Dnevnik 30.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 30. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23032 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

FRU[KOGORSKI MASTER PLAN ZAVR[EN, PO^IWE JAVNA RASPRAVA

Izgradwa tunela kroz Fru{ku goru slede}e godine

str. 5

VAC-u DO JA DI LO DA ^E KA SPRO VO \E WE OD LU KE VLA DE VOJ VO DI NE I NA JA VQU JE PRO DA JU UDE LA U DVP-u

Za po sle ni u „Dnev ni ku” tra `e obe }a no str. 3

PRO[IREN KOL CENTAR NOVOSADSKOG DOMA ZDRAVQA

NASLOVI

Politika 4 File: EU vam je na dohvat ruke

Ekonomija 6 Tajanstveni potezi Agencije za privatizaciju

Novi Sad 8 Znawem protiv lovaca na qude 9 Kulturni centar u modernom ruhu

Vojvodina 11 Pesticidi ubili galebove 12 Ku}a pala na doma}ina

Dru{tvo 13 Kakve veze ravnopravnost ima s debqinom nov~anika 13 Bela kuga prore|uje pred{kolce

Crna 14 Prodali maloletnicu i devojku 15 Rasplet slu~aja Svetlane Ra`natovi} pred sudom

Toplo

Najvi{a temperatura 17 °S

Zakazivawe pregleda i za ne koliko s ekundi str. 7

„VIZ ER” OTVO RIO CEN TAR U BE O GRA DU

Lon don do stu pan za 50 evra str. 6

SPORT

str. 16 – 21

DU GA^ KI PR STI NA PA DA JU NA J^E []E U AUTO BU SI MA

Yeparewe s kolena na koleno

n MLADI ORLOVI REMIZIRALI S UKRAJINOM

n TIPSAREVI] SILAN I U DUBLU

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n VO[A SE NADA IGRI U DVA FINALA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 9

sreda30.mart2011.

c m y

2

dnevnik

politika

dnevnik

VAC-u DOJADILO DA ^EKA SPROVO\EWE ODLUKE VLADE VOJVODINE I NAJAVQUJE PRODAJU UDELA U DVP-u

Za po sle ni u „Dnev ni ku” tra `e obe }a no Za po sle ni u „Dnev nik Voj vo di na Pre su” po zi va ju Vla du Voj vo di ne da hit no spro ve de svo ju od lu ku od 29. sep tem bra 2010. go di ne, ko jom je pri hva ti la po nu du Me dij ske gru pa ci j e VAC da po k lo n i svoj udeo od 55 od sto za po sle ni ma u „Dnev nik - Voj vo di na pre su”, od no sno li stu „Dnev nik”.

Vre me na ne ma jer je ju ~e VAC na ja vio da }e ak ci je na me we ne rad ni ci ma DVP-a po nu di ti tr `i {tu po {to Uprav ni od b or „Dnev n ik Hol d in g a„ ve} {est me s e c i od b i j a da spro ve de od lu ku Po kra ji ne.

Na i m e, Po k ra j i n a je osni va~ „Dnev n ik Hol d in g a„, ko ji je ma w in s ki, od n o s no vla snik 45 od s to ak c i j a DVP-a.

Kao ta k va, ona ime n u j e ~la no v e Uprav n og od b o r a.

Na ju ~ e r a { wem zbo r u za p o sle n i DVP-a su za t ra ` i l i hi t an pri j em kod pred s ed n i ka Vla d e Voj v o d i n e Bo j a n a Paj t i } a za t o {to od l u k a ni j e spro v e d e n a ni na k on {est me s e c i. Od re z ul t a t a raz g o vo r a za v i s e da q i ko r a c i ko j e }e za p o s le n i pred u z e t i, jer je u pi t a w u sud b i n a naj s ta r i jeg i naj v a ` ni j eg li s ta na srp s kom je z i k u u Voj v o d i n i i we g o v ih 146 za p o s le n ih.

Ka k o su rad n i c i DVP-a do bi l i po d r { ku za pre u z i m a w e

Na ju~era{wem zboru zaposleni DVP-a su zatra`ili hitan prijem kod predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a ve } in s kog de l a li s ta „Dnev nik” od svih no v i n ar s kih udru ` e w a u Sr b i j i, OEBS-a i is t ak n u t ih po j e d i n a c a, oni s pra v om o~e k u j u da se po l u go d i { wa ago n i j a za v r { i u wi h o v u ko r ist i da po k re n u po s tu p ak pre n o s a pra v a vla sni { tva na se b e.

Jo{ od po ~ et k a sep t em b ra, ka d a je me n ax m ent VAC-a iz ra z io `e q u da svoj udeo po klo n i za p o s le n i m a, o~e k i v a -

VAC: Pre go vo ri za pro da ju na {eg ude la Me d ij s ka gru p a c i j a VAC sa op {ti la je ju ~e da po no vo po ~i we pre go vo re sa dru gim za in te re so va ni ma za ku po vi nu we nog ude la od 55 od sto u za jed ni~ kom dru {tvu „Dnev nik Voj vo di na pres”.

- Ovim re a gu je mo na neo d go vor nu tak ti ku odu go vla ~e wa ko j om „Dnev n ik Voj v o d i n a presÆ” ve} du `e od ~e tvrt go di ne blo ki ra na {u po nu du, od no sno po klon za po sle ni ma DVP-a - na veo je ~lan upra ve VAC-a i pred stav nik te me dij s ke gru p a c i j e za Sr b i j u Pe ter Lan ge. - Skan da lo zno je {to Hol ding upr kos va `e }im od lu ka ma Vla de Sr bi je kao i AP Voj vo di ne us kra }u je svoj

pot pis i ti me ri zi ku je bu du} nost za po sle nih u DVP-u.

Pod se }a ju da je 200 no vi na ra na sku pu Udru `e wa no vi na ra Sr bi je ne dav no obe }a lo svo ju po dr {ku po nu di, od no sno po klo nu VAC-a.

- Pred sta vqa nam iz u z et n o z a d o v o q s t v o {to smo do bi li po d r { ku ovog va ` nog udru `e wa - na gla sio je Lan ge.

Upr kos to me, do da je se u sa op {te wu, zbog k o n s t a n t n e blo ka de „Dnev nik Hol din ga„, me dij ska gru pa ci ja VAC ne vi di dru gu mo gu} nost osim da po no vo ot po~ ne raz go vo re sa po ten ci jal nim kup ci ma we nog ude la u DVP-u u vi si ni 55 od sto, a ko ji su po kre nu ti u sep tem bru pro {le go di ne.

- Ipak, `e li mo jo{ jed nom da ja sno na gla si mo da me dij ska gru pa ci ja VAC i da qe sto ji na stra ni za po sle nih u DVP-u - na veo je Lan ge.

li smo da pre o s ta j e sa m o teh ni~ k i deo po s la, pa da pr v i put za p o s le n i u jed n oj me d ij skoj ku } i u Sr b i j i po s ta n u ve } in s ki vla s ni c i me d i j a u ko m e ra d e.

Na ` a l ost, od ta d a pa do sa da, pre { li smo ve o m a te { ko raz d o b qe. Upr k os ~i w e n i c i da su po d r { ku ova k vom mo d e lu svo j in s ke tran s for m a c i j e da l e vla d e Voj v o d i n e i Sr bi j e, a Agen c i j a za pri v a t i -

za c i j u po t vr d i l a da je re~ o mo d e l u pri v a t i z a c i j e ko j i je u skla d u s pro p i si m a ko j i se pri me w u j u u Sr b i j i.

Pre d o ~ a v a l i su nam do sa d a broj n e raz l o g e, ali ni j e dan ni j e iz d r ` ao pro v e r u nad l e `nih in s ti t u c i j a.

Za t o ne zna m o zbog ~e g a na{ ma w in ski vla s nik spre ~a v a za p o s le n e da ostva r e pra v o na po k lon VAC-a.

U ne k o l i k o na vra t a odr ` a n i su sa s tan c i u Vla d i Voj v o d i n e sa pred stav n i c i m a sin d i ka t a i Sa v e t a za po s le n ih i sva k i put od g o v or je bio da ne m a pre p re k a da za p o s le n i po s ta n u ve } in s ki vla s ni c i, ali i po s le tih sa sta n a k a ni { ta se ni j e pro m e ni l o. Sa g la s nost Hol d in g a jo{ ni s mo do b i l i, ma d a smo se do sa d a vi { e pu t a bez u s pe {no obra } a l i i pred s ed n i k u Vla d e Voj v o d i n e Bo j a n u Paj ti } u ape l u j u } i da nam po m og ne i ubr z a svo j in s ku tran sfor m a c i j u DVP-a.

Pi t a m o se ko m e jo{ tre b a da se obra t i m o ka k o bi se me nax m ent „Dnev n ik Hol d in ga„ pri v o l eo da po { tu j e za kqu~ k e obe vla d e i Agen c i j e za pri v a t i z a c i j u?

Paj ti}: Ne ~u ve no po na {a we ru ko vod stva „Dnev nik Hol din ga” i Uprav nog od bo ra Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e za na{ list da je raz o ~a ran ~i we ni com da ru ko vod stvo „Dnev nik Hol din ga” „ni je bi lo sve sno i ni je pre po zna lo ko li ko je ustu pa we ude la VAC-a rad ni ci ma ’Dnev nik Voj vo di na pre sa’ naj bo qe re {e we za bu du} nost„.

- Me |u tim, {ta god da se de si, mi zbog rad ni ka DVP-a ne }e mo ob u sta vi ti pro gram fi nan sij ske po dr {ke o ko me smo go vo ri li. Da kle, ne za vi sno od to ga {ta se do ga |a lo ubu du }e, `e li mo da rad ni ci li sta „Dnev nik” `i ve u bo qim fi nan sij skim uslo vi ma. Jer, list je od in te re sa za Voj vo di nu i za gra |a ne Voj vo di ne, ne sa mo za za po sle ne u „Dnev ni ku” - re kao je Paj ti}.

Na pi ta we ka ko je mo gu }e da ru ko vod stvo po kra jin skog pred u ze }a „Dnev nik Hol ding” pre la zi pre ko od lu ke Vla de Voj vo di ne ko ja je ra ni je da la ze le no sve tlo da list ve }in ski pre |e u ru ke za po sle nih, Paj ti} je na go ve stio pred u zi ma we me ra.

- Mo ram da ka `em da je ovo pr vi put da se do go di ova kva si tu a ci ja, da se ru ko vod stvo „Dnev nik Hol din ga” oglu {i ne sa mo o od -

pri hva ti la, ne spro vo di `e qu kom pa ni je VAC od sep tem bra 2010. da udeo od 55 od sto bez na kna de pre pu sti za po sle ni ma u DVP-u, is ti ~e se u sa op {te wu. Ka ko je UNS na veo, „ni je ja sno ka ko je mo gu }e da ma w in s ki vla s nik Dnev n ik Voj v o d i n a Pre sa, „Dnev nik Hol ding„, ~i ji je osni va~ Vla da Voj vo di ne, za pra vo ko ~i pre da ju vla sni {tva u DVP-u”. „Za UNS je

3

rekli su

Trivan: Po sla ni ci su vla sni ci man da ta Pot p red s ed n i c a De m o k rat s ke stran ke Je le na Tri van iz ja vi la je ju ~e da su po sla ni ci u skup {ti ni Sr bi je ve} vla sni ci svo jih man da ta, jer Ad mi ni stra tiv ni od bor ni je do neo ni jed nu od lu ku ko jom bi po sla ni ku bio od u zet man dat i vra }en stran ci.”I taj po sao smo ura di li na vre me, a lop ta je sad u ru ka ma Evrop ske ko mi si je od ko je se o~e ku je ana li za na {eg pred lo ga iz me ne za ko na. Kad to po {a qu u Skup {ti nu mi }e mo usvo ji ti”, ka za la je Tri van, za Ra dio-te le vi zi ju Sr bi je.

Ko men ta ri {u }i pred log o iz dva ja wu 20 mi li o na evra za fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka u Sr bi ji ona je ka za la da DS ni kad ni je tra `i la po ve }a we bu xet skih sred sta va za par ti je. „Sma tra li smo da je to ne u me sno u vre me nu kad se sma wu ju iz da ci za su {tin ske ak tiv no sti po put obra zo va wa, 15 od sto je sa svim za do vo qa va ju }e. [to se nas ti ~e tra `i li smo da se uve de red u fi nan si ra wu po li ti~ kih stran ka i da za kon bu de strog. Po dr `a }e mo sva ku od lu ku vla de”, re kla je Tri van.

Ste va no vi}: Pal ma i ja ne kr {i mo Ustav Gra do na ~el nik Kra gu jev ca i na rod ni po sla nik Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da to {to oba vqa dve jav ne funk c i j e ni j e ‘’ni t i kr { e w e Usta va, ni ti mo `e bi ti ko rup ci ja” i na gla sio da je spre man da se od rek ne jed ne funk ci je uko li ko Mi ni star stvo prav de pro tu ma ~i da on kr {i za kon. „Na op tu `be ko je ne raz u mem, ko je su pe ri o di~ ne, pa on da pre sta nu, po zi vam qu de iz Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je da me ni i jav no sti ob ja sne ka ko mo `e bi ti ko rup ci ja i do da jem da to ni je u ne skla du sa za ko ni ma i va `e }im pro pi si ma, a o to me po sto ji i tu ma ~e we Mi ni star stva prav de ko je je te za ko ne i pred lo `i lo”, re kao je Ste va no vi}. „Da kle, ni ti je ko rup ci ja, ni ti smo kr {i li za kon go spo din Pal ma i ja”, po no vio je Ste va no vi} u iz ja vi za me di je po za vr {et ku kon fe ren ci je za no vi na re na ko joj je na ja vio odr `a va we u Kra gu jev cu Me |u na rod ne kon fe ren ci je „Ener ge ti ka i odr `i vi raz voj”. Ste va no vi} je do dao „da on li~ no ni ti ima, ni ti mo `e ima ti ko ri sti to {to oba vqa funk ci ju gra do na ~el ni ka i po sla ni ka, od no sno da ko ri sti mo `e da ima sa mo grad, a on li~ no ve }e op te re }e we”.

Qa ji}: Do go vor sa opo zi ci jom za iz bo re Da tum odr `a va wa na red nih iz bo ra tre ba lo bi da bu de re zul tat do go vo ra svih va `nih po li ti~ kih ~i ni la ca u ze mqi, a ne re zul tat ten zi ja i su ko ba vla sti i opo zi ci je, re kao je ju ~e u Kra qe vu mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke i pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa qi}. Qa ji} je ka zao da ne da li je to stav i we go vih ko a li ci o nih part ne ri, ali da je li~ no uve ren da bi do go vor sa opo zi ci jom bio naj bo qe re {e we.

“Uop {te ne ple di ram na ne ki po se ban ter min, ili da tum ka da bi tre ba lo da bu du iz bo ri. Ali, va `no je da to bu de re zul tat do go vo ra svih va `nih po li ti~ kih ~i ni la ca u ze mqi. To tre ba da po sta ne obra zac po li ti~ kog po na {a wa”, re kao je Qa ji}. On je po tvr dio da je ~lan stvu i sim pa ti ze ri ma SDPS-a po ru ~io da se spre ma ju za iz bo re, ali je do da to da to ne zna ~i da on zna ka da }e na red ni iz bo ri bi ti odr `a ni.

“Na rav no da sam re kao ~lan stvu da tre ba da se spre ma za iz bo re, jer 11. ma ja ula zi mo u iz bor nu go di nu. Bez ob zi ra da li }e iz bo ri bi ti u mar tu ili de cem bru, to za stran ku re al no zna ~i kao da }e bi ti su tra, re kao je Qa ji}.

lu ku po kra jin ske vla de ne go i re pu bli~ ke vla de. Mi }e mo zna ti {ta da pre du zme mo tim po vo dom ka zao je Paj ti}, ne pre ci zi ra ju }i de ta qe.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne je oce nio da je „ne ~u ve no” da qu di ko ji se de u „Dnev nik Hol din gu” i uprav nom od bo ru tog pred u ze }a „o~i to mi sle da ta mo pred sta vqa ju svo je po ro di ce ili ne ki svoj in te res, ili ne ke svo je ide je”, a „ne shva ta ju da pred sta va qa ju mno go vi {e od to ga”.

S. N.

UNS po zvao Vla du Voj vo di ne da spro ve de od lu ku o pri va ti za ci ji Udru `e we no vi na ra Sr bi je po zva lo je ju ~e Vla du Voj vo di ne, po sle na ja ve VACa da za svoj udeo u „Dnev nik Voj vo di na pre su” po~ ne da tra `i kup ce, da se iz bo ri za po {to va we svo je od lu ke da za po sle ni ume sto do bi ja wa no vog vla sni ka, po sta nu ve }in ski vla sni ci li sta „Dnev nik”. Za UNS je ne shva tqi vo da ma win ski vla snik - Vla da Voj vo di ne, iako je

sreda30.mart2011.

odu go vla ~e we u spro vo |e wu od lu ke ~ud no i zbog to ga {to je VAC spre man da na pet go di na za mr zne po tra `i va wa od DVP-a”, na vo di se u sa op {te wu. UNS je pod se tio da je ju ~e me dij ska gru pa ci ja VAC ob ja vi la da tra `i kup ce za svo jih 55 od sto vla sni {tva u DVP-u jer „Dnev nik Hol ding„ blo ki ra we nu po nu du od no sno po klon za po sle ni ma.

DIN KI] KOD PA TRI JAR HA: Pa tri jarh srp ski Iri nej pri mio je ju ~e pred sed ni ka i za me ni ka pred sed ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla|ana Dinki}a i Vericu Kalanovi}, sa ko ji ma je raz go va rao o pro ble mi ma gra |a na Sr bi je i na sto ja wi ma da im se obez be di bo qi `i vot, sa op {te no je iz URS. U raz go vo ru je kon sta to va na te {ka si tu a ci ja u ne raz vi je nim pod ru~ ji ma ze mqe, a po seb no na ju gu Sr bi je. U sa op {te wu se na vo di da je pa tri jarh is ta kao ne za po sle nost kao kqu~ ni pro blem Sr bi je, a Din ki} i Ka la no vi }e va iz ra zi li uve re we da sa mo in ve sti ra we u ne raz vi je na pod ru~ ja mo `e da vra ti `i vot i obez be di da po je di ni de lo vi Sr bi je ne osta nu „ze mqa bez qu di”.„Sa mo od lu ~an pod sti caj eko nom skom raz vo ju svih de lo va na {e ze mqe mo `e obez be di ti bo qi `i vot gra |a na Sr bi je”, za kqu ~e no je to kom su sre ta, na vo di se u sa op {te wu URS.

4

politika

sreda30.mart2011.

dnevnik

EVROPSKI KOMESAR [TEFAN FILE PORU^IO U SKUP[TINI SRBIJE

EU vam je na dohvat ruke - Dolazak Srbije tamo gde pri pa da, u po ro di cu na ci ja Evropske unije, realan ciq i na dohvat ruke. Omogu}ite nam da otvori mo sle de }a vra ta na putu ka EU krajem ove godine. Otvorimo ova vrata zajedno, po ru ~io je ju ~e evropski komesar za pro{irewe [te fan Fi le obra}aju}i se po sla ni ci ma Skup {tine Srbije. Govore}i na posebnoj sednici Skup{tine Srbije, File je istakao da je navodni zamor u pro{irewu EU samo mit i da je Srbija dobrodo{la u evropsku porodicu. On je, me|u tim, na gla sio da pri bli `a va we EU „nije laka i udobna vo`wa” i da je potreb na sa gla snost po li ti~ kih ~i ni la ca o kqu~nim i strate{kim pitawima, u ~e mu bi par la ment tre ba lo da pred wa ~i.

- Si tu a ci ja ni je, laka naro~ito kada re{avate toliko pi-

mi, a to su reforma pravosu|a, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, pro-

DSS: Gra|ani ne}e boqe `iveti Ciq posete Filea je da ohrabri funkcionere i gra|ane Srbije da ‘’ne gube elan’’ u nastavku evropskih integracija, ali ne postoje re~i kojim bi se gra|ani ubedili da }e boqe `iveti sticawem kandidature za ulazak u EU, izjavio je potpredsednik DSS Slo bo dan Sa mar xi} i dodao da }e boqi `ivot omogu}iti samo promena politike i vanredni parlamentarni izbori. Kako je zakqu~io od Filea su poslanici ~uli samo spisak obaveza za kandidaturu, {to svakodnevno ~uju i od doma}ih politi~ara.

Radikali ne}e ni EU ni u NATO [ef poslani~ke grupe SRS Dra gan To do ro vi} izjavio je da je ta stranka nedolaskom na sastanak sa evropskim komesarom Fileom jasno pokazala protivqewe ulasku Srbije i u EU i u NATO.On je kazao da radikali ne mogu da zaborave ulogu EU u raspadu SFRJ, bombardovawu 1999. godine, „otimawu Kosova i Metohije”, kao ni to {to EU ne ~ini ni{ta da se odgovorni za trgovinu qudskim organima na Kosovu privedu pravdi.Prema wegovim re~ima, i pregovori Beograda i Pri{tine se vode „pod korba~em EU i zbog svega toga SRS ne `eli Srbiju u EU”. Radikali su u parlamentu tokom govora Filea nosili majice sa likom lidera Vo ji sla va [e {a qa, na kojima je pisalo „Srbija ~eka [e{eqa”. tawa u tako kratkom roku, ali ve ru je mo da to mo `e te da ostva ri te. U tom po du hva tu niste sami. Mi smo tu da vam ponudimo pomo} i da taj put pre|emo sa vama. Ovo je na{ strate{ki projekat -projekat dolaska Srbije tamo gde pripada - u porodicu EU. Nema prostora za sumwu, ve} samo za energiju i akciju”, poru~io je Fi le, ko ji je po sla ni ci ma predo~io osam prioriteta u procesu evrointegracija.

Prema wegovim re~ima, mi{qewe o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u EU je prilika da se pre|e na daqe korake u procesu pristupawa i u zajedni~kom interesu Beograda i Brisela je da „Srbija postane dobra vest na poqu pro{irewa u 2011. godini”.

U tom procesu, kako je istakao, poseban zna~aj imaju takozvani politi~ki kriteriju-

mena izbornog zakonodavstva, stvarawa uslova za efikasan rad regulatornih tela, reguli sa we imo vin skih pra va i po{tovawe qudskih prava i sloboda.

On je naveo i dva dodatna prioriteta koji }e biti od zna~aja pri razmatrawu kandidature Srbije, a to su re gi o nal na saradwa i puna saradwa sa Ha{kim tri bu na lom. Pre ma wegovim re~ima, EU ceni pozitivan duh u kojem je po kre nut di ja log Be o gra da i Pri {tine, a porebno je ulo`iti i znatne napore u re{avawe problema izbeglica i raseqenih lica, odnosno wihovu inkluziju.

Kad je re~ o neophodnosti pune sarad we Sr bi je sa Ha {kim tri bu na lom, ona sa stanovi {ta EU, pre ma Fileovim re~ima, nije samo me|unarodna ve} i moralna obaveza.

File je u Skup{tini razgovarao sa {e fo vi ma po slani~kih grupa i predsednicom Sla vi com \u ki}- De ja n o v i}. [e fi ca poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju” Na da Ko lun xi ja rekla je posle razgovora da je u wima potvr|ena spremnost Srbije da ostvari uslove za sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU i spremnost Brisela da joj u tome pomogne.

Kako se ~ulo Zakonu o izbornom sistemu se o~ekuje u Skup{tini do kraja aprila, a trenutno se usagla{ava sa Vene ci jan skom ko mi si jom.Ko lunxija je objasnila da se ne}e mewati izborna pravila tako da i nema nikakve prpreke da se na tome zakonu radi u ovoj godini.

Lider URS Mla |an Din ki} pozvao je Vladu Srbije da „dinamizuje” Akcioni plan za br`e sticawe statusa kandidata u EU i Skup{tini Srbije da do kraja aprila, a najkasnije po~etka juna, dostavi sve zakone koji su neophodni da bi Srbija ostvarila taj ciq. URS je, pre ma we go vim re ~i ma, spreman da podr`i sve {to je dogovoreno u evropskoj agendi - ukidawe blanko ostavki, kao i zakone o finansirawu politi~kih stranaka, u skladu sa mi{qewem Venecijanske ko-

SNS u slu`bi EK - Optimista sam i posle pro{logodi{weg i ovogodi{weg razgovora u Briselu. Pomalo je taj optimizam pomutila izjava ambasadora Ven sa na De `e ra pre nekoliko dana, me|utim danas je sve bilo potpuno jasno.Od Srbije zavisi ho}e li do}i do statusa kandita, ho}e li do}i do utvr|ivawa datuma za otpo~iwawe pregovora. EU nije problem na tom putu, EU `eli Srbiji da pomogne. Govor gospodina Filea pred poslanicima mogao bi da potpi{e skoro svaki gra|anin Srbijerekalo je lider SNS To mi slav Ni ko li}. On je zakqu~io da Skup{tina mo`e da ubrza svoj ritam i da }e SNS svoje politi~ko delovawe do oktobra posvetiti tome da ne ugrozi ni na koji na~in preporuke EK da Srbija mo`e da dobije status kandidata. Nikoli} je rekao da ostaje nere{eno pitawe izbora koje je ju~e pokrenuto u razgovorima sa Fileom, da za sada nema saradwe predstavnika vlasti sa opozicijom oko utvr|ivawa datuma za izbore.

Stiglo dodatnih 629 evropskih pitawa Evropska komisija dostavila Kancelariji Vlade Srbije za evropske integracije ukupno 629 dodatnih pitawa koja se odnose na odgovore na Upitnik EK.Odgovori na ta pitawa bi}e prosle|eni pre uskr{wih praznika, saop{tila je vladina Kancelarija. U saop{tewu se navodi da je EK u petak, 25. marta dostavqawem pitawa iz oblasti politi~kog i ekonomskog kriterijuma, pravosu|a i osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti i zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike dostavila posledwi set dodatnih pitawa.

Predstavnici Vlade Srbije su odgovore na Upitnik EK predali 31. januara 2011. Podsetimo, Upitnik EK predstavqa zvani~ni instrument kojim EU procewuje spremnost dr`ave da zapo~ne proces pristupawa.

Na osnovu dobijenih odgovora iz Srbije, kao i procene ekspertskih misija, ali i rezultata teku}ih reformi, EK izra|uje Mi{qewe o tome da li je zemqa spremna za status kandidata, kao i koliko je spremna za pregovore o ulasku u ~lanstvo.

Premijer dobio grip Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} odlo`io je zbog gripa sve radne obaveze do daqweg, ukqu~uju}i sastanak sa evropskim komesarom za pro{irewe [tefanom Fileom. Cvetkovi} je ju~e ujutro do{ao na posao, ali mu je oko 11,30 temperatura naglo sko~ila pa je - kako nala`e procedura kad je re~ o visokim funkcionerima - pozvana hitna pomo}. Premijer je preba~en na VMA, gde je utvr|eno da je re~ o virusu sezonskog gripa, a lekari su mu savetovali da se zbog malaksalosti izazvane virusom odmori kod ku}e. Na satanku sa Fileom, Cvetkovi}a je zamenio potpredsednik vlade Bo`idar \eli}.

D. M. misije, o restituciji i o vra}awu imovine lokalnim samoupravama i Vojvodini.

- Posebno smo tokom razgovora sa Fileom izrazilio zado voq stvo {to su re for me penzionog i invalidskog osigurawa i socijalne za{tite koji }e ovih dana biti usvojen, i predlog Vlade o pove}awu plate i penzije tokom maja dobri za evropski napredak, i u tom pogledu smo podr`ali izlagawe Filea, ocenio je {ef

LDP: Srbija mora da se mewa Lider LDP ^e do mir Jo va no vi} izjavio je da je razgovor sa Fileom potvrdio da se evropska ideja u Srbiji kompromituje i dodao da Srbija mora u potpunosti da ispuni evropsku agendu, a ne da Evropa bude paravan za svaku vrstu nesposobnosti i nemo}i koja prati aktuelnu politiku. On je naveo da Srbija ne mo`e tra`iti od Evrope da joj odobri ~lanstvo tako {to }e se Evropa, a ne ona mewati, navode}i da su Srbiji neophodne promene i da su razlozi za to vrlo jasni.

- Ne mo`e se sprovoditi proces evropskih integracija tako {to }e Srbija biti jedina zemqa u Evropi u kojoj je zakon va`niji od Ustava, ka`e Jovanovi} i dodao da je kada se govori o blanko ostavkama kredibilitet te stranke neosporan. po sla ni~ kog Klu ba PUPS Mo mo ^o la ko vi}. [tefan File razgovarao je juu~e i s vicepremijerom Bo `i da rom \e li }em. File je ocenio da nije vreme za spekulacije o tome da li }e Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU - ve} da se ozbiqno pristupi reformama.\eli} je istakao da }e Srbija ispuniti sve {o je predvi|eno Akcionim planom i da je u narednim nedeqama i mesecima o~ekuje pravi „reformski zamajac”.

D. Milivojevi}

PAJTI] I EGERE[I RAZGOVARALI S NOVIM [VEDSKIM AMBASADOROM

„Ikea” sti`e u Novi Sad

Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} i predsednik pokrajinskog parlamenta [an dor Ege re {i razgovarali su ju~e s novim {vedskim ambasadorom u na{oj zemqi Kri ste rom Aspom, tokom wegove prve zvani~ne posete Novom Sadu. „[vedska sna`no podr`ava evropske in te gra ci je Sr bi je, a no vi {ved ski am ba sa dor je po zdra vio otvarawe kancelarije Vojvodine u Briselu, {to i jeste jedan dodatni korak Srbije ka Evropi. Razgovarali smo o svim onim potencijalima koje Vojvodina pru`a stranim investitorima”, kazao je Pajti} novina-

rima nakon svog susreta sa ambasadorom Aspom. [vedski diplomata je potvrdio da su kompanije iz wegove zemqe spremne da u~estvuju u razvoju Vojvodine i Srbije, istakav{i da ~uvena „Ikea” planira da otvori regionalni centar u Beogradu i prodajne objekte u Novom Sadu i Ni{u. Egere{i je gosta upoznao s radom i strate{kim ciqevima pokrajinske administracije, o me|ureginalnoj saradwi Vojvodine i wenoj budu}oj kancelariji u Briselu. Doma}in je pohvalio nordijski model regionalne saradwe, istakav{i da bi on mogao da poslu`i kao primer drugima.

poslani^ke teme

Od la ga we po pi sa Poslanici Sup{tine Srbije razmatrali su ju~e amandmane na izmene zakona o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova 2011. godine i o popisu poqoprivrede. Wima je predvi|eno je odlagawe sprovo|ewa po-

vembra 2011. godine, ali }e biti odlo`en za drugu polovinu 2012. godine.

Na ta dva zakonska predloga podneta su 23 amandmana, od kojih Vlada Srbije nije prihvatila nijedan.

pisa, jer u dr`avnom buxetu za ovu godinu nije obezbe|eno dovoqno novca za taj posao. Predvi|eno je da popis stanovni{tva, umesto od 1. do 15. aprila 2011. godine, bude sproveden od 1. do 15. oktobra 2011. godine.

Popis poqoprivrede je trebalo da bude sproveden od 1. do 15. no-

Opozicija se protivi odlagawu popisa. Ujedno isti~e probleme, me|u kojima je i dilema koju je izneo Sre to Pe ri} (SRS), kako }e se realizovati popis na Kosovu i Metohiji. On je zahtevao da ceo ovaj posao bude prilika za popis `rtava ratova izme|u 1990. i 2000. godine.

Stran ke ma wi na i pot pi si Poslanik koalicije Albanaca Pre{evske doline Ri za Ha li mi zatra`io je da Skup{tina Srbije paralelno sa ukidawem blanko ostavki ukine i obavezu za stranke nacionalnih mawina da za u~e{}e na parlamentarnim izborima prikupe 10.000 potpisa gra|ana.

Halimi je zatra`io da se strankama nacionalnih mawina ponovo omogu}i da je za u~e{}e na izborima dovoqno da prikupe 3.000 potpisa.

Ima li cen zu re Poslanik DSS @eq ko To mi} pitao je ministra kulture, informisawa i informacionog dru{tva Pre dra ga Mar ko vi }a da li u Srbiji ima cenzure, da li su slobodni mediji dr`avni i nacionalni interes i koliko ih {titi nadle`no ministarstvo. Kako je naveo ovaj poslanik, „kap koja je prelila bilo je ukidawe emisije Atlantis na Drugom programu

Radio Beograda, a bruka i sramota ovog parlamenta je {to su dva po sla ni ka pred sed nik i ~lan programskog odbora Dra go qub Mi }u no vi} (DS) i @eq ko Iva wi (G17 plus) da je ta emisijua lo{a i da lo{e uti~e na srpsku javnost“.

- Da li je svaka emisija koja ne deli Vladin evrofanatizam nepodobna, zapitao je @eqko Tomi}.

Ga {in dok to rat na „pro ve ri” [ef kluba radikala Dra gan To do ro vi} pitao je ministra prosvete @ar ka Ob ra do vi }a {ta }e uraditi povodom inicijative podnete Pravnom fakultetu u Beogradu da se eksministru Ga {i Kne `e vi }u oduzme doktorska titula. Razlog za to je, kako navodi Todorovi}, {to je Kne`evi} svoju disertaciju „prepisao od a do {“.

- Nenormalno je da neko ko je prepisao disertaciju predaje studentima - upozorio je Todorovi}, isti~u}i i da nije ~udo {to je Kne`evi} za 23 godine napisao samo dva naslova: „Me|unarodno privatno pravo“ i „Priru~nik za polagawe ispita“.

S. Stankovi}

SUO^AVAWA

Jeremi}: Neprijatna situacija za Srbiju Ministar spoqnih poslova Vuk Je re mi} rekao je ju~e, povodom nedavne izjave predsednika Liberalno-demokratske partije ^e do mi ra Jo va no vi }a da su afri~ki narodi i dr`ave „kanibali” i demar{a grupe tih dr`ava koji je usledio, da se Srbija na{la u izuzetno neprijatnoj situaciji i naglasio da to nije zvani~na politika dr`ave. Jeremi} je na vanrednoj konferenciji za novinare, nakon {to mu je uru~en demar{, rekao da rasizmu nikada nije bilo mesta u javnom `ivotu Srbije. „U svakom

dru{tvu ima ekstremista, ali oni su u Srbiji, na sre}u u mawini”, rekao je Jeremi}. Ambasador Al`ira u Srbiji Ab del ka der Mes do ua uru~io je ju~e Jeremi}u o{tar kolektivni demar{ u ime afri~ke i arapske grupe dr`ava povodom nedavne Jovanovi}eve izjave. U demar{u je izra`eno „zgra`avawe i veliku razo~aranost ~iwenicom da nije bilo zvani~ne reakcije na ovakvu rasisti~ku retoriku i naglasio da o~ekuje osudu i izviwewe za ovakav verbalni izgred”.

LDP: Brutalna zloupotreba Izjava predsednika Liberalno demokratske partije ^e do mi ra Jo va no vi }a o kanibalizmu nije se odnosila na afri~ke narode, nego na pojedine dikatore, koji su ukinuli demokratiju i qudska prava i terori{u svoj narod, napomiwe u dana{wem saop{tewu Biro LDP za komunikacije. Reaguju}i na saop{tewe Ministarstva spoqnih poslova da su zemqe

Afri~ke grupe ulo`ile demar{ zbog te Jovanovi}eve izjave u skup{tinskoj raspravi, koju smatraju rasisti~kom, LDP ocewuje da je re~ o „brutalnoj zloupotrebi Vu ka Je re mi }a„. Prema stavu LDP, Jeremi} „o~ajni~ki tra`i kanal da se vrati u politi~ki `ivot”, koristi kapacitete i „zloupotrebqava ovla{}ewa ministarstva koje je uzurpirao”.

ekonomija

sreda30.mart2011.

„VIZ ER” OTVO RIO CEN TAR U BE O GRA DU

Lon don do stu pan za 50 evra Vo de }a ni sko ta rif na avi o- kom pa ni ja u Cen tral noj i Is to~ noj Evro pi „Viz er” otvo ri la je ju ~e jo{ pet di rekt nih le to va iz Be o gra da za Bri sel, Stok holm, Ge te borg, Me min gem u Ne ma~ koj i Aj ndho ven u Hol na di ji i na ja vi la otva ra we ope ra tiv nog cen tra u Sr bi ji.

Ma |ar ski „Viz er” pla ni ra da u svo ju flo tu uve de no vi avion „Er bas A320” za pet no vo o tvo re nih li ni ja i na be o grad skom aero dro mu „Ni ko la Te sla” }e pr vi put sva kog da na bi ti sta ci -

o ni ra ni je dan avion stra ne avi o kom pa ni je ra di pre vo za put ni ka.

Od ju ~e „Viz er„ le ti iz Be o gra da za Bri sel dva pu ta, a za Stok holm od 1. apri la tri pu ta ne deq no, Me min gem od 2. apri la dva pu ta ne deq no i za Ge te borg i Aj ndho ven od 3. apri la dva pu ta ne deq no. Ka ko je „Dnev ni ku“ re ~e no pr vi let za Ho lan di ju bi }e 17. apri la i oni ko ji ovih da na bu du ku pi li kar te ima }e po vla sti ce na iona ko jef tin let. Kar ta }e bi ti oko 35 evra u jed nom prav cu.

- „Viz er“ sa da za o kru `u je ukup no de vet li ni ja iz Be o gra da, sa naj ni `om ce nom kar te u jed nom prav cu za Lon don od 2.465 di na ra sa svim tak sa ma, iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji Sr bi je u Be o gra du iz vr {ni di rek tor kom pa ni je Jo zef Va ra di is ti ~u }i da je to za sko ro pe ti nu ni `e od kar te „Jat er vej za” za tu de sti na ci ju.

Va ra di je uka zao da Viz er tre nut no 38 rad ni ka, od ko jih su 14 pi lo ti i osta lo oso bqe i re -

kao da je plan da se zbog otva ra wa ope ra tiv nog cen tra upo sli 290 qu di.On je iz neo po da tak da „Viz er” dr `i 42,22 od sto tr `i {ta avi o pre vo za u Cen tral noj i Is to~ noj Evro pi i do dao da ta kom pa ni ja `e li da bu de li der na srp skom tr `i {tu. Od ju na 2010. ka da je po ~eo po slo va we kod nas Viz er je do mar ta ove go di ne pre ve zao 87. 000 put ni ka od i do Be o gra da, a sa de vet li ni ja plan je pre voz 300.000 put ni ka u 2011.

Dr `av ni se kre tar za va zdu {ni sa o bra }aj Sr bi je Mi o drag

Miq ko vi} je re kao da da }e gra |a ni do bi ti no ve de sti na ci je i mo gu} nost pu to va wa po ni `im ce na ma i da se srp sko tr `i {te avi o sa o bra }a ja sve vi {e otva ra, u skla du sa evrop skim Spo ra zu mom o otvo re nom ne bu.

Ge ne ral ni di rek tor aero dro ma „Ni ko la Te sla” Ve li mir Ra do sa vqe vi} o~e ku je da }e ova ni sko ta rif na kom pa ni ja ve} to kom apri la za u ze ti dru go me sto po bro ju pre ve ze nih put ni ka, zbog ~e ga po sta je ne za o bi la zan part ner. On je pri tom uka zao da ona ne ugro `a va po slo va we osta lih, pa je ta ko sa mo na re la ci ji za Rim, i po red Viz era, JAT i ita li jan ska avio kom pa ni ja za be le `i la po rast od 20 po sto. Di rek tor ka T ur isti ~ke o rg an iz ac ije S rb ije Go rd ana Pl am enac uk az ala je na zn a~aj je ft inih avio k ar ata za o dl azak n a{ih gr a| ana u svet, ali i d ol azak u S rb iju i r ekla da je ova o rg an iz ac ija st oga na 15 sa jm ova pr om ov isla „Viz er„ uz b e ogra dski aer odrom i t ur isti ~ku p on udu z emqe.

D. M il iv oj evi}

DA NAS I SU TRA U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Ber za Tu ri sti~ ke pri zme Ber za Tu ri sti~ ke pri zme otva ra se da nas u 18 sa ti u Srem skim Kar lov ci ma, u Ho te lu „Du nav“. Ova ber za or ga ni zu je se 14. put, a ka ko se o~e ku je, ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne I{tvan Pa stor.

Ber za Tu ri sti~ ke pri zme }e u dva ber zan ska da na oku pi ti oko 120 tu ri sti~ kih kom pa ni ja i onih ~i ja se de lat nost ne po sred no na sla wa na tu ri zam. Prak ti~ no, re~ je o ber zi ko ja je su sret tu ri sti~ ke po nu de i po tra `we kom plet nog eks ju go slo ven skog pro sto ra, ali i tu ri sti~ kih po sle ni ka i ho te li je ra iz Ma |ar ske, Slo va~ ke, Al ba ni je...Uz wih, o~e ku je se da }e Ber zu po se ti ti i ve li ki broj tu ro pe ra to ra, pred stav ni ka sin di kal nih i spot skih or ga ni za ci ja, {kol skih i pred {kol skih usta no va...

Ma ni fe sta ci ju pra ti i me |u na rod ni okru gli sto „Ka ko do ve sti tu ri ste u re gion Bal ka na?„, na ko jem }e u~e stvo va ti po zna ti pre da va ~i iz na {e ze mqe i ze ma qa u okru `e wu, a bi }e pred sta vqe ni i naj bo qi pri me ri iz prak se. Kao i do sa da, ber zu Tu ri sti~ ke pri zme upot pu ni }e tra di ci o nal na iz lo `ba pro iz vo |a ~a vi na i vo} nih ra ki ja „ Da ro vi sun ca“.

Part ner ovo go di {we ber ze je Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da, a po dr {ku su pru `i li i „Ju ta„, Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Voj vo di ne, Udru ga hr vat skih put ni~ kih agen ci ja i po slov na ber za PUT iz Hr vat ske. Kao i pret hod nih go di na, do ma }in je Op {ti na Srem ski Kar lov ci i grad ska tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja.

Su tra }e ber za bi ti otvo re na od 9 do 14 sa ti, a ulaz je slo bo dan.

D. Ml.

OGLA [E NA PRO DA JA IMO VI NE ZRE WA NIN SKE [E ]E RA NE

Ta jan stve ni po te zi Agen ci je za pri va ti za ci ju Po ~e lo je “kru we we” naj sta ri je srp ske {e }e ra ne.

Agen ci ja za pri va ti za ci ju, u ulo zi ste ~aj nog uprav ni ka, ogla si la je za 19. april li ci ta ci o nu pro da ju ot kup ne sta ni ce zre wa nin ske fa bri ke {e }e ra u No vom Be ~e ju, po po ~et noj ce ni od 3,6 mi li o na di na ra. Istog da na za in te re so va ni kup ci mo }i }e da pa za re i ra zni ma te ri jal, re zer vne de lo ve, sit ni in ven tar i osnov na sred stva {e }e ra ne po ce ni od 1,13 mi li o na di na ra.

Osta lo je ne ja sno da li }e no vac od ove pro da je bi ti is ko ri {}en da bi se na mi ri li po ve ri o ci ili, pak, za tro {ko ve vo |e wa ste ~aj nog po stup ka. Agen ci ja za pri va ti za ci ju, od no sno wen Cen tar za ste ~a je ve, ne od go vo ra ni na pi ta we da li je april ska li ci ta ci ja po tvr da da je ko na~ no po pi sa na i pro ce we na imo vi na zre wa nin ske {e }e ra ne ko ja tra je ne shva tqi vo du go, jo{ od ok to bra 2009. go di ne.

Biv {im rad ni ci ma, ujed no i po ve ri o ci ma ~e tvr tog is plat nog re da, ni je ja sno za {to u pro te klih go di nu i po da na Agen ci ja ni je us -

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 101,5100 73,7989

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,5820 75,3050

105,9640 77,0370

101,2000 73,5730

Kanada

dolar

1

73,7131

75,2175

76,9475

73,4875

Danska

kruna

1

13,6067

13,8844

14,2037

13,5651

Norve{ka

kruna

1

12,8658

13,1284

13,4304

12,8264

[vedska

kruna

1

11,2713

11,5013

11,7658

11,2368

[vajcarska

franak

1

78,6110

80,2153

82,0603

V. Britanija

funta

1

115,3130

117,6670

SAD

dolar

1

72,0033

73,4728

pe la da pri ka `e imo vi nu fa bri ke. Jer, {e }e ra na je pre ste ~a ja, u dva na vra ta, pu tem ten de ra, nu |e na na pro da ju. Da kle, we na imo vi na zna la se pre pet go di na a sa da, na vod no, ni je po zna ta. Za to ne ka da {wi rad ni ci sum wa ju u is kre ne na me re Cen tra za ste ~a je ve. Stra hu ju da bi imo vi na {e }e ra ne mo gla bi ti pro da ta ne ko me za ba ga tel nu su mu, a da bi oni u tom slu ~a ju osta li iz i gra ni. Po zna to je da se {e }e ran ski po go ni na la ze na iz u zet no atrak tiv nom i sre |e nom ar hi tek ton sko - ur ba ni sti~ kom kom plek su i si gur no naj vred ni jem gra |e -

Wi va ne mo `e da ~e ka „sa gle da we si tu a ci je” Se tva se za huk ta va, a dr `a va jo{ ni je iza {la sa ured ba ma ko je re gu li {u is pla tu sub ven ci ja po qo pri vred ni ci ma, kre di ti ra we po qo pri vred ne pro iz vod we... Oba ve zna re gi stra ci ja po qo pri vred nih ga zdin sta va se za vr {a va su tra, me |u tim se qa ci i da qe ne zna ju da li ove go di ne i{ta mo gu da o~e ku ju od dr `a ve, ni ti ko }e ima ti pra va na sub ven ci je i pod ko jim uslo vi ma.

Ogor ~e ni su zbog ta ko neo d go vor nog od no sa dr `a ve, od no sno re sor nog mi ni star stva, jer po me nu te ured be do bra no ka sne a oni se za du `u ju da bi oba vi li naj va `ni ji pro let wi po sao, {to }e im se, ka da bu du vra }a li du go ve obi ti o gla vu.

Od Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne sto ga su za tra `i li su da se rok za ob no vu re gi stra ci je po qo pri vred nih ga zdin sta va pro du `i do 30. apri la. „S ob zi rom na ovo go di {we ka {we we ured bi zbog re kon struk ci je vla de, po qo pri vred ni ci ni su bi li u mo gu} no sti da na vre me is pla ni ra ju struk tu ru se tve, te zbog to ga tra `i mo do dat ni rok za re gi stra ci ju”, na ve la je u do pi su mi ni stru po qo pri vre de i tr go vi ne Du {a nu Pe tro vi }u Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka. Ka ko je is tak nu to, pro du `a va we ro ka je neo p hod no ka ko bi re gi star bio {to ta~ ni ji, a po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i ima li mo gu} nost ko ri {}e wa pod sti ca ja ko ji }e bi ti de fi ni sa ni pred sto je }im ured ba ma.

- Ne do pu sti vo je ova ko neo d go vor no po na {a we nad le `nih. Ve -

Oba ve zna re gi stra ci ja po qo pri vred nih ga zdin sta va za vr {a va se su tra, me |u tim, se qa ci i da qe ne zna ju da li ove go di ne i{ta mo gu da o~e ku ju od dr `a ve, ni ti ko }e ima ti pra va na sub ven ci je li ki broj ga zdin sta va ni je ob no vio re gi stra ci ju, a bo ja zan je da mno gi to ne }e u~i ni ti ni ako se rok pro du `i za me sec da na, jer pi ta we je {ta se iza br da va qa i ko }e do bi ti sub ven ci je. Ho }e li no si lac raz vo ja po qo pri vre de u Sr bi ji bi ti po ro di~ na re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva ili fir me, taj ku ni... - pi ta se u raz go vo ru za na{ list pred sed nik Skup {ti ne Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Iv ko vi}.

Na{ sa go vor nik ve li da po qo pri vred ni ci ni su voq ni da se re -

gi stru ju i zbog to ga {to ne `e le da da ju po dat ke o se tve noj struk tu ri ko je bi ka sni je mo gli da zlo u po tre be pre ra |i va ~i.

- To je wi ho va per fid na igra.

Zna ju ko li ko je ~e ga po se ja no i na osno vu o~e ki va nih pri no sa mo gu da kal ku li {u pra ve raz ne ce nov ne akro ba ti ke na {te tu po qo pri vred ni ka. Vi de li smo ka ko to iz gle da ka da su la ne iza {li sa sram no ni skom ce nom p{e ni ce od 8,5 di na ra - uka zu je Iv ko vi}.

On na gla {a va i da su se po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i pro te klih go di na pri dr `a va li kra weg ro ka

za ob no vu re gi stra ci je ga zdin sta va - 31. mar ta, jer su to kom mar ta bi le do ne se ne ured be ve za ne za pro le} nu se tvu i kre di ti ra we.

- Lo gi~ no je da do se tve zna mo agrar nu po li ti ku na {e vla de. Upo zo ra va li smo da }e do to ga do }i i da ni je tre nu tak za pro me ne u ovom re so ru, a sa da smo sve do ci da je mi ni star stvo u va ku u mu. Do bi ja mo od go vo re da se str pi mo dok se ne „sa gle da si tu a ci ja”, ali wi va ne mo `e da ~e ka - ka `e Mi ro slav Ki{ iz Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka.

Ina ~e, ovih da na se se je {e }er na re pa, a sa mo {to ni je po ~e la i se tva so je i ku ku ru za, ko jeg }e, pro ce wu je se, bi ti na oko 1,4 mi li o na hek ta ra ili na oko 51 od sto slo bod nih ora ni~ nih po vr {i na, {to je 166.000 hek ta ra vi {e ne go 2010. go di ne. U pro le} noj se tvi na 380.000 hek ta ra bi }e po se ja no krm no bi qe, na 300.000 hek ta ra po vr }e, na po 180.000 hek ta ra sun co kret i so ja, na 160.000 hek ta ra ja ra `i ta, dok bi na 70.000 hek ta ra tre ba lo bi ti po se ja na {e }er na re pa, a du van na 6.000 hek ta ra.

S. Glu {~e vi}

28. 03. 2011.

1.312,61997

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (756,61 0,03)

Promet

Impregnacija, Beograd

20,00

600

373.200

Pekabeta, Beograd

19,99

8.399

50.394

AIK banka, Ni{

-0,50

4.000

1.499.888

BB Trejd, @iti{te

19,91

506

50.600

Komercijalna banka, Beograd

0,00

32.250

0,00

Zlatica, Lazarevo

19,03

3.690

3.690

Energoprojekt holding, Beograd

0,82

978

7.320.195

18,67 Promena %

985 Cena

1.284.780 Promet

Pupin Telekom, Beograd

-12,08

131

32.750

Polet, Novi Pazar

-12,03

834

100.080

Vaqaonica bakra, Sevojno

-12,00

1.320

21.120

Impol Seval, Sevojno Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,50

1.062

74.340

-11,41 Promena %

567 Cena

30.053 Promet

Cena

Promet

Agrobanka, Beograd

0,46

8.997

2.249.350

Imlek, Beograd

-0,05

2.200

4.784.350

Soja protein, Be~ej

0,20

1.020

246.500

Univerzal banka, Beograd

4,50

4.760

1.327.591

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.350

4.888.200

-10,00

540

9.180

Privredna banka, Beograd

0,00

710

71.000

-1,13

3.054

64.130

Meser Tehnogas, Beograd

0,11

6.997

1.264.451

895.758

Alfa plam, Vrawe

-0,02

10.002

50.009

0,00

571

0,00

-0,21

478

7.437.526

479

13.044.960

78,3703

Soja protein, Be~ej

0,69

1.018

2.855.976

120,3730

114,9600

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

75,1627

71,7829

3.089

Promena %

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,21

0,26

Naziv kompanije

Tigar, Pirot

NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 3. 2011. godine

vin skom ze mqi {tu u ovom de lu Voj vo di ne.

Kom pleks za u zi ma pre ko 26 hek ta ra, a {e }e ra ni pri pa da i uprav na zgra da “Ser vo Mi ha qa”, ze mqi {te na ko jem su ne ke su sed ne zre wa nin ske fa bri ke, fud bal ski sta dion “Rad ni~ kog”, ~ak deo jav nog pu ta za Se ~aw…

De fi ni tiv no pro pa da we {e }e ra ne, ina ~e, po ~e lo je pre vi {e go di na. Tran zi ci ja i ne spo sob ni me nax ment do {li su gla ve ovoj fa bri ci, u ko joj se pro iz vod wa u kon ti nu i te tu od vi ja la od 1906. pa sve do 2006. go di ne. Ka da se pre jed ne de ce ni je pre pa ki va la srp ska in du stri ja {e }e ra, zre wa nin ska je osta la u ve }in skom vla sni {tvu dr `a ve. Po ka za lo se, po ko zna ko ji put, da je dr `a va slab pri vred nik.

Ni je po mo glo ni {to su sto ti ne mi li o na di na ra po tro {e ne na ot pis du go va. Ju na 2009. u Pri vred nom su du u Zre wa ni nu otvo ren je ste ~aj. ^e ti ri me se ca ka sni je do ne ta je od lu ka o ban kro tu i pro da ji {e }e ra ne ra di na mi ri va wa du go va po ve ri o ci ma. Oni po tra `u ju oko dve mi li jar de di na ra, a na li sti naj ve }ih su “Pa non ske elek tra ne” ko je po tra `u ju 516 mi li o na di na ra, za tim Fond za raz voj Sr bi je (165 mi li o na), NIS (138), Di rek ci ja rob nih re zer vi (128) i ta ko da qe. Po seb nim so ci jal nim pro gra mom zbri nu to je pre o sta lih 200 rad ni ka. @. Ba la ban

SE TVA UVE LI KO PO ^E LA, A URED BI O SUB VEN CI JA MA NE MA

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Fo to: N. Sto ja no vi}

6

Tisa, Temerin

0,00

400

426.400

Veterinarski zavod, Subotica

Veterinarski zavod, Subotica

0,18

571

256.750

Аеродром Никола Тесла, Београд

Hu ma ni tar na ak ci ja za Dom u Ve ter ni ku

Pri ja ve za vr ti }e Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo” raspisala je konkurs za prijem dece za 2011/2012. godinu. Prijave s potpunom dokumentacijom podnose se ovoj ustanovi od 4. do 20. aprila, radnim danima od 8 do 17, a subotom do 14 ~asova, u Ulici Pavla Simi}a 9.

Formulare roditeqi mogu preuzeti na {alterima ustanove radnim danima od 8 do 14 ~asova, kao i na sajtu www.pred skol ska.rs. Prijave se podnose i za decu sa liste ~ekawa, a rezultati }e biti objavqeni 30. maja.

A. J.

U holu Fakulteta tehni~kih nauka, Trg Dositeja Obradovi}a 6, od 31. marta do 8. aprila skupqa}e se ode}a, obu}a, {kolski pribor, slikovnice, kwige, slatki{i i drugo za decu s intelektualnom ometeno{}u iz Doma u Veterniku.

Organizator je studentski humanitarni fond „Osmeh na dar”, ~iji }e volonteri 16. aprila odneti prikupqene stvari u Dom. A. J.

Novosadska sreda30.mart2011.

Eko lo zi pro tiv se ~e na Bu le va ru oslobo|ewa Omladinski ekolo{ki klub uputio je apel medijima da se anga`uju protiv se ~e mla dog dr ve }a na Bu le va ru oslobo|ewa.

Oni su izme|u ostalog u saop{tewu naveli „da nije ta~no da je drve}e bolesno i staro niti koga ugro`ava, ka-

ko su rekli u „Gradskom Zelenilu”.

Drve}e je bilo na zelenoj povr{ini koja je dovoqno {iroka da grane ne mogu padati po gra|anima”.

Ekologe tako|e zanima ko je stavio potpis na dokument kojim je odobrena se~a.

G. ^.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

PRO[IREN KOL CENTAR DOMA ZDRAVQA

Naj po zi tiv ni ja nu la

Pre gledi se za ka zu ju i za ne ko li ko se kun di

I

z Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne po zi va ju gra |a ne sa nul tom krv nom gru pom da do bro voq no da ju dra go ce nu te~ nost, jer upra vo je ona neo p hod na. No vo sa |a ni su ina ~e po zna ti, i u vi {e na vra ta po hva qi va ni, zbog svo je hu ma no sti i raz vi je ne sve sti o qud skoj so li dar no sti, pa ne sum wa mo u wi hov od ziv. Mo `da bi tre ba lo na po me nu ti da su oso be ko je ima ju nul tu krv nu gru pu ta ko zva ni uni ver zal ni da va o ci.

Po me nu ta krv na gru pa mo `e spa si ti `i vot svi ma, jer od go va ra sva koj dru goj krv noj gru pi, dok oni ko ji ima ju ovu krv -

nu gru pu, mo gu is kqu ~i vo sa mo wu da pri me. Ipak, na da mo se da ovaj raz log ne }e bi ti pre su dan u od lu ci da oso be s ovom uni ver zal nom krv nom gru pom po sta nu da va o ci.

Po zna to je da ono {to po ve zu je sve do bro voq ne da va o ce je ste ne za me wiv mo tiv spa si ti ne ~i ji `i vot, svom bli `wem, pot pu no ne po zna toj oso bi… Po seb nost ove ple me ni te ak tiv no sti ogle da se i u zna ~a ju kr vi kao je di nog le ka ko ji ne ma za me nu i ko ji se mo `e do bi ti sa mo od qu di ko ji su voq ni da da ju dra go ce ni deo se be za spas dru gih.

I. Dragi}

Bez vo de dve uli ce Bez vode }e danas biti Pasterova ulica i Ulica dr \or|a Jovanovi}a od 8 do 15 ~asova. Uzrok su planirani radovi na vodovodnoj mre`i.

A. L.

Iz lo `ba mi ni ja tu ra Izlo`ba minijatura, autorke Dominike Morariu, bi}e otvorena ve~eras u 19.30 ~asova, u Malom likovnom salonu Kulturnog centra, Ulica Mihajla Pupina 9. Govori}e Dragana Gari}, istori~arka umetnosti.

G. ^.

V remeploV

Telefonska veza s Kol centrom Doma zdraqa „Novi Sad” uspostavqa se za samo nekoliko sekundi, nakon {to je pove}an broj operatera, koji od po~etka ove nedeqe, rade na dve lokacije - u objektima na Limanu i Bulevaru Mihajla Pupina.

Pro{irewe je bilo neophodno jer je ve} prvog dana, samo u prvoj smeni, od 7 do 13.30 ~asova, primqeno 5.500 poziva, a do kraja dana taj broj je iznosio 7.000, dok nije bilo neodgovorenih poziva.

Dnevno operateri odgovore na 4.000 do 7.200 poziva, a od toga dve tre}ine su zakazani pregledi, dok su ostalo informacije koje gra|ani tra`e. Osim Novosa|ana, Kol centar pozivaju stanovnici Ju`noba~kog okruga, koji na specijalisti~ke preglede dolaze u Dom zdravqa „Novi Sad”. Preko Kol centra pacijenti mogu da zaka`u kod izabranog lekara, izabranog ginekologa, za ultrazvuk kukova beba, o~no, interno, pregled kod dermatologa, ORL i pregled kod fizijatra.

Fo to: R. Ha yi}

Ope ra te ri sad ra de u objek ti ma na Li ma nu i Bu le va ru Mi haj la Pu pi na Trenutno zaposlenih operatera ima 59, od kojih 44 radi u prepodnevnoj smeni, a 15 u po-

podnevnoj, a iz Odseka za komunikacije Doma zdravqa ka`u da je to, za sada, dovoqan broj.

Ina~e ranije je bilo pedesetak operatera. Iako nekima smeta {to za po sle ni ni su iz le karske stru ke i ne mo gu da pru`e medicinske savete, opera te ri su ob u ~e ni da da ju osnovne informacije o svim slu`bama Doma zdravqa i slobodnim terminima kod tra`enog lekara.

Podse}amo da je Dom zdravqa „Novi Sad” prvi u Srbiji koji je uveo ovakav na~in zakazivawa. Operateri Kol centra od ove godine pozivaju gra|ane na preventivne preglede za rano otkrivawe raka dojke, raka debelog creva i raka grli}a materice. U planu je pozivawe naj ma we 15.000 No vo sa |an ki starosti od 45 do 69 godina na mamografske preglede, 30.000 sugra|ana od 50 do 60 godina na preventivni pregled radi otkrivawa raka debelog creva i 33.000 sugra|anki od 25 do 69 godina radi prevencije karcinoma raka grli}a materice.

I. Dragi}

VESTI Ivan Iva no vi} vo di ka ra o ke Karaoke ve~e „Staropramen karaoke izazov”, koje organizuje Apatinska pivara, odr`a}e se ve~eras u 22 sata u lokalu „Lazino tele”, Ulica Laze Tele~kog 16.

Najboqi }e biti nagra|eni putovawem u Zlatni Prag za dve osobe, dok su za ostale takmi~are pripremqene ute{ne nagrade. Voditeq karaoka bi}e Ivan Ivanovi}, a pravo u~e{}a imaju svi qubiteqi piva.

N. R.

Poezija \or |a Sla do ja

De ce ni je uspe ha „So we Ma rin ko vi}” Akademsko kulturno umetni~ko dru{tvo „Sowa Marinkovi}” osnovano je 30. marta 1962. kada su, zapravo, samo organizaciono povezane razne sekcije i klubovi na Univerzitetu. Ina~e, jo{ 1951. Novosa|ani, koji su studirali u Beogradu, Zagrebu, osnovali su svoje kulturno i sportsko udru`ewe. Oni su u jesen 1954. pripremili priredbu za prvu generaciju studenata

fakulteta osnovanih u Novom Sadu, Filozofskog i Poqoprivrednog. Dru{tvo „Sowa Marinkovi}” je u protekla pola veka postiglo mnoge uspehe. Na primer, na Svetskom festivalu folklora u Kopenhagenu 1974. dobili su najvi{e nagrade, 30 godina kasnije, na istom festivalu, samo sada u Italiji, ponovo su stali na pobedni~ko postoqe.

N. C.

Kwi`evni portret pesnika \or|a Sladoja bi}e predstavqen ve~eras u 18 sati u sve~anoj sali Ogranka SANU, Ulica Nikole Pa{i}a 6. O poeziji }e govoriti akademik Svetozar Koqevi} i Mileta A}imovi} Ivkov, a stihove }e recitovati autor.

N. R.

„Me lo di jum” u No vo sad skom klu bu Koncert u~enika muzi~ke {kole „Melodijum” odr`a}e se danas u 18 ~asova, u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1. U programu je {ou hora, „Melodijum klinci”, gitarista i klavirista.

G. ^.

Fo to: R. Ha yi}

DO[LO VREME CVETAWA

Od mor za o~i Toplo vreme i novo godi{we doba donelo je u na{ grad prizore koji o~aravaju. Procvetalo zelenilo i centar okupan suncem odagnali su mrgodne maske sa lica prolaznika. Novosa|ani su u ovim sun~anim danima nekako lep{i i dru{tveniji, deca veselija, a grad kona~no o`iveo.

[etwa i sedewe na klupama ponovo predstavqaju omiqeni “sport” a graja mali{ana donosi neku novu vedrinu.

Sad je mi li na pro {e ta ti se gra dom, sresti neke drage qude i sa wima konstatovati kako su najlep{i znaci prole}a u gradu.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 10 sati An |e Ran ko vi} 5, An tu na Urbana 15 i od 8 do 10, Bulevar kneza Milo{a od 2A do 14, FK „Mladost”, Stevana ^eleni}a od 2 do 4, Stevana Mom~ilovi}a od 16 do 18C, Bulevar Jovana Du~i}a od 26 do 36, D. Danilovi} od 18 do 30 od 7 do 11 i od 38 do 44; od 10.30 do 12 Futo{ki put od

16abc do 18a, Stevana Hristi}a od 3 do 11, 13 i od 2 do 6; od 11 do 12.30 Majevi~ka od 26 do 34. Sremski Karlovci: od 8.30 do 12 Stra`ilovska, Stra`ilovski put i Nova. Beo~in: od 9 do 11 St. Vu ko sa vqe vi }a deo i Ka raxi}eva deo; od 11.30 do 13 deo tercijalnih delatnosticrpna stanica.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda30.mart2011.

U PETAK NA ANDREVQU

^i ta o ci ma na po klon osma tra we sve mi ra Ju bi lar ni de se ti Me si je ov ma ra ton u or ga ni za ci ji Astro lo {kog ma ga zi na odr `a }e se na An dre vqu od pet ka do ne de qe. Osma tra~ ko tak mi ~e we za ciq ima da se u to ku jed ne no }i na ne bu pro na |e {to vi {e od 110 obje ka ta iz ka ta lo ga ~u ve nog fran cu skog astro no ma [ar la Me si jea. Dva naj br `a ~i ta o ca “Dnev ni ka” ko ja se da nas od 12 do 12.05 ja ve na broj te le fo na 528- 765 do bi }e po dve kar te ko je }e im u pe tak obez be di ti od la zak na sve ~a no otva ra we ma ra to na, uz kok tel, a za tim i osma tra we sve mi ra. Po la zak je u 18 ~a so va is pred @e le zni~ ke sta ni ce or ga ni zo va nim pre vo zom, a po vra tak }e bi ti oko 24 ~a sa. Ovo go di {wi ma ra ton ima }e me |u na rod ni ka rak ter sa go sti ma iz okol nih ze ma qa, a u su bo tu uve ~e i to kom no }i po ~i we tak mi ~ar ski deo ma ra to na po sle ~e ga }e u ne de qu bi ti do de qe ne i sve ~a ne na gra de naj bo qi ma.

A. L.

c m y

8

dnevnik

TRIBINA O NASIQU I ZLOSTAVQAWU PUTEM INTERNETA

Zna wem pro tiv lo va ca na qu de - Qu di ko ji vr bu ju za tr go vi nu qu di ma su naj ~e {}e qu di ko je po zna je mo i ne po sto ji sa vet ka kve si tu a ci je iz be }i i sa ~u va ti se od tra fi kin ga, jer se to de {a va u sva ko dnev nim si tu a ci ja ma, ko je su kraj we be za zle ne, te ih je te {ko pre po zna ti, je di no {to se mo `e pre po ru ~i ti je da se sva ka po nu da pro ve ra va, re kla je ju ~e ko ord na tor ka „Astre“ Ivana Radovi} na tri bi ni „Na si qe i zlo sta vqa we pu tem in ter ne ta sa ak cen tom na tra fi king“.

Ciq tri bi ne, ko ja je or ga ni zo va na u Skup {ti ni gra da za |a ke sred wih {ko la i ti mo ve pro tiv na si qa i zlo sta vqa wa ko ji su for mi ra ni u sva koj {ko li, je po di za we sve sti o pred no sti ma ko je

pru `a mo der no ko mu ni ka ci o no sred stvo - in ter net, ali i o opa sno sti ma ko je vre ba ju na in ter ne tu.

- Mo de ran na ~i ni ko mu ni ka ci je i sa vre me na teh no lo gi ja po red

neo p hod na zna wa o bez bed nom ko ri {}e wu in ter ne ta, a ti me di rekt no sma wu ju {an se da ika da po sta nu `r tva tra fi kin ga i ima ju pri li ku da i svo jim vr {wa ci ma pre ne su in for ma ci je sa ove tri -

Grad spro vo di per ma nent nu edu ka ci ju de ce, ali i ro di te qa, o na ~i ni ma na ko je se mo gu za {ti ti ti od in ter net uz ne mi ra va wa, od no sno zlo sta vqa wa broj nih pred no sti sa so bom do no se i raz li ~i te opa sno sti. Grad No vi Sad spro vo di per ma nent nu edu ka ci ju de ce, ali i ro di te qa, o na ~i ni ma na ko je se mo gu za {ti ti ti od in ter net uz ne mi ra va wa, od no sno zlo sta vqa wa. Uve ren sam da na ovoj tri bi ni u~e ni ci sti ~u

bi ne - re kao je ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Milan \uki} i do dao da }e Grad No vi Sad na sta vi ti sa edu ka ci jom |a~ ke po pu la ci je, ka ko bi se u bu du} no sti ot klo ni li ili mi ni mi zi ra li ri zi ci zlo u po tre ba sred sta va mo der ne teh no lo gi je.

Pre da va ~i ko ji su u~e stvo va li na tri bi ni bi li su no si lac pro jek ta „Na si qe i zlo sta vqa we na in ter ne tu” Biqana Kiki}-Gruju}, {ef gru pe za ma lo let ni~ ku de li kve ni ci ju MUP - No vi Sad Nenad Erdeqan, kao i pred stav ni ci Unicefa ko ji su na kon da va wa ni za sli ko vi tih pri me ra o tr go vi ni qu di ma i na si qa na in ter ne tu, is ta kli da je naj va `ni je de lo va ti pre ven tiv no.

Dva ko ri sna in ter net saj ta, pre po ru ~e na na tri bi ni, a ko ja slu `e za za upo zna va we sa opa sno sti ma ko je vre ba ju na in ter ne tu i o `r tva ma tr go vi ne qu di ma su http://www.unicef.rs/elektronsko-nasiqe, kao i http://www.astra.org.rs/.

A. Vidanovi}

MALE DIVQE DEPONIJE VELIKI PROBLEM

[ut bi da is tre su na ke ju SARADWA S MODENOM

Mla dost spa ja gra do ve Pro je kat rad nog na zi va „Ak ti vi zam mla dih i ak tiv no u~e {}e u gra |an skom `i vo tu Sr bi je i Ita li je” pred sta vqen je na ju ~e ra {wem su sre tu gra do na ~el ni ka Igora Pavli~i}a i pred stav ni ka po bra tim skog gra da Mo de ne. Na sa stan ku je do go vo re no da }e se u na red nom pe ri o du de fi ni sa ti kon kret ni mo de li sa rad we No vog Sa da i Mo de ne. Po red to ga {to za

ciq ima do dat no po ve zi va we iz me |u dva gra da, su {ti na pro jek ta je i pro mo vi sa we kul tu re, mi ra i so ci jal nog ak ti vi zma kroz mul ti kul tu ral na dru {tva.

Pa vli ~i} je re kao je da je grad otvo ren za sve vi do ve sa rad we ko ja je usme re na na ak tiv ni je u~e {}e mla dih u dru {tve nom `i vo tu, za la ga we za qud ska pra va i kul tur nu raz me nu.

A. J.

S pr vim sun cem po ~e le ni ~u i di vqe de p o n i j e, pa se ko m u n al n oj po l i c i j i usi jao te le fon zbog po zi va gra |a na ko ji se `a le na ne sa ve sne kom {i je. Di vqih de po ni ja ima mno go, upr kos ak ci ji ukla wa w a krup n og ot p a d a ko j e spro v o d i „^i sto }a”. Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Neboj{a Radovanac ka `e za „Dnev nik” da je po sled wih da na ova grad ska slu `ba na lo `i la „^i sto }i” da sa ne ko li ko lo ka ci ja u gra du uklo ne di vqe de po ni je.

- Di vqih de po ni ja ima na sva kom }o {ku, pre ne ki dan smo do bi li pri ja vu da je ne ko iz ba cio kre ve te na uglu uli ca Mi {e Di mi tri je vi }a i Bra }e Rib ni ka ra. Po zva li smo rad ni ke „^i sto }e”, ko ji su u ro ku od po la sa ta iza {li na te ren i uklo ni li ovaj ot pad. Ima li smo

Ka zne za ova kvo ru `e we gra da od pet do dva de set hi qa da di na ra

Pa vli ~i} pri mio am ba sa do ra [ved ske Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pavli~i} pri mio je ju ~e am ba sa do ra Kra qe vi ne [ved ske Kristera Aspa, ko jem je to bi la pr va zva ni~ na po se ta No vom Sa du.

Pred sta vqa ju }i No vi Sad gra do na ~el nik je is ta kao da je u pi ta wu mul ti kul tur na i mul ti na ci o nal na sre di na ko ja tra di ci o nal no ne -

gu je spe ci fi~ no sti na ro da ko ji u woj `i ve. Pa vli ~i} je, ta ko |e, na po me nuo da je Grad do bio do na ci ju od [ved ske agen ci je za eko nom ski i re gi o nal ni raz voj za su fi nan si ra we pro jek ta iz grad we pre ~i sta ~a ot pad nih vo da za na se qe ^e nej i to u opre mi u vred no sti oko 35 mi li o na di na ra.

I. D.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Vo di~ kroz tvr |a vu na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne dve ne de qe, da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Ove ne de qe da ru je se kwi ga „Vo di~ za Pe tro va ra din sku tvr |a vu” autor ke Angeline ^ankovi} Popovi}. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U kwi zi je opi san pro stor ko ji je

slu `io za gar ni zon ske ve `be i obu ke: „Na tom te re nu spa ja se naj vi {i deo Gor we tvr |a ve sa tvr |av nim kom plek som oko ne ka da {we ka sar ne Horn verk. U sa sta vu tog te re na na la zi la su se i dva ro va sa zi da na ve} u pr voj fa zi gra |e vin skih ra do va na Tvr |a vi, a po {to je u to vre me ko man dant utvr |e wa bio grof Ka pra ra, na zva ni su „Ka pra ri ni {an ~e vi”. Ina ~e, taj drum ski po tes i te ren po red we ga lo kal no sta nov ni {tvo zna pod na zi vom Tran xa ment.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Ko vam ~u va le |a

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Ko vam ~u va le |a” Kita Feracija.

Ka ko pro na }i tro je qu di ko ji }e vam pro me ni ti `i vot. Ino va tiv ni pro gram za raz voj od no sa za sno va nih na bli sko sti i po ve re -

wu, ko ji vo de do si gur nog uspe ha i ~u va ju vas od pro ma {a ja. Od ba ci te ube |e we o sa mo stal nom su per me nu pro fe si o nal cu i men ta li tet „sve mo gu sam“ ko ji je usa |en u na {oj kul tu ri. Put do uspe ha na po slov nom i pri vat nom pla nu vo di pre ko bli skog kru ga qu di s ko ji ma us po sta vqa mo ~vr ste, kva li tet ne ve ze.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

pri ja vu i za di vqu de po ni ju u par ku kod Kvan ta {ke pi ja ce - pri ~a Ra do va nac.

Uo~e ne su i uklo we ne di vqe de po ni je na Ali be gov cu i kod sa la {a 274. Ma wa di vqa de po ni je pri ja vqe na je i u Haj duk Veq ko voj uli ci, od mah iza Za vo da za tran sfu zi ju kr vi, a uo~e ne su go mi le sme }a u Qer mon to voj i du` no vih bu le va ra.Za ma we de po ni je sme }a mo `e mo da an ga `u je mo „^i sto }u”, a za one ve li ke

ko je se obi~ no pra ve na iz la zi ma iz pri grad skih na se qa za du `e na je ko mu mal na in spek ci ja, ko ja ta ko |e na lo ge da je „^i sto }i”. Tre nut no tih ve li kih de po ni ja ne ma, a ve }i pro blem sa da pred sta vqa ju ove ma we - is ti ~e sa go vor nik.

Do da je da je to kom pro {log vi ken da pa tro la ko mu nal ne po li ci je spre ~i la su gra |a ne da na pra ve di vqu de po ni ju na ke ju. Ka mi o nom su do ne li {ut i po ku {a li da ga iz ba ce na sred ke ja. Ra do va nac sma tra da je to ~i sta ba ha tost, jer tim istim ka mi o nom mo gli da da odu do grad ske de po ni je i da {ut osta ve ta mo.

UNAPRE\EWE SISTEMA UPRAVQAWA OTPADOM

„^i sto }i” dva no va vo zi la Gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli ~i} pot pi sao je ju ~e ugo vor s Re pu bli~ kim fon dom za za {ti tu `i vot ne sre di ne, za Pro je kat su fi nan si ra wa na bav ke dva spe ci jal na vo zi la ko ja }e pre vo zi ti ani mal ni ot pad na te ri to ri ji gra da, ~i ja je ukup na vre ed nost 16 mi li o na di na ra.

Na bav kom vo zi la do pri ne }e se us po s ta v qa w u od g o v a r a j u } eg si s te m a upra vqa wa ot pa dom.

^ITAOCI PI[U SMS

Grad i „^i sto }a” na ba vi li su spe ci jal ne hlad wa ~e za skla di {te we i us po sta vqen je kol cen tar za po zi ve gra |a na za bes plat no pre u zi ma we ugi nu lih `i vo ti wa i `i vo tiwnskih osta ta ka.

To kom ove go di ne iz bu xe ta }e se iz dvo ji ti 20 mi li o na di na ra za iz grad wu po stro je wa za kom po sti ra we ani mal nih osta ta ka, ~i me }e se ste }i uslo vi da se ta vr sta ot pa da tre ti ra u skla du s naj vi {im stan dar di ma.

G. ^.

- Svi ma ko je uhva ti mo da ru `e grad i pr qa ju jav nu po vr {i nu sle do va }e ka zna na li cu me sta ko ja iz no si od pet do 20 hi qa da di na ra - na vo di Ra do va nac.

Go di {we se uklo ni oko pet hi qa da di vqih de po ni ja u No vom Sa du, a u „^i sto }i” na vo de da je po ne kad po treb no sa mo dva da na da na ra{ ~i {}e nom me stu na sta ne no va de po ni ja.

Ipak, ni je sve ta ko cr no, jer se vi di po mak. Na i me, ko rak na pred na pra vqen je ta ko {to je ta kvih vi {e lo ka ci ja u gra du do bi lo na me nu, pa ta mo vi {e ne ne ~u ve li ke de po ni je.

Q. Nato{evi}

Gra |a ni ~i {}e wem naj za do voq ni ji Re zul ta ti is tra `i va wa agen ci je “Ni na me di ja”, ko je je ura |e no to kom mar ta ove go di ne, po ka zu ju da No vo sa |a ni sma tra ju da „^i sto }a” naj bo qe oba vqa svoj po sao od svih jav nih pred u ze }a. Na dru gom me stu na la zi se „Grad sko ze le ni lo”, a na tre }em je GSP. Me |u naj go ri ma su, pre ma mi {qe wu gra |a na, Spens, Stan, ZIG, Po slov ni pro stor i GIC „Apo lo”. Od ak tiv no sti „^i sto }e” iz dvo je ni su po sta vqa we spre mi {ta za od la ga we PET am ba la `e i kam pa wa „Po stu pi dra sti~ no, odvo ji pla sti~ no”.

A. J.

065/47-66-452

A kad pri va ti zu je mo klu pe i par ko ve...

No }as sam usnio stra {an san. Sed nem na klu pu u par ku.

Na i |e ~u var, pa me pi ta imam li `e ton. Ka kav `e ton, pi tam ja. Slu {aj ma to ri. Klu pe je ku pio stra nac , ne ma vi {e se de wa xa be! Ku pi `e ton iz auto ma ta pa se di po la sa ta!

064/2466... *** Mo joj ge ne ra ci ji je u de tiw stvu je di na za ba va bio bi o skop. Za to me po seb no dir nuo pri god ni lep in for ma ti van, a ipak ose }a jan tekst o Eli z a b e t i Tej l or. Stvar n o le po. Hva la!

062/1217... *** Rad ni ca do bi la ot kaz (sa bo ta `a), a {ta je sa dru gi ma?

Pi tam se gde i {ta ra de lek to ri, ne ka da je sva ka no vin ska i RTV in sti tu ci ja oba ve zno ima l a za p o s le n og lek t o r a.

Kwi `ev ni je zik su po ti snu li lin gvi sti~ ki po sr nu li [o ji }i.

064/2054...

*** Ko ja iro ni ja da je di rek tor ka „Ze le ni la“ do bi la na gra du

za naj me na xer ku, dok fir ma pro pa da, rad ni ci do bi ja ju ot kaz 064/1849... *** Da li po sto ji ne ka in sti tu c i j a ko j a je za d u ` e n a za ski da we ra di kal skih pa ro la ko je ve {a ju po svo joj zgra di na Bu le va ra Mi haj la Pu pi na?

062/214... *** ^i tam ~la nak o lu ta li ca ma. Pro {log le ta vi {e pu ta sam zva la {in te re zbog ke ru {e u Pa tri jar ha ^ar no je vi }a na Pod ba ri! I ni kom ni {ta, eno je ima ~e ti ri po ve }a {te ne ta! Zna ~i pet pa sa ko ji ki di {u. Ja sam do bra du {a pa {te dim pa re „^i sto }i“, idem oko lo Jug Bog da no vom! Nad le `ni re a guj te!

064/2369...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda30.mart2011.

9

RA DE, ALI SU U PRO SE KU STA RI VI [E OD 30 GO DI NA

Lif to vi zre li za re mont

VI [E GO DI [WI RA DO VI ZA VR [E NI, SVE ^A NO OTVA RA WE 5. APRI LA

Kul tur ni cen tar u mo der nom ru hu Re kon stru i sa na zgra da Kul tur nog cen tra bi }e otvo re na u uto rak, 5. apri la, na kon vi {e go di {wih ra do va ko ji su ko {ta li vi {e od 170 mi li o na di na ra, re kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi a re gra do na ~el nik Igor Pavli~i}.

- Za vr {e tak ra do va od la gan je zbog pro ble ma s ten de ri ma za na bav ku en te ri je ra no i to se ko na~ no re {i lo ta ko da }e Kul tur ni cen tar od utor ka bi ti otvo ren za mno {tvo sa dr `a ja ko je ovaj grad i we go vi gra -

|a ni za slu `u ju. To je pro stor od ko ga se u bu du} no sti o~e ku je pu no, na ro ~i to zbog to ga {to je tu i let wi bi o skop Por ta ko ji }e bi ti re zer vi san za svir ke i ko ji }e, iz me |u osta log, uma wi ti pro blem hro ni~ nog ne do stat ka me sta za kon cer te u gra du - re kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}.

Kon fe ren ci ji su pri su stvo va li i ~lan Grad skog ve }a za du `en za kul tu ru, Andrej Bursa} i di rek tor KCNS-a Laslo Bla{kovi}.

- Kul tur ni cen tar, ko ji se sa da pro sti re na 2.300 kva drat nih me ta ra, uz let wi bi so kop i Ka to li~ ku por tu bi }e svo je vr sna oaza kul tu re u stro gom cen tru.

Pro mo vi sa }e mo i no ve sa dr `a je uz stan dar dan pro gram ko ji je Kul tur ni cen tar pre re kon struk ci je ne go vao. Mo `e se o~e ki va ti da }e sa mo ve }i kon cer ti bi ti iz me {te ni iz ovog pro sto ra, a sve osta lo }e se de {a va ti upra vo tu - re kao je Bur sa}.

Di r ek t or KCNS-a, La s lo Bla { ko v i} na j a v io je bo g at

pro gram otva ra wa ko je }e po ~e ti ve} u po ne de qak ka da }e od 16 do 17 ~a so va „Ba te ria Sam b an s a” i „Al t er n a c i j a” ani mi ra ti i oba ve sti ti gra |a ne o otva r a w u no v e zgra d e, kre }u }i se od stu dent skog kam pu sa do cen tra gra da, od no sno Ka t o l i~ k e por t e. Sve ~ a n o otva ra we za ka za no je za uto rak u 20 ~a s o v a, na k on ko g a }e usle di ti raz li ~i ti mu zi~ koscen ski per for man si.

J. Z. Fo to: N. Sto ja no vi}

U PE TAK SE ZA VR [A VA VE LI KI PO SAO

Ka }u spoj s grad skom ka na li za cijom Spa ja we ka na li za ci o nog ko lek to ra u Ka }u na grad sku ka na li za ci ju bi }e za vr {e no u pe tak, sa zna je mo u „Vo do vo du i ka na li za ci ji”. Na ja vqe no je i da }e usko ro bi ti ras pi san te ner za iz grad wu se kun dar ne ka na li za ci je i ku} nih pri kqu ~a ka za 22 ka} ke uli ce.

Po ti sni vod od 3,6 kli o me tar ta i gra vi ta ci o ni vod od 1,35 ki lo me ta ra „Pro jek to mon ta `a” i „Gra di teq NS” za vr {i li su ne {to pre ro ka. Po sao vre dan 120 mi li o- na di na ra, uz pret hod no iz gra |en ko lek tor kroz na se qe, omo gu }i }e da Ka} ko na~ JE LE NA TIN SKA I DSS O PSI MA LU TA LI CA MA

Na mer no ko ~e azil

Vlast kr {i Za kon o ve te ri nar stvu i Za kon o do bro bi ti `i vo ti wa - re kla je Jelena Tinska na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj ju ~e na Tr gu slo bo de.

– Iz grad wa azi la za pse lu ta li ce, za ko ji sam ze mqi {te po sle ve li kih an ga `ma na us pe la da obez be dim, sa da je ne iz ve sno. Iz grad wa pri hva ti li {ta se od la `e ba{ za to {to ne ko ima ko ri sti od to ga – tvr di la je ju ~e Tin ska.

Za vre me kon fe ren ci je sti glo joj je re {e we po ko me je od lu ~e no da }e psi sa No vog na se qa, ~i ji je vla snik pre mi nuo, bi ti pre me {te ni u azil na de po ni ji. Ka ko smo sa zna li od Tin ske sve `i vo ti we sme {te ne u taj azil vr lo br zo za ra ze se vi ru si ma, pa ka sni je mor ju bi ti ubi je ne.

Pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Borko Ili} ka `e da no vac za azil po sto ji, ali da je sve stvar do bre vo qe.

- Mi }e mo u Skup {ti ni gra da pre ko na {ih od bor ni ka utvr di ti na {ta se te pa re tro {e i po kre nu ti pi ta we {to sko ri je iz grad we azi la- re kao je Ili}.

N. R.

no do bi je ka na li za ci ju, ko ja bi re {i la pi ta we pre li va wa sep ti~ kih ja ma usled vi so kih pod zem nih vo da.

Usko ro ten der za grad wu se kun dar ne ka na li za ci je i ku} nih pri kqu ~a ka za 22 ka} ke uli ce Ra ni je je na ja vqe no da bi iz grad wa se kun dar ne mre `e mo gla da po~ ne to kom ma ja, a pr ve uli ce ko je }e do bi ti ka na li za -

ci ju je su: ne par na stra na Sve to sav ske, par na stra na Kra qa Pe tra Pr vog, Pe tra Drap {i na, No vo sad ska, Sve te Pet ke, M. Sto ja no vi }a, Oslo bo |e wa, Vla di mi ra Ro lo vi }a, M. Po po vi }a, We go {e va, Ste fa na Ne ma we iz me |u Sve to sav ske i We go {e ve, ta ko |e u tom de lu i [u ma dij ska, Rad ni~ ka i Omla din ska, za tim deo V. Ro lo vi }a, Vi no gra dar ska, Pr vo maj ska, Vu ka Ka ra xi }a, R. Do ba no va~ kog, @ar ka Zre wa ni na i krak iz me |u M. Sto ja no vi }a i Sve te Pet ke.

S. K.

DU GA^ KI PR STI NA PA DA JU NA J^E []E U AUTO BU SI MA

Yepa re we ide s ko le na na ko le no @r tve xe pa ro {a uglav nom ne po vrat no osta ju vez nov ca, {to ni je slu ~aj sa su gra |an kom S. Stoj{in. Ona je na kon sva |e s xe pa ro {em do bi la svoj no vac na zad. Sve se od i gra lo na auto bu skoj li ni ji 4, od Ba za ra do Fu to {ke pi ja ce.

- Ne ko je po vi kao da je `e na opqa~ ka na.

Po gle da la sam u svo ju tor bu i vi de la da mi je do po la otvo re na. Mo joj maj ci su ve} iz vu kli 1.000 di na ra, ko ji su bi li van nov ~a ni ka. Pre po zna la sam xe pa ro {a, jer sam ga ve} vi |a la ra ni je. Re kla sam mu: „Ti si uzeo pa re!”- pri ~a S. Stoj {in.- Pre pi ra li smo se jed no 10 mi nu ta, pre ti la sam da }u zva ti po li ci ju ako ne vra ti pa re. Na kra ju je ba cio nov ~a ni cu do le i re kao: „Evo vi di{ da ti je is pa lo!”.

U po li ci ji ka `u da ne ma pra vi la ko su `r tve, ve} na pa da ju kad pri me te da je ne ko od su tan i ta mo gde su naj ve }e gu `ve. Nov ~a ni ci stra da ju naj ~e {}e uju tru i po pod ne, ka da se qu di vra }a ju s po sla. Udar ni su sre di na i kraj me se ca, ka da sti `u pla te i pen zi je.

Po li ca jac iz gru pe za su zbi ja we xep nih kra |a, Goran Petrovi}, tvr di da xe pa ro {e uglav nom

U Kar lov ci ma mi li o ne ri pro re |e ni Opao je broj mi li o ne ra u Srem skim Kar lov ci ma, su de }i po po re skim pri ja va ma. Ka ko pre no si lo kal ni „Kar lo va~ ki list”, do 15. mar ta, ka da je bio rok za po do {e we pri ja va, sa mo de vet Kar lov ~a na je pri ja vi lo svo je pri ho de. Pret po stav ka je da ih ima bar jo{ dva pu ta vi {e, {to }e u pe ri o du ko ji je pred na ma utvr di ti po re zni ci.

Oba ve zu da se pri ja ve ima li su oni ko ji su u pret hod noj go di ni za ra di li vi {e od 1.708.200 di na ra. La ne je, ka da je li mit bio 1.589.292 di na ra, pod ne ta 21 pri ja va, za 13 vi {e ne go u 2008. go di ni.

Z. Ml.

zna ju i da su, u 70 po sto slu ~a je va, to nar ko man ske po ro di ce, a po sao se pre no si s ko le na na ko le no.

- ^e ka mo ih na ne koj auto bu skoj sta ni ci, za ko ju zna mo da je na woj naj ve }a gu `va.

Igra mo se ma~ ke i mi {a. Ko ko ga pr vi vi di.

Sva ko od wih zna gde `i vim, ko li ko imam de ce. Zna li su nam vo zi la i re gi star ske ozna ke. Je dan ~o vek je za du `en sa mo za nas.

Pro |e po red sta ni ce vi di ko ja su ko la par ki ra na i on da zna ju ko jim smo oti {li na te ren i ta ko nam umak nu - pri ~a Pe tro vi}.

Naj bo qe je da qu di ne ula ze u kon flikt s xe pa ro {i ma, ve} da okre nu 92. Po li caj ci su ve} na te re nu i od mah do la ze. Iako je do bi la nov ce na zad, S. Stoj {in se sa da ka je {to se su prot sta vi la lo po vu.

- Ne dav no sam sre la tog ~o ve ka i ja ko sam se upla {i la da me ne pre po zna. U auto bu su sam bi la hra bra, ali se sa da bo jim - po `a li la se Stoj {in.

De ve de se te su bi le po zna te po xe pa re wu. Da nas, do la skom eko nom ske kri ze, mno gi su se qu di, po sle pet na e sto go di {we pa u ze, vra ti li ovom „za na tu”.

D. B.

DA NAS I SU TRA U SREMSKIM KAR LOV CI MA

Tu ri sti~ ka ber za u ho te lu „Du nav”

Ber za Tu ri sti~ ke pri zme, 14. po re du, bi }e odr `a na da nas i su tra u Ho te lu „Du nav” u Srem skim Kar lov ci ma. Otva ra we je u 18 sa ti na kon ~e ga po ~i we okru gli sto „Ka ko do ve sti tu ri ste u re gion Bal ka na?” Su tra }e ber za ra di ti od 9 do 14 sa ti.

Na ovo go di {woj ber zi u~e stvo va }e oko 120 tu ri sti~ kih kom pa ni ja iz Sr bi je i okru `e -

wa, kao i onih ko ji su ne po sred no oslo we ni na ovu pri vred nu gra nu. Po tra di ci ji, sa stav ni deo ber ze je i iz lo `ba pro iz vo |a ~a vi na i vo} nih ra ki ja „Da ro vi sun ca”. Do ma }i ni ma ni fe sta ci je su kar lo va~ ka op {ti na i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Srem skih Kar lo va ca, a part ner Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da.

Z. Ml.

Oko 900 li fo va ko je odr `a va „Stan” u stam be nim zgra da ma je bez bed no za ko ri {}e we. Ali 80 od sto tih lif to va je sta ro pre ko 30 go di na i po tre ban im je re mont, ka `u u ovom pred u ze }u i na gla {a va ju da tre nut no ne ma lif ta ko ji sto ji zbog kva ra.

Upr kos to me, da bi po boq {a li uslu gu „Stan”je sklo pio ne dav no ugo vor o sa rad wi s be lo ru skim pro iz vo |a ~em lif to va „Litf ma{„ ~i ji }e pred stav ni ci da nas po se ti ti „Stan” i obi }i zgra de, da bi vi de li sta we lif to va. Skup {ti na sta na ra iz Fu to {kog pu ta 14 c je ve} po sred stvom „Sta na”na ru ~i la od Be lo ru sa lift i ugrad wa se o~e ku je usko ro. „Litf ma{„ go di {we pro iz ve de oko 15.000 li fo va, a ova fa bri ka je po seb na u od no su na dru ge, jer pro iz vo di i de lo ve. Pro ce wu je se da }e be lo ru ski lif to vi bi ti jef ti ni ji iz me |u 20 do 30 od sto, ka da se pla te tro {ko vi tran spor ta i PDV. Z. D.

MOL BE I ZAH TE VI SU GRA \A NA URO DI LI PLO DOM

Par king zo na sti `e na Gr ba vi cu Za ot pri li ke dva me se ca zo na par king na pla te bi }e pro {i r e n a na Gr b a v i c i na 554 par ki ra li {ta ko ja }e se na la zi ti u uli ca ma Bra }e Rib ni kar, Da ni la Ki {a, na Tr gu Ko men skog, u ]ir pa no voj, Bra ni sla va Nu {i }a, Ta kov skoj, @i ke Po po vi }a i Bem Li li ke.

Ovo se mo glo ~u ti na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ko ja je odr `a na u MZ „Ve ra Pa vlo vi}” , a ko joj su pri su stvo va li na ~el nik Upra ve za sa o bra }aj i pu te ve Radivoj Pavlov, pred sed nik MZ „Na rod ni He ro ji” Milan Jari}, pred sed nik MZ „ Ve ra Pa vlo vi}” Milivoj Nikoli} i po mo} nik di rek to ra za sa o bra }aj i raz voj „Par k ing ser v i s a” Mi len ko Qubi~i}.

- Ima li smo do sta mol bi i pri tu `bi gra |a na na ne do sta tak par kin ga u ovom de lu gra da, pa smo se za po mo} obra ti li „Par king ser vi su” ka ko bi po -

ku {a li da po boq {a mo si tu a ci ju i re {i mo taj pro blem. Ta ko |e, u sa rad wi sa wi ma na pra vi li smo an ke tu me |u gra |a ni ma i pi ta li ih {ta mi sle o ovoj ini ci ja ti vi. Pre ko 90 od sto is pi ta ni ka po dr `a lo je uvo |e we par king zo ne pod na pla tom re kao je Mi li voj Ni ko li}.

Po mo} nik di rek to ra za sa o- bra }aj i raz voj „Par king ser vi sa” Mi len ko Qu bi ~i} is ta kao je da ni ka da stu di o zni je ni je pri stu pqe no ana li zi o mo gu} no sti uvo |e wa par king zo ne ne go sa da, do dav {i da su se na kon po tvr de iz me snih za jed ni ca o `e qi za uvo |e wem par king zo ne obra ti li Upra vi za sa o bra }aj i pu te ve ko ja }e po dr `a ti po me nu tu ini ci ja ti vu. Ka ko se mo glo ~u ti za tri do ~e ti ri me se ca Trg Ko men skog bi }e pot pu no re kon stru i san ka ko bi se na ovom me stu mo gli na pra vi ti ure |e ni par kin zi.

B. M.

VESTI No se ba {ten ski ot pad Od no {e we ba {ten skog ot pa da da nas je pla ni ra no u Ru men ki, na Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. Tra va, gra we, li {}e i ko rov i sli ~an ot pad }e se od no si ti iz svih na se qa s in di vi du al nim ti pom sta no va wa pre ma pre ci znom ras po re du. Gra |a ni tre ba sme }e da osta ve is pred ku }a do 6 ~a so va, gde osta vqa ju i kan te.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e do su tra na lo ka ci ja ma u Me snoj za jed ni ci „Ni ko la Te sla” u Su bo ti~ koj uli ci pre ko pu ta bro ja 26, uglu Ne i ma ro ve i Ko ste Abra {e vi }a, uli ci Adi En drea iz me |u bro ja 25 i 27 i na slo bod noj po vr {i ni na uglu uli ce Ge ri Ke ro qa i Bu le va ra Evro pe.

G. ^.

Su tra Sa jam an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, odr `a -

}e se su tra od 10 do 19 ~a so va, u Do mu voj ske, Be o grad ski Kej 9.

Or ga ni zo va na je i tra di ci o- nal na hu ma ni tar na pro da ja u ko joj se po kla wa ju pred me ti i pri l o z i ~la n o v a dru { tva „Srp ska Ati na”, sa mih iz la ga ~a, ru ko tvo ri ne ~la ni ca Ko la srp skih se sta ra kao i u~e ni ka {ko le „Dr. Mi lan Pe tro vi}”.

Po se ti o ci }e mo }i da do ne su svo je pred me te na bes plat nu pro ce nu, a oba vqa }e se i raz me na.

G. ^.

Kon cert po vo dom Da na fran ko fo ni je Kon cert is tak nu tog ka nad skog me c o s o p ra n a Ka ta `i ne Ka{e Sondej odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va, u Si na go gi. Do ga |aj je or ga ni zo vao Cen tar le pih umet no sti „Gu a me rij us” pod po kro vi teq stvom Am ba sa de Ka na de, a po vo dom obe le `a va wa Da na fran ko fo ni je. Ka {u Son dej na kla vi ru }e pra ti ti Nada Kolunxija.

G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda30.mart2011.

DNEVNIK

c m y

10

Гости из Немачке и домаћини

СРЕДЊОШКОЛЦИ ИЗ НЕМАЧКЕ У КИКИНДИ

Сарадња економских школа

КИКИНДА: Седаманест средњошколаца и два професора из немачког града Етлингена борави у Кикинди. Ово је узвратна посета ђацима Економско-трговинске школе који су прошле године били у немачкој. Сарадња две школе започела је кроз пројекат „Партнерство на делу” чији је циљ сарадњу између немачких и српских економских средњих школа. Пројекат се финансира заједничким средствима америчке и немачке владе. Гости Кикинде су ученици Средње стручне школе „Вилијам Репке” из Етлингена. За њих и њихове домаћине организован је

пријем у згради Скупштине општине, која је финансијски доста помогла ову размену.

- Свих седамнаест породица из нашег града, које су угостиле по једног средњошколца из Немачке, потрудиле су се да се гости врате кући са најбољим утисцима из нашег града. Родитељи из Етлингена тражили су на картама где је Србија, а надамо се да ће сада имати много јаснију слику о нама и нашој земљи. Важно је да што више младих људи има прилику да путују у Европу –каже помоћница председника општине Кикинда Гордана Булатовић.

Помоћ у циглама

СЕНТА: За отклањање последица штета услед поплава од високих подземних и унутрашњих вода, које су највише погодиле део града Мала Компетенција, на основу процене штета коју је извршила општинска комисија, помоћ ће бити у грађевинском материјалу. Из Скупштине општине Сента саопштено је да ће ових дана за 37 домаћинстава чији су стамбени и други објекти оштећени као помоћ бити расподељено 95.000 комада цигле. Поред тога општина је започела активности на урбанистичком уређењу овог дела града. М. Мр.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15, 19.30), „Guliverova putovawa” (1315), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13,15.15), „Pri~a o igra~kama” (13.30), „Artur i rat dva sveta (13.45), „Kraqev govor” (17.45), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Agenti sudbine” (16), „Crni labud” ( 20.15), „Ma nije on takav” (20, 22), „Qubav i drugi stimulansi” (18.10, 20.20), „Invazija sveta: bitka zala” (15.45, 18.00, 22.25), „Rango” (14, 16.10, 18.20), „Sedam dana slobode” (21.50), „Posledwi cirkus” (22.40), „Svet okeana” (17.30), „Bezgrani~no” (20.30, 22.30), „Sakr pan~” (15.30, 17.40, 19.50) Ja dran: „Kako da zna{„ (19), „Neprijateq” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: @a nin De la~, Sta ni sla va Bo {ki} i Je le na Ko ~i} iz Novog Sada, Sve tla na Ma ti} iz Petrovaradina, Il di ko Ha nak- Ri go i Ve li bor ka Mi {li} iz Rumenke, Mir ja na Kom ne no vi} iz Futoga, Na ta {a Kli nov ski iz Selen~e i Sa wa To do ro vi} iz Veternika, DE^AKE: Sve tla na Pa {}an- Ver me zo vi}, Ve sna Voj vo di}, Ja smi na Trip ko vi}, Gro zda na \u ki}, Ana @i va no vi}, @eq ka To do rov i Li di ja Pa stor iz Novog Sada, Dra ga na Tri fu no vi} iz Futoga, Ve sna Je zdi} iz Ne{tina, Sa wa Ha li lo vi} iz Vajske, Bi qa na Ma li no vi} iz Rumenke i Bi qa na Bog da no vi}- Jan dri} iz Bege~a.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an \ure @ivi} (1929) u 9.45 ~asova, Veselija Milo{a Male{ (1934) u 10.30, [andor [andora Toma (1930) u 11.15, Bogoqub Nikole Boji} (1936) u 12, Nada Pere Baji} (1940) u 12.45, Velimir Mile Nikoti} (1934) u 13.30, Boro \ure Arseni} (1931) u 14.15 i Er`ebet Jo`efa Nemet 81933) u 15 ~asova.

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Milan Jove Orlovi} (1947) u 13 i Jelenka Milisava Starovlah (1929) u 15 ~asova; na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Milan Aleksandra Erdeqan (1935) u 13 i Desanka Milorada Stojanov (1929) u 15 ~asova; na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Branislava Du{ana Li{i} (1952) u 15 ~asova; na Novom grobqu u Petrovardinu bi}e sahrawen Miloje Milorada ]osi} (1955) u 15 ~asova; na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Mirko Veqka Stoji} (19579 u 15 ~asova; na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Dragica Branka Rakanovi} (1924) u 13 ~asova.

tElEfOnI

Конкурс за најлепше фотографије птица

БЕЗДАН: Невладина организација „Дунавски пропелер“ из Бездана, у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање природе „Натура“ из Сомбора и ЈП „Војводинашуме“, шумско газдинство Сомбор, отварили су конкурс за избор најлепше фотографије на тему „Птичији свет на водама Горњег Подунавља и Великог Бачког канала“. Аутори могу да пошаљу највише две фотографије са датумом снимка и локације до 10. априла. Проглашење победника и додела награда за две најбоље фотографије ће су обавити 16. априла у Бездану. Ј. П.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

У децембру у Етлингену очекују нову групу Кикинђана.

- Основни циљ овакве размене је да сами стекнемо слику о Србији и да се из сопственог угла упознамо са функционисањем ствари у вашој земљи, али првенствено да ова сарадња прерасте у дуготрајно пријатељство – објаснио је наставник у Етлингену Јерг Ротер. Средњошколци из Етлингена остаће у Кикинди до четвртка. До сада су се упознали са знаменитостима нашег града, навикама младих Кикинђана, а учестовали су у школским радионицама и посетили кикиндску фирму „Лира”. А. Ђ.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik МЕШТАНИ ЧЕРЕВИЋА САМИ КРЧИЛИ ПОТОК ЈЕР ОБЕЋАНИ БАГЕРИ НИСУ СТИГЛИ

Беже из кућа

ЧЕРЕВИЋ: Пошто ни после десет дана багери нису почели да копају канале, да би се исушило брдо које клизи према насељу, мештани Черевића су сами почели да крче поток, како би вода отекла. Клизиште које је покренуто пре више од три недеље, после кише која је лила пре два дана се убрзало и један од мештана је јуче почео да исељава ствари из куће. Огорчени због лажних обећања да ће им се помоћи, мештани раде што могу иако свесни да сами не могу да зауставе брег.

- Јуче смо се окупили да прокрчимо поток, како би вода која се нагомилала у језеру изнад цигла-

не могла некуда да отиче. Секли смо растиње и крчили жбуње, јер чини се да од обећања нема пуно вајде - каже Ђорђе Срдић, чија се кућа налази на клизишту. После последње кише, пукотине у земљи су све шире и ситуација се значајно погоршала. Људи су забринути, јер нико ништа не предузима да се клизиште успори. Према процени стручњака, клизиште угрожава око 150 кућа у Черевићу, а председник Општине Беочин Богдан Цвејић је раније најављивао да ће општина понудити смештај, уколико дође до рушења кућа. Л. Никовић

СУБОТИЧКА ФАБРИКА „БРАТСТВО” ОД ЈУЧЕ У ВЛАСНИШТВУ СЛОВАЧКЕ „ТАТРАВАГОНКЕ”

Опоравак од пропале приватизације

СУБОТИЦА: Потписивањем записника о испуњењу уговора о приватизацији, суботичка фабрика вагона од јуче се и званично зове „Татравагонка Братство“. Догађају су присуствовали министри из Владе Републике Србије, представници Агенције за приватизацију, „Братства“ и градоначелник Суботице са сарадницима. Након пропале прве приватизације фабрике „Братство“ , Министарство економије и регионалног развоја је 2009. године покренуло посебан програм помоћи српској вагоноградњи вредан више од две милијарде динара, у циљу покретања производње и упошqавања радника у домаћим компанијама. Од тада је и суботичко „Братство“ стално било укључено у овај програм, и кроз два уговора ова компанија је за потребе Железница Србије ремонтовало укупно 350 вагона у

ову фабрику и то ћемо брзо и спровести. Подсећајући се најтежих дана када је са радницима током штрајка глађу проводио дане и ноћи, у покушају да пронађу решење за лошу приватизацију, градоначелник Саша Вучинић изразио је наду да ће град пронаћи решења и за многе друге пропале фабрике, наводећи као пример „Фиделинку“. Потписивању записника о испуњењу уговора о приватизацији и примопредаји ремонтованих вагона, у „Тартравагонки Братству“ присуствовао је и министар просторног планирања, животне средине и рударства Оливер Дулић, који је према сопственом признању данашњем догађају присуствовао више као Суботичанин. Прилику је искористио да најави отварање нових радних места у граду: - У Суботицу ће ове године ући многе велике инвестиције и Су-

У Суботицу ће ове године ући многе велике инвестиције и Суботица би до краја 2011. требало да буде град у којем ће неколико хиљада људи радити на врло квалитетним радним местима (Оливер Дулић) укупној вредности од готово три милиона евра. Захваљујући се радницима на истрајности да сачувају фабрику од пропасти, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић најавио је да ће држава и даље помагати „Братство“: - Оно што је важно је да ћемо Железницама Републике Српске ове године испоручити 200 вагона, а значајан део тог посла добиће да раде радници „Татравагонке Братства“ из Суботице - рекао је Ћирић. Директор словачке компаније „Татравагонка“ Алексеј Бељајев подсетио је да је после годину дана преговора „Братство“ коначно прешло у њихове руке: - За Суботицу већ припремамо програм који би требало да почне да се реализује од септембра и у којем би се производило овде и извозило одавде. Такође смо преузели обавезу да инвестирамо у

ботица би до краја 2011. требало да буде град у којем ће неколико хиљада људи радити на врло квалитетним радним местима. Исто тако веома је важно сачувати и постојећа радна места у фабрикама које су некада биле лидери у производњи и на територији СФРЈ и на које смо сви били веома поносни. Ако са другим фабрикама у Суботици успемо као што смо успели с „Братством„, а причамо и о „Фиделинки„ и другим фабрикама, сигуран сам да ћемо на крају сви бити победници - закључио је Дулић. Татравагонка је једна од највећих европских произвођача и сервисера шинских возила. Има око две хиљаде запослених, у 2008. години остварила је приход од око 280 милиона евра продајом на тржиштима Словачке, Аустрије, Немачке, Швајцарске и Чешке. З. Ромић

САЈМОВИ ЗАПОШЉАВАЊА У КИКИНДИ И НОВОМ БЕЧЕЈУ

Триста радника тражи 19 послодаваца

КИКИНДА: У току прошле године на сајмовима запошљавања поса је добило око 10 хиљада људи - истакла је потпредседница Владе Верица Калановић отварајући Сајам запошљавања у Кикинди. Она је подсетила да је Министарство за економију и регионални развој у претходних неколико година, изнело читав низ активних мера за запошљавање којима на креативан и активан начин покушавају да приближе послодавца и незапосленог. Једна од тих мера су и сајмови запошљавања који је овог пута у Радничком дому, организовала кикиндска филијала Националне службе за запошљавање. Кикиндска општина има просечан број незапослених 19,2 одсто. Више стотина њих данас је

гледало огласе за посао и предавало своје биографије. Послодавци су, углавном, тражили машинце и раднике са електро струком, агенте продаје на терену и неквалификоване раднике. Међутим, највише њих огласило је и да запослење нуде по програму прва шанса који је намењен млађима од 30 година. Нажалост међу незапосленима, највише било оних у петој деценији. Филијала Службе у Кикинди организовала је прошле године четири оваква сајма на којима је 3.000 људи тражило посао, 90 послодаваца исказало је потребу за више од 500 радника, а запослило се 465. Ефекти данашњег сајма, кажу у Служби за запошљавање, знаће се за пола године. А. Ђ.

sreda30.mart2011.

11

Пестициди убили галебове? ПАЛИЋ: У близини Палићког језера пронађено је преко 60 угинулих галебова. Председник Удружења „Рипариа“ Ото Секереш каже да су лешеве птица покупили и однели у кафилерију у Сомбору.

- Видећемо шта ће анализе показати, али верујемо да су се отровале пестицидима и другим препаратима који се користе у по-

љопривреди. Сваке године дође до угинућа прица у околини заштићених природних добара када крену радови у пољопривреди истиче Ото Секереш. Да подсетимо, прошле године на Северу бачке је дошло до угинућа заштићених врста птица, које су биле отроване пестицидом „фурдан“. Оваква ситиација се понавља из године у годину. А. А.

СОНЋАНСКИ ВОДОВОД ДОБИО НОВУ ТЕХНОЛОГИЈУ

Кухињска со уместо хлора СОНТА: Ново постројање за хлорисање воде у сонћанском водоводу пустио је у рад заменик покрајинског секретара за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу Миодраг Јововић. Реч је о инвестицији вредној близу девет мили-

30 година путем калиган постројења, где се за дезинфекцију воде користио натријум-хипохлорит. Ова нова технологија, под називом хлороген, јесте домаћа технологија која натријум хипохлорид производи на месту његове потрошње у кон-

Пуштање новог постројења у рад

она динара која је МЗ Сонта добила на конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство како би се побољшао квалитет воде из месног водовода.

-Сонћани се пијаћом водом из водовода снабдевају пуних

центрацији и количини која је потпуно безопасна за људе и околину. Тако се транспорт и складиштење опасног хлора замењује транспортом и складиштењем кухињске соли и не постоји више могућност грешке људског фактора, јер је

производња аутоматизована.Уређај је потпуно безопасан за рад и околину, не загађује животну средину и задовољава све критеријуме заштите животне средине и одрживог развоја - рекла је секретар МЗ Сонта Рената Куруц.

- Сонћани могу бити поносни на свој водовод који се изузуетно одржава и сигурно је да може да буде пример и другима.Хлороген је сисетм који смо сами развили и патентирали у предузећу „Сигма“ у Кули, у сарадњи са катедром за електрохемију Технолошко-металуршког факултета у Београду. Поседује све атесте релеватних института као и дугогодишњу примену у пракси. Иначе, Покрајинска влада је пре две године донела одлуку да се овакви системи уграђују у све мање, али и веће водоводе у Војводини - рекао је директор кулске „Сигме“ Драган Капачић, приликом отварања погона у Сонти. Свечаности у Сонти присуствовали су представници општине на челу са председником др Живорадом Смиљанићем, чланови сонћанске Месне заједнице, установа и јавних предузећа као и представника ДС И ДСХВ. Ј. Прелчец

За школску салу 6,5 милиона динара КИКИНДА: За пројекат адаптације сале за физичко васпитање у Средњој стручној школи „Милош Црњански„ у Кикинди Министарство омладине и спорта Републике Србије одобрило је 6,5 милиона динара. Сала је у лошем стању, у њу се није улагало деценијама, осим што су пре две године замењени прозори. Како каже директор школе Виктор Фелбаба , салу користи преко 600 ђака Средње стручне школе, као и студенти Високе струковне школе за образовање васпитача. Паркет и прилазни ходник су улегли услед, највероватније, подземних вода. Радови би требало да започну током летњег распуста, када се заврши процес јавне набавке.Овим средствима биће комплетно замењен паркет, адаптираће се прилазни ходник и окречити цела сала ће бити окречена.Уједно ова школа добила је рачунаре вредности 10 хиљада евра што ће умногоме побољшати наставу и пружити ђацима боље и квалитетније образовање. А. Ђ.

Гараже некима корисне, некима сметају

У КИКИНДСКОМ МИКРОНАСЕЉУ

Уклањају се дивље гараже

КИКИНДА: Становници Микронасеља у Кикинди потписали су петицију у којој су од општине затражили да отпочне решавање проблема дивљих гаража у том делу града. Како се наводи у петицији, разлог томе је што не могу нормално да живе и користе простор око зграда. На последњој седници Општинског већа, чланови су донели решење о рушењу или уклањању осам гаража. За њихово измештање задужено је Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града” које ће морати да их уклони у законском року. То практично значи да после рока жалбе који је остављен грађанима у оваквим поступцима, и који је око три месеца.

-Проблем дивљих гаража није нов у Кикинди, али га је деценијама уназад свака власт оствљала наследницима. Проблем гаража није решаван на самом почетку односно током њиховог „ницања” и сада је

дошло до проблема већих размера – истиче шефица општинских инспекцијских служби Јелена Алексић. - У граду је регистрована 171 таква гаража. Највише их је у Микронаесљу, али и у двориштима зграда у Немањиној, улици Браће Татић, Светосавскоји и Хајдук Вељковој.Тај проблем својевремено нису решили урбанисти. У време када су се зграде градиле, мање је било аутомобила, али сада су времена другачија и власници аутомобила су, да би заштитили своје аутомобиле од оштећења, провала и крађа, били присиљени да их „осигурају” барем у монтажним и другим дивљим гаражама. Мало је градова у Србији где је тај проблем ефикасно решен, али Општинско веће наложило је ресорном секретаријату да припреми предлог решења овог проблема који постоји у близини свих стамбених блокова у Кикинди. А. Ђ.

„Гостољубље“ помаже Србе на Космету ВРБАС: Како би помогли српском народу који живи на територији Косова и Метохије, Удружење грађана „Гостољубље“ организовало је акцију прикупљања хране јер око 1.800 људи у

Игор Брајковић

јужној српској покрајини преживљава захваљујући народним кухињама, чији су магацини скоро празни.

- Одазвали смо се апелу владике косовско-метохијског Теодосија да помогнемо колико можемо. За десетак дана успели смо да сакупимо око тону и по намирница, а циљ нам је да удвостручимо ту количину – рекао је секретар Удружења „Гостољубље“ Игор Брајковић. Превоз за намирнице је обезбеђен и оне ће бити испоручене у Грачаницу, одакле ће се дистрибуирати у друга места. Поред тога, „Гостољубље“ прикупља и новац за најсиромашније породице на Космету које имају више деце. Њима ће се ова помоћ лично уручити, а свака посета тим домаћинствима биће документована фотографијама М. Кк.

Јавна предузећа на рапорту

СОМБОР: Спикер сомборског парламента Синиша Лазић је за сутра у девет сати заказао 24. по реду седницу Скупштине Града, на чијем дневном реду ће се наћи чак 13 тачака. Према сазиву, пред изабраним представницима народне воље ће се, између осталих, наћи и предлог одлуке о ангажовању екстерне ревизије за завршни рачун буџета града Сомбора за 2011. годину, предлог одлуке о усвајању локалног плана управљања отпадом на територији града Сомбора и одлуке о изменама услова и мера за уклањање грађевинских објеката на територији града Сомбора. Одборници ће размотрити и предлог одлуке о успостављању сарадње између града Сомбора и македонског Велеса, а не мању пажњу јавности ће сигурно изазвати и извештаји о раду сомборских јавних комуналних предузећа и јавних установа током прошле године. М. Мћ

12

vOJvOdinA

sreda30.mart2011.

dnevnik

СОМБОРСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО У ВЕЛИКИМ ПРОБЛЕМИМА

СОМБОР: Сомборско певачко друштво, познатије по, и дословно планетарним, успесима његовог Мешовитог омладинског хора „Iuventus cantat“ оствареним под диригентском палицом прерано преминулог маестра Силвестера Хајнала, бележи тешке тренутке које је овдашњој јавности презентовао председник новог Управног одбора, Данијел Мирков.

- Сомборском певачком друштву је искључена електрична енергије, током прошле године није плаћена вода, телефон одавно не функционише, а укупан дуг износи нешто мање од милион динара - указао је Мирков, који је на ово место дошао након избора новог УО прошлог децембра. - Дуг од скоро милион динара направила је претходна управа Сомборског певачког друштва на челу са председницом Управног одбора

Маказе за струју и телефон

Чланови Певачког друштва

Веселом Савин и самопрокламованим менаџером хора Иваном Мићићем – „прозвао“ је претходни УО његов актуелни председник Мирков, појашњавајући да се ради о дугу који представља три годишња буџета певачког друштва, по-

што финансирање из буџета Града Сомбора износи око 300 - 400 хиљада динара.

- Пословање друштва ускоро треба да испита градска буџетска ревизорка, па ако се нађу неправилности, нова управа ће позвати на

БАЊА КАЊИЖА ПРЕДСТАВЉЕНА У ПАРИЗУ

Конкурентна услугом и ценама КАЊИЖА: Пет најбољих српских бања представило се у француској престоници Паризу 22.марта, а Бања Кањижа једина је војвођанска бања која је овом приликом представљена заједно са Сокобањом, Рибарском Бањом, Врњачком Бањом и Бањом Ковиљачом. Иницијатор представљања најрепрезентативнијих наших бања у Паризу била је српска дијаспора у Француској, представништво Привредна комора Србије у Паризу, уз подрушку Удружење рехабилитационих центара Србије, Министарства економије и регионалног развоја Србије и Амбасаде Србије у Паризу. Бања Кањижа и остали познати наши бањски центри, представили су се пред око 200 званица, међу којима је било четрдесетак туристичких новинара, представ-

ници наше дијаспоре и туристичких агенција. Руководилац маркетинга у Заводу за специјализовану рехбаилитаицју „Бања Кањижа“ Чила Јакша Хармат каже да су људи из наше дијаспоре и Французи показали заинтересованост за боравак у Кањижи и другим нашим бањама.

- Понудили смо викенд, једнонедељне и аранжмане за дужи боравак и опоравак у Кањижи, као велнес програме. Са квалитетом и ценама услуга смо конкурентни, тако да очекујемо да ће наше представљање у Паризу имати ефекта. Собзиром на заинтересованост поред дургих видова представљања потенцијалним гостима из Француске идуће године планирамо да нашу бањску понуду представимо на сајму „Треће доба“ у Паризу - каже Чила Јакша Хармат. М. Мр.

одговорност кривце. Нећемо дозволити да се хорови угасе - одлучан је Данијел Мирков, који је ову конференцију за медије одржао у присуству нових чланова УО, али и дугогодишњих хориста СПД. - Највећи део дуга настао је током организације међународне смотре хорова у октобру прошле године, а Сомборско певачко друштво има неплаћене рачуне у Геронтолошком центру, пансиону и пицерији „Пиколина”, ресторану „Плитвице”, Дому ученика средњих школа. Ради се о трошковима смештаја и исхране учесника октобарског такмичења, којим се имала намера обележити 140 година постојања Певачког друштва.- разјаснио је финансијску дубиозу овог Друштва председник њеног УО. Према његовим речима, занимљиво је да чланови хора две седмице пре почетка фестивала нису уопште ни знали за његово одржавање.

- Лако је могло да се догоди да то постане сахрана овог друштва које је пронело славу нашег града широм света освојеним наградама на међународним фестивалима. Претходни Управни одбор састајао се махом на телефонским седница-

Из варошког буџета и пројекат за зграду Најновијим изменама плана рада Дирекције за изградњу Града Сомбора, које су недавно усвојили варошки већници, из средстава овог Јавног предузећа, односно буџета града, са 150 хиљада динара биће финансирана израда главног пројекта прилично оронуле зграде Сомборског певачког друштва. Да ли ће се, када и на који начин Град упустити у покривање финансијског минуса насталог на рачуну СПД, остаје да се види. ма, најчешће није имао кворум, а одлуке су доношене на нивоу двоје или троје људи - није штедео речи критике на рачун својих претходника Данијел Мирков. - Сомборском певачком друштву сада је

Зид куће пао на домаћина СУБОТИЦА: У Улици Ернеа Киша у Суботици срушио се зид куће на домаћина, због подлокавања темеља од подземних вода.Власник куће је одмах пребачен у суботичку болницу, где је утврђено да повреде нису теже природе. Породица није желела да коментарише инцидент и замолила је да се име власника не објави. Нажалост, ово није усамљени случај да се у Суботици урушавају куће због високог нивоа подземних вода. Прва комшиница Весна Сабо каже да је у недељу око пола 11 увече чула застрашујући звук рушења.

- Изашла сам напоље да видим шта се дешава и видела да се зид код комшије срушио. Никога није било кући од комшија на сву срећу, али сутрадан су дошли и у моменту када су хтели да погледају штету, зид се урушио на власника. Било је страшно. Не знам шта бих рекла. Од маја прошле године ниво подземних вода је буквално изнад нивоа тла, куће и дворишта су у влажном....све шљапка и нису само подруми у питању, него су и дворишта под водом - прича Весна Сабо.

Кућа остала без једног зида

Железничко насеље нема изграђену канализациону мрежу. Ни око 60 одсто града нема изграђену канализациону мрежу и велики је проблем са подземним водама. Министараство животне средине, просторног

планирања и рударства ће дати 10 милиона динара да се овај проблем реши у Железничком насељу, Маковој седмици, Палићу и Великом Радановцу. У градској управи истичу да су до сада проблем решавали тако да када је било потребе, излазила је Градска чистоћа, Ватрогасци и извлачила воду, као и предузеће ДТД. Међутим, проблем треба да се реши трајно.

- У последњих десет година ситуација са подземним водама у граду је све алармантнија. Имамо обећање од министарства да ћемо добити 10 милиона динара за решавање проблема. Планирамо да до јесени интервенишемо у најкритичнијим деловима града. Негде треба изградити канализацију, негде поставити пумпе и све зависи од терена - објашњава чланица Градског већа за екологију и комуналије Сузана Дулић. Док се проблем не реши, комшије настрадалог у улици Ернеа Киша живеће у страху, јер је тле толико влажно, да и на њих може да се сруши зид. А. А.

Најлепши сибирски хаски из Сомбора

ПО ВО ДОМ 86. РО ЂЕН ДА НА СА ВЕ СТОЈ КО ВА

Вој во ђан ске во де у Пре па ран ди ји

СОМ БОР: Поводом 86. рођендана прослављеног сомборског сликара Са ве Стој ко ва у Галерији овдашњег Педагошклог факултета ће се данас, у 19 сати отворити тематска изложба његових слика, иначе његова 444. по реду самостална изложба. Према речима легендарног чика Саве за ову изложбу је припремио 17 радова, од којих је велик број импресивних димензија, чија је тема вода.

- Сваки свој тренутак, колико ми то године и здравље дозвољавају, настојим да проведем у природи, па је некако и логично да сам желео да се сликарски „позабавим“ овим нашим равничарским водама, питомим нашим хранитељкама - казао је најављујући своју изложбу „Равничарске воде“ Са ва Стој ков, који већ сада планира и јесењу изложбу у истом простору.

- Идеја ми је, да у складу са здравственим приликама два пута годишње, у пролеће и у јесен, изложим нове тематске радове, па тако већ сада договарамо јесењу изложбу којој ће основна тема бити наши, некада тако дубоки, снегови у

Војводини - зрачи оптимизмом Сава Стојков, чију ће изложбу „Светлуцаве шуме„ (23 уља на стаклу са темом панонских шума) у Музеју Војводине почетком априла отворити војвођански премијер Бо јан Пај тић. Данашњу изложбу ће отворити Ми ро слав Јо сић Ви шњић, док ће се за реч струке побринути Сре то Бо шњак. Сама изложба биће и прилика да се поштоваоци ликовног опуса Саве Стојкова упознају са необичном дигиталном презентацијом његовог дела под именом „Од прозорчета до Гоогле Еартх-а“. Према речима кустоса препарандијске Галерије Ми ла на Сте па но ви ћа реч је о презентацији која сведочи о напретку цивилизације, али и Саве Стојкова као уметника од сада већ далеке 1931.године када је као шестогодишњи деран своје прве радове „качио„ на прозор родитељске куће у сомборском насељу Прњавор, до ове године када је захваљујући програму „Google earth“ могуће виртуелно обићи галерију Саве Стојкова у сомборској Препарандији. М. Ми ље но вић

фестивалима, Сомборском лету... најавио је Мирков уједно позивајући средњошколце и студенте да дођу на пробе и постану нови чланови Сомборског певачког друштва. М. Миљеновић

ЗБОГ ПОДЗЕМНИХ ВОДА У СУБОТИЦИ

НА МЕЂУНАРОДНОЈ ИЗЛОЖБИ ПАСА У КАЊИЖИ

Са ва Стој ков са сво јим де ли ма

потребна помоћ да превазиђе кризу у којој се нашао, а нова управа спрема се да врло брзо направи стратегију опоравка. У плану је организација другог издања дечијег музичког фестивала „Шарени вокали”, учешће на међународним

КАЊИЖА: Трећа међународна изложба паса свих раса „ЦАЦИБ - Кањижа 2011“ окупила је у недељу у Кањижи кинологе из осам земаља. Судије су оцењивале преко 600 паса власника и узгајивача из Србије, али и гостију из Мађарске, Аустрије, Чешке, Словачке, Хрватске, Румуније и Пољске. Изложбу је отворио председник кањишке општине Михаљ Њилаш. Најлепше псе изложбе прогласио је делегат Кинолошког савеза Србије др Махмуд Ал Дагистани, а оцењивање љубицама преко 130 раса одрадиле су наше проверене домаће међународне судије и гости из Мађарске. Победнички пехар за најлепшег пса освојила је Мирјана Прпић из Сомбора за сибирског хаскија, пехар за друго место припао је Агнеш Копањ из Мађарске за руског хрта, а за треће место Љубомиру Лукићу из Сурдука за немачког ловачког теријера.

- Преко двадесет година имамо одгајивачницу сибирских хаскија, они су наш узгој и наш понос - каже власница најлепшег пса Мирјана Прпић. - Једноставно се десило да се наша породица спојила и сродила са сибирским хаскијима. Ови пси су врло захтевни јер су врло активни, траже пуно пажње, шетње, активности, треба се водити рачуна о длаци, неги. Хаски воле да вуку, да раде, воле да се друже и не воле самоћу, него да су у чопору. Ми кући имамо девет хаскија и сви живе у слози. Делегат изложбе генерални секретар Кинолошког савеза Србије др Махмуд Ал Дагистани, презадовољан је одзив излагача, али и влеиком посетом, без обзира што временске прилике нису баш биле наклоњене, али срећом није падала киша.

- Све је протекло у најбољем реду, услови за одржавање изложбе као и у ранијим приликама су били изванредни. Кањижани су добром организацијом стекли добар кредит да добију организацију међународне изложбе и наредне године. Излагачи из иностранства били су јако задовољни, а на рад судија није било ни једне жалбе и притужбе. Сви су били на висини задатка, а власници и одгајивачи паса

Најлепши пас кањишке изложбе

срећни што су се срели у дивној атмосфери - каже Дагистани. Ентузијасти Кинолошког друштва „Кањижа“, које предводи председник Јанош Фараго, још једном су положили испит као добри домаћини и организатори.

- Трећи пут смо организовали међународно изложбу, драго нам је да су задовољни излагачи и судије и да су сви најавили да ћемо се у Кањижи опет видети за годину дана - додаје Фараго.

Кинолошком друштву „Кањижа“ поред Скупштине општине и Месне заједнице Кањижа помоћ су пружили Ветеринарска станица „Тиса-вет“ из Мартоноша, Ловачко удружење „Капетански рит“, ЈКП „Комуналац“ из Кањиже и други. Свим првацима раса домаћини из Кањиже доделили су пехаре, а награђени су и најлепши пси у свих 10 ФЦИ група. Поред три најлепша који су победници у осталим ФЦИ групама су немачки овчар Мирка Ласла из Суботице, краткодлаки јазавичар кунићар Миклоша Јесенског из Мађарске, бигл Атиле Багија из Мађарске, немачки краткодлаки птичар Драгомира Маглића из Сомбора, златни ретривер Јелене и Бошка Рајића из Надаља и бела средња пудла из Словеније. као и најбољи млади водичи, најлепши најмлађи пси и ветерани, а такође и најлепши одгајивачи пар и одгајивачка група. За најлепшег младог пса проглашен је краткодлаки фокстеријер Радослава Тутурова из Србобрана, најлепша беба од три до шест месеци је сибирски хаски Мирјане Прпић из Сомбора, најлепши од 6-9 месеци који је и победник и као најлепши млади пас јуниор и у 2. ФЦИ групи је је доберман Одгајивачнице „Ноблесшот“ Јована Милојковића и Слободана Ђукића из Новог Сада. За најбољег младог водича проглашена је Николета Пекалић из Србобрана са дугодлаким бернандинцем, најлепши одгајивачки пар су ирски вучји хртови Викторије Сетеи из Мађарске, а најлепша одгајивачка група белгијски овчари Викторије Ковер из Мађарске. М. Митровић

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РУМА

За сада без поскупљења грејања

РУМА: Одлука Управног одбора румског ЈП ‘’Стамбено’’, да грејање поскупи, а коју су усвојили чланови румског Општинског већа прошла је без гласања одборника румске Скупштине. Наиме, реч је о одлуци да цена грејања буде виша за 12, 57%. Тако, би Румљани, уместо досадашњих 66,61 динара по квадрату за стамбени простор, односно 138,08 динара за пословни, требало да плаћају 78,63 динара по квадрату за стамбени, односно 156,72 динара по квадрату за пословни простор и то без ПДВ-а. Председник СО Рума Ненад Боровић је у одлуци увидео рачунску грешку којом би грејање, ако би одлука била усвојена у том облику, било скупље за 30 пара за стамбени простор, иако чист математички рачун каже другачије. Уколико се узме да је то 30 пара за грејање 74.000 квадрата, годишња цифра коју би Румљани више плаћали није занемарљива. Због тога ће се о овој теми поново одлучивати већ на следећој седници. Након дуге полемике чланова СРС-а одборници румског парламента усвојили су Локални акциони план за унапређење образовног статуса Рома. Директор ЈП „Водовод“ Радован Поповић разрешен је дужности, а на његово место постављен је дипломирани економиста Јован Јеркић. Разрешена су и два члана Управног одбора Установе Спортски центар Рума и изабрани су нови чланови - Жарко Милутиновић и Анђелка Мићић, док је за председника Управног одбора Спортског центра изабран Ђорђе Гаврић. Дошло је и до промена у Управном одбору Културног центра у Руми, у оквиру којих су разрешени председник и два члана. За председника Управног одбора Културног центра изабран је Бранко Јовичић, а Милан Радонић и Милева Ђапић изабрани су за чланове. Ј. Антић

dRU[TvO

dnevnik

Pro sve ta ri pro ce wu ju Vla di nu po nu du

{trajk nastaviti dok se o ponudi Vlade ne izjasni ~lanstvo i dok sporazum ne bude potpisan, |aci u {kolama u kojima su za-

Predlog Foruma: Zamrzavawe {trajka Forum beogradskih osnovnih {kola predlo`io je {kolskim sindikatima da se zakonski {trajk zamrzne do 21. aprila, a da se tada, ukoliko se ne ispune tra`eni zahtevi, {trajk odmrzne i nastavi sve do wihovog ispuwewa. Na sastanku je predlo`eno da se ne nadokna|uju ~asovi koji su tokom zakonske obustave rada trajali 30 minuta, navode}i da su time realizovani svi programski sadr`aji i ispuwen osnovni zadatak koji je regulisan Zakonom o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. gla{eni i da sindikati imaju rok od tri dana da dostave odgovor na ponudu Vlade, dok su ~elnici sindikata poru~ili da }e

posleni i daqe u zakonskom {trajku znali su ve} u ponedeqak da od normalizacije nastave nema ni{ta do kraja ove nede-

qe. Da to nije daleko od istine govori i podatak da }e sednica Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od sindikata koji je jo{ uvek u {trajku, biti danas, dok je sednica Glavnog odbora Sindikata prosvetnih radnika Srbije zakazana za sutra.

I mada zvani~nih izjava o ponudi Vlade ni u jednom sindikatu nema, nezvani~no smo saznali da u toj ponudi prakti~no nema ni~eg novog, nego je samo ono do sada nu|eno ne{to konkretnije.

A ta dosada{wa Vladina ponuda, koju su dva sindikata prosvetara svojevremeno prihvatila i iza{la iz {trajka, donosi im u ovoj godinu ukupno pove}awe plata od 13,6 posto. Deo ovog pove}awa zaposlenima u {kolama pripada u skladu sa Zakonom o buxetu, dok je deo tekovina protokola potpisanog s Vladom. Prvo pove}awe prosvetari su dobili u januaru, u skladu sa Zakonom o buxetu, a sada je izvesno i pove}awe aprilske plate, koje }e u kovertama sti}i u maju, tako|e shodno buxetskom zakonu. Koliko }e ono biti zna}e se polovinom aprila, kada }e biti objavqena stopa inflacije u prva tri meseca ove godine. Zatim bi se, shodno Protokolu, plate jo{ jednom pove}ale junu, a u okto-

13

O ONIMA KOJI VREDE VI[E OD DRUGIH

U [TRAJKU JO[ UVEK SVAKA ^ETVRTA [KOLA

Mada su se predstavnici Vlade i sindikata prosvetnih radnika na posledwoj pregovara~koj sesiji kona~no ne{to dogovorili i ju~e su u Srbiji u svakoj ~etvrtoj {koli ~asovi bili skra}eni na pola sata, a u 10 {kola ih uop{te nije bilo. I mada se ne zna {ta su se suprotstavqene strane dogovorile, jer ni jedna ni druga o pregovorima ni{ta konkretnije nije rekla, ministar prosvete profesor dr @ar ko Ob ra do vi} izjavio je samo da su stavovi usa-

sreda30.mart2011.

„Nezavisnost”: U ~etvrtak o sporazumu i {trajku Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost” izjasni}e se sutra na sednici Glavnog odbora o predlogu sporazuma o poboq{awu materijalnog polo`aja prosvetnih radnika zakqu~enom sa predstavnicima Vlade Srbije i odlu~iti da li se {trajk obustavqa ili ne.

Predsednik Unije sindika ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je Le o n ar d o Er d e q i rekao je da }e glavni odbor tog sindikata biti odr`an danas u Ni{u i dodao da }e pre ki nu ti {trajk od mah, ukoliko se odbor izjasni pozitivno o budu}em dokumentu.

Ka kve ve ze rav no prav nost ima s de bqi nom nov ~a ni ka Mediji su posledwih dana zdu{no ispratili vest da je republi~ki ombudsman zatra`io od novosadskog katastra da radi a`urnije i da vi{e ne uzima u prekorednu i ubrzanu proceduru zahteve za koje je pla}ena dvostruka taksa. Na prvi pogled bi se reklo da je za{titnik gra|ana uspeo da otkrije jo{ jednu nepravdu koja ti{ti ovda{wu raju, ali - da li je ba{ tako?

Pre }e biti da ciq ne da nije pogo|en, ve} da je i meta proma{ena.

Za{to?

lima, uslugama boqih lekara, advokata, elektri~ara, sponzoru{a, kasapa, politi~ara...

Uostalom, oni koji imaju vi{e jesu uzdanica ove dr`ave. Sirotiwe je previ{e, mnogo ko{ta a malo daje, dok dobrostoje}ih jedva ima a ba{ oni su ti koji vuku napred. Sirotiwa samo ko~i ili kilavi. Svakako treba pomagati te koji imaju da bi imali jo{ vi{e, da bi jo{ „vukli“. Takvi nemaju vremena za bacawe, ne mogu da ~ekaju pred {alterima, da dangube dok neki

Pre svega treba ra{~istiti osnovno pitawe - da li je pomenuti katastar postupao samovlasno ili prema nekim propisima. Ako je duplu tarifu za ubrzanu proceduru uveo na svoju ruku takvo postupawe potpada pod krivi~nu istragu zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Me|utim, ako je katastar, kao dr`avni organ, samo sprovodio ono {to mu je naredio pretpostavqeni organ, onda na wemu nema nikakve krivice. Isti propis du`ni su da sprovode svi katastri u zemqi Srbiji pa je prozivawe novosadskog katastra bespredmetno. Ako za{titnik gra|ana zakqu~uje kako nije dobar propis koji predvi|a mogu}nost izuzetnih slu~ajeva/ubrzanih procedura (uz doplatu), zahtev za promenu treba da uputi onome ko je takav propis doneo.

Ili da podnese tu`bu Ustavnom sudu ukoliko smatra da su povre|eni ustavni principi ravnopravnosti gra|ana. Naravno, dok se pritu`ba ne usvoji ili ne donese sudska presuda, propis postoji li postoji, a sa wim i dvostruke tarife i dvostruki ar{ini.

Ako, pak, ostavimo na stranu finese tipa da li je propis donela Skup{tina, Vlada ili resorni mi-

slu`benik kuca re{ewa i lupa pe~ate. Wima papiri trebaju odmah jer biznis ne mo`e da ~eka i dr`ava im je to omogu}ila. S druge strane, ekstra tarifom vlast je spre~ila slu~ajeve neorganizovanog, pojedina~nog mita i korupcije, do kojih je neminovno dolazilo jer su uslovi za dobijawe papira za sve isti (pa su oni boqe stoje}i morali da se dovijaju na razne na~ine i pla}aju na sve strane kako bi ostvarili svoj ciq). Sada je sve to ~isto prese~eno i legalizovano pod geslom: plati duplo i papiri se prave preko reda. Mo`da je dr`ava, za one jo{ bogatije (u ciqu pro{irewa trgovinskog asortimana usluga) trebala uvesti bar jo{ jedan razred - super duplo sa geslom „danas plati{ trostruko - papire dobija{ prekosutra“. Naravno, usluga dobijawa papira za jedan dan (danas za sutra) rezervisana je samo za odabrane i za wu se takse ne pla}aju na {alterima. O slu~ajevima dobijawa papira „danas za danas“ ne vredi ni tro{iti re~i.

Kao {to nema smisla pri~ati o sporosti birokratije u slu~ajevima obi~ne „raje“ - {ta wima zna~e mesec - dva gore - dole ~ekawa? Masa ionako nema posla pa neka se za-

bru bi se sabralo pove}awe ugovoreno Protokolom i ono koje sleduje po Zakonu o buxetu.

Uz ponudu Vlade ide i zahtev Ministarstva prosvete da se sve propu{teno mora nadoknaditi, a kada bude nadokna|eno - bi}e i pla}eno.

D. D.

U VRTI]IMA U VOJVODINI

Be la ku ga pro re |u je pred {kol ce U vrti}ima u Vojvodini ove godine se za {kolu priprema 19.870 mali{ana, {to je 790 mawe nego lane, a to zna~i da }e u septembru bar 26 prva~kih u~ionica ostati prazno, {to je kao ~itava jedna {kola bez |aka.

Po podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, predo~enim Vladi Vojvodine i nadle`nim skup{tinskim odborima, i ove godine se u Pokrajini mali{ani za {kolu pripremaju u 44 pred{kolske ustanove i u 52 osnovne {kole u svim vojvo|anskim op{tinama i gradovima. Smaweni broj pred{kolaca smawio je i broj vaspitnih grupa, i to za ~ak 55, pa ih je sada 1.103, a u wima s budu}im prvacima radi 1.394 vaspita~a, {to je 88 mawe nego lane.

Kao i do sada, i ove godine vojvo|anski pred{kolci za {kolu se pripremaju na srpskom, ma|arskom, slova~kom, rusinskom, rumunskom i hrvatskom jeziku, ali i dvojezi~no na srpskom i ma|arskom, srpskom i slova~kom, srpskom i rumunskom, srpskom i nema~kom, ma|arskom i nema~kom, a ove godine prvi put i na srpskom i engleskom jeziku. Najve}i broj dece pripremni pred{kolski program slu{a na jednom jeziku, ~ak wih 19.468, a od tog broja na srpskom ih se priprema 16.977, {to je ~ak 703 mawe nego lane. Na ma|ar-

skom ih je 1.911, {to je 126 mawe nego lane, na slova~kom se priprema 365 pred{kolaca, {to je 36 mawe nego pro{le godine, na rumunskom je, s pro{logodi{wih 110, broj pred{kolaca ove godine pao na 99, na hrvatskom je s pro{logodi{wih 27, spao na 19, a u odnosu na pro{lu godinu broj budu}ih prvaka pove}ao se samo u

broj dece, s lawskih 38, smawio na 28. Prvi put ove godine za {kolu se na srpskom i engleskom priprema 96 budu}ih {kolaraca.

Interesantno je da se pred{kolci ne pripremaju za {kolu uvek na jeziku svoje nacionalnosti, pa se tako deca srpske nacionalnosti pripremaju i samo na ma|arskom, slova~kom, rusinskom

Kod privatnika samo na srpskom U odnosu na pro{lu godinu broj privatnih vrti}a ukqu~enih u ovaj program pove}an je za jedan i sada ih ima 22, i to u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Pan~evu i Ba~koj Palanci. U ovim vrti}ima u 25 grupa raspore|eno je 246 pred{kolaca ili 44 vi{e nego lane, a s wima radi 30 vaspita~a, i to na srpskom jeziku. grupama na rusinskom jeziku, i to za dvoje, pa ih je ove godine 97.

I dok je u jednojezi~nim grupama uglavnom smawen broj mali{ana, u ve}ini dvojezi~nih je pove}an. Tako se od ukupno 402 pred{kolca, na srpskom i ma|arskom sada priprema 168 mali{ana, ili dvoje vi{e nego lane, na srpskom i rumunskom 87, to jest jedno dete vi{e nego lane, na srpskom i nema~kom se ove godine priprema ~ak deset de~aka i devoj~ica vi{e nego lane, to jest wih 18, na ma|arskom i nema~kom priprema ih se petoro, a lane ih je bilo troje, a jedino se na srpskom i slova~kom

ili dvojezi~no na srpskom kombinovanim s ma|arskim, slova~kim, rumunskim, nema~kim ili engleskim jezikom. Deo Ma|ara je i u vaspitnim grupama na srpskom, rusinskom ili dvojezi~nim na ma|arskom i srpskom, ma|arskom i nema~kom, a ima i jedno dete ove nacionalnosti s kojim vaspita~ice komuniciraju na srpskom i rumunskom. Mali Slovaci, osim na slova~kom, za {kolu se pripremaju i na srpskom ili dvojezi~no na srpskom i slova~kom ili srpskom i engleskom jeziku, dok se Rumuni, osim na rumunskom, pripremaju i na srpskom ili dvojezi~no na ova

dva jezika ili na srpskom i ma|arskom. Pred{kolci rusinske nacionalnosti u grupama su ili na materwem ili na srpskom jeziku, a deca hrvatske nacionalnosti, osim na svom materwem, pripremaju se i na srpskom, ma|arskom ili rusinskom jeziku, a i dvojezi~no na srpskom kombinovanim s ma|arskim, nema~kim ili engleskim jezikom.

U vrti}ima je ove godine i 704 Roma pred{kolaca, {to je 27 mawe nego lane. Ve}ina ih se za {kolu priprema na srpskom jeziku, ali ima i onih koji su u grupama s ma|arskim, slova~kim ili rusinskim nastavnim jezikom, kao i u dvojezi~noj srpsko-ma|arskoj grupi.

Od ukupnog broja pred{kolaca, u vrti}ima je i 869 mali{ana sa smetwama u razvoju mawe nego lane. S govornim i jezi~kim smetwama ih je 526, s poreme}ajima u pona{awu 39, sa smetwama u u~ewu 59, sa smetwama u mentalnom razvoju 105, s o{te}ewima vida 36, s telesnim smetwama 49, s o{te}ewima sluha 22, dok je s autizmom 33 pred{kolaca. U odnosu na pro{lu godinu, broj dece sa smetwama u razvoju smawio se za 109. Vi{e je nego prepolovqen broj onih koji imaju te{ko}a u u~ewu, kao i onih koji imaju smetwe u pona{awu. Me|utim, u pred{kolskim grupama znatno je pove}an broj dece s autizmom.

D. Deve~erski

Ba{ tako je i Orvel pisao: svi smo ravnopravni, ali su neki ravnopravniji od drugih. Na dr`avi je da to socijalno razlikovawe uo~i i prakti~no iskoristi – i ona to radi

ZAVR[ENA „NEDEQA PRAVA ZA BESKU]NIKE”

Ame ri~ ki i zre wa nin ski |a ci na istom za dat ku Gru pa zre wa nin skih sred wo{kolaca koja je lane boravila u Americi u okviru Programa omladinskih lidera u Srbiji SYLP, projekta ~iji su realizator “Gra|anske inicijative” u partnerstvu sa “World le ar nin gom”, or ga ni zo va la je minulog vikenda u Zrewaninu “Nedequ prava za besku}nike”. Akcija je izvedena zajedno sa u~enicima iz Amerike, koji su do{li u uzvratnu posetu Srbiji, i udru`ewem gra|ana “Voj vo |an ska ini ci ja ti va”.

Najpre je, u petak, u Kulturnom centru Zrewanina, odr`ana tribina na kojoj su govorili direktorka prihvatili{ta za besku}nike u Beogradu Gor da na \ur |e vi}, profesor Fakulteta za specijalnu edu-

kaciju i rehabilitaciju Alek san d ar Ju g o v i}, di rek tor ka zrewaninskog Centra za socijalni rad Ve sna Stan kov i direktorka ovda{weg Gerontolo{kog centra Zo ri ca Vu~ ko vi}. Na tribini je razgovarano o polo`aju besku}nika u Srbiji i o radu institucija koje vode brigu o wima. Dan kasnije u trgovini “Univereksport” organizovana je akcija “Banka hrane”, ~iji je ciq bilo prikupqawe namirnica za qude bez krova nad glavom. U akciji, u kojoj je u~estvovalo dvadesetak volontera, prikupqe no je ne ko li ko ve li kih kolica prehrambenih artikala. Zrewaninski i ameri~ki sredwo{kolci su u nedequ pose ti li i tri naj u gro `e ni je

porodice, i zajedno sa besku}nicima u~estvovali u spremawu wihovih domova. Poklonili su im i pakete sa hranom i sredstvima za higijenu.

- U okviru programa uzvratne posete, u Srbiji je boravilo tro je sred wo {kol ca iz Amerike. Oni su, zajedno sa vr {wa ci ma iz Zre wa ni na, imali priliku da posete Gradsku upravu, Fabriku lekova “Jugoremedija”, sredwe {kole i Novi Sad. Kao zavr{nu aktiv nost, |a ci su za sa di li {est borova u dvori{tu Medi cin ske {ko le – ka `e za “Dnev nik” pred stav ni ca ci vilnog sektora u ovom programu Iva na Bran ko vi}.

U~enik ^ej si Hjuz iz Sinsinatija, u dr`avi Ohajo, za-

dovoqan je boravkom u prestonici Banata i time {to je imao priliku da pomogne soci jal no naj u gro `e ni jim me {tanima.

- Uz po mo} or ga ni za ci je „World learning“ prvo smo do{li u Beograd, a potom u Zrewanin, gde smo organizovali akciju pomo}i besku}nicima i slu{ali brojne predavawa o pomagawu najugro`enijim dru{tvenim grupama. Ciq ovog projekta jeste i da upoznamo i bo qe raz u me mo srp sku mla de`, ovda{wu kulturu, ali i da predstavimo ameri~ke obi~aje. Ovaj projekat je za mene sjajna prilika, koju u druga~ijim okolnostima ne bih mogao da do`ivim, da upoznam Srbiju – isti~e Hjuz. @. Balaban

nistar i zadovoqimo se konstatacijom da je propis donela vlast, onda se vaqa zapitati zar vlast prilikom dono{ewa propisa ne zna da su weni gra|ani - podanici ravnopravni? Naravno da zna ali...

Poslu`imo se primerom: da u Ustavu pi{e kako je Zemqa ravna {ta bi to promenilo u praksi, u obi~nom `ivotu? Ni{ta. Tako je i progla{ewe ravnopravnosti gra|ana retorsko, deklarativno i konkretno ne obavezuje. Princip „zakonitost-jednakost-bratstvo“ odavno je postavqen u idealisti~kim vremenim ra|awa gra|anstva.

Danas su druga vremena, ovda{wa vlast sebe deklari{e kao liberalno - kapitalisti~ku a za takav kapitalizam, zna se, tr`i{te je svetiwa. Na tr`i{tu, opet, vlada pravilo da se prodaje onome ko plati vi{e. Dr`ava, dakle, svoj proizvod - izvode, potvrde, svakojake dozvole - prodaje onome ko da vi{e. [ta je tu sporno? Pa svuda je tako - ko plati vi{e u`iva u boqem letovawu, hrani i ode}i, ko-

nima obijawem {alterskih tvr|ava, {to joj je to te{ko?

Ako se stvari sagledaju iz ove tr`i{no - kapitalisti~ke vizure, bilo kakve za{titni~ke primedbe deluju krajwe tendenciozno. Treba se staviti u poziciju vlasti i vidik se odmah bistri pa je lako uo~iti one koji vrede vi{e od drugih (jer mogu da plate vi{e od drugih).

Uostalom, kakve veze ravnopravnost ima sa debqinom nov~anika?

Ovde nije u pitawu ravnopravnost ve} plate`na sposobnost koja omogu}ava „skra}eni“ postupak. Ba{ tako je i Orvel pisao - svi smo ravnopravni ali su neki ravnopravniji od drugih. Na dr`avi je da to socijalno razlikovawe uo~i i prakti~no iskoristi - i ona to radi.

Obi~na, idealisti~ka ravnopravnost je zastarela (skoro nazadna) i, u svakom slu~aju, neprakti~na u prelaznim, kriznim, smutnim vremenima {to bi narod ovda{wi ve} jednom morao da shvati, prihvati i prestane da izvoqeva.

Ilija Baki}

14

crna hronika

sreda30.mart2011.

UHAP [E NA TRO JI CA FU TO @A NA, PO TRA GA ZA ^E TVR TIM

dnevnik

ZRE WA NIN SKA PO LI CI JA UHAP SI LA DVO JI CU OSUM WI ^E NIH ZA TR GO VI NU QU DI MA, TRE ]I U BEK STVU

Pre tu kli mla di }a Pro da li ma lo let ni cu i de voj ku u ka fa ni?

Po li ci ja je uhap si la u Fu to gu tro ji cu me {ta na, a za ~e tvr tim tra ga pod sum wom da su u su bo tu oko je dan sat po sle po no }i u jed noj ka fa ni u Be ge ~u is tu kli dva de set tro go di {e eg me {ta ni na i pri tom mu na ne li te {ke te le sne po vre de, od no sno frak tu ru lo ba we.

Pri ja ve za te {ke te le sne po vre de i na sil ni~ ko po na {a we sle de pro tiv Pe ri ce M. (1988), Bo ri sa B. (1988), Vla di mi ra M. (1986) kao i Mi ro sla va D. (1987) za ko jim se tra ga, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je.

M. V.

PRO PA LO RAZ BOJ NI [TVO U NO VOM SA DU

Fan tom ute kao s tra fi ke Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je za dr `a va we No vo sa |a ni nu Ne boj {i M. (1987) zbog zbog osno va ne sum we da je prek si no} ma ski ran fan tom kom za pre tio rad ni ci jed ne no vo sad ske tra fi ke da mu da no vac. We mu se pri pi su je da je na kon {to je pro da va ~i ca to od bi la, raz -

bio sta klo na {al te ru i po be gao.

U to ku je pro ve ra ope ra ti va ca da li je ovaj osum wi ~e ni za raz boj ni {tvo po ~i nio jo{ kri vi~ nih de la, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

DO GO VOR ZVA NI^ NI KA SR BI JE I NE MA^ KE

Na avio-le to vi ma bi }e i na o ru `a ni ~u va ri Na avio-le t o v i m a iz m e | u Ne ma~ ke i Sr bi je bi }e an ga `o va ni na o ru `a ni ~u va ri ko ji }e bri nu ti o bez bed no sti put n i k a, sa o p { ti l i su ju ~ e mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} i par la men tar ni dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Ne ma~ ke Ole [re der. Oni su, po sle pot pi si va wa za jed ni~ ke iz ja ve o to me, re kli no vi na ri ma da }e na o ru `a ni ~u va ri do pri ne ti ve }oj bez bed no sti u ci vil nom va zdu ho plov stvu. [re der je, na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re s Da ~i }em, ka zao da na le to vi ma iz me |u dve dr `a ve ve} po stro j e ~u v a r i ko j i ne no s e oru` je. Pre ma we go vim re ~i ma, po t reb n o je do g o v o r i t i jo{ stva ri ka ko bi se de fi ni sa lo ka ko }e se ne ma~ ki pred stav ni ci po na {a ti s oru` jem, od no sno gde }e ga osta vqa ti i ka ko }e ga po tom pre u zi ma ti.

Da ~i} je ob ja snio da pot pi si va we iz ja ve zna ~i da }e na avio-le to vi ma iz me |u dve dr `a v e pri p ad n i c i mi n i s tar sta v a unu t ra { wih po s lo v a Sr bi je i Ne ma~ ke mo }i da no se oru` je. On je is ta kao da je Ne ma~ ka jed na od pr vih dr `a va s ko jom je pot pi sa na iz ja va o tim ak tiv no sti ma, pod se tiv {i da je ini ci ja ti va o to me po kre nu ta jo{ pre ne go {to je po stao mi ni star.

Da ~i} i [re der su pot pi sa li i Pro to kol iz me |u vla da Sr bi je i Ne ma~ ke „o spro vo |e w u Spo r a z u m a iz m e | u Evrop s ke za j ed n i c e i Re p u bli ke Sr bi je o re ad mi si ji li ca ko je ne za ko ni to bo ra ve” na pod ru~ ju Ne ma~ ke.

Zva ni~ ni ci dve dr `a ve pot pi sa li su i Spo ra zum o do na ci ji Sa ve znog MUP-a Ne ma~ ke ko le ga ma iz Sr bi je u vi du opre me, vred ne 45.000 evra za po tre be srp ske gra ni~ cne po li ci je.

(Ta njug)

Zre wa nin ska po li ci ja uhap si la je Qu bi {u M. (33) iz Ga ja i Bo ja na D. (19) iz Mra mor ka, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo tr go vi ne qu di ma u sa i zvr {i la {tvu. Isto vre me no, pri pad ni ci Po li cij ske upra ve tra ga ju za Ni ko lom E. ko me se na te ret sta vqa isto kri vi~ no de lo.

Osum wi ~e ni su, ka ko je na ve de no u ju ~e ra {wem sa op {te wu za jav nost, u ok to bru 2010. go di ne, upo tre bqa va ju }i si lu i upu }u ju }i pret we, i zlo u po tre biv {i wi ho vo po ve re we, pro da li dve `en ske oso be, od ko jih je jed na ma lo let na. Tro ~la na gru pa ko ja se te re ti za tr go vi nu qu di ma je, po pr vim re zul ta ti ma is tra ge, is ko ri sti la te {ke ma te ri jal ne pri li ke `r ta va, kao i psi hi~ ko sta we jed ne od o{te }e nih.

Pro tiv osum wi ~e nih su pod ne te kri vi~ ne pri ja ve. Is tra -

`ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Go ran Zec po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” da je sa slu {ao dvo ji cu uhap {e nih i na kon to ga im od re dio pri tvor do 30 da na. Po bro ju pod ne tih pri ja va, od no sno po efi ka sno sti u ra du ka da je re~ o bor bi pro tiv tra fi kin ga, Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu pro {le go di ne na {la se na ~e tvr tom me stu u dr `a vi.

In spek to ri ko ji se ba ve ova kvim slu ~a je vi ma ve le da ne ma pra vi la ka da je sta tus `r ta va u pi ta wu. Ma da je ve }i na si ro ma {na i neo bra zo va na, bi lo je i dru ga ~i jih pri me ra. Iz me |u osta log, i de voj ke, fa kul tet ski obra zo va ne, ko ja je, po sle do bi je nog ot ka za u jed noj do bro sto je }oj fir mi, od lu ~i la da po tra `i po sao na pre ko o ke an skom bro du. Po ve za la se, u toj na me ri, s mu {kar cem za ko ga se ka sni je is po sta vi lo da je bio na

Policijska uprava u Zrewaninu

po li cij skoj po ter ni ci i da je pla ni rao da je pro da u be lo ro bqe.

Do sa da {we `r tve, ko je su ot kri ve ne u sred wem Ba na tu,

PO SLE SKO RO DVO GO DI [WEG ZA STO JA

Na sta vak su |e we u afe ri „pan cir” 25. ma ja Op tu `e ni u afe ri „pan cir“ Pr vo slav Da vi ni}, biv {i mi ni s tar od b ra n e ne k a d a { we Za jed ni ce SCG, uga {e ne u pr voj po lo vi ni 2006. go di ne, na }i }e se na op tu `e ni~ koj klu pi Vi {eg su da u Be o gra du 25. ma ja, po sle „pa u ze“ od sko ro dve go di ne u ovom po stup ku, do

25. av gu sta 2005. go di ne o na ba vi ci za {tit ne opre me za ta da {wu Voj sku SCG od zre wa nin ske fir me “Pro iz vod wa Mi le Dra g i}”, ta d a { wi mi n i s tar od bra ne Da vi ni}, te sad pen zi o ni sa ni ge ne ral Mi lun Ko ka n o v i} i pu k ov n ik Jo v i c a Vu~ ko vi} sum wi ~e za kri vi~ -

tvr de }i da su ”ne i sti ni te“.

Na po ~et ku su |e wa 1. ok to bra 2008. go di ne pr vo op tu `e ni Da vi ni} je u iz ne toj od bra ni tvr dio da je „Mi ni star stvo od bra ne SCG sa mo spro ve lo le gi tim nu i va qa nu od lu ku Sa ve ta mi ni sta ra SCG iz av gu sta 2005. go di ne o opre ma wu voj ske od

PRO CES U HA GU BIV [EM NA ^EL NI KU GE NE RAL [TA BA VJ

Tu `i la {tvo: Pe ri {i }u do `i vot ni za tvor Tu `i la {tvo Ha {kog su da za tra `i lo je ju ~e da se biv {i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Ju go sla vi je Mom ~i lo Pe ri {i} pro gla si kri vim po

svim ta~ ka ma op tu `ni ce i da se osu di na do `i vot nu ka znu za tvo ra. Op tu `ba je ti me za vr {i la iz no {e we za vr {nih re ~i ko je je pre ju ~e za po ~e la, a svo je za vr {ne re ~i za po ~e la je Pe ri {i }e va od bra na.

Pe ri {i }a op tu `ni ca te re ti za kr {e we za ko na i obi ~a ja

ra to va wa i za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti.

Pe ri {i} se te re ti da je ka drov skom, lo gi sti~ kom i ma te ri jal nom po dr {kom Voj sci Re pu bli ke Srp ske i voj sci Srp ske Kra ji ne zna ~aj no do pri neo zlo ~i ni ma ko je su za po ved ni ci i pri pad ni ci tih voj ski po ~i ni li u Sa ra je vu, Sre bre ni ci i Za gre bu.

Op tu `ni ca pro tiv Pe ri {i }a obe lo da we na je 7. mar ta 2005. go di ne, ka da se on do bro voq no pre dao i istog da na oti {ao u pri tvor sku je di ni cu Ha {kog tri bu na la, a dva da na ka sni je, 9. mar ta iz ja snio se da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. Su |e we Pe ri {i }u za po ~e lo je 2. ok to bra 2008. go di ne.

Tu `i la {tvo je za vr {i lo s iz vo |e wem do ka za 25. ja nu a ra 2010. go di ne, od bra na je za po ~e la iz vo |e we do ka za 22. fe bru a ra 2010., a za vr {i la je s iz vo |e wem do ka za 11. ja nu a ra.

(Ta njug)

uglav nom su za dr `a va ne u Sr bi ji, ma da su ne ke pre ba ci va ne u Hr vat sku, Bo snu i Cr nu Go ru. @. B.

Prvoslav Davini}

ko je je do {lo to kom op {teg (re)iz bo ra su di ja u dru goj po lo vi ni 2009. go di ne.

Su |e we }e po ~e ti is po ~et ka pred no vim sud skim ve }em, po op tu `ni ci ko jom se u ve zi s dva ne re a li zo va na ugo vo ra iz

Oprema zrewaninskog proizvo|a~a nije stigla u vojne redove

no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja.

Na su |e wu pred biv {im Okru `nim su dom u Be o gra du, ko je je odr `a no ok to bra 2008. do sre di ne 2009. go di ne, svi okri vqe ni su od ba ci li sve op tu `be

2006. do 2010. ko jom su bi li utvr |e ni do ba vqa~, ko li ~i na opre me i pe riod, dok su ce ne bi le in di ka tiv ne i otvo re ne“.

Po Da vi ni }e vim tvrd wa ma u od bra ni, “pri pre me za opre ma we su po ~e le prak ti~ no od

ja nu a ra 2005., kad je usvo je na stra te gi ja re for me Voj ske, a pla n i r a n o je da se na b av k a opre me fi nan si ra iz pro da je vi {ka voj ne imo vi ne”.

- ^i tav dr `av ni vrh je znao za plan o opre ma wu voj ske za pe riod od 2006. do 2010. go di ne i s tim u ve zi ka sni je do ne te od lu ke. Na sed ni ci Vr hov nog sa ve ta od bra ne SCG je po dr `a na na bav ka opre me. Vr hov ni sa vet su ~i ni li pred sed nik SCG Sve to zar Ma ro vi}, pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi}, ja kao mi ni star od bra ne, moj za me nik iz Cr ne Go r e sa d a po k oj n i Vu k a { in Ma ra{ i ta da {wi na ~el nik Ge n e r al { ta b a Dra g an Pa ska{. Pla nom ko ji je Sa vet mi ni sta ra usvo jio 8. av gu sta 2005, kon kre ti zo va no je {ta voj sci tre ba, a od lu kom od 22. av g u s ta pre c i z i r a n o je {ta tre ba da se na ba vi - tvr dio je ta da Pr vo slav Da vi ni}. U od bra ni je is ta kao da se “po dr {ka dr `av nog vr ha iz vr {e wu na me ra o na bav ci opre me po ka za la i pri ti skom na Mi ni star stvo fi nan si ja da od blo ki ra zah te ve za pro da ju vi {ka voj ne imo vi ne, i da su u to vre me ve} bi le do bi je ne sa gla sno sti za pro da ju 5-6 obje ka ta, dok se za oko 80 zah te va ~e ka lo na sa gla snost”.

J. J.

PRI PAD NI CI SBPOK-a NA STA VI LI AK CI JU „PI [TOQ”

Uhap {e ni zbog pot kra da wa na ben zin skim pum pa ma Pri pad ni ci Slu `be za bor bu po tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u na stav ku ak ci je „Pi {toq„ uhap si li su or ga ni za to ra gru pe Alek san dra B. (31) iz Be o gra da i ~la no ve Ni ko lu R. (34) iz Sme de re va i Mi ro sla va P. (60) iz Ru me ko ji se sum wi ~e da su na ben zin skim sta ni ca ma „NIS Ju go pe trol” u Groc koj i Ru m i pot k ra d a l i po t ro { a ~ e pri li kom ku po vi ne go ri va, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a.

Kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku pod ne te su pro tiv Vla di mi ra D. (54) i Iva na T. (32) iz Be o gra da zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i pra vqe we, na ba vqa we i da va we dru gom sred sta va za iz vr {e we kri vi~ nih de la pro tiv bez bed no sti ra ~u nar skih po da ta ka.

Ova or ga ni zo va na gru pa je na ben zin skim sta ni ca ma „NIS Ju go pe trol” u Groc koj i Ru mi, u to ku ove i pro {le go di ne pot -

Aleksandar B.

kra da la po tro {a ~e pri li kom ku po vi ne go ri va, i to u iz no su od pet do 32 od sto od ukup ne ko li ~i ne ko ja se na vod no pro da va -

Miroslav P.

la kup cu. To su ra di li ko ri {}e wem pret hod no po sta vqe nih elek tron skih sklo po va ~i ja je svr ha da pri ka zu ju na dis ple ju apa ra ta ve }u ko li ~i nu iz da tog go ri va od re al no si pa nog u re zer vo a re vo zi la. Na taj na ~in fik tiv ni pro tok go ri va ni je evi den ti ran kroz ure |aj za re gi stra ci ju pro to ka go ri va u sa mom apa ra tu za to ~e we naft nih de ri va ta, na vo di se u sa op {te wu i do da je da su ure |a ji ko ji su ko ri {}e ni za pot kra da we po tro {a ~a uti ca li na im pul se ko je dis plej pri ma od ra ~un ske plo ~e i da va li su la `nu sli ku o ko li ~i ni go ri va ko ja se iz da je po tro {a ~i ma.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

OD LO @E NO SU \E WE BIV [IM FUNK CIO NE RI MA „CR VE NE ZVE ZDE”

Od bra na pro u ~a va no vu do ku men ta ci ju Su|ewe biv{im funkcionerima FK „Crvena zvezda“ Dra ga nu Xa ji }u, Vla di mi ru Cvet ko vi }u i Mi lo {u Ma rin ko vi }u, te fudbalskom menaxeru Ran ku Sto ji }u, optu`enima za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim transferima fudbalera u strane klubove krajem devedesetih godina pro{log veka, odlo`eno je ju~e kako bi odbrana obavila uvid u novu dokumentciju koja je stigla krajem pro{le nedeqe.

Optu`nica Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu, sumwi~i Dragana Xaji}a za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s transferima fudbalera „Crvene zvezde“ Go ra na Dru li }a u {pansku “Saragosu”, Pe ri ce Og we no vi }a u

se sumwi~e za zloupotrebu veza no za tran sfer fud ba le ra Iva na Du di }a u lisabonsku „Benfiku”.

Svi okrivqeni su u potpunosti odbacili optu`be, tvrde}i da su apsolutno neta~ne.

Ve ri ca Ba ra} u su du Ju~e je me|u javnim li~nostima koje prate su|ewe bila i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Ve ri ca Ba ra}. Ona je novinarima izjavila da je na su|ewe do{la u svojstvu prijateqa fudbalske legende Dragana Xaji}a.

- Ako je neko na osnovu svetske slave zaslu`io da bude bogat, onda je to Xaji} kazala je Bara}eva.

Ya ji} s advo ka ti ma (ra ni ji sni mak)

Predsednik sude}eg ve}a, sudija Dan ko La u {e vi}, naveo je da je re~ o dokumentaciji koju je Tu`ila{tvo tra`ilo vezano za transfere obuhva}ene optu`nicom, kao i dokumentaciji u vezi s dva bankovna ra~una, od kojih je, po re~ima sudije, jedan ra~un {ifrovan.

madridski „Real”, te Zo ra na We gu {a u madridski „Atletiko” .

Za isto de lo se u ve zi s po je di nim od po me nu tih tran sfe ra sum wi ~e i biv {i „Zve zdi ni“ funk ci o ne ri Vla di mir Cvet ko vi} i Mi lo{ Ma rin ko vi}. Fudbalski menaxer Ranko Stoji} i Xaji}

- Nisam uzeo ni~ije pare, nikad za ~etrdeset godina u fudbalu nijedan tu|i dinar nisam uzeo - tvrdio je u odbrani Xaji}.

Su|ewe je odlo`eno za termin 23. i 24. maja za kad je sudija najavio saslu{awe nekoliko svedoka, me|u kojima i fudbalera Druli}a i Ogwenovi}a.

J. J.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU UVA @IO @AL BU OSUM WI ^E NOG NAR KO BO SA

[a ri }u osta je stan u [pa ni ji

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je re{ewe kojim je odbeglom Dar ku [a ri }u, optu`enom za {verc vi{e od 2,5 tone kokaina, privremeno oduzet stan u Marbeqi u [pani-

ji povr{ine 155 kvadratnih metara, saop{tio je ju~e taj sud.

Apelacioni sud je uva`io `albu [ari}evog punomo}nika i ukinuo re{ewe Specijalnog suda u Beogradu, jer smatra da on nije bio nadle`an da donese pomenuto re{ewe u fazi privremenog oduzimawa imovine. Sud isti~e da taj postupak dr`ava mora da pokrene molbom onoj

dr`avi koja donosi kona~nu odluku. „Specijalni sud nije bio nadle`an za dono{ewe pobijanog re{ewa, jer se radi o nadle`nosti organa dr`ave na ~ijoj

se teritoriji imovina nalazi.

Shodno tome postupak sprovo|ewa zabrane raspolagawa, odnosno privremeno oduzimawe imovine proistekle iz krivi~nog dela koja se nalazi van teritorije Srbije sprovodi se na na~in regulisan Zakonom o oduzimawu imovine proistekle iz kri vi~ nog de la”, na vo di Apelacioni sud u obrazlo`ewu. Sud dodaje da se postupak

oduzimawa imovine, osim po pomenutom Zakonu, sprovodi i u skladu s Konvencijom Ujediwenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencijom Saveta Evrope o prawu, tra`ewu, zapleni i oduzimawu prihoda ste~enih kriminalu i o finansirawu terorizma.

Marbeqa je na jugu [panije i poznato je turisti~ko mesto na Kosti del Sol (Obali Sunca) u provinciji Malaga, koja je posebna jer se istovremeno mo`e skijati na obli`wim planinama i kupati u moru na peskovitim, {qunkovitim i stenovitim pla`ama. Dugogodi{wi gradona~elnik Marbeqe bio je He sus Hil, predsednik fudbalskog kluba „Atletiko Madrida”, ali je uhap{en, a 2006. je raspu{tena gradska uprava, godinu dana nakon {to je [ari} kupio luksuzan stan. [panska policija i tu`ila{tvo su sumwali da je u gradu pronevereno oko 2,5 milijardi evra.

Od [ari}a, koji se nalazi u bekstvu, kao i od wegovih srodnika i saradnika odlukom Specijalnog suda do sada je oduzeto vi{e ku}a, stanova, lokala, preduze}a i motornih vozila zbog sumwe da su ih stekli bave}i se kriminalom.

E. D.

sreda30.mart2011.

NA KON OSMO GO DI [WE IS TRA GE, PO DIG NU TA OP TU @NI CA PRO TIV PO ZNA TE FOLK PE VA ^I CE I BIV [E PRED SED NI CE „OBI LI ]A” ZBOG NE ZA KO NI TE PRO DA JE FUD BA LE RA

Ras plet slu ~a ja Sve tla ne Ra `na to vi} pred su dom Podizawem optu`nice protiv Sve tla ne Ce ce Ra `na to vi}, osumwi~ene za protivpravno prisvajawe oko ~etiri miliona nema~kih maraka i vi{e od tri miliona dolara od transfera fudbalera „Obili}a„ u inostrane klubove, Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu „povuklo” je potez u raspletu osmogodi{we istrage, a kona~nu odluku done}e sud.

Vi{e puta pro{irivana istraga, pored udovice @eqka Ra`natovi}a Akana, obuhvata i wenu sestru Li di ju Ve li~ ko vi}-Oco ko qi} zbog nezakonite prodaje deset fudbalera, kao i nekada{we rukovodioce kluba Dra gi {u Bi ni }a i Jo va na Di mi tri je vi }a.

Ume{ani u nezakonitu prodaju Mi la na Ob ra do vi }a moskovskoj „Lokomotivi” za tri miliona dolara, od kojih nijedan nije upla}en na ra~un kluba, Bini} i Dimitrijevi} podle`u sumwi da su radili po nalozima tada{we vlasnice FK „Obili}„, zakqu~iv{i ugovor s ruskim klubom 2. jula 2001. godine u Moskvi. Milion dolara je, prema sumwama Tu`ila{tva, upla}eno na ra~un privatnog preduze}a u Bijeqini, a zatim je novac predat vlasnici kluba na ruke. Ostatak je i{ao preko vi{e privatnih ra~una u Belgiji (Briselu),

jom Obradovi}a.

Suo~ewe je obavqeno iza zatvorenih vrata, u skladu s tajno{}u istrage.

Sestre Svetlana i Lidija sumwi~e se za nezakonitu prodaju deset fudbalera (me|u wima je i Obradovi}), odnosno da su zlopotrebom polo`aja prikom tran sfe ra „zaradile”

oko 4.100.000 nema~kih maraka i 3.480.000 dolara. Istraga protiv Arkanove udovice pokrenuta je jo{ u aprilu 2003. godine zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja, nakon hap{ewa u akciji „Sabqa”. Posle dva meseca u pritvoru pu{tena je da se brani sa slobode. Tu`ila{tvo je potom, zbog sumwi u nelegalno obavqene transfere fudbalera, zahtevalo vi{e pro{irewa i dopuna istrage, koja je zavr{ena sredinom jula pro{le godine.

U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu ju~e su identifikovani posmrtni ostaci 17 Srba ekshumirani u proteklih 10 godina iz masovnih, zajedni~kih i pojedina~nih grobnica na podru~ju Hrvatske, saop{tio je Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”.

Re~ je o Srbima stradalim za vreme rata 1991/95. na podru~ju Like, Dalmacije, Korduna, Banije, Zapadne i Isto~ne Slavonije, u akciji „Bqesak”.

Svi oni su zajedno s jo{ 21 me{taninom sela Medari nastradali u agresiji hrvatskih oru`anih snaga 1. i 2. maja 1995. na za{ti}enu zonu UN poznatu kao sektor „Zapad”.

U posledwih deset godina iz zajedni~kih, masovnih i pojedina~nih grobnica na podru~ju Hrvatske i biv{e RSK, ekshumiran je 1.001 le{, a identifikovano 629 posmrtnih ostataka srpskih `rtava.

Na spisku „Veritasa” nalazi se jo{ 2.100 Srba koji su nestali od 1991. do 1995. godine, od toga je 1.404 civila, me|u wima 559 `ena.

Prema podacima ove nevladine organizacije, na podru~ju Hrvatske postoje jo{ 592 registrovana grobna mesta s posmrtnim ostacima ubijenih Srba koja ni 16 godina posle rata nisu ekshumirana iskqu~ivo zbog opstrukcije vlasti u Zagrebu.

(Ta njug)

Sve tla na Ra `na to vi}

sednici „Obili}a„ isplatio 720.000 maraka, a za sebe zadr`ao proviziju od deset odsto.

Od prodaje Sa {e Vi cik ne za i Zo ra na Ran ko vi }a kineskom „[angaju”, marta 2000. godine, menaxer joj je isplatio 360.000 dolara, a za sebe ostavio isti procenat, odnosno 40.000 dolara.

Prema wegovim re~ima, uplata od prodaje Vla di ce ]ur ~i }a i Se a da Sa la ho vi }a „Alawi„ iz Rusije za 220.000 dolara nije prokwi`ena u evidenciji FK „Obli}”.

Ma lo vi}: Ni „na ci o nal ne iko ne” ni su ne do dir qi ve Podizawe optu`nice protiv Svetlane Ra`natovi} predstavqa jo{ jedan dokaz da nema za{ti}enih i da tu`ila{tvo radi samostalno, da ne podle`e nikakvom pritisku pa ni politi~kom, poru~ila je ju~e ministarka poravde Sne `a na Ma lo vi}. „Tu`ila{tvo svakog dana svojim radom pokazuje da niko nije amnestiran pa ni takozvane ‘nacinalne ikone’”, rekla je Malovi} Tanjugu na Pravnom fakultetu u Ni{u. Pre-

ma wenim re~ima, za uspeh borbe protiv organizovanog kriminala neophodna je promena svesti gra|ana i uspostavqewe sistema vrednosti koji nije postojao tokom devedesetih godina. „Moja obaveza kao ministarke pravde je da tu`ila{tvu obezbedim nesmetan rad i ja }u to i ubudu}e ~initi. Na{ ciq je da probleme ne ostavqamo svojoj deci ve} da ih re{imo i da to bude na{ zalog za wihovu stabilnu budu}nost”, navela je Malovi}.

Da ~i}: Op tu `ni ca ne na ru {a va pri ja te qstvo Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e novinarima u Beogradu da nije informisan o navodima optu`nice koja je prekju~e podignuta protiv Ra`natovi}eve i da je to „stvar kojom }e se baviti sudovi”.

Na pitawe o spekulacijama da je zbog wegovog prijateqstva s Ra`natovi}evom osam godina trajalo podizawe optu`nice, Da~i} je odgovorio da wegovo prijateqstvo s bilo kim ne zna~i da dr`avni organi ne treba da

rade svoj posao, a da }e sud na kraju odlu~iti ko je u pravu. „Kako sam ja mogao da je {titim kada je ona uhap{ena 2003. godine. Ona u vreme mog ministrovawa nije bila u pritvoru niti je bila predmet policije”, rekao je Da~i}. Naveo je da to ne treba vezivati za ~iwenicu da su on i Svetlana Ra`natovi} prijateqi „od malih nogu” i da podizawe optu`nice ne treba da zna~i da vi{e ne treba da budu prijateqi.

U ZA VO DU ZA SUD SKU ME DI CI NU U ZA GRE BU

Iden ti fi ko va no 17 `r ta va „Bqe ska”

15

Ku }a u ko joj je na |e no oru` je

Letoniji (Rigi), [paniji (Marbeqi i Palma de Majorki), [vajcarskoj (@enevi i Luganu) i u SAD (Wujorku).

Estradna „zvezda” i nekada{wi sportski direktor kluba s Vra~ara, Dimitrijevi}, 3. marta ove godine su se suo~ili pred istra`nim sudijom Vi{eg suda u Beogradu, povodom razli~itih tvrdwi koje su izneli pred sudom u vezi s proda-

Portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva To mo Zo ri} obrazla`u}i ju~e optu`nicu za zlouptrebu slu`benog polo`aja, precizirao je da je Ra`natovi} optu`ena i za nezakonito posedovawe 11 pi{toqa.

Zori} je naveo da je od prodaje Mi ro sla va Sa vi }a gr~kom „Arisu„ za milion maraka, 25. januara 2005. godine, wegov menaxer „na ruke” tada{woj pred-

U prodaju Ni ko le La ze ti }a turskom klubu „Fenerbah~e„, za {est miliona maraka 15. juna 2000. godine, bila je ukqu~ena i Arkanova kuma Sta ni sla va ^o ~o rov ska.

Zori} je naglasio da je istraga trajala osam godina usled zahtevnosti postupka, odnosno prikupqawa dokumentacije, podataka o transferima i ra~unima iz vi{e zemaqa - Rusije, Gr~ke, Francuske, Slovenije i Turske. Kako tvrdi, bilo je potrebno da se obave zahtevna ekonomska i finansijska ve{ta~ewa dokumentacije, potom je pro{irivana istraga, a pojedini svedoci su postajali optu`eni. „Tu`ila{tvo je htelo da sakupi sve dokaze koji imaju sudski kredibilitet i zato je bilo potrebno da istraga dugo traje’’, ukazao je Zori} i naglasio da se Tu`ila{tvo oduprlo svakom vidu politi~kih pritisaka i da u ovom postupku ne}e biti za{ti}enih, kao i da }e svi koji su izvr{ili krivi~no delo odgovarati pred zakonom.

E. D.

SPORT

sreda30.mart2011.

dnevnik

c m y

16

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA MLA DIH RE PRE ZEN TA CI JA

Remi najpravedniji Sr bi ja - Ukra ji na 2:2 (0:0)

Je le na Jan ko vi}

Jelena u ~etvrtfinalu Je l e n a Jan k o v i} ostva r i l a je sed m u po be du u isto to li ko me ~e va s Ana bel Me di nom Ga ri ges - 6:1, 6:3. Naj bo qa srp ska te ni ser ka ta ko se pla s i r a l a u ~e t vrt f i n a l e tur ni ra u Ma ja mi ju u ko me }e se sa sta ti s Ne mi com srp skog po re kla An dre om Pet ko vi}, ko j a je na ~ i n i l a sen z a c i j u eli mi ni sav {i Ka ro li nu Vo zni jac ki.

Tre n ut n o sed m a igra ~ i c a s VTA li s te ni j e ima l a pro ble m a da sa v la d a 73. Me d i n u Ga r i g ez. Za to joj je tre b a l o sat i 22 mi n u t a. Xej-Xej je u pr v om se t u is k o r i s ti l a sve tri brejk lop t e, a 28-go d i {wa te n i s er k a ro d om iz Va len s i j e sa m o jed n u od ~e t i r i.

Od l u ~ u j u } i uda r ac Je l e n a je pro t iv n i c i za d a l a na is t e k u sa t a igre, ~e t vr t i put joj od u zev { i ser v is - 3:2. Po s led w i tr z aj Me d i n a Ga r i g es na p ra vi l a je pri re z ul t a t u 3:4 ka d a je ima l a dve ve z a n e brejk lop te. Me | u t im, Je l e n a je bi l a smi r e n a i pre c i z na, osvo j i l a ~e t i r i uza s top n a po e n a, pri {av { i na ko r ak od po b e d e.

Od m ah za t im na ~ i n i l a je i taj

po s led w i ko r ak, pe t im brej kom - 6:3.

Je le na je ima la pro ble ma s dru gim ser vi som, {to je bi lo be zna ~aj no s ob zi rom na to da je bi la od li~ na u pr vom. Uba ci la ga je u 74 od sto po ku {a ja, a ta da je osvo ji la 81 od sto po e na (25/31).

- Igra la sam do bro, bi la str pqi va i ko ri sti la {an se.

Bi lo je ve tro vi to {to mi je stva r a l o pro b le m e. Sre} n a sam {to sam u ~e tvrt fi na lu iz ja vi la je Jan ko vi }e va.

Upi ta na {ta o~e ku je u na stav ku se zo ne, na {a naj bo qa te ni ser ka je od go vo ri la: - Naj va `ni je mi je da bu dem zdra va i za dov qna na te re nu.

Su sret u Ma ja mi ju bi }e pr vi me |u sob ni za Je le nu i An dreu. Ne mi ca srp skog po re kla (ro dom iz Tu zle) tre nut no je u 23. na VTA li sti.

Uko li ko Jan ko vi }e va bu de bo qa i od An dree Pet ko vi}, ~e ka }e je ili Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va ili Ru mun ka Alek san dra Dul ge ru. Be o gra |an ka je ve} nad ma {i la pro {lo go di {wi re zul tat u Ma ja mi ju, ka da je u ~e tvr tom ko lu po ra `e na od Sa man te Sto sur.

TU NIR U MA JA MI JU

Tipsa i Marah izbacili Brajane ^e ti ri go di ne po ku {a vao je od li~ ni dubl igra~ iz Austri je Oli ver Ma rah da po be di naj do mi nant ni ji par na ATP tu ru u po sled wih de set go di na. Cr nu se ri ju u me ~e vi ma s Maj kom i Bo bom Bra ja nom Ma rah je pre ki nuo ka da je za i grao u pa ru s na {im Jan kom Tip sa re vi }em.

Srp ski te ni ser je, su de }i pre ma iz ve {ta ji ma iz Ma ja mi ja, od i grao van se rij ski me~ pro tiv naj bo qeg du bla sve ta i po -

ni je bio spre ~en da igra u Ma ja mi ju.

- Ose }am se ne ve ro vat no, jer se uvek upla {im ka da igram pro tiv wih. Imao sam 0-6 pro tiv Bra ja na i mi slim da su pet me ~e va pro tiv me ne do bi ja li za ma we od 50 mi nu ta - pri se }ao se Ma rah. - Ali, da nas je Jan k o od i g rao ne v e r o v at n o...

Odr `a vao me je „`i vog” na te re nu. Bio sam ner vo zan na po ~et ku, na ro ~i to ka da su br zo

NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca: 2.000, su di ja: Ki{ ^e pe gi (Sr bi ja). Po mo} ni ci: Ste pa no vi}, Bo gi }e vi} i La bus (Sr bi ja). @u ti kar to ni: Ig wov ski, La zo vi}, [}e po vi}, Kr~ ma re vi} (Sr bi ja), a Pla stun i Sa vin (Ukra ji na). Cr ve ni kar ton: Kr~ ma re vi} (Sr bi ja) u 83. mi nu tu.

Strel ci: 1:0 - S. [}e po vi} u 51., 1:1 - Kar tu {ev u 55., 2:1 - La zo vi} u 71., 2:2 - Pa vlov u 78. mi nu tu.

SR BI JA: Alek si} 7, Gu deq 6, Me do je vi} 8, Mak si mo vi} 6, Ro di} 7 (od 63. min Na sta si} 6), Ig wov ski 6 (od 72. min Kr~ ma re vi} -), Mi to {e vi} 7, Mar ko vi} 6 (od 65. min Kne `e vi} 6), La zo vi} 7, \u ri ~i} 7, S. [}e po vi} 8 (od 82. min Ko ji} -).

UKRA JI NA: Kr ju kov 6 (od 63. min Ja {kov 6), Par tsva ni ja 6 (od 45. min Kar tu {ov 7), Pla stun 7, Gre ~in kin 6, Pa vlov 8, Je re men ko 6 (od 45. min Sa vin 6), Za pad ni ja 6 (od 57. min Pu tra{ 7), Ri bal ko 6 (od 63. min [a hov 7), Kom ~e nov ski 6 (od 45. min ^aj kov ski 6), Bog da nov 7, Opa na sen ko 6 (od 74. min Fe do tov -).

U le pom no vo sad skom fud bal skom ra nom po sle po dne vu, gle da o ci na sta di o nu „Ka ra |or |e”

@ao mi je {to nismo pobedili Se lek tor na {e mla de re pre zen ta ci je Alek san dar Jan ko vi} bio je za do vo qan po za vr {et ku utak mi ce s Ukra ji nom. On je re kao: - Ova utak mi ca da la mi je do sta in for ma ci ja ka da je u pi ta wu sa stav re pre zen ta ci je. Bi li smo bo qi u pr vom po o lu vre me nu, ali ni smo to us pe li da pre to ~i mo u pred nost. Me |u tim, za do vo qan sam {to igra ~i ni su pa li po sle pro pu {te nih {an si, ve} su na sta vi li da igra ju. @ao mi je {to ni smo po be di li, ali tre ba bi ti objek ti van i re }i da ni smo ima li do vo qan broj igra ~a u ro ta ci ji. Na stu pi li smo pro tiv jed ne od naj bo qih evrop skih se lek ci ja u pri nud nom iz da wu, a to se po seb no od no si na na {u zad wu li ni ju. Iz u zev Ro di }a, ma lo ko je igrao na svo joj po zi ci ji i ja na {im mom ci ma, na ~e lu s ka pi te nom Me do je vi }em, mo gu sa mo da ~e sti tam na onom {to su po ka za li. U ukup ima li su pri li ku da vi de za ni mqi vu, di na mi~ nu, po vre me no i `u stru utak mi cu, u ko joj je re mi naj re al ni je od sli kao zbi va wa na te re nu to kom 90 mi nu ta. Se -

na pra vi li brejk. Si gur no je i to da Bra ja ni ni su od i gra li naj bo qe {to zna ju, ali mi slim da smo pre sve ga nas dvo ji ca igra li pa met no, ko ri sti li smo {an se i na kra ju bi li bo qi tim na te re nu.

Na kon {to su uze li skalp pr vom du bli sve ta, Tip sa re vi} i Ma rah igra }e sa sed mim no si o ci ma Ro ha nom Bo pa nom i Ai{a mom-ul-Hak Ku re {i jem, ko ji su u dru goj run di do bi li Mi ha e la Mer ti na ka i Di ka Nor ma na (7:6, 3:6, 10:8).

Alek si} i Sa vi} utak mi cu gle da li s tri bi na

I u na stav ku su na {i mla di }i na sta vi li s na pa di ma, a plod ta kve igre bio je vo de }i gol ko jeg je po sti gao, ali i za slu `io Ste fan [}e po vi}. Igrao se 51. mi -

nom raz vo ju si tu a ci je, ko na~ ni re zul tat je re a lan.

Da li }e iz o sta nak ka `we ne ~e tvo ri ce fud ba le ra uti ca ti na wi hov bu du }i sta tus u mla doj se lek ci ji? Na i me, Mar ko [}e po vi}, Da ni jel Alek si}, Vu ja din Sa vi} i Alek san dar Miq ko vi} u po ne deqk uve ~e od stra we ni su iz eki pe zbog na ru {a va wa di sci pli ne.

- Igra ~i o ko ji ma je re~ su sve sni ono ga {ta su ura di li i sno si li su kon se kven ce jer su bi li od stra we ni iz na {eg za jed ni~ kog `i vo ta - od go vo rio je Jan ko vi}. - Mi sim da im je to do voq na ka zna i ve o ma mi je dra go {to su bi li na utak mi ci s Ukra ji nom uz svo je dru go ve, tu, na sta di o nu. Na wi ma je da se bo re i do ka zu ju u na red nom pe ri o du i da se na met nu, a rav no prav no }e kon ku ri sa ti za tim sa svim osta lim mla di }i ma.

U 71. mi nu tu Vuk Mi to {e vi} je od l i~ n o po s lao lop t u ka Dar ku La zo vi }u ko ji je po no vo do veo Sr bi ju u vo| stvo, od me re nim {u tem u da qi gol ma nov

isti igra~ u 87. mi nu tu. We gov {ut gla vom, na sre }u Jan ko vi }e vih iza bra ni ka, za vr {io je po red go la.

A. Pre do je vi}

VOJ VO DI NA DA NAS IGRA S IN DEK SOM (13)

Konkurs za centarfora Abubakar se oporavqa

Jan ko Tip sa re vi}

Fo to: F. Ba ki}

ugao. Ni ovog pu ta, me |u tim, ra dost na {ih re pre zen ta ti va ca ni je du go tra ja la, po {to je je u 78. mi nu tu, po sle cen tar {u ta u sr ce na {eg {e sna e ster ca, od li~ no re a go vao Pa vlov i pro na { ao put lop t i u mre ` u Alek si }a. Ima li su go sti pri li ku, po sle {u ta Pa vlo va u 81. mi nu tu, da uz dig nu tih ru ku na pu ste No vi Sad, ali je we gov {ut za vr {io na sta ti vi go la gol ma na na {e re pre zen ta ci je, a po s led w u ve l i k u {an s u imao

ALEK SAN DAR JAN KO VI], SE LEK TOR SR BI JE

Fud ba le ri Voj vo di ne u pro le} nom de lu pr ven stva na ni za li su ~e ti ri po be de i osvo ji li mak si ma lan broj bo do va. U svim me ~e vi ma cen tar for Oamu ru Abu ba kar bio je cen tral na li~ nost.

Igra cr ve no-be lih u na pa du

mo gao Ma ra hu da u dru gom ko lu Ki Bi skej na ko na~ no pre ki ne se ri ju od {est po ra za pro tiv Bra ja na.

Bi lo je 7:5, 6:4 za Tip sa re vi }a i Ma ra ha, pa se ta ko Jan ko, po sle pla sma na u osmi nu fi na la sin gla, u istom da nu neo ~e ki va no pro bio i do ~e tvrt fi na la du bla na 4,5 mi li o na do la ra vred nom tur ni ru na Flo ri di.

Pi ta we je da li bi Ma rah raz bio ma ler da we gov stan dard ni par nter Lu ka{ Ku bot

lek ci ji Sr bi je pri pa lo je pr vi deo igre, go sti iz Ukra ji ne bi li su bo qi u na stav ku, a po {an sa ma, ko na~ no i po go lo vi ma, ne re {en is hod bio je i naj po {te ni ji.

Po ~e li su iza bra ni ci se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a od li~ no i, pre ko Ste fa na [}e po vi }a dva pu ta su, u 4. i u 7. mi nu tu, ima li sjaj ne pri li ke da po ve du.

Me |u tim, mla |i [}e po vi} je oba pu ta po go dio sta ti vu. Ukra jin ci su za pre ti li u 23. mi nu tu ka da je ka pi ten Bog da nov sjaj no {u ti rao s ne kih 25 me ta ra, ali je lop ta, na sre }u po Alek si }a, pro hu ja la Ste fan [}e po vi} {u ti ra na gol Ukra ji ne po red sta ti ve. Ve o ma do bro nut ka da je Fi lip \u ri ~i} sjaj igrao je pri nud ni tim Sr bi je no pro dro kroz sre di nu, na ni zao (ni je u sa sta vu bi lo ka `we nih ne ko li ko ri va la i pra vo vre me Mar ka [}e po vi }a, Da ni je la no do tu rio lop tu do [}e po vi }a Alek si }a, Vu ja di na Sa vi }a i ko jem ni je bi lo te {ko da se upi Alek san dra Miq ko vi }a), iako su {e u strel ce. Me |u tim, Ukra po je di ni igra ~i mo ra li da po pu - jin ci su po ka za li za {to se wi wa va ju po zi ci je na ko ji ma ret ko ho vi mla |i fud bal ski na ra {ta ili ni ka da ne igra ju, po put ka pi - ji to li ko ce ne {i rom Evro pe. te na i jed nog od naj bo qih igra ~a Ve} u 56. mi nu tu lop ta je do {la na te re nu Slo bo da na Me do je vi - do Fe do ra Kar tu {e va, ko ji je }a. Ple ni la je wi ho va ve li ka `e - iz van red no {u ti rao s ne kih 20 qa da stig nu do pred no sti, ali me ta ra i po go dio do wi le vi ni su ima li sport ske sre }e. ugao ne mo} nog Alek si }a.

U pri ja te qa kom me ~u s ru skim dru go li ga {em Fa ke lom (1:3) Ouma ru Abu ba kar po vre dio je unu tra {we li ge men te na de snom ko le nu. Pr ve prog no ze su bi le obes hra bru ju }e, me |u tim, iz gle da da ni je sve ta ko cr no kao {to se ~i ni lo.

- Abu ba kar od li~ no re a gu je na te ra pi je - ka `e dr Bor ko Vu ko sav, le kar Voj vo di ne. Pro ce ne su i da qe ne za hval ne, ali naj va `ni je da ga vi {e ne bo li. Ve} sa da je po mak ve li ki, na da mo se da pa u za ne }e bi ti du `a od me sec da na. Mo `da bi mo gao i ra ni je na te ren, ali ne }e mo `u ri ti. Ko le no je ose tqi vo, dok ne bu de mo sa svim si gur ni da se pot pu no opo ra vio ne }e do bi ti do zvo lu da igra. Ali, po na vqam sve ide u do brom prav cu.

uglav nom se ba zi ra la na we go vim spo sob no sti ma. Me |u tim, zbog po vre de ko le na tre ner Zo ran Mi lin ko vi} na we ga ne }e mo }i da ra ~u na jo{ naj ma we dve ne de qe, pa No vo sa |a ni mo ra ju da pro na |u dru go re {e we za to me sto u ti mu.

U ne deq nom ma ti neu u In |i ji i bez Abu ba ka ra, Bra ne Ili }a ( s re pre zen ta ci jom u Esto ni ji) i Ge or gi Ma re ba {vi li ja No vo sa |a ni su de lo va li mo} no, la ko i bez ve }ih na po ra sa vla da li su in |ij ske ze le ne s 3:0. Sjaj no su igra li al ter na ti ve za Abu ba ka ra An tvi Jao i Alek san dar Ka tai, ko ji su se upi sa li u li stu stre la ca.

No vo sa |a ne o~e ku je se ri ja te {kih me ~e va, u su bo tu go stu ju Me tal cu, po tom u sre du u re van{ utak mi ci po lu fi na la Ku pa ugo {}u ju Slo bo du Po int Se voj no (pr va utak mi ca 2:1),a za tim se i u pr ven stve nom me ~u sa sta ju s U`i ~a ni ma. Zbog to ga su cr ve no - be li za da nas u Sport skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku za ka za li jo{ je dan kon trol ni me~ s no vo sad skim In dek som, ~la nom Voj vo |an ske li ge - za pad.

- @e li mo da is pro ba mo jo{ jed nom sve igra ~e - ka `e se kre tar stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Mi ro slav Sma ji}. - Ve ro vat no }e svi do bi ti {an su,a ne ki }e da nas i tre ni ra ti.

Da kle, u Voj vo di ni se ni {ta ne pre pu {ta slu ~a ju, o~i gled na je na me ra da Jao i Ka tai, ko ji ni su pu no igra li na po ~et ku se zo ne, ose te te ren ka ko bi bi li sprem nio za pred sto je }e okr {a je. Svi u klu bu se na da ju da }e se Abu ba kar opo ra vi ti do 16. apri la ka da cr ve no - be li go stu ju Par ti za nu.

Me~ iz me |u Voj vo di ne i In dek sa u SC „Vu ja din Bo {kov” po ~i we u 13~a so va.

G. K.

SPORT

dnevnik

sreda30.mart2011.

17

OP[TINSKA LIGA [ID

PRVA MU[KA LIGA

Raz i gra ni Gi bar ~a ni

Uma lo iz ne na |e we Spartak Vojput - BASK 25:24 (13:14)

Sin|eli} – Jednota 4:2 (2:1) GI BA RAC: Stadion Sin|eli}a, gledalaca 100, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Poznanovi} u 13. i 25. i Pani} u 59. i 83. za Sin|eli}, Manojlovi} u 4. i 78. za Jednotu. @uti kartoni: M. Dobrojevi}, Boda (Jednota).

SIN \E LI]: Mrkowi} 9, Drenovac 8, Poznanovi} 9, Geordini 9, S. Kova~evi} 9 (Damjanovi} ), Vudrak 9, Stojanovi} 8, Mladen Savi} 8, [arac 8, Pani} 9, Mileti} 8 (Petkovi}, Maqkovi}).

JED NO TA: M. Dobrojevi} 7, Varni~i} 7, Manojlovi} 7, Rukavina 7, Dobri} 7 (Ivani{evi}), Milo{evi} 7, Danilovi} 7, Pani} 7 (Boda 7), I{tuk 7, Farka{ 7.

Nekada je to bio pravi derbi.

Danas gost se nije video pored razigranih doma}ina, koji su mogli posti}i bar jo{ ~etiri gola.

D. Vukas

Grani~ar – Ba~inci Sloga 0:1 (0:1)

dija Horvat (Morovi}). Strelci: Krwaji} u 4. i I. Filipovi} u 50. minutu. @uti kartoni: Budimir, Andri} (Omladinac), R. Savi}, Simi} (Borac).

OMLA DI NAC: Bevanda 7, Bukor 7, Jovi~i} 7, Budimir 7, [inka 6, Jovi~i} 6, Luka~ 6, Juki} 6 (Santra~ ), Vukovi} 6 (Budimir), Bajlov 7 (Laki}), Andri} 6.

BO RAC: D. Simi} 7, D. Filipovi} 7, Peji} 7, Prodanovi} 7, Sarap 7, R. Savi} 7, I. Filipovi} 7 (Simi} ), \uri} 7, Stoj{i} 7 (Stankovi}), Krwaji} 8, Simeunovi} 7 ([arkanovi}).

U zanimqivom me~u kod rezultata 0:1, sudija nije svirao o~igledan penal za doma}e, ali pobeda gostiju nijednog trenutka nije dolazila u pitawe.

D. Nikoli}

Jedinstvo – Jedinstvo (M) 4:0 (3:0)

JA ME NA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Durakovi} ([id). Strelac: Kalini} u 31. minutu.

GRA NI ^AR: Cvijanovi} 7, Ili} 5, D. Jovi} 7, Z.Jovi} 7, Kova~evi} 6, Riki} 6 (Stevi} 6), Maru{i} 6, Remi} 6, Stanivukovi} 6 (Star~evi} 6), D. Juro{evi} 5 (S. Joki} 6), S. Juro{evi} 6.

BA ^IN CI SLO GA: B.^avi} -, S. ^avi} 7, Lazarov 7, Maro{i~evi} 7, Savi} 7 (Gruji} 7), Ili} 8, Kalini} 8, Bla`anovi} 7, Milinkovi} 7, Ga~i} 7, Junuzovi} 7.

I. Maru{i}

QU BA: Stadion Jedinstva, gledalaca 80, sudija Radin (Ba~inci). Strelci: D. Ruman u 1, 28. i 41. i Katani} u 65. minutu. @uti kartoni: Grbi} (doma}i), Vucowa, Ivanovi} (gosti).

JE DIN STVO (Q): Mati} -, Mr|anovi} 7, Danijel [ili 7, Toman 8, Cerovski 7, ]ali} 7, D.Ruman 9, Rami} 8, Katani} 8 ([afarik 7), Gani} 8 (La}arac 7), Grbi} 8 (Petrovi} 7).

JE DIN STVO (M): Luki} 8, \uri} 6, Aramba{i} 6, Toma{evi} 6 (Doli} 6), Simi} 7, Jovanovi} 6 (Spasojevi} 7), Maqkovi} 6, Vucowa 6, Savi} 7, Jawatovi} 7, Ivanovi} 6.

D. Pomilac

Omladinac - Borac (I) 0:2 (0:1)

Bratstvo – Napredak 2:5 (1:3)

MO LO VIN: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, su-

SOT: Igrali{te Bratstva, gledalaca 150, sudija Grbati-

ni} (Ada{evci). Strelci: M. Varga u 4. i 60. za Bratstvo, Ladenovi} u 25, Novakovi} u 36. i 70, Jastrebi} u 44. i Tuti} u 88. minutu za Napredak. @u ti kar to ni: Raj ko vi} (Bratstvo), P. Petrovi} (Napredak).

BRAT STVO: ^aji} 8, Cigankov 6, Jovanovi} 6, Ceti} 6 (V. Koh), Rajkovi} 5, Borojevi} 5, Subi} 5, Tadi} 6, ^ipkar 5, Bun~i} 6, M. Varga 7.

NA PRE DAK: M. Dobrojevi} 7, Jastrebi} 8, P. Petrovi} 7, Gali} 8 (Mladenovi}), Luji} 7, Mladenovi} 7, V. Petrovi} 7 (Maleti} 7), Raji} 8, N. Petrovi} 7, Novakovi} 7, Tuti} 8.

Gosti su ja~i tim i znala~ki su do{li do ubedqive pobede.

I. Kubik

OFK Bingula – Omladinac (B) 0:0 BIN GU LA: Stadion OFK Bingule, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik). @uti kartoni: I. Kramar, Pali}, Dubovski, ]osi} (OFK Bingula), Krmar, Pani}, Radosavqevi} (Omladinac).

OFK BIN GU LA: Dubovski 7, Pali} 6 (Farka{ ), Ruman 7, Jel~i} 7, I. Kramar 6, ^uplina 7 (Milovanovi} ), ]osi} 7, Ani~i} 7 (Rai} ), Pla~kovi} 6, Krsti} 7, Svir~evi} 7.

OMLA DI NAC: Pavlovi} 8, [ipka 7, Bogdanovi} 8, Trivkovi} 7, Radosavqevi} 7, Krmar 7, Ga~i} 7, Mom~ilovi} 7, P. Male{evi} 7, Mio~inovi} 7 (Bukarica 7), Pani} 7 (Kresojevi} 7).

Igralo se lepo za oko, ali nedostajali su samo golovi, da bi me~ dobio najvi{u ocenu.

A. Zorko

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Ri sti} sru {io li de ra Napredak – Borac (R) 2:1 (1:1) [U QAM: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Simi} u 43. i Petkovi} u 73. za Napredak, Jovanovi} u 30. minutu za Borac. @uti kartoni:Simi}, Vuleti}, Vasi}, Ostoji} (Napredak), Li~ani}, Rudi} (Borac). Crveni karton: Gli{i} (Borac).

NA PRE DAK: Kqaji} 8, Zari} 7 (Lazarevi} 6), Ostoji} 7, Stanimirovi} 7, Kruni} 7, Simi} 8, Mi{~evi} 7, Vuleti} 8, Vasi} 7, Petkovi} 7, Juri{i} 7 (Gruji}).

BO RAC: I. Vi}enti} 6, Li~ani} 6, M. Vi}enti} 6, M. Rudi} 6 (Vukojevi} 5), Sam~evi} 5, S. Rudi} 6 (Vlaisavqevi} 6), Jankovi} 6, Stani} 6, Gli{i} 6, Jovanovi} 6, Jezdi} 5 (@. Rudi} 6).

Napredak s novim trenerom Draganom Risti}em sru{io jeseweg prvaka zaslu`eno.

R. D.

Bosut – Planinac 3:0 (1:0) BO SUT: Igrali{teBosuta, gledalaca 50, sudija Samac (Sremska Mitrovica). Strelci: Sedlarevi} u 42, Z.Dragi} u 72. i Mitrovi} u 80. minutu. @uti kartoni: Kova~evi}, Z. Dragi} (Bosut), J. Stepan~evi}, Gr{i} (Planinac).

BO SUT: Trnini} 7, Kova~evi} 5, D. Dragi} 5, Mla|enovi} 6, Obradovi} 5, Gli{i} 6, \uri} 6 (Blagojevi} 6), \oki} 5, Lazovi} 7, Mitrovi} 7, Z. Dragi} 7 (Sedlarevi} 7).

PLA NI NAC: Pej~inovi} 6, J. Stepan~evi} 6, S. Stepan~evi} 6, Maleti} 6, Alter 6, Gr{i} 6, Smiqani} 6, Andrijevi} 6, R. Stanojevi} 5, Mandi} 5, Koporan 6 (Risti}, Novak, Doro{).

M. Lazovi}

Sloga (Z) – Srem 0:1 (0:0) ZA SA VI CA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Dobri} (Jarak). Strelac: Le{i} u

69. @uti kartoni: S. ^iki} (Sloga), Le{i}, Bu}ko (Srem).

SLO GA: Andonovi}, M. ^iki}, Z. Ili}, Belamarkovi}, I. Ivankovi}, Dobo, Ostoji}, Ra{i}, Vuga, S. ^iki}, Aleksi} (Ani~i}, Kne`evi}, M. Ili}).

SREM: Kosani}, Gvero, [upuri}, Raji}, Milovanovi}, Bu}ko, Milovanovi}, [aganovi}, Stefanovi}, [ivoqicki, Le{i}.

Gosti iz Sremske Ra~e osvojili su o~ekivane bodove, ali mnogo te`e, nego {to su o~ekivali.

I. Ivankovi}

Grgurevci – Hajduk 2:5 (0:2) GR G U R EV C I: Igrali {te Grgurevaca, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Simi} u 64. i 82. (iz penala) za Grgurevce, Xamki} u 4, Krmpoti} u 17, Halilovi} u 54, R. Mar~eti} u 61. i Kqaji} u 79. minutu za Hajduk. @uti kartoni: S. Radosavqe-

BO SUT: Bo sut – Pla ni nac 3:0, GR GU REV CI: Gr gu rev ci – Haj duk 2:5, ZA SA VI CA: Slo ga – Srem 0:1, [U QAM: Na pre dak – Bo rac (R) 2:1. BSK iz Be {e no va je bio slo bo dan.

1. Srem 2. Bo rac (R) 3. Haj duk 4. Bo sut 5. Na pre dak 6. BSK 7. Slo ga (Z) 8. Pla ni nac 9. Gr gu rev ci

9 9 9 9 9 8 9 9 9

6 5 5 4 4 3 2 2 2

2 2 1 3 2 1 2 1 0

1 2 3 2 3 4 5 6 7

17: 6 18: 9 19: 9 18:10 12:18 10:14 8:12 6:15 14:30

20 17 16 15 14 10 8 7 6

vi} (Grgurevci), Vukoli} (Hajduk).

GR GU REV CI: G. Radosavqevi}, Jovi}, S.Radosavqevi}, Nagradi}, ]etkovi}, Toma{evi}, Paunovi}, Nedeqkovi}, Neboj{a Simi} (Nikola Simi}), Jeremi}, Petkovi}.

HAJ DUK: Vukoli}, Stevan~ev, Andri}, Kotarli}, Vidakovi}, Rajko Mari~i}, Halilovi}, Krmpoti}, Xaki}, Ili}, Kqaji}.

Divo{ani su nadigrali doma}ine, i malo postigli golova, koliko su imali {ansi. V. Ratkovi}

FINALE KUPA NA TERITORIJI RUMA–IRIG

Pe har Gra bov ~a ni ma Hrtkovci – Grani~ar 0:1 (0:1) RU MA: Stadion Slovena, gledalaca 250, sudija Horvat (Irig). Strelac: B. Jovi} u 44. minutu. @uti kartoni: Savi}, Novakovi}, Zuber (Hrtkovci), Marjanovi}, M. Samarxi} (Grani~ar).

HRT KOV CI: ^i~a 6, Zuber 7, [urjan 7 (Brkqa~a ), Mandi} 7, [opalovi} 7, Raji} 6 (Riba}), Radovi} 7, Savi} 6, Nikoli} 7, Novakovi} 6, ^esti} 6.

GRA NI ^AR: Nov~i} 7, Milovanovi} 7 (Taborovi} ), B. Jovi} 8 (Jovanovi}), Kosti} 7, Marjanovi} 7, M. \or|i} 7, Karda{ 8, S. \or|i} 7, M. Jovi} 7, Lozi} 7, M. Samarxi} 7,

U predivnom ambijentu pobedu je izvojevao za nijansu boqi Grani~ar iz Grabovaca. Gol odluke postignut je u 44. minutu kada je odbrana Hrtkov~ana izbila loptu, Bojan Jovi} je do~ekao na nekih 17 metara i smestio je u desni ugao ^i~e.

Pri zna wa po ra `e ni ma je uru~io Milan ]osi} sekretar Saveza sportova Ruma, a pobednicima pehar i medaqe uru~io je Dragan Karda{, podpredsednik Op{tine Ruma. Po tradiciji OFS Ruma – Irig nagradio je pobednika Kupa s 15.000 dinara.

M. Juri{i}

BER KA SO VO: Sre mac – OFK Bi ki} 0:3, MO LO VIN: Omla di nac – Bo rac 0:2, BIN GU LA: OFK Bin gu la – Omla di nac (B) 0:0, GI BA RAC: Sin |e li} –Jed no ta 4:2, JA ME NA: Gra ni ~ar – Ba ~in ci Slo ga 0:1, QU BA: Je din stvo – Je din stvo (M) 4:0, SOT: Brat stvo – Na pre dak 2:5.

1. Je din . (Q) 2. Na pre dak 3. OFK Bi ki} 4. Sin |e li} 5. Ba~. Slo ga 6. Omlad. (B) 7. Gra ni ~ar 8. Jed no ta 9. Brat stvo 10. Bo rac (I) 11. OFK Bin g.

12. Sre mac 13. Omlad. (M) 14. Je din . (M)

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

12 10 9 9 9 8 8 7 7 6 6 2 1 1

0 3 2 3 2 4 1 5 1 5 3 4 2 5 2 6 2 6 2 7 1 8 0 13 1 13 1 13

52:18 49:22 39:27 39:15 39:18 27:22 33:27 46:27 39:31 24:28 36:37 13:60 15:66 11:65

36 32 29 28 28 27 26 23 23 20 19 6 4 4

Sremac – OFK Biki} 0:3 (0:2) BER K A S O V O: Sta dion Sremca, gledalaca 30, sudija Ra di vo je vi} (Ba ~in ci).

Strelci: Siv~ u 30. i 71. i Romawak u 40. (iz penala). @uti kartoni: Runti}, Milankovi}, Kur ba li ja, Vla i sa vqe vi}, Ore{~anin (Sremac).

SRE MAC: Ugrenovi} 7, Lazor 7, Novak 7, Runti} 8, Vlaisavqevi} 6, Balo{ 7 (Parenta ), [arac 7 (Si~), Milankovi} 8 (Ore {~a nin), Osto ji} 7, Kurbalija 7, Rajkaovac 7.

OFK BI KI]: Bugarski 7, Tesli} 8 (Majher), Romawak 8, Siv~ 8, Basrak 8 (\ur|evi} ), Ra do {e vi} 8, @iv ko vi} 8, Bog da no vi} 7 (Ma li vuk ), Vranov 9, Mrvaqevi} 9, Ceti} 8.

Favorizovani gosti igrali su svih 90. minuta boqe, a mogli su slaviti i ubedqivije.

D. Lazor

Na daq ~a ni ma der bi Napredak - Budu}nost 2:0 (2:0) NA DAQ: Igrali{te apredka, gledalaca 100, sudija: Kankara{ (Vrbas), strelci: Novakovi} 10, Bo{wakovi} 30. minutu. @uti kartoni: N. Rali} (Napredak), crveni karton: Vujovi} (Budu}nost).

NA PRE DAK: Lakovi} 8, Kobiqski 7, N. Rali} 7(^egar 7),\isalov 7, Kobac 7,Filipovi} 8, G. Rali} 7, Te{anovi} 8, Ivani{evi} 8, Bo{wakovi} 7(Desnica 7), Novakovi} 7(Kova~ev 7).

BU DU] NOST: Barcal 7, Komatina 7, Pap 7, Desnica 7(Samarxi} 7), Balange 7, Vujovi} 7, Balevi} 7, Bulatovi} 7, Vasiqevi} 7, Majstorovi} 7, Zec 7.

Fudbaleri oba tima optere}eni va`no{}u utakmice nisu pru`ili sve ono {to se od wih o~ekivalo i ve}i deo utakmice odigrali sa dosta nervoze i u gr~u.

Ekipa doma}ina je dosta rano ve} u 10. minutu do{la u vo|stvo posle odli~ne akcije Bo{wakovi} je prona{ao Novakovi}a koji rutinski pogodio mre`u. Posle kontra napada i gre{ke odbrane gostiju Bo{wakovi} je postigao drugi gol za doma}ina.

Drugo poluvreme proteklo je u o{troj i rovovskoj borbi na sredini terena bez mnogo {ansi.

R. ]uri}

MFL BE^EJ–VRBAS– –SRBOBRAN

NA DAQ: Na daq - Bu du} nost (Sa vi no Se lo) 2:0, SR BO BRAN: Mla dost-Ra dost - Voj vo di na (Ba~ ko Gra di {te) 2:1, KU CU RA: Iskra – Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 2:5, RA DI ^E VI]: Mla dost – Pro le ter (Rav no Se lo) 3:1, slo bod na je bi lo Je din stvo.

1. Su tje ska 2. Na pre dak 3. Bu du} nost 4. Pro le ter 5. Iskra 6. Ml.Ra dost 7. Voj vo di na 8. Mla dost 9. Je din stvo

13 13 14 13 13 14 14 13 13

10 10 10 6 6 5 4 3 1

2 1 2 1 1 3 1 6 1 6 1 8 2 8 0 10 0 11

57:13 32 51:09 32 36:26 31 48:27 19 26:26 19 24: 37 16 19:27 14 10:44 9 7:71 3

SU BO TI CA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 300, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin). Sedmerci: Spartak 4 (2), BASK 8 (2), iskqu~ewa: Spartak 18, BASK 14 minuta. Crveni karton: Milivoje Abazovi} (BASK).

SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi} 1, Vru~ini}, Ta{kovi}, Rojevi} 4, Poto~kaji 1, Ninkovi}, Todorovi} 4, Vitas 1, Ristovski, Abazovi} 4 (2), Kuki} (20 odbrana, 6 sedmerca), Distol 4, Veselinovi} 6.

BASK: Brankovi} (15 odbrana, 2 sedmerca), Opa~i}, Krsta-

ji}, Samarxi} 4, Gaji} 4, Oluji} 2, \oki}, Filipovi}, Orlovi}, Ne{ovanovi} 7 (1), Rupi}, M. Jovanovi} 1, Mitrovi} 5 (1), Maksimovi} 1.

Prava rukometna drama odigrala se u Subotici pred vi{e od 300 gledalaca. Gosti su vodili do 43. minuta, da bi tada doma}ini rezultat prokrenuli u svoju korist i do samog fini{a ga sa~uvali.No, desetak sekundi pre kraja, kod rezultata 25:24, gosti su imali napad i priliku da izjedna~e, ali {ut Samarxi}a zavr{io je pored gola i bodovi su ostali Suboti~anima.

S. St.

DRUGA MU[KA LIGA–SEVER

Zla ta vred ni bo do vi Banatski Karlovac - Metalac AV 31:27 (13:10) BA NAT SKO NO VO SE LO: Sportska hala, gledalaca 220, sudije: Ban~ov (Pan~evo) i Ivanovko (Star~evo). Sedmerci: Banatski Karlovac 4 (2), Metalac AV 7 (5), iskqu~ewa: Banatski Karlovac 6, Metalac AV 16 minuta.

BA NAT SKI KAR LO VAC: ^elebxi}, Jovkovi}, \uri}, Jak{i} 2, Arnautovi}, Veki} 3, Vuji} 6, Leki} 6, Begeni{i} 9, P. Joki} 4, N. Joki} (14 odbrana, 2 penala), Ja}imovski, Bitevi} 1, Mladenovi}.

ME TA LAC AV: Soldo (4 odbrane), Miqani} 5, Savi} 4, Ili} 7, Damjanovi} 5, Manojlovi} 1, Jawi} 3, Petrovi}, A}imovi} 1, Kraji} 1, Zori}, Kor~ok.

U borbi za opstanak Kralov~ani su od starta utakmice krenuli silovito i u 16. minutu stekli prednost od {est golova.

Me|utim, gpsti se nisu predavali, sustizali su prednost doma}ina i tri minuta pre kraja imali samo dva gola mawka.Tada su ostali sa ~etiri igra~a u poqu, {to je doma}in umeo da kazni i da osvoji va`ne bodove.

R. J.

Potisje Pleteks - Hajduk 21:23 (9:9) ADA: Sala T[ „Petar Drap{in„, gledalaca oko 200, sudije: Martinovi} (Novi Sad) i Dunkler (Sombor). Sedmerci: Ptisje 1 (0), Hajduk 2 (2), iskqu~ewa: Potisje 8, Hajduk 4 minuta.

PO TI SJE PLE TEKS: Molnar, Be{li} 1, Karawac, Aksin 3, Vuksi} 6, Tobija{, Ili}, Vadocki 5, Pinter, [terbik, Bajus, Pergel, Kri`an 6, Zombori.

HAJ DUK: Gere, Vujkov 3, @ivkov 1, Be~ejac, Kara} 2, Obrenovi}, Andrin, Luki} 3, Spasojev 11, Tr}a 3, Tertei, Radanovi}.

Va`nost susreta u~inila je da A|ani i ^uru`ani odigraju neizvesnu utakmicu u kojoj je pr{talo od prvog do posledweg mintua, ali sve u granicama dozvoqenog. Odbrane su iznele glavni teret ove utakmice zahvaquju}i pre sveih odli~nim golmanima Gaboru Molnaru kod doma}ina, Danijelu Geretu i Silardu Terteiu kod gostiju, a iskustvo Terteia bilo je presudno kada je re{avan pobednik. Prvi igra~ ovog susreta bio je Ivan Spasojev koga doma}in nije mogao da zaustavi.

P. Bundalo

Radni~ki - @SK 22:26 (11:12) NO VI SAD: SC Klisa, gledalaca oko 100, sudije:Trivkovi} i Milosavqevi} (Be{ka).Iskqu~ewa:Radni~ki 12, @SK 12 minuta.

RAD NI^ KI: M.Stevanovi} 4, Rikanovi}, Mi}ovi} 2, Vu~i} 4, Jovi} 1, Mi{kovi}, Zelen 2, Karan 4, Ili} 1, Bo{kovi} 1, Grahovac 1, Bulatovi} 2, I.Stevanovi}. @SK: Kezeji 1, Be}iri} 1, Nenad 4, Bosni}, Jovanovi}, Milutinovi} 3, Crnoglavac 2, Markovi} 1, Vujkov, Mandi}, Smoqan 8, Radoj~i} 5, Arseni}, Bojani} 1.

Rukometa{i novosadskog Radni~kog i @SK-a odigrali su kvalitetnu utakmicu, gde je favorit iz @abqa opravdao ulogu favorita i zaslu`eno trijumfovao.Stotinak i malo vi{e gledalaca, od koji su ve}ina bili iz @abqa, imali su {ta da vide, igralo se lepo, fer i korektno.

D. S.

DRUGA @ENSKA LIGA–SEVER

Li der po tvr dio kla su Vojvodina – Vrbas 34:27 (17:13) NO VI SAD: SPC Vojvodina, gledalaca 150. Sudije: Ra~i} (Crvenka), Zori} (Apatin), is kqu ~e wa: Voj vo di na 10, Vrbas 6 minuta, sedmerci: Vojvodina 4(3), Vrbas 6(3).

VOJ V O D I N A: Gu te {a (7 odbrana), Tomasovi}, Pudar, Radoji~i} 1, Ze~evi} 2,\or|evi} 9, Bla|i} 1, Andrija{evi} 1, Jovanovi} 3, Bojani} 1, Vrawe{ 4, Blanu{a, Beqi} 12 golova, Crnoja~ki (8 odbrana).

VR BAS: Grozdani}, Ve{kovi} 1, Majki} 9, Milivojac, Reqi}, Mari} 5, \ura{inovi}, Nota 6, Radulovi} 2, Kankara{ (10 odbrana), Cvelf 3, \ura{inovi} J. Kastor 1 golova.

Od li~ nu ru ko met nu pred stavu prikazale su rukometa{ice Vojvodine i Vrbasa. Go{}e su uspevale da pariraju lideru na tabeli do sredine prvog poluvremena, da bi se na odmor oti{lo sa ~etiri gola vi{ka u korist doma}ina.

U drugom poluvremenu Novo sa |an ke su po tvr di le da igraju najlep{i rukomet u ligi, a posebno se isticala Marta Beqi}.Na kraju publika je

du gim apla u zom po zdra vi le obe ekipe, a posebno svoje qubimice, koje su potvrdile klasu i u ovom susretu.

J. G.

Ravangrad – Srem Morovi} 24:27 (11:13) SOM BOR: Hala Mostonga, gledalaca 100, sudije. Mandi} i Kova~i} (Novi Sad). Sedmerci: Ravangrad 8(4), Srem Morovi} . 6(3 ), iskqu~ewa: Ravangrad 14, Srem Morovi} 20 minuta.

RA VAN GRAD: Juri}, Peji} 6, Andri}, Abutovi} , Kolunxija, Bandobranski 3, Ajvaz 3, Kozlina 1, Sre~kovi} 6 (4), M. [koru~ak, Goli} 3, Marinkovi}, A. [koru~ak 2.

SREM MOROVI]:, \uki}, Jeliki}, Mili}, Gucuwa 6, Glavijani}, \oki} 6, Mileti} 1, Dejanovi} 1, Savi} 2, Martinovi} 7 (3), Bo{wak 4,Uskokovi}, Varga.

Ovim porazom rukometa{ice Ravangrada su se ponovo na{le u opasnoj zoni.Ina~e, pobeda Sremica je sasvim zaslu`ena, bile su tokom cele utakmice boqe.

M. J.

18

sport

sreda30.mart2011.

dnevnik

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – REZULTATI OSMOG KOLA DRUGOG DELA SEZONE

Godi{te: 2001/2002.

Godi{te: 1998.

Godi{te: 1998.

[F Lavovi 2 – O[ „Mihajlo Pupin” 4:6

[F Junior – FK Prof. Bolesnikov 1:2

Slavija – Fru{kogorac 2:2

Strel ci za [F La vo vi 2: L.Mar se ni}, Bo ro vi ca, Mu ra to vi} 2 , a za O[ „Mi haj lo Pu pin“ : Ra pa ji} 2 i [vo wa 4 go la.

[F La vo vi 2: Jo vi ~i}, Stoj {i}, Svi lar ko vi}, Ra doc, Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar se ni} L, Mar se ni} N, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca, \ur |ev.

O[ „Mi haj lo Pu pin”: Xi da, Rva ji}, Mar ko vi}, Ka ~a ven da, ]ur ~in, Tri fu no vi},Man di}, [vo wa, Sa vi}, Du le.

Strel ci za [F Ju ni or: Per {aj, a za FK Prof. Bo le sni kov: Va ri ~ak i Ma li no vi}.

[F Ju ni or: Pu {ka re vi}, Ra da ko vi}, [pa ro vi}, Ga {pa re vi}, An to ni}, Le ma ji}, La zi}, Ga vri {i}, Mi le ti}, Ko ki}, Jef ti}, Ran kov, Ga lo vi}, [ti mac, @i li}, Iva no vi}, Kru pqa nin, Jo ka no vi}, Ba bi}, Per {aj.

Prof. Bo le sni kov: Elez N, Elez S, Ra ko vi}, Si mi xi ja, [ip ka, [e vi}, Ku re {e vi}, [tr bac, Vu ko vi}, Maj sto ro vi}, De {i}, Go sti mir, Mi {i}, Bog da no vi}, Su ba no vi}, Ra ki}, Alek san drov, Be zar, An |el ko vi}, Be zar, Va ri ~ak, Ma li no vi}.

Strel ci za Sla vi ju: Ili ja zo vi} i Le ti}, a za Fru {ko go rac: Elez 2 go la.

Sla vi ja: O`vat, Ra le ti}, Sto ja nov, [u {a kov, Ubo vi}, Mak si mo vi}, Ili ja zo vi}, Mar ~ok, Bu ri}, Bar jak ta ro vi}, La zo vi}, La tin ki}, Gr li ca, Tre {wi}, Ne di}, Le ti}.

Fru {ko go rac: Elez N, Ra ko vi}, Si mi xi ja, [ip ka, [e vi}, Ku re {e vi}, [tr bac, Vu ko vi}, Elez S, Maj sto ro vi}, De {i}, Go sti mir, Mi {i}, Bog da nov, Su ba no vi}, Ra ki}, Alek san drov, Be zar.

Godi{te: 1996/1997.

FK S. Mihajlovi} 2 – Vojvodina 1:5

Godi{te: 1998.

Vojvodina – FK Prof. Bolesnikov 2 - 9:2

Strel ci za FK S. Mi haj lo vi} 2: Po no rac, a za Voj vo di nu: Rat ko vi}, Kr stev ski, Stan ko vi}, Ka ri {ik, Sa u er.

FK S. Mi haj lo vi} 2: Pa vlo vi}, Ra do vi}, Mi lo sa vqe vi}, Ko stre{, Kne `e vi}, Ve ji no vi}, Ha xi ja nis, Lon ~a ri}, Vu ke li}, Lo jan ~i}, Ra do wi}, Bri naj, Po no rac, Pa vlo vi}, Goj ko vi}, Je re ni}, Do ki}, Ber ti}, Ko nor.

Voj vo di na: Mi lin ko vi}, Sa vi}, Ra do sa vqe vi}, La tin ko vi}, Koj ~i}, Jo ve ti}, Hru bik, Rat ko vi}, Kr stev ski, \u ri {i}, Stan ko vi}, ^am par, Ka ri {ik, Ve le mir, Sa u er.

Strel ci za Voj vo di nu: Ive qa, La la to vi}, Ga ji}, Ko va ~e vi} i Mi }in 5 go lo va, a za FK Prof. Bo le sni kov 2: ]o ro vi} i Kur ti {i.

Voj vo di na : Ili}, Ga vri nov, Se ku li}, Tri vi}, Jo va nov, Ma ti}, Ive qa, Lon ~ar, La la to vi}, Ga ji}, Ko va ~e vi}, Po po vi}, Na sti}, Mi }in, Ne {i}, Ada mek, Zeq ko vi}, Gra o rac, Me sa ro vi}, Lo vre.

FK Prof. Bo le sni kov 2: Vu ko vi}, Haj ri zi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vu ko sa vqe vi}, Re `e pov, ]o ro vi} i Kur ti {i.

Godi{te: 2000.

Godi{te: 1999.

Hattrik – [F Prof. Bolesnikov 0:4 Strel ci za [F Prof. Bo le sni kov: [pi ri}, Kur ti {i, Bo bar 2 go la.

Het trik: Vu ko vi}, Ar si} @iv ko, Ar si} @eq ko, Sto ja no vi}, Bur ka, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, Ko sti}, Vr to vac, Pet ko vi}, Ma noj lo vi}, Do li naj, De sni ca.

[F Prof. Bo le sni kov: @u pi}, Mla de no vi}, [pi ri}, Ca ri}, Ma li vuk, Ri sti}, Ne ne zi}, Kur ti {i, Bo bar, Ru be `i}, Jo ki}, To mi}.

Godi{te: 1996/1997.

Ba~ka (\ur|evo) – Futog 3:0 (PP)

Godi{te: 1996/1997.

FK S. Mihajlovi} 1 – Veternik 5:0 Strel ci za FK S. Mi haj lo vi} 1: Pa vlo vi}, Bje di}, Mi lo sa vqe vi}, Iz rael, Ber ti}.

FK S. Mi haj lo vi} 1: Je re ni}, Goj ko vi}, Pa vlo vi},Bi je di}, Do ki}, Mi lo sa vqe vi}, Vu ja ni}, Ko la ri}, Vu ke li}, Iz rael, Vr ba {ki, Qu bi {i}, Ber ti}, Ve i no vi}, An dri}.

Ve ter nik: Hr wez, [a ri}, Da ni}, Du ja ko vi}, Za var ko, Si mo no vi}, Ada mek, [o bot, Za go rac, Ste pa no vi}, Ma ti}, ]o so vi}, Ja sni}, Kme zi}, Iva ni{, Kru {i}, Ste pa no vi}, Jo vi}.

Godi{te: 1998.

Slavija – [F Lavovi 8:2

Godi{te: 1999.

Krila krajine – FK Prof. Bolesnikov 1:5 Strel ci za Kri la kra ji ne: Pan du rov, a za FK Prof. Bo le sni kov: Ru be `i}, Kur ti {i, Ca ri} i Ri sti} 2.

Kri la kra ji ne: Mi ki}, Glu vi}, An |el kov, Vje {ti ca, Ra |e no vi}, Bu di sa vqe vi}, Man di}, Ka ra no vi}, Kri stian, Pan du rov, Mr di}, Rad mi lo vi}, Veq ko, Mi tro vi}, ^o vi}, Mi la di no vi}, Gli go ri je vi}, Kne `e vi}, Ma ri}, Pro da no vi}.

[F Prof. Bo le sni kov: Ri sti}, @u pi}, Ca ri}, Kur ti {i, Pa ro {ki, \u ro vi}, Ne ne zi}, Mi haj lov ski, [pi ri}, Mla de no vi}, Bo bar, Ma li vuk, ]e ran, [ko ri}, @a ku la, To mi}, Pu {ki}, Ru be `i}.

Godi{te: 2001/2002.

[F Junior 2 – [F Lavovi 1 1:5 Strel ci za [F Ju ni or 2: Mi le ti}, a za [F La vo vi 2: Jo vi ~i}, Svi lar ko vi}, N.Mar se ni} i L. Mar se ni} 2 go la.

[F Ju ni or 2: Ba ti ni} M., [e vo, Po po vi}, Vla i sa vqe vi}, Lo vre, Cve ti ~a nin, Br ki}, Mi li}, Mak si mo vi}, Po po vi}, Ko va ~e vi}, Vla i sa vqe vi}, Ra da ko vi}, Mi lo va no vi}, Gr gu ro vi}, Mi le ti}.

[F La vo vi: Jo vi ~i}, Stoj {i}, Svi lar ko vi}, Ra doc, Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar se ni} L, Mar se ni} N, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca, \ur |ev.

Strel ci za Sla vi ju: Ka ra}, Di mi trov 2, Ra du lo vi} 2 i Kne `e vi} 3, a za [F La vo vi: Go lu bo vi} 2 go la.

Sla vi ja: Gra ho vac, Ra du lo vi}, Sla vuq, La zo vi}, ]o {kov, Ra di}, Ba rat, Ka ra}, Ra dak, Bo ja ni}, Asa ni, Kne `e vi}, Di mi trov, Je {i}, Ra du lo vi},Mar ko vi}.

[F La vo vi: De spo to vi}, La bus, Da vi do vi}, Qu bo je vi}, Si min, Ze ki}, Haj vaz, Go lu bo vi}, Vu le vi}, Ma le {e vi}, Ne {ko vi}, Ke ser, [ti ko vac.

Godi{te: 1999.

Vojvodina (N. Sad) – [F Junior 15:0 Strel ci za Voj vo di nu: De ve tak, Dun |er ski 2 , Mi tro vi} 2, Ko sti} 3, ]a li} 3 , Sta no jev 4 go la.

Voj vo di na: Ku zma no vi}, \u ka no vi}, De ve tak, Zli ~i}, Dun |er ski, Ko sti}, Cr no ja~ ki, ]a li}, Ili}, Mi tro vi}, La li}, Ka ~a ven da, Hor vat, Be qan ski, Ra ja ~i}.

[F Ju ni or: Ra ko ~e vi}, Gvo zden, Xi da, Ra du mi lo, [vo wa M, Re qi}, Mar ko vi}, \u |i}, Zdrav ko vi}, Rad mi lo vi}, Ma cu ra, Bog da no vi}, Ha vlo vi}, [vo wa J, ^a bar ka pa, Lon ~ar.

Godi{te: 1996/1997.

Futog – Slavija 0:3 (PP)

Godi{te: 2000.

Vojvodina 2 (N. Sad) – Vojvodina (Ba{aid) 6:4

Godi{te: 2001/2002.

Fru{kogorac – Slavija 1:2

Strel ci za Voj vo di nu 2: Zeq ko vi}, Me sa ro vi}, Na sti} 2 i Mi le ti} 2, a za Voj vo di nu ( Ba {aid ): Vr ba {ki i Ru `a 3 go la.

Voj vo di na 2: Ive qa, Lon ~ar, La la to vi}, Ga ji}, Ko va ~e vi}, Po po vi}, Na sti}, Mi }in, Ne {i}, Ada mek, Zeq ko vi}, Gra o rac, Me sa ro vi}, Mi le ti}.

Voj vo di na (Ba {aid): Mi qe vi}, No va ko vi}, @e ra vi ca, Ko va~, Za vi {in, Dok man, Do bri lo vi}, Vr ba {ki, Bi ~a nin, We go van, Be lo `an ski, Svje tli ca, ^or da{, Ja go din, Ni ko li}, Ga vri}, Qu ti}, Ru `a.

[F Junior 1 – [F Lavovi 2 3:3

Stre lac za Fru {ko go rac: Vu ko vi}, a za Sla vi ju: Mur se li i Kra ~ak.

Fru {ko go rac: Elez, Ku `et, Pro di}, Var ga, Ma noj lo vi}, Su ba no vi}, Aba zov ski, Po lo vi na, Pa pi}, La li}, Vu ko vi}, Ra do sa vqe vi}, Ga zi vo da, Bu kvi}, \i las, Pu {ka{, Kne `e vi}, Jo va no vi}.

Sla vi ja: Mar ko vi}, Eski}, Gvo zde no vi}, Alek si}, Bo bi nac, Mur se li, Mi lo {e vi}, To mov, Mar ho {e vi}, Dra ga{, Kra ~ak, Pan ti}, Pro da nov, @iv ko vi}.

Fo to: Neboj{a Brankov

Strel ci za [F Ju ni or 1: Mak si mo vi} i Mi lo va no vi} 2, a za [F La vo vi: Jo vi ~in, Mar se ni} Lu ka, Mar se ni} Ni ko la.

[F Ju ni or 1: Per duv, Br ki}, Ko va ~e vi}, Ba bi}, Re qi}, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} M, Mak si mo vi}, Qi qak, Car, Hr ba nek, Mi li}, [e vo, Mi lo va no vi}, Vla i sa vqe vi} I. [F La vo vi 2: Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar sen ni} L, Mar se ni} N, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca.

Od i gra ne su za vr {ne utak mi ce za tri ge ne ra ci je: 1998, 2000. i 2001. go di {te, na kon ko jih su po de qe ne me da qe i pe ha ri pr vo pla si ra nim eki pa ma, kao i naj bo qim po je din ci ma.

1998. godi{te 1. Voj vo di na 1(No vi Sad) 2. [F Prof. Bo le sni kov 1 3. [F Ju ni or 4. Sla vi ja 5. Voj vo di na 2 (No vi Sad) 6. Voj vo di na (Ba {aid) 7. [F Prof. Bo le sni kov 2 8. Fru {ko go rac Naj bo qi igra~: Ivan Ga vri lov (Voj vo di na) Naj bo qi gol man: Mar ko Ili} (Voj vo di na)

2000. godi{te 1. [F Prof. Bo le sni kov 2. [F Ju ni or 3. Hat trik 4. Fru{. pa ti zan 5.Sla vi ja 6. FK Si ni {a Mi haj lo vi} 7. Ve ter nik 8. Fru {ko go rac Naj bo qi igra~: Slo bo dan Ri sti} ( [F Prof. Bo le sni kov) Naj bo qi gol man: Mi lan Pe tro vi} (Hat trik)

Po seb na za hval ni ca za po pu la ri za ci ju ovog tak mi ~e wa do de qe na je eki pi Voj vo di ne iz Ba {a i da.

2001. godi{te 1. [F Ju ni or 1 2. [F La vo vi 1 3. FK S. Mi haj lo vi} 2 4. FK S. Mi haj lo vi} 1 5. OF „Mi haj lo Pu pin“ 6. [F La vo vi 2 7. [F Ju ni or 2 8. Fru{. par ti zan Naj bo qi igra~: Stra hi wa [e vo ([F Ju ni or 1) Naj bo qi gol man: Alek sej Pro ko pi} ( [F La vo vi 1)

SPORT

dnevnik

Kup Srbije u konkurenciji rukometa{ica ulazi u zavr{nu fazu. U takmi~ewu je ostalo jo{ osam ekipa, a posle ve~era{wih ~etvrtfinalnih duela bi}e poznati u~esnici finalnog turnira, na kojem }e se odlu~ivati o pobedniku. Branilac trofeja je

Olivera Stojkovi} (Nopal)

Zaje~ar, koja gaji najvi{e ambicije. Me|u osam ekipa u ~etvrtfinalu je i prvoliga{ @elezni~ar iz In|ije, koji }e ugostiti branioca duple krune. U Aran|elovcu Kwaz Milo{ }e biti doma}in Naisi, a Jagodina na svom terenu do~eka}e ^a~ak. Vojvo|anski rukomet }e pored @elezni~ara predstavqati i Ba~ka Palanka Nopal.

[am pi on ski ri tam vaqka Voj vo di na @e le zni ~ar - Par ti zan 25:34 (16:15)

Kupa, nego o tome da zbog pakosti i arogancije rukometnih organa nismo u mogu}nosti, najverovatnije, da nam ekipu vodi nezaslu`eno ka`weni Dragan Kuburovi}. Za nas je to od krucijalnog zna~aja i ekipa }e umnogome biti u podre|enom polo`aju, s obzirom na to da je na drugoj strani ceweno rukometno ime Jovica Cvetkovi} - rekao je Karanovi} i dodao da su o regularnosti i dono{ewu mnogih odluka i kazni i rukometna i sportska javnost uveliko upoznati, a u o~ekivawu sudskog epiloga razmi{qaju samo o tome da se ovo prvenstvo {to pre zavr{i.

- [to se ti~e na{e ekipe sve devojke su zdrave i orne za utakmicu i nadam se da smo u stawu da ponovimo dobru igru i rezultat iz {ampionata kada smo pobedili Beogra|anke.

Jedini prvoliga{ @elezni~ar do~ekuje branioca trofeje Zaje~ar, a trener In|ijki Aleksandar Roganovi} ka`e da ih o~ekuje izuzetno te`ak zadatak.

- Samim tim {to za rivala imamo pro{logodi{weg osvaja~a duple krune je samo po sebi ve} ote`avaju}a okolnost. Opet ekipa Zaje~ara je toliko superiorna u Superligi da joj ~ak 90 odsto elitnih liga{a ne mo`e ni{ta i gube po 20 golova razlike. Za wih igra 90 odsto reprezentativki.

NO VI SAD: Hala na Slanoj bari, gledalaca: 1500, sudije: Mo{orinski (Zrewanin), Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Vojvodina @elezni~ar 7 (5), Partizan 3 (1), iskqu~ewa: Vojvodina @elezni~ar 8, Partizan 8 minuta.

VOJ VO DI NA @E LE ZNI ^AR: S. Abaxi} (8 odbrana), Dimitri}, Popov 7, M. Radi{i} 3, Bari{i} 9 (5), Imbrowev, V.

Kostadinovi} 2, Ra{i} 3, Marjanac 3, Me{ter 1.

U derbi susretu 21. kola Superlige Srbije rukometa{i Vojvodine @elezni~ar, u prelepom ambijentu pred oko 1500 gledalaca na Slanoj bari, do`iveli su nerelano visok poraz od lidera prvenstva Partizana 34:25.

Iako su Novosa|ani najavili mogu}e iznena|ewe, pakleni do-

vrata su uspeli da do|u do izjedna~ewa, a crno-bele je u tim trenucima dr`ao u `ivotu Nened Ili} sa pet pogodaka i sino} sjajni golman Mili}. Upornost se isplatila Partizanu koji je u 21. minutu prvi put do{ao u vo|stvo golom Dimitrijevi}a, ali je vo|stvo crno-belih razqutilo doma}e rukometa{e koji su u fini{u prvog dela zbili redove i golovima Bari{i}a, Popo-

Da na {wi pro gram BA^ KA PA LAN KA: No pal - JP Rad ni~ ki IN \I JA: @e le zni ~ar MC - Za je ~ar ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ - Na i sa JA GO DI NA: Ja go di na - ^a ~ak Palan~anke deluju kao favorit protiv Beogra|anki, a {ta, u odsustvu trenera Dragana Kuburovi}a (ka`wen na tri meseca) ka`e predsednik Nopala Stevo Karanovi}?

- Mnogo mawe razmi{qamo o samoj kup utakmici protiv renomiranog rivala Radni~kog, koja je za nas istorijska, s obzirom na to da smo u poziciji da prvi put u tridesetogodi{woj istoriji postojawa kluba (21. maj) u|emo u fajnal-for i igramo za trofej nacionalnog

(19.30) (18.30) (19) (19)

Me|utim, niko nema pravo da nas unapred otpi{e. Mi }emo se maksimalno truditi i boriti da pru`imo {to ja~i otpor, da zaostatak bude {to mawi i da se prika`emo u {to lep{em svetlu. Za nas }e to biti veliko iskustvo.

Najva`nije je to da se niko ne povredi jer nas u subotu o~ekuje va`na prvenstvena utakmica sa Pirotom. Nadam se da se ne}emo obrukati, imamo borbenu ekipu naglasio je Roganovi}.

J. Ga li}

PR VA FUT SAL LI GA SR BI JE

Li der se za gli bio kraj Ti se Kolo iznena|ewa! Ovako bi se u najkra}em moglo okarakterisati 21. kolo futsal {ampionata Srbije. Jer, lider na tabeli Marbo Interemeco do`iveo je prvi poraz (2:6) u sezoni kraj Tise od Be~eja, a aktuelni {ampion Ekonomac je u U`icu igrao samo nere{eno (6:6) s fewera{om Kra~agovom. I dok su ova dva rezultata prvorazredna iznena|ewa, dotle pobeda (7:3) Smederevaca u Lazarevcu protiv tre}eplasirane Kolubare i nije, jer „rudari“ imaju daleko slabiji sastav u odnosu na prvi deo prvenstva. Zrewaninci su se trgli, a Vrba{ani glatko izgubili u Vrawu.

Be ~ej – Mar bo In ter me co 6:2 (1:2) BE ^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost. Gledalaca: 1.200.

Sudije: Bogdanov (Vr{ac) i Stankov (Zrewanin). Strelci: Stakovi} u 3, Ra{kovi} u 28, Sekuli} u 35. i 38. i @eravica u 38. i 39. minutu za Be~ej, a Pr{i} u 10. i \or|evi} u 13. minutu za Marbo Intermeco. @uti karton: Ra{kovi} (Be~ej). Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 7 (5+2), a Marbo Intermeco 4 (1+3).

BE ^EJ: Bakra~ 9, Vu~kovi} 8, @e ra vi ca 9, Ra {ko vi} 9,

19

MU [KA SU PER LI GA

DA NAS ^E TVRT FI NA LE KU PA SR BI JE ZA DA ME

[am pi on ke u In |i ji

sreda30.mart2011.

Re zul ta ti 21. ko la: Be ~ej – Mar bo In ter me co 6:2, Ke ~a go vo – Eko no mac 6:6, Ko lu ba ra – Koc ka Ama ters 3:7, Vra we – Le te }i Ho lan |a nin 9:3, No vi Be o grad – Ko per ni kus Vi dre 5:4, SAS – VIK Na i sus 6:2, Ni{ 92 – Pi rot 6:3.

1. Mar bo 21 20 0 1 122:43 60 2. Eko no mac 21 19 1 1 158:41 58 3. Ko lu ba ra 21 11 2 8 90:77 35 4. VIK Na i sus 21 10 3 8 79:68 33 5. Vra we 21 9 3 9 91:62 30 6. No vi Be o g. 21 9 2 10 79:92 29 7. Ni{ 92 21 9 1 11 73:76 28 8. Ko per ni kus 21 8 3 10 72:81 27 9. Le te }i Ho l.21 8 2 11 78:11126 10. SAS 21 8 1 12 80:96 25 11. Koc ka Ama t.21 7 4 10 61:82 25 12. Be ~ej 21 6 3 12 82:11821 13. Pi rot 21 4 3 14 61:10915 14. Kr ~a go vo 21 4 2 15 57:12714 Ras po red 22. ko la: Mar bo In ter me co – No vi Be o grad, Eko no mac – Be ~ej, VIK Na i sus – Ko lu ba ra, Ko per ni kus Vi dre – Vra we, Le te }i Ho lan |a nin – Ni{ 92, Pi rot – SAS, Koc ka Ama ters – Kr ~a go vo.

Iki} 8, Husanovi} -, Stankovi} 9, Stanojevi} 9, Maksimovi} 8, Sekuli} 9, Arvai 8, Andri} -.

MAR BO IN TER ME CO: Josimovi} 8, Pavi}evi} 7, Pr{i} 7, S. Novoselac 7, @oau 7, Kepra{vili 6, Popovi} 6, Bogdanovi} 6, @ivkovi} 6, Milosavac 6, D. Novoselac 6, \or|evi} 7.

V. Jan kov

Te ni se ri ma 150.000 evra Posebnim re{ewem Vlade Republike Srbije, Ministarstvo sporta je donelo odluku o dodeli nov~ane nagrade u iznosu od 150.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti) Davis kup reprezentaciji Srbije, Novaku \okovi}u, Viktoru Troickom, Janku Tipsarevi}u, Nenadu Zimowi}u i treneru Bogdanu Obradovi}u, za osvojenu titulu.

Stevan Popov i Milo{ Bari{i} u akciji

Abaxi} (9 odbrana, 2 sedmerca), ^upkovi}, B. Radi{i} 2, Kne`evi} 1, Damwanovi} 1, Vuja~i}, Hoxi}, Mandi} 2.

PAR TI ZAN: Mili} (16 odbrana, 1 sedmerac), Golubovi} 2, B. Radanovi} 3, Dimitrijevi} 4, Maksi} 3 (1), S. Radanovi} 1, Radivojevi} 2, Xami} (1 odbrana, 1 sedmerac), Pilipovi} 3, Ili} 7,

Fo to: S. [u {we vi}

~ek i rovovsku borbu tokom svih 60 minuta, do toga nije do{lo.

Crveno -beli su boqe otvorili susret serijom 3:0, a golovi Milorada Radi{i}a i Stevana Popova najavili su poletnu i sigurnu igru doma}eg sastava koji je sve do odlaska na odmor bio boqi i dominantniji tim. Gosti iz Beograda u nekoliko na-

va iz kotra napada i Radi{i}a uspeli da na odmor odu sa golom prednsoti (16:15).

U drugom poluvremenu kao da na teren hale na Slanoj bari nije istr~ao isti tim Vojvodine.

Neobja{wivo bledo izdawe pulena trenera Trbojevi}a te{ko je objasniti. Beogra|ani su agresivnom zonskom odbranom 6

Sjaj ni Kar me lo En to ni Wujork Niksima ne ide ba{ najboqe od kada im je stigao Karmelo Entoni. Ekipa je do ponedeqka kasno uve~e po na{em vremenu zabele`ila jednu pobedu u deset me~eva, pa je nova zvezda ekipe poru~ila da je trijumf u duelu s Orlando Mexikom jednostavno pod morawem. Potom se potrudio da s re~i pre|e na dela... Entoni je ubacio 39 poena Orlandu u Medison Skver Gardenu, uz deset skokova, {to mu je najboqi u~inak od kada je trejdovan iz Denvera. Na taj na~in, on je poveo Wujork do pobede u produ`etku - 113:106, kojom su prekinuta dva niza - onaj od {est poraza Wujorka, a onda i pet pobeda Orlanda.

Posao Niksima donekle je olak{ao vanserijski centar Orlanda Dvajt Hauard, koji je posle 29 poena i 18 skokova

Nenad Krsti} zakucava u ko{ Indijane

zaradio {estu li~nu u produ`etku, a odmah potom i 17. tehni~ku gre{ku ove sezone, po ~emu je vode}i igra~ lige.

Zanimqivo, Wujork ima skor od 8-12 od kada je Entoni stigao iz Denvera, ali samo 1-8 protiv ekipa koje imaju mawe od 50 odsto uspe{nosti do sada. Mnogo boqe Niksi igraju protiv timova s 50 i vi{e odsto uspe{nosti, protiv kojih imaju skor 7-4 s Entonijem u ekipi.

Motivacija verovatno mu~i i vreme{ne Boston Seltikse, koji sve vi{e posr}u kako sezona odmi~e. Oni su za protivnika imali ekipu koja }e se do kraja liga{kog dela mu~iti da zadr`i osmo mesto na Istoku i tako izbori plej-of.

O~igledno da je motivacija bila na strani Indijane. Bilo je 107:100 u Indijana-

IS TOK: 1. ^ikago 53-20, 2. Boston 51-22, 3. Majami 51-22, 4. Orlando 4727, 5. Atlanta 42-32, 6. Filadelfija 38-36, 7. Wujork 36-38, 8. Indijana 3342, 9. [arlot 30-42, 10. Milvoki 2943, 11. Detroit 26-47, 12. Wu Xersi 23-49, 13. Toronto 20-53, 14. Va{ington 18-55, 15. Klivlend 14-58.

ZA PAD: 1. San Antonio 57-17, 2.

LA Lejkers 53-20, 3. Dalas 52-21, 4.

Oklahoma Siti 48-24, 5. Denver 4429, 6. Portland 43-31, 7. Wu Orleans 42-32, 8. Memfis 41-33, 9. Hjuston 3835, 10. Finiks 36-36, 11. Juta 36-39, 12.

Golden Stejt 32-42, 13. LA Klipers 29-45, 14. Sakramento 20-52, 15. Minesota 17-57.

U plej-of }e se plasirati po osam najboqih ekipa iz obe konferencije. polisu, gde je dominirao centar Pejsersa Roj Hibert. On je izbacio iz igre i Nenada Krsti}a i Kevina Garneta, koji su zaradili pet li~nih za 17 minuta, odnosno ~etiri za 25 minuta u igri. Potom je, s Krsti}em i Garnetom na klupi, Hibert dokusurio znatno ni`eg Glena Robinsona, za ukupnih 26 poena, uz {ut iz igre 12/17. Krsti} je za 17 minuta u igri ubacio sedam poena, uz dva skoka, dve ukradene lopte, asistenciju i izgubqenu loptu.

- Problemi s faulovima su nas ubili prokomentarisao je trener Bostona Dok Rivers, koji je nedavno u trejdu ostao bez Kendrika Perkinsa, a jo{ od ranije ne mo`e da ra~una na povre|ene visoke momke [akila O’Nila, Xermejna O’Nila i Troja Marfija.

Ko{arka{i Filadelfije pokazali su kako bi mo`da trebalo igrati protiv ^ikaga. Siksersi su u Junajted Centru napali prvu zvezdu Bulsa, neverovatnog Derika Rouza i dobili me~. Wega nisu zaustavili, jer je Di-Rouz ubacio 31 poen, ali jesu poremetili igru Bulsa do te mere da je Rouz sam imao deset izgubqenih lopti. Posle 24 poena prednosti u prvom poluvremenu, Filadelfija je zabele`ila laganu pobedu u nastavku 85:97 i tako prekinula niz od 14 pobeda ^ikaga na svom terenu.

RE ZUL TA TI: Indijana - Boston 107:100, [arlot - Milvoki 87:86, Wujork - Orlando 113:106 (100:100), ^ikago - Filadelfija 85:97, San Antonio - Portland 92:100, Juta - Va{ington 95:100.

Voj vo di na @. - Par ti zan 25:34 Cr ven ka - Na i sus 31:33 Ju go vi} U. - Vra we 27:22 Di na mo - Pri boj 26:23 Ko lu ba ra - Rad ni~ ki 27:25 Me ta lo pla sti ka - PKB 27:26 Pla nin ka - Po `a re vac 31:28 Sme de re vo - C. zve zda 31:31 1. Par ti zan 21 20 2. C. zve zda(-2) 21 16 3. Ko lu ba ra 21 14 4. Me ta lopl. 21 12 5. Rad ni~ ki 21 12 6. PKB 21 11 7. Po `a re vac 21 10 8. Pla nin ka 21 10 9. Voj vo di na 21 9 10. Ju go vi} 21 8 11. Di na mo 21 6 12. Na i sus 21 5 13. Sme de re vo 21 4 14. Pri boj 21 5 15. Vra we 21 5 16. Cr ven ka 21 4

01 41 1 6 45 27 37 38 38 210 310 114 313 314 115 115 017

686:542 40 690:573 34 616:590 29 568:547 28 579:557 26 601:554 25 561:552 23 580:581 23 554:571 20 518:523 19 575:631 13 519:577 13 507:557 11 549:602 11 509:583 11 535:607 8

- 0 totalno neutralisali te{ke i spore bekove Vojvodine, koji su ishitrenim {utevima iz daqine, vidno umorni, poku{avali da u~ine ne{to vi{e. Ipak, sve do 45. minuta crveno-beli su uspevali da odr`e rezultatski prikqu~ak sa gostima, golovima Popova i Bari{i}a sa linije sedam metara. Kqu~ni momenat zbio se od 45 - 53. minuta utakmice, kada Novosa|ani nisu uspeli da postignu gol punih osam minuta, a na drugoj strani rukometa{i Partizana totalno su razbili odbranu doma}ina brojnim kontrama i polukontrama.

Kao rezultat takve igre, crno beli serijom 8 - 0 dolaze u najubedqivije vo|stvo 30:23 (53. minut) i prakti~no ve} tada razbijaju sve iluzije doma}eg sastava da mo`e do iznena|ewa. Najboqi u pobedi Partizana bio je golman Mili} i raspucani Ili}, dok su se kod doma}ina istakli Bari{i} iz Popov, a mora se spomenuti da se u igri crveno-belih itekako osetio izostanak Jovanovi}a i Suxuma.

I. Gru bor

KO LOS IZ GOR WEG MI LA NOV CA RA DE SA VI] NA JA VQU JE

Bi }u naj ja ~i na sve tu Rade Savi} (25) iz Gorweg Milanovca, dr`avni rekorder u dizawu tereta (disciplina ben~ pres), najavio je pohod na svetski rekord. On je na nedavno odr`anom takmi~e-

Savi}, koji je te`ak 140 kilograma, dizawem tegova po~eo je da se bavi u 17. godini, ali u rod nom Gor wem Mi la nov cu ni je na i {ao na raz u me va we, pa mu je

Rade Savi}

wu u Vr{cu podigao 312,5 kilograma i time oborio rekord Srbije. Potom je po~eo pripreme za evropsko takmi~ewe u Ma|arskoj.

Agenciji Beta izjavio je da ove godine `eli da osvoji jedno od prva tri mesta u Evropi i da u~estvuje na svetskom takmi~ewu u Irskoj, kako bi stekao potrebno iskustvo. Savi} je izrazio uverewe da }e za dve godine oboriti svetski rekord.

- Sada je svetski rekord 330 kilograma, a ja na treninzima podi`em 340 i nema razloga da 2013. godine ne stanem na pobedni~ko postoqe, jer }u sve podrediti da postanem najja~i ~ovek planete rekao je on.

sredstva za takmi~ewa obezbedila jedna firma iz Smedereva. Direktor Usta no ve za fi zi~ ku kul tu ru Bo `i dar Gli {ovi} rekao je da sredstva ne mogu da dobiju pojedinci, ve} mora da se u~lani u neki sportski klub, po{to je uplata na li~ne ra~une finansijski prekr{aj.

Svetski rekord u ben~ presu, s majicom koja daje dodatnu silu pri podizawu tegova, je 488,64 kilograma i delo je Rajana Kenelija (8. novembar 2008. godine). Ipak, Sa vi} se tak mi ~i bez ma ji ce ko ja olak {a va posao i u toj konkurenci ji re kord iz no si 324,32 kilograma, a vlasnik je Skot Mendelson (22. maj 2005. godine).

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda30.mart2011.

OP [TIN SKO PR VEN STVO STA RE PA ZO VE

Pe har za Su bo ti }a

U pro sto ri ja ma [K Mla dost, od 18-26. marta, odigrano je pojedina~no seniorsko prvenstvo Op{tine Stara Pazova. Igralo se devet kola po [vaj car skom si ste mu. Sja jan fini{ imao je pobednik Srbislav Suboti} koji je u posledwa ~etri kola osvojio maksimalan broj poena i to sa direktnim protivnicima za vrh tabele. Turnir je rejtingovan kod FIDE a {est prvoplasiranih osvojilo je nov~ane nagrade. Sudio je me|unarodni sudija Mihajlo Savi}.

Plasman: 1. Srbislav Suboti} 7,5, 2. Milan Skoko 7, 3.

Dragan Kova~evi} 6,5, 4-6. Nikola Elez, Dragan Moldovanovi}, Ni ko la Ga jin 5,5, 7-8.

Ivan Zobenica, @ivko Ko~ija{evi} 5, 9-11. @ivojin Gavri}, Tomislav Tadi}, Stefan Qu{i} 4,5, 12-15. Milan Veren~evi}, Miodrag Stankovi}, Milan ^e~ari}, Bogdan Mijatovi} 4, 16-17. Filip Kova~evi}, Jovan Vukovi} 3,5, 18-19. Milo{ Bogdanovi}, Nenad Carevi} 3 poena.

CU GER U SOM BO RU

Sum per pr vi U organizaciji Somborskog op{tinskog saveza {ahovskih klubova u Sportskom centru „Soko“ odigran je brzopotezni turnir koji se igra svakog posledweg petka u mesecu u okviru godi{weg masters turnira. Pobednik za mart je Miroslav Sumper. Sudio je Dragan Mili}evi}.

Plasman: 1. Miroslav Sumper 10, 2. Nenad Vladisavqevi} 9,5, 3. Zoran Joti} 8, 4. Simana Matkovi} 7,5, 5-6. Jovan Mrle, Aleksandar I|u{ki 6,5, 7-9. Du{an Kolunxja, Jasmina Milivojevi}, Milan Repac 6, 10-11. Robert Travica, Dragoqub \uri} 5, 12. Drago Kur~ubi} 4, 13.

Aleksandar Svilokos 3, 14-15.

Bogdan ]uk, Du{an Dodi} 2,5 poena.

REJ TING TUR NIR U ZRE WA NI NU

Vo| stvo u du e tu U Zrewaninu je u toku rejting tunir koji se igra pod pokroviteqstvom TKM Centra. U derbi susretu izme|u Levnaji}a i Peri{i}a, jedina dva Fide majstora na turniru, pobeda je pripala Levnaji}u, koji je sada, zajedno sa Damwanovi}em, istakao najozbiqniju kandidaturu za pobednika.

Plasman posle 6. kola: 1-2.

Radovan Damwanovi}, Pavle Levnaji} 5, 3-4. Bo{ko Stanimirovi}, Branko Owin 4,5, 5.

Radivoj Peri{i} 4, 6-7. David Zarin, Ilija Tomi} 3,5, 8-11.

Nikola Milovi}, Robert Varga, Petar Krstin, Sr|an [ukovi} 3, 12-16. Slobodan Markov, Sr|an Popov, Teodora Raci}, Katarina Levnaji}, Neboj{a Stana}ev 2,5, 17-18. Danilo Besede{ Tibor Igri`an 2, 19. Marija Stanimirovi} 1,5 poen.

VA RA WE U [A HU

Fe ler s gre {kom [ahovski svet izgleda jo{ nije shvatio {ta se desilo na Olimpijadi u Kanti Mansijsku. Nedavno je prvi put slu`beno potvr|ena ~iwenica da je na najvi{em nivou izvedeno varawe kori{}ewem kompjutera – i to na {ahovskoj olimpijadi. Olimpijada je davno zavr{ena. Za neke igra~e jo{ nije. Na primer, za Francuza Sebastijana Felera i wegove pajta{e.

I za Francusku {ahovsku federaciju. Pored Lagrava, Fresinea i Tka~ijeva, za ekipu Francuske igrao je i Sebastijan Feler. I jo{ kako dobro! Ali kako dobro? E, taj velemajstor Feler sa kapitenom ekipe (Arno Ho{ar) i pomaga~em (IM Siril Markolo) u~estvovao je u organizovanom varawu na pomenutoj Olimpijadi. Sistem varawa se odvijao ovako: Markolo je u svojoj sobi posmatrao partije uz kompjuter i kori{}ewem programa za analize slao SMS poruke (najboqe poteze) Ho{aru sa notacijom. Kao kapiten ekipe Ho{ar je imao pravo ulaska (i izlaska) u prostor za igru kad god je hteo. Na~in kako je ukazivao poteze Feleru je slede}i - kretawem oko pojedinih igra~a prema prethodno dogovorenom scenariju: protivnik Va{ie-Lagrava zna~i: A i 1, protivnik Fresinea zna~i: B i 2, protivnik Tka~ijeva: C i 3, protivnik Felera: D i 4, Feler: E i 5, Tka~ijev: F i 6, Fresine: G i 7 i na kraju Lagrave: H i 8. Dakle,

prvi igra~ kod kojeg stane Ho{ar ozna~ava liniju (a, b, c, itd) a zatim kada stane kod drugog igra~a to ozna~ava red (1,2,3, itd). Na primer, ako se Ho{ar vrti oko stola i zaustavi se neko vreme iza protivnika Tka~ijeva zna~i linija je c, a onda iza toga stane iza protivnika Fresinea, zna~i drugi red, sve zajedno to je bio signal da Feler odigra na poqe c2.

Nakon saznawa o varawu Francuska federacija je protiv aktera povela disciplinski postupak: Siril Markolo i Sebastijan Feler su osu|eni na 5 godina suspenzije, uslovno na tri godine (!?) a Arno Ho{ar je do`ivotno i bezuslovno suspendovan kao kapiten ekipe Francuske. Tako to rade Francuzi.

No, no! Na stub srama – al‘ bez giqotine. Eno ga, igra se Feler i na pojedina~nom prvenstvu Evrope.

Kao da akteri varawa nisu olimpijadu u~inili neregularnom. A onaj Indus ka`wen je od svoje federacije sa deset godina neigrawa! I to samo {to su mu prona{li nekakvu “bubu u uhu”!

Biv{i trener ekipe Rusije, velemajstor Sergej Dolmatov, smatra, da bi se izbegla „kompjuterizovana” varawa u {ahu, treba koristiti detektor la`i! Razumqivo, ne za sve, ve} samo za vode}e. Na primer, takva ispitivawa bi morala pro}i svih pet velemajstora najboqih timova na olimpijadi.

OD I GRAN PO SLED WI AM BER TUR NIR

Aro wan sve u kup ni po bed nik U Monaku je zavr{en dvadeseti Amber turnir u igri naslepo i ubrzanom {ahu. Ukupni pobednik je jermenski {ahista Levon Arowan sa 15,5 poena. Pobedu su mu doneli ujedna~eni poeni u obe vrste {aha (u igri naslepo 8,5 poena, bez poraza; u ubrzanom {ahu 7 poena).

Drugo mesto osvojio je Magnus Karlsen koji je blistao u ubrzanom {ahu (9,5 poena, uz jedan poraz) ali je u igri na slepo osvojio, za wega, skromnih 5 poena. Tre}e mesto bilo je rezervisano za svetskog prvaka Ananda koji je to osvojio i u ubrzanim i u {ahu na slepo.

Iznena|uje slab plasman biv{eg svetskog prvaka Vladimira Kramnika, ina~e, pobednika ~ak {est Amber turnira, koji je iza sebe ostavio samo mladog Girija.

Plasman (na slepo): 1. Arowan 8,5, 2. Anand 7, 3-5. Ga{imov, Geqfand, Gri{~uk 6, 6. Karjakin 5,5, 7-9. Karlsen, Ivan~uk, Nakamura 5, 10. Topalov 4,5, 11. Kramnik 4, 12. Giri 3,5.

CU GER U TO MA [EV CU

Bla go je vi} mak si mal no [ahovski klub Partizan iz Toma{evca, ~lan Vojvo|anske lige grupa Banat, nastavio je i u ovoj godini sa organizacijom brzopoteznih turnira. Zbog obaveza na rejting tutniru u Zrewaninu ovog puta okupio se ne{to mawi broj qubiteqa popularnog cugera. U~estvovalo

Le von Aro wan

Plasman (ubrzani {ah): 1. Karlsen 9,5, 2. Arowan 7, 3-5. Anand, Ivan~uk, Topalov 6, 6. Nakamura 5,5, 6. Gr{~huk 5, 7-10. Ga{imov, Geqfand, Karjakin 4,5, 11. Kramnik 4, 12. Giri 3,5.

Kombinovano stawe: 1. Arowan 15,5, 2. Karlsen 14,5, 3. Anand 13, 4-

Re{ewe problema br. 329 (S. Lojd, Chi ka go Ti mes, 1897.) sa pozicijom: beli – Ke3, Df2, Tf6, Tg2, Sa6, pe{ak c6; crni – Ke5, pe{aci e6, e7; je 1.Kf3! Na 1...K:f6 sledi 2.Ke4 mat. Na 1...e:f6 (Kd5; Kd6) sledi 2.Dc5 mat.

Pot ko va ni Po tkin Zahuktalo se prvenstvo Evrope za mu{karce koje se igra u Francuskoj (Eks le Ben). Iako u~estvuje nekoliko biv{ih prvaka Evrope i osam ekstra igra~a sa preko 2700 rejting poena, posle {estog kola vodi Rus Vladimir Potkin sa 5,5 poena. U stopu ga prate ~ak 14 igra~a sa pola poena mawe me|u kojima je i Judit Polgar. Od na{ih igra~a u~estvuje olimpijska reprezentacija (bez Marku{a) sa promenqivim uspehom. Ivani{evi} i Vu~kovi} imaju po 4 poena, Sedlak 3,5, dok je Kova~evi} sa 2,5 poena potpuno van forme.

Iako je preliminarno prijavqeno 408 igra~a na prvenstvu ih igra 393. U mno{tvu dobrih igra~a svaka sitnica mo`e da odlu~i ishod i redosled na turniru gde ~ak i remi zna~i siguran zaostatak za ambicijama.

U komentarisanom prilogu vam dajemo dve partije vode}eg Potkina. Vladimir Potkin je ro|en 1982. godine a trenutni rejting mu je 2653 poena.

Ter Sa ha kjan – Po tkin Pa ul se no va si ci li jan ka 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 Dc7 6.Le3 a6 7.Dd2 Sf6 8.0–0–0 Lb4 9.f3 Se5 10.Sb3 b5 11.De1 Le7 12.f4 Sg6 13.e5 Sg4 14.Se4 S:e3 Ovde je 14...0–0 najpopularniji nastavak.

15.D:e3 0–0 16.h4 Lb7 17.h5 Beli bi imao dobru igru posle: 17.Sd6 S:h4 18.S:b7 D:b7 19.Ld3 f5 20.e:f6 L:f6 21.g4 Le7 22.Le4 Da7 23.Dd3 Tac8 24.D:d7 D:d7 25.T:d7 Ld8 26.Lb7 Tc4 27.Sd4 1:0, Mega baza, Mamedov – J. Geler, Moskva 2011.

17...Tac8 18.Ld3 18...S:e5

Pa zi te: `r tva stu di je (u jed ni ni) a ne `r tva stu di ja (u mno `i ni), ko jih (`r ta va) ima na svim fa kul te ti ma. De si lo se, eto, i sa mom Ka spa ro vu da bu de `r tva stu di je kao kom po no va nog {a hov skog `an ra – ali kre i ra ne u `a ru jed ne we go ve si mul tan ke pro tiv 20 ju ni o ra, u Lon do nu 1986.

Glav nu re~ imao je mla di Mekdonald (sve nam se ~ini da smo za wega i ranije negde ~uli!), koji je Kasparova prosto (pa i ne ba{ ta ko pro sto!) ostavio bez re~i:

Sr |an Bla go je vi}

Mek do nald igra 1…T:g3+!!

Ka spa rov od go va ra 2.K:g3, Mekdonaldova dama izvodi piruetu nasred scene: 2...De5+!!, i Kasparov – potpisuje remi! Na poku{aj vrdawa 2.Kh4 usledilo bi jo{ lep{e 2…Tg4+!!, pa na 3.K:g4 jo{ po naj lep {e 3…Dd7+!!!, i opet pat! [to no rekli - nema labavo! Ili, kako se nekad govorilo, “nema lavabo”! [te ta {to smo ve} jed nom, u ovoj ru bri ci, ume sto za kqu ~a ka na ve li na slov onog ame ri~ kog fil ma “[to te ta ta pu {ta sa mu”, pa, ne `e le }i da sad se be pla gi ra mo (ni smo vaq da do tle do {li!) ne mo `e mo da tim pre ko rom sta ne mo cr noj da mi na mu ku u sle de }em di ja gra mu:

Ili mo`da mo`emo, u istom pesni~kom stilu u kome smo i zapo~eli ovu epizodu, da malo razradimo taj materijal, ovako: “[to te tata pu{ta samu – u tu tamu – u tu dramu…”

Crni na potezu – gubi, iako mo`e da uzme tog jedinog pe{aka, i to jo{ sa {ahom! A i mora da ga uzme, jer bi bi mu se ina~e desilo to “isto, samo malo mawe zanimqivo”.

Dakle: 1…D:g5+ … i crni u slede}em potezu, ta~nije re~eno: umesto svog slede}eg poteza predaje!

Kao {to vidite – pa zato moram to i da priznam – ja ovde nastojim da vas {to vi{e zagovaram, kako bi, paralelno sa va{om rastu}om radoznalo{}u, sama poenta delovala utoliko efikasnije! Prosto ne znam o ~emu jo{ da vam pri~am, iako bih vas jo{ malo dr`ao na rastojawu od re{ewa – sem da, klasi~no, pribegnem razgovoru o vremenu… naprimer, volim sva godi{wa doba: leti volim zimu, zimi volim leto…

A pobedni~ki, zakqu~ni potez je, ina~e (posle …D:g5+) 2.Kc6, i na bilo koji {ah od strane crne dame – beli }e kro~iti (ve} prema prilikama) na b6 ili c7, sa matom u slede}em potezu.

I eto, dok je tzv. “igra do golih kraqeva” (sa remijem) obi~no samo metafora – ovde smo imali pravi pravcati, opet jedinstveni, slu~aj “igre do golih dama” u “[koli za male i velike pacere” Dragoslava Andri}a.

15.Tad1 c6? Nije sad vreme za po~etak mirne pozicione igre.

Potez 15...g5! bio je logi~an nastavak prethodnog poteza crnog. Sa {titom ili na wemu!

16.Td4 Lc7 17.h4 g6? Sav~enkov za svoju mlaku igru za odbranu pozicije sada pla}a cenu.

18.Lg5 f6 19.f4!! Potkin nastavqa s razornom i preciznom igrom. Ovaj potez nije samo napad na skaka~a ve} preti uzimawem na g6 kada skaka~ odstupi sa odbrane tog poqa.

19...f:g5 20.f:e5 Dg7 21.Tf6!

L:e5 Moglo je i ne{{to malo druga~ije: 21...Tg8 22.Ld3 22.T:g6 De7?

Izgubqena zavr{nica ali i alternative su izgledale sablasne: 22...L:d4 23.T:g7 L:g7 24.Dg6+ Kf8 25.L:h5 23.L:h5! Lovac je nedodirqiv zbog 24.Tg8+ i 25.Dg6 mat.

23…Lh2+ Ovako izgleda po~asni {ah. Na 23...T:h5 24.Tg8+ Kf7 25.Dg6 mat.

24.Kh1 1:0 Francuz Sebastijan Feler, varalica sa dva lica, igra pod posebnom “prismotrom” sudija.

Uslovna sloboda za igru na prvenstvu Evrope mo`e da nam da odgovor na pitawe da li je u igri “zavisan” od “pomo}i prijateqa” ili nije. Obzirom na okolnosti, u ovoj partiji, verujmo, sam je prona{ao dobitni~ku `rtvu kowa protiv Papina.

Fe ler–V. Pa pin Po lu slo ven ska od bra na 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 c6 4.e3 Sf6 5.Sf3 Sbd7 6.Ld3 d:c4 7.L:c4 b5 8.Ld3 Ld6 9.0–0 0–0 10.b3 a6 11.Lb2 Te8 12.Tc1 Lb7 13.Se4 S:e4 14.L:e4 Tc8 15.De2 Db6 16.Tfd1 c5 17.Sg5 h6

@r tva stu di je

Beli daje mat u dva poteza 15 igra~a koji su po [vajcarskom sistemu odigrali 13 kola.

Turnir je obele`ila “mrtva trka” majstorskih kandidata Sr|ana Blagojevi}a iz Luki}eva, ~lana doma}eg kluba, i Milorada Duvwaka iz Banatskog Despotovca, koji su savladali sve protivnike, a u me|usobnom susretu uspe{niji je bio Blagojevi}.

Tre}e mesto zauzeo je majstorski kandidat Slobodan Stojanovi} iz E~ke. To su ujedno i nov~ano nagra|eni igra~i.

Plasman: 1. Blagojevi} 13, 2.

Duvwak 12, 3. Stojanovi} 9,5, 4.

Maksimovi} 9, 5. Pavlovi} 8, 6.

Ili} 6,5, 7. [. Mesaro{ 6, 8-10.

Mitri}, R. Lazi}, Komlo{i 5,5, 11. Popov 5, 12-14. Velijova, Vladisavqev, Ajdari} 4,5, 15. @. Stojadinov 4 poena.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

PROBLEM BR. 330

S. Lojd N.Y.Mail and Express, 1891.

5. Gri{~uk, Ivan~uk 11, 6-9. Ga{mov, Geqfand, Nakamura, Topalov 10,5, 10.

Karjakin 10, 11.

Kramnik 8, 8.Giri 7 poena.

Kako je ovo bio ujedno i posledwi Amber turnir dajemo vam za arhivu i spisak pobednika svih dosada{wih turnira: 1992 – Ivan~uk, 1993 – Qubojevi}, 1994 – Anand, 1995 – Karpov, 1996 – Kramnik, 1997 – Anand, 1998 – [irov, Kramnik, 1999 – Kramnik, 2000 – [irov, 2001 - Kramnik, Topalov, 2002 – Morozevi~, 2003 – Anand, 2004 - Morozevi~, Kramnik, 2005 – Anand, 2006 - Anand, Morozevi~, 2007 – Kramnik, 2008 – Arowan, 2009 – Arowan, 2010 Karlsen, Ivan~uk, 2011 - Arowan.

dnevnik

Mawe – vi{e isforsiran potez, ali crni ima dobru kompenzaciju s jakim pe{a~kim centrom i lova~kim parom.

Posle 18...Sh4? beli bi dobio mnogo tempova da izgradi brzi napad. 19.Df2 Sf5 20.h6! i ako 20...g6 21.g4! Sh4 22.T:h4 L:h4 23.D:h4+-.

19.f:e5 D:e5 20.Sbd2 f5 21.Sf3 Dc7 22.Seg5 Ld5 23.Sh4 Dc5 24.Dd2 24.D:c5 gubi zbog me|upoteza 24...L:g5+!

24...Lf6 25.a3 18.S:f7 L:h2+ 19.K:h2 Dc7+ 20.Kg1 L:e4 21.S:h6+ Kh7 22.Sf7 Kg6 23.Sd6 D:d6 24.Dg4+ Kh7 25.d:c5 De7 26.D:e4+ Kg8 27.b4 Tf8 28.Td6 Tce8 29.Db7 Df7 30.f3 Te7 31.De4 Sf6 32.L:f6 D:f6 33.Tcd1 1:0 U {estom kolu Ivani{evi} je remizirao sa ~e{kim olimpijcem Davidom Navarom (2722).

Iva ni {e vi}–Na va ra Dani belog su odbrojani i Potkin ima nekoliko mogu}nosti kao izbor.

25...b4! 26.a:b4 Dd4 27.c3 L:g5 28.D:g5 T:c3+!! 29.Lc2 Na 29.b:c3 D:c3+ 30.Lc2 Le4 31.Td2 Da1+ crni dobija.

29...T:c2+! 30.K:c2 Tc8+ 31.Kb1 Le4+ 32.Ka1 D:b4 33.De3 Tc5 34.Td3 Tb5 0:1

Po tkin–Sav ~en ko Bu dim pe {tan ski gam bit 1.d4 Sf6 2.c4 e5 3.d:e5 Sg4 4.Lf4 Sc6 5.Sf3 Lb4+ 6.Sbd2 De7 7.e3 Sg:e5 8.S:e5 S:e5 9.Le2 b6 10.0–0 Lb7 11.Sf3 L:f3 12.L:f3 Td8 13.Le2 Ld6 14.Dc2 h5!?

Najve}i problem nije ovaj isuvi{e ambiciozan potez ili slabqewe kraqevog krila ve} {to crni, potom, nije sproveo nikakav aktivniji plan u vez s wim.

1.d4 Sf6 2.Lg5 e6 3.e3 h6 4.Lh4 c5 5.Sd2 Le7 6.d:c5 L:c5 7.Sgf3 Le7 8.e4 d6 9.Lb5+ Ld7 10.a4 0–0 11.0–0 a6 12.Ld3 Lc6 13.Te1 Sbd7 14.c3 b6 15.Sc4 Dc7 16.Sd4 Lb7 17.Lg3 Se5 18.S:e5 d:e5 19.De2 Tfd8 20.Sf3 Sd7 21.h4 g6 22.Tad1 Lf6 23.h5 g5 24.Sh2 Lg7 25.Sg4 Dc6 26.f3 D:a4 27.Lc2 Dc6 28.Dd2 b5 29.Lf2 Dc7 30.De3 Sf6 31.S:f6+ L:f6 32.Db6 Dc6 33.Lc5 Tdc8 34.D:c6 L:c6 35.b4 Le8 36.Ld3 Lg7 37.Ta1 f6 38.c4 Lf8 39.c:b5 a:b5 40.T:a8 T:a8 41.Tc1 Td8 42.Lf1 Tc8 43.Kf2 L:c5+ 44.b:c5 f5 45.g4 f:g4 46.f:g4 Kf8 47.Ke3 Ke7 48.Ld3 Lc6 49.Tb1 Tb8 50.Ta1 b4 51.Ta6 Kd7 52.Kd2 Ta8 53.Tb6 Ta2+ 54.Ke3 Tg2 55.Le2 b3 56.T:b3 L:e4 57.K:e4 T:e2+ 58.Te3 Tc2 59.K:e5 Ke7 60.Kd4 Tg2 61.Te4 Tc2 62.Te3 Tg2 63.Te4 Tc2 remi. [ah-mat li sta Pri pre mio: B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

sreda30.mart2011.

21

BoRiSlaV PeTRoVi], PRVoTimaC VojVodine

u nedeQu Po^iWe Polufinale mu[KoG Plej-ofa

Igra}emo dva finala

Vreme raspleta

Dvo me~ sa Spar ta kom iz Qi ga bio je do bra uver ti ra od boj ka {i ma Voj vo di ne NS se me pred po ~e tak po lu fi nal ne se ri je sa Cr ve nom zve zdom. Ti mo vi se od li~ no po zna ju, fa vo ri ta ne ma, pa }e u fi na le pro }i eki pa s bo qom tre nut nom in spi ra ci jom.

Bo ri slav Pe tro vi} ne mo `e da se se ti ko li ko je pu ta bio na su prot cr ve no-be lih Be o gra |a na, ali sma tra da zna for mu lu za pro la zak u fi na le.

- Za nas je ovo fi na le! Ka `em to jer sma tram da je Zve zda kva li tet ni ji pro tiv nik i od Par ti za na i od Rad ni~ kog i si gu ran sam da }e mo, ako pro |e mo u fi na le, ima ti mno go lak {i po sao ma ko da nam bu de pro tiv nik. Ne bro je no pu ta smo igra li sa Zve zdom i eki pe se do bro po zna ju, pa zbog to ga tre ba o~e ki va ti ve li ku ne iz ve snost. Do ma }i ni smo u pr va dva me ~a, za raz li ku od ne ko li ko ra ni jih okr {a ja, ma da to pu no ne zna ~i. Sve do sa da bi la je sa mo uver ti ra, a sa da po ~i we pra va stvar - re kao je sta me ni re pre zen ta tiv ni sred wi blo ker. l Zna ~i, ne ma taj ni?

- Na rav no da ne ma, ali nas ne sme da opu sti ~i we ni ca da se ri ju za po ~i we mo na na {em par ke tu.

Tre ba }e mno go tru da, zna wa i ve {ti ne da se pro |e u fi na le i tre ba da bu de mo mak si mal no opre zni.

Zve zda je, ipak, ak tu el ni osva ja~ Ku pa Sr bi je i po ka za la je da mo `e da igra vr hun sku od boj ku. l Ka ko su pro {li me ~e vi sa Spar ta kom?

- Te {ko je utak mi ce s Qi `a ni ma uze ti kao me ri lo, ali sam ge ne ral -

Bo ri slav Pe tro vi} u ak ci ji

no za do vo qan. Ima li smo ma lih pro ble ma na po ~et ku dru gog me ~a, ali je to pre sve ga zbog ve li ke raz li ke u uslo vi ma za igru. U Spen su su uslo vi mno go bo qi i ni smo mo gli od mah da se na vik ne mo na ma lu sa lu i kli za vu pod lo gu u Qi gu, iz u zev Ivo vi }a ko ji je ta mo na do ma }em te re nu. Bi lo je mno go fak to ra ko ji su mo gli da nam ote `a ju, no naj va `ni je je da smo pro {li. l Da li ste za do voq ni igrom?

- Igra Voj vo di ne je do bra, mo ra da bu de jo{ bo qa. O~e ki va wa su nam ve li ka i mo ra mo da ih pot kre pi mo do brim par ti ja ma, za {ta

dVa Kola PRe KRaja PRVenSTVa u PRVim liGama

Digitron pre lopte

Dva ko la pre kra ja nad me ta wa u Pr voj mu {koj od boj ka {koj li gi di gi tron }e bi ti mo `da i va `ni ji od lop te, jer }e ma te ma ti ka umno go me od re di ti put ni ke u ba ra` i put ni ke u dru go li ga {ko dru {tvo.

Od pre dva ko la po zna to je da }e Klek Sr bi ja {u me sle de }e se zo ne bi ti ~lan elit nog dru {tva, ali je i da qe ne po zna ni ca ko }e za u ze ti dru go me sto i ra i zgra va ti u ba ra `u sa @e le zni ~a rom (pret po sled wim u Vi ner {te di {e su per li gi) za po pu nu naj ja ~e li ge.

Pre ten den ti na dru go me sto su Spar tak i No vi Sad DDOR, s tim {to su Su bo ti ~a ni mno go bli `i pro la sku u ba ra`. Po {to ima ju tri bo da vi {e (uz dve po be de vi {e) od No vo sa |a na, Su bo ti ~a ni ima ju ne ko li ko va ri jan ti da osi gu ra ju do i gra va we. Spar tak }e se u po sled wa dva ko la sa sta ti sa Ba va ni {tem na stra ni i sa Ni {om kod ku }e i, ka ko bi za vr {i li po -

kra ja po zna to je sa mo da }e Mla dost iz Vra wa i Pu te vi iz Iva wi ce is pa sti iz li ge, a dva me sta ko ja vo de u ni `e ran go ve pro ba }e da iz beg ne ~ak pet eki pa, Bo rac (24 bo da), Cr no ko sa (27), Ni{ (28), Ba va ni {te i Ja go di na (29). Naj te `e }e bi ti Bor cu, Cr no ko si i Ba va ni {tu da iz beg nu pre o sta la dva me sta u vo zu ko ji ide u Dru gu li gu.

Bo rac }e u sle de }em ko lu do ~ak ti ve} odav no pre `a qe nu Mla dost, a u po sled wem me ~u i}i }e na meg dan ras te re }e nom Obi li }u, ali uz dve po be de (naj ve ro vat ni je sa po tri bo da) mo ra }e da ~e ka kiks ne ko ga od bo qe pla si ra nih, {to mu ne ga ran tu je op sta nak. U naj bo qoj po zi ci ji su Ba va ni {te i Ja go di na i sa jed nom po be dom od 3:0 ili 3:1 obez be di li bi me sto u Pr voj li gi i na red ne se zo ne. Ja go di na do ~e ku je Obi li} i go stu je u Iva wi ci, a Ba va ni {te }e mo ra ti svoj ski da se po tru di kod ku }e sa

imao kva li tet. Ma le pro pu ste mo ra mo {to pre da ko ri gu je mo i da kon stant no raz mi {qa mo o igri.

Sa da je naj va `ni je da do bro tre ni ra mo, da se od ra di ska u ting Zve zde i da hlad ne gla ve u|e mo u po lu fi nal nu se ri ju. l Du ga~ ka klu pa mo `e da bu de va {a pred nost?

- Ima mo od li~ nu klu pu i sva ki igra~ iz po sta ve ima ade kvat nu za me nu.Na dam se da se igra ~i sa klu pe ne }e na i gra ti, od no sno da }e po sta va ra di ti na te re nu sve {to tre ba da }e mo se pla si ra ti u fi na le - is ta kao je Pe tro vi}. m. Risti}

U ne de qu po ~i wu po lu fi nal ne se ri je plej-ofa za od boj ka {e, a sa sta ju se Par ti zan Ter mo e lek tro - Rad ni~ ki Kre di ban ka i Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda. Ve li ka ~e tvor ka }e, kao i u ne ko li ko ra ni jih se zo na, od lu ~i va ti o {am pi o nu dr `a ve, a iz ve sno je, su de }i po li ga {kom de lu, da }e po lu fi na la bi ti izuz te no za ni mqi va. ^e ti ri vo de }e eki pe su ~e trv tfi nal ne se ri je za vr {i li u dva me ~a, po tvr div {i da i da qe od ska ~u od ostat ka li ge i da je re al no da se me |u wi ma od lu ~u je o pr va ku. Po lu fi nal na i fi nal na se ri ja igra }e se na tri po be de.

Ti tu lu bra ne Kra gu jev ~a ni, dvo stru ki uza stop ni {am pi o ni, a o~e ku je ih ve li ki po sao s Par ti za nom ko ji ima ne skri ve ne {am pi on ske am bi ci je. Cr no-be li ima ju pred nost do ma }eg te re na, {to u wi ho vom du e lu mo `e da bu de od pre sud nog zu na ~a ja jer su oba ti ma u pr ven stvu do bi ja la me ~e ve kod ku }e.

U su sre tu Voj vo di na NS se me i Cr ve ne zve zde {an se su po lapo la. Ne po sto ja we fa vo ri ta u me ~u cr ve no-be lih eki pa ga ran tu je za ni mqi vu se ri ju, a No vo sa |a ni }e, za raz li ku od ne ko li -

sao, po treb na im je jed na po be da uz tri bo da. Ta ko bi u slu ~a ju jed nog po ra za, uz dve po be de No vo sa |a na, ima li isti broj bo do va, ali tri jumf vi {e. Isti slu ~aj bio bi i u va ri jan ti da Su bo ti ~a ni po be de 3:2 i iz gu be 2:3.

No vi Sad o~e ku je du e le sa VGSK u Ve li kom Gra di {tu i Ba va ni {tem na svom te re nu i sa mo uz dve po be de mo `e da se na da dru goj po zi ci ji, ali mo ra da po be di obe i da ~e ka kik se ve Spar ta ka.

Mno go za ni mqi vi ja }e bi ti bor ba za op sta nak. Dve ko la pre

Spar ta kom i na go sto va wu u No vom Sa du.

Ni{ }e u pred sto je }em ko lu do ~e ka ti Cr no ko su u di rekt nom du e lu za op sta nak. Ni {li je bi tri jum fom osi gu ra le me sto u Pr voj li gi i kru ni sa li od li ~an dru gi deo se zo ne, pa bi ras te re }e no mo gli da go stu ju u Su bo ti ci u po sled wem ko lu, a Cr no ko sa bi, u slu ~a ju po ra za u Ni {u, u po sled wem ko lu fle ke mo ra li da va de na svom te re nu sa ve} su per li ga {em Kle kom Sr bi ja {u me. m. Risti}

Red vo`we polufinala

Nikola Mari}

ko pret hod nih plej-ofo va ima ti pred nost do ma }eg te re na. Vo {a i Zve zda su ne ka ko pred o dre |e ne da se sa sta ju u po lu fi na li ma, u no vi joj isto ri ji to se de si lo u se zo na ma 2005/06, 2006/07, 2007/08. i 2008/09.

- Me ~e vi Voj vo di ne i Zve zde su tra di ci o nal no za ni mqi vi, jer su se ri je tra ja le ne ret ko i po pet me ~e va. Obe eki pe su sli~ ne kon fi gu ra ci je i sli~ no ska u ti ra ne, a ri va li tet do se `e du bo ko u isto ri ju. Ima mo pred nost do ma }eg te re na, {to se u

Polufinala Plej-ofa za dame

Serije pri kraju

Da nas se igra ju tre }i me ~e vi plej-ofa od boj ka {i ca. Ve} se na zi re fi nal ni par, a to }e naj ve ro vat ni je bi ti Cr ve na zve zda - Vi zu ra, pr ve dve eki pe u li ga {kom de lu pr ven stva, ko je vo de 2:0 u po lu fi nal noj se ri ji.

Obre no va~ ki TENT do ~a ku je Zve zdu, a Di na mo Azo ta ra iz Pan ~e va Vi zu ru, oba me ~a igra ju se od 19 ~a so va. Po ten ci jal ne ~e tvr te utak mi ce za ka za ne su za dru gi, a pe te za {e sti april.

Vo{a blizu istorije Od boj ka {i ce Voj vo di ne na sa mo dve po be de su od ula ska u isto ri ju, u dru {tvo eki pa ko je su bez po ra za u{la u elit ni rang. Ima ju No vo sa |an ke 20 po be da iz 20 me ~e va, o~e ku je ih der bi na wi ho vom te re nu sa Je din stvom iz Sta re Pa zo ve i go sto va we Rad ni~ kom u Kra gu jev cu, pa bi sa dve po be de za o kru `i le per fekt nu se zo nu.

B li ge sa 19 po be da iz to li ko me ~e va i 38 bo do va, ali bez iz gu bqe nog se ta. Te se zo ne po sled we ko lo pr ven stva ni je od i gra no zbog NA TO bom bar do va wa.

Lu ka Bar je 1996/97. u{la bez po ra za iz Pr ve B li ge, ali wu ne }e mo ra ~u na ti, jer je u sle de }oj se zo ni igra la Pr vu li gu Cr ne Go re, zbog raz dva ja wa dr `av ne za jed ni ce.

U slu ~a ju da cr ve no-be le za be le `e oba tri jum fa bi le bi {e sti tim u `en skoj kon ku ren ci ji u isto ri ji na {e od boj ke ko jem je to po {lo za ru kom. Do sa da je to dva pu ta ura dio IMT, u se zo na ma 1981/82. (u{ao iz Dru ge li ge se ver sa 14 po be da i 28 bo do va uz set ko li~ nik 42:7) i 1991/92. (u{ao iz ta da {we Dru ge li ge, sa 18 po be da i 36 bo do va, uz set ko li~ nik 54:7). U se zo ni 1986/87. ni {ki Stu dent je sa 18 po be da i 36 bo do va uz set ko li~ nik 54:18 u{ao iz Dru ge li ge is tok u eli tu. Zre wa nin ski Po {tar je to u~i nio u se zo ni 1993/94. sa 20 po be da, 40 bo do va i set ko li~ ni kom 60:8 (iz Pr ve B li ge), a po sled we ko je su u{le u elit ni rang bez po ra za bi le su igra ~i ce Je din stva iz Sta re Pa zo ve u se zo ni 1998/99. iz Pr ve

In te re sant no je da je no vo sad ska Voj vo di na pr va u kon ku ren ci ji mu {ka ra ca ko ja je u eli tu u{la bez po ra za, u se zo ni 1979/80. ( iz Dru ge li ge se ver) sa 18 po be da i 36 bo do va uz set ko li~ nik 54:2. Po sle cr v e n o-be l ih, to je u~i n io GIK Ba nat u se zo ni 1981/82. iz Pr ve B li ge is tok sa 18 po be da, 36 bo do va i set ko li~ ni kom 54:10. Kra qe va~ ka Rib ni ca je dav pu ta u{la u od boj ka {ke isto rij ske kwi ge, po {to se u eli tu bez po ra za pla si ra la u se zo na ma 1982/83. i 1995/96, pr vi put iz Pr ve B li ge is tok, a dru gi iz Pr ve B li ge. Naj pre su ima li 18 po be da uz 36 bo do va i set ko li~ nik 54:8, a dru gi put 20 tri jum fa uz 40 bo do va i set ko li~ nik 60:7. m. R.

Kod devojaka sve poznato U Pr voj `en skoj li gi go to vo sve je po zna to. Voj vo di na je u pro {lom ko lu obez be di la pla sman u Su per li gu po tvr div {i do mi na ci ju sa 20 tri jum fa bez po ra za. Va ra din ke BMG grad we su u pro {lom ko lu po be dom od 3:2 nad Je din stvom u Sta roj Pa zo vi po be gle pra ti o cu na {est bo do va i po tre ban im je sve ga bod iz pre o sta la dva ko la (do ~e ku ju Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca i go stu ju Vi zu ri Su per no va) ka ko bi obez be di le raz i gra va we za po pu nu Su per li ge sa Kle kom.

Pu te vi iz Pri je po qa, [u ma di ja iz Aran |e lov ca i La za re vac su ve} ~la no vi Dru gih li ga, a Spar tak iz Qi ga ima ne re al no ma le {an se za op sta nak. Qi `an ke za o sta ju za kra qe va~ kim Gim na zi jal cem {est bo do va, a igra ju kod ku }e sa Pu te vi ma i go stu ju No vom Sa du Pi o nir pe trol. Gim na zi ja lac sa osvo je nim bo dom iz me ~e va u La za rev cu i kod ku }e sa [u ma di jom osta je pr vo li ga{.

ra ni jim se zo na ma po ka za lo da ne mo ra da bu de ve li ka pred nost, ali mi slim da sa da {wa eki pa Voj vo di ne igra bo qe u Spen su re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}.

Prvi me~evi (3. april) Par ti zan - Rad ni~ ki (18) Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda (17.30, TV) drugi me~evi (7. april) Par ti zan - Rad ni~ ki (18, tv) Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda (ter min ni je od re |en) Tre }i i po ten ci jal ne ~e tvr te me ~e ve po lu fi na le se ri je od i gra }e kod ku }e Rad ni~ ki i Zve zda, a za ka za ni su za 10. i 14. april, a even tu al ni pe ti me ~e vi igra li bi se 17. apri la.

No vo sa |a ni su u ~e tvrt fi na lu u dva me ~a Spar ta ku iz Qi ga po mo gli da za vr {i se zo nu, a du ga~ ka klu pa mo `e da bu de ve li ka pred nost u od no su na osta le eki pe.

- Za do voq ni smo po ka za nim, osim pr vog se ta me ~a u Qi gu, ali se ni ta da ni je po sta vqa lo pi ta we oko na {eg pro la ska u po lu fi na le. Spar tak je od i grao fe no me nal no pr vi set, ali smo ka sni je za i gra li ka ko va qa i ru tin ski pro {li me |u ~e ti ri. Du ga~ ka klu pa je si gu ra no na {a po seb na sna ga u od no su na dru ge, {to mo `e da ima ve li ki zna ~aj ako se po lu fi nal na ili po ten ci jal na fi nal na se ri ja odu `i is ta kao je Ma ri}. m. R.

deSeTKoVane noVoSa\anKe uGo[]uju ^elaReVo

Pobeda za plej-of

K o { a r k a { i c e }e to bi ti ve o ma te {ko s ob Voj vo di ne NIS i zi rom na broj ne ka drov ske ^e la re va za vr {i le pro ble me - ka zao je tre ner su u~e {}e na tur ni Voj vo di ne Zo ran Mir ko vi}. ru na ci o nal nog Ku pa ve} na Pre dve ne de qe u ^e la re vu pr voj ste pe ni ci. No vo sa |an ke Voj vo di na je tri jum fo va la re ni su ima le {an se u du e lu pro tiv He mo far ma, dok su ko {ar ka {i ce ^e la re va po sle ve li ke bor be eli mi ni sa ne od Vo `dov ca.

Dru gi su sret ova dva ti ma u pet na e stak da na je mno go va `ni ji za Voj vo di nu, s ob zi rom da je ona na ko rak do plej ofa(skor 5- 5), dok su ^e la rev ke bez {an si za do i gra va we (skor 28), {to ne zna ~i da je utak mi ca una pred re {e na.

No vo sa |an ke su bez San dre Bo {ko vi} (ide na ope ra ci ju li ga me na ta), a po vre de su u me ~u sa He mo far mom za ra di le La tin ka Du {a ni} (mi {i}) i Du wa Lu ka~ (zglob), pa }e tre ner Mir ko vi} tek uo~i po ~et ka utak mi ce zna ti na ko je igra ~i ce mo `e da ra ~u na.

- Ima mo im pe ra tiv po be de, jer No vo sa |an ka Alek san dra ^a bar ka pa (5) u ak ci ji nas pre ma ra ~u ni ci do pla sma na u plej - of zul ta tom 57:46, ali je do bo do vo de jo{ dva uspe ha. Po `eq no va do {la tek u ~e tvr toj de o ni je da sa va la da mo ^e la re vo po ci utak mi ce, {to na go ve {ta {to nas do kra ja li ga {kog va da }e i ve ~e ras u Spe snu bi tak mi ~e wa ~e ka go sto va we ti za ni mqi vo i ne iz ve sno.

Zve zdi i Spar ta ku i do ma }in Utak mi ca Voj vo di na NIS stvo He mo far mu. S to ga je ja ^e la re vo igra u ma loj sa li ko bit no da po be di mo ^e la re Spen sa od 19.30 ~a so va. vo, s tim {to upo zo ra vam da i. Grubor

22

kultura

sreda30.mart2011.

СЕЋАЊЕ НА ИСТАКНУТОГ ЛИКОВНОГ КРИТИЧАРА И КОНЗЕРВАТОРА

Вече посвећено Кости Страјнићу У Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду сутра у 20 часова, биће одржано вече посвећено Кости Страјнићу, као и разговор о Страјнићевом зборнику објављеном поводом 120 година од рођења и 30 година од смрти овог угледног историчара уметности, конзерватора и ликовног критичара. Зборник се састоји од 17 чланака везаних за Страјнићево деловање у историји уметности, заштити споменика, ликовној критици, као и примењеној уметности и колекционарству. Дубровачки огранак Матице хрватске се 2010. прихватио задатка штампања зборника који би обухватио изложене радове, а идеји се придружио и Институт за повијест умјетности из Загреба. Страјнић је започео студије сликарства у Загребу, а наставио их на академијама у Бечу и Минхену. Упоредо са сликарством, у Бечу је студирао историју уметности и естетику. Најпре је деловао као сликар, да би временом запоставио практичан рад све више се посвећујући ликовној критици и теорији уметности. У својству ликовног критичара објављивао је текстове у готово свим тадашњим домаћим часописима за културу и уметност, поред осталог у Српском књижевном гласнику и Летопису Матице српске. Поред бројних путовања по Европи, живео је у Београду, Прагу, Паризу. Написао је и прве монографије о Ивану Мештровићу, Петру Палавичинију и архитекти Јожи Плечнику. Током боравка у чешкој престоници, Страјнић се дружио с број-

ним југословенским уметницима (В. Буковац, Н. Добровић), посебно се зближио са сликарком Јованком Марковић коју је познавао од раније. Марковићева је водила порекло из једне од најугледнијих војвођанских породица. Рођена је у Земуну 1883. године, а њен отац био је земунски градоначелник и велепоседник. Са сликарством се озбиљ-

није сусрела боравећи 1903. код сестре Јелке која је била удата у Руми. Ту се упознала са једним од најпознатијих српских сликара Урошем Предићем који је у то време осликавао цркву Св. Духа. Након тога, неколико месеци је у Београду учила код Бете Вукановић, да би озбиљније сликарско образовање наставила у Загребу и Бечу. После дугогодишњег познанства, Јованка Марковић и Коста Страјнић су се верили 1923. а годину дана касније венчали у Богородичиној цркви у Земуну. Након живота у Прагу и Паризу као и путо-

вања по разним европским државама, Страјнићи су се 1928. преселили у Дубровник. За кратко време пронашли су стан на Коналу, с лепим погледом на тврђаву Минчета, град и пучину. Њихов дом је увек био неизбежан друштвени салон у којем су се сусретале бројне генерације сликара, архитеката, интелектуалаца свих профила. Последњих година са Страјнићима је живела Дора Шевић, нећака госпође Страјнић. Она је била ћерка њене сестре Јелке која се удала за доктора права и велепоседника Јована А. Шевића (1857-1907) у Руми. Јованка Страјнић је умрла 23. августа 1970. Сахрањена је скромно на гробљу уз црквицу Св. Ђорђа у Цавтату, где су се између два светска рата сахрањивани православци настањени у Конавлима. Након смрти супруге, Коста је одржавао контакте са пријатељима и нећацима Јованке Страјнић из Београда, Земуна, Руме и Новог Сада. Преминуо је 23. јула 1977. године, у свом стану у Дубровнику. Сахрањен је у заједничкој гробници удружења антифашистичких бораца на главном гробљу на Бонинову. Нажалост, његова заоставштина није доживела судбину какву јој је он наменио. Богата хемеротека сакупљана година завршила је на ђубрету, а мањи део библиотеке стваране деценијама откупио је Институт за повијест умјетности из Загреба. Захваљујући нећаку Јованке Страјнић, мр Ђорђу Шевићу и његовој супрузи проф. др Радмили Шевић из Новог Сада, сачуван је велики број приватних докумената, писама, фотографија и књига који сведоче о значајној личности дубровачке и југословенске културне сцене, какав је био Коста Страјнић. Током вечери у Спомен-збирци, о Зборнику ће говорити историчар уметности Иван Виђен, као и коауторка др Радмила Шевић, а управница Спомен-збирке др Јасна Јованов ће указати на корене повезаности између Колекције Павла Бељанског, њених уметника и Косте Страјнића. Синиша Ковачевић

ДАНАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ

У такмичарском програму 73 филма Београдски фестивал документарног и краткометражног филма, 58. по реду, почиње данас у Дому омладине, пројекцијом остварења „Југо, кратка аутобиографија” Мине Ђукућ и „Растанак” Ирене Шкорић.Под слоганом „Enjoy”, до 3. априла, у оквиру такмичарског програма биће приказана 73 филма (29 домаћих и 44 инострана остварења), у четири категорије - документарни, анимирани, кратки играни и експериментални. Ове године фестивал се одржава у дворани Културног центра Београда, Дому омладине и Музеју Југословенске кинотеке, где ће публика бити у прилици

да погледа шест омиљених филмова овогодишњег добитника фестивалске награде за животно дело Ранка Мунитића (19432009). О најбољим остварењима одлучиваће жири у саставу: редитељи Ирена Шкорић (Хрватска), Вентура Дурал (Шпанија), Владимир Блажевски, који живи и ради на релацији Београд-Скопље, директор фотографије Милорад Глушица (Србија) и професор и теоретичар из Беча Рајнер Кеплер. Ове године уведен је и студентски жири, са циљем да се студенти београдских филмских академија активно укључе у фестивал.

НА „ФЕСТИВАЛУ НА НИЧИЈОЈ ЗЕМЉИ” У НИКОЗИЈИ

Паскаљевићев филм на отварању Филмски фестивал под називом „Фестивал на ничијој земљи”, који се одржава у Никозији, на самој линији раздвајања грчког и турског дела кипарске престонице, отворен је остварењем познатог српског редитеља Горана Паскаљевића „Медени месец”. Захваљујући Кипарском филмском архиву, под руководством директора Паникоса Крисантуа, на фестивалу ће до 4. априла бити приказано 20 филмова. Тематски, та значајна филмска манистација одвија се под геслом да је филмска уметност у стању да покаже колико су људи слични без обзира на припадност различитим нацијама, религијама, и без обзира

којим језиком говоре и које су боје коже. Паскаљевић је у изјави Танјугу рекао да је задовољан реакцијом публике. ”Филм је наишао на изузетан пријем публике која је дошла са обе стране кипарске границе раздвајања, на ‘ничију земљу‘, да присуствује пројекцији и разговара са мном”, истакао је редитељ и додао да овај изузетан догађај шаље поруку мира и доприноси бољем разумевању међу народима. Према његовим речима, Кипарска државна телевизија је већ донела одлуку да „Медени месец” уврсти у свој програм на јесен.”Медени месец” рађен je у српско-албанској копродукцији.

МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈA „САВРЕМЕНИ ЕВРОПСКИ ФИЛМ”

Кољевић у Њујорку Филм редитеља и сценаристе Срђана Кољевића „Жена са сломљеним носем” уврштен је у програм манифестације „Савремени европски филм”, која ће бити одржана у Њујорку од 6. до 13. априла. За тај програм изабрано је укупно 19 филмова из 17 земаља. Организатор је удружење националних института за културу земаља Европске уније (EUNIC). Програм се одржава трећу годину за редом, а „Жена са сломљеним носем” је први српски филм уврштен у ту ревију остварења, која су у протеклој години привукла посебну пажњу критике и публике на фестивалима.Пројекција Кољевићевог филма, уз разговор са аутором, биће 9. априла у Bohemian National Hall-u на Менхетну, најавио је дистрибутер „Так”.

dnevnik МОНОГРАФСКО ИЗДАЊЕ МСУВ ОДГОВАРА ПРОФИЛУ УМЕТНИКА

„Џафо” - од акта до активизма Већ по корицама, читаоцу је јасно да је „Џафо“ нешто више од историје уметности, нешто мање од уметничког романа, или бар графичке новеле. „Шишање на зеца“, могла би се назвати акција која ће прерасти у насловну илустрацију обимне студије из пера Дарке Радосављевић, Саве Поповића, Јована Деспотовића, Мирјане Пајтлер, Љиљане Пешикан-Љуштановић, Силвије Дражић, Живка Грозданића. Ново шишање, иначе стално присутно као мотив у каријери новосадско-београдског сликара, осим стандардног значења (овце се шишају, зар не, и пасу траву за вукове), донело је и ново аутопоетско одређење – свођење на једну једину, свеприсутну, свемоћну фигуру, а она није случајно оваплоћена у крхкој, али хитрој животињици, као што се недавно могло видети на великој изложби Николе Џафа у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, који је и издавач монографије „Џафо“. А да није све тако било, на мало изненађење нешто млађе публике, говоре већ прве странице књиге посвећене лику и делу Николе Џафа. Уз пратећи текст, на њима се ређају репродукције колоритних уљаних урадака на којима доминира мотив опскурно одевених или разодевених жена. Добро, сликар је имао фазу акта, која ће деведесетих, бар језички природно, прерасти у активизам. Опет симболично, прво на том путу нашло се властито смеће (из атељеа), а серија радова „Изази-

вач осећања“. Уследило је „Излагање лавиринту“ 1992. године, а како се то популарно каже – остало је историја – долази „Замрзнута уметност“, оснива се „Лед арт“... Ево како то види Саво Поповић: „Џафо препознаје стварну социјалну и политичку доминацију и испрва осећа, а потом схвата да слика није довољно опоро, убојито копље којим се хиће на стварност. Године краткотрајних илузија (Анте Марко-

вић) и крвавих слутњи, 1989-90. период је Џафовог изласка из равни слике у простор. Настаје својеврсни енформел-серија Изазивачи осећања, која драматичношћу површине (‘смеће из атељеа’) слути зла времена и упозорава. То су тескобне слике стања и врхунац у периоду од завршетка факултета те наговештај објеката, асемблажа и ин-

сталација. Инсистирајући на вредностима које су иманентне бићу/ човеку, затим и сликару – саосећање и морал – етичар је својим сликарством изградио особену естетику која ће наставити да расте у широком и разноврсном ангажману уметника и хуманисте, у временима кад је све што њему и нама вреди, друштво прогнало на маргину или у легенду.“ И баш као што остали аутори имплицитно потврђују, а Љиљана Пешикан-Љуштановић експлицитно каже, о Николи Џафу се може мислити и говорити на неколико начина. Сликар, врхунски цртач, концептуалиста, идеолог, извођач и учесник перформанса, активни творац покрета „Лед арт“, вишемедијалног центра „Арт клиника“, „Музеја који је појео зец“... Све ово иде у прилог опажањима Дарке Радосављевић да је реч о енергичном меланхолику којем увек нешто смета. ”Вредан и сензибилан, ослушкујући свет, прави оштре заокрете у каријери: од ЈА – јасног и успешног сликарског идентитета до краја осамдесетих, преко МИ – активизма током деведесетих, фазе ЈА и ОНИ – у првој деценији 21. века покреће Арт клинику, подржава и афирмише младе снаге, до данас, када је опет ЈА-уметник посвећен свом раду, сада још зрелији и искуснији.“ Монографију „Џафо“ у урнебесном маниру на који је навикао своју публику, уметник затвара стриполико дизајнираном биографијом. Сад је све до зеца. И. Бурић

kultura

dnevnik ЈУЧЕ, НА ДАН СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА, УРУЧЕНА НАГРАДА С КОНКУРСА ЗА НАЈБОЉУ ДРАМУ

Саши Вечанском признање за „Рециклирани злочин” Свечаним уручењем награде за најбољу домаћу драму аутору Саши Вечанском, јуче је обележен дан Стеријиног позорја. Већ пет година траје конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст, подсетио је директор Миливоје Млађеновић и истакао да ова институција настоји да и на овај начин афирмише и

јешевић и Љиљана Пешикан-Љуштановић, која је јуче, уз напомену да су на конкурс стигла 63 драмска текста, истакла да је једногласно одлучено да се за награду предложи текст „Рециклирани злочин“ Саше Вечанског.

- Првонаграђени текст је узбудљива, напета, добро написана драма и отвара веома важна болна питања:

Ми ли во је Мла ђе но вић уру чио на гра ду Са ши Вечан ском Фо то: Б. Лу чић

укаже на домаће драмско стваралаштво. Он је додао да је управо уручење награде за домаћу драму највеће празновање и част за ову институцију, те се зато традиционално приређује управо на дан Позорја. У жирију за доделу ове награде били су Жељко Јовановић, Борис Ли-

масовних гробница, кривице, појединачне и колективне одговорности, не само оних који су злочине чинили већ и оних који су избегавали да их виде и разоткрију – навела је Љиљана Пешикан-Љуштановић из образложења жирија. - Суочавање неидеализованог, уплашеног човека са за-

страшујућим механизмом парадржавног апарата гради напету, узбудљиву, потресну, дубоко људску причу са елементима хумора који јој не дају да склизне у патетику. Истовремено, универзално људска димензија приче, садржана, уз остало, у неразрешивом питању верује ли јунак у бога и доноси ли та вера могућност разрешења унутрашње дилеме или још дубљи безизлаз – дубоко је трагично и суштински важно када је о било ком злочину реч и помера добро скројен комад ка много дубљим значењима. Саша Вечански, рођен 1969. у Панчеву, аутор је више драмских комада, од којих су неки постављени у београдским позориштима („Без маске“, Атеље 212, „Храбри кројач“, Позориштанце “Пуж“), и сценарија за филмове,ТВ драме и серије.За драмске текстове Вечански је добио награде: “Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије (1997), Југословенског драмског позоришта за савремени драмски текст (2004), награду за најбољу представу у целини – Београдски фестивал позоришта за децу “Позориште звездариште” (2006) и награду Радио-телевизије Србије за сценарио телевизијске драме (трећа награда, „Поглед кроз прозор грађанина В“, 2007). Награђена драма „Рециклирани злочин“ биће објављена у наредном броју часописа „Сцена“, на српском и на енглеском језику. Н. Пеј чић

sreda30.mart2011.

23

ПРЕМИЈЕРА ОПЕРЕ „ПИКОВА ДАМА“ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Импресиван оперски догађај Спектакуларним и импресивним премијерним извођењем опере „Пикова дама“ Петра Иљича Чајковског на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, у понедељак увече достојно је обележен велики јубилеј, сто педесета годишњица постојања наше најстарије театарске куће. Ова свечана пригода, као и претходних година много пута потврђена склоност новосадске публике према руском оперском репертоару били су разлози који су побудили изузетно занимање овдашњих поклоника опере, који су том приликом до последњег места испунили гледалиште велике сале СНП.

темперамент, којима је прожета његова музика бујне и префињене мелодиозности. Либрето композиторовог брата Модеста пружио је основу за широко развијену, али драматуршки прецизно и психолошки уверљиво вођену сценско-музичку игру, којом доминирају мотиви несретне љубави и злокобне судбинске опседнутости, која протагонисте води до неизбежног, трагичног краја. Ово оперско дело моћне, на тренутке готово демонске драматичности и велелепних пропорција, (њено извођење трајало је више од четири сата), које је на јединствен начин повезало ауторову позноро-

драматични дует Хермана и Грофице у другом чину, као и дует и Хермана и Лизе и сцена њиховог трагичног растанка у трећем чину. Разиграну и сигурну интерпретацију улоге грофа Томског пружио је гост из Белорусије Владимир Петров, а ефектне и убедљиве певачке креације остварили су и Никола Мијаиловић као Кнез Јелецки, Бранислав Јатић као Сурин, Александра Ангелов као Полина и Славољуб Коцић као Чекалински. Премијерним извођењем опере дириговао је гост из Минска Александар Анисимов, остварујући успешну сарадњу са солистима, до-

мантичарску инспирацију и реалистички, музичком језику веризма, врло близак израз, поставило је пред тумаче главних улога изузетно сложене и деликатне извођачке задатке. У улози Хермана као гост наступио је добар знанац новосадске публике, Никола Китановски, пруживши проживљену, музички доречену и сценски суверену интерпретацију, која је следила судбинске преображаје овога лика у његовим менама од несретно заљубљеног младића до човека заокупљеног мрачном опсесијом и трагањем за тајном „три судбинске карте“ које га одводи у лудило и смрт. Ролу Грофице, која је својом скривеном тајном судбински повезаном са Херманом темпераментно, певачки и глумачки врло убедљиво тумачила је првакиња Опере СНП Марина Павловић Бараћ, а у улози Лизе наступила је гошћа из Опере „Чајковски“ из Перма, сјајна сопранисткиња Ирина Криукова, чије је глумачки сведено, али вокално префињено и тумачење одликовала особена, танана лиричност, доносећи контрастну противтежу драматичним збивањима на сцени, од којих су се као најупечатљивији тренуци издвојили бал под маскама,

бро припремљеним хором и оркестром Опере СНП, као и са члановима балетског ансамбла, чији је наступ у својеврсној „представи у представи“, у пасторали „Искрена пастирица“, био љупки и складни играчки интермецо. Захваљујући изузетним извођачким дометима диригента, певача, хориста и музичара и других учесника у представи остварена је једна успела и несвакидашње занимљива оперска поставка „Пикове даме“, која је тако тријумфално започела свој живот на сцени. Представу је режирао гост из Белорусије Олег Мељников, креирајући једну, у пуном смислу те речи, класичну редитељску поставку, остављајући притом довољно простора и музици и сценској игри, у динамичном и неспутаном току који је држао пажњу гледалаца. Посебну, ретко атрактивну визуелну димензију представи донели су раскошна и богата историјски аутентична сценографија коју потписује гошћа из Минска Љубов Сидељникова, као и одговарајућа костимографска решења Јасне Бадњаревић, а кореографију балетских нумера осмислио је Владимир Логунов. Борислав Хложан

НОВА КЊИГА У БИБЛИОТЕЦИ „НЕСАНИЦА” КОВ-а

Есеји Николе Бертолина На трибини “Средом код Стерије”, коју приређује Књижевна општина Вршац (КОВ), вечерас од 19 сарти биће представљена књига „Гласници незнаног„ Николе Бертолина. Ова књига је седамдесета по реду у препознатљивој библиотеци вршачког издавача и она обухвата есеје које је знаменити преводилац и бивши уредник Никола Бертолино написао током своје скоро шездесетогодишње активности. Бертолино пише о песницима које често називају “уклетим” (Бодлер, Рембо, Аполинер , Лотреамон) али, и о класичном непревазиђеном Виктору Игоу, односно о “краљу столећа”, који је изазвао безбројне спорове и много неразумевања када је у питању рецепција његовог дела. Посебно место заузима егзистенцијални смисао поезије Пола Валерија као и надреализам и припадници овог покрета . Притом, Бертолино се осврнуо и на однос српских надреалиста према њиховим “претечама” из редова такозваних “модерниста”. У изузетном есеју „Антипоетика надреализма„ Бертолино разматра питање да ли се антипоетички и антиестетски ставови прописани чувеном Бретоновом формулом могу и сами претворити у својеврсну поетику. Овом књигом

Бертолино открива читаоцима и историчарима књижевности високу меру критичког и аналитичког при-

ступа, као и специфично и истанчано познавање врхунских дела светске књижевности .

Осим Николе Бертолина о књизи „Гласници незнаног„ говори уредник КОВ-а Петру Крду, док ће Даница Миросављев читати одломке. Како најављују у КОВ-у вечерас ће у Вршцу бити представљен концепт библиотеке „Несаница„ која је у својој суштини далекосежна па се очекује да једног дана у истоименој библиотеци буду објављене и друге лековите несанице. Несаница је иначе једна од водећих библиотека КОВ-а која је заопочела своју путању интимним дневником Душана Матића “Мартовске Иде, тек што нису”, непознатом преписком и румунским песмама Паула Целана, “Великом сеобом” Х.М. Енценсбергера , “Бескрајним стубом” Мирчеа Елијадеа, књигом разговора “Празно поље” Драгослава Срејовића , есејима Жана Бодријара “Cool memories”, непознатим комадом “Енглески без професора” Ежена Јонеска, есејом “Немачка и Немци” Томаса Мана а наставила свој пут “Еротиком парфема” Андрее Хуртон, огледом “Јеврејско питање” Томаса Мана, Преписком Томаса Мана и Карла Керењија , Аријадне Ефрон и Бориса Пастернака “Откуд у теби толико светлости” као и непознатом преписком Данила Киша, “Легендом о зиду” Милана Влајчића…

Овим амбициозним програмским потезом, Дирекција Опере СНП тако је изашла у сусрет очекивањима публике, представљајући истовремено и актуелне, високе уметничке потенцијале новосадског оперског ансамбла, чији су многобројни сјајни успеси током протеклих деценија били један од стубова изузетног реномеа ове наше угледне театарске куће. И тако се, после више од пола века од првог премијерног извођења 1959, на сцени СНП поново нашла монументална и изузетно захтевна опера „Пикова дама“ – једно од најзначајнијих и најзрелијих дела Чајковског, овога пута у продукцији која је уз учешће домаћих уметника укључила и госте из Русије и Белорусије. Како се испоставило, чекање се исплатило и гледаоцима је пружен несвакидашње богат и упечатљив уметнички догађај. Заснована на мотивима приповетке Александра Пушкина о трагичној љубави, опера „Пикова дама“ представља један од врхунаца оперског стваралаштва Чајковског, приказујући у пуној мери најкарактеристичније одлике стваралаштва великог руског композитора: дубоку, романтичарску емотивност и лиричност али и бурни, драматски

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Исте ноћи кад остану без мајке, двадесeтогодишња Беби Дол (Емили Браунинг) и њена млађа сестра су изложене терору одвратног и насилног очуха. Избезумљена Беби Дол покушава да му се супротстави што има фатални исход за њену сестрицу и њу саму. Метак који је био намењен очуху, случајно погађа девојчицу. Очух нема дилему да би заштитио себе, Беби иде правац у лудницу. У њој корумпирани управник за „стални смештај „штићеница којима заправо ту и није место, од оних који их доведу узима паре ...Над најбунтовнијима или онима којима ефикасно треба избрисати памћење, опет уз малу надокнаду, гостујући доктор долаз да изврши лоботомију и претвори их у биљку. Беби Дол је везана за столицу и доктор је на потезу...

„Сакер панч” (Sucker Punch) између осталог значи изненадни ударац у небрањени део противниковог тела, а третира се као нерагуларан.Тако назван филм сугерише акцију и обиље борилачке кореографије. У случају овог новог филма Зака Снајдера, који је стекао високи кредибилитет с отварењима: Зора мртваца, 300, Надзирачи, раскошни и мора се признати прилично маштовити акциони мизансцен је укомпонован са назови драмом , истина на ивици страве, најпре подлеже јединственој жанровској одредници филма фантастике. У неку руку Снајдер, а није први који то покушава, трага за формом и садржајем поменутог жанра у 21. веку, овога пута неизмерно желећи да традицију Б филмова, стрип иконографију и драматургију споји са естетиком пуцачко борилачких компјутерских игрица. Није занемарљива ни очита жеља да све буде јако привлачно, не најширој али опет довољно широкој публици (филм свакако сценама насиља иако стилизовано приказаног није за млађе гледаоце) тинејџера и оних који су одлучили да то буду у слободно време. У основи идеја је била једноставна, група младих, згодних девојка се креће кроз три простора: лудницу, куплерај и бајковите сајбер сфере настојећи да се ослободи ропства. Тако се и њихови карактери крећу на релацији од Дикенсових јунакиња , преко, пин - ап зечеца до хеви метал сајбер фурија, и назад. И овога пута Снајдер је показао завидан таленат да филму да сугестиван стриповски изглед и маестрално дизајнира сваки од поменутих простора. Права је штета што Снајдерова занесеност и посвећеност дизајну није испраћена и интелигентнијом организованом причом и драматургијом. Отуд нехотице, глума и разрешења заплета и подзаплета делују смешено или крајње неубедљиво. В. Црњански

Сцена из опере „Пикова дама”

Фото: М. Ползовић

REPERTOAR

Film

Режија: Зак Снајдер Сценарио: Зак Снајдер, Стив Шибија по причи Зака Снајдера Улоге: Емили Браунинг, Еби Корниш, Џејн Малоне, Ванеса Хјуџенс, Џејми Чунг, Карла Гуђино,Оскар Ајсак, Џон Хем, Скот Глен

Сакер панч

24

Svet

sreda30.mart2011.

UKRATKO

RAT NA DRA MA U LI BI JI I NA SE VE RU AFRI KE

U Ita li ju sti glo 20.000 iz be gli ca

Pro tiv po mi re wa Pa le sti na ca TEL AVIV: Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu upo zo rio je da bi po mi re we iz me |u Pa le stin ske upra ve (PU), ko jom do mi ni ra Fa tah, i isla mi sti~ kog Ha ma sa mo glo do ve sti do kra ja mi rov nog pro ce sa. On je to re kao na kon {to je je dan po mo} nik Mah mu da Aba sa na go ve stio sprem nost pa le stin skog pred sed ni ka da se od rek ne ame ri~ ke po mo }i, ako je po treb no, ka ko bi obez be dio je din stvo sa ri val skom frak ci jom. „ Ne mo `e te ima ti mir i sa Izra e lom i sa Ha ma som. Iza be ri te mir s Izra e lom”, ka zao je Ne ta ni ja hu. Abas je, ka ko je re kao we gov sa vet nik Azam Ah med, spre man da se od rek ne sto ti na mi li o- na do la ra ame ri~ ke po mo }i ako je to po treb no da se po stig ne pa le stin sko je din stvo. „Na rav no da nam je po tre ban ame ri~ ki no vac. Ali ako ga ko ri ste kao na ~in da vr {e pri ti sak na nas, mi smo sprem ni da se od rek ne mo te po mo }i,” re kao je Ah med.

Ame ri~ ka ad min stra ci ja, pod se }a Aso {i ej ted pres, je naj ve }i do na tor Pa le stin ci ma.

(Ta njug)

Pen zi o ni sa we da laj-la me je far sa LA SA: Da laj-la mi no ob ja vqi va we pla no va da }e se po vu }i sa me sta po li ti~ kog vo |e ta ko zva ne ti be tan ske vla de u emi gra ci ji je „sa mo re kla mer stvo i obi~ na far sa”, iz ja vio je je dan od ver skih vo |a [ing ca Ten zin ~o drak, ko ga na zi va ju `i vi Bu da ti be tan skog bu di zma.

Sa op {te we da laj-la me od 10. mar ta u ko me je na veo da }e od u sta ti od svo je po li ti~ ke ulo ge, ja sno uka zu je da on ni je sa mo ver ski vo |a ne go i po li ti ~ar ko ji kr {i bu di sti~ ka pra vi la, re kao je Ten zin ~o drak, ko ji je i za me nik {e fa Stal nog ko mi te ta Auto nom nog re gi o nal nog na rod nog kon gre sa Ti be ta, pre ne la je agen ci ja Sin hua.

Ten zin ~o drak je go vo rio na pro sla vi 52. go di {wi ce oslo ba |a wa oko mi lion ti be tan skih ro bo va, 90 od sto po pu la ci je Ti be ta, ko ji su do 1959. go di ne bi li u vla sti ne ko li ko fe u dal nih po ro di ca i ver ske oli gar hi je.

To kom vi ken da na Ti be tu je pro sla vqan Dan eman ci pa ci je ro bo va. Ten zin ~o drak je re kao da da laj-la ma `e li da is ko ri sti re to ri ku o „po vla ~e wu” ka ko bi pri vu kao ve }i broj slu {a la ca i pro pa gi rao otce pqe we Ti be ta od Ki ne. [a kja mu ni Bu da tra `i od bu di sta da sle de du hov no uz di za we, a ne da se me {a ju u po li ti ku. Me |u tim, da laj-la ma se odav no an ga `o vao u ak tiv no sti ma ko je ima ju za ciq da po de le Ki nu, re kao je Ten zin ~o drak.

RIM: Oko 1.000 iz be gli ca iz Li bi je i Tu ni sa pri sti glo je ju ~e na ita li jan ska ostr va Si ci li ju i Lam pe du zu, sa op {ti la je ita li jan ska obal ska stra `a.

Pr va gru pa od oko 500 qu di sti gla je ubr zo na kon po no }i na jed nom ri bar skom bro du ko ji je pri stao uz ste no vi tu ju `nu oba lu Si ci li je.Obal ska stra `a je sa op {ti la da su ve }i na imi gra na ta iz ove gru pe dr `a vqa ni Eri tre je i So ma li je ko ji su po be gli pred na si qem u Li bi ji, a pre ve ze ni su ma lim bro dom na

bez bed no me sto, ja vio je AFP. Na Lam pe du zu su pri sta la jo{ tri bro da sa oko 450 oso ba. Na pr vom se na la zi lo 190 imi gra na ta, uglav nom dr `a vqa na Eri -

tre je, dok su dru ga dva bro da pre vo zi la Tu ni {a ne.Ovo ma lo naj ju `ni je ita li jan sko ostr vo pro te klih ne de qa pre pla vio je ta las od oko 20.000 imi gra na ta, uglav nom iz Tu ni sa, Eri tre je, Li bi je i dru gih afri~ kih ze ma qa.Je dan brod ita li jan ske rat ne mor na ri ce pre ve zao je sa Lam pe du ze 827 iz be gli ca do ju `ne ita -

li jan ske lu ke Ta ran to ka ko bi sma wio pri ti sak na ostr vu sa oko 4.500 sta nov ni ka, ko ji `i ve od ri bo lo va, tu ri zma i po qo pri vre de.

Vi so ki ko me sa ri jat UN za iz be gli ce ra ni je je pro gla sio hu ma ni rat nu kri zu na ostr vu, a Ita li ja je od evrop skih part ne ra za tra `i la da pre u zmu udeo u re {a va wu pro ble ma emi gra na ta iz Se ver ne Afri ke. Lam pe du za je uda qe na 113 ki lo me ta ra od Tu ni sa, oda kle imi gran ti u Ita li ju pri sti `u ma sov no (Ta njug)

Ras pra ve o na pa di ma na Li bi ju LON DON, VA [ING TON: Bri tanski pre mi jer Dej vid Ka me ron i ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton po ru ~i li su ju ~e, na me |u na rod noj kon fe ren ci ji o Li bi ji, da }e voj na ak ci ja u ci qu za {ti te ci vi la bi ti na sta vqe na sve dok Mo a mer Ga da fi kr {i re zo lu ci ju Uje di we nih na ci ja.Ka me ron iz ja vio je, otva ra ju }i kon fe ren ci ju u Lon do nu, da Ga da fi je ve sna ge iz vo de „ubi la~ ke na pa de” u gra du Mi sra ta.

Klin to no va je is ta kla da me |u na rod na za jed ni ca mo ra da po ja ~a pri ti sak i izo la ci ju Ga da fi ja ka ko bi ga na te ra la da shva ti da mo ra da ode. Na kon fe ren ci ji u Lo nod nu u~e stvu ju pred stav ni ci vi {e od 35 ze ma qa, ~la ni ca NA TO-a, Arap ske li ge i Afri~ ke uni je. Sa stan ku pri su stvu ju i ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun i ge ne ral ni se kre tar NA TO An ders fog Ra smu sen. Mo a mer Ga da fi je, ka ko su ja vi le agen ci je, upi tio pi smo u~ sni ci ma kon fe ren ci je u ko me je za tra `io da se okon ~a me |u na rod na voj na in ter ven ci ja u we go voj ze mqi.

Po vo dom ras pra va o in ter ven ci ji u Li bi ji, Ba rak Oba ma iz ja -

vio je ju ~e da ame ri~ ka voj ska ne mo `e da in ter ve ni {e svu da u sve tu ka da do |e do re pre si je vla de nad na ro dom, kao u slu ~a ju Li bi je, ali da to ne mo `e bi ti iz go vor da se ne ~i ni ni {ta. „Da nas mo gu da ka `em da smo za u sta vi li smo smr to no sno na pre dov na je Ga da fi ja’’, re kao je ame ri~ ki pred sed nik, ko ji je pod se tio da je ra ni je dao ja sno na

lo za kqu~ no sa po ne deq kom, to jest pre ko ono ga {to bi ina ~e po tro {i lo na tru pe i bro do ve ras po re |e ne udru gim de lo vi ma sve ta.

Pre ma we nim re ~i ma, oko 60 od sto tih tro {ko va od no si lo se na mu ni ci ju, dok se osta lo ti ca lo po di za wa ope ra tiv ne sprem no sti sna ga SAD i tro {ko va wi ho vog do vo |e wa u bli zi nu Li bi je.

Tro {ko vi in ter ven ci je SAD u Li bi ji do sti gli 550 mi li o na do la ra. Oko 60 odsto tih tr {ko va od no si se na mu ni ci ju (Ke tlin Ke sler) zna we da je Ga da fi iz gu bio le gi ti mi tet i do dao da su SAD re a go va le tek kad su bi le su o ~e ni sa bru tal nom re pre si jom i pre te }om hu ma ni tar nom kat stro fom.

Oba ma je re kao da }e Li bi ja, dok Ga da fi ne ode sa vla sti, osta ti opa sno me sto, a da }e i ka da on ode, tran zi ci ja ka od go vor noj vla di bi ti te `ak za da tak.

Port pa rol Pen ta go na Ke tlin Ke sler je iz ja vi la da 550 mi li o- na ob u hva ta ju sa mo do dat ne tro {ko ve ko je je mi ni star stvo ima -

Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve ime no va le su iza sla ni ka pri pri vre me noj ad mi ni stra ci ji ko ju su us po sta vi li li bij ski po bu we ni ci u Ben ga zi ju i o~e ku je se da on usko ro kre ne ta mo, sa op {ti li su da nas ame ri~ ki zva ni~ ni ci.Iza sla nik SAD pri Li bij skom na ci o nal nom sa ve tu je di plo ma ta od ka ri je re Kris Sti ven, pre no si Roj ters. Iza sla ni ka pri sa ve tu po bu we ni ka po sla }e i Fran cu ska.

(Ta njug)

dnevnik

Tok si~ ni plu to ni jum i iz van nu kle ar ke TO KIO: Ja pan ski pre mi jer Na o to Kan iz ja vio je ju ~e pred po sla ni ci ma par la men ta da je si tu a ci ja sa nu kle ar nom kri zom u ze mqi i da qe ne pred vi di va i da }e we go va vla da re {a va ti ovaj pro blem u „sta wu mak si mal ne pri prav no sti”. Kan je ka zao da je si tu a ci ja u nu kle ar nom kom plek su Fu ku {i ma, o{te }e nom u ze mqo tre su i cu na mi ju od 11. mar ta, ta kva da zah te va stal nu bud nost.

Pre mi jer je, ta ko |e, re kao da we go va vla da raz ma tra sve na ~i ne fi nan si ra wa ob no ve ze mqe, ukqu ~u ju }i po ve }a we po re za ili od u sta ja we od pla na o sma we wu po re za za fir me, pre neo je Roj ters. U me |u vre me nu, vi so ko tok si~ ni plu to ni jum na sta vio je da cu ri iz ha va ri sa ne nu kle ar ke u okol no ze mqi {te, zbog ~e ga pre ti sve ve }i ri zik od da qeg {i re wa ra di ja ci je.

Plu to ni jum je pro na |en na ne ko li ko me sta iz van nu kle ar ke i to je pr vi put da je po tvr |e no pri su stvo ove opa sne ra di o ak tiv ne sup stan ce iz van sa mog nu kle ar nog kom plek sa, sa op {ti la je kom pa ni ja TEP CO ko ja ru ko vo di Fu ku {i mom. Po sto je

Ne sta {i ce Ja pan ci su po sle ze mqo tre sa i cu na mi ja po ~e li da stva ra ju ku} ne za li he, ta ko da su u ovom tre nut ku po li ce sa to a let pa pi rom, ubru si ma i sal ve ta ma pot pu no pra zne. Is pred to kij skih su per mar ke ta re do vi qu di su du gi, ali na iz lo zi ma go to vo svih rad wi sto ji nat pis - „Zbog ze mqo tre sa i cu na mi ja, za li he su ras po ra da te. Iz vi wa va mo se”. ozbiq ni po ka za te qi da deo ra di o ak tiv nih ~e sti ca po ti ~e od o{te }e nih go ri vih {ip ki, {to pred sta vqa za bri wa va ju }i obrt u tr ci za sta bi li zo va we re ak to ra u nu kle ar nom kom plek su, re kao je glav ni se kre tar ja pan ske vla de Ju kio Eda no. „Si tu a ci ja je vr lo ozbiq na i mi ~i ni mo sve {to je u na {oj mo }i da spre ~i mo da qu {te tu”, ka zao je on no vi na ri ma.U ze mqo tre su i cu na mi ju 11. mar ta po gi nu lo je ili ne sta lo vi {e od 28.000 qu di, na ve le su agen ci je.

(Ta njug)

De mon stran ti obo ri li vla du Sirije DA MASK: Vi so ki si rij ski zva ni~ nik, ko ji je `e leo da osta ne ano ni man, na ja vio je da }e vla da Si ri je pod ne ti ostav ku i da }e no vi ka bi net bi ti for mi ran u ro ku od 24 sa ta, po sle vi {e dnev nih pro te sta pro tiv re `i ma pred sed ni ka Ba {a ra el-Asa da.Ta las ne mi ra ko ji je ja nu a ra ove go di ne po ~eo u Tu ni su, kao „re vo lu ci ja ja smi na”, po sled wih 20 da na je za hva tio i Si ri ju, dr `a vu ~i je po li ti~ ke pri li ke ilu stru je to {to je van red no sta we na sna zi ve} 48 go di na.

Sve to vre me na vla sti u vi {e na ci o nal noj i vi {e kon fe si o nal noj dr `a vi je stran ka Ba as a wen li der Ba {ar al-Asad je pred sed nik 11 go di na, dok je we gov otac

to bio ~ak dve de ce ni je. Ba {ar je na zah te ve de mon stra na ta od go vo rio opo zi vom vla de, a ima na go ve {ta ja da }e, ipak, iz vr {i ti de mo krat ske re for me, uki nu ti van red no sta we i omo gu }i ti ve }e po li ti~ ke slo bo de.

Si rij ska vla da sa op {ti la je 27. mar ta da je 12 qu di po gi nu lo, a oko 200 ra we no u na si qu u La ta ki ji, gra du na oba li Sre do zem nog mo ra.Tur ski pre mi jer Ta jip Er do gan, ko ji je u kon tak tu sa si rij skim zva ni~ ni ci ma, iz ja vio je da }e pred sed nik Al Asad iz vr {i ti de mo krat ske re for me ka ko bi iz be gao lo mo ve sa ko ji ma su se sa da su o ~i le mno ge ze mqe Bli skog Is to ka i se ver ne Afri ke.

(Ta njug)

Ubi jen vo |a te ro ri sta na Kav ka zu MO SKVA: To kom ju ~e ra {we spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke ope ra ci je u In gu {e ti ji ubi jen je je dan od vo |a te ro ri sta na Se ver nom Kav ka zu i sa mo zva ni li der „Kav ka skog emi ra ta” Do ku Uma rov, ja vio je In ter faks.To je agen ci ji ju ~e iz ja vio iz vor u bez bed no snim struk tu ra ma Se ver no kav ka skog Fe de ral nog Okru ga. Sa go vor nik In ter fak sa tvr di da su, pre ma „pre li mi nar noj in for ma ci ji“, ubi je ni

Uma rov i jo{ je dan od li de ra eks tre mi sta Aslan Bju tu ka jev.

To kom ope ra ci je stra da li su i dva sa rad ni ka Fe de ral ne slu `be bez bed no sti i je dan po li ca jac, a MUP In gu {e ti je je sa op {tio da su uhap {e na bra }a Iles i Islam Jan di jev. Pro tiv Uma ro va i jo {e ~e tvo ri ce pri pad ni ka ne le gal nih oru `a nih for ma ci ja po gid nu ta op tu `ni ca za te ro ri sti~ ki akt na Do mo de do vu od 24. ja nu a ra, ka da je po gi nu lo 36 oso ba.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VI LI JAM HEJG Bri tan ski {ef di plo ma ti je Vi li jam Hejg iz ja vio je ju ~e da Mu a mer Ga da fi mo ra bi ti iz ve den pred Me |u na rod ni kri vi~ ni sud, ali ni je is kqu ~io mo gu} nost da li bij ski vo |a ode u eg zil.”Mi, na rav no, ni smo u mo gu} no sti da bi ra mo gde bi on mo gao da ode. Ne }u ja bi ra ti me sto gde }e se pen zi o ni sa ti pu kov nik, ali ja sma tram da da bi tre ba lo da bu de iz ve den pred sud.

HI LA RI KLIN TON Ame ri~ ki dr `av ni se kre tar Hi la ri Klin ton iz ja vi la je pro {le sed mi ce da je ~u la iz ve {ta je da je mo gu }e da je Ka mis Ga da fi, je dan od Ga da fi je vih si no va, po gi nuo u va zdu {nom uda ru, ali da ne ma do voq no do ka za ko ji bi po tvr di li vest. Li bij ska na ci o nal na te le vi zi ja emi to va la je pro {le no }i sni mak, na vod no di rek tan pre nos, na ko me se vi di Ka mis ob u ~en u uni for mu.

BAN KI-MUN UN ne vi de do ka ze o pre ki du va tre u Li bi ji, ni ti da vla sti is pu wa va ju oba ve ze pre ma re zo lu ci ja ma Sa ve ta ve zbed no sti o za {ti ti ci vi la, iz ja vio je ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun. Ban je po zvao su ko bqe ne stra ne u Li bi ji na pu no po {to va we me |u na rod nih od lu ka i za ko na i qud skih pra va. On j is ta kao da }e i da qe ra di ti na po sti za wu pre ki da va tre

I psiholozi u ratu protiv Gadafija VA[INGTON: Kraj kri ze u Li bi ji ve ro vat no }e u ve li koj me ri za vi si ti od in stink ta pu kov ni ka Mo a me ra Ga da fi ja, i bi lo ko je pro ni ca we u te in stink te bi lo bi od ve li kog zna ~a ja za po li ti ~a re, pi {e ju ~e ra {wi “Wu jork tajms” . „On (Ga da fi) je za sle pqe na nar ci so id na li~ cnost ko ja }e se bo ri ti do po sled weg da ha. Ili je im pul siv ni {o u men ko ji }e od le te ti pr vim avi o nom ka da bu de na te ran u }o {ak. Ili je mo `da psi ho pa ta, pro ra ~u na ti stra teg, lud po put pu stiw ske li si ce”, na vo di list.No vi na ri svo je uti ske o Ga da fi ju for mi ra ju na osno vu aneg do ta, ili ra ni jeg po na {a wa, dru gi ana li zi ra ju we go ve ne dav ne ti ra de o Al Ka i di i pred sed ni ku SAD Ba ra ku Oba mi. List na po mi we da je ba rem jed na gru pa po ku {a la da na ~i ni pro fil naj po zna ti jeg li bij skog pu kov ni ka za sno van na na u~ nim me to da ma, i da }e, naj ve ro vat ni je, we ni za kqu~ ci ima ti uti ca ja na ame ri~ ku po li ti ku.

De ce ni ja ma su ana li ti ~a ri Cen tral ne oba ve {taj ne slu `be (CIA) i ame ri~ kog mi ni star stva od bra ne da va li psi ho lo {ke pro ce ne ne pri ja teq skih li de ra, po put Ga da fi ja, Kim Il-xon ga i Uga ^a ve sa, ali i sa ve zni ka, po ten ci jal nih na sled ni ka i dru gih is tak nu tih zva ni~ ni ka. Na wi ho ve oce ne osla wa ju se di plo ma te, voj ni stra te zi i pred sed ni ci.

Po li ti~ ki pro fil je mo `da naj zna ~aj ni ji u slu ~a je vi ma ka da ima te li de ra ko ji do mi ni ra dru {tvom i mo `e da de lu je prak ti~ no bez ogra ni ~e wa , ka `e Xe rold Prost, psi hi ja tar ko ji vo di pro gram po li ti~ ke psi ho lo gi je na Uni ver zi te tu Xorx ta un, a osno vao je ogra nak CIA ko ji se ba vi ana li zom po na {a wa. Zva ni~ ni do si jei po je di nih li de ra su kla si fi ko va ni, ali me to di pro fi li sa wa su do bro po zna ti. Ci vil ni psi ho lo zi su raz vi li mno ge teh ni ke, osla wa ju }i se uglav nom na jav ne in for ma ci je o ne kom li de ru:

Mo a mer Ga da fi

go vo ri, sa op {te wa, bi o graf ski po da ci, po na {a we ko je se mo `e pri me ti ti.

Me tod ko ji je naj pre ko ri {}en mo de li ran je na osno vu stu di ja slu ~a ja, psi ho-bi o gra fi ja ko je te ra pe u ti stvo re ka da sa sta vqa ju

di jag no zu. Pr vi put je pri me we no ra nih 1940-ih go di na na ne ma~ kom li de ru Adol fu Hi tle ru. Ana li ti ~a ri i da qe ko ri ste taj pri stup, ali sa da za sno van na ~vr {}im bi o graf skim po da ci ma. U pro fi le ko ji je ura dio za ma ga zin Fo rin Po li si , Xe rold Post za kqu ~u je da je Ga da fi, iako uglav nom ra ci o na lan, sklon sa mo ob ma na ma ka da je pod pri ti skom, a sa da je pod naj ve }im stre som od ka ko je do {ao na vlast u Li bi ji .U su {ti ni, Ga da fi se be vi di kao aut saj de ra ko ji na kra ju po be |u je, mu sli man skog rat ni ka ko ji se bo ri iako mu ni ko ne da je {an se, zbog ~e ga je za i sta spre man da ide do kra ja, sma tra Post.

Pro fe sor Dej vi da Vin te ra sa Uni ver zi te ta Mi ~i gen, ko ji je iz me |u osta lih, ra dio pro fi le ame ri~ kih pred sed ni ka Ri ~ar da Nik so na i Bi la Klin to na, is ti ~e da se ne mo `e sa si gur no {}u pred vi de ti sav ~i je po na {a we.

(Tanjug)

BALkAn

dnevnik

U Cr noj Go ri po sku pqu je hleb POD GO RI CA: Vek na osnov nog be log hle ba bi }e sku pqa za 10 cen ti i od 1. apri la }e ko {ta ti 70 cen ti, sa op {tio je „Po bje di” vla snik pe ka re „An |e la” Go ran @u wi}. On je do dao da su pred stav ni ci pe kar ske in du stri je raz go va ra li sa mi ni strom po qo pri vre de Tar za nom Mi lo {e vi }em i da je na sa stan ku do go vo re no i da ma lo pro daj ni ra bat bu de sma wen sa 20 na 15 od sto. „No ve ce ne pri me wi va }e se od 1. apri la, a do go vo re no je da se ura de od re |e ne ana li ze” sa op {tio je @u ni}. Pe ka ri u Cr noj Go ri od kra ja ja nu a ra

na ja vqu ju po sku pqe we be log hle ba jer su im, ka ko ka `u, po sku pe li svi in pu ti, od go ri va do bra {na, uqa i {e }e ra.

Stru ja za pe ka re }e, me |u tim, po jef ti ni ti 25 od sto, pa se ne o~e ku je zna ~aj ni je po me ra we ce na kod onih ko je za pro iz vod wu ko ri ste elek tri~ nu ener gi ju.

Mi ni star po qo pri vre de i ru ral nog raz vo ja Tar zan Mi lo se vi} ne dav no je ka zao da }e, u skla du sa ra ni jim na ja va ma, hleb u Cr noj Go ri po sku pe ti po ~et kom apri la, jer je to uslo vqe no po sto je }im ce na ma bra {na.

(Ta njug)

Am fi lo hi je raz re {io igu ma na Ni ko di ma POD GO RI CA: Mi tro po lit cr no gor sko-pri mor ski Am fi lo hi je raz re {io je ju ~e du `no sti igu ma na ma na sti ra Daj ba be Ni ko di ma Bo go sa vqe vi }a, na kon ne pro mi {qe nog i ne ta~ nog is ka za o na ci o- nal nom iz ja {wa va wu na ro da u Cr noj Go ri na pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva, sa op {te no je iz Mi tro po li je cr no gor sko-pri mor ske (MCP). Bo go sa vqe vi} je, u emi si ji Ra di ja Sve ti go ra „Pi taj te sve {te ni ka”, ka zao da cr no gor sku na ci ju ni je stvo rio Bog ne go da je ona plod qud skih su je ta i sla bo sti, i da je „ge ne ral no tvo rac cr no gor ske na ci je |a vo u su {ti ni stva ri”. „Na kon ne pro mi {qe nog i ne ta~ nog is ka za pro to sin |e la Ni ko di ma (Bo go sa vqe vi }a) u emi si ji Ra di ja Sve ti go ra o na ci o nal -

UDRU @E WA PROG NA NIH SR BA IZ HR VAT SKE

Be~ ki spo ra zum o suk ce si ji osno va za di ja log BE O GRAD: Pred stav ni ci 100 iz be gli~ kih udru `e wa i za vi ~aj nih klu bo va Sr ba iz Hr vat ske po dr `a li su da nas zah tev ~la na Evrop skog par la men ta Ro xe ra Hel me ra da se, zbog ne po {to va wa imo vin skih pra va i vi so kog ste pe na po li ti~ ke ko rup ci je, osnu je sna `an me ha ni zam za nad gle da we Hr vat ske pre okon ~a wa we nih pre go vo ra o ~lan stvu u Evrop skoj uni ji.

Oni su iz ra zi li po dr {ku svim sta vo vi ma ko je je bri - Royer Hel mer tan ski par la men ta rac iz neo u pi smu pred sed ni ci hr vat ske vla sni ci pro te ra ni Sr bi, za pi tav vla de Ja dran ki Ko sor. {i je da li to mo `e da de man tu je.

Ka ko su pre kju ~e pre ne li hr vat - Po red to ga, Hel mer je uka zao da ski me di ji, Hel mer je u pi smu uka - Hr vat ska ni je u ce lo sti iz vr {i la zao na to da se pred hr vat skim su do - re sti tu ci ju imo vi ne i is pla tu na vi ma tre nut no raz vla ~i vi {e od dok na da za kon fi sko va nu imo vi nu,

Pred hrvatskim sudovima se trenutno razvla~i vi{e od milion nere{enih slu~ajeva kr{ewa imovinskih prava gra|ana iz biv{ih jugoslovenskih republika.

Beliki broj slu~ajeva ostaje nere{en decenijama (Royer Helmer) mi li o n ne re {e nih slu ~a je va kr {e wa imo vin skih pra va gra |a na iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka i da ve li ki broj slu ~a je va osta je ne re {en de ce ni ja ma. Hel mer je uka zao da to pred sta vqa kr {e we osnov nog qud skog pra va na su |e we u ra zum nom ro ku, te da je o~i gled no da ne iz ve snost uti ~e na po je di na~ ne gra |a ne i po ten ci jal ne in ve sti to re.

Po sla nik Evrop skog par la men ta je po kre nuo i pi ta we isti ni to sti na vo da iz ne za vi snih me di ja da sa ma Ko so ro va `i vi u sta nu ~i ji su

ve} se po ja vqu ju i no vi mo de li kra |e imo vi ne, a kao pri me re je na veo od u zi ma wa ze mqi {ta i imo vi ne u Za dru i Ri je ci. „Mo ja kan ce la ri ja pri mi la je iz ra ze za bri nu to sti od broj nih gra |a na i pred u ze }a iz Hr vat ske i re gi o na, ukqu ~u ju }i evrop ske kom pa ni je, u ve zi sa op {tom zo u po tre bom pra va na pri vat no vla sni {tvo u Hr vat skoj i od su stvom vla da vi ne pra va”, na veo je Hel mer. „Ne vje ru jem da mo `e mo o~e ki va ti da }e Vla da Hr vat ske po {to -

Is pra }aj za Av ga ni stan

DRUGI PI[U

BA WA LU KA: U ka sar ni Oru `a nih sna ga BiH u ^a pqi ni ju ~e je odr `a na ce re mo ni ja is pra }a dru ge pe {a dij ske je di ni ce Oru `a nih sna ga BiH u mi rov nu mi si ju ISAF u Av ga ni sta nu.

Sve ~ a n om is p ra } a j u 45 voj n i k a Oru ` a n ih sna g a BiH pri su stvo va li su mi ni star od bra ne Sel mo Ci ko ti}, pred stav ni ci Za jed ni~ ke ko man de i je di ni ca Oru `a nih sna ga, ci vil nih vla sti BiH i pred stav ni ci voj n o-di p lo m at s kog ko r a akre di to va nog u BiH. Pri pad n i c i Oru ` a n ih sna g a BiH }e bi ti ras po re |e ni u sa s ta v u Dan s ke bor b e n e gru p e u pro v in c i j i Hel mand na ju gu ze mqe, a wi ho va mi si ja bi }e kao i pret hod ne - si gur nost voj ne ba ze. U mi rov noj mi si ji u Av ga ni sta nu, osim dve (ro ti ra ne) pe {a dij ske je di ni ce Oru `a nih sna ga BiH, su de lu je jo{ 10 ofi ci ra Oru `a nih sna ga BiH. Osam ih je u sklo p u ne m a~ k og kon t in gen ta na se ve ru Av ga ni sta na, a dva ofi ci ra su u ko man di Dan ske bor be ne gru pe u Hel ma nu.

(Ta njug)

sreda30.mart2011.

va ti i is pu ni ti Po gla vqe 23 (o pra vo su |u i qud skim pra vi ma)”, po ru ~io je Hel mer ob ja sniv {i da „iste po li ti~ ke struk tu re dr `e iz vr {nu i za ko no dav nu vlast, dok bi ra ju ~la no ve pra vo su |a i vr {e uti caj na wih”. On je za to pred lo `io da se osnu je sna `an me ha ni zam za nad gle da we Hr vat ske pre okon ~a wa we nih pre go vo ra o ~lan stvu u EU i da su di je iz ze ma qa sa ja kom prav nom tra di ci jom u Hr vat skoj pro u ~e slu ca je ve po ve za ne sa za {ti tom imo vin skih pra va i po li ti~ ke ko rup ci je. „U pro tiv nom, ri zi ku je mo da uve de mo ko rum pi ra nu prak su i po li ti ~a re u sr ce EU. Osim to ga, EU ne mo `e da uda ri pe ~at ko jim da je po tvr du za ne {to {to bi ob ma nu lo in ve sti to re i sa me hr vat ske gra |a ne da in ve sti ra ju u imo vi nu u Hr vat skoj”, za kqu ~io je evrop ski par la men ta rac. Pod se tiv {i da ove Hel me ro ve sta vo ve, pred stav ni ci udru `e wa po no vo su za tra `i li otva ra we su {tin skog di ja lo ga s vla sti ma u Za gre bu o svih 12zah te va iz wi ho ve pe ti ci je ko ji se od no se na sta nar ska, imo vin ska i dru ga ste ~e na pra va iz be glih i prog na nih Sr ba.

Po la zna osno va di ja lo ga, ka ko su na ve li, tre ba da bu de Be~ ki spo ra zum o suk ce si ji iz 2001. ko ji ga ran tu je da }e svim gra |a ni ma biv {e Ju go sla vi je, u skla du s me |u na rod nim stan dar di ma i nor ma ma, bi ti pri zna ta i vra }e na imo vin ska i sva dru ga ste ~e na pra va ko ja su ima li na dan 31. de cem bra 1990. go di ne.

(Ta njug)

nom iz ja {wa va wu na ro da u Cr noj Go ri na pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva, we go vo vi so ko pre o sve {ten stvo ar hi e pi skop ce tiw ski mi tro po lit cr no gor sko-pri mor ski Am fi lo hi je ga je raz re {io du `no sti na sto ja te qa ma na sti ra Daj ba be”, na vo di se u sa op {te wu MCP. Mi tro po li ja je, ka ko se is ti ~e, vi {e pu ta do sa da po zi va la na rod u Cr noj Go ri da se iz ja sni po svo joj sa ve sti, bez stra ha, ne pod le `u }i pri ti sci ma ko ji ovih da na iz bi ja ju na vi de lo. „Upra vo to, i sa mo to, je zva ni~ ni stav Pra vo slav ne cr kve u Cr noj Go ri”, in si sti ra ju iz Mi tro po li je i na vo de da je po pis sta nov ni {tva u Cr noj Go ri, kao i u sva koj de mo krat skoj ze mqi, sa mo sta ti sti~ ki ~in.

(Ta njug)

Ru si ja kri ti ku je ne po {to va we iz bo rne komisije BA WA LU KA: Ru ski am ba sa dor u BiH Alek san dar Bo canHar ~en ko ka `e da se Ru si ja pro ti vi od lu ci vi so kog pred stav ni ka u BiH Va len ti na In cka, ko ji je pre dva da na su spen do vao od lu ku Cen tral ne iz bor ne ko mi si je (CIK) BiH o for mi ra wu vla sti u Fe de ra ci ji BiH. „Mi smo pro tiv ta kve vr ste od lu ke. Mi smo In cku iz ne li mi {qe we da je neo p hod no da do ma }e in sti tu ci je sa me od lu ~e ka ko po stu pi ti u od no su na no vo na sta lu si tu a ci ju u FBiH”, re kao je Har ~en ko u in ter vjuu da na {wem bro ju

zbog lo {e si tu a ci je u toj re gi ji ko ja je iz lo `e na naj gru bqim ob li ci ma eko nom ske i dru gih dis kri mi na ci ja od stra ne zva ni~ nih Be o gra da i Pod go ri ce.

Me ho ni} tvr di da je sta tus San xa ka „pi ta we svih pi ta wa u san -

ZA GREB: Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} i pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor iz ra zi li su ju ~e za bri nu tost pro du bqi va wem po li ti~ ke kri ze u Bo sni i Her ce go vi ni, ko ja, ka ko su na ve li u za jed ni~ koj iz ja vi, pre ti da qim za o {tra va wem od no sa u Fe de ra ci ji BiH i blo ka dom us po sta ve vla sti na dr `av nom ni vou. „O~e ku je mo od svih fak to ra u BiH i Kan ce la ri je vi so kog pred stav ni ka da osi gu ra ju i za {ti te ustav ni po lo `aj i in sti tu ci o- nal nu jed na ko prav nost hr vat skog na ro da u BiH. Ume sto bi lo ko jeg ob li ka ra di ka li za ci je, po zi va mo

na po vra tak di ja lo gu i tra `e wu re {e wa ko ja su u in te re su BiH i svih we nih kon sti tu tiv nih na ro da i gra |a na”, is ta kli su Jo si po vi} i Ko sor.

Oni u za jed ni~ koj iz ja vi ta ko |e na vo de da je Hr vat ska kao ~la ni ca evro a tlant ske za jed ni ce sprem na za jed no s part ne ri ma iz me |u na rod ne za jed ni ce da po mog ne i po dr `i tra `e we ta kvog re {e wa. „Re pu bli ka Hr vat ska je vi tal no za in te re so va na za sta bil nost, te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet BiH kao pri ja teq ske su sed ne dr `a ve”, na gla si li su pred sed nik i pre mi jer ka. Oni su is ta -

kli da se „sta bil nost te me qi na uva `a va wu ve }in ske vo qe sva kog od tri kon sti tu tiv na na ro da, pa ta ko i hr vat skog na ro da, ka ko je is ka za na na op {tim iz bo ri ma”.

Kan ce la ri ja vi so kog pred stav ni ka u BiH pri vre me no je u po ne de qak su spen do va la od lu ke Cen tral ne iz bor ne ko mi si je BiH ko ji ma su ne za ko ni tim pro gla {e ni iz bor ~el ni ka FBiH i kon sti tu i sa we Do ma na ro da par la men ta fe de ra ci je od 17. mar ta.Ustav nost i za ko ni tost tog iz bo ra ospo ra va ju i dve naj ve }e hr vat ske stran ke u BiH - HDZ BiH i HDZ 1990.

SU SRET ISLAM SKIH LI DE RA BAL KA NA

Ver ske za jed ni ce bra na ra di kal nom isla mu SKO PQE: Bal kan mo ra osta ti bra na ra di kal nog isla ma pre ma Evro pi, a u to me glav nu ulo gu igra ju islam ske ver ske za jed ni ce, ali i po li ti~ ka ru kvod stva ko ja ne sme ju do zvo li ti da ra di kal ni islam do bi je po li ti~ ku po dr {ku, za kqu ~e no je na da na {wem su sre tu li de ra islam skih ver skih za jed ni ca u re gi o nu.

Ovom, pe tom su sre tu, li de ra islam skih ver skih za jed ni ca, ko ji se odr `ao u Ve ha bi je Sko pqu, pri su stvo va li su pred - pre ko ra znih do na ci ja mo} nih fi stav ni ci IVZ Ma ke do ni je, Slo - nan si je ra po ku {a va ju ve} 15 go di ve ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce - na da se in fil tri ra ju u in sti tu go vi ne, Cr ne Go re, Ko so va, Al ba - ci je, re ~e no je na sa stan ku. ni je, Gr~ ke, Bu gar ske, Ru mu ni je i Ver ske za jed ni ce mo gu sa me Tur ske.Opa snost od ver skog fun - kon tro li sa ti ra di kal ne stru je, da men ta li zma po sto ji, ali to su ti me {to bi ih pri do bi li na svo za sad po je di ne ma le gru pe, ko je ju stra nu, ali opa snost po sto ji

„Auto no mi ja San xa ka ne zna ~i me wa we dr `av nih gra ni ca. Mno go je pri me ra u mo der noj Evro pi gde po sto je ta ko zva ne pre ko gra ni~ ne auto no mi je. „Da kle, na {i su za htje vi ap so lut no u skla du sa evrop skim stan dar di ma, i Sr bi ja i Cr na

Ini ci ja tiv ni od bor U Ini ci ja tiv nom od bo ru (IO) se, po red Me ho wi }a, na la ze Edin Sal ko vi}, pred sed nik Za jed ni ce san xa~ ke di ja spo re, Fat mir Ali spa hi}, kwi `ev nik, pu bli ci sta i no vi nar, Emir Ra mi}, di rek tor In sti tu ta za is tra `i va we ge no ci da, Anes Xu nu zo vi}, no vi nar i pu bli ci sta, @eq ko Mi li }e vi}, pred sed nik „Ju sti ce for Bo snia Task For ce”, Se mir \u li}, Ri fat Ho do vi}, pred sed nik Bo {wa~ kog san xa~ kog klu ba, Esad Kr ci}, glav ni i od go vor ni ured nik veb ma ga zi na Bo {wa ci.net, Mu ha med Mah mu to vi}, kwi `ev nik i no vi nar „Dnev nog ava za”, Sa hit Kan di}, pred sed nik Udru `e wa Bo {wa ka Ko so va „Oaza”, [em so Ago vi}, pre vo di lac i pu bli ci sta, Fe rid [an ti}, pu bli ci sta i Na sit E{lik Me ho ni}, pred sed nik Uni je bo {wa~ kih udru `e wa u Tur skoj. xa~ koj po li ti ci i bu du} no sti”, bez ~i jeg re {a va wa ne }e bi ti pot pu ne rav no prav no sti za na ro de ko ji tu `i ve.On sma tra i da ne za vi snu Cr nu Go ru i pre ko gra ni~ nu po kra ji nu San xak ne tre ba po sma tra ti kao dve uprot sta vqe ne stra ne.

„Ne za vi snih no vi na”.On ka `e da se Ru si ja ne }e me {a ti u unu tra {we stva ri BiH i na ko ji na ~in tre ba do }i do do go vo ra. „To je stvar do ma }ih fak to ra. Ali na rav no da ovo iza zi va ja ku za bri nu tost u Ru si ji. Mi sma tra mo da su do ma }e in sti tu ci je ospo so bqe ne i da mo gu sa me na }i re {e we i za to se pro ti vi mo mi je {a wu me |u na rod nih fak to ra. U im ple men ta ci ji iz bor nih re zul ta ta tre ba po {ti va ti te iz bor ne re zul ta te, dej ton ske prin ci pe i prin ci pe rav no prav no sti sva kog na ro da”, re kao je Bo can-Har ~en ko.

(Ta njug)

Za bri nu tost u Za gre bu zbog kri ze u BiH

Intelektualci for mi raju po kret za auto no mi ju Sanya ka POD GO RI CA: Gru pa in te lek tu a la ca sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je ob no vi la je ini ci ja ti vu za for mi ra we Po kre ta za auto no mi ju San xa ka, ko ja u osno vi po dr `a va kon cept „ob na vqa wa par ti zan ske auto no mi je” te re gi je, ko ji je pre vi {e od po la go di ne po kre nuo glav ni mu fr ti ja Mu a mer Zu kor li}. ^lan Ini ci ja tiv nog od bo ra Al mir Me ho ni}, no vi nar sa ra jev skog ma ga zi na „Saff” re kao je pod go ri~ kim “Vi je sti ma” da Zu kor li }e va ini ci ja ti va ima wi ho vu pu nu po dr {ku, ali da qu di oku pqe ni oko po kre ta ni su di rekt no ve za ni za Islam sku za jed ni cu, ve} da su u pi ta wu ra zni in te lek tu al ci ko ji ni su sa mo iz San xa ka i ni su sa mo Bo {wa ci.

Me ho ni} sma tra da, upr kos jav nom ne gi ra wu po li ti~ kih par ti ja i bo {wa~ kih in te lek tu al ca, u Cr noj Go ri po sto ji ras po lo `e we za auto no mi ju San xa ka, {to je po ka zao re fe ren dum iz 1991. go di ne, te da bi po nov no iz ja {wa va we gra |a na „bez pri ti sa ka i uce na” da lo iste re zul ta te. On oce wu je da je auto no mi ja pre ko gra ni~ ne po kra ji ne San xak ne mi nov nost

25

Go ra na svom pu tu ka EU mo ra ju pri mje wi va ti stan dar de mo der ne Evro pe, a re gi o na li za ci ja je je dan od osnov nih po stu la ta raz vi je nih evrop skih ze ma qa”, oce nio je Me ho ni}. List po do se }a da je Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e Cr ne Go re od ba ci lo pri ~u o auto no mi ji

San xa ka, ali Meh no ni} sma tra da oni ne ma ju nad le `nost da se ba ve tim pi ta wem. „Taj or gan mi sve vi {e mi ri {e na pod go ri~ ko na ci o nal no ve }e, a sve ma we na bo {wa~ ko. To ve }e je iz gle da po sta lo le glo po dob nih Bo {wa ka, ko ji }e jo{ ma lo pa (Mi la) \u ka no vi }a pi ta ti ka kva ime na de ci da da ju”, ka zao je on. A na kra ju kra je va, pi ta we auto no mje San xa ka ni je sa mo bo {wa~ ko pi ta we, re kao je Me ho ni}, pod se tiv {i da je pr vi pred sed nik San xa ka bio srp ski in te le ku a lac iz Pri je po qa Sre ten Vu ko sa vje vi}. „Mi ne tra `i mo auto no mi ju sa mo za Bo {wa ke ne go za sve gra |a ne San xa ka”, re kao je Me ho wi}.

Osnov ni ciq Po kre ta za auto no mi ju San xa ka je, ka ko je re ~e no, da bu de nad stra na~ ka or ga ni za ci ja ko ja }e ba {ti ni ti te ko vi ne de ce nij ske bor be san xa~ kih na ro da za auto no mi ju San xa ka.

“Glav ni ciq po kre ta bi }e in ter na ci o na li za ci ja ne re {e nog san xa~ kog pi ta wa i ri je {a va we sta tu sa San xa ka, kroz for mi ra we je din stve ne auto nom ne pre ko gra ni~ ne po kra ji ne San xak”, sto ji u sa op {te wu.

uko li ko oni do bi ju po li ti~ ku po dr {ku, sma tra ju islam ski ver ski li de ri. „Islam je to li ko du bo ko uko re wen na Bal ka nu, pa }e i iza zo vi sa ko jim se tre nut no su o ~a va mo pro }i kao jed na vr sta pqu ska ko ji je za de sio Bal kan, ali du go ro~ no ne mo gu osta vi ti ni ka kve po sle di ~e, uko li ko po li ti ka osta ne po stra ni’’, za kqu ~e no je na sku pu.

Pro {le go di ne, bri tan ske bez bed no sne slu `be pro ce ni le su da su Ma ke do ni ja, Ko so vo i Bo sna tri de sti na ci je ko je su ko ri dor za ra di kal ni islam ka Evro pi.U~e sni ci ju ~e ra {weg sku pa islam skih li de ra u re gi o nu pot pi sa li su za jed ni~ ku de kla ra ci ju ~i je osno ve su su `i vot i to le ran ci ja.

(Ta njug)

Ru mu ni ja ipak gradi nu kle ar ke BU KU RE[T: Ru mu ni ja mo ra da na sta vi spro vo |e we nu kle ar nog pro gra ma ka ko bi ogra ni ~i la uvoz elek tri~ ne ener gi je, iz ja vio je ju ~e Pom pi liu Bu du lan, di rek tor ru mun ske dr `av ne kom pa ni je Nu kle a re lek tri ka”, ko ja je vla snik je di ne ru mun ske atom ske elek tra ne „^er na vo da”. „Uko li ko ne iz gra di mo (dva pla ni ra na re ak to ra), Ru mu ni ja }e za vi si ti od uvo zne ener gi je”, re kao je ovaj zva ni~ nik, na kon obra }a wa ko mi si ji za nu kle ar nu bez bed nost u ru mun skom Se na tu.

Ru mu ni ja pla ni ra da iz gra di dva no va re ak to ra u nu kle ar ki „^er na vo da” na ju go i sto ku ze mqe.

Tre nut no su u po go nu dva re ak to ra ko ja obez be |u ju oko 18 od sto ukup nih po tre ba Ru mu ni je za elek tri~ nom stru jom, pre ne la je agen ci ja AFP. Ko men ta ri {u }i po ja ~a nu za bri nu tost za bez bed nost te atom ske elek tra ne po sle {i re wa ra di ja ci je u Ja pa nu, Bu du lan je is ta kao da je ka nad ska teh no lo gi ja ti pa Can du ko ja je ko ri {}e na u elek tra ni „^er na vo da” „naj bo qa” i da ni ka da ni je „iza zva la ha va ri je ili ne sre }e”.Pre ma we go vim re ~i ma, nu kle ar ka „^er na vo da” je „me |u naj be zbed ni ji ma” na sve tu.

(Ta njug)

26

sreda30.mart2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Opra{tamo se od prijateqa i kom{ije

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 DEMIT FASADE, malterisawe, gletovawe, najpovoqnije cene, iskusni i osgovorni majstori - pozovite da se dogovorimo. Telefon 063/518346, 021/882-133.

25269

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru iza Sajma, ul.

Branka Baji}a 66. Telefon 063/8-265-231.

25284

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

24794

dragog

Toze Tugujemo za wim.

Porodice Petrovi} i Kne`evi}.

25317

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

na{em

in`. Sretenu Reli}u Maturanti Mu{ke gimnazije u Novom Sadu, generacija 1949. godine.

25314

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage drugarice

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

24672

Branislave - Brane Li{i} ro|. Kapamaxija Wene drugarice i drugovi iz odelewa IVE Gimnazije „Mo{e Pijade� u Novom Sadu.

25381

Sa velikim bolom i tugom opra{tam se od svog dragog brata

Aleksandra Ron~evi}a Zauvek o`alo{}ena sestra Vukosava.

25357

Posledwi pozdrav

Aleksandru Ron~evi}u od pa{anoga Mladena Hrwa~kog sa porodicom.

25356

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanoj supruzi na{eg druga

S tugom i bolom obave{tavamo da je 27. 3. 2011. godine u Nema~koj preminuo na{ voqeni

Branislavi Li{i} od investicija Rile, Oro, ^avica, Slavica, Miki, Simo, ^eman, Nevena, Bo`a i Rajka.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da 29. 3. 2011. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Miroslav Mitrakovi}

Desi Stojanov

Miodrag Mili}evi}

27

sreda30.mart2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 31. 3. 2011. u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Datum i vreme sahrane bi}e naknadno objavqeni.

Kumovi Zeremski.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga Zagorka, }erka Biqana i sin Aleksandar sa porodicama.

25380

25375 25370

25374

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Zauvek nas je napustila u 78. godini na{a voqena majka i baka.

Nemet Er`ebet Mi}i Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Tvoja sestra Bosiqka, zet Stevo, netijaci Danijel i Nenad Javorina.

Ispra}aj je danas, 30. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica: sin Mihaq, unuci Ana i Aleksa, sestra Irena, brat Jo`ef, snaje Ilona i Vawa, rodbina i prijateqi Antika, Jelica, Monika, Mirela, Nikola, Aleksa, Miroslav, Miroslava, Qiqa, Ratko, Ilija i drugi.

Posledwi pozdrav tetki i babi

Desanki Stojanov Radu{ki ro|ena Pla~ki}

Dobrica, Zdravko i Mirjana Stanojevi}.

25378 25371

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a majka, baka i prabaka

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Aleksandru Ron~evi}u

Aleksandru Ron~evi}u

Po~ivaj u miru.

25384

Posledwi pozdrav dragom

Na{em dragom suprugu i ocu

pozdrav

na{em

Mili na{, kako }emo mi bez tebe. Hvala ti za sve. Neka ti je ve~na slava.

Supruga Marica i }erka Sowa.

od sestre Milice [aranovi} sa porodicom.

25358

Posledwi pozdrav ujaku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 30. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Stepanovi}evu.

Dragica Rakanovi}

25355

preminula 28. 3. 2011. godine.

Mi}i Sestra Miqa i zet Nikola Maodu{ sa porodicom.

Mi}o, neka ti je vje~na slava.

Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se 30. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, Petrovaradin.

Mirku Stoji}u

3

Mirku Stoji}u

iz Futoga od: sestre Dane, brata Gli{e, snaje Ole sa porodicom.

od: prijateqa Milana, prije Marije i snajke Mirjane.

25376

25351

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 54. godini preminuo na{ dragi

od: sestri~ina Biqane i Gordane sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

25377

25383

Posledwi pozdrav voqenom tati

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom tati i djedu

Aleksandru Ron~evi}u

25359

svom

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Mirko Stoji} Sahrana je danas, 30. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Dowem starom grobqu, u Futogu.

Milanu Orlovi}u Dragi tata, kako re}i srcu da ne boli, du{i da ne pati.

Gospode Bo`e pogledaj na wega, milostivi o~e nebeski.

Vidi suze koje prolivamo mole}i milosr|e tvoje da pomiluje{ du{u pokojnog tate Mi}e sluge tvog.

Mirku Stoji}u

Brani

Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju. od: Zufre, Julkice i Bogdana.

Tvoj sin Vladimir, snaja Kosa, unuci Goran i Milan.

25382

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Desanki Stojanov

Milorad i Sr|an Pla~ki}.

Tvoja }erka Danica, zet Milomir i tvoj unuk Nikola.

25366

25354

Posledwi pozdrav voqenom zetu

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem radniku.

na{em

Mirku Stoji}u

Branislavi Li{i} Klini~ki Centar Vojvodine.

912-P

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Neka ti je ve~na slava. Po~ivaj u miru.

25353

od sestre Slobodanke i zeta Nedeqka Peceqa.

25350

25360

na{em

Sa dubokim bolom i tugom rastajemo se od voqenog brata, devera i strica

Mirku Stoji}u

Porodica Risti}.

25373

O`alo{}eni: supruga Dobrinka, }erka Danica, sinovi Sava i Marko.

Aleksandru Ron~evi}u

Aleksandra Ron~evi}a

od: brata Milovana, snahe Bogdane i bratanaca Milo{a i Sretena.

25352

Od brata \or|a Ron~evi}a sa porodicom.

25361

28

^iTUQe l POMeni

sreda30.mart2011.

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

Zauvek }e{ biti i ostati na{a jedina, hrabra i nasmejana

dnevnik

Sa bolom u du{i ispra}amo na ve~ni po~inak

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 82. godini na{ dragi deda i stric

Brankov Emilu 1917 - 2011.

Brana

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 31. 3. 2011. godine, u 11 sati, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji Maja i \or|e.

Tvoji najmiliji: }erke Katarina i Violeta sa porodicama.

Posledwi pozdrav Vladanovoj sestri

Brani

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, danas, 30. marta, u 9.45 ~asova.

Ujak Du{an i brat Milo{ Paji} sa porodicama.

O`alo{}ena porodica @ivi} - Du{an, \or|e, Dinka, Mirjana, Ivana, Sawa, Olga, Lazar i Du{an.

25343

25345

25325

25362

Posledwi pozdrav

Du{an (\ure) @ivi}

Branislavu Li{i}

Sre}ni smo i zahvalni {to smo te imali, zauvek tu`ni {to smo te izgubili.

1919 - 1994.

ro|. Kapamaxija

od porodice [tetin: Sini{a, Vesna, Helena i Quba.

od porodice Farago.

25364

25328

Uvek }emo se se}ati divnog prijateqstva.

Tvoji Vladan i Valika.

Porodica Vrtunski.

25324

POMEN Danas, 30. 3. 2011. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg

Posledwi kom{inici

pozdrav

Danas se navr{ava 17 godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede, pradede i svekra

Aleksandra - Ace Mari}a

Brane

Branislava - Brana Li{i}

Brani

Sa tugom se opra{tamo od na{e

dobroj

Uspomenu na wegovu dobrotu ve~itno ~uvaju: supruga Qubica, sin Slobodan, unuci Sa{a i Sr|an, praunuka Tara, snaje Rada i Sla|ana.

25348

25346

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

i

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

SE]AWE Navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga i mama

Slavica Feren~ek

Posledwi pozdrav kom{inici

Branislavi Li{i}

ro|ena Kawuh od: [tefice, Sini{e, Vesne i Melite.

Jo{ uvek si u na{im tu`nim srcima gde }e{ uvek i ostati.

Suprug Zvonko, deca Danijel i Vesna sa porodicama.

25333

24874

Stipana Pakledinca

Desanki Stojanov

2010 - 2011.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima kao dobar drug i prijateq.

od porodice Gajinov.

Ve~no ti hvala.

Posledwi pozdrav od kolega iz mesare.

Tvoji Pakledinci.

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i miloj mami

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja sestra Milena, zet Mikica sa sinom Vuka{inom i Nenadom i unukom.

25338

25327

25318

Posledwi pozdrav

Miloju ]osi}u

Miloju ]osi}u

25342

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Desanki Stojanov

Desanki Stojanov 1929 - 2011.

1929 - 2011.

Iskreno sau~e{}e porodici Stojanov.

Radnici auto - servisa.

Uspomena je ve~na, tuzi do|e kraj.

Iskreno sau~e{}e porodici Stojanov.

Porodica Milutinov.

25335

25334

Stipan Pakledinac 30. 3. 2010 - 30. 3. 2011.

Qiqani Stojakovi}

Miloju ]osi}u

Godinu dana je otkako te nema, a se}awe na tebe ne bledi.

koja }e ve~no ostati u na{im srcima i koju nikada ne}emo prestati da volimo.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja }erka sa porodicom.

25319

Miloju ]osi}u

Posledwi pozdrav dugogodi{wem kolegi.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

]erke Sawa i Ana.

Tvoja sestra Marica, zet Marko i sestri~ine Sawa i Tawa Nikoli}.

Tvoj brat Marijan i snaha Milka sa decom i unucima.

25326

25339

25341

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga mamica, baka, ta{ta, sestra, tetka i ujna

Milan Erdeqan dipl. in`. agr.

Opra{tamo se od cewenog kolege koji je svojim stru~nim radom, idejama i entuzijazmom dao zna~ajan doprinos urbanizmu Vojvodine.

Miloje ]osi} Qiqana Stojakovi} Sahrana je danas, 30. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Staro \ur|evo, u Temerinu.

Sa velikim bolom u srcu opra{tamo se od supruga, oca i dede.

Sahrana je danas, 30. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

]erke Sawa i Ana sa porodicama.

Supruga Dara, }erka Marina, sin Milorad, snaja Dragana i unuci Marija i Miroslav.

25323

25336

Kolektiv JP „Zavod za urbanizam Vojvodine�

Novi Sad.

5972/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage kume

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

sreda30.mart2011.

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i prabaka

Petar Tintor

Brane

Desanka Stojanov

Sahrana }e se obaviti u sredu, 30. marta 2011. godine, u 14 ~asova na grobqu Staro \ur|evo, u Temerinu.

Porodica Nedi}.

ro|. Pla~ki} 1929 - 2011.

O`alo{}eni: supruga Qubica, }erke Nada i Mirjana sa porodicama, unuci i praunuci.

OG-1

25312

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN

POMEN

30. 3. 2008 - 30. 3. 2011.

30. mart 2000 - 30. mart 2011.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se danas, 30. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena wena porodica Stojanov.

25305

Marina Simi}

Olivera Farka{

Brani

od: Etike, Mikija, Dragane, Izabele i Edvina.

Te{ko je nau~iti `iveti bez tebe.

U svakom sre}nom i tu`nom trenutku na{eg `ivota fali{ nam mama.

Tvoje }erke Katarina i Irena sa porodicama.

25304

[ESTOMESE^NI POMEN

Branislav Pa~ari}

Posledwi pozdrav voqenoj mami, baki i ta{ti

ro|. Topalov Pro{lo je toliko godina, a mi te nikada ne}emo zaboraviti jer }e{ uvek `iveti u na{im srcima.

Tvoji: unuci Aleksandra i Aleksa, Ksenija, Sa{a i Radenko.

25309

25316

^ETRDESETODNEVNI POMEN U ~etvrtak, 31. 3. 2011. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog

POMEN

Marija Horvat 1954 - 2009.

Bo`idar Kova~ek univerzitetski profesor, dugogodi{wi predsednik Matice srpske

Desanki Stojanov

Pro{lo je ~etiri godine od kada Bo{ka vi{e nema.

Praznina i tuga ostaju zauvek.

^uva}emo u se}awu tvoj vedri duh, radost koju si nosila sa sobom i prenosila na nas.

Tugujemo za tobom i ~uvamo te ve~no u na{im srcima.

12. 10. 1951 - 30. 9. 2010.

Bajo, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nisi sa nama.

Bol je stalno u nama i `ivimo sa wom.

Tvoji @eqko i Jovica.

Tvoji najmiliji.

25301

25280

Danila Vukmirovi}a O`alo{}eni: supruga Stana, sin Dragan i }erka Sne`ana sa porodicama.

25293

TU@NO SE]AWE

30. 3. 1993 - 30. 3. 2011.

Milanka Bobi} Miki Tvoji najmiliji: }erke Nata{a i Sowa, suprug \ura, zet Sa{a i unuka Aleksandra.

Wegove: Mira, Gordana, Jelena, Duwa i Ksenija sa porodicama.

Tvoji: Dinka, Rada, Vlada i Dragan.

25306

25294

Posledwi pozdrav dragoj

Dana 28. 3. 2011. godine, posle kratke bolesti napustio nas je deda i otac

dr Milan Mihajlovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 3. 2011. godine, preminula u 82. godini

[tefan Irenki

ro|. 1929.

Ispra}aj milog nam pokojnika obavi}e se u ~etvrtak, 31. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Vera i sin Zoran sa porodicama.

Nikada ne}emo zaboraviti va{u qubav i `equ da pomognete, va{ blag i mio lik.

Porodice Jano{i i Vasin.

Marija Hajnal Sahrana je danas, 30. 3. 2011. godine, u 11 sati, na katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin I{tvan, unuka Katarina, zet Mileta, praunuk Aleksandar, unuk Lajo{, }erka Julia, zet Dragan i unuci Stevan i Sawa.

25311

25308

25244

TU@NO SE]AWE Danas, 30. 3. 2011. godine navr{ava se devet godina od kako nije sa nama na{a mama, baka, prabaka i ta{ta

25298

Posledwi pozdrav dragoj

baba Desi Branislava Miodragovi}

Unuka Sawa sa porodicom.

ro|. Raki} Weni najmiliji.

25243

25315

2006 - 2011.

PETOGODI[WI POMEN

Zoran Miladinovi}

Zoran Miladinovi}

Sve dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Jo{ uvek ne mo`emo da verujemo da se ne}e{ vratiti i da te nikada ne}emo videti.

Otac Radovan, majka Branka, supruga Gordana i }erke Dejana i Tijana.

25300

Miloje Jovanovi}

Posledwi pozdrav od stanara Save Kova~evi}a 3.

Sestra Zorica, zet Veqa i sestri} Ogwen.

25299

25292

30

06.30 08.50 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 14.00 14.05

tv program

sreda30.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна На трагу природе Бајко квиз Вести Чари риболова Излог страсти Кухињица Десило се Вести Излог страсти Изблиза: Црвенка, мој Макондо Вести Трио-Еврорегионални магазин

07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Тин ин Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Приче из књижаре Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Освета Наш гост: ФИП Комерц Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Интервју са председником Републике Хрватске др Ивом Јосиповићем

21.00 22.00 22.30 22.35 22.50 23.20 23.25 23.35 01.20

06.30 07.00 08.40 09.35 10.20 10.35 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.20 14.00 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.25 00.05

На трагу природе Вести Преокрет Сигнали Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Урме Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Интервју са председником Републике Хрватске др Ивом Јосиповићем, спец. емисија Из нашег сокака Војвођански дневник Академских пет минута Све(т) око нас Плави круг: Век и по СНП-а Матица (вести из Матице) Микијева кујна Страх и дрхтаји, филм Музички програм

Кухињица – мађ. Излог страсти Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се питам Кад зазвони: Књига је да се...чита Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Микијева кујна Невидљиви противник Десило се Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Живот у расејању (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Три долара, филм Невидљиви противник ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите, бре Вести Траг Роковник Моје другарице Дневник Спорт плус Евронет Кулинарски летопис Место злочина Песма Шта ја имам од тогам Вести Ви и Мира Адања Полак Вести Пинк пантери Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Грех њене мајке Сведок Вести 48 сати - свадба Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Вариола вера, филм Вести Сведок Око Траг

Све док

(РТВ 1, 20.30) 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30

06.05 08.00 08.15 09.00 09.52 10.10 10.13 10.41 11.09 12.00 12.15 12.29 12.34 12.46 13.32 14.24 15.05 15.15 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 22.55 22.59 23.50 00.05 00.13 00.59 01.15 03.00 03.03 04.03 04.33

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Жива ватра Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Скарлетна видовчица Вести Шесто питање Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Витраж Жива ватра Објектив Скарлетна видовчица Др Ху

10.00 11.00 13.00 14.30 16.15

Фул Тилт покер Евролига, плеј оф Евролига, плеј оф АТП Мастерс Мајами Квалификације ЕУРО: Холандија – Мађарска Фудбал: Енглеска – Гана АТП Мастерс Мајами АТП Мастерс Мајами 1/4 Финале НБА уживо Фул Тилт покер Евролига, плеј оф

18.30 20.30 21.00 22.45 23.00 00.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

Гост еми си је „Све док” је Ми ли ца Де ле вић, ди рек тор ка Вла ди не кан це ла ри је за европ ске ин те гра ци је Ср би је. Хо ће ли Ср би ја на вре ме пре ско чи ти се дам пре о ста лих бри сел ских пре пре ка, по ста је ли бри сел ска лу па све де бља, ко га опо ми ње ам ба са дор Де жер, ра сте ли у Ср би ји број евро скеп ти ка. Во ди тељ: Не над Љ. Сте фа но вић (РТС 1, 21.00)

Ми ли ца Де ле вић

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 23.20 01.30 01.55 02.15 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Савршен злочин Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Кечеви Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

dnevnik

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.57 Кувати срцем: Живкица Недељковић 07.26 Телмо и Тула, мали кувари 07.34 Пепа прасе 07.39 Алекс и музика 07.50 У ноћној башти 08.18 Томас и другари 08.30 Клиника Вет 09.00 Ново гробље у Београду 09.26 Штоперица 09.48 Степениште 09.53 Енциклопедија 10.00 Е-ТВ 10.30 ТВ мрежа 11.00 Савремени писци 11.30 Добро је... добро је знати 12.02 БЕМУС 12.33 Други век 13.03 Трезор 14.00 Клиника Вет 14.30 Ново гробље у Београду 14.55 Штоперица 15.17 Степениште 15.22 Енциклопедија за радознале 15.50 Енциклопедија 16.00 Ово је Србија 16.35 Тито - покретна прошлост 17.04 Приђи ближе 17.53 Кошарка: Супер лига: Партизан - Раднички, пренос 20.00 У свету 20.30 Беокулт 21.00 Моје другарице 21.59 Провала, филм 00.08 Иван Босиљчић: Љубав је само реч 01.03 Трезор 01.59 Кошарка: Супер лига 03.40 Тито - покретна прошлост

Про ва ла Вил Френ сис је пеј за жни ар хи тек та ко ји, за јед но са по слов ним парт не ром Сен ди јем, ра ди на ре ви та ли за ци ји лон дон ског под руч ја, ко ји у све ве ћој ме ри на се ља ва ју из бе гли це. То је крај ко ји је до не дав но био по знат по кри ми на лу и си ро ма штву, али је по стао при вла чан због об но ве ко ја је у то ку. Уло ге: Џад Лоу, Жи ли јет Би нош, Мар тин Фри мен, Ра фи Га врон, Ро бин Рајт Ре жи ја: Ен то ни Мин ге ла (РТС 2, 21.59)

07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.05 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 14.00 14.30 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Откопчано Вести Чист рачун Друга страна Србије Копаоник на Авали Вести Љубав у залеђу А шта да радим Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Топ ган Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Хелрејзер 7 Друга страна Србије

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топшоп Најбоље године Филм: Специјалне јединице НГ и Би-Би-Си на Б92: Аполо – Трка до Месеца Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз. Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини са Мадагаскара НГ и Би-Би-Си на Б92: Аполо - Трка до Месеца Филм: Непланирано венчање Вести Б92 АТП 1000 Мастерс, Мајами, пренос

Мегаминималс Мегаминималс је свет у вртићу за веома мале животиње. Ми их гледамо како уче и играју се заједно, несебично делећи своја пријатељства и забаву на свом путу одрастања. (Хепи, 08.50)

Џе ни фер Ло пез

Не пла ни ра но вен ча ње Ме ри Фи о ре је пла нер вен ча ња. Она је ам би ци о зна, вред на, крај ње ор га ни зо ва на и тач но зна шта да ура ди и ка же, да од би ло ког вен ча ња на пра ви спек та ку лар ни до га ђај. Али ка да се Ме ри за љу би у згод ног док то ра, њен пре пу њен, али не ком пли ко ван жи вот окре нут је на гла вач ке – он је мла до же ња на нај ве ћем вен ча њу у ње ној ка ри је ри! Уло ге: Џе ни фер Ло пез, Ме тју Ме ко на хи, Бри џит Вил сон Ре жи ја: Адам Шанк ман (Б92, 21.00)

06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.45 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Балкан парти 15.00 Гавриловићи 15.30 Велики брат 17.00 Национални дневник 18.00 Тријумф љубави 19.00 Пророчанство, док. емисија 19.20 У сосу 19.30 Национални дневник 20.00 Гавриловићи - реалити 20.30 Велики брат-преглед дана 21.15 Гранд парада 22.30 Папарацо лов на познате 23.15 Велики брат 01.00 Филм: Банда са терена 02.30 Хроника Фешен вика 03.00 Док нас смрт не растави 03.30 Филм: Двојка из суседства 05.00 Филм: Банда са терена

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести Изнајми звезду Парови Картел Вести Парови Картел Изнајми звезду Из икс у икс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Хроника општине Рума, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Раскршћа, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Инђија, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Док. програм, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda30 .mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Арман Асанте

по след ња ми си ја

Господин магу, цртани Јагодица Бобица, цртани томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш аси Заувек заљубљени иН мастершеф Најбоље године Гумуш вести иН под срећном звездом Дневник аси Најбоље године мастершеф вечерње вести последња мисија, филм плес анђела, филм На путу према доле езо тв, тарот шоу

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

тајм тим година апсолутна нула Флоренс Најтингејл Кракатау – последњи дани Шарлота луксембуршка: војвоткиња у рату Чачапоја: мистерија изгубљене цивилизације ловци на нацисте У потрази за Шерлоком Холмсом апсолутна нула Жута кућа сведок: са балкона собе 306. У потрази за Бетовеном подземни рат скривени светови: подземни рим ловци на нацисте У потрази за Шерлоком Холмсом апсолутна нула

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Хајди Херкулес леонардо 6. Где си зубна вило Невиност без заштите марш на Дрину Фрида Фрик Шоу антони Зимер Двострука истрага врућа нација 6 сруденткиња Кели ватрени плес

06.00 07.50 09.25 10.55

амелија Љубавни џекпот Крзнена освета свет је велики и спасење је иза угла Добро јутро, вијетнаме скуби Ду: абракадабра ду Карлитос и животна шанса алиса у земљи чуда 2010 васпитање за почетнике 12 аватар спартак: Богови арене председничка игра погрешно скретање код тахоа Забава Десети круг

12.45 14.45 16.00 17.45 19.30 20.05 22.45 23.50 01.35 03.05 04.30

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. филм 11.05 Код ане 11.16 опра шоу 12.00 Дневник 12.34 Господарица твога срца 13.21 Дивљи пламен 14.20 екумена 15.02 Дарма и Грег 15.24 индекс 16.00 Хрватска уживо 17.26 8. кат, ток шоу 18.12 Код ане 18.35 твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 Берлинска сага 21.03 Јосип Цвртила, док. филм 21.53 трагом прадедова, док. филм 22.34 Дневник 3 23.17 Други формат 00.07 ловци на натприродно 00.49 Ксена - принцеза ратница 01.55 лажи ми 02.37 Дарма и Грег 01.58 Шаптач псима 03.53 Други формат 04.38 опра шоу

На ње го во из не на ђе ње еки па је на пад ну та из за се де и ле ген дар ни атен та тор Кер лов успе ва да упу ца јед ног чла на. Да би ствар би ла го ра, по ги ну ла је опе ра тив ка ти на Ба не ро ва нај ве ћа љу бав. мно го го ди на по сле гу бит ка ти не пен зи о ни са ном Ба не ру при сту па бив ши члан ње го ве еки пе с но вим за дат ком... Уло ге: Арман Асанте, Кори Џонсон, Барна Илајес, Ентони Хикокс, Анабел Брукс ре жи ја: Ентони Хикокс (Нова ТВ, 23.05) 07.50 08.40 09.05 09.45 10.40 11.40 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 20.45 21.45 22.45 23.05 00.50 02.35 03.20

16

31

06.10 адвокатова казна 07.10 меклаудове ћерке 09.10 Филм: Госпођа марпл: смртоносне гласине 11.10 адвокатова казна 12.10 поморска патрола 13.10 Филм: стари греси 15.00 Фојлов рат 17.00 Браћа и сестре 18.00 Дијагноза: Убиство 19.00 поморска патрола 20.00 Браћа и сестре 21.00 пандури новајлије 23.00 Филм: остани прибран 00.40 Дијагноза: Убиство 01.40 Филм: стари греси 03.30 Фојлов рат

06.55 ртл ритам зона 08.50 Драгон бол З 09.30 ексклузив таблоид 10.00 Биг брадер - уживо из куће 11.10 вечера за 5 12.10 езел 13.15 аурора 14.05 Наследници 14.55 судија ејми, филм 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 ексклузив таблоид 18.30 ртл Данас 19.05 вечера за 5 20.00 езел 21.00 Биг брадер 22.00 Цси 23.50 ртл вести, 00.05 Језикова јуха 01.00 Биг брадер 01.55 астро шоу, емисија уживо 02.55 Цси 03.35 ртл Данас

се ри Ја

Цси: њу јорк Кр ста ре ња свет сКим ле по та ма

ис точ но сре до зе мље Кр ста ри ца ми страл во ди нас у от кри ва ње ис точ но г де ла сре до зем но г мо ра, на ком су из во ри шта за пад не ци ви ли за ци је. Још од фе нич ких вре ме на мо ре плов ци су пло ви ли сре до зем ним мо рем, а кат кад су про ла зи ли и кроз Хер ку ло ва вра та, да на шњи Ги брал тар... ре жи ја: Алејн Дајан (ХРТ 2, 18.52) 07.50 08.19 08.47 09.33 10.03 10.43 11.21 12.35 13.04 13.50 15.30 15.46 16.32 17.21 17.45 18.10 18.52 19.47 20.26 22.21 23.06 23.16 00.54

мала тв Четворо против З Школски програм Хајди твоја сам судбина Научна петица репортери мала тв Школски програм макс мински и ја, филм Жупанијска панорама Хотел дворац орт Шаптач псима Црно пророчанство слеџ Хамер Дивљи пламен Крстарења светским лепотама, док. филм Хит дана Кошарка - еврокуп: есудиантес - Цедевита, пренос лажи ми Дневник плавуше макс мински и ја, филм Ноћни музички програм

05.30 троје се вратило кући 07.30 с ветром у леђа 08.30 интермецо 1 10.30 Фаџ 11.10 Галерија сумњивих 12.00 интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 с ветром у леђа 15.00 отпадници 16.15 Фаџ 17.00 трава 18.00 Невероватне приче 18.30 интермецо 3 19.00 отац, син и љубавница 21.00 сиквест Дсв 22.00 Други долазак 00.00 орао у кавезу 02.00 метрополис

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Чворови Улице малибуа енџи Зашто се будале заљубљују? Заједничка тужба ватрене улице оскар и лусинда Баскијат васкрсење Чворови тачке задовољства позив за девојке

ту ри стич ка гру па на остр ву елис на ђе обе ше ног чо ве ка. ис пр ва се смрт Да ри ја Гон за ле са чи ни као са мо у би ство, али про на ђе ни су тра го ви бор бе, ко ји ука жу да је узрок смр ти да вље ње... Уло ге: Гери Синис, Кармин Ђиовиназо, Хил Харпер, Мелина Канакаредес, Еди Хил, Ана Белкнап (РТЛ, 22.00)

Мелина Канакаредес

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30

22.50 23.45 00.40

разоткривање митова паметњаковић преживљавање истребљивачи штеточина лимарска радионица Генералка прљави послови истребљивачи штеточина разоткривање митова – да вам се заврти у глави Борна кола браће Хау преживљавање екстремне експлозије Како се прави? Како то иде ловци на олује 2010 преживљавање удвоје Човек против рибе са метом вотсоном екстремне експлозије лимарска радионица прљави послови

08.30 08.45 11.30 13.00 16.45 18.00 19.00 19.10 20.45 20.55 21.55 22.00 23.00 23.30 23.35 23.40 23.45

екстремни спортови Билијар тенис Билијар Билијар Фудбал Фудбал тенис сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф Једрење сви спортови Билијар

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Najezda {pekulanata du ar do Sa ve rin je uza lud po ku {ao da ja ma. Edu ar do za kqu ~i da }e se obo ji ca vra ti ti na usme ri pa `wu na pro fe so ra, bra da tog, fa kul tet, a {pe ku lan ti u sme {nim ode li ma }e pro se dog ~o ve ka ko ji je ko ra ~ao na pred- na sta vi ti da ih vi ja ju. na zad na po di ju mu, ali o ne ka kvom na pred nom – Bo qe da raz go va ram s wim – pro {ap ta Edu kom pju ter skom je zi kom ni je znao ni {ta. Opet je ar do, okre nuv {i se od {i ro ko na sme ja nog ~o ve kao pa do bra nac upao na pre da va we Mar ka Zu ka. – Mo `e mo da se ogre be mo za ru ~ak. ker ber ga. Fej sbuk im je oteo sve vre me, pa su se Mark od bi: i pre da va wa pre tvo ri la u kan ce la ri je za po sao – Da nas in ter vju i {e mo sta `i ste. u cva tu. Od mah je uo~i ti pa od tri de se tak go di Mark je od lu ~io da u Ka li for ni ju po ve de bar na, u si vom ode lu i kra va ti, ko ji je iz gle dao ne dvo ji cu sta `i sta, ako mi sle da do kra ja le ta pri klad no iz me |u dvo ji ce stu de na ta u uni ver zi ima ju sto fa kul te ta. Raz gla sio je po in for ma tet skim duk se vi ma. Tu pa vo se sme {kao. On ni je ti~ kom ode qe wu da }e pla ti ti 8.000 do la ra za pr vi {pe ku lant ko ji ih je na {ao. Pred s tav n i c i naj v e } ih soft ver i in ter net kom pa ni ja su im pri la zi li u men zi i bi bli o- te ci; je dan je ~ak pro dro do Mar ko ve so be i is pred we tri sa ta ~e kao da se Mark vra ti sa sa stan ka in for ma ti~ kog ode qe wa. Ne ki su se raz me ta li svo ta ma – fi nim, ve li kim, kne dla stim ci fra ma sa se dam nu la – ali ni ko ni je nu dio ne {to kon kret no, te ih Mark i Edu ar do ni su uzi ma li ozbiq no. Fej sbuk je imao vi {e od 150.000 ~la no va i sva ki dan ra stao za hi qa du.

Edu ar do je na sr tqi vo na stu pao na me snom i na ci o nal nom ni vou, pu {ta ju }i re kla me za {a ku ve li kih kom pa ni ja. Pro dao je ne {to ogla snog pro sto ra stu dent - I devojke zavolele {trebera Zukerberga skim or ga ni za ci ja ma. Ne do voq no da is pla ti no po sao pre ko le ta, plus so bu i hra nu. Zvu ~a lo je ve ser ve ri ma i sve vi {e qu di da sajt a`u ri ra ju kao do sta pa ra, jer kom pa ni ja jo{ uvek ni je do 24 sa ta dnev no. no si la za ra du, ali Edu ar do je pri stao da jo{ jed nom fi nan si ra pro je kat svo jim nov cem. Na Edu ar do je po ra dio i na struk tu ri fir me re gi ra ~un kom pa ni je po lo `i }e 18.000 do la ra, a Mar stro va ne na Flo ri di, gde je `i ve la Edu ar do va po ku da ti ~e ko ve ko ji ma }e fi nan si ra ti wi ho vu ro di ca. U zva ni~ nim do ku men ti ma su se dr `a li ope ra ci ju u Ka li for ni ji. vla sni {tva do go vo re nog u Mar ko voj so bi: 65 pro – Kad za vr {im sa ovim klov nom – re ~e Edu ar ce na ta je pri pa da lo Mar ku, 30 Edu ar du i 5 Da sti do – svra ti }u da ti po mog nem u iz bo ru sta `i sta. nu. I po red osni va~ kih do ku me na ta i stal nog {i Ne ko li ko sa ti ka sni je za te kao je go mi lu stu re wa saj ta, bi lo im je te {ko da od lu ~e {ta da ra de na ta in for ma ti ke, {to je bi lo o~i gled no po de kad se okon ~a {kol ska go di na. Mark ni je na ble di lu wi ho vih obra za. Pot pu no su ig no ri sa {ao ni {ta {to bi ga do voq no za ni ma lo, a Edu ar li Edu ar da. Na sva do je, pre ko svo jih ve kom od pet sto lo va za iz klu ba „Fe niks“ i po ro di~ nih pri ja - Predstavnici najve}ih softver i internet sto ja li su po lap kompanija su se razmetali svotama top i niz ~a {i ca te qa, us peo na }i pre pu nih vi ski ja „xek sti `no me sto sta `i – finim, velikim, knedlastim ciframa da n i j els“.

Pet ste u jed noj wu jor sa sedam nula – ali niko za Fejsbuk nije {tre be ra je di vqe {koj in ve sti ci o noj nudio konkretan novac kuc ka lo po ta sta ban ci. Ka ko se ve }i tu ra ma, a na ~e lu je na ogla {i va ~a ko je sta jao Mark, sa {to pe ri com u ru ci. Kad je je dan su ju ri li za Fej sbuk iona ko na la zi la u Wu jor ku, od kli na ca do {ao do de la ko da ko ji je na te rao bi lo je lo gi~ no da pri hva ti taj po sao. Mark je, ekran da za tre pe ri, squ {tio je vi ski. Pro lo pak, ob ja vio {o kant nu vest: iako je i we mu Fej mio se apla uz, a kli nac na sta vi sa pro gra mi ra sbuk bio na pr vom me stu, po ~eo je da ra di na pro wem. Ovo je bio ve ro vat no naj ne o bi~ ni ji in ter jek tu Va jer hog sa dvo ji com dru ga ra pro gra me ra, vju za po sao sta `i ste ko ji }e ovi klin ci ika da Ada mom D’An |e lom i En dru om Ma ko lu mom. Tre is ku si ti. Iz ra zi na wi ho vim li ci ma od ra `a va ba lo je to da bu de pro gram ko ji }e omo gu }i ti qu li su ~i sto u`i va we. Isto vre me no su ha ko va li di ma da s pri ja te qi ma raz me wu ju sve – od mu zi ke, i is pi ja li krat ka pi }a, do ka zu ju }i ne sa mo spo pre ko fo to gra fi ja do vi dea i li~ nih pro fi la. sob nost pro gra mi ra wa pod pri ti skom ve} i Mar ko va ide ja je bi la da spo ji Va jer hog sa Fej sbu sprem nost da sle de Mar ka svu da. Ne sa mo do Ka kom. On i Da stin ra di }e i na Fej sbu ku. A on da je li for ni je. Mark za wih ni je bio sa mo ko le ga Mark ob ja vio dru gu {o kant nu vest: se li se to kom stu dent, ve} se br zo pre tva rao u bo ga. Na kon jo{ ras pu sta u Ka li for ni ju. Si li ci jum ska do li na je de set mi nu ta, dvo ji ca sko ~i {e. le gen dard na ze mqa svih we go vih pro gra mer skih – Ima mo po bed ni ke! ^e sti ta mo! he ro ja. Mark i we go vi kom pju te ra {i su pro na Sa MP3 ple jer za ~u se pe sma „Ka li for ni jo, {li i jef ti nu ku }u za iz da va we u Pa lo Al tu. Ra vre me je za za ba vu“. On da se sve pre tvo ri lo u di }e u epi cen tru in ter net sve ta. Edu ar du se to lud ni cu. Edu ar do bi od gur nut, ali je gle dao za ni je do pa da lo; ne sa mo {to je Ka li for ni ja to li do voq no Mar ka ka ko u`i va u tre nut ku. Pri me ko da le ko od Wu jor ka, ve} dok on bu de ju rio ogla tio je kraj we ga le pu vi so ku Ki ne ski wu. Zva la {i va ~e, Mar ka }e ju ri ti ti po vi u ode li ma. A go se Pri si la i iz gle da lo je da }e po sta ti Mar ko ri od ta kvih su oni po put [o na Par ke ra, ko ji zna ta~ no ko je dug mi }e da pri ti sne. Ali, Mark je od - va de voj ka, {to je sa mo ~e ti ri me se ca ra ni je bi lo ne za mi sli vo. Pr vi put Mark je iz gle dao ba cio Edu ar do ve sum we: on }e na sta vi ti sa pro sre} no, u cen tru gu `ve, me |u obo `a va o ci ma. gra mi ra wem dok se Edu ar do bu de ba vio fi nan si -

E

Књи гу Бе на ме зри ха „СЛУЧАЈНИ МИЛИЈАРДЕРИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча иКп „Evro-Giunti” (Ди ми три ја ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda30.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

При лич но бу ран дан, за вас. Али, то још ни је ни шта у од но су на оно што ће тек до ћи. По ма ло сте и за си ће ни овом на пе том ат мос фе ром пред олу ју, ура ган, про ме ну. Не ве руј те при ја те љи ма.

BIK 20.4-20.5.

Све што се де ша ва иза за тво ре них вра та има сво ју те жи ну и зна чај. У осно ви сте се опу сти ли и при јао би вам од мор. Али, не да ју вам ми ра ра зно ра зне окол но сти и осо бе. Скло ни сте по жр тво ва њу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. mart 2011.

У ка ри је ри би тре ба ло да се бо ри те за свој ин те гри тет и ста тус. Уз ма лу по моћ ве ли ких при ја те ља, све је лак ше и леп ше. Мер кур вас вра ћа у про шле ак тив но сти и си ту а ци је ко је сто је у ме сту.

Ме сец је да нас у зна ку Во до ли је, у за гр ља ју та јан стве ног Неп ту на, па се мо же те при лич но не ре ал но за не ти. Ако је то у љу ба ви, он да је чак и по жељ но, али у по сло ва њу сва ка ко ни је. До бар про вод.

Пу ни сте ен ту зи ја зма и енер ги је, што због про ле ћа, што због ци ље ва ко је сте се би за цр та ли. Од но си с ино стран ством су по вољ ни за све вр сте са рад ње. Парт нер је да нас крај ње ро ман тич не при ро де.

По вре ме на сла бост и гу би так иму ни те та про у зро ку ју под ло жност ви ру си ма и бо ле сти ма. Због то га ви ше ми сли те на сво је здра вље и сма њи те стрес. По ја чај те ис хра ну. У парт нер ству – љу бав.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У по зи тив ној сте фа зи и по зи ци ји, пу ни са мо по у зда ња и си гур но сти у од но су на оно што ра ди те. Са стан ци ће про те ћи упра во она ко ка ко сте и оче ки ва ли, с до брим ре зул та ти ма и до го во ри ма.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те сво је ам би ци је на ко ји ма ра ди те с ве ли ким за до вољ ством, би ло да се од но се на по сао или љу бав. У сва ком слу ча ју, до ми ни ра те. Са мо јед на осо ба је она пра ва за за јед ни штво.

Обра ти те па жњу на по слов но-фи нан сиј ску си ту а ци ју да не би сте не што по гре ши ли. Три пу та од ме ра вај те пре но што не где ин ве сти ра те, ма ко ли ко ма ло то би ло. Кра ће љу бав но пу то ва ње је ле по.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс по ла ко али си гур но из ла зи из во де ног зна ка Ри ба и са мо што ни је кро чио у свој знак Ов на. При пре ми те се за пред сто је ћу ди рект ну офан зи ву. Љу бав ни од нос је ве о ма леп.

У ва шем зна ку Ме сец и Неп тун пле шу и ужи ва ју. За во дљи ви сте да нас. Па зи те да са ми се бе не пре ва ри те, да се ка сни је не би сте раз о ча ра ли. Има ги на ци ја и пред о се ћа ји су из ра же ни. Кре а тив ни сте.

Сре да је сред њи дан у сед ми ци па сте на по ла пу та до ви кен да. Мо ра те при зна ти да вре ме ве о ма бр зо про ла зи, што је пра ва уте ха ка да по ми сли те на рад не оба ве зе. Љу бав у тај но сти и скри ве но сти.

TRI^-TRA^

По твр ђе на љу бав V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

17

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

17

B. Palanka

17

Zrewanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

17

Vr{ac

15

Srbija Beograd

17

Kragujevac

15

K. Mitrovica 16 Ni{

16

Evropa

и Сунчано

Madrid

НО ВИ САД: Mало то пли је и сун ча но вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на Rim тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на око 17 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло то пли је и сун ча но вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на Cirih тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 17 сте пе ни.

Berlin СР БИ ЈА: То пли је, на се ве ру сун ча но. У цен трал ним, ју жним и Be~ ис точ ним пре де ли ма уз днев ни раз вој обла ка ко ји ће то ком по по дне ва узро ко ва ти крат ко трај ну ки шу и ло кал не пљу ско ве. Ве тар Var{ava слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни Kijev мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 17 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на пре Moskva те жно сун ча но и све то пли је вре ме. Са мо је у че твр так на крај њем Oslo ју гу мо гу ћа по ја ва крат ко трај не ки ше и ло кал них пљу ско ва. Тем пе ра ту ре у пе так и су бо ту око и ма ло из над 20 сте пе ни, а у не де љу St. Peterburg и по не де љак око 25. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке мо гу има ти не по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке. Због ни жих ми ни мал них тем пе ра ту ра кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и осо ба ма са ди сај ним про бле ми ма се пре по ру чу је да при ме не са ве те ле ка ра. Мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и гла во бо ља.

22 16 13 16 16 17 12

Оно о чему се већ неко време шушка потврђено је на венчању глумице Риз Витерспун - Скарлет Јохансон и Шон Пен на пријем су дошли заједно и тиме потврдили своју везу. Како пише „УС Магазин”, 26-годишња Скарлет и 24 године старији Шон Пен заљубљени су попут тинејџера. Иако се већ дуже време по кулоарима шушка да је тај глумачки пар у вези, својим су појављивањем на венчању колегинице Риз Витерспун то и потврдили.

- На путу кући стали су у један бар, попили пиће и појели сендвич. Скарлет је седела Шону у крилу и 15 минута су се љубили као да су сами на свету - открио је анонимни извор. Згодна глумица и оскаровац први су пут виђени заједно у Мексику, на романтичном путовању, а на Ризиној свадби су се први пут у јавно сти појавили као пар, барем међу пријатељима и колегама.

VIC DANA Раз го ва ра ју пла ву ша и по ли ца јац. Из не на да им из над гла ве пре ле ти пти ца.

- Ви ди, го луб - ре че пла ву ша.

- Ни је то го луб. То је га леб, од ње га се пра ве чо ко ла де - од го во ри по ли ца јац.

14 3 0 -1

Atina

19

Pariz

15

Minhen

17

Budimpe{ta

18

Stokholm

4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

158 (-13)

Slankamen

360 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

221 (-15)

Zemun

400 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

439 (-11)

Bogojevo

204 (-14)

Pan~evo

404 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

344 (-8)

Tendencija opadawa

Smederevo

536 (-8)

Titel

381 (-10)

NERA

Ba~. Palanka 232 (-12) Novi Sad

270 (-14)

Tendencija opadawa

Hetin

112 (0)

118 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 438 (-11) S. Mitrovica 280 (-22)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

349 (-11)

98 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja