Dnevnik 29.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 29. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23303 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DU [AN BA JA TO VI] NA JA VIO IZ GRAD WU JO[ JED NOG POD ZEM NOG SKLA DI [TA

Ve li ko pa ko va we ga sa u Srp skom Ite be ju str. 4

INTERVJU: NENAD ^ANAK, PREDSEDNIK LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

NASLOVI

Politika

Voj vo di na u ste ga ma par tij skih cen tra la u Be o gra du

3 Zakon o finansirawu Vojvodine {to pre

Ekonomija 4 Dr`ava spremila pare da otvori 6.500 radnih mesta

str. 3

Novi Sad 8 Strah od nedostupnog le~ewa glavni bauk

Vojvodina 11 Po~ela izgradwa bazena u Ba~koj Palanci

Dru{tvo 13 Na otvorenom srcu lane 1.250 operacija

Crna 14 Kamenorezac krao nadgrobne plo~e?

Promenqivo obla~no

SKUP[TINA GRADA NOVOG SADA IZGLASALA: U GRADSKOJ KASI DOGODINE 22,2 MILIJARDE

Ve }i na za buyet tra `e na sa ti ma

str. 9

DECI ULICE ODE]A GLUMACA: Nakit za 70 dinara, kape za 100, ta{ne za 200, ko{uqe za 500, pantalone do 600, a haqine do 700 dinara. Gra|ani koji znati`eqno zaviruju, prevr}u robu, isprobavaju, ne bi li za male pare kupili koji komad garderobe, ju~era{wa je slika hola Novosadskog pozori{ta, gde je odr`an humanitarni gluma~ki sekond hend bazar „Glumac+kupac=osmeh”. Kako je objasnio glumac Gabor Pongo, ciq je bio sakupiti novac za Svrati{te za decu ulice. str. 8

U [E]ERANSKOM PARKU U ZREWANINU UBIJEN ERVIN BAKO[

No` u grudi posle posla

str. 15

SPORT

U AKCIJI PO[TE SRBIJE „PI[I DEDA MRAZU” POBEDIO MALI NOVOSA\ANIN

Jo va novo pismo Deda Mrazu najdra`e str. 7 str. 16 – 19

n GOLGETERI BEZ MILOSTI PUNILI MRE@E NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

n VE^ERAS U SPENSU IGRAJU RUKOMETA[I SRBIJE I RUMUNIJE

n SUPERLIGA[KI ODBOJKA[KI DERBI: n \OKOVI] U ABU DABIJU PO^IWE SEZONU PROTIV MONFISA VOJVODINA NS SEME – CRVENA ZVEZDA

Najvi{a temperatura 5 °S

POLiTikA

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

Odluka o referendumu na severu Od bor ni ci op {ti na Zve ~an i Ko sov ska Mi tro vi ca do ne li su na ju ~e ra {wim van red nim sed ni ca ma od lu ke da se u ovim op {ti na ma u fe bru a ru ras pi {e re fe ren dum, na ko jem }e se gra |a ni iz ja sni ti o to me da li pri hva ta ju in sti tu ci je tzv. Re pu bli ke Ko so vo sa se di {tem u Pri {ti ni. Od bor ni ci iz re do va G17 plus u Ko sov skoj Mi tro vi ci osta li su uz dr `a ni pri li kom gla sa wa o re fe ren du mu, po {to ni je pro {ao wi hov pred log da re fe ren dum sko pi ta we gla si „Da li ste za to da se ver Ko so va i Me to hi je osta ne pod pu nim prav nim su ve re ni te tom Re pu bli ke Sr bi je”. Od lu ku o re fe ren du mu bi mo gli do ne ti i od bor ni ci op {ti ne Zu bin Po tok, dok }e u op {ti ni Le po sa vi} o to me od lu ~i va ti na kon za ka zi va wa sed ni ce lo kal nog par la men ta. Re fe ren dum bi, ka ko je na ja vio pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Krstimir Panti},

tre ba lo da bu de odr àn 14. i 15. fe bru a ra, a na gla sa~ kom li sti }u gra |a ni }e se iz ja sni ti za o kru ì va wem re ~i „da” ili „ne”. Re fe ren dum }e spro ve sti op {tin ske ko mi si je. Obra zla ù }i ini ci ja ti vu za re fe ren dum, pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Zve ~an Dobrosav Dobri} je re kao da je to le ga lan na ~in iz ra à va wa vo qe gra |a na. Pred sed nik op {ti ne Le po sa vi} Branko Nini} iz ja vio je Ta nju gu da sed ni ca lo kal nog par la men ta u ovom gra du ni je za ka za na, is ti ~u }i da je on li~ no re zer vi san pre ma ide ji da se gra |a ni sa se ve ra Ko so va ple bi sci tar no iz ja {wa va ju o bi lo ko jem pi ta wu, pa i ovom. Ni ni} je re kao da mi sli da bi lo ko ja op {tin ska vlast u Sr bi ji ne ma man dat da ras pi su je re fe ren dum i da po te zi ko je po vla ~i lo kal na sa mo u pra va na se ve ru Ko so va mo ra ju bi ti uskla |e ni s dr àv nom po li ti kom.

Vu~eti}: Mogu}i adut Beogradu Biv {i pred sed nik Ustav nog su da Slobodan Vu~eti} iz ja vio je ju ~e da re fe ren dum na se ve ru Ko so va ni je prav no le ga lan ni ti oba ve zu ju}, ali da re fe red num sko pi ta we ima ve li ki po li ti~ ki zna ~aj. – Re zul ta ti re fe ren du ma bi, uko li ko se uklo ne ba ri ka de i pri me ne do go vo ri iz di ja lo ga, mo gli pred sta vqa ti jak adut za zva ni~ ni Be o grad u vr {e wu pri ti ska na EU da se do |e do kom pro mi snog re {e wa za se ver – re kao je Vu ~e ti} u iz ja vi Ta nju gu. – Ko sov ski Sr bi ne pri hva ta ju {i re we ko sov skih in sti tu ci ja, o ~e mu or ga ni zu ju re fe ren dum, ali ne pri hva ta ju ni ne ke spro ra zu me ko ji su po sti gu nu ti u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, a po go vo to zah tev ne ma~ ke kan ce lar ke, ko ji su {tin ski iz ra `a va i vo qu i SAD i vr ha EU, da se ot po ~e ne pro ces uki da wa

„pa ra lel nih” in sti tu ci ja pre od lu ~i va wa o sta tu su kan di da ta – re kao je Vu ~e ti}. Po we go vim re ~i ma, uki da we tih in sti tu ci ja, od no sno ras pu {ta we skup {ti na op {ti na, su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, kao i or ga na unu tra {wih po slo va zna ~i lo bi uki da we sa mo stal no sti se ve ra, od no sno ne ~e ga {to je ga ran ci ja wi ho vog sa da {we sa mo stal no sti u od no su na pri {tin ske vla sti. Me |u tim, Vu ~e ti} sma tra da isti stav, ka da je u pi ta wu one mo gu }a va we {i re wa in si tu ci ja Pri {ti ne na se ve ru, ima ju i vla sti u Be o gra du i da bi za to, uko li ko bi se is pu ni li dru gi zah te vi ko je sto je pred Sr bi jom a po treb ni su za sta tus kan di da ta, re zul ta ti tog re fe ren du ma mo gli po slu `i ti kao jak adut u pre go vo ri ma s EU. – Ako u ne ~e mu po sto ji sla ga we, to je ne pri hva ta we eks trem nih zah te va ko ji se sva ka ko ne

mo gu is pu ni ti u ro ku od me sec i po. Za to bi to vla sti ma u Be o gra du slu ì lo kao jak ar gu ment da za pad ne si le pri hva te kom pro mi sno re {e we u po gle du svih pi ta wa ko ja su sa da spor na, ali i uslo va ko ji su sa da i za se ver Ko so va i za Be o grad ne pri hva tqi vi – sma tra Vu ~e ti}. Ka ko is ti ~e, u me |u vre me nu bi mo ra lo da do |e do ukla wa wa ba ri ka da i re a li zo va wa do go vo ra po stig nu tih u Bri se lu. On do da je da }e sve dok Sr bi mir nim i de mo krat skim sred stvi ma iz ra à va ju stav da ne è le da ì ve pod vla {}u Pri {ti ne, kao {to su Al ban ci ~i ni de ce ni ja ma, Be o grad ima ti adut da pre go va ra s EU. Vu ~e ti} je jo{ is ta kao da je ne sum wi vo da stra na~ ke cen tra le po je di nih na ci o nal nih stra na ka iz Be o gra da, ko je ima ju naj ve }i uti caj na se ve ru Ko so va, sto je iza re fe ren du ma.

Uskoro lista duplih funkcija za koje nije nu`na saglasnost – Do ku ment s ka te go ri ja ma funk ci ja ko je dr `av ni funk ci o ne ri mo gu oba vqa ti pa ra lel no i za ko je ni je po treb na sa gla snost Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je bi }e ob ja vqen na saj tu te agen ci je do kra ja ne de qe – iz ja vi la je Ta nju gu di rek tor ka tog te la Zorana Markovi}. Ona je is ta kla da je Agen ci ja utvr di la od re |e ne ka te go ri je funk ci ja ko je sma tra ne spor nim, i ob ja sni la da se do ku ment do no si da bi svi ma bi la olak {a na iz bor na kam pa wa i iz bor ni po stu pak. Ona je is ta kla da se do ku ment pre sve ga od no si na funk ci je ko je su ne po sred no iza bra ne.

– Do ku men tom smo ob u hva ti li pr ven stve no po sla ni ke u re pu bli~ kom i po kra jin skom par la men tu i od bor ni ke u lo kal nim skup {ti na ma i utvr di li smo od re |e ne ka te go ri je funk ci ja ko je oni uz te funk ci je mo gu oba vqa ti bez po tre be da od Agen ci je tra `e sa gla snost – re kla je Zo ra na Mar ko vi}. Po we nim re ~i ma, pri vo di se kra ju iz ra da do ku men ta ko ji }e Agen ci ji, ali i sa mim funk ci o ne ri ma, od no sno po li ti~ kim stran ka ma, olak {a ti po stu pa we u na red nom pe ri o du. – Sma tra li smo da je ve o ma va `no za po li ti~ ke stran ke da

u kre i ra wu svo jih iz bor nih li sta mo gu una pred da zna ju ko je funk ci je su do zvo qe ne qu di ma ko je sta vqa ju na wih, od no sno ko je funk ci je }e bi ti pro ble ma ti~ ne, a za ko je ni je po treb na po seb na sa gla snost jer ne pred s ta v qa j u me | u s ob n o su prot sta vqe ne funk ci je – re kla je Zo ra na Mar ko vi}. Ona je is ta kla da su do ku men t om ob u h va } e n e i funk cije ko je se od no se na ~lan stvo u uprav nim i nad zor nim od bo ri ma. Do da la je da }e do ku ment bi ti na saj tu do No ve go di ne i da ve ru je da }e bi ti do voq no ja san.

VMA: Predsednik je zdrav U re dov nom go di {wem iz ve {ta ju VMA o zdrav stve nom sta wu pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Borisa Tadi}a na vo di se da je u to ku 2011. go di ne pred sed nik bio u pot pu no do brom, sta bil nom op {tem sta wu. Pres-slu `ba pred sed ni ka sta vi la je na uvid jav no sti iz ve {taj kon zi li ju ma le ka ra Voj no me di cin ske aka de mi je ko ji je pot pi sao pu kov nik prof. dr Dragan Din~i}, kar di o log. U iz ve {ta ju se na vo di da je 28. no vem bra ove go di ne u cen tral nim apart ma ni ma sek to ra za le ~e we VMA oba vqen re dov ni, pla ni ra ni si ste mat ski pre gled pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a. Na kon kom plet nih la bo ra to rij skih ana li za, ko je su ukqu ~i va le stan dard ne ana li ze, pa ra me tre upa le, imu no lo {ke pa ra me tre kao i skri ning tu mor skih mar ke ra, ura |e na su i sle de }a, po treb na mor fo lo {ka is pi ti va wa: EKG, spi ro me tri ja, eho-pre gled sr ca, ab do me na, mi {i} nih te ti va, do pler krv nih su do va kao i RTG sr ca i plu }a. Za -

tim je pred sed ni ka Sr bi je pre gle dao tim le ka ra iz sa sta va Voj no me di cin ske aka de mi je. U za kqu~ ku, kon zi li jum le ka ra na vo di da je, na kon ope ra tiv nog le ~e wa par ci jal ne rup tu re Ahi lo ve te ti ve na le voj no zi de cem bra 2010. go di ne, kao i na kon kom plet no spro ve de nih me ra fi zi -

kal ne te ra pi je i re ha bi li ta ci je, lo kal ni na laz na te ti vi u ce li ni ure dan i sta bi lan kao i da je Bo ris Ta di} u pot pu no sti spo so ban za re kre a tiv ne fi zi~ ke ak tiv no sti. U to ku 2011. go di ne, prak ti~ no je sve vre me bio bez zna ~aj nih su bjek tiv nih te go ba, u pot pu no

do brom, sta bil nom op {tem sta wu kao i do brom sta wu po or gan skim si ste mi ma. Kon zi li jum u za kqu~ ku kon sta tu je i da je sve vre me pred sed nik Sr bi je u pot pu no za do vo qa va ju }oj fi zi~ koj kon di ci ji, s an tro po me trij skim ka rak te ri sti ka ma ko je su u ce li ni u gra ni ca ma `e qe nih vred no sti. Re zul ta ti ak tu el no ura |e nih la bo ra to rij skih ana li za, funk ci o nal nih te sto va i mor fo lo {kih is pi ti va wa su u ce li ni u gra ni ca ma nor mal nih vred no sti i ured nih na la za, kon sta to vao je kon zi li jum le ka ra VMA. U iz ve {ta ju se na vo di i da su objek tiv ni kli ni~ ki pre gle di po or gan skim si ste mi ma po ka za li ure dan na laz. Kon zi li jum le ka ra, s ob zi rom na sve na ve de no, sa ve tu je na sta vak pri me ne do sa da {wih me ra pro gra mi ra ne fi zi~ ke ak tiv no sti aerob nog ti pa i hi gi jen sko-di je tet skog re `i ma i kon sta tu je da za sa da ni su po treb na do dat na kli ni~ ka is pi ti va wa kao ni spe ci fi~ na te ra pi ja. Iz ve {taj kon zi li ju ma le ka ra VMA sa ~i wen je u de cem bru ove go di ne.

poslani^ke teme

Cr ve nim te pi hom – na od mor Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je tre ba lo bi ve ~e ras da gla sa ju o pred lo gu bu xe ta za na re du go di nu. Ve }i na ko ja }e usvo ji ti naj va `ni ji go di {wi dr `av ni do ku ment je obez be |e na, ta ko da uo~i 2012. ne ma ne iz ve sno sti, ni ti uslo vqa va wa ve za nih za to da li }e Vla da pri hva ti ti amand ma ne ne ke od stra na ka. Sa mim tim i ne iz ne na |u je {to je pred sed ni ca Slavica \uki}-Dejanovi} ju ~e iz ja vi la da je “si gur na u to da }e bu xet za 2012. go di nu bi ti pri hva }en”. Na za vr {et ku ras pra ve o amand ma ni ma, pre mi jer Mirko Cvetkovi} je is ta kao da je ovo po sled wi bu xet ko ji se usva ja u man da tu ove vla de, ko ja je po sla la Evro pi i sve tu po ru ku o po li ti~ koj sta bil no sti. – U{li smo u re gu lar ni tok, Vla da za vr {a va svoj man dat. @e lim i dru goj vla di, ko ja }e bi ti iza bra na sle de }e go di ne, da is pu ni ~et vro go di {wi man dat, da ima mo ma kro e ko nom sku i po li ti~ ku sta bil nost – za kqu ~io je Cvet ko vi} Pre gla sa wa, da nas po pod ne }e pre mi jer sa ~la no vi ma Vla de do }i na po sled we pro pi ti va we par la men ta ra ca, kao {to je to ra dio sva kog po sled weg ~e tvrt ka u me se cu. U ka snim ve ~er wim sa ti ma po sla ni ci }e zda we Do ma Na rod ne skup {ti ne na pu sti ti ko ra ~a ju }i pre ko cr ve nog te pi ha, kroz {pa lir gar di sta VS, is pra }e ni

him nom „Bo `e prav de„. Ma da je po sto ja la di le ma o to me da li }e se par la ment sa sta ja ti do iz bo ra, wu je raz re {i la pred sed ni ca Skup {ti ne, na ja vqu ju }i van red no za se da we za kraj ja nu a ra. Da }e se po sla ni ci od ma ra ti “ma kar” ce log ja nu a ra na go ve {ta va da na {wa se de ni ca Od bo ra za evrop ske in te gra ci je, na ko joj }e bi ti re ~i o or ga ni za ci ji jav nog slu {a wa na te mu “Na rod na sup {ti na na pu tu evrop skih in te gra ci ja”, ko ja tre ba da bu de odr `a na tek 30. ja nu a ra na red ne go di ne.

Bor ko va „fak tu ra” Ju ~e su se par la men tar ci ba vi li amand ma ni ma na bu xet, na ko ji je pod ne to 97 pred lo ga da se stav ke u re pu bli~ koj ka si iz me ne. Kroz pri zmu bu xe ta oce wi van je i od nos dr `a ve pre ma Ko so vu i Me to hi ji. De ba te na tu te mu otvo ri li su ra di ka li, zah te vom Vjerice Radete da se s “kon ta” od 66,8 mi li o na di na ra pred vi |e nog za pu to va wa pred sed ni ka Sr bi je Borisa Tadi}a, ski ne 30 mi li o na i usme ri Ko sov sko mi tro va~ kom okru gu. Ona sma tra da “to {to ste ih u bu xe tu mar gi na li zo va li, go vo ri o od no su Vla de pre ma Sr bi ma na KiM”. Wen stra na~ ki ko le ga Aleksandar Martinovi} pred lo `io

je da se od Kan ce la ri je za stru~ ne po slo ve u pre go va ra~ kom pro ce su s Pri {ti nom od pred vi |e nih vi {e od 24 mi li o na, odu zme 11 mi li o na di na ra i usme ri za voj ne pen zi o ne re. On je tra ìo od pre mi je ra da na ve de jo{ jed no ime u pre go va ra~ kom ti mu osim Borislava Stefanovi}a, “a on pri ma no vac iz jed nog dru gog bu xe ta, ali van Re pu bli ke Sr bi je”. Mar ti no vi} je pod vu kao da za rad ove kan ce la ri je ni je iz dvo jen ni di nar, {to zna ~i, ka ko je re kao, da Ste fa no vi} mo è da ra di i bez tog nov ca. Po sla nik LDP-a Bojan \uri} op tu ìo je Vla du da nov -

cem po re skih ob ve zni ka fi nan si ra ba ha tost Vuka Jeremi}a i ne sprem nost da sme ne {e fa di plo ma ti je. – Ot pu sti te ili go spo di na Je re mi }a, ili go spo di na Ste fa no vi }a. Da li je Ste fa no vi} po l i t i~ k i di r ek t or MIP-a, da li je {ef ka bi ne ta mi n i s tra spoq n ih po s lo v a, ili {ef pre go va ra~ kog ti ma? [ta je on sve? Po {to ne ma te hra bro sti da pre u zme te po li ti~ ku od go vor nost, on da ste sve fak t u r i s a l i na Bor k a Ste fa no vi }a, pa on da iz gle da da ~o vek pri ma pet pla ta. To je, vaq da, nad ni ca za strah – za kqu ~io je \u ri}.

^i taj te ured be – Kan ce la ri ja ne ma ve ze s per so nal nim stva ri ma, ako se ra di va `an po sao mo ra te ima ti i teh ni~ ku po dr {ku. Kan ce la ri ja tre ba da po sto ji i ona }e zna ~aj no

po mo }i u od vi ja wu pre go vo ra, ko ji }e se na sta vi ti ko zna ko li ko vre me na u bu du }o sti – od go vo rio je pre mi jer Cvet ko vi}. Pri to me je na veo da ne }e da ko men ta ri {e in si nu a ci je po sla ni ka SRS-a i LDP-a da je Kan ce la ri ja osno va na zbog su ko ba {e fa pre go va ra~ kog

ti ma Borislava Stefanovi}a s mi ni strom spoq nih po slo va Vukom Jeremi}em jer Ste fa no vi} u woj, ka ko tvr di pre mi jer, ni je ni za po slen. – Sma tra mo da je Kan ce la ri ja po treb na, a we na stru~ na po dr {ka de fi ni sa na je ured bom ob ja vqe nom u „Slu `be nom gla sni ku„. Po sla ni ci ne sa mo da ima ju pri li ku da pro ~i ta ju tu ured bu ve} im je to i oba ve za. Ne ve ru jem da se o~e ku je da Vla da do la zi u Skup {ti nu i da iz no si ra zno ra zne ured be, ko je su ope ra tiv nog ka rak te ra – pod vla ~i Cvet ko vi}. [e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju„ Nada Kolunxija na ve la je da je neo p hod no da po sto ji pro fe si o nal na pot po ra za rad pre go va ra~ kog ti ma, ko ji }e, ka ko je uve re na, na sta vi ti svoj po sao i na red ne go di ne. Ona je re kla da je po li ti ka onih ko ji sad kri ti ku ju pre go vo re do ve la do ra ta, “ka pi tu lant skog Ku ma nov skog spo ra zu ma” i do si tu a ci je u ko joj je Ko so vo pod me |u na rod nom upra vom, a da je vlast uve re wa da “je di no di ja lo gom i mir nim sred stvi ma mo `e mo do }i do re {e wa”. Na da Ko lun xi ja od ba ci la “kre a tiv no tu ma ~e we” da je Kan ce la ri ja ve za na sa su ko bi ma u Mi ni star stvu spoq nih po slo va, pod se }a ju }i na to da je pre go va ra~ ki tim osno va la Vla da.

(Ne)jed na ke ma wi ne Bo {wa~ ka li sta za San xak po de ne la tri amand ma na, me |u ko ji ma je je dan ve zan za po ve }a we iz dva ja wa za Kan ce la ri ju za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja. Od bi ja we tog amand ma na za po sla ni ka Bo {wa~ ke li ste Esada Xuxevi}a pred sta vqa “po li ti~ ku i dr `av nu fi lo zo fi ju dru ga ~i jeg od no sa pre ma de lu Re pu bli ke ko ji je van Be o gra da i ju `no od Voj vo di ne”.

– Pot pu no je ne jed nak od nos dr à ve pre ma ma wi na ma ko je ì ve u Voj vo di ni i oni ma ko je su u ta ko zva noj cen tral noj Sr bi ji. To ka èm s po seb nim na gla skom na pro ble me u ostva ri va wu pra va san xa~ kih Bo {wa ka u Re pu bli ci Sr bi ji. Oni su u pro ce pu iz me |u ustav nih i za kon skih pra va i po li ti~ ke vo qe Vla de i mi ni star sta va da im po mog nu u kon zu mi ra wu tih pra va

– upo zo rio je Xu xe vi}, na ja vqu ju }i da }e, i po red to ga {to je Vla da od bi la wi ho ve amand ma ne, gla sa ti za bu xet. Vla da je ju ~e oba ve sti la par la ment da je pri hva ti la amand man SVM-a, ko jim je pred vi |e no da se de set mi li o na di na ra iz dvo ji za Pro gram utvr |i va wa ci vil nih `r ta va u Voj vo di ni to kom i po sle Dru gog svet skog ra ta (od 1941. do 1948. go di ne).

Pri vat ni du `ni ci Po sla ni ci LDP-a su i to kom ju ~e ra {we ras pra ve tra `i li od pre mi je ra Cvet ko vi }a da sa op {ti naj ve }e po re ske du `ni ke, po seb no jav na pred u ze }a. Pred sed nik Vla de sma tra da bi s ti me tre ba lo sa ~e ka ti jo{ dva-tri da na, dok ne bu du usvo je ne iz me ne Za ko na o po re skoj ad mi ni stra ci ji ko je }e to omo gu }i ti. Po va `e }em za ko nu ni je mo gu }e ob ja vi -

ti ta kav spi sak. Pre mi jer je je di no sa op {tio da je “95 od sto po re skih du `ni ka iz pri vat nog sek to ra”, oce wu ju }i da je lo {e da po da ci o po re skim du `ni ci ma bu du taj ni. – Ka da stu pe na sna gu no va za kon ska re {e wa, na saj tu }e bi ti ob ja vqe na ime na naj ve }ih du `ni ka – tvr di Mirko Cvetkovi}.

Is pu we ni e-sno vi Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je ju ~e je odr `ao pr vu elek tron sku sed ni cu, ~i me je zavr {e na pr va fa za uvo |e wa e-par la men ta, za {ta je [ved ska

iz dvo ji la 1,8 mi lion evra. Na sto lo vi ma ~la no va Od bo ra ju ~e su se na {li “to {i ba” lap top ra ~u na ri s pro gra mom za pra }e we sed ni ce i gla sa we. Ka ko je na ja -

vqe no, od 4. ja nu a ra na red ne go di ne bi }e omo gu }en i rad elek tron ske pi sar ni ce i elek tron sko za vo |e we svih aka ta. S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

NE NAD ^A NAK, PRED SED NIK LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

Voj vo di na u ste ga ma par tij skih cen tra la u Be o gra du Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak iz ja vio je da je, i bez for mal ne funk ci je u po kra jin skoj vla sti, u ak tu el nom man da tu iz bo rio vi {e za gra |a ne Voj vo di ne od pred stav ni ka vla sti APV. U in ter vjuu za „Dnev nik” on je ak tu el noj po kra jin skoj vla sti za me rio na neo d- stat ku po li ti~ kih i za ko no dav nih in ci ja ti va. A na pi ta we za {to mi sli da bi, da je na me stu voj vo |an skog pre mi je ra, s ob zi rom na to da je na go ve stio da }e se mo `da kan di do va ti za tu funk ci ju, bio uspe {ni ji od Bo ja na Paj ti }a, oce nio je da je kqu~ ni pro blem ~el nih qu di voj vo |an ske vla de u par tij skim ste ga ma ko je ih ogra ni ~a va ju. – Ne ~i ni funk ci ja ~o ve ka ne go ~o vek funk ci ju – ka zao je ^a nak. – Ja sam i bez te for mal ne funk ci je u raz go vo ri ma s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em us peo da za Voj vo di nu iz bo ri ma niz stva ri ko je su, na vod no, ve} bi le za ce men ti ra ne. To se de si lo i pri li kom do no {e wa Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma i pri li kom utvr |i va wa Za ko na o jav noj svo ji ni, ka da smo do go vo ri li da se Voj vod ni vra ti i imo vi na No vo sad kog saj ma, DP „Gas”, RTV-a, rud nik u Ko vi nu, Pe tro var din ska tvr |a va, imo vi na VA NU i le ga ti. Za to {to je uvek mo gu }e, ako ni ste uce we ni par tij skim ste ga ma, da iz vu ~e te jo{ po ne {to za gra |a ne. To sam ra dio, a ra di }u i da qe, bez ob zi ra na to bio na ne koj funk ci ji ili ne. On je oce nio da o~i gled no ni je mo gu }e da se ne ko za ne {to iz bo ri ka da ima cen tra lu stran ke u Be o gra du. – Voj vo di na mo ra ima ti svo je auten ti~ ne po li ti~ ke sna ge, ko je }e ra di ti s auten ti~ nim po li ti~ kim sna ga ma iz Be o gra da i dru gih de lo va Sr bi je s ci qem da ce loj Sr bij bu de bo qe – sma tra on. l Tvr di te da je Vla da Sr bi je is pu ni la sve uslo ve za kan -

di da tu ru, ali da u po sto je }em okvi ru ne mo è da re {i ko sov ski pro blem. [ta on da uop {te mo è mo o~e ki va ti da }e Bri sel od lu ~i ti u mar tu i da li je za pra vo do ve den u pi ta we pro ces evro in te gra ci ja Sr bi je? – Od lu ka Bri se la o kan di da tu ri Sr bi je ne za vi si vi {e sa mo od nas, zbog tur bu len ci ja unu tar Uni je. Me |u tim, na por Sr bi je u pri bli à va wu EU ni ka ko ni je uza lu dan jer to zna ~i i pri bli à va we evrop skim stan dar di ma, za

{ta se LSV sve srd no za la `e. Mi je smo ura di li mno go u pro ce su in te gra ci ja. Ne tre ba za bo ra vi ti da je Vla da Mir ka Cvet ko vi }a iz bo ri la vi znu li be ra li za ci ju, za vr {i la sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom i, u sa rad wi s par la men tom, oko 180 za ko na uskla di la s evrop skim za ko no dav stvom. Me |u tim, fan ta sti~ no je ko li ko se us pe lo u to me da Ko so vo i po sled wih 30 go di na bu de sva ko dnev na te ma, kao po li ti~ ki xo ker ko ji se po teg ne uvek kad ne ma dru gog. Me |u tim, da ne ko za i sta ho }e da re {i pi ta we Ko so va, vi de lo bi se da ono i ni je ta ko ne re {i vo. Ka ko se ni ko ni je

Za dru ga ~i ju Voj vo di nu l Na ja vi li ste da }e LSV na po kra jin skim iz bo ri ma na stu pi ti sa mo stal no. A mi sli te li da }e se va {im bi ra ~i ma do pa sti to {to pla ni ra te da na re pu bli~ kim iz bo ri ma ide te u ko al ci ji s DS-om? – Mi smo sa DS-om ve} 15 go di na na raz li ~i tim ni vo i ma vla sti. Ne vi dim gde su tu ne spo ra zu mi. Ova pi ta wa po lo à ja i pra va Voj vo di ne su pi ta wa ko ji ma tre ba da se ba ve po kra jin ski or ga ni vla sti i da iz no se in ci ja ti ve. Jer, da je u Po kra ji ni bi lo vi {e an ga `ma na na re {a va wu tih pi ta wa, sad bi smo ima li ne ko li ko za ko no dav nih ini ci ja ti va upu }e nih Skup {ti ni Sr bi je. Pa nek ih ona i ne sta vi na dnev ni red, ne ka ih i od bi je, ali ima li bi smo po li ti~ ki pri ti sak. Isto vre me no, po sto je pri ~e od to me da se Li ga ne za la è do voq no za pra va Voj vo di ne u Be o gra du. A kad vi {e od 20 pu ta tra ì mo da se na dnev ni red Po kra jin ske skup {ti ne sta vi pri va ti za ci ja NIS-a, on da to od bi ja ju isti ti ko ji nas op tu ù ju da ne bra ni mo do voq no in te re se Voj vo di ne. Na po kra jin skom ni vou, da kle, i zbog iz bor nog si ste ma i zbog ne sla ga wa s na {im ko a li ci o nim part ne ri ma, LSV mo ra iza }i sa svo jim iz bor nim pro gra mom i ja sno re }i za {to vi di Voj vo di nu dru ga ~i je. A na re pu bli~ kim iz bo ri ma }e mo naj ve ro vat ni je s De mo krat skom stran kom za to {to li sta „Za evrop sku Sr bi ju” pro mo vi {e evrop ske vred no sti i kao ta kva ima iz gle da da osvo ji naj vi {e gla so va. Uz to, uko li ko bi smo se ras ta ka li na sit ni je gru pa ci je, uma wi li bi smo {an su da de mo krat ski ori jen ti san pro e vrop ski blok do bi je jo{ je dan man dat da sa sta vi vla du.

se tio da pri ~u o ca rin skim pre la zi ma Ja ri we i Br wak re {i us po sta vqa wem ca rin ske uni je Sr bi je i Ko so va? No, u op {tem igra wu `mur ke stal no se za bo ra vqa na to da je pi ta we ca rin skih pre la za za pra vo pi ta we pla }a wa PDV-a na se ve ru Ko so va jer se ver Ko so va ni je u po li ti~ kom si ste mu ni Sr bi je ni sa mo pro gla {e ne Re pu bli ke Ko so vo, i sa mim tim ni kom ne pla }a ju PDV, {to otva ra neo gra ni ~en pro stor za {verc i za ra du. A kad ho }e te to me da sta ne te na put, na jed nom se po ja -

vqu ju „vi {i in te re si” i ne znam ka kve mi to man ske pri ~e o ko sov skom epu. O~i gled no je da ne ko od pro ble ma na Ko so vu pro fi ti ra. l Ko pro fi ti ra, a ko li ka je opa snost da Sr bi ja zbog to ga po no vo u|e u sa mo i zo la ci ju, s ob zi rom na to da i uspo ra va we evro in te gra ci ja uti ~e na ras po lo è we gra |a na? I ko li ka je u tom po gle du ipak od go vor nost ak tu el ne vla sti? – Je dan od naj ve }ih pro fi te ra ko sov skih ten zi ja je Ru ska Fe de ra ci ja, ~i ji gla sno go vor nik u Sr bi ji am ba sa dor Ale ka sna dar Ko nu zin ja sno po ka zu je za ni ma we za to da wi ho ve sa te lit ske gru pa ci je u Sr bi ji po sva ku ce nu za u sta ve Sr bi ju na evrop skom pu tu, te na pra ve pse u do pa tri ot sku at mos fe ru da bi do bi li mo gu} nost za for mi ra wa vla de ko ja bi bi la ma ri o net ska i ko ja bi pro da la EPS i Te le kom ru skim dr àv nim fir ma ma, ~i me bi Sr bi ja po sta la ru ska pro vin ci ja, a {to bi bi lo i ostva re we è qa To mi sla va Ni ko li }a. A pi ta we „Ru si ja ili Evro pa”, za pra vo je pi ta we „Azi ja ili Evro pa”, ali ona Azi ja ko ja po ~i va na sve vla sti, ni kad ne pre bo qe nom fe u da li zmu, cen tra li zmu, kra |a ma na iz bo ri ma, po li ti~ kim ubi stvi ma... Sr bi ja mo ra da ras ki ne s mi to ma ni ja ma pro {lo sti i da stva ri na zo ve svo jim ime nom. Pe tog ok to bra pro me wen je sa mo je dan broj eks po ne na ta po li ti ke vo |e ne de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ali sa ma ta po li ti ka ni je pro me we na. To se po tvr |u je i ti me {to je na kon od la ska Slo bo da na Mi lo {e vi }a i Cr na Go ra pro gla si la ne za vi snost, i

Ko so vo pro gla si lo ne za vi snost, a ten zi je unu tar Sr bi je ni su pa le. Da kle, to go vo ri da ta po li ti ka kre i ra ten zi je i ona se ne u mit no mo ra me wa ti. l Ne ide li u pri log toj al ter na ti vi ko ju vi na zi va te ru skom gu bre ni jom upra vo neo d lu~ nost ak tu el ne vla sti u sa gle da va wu re al no sti i spro vo |e wu ra ci o nal ne po li ti ke? – Da nas je uà sno te {ko po me ri ti na bi lo ko ju stra nu taj pro ces van ko lo te ~i ne ko ja je du go i pa `qi vo uta ba va na. Ba{ zbog to ga je pri bli à va we EU da le ko va `ni je za Sr bi ju sa mu – a tu ne mi slim sa mo na kan di da tu ru ve} na pri bli à va we ko je pod ra zu me va pri hva ta we se ta pra vi la ko jih se Uni ja dr ì. Za to sam i re kao da je 9. de cem bar, kad je od lo è na od lu ka o kan di da tu ri za mart, su {tin ska po be da pro e vrop skih sna ga uko li ko se uzme u ob zir ko je sve ra dio pro tiv i ko li ko je su {tin skih voj nih ope ra ci ja ura |e no u tom po gle du. Jer, ono {to se de {a va lo na pre la zi ma Ja ri we i Br wak su za pra vo voj ne ak ci je pa ra voj ski ko je su for mi ra ne za tu svr hu. To ne mo è bez or ga ni za ci je s ja snim po li ti~ kim ci qe vi ma. î ji su to ci qe vi go vo ri to ko je na vla sti u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va. A po pu sti qi vost vla sti u Be o gra du pre ma sve mu to me je ste po sle di ca i ne mo }i da se ne {to pro me ni pre ko no }i u na ~in raz mi {qa wa ve }i ne gra |a na Sr bi je. Ta ko da mi ima mo stal no po ve re we u one ko ji su ve} mno go pu ta iz ne ve ri li svo ja obe }a wa, tu pre sve ga mi slim na SRS i we go ve de ri va te, te DSS. Ka ko on da kre nu ti u ne ke ra di kal ne si stem ske re for me u ta kvoj at mos fe ri? l A ka ko on da u ta kvoj at mo sferi mo è do }i do ustav nih pro me na i re de fi ni sa wa sta tu sa APV, ko je o~e ku je te u na red nom man da tu? – LSV }e sva ka ko in si sti ra ti na to me da sve vi {e qu di shva ti da pi ta we sa mo u pra ve ni je sa mo pi ta we ele men tar ne kon tro le nad re sur si ma. Da le ko se lak {e kon tro li {e i ko rup ci ja kad je vi dqi va, a vi dqi vi ja je {to je na ni èm ni vou. O~i gled no je da i gra |a ni tra è pro me ne u tom po gle du, zbog ~e ga sve ve }i broj stra na ka i iz Be o gra da sad po ~i we da pri ~a o de cen tra li za cij i re gi o na li za ci ji. Me |u tim, opa snost je da se od in fla ci je ta kvih re ~i svi ma ne zga di ta pri ~a, po seb no zbog to ga {to bi se pod tim pro ce si ma on da pod me ta lo sve i sva {ta. To je isto kao kad ak tu el na Po kra jin ska vla da pri ~a o to me da je Voj vo di na po sti gla ve li ke uspe he na pu tu aut nom no sti. U ~e mu je ta aut nom nost ako Voj vo di na ne ma pra vo da ubi re po rez na svo joj te ri to ri ji, ni ti da od lu ~u je o bi lo ~e mu, ako ne ma mo pra vo ni na to da ima mo po li cij sku upra vu za Voj vo di nu ko ja bi vo di la ra ~u na o bez bed no snim aspek ti ma...? B. D. Sa vi}

REKLI SU Bo ro vi}: Eko nom ski tri ler

Ste va no vi}: Pro ble mi re {e ni

Ka la no vi}: URS ne }e pra vi ti kom pro mi se

[ef Eko nom skog ti ma No v e Sr b i j e Bo r i s lav Bo ro vi} upo zo rio je ju ~e na to da }e sle de }a go di na bi t i po ~ e t ak dra m a t i~ nog ras p le t a srp s kog „eko nom skog tri le ra” jer }e na na pla tu sti }i 5,1 mi l i j ar d i evra ot p la t e glav ni ce ino stra nog du ga, po kri }e bu xet skog de fi ci ta i do spe lih ka ma ta, kao i oba ve ze po krat ko ro~ nim tre zor skim za pi si ma. „Ako to me i do da mo oba ve ze po za du è wi ma lo kal nih sa mo u pra va i dr àv nih jav nih pred u ze }a, te oba ve ze do sti ù go to vo {est mi li jar di evra jav nog du ga ko ji se, iz ve sno, ne mo gu vra ti ti„, uka zao je Bo ro vi} u pi sa noj iz ja vi.

Gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da je go di na na iz ma ku bi la iz u zet no te {ka, ali da je lo kal na sa mo u pra va us pe la da re {i pro ble me. – U 2012. go di ni o~e ku jem ve }i bu xet od pro jek to va nih 7,8 mi li jar di i da }e mo us pe ti da re a li zu je mo vi {e pro je ka ta od ono ga {to smo pla ni ra li – re kao je Ste va no vi} na go di {wem pri je mu za pred stav ni ke me di ja. On je za hva lio no vi na ri ma na, ka ko je re kao, sli ci ko ji su u etar sla li svo jim emi si ja ma i tek sto vi ma.„Iz u zet no ste bi li objek tiv ni, {to je ret kost u Sr bi ji„ – re kao je i do dao da na rad no vi na ra ne mo è da upu ti ni jed nu kri ti ku ve} da mo è sa mo da se s ne ~im ne slo ì.

^la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je da, uko li ko ta stran ka bu de for mi ra la vla du po sle na red nih par la men tar nih iz bo ra, sa svim je si gur no da ne }e pra vi ti kom pro mi se u ve zi s de cen tra li za ci jom, eko nom skom po li ti kom i po qo pri vre dom. – Kom pro mi si se ne }e pra vi ti ni u ve zi s eko no mi jom i po qo pri vre dom, i to je oblast u ko joj }e mo tra `i ti pat ne re, uko li ko po sle iz bo ra bu de mo u pri li ci da for mi ra mo vla du – na gla si la je Ve ri ca Ka la no vi}. Ona je is ta kla za Ta njug da je za URS SDPS Ra si ma Qa ji }a do bro do {ao kao part ner.

~etvrtak29.decembar2011.

PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE [AN DOR EGE RE [I

Za kon o fi nan si ra wu Voj vo di ne {to pre Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i po zvao je ju ~e Vla du Voj vo di ne, po kra jin ske po sla ni ke, pred stav ni ke svih po li ti~ kih par ti ja, da u {to kra }em ro ku iz ra de pred log za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne i do sta ve ga, kao ovla {}en pred la ga~, Na rod noj skup {ti ni Re pu bli ke Sr b i j e. On je na no v o g o d i {wem pri je mu za no vi na re is -

eko nom ski i so ci jal ni po la `aj – na gla sio je Ege re {i. Go vo re }i o ra du po kra jin skih or ga na, pr vi ~o vek voj vo |an ske Skup {ti ne is ta kao je da je Voj vo di na vi {e i bo qe pre po zna ta u re gi o nu i u Evro pi, ne go u sop stve noj ze mqi. – To vi {e ne mo `e mo i ne sme mo to le ri sa ti. Pred u slov da Voj vo di na po sta ne mo de ran evrop ski re gion je us po sta -

Fo to: S. [u {we vi}

ta kao da je za to neo p ho dan ja - vqa we ja snog po li ti~ kog kon san po li ti~ ki kon sen zus svih sen zu sa, pre sve ga ov de u Voj vo re le vant nih po li ti~ kih fak - di ni, u na {em dvo ri {tu. Vo to ra u Voj vo di ni, te da bi ova leo bih da tvr dim da je ta kav ini ci ja ti va mo ra la bi ti jed na kon sen zus u pret hod nom pe ri o- od po sled wih ko ji ma }e se sa - du uvek i u sve mu po sto jao i da {wi sa ziv par la men ta po za - bio ne po ko le bqiv, ali, na `a lost, ni je – iz ja vio je Ege re ba vi ti. {i, uz na po me nu da, ka da go vo – Voj vo di na i we ni gra |a ni vi {e ne ma ju vre me na za ~e ka - ri o na {im in te re si ma, go vo ri o Usta vom i we. Ako bu de mo za k o n i m a za g a ~e ka li, do ~e ka Voj v o d i n a vi { e ran to va nim pra }e mo sa mo to da i bo qe pre po zna ta vi ma. nam od Voj vo di ne osta ne sa mo u re gi o nu i u Evro pi, – Na ` a l ost, se }a we, a neo p ka da su u pi ta wu ne go u sop stve noj, hod n a {i r o k a Usta vom za ga ran ze mqi auto n o m i j a se to va na pra va Voj pre t vo r i u du vo di n e, ne r et k o bo ko si ro ma {tvo – re kao je se de {a va lo da se taj ustav ne Ege re {i. po {tu je – ka zao je pred sed nik On je pod se tio i na ini ci ja - Skup {ti ne Voj vo di ne. ti vu za iz ra du i hit no do no On je na gla sio da se pro tiv {e we stra te gi je za bor bu pro in ci de na ta, ko jih je bi lo u tiv si ro ma {tva, ko ju je ra ni je Po kra ji ni ove go di ne, svi ko upu t io pred s ed n i k u dr ` a v e, ji vo le Voj vo di nu mo ra ju bo pred s tav n i c i m a svih ni v oa ri t i bes k o m ro m i s no kao da vla sti, po li ti~ kih or ga ni za - bra ne `i vot. ci ja, eko nom skim i pri vred Ege re {i je rad Skup {ti ne nim eks per ti ma te ne vla di - Voj vo di ne u pro te kloj go di ni nom sek to ru. oce nio oce nom 3+, pri znav {i – Tre ba od mah da se su o ~i mo da je par la ment tre ba lo da se s naj ve }im pro ble mom ko ji po - sa sta je i ~e {}e ne go {to je ga |a na {e gra |a ne, a to je lo{ ~i nio. P. K.

Du li}: Ne po sto ji bo qa po li ti~ ka op ci ja Mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla n i r a w a Oli v er Du l i} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja ni kad ni je bi la bli `a Evrop skoj uni ji ne go sa da i da ne po s to j i po l i t i~ k a op c i j a ko ja bi bo qe funk ci o ni sa la u te {kim okol no sti ma iza zva nim kri zom od ak tu el ne vla da ju }e ko a li ci je. – Za n i m a me ka k o bi funk c i o n i s a l a vla d a u uslo vi ma ova ko te {ke eko nom ske kri ze ko ju bi vo di la ne ka dru ga po li ti~ ka op ci ja – re kao je Du li} u in ter vjuu Ta nju gu. – Ka ko bi, na pri mer, iz gle da la vla da u ko joj bi se de la SRS i Vo ji slav Ko {tu ni ca i ka ko bi se oni po na {a li u ova ko te {koj eko nom skoj si tu a ci ji i s otvo re nim pro ble mi ma iz pro {lo sti kao {to je ko sov sko pi ta we, hap {e we ha {kih be g u n a c a, ote ` a n e evro in te gra ci je. Po we g o v om mi { qe w u, u~i we no je sve {to je bi lo

mo gu }e u ova kvim okol no sti ma i, ka ko je na veo, sa svim si gur no u ze mqi ne po sto ji po li ti~ ka op ci ja ko ja bi se bo qe po ne la od ove ko ja sa da ~i ni vla da ju }u ko a li ci ju. Du li} oce wu je da je Vla da u iz u zet no te {kim okol no sti ma funk ci o ni sa la, ra di la i us pe la da sa ~u va mir, sta bil nost i eko nom ski po re dak. Na bra ja ju }i re zul ta te ak tu el ne Vla de, Du li} je na veo otva ra we no vih rad nih me sta upr kos kri zi, zna ~aj ne stra ne in ve sti c i j e, re f or m u Voj s ke, pra vo sud nog si ste ma i re {a va we pro ble ma na sle |e nih iz bli ske pro {lo sti. Du l i}, ko j i je i ~lan Glav nog od bo ra DS-a, sma tra i da je sa svim pri rod no {to su de mo kra te fo kus de lo va wa pre u sme ri le s Ko so va i evrop skih in te gra ci ja na eko nom ska i so ci jal na pi ta wa jer, ka ko je ka zao, DS ta pi ta wa sa da sma tra naj va `ni jim.

ekonomija

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

DU [AN BA JA TO VI] NA JA VIO IZ GRAD WU JO[ JED NOG POD ZEM NOG SKLA DI [TA

OD LO @E NA OD LU KA O STEND-BAJ ARAN @MA NU SA SR BI JOM

Veliko pakovawe gasa u Srpskom Itebeju

MMF ne da pare na lepe o~i

Sa sta nak Iz vr {nog od bo ra MMF-a po vo dom pr ve re vi zi je stend-baj aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ sa Sr bi jom – pr vo bit no za ka zan za 23. de cem bar – od lo `en je da bi se obez be di lo do dat no vre me za raz go vo re o za ko nu o bu xe tu za 2012, na ja vi la je ju ~e Kan ce la ri ja Stal nog pred stav ni ka MMF-a u Be o gra du Bog da na Li so vo li ka u iz ja vi za {tam pu. Ako Bord di rek to ra MMF-a odo bri pr vu re vi zi ju aran `ma na po ~et kom ja nu a ra, to }e omo gu }i ti Sr bi ji da po vu ~e 190 mi li o na evra. Taj no vac bi bio re zer va za slu ~aj ne pred vi |e nih te {ko }a u is pu wa va wu oba ve za pre ma ino stran stvu iza zva nih ne ga tiv nim po sle di ca ma kri ze u okru `e wu.

– U sle de }oj go di ni bi mo gao bi ti ras pi san ten der i pri pre mqe na pro jekt na do ku men ta ci ja za iz grad wu jo{ jed nog pod zem nog skla di {ta ga sa u Sr bi ji – „Srp ski Ite bej” – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}. – U Sr bi ji bi u 2012. go di ni, ka ko je pla ni ra no, tre ba lo da po~ ne i iz grad wa ga so vo da „Ju `ni tok” – re kao je Ba ja to vi}, is ta kav {i da bi ra do vi ma u Sr bi ji po ~e la iz grad wa pr ve kop ne ne de o ni ce tog ga so vo da. On je na ja vio da bi kra jem 2012. ili po ~et kom 2013. mo gla po ~e ti da se ra di ga so vod na in ter ko nek ci ja pre ma Bu gar skoj, Ru mu ni ji, Hr vat skoj i Re pu bli ci Srp skoj.

– O~e ku jem u sle de }oj go di ni i do la zak osi gu ra va ju }e ku }e „So gaz Sr bi ja” i „Ga sprom„ ban ke u na {u ze mqu – ka zao je ge ne rel ni

di rek tor „Sr bi ja ga sa”. On je do dao da }e to pred u ze }e u 2012. i 2013. go di ni ra di ti na za vr {et ku za po ~e te iz grad we ga so vod ne di -

stri bu ci je i za o kru è wu ga si fi ka ci je Voj vo di ne, i na po me nuo da }e sva na se qe na me sta u Voj vo di ni, iz u zev Be le Cr kve, bi ti ga si fi ko va na. – O~e ku jem da se na kon za vr {et ka ove grej ne se zo ne u Vla di Sr bi je raz go va ra o si tu a ci ji ko ja se od no si na gas, jer mi slim da ni je odr ì vo da se i da qe vo di so ci jal na po li ti ka pre ko tog ener gen ta – na gla sio je Ba ja to vi}. – „Sr bi ja gas” je i ove go di ne ra dio s pot ce we nom tr ì {nom vred no {}u ga sa, pro da va li smo ga is pod ce ne, ali ovaj put, za raz li ku od 2009. i ve }eg de la 2010. go di ne, ni smo bi li iz lo è ni vi so kim kurs nim raz li ka ma pa su i na {i gu bi ci po tom

osno vu bi li zna ~aj no ma wi ne go 2009. go di ne. On je uka zao na to da }e zbog pod ce we nih ce na ga sa to jav no pred u ze }e mo ra ti i da qe da se za du `u je da bi mo glo ga ran to va ti ga snu sta bil nost ze mqe i za do vo qi ti po tre be za ga som gra |a na i pri vre de, {to ve o ma op te re }u je „Sr bi ja gas”. – Gas mo ra da se pla ti, a mo ra li bi smo da raz mi sli mo o to me da {to pre iz ba lan si ra mo ce ne ener ge na ta u Sr bi ji – po ru ~io je ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa”, i uka zao na to da bi Elek tro pri vre da Sr bi je i „Sr bi ja gas” tre ba lo {to pre da po~ nu da ra de po tr `i {nim prin ci pi ma, kao Naft na in du stri ja Sr bi je.

IZ BUYE TA ]E SE U 2012. SUB VEN CI O NI SA TI IN VE STI TO RI S 45 MI LI O NA EVRA

Dràva spremila pare da otvori 6.500 radnih mesta Agen ci ja za stra na ula ga wa u Sr bi ju (SI E PA) sle de }e go di ne }e, kroz sub ven ci je za otva ra we no vih rad nih me sta, in ve sti to ri ma iz bu xe ta da ti oko 45 mi li o na evra. To zna ~i da }e na taj na ~in bi ti otvo re no oko 6.000 do 7.000 no vih rad nih me sta. Di rek tor SI E PA Bo ì dar La ga nin je, na ja vqu ju }i do la zak ame ri~ kih in ve sti to ra u Sr bi ju za po ~e tak na red ne go di ne, sa op {tio da ta agen ci ja pla ni ra da u 2012. in ve sti ci je kroz sub ven ci je za otva ra we rad nih me sta pla si ra oko 45 mi li o na evra. – Jav ni po ziv za po dr {ku no vim pro jek ti ma ob ja vqen je 23. de cem bra 2011. i bi }e otvo ren do 27. ja nu a ra 2012. go di ne – na veo je La ge nin, i do dao da }e po sle pre gle da pri spe lih pro je ka ta, SI E PA sa op {ti ti ko ji }e se no vi pro jek ti re a li zo va ti na te ri to ri ji Sr bi je. Do sa da je prak sa bi la da sub ven ci je po jed nom rad nom me stu iz no se iz me |u 4.000 i 10.000 evra, u za vi sno sti od re gi o na u ko jem se otva ra no va fa bri ka. Uko li ko in ve sti tor od lu ~i da ulo ì u bo ga ti ji deo ze mqe, do bi ja ma we nov ca, a {to je kraj u ko ji se in ve sti ra si ro ma {ni ji i ne raz vi je ni ji, to vred nost sub ven ci je ra ste. Ako se su ma ko ju je na veo La ga nin po de li sa 7.000 evra, {to bi ot pri li ke bi la sred wa vred nost sub ven ci je, do bi je se broj

od 6.500 no vih rad nih me sta ko ji }e na ovaj na ~in bi ti otvo re na to kom sle de }e go di ne. Na rav no, ta ci fra mo `e va ri ra ti u za vi sno sti od to ga u ko je }e re gi o ne kom pa ni je sti }i.

mqe, ukqu ~u ju }i i one naj ne ra zvi je ni je. Ipak, ni su ret ki eko no mi sti ko ji su kri ti ko va li na ~in pri vla ~e wa in ve sti to ra, oce wu ju }i da Vla da na taj na ~in prak -

Sa mo to kom pr ve dve go di ne kri ze u Sr bi ji iz gu bqe no naj ma we 200.000 rad nih me sta, a da bi se sub ven ci ja ma po krio taj gu bi tak, po treb na bi bi la 1,4 mi li jar da evra U obra zlo `e wu pred lo ga bu xe ta za na red nu go di nu se na vo di da se kroz ova kve sub ven ci je ula ga wa od 2006. do da nas otvo ri li go to vo 20.000 no vih rad nih me sta i is ti ~e se da je wi hov po se ban zna ~aj je u to me {to do la ze u sve kra je ve ze -

ti~ no pod mi }u je ula ga ~e da ula `u u Sr bi ju, ume sto da na pra vi po slov ni am bi jent u ko ji bi stra ne kom pa ni je ula ga le i da ni je sub ven ci ja. Kri ti ~a ri do da ju da je jed na od ne ga tiv nih po sle di ca ta kve prak se i to da vi {e ni ko ne }e hte ti da ulo `i

u Sr bi ju „bes plat no” jer za {to bi to ura dio ako zna da je dr à va ve} sprem na da mu sno si deo tro {ko va. U pri log ta kvim kri ti ka ma ide i po da tak da je sa mo to kom pr ve dve go di ne kri ze u Sr bi ji iz gu bqe no naj ma we 200.000 rad nih me sta. Da bi se sub ven ci ja ma po krio taj gu bi tak, po treb na bi bi la 1,4 mi li jar da evra, {to je no vac ko jeg u srp skom bu xe tu sva ka ko ne ma. Ili, uko li ko bi smo na sta vi li sva ke go di ne da na ovaj na ~in pod sti ~e mo za po {qa va we istim iz no som kao u bu xe tu za 2012. go di nu, bi }e po treb no tri de se tak go di na da se za po sli 200.000 qu di. S dru ge stra ne, u Vla di ka ù da su sub vec ni je po treb ne jer je u kri zi te {ko pri vu }i stra ne in ve sti to re i da sub ven ci o ni sa we za pra vo pred sta vqa ak ti van pri stup Vla de bor bi pro tiv ne za po sle no sti. U Vla di nom obra zlo è wu pred lo ga bu xe ta na vo di se da di rekt ne in ve sti ci je do no se i no ve teh no lo gi je, no va zna wa i uti ~u po voq no na po ve }a we kon ku rent no sti pri vre de Sr bi je te da znat no po ve }a va ju iz vo zne ka pa ci te te pri vre de. Ciq ured be o sub ven ci o ni sa wu in ve sti ci ja je, do da je se, pri vla ~e we naj bo qih in ve sti ci o nih pro je ka ta kroz do de lu nov ca, i to u pro iz vod ni sek tor, sek tor is tra ì va wa i raz vo ja i sek tor uslu ga ko je mo gu bi ti pred met me |u na rod ne tr go vi ne. V. ^vor kov

VLA DA DA LA JO[ MA LO NA DE ZA 23.000 PRED U ZE ]A

Ukinuta prinudna likvidacija firmi Dr `a va je da la jo{ ma lo na de fir ma ma ko ja po slu ju s gu bit kom ve }im od vi si ne ka pi ta la jer su usvo je ne iz me ne Za ko na o pri vred nim dru {tvi ma ko jim je uki nu ta od red ba o pri nud noj li kvi da ci ji ta kvih pred u ze }a. Elem, Skup {ti na Sr bi je je pre ne ko li ko da na usvo ji la iz me ne i do pu ne Za ko na o pri vred nim dru {tvi ma, ko ji ma se bri {u od red be o pri nud noj li kvi da ci ji fir mi s ne ga tiv nim ka pi ta lom, a ta kvih je tre nut no 23.136. Po po da ci ma ko je je dao za ko no da vac, od tog bro ja gu bi ta {a, ~ak 21.014 pred u ze }a or ga ni zo va no je u for mi dru {tva s ogra ni ~e nom od go vor no {}u. „Je dan od po zi tiv nih efe ka ta ovog za ko na ogle da se u bri sa w u od r ed b i o sma w e w u osnov nog ka pi ta la u slu ~a ju gu bit ka, od no sno od red bi ko je su u slu ~a ju ne ga tiv nog ka pi ta la pred vi |a le pri nud nu li kvi da ci ju, a sve iz raz lo ga {to bi nad ve li kih bro jem pred u ze }a bio po kre nut po stu pak pri nud ne li k vi d a c i j e”, obra z la ` e

pred la ga~ za ko na. „Uz to, sma we w e vi s i n e mi n i m al n og osnov nog ka pi ta la za dru {tva s ogra ni ~e nom od go vor no {}u na sve ga 100 di na ra u~i ni lo je ove od red be su vi {nim ka da je re~ o for mi DOO. Pri me na no vog za ko na o pri vred nim dru {tvi ma po ~e }e 1. fe bru a ra 2012. go di ne. Pred u ze }a }e mo }i da se, kroz pre re gi stra ci ju, uskla de s no vim za ko nom do kra ja ju na idu }e go di ne. Par la ment je, na i me, usvo jio i Za kon o po stup ku re gi stra ci je u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, ko jim je de fi ni sa no da svi oni ko ji u na red nom pe ri o du bu du po kre nu li po stu pak re gi stra ci je ima ju isti po stu pak. Tim za ko nom stan dar di zu ju se sva pra vi la za one ko ji ula ze u po stu pak re gi stra ci je. Pred vi |e no je po jed no sta vqi va we re gi stra ci je i sma we we tro {ko va tog po stup ka, a no vi za kon bi tre ba lo da po boq {a efi ka snost re gi stra ci je kroz po sto ja we je din stve nog elek tron skog si ste ma i omo gu }a va we elek tron skog do sta vqa wa po da ta ka.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Mlava, @agubica

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

100,6018

102,6549

105,0160

100,2938

Australija

dolar

78,1616

79,7567

81,5911

77,9223

Kanada

dolar

75,4759

77,0162

78,7876

75,2448

Danska

kruna

13,5309

13,8070

14,1246

13,4894

Norve{ka

kruna

12,9162

13,1798

13,4829

12,8767

[vedska

kruna

11,2251

11,4542

11,7176

11,1908

[vajcarska

franak

82,4335

84,1158

86,0505

SAD

funta dolar

1 1

120,5678 76,9951

123,0284 78,5664

125,8581 80,3734

Cena

Promet

144,44

1.100

7.227.000

20,00

2.640

7.920

Agrobanka, Beograd

3,95

3.523

1.388.214

Veterinarski zavod, Subotica

3,88

321

64.200

3,17 Promena %

2.150 Cena

559.000 Promet

Filip Moris Operej{ns, Ni{

-12,03

1.038

Inos sinma, Sevojno

-12,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Komercijalna banka, Beograd

Sunce, Sombor

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Polet, Novi Pazar Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (496,69 -0,40) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,63

1.633

136.003

NIS, Novi Sad

0,00

609

2.452.015

Komercijalna banka, Beograd

0,06

1.651

2.777.540

Imlek, Beograd

1,96

2.344

525.083

Soja protein, Be~ej

0,39

521

1.937.382

129.750

Energoprojekt holding, Beograd

1,83

390

64.375

440

120.120

Agrobanka, Beograd

3,95

3.523

1.388.214

-10,91

4.900

194.100

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-3,85

499

2.619.285

-10,00

900

36.000

Jubmes banka, Beograd

-3,53

12.733

191.000

-6,67 Promena %

1.400 Cena

4.200 Promet

Univerzal banka, Beograd

3,17

2.150

559.000

0,00

609

2.452.015

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

82,1811

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

0,50

1.608

1.142.000

-10,91

4.900

194.100

Alfa plam, Vrawe

120,1987

Soja protein, Be~ej

0,39

521

1.937.382

0,04

7.400

59.200

76,7594

Luka Leget, Sremska Mitrovica

0,00

2.145

750.750

Tigar, Pirot

-0,41

490

9.800

Veterinarski zavod, Subotica

3,88

321

64.200

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 12. 2011. godine

Radijator, Zrewanin

1,12

450

336.150

Fabrika {e}era, Crvenka

1,04

3.900

101.400

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

dnevnik

~etvrtak29.decembar2011.

GUVERNER [O[KI] O EKONOMSKOJ 2012.

Ce ne uspo ra va ju, ali du go vi pre te – U na red noj go di ni Na rod na ban ka Sr bi je }e na sta vi ti da svo jim me ra ma ~u va sta bil nost ce na i ce lo kup nog fi nan sij skog si ste ma Sr bi je. Pad in fla ci je i sma we we re fe rent ne ka mat ne sto pe do pri ne }e da qem sma wi va wu ka ma ta, a to bi tre ba lo da ima po zi ti van uti caj na eko nom sku ak tiv nost i za po sle nost – ova ko je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi -

od stu pa wa na vi {e ili na ni è od pro ce nat i po. Po [o {ki }e vim re ~i ma, de vi zne re zer ve su na za do vo qa va ju }em ni vou od 11,5 mi li jar di evra. Di nar je naj sta bil ni ja va lu ta u re gi o nu, {to bi tre ba lo da bu de do bar sig nal in ve sti to ri ma, a kre dit ni rej ting Sr bi je je po ve }an i iz no si BB. Sve dru ge ze mqe re gi o- na za be le ì le su sni è we. – Po pret hod nim po ka za te qi ma i prog no za ma iz gle da da nas ne ~e ka te {ka i kri zna go di na. Naj ve }a opa snost do la zi od te {ko }a s ko ji ma se su sre }u ze mqe EU ko je su svo je pr vo bit ne pro jek ci je pri vred nih pa ra me ta ra sve le na ni ì ni vo, a to se i te ka ko mo è ose ti ti i kod nas kroz te {ko }e u ser vi si -

Nova banknota po uzoru na strane No va nov ~a ni ca od 2.000 di na ra je, i pre ne go {to se odo ma }i la u pro me tu, na i {la na broj ne pri med be – za {to is tak nu ti na u~ nik Mi lu tin Mi lan ko vi} ne gle da pre ma dr `av nim sim bo li ma. Kao od go vor, [o {ki} je po ka zao bank no te {vaj car skog fran ka, austra lij skog i ame ri~ kog do la ra gde su gra fi~ ka re {e wa isto vet na. Sli~ no je i s ne ka da {wom ita li jan skom li rom. Za to ne tre ba da ~u di {to su i na {i di zaj ne ri iza bra li sli~ no re {e we. je De jan [o {ki} pro ce nio 2011. i pred sta vio 2012 go di nu. – Je dan od bit nih pla no va za na red nu go di nu je i na sta vak di na ri za ci je – NBS }e pod sti ca ti ko ri {}e we do ma }e va lu te i ta ko uti ca ti na sma we we ri zi ka i ka mat nih sto pa na du ge sta ze, a to je u in ter su i pri vre de i gra |a na. Fi nan sij ska sta bil nost je o~u va na i po ja ~a na uvo |e wem no ve re gu la ti ve za upra vqa we ri zi ci ma ba na ka –Ba zel 2 i do dat no ja ~a we ban kar skog sek to ra kroz do ka pi ta li za ci ju. De vi zna {ted wa gra |a na iz no si 7,6 mi li jar di evra i naj vi {em je ni vou. Isto vre me no, NBS o~e ku je sna `an pad me |u go di {we in fla ci je u na red na tri me se ca. Na kon mar ta rast ce na bi tre bao da u|e u ci qa ni ko ri dor na tro me se~ nom ni vou od 4,3 po sto te da na kra ju 2012. bu de ~e ti ri pro cen ta, uz do zvo qe na

ra wu dr `av nih du go va –ka zao je gu ver ner. [to se ti ~e pre za du `e no sti, [o {ki} je oce nio da je ma strihtski ni vo od 60 od sto – za raz vi je ne ze mqe. Za Sr bi ju je 45 od sto BDP-a do bro od me re na gra ni ca. – Sred we ra zvi je ne ze mqe ko je su pre {le gra ni cu od 50 od sto br zo su se su sre le s du `ni~ kom kri zom – na veo je on. – Za wih bi naj o pa sni ji bi li fi skal ni pri ti sci jer pod gre va ju tra `wu, {to se od mah re flek tu je na rast in fla ci je. Do pri vre me nog od la ga wa do go vo ra s MMF-om, po gu ver ne ro vim re ~i ma, do {lo je jer je tu ve o ma bi tan bu xet, a Sr bi ja ga, ve} po tra di ci ji, do no si uo~i no vo go di {wih pra zni ka. On je do dao da ni jed na od lu ka u Na rod noj ban ci Sr bi je ni je do ne ta zbog po li ti~ kih pri ti sa ka D. Vujo{evi}

ekOnOMiJA / nOv^Anik

dnevnik

FOND ZA RAZVOJ SRBIJE

Ka ma tu sni zi li na dva od sto Fond za raz voj Sr bi je sni zi }e ka ma te na odo bre ne kre di te u na red noj go di ni za je dan pro ce nat, od lu ~e no je na sed ni ci Uprav nog od bo ra Fon da u Ni {u. Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} re kla je da }e ka ma ta za pred u zet ni ke u 2012. bi -

ti dva od sto ume sto do sa da {wa tri, {to }e, po we nim re ~i ma, bi ti an ti kri zna me ra Vla de za po mo} pred u zet ni ci ma. Di rek tor ka Fon da za raz voj Sla |a na Bac ko vi} re kla je da je Fond ove go di ne odo brio 643 kre di ta, u ukup nom iz no su od 14,7 mi -

li jar di di na ra. Ona je re kla da je pla nom za na red nu go di nu za kre di ti ra we pred vi |e no 15 mi li jar di di na ra, da je pro gra mom za pred u zet ni ke pla ni ran iz nos od mi li jar du di na ra, ~i me je plan uve }an oko 400 mi li o na. Fond je za na red nu go di nu pla ni rao iz dva ja -

we od 200 mi li o na za `en sko pa re du zet ni {tvo, ~i me je iz nos du pli ran u od no su na 2011. go di nu.

PO^ELA PRETPRAZNI^NA KUPOVNA GROZNICA UZ VE]E RA^UNE

Pra zni ci }e nas opet sku po ko {ta ti Re do vi u mar ke ti ma ipak su se ote gli, gu `va je sve ve }a i, iako se ~i ni da iz o sta je pra va pra zni~ na eufo ri ja, i in for ma ci je iz tr go vin skih ku }a po tvr |u ju da, ba rem kra jem de cem bra, za pro se~ nog srp skog po tro {a ~a kri ze – ne ma. Tr gov ci ka ù da u ovo do ba go di ne pro da ja me sa, me snih pre ra |e vi na i pi }a po ra ste ~ak i pe de set po sto. Su de }i po po god no sti ma ko je sa da nu de kup ci ma, kao {to je, re ci mo, mo gu} nost da pa za re ovih da na a pla te tek do go di ne u ju nu, i ovih da na }e si gur no ima ti pu ne ru ke po sla. U hi per mar ke ti ma, gde naj ~e {}e i ide mo u ve }i pa zar, ka ù da pro se~ ni dnev ni ra ~u ni u pra zni~ nim da ni ma iz no se 3.600 di na ra. To li ko smo, na i me, tro {i li la ne, a sa da tr gov ci o~e ku ju „te è” di nar ske iz no se, {to zbog in fla ci je, {to zbog ~i we ni ce da iz go di ne u go di nu u ovo do ba tro {i mo sve vi {e. U objek ti ma „Mer ka tor-S„ sva ke go di ne se u pret pra zni~ nom pe ri o du pro met po ve }a vi {e od 20 po sto, a u sa mom pra zni~ nom pe ri o du znat no vi {e. Osim u vre me no vo go di {wih pra zni ka, ko ji su glav ni raz log za skok pro se~ nih po tro {a~ kih ra ~u na u na {im objek ti ma, po rast u pro da ji se ose }a i u pe ri o du sla va u Sr bi ji, na ro ~i to u de cem bru i ja nu a ru ka da se pro sla vqa ju dve naj ma sov ni je sla ve, Sve ti Ni ko la i Sve ti Jo van, ka ù u ovoj tr go vin skoj ku }i. U pro daj nim objek ti ma „Mer ka tor-S„, re ci mo, u pro se ku se uslu ì bli zu ~e ti ri mi li o na po tro {a ~a me se~ no, dok se taj broj za vre me pra zni ka znat no po ve }a va. Kup ci se, na vo de u ovoj kom pa ni ji,

Odloèno na pola godine Mno ge tr go vin ske ku }e nu de po voq ni je uslo ve pro da je pa je ta ko, re ci mo, u hi per mar ke ti ma, ume sto do sa da {wih 60 da na mo gu }e od lo è no pla }a we i na 180 da na. Re ci mo, u svim pro daj nim objek ti ma no vo sad skog „Uni ve rek spor ta” ra ~u ni ko ji iz no se vi {e od 3.000 di na ra mo gu se pla ti ti za 30, 60, 90 ili 180 da na. U „Mak si ju” i „Tem pu” po ~ek va ì do 15. ja na u a ra – za ra ~u ne iz nad 2.000 di na ra omo gu }e no je od lo è no pla }a we ~e ko vi ma gra |a na do 150 da na. de le na dve ka te go ri je ka da je na bav ka po treb nih na mir ni ca oko pra zni ka u pi ta wu: na one ko ji pla ni ra ju una pred svo ju ku po vi nu i na vre me obez be de sve pro iz vo de po treb ne za pro sla vu i onu dru gu gru pu po tro {a ~a ko ji to ~i ne u po sled wem tre nut ku, na sa mo ne ko li ko da na pre Bo ì }a ili No ve go di ne. A za vre me pra zni ka naj ~e {}e ku pu je mo sve è me so, de li ka te se, sve è vo }e i po vr }e, al ko hol na i bez al ko hol na pi }a... Pra zni~ na at mos fe ra po ~i we s pr vim da ni ma de cem bra i tra je do kra ja me se ca, a

u ne ko li ko pra zni~ nih da na pro da ja se udvo stru ~i, ka ù u „Mer ka to ru”. U kom pa ni ji „Uni ve rek sport” za no vo go di {we i bo ì} ne pra zni ke za be le è rast ukup nog pro me ta i do 20 po sto, ko li ko po ra ste i pro se ~an ra ~un, a broj po tro {a ~a se u pra zni~ nom pe ri o du po ve }a oko pet pro ce na ta. U pret pra zni~ nom pe ri o du se po ve }a va po tro {wa pre hram be nih pro iz vo da, po go to vo u ka te go ri ja ma sve èg me sa i pre ra |e vi na i, pod ra zu me va se, pi }a i so ko va. Na rav no, raz log su è qe gra |a na za

bo ga tom i le pom tr pe zom, ko ja se pri pre ma za po ro di~ no okru è we to kom pra zni ka. Po tro {a ~i i po red te ku }e kri ze uvek pro na |u pro sto ra u svo jim bu xe ti ma za pra zni~ ne tr pe ze, ka ù u „Uni ve rek spor tu”, i do da ju da pro met, u od no su na 2008. go di nu, ka da nas je za pqu snuo pr vi ta las kri ze, ~ak i po re de }i s ra stom ce na na ma lo i kur som evra, be le ì ten den ci ju ra sta, ~ak i do 30 po sto. Uko li ko po sma tra mo trend pret hod nih go di na, u de cem bru se u „Mak si ju” be le ì rast pro da je pro iz vo da svih ka te go ri ja. U de cem bru se me so, na ma zi i pi }a pro da ju oko 50 po sto vi {e ne go u no vem bru, ka ù u kom pa ni ji „De lez”. U „Mak si” su per mar ke ti ma i da qe se naj ~e {}e pla }a go to vi nom, ko ju ko ri sti 77 od sto po tro {a ~a. Wih 19 od sto ko ri sti kar ti ce, a tek je dan od 25 ku pa ca pla }a ~e kom. U „Tem po” hi per mar ke tu sva ki sed mi po tro {a~ pla }a ~e kom, a sva ki ~e tvr ti kar ti com. Ipak, i u hi per mar ke ti ma se naj vi {e pla }a go to vi nom, i to 57 pro ce na ta po tro {a ~a, na vo de u kom pa ni ji. Ina ~e, eko no mi sti na vo de da je pro met u tr go vi ni bio naj ve }i u de cem bru 2007. go di ne, pred kri zu. U od no su na tu go di nu, pro met bi, po wi ho vim o~e ki va wi ma, tre ba lo da bu de 25 od sto ma wi jer je to li ki pad stan dar da gra |a na, {to zbog pa da bro ja za po sle nih {to zbog pa da re al nih pri ma wa. Ali, de cem bar uvek is ka ~e iz pro se~ ne sta ti sti ke. Pro {le go di ne, na pri mer, u de cem bru je po tro {wa bi la 19 po sto vi {a ne go dru gih me se ci u go di ni. S. Glu{~evi}

USPE[NO POSLOVAWE NOVOSADSKE KOMPANIJE

Elek tro voj vo di na na pla }u je i ot pla }u je du go ve - Ovu go di nu }e „Elek tro voj vo di na” za vr {i ti sa iz u zet no do brim po slov nim re zul ta tom i bi }e sprem na da rav no prav no s dru gim part ne ri ma u~e stvu je na slo bod nom

tr `i {tu elek tri~ nom ener gi jom u Sr bi ji - re kao je di rek tor ovog pred u ze }a Ti ho mir Si mi}. - De ve to me se~ ni ob ra ~un po ka zu je do bit od oko 700 mi li o na di na ra, {to je pr vo po z i t iv n o po s lo v a w e po s le ~e ti ri go di ne.

On je uka zao da je dug „Elek tro voj vo di ne” za di stri bu ci ju elek tri~ ne ener gi je, ka da je on po stao di rek tor, bio oko 1,5 mi li jar di di na ra, a sa da du go va wa pre ma Elek tro pri vre di Sr bi je

ne ma. Na i me, pre ~e ti ri go di ne iz „Elek tro voj vo di ne“ je na ra ~un EPS-a pre ba ~e no ~e ti ri mi li jar de di na ra, a pre go di nu da na je, s EPS-om pot pi san ugo vor o po ste pe nom vra }a wu tog nov ca, ko ji }e u ce lo sti bi ti usme ren ka no vim in ve sti ci ja ma.

„Elek tro voj vo di na“ je pred u ze la i ko ra ke da sma wi gu bit ke ko ji na sta ju kao po sle di ca neo vla {}e ne po tro {we stru je, a ove go di ne na pla }e no je oko 500 mi li o na di na ra, od no sno za to li ko je sma wen gu bi tak po tom osno vu. Sma we we gu bi ta ka je, po Si mi }e vim re ~i ma, me |u naj va `ni jim za da ci ma ovog pred u ze }a i u na red nom pe ri o du, a to }e omo gu }i ti da se taj no vac ulo ì u mo der ni za ci ju i raz voj. I ove go di ne po tvr di lo se da su po tro {a ~i u Voj vo di ni, a „Elek tro voj vo di na” snab de va wih oko 920.000 po tro {a ~a, mo |u naj bo qim pla ti {a ma jer je pro ce nat na pla te iz nad 97 od s to. Za h va q u j u } i vi s o k om ste pe nu na pla te, kao i uvo |e wu sa vre me nih me to da po slo va wa i po ve }a wu od go vor no sti za po sle nih, idu }e go di ne }e bi ti in ve sti ra no oko 1,9 mi li j ar d i di n a r a u ka p i t al n e pro jek te. Od to ga }e 1,5 mi li jar di bi ti ulo è na u re dov no odr à va we ka pa ci te ta, a osta tak u iz grad wu obje ka ta od po seb nog zna ~a ja. D. Mla|enovi}

U SRBIJI OVE GODINE KUPCA NA[LO TEK 30.000 AUTOMOBILA

Kri za pre po lo vi la pro da ju li mu zi na – U Sr bi ji je od po ~et ka ove go di ne pro da to ukup no je dva 29.000 vo zi la, {to je pad od 30 od sto u od no su na go di nu pre – iz ja vio je pred sed nik Srp ske aso ci ja ci je uvo zni ka vo zi la i de lo va Mi lo{ Pe tro vi}. – U 2011. naj pro da va ni ji auto mo bil u na {oj ze mqi bio je „pun to”, za ~i ju ku po vi nu se da ju dr àv ne sub ven ci je, ali je i kod we ga za be le àn pad pro da je od go to vo 70 od sto. Onje pre ci zi rao da je od po ~et ka 2011. pro da to sa mo 4.193 „pun ta”, na spram pro {lo go di {wih go to vo 12.000, i za pi tao se {ta dru gi uvo zni ci vo zi la mo gu o~e ki va ti uz ta kvu pro da ju auto mo bi la ko ji se mo è ku pi ti uz

li~ nu kar tu. On je pod se tio na to da je u 2010. pro da to 40.000 vo zi la, a 2008. „ko ja je bi la re per sta bil no sti tr ì {ta” – 57.000, te je ja sno da su ovo go di {wi re zul ta ti po ra à va ju }i. Pe tro vi} je uka zao i na to da je Aso ci ja ci ja uvo zni ka vo zi la i de lo va iz po me nu tih raz lo ga do ne la od lu ku da ne u~e stvu je na be o grad skom „Kar {o uu 2012”. Pe tro vi} je is ta kao da se uvo zni ci auto mo bi la, osim dra sti~ nog pa da pro da je vo zi la iza zva nog pa dom ku pov ne mo }i gra |a na, su o ~a va ju i s po ble mi ma ve za nim za „{u mu pro pi sa” ko ji im ote à va ju rad. Kao pri mer je na veo Za kon o za {ti ti po tro {a ~a, za

~i je }e iz me ne Aso ci ja ci ja da ti pred lo ge u 2012, do da ju }i da, na pri mer, „pro dav ci kup ci ma mo ra ju da vra }a ju no vac bez ika kvog raz lo ga”. Ta ko |e, Aso ci ja ci ja }e pred lo `i ti iz me ne od red bi u uvo zu po lov nih auto mo bi la ko jim }e „Euro 4” stan dard po sta ti uslov za uvoz vo zi la, a kroz rad svo je gru pa ci je u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je na usa gla {a va wu Pra vil ni ka o eko lo {kim tak sa ma, re kao je Pe tro vi}. On je ob ja snio da su uvo zni ci do dat no op te re }e ni no vim od red ba ma po ko ji ma se pri li kom uvo za pla }a eko-tak sa od 12.000 di na ra po to ni vo zi la.

AK CI JA ZA PO SLE NIH U NAFT NOJ IN DU STRI JI SR BI JE Is kqu ~e wa Po klo ni za De~ ju si gur nu ku }u stru je Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Salaksija. Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedi nim uli ca ma na se qa. Ko viq: od 9 do 12 ~asova preduze}a „Pauni}”, „Pile prom„, „Ra ga ji”, BMM1, Su{ara i Zemqoradni~ka zadruga.

Pred Novu godinu i Bo`i} sva deca o~ekuju dolazak Deda Mraza s paketi}ima punim slatki{a. Me|utim, ima i onih kojima Deda Mraz dolazi retko, pa su zaposleni u Naftnoj industriji Srbije potrudili da i te mali{ane obraduju. Zato su organizovali akciju „NIS filntropija”, u kojoj su prikupqali de~ju ode}u, obu}u, igra~ake, novogodi{we poklon paketi}e... Akciji se pridru`ilo mnogo

zaposlenih u Novom Sadu, Pan~evu i Beogradu, a za {est dana, koliko je trajala, prikupqena je zna~ajna koli~ina de~je garderobe, ode}e, slatki{a... Da Deda Mraz sti`e uo~i Nove godine uverili su se u ustanovi De~ja sigurna ku}a u Novom Sadu i prihvatili{tu pri Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, jer su im ju~e uru~eni pokloni koje su za wih skupili radnici NIS. D. Ml.

Novosadska ~etvrtak29.decembar2011.

DA NAS U CEN TRU

Kar ne val i va tro met Udru`ewa „Parastos dudu” i „Futo{ki kupus” u okviru novogodi{weg programa „Novi Sad srcem” danas u 14 sati na Trgu slobode izlaga}e, promovisati i prodavati proizvode. Wihovoj humanitarnoj akciji pridru`i}e se i „Alumini klub” Fondacije dr Zoran \in|i}, koji }e prodavati kuvano vino, ~aj i kola~i}e. Na po~etku Zmaj Jovine ulice od 16.30 do 17.30 sati pravi}e

se karnevalske maske, a u centru grada i na bini na Trgu slobode od 18 do 19 sati bi}e odr`an veliki novogodi{wi karneval/maskenbal. Sugra|ani, koji se u 19.30 na|u na Trgu mo}i }e da pogledaju i veli~anstveni vatromet. Od 19 do 21 sat u restoranu „Dunavska oaza” nastupi}e KUD „Vila-@elezni~ar” i AKUD „Sowa Marinkovi}”, a u „Atini” KUD „Svetozar Markovi}”. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pe pe qa re na trg

d ka da je za kon o za bra ni pu {e wa u za tvo re nim pro sto ri ja ma po ~eo da se pri me wu je dve stva ri su vi {e ne go pri met ne. Mno gi su sma wi li ko li ~i nu ci ga re ta i sve se vi {e qu di oku pqa oko ra znih in sti tu ci ja, pred u ze }a i po slov nih pro sto ra. Ovo ga pu ta ni su u pi ta wu {traj ka ~i ve} gru pi ce „prog na nih” iz kan ce la ri jam, ko ji svo ju do zu ni ko ti na uzi ma ju na otvo re nom. A pre ma no voj od lu ci o ure |e wu gra da vla sni ci i za kup ci po slov nih po ro sto ra u ko ji ma je za bra we no pu {e we ubu du }e

}e mo ra ti is pred lo ka la da po sta ve pe pe qa re za opu {ke. Zna ~i, vi {e ni je do voq no iza }i na po qe ve} }e mo ra ti da se na ba ve i tip ske pe pe qa re, {to je sa svim u re du ako se gle da sa stra no vi {te op {te ~i sto }e. Me |u tim, za {to se ova kva prak sa ne bi pro {i ri la i na ceo No vi Sad i za {to Grad ne bi po sta vio po su de za opu {ke na raz ne adre se (bar po cen tru) kao {to je to slu ~aj u kom {ij skim ze mqa ma. Oni ko ji su ima li pri li ke da to vi de na de lu ka `u da su pe pe qa re na otvo re nom pu ne, a uli ce ~i ste. Ma lo li je? B. Mar ko vi}

NA „RAS PU STI LI [TU”

„Ha ri Po ter i pla me ni pe har” Maraton crtanih filmova za male i ostale u okviru „Raspustili{ta”, bi}e odràn danas u 10 sati u Novosadskom otvorenom univerzitetu, Radni~ka 20. U isto vreme bi}e odràne i dramska, {ahovska, hip-hop i likovna radionica, a mali{ani }e uìvati i u lego igraonici. U 11.30 sati deca }e mo}i da pogledaju film „Hari Poter i plameni pehar”. N. R.

V remeploV

Pr vo srp sko sa punyij sko dru {tvo U prvo srpsko sapunxijsko dru{tvo osnovano 1871. udru`ila su se petorica majstora koji su slede}e godine u novopodignutoj manufakturi proizvodili godi{we 350 tona sapuna i dve i po tone sve}a, a u zakup od Grada uzeli su sistem osvetqivawa ulica

od 150 petrolejskih fewera. Gradsko predstavni{tvo je 20. de cem bra 1903. prodalo Dru{tvu parcelu od ~etiri hiqade kvadrata u novoj industrijskoj zoni na obali Dunava, na kraju dana{we Radni~ke ulice. Tako je nastao ~uveni „Albus”. N. C.

AGEN CI JA „SKAN” UPRI LI ^I LA KOK TEL ZA LI^ NO STI KO JE SU ODABRALI SU GRA \A NI

Ba la {e vi} naj u spe {ni ji No vo sa |a nin Na sve~anom koktelu koji je uprili~en u ~ast najuspe{nijih Novosa|ana u ovoj godini, prema istraìvawu Agencije za istraìvawe i razvoj „Skan”, pored laureata, okupilo se mno{tvo poznatih iz javnog ìvota grada. Iako se neki nagra|eni nisu pojavili (Bala{evi} ni ove godine nije bio), ve}ina wih je bila u sve~anom salonu Spensa, gde su uru~ena priznawa i gde su se svi uz prijatnu muziku i po koje pi}e opustili i druìli. Za najuspe{nijeg Novosa|anina i umetnika progla{en je \or |e Ba la {e vi}, najjuspe{niji politi~ar je Bo jan Paj ti}, sportista An dri ja Ge ri}, novinar Bo ra Oti} a privrednik An dri ja Ge ri} Bo ra Oti} i Bo jan Paj ti} Pe tar Ma ti je vi}. Predsednik Vlade Vojvodine prezentativac Andrija Geri} is- slu`na cela ekipa “Vojvodine”. Bojan Pajti}, koga su sugra|ani takao je da mu je veoma drago zbog Nadam se da }e sugra|ani dolaziizabrali za najpopularnijeg poli- ovog priznawa, jer dugo godina ni- ti da nas podrè na utakmicama, ti~ara, naglasio je da u slu~aju ka- je bio u zemqi. da }emo od Novog Sada opet nada se bavite javnim poslom praviti grad odbojke i vranajkompetentniju i najbotiti trofeje u grad - rekao Naj u spe {ni ji po li ti ~ar Bo jan Paj ti}, je Geri}. qu ocenu mogu doneti graspor ti sta An dri ja Ge ri}, |ani. Dodao je da mu ovo Sugra|ani su kao najupriznawe ba{ zbog toga, spe{nijeg novinara prepono vi nar Bo ra Oti}, godinama unazad, uliva veznali Boru Oti}a koji je a pri vred nik Pe tar Ma ti je vi} liku energiju i da je agenove godine pobrao jo{ neka cija „Skan” pokazala da veprizawa. oma precizno moè da izmeri ras- U ranijim izborima uglavnom - Drago mi je da ovu godinu zavrpoloèwe Novosa|ana. sam bio jedan od kandidata i drago {avam na ovakav na~in, sa priznaNajuspe{niji sportista, pro- mi je da sugra|ani prepoznaju na{ wima. Po~elo je sa Februarskom slavqeni srpski odbojka{ki re- trud jer smatram da je za ovo za- nagradom, nedavno sam dobio i na-

gradu Udru`ewa novinara Srbije “Laza Kosti}” za reporta`u i evo tre}a sre}a i ovo priznawe. Hvala svima koji su pomagali da do|em do ove nagrade i ~estitam svima Novu godinu - kazao je Oti}. Novosa|ani su u ovoj anketi “Skana” uspe{nim u sfer politike smatraju gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a, novinarke Je le nu Ba ~i}-Alim pi} i Ta tja nu Voj te hov ski, glumicu Mi ru Ba wac i peva~icu Na ta {u Be kva lac, sportiste Goj ka Ka ~a ra i Iva nu [pa no vi}… B. M. Fo to: N. Sto ja no vi}

U AK CI JI PO [TE SR BI JE „PI [I DE DA MRA ZU” PO BE DIO MA LI NO VO SA \A NIN

Rad Jo va na Oda vi }a pr vi me |u 10.000 Osmogodi{wi Novosa|anin Jo van Oda vi} osvojio je pro{le nedeqe prvu nagradu na konkursu „Pi{i Deda Mrazu”, koju je po~etkom decembra organizovala Po{ta Srbije. Ovaj mali{an svoje èqe preneo je kroz pesmu i crte`, na kojem je bio nacrtan grad, Fru{ka gora i putokaz prema wegovoj ku}i u koju je sankama trebao da svrati novogodi{wi dekica i donese mu wegovu omiqenu igricu. Osim lepe vesti da je pobedio, ovog de~aka obradovao je i poklon, koji mu je, na dodeli nagrada u Beogradu, uru~io zamenik generalnog direktora JP PTT saobra}aja „Srbija” Mi lo{ Mi {~e vi}. Prema re~ima Jovanove majke Pe tra ne Oda vi}, petodnevni trud wenog sina nagra|en je na najboqi mogu}i na~in. - Jovan se pet dana neumorno trudio da napravi {to lep{e pismo Deda Mrazu. Uloìo je veliki trud i drago mi je da je na poklon dobio igricu, koju je traìo da mu kupim, a prili~no je skupa. Kada je kroz ukrasni pa-

U akciji „Pi{i Deda Mrazu” u~estvovalo je 10.000 radova iz cele Srbije, a najvi{e dece po`elelo je video igre, lutke, kwige, ku}ice za lutke, barbike, ali i puno zdravqa i qubavi. Drugu nagradu u pojedina~noj kategoriji dobio je Lu ka Ivi} iz Smedereva, a tr}e mesto zauzeo je Je vrem Ne deq ko vi} iz ^a~ka.

Osmo go di {wak `e qe pre neo kroz pe smu i cr te`. Na po klon do bio igri cu, ba{ onu ko ju je `e leo da ima

pir video {ta je dobio, wegovoj sre}i nije bilo kraja - rekla je Odavi}. Iz Po{te ka`u da su de~ji radovi, kako re~ju tako i linijom i bojom potvrdili beskrajnu de~ju kreativnost, ma{tovitost i duhovitost.

Deca su se takmi~ila i u kolektivnom stvarala{tvu, a prvonagra|eni u ovoj kategoriji je pan~eva~ki vrti} „Kolibri”. Drugo mesto zauzela je O[ „Svetozar Mileti}” iz Leskovca, a tre}u vrti} „Kekec” iz Subotice. Za akciju „Pi{i Deda Mrazu” Po{ta Srbije dobila je od Udru`ewa za tr`i{ne komunikacije UEPS priznawe za odnos prema kupcima. N. Rad man

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

JU ^E PO ^E LI RA DO VI

NO VO SAD SKO PO ZO RI [TE PO MA @E SVRA TI [TE

De ci uli ce ode }a glu ma ca

Nakit za 70 dinara, kape za 100, ta{ne za 200, ko{uqe za 500, pantalone do 600, a haqine do 700 dinara. Gra|ani koji znati`eqno zaviruju, prevr}u robu, isprobavaju, ne bi li za male pare kupili koji komad garderobe, ju~era{wa je slika hola Novosadskog pozori{ta, gde je odr`an humanitarni gluma~ki sekond hend bazar „Glumac+kupac=osmeh”. Kako je objasnio

ko moè na}i artikal koji je skupqi od 1.000 dinara. Ve} smo organizovali akcije odno{ewa ode}e u Svrati{te, pa smo odlu~ili da napravimo ne{to druga~ije i zanimqivije, jer svako od nas ima ne{to u ormaru {to vi{e ne nosi, a {to }e mo`da nekom drugom biti potrebno. U pauzi izme|u birawa ode}e publika je mogla da degustira kuvano vino od kojeg je sav prihod, tako|e, upla}en na ìro ra~un Svrati{ta. Da nije svako do{ao zbog garderobe na ovakav bazar, potvr|uje i sugra|anka Ana Ga {pa rov ski koju je upravo humanitarna crta doga|aja privukla. - Do{la sam, najpre, jer je akcija humanitarnog karaktera i {to su je organizovali glumci, pa sam pretpostavila da }e se prodavati zanimqive stvari. Da li }u ne{to kupiti, jer me zaista zanima ili da bih ostavila novac deci, vide}u, ali svakako }u dati ne{to para navela je ova posetiteqka. U uglu hola prodavane su novogodi{we ~estitke i razglednice koje su izradila deca - korisnici Svrati{ta. Volonterka ove ustanove Jo van ka Vlaj ko vi} kaè da

Pri ku pqe no 29.000 di na ra Od 10 do 18 ~asova na bazaru je prodato preko sto komada ode}e, obu}e, nakita po ceni od 100 do 1.500 dinara, a po ceni od 50 dinara prodavalo se i kuvano vino koje je donirala vinarija „Ma~kov podrum”. Sav prihod uru~en je volonterima Svrati{ta odmah po zatvarawu bazara. Ovaj humanitarni bazar su posetile kolege iz drugih pozori{ta, novinari i Novosa|ani koji su na ovaj na~in hteli da pomognu decu ulice. Garderoba koja nije prodata tokom bazara tako|e je uru~ena volonterima Svrati{ta, dok }e deo mu{ke garderobe naknadno biti odnesen Centru za besku}nike. Ovoj akciji se tokom dana pridru`ila i firma „Hungarikum” iz Beograda koja uvozi ma|arske proizvode kod nas. Oni su Svrati{tu za decu ulice doneli sireve, pa{tete, salame, kobasice i druge svoje proizvode. A. Va. glumac Ga bor Pon go, ciq je bio sakupiti novac za Svrati{te za decu ulice. Ovde se nalaze stvari koje su glumci doneli, nosili, a neke su i sami napravili poput nakita kazao je Pongo. - Akcija je humanitarna, a cene simboli~ne, od 100 do 1.500 dinara, mada se ret-

{ti}enicima najvi{e nedostaje garderobe, {kolskog i pribora za higijenu, tako da je svaka donacija dobrodo{la. Prema wenim re~ima, Svrati{te, koje se nalazi na Bulevaru oslobo|ewa 28, ima 194 korisnika, a svakom mali{anu poklon izmami osmeh na lice. A. Je ri ni}

^ITAOCI PI[U SMS

Izgradwa crpne stanice „Saj- za izgradwu kanalizacione mrelovo” na Rumena~kom putu po~e- è u prigradskim naseqima. la je ju~e, a osim we bi}e izgra- S ovim projektom krenuli smo |ena i kanalizaciona mreà du- od Sajlova, a slede Veternik i ìne 17 kilometara kao i duk- Adice, {to zna~i da }emo u naredtilni cevovod, kojim }e kanali- nih nekoliko dana krenuti sa komzacija Sajlova bipletnom investiti spojena sa cijom. Radovi }e Kre nu li smo od gradskom mrebiti zavr{eni u Saj lo va, sle de òm. Investiciprvoj polovini naVe ter nik i Adi ce, ja, koju finansiredne godine. Veora Zavod za iz- re kao gra do na ~el nik ma je va`no da ravgradwu grada nomerno razvijamo Igor Pa vli ~i} (ZIG), vredna je grad i da 40 odsto 170 miliona dinara, a rok za za- gra|ana koji sada nemaju kanalizavr{etak radova je pet meseci. ciju, ovim projektom wu i dobiju i Na po~etku gradwe bio je ju~e da tako re{imo najve}i komunalgradona~elnik Igor Pa vli ~i} ni problem - rekao je Pavli~i}. i rekao da }e novac od izdavawa Prema re~ima vr{ioca du`nogradskih obveznica, kako je i sti direktora ZIG Mir ja ne De ja ranije najavio, biti uloèn u no vi}, mera razvoja grada i priinfrastrukturu, a od te sume gradskih mesta je ulagawe u inmilijardu i 100 miliona dinara frastrukturu.

Fo to: F. Ba ki}

Na Saj lo vu ka na li za ci ja za pet me se ci

- Na Sajlovu smo zatekli komunalne standarde daleko ispod onih u razvijenijim delovima grada. Kako bi ih unapredili i `iteqima podigli `i-

votni standard nastavqamo sa ulagawem u ovo naseqe. Investiciju vrednu 170 miliona dinara obezbedili smo iz kredita- rekla je Dejanovi}. N. R.

KA KO NO VO SA \A NI DO @I VQA VA JU SE BE I GRAD

Strah od ne do stup nog le ~e wa glav ni ba uk Najve}i broj Novosa|ana svoju materijalnu situaciju ocewuje kao osredwu. U taj opis uklapa se poko 46 procenata u~esnika istraìvawa agencije „Skan” sprovedenog ovog meseca. Lo{e ìvi wih 25 odsto, dok se pove}ava i broj onih koji kaù da ìve veoma lo{e. Zanimqiv je podatak da svoju materijalnu situaciju kao veoma dobru predstavqa mawe od jednog procenta na{ih sugra|ana. U odnosu na pro{lu godinu za dva procenta je vi{e onih koji kaù da ìve gore, ili isto. Kao i ranijih godina, ~ak 87 odsto na{ih kom{ija pla{i se bolesti i nemogu}nosti le~ewa. Na skali strahova, kaù rezultati istraìvawa, slede pad ìvotnog standarda, nezaposlenost, pa kriminal i korupcija.

Prema re~ima direktorke „Skana„ Mil ke Pu zi ga }e, primetno je da ponovo rastu strahovi od gladi i inflacije. Na pitawe koja su tri najve}a problema u gradu, ispitanici su u najve}oj meri isticali kriminal. Na drugo mestu stavili su saobra}aj, puteve i zaobilaznicu, dok se na tre}em mestu na{ao standard i plate. Gradona~elniku Igo ru Pa vli ~i }u 22 odsto Novosa|ana ni{ta ne zamera u radu. Skoro 7 procenata wih zamera mu da je nestru~an, nesposoban i da je marioneta, a skoro isto toliko wih mu zamera „korupciju i li~ne interese“. Sa druge strane, gradska vlast je najboqe radila na popravkama, pro{irewu puteva, ulica i bulevara, {to smatra 26 odsto Novosa|ana.

Da se gra|ani nekako na|u na vlasti najvi{e bi se bavili zapo{qavawem, borbom protiv korupcije, platama i standardom. Na standard, zapo{qavawe i ekonomiju bi vlasti najvi{e trebalo da obrate pa`wu, misli ukupno skoro 40 odsto na{ih sugra|ana. U funkcionisawu grada najboqe mi{qewe gra|ani imaju o snabdevenosti strujom - wih 68 odsto. Tr`nicom je zadovoqno 53 procenta Novosa|ana, Sajmom 50 a gradskim saobra}ajem 49 odsto wih. Titulu institucije koja najlo{ije funk ci o ni {e po ne le su op {tin ske {alterske slu`be, JP „Parking servis” i zdravstvene ustanove. P. K.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Sal to mor ta le”

Iz¬da¬va~ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Salto mortale” Lui|ija Malerbe u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. “Salto mortale” je posebna vrsta metafizi~kog i avan-

gardnog detektivskog romana. Istraìvawe vrlo ~udnog doga|aja, koji je okosnica pri~e, te~e razli~itim, ali paralelnim tokovima: prvim tokom upravqa pripoveda~, a drugim policija. Me|utim, kako pri~a odmi~e, ishod istraìvawa kao da postaje mawe vaàn i u prvi plan izbijaju neki, u najmawu ruku, ~udni podaci i podudarnosti koje }e ~itaocu vrlo brzo nametnuti niz drugih, va`nijih pitawa od identiteta ubice. Kwiga koju hvali Umberto Eko, a dopala bi se i Beketu. A. Va.

HU MA NI TAR NI KON CERT U DRU [TVE NOM CEN TRU

Slat ki {i i ode }a ume sto ula zni ce Humanitarni novogodi{wi koncert bi}e odràn ve~eras u 21 sat u Dru{tvenom centru u kasarni „Ar~ibald Rajs”. Nastupaju pank bend JKMAMKK iz Novog Be~eja, novosadski pankbura{i „Zbogom Brus Li” i „Fistful of rejx”. Umesto ulaznice potrebno je prilo ì ti de~ ju gar de ro bu, slat ki {e, igra~ke, {kolski pribor i kwige, a organizatori koncerta - ~lanovi udruèwa „Anarh” i „Anuhs”, od prikupqenih stvari }e praviti novogodi{we paketi}e za decu iz Svrati{ta. J. Z.

065/47-66-452

Ko }e sve tu ugo di ti Tresla se gora, rodila se obnovqena {alter sala u Glavnoj po{ti! A u woj sve po starom. Opet pred uplatnim {alterima izigravam strpqivu, poni`enu kozu u onoj serpentini od ograde! Zar ne bi bilo boqe, humanije postaviti kratke, lagane ogradice ispred svakog pojedina~nog {altera? Tada bi i{~ezlo i ono jezivo non-stop dovikivawe „Daqe! Daqe! Daqe!”, od kojeg stradaju grla slu`benica i nedu`ne bubne opne stranaka. A tom se zvu~nom teroru pridru`uje nesnosni hor gvozdenih pe~ata od kojih se tresu i zidovi i plafoni (iako su gumeni pe~ati izmi{qeni pre bar dvesta godina). Od pet {altera za po{iqke, obi~no rade samo dva i po pravilu su pretrpani strankama, dok ostali cini~no zvrje prazni. Postoje i dva fina {altera za kontrolore, ali za{to su uop{te i projektovani, ako za wima obi~no ne sedi niko. 064/3340…

*** Na kojoj benzinskoj pumpi u Novom Sadu radi kompresor da naduvam gume? 064/6862... *** 26. decembra oko 13 sati na po~etku Ulice \or|a Nik{i}a

nailazim na stra{an prizor. Dama u godinama poku{ava da stavi povodac jednom od dva razjarena psa koje vodi. Naàlost, kasno je. Siva ma~ka leì upravo zadavqena! Na moje glasno zgraàwe ,,dama,, rutinski

ka`e: ,,Nisam kriva, pas mi se otka~io,, 063/8776... Televizija Vojvodine emitova}e dugo o~ekivanu reprizu festivala u sredu u 0.50 sati u vreme kada svi spavaju. To je jedini pravi festival u Srbiji i da li je zaslu`io takav odnos qudi u vojvo|anskom javnom servisu. 064/6647... *** Za{to maloletna deca samohranog oca, majka im preminula, primaju minimalnu maj~inu penziju. Otac zbog prirode posla je na terenu. Baba brine o deci. Ne mogu da dobiju besplatne autbuske karte za GSP, odli~ni su |aci, a otac stambeno nije obezbe|en. 063/5574… *** Nacisti prete mladima u kasarni „Dr Ar~ibald Rajs”. Naci organizacija preti Novosa|anima! Pa, da li je to mogu}e? Jeste! Da li su ovi postojali i u Jugoslaviji? Malo sutra! Pa otkud onda opet ovde?! Stra{no je ~itati o wima u novinama, a

jo{ stra{nija je ~iwenica da su oni tu me|u nama! S’po{tovawem! 063/5230… *** Gra|ani Srbije treba da podr`e pretvarawe vojnih objekata u {kole, internate, kulturne centre, bolnice. Pa na kraju to je na{e, zar vojska nije na{a?! 063/4797… *** Ministar deli paketi}e dok mu policija {trajkuje, voza~i ginu na putevima, a lopovi bezbri`no rade svoj posao. Mnogi gra|ani ne mogu da za praznike otputuju u inostranstvo, jer ne mogu da srede voza~ke dozvole. Gde je moralni ~in ostavke ministra zbog op{teg haosa u zemqi koji je napravila policija. 064/4405... *** Sretna i beri}etna Nova godina pregaocima „Parking servisa”, a posebno wihovom direktoru, sa `eqom da mu „pauk” makar jednom odnese kola. 065/4104...

*** Vojna policija je napravila veliku gre{ku {to nije pohapsila te razbojnike, koji su upali u tu| posed. Ako su hteli da pometu grad, trebali su iza}i na ulice … 064/1258... *** Sram vas bilo stalno protiv policije, a kada do|ete u tu situaciju da vam treba policija, da vas neko pokrade, da vam neko bude silovan, ubijen, zovete policiju. Sramite se i stidite! Samo drogera{i, kriminalci i wihove porodice ne vole po li ci ju. Po li ci jo ~u vaj te svoje `ivote i vi ste ne~ija deca, neka se poubijaju, ne izlazite pa }e znati da cene. Dok god to ne bude tako, bi}e ubijawa, silovawa, kra|e i drugih zlih namera. Jadna je policija. Gra|ani to tek shvate kada im neko do|e u tu situaciju, da im treba policija, a onda je kasno. Pozdrav svoj policiji i ~uvajte svoj `ivot. 065/5503...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

SKUP [TI NA IZ GLA SA LA: 2012. U GRAD SKOJ KA SI 22,2 MI LI JAR DE

Ve }i na za buyet tra `e na sa ti ma Skup {ti na gra da je ju ~e po sle vi {e sat nih pa u za tek u po sle po dnev nim sa ti ma us pe la da usvo ji bu xet gra da za 2012. jer do ta da ni je bi lo skup {tin ske ve }i ne za iz gla sa va we. Ta ko |e, po ~e tak sed ni ce je ka snio dva sa ta, a pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi} ob ja snio je to re kav {i da su tra ja li po li ti~ ki do go vo ri po {to ni je po sto jao kvo rum za rad Skup {ti ne.

|e ni, jer su obe ta~ ke osta le na dnev nom re du. Bu xet gra da iz no si 22,2 mi li jar de di na ra, a ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je da iz vor ni pri ho di gra da iz no se se dam mi li jar di, da su sub ven ci je jav nim pred u ze }i ma ne znat no po ve }a ne i da je obez be |e no nor mal no funk ci o ni sa we ko mu nal nog si ste ma. Pre usva ja wa bu xe ta URS je na -

Ne zva ni~ no smo sa zna li da LSV ni je hte la da gla sa za buyet ako se ne po vu ~e ta~ ka o obra zo va wu Agen ci je za upra vqa we ka pi tal nim in ve sti ci ja ma. Ta~ ka po tom osta la na dne vom re du Ka ko je „Dnev nik” ne zva ni~ no sa znao, LSV ni je hte la da gla sa za bu xet ako se sa dnev nog re da ne po vu ~e ta~ ka o obra zo va wu Agen ci je za upra vqa we ka pi tal nim in ve sti ci ja ma. Bio je i spo ran pred log

pu stio sed ni cu, a wi hov od bor nik Ne boj {a Ko ra} re kao je da bu xet ni je ni in ve sti ci o ni, ni {te dqiv, ni ti so ci jal ni, ve} je obi~ na {a re na la `a, kad u we mu ne ma pa ra za trud ni ce i po ro di qe dok ima za ku po vi nu me di ja.

@i te qi Boc ki opet pro te sto va li

jav n o-pri v at n og part n er s tva za iz grad wu op ti~ ke te le ko mu ni ka ci o ne mre è, ko jeg ni je è leo da po dr ì SPO. O~i gled no su od no si u vla da ju }oj ko a li ci ji to kom pa u za iz gla -

Ni {ta bla `i ni je bio {ef od bor ni~ ke gru pe SRS \u ra| Jak {i} ko ji sma tra da vlast ne ma plan, pro gram i vi zi ju raz vo ja gra da, da su pri ho di pre ce we ni, a ras ho di pot ce we ni.

Per for mans DSS-a „Od bor ni~ ka pi ja ca” Ak ci ja omla di ne De mo krat ske stran ke Sr bi je „Od bor ni~ ka pi ja ca” pre ki nu ta je in ter ven ci jom ko mu nal nih po li ca ja ca ko ji su ju ~e is pred Skup {ti ne gra da uklo ni li wi hov {tand, na vo di se u sa op {te wu ove stran ke. Si mu li ra ju }i pi ja cu, omla din ci DSS su na dan za se da wa par la men ta gra da iz ve li per for mans u ko jem su ka ko ka `u hte li da uka `u na po ja vu ko ja pred sta vqa „rak ra nu na {e po li ti~ kog si ste ma”. - Tr go vi na od bor ni~ kim man da ti ma ni je za o bi {la ni na{ lo kal ni par la ment, pre tvo ri la je pred stav ni~ ko te lo na {eg gra da u naj o bi~ ni ju pi ja cu. Sve do ci smo da, osim pro me ne stra na~ kog dre sa u Skup {ti ni gra da, do pre pro da je do la zi i me |u di rek to ri ma jav nih pred u ze }a, ~la no vi ma Grad skog ve }a i na dru gim sli~ nim funk ci ja ma- sa op {tio je ~lan Grad sog od bo ra DSS Mi lan Mi lu tin. A. L.

VE ^E RAS U KAR LO VA^ KOM MA GI STRA TU

Na gra de naj bo qim spor ti sti ma Do de la pri zna wa naj bo qim spor ti sti ma Srem skih Kar lo va ca za 2011. go di nu u iz bo ru „Kar lo va~ kog li sta” bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 sa ti u sve ~a noj sa li kar lo va~ kog Ma gi stra ta, na Tr gu Bran ka Ra di ~e vi }a 1. Ti tu le ove go di ne po ne li su: Slav ko Ba bi} (stre qa {tvo) za naj bo qeg spor ti stu, Sla |a na Jo va no vi} (ori jen ti ring) za naj bo qu spor tist ki wu, Od boj ka {ki klub „Stra `i lo vo” kao naj u spe {ni ja sport ska or ga ni za ci ja, Ne nad Mi len ko vi} (ka ra te) kao naj bo qi tre ner, Alek san dar Tin tor kao naj u spe {ni ji mla di spor ti sta i ured nik sport ske ru bri ke u „Dnev ni ku” Bra ni slav Pu no {e vac za iz u zet nu du go go di {wu ak tiv nost. Pri zna wa }e uru ~i ti glav ni i od go vor ni ured nik „Kar lo va~ kog li sta” Bra ni slav San ~a nin. Z. Ml.

- Uve }a ni su ras ho di na svim po zi ci ja ma, naj vi {e nov ca ide u te ku }u po tro {wu ume sto u in ve sti ci je. Ni je ja sno ka ko vlast pla ni ra da ostva ri 15 mi li jar di pri ho da, ka da je ove go di ne ostva re no je dva 11 mi li jar di - re kao je Jak {i}. U ka snim po po dnev nim sa ti ma na sed ni cu je do {ao i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ko ji je od go va ra ju }i na kri ti ke ra di ka la za pro gram ZIG-a re kao da je do sa da do sta ura |e no, da }e se do sta i ura di ti i da je dve tre }i ne in ve sti ci ja na me we no pri grad skim na se qi ma. To kom za se da wa de sio se i do sad ne vi |e ni pre se dan u par la men tar nom ì vo tu gra da. Pri li kom elek tron skog gla sa wa za usva ja we za pi sni ka sa pro {le sed ni ce is po sta vi lo se da je „ZA“ gla sa lo sve ga 36 od bor ni ka, pa ta ko za pi snik ni je ni usvo jen. Zbog to ga je usle di la krat ka pa u za jer je Jo va no vi} hteo da se kon sul tu je sa prav nom slu `bom, ma da je pr vo bit no hteo da se po no vi gla sa we. Is po sta vi lo se da ~e tvo ro od bor ni ka po zi ci je ni je do voq no du go dr à lo ta ster. Pre po ~et ka sed ni ce, ì te qi Boc ki su po no vo pro te sto va li, ali ovog pu ta ni su us pe li

da pro va le u Skup {ti nu jer je vid n o bi l o po v e } a n o skup {tin sko obez be |e we, uz pri sustvo po li ci je. Skup {tin ska ve }i na je od bi la pred log URS-a

Obo ren sta ri sajt Za ni mqi vo je da je ju ~e obo ren sta ri sajt Skup {ti ne gra da na are si ww w.s kupstinans.org. Na stranici se p ojavquje im e hakera K enana i za st ava BiH. Ipak , ovaj sajt odavno nije u upotrebi, a zvani~ni sajt nalazi se na adresi www.skupstinans.rs. i SRS-a da se pro blem vo do vo da i ka n a l i z a c i j e u na s e q u Boc ke na |e na dnev nom re du. Ipak, pred od bor ni ke je sta vqe na in for ma ci ja u ve zi sa re {a va wem ko mu nal nog opre ma wa na se qa Boc ke ko ja je sti gla od Grad skog ve }a. Zbog vi {e sat nih pa u za sed ni ca je i si no} tra ja la. Pred od bor ni ci ma je na po ~et ku sed ni ce bi lo ~ak 80 ta ~a ka dnev nog re da. D. Ig wi} Fo to: B. Lu ~i}

„IN FOR MA TI KA” ]E SA RA \I VA TI S PRI VAT NIM BI ZNI SOM

Op ti~ ka mre à ja ~a ka pi tal fir me Grad ski od bor sin di ka ta rad ni ka u stam be no-ko mu nal noj de lat no sti ne ma ni {ta pro tiv da Grad stu pi u jav no-pri vat no part ner stvo ra di iz grad we te le ko mu ni ka ci o ne op ti~ ke mre è i ne pro ti vi se tom grad skom pla nu. - Pred stav nik sin di ka ta bio je po zvan na sa sta nak Upra vog od bo ra „In for ma ti ke” ka da se raz mar ta la mo gu} nost da to grad sko pred u ze }e u|e u jav no-pri vat no part ner stvo ka zao je pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka u stam be no-ko mu nal noj pri vre di gra da Zo ran Ra do sa vqe vi}. - Stav sin di ka ta ko mu na la ca je da jav nim pri vat nim part ner stvom ne }e bi ti ugro èn sta tus za po sle nih i pred u ze }a. Na pro tiv, ovim mo de lom ula ska dru gog ka pi ta la u grad sko pred u ze }e po ve }a }e se imo vi na „In for ma ti ke”. S dru ge stra ne, ne }e bi ti ugro è ni ni in te re si No sa |a na na, po {to je na wi ma da po je di na~ no od lu ~e da li }e ko ri sti ti op ti~ ku mre ù - is ti ~e Ra do sa vqe vi}. Pre ma pla nov ma Gra da „In for ma ti ka” ne bi ima la pra vo ubi ra wa pri ho da, ve} sa mo pra vo upra vqa wa no vim pred u ze }em, a iz gra |e na mre à bi la bi jav na. Na i me, Grad je pred vi deo da „In for ma ti ka” osnu -

DAR SPS NO VO SA \AN KA MA

Ve ~e ras kurs {min ka wa i po klo ni „Edu ka tiv ni kurs {min ka wa” or ga ni zu je Grad ski od bor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i Fo rum `e na ove stran ke, ve ~e ras u 19 ~a so va. Ovaj po klon ~la ni ca ma, sim pa ti zer ka ma i svim No vo sa |an ka ma bi }e upri li ~en u

Du go traj no do go va ra we DS i LSV

ve li koj sa li Grad skog od bo ra SPS, Va se Sta ji }a 6. Za sve pri sut ne bi }e or ga ni zo va na i no vo go di {wa tom bo la i po klo ni u vi du ma sa `e, fe ni ra wa i pro fe si o nal nog {min ka wa. A. L.

je Dru {tvo po seb ne na me ne (DPN), a o~e ki va no ula ga we pri vat nog ka pi ta la po sred stvom jav no-pri vat nog part ner stva do iz grad we ce lo kup ne mre è tre ba lo bi da bu de 50 mi li o na evra. Du ì na tra ja wa ugo vo r a iz me | u „In f or ma ti k e” i DPN bi la bi 25 go di na, od da na pot pi sa va wa ugo vo ra. Na kon is te ka ugo vo ra iz gra |e na mre à bi la bi u vla sni {tvu JP „In for ma ti ka”od no sno Gra da. Do 2018. go di ne pla ni ra no je da po slov ni part ner iz gra di 2.400 ki lo me ta ra op ti~ ko-te le ko mu ni ka ci o ne mre è i pri kqu ~i je na 150 ki lo me ta ra po sto je }e. Pro jekt pred vi |a da di rek tan pri stup mre ì ima oko 147.000 do ma }in sta va po prin ci pu u ko me op ti~ ki kabl ide di rekt no do lo ka ci je za in te re so va nog ko ri sni ka. Po red po ten ci ja la ko je omo gu }u je po sto je }a mre à ( vi deo nad zor, po ve zi va we jav nih pred u ze }a) Grad bi is ko ri stio no ve mo gu} no sti ko je bi do ne la mre à, kao {to su IP te le vi zi ja, te le fo ni ja, da qin ska kon tro la sa o bra }aj ne sig na li za ci je, da qin sko o~i ta va we mer nih ure |a ja ko ri sni ka jav nih ser vi sa... Z. De li}

DA NAS U [AN GA JU

Po de la pa ke ti }a u bi bli o te ci Pro sla va po vo dom No ve go di ne odr `a }e se da nas u 16 ~a so va u ogran ku Grad ske bi bli o te ke „Tri fun Di mi}” u [an ga ju, Osma uli ca 10. U okvi ru sve ~a no sti bi }e do de qe no 50 pa ke ti }a ko je su obez be di li kan ce la -

ri ja za in klu zi ju Ro ma AP Voj vo di ne i udru `e we gra |a na „Rom ski ton”. Pa ke ti }e }e do bi ti de ca ko ja re dov no po se }u ju bi bli o te ku, ko ri ste wen fond kwi ga, u~e i u~e stvu ju u ra di o ni ca ma. A. Va.

~etvrtak29.decembar2011.

„PAR KING SER VIS” U NA RED NOJ GO DI NI

SMS pri ja vqu je ne pro pi sno par ki ra we U „Par king ser vi su” na red - obim no sti ni je do vr {e na. Za ne go di ne pla ni ra ju da no vac ure |e we par ki ra li {ta za bi ci od ka p i t al n ih sub v en c i j a kle, od no sno za iz grad wu i mon (ukup no 30 mi li o na di na ra) ta ù dr à ~a i opre mu za vi deo ula ù u pro {i re we si ste ma jav nih grad skih bi ci ka la, da se do vr {i iz ra da pro jekt noteh n i~ k e do k u men ta ci je za ga ra ù na Tr gu re pu b li k e, da se ure de par ki ra li {ta za bi ci kle i ugra di no va opre ma, kao i da se ure de pri vre me na par ki ra li {ta na ra znim lo ka ci ja ma. U pla nu je i raz voj si ste ma za ana li zu pri - nad zor pla ni ra no je bli zu 1,2 ja v e gra | a n a za ne p ro p isno mi li o na di na ra. Za ure |e we par ki rawe pu tem SMS po ru ka pri vrem nih par ki ra li {ta bi i mej la, kao i na bav ka re zer vnog }e iz dvo je no 4 i po mi li o na di pne u mat skog ure na ra jer, ka ko je |a ja za kon tro lu na ve de no, u po je Na me ra je da se pri stu pa u cen di nim de lo vi ma do vr {i iz ra da tral nu pe {a~ ku gra da su gra |a ni pro jekt no-teh ni~ ke par ki ra ju na ze zo nu gra da. Ka ko sto ji u le nim po vr {i na do ku men ta ci je pred lo gu od lu ke, ma, a ka ko je na za ga ra ù na po zi tiv na is ku ta kvim me sti ma Tr gu re pu bli ke stva i po dr {ka o~i gled no po tre jav no sti upu }u ju ban pro stor za na po tre bu da qeg raz vo ja si ste auto mo bi le pred la è se ure |e ma jav nih grad skih bi ci ka la i we par ki ra li {ta. to u {i re we mre è sta ni ca i Za raz voj si ste ma ko jim }e su na bav ku bi ci ka la za ~e ga je pla gra |a ni SMS-om ili mej lom ni ra no oko 11,6 mi li o na. Iz nos mo }i da pri ja ve ne pro pi sno od sko ro 7,9 mi li o na bi }e is ko par ki ra na vo zi la pla ni ra no je ri {}en za iz ra du pro jekt no bli zu 3,2 mi li o na, dok je za na teh ni~ ke do kumen ta ci je za ga bav ku pne u mat skog ure |a ja za ra ù na Tr gu re pu bli ke. Iz ra kon tro lu pri stu pa u cen tral nu da do ku men ta cije je po ~e la ove pe {a~ ku zo nu pred vi |e no 1,6 go di ne ali, kako ka ù, zbog mi li o na di na ra. B. M.

NA LI NI JA MA 1, 2, 3, 4, 8 i 12

U no vo go di {woj no }i van red ni po la sci U su bo tu, po sled weg da na ove go di ne auto bu si grad skog pre vo zni ka }e sa o bra }a ti po re du vo `we ko ji va `i za rad ni dan, ali }e po po tre bi bi ti po ja ~a ne li ni je pre ma cen tru gra da. Po sle po no }i na li ni ji 7 auto bu si }e sa o bra }a ti uobi ~a je no, dok }e na li ni ja ma 3 (De te li na ra - Pe tro va ra din), 2 (No vo na se qe - Cen tar), 8 (No vo na se qe - Cen tar - Li man 1), 4 (@e le zni~ ka sta ni ca - Li man 4 ), 1 (Kli sa - Cen tar -Li man 1) i 12 (Cen tar - Te lep -No vo na se qe) 30 mi nu ta po -

sle po no }i bi ti uve de ni van red ni po la sci na sva kih po la sa ta iz cen tra. Na li ni ji ma 3 i 2 po ~et na sta ja li {ta bi }e u [a fa ri ko voj uli ci. Is pred Rob ne ku }e „Ba zar” po ~et na sta ni ca bi }e za auto bu se na li ni ja ma 8 i 1. Na tra si li ni je 4, od Li ma na 4 pre ma @e le zni~ koj sta ni ci, po sle po la je dan, sva ki na red ni po la zak bi }e u re dov nom ter mi nu. Od 1.15 ~a so va auto bu si za Ko viq, Be ge~, Te me rin i Ste pa no vi }e vo sa o bra }a }e uobi ~a je no, ali }e ume sto so lo bi ti uve de na zglob na vo zi la. Z. D.

Film u CK13 Film „Bu ka i ot por” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak29.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

Зимска служба у приправности

КИКИНДА: Зимска служба у кикиндској општини у приправности је од прошле суботе. Штаб зимске службе увео је такозвани нулти степен приправности. - С обзиром на то да метеоролози најављују температуре око нуле и у наредних седам дана, тај степен приправности остаје. Практично то значи дежурство једног техничара, једног путара и једног возила за обилазак и прикупљање радника. Они процењују стање на терену и у складу с тим интервенишу када је потребно или подижу степен приправности - појаснио је шеф Штаба зимске службе Бранислав Чолак. На лагеру има око 300 тона соли што је, према искуствима из прошле године, нешто више од пола предвиђене количине. Без обзира на падавине ова количина соли биће довољна до краја јануара. За једну интервенцију утроши се од 25 до 50 тона соли - каже Чолак.

Постављен је и саобраћајни знак такозвана „пахуља” који упозорава возаче да је неопходно прилагодити вожњу зимским условима. Зимска служба до сада није интервенисала ни у граду ни у селима кикиндске општине. За

рад службе обезбеђено је 12 милиона динара. Градски трг одржава ЈКП „6. октобар”, а сви власници станова, кућа и објеката дужни су да чисте снег с јавне површине. Леденице под стрехама такође треба уклањати. А. Ђ.

Захвалница ратних војних инвалида

ЗРЕЊАНИН: Удружење ратних војних инвалида Зрењанина уручило је захвалнице градоначелнику Милети Михајлову и председнику Скупштине града Александру Мартону, у знак сарадње, пружене помоћи и залагања локалне самоуправе да се заврши и открије спомен - обележје Зрењанинцима, погинулим у ратним сукобима од 1991. до 1999. године на територији бивше Југославије. Признања је Михајлову и Мартону уручио председник Удружења РВИ Јовица Пилиповић.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Kung fu panda 2 3D” (14.30), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Parada” (15.20, 17.50, 20.20, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13.20), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „Nova godina u Wujorku” (17.45, 20.10, 22.40), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlok Holms” (17.20, 20, 22.35), „Najmra~niji sat” (18, 20.15, 22.25, 22.45), „Pono} u Parizu” (20.30), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Uje`„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „Krcko Ora{~i}” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ali je Ra mi zi (devoj~icu i de~aka), DEVOJÎCE: Ana Pe re ni}, Ve sna Sto ja ko vi}-[}e pa no vi}, Mi li ca Pa ni}, Na ta li Ma le{, Je le na Ko hajm i Sta ni sla va Ma ri}-Ju ri {in iz Novog Sada, Sa wa Ke {in iz Beo~ina i Una Ke le bu da iz Temerina, DEÂKE: Bran ka Tri ki} iz Novog Sada, Vi o le ta Ke~ ke me ti iz ôrtanovaca, Ve sna Jo va no vi} iz Veternika, Da li bor ka Ba wac iz Futoga, So wa No va kov iz ûruga, î la Ma jo ro{ iz Temerina i Dra gi ca \u ri} iz [ajka{a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zagorka Vi}entija Bojkovi} (1924) (ispra}aj) u 9.45 ~asova, Branislava Marka @drale (1935) (ispra}aj) u 10.30, Jelisaveta Geze Mago{ (1935) u 11.15, Nada Nenada Penezi} (1928) u 12 ~asova, Milka Milana Jovi} (1923) u 12.45, Imre \or|a Bogdan (1935) u 13.30, Borislav Jove Todorovi} (1941) u 14.15, Stojan Borislava \uki} (1940) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Sava Aleksandra Pla~kov (1923) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Qubica Jovanke [epinski (1938) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Ozren Milenka ^arapi} (1984) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Radojka Stanka Tula} (1936) u 13 ~asova.

- Све што чинимо за ово удружење, чинимо из људских и моралних разлога. Сарадња је и до сада била добра и учинићемо све што је у нашој моћи да се ратним војним инвалидима изађе у сусрет, да им се помогне и олакша живот у будућности - рекао је Михајлов. Мартон је поручио да је „част добити захвалницу од људи који су, у несрећном периоду деведесетих година, борећи се за отаџбину, изгубили здравље и саборце”. Ж. Б.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik БАЧКА ПАЛАНКА: У Бачкој Паланци јуче је и званично почела изградња отвореног олимпијског базена, односно комлекса базена у приобаљу Дунава, а у саставу Спортско рекреационог центра „Тиквара“ који се налази у оквиру истоименог Парка природе. Прве лопате бетоне бацили су председник Владе АП Војводине мр Бојан Пајтић и председник Општине Бачка Паланка Драган Бозало. У првој фази овог пројекта инвестираће се око 240 милиона динара, од чега Фонд за капиталне инвестиције Војводине треба да обезбеди 180 милиона, а Бачкопаланачка општина 60 милиона динара. Радови изводи грађевинска фирма „Радун – инжењеринг“, а базен би требао да буде отворен средином августа идуће године. - Лоше је што Бачка Паланка, општина са скоро 60.000 становника деценијама није имала ба-

ЗВАНИЧНО ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА БАЗЕНА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Купање у августу зене, а овде ради 37 спортских клубова – рекао је Пајтић. – Када овај објекат буде готов грађани ове општине имаће на располагању базен. Данас смо обишли и три нове спортске дворане, односно мултифункционални објекат који смо, са 26 милиона динара, финансирали из Фонда за капитална улагања Војводине, а за потребе Спортске олимпијаде радника Војводине која је прошлог лета организована у Бачкој Паланци. Драган Бозало је рекао да очекује да ће ускоро премијер Војводине бити

У СТАРОЈ ПАЗОВИ УСВОЈЕН БУЏЕТ ОД 3,7 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА

Дан и ноћ за скупштинском говорницом

СТАРА ПАЗОВА: За разлику од досадашњих покушаја да се скупштинске седнице у Старој Пазови бојкотују и не одрже, опозициони одборници СРС на последњој овогодишњој седници променили су тактику. По 10-15 одборника опозиције излазило је за говорницу по сваком питању, уз бројна рекламирања повреде Пословника, па је седница започета у понедељак у 11 сати, а завршена наредног дана у 5.15 ујутро, а од предложених тачака усвојена је само одлука о општинском буџету за 2012. годину и програм пословања Дирекције за изградњу. Бурно заседање започело је обавештењем да одборнице Народне партије Бранка Станојевић и Далиборка Живковић иступају из Уједињених региона Србије, јер сматрају да се у тој групацији више брине о личним него о интересима грађана, а онда је уследила полемика ове две одборнице и Срђана Станковића, заменика председника СО и председника Општинског одбора Г17 плус, праћена увредама, па је Бранки Станојевић изречена мера удаљења са седнице. Цела два сата одборници СРС честитали су Божић онима који га славе по грегоријанском календару и расправљали зашто је седница заказана баш другог дана Божића, уз захтеве да се одложи. Уследила је вишесатна расправа о записнику са претходне седнице. Након више пута поновље-

ног питања зашто су посечени платани у центру Пазове Павел Фарага (СРС) је добио три опомене, меру одузимања речи коју није поштовао, па је и он удаљен са седнице. Одлуком владајуће већине одборницима је расправа ограничена на минут, а шефовима група на три минута, након чега су одборници СРС сатима износили предлоге за повлачење скоро свих тачака са дневног реда, што је одбачено као и предлог радикала да се разреши заменик председника Општине Горан Врањеш. Прихваћени су предлози Општинског већа за разрешење Живана Сарића, члана Општинског већа и именовању Александра Баришића из Старих Бановаца. За расправу о буџету време излагања одборника је продужено је на пет минута. Представници опозиције су истицали да је буџет нереалан јер ни овогодишњи, планиран у износу од 2,8 милијарди неће бити остварен више од 30-40 посто, да приоритети нису прави а заступљеност насеља у буџету није у складу са потребама грађана. Амандмани одборника опозиције су одбачени и усвојен је предлог буџета којим се предвиђа приход од 3,7 милијарди динара, као и програм Дирекције за изградњу Општине. Седница, на којој је било и вређања и гурања, прекинута је уз најаву да ће одборници о наставку бити накнадно обавештени. А. Мали

Прекинута агонија у раду локалне самоуправе

КУЛА: Сумирајући резултате рада у години на измаку, Општински одбор Уједињених региона Србије у Кули, на конференцији за новинаре, посебно се бавио актуелним дешавањима у општини Кула, односно именовањем Привременог органа. Одборник УРС у последњем сазиву СО Кула која је недавно распуштена, када су на снагу ступиле привремене мере Велибор Милојичић, истакао је да је Влада републике Србије овом одлуком прекинула вишемесечну агонију у раду локалне самоуправе. - Од чланова Привременог органа очекујемо да у наредних пар месеци до избора не користе своје функције за остваривање страначких циљева и предизборне кампање својих страна-

ка. У складу са тим тражимо од чланова Привременог органа и Начелника општинске управе да констатују престанак мандата тројици помоћника председника општине из редова Демократске странке и Демократске странке Србије које је именовао бивши председник општине Светозар Буквић и на тај начин уведу у законите токове рад општинских органа – истакао је Милојичић и напоменуо да би свако супротно понашање било јасна порука грађанима кулске општине да ће, додао је он и Привремени орган наставити са изигравањем закона, као што је то чинила и Скупштина општине, због чега је на крају и Влада републике Србије била принуђена да је распусти. М. Кк.

на отварању радова на изградњи свлачионица и санитарних чворова који треба да почну да се граде у склопу комплекса оближњих отворених спортских терена при фудбалском стадиону. Додао је да је ово доказ да, иако су у Бачкој Паланци на власти политичке странке (СРС и ДСС) које су супротстављене странкама на власти у Војводини и Србији, интерес странака је испред страначких интереса, јер новац за ове инвестиције стиже из републичке касе. У Бачкопаланачкој општини завршено је или у

ци велике дропље, Цветање Тисе, више ресторана и мотела... Штампање Водича помогла је и Покрајина, а Мирослава Костић из војвођанског Секретаријата за привреду истакла је - Пројекат је један од педесет које финасирала војвођанска Влада. На конкурс је пристигло 250 пројеката. Надам се да ће Кикинђани и идуће године конкурисати квалитетним пројектима и поново добити подршку Покрајине. Текстове за Туристички водич северног Баната написао је секретар Регионалне привредне коморе некадашњи новинар Радио Кикинде Саша Танацков, а фотографије је урадио Фото студио „Сретеновић”. Тираж је 1.000 примерака. А. Ђ.

току седам пројеката који се финансирају пола-пола средствима Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине, а на основу Закона о помоћи грађевинској индустрији у времену економске кризе. Укупно ће се уложити око 400 милиона динара, а завршене су фискултурне сале у основним школама у Силбашу и Обровцу, санирани су кров и столарија у паланачкој Основној школи „Вук Караџић“, почела је изградња комплекса отворених базена, а завршен је објекат „Стрељана“, односно мултифункционална дворана (састоји се из три сале) у оквиру овдашњег спортског центра. Ускоро треба да почне наставак радова на завшетку Спортске дворане у Гајдобри, почета је пре скоро две деценије, а ускоро почиње и израдња свлачионица и пратећих објеката у комплексу отворених спортских терена у приобаљу Бачке Паланке. М. Суџум

ЗАХТЕВ УЧЕСНИКА ЈУЧЕРАШЊЕГ ПРОТЕСТА У КОВАЧИЦИ

Неће опасну фабрику

КОВАЧИЦА: Протест незадовољних грађана и пољопривредника из Ковачице и околине против изградње „изузетно опасног центра за складиштење и прераду азбеста и других опасних отпада„ у Ковачици, одржан је јуче подне испред зграде Општинске управе. У протест који су организовали удружени пољопривредници јужног Баната и грађани Ковачице учествовало је око хиљаду грађана. Иако је било најављено, пољопривредници нису тракторима дошли пред општину. На скупу су говорили одборници опозиције Јан Паул и Сава Коларски, Зоран Саванов, професор Мирослав Брајановски, председник Матичке словачке за Банат Павел Балаж, у име комисије формиране од грађана адвокат Јан Цицка, Павел Бенка и други. Они су уз противљење изградњи фабрике београдске фирме „Јунириск„, коју сматрају опасном по здравље људи, исказали и незадовољство односом општинске власти према овој проблематици. Председнику СО Јану Пушкару предат је захтев одборника Саве Коларског у име незадовољниг грађана, за сазивање седнице на којој би се поништили плански документи општине Ковачица. Пушкар, нити ико од општинских челника није се обратио учесницима протеста. Говорници на протесту и на лецима дељених грађанима иницијатори протеста и недавно одржаног референдума поименично су прозивали председника ковачичке општине Мирослава Кришана, који је 23.децембра поднео оставку, као и општински менаџер Жељка Ленарта, председника Скупштине општине Јана Пушкара и одборнике владајуће коалиције ДС, ЛДП, ЛСВ, СВМ и Г17 плус, оптужујући

Протест испред зграде Општинске управе у Ковачици

их да не желе да зауставе процес издавања дозвола инвеститору опасне фабрике. Незадовољници сматрају да општинска власт тиме помаже да „Јунириск„ добије грађевинску дозво-

никаквог правног дејства и не спречава „Јунириск„ да добије грађевинску дозволу и почне са изградњом опасног постројења. Такође су огорчени тврдњама појеидних медија да ће „Јунириск„ да гради у

Поништавање би било незаконито Директор Комуналног фонда општине Ковачица Бела Кинчеш изјавио је да Скупштина општине и њени одборници, не могу да донесу такву одлуку о поништењу Плана детаљне регулације Ковачице јер би била противзаконита. Према његовим речима, ако би којим случајем из ресорног покрајинског секретаријата или републичког министарства стигао такав захтев, онда би одлука могла бити поништена. Председник СО Ковачица Јан Пушкар рекао је да ће скупштина бити заказана онда када се стекну услови за то, онда када одборници буду имали шта да изгласају, јер Скупштина општине не може да изгласа незаконите радње. И председник општине у оставци Мирослав Кришан за наш лист је прекјуче рекао да би поништавање планских докумената имало штетне последице за све у општини Ковачица. лу и почне да гради опасно складиште и фабрику за прераду азбеста и других отрова у Ковачици. Они наводе да Кришанова оставка нема

Ковачици и да општина не може ничим то да заустави. - Ово је лаж и покушај велике преваре и обмане грађана, јер 99

одсто грађана који су изишли на референдум није за изградњу опасне фабрике у Ковачици, нити било где у општини - категоричан је одборник опозиције и председник Словачке странке Јан Паул из Падине. - Одборници Скупштине општине Ковачица могу сами гласањем да зауставе изградњу „Јунириска„, али они то неће. Ако неће, нека поднесу оставке и дају могућност другим људима да зауставе „Јунириск„. Учесници протеста су председника СО Ковачица Пушкара захтевају да у наредних седам дана сазове седницу општинског парламента и да одборници владајуће већине изгласају одлуку о поништењу Плана детаљне регулације Ковачице, који сматрају да није у складу са Законом. Тиме би се, према њиховим тврдњама спречила градња опасне фабрике „Јунириска„ у општини. Одборник опозиције Сава Коларски и други незадовољници су и почетком ове недеље поднели писмени захтев председнику СО Пушкару за сазивање седнице СО на којој би се донела одлука о поништавању свих планских докумената, сматрајући да су донети незаконито и без израде стратешке процене утицаја на животну средину. Подносиоци захтева сматрају да би приликом доношења наредних планских докумената (просторног плана, планова генералне регулације, планова детаљне регулације и других) надлежни општински органи обавезно требало да у њима назначе недвосмислену одредбу да на територији општине Ковачица није предвиђено и није могућа изградња никаквог постројење за сакупљање, транспорт, складиштење, третман и одлагање опасног отпада. М. Митровић

Поклони за децу и пензионере ТЕМЕРИН: Фондација „Рудолф Валтер” уручила је јуче новогодишње поклоне за 908 ученика првог и другог разреда основних школа „Петар Кочић” и „Имре Кокаи” у Темерину, ОШ „Славко Родић” у Бачком Јарку и ОШ „Данило Зеленовић” у Сиригу. То је традиционални новогодишњи дар у слаткишима у местима у којима Компанија „Рудолф Валтер” има продајне објекте.

Представљен Туристички водич северног Баната

КИКИНДА: Регионална привредна комора Кикинде, представила је Туристички водич северног Баната. Председник Коморе Тибор Шебек истакао је да Округ северног Баната нема довољно туристичких дестинација и махифестација да би путнике намернике овде задржао две, три недеље: - Ипак, у северном Банату ко се одлучи да овде проведе занимљив и садржајан викенд, има довољно садржаја. Међу манифестацијама и објектима који су обрађени у овом водичу су и Дани лудаје, Фестивал добошара, Сабор фрулаша, симпозијум Тера, Сувача, остаци манастира Араче, неколико православних и римокатоличких храмова, Ускршње свечаности, Винарија Чока, пашња-

~etvrtak29.decembar2011.

Фестивал талената

Отворено клизалиште

ВРБАС: На теренима Центра за физичку културу у Врбасу ових дана је отворено клизалиште. Зимским чаролијама на леду посебно су се обрадовали они најмлађи који ће током распуста моћи да уживају и свакодневно усавршавају своје клизачке вештине. Клизалиште је отворено од 12 до 22 сата, а цена појединачне улазнице је 150 динара за сат времена, у коју је урачунато и изнајмљивање клизаљки. Цена појединачне улазнице када се ради о групној посети је нешто мања и износи 100 динара. М. Кк.

СЕНТА: Трећи пут у Сенти се сутра приређује „Фестивал талената„. На сцени Дома културе од 18 сати наступаће рецитетори, приповедачи, певачи, музичари и плесачи од предшколског узраста до 18 година старости. Улазница стаје 200 динара. М. Мр.

Седамдесет чланова месне организације пензионера у Темерину добили су данас новогодишње пакете са основним животним намирницама, као што су уље, шећер, со, јабуке и кафа. Средства за пакете обезбедио је општински ресор за рад са цивилним организацијама и МО пензионера Прве месне заједнице. М. М.

~etvrtak29.decembar2011.

vojvodina

c m y

УРУЧЕНA ГОДИШЊА ПРИЗНАЊА ОПШТИНЕ КИКИНДА

На гра де по зо ри шту и „Грин дек су” КИ КИН ДА: У све ча ној са ли На род ног му зе ја уру че не су Го ди шња на гра да и по хвал ни це за слу жним по је дин ци ма и ко лек ти ви ма из ки кинд ске оп шти не. У при су ству пред став ни ка оп шти не, јав них пред у зе ћа, кул тур них рад ни ка, при вред ни ка, пред став ни ка по ли тич ких стра на ка и дру гих на гра де је уру чио пред сед ник оп шти не Или ја Во ји но вић. До бит ни ци Го ди шње на гра де су у ка те го ри ји ко лек ти ва На род но по зо ри ште Ки кин да и фир ма „Грин декс”, а по је ди нач не су до би ли др Јеф та Ко зар ски, на чел ник Хи рур шког оде ље ња бе о град ске ВМА и про фе сор ка Ви со ке шко ле стру ков них сту ди ја др Та ма ра Гру јић. - Част ми је што смо да нас у дру штву свих ко ји су уна пре ди ли по ло -

жај Ки кин де, оних због ко јих се чу ло за наш град и њи хо ва зна чај на оства ре ња. Пу ни ен ту зи ја зма ула зи мо у 2012. го ди ну, ко ја ће пре ма на ја ва ма би ти те шка, али ве ру јем да ће мо за -

јед нич ким сна га ма оства ри ти за цр та не ци ље ве и европ ску бу дућ ност, јер Ки кин да је европ ски град и по кул ту ри и по при вре ди и по љу ди ма - ре као је Или ја Во ји но вић по же лев -

ши до бит ни ци ма и свим гра ђа ни ма Ки кин де до бро здра вље и пу но сре ће у Но вој го ди ни. У име на гра ђе них за хва лио је др Јеф та Ко зар ски: - На гра де су ве ли ка сре ћа јер до ла зе до ком пе тент них и ве ру јем не у- трал них про це ни те ља. То до жи вља вам као из у зет но ва жно за нас, ко ји ни смо, због рад них оба ве за, стал но на оку ов да шње јав но сти. То је до каз да не ко пра ти ваш ан га жман, ва ша до стиг ну ћа и да вас не за бо ра вља. По хвал ни це су при па ле Основ ној шко ли „Све ти Са ва”, фир ма ма „Ле Бе ли јер” и „Мо крин млек”, те са мо стал ној за нат ској тр го вин ској рад њи „Па пир ко” и Зо ра ну Ба ји ну. А. Ђ.

dnevnik НОВОГОДИШЊЕ СВЕЧАНОСТИ У РУМИ

Деда Мраз за 672 малишана

РУМА: Деда Мраз је стигао и донео поклоне за 672 малишана који живе на територији румске Четврте месне заједнице. Дошли су најмлађи са својим родитељима, бакама, декама, али и комшијама да приме пакетић и није им сметала ни гужва, ни хладно време. - Ово је супер и доћићу и следеће године. Било је чак два Деда Мраза. Добила сам пакетић, јер сам целе године била добра и слушала и маму и тату. Нећу све слаткише сама појести, јер их воле и мама и тата, а и мама сутра има испит, па јој треба слатко – каже тропиогодишња Јана Божић, која је дошла са својим татом Дејаном. Ред је био дугачак, али су најмлађи становници Четврте месне заједнице, са пуно стрпљења и озарени, чекали да уђу у просторију, где их је дочекала весела група која је певала дечије песмице, али и веселе

За четворомесечну Дуњу ово је био први сусрет са Деда Мразом

- Ми смо месна заједница која на територији румске општине броји највише становника, односно око 12 хиљада. Родитељи су пријавили 672 деце и ми смо за све њих обезбедили пакетиће, јер смо потпуно свесни да није много родитеља да-

ШИМАНОВЦИМА СВАКА ИНВЕСТИЦИЈА ДРАГОЦЕНА

Нови простор за фудбалере и ловце

ШИМАНОВЦИ: Реновиране и надограђене просторије, након што су старе изгореле у пожару, добили су фудбалери ФК „Хајдук” у Шимановцима. У овом простору места ће бити и за шимановачке ловце. - У условима кризе свака инвестиција је велика, али ми је драго што смо успели да урадимо овај објекат и да га приведемо намени, јер он неће служити само фудбалерима и ловцима, већ и свим другим организацијама у Шимановцима које имају потребу за оваквим простором, попут удружења жена и фолклораша - казао је на отварању нових просторија председник пећиначке општине Синиша Вуков. Из општинског буџета је за ове радове издвојено око три милиона динара, док је ловачко удружење општине Пећинци

У реновираној сали биће места за све

„Обедска бара” из својих средстава донирало 200 хиљада динара. Заменик председника општине и председник Ловачког удружења „Обедска бара” Милан Степановић истакао је да Ловачка секција Шимановци постоји сто година и једна је од најбољих у општини Пећинци, те да ће ове просторије допринети још масовнијем одзиву ловаца. - Када сам дошао на место председника клуб је био пред гашењем. Уложили смо доста рада, а код људи из локалне самоуправе смо наишли на стварно коректан однос. Сада имамо нове просторије и побољшан играчки кадар. Циљ нам је да се ове сезоне изборимо за опстанак у лиги, а за даље ћемо видети – казао је председник шимановачког ФК „Хајдук” Милорад Тошовић. Ј. Антић

Пакетићи деци са посебним потребама Полазници Дневног боравка деце са посебним потребама, који ради у оквиру румског Центра за социјални рад, добили су јуче пакетиће. Пакетиће им је обезебедила Општинска организација Црвеног крста у Руми и румска Туристичка организација. Дведесет полазника су певали и рецитовали Деда Мразу, а колико су били добри говори и то да су им поклоне донела чак два Деда Мраза. шлагере седамдесетих. Окићена велика јелка и два Деда Мраза изазвали су код већине малишана осмех на лицу, али било је и оних који су се уплашили велике беле браде и дебелих стомака Деда Мразева.

нас у могућности да деци приушти пакетић који ће му уручити Деда Мраз – каже председник Савета Четврте месне заједнице у Руми Пера Божић. Ј. Антић

dRU[TvO

dnevnik U VOJVODINI PO^ELO POLAGAWE ISPITA ZA PROSVETARSKE LICENCE

Pred {kol ci pro bi li led U Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce ovog me se ca je ko na~ no po ~e lo po la ga we is pi ta za li cen cu za na stav ni ke, vas pi ta ~e i stru~ ne sa rad ni ke, a da bi im olak {ao pri pre me za taj is pit, Se kre ta ri jat je na svoj link po sta vio pi ta wa i na veo iz vo re za pri pre mu po zna va wa pro pi sa iz obla sti obra zo va wa i vas pi ta wa. Ina ~e, ka da je Se kre ta ri jat le tos od Mi ni star stva pro sve te i na u ke pre u zeo zah te ve za po la ga we is pi ta za li cen cu, kan di da ta iz Voj vo di ne bi lo je ~ak 1.600, a stal no sti `u i no vi, i to ka ko za po la ga we na srp skom, ta ko i na svim je zi ci ma ko ji su u {ko la ma u slu `be noj upo tre bi. Pre sa mih is pi ta za li cen cu, je se nas su, kao pred u slov za ovaj is pit, 200 kan di da ta ko ji ne ma ju po lo `e ne pred me te iz pe da go {kopsi ho lo {ke gru pe – a to su uglav nom na stav ni ci stru~ nih pred me ta u sred wim stru~ nim {ko la ma – po la ga li pr vo ove pred me te i sa mo je dan kan di dat je pao. Pr vi is pi ti za li cen cu or ga ni zo va ni su ovog me se ca, i to za 160 vas pi ta ~a i me di -

pro ve ra va i oce wu je da li je pri prav nik sa vla dao sve {to je po treb no i uko li ko je ova oce na po zi tiv na, on sti ~e pra vo na po la ga we is pi ta za li cen cu. [ko la je za tim du `na da Se kre ta ri ja tu pod ne se zah tev za po la ga we is pi ta uz ko ji pri la `e pre pis ili ove re nu ko pi ju di plo me o ste ~e nom obra zo va wu, re {e we o pri je mu u rad ni od nos, iz ve {taj ko mi si je usta no ve o sa vla da nom pro gra mu, do kaz o upla ti tro {ko va po la ga wa is pi ta za li cen cu i, za one ko ji ima ju po lo `e ne is pi tie iz pe da go gi je i psi ho lo gi je, ove re nu fo to ko pi ju in dek sa ili uve re we fa kul te ta ili vi {e {ko le o to me. Sam is pit za li cen cu sa sto ji se iz pi sa nog ra da, ko ji ob u hva ta pri pre mu ~a sa za na stav ni ka, iz vo |e wa ak tiv no sti za vas pi ta ~a, od no sno ese ja za stru~ nog sa rad ni ka, i usme nog de la is pi ta, na ko jem se pro ve ra va ju zna we, ve {ti ne i spo sob no sti za sa mo stal no iz vo |e we od go va ra ju }eg ob li ka obra zov no-vas pit nog ra da i me to di ka stru ke. Na is pi tu za li cen cu pro ve ra va se i ospo so bqe nost pri prav ni ka za re -

Is pit za li cen cu sa sto ji se iz pi sa nog ra da, iz vo |e wa ak tiv no sti za vas pi ta ~a, od no sno ese ja za stru~ nog sa rad ni ka, i usme nog de la, na ko jem se pro ve ra va ju zna we, ve {ti ne i spo sob no sti za sa mo stal no iz vo |e we od go va ra ju }eg ob li ka obra zov no-vas pit nog ra da i me to di ka stru ke cin skih se sta ra u pred {kol skim usta no va ma i iz te gru pe je na de lu is pi ta pa lo {est kan di da ta, dok od 20 stru~ nih sa rad ni ka ni je pao ni ko. U Se kre ta ri ja tu ka `u da }e do po lo vi ne ja nu a ra, zbog zim skog ras pu sta, bi ti pa u za i u po la ga wu is pi ta za li cen ce, a za tim }e, osim za po sle nih u pred {kol skim usta no va ma, na red do }i i oni u osnov nim, a on da i u sred wim {ko la ma. U ja nu a ru }e bi ti or ga ni zo va no i po la ga we na ma |ar skom je zi ku, dok }e ma li broj pri ja vqe nih za po la ga we na slo va~ kom i ru mun skom pri ~e ka ti da se broj po ve }a. Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we pre ne to je u nad le `nost po la ga we is pi ta za li cen ce za na stav ni ke, vas pi ta ~e i stru~ ne sa rad ni ke Za ko nom o utvr |i va wu nad le `no sti Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne i Za ko nom o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa i on ga or ga ni zu je u skla du s pro ce du rom ure |e nom Pra vil ni kom o do zvo li za rad na stav ni ka, vas pi ta ~a i stru~ nih sa rad ni ka. Ovim pra vil ni kom utvr |e no je da je vas pit no-obra zov na usta no va du `na da pri ja vi Po kra jin skom se kre ta ri ja tu pri prav ni ka naj ka sni je u ro ku od 15 da na od da na we go vog pri je ma u rad ni od nos. Pri prav ni ku se za tim od re |u je men tor, ko ji ga uvo di u po sao i po sle go di nu da na pod no si iz ve {taj di rek to ru o we go voj ospo so bqe no sti za sa mo stal no iz vo |e we vas pit no-obra zov nog ra da. Po sle to ga di rek tor usta no ve for mi ra ko mi si ju ko ja

{a va we kon kret nih si tu a ci ja u pe da go {koj prak si, kao i po zna va we pro pi sa iz obla sti obra zo va wa i vas pi ta wa. Osim to ga, kan di da ti ko ji ne ma ju po lo è ne is pi te iz psi ho lo gi je i pe da go gi je, po la ù i taj deo is pi ta. Oba ve {te we o vre me nu, me stu, raz re du, vas pit noj gru pi, pred me tu, od no sno obla sti po la ga wa is pi ta za li cen cu Se kre ta ri jat usta no vi do sta vqa naj ka sni je 15 da na pre is pi ta, a sa mu te mu dan ra ni je. Kan di dat je du àn da na is pit do ne se pi sa nu pri pre mu ~a sa, od no sno ak tiv no sti (do dve stra ne ru kom pi sa nog tek sta), a esej do {est stra na i da za tim pred ko mi si jom 45 mi nu ta dr ì ~as ili iz vo di ak tiv no sti, od no sno naj du è sat pre zen tu je esej. Uspeh na is pi tu ko mi si ja oce wu je s „po lo ìo” ili „ni je po lo ìo”, i to ta ko {to sva ki deo is pi ta oce wu je po seb no. Ako na pr vom po la ga wu kan di dat ne po lo ì je dan deo, upu }u je se na po nov no po la ga we tog de la na kon is te ka naj ma we 30 da na, ako su u pi ta wu dva de la is pi ta – po sle naj ma we 60 da na, a ako ne po lo ì ceo is pit, po no vo ga mo è po la ga ti po sle naj ma we tri me se ca. Me |u tim, kod po no vqe nog po la ga wa ove po god no sti ne ma i ako kan di dat ne po lo ì deo is pi ta, sma tra se da ga ni je po lo ìo u ce li ni. Tro {ko ve po la ga wa is pi ta za li cen cu pr vi put sno si usta no va u ko joj je kan di dat za po slen, dok tro {ko ve po no vqe nog po la ga wa sno si sam kan di dat. D. Deve~erski

KA LEN DA RI S TI TO VIM LI KOM: Ni ko ne pi ta {ta ko {ta ka len dar za 2012. go di nu ako je na we mu lik Jo si pa Br o za Ti ta – pri ~a pr o da vac u cen tru Ba~ ke Pa lan ke. Na {est sli ka s po dva me se ca je mar {al, a na jed noj ~ak i we go va su pru ga. Na ka len da ru ne ma stra na~ kih obe le` ja, ma da po li ti~ ke stran ke u ovom de lu ba~ kog pri o ba qa nu de svo jim sim pa ti ze ri ma ka len da re, olov ke i upa qa ~e bes plat no. De {a va se i da na glav nom {o ru mo è te vi de ti ne ka da ~u ve nog lo kal nog ko mu ni stu ko ji no si cr kve ni ka len dar s obe le` ji ma po li ti~ ke stran ke kraj we de sni ce. Sve se me wa, to se ne pla }a, a Ti to se pla }a i fa li. Ne mo è ov de Ti to da po be di na iz bo ri ma, ka ù oni ko ji „zna ju“ sa da {wu po li ti~ ku sce nu Sr bi je, ali do da ju da je ve li ko in te re so va we za Br o za re flek si ja na sa da {we sta we u na {em dru {tvu. Iz ve sno je da su ovo ga pu ta iz da va ~i ka len da ra s Ti to vim li kom po go di li i da jo{ ima ju vre me na da ka len dar do {tam pa ju. Ali, in te re sant no je da ov de ka len da ri s li kom ge ne ra la Dra è Mi haj lo vi }a ne ma ju ni ka kvu pr o |u, od no sno da su iz da va ~i, iz gle da, „pu kli“. M. Suyum

~etvrtak29.decembar2011.

KAMPAWA „ZREWANIN – GRAD PRISTUPA^AN ZA SVE”

In va li di ma do stup na svaka sed ma jav na usta no va U Zre wa ni nu, po is tra `i va wu spro ve de nom u fe bru a ru, od 40 jav nih in sti tu ci ja i usta no va, sve ga u {est mo gu da u|u ko ri sni ci in va lid skih ko li ca, a u sa mo dve su do stup ni i spra to vi, ~u lo se na sa stan ku ko ji je Cen tar za raz voj ci vil nog dru {tva (CRCD) or ga ni zo vao za pred sed ni ke od bor ni~ kih gru pa u Skup {ti ni gra da i pred stav ni ke udru `e wa oso ba s in va li di te tom. Na sku pu upri li ~e nom u ho te lu “Voj vo di na”, u okvi ru kam pa we “Zre wa nin – grad pri stu pa ~an za sve”, re ~e no je da je, po pro ce na ma, oko 40 od sto sta nov ni {tva, i to ne sa mo oso ba s in va li di te tom ve} i ro di te qa s ma lom de com, sta rih, trud ni ca i dru gih, po go |e no ovim pro ble mom. – Pro blem ne pri stu pa~ no sti obje ka ta u jav noj upo tre bi pre po znat je u Zre wa ni nu, {to je re zul -

ti ra lo usva ja wem Lo kal nog ak ci o nog pla na za pri stu pa~ nost u de cem bru pro {le go di ne – iz ja vi la je pro gram ska ko or di na tor ka CRCD-a Ali sa Ha lak. – Na `a lost, u pe ri o du od go di ne ni je pred u ze to ni {ta na we go voj re a li za ci ji. Pre ne ko li ko da na Grad sko ve }e Zre wa ni na usvo ji lo je pred log bu xe ta za na red nu go di nu u ko jem je za im ple men ta ci ju tog pla na opre de qe no dva mi li o na di na ra. To ni su ve li ke pa re, ali za po ~e tak su zna ~aj ne jer }e se na ~i ni ti naj va `ni ji ko rak u stva ra wu okru `e wa u ko jem svi Zre wa nin ci ima ju jed na ke mo gu} no sti za ostva ri va we svo jih osnov nih pra va. Na gra du, i na svi -

ma na ma, je ste da se taj no vac upo tre bi na pra vi na ~in. Pro blem ne pri stu pa~ nog okru `e wa – obje ka ta, uslu ga i in for ma ci ja, po re ~i ma Ali se Ha lak, je ste ve li ki i we go vo re {a va we je du go tra jan pro ces, ali si ner gij skim ula ga wem po sto -

je }ih re sur sa – in for ma ci ja, zna wa, vre me na i sred sta va ko ji ma or ga ni za ci je i in sti tu ci je po je di na~ no ras po la `u, mo gu se ostva ri ti vi dqi vi re zul ta ti. – Kqu~ no je da, ko god da spro vo di pro jek te, oba ve zno mo ra da se kon sul tu je s ko ri sni ci ma da bi to bi lo ura |e no na naj bo qi na ~in, od no sno efi ka sno i ko ri sno, ne sa mo {to se ti ~e oso ba s in va li di te tom ve} i svih osta lih gra |a na. Jer, svi ma je lak {e da ko ri ste ne ke objek te ako u wi ma po sto je ru ko hva ti, ram pe, uko li ko su ula zna vra ta {i ra ili ako su im do stup ne sve in for ma ci je – na gla si la je Ali sa Ha lak. @. Balaban

SREDWO[KOLCI DOBILI PRVE OVOGODI[WE KREDITE I STIPENDIJE

Na ~e ku ra te za sep tem bar i ok to bar Mi ni star stvo pro sve te i na u ke ju ~e je is pla ti lo pr ve dve ra te ovo go di {wih u~e ni~ kih kre di ta i sti pen di ja. Po re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra za in ve sti ci je, u~e ni~ ki i stu dent ski stan dard i jav ne na bav ke Zo ra na Tr ni ni }a, u~e ni ci ma su is pla }e ne ra te za sep tem bar i ok to bar, a po {to je vi si na me se~ ne ra te na po je di na~ nom ~e ku 3.900 di na ra, uku pan iz nos ko ji su do bi li je 7.800 di na ra. Ove go di ne Mi ni star stvo pro sve te do de li lo je 11.995 u~e ni~ kih sti pen di ja, dok ih je za sred wo {kol ce ko ji se {ko lu ju za de -

fi ci tar na za ni ma wa do de qe no 375. I kre di te i sti pen di je |a ci }e do bi ja ti u de set jed na kih ra ta, ta ko da im u 2012. go di ni osta je da za ovu {kol sku go di nu do bi ju jo{ osam ra ta, a na red nu is pla tu mo gu o~e ki va ti po sle usva ja wa bu xe ta za sle de }u go di nu. Da pod se ti mo, po kon kurs nim uslo vi ma, za sti pen di je i kre di te Mi ni star stva pro sve te i na u ke mo gu kon ku ri sa ti sa mo sred wo {kol ci i stu den ti ko ji su dr `a vqa ni Sr bi je i {ko lu ju se na dr `av nim fa kul te ti ma. Mi ni star stvo pro sve te i na u ke ob ja vi lo je ju ~e na fa kul te -

ti ma i pre li mi nar ne li ste stu de na ta ko ji su do bi li kre di te i sti pen di je. Na te li ste ne za do voq ni stu den ti mo gu se `a li ti do 10. ja nu a ra, a po sle to ga li ste }e bi ti ko na~ ne, ta ko da }e po sle usva ja wa re pu bli~ kog bu xe ta sti }i i pr ve ra te tih sti pen di ja i kre di ta. Me se~ na ra ta stu dent skog kre di ta i sti pen di je bi }e 6.100 di na ra, a i stu den ti }e, kao i sred wo {kol ci, u ovoj {kol skoj go di ni do bi ti de set ra ta. Po re ~i ma na ~el ni ka Sek to ra za sti pen di je i kre di te u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke

Ste vi ce Pi var skog, ove go di ne je za kre di te kon ku ri sa lo 18.000 stu de na ta, {to je ne ko li ko hi qa da ma we ne go la ne. I ove go di ne, kao i pro {le, Mi ni star stvo }e do de li ti 14.000 stu dent skih kre di ta. Za raz li ku od in te re so va wa za kre di te, ko je je opa lo, in te re so va we za stu dent ske sti pen di je se po ve }a lo, kao i broj stu de na ta ko ji za do vo qa va ju stro ge kon kurs ne kri te ri ju me. I dok je la ne pra vo na sti pen di ju ste klo oko 11.000 stu de na ta, ove go di ne ih je ~ak 13.000. D. D.

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE DOBITNIK „SUN^ANOG SATA”

U pro te kloj go di ni 1.250 ope ra ci ja na otvo re nom sr cu Ovo go di {wa na gra da „Sun ~a ni sat„ za iz u zet ne re zul ta te ostva re ne u le ~e wu, na u~ no i stra `i va~ kom ra du, za naj hu ma ni ji po du hvat u zdrav stvu i dru ge ob li ke stva ra la {tva ko ji ma se una pre |u je rad u zdrav stve noj de lat no sti do de qe na je In sti tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne za uspe he u le ~e wu bo le sti sr ca. Pre sti `na na gra da, rad auto ra Zo ra na Se ku lo vi }a, na ~i jem po sta men tu pi {e „Be leg po {to va wa i za hval no sti pre ga o ci ma u zdrav stvu”, a is pod to ga ci tat iz Hi po kra to ve za kle tve, In sti tut za kar -

di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci za slu `io je re zul ta ti ma i do stig nu }i ma u le ~e wu kar di o va sku lar nih bo le sti. Za 34 go di ne u In sti tu tu je ura |e no go to vo 30.000 ope ra ci ja na otvo re nom sr cu, ho spi ta li zo va no vi {e od 125.000 bo le sni ka, od ko jih je 47.000 le ~e no na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge – Ko no rar noj je di ni ci. Sa mo u pro te kloj go di ni u In sti tu tu za KVB ura |e no je oko 1.250 ope ra ci ja na otvo re nom sr cu, vi {e od 7.000 pa ci je na ta je ho spi ta li zo va no i ura |e na su 34.000 sup spe ci ja li sti~ ka pre gle da. Uspeh

ove me di cin ske usta no ve le `i u pri me ni sa vre me nih pro ce du ra ra da i u ko ri {}e wu naj sa vre me ni je opre me za le ~e we bo le sti kar di o- va sku lar nog si ste ma. Brz opo ra vak pa ci je na ta, sma we na li sta ~e ka wa i do bra sa rad wa s raz li ~i tim bol ni ca ma u Sr bi ji i ino stran stvu, sa mo su ne ke od ak tiv no sti ko je In sti tut pri bli `a va ju vr hun skim evrop skim me di cin skim cen tri ma. Hi rur zi i kar di o- lo zi In sti tu ta za KVB Voj vo di ne do pri ne li su to me da on bu de, po mno go ~e mu, usta no va je din stve na u na {oj ze mqi pa i u sve tu.

– Ova na gra da je do kaz is prav no sti pu ta ko jim se na {a me di cin ska usta no va kre }e, ali i ve li ka oba ve za da i ubu du }e po sti è mo jo{ bo qe re zul ta te i na sta vi mo da da je mo do pri nos me di cin skoj pro fe si ji. Kon stant na bri ga o pa ci jen ti ma i ula ga we na po ra da im se ì vot pro du ì i u~i ni hu ma ni jim ciq je ko jim se In sti tut vo di od pr vog da na – po ru ~i la je di rek tor ka In sti tu ta za KVB Voj vo di ne pro fe sor ka dr Na da ê mer li}-A|i} za hva qu ju }i se na na gra di „Sun ~a ni sat”. Q. Male{evi}

akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va Sr bi je www.azus.gov.rs. Q. M.

Gde su pa re za ju bi lar ne na gra de

Ko li ka je pla ta po li ca ja ca

Pred sed nik Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je Dra gan Ma ti je vi} op tu ìo je Vla du da je sprem na da pre va ri za po sle ne u obra zo va wu „gde god ima mo gu} no sti” i da s wi ma igra igru „{i bi ca re wa”. On je iz ja vio da ni je isti na da su mi ni star stva fi nan si ja i pro sve te pre ba ci la lo kal nim sa mo u pra va ma no vac za ju bi lar ne na gra de za po sle ni ma u pro sve ti, i da za to ve }i na op {ti na ne mo è da ih is pla ti. – Ima mo dve {i bi ce, jed na je u ru ka ma mi ni star sta va fi nan si ja i pro sve te, dru ga kod lo kal ne sa mo u pra ve, a mi bi tre ba lo da po ga |a mo u ko joj su ku ti ji pa re. A one ni su ni kod jed nih ni kod dru gih, u ne ~i jem su ru ka vu ili xe pu – ka è Ma ti je vi}. Ju bi lar ne na gra de, do dao je on, is pla ti li su Be o grad i jo{ ne ke ma we op {ti ne, dok naj ve }i gra do vi u Sr bi ji to ni su ura di li, zbog ~e ga je Glav ni od bor tog sin di ka ta do neo od lu ku da za po sle ni ko ji tre ba da pri me taj no vac pod ne su tu `be su du.

Sin di kat srp ske po li ci je upo zo rio je na to da no vim iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po li ci ji, ni u jed nom we go vom ~la nu ni je na pra vqe na ja sna raz li ka iz me |u po li cij skih slu `be ni ka i osta lih rad ni ka u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Sin di kat je re a go vao na tvrd wu pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da je Za ko nom o po li ci ji na pra vqe na raz li ka iz me |u slu `be ni ka MUP-a na {al te ri ma i po li ca ja ca i da }e po ve }a we pla te za pr ve bi ti ma we, a za dru ge ve }e. U sa op {te wu Sin di ka ta se is ti ~e i da je pro se~ na pla ta po li caj ca na uli ci bi la 30.000 di na ra, dok je Cvet ko vi} iz ja vio da je pro se~ na pla ta u MUP u ovoj go di ni bi la 48.000, a da }e u 2012. bi ti 56.000. „Pro se~ na pla ta od 48.000 di na ra od no si se na sve za po sle ne u MUP-u, ti me su ob u hva }e ni rad ni ci ko ji ima ju vi {e od 100.000 di na ra i oni ko ji ima ju is pod 20.000„, is ti ~e Sin di kat srp ske po li ci je, i uka zu je na to da MUP ne `e li da jav no iz ne se ko li ka je pro se~ na pla ta rad ni ka sa sred wom {ko lom.

VESTI Vo di ~i do bre kli ni~ ke prak se Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je Mi ni staR stva zdra vqa Sr bi je i Agen ci je za akre di ta ci ju zdrav stve nih usta no va Sr bi je za iz ra du i im ple men ta ci ju vo di ~a do bre kli ni~ ke prak se pred sta vi le su ju ~e te vo di ~e. Stru~ noj jav no sti pred sta vqe no je osam no vih na ci o nal nih vo di ~a do bre prak se: di jag no sti ko va we i le ~e we li pid skih po re me }a ja, is he mij ske bo le sti sr ca, is he mij skog mo `da nog uda ra, kar ci no ma plu }a, de pre si je, ar te rij ske hi per ten zi je, tret man pre pon skih ki la od ra slih i po re me }a ja ra da {ti ta ste `le zde. Ovi vo di ~i do bre kli ni~ ke prak se su si stem ski raz vi je ni do ka zi ko ji tre ba da po mog nu pru `a o ci ma i ko ri sni ci ma zdrav stve nih uslu ga, da kle dok to ri ma i pa ci jen ti ma, u do no {e wu naj bo qe mo gu }e od lu ke za le ~e we. Na me we ni su pre sve ga le ka ri ma kao po mo} u ra du, ali isto vre me no su tran spa rent ni i do stup ni i pa ci jen ti ma. Vo di ~i su do stup ni na in ter netpre zen ta ci ja ma Mi ni star stva zdra vqa Sr bi je na veb-adre si www.zdra vlje.gov.rs i Agen ci je za

Usko ro }i ri li~ ni do men Re gi stra ci ja }i ri li~ nog in ter net-do me na po ~e }e 27. ja nu a ra na red ne go di ne. Pr vih {est me se ci pra vo pre ~e re gi stra ci je „srb„ do me na ima }e sa mo vla sni ci po sto je }ih „rs„ do me na, i to po je dan di nar. Po sle tog pe ri o da }i ri li~ ne do me ne mo }i }e da re gi stru je sva ko ko `e li bez ob zi ra na to da li po se du je „rs„ do men ili ne. Ina ~e, }i ri li~ ni in ter net-do men „srb„ je no vi dru gi na ci o nal ni do men Sr bi je, a po sle ru skog „rf„ – i dru gi in ter net-do men na sve tu na }i ri li~ nom pi smu ko ji je mo gu }e re gi stro va ti. Na ci o nal ni in ter net-do men je ozna ka te ri to ri jal ne pri pad no sti i zbog to ga je iz u zet no bi tan za de fi ni sa we in ter net-iden ti te ta svih ko ji `i ve i ra de u Sr bi ji. Ka ko }e se „srb„ do men, za raz li ku od mno {tva do me na na en gle skom al fa be tu, iz go va ra ti upra vo ona ko ka ko je i na pi sa no, slo gan kam pa we za po pu la ri za ci ju we go vog ko ri {}e wa je „Lin kuj kao {to go vo ri{”. Q. M.

~etvrtak29.decembar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

UHAP [EN VE TER NI ^ANIN

UHAP [EN I PRI TVO REN PRI VAT NIK IZ BA^ KE PA LAN KE

Osum wi ~en za tr go vi nu ko ka i nom

Ka me no re zac krao nad grob ne plo ~e?

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja i No vom Sa du uhap si la je @iv ka S. (1967) iz Ve ter ni ka, zbog osno va ne sum we da je tr go vao nar ko ti ci ma, a za isto de lo te re ti i Mi la na D. (1971) iz Na da qa, pro tiv ko ga }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu u re dov nom po stup ku. U ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve na vo di se da je @iv ko S. osum -

wi ~en da je Mi la nu D. pro dao 21 pa ke ti} sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je ko kain. Ovu sup stan cu po li ci ja je pro na {la u ku }i Mi la na D. i od u ze la, uz po tvr du. Po li ci ja ni je na ve la ta~ nu ko li ~i nu za ple we ne dro ge. @iv ku S. od re |e no je za dr `a va we u pri tvo ru i bi }e sa slu {an kod is tra `nog su di je Vi {eg su da u No vom Sa du. N. P.

NA KON [TO JE PO RE SKA UPRA VA SAV SKOG VEN CA PO TVR DI LA DA JE IZ MI RIO OBA VE ZE

Ob u sta vqen po stu pak pr o tiv Bo ri sa Staj kov ca Pr vi osnov ni sud u Be o gra du ob u sta vio je kri vi~ ni po stu pak pr o tiv osni va ~a fir me „Me di ja maks” Bo ri sa Staj kov ca zbog op tu `bi da je uta jio po rez, po {to je Tu `i la {tvo od u sta lo od kri vi~ nog go we wa, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Re {e wem o ob u sta vi po stup ka od 22. de cem bra po stu pak je ob u sta vqen i pr o tiv we go ve su pru ge Mi li ce Staj ko vac i Na ta {e Sta ni sa vqe vi}, ko je su za jed no s wim bi le op tu `e ne za kri vi~ no de lo po re ske uta je.

ma fi je”, ali pr o tiv wih se po stu pak na sta vqa. Pr vo osnov no tu `i la {tvo u Be o gra du te re ti lo je Staj kov ca i sa rad ni ke da su, uz la `nu do ku men ta ci ju, od 1. ja nu a ra 2006. do 31. de cem bra 2008. go di ne, u na me ri da iz beg nu pla }a we po re za, ko ri ste }i plat ne kar ti ce ra znih ba na ka, za svo je li~ ne po tre be i po tre be ~la no va svo jih po ro di ca, a ne u po slov ne svr he, bez prav da wa ra ~u na i uz la `ne po dat ke po tro {i li 9,5 mi li o na di na ra. Na taj na ~in su uta ji li po rez oko 2,3

Bo ris Staj ko vac

Pr vo osnov no tu `i la {tvo u Be o gra du od u sta lo je od kri vi~ nog go we wa Staj kov ca, we go ve su pru ge i Sto ja no vi }e ve, po {to je od Po re ske upra ve Sav skog ven ca do bio po tvr du da su okri vqe ni iz mi ri li svo je oba ve ze. Zbog sum we da su uta ji li po rez od oko 2,7 mi li o na di na ra, na op tu `ni ci ko ja je po dig nu ta u sep tem bru 2010, s wi ma su se na {li i vla snik agen ci je „Jev to vi}„ Pre drag Jev to vi}, kao i bi zni smen Mi {a Sto ja no vi}, po zna ti ji kao Mi {a Pr o tek ta, ko ji je pr o ce su i ran i kao pri pad nik „naft ne

mi li o na di na ra, a u okvi ru dru gog kri vi~ nog de la uta je po re za za ko je se te re ti Staj ko vac – jo{ oko 450.000 di na ra. Staj ko vac je bio uhap {en 3. mar ta 2008. go di ne zbog, ka ko je ta da sa op {tio MUP Sr bi je, sum we da je uta jio 12 mi li o na di na ra po re za, {to je ~e ti ri pu ta vi {e ne go {to ga Tu `i la {tvo te re ti. U pri tvo ru je bio dva me se ca, po sle ~a ga je pu {ten da se bra ni sa slo bo de. Jav no sti je po znat kao le kar, biv {i pred sed nik Uprav nog od bo ra De~ je bol ni ce u Tir {o voj uli ci. (Ta njug)

OT KRI VE NO NA PRE LA ZU PRE [E VO

Ile gal ci me |u bu ra di ma s kom po tom Ca ri ni ci su ju ~e, u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, na ula znoj stra ni gra ni~ nog pre la za Pre {e v o, spre ~ i l i dva av g a n i stan ska i tri iran ska dr `a vqa ni na da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na. „Sle pi put ni ci“ ot kri ve ni su u sa rad wi s po gra ni~ nom po -

li c i j om pri l i k om de t aq n e kon tro le to var nog de la ka mi o- na u ko jem su bi la bu rad s kom po tom od bre skve, pre vo `e na iz Gr~ ke u Za pad nu Evro pu. Na de taq nu kon tro lu vo zi la ca ri ni ci su se od lu ~i li na kon

{to je vo za~ P. P. pri ja vio da je pri me tio da mu je o{te }e no ca rin sko obe le` je – ta~ ni je, da je plom ba ise ~e na, pa po no vo upre de na. S ob zi rom na to da se ra di o ma ke don skom ca rin skom obe le` ju, pret po sta vqa se da su „sle pi put ni ci“ is ko ri sti li tre nu tak dok je ka mion bio par ki ran na par kin g u ne d a l e k o od pre la za Pre {e vo, te da su ta da u{li u ka mion. Svih pet ile gal nih emi gra na ta pre da to je po gra n i~ n oj po l i ci ji u da qu nad le `nost. Broj oso ba ko je su za pro t e k la dva me se ca spre ~e ne u po ku {a ju da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu po peo se, s ju ~e ra {wim slu ~a jem, na 111. Ta kvi po ku {a ji se sve efi ka sni j e ot k ri v a j u za h va q u j u } i ko ri {}e wu naj no vi jih ske ne ra i iz u zet nom za la ga wu ca rin skih slu `be ni ka. M. B.

Zbog sum we da je iz vr {io vi {e kri vi~ nih de la kra |e i po vre de gro ba, u Ba~ koj Pa lan ci je li {en slo bo de Pre drag J. (1979) iz ovog me sta, ina ~e vla snik ka me no re za~ ke rad we. Po li cij ska upra va u No vom Sa du ju ~e je sa op {ti la da se Pre drag J. te re ti da je

krao nad grob ne plo ~e s gro ba qa u Ba~ koj Pa lan ci, No voj Gaj do bri, To va ri {e vu, Sil ba {u i Mla de no vu, a za tim ih pre pro da vao. Po po li cij skim po da ci ma, on je na taj na ~in o{te tio se dam gra |a na s ovog pod ru~ ja, a Ne boj {a N. (1983) iz Ba~ ke Pa lan ke i Dra gan S. (1988), dr `a -

vqa nin Bo sne i Her ce go vi ne su osum wi ~e ni da su mu u to me po ma ga li. Pro tiv wih }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. Pre drag J. je pri ve den na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. N. P.

ADVO KAT BO @O PRE LE VI], BRA NI LAC BLA GO JA ^U RO VI ]A, JED NOG OD OKRI VQE NIH U AFE RI SU DI JE JAK [I ]A

„Epi log ve ro vat no i pred Stra zbu rom” Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du ve} u pr vim ne de qa ma 2012. go di ne mo glo bi po ~e ti su |e we u slu ~a ju Bla go ja Jak {i }a, su spen do va nog su di je Vi {eg pre kr {aj nog su da u Be o gra du i ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva, po op tu `ni ci ko ja ga, po vo dom jed nog do ga |a ja iz 1998. go di ne, ka da je bio pred sed nik ne ka da {weg Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, sum wi ~i za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, kao i ta da {we sud ske re fe ren te Bla go ja û ro vi }a i Dra ga na Ga vri lo vi }a, a za po ma ga we po sle de la se kre ta ra su da Mi ro sla va Bo ò vi }a. Ka ko sa zna je „Dnev nik“, upra vo je stu pi la na prav nu sna gu op tu `ni ca, po dig nu ta pre dva de se tak da na, po vo dom okol no sti pod ko ji ma je 1998. go di ne u ta da {wem ko sov sko mi tro va~ kom Op {tin skom su du ove ren, ka ko sma tra op tu `ba, „spo ran ugo vor“, za kqu ~en iz me |u ta da {weg di rek to ra DTP „Luks” Mi lo ra da La ke ti }a iz Ko sov ske Mi tro vi ce i pri vat nog pred u zet ni ka Qu bo mi ra Bi {ev ca, o ku po pro da ji po slov nog pro sto ra te fir me. Advo kat Bo ò Pre le vi}, bra ni lac okri vqe nog Bla go ja û ro vi }a, iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik“ da se od bra na od re kla pra va na pod no {e we pri go vo ra pro tiv op tu `ni ce da bi su |e we {to pre bi lo za ka zno, bu du }i da je okri vqe ni ma Jak {i }u, Ga vri lo vi }u i û ro vi }u pro du èn pri tvor na kon po di za wa op tu `ni ce iz za ko nom pred vi |e nog raz lo ga – opa sno sti od bek stva. Bra ni lac Pre le vi} je pod neo pred log za pri hva ta we jem stva za û ro vi }e vu od bra nu sa slo bo de, a jem stvo je po nu di la i od bra na su di je Jak {i }a. Advo kat Pre le vi} ka è da je û ro vi} kao jem stvo „po nu dio sve {to ima“. Is ti ~u }i da je po ro di ca we go vog bra we ni ka u eg zi sten ci jal noj dra mi te da ni ko od we go vih uku }a na ni je za po slen, advo kat Pre le vi} na po mi we, iz me |u osta log, da je

od pe ri o da ob u hva }e nog pro ce som pro {lo 12 go di na. – Bla go je û ro vi} ne ma ni {ta od imo vi ne, a je di ni je mu {ki ~lan svo je po ro di ce na Ko sme tu. On je slu `be nik su da s re la tiv no ma lom pla tom. Je di no {to ima je ne ka kvo na sled stvo, stan na pe ri fe ri ji â~ ka, ko ji smo po nu di li za jem stvo. Na à lost, u me |u vre me nu mu je otac umro, a on ni je mo gao da ide na sa hra nu. Ta ko da je po na {a we pre ma we mu pro sto ne hu ma no. Do dao bih jo{ da pro ve ja va ju raz ne alu zi je da je pi ta we da li oni mo gu za ne ko ga ko se od za vao na sve po zi ve su du, sta vqa ti pod sum wu da li }e ga

star stvu prav de. To je jed na od ve }ih bru ka i sra mo ta i pro sto ne mo gu da ve ru jem da je 2011, a evo sad }e i 2012. go di na, uop {te mo gu }e na pra vi ti i for mi ra ti ova kav pred met u Sr bi ji. Po na {a we dr àv nih slu `be ni ka u tom pred me tu je is pod sva kog do zvo qe nog ni voa! –na vo di Bo ò Pre le vi}, ne è le }i da de taq ni je ob ja sni svo je sta vo ve. Po in for ma ci ja ma na {eg li sta, od bra na su di je Bla go ja Jak {i }a je za od bra nu sa slo bo de pod ne la no vi pred log za jem stvo na kon {to je pret hod no od bi je no, a ovog pu ta je je dan we gov pri ja teq po nu dio hi po te ku

Sud u Ko sov skoj Mi tro vi ci

ima ti na su |e wu, bu du }i da on `i vi na Ko sme tu. To je ci ni zam i ni je to je di ni pred met gde se po nos pra vo su |a za i grao i raz i- grao na {te tu qud skih pra va – oce wu je Pre le vi}. Osim to ga, na ja vqu je mo gu }i epi log ovog pred me ta i pred Evrop skim su dom za qud ska pra va u Stra zbu ru. – Taj pred met je ina ~e jed na od bru ka srp skog pra vo su |a, o ~e mu }e, si gu ran sam, i sud u Stra zbu ru da ti svoj stav, ko ji ne }e bi ti po vo qan po ovu ze mqu i si gu ran sam da ne }e bi ti po vo qan po qu de ko ji su sad na ~el nim funk ci ja ma u Mi ni -

na svoj stan u Be o gra du pro ce wen na 80.000 evra. Pod se ti mo, u sa op {te wu Tu `i la {tva po vo dom po di za wa op tu `ni ce 5. de cem bra je obe lo da we no da se u ve zi sa spor nim ugo vo rom iz 1998. go di ne okri vqe ni pri vat ni pred u zet nik Qu bo mir Bi {e vac i ta da {wi di rek tor DTP „Luks” iz Ko sov ske Mi tro vi ce Mi lo rad La ke ti} sum wi ~e da su za kqu ~i li „fik ti van ugo vor o ku po pro da ji po slov nog pro sto ra fir me ’Luks’ od 324 kva drat na me ta ra, i to bez od lu ke Uprav nog od bo ra i de fi ni sa ne ce ne u ugo vo ru“.

Bo `o Pre le vi}

Osim to ga je na ve de no da se okri vqe ni su di ja Jak {i} sum wi ~i da je, u svoj stvu pred sed ni ka Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, „dao na log da se fal si fi ko va wem slu `be ne kwi ge tog su da ove ri fik tiv ni ugo vor o ku po pro da ji tog pro sto ra“. Za spor nu ove ru pred met nog ugo vo ra okri vqe ni su biv {i sud ski re fe ren ti za ove re Bla go je û ro vi} i Dra gan Ga vri lo vi}. “Okri vqe ni Bi {e vac je, po tom, po me nu tu ne po kret nost pro dao Uni ver zi te tu u Pri {ti ni, sa se di {tem u Ko sov skoj Mi tro vi ci, za ku po pro daj nu ce nu od 20.040.000 di na ra i na taj na ~in se bi pri ba vio imo vin sku ko rist u po me nu tom iz no su, a na neo {te tu DTP ’Luks’“, sa op {ti lo je Tu ì la {tvo. Po na vo di ma u istom sa op {te wu, op tu `ni com se okri vqe ni biv {i se kre tar ko sov sko mi tro va~ kog su da Mi ro slav Bo ò vi} te re ti za pru à we po mo }i Bla go ju Jak {i }u ta ko {to je, na vod no „iz sud ske kwi ge ove ra, ne ko li ko da na pre po kre ta wa is tra ge, is tr gao vi {e stra ni ca, me |u ko ji ma je bi la i ove ra fik tiv nog ugo vo ra, a u ci qu pri kri va wa ne za ko ni te rad we“. Po in for ma ci ja ma ko je su do stup ne jav no sti, su di ja Jak {i} je u od bra ni u is tra zi ne gi rao sve op tu `be. J. J.

A NA NO VOJ DU @NO STI DO SA DA [WI ZA ME NIK RE PU BLI^ KOG JAV NOG TU @I OC

Ra do va no vi} na ~e lu ni {kog tu ì la {tva Dr àv no ve }e tu ì la ca po sta vi lo je za me ni ka re pu bli kog jav nog tu ì o ca i ne ka da {weg spe ci jal nog tu ì o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal, Slo bo da na Ra do va no vi }a za ~el ni ka Ape la ci o nog tu ì la {tva u Ni {u, re ~e no je Ta nju gu u Dr àv nom ve }u. Ra do va no vi} je ju lu 2005. go di ne iza bran za spe ci jal nog tu ì o ca. Vi so ki sa vet pra vo su |a ga je 2007. go di ne po sta vio

Slo bo dan Ra do va no vi}

za vr {i o ca du `no sti re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca. Za za me ni ka dr àv nog tu ì o ca iza bran je 2009. go di ne. Ra do va no vi} je „otvo rio” vi {e afe ra, u jav no sti po zna tih kao „drum ska„, „ste ~aj na„, „ca rin ska„, „sa o bra }aj na„, „naft na„ ma fi ja. Kao za me nik dr àv nog tu ì o ca 2009. go di ne je pot pi sao zah tev ko jim je od Ustav nog su da tra ìo za bra nu de lo va wa de sni ~ar skih or ga ni za ci ja.

ALEK SAN DAR PE JI] PAO U ZA GRE BU PO PO TER NI CI SR BI JE

Uhap {en bli zak sa rad nik Jo ce Am ster da ma Za gre ba~ ki @u pa nij ski sud od re dio je eks tra di ci o ni pri tvor Alek san dru Pe ji }u (45), biv {em bli skom sa rad ni ku Sre te na Jo ci }a, po zna ti jeg kao Jo ca Am ster dam, ja vi li su ju ~e me di ji u re gi o nu. Pe ji} je uhap {en u pe tak na za gre ba~ kom aero dro mu, na osno vu me |u na rod ne po ter ni ce Sr bi je, ko ja je ras pi sa na pre ne ko -

li ko go di na, ali je u Hr vat skoj na sna gu stu pi la tek 16. no vem bra ove go di ne, pre ne la je Sr na. Zbog to ga je Pe ji} i uhap {en pri li kom ca rin ske kon tro le po do la sku iz Am ster da ma. Hr vat ski „No vi list” sa zna je da je za Pe ji }em ras pi sa na po ter ni ca zbog po slo va s dro gom, u ko je je bio ukqu ~en i dok je sa ra |i vao s Jo ci }em. S Jo com Am ster da mom je Pe -

ji} na vod no po ~eo da sa ra |u je po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ka da je bio we gov vo za~ i, ka ko pre no si hr vat ski por tal in dex.hr, u~e stvo vao u {ver cu dro ge iz Bu gar ske u Sr bi ju. Po sa zna wi ma hr vat skih me di ja, on se us pro ti vio iz ru ~e wu Sr bi ji, ali od lu ku o to me da li }e bi ti iz ru ~en bi }e do ne ta u na stav ku po stup ka. Pe ji}, osim

dr `a vqan stva Sr bi je, ima i dr `a vqan stvo BiH i ho land ski pa so{. Jo ca Am ster dam je u za tvo ru u Sr bi ji gde ~e ka ras plet su |e wa za aten tat na vla sni ka hr vat skog li sta „Na ci o nal” Ivu Pu ka ni }a. U me |u vre me nu je u Be o gra du osu |en na 15 go di na za tvo ra zbog pod sti ca wa na ubi stvo Go ra na Mar ja no vi }a. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

Ne po sred no po sle pro va le u dva vo zi la, iz ko jih su ukra de ni kom ple ti pr ve po mo }i, no vo sad ska po li ci ja je oko tri ~a sa uju tru pri ve la Ati lu V. (1974) iz Te me ri na, ko ji se sum wi ~i ova dva, ali i jo{ ne ko l i k o sli~ n ih de l a, sa o p {ti la je ju ~e Po lic jska upra va u No vom Sa du. Osim za kra | e po ~ i w e n e prek si no} u Uli ci bra }e Kr kqu{, Ati la V. se te re ti za jo{ de set ova kvih kri vi~ nih

de la, u ko ji ma je, ka ko se osno va no sum wa, na pod ru~ ju Li ma na i Gr ba vi ce, obi jao auto mo bi le i krao kom ple te pr ve po mo }i. Za Ati lom V. je, ina ~e, bi la ras pi sa na po tra ga zbog vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e, iz v r { e n ih na pod r u~ j u op {tine Te me rin, a pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na prija v a u re d ov n om po s tup k u, doda je se u sa op {te wu. N. P.

U NO VOM PA ZA RU

Ubijen vlasnik mewa~nice Vla snik me wa~ ni ce Ha run Ali} (49), pro na |en je pret pro{le no }i mr tav u cen tru No vog Pa za ra, ne da le ko od ho te la „Vr bak”, re ~e no je Ta nju gu u Po li cij skoj upra vi u No vom Pazaru. Te lo su, ka ko je na ve de no, pro na {li gra |a ni ko ji su tu da pro la zi li prek si no} oko 21 sat i o to me od mah oba ve sti li Hit nu po mo} i po li ci ju. Hit na po mo} je, me |u tim, mo gla sa mo da kon sta tu je smrt. Za sa da se, ka ko ka `u u po li ci ji, ne zna ju ni po ~i ni lac ni mo tiv zlo ~i na. Is tra ga je u to ku, a ju ~e je iz vr {e na i ob duk ci ja.

U KRU PA JI, KOD PO @A REV CA

Usmr}en nogarom od stola Po à re va~ ka po li ci ja od re di la je za dr à va we i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Go ra na S. (23) iz Kru pa je zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stva, sa op {ti l a je ju ~ e Po l i c ij s ka upra va Po à re vac. Ka ko je pre ci zi ra no, pre kju ~e je u po ro di~ noj ku }i u me stu Kru pa ja pro na |e no be ì vot no te lo Mi lo ra da Jo va no vi }a (49). Te lo je pro na {la maj ka na stra da log i od mah po zva la po li ci ju, a na kon iz vr {e nog uvi |a ja eki pe Po li cij -

ske upra ve Po `a re vac i is tra `nog su di je Vi {eg su da iz tog gra da po li ci ja je pri ve la Go ra na S. Osum wi ~en je, ka ko je na ve de no, na kon sva |e Jo va no vi }a uda rio vi {e pu ta u pre de lu gla ve no ga rom od sto la i na neo mu po vre de od ko jih je na li cu me sta pre mi nuo. Go ran S. je na kon to ga na pu stio ku }u u ko joj je, ka ko se osno va no sum wa, ubio svog pri j a t e q a i kom {i ju kod ko ga je ~e sto nad ni ~io i za jed no s wim kon zu mi rao al ko hol. (Ta njug)

PRE SU DA VI [EG SU DA U VRA WU

Za ubistvo penzionerke 30 godina zatvora Vra wa nac Sa {a \or |e vi} (29) osu |en je ju ~e u Vi {em su du u tom gra du na ka znu za tvo ra od 30 go di na, zbog ubi stva su gra |an ke pen zi o ner ke Kru ne To mi} 3. mar ta ove go di ne. Ka znu je \or |e vi }u, na jav nom su |e wu, iz re klo sud sko ve }e Vi {eg su da u Vra wu, ko jim je pred se da vao su di ja Sa {ko Alek san dri}. U pre su di je re ~e no da je \or |e vi} u ve ~er wim sa ti ma u{ao u po ro di~ nu ku }u To mi }e ve, od ko je je ~e sto po zajm qi vao no vac. – Po sle kra }e ras pra ve, \or |e vi} je na bru ta lan na ~in ubio sta ri cu, s umi {qa jem i iz ko ri sto qu bqa, u sve snom sta wu je – re kao je su di ja Alek san dri} pri li kom iz ri ca wa pre su de. Pu no mo} nik po ro di ce To mi}, vraw ski advo kat Pe tar Mi ti} je re kao no vi na ri ma da po ro di ca i on ni su za do voq ni ka znom, s ob zi rom na bru tal nost ko jom je Kru ni To mi} od u zet `i vot, i na ja vio `al bu. (Ta njug)

MI NI STRI UNU TRA [WIH PO SLO VA SR BI JE I RU MU NI JE IVI CA DA ^I] I KON STAN TIN IGA [ NA JA VI LI

TE ME RI NAC OSUM WI ^EN ZA KRA \E PO NO VOM SA DU

Pao zbog obijawa kola

~etvrtak29.decembar2011.

Zajedni~ke patrole na granici Ru mun ska i srp ska po li ci ja na me ra va ju da for mi ra ju za jed ni~ ke pa tro le ko je }e kon tro l i s a t i dr ` av n e gra n ice, ukqu ~ u j u } i i re k u Du n av, najavi l i su ju ~ e mi n i s tri unutra { wih po s lo v a dve j u dr`a va Ivi ca Da ~i} i Kon stan tin Iga{. Dvo ji ca mi ni sta ra su oce ni la da }e ti me do p ri n e t i jo{ uspe { ni j oj bor bi pro tiv pre ko gra ni~ nog kri mi na la. Mi n i s tri Da ~ i} i Iga{ pret h od n o su otvo r i l i gra ni~ ni pre laz na sre di ni bra ne hi dro cen tra le „\er dap 2”, de se tak ki lo me ta ra uda qen od Pra ho va. Dvo ji ca mi ni sta ra su po tom na ru mun skoj stra ni odr `a li sa sta nak na kon ko jeg su u za jed ni~ koj iz ja vi no vi na ri ma na ja vi li da qu sa rad wu dve ju po li ci ja.

Ivi ca Da ~i} i Kon tan tin Iga{ na pre la zu „\er dap 2”

Mi ni star Da ~i} je re kao da je te ma sa stan ka bi la, osim for mi ra wa za jed ni~ kih pa tro -

la, i osni va we „kon takt ta~ ke” na „\er da pu 1”. Po we go vim re ~i ma, ta ta~ ka }e slu `i ti za

raz me nu in for ma ci ja i di rekt nu ko mu ni ka ci ju pri pad ni ka gra ni~ nih, kao i kri mi na li sti~ kih po li ci ja Sr bi je i Ru mu ni je. Da ~i} je re kao da je s ru mun skim ko le gom raz go va rao i o tri la te ral noj sa rad wi s bu gar skom po li ci jom, od no sno o ukqu ~i va wu i po li ci je te dr à ve u za jed ni~ ke ak tiv no sti u kon tro li dr àv nih gra ni ca. Ru mun ski mi ni star Iga{ je iz ra zio sprem nost za or ga ni zo va we za jed ni~ kih pa tro la ru mun ske i srp ske po li ci je u kon tro li gra ni ca. On je na veo da je po zna to da kri mi nal ne po zna je gra ni ce i da je za to neo p hod na i sa rad wa po li ci ja dve ju dr à va. – In te res je obe stra ne da se kri mi nal ne ak tiv no sti dr è pod kon tro lom – na gla sio je ru mun ski mi ni star. (Ta njug)

U [E ]E RAN SKOM PAR KU U ZRE WA NI NU UBI JEN ER VIN BA KO[

No` u grudi posle posla Pri pad ni ci zre wa nin ske po li ci je uhap si li su Igo ra T. (32) iz Zre wa ni na i od re di li mu me ru za dr à va wa, zbog sum we da je ubio su gra |a ni na i ko le gu Er vi na Ba ko {a (37), sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va. Ka ko se na vo di u sa op {te wu za jav nost, po do zre va se da je Igor T. pre kju ~e oko 15 ~a so va, u Uli ci Pe tra Drap {i na u Zre wa ni nu, u [e }e ran skom par ku, Ba ko {u za dao ubod nu ra nu no èm u grud ni ko{. Od za do bi je nih po vre da o{te }e ni je ubr zo pre mi nuo. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka Vi {eg jav nog tu ì o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve Zre wa nin. Osum wi ~e ni je, do da ju u po li ci ji, uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da, ko ji mu je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor do 30 da na. @r tva i osum wi ~e ni, po sa zna wi ma “Dnev ni ka”, ra di li su u zre wa nin skom pred u ze }u “Teh no ra di o ni ca”, ~i je su pro sto ri je u fa bri~ kom kru gu {e }e ra ne, pre ko pu ta par ka u ko jem se do go dio zlo ~in. Po ne zva ni~ nim ka zi va wi ma, Igor T. i Ba ko{

Me sto ubi stva Er vi na Ba ko {a

DRA [KO VU KO VI] PRO TIV [A RI ]E VOG KLA NA

Svedo~ewe bez javnosti Sve d ok-sa r ad n ik Dra { ko Vu ko vi} na sta vio je ju ~e iza za tvo re nih vra ta u Spe ci jal nom su du u Be o gra du da te re ti pri pad ni ke kri mi nal ne gru pe od be glog Dar ka [a ri }a op tu `e ne za {verc vi {e od dve i po to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu. Vu ko vi} je bez pri su stva jav no sti od go va rao na pi ta wa op tu `e nih i wi ho vih bra ni la ca. On se, po sle dvo go di {weg bek stva, pre dao srp skim pra vo sud nim or ga ni ma na kon pre go vo ra o do bi ja wu sta tu sa sve do ka-sa rad ni ka u tom pro ce su. Na mol bu Vu ko vi }a, sud je od lu ~io da jav nost ne tre ba da pra ti tok we go vog sve do ~e wa iz bez bed no snih raz lo ga. Kri jum ~a re we 2,1 to ne ko ka i na spre ~e no je 15. ok to bra 2009. za jed ni~ kom ak ci jom taj nih slu `bi ame ri~ ke Agen ci je za bor bu pro tiv nar ko ti ka, srp ske Bez bed no sno-in for ma tiv n e agen c i j e i po l i c i j e Uru gva ja, u ~i joj je lu ci na bro du ot kri ve na po {iq ka s dro gom. U lu ci Rio San ta Lu ci ja, San tja go Vas kez, u bli zi ni glav nog gra da Mon te vi dea, ta da je za ple we no 2.174 ki lo gra ma i 682 gra ma ko ka i na ~i -

sto }e od 74 do 97 pro ce na ta i uhap { en hr v at s ki dr ` a v qa nin Ana s ta z i j e Mar t in ~ i}, vla snik jah te s ko je je dro ga tre ba lo da bu de pre ba ~e na na pre ko o ke an ski brod „Pi gros”. Osim ove, u op tu `ni ci je opi sa na i za ple na oko 235 ki lo gra ma ko ka i na od pri pad ni ka [a ri }e ve gru pe u ita li jan skom gra du Ti re ni ji 19. ja nu a ra 2009. go di ne, ka da su uhap {e na tri pri pad ni ka, pro tiv ko jih se vo di po stu pak u Ita li ji, dok su osta li ta da us pe li da po beg nu. Pro tiv osta lih osum wi ~e nih za pri p ad n i { tvo gru p i po dig nu ta je no va op tu `ni ca, a vi {e oso ba je pro ce su i ra no u Ar gen ti ni. Dar ko [a ri}, Go ran So ko vi} i jo{ ~e tvo ri ca op tu è nih su u bek stvu pa im se su di u od su stvu. Osta li op tu è ni, ko ji su na op tu è ni~ koj klu pi, wih ukup no 11, ne gi ra li su kri vi cu i u~e {}e u {ver cu vi {e od dve i po to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu. Svi op tu è ni su ne gi ra li po znan stvo sa [a ri }em, osim we go vog bra ta od tet ke, tre }eop tu è nog @eq ka Vu ja no vi }a. (Ta njug)

An ge la Ba ko{

su, po za vr {et ku rad nog vre me na u fir mi, kre nu li ku }a ma. Er vin se za pu tio ka svom auto mo bi lu, par ki ra nom na sta ja li {tu po kraj [e }e ran skog par ka, a u tom tre nut ku mu je pri {ao Igor, ko ji se te re ti da ga je je dan put no `em ubo u grud ni ko{. Ra na je bi la fa tal na pa je Er vin iz dah nuo na li cu me sta. Le ka ri, ko ji su ubr zo do {li na me sto ne sre }e, mo gli su sa mo da kon sta tu ju we go vu smrt, a is tra `nom su di ji ni je pre o sta lo ni {ta dru go ne go da iz da na log za ob duk ci ju ko ja }e bi ti oba vqe na u no vo sad skom In sti tu tu za sud sku me di ci nu. Raz lo ga za ova ko su rov ob ra ~un, pri ~a li su ju ~e po zna ni ci `r tve i osum wi ~e nog, uop {te i ni je bi lo. Na vod no, wih dvo ji ca su se kob nog da na spo re~ ka la oko obi~ nih sit ni ca, a {ta je

Ku }a ubi je nog u Mu `qi

Osum wi ~e ni pri znao kri vi cu Is tra `ni su di ja Vi {eg su da Go ran Zec po tvr dio je ju ~e da je sa slu {ao Igo ra T. i da mu je od re dio pri tvor do 30 da na. Po we go vim re ~i ma, osum wi ~e ni je pri znao iz vr {e we kri vi~ nog de la i jo{ u po li ci ji je pre pri ~ao ceo do ga |aj. Pr vi re zul ta ti is tra ge po ka zu ju da je ubi stvu pret ho dio ver bal ni su kob na rad nom me stu, ko ji se, po sle to ga, pre neo na uli cu. Zec je do dao da je Igor T. ko le gu Ba ko {a usmr tio no `em “lep ti rom”. na ve lo Igo ra da po teg ne no` i usmr ti ko le gu s ko jim se go di na ma po zna je, za sa da ni je po zna to. Vaq da }e osum wi ~e ni to po ku {a ti da ob ja sni u is ka zu pred is tra `nim su di jom. Ni u fa mi li ji po koj nog Ba ko {a ne mo gu ni da pret po sta ve za {to su osta li bez gla ve po ro di ce. Er vin je za so bom osta vio su pru gu An ge lu i dvo je ma lo let ne de ce, osmo go di {weg si na i

~e tvo ro go di {wu }er ku. Wih ~e tvo ro `i ve lo je u zre wa nin skom pri grad skom na se qu Mu `qa, u Uli ci Mi ha qa Tan ~i }a 12. Na pro zo ru ku }e, za u vek za vi je ne u cr no, ju ~e je go re la sve }a. U do mu – upla ka na su pru ga An ge la, rod bi na i pri ja te qi. – De ca su kod mo je se stre, jo{ im ni smo re kli {ta im se do go di lo s ocem. ]er ka je na ro ~i to bi la ve za na za we ga – po ku {a va -

ju }i da za dr ì su ze iz ja vi la je za “Dnev nik” An ge la Ba ko{. Pri ~a da su wen su prug i Igor za jed no ra di li u bro do gra di li {tu, da bi se po sle obo ji ca za po sli la u “Teh no ra di o ni ci”, na me stu va ri o ca. Er vin je ta mo ra dio ve} de vet go di na. – Ka ko su mi is pri ~a li, u 15 sa ti su iza {li iz fa bri~ kog kru ga. Er vin je kre nuo pre ma auto mo bi lu, a Igor je pri slo nio bi cikl na dvo ri {ni zid i pri {ao mom mu ù. Ubo ga je je dan put, no èm u sr ce. Za i sta ne znam {ta je uzrok to me. Ni su ra ni je bi li u sva |i, ~ak su i na te ren i{li za jed no – go vo ri An ge la, ko ja je za po sle na u jed noj tr go vi ni. Po koj ni Er vin Ba ko{, po re ~i ma we go ve su pru ge, bi }e sa hra wen da nas na me snom gro bqu u Mu `qi. @. Ba la ban

SPORT

~etvrtak29.decembar2011.

VE^ERAS U SPENSU IGRAJU SELEKCIJE SRBIJE I RUMUNIJE

Va `na pro ve ra za or lo ve Na {i naj bo qi ru ko me ta {i ve ~e ras, u ve l i k oj sa l i Spen sa(20~), od i g ra } e pri ja teq ski su sret sa se lek ci jom Ru mu ni je. Bi }e ovo ge ne r al n a pro b a pred Pr v en -

stvo Evro pe (od 15. do 29. ja nu a ra). Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} je na po me nuo da ni je do voq no pra tio igre Ru mu na po {to ni su u gru pi sa na {om re pre zen ta ci jom Sr bi je.

Opo ra vio se od po vre de: @ar ko [e {um

- Po be di li su nas na pret hod nom Svet skom pr ven stvu u [ved skoj, ka da nam ta utak mi ca ni je bi la mno go bit na. Gle dao sam ih na ne ko li ko tur ni ra, pod mla di li su eki pu. O~e ku je mo sjaj nu at mos fe ru i `e li mo da na vi ja ~i ma po da ri mo po be du na ge ne ral noj pro bi za EP.Ovo nam je va `na pro ve ra - ka `e Vu ko vi}. Ina ~e, or lo vi se ve} se dam da na pri pre ma ju u No vom Sa du, gde su ima ju od li~ ne uslo ve za rad. Jo{ uvek su ne kom plet ni, s tim {to }e od mah po sle No ve go di ne svi bi ti na oku pu. - Mom ci }e bi ti slo bod ni sa mo 30. i 31. de cem bra. Mo mir Ili} sti gao je iz Ne ma~ ke i s ob zi rom na na po re ko je je imao do bio je dva slo bod na da na. Ima mo po vre |e nih igra ~a, kod ne kih po vre de su ozbiq ne, pa na wih ne ra ~u nam za ovaj su sret. [e {um se opo ra vio i spre man je za igru. Tre nut no na Vu ko vi }e vom spi sku je 21 ru ko me ta{, a bi }e sve den na de vet na est. - Skra ti }e mo spi sak za jed nog ili dvo ji cu igra ~a, u za vi sno sti od po vre da. Ko }e bi ti vi {ak zna }e se 8. ja nu a ra, po sle du e la s Ma ke do ni jom - sa op {tio je Vu ko vi}. M. P.

S MARKOM VUJINOM, REPREZENTATIVNIM DESNIM BEKOM

Me da qa v ra }a ugled ru ko me tu u Sr bi ji De sni bek na {e ru ko met ne re pre zen ta ci je Mar ko Vu jin pre de vet go di na oti snuo se u pe ~al bu. Tri go di ne igrao je u ma |ar skom Du na fe ru, a ve} {est se zo na bra ni bo je Fo tek sa. - Is po sta vi lo se da sam na ~i nio pra vi po tez ra nim od la skom u ino stran stvo. Ti me sam iz be gao raz ne ugo vo re, pra vil ni ke i ne ba{ po {te ne qu de. U Ma |ar skoj sam sa mo skon cen tri san na ru ko me tom i zbog to ga je mo ja ka ri je ra u stal nom uspo nu. U Sr bi ji je mno go onih ko ji ne za slu `u ju da su u ovom spor tu. U naj bo qem ste igra~ kom do bu, ima te 27 go di na, {to pod ra zu me va ru ko met nu zre lost. - Ve} se dam go di na igram sa svo jim klu bom u Li gi {am pi o na. Ve sprem je naj bo qi ko lek tiv u Ma |ar skoj, od ko ga se uvek o~e ku ju naj vi {i do me ti. Da kle, su ro vi smo pr o fe si o nal ci i ta ko se od no si mo pre ma oba ve za ma. Od le ta sle de }e go di ne za i gra }u u naj bo qem svet skom klu bu Ki lu, s ko jim sam ugo vor pot pi sao jo{ pre dve go di ne. Da kle, u toj eki pi o~e ku jem da pop tu no igra~ ki sa zrim. Ka ko je na pri pre ma ma na {e re pre zen ta ci je? - Od li~ no. Sva kom spor ti sti je san da za i gra za naj bo qu se lek ci ju svo je ze mqe. Sjaj no tre ni ra mo i mi smo jed na od pr vih re pre zen ta ci ja ko ja je po ~e la pri pre me za Pr ven stvo Evro pe.

dnevnik

c m y

DANAS SUPERLIGA[KI DERBI: VOJVODINA NS SEME–CRVENA ZVEZDA (17)

Tra di ci ja obe }a va kva li tet nu pred sta vu Od b oj k a { i Voj v o di na NS se me i Cr ve ne zve z de da n as }e ukr sti ti ko pqa u za o sta lom pr ven stve nom su sre tu. Me~ 8. su p er l i g a { kog ko l a tre ba lo je da se igra jo{ u no vem bru, ali je su sret ta da od go |en, pa }e se od i gra ti da nas. Duel sta rih zna na ca do ne }e, iz ve sno je, kva li tet nu od boj ku jer }e se na jed nom me stu na }i broj ni se ni or ski, ju ni or ski i ka det ski re pre zen ta tiv ci na {e ze mqe, kao i pre ten den ti na na ci o nal ni dres. Su sre ti cr ve no-be lih eki pa ve} su do bi li epi tet ve ~i tog der bi ja, a tra di ci o nal no po bed ni ka }e od lu ~i ti tre nut na in spi ra ci ja i bo qi dan po je di na ca. ê sto se de {a va lo da je bo qi iz ovog der bi ja imao ve }e {an se u bor bi za bo qu po zi ci ju u plej-ofu, pa }e ta ko bi ti i sa da, jer oba ti ma pre ten du ju na pr vu po zi ci ju pred do i gra va we. - Pred vi |am ne iz ve snu i kva li tet nu utak mi cu s ob zi rom da }e igra ti mno go broj ni re pre zen ta tiv ci. Naj va `ni je za nas je da do bru at mos fe ru i rad s tre nin ga pre ne se mo na par ket. Oba ti ma su kva li tet na, Zve zda ima uigran sa stav po {to se igra ~i me |u sob no od li~ no po zna ju. Tre ba da za dr ì mo vi sok ni vo re a li za ci je na pa da i da obra ti mo po seb nu pa `wu u od bra ni i za {ti ti blo ka. Eki pe su pod jed na kog kva li te ta, pa mi slim da do ma }i te ren mo è da bu de na {a pred nost - re kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. Cr ve na zve zda je (ne)o~e ki va no is pa la u ~e tvrt fi na lu Ku pa od Mla dog rad ni ka i sa da joj je di no pre o sta je da se bo ri za pr ven stve nu ti tu lu, ali No vo sa |a ni sma tra ju da su be o- grad ski cr ve no-be li ra wi vi. - Ve o m a do b ro po z na j e m o Zve zdu, a mi slim da smo u bla goj psi ho lo {koj pred no sti u od no su na wih jer su oni do ì -

Mi lo rad Ka pur `e li no ve bo do ve na Vo {i nom kon tu

ve li dva po ra za od 3:2 od Mla dog rad ni ka i po ka za li su da su ra wi vi. @e li mo po be du i tri jum fa lan za vr {e tak ove ka len dar ske go di ne, a pra va pri li ka je za to na na {em te re nu is ta kao je sred wi blo ker cr ve no-be lih, a po po tre bi i ko rek tor, Ne ma wa ^u bri lo. Mla di li be ro Mi lo rad Ka pur bio je, uz sa da po vre |e nog Mr da ka, u ju ni or skoj re pre zen ta ci ji Sr bi je, ko ja je osvo ji la

bron zu na SP u Bra zi lu, sa mno go igra ~a Zve zde. - Te `ak is pit je pred na ma. Mo ra mo u me~ da u|e mo mak si mal no kon cen tri sa no i ozbiq no. Zve zda je is pa la iz Ku pa i mo `da ni je na vr hun cu for me, ali to ne sme da nas za va ra. @e li mo po be du i no ve bo do ve na na {em kon tu - ka te go ri ~an je Ka pur. Utak mi ca se igra u ma loj sa li Spen sa od 17 ~a so va. M. Risti}

@REB ZA TOP 16 EVROLIGE

Teo i Kr sti} na meg da nu Du di @re bom u Bar se lo ni od re |e ne su gru p e za Top 16 fa z u ko { ar k a { ke Evro li ge, a bra ni lac ti tu le Pa na ti na i kos na la zi se u gru pi G sa Fe ner bah ~e om, Em po rio Ar ma ni jem i Unik som. Gru pu E pred vo dio mo skov ski CSKA, je di ni ne po ra `e ni tim u pr voj fa zi, Olim pi ja kos i dve eki pe iz Tur ske – Ana do lu Efes i Ga la ta sa raj. Za pro laz da qe iz gru pe F bo ri }e se Real Ma drid,

Grupa E CSKA Olim pi ja kos Ana do lu Efes Ga la ta sa raj

Grupa F

Mar ko Vu jin

Da li vas op te re }u je to {to }e te igra ti pred do ma }om pu bli kom? - Ne. Me ni je to ve o ma dra go i imam do dat ni mo tiv da pred svo jim qu di ma po ka `em ko li ko vre dim. Uosta lom, ta ko svi raz mi {qa mo. Pr va utak mi ca s Po qa ci ma nam je naj bit ni ja. Da kle, taj me~ mo ra mo da do bi je mo, jer u tom slu ~a ju u na stva ku sve je lak {e. ^e mu se na da te na {am pi o na tu?

- Sve eki pe, u~e sni ce pr ven stva, su ve o ma ozbiq ne i kva li tet ne i sva ka pre li mi nar na gru pa je i za ni mqi va na svoj na ~in. Ve ru jem da mo `e mo da na ~i ni mo do bar re zul tast i da vra ti mo ru ko me tu ugled u Sr bi ji. Ov de qu di vo le ovaj pra vi mu {ki i atrak ti van sport, pa bi bi lo ve o ma le po da im pri re di mo ra dost, re ci mo me da qu i pla sman na Olim pij ske igre – na da se Mar ko Vu jin. M. Pavlovi}

Real Ma drid Mon te pa ski Uni ka ha Bil bao

Grupa G Fe ner bah ~e Pa na ta na i kos Uniks Ar ma ni

Grupa H Bar se lo na Ma ka bi Kan tu @al gi ris

Mon te pa ski Si je na, Uni ka ha i Bil bo, dok gru pu H ~i ne Bar se lo na, Ma ka bi, Kan tu i @al gi ris. Top 16 fa za po ~i we 16. ja nu a ra, a za vr {a va se 1. mar ta. Po dve naj bo qe eki pe iz sva ke gru pe pro }i }e u ~e tvrt fi na le, ko je je na pro gra mu od 21. mar ta do 5. apri la, a na faj nal-for }e se pla si ra ti tim ko ji pr vi ostva ri tri po be de. Za vr {ni tur nir na pro gra mu je od 11. do 13. ma ja u dvo ra ni „Si nan Er dem“ u Is tan bu lu.

SPORT

c m y

dnevnik

Ar {a vin ide iz Ar se na la

ZVEZDA PREDSTAVILA NOVO POJA^AWE

Ka sa li ca za efi ka sni ji na pad

An d rej Ar { a v in bli z u je od la ska iz Ar se na la. Ru ski fud b a l er sve je vi { e fru stri r an svo j im sta t u s om u klu b u, a u po s led w em ko l u Pre mi jer li ge, u ko jem je Ar se nal igrao s iz me we nim sa sta vom, on po no vo ni je do bio pri li ku od star ta. Za Ar {a vi na su za in te re so va ni pre sve ga klu bo vi iz Ru si je, a naj vi {e Ze nit. Ali, sam Ar {a vin bi ra di je ostao u ne koj od ve li kih evrop skih li ga i na vod no je tra `io od agen ta da mu na |e an ga `man u Pre mi jer li gi.

Ven ger }u ti o An ri ju Ar sen Ven ger od bio je da ne gi ra gla si ne da }e Ti je ri An ri za i gra ti po no vo u Ar se na lu. Na ga |a se da bi na pa da~ LA Ga lak si ja mo gao da u pa u zi {am pi o na ta u SAD kao po zajm qe ni igra~ za i gra za Ar se nal, klub u ko jem se pro sla vio. Ar s e n al ima ve l i k ih pro b le m a u za v r { ni c i, ali me n a x er Ar s en Ven g er ni j e `e leo da ko men ta ri {e tu mo gu} nost. - Ni kad ni sam una pred ot kri vao ime na igra ~a ko je sam an g a ` o v ao. Ako po s tig n e m o do go vor s An ri jem, ja }u vas oba ve sti ti - re kao je Ven ger en gle skim no vi na ri ma.

~etvrtak29.decembar2011.

PRO D U @ E N A SA R AD W A IZ M E \ U „POR [ EA SCG” I FK VOJ V O D I N A: Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati i obznawuju poslovni planovi za narednih 365 dana. Upravo to u~inili su ju~e „Por{e„ i Fudbalski klub „Vojvodina”, koji su produ`ili na jo{ dve godine me|usobnu veoma uspe{nu saradwu. - „Por{e„ do`ivqavamo kao svoju ku}u - rekao je predsednik UO FK Vojvodina Ratko Butorovi}. - Nama je velika ~ast {to je „Por{e„ uz nas i nadam se da smo dometima koje smo ostvarivali u 2011. godini opravdali ukazano poverewe. U 2012. godini o~ekujemo jo{ boqe rezultate i da napokon u na{e prostorije donesemo trofej koji toliko dugo ~ekamo, a to je da, na na{em stadionu, osvojimo pehar namewen pobedniku Kupa Srbije. Generalni direktor „Por{ea SCG” Manolito Vuji~i} je naglasio:

- Izuzetno mi je drago {to obnavqamo ugovor s FK Vojvodina. Nismo imali ni trunku dileme kada je re~ bila o produ`ewu saradwe, iako vreme u kojem trenutno `ivimo nije ni malo lako. U 2011. godini prodaja je opala za 35 procenata, a od 2008. godine za ~itavih 70 posto. Ostajemo sponzori crveno-belih u naredne dve godine i verujem da }e Vojvodina u naredoj godini zaigrati u finalu Kupa Srbije, da }e ga osvojiti i da }emo onda zajedni~ki proslaviti taj uspeh, kao i novi izlazak u Evropu. Butorovi} i Vuji~i} su potom potpisali ugovor o saradwi i razmenili poklone. Predsednik crveno-belih je Vuji~i}u uru~io fud bal sku lop tu, dok je ge ne ral ni direktor „Por{ea SCG” Butorovi}u poklonio ma ke tu aut mo bi la iz pro gra ma svoje firme. A. P.

Cr ve na zve zda ba{ ozbiq no ra di na re kon stuk ci ji ti ma u zim skom pre la znom ro ku. Ve} su an ga ò va ni Lu ka Mi li vo je vi} (Ra da) i Fi lip Mla de no vi} (Bo rac), dok se u klub vra tio Mar ko Pe ro vi}, a u pr vo tim ce su pro mo vi sa ni Jo van Kr ne ta, Og wen Oè go vi} i Pe tar \u ri~ ko vi}. Ipak, ~i ni se da je naj dra goce ni ji „uì~ ki pa ket“, ~i ji je deo ju ~e ras pa ko van, a re~ je o tan demu Ka sa li ca-Mak si mo vi}. Na p a d a~ Slo b o d e Fi l ip Ka sa li ca (23) i {to per Ni ko la Mak si mo vi} (20) za i sta su vred ne akvi zi ci je,a tran sfer iz n o s i po l a mi l i o n a evra, plus 20 pro c e n a t a Slo b o d i pri l i k om re a l i z a c i j e ino stra nih an ga `ma na. Cr ve no- be li su naj pre pro mo vi sa li ubo ji tog gol ge te ra Ka s a l i c u, ko j i je sklo p io trogo di {wi ugo vor, a da nas }e pred s ta v i t i i Mak s i movi}a.

we na je jed na od naj ve }ih no vo go di {wih è qa. - Pre la skom u Cr ve nu zve zdu ka ri je ra mla dog re pre zen ta tiv ca }e na sta vi ti da te ~e uz la znom pu ta wom. Fi lip je bio ve li ka è qa na {eg tre ne ra i mi smo us pe li da mu je usli {i mo.Sa da sve za vi si od we ga. On vr lo do bro zna ko li ko je te àk Zve zdin dres, ali ne sum wam da }e ve li kim ra dom i za l a g a w em oprav d a t i o~e ki va wa – is ta kao je ge ne ral ni se kre tar Zve zde \or |e Ste fa no vi}. Ka sa li ca je za du ìo dres sa bro jem 17. - Osim na po zi ci ji na pa da ~a, mo gu da igram i u ve znom re du, ali o to me }u mo }i ne {to vi {e da ka èm tek po {to oba vim raz go vor sa tre ne rom Pro si ne~ kim. Sma tram da sam spre man da od go vo rim na sve iza z o v e ko j e Ro b i po s ta v i pred me ne – vid no uz bu |en is ta kao je Ka sa li ca.

- Za raz li ku od pre go vo ra na ni vou Upra va dva klu ba, ja sam se la ko do go vo rio.Mo ji sno vi su ostva re ni. Na dam se da }u u bu du} no sti po di }i ne ki pe har sa Zve zdom. Ne pla {im se iza zo va i na dam se da }u po b oq { a t i efi k a s nost eki pe na pro le }e - po ru ~io je Ka sa li ca. Tre n e r u Zve z de Ro b er t u Pro si ne~ kom, do la skom na pa da ~a Fi li pa Ka sa li ce, is pu -

Po sao u pre la znom ro ku je iz gle da na Ma ra ka ni uspe {no pri ve den kra ju. - Do la skom dvoj ca iz Slo bo de pre la zni rok za nas je za vr {en. Even tu al na no va ku po vi na mo `e se de si ti sa mo u slu ~a ju ne ke ve li ke pri li ke uko li ko nam se uka `e, ili stva ra wem no vih fi nan sij skih mo gu} no sti pro da jom ne kih od igra ~a na {eg tima – kon sta to vao je Ste fa novi}. Z. Rangelov

MLADEN KRSTAJI] SE OBRATIO JAVNOSTI I PREDSEDNIKU PARTIZANA

\u ri }u, od la zi Ro nal do hva li Pri me ru Fud ba ler Real Ma dri da Kri sti ja no Ro nal do iz ja vio je u Du ba i ju da vi {e vo li {pan sku li gu od en gle ske, jer omo gu }a va po je din ci ma da za bli sta ju. On je do dao da je {pan ska li ga naj bo qa na sve tu jer se osla wa na spo sob no sti i teh ni ku igra ~a. Ro nal do, ko ji je igrao {est go di na u Man ~e ster ju naj te du pre ne go {to je do { ao u Real Ma d rid, rekao je da je u En gle skoj na u ~io ele men tar na pra vi l a fud b a l a, na r o ~ i t o da bu d e di s ci p li n o v an. Ro nal do, tre nut no naj bo qi stre lac pr ven stva, is ta kao je da ne ma na me ru da na pu {ta [pa ni ju, ali i da bi mo gao da se pri la go di bi lo ko joj li gi. - @e lim da osta nem u Real Ma dri du. Iskre no, ja sa m o u`i v am u tre nutku.

Kraw ~ar i Pi e nar na pro da ju Me n a x er To t en h e m a Ha r i Red nap spre man je da u ja nu a ru pro da Ni ku Kraw ~a ra i Sti ve na Pi e na ra. Red nap è li da pri ku pi no vac za po ja ~a wa, a o~e ku je da za Kraw ~a ra i Pi en ra in ka si ra osam mi li o na fun ti. En lge ska {tam pa na vo di da Red nap ne is kqu ~u je ni mo gu} nost za me ne. Red nap è li da u ja nu a ru an ga ù je zvu~ no po ja ~a we u {pi cu na pa da.

Mla den Kr sta ji} iz ja vio je na kon fe ren ci ji za me di je da iza we ga ne sto je @ar ko Ze ~e vi} i Ne nad Bje ko vi}. - Ja mir no spa vam, jav nost me po dr `a va. Iza me ne ne sto ji ni ko, ni @ar ko Ze ~e vi} ni Ne nad Bje ko vi}, a ja pi tam ko sto ji iza Dra ga na \u ri }a. Po zi v am go s po d i n a \u r i } a da pod ne se ostav ku ka ko bi se vra ti li Alek san dar Sta no je -

vi }a ume sto Sta no je vi}. Za to sam pod neo ostav ku, pa je Sta no je vi} vra }en na po sao. Na sed ni ci Uprav nog od bo ra Kr sta ji} je sme wen, a po tom je Jo vi ~i} iz neo tvrd we o na me ri da Sta no je vi} do bi je ot kaz u sep tem bru, dok je dru gi ~lan UO Dra go qub Vu ka di no vi} is ta kao da je Kr sta ji} mo rao da bu de sme wen. Kr sta ji} je do dao da raz li ~i te iz ja ve o

si gu ran ko ji je we gov sta tus u klu bu. - Na UO sam do bio ot kaz, a su tra dan sam do {ao na po sao i re kli su mi da sam su spen do van. Sa da ~e kam od lu ku di ci splin ske ko mi si je klu ba. Ne ka da {wi ka pi ten cr nobe lih po sle sme ne je iz ja vio da je po no san, a kao {to su na ja vi li, za jed no sa Kr sta ji }em tim }e na pu sti ti i pr vi tre -

Je {i }u ot kaz u Ira nu

Sme wen ili su spen do van: Mla den Kr sta ji}

vi} i Vuk Ra {o vi}, naj bo qi tre ne ri u Sr bi ji, jer je to u in te re su klu ba - re kao je Kr sta ji} i do dao je da se on si gur no ne }e vra }a ti u Hum sku. Kr sta ji} je za tim pro ko men ta ri sao tvrd we pot pred sed ni ka Par ti za na Mi le ta Jo vi ~i }a da je on pred la gao Ne boj {u Vig we vi }a za tre ne ra na kon eli mi na ci je od [a mro ka. - Vig we vi} je bio tak ti~ ki po tez UO klu ba. Ja sam pred lo `io, da ako ve} mo ra da se sme ni Sta no je vi}, da no vi tre ner bu de Vig we vi}. Zna lo se da ga Haj duk ne }e pu sti ti, {to se po ka za lo kao ta~ no. Za tim su hte li da po sta ve Zo ra na Mi lin ko -

nov cu naj vi {ih funk ci o ne ra Par ti za na, pre svih Jo vi ~i }a, \u ri }a i Vu ka di no vi }a, go vo re o kon tra dik tor no sti i na ~i nu na ko ji funk ci o ni {e UO Par ti za na. - Po sle sve ga {to sam re kao o nov cu u Par ti za nu, na dam se da sam us peo da u~i nim ne {to do bro za klub, u smi slu da La zar Mar ko vi} ne }e oti }i bar jo{ dve go di ne. Ako bu dem do bio zva ni~ ni ot kaz, po ka za }u da sam ra dio u in te re su Par ti za na i sav no vac ko ji sam za ra dio kao di rek tor po klo ni }u u do bro tvor ne svr he. Na po ~ et k u kon f e r en c i j e Kr sta ji} je re kao da jo{ ni je

ner Alek san dar Sta no je vi} i tre ner igra ~a Te le op ti ka Vu ka Ra {o vi }a. Za dan ka sni je bio je za ka zan sa sta nak pred sed ni ka klu ba Dra ga na \u ri }a sa igra ~i ma, ali on ni je odr `an. Od do la ska Dra ga na \u ri }a na me sto pred sed ni ka, klub su na pu sti li ne ka da {wi igra ~i Par ti za na Go ran Pe tri}, Zo ran Mir ko vi} (ta ko |e zbog su ko ba sa \u ri }em), Sla vi {a Jo ka no vi}, Ivan To mi}, Go ran Ste va no vi}, Sa vo Mi lo {e vi} je po ra `en na iz bo ri ma u de cem bru 2009, a sa da je oti {ao i Mla den Kr sta ji}, jer ni je hteo da se iz vi ni.

Mi o drag Je {i}, biv {i tre ner Par ti za na, do bio je ot kaz u iran skom [a ra di ju. Upra va klu b a bi l a je ne z a d o v oq n a u~in kom ti ma u pr vom de lu {am pi o na ta, ko ji je [a ra di za vr {io na 13. me stu. U po sled wih osam me ~e va Je {i }ev tim za be le `io je sa mo jed nu po be du. Be o grad ski me di ji na ga |a ju da bi Je {i} mo gao da pre u zme po sao tre ne ra Par ti za na, na kon {to je Alek san dar Sta no je vi} pod neo ostav ku.

Lev ume sto Mu ri wa Po {to je @o ze Mu ri wo ra di ju BBC iz ja vio da `e li da se vrati u En gle sku, {pan ski me di ji ve} su po ~e li da na ga |a ju ko }e ga na sle di ti u Re a lu. Na vod no, uko li ko Mu ri wo ode iz Ma dri da pre is te ka ugo vora, Real }e po ku {a ti da an ga `u je Jo a ki ma Le va, se lek to ra Ne ma~ ke. Ot ka ko je 2006. go di ne pre u zeo se lek ci ju Ne ma~ ke, Lev je dvaput sti gao do po lu fi na la svet skih pr ven sta va i jed nom do fina la Evrop skog pr ven stva.

sport

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

PROGLA[ENI SPORTISTI GODINE U SENTI

Naj u spe {ni ji Eva Tot i Ma te Ne me{

No vak \o ko vi}

TURNIR U ABU DABIJU

Najboqi sportisti op{tine Senta za 2011. godinu progla{eni su u organizaciji Sportskog saveza op{tine Senta na sve~anosti u Domu kulture. Potpredsendik Sportskog saveza Ferenc Borbeq istakao je da sportisti iz ove sredine posti`u dobre rezultate, ukazuju}i da je u ovoj godini najzad donet Zakon o sportu.

za rangirawe na{lo 56 sportista i 15 klubova. U ~ast ovogodi{wih rezultata sportista nastupili su ~lanovi Duva~kog orkestra grada Sente, a priznawa najuspe{nijima su uru~ili Ferenc Borbeq i predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine mr Mladen Stoj{in.

qi klub progla{en je @enski vaterpolo klub Senta, a kod individualnih sportova Stonoteniski klub Senta. Nagra|eni su najboqi treneri za rad sa mla|im kategorijama sportista Mihaq Halas iz Budo kluba realnog aikida, Zoltan Antal iz Rukometnog kluba Senta i ^aba Feher iz Kajaka{kog i rekreacionog kluba Tisin cvet.

Barta, Ivana Vejnovi} (stoni tenis). Juniori: Viktor Neme{ (rvawe), Viktor [arwai (atletika). Juniorke: Aneta Maksuti (stoni tenis), @oka Pataki (vaterpolo), Aliz \ur~ik (stoni tenis). Senioti: Mate Neme{ (rvawe), Petar Balo (rvawe), atletska {tafeta 4x400 m Daniel Bar{i-Ako{

Posthumno priznawa su dodeqena istaknutim sportskim radnicima Matija`u Ho~evaru za doprinos razvoju kuglawa i {ahisti Jovanu Geleti. Rang lista najuspe{nijih pionira: Erik Fekete (rvawe), Mikol Horti (rvawe), Denis Der (plivawe). Pionirke: Branislava Popov (stoni tenis), kajaka{ki dvosed Janka Fewve{i-Eva

Mewhart-@olt Lali}-Mate Pinter. Seniorke: Eva Tot (stoni tenis), Kristina Kin~e{ (vaterpolo), Boglarka Rudi~ (vaterpolo). Neolimpijski sportovi - `ene: \en|i Fleis (savate), Valentina Keri (savate), Mila [oklova~ki ({ah). Mu{karci: Milorad Vojnovi} (kuglawe), Bence Juhas ({ah), Arpad Ke~kemeti ({ah). Tekst i foto: M. Mitrovi}

\o ko vi} pr vo s Mon fi som Novak \okovi} novu sezonu po~e}e danas u Abu Dabiju, na egzibicionom turniru nagradnog fonda 250.000 dolara. Prvi protivnik bi}e mu Gael Monfis. Najboqi srpski teniser ima perfektan skor protiv Francuza - do sada su odigrali osam me~eva i \okovi} je iz svakog iza{ao kao pobednik. To }e biti prvi Noletov nastup na turniru u Abu Dabiju, na kojem }e, osim Francuza Gaela Monfisa, igrati i Rafael Na-

dal, Roxer Federer, @o Vilfred Conga i David Ferer. Ukoliko pobedi Monfisa, prvi reket sveta sasta}e se u polufinalu u petak sa Federerom, koji je slobodan na startu takmi~ewa. [vajcarac je, uz Rafaela Nadala, kao pro{logodi{wi finalista automatski izborio plasman u ovogodi{we polufinale. Me~ \okovi} - Monfis igra se danas od 14 sati po na{em vremenu.

Naj u spe {ni ji spor ti sti op {ti ne Sen ta u 2011. go di ni

- U op{tini Senta mi smo krenuli tim putem, usvojili smo Strategiju razvoja sporta u kojoj smo zacrtali ciqeve, tako da ve} radimo na wihovom ostvarivawu - rekao je Borbeq. Predsednik Komisije za izbor najboqih sportista i sekretar Sportskog saveza Igor Segedinski konstatovao je da se prema predlogu klubova u konkurenciji IZBORNA SKUP[TINA VR[CA

SKIJA[KI SKOKOVI

Po~iwe tur ne ja ê ti ri ska ka o ni ce Za qubiteqe zimskih sportova ni{ta ne moè da se poredi sa turnejom êtiri skakaonice. Kre}e 60. izdawe, a prema svemu vi|enom ono bi moglo da bude jedno od najzanimqivijih ikada. Turneja po~i-

we 30. decembra u nema~kom Obersdorfu. Iako traje samo osam dana, ^etiri skakaonice predstavqaju jedno od najzahtevnijih takmi~ewa u sportu uop {te, a po bed nik do bi ja 800.000 evra.

Pro gram Oberstdof ~etvrtak, 29. decembar petak, 30. decembar

16.30 kvalifikacije 16.30 takmi~ewe

Garmi{-Partenkirhen subota, 31. decembar 14.00 kvalifikacije nedeqa, 1. januar 14.00 takmi~ewe Insbruk utorak, 3. januar sreda, 4. januar

13.45 kvalifikacije 13.45 takmi~ewe Bi{ofshofen

~etvrtak, 5. januar petak, 6. januar

16.30 kvalifikacije 16.30 takmi~ewe

OD BOJ KA [I CE FU TO GA PRO SLA VI LE USPE [NU JE SEN: Odbojka{ice Futoga jesewi deo nadmetawa u Drugoj ligi - sever zavr{ile su na liderskoj poziciji sa skorom od devet pobeda i samo jednim izgubqenim setom. Van svih o~ekivawa su odigrale izabranice trenera Spasoja Mili}evi}a, predvo|ene kapitenkom Ivanom Tomi}, i sme{i im se plasman u Prvu ligu, zacrtani ciq ve} nekoliko sezona unazad. Samo jedan izgubqen set dovoqno govori o dominaciji mlade ekipe iz Futoga, koja od drugoplasiranog sremskomitarova~kog Prvog tempa ima pet bodova vi{e. Prvo mesto posle jeseweg dela prvenstva znale su Futo`anke da proslave na splavu â&#x20AC;&#x17E;Plavi Dunavâ&#x20AC;?. Pored igra~ica i uprave, okupili su se sponzori, donatori i prijateqi kluba. M. Risti}

Po po vu no vi man dat Fudbalski klub Vr{ac je odrào izbornu Skup{tinu, na kojoj je izabrana nova uprava koja }e ga voditi u naredne ~etiri godine. Dosada{wem predsedniku Qubi{i Popovu istekao je mandat, a kako se u predvi|enom roku, utvr|enom na prethodnoj statutarnoj Skup{tini, nije pojavio niko ko bi konkurisao za mesto prvog ~oveka kluba, Popov je na zahtev skup{tinara prihvatio da bude kandidat i izabran je za predsednika. Potpredsednik je Aleksandar Stojakovi} Xaja, dok su za ~lanove Izvr{nog odbora izabrani: Zoran Kostadinov, Dragoqub Boìn, Jasmina Koji}, i Lajo{ Lanto{. Pred novom upravom su sloèni zadaci, borba za opstanak u Srpskoj ligi Vojvodina i planirawe buxeta za narednu godinu. Predsednik Qubi{a Popov smatra da ciqevi nisu neostvarivi. - Buxet za narednu godinu popuni}emo od op{tine, od novca iz transfera golmana Marka Donovi}a u Novi Sad i para koje }u ja dati iz svog xepa. [to se ti~e takmi~arskih ambicija, èlimo da obezbedimo opstanak u ligi, a ekipu }e do leta idu}e godine voditi trener Neboj{a Peri}. Potrebna su nam dva tri kvalitetna poja~awa, pre svega u napada~kom redu. - rekao je Popov. B. Josimov

U olimpijskim sportovima laureati u seniorskoj konkurenciji su stonoteniserka Eva Tot i rva~ Mate Neme{, dok je priznawe za najuspe{nijeg sportistu iz ove sredine na me|unarodnoj sceni progla{en rukometa{ Milorad Krivokapi}. U neolimpijskim sportovima najuspe{niji u minuloj godini su \en|i Fleis (savate) i Milorad Vojnovi} (kuglawe). Za najbo-

APATINCI BIRALI NAJBOQE

La u re a ti Rad mi la De li} i Da mir Le ma ji} Za najboqu sportistkiwu u op{tini Apatin u 2011. progla{ena je Radmila Deli}, ~lanica fitnes kluba Kleopatra, a najboqi sportista je Damir Lemaji} iz fudbalskog kluba Te-

Radovanovi}, kugla{ica Apatina. Najboqi trener je Milan Damjanovi} iz FK Mladost, za najboqeg sportskog radnika izabran je @eqko Orlovi} iz Stonoteniskog kluba Apatin, a

ri}, Du{an Medi} i Petar Baji}. Nagra|enima prigodne plakete uru~ili su zamenik predsednika op{tine Miodrag Baki}, zamenik predsednika SO Mirko Cveti}anin i predsed-

Pro gla {e we naj bo qih spor ti sta op {ti ne Apa ti na

rekve{ iz Svilojeva.@enski kugla{ki klub Apatin je najboqi kolektiv. Najboqi mladi sportisti su Petar Baji}, karatista Partizana i Sr|an Male{, atleti~ar Apatina, a mlade sportistkiwe Ksenija Jo{t, kajaka{ica Panonije i Zorana

u radni~kim sportskim igrama titulu je ponela `enska pikado ekipa Saveza invalida rada. Po rezultatima glasawa slu{alaca Radio Dunava i ~italaca lokalnog lista najpopularniji sportisti su Sr|an Male{, An|ela Grmu{a, Vladan Brda-

nik Izvr{nog odbora portskog saveza Petar Bursa}. Manifestaciju su tradicionalno organizovali Sportski savez i lokalni mediji, pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine. J. Prel~ec

SR BO BRAN CI IZA BRA LI NAJ BO QE SPOR TI STE: Prema oceni Sportskog saveza op{tine Srbobran najboqi sportisti ove op{tine u godini na izmaku su Maja Krsti}, ~lanica Karate kluba Srbobran i ~lan Atletskog kluba Srbobran Laslo Tot, dok je za najboqi sportski kolektiv progla{en @enski ko{arka{ki klub Srbobran. Tako|e, zbog odli~nih rezultata Sportski savez op{tine Srbobran dodelio je priznawa i Dragani Raki}, ~lanici Xudo kluba Turija, zatim Tamari Despotovi}, ~lanici Karate kluba Srbobran, Brear Jano{u i Pap Albertu, ~lanovima Atletskog kluba Srbobran i Fudbalskom klubu Srbobran. Posebnu nagradu dobio je {ahovski trener \or|e Tasovac. Zdravko [andin, ~lan Upravnog odbora Sportskog saveza op{tine Srbobran je istakao da su sportisti iz ove sredine u 2011. godini ostvarili odli~ne rezultate u liga{kim, turnirskim i pojedina~nim takmi~ewima u Srbiji i {ire i podsetio da su sa ovih takmi~ewa donosili medaqe, priznawa i nagrade ~ime su na najboqi na~in promovisali op{tinu Srbobran. M. Kk.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak29.decembar2011.

49. TRA DI CI O NAL NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Gol ge te ri bez mi lo sti pu ni li mre `e Pra znik ma log fud ba la na Dnev ni ko vom tur ni ru u{ao je u ~e tvr ti tak mi ~ar ski dan. U po po dnev nom pro gra mu, vi |e ne su ve o ma kva li tet ni i ni {ta ma we ne iz ve sni du e li, ka da je re~ o su sre ti ma u pi o nir skoj i ka det skoj ka te go ri ji. Pr ve su na te ren ma le sa le Spen sa is tr ~a le eki pe Ti gro va i Cr ve ne zve zde. Po ~e lo je bor be no i s do sta pri li ka na obe stra ne, a pr vi u vo| stvo su do {li fud ba le ri Ti gro va, po sle pro do ra po le voj stra ni Mar ka Na s ti } a. Hi tro n o g i mla di} o{tro je {u ti rao is ko sa i do neo pred nost Ti gro vi ma od 1:0. Sla vqe se ni je ni sti {a lo, a sa mo ne pun mi nut ka sni je na dru goj stra ni Ha ris Kur ti {i na k on pre k i da iz vo di ma e stral no slo bod ni uda rac i do no si iz jed na ~e we 1:1, pa se ovim re zul ta tom oti {lo na od mor. U na stav ku su sre ta Zve zda {i su kre nu li agil ni je ka go lu gol ma na Svi je {wi ko va, a kao plod ta kve igre sti gao je vo de }i gol za Cr ve nu zve zdu ko ji je po sti gao jo{ je dan Kur ti {i, ali ovo ga pu ta Adis. We gov uda rac s de se tak me ta ra za vr {io je iza le |a ne mo} nog gol ma na Ti gro va. U fi ni {u su sre ta sev nu la je kon tra po de snoj stra ni, a eg ze ku tor je bio Ha ris Kur ti {i ko ji je svo jim dru gim po got kom na me ~u do neo po be du Cr ve noj zve zdi od 3:1. Ka ko su u ovoj tak mi ~ar skoj gru pi sa mo dva ti ma, obe eki pe su iz bo ri le pro laz u dru gi krug, bez ob zi ra na ko na ~an is hod me ~a. U su sre tu Ka fe Apo lo na i FK Voj vo di ne vi |en je za i sta pre lep fud bal s do sta atrak tiv nih po te za, a po be da je pri pa la iza bra ni ci ma tre ne ra Ko sa no vi }a. Cr ve no-be li, iako sta ri ji po go di na ma od ka fe xi ja, u pr vom po lu vre me nu ni su us pe li da slo me ot por ri va la, ko ji je po ka zao da zna da se no si i s mno go kva li tet ni jim i sta ri jim ri va lom. U fi ni {u pr vog po lu vre me na Voj vo di na je ima la pri li ku da stig ne do vo| stva, ali je La zar Zli ~i} pro ma {io pe nal, to jest gol man Jo van [e grt je ma e stral no re a go vao. U dru gom po lu vre me nu, je dan od za pa `e ni jih u re do vi ma cr ve nobe lih Ne ma wa Stan ko vi} do veo je cr ve no-be le u vo| stvo od 1:0. Pri li ku da iz jed na ~e igra ~i Ka fea Apo lon pro pu sti li su s be le ta~ ke, a kao ka zna usle dio je i dru gi po go dak Ne ma we

Re zul ta ti Pi o ni ri Tigrovi - Crvena zvezda Kafe Apolon - FK Vojvodina Beli dvori - Autoprevoznik [uca Mlade nade - Red bojs Bilijar klub Trle - Promist Lavovi - Kuhiwa Kao nekad

Ka de ti

Se ni o ri Visoka tehni~ka {kola - Sportsko udru`ewe Tehnolog Adrijana Staklo Mili}evi} - Fabrika `ice Lampone Agromarket - Pala~inkarnica La Bratawa Vitorog Promet - Fortuna Kafe-bar Maca - Mapod Mihajlo MDM Komerc - Gold skor

Uz bu |e wa u me ~u Adri ja na sta klo Mi li }e vi} – Fa bri ka `i ce Lam po ne

Stan ko vi }a, ko ji je od li~ no od i grao du pli pas sa Zli ~i }em i za tre sao mre ù ri va la. Ta~ ku na do bru igru i po be du sta vio je La zar Zli ~i} u fi ni {u su sre ta s pe na la za ko na~ nih Voj vo di na - Ka fe Apo lon 3:0. U tre }em du e lu po po dnev nog pro gra ma iz me |u Be lih dvo ra i Auto pre vo zni ka [u ce ni je bi lo ama ba{ ni trun ke ne iz ve sno sti. Ra kov ~a ni su, pred vo |e ni tro stru kim strel cem Je re mi }em i dvo stru kim strel cem Ba ko {em, do vr ha na pu ni li mre ù Ve ter ni ~a na za ube dqiv tri jumf od 7:0. Ra kov ~a ni su u pr vih 15 mi nu ta ste kli tri go la pred no sti, a po ~en tu kap slu za pa lio je ras po lo è ni Vla da Ba ko{ s dva go la. U fi ni {u pr vog de la Za re Goj ko vi} je ostao usa mqen na dru goj sta ti v i i hlad n o k rv n o is k o r i stio zi c er, po s lav { i lop t u iza le |a ~u va ra mre è Be lih dvo ra. Ka ko su za vr {i li pr vo po lu vre me, ta ko su i po ~e li u na stav ku fud ba le ri Auto pre vo z ni k a. Og w en Ka r i { ik je imao pri li ku da se upi {e u li stu stre la ca, ali je gol man Ve ter ni ~a na Baj ~i za u sta vio we gov uda rac s be le ta~ ke. To ni je ni ma lo po ko le ba lo eki pu iz

Ra kov ca, a na kon no vog go la Ne boj {e Pa vlo vi }a, u po sled wih de s e t ak mi n u t a su s re t a mla di i agil ni Bo jan Je re ni} imao je svo jih pet mi nu ta, po sti gao je tri efekt na go la za ko na~ nih 7:0 i ve li ko sla vqe eki pe iz Ra kov ca. Sa mo jed na utak mi ca od i gra na je u ka det skoj ka te go ri ji, a sa sta le su se eki pe Be lih dvo ra i Red boj sa. U pr vom po lu vre me nu igra ~i oba ti ma kao da su sa go re li u `e qi da {to pre stig nu do to li ko `e qe nog vo| stva, pa je pu bli ka u Spen su du go ~e ka la na pr vi po go dak. U fi ni {u pr vog de la igre Red boj si su ipak us pe li da pr vi po ve du, a stre lac je bio Alek san dar \u ri} s pe na la. Igra se ras plam sa la u na stav ku, a upor ni Ve ter ni ~a ni sti gli su do iz jed na ~e wa. Efek tan gol po sti gao je je dan od naj bo qih igra ~a Be lih dvo ra Pe tar De ni} i na ja vio

Foto: S. [u{wevi}

de snoj stra ni, na {ao se na pra vom me stu i po sta vio ko na~ nih 3:1 za cr ve ne. Na kon uvod nih bor bi u mla |im ka te go ri ja ma, usle di la je ve ro vat no i naj bo qa utak mi ca da na iz me |u Vi so ke teh ni~ ke {ko le i Sport skog udru è wa Teh no log ko ja je po sle pra vog va tro me ta na par ke tu, sjaj nih po te za i lu ka vo po stig nu tih go lo va, za vr {e na mi ro qu bi vo 2:2. Po ve li su go lom De ja na Vi jo gla vi na „{ko lar ci„, ali je ubr zo na dru goj stra ni Mi lo rad Nin ko vi} iz jed na ~io na 1:1. We gov po go dak je bio pra vo re mek de lo, jer je sa ne kih 20 me ta ra ma e stral no pro na {ao put do mre è ri va la, a gol ma nu Bi ber xi }u ni je pre o sta lo ni {ta osim da lop tu is pra ti po gle dom. Vi so ka {ko la ima la je pri li ku da po no vo do |e u vo| stvo, ali je Da mir Da ki} bio ne pre ci zan u iz vo |e wu naj stro è ka zne. Ne {to

PRO GRAM Pe tak, 30. de cem bar

11.50: Auto moda – Kimko (mp) 12.25: Radio Planeta – Zora (mp) 13.00: Lemiks – Novi Sad Detelinara (K) 13.35: Todor kolor – Indeks bojs (k) 14.10: Radio Planeta- Kafe Dva kraqa (v) 14.45: Kafe bar Taverna – ADS Interkomerc (v) 15.20: RTV Vojvodina – Panagra Kulpin (s) 15.55: Socijalisti – Univerzitetski sportski savez (s) 16.30: Troglav – Visoka tehni~ka {kola (s) 17.05: Carigrad Lazin sala{ – THC river (s) 17.40: Gaga plast – Konoba Orkus (s) 18.15: DOO Argentino – Kafe Apolon (s) 18.50: Sport haus – Nomadi (s) 19.25: FK Novi Sad – Kako }emo lako }emo (s) 20.00 Tomica kompani – RTV Vojvodina (s) 20.35: \a~ko pivarijum – Zora (v) 21.10: Frukta trejd – Akva park (v)

Po ne de qak, 2. ja nu ar

9.25: Fu xu Modena gradwa – Bilijar klub Trle (k) 10.00: Podunavqe – Mlade nade (k) 10.35: IM frizerski salon – Lavovi (k) 11.10: STR Banana – Kafe Taverna (v) 11.45: \a~ko pivarijum – Akva park (v) 12.20: Tr~ika – Indeks (p) 12.55: Alf – Kafe Apolon (p) 13.30: Autoprevoznik [uca – Mewa~nica Ris (p) 14.05: Agromarket – Maks bet (s) 14.40: Panagra Kulpin - Tomica kompani (s) 15.15: Studio Berar – OFK Futog (s) 15.50: Meridijana – Xungla{i (s) 16.25: Kafe Rene – Iris farm (s) 17.00: Krosing tim – Mihajlo MDM (s) 17.35: DOO Argentino – Kafana Biblioteka (s) 18.10: Kafe Dva kraqa – Auto ku}a Sekuli} (s) 18.45: Kan kon – Vitorog promet (s) 19.20: Mewa~nica Ris – Adrijana staklo Mili}evi} (s) 19.55: Proleter – Radio Planeta (v) 20.30: Pekara Perec – Ma pod (s) 21.05: Frukta trejd – Zora (v)

Ra ko va~ ki ka de ti de kla si ra li Ve ter ni ~a ne

ne iz ve sno dru go po lu vre me. Ipak, Ve ter ni ~a ni ni su bi li opre zni u od bra ni, pa su ve o ma br zo za ra di li tri kor ne ra, sa mim tim i ka zne ni uda rac za ri va la. Si gu ran s be le ta~ ke bio je Mar ko Pro li}, za no vo vo| stvo eki pe Red boj sa. U fi ni {u su sre ta Jak {a Ko pri vi ca is pra tio je mu we vi tu ak ci ju po

sli~ no vi |e no je ~e ti ri-pet mi nu ta ka si je, ka da je Stra wi ha Vi do sa vqe vi} ta ko |e pro ma {io pe nal. U jed noj mu we vi toj kon tri agil ni A}i mo vi} sjaj no je pro na {ao De ja na Sa vi }a ko ji do no si no vu pred nost Vi {oj teh ni~ koj {ko li 2:1. I ka da se ~i ni lo da }e „do ma }in” sla vi ti, Vid Ki zi} je bio br `i od su dij -

ske pi {taq ke i s pe ter ca do neo bod eki pi Teh no lo ga (2:2). Fa bri ka `i ce Lam po ne je u dru g om ko l u ko n a~ n o sjaj n u igru kru ni sa la po be dom, ob zi rom da su u pr vom su sre tu osvo ji li sa mo bod u du e lu sa Me wa~ ni com Ris (1:1). Ceh je ovo ga pu ta pla ti la eki pa Adri ja na sta klo Mi li }e vi} ko ju su Jo van Ra di vo je vi}, ina ~e su per li ga -

1:3 0:3 0:7 1:3 0:4 1:1 2:2 0:3 3:3 1:5 0:5 2:4

je u vo| stvo do veo Vla di mi ra Man di}, po sle le pe ak ci je, a po sle ne ko li ko {an si us pe lo je da iz jed na ~i dru {tvo iz Pa la ~in kar ni ce pre ko Ne na da Pa la li }a. Iako su vo di li 2:1 po sle go la Mi lo mi ra Ni ko li }a, igra ~i La Bra ta we ve o ma br zo su se na {li u re zul tat skom de fi ci tu. Po sle gre {ke gol ma na us peo je da iz jed na ~i Go ran Iv ko vi},

Mo me nat iz du e la Vi so ke teh ni~ ke {ko le i Sport skog udru `e wa Teh no log

{ki fud ba ler Bor ca iz ^a~ ka i dru go vi sa vla da li 2:0. Pr vo po lu vre me ovog du e la pro te klo je u is pi ti va wu sna ga na obe stra ne, pa ta ko ni su vi |e ni go lo vi, ni ti ne ke iz gled ni je pri li ke. Za raz li ku od pr vog, u dru gom de lu igre oba ti ma su kre nu la na sve ili ni {ta, pa je ubr zo vi |en i pr vi po go dak za Fa bri ku `i ce Lam po ne. Stre lac je bio Vla di mir Mi lo sa vac, po sle kon tra na pa da po de snoj stra ni. Dru gi po go dak de lo je re pre zen ta tiv ca Sr bi je u ma lom fud ba lu Mi la na Ra ki }a, ina ~e igra ~a ko ji je ve} jed nom do bio pri zna we za naj bo qeg igra ~a Dnev n i k o vog tur n i r a pre par go di na. Ta~ ku na sjaj nu par ti ju i po be du ko ja we go vu eki pu vo di u dru gi krug sta vio je Sr |an Ma na si je vi}, po got kom s be le ta~ ke ne pun mi nut pre kra ja me ~a. Agro mar ket, sa sta vqen pre te `no od fud ba le ra fu to {kog Me tal ca, od i grao je ne re {e no sa Pa la ~in kar ni com La Bra ta wa. Pr vo po lu vre me na go ve sti lo je po de lu bo do va, po {to je i u tom pe ri o du po stig nut po je dan gol na obe stra ne. Agro mar ket

a Mar ko Vu ka so vi} do veo je u vo| stvo Agro mar ket {u tem s de set me ta ra. Isti igra~ je iz da qi ne jo{ jed nom po go dio pre~ ku i pro pu stio pri li ku da obez be di po be du svo joj eki pi, pa je usle di la ka zna Mi lo mi ra Ni ko li }a ko ji je svo jim dru gim go lom po sta vio ko na ~an re zul tat. Ne {to ra ni je Je li ~i} ni je is ko ri stio pe nal za La Bra ta wu. Be ~ej ska For tu na je odu va la Vi to rog Pro met. Ve} po sle pr vih 15 mi nu ta zna lo se da }e Be ~ej ci sla vi ti, po {to su vo di li 3:0 go lo vi ma Va si na, Mi te Ko biq skog i Vu~ ko vi }a. Sa mo na krat ko je na du Vi to ro gu vra tio Jo va no vi}, ali su s dva br za po got ka iz kon tra na pa da Be ~ej ci za kqu ~i li po be du, pre ci zan je bio Va sin, dok je pe ti po go dak po sti gao Lo vre iz pe na la. Sli ~an sce ni rao vi |en je i u me ~u Ka fe bar Ma ca - Ma pod NS. Mar ko Qe va ja po sti gao je uvod na dva po got ka za Ma pod (dru gi iz slo bod nog udar ca), a do po lu vre me na bi lo je 3:0 po sle go la Ste va no vi }a. I u dru gom po lu vre me nu na sta vi li su do mi na ci ju Ma po dov ci i go lo vom Zu pan ~i }a i Ili }a do {li do ube dqi ve po be de, a Po {ti} je pro pu stio pri li ku s pe na la da po stig ne po ~a sni gol za tim iz Pe tro va ra di na. Po s le ve l i k e bor b e Gold skor sa vla dao je eki pu Mi haj lo MDM Ko merc. Do sre di ne dru gog po lu vre me na na sna zi je bio ne re {en re zul tat i na zi ra lo se da }e eki pe po de li ti bo do ve, ali su Va si qe vi} i Mar ko vi} do ne li po be du Gold sko ru. Kod re zul ta ta 2:2, Va si qe vi} je {u ti rao pe nal, gol man Ma ri ja{ je od b ra n io ali je od b i j e n u lop tu Va si qe vi} po slao u mre `u i ve} ta da re {io pi ta we po bed ni ka, a ~e tvr ti gol de lo je Mar ko vi }a po sle le pe po lu kon tre. I. Gru bor M. Ri sti}

ekologija

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM, GRADITEQSTVO I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

U Voj vo di ni sve ma we di vqih de po ni ja Na kon 33 go di ne Skup {ti na Voj v o d i n e je usvo j i l a Pro stor ni plan Voj vo di ne ko ji pret p o s ta v qa da }e se do 2020.go di ne re gion di na mi~ no raz vi ja ti i da }e Voj vo di na po s ta t i kon k u r ent n i j a, sa zdra v i j om i kva l i t et n i j om `i vot nom sre di nom. U iz ra di Pro stor nog pla na Voj vo di ne, ka k o ob j a { wa v a Du { an k a Sre ma~ ki, po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam, gra di te teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, u~e sto va lo je vi {e od 80 na u~ ni ka i stru~ wa ka. Ona is ti ~e da je Se kre ta ri jat dao sa gla snost za tri re gi o n al n a pla n a za upra v qa w e ot pa dom: u No vom Sa du, In |i ji i u Zre wa ni nu, za tim na pet pla no va sa na ci je i re kul ti va ci j e po s to j e } ih op { tin s kih de po ni ja, a iz da to je i 128 do zvo la za upra vqa we ot pa dom i 65 za sa ku pqa we i tret man ot pa da.

Od iz u zet no zna ~a ja je i do no {e we pro stor no-plan ske do ku men ta ci je pod ru~ ja po seb ne na me ne za {ti }e nih pod ru~ ja. U Voj vo di ni

do ku men ti ma {ti te i sta vqa ju u funk ci ju odr `i vog raz vo ja. - Zna ~a jan po sao Sr kre ta ri ja ta od no sio se i na gra |e vin ske

Master plan razvoja Fru{ke gore

U Voj vo di ni, do da je, da nas ima de vet od sto ma we di vqih de po ni ja ne go pre tri go di ne. - To ni je do voq no, ali ohra bru je. Kva li tet `i vot ne sre di ne u Voj vo di ni se po pra vqa. Tre ba se pri se ti ti da je u 2008. go di ni u Po kra ji ni bi lo 569

de po ni ja. De vet re gi o na za in te gral no upra vqa we ot pa dom pod ra zu me va iz grad wu re gi o nal nih de o po ni ja sa od go va ra ju }im bro jem po stro je wa i to }e sma wi ti broj de po ni ja u Voj vo di ni - re kla je Du {an ka Sre ma~ ki.

Di rek tor Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra” Do bri voj An to ni} na gla {a va va `nost do no {e wa Ma ster pla na raz vo ja Fru {ke go re do 2022.go di ne ko jim su raz ra |e ni ele men ti pro stor nog raz vo ja i du ro go~ nost pla na upra vqa wa Fru {kom go rom u na red nih de set go di na. - Ova go di na je bi la po slov no uspe {na. Pr vi smo iz ra di li na crt za ko na o Fru {koj go ri ko jim se pred vi |a pro {i re we po vr {i ne par ka na 26.675 hek ta ra. [um skim eko si ste mi ma se ga zdo va lo ra ci o nal no, oba vqe ni su svi ra do vi na za {ti ti {u ma, pro iz ve de no je vi {e od 150.000 sad ni ca. Go di nu ka rak te ri {e i po ~e tak pri me ne Za ko na o re sti tu ci ja i od 5.999 hek ta ra, ko li ko tre ba da se vra ti srp skim ma na sti ri ma, vra }e no je 1.827 hek ta ra. Za po ~e te su pri pre me za re a li za ci ju IPA pro je ka ta sa Hr vat skom i BiH, kao i od re |e nih pro je ka ta pre ma fon do vi ma Ju go i sto~ ne Evro pe - re kao je An to ni}. ima vi {e od {est od sto za {ti }e nih pri rod nih pod ru~ ja sa po seb nim od li ka ma i ona se plan skim

KAZNENA POLITIKA U EKOLOGIJI I DAQE BLAGA

Za ga |i va ~i se la ko iz vla ~e Ka zne na i pre kr {aj na po li ci je. Za to je od Evrop ske uni ti ka u obla sti eko lo gi je u Sr je do bi je na po mo} od dva mi li bi ji je jo{ uvek pre bla ga, oce o na i jo{ 500 hi qa da evra za we no je na ne dav no odr à nom opre ma we in spek ci je na svim re gi o nal nom sku pu o spro vo ni vo i ma - ob ja sni la je Qi qa |e wu za ko na iz obla sti ì na Sta no je vi}. vot n e sre d i n e na za p ad n om Ina ~e, naj vi {e sud skih pre Bal k a n u. Po m o} n i c a mi n i su da u obla sti ì vot ne sre di stra ì vot ne sre di ne, ru dar ne bi lo je na ju gu Sr bi je. Po stva i pro stor nog pla ni ra wa lo vi na pre su da bi la je osu |u Qi qa na Sta no je vi} is ta kla ju }a, dok je sko ro 15 od sto bi je da je ve o ma va lo oslo ba |a ju }e. `no da su d i j e, Vi {e od 90 od Osu | u j u } a pre s u d a je tu ` i o c i i svi sto ka `we nih su do ne ta u 50 od sto ukqu ~e ni u pro fi z i~ k a li c a, ces spro v o | e w a slu ~a je va, u naj ve }em ma wi broj prav za ko na shva te va nih i od g o v or bro ju iz re ~e ne su `nost ì v ot n e nih, dok je broj mi n i m al n e nov ~ a n e sre d i n e i da ka `we nih pre u- ka zne svi re a g u j u u zet ni ka bio za pra vom mo men tu. ne m ar q iv. Oko - Mi ni star stvo ì vot ne 80 od sto slu ~a je va ko ji se pred sre di ne, ru dar stva i pro stor pre k r { aj n im su d o v i m a vo d e nog pla ni ra wa od 2008.go di ne zbog ugro à va wa ì vot ne sre or ga ni zo va lo je pet ci klu sa di ne od no si se na za {ti tu {u tre nin ga za su di je za pre kr {a ma i ri bqeg fon da. je, tu ì o ce i in spek to re u toj In spek to ri su u pret hod ne obla sti sa ci qem po di za wa dve go di ne pod ne li 5.748 zah sve sti svih za po sle nih u pra te va za po kre ta we pre kr {aj vo su |u, po boq {a wa sa sta vqa nog po stup ka ko jim je ob u hva wa pri ja va in spek to ra i po ve }e no 6.393 oso ba. Osu |u ju }a }a wa ka zni za pre kr {i o ce. pre su da je do ne ta u 50 od sto Pla ni ra ne su i da qe ak tiv no slu ~a je va, u naj ve }em bro ju iz sti u toj obla sti, kao {to je re ~e ne su mi ni mal ne nov ~a ne na sta vak obu ke su di ja i tu ì o- ka zne, a ~e sto su ka zne bi le ca, kao i re a li za ci ja pro je ka ta ubla è ne ili je iz re ~e na sa mo za ja ~a we kap ta ci te ta in spek opo me na. Q. M.

do zvo le za raz li ~i te vr ste obje ka ta. Iz da va ne su u za kon skom ro ku {to je ve o ma va `no zbog in ve -

sti ra wa u Voj vo di ni. Iz dvo ji la bih do zvo le za ma gi stral ne pu te ve i obi la zni ce kao {to su oko Vr {ca, Ba~ ke To po le i Ma log I|o {a. Iz da li smo i do zvo le za objek te ko mu nal ne in fra struk tu re kao {to je re gi o nal na de po ni ja u Srem skoj Mi tro vi ci, ali i u Su bo ti ci i In |i ji gde su iz da te lo ka cij ske do zvo le. Do zvo le su da te i za iz grad wu fa bri ka vo de u In |i ji i Apa ti nu, Som bo ru, re kon struk ci ju fa bri ke vo de u No vom Sa du, iz grad wu pre ~i sta ~a u Su bo ti ci, Te me ri nu, Vr ba su, te sa na ci ja pre ~i sta ~a u Ru mi. Iz u zet no su zna ~aj ne ak tiv no sti u Pan ~e vu na mo der ni za ci ji Ra fi ne ri je naf te gde se ~i tav niz obje ka ta gra di ili re kon stru {e. Upra vo o~e ku je mo da se pri pre mi do ku men ta ci ja glav nog pro jek ta ka ko bi iz da li gra |e vin sku do zvo lu za iz grad wu no vog @e `e qe vog mo sta pre ko Du na va - ob ja sni la je Du {an ka Sre ma~ ki. Q. M.

OTVOREN „ARHUS CENTAR NOVI SAD”

Gra |an ska ze le na pra va U Ju `no ba~ kom uprav nom okru gu 23. de cem bra sve ~a no je otvo ren „Ar hus cen tar No vi Sad” u ko me }e gra |a ni mo }i da se in for mi {u o naj va `ni jim pi ta wi ma u za {ti ti ì vot ne sre di ne, a bi }e na uslu zi Gra du No vom Sa du i op {ti na ma Ba~, Ba~ ka Pa lan ka, Ba~ ki Pe tro vac, Be ~ej, Be o ~in, Vr bas, @a baq, Te me rin, Ti tel, Sr bo bran i Srem ski Kar lov ci. Ovo je tre }a kan ce la ri ja za pri me nu Ar hu ske kon ven ci je u Sr bi ji, po red Kra gu jev ca i Su bo ti ce, a for mi ra na je u sa rad wi 12 lo kal nih sa mo u pra va i uz po dr {ku Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne, Mi si je OEBS-a u Sr bi ji i ne vla di nog sek to ra. - Ar hus cen tar se, pre sve ga, otva ra zbog gra |a na, jer è li mo da ova kan ce la ri ja bu de pre po zna ta kao me sto gde }e oni mo }i kva li tet no i pra vo vre me no da se in for mi {u, a sa mim tim i ukqu ~e u pro ces do no {e wa od lu ka - is ta kla je na ~el ni ca Ju `no ba~ kog okru ga Da ri ja [a jin. – Tu }e mo }i da sa zna ju na ko ji na ~in mo gu da ostva re svo je Usta vom za ga ran to va no pra vo – pra vo na zdra vu ì vot nu sre di nu. Otva ra wem ove kan ce la ri je po ka zu je mo na {u sprem nost da

za {ti ti mo pra va sva kog po je din ca, sa da {wih i bu du }ih ge ne ra ci ja, na ì vot u bo qoj i zdra vi joj ì vot noj sre di ni. Ar hu ska kon ven ci ja je do ku ment, usvo jen 25. ju na 1998. go di ne u dan skom gra du Ar hu su, na ~e tvr toj kon fe ren ci ji „@i vot na sre di na za Evro pu”, ra di do pri no sa za {ti ti pra va sva kog po je din ca sa da {wih i bu du }ih ge ne ra ci ja da ì ve u sre di ni ko ja obez be |u je zdra vqe i bla go sta we. Na sve ~a no sti je is tak nu to je da }e „kqu~ nu ulo gu u ra du Ar hus cen tra ima ti ne vla di ne or ga ni za ci je ko je se ba ve pi ta wi ma za {ti te ì vot ne sre di -

ne, ali i lo kal ne sa mo u pra ve Ju `no ba~ kog okru ga ko je su po ka za le sprem nost da pri me ne Ar hu sku kon ven ci ju ko ju je Sr bi ja ra ti fi ko va la 12. ma ja 2009. go di ne. Ko or di na tor Mi si je OEBS-a za eko nom ske i eko lo {ke ak tiv no sti u Be ~u Go ran Svi la no vi} iz ja vio je u No vom Sa du da pri me na Ar hu ske kon ven ci je, ko ja se ba vi za {ti tom ì vot ne sre di ne, mo è da po mog ne Sr bi ji na pu tu ka EU. On je ob ja snio da je ciq Ar hus cen ta ra da gra |a ni ma u~i ne do stup nim in for ma ci je ko je se ti ~u za {ti te ì vot ne sre di ne, da ih ukqu ~e u eko -

FORMIRAWE EKOLO[KE MRE@E U VOJVODINI

Raz voj i in ve sti ci je, ali uz za {ti tu pri ro de Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ko ne ki in ve sti tor è li da gra di na ro de pred sta vio je pro {le ne de qe do bi lo ko joj lo ka ci ji u Voj vo di ni, mo è sa da {wi rad i pla no ve na us po sta vqa na saj tu Za vo da vi de ti da li je ona pod wu eko lo {ke mre è u AP Voj vo di ni, za {ti tom ili re zer vi sa na za ne {to kao de la na ci o nal ne eko lo {ke mre è. dru go i ta ko skra ti ti pro ces do bi ja wa Di rek tor ka Po kra jin skog za vo da za do ku men ta ci je za grad wu. za {ti tu pri ro de Bi qa na Paw ko vi} re kla je za na{ list da oni in ten ziv no ra de na spro vo |e wu ured be o eko lo {koj mre ì ko ja je pri hva }e na pro {le go di ne. - Mi smo kre nu li u re a li za ci ju spro vo |e wa te ured be i za sa da smo us pe li da za dve tre }i ne pod ru~ ja Voj vo di ne ugra di mo eko lo {ku mre ù u pro stor noplan sku do ku men ta ci ju. To pru à mo gu} nost spro vo |e wa za {ti te pre ko pro stor noplan ske do ku men ta ci je, {to oba ve zu je op - Apa tin ski rit {ti ne i ne ke dru ge in spek to re, a ne sa Na ovoj pre zen ta ci ji se, iz ma |u mo ì vot ne sre di ne, na o~u va we kon osta log, go vo ri lo o po ve }a wu po vr ven ci je o bi o lo {koj ra zno vr sno sti. {i ne ko ja tre ba da bu de pod za {ti tom Za vod }e ubu du }e mo ra ti da za vr {i ob kao i o pred lo zi ma re {e wa ne kih ra du svih po da ta ka za Voj vo di nu i da ih kon kret nih pro ble ma ve za nih za o~u uba ci u ka ta star ske par ce le – is ti ~e va we ugro è nih ì vo tiw skih vr sta i Bi qa na Paw ko vi}. wi ho vih pri rod nih sta ni {ta. Sve ak Ka ko sa zna je mo svi ovi po da ci bi }e tiv no sti uskla |e ne su sa pro gra mom do stup ni na in ter ne tu, ta ko da uko li Na tu ra 2000, ko ji pred sta vqa osnov

po li ti ke za za {ti tu pri ro de i bi o- lo {ke ra zno vr sno sti Evrop ske uni je i pre ma we mu Sr bi ja tre ba da za {ti ti bar 17 pro ce na ta svo je te ri to ri je. Pre ma pro ce ni stru~ wa ka iz Za vo da, Voj vo di na mo è pod za {ti tu da sta vi mak si mal no 17,64 od sto te ri to ri je. Tre nut no taj pro ce nat iz no si 5, 97, a glav ni raz log za to je {to se 74,5 od sto po vr {i ne Voj vo di ne ko ri sti kao ob ra di vo ze mqi {te, a to je vi {e od pro se ka pa non skog re go na (67%) u ko me se Voj vo di na na la zi. - U okvi ru stra te gi je o odr ì vom ko ri {}e wu re sur sa i do ba ra ovih da na u jav noj ras pra vi su za ko ni o na ci o nal nim par ko vi ma i u ja nu a ru }e se pred log ovog za ko na na }i u skup {tin skoj pro ce du ri -re kao je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Ivi ca Ra do vi}. Eko lo {ka mre à je osnov za {ti te bi o lo {ke ra zno vr sno sti i ona obez be |u je in ter ak ci ju i ko mu ni ka ci ju sta ni {ta i bez we sta ni {ta ne mo gu da se odr è. Po vr {i na Sr bi je ko ja je za -

{ti }e na re la tiv no ma la u od no su na oba ve ze. Pre ma re ~i ma po kra jin skog pod se kre ta ra za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj Slo bo da na Pu zo vi }a u Voj vo di ni ima 122 za {ti }e na pod ru~ ja, me |u ko ji ma je i je dan na ci o nal ni park. Ve }i na tih pod ru~ ja ne ma do voq nu ve li ~i nu i do mi ni ra ju po vr {i ne od 100 do 1.000 hek ta ra.

Eko lo {ka mre à pru à mo gu} nost spro vo |e wa za {ti te pre ko pro stor noplan ske do ku men ta ci je Na à lost, tre nut na za {ti ta sa mo uspo ra va pro pa da we sta ni {ta i na krat ko vre me pro du à va op sta nak ne kih za {ti }e nih vr sta. Eko lo {ka mre à ob je di wu je pod ru~ ja ko ja su naj zna ~aj ni ja za is pu we we me |u na rod nih oba ve za Sr bi je sa aspek ta za {ti te pri ro de i ì vot ne sre di ne. For mi ra we na ci o nal ne eko lo {ke mre è tre ba da ob je di ni in te re se za {ti te pri ro de, vo do pri vre de, po qo pri vre de i {u mar stva, kao i eko nom ske in te re se lo kal nog sta nov ni {tva. I. Jovanov}

lo {ke pro ce se i da im omo gu }e „do stup nost prav de”. - Qu di u Sr bi ji tre ba da na u ~e da mo gu da tu è vlast uko li ko ona vu ~e po te ze ko ji su u su prot no sti sa in te re si ma gra |a na u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne - na veo je Svi la no vi}. U ne kim ze mqa ma Ar hus cen tri su us pe li da na met nu vla da ma da ne mo gu da do no se pro pi se iz obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne bez wi ho ve sa gla sno sti. U okvi ru otva ra wa Ar hus cen tra u No vom Sa du po mo} nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Bra ni sla va Jef ti}, na ~el ni ca Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga Da ri ja [a jin i dr àv ni se kre tar Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Mi la din Avra mov pot pi sa li su Me mo ran dum o raz u me va wu. Sve ~a no sti su pri su stvo va li i sa vet ni ca za za {ti tu ì vot ne sre di ne pri Mi si ji OEBS u Sr bi ji Oli ve ra Zu ro vac-Ku zman, di rek tor ka Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne @eq ka Ju ra ki}, po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne Du {an ka Sre ma~ ki, Mi le na Ba no vi} iz Kan ce la ri je za sa rad wu sa ci vil nim dru {tvom i broj ni go sti. A. Brzak Fo to: M. ]irkovi}

Za eko lo gi ju 1.400 evra po sta nov ni ku Sr bi ji je do 2030. go di ne po treb no oko 10 mi li jar di evra za im ple men ta ci ju pro pi sa Evrop ske uni je u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne, od no sno 1.400 evra po sta nov ni ku, re ~e no je na pred sta vqa wu Na ci o nal ne stra te gi je za aprok si ma ci ju u obla sti ì vot ne sre di ne u Skup {ti ni Sr bi je. Iako je Sr bi ja, po oce ni za me ni ka {e fa de le ga ci je EU u Sr bi ji An dri a na Mar tin sa, ostva ri la ve li ki na pre dak u obla sti ì vot ne sre di ne, a po seb no u obla sti upra vqa wa ot pa dom, za {ti ti pri ro de i upra vqa we he mi ka li ja ma, osta lo je mno go po sla. Naj ve }a ula ga wa o~e ku ju se u obla sti upra vqa wa ot pad nim vo da ma. Dr àv ni se kre tar Mi ni starstva ì vot ne sre di ne Ivi ca Ra do vi} uka zao je da pro ces aprok si ma ci je pod ra zu me va pre no {e we i pri me nu ce lo kup nog za ko no dav stva EU na do ma }u re gu la ti vu. - Ova stra te gi ja sa dr ì eko nom ske in stru men te i fi nan sij ske me ha ni zme ko ji su neo p hod ni za re a li za ci ju do ma }ih i ino stra nih ula ga wa u du go ro~ no odr ì ve ak tiv no sti na po qu za {ti te ò vot ne sre di ne - re kao je Ra do vi}. Pred vi |a mo da }e do kra ja na red ne go di ne bi ti spro ve de na pot pu na har mo ni za ci ja do ma }ih pro pi sa sa pro pi si ma EU. Iz is ku stva ze ma qa ko je su od ne dav no ~la ni ce EU, a na osno vu sta wa in fra struk tu re u ì vot noj sre di ni Sr bi je, pro ce wu je se da }e na {oj dr à vi naj vi {e sred sta va tre ba ti za sek tor vo da - 5,6 mi li jar di, za tim za ot pad - 2,8 mi li jar de i sek tor in du strij skog za ga |i va wa - 1,3 mi li jar di. Ve li ki deo tro {ko va od no si se na ope ra tiv ne, ko ji se ne mo gu pod mi ri ti iz me |u na rod nih iz vo ra fi nan si ra wa ve} se mo ra ju fi nan si ra ti iz bu xe ta, pri vat nog sek to ra ili kroz na kna de. Te se pro ce wu je da }e iz va ja wa iz bu xe ta do sti }i mak si mum od oko 962 mi li o na evra u 2019. go di ni. Q. M.

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak29.decembar2011.

ПРИЗНАЊЕ ЗА ВИСОКА ДОСТИГНУЋА У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

САОПШТЕН НАЈУЖИ ИЗБОР ЗА НИН-ову НАГРАДУ

Види Огњеновић награда „Кочићево перо“

Шест романа у конкуренцији

Књижевници Види Огњеновић јуче је уручена угледна награда Кочићево перо за 2011. годину, коју додељује Задужбина „Петар Кочић Бања Лука-Београд”, за роман „Посматрач птица”. Ово признање додељује се „за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост

лепоти Кочићеве мисли и речи”. Награду Види Огњеновић доделио је жири у саставу Миљенко Јерговић, Младен Весковић и Никола Вуколић, директор Задужбине. Огњеновићева је, примајући награду, рекла да воли награде које носе име писца јер је то један начин продужавања контакта у литератури. „Између тог писца и добитника награде обично се учитава

и уписује извесна магична линија књижевне сродности што доживљавам као неки лирски покушај да се заустави време”, рекла је она. Пре уручења награде прочитано је писмо председника Републике Српске Милорада Додика у коме се честита Види Ог-

њеновић на њеном досадашњем раду и доприносу високим достигнућима савремене књижевности. Члан жирија Весковић навео је да Вида Огњеновић романом „Посматрач птица” у издању „Архипелага” „потврдила своје поверење у причу, коју је овога пута преиспитивала и надограђивала кроз причање о наратору, али је није негирала у својој и бити и интегралности значе-

ња, а то је преношење искуства”. Миљенко Јерговић назвао је Виду Огњеновић „једну од моћних жена из оних времена када би се чинило да се српска култура налази пред пропашћу” и упоредио ју је са Исидором Секулић која је „преко својих леђа претурила више револуција, друшвених катаклизми и социјалним промена и увек је покушавала увести неки ред и пристојност, верујући да су ред и пристојност оно што једну културу може одбранити од пропасти”.”По ступајући тако, инсистирајући на реду и пристојности, обе су написале неке важне и незаобилазне књиге српске књижевности и биле на понос српскоме језику”, навео је он. Председник жирија Никола Вуколић рекао је да Вида Огњеновић представља „једно од најзначајнијих имена нашег културног простора” и са подједнаким успехом се бави литературом, позориштем, есејистиком. Он је навео да роман „Посматрач птица” представља „једно од најбољих дела ове ауторке која, аналитична и критична, није имала ‘белих мрља‘ у својој стваралачкој биографији”.

У АРТ КЛИНИЦИ ИЗЛАЖУ ПЕРСПЕКТИВНИ АКАДЕМЦИ УМЕТНОСТИ ИЗ НОВОГ САДА И БЕОГРАДА

Опсесија људским телом и духом У Арт клиници прексиноћ је отворена изложба „Перспективе 10“, у оквиру које је проглашен и најперспективнији студент/ дипломац Академије уметности у Новом Саду и Факултета ликовне уметности у Београду. Избор и поставка радова најдаровитијих у Арт клиници, којима се изложбом нуди излазак на сцену и скретање пажње јавности, реализује се већ деценију, сведочећи о напорима и истрајности маргинализоване ликовне сцене да се самопромовише и подржава. Арт клиника је пројекат прво реализовала у Новом Саду, да би се пре две године поље деловања проширило и на Београд. Бојана Атлија, Драгиша Маринковић, Јована Васић, Бојана Волаш, Никола Крстић, Дарко Омчикус (Факултет ликовних уметности Београд), Ивана Аранђеловић, Ђорђе Илић, Ђорђе Марковић, Лаура Лимбургер (Академија уметности Нови Сад), изабрани су као репрезенти онога што ће врло брзо постати актуелност на нашој, а можда и међународној, у коликој год неизвесности тренутно били и једно и друго. Њихови радови у Арт клиници сведоче не само о разноликости материјала, техника и стилова, него и о живописности једног могућег пресека ликовне уметности уопште, чак и кад је остварен у скромним продукционим условима. Сигурно је некадашњи Жири лаика, сада стручни, добро промислио зашто је у овој констелацији као најбољег издвојио Николу Крстића и његов рад „Реплика мапа за пријемни испит факултета ликовних уметности“.

У њему се Крстић врло вешто бави, како сам наводи, темом „уласка и изласка“, односно „ритуализовањем прелаза“ и „иницијацијом“. Све, наравно, у кон-

сника изложбе у Новом Саду. Неколицина сјајних цртачких минијатура које се баве префекционистички изведеним апстракцијама текстуре, „молекуларних“

Жири НИН- ове награде објавио је шест наслова који су ушли у најужи избор за најбољи роман објављен у 2011. години.У најужи избор за НИН-ову награду жири је уврстио романе „Контролни пункт” Давида Албахарија, „Mein Kampf” Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара” Фрање Петриновића, „Бернардијева соба” Слободана Тишме, „Ода мањем злу” Воје Чолановића и „Сасвим скромни дарови” Угљеше Шајтинца. Одлуку о награди жири ће донети на закључној седници 16. јануара 2012. године. Чланови жирија су: Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков, Мића Вујичић и Васа Павковић (председник). Oд романа добијених после саопштавања ужег избора само ро-

ман Владана Матића, „Склапање пејзажа (Алтера, Београд) по оцени жирија заслужио је да буде уврштен у шири избор.Жири је накнадно добио још неколико романа. То су: Петар Пјешивац, Приручник за рушење (Мали Немо, Панчево); Петар Лазић, Савршена самоубиства (Плато, Београд); Милош Гроздановић, Узрок смрти не помињати... (ауторско издање); Драгољуб Стојковић, Случај госпође Марковићке (Порталибрис, Београд); Немања Јевтић, Претпоставка о украденој слици (Алма, Београд); Светлана Лекић, Харфа душе (Чигоја, Беогррад) и Миле Исаков, Титоник (Копи комерц,

Нови Сад). Жири ће прочитати наведене романе и уколико заслужују уврстити их у избор. Жири напомиње да у избор романа за награду критике у 2011. години није уврстио есеје о стрипу Дејана Стојиљковића и аутобиографски спис Жарка Лаушевића Прошле године НИН-ова награда за роман године додељена је Гордани Ћирјанић за књигу ,,Оно што одувек желиш”.

ЗА „ВИТАЛОВУ” КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ЗЛАТНИ СУНЦОКРЕТ“

Дванаест књига у ширем избору Шеснаести пут фабрика „Витал“ из Врбаса, чији је већински власник компанија „Инвеј“ из Београда, додељује књижевну награду “Златни сунцокрет“. Награда се додељује за најбољу књигу на српском језику, у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављену у току претходне године.Добитнику награде припада новчани износ, као и штампање награђене књиге. Жири у саставу: Јован Зивлак ( председник), Никола Страјнић и Владимир Гвозден након разматрања преко 150 наслова, сачинио је шири избор кандидата за награду. У жанру романа жири је одабрао „Еј“ Крста Поповског (Моно и Мањана, Београд), „Угарак“ Зорана Петровића ( Геопоетика, Београд), „Расцепи“ Горана Милашиновића (Стубови културе, Београд), „20 сати“ Бранка Чанковића( Лагуна, Београд), „Бернардијева соба“ Слободана Тишме (Културни центар, Нови Сад), „Прекомерна употреба силе“ Виде Црнчевић (Дерета, Београд), „Сасвим скромни дарови“ Угљеше Шајтинца (Архипелаг, Београд). Збирка Дејана Тиага Станковића „Одакле сам била, више нисам“ (Геопоетика, Београд) одабрана је у жанру приповетке, а од збирки поезије „Никуд“ Бошка Томашевића (Браничево, Пожаревац), „Блато“Зорана Ђерића (КЦ, Нови Сад)

и „Једино ветар“ Дејана Алексића (Имам идеју, Краљево). У домену књижевне публицистике и есејистике одабрано је дело Јована Делића „Иво Андрић, мост и жртва“ (Музеј града Београда и Православна реч, Нови Сад) Жири у образложењу истиче жанровску ширину у овогодишњој продукцији романа, тј. приповедне прозе. Од екстремно критичке рецепције, у манирима реализма са примесама фантастике и гротеске актуалне политичке стварности,

рефлексе света са претензијама да отвори пролазе према идеосферама које су у језгру нашег друштва и његове културе. .Жири запажа одсуство интереса издавача према критици, есеју и књижевној публицистици, те је стога у годишњој продукцији мали број наслова из тих жанрова, а у песничкој продукцији не постоји значајнији притисак нових гласова, или промена у заступању формалног и значењског репертоара.У целини, оно што можемо да видимо у

Успостављање нове етике Може се говорити о књижевности која се више бави концептима реалности, настојањима да критичка рефлексија продре до различитих домене друштва, ухваћеног у тренуцима снажних патолошких удара, а мање обикотворним истраживањима, новим уметничким идеологијама или заступањима иновативних поетика. Ово доба не нуди нове инструменте за перцепцију света, али покушава да успостави нову етику и заступање књижевности као форме културе којој нису страна прилагођавања усмерена на успех и подређивање тржишним и политичким силама- речено је у образложењу жирија. критичке рецепције траума историје двадесетог века, неонатурализма или панк романа са доминацијом субверзивног индивидуалног погледа на свет вредности, стварања романа као неоавангардног дискурса или романа постмодернистичке рефлексивности... до поновног откривања историјског романа, српско приповедаштво тумачи и ствара

искуству наше савремене књижевности је да и даље владају представе да је она битна форма разумевања наше историјске и друштвене ситуације - указује жири. Дела аутора који су већ добили Виталову награду нису разматрана. Ужи избор биће саопштен најкасније до краја јануара. К. Р.

AПЕЛ МАТИЦЕ СРПСКЕ

За несметани рад у Црној Гори Поводом учесталих информација о проблемима с којима се суочава Друштво чланова Матице српске у Црној Гори, Матица српска као најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа изражава наду да ће надлежни органи Црне Горе омогућити несметани рад Друштва, које делује у

тексту његовог узраста и образовања, односно тежње да се суочавањем са притиском и очекивањима, проблемским приступом, изађе из уобичајене визуре и освести властита позиција. Крстић то ради методично, водећи писану документацију и фотографишући фазе рада, на крају ипак закључујући да се „толико жељена промена одиграла“. Овако је то образложио жири: „Копирањем мапе радова са којима је конкурисао на Факултет ликовних уметноси коју је узео као почетну позицију у промишљању и сагледавању сопственог уметничког развоја и напретка, млади уметник је пре свега на врло луцидан начин проговорио о свим дилемама и сумњама са којима се суочавају млади ствараоци након завршетка студија и започињања професионалне каријере.“ Техничи ништа мање занимљиви нису радови осталих уче-

облика (Бојана Атлија, Бојана Волаш), људским телом (Драгиша Маринковић), скулптуре новог светског финансијског поретка оличеног у његовим чуварима и застави (Ђорђе Илић), комбинованом илустративном техником сјајна ликовна тематизација органске метафизике (медицински и спиритуално) људских бића (Ивана Аранђеловић), црнобела, а емоцијама набијена видео и фото импресија о прошлом Јоване Васић... Као веома инвентивна и умногоме на трагу „победничке поетике“ Николе Крстића, налази се идеја Ђорђа Марковића да анатомију у ренесанси прикаже у специфичном „фрескосликарском“ виђењу. У њему, реплицирано Микеланђелово „Стварање Адама“ посматрате кроз мали рам и црвену филтер-фолију, без које су на сцени само гомиле мишића и крвних судова на излизаној плавој позадини. И. Бурић

складу са законима државе у којој је основано. Председништво Матице у саопштењу за јавност подсећа да је Матица српска од свога оснивања до данашњег дана имала међу својим члановима и сарадницима са простора Црне Горе, почевши од Петра II Петровића Његоша, велики број угледника и стваралаца.

Преминуо легендарни џезер Сем Риверс Легендарни амерички саксофониста Сем Риверс, један од великана авангардног и фри џеза, преминуо је у 88. години. Како преноси агенција Франс прес, Риверс је умро од упале плућа у Орланду, на Флориди. Рођен 1923. у Оклахоми у породици музичара, Риверс је ступио на џез сцену током раних 50-их, а пажњу јавности привукао је средином 60-их на таласу успона фри-џеза. Свирао је на турнејама са Били Холидеј пре него што се 1964. придружио Мајлс Дејвисовом квинтету са којим ће те исте године снимити албум „Miles in Tokyo”. Риверс је убрзо почео да издаје албуме за дискографску кућу Blu Nout Rekords. Његов деби албум „Fuchsia Swing Song” једно је од најпознатијих дела овог саксофонисте. У то време сви-

рао је, између осталих, са басистом Дејвом Холандом и чувеним бубњарем Тонијем Вилијамсом. Током седамдесетих, Риверс и његова супруга Би управљали су студијом „Ривбеа” у Њујорку који је убрзо постао један од стубова иновативне џез сцене. Током осамдесетих, Риверс је четири године свирао у оркестру Уједињених нација који је основао Дизи Гилеспи. Последњих година, живео је у Орланду и наступао са својим Ривбеа оркестром и тријом (са Дагом Матјусом и Рионом Смитом), а гостовао је на албумима Стивена Бернстина, Џејсона Морана и других музичара савремене џез сцене. Свирао је сопран и тенор саксофон, бас кларинет, флауту, усну хармонику и клавир.

svet

~etvrtak29.decembar2011.

Po bu we ni ci u Si ri ji ubi li ~e ti ri voj ni ka

Na pad na {ko lu ABUYA: Naj ma we se dam oso ba, me |u ko ji ma {e sto ro de ce, po vre |e no je ka da je na arap sku {ko lu u ve }in ski hri {}an skom ju `nom de lu Ni ge ri je ba ~e na bom ba, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja. Po li ci ja je iz ja vi la da je eks plo ziv na na pra va ma le ja ~i ne ba ~e na prek si no} i da su me |u po vre |e ni ma {e sto ro de ce i jed na od ra sla oso ba. Po vre |e na de ca, sta ra iz me |u pet i osam go di na, u to vre me su u {ko li ima la no} ne ~a so ve arap skog je zi ka i Ku ra na. Za eks plo zi je u vre me Bo `i }a na vi {e lo ka ci ja u Ni ge ri ji sma tra se od go vor nom isla mi sti~ ka gru pa Bo ko Ha ram, ko ja je ubi la 40 qu di. (Ta njug)

dnevnik

DA MASK: Po bu we ni voj ni ci ubi li su ju ~e ~e ti ri pri pad ni ka re gu lar ne voj ske Si ri je a 12 ra ni li u za se di po sta vqe noj u ju `noj pro vin ci ji Da ra, iz ja vi li su pred stav ni ci po bu we ni ka. „Naj ma we ~e ti ri voj ni ka je ubi je no a 12 ra we no ka da je voj nooba ve {taj ni kon voj na pad nut na pu tu iz me |u se la Kir bet Ga za le ha i gra da Da e la”, na vo di se u sa op {te wu Si rij ske op ser va to ri je za qud ska pra va. Do na pa da je do {lo uo~i pla ni ra ne po se te po sma tra ~a Arap ske li ge pro vin ci ji Da ra. Si rij ske vla sti su ju ~e oslo bo di le 755 za tvo re ni ka ko ji su uhap {e ni zbog u~e {}a u an ti vla -

di nim pro te sti ma. Vlast u Da ma sku je to kom no vem bra oslo bo di la 1.180 oso ba na sli ~an na ~in, po de }a ju agen ci je. Oslo ba |a we za tvo re nih de mon stra na ta je dan je od osnov nih uslo va ko je je Arap ska li ga po sta vi la re `i mu pred sed ni ka Ba {i ra el Asa da, ko ji se od mar ta ob ra ~u na va sa de mon stran ti ma ko ji tra `e de mo kar ste ke pro me ne. Fran cu ska je ju ~e oce ni la da po sma tra ~i ma Arap ske li ge ni je omo gu }e no da stek nu pra vi uvid u si tu a ci ju u Hom su i da za to tre ba da se vra te u taj si rij ski grad. „Sa mo ne ko li ko po sma tra ~a Arap ske li ge mo glo je pre kju ~e na krat ko da u|e u Homs. Wi ho vo

pri su stvo ni je mo glo da spre ~i na si qe nad de mon stran ti ma u ko me je `i vot iz gu bi lo oko 10 qu di”, na veo je port pa rol fran cu skog Mi ni star stva spoq nih po slo va Ber nar Va le ro. Va le ro je ka zao da }e me |u na rod na za jed ni ca vo di ti ra ~u na da po sma tra ~i ne bu du pre va re ni ili iz ma ni pu li sa ni. Po sle pe kju ~e ra {we po se te Hom su. Pred vi |e no je da po sma tra ~i obi |u jo{ tri va `na cen tra pro te sta. U me |u vre me nu, Ne ma~ ka je tra `i la od si rij skog am ba sa do ra da od go vo ri na op tu `be da su si rij ski agen ti mo `da na pa li ak ti vi stu za qud ska pra va si rij skog po re kla u we go voj ku }i u Ber li nu. (Ta njug)

Sank ci je Ira nu upr kos pret wi Te he ra na BRI S EL: Evrop s ka uni j a sa o p { ti l a je ju ~ e da na s ta vqa s pla n o v i m a za uvo | e w e no v ih sank c i j a Ira n u, upr kos pret w i Te h e r a n a da }e za t vo r i t i stra t e s ki va ` an Hor m u { ki mo r e u z za naft n e tan k e r e. „Evrop ska uni ja raz ma tra no vu run du sank ci ja Ira nu i na sta vi }e mo da to ra di mo”, re kao je Majkl Man, port pa rol vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton. „O~e ku je mo da }e od lu ka bi ti do ne se na na vre me, do sa stan ka sa ve ta spoq nih po slo va 30. ja nu a ra”, re kao je Man, go vo re }i o na red nom sa stan ka {e fo va di -

plo ma ti ja ze ma qa ~la ni ca EU u Bri se lu. Iran ski pot pred sed nik Ali Ra hi mi za pre tio je ju ~e da, ako Za pad uve de sank ci je Ira nu na iz voz naf te, Iran ne }e do zvo li ti tran zit naf te kroz Hor mu {ki mo re uz. „Ako se usvo je sank ci je ni kap naf te ne }e pro }i Hor mu {kim mo re u zom”, po ru ~io je Ra hi mi. Mo re uz je va `an za to {to tu da pro la zi vi {e od tre }i ne naft nih tan ke ra na glo bal nom ni vou. Iran ska mor na ri ca ovih da na iz vo di voj ne ve `be u me |u na rod nim vo da ma is to~ no od Hor mu {kog mo re u za, na ula zu u naf tom bo gat Per sij ski za liv. (Ta njug)

„OKS FORD EKO NO MIKS” O FI NAN SIJ SKOJ KRI ZI UNI JE

Fi skal ni spo ra zum evro zo ne ne e fi ka san DVO DNEV NA CE RE MO NI JA SA HRA WI VA WA KIM YONG-ILA

Opro {taj bez stra na ca

PJON GJANG: Voj nom pa ra dom, uz u~e {}e hi qa da voj ni ka, i u pri su stvu ne ko li ko sto ti na hi qa da qu di, u Pjon gjan gu je ju ~e po ~e la dvo dnev na ce re mo ni ja sa hra ne se ver no ko rej skog li de ra Kim Xong- ila, ko ji je umro 17. de cem bra od sr ~a nog uda ra. Na sto ti ne hi qa da gra |a na Se ver ne Ko re je, upr kos sne gu i hlad nom vre me nu opro sti lo se od Kim Xong- ila, do sko ra {weg li de ra te ze mqe, na po greb noj ce re mo ni ji u Pjon gjan gu ko ja je za vr {e na is pa qi va wem 21 po ~a snog plo tu na. Na de se ti ne cr nih „mer ce de sa” i dru gih vo zi la sle di lo je po greb nu po vor ku, dok oku pqe ni Se ver no ko re an ci kle ~e slu {a ju }i voj ni or ke star ko ji svi ra na ci o nal nu him nu.

Na sled nik Kim Xong Un ko ra ~ao je uz auto mo bil na ko me je bio kov ~eg sa te lom we go vog oca, za jed no sa stri cem âng Song Ta e kom, ko ji }e naj ve ro vat ni je bi ti kqu~ na fi gu ra u kon so li da ci ji mo }i mla do ga dr àv ni ka. Na ce re mo ni ji su, ka ko pre no se agen ci je, u~e stvo va le i de se ti ne hi qa da pri pad ni ka se ver no ko rej ske voj ske. Kov ~eg je pra tio i glav ni voj ni ko man dant Ri Xong Ho. Po vor ka je di rekt no pre no {e na na dr àv noj te le vi zi ji Se ver ne Ko re je (KCNA), a pro gram su re e mi to va le i broj ne svet ske te le vi zi je. Na snim ci ma su se mo gli vi de ti upla ka ni qu di, ka ko is tr ~a va ju na uli cu ne bi li se pri bli ì li kov ~e gu i po sled wi put po -

zdra vi li svo ga dra gog vo |u. Na sa hra ni ni su vi |e na dru ga dvo ji ca Kim Xong-ilo vih si no va, Kim Xong-nam i Kim Xong-}ol. We go voj sa hra ni ne pri su stvu ju stra ne de le ga ci je. Ki na je ju ~e ob ja vi la da wen am ba sa dor u Se ver noj Ko re ji pri su stvu je dvo dnev nim ma ni fe sta ci ja ma sa hra ne, iako je Pjon gjang sa op {tio da stra ne de le ga ci je ne }e bi ti po zi va ne. Ko me mo ra ci ja }e bi ti na sta vqe na i u ~e tvr tak, sa tri mi nu ta ti {i ne u pod ne. Kim Xong-un una pre |en je u vo |u na ci je na kon smr ti svog oca, a {tam pa ga je oslo vqa va la kao ve li kog dru ga, vr hov nog ko man dan ta voj ske i ~el ni ka Rad ni~ ke stran ke. (Fo Net-Ta njug)

Taj van ska opo zi ci ja pret wa mi ru PE KING: Ki na je ju ~e upo zo ri la taj van sku opo zi ci o nu De mo krat sku pro gre siv nu par ti ju (DPP), ko ja se za la `e za ne za vi snost ostr va, da wen stav u po gle du Pe kin ga mo `e da ugro zi te {ko us po sta vqe nu mi ro qu bi vu ko eg zi sten ci ju. Pe king je ti me bla go po ja ~ao re to ri ku pred taj van ske pred sed ni~ ke i par la men tar ne iz bo re 14. ja nu a ra, nu de }i isto vre me no eko nom ske pod sti -

ca je ot ce pqe nom ostr vu i otvo re ne pret we da bi glas za DPP na {ko dio vi tal nim tr go vin skim ve za ma. Vla sti u Pe kin gu se na da ju da }e pro ki ne ski pred sed nik Ma Jing- |e ou, ko ji je pot pi sao se ri ju kqu~ nih spo ra zu ma s Pe kin gom od ka da je po stao pred sed nik 2008. po no vo bi ti iza bran i na sta vi ti sa po li ti kom de tan ta. (Ta njug)

LON DON, BER LIN: Stru~ wa ci jed ne od vo de }ih svet skih gru pa ci ja za ma kro e ko nom ske i in du strij ske prog no ze „Oks ford eko no miks” oce wu ju da su svi do sa da {wi na po ri za re {a va we du `ni~ ke kri ze u zo ni evra bi li ne u spe {ni i da }e pred lo è ni fi skal ni spo ra zum za 17 ~la ni ca EU ve ro vat no bi ti ne e fi ka san. U ana li zi ob ja vqe noj na blo gu „Oks ford eko no mik sa” se uka zu je da je fi nan sij ska kri za u evro zo ni po sled wih me se ci za o {tre na , upr kos se ri ji na po ra li de ra EU da je su zbi ju. Na tr ì {ti ma su ve re nog du ga pri nos na ob ve zni ce tri ju ~la ni ca - Gr~ ke, Ir ske i Por tu ga li je za dr à va se na ve o ma vi so kim ni vo i ma, na ve de no je u ana li zi, uz na po me nu da je naj no vi ji u ni zu ne u spe ha u na po ri ma za su zbi ja we fi nan sij ske kri ze u evro zo ni bio sa mit Uni je odr àn 8. i 9. de cem bra u Bri se lu. Pred lo è ni pa ket me ra na tom sku pu je, u naj bo qem slu ~a ju, raz o ~a ra va ju }i, a u naj go rem u pot pu no sti neo d go va ra ju }i, tvr de ana -

li ti ~a ri „Oks ford eko no mik sa”. „Taj fi skal ni spo ra zum ne pred sta vqa istin sku fi skal nu uni ju i ve ro vat no }e bi ti ne e fi ka san. Ono {to naj vi {e za bri wa va je to {to sa mit u Bri se lu ni je pred lo ìo ni {ta za re {a va we glav ne krat ko ro~ ne pret we opa sno sti od kra ha su ve re nog fi nan si ra wa po ~et kom 2012,”, pre do ~e no je u ana li zi. Bu du} nost evro zo ne je ozbiq no do ve de na u pi ta we, jer se, ka ko na vo di „Oks ford eko no miks”, fi nan sij ska kri za u zo ni evra pro du bi la i po sled wih me se ci pro {i ri la sa tr ì {ta su ve re nog du ga na {i ra fi nan sij ska tr ì {ta i re al nu eko no mi ju. Po sle di ce raz bi ja wa evro zo ne bi le bi te {ke, jer bi po sto je }e ~la ni ce pre tr pe le po ~et no o{tro sma we we bru to do ma }eg

pro iz vo da i ogrom ne fi nan sij ske po re me }a je, {to bi mo glo da gur ne ve li ki deo sve ta, ukqu ~u ju }i SAD, u no vu re ce si ju, is ti ~e „Oks ford eko no miks”. ^el ni ci evro zo ne, pre sve ga ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel i fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi, sma tra ju, me |u tim, da }e do go vor o stva ra wu fi skla ne uni je, ko ji po dr `a va ju i sve dru ge ~la ni ce EU, iz u zi ma ju }i Ve li ku Bri ta ni ju, otvo ri ti put za pot pu nu kon so li da ci ju mo ne tar nog blo ka pod uslo vom da se po {tu ju o{tri ji bu xet ski pro pi si. (Ta njug)

Be lo ru si ja do bi la no vo ru sko na o ru `a we MO SKVA: Ru si ja je is po ru ~i la Be lo ru si ji pr vu ba te ri ju sa vre me nih PVO si ste ma „TorM2” ko ja je sta vqe na u slu `bu 120. ra ket ne bri ga de Za pad ne ope ra tiv ne tak ti~ ke ko man de, sa op {ti li su ju ~e iz vo ri iz be lo ru skog Mi ni star stva od bra ne. Oso bqe bri ga de pro {lo je u me |u vre me nu obu ku za ko ri {}e we no vog PVO si ste ma u Ru si ji, na veo je isti iz vor, ko ji je oce nio da }e no vo na o ru -

„Tor-M2”

`a we zna ~aj no pro {i ri ti bor be ne spo sob no sti be lo ru ske voj ske, pre ne la je agen ci ja Itar tass. „Tor-M2” je ra ket ni si stem krat kog do me ta sa ~e ti ri pro jek ti la ko ji le te br zi nom od 700 me ta ra u se kun di i mo `e da de lu je na ra sto ja wu do 12 ki lo me ta ra i do vi si ne 10 ki lo me ta ra u svim vre men skim pri li ka ma, da wu i no }u, a kon tro la si ste ma je auto mat ska. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANA BO TE QA Ana Bo te qa, su pru ga biv {eg {pan skog pre mi je ra Asna ra, po sta la je pr va `e na gra do na ~el nik Ma dri da, za hva qu ju }i obe }a wu da }e sma wi ti dug pre sto ni ce od 6,3 mi li jar de evra. Bo te qa (58), po li ti ~ar ka de sne ori jen ta ci je, re kla je da Ma drid jo{ ima {an su da bu de do ma }in Olim pij skih iga ra 2020. go di ne za to {to je naj ve }i deo in ve sti ci ja ve} re a li zo van.

AN GE LA MER KEL Ve }i na Ne ma ca je ne za do voq na na po ri ma svog kan ce la ra An ge le Mer kel za spas evra, ali ve ru ju da }e ta va lu ta i da qe eg zi sti ra ti, po ka za la je an ke ta In sti tu ta za is tra `i va we jav nog mwe wa ko ju je ju ~e ob ja vi la te le vi zi ja MDR.Ka da je re~ o go di ni ko ja do la zi, ve }i na Ne ma ca o~e ku je da }e ona za wih, li~ no, bi ti bo qa ili da }e bi ti bar kao 2011. go di na.

KRIS TI NA FER NAN DEZ Pred sed ni ca Ar gen ti ne Kri sti na Fer nan dez de Kirh ner (58) obo le la je od ra ka ti ro id ne `le zde i bi }e pod vrg nu ta hi rur {koj in ter ven ci ji 4. ja nu a ra, iz ja vi li su ju ~e pred stav ni ci vla de. Kirh ner }e pred sed ni~ ka ovla {}e wa na 20 da na pre da ti pot pred sed ni ku Al fre du Sko ki ma rou.Rak je ot kri ven to kom ru tin skog pre gle da 22. de cem bra i ni je me ta sta zi rao.

[pan ski za kon o isto rij skom se }a wu MA DRID: Ve li ki broj qu di u La tin skoj Ame ri ci po hr lio je po sled weg da na tro go di {weg ro ka da se pri ja vi za {pan sko dr à vqan stvo na ko je ima ju pra vo po tom ci {pan skih po ro di ca pro te ra nih u vre me [pan skog gra |an skog ra ta 1936-39. go di ne. Biv {a {pan ska so ci ja li sti~ ka vla da je 2007. go di ne usvo ji la Za kon o isto rij skom se }a wu. A ~lan do dat 2008. go di ne po nu dio je dr à vqan stvo svi ma ~i ji su ro di te qi ili wi ho vi ro di te qi ro |e ni u [pa ni ji, ali su na pu sti li ze mqu u pe ri o du iz me |u 1936. i 1955. go di ne. [pan sko mi ni star stvo spoq nih po slo va ka è da je do 31. av gu sta dr à vqan stvo do bi lo 213.787 qu di od ukup no 378.862 ko li ko ih je apli ci ra lo. O~e ku je se da }e broj no vih {pan -

skih dr à vqa na na kra ju do sti }i i 300.000. Oni ne mo ra ju da se od rek nu svog do sa da {weg dr à vqan stva, pre no si Bi Bi Si. Pra vo na {pan sko dr à vqan stvo ima vi {e od 180.000 Ku ba na ca, {to je je dan od sto ukup ne

eko nom skom kri zom i vi so kom sto pom ne za po sle no sti. De ve de set od sto qu di ko ji tra è {pan sko dr à vqan stvo ì vi u La tin skoj Ame ri ci, i to na Ku bi, u Ar gen ti ni, Mek si ku i Ve ne cu e li. Iz van tog re gi o na,

Pra vo na {pan sko dr `a vqan stvo ima vi {e od 180.000 Ku ba na ca, {to je je dan od sto ukup ne ku ban ske po pu la ci je, a vi {e od 60.000 Ar gen ti na ca je ve} do bi lo {pan ski pa so{ ku ban ske po pu la ci je, a vi {e od 60.000 Ar gen ti na ca je ve} do bi lo {pan ski pa so{. Iako su svi za do voq ni zbog ove od lu ke {pan ske vla de, ne o~e ku je se da }e ve li ki broj wih oti }i da `i vi u [pa ni ji ko ja je po go |e na

naj vi {e ih je u Fran cu skoj gde su mno gi {pan ski re pu bli kan ci iz be gli na kon po ra za u gra |an skom ra tu. U [pan skom gra |an skom ra tu (1936-39) ka da je u voj noj po bu ni pred vo |e noj ge ne ra lom Fran si skom Fran kom zba -

~e na le vi ~ar ska re pu bli kan ska vla da, ubi je no je po la mi li o na qu di. Po li ti~ ka ubi stva i pro go ni su na sta vqe ni i to kom du ge Fran ko ve dik ta tu re ko ja je okon ~a na we go vom smr }u 1975. go di ne. Za kon o isto rij skom se }a wu je imao za ciq pre va zi la è we na sle |a kon flik ta. On je pru ìo sa tis fak ci ju `r tva ma i po mo} u pro na la è wu te la mr tvih od ko jih su mno gi sa hra we ni u taj nim ma sov nim grob ni ca ma. Me |u tim, u ze mqi gde jo{ uvek ni su za ce li le sta re ra ne iz gra |an skog ra ta, ova me ra je de lo va la kon tro verz no. We nom usva ja wu se pro ti vi la kon zer va tiv na Na rod na par ti ja ko ja je osvo ji la vlast na op {tim iz bo ri ma u no vem bru. (Ta njug)

balkan

c m y

dnevnik

~etvrtak29.decembar2011.

Islam ska za jed ni ca po zva la na boj kot No ve go di ne

BiH na pu tu iz la ska iz po li ti~ ke kri ze SA RA JE VO: Lideri {est stranaka Bosne i Hercegovine dogovorili su se ju~e u Sarajevu o formirawju Saveta ministara, 15 meseci nakon izbora, javili su bosanski mediji. Predsednici SNSD-a Milorad Dodik, SDS-a Mladen Bosi}, HDZ-a BiH Dragan ^ovi}, HDZ 1990 Bo`o Qubi}, SDP Zlatko Lagumxija i SDA Sulejman Tihi} podelili su resore u Savetu ministara. Prema onome {to je predstavqeno, predsedavaju}i Ve}a ministara BiH bi}e Hrvat, dok }e ministar spoqnih poslova biti Bo{wak. Na konferenciji za {tampu nakon sastanka predsednik RS Milorad Dodik je izrazio zadovoqstvo {to je dogovor postignut bez, kako je on rekao, intervencije stranaca. „Niko nije dobio ono {to je hteo. Dobro je {to se ovo kona~no razre{ilo”, kazao je Dodik. Lider

gr^ka

Iz bo ri po sle Us kr sa ATI NA: Grci }e vanredno iza}i na birali{ta posle uskr {wih pra zni ka kra jem aprila, a ne u februaru kako je to ranije bilo dogovoreno. Dve vode}e stranke, socijalisti~ki PASOK i konzervativna Nova demokratija, koje su u pre la znoj ko a li ci o noj vladi, saglasile su se da izbore treba odlo`iti kako bi se dala {anasa premijeru Lukasu Papadimosu da sprovede planirane reforme za oporavak privrede. Kada je u oktobru formirana koaliciona vlada, u kojoj je i desni~arska LAOS partija, konzervativci Andonisa Samarasa su insistirali da se izbori odr`e 19. februara. Ali u me|uvremenu su popustili po{to su shvatili da bi to vladi vezalo ruke jer bi parlament morao da se raspusti ve} sredinom januara.Socijalisti~ki PASOK je od po~etka smatrao da je to kratak rok za vanredne izbore. (Ta njug)

HDZ-a BiH Dragan ôvi} najavio je da bi ve} danas trebalo iza}i sa imenom novog predsedavaju}eg Ve}a ministara BiH. Predsednik SDP-a Zlatko Lagumxija nije krio zadovoqstvo postignutim dogovorom. „Izgleda da sam ja najzadovoqniji ovim dogovorima”, kazao je lider SDP-a. Dodik mu ovu opasku nije pre}utao: ”Poznaju}i Lagumxiju, ne bi me iznenadilo da i nakon ovog dogovora traì jo{ ne{to”. Osim o Ve}u ministara politi~ki dogovor je postignut i u vezi sa zakonom o popisu stanovni{tva i o sistemu dràvne pomo}i. Postignut je i dogovor o buxetu, na osnovu koga }e biti omogu}eno privremeno finansirawe u prva tri meseca naredne godine, re~eno je na konferenciji za novinare posle sastanka.

PO STI ZBOR NE KAL KU LA CI JE U SLO VE NI JI

Od lu ka o man da ta ru po sle No ve go di ne QU BQA NA: Prvi krug konsultacija predsednika Danila Tirka s liderima politi~kih stranaka pokazao je da za sada nijedan kandidat za mandatara nove koalicione vlade nema potrebnu ve}inu i da Janez Jan{a i pored poraza na posledwim izborima ponovo ima {ansu da se na|e na ~elu vlade. Prema navodima lokalnih medija, na odluku {efa dràve }e se ~ekati do posle Nove godine. Zorana Jankovi}a kao mandatara za sada je podràlo samo 38 poslanika iz wegove „Pozitivne Slovenije” i Socijaldemokrata (SD), {to je nedovoqno, po{to parlament ima ukupno 90 mesta. Kontakti stranaka i wihove konsultacije s predsednikom dràve }e se nastaviti idu}e sedmice. Predsednik dràve treba da predloì novog mandatara u roku od 30 dana od konstituisawa novog parlamenta, dakle do 21. januara. Mandatar za formirawe nove vlade treba da obezbedi 46 mesta u parlamentu. Ukoliko se to ne desi Slovenci bi ponovo morali vanredno na birali{ta. Glavnu ulogu bi sada mogla da odigra partija

Gre gor Vi rant

Gra|anska lista Gregora Viranta koji ima osam poslanika. On }e se sada odlu~iti da li da podr`i Jankovi}a ili }e mo`da u}i u koaliciju sa liderom Slovena~ke demokratske stranke Janeza Jan{e, koji ponovo dobija {ansu. Virant, koji je u me|uvremenu izabran za predsednika parlamenta, izjavio da bi za Sloveniju mo`da najboqe bilo da se formira tehni~ka vlada koju bi podr`ale sve stranke ili pak vladu nacionalnog jedinstva u koje bi u{le sve partije koje su presko~ile prag parlamenta. (Ta njug)

hrvatska

Sme wen po mo} nik {e fa po li ci je zbog Sa na de ra ZA GREB: Novi hrvatski ministar unutra{wih poslova Ranko Ostoji} suspendovao je Davora Blaèvi}a, pomo}nika {efa policije i na~elnika uprave za posebne poslove bezbednosti, zbog teè povrede slu`bene du`nosti. Blaèvi} je kontaktirao s biv{im premijerom Ivom Sanaderom kome se sudi i vode postupci zbog vi{e krivi~nih dela, pa mu je nosio i pakete. Ostoji} je brzo reagovao na pisawe medija, koji su objavili fotografije na kojima se vidi Ran ko Osto ji} kako Blaèvi} predaje paket SaBlaèvi} na{tetio ugledu i naderovom advokatu Goranu Suiinteresima policijske slu`be. }u kod Sanaderovih poslovnih „Nakon udaqavawa iz slu`be prostora. Nakon toga je Blaèprotiv wega }e u roku od osam vi} s jo{ jednom osobom u{ao u dana biti pokrenut disciplinzgradu u kojoj su bili Sanader i ski postupak”, navadeno je u saSui} i zadrào se neko vreme. op{tewu. Kako se navodi u saop{tewu Blaèvi} je svojevremeno bio MUP-a, takvim postupkom je glavni Sanaderov telohrani-

teq, a bio je ispitan i u svojstvu svedoka u slu~aju agencije Fimi media preko koje se iz dr`avnih preduze}a isisavao novac koji je zavr{avao u fondovima HDZ-a, ali i u xepovima Sanadera i drugih rukovodilaca stranke. Zbog tih malverzacija optu`nica je podignuta protiv 11 lica, me|u kojima i Sanadera, kao i HDZ-a kao pravnog lica. Ostoji} je najavio da }e poni{titi konkurse za 214 rukovode}ih mesta u policiji, koje je neposredno uo~i izbora raspisao wegov prethodnik Tomislav Karamarko kako bi, po pisawu medija, tamo namestio svoje qude. Osim toga, Karamarko je uo~i izbora unapredio 85 lica, me|u kojima i svoju sekretaricu i voza~a, u najvi{e policijske ~inove. (Ta njug)

SA RA JE VO: Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini pozvao je muslimane da ne u~estvuju u proslavama Nove godine, jer tako kr{e Alahove granice i ~ine ne{to {to, kako se navodi, wihov gospodan mrzi i prezire. „Te no}i rano ugasi svetlo i neka svi vide da bojkotuje{ sve ono {to se u woj de{ava. Ne boj se ni~ijih prigovora. Zar nema{ pravo izbora? Ne reci: Kako }u to u~initi, ja s tim ni{ta ne}u promeniti, jer ve}ina qudi tako radi. [ta }e re}i qudi? Proglasi}e me da sam kontra sveta i da sam lud, fanatik...”, navodi se u odlomku iz kwige „Biseri sunneta u mozaiku vremena” Almira Dumica koji prenosi Rijaset. Muslimani se u~e da }e takvim pona{awem i te kako mnogo toga promeniti, a kao prvo }e pokazati sebi koliko je qubav prema „gospodaru mnog ja~a i ve}a” od toga da se boje prigovora qudi. Te no}i „lezi na vreme” sretan i zadovoqan {to ti je Alah podario mnoge blagodati

o kojima malo razmi{qa{, a kojih bi postao svestan tek nakon {to bi ih izgubio. „Razmisli o svome zdravqu i porodici… miru i sigurnosti u kojima uìva{. Tada }e ti svaka no} u godini biti mnogo draà nego {to je „najlu|a no}” draga bilo kome od onih koji je èqno o~ekuju ~itave godine, a blaèni ose}aj tri-

jumfa zavladat }e tvojom du{om i telom, jer su bogobojaznost i razum pobedili strast i ru`ne obi~aje”, poru~uju iz Islamske zajednice. Muslimani slave Hixretsku (muslimansku) novu godinu, koja je ove godine bila 25. novembra. Oni Hixru obele`avaju u xamijama u~ewem Kurana. (Ta njug)

OSNO VA NA BO [WA^ KA NA CI O NAL NA FON DA CI JA

Zu kor li}: Bo {wa ci se oupqa ju sa mi bez i~i jeg dik ta ta SA RA JE VO: Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini kojoj organizaciono pripada i Me{ihat Islamske zajednice u Srbiji, osnovala je u Sarajevu Bo {wa~ ku naci o nal nu fon daci ju (BNF) ~iji je zadatak da podràva nacionalne programe i projekte od interesa za Bo{wake. Bo{wa~ka nacionalna fondacija, sa sedi{tem u Sarajevu, osigurava}e sredstva za finansirawe va`nih nacionalnih rojekata kao {to je Bo{wa~ka akademija nauka i umetnosti (BNAU), ili drugi planirani bo{wa~ki nacionani projekti, javila je muslimanska informativna agencija MINA. Osniva~ka skup{tina Bo{wa~ke nacionalne fondacije odràna je prekju~e u okviru regionalnog skupa privrednika pri ~emu je potpisan protokol o saradwi Sanxa~ke biznis asocijacije i Udruèwa privrednika iz Te{wa. Nakon potpisanog protokola objavqeno je da se ove dve privredne asocijacije ukqu~uju u rad Bo{wa~ke na-

cionalne fondacije i da }e svojim donacijama pomo}i nacionalne projekte Bo{waka. Nakon odluke o osnivawu Bo{wa~ke nacionalne fondacije, osniva~koj skup{tini se obratio glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} koji je, kako je rekao, zadovoqan zbog ~iwenice da se Bo{waci okupqaju sami bez i~ijeg diktata i nagovora i da razmi{qaju na koji na~in mogu pomo}i svoje, a ne tu|e nacionalne projekte.Zukorli} je naglasio da u nedostatku nacionalne dr`ave koja bi se brinula o nacionalnim pitawima Bo{waka, moraju sami Bo{waci na}i na~in da razvijaju svoje nacionalne vrednosti i za{tite sebe i svoju decu od novih stradawa i genocida. Muftija je naveo da {irom sveta `ivi izme|u sedam i 10 miliona Bo{waka, me|u kojima 10.000 onih koji su spremni da svakog meseca izdvoje po 100 evra za opstanak, razvoj i za{titu svoje nacije.

CrNa gOra PRED SED NIK FI LIP VU JA NO VI] O BEZ BED NO STI ZE MQE

Kri mi nal ne ugro `a va Cr nu Go ru POD GO RI CA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} izjavio je ju~e da informacija, koju ima od bezbednosnih struktura, na jasan na~in pokazuje da ne postoji rizik da organizovani kriminal ugrozi Crnu Goru. Vujanovi} je, kako je saop{teno iz wegovog kabineta, u razgovoru s liderima Nove srpske demokratije i Pokreta za promene, Andrijom Mandi}em i Neboj{om Medojevi}em, istakao da je Crna Gora maksimalno posve}ena borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Crna Gora }e, kako je naveo Vujanovi}, do pristupnih pregovora i tokom wih, u saradwi s Evropskom unijom, tu posve}enost dodatno potvrditi.

Fi lip Vu ja no vi}

On je ukazao na potpunu otvorenost bezbednosnih struktura da, u komunikaciji s liderima opozicije i svima u Crnoj Gori,

provere sve okolnosti koje su od zna~aja za borbu protiv organizovanog kriminala. Mandi} i Medojevi} saop{tili su ranije ju~e da su od Vujanovi}a zatraìli uvo|ewe neke vrste vanrednog stawa u Crnoj Gori radi obra~una sa organizovanim kriminalom, ali je on to, kako su naveli, odbio s obrazloèwem da je bezbedonosna situacija u zemqi stabilna. Oni su kazali da je od Vujanovi}a traèno i zakazivawe zajedni~ke sednice Nacionalnog saveza za odbranu i bezbednost i skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbednost, ali ni to nije nai{lo na podr{ku predsednika dràve. (Ta njug)

Al ban ci tra `e svo ju op {ti nu POD GO RI CA: Grupa od stotiwak Albanaca protestovala je ju~e u Tuzima protiv, kako su naveli, diskriminacije Albanaca u Crnoj Gori. Protest je organizovao Demokratski forum Albanaca, a na skupu su bile istaknute albanske zastave, kao i zastave Crne Gore, SAD i Evropske unije. Organizatori protesta u Tuzima pozvali su crnogorsku vlast da zaustavi asimilaciju Albanaca, navode}i da su osnovna prava te nacionalne mawine ugro`ena. Jedan od osniva~a Demokratskog foruma Vaseq Camaj je kazao da su prava Albanaca u

Crnoj Gori ugroèna i da im je onemogu}eno pravo na samostalnu op{tinu, kao i na kori{}ewe zastave. Predsednik Demokratskog foruma Anton Quq|uraj je pozvao albanske poslanike u crnogorskom parlamentu da podnesu ostavke i na taj na~in upozore na poloàj sunarodnika u Crnoj Gori.On je kazao da, i pored podr{ke na referendumu za nezavisnost, crnogorska vlast Albance ne doìvqava ozbiqno i kr{i wihova osnovna prava. (Ta njug)

mre@a

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

ИНТЕРНЕТОМ ДО ПОСЛА

„Тетка” позитиван пример

Ејсер лансирао тактилан таблет

аблет уређај осетљив на додир лансирао је на тржиште „Ејсер„ - под именом „ајконија таб А200” у верзији од 16 и 32 гигабајта, пренели су француски електронски медији. Уређај је, између осталог, опремљен меморијском „мајкроСД„ карти-

цом која омогућава проширење складишног простора, екраном дијагонале 10,1 инча и резолуције од 1.280x800 пиксела, као и двојезгарним процесором „нвидија тегра 2” са гигабајтом радне меморије. Уређај је тежак 710 грама. (Танјуг)

Дому интернет домена Србије одржана је презентација пројекта www.тетка.рс, као позитиван пример иницијативе једне незапослене жене да себи обезбеди посао и прилику да запосли друге. Незапосленост је у Србији велики проблем а посебно када су у питању особе старије од 40 година, врло младе особе без пословног искуства и, у све већем броју, жене. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, број незапослених лица у овом моменту износи 735.053, од чега су 385.484 женског пола. Када је у питању старосна структура, укупан број незапослених лица преко 50 година износи 181.702, од тог броја женског пола је 77.118 особа. Покренувши пре само три месеца интернет портал, блогерка Мирјана Мимица је показала да је уз вољу, жељу, знање и упоран рад, и на домаћем интернету могуће обезбедити егзистенцију и остварити успех. - Многи се жале да немају посао, али мало њих преузима одговорност на себе због тога

ТЕСТ: CA NON 600Д

Ротирајући екран и бежични блиц

енон (Ca non) 300Д није био први дигитални СЛР који је Кенон направио, али је први дигитални СЛР за који су аматери били заинтересовани. Представљен 2003. године, овај фотоапарат је покренуо свет аматерских ДСЛР апарата. 300Д је доживео 6 директних и још два блиска наследника. Последњи у низу приступачних Keнон ДСЛР апарата и директан потомдак 300Д је модел 600Д који данас представљамо. 600Д не представља велики помак у односу на 550Д, али како је 550Д већ имао огроман потенцијал, друго се није могло ни очекивати. 600Д спада у класу аматерских ДСЛР апарата само уколико се користи са „кит” објективом, док уз неки бољи објектив може да понуди крајње професионалне резултате. Први пут се може рећи да наследник троцифреног Д модела не доноси значајна побољшања у односу на прет-

адлежни државни органи су у последњих годину дана били ангажованији на побољшању услова за примену електронске (е) трговине, али је стање и даље незадовољавајуће, констатовано је на округлом столу „Да ли су олакшане процедуре за трговину?” кога је организовало Друштво за информатику Србије и Удружење информатичке делатности. У земљама Европске уније се око 15 одсто трговине обави применом е-трговине, док се у Србији једва око један одсто трговине обави преко интернета. Веома је лоше стање у примени е-трговине у пословању између предузећа B2B. Нешто боља ситуација у е-трговини је, како је истакнуто на округлом столу, по моделу C2C. (Танјуг)

клон од уобичајених тема о којима пишу магазини намењени женама, проналажење пословне нише и одговарајуће публике и квалитетни ауторски текстови. Презентација интернет потрала Тетка.рс, је први у низу догађаја путем којих ће се јавности презентовати занимљиви и квалитетни интернет пројекти развијани под националним интернет доменом Србије. Извор: www.b92.net

Pad popularnosti Ajfona u Evropi

Е-трговина се и даље мало користи у Србији

што су незапослени. За покретање сопственог бизниса на Интернету није потребно много средстава, али је неопходна добра идеја и пуно рада да би се остварио успех. Рад на ‘Тетки” сваког дана траје између 8 и 10 сати. Пуно радно време и мало више од тога. Сигурно мислите да је то много, али толико на послу проводе и они који раде за неког другог, ја само седим у својој кући и радим за себе“, изјавила је Мирјана Мимица, идејни вођа портала. Овај пројекат освојио је награду за најбољи нови пројекат на српском интернету у 2011. години током гласања у оквиру међународне интернет конференције “БлогОпен 2011“. Са дневном посетом од око 4.000 посетилаца већ је интересантан оглашивачима и агенцијама. Формула његовог успеха је от-

Francuskoj je zabeleèn pad udela Ajfona sa 29 na 20%, a u Nema~koj sa 27 na 22%. Prema podacima koje je prikupila kompanije “Kan tar Wor ldpa nel Com Tech”, u 12 nedeqa koji su zavr{ili 30. novembra prodaja Eplovog Ajfona je za be le ì la raz li ~it uspeh {irom sveta. Dok je u SAD-u u tom periodu Eplov udeo pove}an s pro{logodi{wih 25, na 36%, a u Velikoj Britaniji sa 21 na 31%, u kontinentalnom delu Evrope zabeleèn je pad udela. Na primer u Francuskoj je zabeleèn pad udela Ajfona sa 29 na 20%, a u Nema~koj sa 27 na 22%. Pad je zabeleèn i u Italiji i [paniji. Istovremeno su ure|aji utemeqeni na Androidu zabeleìli veliki rast popularnosti u proteklih godinu dana. U Nema~koj Android dr-

ì 61% trì{ta, a Samsungov Galaksi S II je najboqe prodavani „pametni” mobilni telefon. Tako|e se isti~e kako udeo „pametnih” mobilnih telefona utemeqenih na Androidu nije mawi od 46% u ni u jednoj evropskoj zemqi. Kao glavni razlog za pad Eplovog udela u Evropi navo di se eko nom ska kri za zbog koje su kupci skloniji jeftinijim ure|ajima utemeqenim na Andoridu. Ali usprkos padu prodaje u Evropi o~ekuje se da }e Epl sveukupno ostvariti odli~ne prodajne rezultate Ajfona u ~etvrtom kvartalu, odnosno isporu~iti oko 30 miliona Ajfona {irom sveta. Naime, pad u Evropi poni{ten je velikim rastom u Kini, koja je sada postala drugo najve}e trì{te za Epl pole SAD-a. Iz vor: www.bug.hr

Твитер помогли Саудијци

нвестициона компаније Кингдом Холдинг, чији је у власник саудијски принц Алвалед бин Талал, саопштила је да је уложила 300 милиона долара у друштвену мрежу Твитер. Та сума представља 3,75% од укупне вредности деоница компаније Твитер, која је недавно процењена на 8 милијарди долара. - Наша инвестиција у Твитер показује да желимо да улажемо у успешне компаније са глобалним утицајем - наводи се у саопштењу компаније Кингдом Холдинг. Саудијски принц Алвалед је медијски магнат и један од најбогатијих људи на свету (на ранг-листи часописа Форбс заузима 26. место са имовином вредном 19,6 милијарди долара). У септембру ове године, принц је најавио оснивање

панарапског ТВ канала под називом Алараб, који ће емитовати најновије вести и “залагати се за слободу говора”. Осим деоница у Твитеру, компанија Кингдом Холдинг је власник и

29,9% деоница у издавачкој компанији Сауди Рисрч енд Маркетинг Груп, која у Саудијској Арабији издаје неколико дневних листова и часописа, укључујући водеће дневне листове „Ашарк Ал-Авсат” и „Ал Ектисадих”. Кингдом Холдинг је власник и приближно 7% деоница компаније Њуз Корпорејшн. По неким аналитичарима, инвестиција у Твитер показује да ће компанија Кингдом Холдинг у наредном периоду посветити већу пажњу друштвеним мрежама, будући да су оне одиграле важну улогу током догађаја који су довели до збацивања влада у неколико арапских земаља. У пословним круговима се већ неко време спекулише да ће Твитер јавно понудити своје деонице на берзи, како би прикупио што

више финансијских средстава. Компанија је ове године већ добила сличну финансијску инјекцију од 800 милиона долара, од стране руског инвестиционог фонда Дигитал Скај Технолоџиз (ДСТ), који је раније уложио значајна средства и у компанију Фаејсбук. У међувремену, Вол Стрит Џурнал је објавио да Фејсбук планира да јавним објављивањем деоница прикупи 10 милијарди долара, што би повећало вредност компаније на више од 100 милијарди. Уколико Фејсбук успе у својим плановима, јавна понуда деоница у вредности од 10 милијарди долара била би највећа финансијска операција те врсте коју је икада спровела нека технолошка или интернет компанија. Извор: www.mi kro.rs

Моторола стигла на тржиште Србије

ходника, али се чини да за то има довољно објашњења. Пре свега, Keнон је очигледно са 550Д моделом отишао далеко са унапређивањем приступачних ДСЛР апарата. Квалитет фотографија и видео снимака једнак је као и на приметно скупљим моделима. Истина, разлика у ергономији и квалитету тражила је значајна, али је у правим рукама 550Д могао да буде много више од аматерске играчке. С тим у вези Keнон 600Д има пристојну листу унапређења, али која нису заснована на унапређивању фото и видео квалитета. По први пут нови троцифрени Д апарат има исту резолуцију као свој претходник. 18 МП је довољно за ову класу апарата, поготово што директан конкурент Никон Д5100 има 16 МП. Keнон је (у поређењу са 550Д) представио две значајне хардверске новине: ротирајући екран и могућност бежичне контроле блицева. Остале предности у односу на 550Д заснивају се на побољшању софтвера и процесирања. Извор: www.benchmark.rs

омпаније Роминг електроникс и Моторола представиле су осам нових производа, што уједно означава и долазак Мотороле на српско тржиште. Међу представљеним производима у ТЦ Ушће налазили су се таблични рачунар „Xo om„ и паметни телефони Atrix, Bun ting 3G, Defy+, Do mi noQ, Do mi no+, Глеам и најзапаженији, нови РАЗР. Вероватно најимпресивнији Моторолин паметни телефон до сада, РАЗР, стигао је на тржиште Србије путем компаније Моторола Мобилити Грчка. Нови РАЗР конципиран је око Супер АМОЛЕД екрана од 10,9 цм (4,3 инча) који доминира изузетно танким кућиштем оштрих ивица и врло привлачног дизајна. Предња страна телефона заштићена је Корнинговим Горила стаклом, отпорним на ударце и огреботине, док је полеђина израђена од ке-

влара познатог по отпорности на негативне утицаје околине. Вишеслојна заштита обезбеђена је свакој компоненти телефона укључујући и највиталније електронске делове. Телефон се може купити на домаћем тржишту од

20. децембра, а доступан је и код домаћих оператера мобилне телефоније и у слободној малопродаји. Моторолин РАЗР располаже двојезгарним процесором радног такта 1,2 ГХз и једним гигабајтом системске меморије. Заснован је на Гооглеовом оперативном систему Андроид 2.3.5 и располаже интуитивним корисничким интерфејсом. Телефон се испоручује са инсталираном апликацијом Мотокаст која омогућава прегледање или преузимање садржаја путем интернета, било са кућног рачунара или из канцеларије, право на мобилни уређај, тако да је лични садржај увек на дохват руке. Телефон располаже и квалитетном видео камером резолуције осам мегапиксела која подржава технологију стабилизације слике и може да снима и видео садржај ХД квалитета. Извор: www.mi kro.rs

@enska posla

dnevnik

~etvrtak29.decembar2011.

Какву фризуру направити за новогодишње вече Н

ова година је, ваше локне ће се вероватно опустити много пре него што би требало (да не спомињемо кармин, који се није задржао на уснама, већ је завршио на чаши од шампањца). Како да се све то не деси у новогодишњој ноћи? Покушајте да направите једну од новогодишњих фризура која је лака за одржавање. Фризуре за дочек Нове године Да бисте заблистали у новогодишњој ноћи, поред адекватне гардеробе и шминке, обавезна је и савршена фризура. 1. Коврџе су увек у моди! Романтични увојци увек су идеална комбинација за новогодишњу журку. Најбоље од свега је то што вам не треба много времена да их направите. Узмите фигаро или обичне папилотне и за тили час ћете бити спремне. А ко желите да изгледате екстравагантно, можете да ставите неку шик шнали-

цу у косу, која је ове сезоне у тренду. 2 . Уколико имате средњу дужину косе, можете је мало изломити при крајевима. То ће освјежити вашу фризуру и изгледаћете другачије. 3. Шишке су у тренду! Имате шишке, али не знате шта ћете са остатком косе? Покупите је у реп, а нека акценат буде управо на вашим равним шишкама. 4. Немате инспирације ни жеље да правите неку екс травагантну фризуру за Нову годину, а имате дугу косу? Нехајно је покупите у реп и украсите занимљивом гумицом која се уклапа у ваш стајлинг. 5. Исправите косу. Било да је у питању фен или преса за косу, не заборавите да користите неки препарат који ће вашој коси пружити додатан сјај. 6. Угледајте се на модну икону Кате Мосс. Покупите косу са лица и направите пунђу. Не мо-

рате да бринете да ли ће вам се фризура покварити, ваша пунђа ће сигурно бити на свом месту цело вече. 7. Уколико имате несташне локне које вам сметају када је коса пуштена, покупите их у реп. Изгледаћете апсолутно шик. Фризуру можете додатно да истакнете украсном шналом или иглом, а остатак косе требало би да буде што лепршавији. 8. Необавезно подигнута коса је стил који ће учинити да изгледате секси, а при том ћете склонити немирне праменове са лица. Ова фризура ће издржати цело врело новогодишње вече. За коју год фризуру да се одлучите, можете је додатно украсити неким од накита за косу. Тога бар има на претек. Шик рајфови разних боја, тренди гумице за косу, пош траке са апликацијама, шналице са штрасом… Заблистајте у новогодишњој ноћи!

ВИСОКЕ ПОТПЕТИЦЕ

Свечано и секси штикле скину са црне листе. Она је анализирала здравствено стање 66 жена младјих од 50 година које су носиле ципеле са штиклом висине пет центиметара, тако да је њихово стопало било под углом од 15 степени у односу на површину пода. Испоставило се да је то једнако добар положај као онај који стопало има у балетанкама. Али, када је стопало под нагибом од 15 степени, карлични мишићи су у оптимал-

а високе потпетице делују подстицајно на мушки либидо одавно је познато, а истраживање које је у Италији спровела уролог др Марија Черуто показало је да оне благотворно делују и на сексуални живот жена, преноси ББЦ. Ношење ципела са високом штиклом издужује мишиће ногу, али се испоставило да позитивно делује и на мишиће карлице чинећи их снажнијим, што води ка интензивнијем оргазму. Др Марија Черуто, која признаје

ном положају, што побољшава њихову снагу и способност контракције. Мишићи карличног појаса су од кључног значаја за здравље жене, пошто од њихове снаге зависи правилан положај материце, али ако вам то делује као недовољан аргумент (иако не би требало), напоменућемо да они имају још једну функцију снажни мишићи карлице гарантују снажнији оргазам и, самим тим, веће задовољство.

Како нашминкати усне с обзиром на облик

етко ко има савршен облик усана. Мејкапом се може променити природни облик, али уколико се то не направи како треба, драстично можемо нарушити целокупан изглед.

Kejt Hadson

Неједнаке усне Јако чест пример је да је горња усница тања од доње – то се односи на чак 90% жена. Како би постигли баланс, оцртајте горњу усну лагано преко природног руба,

Skarlet Johanson

Aко већ немате ципеле са високом потпетицом, правац у продавницу. Частите се једним паром и вежбајте. Све за лепоту. Eво четири савета како да преживите вече на високим штиклама. да се „најбоље осећа на високим потпетицама”, одлучила је да спроведе истраживање не би ли се коначно утврдило да ли су штикле, како се често мисли, заиста кобне по здравље жена. Ципеле са високом потпетицом биле су повезиване са најразличитијим проблемима, од жуљева до, у екстремнијој варијанти, шизофреније. Истраживање које је спровела др Черуто показало је да је дошло време да се

Навикните се Повремено ношење штикли је напорно. Ако стварно желите да вам буде лакше, носите их чешће.

Добре ципеле Ако не знате које да купите, онда купите најскупље. Добре ципеле ће бити много удобније. Обратите пажњу и да сте одабрали прави број, који вам не стиска прсте и не жуља вас.

Негујте стопала Идите код педикира. Водите рачуна о стопалима како бисте избегле трајне повреде, жуљеве или задебљања.

Одмор После ношења веома високих потпетица, одморите се. Ходајте босе или у лаганој обући. Приуштите себи дуго купање у миришљавим солима

Дочекајте празнике витки Д ијета пред празнике? Заблистајте за дочек Нове године!

1. Одаберите дијету која одговара вашем начину живота, навикама и буџету. 3. 2. Мерите се два-три пута недељно. 3. Обавезно доручкујте. 4. У фрижидеру увек треба да имате свежег воћа и поврћа, у случају да осетите неиздрживу глад. 5. Више времена проводите са породицом, заборавићете на храну. 6. Ако сте гладни, прво пијте воду, вода ће изазвати осећај ситости у организму. 7. Немојте се стално возити аутомобилом. Покушајте да што више пешачите, ако имате времена свако јутро пола сата пре посла трчите или се бавите неком другом физичком активношћу.

Kejt Vinslet

Оцртавање руба усана тамнијом оловком изгледа јако неприродно и већ неко време није у моди. Многи од вас то знају, али с обзиром да још дан данас виђам такве примере, морам то нагласити. Оловка за усне ће вам помоћи да вам руж дуже траје, али нанесите је на целе усне, а не само на руб. Такође је важно коју нијансу ружа ћете одабрати као и хоћете ли користити сјајило или не.

Танке усне Заправо нема никаквог смисла оцртавати комплетну линију изван природних оквира усана како би их покушали направити већима. Само ће изгледати неуредно и неприродно. Уместо тога, оловком за усне направите мало већу кривуљу са сваке стране. Како бисте створили илузију пуноће, користите светле тонове ружева и сјајила, јер тако ће вам уснице визуално изгледати веће. Избегавајте жарке црвене и тамне тонове.

Пуне усне Ако имате пуне усне, схватите то као предност и искористите максимално. Запамтите да многе жене плаћају како би уградиле имплантанте и добиле оно што ви већ имате. Слободно користите ружеве јарких боја. Ако их ипак визуално желите смањити, прескочите оловку за уста и користите блиједе ружеве. Такође избегавајте сјајила, јер ће она само нагласити пуноћу, мат ружеви су боља опција. Нагласите неки други део вашег лица као на пример очи како би скренули позорност са усана.

Viktorija Bekam

а на доњој задржите природни руб. На горњу усну нанесите светлију нијансу ружа, а на доњу нијансу тамнију исте боје. Лагано спојите уснице након наношења. Тиме ћете добити благу разлику у боји и то ће вам помоћи да решите проблем. У случају да вам је доња усница тања од горње вреди исто правило само обрнуто.

Широке усне Како бисте скренули позорност са широких усана, никада немојте бојати целе усне једнако него интензитет боје концентрирајте на централни део усана и нека лагано нестаје како идете према крајевима. Такођер немојте оцртавати цијели руб оловком него само централни дио горње усне како бисте нагласили висину. Такође преко ружа нанесите мало сјајила на централни дио доње усне.

Мале усне Средњи тонови ружева изгледат ће јако атрактивно на малим уснама док тамни, јарки ружеви нису пожељни. Уколико носите јарке тонове, боље је да су сјајни него мат. Како бисте нагласили усне, након наношења ружа порадите мало на рубовима оловком за усне. Нека буде нијанса тамнија од вашег ружа и нека се лепо стопи с вашим ружем како идете према центру усана. Спојити је можете прстом утапкавајући или четкицом. То ће вашим уснама дати бољу дефиницију и створити илузију да су веће него што заправо јесу.

~etvrtak29.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav

SVIWSKE POLUTKE - prodajem. Telefoni: 6416-874, 063/7748578. 44027

POVOQNO prodajem lova~ku pu{ku marke Hor{ej rusku, kalibar 12mm. Telefon 064/21-84-889. 44302

[trok Nevena POTREBNA dva mesara za rad u preradi i prodavnici u Beo~inu. Telefoni: 063500418, 021/870-604, 021/6275-241. 43722

GRBAVICA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwièn, 4. sprat, mogu}nost garaè sa parking mestom. Telefon 066/45043782 655. LIMAN 3, prodajem ukwièn 3.5 stan na I spratu od 88m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15017 GRBAVCA, prodajem noviji useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, 15019 www.bomil.rs.

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503 PRODAJEM bukova i bagremova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~na. Tel.: 063/7719-142, 061/61722-19. 44208 UGAQ Kostolac 6300 dinara, drva sa Fru{ke Gore, cepana i rezana, meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi} kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514-558 i 063/536-386. 44265 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44309 PRODAJEM opremu za frizerski salon, hitno, povoqno. Telefon: 063/821-3288 i 021/423-188. 44347

SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sprat, cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura + depozit+ 40 eura re`ije. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/596-5874. 44173 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Ul. Mitrova~ka 33. Telefon 504-118, 062/8337-987. 44180 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar sa telefonom, kablovska, centralno, nova zgrada. Telefoni: 021/552-270 i 064/11-36-076. 44226 IZDAJEM komforan jednosoban stan u Stevana Hristi}a, drugi sprat, CG, lift, terasa. Telefon 0606395877. 44245 IZDAJEM dvosoban salonski komforan stan, 66m2, prvi sprat, za kancelarije. Telefon 506-286. 44253 IZDAJE se prazan jednosoban stan, 32m2, IV sprat (nije posledwi), lift, telefon, kablovska, Bra}e Ribnikar 10. Telefon 063/7543-841. 44325

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora. Telefon 063/1071111. 44012 HITNA PRODAJA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en stan od 72m2, cena 52.000. Telefon 063/516-478. 15001

PRODAJEM jednosoban stan povr{ine 36m2 u Novom Sadu, ul. Bulevar Kneza Milo{a br.31, na I spratu stan br. 412. Telefon 021/6497-407. 44154 NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002 CARA DU[ANA, ukwi`en 1.0 stan, cena 32.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15003 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2 na I spratu, cena 26.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15004

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 BULEVAR, kod @. stanice, ukwièn 2.0 stan od 41m2 za 36.000. Telefon 063/742-21-80. 15006 CENTAR, 2.0 ukwièn odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 GRBAVICA, Gogoqeva ul. 1.5 stan, odli~an, ukwièn, noviji od 41m2. Tel.: 636-6952, www.bomil.rs. 15008 NOVO NASEQE, 1.5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 15009 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15010 SOCIJALNO, odli~an nov 2.0 stan, cena 53.500 sa PDV-om. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15011 KOD @ELEZNI^KE STANICE prodajem ukwièn 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15012 MAKSIMA GORKOG, odli~an 2.0 stan od 57m2, dvostrano orijentisan cena 58.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15014 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 LIMAN, odli~an ukwièn, prazan, renoviran 2.5 stan za 77.250. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15016

VEOMA POVOQNO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 44297 ^ETVOROSOBAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000e. Telefon 064/200-3103. 43017

PRODAJEM audi 4, 1.9Tdi, 2003. god. sivi, metalik u odli~nom stawu, gara`iran, prvi vlasnik. Telefon 066/49-31-31. 43986 PRODAJEM Renault Clio, 1.2 authentique, godina proizvodwe 2002. registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, prvi vlasnik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Telefon za informacije: 069/1557-100. 44229

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 MOLER - FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije, radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 43723 POPRAVQAM: slavine, kotli}e, bojlere, elektri~ne {porete, brave, {arke, TA pe}i, plafowere, sitne elektri~ne popravke. Telefon 062/972-08-41. Stojan. 44151 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44182

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42540

Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Bege~kom grobqu.

od: Obrada, An|e, Zorana i Dragana Zotovi}a.

O`alo{}ene porodice [trok i Sandi}. 44384

44390

Posledwi pozdrav dragoj i jedinoj sestri

Dragici Gruji} Buci od sestre Mile i zeta \or|a. 44386

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Sa neizmernim bolom i beskrajnom tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena sestra, tetka, baba-teta

PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu. Telefon 6319989. 43902

EKSKLUZIVNO, VEOMA POVOQNO!!! Prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5 m uz budu}ihotel „HOLYDAY INN” idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”-a. Informacije na telefon 063/475-765. 44296 VEOMA POVOQNO prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-5765. 44298

Brani

1937 - 2011.

Dragica Gruji}

An|elku Mihajlovi}u

ro|. 1938. godine

Porodice Macanovi} i Grigorov.

Sahrana je u petak, 30. 12. 2011. godine, u 13 sati, u Ne{tinu. Polazak je iz crkve. Sestra Milena, zet \or|e, sinovci Nemawa i Aleksandar, snaje Gizela i Sla|ana, unu~ice Nina i Duwa.

44393

44388

3 Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{ dragi i voqeni An|elko Mihajlovi} posle duge i te{ke bolesti napustio ovozemaqski `ivot.

An|elko Mihajlovi} 1952 - 2011. Sahrana }e se obaviti u petak, 30. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Mihajlovi}. 44392

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav mom brati}u

~etvrtak29.decembar2011.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 27. godini tragi~no izgubio `ivot na{ dragi i voqeni

Ozrenu

Posledwi {ogoru

pozdrav

dragom

Bo{ku Srdi}u od: {ogorice Jovanke sa }erkom Sekom i unukom Nikolom.

Stric Milan.

44380 44360

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav na{em voqenom i qubqenom sinu i bratu

Ozren ^arapi} ro|. 2. 7. 1984. godine Sahrana milog i dragog nam Ozrena je danas, 29. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Ogiju Na{a tuga se izmeriti ne mo`e.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ene: majka Jadranka i sestre Ivana i Nevena.

Bo{ku Srdi}u

od Katarine i Sandre Rado{evi}.

44376

44379

44361

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav bratu

Bo{ku Srdi}u

Bori Todorovi}u Posledwi bratu.

pozdrav

od Mi}ka Todorovi}a sa porodicom.

Ozren ^arapi}

Ozrenu

Ozren ^arapi}

Posledwi pozdrav strini i babi

Posledwi pozdrav dragom

na{em

od: Save, Gojka, Tadije, Vuje i ^ede.

Samuraji.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

44378

44366

44356

jetrvi,

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Dana 27. 12. 2011. godine, preminula je u 72. godini na{a majka

Qubici [epinski

Mago{ Jelisaveti

od: [epinski Julke, Slavice i Jovane.

Stanari Ul. Narodnog fronta 68 - 66.

44383

44371

An|a Pilipovi} Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na manastirskom grobqu, u Rakovcu.

Ti si zvezda zaspala na mom dlanu i ja te ~uvam i ne dam i nemoj da se boji{ i uvek }u da budem sre}na {to u mom srcu postoji{. Tvoja Jasmina sa porodicom.

od: kom{inica Nade, Vere i Tine.

44375

44362

Posledwi pozdrav na{em

Branislava - Brana @drale

Ozrenu

Posledwi pozdrav prijateqici.

dragoj

od baka Zore i dede Desimira. Porodice Stani{i} i Ke~a.

Sinovi Bo{ko i Rade sa porodicama. 44381

44373

Posledwi pozdrav na{oj majci.

44357

Posledwi pozdrav

Sa velikim bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je dana 28. 12. 2011. godine, posle kratke i te{ke bolesti preminuo moj voqeni suprug

Qubica [epinski 1938 - 2011. Dana, 27. 12. 2011. godine, preminula je na{a draga supruga, majka, baka i prabaka. Sahrana je na Alma{kom grobqu danas, 29. 12. 2011. godine, u 15 ~asova. O`alo{}eni: suprug Joakim, }erka Biqana, zet Dragan, unuci Du{an i Nemawa, unuka Dragana, praunuci Ogwen, Vawa i Andrej. 44382

An|a Pilipovi}

Sinovi Bo{ko i Rade.

44374

Bori Todorovi}u

Bo{ko Srdi} Sahrana dragog nam pokojnika je u petak, 30. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Vinka. 44358

velikom ~oveku prijatequ.

dragom

Vesna i Simo Iveti}. 44389

^iTUQe l POMeni

~etvrtak29.decembar2011.

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav na{em radniku sindikalcu

Posledwi pozdrav bratu

@eqko \uri} Dragi @eqko, pro|e deseta godina puna tuge i bola od kako si nas iznenada napustio i ostavio da tugujemo. Danas u 11.30 okupi}emo se oko tvoje ve~ne ku}e.

Brani

Beca.

Miodragu Perunovi}u

Borislavu Todorovi}u od sestre Zorke sa porodicom.

Mama Mira, otac Du{an, sestra Sne`ana, sestri~ina Ana i zet Nikola. 44346

44292

44220

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav deveru

od Sindikata TE-TO, Novi Sad.

59743/P

Borislav Todorovi}

Posledwi pozdrav drugu, prijatequ i kolegi

Bori

Borislavu Todorovi}u

Pokoj ti du{i, dragi prijatequ. Budi dobar na nebu kao na zemqi.

od prijateqa Rade i Milo{a.

od snaje Marije sa porodicom.

Milan \akovi} sa porodicom. 44293

Posledwi prijatequ

pozdrav

44343

44294

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a draga i voqena supruga i majka

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav ~ika

Miodragu Perunovi}u

Bori Todorovi}u

od Kolektiva TE-TO, Novi Sad.

Mago{ Jelisaveta Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od prijateqa Vu~ini}.

Bori

Brani

Vuka i Mirjana.

od: Ksenije, Luke, Tawe i Mi{e.

44327

44344

O`alo{}eni: suprug i }erke sa porodicama. 59742/P

44342

Posledwi pozdrav dragom te~i

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu javqamo ro|acima i prijateqima da je tragi~no nastradao na{ dragi sin, brat i unuk

44334

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

Posledwi pozdrav

Ko{arka{ki klub „Veternik” iskreno sau~estvuje u bolu na{eg kapitena Nikole povodom smrti wegovog oca

Zeki

Savi Pla~kovu

^remo{nik - Paji} Stevan

Bori

ro|. 21. 4. 1982. god. Stevica i Ceca sa porodicama.

Sahrana je u petak, 30. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dragom prijatequ i iskrenom saborcu sa tribine. od Branka Simi}a sa porodicom.

O`alo{}eni: majka Nevenka, sestra Marija, baka Pavla i deda Qubomir. 44354

44340

Posledwi pozdrav {ogoru, te~i i dedi

Savi Pla~kovu

od porodica Kosti} i Vidovi}.

44335

Starija ekipa sa Limana.

Posledwi pozdrav od igra~a i ~lanova Kluba.

44369

44368

44333

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Stevan Paji}

Dragana Prentovi}a

^ika Bule

Prijatequ na{, u neverici {ta se desilo, jo{ uvek o~ekujemo da se pojavi{, da{ neki izgovor samo tebi svojstven, za{to te nije bilo... Te{ko je u ovim trenucima prona}i prave re~i ako one uop{te postoje jer znamo da te ni{ta ne}e vratiti. Ve~na ti slava gari na{! Tvoji verni Samuraji. 44363

Koroknai I{tvan 1948 - 2011. Sahrana je 30. decembra 2011. godine, u 14 sati, u Budisavi.

Prevelika ~ast je ~uvati te u se}awu... Nikada te ne}u zaboraviti! Sandra i tvoj „Coffe House”.

Milki Jovi} Unuci: Nikica i Dra`en sa porodicama.

O`alo{}ena porodica. 44328

44341

44367

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

~etvrtak29.decembar2011.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Borislavu Todorovi}u

dragom

od brata Slavka sa porodicom.

1940 - 2011.

od: Maje, Jovana, Milana i Zorana Krsti}a.

Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Vojka i }erke Nena i Ceca.

44326

Voqena na{a

Posledwi pozdrav bratu

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Stojan \uki}

Borislavu Todorovi}u

Borislav Todorovi}

44289

Posledwi pozdrav stricu i dedi

44319

Posledwi pozdrav prijatequ

O`alo{}ena supruga Zora i sinovi Sini{a i Predrag sa porodicama.

44288

29. 12. 2000 - 29. 12. 2011.

Posledwi pozdrav bratu

Borislavu Todorovi}u

Sla|ana - Sla|a [kavi} Jedanaest godina pro|e od kada nisi sa nama, a na{a tuga za tobom nikada pro}i ne}e, ostaje trajno se}awe na tebe, na tvoj lik, osmeh, i tvoje veliko srce koje je znalo da voli. Tvoji najmiliji: tata, mama i brat.

od brata Dragana sa porodicom.

44290

Stojanu \uki}u

od porodice Duki}.

44323

44317

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Draga na{a tetka i bako,

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

Borislavu Todorovi}u

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama

od brata Mirka sa porodicom.

44291

Du{an Bo`in

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je prestalo da kuca srce moje drage sestre

Radojka Tula}

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni otac, deda, pradeda

SE]AWE

voleli smo te, volimo te i nikada te ne}emo zaboraviti. Neka te an|eli ~uvaju.

44315

Posledwi pozdrav dragom kumu

Danas se navr{avaju tri godine od kako nas je napustila Tvoje Dragana i Du{ica sa porodicama.

44310

Ana Slijep~evi}

Prestalo je da kuca umorno i bolno srce moje drage tetke

1940 - 2008. Ostaju se}awa na sve lepo {to smo zajedno pro`iveli.

Radojke Tula}

44322

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

1923 - 2011.

posle kra}e bolesti, u 75. godini. Puno }e{ mi nedostajati, draga sestro. Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu.

Weni najmiliji.

napustio ovozemaqski `ivot. Sahrana je na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu, 29. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, skup na grobqu ispred kapele u 12.30 ~asova. O`alo{}ena porodica: supruga Ranka, sinovi Branislav, Borivoj, unuci Branislava, Tamara, Aleksandar, praunuci i snaje.

44312

[est godina je od kako nije sa nama na{a draga

od stanara Narodnog fronta 41.

Sava Pla~kov

Nedeqko Tula}.

44232

Stojanu \uki}u

u znak se}awa na dugu saradwu i prijateqstvo. Doktorka Milka sa porodicama Mitrovi} i Ra|enovi}.

Wegovi najmiliji: sin, snaja i unuk.

44248

Mileni Lon~ar

44313

S neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka

Bori

Stojanu \uki}u

Bio si vitez po{tewa i dobrote, ali je bolest bila - â&#x20AC;&#x17E;jaka ko ko.a.â&#x20AC;?

od porodice Gavrilovi}: k}erka Svetlana, zet Zlatko i unuke Teodora i Aleksandra.

Porodica Simeti}.

Zauvek u na{im srcima ostaje se}awe...

44300

44320

Navr{ava se sedam tu`nih dana od kako nije sa nama na{a draga

Radojke Tula}

Vladislava Laubert Strajin Malo je re~i koje mogu opisati koliko si nam zna~ila, koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe. Tvoji najmiliji. 44209

Nikada te ne}u zaboraviti, puno }e{ mi nedostajati. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Mica Stefanovi}

Milka Jovi} 1923 - 2011.

Tvoja jedina bratanica Bosiqka Ostoji} sa porodicom.

44311

Sahrana je danas, 29. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Ranka i sin Du{an sa porodicama. 44299

Tvoja dobrota i daqe nas greje. Zahvalni smo {to smo te imali. Neka te an|eli ~uvaju.

Branislava @drale Draga na{a Brano, ako je tvoje plemenito srce moralo da stane, na{a tuga i se}awe na tebe nikad ne}e.

Neute{ni: suprug Marinko, }erka Sne`ana i unuke Fedora, Tamara i Stefana.

Tvoje zaove: Bosa, Jovanka, Zora, Du{anka i Radmila.

44295

44316

09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.15 11.20 11.30 12.00 12.10 13.10 13.35 14.05 14.30 15.00 15.10 16.15 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00 01.25

tv program

~etvrtak29.decembar2011.

Један на један Све(т) око нас Стање на путевима Здраво живо Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Из нашег сокака Здравље за 21. век Свети вид Српски екран-емисија МТВ-а на српском Победнички салаш, ем. на мађ.са титл.на српском Вести за особе са оштећеним слухом Било је то 1991. Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Румунска револуција кроз камере ТВ Нови Сад Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Похлепа, филм 2. део Један на један Концерт године – компилација 2000

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.32 11.06 12.00 12.18 12.25 14.00

Кибиц фенстер (Панонија, 20.30) 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Без цензуре Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести За корак испред

15.39 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.08 21.09 22.06 22.10 23.05 23.09 00.00 00.15 00.25 01.23 03.21 04.00 04.22 04.50 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Неки нови клинци Сасвим природно Моја лепа Србија Е-бројеви Дневник Евронет Место злочина Тенис: Светски тениски шампионат Мубадала 2011. (Абу Даби), Новак Ђоковић - Гаел Монфис, пренос Програм зависи од преноса тениског меча И ја имам таленат Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Извлачење награда НИС, пренос Бела лађа Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Место злочина Дневник Евронет На ивици Ноћни биоскоп: Мртви председници, филм Неки нови клинци Вести (05.00) Око магазин Бела лађа Верски календар

06.35 07.00 07.30 07.45 08.00 09.00 09.55 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.15 14.45 15.00 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00

Кухињица (мађ) Знање-Универзитет Знамените жене Новог Сада Таласон, док. програм Концерт-Ван Гог 1993. Грување Грување уживо у студију М Центар света Све(т) око нас Сучељавање (мађ) Вести (мађ) Фестивал украјинског дечјег стваралаштва „Дуга” ТВ Баштина Знање - Универзитет Знамените жене Новог Сада Таласон, док. програм Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Похлепа, филм 1. део ТВ Баштина

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.30

Новосадско јутро Храна и вино Вести Девојке из бутика Човек лав Спринт Вести Серијски програм Мастиф Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Лиман, прозор у будућност Новог Сада Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Девојке из бутика Објектив Мастиф Неон сити Робин Худ

РУКОМЕТ (РТС 2, 19.55) 09.29 09.55 10.06 10.30 11.00 11.35 12.02

09.45 Ајакс ТВ 10.00 Шкотска лига: Хиберниан – Инвернес 12.00 АТП Абу Даби: Ферер – Тсонга 14.00 АТП Абу Даби: Ђоковићц – Монфилс 16.00 НБА уживо 16.15 Шкотска лига: Селтик – Ренџерс 18.00 Премијер лига, магазин 19.00 НБА: Њу Орлианс – Бостон 20.45 НБА акција 21.15 АТП Абу Даби 01.15 НБА уживо

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

16.32 16.55 18.22 19.15 19.37 19.55

Новак Ђоковић

ТЕНИС: АБУ ДАБИ

Новак Ђоковић – Гаел Монфис (РТС 1, 14.00)

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.10 23.10 00.10 01.10 01.35 02.00

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Радна акција

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Тумачење књижевног дела Знаменито место Бранковина Мансарда

Србија–Румунија

13.00 14.14 14.32 14.44 15.07 15.33 15.43

Румунска револуција кроз камере ТВ Нови Сад Документарна емисија у којој се на основу сопствених снимака (сем једне секвенце преузете од румунске телевизије) говори како су новосадски новинари (ТВ Нови Сад и „Дневника“) пратили збивања у Темишвару и Букурешту божићних дана 1989. Аутори: Ласло Тот, новинар, Стеван Милошчин, монтажа, Милан Кличковић, редитељ. (РТВ 1, 20.05)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.02 07.04 07.26 07.31 07.41 07.47 07.52 08.14 08.36 08.54 09.06

21.30 22.30 22.57 23.43 00.12 00.43 01.36 01.56 02.58

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 09.00 11.00 11.30 11.45 14.00 15.00 16.30 18.00 18.55 19.00 19.30 20.00 20.45 23.00 01.00 02.00 03.00 03.30 04.30

dnevnik

c m y

Право да знам Великани Играј фудбал, буди срећан Линк У свету Траг у простору Тенис: Мубадала Светски тениски шампионат 2011. (Абу Даби) Давид Ферер - Жо Вилфред Конга, пренос Програм зависи од преноса тениског меча Трезор Тумачење књижевног дела Знаменито место Бранковина Мансарда Право да знам Великани ТВ лица: Сања Илић... као сав нормалан свет Социјалне вештине Одбојка - ПС: Војводина НС семе - Црвена звезда, пренос Породица Сопрано Вич Датум Рукомет: Србија-Румунија, припрема за ЕП, пренос Породица Сопрано Место за нас Арт зона Контекст Метрополис Како живети једноставним животом И ја имам таленат Трезор Тенис: Мубадала светски тениски шампионат 2011

ВОА Фуснота Маратон Кефалица Двоугао Улови трофеј Породица Серано Топ шоп Милица² Филм: Дечаков живот Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон НЦИС Двоугао Тајне тела Доктор Хаус Иза вести Филм НЦИС Филм: Ватра с ватром Злочиначке намере Слике живота НЦИС Филм: Ватра с ватром

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.10 Филм: Убиство и маргарите 13.55 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Џет сет 21.30 Само вечерас 22.30 Велика Србија 23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Између две ватре 00.30 Шта да обучем? 00.35 Доушници 01.35 Саут Парк

10.00 Скривена камера 10.15 Брачни судија 12.00 Градске вести 12.15 Тајна љубав 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун

Сумру Јавручук

СЕРИЈА

Мирис пролећа Власница малог хотела у Истанбулу под неразјашњеним околностима остаје без своје миљенице – ћерке јединице. Она нема времена да разреши мистерију њене смрти већ мора да брзо донесе пресудну одлуку. Одлучује да органе своје мезимице дарује за четворо младих људи којима живот виси о концу. Улоге: Сумру Јавручук, Алтан Еркекли, Озлем Цонкер, Гозде Кансу (Пинк, 20.45)

Бранка Катић

Полицајац са Петловог брда Бошко Симић је искусни полицијски инспектор иза кога стоје четири брака, из којих има по једно дете. Ожењен је оперском певачицом са којом има сина, што је наравно, још више обавеза у породици... Улоге: Љубиша Самарџић, Светлана Бојковић, Милена Дравић, Неда Арнерић, Маја Сабљић, Бранка Катић Режија: Михаило Вукобратовић (Хепи, 21.00) 05.30 Јутарњи програм: Добро јутро Србијо! 07.55 Вести 08.00 Бајка о Тибету 08.10 Метеори и моћни камиони 08.25 Анђелина балерина 08.40 Мали меда Чарли 08.45 Повратак малог тигра 09.10 Боба и Биба 09.25 Срећна звезда - представљење 09.55 Вести 10.00 Поп Пикси 10.20 Метеори и моћни камиони 10.35 Мали меда Чарли 10.45 Торк 10.55 Бакуган 11.15 Хорсленд 11.40 Сабрина 12.00 Југио 12.25 Срећна звезда - представљење 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови - подне 15.00 Неочекивани живот 15.55 Вести 16.00 Једна жеља једна песма 17.55 Телемастер 18.30 Насловна страна 19.00 Парови - преглед дана 19.30 Парови - номинације 21.00 Полицајац са Петловог брда, филм 22.25 Сузе Босфора 22.30 Вести 23.15 Звездана капија - Атлантис 23.55 Вести 00.00 Парови - ноћ

15.15 Гојковићи 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Наслеђе једне даме 20.45 Мирис пролећа 21.15 Све за љубав 22.45 48 сати свадба 23.45 Немогућа мисија 00.30 Мирис пролећа 01.00 Наслеђе једне даме 02.00 Ноћ у јуну 02.45 Витезови из блата

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak29 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 09.30 10.25 11.20 12.15 14.05 15.55 16.20 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 00.40

Венчаница из снова Највећи губитник Луди за кућом - Америка Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Стручњак за торте Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Луди за кућом - Америка Мајами инк Посластичарски ас Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Потомство Посластичарски ас

08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 09.00 Највећи афрички истраживач 10.00 Ловци на нацисте 11.00 Историја расизма 12.00 Ко си заправо ти? 13.00 Витезови Маргата 14.00 Нелсон Мендела – Човек мира 15.00 Викторијанска апотека 16.00 Уметност Русије 17.00 Путовања и открића 18.00 Вампирска принцеза 19.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 Тајни ратови 22.00 Шкотски кључ 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Уметност Русије 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Пинокио Шта радиш вечерас Рад на одређено време Поново гангстер Камелеон Мрачне душе Изгубљено задовољство Љубав према великом црном

Мрач не ду ше Пол је глу мац ко ји сма тра да је пре оп те ре ћен због уче шћа у Че хо вље вој дра ми, “Уј ка Ва ња”... Уло ге: Пол Ђи ја ма ти, Еми ли Вот сон, Ди на Кор зун Ре жи ја: Со фи Бар тес (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.12 Меркатска династија, док. серија 11.02 Код Ане 11.14 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.12 Тренутак спознаје 14.42 Епилог 15.12 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.58 8. спрат, ток шоу 18.47 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.09 Све у 7!, квиз 21.00 Хрватска у 2011. 21.45 Дневник 3 22.20 М. Крлежа - 30. годишњица смрти 23.30 Ашанти, филм 01.25 ЦСИ: Лас Вегас 02.10 Жица 03.10 Залагаоница, док. серија 03.50 Скица за портрет

Бог дан Ди клић

Ма ра тон ци тр че по ча сни круг Шест ме се ци по сле атен та та на кра ља Алек сан дра 1934. По ро ди ца То па ло вић већ на ра шта ји ма во ди ра ди о ни цу мр твач ких сан ду ка „Ду го ко на чи ште„. Нај мла ђи То па ло вић, унук Мир ко, не же ли да на ста ви по сао... Уло ге: Бог дан Ди к лић, Да ни ло Стој ко вић, Па вле Ву ји сић, Ми ја Алек сић, Ми ли во је Ми ћа То мић, Ра ди сав Ла за ре вић, Зо ран Рад ми ло вић Ре да тељ: Сло бо дан Ши јан (ХРТ 2, 21.00)

12.50 14.20 14.45 15.10 15.55 16.05 16.35 17.20 18.35 19.45 20.12 21.00 22.35 23.25 00.25 01.06 01.36 02.17 02.47

06.00 07.25 09.10 11.10 11.55 13.45 15.20 17.25 20.05 21.40 23.10 01.15 03.10 04.20

Џеси Стоун: Танак лед Наше породично венчање Краљев говор Породица је породица је породица: Прослава Роузи О‘Донел Лига изузетних џентлмена Мегаум Феномен Моје име је Кан Ракетни трио Срећковић Зец без ушију 2 Солиста Ожиљци рата 1861-2010 Избацивач

07.45 Поп Пикси, цртани 08.05 Кад анђели дођу у град, филм 10.00 Ексклузив таблоид 10.25 Емпретриз 12.10 Ружа ветрова 13.00 Крв није вода 13.50 Сам у кући 3, филм 15.45 Увек постоји нада, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Увек постоји нада, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Одскок, филм 22.35 Цура на задатку, филм 00.35 РТЛ Вести 00.50 Пентхаус, филм 02.25 Астро шоу 03.25 Увек постоји нада, филм 04.55 РТЛ Данас

Цура на за дат ку

08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 11.10 11.40

Ди на Кор зун

06.20 Меклаудове ћерке 07.20 Убиства у Мидсамеру 09.20 Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 11.20 Филм: Наш први Божић 13.20 Филм: Божић у великом стилу 15.20 Убиства у Мидсамеру 17.20 Филм: Уврнута наука 19.20 Филм: Код куће за празнике 21.20 Филм: Дивља река 23.30 Џек Хантер

06.30 08.00 09.30 11.00 13.00 14.40 16.05 17.40 19.15 20.45 22.15 23.45

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Мерлин Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Алпе Дунав Јадран КС аутомагазин Бормио: Светски скијашки куп - спуст (М), пренос Син Деда Мраза, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Мерлин Руперт Мала ТВ Доктор Ху Пипи Дуга Чарапа, цртани Резервисан термин Музика, музика... џез Залагаоница, док. серија Филмови наших суседа: Маратонци трче почасни круг, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Хитна служба Трава зелена Завршни ударац Универзум ума Назови 112

Био једном једва Божић… Последњи циглар у Америци Кад прошлост сустигне Потрага за веселим Божићем Ноћ храбрости Татини анђели Прерано рођен Решен случај Град без Божића Смрт у породици Преговарач Био једном једва Божић…

Мистерија Инвуд парка Бронсон Пурпурна ружа Каира Амерички одметници Дони Дарко Опчињена месецом Менхетн Скупље од драгуља Дневник кошаркаша Мистерија Инвуд парка Свеже лисице Секс на слепо

Ка да се риј ски уби ца ста ви до зна ња да је за сво ју се де ћу ме ту ода брао бу ду ћу мис САД, ФБИ од лу чи да у из бор уба ци јед ну од сво јих агент ки ња, чи ји ће за да так би ти да из пр ве ру ке не при ме ће но мо три раз вој си ту а ци је. Уло ге: Сан дра Бу лок, Бе џа мин Брет, Кен дис Бер ген, Ви ли јам Шат нер, Мајкл Кејн Ре жи ја: До налд Пе три (РТЛ, 22.35)

Кен дис Бер ген

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Обрачун са Тајсоном Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

08.30 09.30 11.15 11.45 14.15 14.45 15.15 16.15 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Сви спортови Алпско скијање Рели Алпско скијање Крос-кантри скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Фудбал Борилачки спорт Најјачи човек Покер Плес Сви спортови

Сум њив ква сац за ин те гра ци ју

о ван Ве се лин Жар ко ни је сма трао да је Вој во ди - трао у ре ла ци ји Ре пу бли ка–Фе де ра ци ја, већ са сре на „ква сац за ин те гра ци ју Ју го сла ви је. Има ће мо зом и ло кал ном са мо у пра вом. Ауто но ми је ни су из те шке по ли тич ке по сле ди це ако би ства ра ли раз лак шег или те жег ру ко во ђе ња већ су про и за шле Вој во ђа не.“ На кра ју упо зо ра ва на то да „у Вој во ди - из раз во ја на шег фе де ра тив ног си сте ма и по ли тич ни ни смо има ли ауто но ма ше ма њин це (код њих се ких пра ва ко ја се не мо гу „усло вља ва ти и по ве зи ва ни је раз ви ја ла та иде ја), не го Ср бе. Кри во се ту ма чи исто ри ја ауто но ми је Вој во ди не кад се на гла ша ва ње на ју го сло вен ска ин те гра ци ја и бо ја зан да ће би ти устав но сте шње на у Ср би ји. А баш се Ср би ји уста вом су жа ва ју ње на пра ва. По ста вља и пи та ње да ли су ауто ном не је ди ни це ство ре не да уђу у Ср би ју или Фе де ра ци ју. Основ ни прин ци пи (на ци о нал ни) опре де ли ли су ула зак ауто но ми је у Ре пу бли ку. Оту да она мо ра да ре гу ли ше те од но се сво јим за ко ни ма, а Са ве зни устав мо же до зво ли ти њи хо во по сто ја ње. „Ми не ће мо про гла си ти да ауто но ми ја га ран ту је прав но на ци о нал не ма њи не. Са ве зни устав то чи ни“. У Ма ке до ни ји има Шип та ра, „па не ма ју ауто но ми ју“. Ако би смо из у зе ли устав ну уло гу ре пу бли ке у то ме, он да би то њој ства ра ло ве ли ке про бле ме. Ми нић је ре као да ни ко од ди ску та на та ни је уочио ње го ве кључ не иде је: ауто но ми ја оста је, ши ре јој се ком пе тен ци је и на плат фор ми је де цен тра ли за ци је Ср би је. „Мо је ре чи по ста вље не су на гла ву“. Ни је оче ки вао да ће су шти на би ти оце ње на као спо ред на, а „спо ред не ства ри као су штин ске“. За ла гао се за то „да ауто но ми је не бу ду из у зе так, већ пра ви ло – ре пу бли ке тре ба да ре гу ли шу од но се, а не да се ме ша Фе де ра ци ја“. По себ но бра ни иде ју фор ми ра ња ауто ном них обла сти и у дру гим ре пу бли ка ма, упр кос не ким про ти вље њи ма у Фе де ра ци ји, али „ни сам кри Та ко је го во рио друг Жар ко ти ко вао дру ге ре пу бли ке што ни су ство ри ле ауто но ми је“. Оце њу је да се мо ра во ди ти ра чу на о ме ђу на - ти са сре зо ви ма“. Кри тич ки је оце нио и Ми ни ће ву ци о нал ним од но си ма јер у Ср би ји има љу ди, а та ква те зу о АК МО-у, ко ји је, на вод но, „пре у зео уло гу сре је и ве ћи на чла но ва Из вр шног ве ћа, ко ји ми сле да за“ и ти ме раз ре шио „су прот ност ауто но ми ја–ре пу „Вој во ди на хо ће да се одво ји и фор мал но ве же за бли ка“. У по гле ду на стан ка ауто но ми је Вој во ди не, Фе де ра ци ју“, и за то је по треб но пре ци зни је де фи ни - за бе ле жио је да је она као кон сти ту и са на, и пре ко са ти те од но се да ви ше не би би ло по до зре ња. сво јих ор га на вла сти, ушла у фе де рал ну Ср би ју, ни Укљу чу ју ћи се у рас пра ву, До роњ ски се сло жио с је ју на кнад но до би ла, већ је „те ко ви на на ше ре во лу исто риј ским об ја шње њем Ве се ли но ва да је иде ја ци је“. ауто но ми је на ста ла за вре ме Ми ле ти ћа, „кад је на ци У оце ни Ми ни ће вог ста ва да је ну жно оства ри ти о нал на свест ишла ис пред оне у Ср би ји. Ми ле тић ве ћу ин те гра ци ју Ре пу бли ке, До роњ ски пи ше да је пред ла же су пре ма ци ју Ср ба у Вој во ди на „одав но ин те гри Вој во ди ни. То је био от пор са но под руч је“, да је то ме до То ком ди ску си је у Но вом Са ду при не ла ње на ко ло ни за ци ја аси ми ла ци ји и про гре сив на ми сао тог вре ме на.“ До роњ - Јо ван Ве се ли нов је упо зо ра вао из свих кра је ва зе мље и при ски се овог пу та ма ње екс по вре да ко ја је већ ин те гри са на на те ш ке по л и т ич к е по с ле д и ц е ни рао, тра же ћи основ за до у ју го сло вен ску при вре ду. ако бу ду, као на ци ја, ства ра ни го вор ко јим Вој во ди на не би Ње на ауто ном ност ни је пре из гу би ла сво ју устав ну ауто Вој во ђа ни. „У Вој во ди ни ни смо пре ка ин те гра ци ји, већ је убр ном ност и ве зу с Фе де ра ци за ва, на су прот пре те ра ном има ли ауто но ма ше ма њин це јом. За то је у рас пра ви по твр цен тра ли зму. (код њих се ни је раз ви ла та дио да ауто но ми ја ни је до ве По себ но је кри ти чан пре ма де на у пи та ње јер ће се про ста ву да се из по ли тич ких иде ја), већ Ср бе” це си да ље де цен тра ли за ци је раз ло га мо ра по ста ви ти пи та и устав но ја сни је де фи ни са ње: да ли је прав на си ту а ци ја ти. То се мо гло схва ти ти као при бли жа ва ње Ми ни - с ауто но ми ја ма одр жи ва и у но вом уста ву, оце њу ју ће вим ста во ви ма, али су ка сни ји до га ђа ји по ка за ли ћи да се ти ме до во ди у пи та ње оп ста нак ауто но ми је. да је ус пе ло очу ва ње устав не ве зе с Фе де ра ци јом и За ни мљи ва је те о риј ска по ле мич ка ре ак ци ја на сна жни ја ар ти ку ла ци ја зах те ва за де цен тра ли за ци ју Ми ни ћев текст Ки ре Ха џи ва си ле ва, по ли ти ча ра из Ср би је. Ма ке до ни је, ко ји у „Бор би“ пи ше да су „ре пу бли ке Сма тра да се укла ња њем ре пу блич ког цен тра ли - и ауто ном не је ди ни ца трај не те ри то ри јал не дру зма мо гу из бе ћи све по ја ве ко је су оп те ре ћи ва ле до - штве но-по ли тич ке за јед ни це јед ног на ци о нал но та да шње од но се, а ка ко ће се оства ри ти ин те гра ци ја спе ци фич ног под руч ја. Но, про бле ми се не сво де са у Ре пу бли ци „за ви си од сте пе на де цен тра ли за ци је“. мо на од но се из ме ђу на ци ја кон сти ту и и са них у ре О Ми ни ће вим ста во ви ма До роњ ски је за бе ле жио не - пу бли ка ма. Има и те ри то ри ја с та квом ис пре пле та ко ли ко кри тич ких при мед би ко је су са свим по ду дар - но шћу ра зних на ци о нал них гру па да их упра во то не са за па жа њи ма и дру гих чла но ва Се кре та ри ја та из два ја као по себ не. Та ко је у БиХ, Вој во ди ни и на ПК-а, по твр ђу ју ћи да је та да ме ђу њи ма по сто ја ло КиМ... У Вој во ди ни је ве ћи на ста нов ни штва део је дин ство у по гле ди ма на ауто но ми ју Вој во ди не и срп ске на ци је, ко ји је ве о ма из ме шан и из у кр штан с њен устав ни ста тус. Но, би ће то и по след ње је дин - ве о ма број ним на ци о нал ним ма њи на ма. На Ко сме ство ко је је по кра јин ско ру ко вод ство оства ри ло у ту, пак, жи ви с број ним де лом ал бан ске на ци о нал но гле да њи ма на ауто но ми ју Вој во ди не. За ме рио је сти. Да кле, АПВ и АК МО ни су плод слу чај них ор Ми ни ћу што устав не осно ве ауто но ми је ни је раз ма - га ни за ци о них ре ше ња“.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak29.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Нисте доследни у ономе што радите или желите. Брину вас приходи, а расходи још више. Прихватите ту ситуацију као пролазни период и будите смирнији. Јупитер креће унапред кроз ваш знак и доноси могућности.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 29. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Хаотичан дан за вас. Не можете постићи све оно што мислите да би требало, или што се од вас очекује. Потребан вам је одмор. Могли бисте себи организовати продужени викенд уколико раније завршите посао.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Обратите пажњу на оно што се прича и дешава у јавности, са чиме се суочавате. Мислите исто као и партнер, спремни да следите заједнички правац. Путујте или се дружите, излазите, забављајте.

Месец је у воденом знаку Риба па сте интуитивни и помало романтични. Припремите се за сусрет с драгом особом. Склони сте да закључујете и радите на основу својих тренутних осећања.

Имате много радних активности па сте свесрдно ангажовани, или сте организовали извршиоце да раде за вас. Са сарадницима су могући сукоби и проблеми, које треба рашчистити или избећи. Трошкови.

Испланирајте посао пре но што кренете у акцију. Можете да штедите или инвестирате у некретнине и капиталне пројекте. Активни сте и ангажовани па је партнеру тешко да вас следи. Нервоза.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остварујете добру сарадњу с претпостављенима. Неко вам квари планове па ћете се потрудити да делујете убедљиво и остварите своје циљеве. Финансијска ситуација вас брине и љути.

Присутна је стална динамика у вашем окружењу, догађаји и сусрети који превазилазе праг и ниво толеранције. Нисте расположени за претеривања и ризике, мада вам други намећу понашање тог типа.

Доминантни сте, озбиљни, и бескомпромисни. То би вам могло стварати одређене проблеме, али и ситуацију да вам други верују и да се ослањају на вас. Поготово стални партнер. Необуздани трошкови.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Време празника је као створено за друштвени живот, клубове, изложбе, концерте и разне друге изласке. Дугорочно сте оријентисани, али је ово време радног затишја. Будите спокојни и опуштени.

Има вас свуда, али нигде нисте довољно присутни ни доследни. Тешко вам је да одржите континуитет. Многи вас позивају на дружења, састанке, сарадњу и очекују неки вид помоћи или путоказа.

Како се приближава Нова година, тако расте и тензија. Ситуација на радном месту је мање-више хаотична. Али, то вам даје могућност да се понашате и овако и онако, у зависности од ситуације.

TRI^-TRA^

Ши нејд от ка чи ла све жег му жа V REMENSKA

PROGNOZA

Променљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

облачно

Madrid

12 НО ВИ САД: Ујутру слаб мраз и магла. У току дана променљиво облачно. У ноћи ка петку је могућа краткотрајна киша или суснежица. Ветар слаб јужни Rim 14 и југоисточни, поподне северозападни. Минимална температура -3, а максиLondon 9 мална 3 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру слаб мраз и магла или ниска облачност са сумаглиCirih 5 цом која ће се постепено разилазити у већини предела, али се може још понегде задржати по Срему и на северу Бачке. У току дана наоблачење, а у ноBerlin 6 ћи ка петку је могућа пролазна киша и суснежица. Ветар слаб јужни и југои7 Beч сточни, по подне северозападни. Минимална температура -5, а максимална 5 степени. 6 Varшava СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз и магла која ће се постепено разилазити. У току дана променљиво облачно на северу, а на југу већином сунчано. У ноћи ка Kijev 3 петку је могућа пролазна киша и суснежица на северу. Ветар слаб јужни и јуMoskva 0 гоисточни, по подне западни. Минимална температура -7, а максимална 6 степени. Oslo 5 Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак наоблачење са северозапада које ће крајем дана и у ноћи ка суботи условити кишу и суснежицу. У St. Peterburg 4 суботу ујутру повремено суснежица и снег, а затим престанак падавина. У ноAtina 14 вогодишњој ноћи суво и хладно уз температуру пар степени испод нуле. Првог дана Нове године ујутру мраз и сунчано током дана. Pariz 7 БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити мало повољније за већину хроничних болесника уз примену одговарајуће терапије и умерене активности. Код осетљивих особа очекују се метеоропатске реакције у блажој форми.

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

По пу лар на пе ва чи ца Ши нејд О‘ Ко нор об ја ви ла је да се раз во ди од Бе ри ја Хе ри џа на кон са мо 18 да на бра ка. Пе ва чи ци је ово че твр ти про па ли брак. - Дра ги при ја те љи, имам не ко ли ко раз ло га због ко јих сам окон ча ла овај брак и ви ће те их схва ти ти. Иако сам има ла нај бо љу на ме ру да раз вод за др жим у тај но сти, ре че но ми је да ће та ин фор ма ци ја за си гур но про цу ри ти кроз не ко ли ко да на у јав ност. За то сам од лу чи ла да је са ма пу стим. Са мо три са та на кон на ше це ре мо ни је, од ре ђе ни љу ди ко ји су укљу че ни у жи вот мог су пру га по че ли су не га тив но да ути чу на наш брак. На и ме, ка ко не пи јем, на дан на шег вен ча ња од лу чи ла сам да се по ча стим с ма ло тра ве. То мо је ис ку ство је ја ко ло ше ути ца ло на мог су пру га, као и на ње му бли ске љу ди ко ји су би ли про тив на шег бра ка. Схва ти ла сам, ако оста не са мном из гу би ће при ја те ље и то не ће мо ћи да под не се. За то сам га осло бо ди ла, јер сма трам да ако не ког во лиш, мо раш га осло бо ди ти. Он је ди ван чо век и ја га ја ко во лим. Те шко ми је да то при знам, али по гре ши ли смо што смо се та ко бр зо вен ча ли. Мој је су пруг био не сре ћан у бра ку, али је био пре до бар да би га окон чао, па сам то ура ди ла ја - на пи са ла је пе ва чи ца у свом обра ћа њу јав но сти.

VIC DANA - Имаш ли 100 евра на зајам? - Немам ништа код себе. - А код куће? - Хвала на питању, сви су добро!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

84 (29)

Slankamen

90 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

127 (24)

Zemun

257 (-10)

Bogojevo

105 (15)

Panчevo

284 (-6)

Baч. Palanka

118 (4)

Smederevo

456 (-8)

112 (-6)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

196 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Titel

190 (-14)

NERA

Hetin

54 (24)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 160 (-19) Beograd

Kusiћ

210 (-11)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja