Dnevnik 30.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 30. MART 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23391 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

ZBOG NEIZMIRENIH OBAVEZA BANKARI SVE ^E[]E AKTIVIRAJU HIPOTEKE

Na do bo {u 80 ku }a i sta no va u Voj vo di ni

str. 5

PO QO PRI VRED NI CI NE ZA DO VOQ NI NA ^I NOM IS PLA TE SUB VEN CI JA – BLO KI RA NI VOJ VO \AN SKI DRU MO VI

IZBORI 2012. T E M A „ D N E V N I K A ” : MOGU LI PRELETA^I IZIGRATI VOQU GRA\ANA

Pao r i trakt or im a udar il i na prem i j e

In te res spa ja ne spo ji vo

str. 2

POKRAJINSKA KOALICIJA SPS–PUPS–JS–SDPS NAJAVILA

Du{an Ba ja to vi} kan di dat za pre mi je ra Voj vo di ne

str. 3

Kon fe de ra ci ja je ras tu ra we dr `a ve str. 3 POKRAJINSKI PREMIJER BOJAN PAJTI] POSETIO INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE

Foto: N. Stojanovi}

IGOR MIROVI] (SNS):

s tr . 4

Ula ga we u zdrav stvo osta je pri o ri tet str. 6

I fa kul tet ski obra zo va ni ho }e u ~i sta ~e

str. 7

NASLOVI

Ekonomija

PO@AR PRETPRO[LE NO]I U CENTRU SOMBORA

4 Stezawe kai{a bez smawewa plata i penzija

NA[A NAJNOVIJA NOV^ANICA NIJE DUGO ^EKALA NA KRIVOTVOREWE

La `ne dvo hi qa dar ke u op ti ca ju str. 14

SPORT

SAJAM ZAPO[QAVAWA JU^E NA SPENSU

str. 16 – 20

Dru{tvo 6 Vojvodina zapo{qava mlade nau~nike

Novi Sad 8 Lokali prazniji, tezge popuwenije, promet mawi

Vojvodina 11 „Kalcedoniji” u Subotici besplatno zemqi{te

Crna 15 U Be~eju gas {ikqao dvadeset metara uvis

Sve`ije Najvi{a temperatura 13 ° S n ABUBAKAR NEIZVESTAN n VO[A IZBORILA MAJSTORICU n POMO] KLADIONI^ARIMA

Iz go reo Tr `ni cen tar „Ba zar” str. 14

POLiTikA

petak30.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ta di}: No va vla da mo ra }e da do ne se te {ke me re Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da }e na red na vla da mo ra ti da do ne se niz kom plek snih i te {kih me ra, ali ni je pre ci zi rao o ka kvim me ra ma je re~. – Na kon iz bo ra bi }e mo oba ve za ni da for mi ra mo vla du {to pre. Ta vla da mo ra }e da do ne se ne ko li ko vr lo te {kih i kom plek snih me ra – ka zao je Ta di} na kon pot pi si va wa me mo ran du ma o raz u me va wu Vla de Sr bi je, gra da [ap ca i ita li jan ske kom pa ni je „Da ni je li„ za iz grad wu fa bri ke spe ci jal nih vr sta ~e li ka. Ta di} je ka zao da }e ne ke od tih me ra ko je }e no va vla da do ne ti si gur no bi ti usme re ne pre ma re {e wu hro ni~ nog vi {e de ce nij skog pro ble ma de fi ci ta spoq no tr go vin skog bi lan sa Sr bi je. Zbog to ga, do dao je, in ve sti ci je kao {to su ula ga we kom pa ni je „Da ni je li„ i „Fi ja ta„, kao i ula ga wa u re in du stri ja li za ci ju Sr bi je, po seb no me tal ski kom pleks, ima ju iz u zet no ve li ki zna ~aj.

BO RI SLAV STE FA NO VI]

Pri pre me za lo kal ne iz bo re na KiM [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da su sve po treb ne rad we za spro vo |e we lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me ot hi ji u to ku i da }e bi ti do ne te ka da im bu de vre me. – Pro ce du ra je u to ku i dr `av ni or ga ni ra de svoj po sao – re kao je Ste fa no vi} no vi na ri ma po sle sed ni ce skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me ot hi ju.

On je do dao da Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja i UN MIK „tre ba da pro na |u naj bo qe re {e we ka ko }e se ta stvar od vi ja ti, za to {to UN MIK i Re zo lu ci ja 1244 ne mo gu da se za o bi |u ka da je re~ o Ko so vu“. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ras pi sa la je lo kal ne iz bo re u Sr bi ji, ukqu ~u ju }i i Ko svoo i Me to hi ju, u op {ti na ma u ko ji ma lo kal nim sa mo u pra va ma ni je is te kao man dat.

Gla sa we u ino stran stvu Na pred sto je }im maj skim iz bo ri ma gra |a ni Sr bi je u di ja spo ri, ali i oni ko ji se ta da bu du na {li van ze mqe, mo }i }e da gla sa ju u di plo mat sko-kon zu lar nim pred stav ni {tvi ma u ko ji ma }e, za vi sno od pri ja vqe nog bro ja bi ra ~a, bi ti otvo re na bi ra~ ka me sta. ^lan Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je Mi o drag Pe tro vi} re kao je Ta nju gu da jo{ ni su utvr |e na bi ra~ ka me sta ni u Sr bi ji ni u ino stran stvu, ali da ne }e bi ti po seb nih no vi na, osim {to }e gra |a ni ko ji mi sle da }e tog da na bi ti u ino stran stvu mo }i do 15. apri la da se pri ja ve svo jim lo kal nim za jed ni ca ma da bi im to pra vo bi lo omo gu }e no. Oni }e auto mat ski bi ti iz bri sa ni iz bi ra~ kog spi ska u

Sr bi ji i bi }e upi sa ni u po se ban bi ra~ ki spsak u ino stran stvu na od re |e nom bi ra~ kom me stu. Po za vr {et ku iz bo ra, ka ko je re kao Pe tro vi}, ta ko |e auto m at s ki, oni }e bi t i vra }e ni u bi ra~ ki spi sak u Sr bi ji. U Mi ni star stvu za di ja spo ru ka ù da jo{ ~e ka ju pre ci zne in struk ci je Mi ni star stva spoq nih po slo va, ko je je nad le `no za gla sa we u di ja spo ri. Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva di ja spo re Mi o drag Jak {i} ka è da }e iz bo ri u di ja spo ri sva ka ko bi ti or ga ni zo va ni, a da bi je dan od uslo va da bi bi ra~ ko me sto bi lo otvo re no, tre ba lo da bu de da se na jed nom pri ja vi 100 bi ra ~a.

PRED SED NIK BDZ-a EMIR EL FI]

Be o grad ska i sanya~ ka op ci ja Emir El fi}, pred sed nik Bo {wa~ ke de mo krat ske za jed ni ce (BDZ), ma win ske stran ke ko ju po dr `a va glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li}, iz ja vio je ju ~e u No vom Pa za ru da }e na red ni iz bo ri bi ti iz ja {wa va we Bo {wa ka iz me |u dve po li ti~ ke op ci je – „be o grad ske i san xa~ ke”. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da „be o grad sku” ~i ne par ti je dvo ji ce mi ni sta ra u Vla di Sr bi je Ra si ma Qa ji }a i Su lej ma na Ugqa ni na, SDA i SDP, a da BDZ ~i ni „san xa~ ku pol ti~ ku op ci ju”. El fi} je re kao da osta tak ~i ne ma we par ti je bez ve }eg uti ca ja na gra |a ne u San xa ku, a da }e o even tu al nim

po sti zbor nim ko a li ci ja ma Pred sed ni {tvo BDZ-a od lu ~i va ti na kon iz bo ra po {to se bu du vi de li re zul ta ti sva ke od wih po je di na~ no. On je pod se tio na to da }e BDZ na re pu bli~ kim iz bo ri ma na stu pi ti za jed no s vi {e ma win skih par ti ja, uglav nom iz Voj vo di ne, pod na zi vom „Sve za jed no”, a na lo ka lu, od no sno u San xa ku, iz bor na li sta }e se zva ti „Sve za jed no – BDZ – Emir El fi}”. Ka da je re~ o Ugqa ni no voj SDA-i i Qa ji }e vom SDP-u, El fi} sma tra da, iako je re~ o dve par ti je, one su „uvek bi le jed na po li ti~ ka op ci ja”, a da je wi hov odvo je ni na stup na pred sto je }im iz bo ri ma „tak ti~ ki po tez”.

PR VIH DE SET DA NA PRED IZ BOR NE KAM PA WE U ME DI JI MA

Stran ke pot pu no za po se le in for ma tiv ni pro gram De set da na na kon ras pi si va wa iz bo ra in for ma tiv ni pro gram TV-sta ni ca s na ci o nal nom fre kven ci jom je go to vo u pot pu no sti sta vqen u funk ci ju pro mo ci je ak tiv no sti po li ti~ kih par ti ja, Vla de i pred sed ni ka, dok se u in ter net-pro sto ru sve in ten ziv ni je su ko bqa va ju mi {qe wa i re kla mi ra sop stve ni po li ti~ ki stav, sa op {ti la je agen ci ja „Kli ping d. o. o.” U me di ji ma se ube dqi vo naj vi {e pri ~a o De mo krat skoj stran ci i we nom li de ru, {to je ve li kim de lom re zul tat me dij skog iz ve {ta va wa o pred sed ni ~im ak tiv no sti ma Bo ri sa Ta di }a, ko je su zna ~aj no in te zi vi ra ne od po ~et -

ka pred iz bor ne kam pa we. U {tam pa nim me di ji ma i na TV-sta ni ce ma, iza DS-a naj vi {e po mi wa wa be le è SNS, URS i SRS, od no sno Ivi ca Da ~i}, To mi slav Ni ko li} i Mla |an Din ki}. Na dru {tve nim mre à ma se sve vi {e ko mu ni ci ra o stran ka ma i po li ti ~a ri ma, pa je ta ko za de set da na za be le èn ~ak 14.171 »„tvit„« s pred iz bor nom te ma ti kom. Na dru {tve nim mre à ma, vi {e ne go u kla si~ nim me di ji ma, po ja vqu ju se LDP, „Dve ri„ i Ne nad â nak. Na dru gom kra ju tog spek tra je Dra gan \i las ko ji ima go to vo 5.000 t» vi ter-sled be ni ka«, ali im ni je po slao ni je dan pred iz bor ni „tvit„. P. K.

T E M A „ D N E V N I K A ” : MO GU LI PRE LE TA ^I IZ I GRA TI VO QU GRA \A NA

In te res spa ja ne spo ji vo Skup {ti na Sr bi je pr vi put u ovom man da tu star tu je kao na rod no pred stav ni {tvo u ko jem su svih 250 po sla ni ka „vla sni ci“ svo jih man da ta. Iako }e bi ti iza bra ni po pro por ci o nal nom iz bor nom prin ci pu, na stra n a~ k im li s ta m a, par l a m en t ar c i, po slo v u Usta va i za ko na, ni su u oba ve zi da ceo man dat pro ve du pod sku ti ma svo je par ti je. Da li je Sr bi ja zre la za ta kvo re {e we i po s to j i li mo g u} n ost da „pre le ta ~i“ do ne su po li ti~ ku ne sta bil nost, ali i iz i gra ju vo qu svo jih bi ra ~a? Na ini ci ja ti vu di rek to ra Fon da za raz voj de mo kra ti je i advo k a t a Mi l en k a Ra d i } a Ustav ni sud Sr bi je do neo je pre vi {e go di na od lu ku ko jom je pro gla sio ne u stav nim ~u ve ni ~lan 88 iz bor nog za ko na i sta vio van sna ge pr ka su po ko joj je man dat pre sta jao po sla ni ku ko ji na pu sti po li ti~ ku stran ku. U iz ja vi za „Dnev nik“ Ra di} pri me }u je da je „na {a dr à va to li ko ne sta bil na da ni { ta no v o ne mo ` e da je ugro zi“.“ – [to se ti ~e sta bil no sti, ili ne ke ko he zi je, od no sno na ~i na ka ko dr à ti po sla ni ke ve za ne, kao {to vi di mo, stran ke se do vi ja ju i pra ve ne ke ugo vo re – pro ce wu je Ra di}. – Na rav no, ti ugo vo ri su obo ri vi, da ne ka èm da su ne za ko ni ti, ne mo ral ni, jer Ustav je iz nad svih za ko na i ugo vo ra. Ustav mo ra ga ran to va ti gra |a ni ma pred s tav n i k e u Skup { ti n i. Ne mo è sa da ne ko uce wi va ti te gra |a ne i u wi ho vo ime od re di ti da po sla ni ci od lu ~u ju ona ko ka ko im stran ke ka ù. Ako je ta ko, on da je do voq no sa mo de set-pet na est po sla ni ka u Skup {ti ni ko ji }e sa mo pre ne ti mi {qe we stra na ka.

To {to po ku {a va ju je ne ka vr sta tip skog ugo vo ra, ko ji se oba ra na su du. ^ak i ka da ne ko ka `e „in ve sti ra li smo u po sla ni ke“, re ci mo 100.000 evra

da bi na taj na ~in bi ra ~i „bi li ne sa mo o{te }e ni ve} i gru bo pre va re ni“. – Ka da iz la ze na bi ra~ ka me sta, pret po sta vqam da gra -

po jed nom, mo ra te u sud skom po stup ku do ka za ti pa pi ri ma da ste in v e s ti r a l i, pri h od, ras hod, ka ko je no vac tro {en. Sa mim tim, ima tu mno go otvo re nih pi ta wa, ali u sva kom slu ~a ju, tu su gra |a ni o{te }e -

|a ni slu {a ju {ta ko pri ~a i da ju glas tom pro gra mu ili pri ~i. Me |u tim, po sle iz bo ra, taj za ko ga su oni gla sa li pro da se, u|e u ko a li ci ju s ne kom stran kom s ko jom u pred iz bor nim okol no sti ma ni ka da

Oni koji su sada na listama nemaju pojma gde }e zavr{iti – izvan liste, ili u koaliciji s nekom drugom strankom s kojom nemaju ni{ta sli~no ni. A ne ka ne sta bil nost ne do la zi u ob zir, oni su svi po ve za ni, to je jed na pre }ut na ko a li ci ja, ko joj je sve jed no ko je s ki me. ^ak i ako se da nas mr ze, su tra }e ne ka am ba sa da da ih po ve `e. Na pi ta we da li su gra |a ni iz i gra ni ako gla sa ju za po sla ni ka na jed noj li sti, a on po sle ula ska u par la ment pro me ni par ti ju, Ra di} kon sta tu je

ne bi bio. To zna ~i da je pro dao po ve re we gra |a na. Ali i po red ta kvih slu ~a je va, gra |a ni mo ra ju iza }i na iz bo re i gla sa ti, a {ta }e do bi ti – pa to ne zna ju ni oni za ko je gla sa ju, a ka mo li bi ra ~i. Pa ni oni ko ji su sa da na li sta ma ne ma ju poj ma gde }e za vr {i ti, iz van li ste, ili u ko a li ci ji s ne kom dru gom stran kom s ko jom ne ma ju ni {ta sli~ no. Od -

no sno ima ju –li~ ni in te res je taj ko ji sve wih spa ja. I oni su svi spo ji vi i ni je isti na ka da ka ù da ne ko s ne kim ne mo è. Mo è! Vra ti te se sa mo ~e ti ri go di ne una zad pa }e te vi de ti {ta je ko pri ~ao, a gde smo sa da – uka zu je Ra di}. Na pi ta we {ta je on da iz laz, s aspek t a gra | a n a, kad ima ju Ustav i za kon, a is pa da da ne zna ju uvek za ko ga gla sa ju, Ra di} pod vla ~i da, ka da bi smo ima li do bre in sti tu ci je, a ne ma mo ih jer su stra na~ ke, sve jed no je ko }e do }i na vlast. – U sta bil nim ze mqa ma sve jed n o je ko je pred s ed n ik. Uzmi mo Ne ma~ ku, pa ne ma ve ze da li je Mer ke lo va, [re der, Jo {ka Fi {er... oni ima ju svo ju dr àv nu po li ti ku, dr àv nu sta bil nost, pro pi se ko ji se na sle |u ju i ko do |e no vi, do la z i kao ~i n ov n ik sa m o da pri me wu je te pro pi se. U na {im uslo vi ma sve je mo gu }e i ce la si tu a ci ja u Sr bi ji je tu `na. Me |u tim, jo{ go ra je si tu a ci ja da gra |a ni ne iza |u na iz bo re. Jer, ~ak i ka da ne iza |u, oni su gla sa li, i to gru bo su gla sa li. Po |i mo od to ga da svi gra |a ni ko ji su stra na~ ki neo pre deq ni, ne iza |u, a ima ju raz lo ga za to. Me |u tim, ta da }e iza }i po li ti~ ki ak ti vi sti i stran ke }e iz me |u se be po de li ti gla so ve. Po {to je da le ko vi {e gra |a na ko ji ne pri pa da ju stran ka ma, ipak se mo è de si ti ne ka okol nost da do |e do iz ne na |e wa pa da gra |a ni uka ù po ve re we ne koj stran ci, ili gru pi stra na ka, ko ji mo gu pred sta vqa ti wi ho ve in te re se. To je si gur no bo qe ne go da ne iza |u na iz bo re pa da ovi sa mo po de le „rat ni plen“ – uka zu je advo kat Mi len ko Ra di} za „Dnev nik“. S. Stan ko vi}

SRS: Taj ku ni uni {ti li se lo Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Zo ran Kra si} oce nio je ju ~e da su po qo pri vre du Sr bi je uni {ti li taj ku ni i mo no pol ske kom pa ni je uz po mo} ak tu el ne vla sti, ko ja se be na zi va pro e vrop skom. On je u iz ja vi no vi na ri ma is pred Vla de Sr bi je pre ci zi rao da zbog to ga Sr bi ja uvo zi hra nu, iako ima sve uslo ve da bu de iz vo znik. Ob ja -

{wa va ju }i zbog ~e ga je za obra }a we no vi na ri ma oda brao tro to ar is pred Vla de, Kra si} je re kao da o po qo pri vre di ne tre ba da se go vo ri u {ta la ma i na wi va ma, ka ko to u kam pa wi ra de po li ti ~a ri, ve} upra vo is pred Vla de jer je, po we mu, tu kqu~ pro ble ma. On je do dao da bi ra di ka li, ka da bi do {li u si tu a ci ju da

Srp ski svet ski kon gres ho }e po sla ni ka Srp ski svet ski kon gres po zvao je po li ti~ ke par ti je u Sr bi ji da po dr è ide ju da di ja spo ra ima svo je pred stav ni ke u Skup {ti ni Sr bi je. SSK tra ì da, po sle pred sto je }ih iz bo ra, no vi sa ziv Skup {ti ne Sr bi je me |u pr vim do ne se za kon po ko jem }e di ja spo ra bi ti po seb na iz bor na je di ni ca, pre no si RTS.Uko li ko dr à vqa ni ma Sr bi je u ra se ja wu ne bu de omo gu }e no gla sa we po {tom, di ja spo ra ne }e pri zna ti re zul ta te iz bo ra. Srp ski svet ski kon gres }e vr {i ti mo ni to ring iz bor nog pro ce sa i even tu al ne pri go vo re pro sle di ti OEBS-u.

PO KRA JIN SKI IZ BO RI

Kan di da ti u Su bo ti ci Pred s tav n i c i ko a l i c i j e „Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}” pre da li su li stu kan di da ta za sve ~e ti ri iz bor ne je di ni ce u Su bo ti ci za iz bor po sla ni ka u Skup {ti n i Voj v o d i n e po ve } in skom si ste mu. Kan di da ti ko a-

li ci je su sa da {wi pred sed nik Skup {ti ne gra da Slav ko Pa ra}, eko no mi sta i pred u zet nik Ro bert San to, po kra jin ski se kre tar za za drav stvo dr Ati l a ^en g e r i i po q o p ri vred ni pro iz vo |a~ iz \ur |i na Da niel Ko va ~i}. S. I.

Kvin tet ve }i na ca Iz bor na ko mi si ja op {ti ne Be ~ej sa op {ti la je da je do sa da sti glo pet kan di da tu ra za po kra jin ski par la ment po ve }in skom si ste mu u iz bor noj je di ni ci broj 10. Ka ko se ova iz bor na li sta for mi ra po azbu~ nom re du, re do sled kan di da ta za Skup {ti nu AP Voj vo di ne je sle de }i: Ve ra Gu qa{ (LSV), Slo bo dan Zlo ko li ca (DS), mr Vuk Ra do je vi} (SNS), Je le na ^e {qe vi} (SPS) i mr La slo Fe her (SVM). V. J.

upra vqa ju Sr bi jom, mno go vi {a nov ca usme ri li ka se lu da bi se stvo ri li uslo vi da se mno go ve }i broj qu di ba vi po qo pri vre dom i da se `i vot na se lu u~i ni pod no {qi vim. – Po treb no je da se uki ne po rez na do da tu vred nost za me ha ni za ci ju, |u bri vo i se me i da se su zbi je mo no pol ve li kih agrar nih si ste ma, kao i da se za bra -

ni uvoz ge net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma – re kao je Kra si}. On je oce nio i da su zah te vi EU i MMF-a su prot ni in te re si ma srp ske po qo pri vre de, i re kao da tre ba po gle da ti sud bi nu Ma |ar ske i Poq ske, ko je su bi le ve li ki iz vo zni ci hra ne, da bi po sle ula ska u EU po sta le ve li ki uvo zni ci.

„Dve ri”: Mi ni star stvo za po ro di cu Pred stav ni ci „Dve ri” Bo {ko Ob ra do vi} i Zo ran Ra do ji ~i} uka za li su na tri bi ni u Sme de rev skoj Pa lan ci na po ni à va ju }i po lo àj svih po ro di ca u Sr bi ji i na ja vi li na me ru Dve ri da uve du Mi ni star stvo za po ro di cu, sa op {te no je ju ~e iz tog Po kre ta. Pred stav ni ci „Dve ri – Za ì vot Sr bi je”, po se ti li su po -

ro di cu Bo ba na i Di ja ne Jo va no vi} iz se la Ra di nac kod Sme de re va, ko ji po red svo je tro je de ce, kao hra ni te qi, bri nu i o ~e tvr tom. Jo va no vi} je is ta kao zna ~aj po ro di~ ne po li ti ke ko ju „Dve ri” za stu pa ju, a po seb no pod sti ca we mla dih bra~ nih pa ro va da se od lu ~e za vi {e de ce, na vo di se u sa op {te wu.

TVIT CRTICA

Sad se vi di, sad se zna Su bo ti~ ki funk ci o ner DS-a Dar ko Ma ti} „uhva tio“ je na de lu ne ke stra na~ ke pr va ke. Za de mo kra te ni je pro {la ne za pa è no ne dav na pro mo ci ja na pred wa ka u Su bo ti ci. Ma ti} je svo ja za pa à wa iz neo na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„. „Upra vo sam vi deo To mu Ni ko li }a i Goj ka Ra di }a ka ko iz la ze iz pro sto ri ja SVM-a u Su bo ti ci sa sa stan ka s Pa sto rom. No va ko a li ci ja?„, za pi tao se Ra di}.

Tu `ba i ga }e I sa mi po sla ni ci po ne kad se ~u de {ta se sve pri ~a pod ku po la ma Do ma na rod ne skup {ti ne. Ta ko se ju ~e po sla nik SPS De jan Ra den ko vi} po à lio svo jim fa no vi ma na mre ì: Od bor za KiM jos tra je, ovo li ko ne bu lo za na jed nom me stu. Uàs, na pi sao je Ra den ko vi}. Da bi sli ko vi to pre neo at mos fe ru sa od bo ra, na veo je re pli ku iz me |u {e fa pre go va ra~ kog ti ma i pred sed ni ka od bo ra iz re do va SRS : Bor ko Ste fa no vi} - „Osta }e te bez ga }a kad vas bu dem tu ìo”. Kra go vi}; „Sa za do voq stvom”... S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak30.mart2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PO KRA JIN SKA KO A LI CI JA SPS–PUPS–JS–SDPS NA JA VI LA

Ba ja to vi} kan di dat za pre mi je ra Voj vo di ne Se kre tar Po kra jin skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Slo bo dan Cvet ko vi} iz ja vio je da }e Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS–SDPS na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma kan di do va ti Du {a na Ba ja to vi }a za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne. Cvet ko vi} je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da je Ba ja to vi}, ina ~e pot pred sed nik SPS-a, li der ti ma ko ji je ova ko al ci ja kan di do va la za po kra jin ske po sla ni ke na za jed ni~ koj iz bor noj li sti. – Du {an Ba ja to vi} je po li ti ~ar u de ve de se tih go di na i 21. ve ka. On je pre `i veo sve ono {to je bi lo do bro u isto ri ji SPS-a, ali i lo mo ve i ne da }e ko je smo ima li, i us peo je da o~u va i par tij ski i dru {tve ni sta tus. A ima i pred u zet ni~ ko i pri vred no is ku stvo – is ta kao je Cvet ko vi}. On je do dao da je Ba ja to vi} i kao di rek tor „Sr bi ja ga sa”, ka ko

je na veo, „us peo da is pra vi niz gre {a ka, od nso no po sle di ca lo {e pri va ti za ci je„, na vo de }i da to po tvr |u je i pri mer no ve pri va ti za ci je „Srp ske fa bri ke sta kla„ u Pa ra }i nu, ko ju je pret hod no „Sr bi ja gas” pre u zeo zbog du go va. Cvet ko vi} je na ja vio i da }e Baj to vi} za ne ko li ko da na pred sta vi ti svoj „pre mi jer ski pro gram za Voj vo di nu”. Pot pred sed nik voj vo |an ske or ga ni za ci je so ci ja li sta Go ran Ra di} iz ja vio je da se pre ne ko li ko da na u tu stran ku u~la ni lo 1.200 mla dih u Zre wa ni nu, oce niv {i da je to po ka za teq da su mla |oj ge ne ra ci ji naj bli è so ci ja li sti~ ke ide je. – Mla di vi {e ne è le da ~e ka ju, za to i do la ze u SPS. Na ma je po tre ban ozbi qan re mont dr à ve, i za to je va `no da se, pre sve ga, si stem obra zo va wa uskla di s po tre ba ma pri vre de, kao i da se usta no ve mno go ve }a

iz dva ja wa iz bu xe ta za obra zo va we – ka zao je Ra di}. Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Je din stve ne Sr bi je Sr |an Kru `o vi} po ru ~io je da je ciq ove ko a li ci je da u ce loj Voj vo di ni spro ve du pro gram ko ji se

ve} „uspe {no re a li zu je u Ja go di ni„. – @e li mo da svi na {i gra |a ni `i ve kao gra |a ni Evro pe. I za to je Je din stve na Sr bi ja pri li kom for mi ra wa ak tu el ne Vla de Sr bi je u~i ni la pr vi ko rak ko ji je do veo do ko a li ci je iz me |u so ci ja li sta i pro e vrop skih sna ga u Sr bi ji – re kao je on. Voj vo |a ni ma je obe }ao da }e u op {ti na ma u ko ji ma ova ko a li ci ja do |e na vlast po ro di ce do bi ja ti po mo} od 1.200 evra za ro |e we de te ta, bes plat ne le ko ve za pen zi o ne re ko ji ne ma ju nov ca za le ~e we, te 3.000 do 7.000 evra pod sti ca ja za po kre ta we po ro di~ nog bi zni sa. B. D. S.

Ho men: Ne do zvo qe na upo tre ba vo zi la Vla de u kam pa wi Ko or di na tor Vla de Sr bi je za od no se sa jav no {}u Slo bo dan Ho men po zvao je ju ~e sve ko ji ima ju do ka ze o to me da mi ni stri ko ri ste pri vi le gi je, kao {to su slu `be na vo zi la, u pred iz bor noj kam pa wi, pri ja ve to Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ho men je pod se tio na to da su Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, osim pre kr {aj nih, pred vi |e ne i kri vi~ ne od red be za ne po {to va we za ko na. Na pi ta we da li ima zlo u po tre ba slu `be nih vo zi la u kam pa wi stra na ka ~i ji su mi ni stri ~la no vi Vla de, Ho men je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de Sr bi je od go vo rio: „Ako ta kvih po ja va ima, naj bo qe ih je iz le ~i ti na sa mom po ~et ku i po zi vam vas da sa zna wa pri ja vi te Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je”. To se ne od no si na oso be u Vla di ko je ima ju slu `be no obez be |e we, ali re~ je, ka ko je pre ci zi rao, o sa mo ne ko li ko mi ni sta ra.

Ta ba ko vi}: Raz voj ili du go vi ^la ni ca Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da }e iz bo ri 6. ma ja bi ti iz bor iz me |u na pre do va wa i raz vo ja, na za do va -

IGOR MI RO VI] (SNS):

Kon fe de ra ci ja je ras tu ra we dr à ve – Ini ci ja ti va za for mi ra we kon fe de ral ne Sr bi je, sa ve za Voj vo di ne i dru gih de lo va dr à ve, za nas je pot pu no ne pri hva tqi va. Po mla koj re ak ci ji vla da ju }ih par ti ja, pre sve ga De mo krat ske stran ke, vi di mo da to ni za wih ni je ba{ ta ko ne pri hva tqi vo – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Okru `nog od bo ra SNS-a za ju `nu Ba~ ku Igor Mi ro vi}. Po we go vim re ~i ma, ne vla di ne or ga ni za ci je i stran ke ko je su iz ne le tu pro po zi ci ju, u stva ri su pred lo ì le kon cept uni {te wa Sr bi je. Mi ro vi} je is ta kao da je uve ren u po be du ko a li ci je oku pqe ne oko SNS-a i na re pu bli~ kom i na po kra jin skom ni vou. – O~e ku je mo pot pu nu po be du i po ve }in skom i pro por ci o nal nom si ste mu jer ve o ma ma li broj qu di ì vi do bro u Voj vo di ni,

{to je broj ko ji }e gla sa ti za DS – re kao je Mi ro vi}. Uko li ko ova ko a li ci ja po be di, po Mi ro vi }e vim re ~i ma, svu sna gu }e usme ri ti ka br `em i bo qem eko nom skom raz vo ju Voj vo di ne.

– Po li ti~ ki su ko bi i uce ne }e bi ti iza nas. Stal nog nad gor wa va wa po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti vi {e ne }e bi ti. Dva na est go di na je na sce ni kon fu zni mo del zbog ko jeg gra |a ni Voj vo di ne

ne zna ju na ~e mu su. Sve vre me se ras pra vqa o nad le `no sti ma, pra vi ma, od no si ma ko ji ni su de fi ni sa ni. Sve to }e bi ti ure |e no na kon po be de na {e ko a li ci je, u skla du s Usta vom i Sta tu tom APV – re kao je Mi ro vi}. On je op tu ìo De mo krat sku stran ku da je na pra vi la pa ra po li ti~ ki si stem. Zbog to ga, ka è on, SNS }e na sto ja ti da ra ci o- na li zu je sve po slo ve ko ji Voj vo di ni pri pa da ju po Usta vu i Sta tu tu. – Ni ko ne tre ba da stra hu je od na {e po be de, a na ro ~i to stru~ ni qu di. Na {i pred lo zi za sma wi va we bro ja po sla ni ka na 60 u Voj vo di ni i na 125 u Re pu bli~ koj skup {ti ni, po ka zu ju da è li mo da sma wi mo ad mi ni stra ci ju i po jef ti ni mo je. Ra ci o na li za ci ja je nu `na, ali na za ko nit na ~in – re kao je Mi ro vi}. P. K.

Kor hec: Na ci on al ni sa vet uz SVM Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne Ta ma{ Kor hec iz ja vio je da taj sa vet pot po ma `e uspe {nost Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i iz bor nu kam pa wu te stran ke. Kor hec je u in ter vjuu za „Ma |ar so„ re kao da, iako ne po sred no ne u~e stvu je u iz bor noj kam pa wi, Na ci o nal ni sa vet

po ma `e iz bor nu kam pa wu SVM-a jer je is pu wa va we obe }a wa i pro gra ma Sa ve ta u sa gla sju s ci qe vi ma i pro gra mi ma stran ke. – Ni ka da ni smo kri li da u Na ci o nal nom sa ve tu Ma |a ra ostva ru je mo po li ti ku for mu li sa nu od SVM-a. Uspe {no, efi ka sno i bla go vre me no spro vo |e we pro gra ma, na rav -

no, pot po ma `u uspe {nost SVM-a i we go vu kam pa wu – re kao je Kor hec. Do dao je da Na ci o nal ni sa vet to ne `e li da kri je jer je to „ta ko pri rod no, bu du }i da Sa vet pred sta vqa va `no po qe po li ti zi ra wa SVM-a, a ono je u me |u za vi sno sti i s pri su stvom na osta l im ni v o i m a vla sti”.

– Ma |ar ska za jed ni ca sa da ni je u si tu a ci ji da mo `e gla sa ti sa mo za ma we zlo. U~e stvo va li smo na vi {e iz bo ra na ko ji ma ni smo mo gli mir na sr ca da oda be re mo stran ku i kan di da ta pa smo bi li u po zi ci ji da iz me |u mno go r|a vog gla sa mo za naj ma we zlo. Ovog pu ta mir ne du {e mo `e mo gla sa ti i za bo qe – re kao je Kor hec.

REKLI SU Bo ro vi}: De kon ta mi na ci ja eko no mi je Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} oce nio je ju ~e da su pred sto je }i iz bo ri po sled wa pri li ka da ma kro e ko no mi jom Sr bi je po~ nu da upra vqa ju no vi ka dro vi, s no vom eko nom skom po li ti kom, a wi hov pr vi za da tak mo ra bi ti te meq na de kon ta mi na ci ja pri vred nog am bi jen ta ze mqe i „~i {}e we” od ko rup ci je, par tij skog re ke ta i mo no po la. Bo ro vi} je u pi sa noj iz ja vi is ta kao bi osta nak na vla sti stra na ka sa da {we vla da ju }e ko a li ci je „bi lo pra va ka ta stro fa za Sr bi ju jer pi ro ma ni ni ka da i nig de ni su ga si li po à re ko je su sa mi za pa li li”. „Sr bi ja da nas bi je od sud nu bit ku op stan ka i mo ra iza bra ti iz me |u stvar nog ì vo ta i mar ke tin {ke pre va re vir tu el nog ì vo ta”, po ru ~io je Bo ro vi}.

Ali gru di}: DSS }e bi ti tre }i

\i las: Na{ po sao su rad na me sta

– Po sto ji do bra ko mu ni k a c i j a iz m e | u De m o krat ske stran ke Sr bi je i Srp ske na pred ne stran ke, i to nam da je osno vu za bu du }u sa rad wu – iz ja vio je pot pred sed nik DSS-a Mi lo{ Ali g ru d i} za „Da nas”, i re kao da je „si gu ran u to da }e DSS na par la men tar nim iz bo ri ma 6. ma ja osvo ji ti tre }e me sto“. – [to se ti ~e raz li ka u sta vo vi ma oko na stav ka evro in te gra ci ja, to }e bi ti te ma na {ih broj nih raz go vo ra s na pred wa ci ma, ako è li mo da bu de mo part ne ri u bli skoj bu du} no sti. Tre ba da se okre ne mo se bi i da s EU tra ì mo dru ga ~i je mo da li te te, pre sve ga eko nom ske sa rad we, ko ja ne }e bi ti put u for mal no ~lan stvo. Ali gru di} je, po vo dom tvrd we po je di nih me di ja da Za pad tra ì od SNS-a da ne ula zi u vla du s DSS-om, re kao: „ûo sam za to. Ni je ne mo gu }e”.

Za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da je po sao te stran ke da qu di u Sr bi ji sa ~u va ju rad na me sta i da omo gu }i da {to vi {e fir mi, po seb no ma lih, po ro di~ nih, po slu je i ra di. – Na{ po sao je da se bo ri mo da qu di sa ~u va ju po sao i omo gu }i mo da {to vi {e ova kvih fir mi ra di, da na pra vi mo tu si ner gi ju i da Sr bi ja ko na~ no po sta ne bo qe me sto za `i vot – po ru ~io je \i las pri li kom po se te po ro di~ noj fir mi „Alat ni ca Kr sti}” u Pi ro tu, ko ja po slu je 25 go di na i za po {qa va dva de se tak rad ni ka. \i las, ko ji je i gra do na ~el nik Be o gra da, re kao je da je mno go qu di iz gu bi lo po sao, uz na po me nu da u be o grad skim grad skim pred u ze }i ma ne ma teh no lo {kih vi {ko va jer, „ka da ~o vek po sta ne teh no lo {ki vi {ak, on je teh no lo {ki vi {ak i u po ro di ci i u `i vo tu”.

wa i du go va. Ona je re kla da }e SNS pr vog da na svog man da ta tra `i ti da se oba vi pri mo pre da ja du `no sti i na pra vi pre ci zni bi -

lans sve ga {to vlast De mo krat ske stran ke i we nih ko a li ci o nih part ne ra osta vqa iza se be. – Taj bi lans je raz log za {to je 6. maj za De mo krat sku stran ku pi ta we ì vo ta i smr ti, ne zbog Sr bi je, ve} zbog wih sa mih – na ve la je Jor go van ka Ta ba ko vi}. – SNS ka è da je vlast u Sr bi ji pred sto je }e iz bo re pro gla si la „bor bom iz me |u ra ta i mi ra” jer se bo ji da }e ih iz gu bi ti i mo ra ti da iz vr {i pri mo pre da ju Sr bi je. Ona je pod se ti la na to da je SNS tra ìo pro me nu Usta va da bi se sma wio broj po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je, kao i da je pod neo za kon ske pro jek te o uki da wu su vi {nih i pre sku pih agen ci ja i re gu la tor nih te la.

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI] U KI KIN DI

Re de fi ni sa ti spo ra zum s Ru si jom Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} za lo `io se ju ~e u Ki kin di za no vu ener get sku po li ti ku Sr bi je ~i ji pr vi ele ment mo ra da bu de re de fi ni sa we spo ra zu ma s Ru si jom. – Po li ti ~a ri ko ji su pra vi li ener get ski spo ra zum s Ru si jom mo ra ju pre u ze ti od go vor nost za we go ve po sle di ce jer gra |a ni Sr bi je da nas pla }a ju naj sku pqi ben zin i gas. Za ono {to va qa, sva ka ~ast, za ono {to ne va qa – pre u zmi te od go vor nost – iz ja vio je Jo va no vi} u Ki kin di, a pre no si LDP. On je po no vio da ciq mo ra da bu de mo der na i evrop ska Sr bi ja, s Voj vo di nom ko ja ima efi ka snu auto no mi ju i ure |e we ko je je po treb no da sa mi Voj vo |a ni re {a va ju svo je pro ble me. – Pro ble mi ne za po sle nih u Ki kin di ni su ne re {i vi, pro ble mi se qa ka u Ki kin di ni su

ne re {i vi, pro blem s par kin gom ni je ne re {iv, pro blem s de po ni jom ni je ne re {iv, pro blem s Ru si ma ko ji bi da va de, i va di }e do kra ja sve ta ako im da mo, ni je ne re {iv. Ka ko s dru gi ma, ta ko i s na ma. Ne moj da se qu ti{, Pu ti ne! Mi è li mo da bra ni mo in te re se qu di ko ji ì ve u ovoj ze mqi – re kao je Jo va no vi}. On se za lo ìo za to da vi si na rud ne ren te bu de jed na ka onoj u Ru mu ni ji, {to bi gra do vi ma po put Ki kin de omo gu }i lo mno go ve }i bu xet i mo gu} nost da se re {e mno go pro ble mi. Kan di da ti „Pre o kre ta„ za po kra jin ske po sla ni ke iz Ki kin de su @eq ko Bo dro ì}, Go ran Du mi trov, Dar ko Cvi jan i Pa ja Fran cu ski. Me na xer ki kind skog ogran ka LDP-a Si ni {a Oda xin pr vi je na lo kal noj li sti je kan di dat za re pu bli~ kog po sla ni ka. A. \.

KAM PA WA SPS-a NA „ME GA TREN DU”

Bru co {i ume sto bil bor da Rek tor Uni ver zi te ta „Me ga trend„ Mi }a Jo va no vi} na ja vio je ju ~e da }e na toj vi so ko {kol skoj usta no vi ove {kol ske go di ne bi ti bes plat no upi sa no 2.500 stu de na ta, is tu ~i }i da {ko la ri na ko {ta 1.500 evra po go di ni. On je is ta kao da je na ide ju da {ko lo va we bu de bes plat no do {ao pre ne ko li ko me se ci, a po dr {ka je do bi je na i od „dru go va iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je”. Po we go vim re ~i ma, ova od lu ka je do ne ta jer je 2012. go di na naj te à od iz bi ja wa kri ze 2008. go di ne. Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} po dr ào je od lu ku „Me ga trend„ uni ver zi te ta jer je ona u osno vu po li ti ke za ko ju se SPS, ~i ji je Jo va no vi} ~lan, za la è: – Po zdra vqam ovaj gest. Ne ko }e mo `da re }i da on ima ve ze s iz bo ri ma. Ni je bit no. Ja

bih vo leo da sve stran ke ko je u~e stvu ju na iz bo ri ma na pra ve ova kve po te ze – re kao je Da ~i}. On je is t a k ao da bi se stran ke ko je pa re da ju za re kla me, bil bor de i spor to ve mo gle da tak mi ~i ti u to me ka ko }e da po mog nu qu di ma. Da ~i} je re kao da 3,75 mi li o- na evra, ko li ko }e „Ma ga trend„ in ve sti ra ti u stu den te, ko {ta iz bor na kam pa wa stra na ka. – Mi ne }e mo da ba ca mo pa re u vre me kri ze ka da na rod te {ko `i vi – is ta kao je Da ~i}, i oce nio da su oni ko ji se po ja vqu u re kla ma ma i na bil bor di ma do sa di li na ro du. Mi ni star pro sve te Sr bi je @ar ko Ob ra do vi} je po dr `ao od lu ku „Me ga trend„ uni ver zi te ta i po zvao dru ge vi so ko {kol ske usta no ve da raz mo tre mo gu} nost da ura de to isto.

ekonomija

petak30.mart2012.

dnevnik

PO QO PRI VRED NI CI NE ZA DO VOQ NI NA ^I NOM IS PLA TE SUB VEN CI JA – BLO KI RA NI VOJ VO \AN SKI DRU MO VI

Pa o ri trak to ri ma uda ri li na pre mi je Na kon ju ~e ra {wih ne u spe lih pre go vo ra u Mi ni star stvu po qo pri vre de pa o ri su na sta vi li pro te ste, ko ji su to kom po po dne va pre ra sli u blo ka de ne ko li ko ma gi stral nih pu te va u Voj vo di ni. Ju ~e po pod ne su blo ki ra ni pri la zi No vom Sa du iz prav ca Te me ri na i sta ri put pre ma Su bo ti ci, kao i pu te vi pre ma Pan ~e vu, In |i ji, most na Ti si, u ^en ti... Blo ka de na ne kim dru mo vi ma ni su bi le pot pu ne ve} su auto mo bi li pro pu {ta ni po vre me no. Po qo pri vred ni ci su si no} iz ja vi li da }e na sta vi ti put za Be o grad ~im im to po li ci ja omo gu }i, a ne ki od wih su se po kre nu li s me sta gde ih je po li ci ja za u sta vi la i ka pre sto ni ci se za pu ti li pre ko wi va i al ter na tiv nih pu te va.

^lan or ga ni za ci o nog od bo ra pro te sta po qo pri vred ni ka Mi ro slav Iv ko vi} na ja vio je ra di ka li za ci ju pro te sta i pod no {e we tu `be Ustav nom su du zbog blo ka de po qo pri vred ni ka na pu te vi ma. Po we go vim re ~i ma ne za do voq ne po qo pri vred ni ke do dat no je re vol ti ra lo to {to je po li ci ja blo ki ra la na pu te vi ma oko 4.000 trak to ra u Voj vo di ni i us kra ti la im pra vo na slo bo du kre ta wa, zbog ~e ga }e i upu ti ti tu `bu. - Po qo pri vred ni ci su sa is prav nim trak to ri ma i svim za kon skim pro pi si ma u sa o bra }a ju i ne shva ta mo za {to ova kav od nos pre ma na ma. Po qo pri vred ni ci }e do bro za pam ti ti ko im je one mo gu }io kre ta we po za mqi, jer je to do kaz

da smo mi gra |a ni dru gog re da, is ta kao je Iv ko vi}. Pa o ri su pro te ste, ka ko je i bi lo na ja vqe no, za po ~e li ju ~e u de vet sa ti ta ko {to su iz svo jih me sta kre nu li sta rim ma gi stral nim pu -

su i put No vi Sad – Te me rin kod iz la zne pe tqe za auto put. Po li ci ja je sve vre me bi la pri sut na, in ci de na ta ni je bi lo, a na sva koj „ba ri ka di”, ka ko je dan od mi cao, bi va lo je sve vi {e i vi {e trak to ra.

Ma li pro tiv ve li kih Pred sed nik Uni je po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz Srem ske Mi tro vi ce Zla tan \u ri} oce nio je za Ta njug da je no vi si stem sub ven ci o ni sa wa agra ra po pri no su pra ved ni ji jer ob u hva ta i ma la ga zdin stva ko ja su ra ni jih go di na osta la bez dr àv nih pod sti ca ja. \u ri} tvr di da su ne za do voq stvo i pro test krup nih po qo pri vred ni ka, ko ji ~i ne sa mo je dan pro ce nat od ukup nog bro ja ga zdin sta va, neo prav da ni. Ka ko je is ta kao, no vi si stem sub ven ci ja po pri no su ob u hva ta 450.000 ga zdin sta va ko ja ob ra |u ju 3,5 mi li o na hek ta ra po vr {i ne. – Ra ni jih go di na kroz sub ven ci je po hek ta ru po lo vi na agrar nog bu xe ta od la zi la je u ru ke ve li kih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, a vi {e od 700.000 do ma }in sta va osta lo je bez pod sti ca ja – na veo je on. te vi ma za pre sto ni cu da bi pred Vla dom iz ra zi li ne za do voq stvo no vom agrar nom po li ti kom ko jom su uki nu te sub ven ci je po hek ta ru, a ko ja je, ka ko ka ù, kro je na za pre ra |i va ~e i ne ko li ko kom pa ni ja, a ne za wih i do bro bit agra ra. Po qo pri vred ni ci iz oko li ne No vog Sa da, ko ji ma se ju ~e u pod ne pri dru ì lo ne ko li ko de se ti na trak to ra sa se ve ra Ba~ ke, blo ki ra li su put pre ma Su bo ti ci kod Rim skih [an ~e va. S oko 30 trak to ra blo ki ra li

UREDBA O HLEBU NA SNAZI JO[ [EST MESECI

Ste za we ka i {a bez sma we wa pla ta i pen zi ja Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e pro gram me ra {ted we, ko jim je pred vi |e na u{te da od 15,7 mi li jar di di na ra u ovo go di {wem bu xe tu, ali se me re ne od no se na pen zi je, pla te, pod sti ca je iz bu xe ta i so ci jal na da va wa. – Ciq pro gra ma me ra je da se u na red nom pe ri o du sma wi bu xet ski de fi cit i do ve de na ni vo pred vi |en Za ko nom o bu -

ba lo da se u{te di 10,9 mi li jar di di na ra, u{te de na dis kre c i o n im ras h o d i m a (kao {to su pu tov wa, na bav ka opre me, uslu ge po ugo vo ru, do ta ci je ne vla di nom sek to ru…), ~i me }e se pri {te de ti 4,8 mi li jar de di na ra. Vla da je ta ko |e uve la ogra ni ~e we na za du `i va we, {to zna ~i da }e ga ran ci je ume sto pred vi |e nih 432,5

Ni {ta o pro te stu Ce na hle ba „sa va” u tr go vi na ma, ka ko je ra ni je re kao mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}, kre }e se iz me |u 29 i 44 di na ra po vek ni. Pre ma we go vim re ~i ma, taj ras pon u ce ni po ka zu je da po sto ji kon ku ren ci ja me |u pro iz vo |a ~i ma i tr gov ci ma i da ured ba ne ugro `a va ni ~i ji le gi ti man po slov ni in te res. Vla da Sr bi je je u sep tem bru pro {le go di ne ogra ni ~i la ma lo pro daj nu ce nu vek ne hle ba „sa va” od 500 gra ma, ko ji se pro iz vo di od be log bra {na Tip 500, na mak si mal nih 44 di na ra.

Na ju ~e ra {woj sed ni ci Vla de, ina ~e, ni je bi lo re ~i o pro te stu po qo pri vred ni ka. Di rek tor Vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} pod se tio je na to da je Vla da pre kju ~e usvo ji la pod sti caj ne me re za po qo pri vre du i da sto ga ne ma raz lo ga za pro test xe tu za 2012. go di nu – iz ja vio je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du {an Ni ke zi} na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de. – Me |u me ra ma ko je je usvo ji la Vla da su pre u sme ra va we de la sop stve nih pri ho da na op {te pri ho de bu xe ta, ~i me bi tre -

Evri za na {e ma le fir me

}a, sa op {te no je po vo dom za vr {et ka pro jek ta. Po mo} je pred u ze }i ma obez be |e na kroz se ri ju in di vi du al nih pro ce na unu tar fir mi, pre ko pro je ka ta una pre |e wa po slo va wa, pru `a wa me |u na rod ne kon sul tant ske po mo }i i po seb ne ra di o ni ce osmi {qe ne da od go vo ri na kon kret ne

po tre be fir mi u Sr bi ji. Ka ko je is ta kla dr `av na se kre tar ka Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Dra gi ja na Ra do wi}Pe tro vi}, pro je kat se sa sto jao od tri kom po nen te – raz vo ja kla ste ra, raz vo ja la na ca do ba vqa ~a i pro ce sa in ter na ci o na li za ci je, od no sno pru `a wa po mo }i u una pre |e wu iz vo znih ka pa ci te ta i po ve zi va wa s me |u na rod nim part ne ri ma. To kom dve i po go di ne, ko li ko je pro je kat tra jao, or ga ni zo va na su ~e ti ri me |u na rod na po slov na su sre ta, na ko ji ma je vi {e od 60 mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja stu pi lo u di rek tan kon takt sa srp skim fir ma ma kao po ten ci jal nim do ba vqa ~i ma. U in ten ziv noj sa rad wi s Mi ni star stvom eko no mi je, obez be |e na je i prak ti~ na po dr {ka za 50 pred u ze }a iz Sr bi je da bi bi la ospo so bqe na da po sta nu deo ve li kog lan ca do ba vqa ~a.

ne ti me {to je Vla da tro {i la vi {e ne go {to je pred vi |e no. Vla da je, na pro tiv, tro {i la ma we ne go {to je pred vi |e no bu xe tom, i to oko 13 od sto, ali je pri hod u fe bru a ru pao vi {e od 20 od sto, {to je uti ca lo na rast de fi ci ta. Pad pri ho da u fe bru a ru je, ka ko je pre ci zi rao, bio uslo vqen pa dom pri vred ne ak tiv no sti zbog lo {ih vre men skih pri li ka i si tu a ci jom u evro zo ni.

mi li o na evra bi }e ogra ni ~e ne na 120 mi lion evra, a ogra ni ~e no je i pro jekt no za du `i va we kod do ma }ih kre di to ra na 17,5 mi l i o n a evra, ume s to pred vi |e nih 115. Me re su, po we go vim re ~i ma, iz nu |e ne pa dom bu xet skih pri ho da u fe bru a ru od 20 od sto, a

KON KURS EU

Oko 1.100 ma lih i sred wih pred u ze }a iz Sr bi je u~e stvo va lo je u Pro jek tu za raz voj kon ku rent no sti i pro mo ci ju iz vo za (SE CEP), ko ji je re a li zo va la EU i ~i ji je osnov ni za da tak bio da bu xe tom od 3,5 mi li o na evra una pre di kon ku rent nost i iz vo zne ka pa ci te te pred u ze -

ni su od stu pa li od zah te va da se ume sto sub ven ci ja po ki lo gra mu vra te pre mi je po hek ta ru. Vla da Sr bi je, pod se ti mo, usvo ji la je tri ured be – o uslo vi ma i na ~i nu ko ri {}e wa pre mi je za pro iz vod wu du va na u li stu, pre mi je za pro iz vod wu ì ta ri ca i krom pi ra i pre mi je za in du strij sko bi qe. Pre mi ja za du van u li stu iz no si 20 di na ra za ki lo gram, za so ju, sun co kret i uqa nu re pi cu tri di na ra, a za {e }er nu re pu 0,50 di na ra. Iz nos pre mi je za p{e ni cu, ku ku ruz, je ~am, ra`, ovas, tri ti ka le i heq du je di nar po ki lo gra mu pro iz ve de nih i is po ru ~e nih ì ta ri ca. Pre mi ja za ki lo gram pro iz ve de nog i is po ru ~e nog krom pi ra iz no si 0,60 di na ra. Ina ~e, ove go di ne }e za sub ven ci je u ra tar stvu bi ti iz dvo je ne 22 mi li jar de di na ra, {to je 3,5 mi li jar di di na ra vi {e ne go la ne, a u Mi ni star stvu na gla {a va ju da }e, za hva qu ju }i ovom mo de lu, znat no ve }i broj ga zdin sta va u Sr bi ji mo }i da ko ri sti dr àv ne sub ven ci je. Eki pa „Dnev ni ko vih” no vi na ra

VLA DA USVO JI LA PRO GRAM ME RA [TED WE 15,7 MI LI JAR DI DI NA RA

Vek na po sta roj ce ni

Vla da Sr bi je pro du `i la je za {est me se ci ured bu ko jom je ogra ni ~e na ma lo pro daj na ce na osnov ne vr ste hle ba „sa va” na mak si mal nih 44 di na ra za vek nu od po la ki lo gra ma, iz ja vio je {ef kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi}.

Put pre ma Ko va ~i ci i Opo vu ju ~e po pod ne je ta ko |e blo ki ran, sa o bra }aj je u oba sme ra za u sta vqen, osim za vo zi la Hit ne po mo }i. Na ula zu u In |i ju ju ~e je pro te sto va lo pe de se tak po qo pri vred ni ka, na dru mo ve oko [i da iza {lo je oko sto ti nu trak to ra, u Ti te lu je za u sta vqe no oko 250 trak to ra i po qo pri vred nih ma {i na ka da je po li ci ja blo ki ra la Ti tel ski most... Pred stav ni ci ne za do voq nih po qo pri vred ni ka iz ja vi li su za na{

list da ne od u sta ju od svo jih zah te va, a naj va `ni ji je da se na sta vi po li ti ka pre mi ra wa me rom „14.000 di na ra po hek ta ru”. Re sor ni mi ni star Du {an Pe tro vi} po ru ~io im je, me |u tim, da is ko ri ste dra go ce no vre me i na sta ve pro le} nu se tvu. On je na kon sa stan ka ko ji je za vr {en bez do go vo ra iz ja vio da je uspe {no oba vqa we se tve na ci o nal ni in te res, i iz ra zio `a qe we {to su se ne ki qu di od lu ~i li na pro test ne ak ci je ne za do voq ni na ~i nom sub ven ci o ni sa wa u agra ru. Na sa stan ku u Vla di Sr bi je na gla {e no je da }e se u sva kom slu ~a ju da va ti pre mi je po pri no si ma, od no sno po ki lo gra mu. Ka ko je „Dnev ni ku” re ~e no u Mi ni star stvu po qo pri vre de, pa o ri ma je po nu |e na op ci ja da im se, na ime pod sti ca ja, avan sno is pla te tri mi li jar de di na ra to kom idu }eg me se ca, te da po sto ji mo gu} nost da va wa po voq nih kre di ta za ve }e in ve sti ci je u pre ra |i va~ ke ka pa ci te te, si lo se... Me |u tim, ka ko nam je po tvr |e no u Mi ni star stvu, pred stav ni ci pa o ra

– Ovim me ra ma ni su ob u hva }e na za kon ska so ci jal na da va wa, kao {to su pla te, pen zi je i osta la so ci jal na da va wa iz bu xe ta, a ni pod sti ca ji neo p hod ni za eko nom ski rast ne }e bi ti sma wi va ni – ob ja snio je Ni ke zi}. Na taj na ~in }e, ka ko je is ta kao, bi ti obez be |en na sta vak po li ti ke Vla de fo ku si ran na rast eko nom ske ak tiv no sti. Po we go vom uve re wu, me re ko je su

ju ~e usvo je ne bi }e do voq ne za odr à va we fi skal nog de fi ci ta na pla ni ra nom ni vou do ka ja go di ne. Ni ke zi} je re kao da je jo{ ra no go vo ri ti o to me ko li ki }e bi ti bu xet ski de fi cit na kra ju mar ta jer zna ~aj ni pri ho di sti ù u bu xet na kra ju me se ca, ali je ciq da se de fi cit odr ì na ni vou ko ji je do go vo ren s MMF-om (26 mi li jar di di na ra u pr vom tro me se~ ju) jer je to naj bo qi na ~in da se obe be di ma kro e ko nom ska sta bil nost. On je na veo da }e u mar tu i tro {ko vi bi ti ni ì od pla na te da su u{te de u tom me se cu ostva re ne ra ni je pri me we nim me ra ma sma we wa dis kre ci o nih ras ho da. Vla da je, ina ~e, pro gra mom da la pre po ru ku da svi osta li or ga ni ko ji ula ze u kon so li do vai bu xet, kao {to su AP Voj vo di na, lo kal ne sa mo u pra ve, or ga ni za ci je oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa, ali i jav na pred u z e } a, pri m e n e me r e {ted we. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Energoprojekt Niskogradwa, BG

20,00

444

4.440

Putevi, U`ice

20,00

864

Vital, Vrbas

17,38

1.878

7,21

Po{tanska {tedionica, Beograd Pet akcija s najve}im padom Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

AIK banka PB, Ni{

BELEX 15 (528,24 -0,50)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,54

1.801

2.076.814

191.595

NIS, Novi Sad

-0,29

687

6.920.551

922

264.600

Komercijalna banka, Beograd

0,62

1.796

2.221.907

6,92 Promena %

17.000 Cena

2.448.000 Promet

Imlek, Beograd

0,23

3.009

863.062

-11,20

999

Soja protein, Be~ej

0,91

555

6.144.120

44.955

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,18

503

762.974

Privredna banka, Beograd

-8,40

229

18.243

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

470

470.000

Vino `upa, Aleksandrovac

-5,71

6.600

52.800

Jubmes banka, Beograd

-0,48

12.126

351.650

Vaqaonica bakra, Sevojno

-4,80

1.190

23.800

Agrobanka, Beograd

-2,20

1.468

1.016.750

-3,45 Promena %

28 Cena

14.490 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

2,82

1.676

343.500

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.800

630.000

-0,29

687

6.920.551

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.820

0,00

Alfa plam, Vrawe

BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

0,91

555

6.144.120

0,00

7.200

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

5.000

255.000

Tigar, Pirot

0,00

485

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,32

311

37.009

Vital, Vrbas Proleter Be~ej, Be~ej

17,38

1.878

191.595

0,00

220

79.200

Svi iznosi su dati u dinarima

„Ikea” ima me sto u No vom Sa du

mawak na strani banke, klijent ili wegovi `iranti nastavqaju da otpla}uju ostatak do namirewa duga. Zato ve}ina bankara preporu~uje klijentima koji vi{e ne mogu da servisiraju ove obaveze da se sami potrude oko

prodaje jer }e tako posti}i boqu cenu. Kako izgleda ponuda na sajtu? ^esto se umesto cene stvaqa termin „pogodba„. Negde je cena jasno nazna~ena u evrima, dinara uop{te nema. Ukoliko u trenutku licitacije bude vi{e zainteresovanih, pobednik }e se izabrati nadmetawem.

precizirano, benzinske verzije su dvocilindri~ni „tvin-er” od 0,9 litara i 1,4 litra, dok }e dizel biti od 1,3 litra (multixet). Automobil „fijat 500L” ima pet sedi{ta, duga~ak je 4,14 metara, {irok 1,78, a visok 1,66 metar i po karakteristikama kabine podse}a na model „600 multipla”.

Srem ci u Slo ve ni ji KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

109,0267

111,2517

113,8105

108,6929

Australija

dolar

84,8259

86,5570

88,5478

84,5662

Kanada

dolar

81,9688

83,6416

85,5654

81,7178

Danska

kruna

14,6598

14,9590

15,3031

14,6149

Norve{ka

kruna

14,2491

14,5399

14,8743

14,2055

[vedska

kruna

12,2874

12,5382

12,8266

12,2498

[vajcarska

franak

90,4111

92,2562

94,3781

90,1343

V. Britanija

funta

130,2433

132,9013

135,9580

129,8446

SAD

dolar

81,8519

83,5223

85,4433

81,6013

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 3. 2012. godine

A ponude? Jedna od povoqnijih je prodaja dupelks dvosobnog stana u Dunavskoj ulici u No vom Sa du po 31.805 evra. U [afarikovoj ulici prodaju se dva jednosobna stana od 43 i 31 kvadrat, i to u pake-

Naj vi {e ima ne kret ni na u No vom Sa du – de vet, Su bo ti ci – se dam, Zre wa ni nu – {est, po pet je u Vr ba su, Ba~ koj To po li, Ko va ~i ci, Oya ci ma, a ce na za vi si od kva dra tu re i kva li te ta po nu |e ne ne kret ni ne

„Fi jat” kre }e 16. apri la

500L”, koji }e biti proizvo|en u Kragujevcu, promovisan ne samo taj „Fijatov” model ve} i Srbija. Kompanija „Fijat-Krajzler” je po~etkom februara saop{tila da }e po~etna cena modela „500L” biti oko 16.000 evra i da }e biti proizvo|eni u dve benzinske verzije i jednoj s dizel-motorom. Kako je

DO GO VOR S RU SI MA blizu centra. Dvosobni i troO GA SU sobni stanovi u starim gradskim spavaonicama blizu centra, a po 20.000 do 30.000 evra, prose~na je ponuda u svim varo{icama u Pokrajini. Mada ima i izuzetaka, kao {to je trosobni dupleks u Kuli po – Izgradwa gasovoda „Ju`ni 18.000 evra. To je jo{ i dobra tok” kroz Srbiju po~e}e u nocena jer je u selima situacija vembru – izjavio je ju~e genejo{ tu`nija. Tu se ku}e s oku}ralni direktor „Srbijagasa„ nicom masovno prodaju ispod Du {an Ba ja to vi}, i najavio da 10.000 evra. U Sonti kraj Apaje sve spremno za potpisivawe tina po 7.905 evra, u Ravnom dugoro~nog ugovora o jeftiniSelu – vrbaska op{tina – po jem snabdevawu Srbije gasom 7.900. Sve te ku}e su mahom od iz Rusije. – Ugovor je gotov, a {ezdesetak vadrata, imaju tecenu }emo jo{ usagla{avati lefonske prikqu~ke. Sela u da ide naniè. ko ji ma su ima ju am bu lan tu, Ostaje samo da vlade dve zeapoteku, osnovnu {kolu i sremqe verifikuju me|udràvne |enu infrastrukturu. To, mesporazume, {to je neophodno |utim, nije dovoqno da bi neza pot pi si va we ugo vo ra o ko tu do{ao tu da ìvi. Prosnabdevawu Srbije gasom. Bamene moè doneti samo oìjatovi} je ponovio da je dugovqavawe privrede. A za gra|aro~ ni ugo vor o snab de va wu ne koji su u gradu ostali bez Sr bi je ga som u pot pu no sti posla i razmi{qaju o povratspreman, podsetiv{i na to da ku na selo to bi mogao biti doje na{a zemqa ve} dobila jedbar po~etak. Za one koji rade a no pojeftiwewe ruskog gasa imaju ne{to para eto {anse da od 12 odsto za ovu godinu, jer do|u do vikendice na selu. bi on ina~e bio skupqi oko 70 O tome se, me|utim, jo{ razdo 90 dolara. Napomiwu}i da mi{qa, a stanovi u gradovima je gas u Srbiji i daqe 12 dinase kupuju. Tako podaci Kreditra jeftiniji od trì{ne cene, nog biroa Srbije govore da su Bajatovi} je ocenio da Vlada se u prva dva meseca ove godine Srbije i daqe vodi socijalnu gra|ani zaduìvali ba{ za kupolitiku preko cene tog enerpovinu stanova. Suma ukupnog genta. dugovawa se po~etkom marta Cena gasa u Srbiji je me|u zaustavila na 319 milijardi najniìm u Evropi, rekao je dinara, a to je ~etiri posto vion, i dodao da ga potro{a~i {e u odnosu na po~etak godine. pla}aju mawe samo u Rumuniji. Odnosno, odobreno je 400 stamPri tome je na doma}em trìbenih zajmova, a svi drugi kre{tu od wega povoqnije samo diti nameweni stanovni{tvu gre ja we TA-pe }i ma, {to je be le ì li su stag na ci ju ili uzrokovano cenom struje koja blagi pad. D. Vu jo {e vi} je najnià u Evropi.

„Ju `ni tok” te ~e od no vem bra

U KRA GU JEV CU SVE SPREM NO

– Pogon za proizvodwu novog „Fijatovog„ modela u Kragujevcu trebalo bi polovinom aprila da sve~ano otvori izvr{ni direktor „Fijata„ Ser |o Mar ki o ne – izjavio je u Beogradu generalni direktor „Fiajt automobila Srbije” An to nio ^e za re Fe ra ra. On je na predstavqawu novih modela „lan~e” u Srbiji, na Belom dvoru, odgovaraju}i na pitawe novinara rekao da se o~ekuje da novi pogon za proizvodwu modela „500L” u Kragujevcu bude otvoren 16. aprila. Izvr{ni direktor Markione je zajedno s predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em po~etkom marta prisustvovao svetskoj premijeri „fijata 500 L” na Me|unarodnom salonu automobila u @enevi. Markione je tada najavio da }e naredne godine „Fijat” prodati 160.000 automobila novog modela. Predsednik Srbije Tadi} je, pak, izjavio da je premijerom modela „fijat

Na do bo {u 80 ku }a i sta no va u Voj vo di ni Gde je u Srbiji trenutno najboqa ponuda ku}a i stanova? Na sajtu „Dobo{„, gde banke ogla{avaju prodaju ovog tipa nekretnina za koje su aktivirale hipoteku. Nude se salonski i obi~ni stanovi, dupleksi i oni u jednom nivou, zatim ku}e s oku}nicom i bez we u selima i gradovima. U svim vojvo|anskim op{tinama ih je ukupno oko 80. Najvi{e u Novom Sadu – devet, Subotici – sedam, Zrewaninu – {est, a po pet je u Vrbasu, Ba~koj Topoli, Kova~ici, Oxacima. Cena zavisi od kvadrature i kvaliteta ponu|ene nekretnine. Ipak, op{ti utisak je da nekretninu najvi{e prodaje mesto u kojm je. Ta~nije, privredna aktivnost u gradu i oklini. Ako je ima i obe}ava, cene su vi{e, tamo gde je nema i ne o~ekuje se promena, ku}e se prodaju u bescewe. U Vojvodini najboqe prolazi Novi Sad, a najte`e je u selima. Tako se ku}a u Veterniku porodaje za 107.454 evra, a u Ruskom Krsturu kod Kule za 4.500 evra. Za kupce je bitno da znaju da je cena po kojoj kupe stambeni prostor koji prodaju banke za wih kona~na. Od drugih obaveza tu je jo{ porez. Za klijenta banke koji je nekretninu izgubio to nije isto. U ve}ini ugovora s bankama je predvi|eno da on vra}a kredit, a nekretnina se koristi samo kao sredstvo obezbe|ewa. Zna~i, kada je banka ili on prodaju, i kreditne obaveze se do tog trenutka namire i ugovor se raskida. Ukoliko ostane vi{e novca nego {to banka potra`uje klijentu, to dobija. U slu~aju da se pojavi

kacija nalazi, sve dok od [ve|ana ne dobiju potvrdu da kre}u s ulagawem u Novom Sadu. - Po nu du smo po sla li kada je ”Ikea” u analizi planova navela da namerava da posluje na novosadskom tr`i{tu - rekao je Bugarski. Lokalna samouprava je pre go di nu da na do ne la olak{ice za strane investitore, a to su popusti kod pla}awa komunalnog opremawa zemqi{ta. Z. D.

petak30.mart2012.

ZBOG NE IZ MI RE NIH OBA VE ZA BAN KA RI SVE ^E []E AK TI VI RA JU HI PO TE KE

PO NU DA VIP FON DA

Direktor Fonda za promociju investicija u Vojvodini - VIP fonda Bra ni slav Bu gar ski kazao je da je {vedskoj kompaniji „Ikea” ponu|ena lokacija za gradwu tr`nog centra u Novom Sadu. Bugarski nije `eleo da ka`e gde se lo-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

– Pedesetak mitrova~kih privrednika otputova}e ovog vikenda na me|unarodni sajam koji se odràva u slovena~koj op{tini Komenda –potvrdio je Tanjugu predsednik Udruèwa Pokret za razvoj Mitrovice Zo ran Bo gi }e vi}. To udruèwe iniciralo je saradwu Sremske Mitrovice i Komende, a pro{le godine u najve}em sremskom gradu potpisan je i protokol o saradwi. Slovenci su u 2011. pomogli i organizaciju Prvog me|unarodnog poqoprivrednog sajma u Velikim Radincima, na gradskom podru~ju Sremska Mitrovica, koji }e se odràti i ove godine, ali s ve}im brojem izlaga~a.

tu, po 72.158 evra. êtvorosbni stan u Ulici Jug Bogdana od 88 kvadrata staje 45.658 evra. Boqu cenu postiù i stanovi bliè najve}em vojvo|anskom gradu. Recimo, trosobni u Temerinu je 79.000 evra, u Vr{cu se sli~an nudi za 35.000, a u Subotici po 27.000 evra. Kod svakog od wih napisnao je da je

MO @E LI SR BI JA IZA ]I IZ EKO NOM SKOG ]OR SO KA KA

Ni smo pro koc ka li ba{ sve {an se? Doma}i ekonomisti i istaknuti privrednici smatraju da Srbija, u bliòj i daqoj budu}nosti, moè ostvariti zavidne stope rasta, ali pod uslovom da odlu~no obavi neophodne strukturne reforme, pre svega u preglomaznom javnom sektoru, sivoj ekonomiji i korupciji. Predsednik Saveza ekonomista Srbije Alek san dar Vla ho vi} ukazuje na to da }e privredna situacija i budu}i ekonomski rast u na{oj zemqi najvi{e zavisiti od dovr{etka su{tinskih reformi. – Ono {to moramo u Srbiji da uradimo – i to zavisi samo od nas, a ne od Evrope – je reforma javnog sektora – kaè Vlahovi}. – Treba, osim toga, zavr{iti reformu sistema penzionog osigurawa, a moramo da reformi{emo, restrukturiramo i delimi~no privatizujemo javna preduze}a. On ukazuje i na potrebu reformisawa sistema zdravstvenog osigurawa, sektora obrazovawa, kao i uve}awe efikasnosti dràvne ad-

koji su govorili da je Unija na svom kraju, apsolutno nisu u pravu jer je EU i daqe najboqe mesto za `ivqewe u pore|ewu sa svim drugim regionima u svetu. I predsednik kompanije „MKkomerc” Mi o drag Ko sti} smatra da Srbija u doglednoj budu}nosti mo`e ra~unati na visoke stope rasta, ~ak i dvocifrene, ali samo pod

Sr bi ja u bli òj i da qoj bu du} no sti mo è ostva ri ti za vid ne sto pe ra sta, ali pod uslo vom da od lu~ no oba vi neo p hod ne struk tur ne re for me, pre sve ga u pre glo ma znom jav nom sek to ru, si voj eko no mi ji i ko rup ci ji ministracije. Vlahovi} se potpuno slaè, kad je re~ o optimisti~kom gledawu na izglede za budu}i privredni rast u Srbiji, s ocenom koju je dao jedan od vode}ih ekonomista Svetske banke In der mit Gil. – Gilova prognoza je, zapravo, rezultat studije koju je radila Svetska banka, a odnosi se na ekonomsku budu}nost Evrope, a time i mesto Srbije u nekom budu}em ekonomskom razvoju na{eg kontinenta – kaè Vlahovi}. – Pre svega, u toj analizi vrlo su pozitivne ocene budu}nosti EU i svi oni skeptici

uslovom da brzo obavi nuè reforme i prakti~no dovr{i proces tranzicije. Predsednik Upravnog odbora Sosisjete èneral banke u Srbiji Go ran Pi ti} je izjavio za Tanjug da }e budu}a ekonomska situacija dosta zavisiti od poteza koje bude vukla nova vlada Srbije. Piti} je saglasan s Vlahovi}em u tome da se pre svega moraju smawiti tro{kovi funkcionisawa dràve i u tom smislu nova vlada bi morala da pruì „jasan signal”. Izvr{ni direktor kompanije „Nektar” i predsednik Srpske aso-

cijacije menaxera Bo jan Ra dun je optimista i veruje da je u Srbiji ve} od polovine idu}e godine mogu} „iznena|uju}i (visok) rast”, a takvu ocenu temeqi i na mi{qewu mnogih evropskih i svetskih bankara i drugih stru~waka s kojima je razgovarao. – Ja zaista o~ekujem od polovine 2013. pa na daqe za mnoge ovde, u na-

{oj zemqi, iznena|uju}i rast koji }e, najverovatnije, Srbija napraviti u tom razdobqu – rekao je Radun, ~ija kompanija masovno plasira svoje proizvode u zemqe nastale na prostoru biv{e Jugoslavije, ali i na druga trì{ta, pre svega u Evropi. – Mi smo najve}e trì{te u okruèwu, a ulaskom Hrvatske u EU na{e {anse na regionalnom nivou se dodatno poboq{avaju – kaè Radun, i dodaje da mnoge strane kompanije ili ve} investiraju, ili se pripremaju da ulaù u na{oj zemqi. – Znam da neke kompanije iz Slovenije pripremaju, zato {to im je poslovawe u EU preskupo, preseqewe nekih delova svoje proizvodwe u Srbiju. O~ekujem, kada se taj investicioni ciklus zavr{i i sutuacija malo stabilizuje, vrlo pozitivne ekonomske rezultate u na{oj zemqi. E. Dn.

dru[tvo

petak30.mart2012.

„DNEV NIK” SA ZNA JE

Ustavni sud Srbije ocewuje ispravnost odluke o osnivawu VANU Ustav ni sud Sr bi je po kre nuo je na po sled woj sed ni ci, odr ` a n oj 28. mar ta, ka k o “Dnev nik” sa zna je, po stu pak za oce nu ustav no sti i za ko ni to sti od lu ke Skup {ti ne Voj vo di ne o Voj vo |an skoj aka de mi ji na u ka i umet no sti 2003. go di ne. Zah tev za oce nu ustav no sti i za ko ni to sti od lu ke o osni va wu VA NU, ko ju je do ne la Skup {ti na Voj vo di ne 23. ok to bra 2003. go di ne, pod neo je, ka ko je re ~e no na {em li stu, je dan gra |a nin iz Zre wa ni na jo{ 2003. go di ne, i on je tek sa -

da uzet u raz ma tra we i od lu kom Ve li kog ve }a USS-a po kre nut je po stu pak za oce nu ustav no sti i za ko ni to sti tog ak ta. U me |u vre me nu je Sta tu tom Voj vo di ne iz 2009. go di ne, u ~la nu 17, po tvr |e no da je VA NU usta no va od po seb nog zna ~a ja u Voj vo di ni i da je osni va Skup {ti na Voj vo di ne, kao i da su or ga ni Voj vo di ni u oba ve zi da obez be de uslo ve za wen rad. Od lu ka o osni va wu VA NU ob ja vqe na je u “Slu `be nom li stu Voj vo di ne” broj 15 iz 2003. go di ne. Q. M.

VOJ VO DI NA ZA PO [QA VA MLA DE NA U^ NI KE I IS TRA @I VA ^E

Na putu ka Evropskoj uniji Dra ga na, Ma ri na, Mi lan, Ana Ma ri ja, Fi lip, Mi lo{... ukup no 16 naj bo qih di plo mi ra nih stu de na ta i mla dih is tra `i va ~a Po qo pri vred nog i Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta (Mo le ku lar na bi o lo gi ja) Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e su pri mqe ni u rad ni od nos na neo d re |e no vre me u In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo, a ugo vo re, kao i re {e wa o fi nan si ra wu no vih is tra `i va wa u ko ja }e i oni bi ti ukqu ~e ni, pot pi sa li su u Vla di Voj vo di ne. Ovo je sva ka ko bio naj pri me re ni ji i naj lep {i po vod da po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj

prof. dr Dra go slav Pe tro vi} pred sta vi uspe {ne re zul ta te vi {e ak ci ja re so ra na ~i jem je ~e lu. Pod se tiv {i na to da je je dan od pri o ri tet nih ci qe va Vla de APV bio i re a li za ci ja upra vo za vr {e nog pro jek ta „400 mla dih za put Voj vo di ne ka Evrop skoj uni ji”, on je na gla sio da je pro se~ na sta rost is tra `i va~ kog ka dra od oko 46,5 go di na (2009. go di ne), za hva qu ju }i ve }em za po {qa va wu mla dih, da nas 37,9 go di na. – U po sled we tri go di ne pr vo za po sle we do bi lo je 329 is tra `i va ~a-pri prav ni ka i sa rad ni ka na

va ra ju }e in sti tu ci je i u sle de }ih me sec da na oni }e do bi ti rad ne kwi ì ce i {an su da u na red nih 12 me se ci po ka ù od go va ra ju }e re zul ta te i ta ko se pre po ru ~e i za stal ni rad ni od nos. Ape lu je mo, i ve} smo upu ti li i ofi ci jel ni po ziv, da se ak ci ja pro {i ri na te ri to ri ju ce le Sr bi je. Pe tro vi} je s po no som pod se tio na to da se iz bu xe ta Voj vo di ne od tri do 6,2 od sto nov ca iz dva ja za na u ku, {to je vi {e stru ko vi {e ne go na re pu bli~ kom ni vou, te da is tra ì va~ ki in sti tu ti iz Po kra ji ne „da nas ima ju 135 na u~ no i stra ì va~ kih pro je ka ta, ko jih se

uglav nom pri hva ta ju mla di qu di, ospo so bqe ni za svo ju stru ku u ve li kim svet skim cen tri ma”. On je na gla sio da }e Vla da is tra ja ti na ovoj ak ci ji i ona }e ima ti kon ti nu i tet. Po hva liv {i sa rad wu re sor nog se kre ta ri ja ta i mi ni star stva, po mo} ni ka mi ni stra pro sve te i na u ke prof. dr Ti bor Sa bo ta ko |e je imao ja ke do ka ze o to me da Sr bi ja ~i ni mno go to ga da za dr `i ili vra ti iz ino stran stva mla de i pa met ne qu de u svo ju na u ku i is tra `i va wa. On je is ta kao da je u po sled wih se dam-osam go di na mi ni -

Da nad ra stu svo je pret hod ni ke Di rek tor In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo dr Bo ri slav Ko biq ski is ta kao je da ova in sti tu ci ja ula è u mla dost, mu drost i po ten ci jal, a no vo za po sle nim is tra ì va ~i ma po ru ~io da mak si mal no is ko ri ste {an su ko ja im je da ta. On je pod se tio na to da je In sti tut 2006. uveo prak su da pod mla |u je ka dar, pa je do 2011. pri mio 31 is tra ì va ~a-pri prav ni ka, a s ovih no vih 16 mla dih sna ga to je ~ak 47! Wi ma je svi ma da ta {an sa da na pre du ju do naj vi {ih na u~ nih zva wa i da nad ra stu ve li ka na u~ na ime na ko ja ima i imao je ovaj ugled ni in sti tut. fa kul te ti ma i in sti tu ti ma u Voj vo di ni – re kao je Pe tro vi}, i ob ja snio do kle je sti gla ak ci ja „Ni je dan ne za po slen dok tor na u ka u Voj vo di ni”, za po ~e ta kra jem pro {le go di ne. – Kon sta to va li smo da je vi {e od 40 dok to ra na u ka bez po sla i Po kra jin ska vla da je za u ze la prin ci pi je lan stav da vi so ko kva li fi ko va ni qu di s am bi ci ja ma ap so lut no mo ra ju ima ti {an se da do bi ju po sao. Do ne te su od lu ke, obez be |en od go va ra ju }i no vac i upra vo je u pu nom je ku wi ho vo za po {qa va we. Ve} de vet na e sto ro se ja vi lo, od ko jih se {est ve} vra ti lo iz ino stran stva i o~e ku je mo jo{ de se tak apli ka ci ja u na red nih de set da na. Qu di su pri pre mi li pro jek te, mi smo pro na {li od go -

star stvo nad le `no za na u ku za po sli lo 5.500 mla dih is tra ì va ~a iz svih obla sti. – Na ma je za i sta za do voq stvo {to je tih 5.500 mla dih osta lo u Sr bi ji. Upr kos lo {oj oce ni da smo ze mqa dru ga u sve tu po „od li vu mo zgo va”, mi u Mi ni star stvu ra di mo dru ga ~i je: si ste mom pod sti caj nih me ra, na bav kom sa vr me ne is tra ì va~ ke opre me po ku {a va mo da pri vu ~e mo te mla de da osta nu ov de. Vi {e od 50 dok to ra na u ka ko ji su dok to ri ra li u sve tu se vra ti lo, ta ko |e smo 150 is tra ì va ~a po sla li na post dok to rat u ino stran stvo i, pro ve rio sam, wih 147 je ov de, u Sr bi ji – re kao je dr Sa bo. V. ê ki}

dnevnik

PO KRA JIN SKI PRE MI JER DR BO JAN PAJ TI] PO SE TIO IN STI TUT ZA KAR DI O VA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE

Ulagawe u zdravstvo ostaje prioritet

– U pro te kle ~e ti ri go di ne je dan od naj va `ni jih pri o ri te ta Vla de Voj vo di ne bi lo je po boq {a we uslo va le ~e wa gra |a na Po kra ji ne – iz ja vio je pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} pri li kom ju ~e ra {we po se te In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci ko ji je obe le `io dva zna ~aj na do ga |a ja: 30 go di na kar di o hi rur gi je i na bav ku no vok mul ti slajs nog CT-apa ra ta. – Iz gra di li smo ~i tav niz no vih zdrav stve nih in si ti tu ci ja, kao {to su Ur gent ni cen tar, po ro di li {te, Cen tar za re ha bi li ta ci ju i ha bi ta ci ju de ce, ra di se „Ka me ni ca 2„ i prak ti~ no u svim zdrav stve nim usta no va ma i u svim na se qe nim me sti ma u Voj vod ni po di gli smo ni vo le ~e wa i stan dard uslu ga. Na me ra va mo da nam to osta ne pri o ri tet i u na red nom pe ri o du. Ovih 13 mi li jar di di na ra ulo `e no je {to pre ko Se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, {to pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa, a da nas smo ima lu pri li ku da vi di mo da na {e po kra jin ske zdrav stve ne in sti tu ci je i da qe usa vr {a va ju rad pri ba vqa ju }i one

apa ra te ko ji pre ci zni je le ~e a uz to no se ma wi ri zik po zdra vqe pa ci je na ta. Pred sed nik Paj ti} je ob i {ao obje kat „Ka me ni ca 2„. Gra |e vin ski ra do vi bi tre ba lo da bu du za vr {e ni u ma ju, a po sle to ga je po treb no jo{ ne ko li ko me se ci da bi se spro ve li me |u na rod ni ten de ri za na bav ku opre me. – @e li mo da ovaj obje kat bu de na ni vou Ur gent nog cen tra Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne: ne ma mo pra vo da gra di mo ne {to {to je ni `eg stan dar da i {to ni je naj sa vre -

me ni je jer ne ma mo do voq no nov ca da bi ku po va li ne {to {to je jef ti no. Ka sni mo s iz grad wom, ali upr kos kri zi, na sta vi li smo ra do ve. Ne od u sta je mo od usa vr {a va wa zdrav stve ne mre è i u uslo vi ma ka da je to za i sta te {ko ~i ni ti – re kao je Paj ti}. Po vo dom 30 go di na kar di o hi rur gi je na In sti tu tu, di rek tor ka prof. dr Na da ê mer li}-A|i} je is ta kla da je do sa da ura |e no 28.576 ope ra ci ja na sr cu s po sto pe ra tiv nim ri zi kom od 2,8 od sto. âk 16,7 od sto ope ra ci ja su bi le

one naj te è – kom bi no va ne. Pro se~ na du ì na le ~e wa u od no su na pret hod ne go di ne sma we na je za ~e ti ri da na i iz no si 13,4 da na. Ka ko je is ta kla dr ê mer li}-A|i}, da qe skra }i va we du ì ne bo rav ka pa ci je na ta u bol ni ci ni je mo gu }e jer Voj vo di na ne ma cen tar za re ha bi li ta ci ju kar di o hi rur {kih bo le sni ka. – Za va qu ju }i osni va ~u, Fon du za ka pi tal na ula ga wa i na {em nov cu, ob no vi li smo ve li ki deo me di cin ske opre me – re kla je dr ê mer li}-A|i}. – Ku po vi na CTmul ti slajs nog apa ra ta, ko ji ima so fi sti ci ran soft ver za kar di o lo gi ju, zna ~aj no una pre |u je di jag no sti~ ke pro ce du re. Ko {tao je dva mi li o na evra za jed no s re kon struk ci jom pro sto ra, pra te }om opre mom i edu ka ci jom le ka ra ko ji }e na we mu ra di ti. Pa ci jen ti }e do bi ja ti br zu i ta~ nu di jag no sti ku za sve ga ne ko li ko mi nu ta, a za to vre me bi ti mi ni mal no ozra ~e ni, to li ko ko li ko iz no si ko smi~ ko zra ~e we ka da se le ti avi o nom iz me |u dva kon ti nen ta. J. Bar bu zan Fo to: R. Ha yi}

SU TRA U SVIM OSNOV NIM [KO LA MA U SR BI JI

[estaci na probi male mature U svim osnov nim {ko la ma u Sr bi ji su tra od 10 do 12 ~a so va u~e ni ci {e stog raz re da re {a va }e test s 20 za da ta ka iz gra di va ko je su do sa da, to jest u pe tom i pr vom po lu go di {tu {e stog raz re da, pre {li iz ge o gra fi je, isto ri je, bi o lo gi je i fi zi ke. Ovaj test, pri pre mqen u Za vo du za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa, ima za ciq da sa da {we {e sta ke pri pre mi za za vr {ni is pit ko ji }e po la ga ti na kra ju osmog raz re da, u ju nu 2014. go di ne, s ob zi rom na to da }e ovo go di {wa ge ne ra ci ja {e sta ka bi ti pr va ko ja }e za vr {ni is pit po la ga ti u we go vom ko na~ nom ob li ku, u ko jem }e, uz te sto ve iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, bi ti i tre }i test s pi ta wi ma iz fi zi ke, bi o lo gi je, isto ri je, ge o gra fi je i he mi je. – Glav na svr ha pri me ne ovog te sta je pri pre ma i na vi ka va we u~e ni ka na pa `qi vo i fo ku si ra -

no ~i ta we tek sta za dat ka i ana li zu ele me na ta ko ji se u we mu da ju – ka `e ru ko vo di lac Cen tra

raz re du, i ta da }e me |u pi ta wi ma bi ti i za da ci iz he mi je ko ju jo{ uvek ne ma ju, a pla ni ra no je

Strikt na pra vi la Ina ~e, ovaj prob ni test bi }e or ga ni zo van isto kao i pra vi, to jest, ako je mo gu }e, svi u~e ni ci }e ga ra di ti u jed noj pro sto ri ji, a ako to ni je mo gu }e, u vi {e ve }ih pro sto ri ja ili u u~i o ni ca ma. U pro sto ri ja ma u ko ji ma se ra di test raz mak iz me |u klu pa mo ra bi ti naj ma we 1,2 me tar i u jed noj klu pi sme se de ti sa mo je dan u~e nik. Ta~ no je pro pi san i broj de ùr nih na stav ni ka pa }e ta ko u jed noj ve li koj pro sto ri ji na sva kih 10 do 12 u~e ni ka de ù ra ti po je dan, dok ih je po jed noj u~i o ni ci u ko joj mo è bi ti naj i {e 18 |a ka, neo p hod no dvo je. Za u~e ni ke sa smet wa ma u raz vo ju i in va li di te tom, ko ji ma je pri te sti ra wu po treb na od go va ra ju }a po dr {ka, pro stor za po la ga we is pi ta pri la go |a va se vr sti po dr {ke ko ja se u~e ni ku pru à. Sve klu pe }e bi ti nu me ri sa ne i {e sta ci }e u wih se da ti u skla du sa svo jim red nim bro jem na spi sku is tak nu tom u {ko li. za is pi te u Za vo du za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa Sa {a Gla mo ~ak. – Ovo go di {wi {e sta ci prob ni test ima }e i do go di ne, ka da bu du u sed mom

da i u osmom raz re du, pre pra vog za vr {nog is pi ta, ima ju jo{ je dan prob ni test. Svi ovi prob ni te sto vi, po re ~i ma Sa {e Gla mo ~a ka, bi }e

pri li ka da se u~e ni ci bla go vre me no upo zna ju s re do sle dom ko ra ka i oba ve za ma u ve zi s uvo |e wem tre }eg te sta na za vr {nom is pi tu, da vi de za wih ne po zna te za dat ke i da pro ve re svo je zna we jer }e se i prob ni te sto vi bo do va ti, ali se ti bo do vi ni ka ko ne sme ju ko ri sti ti za oce wi va we u~e ni ka. – Re zul ta ti s kom bi no va nog te sta ne pre tva ra ju se u oce ne u~e ni ka i ne slu `e za wi ho vo oce wi va we, ne go }e ih na stav ni ci ko ri sti ti u pla ni ra wu ak tiv no sti za da qe pri pre ma we u~e ni ka za za vr {ni is pit – ka `e Sa {a Gla mo ~ak. – Re zul ta ti ovo go di {weg prob nog te sti ra wa i onog sle de }e go di ne osta ja }e u {ko la ma, dok }e mo re zul ta te prob nog te sta ko ji }e sa da {wi {e sta ci ra di ti ka da bu du u osmom raz re du pri ku pi ti i ana li zi ra ti u Za vo du kao pra vi za vr {ni is pit. D. De ve ~er ski

ME \U NA ROD NI SIM PO ZI JUM O ISTO RI JI I MUL TI KUL TU RAL NO STI

Nove stranice o Banatu Za vod za kul tu ru voj vo |an skih Ru mu na i Ru mun sko dru {tvo za et no gra fi ju i fol klor iz Voj vo di ne, za jed no s Uni ver zi te tom „Ef ti mi je Mur gu“ iz Re {i ce, a u part ner stvu sa Skup {ti nom gra da Zre wa ni na, Mu ze jom Voj vo di ne, Na rod nim mu ze jom iz Zre wa ni na i Uni ver zi te tom „Ba be{-Bo qaj“ iz Klu`-Na po ke, or ga ni zu ju 17. me |u na rod ni na u~ ni sim po zi jum „Ba nat – isto ri ja i mul ti kul tu ral nost“, ko ji }e se u Zre wa ni nu odr `a ti od 30. mar ta do 1. apri la. Ovo go di {wi skup, pod po kro vi -

teq stvom Vla de Voj vo di ne, Na ci o nal nog sa ve ta ru mun ske na ci o nal ne ma wi ne i @u pa nij skog sa ve ta Ka ra{-Se ve rin, oku pi }e u~e sni ke iz aka dem skih, uni ver zi tet skih i kul tur nih cen ta ra iz Sr bi je, Ru mu ni je, Cr ne Go re, Hr vat ske, Ne ma~ ke i Ame ri ke. Oni }e pred sta vi ti 49 sa op {te wa i na u~ nih ra do va ko ji ob u hva ta ju do sa da ne is tra `e ne te me ve za ne za isto rij sku i kul tur nu pro {lost Ba na ta. – Ra do vi do pri no se pro mo vi sa wu kul tur nih i du hov nih vred no sti Ru mu na s ovih pro sto ra, ali i

pro mo vi sa wu mul ti kul tu ral no sti i mul ti na ci o nal no sti Voj vo di ne – ka `e ko or di na tor Od se ka za pro mo vi sa we kul tur nih vred no sti i or ga ni zo va we umet ni~ kih ma ni fe sta ci ja u Za vo du za kul tu ru voj vo |an skih Ru mu na Igor Un gur. Sve ~a no otva ra we ovo go di {weg Sim po zi ju ma je u su bo tu, u 10 ~a so va, u Ba rok noj sa li Skup {ti ne gra da, gde }e bi ti upri li ~e na ple nar na sed ni ca, ko joj }e pri su stvo va ti vi {e od 100 u~e sni ka, po ~a snih go sti ju i zva ni -

ca. Na u~ ni ra do vi, kao re zul tat is tra `i va wa aka de mi ka, uni ver zi tet skih pro fe so ra, isto ri ~a ra, et no gra fa i mu ze o gra fa, tu ri zmo lo ga, pu bli ci sta i no vi na ra, bi }e pred sta vqe ni u okvi ru pet te mat skih sek ci ja: Isto ri ja (14–19. vek); Isto ri ja (19–20. vek); Ma wi ne; Kul tur na an tro po lo gi ja, et no lo gi ja; i Edu ka ci ja, tu ri zam. Istog da na, na dru goj ple nar noj sed ni ci, mo de ra to ri }e pred sta vi ti re zul ta te i za kqu~ ke sva ke od pet sek ci ja po je di na~ no. @. B.

VESTI Srpsko-francuska nastava i u Sremskim Karlovcima

Za `ivotnu sredinu u Vojvodini 220 miliona dinara

Dvo je zi~ na na sta va u srp skim {ko la ma po sto ji od 2004. go di ne i od vi ja se u de vet osnov nih i de vet sred wih {ko la, a mi ni star stvo pro sve te pla ni ra da od sle de }e go di ne uve de na sta vu na srp skom i fran cu skom i u Va qe vu, Pi ro tu i Srem skim Kar lov ci ma. Otva ra ju }i se mi nar o dvo je zi~ noj fran cu sko-srp skoj na sta vi na In sti tu tu za eko nom ske na u ke, mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} is ta kao je da je raz vi ja we vi {e je zi~ no sti i in ter kul tu ral no sti je dan od pri o ri te ta tog mi ni star stva. U Sr bi ji po sto ji pet fran cu sko-srp skih ode qe wa, tri u Be o gra du i po jed no u No vom Sa du i Ni {u i na sta vu u wi ma po ha |a 270 u~e ni ka. - Bi lin gval na na sta va omo gu }a va u~e ni ci ma sti ca we od li~ nih stru~ nih i je zi~ kih zna wa i do bi ja we me |u na rod no pri zna tih ser ti fi ka ta - is ta kao je Ob ra do vi}.

Za pro jek te odr ì vog upra vqa wa ì vot nom sre di nom u Voj vo di ni u 2012. go di ni obez be |e no je 220 mi li o na di na ra. No vac }e bi ti obez be |en pre ma ugo vo ru ko ji su ju ~e pot pi sa le po kra jin ska se kre tar ka za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne Du {an ka Sre ma~ ki i di rek tor ka Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne @eq ka Ju ra ki}, na vo di se u sa op {te wu i do da je da }e 200 mi li o na iz dvo ji ti Fond, a 20 mi li o na di na ra Se kre ta ri jat. Ove pa re }e se pu tem jav nog kon kur sa, ko ji }e bi ti ras pi san na red nih da na, utro {i ti na raz li ~i te pro jek te odr ì vog upra vqa wa ì vot nom sre di nom, a se kre tar ka Sre ma~ ki po zva la je lo kal ne sa mo u pra ve, udru è wa gra |a na, stru~ ne i spe ci ja li zo va ne usta no ve, upra vqa ~e za {ti }e nih pod ru~ ja, da se pri ja ve na kon kurs.

@I TE QI ULI CE CA RA DU [A NA ZBOG HA VA RI JE BEZ VO DE

Ko la pro pa la kroz as falt u gej zir

Fo to: N. Sto ja no vi}

@i te qi Uli ce ca ra Du {a na ju ~e po sle pod ne osta li su bez vo de zbog ha va ri je na vo do vod noj mre `i, a vo du bi tre ba lo da do bi ju da nas do po dne va. Pre ma re ~i ma port pa ro la pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja” Da vo ra San tra ~a, u pr vim tre nu ci ma ovo pred u ze }e ni je `e le lo da za tvo ri vo du, ka ko bi su gra |a ni u ovom de lu gra da mo gli da je ko ri ste. - Po ku {a li smo da osta vi mo vo du otvo re nu, ali je s vre me nom zbog ve li ~i ne ha va ri je na stao

gej zir. Vo da ko ja je cu ri la spra la je pe sak is pod as fal ta, pa je i je dan auto mo bil pro pao kroz as falt. Mo gu }e je i da }e okol ne uli ce ose ti ti raz li ku u pri ti sku zbog za vr ta wa ovog vo da. Mo ra li smo da za tvo ri mo vo du jer se ne mo `e po pra vqa ti pod pri ti skom, a rad ni ci bi vod tre ba lo da po pra ve u ju tar wim ~a so vi ma - ka `e San tra~. Za sta nov ni ke Uli ce ca ra Du {a na po sta vqe na je ci ster na sa pi ja }om vo dom is pred zgra de s bro jem 64. N. R.

Novosadska petak30.mart2012.

Na vi ka kao sud bi na P

|e wu zdrav stve ne kul tu re je bkval no im pe ra tiv. Pra vi pri mer da se re dov nim od la skom kod le ka ra mo è u~i ni ti mno go za svo je zdra vqe je su sto ti ne pa ci je na ta ~i ji su ì vo ti spa {e ni za hva qu ju }i bla go vre me noj di jag no sti ci, na ko ju po zi va no vo sad ski Dom zdra vqa. Upr kos to me {to ni su ose }a li ni ka kve te go be ko je bi ih na te ra le da se obra te le ka ru, oda zva li su se po zi vu i sa da su uspe {no iz le ~e ni. Ne ka è se uza lud da ne tre ba le ~i ti po sle di ce, ne go uzro ke. I. Dragi}

Sa ku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na pra ve sin di kat Ini ci jal ni od bor za osni va we Grad skog od bo ra Sin di ka ta sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na odr `a }e osni va~ ku skup {ti nu grad skog od bo ra ovog sin di ka ta

hronika

da nas u 12 ~a so va. Osni va~ ka skup {ti na odr `a }e se u pro sto ri ja ma Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je u Uli ci ]i ri la i Me to di ja 21, na Te le pu. J. Z.

Is kqu ~e wa stru je

SA JAM ZA PO [QA VA WA JU ^E NA SPEN SU

I fa kul tet ski obra zo va ni ho }e u ~i sta ~e Na Saj m u za p o { qa v a w a odr à nom ju ~e u Za pad nom ho lu Spen sa od 10 do 16 ~a so va sku pi lo se 32 po slo dav ca, ko ji su tra ga ~i ma za po slom nu di li vi {e od 300 rad nih me sta. Sa jam u or ga ni za ci ji no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu ` be za za p o { qa v a w e po se ti lo je ne ko li ko sto ti na gra |a na, a naj vi {e {an si za za po sle we ima li su me ta lo glo d a ~ i, me t a l o s tru g a r i, pro dav ci, veb di zaj ne ri, gra |e vin ski rad ni ci i ma {in ski teh ni ~a ri. Po slo vi su, sko ro svi re dom, bi li na od re |e no vre me, dok su po slo dav ci za jed ni~ ki oce ni li da je po se ta ve li ka, te da „na à lost ima ja ko pu no ne za po sle nih qu di”. Ta ko je i bunt bi o gra fi ja na {tan du JKP „î sto }e”, ko -

ja je tra ` i l a oko 20 ne kva li fi k o v a n ih rad ni ka za od no {e we sme }a, pra vi pre sek sta wa, a po re ~i ma pred stav n i k a „^i sto }e”, qu di ne sa mo da su pre da va li bi o gra fi je sa sred w om stru~ n om spre mom, ne go i fa kul te ti ma. - Ne o~e ku jem mno go od sve ga, sem di r ekt n og kon t ak t a s qu di ma, {to je do bro. Ni sam vi {e u si ta ci ji da bi ram, ra di }u bi lo {ta, me wa la

Fo to: S. [u {we vi}

sam pet pu ta stru ku, od dak ti lo gra fa do ura mqi va ~a. Dok su mi go di ne po ~i wa le sa „~” jo{ se i mo glo na }i po sao, a sa da ka da po ~i wu sa „p” ni ko vas ne }e - ka `e pe de set dvo go di {wa Va le ri ja \e ne{. Wu smo sre l i ka k o bi o g ra f i j u pre da je na {tan du „^i sto }e”. Na ova kvim sku po vi ma ne fa li mla dog sve ta. - Pr vi put sam na saj mu, za vr {a vam stu di je prav nog fa -

No vi Sad: od 7.30 do 14 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa Sla na ba ra; od 8 do 10 sa ti Pol gar An dra {a 6a i 12; od 10 do 12 sa mo u slu ga, Uli ca Ive ]i pi ka 23 i Fu to {ki put 18/c. Fu tog: od 7.30 do 14 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma Sta rog Fu to ga. Ko viq: od 8 do 16 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Sa lak si je. ^e re vi}: od 8.30 do 13 sa ti vi kend na se qa Ka lu |e ri ca i Ma la Te ste ra.

V remeploV

„So wi na” ni ska uspe ha Aka dem sko kul tur no umet ni~ ko dru {tvo „So wa Ma rin ko vi}” po ~e lo je zva ni~ no da `i vi 30.

mar ta 1962. Za pra vo, do ta da raz ne sek ci je i klu bo vi na No vo -

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o zna to je da kod le ka ra ide mo tek ka da nas ne {to za bo li, u su prot nom ni ne raz mi {qa mo o po ten ci jal nim opa sno sti ma po zdra vqe. Po zna to je da jo{ te `e me wa mo na vi ke ka ko bi svo me zdra vqu ugo di li I sa ~u va li ga. Iako su ma lig ni tu mo ri i bo le sti sr ca naj ~e {}i uzro ci smr ti, a sve je to mo gu }e spre ~i ti pre ven tiv nim pre gle di mave }i na ne uzi ma u ob zir da ove opa ke bo le sti mo gu i wih za de si ti. Ta ogrom na raz li ka iz me |u sha ta wa i stvar no sti je fa tal na, a rad na una pre -

Fo to: N. Sto ja no vi}

sad skom uni ver zi te tu sta li su po je dan krov. Za pro te kla po la ve ka „So wa” je po sti gla le pe uspe he. Na pri mer, wen fol klor ni an sambl je na Svet skom fe sti va lu u Ko pen ha ge nu 1974. do bio naj vi {e na gra de, a to se po no vi lo 30 go di na ka sni je, na fe sti va lu u Ita li ji. Ina ~e, pr vu ova kvu na gra du do bi li su stu den ti iz No vog Sa da jo{ 1959. za na stup svog har mo ni ka {kog or ke stra u Ita li ji. N. C.

ne obu ke po la zni ke ~e ka si gu ran po sao. - Tra ìm po sao tri go di ne, di plo mi ra ni sam iè wer he mij ske teh no lo gi je sa 20 go di na rad nog sta à, ne kih {an si za po sao ima, ali ne bih ni pri hva ti la sve {to se po nu di od ko je ka vih po slo da va ca - re kla je Mi le va \u ri}. NSZ je ovom pri li kom or ga ni zo vao i te mat sku tri bi nu Sub ven ci je za za po {qa va we oso ba sa

Naj vi {e {an se ima li me ta lo glo da ~i, me ta lo stru ga ri, pro dav ci, veb di zaj ne ri, gra |e vin ski rad ni ci i ma {in ski teh ni ~a ri. Uglav nom nu |e ni po slo vi na od re |e no vre me kul te ta i hteo bih da na |em ne ka kav us put ni po sao. Od mah se da pri me ti ti ve li ka kon ku ren ci ja - tvr di stu dent \or |e Ma ri}. Fir ma “Mars” je u sa rad wi sa NSZ-om u pro gra mu Obu ka za po zna tog po slo dav ca po nu di la 50 rad nih me sta za me ta lo glo da ~e i me ta lo stru ga re, a po re ~i ma port pa rol ke NSZ-a Je le ne [}e ki}, po sle za vr {e -

[an sa zva na akva-park Po red osi gu ra va ju }ih dru {ta va, ko ja su nu di la po slo ve age na ta osi gu ra wa, za tim stan dard nih po nu da za me sa re, pe ka re i ko mer ci ja li ste, no vi tet na ovom saj mu je bio i {tand „Akva-park Pe tro len da” iz Ba~ kog Pe trov ca, ~i je se otva ra we usko ro o~e ku je. Tu su po sao mo gli na }i i spa si o ci, le ka ri, ani ma to ri, kwi go vo |e i teh no lo zi.

in ve li di te tom. Ina ~e, pre ma po sled wim po da ci ma, kra jem fe bru a ra je na evi den ci ji NSZ-a u gra du bi lo 31.602 gra |a na. Uz ma wak pri vred nih za ni ma wa i po slo va za stal no, i to sve uz ve li ku kon ku ren ci ju, svo ja o~e ki va wa je, kao me ta fi z i~ k i epi l og saj m a, dao bra var Bo jan \o ki} re ~e ni com „ako bu de po sla, bi }e”. A. La tas

SU TRA OD 20.30 DO 21.30 SA TI AK CI JA UGA [E NIH SVE TA LA

No vi Sad mra kom ~u va kli mu

Glo bal na ak ci ja „Sat za na {u pla ne tu” odr `a }e se su tra u 20.30 ~a so va, ka da }e u gra do vi ma {i rom sve ta na sat vre me na bi ti is kqu ~e na sve tla ka ko bi se uka za lo na {tet nost kli mat skih pro me na. U ovu ak ci ju ukqu ~u ju se po je din ci, or ga ni za ci je i in sti tu ci je ko ji `e le da po {a qu po ru ku da je mo gu }e ne {to pred u- ze ti pro tiv kli mat skih pro me na kao i da je me wa wem sop -

stev nih na vi ka mo gu }e do pri ne ti sop stve noj kao i do bro bi ti pla ne te. Ka ko bi ste po dr `a li ak ci ju tre ba da na sat vre me na is kqu ~i te sve tlo kod ku }e, u kan ce la ri ji, omi qe nom ka fi }u ili klu bu. U gra du }e ta ko bi ti uga {e no de ko ra tiv no osve tqe we na Grad skoj ku }i i svim zgra da ma na Tr gu slo bo de, na Srp skom na rod nom po zo ri {tu i Po zo ri {nom tr gu, kao i na dve naj -

ve }e cr kve - ri mo ka to li~ koj cr kvi Ime na Ma ri ji na i pra vo slav noj Sa bor noj cr kvi. Pe tro va ra din ska tvr |a va i Va ra din ski most ta ko |e }e bi ti u mra ku to kom ovih 60 mi nu ta. U 20.30 ~a so va, na Tr gu slo bo de od sve }a }e se pra vi ti znak 60+, a na k on to g a }e usle di ti aku sti~ na svir ka u ka feu „Ko smo sa pi ens”, u dvo ri {tu ho te la „Voj vo di na”. J. Z.

I KAR LOV CI SE PRI DRU @U JU

Bez ukra sne ra sve te 60 mi nu ta Kar lo va~ ka op {ti na }e se i ove go di ne ukqu ~i ti u ak ci ju „Sat za na {u pla ne tu 2012”, ta ko {to }e is kqu ~i ti na sat vre me na de ko ra tiv nu ra sve tu u cen tru me sta. U su bo tu, ka da se odr `a va ak ci ja, od 20.30 do 21.30 ~a so va bi }e is -

kqu ~ e n a ukra s na ra s ve t a na Ma g i s tra t u, Kar lo va~ koj gim na zi ji, Sa bor noj cr kvi, Pa tri jar {ij skom dvo ru, Bo go slo vi ji, ri mo ka to li~ koj cr kvi Pre sve tog troj stva, Gor woj i Do woj cr kvi i Ka pe li mi ra. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak30.mart2012.

dnevnik

TERAPIJA ZA BU\EWE IZ VIGILNE KOME

Da ni je li Ko va ~e vi} neo p hod na po mo}

U BA[TI SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG

Sa di li ru è, umet no sti u ~ast Sad ni ce ru à i raz li ~i tih vr sta cve }a za sa |e ne su ju ~e u ba {ti Spo men-zbir ke Pa vla Be qan skog, a sad wu je, u okvi ru ak ci je „Za sa di te umet nost” or ga ni zo va la Am ba sa da Ve li ke Bri ta ni je. Pr vu ru ù u ba {tu Spo men-zbir ke za sa di la je su pru ga bri tan skog am ba sa do ra Lavinija Devenport i ti me na sta vi la kam pa wu „Po ze le wa va we Sr bi je”. -”Za sa di te umet nost” je pr va od pla ni ra nih ak ci ja, od vi ja se u No vom Sa du, a na dam se da }e se na sta vi ti i kod nas u En gle skoj. Sre} na sam {to smo u Spo men zbir ci Pa vla Be qan skog, jer

znam da je on bio fan ta sti ~an ~o vek, zbog ~e ga smo se od lu ~i li da ov de bu de pr vi dan ak ci je re kla je De ven port i za hva li la se “Grad skom ze le ni lu”, Grad skoj upra vi za za {ti tu ì vot ne sre di ne i u~e ni ci ma Po qo pri vred ne {ko le iz Fu to ga ko ji su po dr à li ak ci ju. Pre ma re ~i ma uprav ni ce Spo men- zbir ke Jasne Jovanov u ba {ti ove ga le ri je mo }i }e da se vi di cve }e ko je se na la zi na sli ka ma iz lo è nim u Spo menzbir ci. Ona ka è da }e se o cve }u od no si ti sa istom pa `wom ko ju po sve }u ju i umet ni~ kim de li ma. N. R.

„VIP MOBAJL” I „DNEVNIK” POKLAWAJU

Kar te za Be o grad ski fe sti val igre Be o grad ski fe sti val igre go stu je u ne de qu, 1. apri la, u Srp skom na rod nom po zo ri {tu s jed nom od pred sta va ovo go di {weg pro gra ma, „Le po je za u vek bi zar no”. Ko re o gra fi je su osmi sli li po zna ti svet ski ko re o gra fi i je dan od na {ih naj za ni mqi vi jih igra ~a i ko re o gra fa Leo Muji}, ovo go di {wi la u re at pri zna wa „Vip po zi va”, a iz vo de ih slav ni

ho land sko-ame ri~ ki par Dru Xakobi i Rubinald Pronk uz igra ~e wi ho ve tru pe. Pred sta va po ~i we u 20 ~a so va na sce ni „Jo van \or |e vi}”, a „Vip mo bajl„ i „Dnev nik„ po kla wa ju na {im ~i ta o ci ma ula zni ce. Tri ~i ta o ca „Dnev ni ka„ ko ja se ja ve da nas od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po dve ula zni ce. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU

„Vre me ~u da” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Vre me ~u da” Borislava Peki}a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Okvir ovog Pe ki }e vog ma e stral nog ro ma na, sa sta vqe nog iz

pri ~a, su bi blij ski mo ti vi Isu so vih ~u da u Ju de ji. Sa po e ti~ nom di ja lek ti kom ona su iz o kre nu ta u svo ju su prot nost sa pu no hu mo ra, ali i du bo ke em pa ti je za qud sku pat wu, qu bav i sud bi nu. Le pro zna `e na je is ce qe na, ali ni je pri hva }e na vi {e nig de, sle pi ~o vek pro gle da, ali vi di svet i zga |en sam se bi ko pa o~i, mu ta vac ka da pro go vo ri o ono me {to je uvek mi slio bi va ra za pet na krst. Slo `e no i slo je vi to de lo na sli ko vit na ~in uka zu je na is kqu ~i vost ide o lo gi ja, dog mi i dok tri na, gde iz naj ve }eg na met nu tog do bra pro is ti ~u naj ve }e ne vo qe. N. R.

„DNEVNIK” I „AKADEMSKA KWIGA” POKLAWAJU

„Isti ni ta pri ~a – Se }a we ba ke Alek san dra Ti {me”

Iz da va~ ka ku }a „Aka dem ska kwi ga” i sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva naj br à ~i ta o ca ko ja se ja ve od 12 do 12.05 do bi }e kwi gu „Isti ni ta pri ~a Se }a we ba ke Alek san dra Ti {me” Te rez Mi ler. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u pro sto ri ja ma „Aka dem ske kwi ge” Uli ca Ni ko le Pa {i }a broj 6. Te rez Mi ler svo ju isto ri ju ì vo ta po ~e la je da pi {e 1968. go di ne na na go vor svog unu ka, kwi èv ni ka Alek san dra Ti {me, a do vr {i la ju je 1972. go di ne, u 95. go di ni ì vo ta. Na stra ni ca ma ove kwi ge pra ti mo sud bi nu jed ne do bro sto -

je }e tr go va~ ke po ro di ce is pri po ve da nu kroz vi zu ru sna `ne, spo sob ne i sr ~a ne `e ne. Ras po lo `e we Te rez Mi ler pri li kom za pi si va wa ovih se }a wa bi lo je „re tro spek tiv no i je se we”, sa jed nom do zom dis tan ce i mu dro sti ko ju do no se po zne go di ne. Te rez Mi ler nam go vo ri o bla go sta wu i si ro ma {tvu, uspo nu i pa du, sre }i i tu gi, ina tu i od ri ca wu, po ro di~ nim ne su gla si ca ma i po mi re wu. U svo jim se }a wi ma Te rez Mi ler nas vo di kroz Hor go{, Se ge din, Bu dim pe {tu, No vi Sad, Sen tu, Su bo ti cu, Me ze Tur. Po seb no su po tre sne stra ni ce po sve }e ne No vo sad skoj ra ci ji. A. L.

No vo sa |an ki Danijeli Kova~evi} neo p hod na je te ra pi ja ko ja se mo è iz ve sti u For chaj mu, bli zu [tut gar ta, ka ko bi mo gla da iza |e iz, ta ko zva ne, vi gil ne ko me. Od ka ko se pre dve i po go di ne po ro di la ova de voj ka je u sta wu ko me. Na kon po ro |a ja ima la je jed nu re o pe ra ci ju, pre ì ve la po lu sat nu re a ni ma ci ju i us pe la da se iz bo ri za ì vot. Od ta da mo è da gle da, ali ni ko ga ne pre po zna je, ho da sa mo uz tu |u po mo}, po me ra {a ke, ali ne i ru ke, ne mo è da go vo ri, ni ti da se sa ma hra ni. Dr à va joj ne do zvo qa va da bo ra vi u ba wi jer ne ma ade kvat nu {i fru bo le sti, a ro di te qi se bo re da pla te tro {ko ve le ~e wa, jer sma tra ju da za wi ho vu }er ku jo{ uvek ima na de.

U pro le }e 2010. go di ne po sla ta je u Spe ci jal nu bol ni cu u Sta rom Slan ka me nu, gde je i da nas. - Od Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we do bi la je tro me se~ ni bo ra vak u ba wi. Od bi je ne su mol be da joj se bo ra vak pro du `i i od ta da mi pla }a mo sve tro {ko ve, ko ji su 100.000 di na ra me se~ no, i du `ni smo im po la mi li o na di na ra. U Fon du nam je re ~e no da „ne pod le `e {i fra ma ko je su na po zi tiv noj li sti” - ka za la je we na maj ka Vesna Dra{kovi}. Ob ja sni la je da su po sla li na la ze kli ni ci u For chaj mu i da im je re ~e no da bi Da ni je la mo gla ku }i da se vra ti u sve snom sta wu, ali po ro di ca ne ma pa ra za to. Pr va te ra pi ja tra je iz me -

|u {est i osam ne de qa i ko {ta 60.000 evra. Su gra |a ni ko ji è le da po mog nu mo gu no vac upla ti ti na ime Da ni je la Ko va ~e vi}, na broj ì ro ra ~u na 220293000002097908, u Pro Kre dit ban ci. No vac se mo è upla ti ti i na de vi zni ra ~un na ime Da ni je la D. Ko va ~e vi} (2010992715181), Kra qa Pe tra Pr vog 76/9, 22 320 In |i ja, IBAN: RS35 2202 9300 0002 0979 08, Pro Kre dit ban ka a.d, Mi lu ti na Mi lan kov ca 17, 11 070 No -

vi Be o grad, Re pu bli ka Sr bi ja (SWIFT: PRCBRSBG). A. J.

KRIZA I PIJACE

Lo ka li pra zni ji, te zge po pu we ni je, pro met ma wi I na pi ja ca ma se ose }a kri za, a pro met je da le ko ma wi ne go {to je bio pre tri, se dam ili de set go di na, po tvr dio je di rek tor „Tr `ni ce” Du{an Baji}. Po pu we nost lo ka la na pi ja ca ma je ma wa za oko dva od sto u od no su na pro {lu go di nu, a po pu we nost te zgi vi {a za isti pro ce nat, re kao je di rek tor pred u ze }a u ~i joj je nad le `no sti de vet pi ja ca. Po pu we nost te zgi me wa se za vi sno od go di {weg do ba, ali u nor mal nim vre men skim uslo vi ma pi ja ce ra de sko ro pu nim kap ci te tom. Od po ~et ka go di ne, 124 za ku pa ca lo ka la su pro du `i li ugo vor, a tri lo ka la osta la su bez za ku pa ca jer ovi ni su mo gli da pla te na dok na du za pro du `a va we ugo vo ra, od no sno de po zit 1,6 mi li o na di na ra. - Bo qe je ne ma ti za kup ca, ne go ima ti ta kvog ko ji pra vi tro {ko ve, a ne pla }a. Ve} ima mo

dvo ji cu za in te re so va nih za dva lo ka la, ta ko da }e osta ti sa mo je dan pra zan na Ri bqoj pi ja ci i bi }e po nu |en na li ci ta ci ji - re kao je Ba ji}. Ce na za pro du `e tak ugo vo ra je od re |e na pre tri go di ne i ni je me wa na.

- Ce nu ne }e mo sma wi va ti za to {to je ve }i na na {ih za ku pa ca pla ti la re ~e nu su mu nov ca, te ne bi bi lo po {te no da dru gi do bi ju lo kal po ni `oj ce ni. S dru ge stra ne, jo{ uvek sam ube |en da su no vo sad ske pi ja ce ve o ma

NAGRADE POKRETA POTRO[A^A

Pri zna wa fir ma ma i po je din ci ma Po kret po tro {a ~a No vog Sa da i Po kret po tro {a ~a Voj vo di ne do de li li su po ve qe pred u ze }i ma i po je din ci ma u okvi ru obe le `a va wa mar ta, kao me se ca pra va po tro {a ~a. No vo sad ski Po kret je po ve qe za kva li tet ne pro iz vo de i pri stu pa~ ne ce ne do da lio zre wa nin skim fa bri ka ma „Di ja mant” i „Mle ko pro dukt”. „ Elek tro voj vo di na” je na gra |e na zbog ured nog snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, a „AIK ban ka” za ko rekt nu sa rad wu sa kli jen ti ma. Voj vo |an ski Po kret po hva lio je JGSP „No vi Sad”, „^i sto }u”, „No vo sad sku to pla nu”, „In for ma ti ku”, Omla din sku za dru gu „Pro gres”, „Tr `ni cu”. Ta ko |e, po ve qu su do bi li „Mi na kva”, fo to stu dio „Ke non M”, PU „Rad so no de tiw stvo” i Cen -

tar za so ci jal ni rad. Od po je di na ca po ve qa je uru ~e na dok to ru Pavlu Milo{evi}u za iz u zet ne re zul ta te u hi rur gi ji. Ka ko je ob ja sni la pred sed ni ca skup {ti ne oba po kre ta Radojka Nikoli}, oce wi vao se uspeh, kva li tet pro iz vo da i uslu ga i od nos pre ma po tro {a ~i ma. - Na {e or ga ni za ci je su ne pro fit ne, ne vla di ne, ne stra na~ ke i oform qe ne su ka ko bi po tro {a ~e za stu pa li kod dr `av nih or ga na, pro iz vo |a ~a i tr go va ca. Ape lu je mo na vla di ne or ga ne da obez be de i spro vo de prav nu i za kon sku re gu la ti vu, a pro iz vo |a ~e da pre i spi ta ju po slov nu prak su ka ko bi svi ra di li za dru {tve no bla go sta we - ka za la je Ni ko li}. A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

atrak tiv na me sta za pi ja~ ne de lat no sti - ob ja snio je sa go vor nik. Ne }e bi ti me wa ne ni ce ne za ku pa te zgi, iako je, pla nom i pro gra mom, pred vi |en rast ce ne za ~e ti ri od sto. - Ne }e mo ko ri sti ti pra vo da ce ne po ve }a mo, jer za to ne ma po tre be. Bez ob zi ra {to je vi sok rast ce ne ben zi na, ni smo svo je pla no ve ba zi ra li sa mo na to me. Ozbiq ni je mo `e da nas po re me ti i da uti ~e na rast ce na za ku pa, re ci mo, po sku pqe we ko mu nal nih uslu ga, jer sa mo na te uslu ge ode se dam, osam mi li o na, a to je za nas zna ~aj na ci fra - uka zao je Ba ji}. U od no su na osta le pi ja ce, za ko je se spo ra di~ no tra `e te zge, Naj lon pi ja ca pred wa ~i, jer sva ko dnev no bu de pot pi samp tri do pet no vih ugo vo ra sa za kup ci ma. I. Dragi}

ODGOVOR ZAVODA ZA IZGRADWU GRADA

Ko sov ska uli ca u Ru men ki osta je u mra ku

@i te qi Ko sov ske uli ce u Ru men ki i da qe ne }e ima ti uli~ nu ra sve tu, pre do ~e no je ju ~e na sed ni ci Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge gra |a na ko ja je odr à na u Skup {ti ni gra da. Ka ko je ob ja {we no u od go vo ru iz Za vo da za iz grad wu gra da (ZIG) ovo go di {wim Pro gra mom ure |i va wa gra |e vi skog ze mqi {ta ni su pla ni ra na sred stva za iz grad wu jav ne ra sve te u po me nu toj uli ci. -Za re a li za ci ju ova kve in ve sti ci je po treb no je pre sve ga obez be di ti sred stva za iz ra du pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je, a po tom i za iz grad wu. S ob zi rom na to da u ovoj uli ci ne po sto ji mre à, kao ni stu bo vi jav nog osve tqe wa, ni je mo gu }e pri stu pi ti adap ta ci ji jav ne ra sve te na ve de no je u od go vo ru ovog pred u ze }a. Ta ko |e, u ZIG-u ka ù da, za sa da, ne ma in di ci ja da }e se Pro gram me wa ti, ali uko li ko do |e do to ga, pred u ze }e }e tra ì ti da se po me nu ti pro blem Ru men ~a na uvr sti u Pro gram. A. J.

065/47-66-452

Pe {a ka ima, zebre nig de Ka da kre ne te kroz Pe tro va ra din do bro je ako ne po ga zi te ni jed nog pe {a ka. Pr vo, na {a sa o bra }aj na ne kul tu ra se vi di na sva kih 10 me ta ra. Pe {a ci pre la ze uli cu na bi lo kom me stu. Tre ba da do da mo da na {i pe {a~ ki pre la zi su obri sa ni, pa se i ne vi de. Iza mo sti }a u Pre ra do vi }e voj uli ci vo za~ ne vi di pe {a~ ki pre laz, jer je ne lo gi~ no tu da sto ji i za to {to je far ba iz li za na. Pe {a ci ko ji tu sta nu ju idu pra vo pod ko la. 064/8249... *** Rib wak je sta ri je na se qe od No vog Sa da, pa ka ko ste mo gli da ga osa ka ti te sa no vim re dom vo `we go spo do iz GRAS-a? 060/3287... *** Pi tam no vo sad ske ~el ni ke ko je od wih do zvo lio da se u Ka to li~ koj por ti ko ja je za {ti }e na

ar hi tek ton ska ce li na, do zvo li grad wa pla nin ske brv na re ba {te na slo we ne na re sto ran Ati na? 063/5197...

*** U sva koj zgra di ima ne ka oso ba ko ja ne zna {ta }e od do sa de, a mr zi i sa mu se be, pa ide oko lo i tra -

ì raz log za sva |u. Naj jed no stav ni je je mal tre ti ra ti ì vo ti we i one ko ji ih vo le, te ta ko le ~i sop stve ne fru stra ci je. Mo lim za iz vi we we one, ko ji se u ovom tek stu pre po zna ju. 065/6177... *** Za 060/0388.... [ta vre di {to se mi za la è mo kao gra |a ni Ru men ke kad pred stav nik ili de le gat, ka ko god ve} da se zo ve, ne ma uti ca ja ili zna wa da se kod vla sti i grad skih qu di iz bo ri da Ru men ka, na ko rak do gra da do bi je ka na li za ci ju. Ne mam ni {ta pro tiv to ga {to }e Be ge~ da do bi je i {to Ba~ i sva okol na me sta ima ju ili su na do brom pu tu da je do bi ju, a pi tam gra do na ~el ni ka po ~e mu je Saj lo vo u pri o ri te tu u od no su na Ru men ku, da ni je mo `da sta ri je na se qe od Ru men ke? 063/8610...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

SKLADI[TEWE DERIVATA I PROIZVODWA MINI BUSEVA UMESTO HEMIJSKE INDUSTRIJE

„Spid” i „Fe niks” o`i ve li deo HINS-a

U Indstrijskoj zoni u delu gde kretarijat za privredu i Razvojna ma budemo za nijansu boqi od ostaje nekada poslovao HINS od pre banka Vojvodine ~ine napore da lih, pa }emo verovatno biti kongodinu i po dana posluje doma}a se poizvodwa pokrene, rekao je kurencija ostalima iz ove grane kompanija „Spid„ - Javno carin- Bugarski. privrede - kazao je direktor Mi sko skladi{te i „Spidov” zakupac „Spid„ je parcelu povr{ine od {a Mi lu ti no vi}. Trenutni kapu dve hale „Feniks”. „Spid”poku- oko 4 hektara kupio posle bankrocitet rezervara je 8 miliona li{ava da pokrene posao skladi{teta HINS-a za {est miliona evra i tara, a vrlo brzo, kazao je direkwa naftnih derivata, tor, bi}e izgra|eno a zakupac preduze}e jo{ rezervara, za „Feniks „proizvodwu ukupno 12 miliona limini buseva sa 29 setara. di{ta. Milutinovi} je naGradona~elnik veo, da „Spid” radi s Igor Pa vli ~i} obima|arskim MOL-om {ao je ju~e „Spid„ i koji ovde ima rezeruverio se kako se sada visane kapacitete. privre|uje na parcePrema re~ima tehlama nekada{weg veni~kog direktora likog kompleksa He„Feniks” De ja na Di mijske industrije Novqa ka namera preduvi Sad(HINS), koji ze}a je da mese~no je propao. S Pavli~iproizvedu deset mini }em je bio i direktor buseva. Do sada su naGra do na ~el nik Pa vli ~i} ka zao da VIP Fonda Bra ni pravili tri mini buslav Bu gar ski. u pri vred nom raz vo ju gra da ma la i sred wa sa:„Feniks„ radi nadoGradona~elnik je gradwu na {asijama pred u ze }a ima ju pri o ri tet kazao da u privredmotora „Iveko”. Trenom razvoju grada manutno imaju 14 zapola i sredwa preduze}a treba da bu- uveliko radi na izgradwi rezervoslenih i bar deset radnika planidu prioritet i da Grad ~ini sve da ara za skladi{tewe naftnih deriraju da zaposle. taj koncept zaìvi. Bugarski je vata.Trenutno upo{qava 70 radni- Vi{e od 50 odsto proizvodwe izjavio da sektor finansija i in- ka, a planira da do kraja godine radimo zahvaquju}i doma}im siformacionih tehnologija bespre- primi jo{ tridesetak radnika. rovinama i alatima - naveo je tehkorno fukcioni{u u Novom Sadu, - Ovo je prvi privatni termini~ki direktor i kazao da ve} a da je èqa Pokrajine da i sek- nal u Srbiji za skladi{tewe deimaju kupce na ruskom trì{tu. tor privrede kona~no oìvi.Serivata - i trudi}emo se da u cenaZ. Deli}

NA SKUP[TINI GRADA MARATON OD 100 TA^AKA

Da nas po sled wa sed ni ca do iz bo ra? Posledwa sednica aktulenog sa- pravde. Komisija ne zna koji od- strukturu. Odbornicima }e inziva Skup{tine grada bi}e odrà- bornik treba da se zameni novim, s formaciju o bezbednosti za 2011. na danas, a na dnevnom redu }e se obzirom da je predato 10 od ukupno godinu u gradu podneti predstavna}i ~ak oko 100 ta~aka. Predsed- 11 zahteva za vra}awe mandata. nik policije, dok }e ombudsman nik gradskog parlamenta Alek san U dnevnom redu dominiraju izve- predo~iti izve{taj o pro{logodidar Jo va no vi} ipak je medijima {taji o realizaciji pro{logodi- {wem radu. predo~io da ostaje mogu}nost da se {wih programa gradskih preduzeDeputati }e se izjasniti i o do izbora odrì jo{ predlozima za postajedna sednica, ne otvqawe balon hala, za mePred sed nik grad skog par la men ta krivaju}i razloge re unapre|ewa ìvota u takvog scenarija. Ledincima, za usvajawe Alek san dar Jo va no vi} ipak je me di ji ma Prema posledwim strategije pristupa~nopre do ~io da osta je mo gu} nost da se do najavama iz Gradske sti i za izmenu koefiiz bo ra odr ì jo{ jed na sed ni ca, ku}e pred odbornicijenta za plate izabrane ot kri va ju }i raz lo ge ta kvog sce na ri ja cima se ne}e na}i nim i postavqenim liodluka o javno pricima, a informisa}e se vatnom partnerstvu „Vodovoda”, }a i ustanova, kao i re{ewa o otu- o aktivnostima na rekonstrukciji koja je povu~ena sa pro{log zaseda- |ewu gra|evinskog zemqi{ta. Za- stadiona „Kara|or|e”. wa. Mo`da je ba{ ova tema razlog nimqivo je da se investicioni O~ekuje se da se na sednici i vreventualnog skup{tinskog oku- planovi „Informatike”, „Vodovo- {ioci du`nosti direktora Zavoda pqawa i u aprilu. Dana{wa sedni- da” i „Parking servisa” mewaju, za izgradwu grada Mir ja na De ja no ca pro}i }e i bez vra}awa mandata iako nije pro{lo ni pola godine. vi} i „Lisja” Zo ri ca Baj kin Jo va napredwacima na osnovu odluke su- Tako „Vodovod” novac sa investi- no vi} izaberu za direktore, jer je da. Naime, Kadrovska komisija ni- cija preusmerava na projektovawe, od v.d. imenovawa pro{lo {est meje prihvatila odluku suda, ve} je za- a „Informatika” sa video nadzora seci. D. Igwi} traìla mi{qewe Ministarstva prebacuje pare na opti~ku infra-

Bu yet za sport udvo stru ~en - Pre ~etiri godine buxet za sport, koji smo zatekli, bio je 100 miliona dinara, a sada je on dupliran - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Alek san dar Kra vi}. - Na{a strategija je i{la u dva smera. @eleli smo da privu~emo {to vi{e me|unarodnih manifestacija, po mogu}nosti evropskih i svetskih {ampionata, a sa druge strane èleli smo da {to vi{e Novosa|ana ukqu~imo u razne sportske aktivnosti na nivou grada koje nisu takmi~arskog karaktera. Predstavqaju}i rad Uprave za sport i omladinu u protekle ~etiri godine Kravi} je naglasio da su 2008. godine zatekli sistem koji to zapravo nije bio i da su kroz jednu zdravu i realnu proceduru poku{ali da izrade pravilnike. Kako se moglo ~uti, radi se o dva pravilnika koji se ti~u kriterijuma ko moè da aplicira i na koji na~in za dobijawe buxetskog novca. Sistem je uspostavqen tako da postoje jasni kriterijumi kako bi se znalo {ta ko radi. To je ura|eno, jer je postojala èqa da se uvede vi{e reda u tro{ewe buxetskog novca. Na konferenciji je bilo re~i i o mnogobrojnim sportskim manifestacijama koje su se odràle u na{em gradu, a koje su doprinele promociji Novog Sada i privukle mnogobrojnu publiku. B. M.

JU^E NA SAJAM ANTIKVITETA

Sta ri ne vi so kog sja ja Tradicionalni sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta, 112. po redu, odr`an je u Domu vojske Srbije na Beogradskom keju. U~estvovalo je preko 50 izlaga~a sa vi{e od 15.000 predmeta iz daleke praistorije, egipatske kulture, anti~ke Gr~ke, Rima, drevne Kine, sredweg veka pa sve do dana{wih dana. U ponudi je bio stari novac, nakit, stilsko platno, predmeti od stakla, ikone, skulpture ali i narodne no{we. Kao i svakog puta organizovana je i humanitarna prodaja predmeta, rukotvorina ~lanica „Kola srpskih sestara”. Omogu}ena je i razmena, a posetioci su mogli i da bespaltno

petak30.mart2012.

IZBORI 2012.

Do sa da usvo je no 12 li sta Gradska izborna komisija (GIK) usvojila je ju~e izbornu listu „Savez vojvo|anskih Ma|ara - I{tvan Pastor” koja }e na glasa~kom listi}u zauzeti broj 12. Na listi se nalazi 29 kandidata od mogu}ih 78. Poznato je da je broj jedan “Za boqi Novi Sad – Bojan Pajti}”, dvojka je “Liga socijaldemokrata Vojvodine – Novi Sad na{a ku}a – Nenad ^anak”, a trojka „Maja Gojkovi} Ujediweni regioni Srbije”. „Demokratska stranka Srbije Vojislav Ko{tunica” je ~etvorka, „Udru`eni penzioneri i socijalna pravda - Pero Zubac” imaju broj pet,”Romska demokratska stranka - Tomi-

slav Bokan” {est, a „Srpska radikalna stranka - Aleksandar Martinovi}” je sedmica. Broj osam pripao je listi “Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije - Partija udru`enih penzionera Srbije - Jedinstvena Srbija - Socijaldemokratska partija Srbije”, na mestu devet je “Srpska demokratska stranka - Radivoj Prodanovi}” dok }e broj 10 zauzeti “Pokrenimo Novi Sad Srpska napredna stranka - Nova Srbija - Pokret Socijalista”. Na mestu 11 je “^edomir Jovanovi} - Vojvo|anski preokret (LDP-VP-SDU)”. Ina~e, obrasce za prikupqawe potpisa za izbornu li-

BROJ 11, „^EDOMIR JOVANOVI] – VOJVO\ANSKI PREOKRET (LDP-VP-SDU)”

Li di ja Pi ro {ki no si lac li ste

Izborna lista Liberalno-demokratske partije „^edomir Jovanovi} - Vojvo|anski preokret (LDP-VP-SDU)” zauze}e mesto 11 na glasa~kom listi}u. Od maksimalnih 78 kandidata za odbornike, prijavqeno je 59. Nosilac liste je predsednica Gradskog odbora LDP Li di ja Pi ro {ki. Tu su i predsednik Vojvo|anske par ti je Alek s an d ar Oxi}, biv {i di rek tor „In for ma tike” Zo ran Be ro wa, umetnik Vin ce Olah kao i pomo}nik direktora Zavoda za izgradwu grada \or |e Ku qan ~i}. Na listi se nalazi 21 predstavnica lep{eg pola, {to je neznatno vi{e od tre}ine, ko-

liko je propisano zakonom. Sa visokim obrazovawem je oko 20 odborni~kih kandidata. Od zanimawa zastupqeni su i re a li za tor pro gra ma, preduzetnik, projektni koordinator, novinar, socijalni rad nik, sli kar, ku li nar ski teh ni ~ar, elek tro mon ter, tonski snimateq, monitoring medija, pa ~ak i u~enik. Me|u kandidatima je i jedan penzioner, ali i sedam studenata. Svega osam kandidata ne `ivi u gradu ve} u prigradskim naseqima. Najstariji sa liste ro|en je 1943. godine dok najmla|i ima 21 godinu. D. Ig.

stu preuzelo je jo{ 12 stranaka, organizacija i udru`ewa. Izborne liste spremaju, Narodna stranka, Grupa gra|ana „Dveri”, Nijedan od ponu|enih odgovora, Koalicija „Sve zajedno”, Udru`ewe gra|ana „Novi Novi Sad”, Mi li voj \u ka no vi}, Komunisti~ka partija, Pobedimo siroma{tvo, Gra|anski pokret Srbije, Gra|anska inicijativa Goranaca, Grupa gra|ana „Novi Sad” i Komunisti~ka partija Josip Broz. Podno{ewe izbornih lista mogu}e je do 20. aprila. Glasa~ki listi} za lokalne izbore bi}e bele boje. D. Ig. U KARLOVCIMA

So ci ja li sti ma broj osam Op{tinska izborna komisija u Sremskim Karlovcima proglasila je kao osmu listu na izborima za odbornike u lokalnom parlamentu 6. maja, listu „Ivica Da~i}„ - Socijalisti~ka pratija Srbije (SPS), Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS). Osim ove koalicije za mesta u odborni~kim klupama u Karlovcima bori}e se jo{ Demokratska stranka, Ujediweni regioni Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, koalicija Srpske napredne stranke, Nove Srbije i Pokret snaga Srbije - BK, te koalicija Partije ujediwenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije. Z. Ml.

„NIJEDAN OD PONU\ENIH ODGOVORA” SKUPQA POTPISE

Svi No vo sa |a ni mo gu u kan di da te Stranka Nijedan od ponu|enih odgovora (NOPO) osnovana je krajem 2010. i aktivno skupqaju potpise za izbornu listu za Skup{tinu grada, ali i za republi~ke i pokrajinske izbore. Kako ka`e Zdravv ko ]ur ~i} iz NOPO ideja o osnivawu stranke je nastala jo{ za izbore 2008. u Beogradu, kada su shvatili da nijedna politi~ka opcija ne odgovara. - Novi Zakon o politi~kim strankama je restriktivan, pa smo morali da se registrujemo kao stranka nacionalne mawine. Mi zastupamo Vlahe, a malo qudi i zna da je istaknuti Srbin Branislav Nu{i} bio vla{kog porekla. Prona{li

smo rupu u zakonu; jer iako ste stranka mawine ne morate imati nijednog ~lana iz nacionalne mawine koju predstavqate - objasnio je ]ur~i}. Ciq NOPO je da ponudi svim gra|anima da budu kandidati za odbornike i poslanike. ]ur~i} smatra da je puno qudi nezadovoqno politi~arima, pa je ovo prilika da se sami ukqu~e u promene. -Ko èli moè da se prijavi da bude odborni~ki kandidat. Trenutno je za lokalne izbore prijavqeno 50 qudi. Imena nisu poznata javnosti, jer su to sve osobe svr{ene u svojim oblastima i sve ovo radimo volonterski. Niko od nas ne ì-

Po {ta u Ka me ni ci su tra ne ra di Po{ta u Sremskoj Kamnici, koja se nalazi na Trgu kraqa Petra Prvog 2, sutra ne}e

Koncert „Aleksandar Dujin orkestra”, u okviru ciklusa „Xez metronom”, bi}e odr`an ve~eras, u 20 ~asova, u klubu „Tribina mladih”, KaU STUDIJU „M”

Su tra svi ra „Dru gi na ~in” Legendarna zagreba~ka rok grupa „Drugi na~in” odr`a}e koncert sutra u 20.30 sati u Studiju „M”, Ulica Igwata Pavlasa 3. Prva serija ulaznica za koncert ko{ta}e 800 dinara, a ostale }e se prodavati po ceni od 1.000 dinara. Karte se mogu kupiti u CD {opu „Mungos”, Ulica Wego{eva 14. N. R.

SRS da je prav ne sa ve te Savet za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke dava}e pravne savete gra|anima danas od 16 do 18 ~asova. Prostorije novosadskih Radikala nalaze se na Bulevaru Mihajla Pupina 18b. A. L.

vi od politike. Do sada smo prikupili oko 300 potpisa, a gra|ani detaqnije informacije mogu da na|u na sajtu www.po sla nik.rs - rekao je ]ur~i}. Ujedno NOPO gra|anima nudi zaradu. Naime, ako uspeju da sakupe dovoqno potpisa i predaju izbornu listu, mo}i da imaju svoje kontrolore na bira~kim mestima. S obzirom da }e pare dobiti iz buxeta grada i republike, NOPO }e mo}i da plati sugra|ane koji se prijave da budu kontrolori na dan izbora, a dnevnica je 2.000 dinara. Svi zainteresovani mogu da se prijave na adresi www.kon tro lo ri.org. D. Igwi}

De fi le bi ci kli sta

raditi. Poslovnica }e biti Grad i Biciklisti~ki klub „Novi zatvorena zbog gra|evinskih Sad” sutra organizuju otvarawe biciradova na objektu. N. R. klisti~ke sezone velikim defileom biciklista novosadskim ulicama. Okupqawe biciklista je ulici Modene u 16.30 ~asova, a po~etak defilea u toli~ka porta 5. Orkestar 17. Povorka }e se kretati slede}im ~ine: Alek san dar Du jin, Mi - ulicama: Modene, @arka Zrewanina, ro slav Kar lo vi}, Fe dor Ru - Stra`ilovska, Bulevar cara Lazara, {kuc, Sve tla na Ce ca Pa la da Bulevar oslobo|ewa, Dimitrija Tucoi Sa {a Ig wa to vi}. G. ^. vi}a, a ciq je na platou Spensa. I. D.

Kon cert Alek san dra Du ji na

procene svoje predmete. Organizator je dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina”. G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak30.mart2012.

DNEVNIK

c m y

УРЕЂУЈЕ СЕ ЕНТЕРИЈЕР НОВОГ ПОЗОРИШТА

Скадар у Врбасу још чека прву представу ВРБАС: Изградња позоришта у Врбасу започета је још пре скоро 20 година, када је стара зграда Дома културе изгорела у пожару. Временом је пројекат неколико пута мењан, а здање краси само лепо уређена спољашност, док је унутра урађено веома мало. Прошле године је раскинут уговор са претходним извођачем радова, фирмом „Дијагонала” из Новог Сада, на основу захтева Културног центра Врбас. Фонд за капитална улагања АП Војводине, који финансира пројекат изградње позоришта у Врбасу, почетком ове године расписао је тендер за новог извођача радова и изабрана је фирма ГП „Ковачевић” из Новог Сада. Вредност овог уговора, за прву фазу, је близу 108 милиона динара, а рок за завршетак радова је 150 календарских дана.

Ненад Велицки

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Na ja vqe no ubi stvo” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Se viq ski ber be rin” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „Fa ni i Alek san der” (19)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (18.10), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (18.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12, 14.15), „Ma pe tov ci” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.15, 20.20, 22.25), „Lo raks” (12.30, 14), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.15), „^o vek na ivi ci” (22.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (20.05), „Gnev ti ta na” (16, 18, 18.05, 20.15, 22.20), „Igre gla di” (14.30, 17.15, 20, 22.45) KCNS - film ski da ni fran ko fo ni je „Raz u la re ni” (18), „Zgra da Ja ku bi jan” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: San dra Ra ka iz Novog Sada, Sve tla na Pi li po vi} iz Zmajeva, Je le na Ra di} Drk iz Petrovaradina, Dra ga na Ne {ti nac iz In|ije, Na ta {a Mi haj lo vi} iz Bukovca, Ma nu e la Jev ti} iz Rumenke, Bi qa na Ve se li} Ana bu si iz Sremskih Karlovaca i Mi le na Ra du ki} iz Futoga, DE^AKE: Mi le na Mr |a i Kla ra Bu za {i iz Novog Sada, Dra ga na Pi va~ iz Magli}a, Na da La za re vi} iz Be{ke, Je la Veq kov iz \ur|eva i Da li bor ka Mi lo sa vqe vi} iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Nade`da Mihaila Lazi} (1932) u 9.45 sati, Dejan Vladimira Brundza (1972) u 10.30, Marija Andra{a Bak{a (1933) u 11.15, \or|e Nikole Jovanovi} (1921) u 12, Radivoje Bora Milosavqevi} (1952) u 12.45, Julija Pavla Gajdo{ (1932) u 13.30, \oka Nenada Vukadinov (1947) u 14.15 i Milorad @arka ^onki} (1929) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Antal Petra Gregu{ (1934) u 11 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Milica Svetozara \uri} (1920) u 13 sati.

Пре нешто више од месец дана, извођач радова ГП „Ковачевић” је започео послове на изградњи и уређењу ентеријера, али радови не теку очекиваном динамиком. Координатор за пројекте и инвестиције у општини Врбас Ненад Велицки каже да ће планирани рок сигурно бити пробијен, али је изражава наду да ће Врбашани ускоро добити позориште са врхунским изгледом, најмодернијом опремом и престижном сценом. - Фирми ГП „Ковачевић” је уплаћен аванс од 32 милиона динара и 20. фебруара су радови започети. За сада радови се не из-

воде оним интензитетом који смо ми очекивали, а у разговору са извођечем радова и Фондом за капитална улагања добили смо уверења да ће од понедељка ова инвестиција почети да се ради пуним капацитетом - рекао је Велицки. Ова, прва фаза радова, подразумева уређење гледалишта, гипсане радове, сцену, противпожарну опрему и климатизацију. То је неопходно како би позориште добило употребну дозволу и како би била изведена прва представа у Врбасу после 20 година, каже Велицки. За другу фазу радова на изградњи позоришта потребно још 70 милиона динара, а ова средства за сада нису обезбеђена. - Конкурисаћемо на више страна како би обезбедили новац који је потребан за опремање подрума, канцеларија, свлачионица и свих оних просторија које су предвиђене пројектом - казао је Велицки. М. Кековић

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Улаз у позориште

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak30.mart2012.

ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЛА СУБОТИЧКА СКУПШТИНА

„Кал це до ни ји” бес плат но зе мљи ште

СУ БО ТИ ЦА: Одборници суботичке Скупштине су показали изузетну ефикасност у раду и за непуна три часа, на ванредној седници, усвојили 17 тачака дневног реда. Изгласали су усвајање Елабората о оправданости отуђења грађевинског земљишта, без накнаде у привредној зони Мали Бајмок, компанији „Калцедонија”.У плану је запошљавање хиљаду радника до 2015. године, који ће за пет година остварити укупно 8,7 милиона евра нето зараде. За реализацију овог пројекта, „Калцедонија” ће уложити 20 милиона евра.

Узети узорци с моста

ЗРЕЊАНИН: Одељење инспекције за заштиту животне средине при Градској управи у Зрењанину саопштило је да је јуче узело узорке са Лучног пешачког моста како би се одредио карактер отпада за који се сумња да је жива. Узорак и лабораторијско испитивање обавиће стручна овлашћена организација Институт за заштиту на раду из Новог Сада. Подсетимо, по други пут се на мосту који спаја Улицу Тоше Јовановићa са Истарском, појавила већа количина живе. За сада се не зна ко је одговоран за овај други инцидент са опасном материјом, нити је познато одакле жива потиче. У Полицијској управи у Зрењанину „Дневнику” је јуче потврђено да је случај евидентиран и да је истрага у току. Ж. Б.

Усвојен је Просторни план Града, план детаљне регулације центра града – зона 3 и још неколико планова детаљене регулације. Одборници Савеза Војвођанских Мађара нису подржали предлоге који се односе на именовање Тибора Мурењија за члана Управног одбора „Водовода“ и Одлуку о допуни статута јавног комуналног предузећа „Паркинг”. Расправа се повела око доношења одлуке о измени Плана детаљне регулације центра града Суботица, зона 3. Измена плана се односи на исправку услова, везаних за фор-

мирање минималне величине парцеле, планиране за изградњу у простору који припада Зони пословања и комерцијалним функцијама. Ту се првенствено мисли на бензинске пумпе и гасне станице, праонице аутомобила, заједничке гараже и слично. Повела се расправа око измештања старе и градње нове пумпе на углу Прерадовићеве улице, где се некада налазио Комград. Усвојена је одлука и о „Рехабилитацији система даљинског грејања у Србији, фаза четири“, а реч је о узимању кредита у висини од седам С. Иршевић милиона евра.

ЗА НЕДОВРШЕНУ ЈАВНУ ГАРАЖУ ЈАВИО СЕ ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИНВЕСТИТОР

Чека се промена намене КИКИНДА: Изградња јавне гараже у Доситејевој улици започета је пре тридесетак година. Осим конструкције, даље се није одмакло, а објекат ружи најужи центар града. Решавање овог проблема локална самоуправа започела је 2008. године, када је расписан конкурс за изградњу пословног објекта, али се потен-

решење за гаражу у Доситејевој, вољна је да уради пројекте и уложи средства како би овај објекат, који је до сада ружио град, био модеран пословностамбени простор. Већ су добијене неке дозволе и завршене предрадње да би се припремио предлог за скупштинску одлуку, којом би се преименовала наме-

Ликовни салон ЗРЕЊАНИН: У Малом салону Народног музеја Зрењанин данас у 19 часова, биће отворена изложба традиционалног годишњег ликовног салона чланова Удружења ликовних аматера Зрењанин (УЛАЗ). Салон ће трајати до 5. априла. Ради се о централној ликовној манифестацији овог агилног удружења, једног од водећих у земљи, која је прва у низу жирираних изложби у организацији Савеза аматера града Зрењанина, Војводине и Србије. Селектор овогодишњег салона је Драган Недимовић, историчар уметности из Зрењанина, који ће од изложених радова педесетак чланова УЛАЗ-а, издвојити троје награђених, десеторо похваљених и још један број аутора који ће учествовати заједно са награђеним и похваљеним на регионалној изложби. Ж. Б.

ИЗБОРИ 2012.

Осма ли ста Бу ње вач ка стран ка СУ БО ТИ ЦА: Градска изборна комисија у Суботици прогласила је као осму листу Буњевачке странке на предстојећим локалним изборима. Носилац листе са 23 кандидата је Бла шко Га брић, а први на листи је Ср ђан Еве то вић. А под слоганом: „Истина, храброст, поверење” наставља се прикупљање потписа за подршку листи Савеза бачких Буњеваца коју предводи Мир ко Ба јић. - Први захтев када уђемо у Скупштину града, биће да се изврши ревизија приватизација у нашем гра-

ду, нарочито „Севера”, „Азотаре”, „Младости”, „Агрокомбината”, „Медопродукта”, „Жељезничара” и других предузећа и да се грађанима који су због лоповских приватизација остали без посла, врате радна места, а да се незаконито стечена имовина одузме, наводи се у саопштењу Савеза бачких Буњеваца. Потписи за подршку листи прикупљаће се сутра на Прозивци, у просторијама МЗ, код пијаце Зеленац од 13 до 19 часова. Поводом уче стале појаве лепљења и цепања страначких пла-

ката на фасадама и оградама у Суботици, Градски одбор Демократске странке апелује на све актере политичке сцене у граду да се престане са ружењем и прљањем града. Странке имају многе друге начине да изразе своје ставове и пошаљу поруку бирачима од лепљења плаката којима се уништава имовина града и производи додатно смеће на суботичким улицама, па ГО ДС позива све учеснике предизборне кампање да одустану од плакатирања града. С. И.

Се дам партија у „По кре ни мо Зре ња нин”

ЗРЕ ЊА НИН: Коалицију под називом „Покренимо Зрењанин – Томислав Николић”, предводи Српска напредна странка, а чине је још и Демократска странка Србије (Че до мир Ја њић), Нова Србија (Дар ко Ка ран), Покрет снага Србије (Ра до ван Ба јић), Покрет социјалиста (Бо шко Ивић), Демократска партија Македонаца (Јан ко Ту шкан) и Покрет Напред Банат (Са ша Ждр ња). Члан Председништва СНС Го ран Кне же вић рекао је на конференцији за новинаре да ова коалиција има и подршку бројних асоцијација и

удружења, а нека од њих су и Привредни препород и Удружење избеглих и прогнаних лица. - На листи кандидата за одборнике у Скупштини града Зрењанина имамо 22 жене, 37 факултетски образованих, 10 млађих од тридесет година, затим нестраначких личности, људи са села…А злурадима који не раде ништа него се баве СНС-ом и нашом коалицијом поручујемо да смо за само два дана, упркос опструкцији локалне администрације и малом броју оверивача, сакупили скоро 3.000 потписа грађана – рекао је Кнежевић. Ж. Б.

„Двери” и СВС први пут на изборима

Јавни радови и пракса КОВИН: Oбјављен је Јавни позив за организовање спровођења јавних радова у 2012. години на територији општине Ковин. Пријаве на конкурс за јавне радове примају се до 10. априла 2012. године, а заинтересовани извођачи попуњене обрасце упућују на НСЗ-Филијала Панчево, Испостава Ковин. За овогодишње јавне радове у општини Ковин, ресорни Секретаријат издваја 2,9 милиона динара, док је Општина обезбедила три милиона динара. Истовремено су отворени су и јавни позиви за послодавце са подручја општине Ковин за стручно оспособљавање и запошљавање приправника и позив за учешће у реализацији мере „Стручна пракса 2012“. Попуњени обрасци захтева достављају се Писарници Општинске управе Ковин. З. Дг.

Гаража чека инвеститора

цијални инвеститори нису јавили. На последњој седници локалног парламента, која је прекинута, очекивало се да одборници разматрају промену намене јавне гараже у стамбено-пословни објекат, по предлогу Секретаријата за стамбено-комуналне послове. -О овом предлогу требало је да се изјасне одборници, како би се стекли услови да наставимо преговоре са заинтересованим инвеститором - каже члан Општинског већа Бранислав Чолак - Већ неко време воде се разговори са новосадском фирмом „Хом инвест” која је предложила

на. Све то заустављено је на последњој скупштини, која није одржана, те надам се да потенцијални инвеститор неће изгубити вољу за тим послом. Рушење гараже коштало би град пола милиона евра. Уколико се одлука о промени намене јавне гараже усвоји, биће именован тим за израду пројекта који треба да одобри државна Комисија за јавно-приватна партнерства, а затим се расписује конкурс. Предвиђено је да, у изграђеном пословно-стамбеном простору обе стране - општина и инвеститор, имају по део власништва. А.Ђуран

Смењен директор посланик

АЛИБУНАР: Одборници Скупштине општине Алибунар одржали су седницу, на којој је смењен директор Дома здравља Виорел Жура. Одлука о његовој смени је донета на основу закључка Управног одбора ове установе и за вршиоца дужности је именована др Динка Кожокар-Даждеа. Одмах по доношењу одлуке о смени, Виорел Жура је у Дому здравља одржао конференцију за штампу, на којој је негирао све оно што му се ставља на терет и због чега је смењен. Рекао је да је ова установа отежано долазила до потребних средстава за пословање, али да су месечне зараде запослених измириване са један до два дана закашњења, код других здравствених установа је то трајало и више дана.

Мада му нису познати разлози, чуо је да постоји нека петиција да је некима плаћао више од њихових званичних зарада. Жура је рекао да су надокнаде примале др Динка Кожокар, за послове помоћника директора и др Мира Павловић-Ковачевић, за послове стручног консултанта и да су сви запослени за то знали, није се крило. Како је Жура народни посланик у Скупштини Србије, у име УРС, он сматра да иза ове смене стоје политички неистомишљеници из владајућих странака у општинском парламенту. Закључио је да би волео да му се покажу грешке за смену, а мисли да их нема, али да правду једино може да истера судом, ради моралне статисфакције. Р. Ј.

Диносауруси у Засавици ЗАСАВИЦА: У недељу, 1. априла у Специјалном резервату природе Бара Засавица, код визиторског центра, биће отворена палеонтолошка изложба „Свет диносауруса”. У оквиру изложбе биће приказано 60 експоната ди-

носауруса у природној величини, а сваки примерак је реконструисан по последњим научним открићима. Сви заинтересовани ће бити у прилици да током три месеца посете ову необичну изложбу. Ј. А.

СТАРА ПАЗОВА: Изборна комисија у Старој Пазови прогласила је, до сада, пет изборних листа за локалне изборе. Након коалиције „Избор за бољи живот – Борис Тадић”, ове недеље је Општинска изборна комисија као другу прогласила листу „ДСС Војислав Коштуница” на којој се нашло 48 кандидата за одборнике, а предводи је Милош Црномарковић. Изборну листу са 16 кандидата за одборнике предала је, први пут, Група грађана „Двери” под слоганом „Двери за живот Пазове”.

Први пут на локалним изборима учествује и Странка војвођанских Словака, која по речима Мирослава Хуђеца, једног од кандидата за одборника, очекује добре резултате, јер Словаци у Старој Пазови живе 240 година и желе нешто да учине за своје сународнике, да живе боље. - Залажемо се за развој пољопривреде, за образовање и запошљавање младих, даљи развој културе и информисања на словачком језику рекао је Хуђец. Изборну листу са 48 кандидата за одборнике предала је Српска на-

Кришан за четврти мандат КОВАЧИЦА: Општинска изборна комисија у Ковачици до сада је за локалне изборе прогласила четири кандидатске листе за одборнике СО Ковачица. На првом месту је листа „Демократска странка - Борис Тадић” са свих 39 кандидата, а предводи је председник ОО ДСа и први човек општине Мирослав Кришан. Кришан је на дужности председника општине већ трећи мандат, а демократе су још раније најавиле да је Кришан опет кандидат за ту функцију. Из редова демократа за листу „Избор за бољу Војводину - Бојан Пај-

тић” за покрајински парламент по већинском систему потврђена је кандидатура Мартина Злоха, актуелног потпредседника Скупштине АП Војводине. За општински парламент потврђене су још листе „Чедомир Јовановић - Преокрет (ЛДПСДУ)” са 26 одборничких кандидата, Лиге социјалдемократа Војводине са 18 и Савеза војвођанских Мађара са 13 кандидата. Председник СО Ковачица Јан Пушкар је за 6.мај расписао и изборе за чланове савета месних заједница. М. Мр.

Оставке одборника ЛСВ КИКИНДА: Председник Градског одбора Лиге социјалдемократа у Кикинди и одборник у Скупштини општине Милош Шибул поднео је оставку на место одборника. Како је објаснио оставку је поднео због пресуде Управног суда за враћање мандата одборницима који су одузети. Оставку, на место одборнице, из истог разлога поднела је и Гордана Перуновић Фијат, чланица исте странке. Њима двома мандати су били додељени након што су одузети члановима Српске напредне странке, по тада важећем закону. - Без обзира на то што сматрам да овим пресудама и одлукама нисам прозван да вратим мандат, јер немам коме ни да га вратим,стављам свој мандат одборника у СО Кикинда на располагање Скупштини да га она додели ономе за кога сматра да му припада - рекао је Милош Шибул. А. Ђ.

предна странка у коалицији са Новом Србијом, Покретом социјалиста и Српском демократском странком, а први на листи је Ђорђе Радиновић, председник Општинског одбора СНС. - Предали смо листу број 5, исто као на републичком и покрајинском нивоу, то нам је био циљ, зато смо чекали, а били смо спремни давно. Могу да се похвалим да смо потписе прикупили за један дан, очекујемо победу на овим изборима, а после тога промене у раду локалне самоуправе - рекао је после предаје листе Ђорђе Радиновић. А. Мали

Чак 11 листа

ТЕМЕРИН: Општинска изборна комисија у Темерину до сада је усвојила 11 изборних листа. Под редним бројем 1 је Демократска странка, следи Лига социјалдемократа Војводине, Српска радикална странка, а на броју 4 Група грађана „За просперитет општине Темерин”. Пети на листићу су Уједињени региони Србије, шести је „Преокрет”, следи Демократска странка Србије, Савез војвођанских Мађара, затим Јединствена Србија - СДПС. На десетом месту су Социјалистичка партија Србије-ПУПС, а 11. листа је Српска напредна странка - Покрет социјалиста. Кандидати за посланике у Скупштини Војводине по већинском систему су др Тања Радовановић (ДС), Роберт Каран (ЛСВ), Миодраг Мандић (УРС), Ненад Љубичић из СРС, др Савка Стратијев (СНС). М. М.

Караван омладине ДС-а у Ковину

КОВИН: Караван омладине Демократске странке „Избор младих за бољи живот Борис Тадић” стиже у суботу у Ковин. Млади ДС-а, њих 50 из

целе Србије ће на тргу испред Дома културе од 14 часова разговарати са грађанима Ковина и одржати трибину на отвореном. З. Дг.

Бачкулин напустио СВМ КАЊИЖА: Бивши председник Скупштине општине Кањижа Иштван Бачкулин из Хоргоша, један од оснивача Савеза војвођанских Мађара (СВМ) иступио је из редова ове странке, чију чланску књижицу има са редним бројем 3. Бачкулин је саопштио, да без обзира што има позив, неће приступити другој партији, него ће на изборима учествовати као неза-

висни кандидат групе грађана. Бачкулин је у саопштењу поред критика на рачун странке упутио замерке СВМ-у за поступке општинској власти Кањиже у мандату који истиче, такође и у Месној заједници Хоргош, а критикује и демократичност поступкa унутар странке приликом одређивања кандидата за изборе. М. Мр.

c m y

petak30.mart2012.

vojvodina

dnevnik

КАД ЗАШТИТНИ КАНАЛ НИЈЕ ПРЕДВИЂЕН КОМAСАЦИЈОМ

Ги бар ча ни ће мо жда по но во пли ва ти ГИ БА РАЦ: Четири километара источно од Шида смештен је Гибарац, мало сремачко село, са 1.043 становника, 327 кућа, али 420 станова и то све по новом попису. Око 90 одсто становника су паори, док су преостали безземљаши, углавном незапослени радници. Сточарством и производњом млека бави се Ми лан Мар тић са око 60 крава музара, а преко сто оваца и три коња има Бра ни слав Ла зић. На 1830 хектара обрадиве земље Гибарчани сеју углавном пшеницу, кукуруз, соју и шећерну репу. У селу је 363 хектара државног пољопривредног земљишта па је мањи део Гибарчана узео нешто ове земље у закуп, тек толико да покрије неке своје потребе. Ран ко Бар ба ра није узимао земљу, он се одлучио да држи фарму кока носиља. Јаја продаје на београдском тржишту, а остали паори и радници сналазе се како знају и умеју. Ових дана стигли су им бонови за регресирану нафту, па су сви отишли са поља у Шид на бензинску пумпу, по тај за њих веома потребан дериват.

Председник Месне заједнице Бошко Тешић

Пре годину дана село је изгласало нови месни самодопринос за инфраструктуру и то за реновирање сад већ старих друштвених објеката, пре свих Дома културе. Гибарчани су за реновирање овог објекта одвојили два и по милиона динара, а радови су већ започети. Вредни паори овог села у предграђу Шида политички су, како се и очекује, различито Кажу, када неко сељацима обећа они крену ка

њему, а када виде да од тога нема ништа, они одустану. Највећи део омладине усмерен је према фудбалском клубу „Синђелић”, други су ушли у удружење ловаца, па риболоваца, а уз старо удружење жена, ради и ново „Орхидеја”. И пензионери имају удружење. Идиличну слику овог села квари опасност од атмосферских вода које се сливају са Фрушке горе и које су пре неколико година буквално потопиле село. Председник Месне заједнице Бо шко То шић каже да су, да би се заштитили од вода, мештани прокопали канале у свим улицама и поставили посебну заштиту цевастим пропустима воде поред сваког електричног стуба. - Све то је слаба заштита. Стручна лица кажу да се не може изнад села копати заштитни канал који би апсорбовао сву воду са Фрушке горе да се не слије у село. Дали су и образложење да комасацијом тај део посла није предвиђен. Било како било канала неће бити, а што се тиче поплава видећемо - каже Бошко Тешић. Он је ангажован и у изградњи српске православне цркве у селу.

Радови се приводе крају, на понос свим мештанима Гибарца. У селу је и католичка црква. Реновирана је и заштићена, омалтерисана са промењеном кровном конструкцијом што је учинио народ овог краја из Хрватске, а радове је организовао управник жупе Гибарац велечасни Ни ки ца Бо шња ко вић. Тако да су оба два објекта у одличном стању. - Направили смо и 500 метара пешачких стаза. Изградили смо гаражу за дрва и прилазе објекту у којем је смештена месна канцеларија, амбуланта и просторија ФК „Синђелић”. Обављени су и земљани радови на шест километара атарских путева. Средствима добијеним по конкурсу биће купљен шљунак и ове године почеће се насипање тих путева. Ове године средствима самодоприноса завршићемо капелу на гробљу која је почела да се гради 2010. године прича Бошко Тошић. - Продужетак Ловачке улице у дужини од 700 метара и прилазе православном, као и католичком гробљу у дужини од 300 метара, насули смо струганим асфалтом и тако се решили блата.

Гибарац

У склопу Дома културе уређена је једна просторија за потребе актива жена, чиме је започела санација Дома, уградња ПВЦ столарије, санитарног чвора. Месна заједница брине и о фасадама на друштвеним објектима, одржава православно и католичко гробље током целе године, сеоску депонију смећа и јавне површине у центру села. У надлежности МЗ је и 1800 метара бициклистичке стазе Гибарац-Шид.

- Остало је отворено питање четвороразредне основне школе, која је у саставу Основне школе „Бранко Радичевић” у Шиду. Зграда је пуна влаге, а кров прокишњава. За сада не знамо како ће се ово питање решити. Сва средства месног самодоприноса усмерили смо на инфраструктуру нашег места и тога се придржавамо до његовог истека - завршио је Бошко. Д. Савичин

ВЛАСНИК „ТРАНСПЕТРОЛА” ТРАЖИ ДА СЕ ИСПИТА ПОСЛОВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА

Папири у фирми, а пшенице нема

МЛАДИМ БЕЧЕЈЦИМА ПРЕДСТАВЉЕНА КАРТИЦА ЕУРО 26

Погодности на путу и код куће

БЕЧЕЈ: Европску картицу за младе „Еуро 26” од недавно могу да користе сви до 30 година живота. Србија се укључила у ову организацију пре годину дана и већ се учланило преко 60.000 младих. Око 4,5 милиона младих из 41 европске земље користи погодности ове картице при куповини, путовањима, туризму и другим услугама, рекли су приликом промоције картице „Еуро 26” у бечејској Канцеларији за младе Ђуро Блануша из Министарства омладине и спорта и Јелена Станковић из Организације „Еуро 26”. Циљ промоције у Бечеју био је да се чује шта млади у граду крај Тисе желе да се уврсти у попусте за имаоце европске картице у њиховој средини, али и шире. Саго-

ворници из Београда су изнели низ погодности, а посебно су апострофирали могућност осигурања пре сваког путовања. - За врло кратко време четрдесетак Бечејаца се учланило у Организацију, а ми у Канцеларији за младе успели смо имаоцима европске картице за младе да обезбедимо попуст у 11 овдашњих фирми с тенденцијом да тај број из дана у дан буде већи рекле су у име домаћина Катарина Стоисављевић и Сузана Тошић. Чланарина за европску картицу је 500 динара годишње, а све додатне информације могу се добити телефоном на број 6919851 или 064/8959048, а електронском поштом mladi.becej@gmail.com. В. Јанков

СЕЧАЊ: Није пословање бившег директора сечањског предузећа „Транспетрол” А. Ш. под лупом судских органа искључиво због тога што је пријаву против њега поднела полиција, него је кривичну пријаву саставио и сувласник те фирме Бранко Самарџић. Против А. Ш. се у истражном одељењу зрењанинског Вишег суда води истрага због сумње да је починио кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди. Како је наведено у кривичној пријави Полицијске управе, А. Ш. је августа прошле године издао потврду предузећу „Протеин” из Торка о преузимању 600 вагона пшенице која је практично уступљена на чување у силосе „Транспетрола”, али је у међувремену пшеница нестала, па су се власници из Торка обратили за помоћ полицији. Међутим, уочи недавног повратка у Србију из Америке, где неколико година уназад проводи зиме због проблема са здрављем, против суграђанина кога је сам поставио за директора, кривичну пријаву поднео и Бранко Самар-

Траже се одговори од бившег директора „Транспетрола”

џић, који А. Ш. сумњичи да је „Транспетролу” нанео огромну штету, која се огледа, између осталог, и у нестанку 2.077 вагона кукуруза и 211 вагона пшенице. - Очекујем да се испита продаја житарица и наплата истих, али и да се установи где су отишле огромне количине житарица и ђубрива којих нема, а стоје као да

су на стању моје фирме. Зашто никад није фактурисан транспорт који су фирмини камиони уредно обавили и прешли 800.000 километара за годину дана, што је у противвредности од 1,2 милиона евра - упитао је Самарџић. На судским органима је да испитају сва дешавања везана за пословање посрнуле сечањске фирме која поседује складиште и

сушару за житарице, као и рибњак за узгој конзумне рибе. До тада, „Транспетролом” се бави и Привредни суд у Зрењанину, јер је у овој фирми отворен стечајни поступак. Како сазнајемо, повериоци су до сада пријавили да од „Транспетрола” потражују више од две милијарде динара. Стечајна управница Драгица Арсић је на рочишту саопштила да је, као основана, признала потраживања од 1,78 милијарди динара, док је остатак, од 303 милиона динара по њеним сагледавањима неоснован па је повериоце који су их пријавили, упутила на покретање посебне парнице, како би их пред судом доказали. С друге стране, Арсићева је пре три месеца вредност покретне и непокретне имовине „Транспетрола” проценила на 800 милиона динара. Међу повериоцима, иначе, на 377. месту је и дугогодишњи директор А. Ш. Њему је, на име неисплаћене зараде за јул, август и септембар 2011, признато потраживање од 68.700 динара. Ж. Балабан

САМОДОПРИНОС У СЕЛУ НА РУМУНСКОЈ ГРАНИЦИ

Реновирана амбуланта у Марковцу ВРШАЦ: Поред градског подручја где живи и највећи број житеља, вршачку општину чине и 22 села у којима је, због беле куге и одласка у градове, једва двадесетак одсто становништва. Локална самоуправа је у задњих неколико година бројним програ-

" ! !

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

/// & +, * ,-

-*()

Јабланки, Потпорњу, а исти посао започет је у Стражи. Ових дана, у селу најудаљенијем од општинског центра, Марковцу, предата је на употребу реновирана сеоска амбуланта у којој превентивну здравствену заштиту остварује око 330 житеља овог пограничног насеља. На пригодној свечаности чуло се да је у реновирање ове установе уложено 1,78 милиона динара, а већи део средстава је из самодоприноса. На згради старој 60 година урађени су нови кров, електро инсталациСа свечаности отварања амбуланте је, молерско мима изградње и обнове комуна- фарбарски радови, нови подови и лија настојала да побољша усло- санитарије. ве живота у селима. Асфалтиране - До сада су лекарске услуге су улице, граде се водоводи, ме- обављане у старој амбуланти, а сне амбуланте, модернизују теле- од данас у много лепшем и прифонске, електро мреже, ТВ репе- јатнијем амбијенту захваљујући титори чиме се утиче на подиза- месном самодоприносу који смо ње стандарда. За кратко време су издвојили, као и делом средствиреновиране амбуланте у Месићу, ма локалне самоуправе - рекла је

директорка вршачког Дома здравља Родика Петку. - Захваљујући томе што сте гласали за самодопринос, а преко Дома здравља успели смо да уредимо овакве амбуланте у скоро свим селима. Такође, изборили смо се и да добијемо средства ЕУ за куповину најсавременијих апарата за дијагностику уз сарадњу са патнерима из Румуније. Сваки километар асфалта, свака оваква амбуланта, сваки доктор и стоматолог у селу је од суштинске важности да људи овде остају да живе- рекао је овом приликом председник општине Чедомир Живковић и најавио куповину мањег аутобуса који ће се користити за потребе културно уметничких друштава, спортиста и друге потребе житеља села. Јуче су председник општине Чедомир Живковић и координатор за технику извршне јединице Телекома Панчево Милош Черницин пустили у рад нову телефонску централу у Улици Милоша Обилића капацитета 1056 прикључака. Корисници из 30 улица овог краја имаће могућност коришћења интернета, ТВ програма и у то је Телеком инвестирао 48 милиона динара. Р. Јовановић

Постављене нове табле ИРИГ: На територији целе иришке општине постављене су нове табле са ознакама насељених места. Тако је свако од 12 места ове сремске општине, у којој живи 12 хиљада становника, добило нове табле са именом мест, у које се улази, односно излази. Укупно је постављено 36 табли, а за овај посао је из општинске касе издвојено 460 хиљада динара. Табле су аутентичног изгледа, потпуно у складу са епитетом „престоница винског Срема“ који ова општина носи. Ј. А.

reporta@e

dnevnik

petak30.mart2012.

BLU ZE RI SR BI JE I HR VAT SKE SO LI DAR NI S ROK LE GEN DOM IZ BA^ KE PA LAN KE MI LA NOM ]UR ^I ]EM

Si gur na ku }a ro ke ra ve te ra na kih fe sti va la i kon ce ra ta na ko ji ma smo bi li. To se na sta vi lo i sle de }ih go di na. A sre ta li smo se naj ~e {}e na na stu pi ma rok i bluz ve te ra na. I uvek me ra do va lo da ga vi dim. Br bqiv, na sme jan, `i vo pi san, kao da je od ra stao u del ti Mi si si pi ja, ]u re je ne u mor no obi la zio do ma }e fe sti va le, sni mao TV i ra Za ]ureta svirali i prijateqi iz Zagreba

no vi nar stvo sam za ko ra ~io dav no, sre di nom se dam de se tih go di na pro {log ve ka, i to kao sa rad nik emi si je za mla de „Ve ~e uz ra dio“. Wu je na Pr vom pro gra mu Ra dio Be o gra da pri pre mao i vo dio di van ~o vek Ni ko la Ka ra kla ji}. Ni je to bi la sa mo mu zi~ ka emi si ja. Ni ko la je kao in ter na ci o nal ni {a hov ski maj stor i od li ~an pe da gog shva tio da pre ko rok mu zi ke mo è za in te re so va ti mla de za mno go ozbiq ni je te me. Za hva qu ju }i we mu, ta da sam za po tre be emi si je pro pu to vao do bar deo Sr bi je i sreo mno go mla dih ko ji su, {to je bi lo sa svim lo gi~ no, ima li vr lo sli~ na in te re so va wa kao i ja. Bi lo je to vre me kad smo s ne za si tom ra do zna lo {}u ot kri va li se be i dru ge. I kad je sve ima lo ~ar pre mi je re. To kom svih ovih go di na, po vre me no sre }em ne ke od wih na neo ~e ki va nim rad nim me sti ma. Na le }e mo jed ni na dru ge ov de ili po gra do vi ma {i rom Evro pe. I sva ki put s do sta to pli ne i no stal gi je go vo ri mo o tim go di na ma. Jer to je su bi la ne `na i na iv na vre me na. A ova da nas ka kva su, pa svi to zna mo: su ro va, se bi~ na, po vr {na, uni for mi sa na i po tro {na. Ma da ne uvek. To je po tvr dio i hu ma ni tar ni kon cert „Za Mi la na“ odr àn u be o grad skom Cen tru za kul tu ru „Bo ì da rac”. No vi na ra Mi la na ]ur ~i }a ]u re ta, bluz za qu bqe ni ka iz Ba~ ke Pa lan ke kao da sam upo znao u ono vre me „Ve ~e ri uz ra dio“. A ni sam. Sre li smo se ne gde po lo -

vi nom de ve de se tih na be o grad skoj auto bu skoj sta ni ci. ^e kao sam pre voz za No vi Sad, on mi je pri {ao, pred sta vio se i za po ~e li smo raz go vor. I ne prekid no pri ~a li sve vre me puta. U to vre me otro va no mr`wom i po li ti kom, bi lo je is ce qu ju }e s ne kim za grc nu to pri ~a ti kao da se dam de se te jo{ tra ju. Pri se }ali smo se plo ~a gru pa „Igls“, „Kro zbi, Stils, Ne{ i Jang“, „San ta na“, „Al man bra ders bend“, ve li -

grad ski gi ta ri sta Vla da Sto ja no vi} iz „Les gi gan te sa“ i re kao da ]u re tu tre ba po mo}. I da }e na pra vi ti kon cert da bi se sa ku pio no vac za we go vo le ~e we. Bluz i rok eki pa se od mah an ga `o va la. Kao {to ka `e sta ra mu drost: i u do bru i u zlu. La ko je bi lo svih ovih pret hod nih go di na ble sa vi ti se na svir ka ma i fe sti va li ma s

Osim na stejyu beogradskog „Bo`idarca”, kao pomo} te{ko obolelom ]uretu, u Americi su humanitarni koncert organizovali i wegovi internet prijateqi dij ske pri lo ge i, vo |en pot pu no za sta re lim en tu zi ja zmom, sla gao te meq nu ar hi vu ovda {we bluz sce ne. Ali i hro ni ku va `nih go sto va wa stra nih mu zi ~a ra. A on da mi je pre ne ko li ko me se ci ne ko ja vio da je ozbiq no obo leo. Ubr zo me na zvao ni {ko-be o -

pi vom u ru ci. Ali is po sta vi lo se da je i oko ne vo qe la ko i jed no stav no ani mi ra ti qu de. U ne ko li ko da na se pri ja vio mno go mu zi ~a ra sprem nih da svi ra ju. Na rav no, bez ika kve na dok na de. Ukqu ~io se i Igor Bra kus s Ra di ja B-92, ko ji je emi to vao na ja vu za kon cert. Na -

Mnoge je zadu`io sedokosi mladi} sa {e{irom

zvao je Ka ta ri nu Osto ji} iz „Bo ì dar ca“ i ona je od mah po nu di la bes pla tan pro stor, Vla da „Ri be li“ scen sku opre mu, a me di ji su sve po ja ~a li sa svo je stra ne. Pre no {to je kon cert odr àn, po ~e li su da se ja vqa ju qu di {i rom sve ta i upla }i va li skrom ne ali dra go ce ne pri lo ge. A in ter netpri ja te qi su pre be o- grad skog na stu pa or ga ni zo va li u Ame ri ci jo{ je dan hu ma ni tar ni kon cert za we ga. Ko je ta mo na stu pao ne znam, ali su be o grad sku pri ~u iz gu ra li „Zo na B“, „Si ro va ko à“, Dra go qub Crn ~e vi} – Crn ke, Bran ko Ma ru {i} û tu ra, „Te xas flood“, „San tos brot hers band“, Kvar tet Mi la na Pe tro vi }a, „Di lu na Plakat za koncert u prestonici bluz bend“, Pe ra Xo, Band X i dru gi. A kao spe ci jal ni na stu pa i dru gih na gva `da wa. Du go sti, tu su bi li mu zi ~a ri iz Za - go ni sam na jed nom me stu sreo to gre ba gi ta ri sta Edu ard Ma te {i} li ko dra gih qu di ko ji su shva ti Xi mi (po znat kao li der gru pe li gde te ve ~e ri tre ba bi ti. A me „Pla va tra va za bo ra va“) i Ne ven |u wi ma se kao ne ki do ma }i Gan Mi ja~, vir tu oz usne har mo ni ke. I dalf kre tao ]u re. Mr {av, s pu bli ka je bi la na vi si ni. Uz obi - onom svo jom du gom se dom ko som qe se dih gla va, sku pi lo se i do sta po kri ve nom ka u boj skim {e {i omla di ne, ko ja je stvar no ima la je - rom, o~i gled no du bo ko dir nut, din stve nu pri li ku da na jed nom re kao je da mu je ova ak ci ja pro du me stu vi di i ~u je bit ne do ma }e mu - ì la ì vot. Ce na kar te je bi la zi ~a re. Od no vih do ve te ra na. sim bo li~ na, sa ku pqe no je ne {to I kad se za vr {i la ta svri ka vi {e od hi qa du evra, ali je mno go ne ka ko mi je iz gle da lo kao da sam va `ni je {to je ]u re shva tio da pri su stvo vao naj bo qem na ~i nu da ni je sam. I da mno gi ma mno go zna se de man tu ju ova kor po ra cij ska ~i sve {to je to kom go di na vred vre me na. Da ni smo skroz otu |e ni no ra dio. Ne bih da pro zi vam, ali i da se ne gle da na sve kroz in te - sad su na re du dru gi gra do vi i mu res. Ni je bi lo one vul gar ne li~ - zi ~a ri ko je je ]u re sa svim ne na ne pro mo ci je ko jom nas sve vi {e me tqi vo za du ì vao. Ele gan tan je me dij ski bom bar du ju. Ni ~e ga to na ~in da mu se bar ma lo uz vra sli~ nog onom ~i me nas po li va ju s ti. Ne to li ko nov cem, ko li ko do TV „Pink„, Pr ve srp ske i, na à - brom vo qom i po dr {kom. A na lost, u po sled we vre me i TV B-92. kra ju onog kon cer ta, ne gde iza po Sa mo sta rin sko ra do va we mu zi ci no }i, mu zi ~a ri su za jed no od svi i iskon ski inat pro tiv ne sre }e. ra li ]u re to vu omi qe nu „Swe et Iako je na stu pa lo mno go sa sta va, ho me Ala ba ma“. Te ve ~e ri mu zi ka ni je bi lo uobi ~a je ne su rev wi vo - je bi la svo je vr sna si gur na ku }a. sti, nad mu dri va wa oko re do sle da Pe tar Ja wa to vi}

DA PRE @I VI, SI RO TI WA RAS PRO DA LA CE LU PO RO DI^ NU SRE BR NI NU – SVE DO IGLE ZA KRA VA TU

Ode de din sat za pod sta nar sku ki ri ju ra ta se po la ko otva ra ju, je dan sta ri ji go spo din dis kret no vi ri, je dva pri kri va ju }i ne la go du. Ka `em: “U|i te slo bod no”. On sti dqi vo iz tor be va di sli ku i ti ho pi ta: “Ko li ko bi ste mi pa ra da li, do bio sam od pra dede, ali mi sa da hit no tre ba za le ~e we”. Ovo je sa mo jed na od bez broj tu `nih pri ~a s ko ji ma se sva ko dnev no sre }e vla snik no vo sad ske an ti -

tre se stra ho vi ta kri za, ta ko da i ber za an ti kvi te ta stag ni ra. Pro da j a je sta l a, a svi uglav nom `e le da pro da ju ono {to im je od pre da ka osta lo u ama net. Do pre sa mo ne ko li ko go di na, na rod na ovim pod ne bqi ma je ~u vao svo ju kul tur nu ba {ti nu i na sled stvo, ali ga sa da pro da ju bud za {to, da bi ima li hle ba da je du – pri ~a To do rov.

{i re, nu de sta re bun de, kwi ge, bi ser ne ogr li ce, pa ~ak i iko ne. Me |u tim, To do rov ni je sva ki put u mo gu} no sti da ku pi ne ki pred met jer pro me ta ne ma pa jed no stav no ne mo `e se bi da pri u {ti sve sne gu bit ke. – Pri me ra ra di, ako ot ku pim ne ki pred met za 500, a na saj mu an ti kvi te ta ga pro da jem za 750 di na ra, ne mam ni ka kvu za ra du. Jer i ta mo ve }i na qu di do la zi da nu di svo je sta ri ne. Zna te, vr lo je to bol no ka da gle da te ka -

Kolekcionari mnogo re|i od antikviteta

Ne ma me ni sre }e na tu |oj ne sre }i Pri zna je Sa va da vo li da su bo tom da pro {e ta do Naj lona, vi di ka kva se sve ro ba pro da je, ali, pro fe si o nal no de for mi san, pam ti za ni mqi ve pred me te, i, na rav no wi hove ce ne. – Ta mo is kqu ~i vo ku pu jem za svo ju du {u, a ne za pro da ju. Ne dav no sam vi deo iko nu, ko ju je ~o vek pro da vao za 1.000 di na ra. Po sle sa mo dve ne de qe s istom po ja vio se je dan na ku pac i tra `io za wu 60 evra. Eto, ima qu di ko ji jed no stav no za ra |u ju na tu |oj mu ci, a ja to ne `e lim. Ne ma ni me ni sre }e ako se „bo ga tim” na tu |oj ne sre }i. Sava Todorov

kvar ni ce „Srp ska Ati na” Sa va To do rov, ko ji ka è da po sled wih go di na vra ta we go vog “du }ana” vi {e otva ra ju su gra |ani ko ji è le ne {to da pro da ju ne go oni ko ji bi da ne {to ku pe. – Na {u ne sre} nu dr à vu ve} go t o v o ~i t a ve tri de c e n i j e

No vo sa |a ni kod Sa ve do la ze bu kval no sva ki dan i nu de sli ke, na kit, zla to, sta re lut ke, bi ste Ti ta, Mi lo {e vi }a, Dra `e Mi haj lo vi }a, Vu ka Ka ra xi }a, So kra ta, Ari sto te la, Pla to na... Osim to ga, pro da ju de lo ve sta rin skog na me {ta ja, {e -

ko se ne ko te {ka sr ca od pred me ta ko ji mu je drag – ve li sa go vor nik i ka `e da ni kad ne ot ku pqu je pred me te ako je no vac za le ~e we. Ta da su gra |a ne obi~ no upu }u je u za la ga o ni cu jer, ka ko ka `e, ne ma sr ca da za ra |u je na tu |oj ne sre }i. Do du {e, Sa va pri -

zna je da je ne ko li ko pu ta po je di ni ma iza {ao u su sret i vre dan na kit ili sli ku uzeo i sta vio na ko mi si o nu pro da ju. Me |u tim, ret ko ka da je us peo da ih pro da po ce ni ko ju tra `e qu di ko je je mu ka spo pa la. – Ni ka da ne ula zim u ne fer va ri jan te. Zna te, ka da mi se po -

Bofl konkurencija Slobinim i Titovim bistama

ja vi ~o vek ko ji pro da je sli ku Mi lan Ko wo vi }a za 3.000 evra, u star tu mu mo ram re }i da taj no vac ni od ko ga ne }e do bi ti jer ni stra stve ni ko lek ci o na ri vi {e ne ma ju pa ra – ka è Sa va. Po ne kad bu de i ne re al nih zah te va, a ta kav slu ~aj je imao ne dav no ka da mu je do{ao je dan go spo din i za xep ni sat tra ìo 5.000 evra, po {to ga je do bio od de de u na sled stvo. – Kad sam po gle dao sat, shva tio sad da ne vre di ni de se ti nu su me ko ju je tra ìo. A s dru ge stra ne, raz u mem i tog ~o ve ka jer je to za we ga ne {to naj vred ni je, ~e ga se sa da na à lost od ri ~e da bi mo gao pla ti ti ki ri ju. Ka da sam ga upi tao za {to ta ko sku po pro da je sat, ~o vek mi je re kao da mu je po koj ni de da ka zao da sat to li ko vre di – pri ~a To do rov.

Ipak, ima i onih ko ji su u ovo me na {li za ra du, pa za sit ni{ ku pu ju na bu vqa ci ma, a on da od la ze u an ti kvar ni ce i tra è pet pu ta vi {e pa ra. U po sled we vre me zla to je na ce ni pa po ro di ce pro da ju ve o ma sku po cen na kit iz 19. ve k a, po z nat pod na z i v om „srp ska gra na” – kom bi na ci ja be l o-ù t og zla t a s di j a manti ma ili bri li jan ti ma. Sa sto ji se iz tri de la, a ako je jo{ i u ori gi nal ku ti ji, cena znat no ra ste. Me |u tim, To do rov ka è da je ma lo onih ko ji bi to ku pi li jer, pro sto, da me ne ma ju gde ti me da se oki te po {to vi {e ne ma ni pra vih, nobl ba lo va. Na onim “pur ger skim”, spon zo ru {e i wi ho ve me ce ne u pa ti nu se ne raz u me ju. Qi qa na Na to {e vi}

crna hronika

petak30.mart2012.

dnevnik

c m y

PO @AR PRET PRO [LE NO ]I U CEN TRU SOM BO RA

Iz go reo Tr `ni cen tar „Ba zar” U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka, u stro gom cen tru Som bo ra, u gla so vi toj Pi ja ci u lan ci ma, iz go reo je Tr `ni cen tar „Ba zar“. Po sve do ~e wi ma o~e vi da ca, va tra je u ovom tr `nom cen tru pri me }e na ne ko li ko mi nu ta pre po no }i, ali va tre nu sti hi ju ko ja se, na vod no „za hva qu ju }i“ krov noj izo la ci ji od pri rod nih ma te ri ja la, raz vi la dra ma ti~ nom br zi -

nom, ni su, pre pot pu nog uni {te wa objek ta, us pe li da sta ve pod kon tro lu ni is ku sne eki pe Va tro ga sne bri ga de Som bor, pot po mog nu te ko le ga ma iz Apa ti na. Sre }u u ovoj ne sre }i, pre sve ga, pred sta vqa ~i we ni ca da ni je dan qud ski `i vot ni je bio ugro `en, dok je pla me na po {ast, an ga `ma nom som bor skih va tro ga sa ca, bi la spre ~e na da se pro {i ri na su sed ne

APE LA CI O NI SUD RAZ MA TRA @AL BU MI HA QA KE R TE SA NA PRE SU DU U SLU ^A JU „KI PAR SKA AFE RA”

Od bra na: Ni jed na op tu `ba ni je ta~ na

Ape la ci o ni sud u Be o gra du za po ~eo je ove ne de qe sed ni cu na ko joj se raz ma tra àl ba od bra ne okri vqe nog biv {eg di rek to ra Sa ve zne upra ve ca ri ne Mi ha qa Ke re te sa, pod ne ta pro tiv pre su de Spe ci jal nog su da u pred me tu “ki par ska afe ra” ko jom je u de cem bru 2010. go di ne osu |en na {est go di na i osam me se ci za tvo ra po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja od ma ja 1994. do 5. ok to bra 2000. go di ne, u ve zi s ras po la ga wem de lom nov ca Ca ri ne, te da je pri ~i we na vi {e mi li on ska {te ta bu xe tu ta da {we SR Ju go sla vi je. Po stu pa ju }im àl be nim ve }em Ape la ci o nog su da pred se da va su di ja Zo ran Sa vi}, a sed ni ca, ko ja je pr vo bit no na ja vqe na u ~e tvo ro dnev nom ter mi nu, po sle pr vog da na je od lo è na za 2. april. – Sed ni ca je od lo è na zbog iz ne nad ne spre ~e no sti jed nog

kao da je su di ja Ra {i} kao pred sed ni ca ve }a su di la u pred me tu Stan ka Su bo ti }a „du van ska afe ra“, u ko jem je Ker tes osu |en na ~e ti ri go di ne za tvo ra po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja di rek to ra SUC-a. – Kroz svo ju pre su du iz re ~e nu u ok to bru 2011. go di ne u Su bo ti }e vom pred me tu, su di ja Mi le na Ra {i} je ve} iz ne la stav o Ker te so voj kri vi ci ve za noj za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. Ti me bi mo gla bi ti ugro è na dvo ste pe nost su |e wa. Na i me, Ker te su se za je dan we gov slu `be ni po lo àj di rek to ra SUC-a su di u ~e ti ri odvo je na pred me ta Spe ci jal nog su da u Be o gra du – stav je advo ka ta Pre dra ga Mi lo van ~e vi }a. Pr vo ste pe nom pre su dom u slu ~a ju „ki par ska afe ra“ Ker tes je ogla {en kri vim po op tu `bi da je „kao di rek tor SUC-a, po stu pa ju }i po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka dr à ve Slo bo da na

objek te. Sve u sve mu, ovaj obje kat po vr {i ne od oko 460 kva drat nih me ta ra, u ko jem svo je te zge ima dva de se tak za ku pa ca, re kord no br zo je iz go reo, pri ~i wa va ju }i ogrom nu {te tu vla sni ku, po zna tom som bor skom bi zni sme nu Mom ~i lu Bac ko vi }u, ali i za kup ci ma te zgi unu tar pro daj nog pro sto ra. Po Bac ko vi }e vim re ~i ma, pr ve pro ce ne go vo re da je po `ar na pra -

vio {te tu od oko 200.000 evra, dok je sva ki od po je di na~ nih za ku pa ca pro daj nog pro sto ra u pla me nu iz gu bio ro bu u vred no sti od 5.000 do 15.000 evra, ali i go to vo kom plet nu vi {e go di {wu do ku men ta ci ju svo jih tr go vin skih rad wi. Po {to ni sam obje kat, ali ni po je di na~ ne te zge ni su bi le osi gu ra ne, te {ko je pret po sta vi ti da li }e, i na ko ji na ~in, vla snik i

La `ne dvo hi qa dar ke u op ti ca ju Na rod na ban ka Sr bi je upo zo ra va na to da su u op ti ca ju fal si fi ko va ne nov ~a ni ce od 2.000 di na ra, i pod se }a na oba ve zu gra |a na ko ji sum wa ju da po se du ju la `ni no vac – da to pri ja ve. Bank no ta, na ko joj je lik po zna tog na u~ ni ka Mi li tu na Mi lan ko vi }a, pred stva qe na je me di ji ma kon cem de cem bra 2011. a ubr zo po tom se po ja vi la i u op ti ca ju i vr lo br zo se na {la na me ti fal si fi ka to ra. – Po sa zna wu NBS-a, po sto ji 13 ova kvih fal si fi ka ta – re kla je Bla `en ka Ro bo vi} iz NBS-a za RTS, i ob ja sni la da je nov ~a ni ca ura |e na na ko mer ci jal nom pa pi ru, do stup nom u {i ro koj pro da ji. – Ima pri met nu, ble {ta vu be li nu, raz li ~i tu od ori gi nal nog za {ti }e nog pa pi -

Fal si fi ko va na dvo hi qa dar ka

Ko ji ele men ti za {ti te su vi dqi vi go lim okom i na {ta tre ba da obra te pa `wu gra |a ni pri li kom nov ~a nih tran sak ci ja? Pre sve ga, tu je vo de ni znak, ko ji je u pro du èt ku {tam pa nog de la i vi di se ako se nov ~a ni ca usme ri u prav cu ja ~eg iz vo ra sve tlo sti. U vo de nom ì gu se de lo vi por tre ta vi de u tam ni jim i sve tli jim ni jan sa ma ko je se po ste pe no sme wu ju, da ju }i ja san iz gled svih de lo va po tre ta. Dru gi bi tan de taq je za {tit na nit, ko ja se vi di kao pri vid no is ki da na na sve tloj ni jan si si ve bo je. Ako se bank no ta iz lo ì u prav cu iz vo ra sve tlo sti, uo~a va se da je nit ne pre kid na ce lom du ì nom i s tek stom di nar. Ki ne gram iz gle da kao na le pqe na sve tlo si va fo li ja kru `nog ob li ka. Na la zi se na li cu nov ~a ni ce i na we mu se ot kri va ozna ka apo e na i mi kro tekst no mi nal ne ozna ke. Ka da se nov ~a ni ca na gi we, ovi de ta qi se vi de u sno pu du gi nih bo ja. [tam pa ni deo nov ~a ni ce ima ja san iz gled svih de ta qa. U NBS-u pre po ru ~u ju da se kod pro ve re u ku} nim uslo vi ma ko ri sti nov ~a ni ca istog apo e na za ko ju se zna da je orig nal.

Ape la ci o ni sud u Be o gra du

Mi lo {e vi }a, na lo ìo da se deo nov ca na pla }en na ca ri nar ni ca ma ne pre ba cu je di rekt no u bu xet, ve} je upla }i van na ra ~u ne SUC-a kod Be o ban ke pa je s tih ra ~u na deo nov ca ca ri ne bez prav nog osno va odo bra van kao po mo} za 1.182 pred u ze }a i dru ga prav na, te za po je di na fi zi~ ka li ca„. Tvr di se da je u pe ri o du odr à va wa par la men tar nih i dru gih iz bo ra no vac u ne ko li ko na vra ta da van ta da vla da ju }em SPS-u. Ker te sa op tu `ba te re ti da su pa re da te i za ku po vi nu na me {ta ja pe to ri ci biv {ih po sla ni ka iz be glih s Ko sme ta. Ta ko |e se na vo di „da je bez od bo re wa ta da {weg NBJ-a na Ki par iz ne to oko 38 mi li o na ne ma~ kih ma ra ka“. Me |u pred u ze }i ma i dr àv nim in sti tu ci ja ma ko ji ma je da va na po mo} iz nov ca Ca ri ne, u pre su di su, po red osta lih, na ve de ni „Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad„ i „Nov ka bel“, dok je od in sti tu ci ja po me nut DB. J. J.

ga je ce lo ku pan pro stor tre ba lo da pre u zme jed na ki ne ska tr go vin ska fir ma. Ju ~e pre pod ne uvi |aj na pot pu no uni {te nom „Ba za ru“ oba vi li su i fo ren zi ~a ri Po li cij ske upra ve u Som bo ru, kao i is tra `ni su di ja pa se tek na kon wi ho vog iz ve {ta ja mo gu o~e ki va ti i kon kret ni ji od go vo ri na pi ta we {ta je bio pra vi uzrok ovog M. Mi qe no vi} po `a ra.

NA [A NAJ NO VI JA NOV ^A NI CA NI JE DU GO ^E KA LA NA KRI VO TVO RE WE

Ka ko pre po zna ti fal si fi kat

~la na ve }a – iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik“ko or di na tor ka za me di je Ape la ci o nog su da Mir ja na Pi qi}. Ka ko sa zna je mo, u na stav ku sed ni ce je na re du àl be na re~ od bra ne, bu du }i da je su di ja iz ve sti lac Mir ja na Po po vi} za vr {i la iz ve {ta va we o pre su di. @al be su pod ne li advo kat Pre drag Mi lo van ~e vi}, kao i we gov bra we nik Ker tes, ko ji u od bra ni tvr di da „ni jed na op tu `ba ni je ta~ na ve} da je re~ o do vi ja wu dr à ve u uslo vi ma vi {e go di {wih te {kih sank ci ja te da se pre ko we ga su di re ì mu Slo bo da na Mi lo {e vi }a“. Sud je za iz la ga we o àl ba ma omo gu }io tri i po sa ta. Pr vog da na sed ni ce advo kat Mi lo van ~e vi} je uka zao na to da je ~lan àl be nog ve }a su di ja Mi le na Ra {i} u pret hod nom pe ri o du, dok je bi la u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, po stu pa la u jed nom pred me tu u ko jem je i Ker tes bio me |u op tu è ni ma. Mi lo van ~e vi} je, na i me, is ta -

za kup ci bi ti obe {te }e ni, dok se o uzro ci ma po `a ra, za sa da, sa mo na ga |a. Po ne kim gla si na ma, glav ni „kri vac“ za po `ar mo gla bi bi ti ne is prav na sve tle }a re kla ma, ali ne bi apri or no tre ba lo is kqu ~i va ti ni qud ski fak tor. Za ni mqi va je sva ka ko ~i we ni ca da su u ovom objek tu ak tu el ni za kup ci ima li obez be |e na pro daj na me sta sa mo do 1. ma ja, na kon ~e -

PRI JA VA PRO TIV QU BO MI RA B. IZ PA DE JA, KOD ^O KE

Osum wi ~en za kra |u to ne i po me ze tlu ka

Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Qu bo mi ra B. (1959) iz Pa de ja, op {ti na ^o ka, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke kra |e na {te tu AD „Ki kind ska in du stri ja mle ka” iz Sa ja na. Osum wi ~e ni se te re ti da je do po lo vi ne mar ta ove go di ne, kao rad nik „Ki kind ske in du stri ja mle ka”, u vi {e na vra ta otu |io oko 399 ki lo gra ma su ho me sna tih pro iz vo da i 1.142 ki lo gra ma po lu tvr dog si ra ukup ne vred no sti oko 1,1 mi lion di na ra. M. Mr.

U MO KRI NU, KOD KI KIN DE

Raz boj ni {tvo za 4.000 di na ra Pro tiv Veq ka M. (1988) i Jo va na M. (1991) iz Mo kri na kri mi na li sti~ ka po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su pri ~i ni li raz boj ni {tvo na {te tu su gra |a ni na A. J. (1963).

IZ PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da su oni 16. mar ta ove go di ne oko 23 sa ta u Mo kri nu na uli ci na pa li A. J., lak {e ga po vre di li i ote li mu oko 4.000 di na ra. M. Mr.

ra ko ji je ma lo to ni ran, glat ka je, s ne kim ne ja snim de ta qi ma, a ho lo gram je obi~ na na le pqe na si va fo li ja. Ona je pre po ru ~i la gra |a ni ma da pre gle da ju no vac ko ji do bi ja ju, ali i onaj ko ji da ju, da ne bi, ka ko je re kla, bi li uple te ni u kri vi~ no de lo pu {ta wa u op ti caj la `nog nov ca. – Oba ve za je gra |a na da pri ja ve la `nu nov ~a ni cu po li ci ji ili naj bli òj ban ci jer bi u su prot nom bi li sa u ~e sni ci u kri vi~ nom de lu – re kla je Bla èn ka Ro bo vi}, na vo de }i da }e u slu ~a ju da se po tvr di da je wi hov no vac la àn, osta ti bez te svo te jer se fal si fi ka ti od u zi ma ju. Upr kos pri med ba ma na vred nost di na ra i we go vo go to vo

sva ko dnev no gu bqe we vred no sti pre ma evru, do ma }a va lu ta je i da qe in te re sant na za kri mi nal ce. Po da ci Na rod ne ban ke Sr bi je go vo re da ih je bi lo i la ne, a naj vi {e su se fal si fi ko va li apo e ni od hi qa du i pet sto ti na di na ra. – Ka rak te ri sti~ no je i za dru ge va lu te,~i ji se fal si fi ka ti stva qa ju u pro met, da se naj ~e {}e po ja vqu ju u sred wim apo e ni ma. Kri mi nal ci ih bi ra ju jer su naj ~e {}e u pro me tu. Krup ni apo e ni se pa `qi vi je pro ve ra va ju u pro me tu, a fal si fi ko va we sit ni jih ni je eko nom ski is pla ti vo – ob ja {wa va ju u NBS-u. NBS se od neo vla {}e nog {tam pa wa nov ca bra ni pri me nom naj sa vre me ni je teh no lo gi je ko ju ko ri ste i dru ge cen tral ne ban ke. Ba{ bank no ta od dve hi qa de, ~i ji su fal si fi ka ti ne dav no ot kri ve ni, ima naj sa vrem ni ji si si tem za {ti te. Sve nov ~a ni ce ima ju ki ne gram, vo de ni `ig, mi kro tekst, za {tit nu nit, op ti~ ku va ri ja bil nu bo ju. Tu je i ozna ka za sle pe i sla bo vi de, in fra cr ve na i ul tra qu bi ~a sta za {ti ta, flu o ro scent ni kon ~i}, ma sni pa prir. Kon kret no, na „mi lan ko vi }u” su do da ti ele men ti za {ti te pa ima: na no tekst no mi nal ne ozna ke, re~ „di na ri” u ki ne gra mu i flu o re scen ci ju no mi nal ne ozna ke na li cu nov ~a ni ce. Ina ~e, naj vi {e fal si fi ko va na va lu ta u sve tu je ame ri~ ki do lar, a naj za {ti }e ni ji je {vaj car ski fra nak. D. Vu jo {e vi}

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U STAR ^E VU

Po vre |en osmo go di {wak Osmo g o d i { wi de ~ ak iz Star ~e va po vre |en je ju ~e oko po dne va u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na ras kr sni ci Pan ~e va~ kog pu ta i Voj vo |an ske uli ce u tom se lu kod Pan ~e va. Ka ko smo sa zna li od me {ta na, de ~a ku je slo mqe na ru ka, a zbri nut je u pan ~e va~ koj bol ni ci. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, do ne sre }e je do {lo ka da je de ~a ka, u tre nut ku dok je pre la zio uli cu van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za, uda rio auto mo bil. ^lan Sa ve ta MZ Star ~e vo Pe tar An dre ji} is ti ~e da ovo se lo ima do sta pro ble ma {to se ti ~e sa o bra }a ja i da su u ne -

ko li ko na vra ta od op {tin skog Sa ve ta za bez bed nost sa o bra }a ja tra ì li da po sta ve le è }e po li caj ce i obe le è pre la ze. – Na ne kim lo ka ci ja ma su nam iza {li u su sret, na ne ki ma ni su – ka è An dre ji}. – Jed na od cr nih ta ~a ka sto ti nak me ta ra od me sta gde se de si la sa o bra }aj na ne sre }a obe le è na je i po sta vqen je le è }i po li ca jac. Tu je u pret hod nom pe ri o du bi lo do sta ude sa sa smrt nim is ho dom jer je u bli zi ni auto bu sko sta ja li {te. Pr vi put se udes de sio na ovom de lu pu ta i si gur no je da }e mo po no vo tra ì ti da ga obe le è da de ca u bu du} no sti ne bi stra da la. Z. Dr.

crna hronika

dnevnik U SINO]NOJ HAVARIJI U BE^EJU NEMA POVRE\ENIH

petak30.mart2012.

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA PORU^IO DA ]E UBUDU]E BITI UHAP[EN SVAKO KO UGRO@AVA USTAVNI POREDAK SRBIJE

Iz bu{otine Da~i}: Ko udari, dobi}e odgovor gas {ikqao 20 metara uvis Si no} oko 18 sa ti, pri li kom iz vo |e wa ra do va na ta ko zva nom @u tom bu na ru u Be ~e ju, do go di la se ha va ri ja, na kon ~e ga je do {lo do erup ci je ga sa. Me sto ha va ri je, na uglu Re pu bli kan ske i Uli ce Ni ko le Te sle, obez be |i va li su po li ci ja i va tro ga sci. Po vre |e nih ne ma. Ni je bi lo eks plo zi je, ni ti je do {lo do pa qe wa ga sa. Po red po li ci je i va tro ga sa ca, na li cu me sta je bi la i eki pa Hit ne po mo }i, a Osnov na {ko la „Pe te fi [an dor”, u ko joj se u to vre me jo{ od vi ja la na sta va, od mah Bu{otina @utog bunara je eva ku i sa na. „Elek tro voj vo di na„ je u tom gli do du bi ne od 336 me ta ra. I de lu gra da is kqu ~i la stru ju, ka ka da se o~e ki va lo da s te du bi ne ko bi se iz be gla mo gu} nost var po tek ne vo da, po ~eo je da {i kqa ni ~e wa i po `a ra, od no sno eks gas. Do za kqu ~e wa ovog iz da wa plo zi ja. Pre ma ono me {to se si no} ~u - na {eg li sta ha va ri ja ni je sa ni ra na, a na li ce me sta kre nu lo na li cu me sta, u ga su, ko ji {i kqa 20 me ta ra uvis, ne ma me - le su dve spe ci ja li zo va ne eki ta na, ve} sa mo ugqen-di ok si da. pe NIS-a iz No vog Sa da i Zre wa ni na, ko je bi to kom no Gas je iz bio ka da su rad ni ci „Vo do re mon ta” u Si ri gu, ko ji su }i tre ba lo da za tvo re bu {o pro {le ne de qe po ~e li ono vu ti nu. sta rog bu na ra, bu {i li com sti V. Jankov

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV BRA^NOG PARA IZ NOVOG SADA

Osumwi~eni zbog mu}ki sa stanovima Pro tiv Pe tra T. (1959) i we go ve su pru ge i vr {wa ki we Ne deq ke T. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog sum we da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj pro da jom de se tak sta no va i jed ne ga ra è u No vom Sa du, a od to ga su pet sta no va i gar ù pro da li du plo. Wi ma se pri pi su je da su pri svo ji li oko 850.000 evra. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, Pe tru se sta vqa na te ret da je od no vem bra 2007. go di ne do ju la 2001, kao di rek tor u „Dip ko mer cu„, pro dao 14 sta no va na raz li ~i tim lo ka ci ja ma u No vom

Sa du kup ci ma iz ce le Voj vo di ne, ali i Qu bo vi je i dru gih me sta. Ka ko se na vo di u kri vi~ noj pri ja vi, no vac ni je upla tio na ra ~un pred u ze }a, a kup ci ni su do bi li sta no ve. Pe tro va su pru ga Ne deq ka, osni va~ i vla snik po me nu tog pred u ze }a, te re ti se da je u~e stvo va la u de lu i sa ve to va la mu `a da ne upla }u je no vac od pro da je sta no va na ra ~un fir me te da pro da je ne evi den ti ra u po slov nim kwi ga ma, sa zna je mo u no vo sad skoj po li ci ji. M. V.

NAKON HAP[EWA U NOVOM SADU MLADI]A IZ BA^KE TOPOLE ZBOG IZNUDE

U stanu pi{toq i droga Po li ci ja je uhap si la Mi lo {a N. (25) iz Ba~ ke To po le i od re di la mu me ru za dr `a va wa zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la iz nu de, ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja i eks plo -

Hap{ewe Milo{a N.

ziv nih ma te ri ja i neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va No vi Sad. On se te re ti da je, ka ko se na vo di, od sep tem bra pro {le go di ne tra `io no vac od su gra |a -

ni na ko ji mu je sre di nom fe bru a ra, upla {en pret wa ma, pre dao od re |e nu ko li ~i nu pa ra. Mi lo{ N. je od o{te }e nog, uz pret wu da }e ubi ti we ga i we go vu po ro di cu, na sta vio da iz nu |u je no vac. Kao {to je „Dnev nik” ju ~e pi sao, osmu wi~ ni Mi lo{ N. je uhap {en pre kju ~e oko 16 sa ti na Bu le va ru oslo bo |e wa u No vom Sa du, kod po sla sti ~ar ni ce „Vre me plov” pri li kom pri mo pre da je nov ca. Po li ci ja je sa op {ti la da su pre tre som sta na ko ji Mi lo{ N. ko ri sti u No vom Sa du, pro na |e ni pi {toq ka li bra 7,65 mm, vi {e me ta ka, kao i be li gru men te ì ne 2,7 gra ma za ko ji se osno va no sum wa da je ko kain, vre }i ca biq ne ma te ri je, te ì ne 11 gra ma, za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, i di gi tal na va gi ca. Osum w i ~ e n i }e uz kri v i~ n u pri ja vu bi ti iz ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, ka è se u sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ni kad ne hap si po li ti~ ki, i po ru ~io da }e ubu du }e bi ti uhap {en sva ko ko ugro `a va ustav ni po re dak Sr bi je. On je na gla sio da su pre kju ~e uhap {e na dvo ji ca qu di ko ji su na po ter ni ca ma i od go va ra ju za kri mi nal na de la, i za pi tao za {to su ne vla di ne or ga ni za ci je bur no re a go va le na hap {e wa dva Al ban ca, a osta le su ne me ka da su hap {e ni Sr bi na Ko so vu. – Za mi sli te ko li ko qu di ima na Ko so vu i Me to hi ji ko ji kr {e ustav ni po re dak Sr bi je, zna te ko li ko ima onih ko ji bi mo gli bi ti

na na {em uda ru ka da pre la ze u cen tral nu Sr bi ju – ka zao je Da ~i}, i pre ci zi rao da se to od no si na one ko ji ra de u KPS-u i dru gim ko sov skim in si ti tu ci ja ma. Da ~i} je po no vo in si sti rao na to me da je pro blem {to se na KiM hap se srp ski po li caj ci i po {ta ri, ali da na to ni ko ne re a gu je, ukqu ~u ju }i i me |u na rod nu za jed ni cu, a, do dao je, ka da su uhap {e ni di ler i oso ba op tu `e na za {pi ju na `u, to se sa da na zi va po li ti~ kim hap {e wem. – Ba rem bi tre ba lo is ka za ti osnov nu pri stoj nost. Ju ~e su me, ~im su uhap {e ni Al ban ci, od mah zva li ne ki me |u na rod ni zva ni~ -

ni ci u Sr bi ji. Ne tra ba da me zo vu, u na red nom pe ri o du bi }e uhap {en sva ko ko ugro `a va ustav ni po re dak Sr bi je – ka zao je Da ~i}. On se jo{ jed nom osvr nuo na pro blem ne po {to va wa do go vo ra iz Bri se la o slo bo di kre ta wa, na gla siv {i da je to ne po {to va we evi dent no jer se „Sr bi hap se sva ki dan”, a kao raz lo zi na vo de, re ci mo, i no {e we bi ra~ kih spi sko va. – I ni ko na to ne re a gu je, ni me |u na rod ne in sti tu ci je ni NVO-i, i za to vi me ne pu sti te da ra dim svoj po sao – po ru ~io je Da ~i}, ne `e le }i da pre ci zi ra {ta

su to ta~ no „re ci pro~ ne me re” jer bi, ka ko je re kao, ti me na ne ki na ~in mo gli bi ti upo zo re ni oni na ko je se ta kve me re od no se. Da ~i} je na gla sio i da }e od dr à ve Sr bi je tra ì ti da pi ta we uhap {e nih a ne du `nih li ca na Ko so vu po sta vi kao pri o ri tet jer, ka ko ka è, „ne mo gu le à ti u za tvo ru na {i po li caj ci za to {to ra de u Vra wu”. – To je uda rac za dr à vu Sr bi ju. Ka ko oni pre ma na ma, ta ko i mi pre ma wi ma. Ja ipak ni sam to li ki ver ski fa na tik da okre }em dru gi obraz – ko uda ri, do bi }e od go vor – po ru ~io je Da ~i}. (Tanjug)

RASVETQENO RAZBOJNI[TVO U BA^KOM PETROVOM SELU

Trojica osumwi~ena da su pretukli staricu i oteli joj nakit Kao od go vor na apel me {ta na ne ko li ko se la u be ~ej skoj op {ti ni, ko ji su se ~ak i sa mi or ga ni zo va li u spre ~a va wu u~e sta lih kra |a i raz boj ni {ta va u ovom kra ju, po li ci ja je po ja ~a la svo je pri su stvo i ak tiv no sti na ovom pod ru~ ju, {to je do ve lo i do ra sve tqa va we ve }eg bro ja iz vr {e nih de la. U pret hod nih ne ko li ko da na, be ~ej ska po li ci ja je ra sve tli la raz boj ni {tvo iz vr {e no u Ba~ kom Pe tro vom Se lu 24. fe bru a ra nad A. F. (65) iz ovog se la,

ko joj su tro ji ca raz boj ni ka oko je dan sat po sle po no }i upa li u ku }u, pre tu kli je i ote li joj na kit vre dan 300.000 di na ra. Zbog sum we da su iz vr {i li ovo de lo uhap {e ni su Ka roq K. (1979), Ti bor K. (1984) i @olt K. (1987), pro tiv ko jih su ve} i pod ne te kri vi~ ne pri ja ve. Ka ko je utvr di la is tra ga, wih tro ji ca su po sle iz vr {e nog raz boj ni {tva na kit pro da li pa su Ti bor i Ka roq kre nu li za Cr nu Go ru. Ti bor je uhap {en na gra ni ci, a Ka roq pre kju ~e, od mah po

Da~i} s Pastorom i Egere{ijem o civilnim straàma Or ga ni zo va we ta ko zva nih ci vil nih stra à na pod ru~ ju ne ko li ko na se qa u op {ti na ma Be ~ej, Su bo ti ca i Ka wi à, kao vi du sa mo or ga ni zo va wa gra |a na na za {ti ti imo vi ne ta mo {wih sta nov ni ka, bi lo je jed na od te ma raz go vo ra mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} s pot pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne I{tva nom Pa sto rom i pred sed ni kom Skup {ti ne Voj vo di ne [an do rom Ege re {i jem o bez bed no snim pri li ka ma u po kra ji ni. Za jed ni~ ki je oce we no da for mi ra we ci vil nih stra à ni je po pri mi lo ma sov ni je raz me re. Za kqu ~e no je da su pred stav ni ci MUP-a, u stal nom kon tak tu s po kra jin skim i lo kal nim or ga ni ma vla sti, pred u ze li niz me ra ka ko bi re {a va we pro ble ma u po me nu tim na se qi ma osta lo u okvi ri ma za to nad le `nih in sti tu ci ja i ta ko u~vr sti li po ve re we gra |a na u sprem nost i spo sob nost dr à ve da o~u va wi ho vu li~ nu i imo vin sku bez bed nost, te da }e ova kve ak tiv no sti na sta vi ti da se spro vo de i ubu du }e. Na sa stan ku je po no vo po tvr |e na neo p hod nost spro vo |e wa ini ci ja ti ve za iz me nu i po o {tra va we za kon skih od red bi, u smi slu sma we wa vred no sne gra ni ce, sa sa da {wih 15.000 di na ra na 3.000 di na ra, „ka ko bi i ova kva kri vi~ na de la (sit ne kra |e) bi la go we na po slu `be noj du `no sti”, na ve de no je u sa op {te wu.

Ba~ko Petrovo Selo

po vrat ku u ze mqu. Tre }i osum wi ~e ni, @olt K. ko ji je ta ko |e bio u bek stvu, uhap {en je ne dav no u Ba~ kom Pe tro vom Se lu. U istom ovom slu ~a ju, po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu i pro tiv Di ja ne F. (1989), su pru ge Ka ro qa K., i Sla |a ne P. (1987), su pru ge Ti bo ra K., zbog osno va ne sum we da su iz vr {i le kri vi~ no de lo pri kri va wa. Po ~et kom pro {le sed mi ce po li ci ja u Be ~e ju je ra sve tli la jo{ osam te {kih kra |a iz vr {e nih u pro te kla dva me se ca, uglav nom u ku }a ma i vi ken di ca ma na pod ru~ ju Ba~ kog Gra di {ta i Be ~e ja, a kri vi~ ne pri ja ve, u re dov nom po stup ku, pod ne te su pro tiv ukup no de set me {ta na,

od ko jih su dvo ji ca ma lo let na. Za kra |e po ku }a ma i vi ken di ca ma, iz ko jih su od no si li ma we ma {i ne, alat, me tal ne i ba kar ne pred me te, osum wi ~e ni su [an dor S. (1979), Nor bert B. (1988), Mi ro slav G. (1990), Si ni {a A. (1988), To dor G. (1990), Kri sti jan B. (1988), Ro land T. (1986), La zar G. (1993) i dvo ji ca 16-go di {wa ka, A. F. i S. S. Isto vre me no, kri vi~ na pri ja va za te {ku kra |u pod ne ta je i pro tiv Ati le \. (1987), ko ji je osum wi ~en da je u pred u ze }u AD „Tri ko teks“ de mon ti rao i ukrao se dam elek tro mo to ra, vred no sti vi {e sto ti na hi qa da di na ra, ko je je po li ci ja pro na {la i vra ti la vla sni ku. N. Perkovi}

SU\EWE U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU ZA UBISTVO BAWA DOMAZETOVI]A NA ^ENEJU

Svedok: Bijeli} u `rtvu ispalio tri hica

Pod ve o ma ja kim obez be |e wem i uz auto mat sko oru` je sa stal nim dr à wem kun da ka i pr sta na gra ni~ ni ku oro za, u go to vo pu noj ve li koj sa li Vi {eg su da u No vom Sa du, pred ve li kim ve }em ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, ju ~e je na sta vqen glav ni pre tres po vo dom ubi stva gra |e vin skog pred u zi ma ~a Ba wa Do ma ze to vi }a po ~i we nog pret pro {le go di ne na „Sa la {u 137„ na ê ne ju, kod No vog Sa da. Bra ni slav Bi je li}, okri vqe ni za te {ko ubi stvo, no {e we oru` ja i na no {e we la kih po vre da, pri ve den je iz no vo sad skog Okru `nog za tvo ra, a na klu pi su mu se pri dru ì li Mir ko Ma ri} i Ni ko la Lu go wa ko ji se bra ne sa slo bo de. – Do {ao sam u dru {tvu s Ba wom ne {to pre po no }i. Sa la{ je bio pun. Op tu è nog sam znao sa mo iz vi |e wa. Ubr zo je op tu è ni Lu go wa ne {to uvre dio sa da po koj nog Ba wa, ne ko vre me na kon to ga oti {ao sam do ta o le ta, a kad sam iza {ao oda tle – bio je ha os. Le te le su ~a {e i fla {e. Do ma ze to vi} i Lu go wa bi li su skroz kr va vi. Ni ko

Mesto obra~una

ni je ko ri stio pi {toq, sa mo se sam Do ma ze to vi} tu kao s Lu go wom, Ma ri }em i jo{ ne ko li ko mo ma ka. Ka da sam iza {ao is pred lo ka la, Bi je li} me je od jed nom iz mra ka tri pu ta uda rio pi {to qem i slo mio mi nos. Ni ko od na {eg dru {tva se ni je tu kao – iz ja vio je ju ~e pred ve }em ra ni je osum wi ~e ni, a sa da u svoj stvu o{te }e nog i sve do ka Si ni {a A.

– Na kon {to me je Bi je li} uda rio, spa zio sam da je Ba wo, ko ji je do la zio ot po za di, za mah nuo ka we mu, a ni sam vi deo da je i{ta dr `ao u ru ka ma. Bi je li} se tom pri li kom za te tu rao kao da }e da pad ne i iz ta kvog po lo `a ja is pa lio je je dan hi tac ka Ba wu. To is pa qe we de lo va lao mi je go to vo sme {no. Bio je pu caw na ~u dan na ~in, mo gao je i me ne po go di ti. Ba wo je pao od pr vog hi ca is pred ste pe ni {ta. Ne ko li ko se kun di bio je ta jac, a on da je Bi je li} pri {ao ko rak ili dva, nag nuo se i iz bli za is pa lio u we ga jo{ dva hi ca. Ovaj je pri to me po di gao obe ru ke ka gla vi kao da ho }e da se za {ti ti od met ka. Mir ko M., moj drug pre ko kog sam upo -

znao Ba wa, pr vi je pri tr ~ao. Vi kao je ne {to kao: „Ubi {e mi dru ga„. On da sam ~uo mla di }a da vi ~e: „Ubij, ubij i we ga, to su we go vi„. Mir ko je ta da po ku {ao da umak ne, a Bi je li} je pu cao i ka we mu jo{ jed nom. Ja sam on da s dru ga rom utr ~ao u ku hi wu. Dok je bi la tu ~a unu tra, ni kod ko ga ni sma vi deo pi{ {toq, a ni jed nog tre nut ka ni sam vi deo te ve ~e ri pi {toq kod Ba wa – is pri ~ao je sve dok Si ni {a A. Ka ko je „Dnev nik” pi sao, po na vo di ma op {tu `ni ce, 28. mar ta 2010. na ^e ne ju, 15 mi nu ta na kon po no }i u okvi ru ugo sti teq skog objek ta „Sa la{ 137„ na Me |u na rod nom pu tu, okri vqe ni Bra ni slav Bi je li} s umi {wa jem i iz be zo zir ne osve te li {io je `i vo ta Ba wa Do ma ze to vi }a (44), Nik {i }a ni na s pre bi va li {tem u Su bo ti ci, ko ga je znao od ra ni je i s kim je pre ne ko li ko go di na imao su kob. No vi glav ni pre tres za ka zan je za 11. maj, kad se o~e ku je sa slu {a we sve do ka Iva na Mar ko vi }a iz Nik {i }a i iz no {we za vr {nih re ~i. E. D.

SPORT

petak30.mart2012.

dnevnik

c m y

^E TVR TI ME ^E VI PO LU FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE

Iz pro va li je do maj sto ri ce Voj vo di na NS se me - Rad ni~ ki 3:2 (15:25, 25:22, 19:25, 27:25, 15:12) NO VI SAD: Ha la SPC Voj vo di na, gle da la ca: 450, su di je: Bje li} i ]uk (obo je iz Be o gra da). VOJ V O D I N A NS SE M E: Mi ro sa vqe vi} 7, Ve se li no vi} 12, Ivo vi} 25, Ge ri} 9, Mr dak 6, L. ^u b ri l o 3, Ka p ur (l), Stan ko vi} 3, Mar ti no vi} 6, N. ^u bri lo, Ko la ri}, Ste fa no vi}.

RAD NI^ KI: ]i ro vi} 15, \or |e vi} 18, Ste va no vi} 12, Ili} 2, Ne met 24, Ra de vi} 10, Pan te li} (l), Jo va no vi}, Ivo vi} 3, Bla go je vi} 1, Opa ~i}, Pe ro vi}. Od boj ka {i Voj vo di ne NS Se me ni su `e le li da sta nu u po lu fi na lu i ta ko za vr {e se zo nu, ve} je pred svo jim na vi ja ~i ma, po sle ve li ke bor be sti gla do po be de nad kva li tet nom eki pom

Troj ni blok No vo sa |a na za u sta vqa ]i ro vi }a

Zve zda iz jed na ~i la Par ti zan - Cr ve na zve zda 0:3 (18:25, 21:25, 25:27) BE O GRAD: Ha la SC „[u mi ce“, gle da la ca: 800, su di je: Jan ko vi} (Ni{) i Ko la re vi} (No vi Sad). PAR TI ZAN: Mi ni} 13, Du {ti nac, Po po vi}, Pe {ut 5, Br |o vi} 2, Sa mar d`i}, Ni ko li} 5, Mi ja i lo vi} 9, Qu bi ~i} 8, @ar ko vi}, Bu la to vi}, Ili} (l). CR VE NA ZVE ZDA: Oko li}, Pa ji}, Sto i lo vi} 9, Gmi tro vi}, Ko pri vi ca 7, Mi lu ti no vi} 9, Ja ko vqe vi}, Mi ti} 2, Pet ko vi} 20, ]e li} 7, Vu ji} (l). Ve ~i ti ri va li }e igra ti maj sto ri cu u po lu fi na lu plej-ofa! Cr ve na zve zda je spa si la i dru gu me~ lop tu ak tu el nog {am pi o na, pa }e u po ne de qak u pe tom me ~u ova dva ti ma od lu ~i ti ko }e bi ti u ve li kom fi na lu. Bi li su cr ve no-be li da le ko bo qi ri val od sa da ve} po ma lo umor nog Par ti za na, pa su neo ~e ki va no la ko sla vi li po sle sa mo tri se ta.

Rad ni~ kog i od lo `i la ras plet po lu fi na la za maj sto ri cu. Uz mno go pro ble ma, u po je di nim tre nu ci ma i ne mo }i, No vo sa |a ni su bi li ja ~i od ne da }a na te re nu i po sle pre din far ktne za vr {ni ce iz vo je va la vred nu po be du. Od star ta me ~a vi |e na je do bra igra go stu ju }eg ti ma. Ja kim i pre ci znim ser vi som Kra gu jev ~a ni su op te re ti li pri jem No vo sa |a na, na me ti je bio Ve se li no -

vi} je us po sta vio rav no te ù na mre ìo i bio je glav ni blo ker u tre nu ci ma ka da se re zul tat lo mio. Voj vo di na je sma wi la gre {ke {to je do ne lo re zul tat. Na ser vis Ili }a, do bar blok Kra gu jev ~a na i ne ko li ko uza stop nih po e na \or |e vi }a, Rad ni~ ki je po veo 8:4. Me |u tim, po sle do brih ser vi sa Ste va no vi }a, tre ner Sa la ti} je u igru vra tio Ve se li no vi }a i po sle ne ko li ko we go vih do brih po te za, Voj vo di na je pre o kre nu la re zul tat na 14:13. Ta da je po tez se ta na ~i nio tre ner Ma ti}, za me nio di ja go na lu teh ni ~ar-ko rek tor i mla di Jan ko Ivo vi} mu se odu ìo sa tri uza stop na po e na (jed na blok) za vo| stvo 16:14. Do kra ja se ta vra tio se i Ne met u igru, na sta vio da bu de glav na opa snost za No vo sa |a ne i go sti su do {li do ve li ke pred no sti 24:18 (po sle ne ko li ko gre {a ka Voj vo di ne). Ne iz ve sna za vr {ni ca ~e tvr tog se ta u ko joj su glav nu ulo gu od i gra li Ve se li no vi} i Ivo vi} pri pa la je do ma }i nu. Voj vo di na je kon tro li sa la ceo ~e tvr ti set, ali je opet mo gla u za vr {ni ci da pro spe sve do bro {to je do ta da ura di la. Od 21:19 Ve se li no vi} je bio glav na na pa da~ ka op ci ja do ma Fo to: F. Ba ki} }ih, {to su Kra gu jev ~a vi}. We ga je kod 13:6 za Rad ni~ ki ni vre me nom shva ta li i is ko ri za me nio Mi haj lo Stan ko vi} ko ji sti li kon tra na pad pre ko Ne me ta u na stav ku ni je imao lak za da tak za iz jed na ~e we ko je je bi lo na sna jer su Ili }a i Ne me ta skroz po - zi do 25:25. Is ku sni \or |e vi} je me ri li pri jem Voj vo di ne, sa mim ta da po gre {io ser vis, a na set tim i di za we. Gre {ke Mr da ka u lop ti kon tra na pad je is ko ri stio na pa du, u~i ni li su da go sti po ve - Ivo vi} i iz bo rio pe ti set za do du 16:8, po sle i 20:12. Pro tiv nik ma }e. je pre ko Ne ma ta i ]i ro vi }a za Na star tu taj-brej ka vi |e no je be le ìo no ve po e ne (23:13), po - mno go gre {a ka sa obe stra ne. Od sle ~e ga je Voj vo di na oti {la na 4:5 Voj vo di na je na pra vi la se ri tajm aut, ali ni to ni je po mo glo ju 4:0 i ~i ni lo se da je na pra vi do ma }i nu – 15:25. la od lu ~u ju }u raz li ku, blo ki Od star ta dru gog pe ri o da vi - rao je Mr dak i dva pu ta po en ti |en je ne {to bo qi pri je mu do - rao Ge ri}. Odr à vao je do ma }in ma }ih. Po sle as po e na An dri je pred nost od 12:9, ali on da je Ge ri }a Voj vo di na je ste kla \or |e vi} na pra vio dva uza stop pred nost od 8:5, ~i me su na ja vi - na po e na, vra tio ne iz ve snost na li bo qu igru u na stav ku me ~a. 12:11, ali Voj vo di na ni je hte la Rad ni~ ki je u ovom pe ri o du da pro koc ka {an su ve} je me~ imao slab pri jem, pa je De jan mir no pri ve la kra ju i iz bo ri la Ma ti} bio pri mo ran da pra vi maj sto ri cu po sle ve li ke bor be iz me ne. Ipak, sjaj ni Mar ti no - i ne iz ve sno sti. M. Ri sti}

Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR U MA JA MI JU

Tip sa re vi} prop ustio {an su Jan k o Tip s a r e v i} ni je us peo da se pla si r a u po l u f i n a l e te n i s kog tur n i r a u Ma ja mi ju, iz gu bio je od En di ja Ma re ja 6:4, 3:6, 4:6. Me |u tim da jer Jan ka bo qe slu `io pr vi ser vis i da Ma rej ni je su ro vo ka ` wa v ao sva k u we g o v u gre {ku la ko je mo gao na meg dan Na da lu. Jan ko je u pr vom se tu na pra vio tri brej ka i do bio ga je, u dru gom je na pra vio dva i iz gu bio je taj deo igre, a u tre }em ni j e us p eo da odu z me ser v is pro tiv ni ku, a imao je {an su. Me~ su obe le `i li pre o kre ti u pr vom i dru gom se tu. Jan ko je

jed na ~e we u se to vi ma. Ka ko je Tip sa re vi} do bio pr vi, ta ko je Ma rej do bio dru gi set. U od lu ~u ju }em se tu, Ma rej je po ka zao da je svo ju igru na do gra dio na vi {i ni vo, pre sve ga {to se ti ~e psi ho lo gi je i sa mo p o u z da w a. Po g a | ao je u kqu~ nim tre nu ci ma, pod pri ti skom, a ka da je Tip sa re vi} imao brejk {an s u da mo ` da pre lo mi me~ u svo ju ko rist, [ko tlan |a nin je od go vo rio as udar ci ma. Kod 4:3 za Ma re ja i na we gov ser vis, Jan ko je imao po sled wu {an su da ne {to u~i ni. Vo d io je [ko t lan | a n in 40:15, ali je Jan ko od i grao sjaj no i iz jed na ~io, na op {te odu -

Jan ko po ra èn i u du blu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} i Po qak Lu ka{ Ku bot ni su us pe li da se pla si ra ju u po lu fi na le tur ni ra ma sters se ri je u Ma ja mi ju. Tip sa re vi} je po sle po ra za od Ma re ja, iz gu bio i u ~e tvrt fi na lu du bla od Ka na |a ni na Da ni je la Ne sto ra i Be lo ru sa Mak sa Mir wi ja sa 6:1, 6:4. Mir wi i Ne stor }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv in dij skog pa ra Ma e{ Bu pa ti i Roan Bo pa na, ko ji je u pret hod nom ko lu sa vla dao na {eg Ne na da Zi mo wi }a i Fran cu za Mi ka e la Lo dru. pr vi set do bio iako je gu bio 2:4. Dru gi set iden ti ~an pr vom, opet obe le èn brej ko vi ma. Za sva ki gem vo |e na je è sto ka bor ba. Pro pu stio je Jan ko {an su da ostva ri po be du. Od mah je Tip sa re vi} od u zeo ser vis Ma re ju, a po tom do bio gem na svoj ser vis. Po veo je 2:0, ali usle dio je kon tra u dar Ma re ja, ko ji je iz jed na ~io na 2:2. Vi |e na je po tom no va se ri ja brej ko va i no va uz bu |e wa. Tip sa re vi} je efekt no ostva rio dru g i brejk u se t u, na p av { i Ma re ja iz la skom na mre ù. Po veo je 3:2, a on da je Ma rej na pra vio ri brejk a da Tip sa re vi} ni je us peo da uzme ni je dan poen na svoj ser vis.[ko tlan |a nin je po tom ser vi rao, do {ao do 40:0, ali je Tip sa re vi} ve zao tri po e na i iz jed na ~io. Ipak, Ma rej je us peo da se od bra ni i po ve de 4:3. Iako je Tip sa re vi} imao {an s u da od b ra n i svoj ser vis, Ma rej je po tom na pra vio tre }i brejk u dru gom se tu. Po veo jde 5:3 i ser vi rao za iz -

{e vqe we pu bli ke. Imao je Jan ko po tom brejk lop tu, po sle ne iz nu |e ne gre {ke Ma re ja, ali [ko tlan |a nin po ka zu je za {to je u vr hu . ser vi rao je as uda rac, a po tom osvo jio gem. I Jan ku je bi lo ja sno da je pro pu stio ve li ku {an su. Smo gao je sna ge da osvo ji gem na svoj ser vis, a Ma rej je po tom za vr {io me~ u vi so kom sti lu. Dru gi no si lac u Ma ja mi ju [pa nac Ra fael Na dal us peo je da po sle ma ra ton skog me ~a po be di {e stog no si o ca Fran cu za @oa Vil fri da Con gu sa 6:2, 5:7, 6:4. Me~ je tra jao dva ~a sa i 50 mi nu ta, ujed no je to bio i wi hov de se ti duel, sed mi ko ji je pri pao [pan cu. Za ni mqi vo je da Na dal ni je od ser vi rao ni je dan as uda rac, dok ih je Fran cuz imao se dam. Con ga je imao sla bi ji pro ce nat pr vog ser vi sa i da le ko ma wi pro ce nat po e na osvo je nih na dru gi ser vis. Na dal je is ko ri stio ~e ti ri od 12 pri li ka za brejk, Fran cuz sa mo dve od de set.

Bar to li iz ba ci la Aza ren ku

OD BOJ KA [KI SA VEZ VOJ VO DI NE I VI NER [TE DI [E OSI GU RA WE POT PI SA LI SA RAD WU: Kom pa ni ja Vi ner {te di {e osi gu ra we, ge ne ral ni spon zor od boj ka {e su per li ge Sr bi je, od ju ~e je ~lan mno go broj ne po ro di ce Od boj ka {kog sa ve za Voj vo di ne. Tra di ci ja od boj ka {kog spor ta u Voj vo di ni bi la je re fe ren ca za pot pi si va we sa rad we dve ju stra na, a sve u ci qu oma so vqe wa igre pre ko mre è u Po kra ji ni. Pot pi sni ci ugo vo ra bi li su pred sed nik OSV Stan ko Uze lac i ~la ni ca Upr va nog od bo ra Vi ner {te di {e osi gu ra wa Sve tla na Smi qa ni}. - Na {a kom pa ni ja sa ra |u je ve} {est go di na sa Od boj ka {kim sa ve zom Sr bi je i Udru è wom od boj ka {kih klu bo va pr vih li ga Sr bi je i à li mo da raz vi je mo od no se i da po mog ne mo od boj ku i u Voj vo di ni. Svi

smo u is toj mi si ji, da iz od boj ka {kih po go na raz vi ja mo bu du }e re pre zen ta tiv ce ko ji }e pred sta vqa ti na{ tro fej ni sport u bu du} no sti. Za jed no sa OSV }e mo na sta vi ti pro mo vi sa we na {e ak ci je jav nog ~a sa od boj ke od boj ke sa slo ga nom „Is pra vi se” i na dam se du goj sa rad wi re kla je Smi qa ni }e va. Pred sed nik naj mno go broj ni jeg Od boj ka {kog sa ve za u Sr bi ji Stan ko Uze lac is ta kao je da je po mo} Vi ner {te di {e osi gu ra wa ve o ma zna ~aj na. - Ve o ma smo za do voq ni {to smo re a li zo va li ovaj do go vor i to }e bi ti ve li ki plus za od boj ku u Po kra ji ni. Na dam se sa rad wi na obo stra no za do voq stvo i da }e po tra ja ti jer }e to bi ti ve li ka po mo} i „ma lim” i „ve li kim” klu bo vi ma na {eg Sa ve za - is ta kao je Uze lac. M. R.

Fran cu ski wa Ma rion Bar to li na pra vi la je ve li ko iz ne na |e we i u ~e tvrt fi na lu Ma ja mi ja eli mi ni sa la pr vog no si o ca na tur ni ru Vik to ri ju Aza ren ku sa 6:3 i 6:3. I po red to ga {to je tri pu ta iz gu bi la svoj ser vis, Fran cu ski wa je ~ak {est pu ta od u ze la

ser vis Be lo ru ski wi. Uz to je spa si la ~ak se dam „brejk” lop ti. Bio je to wi hov 11. su sret i tek tre }a po be da Bar to li, ko ja }e u po lu fi na lu igra ti sa Ag we {kom Ra dvan s kom, ko j a je eli mi n i s a l a Ve n us Vi l i j ams 6:4, 6:1.

c m y

dnevnik

SPORT

petak30.mart2012.

PRED SUTRA[WI DUEL IZME\U VOJVODINE I JAGODINE

Ne iz ve stan na stup Abu ba ka ra OKS I TE LE NOR OR GA NI ZO VA LI DRU @E WE SA OLIM PIJ CI MA: Olimpijski komitet Srbije i Telenor, generalni sponzor Olimpijskog tima Srbije, organizovali su prvo u nizu dru`ewe olimpijaca koji }e predstavqati na{u zemqu na Igrama u Londonu i novinara. O planovima do Olimpijskih igara, toku priprema i takmi~ewima, ali i temama koje nisu iskqu~ivo sportske pri~ali su vaterpolisti Slobodan Soro i Milan Aleksi}, reprezentativke u streqa{tvu Ivana Maksimovi} i Zorana Arunovi}, vesla~i Goran Jagar, Radoje \eri}, Milo{ Vasi} i Miqan Vukovi}, kajaka{ Marko Tomi}evi} i tekvondoka Dragana Gladovi}. Glavne zakqu~ke i informacije trenutnom stawu olimpijskog tima dao je Branislav Jevti}, {ef misije za London. Dru`ewu su prisustvovali i Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, \or|e Vi{acki, generalni sekretar OKS-a i ]el Morten Jonsen, generalni direktor Telenora.

Ko so vo na Olim pi ja di sa mo uz OKS Predsednik OKS Vlade Divac rekao je da sportisti Kosova mogu da u~estvuju na Olimpijskim igrama samo kao ~lanovi OK Srbije. U sredu se pojavila informacija da se izvestiteqka Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Luna~ek zala`e se za u~e{}e Kosova na OI. - Sportisti sa podru~ja Kosova i Metohije mogu da u~estvuju na Olimpijskim igrama u Londonu samo u sklopu Olimpijskog komiteta Srbije, ~iji su deo. Zna se kakav je stav Me|unarodnog Olim-

pijskog komiteta. Postoji poveqa, postoje jasni zakoni, odnosno jasne odredbe koje su donete ranije i zna se da Kosovo ne mo`e da u~estvuje na OI samostalno. Ina~e, {to se ti~e te ideje da Kosovo samostalno u~estvuje, to je politi~ko pitawe i time treba da se bavi dr`ava a ne Olimpijski komitet niti MOK. To su stvari za politi~are, ne za nas sportiste. [to se ti~e pravilnika, on je jasan i nedvosmislen. Kosovo je deo Srbije i oni mogu samo pod na{om zastavom da nastupe na Igrama u Londonu - rekao je Divac..

REPREZENTACIJA SRBIJE VE] DANAS PUTUJE U [PANIJU

Te `ak ras po red u Ali kan teu

Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} izjavio je da wegovu ekipu o~ekuje ozbiqan ispit u [paniji, jer }e se za olimpijsku vizu boriti sa jakim protivnicima. Srbija }e od 6. do 8. aprila u~estvovati na va`nom turniru u Alikanteu zajedno sa selekcijama [panije, Poqske i Alìra, a dve najboqe ekipe izbori}e plasman na Olimpijske igre u Londonu ovog leta. - Nalazimo se u najteòj grupi i imamo najteì raspored. Prvu utakmicu igra}emo sa doma}inom [panijom, koja je za mene bila glavni favorit na Evropskom prvenstvu u Srbiji, zatim sa Poqskom, pa sa Alì-

rom - rekao je Vukovi}. Selektor Srbije je dodao da o~ekuje da }e Poqska do}i kompletna sa golmanom Slavomirom [malom, koji zbog povrede nije branio na EP. - Jo{ nismo sigurni sa kakvom strategijom }emo igrati. Izgleda da }emo odmah morati da napadnemo [paniju. Ukoliko pobedimo u prve dve utakmice, o tre}oj ne}emo morati da razmi{qamo - rekao je Vukovi}. Selektor Srbije istakao je i da Al`ir ima svoje kvalitete, budu}i da su orlovi igrali sa wima na Svetskom prvenstvu 2011. u [vedskoj da su „jedva uspeli da ih nadigraju”. Reprezentacija Srbije putuje u Alikante danas.

Rad bez po dr {ke, na vi ja ~i Par ti za na po de qe ni Partizan }e imati podr{ku sa tribina stadiona Obili}a u subotu (16 sati, TV RTS), dok doma}i Rad ne}e. Kao i u prethodnim slu~ajevima kada su „gra|evinari” do~ekivali rivale na Vra~aru, pripadnici navija~ke grupe „Junajted fors” bojkotova}e utakmicu. Oni su nezadovoqni time {to se ne igra na „wihovoj” Bawici. Ina~e, utakmica 21. superliga{kog kola preseqena je

Pred fudbaleri ma Voj vo di ne sutra je neobi~no zna~ajna utakmica, u kojoj, na „Kara|or|u”, do~ekuju ekipu Jagodine. Posle bolnog poraza od OFK Beograda u minuloj prvenstvenoj rundi, crveno-beli èle da se iskupe za lo{ utisak koji su ostavili na Karaburmi, ali i za slabije rezultate od po~etka prole} nog de la pr ven stva. Upravo zbog toga duel s Jagodincima dobija na va`no sti, jer, ka ko tvr de igra~i Vojvodine, u wemu im se kao imperativ name}e pobeda i o drugim opcijama ne èle ni da razmi{qaju. - Mi se ve} nalazimo u problemu, a duel s Jagodinom je utakmica koja moè da preokrene ~itavu situaciju - objasio je Vuk Mito{evi}, prvotimac Novosa|ana. - Svesni smo da }e na{ rival u Novi Sad doputovati s velikim samopouzdawem i verom da moè da nas iznenadi. Jedno stav no, mo ra mo po be dom da se oduìmo navija~ima i upravi kluba i to je je di ni sce na rio ko ji mogu da zamislim. Dosta je bilo kikseva i na wih vi{e nemamo pravo. U goste vam dolazi tim ~iju navalu predvodi Ogwen Mudrinski, do jesenas igra~ Vojvodine, koji }e sigurno biti veoma mo- Pod znakom pitawa: Abubakar Oumaru tivisan u duelu s biv{im klu- jem da }e ostati uz nas i pomomo}i da ra~una u duelu s Jagobom? }i nam da prevazi|emo krizu. dincima. Abubakar Oumaru vu- Sva ko je mo ti vi san kad Trener Dejan Vuki}evi} jo{ ~e neugodnu i bolnu povredu igra s Vojvodinom - kategorinije na~isto s kojim }e snagama sko~nog zgloba, isto mu~i i ~an je Mito{evi}. - Naravno da }e i Mudrinski, s kojim sam Danas zaseda Skup{tina kluba dobar prijateq, èleti da se Kao {to smo pre nekoliko dana i najavili, sednica Skup{tipred na vi ja ~i ma na {e eki pe na FK Vojvodina odrà}e se danas, od 18 ~asova u prostorijama predstavi u najlep{em svetlu, kluba u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov” u Veterniku. ali se nadam i verujem da u toNajbitnija ta~ka dnevnog reda bi}e uskla|ivawe Statuta klume ne}e uspeti. Uop{teno gleba s novim Zakonom o sportu Republike Srbije. daju}i, ne treba puno da se bavimo Jagodinom, ve} moramo da budemo skoncentrisani na naVo{ini klinci tre}i u Ukrajini {u igru i ukoliko u tome uspePi onirska ekipa Vojvodine (de~aci ro|eni 1999. i 2000. godimo, ne strepim za kona~ni isne) osvojila je tre}e mesto na turniru u ukrajinskom gradu Berehod utakmice. Ponavqam, ègovo. Crveno-beli, poja~ani drugarima iz [kole fudbala Vojlimo da po~nemo da vra}amo vodina-Prijedor (BiH), pobedili su sve protivnike do polufinavija~ima Vojvodine na strnala. pqewu i pozivam ih da do|u na U borbi za tre}e mesto savladali su doma}ina iz Beregova sa tribine „Kara|or|a”. Svestan 2:0, golovima Blagoja Stjepanovi}a. sam da ih ne}e biti u broju u Na turniru je u~estvovalo 45 ekipa iz pet zemaqa. kojem bi sigurno do{li da je iza nas serija pobeda, ali veru-

na stadion Obili}a jer na Bawici ne mogu da se organizuju me~evi visokog rizika. - Na bazi reciprociteta, Partizanu }e biti dostavqen besplatan kontigent od 300 ulaznica za wegove navija~e - rekao je portparol Rada, Vladimir Savi}. - A ostali }e morati da kupe karte, ali ne}e mo}i da budu s navija~ima koji }e dobiti besplatne ulaznice.

OSNOV NA [KO LA „IVO LO LA RI BAR” PO ZDRA VI LA CR VE NO-BE LE: Prvotimci Vojvodine Daniel Mojsov i Milovan Milovi} i ~lan omladinskog tima Neboj{a Kosovi}, u nastavku akcije novosadskog kluba nazvanoj „oKUPqawe”, posetili su ju~e Osnovnu {kolu „Ivo Lola Ribar” u Novom Sadu. Kao i obi~no, do~ekao ih je veliki broj sada{wih i budu}ih navija~a Vojvodine, s kojima su igra~i podelili neka svoja iskustva s po~etaka svojih karijera i pozvali ih tom prilikom da budu gosti crveno-belih na sutra{woj prvenstvenoj utakmici s Jagodinom. Portparol kluba Ivana Smiqani} tom prilikom je uru~ila {koli prigodne poklone, a potom su igra~i delili autograme i slikali se s u~enicima. A. P.

Branislava Trajkovi}a, a Daniel Mojsov je u â~ku dobio udarac u koleno. - Abubakar jo{ nije trenirao s ekipom i pratimo stawe wegove povrede - rekao je dr Borko Vukosav, {ef medicinskog tima u FK Vojvodina. - On je trenira posebno i pod terapijom je, pa je wegov sutra{wi nastup pod znakom pitawa. Mojsov i Traj ko vi} }e naj vero vatni je mo}i da zauzmu pozicije u timu, iako se i oni nalaze pod terapijom. Ipak, trenirali su s ekipom i o~ekujem da }e trener Vuki}evi} mo}i da ra~una na wih. Novi pacijent je Vladimir Brankovi}, koji je povredio zadwu loù i sada pratimo situaciju, pa bih i za wegov nastup mogao da kaèm da je neizvestan. A. Predojevi}

S PORT

petak30.mart2012.

ULEB EVROLIGA

Bil bao iz ne na dio CSKA, Du da la ko sa Si je nom Ko {ar ka {i Bil baa sa vla da li su CSKA na svom terenu 94:81 u tre }oj utakmici ~etvrtfinalne serije Evrolige i tako su smawili na 2-1 u pobedama. Baskijci su po~etkom tre}e ~etvrtine stvorili dvocifrenu prednost i do kraja nisu imali problema da privedu me~ kraju. Jedini raspolo`en u redovima CSKA bio je Nenad Kr sti} sa 22 po e na (9-9 iz

prednost ubrzo je postala dvocifrena nakon trojke Xeksona po~etkom tre}e deonice – 54:43. Ko {ar ka {i ma CSKA ni{ta nije polazilo za rukom i zato su postajali sve nervozniji, a inspirisani Bilbao je uve}avao prednost koja je posle bacawa Grimaua iznosila 16 poena – 71:55. O~ekivao se nalet Moskovqana u posledwoj deonici, ali do wega nije do{lo i Bilbao je lako do{ao do pobede.

dnevnik

U DERBIJU LIGE [AMPIONA MILAN I BARSELONA IGRALI NERE[ENO

Gvar di o li sme tao kli zav te ren Mnogo se o~ekivalo od derbija ~etvrtfinala Lige {ampiona izme|u Milana i Barselone. Ipak, dva evropska giganta kao da nisu igrala prvi me~, jer golova na San Siru nije bilo, pa }e o putniku u polufinale odlu~ivati revan{ na Nou Kampu.[ansi je, dodu{e, bilo na obe strane, a utisak je da je doma}in zadovoqniji remijem. - Budimo realni, uspeh je ne primiti gol od Barselone, koja skoro na svakoj utakmici zatrese protivni~ku mre`u - bio je prvi komentar trenera Milana Masimilijano Alegrija posle utakmice. On je posebno apostrofirao igru svog tima u defanzivi.

Nezadovoqan Pepe Gvardiola

- Dobro smo se branili. Iz ove utakmice iza{li smo ja~i.

Milan – Barselona 0:0 MI LA NO: Stadion \uzepe Meaca, gledalaca 80.000, sudija Erikson ([vedska). @uti kartoni: Sedorf, Nesta, Robiwo (Milan), Keita (Barselona). MI LAN: Abijati – Bonera, Nesta (Mesbah), Mekses, Antowoni – Ambrozini, No}erino, Sedorf, Boateng (Emanuelsen) – Ibrahimovi}, Robiwo (El [aravi). BAR SE LO NA: Viktor Valdes – Dani Alve{, Maskerano, Pike, Pujol– ]avi, Buskets, Iniesta (Teqo), Keita – Mesi, San~ez (Pedro).

Olimpik (M) – Bajern 0:2 (0:1)

Nenad Krsti}

igre, 3sk. i 5 izg. lopti za 29 min), dok je Milo{ Teodosi} ubacio 5 (1-7 iz igre za 25 min, 4 ast). Andrej Kirilenko dao je 16, a Aleksej [ved 15 poena. Najboqi kod pobednika bio je Kostas Vasilijadis sa 20 poena (4-8 za tri) i 6 skokova, Marko Bani} dao je 18, a Aron Xekson imao je 13 poena i 8 asistencija. Posle ne{to slabijeg po~etka, Bilbao je no{en podr{kom sa tribina zaigrao mnogo br`e, a Mumbru je vezao dve trojke i time je podigao svoj tim. Imali su Baskijcki i osam poena prednosti (19:11), ali su gosti brzo uhvatili prikqu~ak zahvaquju}i sjajnim dodavawima Teodo si }a i troj ka ma [ve da – 25:24 za Bilbao na kraju prve deonice. Krsti} je odr`avao Moskovqane u igri po~etkom druge deonice, ali doma}i su predvo|eni Bani}em napravili novu seriju i poveli su 45:36 na dva minuta do poluvremena. Pred 15-minutnu pauzu Bilbao je vodio 47:40, a ta

Ko {ar ka {i Olim pi ja ko sa poveli su 2-1 u pobedama protiv Montepaski Sijene u ~etvrtfinalnoj seriji Evrolige. Oni su u Atini savladali Mon te pa ski sa ube dqi vih 75:55 i sada ih samo jo{ jedan trijumf deli od plasmana na fajnal-for u Istanbulu. Slede}i me~ igra se u petak, tako|e u Pireju. Italijanski tim je bio ravnopravan jedino u prvoj ~etvrtini. Ve} na poluvremenu Olimpijakos je imao +11, a u drugom poluvremenu Grci su „razbili„ Montepaski (bilo je i +29). Najboqi kod po bed ni ka bio je Kajl Hajns sa 15 poena i 9 skokova, Kostas Sloukas dao je 11, a Ejsi Lo upisao je 10 poena i 6 asi sten ci ja. Bo Me kej leb predvodio je Sijenu sa 15 poena, a Dejvid Andersen ubacio je 12. Srpski ko{arka{ Igor Rako~evi} imao je 4 poena (2-6 iz igre za 13 min), uz 2 skoka, po asistenciju i ukradenu loptu, kao i 3 izgubqene.

AGRO@IV SUPERLIGA

Zve zda sil na u na stav ku Crvena zvezda - Vojvodina Srbijagas 91:77 (17:18, 24:15, 31:18, 19:26 ) BE O G RAD: Dvo ra na Pi o nir, gle da la ca: 2500, su di je: Obrkneèvi}, Vorkapi}, Juras (svi Beograd). CR VE NA ZVE ZDA: ôvi} 5, Cvetkovi} 4, Markovi} 11, Ili} 4, Lazi} 7, Nedovi} 6, Le{i} 18, Nikoli}, Tomas 12, Milutinovi} 7, B. Popovi} 9, P. Popovi} 8. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi}, Ku è ta 3, Ke si}, Mar ko vi} 9, Mi lo {e vi} 16, Stoja~i} 11, Iveqa 7, Kalini} 8, Buni} 13, Marojevi} 4, Dun|erski 6, Vujo{evi}. Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bijagasa poraèni su u derbi He mo farm [ta da - Par ti zan MTS 70:95 C. zve zda - Voj vo di na Sr bi ja gas 91:77 Rad ni~ ki - BKK Rad ni~ ki 70:81 Rad ni~ ki FMP - Me ga Vi zu ra 90:73 1. Par ti zan MTS 2 2. Cr ve na zve zda 2 3. Rad ni~ ki FMP 2 4. BKK Rad ni~ ki 2 5. Rad ni~ ki 2 6. Voj vo di na 2 7. Me ga Vi zu ra 2 8. He mo farm 2

2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 0 1 1 2 2 2

182:141 164:137 168:146 154:148 158:167 163:179 144:177 130:168

4 4 4 3 3 2 2 2

U 3.ko lu (1. mar ta) sa sta ju se: Voj vo di na Sr bi ja gas - He mo farm [ta da (20), BKK Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (18), Me ga Vi zu ra - Rad ni~ ki (17.30), Par ti zan MTS - Rad ni~ ki FMP (17).

susretu 2. kola na gostovawu u beogradskom Pioniru od Crvene zvezde 91:77. Nakon dva kola beogradski crveno - beli sa mak si mal nim u~in kom pra te ve~itog rivala Partizan, dok su Novosa|ani nakon poraza od Radni~kog, pognutih glava napustili i prestonicu. Nakon dobre igre u prvoj ~etvrtini, iza bra ni ci tre ne ra Ma ti }a popustili su u nastavku, {to su Beogra|ani iskoristili i preko Le{i}a i Tomasa uspele na odmor da odu sa predno{}u od sedam poena 41:33. Po~ela je Crvena zvezda furiozno u nastavku. Izabranici tre ne ra Pe {i }a, nad ska ka li su No vo sa |a ne u ovom de lu igre i poga|ali iz svih pozicija. Odbrana Novosa|ana nije bila na visini zadatka, pa je doma}in uo~i posledwe deonice ste kao ogrom nu pred nost 72:51. Po sle dqih 10 mi nu ta Vojvodine je preko Milo{evi}a, Stoja~i}a i Buni}a uspela samo da smawi zaostatak i izbori ~astan poraz. Novosadski crveno -beli priliku da ostvare prvu pobedu u superliga{kom karavanu ima}e u nedequ od 20 ~asova, kada se u Spensu igra vojvo|anski derbi Vojvodina - Hemofarm [tada.

MAR SEJ: Stadion Velodrom, gledalaca 35.000, sudija: Karbaqo ([panija), strelac: Gomez u 44. i Roben u 69. minutu. @uti kartoni: A. Diara, Mbija (Olimpik), Lam, Luis Gustavo, Kros, [vajn{tajger (Bajern). OLIM PIK: Andrade – Aspilkueta , Fani, Nkoulou, Morel – A. Dijara (^ejrou), Amalfitano (Brandao), Valbuena, Mbija - A. Ajev, Remi. BA JERN: Nojer – Lam, Boateng, Bad{tuber, Alaba – Luis Gustavo, Kros (Timo{~uk) – Roben, Riberi (Prawi}).

JUNIORSKI ME\UNARODNI TURNIR

[est eki pa kraj Ti se Lane zapo~eta me|unarodna aktivnost VK Be~ejac nastavqa se ovog vikenda s namerom da sve preraste u tradiciju. U pitawu je juniorski turnir na kom }e igrati vaterpolisti 1995. godi{ta i mla|i. Opet }e se u vodi na}i {est ekipa. Pored doma}ina, to su dve {panske ekipe iz Bar se lo ne, Bar se lo ne ta i Mediterani, Pe~uj iz Ma|arske, Ora dea iz Ru mu ni je i Kruna iz hrvatskog Osijeka. Ekipe su podeqene u dve grupe, gde su nosioci iz Barselone. Sa Barselonetom u grupi igraju Kruna i Pe~uj, a sa Mediteraniem doma}in Be~ejac i Oradea. - Premijerna utakmica turnira igra se ve~eras od 18 sati, a rivali su Barseloneta i Kruna, za 19 sati smo pripremi li ce re mo ni jal sve ~a nog otvarawa, a od 20 sati snagu }e odmeriti na{a ekipa s Rumunima - preneo nam je predsednik VK Be~ejac Milan Brkqa~. - Prilika je ovo da se zahvalim lokalnoj samoupravi na pomo}i koju smo dobili ra di or ga ni za ci je tur ni ra, zatim VSS, pokrajinski sekre ta ri jat za omla di nu i sport. Sve je u slu`bi afirma ci je spor ta, pr ven stve no vaterpola, i ovim putem poziva mo de cu 2000. go di {ta i mla|e da se ukqu~e u `ivot i rad na{eg kluba. Sutra od 14 sati igraju Pe~uj i Barseloneta, a od 15,15 Mediterani i Oradea. U ve~erwem programu od 19 sati sastaju se Kruna i Pe~uj, a od 20.15 sati Odarea i Be~ejac. Nedeqno pre podne rezervisano je za polufinalne okr{aje, a od 12.30 sati igra se utakmica za peto mesto. Okr{aj za tre}e mesto na programu je u 17 sati, finale je u 18.15 sati. V. Jankov

Mnogo se energije potro{i u duelu sa Barsom, pa iako smo imali padove u igri, dobro smo odradili posao. Barselona je bila favorit za prolaz daqe i pre prvih 90 minuta borbe sa „rosonerima”, a sada su {anse katalonske ekipe jo{ ve}e. Ipak, Italijani veruju da mogu da na~ine iznena|ewe. - Imamo dobar rezultat. Borili smo se i izborili da bude napeto u revan{u. Idemo na Nou Kamp ohrabreni ovom predstavom - podvukao je na kraju Masimilijano Alegri. Gazda Silvio Berluskoni nije bio tako dobro raspoloèn kao {ef struke Milana. - Ne mogu da kaèm da sam zadovoqan. Mo`da samo delimi~no. Imam {ta da prigovorim mojima - poru~io je Berluskoni. On je posle me~a razgovarao sa trenerom Barselone Pepom Gvardiolom, koji nije èleo da otkrije o ~emu su pri~ali. Mediji

su izvestili da je Berluskoni odao priznawe mladom stru~waku na igri wegovog tima. - Neka ostane me|u nama - rekao je Gvardiola. Strateg {ampiona [panije, Evrope i sveta se poàlio na teren na San Siru. - Bio je mnogo klizav, nije bilo mogu}e kontrolisati loptu. Sramota je u kakvom je stawu bila podloga, Milan i Inter zasluùju da imaju boqe uslove za igru. Ipak, dodao je Gvardiola da je uvek posebno lepo igrati na San Siru i na kraju zakqu~io: - Znali smo da Milan ima kvalitetan tim, ali {teta je {to nismo postigli gol. Lionel Mesi smatra da je Barsa zasluìla pobedu. - Igrali smo na{u igru i trebalo je da pobedimo iako je teren bio lo{, a protivnik jak - ocenio je Argentinac. Najboqi svetski fudbaler upozorava da }e u revan{u biti opasno. - Situacija je opasna. Obe ekipe imaju {anse, ali verujem da }emo dati gol i pro}i daqe - dodao je Mesi. Katalonci za su ve} uputili zvani~nu àlbu UEFA, zbog stawa terena na San Siru. Klupski predstavnici su se na sastanku sa delegatom utakmice Mihailom Varabjovim poàlili na lo{e stawe terena {to je Bugarin uneo u zapisnik, pa }e o tome raspravqati nadle`ni organi evropske ku}e fudbala. Me|utim, nigde se ne kaè na {ta se konkretno àle. Jedino je Gvardiola podvukao da je teren bio klizav.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Ve ~e cr nih fi gu ra Na `enskom prvenstvu Sr bi je ko je se igra u Ka}u u motelu „Omorika“ sedmo kolo bilo je ve~e crnih figura koje su slavile ~ak ~etiri puta, uz dva remija. Ono {to smo ju~e samo nagovestili o Kseniji Tomin danas se potvrdilo. Posle pet uzastopnih nula savladala je tremu, pa posle ju~era{weg remija sa ^olu-

Ksenija Tomin

{kinom, danas je protiv druge reprezentativke i biv{e selek tor ke Ane Ben de ra} za blistala i postigla ohrabruju}u pobedu za daqi napredak. U otvorenoj igri obe igra~ice su povele matni napad, ali Ksenija je `rtvom figure bila br `a. Bra vo! Jo{ jed na mlada {ahistkiwa daje nadu u oporavak na{eg `enskog {aha. Pokazalo sa da pro{logo-

di{wa {ampionska titula nije slu ~aj no pri pa la Jo va ni Eri}. Sa Manakovom je kao crna povela napad na belog kraqa po otvorenoj a-liniji pa je iskusna Ruskiwa bila prinu|ena da taj napad amortizuje izmenom te{kih figura i pre|e u egal-poziciju. U susretu Nonkovi} - Stojanovi} bela je u naizgled jednostavnoj poziciji nepotrebno iz ve za la svo je figure da vi{e nije mogla da ih pomeri bez materi ja nih gu bi ta ka. Mak si mo vi} i Drqevi} su u ko rekt noj od i gra noj par ti ji pr vo iz me ni le sve figure i pe{ake koji pripada ju da mi nom krilu a kada je to tre ba lo da urade i sa kraqevim, odustale su. Veoma va`na partija za Mariju Raki} koja je vodila crne figu re sa ^o lu {kinom, jer, kako to ~esto biva kad ne ko ne ma {ta da izgubi – taj opu{teno izne na di onog ko ima! Me |u tim, Ra ki }e voj se u obo stra nom raz me {ta wu fi gu ra iz ne na da ukazala prilika da osvoji kvalitet {to je odmah i iskoristi la. U sa moj za vr {ni ci Irinin kraq se zavukao u je`evu ku}icu ali je Marija uz vra}awe kvaliteta, lako dobila pe{a~ku zavr{nicu. I najzad, u posledwoj partiji, \uki} - Pani}, bela je riskantnom igrom poku{ala da zbuni svoju mla|u koleginicu, ali u

tome nije uspela. Dala joj je suvi{e prostora za manevre {to je Anastasija takti~kom igrom prevela u ceo poen. Re zul ta ti 7. ko la: ^o lu {kina - Raki} 0:1, Bendera} – Tomin 0:1, Maksimovi} - Drqevi} remi, Nonkovi} - Stojanovi} 0:1, \uki} - Pani} 0:1, Manakova - Eri} remi. Plasman: 1. Raki} 6, 2. Maksimovi} 5, 3-5. Drqevi}, Manakova, Eri} 4,5, 6. Stojanovi} 4, 7-8. Bendera}, Pani} 3, 9. ^olu{kina 2,5, 10. \uki} 2, 11-12. Tomin , Nonkovi} 1,5 poen. A evo i derbi partije {estog kola koja je po mnogima do sada najlep{a partija {ampionata. Posebno je efektan wen zavr{etak od datog dijagrama.

Raki}–Manakova 1.d4 d6 2.Sf3 Sd7 3.c4 e5 4.e4 e:d4 5.S:d4 g6 6.Sc3 Lg7 7.Le3 Sgf6 8.Le2 0–0 9.0–0 Te8 10.f3 c6 11.Dd2 d5 12.c:d5 c:d5 13.Sdb5 d:e4 14.f:e4 a6 15.Sd6 Tf8 16.Tac1

16...Se8 17.S:f7 T:f7 18.T:f7 K:f7 19.Lc4+ Ke7 20.Sd5+ Kf8 21.Sb6 Sc7 22.S:a8 S:a8 23.Dd5 Df6 24.Tf1 1:0 Ina~e partije se mogu pratiti i u`ivo od 16.00 ~asova na www.ser bi ac hess.net. B. D.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

c m y

dnevnik

NBA LI GA

Aktivan Me lo, Lav ra za ra Wu jork je raz bio Or lan do 108:86 iako je igrao bez po vre |e nih Xe re mi ja Li na i Ama rea Stu de ma je ra, ko ji ipak ne }e i}i na ope ra ci ju, ali }e zbog po vre de le |a pa u zi ra ti jo{ dve do ~e ti ri ne de qe. Nik si su po be di li osmi put u po sled wih de vet utak mi ca za hva qu ju }i Ima nu [am per tu i Kar me lu En to ni ju, ko ji je ko na~ no pro ra dio. Obo ji ca su po sti gli po 25 po e na. Do ma }in je to kom tre }e de o ni ce imao ~ak 39 po e na pred no sti, bi lo je 88:49 i 90:51! Ta ko je pr vi put jo{ od ja nu a- ra, ka da je imao u~i nak 6-5, Wu jork „pre ba cio” 50 od sto uspe {no sti (26-25) i na osmom me stu Is to ka ima tri po be de vi {e i dva po ra za ma we od de ve to pla si ra nog Mil vo ki ja, je di ne re al ne opa sno sti u bor bi za pla sman u plej-of. Wu jor ~a ni su za u sta vi li Dvaj ta Ha u ar da na sa mo 12 po e na i pet sko ko va. Do du {e, „su per men” je u igri pro veo sa mo 28 mi nu ta. Naj bo qi kod go sti ju bio je Xa mir Nel son sa 17 po e na. I ^i ka go po be |u je bez naj bo qeg. De rik Ro uz je jo{ od su tan zbog po vre de pre po na, u osmoj utak mi ci za re dom, ali Bul si ne po su sta ju, ostva ri li su {e stu po be du bez naj bo qeg igra ~a, sa vla da li su i Atlan tu 98:77. Naj bo qi tim li ge (41-11) pred vo dio je Luol Deng sa 22 po e na. Kar los Bu zer je do dao 20, a Taj Gib son 19. ^i ka go je ube dqi vo naj bo qi gost u NBA, sa da sa

fan ta sti~ nim sko rom 21-6. Vla di mir Rad ma no vi} ni je igrao za Atlan tu, u ~i jim re do vi ma je bo qi od osta lih bio Xo{ Smit sa 19 po e na. Bo ston je na sed mom me stu za dr `ao od sto ja we u od no su na Wu jork (28-22) po be dom nad Ju tom 94:82. Ke vin Gar net je uba cio 23 po e na i de set pu ta uhva tio lop tu, od ~e ga je de set po e na dao u po sled woj de o ni ci u ko joj su se Sel tik si „opo ra vi li” od pret hod nog gu bit ka ve li ke pred no sti. Ima li su 61:43 sre di nom tre }e ~e tvr ti ne, a po ~et kom ~e tvr te bi lo je 66:66. Ipak, do ma }in je us peo da po no vo stek ne ve li ko vo| stvo i ostva ri si gur nu po be du. Bren don Bes je dao 19 po e na, a Re xon Ron do je na pra vio 14 asi sten ci ja. Ke vin Lav je opet bli stao - sa 40 po e na i 19 sko ko va u po be di Mi ne so te (bez Ni ko le Pe ko vi }a i Dar ka Mi li ~i }a) nad [ar lo tom (88:83). Lav je na 14 od po sled wih 15 utak mi ca po sti gao bar 20 po e na, a ove se zo ne je 44 pu ta ostva rio „dabl-dabl” u~i nak, {to je us peo u de vet uza stop nih me ~e va. Re zul ta ti: [ar lot - Mi ne so ta 83:88, Wu jork - Or lan do 108:86, LA Kli pers - Fi niks 103:86, Wu Xer si - In di ja na 100:84, Bo ston - Ju ta 94:82, Atlan ta - ^i ka go 77:98, Gol den Stejt - Wu Or le ans 87:102, Sa kra men to - San An to nio 112:117, To ron to - Den ver 105:96, Kli vlend - De tro it 75:87.

PO SLE KA TA STRO FE OD SPLI TA U PR VEN STVU HR VAT SKE

Ras pa da se Za greb Tre ner ko {ar ka {kog klu ba Za greb Vla di mir An dro i} do bio ot kaz, a pred sed nik Da vor Je la vi} na ja vio ras pu {ta we pr vog ti ma po sle po ra za od Spli ta od ~ak 28 po e na raz li ke u me ~u hr vat skog pr ven stva. - „Ot pu sti li smo tre ne ra An dro i }a, od la zi i sport ski di rek tor Hr vo je Ci ke ti}, pred lo `i }u da se ras pu sti pr vi tim i do kra ja se zo ne igra }e ju ni o ri - iz ja vio je Je la vi} za „24 sa ta.hr”. Od go vor klup skoj vr hu {ki sti gao je od ka pi te na Kru no sla va Si mo na. - Ovaj po raz ni je neo ~e ki -

van. Pri mi li smo jed nu ili dve pla te, osta li sa sa mo jed nim cen trom, ko ji se po vre dio, i jed nim kril nim cen trom. To je neo zbiq no. - re kao je Si mon. Pre pir ka se ni je tu za vr {i la, jer je Je la vi} „uda rio re kon tru”. - Za {to ne ma pa ra? Za to {to su igra ~i lo {im igra ma i re zul ta ti ma ote ra li sve spon zo re. Ru ko vod stvo ni je kri vo ve} eki pa. No vac ne sme da bu de ali bi. Sra mo ta. - gr meo je Je la vi}, a on da i od go vo rio na pi ta we {ta je bi lo sa osam mi li o na ku na do bi je nih od gra da Za gre ba za Bo `i}:- Do bi li smo sa mo tri.

petak30.mart2012.

NI KO LA PE KO VI] IGRA SJAJ NO U NBA

Sve se po klo pi lo âk i ako ne od i gra vi {e ni jed nu utak mi cu, Ni ko la Pe ko vi} na kra ju se zo ne }e u}i u krug NBA igra ~a ko ji su po ka za li naj ve }i na pre dak u od no su na pret hod nu go di nu. Ni naj bo qim i naj sna `ni jim cen tri ma li ge, po put Dvaj ta Ha u ar da, ni je sve jed no ka da se u re ke tu na |u „je dan na je dan” sa po pu lar nim Pek me nom. We gov tim mo gao je la ko da po sta ne naj pri jat ni je iz ne na |e we skra }e ne NBA se zo ne. Da ni je bi lo te {ke po vre de Ri ki ja Ru bi ja, a u po sled we vre me i Pe ko vi }e vih pro ble ma sa sko~ nim zglo bo vi ma, ko zna ka kva bi sa da bi la si tu a ci ja na ta be li Za pad ne kon fe ren ci je... Ipak, Pek men je na ja vio da }e za u ze ti svo je me sto u pr voj pe tor ci, a pla sman u plej-of po sle se dam „po snih” se zo na je ciq od ko jeg jo{ ni ko u Mi ne a po li su ni je di gao ru ke. - Si gur no da su nam se Ri ki je vom po vre dom sma wi li iz gle di da to ura di mo. Mi smo od po ~et ka bi li sve sni to ga, ali isto ta ko ni smo i ne }e mo se pre da va ti, ne go }e mo se bo ri ti do kra ja. Ovo je pri li ka da do |u do iz ra à ja igra ~i ko ji ni su ima li to li ku mi nu ta ù... - po ~eo je Pe ko vi} pri ~u za Mon do. l Kakav je ose}aj kada se posle serije odli~nih partija suo~i{ sa pauzom i mogu}no{}u prevremenog zavr{etka sezone? - Ni je pri jat no, ali je mo ja si tu a ci ja ipak da le ko lak {a od one u ko joj se na {ao Ru bio. Ja sam znao da }u se vra ti ti na te ren, sa mo smo hte li da bu de mo si gur ni da smo sa gle da li sve op ci je. Kao {to sam re kao, pri mio sam iwek ci ju ko ja bi tre ba lo da mi omo gu }i da igram, a na kra ju se zo ne me naj ve ro vat ni je ~e ka ope ra ci ja.

Fi zi~ ki sam spre man Od skrom ne mi nu ta `e pro {le se zo ne, do {ao si do jed ne od glav nih ulo ga u ti mu i po stao re spek ta bi lan NBA cen tar. - Pro {la se zo na je bi la ja ko te {ka za ~i ta vu eki pu, ukqu ~u ju }i me ne. Ove zi me je si gur no jed na od kqu~ nih stva ri bi la {to sam fi zi~ ki spre man do {ao u tre ning kamp. Igra we za re pre zen ta ci ju i za Par ti zan ima lo je ve li kog ude la u to me. Ve li ka stvar je i mi nu ta `a ko ju sam do bio. Tru dio sam se da mak si mal no is ko ri stim sva ki mi nut na te re nu i koc ki ce su se po klo pi le. l [ta jo{ misli{ da vas je pretvorilo iz jednog od ti-

Nikola Pekovi}

mova sa najlo{ijim skorom, u kandidata za plej-of? - Kao {to sam re kao, ve li ko is ku stvo i zna we ko je je do neo no vi tre ner sa svo jim stru~ nim {ta bom i na rav no, no vi igra ~i, ko ji su se sjaj no uklo pi li u tim. Na ma }e si gur no bi ti po treb na jo{ ne ka go di na da se jo{ bo qe uklo pi mo, jer svi ve li ki i uspe {ni ti mo vi ima ju oko sni cu ko ja do sta du go igra za jed no. Mi slim da smo na pra vom pu tu da po sta ne mo do bar tim. l Kako si se adaptirao na ameri~ko vi|ewe ko{arke, gde se kod igra~a ipak na prvom mestu gleda statisti~ki u~inak? - Pro {le go di ne sam imao po te {ko }a u adap ta ci ji. Do sta vre me na mi je tre ba lo da sa vla dam ne ke stva ri, ali mi slim da sam ove se zo ne do {ao do sta sprem ni ji i znao sam {ta da o~e ku jem. l Sezona je zbog „lokauta” dosta intenzivnija nego ina~e. Da li se u tome krije razlog velikog broja povreda, u skoro svakom timu? - To je ne {to o ~e mu ba{ svi pri ~a ju. Ma lo je vre me na za opo ra vak, pa ~ak i za pri pre mu utak mi ca i to je si gur no je dan od raz lo ga {to ima to li ki broj po vre da. Sa dru ge stra ne, ko {ar ka je kon takt sport, ta ko da su po vre de sa stav ni deo na {eg `i vo ta.

ZASEDAO IZ VR [NI OD BO R OLIM PIJ SKOG KO MI TE TA 10. SORV

Kon sti tu tiv na sed ni ca 12. apri la Sed ni ca Iz vr {nog od bo ra Olim pij skog kom te ta 10. SORV odr `a na je u No vom Sa du, pred se da vao dr Mi lo rad Mi ja to vi}, kao pri pre ma za kon sti tu tiv nu sed ni cu OK 11. SORV. Bi lo je pred vi |e no da se okon sti tu tiv na sed ni ca odr `i 6. apri la, ali je ter min, iz oprav da nih raz lo ga, po me ren za 12. april. Ta da }e se ve ri fi ko va ti man da ti svih ~la no va OK i raz re {i ti ~la no vi OK 10. SORV, a usvo ji }e se i svi neo p hod ni do ku men ti za ak tiv no sti u ovoj go di ni. Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik Sa ve za sport za sve Voj vo di ne is ta kao je da tre ba da se stvo re uslo vi da se or ga ni zo va no u|e u 11. olim pij ski ci klus i da se u ma ju iz vr {e iz bo ri svih or ga na Olim pij skog ko mi te ta 11. SORV. Naj va `ni je je da do le ta, pre po ~et ka go di {wih od mo ra, sve bu de usa gla {e no. Dr Mi ja to vi} je in for mi sao ~la no ve IO da se usko ro o~e ku je raz go vor s Vla dom Voj vo di ne o in ve sti ci ja ma u Sr bo bran za 11. sport sku olim pi ja du rad ni ka Voj vo di ne. Pe ri {i} je po hva lio rad rad ne gru pe ko ja je pri pre mi la do bar ma -

Sa sednice Izvr{nog odbora OK 10. SORV

te ri jal za ~i tav ~e tvo ro go di {wi olim pij ski ci klus, is ta kav {i da je to `i va ma te ri ja ko ja se jo{ mo `e do ra |i va ti i do te ri va ti. O tom ma te ri ja lu go vo ri li su ~la no vi rad ne gru pe Raj ko Pa u no vi} i Mla den ko \u ra no vi} re kav {i da su se po tru di li da se sve {to vi {e upro sti i po jed no sta vi, ali i ob u hva ti sve {to je po treb no za pred sto je }i olim pij ski ci klus. Pre vas hod ni ciq je da se u ovu ma ni fe sta ci ju ukqu ~i {to ve }i broj rad ni ka spor ti sta. Pred log je da u

pred sto je }em olim pij skom ci klu su ume sto do sa da {wih osam zo na bu de se dam (da do sa da {we zo ne Pan ~e vo i Vr {ac sa da bu du je din stve na zo na Ju `ni Ba nat), a u~e sni ci na za vr {noj smo tri bi li bi jo{ grad do ma }in i naj u spe {ni ji sa Pr ven stva Voj vo di ne. Pre ci zi ra no je ko i ka ko mo `e da u~e stvu je na Igra ma. Sve je upro {}e no i u skla du sa Za ko nom o spor tu. Ja sno je sve de fi ni sa no po sport skim di sci pli na ma, kao i Di sci plin ski pra vil nik ko ji tre ba usa gla -

si ti sa Sta tu tom Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. Svi ovi pred lo zi tre ba lo bi da idu na sed ni cu Olim pij skog ko mi te ta i ka da se usvo je da se do sta ve u~e sni ci ma pred sto je }eg kva li fi ka ci o nog ci klu sa za Igre u Sr bo bra nu. Zo na Ba~ ka Pa lan ka, ko ju ~i ni osam ve li kih op {ti na, pred lo ì la je da se ova zo na ubu du }e zo ve Ju `no-za pad na Ba~ ka, iz neo je Pe tar Pe ro vi}, a ~uo se i pred log (\u ra no vi}) da se ume sto do sa da {wih na zi va te ri to ri jal nih or ga ni za ci ja zo na to iz me ni u re gi o ni. Pred lo è no je da se zo ne do sed ni ce OK iz ja sne o even tu al no no vom na zi vu i pro me ne bo je zo ne. Is tak nu to je i da je sve {to je bi lo pred vi |e no pla nom od No ve go di ne do sa da i ura |e no, osim {to ni je odr à na tri bi na ko ja je tre ba lo da bu de po sve }e na pre zen ta ci ji 11. ci klu sa SORV i ospo so bqa va wu qu di i svih or ga na za kom ple tan ci klus pred sto je }e rad ni~ ke olim pi ja de u Sr bo bra nu 2015. Tri bi na je od lo è na zbog lo {ih vre men skih uslo va i or ga ni zo va }e se vr lo br zo. S. Ja ko vqe vi}

l Kako provodi{ dane kada nema utakmica? - Slo bod nog vre me na ba{ i ne ma mno go. @i vim sam, do sta vre me na pro vo dim sa Dar kom (Mi li ~i }em), a tu je i ne ko li ko mo ma ka iz Sr bi je sa ko ji ma se dru ì mo ka da bu de pri li ke. l Kaù da se igra~ ~esto oseti usamqenim na gostovawima i posebno na duìm turnejama. Moè{ li da opi{e{ jedan takav tipi~an dan? - Pa, re ci mo, do pu tu je mo ka sno uve ~e, su tra pre pod ne je {u ter ski tre ning, po sle to ga ru ~ak, od mor i od la zak na utak mi cu dva sa ta pre po ~et ka. ê sto igra mo „no} za no}„, ta ko da od mah po sle utak mi ce ide mo u avion, sti è mo ka sno u ho tel i ta ko u krug. Mo gu sa mo da ka èm da je ja ko na por no.

Za Cr nu Go ru ni su ~u li l Ima{ li neko omiqeno gostovawe i omiqeni grad? - Do sta je le pih gra do va, ali ja sno je da mi na tur ne ja ma ne ma mo vre me na za obi la ske. Ako mo ram da iz dvo jim gra do ve ko ji su osta vi li po se ban uti sak na me ne, to su ^i ka go, Wu jork i Los An |e les. l Koliko se obra}a pa`wa na ishranu? Da li dobijate savete iz kluba, ili je igra-

~ima dozvoqeno da se „razbijaju” u Mekdonaldsu i sli~nim restoranima? - ^e sto do bi ja mo sa ve te {ta bi tre ba lo je sti, ka da i ko li ko, a na igra ~i ma je da li }e to da is po {tu ju. Sva kih me sec da na ima mo te sti ra wa, na ko ji ma se sve vi di... l Kakav je tvoj utisak o obi~nom ameri~kom narodu i kakav tretman ima{ ti kao stranac? - Pa, pr va stvar ko ja se uo~i je da ja ko pu no ra de. Za ba va im se uglav nom svo di na vi kend, {to je kod nas to tal no dru ga ~i je. Qu di su stvar no pri jat ni i pre za do vo qan sam ka ko su me pri hva ti li. l Koliko znaju o Evropi, Srbiji, Crnoj Gori? - Za Cr nu Go ru sko ro ni ko ni je ~uo, ta ko da se ba{ do sta tru dim da im ob ja snim. Ima na rav no i onih ko ji su ~u li i zna ju gde se na la zi, dok za Sr bi ju zna ju svi, umno go me i zbog broj nih igra ~a iz Sr bi je ko ji su ov de igra li. l Na kraju da te pitam prati{ li svoje biv{e timove, Partizan i Panatinaikos? - Kad god uhva tim vre me na po gle dam {ta ra de i ka ko im ide. @ao mi je {to Par ti zan ni je u{ao u Top 16, ali mi je dra go {to sa da do bro igra ju i na dam se jo{ jed noj ti tu li. (Mon do)

S PORT

petak30.mart2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Ka ta ni ja - Mi lan Par ma - La cio Ne de qa Ro ma - No va ra Ka qa ri - Ata lan ta Le }e - ]e ze na Fi o ren ti na - Kje vo In ter - \e no va Bo lo wa - Pa ler mo Si je na - Udi ne ze Ju ven tus - Na po li 1. Mi lan 2. Ju ven tus 3. La cio 4. Na po li 5. Udi ne ze 6. Ro ma 7. Ka ta ni ja 8. In ter 9. Ata lan ta 10. Bo lo wa 11. Pa ler mo 12. Kje vo 13. Ka qa ri 14. \e no va 15. Si je na 16. Fi o ren t. 17. Par ma 18. Le ~e 19. No va ra 20. ]e ze na

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

19 15 15 12 13 13 10 12 10 9 10 9 8 9 8 8 9 6 5 4

6 14 6 12 9 5 12 5 13 9 6 9 10 7 9 9 11 9 9 6

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 4 0 8 5 7 11 7 12 6 11 13 11 11 13 12 12 11 14 15 19

59:23 46:17 43:34 54:32 40:27 42:35 38:37 38:38 33:29 31:35 41:46 25:36 29:36 37:51 33:31 29:35 35:46 31:45 24:46 18:47

63 59 51 48 48 44 42 41 37 36 36 36 34 34 33 33 32 27 24 18

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Pe ska ra - Ba ri Su bo ta Mo de na - Asko li Ve ro na - Ci ta de la Pa do va - Kro to ne Gu bio - Li vor no Samp do ri ja - No }e ri na Gro se to - Sa su o lo Em po li - To ri no Ju ve Sta bia - Va re ze Al bi no le fe - Vi }en ca Po ne de qak Re |i na - Bre {a 1. To ri no 32 2. Pe ska ra 32 3. Sa su o lo 32 4. Ve ro na 32 5. Pa do va 32 6. Va re ze 32 7. Bre {a 32 8. Samp do ri ja32 32 9. Re |i na 32 10. Ba ri 32 11. Gro se to 12. Ju ve Sta b. 32 13. Ci ta de la 32 14. Mo de na 32 15. Li vor no 32 16. Kro to ne 32 17. Em po li 31 18. Asko li 32 19. Vi }en ca 32 20. Gu bio 32 21. No }e ri na 32 22. Al bi no l. 32

19 19 17 18 15 14 13 11 12 12 10 11 10 8 8 7 8 9 6 6 5 5

9 5 11 6 8 10 10 15 10 10 11 11 8 13 11 14 7 9 11 9 10 10

4 8 4 8 9 8 9 6 10 10 11 10 14 11 13 11 17 14 15 17 17 17

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 48:22 64:46 42:23 44:31 46:38 40:27 36:30 37:24 51:42 37:34 34:43 41:40 37:45 36:47 38:39 40:45 35:48 32:39 31:46 30:52 41:57 35:57

66 62 62 60 53 52 49 48 46 42 41 40 38 37 35 34 31 29 29 27 25 25

HO LAN DI JA

Da nas Utreht - Eks cel zi or Su bo ta Gro nin gen - He ren ven PSV - Ven lo Tven te - Ro da Fe je nord - Bre da Ne de qa NEC - De Graf {ap RKC - Den Hag Ajaks - He ra kles Vi te se - AZ Alk mar 1. AZ Alk mar 27 2. Ajaks 27 3. Tven te 27 4. PSV 27 5. Fe je nord 27 6. He ren ven 27 7. Vi te se 27 8. Ro da 27 9. Gro nin gen 27 10. NEC 27 11. Val vijk 27 12. He ra kles 27 13. Utreht 27 14. Bre da 27 15. Den Hag 27 16. Ven lo 27 17. Eks cel si or 27 18. De Graf {. 27

17 16 15 15 15 14 12 12 10 10 10 9 7 8 7 7 4 4

5 7 7 6 6 9 5 1 5 4 4 6 9 6 8 4 6 4

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 5 4 5 6 6 4 10 14 12 13 13 12 11 13 12 16 17 19

54:25 70:33 69:32 68:40 54:32 61:42 35:32 47:57 38:49 31:36 28:39 42:42 40:45 34:40 30:51 32:62 21:59 22:60

56 55 52 51 51 51 41 37 35 34 34 33 30 30 29 25 18 16

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Aston Vi la - ^el si Ever ton - VBA Fu lam - No ri~ Man. si ti - San der lend Kvins Park - Ar se nal Vi gan - Sto uk Vul ver hemp ton - Bol ton Ne de qa Wu kasl - Li ver pul To ten hem - Svon si Po ne de qak Blek burn - Man ~e ster j. 1. M. junajted 30 2. M. si ti 30 3. Ar se nal 30 4. To ten hem 30 5. ^el si 30 6. Wu kasl 30 7. Li ver pul 30 8. San der l. 30 9. Ever ton 30 10. Svon si 30 11. No ri~ 30 12. Sto uk 30 13. Fu lam 30 14. VBA 30 15. Aston Vi la 29 16. Blek burn 30 17. Bol ton 29 18. Kvins Park 30 19. Vi gan 30 20. Vulvs 30

23 22 18 16 14 14 11 11 11 10 10 10 9 10 7 7 8 6 5 5

4 4 4 7 8 8 9 7 7 9 9 8 9 6 12 7 2 7 10 7

3 4 8 7 8 8 10 12 12 11 11 12 12 14 10 16 19 17 15 18

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.30) (17) (21) 74:27 72:22 61:39 53:35 49:34 44:42 36:31 39:34 30:32 34:36 41:47 29:41 37:41 36:41 31:38 43:62 33:58 33:53 27:55 31:65

73 70 58 55 50 50 42 40 40 39 39 38 36 36 33 28 26 25 25 22

[PA NI JA–PRI ME RA

\a vo li u gro tlu Ivud par ka (7.50) Blek burn - (4.00) Man ~e ster ju naj ted (1.40) Bra ni lac ti tu le i li der en gle skog {am pi o na ta Man ~e ster ju naj ted po be dom u du e lu pro tiv Fu la ma (1:0) uma kao je grad skom ri va lu Si ti ju za tri bo da. \a vo li go stu ju na Ivud par ku. Blek bur nu pred sto ji bvor ba za op sta nak. Cr ne ru `e kod ku }e su ve za li tri po be de, dok je Ju naj ted pet utak mi ca bez kik sa. [to se ti }e tra di ci je, na po sled wih 13 du e la ova dva ti ma, tri po be de do ma }i na, ~e ti ri go sti ju uz {est re mi ja. Na{ predlog: 2

1. Real (M) 29 2. Bar se lo na 29 3. Va len si ja 29 4. Ma la ga 29 29 5. Le van te 6. Osa su na 29 7. Espa wol 29 8. Atle t. (M) 29 9. Se vi qa 29 10. He ta fe 29 29 11. Bil bao 12. R. Va qe ka no29 29 13. Ma jor ka 14. So si je dad 29 29 15. Be tis 16. Vi qa re al 29 29 17. Gra na da 29 18. Ra sing 29 19. Hi hon 20. Sa ra go sa 29

(1.85) Lil - (3.20) Tu luz (4.50) Fud ba le ri Li la igra ju sve bo qe. Ha zard i dru go vi sla vi li su pro tiv no vaj li je Evi ja na (3:0) i ve za li dve po be de. Na re du je der bi sa Tu lu zom ko ji ima niz od {est utak mi ca bez po ra za. Je se nas u Tu lu zu ni je bi lo po bed ni ka (0:0), ~i me se na sta vi la cr na se ri ja po pu le ne tre ne ra Ka sa no ve. Na i me, Tu lu `a ni ra ~u na ju }i Kup utak mi ce ni su sla vi li pro tiv Li la na po sled wih de vet utak mi ca. Na{ predlog: 1, 3+

(4.20) Ka ta ni ja - (3.40) Mi lan (1.85) Fud ba le ri Mi la na na kon pr ve utak mi ce ~e tvrt fi na la Li ge {am pi o na u ko joj su odo le li Bar se lo ni (0:0), okre }u se tr ci za Sku de to. Pu le ni tre ne ra Ale gri ja go stu ju na vru }em te re nu u Ka ta ni ji. Za ni mqi vo je da su do ma }i fud ba le ri do ovog ko la sa -

mo dva pu ta po ra `e ni na An |e lo Mi si mi ni ju (skor 8 - 4 - 2), i bez kik sa su na po sled wih se dam du e la, ~e ti ri ve za ne po be de. Na dru goj stra ni Mi lan je na kon po be de pro tiv Par me (2:1), ve zao i ~e tvr tu po be du, a isto to li ko tra je se ri ja {to se ti ~e utak mi ca na stra ni. Na{ predlog: 2

vi li se ri ju od ~e ti ri utak mi ce bez sla vqa. Oba pro {lo go di {wa du e la pri pa la su ti mu iz Fi ren ce (1:0, 1:0), a tra di ci ja je ta ko |e na stra ni qu bi ~a stih ( 6 - 0 - 2). Na{ predlog: 0-2

(1.80) Fi o ren ti na (3.40) Kje vo (4.50)

Ver der je u mi nu lom ko lu re mi zi rao s Aug zbur gom (1:1) ~i me su pro du ì li niz od dve utak mi ce bez po be de, ali za to kod ku }e igra ju sjaj no. Do ì ve li su sa mo jed na kiks na po sled wih osam utak mi ca. Na dru goj stra ni, Majnc je po ra èn kod ku }e od Her te (3:1), {to je pu le n i m a tre n e r a Tu h e l a bio dru gi ne u speh za re dom, ali ono {to vi {e tre ba da bri ne su

Na vi ja ~i Fi o ren ti ne gu be str pqe we. Vi o la je re mi jem u \e no vi 2:2, na sta vi la se ri ju od ~e ti ri ko la bez sla vqa, ~i me su iza bra ni ci tre ne ra Ro si ja sti gli na rub is pa da wa. Le te }i ma gar ci su ta ko |e re mi zi ra li u pro {lom ko lu i to sa Si je nom (1:1), ve za li dva re mi ja i na sta -

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Da nas Don ka ster - Bir min gem Su bo ta Kar dif - Mil vol Bri stol - Der bi Por tsmut - Barn li Lids - Vat ford Vest Hem - Re ding Braj ton - Midlzbo ro Pi ter bo ro - Le ster Kri stal P. - No tin gem F. Ip svi~ - Ba nr sli Hal - Ko ven tri Blek pul - Sa u temp ton 1. Sa u temp t. 39 23 2. Re ding 39 22 3. Vest Hem 39 20 4. Braj ton 39 17 5. Midlzbo ro 39 16 6. Bir min gem 38 16 7. Blek pul 39 16 8. Kar dif 39 15 9. Hal 39 16 10. Lids 39 16 11. Le ster 39 15 12. Der bi 39 16 13. Vat ford 39 14 14. Kri stal 38 13 15. Ip svi~ 39 15 16. Barn li 38 14 17. Barn sli 39 13 18. Pi ter bo ro 39 12 19. Mil vol 39 10 20. No tin gem F.39 11 21. Bri stol 39 9 22. Ko ven tri 39 8 23. Por tsmut 39 11 24. Don ka ster 38 7

(20.45) (13.30) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.25)

9 7 72:35 7 10 56:34 12 7 61:38 11 7 48:40 14 9 46:43 12 10 60:41 12 11 66:56 15 9 57:50 10 13 38:34 9 14 59:57 11 13 56:48 7 16 44:52 12 13 46:55 14 11 39:35 7 17 62:68 8 16 50:47 7 19 47:62 8 19 59:64 10 19 44:54 7 21 41:59 921:3362 11 20 35:52 10 18 40:43 10 21 33:63

78 73 72 62 62 60 60 60 58 57 56 55 54 53 52 50 46 44 40 40 35 33 31

(1.90) Ver der - (3.40) Majnc (3.80)

o~aj na iz da wa na go sto va wi ma (0 - 7 - 5). Na{ predlog: 3+

(1.60) Va len si ja - (3.60) Le van te (5.40) Od po ~et ka se zo ne grad ski ri va li Va len si ja i Le van te sa sta ja li su se tri pu ta, a isto to li ko po be da od ne li su pu le ni tre ne ra Eme ri ja (pr ven stvo 2:0, Kup 3:0 i 4:1). U pro {lom ko lu Va len si ja je po ra `e na od He ta fea (3:1) i na sta vi la se ri ju sla bih iga ra. Na dru goj stra ni, pe to pla si ra ni Le van te ta ko |e je i zgu bio od Osa su ne (2:0), na kon dva sla vqa. Tra di ci ja je na stra ni Va len si je ko ja je u po sled wih 11 utak mi ca sla vi la se dam pu ta. Na{ predlog: 1, 2 - 3 I. G.

Bi li} tre ner Be {ik ta {a? Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Hr vat ske Sla ven Bi li} mo gao bi da pre u zme tur ski Be {ik ta{, pre no se ta mo {wi me di ji. Iako je re~ sa mo o gla si na ma, Bi li} ka è da bi raz mi slio o po nu di Tu ra ka uko li ko bi mu od go va ra li uslo vi. - Ni je bi lo slu `be ne po nu de.Me |u tim,tur ski fud bal do bra je po la zna ta~ ka, a Be {ik ta{ je do bar klub. - re kao je Bi li}. Me |u tim, on je is ta kao da je tre nut no fo ku si ran is kqu ~i vo na re pre zen ta ci ju i pri pre me za Evro 2012. Fi kret Or man, ko ji je u ne de qu po be dio na pred s ed n i~ k im iz b o r i m a tog klu ba, ka è da }e mu je dan od pr vih za da ta ka bi ti an ga ò va we no vog tre ne ra. No vo i za bra ni pred sed nik za se lek to ra Hr vat ske ima sa mo re ~i hva le. HR VAT SKA

1. Di na mo 2. Haj duk 3. Sla ven 4. Split 5. Lo ko mo t. 6. Ci ba li ja 7. Ri je ka 8. Za dar 9. Osi jek 10. Istra 11. Za greb 12. In ter 13. [i be nik 14. Lu~ ko 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

19 14 11 10 10 9 8 9 8 8 8 8 6 4 4 2

3 5 6 7 6 6 8 5 7 7 6 4 6 8 5 3

- On je mlad, ha ri zma ti ~an, di sci pli no van i mo `e da iz gra di tim - iz ja vio je Or man za tur ske me di je. Kon ku rent Bi li }u, su de }i po tur skim me di ji ma, je ste 57-go di {wi Sa met Aj ba be, ko ji je u svo joj tre ner skoj ka ri je ri vo dio ne ko li ko tur skih klu bo va, a do ti tu le je sti gao sa Gen ~ler bir li gi jem i Trab zon spo rom. Klub iz Is tan bu la tre nut no vo di Por tu ga lac Kar los Kar vaq, ko ji je na to me sto sti gao 2011. Me |u tim, u klu bu ni su za do voq ni ra dom Por tu gal ca jer ne ma auto ri tet me |u igra ~i ma. Be {ik ta{ je u pret hod nih ne ko li ko go di na be le `io lo {e re zul ta te, pr ven stvo Tur ske po sled wi put osvo jio je 2009, a kup 2011. Pro {lu se zo nu za vr {io je kao pe ti na ta be li, a ove se zo ne je tek ~e tvr ti, i to sa 20 bo do va za o stat ka za Ga la ta sa ra jem.

Sla ven Bi li}

BO SNA I HER CE GO VI NA

Da nas In ter - Osi jek Za greb - Za dar Su bo ta Kar lo vac - Lu~ ko Ci ba li ja - Va ra `din Sla ven - Haj duk Split - [i be nik Di na mo - Lo ko mo ti va Ne de qa Istra - Ri je ka

(18) (18) (16) (16) (17) (18) (19)

Su bo ta Olim pik - ^e lik Zriw ski - @e qe zni ~ar Trav nik - Zvi je zda Ru dar - Bo rac [i ro ki - Slo bo da Le o tar - GO[K Ko za ra - Ve le` Sa ra je vo - Sla vi ja

POR TU GAL

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

(17) 1 4 6 6 7 8 7 9 8 8 9 11 11 11 14 18

55:8 43:17 28:21 35:28 25:18 23:27 25:21 23:31 31:31 24:24 27:35 24:27 24:26 19:30 17:46 16:49

60 47 39 37 36 33 32 32 31 31 30 28 24 20 16 9

1. @e qe zni ~. 2. [i ro ki 3. Sa ra je vo 4. Bo rac 5. Zriw ski 6. Olim pik 7. Zvi je zda 8. Ve le` 9. ^e lik 10. Slo bo da 11. GO[K 12. Ru dar 13. Le o tar 14. Trav nik 15. Ko za ra 16. Sla vi ja

24 21 13 14 13 10 11 10 10 10 9 11 9 9 9 7 9 4 6 6

3 6 8 5 5 13 7 9 9 9 11 4 9 6 5 10 4 13 7 7

2 2 8 10 11 6 11 10 10 10 9 14 11 14 15 12 16 12 16 16

(18) (18) (20) (22) (22) (12) (18) (21.30) (21.30) (21) 95:26 84:22 45:36 44:41 41:40 34:41 37:39 39:35 33:31 31:36 44:40 42:49 31:37 32:45 33:43 30:42 27:46 23:44 28:54 25:51

75 69 47 47 44 43 40 39 39 39 38 37 36 33 32 31 31 25 25 25

[PA NI JA–SE GUN DA

Po sled wi sa ve ti: Vejn Ru ni i Aleks Fer gu son

Ven ger spre mio li stu pre ko broj nih Me na xer Ar se na la, Ar sen Ven ger, re {io je da se na kra ju se zo ne od rek ne tro ji ce fud ba le ra ko ji ni su is pu ni li o~e ki va wa, a ~i ja go di {wa pri ma wa za jed no iz no se ~ak 23 mi li o na fun ti. Pr vi su na iz la znim vra ti ma An drej Ar {a vin, Ni klas Bent ner i Ma ruan [a mah, a ko fe re mo gu da pa ku ju i Se ba sti jan Ski la }i, De nil son, Kar los Ve la i Ma nuel Al mu ni ja. Pro da ja ovih igra ~a bi obez be di la sred stva za no ve ugo vo re Ro bi nu van Per si ju i Alek su Ok slejd-^em ber le nu, kao i no vac za do vo |e we po ja ~a wa.

Su bo ta Ra sing - Gra na da Hi hon - Sa ra go sa Osa su na - Real (M) Bar se lo na - Bil bao Ma la ga - Be tis Ne de qa Atle ti ko (M) - He ta fe Va len si ja - Le van te So si je dad - R. Va qe ka no Vi qa re al - Espa wol Po ne de qak Se vi qa - Ma jor ka

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

14 10 10 10 8 9 7 6 6 6 4 5 4 4 3 4

2 6 3 3 7 3 5 6 6 2 7 3 4 4 6 1

2 2 5 5 3 6 6 6 6 10 7 10 10 10 9 13

40:10 26:8 29:16 26:16 29:21 25:15 22:19 19:19 20:22 12:28 12:16 15:28 14:22 22:35 10:18 16:44

44 36 33 33 31 30 26 24 24 18 19 18 16 16 15 13

Da nas Aka de mi ka - Ma ri ti mo Su bo ta Por to - Ol ha nen se Ben fi ka - Bra ga Ne de qa Fe i ren se - Be i ra Mar Na ci o nal - Rio Ave @il Vi sen te - Se tu bal Le i ri ja - Spor ting Gi ma ra e{ - P. Fe re i ra 1. Bra ga 2. Por to 3. Ben fi ka 4. Ma ri ti mo 5. Spor ting 6. Gi ma ra e{ 7. Ol ha nen se 8. Na ci o nal 9. @.Vi sen te 10. Fe re i ra 11. Rio Ave 12. Se tu bal 13. Aka de mi ka 14. Be i ra Mar 15. Le i ri ja 16. Fe i ren se

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

18 17 17 13 13 11 6 8 6 7 7 6 5 5 5 3

4 6 5 6 5 3 11 5 8 4 3 6 8 5 3 8

(21.15) (20) (22.15) (17) (17) (17) (19.15) (21.15) 2 1 2 5 6 10 7 11 10 13 14 12 11 14 16 13

53:20 54:17 54:21 36:27 37:19 29:30 30:32 31:41 24:36 28:43 24:29 21:41 22:31 18:30 21:44 17:38

58 57 56 45 44 36 29 29 26 25 24 24 23 20 18 17

Da nas Nu man si ja - Re kre a ti vo Su bo ta Hi ro na - De por ti vo Gva da la ha ra - Al kor kon Al ko ja no - Sa ba deq Him na stik - Bar se lo na B Mur si ja - Kar ta ge na El ~e - Hu e ska Al me ri ja - Kse rez Va qa do lid - Las Pal mas Ne de qa Kor do ba - Her ku les Sel ta - Vi qa re al B 1. De pro ti vo 30 30 2. Sel ta 3. Va qa do lid 30 4. Al me ri ja 30 5. Her ku les 30 6. Kor do ba 30 7. El ~e 30 8. Al kor kon 30 9. Las Pal mas 30 10. Nu man si ja 30 11. Bar se l. B. 30 12. Sa ba deq 30 13. Re kre a ti vo30 14. He rez 30 15. Vi qa r. B. 30 16. Mur si ja 30 17. Gva da la h. 30 18. Hu e ska 30 19. Al ko ja no 30 20. Kar ta ge na 30 21. Hi ro na 30 22. Him na stik 30

21 18 15 13 16 14 14 13 12 11 11 9 10 10 9 10 9 7 6 5 5 5

3 5 10 12 3 8 5 8 8 10 9 11 8 7 9 6 6 9 9 10 9 9

6 7 5 5 11 8 11 9 10 9 10 10 12 13 12 14 15 14 15 15 16 16

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (20) 52:29 56:28 47:27 51:36 36:27 33:27 43:33 41:32 42:40 39:36 46:38 34:45 38:35 35:41 40:46 34:43 32:53 33:46 31:50 20:42 34:48 25:39

66 59 55 51 51 50 47 47 44 43 42 38 38 37 36 36 33 30 27 25 24 24

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Bo ru si ja (D) - [tut gart Su bo ta Ba jer - Fraj burg Ver der - Majnc Nir nberg - Ba jern Kaj zer sla u tern - Ham bur ger Aug zburg - Keln Her ta - Volf sburg Ne de qa Ha no ver - Bo ru si ja (M) Ho fen hajm - [al ke 1. Bo ru s. (D) 27 2. Ba jern 27 3. [al ke 27 4. Bo ru s. (M) 27 5. Ba jer 27 6. Ver der 27 7. [tut gart 27 8. Ha no ver 27 9. Volf sburg 27 10. Ho fen hajm 27 11. Nir nberg 27 12. Majnc 27 13. Fraj burg 27 14. Keln 27 15. Aug zburg 27 16. Ham bur ger 27 17. Her ta 27 18. Kaj zer sl. 27

19 18 17 15 11 11 11 9 11 8 9 7 7 8 5 6 6 3

5 3 2 6 7 7 6 11 4 9 4 9 7 4 12 9 8 11

3 6 8 6 9 9 10 7 12 10 14 11 13 15 10 12 13 13

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

59:17 66:18 60:34 40:18 39:36 41:40 44:34 35:38 36:48 31:38 25:38 39:44 35:53 34:56 28:41 31:50 29:48 17:38

62 57 53 51 40 40 39 38 37 33 31 30 28 28 27 27 26 20

FRAN CU SKA

Su bo ta Ok ser - Va len si ja Bor do - Di `on Lo ri jen - Evi jan Nan si - PS@ Sent Etjen - Ni ca So {o - Brest Ne de qa Kaen - Aja ~io Lil - Tu luz Ren - Lion 1. Mont pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Tu luz 5. Lion 6. Sent Etjen 7. Ren 8. Bor do 9. Mar sej 10. Evi jan 11. Va len si jen 12. Nan si 13. Di `on 14. Lo ri jen 15. Aja ~o 16. Brest 17. Kaen 18. Ni ca 19. So {o 20. Ok ser

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

18 17 14 14 15 13 12 10 10 9 9 8 9 7 7 5 7 6 6 4

6 9 11 8 4 7 8 11 10 9 7 9 6 11 10 15 8 10 9 12

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (17) (17) (21) 5 3 4 7 10 9 9 8 9 11 13 12 14 11 12 9 14 13 14 13

53:27 53:30 53:31 31:24 46:36 35:31 37:33 35:32 36:30 41:43 29:34 27:36 36:48 28:37 31:49 23:27 32:44 27:34 29:45 33:44

60 60 53 50 49 46 44 41 40 36 34 33 33 32 31 30 29 28 27 24

lov

c m y

dnevnik

VRED NI LOV CI IZ MA LIH PI JA CA, NA SE VE RU BA^ KE

petak30.mart2012.

NA SE VE RU BA NA TA PO @A RI UZI MA JU DA NAK U LO VI [TI MA

Po {u mi li atar, Palio suvu travu, iz bro ja li di vqa~ spalio lovi{te sr na, pa se o~ekuje uspe{na predstoje}a sezona. - Planirali smo odstrel 15 srnda}a, {to je ne{to vi{e nego lane kada je odstreqeno 11 grla, a srebro bilo najvredniji trofej. Dolaze nam gosti iz Austrije, Nema~ke, [panije i Italije, ostvarili smo i soli-

Fo to: Sa bol~ Ba gi

Na severu Ba~ ke, ~lano vi jedinki za reprodukciju i poveUdruèwa lovaca „Male Pija}awe wihove populacije. Ali, ce” iz istoimenog mesta kawivreme nam minule zime nije po{ke op{tine, uz pomo} mladih, godovalo, posebno {to na napo{umili su pro{le subote u {em terenu koji je prili~no svom ataru osam hektara zemqi~ist, nemamo mnogo stani{ta. {ta koje su dobili od Mesne zaNa durgoj strnani imamo i puno jednice Male Pijace. Zasa|eno lisica koje do sada nismo lovije 1.500 sadnica dafine i drugog li, pa smo u pro{loj sezoni se drve}a pogodnog za stani{te divqa~i. Po{umqeni teren je kraj jezera u delu koji se grani~i sa horgo{kim atarom. Predsednik UL „Male Pijace” La di slav Sta ni sa vqe vi} is ti ~e da su sadni ce kupqene sredstvima lovaca. Na zavr{etku radne akcije za u~esnike je prire|en zajen di~ ki ru~ak i druèwe. Lovci Malih Pijaca su obavi li pro le} no bro jawe di vqa~i, ko jim je ustanovqeno da je si tuaci ja u lo vi {tu dosta dobra kada je re~ o srne}oj divqa~i, ali da ni- Po{umqavawe u ataru Malih Pijaca su zadovoqni brojnim stawem aktivirali i odstrelili trize~eva. desetak. Imamo sve vi{e svra- Na stotinu hektara izbroja- ka koje nam tako|e pi~iwavaju li smo 22 zeca, a po mati~nom problema i odnose podmladak fondu trebalo bi da bude oko kaè Stanisavqevi}. 25. Jesenas smo imali smao dva Ohrabruje dobar fond srne}e izlaska na ze~eve, tako da smo divqa~i, jer su u minulom brogledali da ostavimo {to vi{e jawu izbrojana 72 srnda}a i 86

dan prihod koji smo uloìli u hladwa~u koja se traì po propisima. Za prihvat gostiju i na{e potrebe odràvamo i na{ lova~ki dom u ~ije ure|ewe smo u posledwe vreme ulagali dosta novca i truda - nagla{ava Stanisaqevi}. M. Mi tro vi}

Na severu Banata vatra potpaqena nepa `wom i neo d go vor no {}u i da qe uzima danak u lovi{tima, pa je nakon ve li kog po à ra u ataru Vrbice, proteklog vikenda gorelo vi{e stotina hektara lovnih revi ra „Ter jan„ i „Mrtva Tisa„ u ataru ôke. Uni{tena su izuzetno vredna sta ni {te di vqih gusaka, divqih sviwa i ostale plemenite divqa~i. Za paqevinu na Ter ja nu po znat je vinovnik. To je sto~ar iz ôke koji je pre ma sve do ~e wu o~evidaca palio suvu travu, dok je na sli~an na~in u Vrbi ci va tru pot pa lio paor iz obliPoàr na u potesu Terjan u ataru ôke minulog vikenda `weg Podlokawa, pa je izgorelo oko pet hektara {u- ra. Izgorela je i {uma koju su fa Ge re ge qa iz Sente, ovaj reme kod lova~kog doma LD „Srn- lovci sadili pre nekoliko go- vir je specijalni rezervat i odda}„, tako|e i trske i rastiwa dina - ogor~en je predsednik mori{te na preletu velikog na jo{ dvadesteak hektara. ~o kan skog LD „Je len” Jo v an broja ptica-mo~varica, koji za- U ovom delu atara, jedinom Vu lo vi}, koji konstatuje da je hvata preko 50 hektara vodene u ~itavom regionu, gnezdila se {teta ogromna, jer je uni{ten povr{ine, obraslog gustom trdivqa guska. Videli smo dese- sav biqni svet na ovom terenu skom i stablima starih vrba, totine divqih sviwa sa prasi}i- bogatom divqa~i, pre svega tr- pole, mladom bagremovom {uma kako beè ispred vatrene ska i sitno rastiwe. mom i visokim remizama. Kad stihija, izletali su fazani, jaU isto vreme gorela su stani- vatra plane vatrogasci samo rebice, patke, prepla{eni srn- {ta divqa~i u delu atara Buxak stignu da ublaè {tetu, ali da}i tumarali su izme|u pla- i Pana, uz stari tok Tise - Mr- treba}e dosta vremena da se zgamena i dima, a zbog velike to- tvu Tisu. Prema re~ima pred- ri{ta oporave i divqa~ se na plote nije se moglo plamenu sednika Dru{tva za za{titu i wih vrati. pri}i bliè od stotinu meta- prou~avawe ptica Srbije Jo è Tekst i foto: M. Mi tro vi}

INI CI JA TI VA DA NA GRA DA PO NE SE IME ^UVENOG LOVCA

SU TRA U BE O GRA DU

Vra }a we du ga Jo ci Di vil du da. Sedi{te redakcije be{e na mestu gde je danas zgrada robne ku}e „Bazar“. List je promovisao etiku u lovu, bezbednost, potrebu da lovci ìve i delaju u skladu sa prirodom. Divild je organizovao lovce Dunavske banovine da posete Svetsku lova~ku izlo`bu koja se odràvala u Berlinu 1937. i tom prilikom se rukovao sa poznatim lovcem i jo{ poznatijim Hitlerovim saradnikom, Hermanom Geringom. Taj gest ga je kasnije skupo ko{tao. Nakon Drugog svetskog rata tada{we vlasti zabranile su Divildu bilo kakvu aktivnost u lova~koj organizaciji, ukqu~uju}i i obi~an lov. Nije pomoglo ni to {to je kao vlasnik apoteke, u doba okupacije partizanima slao zavoje, lekove i drugu sanitetsku pomo}. Divild nije mogao znati 1937. godine za budu}e nacisti~ke zlo~ine, ni za Geringovu ulogu u tim nedelima, a u korpulentnom vrhovnom lovniku Rajha on je video samo doma}ina izlo`be, na koju je doveo 352 lovca Dunavske banovine! U na{oj zemqi postoji odre|en broj novinara, urednika i fotoreportera koji se dugo bave lova~kim medijima i do sada nije postojalo priznawe za tu vrstu novinarstva. Grupa entuzijasta i qubiteqa istorije lova~ke {tampe iz Novog Sada, nedavno je pokrenula inicijativu da se medijska nagrada za specijalisti~ko lova~ko novinarstvo nazove po Joci Divildu i da se dodequje na svake tri godine zaslu`nim novinarima, koji se bave iskqu~ivo lova~kim medijima. Ako objektivno analiziramo Divildov rad, jasno je za{to je zasluìo da novinarska nagrada ponese wegovom ime. Bi}e to samo malo vra}awe velikog duga, kojim je mr Joca Divild zaduìo sve nas koji dolazimo posle wega, a bavimo se novinarstvom i medijima specijalizovanim za lovstvo. Dr Vla di mir Ba ro vi}

U amfiteatru beogradskog Veterinarskog fakulteta sutra od 11.30 bi}e odr`an nastavak

Fo to: J. Pap

Lov je posebna vrsta strasti list krajem 1922. i to jo{ u okkoja ~oveka obuzme poput gro- tobru, pre formirawa Lova~znice, a samo iskreni qubiteqi kog saveza, tada je izlazio kao te plemenite ve{tine mogu se podlistak na svega 8 strana. Oblovu predati u potpunosti. ra|ivao je stru~ne teme o uzgoju Iako je ~itav ìvot posvetio i za{titi svih gajenih vrsta dipokretawu, ure|ivawu i izdava- vqa~i, ve{ta~koj proizvodwi wu specijalisti~kih lova~kih fazana, hvatawu i prezimqavanovina, bio prvi organizator wu poqskih jarebica, hvatawu i lova~kog saveza i lovne kinolo- izvozu ìvih ze~eva u inostrangije u Vojvodini, Joca Divild je stvo, o lovnoj kinologiji, o zimdo~ekao da posle Drugog svetskoj prihrani divqa~i, o retskog rata bude isteran iz saveza kim pticama, lovnom streqakoji je osnovao. Taj magistar {tvu, zna~aju statistike u lovfarmacije je zbog posve}ivawa stvu... Za Divildov magazin su lova~koj {tampi imao porodi~nih problema, a ~ak je zapostavio i svoj osnovni izvor prihoda, apoteku. Junak na{e pri~e potekao je iz ugledne nema~ke gra|anske porodice. Otvorio je apoteku u Ka}u 1909. godine, a zatim je preselio u Srbobran. Apotekarski posao je voleo, a kao predan ~ovek ubrzo je magistrirao farmaciju. Po{to je na{ narod uvek bio sklon lekovima, posao mu je i{ao odli~no. Na kraju, kupio je veliku apoteku u glavnom gradu Dunavske banovine, ta~no ispod dana{weg Radio Novog Sada, na Bulevaru Mihajla Pupina u NoJovan Divild vom Sadu, gde i danas postoji apotekarska radwa. Me- pisali tada najboqi doma}i i |utim, lov je bio wegova pasija inostrani lovni stru~waci. Od za koju je bio spereman sve da osam skromnih strana malog `rtvuje, a to je ~itavog ìvota formata, list je narastao na pei ~inio. Joca je bio jedan od po- desetak strana, a obra|ivao je kreta~a i osniva~a Saveza lo- teme o radu Saveza, wegovih orva~kih dru{tava. Veliki dopri- gana i ~lanica, sve do najnovinos je dao i u lovnoj kinologiji, jih vesti iz lovstva, uz prikaz razvoju etike, poznavawu ìvolova~kih ~asopisa iz drugih zeta i prihrane divqa~i, a naromaqa. ~ito u lova~koj {tampi. Pored Divilda, redakciju su Wegovo medijsko ~edo je „Lo~inili redaktor @arko Ogwava~ki glasnik“, koji je Joca ponovi}, koji je od 1926. imao zvakrenuo. Po~eo je Divild sa gruwe odgovorni urednik i dr pom entuzijasta da izdaje ovaj Branko Petrovi} iz Novog Sa-

Na sta vak sednice Skup {ti ne LSS prekinute sednice Skup{tine Lova~kog saveza Srbije. Ovo zasedawe moglo bi umnogome da

odredi daqu sudbinu LSS i pravce u kom }e daqe i}i doma}e lovstvo. Podsetimo, godi{wa Skup{tina LSS zapo~ela je 25. februara ove godine u Beogradu, a zapelo je kod tre}e ta~ke dnevnog reda ( Dono{ewe posebne Odluke u vezi sa statusom Lova~kog saveza centralne Srbije i lova~kih udru`ewa koja nisu izmirila ~lanarinu LSS - u za 2011. godinu, a ~lanovi su LSCS). Odluka nije doneta jer ni jedan od dva predloga nije dobio potreban broj glasova, a onda su predstavnici LSCS napustili zasedawe. Nakon pauze, prebrojavawem je ustanovqeno da nema kvoruma za nastavak rada, pa je Skup{tina prekinuta. D. Kn.

kWiGA

petak30.mart2012.

INTERVJU

МИР ЈА НА Н. РА ДО ВА НОВ-МА ТА РИЋ, КЊИЖЕВ НИ ЦА

Че жња је веч на ин спи ра ци ја

ок тор лин гви сти ке и свет ске књи жев но сти, Но во са ђан ка Мир ја на Н. Ра до ва нов-Ма та рић (1934) тач но три де це ни је жи ви у САД и ва жи за углед ну лич ност на ше књи жев но сти, на у ке и кул ту ре у ди ја спо ри. Аутор ка ви ше од три де сет књи га, она се по ла ве ка ба ви и пре во ђе њем са ен гле ског на срп ски је зик и обрат но. До бит ни ца је ни за ме ђу на род них и до маћих при зна ња, укљу чу ју ћи и На гра ду „Ар се ни је Чар но је вић” Ми ни стар ства за ди ја спору. l Ваше новије књиге су све више мемоарског карактера. Зашто? - Код нас, из ди ја спо ре, успо ме не су на чин да у ду ши бу де м о с оним што нам је нај л еп ш е и нај дра же, об ја шња ва на ша са го вор ни ца. Мо је су при че жи вот но исти ни те, иако ни су увек мо је. Ми, ван отаџ би не, жи ви мо у че жњи, а та че жња, чи ји је из вор у љу ба ви, бес крај на је и веч на ин спи ра ци ја и мо ти ва ци ја. l У причи „Час јоге” кажете: „Писати српским језиком у средини где се он

не чује је као бити на апарату за кисеоник чији је довод пресечен”. - Да ле ко од ма ти це ре чи се за бо ра вља ју, ми сли се на стра ном је зи ку, тр пи склоп ре че ни це.

Пи сци ма је у не ку ру ку лак ше да са чу ва ју ма тер њи је зик не го љу ди ма ко ји се ни су сро ди ли с је зи ком. Исто вре ме но је и те же, јер је пи сцу по тре бан бо гат је зик са не сва ки да шњим ре чи ма и ни јан са ма, а то се пр во за бо ра вља, јер се рет ко ко ри сти. И на ши ис т ак ну ти књи жев ни ци ко ји су ду го ван до мо ви -

KWIGA ZAUVEK

е дим на ве ран ди у мом скром н ом ста р ин с ком до му у Бач ком Пе тров цу, са свим ка рак те ри сти ка ма пра ве па нон ске ку ће. У ње му сам ро ђе на, из ње га сам по ле те ла у свет да осва јам тај не пи са не ре чи. Се дим уз про лећ но али већ ја ко сун це и чи там књи гу. А не ко би да нас ре као, чи та ње ни је у мо ди. Што-шта да нас ни је у мо ди, ре кли би са вре ме ни ци, ко ји хо ће на пре чац да осво је свет; али он се на пре чац осво ји ти не да, као што се на пре чац не осва ја ни пи са на реч, умет ност. Уства ри ни шта, јер у све тре ба ула га ти да би се обо га ће но вра ти ло из во ру! А да ли има да на шњи чо век вре ме на за све то; ство рио је мно га по моћ на сред ства и про на ла ске, али упра во они пре те да га уни ште, јер се одво јио од при ро де и од се бе са мог.Ове ми сли ми су ге ри ше упра во ро ман То ма са Ма на „Јо сип и ње го ва бра ћа“. Про жи вља вам ову зна ну би блиј ску при чу из но ва као пр ви пут, јер по ни ре у ду би не чо ве ко вог би ти са ња, у би блиј ска дав на вре ме на. Али ако би смо за ме ни ли ку ли се а ста ви ли при чу у на ше вре ме, би ла би то ве о ма по уч на и ак ту ел на при ча.

не, пи шу на чи стом срп ском је зи ку, ко ји им је нај че шће и ма тер њи. Иако не ки од њих ни су мо гли по с е ћи ва ти до мо ви ну, њи хов је зик је остао не т ак нут. Ни ј е оси р о ма ш ен за б о р а вом, ни обо га ћен но вим жар го ном. l Књижевна критика издваја вас као нетипичног представника српске књижевности у расејању. Зашто? - Ја сам спој на из глед су п рот н их књи жев но сти: сло вен ског Ис то ка и а н г л о с а к с о н с ко г За п а д а. Пр в о по ко р е н и м а, дру го по на до град њи. На сло је ве на ше тра ди ц и о н ал н е књи жев н о с ти не с ве сно на д о в е зу ј ем ути ц а ј е ру с ке и европ ске књи жев но сти ко ју сам сту ди ра ла и пра ти ла, па за тим и аме рич ке ко ја ме је фа сци ни ра ла ра зно вр сно шћу у но вим при сту пи ма и те ма ма. Осим то га, глав ни ауто ри на ше ли те ра ту ре на аме рич ком кон ти н ен ту су у ди ј а с по р и од 1945. а ја од 1982. го ди не, па има мо дру гу те ма ти ку и ства ра л ач к и при с туп. Мно г и од њих ни су би ли у кон т ак ту са

но в им стру ј а њ и м а у на ш ој књи жев но сти. С том ге не ра ци јом пи с а ца де лим љу бав и но стал ги ју за отаџ би ном и то нас сје ди њу је и по ред дру гих раз ли ка. И, ина че, нај ве ћи број пи са ца срп ске еми гра ци је је, на не ки на чин, обе ле жен раз ли чи тим ра то ви ма. То би тре ба ло да нас по ве зу је, а раз ли чи те иде о ло ги је не би сме ле да нас осле пе за оно што нас збли жа ва. l Али, јасно је да на дела на ших књи жев ни ка у САД слаб ути цај има ју глав ни то ко ви аме рич ке литературе. - Пи сац чу ва свој иден ти тет, па на ша де ла нај че шће не ли че на аме рич ку књи жев ност, ма да је по зна је мо. Има мо по себ ну те ма т и ку и ко р е н е, че с то и обра зо ва ње из отаџ би не. То је те ма вред на из у ча ва ња. Ста ри ја ге не ра ци ја пи ше она ко ка ко се пи са ло док су би ли у зе мљи, она ко ка ко су пи са ли на ши и ру ски ре а ли сти из 19. и пр ве по ло ви не 20. ве ка. За Ва су Ми ха и ло ви ћа кри ти ча ри ка жу да ни је ма њи пе сник у про зи од Ду чи ћа. Ма те ја Ма те јић под се ћа на нај бо љу ру ску књи жев ност. Са да сти же но ва ге не ра ци ја пи са ца у ди ја спо ри, по пут Сне жа на Бу кал, ко ја по ка зу је ути ца је мо дер не свет ске књи жев но сти и ко ри сти фраг мен тар ну струк ту ру ро ма на. Душан Видаковић

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Мала велика књига” 1. „Прашко гробље“, Умберто Еко - „Плато” 2. „Бернардијева соба”, Слободан Тишма - Култури центар Новог Сада 3. „Острво”, Викторија Хислоп - „Евро ђунти” 4. „Заточеник небеса“, Карлос Руис Сафон - „Чаробна књига” 5. „Ја, Стив” - Стив Џобс сопственим речима, приредио Џорџ Бим - „Алнари” 6. „Српско срце Јоханово”, Веселин Џелетовић - „Поета” 7. „Побуните се”, Стефан Хесел - ВБЗ 8. „Једино ветар”, Дејан Алексић - „Имам идеју” 9. „Тајна писма калуђера који је продао свој ферари”, Робин Шарма - „Моно и Мањана” 10. „Како укротити слона и мајмуна”, Јуен Хиан - „Футура публикације”

АУТО БИ О ГРАФ СКА ПРО ЗА

Се ћа ња из пе пе ла В

ељ ко Пе тро вић је сво је вре ме но за пи сао да се сва ко ра сли ње мо же по ко си ти, али ако има чвр сто ко ре ње, опет ће из ра сти мла ди це и но ви из дан ци. Ово је, мо гло би се ре ћи, би л а ми с ао-во д и љ а Љи љ а н е Пе кић, док је пи са ла ро ман „Ју сти нин ђер дан“, ко ји се по ја в ио у ско р а ш њем из д а њ у

ВЈЕ РА БЕН КО ВА, СПИ СА ТЕ ЉИ ЦА

Ка ме на би бли о те ка исто ри је и бу дућ но сти Ро ман „Јо сип и ње го ва бра ћа“ да је на мно га на ша лич на и оп шта пи та ња пра ве од го во ре: шта је то поро ди ца, бо гат ство, љу бав, се стрин ска и брат ска љу бав, уза јам но људ ско по ве ре ње и раз у ме ва ње, са о- се ћа ње, по хле па ве ли ких и ем па ти ја скром них, обич них љу ди. За пра во све што је већ Дан те у сво јој „Бо жан стве ној ко ме ди ји“ на зна чио о чо ве ку, а чита о цу по ру чио да мо ра кроз жи вот да кро чи са по ко ром, да от кри је мно ге спо зна је о се би, да про ђе кроз мно га чи сти ли шта да би по стао чо век. Та ко и ова Ма но ва при по вест- упра во при ча о људ ском пу ту ка се би. Да на шње до ба, ка да не ма мо вре ме на ни за се бе ни за при ја те ље, по ро ди цу, јер нас при ти ска ју не си гур ност и ег зи стен ци ја, ни је на кло ње но ни књи зи, ни умет н о с ти. Про п у то ва л и смо цео свет, от кри ли мно ге зе -

мље и пре де ле, све мир и ду би ну зе мље, али то основ но ни смо на у чи ли: ка ко да то са чу ва мо а тим и Зе мљу, ко лев ку људ ске ци ви ли за ци је, ка ме ну би бли о те ку исто ри је и бу дућ но сти. И о то ме је овај ро ман ве ли ког не мач ког пи сца То ма са Ма на, као и ње гов не пре ва зи ђе н и „Ча р об н и брег“, по с ве ћен чо ве ку и ње го вим тај на ма.

KWI@EVNA BA[TINA

Чи там, али по сма трам ујед но и врт, ко ји се бу ди рас ко шно про лећ но, по сле те шке зи ме, чак на гло, буј но. До ста је хла да пре тр пео, су ро вих мра зе ва и ве ли ких сме то ва- и чо век и све око ње га. Чи там ра до, јер то је за ме не по нов ни су срет са лич но сти ма или ауто ри ма ко је сам од у век во ле ла или за во ле ла. Уства ри, то је ко му ни ка ци ја пи сца са све том! Та ко ђе и са Вир џи ни јом Вулф, аутор ком не пре ва зи ђе них пси хо ло шких ро ма на о же ни и ње ном та н а н ом све ту љу б а в и, и о стра да њу, још увек на мар ги ни му шког вир ту ел ног све та. Да нас је при јат на сун ча на су бо та, про лећ на, ра до се дим у дво ри шту. На рав но, са лап то пом пред со бом на сто лу, ра дим или чи там , иш чи та вам „сво је“књи ге . А на по љу , све се ма ње пти ца чу је, на пу тељ ци ма у вр ту све ма ње зна них би ља ка и тра ва.Шта смо то ура ди ли на шој жи вот ној са пут ни ци,мај ци При ро ди? Где ће нас то од ве сти? Стра д а њ у, као Јо с и п а и ње го ву бра ћу, да би по сле ка тар зе схва ти ли ко јим пу тем до исти не?!

Срп с ког кул тур н ог дру ш тва „Про свје та“ из За гре ба. Аутор ка је од ра сла у Бе лом Ма на сти ру и кроз ову ауто би о граф ску про зу вра ћа се у про шлост сво је по ро ди це и жи во та у Ба ра њи. Све те про жи вље не и до жи вље не при че, кроз се ћа ња ста ри јих или соп стве на жи вот на ис ку ства, она сла же у за ни мљив мо за ик, до ни воа уни вер зал ног оп ште људ ског. Реч је о по р о д и ц и По д ру мац, ста р им Ба рањ ци ма ко ји су та мо до шли још у Ве ли кој се о би Ср ба . Аутор ка по ру чу је да је „Ју сти нин ђер дан“ - исти ни та при ча о

Је ла пре ма књи жев ним на сло ви ма

Од кул ту ре до по ли ти ке „Но ви не Чи та ли шта бе о град ског“ из ла зи ле су 1847–1849. го ди не, је дан пут не дељ но, пет ком. Уре ђи вао их је Па вле Арс. По по вић, а штам па не су у Др жав ној штам па ри ји у Бе о гра ду. До но си ле су ве сти о про свет но-кул тур ној де лат но сти у Ср би ји, о шко ла ма, о ра ду Бе о град ског чи та ли шта, као и по ли тич ке и дру ге ве сти из Ср би је, Вој во ди не, Тур ске и оста лих зе ма ља. Има ле су че сто и спе ци јал не до дат ке. Са рад ни ци су би ли Јо ван Сте ри ја По по вић, Ми ло ван Спа сић, Сер ги је Ни ко лић, Си ма Ми лу ти но вић-Са рај ли ја и мно ги дру ги. Но ви не по сто је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жи ве су у елек трон ском ка та ло гу ове уста но ве. Д. Г.

dnevnik

о ли тех нич ки уни вер зи тет „Вир џи ни ја тек” са се ди штем у Блек бур гу, САД, и ове го ди не одр жа ва так ми че ње „Је сти ве књи ге”. У овој за н и м љи вој утак м и ц и так ми ча ри има ју за да так да на пра ве је ло пре ма на сло ву књи ге, а по сто је и ка те го ри је де чи је књи ге, књи ге за ти неј џе ре, књи ге за од ра сле, фик ци ја, до ку мен та ри сти к а, умет нич к а и нај бо ља књи га укуп но. „Је сти ве књи ге” одр жа ва ју се сва ког пр вог апри ла, Свет ског да на ша ле, а циљ им је да ис так ну сме шну стра ну ли те ра ту ре и та ко је при бли же чи та о ци ма.

- Ово је за и ста за бав но так ми че ње, ша ша во и опу ште но ка же Ре бе ка Ми лер, би бли о те кар ка у Би бли о те ци Њу мен. Ми слим да би бли о те ка ма да је ма ло ху ма ни ји оре ол и при бли жа ва је ко ри сни ци ма, и за то смо се од лу чи ли да се при кљу чи мо так ми че њу. С дру ге стра не, тех ни ци окре ну ти сту ден ти има ју при ли ку да от кри ју и кре а тив ну стра ну сво је лич но сти, игра ју ћи се с ре чи ма и њи хо вим зна че њи ма, и по ка зу ју ћи ко ли ко су скло ни умет но сти. Сви сту ден ти „Вир џи ни ја те ка” мо гу да се при ја ве за уче шће у так ми че њу, а ка ко ка жу ор га ни за то ри, за „Је сти ве књи -

ге” вла да ве ли ко ин те ре со ва ње.Ово так ми че ње пр ви пут је ор га ни зо ва но про шле го ди не, а по ста ло је ве о ма по пу лар но ме ђу сту ден ти ма. Мно ги про шло го ди шњи уче сни ци це лу го ди ну по тро ши ли су на пла ни ра ње и сми шља ње но вог, ори ги нал ног је ла ко је про из и ла зи из на сло ва или са др жа ја не ке књи ге. Што је ве ћи иза зов, ве ћа је и шан са да се по бе ди, а по бед ни ке би ра ју по се ти о ци так ми че ња, док се ра до ви мо гу ви де ти и на ин тер не ту. Так ми че ња у „је сти вим књи га ма” одр жа ва ју се и на дур гим аме рич ким уни вер зи те ти ма на Дјук уни вер зи те ту, Уни вер -

успо ну и изди са ју јед не обич не по ро ди це , ко ја ву че ко ре ње од дав на шњих па о ра и за на тли ја. У при ча ма ње них чла но ва мо гу се на ћи суд би не мно гих слич них ба рањ ских по ро ди ца, али и од го во ри ода кле смо и ку да иде мо. Ли ко ви и до га ђа ји су исти ни ти, али књи жев но сти ли зо ва ни. У сре ди шту зби ва ња је си ро ма шна ба рањ ска ле по ти ца Ју сти на, ко ја је жи ве ла од 1886. до 1966. го ди не, а на ње ним при по ве сти ма се и за сни ва књи га. Ова че сти та и по но сна же на по се до ва ла је при род ну сна гу ко ја је на ди ла зи ла вре ме, исто риј ске и по ро дич не тра ге ди је, се о бе, си ро ма штво. Ши ри ла је око се бе љу бав и до бро ту, по ди гав ши сво јим ру ка ма три ге не ра ци је по то ма ка, не тра же ћи ни шта за уз врат, као и мно ге, њој слич не же несту бо ви по ро ди це, ко је сми ре но и без роп та ња но се свој крст. Ре цен зент Пе ро Ма тић скре ће па жњу да је Љи ља на Пе кић у „Ју сти ни ном ђер да ну“ и хро ни чар и етнграф и ет но лог. Она зна да реч ни ка да не мо же до кра ја из ра зи ти оно што осе ћа мо и ми сли мо. Та га ле ри ја ли ко ва, раз ли чи тих ка рак те ра ње них пре да ка, за ни мљи ва је ме ша ви на ге на и сти ца ја ито риј ских окол но сти. Пе ки ће ва их је успе шно пред ста ви ла као жи во пи сне ро ма неск не ли ко ве. Љи ља на Пе кић да нас жи ви у Ву ко ва ру, по обра зо ва њу је про фе сор ка, по стру ци но ви нар ка, а ро ман „Ју сти нин ђер дан“ње на је дру га књи га. Р. Л.

[E O ] N ET зи те ту Или о нис и Уни вер зи те ту Ми чи ген стејт. Ова так ми че ња одр жа ва ју се већ не ко ли ко го ди на и за хва љу ју ћи об ја вљи ва њу по бед нич ких фо то гра фи ја на ин тер не ту све су по пу лар ни ја, па је мо гу ће оче ки ва ти да ће се мо да „је ла пре ма књи га ма” про ши ри ти и на дру ге уни вер зи те те и шко ле. Не ке би бли о те ке и књи жа ре већ су по к а за ле ин те ре со ва ње за слич не ак ци је, а у на ред них пар го ди на мо же мо се на да ти да ће ово так ми че ње пре ћи оба оке а на и про ши ри ти се и на дру ге де ло ве зе маљ ске ку гле. И. Вујанов

c m y

kultura

dnevnik

petak30.mart2012.

УРУЧЕЊЕМ НАГРАДЕ ВОЈИСЛАВУ САВИЋУ ЗА НАЈБОЉУ ДРАМУ 2011. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ ЈУЧЕ ПРОСЛАВИЛО СВОЈ ДАН

Континуитет експеримената са жанром у Србији, радити на томе да буде најмоћније место на којем се сублимише све што је вредно у њој. Сам фестивал, 57. пут, ове године биће одржан од 25. маја до 2. јуна. Свечану прилику Млађеновић је искористио да подсети да се Стеријино позорје не бави се само организацијом фестивала, него и прикупљањем документације, издаваштвом, периодиком, контактима са значајним позоришним

Директор Стеријиног позорја Миливоје Млађеновић открио је да ће награђени текст „Одлазак у красни“ Војислава Савића ускоро бити први пут јавно читан и то у Вршцу, у обновљеној родној кући Јована Стерије Поповића, након чега очекује утрку за његово постављање на сцену управа домаћих, а зашто да не и светских позоришта, које ће финансијски помоћи и само Стеријино позорје. драмски текст 2011. године, са конкурса Стеријиног позорја. Награђена је драма „Одлазак у красни“ Војислава Савића. Млађеновић је наставио обећањем да ће Стеријино позорје и даље распиривати позоришни живот

људима и институцијама, њиховим представљањем... Као најузвишенији могући програм за прилику као што је Дан Стеријиног позорја, Млађеновић је навео да је промоција новог драмског дела, и то не било којег,

Фото: Б. Лучић

У гостима код Стерије

Војиславу Савићу награду уручио Миливоје Млађеновић

него оног који је жири – Славко Милановић, Љубослав Мајера, Игор Бојовић, оценио као најбољи на конкурсу расписаном 2011. године. Драматург Славко Милановић, председник жирија, предочио

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО „ФАНИ И АЛЕКСАНДАР” У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Одрасли у улогама деце десет година, код нас стари људи. Бергман је имао већ 60 година кад је снимао овај филм и та прича садржи много делова из његове биографије. Мислили смо да стари Бергман прича своју причу кроз децу, и то смо хтели да пренесемо у ову представу, сматрајући да ова прича можда може да се исприча тако да се две старије, зреле особе, враћају у своју прошлост и баве се својом животном причом. На сцени ти глумци не играју децу, не понашају се као она, међутим околина, остали глумци, доживљавају их као децу

Фото: Чаба Микуш

Представа „Фани и Александар“ Ингмара Бергмана, у режији госта из Мађарске Ђерђа Видовског, премијерно ће бити изведена вечерас у 19 часова на сцени Новосадског позортишта / Ујвидеки синхаз. Свима је познат Бергманов Оскаром овенчан филм „Фани и Александар“, који је код нас приказиван и на телевизији, а ево сада и адаптације за позориште, коју су урадили драматуршкиња Ката Ђармати и редитељ Висловски. Чувени шведски филмски и позоришни редитељ Ингмар

Бергман рођен је у породици лутеранског свештеника, што је резултирало тиме да је његово врло тешко детињство обојено строгим религијским правилима и предрасудама због којих је бивао сурово кажњаван. Сам Бергман је једном приликом рекао да је управо то био разлог због којег је већ у 8. години изгубио веру у бога. Свега тога има у причи о Фани и Александру. - Ово је последњи Бергманов филм и постоји сценарио за филм, али и адаптација за позориште, коју смо драматуршкиња Ката Ђармати и ја прилично преписали. Адаптирали смо причу за позориште, али прича није иста као Бергманова. Највећа разлика је у томе што су Фани и Александар, који у филму имају осам и

– објашњава редитељ Ђерђ Видовски. - Ово је и прича о праштању. Питање је да ли Александар може да опрости своме оцу и да ли успева у томе. У овој причи има и документарног. Највише је коришћен текст „Фани и Александар“, али има текстова и из других филмова, као из „Тишине“, „Причести“ и „Седмог печата“, али и из Бергманове биографије. - Има један делић, који не постоји ни у једном његовом филму, већ у његовој биографији, да су децу у породици Бергман кажњавали на тај начин да су их терали да облаче црвене сукње, које су као казну носили цео дан. У нашој представи једна од казни коју Александар доживљава у бискуповој кући је баш та да мора

да носи црвену сукњу – напомиње Видовски. Како наводи Ката Ђармати, ово је прича о одрастању Фани, али пре свега Александра. „То је згуснуто и искуствено компликовано сазнавање живота, пуно изненадних трагедија и замки које изгледају као да су нерешиве, као живот ишаран незаборавним тајнама и чудима. У остваривању позоришне адаптације дела, од пресудног значаја је да Фани и Александра играју... па... глумци у годинама.... у томе је тајна наше представе.“ - Играти дете у овој представи је тешко, јер не можемо да га играмо тако да смо баш као деца јер смо стари, нисмо то ни хтели, тако да смо задржали наше гласове, али у покрету и у још неким стварима се нашао простор за то. Психолошки, ми смо и једно и друго, постоји та двојност, и то је врло тешко урадити. Постоји у представи реченица „Одједном стар и одједном дете“. Знамо да је стар човек опет дете, или исто као дете, јер су та доба најближа, иако се физички разликују, али детињастост им је заједничка. И ја по себи то знам и осећам те симптоме. – каже Ирен Абрахам која игра Фани. - У филму је Фани споредан лик у односу на Александра који износи своја сећања, своје трауме, а она све то прати и има мање текста. И у представи је тако, али на филму могу да се мењају планови и кадрови, а на сцени глумац све мора сам да надомести. У улози Александра је Петер Дукас, гост из темишварског позоришта „Чики Гергељ“. - Било је јасно да се стварање овог лика неће састојати у томе да играм дечака који има десет година. Хоћу да у томе истакнем глумачки ансамбл овог позоришта, који су одлични партнери. Они су ти који су се у датим ситуацијама понашали према мени, који имам 58 година, као према детету од десет година. То је тајна моје улоге и трупа ми је у томе јако пуно помогла. Наравно да после свега тога треба направити и лик, али без помоћи партнера то не бих успео – наводи Петер Дукас. У осталим улогама су: Ливиа Банка, Шандор Ласло, Агота Силађи, Габор Понго, Мелинда Шимон, Атила Гириц, Силвиа Крижан, Емина Елор, Атила Мађар, Атила Немет, Тамаш Хајду, Арон Балаж, Терезиа Фигура, Тимеа Леринц, Габриела Црнковић, Золтан Ширмер и Иштван Кереши. Сценографкиња је Марија Калабић, костимографкиња Марина Сремац, а композитор Бела Фараго. Н. Пејчић

је да су имали тежак задатак да прочитају и оцене 101 драмски текст, који им је на крају ипак причинио задовољство. Затим је навео кључна места образложења у којем стоји да су текстови били

разнородног карактера, од класичних драма до сценаристичких формата и приповедачких форми без издиференцираних дијалога. „Првонаграђени текст ‘Одлазак у красни’ издвојио се пре свега потпуношћу артикулације у свим драмским елементима, али и снагом ауторове замисли и приступа теми. ‘Одлазак у красни’ је жестока критика друштва написана у традицији онога што би се приближно могло назвати мрожековском гротескном комедијом, са којом континуитет чине значајни овдашњи експерименти са жанром – од Поповићевих ‘горчих фарси у једном парчету’ и ‘сценских граја у четири обртаја’ до Ковачевићевих ‘урнебесних трагедија’... Аутор, од почетка до краја драме, исписује дијалог са сталним бљесцима хумора у коме сви ликови аутоиронично потврђују да су друштвене позиције и односи једном и заувек дати. Његов текст, на тај начин, прераста размере локалне сатире на рачун осионости овдашње власти и поставила универ-

зално питање ригидности друштвених односа који су постали замена за древне појмове судбине, предестинације, хибриса...“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија. Сама фабула Савићеве награђене драме тиче се породице која је распродала сву имовину у граду и отишла на планину да започне нови живот. Међутим, онај „стари“, од кога и покушава да побегне, поново је проналази... Савић је приликом јучерашњег уручења награде у Стеријином позорју рекао да је „Одлазак у красни“ прекрасна комедија и да има све красоте које добар комад мора да има, а поготово један велики и красни комад. - Драма има и красан поднаслов – „Хардкор ритуал“. Садржи „Предигру“, „Пенетрацију“, а има и свршетак. Ликови су један министар, једна згодна жена, неколико добрих људи, један коњ и песник који га тимари за министра, а зове се Војислав – красан лик – поиграо се Савић речима. Захваливши се на награди која му много значи, Савић је свима пожелео што бржи повратак из красног. И. Бурић

КОНЦЕРТ АНСАМБЛА УДАРАЉКИ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У СТУДИЈУ „М”

Експлозија ритма Обиље добре енергије и жесто- манс, надмећући се у сучељаваку свирку пружио је публици не- њу бравурозно одсвираних деодавни концерт Ансамбла удараљ- ница различитих ритмова „марки Академије уметности у Новом совске музике“. Саду, приређен у препуној сали Овај концерт је такође донео и Студија М. Овај ансамбл младих тренутке смиривања, уз осврт на музичара, студената Одсека за музику прошлости и неке попуудараљке у класи професора и ларније музичке жанрове. Врсни композитора Небојше Јована млади словеначки инструментаЖивковића који по већ устаље- листи Петра Видмар и Ловро ном обичају сваког пролећа при- Ашич су префињено донели ређује концерт, за ову прилику композицију „Алборада дел граприпремио је атрактиван и захте- циоза“ Мориса Равела у обради ван програм савремене музике, за две маримбе. Посебну пажњу који је имао и ноту ексклузивите- привукла је и интерпретација та, пошто су сва дела заправо три композиције са призвуком премијерно извођена у Србији. блуза и поп-балада, из циклуса Уз новосадске перкусионисте „Љубавне песме“ за сопран и као гости на концерту наступили су чланови Ансамбла удараљки, студенти Музичке академије из Љубљане у класи професора Бориса Шурбека, чији програм је био опуштенији и више усмерен ка традиционалном музичком изразу. У наизменичним појављивању чланова оба састава, слушаоци су имали прилике да уживају у извођењима слојеСтуденти Музичке академије у Љубљани витих композиција оштрих звучних контраста две маримбе, америчког аутора попут нумере „Маримба спири- Џона Тровера, са сјајном вокалтуал“ у полетном тумачењу но- ном солисткињом Нушком Дравосадских перкусиониста, са шчек у првом плану. солисткињoм на маримби МилиНа програму новосадског Анцом Грубишић, као и у муњеви- самбла удараљки нашле су се и тим тонским и ритмичким пре- две нове композиције Небојше плетима композиција „Милени- Јована Живковића, које су већ са ум баг“ Ђованија Солиме и успехом извођене широм света. „Марсовска племена“ Емануела Публика је тако најпре имала Сожурна у интерпретацији чла- прилике да чује композицију за нова љубљанског ансамбла, при- дуо удараљки „Sex in the ликом чијег извођења су музича- kitchen“ у енергичном извођењу ри „костимирани“ различитим Милице Грубишић и Дарка Карперикама уз беспрекоран музич- лечика, која је уз провокативан ки наступ, извели и прави мали наслов и спектакуларну сценску шаљиви сајанс-фикшн перфор- поставку, уз ударце бичем и ба-

цање са бине кухињског посуђа, донела и занимљиво вођену, духовиту музичку причу. На самом крају реситала, чланови новосадског Ансамбла удараљки извели су Живковићеву композицију „Так-нара“, инспирисану легендом о настанку острва Тенерифи, која је моћним тонским градацијама и зачудним звучним структурама, дочаравајући мукли тутањ подводног вулкана и рађање новог острва, бурним експлозијама ритма заокружила ово упечатљиво вече музике за удараљке. Приликом обраћања публици уметничког руководиоца Ансам-

Фото: С. Шушњевић

Речима да су протекли дани били права српска славска празнична ниска у којој су редом обележавани Светски дан позоришта, Дан Српског народног позоришта, а јуче и Дан Стеријиног позорја, директор „фестивала и институције по којој се препознаје позоришни живот Србије“ Миливоје Млађеновић, отворио је свечаност у којој је централни догађај било уручење награде за најбољи домаћи

бла удараљки АУ Небојше Јована Живковића нису изостале ни речи захвалности Влади Јапана и великим страним компанијама, произвођачима ударачких инструмената на њиховим донацијама новосадском ансамблу. Упркос свему томе, Живковић је подсетио да новосадским перкусионистима и даље недостају многи инструменти, па се треба надати да ће ови апели имати одјека, јер овај ансамбл својим досадашњим резултатима сигурно заслужује и материјалну помоћ и подршку средине у којој делује. Борислав Хложан

Фестивал кратког метра у Београду У Дому омладине вечерас почиње 59. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма, под слоганом „Тајмлес„. На отварању ће бити приказан филм ауторке Драгане Кањевац „Соња„, посвећен глумици Соњи Савић. До 3. априла на фестивалу ће учествовати 130 филмова. Уз две такмичарске селек-

ције - домаћу и међународну, биће одржано више пратећих програма, међу којима „Фокус„ са филмовима из Израела и Пољске и „Врело„ са ангажованим фимовима, уз које се одржавају тематске трибине. У конкуренцији за награде су 52 страна филма и 38 домаћих. Оцењиваће их жири чији су чла-

нови Марк Риполи (Француска), Пјер Жалица (БиХ), Ширли Берковиц (Израел), као и Мина Ђукић и Бојана Маљевић (Србија).. Програме су бирали уметнички директор Јанко Баљак и селекциона комисија чији је председник Александра Миловановић, а чланови Владимир Петровић и Владан Петковић.

SveT

petak30.mart2012.

dnevnik

JA PAN SKI LI STO VI PO SVE ]U JU VE LI KU PA @WU SE VER NOJ KO RE JI

Pjon gjang ne od u sta je od sa te li ta TO KIO: Severna Koreja je navodno po~ela s puwewem gori va u ra ke tu za pla ni ra no lansirawe satelita sredinom idu}eg meseca i pored poziva da odustane od lansirawa Zemqe Zapada tvrde da lansirawe predstavqa kamuflira nu pro bu za bra we ne ba li sti~ke rakete, a SAD ka`u da }e odustati od davawa pomo}i u hrani.”Lansirawe je sve bli`e. Verovatno}a je velika da }e datum lansirawa biti 12. ili 13. april”, pi{e list „Tokio {imbun” citiraju}i „izvore bliske vladi” u Pjongjangu. List navodi da su ti izvori rekli da je Severna Koreja po~ela da puni te~no gorivo u rake tu. Mi ni star stvo od bra ne

Japana je u nedequ reklo da je Se ver pre ba cio glav no te lo rakete na mesto lansirawa u se ver za pad nom de lu ze mqe u pripremama za poletawe. Japanski listovi posve}uju veliku pa`wu Severnoj Koreji i ~esto objavquju vesti iz te tajnovite zemqe. General{tab u

Ju`noj Koreji koji pomno prati zbivawa preko granice rekao je da nije u stawu da potvrdi ovaj izve{taj. Severna Koreja je poru~ila pre dva dana da }e nastaviti sa veoma kritikovanim planom o lansirawu satelita i pozvala ameri~kog predsednika Baraka

Su spen do va na po mo} u hra ni Sjediwene Dr`ave su ju~e suspendovale plan o slawu pomo}i u hrani Severnoj Koreji rekav{i da je ona prekr{ila obe}awe da }e prestati s lansirawem raketa i da joj se ne mo`e verovati da }e stavarno dati hranu onima kojima treba. Po sporazumu postignutom pro{log meseca Pjongjang je pristao da obustavi nuklearne probe i lansirawe raketa u zamenu za ameri~ku pomo} od 240.000 tona hrane.

Obamu da odustane od svojih „konfrontiraju}ih razmi{qawa”. Proteklih dana zemqe Zapada i susedi Severne Koreje su traìli od te zemqe s nuklearnim naoruàwem da odustane od lansirawa satelita, po{to oni to vi de kao pri kri ve nu probu balisti~ke rakete, {to je Pjongjangu zabraneno rezolucijom UN. Ju`na Koreja, Kina i Japan }e idu}eg meseca odràti sastanak u isto~noj Kini o regionalnoj bezbednosti i saradwi, a plan lansirawa rakete }e sigurno biti razmatran na marginama tog skupa, saop{tilo je ju~e ministarstvo spoqnih poslova u Seulu.

UO^I DO NO [E WA NO VIH ME RA [TED WE U [PA NI JI

Ge ne ral ni {trajk pro tiv re for mi ra da MA DRID: [panska policija uhapsila je 58 qudi, a {est policajaca i troje {trajka~a je lak{e povre|eno u mawim incidentima ju~e ujutro. [panski sindikati ju~e su organizovali generalni {trajk u znak protesta zbog reforme zakona o radu koji nova vlada planira da sprovede kako bi smawila nezaposlenost. Qutiti {panski radnici okupili su se ispred tr`nica na veliko, ulaza u firme, ispred banaka ili glavnih stanica javnog prevoza nose}i crvene zastave i panoe sa natpisima „NE reformi rada” i „Generalni {trajk”. Ovo je prvi {trajk sa kojim se suo~ava konzervativna vlada Marijana Rahoja, koja je ju~e trebala da objavi mere za u{tedu vi{e desetina milijardi evra, prenosi AFP. [panija, koja ima najve}u stopu nezaposlenosti u EU, nalazi se pod pritiskom da smawi bud`etski deficit i stavi pod kontrolu javnu potro{wu. Dva najve}a {panska sindikata organizovala su {trajk protestuju}i protiv novog zakona zato {to je wime predvi|eno da kompanije mogu lak{e i jeftinije da otpu{taju radnike. Na skupu u Madridu, koji je okru`ivala policija, jedan 57-godi{wi de-

monstrant je rekao da je otpu{ten posle 38 godina rada u fabrici za grafi~ki dizajn i da ne zna {ta }e sada. Sindikati, koji ve} govore o „ogromnom uspehu” {trajka, pozva-

[trajk u [paniji

li su [pance da demonstriraju u stotinama gradova osu|uju}i reformu tr`i{ta rada koju je vlada usvojila 11. februara da bi suzbila rekordnu nezaposlenost od 22,85 odsto aktivnog stanovni{tva. Sindikati smatraju da }e refor-

mom, po kojoj }e kompanije mo}i lak{e i po mawoj ceni da otpu{taju radnike, samo da se pogor{a stawe, a sama Vlada predvi|a ukidawe 630.000 radnih mesta 2012. godine i nezaposlenost od 24,3 odsto. Efe-

Foto: Rojters

kat {trajka }e ipak biti ograni~en po{to su se sindikati sa vladom dogovorili o odr`avawu minimuma rada. Tako u Madridu saobra}a 30 odsto linija metroa i autobusa, a zdravstvene slu`be rade kao praznikom. Vlada smatra da

}e novim zakonom o radu uspeti da smawi nezaposlenost, ali sindikati tvrde da je za veliku nezaposlenost u [paniji odgovorna ekonomija, a ne zakoni, prenosi AFP. Za sino} su planirane i protestne {etwe {irom zemqe Za {panskog premijera Marijana Rahoja, ~ija vlada je na vlasti sto dana, ovaj {trajk dolazi u najgorem trenutku, kada ga partneri u Evropi pomno posmatraju, zabrinuti zbog javnih finansija zemqe. [panska vlada treba sutra da usvoji jo{ {tedqiviji buxet za 2012. godinu. Vlada, koja poku{ava da smawi buxetski deficit na 5,3 odsto od BDP-a do kraja godine, sa 8,5 odsto 2011. godine, ve} je objavila smawewe buxeta od 8,9 milijardi evra i pove}awe poreza za 6,3 milijarde evra. Sindikati su javili da {trajkuju takore}i svi radnici u fabrikama „Renoa„, „Foklsvagena„ i „Forda„ {irom [panije, kao i u drugim fabrikama, rudnicima i lukama. Vlada navodi da ne}e odustati od svojih mera {tedwe i da su reforme neophodne da se stvore nova radna mesta i o`ivi privreda, mada o~ekuje da }e privredna aktivnost da padne na 1,7 odsto ove godine.

Pre mi nu la `r tva okrut nog si lo va wa KI JEV: Ukrajinski zvani~nici saop{tili su da je, posle dve nedeqe borbe za `ivot, preminula 18-godi{wa Oksana Makar, koja je okrutno silovana, a zatim i zapaqena. Tu`ioci su rekli da su devojku 9. marta u gradu Mikolajv silovala trojica mu{karaca, koji su, zatim, poku{ali da je udave,

a onda zapalili. Posle dve nedeqe borbe za `ivot, ona je podlegla ranama od opekotina i povredama na plu}ima, saop{tili su zvani~nici u gradu Dowecku, na istoku Ukrajine, gde je devojka le~ena. Ovaj zlo~in je {okirao Ukrajinu zbog izuzetne okrutnosti,

ali je, istovremeno, {irom zemqe pokrenuo proteste protiv korupcije, nakon {to je policija pustila na slobodu dvojicu osumwi~enih koji su imali jake veze u regionu. Na kraju su sva trojica osumw~enih uhap{ena i optu`ena za silovawe, a jedan od wih i za poku{aj ubistva.

IRAK

Eks plo zi ja uo~i sa mi ta u Bag da du BAG DAD: Samit arapskih lidera po~eo je u Bagdadu, prvi put nakon 22 godine. Otvarawe skupa obele`eno je eksplozijom granate iako su uvedene jake mere bezbednosti. „Re~ je o granati koja je pala pored iranske ambasade, popucala su stakla, ali nema `rtava”, rekao je agenciji Frans pres jedan policijski zvani~nik. Iranska ambasada u Bagdadu nalazi se na nekoliko stotina metara od „zelene zone” gde se odr`ava samit. Xihadisti su pre dva dana na svom internet sajtu po-

zvali na „napade na sedi{te arapskog samita”. Na samitu u Bagdadu u~estvuje devet {efova dr`ava ~lanica Arapske lige, dok ostale zemqe predstavqaju ministri ili ambasadori. Samit je otvorio predsednik libijskog Nacionalnog prelaznog saveta Mustafa Abdel Xalil, ~ija zemqa predsedava Ligom. Taj sastanak koji zvani~no vra}a Irak u arapsku porodicu naroda, obele`en je istorijskim dolaskom kuvajtskog emira nakon vi{e od 20 godina od ira~ke invazije na Kuvajt.

[VEDSKA

Mi ni star pod neo ostav ku STOK HOLM: Ministar odbrane [vedske Sten Tolgfors podneo je ostavku po{to je `estoko kritikovan zbog tajnog plana za izgradwu fabrike oru`ja u Saudijskoj Arabiji. Tolgfors odlazi sa funkcije na sopstveni zahtev, izjavila je Roberta Alenijus, predstavnica za {tampu predsednika vlade Fredrika Reinfelta . Togfors se na{ao na udaru kritika nakon {to je [vedski javni radio, pozivaju}i se na tajna dokumenta, izvestio da su {vedske vojne agencije u pregovorima sa Saudijskom Arabijom, sa ciqem da pomognu toj zemqi u izgradwi fabrike za popravku i modifikacije protivtenkovskog oru`ja. [vedska nema zabranu na izvoz oru`ja u Saudijsku Arabiju, ali izve{taji ukazuju da je sporazum tako napravqen da se izbegne javna rasprava.

Mirovni aktivisti koji se protive izvozu {vedskog naoru`awa, tvrde da je naro~ito neprili~no

Sten Tolgfors

da [vedska zakqu~uje vojne sporazume sa nedemokratskim re`imima.

KINA

Spa se na 23 de te ta od ot mi ~a ra PE KING: Kineska policija je spasla 23 deteta koje su ukrali ~lanovi bandi za trgovinu qudima, a uhap{eno je 12 osumwi~enih u okr{ajima sa otmi~arima maloletnika. Otimawe i trgovima decom su veliki problem u Kini. Ukorewana tradicija davawa prednosti mu{koj deci nad devoj~icama i dr`avna politika jed-

nog deteta dovela je do pojave tr`i{ta sa mu{kim bebama. Otete devoj~ice se, s druge strane, prodaju kao radna snaga ili kao mlade za neo`ewene sinove. Agencija Sinhua je objavila ju~e da je policija u isto~noj provinciji [ansi re{ila 17 slu~ajeva otete dece {irom zemqe. (Ta njug)

FRANCUSKA

Ubi li dru ga, pa ga spa li li RUAN: êtiri tinejxera osumwi~ena su za ubistvo druga, ~ije su telo spalili u {umi na jugu Francuske, a zlo~in su po~inili iz straha da }e ih prijaviti zbog kra|e. Re~ je o tinejxerima izme|u 15 i 17 godina koji su ju~e izvedeni pred istra`nog sudiju u Ruanu. „Oni su napravili pravu zasedu”, kazao je agenciji Frans pres predstavnik àndarmerije Ig @anen. Telo ubijenog 17-godi{weg mladi}a prona{li su u no}i izme|u ponedeqka i utorka pripadnici Nacionalnog lova~kog dru{tva. Uhap{eni tinejdèri su rekli da su odlu~ili da se otarase svog druga iz straha da }e ih prijaviti policiji zbog kra|e koju su izvr{ili po~etkom marta. Oni su mu najpre pucali u potiqak, a potom spalili telo, rekla je agenciji AFP tuìteqka Valeri Kadiwan.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NI KO LA SAR KO ZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi je prema svim anketama izbio na prvo mesto za prvi krug francuskih predsedni~kih izbora. Tri nedeqe od odr`avawa prvog kruga izbora 22. aprila ankete i mediji ocewuju da je Sarkozi preuzeo prednost i nastavio tendenciju preokreta. Sarkozi bi imao veliku prednost u prvom krugu sa 30 odsto glasova prema 26 odsto za protivkandidata Olanda.

[A KIL AFRI DI Pakistanske vlasti otpustile su doktora [akila Afridija, optu`enog za izdaju, po{to ga je regrutovala CIA da pomogne u hvatawu Osame bin Ladena u maju 2011. Doktor Afridi, koji je u pritvoru, otpu{ten je iz disciplinskih razloga iz zdravstvene slu`be u provinciji Kiber Paktunkva gde je tokom tajne ameri~ke racije ubijen Bin Laden. Sedamnaest drugih zdravstvenih radnika ve} je otpu{teno.

PA PA BE NE DIKT XVI

Papa Benedikt XVI je na kraju posete Kubi, rekao da niko ne treba da bude suo~en sa ograni~ewem „osnovnih sloboda”. Na opro{tajnoj ceremoniji prire|enoj na aerodromu u Havani, u prisustvu predsednika Raula Kastra, papa je pozvao na izgradwu „dru{tva u kome su svi tvorci i akteri svoje budu}nosti”, prenosi AFP. „Po{tovawe i ja~awe slobode koja je u srcu svakog pojedinca je su{tinski va`no”, naglasio je papa.

[ef Skotland jarda podneo ostavku LONDON: [ef Skotland jarda za medije Dik Fedor~o podneo je ostavku zbog skandala oko prislu{kivawa telefona u uga{enom tabloidu Ruperta Mardoka „News of the world”. Fedor~o je podneo ostavku nedequ dana po{to je najavqeno zapo~iwawe istrage protiv wega zbog toga {to je kao savetnika za medije angaòvao Bila Valisa, biv{eg zamenika urednika tabloida. On je tre}i zvani~nik Skotland jarda koji je podneo ostavku zbog tog skandala, nakon {to su to u julu pro{le godine, u jeku skandala, u~inili {ef Skotland jarda Pol Stivenson i jo{ jedan vioki funkcioner Xon Jets. „Danas sam obave{tena da je {ef Skotland jarda za medije Dik Fero~o podneo ostavku”, izjavila je Debora Glas, zamenica {efa Nezavisne policijske àlbene komisije, preneo je AFP. Ona je kazala da komisija sprovodi istragu zbog toga {to je Skotland jard za konsultantske poslove angaòvao Valisovu kompaniju „ârmi midija”,

uprkos ~iwenici da je i sam Skotland jard istra`ivao zloupotrebe u uga{enom tabloi-

du Mardokove medijske korporacije „Wuz interne{enel”. Stivenson je podneo ostavku zbog izve{taja o wegovim sopstvenim vezama sa Valisom, ukqu~uju}i optu`be da je prihvatio besplatan boravak u jednoj bawi posle bolesti, mada je sve to negirao. Jets, koji je nadgledao lo{e sprovedenu istragu o prisklu{kivawu telefona 2009. godine, podneo je ostavku ubrzo posle Stivensona. Prvobitna policijska istraga o prislu{kivawu 2006. godine rezultirala je hap{ewem jednog novinara „News of the world” i jednog privatnog detektiva, ali je tabloid tvrdio da se radi o izolovanom slu~aju. Zatim su se 2009. godine pojavile optu`be da je praksa prislu{kivawa bila rasporstrawena, me|utim policija je ponovo pokrenula istragu tek u januaru 2011. godine. Od tada je uhap{eno nekoliko desetina qudi, a kompanija „Wuz interne{enel” je morala da plati od{tetu velikom broju o{te}enih.

balkan

dnevnik

KAN DI DA TU RA SR BI JE I LI TVA NI JE RAZ LOG ZA DI PLO MAT SKI RAT

Je re mi} po kre nuo sva |u u Evro pi WU JORK: Vuk Je re mi} „po kre nuo je di plo mat sku sva |u u is to~ noj Evro pi” svo jom kan di da tu rom za pred se da va ju }eg Ge ne ral ne skup {ti ne UN, pi {e agen ci ja Frans pres, a pre no si Ta njug. Frans pres pod vla ~i da je {ef li tvan ske di plo ma ti je Audro ni us Aù ba lis op tu ìo Ru si ju da oì vqa va ne pri ja teq stva iz hlad nog ra ta ti me {to po dr à va mi ni stra ino stra nih po slo va Sr bi je Vu ka Je re mi }a

ru u Wu jor ku, na vo di Frans pres. Je dan am ba sa dor iz is to~ ne Evro pe re kao je da je taj slu ~aj „o`i veo sve sta re ri va li te te u is to~ noj Evro pi” i do dao da im to sa da ni je po treb no. A`u ba lis je re kao da od bi ja wem da gla sa ju u okvi ru re gi o nal ne gru pe, Ru si ja i Sr bi ja po ku {a va ju da „sta ve ve to” na am bi ci je Li tva ni je za to me sto. On je re kao da je Li tva ni ja pod ne la svo ju kan di da tu ru u ju nu

Di plo ma te ka ù da u Li tva ni ji mi sle da je Ru si ja pod sta kla Je re mi }a da pod ne se kan di da tu ru za me sto u UN zbog ne pri ja teq stva iz me |u Mo skve i Viq nu sa po vo dom li tvan skog sta va da je Li tva ni ja pri po je na So vjet skom Sa ve zu za to me sto, a ne kan di da ta Viq nu sa, li tvan skog am ba sa do ra u UN Da li ju sa ê ku o li sa. Aù ba lis je ka zao da je Je re mi} po ku {ao da „uce wu je” we go vu ze mqu. Je re mi} je u in ter vjuu Frans pre su zva ni~ no od ba cio te op tu `be i oce nio da Sr bi ja za slu ù je da do bi je ne ku va `nu me |u na rod nu po zi ci ju. Ove go di ne pred se da va we u Ge ne ral noj skup {ti ni tre ba da pri pad ne jed noj od ze ma qa iz is to~ ne Evro pe, ali 193 ~la ni ce Ge ne ral ne skup {ti ne tre ba da gla sa ju o to me u ju nu, pr vi put od 1991. po {to se ze mqe u gru pi ni su sa gla si le o to me ko }e bi ti kan di dat, kao {to se to obi~ no ra di. U gru pi Is to~ ne Evro pe ima 23 ze mqe. I Je re mi} i Aù ba lis vo de è sto ku kam pa wu za kan di da tu -

2011. go di ne i da je bio za pre pa {}en kad je ~uo u ja nu a ru ove go di ne da se za isto me sto kan di do vao i Je re mi}. Di plo ma te ka `u da u Li tva ni ji mi sle da je Ru si ja pod sta kla Je re mi }a da pod ne se kan di da tu ru za to me sto zbog ne pri ja teq stva iz me |u Mo skve i Viq nu sa po vo dom li tvan skog sta va da je Li tva ni ja pri po je na So vjet skom Sa ve zu. Ru ski zva ni~ ni ci su bi li vr lo iri ti ra ni go vo rom li tvan skog am ba sa do ra u UN 2010. po vo dom 65-go di {wi ce za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta, ka da je go vo rio o so vjet skoj anek si ji. „Ono {to smo ne zvan ~no ~u li je ste da je Ru si ja op sed nu ta na ~i nom na ko ji gle da mo na Dru gi svet ski rat. To mo `da iz gle da sme {no, ali ovo je ne spo ra zum

Vuk Jeremi}

oko isto ri je”, re kao je Aù ba lis. Ka ko na vo di agen ci ja Frans pres, Je re mi} i ru ske di plo ma te od ba cu ju sva ku ide ju za ve re, ali je port pa rol ru ske mi si je u UN An ton Us pen ski po tvr dio da se Mo skva pro ti vi iz bo ru li tvan skog pred stav ni ka ê ku o li sa. „Li tvan ci su pr vi oba ve {te ni da mi ne mo è mo da po dr ì mo kan di da ta ko ji ne raz u me zna ~aj po be de nad na ci zmom... ko ja je omo gu }i la stva ra we UN”, re kao je Us pen ski agen ci ji Frans pres i do dao da ta kva oso ba ne tre ba da pred se da va Ge ne ral noj skup {ti ni UN. Aù ba lis je re kao da je Je re mi} pre tio da }e blo ki ra ti kan di da tu ru Li tva ni je za me sto ne stal ne ~la ni ce Sa ve ta bez bed no sti 2014. ako ne od u sta ne od kan di da tu re za pred se da va we Ge ne ral noj skup {ti ni. „Na {i od no si ne tre ba da bu du za sno va -

ni na uce na ma ili ve tu ne go na di ja lo gu”, re kao je Aù ba lis. Je re mi}, s dru ge stra ne, ka è za Frans pres da je Li tva ni ja ve} ima la va `na me |u na rod na me sta, s pred se da va wem OEBS-u 2011. go di ne i da su i Sr bi ja i Li tva ni ja ma le ze mqe i da ve ru je da }e bo qe slu ì ti si ste mu UN ako „po de le od go vor no sti”. Je re mi} je po tvr dio za Frans pres da su se on i li tvan ski mi ni star sa sta li u Bri se lu pro {le ne de qe i da su pre go va ra li. „Mi smo Li tva ni ji po nu di li fer tr go vi nu. Mi smo sprem ni da po dr ì mo wi ho vu kan di da tu ru za Sa vet bez bed no sti”, re kao je Je re mi} i oce nio da Vla da Sr bi je, ko ja je mno go u~i ni la da osi gu ra sta bil nost i po mi re we na Bal ka nu, sma tra da mo è da do pri ne se UN ta ko {to se pr vi put kan di du je na ta ko va `no me sto.

PRI LI KOM POD NO [E WA ZAH TE VA ZA DO BI JA WE DR @A VQAN STVA SR BI JE

Sre} ko vi}: Bes plat ne tak se za Sr be u re gi o nu BE O GRAD: Mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} iz ja vio je ju ~e da je „po ~e la pri me na Za kqu~ ka, ko ji je Vla da Sr bi je do ne la na pre po ru ku Sa ve ta za od no se sa Sr bi ma u re gi o nu, da se ne na pla }u ju kon zu lar ne i ad mi ni stra tiv ne tak se, pri li kom pod no {e wa zah te va za do bi ja we dr `a vqan stva Re pu bli ke Sr bi je”. „Sr bi u re gi o nu }e ima ti pri li ku da pot pu no bes plat no do bi ju srp sko dr `a vqan stvo, u

skla du sa Za ko nom o dr `a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je”, is ta kao je Sre} ko vi} u pi sa noj iz ja vi. Na taj na ~in se, pre ma we go vim re ~i ma, „jo{ jed nom ma ni fe stu je po dr {ka na {im su na rod ni ci ma u ostva ri va wu wi ho vih me |u na rod nim stan dar di ma za ga ran to va nih pra va, ali i po dr {ka u o~u va wu na ci o nal nog iden ti te ta”. Ka ko je pre ci zi rao Sre} ko vi}, „ova od lu ka od no si se na sve na {e su na rod ni ke

sa me stom pre bi va li {ta u Slo ve ni ji, Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni, Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji, Ma |ar skoj, Ru mu ni ji i Al ba ni ji”. Vla da Sr bi je }e u krat kom ro ku pred lo ì ti i me re za po jed no sta vqi va we i skra }i va we pro ce du re do bi ja wa srp skog dr à vqan stva, na ja vio je Sre} ko vi}, „ka ko bi svi na {i su na rod ni ci ko ji to è le u {to kra }em ro ku mo gli po sta ti dr à vqa ni Re pu bli ke Sr bi je”.

Jo ca Am ster dam pre tio smr }u biv {em mi ni stru Ka ra mar ku ZA GREB: Sre ten Jo ci}, po zna ti ji kao Jo ca Am ster dam, ko ji se na la zi u be o grad skom za tvo ru, a su di mu se za ubi stvo su vla sni ka ne deq ni ka Na ci o- nal Ive Pu ka ni }a i we go vog sa rad ni ka Ni ke Fra wi }a, iz za tvo ra je smr }u pre tio biv {em mi ni stru po li ci je i jed nom od kan di da ta za pred sed ni ka HDZa To mi sla vu Ka ra mar ku. Po pi sa wu „Ve ~er weg li sta”, Hr vat ska po li ci ja i Si gur no sna oba ve {taj na agen ci ja (SOA) u is tra zi slu ~a ja sa ra |u ju i sa ko le ga ma iz Sr bi je, a re zul ta ti te is tra ge mo `da bi mo gli da ba ce no vo sve tlo na ne dav ni po ku {aj bek stva Sret ka Ka li ni }a ko me se su di za vi {e ubi sta va, ot mi ca i dru gih kri vi~ nih de la ko je je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, i @eq ka Mi lo va no vi }a, osum wi ~e nog da je ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva Pu ka ni }a. Wi ho vo bek stvo iz za tvo ra Spe ci jal nog su da u Be o gra du u fe bru a ru, usle di lo je dan na kon od ga |a wa su |e wa u slu ~a ju Pu ka ni}. List pi {e o po ja ~a nim me ra ma nad wi ma dvo ji -

Tomislav Karamarko

com, is ti ~u }i da je po ku {aj bek stva dvo ji ce zlo gla snih kri mi na la ca po ve zan s pret wom ko ju su pre sre le po li ci ja i SOA pi ta we ko jim }e se ba vi ti po li ci je i taj ne slu `be dve ze mqe. Is ti ~e se i da je Jo ci} sva ku mo gu }u pri li ku is ko ri stio za na pad na Ka ra mar ka, pa ga je ta ko u jed nom tre nut ku di rekt no op tu `io da sto ji iza ubi stva, kao i da je Jo ci} se be pred sta vio kao `r tvu za ve re ko ju je pro tiv we ga, osim Ka ra mar ka,

Joca Amsterdam

po kre nuo i biv {i pred sed nik Hr vat ske Stje pan Me si}. Da o Ka ra mar ku i we go voj ka ri je ri do sta zna, Jo ci} je po ka zao po sta vqa ju }i pi ta wa ra znim sve do ci ma, a kroz ta je pi ta wa im pli ci rao da su on i Ka ra mar ko ko ji je bio ru ko vo di lac u taj nim slu `ba ma, ne ka da sa ra |i va li. In for ma ci ja o pret wa ma Jo ci }a Ka ra mar ku pre ne kog vre me na pro sle |e na hr vat skoj po li ci ji i SOA, na kon ~e ga je SOA na pra vi la bez bed no snu pro ce nu. Ka ko se in for ma ci ja po ka za la

po u zda nom, na ~i wen je po pis li ca ko je bi hr vat ska po li ci ja tre ba lo da dr `i pod kon tro lom, dok Ka ra mar ko ima za {ti tu. Iako je upu }e na pret wa shva }e na ozbiq no, bez bed no sne me re biv {em mi ni stru ipak ni su po ja ~a ne. Hr vat ski MUP o sve mu }u ti, dok Ka ra mar ko ka `e da po la go di ne na kon kra ja man da ta ima pra vo na obez be |e we i da bi bi lo ne pro fe si o nal no da da je ko men ta re na in for ma ci je o pret wa ma i opa sno sti ma. (Ta njug)

petak30.mart2012.

BUGARSKA

Po ku {aj tr go vi ne be ba ma SO FI JA: Tri Bu ga ri na uhap {e na su na osno vu sum wi da su po ku {a li da ile gal no pre ba ce trud ne è ne u Gr~ ku ra di pro da je wi ho vih be ba. Osum wi ~e ni 41go di {wi vo |a kri mi nal ne gru pe i we go va dva sa u ~e sni ka, sta ra 30 i 31 go di nu, uhap {e ni su u gra du Bur ga su na oba li Cr nog mo ra i bi }e op tu è ni za tr go vi nu qu di ma, na vo di se u sa op {te wu. Uhap {e ni vo |a gru pe je ve} bio u za tvo ru zbog zlo ~i na istog ti pa, pre neo je ju ~e AFP. U sa op {te wu ni je pre ci zi ra no da li je ne ka od è na uhap {e na ni ti ko li ko ih je ukup no bi lo. Bu gar ska po li ci ja je pro te klih go di na ot kri la vi {e slu ~a je va tr go vi ne be ba ma i po ku {a ja wi ho ve pro da je u Gr~ koj, Fran cu skoj i dru gim ze mqa ma. Sa mo pro {le go di ne, tu ì o ci su po kre nu li 138 kri vi~ nih pro ce sa u ve zi sa tr go vi nom qu di ma,

Burgas

ukqu ~u ju }i se dam slu ~a je va tr go vi ne no vo ro |e nim be ba ma, kao i 29 slu ~a je va trud ni ca ko je su ile gal no od vo |e ne u ino stran stvo ra di pro da je wi ho vih be ba. Pre m a uobi ~ a j e n oj {e m i, trud na `e na pri sta je da pri zna stra nog dr `a vqa ni na, ko ji ku pu je we nu be bu, kao oca svog de te ta, ~i me se iz be ga va du ga~ ka me |u na rod na pro ce du ra usva ja wa, na vo di fran cu ska agen ci ja.

HRVATSKA

Sve {te nik no vi na ru pre tio smr }u ZA GREB: [i ben ski no vi nar @eq ko Hu qev pri ja vio je pra vo slav nog sve {te ni ka, igu ma na ma na sti ra Kr ka Alek san dra Bo go je vi }a, zbog pret wi smr }u. U to ku je po li cij ska is tra ga o tom slu ~a ju. Po pi sa wu hr vat skih me di ja, no vi nar se s igu ma nom ver bal no su ko bio 13. mar ta ka da je po ku {ao da do bi je ko men tar o fo to gra fi ji ko ju je pri mio po {tom, a na ko joj taj pra vo slav ni sve ste nik no si {aj ka ~u s ko kar dom Di nar ske ~et ni~ ke di vi zi je, na ~i jem je ~e lu u Dru gom svet skom ra tu bio Mom ~i lo \u ji}. „Slo bod na Dal ma ci ja” ob ja vi la je na svom por ta lu da je no vi nar po ku {ao te le fo nom da do bi je igu ma na i pro ve ri ve ro do stoj nost in for ma ci je, a po {to ni je us peo, upu tio se u ma na stir Kr ka.

Ta mo ni je na {ao sve {te ni ka, a na po vrat ku iz ma na sti ra na str mim oku ka ma pre sreo ga je auto mo bil s ko jim se uma lo su da rio. U we mu je, ka ko je po je di nim me di ji ma is pri ~ao Hu qev, bio igu man Bo go je vi} ko ji ga je vre |ao, a za tim i pre tio smr } u po z vav {i te l e f o n om dru ge bo go slo ve da do |u ka ko bi no vi na ra i auto mo bil gur nu li u pro va li ju. Ipak, no vi nar je us peo auto mo bi lom da na pu sti me sto in ci den ta, a do ga |aj je po sle ne ko li ko da na pri ja vio po li ci ji. Me di ji pi {u da {i ben ski no vi nar ima pro ble ma s igu ma nom Bo go je vi }em od ka da je ob ja vio vest da je igu man za jed no s jo{ de se tak oso ba u jed nom ugo sti teq skom objek tu ski nuo hr vat ski grb.

Igor Be ne ta po ~i nio sa mo u bi stvo ZA GREB: In ter na po li cij ska is tra ga po ka za la je da je Igor Be ne ta, je dan od op tu `e nih za ma sa kr srp skih sta ra ca u Gru bo ri ma kod Kni na, av gu sta 1995, po ~i nio sa mo u bi stvo. MUP je is tra gu po kre nuo na kon {to su po je di ni me di ji po ~e li da na ga |a ju da je Be ne ta ubi jen, zbog sum wi vih okol no sti na la `e wa i iden ti fi ka ci je we go vog te la. Hr vat ski mi ni star unu tra {wih po slo va Ran ko Osto ji} je pre da na {we sed ni ce vla de no -

vi na ri ma po tvr dio da je is tra ga po ka za la da je Be ne ta po ~i nio sa mo u bi stvo ve {a wem. Za ma sa kr {e sto ro srp skih sta ra ca kra jem av gu sta 1995. u se lu Gru bo ri i spa qi va we sko ro svih ku }a u se lu, osim Be ne te, op tu `e ni su i Fra no Dr qo i Bo `i dar Kra ji na, ko man di ri u An ti te ro ri sti~ koj je di ni ci Lu~ ko. Su |e we je po ~e lo u no vem bru pro {le go di ne, s tim da se Be ne ti, za ko ga se ni je zna lo da je mr tav, su di lo u od su stvu dok ni je sti gla po tvr da o we go voj smr ti.

Mer ~e pu po zli lo, su |e we od lo è no ZA GREB: Su |e we rat nom po - po di za we op tu `ni ce sre di nom mo} ni ku mi ni stra unu tra {wih 2011. go di ne do ~e kao je u ba wi. po slo va Hr vat ske To mi sla vu Ve {ta ~e wem je utvr |e no da je Mer ~e pu ju ~e je pre ki nu to po - on spo so ban za su |e we uz na po {to je op tu è nom po zli lo. Su - me nu da to kom pro ce sa mo ra da |e we Mer ~e pu ko ji se te re ti da bu de pod kon tro lom le ka ra. je kao ko man dant re zer vne je di - Sve do ci Mi o drag Vu~ ko vi} i ni ce MUP-a od go vo ran za rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma na pod ru~ ju Za gre ba, Pa kra ca i Ku ti ne, kra jem 1991. go di ne bi }e na sta vqe no po ~et kom apri la. Op tu `ni ca te re ti Mer ~e pa za ubi stvo 43 oso be, me |u ko ji ma su i tri ~la na po ro di ce Zec iz Za gre ba, kao i za ne sta nak jo{ tri oso be. Pre kid ju ~e ra {we ras pra ve pred lo ìo je Tomislav Mer~ep le kar ko ji pra ti su |e we na kon Ni ko la Pe le{, ka ko pre no si {to je op tu è ni Mer ~ep „neo - Hr vat ska ra dio-te le vi zi ja, ju ~e bi~ no re a go vao” to kom is pi ti - ni su di rekt no te re ti li Mer ~e va wa jed nog od sve do ka. Op tu è - pa, ko me je zbog pro ce du ral ne ni se to me pro ti vio. Zbog mo - gre {ke 26. mar ta su |e we for `da nog uda ra ko ji je imao pre mal no po no vo po ~e lo. On je, kao ne ko li ko go di na, Mer ~ep je od - i na po ~et ku su |e wa 10. fe bru a mah po hap {e wu kra jem 2010. ra, od ba cio kri vi cu za rat ni sme {ten u za tvor sku bol ni cu, a zlo ~in.

Svet poznatih

petak30.mart2012.

c m y

dnevnik

СПЕКТАКЛ У БЕОГРАДСКОЈ АРЕНИ НА ЈУБИЛАРНОЈ НЕДЕЉИ МОДЕ

Кнежеви конци пастелних и јарких боја Д

вадесети “Фешен селекшн” била је прилика да љубитељи моде уживају у новим колекцијама пролеће/лето 2012. и “Зима долази” за 2012/2013. популарног бренда “Сент Џорџ”. Модни перформанс одиграо се у гла-

некена, перформансе изводили глумица Лора Орловић, која живи на релацији БеоградЊујорк, Прљави инспектор Блажа, бендови Сарс и Пројект Тош, који су се, изводећи акустичне верзије својих песама “Београд ноћу”, “Катари-

ђе су неизоставне увек актуелне боје, црна и бела. У мушкој колекцији ове креаторке упечатљиве су јарке, али и светле боје, а модели су удобни, опуштени, спортски и надасве лежерни. Катарина Урошевић акценат је ставила на боју чиме се даје суптилност женској колекцији, при чему је и функционалност у трикотажним одевним предметима императив. Највећи аплауз измамили

Андреа Бочели тата у 54. години

Центар модних збивања Од 25. марта до 8. априла Београд је центар модних дешавања. Највећи фешен ивент у региону, Мејбилајн селекшн, у организацији модне агенције “Селект” одржава се двадесети пут.

мурозно опремљеном простору Београдске арене, а ревија колекције за пролеће/лето понела је назив „Кнез Игор“ у част недавно преминулог маестра Живана Сарамандића. На раскошној писти под јаким светлима рефлектора манекенке и манекени прошетали су нове моделе из колекција дизајнерки Милице Маврак и Катарине Урошевић. Био је то спој младости, музике и глуме, јер су поред ма-

на” и “Мислим на тебе”, представили у другачијем светлу. Женска колекција креаторке Милице Маврак, коју чине блузице, сукње, џемперићи, а доминирају хаљине до колена, истакла је женственост и наглашен струк. Широка палета јарких боја с акцентом на црвено-наранџастој, која се комбинује с плавом и цитрусом, можда вас могу подсетити на осамдесете, али их свакако не смете заобићи. Тако-

су најмлађи, манекенке и манекени од две до десетак година, који су измамили осмехе у публици. Дечја колекција била је у првом плану и прати женску. Сви одевни предмети представљени су кроз плетенину од вискозе и памука, веселих боја и пастелних нијанси, које провлачећи се кроз целу колекцију остављају утисак хармоничности. Џемпери, сукње, јакне, комплети, панталоне и пратећи детаљи са знаком “Сент Џорџа”, могу се видети на булеварима Париза, Њујорка, Минхена, Лондона или Милана, као што свакодневно промичу улицама Србије. Отуда је и слоган модне куће трикотаже: “Светски, а наш!” - Филозофија фирме је била посветити се развоју производа и маркетингу, користећи постојеће српске произвођаче, као и домаће и стране канале продаје. Данас заговарамо маркетинг мултибренд продавница, а у њима видимо своју лидерску улогу с капама, шаловима и рукавицама, каже за наш лист Ристо Чалија, оснивач “Сент Џорџа”, чији је бренд проглашен модном кућом године, а на насловницама новина у њиховим џемперима нашле су се велике звезде, попут Здравка Чолића. И данас су промотери њихових колекција многе познате личности које се опредељују за престижни квалитет и дизајн. Владимир Ђуричић

ероника је В магазину „Хелло!” рекла да

су девојчицу назвали Виџиниjа јер је то име ретко и не познају никога ко се тако зове, чак ни никога ко има ћерку са тим именом. „Уз тату и два старија брата Виџиниjа ће уживати, већ је сви обожавамо”, каже поносна мама која је данас у пратњи тате, са бебом у наручју, напустила породилиште. Бочели из првог брака има два сина, Амоса (17) и Матеа

(14), а са Вероником је у вези од 2002. године. Поред тога што му је вереница, она му је и менаџер.

Анђелина Џоли снима филм о Кејт Мидлтон? едитељка филма „У Р земљи крви и меда” Анђелина Џоли планира

снимање филма о супрузи принца Вилијама. Оскаровка наводно планира да сними филм о новопеченим младенцима, јер је фасцинирана младим британским краљевским паром, али би уместо о Вилу и Кејт, испричала биографску причу војвоткиње. Неименовани извори блиски глумици и редитељки тврде да је Анђелина одабрала Кејт јер

„зрачи добротом и искреношћу”, због чега је одабрала да буде продуцент пројекта.

Холивудске свађе

лумци и режисери после премијере филма причају о занимљивим догађајима са сета, части коју им је „тај и тај” редитељ, указао тиме што их је позвао да играју у његовом филму, али иза приче које обични гледаоци могу да виде на платну, крију се занимљивије ствари... Меган Фокс је добила „шут карту” из серијала „Транс фор мерс” након што је у једном интервјуу редитеља Мајкла Беја упоредила са Хитлером. „Он је као Наполеон, жели да створи репутацију лудака за себе. Жели да буде Хитлер на сету и то му и успева. Зато је права ноћна мора радити са њим”, рекла је Меган Фокс и зато сада гледамо Роузи Хантингтон Вајтли на великом платну, а не њу... Пре ње, мало горе се понела легендарна Феј Данавеј која је на лице под једнако легендарног реди -

теља Романа Поланског про сула чашу пуну мокраће (?!) на сету „Кинеске четврти”. Од тада нису сарађивали. Џорџ Клуни се умало побио са редитељем филма „Три краља” Дејвидом О’ Раселом, након што је видео како редитељ малтретира ста тис ту. Колега глумац Ице Цубе је овај инцидент који је касније описао као да су два бика јурнула један на другог, снимио телефоном. Редитељ Тони Кеј је опту жио главног глумца оства рења „Америчка историја X” Едварда Нортона оптужио да је помогао студију „Њу лајн синема„ да силује филм и назвао га „нарцисистичким дилетантом”, а Кетрин Хајгл је „напљувала” филм Џуда Апатоуа у којем игра „такву кучку” у филму „Knocked up” да јој „једноставно није јасно да ли је могуће да је редитељ такав сексиста”.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak30.mart2012.

Posledwi pozdrav @aretovoj majci, dragoj i plemenitoj

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefon 062/649-000. 49707 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 49719 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 49720 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 49834

Posledwi pozdrav An|elkinom ocu

Mariji Nikoli} Kumovi, porodica Dikli}.

50033

Posledwi pozdrav te~i

\oki Jovanovi}u Zmaju od porodice Jovi~i}.

50034

Posledwi pozdrav

Milanu ]orovi}u od wenih koleginica i kolega.

50028

Nade`di Lazi} 1932 - 2012. Sahrana je danas, 30. 3. 2012. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Dragan, snaja Mirjana i unuk Stefan. 50006

Mojoj dragoj sestri

Petar Saxakov Braca 17. 11. 1921 - 30. 9. 2011.

Pola godine je pro{lo otkada si zaspao ve~nim snom.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49829

VELIKA prole}na rasprodaja vo}nih sadnica, jabuke, kru{ke 100 din. tre{wa 150 din. kajsija dva puta kalemqene 300 din, kalemqen le{nik 500 din. Tradicija duà od pola veka. Novi Sad [angaj. Telefoni: 063/8351-900, 021/66-14-380. 49738 PRODAJEM arpaxik holandski ùti - poga~ar ve}e koli~ine i semenski krompir II reprodukcija, ênej. Telefoni: 021/714-374, 064/158-4008. 49750

Ponosni smo {to te nosimo u sebi.

Milici Jokovi} posledwi pozdrav, ve~ne qubavi.

Tvoji najmiliji.

Wena Lela, Mitar i Sa{a.

50002

50023

Sa tugom i bolom javqamo da je 28. marta iznenada, u 69. godini preminula na{a draga sestra i tetka

Milica Jokovi} Sahrana je u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: bra}a Milorad i Spasoje i sestre Marija, Saveta i Vidosava sa porodicama. 50022

^iTUQe l POMeni

petak30.mart2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i tast

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminuo na{ dragi otac

Milan ]orovi}

Vojislav Moravac

Sahrana }e se obaviti danas, 30. 3. 2012. godine, u 14 sati, na Centralnom novom grobqu, u Futogu.

Sahrana je u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: sin Sa{a i }erka Vesna sa porodicom.

50001

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj kumi

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog te~e

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

Posledwi pozdrav voqenoj

Stojan Mladenovi}

Slavojki Ne{i} Draga kumo! Iako vreme le~i rane, na{e jo{ nisu zale~ene. Srce nas jednako boli. Nisi me|u nama ali si u na{im mislima, u zraku sunca, u treptaju zvezda, u na{im snovima. Tvoji kumovi.

1926 - 1982.

Dubravki Tomi}

Malo je re~i na ovom svetu koje bi opisale bol i tugu koju ose}amo. Neka te an|eli ~uvaju.

49938

49978

Posledwi pozdrav i veliko hvala voqenom dedi

SE]AWE

POMEN

30. 3. 2008 - 30. 3. 2012.

Nade`da Mladenovi}

Baka Du{anka, ujaci Pivac @eqko i Aleksandar sa porodicama.

1926 - 2011. Uvek }e vas se se}ati va{i najmiliji. 49764

\or|a Jovanovi}a \oke

Milanu Wegovi unuci: Danilo i Filip Bara}.

Po~ivaj u miru. Jeja i Mirko Zori}.

50004

Vojislavu Moravcu 1936 - 2012.

od brata Novaka sa decom.

49985

49979

POMEN povodom ~etrdeset dana, na{em dragom suprugu, ocu i svekru

Danas se navr{ava tu`na godina od kako nas je napustila na{a draga tetka

Olivera Farka{ ^etvrta godina bez tebe. Nema muzike, prazni~nih okupqawa, ni tvog toplog doma. Nosimo te u srcu, mama.

49955

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 39. godini

Tvoje }erke Katarina i Irena sa porodicama. 49943

POMEN

30. 3. 2000 - 30. 3. 2012.

dipl. in`. Dejan Brundza

Sahrana je danas, 30. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Na| Jano{

Marina Simi}

Milanku Latinovi}u

Najdra`i deko, bio si najboqi deda na svetu. Zauvek si u na{im srcima i mislima. Veliko hvala... Tvoja tri Mi}ka - unuke: Svetlana, Gina i Jelena sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 10.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji: supruga Mira, k}erka @eqana, sin Boris i snaja Mirjana.

Hvala ti za sve lepe trenutke koje si provela sa nama! Nikada te ne}emo zaboraviti!

50009

49987

49988

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Slavojka Ne{i}

Sne`a i Neno.

Na dana{wi dan, pre godinu dana zauvek me je napustila moja draga sestra

ro|. Topalov Pro{lo je toliko godina, a mi te nikada ne}emo zaboraviti, jer }e{ uvek `iveti u na{im srcima. Tvoji unuci: Aleksandra i Aleksa, Ksenija, Sa{a i Radenko.

Majka An|elka, sestra Oqa i sestri~ina Jelena.

49953

49960

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom

Dejan Brundza Na| Jano{

Slavojka Ne{i}

1932 - 2012. Sahrana je 30. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

Uzalud ka`u da vreme tugu bri{e, {to ide daqe, tuga, bol i praznina ostaju sve vi{e. Sve ove dane sam u mislima s tobom.

Dru`e dragi, nekâ&#x20AC;&#x2122; ti je sre}a ma gde postoji{...

O`alo{}ena supruga Angela sa porodicom.

Nenad i Sanda.

Sestra Boba sa porodicom.

49982

49989

49991

dragom

Danas se navr{ava godina dana od kako nije sa nama na{a draga

Tu`nim srcem javqamo da je na{ dragi

Posledwi kom{iji

pozdrav

Neboj{i Lemi}u biti u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Iskreno smo zahvalni svima koji su sa nama podelili bol i tugu zbog odlaska na{eg Neboj{e.

Gregu{ Antal 1934 - 2012. posle duge i te{ke bolesti preminuo. Ispra}aj pokojnika je 30. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, sa Katoli~kog grobqa, u Novom Sadu, a sahrana }e biti u 17 ~asova, u Ba~kom Gradi{tu. O`alo{}ena porodica. 49980

\or|u Vukadinovu

Porodice Dejanovi} i Perovi}.

Slavojka Ne{i} Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Sin Zoran i bra}a Braco i Dragan.

Duboko o`alo{}eni: sin Lazar, majka Nada, otac Lazar, supruga Zlata, sestra Marijana, bra}a Stevan i Danilo, zet Milo{, snaje Sla|ana i Ksenija, sestri}i Du{an i Stefan, brati}i Aleksandar i Luka i bratanica Marijana. 49856

49992

49993

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

\or|u Vukadinovu od stanara zgrade Bulevar oslobo|ewa 53.

Posledwi pozdrav dobrom kolegi

na{em

Radivoju Milosavqevi}u Kolege Revoza, Novi Sad.

49948

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

petak30.mart2012.

Sa tugom i bolom javqamo rodbini i prijateqima da je na{a majka i baka

Posledwi pozdrav dragom zetu i najboqem te~i

Sa{i Maleta{kom

Porodice Bajagi} i Dejanovi}.

preminula u 86. godini.

obele`i}emo u nedequ, 1. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. O`alo{}ena porodica.

49941

S tugom se opra{tamo od na{eg iskrenog prijateqa

^ETRDESETODNEVNI POMEN sinu, ocu, bratu i suprugu

Radivoju Milosavqevi}u Raletu

Anica Popovi}

49974

49976

Sahrana je u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, u Mokrom Poqu, kod Knina.

Posledwi pozdrav An|elkinom sinu

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sinovi Gromiko i Slavko i unuk Slobodan.

49977

\oke Vukadinova \or|u Vukadinovu

1947 - 2012.

od: Ka}e i Mi{e Tubi} sa porodicom.

Porodica Gavanski: Branislav, Mirjana, i Lazar.

49949

49935

na{em

Posledwi pozdrav po{tovanom i voqenom stricu i deveru

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dana, 28. 3. 2012. godine, posle kratke bolesti, u 73. godini preminula je na{a

Dejanu Brundzi

Miletu ^onki}u

dipl. in`. agronomije Porodici izra`avamo duboko sau~e{}e.

od porodica Na| i Male{ev.

Nada i Stanko An|elkovi}.

Posledwi strini

pozdrav

49967

49972

dragoj

Dana, 31. 3. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je napustio na{

Marija Nikoli} ro|. Lagunxin

\or|u Vukadinovu

od porodice Bradi}.

\oki Vukadinovu ^ikici Hvala {to si uvek bio uz nas, i pomagao nam kada nam je pomo} bila potrebna.

Sahrana je u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Manojlo, sin @arko i snaja Nata{a.

Sinovac Nenad Vukadinov sa porodicom. 49934

3 DESETOGODI[WI POMEN

O`alo{}eni: jetrva Maca, sinovica Qubica i sinovac Dimitrije sa porodicama.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica Vuji}.

49952

49963

49956

49942

Dana 30. 3. 2012. godine navr{ava se 5 godina od kada nije sa nama na{a majka, baka i prabaka

Lazar Vuji}

Qubinki Plav{i}

Posledwi pozdrav

SE]AWE Danas, 30. marta dvadeset je godina od kako je preminuo moj plemeniti suprug

30. 3. 2002 - 30. 3. 2012.

Branislava Miodragovi}

Qubica Stanojev

ro|. Raki} S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

Filip Medakovi} U se}awu, bez zaborava, supruga Darinka - Beba Medakovi}.

K}i Du{ica sa porodicom. 49899

[ESTOMESE^NI POMEN

Hargita Spremo Ostavila si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema. Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{.

Radivoju Milosavqevi}u Raletu

49933

49897

Miloradu ^onki}u

od An|elka Glava{evi}a sa porodicom.

49957

od stanara Nade`da Petrovi} 7.

49936

POMEN

2000 - 2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je moja mama preminula 27. 3. 2012. godine.

\or|e Mihwak Mi{a

Gajdo{ Julija

Tvoji: suprug Josip i k}erka Ksenija.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova. Voleli smo te, volimo te i vole}emo te. Mama i tata.

49854

49855

Posledwi pozdrav bratu

Milu

Sahrana je danas, 30. 3. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. ]erka Julijana, zet Sava i unuke \ur|ica i Sandra sa porodicama. 49841

od: Rade, Bebe, Sa{e, An|elke i Dejana.

49937

09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 22.40 23.50 00.20 01.10 01.40

07.00 07.50 08.45 10.00 10.26 12.20 11.45 12.15 12.30 12.40 13.10 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 21.35 23.05

tv program

petak30.mart2012.

Злогласни атентати Фолдер култура Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Трансплантације Српски екран-емисија МТВ-а на српском Нови Сад заувек, емисија мађ.са титл.на српском Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Центар света Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Поаро: Смрт на Нилу Биографије Војвођански дневник Мој први глас - први пут на гласање Петказање Плави круг Поаро: Смрт на Нилу Један на један Концерт Теодоре Бојовић

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Арсена Дедића 1.део Концерт дечијег хора „Звончићи” Кад зазвони Музички интермецо - мађарска музика Вести (мађ) Владимир Кољесар, док.филм (рус)са титл. на српском Леминг, филм Добро вече Војводино (рус) Духовка Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Мој први глас - први пут на гласање Стефани Дејли, филм ТВ Баштина

08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30

Панонска хроника Полазећи од тога да је Војводина Европа у малом, емисија „Панонска хроника” настоји да широко, европски приђе локалном миљеу националних заједница, мултиетничности и мултикултуралности локалних подручија. Водитељи: Вукица Васин и Андреј Филиповић (Панонија, 16.00) Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља 00.00 Глас Америке

18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

06.30 08.30 09.00 09.10 10.10 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Тилда Свинтон

Стефани Дејли Шеснаестогодишња Стефани оптужена је за убиство своје тек рођене бебе, али она упорно тврди да није ни знала да је у другом стању и да је беба била мртворођена... Улоге: Тилда Свинтон, Амбер Тамблин, Тимоти Хатон Режија: Хилари Бругер (РТВ 2, 21.35)

Панонско јутро Аналија Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника ЕКО вести Војвођанске вести

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Директан пренос заседања Скупштине града Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 Преглед Евролиге 10.00 Мобил 1 11.00 Лига шампиона: Милан – Барселона 12.45 АТП Мастерс Мајами 1/4 финала 16.30 Преглед Евролиге 16.45 ТВС 17.40 НБА акција 18.15 Украјинска лига: Металурх – Волин 20.00 НБА кошаркологија 20.30 СК студио 21.00 АТП Мастерс Мајами 1/2 финала 22.45 Најава Премијер лиге 23.15 Лига шампиона: Бенфика – Челси 01.00 АТП Мастерс Мајами 1/2 финала

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.08 10.42 11.14 12.05 12.20 12.32 12.39 13.24

03.25 04.00 04.20 04.54 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Салаш у малом риту Вести Разгледница На скривено те водим место Руска дивљина Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Амајлије за лагодан живот, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Џеки Браун, филм Дневник Истра-итељи из Мајамија Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Живи свој живот, филм Салаш у Малом Риту Вести (05.00) Око Село гори, а баба се чешља Верски календар

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.10 23.00 00.00 00.30 01.00 01.15

Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Три Хил Сурвајвер-без цензуре Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

15.15 16.00 16.51 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.45 00.00 00.45 00.51 01.48

Млади пар из серије

Вече са Иваном Ивановићем Велики успех серије „Будва на пјену од мора” вратио је главног глумца и продуцента Миму Караџића у Иванов студио, а са искусним глумачким вуком код Ивановића стижу и нове наде Сања Јовићевић и Момчило Оташевић, који у серији глуме недољиви пар Бојану Бачић и Луку Радмиловића. (Прва, 21.10)

06.02 06.54 07.13 07.18 07.29 07.34 07.39 08.01 08.12 08.17 08.45 08.56 09.46 10.15 10.40 11.05 11.50 12.56 13.58 14.26 14.37 15.26 15.53 16.25 17.05 18.02 18.33 19.48 20.16 22.50 22.50 23.48 00.37 01.34 02.33

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Животиње којима се дивимо Коцка, коцка, коцкица Једна слика, једна прича Свет природе Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Срби у Холивуду Оперска галаксија Трезор Коцка, коцка, коцкица Једна слика, једна прича Свет природе Образовно огледало Еко рецепт за здрав ћивот Савремени писциуре Поаро: У запећку Контекст Жарково - Прича која траје Срби у Холивуду Лов и риболов Клизање: СП, парови, плес, слободно, пренос Поаро: Жути ирис Видик Бир фест Трезор Клизање: СП, парови, плес, слободно

Кристина Ричи

Успавана долина Ихабод је њујоршки детектив који због необичних техника и справа које користи поприлично омражен код својих колега. Он долази у удаљену Успавану долину да истражи серију бизарних убистава људи који су пронађени убијени и обезглављени у шуми... Улоге: Џони Деп, Кристина Ричи, Каспер ван Дин, Кристофер Вокен, Кристофер Ли Режија: Тим Бартон (Авала, 21.00) 06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Слике живота Копаоник Вести Доктор Хаус Терминатор 24 Менталиста Вести Филм: Уметност раскида Филм: Успавана долина Менталиста Филм: Порнографска веза 24 Терминатор Филм: Порнографска веза

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

05.00 07.55 08.00 08.45 08.55 09.15 09.25 09.30 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05

Енди Витфилд

СЕРИЈА

Спартак, крв и песак

20.30 23.30 23.35 00.00 03.00

Јутарњи програм Вести Беверли Хилс Ноди у земљи играчака Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моћни камиони Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Краљевство љубимаца Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Вести Телешоп Голи живот Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Адвокатура Зелена миља, филм Вести Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Филм

Један човек против војске издајника. Издали су га Римљани. Постао је роб. Други живот започиње као гладијатор. Улоге: Енди Витфилд, Џон Хана, Луси Лавлес Аутор: Стивен С. Денајт (Б92, 23.45) 06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 15.00 16.00 16.40 17.05 18.30 19.07

02.50 04.20

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Преглед Лиге Европе Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести АТП 1000 Мастерс Мајами, полуфинале Филм: Тајни план Вести Спартак, крв и песак АТП 1000 Мастерс Мајами, полуфинале Инспектор Валандер Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.30 15.45 16.20 17.30 18.30 19.00 20.30 21.15 23.00 00.30 02.15 03.00 04.30 06.30

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне- живо 48 сати свадба Петком у два Национални дневник Мале тајне Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд шоу Шопингхоличарке Филм: Коначни хоризонт Калифорникација Филм: Куповина краве Филм Тајна љубав

21.00 23.00 23.45 01.00

Том Хенкс

Зелена миља Филм је модерно проучавање живота Исуса Христа, јер његов јунак Џон Кофи осим иницијала, с њим дели и судбину невино оптуженог и љубав према људима. У Луизијани тридесетих година прошлог века Пол Еџкомб је шеф злогласног затвора за осуђенике за смртну казну... Улоге: Том Хенкс, Мајкл Кларк Данкан, Даг Хатчисон, Сем Роквел, Дејвид Морс, Бони Хант Режија: Френк Дарабонт (Хепи, 20.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak30.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.20 09.20 11.20 12.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20 23.20 00.20

Посластичарски ас уштедети купујући л.а. Инк стручњак за торте најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк све жене мог мужа супруге мафијаша смртоносне жене Болести којих се стидимо и малишани 23.40 л.а. Инк 00.40 све жене мог мужа 01.40 супруге мафијаша

10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45

08.00 стопама Чајковског 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 легенда о стенлију Донену 11.00 једнакост за све: Тусен лувертир и Хаићанска револуција 12.00 Изгубљени древни градови 13.00 Изгубљена крсташка тврђава 14.00 мумија која је дошла из леда 15.00 у потрази за Шерлоком Холмсом 16.00 Путовање у свет тетоважа 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 у телу Хенрија осмог 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Германска племена 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 у потрази за Шерлоком Холмсом 00.00 Путовање у свет тетоважа 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 старла и јахачи драгуља 09.30 Црни лепотан 11.00 Филм: Тренер 13.15 Филм: Туђа америка 16.00 Филм: на змајевом путу 18.00 Филм: Батлер Боб 20.00 Филм: Црни кадилак 22.00 Филм: Пророчанство: Заборављени 00.00 Еротски филм: Изгубљено задовољство 01.00 Еротски филм: Љубав према великом црном

Про ро чан ство: За бо ра вље ни али сон је чу вар ми сте ри о зне књи ге „Про ро ков лек си кон”. у по след њем по гла вљу, ко је на ја вљу је апо к а лип су, по ја вљу је се име ан ти хри ста. али сон је у не во љи, јер ни је је ди на ко ја же ли да от кри је тај ну не стан ка све та... уло ге: Даг Бре дли, Џеј сон Скот Ли, Џон Лајт, Ади Па влов ски Ре жи ја: Џо ел Со и сон (Си не ма ни ја, 22.00)

Мајкл Џек сон

До Ку мЕн ТаР нИ ФИлм

Тај ни Хо ли вуд мај кла Џек со на упо знај те ствар ни Хо ли вуд. Кроз раз го во ре с нај у жим кру гом мај кла Џек со на, од адво ка та и аге на та до естет ских хи рур га, гу руа и при ват них ис тра жи те ља... Пр ви пут по сле смр ти кра ља по па кључ не фи гу ре у хо ли вуд ској ма ши не ри ји ра све тља ва ју на лич је Хо ли ву да. аутор и во ди тељ: Жак Пе ре ти (ХРТ 1, 20.12) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.03 лугарница 10.15 Земље-људи-пустоловине, док. филм 11.05 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.18 Др оз, ток шоу 14.10 Друго мишљење 14.40 у Цвјетницу јело 15.15 Понос Раткајевих 16.04 алиса, слушај своје срце 16.47 ТВ календар 17.21 Хрватска уживо 18.15 Путем европских фондова 18.30 Код ане 18.40 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.12 Тајни Холивуд мајкла Џексона 21.05 Циклус хрватског филма: Рондо 22.45 Дневник 3 23.20 Пети дан, ток шоу 00.10 на рубу науке 01.05 Филмски маратон: Излазеће сунце, филм 03.10 Филмски маратон: смрт господина лазарескуа, филм

07.49 08.20 08.47 09.10 09.58 10.40 11.02 11.26 11.52 12.23 12.49 13.17 15.06 15.28 15.53 16.38 17.15 18.00 18.20 18.31 19.15 19.43 20.00 22.00 23.53 01.21 01.42 02.31

мала ТВ мега минди Конор на тајном задатку Школски сат алиса, слушај своје срце Дегреси нови нараштај Ждероња Евромагазин Паралеле алпе Дунав јадран Пола сата културе Потрага за благом: легенда о злату Тиламука, филм Деграси нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат мала ТВ Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис музика, музика, тамбураши Ролерица, филм Троугао освте, филм Шерлок симпсонови Којак ноћни музички програм

Џеј сон Скот Ли 05.00 06.30 21.00 23.00 00.30 06.00 07.45 09.35 11.00 12.35 14.10 15.35 17.10 17.40 19.30 20.05 20.35 21.05 22.00 00.15 02.05 04.25

Дизање Породица чудака Гномео и јулија адам Додела награда Европске академије за филм 2011. Трезор Шпијун из комшилука Филмови и звезде а кад брак није лак Епизоде Калифорникација на исток и доле спартак: освета Телохранитељи и убице Човек звани храброст смешни људи Виктор

спортске стране Филсми програм Готика Ел маријачи мекгајвер:Изгубљено благо атлантиде 02.00 Злочин из страсти

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.20 18.00 20.10 22.30 00.30 02.00

милерово раскршће ухвати Картера оги Роуз Господин бејзбол Тwо иф бy сеа Робин Худ, принц лопова Пољуби ме за збогом снег пада на кедрове Између љубави и игре милерово раскршће 48 сати опклада

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак медијум Краљевски болесници Браћа и сестре

07.40 моји џепни љубимци 07.55 Драгон бол З 08.45 Ексклузив таблоид 09.10 Кобра 11 11.15 Вечера за 5 12.05 Ватрено небо 13.05 Крв није вода 14.05 сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Електра, филм 21.50 смртоносна трка, филм 00.05 ноћ над менхетном, филм 02.10 астро шоу 02.50 РТл Данас 03.45 Дискавери

Елек тра Елек тра је пла ће ни уби ца ко ју је нин џа клан вра тио из мр твих ме ђу жи ве ка ко би слу жи ла у њи хо вим злим по ду хва ти ма. Елек тра сре ће свoг ста рог учи те ља сти ка и оста вља про шлост иза се бе... уло ге: Џе ни фер Гар нер, Го ран Ви шњић, Вил Јун Ли, Те рес Стамп, Кри стен Про ут Ре жи ја: Роб Бов ман (РТЛ, 20.00)

Љу бав на ко зач ки на чин

ра ћа Тол стој су до Кав ка за пу то ва ла пу не три те у цр кви на ко ле ни ма, це ли ва ју ћи тло и уда ра ју ћи че сед ми це. Ни ко лај и Лав су се ве о ма до бро раз у- лом о ка ме не пло че. Ње го ва по бо жност ипак ни је ис ме ли. Ста ри ји брат је мла ђем пре ба ци вао је ди но кљу чи ва ла по тај ну же љу за на пре до ва њем у слу жби. што пре че сто ме ња ру бље, али овај ње му ни је за ме рао Тол стој, ко ји је уочио ту про тив реч ност, од мах се по због не у ред не оде ће. чео хва ли ти ве за ма ко је има на ви со ким ме сти ма. Али Брод је био укра шен ску по це ним др ве том. Слу га би код дру гих офи ци ра ни је иза зи вао сим па ти је. Сма тра им до но сио чај кад год би им се то прох те ло. Оду ше - ли су га „по зе ром”, што га је бо ле ло. Па ипак, на ви кли вљен тим ком фо ром, Лав је по же лео да ви ди цео брод. су се на ње го ву уз др жа ност и ћут њу, а он на фа ми ли Иако му се ни је до па ла та ра до зна лост, Ни ко лај је кре - јар ност ко ја је вла да ла у вој сци. нуо с њим. Си шли су у пот па лу бље кр ца то пр ља вим Офи ци ри су се че сто опи ја ли. Упра во у вој сци Ни па ке ти ма, ме ђу ко ји ма су се љу ља ли пут ни ци, сви од - ко лај је и сам сте као ту рђа ву на ви ку. И Ла ву се де ша ре да одр па ни. Оро ну ле же не, кра ста ва из ну ре на де ца, му жи ци осун ча них ли ца, али за ма за них и зној них, те по гле да као у пре жи ва ра. За дах је био та ко оштар да су бра ћа мо ра ла од мах да иза ђу. Лав је бра ту опет ре као ко ли ко мр зи су срет бо гат ства с бе дом, ко ји че сто ви ди у Ру си ји. Иако се гру зиј ско кра љев ство већ по чет ком ве ка по ко ри ло ца ру Алек сан дру, из ме ђу Гру зи је и Ру си је би ло је гор је на се ље но не за ви сним и ра то бор ним пле ме ни ма. Слич но као Ен гле зи у Ин ди ји, Ру си су по до ли на ма ди гли низ вој них ба за, од но сно ко зач ких гар ни зо - Пи ју Ко за ци, ни Ко за ки ње не за о ста ју на. Во је ва ње на Кав ка зу под ста кло је у Ру си ји раз вој ва ло да се опи је, али све ре ђе, док је по рок ста ри јег чи та вог књи жев ног жан ра. Би ло је то до ба кад је и са - бра та по чео да га озбиљ но бри не. Под ша то ри ма се и ма реч „Кав каз” иза зи ва ла у ру ској ду ши про ва лу ро - мно го коц ка ло. Тол стој се чи тав ме сец опи рао ис ку ше ман ти ке. Ни ко ла јев гар ни зон био је сме штен у пра вој њу, за ва ра ва ју ћи же љу та ко што је играо шах с бра том. пу сто ши, а усло ви за жи вот ве о ма ло ши. Али ђа во му ни је дао ми ра. По чет ком ју ла 1851, за са „Ка ко сам до спео ова мо?”, пи тао се Лав. мо јед но ве че из гу био је по за ма шну сво ту. На ста вио је Се дам да на ка сни је, ње гов брат је до био на ре ђе ње и мно го гу био. По што је ду го вао но вац и свом бра ту и да се са сво јом је ди ни цом пре ба ци у уда ље но утвр ђе - дру гим офи ци ри ма, мо рао је по сла ти на лог управ ни ку ње. По шао је и Лав и ту про вео ви ше сед ми ца, лен - свог има ња да про да ко мад зе мље. Уза све то, ње го ви ству ју ћи, пу ше ћи лу лу и спа ва ју ста ри по ве ри о ци, па и је дан пре ћи под ша то ром. Ме сто му се бо га ти тр го вац др ве том, опо ми сви де ло. Шу мо ри ли су то пли из - Бра ћа ни ко лај и лав Тол стој ња ли су га из Мо скве, пре те ћи во ри из над ко јих се уз ди за ла бе ла су се ве о ма до бро раз у ме ли. ту жбом. Ма ло је не до ста ја ло да па ра и у бли зи ну су до ла зи ле ста ри ји, ина че ар ти ље риј ски оста не без по се да у Ја сној По ља пра ље. Увек жи вах не, га зи ле су и ни. Пи ше: „Упр кос свим фи ло зо по руч ник, мла ђем је тр ља ле ру бље но га ма. При зор је фи ја ма, био би то стра шан уда пре ба ци вао је ди но што Тол сто ја за па њи вао јер су те же рац”. На рав но, управ ник га је пре че сто ме ња ру бље, не би ле„све ле пе и до бро гра ђе пљач као, али у под но шљи вим не”. Мо гао је да их по сма тра са гра ни ца ма, као што се то обич но али овај ње му ни је због ти ма! Али у пи сми ма тет ки, огра и чи ни ло. Про ме нио је управ ни не у ред не оде ће ни ча вао се на про сту естет ску ка, али си ту а ци ја се по гор ша ла. кон ста та ци ју. Ипак, по гле дом се „Кад бих мо гао би ти та мо”, с уз ма ње за др жа вао на њи хо вим дра жи ма, а ви ше на окол - да хом је го во рио, „све би се по пра ви ло. Пла ћам ску по ној при ро ди. Ту је пу ним плу ћи ма ужи вао у жи во ту. сво је стра сти. Ви дим циљ, али и не мо гу до ње га. Го Јед не ве че ри из тр шча ни ка су по че ли да до пи ру ме - спо де, по мо зи ми!” ло дич ни зву ци. „Ту му зи ку”, об ја снио му је је дан офи То ком да на нај ви ше је во лео да иде у лов јер је ди цир, „ства ра ју отво ри ко је у тр ска ма пра ве ска ра бе ји. вља чи би ло у из о би љу, али од кад је ви део ко зач ке же Те тр ске ов де на зи ва ју ле у ти ма Бо го ва.” не ка ко пе ру ру бље у по то ку, по ста ла му је дра жа дру „Сно ви дру гих љу ди”, пи ше Тол стој, „ни су као мо - га вр ста ло ва. Не ке од тих же на уве че су се кре та ле око ји. Дру ги твр де да им се чи ни да пла ни не го во ре, ла сте ба ра ка и при ла зи ле кад их офи ци ри или вој ни ци по зо ша пу ћу, др ве ће зо ве у да љи ну. Бе сми сли це.” ву. За јед но би по том од ла зи ли у га је ве. Те су се да ва ле Ње гов по ло жај у ста ро гла дов ској ста ни ци био је не - за сре бр њак или оби чан нов чић, а че сто су се при дру ко ли ко ме се ци по се бан. Иако је жи вео за јед но с офи - жи ва ле пи јан ка ма, ко је су се нај че шће за вр ша ва ле пра ци ри ма, и да ље је но сио ци вил но оде ло, мла ди, до ко - вим ор ги ја ма. Би ла је то чу ве на „љу бав на ко зач ки на ни ари сто крат, брат по руч ни ка Ни ко ла ја, ко ји је ту ба - чин”, ко ја је Фран цу зи ма би ла до бро по зна та на кон нуо из чи стог ка при ца. Ста ре ши не и бра то вље ви дру - што су Ко за ци про де фи ло ва ли Па ри зом 1815. го ви из гле да ли су му као про сти сол да ти ко је тре ба др Дру ге ко зач ке де вој ке по пу шта ле би тек на кон глу жа ти на од сто ја њу. Дру га чи је се по на шао са мо с јед - мље ног удва ра ња: очи ју ка ња, раз ме не по ру ка или по ним ко зач ким ка пе та ном, „вој ни ком ста рог ко ва, јед но - кло на ко је би им до но си ли њи хо ви су на род ни ци, по став ним али пле ме ни тим, хра брим и до брим чо ве ком”. ма га чи у це лој ства ри. Ко нач но, би ло је и оних ко ји ма Тај ко ман дант ба те ри је био је они жи ри ђи чо век, про - се ни је мо гло при ћи, с ба кар ним вр чом на ра ме ну до дор ног гла са и без јед ног уха, ко је му је от ки нуо по - ла зи ле су на зде нац, не обра ћа ју ћи па жњу на му шкар мах ни та ли коњ. Рев но сни пра во сла вац, про во дио је са - це из стра ног, осва јач ког на ро да.

Џе ни фер Гар нер

Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Потрага за Бигфутом Чудовишта из реке Разоткривање митова уклета кућа Потрага за Бигфутом

08.30 11.30 12.30 13.30 16.30 18.30 18.45 19.30 22.30 00.00

Билијар стони тенис Тенис Билијар стони тенис сви спортови уметничко клизање уметничко клизање стони тенис Билијар

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak30.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

При ме ти ће те про ле ће сву да око се бе, но ве бо је и ми ри се, бу ђе ње при ро де. То и вас по ди же и по кре ће на но ве пу те ве и прав це. Од ма рај те се ових да на, у дру штву дра ге осо бе ко ја вас ин спи ри ше.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. mart 2012.

Пе так и по че так ви кен да не обе ћа ва мно го уко ли ко се пси хич ки и мен тал но не опу сти те. Не ке окол но сти тре ба от пу сти ти, а дру ге при ла го ди ти си ту а ци ји. Ше тај те се и ди ши те пу ним плу ћи ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Бу ди те срећ ко вић, играј те сво је игре и не бри ни те пре ви ше. Ваш Мер кур у во де ном зна ку Ри ба мо ра да пли ва ка ко год зна и уме. Та ко се и ви сна ла зи те у ка ри је ри по ин ту и ци ји, пре пу ште ни то ку.

У ваш знак је упло вио ваш Ме сец па сте сво ји на сво ме. Ослу шни те ин ту и ци ју у све му што по же ли те и хо ће те, што на ме ра ва те да ура ди те. Скло ни сте по др шци по ро ди це, а де ци ни шта не ће те од би ти.

Уко ли ко се по ву че те у свој ти хи и ин тим ни ам би јент, оства ри ће те кон такт са со бом и дра гим би ћи ма. Са мо опу ште но и ле жер но! Не вре ди ни куд жу ри ти јер се мно ги по сло ви још увек не ре а ли зу ју.

Упр кос све му и сви ма, чо век мо ра да ра ди оно што чо век мо ра да ра ди. И у скла ду с тим, оп ста је те ко ра ча ју ћи у ме сту. Али, ни то не ће још ду го тра ја ти. На ви ди ку су по зи тив ни по ма ци и ус пе си.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На по слу по сто ји по зи ти ван тренд, би ло да га при ме ћу је те или не. По тру ди те се да бу де те ге не рал но за до вољ ни и да што ма ње дра ми те. Из бе га вај те оне осо бе и окол но сти ко је вам не при ја ју.

То ком це лог про ду же ног ви кен да има те мо гућ но сти да се по за ба ви те не крет ни на ма, уре ђу је те свој дом и по ро дич но на след ство. Оби ђи те да љу фа ми ли ју, род би ну, пу туј те у за ви чај. Би ће вам ле по.

Да нас и су тра се су о чи те с парт не ром и пру жи те оче ки ва ну по др шку, уто чи ште и осло нац. Јед но став но, та ко вам зве зде на ла жу. Љу бав ни од нос цве та по пут цве ћа и про ле ће, све ви ше и леп ше.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У од но су на парт не ра бу ди те то ле рант ни. Ва ша Ве не ра је ве о ма до бро по зи ци о ни ра на, што се по зи тив но од ра жа ва на ва шу си ту а ци ју. Мо же те би ти сми ре ни, ко мот ни и за до вољ ни. Љу бав је по себ но по жељ на.

Не зна те шта ће те пре да ура ди те, где све мо ра те да стиг не те и шта све тре ба да по стиг не те? Та ко је то ка да же ли те све са да и од мах, а дан има са мо ре ла тив на 24 ча са. До бра ор га ни за ци ја.

Има те по жељ ну и по вољ ну љу бав ну ве зу, го то во те ле пат ску, па се раз у ме те ћу те ћи и на да љи ну. Сим би о за енер ги је и емо ци ја. Кре и рај те ро ман тич ну ат мос фе ру, ме ди ти рај те или се по све ти те умет но сти.

TRI^-TRA^

Сек си не же ња опет сам V REMENSKA

Чи ни ло се да је нај по жељ ни ји хо ли вуд ски не же ња Бре дли Ку пер на по кон про на шао ону пра ву, али при ја те љи 37-го ди шњег глум ца по твр ди ли су да је на кон три ме се ца љу ба ви, ње го вој ве зи с глу ми цом Зои Сал да ном до шао крај. Иако је Зои ви ђе на у дру штву Бре дли је ве мај ке Гло ри је, при ја тељ твр ди да глу ми цу рас кид ни је ја ко по го дио: „Њи хо ва ве за иона ко ни је би ла озбиљ на”. Бре дли и че ти ри го ди не мла ђа Зои за љу би ли су се то ком сни ма ња три ле ра „Words”, а пр ви пут су за јед но ви ђе ни на про сла ви Но ве го ди не ка да су раз ме ни ли стра стве ни по љу бац. Зои је ина че због ове ве зе рас ки ну ла ве рид бу с Ки том Бри то ном, док се на по ду гач кој ли сти Ку пе ро вих бив ших на ла зе и Ре не Зел ве гер, Оли ви ја Вајлд, Џе ни фер Ло пез и глу ми ца Ме ла ни Ло рент.

PROGNOZA

VIC DANA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Све жи је и облач но са ки шом. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а Rim мак си мал на 12 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Све жи је и облач но са ки шом. Ки ша ће би ти ја ча ују тру и пре под не, а по под не углав ном су во уз сла бу ки шу још по Cirih не где. Ве тар уме рен, по не где и по ја чан, се ве ро за пад ни. При ти сак Berlin ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на 13 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Све жи је и облач но вре ме са ки шом. Па да ви на ће би Varшava ти ве ћи ном у пр вом де лу да на, а по под не по сте пе но пре ста ју. Ве Kijev тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни, у Вој во ди ни по не где и по ја чан. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал Moskva на 14 сте пе ни. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту опет ма ло то пли је вре ме уз ви ше сун ча них пе ри о да. У не де љу ја че за хла ђе - St. Peterburg ње са про ла зном ки шом од се ве ра ка ју гу. На пла ни на ма ће па да Atina ти снег. По чет ком иду ће сед ми це су во.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке не по вољ но ће ути ца ти на хро нич не бо ле сни ке, на ро чи то на осо бе са кар дио и це ре бро-ва ску лар ним обо ље њи ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти нер во за и сма ње на рад на спо соб ност. Опре зно у са о бра ћа ју!

23 19 16 15 11 13 8

Вра тио се Ла ла из Па ри за и при по ве да ути ске: - Ши ро ки бу ле ва ри, бле шта ви ду ћа ни, Му лен руж, Но тр Дам, фи ни љу ди... - То оо..., а же не - пи та ју ме шта ни. - При чај, ка кве су Фран цу ски ње? - Љу ди, то ни сте вид’ли: див не, вит ке и, што је нај ва жни је, сва ка дру га ‘оће! - Па? Он дак? - Па, ни шта, - раз о ча ра но ће Ла ла. - Ја пито сва ку пр ву.

7 3 11 0 20

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

263 (14)

Slankamen

344 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

320 (12)

Zemun

386 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

354 (4)

Bogojevo

271 (8)

Panчevo

392 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

269 (3)

Smederevo

530 (-2)

Titel

354 (0)

NERA

Novi Sad

278 (1)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

106 (-10) N. Kneжevac

SAVA

74 (6)

Tendencija stagnacije

331 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 276 (-15) Beograd

Kusiћ

333 (-3)

90 (-10)

Reшeњe iz proшlog broja