pro{log meseca, koja iznosi ne{to vi{e od 38.000 dinara, jasno je da medicinske sestre mese~no ne zarade ni republi~ki prosek, dok lekari specijalisti dobijaju mawe od dve prose~ne zarade. Mo`da je u tim ciframa i razlog za{to se lekari smatraju najkorumpiranijim u ovoj dr`avi. Sindikati zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi ne pristaju na to da se plata

Iz me ne za ko na o so ci jal nim do pri no si ma U skup{tinsku proceduru stigao je predlog izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigurawe kojim }e biti ukinuto dvostruko oporezivawe privatnih preduzetnica dok su na porodiqskom odsustvu. Poreska uprava je od po~etka pro{le godine slala re{ewa po kojima su privatnim preduzetnicama za vreme porodiqskog odsustva i odsustva radi nege deteta utvr|eni doprinosi za obavezno socijalno osigurawe po osnovu samostalne delatnosti. Od porodiqa je traèno da, osim naknade za zarade, plate i doprinose kao da nisu na porodiqskom odsustvu. Sada se ta obaveza ukida i one vi{e ne}e morati za vreme porodiqskog odsustva da pla}aju doprinose. ku i broju le~enih. Mada je ovaj novi model obra~una zarada u zdravstvu najavqen pre nekoliko godina, sindikati su protiv predloènih re{ewa i traè da se izmene Zakona povuku iz skup{tinske procedure jer smatraju da su plate zaposlenih iovako male. Za zarade i prevoz 104.500 zaposlenih u javnom zdravstvu, od kojih su samo 20 odsto lekari, 52 odsto medicinsko, a 28 odsto nemedicinsko osobqe, svakog meseca se izdvaja sedam milijardi dinara, {to na godi{wem nivou ~ini gotovo 90

smawi ni za paru i najavquju {trajk. Tim pre {to niko od lekara ne mo`e da „tera” pacijente da im dolaze, a po predlo`enim izmenama bi to sada morali da ~ine jer im od broja onih koje svakodnevno le~e direktno zavisi zarada. Dolazi se u situaciju, skre}u pa`wu sindikalci, da lekari koji imaju najvi{e pacijenata, pa samim tim i najve}i u~inak, zara|uju najdebqe koverte, dok oni koji ho}e da rade ali nemaju dovoqno pacijenata, ostaju praznih xepova. Q. Ma le {e vi}

dRU[TvO

dnevnik

c m y

[trajk upo zo re wa u {ko la ma U osnovnim i sredwim {kolama, ~lanicama Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ju~e je organizovan jednodnevni {trajk upozorewa skra}ewem ~asova ili uz potpunu obustavu rada, zbog neispla}enih jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu. Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dra gan Ma ti je vi} kaè da je 150 {kola stupilo u jednodnevni {trajk upozorewa zbog ka{wewa isplate jubilarnih nagrada u osnovnim i sredwim {kolama, dok je, po podacima {kolskih uprava, u {trajku 96 {kola. Po wegovim re~ima, nastavu je u potpunosti obustavilo 34 {kole u Kragujevcu, 19 u Kraqevu, 13 u â~ku, devet u Vrawu, dve u Zaje~aru... Od {kola u Vojvodini, samo je u tri {kole u In|iji obustavqen rad, dok su u tri {kole u Novom Kneèvcu ~asovi skra}eni na 30 minuta. Po podacima iz {kolskih uprava, ju~e do 11 sati u potpunoj obustavi rada bilo je 18

{kola, koje su se pridru`ile {trajku upozorewa Unije sindikata prosvetnih radnika, dok je ~asove na 30 minuta skratilo 78 {kola, re~eno je u Ministarstvu prosvete i nauke. [trajku upozorewa se, po navedenim podacima, pridru`ilo 96 {kola, od ukupno 1.804, koliko ih ima u Srbiji. Isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu o~ekuje oko 16.000 zaposlenih. Za deset godina rada ispla}uje se polovina plate, za 20 godina cela plata, a za 30 godina provedenih u prosveti plata i po. Ministar prosvete i nauke Srbije @ar ko Ob ra do vi} izjavio je da }e jubilarne nagrade za prosvetne radnike biti ispla}ene, da je u Beogradu isplata ve} u toku, a da

su i druge lokalne samouprave po~ele da ih ispla}uju: – Sada je samo pitawe dobre saradwe lokalnih samouprava i Ministarstva finansija, drugih razloga za ~ekawe isplate nema – rekao je on.

TRE ]A KON FE REN CI JA MRE @E „[KO LA BEZ NA SI QA”

Timski do ma we sva |a i tu ~a u u~i o ni ca ma U {kolama koje su u programu „[kola bez nasiqa“ za petinu se smawilo verbalno nasiqe, a za tre}inu fizi~ko, pokazalo je istraìvawe o bezbednosti u~enika u {kolskom okruèwu i promenama koje donosi ovaj program. Istraìvawe je predstavqeno ju~e u Beogradu na Tre}oj konferenciji Mreè „[kola bez nasiqa“, na kojoj su uru~eni i sertifikati predstavnicima 44 {kole iz cele Srbije koje su stekle pravo da se prikqu~e ovoj mreì. – Nasiqe je veoma sloèn problem, s vi{estrukim uzrocima, koji proìma sve segmente dru{tva, pa je prisutno i u {kolstvu – rekao je ministar prosvete i nauke profesor dr @ar ko Ob ra do vi}. – Deca su slika onoga {to im pruàmo, sada{wa situacija je delom posledica pro{lih vremena, delom tranzicije, a delom i pove}ane osetqivosti na nasiqe i svesti o wegovim posledicama. Ovaj program je veoma zna~ajan i zbog toga {to smo, zahvaquju}i wemu, uvideli problem, ali jo{ mnogo toga treba da uradimo, a u prvom redu na{ zadatak je da sagledamo dosada{we rezultate u borbi s wim i odredimo daqe pravce. Po ministrovim re~ima, {kola dugo traje i, pored velikog uticaja na decu, ima mogu}nost sprovo|ewa i sistemskih i pojedina~nih mera na ispravqawu gre{aka zbog kojih do nasiqa dolazi. Od po~etka projekta „[kola bez nasiqa“ doneto je i niz zakonskih dokumenata, od samog Zakona, preko Pravilnika o postupawu u slu~ajevima nasiqa, pa do

okvirnog akcionog plana, tako da se sada svaki slu~aj nasiqa u {kolama zavodi i istra`uje. – Odgovornost nas u prosveti je svakako najve}a i mi smo toga svesni, ali protiv nasiqa se ne mo`emo boriti sami nego u toj borbi svi moraju u~estvovati – rekao je ministar prosvete. – U

Govore}i o postignutom izme|u dve konferencije, zamenica direktorke Unicefa za Srbiju Le sli Mi ler rekla je da je postignuto mnogo, naro~ito na planu povezivawa {kola u programu, jer je formirano 15 regionalnih mre`a ovakvih {kola, koje razmewuju iskustva.

U program „[kola bez nasiqa” u Srbiji se do sada ukqu~ilo 213 osnovnih i devet sredwih {kola iz 75 mesta tom poslu najva`nije je razvijawe sistema vrednosti, a ovaj program je deo toga jer nastavnici ukqu~eni u wega budno, odgovorno i profesionalno prate stawe u svojim {kolama, evidentiraju slu~ajeve i izve{tavaju nas o tome, a otvorili smo i SOS telefonsku liniju koju mogu da koriste `rtve nasiqa u {kolama.

– Na`alost, bilo je i tragi~nih slu~ajeva zbog toga {to nasiqe nije uo~eno i spre~eno, i zbog toga moramo i daqe istra`ivati i u~iti kako da regujemo brzo i ispravno – rekla je Lesli Miler. – Moramo imati puno po{tovawe za de~ji integritet i dostojanstvo jer to je put ka bezbednom i sigurnom dru{tvu.

Istovremeno, ne smemo zaboraviti da se nasiqe ne sme tolerisati jer ako ga toleri{emo u jednoj sferi, to nam oteàva reagovawe u drugoj, a podaci kaù da u Srbiji 67 odsto dece uzrasta od dve do 14 godina doìvi neki oblik nasilnog disciplinovawa kod ku}e, a gotovo 40 odsto roditeqi fizi~ki ka`wavaju. Direktor novosadske Osnovne {kole „\or|e Nato{evi}“ Ne deq ko \or |i}, primaju}i plaketu „[kole bez nasiqa“, rekao je da je u ovoj {koli u samom gradskom jezgru i s mnogobrojnim problemima zbog toga, program mnogo toga izmenio, po~ev od toga da su u wemu prvi put i u~enici i nastavnici i roditeqi bili na istoj strani, pa do toga da je ponuda vannastavnih aktivnosti oboga}ena. Program „[kola bez nasiqa“ u Srbiji je, u saradwi s Ministarstvom prosvete, pre sedam godina zapo~eo Unicef. U wega se do sada ukqu~ilo 213 osnovnih i devet sredwih {kola iz 75 mesta. Ovim programom sada je obuhva}eno 210.000 u~enika i 15.000 nastavnika s kojima aktivno radi 60 mentora, a po{to za svaku {kolu program finansiraju donatori, jo{ 38 {kola ~eka da se ukqu~i. Za proteklih sedam godina 145 {kola je dobilo sertifikat „[kola bez nasiqa“, a samo ih je pet iza{lo iz programa. Osim toga, zahvaquju}i projektu DILS, {kole ~lanice programa „[kola bez nasiqa“ u borbi s wim pomaù jo{ 86 partnerskih {kola. D. De ve ~er ski

KU HI WA U „BA GRE MA RI” ^E KA DO NA TO RE

Naj ma we 500 qu di u Ba~ koj Pa lan ci gla du je Nekako je postalo normalno da se u Ba~koj Palanci s prvim mrazevima po ko zna koji put na~ne tema po~etka rada narodne kuhiwe. Do sada se o gladnim sugra|anima brinuo samo Centar za socijalni rad, davawem pomo}i socijalno najugroènijima, kao i ovda{wi Crveni krst. Me|utim, otkako su doma}i i svetski ekonomski eksperti, pa i najodgovorniji qudi ove dràve, najavili da drugi, najteì talas krize tek treba da zahvati i Srbiju, ovde se sve glasnije govori o potrebi za narodnom kuhiwom. U Crvenom krstu kaù da potre ba po sto ji jer, po gru boj proceni, najmawe 500 qudi u ovoj op{tini s oko 56.000 stanovnika ve} danas je gladno. Me|utim, humanitarci kaù da tako ne{to nije ni organizaciono jednostavno niti jeftino. Cr ve ni krst, ka è se kre tar Bra ni slav [o bot, moè biti logistika u ovom poslu, odnosno moè obezbediti volonte-

re koji }e raditi. Ali, inicijativu, pre svega u animirawu sponzora i donatora, treba da daju nadle`ni u lokalnoj samoupravi. Treba i}i od vrata do vrata uspe{nih kompanija – a ovde ih ima: „Tarket“, „Karlsberg“, „Su fle“, „Nek tar“, „Fertil“ – tra`iti i nuditi saradwu. Ove godine lokalna samouprava ulo`ila je zna~ajan novac u obnovu nekada{we kasarne „Bagremara“, a ona sada pripada op{tini. U wenom sklopu obnovqena je i kuhiwa, koja je u rusvaju i koja je nekada mogla za kratko vreme da pripremi hranu za oko hiqadu vojnika. Kada se letos radilo na obnovi, nadle`ni su govorili da }e usluge kuhiwe koristi Ustanova za dnev ni bo ra vak de ce „Mladost“ (spremala bi se hrana za oko 700 mali{ana), a moglo bi se kuvati i za korisnike budu}e narodne kuhiwe. Da li je to samo re~eno pa zaboravqeno?

Osim qudi koji bi kuvali hranu, narodnu kuhiwu bi trebalo opremiti i vozilima jer bi se hrana morala distribuirati i u 13 sela, po{to i tamo ima starih i gladnih. Potrebna je i druga oprema, ali pre sve ga do bra vo qa onih ko ji imaju, odnosno onih koji su siti. Prosto je te{ko poverovati da nijedna politi~ka stranaka u ovoj op{tini ne postavqa pitawe narodne kuhiwe, a izvesno je jedino da }e Crveni krst, preko pokrajinske vlasti, obezbediti barem lan~-pakete za najugro`enije. Posebna pri~a su besku}nici, o kojima ovde po~ne da se pri~a tek kada do|u ledeni dani. Za wih je pro{le zime obezbe|ena jedna prostorija u Gerontolo{kom centru, ali upu}eni ka`u da je mnogo va`niji rad na terenu, odnosno evidentirawe besku}nika, jer oni i jesu to zato {to sami ne znaju kome i kako treba da se prijave za pomo}. M. Suyum

kultura

dnevnik

utorak29.novembar2011.

ЈОЖЕФ НАЂ ОБЕЛЕЖИО ДРУГИ ДАН ФЕСТИВАЛА „ДЕЗИРЕ” У СУБОТИЦИ

УРУЧЕНА НАГРАДА СПОМЕН-ЗБИРКЕ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Илузија као истина На кон „Чо ве ка коц ке“ Вик то ра Бо доа пр вог да на по зо ри шног фе сти ва ла „Де зи ре“ у Су бо ти ци, опет је коц ка на не ки на чин би ла у глав ној уло зи. Тач ни је, у коц ки је би ла глав на уло га, јер пред ста ва „Без на зи ва“ Јо же фа На ђа, због ма лог бро ја пу бли ке ко ју при ма из ве де на два пу та дру гог фе сти вал ског да на, у не де љу, од и гра ва се у опсу кр но осве тље ној коц ки за тво ре ној и отво ре ној чуд но ва тим про ла зи ма, вра ти ма ни на не бу ни на зе мљи, што ће ре ћи да је сва из ме ђу ја ве и сна. За ни мљи во је и то што је пр вог да на на сту пио Мин Та на ка, умет ник по кре та из Ја па на ко ји из те жње за аутен тич но шћу и из бе га ва њем фор мал ни стич ких кла си фи ка ци ја, од би ја да се на зи ва бу то пле са чем, јер и он, а очи глед но и Нађ, има ју до ста то га за јед нич ког са овом спе ци фич ном ве шти ном у ко јој је сми ре ни ри там уди са ја и из ди са ја, ме ди та тив ни ток и деј ство сцен ске „на ра ци је“, мно го ва жни ји од спек та ку лар но сти и ди на ми ке оно га што је из ве де но. Још не што „слу чај но“, Мин Та на ка је на сту пио са Шио Иши ха ра, а пред ста ва је на зва на „Ду о денс“. Нађ је на сту пио са Ан-Со фи Лан се лин, а пред ста ва се зо ве „Без на зи ва“. Упа дљи ва је ве ли ка слич ност. За што су нам по треб не ове ре фе рен це за не што, што и по ред свих слич но сти не ма ди рект не ве зе јед но

с дру гим. За то што је умет ност Јо же фа На ђа то ли ко су ге стив на, суп тил на, хер ме тич на, ми стич на, да осим спо ља шњих ма ни фе ста ци ја те шко мо же да се про дре у ње ну

се по ми сли – да, то ми је ја сно, до го ди се не што не пред ви ди во и та вр ста але а то ри ке на кра ју и чи ни са спенс сцен ске рад ње. Ре ци мо, пред ста ва по чи ње та ко што ви ди мо жен -

Из представе „Без назива”

(и)ра ци о нал ну су шти ну. Кон крет но, „Без на зи ва“ ну ди низ де та ља и сце на ко је гле да о ца увла че сво јом нео бич ним маг не ти змом уну тра, хип но ти шу га, из не на ђу ју га, без мо гућ но сти да се све то на зо ве „пра вим“ или би ло ка квим име ном. Та ман кад

ску осо бу бле дог ли ца ка ко ле жи, а из над ње у ман ти лу ко ји под се ћа на онај гро фа Дра ку ле, ле ђи ма окре ну та, сто ји дру га при ли ка. Ме ђу тим, не ко ли ко по кре та и сце на је го то ва без кла сич не ин тер ак ци је асо ци ја тив но за ми шље не у овој по де ли

уло га. Исто је та ко и у сце на ма у ко ји ма му шки лик (Нађ, на рав но) не што цр та и у пр вом мо мен ту де лу је као да је мо гу ће ра све тли ти ми сти ку на цр та ног, али с не ко ли ко дру гих по те за на слу ће на зна че ња од ла зе у не по врат. При ме ра је мно го, јер пред ста ва „Без на зи ва“ Јо же фа На ђа за пра во и про мо ви ше ту вр сту не про пу стљи во сти уну тра шњег све та, ов де при ка за ног као све ми ра коц ке. Оби ље илу зи о ни стич ких три ко ва, по пут оног кад се ства ри и љу ди по ме ра ју и не ста ју без ви дљи вог деј ства не ке си ле или ме ха ни зма, оби ље му шко-жен ске ин тер ак ци је и ње ног на гла ше ног од су ства, „ин ди јан ски“, од но сно ри ту ал ни сим бо ли, го во ре да је у На ђо вој по е ти ци не са мо ове пред ста ве, на де лу сна жна по ве за ност са иде ја ма и си ла ма ко је за пра во не по зна је мо и ко је су ису ви ше сло же не да би се ту ма чи ле, ин тер пре ти ра ле. За то оста је онај ин ту и тив ни и осе ћај ни ни во, пси хо ло шки нео све шће ни сло је ви чо ве ка, у окви ру ко јих се од нас не тра жи ни шта осим при су ство и отво ре ност, не от пор, ка ко би мо гли да се сје ди ни мо са овим ван ред ним ауто ром и ње го вом ме та фи зич ки ко ор ди ни ра ном умет Игор Бурић но шћу.

Најбољи рад Данке Обрадовић Награда Спомен-збирке Павле Бељански за најбољи дипломски рад из националне историје уметности уручена је протеклог викенда у Београду Данки Обрадовић за рад ‘’Турско-балкански стил у српској архитектури‘’, обрађен на одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Данка Обрадовић из Чајетине је са радом одбрањеним код проф. др Александра Кадијевића, 44. добитница ове награде, која је уручена као завршница изложбе ‘’Колекција Павла Бељанског: поново у Београду’’. Управница спомен збирке Јасна Јованов подсетила је на свечаности да је 1965. сам Бељански установио ову награду поклонивши галерији слику Влаха Буковца ‘’Велика Иза’’ и да је имао на уму да обезбеди и подстакне младе историчаре уметности да се усмере ка научном раду ‘’не мислећи само на националну историју уметности већ управо на ону област коју покрива његова колекција’’. Награду је уручила професорка историје уметности на Филозофском факултету у Бео-

граду и чланица управног одбора Спомен-збирке Саша Брајевић. Она је прочитала и одлуку оцењивачке комисије у саставу - ванредни професор Факултета драмских уметности у Београду, Бошко Милин, доценти Ненад Радић и Јелена Ердељан са Филозофског факултета у Београду, магистар Ана Вељковић и Јасна Јованов управница Спомен-збирке. - Данка Обрадовић је свеобухватним приступом коме је претходио обиман истраживачки рад, дала значајан допринос ревалоризацији турско - балканског стила као важног сегмента српског архитектонског наслеђа - рекла је Саша Брајевић- Анализом друштвено историјских прилика у Србији и репрезентативних грађевина показала је и оправдала смисао бављења историјом српске уметности и архитектуре. Истичући сликовитост и маштовитост дворишних фасада грађевина турско - балканског стила ауторка поручује да је „човекољубив‘ стил ове архитектуре која угађа прохтевима душе својим обликовним складом заслужио посебно место у историји српске архитектуре.

КОНЦЕРТ ЗРЕЊАНИНСКОГ КАМЕРНОГ ОРКЕСТРА СА СОЛИСТКИЊОМ ИРЕНОМ ЈОСИФОСКИ У НОВОМ САДУ

Симфонијска звучност и полетност У окружењу у коме је и у већим центрима из различитих разлога тешко одржати континуитет постојања, без обзира о каквој се музичкој формацији ради, оживљавање или оснивање неког новог ансамбла равно је подвигу. Стога је појава Зрењанинског камерног оркестра тим значајнији покушај обликовања једног осетљивог извођачког колектива, какав представља овакав састав. Настављајући традицију некадашњег оркестра (који је континуирано деловао од 1969. до 1979, а потом, после обележавања десетогодишњег јубилеја, повремено, по-

пут феникса васкрсавао с појединачним пројектима), нови гудачки сазив је ове јесени поново стартовао и верујемо да, судећи по постигнутом извођачком резултату и срдачном пријему публике (у Кикинди, Новом Саду и Зрењанину), планирани узлет неће бити кратког даха. Своју новембарску турнеју која се заокружила на матичној сцени, Зрењанински камерни оркестар

припремио је под вођством Микице Јевтића, адекватно школованог и с искуством у раду с камерним оркестрима, младог диригента Српског народног позоришта. Тако смо се и на концерту прошле недеље у Галерији Матице српске осведочили у његову лепу мануелну технику, способност да мотивише и енергично подстиче музичаре, и овог пута са својим вршњацима, оствари оптимално извођење. Програмски оквир концерта чиниле су композиције Оторина Респигија и Беле Бартока, обе, што сматрамо и симболичним, засноване на традицији. У

првој (Античке игре и арије), аутор неоспорном инструменталном вештином „открива“и приказује најлепше странице ренесансне италијанске музике за лауту, у другој (Румунске игре), композитор, такође на својеврстан начин, оживљава фолклорну баштину. С обзиром на „густину“ оркестрације и у целини снажнију звучност, ми бисмо изменили редослед извођења, и концерт заокружили Респигијевом свитом.

Када је у питању централни део програма у којем је као солисткиња наступила Ирена Јосифоски („Кол нидреи“ Макса Бруха, „Мађарска рапсодија“ Давида Попера и, као додатак, „Песма птица“ Пабла Казалса), уз све досадашње суперлативе исказане о реткости талента, врхунској музичкој припремљености и свирачкој спремности 15-годишње виолончелисткиње, поново смо се дивили и резултатима дисциплинованог педагошког дејства, односно изванредно промишљеног рада професорке Јудит Јосифоски (њене мајке) који лежи у основи тумачења до најситнијих детаља настудираног репертоара, али и много чему што се не учи, што је „Богом дано“. „Бачена у ватру“ у право време, Ирена музицира „целим“ телом, осећајно и понесено, спонтано и „лако“, плени сувереним челистичким ставом, сценским држањем, владањем гудалом, а надасве сонорним, веома заобљеним, „густим“ тоном, и разуме се, врло чистом интонацијом. Несумњиво да је, поред изазова и искушења који је још очекују, пред младом уметницом велика будућност. Прецизним, а ненападним диригентским гестом усмеравани музичари пажљиво су је и с „разумевањем“ пратили, у оркестарским прелазима постижући чак праву „симфонијску“ звучност и полетност (као и у темпераментној оркестарској „Шпанској игри“ Мирослава Скорика), што такође указује на обећавајуће перспективе Зрењанинског камерног оркестра на путу стицања беспоговорне техничке сигурности и тонски избалансираног извођења, који успева да и у овој „фази“ деловања одржи интензивну пажњу публике. Марија Адамов

ЗАВРШЕНО 4. МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ ДУВАЧА „АНТОН ЕБЕРСТ”

Награђени из Мађарске, Словеније, Чешке, Србије... Проглашењем победника, уручењем награда и наступом награђених, у Новом Саду је 27. новембра завршено 4. међународно такмичење дувача „Антон Еберст“, које се овог пута одржавало за флаутисте, а учествовало је њих 67 из 17 земаља из Европе и Азије. По одлуци осмочланог интернационалног жирија, Мариа Кернер из Мађарске победница је у Ц категорији, у којој су друге награде припале Мату Бану из Мађарске и Ивани Јурци из Србије, а треће Вунг Ји Хвангу из Кореје и Еви Марији Бопарт из Швајцарске. Чехињи Анежки Варговој додељена је прва награда у Б категорији, друге су припале Маруши Уранкар из Слове-

није и Доминики Хучки из Србије, а треће Андријани Аћимовић из Србије и Милани Дробац из Србије. Прву награду у А категорији добила је Маија Фогеле из Литваније, друге су додељене Маркети Дубској из Чешке, и Ањи Малков из Србије, а треће Мили Добросављевић из Србије и Катарини Рогељ из Словеније. У „бејби“ категорији прву награду освојила је Катарина Вујић из Србије, друге су припале Манци Теран и Ањи Мохорич из Словеније, а треће Жељани Којић из Србије и Нини Ленаршич из Словеније. Организатори овог такмичења су Музичка школа „Исидор Бајић” и Музичка омладина Новог Сада. Н. П-ј.

У НОВОМ САДУ ОТВОРЕНИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА ЛУТАКА СРБИЈЕ

Седам представа у конкуренцији Новом Саду су јуче отворени 42. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, на којима ће се такмичити седам представа. Сусрете је отворио члан Градског већа задужен за културу Андреј Бурсаћ, а након тога је изведена представа домаћина Позоришта младих „Пинокио“ Карла Колодија, у режији Емилије Мрдаковић. У конкуренцији су представе: „Трапави змај“ Мирослава Настасијевића у режији Ирене Тот, НП

„Тоша Јовановић“, Зрењанин; „Ах, тај змај“ Иве Пержинове у режији Тодора Валова, Позориште за децу, Крагујевац; „Осми дан“ аутора и редитеља Андраша Вереша, Дечије позориште, Суботица; „Пругасти мачак и госпођица ласта“ Жоржа Амада, у режији Атиле Антала, МП“Душко Радовић“, Београд; „Патуљак носоња“ Вилхелма Хауфа у режији Тодора Валова, Позориште лутака, Ниш и „Царев славуј“ Игора Бојовића у

режији Драгослава Тодоровића, Позориште лутака „Пинокио“, Земун. О награда ће одлучивати жири у којем су књижевник Пеђа Бјелошевић, позоришни критичар Дејан Пенчић Пољански и театролог Мирослав Радоњић. Сусрети ће бити завршени сутра доделом награда и извођењем представе „Фолклорна магија“ Боња Лунгова, Дјечијег позоришта Републике Српске из Бања Луке. Н. П-ј.

Преминуо редитељ Кен Расел Британски редитељ Кен Расел, аутор филмова „Заљубљене жене„ и рок опере „Томи„, умро је у 84. години. Кен Расел био је аутор неких од најзанимљивијих и најхрабријих филмова 20. века. У својим филмовима често се бавио католичанством и понекад перверзном сексуалношћу, а омиљени глумци били су му Оливер Рид и Гленда Џексон. Рођен као Хенри Кенет Алфред Расел, био је фотограф, плесач и војник пре него што се окренуо филму. Међународни успех стекао је филмом „Заљубљене жене„, адаптацијом романа Д. Х. Лоренса из 1969. године.

Велике контроверзе због сцена насиља, секса и религијског садржаја изазвао је филм „Демони„ из 1971. године који је у неким земљама био и забрањен.Својим филмовима „Al te red Sta tes„, „The Li ar of the Whi te Worm„, „The Ra in bow” - још једна адаптација Д. Х. Лоренса, „Курва„, стиче култни статус међу поклоницима иако га је критика често називала вулгарним неукусним и мизантропом. Расел је режирао и спот за песму „Никита„ Елтона Џона. Пре две године био је на Палићком фестивалу где је добио награду „Александар Лифка“ за укупни допринос филмској уметности, а 2003. године је био и гост београдског Феста.

SPORT

utorak29.novembar2011.

FI NA LE PLEJ-OFA U GR^ KO-RIM SKOM STI LU

c m y

dnevnik

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [E U JA PA NU

Pro le ter {am pion Klin ci sve bo qi

Rva~i zrewaninskog Proletera {ampioni su dr`ave u gr~ko – rimskom stilu. U finalu plej ofa, odr`anom u Zrewaninu, doma}ini su ubedqivo savladali ekipu beogradskog Partizana rezultatom 6:1 i tako se okitili je-

tom 1:0. Ostali rezultati: do 60 kg Roman Amojan (Proleter) – Miroslav Stankovi} (Partizan) 1:0 (tu{), do 66 kg Davor [tefanek – Milan Mari} 1:0 (dve runde), do 74 kg Goran Fijat – Megamed Bogatirov 1:0 (tri runde), do 84 kg Petar Balo – Goran Bulatovi} 1:0

Rva ~i Pro le te ra osvo ji li je da na e stu ti tu lu za svoj klub

danaestom titulom prvaka Srbije. Tre}eplasirani su rva~i Spartaka iz Subotice koji su u borbi za bronzano odli~je pobedili kragujeva~ki Radni~ki rezultatom 4:3. U polufinalu Proleter je slavio nad Radni~kim (6:1), a Partizan nad Spartakom (5:2). U finalnom susretu, u kategoriji do 55 kg, snage su odmerili Nikola Markovi} (Proleter) i Atila Vajda (Partizan), a slavio je zrewaninski takmi~ar rezulta-

(dve runde), do 96 kg Bojan Mijatov – Nikola Kne`evi} 1:0 (dve runde), i do 120 kg @ivan Pe{i} – Vladimir Radosavqevi} 0:1. Ekipu Proletera predvodio je trener \or|e Miolski, dok je finaliste iz Beograda sa klupe bodrio Bo{ko Kecman. U borbi za tre}e mesto ~ast Suboti~ana, predvo|enih trenerom Sretenom Damwanovi}em, branio je Feher koji je u kategoriji do 55 kg pobedio Anakijeva (1:0). U ka-

tegoriji do 60 kg Kragujev~anin Dimitrijevi} nije imao protivnika, a ostali rezultati izgledaju ovako: do 66 kg Neme{ – Jovanovi} 1:0, do 66 kg Bala` – Rosi} 1:0, do 84 kg Danilo Bosni} – Todorovi} 0:1, do 96 kg Frawkovi} – Sreji} 1:0, i do 120 kg Vujadin Bosni} – Spasi} 0:1. Kragujev~ane je na {ampionatu Srbije u gr~ko – rimskom stilu predvodio trener Dragan Radojevi}. Za najboqeg takmi~ara prvenstva u kategoriji seniora progla{en je Goran Bulatovi} (Partizan), a u kategoriji do 20 godina Mate Neme{ (Spartak). Za najboqeg trenera izabran je Bojan Mijatov (Proleter), a najboqi sudija je Nikola Torbica iz Zrewanina. Posle trijumfa u Zrewaninu, Bojan Mijatov je izjavio da je pobeda Nikole Markovi}a nad iskusnim Atilom Vajdom, u prvom susretu do 55 kg, dalo krila doma}inima i u narednim me~evima. - Nikola se kona~no pokazao u pravom svetlu. Do sada smo radili posebne treninge, namewene ba{ wemu {to je urodilo plodom – rekao je Mijatov. Predsednik Rva~kog saveza Srbije @eqko Trajkovi} izrazio je zadovoqstvo {to je turnir protekao bez ijednog incidenta, uz kvalitetno navijawe sa tribina i su|ewe koje je bilo povereno arbitrima iz Hrvatske, Slovenije i Ma|arske. - Hteli smo da u~inimo sve {to je do nas da regularnost ovog takmi~ewa bude na najvi{em nivou – dodao je Trajkovi} i naglasio da je, tako|e, zadovoqan odzivom publike i medija. @. Ba la ban

BEK VOJ VO DI NE MAR KO MA TO VI] O LI GI [AM PI O NA I DO MA ]EM KU PU

Da pr vo pre sko ~i mo Zve zdu LI GA [AM PI O NA A gru pa

Vaterpolisti Vojvodine pora`eni su u tre}em kolu B grupe Lige {ampiona u Dubrovniku od Juga (6:9), ali su se ku}i vratili uzdignuta ~ela. Iako je malo toga funkcionisalo u prve dve ~etvrtine u timu Novosa|ana, u nastavku susreta izabranici Dejana Stanojevi}a pokazali su da nisu slu~ajno u evropskom dru{tvu. Us-

è bek Vojvodine Marko Matovi}. Vodio si èstoku bitku sa centrima Juga Nik{om Dobudom i Borisom Pavlovi}em, pa si anije zavr{io me~. - To su vrhunski centri i svi na{i bekovi imali su s wima problema, pa smo na toj poziciiji i imali malo vi{e iskqu~ewa. Nekako smo to uspeli da nadoknadimo kontranapadom, koji je proradio tek u tre}oj ~etvrtini. Trener Stanojevi} je u najavi utakmice rekao da Vojvodina moè da se suprostavi Jugu jedino plivawem, ritmom i konktranapadima.U prve dve ~etvrtine tako je igrao Jug. - U prvoj i drugoj ~etvrtini uop{te nismo igrali kako smo trebali. Ne znam za{to se to dogodilo i pravi razlog }emo saznati posle pregledanih snimaka utakmice. Jug se odli~no postavqa u odbrani, naro~ito sa igra~em mawe. Pr vo ti mac Voj vo di ne Mar ko Ma to vi} - Igraju odli~nu odFo to: F. Ba ki} branu, a sa igra~em mawe peli su igra~i Vojvodine da se su gotovo fantasti~ni. I ja sam vrate u susret posle visokih 7:2 za imao proma{aj s igra~em vi{e. doma}ina, poboq{aju znatno igru Mislim da to moèmo mnogo boqe u odbrani, {to je odmah rezultida odigramo. Oni su vrhunska ekiralo i efikasno{}u u napadu. Uz pa, na dosta vi{em su nivou od narazbrawenog Milo{a Marinko{e. vi}a uspeli su da dobiju posledwu Jug stiè u Novi Sad 14. decemdeonicu (3:2) protiv mo}nog Juga. bra. [ta se moè tada o~ekivati? - Moèmo biti zadovoqni onim - Trudi}emo se i da}emo sve od {to smo uradili u Dubrovniku. sebe da se {to boqe pripremimo Dobro smo odradili utakmicu, maza tu utakmicu i u~ini}emo sve da da je nismo dobro otvorili. Drugi ih eventualno iznenadimo. deo je za nas bio mnogo boqi, onaSlede}eg vikenda predstoji zakav kako smo trebali da odigramo vr{nica Kupa Srbije i duel u po~itavu utakmicu. Dali smo sve od lufinalu sa Crvenom zvezdom. sdebe u ovom duelu i videli smo - Ostaje àl za izgubqenim sugde smo u odnosu na Jug, koji je mesretom sa Zvezdom u Kupu, tako da |u najboqim ekipama na svetu - ka}emo se sada potruditi da se pokaÊ TVRT FI NA LE EVROKU PA

Re mi Zve zde U prvim utakmicama ~etvrtfinala Evrokupa postignuti su slede}i rezultati: Crvena zvezda - Posilipo 9:9, Panionios - Savona 7:6, Solnok - Sintez Kazaw 11:7, Medve{}ak - Sabadeq 13:13.

Pr vo ko lo: Olim pi ja kos Vu qag me ni 9:8, Pri mor je Bu dva 12:8. Dru go ko lo: Bu dva - Olim pi ja kos 8:5, Vu qag me ni - Pri mor je 8:10. Tre }e ko lo: Olim pi ja kos Pri mor je 9:12, Bu dva - Vu qag me ni 8:9. 1. Pri mor je 2. Vu qag me ni 3. Bu dva 3. Olim pi ja kos

3 3 3 3

3 1 1 1

0 0 0 0

0 2 2 2

34:25 25:27 24:26 23:28

9 3 3 3

B gru pa Pr vo ko lo: Mla dost - Voj vo di na 14:9, [pan dau 04 Jug 8:9. Dru go ko lo: Jug Mla dost 10:8, Voj vo di na [pan dau 04 6:6. Tre }e ko lo: Mla dost - [pan dau 11:6, Jug - Voj vo di na 9:6. 1. Jug 2. Mla dost 3. [pan dau 4. Voj vo di na

3 3 3 3

3 2 0 0

0 0 1 1

0 1 2 2

28:22 33:25 20:26 21:29

9 6 1 1

C gru pa Pr vo ko lo: Par ti zan - Se ged 8:9, Eger - Va {a{ 5:8. Dru go ko lo: Va {a{ - Par ti zan 10:10, Se ged - Eger 6:3. Tre }e ko lo: Par ti zan - Eger 9:6, Va {a{ - Se ged 12:9. 1. Va {a{ 2. Se ged 3. Par ti zan 4. Eger

3 3 3 3

2 2 1 0

1 0 1 0

0 1 1 3

30:24 24:23 27:25 14:23

7 6 4 0

D gru pa Pr vo ko lo: Pro Re ko Spar tak Vol go grad 13:5, Ja dran HN - Mar sej 12:7. Dru go ko lo: Mar sej - Pro Re ko 4:13, Spar tak Vol go grad - Ja dran HN 11:11. Tre }e ko lo: Pro Re ko - Ja dran HN 10:8, Mar sej Spar tak Vol go grad 12:13. 1. Pro Re ko 2. Ja dran 3. Spar tak 4. Mar sej

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 1 0

0 1 1 3

36:17 31:28 29:36 23:38

9 4 4 0

`emo u boqem svetlu nego {to je bilo tom prilikom. Nadate li se ulasku u finale? - Naravno da se nadamo, ali pre toga u polufinalu moramo da savladamo jaku Zvezdu.Ako to budemo u~inili, a verujem da ho}emo, onda }emo se spremati za naredne izazove - istakao je Matovi}. G. Ma le no vi}

Sr bi ja - Ita li ja 1:3 (20:25, 18:25, 25:22, 20:25) HA MA MA CU: Hala Hamamacu arena, gledalaca: 900, sudije: Salvatora (SAD), Hobor (Ma|arska). SR BI JA: N. Kova~evi}, U. Kova~evi} 15, Vemi} 6, Petkovi}, Terzi} 5, Stankovi}, Miti} 2. Ra{i} 8, Miqkovi}, Atanasijevi} 20, Petrovi} 3, Rosi} (l). ITA LI JA: Mastran|elo 2, Parodi 8, Lasko 25, Maruti, Zajcev 9, Bonifante, Savani 14, Travica 2, Fei 11, Birarreli 4, \ovi (l), Sabi. Odbojka{ka reprezentacija Srbija do`ivela je i {esti poraz na Svetskom kupu u Japanu, ali je rezervna postava orlova uspela da otkine set veoma kvalitetnoj i iskusnoj selekciji Italije. U reprizi finala Evropskog prvenstva Italijani su se revan{irali Srbij i i ostali u trci za jedno od prva tri mesta i plasman na Olimpijske igre. Niko nije o~e-

kivao da }e mlada postava na{e reprezentacije mo}i ozbiqnije da Da na {wi pro gram se suprotstavi Italijanima, ali A gru pa su klinci odigrali veoma dobar Poq ska - Egi pat (3) me~, pre svega tre}i set i uspeli Iran - Ki na (7) da namu~e jakog protivnika. Niki} i Podra{~anin su povre|eni, Ja pan - SAD (10.20) a Miqkovi}, Stankovi}, Nikola B gru pa Kova~evi} i Petkovi} jo{ jednom Ku ba - Ru si ja (3) su bili navija~i, a bi}e i danas na Ar gen ti na - Ita li ja (7) me~u s Brazilom. Sr bi ja - Bra zil (10.20) Posle po~etnog izjedna~ewa (3:3), Italija je stekla dva poena prednosti i tu prednost odràvala do prvog tehni~kog tajm – auta (8:6). Na drugom tehni~kom odmoru bilo je 16:12 za Italiju, a potom i 19:14. Smawila je Srbija na 19:16, pa zatim i na 20:18, ali su daleko iskusniji odbojka{i Italije u fini{u stigli do 24:19, iskoristili drugu set loptu A gru pa (Fu ku o ka) za 25:20 i 1:0 u setoviIran - Egi pat 3:0 ma.Drugi set je po~eo Poq ska - SAD 3:0 vo|stvom Srbije od 2:1, Ja pan - Ki na 3:0 a onda je Italija osvojila ~etiri uzastopna B gru pa (Ha ma ma cu) po ena i tu prednost, od Ar gen ti na - Ru si ja 0:3 tri poena, odràvala Ku ba - Bra zil 3:2 do 8:5. Srbija je smawiSr bi ja - Ita li ja 1:3 la na 9:7, a Italija sa 1. Poq ska 7 6 1 20:7 19 dva vezana poena stigla 2. Ru si ja 7 6 1 18:5 18 do 11:7, a zatim do 14:11 3. Bra zil 7 5 2 19:9 16 Sti ~u is ku stvo: Uro{ Ko va ~e vi} i 16:11. Posle drugog i Mi lo{ Ter zi} 4. Ita li ja 7 5 2 17:10 14 teh ni~ kog od mo ra, Ita 5. Ku ba 7 5 2 16:10 14 6. Iran 7 5 2 15:13 12 lija stiè do 19:12, odnosno 22:15. bija je stigla do 6:3, odnosno 8:5 na 7. SAD 7 3 4 11:12 9 Srbija je smawila razliku, da bi prvom tehni~kom tajm – autu. 8. Ar gen ti na 7 3 4 12:15 9 Italija odgovorila i sa tri uza- Usledilo je vo|stvo od 9:5, pa 11:6. 9. Ja pan 7 2 5 12:16 8 stopna poena stigla do 25:18 i 2:0 u Prednost od pet poena Srbija je 10. Sr bi ja 7 1 6 8:20 3 setovima. imala i na drugom tehni~kom tajm 11. Egi pat 7 1 6 5:18 3 Tre}i set je doneo najboqu igru – autu (16:11), a odmah zatim i 12. Ki na 7 0 7 3:21 1 Srbije u ovom me~u. Posle 3:3, Sr- {est poena vi{ka (17:11). Smawila je Italija prvo na 17:13, a zatim i na 18:15. Usledila je serija 3:0 IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE Srbije za 21:16, a onda serija Italije od 5:0 za izjedna~ewe (21:21). Nisu dala rezultata ni dva tajm – Selektor Srbije Igor Kolakovi} bio je polovi~no zadovoqan autu koja je traìo Igor Kolakoigrom wegovih izabranika. vi}. Ipak, Srbija je povela sa - êstitke Italiji i nadam se da }e izboriti mesto koje vodi na 22:21, a posle 22:22 osvojila dva veOlimpijadu. Odigrali smo dobru utakmicu i ona }e mnogo zna~iti zana poena za dve set lopte (24:22). na{im mladim igra~ima koji s jakim protivnicima skupqaju neopIskoristila je Srbija prvu za kohodno iskustvo. Nisam zadovoqan na~inom na koji smo odigrali prna~nih 25:22 i 2:1 u setovima za va dva seta, ali smo tek u tre}em po~ei da razmi{qamo i to je doItaliju. nelo rezultat. Prema svemu prikazanom, zasluìli smo jedan set i U ~etvrtom setu se vodila izjedtime sam veoma zadovoqan. Danas nas o~ekuje me~ sa Brazilom i nena~ena borba, iako je Italija vomamo mnogo prilika da igramo s wima, ali se nadam da }emo biti dila sa 5:3, a Srbija preokrenula boqi nego danas - rekao je Kolakovi}. rezultat na 6:5. Od tog trenutka se Ivan Miqkovi} je zadovoqan kako su se mlade snage Srbije suigralo poen za poen sve do 12:12, protstavile Italijanima. kada je Italija povela sa 14:12, pa - Na{a reprezentacija je pruìla dobar otpor Italijanima i 16:14. Nastavak igre doneo je Itasiguran sam da mladi mnogo u~e iz ovih kvalitetnih me~eva. Italiji pet poena vi{ka 20:15. Srbija lija je jedan od najboqih reprezentacija sveta i igrawe s wima je smawila na 20:17, odnosno 23:20, done}e iskustvo na{im klincima koje }e im koristiti u budu}ali je Italija sa dva uzastopna ponosti - istakao je kapiten orlova. ena stigla do kona~nih 25:20 i 3:1 u setovima. M. R

Za slu `i li smo set

OSMI NA FI NA LA KU PA (@)

Su bo ti ~an ke u No vom Sa du Sedma utakmica osmine finala 46. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{ica odigra}e se danas u Novom Sadu. Vojvodina }e od 20 ~asova, u dvorani SC Slana bara, do~ekati NIS Spartak iz Subotice. Posledwa utakmice osmine finala izme|u

Novog Sada i Crvene zvezde odigra}e se 9. decembra. Plasman u ~etvrtfinale do sada su izborili: Dinamo Azotara iz Pan~eva, TENT iz Obrenovca, Vizura iz Beograda, Jedinstvo iz U`ica, Po{tar 064 iz Beograda i Kolubara iz Lazarevca.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak29.novembar2011.

GE NE RAL NI SE KRE TAR CRVENE ZVE ZDE \OR \E STE FA NO VI] NA JA VIO PRO ME NE

Van red ni iz bo ri to kom zi me Ne kli ma mu se sto li ca: Ro bert Pro si ne~ ki

PRO SI NE^ KI I DA QE NA KLU PI ZVE ZDE

Vi lo ti} uda qen iz pr vog ti ma Na kon pre po dnev nog tre nin ga, a po sle da na od mo ra po sle ve ~i tog der bi ja, stra teg cr ve nobe lih Ro bert Pro si ne~ ki od go va rao je na mno go broj na pi ta wa no vi na ra. Pr vo i naj va `ni je ka kav je we gov da qi sta tus po sle iz gu bqe nog jo{ jed nog su sre ta od Par ti za na. - Ni sam spo mi wao ostav ku, ni ti da od la zim. Po seb no mi slim da to ne bi bi lo uput no na kon ne u spe ha u der bi ju. Te {ko je ste, u mi nu su smo 7 bo do va, to je ve li ka pred nost, ali tr ka ni je go to va. Mo ra mo da dig ne mo gla vu, okre ne mo se pred sto je }im utak mi ca ma pro tiv Ra da i Voj vo di ne i do bi je mo ih. Sle di zim ska pa u za ko ja }e po nu di ti od go vo re na mno ga pi ta wa- is ta kao je Pro si ne~ ki. Mno gi su po ve za li na ja vu ostav ke sport skog di rek to ra Iva na Axi }a sa va {im mo gu }im na pu {ta wem Ma ra ka ne. - Ne ma mo ni ka kvih pro ble ma, u od li~ nim smo od no si ma. Ni sam sa wim raz go va rao, vi dim u no vi na ma da `e li da ode. To je sve {to mo gu da ka `em. Od no si unu tar eki pe su, iz gle da, na ru {e ni.

- Mom ci ma ni je la ko, ten zi ja je ve li ka. Ta ko je to kad si po ra `en u der bi ju. Ne ke stva ri ni su sme le da se de se u svla ~i o ni ci, ali re~ je o pro fe si o nal ci ma ko ji mo ra ju da gle da ju u bu du} nost. Sve sni su da sa mo no vim tri jum fi ma mo gu da pre va zi |u ovu si tu a ci ju. Su kob Bor he i Vi lo ti }a je u pr vom pla nu. - Du go smo raz go va ra li, pred u- zeo sam kon kret ne me re. Jed nom sam po ga zio re~, ka da je u pi ta wu Vi lo ti} za rad in te re sa klu ba, sa da vi {e ne mo gu. On ne }e tre n- i ra ti sa pr vim ti mom, ako i da qe osta nem na klu pi Vi lo ta mo ra na tran sfer li stu. Bor ha je re kao da je prak ti~ no pro blem sa mo taj je dan igra~ i da ne ma ni ka kvog boj ko ta. Ina ~e, Pet ko vi} ni je bio ukqu ~en u in ci dent, ve} je po ku {ao da smi ri stra sti. Mi slim da su igra ~i me |u sob no u ko rekt nim od no si ma, ali ogro man pri ti sak i po raz u~i ni li su svo je- po ru ~io je u~i teq Be o gra |a na, uz na po me nu da pred nost Par ti za na, iako to svi mi sle, ni je ne do sti `na, a da se tre ba skon cen tri sa ti i na po lu fi na le Ku pa to kom pro le }a. Z. Ran ge lov

Uz dr mao je re do ve Zve zde no vi po raz od ve ~i tog ri va la, {to je po tvr dio na pres kon fe ren ci ji i ge ne ral ni se kre tar \or |e Ste fa no vi}. - Ni smo sre} ni {to za o sta je mo se dam bo do va za Par ti za nom, ali ne mi sli mo da je tr ka go to va. Pro me na }e bi ti, ve o ma br zo, su tra ili za dva tri da na de si }e se bez sum we. Kad je dan pe riod ra di te bez od re |e nog pro me ne su ne mi nov nost - is ta kao je Ste fa no vi}. No vi na ri ma je tre ba lo da se obra ti sport ski di rek tor Ivan Axi}, ko ji je pre ma ne zva ni ni~ nim iz vo ri ma tre bao da pod ne se ostav ku. - Se lek ti rao je eki pu, do veo tre ne ra Pro si ne~ kog i iz we go vog sek to ra pre zen ti ra }e usko ro {ta je ura |e no va qa no a {ta ne. Or ga ni klu ba }e od lu ~i ti o sud bi ni upra ve, mi smo or ga ni zo van klub i tu ne za o sta je mo ni za kim, iako ne ma re zul ta ta na te re nu. Ne be ì mo i ne skla wa mo se, mo `da ni smo naj bo qa ali je smo naj hra bri ja upra va ko ja se uhva ti la u ko {tac sa mno gim pro ble mi ma. Na vi ja ~i su tra ì li od la zak Axi }a. - Raz go va ra li smo ci vi li zo va no, u ko rekt nom to nu, tra ì li su od go vo re na ne ka pi ta wa ne za do voq ni re zul ta ti ma. Je su in si sti ra li na ostav ci Axi }a, ali je pred sed nik re kao da od lu ku do no se klup ski or ga ni. Ku lo a ri ma se pro ne la vest i da pred sed nik Vla dan Lu ki} na pu {ta pred sed ni~ ku fo te qu. - Sta tut ka è da o sud bi ni ove i ne kih bu du }ih upra va od lu ~u ju ~la no vi klu ba, a tre nut no ih je 24.000 sa pla }e nom ~la -

na ri nom. U do gled no vre me ras pi sa }e mo iz bo re, ~e ka ju nas jo{ dva ko la do zim ske pa u ze. Ozbiq ni smo qu di i ne mo `e mo da klub osta vi mo na uli ci. Spe ku la ci je su da je Lu ki} pod neo ostav ku, osta je da za vr {i po sao i ras pi {e iz bo re - uz vra tio je Ste fa no vi}. Pro blem je o~i gled no li mi ti ra na eki pa. - Za te kli smo tim vre dan 450.000 evra, a sa da, ka ko ka `e te, li mi ti ra na eki pa vre di pre -

- A ka ko vra }a ti du go ve ban ka ma, ka da smo mo ra li da ulo ì mo 8 mi li o na evra za ne {to vi {e od dve go di ne za do bi ja we li cen ce za Evro pu. Ne be ì mo od od go vor no sti za re zul ta te, jer Zve zda {i za slu ù ju da wi hov klub bu de pr vi u ze mqi. O~i gled no, fi nan si je su glav ni pro blem, a ima in di ci ja da je dug opet na ra stao i iz no si oko 40 mi li o na evra. - Ru pa je bi la ogrom na, sad je ma lo ma wa. Sa mo na sta vi te da

\or |e Ste fa no vi}

ko 20 mi li o na. Do bi li smo kon kret ne mi li on ske po nu de za Fi li pa Jan ko vi }a, La zo vi }a, Evan dra, Li Adi ja, Mi ki }a, Mi ja i lo vi }a... Ka ko po be }i od de vi ze da se igra ~i sku po pro da ju a jef ti no ku pu ju, jer se ta ko ne mo `e for mi ra ti re spek ta bi lan sa stav.

se ba vi te spe ku la ci ja ma. Oni ko ji zna ju mo gu da odu na sajt APR-a (Agen ci je za pri vred ne re gi stre) i po gle da ju na{ go di {wi iz ve {taj. Ne ma mo {ta da kri je mo. Ogro man ba last za ovu upra vu su i da qe oba ve ze pre ma biv {im igra ~i ma i tre ne ri ma. Re ci mo, jo{ uvek ni smo iz mi ri -

li du go va wa pre ma Su zu ki ju, a ja tog ~o ve ka ni ka da u ì vo tu ni sam sreo! Sa ban ka ma mo è mo da pro na |e mo re {e we o re fi nan si ra wu kre di ta, ali su pro blem ne re {i ve FI FA pre su de ko je nam ne osta vqa ju mno go iz bo ra. Sa ma we we tro {ko va od ra zi lo se na bu xet u pre la znom ro ku na me wen za po ja ~a wa - Je di no re {e we da se klub po sta vi na zdra ve osno ve bi lo je da se dra sti~ no uma we tro {ko vi. Glu post je da Axi }e e va pla ta iz no si 8.000 evra. Ta ko, re ci mo, u Zve zdi ne po sto ji igra~ sa ugo vo rom pre ko 250.000 evra ka da je re~ o stran ci ma, dok su pri ma wa do ma }ih i tri pu ta ma wa. Ta ko |e, u mi nu lom pre la znom ro ku po tro {io je na po ja ~a wa tri ~a vih 700.000 evra, na do vo |e we Di mi tri je vi }a i Pa {e ka, s tim da se tran sfer Bra zil ca jo{ uvek is pla }u je u ra ta ma. Kao i svi ma u Sr bi ji, no vac je i Zve zdi pro blem. I dr à va gr ca u du go vi ma, a ka ko ne }e je dan fud bal ski klub. Ipak, su {ti ne je da mi ra di mo da se ovo sta we po pra vi i da na red noj upra vi, ako ode mo, ne }e mo osta vi ti klub u ra su lu, ve} ko la u ko ja }e se sti i na sta vi ti da vo ze. U pe ri o du od ne ko li ko go di na tre ba nam ne ko li ko de se ti na mi li o na evra, ali mar ket nig je spre mio od re |en broj pro je ka ta ko ji tre ba da da ju ade kva tan pro fit - za kqu ~io je Ste fa no vi}. Da kle, ak tu el no ru ko vod stvo }e svo je man da te sta vi ti na ras po la ga we Skup {ti ni klu ba, a usko ro se o~e ku je ras pi si va we van red nih iz bo ra na Ma ra ka ni, naj ve ro vat ni je u zim skoj pa u zi. Z. Ran ge lov

OMLA DIN CI VOJ VO DI NE JE SE WI PR VA CI SR BI JE

Ti tu la `e qa i re al nost Omla din ski po gon FK Voj vo di na, de ~a ci ro |e ni 1994. go di ne i ka sni je, je se wi su pr va ci Sr bi je. Po sle po be de u Kru {ev cu nad Na pret kom (4:2) i re mi ja Cr ve ne zve zde kod ku }e u me ~u s In |i jom (1:1), mla di No vo sa |a ni za se li su na pr vo me sto, po tvr div {i da su eki pa sa sjaj nom per spek ti vom i da }e se o wi h o v im us p e s i m a tek pri ~ a t i. Ujed no, na go ve sti li su da Voj vo di na ne tre ba da bri ne za bu du} nost, osno sno da ima na do la ze }u ge ne ra ci ju mla di }a, ko ji se spre ma ju da u ne kom vre me nu bu du }em po sta nu no si o ci igre i u se ni or skom ti mu. I da, {to da ne, po~ nu da do no se ti tu le u No vi Sad. - Ovo je ve o ma ta len to va na eki pa - ob j a s nio je tre n er omla d i n a c a Mi lan Ko sa no vi}. - I pre po ~et ka pr ven stva na ja vqi vao sam bor bu za pr vo me sto, a ko li ko sam bio u pra vu, ovi de ~a ci su po ka za li kroz 17 ko la je se weg de la li ge. Igra li smo naj bo qi fud bal, s mno gih stra na smo do bi li kom pli men te, a re zul tat je do {ao kao po sle di ca ta kve igre. Po sti gli smo naj vi {e go lo va (47), a na {a mre `a za tre sla se 14 pu ta, po ~e mu smo ta ko |e bi li naj bo qi. Uz to, od 14 go lo va ~ak se dam smo pri mi li iz pe na la. Na sta vio je Ko sa no vi} svo ju pri ~u u jed nom da hu: - Pr vo me sto je lep uspeh za nas i ja ko mi je dra go {to smo po ka za li

Omla din ci Voj vo di ne ko ji su sla vi li u Kru {ev cu

da Voj vo di na ima le pu bu du} nost. Mno gi od ovih de ~a ka ve} kon ku ri -

Igra~ ki sa stav Tre ner Mi lan Ko sa no vi} je u je se woj se zo ni ra ~u nao na sle de }e igra ~e: Gol ma ni: Mar ko Kor di}, Mi lo{ ^a vi}, Vuk Ugre no vi}. Od bra na: Mi lo van Pe tri}, Alek san dar Glum ~e vi}, Bo jan Dan gu bi}, Mi tar Ka no stre vac, Ste fan Cvi ji}, Bo jan Na sti}, Slo bo dan Sa vi}, Ste fan Ni ko li}. Sre di na: Dar ko Alek so ski, De jan Me leg, Fi lip Om ~i kus, Ne boj {a Si mi ki}, Ne boj {a Ko so vi}, Mir ko Iva ni}, Ne ma wa Se ku li}. Na pad: Edin Fe ra ti, Mi lan Spre mo, Pe tar Ba wac, Sla ven Ba {ka lo, Stra hi wa Mar ko vi}, [a le ta Kor di}. Tre ner eki pe je Mi lan Ko sa no vi}, a u ra du mu po ma `e Bo ris Na|. Vo |a eki pe je Mi ka Jo vi}.

{u i za se ni or ski tim, pa su u ra du s naj bo qi ma ve} de bi to va li Ko so vi}, Spre mo, Na sti} i Me leg. Na {e ope r e d e q e w e bi l o je da ga j i m o ofan ziv nu igru, a u eki pi ima mo i ne ko li ci nu ka de ta, po put Spre ma, Ko so vi }a i gol ma na Kor di }a. Bi li smo jed na od naj mla |ih eki pa u li gi, ali nam to ni je sme ta lo da ostva ru je mo od li~ ne re zul ta te. I jo{ ne {to: u sa sta vu smo ima li i do ji cu mo ma ka ko je smo do ve li iz Cr ve ne zve zde - Se ku li }a i Ni ko li }a i oni su u dre su Voj vo di ne ste kli pu nu afir ma ci ju. Zna ~i, ni je vi {e pra vi lo da de ~a ci od la ze iz No vog Sa da u na {e naj bo qe klu bo ve, jer smo

mi sa da naj bo qi i igra ~i `e le da obu ku dres na {eg klu ba. O pla no vi ma za pro le }e Ko sa no vi} je do dao: - Po sto je ne ki na go ve {ta ji da }e po jed ni ~la no vi na {e eki pe bi ti pri kqu ~e ni pr vom ti mu za zim ske pri pre me. Me |u tim, to nas ni ma lo ne ome ta u `e qi da se do ~e pa mo ti tu le pr va ka Sr bi je i mi slim da ima mo re al nu osno vu da ta kav do met po sta vi mo se bi za ciq. Svi di rekt ni ri va li, po put Cr ve ne zve zde, Par ti za na i Ra da, do la ze nam u go ste na pro le }e, a mi go stu je mo eki pa ma ko je su u do wem de lu ta be le. To u na ma bu di op ti mi zam, ali smo, ipak, sve -

sni da nam je na pu tu do ti tu le neo p- hod no jo{ â&#x20AC;&#x17E;sa moâ&#x20AC;? 13 po be da. Mom ci su po ka za li da ima ju kva li tet, da ima ju hra brost i sr ce i ve ru jem da ti tu la ni je ne do sti `an ciq. U sva kom slu ~a ju, u~e ni ci Mi la na Ko sa no vi }a sa da ima ju raz lo ga da sla ve, ali }e to vre me br zo pro }i i po ~e }e pri pre me za jo{ ve }e iza zo ve ko ji }e se na pro le }e na }i pred mla d i } i m a u cr v e n o-be l im dre so vi ma. Uti sak je, me |u tim, da }e oni bi ti sprem ni da sva kom is pi tu od go vo re, a on da, ako na sta ve s do brim par ti ja ma i ako bu de sport ske sre }e, i da do ne su ti tu lu u No vi Sad. A. Pre do je vi}

sport

utorak29.novembar2011.

ABA LIGA

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Cr no-be li ma do sta ~e tvr ti na

Po ~e le pri ja ve, in te re so va we ve li ko

Partizan - Hemofarm 82:60 (22:21, 19:15, 28:10, 13:14) BE O GRAD: Ha la „Pi o nir”, gle da la ca: 4.030, su di je: Pukl (Slo ve ni ja), Vo ji no vi} (Cr na Go ra), Ju ras (Sr bi ja). PAR TI ZAN: Lo, Pe ko vi} 13, ^a ka re vi} 14, Mi lo sa vqe vi}13, Lu ~i}12, An |u {i} 3, Ka ti} 8, Bog da no vi}, \e ki} 4, Bo `i} 3, Ra du qi ca 10, Kec man 2. HE MO FARM: Je re mi} 11, Sa vo vi} 5, Pan ti} 6, Kr sti} 2, Ne {o vi}, Ota {e vi} 5, Ma ra{ 13, [u ta lo 7, Mi tro vi}, Lam bi} 2, Ga gi} 1, Dan gu bi} 8. Po vra tak u Pi o nir po sle ~e ti ri ve za na go sto va wa pri jao je

Nikola Pekovi}

ko {ar ka {i ma Par ti za na mt:s, ko ji su slo mi li ot por Vr {~a na mak si mal no an ga ò va nom i na mo men te eg zi bi ci o nom igrom u tre }oj ~e tvr ti ni. Igra~ cr no-be lih, Ej si Lo, ni je igrao sko ro ce lo dru go po lu vre me, ali ne od lu kom tre ne ra Vla de Jo va no vi }a, ve} zbog po vre de. Ame ri ka nac se pri li kom pro do ra pod ko{ u va zdu hu su da rio sa jed nim igra ~em He mo far ma i po tom do ì veo bo lan pad. Me |u tim, Par ti zan je na ovoj utak mi ci do ka zao da mo è da po be |u je i ka da ne ma Pe ko vi }a i Loa - za raz li ku od go sto va wa Zla to ro gu pro {log vi ken da. Cr no-be li su od 41:38 u 21. mi nu tu u{li u se ri ju od ~ak 20:2, pa su se dam i po mi nu ta ka sni je ima li ne do sti `nih 61:40. Ko {em Ra du qi ce ste kli su i mak si mal nih 69:46. Vr {~a ni su po sle 2/2 u pr vih de se tak mi nu ta, pro ma {i li na red nih 11 {u te va za tri po e na, dok su cr no-be li za tvo ri li sve pri la ze svom ko {u i na pra vi li le pu uver ti ru za ~e tvr tak i evro li ga {ki okr {aj s Ma ka bi jem.

Par ti zan - He mo farm Rad ni~ ki - Za greb Ci bo na - Olim pi ja He li os - Zla to rog Kr ka - C. zve zda Ma ka bi - Ce de vi ta [i ro ki - Bu du} nost 1. Ce de vi ta 2. Ma ka bi 3. Par ti zan 4. Olim pi ja 5. Ci bo na 6. Bu du} nost 7. [i ro ki 8. Za greb 9. He mo farm 10. Rad ni~ ki 11. C. zve zda 12. Kr ka 13. He li os 14. Zla to rog

9 8 9 9 9 9 9 9 8 9 9 9 9 9

7 8 7 7 6 5 4 4 4 3 2 2 2 1

2 0 2 2 3 4 5 5 4 6 7 7 7 8

82:60 85:83 81:70 83:66 75:73 96:89 84:77

794:665 16 687:572 16 708:612 16 743:700 16 747:741 15 680:673 14 697:699 13 707:735 13 616:640 12 704:739 12 771:773 11 655:706 11 632:720 11 636:772 10

Prva A mu{ka liga Voj vo di na - Me ga Vi zu ra Sme de re vo - Slo bo da Pro le ter - Me ta lac OKK Be o grad - Bo rac @e lezn. - BKK Rad ni~ ki FMP Rad ni~ ki - Ta mi{ Na pre dak R. - Slo ga 1. BKK Rad n. 9 7 2 2. Voj vo di na 8 7 1 3. Bo rac 9 6 3 4. Slo ga 9 6 3 5. M. Vi zu ra 9 6 3 6. Ta mi{ 9 5 4 7. Sme de re vo 9 5 4 8. Rad n. FMP 8 5 3 9. Me ta lac 9 3 6 10. Pro le ter N. 9 2 7 11. Slo bo da 9 2 7 12. @e le zni ~ar 8 2 6 13. Na pre dak R. 9 1 8 14. OKK Be o gr. 6 3 3

97:77 91:85 82:66 67:72 115:116 87:82 95:93 803:770 16 686:599 15 674:608 15 814:753 15 761:754 15 657:650 14 744:746 14 626:596 13 690:724 12 681:733 11 665:753 11 653:698 10 658:750 10 477:457 9

ZAVR[EN MASTERS TURNIR U LONDONU

Fe de re ru 70. ti tu la [vaj ca rac Ro xer Fe de rer po be dio je @o Vil fri da Con gu sa 6:3, 6:7, 6:3 u fi na lu za vr {nog Ma ster sa se zo ne u Lon do nu i osvo jio 70. tro fej u ka ri je ri. Me~ ko ji je tra jao dva sa ta i 19 mi nu ta Fe de rer je mo gao da za vr {i i u dru gom se tu ka da je na 5:4 ser vi ra za {e sti tro fej za vr {nog Ma ster sa se zo ne. Ipak re kor der je po stao po sle tri od i gra na se ta, po {to je Fran cuz us peo da osta ne u me ~u i osvo ji dru gi set po sle taj-brej ka. Ovo je jed nom od naj ve }ih te ni se ra svih vre me na bi lo 100. fi na le u ka ri je ri. Fe de rer i Con ga su bez ve }ih pro ble ma osva ja li ge mo ve na svoj ser vis. Ta ko je bi lo sve do osmog ge ma ka da je [vaj c a r ac is k o r i s tio pr vu brejk lop tu na me ~u i po veo sa 5:3.U na red nom ge mu je Fe de rer ser vi rao za osva ja we pr vog se ta, Con ga je sti gao do 40:40, ali je to bi lo sve od

No vi re kord Ro yera Fe de rera

Fran cu za u pr vom se tu. Po sle ne {to vi {e od po la sa ta igre Fe de rer je do bio pr vi set sa 6:3. Con ga je upr vom se tu pre pu stio Fe de re ru sa mo dva po e na na svoj pr vi ser vis. Con ga je do bro u{ao u dru gi set, osvo jio dva ge ma na svoj ser vis, ali ni je us peo da stig ne do brejk lop te. U pe tom ge mu Fe de rer ko ri sti brejk lop tu

SAVATISTI HRVATSKE I SRBIJE PODELILI MEGDAN

Na {i za slu `e no tri jum fo va li

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je u sa va teu, ko ju su ~i ni li tak mi ~a ri iz Voj vo di ne, po be di la je Hr vat sku sa 5:4 u Ga re {ni ci. Na {i mla di }i po ka za li su da ne za o sta ju za se ni or skom eki pom ko ja je dru ga u sve tu i Evro pi.

pi o nir ka Ni ko li na Il ki} (Ru ma), do 60 kg ka det ki wa Bo ja na An dre ji} (Ru ma), do 52 kg pi o nir Mi lan Ra ki ta (Je din stvo) i do 60 kg pi o nir ka Je le na Se do gla vi} (Ga lak tik). Pe ha re za dru go me sto do bi li su do 39 kg pi o nir De jan Er ce go vac (Ru ma), do 30 kg pi o nir Mi ro slav Ra ki ta (Je din stvo), do 48 kg pi o nir ka Ma ri ja na Ra ki} (Je din stvo) i Bo jan Pa vi ~i} (Ga lak tik). Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Mi o drag Ra ki} iz Ru me je za Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je u sa va teu do vo qan na stu pom Eki pu Sr bi je ~i ni li su tak mi na {eg ti ma i sma tra da je re zul ~a ri iz SBK Ru ma, KBS Je din tat tre ba lo da bu de 6:3 za Sr bi stvo iz No vog Be ~e ja i KBS Ga ju, ali do ma }e su di je su dru ga ~i lak tik iz Som bo ra. Pe ha re za je od lu ~i le.Ina ~e, orag ni za ci ja pr vo me sto osvo ji li su do 65 kg me ~a i do ma }in stvo su bi li iz u ka det Vuk Ve si} (Ru ma), do 48 kg zet ni. M. Ra.

dnevnik

i do la zi do 3:2. U tom tre nut ku se ~i ni lo da je kraj me ~a bli zu. Sve do de se tog ge ma ka da je Fe de rer ser vi rao za me~ ni je bi lo uz bu |e wa, a on da je [vaj ca rac „iz dao” pr vi ser vis, pa je Con ga sti gao do tri brejk lop te. Pr vu ni je is ko ri stio, dru gu je ste i po sle jo{ dva od i gra na ge ma set je oti {ao u taj brejk. I u taj brej ku je Fe de rer bio bli zu da me~ osvo ji po sle dva se ta, jer je vo dio sa 5:2. Ne iz nu |e nim gre {ka ma vra tio je Con gu u `i vot i Fran cuz je se ri jom 6:1 sti gao do 8:6 i iz bo rio se za tre }i set. U po sled wem se tu ni je bi lo brejk {an si sve do osmog ge ma, ali je Fe de re ka da je bi lo naj po treb ni je sti gao do brejk lop te ko ju je is ko ri stio, a on da za raz li ku od dru gog se ta bio si gu ran ka da je ser vi rao za me~. 6:3 u tre }em se tu i tre }i tro fej za Fe de re ra na po sled wa tri tur ni ra na ko ji ma je u~e stvo vao.

I po red ~i w e n i c e da do sa da ni je sti gla ni jed na pri ja va za tra di ci o nal ni 49. Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu in te re so va we je ve li ko. Mno gi su se ju ~e ras pi ti va li ka da po ~i we tur nir i ko ji su uslo vi u~e {}a. Da kle, tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sport skim i po slov nim cen trom Voj vo di na (igra }e se u ma loj sa li Spen sa), po ~e ti 18. ili 21. de cem bra. Ne {to ka sni ji start u od no su na ra ni je go di ne ove pre sti ` ne sport ske ma ni fe sta ci je je zbog za u z e to s ti Mo me nat s jed nog od ra ni jih tur ni ra Spen sa. Zbog pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva ci ji ve te ra na, a za mla |e ka te u ru ko me tu i ra do va u ve li koj go ri je obez be di }e mo rob ne na sa li no vo sad ske sport ske le - gra de. po ti ce, ma la sa la je pre op te U ovom tre nut ku za po ten re }e na, pa je mo ra lo da do |e ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je do po me ra wa ter mi na u od no - je to da }e se igra ti po istim su na pla ni ra no. Pred vi |a mo pra vi li ma kao i ra ni jih go da se fi nal ni me ~e vi igra ju 8. di na - pet igra ~a u po qu i ja nu a ra, ali mo gu }e je da i tu gol man ,a jed nu eki pu sa ~i wa do |e do po me ra wa ako se pri - va ju 10 fud ba le ra. Eki pe za ja vi ve li ki broj eki pa. sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi Na grad ni fond bi tre ba lo ti no vih de set igra ~a, s tim da bu de kao i pret hod ne go di - {to je dan fud ba ler ne mo `e ne, pod uslo vom da se pri ja vi da igra za dve eki pe. Igra }e oko 100 eki pa, a ako ih bu de vi - se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, {e i na grad ni fond }e bi ti ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i ve }i. Da kle, i ove go di ne naj - mla | i pi o n i r i. Pri j a v e za bo qa eki pa mo `e da o~e ku je tur nir pri ma mo sva kog rad 400.000 di na ra. Nov ~a nu na gra - nog da na u sport skoj ru bri ci du do bi }e i pr vak u kon ku ren - Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e -

KANARINCI ZIMUJU NA ^ETVRTOM MESTU

Rok sa za pre o kret Us pe li su fud ba le ri No vog Sa da na kon ve li ke bor be da u po sled wem ko lu Pr ve li ge da pre o kre nu re zul tat u su sre tu sa od li~ nom eki pom Sin |e li }a(2:1) i stig nu do ~e tvr tog me sta na pr ven stve noj ta be li. Tre ner Jo sif Ili} imao je pu no re spek ta pre ma Ni {li ja ma, is ti cao je wi hov kva li tet i na go ve stio da }e bi ti po treb no pu no str pqe wa na pu tu do po be de i re -

REPREZENTACIJA U CRNOJ GORI

Sle de pa kle ne pri pre me Srp ska ve sla~ ka re pre zen ta ci ja ot pu to va la je u Cr nu Go ru gde }e u na red nih 20 da na oba vi ti pr vu fa zu pri pre ma za na red nu se zo nu u ko joj je o~e ku ju broj ni iza zo vi, iz me |u osta log i Olim pij ske igre u Lon do nu. Se lek tor Ne boj {a Ili}, ko jem }e u ra du u Ko to ru po ma ga ti tre ner Olek san dr Fe do tov, od re dio sle de }i sa stav: Ni ko la Sto ji}, Jo van Po po vi}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi}, Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mar ko Mar ja no vi}, Ne nad Be |ik, Iva Ob ra do vi} i Iva na Fi li po vi}. – Oda bra li smo da nam pr va ba za bu de na cr no gor skom pri mor ju zbog uslo va ko je ta mo ima mo. Re pre zen ta tiv ce o~e ku je pa kle nih 20 da na. Pri pre me }e bi ti ba zi~ ne, sa mno go ve sla wa, er go me tra i te re ta ne. Osnov ni ciq u ovom de lu pri pre ma bi }e da se fi zi~ ka spre ma di `e na vi {e ni voe – re kao je se lek tor Ili}. J. G.

Dar ko Rok sa (le vo)

van {a za pro {lo go di {wi ube dqiv po raz. - Po u ~e ni is ku stvom iz pro {le go di ne u utak mi ci ko ju je Sin |e li} do bio 3:0 i na ~i nom na ko ji je No vi Sad igrao spre ma li smo se za taj me~ s pu no vi {e mo ti va da od i gra mo ka ko zna mo i ume mo i po be di mo. @e le li smo da se zo nu za vr {i mo na naj bo qi mo gu }i na ~in, ona ko ka ko smo igra li to kom ve }eg de la pr ven stva. Utak mi ca je bi la bit na i za go ste, jer bi po be dom znat no po pra vi li pla sman. Sto ga je igra oba ti ma bi la bes kom pro mi sna. Na pra vi li smo pri ti sak u gla va ma da mo ra mo sla vi ti, to je i te ka ko uti ca lo da u ne kim fa za ma od i gra mo steg nu to. U ne ku ru ku igra ~i su bi li spu ta ni. Ali je naj va `ni je da smo us pe li na kra ju da po be di mo i da se zo nu za vr {i mo na naj bo qi mo gu }i na ~in - ka `e Ili}. Go sti su po go to vo u pr vom de lu do ka za li kva li te te, po ve li su, ali do kra ja ni su iz dr `a li.

- Do bro smo ana li zi ra li igru Ni {li ja, zna li da su kva li te tan sa stav, skup do brih in di vi du a la ca. Do sta smo se mu ~i li, po go to vo u pr vom de lu, a u na stav ku mo ra li da ulo ì mo pu no zno ja ka ko bi sti gli do po be de. Za do vo qan sam igrom i re zul ta tom, i je se wim u~in kom od 28 bo do va. Na kra ju mo ram re }i da smo znat no pre ma {i li plan, ali u ne kim stva ri mo mo ra }e mo mno go to ga da ura di mo, uko li ko è li mo i na pro le }e da se vi ne mo jo{ vi {e. Pra vi po tez is ku snog stra te ga bi lo je uba ci va we Dar ka Rok se u dru gom de lu igre, a mla di Rok sa je uneo je pu no ì vo sti, nad wim je na pra vqen je da na e ste rac, uspe {no ga je pre tvo rio u iz jed na ~e we a po tom je bio ini ci ja tor kod po be do no snog go la. - Bi la je te {ka utak mi ca, dra go mi je {to sam do pri neo da do |e mo do vred ne po be de, osvo ji li smo tri bo da i osta li me |u kan di da ti ma da na pro le }e uz po vo qan ras po red po ku {a mo da iz bo ri mo i me sto ko je vo di u eli tu. - ka è Dar ko Rok sa Po ne pi sa nom pra vi lu igra~ nad ko ji ma je na pra vqe na naj stro ì ja ka zna, ne iz vo de je. - Sve je bi lo po do go vo ru. Pre u zeo sam od go vor nost, do bro iz veo uda rac, ga |ao do wi de sni ugao. Jo vi} me je pro ~i tao, us peo je da od bi je {ut, ali na mo ju sre }u pri tr ~ao sam i po slao lop tu u mre ù. Sjaj no smo od i gra li dru go po lu vre me i za slu è no po be di li. Ni ko se ni je na dao ova kvom uz le tu, jer je eki pa pre tr pe la mno go iz me na. Kroz me ~e ve smo se uigra va li. is ta kao je Rok sa. I. Grubor

wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gi na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. G. K.

PROLETER NIJE USPEO U NI[U

@al za {an som Ze ca S pu no op ti mi zma na kon tri ve za ne po be de fud ba le ri Pro le te ra su oti {li u Ni{.Op ti mi zam je le be deo u va zdu hu jer je pred sam po la zak sti gla vest da je is ku snom Mo mi ru De sni ci ski nu ta ka zna od pet utak mi ca ne i gra wa i pri na ~e na na dva me ~a, pa je i on imao pra vo na stu pa. Kre nu li su No vo sa |a ni hra bro, me |u tim sve za mi sli tre ne ra Ne na da La la to vi }a ko ji je vo dio tim sa tri bi na pa le su u vo du. Ni {li je su po sti gli gol na po ~et ku me ~a, {to je na kra ju sple tom okol no sti bio od lu ~u ju }i. U na stav ku stra teg No vo sa |a na uvo |e wem Da ni la Se ku li }a i Mla de na Ga li }a ba cio je sve kar te u na pad ali i po red ne ko li ko pri li ka re zul tat se do kra ja ni je me wao. - U{li smo u su sret bez re spek ta, do bro sta ja li na te re nu, a on da smo neo ~e ki va no pri mi li gol. Na pa da~ Rad ni~ kog is krao se od bra ni i sa vla dao gol ma na Bo gu no vi }a - po ja {wa va br zo no gi na pa da~ Mla den Ga li}. Bo qe je Pro le ter od i grao u na stav ku, imao {an se, ali je i stal nim na pa di ma otvo rio pu no pro sto ra do ma }i nu. - U na stav ku sam za jed no sa Se ku li }em do bio {an su, po ku {a va li smo na sve na ~i ne da do |e mo do iz jed na ~e wa, ima li dve le pe pri li ke. U jed nom tre nut ku stvo rio mi se pro stor da sa vla dam gol ma na Rad ni~ kog, ali kao i u pret hod nim utak mi ca ma ni sam imao sre }e. Naj po voq ni ju pri li ku da stig ne mo do bo da imao je \u ro Zec, ka da je sa sa mo ne ko li ko me ta ra lop tu gla vom po slao po red pra zne mre è. Ima mo za ~i me da à li mo, pro pu sti li smo pri li ku da osta ne mo ne po ra è ni - ja da se ta len to va ni na pa da~ i obe }a va. Mla |i no vo sad ski pr vo li ga{ je se wi deo za vr {io je na vi so kom 6. me stu, fud ba le ri Pro le te ra }e tre ni ra ti jo{ ove ne de qu a on da }e oti }i na za slu è ni od mor. M. Popovi}

SPORT

c m y

dnevnik

MFL BE^EJ

VOJVO\ANSKA LIGA–ZAPAD

Sil ni Na daq ~a ni Na pre dak – Voj vo di na 4:0 (2:0)

NA DAQ: Igrali{te Napretka, gledalaca 200, sudija: Jerotijevi} (Vrbas). Strelci: Ivani{evi} u 17, Milivojev u 25, Kova~ev u 51, \uri} u 89. minutu. @uti kartoni: Lazarov, Ivani{evi}, @ivanovi}, Milivojev, Kobac, \uri} (Napredak), Rajevi} A. Bubawa, Mom~i~evi}, Jovi} (Vojvodina). RA DI ^E VI]: Mla dost – Je din stvo (Ba~ ko Pe tro vo Se lo)1:1, KU CU RA: Iskra – Be ~ej Old gold 3:6, NA DAQ: Na pre dak - Voj vo di na (Ba~ ko Gra di {te) 4:0, SR BO BRAN: Mla dost Ra dost – Pr o le ter 1:1, so bod na je bi la eki pa Bu du} no sti iz Sa vi nog Se la. 1. Voj vo di na 2. Pr o le ter 3. Na pre dak 4. Ml.Ra dost 5. Bu du} nost 6. Be ~ej 7. Iskra 8. Mla dost 9. Je din stvo

12 13 13 12 12 13 12 13 12

10 9 9 6 6 6 3 1 1

0 2 2 2 1 3 1 5 1 5 2 5 0 9 2 10 1 10

32:14 32:18 28:16 28:13 34:20 30:29 22:45 7:32 7:36

utorak29.novembar2011.

30 29 28 21 19 19 9 5 4

NA PRE DAK: Lakovi} 7, @ivanovi} 7, Rali} 7, Te{anovi} 8, Kobac 7, êgar 7, Lazarov 8, Milivojev 8, Kova~ev 7(Boki} 7), Ivani{evi} 8, Desnica 8 (\uri} 7). VOJ VO DI NA: Mandi} 6, Srdi} 6, Biro 6, Makaj 6, Mom~i~evi} 6, Rajevi} 7(Rajevi} 7), Savi} 7, Sekuli} 7, Petrov 6, Sel 6 (Jovi} 6), Bubawa 7. Odli~na fudbalska predstava u Nadaqu, utakmica na nivou mnogo ve}eg ranga u kojem je ekipa doma}ina pokazala vi{e èqe za pobedom. Po~etak utakmice pripao je doma}inu i posle nekoliko izglednih prilika koje nisu realizovane, gosti su imali idealnu priliku ali je sa gol linije loptu izbio Rali}. Nakon toga Ivani{evi} je u 17. minutu odli~nim {utem iz slobodnog udarca s 25 metara neodbrawivo pogodio mreù. Inicijativu doma}ina krunisao je Milivojev koji je direktno iz kornera pogodio mreù. U nastavku utakmice Desnica odli~no je pro{ao po desnoj strani, prona{ao Kova~eva koji je postigao tre}i pogodak. Ta~ku na odli~nu igru doma}ina stavio je mla|ani \uri} u 89 minutu .koji posle lo{e intervencije golmana gostiju postavio kona~an rezultat. R. ]u ri}

Mla dost Ra dost - Pro le ter 1:1 (1 : 0) SR BO BRAN: Stadion Mladosti radosti, gledalaca oko 100, sudija Pivarski ( Vrbas ). Strelci : Jankovi} u 29. za Mladost Radost, Novi}evi} u 85. minutu za Proleter. @uti kartoni: Komleni}, Topalov (Mladost Radost), Bogdanovi}, Savi}, Gruji}, Vel. Koji~i} (Proleter). MLA DOST RA DOST: A|anski, Alargi}, Komleni}, Musi}, Vinkovi}, [umi}, Grbi} (Tadi} ), Milo{ev (Topalov ), Jankovi}, M. Srdanov, N. Srdanov. PRO LE TER: Miricki, Siv~evi} (Rado{evi} ), Savi}, Toprek, Jovanovi} ( Vel. Koji~i} ), Bogdanovi} ( Dabi} ), Rai~evi}, Vl. Koji~i}, Gruji}, Ne{kovi}, Novi}evi}. ^vrsta, dinami~na igra u kojoj su doma}i imali vi{e inicijative u prvom, a gosti u drugom poluvremenu. Pred kraj se igralo dosta nervozno a prema prikazanoj igri remi je najrealniji ishod ovog susreta. L. Ki{ OL KI KIN DA–NO VI BE ^EJ

Vu ko vi po ka za li zu be

Op{tinski fudbalski savez OFK Kikinda - Novi Be~ej je organizator lige za mla|e pionire koji se igra putem turnira po sistemu jesen-prole}e. U ligi je ukqu~eno sedam ekipa a jeseni prvaci su mla|i pioniri {kole fudbala „Mladi vukovi” iz Kikinde sa 15 bodova. Jesewi plasman: Mladi vukovi (K) 15, Vojvodina (NM) 11, Delije (M) 9, Kozara (BVS i 2. oktobar (K) po 8, Budu}nost (SC) 5 i @AK 0. bodova. M. S.

Stu den ti po lo `i li ko lo kvi jum In deks - Sta ni {i} 1:0 (0:0) NO VI SAD: \a~ko igrali{te, gledalaca: oko 200, sudija: Kantar (B. Palanka). Strelac: Nedi} u 46. minutu. @uti kartoni: Powevi}, Bojovi} (Indeks), Gruji} (Stani{i}). IN DEKS: Buzaxija 7, Bojovi} 7, Kragovi} 7, Savi} 8, Saveqi} 7, Salkai 7, Nedi} 8, Powevi} 8, \or|evi} 7 (Amixi} 7), Veselinovi} 7 (Klai}), Staki} 7 (Simovi} 7). STA NI [I]: Ig. [ari} 7, Vrani} 6 (Kne`evi} 6), Niki} 6,

Slo ga - Obi li} 3:1 (2:0)

ER DE VIK: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija Ivani{evi} (Oxaci).Strelci: Simeunovi} u 9, Bojani} u 18. (iz penala) i Vasi} u 89. za Slogu, N.Ili} u 56. minutu za Obili}. @uti kartoni: Jovanovi} (Sloga), Mar~eti}, Stojanovi}, M. Kobilarov (Obili}). SLO GA: Staj~i} 7, Milo{evi} 7, Jovanovi} 7 (Zec 6), ^obanovi} 8, Miqkovi} 7, Zoranovi} 7, Kova~evi} 7 (Vasi} 7), \or|evi} 7, Simeunovi} 8, Po-

Po let – Bu du} nost 1:1 (1:0) SI VAC: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija: Igwatovi} (Novi Sad). Strelci: Malacko u 42. za Polet, a M. Srdi} u 95. za Budu}nost. @uti kartoni: Dobrijevi} i Bakovi} (Polet), a Karanovi} (Budu}nost). PO LET: @ivkovi} 7, Josovi} 7, Dobrijevi} 7, Bakovi} 7, Zejak 7, Perovi} 7, [egan 8, Martin 7, Vuka{inovi} 7, Rako~evi} 7,5, Malacko 7,5

Nedi} postigao jedini pogodak na \a~kom igrali{tu

Il. [ari} 7, G. Jagodi}- Kurixa 7, Jawi} 6, Gruji} 6, J. Jagodi}Kurixa 6, Terzija 6 (@eèq), Dragi~evi} 5, Xepina 6 (Jovanovi} 5). Dobra utakmica na \a~kom igrali{tu. Gosti su uspeli u prvom delu da se odbrane, je su {toperi dobrom visokom odbranom dràli napada~e Indeksa daleko od gola. Indeks je dodao gas na samom startu drugog dela. Sve je pokrenuo pasom Powevi}, polu-levo kratkim pasom do Amixi}a, ovaj je izbacio Veselinovi}a, koji je prona{ao Nedi}a, koji je loptu ubacio u mreù. Igra~i Stani{i}a su zbog povreda igra~a obavili ~ak dve izmene u prvom delu utakmice. M. Ko va ~e vi}

Je din stvo - Omla di nac 0:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 300, sudija Blaòn (Ruma).Strelac: Xepina u 72. minutu. @uti kartoni: Dragin, Nagli} (Jedinstvo), Stoisavqevi}, Pej~inovi} (Omladinac). JE DIN STVO: Vorkapi} 7, [apowa 6, Borisavqevi} 6, Vuji~i} 7, Jovi{i} 7, Duki} 6 ([estovi} 6), Dragin 7, Ogrizovi} 6, Gu{a 6 (Igra~), Kukoq 6, Nagli} 6. OMLA DI NAC: Jagodi} 7, ]eran 6 (Rusmir), Ili} 7, Luki} 7, Stoisavqevi} 8, Mirosavqevi} 8, Haka~ 6 n(Stefanovi} ), Xepina 7, Pej~inovi} 6, Kova~evi} 6 (Jeli}), Savi} 6. Prema o~ekivawu bila je to borbena utakmica, a u prvom delu bilo je malo {ansi.Jedinu pravu priliku propustio je Kukoq. Za malo je {utirao pored same stative. U nastavku isti scenario. Igralo se borbeno i opet je bila tek poneka {ansa. Doma}i anemi~ni, a gosti svoju priliku pretvorili u gol. Marko Xepina je iznada dobio loptu, ispred Vorkapi}a, a onda je lagano plasirao u neza{ti}eni deo mreè. Gosti su zasluèno do{li do pobede. M. Bzov ski

va`an 7, Bojani} 8 (Ivkovi} 7). OBI LI]: Dupqanin 6, M. Kobilarov 6, An|i} 6, N. Ili} 7, Rodi} 7, Mar~eti} 6, N. Kobilarov 6, @ivojnov 7, Stojanovi} 6, M. Ili} 7 (Vu~ini}), [tefek 7. Erdevi~ani u prvom delu bili daleko boqi rival. Ofan-

Fo to: D. Iva ni}

BU DU] NOST: Kova~evi} 7, Karanovi} 7 (Baji} 7), Vejinovi} 7, Majki} 7, Novak 7, Pu|a 7, Kne`evi} 7, B.Srdi} 7, Mari} 7, [e{um 7, Kajtez 7 (M.Srdi} 7). Sudijska nadoknada, koja je umesto pokazanih pet trajala i dobrih desetak minuta, bila je

mla|ani Vuka{inovi}, ona se odbila od golmana Kova~evi}a do Malacka koji sa desetak metara preciznim udarcem pogodio prazan gol. \. Bo ja ni}

Cr ve na zve zda - 1. maj 2:0 (0:0)

NO VI SAD: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 100, sudija: ^i~i} (Oxaci). Strelci: \or|evi} u 56. i Pekez u 90. minutu. @uti kartoni: Radovanovi} i Avakumovi} (Crvena zvezda), a An|i} (1. maj). CR VE NA ZVE ZDA: Vuki} 7, Tri{i} 7, Radovanovi} 7, Celin 7, Avakumovi} 8, Ratkovi} 7 (Tadi} 7), Ra|en 7 (Kara}), Pekez 8, \or|evi} 8, Ra{iovan 7 (Mora~a), Gordani} 8. 1. MAJ: Arsenovi} 7, Putica 7, \akovi} 6, Mikavi} 6, \oki} 7, Jovanovi} 6, Kordolup 6, An|i} 7, Mar~eta 6, Novakovi} 7, Crnokrak 6. U 6. minutu Ra{iovan je odli~no uposlio \or|evi}a, wegov udarac sa 16 metara u desni dowi ugao Arsenovi} je odbranio. Nekolio minuta kasnije Ra{iovan je sa desetak metara bio za malo neprecizan. \or|evi} se jo{ jednom na{ao u idealnoj prilici, wegov udarac izbio je Putica. Gosti su najboqu priliku imali u 30. minutu. An|i} je izveo slobodan udarac sa desne strane, \oki} je kod druge stative ga|ao prvi ugao, a Vuki} je vrhom prstiju spre~io podogak. U nadoknadi vremena mat u tri poteza. \or|evi} je sa leve strane pogodio Avakumovi}a na suprotnoj strani, ovaj iz prve povratnom loptom uposlio Pekeza koji je s osam metara lako pogodio mre`u. D. Iva ni}

Mla dost (BP) - Mla dost (T) 1:1 (0:0)

BA^ KI PE TRO VAC: Igrali{te u Vrbari, gledalaca 300,

SI VAC: Po let-Bu du} nost 1:1, NO VI SAD: In deks-Sta ni {i} 1:0, STA RA PA ZO VA: Je din stvo-Omla di nac 0:1, ER DE VIK: Slo ga-Obi li} 3:1, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost-Mla dost (T) 1:1, KA]: Ju go vi}-Rad ni~ ki (SM) 2:2, NO VI SAD: Cr ve na zve zda-Pr vi maj 2:0, Bo rac-Ba~ ka 5:0. 1. Rad ni~ ki (SM)15103 2. In deks 15 8 6 3. Je din stvo 15 8 4 4. Omla di nac 15 7 5 5. Slo ga 15 7 2 6. Mla dost (T) 15 5 7 7. Bo rac 15 6 3 8. Bu du} nost 15 5 5 9. C. zve zda 15 6 1 10. Po let 15 5 4 11. Mla dost (BP)15 4 7 12. Sta ni {i} 15 4 5 13. Pr vi maj 15 5 1 14. Obi li} 15 3 4 15. Ju go vi} 15 3 3 16. Ba~ ka 15 1 6

2 1 3 3 6 3 6 5 8 6 4 6 9 8 9 8

31:11 19:7 21:10 17:13 25:23 24:19 21:18 13:14 23:20 20:17 20:18 13:22 17:24 14:33 17:31 12:27

33 30 28 26 23 22 21 20 19 19 19 17 16 13 12 9

Stracinski bespsotrebno napravio faul u kaznenom prostoru. Dudvarski je s bele ta~ke prevario je Fej|ija. M. Po.

Bo rac - Ba~ ka (BP) 5:0 (1:0) NO VI SAD: Igrali{te Borca na Klisi, gledalaca 100, sudija Graovac (Ruma), strelci: Nikoli} u 1. Kukoq u 64. i 75. Veselinovi} u 83. i @akula u 85. minutu. BO RAC: Kne`evi} 7, Ili} 8, Papri} 7, Miri} 7, Dubroja 7, Ja{ovi} 7 (Gostoji} 7), Xakovi} 7 (Veselinovi} 8), Dobriwac 7, Nikoli} 8 (\or|ijevski 7), Kukoq 8, @akula 8. BA^ KA: Romi} 7, Vigwevi} 6, Stupar 6 (Medan 6), Erak 6, Jefti} 6, Mile{evi} 6 (Stevanovi} 6), Kozomora 7, Tan~i} 6, Antoni} 6 (Radevi} 6), Duki} 7, Mari} 6. Nakon dva uzastopna uspeha u gostima momci trenera Jeli}a odli~nom i efikasnom igrom uspeli su da ostvare pobedu pred vernim navija~ima. Da na golu Palan~ana nije bilo Romi}a

Ka }a ni iz jed na ~i li u po sled wem mi nu tu Ju go vi} - Rad ni~ ki 2:2 (0:2)

KA]: Sportski centar „Siget”, gledalaca 300, sudija Pupac (Ba~ka Palanka), strelci: @ivanov u 54. Blaì} u 90. (iz penala) za Jugovi}, a Skorupan u 34. i Proki} u 40. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Mili}, Nikoli}, Suvara, \uri} (Jugovi}), \or|evi} (Radni~ki). Crveni karton: Laki} (Jugovi}). JU GO VI]: Suvara 8, Makini} 6, Laki} 6, @ivanov 7, Grozdi} 6, Plav{i} 7, Geli} 6, Mili} 6 (Sukara -), Terzi} 6 (\uri} -), Blaì} 7 (\eki} -), Nikoli} 6. RAD NI^ KI: [ivoqicki 6, Pavlovi} 7, Savinovi} 6, Ivi} 7, Radovanovi} 6, Ninkovi} 6, Bosan~i} 6, @ivanovi} 6 (\ur|evi} -), Vasiqevi} 6, Skorupan 7 (Cvijeti} -), Proki} 6 (Manev -). Gostima iz Sremske Mitrovice pripalo je prvo, a doma}ima drugo poluvremen. Prema prikazanoj igri nere{eni rezultat je najrealniji ishod ove uzbudqive ali do kraja neizvesne utakmice. Ve} od po~etka gosti su stavili do znawa da su do{li po bodove U 34. minutu pogotkom Damira Skorupana do{li su u vo|stvo. Proki} je osam minuta kasnije pove}ao prednost Mitrov~ana koji su na odmor oti{li sa dva gola prednosti. U nastavku videv{i da je vrag odneo {alu Ka}ani su zaigrali boqe i angaòvanije, stvarali {anse da bi u 54. minutu @ivanov smawio rezultat. Zoran Blaì} je u posledwem minutu utakmice iz penala uspeo da anulira prednost gostiju i donese radost svome timu. M. Gr bi} zivnom igrom, ve} u 9. su vodili. Simeunovi} je zahvatio loptu u petercu i lako savladao Dupqanina. Potom, su doma}ini, re|ali brze akcije, koje je odbrana gostiju jedva zaustavqala.U 18. minutu bilo je 2:0.Sru{en je Povaàn u kaznenom prostoru gostiju, a s bele ta~ke siguran je bio Bojani}. U drugom delu boqu igru gosti su krunisali golom. A, onda su ponovo doma}ini preuzeli inicijativu. U samom fini{u Vasi} je iskoristio nepa`wu gostuju}u odbrane, postigao gol, i postavio kona~an rezultat. K. Vig

kobna po doma}e fudbalere. Slobodan udarac, sa nekih 18 metara od gola doma}eg golmana @ivkovi}a, izveo je prakti~no tek u{av{i u igru, Milan Srdi}. Uzeo je kratak zalet, taman dovoqan da loptu smesti u dowi levi ugao @ivkovi}a. O~aj i razo~arawe kod doma}ih a radost u redovima gostiju. Siv~ani su sjajnu igru tokom svih 90 minuta „prosuli” bespotrebnim slobodnim udarcem iz koga je usledilo izjedna~ewe. Treba re}i i to da su fudbaleri Poleta u vo|stvo do{li u 42. minutu, nakon jedne dobro izvedene akcije, kada je loptu sa ivice kaznenog prostora uputio

Vazdu{ni duel Celina (Crvena zvezda) i Mikavi}a (1. maj)

sudija Papi{ta ([id), strelci: Jaku{ u 69. za Mladost (BP), a Dudvarski u 81. minutu (iz penala) za Mladost (T). @uti karton: Pavlis (Mladost, BP), [impraga, R. Krivokapi} (Mladost, T). MLA DOST (BP): Fej|i 7, Pupavac 7, Stracinski 7, Uzelac 7, Kobilarov 7, Rupar 7, Kawa 6, Kokanovi} 7, Zbu}novi} 7 (Staki} -), Plav{i} 6 (Jaku{ 7), Pavlis 7. MLA DOST (T): Baji} 7, Gavrilov 7, [impraga 6, Filipovi} 7 (Ranki} 7), [ija~i} 7, R. Krivokapi} 6, Pankov 7, B. Krivokapi} 6 (Stankov -), ]uk 7, Kozomora 6 (Jandri} -), Dudvarski 7. U sudaru imewaka podela bodova. Doma}i su se propisno isproma{ivali, pa su na kraju morali da se zadovoqe samo bodom. Gotovo iz jednog jedinog udarca Turinci su uspeli da ostanu nepora`eni. Sve do 69. minuta gosti su odolevali da bi rezervista Jaku{ nakon prodora Kokanovi}a uspeo da savlada Baji}a, a onda je devet minuta pre kraja

mogli su Palan~ani Novi Sad napustiti sa mnogo vi{e golova, ovako su i petardom bili zadovoqni. Ve} u prvom minutu kapiten Aca Nikoli} postigao je gol, a do kraja poluvrmena napada~i Borca su se propisno isproma{ivali. U nastavku je vredni Kukoq dva puta odli~no ispratio centar{uteve u {esnaesterac gostiju, a do kraja me~a u strelce su se upisali i rezervista Veselinovi} i @akula. M. Po.

sport

utorak29.novembar2011.

dnevnik

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

Re vi ja go lo va za pr vo me sto

Re mi za kraj

Proleter – Obili} 7:0 (4:0) BA NAT SKI KAR LO VAC: Stadion Proletera, gledalaca 100, sudija Jelena Baweglav (Ba~ka Topola). Strelci: Ili} u 4, Tomi} u 10. i 85, Aleksi} u 30. i 32, \or|evi} u 60. i Mileki} u 69. minutu.

BA^ KA: Halas 7, Lazarevi} 6 (Ramovi}), Vukovi} 6, Polovina 6, \urovi} 6, Reme{ 6 (Andre{i} 6), S. Petrovi} 6, Luki} 7, [icar 6 (Raji} 6), R. Petrovi} 7, Bla`evi} 6. Odli~an start Crwana, ve} u 7. minutu Radin je odli~no pro-

naesterac koji je izveo Bojan Mati}. St. Davidovi}

Vojvodina - Ba~ka 1901 0:1 (0:0) NO VO MI LO [E VO: Stadion Vojvodine, gledalaca 200,

ZREWANIN: Radni~ki - Jedinstvo (Banatsko Kara|or|evo) 0:0, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Ba~ka (Pa~ir) 3:1, BAJMOK: Radni~ki - AFK (Ada) 2:1, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Obili} (Novi Kne`evac) 7:0, NOVI BE^EJ: Jedinstvo Kozara (Banatsko Veliko Selo) 0:0, NOVI KOZARCI: Sloboda Dinamo (Pan~evo) 2:1, KOVIN: Kolonija - Borac (Star~evo) 5:1, NOVO MILO[EVO: Vojvodina Ba~ka 1901 (Subotica) 0:1. 1. Proleter 2. Rad. (B) 3. Dinamo 4. Ba~ka 1901 5. Budu}nost 6. Borac 7. Jed. (NB) 8. Kolonija 9. Sloboda 10. AFK 11. Jed. (BK) 12. Kozara 13. Rad. (ZR) 14. Ba~ka (P) 15. Obili} (-1) 16. Vojvodina

Fud ba le ri Pro le te ra iz Ba nat skog Kar lo v ca

PRO LE TER: A. Iki} 7, Milivojev 7, Nikoli} 7, Po~u~a 7, ( Dobri~i} 7), S. Ili} 7,Tomi} 7, \apa 7, Raki} 7, ( Mileki} 7), Aleksi} 7, Ivanovi} 7, \or|evi} 7. OBI LI]: Kanadi 6, Sokolova~ki 6, Stojkov 6, Radakovi} 6, D. Jan~i} 6, Horvat 6, V. Jan~i} 6, Jevti} 7, Bozanin 7, Mi~~evi} 7, Baji} 7. Ekipa gostiju iz Novog Kneèvca predstavila se borbenom igrom, iako skromnih mogu}nosti. Doma}ini su u velikom stilu odigrali utakmicu i pokazali da su zasluèno osvojili prvo mesto u jesewem delu prvenstva ove lige. Ve} na po~etku me~a Stevica Ili} je zatresao mreù gostiju, a u 10. minutu Tomi} je iznenadio golmana Kanadija sna`nim {utem po zemqi. I tako su se za doma}e re|ale {anse, u listu strelaca su se po dva puta upisali Nikola Aleksi} i Sa{a Tomi}, a, \or|evi} i Mileki} sa po jednim pogodkom. Hvale vredan je i golman Proltera Aleksandar Ili} koji je istr~avawem daleko ispred svog gola bio dobra potpora odbrane. Susret je protekao u izvanrednom su|ewu Jelene Baweglav iz Ba~ke Topole.Doma}a ekipa je, {to je kuorizitete, jesewi deo prvenstva zavr{ila na najboqi na~in – bez ijednog poraza. R. Jovanovi}

Radni~ki (ZR) - Jedinstvo (BK) 0:0 ZRE WA NIN: Igrali{te „kraj Skrobare”, gledalaca 300, sudija: Gligor (Subotica). @uti karton: \akovi} (Jedinstvo). RAD NI^ KI: Stankov 7, Juhas 7, Stankovi} 7, Radulovi} 7, Trkuqa 6 (Obradovi}), Xajski 7, Miji} 6, Petrovi} 7 (Grubi{a), Su~evi} 6 (Tapaji), Popi} 7, Markoski 6. JE DIN STVO: Medi} 7, Markov 7, Deli} 7, Milakovi} 7, Bicok 6, Stanojevi} 6 (Dap~evi}), \akovi} 6 (Ajdari} 6), Martinovi} 7, Novak 7, Krasi} 6 (Na|alin), Babi} 6. Slaba utakmica u kojoj ni jedna ekipa nije imala ozbiqniju {ansu, pa je remi i najrealniji rezultat utakmice.

Budu}nost - Ba~ka (P) 3:1 (2:0) SRP SKA CR WA: Igrali{te Budu}nost, gledalaca 150, sudija: Vaskovi} (Novi Be~ej). Strelci: Nini} u 7. Radin u 10. Radi{i} u 72. za Budu}nost, a R. Petrovi} u 70. minutu (iz penala) za Ba~ku. @uti kartoni: Topalov (Budu}nost), a [icar, Bla`evi}, Raji} (Ba~ka). BU DU] NOST: ]irkovi} 7, Grban 7, Vasiqevi} 7, Antin 7, \ukanovi} 7, Topalov 7, Radi{i} 8 (Prpa), Nini} 8 (Lukin) 7, Popov 7, Ili} 7, Radin 8 (Manojlovi}).

igrao Vladimira Nini}a koji je pogodio mre`u. Ssamo tri minuta kasnije @eqko Radin na centru je izbegao ofsajd zamku i i lako udvostru~io prednost doma}eg tima. Imali su igra~i trenera Slobodana @ivkova inicijativu i {ansi, ali rezultat se nije mewao. U 70. minutu lopta pogodila u ruku Topalova, a sudija je pokazao na belu ta~ku. R. Petrovi} je bio precizan s linije penala i smawio rezultat. Dva minuta kasnije najlep{a akcija na utakmici. Posle prekida odli~na kombinacija Ili}a, Antina, Nini}a, a na kraju je Bojan Radi{i} efektno pogodio mre`u.

Jedinstvo - Kozara 0:0 NO VI BE ^EJ: Stadion kraj Tise, gledalaca 100, sudija: P. Milanovi} (Pan~evo). @uti kartoni:

strelac: N. Markovi} u 62. minutu. Sudija: Jovanovi} (Vr{ac). @uti karton: Doki}, Male{ev, Arsenov, Stojisavqevi} (Vojvodina), S. Markovi}, N. Markovi}, \erek (Ba~ka 1901). VOJ VO DI NA: Vla{kalin 6, Milo{ev 6 (Rakazov -), Horvat 7, Stojisavqevi} 6 (Cuci}-), Doki} 6, Be{lin 6, [ibul 7, Bala` 6, Parabucki 7, Arsenov 6, Tomi} 7. BA^ KA 1901: Mikovi} 7, Luka~ 6, Bator 6( Hubert -), Vojni}-Zeli} 6, S. Markovi} 7, \erek 6, N. Markovi} 7, Godar 6, Rajkova~a 6, Nikutovi}6 ( Vojni}- Hajduk -), Soviq 6 (Antoni} -). Novomilo{ev~ani su sezonu zavr{ili u stilu kako su igrali ove jeseni - porazom. U prvom delu doma}i su mogli da povedu, ali je udarac Tomi}a oti{ao pored gola. U nastavku gosti iz Subotice su bili za nijansu bo-

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

9 10 9 9 8 8 8 7 7 5 5 5 3 2 2 1

6 0 2 3 3 3 3 3 2 5 2 5 2 5 4 4 2 6 4 6 4 6 3 7 6 6 1 12 0 13 0 14

34:12 30:22 37:14 34:12 27:18 35:27 25:23 30:18 16:19 23:23 22:23 13:17 16:29 15:37 11:53 13:35

33 32 30 30 26 26 26 25 23 19 19 18 15 7 5 3

dobrim prilikama pred oba gola. Prvu {ansu je imao Sazi, ali je to Stojkovi} odbranio. Marevi} je, u 15. minutu centrirao, a Aleksandar Kopunovi} je neodbrawivo tukao sa {est metara. Dva minuta pred kraja prvog poluvremena u sjajnoj prilici ponovo bio Sazi, ali lopta je zavr{ila pored gola. Ulaskom Jovi}a A|ani su izjedna~ili. Od tog momenta usledila je ofanziva doma}ina, a kao plod takve igre je i vode}i pogodak borbenog Kopunovi}a. Igrao se 80. minut kada je kapiten Zoran Radulovi} sjajno pro{ao po desnoj strani i nesebi~no uposlio najboqeg igra~a A. Kopunovi}a i mre`a se zatresla. Pet minuta pre kraja Na|pal je iz slobodnog udarca pogodio stativu. S. Stojiqkovi}

Kolonija – Borac 5:1 (2:0) KO VIN: Stadion Radni~kog, gledalaca 300, sudija: Zinaja (Subotica), strelci: Vel~anovi} u 7, Anti} u 40, Bo`in u 68, Zlatkovi} u 77. i 80. za Koloni-

Ko zar ~a ni za u sta vi li lo ko mo ti vu Sloboda - Dinamo 2:1 (0:0) NO VI KO ZAR CI: Stadion „Ilija Panteli}”, gledalaca 400, sudija Stanimirovi} (Ada), strelci: Stepan~ev u 50. i 77. za Slobodu, a Nikolajev u 90. minutu za Dinamo. @uti kartoni: Trifunac, Pani}, Fu}ak (Sloboda). SLO BO DA: Oqa~a 8, Aramba{i} 7 (Xapa-), \ur|evi} 7, Ostoji} 7, Stepan~ev 9, Petrovi} 8, Fu}ak 7, Gavrilovi} 7, Trifunac 8 (Pani} -), Mati} 7, Grubor 7. DI NA MO: Krsti} 7 (Staj~i} 7), Rati} 7, Savanovi} 7, Nikolajev 7, Popovi} 7, Nikolov 7, Pe{terac 7, Milo{evi} 7, Arbutina 7 (Pejovi} -), Kra~unov 7, Peri} 7. Fudbaleri Slobode na rastanku od svojih vernih navija~a zaslu`enu su pobedili u derbiju kola Dinamo iz Pan~ev. Zasluga za to pripadaju Mati} (Jedinstvo), Buni}, Bjelanovi} (Kozara). JE DIN STVO: Nem~ev 7, Ivan~ev 7, [tefki} 7, [kero 6, Stankovi} 7 (Vijoglavin - ), Drqa~a 7, Male{ 6, [ijanovi} 7, Mati} 6, Radi{i} 6, Vasi~in 6 (Milosavqev 6). KO ZA RA: Atlagi} 9, M. Buni} 6 (Utr`an - ), Bjelanovi} 6, Reqi} 6, Laki} 7, Anu{i} 6, B. Buni} 6, Kovrlija 7 ( Pepi} - ), Kitanovi} 6, ]eran 6, Mi{i} 7. U posledwoj jesewoj utakmici doma}i su razo~arali svoje navija~e, a {to je utakmica zavr{ena nepopularnim rezultatom, zasluge pripadaju gostuju}em golmanu \or|u Atlagi}u, koji je bio nesavladiv. U prvih deset minuta [ijanovi}, Radi{i} i Mati} su propustili lepe prilike da postignu gol, da bi u 16. minutu gosti opasno zapretili, ali je udarac Mi{i}a sa 25 metara, uzdrmao stativu. U 72. minutu jedanaesterac za doma}e, po{to je [ijanovi}a u kaznenom prostoru oborio Laki}. Me|utim i to nije bilo dovoqno da se postigne gol, po{to je Atlagi} odbranio jeda-

dvostrkom strelcu Igori Stepan~evu i golmanu Predragu Oqa~i, koji su pruìli najboqu igru ove jeseni. U prvih 45. minuta igre bilo je {ansi sa obe strane, a priliku da se istakne imao je golman Oqa~a. Po~etkom drugog poluvremena Sloboda je povela. Igor Stepan~ev pretr~ao je veliki deo igrali{ta, a potom mirno i staloèno pored golmana plasirao loptu u mreù. U 77. minutu na isti na~in Stepan~ev je postigao i svoj drugi pogodak. Gosti su u fini{u susreta uspeli su da smawe rezultat. Potom se povredio golman gostiju Krsti}, dobio je potres mozga pa je preba~en u kikindsku bolnicu. Navija~i Slobode su aplauzom ispratili svoje qubimce. M. S.

qi. Gol odluke postignut je u 62. minutu, kada je posle kornera odbrana doma}ih bila neodlu~na, a Nemawa Markovi} najspretniji i loptu iz neposredne blizine poslao u mre`u. St. Davidovi}

Radni~ki (B) - AFK 2:1 (1:0) BAJ MOK: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija: Mom~ilovi} (Ba~ka Topola). Strelci: A. Kopunovi} u 15. i 80. za Radni~ki, a Jovi} u 62. minutu za AFK. @uti kartoni: Lazinica, Jawi} (Radni~ki), a Mandi} (AFK). RAD NI^ KI: Stojanovi} 7, Vu~kovi} 7, Maslovara 7, Tatalovi} 7, V. Kopunovi} 7, Ba~i} 7 (Ra|enovi}), Marevi} 8, Lazinica 7 (Jawi}), Radulovi} 8, Popovi} 8, A. Kopunovi} 9. AFK: Ereg 8, Mihaqec 6, Po~ 6, Na| 6, [etet 7, Latak 7, Sazi 8, Mandi} 8, Peko 6, Na|pal 8, Kitli 7 (Jovi} 7). Prvo poluvreme proteklo je u otvorenoj i borbenoj igri, sa

ju, Stanisavqevi} u 75. minutu za Borac. @uti kartoni: Anti}, Lakovi}, \okovi} (Kolonija), Stanisavqevi}, Spasi}, Perovanovi} (Borac). Crveni karton: Jovanovi} (Borac). KO LO NI JA: \okovi} 7, Lakovi} 7, Filipov 7, Anti} 7 ( Ki{ 7), Ili} 7, Bo`in 7, Radenkovi} 7, Delibla~anin 7, Zlatkovi} 8, Kova~evi} 7 (Ki{ 7), Vel~anovi} 7 (Pu{ica 7),. BO RAC: Zekovi} 5, Jovanovi} 5, Miti} 6, Paroj~i} 5, ]irkovi} 6, Vasiqevi} 6 (Perovanovi} -), Petkovi} 6, Vasi} 6, Klabec 5 (Labudi} 5), Spasi} 6, Makarun 5 (Stanisavqevi} 6). U kom{ijskom derbiju najboqa igra ove jeseni igra~a Kolonije krunisana je sa pet golova u mre`i Star~evaca. Gosti su u pojedinim delovima igre prikazali da imaju kvalitet, ali su igrom i odnosom potpuno razo~arali svoje navija~e koji su o~ekivali mnogo boqe izdawe svojih jubimaca. Najboqi akter me~a bio je dvostruki strelac Zlatkovi} koji je svom timu doneo vredna tri boda. B. Stojkovski

Unirea – Jedinstvo Stevi} 2:2 (0:1) UZDIN: StadionUniree, gledalaca 150, sudija: Dubak (Pan~evo), strelci: Tekinder u 58, M. Rudi} u 75. (iz penala) za Unireu, a Rajkovi} u 27, S. Pe{ovski u 81. minutu za Jedinstvo Stevi}. @uti kartoni: N. Rudi} (Unirea), Brkovi} (Jedinstvo Stevi}). UNI REA: Sekuli} 7, Milojevi} 6 (Stojakovi} 6), Lazi} 6, Ko{ut 7, Lazarevi} 6 (Cicka 6), \olovi} 7, romanov 6, M.Rudi} 7, Penze{ 6 (Zloh 6), N.Rudi} 6, Tekinder 7. JE DIN STVO STE VI]: Kne`evi}7, Mladenovski 6, Raj-

kovi} 7 (Dimitrijevski -), Traj~evski – (Mom~ilovi} 6), Spaskovski 7, Zlatanovi} 7, I.Pe{ovski 6, Nestorovski 6, S.Pe{ovski 7, An|elovi} 7, Brkovi} 6. Gosti iz Ka~areva prvi su poveli golom Rajkovi}a i stvarali prilike pred golom odli~nog Sekuli}a. Doma}a ekipa je u nastavku golovima Tekindera i Rudi}a iz penala preokrenula rezultat. Do kraja igra~i gostuju}eg tima imali su vi{e od igre i prilike za pobedu, ali uspeli su samo jednom da savladaju doma}eg golmana. B. St.

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ISTOK

DOLOVO: Dolovo - BSK (Bavani{te) 3:3, UZDIN: Unirea - Jedinstvo Stevi} (Ka~arevo) 2:2, VOJLOVICA: Mladost - Borac (Plo~ica) 3:0 (pf), GLOGOW: Glogow - Strela (Ivanovo) 5:3, BANATSKI BRESTOVAC: Budu}nost - Omladinac (Deliblato) 3:0, CREPAJA: Vojvodina - Proleter (Mramorak) 3:0 (pf), SAMO[: Pobeda - Plavi Dunav (Skorenovac) 3:0 (pf). Slobodan je bio @elezni~ar (Pan~evo). 1. Budu}nost 14 12 2. Vojvodina 14 10 3. @elezni~ar14 9 4. Mladost 14 8 5. Omladinac 14 8 6. Jed. Stevi}14 7 7. Pl. Dunav 14 7 8. Glogow 14 6 9. Unirea 14 6 10. BSK (-1) 14 4 11. Borac 14 4 12. Dolovo 14 3 13. Proleter 14 3 14. Strela 14 3 15. Pobeda 14 1

1 1 2 2 1 4 4 2 2 4 4 3 2 5 2 6 1 7 1 9 0 10 2 9 2 9 2 9 2 11

38:7 44:11 41:17 27:11 34:23 53:21 21:24 37:31 30:26 22:37 16:42 21:40 21:42 13:36 13:63

37 32 28 28 26 25 23 20 19 12 12 11 11 11 5

VELIKO SREDI[TE: Borac Crvena zvezda (Pavli{) 1:1, DUPQAJA: Banat - Hajduk ([u{ara) 3:2, POTPORAW: Potporaw - Jedinstvo (Vlajkovac) 2:4, ALIBUNAR: Budu}nost - Ratar (Kru{~ica) 2:1, BANATSKA PALANKA: Dunav - Borac (Vra~ev Gaj) 5:1, JASENOVO: Kara{ - Vinogradar (Gudurica) 2:4, HAJDU^ICA: Hajdu~ica - Kara{ (Ku{tiq) 1:0. Slobodani su bili Dobrica i [evac iz Kusi}a. 1. Jedinstvo 15 12 1 2 34:13 37 2. Dobrica 15 11 2 2 41:11 35 3. C. zvezda 15 7 5 3 40:22 26 4. Budu}nost 15 8 2 5 37:26 26 5. Kara{ (K) 15 7 3 5 25:22 24 6. Borac (VS) 15 6 4 5 30:23 22 7. Ratar 15 7 1 7 29:23 22 8. Hajdu~ica 15 6 4 5 21:17 22 9. Kara{ (J) 15 6 3 6 28:34 21 10. Hajduk 15 5 4 6 26:31 19 11. Dunav 15 5 2 8 30:40 17 12. Vinogradar 15 5 1 9 33:38 16 13. [evac 15 4 4 7 12:23 16 14. Potporaw 15 5 1 9 22:35 16 15. Borac (VG) 15 4 2 9 26:32 14 16. Banat 15 2 1 12 17:60 7

SREMSKA LIGA

Go leada u Ogaru [umar - Radni~ki (I) 5:4 (1:2) OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 200, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).Strelci: Guzina u 38.(autogol), Obradovi} u 61.i 73, Draì} u 66. i Dragojevi} u 72. za [umar,a Marinkovi} u 19. i 41, Vasi} u 60. i Guzina u 71. minutu za Radni~ki. @uti karton: Vu~kovi} ([umar). [U MAR: Rogi} 5, Mili~evi} 5, Draì} 6, Dragojevi} 7, Bajlovi} 7, Panteli} 7, Obradovi} 7, Vu~kovi} 6, Vesi} 6, Radujko 8. RAD NI^ KI: Biriwi 5, Urban 7, Mati} 6, Baji} 5, Guzina 7, Kereleta 5, \okanovi} 7, Borojevi} 6, Kukuruzovi} 6, Marinkovi} 7, Vasi} 7. I pored toga {to su doma}ini igrali celu utakmicu sa samo deset igra~a ( a i gosti od 35. minuta kada se povredio Kukuruzovi}), bili su boqi rival, i na kraju su zasluèno slavili. Prvi deo su dobili Iriàni, mada su i u ovom delu, doma}ini propustili neko-

OGAR: [umar-Radni~ki (I) 5:4 (odlo`ena utakmica 13. kola). 1. Grani~ar 15 2. Hajduk (B) 15 3. Mladost 15 4. Sloven 15 5. Hajduk (V) 15 6. Podriwe 15 7. Jadran 15 8. LSK 15 9. Rudar 15 10. Partizan 15 11. Sremac 15 12. Z. Buqub. 15 13. Hajduk ([) 15 14. [umar 15 15. Rad. (I) (-1) 15 16. Borac SM 15

11 9 9 9 8 7 6 6 5 5 5 5 4 4 3 2

0 5 3 1 1 3 3 1 4 3 3 3 2 2 4 6

4 1 3 5 6 5 6 8 6 7 7 7 9 9 8 7

34:10 33:11 32:17 37:15 23:19 24:26 19:17 20:23 15:20 25:20 18:27 21:31 22:28 22:34 17:38 24:50

33 32 30 28 25 24 21 19 19 18 18 18 14 14 12 12

liko prilika za sigurne golove. U nastavku je bilo dosta prilika na obe strane, ali doma}ini su za malo bili precizniji i bodovi su zaslu`eno ostali u Ogaru. Bila je to odlo`ena utakmica 13.kola. S. Veselinovi}

RAD NI^ KI IZ SU TJE SKE JE SE WI PR VAK: Fudbaleri Radni~kog iz Sutjeske ponovo su stazi povratka, zavr{ili su jesewi deo prvenstva u Zrewaninskoj op{tinskoj ligi na prvom mestu. Za kopqe su nadvisili sve, pervenstvo su zavr{ili bez i jednog poraza, uz gol razliku 30 datih i samo ~etiri primqena pogotka A, treneri kluba Dragoqub Gajevi}- i wegov prvi saradnik Dane Drobwak se nadaju da }e prole}e biti uspe{no za Sutje{~ane i da }e se domo}i Podru~ne lige Zrewanin i krenuti u nove uspehe kluba poznatoj u {iroj okolini po rasadniku fudbalskih talenata. Fudbalski klub Radni~ki iz Sutjeske osnovan je 1946. godine u vi{enacionalnoj sredini. Najve}i uspeh klub je do`iveo 1963. godine, kada se plasirao u Srpsku ligu u tada{woj Jugoslaviji bio je prvi seoski klub u tom rangu takmi~ewa u kojoj su tada igrali klubovi iz Vaqeva, Obrenovca, Sombora, Pan~eva, Subotice. Na fudbalskom terenu su se dobro nosili da bi posle tri godine ispali zbog finansijsih problema. Posle nekolkiko godina opet su bili ~lanovi Vojvo|anske lige, grupa Istok, ~ak pet godina su osvajali druga mesta. A onda 2008. godine u prole}e zbog zakulisnih radwi odlu~ili su se da napuste takmi~ewe.Od tada ekipa se takmi~i u najni`em rangu takmi~ewa u Zrewaninskoj ligi. I pored toga, imaju aktivne pionire, kadete, seniore i veterane. S. M. P.

c m y

sport

dnevnik

utorak29.novembar2011.

PRVA JU @NO BA NAT SKA LIGA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Kon trom do bo da

Ru men ~a ni ma je se we po ~a sti

Sla vi ja - Rad ni~ ki (K) 3:3 (2:2) KO VA Î CA: Igra li {te „kraj Ra sad ni ka”, gle da la ca 200, su di ja: Ko we vi} (Vr {ac). Strel ci: S. Du da{ u 24. 85. (iz pe na la), V. Du da{ u 28. za Sla vi ju, a Go lu bo vi} u 15, Bra jo vi} u 44. i Pre li} u 70. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: êr wo{, V. Du da{ (Sla vi ja), a Je ki}, Bra jo vi} (Rad ni~ ki). SLA VI JA: Cic ka 7, êr wo{ 7, Ne sto rov ski 6, To ma{ 6, Oku ka 6, Bo sni} 7, Va lo vec 6 (@ol nai 7), Mi ha lek 7, S. Du da{ 8, V. Du da{ 7, Gvo zde no vi} 6 (\u ri} 7). RAD NI^ KI: \or |e vi} 6, Je ki} 6, Pe tri} 7, Ni ko li} 7, Sa vi} 6, Bra jo vi} 7, Na| 6, Go lu bo vi} (Pre li} 6), Mi len ko vi} 6 (Bo {ko vi}), Ra ji} 7, Bin |a 7 (Pu {i ca 6). U otvo re noj igri go sti su sti gli do pred no sti u 15. mi nu tu ka da je Go lu bo vi} lob udar cem sa vla dao Cic ka. U 24. mi nu tu brat sku kom bi na ci ju Sta ni slav Du da{ pre tvo rio u po go dak, a sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je isti igra~ je po slu ìo bra ta Vla ti sla va ko ji je do neo pred nost do ma }i ma. U fi ni {u pr vog po lu vre me na slo bo dan uda rac is ko ri stio je Bra jo vi} i sa 16 me ta ra po red sla bo po sta vqe nog ì vog zi da po go dio mre ù do ma }ih. U na stav ku do ma }i su bi li bo qi, ali su go sti iz kon tre u 70. mi nu tu sti gli do pred no sti. U 85. mi nu tu po sle igra wa ru kom Je ki }a Sta ni slav Du da{ je s be le ta~ ke iz jed na ~io re zul tat.

Po let - BAK 2:0 (0:0) IZ BI [TE: Me sno igra li {te, gle da la ca 50, su di ja: Ba ji} (Pan ~e vo). Strel ci: Mi lu nov u 61. i Jo va no vi} u 86. mi nu tu (iz pe na la) za Po let. @u ti kar to ni: Di mi tri je vi} (Po let), a Mar ko vi}, Mi u ca, An |e li} (BAK). Cr ve ni kar ton: Vi to mi rov (BAK). PO LET: @iv ko vi} 8, @i `a ko vi} 7, Ili} 7, Jo va no vi} 7, Gu ja 6, Di mi tri je vi} 7, Sto ja nov 6 (Bra nov), Ra ni mi rov 6, Ba lan 6 (Mi lu nov, Se ku li}), [ko ro 6, Du bi ~a nin 6. BAK: Ste fa no vi} 6, Mi u ca 7, Mar ko vi} 6, Vi to mi rov 7, [u pi} 7, Ra du lov 7, Ma ri la 6, Ne di} 7, Sto ja nov 6 (Ju ga), An |e li} 7, @iv ko vi} 6. Na po ~et ku su sre ta go sti su se bo qe sna {li i ima li ini ci ja ti vu, ali ih je osu je tio gol man @iv ko vi}. U na stav ku su sre ta u 61. mi nu tu, po sle gu `ve pred go lom go sti ju, Mi lu nov je sti gao do lop te i le pim {u tem po go dio je ra {qe go sti ju. Da bi u 86. mi nu tu su di ja do su dio do ma }in ski pe nal ko ji je Jo va no vi} pre tvo rio u po go dak. Pripremio: S. M. P.

Bo rac - Par ti zan (G) 2:1 (1:0) SA KU LE: Igra li {te „u Por ti”, gle da la ca 300, su di ja: Ili} (Ka ~a re vo). Strel ci: Jo va nov ski u 4. Ze ka no vi} u 81. (iz pe na la) za Bo rac, a Ka na~ ki u 70. mi nu tu za Par ti zan. @u ti kar to ni: Ru sov (Bo rac), a Pe tri}, Bu fan, Ka na~ ki (Par ti zan). BO RAC: An ta na si je vi} 7, Ca re vi} 7, Mla de no vi} 7, Jo va nov ski 7, Ko di} 7, Ze ka no vi} 8, Boj ko vi} 7 (Mi lan kov 7), Ro {uq 7, Mi tor -

Pe tro va ra din - Je din stvo 1:3 (0:2)

DEBEQA^A: Spartak - Vr{ac j. (Vr{ac) 0:3, SEFKERIN: Tempo Partizan (Uqma) 2:1, KOVA^ICA: Slavija - Radni~ki (Kovin) 3:3, OMOQICA: Mladost - Sloga (Banatsko Novo Selo) 3:0, IZBI[TE: Polet - BAK (Bela Crkva) 2:0, JABUKA: Jugoslavija - Sloga (Plandi{te) 2:0, SAKULE: Borac Partizan (Gaj) 2:1, BARANDA: Radni~ki - Vulturul (Grebenac) 3:2. 1. Rad. (K) 15 2. Borac 15 3. Vr{ac j. 15 4. Rad. (B) 15 5. Mladost 15 6. Jugoslavija 15 7. Slavija 15 8. BAK 15 9. Vulturul 15 10. Tempo 15 11. Partizan (G) 15 12. Sloga (BNS) 15 13. Sloga (P) 15 14. Polet 15 15. Partizan (U) 15 16. Spartak 15

10 9 8 7 7 6 6 5 6 6 6 5 5 5 5 2

4 2 3 4 2 5 4 5 2 2 1 3 3 2 1 1

1 4 4 4 6 4 5 5 7 7 8 7 7 8 9 12

40:14 31:12 19:11 29:15 31:24 25:26 20:24 22:17 21:17 16:24 21:21 22:24 17:22 15:25 19:28 10:54

34 29 27 25 23 23 22 20 20 20 19 18 18 17 16 7

vi} 7, Ru sov 7 (Pa vlo vi} 7), Kr sti} 7. PAR TI ZAN: Bu fan 7, Seg wa ji} 6, Hmer lih 6 (\. Ko sta di nov), Uze lac 7, Pe tri} 7, Zlat ko vi} 6, Sto ja ko vi} 6, Pir kov 7, D. Ko sta di nov 6, Ka na~ ki 7, Ere{ 6 (Sto ja no vi}). Nad mo} ni ja igra do ma }ih. U 4. mi nu tu po sle skra }e nog kor ne ra Ru sov je cen tri rao, a Jo va nov ski je bio naj vi {i u sko ku i gla vom do neo pred nost do ma }i ni ma. Ima li su do ma }i jo{ pri li ka i sve vre me ata ko va li na gol go sti ju. Go sti su se ume {no bra ni li i po ku {a va li iz kon tri sti }i do go la do ma }ih. Ta kva igra uro di la je plo dom u 70. mi nu tu ka da je hi tro no gi Pir kov cen tri rao, a Ka na~ ki lop tu gla vom skre nuo, lop ta je po go di la sta ti vu i od bi la se u mre `u. Do ma }i su na sta vi li s do brom igrom i na pa di ma. Bi lo je par le pih pri li ka, a on da u 81. mi nu tu Ze ka no vi} je pre tr ~ao od bra nu go sti ju i efekt no od i grao {ti klu. Lop ta je po go di la u ru ku Pe tri }a i su di ji je pre o sta lo sa mo da po ka `e na pe nal. A, Ze ka no vi} le pim {u tem po slao is ku snog Bu fa na u jed nu stra nu, a lop ta za vr {a va u su prot nom uglu.

Mla dost – Slo ga (BNS) 3:0 (2:0) OMO QI CA: Sta dion Mla do sti, gle da la ca: 100, su di ja: Pa u no vi} (Cr ve na Cr kva). Strel ci: @iv ko vi} u 10. i 21, Pet ko vi} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Lu ki}, Pe tro vi}, @iv ko vi} (Mla dost), [a rac (Slo ga). MLA DOST: Mar ko vi} 7, Mak si mo vi} 7, Sta ji} 6, Ba log 6, @i va nov 6, Kr sti} 7 (Pet ko vi} 6), Gu ran 7, Bra jo vi} 6, Pe tro vi} 6, @iv ko vi} 8, Lu ki} 6 (Ne ~ov 6). SLO GA: M.Mi la no vi} 7, Kal kan 6, [a rac 6, Per la{ 6, Bo go je vi} 6, Mar ~e ti} 6 (To pi} 6), Jak {i} 7, D.Mi la no vi} 6, Ru su loj 6, Jo vi} 7, Ob ra do vi} 6. Do ma }i igra ~i u po sled wem me ~u pred svo jom pu bli kom za slu `e no su sa vla da li go ste iz Ba nat skog No vog Se la. Za sa mo dva de se tak mi nu ta s dva po got ka @iv ko vi} je re {io po bed ni ka. Ta~ ku na si gur nu po be du sta vio je tre }im go lom Pe tro vi}. B. Stoj kov ski

KA DET SKA LI GA KI KIN DA–@I TI [TE

Cr wa ni bez po ra za Ka de ti FK Bu du} no sti iz Srp ske Cr we osvo ji li su ti tu lu je se weg pr va ka Ka det ske li ge Ki kin da-@i ti {te u kon ku ren ci ji se dam eki pa. Fud ba le ri iz Cr we ostva ri li su {est po be da, a po sti gli su 28, a pri mi li ~e ti ri go la. Ka ko is ti ~e se kre tar OFS Ki kin daNo vi Be ~ej La zar La ti no vi} po stig nu ta su 104 po got ka (4,95 po me ~u) a dva su sre ta su sa mo za vr {e na bez po bed ni ka. [to se ti ~e di sci pli ne ka de ti su za ra di li 69 kar to na od ~e ga 11 cr ve nih, pa je bi lo po sla i za tak mi ~ar sku ko mi si ju. Naj di ci pli no va na eki pa bi li su ka de ti Voj vo di ne iz No vog Mi lo {e va. Ta be la: Bu du} nost 18, Je din stvo (NB) i Ko za ra po 12, Voj vo di na (NM) 7, Voj vo di na (B) 6, Po let 5, Slo bo da -1 bod. M. S. PI O NIR SKA LI GA KI KIN DA–@I TI [TE

Mi lo {ev ~a ni je se wi pr va ci Za vr {en je je se wi deo pi o nir ske li ge OFS Ki kin da-@i ti {te u ko joj je ukqu ~e no se dam eki pa. Pr va ci su pi o ni ri Voj vo di ne iz No vog Mi lo {e va ko je sa tre ner ske klu pe vo di jo{ uvek stan dard ni pr vo ti mac ovog klu ba @i va Pa ra buc ki. Ma li Mi lo {ev ~a ni su ostva ri li mak si mal ni u~i nak a po sti gli su 56, a pri mi li sve ga dva go la. Vred no je is ta }i da su oni i naj di sci pli no va ni ja eki pa po {to su je sen okon ~a li bez kar to na. Je se wi pla sman: Voj vo di na (NM) 18, Bu du} nost (SC) 15, @AK i Slo bo da (NK) po 9, Ko za ra (BVS) 6, Je din stvo (NB) 6, Cr ve na zve zda (RS) -1 bod. M. S.

PE TRO VA RA DIN: Igra li {te Pe tro va ra di na, gle da la ca 200, su di ja Bo sin (No vi Sad), strel ci: Zer do u 80. (auto gol) za Pe tro va ra di na, a Nek te ro vi} u 8. [o tra u 33. i Vi da ko vi} u 90. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar to ni: Vu~ ko vi}, Ive zi} (Pe tro va ra din), Mar ~ok (Je din stvo). Cr ve ni kar ton: Vu~ ko vi} (Pe tro va ra din).

do ma }ih je na kon uba ~e ne lop te sa de sne stra ne, gla vom sa pet{est me ta ra po go dio le vi ugao gol ma na Me tal ca. M. \. Kre me no vi}

Stra `i lo vo Mi lan Sla vi ja (NS) 1:3 (0:0) SREM S KI KAR L OV C I: Igra li {te Stra `i lo va, gle da la ca 100, su di ja Mu dri ni} (Ba~ ka Pa lan ka), strel ci: [e -

Ris 7, To do ro vi} 7, Ra din 7 (Ba bi} 7), Ro gi} 7. Eki pa iz [aj ka {a je u me snom der bi ju za slu è no sti gla do po be de i ukqu ~i la se u bor bu za pr vo me sto. Ras po lo è ni Ne ma wa Sta no je vi} u dva na vra ta je po be gao ~u va ri ma, {to je bi lo do voq no da naj pre To do ro vi} a po tom i Mi le Pan te li} bu du efi ka sni za ube dqi vu pred nost. Do kra ja utak mi ce ru tin ski su go sti odr à li pred nost. M. Po.

Omla di nac - Vr bas 3:1 (1:0)

GAJDOBRA: Hercegovac Metalac AV 2:0, PETROVARADIN: Petrovaradin - Jedinstvo 1:3, BA^KA PALANKA: Stari grad - Ba~ka 3:3, SRBOBRAN: Srbobran - Slavija (Pivnice) 5:0, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan Slavija (NS) 1:3, KOVIQ: [ajka{ - Borac 0:2, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Vrbas 3:1, BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Kabel 0:0. 1. Jedinstvo 15 2. Srbobran 15 3. Kabel 15 4. Borac 15 5. Slavija(NS) 15 6. Vrbas 15 7. Ba~ka 15 8. Petrovara. 15 9. Sutjeska 15 10. Hercegovac 15 11. Metalac 15 12. Omladinac 15 13. Stari grad 15 14. [ajka{ 15 15. Slavija(P.) 15 16. Stra`ilovo 15

8 8 9 8 7 7 6 6 6 4 5 3 4 4 3 0

5 4 1 4 5 3 4 4 4 7 4 7 4 2 2 4

3 5 3 3 5 5 5 5 4 6 5 7 9 10 11

30:17 38:18 22:18 21:17 23:19 27:15 30:16 25:23 17:16 16:17 12:18 21:23 15:20 18:31 20:35 13:35

29 28 28 28 26 24 22 22 22 19 19 16 16 14 11 4

S TE P A N O V I ] E V O: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 200, su di ja Bem (No vi Sad), strel ci: Pe ceq u 28. i 64. Av di} u 58. (iz pe na la) za Omla di nac, a S. Va si qe vi} u 88. mi nu tu za Vr bas. @u ti kar to ni: N. Sa mar xi}, Bje ki} (Omla di nac), Re sa no vi}, go lo va otvo rio je ka pi ten Pe Kraq (Vr bas). ceq, iz vio se na cen tar {ut OMLA DI NAC: Zeq ko Mi lo {e vi }a i gla vom po slao vi} 7, N. Sa mar xi} 7, Mi lop tu u sa mi ugao. Ma da su ata lo {e vi} 8, Pe ceq 9 (Mla ci do ma }ih na kon vo| stva bi li de no vi} -), Av di} 7, Mak si jo{ è {}i na od mor se oti {lo mo vi} 8, Ra do va no vi} 7 sa go lom pred no {}u. U na stav (Dro bac 7), Bo do wi 8, Pu ku je u ka z ne n om pro s to r u pa vac 7 (T. Sa mar xi} 7), Kraq ne po treb no ski nuo lop Bje ki} 7, @iv ko vi} 7. tu ru kom, a od li~ ni su di ja Bem VR BAS: Jo vi ~i} 7, Eri je po ka zao na be lu ta~ ku, si gu 6, Du ru to vi} 7, Ju {ko vi} 7, Na pa da~ Pe tro va ra di na Pa vli ca ni je imao sre }e u me ~u s Ru men ~a ni ma ran re a li za tor bio je Av di}. S. Va si qe vi} 7, Je li} 6, Ka da je naj bo qi ak ter Pe ceq vac u 58. za Stra ì lo vo Mi lan, Bu la to vi} 6 (Pe ko vi} 7), Kraq PE TRO VA RA DIN: Plav na pas @iv ko vi }a pre ci znim a î ~i} u 66. i 89. mi nu tu (iz 6, Kli sa ri} 7 (Ma ra vi} 6), D. {i} 6, Be lu ì} 7, Vu~ ko vi} 6, udar cem sa vla dao Jo vi ~i }a ~i pe na la) i An xi} u 80. mi nu tu za Va si qe vi} 6 (Te pav ~e vi} 7), Re Ive zi} 6, Ker kez 6, Spa ji} 6 ni lo se da }e go sti do ì ve ti Sla vi ju. @u ti kar to ni: [a rac, sa no vi} 6. (To mi} 7), To mqa no vi} 7, Dra [o le vi}, Vu le ti}, Tin tor gin 7, Abra mo vi} 6 (Spa si} 7), (Stra ì lo vo Mi lan), Evi}, Sto ji ~i} 6 (Iko ni} 6), Pa vli ca Vu~ ko vi} (Sla vi ja). Cr ve ni 6. kar ton: Sku lar (Stra ì lo vo JE DIN STVO: \u ri} 8, Mar Mi lan). ~ok 7, Zer do 7, \e ki} 8, Sa ve qev 8, Te pi} 7 (La lo vi} 8), Vi da ko STRA @I LO VO MI LAN: vi} 8, Jo va no vi} 8, Vu le ti} 8, Tin tor, Tor bi ca, Ve se li no vi}, Mek te ro vi} 8 (Ma le {e vi} -), Po no} ko, [a rac, Jan ko vi} [o tra 8 (Du ba~ ki} 7). (Sku lar), Me cing (Pro le), Pu Po be dom u su sre tu sa Pe tro no {e vac, [o le vi}, Smi qa ni}, va ra di nom, Ru men ~a ni su se za ê ko vi} (Vu le ti}). slu è no oki ti li je se wom ti tu SLA VI JA: Sta ni vuk, Evi}, lom. Vu le ti} i dru go vi ru tin Va zo vi}, An xi}, No go (ô lo skom igrom u ko joj su ka `wa va li vi}), Vu kov (Li cen ber ger), î sva ku ne smo tre nost do ma }i na ~i}, \o ki}, Av du lo vi}, Xo go sti gli su do no ve troj ke. U 8. mi vi} (Vu~ ko vi}), Pan to vi}. nu tu Sr |an Sa ve qev iz veo je Ni u po sled woj utak mi ci ove aut, lop ta se od bi la do istog je se ni Kar lov ~a ni ni su us pe li igra ~a ko ji u sr cu {e sna e ster ca da ostva re po be du. Ima li su u pro na {ao ras po lo è nog Ne ma pr vom po lu vre me nu ne ko li ko Pe tro vi} (Ka bel) ni je us peo da po stig ne gol u Ba~ kom Do brom Po qu wu Mek te ro vi }a i Plav {i} je pri li ka, ali zbog br zo ple to sti bio sa vla dan. na pa da ~a ni su ih is ko ri sti li. Ima li su do ma }i u tim tre nu U na stav ku je î ~i} do veo Sa Su tje ska – Ka bel 0:0 ci ma ja lo vu te ren sku ini ci ja ti laj ~a ne u vo| stvo s pe na la , da vu, pa je na kon jed ne br ze ak ci je bi Pu no {e vac us peo da iz jed na BA^ KO DO BRO PO QE: Sta dion kraj Su {a re, gle da la ca 100, Ru men ~a na [o tra sa le ve stra ne ~i. Do kra ja utak mi ce An xi} je su di ja: Ka rol (Se len ~a). @u ti kar to ni: Mir ko vi}, Zor zi}, Na u ule teo je u ka zne ni pro stor i po no vo do veo Sla vi ju u vo| stvo, mo vi} i Ko sti} (Su tje ska), a Be ri}, Kr sti} i ô vi} (Ka bel). po slao lop tu u ugao. Po ku {ao je da bi u 89. mi nu tu î ~i} iz no SU TJE SKA: Bo {wak -, @u gi} 7, Na u mo vi} 7, Ko sti} 7, Drin u na stav ku tre ner do ma }ih Ili} vog jed na e ster ca re {io sve di ~i} 7, Ro di} 7, Mir ko vi} 7, Ob ra do vi} 7, (Pe ji} -) Zor zi} 7, Cic da uvo |e wem Spa si }a, Iko ni }a, le me. M. Po. mil 7, [i ba li} 7, ( Ja ki} -). a po tom i To mi }a ne {to da pro KA BEL: Ga lo vi} 7, Ra da no vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 6, Kr sti} 6, [aj k a{ - Bo r ac 0:2 me ni, ali je sta me na od bra na na Serf 6, [a re nac 6, (Br kqa ~a -) Be ri} 6, Pu po vac 6, ê pi} 6, Se (0:2) ~e lu sa gol ma nom \u ri }em bi la ku li} 6, (ô vi} -) Pe ro vi} 7. Su tje ska je ima la ini ci ja ti vu to kom ce log me ~a ali pri li ke ko na vi si ni za dat ka. KO VIQ: Igra li {te na Adi, ju su stvo ri li ni su is ko ri {te ne. U pr vom de lu [i ba li} je imao od Tra ~ak na de za do ma }e da ba gle da la ca 100, su di ja Mi lo vi} li~ nu pri li ku ali je we gov uda rac od bra nio Ga lo vi}. U na stav ku rem do |u do bo da auto go lom je (Vr bas), strel ci: To do ro vi} u do ma }i su ima li jo{ dve le pe pri li ke ali je pr vo [i ba li} za ka do neo Mar ko Zer do. Me |u tim, 20. i Pan te li} u 34. mi nu tu. @u snio na dru goj sta ti vi, a za tim je uda rac Zor zi }a po no vo za u sta vio do kra ja utak mi ce jo{ jed nom se ti kar to ni: Ala va wa, La zi} od li~ ni Ga lo vi}. Na dru goj stra ni go sti iz No vog Sa da ni su ima li za tre sla mre à do ma }ih ka da je ([aj ka{), Ra di}, M. Ris (Bo pre vi {e am bi ci ja da ugro ze gol do ma }ih. I. Vu ko vi} Mar ko Vi da ko vi} go to vo sa cen rac). tra po be gao ~u va ri ma i po slao [AJ KA[: Mo ra vac 7, Ma ju Ko na~ no su i do ma }i ni od i - jo{ ube dqi vi ji po raz. Me |u lop tu iza le |a Ive zi }a ko ji je ri} 6, Ko tu qa~ 6, Ala va wa 6, gra li ka ko zna ju i ume ju. Stvo - tim, za do voq ni vi so kim vo| mo rao da sta ne na gol jer se gol Stan kov 6, Ra di vo je vi} 6, Ra doj ri li su si ja set pri li ka od ko - stvom u fi ni {u utak mi ce do man Plav {i} po vre dio. M. Po. ~i} 7, La zi} 6, Dra go sa vac 6, jih su is ko ri sti li tri a {to je zvo li li su is ku snom Slo bo da A}an ski 6, Ma nek 6. Her ce go vac - Me ta lac naj va `ni je na kon tri pro ma - nu Va si qe vi }u da po stig ne po BO RAC: R. Te sla 7, Ra di} 7, AV 2:0 (1:0) {a ja sa be le ta~ ke ovo ga pu ta ~a sni gol. Vi do vi} 7, M. Te sla 7, Pan te li} su bi li pre ci zni. Se ri ju le pih GAJ DO BRA: Sta dion Her ce - 8, Dru ì} 7, Sta no je vi} 8, M. M. Po po vi} gov ca, gle da la ca 100, su di ja: Pe tro vi} ([aj ka{). Strel ci: Hor Pi o ni ri Ka de ti Omla din ci va ti} u 26. i Ra ~i} u 71. mi nu tu. Hercegovac - Metalac AV 0:1, Slavija - Mladost (T) 4:0, ^SK Slavija - Mladost (T) 1:1, @u ti kar to ni: G. Siv ~e vi} Petrovaradin - Jedinstvo 3:0, Pivara - Vrbas odli~no, Prole^SK Pivara - Vrbas odloèno, (Her ce go vac), a S. Be ro wa, Ar Stari grad - Ba~ka 0:1, Srboter Ju go vi} 4:0, Slo ga TSK od Pro le ter Ju go vi} 2:2, Slo ga de li} (Me ta lac AV). bran - Slavija (P) 3:1, Straìloloèno, Mladost Radost - MlaTSK 3:2, Mladost Radost - MlaHER CE GO VAC: Du ki} 7, vo Milan - Slavija (NS) 0:7, [ajdost (BP) 0:3, Veternik - Crvena dost (BP) 1:4, Veternik - CrveTri vu no vi} 7, Hor va ti} 8, Ba ji} zvezda 3:1, Cement - Tvr|ava 2:0, ka{ - Borac 0:1, Omladinac - Vrna zvezda 1:2, Cement - Tvr|a7, M. Hr wez 8, G. Siv ~e vi} 7, bas 3:3, Sutjeska - Kabel 2:0. Obili} - Indeks 0:6. va 7:0, Obili} - Indeks 0:3. \or |e vi} 7, Ze len 7, Ra ~i} 8 (S. 1. Slavija(NS) 15 13 0 2 56:10 39 1. Proleter 15 12 3 0 76:8 39 1. Vrbas 14 13 1 0 111:1 40 Hr wez), Gru ba ~i} 7 (Nov ~i}), 2. Petrovara. 15 11 1 3 39:17 34 2. Indeks 14 12 1 1 52:9 37 2. Indeks 14 12 0 2 50:8 36 M. Siv ~e vi} 7 (Sma ji}). 3. Srbobran 15 10 2 3 43:23 32 3. Veternik 15 9 4 2 33:17 31 3. C. zvezda 15 11 3 1 40:13 36 ME TA LAC AV: Je li ~i} 7, S. 4. Metalac AV 15 9 3 3 28:10 30 4. ^SK Pivara 13 8 2 3 42:14 26 4. Cement 15 9 2 4 38:27 29 Be ro wa 6, Bu buq 6, A. Bo {ko 5. Omladinac 15 8 4 3 36:28 28 5. Mladost(BP)15 8 2 5 35:19 26 5. Mladost(BP)15 9 1 5 37:23 28 6. Sutjeska 15 9 0 6 30:24 27 vi} 6, R. Bo {ko vi} 6, Ar de li} 6, 6. Cement 15 8 2 5 32:24 26 6. Sloga 15 9 1 5 36:23 28 7. Borac 15 8 2 5 32:27 26 7. TSK 15 9 0 6 29:29 27 7. Sloga 14 8 1 5 32:16 25 Sta noj ko vi} 6, [e ku qi ca 6 8. Vrbas 15 7 3 5 30:23 24 8. Veternik 15 8 1 6 40:21 25 8. Jugovi} 15 8 1 6 37:33 25 (Man di}), Ob ra do vi} 6, La zen 9. Ba~ka 15 7 0 8 29:30 21 9. Jugovi} 15 5 4 6 29:29 19 9. Vrbas 14 7 2 5 24:27 23 di} 7, M. Be ro wa 6. 10. [ajka{ 15 6 2 7 29:24 20 10. Proleter 15 4 4 7 12:34 16 10. C. zvezda 15 5 2 8 23:33 17 Na kon gu `ve u {e sna e ster cu 11. Kabel 15 6 1 8 20:27 19 11. ^SK Pivara 13 4 3 6 22:24 15 11. Slavija 15 4 2 9 13:33 14 go sti ju lop ta se od bi la do Hor 12. Je din stvo 15 5 1 9 27:46 16 12. Mladost(T) 15 4 3 8 23:38 15 12. Mladost(T) 15 4 2 9 18:46 14 13. Hercegovac 15 4 0 11 14:28 12 13. Slavija 15 2 3 10 13:47 9 va ti }a ko ji je sa de set me ta ra 13. Obili} 15 4 2 9 21:56 14 14. Stari grad 15 2 3 10 13:29 9 14. Obili} 15 3 0 12 19:57 9 14. Tvr|ava 15 2 2 11 11:36 8 po go dio gor wi le vi ugao gol ma 15. Mladost R. 15 2 0 13 17:71 6 15. Slavija(P) 15 2 2 11 15:61 8 15. Mladost R. 15 1 3 11 6:51 6 na Je li ~i }a. Ko na ~an re zul tat 16. Tvr|ava 15 1 0 14 4:75 3 16. Straìlovo 15 0 2 13 8:42 2 16. TSK 14 1 1 12 7:40 4 po sta vio je Ra ~i}. Cen tar for

Pra zne mre `e kraj Su {a re

sport

utorak29.novembar2011.

KO[ARKA[KI SEMAfOR ABA mu {ka li ga Par ti zan – He mo farm Rad ni~ ki – Za greb Ci bo na – Olim pi ja He li os – Zla to rog Kr ka – C. zve zda Ma ka bi – Ce de vi ta [i ro ki – Bu du} nost 1. Ce de vi ta 9 7 2. Ma ka bi 8 8 3. Par ti zan 9 7 4. Olim pi ja 9 7 5. Ci bo na 9 6 9 5 6. Bu du} nost 9 4 7. [i ro ki 9 4 8. Za greb 8 4 9. He mo farm 9 3 10. Rad ni~ ki 9 2 11. C. zve zda 12. Kr ka 9 2 9 2 13. He li os 14. Zla to rog 9 1

2 0 2 2 3 4 5 5 4 6 7 7 7 8

82:60 85:83 81:70 83:66 75:73 96:89 84:77 794:665 16 687:572 16 708:612 16 743:700 16 747:741 15 680:673 14 697:699 13 707:735 13 616:640 12 704:739 12 771:773 11 655:706 11 632:720 11 636:772 10

M@RKL ènska liga Vo`dovac – êlik 69:70 Hemofarm [. – Mladi Kraji{ni~ 77:70 78:60 Vojvodina NIS – Sloboda Partizan Galenika – Ceqe 101:62 78:85 Budu}nost – R. Kora} 1. Partizan G. 7 7 0 611:442 14 8 6 2 566:468 14 2. Hemofarm 3. R. Kora} 8 5 3 584:572 13 8 5 3 549:541 13 4. Vo`dovac 7 5 2 503:465 12 5. êlik 8 4 4 594:575 12 6. Ceqe 7. Budu}nost 8 4 4 529:562 12 8. M. Kraji{nik 8 2 6 559>664 10 9. Vojvodina 8 1 7 502:558 9 10. Sloboda 8 0 8 468:737 8

Pr va A mu {ka li ga Voj vo di na – Me ga Vi zu ra Sme de re vo – Slo bo da Pro le ter – Me ta lac OKK Be o grad – Bo rac @e lezn. – BKK Rad ni~ ki FMP Rad ni~ ki – Ta mi{ Na pre dak R. – Slo ga 1. BKK Rad ni~ ki 9 7 2. Voj vo di na S. 8 7 9 6 3. Bo rac 4. Slo ga 9 6 5. Me ga Vi zu ra 9 6 6. Ta mi{ 9 5 7. Sme de re vo 9 5 8. Rad ni~ ki FMP 8 5 9. Me ta lac 9 3 10. Pro le ter N. 9 2 11. Slo bo da 9 2 12. @e le zni ~ar 8 2 13. Na pre dak R. 9 1 14. OKK Be o grad 6 3

2 1 3 3 3 4 4 3 6 7 7 6 8 3

97:77 91:85 82:66 67:72 115:116 87:82 95:93 803:770 16 686:599 15 674:608 15 814:753 15 761:754 15 657:650 14 744:746 14 626:596 13 690:724 12 681:733 11 665:753 11 653:698 10 658:750 10 477:457 9

Prva A ènska liga Vrbas M. – êlarevo Student – [abac Proleter – Beo~in Radni~ki – Loznica Jagodina – C. zvezda Spartak – S. Pazova 9 1. C. zvezda 2. Jagodina 9 9 3. Vrbas M. 4. [abac 9 5. êlarevo 9 6. Proleter 9 7. Radni~ki 9 8. Student 9 9 9. Beo~in 10. S. Pazova 8 11. Loznica 9 12. Spartak 8

8 8 7 6 5 4 3 3 3 3 2 1

1 1 2 3 4 5 6 6 6 5 7 7

69:66 64:65 87:77 83:63 85:83 6. decembar 709:535 17 761:697 17 688:662 16 667:643 15 600:609 14 646:649 13 631:620 12 586:629 12 610:679 12 612:604 11 581:674 11 512:602 9

Prva B mu{ka liga Mladost (Z) – Vojvodina Jagodina – Spartak Viva Basket – Jedinstvo NB Beovuk – Radni~ki (O) Radni~ki Student – [abac Napredak – Mladost (^) Crnokosa – Konstantin 1. Mladost (Z) 8 7 1 2. Konstantin 8 5 3 3. Viva Basket 8 5 3 4. Radni~ki 8 5 3 5. Jagodina 8 5 3 6. Crnokosa 8 4 4 7. Spartak 8 4 4 8. Napredak 8 4 4 9. Mladost (^) 8 3 5 10. Radni~ki S. 8 3 5 11. Beovuk 8 3 5 12. Jedinstvo NB 8 3 5 13. Vojvodina 8 3 5 14. [abac 8 2 6

85:74 102:96 105:85 98:80 79:74 81:79 67:83 653:597 15 634:587 13 733:733 13 682:682 13 694:704 13 631:626 12 643:650 12 610:636 12 645:604 11 643:651 11 680:692 11 681:703 11 624:659 11 622:651 10

Prva B `enska liga R. Kora} MT – Plej of Basket S. – Kraqevo Srbobran R. – Bor Trep~a – Para}in Qubovija – @elezni~ar Moravac – Sivac 1. Basket Stars 7 7 0 2. R. Kora} MT 7 7 0 3. Srbobran R. 7 7 0

77:66 108:32 74:53 odlo`eno 77:47 60:59 648:334 14 531:283 14 566:322 14

4. Qubovija 5. Bor 6. Para}in 7. Plej of 8. @elezni~ar 9. Sivac 10. Moravac 11. Kraqevo 12. Trep~a

7 7 6 6 6 6 6 6 3

dnevnik

ODBOJKA 5 2 3 3 1 1 1 0 0

2 5 3 3 5 5 5 6 3

527:336 12 463:469 9 398:416 9 354:402 9 314:466 7 274:476 7 258:519 7 250:430 6 110:240 3

Prva srpska mu{ka liga – Sever N. Pazova – Akademik 84:80 87:61 Srem – Oyaci 94:100 Vrbas – Meridijana 73:81 Veternik – Mladost T. V. Kikinda – Vojvodina S. MT 58:89 61:51 Topola – Radni~ki S. Pazova – Dunav 30. novembra 1. Srem 9 9 0 811:676 18 2. Meridijana 9 8 1 802:688 17 9 7 2 752:716 16 3. Mladost T. 9 6 3 710:645 15 4. N. Pazova 5. S. Pazova 8 5 3 703:619 13 9 4 5 782:752 13 6. Vojvodina 9 4 5 704:703 13 7. Akademik 9 4 5 771:777 13 8. Veternik 9. Oyaci 9 4 5 678:711 13 9 4 5 729:766 13 10. Vrbas 9 3 6 622:699 12 11. Topola 12. Dunav 8 2 6 627:656 11 13. Radni~ki 9 1 8 634:735 10 14. V. Kikinda 9 1 8 619:801 10

Zajedni~ka KSV ènska liga 69:60 Hemofarm MT– Vojvodina MT 100:47 Ruma 92 – Topol~anka Vrbas MT – Gimnazija 103:50 68:90 Kovin – êlarevo MT Proleter (NS) – Jugobanat 20:0 (sr) 8 7 1 515:333 15 1. Vrbas M. 2. Hemofarm 8 7 1 436:333 15 3. Ruma 7 7 0 473:276 14 4. Vojvodina 8 5 3 445:386 13 9 3 6 482:527 12 5. Kovin 6. Gimnazija 8 4 4 406:462 12 7. Topol~anka 8 4 4 357:417 12 8. êlarevo 6 5 1 349:219 11 9. Proleter 8 2 6 364:515 10 10. Jugobanat 18 0 18 0:360 0

SUPERLIGA (@) Varadin BMG – Crvena zvezda Vojvodina – NIS Spartak Dinamo (P) – Kolubara Radni~ki (B) – Jedinstvo (U) TENT – Vizura 1. Spartak 8 8 0 24:9 2. TENT 8 5 3 18:11 3. Varadin 8 5 3 17:13 4. Kolubara 7 4 3 16:11 5. C. zvezda 5 4 1 13:5 6. Vizura 7 3 4 15:15 7. Jedinstvo 7 2 5 15:16 8. Radni~ki 8 3 5 11:21 9. Dinamo 8 1 7 11:22 10. Vojvodina 8 1 7 5:22

0:3 0:3 1:3 3:2 3:1 21 16 14 13 12 11 9 6 5 4

SUPERLIGA (M) @elezni~ar – M. radnik Radni~ki (K) – Spartak (Q) Jedinstvo (SP) – Klek 1. Radni~ki 8 6 2 2. M. radnik 8 6 2 3. C. zvezda 6 6 0 4. Vojvodina 7 5 2 5. Jedinstvo 7 3 4 6. Spartak 8 3 5 7. Partizan 6 3 3 8. Klek 8 2 6 9. Ribica 6 2 4 10. @elezni~ar 8 0 8

21:9 20:13 18:7 18:9 12:13 13:18 12:11 10:19 9:13 3:24

2:3 3:0 3:0 19 17 16 16 9 9 8 7 6 1

PRVA LIGA (@) Klek – Jedinstvo (SP) Gimnazijalac – Student Crnokosa – Radni~ki (K) Sme~ 5 – Po{tar Novi Sad – MD Zrewanin @elezni~ar (L) – lazarevac 1. Jedinstvo 8 8 0 2. @elezni~ar 8 7 1 3. Crnokosa 8 7 1 4. Radni~ki 8 6 2 5. Sme~ 5 8 4 4 6. Po{tar 8 4 4 7. Lazarevac 8 3 5 8. Zrewanin 8 3 5 9. Gimnazijalac 8 2 6 10. Student 8 2 6 11. Klek S. 8 1 7 12. Novi Sad 8 1 7

24:4 23:5 22:6 18:10 13:14 15:16 13:18 11:16 12:18 8:19 7:21 3:22

0:3 3:0 3:0 3:1 0:3 3:0 23 22 20 17 12 11 9 9 7 7 4 3

Druga srpska mu{ka liga – Sever ^oka – Vojka Dinamo – Ruma Spartak MT – Hajduk Crvenka – Top Futog T. – BNS Krajina G. – Sv. \or|e B. Palanka – Apatin 1. Hajduk 11 10 2. Sv. \or|e 11 8 3. BNS 11 8 10 8 4. Dinamo 10 7 5. Ruma 6. Futog T. 10 7 7. Spartak 10 7 11 6 8. Top 10 5 9. Krajina G. 10. Vojka 10 5 11. Apatin 10 4 12. ^oka 10 3 13. Crvenka 10 2 14. B. Palanka 26 0

1 3 3 2 3 3 3 5 5 5 6 7 8 26

94:107 100:97 97:92 98:103 76:61 71:95 0:20 (sr) 794:655 21 764:667 19 726:672 19 688:604 18 757:659 17 673:596 17 727:644 17 720:688 17 663:662 15 668:673 15 646:666 14 658:713 13 632:698 12 0:520 0

Heba juniorska liga Mega V. – Hemofarm [. Kwa`evac – Vojvodina S. Partizan MTS – Sloga Zdravqe – Sloboda Radni~ki KG – Beovuk C. zvezda BGD – Mladost 1. Hemofarm 6 6 0 2. Vojvodina 6 5 1 3. C. zvezda 6 5 1 4. Partizan 6 4 2 5. Beovuk 6 4 2 6. Mladost 6 3 3 7. Radni~ki 6 3 3 8. Kwa`evac 6 2 4 9. Sloboda 6 2 4 10. Mega V. 6 1 5 11. Zdravqe 6 1 5 12. Sloga 6 0 6

85:87 77:104 93:57 69:66 67:60 80:60 564:455 12 570:452 11 515:424 11 484:388 10 519:520 10 497:474 9 391:411 9 477:518 8 377:479 8 516:573 7 392:491 7 423:540 6

ABC Elektro kadetska liga [abac – Star Hemofarm [. – Sloga Partizan MTS – Zemun C. zvezda BGD – [umadija Prokupqe – Mladost Nibac – Fle{ 1. C. zvezda 6 6 0 2. Hemofarm 6 5 1 3. Partizan 6 5 1 4. Mladost 6 4 2 5. Zemun 6 4 2 6. Fle{ 6 4 2 7. Sloga 6 3 3 8. Nibac 6 2 4 9. Star 6 1 5 10. [abac 6 1 5 11. Prokupqe 6 1 5 12. [umadija 6 0 6

72:70 109:60 82:89 79:56 69:87 59:60 507:370 12 559:382 11 499:406 11 468:442 10 528:509 10 399:404 10 494:557 9 412:411 8 414:469 7 392:483 7 375:533 7 445:526 6

1. Sloven 2. In|ija 3. Mladost E. 4. Apatin 5. Bavani{te 6. Srem 7. Vojvodina 8. Partizan 9. RFU 10. FOK

RUKOMET 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 5 5 4 4 3 1 1 0

0 2 2 2 3 3 4 6 6 7

21:8 19:7 18:11 16:11 12:11 15:16 14:12 8:19 8:20 5:21

19 17 15 14 11 10 10 5 3 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (@) Futog vest – Novi Sad 2 Varadin BMG 2 – Vojvodina 2 VST – @abaq Turija – Partizan 1. VST 7 7 0 2. Novi Sad 7 5 2 3. Vojvodina 7 5 2 4. Varadin 7 3 4 5. Futog vest 7 3 4 6. Partizan 7 3 4 7. Turija 7 2 5 8. @abaq 7 0 7

21:3 17:9 16:8 14:13 12:13 11:14 6:18 2:21

1:3 2:3 3:0 0:3 20 16 14 11 9 8 5 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (@) Vrbas – Volejstars CVS – Mladost (BP) Merkur – Be~ej Spartak 2 – ^oka 1. Spartak 6 2. Vrbas 7 3. CVS 7 4. Merkur 7 5. Mladost 7 6. Volejstars 7 7. Be~ej 7 8. ^oka 6

6 6 5 4 3 2 1 0

3:1 3:1 3:0 (sutra, 14.30) 0 18:5 17 1 19:6 17 2 15:7 15 3 12:13 11 4 14:14 10 5 11:17 6 6 6:18 4 6 3:18 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SREM (@) Mladost E. – Srem 2 Radinci – Sloga Omladinac – Maks Prvi tempo 2 – Dunav 1. Maks 7 6 2. Sloga 7 5 3. Dunav 7 5 4. Omladinac 7 5 5. Mladost 7 3 6. Srem 7 3 7. P. tempo 7 1 8. Radinci 7 0

1 2 2 2 4 4 6 7

20:6 16:8 16:8 17:9 11:14 10:15 7:18 2:21

3:0 1:3 3:2 1:3 19 15 15 15 9 8 3 0

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@)

PRVA LIGA (M) Obili} – Spartak (S) \erdap – Sterija Smederevo – Novi Sad Dunav volej – Jagodina VGSK – N. Pazar Borac – Ni{ 1. Borac 8 7 2. \erdap 8 7 3. Spartak 8 6 4. Obili} 8 6 5. N. Pazar 8 5 6. Jagodina 8 5 7. D. Volej 8 4 8. Smederevo 8 3 9. VGSK 8 2 10. Ni{ 8 1 11. Sterija 8 1 12. Novi Sad 8 1

1 1 2 2 3 3 4 5 6 7 7 7

21:5 22:8 21:8 19:11 19:14 19:16 15:18 14:17 10:20 11:21 7:23 4:21

3:1 3:0 3:0 3:1 1:3 3:0 21 19 19 18 14 13 11 10 7 6 3 3

DRUGA LIGA – SEVER (@) Prvi tempo – Futog @iti{te – Srem Ba~ki zmaj – Ki 0230 Kikinda – Ruma NS volej tim – Mladost (I) 1. Futog 7 7 0 2. Srem 7 6 1 3. P. tempo 7 5 2 4. Mladost 7 5 2 5. Kikinda 7 4 3 6. Ruma 7 4 3 7. Ki 0230 7 2 5 8. NS volej tim 7 2 5 9. B. Zmaj 7 0 7 10. @iti{te 7 0 7

21:1 18:4 17:8 17:7 12:12 12:13 8:18 6:18 7:21 5:21

0:3 0:3 1:3 0:3 0:3 21 18 16 15 11 10 6 5 2 1

DRUGA LIGA – SEVER (M) In|ija – Vojvodina NS seme 2 Srem – Sloven Apatin – Bavani{te Partizan – FOK RFU – Mladost E.

3:1 2:3 0:3 3:1 1:3

Vr{ac – Banat 3:0 MD Zrewanin 2 – Kraji{nik 3:0 Proleter – Hercegovina 3:0 Radni~ki – Koral (petak, 20) Klek 2 slobodan 1. Vr{ac 6 5 1 18:2 17 2. Banat 6 5 1 15:3 15 3. Proleter 6 4 2 14:8 13 4. Zrewanin 6 4 2 13:7 12 5. Radni~ki 6 3 3 10:9 9 6. Koral 5 2 3 9:9 7 7. Hercegovina 7 2 5 6:19 4 8. Kraji{nik 6 1 5 3:16 3 9. Klek 6 0 6 3:18 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (M) Mladost E. 2 – Vojvodina NS 3 0:3 Kulpin – Botafogo 3:1 Stra`ilovo – Sloven 2 (sutra, 21.30) Vo{a slobodna [id slobodan 1. Stra`ilovo 5 5 0 15:2 15 2. Vo{a 5 4 1 14:5 13 3. Kulpin 5 4 1 13:6 11 4. Vojvodina 5 3 2 11:8 9 5. [id 6 3 3 10:10 9 6. Botafogo 6 2 4 9:13 6 7. Sloven 4 0 4 2:12 0 8. Mladost E. 6 0 6 0:18 0

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (M) Merkur – Mladost (T) Be~ej – Kikinda Mladost (BP) – Spartak 2 Vrbas 1. Vrbas 6 6 2. Merkur 6 5 3. Kikinda 6 3 4. Mladost (BP) 6 3 5. Mladost (T) 6 2 6. Be~ej 6 2 7. Spartak 6 0

0 1 3 3 4 4 6

3:1 3:0 3:0 slobodan 18:1 18 16:5 15 9:11 9 10:11 8 10:13 7 6:14 5 4:18 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (M) Hercegovina – Proleter Banat – Radni~ki Gorwi grad – Borac 2 1. Proleter 7 6 2. Banat 7 4 3. Radni~ki 7 4 4. Hercegovina 7 3 5. Borac 6 2 6. G. grad 6 1

1 3 3 4 4 5

0:3 3:0 (danas, 20) 19:6 17 17:12 14 14:10 12 10:14 8 7:14 6 4:15 3

KUGLAWE MU [KA SU PER LI GA E| {eg – Be o grad 1:7 (3367:3661), Ni{ Put – Vo do vod 5:3 (3551:3441), Ba nat – Me te lac 2:6 (3269:3345), Kra qe vo – Sen ta Vi sa Prom 3:5 (3319:3427), Par ti zan – Cr ve na zve zda 2:6 (3486:3551) 1. Be o grad 18, 2. Sen ta Vi sa Prom 14, 3. Cr ve na zve zda 14, 4. Par ti zan 11, 5. Ni{ Put 10, 6. Vo do vod 7, 7. Ba nat 6, 8. E| {eg 4, 9. Me ta lac 2, 10. Kra qe vo 2 bo da.

@EN SKA SU PER LI GA EDB – SPC Voj vo di na 6:2 (3265:3171), Je din stvo – Kri stal 8:0, Ada Kom pju ters – Srem 7:1 (3102:3019), Apa tin – E| {eg 8:0 (3351:3117), To za Mar ko vi} – Pi o nir 1:7 (3035:3310) 1. Pi o nir 18, 2. Je din stvo 16, 3. Ada Kom pju ters 11, 4. SPC Voj vo di na 10, 5. EDB 10, 6. Apa -

tin 9, 7. Kri stal 6, 8. Srem 5, 9. E| {eg 4, 10. To za Mar ko vi} 1 bod.

PR VA LI GA GRU PA VOJ VO DI NA (M) Ka wi `a – Apa tin 2:6 (3334:3419), Kri stal – Je din stvo 3:5 (3355:3373), Voj vo di na (NS) – Pe tro va ra din 3:5 (3328:3357), @e le zni ~ar – Do li na 8:0 (3162:2949), To za Mar ko vi} – Haj duk 3:5 (2892:2904) 1. Pe tro va ra din 18, 2. Kri stal 12, 3. @e le zni ~ar 11, 4. Je din stvo 11, 5. Apa tin 10, 6. Do li na 9, 7. Voj vo di na (NS) 8, 8. Haj duk 8, 9. To za Mar ko vi} 2, 10. Ka wi `a 1 bod.

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA (M) Sla via – Spar tak 2:6 (3286:3353), Vi hor – Srem 7:1 (3355:3204), Po let – Slo ven 5:3 (3267:3192), TSK – Ada Kom pju ters 8:0

(3353:3172), Ma ti ca Spar tak – Kor dun 0:8 (3051:3355) 1. Kor dun 18, 2. Spar tak (D) 12, 3. Ada Kom pju ters 12, 4. Po let 11, 5. Slo ven 10, 6. TSK 8, 7. Vi hor 7, 8. Sla via 4, 9. Srem 4, 10. Ma ti ca Spar tak 4 bo da.

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA (M) Rad ni~ ki LK –Ja dran (F) 8:0 (2895:2696), Ju na ko vi} Pri gre vi ca – Be ~ek 3:5 (3197:3274), Vr bas Da na – Ja dran (G) 8:0 (3190:2868), 13. maj – Rad ni~ ki (NS) 3:5 (3097:3198), Voj vo di na (BG) – Slo bo da 6:2 (3266:3189), Du nav – No vi Sad 7:1 (3136:2964) 1. Rad ni~ ki (NS) 16, 2. Voj vo di na (BG) 12, 3. Be ~ej 12, 4. Du nav 11, 5. Vr bas Da na 10, 6. No vi Sad 9, 7. Rad ni~ ki LK 8, 8. 13. maj 8, 9. Ju na ko vi} Pri gre vi ca 7, 10. Slo bo da 7, 11. Ja dran (F) 5, 12. Ja dran (G) 3 bo da.

Su per li ga (M) Ju go vi} Uni met – Sme de re vo 27:19 Par ti zan – Ru dar 31:24 Obi li} – Me ta lo pla sti ka 30:36 PKB – Na pre dak 37:24 C. zve zda – Cr ven ka Ja fa 31:26 Voj vo di na – Po `a re vac sutra Di na mo – Rad ni~ ki (7. 11.) Ko lu ba ra – Na i sus (7. 11.) 1. Par ti zan 10 10 0 0 325:264 20 2. Voj vo di na 9 7 2 0 260:231 16 3. Rad ni~ ki 9 6 1 2 247:222 13 4. Me ta lopl. 10 6 1 3 297:264 13 5. C. zve zda 10 6 1 3 268:242 13 6. Ju go vi} 10 5 2 3 255:245 12 7. Ko lu ba ra 9 5 1 3 246:229 11 8. PKB 10 5 1 4 268:263 11 9. Na pre dak 10 4 2 4 280:290 10 10. Na i sus 9 4 0 5 269:297 8 11. Po `a re vac 9 3 0 6 241:249 6 12. Di na mo 9 3 0 6 251:263 6 13. Ru dar 10 2 1 7 232:262 5 14. Obi li} 10 2 0 8 272:312 4 15. Sme de re vo 10 2 0 8 221:261 4 16. Cr ven ka 10 1 0 9 258:295 2

Pr va li ga (M) Voj put – Ja go di na Ba ne – Mo kra Go ra Vr bas Kar neks – Zla tar Pro le ter A. – No va Pa zo va Pri boj – No vi Be o grad No vi Pa zar – @e le zni ~ar C. zvezda – Mladost TSK 1. Zaje~ar 11 11 0 0 2. Vrbas 11 8 1 2 3. Vojput 11 8 0 3 4. Proleter 11 7 0 4 5. Priboj 11 6 1 4 6. Zlatar 11 5 2 4 7. @elezni~ar11 4 2 5 8. Bane 11 4 1 6 9. M. Gora 12 4 1 7 10. C. zvezda 11 4 1 6 11. N. Pazar 11 4 1 6 12. N. Pazova 11 4 0 7 13. N. Beograd 11 3 1 7 14. Mladost 12 3 1 8 15. Jagodina 12 2 2 8

42:19 30:24 37:35 30:22 24:22 30:27 33:28 344:266 22 310:291 17 329:260 16 291:259 14 252:253 13 348:349 12 293:291 10 279:276 9 356:354 9 273:292 9 278:317 9 302:353 8 297:303 7 264:300 7 303:355 6

Pr va li ga (@) Me ta lac AD – Pro le ter Voj vo di na – Me ta lac H. Jo `ef – Na pre dak Ku ~e vo – Rad ni~ ki R. BMS Mi le ni jum – C. krst ORK Be o grad – Rad ni~ ki 1. Radni~. (S) 10 9 1 2. Milenijum 10 8 1 3. ORK Bgd 10 6 1 4. Vojvodina 10 5 2 5. Ku~evo 10 5 0 6. Radni~. 10 4 1 7. Napredak 10 4 0 8. H. Jo`ef 10 3 1 9. Metal.AD 10 3 1 10. Proleter 10 3 0 11. C. krst 10 2 2 12. Metal.(Kv) 10 3 0

0 1 3 3 5 5 6 6 6 7 6 7

32:29 33:23 27:21 33:38 38:18 33:38 326:250 19 308:224 17 276:255 13 267:256 12 316:293 10 264:283 9 263:271 8 236:249 7 264:308 7 309:319 6 252:290 6 227:310 6

Druga liga (M) Hajduk – Potisje P. Titel YD – Jabuka Radni~ki ([) – Metalac AV Hercegovina – Radni~ki (NS) Napredak – Somborelektro

38:26 32:29 26:31 34:31 35:27

Ruma – B. Karlovac @SK – Apatin Jedinstvo – Dalmatinac 1. @SK 13 11 0 2. Metalac AV 13 10 1 3. Titel YD 13 10 1 4. Sombor. 13 10 0 5. Jabuka 13 9 1 6. Radn.(NS) 13 7 1 7. Jedinstvo 13 6 1 8. Hajduk 13 6 0 9. Ruma 13 5 2 10. Apatin 13 5 1 11. Hercegovina13 5 1 12. Dalmatinac13 4 1 13. B. Karlovac 13 3 2 14. Napredak 13 3 0 15. Radn. ([) 13 2 0 16. Potisje 13 1 2

2 2 2 3 3 5 6 7 6 7 7 8 8 10 11 10

45:41 25:23 37:26 381:336 22 419:353 21 407:356 21 371:322 20 427:369 19 397:386 15 399:388 13 421:407 12 404:420 12 354:346 11 351:348 11 351:395 9 382:410 8 367:419 6 329:411 4 338:426 4

Druga liga (@) Spartak (s) – Jabuka 95 Srem – Vrbas Radni~ki (B) – Lehel Pan~evo – Ravangrad Kikinda – Radni~ki (k) Apatin – Mladost Spartak (D) – Temerin Radni~ki (K) – Apatin 1. Kikinda 2 11 11 0 2. Mladost 11 9 1 3. Spartak (D) 11 9 0 4. Temerin 11 8 0 5. Jabuka 95 11 7 0 6. Pan~evo 11 7 0 7. Radn. (B) 11 5 0 8. Srem 10 4 1 9. Apatin 10 4 0 10. Lehel 11 3 0 11. Vrbas 10 3 0 12. Spartak (S) 11 2 0 13. Ravangrad 11 2 0 14. Radn.(K) 10 0 0

0 1 2 3 4 4 6 5 6 8 7 9 9 10

26:38 sino} 34:25 47:32 46:20 26:19 29:13 (1.12.) 409:261 22 342:297 19 331:228 18 269:252 16 343:301 14 365:333 14 290:298 10 256:250 9 191:271 8 306:304 6 255:298 6 280:339 4 273:343 4 253:388 0

Prva vojvo|anska liga (M) Jedinstvo – Sivac 69 Hajduk – Crvenka Kqaji}evo – V. Stepa Radni~ki – Slavija Prigrevica – B. Palanka Obili} – Putinci Kikinda – Lavovi Vladimirovac – Grafi~ar 1. Lavovi 15 13 0 2 2. Jedin. (NB) 15 12 1 2 3. Crvenka 15 10 2 3 4. V. Stepa 15 10 2 3 5. Slavija 15 9 0 6 6. Vladimir. 15 8 2 5 7. Sivac 69 15 8 1 6 8. Kqaji}evo 15 7 2 6 9. B. Palanka 15 7 2 6 10. Grafi~ar 15 6 2 7 11. Radn. (JT) 15 6 1 8 12. Putinci 15 6 1 8 13. Obili} 15 4 1 10 14. Kikinda 15 2 2 11 15. Prigrevica 15 1 1 13 16. Hajduk 15 1 0 13

42:24 21:52 33:33 31:27 20:24 38:27 20:28 37:29 511:315 26 493:388 25 479:403 22 453:403 22 415:367 18 472:429 18 448:436 17 457:424 16 404:392 16 398:372 14 468:467 13 436:444 13 388:456 9 356:420 6 380:482 3 270:630 2

PR VA B LI GA

Ube dqi vi No vo sa |a ni Du nav - [a bac 14:6 (3:1, 2:4, 5:1, 4:0) NO VI SAD: Bazen na Klisi. Gledalaca 100. Sudije: Petrovi} (Zrewanin), Dvorni} (Subotica). DU NAV: Peti}, Bo`i~kovi} 1, Savi} 1, Joksimovi} 2, Tohoq 2, Ka~i} 3, Dimitrov. Bukvi}, Piqi}, Vasi} 2, Jovanovi}, Gvozdanovi} 3, Grba. [A BAC: Popovi}, \oki}. @ivanovi}, Damjanovi} 1, Milo{evi} 1, Stefanovi}, Petkovi}, Li~anin, Bogi}evi} 1, Petkovi}, MIlovanovi}, Drezgi} 2, Nikoli} 1. Vaterpolisti Dunava zabele`ili su i drugu pobedu u Prvoj B ligi. Posle Naisa izabranici Marka Orlovi}a ubedqivo su nadigrali ekipu [apca 14:6. Dobro su po~eli Novosa|ani i posle prvog perioda vodili 3:1, ali su [ap~ani u drugoj deonici napravili preokret, pa je

Pr vo ko lo: Sin gi du num - Ze mun 10:4, Na is - Du nav 7:8, Ra bot ni~ ki - Par ti zan 2 6:6, TENT - Go~ 18:17, [a bac - Spar tak 10:11. Dru go ko lo: Du nav - [a bac 14:6, Be ~e jac – Sin gi du num 4:10, Ze mun – Ra bot ni~ ki 8:4, Spar tak – TENT 11:14, Par ti zan 2 - Na is 15:5. 1. Sin gi du num 2 2 0 0 20:8 6 2. Du nav 2 2 0 0 22:13 6 3. TENT 2 2 0 0 32:28 6 4. Par ti zan 2 2 1 1 0 21:11 4 5. Spar tak 2 1 0 1 22:24 3 6. Ze mun 2 1 0 1 12:14 3 7. Ra bot ni~ ki 2 0 1 1 10:14 1 8. [a bac 2 0 0 2 16:25 0 9. Go~ 1 0 0 1 17:18 0 10. Na is 2 0 0 2 12:23 0 11. Be ~e jac 1 0 0 1 4:10 0

na poluveremnu bilo 5:5. U nastavku pokazali su doma}i svu snagu i postigli ~ak devet golova, a u te preostale dve ~etvrtine primili samo jedan. G. M.

PR VA LI GA SR BI JE

^e ka se ~e tvr ti Jo{ jed no ko lo (dva turnira trome~a u Kikindi i Pan~evu, 4. decembra) ostalo je do kraja prvog dela takmi~ewa u Prvoj ligi Srbije za xudiste, gde se takmi~i osam ekipa, a potom }e uslediti plej- of za vi{i stepen, u kojem }e se nadmetati ~etiri najboqe ekipe.

U~e{}e na zavr{nom turni ru pre po sled weg ko la obez be di li su Ru ma, Bez bednost (Novi Sad) i Parti zan (Ki kin da). Za jo{ jedno mesto bore se Proleter (Zrewanin) i Dinamo (Pan~evo). Plej - of je zakazan za 18. decembar, a mesto odr`avawa jo{ nije odre|eno. M. S.

SPORT

c m y

dnevnik

Po sle mra ka sva nu lo Fu to `a ni ma Radni~ki - Metalac AV 26:31 (12:13) Vu~i} (Zrewanin). Sedmerci: @SK 4 (2), Apatin 4 (2), iskqu~ewa: @SK 8, Apatin 8 minuta. @SK: Kezija 2, Mitrovi}, Bosni} 2, Xaja, Milutinovi} 1, Markovi} 3, Poli}, Smoqan 3, Jovanovi}, Arseni}, Vu~i} 6, Mijatovi}, Radoj~i} 8 (2). APA TIN: ]iri}, Oqa~a, Kqaji}, Novakovi} 3, Mandi}, Kre~kovi} 2, Duki} 1, Vejin 12 (2), Medi} 4, Bai} 1, Ni. Oreq, Nik. Oreq. Koincidencija ili ne, ali je ~iwenica da su se povratkom `abaqskog rukometnog alfa i omega Jova Vavar~i}a sa tronedeqne rehabi-

prave savete i na teren poslao dobitnu kombinaciju, koja je postignutim rezultatom zadovoqila najvernije gledaoce. J. G. - P. B.

Jedinstvo – Dalmatinac 37:26 (21:12) KA Â RE VO: Hala sportova, gledalaca: 200. Sudije: Bogdanovi} (Novi Sad) i Savi} (Ka}). Sedmerci: Jedinstvo 2 (2), Dalmatinac 1 (0), iskqu~ewa: Jedinstvo 10, Dalmatinac 10 minuta. JE DIN STVO: Mitanovski, Milanovi}, Veli~kovski 1, Radosavqevi} 3, ûbrilo 5, D.Cvetkovi} 5, S.Cvetkovi} 5, Dimitrijevski 5, Daki} 2, \oki} 1, Breti, Jov~i} 8, Milutinovi} 2. DAL MA TI NAC: Trbojevi}, Manojlovi} 3, Paji} 4, Simi} 3, Graovac 1, Komazec 2, Marinkovi} 5, Kneèvi} 8. Rukometa{i Jedinstva, bez velikog otpora gostiju iz Ri|ice (doputovali sa osam igra~a),osvojili su planirane bodove. U utakmice bez bilo kakve tenzije odli~no je igrao Jov~i}, razigrao je ekipu i plus postigao osam golova. B. St.

Hajduk - Potisje Pleteks 38:26 (18:10)

Rukometa{i Metalca (beli) dobro su igrali u [idu

I pored toga {to su [i|ani imali svega devet prijavqenih rukometa{a sjajno su otvorili me~.U 6. minutu vodili su sa 6:1, u 16. je bilo 7:6 i onda je nestala struja. Nakon sat vremena mraka svetla su se upalila i od tog momenta sve se na terenu promenilo, Futoàni su igrali kud i kamo boqe nego do tada i na odmor oti{li s golom predno{}u. U drugom poluvremenu gosti su rutinskom igrom stekli opipqiviju prednost, a to {to nisu trijumfovali ubedqivije zasluàn je sjajni golman Rumqana Mi{a Mati}, koji je jo{ jednom potvrdio da je me|u najboqim ~uvarima mreè u ligi. M. ]ur~i}

@SK - Apatin 25:23 (13:10) @A BAQ: Sportski centar, gledalaca 100, sudije: Obradovi} i

litacije igra~i @SK-a ponovo osamili na liderskom mestu na tabeli. Jo{ jednom se ekipa iz Apatina pokazala kao varqiva, koja zna da izgubi sigurne bodove, a osvoji neplanirane, {to zavisi i od toga da li }e se u wihovom sastavu na}i nekoliko momaka iz Metaloplastike. U @abqu su se svi pojavili protiv nekompletnog @SKa. Doma}i igra~i, pod utiskom nekih ranijih rezultata, nisu u{li u igru sa maksimalnom anga`ovano{}u, a posledice su bile vidqive u pogledu kretawa rezultata tokom prvog poluvremena. Kada su se doma}i, nakon 40-tak minuda, odlepili na pet golova razlike izgledalo je da su dva boda u xepu. Me|utim, gosti nisu tako razmi{qali pa je u posledwoj ~etvrtini susreta rezultat ponovo bio izjedna~en. Trener \ura| Trbojevi} je tajm-aut iskoristio za

@A BAQ: Sportska hala, gledalaca 150, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: Hajduk 4 (4), Potisje Pletikos 5 (4), iskqu~ewa: Hajduk 10, Potisje Pleteks 6 minuta. HAJ DUK: Gere, Vujkov, Kara} 2, Obrenovi} 1, Andrin 2, Ili} 4, Be~ejac 4, Spasojev 11, Vrgovi} 4, Vukovac 8, Labus 2, Mandi}, Radanovi}. PO TI SJE PLE TEKS: Molnar, Juhas, Demu{ 5, Ma~ka{ki 6, Benak 3, Be{li}, Ladocki 2, Tobija{ 3, Ili} 2, Pinter 1, Balint 1, Bajus 3, Pergel, Kriàn, Mojsilov. U najboqoj igri ove jeseni ûruàni su ubedqivo savladali goste iz Ade. Odigrali su rukometa{i Hajduka besprekorno 40 minuta do rezultata 25:10, da bi gosti tek tada do{li do daha i do kraja popravili utisak. Sastav pobednika uspe{no je i ovoga puta predvodio Ivan Spasojev, a po efikasno{}u istakao se i Branislav Vukovac. P. Bundalo

DRUGA @ENSKA LIGA

Ta wa Ri sti} 16 pu ta u me tu Spartak - Jabuka 26:38 (11:20) BAJ MOK: Sportska hala, gledalaca 150, sudije: Vi{ekruna i ]irkovi} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Spartak 2 (0), Jabuka 6 (6), iskqu~ewe: Spartak 8, Jabuka 8 minuta. SPAR TAK: Herold, Marinkovi}, Nimak 5, Savanovi} 7, Harah 4, Bere{ 5, Maksimovi} 5, Mahalik. JA BU KA: Cvetkovi}, B. Matija{evi} 2, S. Matija{evi} 2, [krbi} 1, Traj~evski, Naumovski 2, M. Risti} 9, Miti} 4, Markovski, Lazovi} 2, T. Risti} 16, Natimovski. Zbog zauzete hale u Subotici, Spartak je odigrao utakmicu sa rukometa{icama iz Jabuke u Bajmoku. Doma}i tim je imao svega osam igra~ica pa je od po~etka bilo jasno kome }e pripasti bodovi. Go{}e su u svemu dominirale, a naro~ito je za igru bila raspolo`ena Tawa Risti}, strelac ~ak 16 golova. S. St.

Apatin – Mladost 26:19 (12:6) APA T IN: Sala O[ „@arko Zrewanin“, gledalaca 200, sudije: Ra~i} (Crvenka), Zori} (Apatin) , Iskqu~ewa: Apatin 8, Mladost 6 minuta, sedmerci: Apatin: 2(2), Mladost 3(3).

APA TIN: Kurixa 7, Bursa} 2(2), Lon~ar, Raj{i} 4, Dubaji} 7,Kora}, Stoisavqevi} 2, Cve ti ~a nin, Kr pjan 1, Ja ko vqevi}, Laki}, Dra`i} 3. MLA DOST: Trnini}, Berta, ^ovi} 6(3), Solumun 3, Prpa, Kandi} 1, Lakovi}, Arsin, Kaurin, Savi} 4, Popovi} 1, Mesaro{, Latkovi} 4. Go{}e su zakasnile na utakmicu, {to doma}im rukometa{icama nije smetalo da na kraju sportskog programa tog dana u hali ubedqivo pobede. M. J.

Radni~ki - Lehel 34:25 (15:13) BAJ MOK: Sportska hala, gledalaca 150, sudije: Kova~evi} (Crvenka) i Xaji} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Radni~ki 4 (3), Lehel 4 (4), iskqu~ewa: Radni~ki 6, Lehel 10 minuta. RAD NI^ KI: Stefanovi}, M. Aleksi}, \avi} 3, Tumbas 10 (3), Radulovi}, Petrik, Ma. Aleksi}, @igmund 5, Komenda 4, Kosanovi}, Rotluk 5, Boki} 1, Saka~ 6, Farago, Maukovi}. LE HEL: Vlajkov, T. I{panovi} 8, Sankovi}, Pabdi 4, Mili{i}, M. I{panovi}, Horvat, Kne`evi} 4, Savkovi}, Po~ik 6, Tokovi}, Jovica 3. Rukometa{ice Radni~kog ubedqivo su savladale ekipu

TRENER VOJVODINE \OR\E ]IRKOVI] NAKON NEUSPEHA U BELGIJI

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

[ID: Sportska hala, gledalaca oko 100, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad). Sedmerci: Radni~ki 4 (3), Metalac AV 6 (5), iskqu~ewa: Radni~ki 12, Metalac AV 10 minuta. RAD NI^ KI: Mati}, N. Jovi} 2, Goli}, Maukovi} 7, [alov 1, Trifkovi} 9, Jankovi} 4, Gr~i} 3, Savi}. ME TA LAC AV: Ani~i}, Arseni} 3, Ili} 4, Koki}, Radi} 7, Vojvodi} 3, Tojagi} 5, Manojlovi}, Sandi}, Glodi}, Gali}, Jawi} 5, Urukalo, Karan, Milo{evi} 4, Kor~ok.

utorak29.novembar2011.

Lehela. Bajmo~anke su igrale ba{ dobro, diktirale su tempo i u svim elemntima bile superiornije od simpati~nih go{}i. S. St.

Kikinda - Radni~ki (K) 46:20 (26:9) KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca 250, sudije: Labus i Mili}ev (ûrug). Sedmerci: Kikinda -, Radni~ki 5 (2), iskqu~ewa: Kikinda 10, Radni~ki 4 minuta. KI KIN DA: Vin~i}, Radnovi} 3, Sole{a 4, @ivkov 3, Mitrovi} 7, Mihajlov 4, M. Agbaba 7, Golu{in 2, J. Agbaba 3, Vu~eti}, Grubi} 1, Ardala 2, Pavlovi} 4, Haxi} 3, Komqeni} 3, Aleksi}. RAD NI^ KI: Ivkovi}, Petrovi} 4 (1), Boì} 8 (1), Stojanovi} 7, Rankovi}, Delin 1, Sani{i}, Raj~i}. U duelu izme|u prvoplasirane ekipe Kikinde i Radni~kog iz Kovina ni jednog trenutka se nije postavqalo pitawe pobednika, pa su doma}e rukometa{ice zabeleìle jedanaestu uzastopnu pobedu. Trener doma}eg tima Karanovi} pruìo je priliku svim igra~icama, dok su go{}e doputovale sa svega osam rukometa{ica. M. S.

Ni {ta ni je go to vo

[est godina is~ekivani povratak Vojvodine na rukometnu mapu Evrope nije pro{ao u skladu sa o~ekivawima igra~a, stru~nog {taba i navija~a novosadskog superliga{a. U prvoj utakmici 3.kolu Kupa pobednika Kupova protiv Junajted Tongerena u Belgiji, crveno -beli su prema sopstvenom priznawu prikazali jednu od najslabijih izdawa ove godine, {to ih je ko{talo poraza (31:24). Doma}in je maksimalno iskoristio prednost doma}eg terena u prvoj utakmici i sa sedam golova vi{ka dolazi na subotwi revan{ u Novi Sad. - Zaista se nije desilo ni{ta {to nismo predvideli i o~ekivali da }e se destiti jo{ u najavi utakmice. Ima jedan zabluda kod nas da je belgijsko prvenstvo slabo. Moram podvu}i da je Junajted po kvalitetu i organizaciji kluba mnogo iznad proseka wihove lige i reprezentativnog rukometa. To je ~iwenica.Radi se o vrlo brzoj i pametnoj ekipi sa sjajnim golmanom. Kriterijum su|ewa je bio posebna pri~a. Narodski re~eno, vi|eno je otimawe, koje je ina~e prisutno na evropskim utakmicama, a ve}ina mojih igra~a nije navikla na takvo su|ewe.Konstatujem da je doma}in maksimalno izvukao korist iz prve utakmice na svom parketu, a da smo mi uprkos svemu odigrali daleko ispod svojih mogu}osti.

Ovim ne umawujem pobedu doma}ina, niti tra`im alibi za sebe i ekipu. Prvi poraz u sezoni pomogao mi je da vidim kako ko prihvata i reaguje na poraz, ne samo me|u igra~ima nego u klubu i to je za mene novo i dragoceno iskustvo - kazao je trener \or|e ]irkovi}. [ta su konkretni uzroci poraza u Belgiji?

- Definitivno najslabiji segment igre je bio napad! Sudijski kriterijum je bio takav da su delioci pravde sekli na{u igru kad kod smo uspevali da do|emo u izgledne prilike, ~etiri - pet sedmeraca na Popovu nije svira-

Sti ù Po à re vqa ni Zbog obaveza u Kupu kupova i gostovawa u Belgiji, rukometa{i Vojvodine sutra }e odigrati zaostalu prvenstvenu utakmicu s Poàrevcem. Utakmica na Slanoj bari po~iwe u 18 ~asova.

no. Poku{ali smo da u jednom momentu, kada je doma}in bio u naletu, da tajm autom prekinemo wihovu seriju i vratimo se na pet razlike, ali je nakon minuta odmora udarac Popova zaustavila pre~ka.Podbacili smo najvi{e u fazi napada, a i golmani nisu imali svoj dan. Da li }ete ne{to mewati u sistemu igre za revan{? - Rezova ne}e biti. Pripremi}emo se maksimalno za revan{, uvideli smo svoje slabosti, a opet osetitili na svojoj koì wihov kvalitet. Ono {to je sigurno, mora}emo mnogo brè i pokretqivije da nastupimo u svim segmentima igre, a prièqkujem da golmani budu uspe{niji nego {to je to bio slu~aj u Belgiji. Moè li da se nadoknadi minus od sedam golova? - Sedam golova prednosti je granica koja je veoma nezgodna za ~uvawe, niti je mala pa da morate da strepite, niti je prevelika pa da moète da budete spokojni. Uveren sam da moèmo iskontrolisati de{avawa na terenu i slaviti sa osam golova pobedu koja bi nas odvela daqe. Ta granica je varqiva, a ja sam siguran da }emo do~ekati prole}e u Evropi. Momci nisu klonuli duhom, atmosfera u timu je dobra, a o~ekujem i sjajan sportski ambijent na Slanoj bari i vatrenu podr{ku navija~a - optimista je ]irkovi}. Revan{ utakmica je 3.decembra (18 ~asova) u SC Slana bara. I. Grubor

SA SKUP[TINE I SEMINARA SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Za kon va qa no tre ba pro u ~i ti

U Sportu za sve Vojvodine veo- sistemu sporta za sve u skladu sa za rad izdaju granski sportski sama su aùrni kada su zakonske oba- Zakonom o sportu. Sagovornici na vezi koja traje tri godine. Dokmaveze u pitawu. U toku je preregi- seminaru bili su predstavnici nac je jo{ istakao da tekst naziva stracija sportskih organizacija u Pokrajinskog sekretarijata dr sportske organizacije i tekst peskladu s novim Zakonom o sportu i Milorad Dokmanac, Branko Vujo~ata moraju biti na }irili~nom u ovoj asocijaciji su ga spremno do- vi}, Dragan Veli~kovi}, mr Tawa pismu, za preregistraciju u APR, ~ekali. Tim povodom odràna je Vickovi}, pravnik iz advokatske kao i da je potrebno priloìti uz skup{tina Saveza u Novom Sadu kancelarije, a voditeq i doma}in novi i stari statut. Jo{ je podvu(predsedavao Marko Marjanu{i}). seminara bio je Milorad Perikao da je preporuka da svi sportiNa sednici su usvojeni izve{taj o {i}. sti budu osigurani, {to nije obaradu u protekloj godini, veza, sem za vrhunske kao i finansijski izvesportiste. {taj. Tako|e, usvojen je Branko Vujovi} je goprogram rada, kao i fivorio o infrastruktunansijski plan za 2012. ri, istakav{i da su godinu. Veliki posao u osnova svega objekti i pripremi materijala i finansirawe i da se to predloga obavio je re{ava zakonom i straUpravni odbor Saveza tegijom razvoja sporta i sport za sve Vojvodine, da tu najvi{e treba da a programe je obrazlou~ine lokalne samouìo Milorad Peri{i}, prave koje moraju da dopredsednik UO. Prednesu svoju strategiju log programa upu}en je razvoja sporta. Veoma na brojne adrese, i pobitan segment ovde je i tencijalnim sponzoriedukacija stru~waka ma, a realizova}e se po kao i umreàvawe orgaprioritetima. nizacija i van sporta, a Detaq sa Skup{tine Saveza sport za sve Vojvodine Veoma plodna i konciq je da ve`bawe bude struktivna diskusija vodila se o O novim zakonskim obavezama besplatno za sve. Podsetio je da su novom statutu i preregistraciji govorila je Tawa Vicanovi} is- u toku ove godine Sekretarijat i saveza po Zakonu o sportu. Neoptakav{i da je APR-u potrebno Savez organizovali nekoliko veohodne izmene je obrazloìo Peridostaviti sva potrebna dokumenma uspe{nih akcija, kao {to su {i}, a statut je usvojen s predlota, kao i da se sve budu}e promene „Ukqu~i se u igru - na obalama reènim primedbama i kao pre~iu wima moraju APR predati u ro- ka i jezera“, „Ve`bawem do zdra{}en tekst bi}e predat Agenciji ku od 15 dana. Podsetila je da se vqa“ i „Trim staze“. U prvoj godiza privredne registre. Posle resve organizacije moraju regi- ni one su bile ogledne i sada ih gistracije u APR kona~na verzija strovati do 12. aprila idu}e go- treba nastaviti u {to vi{e sredistatuta bi}e i na sajtu Saveza za dine, a ukoliko to ne u~ine bi}e na. rekreativni sport – www. sportbrisane iz registra. Tako|e, odO infomacionom sistemu i wezasve.org. Radilo se veoma brzo kagovarala je na sva pitawa u~esni- govom zna~aju govorio je Dragan ko bi ~lanice stigle da na vreme ka seminara i na kraju istakla da Veli~kovi}, naglasiv{i da inusvoje svoje statute i usklade ih sa }e se ogledni statut pojaviti na formacije treba da budu dostupne najvi{im aktom Saveza. sajtu Saveza. svima (www.sportal.org.rs), da svi Po okon~anoj Skup{tini, koja O primeni novog zakona u prak- podaci budu na jednom mestu i je bila veoma dobro pripremqena si govorio je dr Dokmanac ista- zamolio sve da aùriraju svoje i efikasna, odràn je seminar na kav{i posebno da svi stru~waci u baze, istakav{i da }e se uskoro i temu „Nove strukture u sistemu sportu moraju imati odgovaraju}e kompletirati baza sportskih sporta – sport za sve“. Ovaj skup je visoko obrazovawe, ili da su ospo- stru~waka u Vojvodini. organizovan u saradwi s Pokrasobqeni za obavqawe stru~nih poOsnovna poruka sa seminara jinskim sekretarijatom za sport i slova u sportu. U radu s decom mo- sportskim organizacijama bila omladinu, a bio je posve}en pitagu da u~estvuju samo stru~waci sa bi- prou~ite dobro novi Zakon o wima organizacionih promena u zavr{enim fakultetom, a dozvolu sportu. S. Jakovqevi}

svet

utorak29.novembar2011.

PO SLE OD LU KE ARAP SKE LI GE DA KA ZNI RE @IM U SI RI JI

Sti gao nu kle ar ni ot pad DA NEN BERG: Posle nekoliko dana protesta, voz sa prera|enim nuklearnim otpadom iz postrojewa u Francuskoj stigao je na sever Nema~ke, posle ~ega ostaje jo{ 20 kilometara puta kamionima do centra za odlagawe u Gorlebenu. @elezni~ki konvoj su u nedequ znatno usporili demonstranti. êtvorica lokalnih poqoprivrednika vezala su se u Hicakeru za {ine, na koje su postavili i betonski blok, zbog ~ega je policiji bilo potrebno 14 sati da ih ukloni. Policija je evakuisala nekoliko hiqada demonstranata sa pruge za Danenberg, a wih 1.300 je privedeno. O~ekuje se da }e i konvoj kamiona nai}i na prepreke. Oko 1.000 qudi je ~ekalo prolazak kamiona na ulazu u Gorleben. Nema~ki aktivisti traè brè uklawawe nuklearnog otpada iz Nema~ke, koje je predvi|eno do 2022. godine, kao i kona~no re{ewe za skladi{tewe najopasnijeg otpada. Oni smatraju da je skladi{te u Gorlebenu neodgovaraju}e za tu namenu.

Svet po zdra vqa sank ci je Da ma sku LON DON, PA RIZ: Me|unarodna zajednica pozdravila je odluku Arapske lige da uvede sankcije reìmu u Damasku, {to bi trebalo da dovede do prekida krvoproli}a i demokratskih promena u toj zemqi Bliskog istoka. Ministar spoqnih poslova Velike Britanije Vilijem Hejg izrazio je nadu da }e taj potez doprineti da se prekine „ti{ina u Ujediwnim nacijama”, koja je usledila zbog odbijawa Rusije i Kine da prihvate rezoluciju Saveta bezbednosti o situaciji u Siriji. „Dani reìma u Siriji su odbrojani”, izjavio je {ef francuske diplomatije Alen @ipe, koji je, me|utim, priznao da napori za prekid krvoproli}a u Siriji jo{ teku sporo. Odluku Arapske lige o uvo|ewu sankcija Siriji podràla je i Turska, iako nije ~lan te regionalne organizacije. [efovi diplomatija arapskih zemaqa usvojili su preksino} na sastanku u Kairu odluku o uvo|ewu sankcija Siriji, kojima se predvi|a obustavqawe investicija i prekid trgovinskih veza sa tom zemqom Bliskog istoka kao

Protest Asadovih pristalica u Damasku

i „zamrzavawe” imovine i sredstava ~lanova re`ima u Damasku. Avionski letovi izme|u Sirije i arapskih zemaqa bi}e obustavqeni, a nekim sirijskim zvani~nicima bi}e zabraweno da tamo putuju. Sirija je nedavno is-

Izbori u Egiptu

Eks plo di rao ga so vod Nepoznate osobe digle su u vazduh egipatski gasovod ka Jordanu i Izraelu, saop{tili su svedoci i bezbednosni izvori. Incident se dogodio nekoliko sati pre po~etka prvih slobodnih izbora. Egipatski gasovod je prethodno napadnut 25. novembra. Ovo je osmi napad te vrste otkad se Mubarak 11. februara povukao s vlasti.

Iz bo ri u ma ju mi re Ha mas i Fa tah? BE^: Palestinski predsednik Mahmud Abas odredio je 4. maj kao datum za parlamentarne izbore kojima bi trebalo da se okon~a sukob pokreta Hamas i Fatah. Od 2007. ekstremisti~ki pokret Hamas kontroli{e pojas Gaze, dok Abasov Fatah preko Palestinske vlasti kontroli{e Zapadnu obalu. Vlada nacionalnog jedinstva u kojoj }e biti tehnokrate iz oba

pokreta bi}e obrazovana radi priprema izbora, rekao je danas Abas posle sastanka u Be~u s austrijskim predsednikom Hajncom Fi{erom. Fi{er je najavio da }e Austrija unaprediti status palestinskog diplomatskog predsetav{tva misije Palestinske oslobodila~ke organizacije na misiju Palestinskih vlasti koju }e predvoditi ambasador. (Be ta)

Po gi nu li u na pa du na za tvor

kqu~ena iz ~lanstva te organizacije arapskih zemaqa. Prema podacima UN, vi{e od 3.500 qudi ubijeno je u Siriji od marta kada su po~eli masovni protesti protiv predsednika Ba{ara el Asada i wegove vlade.

Na tr gu Ta hrir i ju ~e de mon stra ci je

sta u dowem domu– Narodnoj skup{tini, i za 180 mesta u gorwem domu– [ura savetu. Paralelno sa izborima za dowi dom parlametna bi}e glasano i za regionalne guvernere, dok }e izbori za ~lanove

MAH MUD ABAS U AUSTRI JI

IRAK

PR VI PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI PO SLE MU BA RA KA

KA I RO: Egip}ani su ju~e imali priliku da glasaju na prvim parlamentarnim izborima od svrgavawa autoritarnog predsednika Hosnija Mubaraka, a izborni proces trebalo bi da se zavr{i krajem januara. Gra|ani su u redovima ~ekali ispred bira~kih mesta u Kairu pred wihovo otvarawe u 8 sati po lokalnom vremenu ({est sati po sredwoevropskom vremenu). Izbori za dowi dom parlamenta bi}e odr`ani u tri faze u roku od {est nedeqa, a izborni proces bi}e podeqen po regionima, budu}i da izborna tela nemaju kapacitet da izbori budu odr`ani istoga dana. Ju~e se glasalo u tre}ini regiona, ukqu~uju}i Kairo, Aleksandriju i Luksor. Svaka od tri faze glasawa traja}e dva dana. Na izborima se stranke nadme}u za 498 me-

dnevnik

gorweg dom po~eti 29. janaura. Druga faza izbora bi}e 14. decembra, a tre}a 3. januara. Posle prvog glasawa u svakoj fazi bi}e odr`ani drugi krug glasawa. Prvo zasedawe doweg doma bi}e 16. marta, a gorweg 24. marta. Izborni proces kojim }e biti uspostavqeno novo egipatsko vo|stvo, zavr{i}e predsedni~kim izborima slede}e godine, mada ta~an datum wihovog odr`avawa jo{ nije odre|en. Po anketama, samo dve partije mogu da osvoje vi{e od 10 odsto

glasova - Partija slobode i pravde, koja je ~vrsto povezana s Muslimanskim bratstvom, najve}om i najorganizovnijom politi~kom grupom u Egiptu, i stranka centra Al Vafd. Sloèn sistem glasawa osmislila je vojska, uprkos skoro jednoglasnom protivqewu politi~kih stanaka, koje su traìle jednostavniji sistem i koje su ocenile da bi glasawe za pojedince moglo omogu}iti pripadnicima Mubarakovog reìma da zadrè vlast. Na trgu Tahrir u Kairu nastavqaju se protesti protiv vojnih vlasti. Skup pod nazivom „Legitimnost revolucije” pozvao je na masovno okupqawe na dan izbora, zahtevaju}i uspostavqawe prelazne vlade sa vode}im zagovornikom demokratskih promena u Egiptu Mohamedom el Baradejem na ~elu. Prvi ~ovek vladaju}eg Vrhovnog vojnog saveta, Husein Tantavi, upozorio je da ne}e tolerisati nikakve pritiske na oruàne snage na dana{wim izborima i da ne}e popustiti zahtevu da vojska preda kontrolu civilnim liderima.

BAG DAD: Najmawe 19 osoba je poginulo kada je bomba{ samoubica udario automobilom u kapiju zatvora u gradu Tad`i, u blizini Bagdada, saop{tili su ra~ki zvani~nici. Me|u `rtvama ima policajaca i zatvorskih ~uvara po{to je napad izveden u vreme kada su slu`benici zatvora, dolazili na posao, navela je policija. Za sada ni jedna grupa nije preuzela odgovornost za ovaj napad. To je tre}i veliki napad u posled-

wih sedam dana u Iraku, podsetile su agencije. Samo tokom vikenda je u napadima {irom Iraka ubijeno 20, a raweno 29 qudi. Nasiqe u Iraku je smaweno u odnosu na najgori period, 20062007. godine, ali napadi su i daqe skoro svakodnevni. U oktobru je, prema zvani~nim poda ci ma, `i vot iz gu bi lo 258 qudi. Ameri~ke snage bi trebalo da se povuku iz Iraka do kraja godine. (Ta njug)

MAROKO

Opo zi ci ji naj vi {e gla so va RA BAT: Umerena marokanska islamisti~ka partija Pravde i razvoja osvojila je najvi{e poslani~kih mesta na parlamentarnim izborima. Stranka Pravde i razvoja osvojila je 107 poslani~kih mesta od ukupno 395 u marokanskom parlamentu, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unitra{wih poslova. Ta stranka imala je 47 poslani~kih mesta u dosada{wem parlamentu, {to ju je ~inilo glavnom opozicionom partijom, preneo je AFP. Ovakav rezultat daje ovoj partiji {ansu da prvi put uvede koalicionu vladu. „Ovo je jasna pobeda, ali moramo da stvorimo savez i radimo

zajedno”, rekao je lider te stranke Abdelila Benkirane po{to su rezultati objavqeni. Po novom ustavu koji je odobrio kraq Muhamed VI na po~etku „arapskog prole}a”, monarh sada treba da izabere premijera iz pobedni~ke stranke, umesto da imenuje nekoga po svom izboru. Marokanski kraq Muhamed VI, posledwi izdanak monarhije koja je zemqom vladala 350 godina, predlo`io je izmene ustava koje ograni~avaju neka od wegovih apsolutisti~kih ovla{}ewa, kakva su postojala u svrgnutim re`imima u okolnim zemqama, kao {to su Tunis, Egipat i Libija.

Pro ra dio vul kan u Ekva do ru KI TO: Vulkan Tunguraua u Ekvadoru proradio je kasno preksino} izbacuju}i usijano kamewe i vulkanski pepeo. Za sada erupcije nisu sna`ne, a geolozi su prona{li piroklasti~ni materijal na udaqenosti od dva kilometra od vulkana. Slabo naseqenu regiju u kojoj se vulkan nalazi potresla su i ~etiri slaba zemqotresa, prenosi agencija AP. Vatreno grlo, kako su ga nazivali domoroci, ponovo je aktivno od 1999. godine, kada se usled erupcije otopio gle~er na ovom vulkanu visokom 5023 metara.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ ROGOZIN Rusija }e preispitati odnos sa NATO u vezi sa drugim strate{kim pitawima ukoliko taj vojni savez nema odgovor na pitawe protivraketne odbrane, ka`e ambasador Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin. Ako na{i partneri ne reaguju na izjave koje su predvidive i proporcionalne rizicima i pretwama, moramo se dota}i odnosa sa wima u pogledu drugih pitawa”.

ELIO DEL RUPO Belgija }e za nekoliko dana kona~no dobiti vladu, izjavio je u nedequ mandatar Elio del Rupo, po{to je sa liderima {est glavnih stranaka postigao dogovor o buxetu.”Nadamo se da }e se to dogoditi slede}e nedeqe”, najavio je Del Rupo na konferenciji za {tampu. „Ima jo{ nekoliko stvari o kojima moramo da se dogovorimo, ali verujem da }emo to zavr{iti bez odlagawa”.

ABDULAH SALEH Predsednik Jemena Abdulah Saleh proglasio je amnestiju za sve koji su „po~inili gre{ke u vreme krize”. Amnestija se, me|utim, ne odnosi na one koji su u junu poku{ali atentat na Saleha, koji je tada te{ko rawen. Opozicioni lideri u Jemenu tvrde da Saleh nema ovla{}ewa da donese takvu odluku, jer je pro{le sedmice potpisao sporazum o prenosu vlasti na svog potpredsednika.

Re no vi ra we Cr kve Hri sto vog ro |e wa u Vi tle je mu VI TLE JEM: Po~ele su pripreme za renovirawe 1.500 godina stare Crkve Hristovog ro|ewa, u Isusovom rodnom gradu Vitlejemu, a obnovu svetili{ta koje dele Gr~ka pravoslavna crkva, Jermenska pravoslavna crkva i frawevci u ime katoli~ke crkve, inicirala je palestinska vlada na Zapadnoj obali. U planu je da se najpre zameni krov drevne gra|evine koji proki{wava, zbog ~ega su uni{teni mnogi neprocewivi mozaici i freske, a i krovne drvene grede predstavqaju veliku opasnost za posetioce, naveli su zvani~nici. „Drvene grede krovne konstrukcije trule i svakog dana sve vi{e propadaju”, napisao je jedan posetilac Crkve Hristovog ro|ewa jo{ 1461. godine. Po-

pravke koje bi trebalo, kako se planira, da po~nu slede}e godine, bi}e prve popravke uop{te posle vi{e od 150 godina. Cr-

kva Hristovog ro|ewa izgra|ena je pre 1.500 godina, na mestu 200 godina starije crkve. Imaju}i u vidu da crkvu dele katoli-

Unitra{wost Crkve Hristovog ro|ewa

ci, pravoslavci i Jermeni koji tradicionalno jedni na druge gledaju sa sumwom, weno renovirawe je „slo`ena rabota”, {to je i do sada ko~ilo svaki rad na o~uvawu wene vredne ba{tine. Palestinska samouprava, na ~ijoj teritoriji se nalazi Vitlejem, smatra Crkvu Hristovog ro|ewa prvorazrednom turisti~kom atrakcijom, koju je pro{le godine posetilo dva miliona stranih turista. Eksperti iz Kanade, Italije i drugih zemaqa zavr{ili su ranije ove godine studiju o nivou o{te}ewa u crkvi. Palestinske vlasti nadaju se da }e tri crkve pristati na predvi|eni plan renovirawa i da }e ono po~eti 2012. O~ekuje se da tro{kovi obnove budu izme|u 10 i 15 miliona dolara.

BALkAn

dnevnik

Pre mi nuo An te Mar ko vi}, re for ma tor s vi zi jom ZA GREB: Po sled wi pre mi jer biv {e So ci ja li sti~ ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je An te Mar ko vi} pre mi nuo je u 88. go di ni, po tvr |e no je ju ~e me di ji ma. Kao pre mi jer, iz vu kao je Ju go sla vi ju iz eko nom ske kri ze, obo rio in fla ci ju i ot po ~eo sna `ne re for me ko ji ma je na sto jao da Ju go sla vi ju uve de u Evrop sku za jed ni cu. Usled ta da {wih po li ti~ kih pri li ka, we go vi pla no vi su osu je }e ni. Sre di nom 1990. osno vao je Sa vez re form skih sna ga Ju go sla vi je, pred ta da {we vi {e stra na~ ke iz bo re. Po sle è sto kih na pa da u ve }i ni ju go slo ven skih re pu bli ka, re for mi sti su pre tr pe li po raz. Kra jem 1991. Mar ko vi} je bio pro gla si le sa mo stal nost, na - ci ju, de qe wem de o ni ca pred u pot pu no mar gi na li zo van, {to kon ~e ga se SFR Ju go sla vi ja ze }a rad ni ci ma. To raz do bqe je re zul ti ra lo we go vom ostav prak ti~ no ras pa la. osta je upam }e no kao po sled wi kom. Na kon od la ska sa me sta po pe riod op ti mi zma i na de u An te Mar ko vi} je ro |en 25. sled weg pre mi je ra Ju go sla vi je, SFRJ. no vem bra 1924. go di ne u Ko - Mar ko vi} je na pu stio po li ti Pot pred sed nik Vla de Sr bi wi cu u Bo sni i Her ce go vi ni, ku. Od 1991. go di ne ì veo je u je za evrop ske in te gra ci je Bo a {ko lo vao se u Du ì dar \e li} upu tio je brov n i k u i Za g re b u. sa u ~e {}e po ro di ci Nakon odlaska sa mesta posledweg Di p lo m i r ao je 1954. Mar ko vi }a. go di ne na Teh ni~ kom „Po tre sen sam smr }u premijera Jugoslavije, Markovi} je fa kul te tu - elek tro napustio politiku. Od 1991. godine An te Mar ko vi }a i teh ni~ ki od sek, u Za iskre no sa o se }am sa ìveo je u Gracu, u Austriji gre bu. Bio je u~e snik we go vom po ro di com i je NOB-a od 1941. go pri ja te qi ma. Po no san di ne. Od 1953. go di ne bio je Gra cu, u Austri ji. Vi {e pu ta sam {to sam imao ~ast i pri li di rek tor fir me „Ra de Kon - je u~e stvo vao kao eks pert u ko ku da sa ra |u jem sa wim, da bu ~ar” u Za gre bu, a od 1961. do mi si ja ma za pri va ti za ci ju i dem we gov sa vet nik pre dva de 1986. wen ge ne ral ni di rek - sa na ci ju ba na ka u Ka zah sta nu i set go di na, kao deo ti ma ko ji je tor. Isto vre me no je oba vqao Ma ke do ni ji. vo dio”, na ve de no je u \e li }e vi so ke funk ci je u par tij skim Bio je sve dok op tu `be na su - voj po ru ci. struk tu ra ma. Za pred sed ni ka |e wu Slo bo da nu Mi lo {e vi }a U sa u ~e {}u je na ve de no i da Sa v e z nog iz v r { nog ve } a u Ha {kom tri bu na lu. da nas od la zi „ve li ki re for (SIV) iza bran je 15. mar ta U pe ri o du dok je bio pre mi - ma tor” ko ji je za u sta vio hi pe 1989. go di ne i na toj funk ci ji jer, us peo je da sta bi li zu je rin fla ci ju, ali na à lost ni je je ostao do 7. ok to bra 1991, ka - kurs di na ra, da sma wi in fla - us peo da spre ~i su ko be ko ji su da su Hr vat ska i Slo ve ni ja ci ju, a za po ~eo je i pri va ti za - ka sni je iz bi li.

U Hr vat skoj po be |u je Ku ku ri ku ko a li ci ja ZA GREB: Ne de qu da na pred Ra di se o ve li kom is tra ì iz b o r e u Hr v at s koj, an k e t e va wu jav nog mwe wa ko je je GfK uka zu ju da Ku ku ri ku ko al i ci ja - Cen tar za is tra ì va we tr ube dqi vo vo di. No vi pre mi jer ì {ta spro veo za RTL od 15. bi } e naj v e r o v at n i j e li d er do 25. no vem bra na uzor ku od SDP Zo ran Mi la no vi}. RTL je 4.000 is pi ta ni ka. U sva koj od ob j a v io pro j ek c i j u sa sta va sed mog sa zi va Hr vat skog sa bo ra na osno vu no vog ve li kog is p i t i v a w a jav n og mwe wa pre ma ko jem Ku ku ri ku ko a li ci ja ko ju pred vo di opo zi ci o ni SDP ube dqi vo po be |u je na iz bo ri ma 4. de cem bra. Od ukup no 140 me sta u Sa bo ru Ku ku ri ku ko a li ci ja bi do bi la 85, a HDZ sa pra t e } im stran ka ma HGS i DC 39 me sta, po ka zu ju re zul ta ti ovog is tra ì va wa. O~e k u j u } i da }e HDZ pre tr pe ti te Zoran Milanovi} àk po raz, is pi ta ni ci is ti ~u da je glav no pi ta we 10 iz bor nih je di ni ca te le fon ho }e li to bi ti naj ve }i pad po - ski je is pi ta no 400 is pi ta ni pu l ar n o s ti HDZ-a u we n oj ka. isto ri ji sa naj ma wim bro jem Ma t i j a Ba b i}, osni v a~ i osvo je nih man da ta. vla snik naj u ti caj ni jeg hr vat -

skog veb por ta la „In deks.hr” sma tra da no va vlast ne }e do ne ti ve li ke pro me ne. „Od Zo ra na Mi la no vi }a, ko ji }e ne u pit no bi ti sle de }i pre mi jer, ne o~e ku jem ne po pu lar ne po te ze, a sa mo ne po pu lar ni po te zi su oni {to Hr vat skoj mo gu do ne ti ne {to do bro”, re kao je Ba bi}. On je do dao da je u Hr vat skoj pr ven stve no po treb no ra{ ~i sti ti sa „pa ra zi ti ma” ko ji se fi nan si ra ju iz bu xe ta i do dao da Mi la no vi} i we go va So ci jal de mo krat ska par ti ja, „ ko ji }e do }i na vlast, tu hra brost ne ma ju”. Ba bi} je re kao da o~e ku je da }e Mi la no vi} pri me wi va ti „ali bi tak ti ku” i da }e za sve ne po pu lar ne po te ze bi ti oprav da we Evrop ska uni ja. „Ka da ko na~ no kre nu re za wa, to ne }e bi ti wi ho va re za wa ne go }e re }i ’EU MMF su nam ta ko re kli’ i to je ono ~e mu se ja iskre no na dam. Jed no stav no mi slim da sa mi se bi ni smo do bri vla da ri, ni smo spo sob ni u ta kvim okol no sti ma i da ni smo spo sob ni vla da ti svo jom dr `a va om, eko no mi jom naj ma we”, re kao je on.

Pro du è we pri tvo ra Me vli du Ja {a re vi }u SA RA JE VO: Tu ì la {tvo BiH tra ì od su da pro du è we pri tvo ra za jo{ dva me se ca Me vli du Ja {a re vi }u, ko ji je 28. ok to bra pu cao na am ba sa du SAD u Sa ra je vu. Isti pred log tu ì la {tvo je upu ti lo i za Emra ha Foj ni cu, Di nu Pe ~en ko vi }a i Mu ni ba Ah met spa hi }a, ko ji su osum wi ~e ni da su po mo gli Ja {a re vi }u u iz vr {e wu te ro ri sti~ kog na pa da. Tu ì lac Du brav ko âm pa ra je, na ju ~e ra {wem ro ~i {tu, re kao da Tu ì la {tvo jo{ vo di is tra gu u ovom pred me tu, za {ta im je po treb no do dat nih 60 da na. On je na veo da Tu ì la {tvo jo{ is pi tu je sve do ke i da tra ga za od re |e nim pred me ti ma. „Tu ì la {tvo je Su du BiH do sta vi lo DVD na ko jem se na la zi opo ru ka Ja {a re vi }a iz ko je se ja -

sno vi di da mu je ciq bio napad na ameri~ku ambasadu u Sarajevu. Tuìla{tvo traga i za poluautomatskom snajperskom pu{kom koja se vidi na snimku”, rekao je âmpara. Kao dodatne razloge za odre|ivawe pritvora za svu ~etvoricu, âmpara je naveo mogu}nost bekstva, uticaja na svedoke, i uni{tavawe dokaza. Branioci ~etvorice optuènih usprotivili su se zahtevu Tuìla{tva za produèwe pritvora, isti~u}i da bi izricawa strogih mera zabrane bilo dovoqno da se istraga neometano odvija. Sa ju~era{weg ro~i{ta udaqeni su prvooptuèni Mevlid Ja{arevi} i Munib Ahmetspahi} zbog nepo{tivawa Suda.

utorak29.novembar2011.

SLO VE NI JA UO^I PRE VRE ME NIH IZ BO RA

Ma we mi tin ga, vi {e TV du e la QU BQA NA: Pr vi pre vre me ni iz bo ri u Slo ve ni ji od osa mo sta qe wa, odr `a }e se idu }e ne de qe. Usled kri ze ko ja ni je za o bi {la ni tu ze mqu, iz bor na kam pa wa je skrom ni ja ne go do sa da, a kan di da ti se uglav nom osla wa ju na TV de ba te, dok je mi tin ga i jav nih sku po va da le ko ma we. Ne u o bi ~a je no za re gion, sa mo ne ko li ko me se ci uo~i iz bo ra, for mi ra no je ne ko li ko no vih par ti ja ko je su za krat ko vre me do bi le ve li ku po dr {ku i mo `da }e u~e stvo va ti u for mi ra wu bu du }e vla de. Ve se la at mos fe ra vla da la je na pred iz bor noj kon ven ci ji Slo ve na~ ke de mo krat ske stran ke, naj ve }e opo zi ci o ne par ti je ko ju vo di Ja nez Jan {a, biv {i pre mi jer ko ji je uveo Slo ve ni ju u EU. Po sled we an ke te po ka zu ju da }e Qubqana Jan {i na stran ka de snog cen tra bi ti naj ja ~a i ima ti od lu ~u ju }u ulo gu u stva ra wu bu du }e vla de. Tre nut no su na vr hu sa sko ro 31 pro cen tom po dr {ke. „Re {e we za kri zu su no va rad na me sta. Ni je re {e we no vi kre dit i po ve }a we po re za”, iz ja vio je Jan {a. Ak tu el ni pre mi jer Bo rut Pa hor i we go ve so ci jal de mo kra te, po sve mu su de }i, gu be po dr {ku.

Naj no vi ja is tra `i va wa da ju im sa mo 12,6 pro ce na ta. Pa hor je iz gu bio po ve re we, iz me |u osta log, i zbog to ga {to je vi {e od 20.000 qu di osta lo bez po sla usled pro pa sti gra |e vin skog sek to ra, ko ji je prak ti~ no dr `ao slo ve na~ ku pri vre du. Pre mi jer ni je us peo da spro ve de re for me i sa ~u va rad na me sta.

Ne }e po li ti ~a re, ve} me na ye re QU BQA NA: Li~ nost od ko je slov nog klu ba u Sr bi ji Vla di mir pro gra mom. Po dr ào ga je biv Slo ven ci o~e ku ju da iz vu ~e ze - Krav ~uk. {i pred sed nik dr à ve Mi lan mqu iz kri ze tre ba ma we da bu de No vi nar ka Sve tla na Va so vi} Ku ~an, kao i jo{ 30-tak jav nih po li ti ~ar, a mno go vi {e kri zni Me ki na sma tra da se tra ì ono li~ no sti. me na xer. Ta ko je stvo ren pro - {to je u spo tu Jan ko vi }a - da se „Pr va me ra }e bi ti sma we we stor za no ve stran ke. Dve su se dr à va vo di ja snim kur sem kao bi ro kra ti je i eli mi ni sa we kre iz dvo ji le, a wi ho vi li de ri, Gre - pred u ze }e, da se vra ti pro spe ri dit ne kri ze. Dru ga me ra je no va gor Vi rant iz Gra |an ske po re ska po li ti ka za in li ste i Zo ran Jan ko vi}, ve sti ci je ko je tre ba da Za Zorana Jankovi}a kaù da je ak tu el ni gra do na ~el nik omo gu }e no va rad na me Qu bqa ne i biv {i pr vi kapitalista sa socijalnim programom. sta. Tre }a me ra su no ve ~o vek „Mer ka to ra”, in ve sti ci je i ma li pro Podràli su ga biv{i predsednik pred sta vqa ju se kao qu jek ti, a naj va `ni ji me |u dràve Milan Ku~an i jo{ di ko ji }e ze mqu vo di ti wi ma su pro jek ti za lu ku tridesetak javnih li~nosti kao pred u ze }e. Ko par. Po sled wa me ra u Upu }e ni o~e ku ju da }e, ovoj gru pi je re for ma ne u o bi ~a je no za re gion, ba{ te te tu, da fir me ne od la ze na do pen zi o nog i zdrav stve nog si ste ma dve no ve stran ke na iz bo ri ma po - bo{, da se ra{ ~i sti pri vred ni i po ve }a we pdv-a za je dan od sto”, sti }i to li ko do bar re zul tat da kri mi nal. is ta kao je Jan ko vi}. }e, mo `da, bi ti i deo no ve vla de. „Bo jim se da su o~e ki va wa ne Uo~i iz bo ra, svi eko nom ski „U Slo ve ni ji su umor ni od vi - re al na i tu bih ci ti ra la biv {eg pa ra me tri po ka zi va li su da }e so ke po li ti ke, od ba vqe wa te ma - mi ni stra pri vre de Ja hov ni ka, ko po sao ko ji ~e ka no vog pre mi je ra ma ko je ni su iz re al nog ì vo ta i ji je re kao da po bed ni ka ne }e bo bi ti ve o ma te àk. Kre dit ni rej to je je dan od raz lo ga. Ovo ni su le ti gla va od {am paw ca, ve} {to ting ze mqe je pao, bu xet ski de fi no va li ca, ali je nov na ~in re {a - }e tad shva ti ti {ta ga ~e ka”, re cit je 5,8 od sto, na pla ta po re za je va wa pi ta wa sa ko ji ma se dru - kla je Va so vi} Me ki na. sma we na, a sva ki de se ti je ne za po {tvo u Slo ve ni ji su o ~a va”, re kao Za Zo ra na Jan ko vi }a ka ù da slen. Pro ce ne su i da }e pri vred je pred sed nik Slo ve na~ kog po je ka pi ta li sta sa so ci jal nim ni rast i da qe bi ti uspo ren.

CRNA GORA

„Vi je sti” tu è dr à vu POD GO RI CA: „Dej li pres”, iz da va~ pod go ri~ kog li sta „Vi je sti”, pod neo je tu `bu pro tiv dr à ve Cr ne Go re, ko jom tra ì obe {te }e we od 60.000 evra, jer ni je spre ~i la „te ro ri sti~ ke na pa de” na imo vi nu tog li sta. Tu `ba je pod ne ta zbog to ga {to nad le `ni or ga ni ni su pro na {li ak te re pa qe wa ~e ti ri vo zi la „Vi je sti” u ju lu i av gu stu. U tu `bi, ko ju je u ime „Dej li pre sa” pod neo advo kat Ve se lin Ra du lo vi}, is ti ~e se da dr à va ni je po ka za la sprem nost da pre du zme me re ko ji ma bi iden ti fi ko va la na pa da ~e, kao i da ni je za -

{ti ti la in te re se i pra va „Dej li pre sa”. „Na pro tiv, po red ~i we ni ce da se na pa da ju do bra ’Dej li pre sa’, dr àv ni or ga ni po ka zu ju i ne za in te re so va nost da pro na |u po ~i ni o ce”, na vo di se u tu `bi. Iako je o~i gled no da je re~ o te ro ri sti~ kim ak ti ma, od no sno o te ìm kri vi~ nim de li ma, ~i we ni ca je da ni is tra `ni su di ja, ni dr àv ni tu ì lac ni su iza {li na li ce me sta, ni ti su

pri su stvo va li ijed nom od tri uvi |a ja, na vo di se u tu `bi i pod se }a da je „Vi je sti ma”pri ~i we na ve li ka ma te ri jal na {te ta.

Ubi ca se pre dao na kon tri da na POD GO RI CA, BE O GRAD: Pod go ri ~a nin Igor Ra i ~e vi}, osum wi ~en da je ubio su pru gu Ma ri ju (30) i we nog pri ja te qa Iva na Du lo vi }a (28), u cen tru Pod go ri ce, pre dao se po li ci ji. Iz Upra ve po li ci je Cr ne Go re je sa op {te no da se Ra i ~e vi} (33) do {ao u po li cij sku sta ni cu u Pod go ri ci, a pre dao je i pi {toq ko ji je, ka ko se sum wa, ko ri stio za ubi stvo. „Osum wi ~e ni }e, na kon kri mi na li sti~ ke ob ra de, bi ti pre dat vi {em dr `av nom tu `i o cu u Pod go ri ci, a pi {toq }e bi ti upu }en Fo ren zi~ kom cen tru na ve {ta ~e we”, na vo di se u sa op {te wu. Po li ci ja je od pet ka tra ga la za Ra i ~e vi }em, za ko ga sum wa da je u

Igor Rai~evi}

cen tru Pod go ri ce, na par kin gu kod Osnov ne {ko le Sa vo Pe ja no vi}”, iz pi {to qa ubio su pru gu Ma ri ju i we nog pri ja te qa.

Ra i ~e vi} je na kon puc wa ve po be gao s li ca me sta, a Ma ri ja je po go |e na u sle po~ ni cu i osta la je na me stu mr tva, dok je Du lo vi} pod le gao po vre da ma u Kli ni~ kom cen tru u Pod go ri ci. Po li ci ja je po sum wa la da je Ra i ~e vi} pra tio `r tve do vo de }i s tim u ve zu ~i we ni cu da je on, ne po sred no pre zlo ~i na, ku pio „golf 2” sa za tam we nim sta kli ma ka ko bi lak {e pra tio gde se Ma ri ja kre }e i s kim se sa sta je. Ka ko pi {u pod go ri~ ke „Vi je sti”, on je upra vo tim “gol fom” da ni ma pra tio su pru gu, a on da ~e kao naj bo qi tre nu tak da iz ve de svo ju mon stru o znu za mi sao.

OGLASi l ^iTUQe

utorak29.novembar2011.

dnevnik

Dana, 28. novembra 2011. godine u sedamdesetoj godini preminuo je na{ dragi

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Nadi Vujnovi} od porodice Varagi}. 42499

Petar Koledin Miodrag Bakain Sau~e{}e primamo 29. 11. 2011. do 14 ~asova, u kapeli u Nadaqu, gde }e se obaviti sahrana na grobqu. O`alo{}eni: supruga Verica, deca Dragana, Zlata i @ivko, brat \or|e, unuci Dragan, Darko, Igor, Marijana, Milica i Miodrag.

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga Posledwi pozdrav deda Peri.

Porodica Basta.

od porodice Mili~i}.

42516

42500

42520

Posledwi pozdrav dragoj

Gojku Tu~i}u

Posledwi pozdrav

Milanka Vasiqevi}

Posledwi pozdrav dragom kumu

preminula 28. 11. 2011. godine u 68. godini.

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 42121

BES PLA TAN prirodni preparat protiv hemoroida ispitan u nadle`noj ustanovi, eleminisan 7 dana. Rado{. Telefoni: 037/490797, 064/2405549. 42358

KU PU JEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile 42075 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 42258 OGREV NO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa, isporuka brza. Telefon 069/691-722. 42381

Milanki Vasiqevi}

Sahrana }e se obaviti 30. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Gojku Tu~i}u

od: Zorice, Svetislava, Vuke i Milice.

Mla|ine kolege sa posla.

O`alo{}eni: sin Goran, snaja Sawa i unuk Stefan.

od porodice Bala}.

42514

42511

42513

42501

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

dragoj

Milanki Vasiqevi}

od: brata Mileta, snaje Borke, Sla|e, Biqe i Pe|e.

Nade Vujnovi}

Posledwi pozdrav Mla|inom tati

Miodrag Bakain O`alo{}eni unuci: Dragan, Darko, Igor, Marijana, Milica i Miodrag.

Porodice: Kova~evi}, Kolunxija, Kai{arevi}, Bo{kovi} i Zeqkovi}.

42521

dragom

Ivanu Breneselu

Porodica Dragi~evi}.

od Nikole sa porodicom.

42506

42512

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Nadi Vujnovi}

Gojku Tu~i}u

pozdrav

Se}a}emo je se s qubavqu i po{tovawem.

42515

Tu`nim srcem obave{tavamo da je 28. 11. 2011. godine u sedamdesetoj godini preminuo na{ dragi

Posledwi bratu

Iskreno `alimo i sau~estvujemo u bolu porodice

Milanu Vidovi}u

Tvoja pa`wa i po`rtvovawe osta}e ve~no u na{im srcima. S po{tovawem i qubavqu uvek }emo te se se}ati. Po~ivaj u miru, i neka te An|eli ~uvaju. Tvoji: Dra`en, Danijela, Marko, Nikola, Jovana, Adam i Nada. 42508

42517

od: sina To{e, snaje Ranke, unuke Desanke i unuka Dejana.

42509

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu i te~i

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Ivici Breneselu VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42148

Milanu Vidovi}u

Nadi Vujnovi}

od: Luke i Qiqane Male{ i Svetlane i Lazara sa porodicama. 42518

od kumova Kowevi}.

od unuka: Ranke, Branke i Milane sa porodicama.

42510 42522

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanoj priji

utorak29.novembar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 92. godini preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 92. godini preminuo na{ dragi

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i svekrva

Nadi Vujnovi}

Veri Mu{icki

od prijateqice Zorice sa porodicom.

Qiqana i Zoran Ma{irevi}, Danica Marinovi} i Spomenka i @ivojin Srdanov.

42503

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milan Vidovi}

An|elija Zoksimovska

1921 - 2011.

preminula 26. 11. 2011. godine, u 65. godini. Sahrana je danas, 29. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni najmiliji: Zoksim, Dejan, Arsen i Mirjana.

Sahrana je danas, 29. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu u Futogu.

42460

42476

POMEN

Posledwi pozdrav

Vladimir Brankov 1919 - 2011. Ispra}aj je danas, 29. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin, snaja i unuci Jelena, Isidora, Vladimir i Predrag.

O`alo{}ena porodica. 42489

42486

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN Moja qubav je vama molitva za mir u ve~nosti.

Danas se navr{ava godina dana od kada nije sa nama na{a draga, mila

Stevan V. Tomi} 2006 - 2011.

Dragica Tomi} ro|. Jovanovi}

An|eliji Zoksimovskoj

2009 - 2011.

Nadi Vujnovi}

An|eliji Zoksimovskoj

Vi ste moja misao, moje se}awe i moja tuga.

Mirjana Jovanovi} - Tomi}.

od sestre Frosije Nikolovske sa porodicom.

42394

42464

Porodica Krsti}.

42504

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

od brata Nikole sa porodicom.

Ivana Jakovqevi} dipl. in`. gra|. - master

42462

Pre sedam dana umrla je moja majka

Posledwi pozdrav

koja nam mnogo nedostaje a nastavqa da `ivi u na{oj du{i i na{im srcima.

Tata Viktor, mama Mirjana i sestra @eqka.

42496

Jovici Iwcu

Zlata Bo{kovi}

Sa tugom i bolom ispra}amo te na put bez povratka. Uspomena na tebe traja}e ve~no. Neka te an|eli ~uvaju.

Sr|an i Ilona.

Posledwi kom{iji

pozdrav

ro|. Tinkovi} 1921 - 2011.

Radmila Slijep~evi}

An|eliji Zoksimovskoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. ovog meseca u Novom Sadu preminula na{a voqena sestra

1930 - 2011.

Sahrana je 29. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: }erka Marija, zet Miroslav i unuke Tatjana i Aleksandra.

42490

42495

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

od sestre Menke Te{ovi} sa porodicom.

Sa wenom smr}u izgubila sam deo sebe. Sahrana je obavqena u Crvenki u krugu porodice po wenoj `eqi. Tu`na, pretu`na }erka Mi{a sa decom, unuci i praunuci.

42466

42488

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav

na{em

prim. dr Jovanka Rako~evi} - Kobiqski Draga sestro, po~ivaj u miru. Qubavqu te ~uvamo od zaborava. Brat Predrag, sestre Radmila i Nada sa porodicama. Ispra}aj je 30. 11. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u 12 ~asova, u Novom Sadu.

Milanka Pavlovi}

Bo`i Lojanici

1930 - 2011.

od stanara iz ulice Du{ana Danilovi}a, ulaz broj 6.

Sahrana je obavqena 28. 11. 2011. godine, na grobqu u Rumenki.

42478

An|eliji Zoksimovskoj

Dana, 26. ovog meseca u Novom Sadu preminula je na{a voqena

Gojku Tu~i}u

od sestre Zorice Isakovski sa porodicom.

Porodica Bir~anin.

42467

42487

Posledwi pozdrav najdra`oj majci, baki i prabaki

Tu`na srca opra{tamo se od na{e drage

O`alo{}ena porodica. 42491

Posledwi pozdrav dragoj

42494

Hvala Ti na Tvojoj dobroti. Posledwi pozdrav dragoj ujni

prim. dr Jovanka Rako~evi} - Kobiqski

Boji Stojanovi}

tetka Jovanki

Kad smo se radovali, bila si najveselija, kad smo tugovali, delila si na{u bol. Tvojim odlaskom osta}e ve~na praznina u na{im `ivotima.

Nadi Vujnovi} Stanka, Maja, Ana i Aleksandar.

42498

prim. dr Jovanke Rako~evi} Kobiqski

Draga na{a Joja, po~ivaj u miru. Qubavqu te ~uvamo od zaborava.

Tvoji: Mi{ka, Tawa i Momo.

Nada i Stanko Mandi}.

Neute{ni: }erka Du{anka, unuke @eqka i Tawa i praunuk Dario.

Porodica Qikar.

42493

42485

42479

42477

^iTUQe l POMeni

utorak29.novembar2011.

Dana, 24. 11. 2011. godine preminula je na{a najdra`a i voqena supruga, majka i baka

Milica Lu~i}

Posledwi pozdrav sestri i tetki

voqenoj

Milici Lu~i} Mici

Sahrana je obavqena u krugu porodice 26. 11. 2011. godine, na Uspenskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Vojin, }erka Gordana i unuk Stefan.

Posledwi pozdrav na{em

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Stevi Ka}uri

Porodice: Ar{inov, Pa{}anovi} i Dubaji}.

od: ~ike Paje i sestara Rade i Jane sa porodicama.

42442

42440

42441

Sa bolom u du{i i tugom u srcu opra{tamo se od supruga, oca, dede i tasta

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em uja Peri

POMEN

dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva

Mirjana Drqa~a

Ivana Brenesela

dr Jovanke Rako~evi} Kobiqski

Institut za plu}ne bolesti Vojvodine.

Petru Koledinu

1944 - 2011. Sahrana voqenog pokojnika je 29. 11. 2011. u 13 ~asova, u Titelu. Uvek }emo Te se se}ati sa qubavqu. O`alo{}eni: supruga Milica i }erka Marjana sa porodicom.

Sunce na{e, ti nas i daqe greje{. Porodica Budimlija.

Puno te voli tvoj Du{ko i deca.

42439

42444

180/P

42448

Obave{tavamo prijateqe da preminuo

rodbinu i je iznenada

SE]AWE Danas je trideset godina od smrti na{e

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~i i {uraku

1974 - 2011.

Vide ]ovi}

Ivanu Breneselu Borcu

Sahrana je danas, 29. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na gorwem Koviqskom grobqu. Skup je ispred kapele. O`alo{}eni: majka Qiqa, supruga Veronka, deca Miroslav, Qiqana, Marijana i Jovana.

1900 - 1981.

iz Titela

Stevica Ka}ura

Uspomenu na wu ~uvaju weni: Laza, Sun~ica, Vida, Mladen, Ana, Tawa, Petar, Ka}a i Hanno.

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Obave{tavamo vas da je 27. 11. 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Francisti \or|e 1928 - 2011.

Gojko Tu~i}

preminuo je 28. 11. 2011. godine, u 83. godini. Sahrana je danas, 29. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Deko, hvala ti za sve.

Tuguje svastika Jelena sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

42449

42452

42331

42456

Pomen mojim najmilijim

Hvala ti za sve, plemeniti i dobri ~ove~e.

Na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom nam

Sahrana je 29. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na veterni~kom grobqu. Skup je u porodi~noj ku}i u 14 ~asova. O`alo{}eni: supruga Branka, sin Mla|en, snaha Sava i unuci Pavle i Ana. 42455

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi bratu

mami 20 godina

Stevici Ka}uri

Julka Bo`in

Za{to si oti{ao tako rano?

voqenom

Gojko Tu~i} Gojku

1974 - 2011.

Nadi Vujnovi}

ro|. Veli~kov

pozdrav

Gojku

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

babi 16 godina od Mile Miri} sa porodicom.

Porodica Pe{i}: @ivan i Ilonka sa decom.

]erka Sne`ana, zet Zoran, unuci Stojan i Nenad.

42473

42468

42457

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Gojku

od Bla`e i Jove sa porodicama.

od Vlade Tu~i}a.

42458

42459

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu

Jelica Veli~kov i dediki 9 godina

Jovici Iwcu

Miletu

@arko Veli~kov S qubavqu, }erka i unuka Dobrica Stanojevi} sa tatom i porodicom.

od: sestre Dare, zeta Dragana, sestri~ine Dragane i sestri}a Wego{a.

od: sestre \uje, zeta Milivoja, sestri}a Bogdana i sestri~ine Sawe sa porodicama.

od: sestre Cvete, zeta Vele, sestri}a Slavi{e i Velibora sa porodicama.

Porodica Zagor~i} i Marija Vujkov.

od sina Vase sa porodicom.

42451

42465

42463

42461

42475

42474

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak29.novembar2011.

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a majka

Na{u dragu majku Posledwi pozdrav dragoj sestri

Boja Stojanovi} 1923 - 2011. Voqena majko, bila si nam podr{ka, uzor i snaga. Hvala ti za neizmernu qubav koju si nam pru`ala sve ove godine. Tvoji najmiliji: sinovi Mirko i Milan, k}erke Du{anka, Milka i Stana sa porodicama. Sahrana je 29. 11. 2011. godine, u 12.30 sati, na grobqu u Veterniku. 42480

Nadi Vujnovi} Koliko se tuga re~ima mo`e iskazati, koliko lepi trenuci provedeni sa tobom, tvoja plemenita du{a i po`rtvovanost opisati, u toj meri na{i `ivoti ostaju ogoqeni a u srcu i du{i ostaju samo muk i praznina. Vidimo se na nekom lep{em mestu gde bolest, tuga i suze ne postoje.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage majke, ta{te, bake i prabake

Ostaje{ zauvek u na{im srcima.

Nadu Vujnovi}

Tvoji @igi}i. 42472

pamti}emo kao bri`nu, po`rtvovanu, jaku `enu, koja nam je svojom qubavqu, dobrotom i delom olak{avala i ulep{avala `ivot, pomagala i ispravqala nas kad god je to trebalo.

Boje Stojanovi} Porodica Stupar: }erka Stana, zet Branko, unuk Neboj{a, unuka Sawa, praunuke Lana i Elena, unuka Nata{a i unuk Aleksandar.

3 Posledwi pozdrav voqenoj snaji i ujni

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ostaje nam da ~uvamo uspomenu na wu.

42481

Neka te an|eli ~uvaju. Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage majke, ta{te, bake i prabake

Nadi Vujnovi} Tvoji: Mi{a i Marko.

Zauvek }e nam nedostajati wena dobrota, qubav, plemenitost i po`rtvovanost. O`alo{}eni: Dana i Lola, Buba, Stanimir, Mihajlo, Milan i Zoran.

42469

Danas, 29. 11. 2011. godine navr{ava se devet godina od smrti na{e

Boje Stojanovi} Porodica Roksandi}: }erka Milka, zet Stevan, unuka Biqana, unuk Zoran, praunuci Stefan i Nikolina, unuk Borko, unuka Rada, praunuke Mila i Elena.

42471

Opra{tamo se od na{e bake i prabake

Sa neizmernim bolom opra{tamo se od na{e drage majke

42482

Brundza Cecilije

Najdra`oj majci, svekrvi i baki

1930 - 2011.

Nade Vujnovi}

Mire Mi}i}

preminule u svojoj 63. godini. Sahrana je danas, 29. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Boji Stojanovi} Hvala ti za svu qubav {to si nam pru`ila. Sin Milan, snaja Bosa i tvoja unu~ad Bojana i Jovan.

O`alo{}eni: sinovi Mihajlo i Marko i mnogobrojna rodbina.

Godine prolaze, niù se jedna za drugom, a ìvot majko bez tebe je teàk i bolan.

Ostavila si se}awe koje ne bledi i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug, sin i }erka.

Tvoji najmiliji: unuk Boris, unuka Jelena, snaja Sanela i praunuk Marko.

42436

42447

Po~ivaj u miru. 42470

42484

Obave{tavamo vas da je 27. 11. 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

S tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena i po{tovana majka, svekrva, baka, prabaka i prija

Bo`o Lojanica

Milka Milosavqevi}

Sahrana je danas, 29. 11. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

preminula u 80. godini. Sahrana je 29. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Rada, }erke Gordana i Zorica, unuci Bojana, Milo{, Bo`a i Milica i zet Uro{.

O`alo{}ena porodica: sin Ilija, snaha Biqana, unuke Marina i Maja, zet Nikola, praunuk Luka i prija Du{anka.

42445

1543P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula moja draga mama

Cecilija Brundza 1930 - 2011. Sahrana mile nam pokojnice je 29. 11. 2011. godine, u 12.45 na Gradskom grobqu. Posledwi pozdrav od }erke Slavice. 42446

tv program

utorak29.novembar2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести За корак испред Војвођанске вести Дискавери

Желимир Жилник

Један на један Данашњи гост биће редитељ Желимир Жилник. Водитељка емисије је Даница Вученић. (РТВ 1, 17.20) 06.30 Добро јутро, Војводино, рођендански јутарњи програм 09.00 РТВ за децу 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.10 Рођендански програм РТВ-а 10.15 РТВ за децу 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Дан РТВ-а - рођендански програм из Студија М 13.05 Мачу Пикчу, док. филм Славуја Хаџића 13.40 Рођендански програм РТВ-а 14.00 Вести 14.05 Некад и сад 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 РТВ на десет језика 15.30 Рођендански програм РТВ-а 16.20 Заувек млад 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Рођенданске разгледнице 19.25 Најбоље из 5казања 20.25 Пупинове звезде, ТВ драма 22.00 Војвођански дневник 22.30 Политбиро-страначка хроника 23.00 Виолински кључ, филм 00.30 Један на један 00.55 Музички програм – етно

06.45 Кухињица – мађ. 07.15 Најлепше бајке света: Чаробни мач 08.30 Колико се познајемо 09.30 Дунав, заувек 10.00 Новосадски џез фестивал 2010. 11.30 Еко - Зелени град 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (на хрв) 13.10 ТВ Баштина 14.05 Еко-Зелени град 14.40 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 15.10 Наши дани (мађ) 16.10 Верска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Јети, филм 23.00 ТВ Баштина 00.00 ТВ Продаја

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00

Храна и вино Интерна истрага Вести Витраж Славни парови Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести

Новосадско поподне Тема ће бити предстојећа конференција „ISWA Be a con 2011 – Wa ste-to-Energy и амбалажни отпад у регионима Југоисточне Европе, Средњег Истока и Медитерана” која ће бити одржана у Новом Саду од 30. новембра до 2. децембра. Гошћа ће бити директорка Завода за равноправност полова, Весна Шијачки. (Новосадска ТВ, 17.30) 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Време је на мојој страни Спринт Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Интерна истрага Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

10.00 11.30 13.15 15.00 16.00 16.30 17.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00

Руска лига: Рубин – Динамо Премијер лига: Челси – Волвс Бајерн ТВ: Мајнц – Бајерн Премијер лига Руска лига Преглед Шампионата Барса ТВ: Хетафе - Барселона Најава Дејвис купа Евролига Најава ФА купа Карлинг куп Карлинг куп: Арсенал – Манчестер Сити 23.00 Карлинг куп: Челси – Ливерпул

06.00 Вести 06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи Дневник 08.15 Јутарњи програм 09.00 Вести 09.04 Отворена врата 09.47 Гастрономад 10.00 Вести 10.05 Квадратура круга 10.34 Путопис 11.05 Ми и наша земља 12.00 Дневник 12.15 Спорт плус 12.30 Евронет 12.36 Место злочина 13.23 Мекбрајд: Поверљиво, филм 14.45 И ја имам таленат 15.05 Ово је Србија 16.00 Породично благо 17.00 Дневник РТВ 17.20 Шта радите, бре, инфо мозаик 17.45 Београдска хроника 18.25 Око магазин 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Породично благо 21.06 Пљачка трећег рајха, филм 23.00 Вести 23.05 Место злочина 23.55 Дневник 00.10 Евронет 00.20 Моје другарице 01.14 Мекбрајд: Поверљиво, филм 02.36 Отворена врата 03.00 Вести(04.00,05.00) 03.20 Путопис 03.51 Око магазин 04.24 Квадратура круга 04.50 Породично благо 05.48 Верски календар

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.15 23.30 00.30 01.00 01.15 02.15

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Моје ново ја Домаћине, ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја Домаћине, ожени се

Моје ново ја Александра Ђелић долази из Трстеника. Има 27 година и самохрана је мајка. Осим тога, Александра је незапослена, а по њеним речима, нико не жели да јој да посао због лошег физичког изгледа, што је био један од разлога да се пријави за емисију. (Прва, 21.15)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.40 07.45 07.56 08.15 08.25 08.32 09.01 10.01 10.30 11.00 11.30 12.01 12.29 13.00 14.01 15.26 15.56 16.34 17.03 17.11 18.08 19.11 19.22 19.40 19.51 20.20 20.54 21.00 21.58 22.25 22.35 23.05 23.42 00.00 00.51 01.50

Ози бу Велики и мали Грчка митологија за ученике Томас и другари 2 Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Един Карамазов Научни интервју Трезор Одбојка (м) - Светски куп: Србија - Бразил, снимак Да ти кажем Каменко Време је за бебе Животна средина и здравље Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Ја имам таленат Мунзи Грчка митологија за ученике Томас и другари 2 ТВ мрежа Савремени писци Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Живот са музиком Историја науке Добро је, добро је знати ТВ фељтон И ја имам таленат Пролеће у Београду Трезор Одбојка (м) - Светски куп: Србија - Бразил

Историја науке: Јован Цвијић У овом серијалу, у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, трећа епизода посвећена је Јовану Цвијићу. Географ, геоморфолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске, али и осам иностраних академија наука, он је био и почасни доктор многобројних престижних европских универзитета. (РТС 2, 22.25)

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 С.О.С 08.45 Милица² 09.00 Слике живота 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Ронин 14.00 Вести 14.30 С.О.С 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Грађанска парница 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Пампкин

dnevnik

c m y

07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 12.00 13.50 15.00

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Наша мала клиника Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме

Марни Алтон

Дивљи бес Кајл Лебланк је Американац, запослен у Русији. Једном приликом, док са својом женом разговара телефоном, схватиће да је она нападнута, али неће успети да стигне на време да је спасе. Улоге: Жан-Клод ван Дам, Лоренс Тејлор, Марни Алтон, Карлос Гомез Режија: Ринго Лам (Б92, 21.00) 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

07.00 10.00 10.10 12.00 12.50 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.50 17.15 17.30 18.30 19.30 20.00 20.30 21.15 22.15 23.15 00.15 01.15 02.15 04.00

Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Дивљи бес Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Добро јутро Скривена камера Звезде гранда Тајна љубав Сити Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Ноћ у јуну Национални дневник Сити Мала невеста Наслеђе једне даме Национални дневник Пут око света бај Дуле и Радојка Витезови из блата Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Прва недеља Филм: Челични воз

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Детективски пар Телешоп Вести Ћирилица Телемастер Насловна страна, квиз Детективски пар Вести

Југио Трећи наставак серијала Југио! Радња се дешава у блиској будућности и прати главног јунака Јусеија Фуда. Не пропустите доживљаје ових храбрих јунака. У овом серијалу почиње примена нових типова чудовишта као и нова врста двобоја позната као Турбо Дуели. (Хепи, 11.10) 20.00 Ужичка република, 2. део, филм 21.55 Вести 22.00 Сузе Босфора 23.00 Звездана капија СГ1 23.55 Вести 00.00 Детективски пар 00.55 Сузе Босфора 01.50 Звездана капија СГ1 02.30 7 живота

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak29.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пише: Радован Поповић 08.35 Фризер за животиње са Беверли Хилса 09.30 Велики пројекти 10.25 Моја грчка кухиња 11.20 Нова нада посластичара 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Фризер за животиње са Беверли Хилса 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 24 сата у Ургентном центру 20.55 Зависници 21.50 Моја тајна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 24 сата у Ургентном центру

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 Свет новца. Бил Гејтс – како је штребер променио свет 11.00 Историја расизма 12.00 Суђење Богу 13.30 Кинематографија Жан Лик Годара 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 Визија Вангари Матајие 19.00 Силверадо 20.00 Побуна на броду робова 21.00 Један дан у борби 22.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Само пријатељи Ејс Вентура Црна Марија Интервју са убицом Малена Испод површине Изгубљено задовољство Љубав према великом црном Уживај

07.00 09.07 10.15 11.05 12.00 12.32 13.20 14.18 14.48 15.33 16.25 17.20 18.15 19.00 19.30 20.08 20.30 21.25 21.55 22.40 23.15 01.10 01.30 02.15 03.10 03.55

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда На воденом путу 5: Деби Тревис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Међу нама Алиса, слушај своје срце Научна петица Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Док. филм Избори 2011. - бонуси Дневник Избори 2011. - бонуси Све у 7!, квиз То је Европа У Европи, док. серија Дневник 3 Циклус европског филма: Кад сам био певач, филм У канцеларији ЦСИ: Лас Вегас Жица Деби Тревис преуређује Скица за портрет

06.20 Филм: Убиства у Мидсомеру: Птице грабљивице 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Убиства у Мидсамеру 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Убиства у Мидсамеру 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Филм: Пасје поподне 23.40 Филм: У потрази са судбином

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.45 02.45 03.25

РТЛ данас Драгон Бол З Поп Пикси, цртани Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Кости Пут освете РТЛ Вести Универзални војник, филм Астро шоу Кости РТЛ данас

СЕРИЈА

Кости Сесил де Франс

Кад сам био певач У ноћном клубу у Клермонт-Феранду редовно наступа певач Алан. Иако нема превелике бојазни од губитка ангажмана и иако свестан да га његове слушатељке -баке из старачких домова и оне које воле старинске песме - јако воле, он осећа да стари... Улоге: Жерар Депардје, Сесил де Франс, Матју Амалрих, Кристин Сити, Патрик Пино Режија: Ксавијер Ђианоли (ХРТ 1, 23.15)

У изгорелој колиби у шуми пронађена су два костура – један припада модерној вештици, очигледно недавно настрадалој, а други вештици из Салема из 17. века. Бут и Бренан крећу у истраживање света неопаганске модерне религије... Улоге: Емили Дешанел, Дејвид Бореаназ, Михаела Конлин, Ерик Милеган, Џонатан Адамс (РТЛ, 21.00)

Ејс Вентура 3 „Покушаћу да будем нормалан“, обећао је 12-годишњи Ејс Вентура Џуниор. То је у реду, али за њега је нормално да налази изгубљене кучиће, киднаповане маце, нестале алигаторе и да ствара урнебесни хаос на том путу... Улоге: Џим Кери, Кортни Кокс, Шон Јанг Режија: Том Шадyак (Синеманија, 13.15)

07.56 08.27 08.50 09.36 10.00 10.43 11.22 11.53 12.48 13.30 14.10 14.35 15.10 15.25 19.06 19.30 20.00 21.45 22.31 23.01 00.03 00.43 01.12

05.30 06.55 08.55 10.30 12.10 14.00

Кортни Кокс

06.00 07.30 08.05 09.40 11.05 12.45 14.25 16.15 18.20 20.05 22.45 23.35 01.45 02.20 03.55 05.30

Господа Бронко Ово не могу, али оно могу Има ли тамо кога? Као пас и мачка: Освета Кити Галор Дин Спенли Срећно до краја живота У ваздуху Гвоздени човек 2 Карта милости Моје име је Кан Камелот Завера на двору Обдарен Иза непријатељских линија 3 Џоунсови Холивуд на снимању

15.40 17.10 18.45 20.45 22.20 00.00 01.20 03.20 04.50

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.30 00.00 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Призма Глас домовине Евромагазин Мала ТВ Избори 2011. - представљање изборних листа Х2О Уз мало воде! Школски сат На врх језика Избори 2011. - сучељавање Патак Фрка Гаража Све због једног дечака, филм ЦСИ: Лас Вегас Уби ме досада Жица Закон и ред Трава зелена Без трага

Одбегле кћерке Срамота Јеси ли усамљена вечерас Нешто позајмљено нешто плаво Прича Ворнера Џонса Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс После Џимија Осамнаести анђео Нема издаја Повратак на улице Сан Франциска Деца судбине Одбегле кћерке Срамота Јеси ли усамљена вечерас Убиство на планини сенки

Дневник кошаркаша Кад будан сањаш Велика зверка Заборављени злочин Купе де вил Останите с нама Само Синатра Блаженство Зерофилија Китов реп 4. Топлокрвне даме

Михаела Конлин

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Желели сте да знате

08.30 08.45 09.45 11.15 13.15 15.15 16.30 17.30 18.15 19.30 20.30 23.00 23.15 00.15

Сви спортови Фудбал Скијашки скокови Уметничко клизање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Бокс Мотоспортови Крос-кантри скијање Скијашки скокови

По казни постао директор библиотеке

ај по зна ти ји ди си дент, а и ли те ра та, Ми ло ван Ђи лас – већ две го ди не жи ви у изо ла ци ји. Па ипак, не ко ли ци на пи са ца га по се ћу је. Ђи лас бе -

Ти шма у сво ме обим ном днев ни ку бе ле жи дру же ња с Ми хи зом, на ро чи то по сле са ста на ка у ре дак ци ји „Ле то пи са„, о се де њу у ка фа ни „Злат на гре да“ и бес крај ним, за ни мљи вим Ми хи зо вим при ча ма. У Но вом Са ду Ми хиз се по ка зу је и као стра сни за љу бље ник у по зо ри ште. Ве че ри је про во дио углав ном у по зо ри шном би феу или у дво ра ни СНП-а. Ње го ви са вре ме ни ци ка жу да је „увек но сио и шпил ка ра та“, за

ле жи: „Тих да на је на и шла, нео че ки ва но, Де сан ка Мак си мо вић. До не ла је бом бо не или во ће, као по ну де бо ле сни ци ма. С њом се ни је мо гло раз го ва ра ти о по ли ти ци, по го то ву не о по ли тич кој те о ри ји, јер су ње на ин те ре со ва ња би ла ли те рар на и при ја тељ ска. Али та ње на по се та је це мен ти ра ла на ше од но се, прем да смо се сре та ли рет ко. Пре ко Де сан ке сам 1956. за мо лио Ива Ан дри ћа да про чи та мо ју ’Бе суд ну зе мљу’. Али он је од био уз обра зло же ње: ’Не згод но ми је – знаш, Де сан ка, ја сам члан Пар ти је.’ Та ко ђе нео че ки ва но, на и шао је и Ми хиз. Ње го ва су пру га Ми ли ца ми је кра ће вре ме да ва ла ча со ве ен гле ског, не са мо са са ве сно шћу већ и стро го шћу, као да сам био де чак, а не зрео и функ ци о нер. Ми ли ца ме уве ла у ен гле ски, ко ји сам ка сни је, у за тво ру, до у ча вао. Ми хиз је јед но став но, отво ре но, об ја снио раз ло ге сво је по се те: ’Знам да сте уса мље ни. Ја не при ста јем на бој кот, а др жим да Вам мо ја по се та не ће би ти не при јат на.’ Дру же ње с Ми хи зом има ло је за ме не по се бан зна чај и драж, не са мо јер се око ме не и на дам ном по ја ча вао бој кот и при ти сак. Он је исто вре ме но, сво јом ин те ли ген ци јом и сре ди ном, био за ме не ула зак у друк чи ји, не ко му ни стич ки и нео ме ђе ни свет. Па и ви ше: ја сам од ње га што шта, ако не и по до ста, на у чио.“ Био га је од он да глас да је ђи ла со вац. За до во љио се но ви на ре ња, пи са ња кри ти ка... па је, на на го вор не ких но во сад ских при ја те ља, од лу чио да се пре се ли у Но ви Сад. Пи ше да је на ту од лу ку ути цао и Мир ко Те па вац, па Сте ван До роњ ски, ко ји му је при ли ком раз го во ра у По кра јин ском ко ми те ту отво ре но ре као: „Шта је, бо га ти тво га ири шког, опет си за бр љао?!...“ Мла ди пи сац Алек сан дар Ти шма у свој днев ник 1. Ко сме да се дружи с Милованом Ђиласом апри ла 1955. бе ле жи: „Ми хиз пре ла зи, на вод но, у Но ви Сад. Вр ло ка рак те - сва ки слу чај – ко зна „ко га ће стра сни ка сре сти“... Док ри стич но за тог по ли тич ког прог на ни ка: да ју му стан ни је до био леп, ком фо ран стан у цен тру гра да, ста но (ме не су не ки дан од би ли) и ме сто управ ни ка Ма ти чи - вао је код ро ђа ка Ђу ре Ру шку ца, ди рек то ра Сте ри ји ног не би бли о те ке. Пре ме шта ју по ка зни ку му ју Ми ша Ха - по зор ја. Су пру га Ми ли ца до би ла је аси стент ско ме сто џић, управ ник СНП-а, и До роњ ски. Ра ду јем се. Би ће за - на ка те дри за ан гли сти ку Фи ло зоф ског фа кул те та. ни мљи во.“ Ти шма у свом днев ни ку дис крет но от кри ва је дан Би ло је то, ка ко је Ми хиз сам го во рио – злат но из - Ми хи зов по рок: гнан ство. Али, и упр кос до го во ру, усме ном, ње го ва „Си ноћ сам глат ко од био ка да су ме сви мо ли ли да мол ба за ме сто управ ни ка Би бли о те ке не где је за пе ла. иза ђем пред Ми хи зо ву же ну на ста ни цу, ка ко он не би Ин тер ве ни сао је и Вељ ко Пе тро вић, пред сед ник Ма ти - мо рао да пре ки не пар ти ју пре фе ран са.“ це, да се Ми хи зо ва мол ба што Сам Ми хиз тај по рок и ни је пре по зи тив но окон ча, али сти крио. Коцкарски порок Михиз никад гло је ле то. Сре ди ном ок то бра „Коц ка ри“, ве ли он, „обич но није крио, а млади писац Ми хиз се ко нач но обра ћа има ју цр ни нов ча ни фонд, кри Управ ном од бо ру Ма ти це: ју га. Ја свој фонд ни сам пре Александар Тишма у дневник „Ни кад у свом жи во ту ни сам пише: „Синоћ сам глатко одбио ме штао. Др жао сам га стал но жи вео ни од ка кве си не ку ре на по у зда ном ме сту ме ђу пла када су ме сви молили (на дам се да и не ћу) и увек сам, вим ко ри ца ма ми кро ко змич ке да изађем пред Михизову че сто и уз ве ли ке те шко ће, за но ћи Мар ка Ри сти ћа, са свим ра ђи вао сво јим ра дом. Управ ни си гу ран да га у тој књи зи ни ко жену на станицу, како он од бор Ма ти це мо же, на рав но, не ће тра жи ти.“ не би морао да прекине ако то на ђе за сход но, да оспо И опет Ти шмин за пис, од 9. пар ти ју пре фе ран са” ри мо ју спо соб ност, ква ли фи мар та 1957: ко ва ност или по год ност, али „Пе так ве че са Ле сков цем, ни ко у Управ ном од бо ру не ма ап со лут но ни ка ква пра ва Бо шком Пе тро ви ћем и Ми хи зом – уве де но као ре дов но да до во ди у сум њу мо је рад не на ме ре.“ вре ме са ста ја ња – про ве де но са свим не до стој но. При Мла ден Ле ско вац, до та да шњи управ ник Би бли о те - стао сам да са њи ма пре ђем из по зо ри шног клу ба у дво ке, оти шао је на ме сто про фе со ра тек осно ва ног Фи - ра ну где је ба лет про сла вљао пре ми је ру, и остао чак до ло зоф ског фа кул те та, свим ср цем се за ла гао да Ми - 2 са та све у на ди да ћу не што по себ но до жи ве ти. А не хиз до ђе у Но ви Сад, али би ло је и оних ко ји су твр - са мо што ни сам, раз у ме се, ни шта по себ но до жи вео не ди ли да „кан ди дат не ма рад не на ви ке, кан це ла риј - го сам се стал но је дио због то га и мо рао свој јед и да ске“.„За стој“ је на стао и за то што су не ки ути цај ни при кри вам. Ја сам ру жан, лош чо век.“ љу ди пред ла га ли да на то ме сто до ђе Жи ван Ми ли са Ти шма је очи то мар ги нал на лич ност у то ме дру штву. вац, или пак Жи во јин Бо шков. Ха џић је, ме ђу тим, Ми хиз, ме ђу тим, при хва та да му по мог не да за штам пу Управ ном од бо ру Ма ти це све срд но пре по ру чио упра - при пре ми ру ко пис књи ге „Ши ро ка вра та„. Ти шма при во Ми хи за. Он је по ста вљен је 1956. за управ ни ка Би - зна је „да су Ми хи зо ва упут ства до брим де лом на ме бли о те ке Ма ти це. сту“.

Монографију Радована Поповића „МИХИЗ – ОДГОНЕТАЊЕ ЈЕДНОГ ЖИВОТА” можете у књижари „Службеног гласника” (Јеврејска 13, Нови Сад), уз попуст од 30 одсто купити за 630 динара или наручити путем телефона 021/ 6622–609 и и-мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak29.novembar2011.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уто рак је Мар сов дан, да кле ваш дан. Ипак, при лич но ха о ти чан дан, у ко јем ни на шта не мо же те по у зда но ра чу на ти, сем на из не на ђе ња и при ја те ље ко је во ли те. Бу ди те ве шти и без нер во зе.

BIK 20.4-20.5.

Кре а тив ни сте, из ло же ни ха о тич ним си ту а ци ја ма у ка ри је ри, та ко да се тру ди те што бо ље уме те и мо же те. Не мој те по пу шта ти ни од у ста ја ти. Исто вре ме но за вр ша ва те јед не по сло ве а по чи ње те дру ге.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 29. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

У осно ви се вра ћа те ко рак на зад. Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна ка па и мно го иде ја, при јат них су сре та и мо гућ но сти, од ко јих се не ће баш све ни оства ри ти. Ди ши те!

Да ни по ста ју све хлад ни ји, а по сло ви све ком пли ко ва ни ји. Да нас сте ре во лу ци о нар но рас по ло же ни, бун тов ни и не стр пљи ви. И то је са свим ОК. Све има сво је гра ни це, ко је се по не кад ла ко пре ла зе.

Има те мно го по сла на рад ном ме сту. На вас се ствар но мо же ра чу на ти, по го то во ка да се пла ни ра бу дућ ност или не ко ле по пу то ва ње. Парт нер је у не ком свом све ту ко ји тра је и тра је. За во ђе ње.

Ак тив ни сте и ра ди те пу ном сна гом. Де лу је те бор бе но, што по не кад парт не ру мо же да не при ја. Се лек тив ност у из бо ру те ма и днев них са др жа ја је са свим ОК. Чак пре по руч љи ва. Сма њи те гас.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је све бо ља, иако се не ке на ви ке и обра сци не ме ња ју. При хо ди ће ка сни ти па ра чу нај те на то. Мо же те се ба ви ти ви ше сит ни ца ма ко је жи вот зна че не го ка пи тал ним ства ри ма.

Бу ди те ре ал ни ји у по гле ду свог фи на сиј ског ста ња и при ват ног би зни са. Из бе га вај те ис кљу чи вост и ри зи ке. До бро је би ти стр пљив, по го то во у вре ме кри зе. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју ових да на.

За тво ре ни сте у се бе и те шко да би ло ко мо же на слу ти ти шта се де ша ва у ва шој гла ви и ду ши. Емо тив но сте ис кљу чи ви, те ле пат ски по ве за ни с дра гом осо бом ко ју же ли те и од би ја те, не све сно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све док је ка ме ни Са турн у ва шем зна ку, би ће те стуб свог жи во та и парт нер ског од но са. Зар би дру га чи је и мо гло би ти?! По не ког би то мо гло и оп те ре ти ти. Мно го ра ди те у за тво ре ном про сто ру.

Кроз ваш знак про ла зи Ме сец, да нас и на ред на два да на, што ће вам по при лич но за ком пли ко ва ти жи вот. Не зна те шта би сте и где би сте пре. Мо гу се оче ки ва ти про ме не пла но ва. Ино стран ство?

Ин те гри ши те сво ја осе ћа ња, од но се с дру ги ма и оба ве зе ко је има те. Из гле да да вам иму ни тет сла би па би би ло до бро да се ви ше од ма ра те и по ја ча те ис хра ну. Не мо ра те све ура ди ти са да и од мах.

TRI^-TRA^

Слат ка ма ла де би тант ки ња V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Niш

Та лу ла Ви лис, најмлађа ћерка Бру са Ви ли са и Де ми Мур, и службено је постала чланица високог друштва. Појавила се у Паризу на Балу дебитанткиња и засенила старије сестре Ру мер и Ска ут. Талула (17) је на себи имала дугу црну хаљину Ланвин, са сребрним украсом на деколтеу, те је својим изгледом привукла пажњу страних медија. Њене старије сестре Румер (лево) и Скаут (десно) такође су дошле на бал, али не као дебитанткиње. А Румер, која се појавила у хаљини с дубоким деколтеом без грудњака, заједничку фотографију објавила је на Твитеру. Њихова мајка Деми Мур, која се разводи од Ашто на Ку че ра, није дошла. У Паризу су биле у пратњи оца Бруса Вилиса, који је, како је извор открио, учинио све да се његова најмлађа кћи те вечери осећа посебно. Иначе, укупно 23 младе девојке, кћери глумаца, те познатих бизнисмена и богаташа, из 13 земаља, имале су дебитантски излазак у високо друштво, а овај се бал одржава од 1957. године.

Evropa

Свежије

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз и ма гла, а то ком да на де ли мич но рас ту ра ње ма гле уз сун ча не пе ри о де и ма ло све жи је вре ме. Ве тар слаб ју го и- Rim сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, мак си London мал на до 5 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла. У то ку да на сун ча ни пе ри о ди и Cirih про мен љи ва облач ност, а на за па ду по не где оста је ма гла и обла ци и то Berlin ком да на уз хлад ни је вре ме у тим пре де ли ма. Ве тар слаб, на ју гу Ба на та до уме рен, ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -6 Beч до 8 сте пе ни. Varшava СР БИ ЈА: Ују тру мраз и по не где ма гла. У то ку да на у цен трал ним и ју жним пре де ли ма сун ча но и то пли је вре ме, а на се ве ру де ли мич но облач но, Kijev а по не где и ма гло ви то и хлад ни је вре ме. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак Moskva из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 12 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До пет ка су во уз ју тар ње Oslo мра зе ве и по раст днев не тем пе ра ту ре. Би ће и сун ча них ин тер ва ла уз то пли је вре ме не го прет ход не сед ми це. У сре ду у Вој во ди ни још по не - St. Peterburg где ма гла то ком да на уз хлад ни је вре ме у тим пре де ли ма. У дру гој по Atina ло ви ни сед ми це то пло за ово до ба го ди не. Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке ће би ти по вољ ни је за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка и ме те о ро па та. Је ди но им мо же за сме та ти хлад но ју тро ко је се оче ку је. Опре зно у са о бра ћа ју.

14 18 14 6 7 5 6

VIC DANA Во зи се Ла ла у ко ли ма и за у ста ви га по ли ца јац. При ђе по ли ца јац вра ти ма кад Ла ла за ре жи на ње га. По ли ца јац поч не да се по вла чи, а Ла ла ће на то: - Шта се бо јиш, зар не ви диш да сам ве зан?

6 2 9 3 17 10

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-56 (-1)

Slankamen

88 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-17 (-2)

Zemun

190 (-6)

Bogojevo

-7 (-2)

Panчevo

232 (-6)

Baч. Palanka

29 (-8)

Smederevo

436 (-2)

Novi Sad

14 (-9)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (-4)

S. Mitrovica

17(-3)

Tendencija stagnacije

Senta

223 (1)

Beograd

149 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

77 (-4)

NERA

Hetin

86 (4)

TISA

40 (4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja