Dnevnik 30.april-2.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

30. APRIL - 2. MAJ 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23062 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

NAJ ZAD POT PI SAN SO CI JAL NO-EKO NOM SKI SPO RA ZUM, ALI MI NI STAR RA SIM QA JI] PRI ZNA JE DA JE TO TEK PR VI KO RAK

Ne}u da la`em da je boqe no {to jeste Vla da Sr bi je ju ~e je pot pi sa la So ci jal no-eko nom ski spo ra zum sa dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta i Uni jom po slo da va ca, ko jim je pred vi |e no po ve }a we mi ni mal ne ce ne ra da od 1. ju na na 102 di na ra, kao i po ve zi va we rad nog sta `a nov cem iz bu ye ta. Spo ra zu mom se pred vi |a i da iz dr `av ne ka se do kra ja go di ne bu de iz dvo je no 500 mi li on a evra za opo ra vak pri vred ne ak tiv no sti i po ve }a we `i vot nog stan dar da.

– Ovaj do ku ment za i sta je ste va `an, jer smo us pe li da se u ovoj te {koj si tu a ci ji do go vo rimo o to me {ta nam va qa i {ta mo `e mo u~i ni ti ka ko bi smo {to lak {e iza {li iz kri ze –

NASLOVI

ka`e za „Dnev nik” mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji}. – Ipak, tre ba re }i i to da nas ~e ka jo{ te `i deo po sla, a to je da sve ono {to je wi me re gu li sa no bu de spro ve de no i ostva re no. Za to smo so ci jal nim part ne ri ma od mah sta vi li do zna wa da od red be spo ra zu ma mo ra ju bi ti re al ne, pri men qi ve, ostva ri ve a ne da sa dr `e spi sak le pih `e qa ko je }e osta ti mr tvo slo vo na pa pi ru.

Mi ni star je pri znao i da we gov po sao za i sta pone kad iz gle da kao bor ba s ve tre wa ~a ma, ali je do dao i da „ne pla ~e ni ti ku ka”, ve} po ku {a va da na |e re {e we.

– Ja od la zim ta mo gde go ri, ali ni ka da ne obe }a vam ni {ta {to ne mo gu is pu ni ti i {to je van mo jih mo gu} no sti i mog re so ra. Jer je naj go re da ti na du za ko ju una pred zna{ da je la `na. Za rad ni ke ko ji ne do bi ja ju pla tu ili su is pod mi ni mal ca ne ma ute he i ja ih ne te {im la `i ma ni ti se tru dim da im pri ~am bo qe ne go {to je ste. Su {ti na sve ga {to ra dim je ste da po mog nem naj u- gro `e ni ji ma da ne bu du glad ni, ali i da za jed no stvo ri mo pret po stav ke za us po sta vqa we jed nog eko nom skog si ste ma ko ji je odr `iv i pra ve dan – ka `e Qa ji}. str. 2

BIV [I SIN DI KAL NI LI DER MI LEN KO SMI QA NI] OB JA[WAVA ZA [TO ]E RAD NI CI PRE NA RO [TIQ NE GO NA PRO TEST

Srbija je zemqa ~uda, a Alisa je iz Para}ina

KARLA DEL PONTE

Mladi} ima za{titu samo u Srbiji

Da nas su rad ni ci u Sr bi ji po ni `e ni i ne za {ti }e ni kao ni ka da ra ni je, ali ni ovo ga 1. ma ja oni ne }e is ka za ti svoj jad, ~e mer i be du na uli ca ma, ve} }e, kao i svih pret hod nih go di na, oti }i da ro {ti qa ju, ta ko da od pr vo maj skog uran ka ne ma ni {ta, ka `e za “Dnev nik” Mi len ko Smi qa ni}, du go go di {wi li der Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je, ko ji je pred sta vqao naj broj ni je sin -

str. 2

NEBOJ[A ]IRI]

Nove fabrike su mera patriotizma

Toplije

str. 4

Teofil Pan~i}

Najvi{a temperatura 23 °S

Varvarska teologija

Bora Oti} April - maj

\or|e Randeq Kako smo izgustirali Tomu

@eqko Markovi} Baba @ivana, prilozi za biografiju

„DNEV NIK” U LON DO NU NA VEN ^A WU VE KA

Blago Biblioteke Matice srpske str. 21

Kejt ipak nije rekla „ne”

str. 9

di kal no ~lan stvo u vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ali i vla da Zo ra na \in |i }a, Zo ra na @iv ko vi }a i Vo ji sla va Ko {tu ni ce.

– Sr bi ja je ze mqa ~u da a Ali sa je iz Pa ra }i na! – Smi qa ni} }e. – Kod nas, ume sto da se 1. ma ja raz vi ju za sta ve i rad ni ci is tak nu svo je zah te ve da bi vlast vi de la ko li ko je ne voq ni ka, pa tek on da da idu na ura nak i ro {ti qa we – upra vo je su prot no.

str. 5

2

dnevnik

30.april-2.maj2011.

Jak di nar ugro`ava iz voz

CITATI

„

„U ovom trenutku ne postoje drasti~ne prepreke da se legalizacija zavr{i. Vrednost nelegalne gradwe u Srbiji koja ne mo`e da se stavi u ekonomski pravni promet, procewena je na 10 milijardi evra. Lokalnim samoupravama prijavqeno je blizu 700.000 nelegalnih objekata, ali je zajedno s dr`avnim objektima taj broj mnogo ve}i. O~ekujem da }e do kraja maja lokalne samouprave doneti sve va`ne odluke kako bi u junu po~eo prvi veliki nalet zavr{etka legalizacije Oli ver Du li}, ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Srbije

”

Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} oce nio je da bi na sta vak ja ~a wa kur sa di na ra u od no su na evro mo gao da ugro zi iz voz. „Ni zak kurs je ma we sti mu la ti van za iz voz {to bi mo glo, ako bi ova apre si ja ci ja tra ja la du `e vre me, da nam ugro zi iz voz ko ji je, ina ~e, na ve o ma vi skom ni vou u pro {loj i po ~et kom ove go di ne”, re kao je on. „Sa dru ge stra ne, vi sok kurs ko ji ima ne ga ti van efe kat na iz voz, ima po zi ti van efe kat na gra |a ne i pri vre du ko ji ima ju in dek si ra ne kre di te u evri ma”, re kao je Cvet ko vi} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je. Cvet ko vi} je oce nio i da je ja ~a we di na ra u od no su na evro po sle di ca ve }e po ja ve de vi za na tr `i {tu ne go {to nam je po treb no. „Ka da bu du do spe la ino stra na pla }a wa dr `a ve i pri vre de on da }e ve ro vat no od liv de vi za da bu de ve }i”. Di nar }e u sre du, 4. ma ja, oja ~a ti pre ma evru za 0,45 od sto, ta ko da }e zva ni~ ni sred wi kurs bi ti 99,1755 di na ra za je dan evro, {to je no va naj vi {a vred nost di na ra ove go di ne.

Niz za da ta ka pred Sr bi jom Uko li ko ho }e da po sta ne kan di dat za ~lan stvo u EU, Sr bi ja mo ra po zi tiv no da do pri ne se pro ce su evrop skih in te gra ci ja, pre va zi |e do ma }e „sit ne po li ti~ ke di sku si je” o kan di da tu ri i da se pri dru `i {i rem dis kur su unu tar EU o kva li te tu evrop skih in te gra ci ja, iz ja vio je ~lan Ko mi te ta Evrop skog par la men ta za spoq ne po slo ve En dr ju Daf. Daf je re kao da po sto ji niz za da ta ka ko je Sr bi ja tre ba da oba vi, a da se ne ki od wih od no se na re for mu sud stva, iz bor nog za ko na, za ko na o po li ti~ kim par ti ja ma, una pre |e we pra va gej po pu la ci je... Kao je dan od glav nih pri o ri te ta Daf je na veo sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom i hap {e we Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a, kao i uskla |i va we ra da par la men ta i su do va sa evrop skim pra vom. „Va `no je i da ne bu de pro ble ma iz me |u Sr bi je i dru gih ~la ni ca EU ili ne kih su se da na Za pad nom Bal ka nu”, ka zao je Daf. „Na dam se da Ko so vo ne }e bi ti pro blem, jer ako to bu de, ne }e te bi ti pri mqe ni”, ka zao je Daf.

KAR LA DEL PON TE, BIV [A GLAV NA HA [KA TU @I TEQ KA, ZA „DNEV NIK”

Je di no jo{ u Sr bi ji Mla di} mo `e bi ti za {ti }en iv {a glav na tu `i teq ka Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te ne dav no je po no vo pri vu kla pa `wu jav no sti svo jim iz ja va ma u {vaj car skom li stu „No ve ci ri {ke no vi ne“, tvr de }i da bi mo gla da vo di is tra gu o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so vu to kom 1998. i 1999. go di ne ko ju bi spro ve lo ne za vi sno te lo. Ona se pri to me slo `i la sa oce na ma spe ci jal nog iz ve sti o ca Sa ve ta Evro pe Di ka Mar ti ja, ko ji je iz ra zio stra ho va we da Euleks ni je u sta wu da za {ti ti sve do ke tog zlo ~i na, za ko ji se sum wi ~i Oslo bo di la~ ka voj ska Ko so va i wen ta da {wi vo |a a da nas ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i.

Za Del Pon te o vu, ko ja je bi la glav na ha {ka tu `i teq ka osam go di na to kom pret hod ne de ce ni je (do 2007), to bi bio „pra vi iza zov“, re kla je, „bu du }i da po zna je ceo slu ~aj, ima do bre ve ze i mo gla bi br zo da spro ve de is tra gu“.

Dik Mar ti je, pod se ti mo, u svom iz ve {ta ju op tu `io i za pad ne vla de da su za tva ra le o~i pred in for ma ci ja ma o kri mi nal nim ak tiv no sti ma wi ho vih {ti }e ni ka na Ko so vu, pla {e }i se, pre sve ga, po li ti~ ke de sta bi li za ci je, iako su pre ma do ku men tu Uje di we nih na ci ja ve} 2003. bi li pri ku pqe ni is ka zi sve do ka o ubi stvi ma Sr ba ci vi la, o ~e mu su uklo we ni do ka zi, i pro da ji wi ho vih or ga na na cr nom tr `i {tu. Del Pon te o va je

B

pri to me jo{ uka za la i na to da Euleks ne mo `e da vo di is tra gu van gra ni ca Ko so va – u Al ba ni ji i dru gde gde trag bu de vo dio.

U krat kom in ter vjuu za „Dnev nik“ ona je pro ko men ta ri sa la i ovo, kao i ne ka dru ga ak tu el na pi ta wa.

l Za ka kvo se on da re {e we za la `e te u po gle du is tra ge o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so v – Vi {e pu ta sam re kla da bi naj bo qa so lu ci ja bi la spro vo |e we me |u na rod ne is tra ge Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja. I sa svim se sla `em sa za jed ni~ kom iz ja vom srp skog {e ga di plo ma ti je Vu ka Je re mi -

V

INTERVJU

Ne }u da bo qe l Pr va so ci jal na kar ta ko ju je sa ~i ni lo va {e mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke po tvr di la je so ci jal nu be du gra |a na Sr bi je. Po sta lo je ja sno ono o ~e mu se ve} du go pri ~a – da je u Sr bi ji ma lo bo ga tih a svi osta li su ma we ili vi {e si ro ma {ni.

– ^i we ni ca je da je na sta la sred wa kla sa, ali ne sa mo zbog po sle di ca eko nom ske kri ze, ve} iz zbog de ve de se tih i zbi va wa na kon wih, a raz voj jed nog de mo krat skog dru {tva te me qi se upra vo na sred woj kla si.

No, we no po nov no for mi ra we je ne mo gu }e o~e ki va ti za krat ko vre me i za vi si is kqu ~i vo od eko nom skog raz vo ja dr `a ve. Ja sno je da ne ma du go traj nog i sta bil nog re {e wa

Da je va qa lo, ne bi me ni do pa lo l Da li je te {ko vo di ti so ci jal ni di ja log u Sr bi ji ka da po sto ji to li ko sin di kal nih or ga ni za ci ja, ne ko li ko udru `e wa po slo da va ca..?

– Da je va qa lo, ne bi me ni do pa lo. Ne bih mo gao s ova ko skrom nim bu xe tom da is pu nim sva o~e ki va wa ~ak ni da imam ~a rob ni {ta pi}. ^e sto moj po sao za i sta iz gle da kao bor ba s ve tre wa ~a ma, ali ne pla ~em ni ti ku kam ve} po ku {a vam da na |em re {e we i da se ras pro sti rem ono li ko ko li ko mo gu s nov cem ko jim ras po la `em. Pri tom se tru dim da ni {ta ne mo gu }e i ne re al no obe }a vam. Za to pa zim {ta obe }a vam, jer je naj go re da ti na du za ko ju una pred zna{ da je la `na. oba ve zu i da do ju na pri pre mi mo ra ~u ni cu o po ve }a wu neo po re zo va nog de la za ra de, i na to me se ra di. Po slo dav ci je su uslo vi li mi ni mal nu ce nu ra da od 102 di na ra sma we wem po re za na za ra de, a mi ra di mo da taj zah tev is pu ni mo ka ko bi sve {to je do go vo re no osta lo isto. Bez eko nom skog po kri }a ne }e mo pri sta ti ti ni na jed no re {e we sa mo da bi ono bi lo po pu li sti~ ko. Za to smo so ci jal nim part ne ri ma od mah sta vi li do zna wa da od red be spo ra zu ma mo ra ju bi ti re al ne, pri men qi ve, ostva ri ve a ne da sa dr `e spi sak le pih `e qa ko je }e osta ti mr tvo slo vo na pa pi ru.

ni za na go mi la ne so ci jal ne pro ble me bez eko nom skog ra sta, a we ga, na `a lost, ne }e bi ti ta ko br zo. Na {a re al nost je ova kva ka kva je ste, jer se, po na vqam, ba vi mo ne sa mo po sle di ca ma po sled wih go di na, ve} i svih onih ra ni jih. Ce ho ve i ko ji su dru gi na pra vi li pla }a mo mi. l Po da ci iz sfe re so ci ja le sve su {o kant ni ji i stra {ni ji.

Ko li ko se u re {a va wu tih pro ble ma oti {lo da qe od pu stih obe }a wa?

– Sva obe }a wa iz do me na so ci jal ne po li ti ke su is pu we na, da ka ko u skla du s na {im mo gu} no sti ma, a dru ga je stvar {to ona ni su do voq -

re mi jer Mir ko Cvet ko vi} po ru ~io je ju ~e, na kon pot pi si va wa So ci jal no eko nom skog spo ra zu ma, da hit no tre ba da bu de sa ~i we na ta ko zva na cr na li sta na ko joj }e se na }i po slo dav ci ko ji su kr {i li za kon. On je obra zlo `io da „Vla da sma tra da kri mi nal mo ra da se sak ci o ni {e i da ni ko ne mo `e da se bo ga ti ne za ko ni to na ra ~un dru gih kao i da ugro `a va pra va rad ni ka”. Pred sed nik Sin di ka ta “Ne za vi snost” Bra ni slav ^a nak iz ja vio je, me |u tim, da je pro tiv cr nih li sta, te do dao da ima mno go bo qe re {e we, a to je da se pre sta ne sa po li ti~ kim in ter ven ci ja ma na tr `i {tu, jer, do dao je, da po sto ji slo bod no tr `i {te, mno gi pri vred ni ci ne bi mo gli po slo va ti. “Bi lo bi to mno go efi ka sni je od bi lo ko je cr ne li ste,

P

Ot kaz ume sto pr vo maj ske ~e stit ke

Vu ~i ni }u tri go di ne

gor ~e nost i apa ti ja do mi nant na su ose }a wa s ko ji ma je 285 rad ni ka ju ~e po sled wi put u{lo i iza {lo iz su bo ti~ kog „Se ve ra“: raz du `i li su opre mu i pri mi li rad ne kwi `i ce i go mi lu pa pi ra za sre |i va we, uglav nom u pro sto ri ja ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Na taj na ~in „Se ver“ je ostao sa mo na jed nom pro iz vod nom po go nu ve li kih mo to ra: za jed no s ru ko vod stvom i ad mi ni stra ci jom fir ma od pet ka bro ji 469 za po sle nih.

Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta „Se ve ra“ Ste van Far ka{ ka `e da je u~i we no {to se u da toj si tu a ci ji mo glo, od no sno da su po slo dav ci uva `i Uhap {e ni pqa~ ka {i pum pe li 39 od 52 pri sti gle `al be, ta ko da su ne ki rad Po li ci ja iz Srem ske Mi tro vi ce uhap si la je ~e tvo ni ci po no vo vra }e ni na po sao. Dru gi ma je is pla ri cu osum wi ~e nih za raz boj ni~ ku pqa~ ku ben zin ske }e na ot prem ni na, ko ja po go di ni rad nog sta `a u pum pe „OMV” kod Be {ke pro {le sed mi ce, sa op {ti la pro se ku iz no si 150 evra. je po li cij ska upra va iz Srem ske Mi tro vi ce. Uhap {e Bla {ko Ja ko ve ti}, ko ji je 36 go di na pro veo u ni su Pre drag B. (22) iz No vih Ba no va ca, Ni no slav P. „Se ve ru“, ka `e da }e go di nu da na pri ma ti na kna (22) iz Ba taj ni ce, Ne nad P. (27) i Sre do R. (22) iz Ze du za ne za po sle ne, dok }e pre o sta le tri, ko li ko mu na. Po li ci ja pre ci zi ra da su, po {to su si pa li go ri mu jo{ ne do sta je do pen zi je, po ku {a ti sam da vo na pum pi auto mo bi lom po be gli u prav cu No vog Sa upla }u je. S ob zi rom da `i vi sam, ka `e da od we ga da i osta vi li Pre dra ga B. ko ji je su zav cem i bej zbol ima i mno go te `ih slu ~a je va. Pa ipak, ni je uve ren pa li com na pao {e fa sme ne i po lo mio mu pr ste na ru da }e se u do gled no vre me sna }i za no vi po sao. ka ma. Na ve de na li ca su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de na „Imam ku }u i se dam mo ti ka ob ra di ve ze mqe is tra `nom su di ji Vi {eg su da ko ji je Pre dra gu B. i {to ni u kom slu ~a ju ni je do voq no za pre `i vqa Sre du R. od re dio pri tvor do me sec da na, a Ni no sla va va we. Ipak, mi slim da }u se ne ka ko sna }i. Za P. i Ne na da P. pu stio da se bra ne sa slo bo de. osta le qu de }e si gur no bi ti ja ko te {ko“, ka `e Ja ko ve ti}

O

na za bo qi `i vot. Jed no stav no, mi ni smo mo gli da uti ~e mo na po rast za po sle no sti, pro iz vod we... sve ga onog {to pred sta vqa lek za re {a va we eko nom skih pro ble ma. Na rav no, uvek se mo `e po sta vi ti pi ta we da li je mo glo i tre ba lo vi {e i bo qe. Sa svim si gur no da je ste, ali je ta ko |e si gur no i da bi po sle di ce eko nom ske kri ze, da ni smo vo di li ova kvu so ci jal nu po li ti ku, bi le mno go i ve }e i te `e za gra |a ne.

Ina ~e, za to ’vi {e’ bi le su nu `ne i dru ga ~i je okol no sti, ali i mno go vi {e nov ca no {to smo ga ima li na ras po la ga wu. Tru di li smo se da taj mi ni mum sred sta va ras po re di mo ta ko da naj si ro ma {ni ji i naj u gro `e ni ji do bi ju naj vi {e. l ^i we ni ca je, ipak, da je so ci jal na po mo} ugro `e ni ma bi la ne do voq na jer bi on da re zul ta ti iz so ci jal ne kar te bi li bo qi...

– Ta~ no je da su po tre be ve }e od ono ga {to smo da va li, ali se ne sme za bo ra vi ti da smo mi iz na {eg skrom nog bu xe ta, pa i do dat nih sred sta va do bi je nih re ba lan som, us pe li da pro sle di mo 880 mi li o na di na ra po mo }i naj si ro ma {ni jim op {ti na ma i ka te go ri ja ma sta nov ni {tva, a da smo no vim Za ko nom o so ci jal noj za {ti ti obez be di li do dat nih 2,7 mi li jar di di na ra ko ji }e oti }i naj u gro `e ni ji ma. Da je vi {e nov ca, i me re ko je spro vo di mo bi le bi efi ka sni je i efekt ni je, ali ne mo `e mo da bu de mo ne za do voq ni ka da zna mo ka kvo je sta we u drav noj ka si i ka ko se ona kr pi. l Dej stvo Op {teg ko lek tiv nog ugo vo ra iz 2008. go di ne is ti ~e ovog me se ca a da za pra vo ni jed na we go va od red ba ko ja ide u ko rist rad ni ka ni je pri me we na jer je on od mah po pot pi si va wu za mr zut. Ho }e li bi ti no vog OKU ili dru ga ~i jeg na ~i na re gu li sa wa od no sa iz me |u sve ta ra da i ka pi ta la?

– U raz go vo ri ma ko ji su vo |e ni o so ci jal nom spo ra zu mu do go vo re no

Za i pro tiv cr nih li sta

OT PU[TE NO 285 RAD NI KA SUBOTI^KOG „SE VE RA”

CRNA Vi {i sud u No vom Sa du osu dio je na tri go di ne za tvo ra pred sed ni ka Srp ske par ti je so ci ja li sta Si ni {u Vu ~i ni }a zbog iz nu de 1,5 mi li o na di na ra od vla sni ka no vo sad ske fir me „Gold auto” Zlat ka Ma tu {i }a, i po sle iz ri ca wa pre su de uki nuo mu pri tvor u kom je bio od 8. apri la ove go di ne. We go va biv {a su pru ga Mir ja na Vu ~i ni} osu |e na je na {est me se ci za tvo ra zbog po ma ga wa u iz nu di, od no sno pre no {e wa re ke ti ra nog nov ca. Na ovu pre su du oni ima ju pra vo `al be no vo sad skom Ape la ci nom su du. Vu ~i ni} je op tu `en da je u sa i zvr {i la {tvu sa biv {om sur pu gom Mir ja nom pri mo ra vao Ma tu {i }a da mu u vi {e na vra ta pre da no vac i ta ko iz nu dio oko 140.000 evra.

}a i ru skog mi ni stra ino stra nih po slo va Ser ge ja La vro va, ko ji je po dr `ao pred log Be o- gra da Sa ve tu bez bed no sti da se pod man da tom UN po kre ne is tra ga o na vo di ma iz iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja. ko men ta ri {e te l Ka ko pre su du iz re ~e nu hr vat skim ge ne ra li ma? Sma tra te li da je ona sra zmer na po ~i we nim zlo ~i ni ma to kom ope ra ci je „Olu ja“ 1995. u Hr vat skoj?

– Su |e we po vo dom op tu `ni ce i pre su da Go to vi ni je sra zmer na tim po ~i we nim rat nim zlo ~i ni ma. I Hr vat ska mo ra da pri hva ti tu pre su du. No, za ko na~ nu od lu ku, za sad, jo{ uvek mo ra mo da sa ~e ka mo `al be ni po stu pak. l Re kli ste za sa ra jev ski ne deq nik „Oslo bo |e we“ da ve ru je te da }e ge ne ral Mla di} ta ko |e bi ti uhap {en. Na osno vu ~e ga ste da li ta kvu pro ce nu? Da li ste bi li u kon tak tu s go spo di nom Bra mer com?

– To je mo ja li~ na pro ce na i po sle hap {e wa Ka ra xi }a mi slim da Vla da Sr bi je ima stvar nu po li ti~ ku vo qu da uhap si Mla di }a, ali je sa da pro blem da ga lo ci ra u pra vo vre me da bi mo gla da iz vr {i hap {e we. Mla di} se na la zi u Sr bi ji, bu du }i da sa mo tu mo `e da u`i va za {ti tu ko ju jo{ uvek ima za hva qu ju }i mno go broj nim pri ja te qi ma i pri sta li ca ma. n Reqa Kne`evi}

la da Sr bi je ju ~e je pot pi sa la So ci jal no-eko nom ski spo ra zum sa dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta i Uni jom po slo da va ca, ko jim je pred vi |e no po ve }a we mi ni mal ne ce ne ra da po rad nom sa tu za se dam di na ra od 1. ju na, a iz no si }e 102 di na ra, kao i po ve zi va we rad nog sta `a iz bu xet skih sred sta va. Spo ra zu mom se pred vi |a i da iz bu xe ta do kra ja go di ne bu de iz dvo je no 500 mi li o na evra za opo ra vak pri vred ne ak tiv no sti i po ve }a we `i vot nog stan dar da. Pot pis na do ku ment sta vi li su pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, pred sed ni ci Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je i UGS Ne za vi snost, Qu bi sav Or bo vi} i Bra ni slav ^a nak, kao i pred sed nik Uni je po slo da va ca Ne boj {a Ata nac ko vi}. Pot pi si va wu je pri su stvo vao i mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji}.

– Ovaj do ku ment za i sta je ste va `an, jer smo us pe li da u ovoj te {koj si tu a ci ji do go vo ri mo {ta nam va qa i {ta mo `e mo u~i ni ti ka ko bi smo {to lak {e iza {li iz kri ze – iz ja vio je Qa ji} za „Dnev nik”. – Ipak, tre ba re }i i to da nas ~e ka jo{ te `i deo po sla, a to je da sve ono {to je wi me re gu li sa no bu de spro ve de no i ostva re no. Ima mo

I Ni ko la Pr ~i} ko ji je u „Se ve ro voj“ kan ti ni ra dio 23 go di ne kao po slo vo |a ku va ra, ne vi di ni ka kvu per spek ti vu u ovoj fir mi. Od po ~et ka pri va ti za ci je, ka `e, sve je vo di lo ka we nom ras pa du.

Ipak, za raz li ku od svog pret hod ni ka, Pr ~i} se i po red svo jih 50 go di na ne bri ne pre vi {e za svo ju bu du} nost. „Ve ru jem da ugo sti teq ska stru ka ima ne ku per spek ti vu i na dam se da }u ubr zo na }i ne ki po sao.

Na kra ju kra je va, u Ne ma~ koj sam ra dio isti po sao {est go di na i ne }e mi bi ti te {ko da mu se vra tim.“ Rad nik ko ji ni je `e leo da se pred sta vqa pod se }a da je „Se ver“ pre `i veo i sank ci je pa ni je ot pu {tao rad ni ke, dok su no vi vla sni ci do bi li naj jef ti ni ju rad nu sna gu i opet su fir mu sve li na nu lu. Ni on ne vi di per spek ti vu za se be. „Imam po ro di cu i sva ka ko }u se po tru di ti da na |em dru gi po sao. Ose }am se zdra vim i mla dim, ali sam sve stan i to ga ko li ko su vre me na te {ka.“ Ako je to ika kva ute ha, Ste van Far ka{ ka `e da su u to ku pre go vo ri s do sa da {wim stra te {kim part ne ri ma iz Bo sne i Her ce go vi ne, Slo ve ni je i Sr bi je oko ku po vi ne po go na za pro iz vod wu ma lih mo to ra. Ka ko ka `e, u slu ~a ju po voq nog re {e wa na po sao bi usko ro mo glo bi ti vra }e no iz me |u 100 i 150 sa da ve} biv {ih rad ni ka „Se ve ra“. n Zlatko Romi}

jer ti qu di ne zna ju da funk ci o ni {u u eko no mi ji ko ju je ure di lo tr `i {te i ni ko dru gi”, re kao je ^a nak. S dru ge stra ne, pred sed nik Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta Qu bi sav Or bo vi} po dr `ao je pra vqe we cr ne li ste, ali uz na po me nu da bi na woj tre ba lo da se na |u i oni ko ja su omo gu }i la da ne ko ku pi i uni {ti pred u ze }e. Pred sed nik Uni je po slo da va ca Ne boj {a Ata nac ko vi} je po no vio da tre ba vo di ti ra ~u na da se na cr noj li sti ne na |u pri vred ni ci ko ji ne is pu wa va ju oba ve ze zbog to ga {to, sa dru ge stra ne, ima ju ve li ka po tra `i va wa od dr `a ve ili dru gih pri vred ni ka. On je do dao da bi se na taj na ~in na pra vi la raz li ka iz me |u pri vred ni ka ko ji ra de na za ko nit na ~in od onih se ba ve kri mi na lom.

RETROVIZOR n U Kara|or|evu je odr`an samit lidera Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine na kojem je dogovoreno me|usobno iskreno pomagawe u procesu evrointegracija, ali bez me{awa u unutra{we stvari suseda. Pored predsednika Srbije Borisa Tadi}a, skupu su prisustvovali predsednik Turske Abdulah Gul, i ~lanovi tro~lanog Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi}, Bakir Izetbegovi} i @eqko Kom{i}. Tadi} je naglasio da Srbija nikada ne}e podr`ati referendum koji bi doveo u pitawe integritet BiH. n Kada bi danas bili odr`ani pokrajinski izbori, na glasawe bi iza{lo ne{to mawe od polovine gra|ana Vojvodine (46 odsto), a najvi{e glasova dobile bi DS (26,6 odsto) i SNS (24,1), rezultati su istra`ivawa agencije „Skan„. Pored SRS koja bi ovojila 12,1 odsto, poslanike bi imale i LSV (6,3), SVM (6), SPS (5,6) i LDP (5,4). n Srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine i @upanijsko tu`ila{tvo u Sisku pokrenuli su odvojene istrage o ratnom zlo~inu nad dvanaestoro srpskih civila invalida tokom operacije „Oluja”, avgusta 1995. godine u Dvoru na Uni. Pri~a o ovom zlo~inu aktuelizovana je nakon {to je jedan danski vojnik, za tamo{wu televiziju posvedo~io da je zajedno sa ostalim pripadnicima UN, gledao kako grupa maskiranih osoba brutalno u tamo{woj {koli ubija mentalno bolesne i stare osobe sme{tene u prostorijama osnovne {kole.

dnevnik

30.april-2.maj2011.

RA SIM QA JI], MI NI STAR RA DA I SO CI JAL NE PO LI TI KE

KARMA KOMA

la `em da je no {to je ste

je da nakon isteka va`nosti OKU zapo~enemo pregovore o zakqu~ewu novog.

Ideja jeste da se napravi krovni op{ti kolektivni ugovor bez finansijskog dela, a da radnici potom direktno pregovaraju s poslodavcima kroz granske kolektivne ugovore. Na taj na~in bi se ceo problem prebacio na grane industrije {to danas i jeste trend u ve}ini evropskih dr`ava koje idu ka tome da se sve reguli{e granskim kolektivnim ugovorima. Malo je, ina~e, dr`ava koje imaju OKU, ali mi }emo ga zadr`ati kao krovni instrument. l Doneta je od lu ka o po ve zi va wu sta `a za 100.000 rad ni ka, i to onih ko ji ma je dr `a va po slo da vac. Ima li kra ja tom ko lu u ko jem dr `a va go di na ma to le ri {e ne {to {to je za ko nom pro pi sa no da bi na kra ju nov cem iz bu ye ta kr pi la ru pe u sta `u?

– Pro{le godine smo povezali sta` za preduze}a koja su bila privatizovana ili u restruktuirawu jer nismo hteli da dozvolimo da radnici trpe posledice propalih privatizacija. Sada se povezuje sta` tamo gde je dr`ava ve}inski vlasnik i gde je wena obaveza jo{ ve}a. To se ve}inom odnosi na lokalna

javna preduze}a kojima op{tine nisu uspla}ivale sta` i ra~unamo da }e se ovim jednom zauvek podvu}i crta i zaustaviti nepo{tovawe zakona – toleri-

Var var ska te o lo gi ja

U

l Sti ~e se uti sak da svet ra da u Sr bi ji ni ko ga ne za ni ma i da ga se po li ti ~a ri se te sa mo ka da se pri bli `e iz bo ri?

– Ja odlazim tamo gde gori, ali nikada ne obe}avam ni{ta {to ne mogu ispuniti i {to je van mojih mogu}nosti i mog resora. Za radnike koji ne dobijaju platu ili su ispod minimalca nema utehe i ja ih ne te{im la`ima niti se trudim da im pri~am boqe nego {to jeste. Su{tina svega {to radim jeste da pomognem najugro`enijima da ne budu gladni, ali i da zajedno stvorimo pretpostavke za uspostavqawe jednog ekonomskog sistema koji je odr`iv i pravedan. Sa ovakvim sistemom i ovakvim na{im navikama, sa malom produktivno{}u, nesavesnim poslodavcima… mi ne mo`emo izdr`ati globalnu svetsku utakmicu. Ne mo`emo izdr`ati ~ak ni utakmicu u regionalnim okvirima i zaista sve moramo okrenuti naglava~ke kako bismo spremniji u{li u globalnu utakmicu. Moramo imati jasnu politiku zapo{qavawa, prekvalifikacije, obrazovawa prema potrebama tr`i{ta rada, nauku koja }e

To min nas {trajk uda qio od iz bo ra l Da li je {trajk gla |u i `e |u To mi sla va Ni ko li }a pri bli `io ili uda qio Sr bi ju od van red nih iz bo ra?

– U Srbiji je to te{ko predvideti, jer mi, tek {to zavr{imo jedne izbore, odmah razmi{qamo o raspisivawu novih. [est meseci smo razglabali o rekonstrukciji Vlade, pa }emo jo{ toliko potro{iti na raspravu o izborima, a zemqa se nalazi u ogromnoj krizi, pre svega ekonomskoj i socijalnog. Zato sam i bio zagovornik da se sa opozicijom napravi dogovor o odr`avawu izbora i da se onda na miru posvetimo re{avawu veoma ozbiqnih svakodnevnih problema. Na`alost, bojim se da je Nikoli}ev ~in zna~ajno umawio prostor za neku vrstu politi~kog dogovora. I stoga mislim da su sada mawe {anse da izbora bude do kraja ove ili po~etkom slede}e godine nego {to su one postojale pre no {to se lider SNS odlu~io na {trajk. sawe da neko ispla}uje platu a da ne upla}uje doprinose. Izabrali smo sada mawe lo{e i socijalno pravednije re{ewe, ~vrsto re{eni da to zaista bude posledwi put. Dr`ava sada mora da plati svoje gre{ke jer je dozvolila da i ona sama kr{i pravila pona{awa.

INTERVJU

3

pratiti privredu... Jedan lek za sve na{e probleme ne postoji, ali po~etak le~ewa bi mogala biti potpuna promena ekonomske politike, na{ih navika, sistema vrednosti... A to ne}e i}i ni brzo ni lako. n Qu bin ka Ma le {e vi}

senci politi~kog cirkusa sa pevawem i tucawem (jajima), ovih se dana odigravao veoma va`an derbi verskih autoriteta, a na temu da li je {trajk gla|u i `e|u jednog politi~ki istaknutog gra|anina neka vrsta poku{aja samoubistva i radikalnog mu~ewa sopstvenog tela bez spoqne prisile, a {to je onda svakako protivno duhu hri{}anskog nauka, ili je, pak, u pitawu neka vrsta tek pomalo militantnog preduskr{weg posta, {to }e re}i da se radi o krajwe bogougodnoj stvari? Prvu verziju zastupali su patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i niz drugih istaknutih i u za~koqice verskih dogmi podrobno upu}enih pripadnika ove najstarije nevladine organizacije u Srba, a drugu je zastupao u teolo{kim krugovima do sada neafirmisani, ali mo`da ipak nadareni i perspektivni Nikoli} Mahatma Tomislav, u ranijoj karijeri komunalni trudbenik iz Kragujevca, a trenutno pretendent na politi~ki presto Srbije. [trajka~ gla|u i `e|u u me|uvremenu se projeo i propio mada mu nije ispuwen wegov neispuwivi zahtev, to jest, samom je sebi napravio spektakularnu politi~ku {tetu i prikazao se kao ~ovek koji na neozbiqan na~in poku{ava da ~ini neozbiqne stvari, mada sve vreme pra}ene smrtno ozbiqnom retorikom i prigodnim fatalisti~kim mrgo|ewem. To, me|utim, nije tema ovog zapisa, nego me zanima ne{to sasvim drugo.

Nikoli} Tomislav, kao gra|anin i politi~ko bi}e, be{e upravo to {trajkuju}e lice o kojem se ovde govori. Istovremeno, taj se ~ovek uporno predstavqa kao revni vernik (i verni revnik) Srpske pravoslavne crkve. Kada su mu qudi koji bi mu imali biti vrhunskim autoritetima u stvarima verskim razlo`ili da je to {to radi nespojivo sa wegovim verskim stastusom, Nikoli} je Tomislav, ~ak i nakon prekida {trajka, ipak ustrajao u tuma~ewu svog ~ina kao malo neobi~nijeg posta. Na taj je na~in N. T. postao javni tuma~ svih politi~kih, dru{tvenih, moralnih i verskih aspekata problemati~nog ~ina samog tog N. T, dakle, zatvorio je krug delawa i javne interpretacije tog delawa, {to je otprilike kao kada bi neko napisao roman, a potom u novinama objavio, u vidu kwi`evne kritike, hvalospev sopstvenom romanu!

Svako je, naravno, slobodan da veruje ili ne veruje u {ta ho}e, sve dok ne pretenduje da drugima ograni~ava pravo da veruju ili ne veruju u {ta god ho}e i da u skladu s tim i `ive, ne ugro`avaju}i druge. Ovaj koji pi{e ove redove ne smatra se vernikom, samim tim je i savr{eno ravnodu{an prema bilo kakvim kanonima organizovanih religija kao ki~astih baj-

ki za odrasle: ne posti petkom (~ak ni „velikim“), radi i svetkom, i uop{te, sasvim je besprizoran i sabla`wiv, bo`emeprosti i sakloni. To je wegov izbor, a drugi su slobodni izabrati druga~ije, nek im je sa sre}om.

Kako se, me|utim, mo`e biti pompezno deklarisanim vernikom i istovremeno se namerno oglu{ivati o postulate sopstvene vere? Lako bi bilo da se tu radi samo o farisejstvu jednog Nikoli} Tomislava, ali ne, ma kakvi, radi se o ~oveku-metafori, o gotovo pa slu~ajnoj ilustraciji jednog masovnog fenomena. Ima li taj fenomen ime? Mogao bi imati razna, ali ja predla`em ovo: novi postkomunisti~ki varvarin (NPV). [ta odlikuje tog varvarina? Mo`da ponajpre savr{ena neotpornost na dominantni duh epohe, povijawe svakom vetru bez razumevawa vetra kao takvog: {ta to duva, odakle duva, za{to duva, je li dobro {to duva, dokle }e da duva? [tavi{e, bez svesti o potrebi da se tu uop{te ne{to razume, i da se prema tom razumevawu onda i formira sopstveni svetonazor.

Novi postkomunisti~ki varvarin bio je ~lan Partije, ali ne bi se reklo da je bio i komunista, jer biti komunista jeste jedno ube|ewe, ispravno ili pogre{no, a NPV istinskih ube|ewa nema. Potom je sa „jugoslovenstva“ pre{ao na „srpstvo“ (ili neki od drugih etnovarijeteta, dakako), a tu je u novom identitetskom (lan~?) paketu dobio i pravoslavqe, katolicizam ili {ta ve}, pa je i to usvojio isto onako kao i partijsku kwi`icu onomad: kao jednu stvar u kojoj se ima biti, mo`da se i isticati u woj, ali o kojoj se zapravo ne mora znati ni{ta, niti se ima istinski `iveti sa konsekvencama sopstvenog uverewa.

A kada si tako savr{eno rastere}en bilo kakvog ozbiqnog znawa o stvari koja bi te se navodno imala veoma ticati, onda te nema {ta spre~iti da o toj stvari sudi{ tako kako ti je jedino mogu}e, to jest bez ikakve suvisle veze sa stvari samom, i sa wenim implikacijama unutar jednog sistema vrednosti koji tobo`e deli{.

Tako i Nikoli} Tomislav mo`e bizarno filozofirati o sopstvenom ~inu na na~in koji otvoreno izvrgava ruglu ono {to je to istom Nikoli} Tomislavu, po wegovim sopstvenim re~ima, najsvetije, a to je vera u hri{}ansku verziju nastanka i smisla svih stvari. Oslobo|en znawa o bilo ~emu i vere u bilo {ta, Novi Postkomunisti~ki Varvarin je lice na{e budu}nosti. Ako vas takva budu}nost pla{i, bojim se da nemam ute{nu re~: bojte se, veoma se bojte. n Te o fil Pan ~i}

GOR DA NA ^O MI], POT PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE

Lek ci jom iz po ve re wa pro tiv „sin dro ma Ka ri}” romene i reforme u svim sektorima u dr`avi, po receptu evropskih integracija, zavise najvi{e od svih nas u Srbiji. A recept je jednostavan: mora mnogo vi{e da se radi, a to se naro~ito odnosi na qude koji su anga`ovani na javnim poslovima.

Od toga koliko }emo napora ulo`iti, i kako }emo zasukati rukave, zavise i rezultati evropskih integracija Srbije – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednica Narodne skup{tine iz redova Demokratske stranke Gordana ^omi}, zamoqena da prokomentari{e da li su posledwe polarizacije na politi~koj sceni, a koje su kulminirale {trajkom lidera napredwaka Tomislava Nikoli}a, dodale nove probleme listi neispuwenih uslova za ~lanstvo u EU. – Na{i gra|ani su odavno ~vrsto re{eni da Srbija postane punopravna ~lanica Evropske unije. I tu je mawe va`an datum kada }e se to desiti, i tim gra|anima i nama na javnim poslovima, koliko je va`no da svi mi u svakodnevnici vidimo da ono {to se finansira iz zajedni~ke kase – zaista funkcioni{e. Zna~i, da nastavnici, profesori, lekari, vojnici, policajci, politi~ari, poslanici, odbornici, komunalci, oni koji nas do~ekuju na {alterima... razumeju da je nas 250.000, koji dobijamo platu iz buxeta, u obavezi da pru`amo uslugu i obavqamo poslove iz svoje nadle`nosti. To je, po meni, su{tina opredeqewa stanovni{tva ka evropskim integracijama. Moraju to da vide svaki dan i onda }e kazati „da, ja jesam za EU“. I ko god bude gubio i dobijao izbore, ko god bude koketirao sa druga~ijim idejama, pre ili kasnije vrati}e se na tu jednostavnu stvar: mewajmo se. Evropske integracije su sredstvo, a ne ciq promena – ka`e Gordana ^omi}. l Zbog ~e ga se on da pri ~a sa te re na za ko no dav stva, pre ba ci la na te ren zah te va za pre vre me nim iz bo ri ma?

– To je voqa onih koji kreiraju javno mwewe i predla`u sopstvene strategije, bez obzira da li su u pitawu politi~ke stranke, interesna udru`ewa... ko god. Srbija je slobodna zemqa i mo`ete da izrazite svoju voqu, kandidujete temu, da vidite da li za tu ideju postoji zainteresovanost. Ja, pak, mislim da je va`nije od toga da otvorimo dijalog o primeni donetih zakona, jer je to trenutno jedan od ve}ih problema koje imamo. Jer, pri-

P

mena zakona je ili selektivna, ili se oni ne primewuju uop{te, ili qudi koriste ~uvenu re~enicu „nije to moj posao“. E, zato sam objavila rat toj re~enici, jer ho}u da budem odgovorna za ono {to mi je nadle`nost, ali ne}u da budem odgovorna za tu|u aroganciju i bahatost. Poslanici donose zakone, izvr{ni organi ih primewuju, mi ih, potom, kontroli{emo. Mora da se zna {ta je ~iji posao i da svako svoj posao obavqa. l Kon trol na ulo ga par la men ta je ne ka ko blo ki ra na, sti ~e se uti sak da Vla da ima ve }u sna gu od Skup {ti ne...

– To vlade uvek rade, i to rade onoliko koliko im skup{tine dopuste. Protekle nedeqe mi smo, podseti-

Ho }e mo da ~u ju Voj vo di nu l Ne dav no je par la men tar na de le ga ci ja bo ra vi la u Bri se lu, a kao jed na od ne is pu we nih oba ve za ti ~e se Voj vo di ne. Zbog ~e ga i tu ima pro ble ma?

– Zakon o finansirawu nadle`nosti na osnovu potvr|enog Statuta i ustavnih odredbi kada je AP u pitawu, deo je nacionalnog plana akcije i obaveza koju Srbija ima pred samom sobom mnogo vi{e nego pred Briselom. Vojvodina i propisi oko ustavnih nadle`nosti Vojvodine – demokratsko su pitawe, pre svega. I stoga mora biti prostor da se o tome razgovara, bez obzira na to da li poslanici u Skup{tini Srbije postavqaju pitawe kada }e Vlada da prosledi zakon o finansirawu nadle`nosti; ili poslanici u Skup{tini Vojvodine pitaju Vladu APV za{to ne uspostavqa bli`e odnose i saradwu sa Vladom Srbije; ili u Briselu pitaju kako }emo to pitawe re{iti u celini. Mislim da je to tema u kojoj nemate kona~nih odgovora, ve} }ete uvek samo unapre|ivati odnose. Sve ono {to ho}emo jeste da nas ~uju, da nas saslu{aju i razumeju, {ta sve dobro za celu Srbiju mo`e biti ako Vojvodina ima pun ustavom definisan polo`aj. A mislim da samo dobrog za sve od toga mo`e biti.

}u, dva dana posvetili pitawima poslanika, jer su to mehanizmi kojima kontroli{ete vladu. To je vreme koje je uvek vi{e na raspolagawu poslanicima opozicionih poslani~kih grupa, samo treba imati znawa i ve{tina da se to vreme stvarno iskoristi: da razapnete vladu, da oznojite ministre, da pritisnete premijera...

Bez obzira na politi~ka opredeqewa, qudi `ele da vide da neko „re{eta“ predstavnike vlade, da ih ispituje rade li svoj posao. Ima li neko u toj vladi ko sme da ka`e „nije to moj posao“ ako ga pitam {ta je sa prodajom „Telekoma“, {ta je sa za{titom `ivotne sredine, s po{tovawem zakona o ogla{avawu? To je osnovna ideja kontrolne funkcije parlamenta. l Po sle pr vo maj skih pra zni ka do la zi jo{ jed na vru }a te ma, a to je pro me na iz bor nog za ko na. Zbog ~e ga to sti `e na dnev ni red, bez sa gla sno sti s opo zi ci jom?

– Zakon o izboru narodnih poslanika donet je u originalnoj verziji krajem 2000. godine, mewan je u prole}e 2004. kada je uveden prirodni prag za stranke nacionalnih mawina, a potom jo{ jednom da bi se uskladio sa promenama u krivi~nom zakonu. Izborni propis morao bi biti promewen ~ak i da ne postoji nezadovoqstvo statusom narodnih poslanika, zbog toga {to od decembra ove godine vi{e ne va`e propisi iz bira~kog prava, jer imamo jedinstven bira~ki spisak, a ima i izraza koji vi{e ne postoje, kao {to su „dr`avna zajednica“, „Vojska Jugoslavije“... Kqu~ni deo koji mora da se mewa odnosi se na dilemu kome odgovara narodni poslanik. U javnosti je stvorena slika da smo mi vojnici partija i da uop{te nemamo glavu, niti stav, a ni pravo da ka`emo {ta mislimo. U jednom delu javnosti promene zakona o izboru narodnih poslanika shvataju se i kao mehanizam kojim }e se refomisati stranke, a to je nemogu}e na takav na~in. Zato sam za dijalog o obe teme, o funkcionisawu stranaka i polo`aju poslanika, da ka`emo za{to bi neko za mene glasao, u kakvoj sam obavezi prema onome ko za mene glasa, prema svojoj stranci, instituciji u koju sam izabrana... U Srbiji postoji mnogo vi{e sklonosti da se ka`e da ni{ta ne vaqa, nego {to postoji voqa da uspostavimo dijalog. A mi iskreno `elimo {iroki dijalog o izboru narodnih poslanika jer smatramo to va`nim pitawem za dr`avu.

l Opo zi ci o ne stran ke se pla {e pre le ta wa u su prot ni ta bor ko ji je na vla sti i ku po vi ne man da ta. Po sto ji li strah da se po no vi „Ka ri }ev sin drom“ zbog ko ga su uve de ni ugo vo ri sa stran kom?

– ^ak i kada je ta tema u pitawu, ne verujem da zakonima mo`ete mewati moralni kod qudi. Ako je troje ili petoro od wih 250 mo`da sklono korupciji, ili nema moralni kod u sebi, ne mo`emo tome prilago|avati zakone. Verovatno }emo i o tome razgovarati, {ta pretpostavqa ne~iju odluku da promeni stranku u trenutku kada je ve} u verifikovanom mandatu i statusu poslanika. Mogu samo za sebe da govorim i ne verujem da mo`e postojati i{ta {to bi mene navelo da izneverim poverewe koje mi je neko ukazao, bilo u mojoj stranci ili na birali{tu. Pa to vas jo{ baba nau~i da se poverewe nikada ne izneverava. n Sve tla na Stan ko vi}

4

dnevnik

30.april-2.maj2011.

OSTA JE LI VOJ VO DI NA U PO LI TI^ KOM FO KU SU?

Do autonomije preko ekonomije ostaje li Vojvodina sve vi{e ekonomsko pitawe a sve mawe politi~ko?

To bi se moglo zakqu~iti sude}i i po zati{ju koje na politi~koj sceni traje od usvajawa pokrajinskog Statuta, ali i po politi~kim kampawama koje se trenutno vode. Unija regiona Srbije temu decentralizacije izmestila je sa politi~kog na ekonomski teren.

Me|utim, sa brojkama i procentima ne barataju samo u stranci Mla|ana Dinki}a, koja se do sada, ina~e, nije bavila vertikalnom podelom vlasti.

Na pora`avaju}im ekonomskim pokazateqima ispravnost svojih politi~kih ideja dokazuju i drugi politi~ki akteri, koji su u prethodnim godinama bili mnogo prepoznatqiviji nego danas po zalagawima za ja~awe vojvo|anske autonomije. No, bi}e da nije tome razlog samo statistika koja ukazuje na zaostajawe BDP-a Vojvodine ne samo za Beogradom, ve} i za centralnom Srbijom. Vojvo|anska autonomija, naime, bila je i do sada na listingu predizbornih tema, gde je rabqena uglavnom u politi~ke svrhe – bilo kao obe}awe ili, pak, kao pretwa. [ef vojvo|anskih demokrata Du{an Elezovi} tvrdi da }e i vojvo|anska autonomija i ja~awe lokalnog nivoa vlasti nakon narednih izbora sve vi{e biti ekonomsko, a sve mawe politi~ko pitawe.

– Uveren sam da }e u perspektivi u Srbiji generalno biti sve vi{e ekonomskih, a sve mawe politi~kih tema. U tom pogledu i pitawe vojvo|anske autonomije, kao i funkcionisawe lokalnih samoupra-

P

va, posmatra}e se iz tog ugla – ka`e Elezovi} za “Dnevnik”.

Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije Du{an Bajatovi} smatra, me|utim, da je autonomija Vojvodine “bila i ostala prevashodno politi~ko pitawe, ~ije tretirawe zavisi od partijske opredeqenosti“. On je naveo da u tom pogledu postoje dva suprostavqena zahteva: Vojvodina kao federalna jedinica i, s druge strane, negirawe potrebe za autonomijom.

– Po meni, oba su nerealno i neadekvatno re{ewe za Srbiju – ka`e Bajatovi}, dodav{i da ipak ne spori da je Vojvodina zaista sve vi{e ekonomsko pitawe, „jer sve se prelama preko ekonomije u smislu stepena razvijenosti dru{tva i `ivotnog standarda gra|ana“.

I po re~ima predsednika pokrajinskog parlamenta [andora Egere{ija, socijalno-ekonomska kriza bi}e kqu~na tema narednih izbora.

– One stranke koje budu imale strate{ka re{ewa, pa i kad je re~ o procesu decentralizacije, ima}e i uspeh – ocenio je Egere{i u izjavi na{em listu.

On ukazuje i da autonomija vi{e ne sme da bude tabu, ve} da je zadatak politi~kih elita da razveju starhove od naru{avawa integriteta zemqe.

– Vojvodina mora da bude tema, jer je wena autonomija, kao i formirawe drugih regiona, u interesu cele Srbije i u ekonomskom i u politi~kom smislu – rekao nam je Egere{i. – U politi~kom smislu, pre svega zato {to Srbija s autonomnom Vojvodinom ima ve}e {anse za br`i put do Evropske unije.

Republi~ki poslanik i zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ smatra da }e centralna tema slede}e kampawe ipak biti unapre|ewe `ivotnog standarda gra|ana Srbije. On je za “Dnevnik” kazao da }e Vojvodina u izbornoj kampawi „biti onoliko prisutna koliko se bude insistiralo na tome da decentralizaciji i regionalizaciji mogu da doprinesu kvalitetu `ivota gra|ana”.

– Sve razvijene zemqe u Evropi, ali i u svetu, su decentralizovane – naveo je na{ sagovornik, dodaju}i da }e gra|ani Vojvodine na narednim izborima imati mogu}nost da biraju „izme|u onih koji autonomiju uzimaju kao prioritet i onih koji se tom temom bave samo od izbora do izbora”. – A decentralizacija Srbije ne bi smela da bude samo projekat za naredne izbore, ve} za naredne generacije. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

MLA DI I PO LI TI^ KI AN GA @MAN

„Sve ih dobro znaju”, pa im do|e muka ma jedna pri~ica iz sredine osamdesetih pro{log veka... U kasarni „Filip Kqaji}” u Ni{u sprovedeno je testirawe me|u mladim vojnicima septembarske klase, a nagradno pitawe bilo je: navedite imena predsednika Predsedni{tva SFRJ, predsednika Savezne vlade i predsednika Skup{tine SFRJ. Lako? E, prevarili ste se. Na vikend niko od 480 gu{tera nije oti{ao.

Danas, me|utim, nema tog sredwo{kolca a kamoli studenta koji ne zna za Borisa Tadi}a, Mirka Cvetkovi}a (makar u verziji Marka Somborca), Slavicu \uki}-Dejanovi}, Tomu Nikoli}a, ^edu Jovanovi}a, Ivicu Da~i}a, Vojislava [e{eqa, Vequ Ili}a...

Sredinom osamdesetih politika mlade nije interesovala, sve do trenutka dok ih neko ne predlo`i za ~lanstvo u Partiji, ili dok sami za to ne po~nu da grebu, uvereni da bez crvene ~lanske kwi`ice ne mogu daleko dogurati. Da li se za ove dve i po decenije ne{to promenilo? Boje ~lanskih kwi`ica, svakako, ali

I

kontroli{e... moj se glas konstantno zloupotrebqava – samo su neki od razloga za{to mladi odbijaju da budu politi~ki anga`ovani, bez obzira na ~iwenicu da sve stranke imaju svoj podmladak ~iji bi osnovni ciq upravo trebalo da bude zaustavqawe trenda politi~ke apstinencije. No, to ne}e i}i ba{ tako lako, jer je razo~arawe svakom danom sve ve}e. Nakon pomenutih osamdesetih, kada politika nije bila ni blizu topdeset liste prioriteta onih ispod tridesete, generacija koja je stasavala u vreme Milo{evi}evih ratova bila je prinu|ena da se anga`uje – ili da ode iz zemqe. Tada je mladost uglavnom zdu{no, svim srcem bila na strani opozicije. @elela je promene, druga~iji sistem vrednosti, da `ivi „kao sav normalan svet”.

E, a onda su se promene dogodile. Postpetooktobarski entuzijazam trajao je neko vreme, pa se odrazio i na strana~ki `ivot, te je u tim prvim mesecima zabele`en pravi bum u~lawewa u politi~ke organi-

Sre di nom osam de se tih po li ti ka mla de ni je in te re so va la, sve do tre nut ka dok ih ne ko ne pred lo `i za ~lan stvo u Par ti ji, ili dok sa mi za to ne po~ nu da gre bu, uve re ni da bez cr ve ne ~lan ske kwi `i ce ne mo gu da le ko do gu ra ti i odnos prema politici. Naime, mo`da ba{ zato {to ih „sve znaju”, tek za dve petine mladih danas mo`emo re}i da su politi~ki aktivne osobe. Prema Ce SIDovom istra`ivawu, samo {est procenata mladih sebe tako vidi, {to uglavnom zna~i da su anga`ovani u nekoj od stranaka, dok jo{ 32 posto wih poznaje politi~ki `ivot, trude se da budu u toku, ali se ne anga`uju li~no.

Ostali apstiniraju ili su na ivici da donesu takvu odluku.

Ni{ta se ne mewa... svi politi~ari su isti... ne}u da me iko

zacije, stare, ali i neke nove.

Me|utim, nakon {to je ubijen Zoran \in|i}, kako je zemqa po~ela da tone a partijska kwi`ica ponovo postala merilo vrednosti, tako je i me|u mladima sve vi{e bujala gadqivost prema politi~kom anga`manu.

Kao rezultat danas imamo procene da na birali{ta ne bi iza{lo vi{e od 35-40 procenata onih ispod 30 godina, dok je preostali korpus mladih glasa~a mawe-vi{e ravnomerno raspore|en me|u strankama vlasti i opozicije.

INTERVJU

NE BOJ [A ]I RI], MI NI STAR

Nove fabrike su mera patriotizma ko obi~an ~ovek jo{ uvek te{ko `ivi, ako nema posla, a privreda ima velikih problema, ne mo`emo re}i da je kriza pro{la, iako nam to pokazuje statistika, ka`e za „Dnevnik” Neboj{a ]iri}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

– Ta~no je da je na osnovu statisti~kih podataka ostvaren rast bruto dru{tvenog proizvoda u 2010. od 1,7 posto, a da se u 2011. o~ekuje rast od oko 3 procenta, kao i da je izvoz lane porastao za skoro ~etvrtinu.

Me|utim, iako smo uspeli da zaustavimo rast nezaposlenosti, veliki broj na{ih gra|ana ne mo`e da na|e posao. To je na{ kqu~ni problem, koji se mo`e re{iti samo privla~ewem novih investicija, podjednako doma}ih i stranih, kao i aktivnim merama zapo{qavawa. Ote`avaju}a okolnost je i {to veliki broj qudi radi na crno, odnosno poslodavci ih ne prijavquju, a {to nama onemogu}ava da sagledamo pravu sliku stvarnosti. Ministarstvo ekonomije }e stoga predlo`iti mere u smislu osloba|awa poslodavaca od dela poreza i doprinosa s ciqem da ih stimuli{e da zapo{qavaju nove radnike, kao i da se odre|eni broj onih koji radi u sivoj zoni uvede u legalne tokove poslovawa – najavquje ]iri}. lTa me ra se ti ~e i Mi ni star stva fi na nsi ja. Ka kvi su sa da od no si iz me |u dva re so ra, s ob zi rom na to da je ra ni je bi lo pu no ne su gla si ca?

– Sa Mi ni star stvom fi nan si ja uvek smo imali i imamo korektne odnose. lMo `e li se, ipak, go vo ri ti o je din stve noj eko nom skoj po li ti ci Vla de u si tu a ci ji ka da gra |a ni vi de da prak ti~ no sva ki od part ne ra u ko a li ci ji vu ~e na svo ju stra nu u re so ru za ko ji je od go vo ran?

– Otvarawe novih radnih mesta i novih fabrika u Srbiji je nacionalni interes broj jedan i zapravo pravi patriotizam na delu. Sve partije se za to zala`u, i vlast i opozicija. Kada je re~ o privla~ewu investicija, Vlada je sve dosada{we odluke donela jednoglasno. Moj posao je da u~inim sve kako bi Srbija dobila jo{

A

penzije i plate u javnom sektoru odmrznute, {to }e uticati na poboq{awe kupovne mo}i jednog dela gra|ana i rasta tzv. agregatne tra`we sa pozitivnim uticajem na privredu. lDa li }e se na sta vi ti sa sub ven c i ja m a po no v o z a p o s le n om rad ni ku, upr kos broj nim kri ti ka ma? I ho }e li osta ti na sna zi prak sa da se sub ven ci je raz li ku ju od re gi o na do re gi o na?

– Ono {to je dobro i {to daje rezultate ne}emo ukidati. Sve zemqe koje se bore za investitore imaju takve mere i ako bismo to ukinuli sigurno da bismo time odsekli granu na kojoj sedimo i koja nam donosi plodove, a olak{ali posao Bugarima, Rumunima, Hrvatima... u privla~ewu investicija. Dakle, program podsticaja po novootvorenom radnom mestu je dao dobre rezultate tako da i daqe ostaje aktuelan. U jednom momentu tokom krize, to je bio na~in da, uz ostale mere, podstaknemo velike investitore da svoje proizvodne kapacitete lociraju u Srbiji, a ne u drugim zemqama regiona. Me|utim, nisu podsticaji jedini razlog za{to su „Fi jat”, „Pa na so nik”, „Le o ni”, „Falke”, „Beneton” i „Jura” do{li u Srbiju. Razlozi za to su svakako i kvalifikovana radna snagu, mogu}nost prisustva na mnogim tr`i{tima zahvaquju}i sporazumima o slobod noj tr go vi ni... Na rav no, po red subvencija, moramo efikasnije da radimo i na poboq{awu privrednog ambijenta, a pre svega tu mislim na sprovo|ewe giqotine propisa. Lak{e procedure ima}e direktan pozitivan efekat na poslovawe, {to }e posledi~no uticati i na otvarawe novih radnih mesta. lDa li u ovoj go di ni objek tiv no mo `e mo da o~e ku je mo ne ke zna ~aj ni je stra ne in ve sti ci je? I ka ko iz be }i “oti ma ~i nu” za ula ga ~e?

– U ovom trenutku blizu 200 potencijalnih investitora razmatra da u na{oj zemqi plasira svoj kapital i otvori fabriku. Jedan ~ak razmi{qa da u Srbiju ulo`i oko 200 miliona evra i zaposli 1.000 radnika, ali jo{ nije doneo definitivnu odluku.

Jer, svi oni gledaju i druge zemqe.

Na{ posao je da ih ubedimo da ulaga-

Ja ~i di nar ni je smet wa iz vo zu

Ipak, na ulicama Novog Sada posledwih se nedeqa mogu na}i mnogi {tandovi partija ~iji podmlatci, i pored svega, idealizuju stranke koje predstavqaju.

– U Srpsku demokratsku stranku u~lawujemo mlade qude, takvih nas je preko 90 posto u stranci zato {to `elimo ne{to da promenimo, da imamo boqu budu}nost, boqe {kolovawe... Pridru`ila sam se SDS-u zato {to je nova, po{to mi stare ne ulivaju nadu – rekla nam je Milana ]urkovi} (23). ^lan Lige socijaldemokrata Vojvodine Milorad Powavi} potpisao je strana~ku pristupnicu nakon {to je, kako sam priznaje, prethodno dugo godina bio simpatizer LSV-a.

– U{ao sam u Ligu jer sam direktno hteo da u~estvujem u predstavqawu wenog programa i ideja i u~estvujem u procesu dono{ewa odluka. Politikom mogu da mewam svet oko sebe u onoj meri u kojoj ideje, na~ela i program, za koje se stranka ~iji sam ~lan i ja zala`emo, imaju podr{ku bira~a. Jedino na taj na~in mogu da stvaram mesto za `ivot po svojoj meri – objasnio nam je Powavi}.

Za razliku od wega, puno je i onih koji od politi~kog anga`mana vide samo materijalnu

korist, te stoga stupaju u stranku koja je na vlasti.

– Ako si u nekoj partiji, automatski dobija{ razne povlastice, a trka za poslom je mnogo kra}a – tvrdi J.O. (22) Psiholog Vladimir Mihi} ka`e da se motivi za ulazak u politi~ke vode veoma razlikuju od slu~aja do slu~aja.

– Ono {to nam prvo pada na pamet jeste onaj broj mladih koji kroz ~lanstvo u politi~koj organizaciji poku{ava da sebe pozicionira u dru{tvu, po{to na drugi na~in ne mo`e da se istakne – ka`e Mihi}. – To bismo mogli da nazovemo ’instrumentalnim u~lawivawem’ iz kojeg }e, kao “nagrada”, do}i odre|eni direktni benefiti u vidu mesta u upravnom odboru, direktorske funkcije, odborni~kog ili poslani~kog mandata. S druge strane, imamo i onaj deo mladih koji se iskreno zala`e za ciqeve stranke kojoj pripadaju, bili oni ekstremno desni~arske provinijencije, levi~arske, neoliberalne... U svakom slu~aju, mladi su najprogresivniji i najradikalniji deo dru{tva koji vu~e napred i svojim stavovima te`i da poka`e kako `eli da `ivi. Ili bi bar tako trebalo da bude. n Ali sa Var ga

l O po tre bi za ve }im iz vo zom i sma we wu spoq no tr go vin skog de fi ci ta u po sled we se vre me go vo ri kao pri o ri te tu svih pri o ri te ta...?

– Srbija }e imati ja~u ekonomiju, vi{e posla i boqi standard kada budemo imali vi{e fabrika poput Fijata, Benetona, Panasonika... Dakle, kada se u Srbiji budu pravili proizvodi vi{e i visoke vrednosti koje izvozimo u EU, Rusiju i druge zemqe. Danas mi najvi{e izvozimo sirovine i polufabrikate, a rast izvoza koji smo postigli je upravo zahvaquju}i novim investicijama i preseqewem proizvodwe u Srbiju, poput „Jure”, „Gorewa”... Strategija Ministasrtva ekonomije je da motivi{e doma}e i strane kompanije da ovde otvaraju nova proizvodna radna mesta, jer samo proizvodwa mo`e spasiti Srbiju i zaposliti na{e qude. Jako je va`no da je i po~etkom godine nastavqen trend rasta izvoza, iako je u prva tri meseca dinar nominalno oja~ao prema evru za pet{est odsto. U neko drugo vreme to bi bio dovoqno za pri~e o tome kako jak dinar ne odgovara izvoznicima. Zato taj podatak deluje i ohrabruju}e, kao dokaz da se radi o dugoro~nom trendu i da je rast izvoza definitivno postao kqu~no opredeqewe bar dela na{ih privrednika. koju novu fabriku. Na{oj zemqi je potrebno mnogo vi{e rada, a mawe politi~ke farse, od koje gra|ani nemaju koristi. lBi l o je raz m i m o i l a ` e w a i kad je re~ o nu `nost sma wi va wa jav ne po tro {we. Va{ pret hod nik Mla |an Din ki} je sma trao da bi ve }a jav na po tro {wa po kre nu la pri vre du. Ka kve su va {e oce ne?

– Dr`ava postoji zbog gra|ana i pri vre de. U te {kim si tu a ci ja ma, krizama, od dr`ave se o~ekuje da pomogne privredi. Sve dr`ave koje su tokom ove krize drasti~no smawivale javnu potro{wu i pove}avale poreze, pogre{ile su. Srbija je izabrala sredwi put, nismo podizali PDV, a iz bu xe ta smo sub ven ci o ni sa li kredite za likvidnost i investicije koji su, prema mi{qewu i srpskih privrednika, ali i MMF-a, spasili srpsku ekonomiju u trenutku kada je kriza bila naj`e{}a. Sada je vreme da polako smawujemo te subvencije, ali }emo sve odluke pa`qivo donositi. Tako|e, podse}am na to da su

wem u Srbiju ~ine pravi potez. Ina~e, razgovori sa ulaga~ima teku tako {to prvo pa`qivo saslu{amo {ta oni `ele. A zahtevi su razli~iti. Na pri mer, ne ki ho }e da bu du bli zu aerodroma, drugi du` Koridora 10... a mi im uvek ponudimo vi{e lokacija prema parametrima koje nam predstave. Na{e prednosti u odnosu na druge ponu|a~e su kvalitetnija radna snaga, slobodan pristup brojnim tr`i{tima, ni`i porezi... Prvi talas investitora je gradio proizvodne kapacitete ili, kroz privatizaciju, kupovao postoje}e firme. Sada imamo i talas investitora koji `ele da za svoj posao iskoristi neku od postoje}ih hala i mi poku{avamo da te hale stavimo u funkciju. Jer, hale u kojima se ne}e proizvoditi ni{ta ne zna~e ni gradu u kojem se nalaze, ni dr`avi. lKa k o }e te se bo r i t i sa ogrom nom ne li kvid no {}u u pri vre di, naj pre sa onim de lom ko ji ge ne ri {u upra vo dr `av na pred u ze }a?

dnevnik

30.april-2.maj2011.

EKONOMIJE

5

SUSRETI: RADA STAROVI], PARTIZANKA KOJA JE VOLELA DA RADI ZA SVOJU ZEMQU

Na rod ni je im’o, ali je elan bio ve li ki tarovi}, ro|ena Bulat, Radosava, ro|ena sam u Sremu, u Kuzminu 1926. godine, zna~i sad mi je osamdeset peta godina - predstavqa nam se partizanka Prve vojvo|anske brigade, nosilac Ordena zasluga za narod, medaqe i Ordena za hrabrost, oslobodilac Beograda. @ivela je u siroma{noj porodici s petoro dece i sa sedamnaest godina oti{la u partizane u isto~nu Bosnu.

– Rat k’o rat, bilo je svega, pre`ivela sam najte`e dane Prve vojvo|anske brigade. A kad se rat zavr{io, do{la sam u Novi Sad i 1946. zaposlila sam se u onda{wem Jugopetrolu. Tamo sam radila 32 godine do penzije...

Ova partizanka, rezervni oficir, ~lanica Komunisti~ke partije, trudila se, ka`e, da na poslu bude dobra, uredna i vredna jer tako se tra`ilo – da komunisti budu me|u najboqima.

– Cela na{a dr`ava, na ~elu s Titom, posle rezolucije Informbiroa 1948. godine sukobqavala se s raznim nevoqama.

Glavna je bila to {to smo svi bili jedinstveni i nismo prihvatali Rezoluciju, a niko nas nije pomagao. Svi su verovali da smo izdajnici, da smo se prikqu~ili Americi, iako to nije bilo ta~no, nego smo jednostavno bili odvojeni od komunisti~kih partija koje su bile ~lanovi Informbiroa. Posle je bilo pote{ko}a i u preduze}u i u snabdevawu gorivom...

Nevidqive sankcije posle odbijawa Rezolucije stezale su sve ja~e.

– Narod je bio u siroma{tvu. Borilo se rukovodstvo na{e za svaku kap goriva, se}am se da su autocisterne, koje smo onda imali jednu ili dve, i{le ~ak u Apatin ili u neka skladi{ta gde se jo{ zateklo gorivo da se snabde ono malo saobra-

S

– Vlada se, tokom pro{le godine, ve} anga`ovala na re{ava wu lan ca ne li kvid no sti, istina izme|u velikih trgova~kih lanaca i wihovih dobavqa~a. Taj problem smo uspeli da ubla`imo, ali ne i da elimini{emo. Dr`ava, jednostavno, ne mo`e u potpunosti da spre~i ovu pojavu. Kompanije, naime, me|usobno potpisuju ugovore u kojima nazna~e i da li }e im datum pla}awa biti 30, 60 ili 90 dana. Mogu}e je ograni~iti rok pla}awa na, recimo, 90 dana.

Formalno bi za Vladu to bio najmawi problem, ali se odmah name}e pitawe {ta uraditi ako kupac u tom roku ne plati. Jer, mogu}e je da to nije mogao silom prilika. Uostalom, problem nelikvidnosti prisutan je i u regionu, ali i u ~lanicama EU. Prosto, smaweno je kreditirawe od strane banaka, samim tim firme poku{avaju da opstanu tako {to sa svojim parterima dogovaraju da ubla`e pro blem dnev nog po slo va wa.

Stoga verujem da je najboqe da taj akutni lanac nelikvidnosti po~nemo da re{avamo tako {to }e dr`ava, a to podrazumeva i javna preduze}a i dr`avne institucije, imati obavezu da izmiruje svoja dugovawa u ugovorenim rokovima, kakvi god da su. Verujem da }e ba{ to biti dobar prvi korak u re{ewu op{teg lanca nelikvidnosti. lDa li }e biti nastavqen pro gram sub ven ci o ni sa nih kredita za likvidnost, inve sti ci je, po tro {a~ ke i stambene kredite?

– Da. Na osnovu ovih podsticajnih mera, komercijalne banke su od 2009. do sada gra|anima i privredi plasirale oko 3,5 milijarde evra. Ministarstvo je tako|e iniciralo predlog mera koje predvi|aju reprogram kredita koje su komercijalne banke u Srbiji plasirale pravnim licima. Me|utim, s obzirom na to da pitawe likvidnosti predstavqa jedan od najve}ih problema u privredi, sve ove mere ne mogu biti inicijative samo jednog ministarstva, ve} principijelni stav ~itave Vlade. Jer, samo tako se re{ewa mogu primeniti na nivo dr`avnih preduze}a i lokalnih samouprava kojima su smaweni transferi iz republi~kog buxeta. nMi ro slav Sta ji} nVla di mir ^vor kov

Rada Starovi}...

... i svi weni ordeni

}aja u Novom Sadu. Snabdevawe naroda osnovnim namirnicama u toj prelomnoj 1948. bilo je na ta~kice i bonove, u zavisnosti od perioda. Narod nije im’o ali je elan bio veliki. Zemqa je bila razru{ena i ono {to je bilo fabrika, borili smo se da se osposobi, da mo`e da se radi.

Stvarno je bilo te{ko ali sve se podnosilo s verom u pobedu, da }emo nadvladati sve to. I nadvladalo se, jel..?

Osim medaqe i Ordena za hrabrost, Radosava Starovi} je 1974. godine odlikovana i Ordenom zasluga za narod, a kandidate su, u to vreme, predlagala rukovodstva preduze}a. Ka`e da ju je odr`alo

INTERVJU

to {to je bila ~lan partije i da je uvek na umu imala da sve izazove mora izdr`ati.

Hrabrila je sebe samu, a dodatno ohrabrewe pru`ali su joj Partija i narod.

– Nisam nikada pripadala samoj sebi nego uvek prvo Partiji, narodu, suprugu i deci, svekrvi i svekru i svima sam se borila da udovoqim. Sebi, najmawe, zato {to sam, eto, bila takva. [to sam mislila da mi je to `ivotna misija...

I dan danas misli tako, ali se u ovim godinama rastu`i i ra`alosti znaju}i kako je sve stvarano i kakve je sve posle rata `rtve podnosila a odjednom se sve to raspalo.

– Nikad se nisam mirila s tim da je borba bila uzaludna da je taj rad bio uzaludan.

Nikad se nisam s tim mirila, jer sam mislila da se mora sve izdr`ati i zato mi je te{ko pao raspad one dr`ave, koja je bila jedinstvena, gde si bio slobodan, gde je sve velikim elanom naroda na{eg i odricawem postignuto.

Ta voqa za izgradwu zemqe, kako ka`e baka Rada, bila je najva`nija jer se i sama, tada, radovala svakoj novoj fabrici.

– Mogu da se podi~im {to smo to sve uspeli, {to smo od jedne raspadnute zemqe, koja nije spadala u napredne, stvorili nan Ari stea Sta ki} prednu, jel tako..?

MILENKO SMIQANI], BIV[I SINDIKALNI LIDER

Sr bi ja je ze mqa ~u da anas su radnici u Srbiji poni`eni i neza{ti}eni kao nikada ranije, ali ni ovoga 1. maja oni ne}e iskazati svoj jad, ~emer i bedu na ulicama, ve} }e, kao i svih prethodnih godina, oti}i da ro{tiqaju, tako da od prvomajskog uranka nema ni{ta, ka`e za “Dnevnik” Milenko Smiqani}, dugogodi{wi lider Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je predstavqao najbrojnije sindikalno ~lanstvo u vreme vladavine Slobodana Milo{evi}a, ali i vlada Zorana \in|i}a, Zorana @ivkovi}a i Vojislava Ko{tunice.

– Srbija je zemqa ~uda a Alisa iz Para}ina! – Smiqani} }e. – Kod nas, umesto da se 1. maja razviju zastave i radnici istaknu svoje zahteve da bi vlast videla koliko je nevoqnika, pa tek onda da idu na uranak i ro{tiqawe – upravo je suprotno. Poku{avali smo i mi da organizujemo prvomajske proteste, ali oni nisu uspevali. ^ak smo jednom doveli velikog evropskog sindikalca da govori na okupqawu na Trgu Nikole Pa{i}a pa smo se grdno osramotili jer se ono malo radnika {to je do{lo posakrivalo u ladovinu. ^ovek je govorio praznom trgu. Ni sada ne}e biti organizovanog protesta jer je organizacija jednostavno nemogu}a.

Bi}e poku{aja nekih politi~kih stranaka da zajedno s radnicima ne{to izvedu, ali ni to ne}e uspeti. l Ako radnici ne shvataju da moraju “vikati” zajedno i da im pojedina~no zakucavawe eksera, odsecawe prsta, gladovawe ili upadawe u fabriku ni{ta ne donosi, niti re{ava problem, ima li onda uop{te na~ina da im bude boqe?

– Kod nas je potpuno eliminisana radni~ka solidarnost, ~ak i na nivou firme, a kamoli na na nacionalnom nivou. Ovde, ako je jednom pogonu boqe i ako redovno prima plate, on ne}e da podr`i drugi koji je u protestu zato {to to nema. U takvoj sitaciji pri~a o generalnom

D

{trajku radni{tva predstavqa ~ist utopizam i dru{tvenu fikciju. Jer, nemogu}e je do}i dotle da je svima podjednako lo{e u jednom dru{tvu da bi se svi ujedniili. Nekima je lo{e, nekima malo boqe a nekima dobro, i svako gleda svoja posla i nema razumevawa za druge.

l Svi se vade da nisu mogli boqe zbog svetske ekonomske krize?

– Nesporno je da svetska ekonomska kriza ima efekta na sva nacionalna dru{tva pa i na na{e, ali je ~iwenica i da se onda iza we svi sakrivaju. Ni{ta vladaju}a struktura ove zemqe nije mogla boqe da po`eli nego da ima svetsku krizu koju }e do besvesti eksploatisati i kojom }e sve svoje nesposobnosti i marifetluke prikrivati. Pred sobom imam referat koji je Mika [piqak, predsednik sindikata SFRJ pre 30 godina, ~itao sindikalcima onda{we velike nam domovine. I kada bi ga sada objavili, niko ne bi znao da nije pisan pre nekoliko godina. Jer, i onda{woj politi~koj eliti kriza je bila zaklon za nesposobnost i zamajavawe radnika.

l Danas radnici od sindikata ne dobijaju gotovo ni{ta, pa se dobar deo i{~lawuje, ~vrsto uveren da im sindikat ni{ta ne donosi iako pla}aju ~lanarinu?

– Svi vole da igraju {ah ali ne znaju. Naizgled sve je isto: {ahovska tabla, {ahovske figure i igra~i. Ali u toj igru ima velemajstora, majstora i pacera.

Zavisi ko seda za sto. Sindikat je, to je va`no odmah shvatiti, jednostavna organizacija i ovde i svuda u svetu. Ona se bori za posao, za platu, za odgovaraju}e uslove rada i da radno zakonodavstvo bude dobro. Kod nas niti ima posla, niti su redovne plate, o uslovima rada vi{e niko ni ne postavqa pitawe, a radno zakonodavstvo je takvo da radnik te{ko mo`e da do|e do svojih prava. U takvoj situaciji sindikat mora makar ne{to da radi, makar i da se vrati toj snabdeva~koj funkciji. U moje vreme su nas ismejavali i nazivali ’polutka organizacija’ ili ’pra{ak organizacija’, ali nesporno je da smo mi radnicima bar ne{to davali dok su im svi drugi uzimali.

Danas oni dobijaju samo prazna obe}awa i ga{ewe pojedina~nih po`ara dok cela Srbija gori. A radnici napu{taju sindikate jer im ne veruju, vide da su razbijeni i neslo`ni, da nisu u stawu da isteraju ni jednu stvar koju zapo~nu. Dolazi do sindikalne apsinencije i preko 50 odsto radnika vi{e nije sindikalno organizovano. To svakako nije dobro, jer {ta god da se desi, radniku je uvek potreban sindikat. l Radnici napu{taju sindikate i zbog toga {to ne veruju da wihove zahteve, dok oni rade za 15.000 dinara mese~no, iskreno mogu da zastupaju sindikalni lideri ~ije su plate deset puta ve}e?

– Zaista je te{ko radniku da razume kako se za wegova prava mo`e boriti neko ko muku i bedu ne ose}a i ko ne zna {ta zna~i kada plata

izostane nekoliko meseci. U moje vreme strogo sam vodio ra~una da, kao predsednik, ne primam platu koja bi bila tolika da me je sramota da je iznesem u javnost, odnosno da bude bezobrazno velika u odnosu na onu koji primaju radnici. Zbog toga su me osu|ivali kao demagoga.

Me|utim, ne treba i}i ni logikom da sindikalni funkcioneri treba da imaju isto toliko malu platu kao radnici, jer onda niko ne}e hteli da radi taj posao. Trebalo bi utvrditi neki dru{tveni prosek koji ne}e biti ni mali ali ni ekstremno

nih predvodnika, bilo u politi~koj bilo u sindikalnoj organizaciji, i oni moraju znati meru na koju pristaju svi. l Koliko u dru{tvu koje je duboko korumpirano sindikalni lideri mogu ostati po strain?

Da li je wihovo ~lanstvo u upravnim odborima i drugim dr`avnim organima dovoqno da se zakqu~i da su i oni korumpirani i da samim tim {to dobijaju nov~anu nadoknadu od dr`ave izvr{avaju wene naloge ~esto protiv interesa radnika?

Penzija je vreme istine l Da lu su politi~ari, dok ste bili na ~elu sindikalne organizacije, na bilo koji na~in poku{ali da uti~u na vas?

– Sada kada sam u penziji i kada sam se povukao sa sindikalne scene vreme je istinu i zaista nema razloga da bilo {ta pre}utim. Na mene niko nije ni poku{ao da uti~e, jer sam suvi{e komplikovan za bilo kakvu vrstu uticaja. Ja sam lajav, nekorumpiran, ne }utim, i mogao sam da se suprostavqam svakoj politi~koj opciji i inicijativi. Toga su bili svesni svi onda{wi politi~ari i vi{e su me se pla{ili i zazirali od mene nego {to su poku{avali da me instrumentalizuju. Imao sam obi~aj da pozovem nekog ministra petkom i, ako ga ne dobijem, on do ponedeqka muku mu~i za{to sam ga zvao i {ta sada ho}u. Meni je imponovalo to {to me se pla{e. S druge strane, bio sam korektan pregovara~ i uvek sam po{tovao dogovore. Ako smo se dogovorili o ne~emu i ako je to ispuweno, bio sam spreman da to pohvalim i istaknem. Kada je Miodrag Kosti} opremio savremenim ma{inama jednu od onih {e}erana koje je kupio za evro, radnici po~eli da rade i primaju plate, a potpisan je i kolektivni ugovor, ja sam ga, iako sam prethodno vikao protiv wega na sav glas – pohvalio. Onda su me odmah pitali koji xip sam dobio od wega, {ta mi je u~inio. Tako je to kod nas. velik. Ali nije sve ni u normama, postoji neki moral i bilo bi najnormalnije da sindikalni funkcioner o wemu vodi ra~una kada prima platu i da sam zna da ga radnici ne}e po{tovati niti mu verovati ako dobija mnogo. A kada radnici prestanu da veruju sindikalnom vo|stvu, oni }e mu okrenuti le|a i time }e nestati revolucionarni naboj koji jedino mo`e da mewa dru{tvene odnose. U Poqskoj je sindikat “Solidarnost” ~ak preuzeo vlast, pro~istio sve u socijalnoj sferi i prakti~no krenuo od po~etka. Zato su Poqaci danas, i pored ekonomske krize, jedna od najuspe{nijih zemaqa u tranziciji. Postoji refleks socijalno odgovor-

– Verovatno su se i neki sindikalni funkcioneri uklopili i miqe srpskog korumpiranog dru{tva i to ne bi bilo neprirodno jer su i oni deo celokupnog sistema. Kakav sistem – takvi i sindikalni funkcioneri. Ipak, najlak{e je etiketirati i re}i da je neko korumpiran, ali jo{ niko zbog toga nije odgovarao. Ali samim tim {to sindikalci pristaju da ulaze u upravne odbore i za to dobijaju novac, istovremeno zna~i i da moraju da slu{aju dr`avu. Oni zati i ne mogu biti ravnopravni pregovara~, jer su finansijski zavisni od onih koji dr`e kasu a od kojih trebaju da dobiju nekakve ustupke za radnike. n Qu bin ka Ma le {e vi}

6

dnevnik

30.april-2.maj2011.

U SUSRET ME\UNARODNOM POQOPRIVREDNOM SAJMU

Agrar na dlanu e | u n a r od n i po q o p ri v red n i sa jam, naj ve }a sa jam ska pri red ba u na {oj ze mqi i naj zna ~aj ni ji sa jam iz obla sti agra ra u Ju go i sto~ noj Evro pi, bi }e odr `an od 14. do 21. ma ja na No vo sad skom saj mu. Na ovoj pri r ed b i pred sta v i } e se oko 1.500 iz l a g a ~ a, od ko jih je tre }i n a iz ino stran stva, i iz lo ` i t i pro i z vo de iz obla sti pro iz vod we hra ne, po q o p ri vred n e me h a n i za c i j e, sto ~ ar stva i dru gih de lat no sti ko ji se do t i ~ u agra r a.

Tra di ci ja i vi sok rej ting Me |u n a r od n og po q o p r i v r e d n o g saj m a oba v e z u j e da sva ka na red na pri r ed b a bu d e kva l i t et n i j a i sa d r ` aj n i j a, a po re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra No vo sad skog saj ma Go ra na Va si }a, ove go di ne to je u~i we no na ne ko li ko ni voa - us p o s ta v qa wem ve o ma zna ~aj nih part ner sta v a, u~e { }em no vih iz la ga ~a, kao i no vi na ma, {to sve obez be |u j e do d at n i kva l i t et pri Goran Vasi} red be.

– No vo sad ski sa jam je us po sta vio part ner stvo s kqu~ nim part ne ri ma na tr `i {tu: Pri vred nom ko mo rom Sr bi je, Pri vred nom ko mo rom Vojvo di ne, re g i o n al n im pri v red n im ko m o r a m a, za dru `nim sa ve zi ma u ze mqi, ali i ze mqa ma biv {e Ju gosla vi je i re gi o na, re sor nim mini star stvi ma, pre sve ga Mi ni star stvom po qo privre de, po kra jin skim se kre ta ri ja ti ma za pri vre du i po qopri vre du, na u~ nim in sti tu ci ja ma i uni ver zi te ti ma – ka `e Va si}. – Ta kav vid part ner stva obez be |u je vi sok ste pen sa rad we i ko mu ni ka ci je pri vred ni ka i otva ra mo gu} no sti za kva li tet ni ji pla sman do ma }ih pro iz vo da na tr `i {tu.

Upra vo to je i re zul tat {to ove go di ne na Me |u na rod nom po qopri vred nom saj mu po red ve} tra di ci o nal nih iz la ga ~a ima onih ko ji se pr vi put pred sta vqa ju do ma }oj pu bli ci, pa i to po tvr |u je da je ova pri red ba, kao me sto su sre ta pred stav ni ka agra ra iz Sr bi je i ino stran stva, ve o ma zna ~aj na pri vred na ma ni fe sta ci ja. Ta ko |e je i do kaz da su iz la ga ~i iz ino stran stva za in te re so va ni za tr `i {te na {e ze mqe i mo gu} nost us po sta vqa wa sa rad we s po ten ci jal nim po slov nim part ne ri ma iz Sr bi je, ali i ce log sve ta. A za to }e i te ka ko bi ti pri li ke jer }e se to kom Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma odr `a ti niz po slov nih i stru~ nih sku -

M

Podr{ka Ge ne ral ni spon zor 78. me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma je „Du nav osi gu ra we”, ko ji je i za ovu go di nu pri pre mio niz po god no sti pri li kom osi gu ra wa. No vo sad ski sa jam us po sta vio je i part ner stvo s „Kre di agri kol ban kom”, po zna tom po to me {to pra ti po qo pri vred ni ke, a po uz dan part ner pri red be je fir ma VA IT, ko ja }e pred sta vi ti po qo pri vred nu me ha ni za ci ju. po va, raz me wi va ti ak tu el ne in for ma ci je o pro gra mi ma, fi nan si ra wu, su fi nan si ra wu i dru gim po voq no sti ma u obla sti agra ra i po qo pri vre de i do bi ja ti po vrat ne in for ma ci je sa tr `i {ta u Sr bi ji i Evrop skoj uni ji.

Ve o ma zna ~a jan seg ment 78. me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma za u zi ma ju iz la ga ~i po qo pri vred ne me ha ni za ci je, a po lo vi na iz lo `e nih eks po na ta je upra vo iz tog seg men ta iz la ga wa. Bi }e iz lo `e ni trak to ri, kom baj ni, pri kqu~ ne ma {i ne, opre ma i de lo vi naj zna ~aj ni jih pro iz vo |a ~a iz ce log sve ta.

– Iz lo `e na po qo pri vred na me ha ni za ci ja po ka za }e do me te do ma }ih pro iz vo |a ~a, ali i naj no vi ju po qo pri vred nu me ha ni za ci ju naj po zna ti jih pro iz vo |a ~a iz sve ta. Zna ~a jan do pri nos vi so -

kom kva li te tu ove iz lo `be da li su i ~la no vi Po slov nog udru `e wa uvo zni ka po q o p ri v red n e me h a n i z a c i j e, a pred sta vi }e se di rekt ni za stup ni ci, di stri bu te ri, uvo zni ci ili ovla {}e ni di le ri vo de }ih svet skih pro o i zvo |a ~ a po q o p ri vred ne me ha ni za ci je, a {to nam je po s eb n o zna ~aj n o, do m a } i pro iz vo |a ~i po put IMT-a i IMR-a – ka ` e nam Vasi}.

Me | u n a r od n i po q o p ri v red n i sa j am u No v om Sa du iz ra stao je pre go to vo osam de c e n i j a, a te meq pri red be je sto ~ ar s ka iz l o `ba po ~e mu je ova pri r ed b a i da nas po zna ta. I ovo go di {wa Iz lo `ba oprav da va du go go di {wu re pu ta ci ju naj ve }e i naj b o g a t i j e sto ~ ar s ke iz l o `be u Sr bi ji i re gi o nu, jer }e u pa vi qo ni ma No vo s ad s kog saj m a po s e t i o c i mo } i da vi de oko 5.000 `i vih eks po na ta naj b o q ih gr l a sto ke do ma }ih i stra n ih od g a j i va ~ a, kao i autoh t o n e ra s e sto ke neo p hod ne za o~u va we bi o di ver zi te ta.

– Po kro vi teq Iz lo `be je Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, a u ovoj obla sti us po sta vqe na je iz u zet no va `na sa rad wa s Po qo pri vred nim fa kul te tom u No vom Sa du. Za raz voj sto ~ar stva i we go vu afi rma ci ju iz u zet no je va `an spoj na u ke i prak se, a ova iz lo `ba upra vo to omo gu }a va. Na ci o nal na iz lo `ba sto ke po bu |u je in te re so va we i me |u na rod ne stru~ ne jav no sti, a iz lo -

Portugalija - zemqa partner Ze mqa part ner Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma je Por tu ga li ja, a pri vred ni ci ove ze mqe pred sta vi }e naj zna ~aj ni je seg men te svo je agrar ne pro iz vod we. Pred sta vi }e se tri de se tak iz la ga ~a iz Por tu ga li je, a pro mo vi sa }e svo ju agrar nu pro iz vod wu, ali i tu ri sti~ ke po ten ci ja le, tra di ci ju, i kul tu ru te ze mqe. Zna ~a jan seg ment na stu pa je i pro mo ci ja vo do pri vre de, a pla ni ra ni su i su sre ti mi ni sta ra i pri vred ni ka obe ze mqe, te su sre ti s kqu~ nim kom pa ni ja ma na tr `i {tu agro bi zni sa iz Sr bi je. `e na gr la do ma }eg uz go ja i se lek ci je sto ke, si gu ran sam, po ka za }e vi sok kva li t et do m a } ih far m e r a upr k os te {kim uslo vi ma u ko ji ma ra de – ka `e Va si}.

Uz tra di ci o nal no bo ga tu iz lo `bu pre hram be nih pro iz vo da i pi }a, na ovoj pri red bi }e u part ner skom od dno su sa Na ci o nal nom aso ci ja ci jom za raz voj or gan ske pro iz vod we „Ser bia Or ga ni ca”, a pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de bi ti pro mo vi sa na or gan ska pro iz vod wa. Pr vi put }e na Me | u n a r od n om po q o p ri v red n om saj mu bi ti pred sta vqe ni svi u lan cu or gan ske pro iz vod we - od pro iz vo |a ~a, pre ra |i va ~a, udru `e wa do ser ti fi ka ci o nih te la, a raz go va ra }e se i o pla sma nu ovih pro iz vo da.

Po se ban i iz u zet no zna ~a jan deo ove pri red be ~i ni i na stup ze mqo rad ni~ kih za dru ga, a po red onih iz na {e ze mqe, bi }e pri sut ni i za dru ga ri iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske, Slo ve ni je, Ma ke do ni je i dru gih ze e ma qa u re gi o nu. To je, uka zao je Va si}, do bar na ~in da se po qo pri vred nci po ve `u i ob je di we no po ja ve na agrar nom tr `i {tu i na |u za jed ni~ ki mo del si gur ni jeg po slo va wa, op stan ka i raz vo ja se la.

Bez sum we je da do la zak na 78. me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam po se ti o ci ma obez be |u je iz u zet no kva li te tan uvid u sve obla sti agra ra, naj no vi je in for ma ci je i pro iz vo de, i kao i uvek niz pra te }ih sa dr `a ja ko ji bo ra vak na No vo sad skom saj mu ~i ne pot pu nim. n Dobrila Mla|enovi}

JO[ MALO NA TEMU OMLADINSKIH RADNIH AKCIJA

Eh, da su se akcija{i pitali sto rij ski ar hiv i Grad ski mu - {i ka sni je su po sta li vr hun ski stru~ zej u Som bo ru ne ma ju ni je dan wa ci, uni ver zi tet ski pro fe so ri, aka do ku ment o rad nim ak ci ja ma. U de mi ci, na u~ ni ci, ali i rad ni ci za pri mno gim sre di na ma, od ar hi ve do po sled - mer u fa bri ka ma ili na voj vo |an skim weg pa pi ri }a, sve je za vr {i lo u kon tej - po qi ma. ne ri ma. U |u bre su oti {la ime na svih Od bor ve te ra na-gra di te qa No vog ak ci ja {a, ko man da na ta i tra go vi sve ga Be o gra da po zvao je na 63. go di {wi cu po ono ga {to su ra di li i gra di li. Jo{ ~et ka iz grad we No vog Be o gra da sve u~e uvek se na dam da to ne }e bi ti slu ~aj i u sni ke omla din skih rad nih ak ci ja. Na Som bo ru, gra du ko ji ima pu no raz lo ga skup u pa la tu „Sr bi ja“ (ne ka da {wa pa da se po no si sto ti na ma su gra |a na ko ji la ta Fe de ra ci je), ko ja je ta ko |e de lo su od 1945. do 1990. udar ni~ kim ra dom omla din skih ru ku, kre nu lo je i dva de se do pri ne li iz grad wi broj nih zna ~aj nih tak som bor skih ve te ra na. Tek {to smo sa o bra }aj ni ca, zgra da, fa bri ka, mo sto - za u ze li me sta u auto bu su „Se ver tran sa“ va... ko ji smo bes plat no do bi li na ko ri {}e Za sva kog ko je bar jed nom bio na rad noj ak ci ji, to je naj Dru gar stvo mla dih iz svih kra je va lep {i pe riod u `i vo tu. Da nas, ovoj mla doj ge ne ra ci ji to iz - one ne ka da pre div ne ze mqe, ste ~e no gle da mo `da i sme {no i te {ko na tra si, osta je za u vek. Da su se to mo `e da shva ti jer je na vi - ak ci ja {i pi ta li, si gur no do ras pa da kla na `i vot u ko jem se sve is Ju go sla vi je ne bi do {lo, a ka mo li kqu ~i vo me ri kroz ma te ri jal do gra |an skog ra ta ne vred no sti. Ima i onih ko ji tvr de da su rad ne ak ci je bi le smi {qe ne za si ro ma {ne, ali naj si ro - we, po ~e le su pri ~e o do ga |a ji ma sa ak ma {ni ji su upra vo oni ko ji ni ka da ni su ci ja od pre po la ve ka. Za ~as su se na {le obu kli bri ga dir sku uni for mu, a ima li i po `u te le fo to gra fi je. Mno gih, na su za to pri li ku. Dru gar stvo mla dih iz `a lost, ne ma me |u `i vi ma. Dru gi opet, svih kra je va one ne ka da pre div ne ze - zbog bo le sti, ni su mo gli da kre nu na mqe, ste ~e no na tra si, osta je za u vek. Da put, a `ar ko su `e le li. Svi smo se na da su se ak ci ja {i pi ta li, si gur no do ras - li da ta mo sret ne mo i ne kog od dru ga ra pa da Ju go sla vi je ne bi do {lo, a ka mo li s ko ji ma se go di na ma ni smo vi de li. Po do gra |an skog ra ta. sle to li ko vre me na, mno ge ni sam pre po Broj ke su ne u mit ne: za sa mo {est go - znao. Go di ne su u~i ni le svo je, ali to ni di na 252.000 omla di na ca i omla din ki je sme ta lo da za vla da opet onaj ak ci ja iz gra di lo je auto put „Brat stvo i je din - {ki duh i raz go vor kre ne odan de gde smo stvo“ u du `i ni od 900 ki lo me ta ra i mo - ga pre po la ve ka pre ki nu li. der nom de vet me ta ra {i ro kom ko lo vo U Vr ~i nu 1963. ORB „Ra de Dra ku li}“ znom tra kom po ve za lo Qu bqa nu sa \ev - bi la je naj mla |a na tra si. Tek po ne ki od |e li jom. Sa mo u pr voj fa zi iz grad we 125 bri ga di ra bio je sta ri ji od 17 go di No vog Be o gra da od 1948. do 1951. go di ne na. To nam, me |u tim, ni je sme ta lo da u~e stvo va lo je 140.000 bri ga di ra. Na iz - sva ko dnev no pre ba cu je mo nor mu i grad wi se dam de se tak zna ~aj nih obje ka ta ostva ru je mo re kord ne re zul ta te. Te {ko {i rom Ju go sla vi je u~e stvo va lo je vi {e je re }i da li je vred ni je ono {to je od mi lion mla dih ko ji su da li 60 mi li ostva ri la gru pa de vo ja ka ra de }i na me o na do bro voq nih sa ti. Spa ja ju }i rad {a li ci i zbog ~e ga je do bi la spe ci jal no ni~ ku i in te lek tu al nu omla di nu ra pri zna we Glav nog {ta ba ak ci je ili ka znih na ci o nal no sti, ak ci je su bi le svo da je jed ne no }i u mu {koj ba ra ci ko man je vr sna {ko la mla dih. Gra di li smo ze dant bri ga de Slo bo dan Go lik ti ho po mqu i iz gra |i va li se be. Mno gi ak ci ja zvao do bro voq ce da kre nu na `e le zni~ -

I

ku sta ni cu i is to va re {qu nak ka ko bi se su tra dan na sta vio rad. Usta li su za ti li ~as svi, is to va ri li {qu nak, a su tra uju tro re dov no oti {li na tra su kao da se ni {ta ni je de si lo. Vi sok mo ral bio je naj ve }a od li ka na ak ci ja ma.

U cr no gor skim gu du ra ma kod Ko la {i na, u se lu Sje ro go {te 1964. go di ne uslo vi za rad bi li su iz u zet no te {ki i iz i ski va li su ve li ki fi zi~ ki na por.

Od na se qa do tra se tre ba lo je sva ko dnev no pre pe {a ~i ti vi {e od se dam ki lo me ta ra. Za to se usta ja lo ra no, u po la ~e ti ri. Spre ma we kre ve ta, ba ra ke, ju tar wa fi skul tu ra, umi va we, do ru ~ak i od la zak na tra su gde je po sao po ~i wao u se dam sa ti. A, na tra si, tre ba lo je ras kr ~i ti te ren ka ko bi ni kla no va ko lo vo zna tra ka. Pr vo su mi ne ri ima li za da tak da sru {e de se tak me ta ra ste ne. Za sva ko mi ni ra we ko ri {}e no je i do 500 ki lo gra ma di na mi ta. Ve }i deo bri ga de za tim je rav nao te ren, a ma wi deo oda bra nih, onih naj sna `ni jih, an ga `o van je na me {a li ci. Kad je tre ba lo, ra di lo se i u dve sme ne. Ki {a, ko ja je sva kog da na kao po ko man di pa da la u 11 pre pod ne i tri po pod ne, za tre nu tak bi za u sta vi la ra do ve, ali ~im sta ne za stoj se na dok na di za ti li ~as jer se ra di lo tr ~e }i.

I sa da, kad sa dis tan ce od sko ro po la ve ka raz mi {qam o to me ~i ni mi se kao da smo ra di li u tran su. Taj neo bi ~an ose }aj za jed ni {tva, zdrav tak mi ~ar ski duh i svest da stva ra mo ne {to {to }e bi ti od op {teg zna ~a ja u sva kom od nas bu dio je neo pi si vo za do voq stvo. Ni smo mi sa mo ra di li. Bi lo je vre me na, isti na ne mno go, za sport ske ak tiv no sti, raz ne kur se ve i dru `e wa sa ak ci ja {i ma iz dru gih bri ga da. Ak ci je su bi le me sta gde su ni ca le qu ba vi od ko jih mno ge kru ni sa ne bra kom i da nas tra ju. Ne za bo rav ni su bi li ra stan ci na kra ju sme ne. Za gr qe ni, upla ka ni u di mu iz auspu ha auto bu sa ko ji }e nas po ve sti ku }i i raz dvo ji ti za u vek ili mo `da sa mo do ne ke no ve ak ci je, u ne koj no voj le poj pri ~i. n Du{an Kolunyija

Kad bi jo{ i Tawa do{la...

Ora No vi Sad zo ve na rad, rav ni ca pe va nad gla vom joj Fru {ka, mla dost do ne se i sna gu i sre }u, obraz i sr ce ogle da lo je su, za bu du} nost jo{ lep {u i ve }u... re di nom osam de se tih je u biv {oj Ju go sla vi ji jo{ uvek tra jao onaj za nos la god nog i bez bri `nog `i vo ta, „dol ~e vi ta“ sa mo u prav nog so ci ja li zma – pri ~a nam Dra gan ]u lum, ko ji je svo ji do pri nos udar ni~ kom ra du dao sa 13 i po go di na. – Za ge ne ra ci ju ta da {wih ti nej xe ra ko joj sam pri pa dao to je bio ne u pi tan dru {tve ni am bi jent, ne {to {to uzi ma{ zdra vo za go to vo, ne {to kao zdrav zub... Ni smo zna li za bo qe, ni ti smo ima li raz lo ga da o~e ku je mo ne {to go re.

We go va ge ne ra ci ja sta sa va la je u, mo glo bi se na zva ti, so ci jal-re ne san snoj at mos fe ri, for mi ra la je svo je vred no sti u am bi jen tu ova kvog ili ona kvog, ali ipak ure |e nog dru {tve nog si ste ma. To je pod ra zu me va lo i ku} no i {kol sko i sva ko dru go vas pi ta va we za pre u zi ma we od go vor no sti i bri gu o svom u`em i {i rem okru `e wu.

– I on da je bi lo sa svim nor mal no, `eq no i{ ~e ki va ti tre nu tak ka da }e nas ro di te qi ko na~ no pu sti ti na tu omla din sku rad nu ak ci ju da ceo me sec „zja ka mo“ po ne kom od brat skih nam gra do va biv {e SFRJ i upo zna je mo we go ve zna me ni to sti, ka ko smo mi sli li. Em je sve bi lo pla }e no, sve vre me smo bi li pod bud nim okom sta re {i na – pro ve re nih par tij skih dru go va, em se ta mo ozbiq no rm ba ~i lo te ustva ri i ni je bi lo vre me na za bi lo {ta dru go osim u~e wa go to vo olim pij ske di sci pli ne soc-re a li zma da bi se pri pre mi li za ono {to do no si stvar ni `i vot.

Da li je i Dra ga no vom ocu bi lo to plo oko sr ca, pa jo{ na ro ~i to ako je bio ~lan Par ti je, da po sma tra svog si na ka ko i sam kre }e we go vim „br~ ko-ba no vi} kim“ ili pak „{a mac-sa ra jev skim“ udar ni~ kim sto pa ma, ili je za od la zak na po pu lar nu ORA-u za slu `na Ta wa iz raz re da, mo `da ni ka da ne }e mo sa zna ti. Ali od la skom na ORA, po ~e lo je neo tu |i vo pra vo na kli na~ ku de ka den ci ju , gla di ja tor sku bor bu sa mu o kih gi ta ri sta kraj lo gor ske va tre, pr ve po qup ce i ukus pi va, za -

S

kqi wa we na ve~ nu qu bav, dva me se ca udar ni~ ke slo bo de. Da li je to ju go slo ven ski ti nej xer ski san?

– ORA i je ste bi la ne ki deo na {eg kli na~ kog sna i sko ro oba ve zna fa za u od ra sta wu. Da se raz u me mo, ni je tu bi lo ni ka ve pri nu de ili ne znam ka kve pro pa gan de dr `a ve. Mi smo je dva ~e ka li da do |e vre me ka da }e mo sta sa ti za rad nu ak ci ju i, ma ko li ko to sa da sme {no zvu ~a lo, se }am se da smo se pla {i li da nas kao pre ko broj ne ne iz o sta ve sa spi ska ak ci ja {a. Rad na ak ci ja je za nas bi la, pre sve ga, eg zo ti~ na avan tu ra, `i vot no is ku stvo ko je nas ma mi i ~i je pre ska ka we bi bi lo rav no ka kvom ogrom nom `i vot nom pro ma {a ju.

So ci jal na mre `a, da nas po pu lar ni ne tvor king, funk ci o ni sa la je i na rad nim ak ci ja ma jer su fan ta sti~ ne pri ~e slu {a li od omla di na ca, is ku snih ak ci ja {a. Ni ko od wih po po vrat ku ni je ku kao zbog ku lu ka, `u qe vi tih ru ku ili ra nog ju tar weg bu |e wa.

– Vra }a li smo se sa bez broj za ni mqi vih pri ~a, o no vim pri ja teq stvi ma, o ak ci ja {kim kon cer ti ma na ko ji ma su na stu pa li naj bo qi pop i rok ben do vi tog vre me na i pro sto ra, pa i pr vim mo ma~ kim opi ja wi ma, dru `e wi ma uz gi ta re oko lo gor ske va tre, za ne ko ga i pr vim qu ba vi ma, a na ro ~i to o no} nim is kra da wi ma u „par ti za ne“. Oni ko ji su ne kad bi li na ak ci ji si gur no zna ju {ta ova {i fra zna ~i...

Dra gan je od mah po po vrat ku sa rad ne ak ci je mar qi vo pri o nuo na u~e we no vih akor da i tvr di da je to, bez ika kve di le me, naj bo qa vred nost ko ju je do neo ku }i. Jer, kad je vi deo da je Ve dran, dru gar iz bri ga de, upra vo uz po mo} gi ta re smu vao Na ta {u iz Pri {ti ne, ube dqi vo naj lep {u i naj zgod ni ju de voj ku u sme ni ORA No vi Sad 1985, na uk je bio vi {e ne go o~i gle dan.

– Po red to ga, na u ~io sam {ta zna ~i te `ak fi zi~ ki rad i mo gao sam na vre me da se u svom `i vo tu od re dim pre ma to me.

Zbog to ga sam do da nas iz u ~io ne ke ve li ke {ko le. Ali ima ne {to {to je te {ko iz ra zi ti re ~i ma i {to je bi lo is pu we no du hom tog vre me na, a ~e mu je rad na ak ci ja bi la pa ra dig ma.

Ne sta lo je ose }a we svr sis hod no sti po kla wa wa ra da i tru da.

Ipak, da po no vo mo gu da bi ram, oti {ao bih si gur no jo{ na ne ku. Jo{ kad bi se Ta wa iz mog raz re da opet pri ja vi la... n Aristea Staki}

ve dok se u na{oj zemqi vlast bude shvatala uglavnom kao mo}, a ne kao odgovornost, broj kr{ewa prava gra|ana u jednom danu prevazilazi}e ono {to bilo koji ombudsman mo`e kontrolom da utvrdi za celu godinu, ocewuje u razgovoru za „Dnevnik“ za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi}.

– Dodatni problem je {to jo{ ima slu~ajeva da organi javne vlasti sporo ili nepotpuno otklawaju propuste u radu koje u kontroli utvrdim, pa i da opstruiraju, spre~avaju efikasnu kontrolu, iako su wihove zakonske obaveze prema Za{titniku gra|ana, kao nadle`nom dr`avnom kontrolnom organu, vi{e nego jasne – ka`e Jankovi}.

Prvi ombudsman Srbije i wegova stru~na slu`ba, koja je za tri i po godine ve}i deo vremena radila u desetkovanom sastavu, promeniv{i pet privremenih adresa, imali su vi{e od 16.000 obra}awa gra|ana. Od sedam hiqada formalnih pritu`bi okon~ano je preko pet hiqada predmeta, vo|eno je oko dve hiqade postupaka kontrole i dato je 338 preporuka za otklawawe utvr|enih propusta, od kojih je 231 sprovedena.

– Stalni rast broja gra|ana koji nam se obra}aju pokazuje, s jedne strane, da oni postaju svesni svojih prava i tra`e da se ta prava po{tuju, a sa druge strane, zna~i i porast poverewa u ovu instituciju. No, to ni slu~ajno ne zna~i da smo zadovoqni. Srbija je dugo stagnirala ili nazadovala i danas je odnos vlasti prema gra|anima i kvalitet wihovog `ivota jako daleko od wihovih opravdanih i realnih o~ekivawa, da ne govorim o onim nerealnim koja su kod gra|ana olakim obe}awima stvarana. Zbog toga se svaka pri~a o napretku, koji se u nekim segmentima `ivota realno de{ava, do`ivqava gotovo kao uvreda zdravog razuma, jer su opravdana o~ekivawa gra|ana mnogo ve}a. l Ko je, ka ko i za {to po ku {ao da vas „di sci pli nu je“, s ob zi rom na va {e sa op {te we „da po ku {a ji di sci pli no va wa ne }e us pe ti“?

– Moj posao je da nezavisno od svake vlasti i autoriteta, objektivno i nepristrasno kontroli{em rad organa javne vlasti i ukazujem na propuste kojima se kr{e prava gra|ana. U ve}ini slu~ajeva drugi organi, od lokalnih do republi~kih, prihvataju da su na~inili propust i sprovode preporuke kako bi ga ispravili, ali se doga|a da nastoje i da se odupru kontroli, koriste}i sva sredstva i uticaj koji u jednom slo`enom politi~kom i dru{tvenom kontekstu imaju na raspolagawu. Moj stav da “poku{aji disciplinovawa” ne}e uspeti o~igledno je provociran konkretnim „kombinovawem“ i poku{aji-

S

c m y

dnevnik

INTERVJU

30.april-2.maj2011.

7

SA [A JAN KO VI], ZA [TIT NIK GRA \A NA SR BI JE

Ne povla|ujem mo}nima, ne ulep{avam stvarnost ma netransparentnih uticaja, ali je istovremeno i na~elne prirode i predstavqa poruku svima koji ne razumeju ili ne `ele da razumeju ulogu Za{titnika gra|ana.

U tom smislu mogu samo da ponovim da nisam tu da bih povla|ivao mo}nima, ulagivao se gra|anima ili ulep{avao stvarnost u izve{tajima radi lep{eg utiska o Srbiji u Evropi, ve} da pomognem gra|anima da do svojih garantovanih prava do|u bez prepreka, kao i da uka`em na te prepreke, ko god ili {ta god one bile. Zakonska zabrana bilo kome da uti~e na moj rad, „nezavisnost“ kao kqu~na, Ustavom utvr|ena osobina ovog organa, garantovan imunitet, visoka plata i petogodi{wi mandat, nisu tu radi privilegija, ve} da meni i svakom budu}em za{titniku gra|ana omogu}e da gra|ane {titi ne tra`e}i nikakvu {argarepu, ali i ne strahuju}i od bilo ~ijeg {tapa. l Iz ko jih sve dru {tve nih sfe ra sti `u pri tu `be i {ta ste pred u ze li?

– Najvi{e pritu`bi gra|ana odnosi se na nepravilan rad administracije: sporost u radu i nelogi~-

na uprave. Sve su to povrede na~ela dobre uprave i zbog toga sam, u saradwi sa ombudsmanom Evropske unije, sa~inio Kodeks dobre uprave i ponudio ga Narodnoj skup{tini kako bi ga i ona svojim autoritetom osna`ila. Podneo sam tako|e i 96 zakonskih i drugih normativnih inicijativa, te`e}i poboq{awu propisa radi {to potpu-

Apel dr`avi: Za{titite prava radnika l Kakva su danasprava radnika u Srbiji?

– Nesklad izme|u propisima zagarantovanih i u praksi po{tovanih prava zaposlenih u Srbiji se olako toleri{e i opravdava, dok pojedini poslodavci, pogotovo u mawim mestima, zloupotrebqavaju masovnu nezaposlenost i prakti~no ucewuju lokalno stanovni{tvo da radi pod bilo kakvim uslovima. U uslovima ekonomske krize i nezaposlenosti ponovo se javqa rad na crno ili se plate prikazuju mawim nego {to jesu da bi se pla}ali mawi doprinosi, zbog ~ega }e tim radnicima i penzije biti mawe. Kada poslodavci kr{e zakon i ne upla}uju obavezne doprinose u penzijski, zdravstveni i druge fondove, {tetu i daqe po va`e}em zakonskom re{ewu snose radnici. Za{titniku gra|ana radnici naj~e{}e ukazuju da im poslodavci kr{e pravo na dnevni, nedeqni i godi{wi odmor, da im ne pla}aju prekovremeni rad, da rade na odre|eno vreme znatno du`e nego {to je to predvi|eno Zakonom o radu. Ima diskriminacije `ena na poslu, ne zapo{qavaju se dovoqno osobe sa invaliditetom... Uz ogradu da nisam ovla{}en da se bavim pojedina~nim sli~ajevima spornih odnosa izme|u poslodavaca i zaposlenih, apelujem na dr`avu da obezbedi mnogo br`u i delotvorniju za{titu prava radnika, a poslodavce podse}a da je samo po{tovan radnik produktivan radnik. nosti u postupawu, neefikasnost, neotklawawe sopstvenih gre{aka ve} uporno insistirawe na wima, besmislene, odbijaju}e procedure...

Ima i pritu`bi zbog neizvr{avawa sudskih presuda od strane orga-

nijeg ostvarivawa prava gra|ana i spre~avawa zloupotreba organa vlasti. Podseti}u na to da je Ustavni sud, na moj predlog, ukinuo najve}i deo Izmena i dopuna Zakona o javnom informisawu, ko-

ji je predstavqao neustavnu pretwu slobodi javne re~i. l [ta ste utvr di li po vo dom pri tu `bi ne re i za bra nih su di ja i tu `i la ca?

– Primio sam 178 pritu`bi neizabranih, odnosno nereizabranih sudija i utvrdio da je pri izboru kandidata na~iweno niz propusta. Visoki savet sudstva je o{tro odbacio moj stav, ali je kasnije, kada su iz Evropske komisije stigle gotovo identi~ne zamerke, wih prihvatio s dobrodo{licom i zahvalno{}u. I neizabrani tu`ioci su se `alili, Dr`avno ve}e tu`ilaca je pokazalo ve}i stepen odgovornosti i saradwe u razmatrawu tih pritu`bi i saglasili smo se da }u, posle postupka revizije izbora koji sledi, a koji }e pomno pratiti Udru`ewe tu`ilaca Srbije, dati ocenu da li su propusti otkloweni. l Da li su vam se even tu al no obra }a le po zna te li~ no sti iz sfe ra po li ti ke, bi zni sa?

– Jesu, ali i oni, kao i ostali gra|ani imaju na~elno pravo na diskreciju u pogledu toga na {ta i na koga se `ale. l Ko je in sti tu ci je se u pri tu `ba ma gra |a na naj ~e {}e po mi wu?

– Pre svega da razbijemo jednu predrasudu: veliki broj pritu`bi na jedan organ ne zna~i da taj organ najmawe po{tuje prava gra|ana. U svetu je upravo obrnuto, to zna~i da sistem radi, da su gra|ani svesni svojih prava, da se ne

pla{e da se `ale, ako treba i najvi{em kontrolnom organu, i da imaju poverewa u institucije. Ako taj organ jo{ i efikasno otklawa propuste koje kontrola utvrdi, sprovodi preporuke i unapre|uje svoj rad, kao {to je obi~no slu~aj sa Ministarstvom unutra{wih poslova, onda smo na dobrom putu. Negde veliki broj pritu`bi ukazuje na sistemske propuste, za koje nu`no ne moraju biti krivi zaposleni u organu uprave, ali i mogu.

Takav je slu~aj u oblasti penzijskog i invalidskog osigurawa, zapo{qavawa, zdravstvene za{tite, javnih preduze}a, poreskih organa, centara za socijalni rad, {kola, de~jih ustanova, zatvora. I sa tim organima i institucijama uspostavqena je dobra saradwa, ali su propusti suvi{e ~esti, masovni i ne otklawaju se dovoqno brzo.

Na`alost, moram re}i da ima i organa koji nisu prihvatili Ustavom utvr|enu kontrolnu i preventivnu ulogu Za{titnika gra|ana u na{em demokratskom ure|ewu.

Najdrasti~niji primer je Visoki

de, `ene, izbegli i raseqeni, pripadnici seksualnih i pojedinih verskih mawina, deca, stranci. Me|utim, brzo narasta jo{ jedna velika rawiva grupa – socijalno ugro`eni, siroma{ni, nezaposleni...

Broj i sadr`ina pritu`bi zbog izostanka delotvorne za{tite i ostvarivawa socijalnih prava, prava na su|ewe u razumnom roku, prava na mirno u`ivawe imovine, prava na po{tovawe dostojanstva od strane administracije i wen odgovoran rad, kao i priroda propusta u radu organa vlasti koje Za{titnik gra|ana svakodnevno utvr|uje, ne ostavqaju prostora za zadovoqstvo. l Ima li in sti tu ci ja Za {tit ni ka gra |a na for mal ni i re al ni ka pa ci tet za efi ka sno de lo va we?

U ovom momentu, moji saradnici – zamenici i stru~na slu`ba, i ja sam, ovoliko koliko nas je i bez mogu}nosti da ka`wavamo za opstrukciju, ne mo`emo ispuniti sva o~ekivawa gra|ana koji nam se obra}aju s poverewem, ~ak i kada znaju da Za{titnik gra|ana nije najboqa niti prva adresa na koju treba da se obrate. Posao ombudsmana je da argumentima uveri, ne da prinudi, {to i ne mo`e. Pri

Sr bi ja je du go stag ni ra la ili na za do va la i da nas je od nos vla sti pre ma gra |a ni ma i kva li tet wi ho vog `i vo ta ja ko da le ko od wi ho vih oprav da nih i re al nih o~e ki va wa, da ne go vo rim o onim ne re al nim ko ja su kod gra |a na ola kim obe }a wi ma stva ra na savet sudstva, koji je ignorisao Za{titnika gra|ana kada sam im ukazao na propuste koje su u (re)izboru sudija na~inili, i koji je prekr{io zakonom propisanu obavezu da me obavesti o sprovo|ewu izre~enih preporuka. l Ka ko, sli kom kroz pri tu `be, vi di te sta we osnov nih qud skih i gra |an skih pra va?

– Postoji veliki raskorak izme|u visokih standarda po{tovawa qudskih prava koje smo upisali u na{ Ustav i zakone, i svakodnevnog `ivota, posebno pripadnika rawivih grupa. Tradicionalno, to su Romi i pripadnici drugih nacionalnih mawina, osobe sa invaliditetom, bolesni, osobe li{ene slobo-

tome podr{ka javnosti – medija, civilnog dru{tva, gra|ana... najve}a je pretwa neodgovornim pojedincima u vlasti. Recimo, vi{e od 70 odsto sprovedenih preporuka i gra|ani i ja u najve}oj meri dugujemo tome {to je javnost prepoznala interes da podr`i rad Za{titnika gra|ana. U me|uvremenu, mora se dogra|ivati autenti~an ose}aj odgovornosti u naj{irem krugu organa javne vlasti i javnih slu`benika, kao i shvatawe da je po{tovawe preporuka Za{titnika gra|ana u wihovom najboqem interesu, jer wihov rad ~ini pravilnijim i stoga po{tovanijim kod gra|ana koji ih pla}aju. n Ja ska Ja ko vqe vi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ka ko smo iz gu sti ra li To mu

U

po sled we vre me sve te `e pa i ne ra do pi {em o ra di ka li ma, ili ka ko se sad ve} od je da red zo ve ona dru `i na oko To me i Vu ~i }a. ^i nim to ne ra do, jer mi se to uvek u~i ni kao isu vi {e lak i jed no sta van za da tak, a ja sam ove mo je ko men ta re uvek za mi {qao kao go to vo te ze jev sku pu sto lo vi nu u bes kraj nom la vi rin tu isto rij skih ana li za, pa bo ga mi i is tra `i va wa.

A ka kav je to la vi rint i ka kva za go net ka ako se stal no po tvr |u je da ona te za o ne ka kve dve Sr bi je uglav nom zna ~i po de lu na one ko ji stal no gu be i one ko ji stal no do bi ja ju.

A to ve} mo `e da po sta ne do sad no, se ti te se sa mo ka ko je mo ja Zve zda jed nom dav no iz gu bi la pu bli ku na svo joj Ma ra ka ni, jer sa Yaji }em, A}i mo vi }em, Ka ra si jem i La za re vi }em ni je bi lo ne iz ve sno sti!

Dve go di ne su le ma li ko pra he rom za te pi he sva kog ko im is tr ~i na te ren. I ko sad to da gle da kad ni {ta no vo ne mo `e da do ~e ka. Pro sto su ih i naj ver ni ji na vi ja ~i – iz gu sti ra li. Ba{ kao i na pred wa ci svog To mu.

I eto, pro |o {e nam i us kr {we ra do sti.

To ma nam se na Vr bi cu ude sio „ko za Vr bi cu“, le gao u svo jim stra na~ kim pro sto ri ja ma u Skup {ti ni Sr bi je, a on da se pre me stio u jed nu pri vat nu bol ni cu ko ja je zbog ne pla }e nih ra ~u na odav no blo ki ra na pa je u woj bio i je di ni pa ci jent, obe }ao na ro du sve i sva {ta, obe }ao da im ne }e da ti da se ra zi |u iz cen tra Be o gra da pa kad je ja sno vi deo da su ga kan da ve} iz gu sti ra li, jer ih je do {lo mno go ma we ne go {to se na dao - od mah ih po sle mi tin ga po slao ku }i. Ne ki pro fe so ri isto ri je mi ovih da na ka `u da je to bio je di ni mi ting sa ko jeg je or ga ni za tor mi tin ga {e po slao ku }i!

Pa obe }ao sti ro por sa ko jim se pred na ro dom ni je ni po ja vio, obe }ao {trajk gla |u i `e |u do is pu we wa we go vih du go ro~ nih zah te va, pa se – a, na rav no, pre is pu we wa istih - ude sio za Us krs, oti {ao u cr kvu, pri ~e stio i puj pi ke ne va `i, ne ma `e |i, ne ma gla di, po je la ma ca... a ti na ro de sad lu paj gla vu ili ’va taj be le {ke ka kav je bio sce na rio i ka ko se isti ne pri met no i go to vo ne `no me wao iz da na u dan. A mo `da se ne bi ni me wao da ga ba{ oni we go vi – ni su iz gu sti ra li. ’O}e to, bi va to kad od te be ni ka kve vaj de – dva de set go di ni ca.

Ni ko ne }e da stal no gu bi, uza lio se na rod pa ho }e ma lo i da do bi ja.

Da kle, ako se se ti mo one div ne i pre sve ga je din stve ne „slo ven ske an ti te ze“ u na {oj na rod noj po e zi ji, „ni ti gr mi, nit se ze mqa tre se, nit uda ra mo re o mra mor je“ neg {ta bi va: na qu ti se To ma. Na qu ti se, pro pa de mu car stvo! A zlob ni ci su jo{ i pre Us kr sa re kli da je sad sa mo jav no i o~i gled no pri znao i po ka zao ono {to smo o we mu ve} odav no zna li: da vi {e vo li vlast neg le ba da je de. Sve u sve mu, bi la je to do zla bo ga lo {a i do sad na pred sta va, sa naj ma we dra ma tur {kog za ple ta do sa da.

Ne zna se ~ak ni ka ko se za vr {i la, mo `da i sa „tu `nim he pi en dom“, ka ko je to „naj bo qe obo `a va la“ iz ve sna Zo ri ca Brun clik.

Na kra ju se ~uo sa mo sla ba {an zvuk, ka ko bi ve} na pi sao po koj ni Da ni lu {ka (Da ni lo Ki{), a on da se ma lom pro sto ri jom ra {i rio mi ris po kva re nih ja ja. I to bi ot pri li ke bi lo sve.

A je di ni ko ji taj sa svim ka rak te ri sti ~an mi ris ni je ose tio, ili ipak je ste, al ne sme da pri zna, bio je onaj „le pi Aca“ Vu ~i}. Ne kad su ga zva li, pa smo i mi ta ko pi sa li, „mla di i le pi“, ali sad smo ne ka ko iz ra ~u -

na li da po sle 20 i ne {to go di na u po sla ni~ kim klu pa ma i mi ni star skim fo te qa ma i 300-ti nak skrom nih po sla ni~ kih i mi ni star skih pla ta, taj drug ba{ i ni je to li ko mlad ko li ko je (i da qe) lep, maw ako u Skup {ti nu Sr bi je ni je u{ao sa 5-6, pa mo `da i ce lih 7 go di na, {to i ne bi bi lo ne ko ve li ko iz ne na |e we, pa ~ak ni iz u ze tak, su de }i bar po zre lo sti ne kih di sku ta na ta, a po go to vo wi ho vih ne za bo rav nih di sku si ja. Pa ka ko ve} ni {ta ose tio ni je, a ni shva tio ka kve je efek te ima la naj no vi ja pred sta va we go vog {e fa, drug se le po iz ja snio da se po sle ovog pre du skr {weg kar ne va la ose }a „po no sno, uz vi {e no i po bed ni~ ki”.

Bla go we mu. Odav no ni sam ~uo ili pro ~i tao da se u ovoj mo joj Sr bi ji ci ne ko ose }a po no sno. A tek da se ose }a uz vi {e no, to ni sam ~uo ni kad. I ni ot ko ga. Pret po sta vqam da ni oni sre} ni ci ko ji se jed nom u `i vo tu ose te uz vi {e no to o se bi ni kad ne ka `u, pa mo `da to da su uz vi {e ni - ni sa mi ne zna ju. A si gu ran sam da bi ih ~ak i sa ma po tre ba da gla sno i jav no, u TV ka me re i mi kro fo ne, o svo joj uz vi {e no sti pro zbo re – da bi im i sam taj ~in mal ~i ce wi ho vu uz vi {e nost na ~eo, mal ko ih od we uda qio, a wih sa me mo `da i uni zio. To je kao kod one ru ske de ~i je za go net ke – na ko je pi ta we se ni kad ne mo `e od go vo ri ti po tvrd no? Na pi ta we: spa va{ li? Da kle, ili }e{ sla ga ti da spa va{, ili }e{ stvar no spa va ti, pa to pi ta we ne }e{ ni ~u ti. n \or |e Ran deq

8

[ O R O M

S

B O R O M

April-maj Danas je sve slobodno, ~ak se i o kraqevskim svatovima divani na svakom }o{ku, naglas, ni o tome vi{e niko ne {apu}e neka davna vremena, koja pamtimo po kri{om farbanim {arenim jajima i gran~icama vrbe koje su od porte do ku}e putovale smotane ispod jankela ili u `enskoj torbici, druga~ije se slavilo i radovalo. U to doba su deca i{la redovno u {kolu, u~iteqi su mo`da i {trajkovali digod, al je to tako zdravo od nas bilo daleko, da mi nikad nismo ni znali da toga (mo`da) ima negdi na svetu. U {kolu se i{lo s torbom preko ramena, na dr{ki je bilo oka~eno lon~e, na kojem su se po broju obijenih delova videli zavr{eni razredi. Iz tog li~nog lon~eta pila su deca ~aj, belu kafu ili klot vru}e mleko. Jeli su krofne, mekike, kifle, leba i marmelade iz onih velikih plekanih piksli.

Te piksle su bile bezecovane jo{ ~im su stigle u {kolsku kujnu. Kad de~urlija potro{e marmeladu, kad postanu zdravi, siti i pametniji, piksle i poklopce su `ene nosile ku}i, da im daju po~asno mesto u {apajzu i da u wih usele plemenitije sadr`aje od obi~ne marmelade. Te obi~ne marmelade imale su dve boje, jedna je vukla na crveno a druga na `uto.

Jedna je bila sla|a a druga kiselija i to je bilo dosta. Bila je to investicija u budu}nost, kad na (tim) mla|ima svet ostane, neka prave marmelade kakve wima gode. Kad zazvoni za veliki odmor, svi su stajali u redu za u`inu, u {kolskom hodniku. Svakom je sledovalo isto, ko {to su iste bile i vakcine koje su primali. Svi su bili pelcovani jednom iglom, malko oprqenom na onom plamenu {to ne ~a|avi ko onaj na sve}i. Lekari ondak nisu nosili ni maske ni rukavice a sva deca su se odranila na miru, bogu fala. Valda zato {to su svi isto jeli i pili, bili jednaki i zajedno, bili su kadri da istraju. Pred {kolama nisu de`urali milicajci, oni su vijali lopove, decu je ~uvalo vaspitawe, red i strogo}a u~iteqa i roditeqa.

Te {kolske u`ine oko Uskrsa bile su oboga}ene jajima. I pored strogo}e i pravila, upotreba {arenih jaja u svrhu zdravqa i odrastawa dece bila je tole-

U

se ra~una da se kvo~ke nasade uo~i Prrisana i od vlasti i od u~iteqa. Posle vog maja, me|unarodnog praznika rada, Uskrsa ponesu deca u {kolu par {arekoji smo svi na svetu slavili, al nismo nih jaja, kao za u`inu. Onda krenu jo{ znali za{to. Radili su na{i i pre topre prvog ~asa da ko{taju ~ije je tvr|e ga isto, imali ista prava, obaveze, istu i krene takmi~ewe. Krene i u`ina ramuku da novce zarade i da godina bude nije, tog dana. Greota je da polupano {arodna. reno jaje ~eka veliki odmor. Pora`eni \ur|evdan je nekako bio u senci tog su svoje poraze obele`avali ofarbanim quskama s oqu{tenog gubitnika i Prvog maja i bio je re|e spomiwan. A i sudili su mu na licu mesta, onako bez padao je navek posle udarni~kog sveca. soli, ali u slast, pre prvog ~asa. [are- Da pili}i ne bi kasnili, Prvi maj su konilo se {kolsko dvori{te od qusaka. ristile redu{e kao orijentir da nasade Posle prvog odmora quske su bile sit- kvo~ke. Vodilo se ra~una da se nasade nije, posle drugog jo{ sitnije, posle sredom a ne petkom. Nigde pisalo nije tre}eg su bile skoro sve jednako izmr- ali se znalo, ko nasadi sredom, kad se pivqene od de~ijih |onova. Malko vetra i li}i budu legli, quska od jajeta }e pucatetkicina metla do sutra bi uklonili tragove borbi, pobednik se znao ali nije bio nagra|ivan, iz opravdanih razloga. Danas je sve slobodno, ~ak se i o kraqevskim svatovima divani na svakom }o{ku, naglas, ni o tome vi{e niko ne {apu}e.

Malko pre Uskrsa, kad po~nu `abe da kreke}u i kad vi{e nema dileme o}el il ne}e prole}e, po~nu i koko{ke da nose jaja. Dok je zima, nije im ni do ~ega, samo se sklone pod streju koko{iwca i stoje tamo onako naje`ene od ladno}e i bosonoge na snegu. Di bi jo{ i jaja nosile. E, kad krene prole}e, Da nam `ivi, `ivi rad krene i narost. O}e ponekad to prvo jati po sredi i lako }e se svi izle}i. I je da bude zdravo sitno, ko malko ve}i oni od petka se izlegu, al budu sami pekliker, ni ne li~i na ona velika, prava tlovi. Nije to dobro, onda nema ko da koko{ija jaja. To malo jaje su zvali |avo. snese jaja, xaba bilo takvog posla. Bila Kad ga snese koko{ka, onda ga je neko od je to najva`nija sreda u aprilu, posleduku}ana, ko je bio ve{t da ume da zavuka wa u mesecu, kad bude dovoqno obele`egrudvu daleko, prebacivao preko krova. nih, formastih jaja za nasad.

Uzme ga iz gwizda i zavitla preko kroOko Prvog maja padale su dve ki{e, va, verovalo se da to poma`e da se ne iz- jedna lo{a i nepotrebna, i ona druga, vale`e neki ve{tac ili tako {togod r|a- `na i blagorodna. Obe su mogle da stanu vo. Boqe su to koko{ke razumele nego u tri dana razmaka, da padaju na istu wimi u klotanim ga}ama, odmah posle toga vu, na isti narod, iz istog neba, al nikad su po~ele da nose redovna jaja. iste bile nisu. Ona oko prvog, nikom goU ku}i je postojala jedna povla{}e- dila nije, kvarila je svetac radnika, na olovka, mastiqava, bricom za{iqe- trudbenika i udarnika. Nije im dala da na s obadva kraja. S jednog kraja je pi- na miru borave na travi, u prirodi i na sala plavo, s drugog crveno. Nije bila svojim sve~arima. Paorima je i godila i za |ake, bila je to ku}evna olovka za nije, onima {to su ve} posejali jeste a va`ne zapise. Sa plavim krajem se pi- onima {to jo{ nisu - ba{ i nije. Radni~salo na quski jajeta kad ga je koja koko- ka klasa se toj ki{i nikad nije radova{ka snela i ta jaja su ~uvana u sa}uri u la. Ako pokisne \ur|evdan, svi paori su ladnoj sobi, spremna za nasad. ^ekalo divanili da je ta ki{a zlata vredna. se samo da neka koko{ka re{i da po- \ur|evsku ki{u su udarnici pamtili stane kvo~ka, da sedne u gwizdo i da ~e- po ki{nim mantilima i mokrim cipelaka gazdaricu da podmete i ona jaja iz ma, dok su i{li na posao. U {qapkavom sa}ure, da ne le`i samo na jednom, {to danu nisu videli zlato, hodali su spuga je posledweg snela. Znalo se i tada {tene glave, asfaltom, izbegavaju}i bada su majski pili}i najboqi i vodilo rice i lokve.

U to doba je po zidovima, onim najdu`im i najve}im, postojao samo jedan grafit: @iveo 1. maj. Wega su obnavqali svake godine, a onaj „svi na izbore“ tavorio je na ki{i i suncu i ~ekao svojih nedequ dana, da za koju godinu opet bude ofarban. Nije svetu trebao poseban kalendar da znaju kad }e Prvi maj. ^im po istim slovima prefarbaju onaj grafit i kad iznesu duga~ke vatrogasne merdevine, one `ute, kupovne, lake i lepe, ide prvi, znalo se. Naslone merdevine na svaku banderu, u to doba su sve bile drvene i na svaku zakucaju zastave. Zastave su bile {traftaste s petokrakom i ~isto crvene sa zlatnim slovima, stojale su na okruglim letvicama. Na drugom kraju letvice je bio ekser, kriv i zar|ao od kucawa, va|ewa i stajawa na ki{i, al jak da i te godine dr`i zastavu prikucanu na banderu, dok ne pro|e praznik. U to doba sva deca su umela i `mure}ki da nacrtaju zastavu svoje otaxbine i svi su znali kako izgleda grb dr`ave i koliko bakqi u wemu gore. Slavili su Prvi maj i oni {to nisu voleli da rade i {to nisu imali `uqeve na rukama. Oni su pravili priredbe, pisali govorancije i postrojavali decu na bini, na sve~anim akademijama. To im je bio jedini poso i velika briga. Sre}a da je godi{we bio samo jedan Prvi maj. \ur|evdan su slavili i hajduci, Cigani i moji uku}ani. Navek sam volo {to smo tako bili {areni sve~ari, jedino mi je malko smetalo {to su ti hajduci ba{ na sve~are morali da begaju u {umetine.

Ko zna dal su do~ekali da ceo ru~ak iza|e na astal. Jo{ ako su i u wino vreme supu oma sa {poreta iznosili na astal, garant drugo nisu ni stigli da jedu. Dok do~ekaju da se supa oladi u tawiru, mogli bi da zakasne u te wine {ume. Naopako da ih uvati no}, u to doba nije bilo baterlampi, di bi kroz pomra~inu.

Danas svi slave sve~are i imaju slavu.

Odjedared se stvorila gu`va i na sve~are se ide na pola sata. Do|u, ~estitaju, donesu fla{u pi}a i ka`u „izvinite, moramo jo{ na pet slava da stignemo, `urimo“.

Ize{ take goste, kad bi i sve~are da obave s nogu. @ure ko ’ajduci, a {uma vi{e ni nemamo, sijalice rade, ne idu nikud pe{ke i opet ne stignu da sve sve~are obi|u za dan. Nekima moraju da po{aqu poruku, da ~estitaju. Prvi maj vi{e niko i ne ~estita, kanda da se istopio na nekom velikom tenderu. Od sve tradicije ostao je mo`da neki bledi grafit, digod na nekom zidu koji kre~ nije video barem frtaq veka. Ostala je i trava zelena, olistala je i {uma na vreme, bi}e izletnika more jedno. Niko ne `uri ku}i, uglavnom niko i ne radi, ugasile se firme, ali `ivi praznik rada. Da nam `ivi, `ivi rad. Sre}an vam Prvi maj, me|unarodni praznik rada. Sre}na ti slava, doma}ine. Bio je nekad i veliki ro|endan u maju. Majski pili}i su, ka`u, najboqi. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Ni{ta nas ne sme iznenaditi

e bi ova demokratija bila ni tako lo{a, samo kad se ne bi moralo svako malo na te izbore.

Majku ti bo`iju, narod nam se usplahirio, pa bi svake ~etiri godine da odlu~uje o mojoj inokosnoj i sudbini Stranke mi. K’o da bi mi bilo te{ko u slu~aju nepovoqnog ishoda po mene i moje bli`we da je promenim. Mislim Stranku. Ali tako je to kada ~ovek na svoja nejaka ple}a preuzme teret starawa za narodnu stvar i wegov svakovrsni boqitak i napredak.

Kako nas je to lepo nau~ilo na onim kratkim ~etres’dnevnim kursevima na Kopaoniku, ve} koliko po izricawu re{ewa izbornih komisija, ozbiqna stranka, a moja to definitivno jeste, sprema se za naredne izbore. Dobro, ove svakodnevne, da re~em dr`avni~ke, obligacije su nas malo uspavale, ali ~im su me iz Glavnog odbora pre neki dan podsetili na ~lan 59 alineja 83 strana~kog Uputstva za rad na terenu, nalo`io sam „defkon” uzbunu u na{em varo{kom Izbornom {tabu.

Ima da mi se tokom praznika, potpomognutim zlatiborskom jagwetinom, sastavi i strategijski i takti~ki plan za ove nove izbore, bez obzira kada budu. Jer, nas ni{ta ne sme iznenaditi.

Tek da ne uru{im ugled u napojenom i nahrawenom ~lanstvu i simpatizerima, ipak moram da dam osnovne smernice rada u tom smislu. Pre svega se moramo suo~iti sa aktuelnim problemima u privredi, iako bele`imo, u bli`em i daqem okru`ewu nezabele`en, rast BDP-a, skra}enicu koju samo zlonamerne i tendenciozne novinarske huqe ~itaju kao „Boqe da prosimo”. U tom smislu, hitno uspostaviti kontakt s na{om dijasporom, tako raspolo`enom za ulagawe u srpsku privredu, jer qudi definitivno znaju „kako treba”. Dodu{e, bilo bi po`eqno da naleti i neki ni~im izazvani strani investitor, ali nema te prepreke koju na{a organizovana Stranka ne mo`e da re{i. Evo, ako nema nikog, nazva}u ja svoju svastiku, pride ima neobi~no ime a udala se za pravog Nemca (govori, bre, nema~ki boqe od ro|enih Nemaca!) pa mo`’ da pro|e i kao taze grinfild investitor. Igrala je onomad u na{em KUD-

N

dnevnik

c m y

30.april-2.maj2011.

u ucveqenu Dolores Ibaruri za svaki Prvi maj i ostale prigodne praznike, pa }e vaqda znati da odigra i ovu sitnu rolu uspe{ne poslovne `ene.

Par miliona evra ulagawa ovamo, stotinak hiqada evara donacija onamo, i odmah }e mi se izborna baza, suo~ena sa svetlom budu}no{}u, odobrovoqiti. Jo{ kad sa TV ekipama obi|emo neki od davno zatvorenih pogona, uga{en ne toliko privatizacijom na{ih ina~e sposobnih qudi, koliko nerazumnim pona{awem ovih zlotvorskih sindikalista koji bi svako malo pa da dobiju platu, gde }e nam biti kraj. Najavi lepo moja svaja otvarawe 300-400 novih radnih mesta krajem slede}e godine, mislim ~im se formira nova Vlada i... Bog da te vidi.

Igrala je moja svastika Dolores Ibaruri za svaki Prvi maj, pa gde ne}e ovu sitnu rolu stranog invstitora Odmah pristupiti i rebalansu na{eg varo{kog buxeta. Komunalci ima da rade na ler, ima vremena, plati}e im se, ali u ovom odsutnom momentu po budu}nost na{e mlade demokratije, vaqa pomo}i progresivne stranke, pa }emo deo tako oslobo|enih sredstava preusmeriti na proverene udruge gra|ana i wihove projekte. Jer kako }e i kad }e na{a varo{ u Evropu, ako ne iza|emo u susret jogi-leta~ima ili projektima kao {to su „Transcedencijom do pomirewa”, „Rolerima ka EU” ili „Reciklirajmo preko grane”. Sad, mali je problem {to se mora imati {irok zahvat i po desnici, pa }emo u tu svrhu uprili~iti nabavku novih kwa`evskokraqevskih povijesnih zastava i srpskih tradicionalnih instrumenata vuvuzela kako bismo doma}inski primili i jo{ br`e ispratili WKV. Svakom u~esniku u do~eku WKV obezbediti i prigodnu repliku prve nemawi}ke viqu{ke, pa nek Barbarosini potomci

puknu od muke.

Sport. Bez sporta na{a omladina vi{e ne mo`e.

Ako ih bez lopte ostavimo, mogu se, ne daj Bo`e, nekom pijewu droge okrenuti, ili, da zlo ne ~uje, u biblioteci zavr{iti. Dakle, te me{ine puwene vazduhom i nekoliko stotina dresova od{tampanih u bojama Stranke deliti blagdanskim prigodama, o kakvom sto~nom va{aru ili u sli~noj nazdravi~arskoj prilici, jer i po~etnik zna da nema boqih ambasadora na{e nepogre{ive evroorijentisane politike, od onih u kratkim ga}ama.

Kultura se u na{oj varo{i ve} odavno tretira na zaslu`en na~in, pa u okviru kampawe vaqa predestinirati neka sredstva i na taj konto, ali tako da ne izazovemo bes navodnih nezadovoqnika. Ima brate, tih bendova po varo{i koliko ho}e{. Ako je koji sastavqen i od na{ih poverqivih omladinaca, nema da fali. Par miliona za koncerte, mada ni likovne kolonije nisu lo{e, i eto ti dogovora s lokalnom {tamparijom za liflete, flajere i ostale promo-andrmoqe. KUD-ovi obavezno, jer bez tog na{eg narodnog stvarala{tva ne}emo znati odakle smo krenuli, pa sledstveno tome ni gde smo po{li. Ma {ta da tvrde na{i doma}i du{mani. Anga`ovati i drugove i drugar’ce glumce na sve~anim akademijama, uz obavezne kostime iz pozori{ta.

Ima da bude... vrh!

Ovako grandiozan plan ne bi bio funkcionalan ako ga ne bi ispo{tovali i ispratili, u svakodnevnom `ivotu ina~e potpuno nepotrebni, ~ak {ta vi{e suvi{ni, novinari. Malo je problem s onima iz velikih medija, stalno ne{to zakeraju, kao te{ko je prodati na nacionalnom nivou pri~u o 735 metara tucanika do Pantinih sala{a, ali su zato makar lokalni uvek na na{oj strani. Neka, brate, dostave neke projekte o me|uregionalnoj, prekograni~noj saradwi, re{i}emo, finansijski podr`ati i tu glad narodnu za pravovremenim i nadasve istinitim informisawem.

Eeee, tako se to radi. n Alek sa pl. Ade to vi}

Kejt bi ven~awe veka. Niti je pala ki{a, niti se Kejt predomislila, mada smo zdu{no navijali da se ba{ to dogodi. Eh, kakvi bi to naslovi bili: „Kejt je ipak rekla ’ne’”, „Odbegla mlada”, „Kraqica Elizabeta te{ila unuka”... A, ne! Umesto toga, sve je bilo po protokolu predvi|enom za moderne bajke.

Princ Vilijam i Kejt Midlton poqubili su se dvaput na balkonu Bakingemske palate posle ceremonije ven~awa obavqene u Vestminsterskoj opatiji. I te poqupce razdragano je pozdravilo gotovo milion okupqenih pred palatom dok su im nad glavama proletali avioni RAF-a u sve~anom poretku.

Slu`bu u opatiji pratilo je ~ak 1.900 gostiju i tu je sve pro{lo kako treba, sem {to je princ imao malo problema u poku{aju da na prst nove vojvotkiwe stavi ven~ani prsten. Podsetimo, po staroj britanskoj tradiciji taj prsten je izra|en od vel{kog zlata koje je princu Vilijamu poklonila kraqica li~no. Po{to su mladenci rekli sudbonosno „da”, kenterberijski nadbiskup Rouen Vilijams ih je proglasio ven~anim, da bi oni zatim proveli kra}e vreme u u`em po-

I

\a ko ni je kra qi ~i nog ru~ ka U vreme ru~ka kraqica je priredila prijem za 650 gostiju, na kome su zvanice ponu|ene izborom kanapea prvorazrednog kulinarskog sastava. Bilo je tu preko dvadeset ukusnih isku{ewa za nepce, ukqu~uju}i salatu od raka s limunom, presovanu patku s vo}em, rolat od kozjeg sira s le{nicima u karamelu, {kotskog dimqenog lososa, {pargle s holandskim sosom, prepeli~ja jaja sa salatom od celera, {kotske languste s prase}om trbu{inom u majonezu s limunom, pa sve do vo}nih pralina i crne ~okolade s tartufima. Svi sastojci kori{}eni za hranu pa`qivo su birani, tako da su, zapravo, reprezentovali najboqu britansku prehrambenu ponudu. Tako se jela gre{ingemska patka, kozji sir iz Pekstona i Vajtfilda, enleska {pargla, organska salata od celera iz Velsa, vindzorsko jagwe, kostvoldska sviwetina...

Uz to se pio specijalni „brut” {ampawac, uz druga bezalkoholna i alkoholna pi}a, a svadbenu tortu osmislila je Fiona Karns tako {to ju je napravila od ~ak 17 pojedina~nih vo}nih delova koji su ~inili podlogu i osam dodatnih delova na kojima se nalazilo 900 zale|enih cvetova i listova razvrstanih u sedamnaest razli~itih dekorativnih oblika. Naravo, bila je tu i ~okoladna torta po receptu kraqevske porodice, i to na zahtev princa Vilijama. Goste je muzikom zabavqala Kler Xons, zvani~na harfistkiwa kraqevske ku}e. rodi~nom krugu. Usledio je prijem u Bakingemskoj palati posle koga je princ Vilijam u plavom „aston martinu” svog oca ^arlsa odvezao mladu u wihovu rezidenciju Klarens haus, da se odmore pred nastavak svadbene `urke.

Srce Londona je ju~e zbog kraqevskog ven~awa bilo pretvoreno u jedan ogroman parti prostor za otprilike milion qudi, koji su se okupili uz rutu svadbene povorke, ali i u najve}im gradskim parkovima, trgovima, pabovima, restoranima... Ve} kada se razdanilo Londonci i Britanci pristigli iz drugih delova zemqe i nebrojeni turisti, krenuli su u lov na najboqa mesta uz ulice kojima je trebalo da pro|u princ Vilijam i wegova verenica. I postupili su pametno, jer svi oni koji su odabrali da se malo du`e me{koqe u krevetu ostali su

Nije sve u qubavi

(ima ne{to i u lovi)

Kraqevsko ven~awe obogati}e tokom produ`enog vikenda turizam VB za ~ak 500.000 ekstra posetilaca

Prihod od turista 576 miliona funti Suveniri 222,3 Prigodne kovanice 24,9 [oqe, grn~arija 18 Replike nakita 10 Onlajn prodaja suvenira 57,7 Hrana i pi}e 236,5 Ostala maloprodaja 515,5

Cena obezbe|ewa

20

Po{to je dan ven~awa progla{en za praznik, policija se pla}a dvostruko

30.april-2.maj2011.

c m y

dnevnik

9

„DNEVNIK” U LONDONU NA VEN^AWU VEKA ZAHVAQUJU]I KOLEGAMA IZ „JUTARWEG LISTA”

Foto: Vjekoslav Skledar

t ipak nije rekla „ne”

bez me sta na ru ti pro ce si je. Po li ci ja je, na i me, iz bez bed no snih raz lo ga ve} oko 9 ~a so va za tvo ri la sve pri la ze Ba kin gem skoj pa la ti, uli ca ma Mal i Vaj thol, kao i pre ma Vest min ster skoj opa ti ji. Bez pre te ra ne qut we, ve }i na je po slu {a la sa ve te bo bi ja i oti {la u par ko ve, gde su pre nos sve ~a nog do ga |a ja mo gli da pra te na ve li kim ekra ni ma.

Na o ru `a ni za sta va ma svih ve li ~i na i ob li ka, pi {taq ka ma, ma ska ma Kejt i Vi li ja ma, wi ho vim fo to gra fi ja ma i ne za o bi la znim fo to-apa ra ti ma, ne pre gled ne ma se po le ga le su na tra vu Hajd par ka, Grin par ka, ali i na be ton tr ga Tra fal gar, od lu~ ne da im ni ki {a ko ju su me te o ro lo zi na ja vqi va li ~i ta ve ne de qe ne po kva ri dan. Na kra ju, pqu {ta lo ipak ni je, pa su hi qa de “sva to va” od lu ~i le da osta nu u par ko vi ma do ve ~e ri, jer su, na rav no, sa so bom bi li po ne li sve {to im je bi lo po treb no za pik nik.

– Ma osta }e mo do ju tra, Kejt i Vi li jam su za slu `i li da sla vi mo u wi ho vo ime – po di `u }i ~a {u re kao nam je Tim iz Lon do na, ko ji je u Hajd park do {ao s pri ja te qi ma He len, [ar lo tom i Xej msom.

– Ja sam da nas vr lo po no san ~o vek, svi mi ov de obo `a va mo na {u kra qev sku po ro di cu, po {tu je mo ih i sret ni smo {to ih ima mo – po ru ~io je En glez ko ji je, ba{ kao i we go vo dru {tvo, na }e ben ce tu u par ku le `ao u sve ~a noj ode }i – sa vr {e no ured nom fra ku i pu nom ci lin dru. Ba{ kao i oni, i mno gi dru gi sla vqe ni ci u ode va wu su is ko ri sti li ele men te pre bo ga te en gle ske tra di ci je: broj ne de voj ke i `e ne ima le su, re ci mo, {e {i re, ali ret ki su bi li ta ko upe ~a tqi vi kao Pol Glo ver i we gov pri ja teq Xon Bej li iz 60 ki lo me ta ra uda qe nog Vilk {i ra, ko ji su se Grin par kom ge ga li u pu nom vi te {kom oklo pu, pra }e ni ne pre sta nim zve ~a wem i {kri pa wem. ^e mu oklo pi? Zbog bi zni sa, na rav no.

ZA[TO JE KRAQEVSKO VEN^AWE PRATILO DVE MILIJARDE QUDI

Is pred te le vi zo ra, ~e ka ju }i svo ju kru nu en ~a we prin ca Vi li ja ma i Kejt Midlton ni je bio glav ni do ga |aj sa mo za Bri tan ce, ve} i za mi li jar de qu di {i rom sve ta, ko ji su ovaj svad be ni spek takl mo gli da pra te u`i vo. Fa ma, na rav no, ni je ni nas za o- bi {la, i hteo ne hteo ~o vek uhva ti se be ka ko hip no ti sa no gle da u TV (bez ne kog po seb nog raz lo ga). Ipak, za dva de se to go di {wu Ma ju Mi lo{ ovo je ste bio po se ban tre nu tak i svi pla no vi bi li su usme re ni ka pra }e wu ven ~a wa qu bav nog pa ra pla ve kr vi. Jo{ kao ti nej xer ka po sta la je fan en gle ske kra qev ske lo ze i od ta da ni je dan do ga |aj ve zan za ovu po ro di cu ni je joj mo gao pro ma }i.

– Za in te re so va la sam se pr vo za prin ce zu Da ja nu za to {to je bi la prin ce za, ali u su {ti ni obi~ na gra |an ka. On da sam pi sa la o woj za ma tur ski rad. Bi lo mi je fa sci nant no ko li ko je bi la obi~ na, a opet je bi la to {to je ste. On da sam po ~e la da pra tim sva de {a va wa ve za na za kra qev sku po ro di cu. Svi |a mi se {to se odr `a va ta tra di ci ja, to je kao ne ka baj ka. Ta ko to i po sma tram. Sa mo ka da ne ko ka `e: prin ce za, to mi je kao san.

Princ na be lom ko wu i baj ka...

Ma ja je ve} na vi kla na i{ ~u |u ju }e po gle de ka da ka `e da je fan en gle ske kra qev ske po ro di ce, ali ka `e da joj to ne sme ta.

– Dru gi qu di ima ju ido le iz Ho li vu da i MTV-a, a ja sam se je di no ovo me po sve ti la. Ipak, ne pre te ru jem ni ka da i ne gwa vim qu de ti me, vi {e to ra dim za se be i vo dim kao ne ki dnev nik de {a va wa. To me ra du je. Ra ni je, dok sam bi la mla |a, sku pqa la sam ne ke ise~ ke iz no vi na i po ste re. Sa da ne vi {e, ali pro sto pam tim ne ke stva ri i de ta qe, kao na pri mer da je {lep na ven ~a ni ci Lej di Di bio oko 25 me ta ra du ga ~ak, a sa da je Kejtin

V

bio sa mo 2,17 me ta ra. Ili da je wen pr sten ko {tao 32 mi li o na evra – ob ja {wa va Ma ja.

Ogrom na za in te re so va nost za ovaj do ga |aj, objek tiv no ne bi tan za bi lo ko ju dru gu ze mqu, ni je neo bi~ na po ja va. Od u vek je bi lo va `ni je ko sa kim spa va, ne go ko ka ko spa va. Ka da se od no si na qu de u ~o ve ko vom ne po sred nom okru `e wu, ova kva zna ti `e qa sma tra se pri rod nom po ja vom. Me |u tim, oda kle pre te ra na za in te re so va nost za qu de ko ji ne uti ~u na na {u za jed ni cu i `i vo te, slo `e ni ja je stvar ne go {to se na iz gled ~i ni, obja{wava so ci o log Mar ko [ko ri}: – Na{ mo zak ni je adap ti ran na mo der ne uslo ve. On re zo nu je kao pre 150.000 go di na, a okol no sti su no ve.

Mo zak je adap ti ran na uslo ve iz ple men skih sa ve za, dok su qu di po zna va li sve pri pad ni ke svo je gru pe. Ni je ih za ni ma lo dru go ple me iza br da, po {to ih ni su ni vi de li. Me |u tim, do {lo je do de mo graf ske eks plo zi je, do la ze gra do vi, ra ni je su svi sko ro bi li srod ni ci, a sa da sre }e{ ma hom qu de s ko ji ma ni si u srod stvu, a to sve ni je okru `e we u kom smo evo lu i ra li. On da se ja vqa ra dio i te le vi zi ja i od jed nom je El ton Xon u tvo joj dnev noj so bi, ta ko da se bit ne li~ no sti u ne po sred nom okru `e wu za me wu ju onim ne po zna tim, a ko je se pri vid no ~i ne de lom tvog `i vo ta - ob ja {wa va so ci o log Mar ko [ko ri}.

Pro pu sti ti „ven ~a wa ve ka” za Ma ju je ipak ne za mi sli vo. Ni ka da ni je bi la u Lon do nu i to joj je, po sle pra}ewa ven ~a wa (ma kar i pre ko TV-a), naj ve }a `e qa.

– Na dam se da }u oti }i u Lon don 2012. go di ne na Olim pi ja du i pri zna jem da bih ra do vo le la da bu dem na me stu Kejt, po go to vo ako bi mi princ bio Vi li jam... n Du {ka Ba ji}

– Ne dav no sam ih ku pio s na me rom da ih pre pro da jem, pa mi se ovo u~i ni lo kao do bra pri li ka za re kla mu.

Ali, bez ob zi ra na to, le po je bi ti deo ovo ga, po go to vo kad nas svi pri me }u ju i fo to gra fi {u. Ose }am se kao Be kam! Ka kvo je mo je mi {qe we o kra qev skoj po ro di ci? Vr lo po zi tiv no. Mi slim, ima ju oni ne kih svo jih mu {i ca, ali sve u sve mu mi slim da do bro ra de svoj po sao. Uosta lom, ka kvi god da su, na {i su! – re kao nam je ve se li vi tez, ~i ji bi znis mo `da ne }e pro fi ti ra ti od kra qev skog ven ~a wa, ali su za to fan ta sti~ ne za ra de ostva ri li mno gi dru gi.

Re ci mo, Ma pi iz ju `nog de la Lon do na, ko ji pro da je sa mo dva ar ti kla – za sta vi ce s li kom Kejt i Vi la i {a lo ve s wi ho vim ime ni ma. Ko li ko je za ra dio pro gla sio je po slov nom taj nom, ali ot kri va da to li ko nov ca ina ~e okre ne za ~ak dva me se ca po sla.

– Ne ka se `e ne sva ki dru gi dan {to se me ne ti ~e.

Ina ~e me za bo le ona stvar i za kra qi cu i prin ~e ve.

Ni sam pro tiv wih, ali me ni ne za ni ma ju u `i vo tu – sme je se Ma pi i od la zi re kla mi ra ju }i svo ju ro bu.

Ka ko se bli `i lo 10.10 sa ti i pred vi |e ni po la zak Vi li ja ma iz obli `weg Kla rens ha u sa pre ma Vest min ster skoj opa ti ji, gun gu la se sti {a va la i ve }i na je po hi ta la da za u zme me sto pred ne kim od ekra na. I za naj bo qa me sta pred wi ma mo ra lo se do }i sa ti ma ra ni je, a u pr vom re du smo za te kli mla du po ro di cu ko ja je sa mo zbog kra qev skog ven ~a wa do {la iz Sa u dij ske Ara bi je.

Otac po ro di ce Sa mi al Xo ha ni is pu nio je `e qu svo joj sed mo go di {woj }er ci Da ni, ko ja je eg zal ti ra no tr~ ka ra la Grin par kom u prin ce zi nom ro ze ko sti mu s ti ja rom, i do veo je u grad gde se uda je pra va prin ce za.

– Ni je mi `ao, uop {te mi ni je bi lo te {ko da po teg nem skroz dov de, ipak je to ve li ki do ga |aj ka kav se do ga |a jed nom u ge ne ra ci ji. Da nas se u ~i ta vom sve tu ne do ga |a ni {ta zna ~aj ni je od ven ~a wa Kejt i Vi li ja ma, pa za {to on da ne bih hteo da bu dem ov de – pri zna je Al Xo ha ni.

Na pe to i{ ~e ki va we, `a mor, pa on da pro lom ur li ka odu {e vqe wa ka da je mla di princ mah nuo pre ma oku pqe nim „sva to vi ma” i TV ka me ra ma. Hi qa de ma lih za sta vi ca za vi jo ri lo se sva ki put ka da bi ne ko od glav nih ak te ra imao svoj te le vi zij ski tre nu tak. No, upr kos to me {to je to bio dan po sve }en Vi li ja mu i Kejt, naj vi {e uz da ha to kom ce log pre no sa mo glo se ~u ti ka da su sni ma te qi fo ku si ra li Ha ri ja. Uz da si su, ja sno, bi li – uglav nom `en ski.

– To je to? Vi {e ga ne }e po ka za ti? Ma ne mo gu }e, pa on je je di no {to me za ni ma – pro ce di la je `a lo sno jed na mla da En gle ski wa.

Kao i me dij sku jav nost, i ra ju ko ja je pra ti la ven ~a we mu ~i lo je jed no pi ta we, ko je je ko na~ no do bi lo od go vor u ta~ no 10.51 ~a so va. Ha qi na. Ta mit ska ha qi na, ~ip ka stu ven ~a ni cu u bo ji slo no va ~e ko ju su kre i ra li Sa ra Bar ton i Alek san der Me kvin, od mah je do bi la pa lac go re kod obi~ nih gle da la ca, me |u ko ji ma su ~ak i oni ko ji ne ve ru ju u ro man ti ku do `i ve li da im se uve re wa po qu qa ju ba rem na ~as.

Jer, upra vo u mo men tu ka da je Kejt sta la uz Vi li je ma is pred ol ta ra i on joj re kao da “iz gle da pre div no”, sun ce je iz ne na da oba sja lo Lon don, i to pr vi put to kom ina ~e vr lo obla~ nog da na! Dok su iz go va ra li za ve te,

Li~na molitva mladenaca Uz sve osta le oba ve ze oko ven ~a wa, kra qev ski mla den ci su do spe li i da sa mi na pi {u svo ju mo li tvu, ko ja gla si ova ko: „Bo `e, O~e na{, hva la ti za na {e po ro di ce, za qu bav ko ju de li mo i ra dost na {eg ven ~a wa.

U po slo vi ma sva ko dnev nim dr `i o~i na {e ~vr sto na onom {to je u `i vo tu stvar no i va `no.

I po mo zi nam da bu de mo iz da {ni sa na {im vre me nom i qu ba vqu, i ener gi jom.

Osna `e ni ma za jed ni {tvom na {im, po mo zi nam da slu `i mo i pru `i mo ute hu oni ma ko ji pa te. Mo li mo se za to u ime Sve to ga du ha i Isu sa Hri sta. Amin” do ta da {wi ne pre sta ni na e lek tri sa ni i ve se li `a mor oku pqe nih, za me ni la je pot pu na, na pe ta ti {i na. Pre ki da le su je tek me sti mi~ ne pro va le hr ka wa – po {to je me |u ve} po me nu tim ma te ri ja li ma za pik nik pre vla dao, na rav no, al ko hol.

Mno gi su ta ko ve} oko 11.30 za le gli na tra vu i “ubi li oko”, a oni iz dr `qi vi ji su se od lu~ nim ko ra kom te tu ra li do {a to ra s okre pqe wem. Me |u wi ma su bi li i To bi i ^ar li iz So mer se ta i wi hov pri ja teq Brus iz Da bli na, ko ji su fa sci na ci ju En gle za kra qev skom po ro di com – za ko ju }e za i sta ret ko ko i po mi sli ti, a ka mo li re }i ne {to ne ga tiv no – iz vr nu li do pot pu nog ap sur da.

– Ako da nas umrem, umre }u kao sre }an ~o vek – re kao je pot pu no ozbiq no Brus, na {to se na do ve zao To bi: “Pre ovog da na za pra vo ni sam `i veo, bio sam is pra zan, ali da nas sam po stao ~o vek, od sad moj `i vot ima ne kog smi sla”. Ceo igro kaz za kqu ~io je To bi do dav {i da “ni je bio ta ko uz bu |en i sre }an ni na vla sti tom ven ~a wu”.

Ka da je kan ter be rij ski nad bik sup Ro ven Vi li jems pro gla sio Vi la i Kejt ven ~a nim, osim gro mo gla snih uz vi ka odu {e vqe wa va zdu hom je po le te lo i na sto ti ne ~e po va {am paw ca, ali je po ~e lo i ve li ko osi pa we qu di.

Mno gi su kre nu li u svo je kvar to ve na uli~ ne za ba ve, a dru gi su po ku {a li da se pro bi ju do Ba kin gem ske pa la te ne bi li vi de li taj le gen dar ni po qu bac na bal ko nu.

Ipak, i po red ma se qu di iz En gle ske, go to vo svih ze ma qa Evro pe, iz SAD, Austra li je, In di je, Ki ne, Ju `ne Ame ri ke – jed nom re~ ju ce lo ga sve ta – na {tan do vi ma s hra nom i pi }em uglav nom ni je bi lo ve }ih gu `vi, a do ma }i ni su na sred Hajd par ka po sta vi li kom bi u ko me je bi lo osam po kret nih ban ko ma ta.

Po sao su od li~ no od ra di le i po li ci ja i sve dru ge slu `be, a do ra nog po po dne va ni su za be le `e ni ni ka kvi ve }i in ci den ti. Mo `da za to {to su Me tro po li ten po li ci ja i Sko tland jard de lo va li pre ven tiv no i uhap si li ve }i broj po ten ci jal nih iz gred ni ka, uglav nom zbog pra vqe wa ne re da i al ko ho li sa no sti, ma da je za be le `en i je dan sek su al ni na pad. Naj u pe ~a tqi vi ji me |u iz gred ni ci ma su, uz gred bu di re ~e no, bi la dva mu {kar ca i jed na `e na, ko ji su pla ni ra li da usred ven ~a wa – gi qo ti ni ra ju sta tue biv {ih bri tan skih kra qe va. n Ili ja Ma ta no vi}

30.april-2.maj2011.

U P O T R E B A

c m y

10

dnevnik

@ I V O T A

Ba ba @i va na, pri lo zi za bi o gra fi ju e na sa {ta kom u {a ci, gla ve za mo ta ne sve tlo bra on skom |u kod me ne... Ve ra i Ne ve na. Ta mo su uda te. A ja, ve {ti ca... ha-hama ra mom pe ~a ti ra nom tuf na ma, ode ve na u sa vr {e no ha... udam se za Bo ru Ta ti }a ov de na u Ma ra dik!” ukom po no va noj bra on sko-cr noj kom bi na ci ji slo `e noj “Za {to se be na zi va te ve {ti com?” pre ma kla si~ nom slo je vi tom kon cep tu sta ri jih fru {ko gor skih @i va na Ta ti»} ({ta kom o pod): “Za to {to sam la ja va!... Br bqi `e na, @i va na Ta ti}, se di u so bi do uli ce pod vi so kim pla fo nom va! Imam du ga ~ak je zik! Ha-ha-ha... A moj ~o vek, Bo ra Ta ti}, bio svo je sto go di {we ku }e u Ma ra di ku, me |u de be lim zi do vi ma raz ve lep i do bar, a {a qi i i iv... Ja ko bio {a qiv ~o vek! I kad ma lo vi dre nim biq nom gra fi kom gu me nog vaq ka, i u pri su stvu kom {i je {e po pi je, znao u dru {tvu da se {a li i za fr ka va da se upi {a{ od iz ku }e na su prot noj oba li Fru {ko gor ske uli ce, @i ke Ba ba ji }a sme ja wa, pa iz te {a le is pad ne sva {ta... Na o pa ko! A ja sam bi la (ko ji pri ska ~e s po ne kim upit ni kom i di gre si jom, s ob zi rom da br bqi vi ja od we ga! I ni ka da ni je ni po ku {o da me {o pi. Ja sam po zna je Ta ti }e), pre pri ~a va mi, da kle, iz van red no o~u va ne me mo we mu ka za la od ma na po ~et ku: Bo ro, me ne su usta {e tu kle u lo go rij ske ener gi je, {a qi vim i `i vah nim, odre {i tim i po vi {e nim ru u Vin kov ci ma. A ti, jed nom me o{a ma ri{, ja se imam di vra ti to nom (sla bi je ~u je), svo ju bez ma lo de ve de se to go di {wu bi o gra fi ti, odo mo ji ma u Mar ku {i cu! Ne moj, re ko, da se usu di{ da dig ne{ ju (Mo ha~–Mar ku {i ca–Ma ra dik), ujed no osve tqa va ju }i zglob ne ru ku na me ne! Ta ko sam mu re kla... Ha-ha-ha...” mo men te jed ne od srem skih srp skih di na sti ja iz ~ar no je vi }e vog “A Bo ra?” upi tah ba ba @i va nu. “Da li je po {to vao do go vor?” tran spor ta: Ta ti }a ot Ma ra di ka!

“Ka `e: ’Ne moj da za slu `i{, pa te ne }u {o pi ti!’ – Za slu `i{ i Ku }a u ko ju se @i va na Ta ti} uda la ubr zo po sle Dru gog svet ti, pa ja pre }u tim, iz de rem se... Vrag bio ve li ki! A {a qiv xi ja, da skog ubi ja wa, ga zda~ ka ku }a gra |an skog {a blo na i {vap skog ne zna{ ko li ko... Ja ko du ga ~ak je zik imo! Ni ko sa Bo rom na kraj gra di teq skog ru ko pi sa, pro bu ra `e na du bo kim aj nfor tom (sa ni jo mo go iza }i. Pred sed nik Ma ra di ka bio po sle Dru gog ra ta. Lo iz gra vi ra nim ini ci ja li ma iz nad ka pi je: @I VAN TA TI] vac.”

1898) i otvo re nim gon kom oslo we nim na ro bu sne stu bo ve, i da “Gde ste se upo zna li sa Bo rom Ta ti }em?” nas je, ve li ~i nom, ras po re dom pro sto ri ja i, da bo me, “spe ci “U Ma ra di ku! Slav ka, mo ja kom {i ni ca iz Mar ku {i ce, uda la se fi~ nom te `i nom”, upe ~a tqi va i su per i or na gra |e vi na u sta tu u jed nu ku }u pre ko pu ta, pa ja do {la kod we u go ste na tri da na. rom srp skom kvar tu na ci o nal no {a re nog Ma ra di ka (bli zu I upo znam Bo ru na igran ki. Bio lep mo mak, pra va po ja va, a {a qi srp ske austrij ske cr kve); pa nam osta je da za mi sli mo – s ma lo i i i iv... Na o pa ko! I ne pro |e mno go vre me na, evo we ga sa Slav kom smi sla za vi zu e li za ci ju i isto u Mar ku {i ci! Osto de set da na kod rij ski kon tekst – su ge sti van efe me ne. Do {o da me uzme. Ka `e: ’@i kat mo }i ko ji je ova gra |e vi na va na, aj da se ti uda{ za me ne!’ A emi to va la iz svo je aure ka da je tr ma ti mo ja pla ~e: ’Di je taj Ma ra go vac sto kom To dor Ta ti}, s ner dik, Bo gu iza no gu? Kad }u ja te be vom za bi znis, “naj bo ga ti ji se qak vi di ti kad ode{ ta mo?’ – U ono u Ma ra di ku”, sa gra dio 1898. go di vre me to bi lo da le ko. I ja, sad kad ne ovu ku }er du, ma li se qa~ ki dvo me ve} ne ko o»}e, ne mam ku da, pri rac, me |u ku }a ma, ku }er ci ma i sta nem. I do |em u ovu ku }u, a u ku ~er pi }a ra ma srp skog kra ja, i po }i sve kar @i van – {an tav ~o vek, sta vio osno vu na ko joj sve do da slo mio se jo{ kao ma li, pa ga no si nas funk ci o ni {e eko nom ska mo} li kod vra ~a re – sve kr va Qu bi ca i ma ra di~ ke ma nu fak tu re Ta ti}. tri de ve ra To {a, Slav ko i Cve }e...

Ka ko je To do ru Ta ti }u po {lo za E, de ver Cve }e u voj ski na vu ko upa ru kom da do tri de se te go di ne, pre lu plu }a i umro pe des’ ~e tvr te, a ne go {to na pra sno umre, na pu ni go din’ da na ka sni je umre mi i sve bu |e lar, stvo ri to li ki ka pi tal i kar @i van. I sve kr va Qu bi ca se sa gra di ta kvu ku }u u Ma ra di ku – po sle raz bo le i pad ne u kre vet. ne po zna ni ca je i we go vim po tom Dvo ri la sam je u ovoj so bi, ru ke mi ci ma, pa i mo joj sa go vor ni ci @i je qu bi la! I ja sa Bo rom do bi jem va ni Ta ti}, naj sta ri jem “sve do ku” dve }e ri – Na du, ku }a joj je tu niz i u~e sni ku po sle rat ne isto ri je uli cu kod rad we, i Rad mi lu, `i vi ma ra di~ ke fa mi li je, ko ja je po u In |i ji, ne ma de ce. Imam dva unu sta la i sud bi na @i va ni na, ka da ka od Na de – Sr |a na, on je na sle dio se 1947. go di ne ven ~a la sa Bo rom ovu ku }u. @e qa mi je bi la da on na Ta ti }em (ko me je To dor, gra di teq sle di ku }u, we ga sam pr vog dr `a la ku }e, de da po ocu @i va nu). Iste u kri lu! I dru gi unuk Ivan, on je go di ne ka da je umro To dor Ta ti}, osto u oco voj ku }i u Ba ra wi, deo umr la mu je i `e na, ro dom iz Kru Ma ra di ka, a ovu ku }u kod rad we ku {e dol Pr wa vo ra, i wi ho vu ma lo pi li su za se be Na da i wen mu` let nu de cu @i va na, Vi du i Du @i ka Di ki}. Ima ju sto ju ta ra vo {an ku, pri hva tio je i po di gao ro }a. I ra de ko ro bi ja {i.” |ak iz kom {i lu ka. I, kad mu je do “I vi i va{ su prug Bo ra ra di li {lo vre me, @i van se o`e ni za ste ’kao ro bi ja {i’, ali i u de ve toj Qu bi cu, do ve de je u ovu ku }u, i s de ce ni ji pu ni ste `i vot ne ra do wom stvo ri Bo ru (po to weg mu `a sti!?” mo je sa go vor ni ce), To {u, Slav ka, @i va na Ta ti»} (sme je se, po vi {e Cve }a i Na du. @i va no ve se stre @i va na Ta ti}: „Bi la sam ja ka na je zi ku, ali i nim to nom): “De te mo je, ja sam bi Vi da i Du {an ka ni su da le ko od - na ru ka ma...”»

Fo to: @. Mar ko vi} la ja ka na je zi ku, al sam bi la i na le pr {a le od Ma ra di ka: Vi da se ru ka ma!... Ve {ti ca! Ha-ha-ha.... uda la za lo var nog sve {te ni ka u Te di }a ku }u u Bu kov cu, a Du Ima la sam do brog, vred nog i {a qi vog mu `a, a i ja sam la ja va po {an ka u Srem ske Kar lov ce za ta mo {weg |u ve gi ju ko jem je na pri ro di, pa sam se ce li `i vot sme ja la i {a li la! Ha-ha-ha... Ra di bra~ ni ol tar po lo `i la mi raz od pet na est ju ta ra ze mqe, ro di li smo kad god ko ro bi ja {i i okre ta li na {a lu! Pa, sa mo da sam ovu la pet si no va, i s wim sa gra di la ho tel na Stra `i lo vu. ku }u odr `a va la, ima la bi po sla za ce li `i vot. Vi te ovaj aj nfort.

“Da, sa gra di li su ho tel i za ku pi li Stra `i lo vo na pe de set go Bo ra i ja se pop ne mo na {pe di ter i kre ~i mo. Sve sam ja to kre ~i di na. On da je Du {an ka – da sa ~u va ka pi tal Ta ti }a ku }e – pro da la la, ku }a mi je uvek bi la ured na, i sad pla ni ram da kre ~im. Ku ka la svom ro |e nom bra tu, mom sve kru @i va nu, onih pet na est ju ta ra ze ni kad ni sam! U mla do sti sam bi la ve li ka igra ~i ca, al ni sam zna mqe ko je je do ne la mu `u u mi raz, i po vra ti la je ze mqu u Ma ra la pe va ti... A ba{ me bri ga! Pe va ju dru gi oko me ne, a ja otva ram dik!”» usta! Ze vam. Ni ka da ni sam }u ta la.”

“Mu dro”», za kqu ~ih i upi tah sa go vor ni cu ka ko je ona do spe la u “Pla {i li vas po mi sao o smr ti?”

Ta ti }a ku }u u Ma ra dik?

“Ne! Za {to?” o{i nu me po gle dom ba ba @i va na. “Ne mam se ~e ga “Ta ti }i su od u vek zna li sa ka pi ta lom!... A ka ko sam ov de do ni sti di ti ni ka ja ti. I ni ~e ga `eq na ni sam. Hva la svi ma! Da }e spe la? Na o pa ko! Do veo me u Ma ra dik `en ski vrag! Ha-ha-ha...

Bog da do `i vim i Ve li ku Go spo ji nu... Ko je si na ci je?”

Ja sam bi la de voj ka u naj go re vre me. Rat bio, mom ci o~ li u par “Srp ske.” ti za ne. Uda la sam se za Bo ru Ta ti }a sa dva de set dve go di ne, a “A zna{ li kad je Ve li ka Go spo ji na?” uda la bi se i ra ni je da je bi lo pri li ke. Ni je bi lo mo ma ka u “Dva de set osmog av gu sta.”

Mar ku {i ci.”» @i va na Ta ti} (us pra vqa ka `i prst): “De te mo je, to ga da na pu “Vi ste Sla von ka? – Re kli su mi da ste iz Ma |ar ske?” nim osam de set se dam go di na!... Sva kog ro |en da na – ta ko }e bi ti i @i va na Ta ti»} (po vi {e nim to nom): “Sla von ka, da... Ve {ti ca iz ovo le to – met nem astal na dvo ri {te i po zo vem kom {i je na ve se Mar ku {i ce! Ha-ha-ha... A ro |e na sam u Ma xar skoj, da! Mi smo Sr qe. Po la uli ce. Svi se oku pi mo, }e ri mo je Na da i Ra da i ze to vi bi iz @um ber ka, srez Mo ha~. I moj otac Mla den i ma ter Len ka go mo ji, do |u unu ci. Po slu `im ih {ne no kla ma. Sa mo ne ma mo ga Bo vo ri li su ma xar ski. Ima li smo ta mo i srp sku {ko lu. I po sle Pr re, da zbi ja {a le, da br bqa mo i la je mo, umro je pred bom bar do va vog ra ta, do |e je dan na na {a vra ta i ka `e mo jim ro di te qi ma da «}e we”, re ~e mo ja sa go vor ni ca i za ko si oko pre ma kom {i ji @i ki Ba srp ska {ko la u @um ber ku bi ti uki nu ta, osta je, ka `e, sa mo ma xar - ba ji }u. – “A di }e to da bu de, @i ko? Na te le vi zi ji?” ska {ko la, i jo{ ka `e da je dr `a va da la Sr bi ma rok de set go di na “U no vi na ma, ba ba!” pod vik nu Ba ba ji}. “U no vo sad skom ’Dnev da od lu ~e di «}e se se li ti. I moj de da tra `io ku }u po Voj vo di ni, ni ku’, do ne }u ti no vi ne kad bu de ob ja vqe no!”» do {o u [a trin ce, ni je mu se svi di lo, i do se le se mo ji iz @um ber “U no vi na ma? Na o pa ko! Pa da mi se Ma ra di ~a ni sme ju. Idi, @i ko, uba ci ko ju ce pa ni cu u {po ret, da mi se va tra ne uga si!” ka u Mar ku {i cu, iz me |u Ose ka i Vin ko va ca, dva de set osme go di ne. Ja ima la tri ipo go di ne. Se stre su mi i da nas u Mar ku {i ci, do n @eqko Markovi}

@

MI LI VOJ RA DO VA NOV, FAR MER IZ SI GE TA NA SE VE RU BA NA TA

Re ka mle ka sa ostr va u pod no` ju Evro pe

a le no na se qe Si get, okru `e - de te li na iz ra tar stva na me we ni su is no pa {wa ci ma na kraj wem hra ni sto ke, ali pro iz vo di i sun co se ve ru Ba na ta, kao ostr vo je kret i p{e ni cu. Da bi se po pra vi lo stvo re no za ba vqe we sto ~ar stvom. Do sta we u sto ~ar stvu i agra ru, na{ sa go we ga se iz se di {ta op {ti ne i me sne vor nik sma tra da bi dr `a va pre sve ga za jed ni ce No vi Kne `e vac i Ba nat sko tre ba lo da po o {tri kri te ri ju me uvo Aran |e lo vo sti `e as falt nim pu tem za me sa i osta lih pro iz vo da ani mal ko ji se tu za vr {a va kao sle pa uli ca, nog po re kla, da za bra ni uvoz pre hram po {to se atar na la zi u sa mom pod no` - be nih pro iz vo da ko jih mo `e mo ima ti ju Evro pe, jer se gra ni ~i s Ma |ar skom, u iz o bi qu, te da ma lo vi {e po ve de ra ~la ni com EU. Dok tor ve te ri ne Mi li - ~u na o mla dim po qo pri vred ni ci ma, da voj Ra do va nov (30) `i vi iz me |u No vog ih sti mu li {e da osta nu na se lu.

Kne `ev ca, gde su mu se ro di te qi pre – Dr `a va ne ma do ma }in sko op ho |e se li li 1983, i ima wa u Si ge tu, gde je we pre ma se qa ku i po qo pri vre di: od ra stao i gde sta sa va u far me ra. Za - uvek ima mo ste ril ne mi ni stre ko ji ne jed no sa ocem Du {a nom iz gra dio je no - po zna ju ele men tar nu pro ble ma ti ku vu go ve dar sku far mu, ob ra |u ju i do sta po qo pri vre de i se la. Xa be im vi so ke ze mqe, a tov svi wa su upra vo od lu ~i li {ko le ako pre do la ska na funk ci ju da uga se jer je, ka `e, ne ran ta bi lan. ni ka da ni su bi li u bra zdi ili obo ru.

Mi li voj je stu di je na Fa kul te tu ve - Mo ra li bi zna ti da za ob ra du ze mqe u te ri nar ske me di ci ne u Be o gra du Ba na tu tre ba vi {e naf te ne go u Ba~ okon ~ao pre ~e ti ri go di ne. Dve go di - koj i Sre mu. Ne ki dan sam dva trak to ne je ra dio u Ve te ri nar skoj sta ni ci u ra spa jao saj lom da bih uz o rao ju tro ze No vom Kne `ev cu, ali je ba ta lio taj mqe u ri tu... an ga `man i okre nuo se po qo pri vre di.

Da je mi ni star, {ta bi Mi li voj preI we gov otac Du {an, me ha ni ~ar ske d u zeo da se po pra vi sta we u agra ru i stru ke, pre go to vo dve de ce ni je je na se lu? osta vio po sao u no vok ne `e va~ kom – Mo ra se ima ti od go vor no sti za „^e li ku”, pa se po sve tio ima wu u Si - sva ko obe }a we i iz go vo re nu re~, ka ko ge tu, ko je je ute me qio we gov de da i pa o ri ne bi osta li iz ne ve re ni. So ci ime wak ka da se u vre me op ta ci je na - jal ne pro gra me ko ji se spro vo de i fi kon Pr vog svet skog ra ta ov de na se lio nan si ra ju iz dr `av ne ka se bih uki nuo, iz De ske u Ma |ar skoj. jer dr `a va ne mo `e do ve ka da iz dva ja – Od ma lih no gu za ni ma la me je sto - od da `bi na svih gra |a na da bi se `i ka i imao sam `e qu da po sta nem ve te - ve lo od so ci ja le. Po nu dio bih pro ri nar, ka da sam kao de ~a ~i} pr vi sta - gram ko jim bi se pod sta kla pro iz vod kle ni {pric i pra zne bo ~i ce od le ko - wa na se lu, a ne po ve }a vao broj so ci va do bio od po jal nih slu ~a je va. zna tog ve te ri na Svim do ma }in stvi Ne ka da se iz Ba na ta ra, sa da ve} po ma ko ja ne ma ju ~i me koj nog Sve ti sla da se ba ve dao bih po is po ru ~i va lo hi qa de va Pe tro va - La de set ko za, sa mo na ja ga wa ca za iz voz, a sa da lu {ke iz Ba nat pod ru~ ju me sne za biv {i kup ci sa mo pro |u skog Aran |e lo jed ni ce Ba nat sko ba nat skim kra jo li kom i va. Pri vu klo me Aran |e lo vo ta kvih je to {to je La lu odo {e po ro bu u Ru mu ni ju. je bar sto ti nu, pa {ka bio omi qen bi smo ima li pro iz ra de }i s qu di ma vod wu ko zi jeg mle ka iz ovog kra ja, uvek je imao pun bu |e - i ja ra di, for mi ra li mi ni mle ka ru, lar, a vo leo sam i `i vo ti we. Uvek smo jer ko zi je mle ko i sir su zdra vi i tra u obo ru ima li svi wa, ~e ti ri-pet kra - `e ni na svet skom tr `i {tu... Po istom va, u sre} ni ja vre me na is po ru ~i va li mo de lu do ma }in stva bi mo gla da se smo i sto ti nak to vqe ni ka. Sa da smo pod stak nu do bi ja wem de se tak na zi mi iz gra di li obje kat za far mu kra va mu - ca ili 20 ko {ni ca p~e la, ili ~e ga za ra i po ste pe no je po pu wa va mo, jer u dru gog, pod po voq nim uslo vi ma. Kao pro iz vod wi mle ka vi di mo bu du} nost – {to sa da na is pa {u ide oko dve sto pri ~a nam Mi li voj Ra do va nov. kra va, sa na {eg pa {wa ka bi se mo glo Far ma iz gra |e na sop stve nim pa ra - na hra ni ti hi qa de ko za ili ova ca. Ne ma i u sop stve noj re `i ji u ro ku od dve ka da se iz Ba na ta is po ru ~i va lo hi qa go di ne, i sa da vre di oko sto ti nu hi qa - de ja ga wa ca za iz voz, a sa da biv {i kup da evra i mo `e se pre o ri jen ti sa ti i za ci sa mo pro |u ba nat skim kra jo li kom dru ge po tre be, a po pu wa va se za hva qu - i odo {e po ro bu u Ru mu ni ju. Qu di na ju }i sa rad wi sa Su bo ti~ kom mle ka - se lu su na vi kli i ho }e da ra de. Ima, rom, ko ja je obez be di la 30 ste o nih ju - na rav no, i len ~u ga, ali su u ma wi ni. ni ca. I bud nom oku ve te ri na ra de si se Mi li voj na vo di i da bi bi lo smi da pro mak ne ne ko li ko {kar to va, pa je sle no da se mla di ma na se lu obez be di na far mi sa da 26 kra va, od ko jih {est dr `av na ze mqa u za kup na du `i pe jo{ ~e ka te le we, a wih dva de set na mu - riod, kao i da se for mi ra ju i o`i ve `i da ju dnev no 430 li ta ra mle ka, u ma le far me ko je su uga {e ne, po pu ne pro se ku 21- 22 li tre. obo ri i sta je, da se na taj na ~in se o – Ove go di ne pla ni ra mo da po pu ni - skom pod mlat ku obez be di po sao od kog mo far mu jo{ sa 14 gr la, da stig ne mo mo gu pri stoj no da `i ve... do 40, a plan nam je da u na red ne tri– Na pod ru~ ju me sne za jed ni ce Ba ~e ti ri go di ne ima mo pun ka pa ci tet od nat sko Aran |e lo vo, ko ja ob u hva ta i na 80 mu za ra – ob ja {wa va Ra do va nov. – se qa Si get i Pod lo kaw, ima tri de se Su bo ti~ koj mle ka ri, ko joj is po ru ~u je - tak mla |ih qu di ko ji bi mo gli da se mo i mle ko, za se dam go di na bez ika kve pod stak nu ta ko {to bi im dr `a va da la ka ma te tre ba da vra ti mo isti broj ju - po dva de se tak hek ta ra ze mqe za ob ra du, ni ca ko ji smo do bi li, a zbog to ga je je - da mo gu da ra de i osta nu na se lu. Sli~ di no ze mqa op te re }e na hi po te kom. na si tu a ci ja je i u dru gim sre di na ma.

Ra ~u ni ca u pro iz vod wi mle ka je tre - Ne vi dim pre pre ka i da se mi pro iz vo nut no ta kva da za li tar eks tra kla se |a ~i or ga ni zu je mo, ali i dr `a va bi mo do bi ja mo 34 di na ra, plus pre mi ju od ra la da for mi ra ne ku slu `bu ko ja bi pet di na ra, {to u pro se ku iz no si 38 do vo di la ra ~u na i ob je di wa va la ot kup 39 di na ra, ta ko da nam osta ne oko 15 sto ke i dru gih pro iz vo da, da ipak ne di na ra po li tri. bu de mo pre pu {te ni sa mo }u dqi vom tr Mi li voj i otac Du {an ob ra |u ju oko `i {tu i taj ku ni ma ko ji na we mu dik ti 230 ju ta ra ze mqe, od ko jih 85 svo je, a ra ju uslo ve. Ma, ne tre ba i}i da le ko da osta lo iz za ku pa, za {ta ras po la `u bi smo zna li {ta nam va qa ~i ni ti... sop stve nom me ha ni za i cjom. Ku ku ruz i n Milorad Mitrovi}

M

Ilija Markovi} l Nije problem u tome {to je, ve} {to bi mogao biti.

l Stvari izmi~u iz ruku: kad sto nema urednu stolicu, na scenu stupa magare}a klupa.

l U Tome je {tos. l Ako ne znam {ta je mu}ak, znam ko je.

l Istoriju bolesti pi{u {trajkbreheri.

NAOPA^KE

dnevnik

30.april-2.maj2011.

11

12

dnevnik

30.april-2.maj2011.

MA \AR SKA DO BI LA NO VI USTAV

Balkanski zvuci fanfara og sun ~a nog je se weg da na, 23. ok par ti ja, Sa ve za de mo krat ske omla di ne vra ta isto rij skih mo gu} no sti, ve} smo to bra 1989. go di ne, ta da {wi pri (Fi des) i sa te lit ske Hri {}an sko-de mo - is ko ri sti li {an su i pro {li kroz wih. vre me ni pred sed nik Ma |ar ske, krat ske na rod ne par ti je, ko je ima ju dvo - Osnov ni za kon se za sni va na evrop skim Ma }a{ Si re{, iza {ao je na bal kon par tre }in sku ve }i nu u par la men tu. prav nim nor ma ma, uz isto vre me no is ti la men ta i sve ~a no, uz zvu ke fan fa ra, U re kord nom vre me nu za iz ra du jed nog ca we oba ve ze da sa ~u va mo na ci o nal ni pro gla sio no vu dr `a vu i no vi ustav. usta va Fi des je is pu nio jed no od svo jih iden ti tet”, re kao je tom pri li kom Na{ se ver ni su sed od tog tre nut ka vi {e pred iz bor nih obe }a wa, na pi sao do ku [mit, ne ka da {wi olim pij ski po bed nik ni je ni je bio Na rod na Re pu bli ka Ma |ar ment po sop stve nom na ho |e wu, ne vo de }i u ma ~e va wu. ska, kao u vre me Ma }a {a Ra ko {i ja, mno go ra ~u na ni o kri ti ka ma iz Evrop No vi ma |ar ski ustav je po zdra vio i Imrea Na |a i Ja no {a Ka da ra, ve} Re pu ske uni je, sve stan da se ra di o je din stve pot pred sed nik Evrop skog par la men ta bli ka Ma |ar ska, a sta ri ko mu ni sti~ ki nom isto rij skom tre nut ku ka da mo `e da La slo Te ke{, ru mun ski re for ma tor ski Ustav iz 1949. go di ne, ka sni je vi {e pu ta ura di sve {ta ho }e. Te {ko je, na i me, po sve {te nik ma |ar skog po re kla, ko jem se mo di fi ko van, za me nio je pro ka pi ta li - ve ro va ti da }e ika da po no vi ti iz bor ni po seb no do pa lo {to je u pre am bu li na sti~ ki, ko jim je otvo re na no va era u uspeh od pro {le go di ne, pa je tre ba lo is gla {e no is tak nu ta “od go vor nost Ma |ar isto ri ji ze mqe. ko ri sti ti pru `e nu {an su. ske za sud bi nu su na rod ni ka van gra ni ca”.

Ne pu ne 22 go di ne ka sni je po no vo su se Za no vi ustav su, od ukup no 386 po sla To je, me |u tim, bi la i je di na po hva la iz za ~u le fan fa re, ovo ga pu ta na bal ko nu ni ka, gla sa la 262, wih 44 je bi lo pro tiv, ino stra stva, dok su dru gi iz ra zi li niz pa la te “[an dor” u Bu di mu, re zi den ci ji uz jed nog uz dr `a nog. U tom sve ~a nom tre pri med bi na naj no vi je ostva re we Or ba {e fa dr `a ve. Fan fa ra ma i sme nom po nut ku pred sed nik par la men ta La slo Ke no ve vla de, go to vo pod jed na ko kao i ka da ~a sne stra `e ozna ~en je je bi lo re ~i o no vom ma |ar tre nu tak ka da je pred sed nik skom Za ko nu o me di ji ma.

Pal [mit pot pi sao Osnov Za bri nu tost Ne ma~ ke, U jednom od uvodnih paragrafa stoji da „Ma|arska ni za kon, ne de qu da na na kon ina ~e tra di ci o nal nog ma snosi odgovornost za sudbinu Ma|ara van granica i |ar skog sa ve zni ka, iz ra zio {to je u par la men tu, 18. poma`e u opstanku tih nacionalnih zajednica” apri la, usvo jen dvo tre }in je dr `av ni se kre tar u Mi skom ve }i nom gla so va po ni star stvu ino stra nih po sla ni ka. slo va Ver ner Ho jer, is ta No vi ustav stu pi }e na sna gu 1. ja nu a ra ver je iz ja vio da je “Osnov ni za kon le gi kav {i da no vi ma |ar ski ustav ogra ni ~a idu }e go di ne, a od tog tre nut ka ne }e bi - ti man, na ci o nal ni, ni kog ne is kqu ~u je, va prav nu dr `a vu, sma wu je pra va ma wi na ti vi {e ni Re pu bli ke Ma |ar ske. Osta }e na pro tiv in te gri {e, po {tu je tra di ci ju, i ko si se s ni zom evrop skih vred no sti. sa mo Ma |ar ska bez ika kvog atri bu ta, ali i gle da u bu du} nost, zbog ~e ga je de lo Ogla sio je i “Hju man rajts vo~” zbog na {to zna ~i da bi te o ret ski jed nog da na do stoj no po {to va wa”. Sli~ ne hva lo spe vod ne dis kri mi na ci je ma win skih gru pa, po no vo mo gla da po sta ne - kra qe vi na, ve iz re kao je i sam [mit, ka da je pot pi pre sve ga ho mo sek su a la ca, Ro ma i mi gra ili ne ka sa svim no va dr `av na for ma. sao do ku ment bez ika kvih pri med bi. To na ta, a pri med bi je bi lo i na te mu abor No vi naj vi {i prav ni akt ze mqe usvo - se od we ga i o~e ki va lo, s ob zi rom da je tu sa. jen je po sle 11-ome se~ ne (jav ne) ras pra ve, vi so ki funk ci o ner Fi de sa i ~o vek od Jo{ gla sni ji su bi li po je di ni do ma }i u ko joj ni su u~e stvo va li pred stav ni ci po ve re wa pre mi je ra Vik to ra Or ba na, ustav ni ana li ti ~a ri, ukqu ~u ju }i i do ne opo zi ci je i ve }i ne ci vil nih or ga ni za - zbog ~e ga je na toj funk ci ji i za me nio dav nog fi de sov ca Pe te ra Tel |e {i ja, ko ci ja. Par la men tar ne opo zi ci o ne stran - “svo je gla vog” La sla [o jo ma. ji je pro na {ao vi {e od 200 (po we mu) ke su zna le da }e se, {ta god one bu du “Dve de ce ni je na kon pro me ne dru {tve gre {a ka u Osnov nom za ko nu, zbog ~e ga pred lo `i le, ostva ri ti vo qa vla da ju }ih nog ure |e wa naj zad smo do {li ne sa mo do bi, kao je re kao, mo gao da na stu pi prav ni

T

Najskupqe svetske katastrofe

Strah od letewa e dav ni iz bo ri u Fin skoj po sla li su sna `an sig nal da evrop ska po li ti~ ka sce na sve vi {e kli zi ude sno i da sva ko dnev no sla bi so ci jal na dr `a va pod iz go vo rom

N Zemqotres i cunami, Japan

2011.

@rtava vi{e od 20.000, ja~ine 8,9 step. po Rihteru

309 mlrd. dolara

Zemqotres Si~uan, Kina

2008.

@rtava oko 88.000, ja~ina 8,0 stepeni

147 mlrd. dolara

Zemqotres Veliki Han{in, Japan

1995.

@rtava 6.434, ja~ina 6,8 stepeni

145 mlrd. dolara

Uragan Katrina, SAD

2005.

Poginulo 1.800 qudi 137 mlrd. potopqeno 80% Wu Orlensa dolara

1980.

52 mlrd. dolara 43 mlrd. dolara

Zemqotres Irpinija, Italija Zemqotres Nortriy, okolina L.A., SAD

1994.

Poginulo 2.914 osoba, ja~ina 6,8 stepeni 33 poginula, ja~ina 6,7 stepeni

Poplave u Pakistanu

2010.

1.750 poginulih, pogo|eno oko 18 miliona qudi

43 mlrd. dolara

1992.

Razorene obale ju`ne Floride i Luizijane 400 poginulih Poginulih 39, ja~ina 6,9 stepeni 30 poginulih poplavqen deo Teksasa @rtava oko 18.000, ja~ina 7,6 stepeni Skoro 270.000 `rtava u 14 zemaqa, od Indonezije do Afrike

41 mlrd. dolara 40 mlrd.

32 mlrd. dolara

Cunami na Indijskom okeanu

1998.

2004.

2008.

1999.

2004.

U jed nom od uvod nih pa ra gra fa sto ji da “Ma |ar ska sno si od go vor nost za sud bi nu Ma |a ra van gra ni ca i po ma `e u op stan ku tih na ci o nal nih za jed ni ca”.

Osnov ni za kon na vo di i od go vor nost vla sti za ma ti~ no sta nov ni {tvo od red bom da dug ze mqe ne sme da bu de ve }i od 50 od sto bru to-na ci o nal nog pro iz vo da.

Vla da ima ustav nu oba ve zu i da se bri ne o pri rod nim bo gat stvi ma ze mqe – ob ra di vim po vr {i na ma, ru da ma, vod nim re sur si ma, drev nim autoh to nim biq nim i `i vo tiw skim vr sta ma.

Od go vor nost se sva qu je i na pu no let nu de cu, ko ja }e mo ra ti da se bri nu o svo jim one mo }a lim ro di te qi ma. Brak pod ra zu me va za jed ni cu mu {kar ca i `e ne, {to se ni je do pa lo ne kim ci vil nim or ga ni za ci ja ma. Iz o sta vqe na je, ipak, ini ci ja ti va pre mi je ra Or ba na da ro di te qi s vi {e de ce ima ju na iz bo ri ma do dat no iz bor no pra vo, jer su se ne ki upla {i li da bi u sre di na ma s pre te `no rom skim `i vqem bi li nad gla sa ni. Tek, do stu pa wa na sna gu no vog Osnov nog za ko na Ma |ar ske po treb no je do ne ti tri de s e t ak si s tem s kih prav n ih aka t a, ukqu ~u ju }i i iz bor ni za kon. Vla du i po sla ni ke sto ga ~e ka vre lo le to i jo{ bur ni ja je sen. n Sr |an Ba si}

NO VO PRE STRO JA VA WE NA EVROP SKOJ DE SNI CI

Vlada u Tokiju procewuje da }e obnova delova Japana, pogo|enih 11. marta zemqotresom i cunamijem, ko{tati oko 309 milijardi dolara i trajati pet godina

Uragan Endrju, SAD Poplave, Kina Zemqotres ^uecu, Japan Uragan Ajk, Karibi, SAD Zemqotres u Izmitu, Turska

ha os. Pa `wu jav no sti skre nuo je eks pert za ustav no pra vo \er| Ko lat, ko ji je re kao da je no vi ustav to li ko ra |en na br zi nu da ni je na veo da }e we go vim stu pa wem na sna gu pre sta ti da va `i pre hod ni.

“Ta ko }e mo 1. ja nu a ra idu }e go di ne ima ti dva usta va”, re kao je Ko lat.

Naj vi {i prav ni akt Ma |ar ske se zva ni~ no ni ne zo ve ustav, ve} Osnov ni za kon, {to ga su {tin ski de gra di ra, od no sno svr sta va u je dan od mno {tva za ko na.

Naj u o~ qi vi je je, kao {to je ve} na ve de no, da je Re pu bli ka Ma |ar ska pre i me no va na u Ma |ar sku, a Vr hov ni sud }e se ubu du }e zva ti Ku ri ja. Re~ “ustav” je za dr `a na sa mo u na zi vu Ustav nog su da, ko ji }e ima ti znat no ma wa ovla {}e wa ne go do sa da, iako je broj ~la no va po ve }an sa 11 na 15, a man dat su di ja sa 9 na 12 go di na.

Su di je i tu `i o ci }e ubu du }e mo ra ti da idu u pen zi ju s na pu we ne 62 go di ne `i vo ta, {to }e do ve sti do ve li kih ka drov skih pro me na u tim te li ma, a oprav da no se sum wa da }e no vi bi ti po uku su vla da ju }ih stran ka. Lo kal ni iz bo ri se ne }e vi {e odr `a va ti sva ke ~e tvr te, po la go di ne na kon par la men tar nih, ve} sva ke pe te go di ne, a Ma |ar ska }e, ume sto sa da {wa ~e ti ri, ima ti sa mo jed nog om bud sma na (za osnov na qud ska pra va) i dva za me ni ka (za ma wi ne i za bu du }e ge ne ra ci je).

30 mlrd.

26 mlrd. iznos nepoznat, samo pomo} 14 mlrd.

Sve su pri li ke da bi, ako bu de na sta vqe na se ri ja ra zor nih tor na da ko ji su po sled wih da na po ha ra li {est sa ve znih dr `a va na ju gu SAD i usmr ti li naj ma we 305 qu di, ove olu je mo gle da bu du naj ve }a pri rod na ka ta stro fa u SAD od na i la ska ura ga na „Ka tri na” 2005, ka da je po gi nu lo 1.500 qu di.

Vi {e od 200 osoba stradalo je sa mo u Ala ba mi, naj te `e po go |e noj ame ri~ koj dr `a vi, ko ja je pre tr pe la i ogrom nu ma te ri jal nu {te tu, ali su tor na da smrt ni trag osta vi la i u Te ne si ju, Mi si si pi ju, Yoryiji, Viryini ji i Ar kan za su, u ko ji ma je pro gla {e no van red no sta we, kao i u Ken ta ki ju, Mi su ri ju i Okla ho mi. O~e ku je se da }e nu kle ar na elek tra na „Bra uns fe ri” u Ala ba mi osta ti za tvo re na da ni ma, a mo `da i ne de qa ma, dok teh ni ~a ri ne po pra ve pre ki nu te struj ne da le ko vo de. U toj sa ve znoj dr `a vi bli zu mi lion qu di ne ma elek tri~ nu ener gi ju

kri ze. Pre de se tak da na na iz bo ri ma u Fin skoj kraj wa de sni ca je osvo ji la go to vo pe ti nu gla so va i po sta la tre }a po li ti~ ka sna ga u toj ze mqi. Uspeh fin ske de sni ce – „Pra vi Fin ci“ – za bri nuo je i

evrop ske in sti tu ci je, pre sve ga zbog kse no fo bi~ nih po ru ka, stra ha od imi gra na ta sa se ve ra Afri ke, na ci o na li sti~ ke re to ri ke i pro ti vqe wa u~e {}u Fin ske u po mo }i Por tu ga li ji.

Pre Fin ske, kra jem pro {log le ta, ba stion kraj we de sni ce po sta la je [ved ska, ze mqa ko ja je bi la evrop ski sim bol vla da vi ne le vi ce. Pro ces skre ta wa Evro pe ude sno tra je ve} ~i ta vu de ce ni ju

dnevnik

13

30.april-2.maj2011.

POSLE DVE DECENIJE SRBIJA SE VRA]A U KUVAJT DA BI REMONTOVALA TENKOVE M-84

Do la ri iz pu stiw skog oklo pa v gu sta 1990. go di ne Irak je iz v r { io in v a z i j u na Ku vajt, ~i ja se voj ska po vu kla u Sa u dij sku Ara bi ju. U tu ze mqu pre ba ci la je avi ja ci ju, ali ne i oklop na vo zi la – pr va is po ru ka od ~e ti ri ju go slo ven ska ten ka M-84 osta la je Sa da mo voj ar ma di. Ku vaj }a ni su se obra ti li za po mo} Ame ri kan ci ma i ja nu a ra 1991. SAD su za po ~e le voj no oslo ba |a we Ku vaj ta (i ul ti ma tiv nu od bra nu naft nih po qa u toj dr `a vi, kao i Sa u d ij s koj Ara b i -

A

ji). Ope r a ci ja “Pu stiw ska olu ja”, pr vi rat ko ji je svet gle dao u`i vo, na te le vi zi ji, kre nu la je 17. ja nu a ra va zdu {nom ak ci jom – 1.000 uz l e t a dnev n o, “pa m et n e bom be”, ka set ne bom be, kr sta re }e ra ke te…

Irak je uz vra tio “skad” pro jek ti li ma… i ve} 22. fe bru a ra ipak pri stao na po vla ~e we. Dva da na ka sni je po ~eo je kop ne ni deo ame ri~ ke ak ci je, “Pu stiw ska sa bqa”, a 27. fe bru a ra Ku vajt je oslo bo |en. Ira ~a ni su po me nu ta ~e ti ri za ple we na ten ka M-84 od vu kli u Irak.

Ta oklop na vo zi la su, ina ~e, u okvi ru “po sla sto le }a” za ju go slo ven sku voj nu in du stri ju is po ru ~e na Ku vaj tu, pre ko Sa u dij ske Ara bi je, 1990. go di ne. Is po ru ke su na sta vqe ne i po sle Za liv skog ra ta pre ko lu ke Xe da, na Cr ve nom mo ru, i u ne ko li ko tran {i – od ko jih je, po ne kim iz vo ri ma, po sled wa bi la ma ja 1992 – u Ku vajt je ukup no sti glo 149 ten ko va iz SFRJ.

U vre me ka da su pr vi na {i ten ko vi sti gli u Sa u dij sku Ara bi ju, u toj ze mqi su upo re do bi li i Ame ri kan ci sa svo jim “abram som”. Svi su bi li zna ti `eq ni da vi de na{ tenk. Jer, u od no su na za pad ne va ri jan te, na{ oklop wak je bio mno go lak {i, br `i, lak {i za upo tre bu pri li kom pu ca wa. U po re |e wu s ame ri~ kim ten kom, po ne kim per for man sa ma bio je da le ko bo qi.

U sva kom slu ~a ju, tenk M-84 pred sta vqao je, po op {toj oce ni, je dan od am bi ci o zni jih pro je ka ta u raz vo ju na o ru `a wa ta da {we Ju go sla vi je. Ura |en po li c en c i So v jet s kog

va `no, po seb no ni sku si lu e tu, zbog ~e ga je te {ka me ta. Te lo ten ka sa sta vqe no je od vi {e sloj nih oklop nih plo ~a (po zna te ko lo kvi jal no kao “sen dvi~”) od ra znih ma te ri ja la, iz me |u ko jih je sme {ten sloj ke ra mi ke, {to, sve za jed no, omo gu }a va vi {i ni vo pro ti vo klop ne za {ti te. Pred wa gor wa plo ~a de bqi ne je za ma {nih 231 mm.

Dru gi deo pri ~e se od no si na sa mu pro iz vod wu: tenk M-84 bio je za jed ni~ ke ~e do 24 fa bri ke bla `e no p o ~ i v { e d r ` a v e , ko j e su u we g a ugra di le de lo ve

“Iskri“ iz Kra wa, a op ti ka u sa rajvs kom “Zra ku“. Top je pro iz vo di lo “Brat stvo“ iz Trav ni ka, a gra na te “Pre tis“ iz Vo go {}e.

Te {ki mi tra qez na ku po li pra vi la je “Za sta va” u Kra gu jev cu.

Za vr {no skla pa we ten ka oba vqa no je u fa bri ci “\u ri \a ko vi }u” u Sla von skom Bro du, ko ja je ra di la i gu se ni ce, a u pro ce su we go ve pro iz vod we u~e stvo va li su Me tal ski za vo di “Ti to“ iz Sko pqa, “11. ok tom vri“ iz Pri le pa, “Ruen“ iz Ko ~a na, “Ju go tur bi na“ iz Kar lov ca, pod go ri~ ki “Ra do je Da ki}“ i In d u s tri j a le ` a j e v a iz Ko to ra.

Po red osnov ne ver zi je M-84 i M-84A, raz vi je no je i vi -

ma A i AB. Tenk M-84 je ta da vre deo mi lion i po do la ra.

I sa da, po sle vi {e od dve de ce ni je, Sr bi ja se vra }a u Ku vajt, ali ovo g a pu t a s na m e r om da “osve ` i” ~e l i~ n e gr d o s i j e.

Vred nost po sla mo der ni za ci je ku vaj tskih ten ko va pro ce wu je se na oko 400 mi li o na do la ra. U Mi n i s tar s tvu od b ra n e Sr b i j e ob ja {wa va ju da je ku vaj tska voj ska za d o v oq n a u~in k om ovog ten ka i da po sto ji ve li ko in te -

U elitnom dru{tvu l Ni jed na od no vo stvo re nih sa mo stal nih dr `a va na sta lih po sle ras pa da SFRJ ni je na pra vi la sop stve ni tenk. Po ku {a va li su ne {to Hr va ti, Slo ven ci su ta ko |e na ja vqi va li pro iz vod wu ovih ~e li~ nih gr do si ja, ali sve se na to me i za vr {i lo. l Srp ski tenk M-84AB1, {to je naj no vi ja ver zi ja ovog oklop wa ka, u ran gu je s ame ri~ kim “abram som”, ali i bri tan skim “~e len xe rom”, ne ma~ kim “le o par dom 2”, fran cu skim “le kler kom”, ru skim T-90, ja pan skim “ti pom 90” i izra el skom “mer ka vom”. l U sve tu da nas sve ga 18 dr `a va pro iz vo di ten ko ve.

Sa ve za, ipak ni je bio sa mo ble da ko pi ja so vjet skog T-72M. Pro je kat ju go slo ven skog M-84 po ~eo

je da se raz vi ja na sa mom po ~et ku 1983, po {to su se ta da po ja vi le pro to tip ver zi je. “Nul ta se ri ja” iza {la je 1984. da bi jav no sti, pr vi put, do ta da {wa voj na taj na bi la pred sta vqe na na voj noj pa ra di u Be o gra du, na Dan po be de, 9. ma ja 1985.

Mo del M-84 ima stan dard nu kon cep ci ju ten ka i, {to je ve o ma

pro iz ve de ne u ~ak 1.000 pred u ze }a. Oklop za M-84 pro iz vo di la je `e le za ra “Rav ne“ u Slo ve ni ji, mo tor sa ra jev ski “Fa mos“, hi dra u li ku “Pr va pe to let ka“ iz Tr ste ni ka, si stem za upra vqa we ra |en je u “21. ma ju” iz Ra ko vi ce, a auto mat ski pu wa~ u su bo ti~ kom “Se ve ru“. La ser i elek tro ni k a ten k a pra v qe n i su u

be le `i ve }e uspe he i na na ci po be dom ra znih po pu li sti~ ^e {ki pred sed nik Vac lav o nal nim iz bo ri ma, ali i na Kla us, ko ji je po znat po svom kih op ci ja: od Austri je, pre iz bo ri ma za evrop ske in sti - evro skep ti ci zmu, raz lo ge ja ko [vaj car ske, Ma |ar ske, tu ci je. Na iz bo ri ma za Evrop - ~a we de sni ce vi di, iz me |u Ita li je, Fran cu ske, Ve li ke ski par la ment (EP) ju na 2009. osta log, i u pro me na ma do ko Bri ta ni je, do [ved ske, Bel go di ne par ti je de snog cen tra jih je do {lo unu tar EU. Za de gi je, Ho lan di je i Fin ske. Za su osvo ji le go to vo 40 od sto se tak go di na ko li ko je pro hva qu ju }i re tu {i ra nim i gla so va ili 291 od 736 me sta u {lo od pr vih in te gra ci ja biv pri hva tqi vo spa ko va nim po EP. „Kon cep ci ja pro gre siv - {ih ko mu ni sti~ kih ze ma qa, pu li sti~ kim po ru ka ma, par nog kon zer va ti vi zma”, ka `e Sred wa Evro pa je pre sta la da ti je de sni ce ili de snog cen Daj mond, „us po sta vqa ba lans po sto ji kao za se ban en ti tet. tra dr `e ve }i ili ma wi deo iz me |u po li ti ke po dr {ke i Raz li ke u ni vou raz vi je no sti vla sti {i rom Evro pe. Pri po li ti ke mo }i i do se `e i do po sto je, ali je ~i we ni ca da su pad ni ci eks trem ne de sni ce dru {tve nih slo je va sa sred - sve no ve ~la ni ce EU pri hva ne no se vi {e cr ne ko {u qe. wim i ni `im pri ho di ma“.

Na pro tiv, oni su ele gant no ti le i tr `i {nu pri vre du i ob u ~e ni po po sled wim pra vi Pro gre siv ni kon zer va ti prav nu dr `a vu, uka zu je Kla us, li ma mar ke tin ga. Bor ba pro - ti vi zam je, me |u tim, za dr `ao i pre do ~a va da, u po gle du vi si tiv imi gra na ta, za bri nu tost ~vrst stav pre ma imi gran ti ne PIB-a, ni {ta ni je ve }a za sud bi nu na ci je i od u sta ja - ma i stran ci ma. Ra to vi na se raz li ka iz me |u ^e {ke i we od po je di nih na ~e la li be - ve ru Afri ke i no vi imi gra Austri je ne go iz me |u Ir ske i ra li zma, na vod no zbog kri ze, ci o ni ta las ozbiq no pla {i Por tu ga li je ili Gr~ ke. ^e {ki pred sed nik ka `e da sa ~i wa va ju ne ka kvu za jed ni~ - mno ge evrop ske na ci je, u pr su biv {e ko mu ni sti~ ke ze mqe ku cr tu pro gra ma tih po li - vom re du Ita li ju, [pa ni ju i o~e ki va le da EU na sta vi da ti~ kih sna ga.

Gr~ ku, ko je su di rekt no na raz vi ja par la men tar nu de mo Pa trik Daj mond, ne ka da - uda ru pre ko mor skih ile gal kra ti ju i kla si~ nu tr `i {nu {wi sa vet nik To ni ja Ble ra, nih tran spor ta bro do vi ma. pri vre du. To sa da ni je ta ko. de fi ni {e ova no vi ja po li ti~ - Ita li ja je i mno go pre islam Da na {wa ras po de la omo gu }u ka po me ra wa na evrop skoj de - skih re vo lu ci ja po ku {a la da je ja ~a we ulo ge dr `a ve i we sni ci kao „pro gre siv ni kon - sta vi Ro me pod kon tro lu. Re nih pred zer va ti zam“. Po stav ni ka, a we go vom su du, Uspeh finske desnice zabrinuo je taj pa ter uspeh stra na ka de na l i s ti~ snog cen tra u Bri i evropske institucije, pre svega ki od nos ta ni ji, Ne ma~ koj i zbog ksenofobi~nih poruka dr `a ve de [ved skoj omo gu mo t i v i { e }io je upra vo taj rad ni ka, sma tra Kla us. U po kon cept pro gre siv nog kon zer - cept Sil vi ja Ber lu sko ni ja o ~et ku, pe de se tih go di na, ide ja va ti vi zma, ko ji prak ti~ no po li ti ci pro te ri va wa Ro ma evrop ske in te gra ci je bi la je zna ~i od u sta ja we od skep ti ci - pre u zeo je i fran cu ski pred po zi tiv na. Fa vo ri zo va la je zma pre ma ulo zi dr `a ve i efi - sed nik Ni ko la Sar ko zi. li be ra li za ci ju od no sa, otva ka sno sti jav nog sek to ra, ali i Fran cu ska je po ro di ce Ro ma ra wa tr `i {ta i ukla wa wa za la ga we za eko no mi ju {ted we avi o ni ma vra }a la u ze mqe po ba ri je ra ra di slo bod nog kre na kon kri ze, {to je stav ko ji re kla, Ru mu ni ju i Bu gar sku. ta wa pro iz vo da, uslu ga, ide ja za stu pa ju i neo li be ra li.

Na uda ru te tvr de po li ti ke i qu di, pod se }a Kla us. Po we Ka ko to funk ci o ni {e naj - pre ma stran ci ma na {li su se mu, stva ri su kre nu le lo {e bo qi pri mer je [ved ska. Po - i Ara pi. @e na ma islam ske po ~et kom 1980. go di ne, a Spo sle po ra za na iz bo ri ma 2002. ve re za bra we no je no {e we ra zum iz Ma strih ta 1991. bio go di ne, li der Stran ke ume re - bur ki i ma ra ma na jav nim me je vr hu nac tog pro ce sa ko ji je nih, pre mi jer Fre de rik Raj - sti ma, a mu {kar ci su pod „in te gra ci ju pre tvo rio u uje nfeld, od ba cio je po li ti ku stal nom sum wom zbog te ro ri di wa va we, a li be ra li za ci ju u sni `e wa po re za u ko rist po - zma i Al Ka i de. Sli ~an sta cen tra li za ci ju od lu ~i va wa. slov nih kru go va i lan si rao vo ve pre ma mu sli ma ni ma za u- „Evrop ske nor me se uskla |u ju, ide ju o dr `a vi bla go sta wa ze le su i kon zer va tiv ne par ja ~a za jed ni~ ko za ko no dav stvo ko ja pod ra zu me va ve }u za po - ti je u dru gim ze mqa ma EU. i kon so li du ju se evrop ske in sle nost, ma we po re ze za rad - Na imi gran te se ne dav no ob sti tu ci je na {te tu na ci o nal ni ke sa ni `im pri ma wi ma i ru {io i bri tan ski pre mi jer nih”“, za kqu ~u je ~e {ki pred is pla tu na dok na de za ne za po - Ka me ron, dok je ne ma~ ka kan sed nik. „Ta ko na sta je post-de sle ne i rad ni ke na bo lo va wu. ce lar ka An ge la Mer kel pro mo kra ti ja ko ja vo di sla bqe wu To su, za pra vo, me re svoj stve - gla si la ne u speh mul ti kul tu slo bo da, de mo kra ti je, ali i ne le vi ci. Ta kvim pro me na ma ra li zma u Ne ma~ koj . Od eko nom ske efi ka sno sti i tak pro gra ma we go va stran ka po - stra na ca se sa da zah te va da mi ~ar skog du ha or ga ni za to ra be di la je na iz bo ri ma 2006. i na u ~e ne ma~ ki je zik i pri pro iz vod we. I za to stal no ra 2010. go di ne. hva te obi ~a je i vred no sti. To Po me ra wem kon zer va tiv - se jed no stav no na zi va – in te ste de mo krat ski de fi cit!?” nih par ti ja ka cen tru de sni ca gra ci ja. n Petar Tomi}

re~ o su bo ti~ kom “Se ve ru”, si tu a ci ja je ma lo dru ga ~i ja. Zva ni~ no, “Se ver” vi {e ne ra di na ovim pro gra mi ma, a glav ni na ala ta je od ne ta, ne zna se kud.

Pret po sta vqa se da je to uze la voj ska, jer je to we na svo ji na, dok deo opre me i da qe po sto ji.

– Ko li ko je da nas re al na mo gu} nost da se “Se ver“ ukqu ~i u re mont is po ru ~e nih ten ko va Ku vaj tu, za vi si od to ga da li jo{ uvek po sto ji do ku men ta ci ja ko ja

re so va we za we gov re mont i mo der ni za ci ju. Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ka te go ri ~an je u iz ja va ma da ovaj po sao mo `e da ra di sa mo Sr bi ja. On, me |u tim, ne is kqu ~u je mo gu} nost da bi u ceo aran `man, ako bu de po treb no, mo gli bi ti ukqu ~e ni i ko o pe ran ti iz ino stran stva po tr `i {nim uslo vi ma.

Do ma }e fir me su, pre ma do stup nim in for ma ci ja ma, uglav nom sprem ne da se ukqu ~e u re mont ku vaj tskih ten ko va. U “Za sta v a oru` j u” i tr s te n i~ k oj “Pr voj pe to let ki” ve le da su o~u va li teh no lo gi ju i qu de ko ji su ra di li na pre |a {woj pro iz vod wi de lo va za tenk. Ka da je

{e po seb nih ver zi ja kao {to su M-84K (ko mand ni tenk), M-84AB (iz vo zna va ri jan ta), M-84ABK (iz v o z ni ko m and n i tenk), M84ABN (iz vo zni tenk sa na vi ga ci o nim si ste mom Tel diks), M84AI i M-84ABI (ten ko vi za iz v la ~ e w e). Pre m a do s tup n im po da ci ma pro iz ve de no je ukup no oko 600 ten ko va M-84 u ver zi ja -

Tri decenije spejs {atla

je vla sni {tvo Voj ske Sr bi je, od go va ra ju }i ma {in ski ka pa ci te ti ko ji su mo ra li bi ti sa ~u va ni, spe ci jal ni ala ti i pri bo ri i is pit ni ure |a ji i la bo ra to ri ja, ko ji su ta ko |e vla sni {tvo Voj ske Sr bi je. U tom slu ~a ju bi se mo gla oku pi ti eki pa stru~ nih qu di, ko ji, na `a lost, vi {e ne ra de u „Se ve ru”, a ko ji bi mo gli kva li tet no oba vi ti po slo ve ko je re mont ova kvih si ste ma zah te va. Bez an ga `o va wa tih qu di o re mon tu u “Se ve ru“ ne ma ni go vo ra – re kao nam je Mi ro slav Cvi ji} ma {in ski in `e wer i du go go di {wi di rek tor na men ske pro iz vod we u “Se ve ru”. nMilan Bozokin

Kanadska ruka: Robotska ruka koju su izgradili Kana|ani daje mogu}nost za pokretawe, popravku ili zamenu satelita u orbiti

Spejs {atlovi NASA, koji lete u kosmos od aprila 1981. godine, odlaze u penziju posle dve zavr{ne misije. „Endevor” na svoje finalno putovawe pole}e verovatno u nedequ, a „Atlantis” na posledwi let kre}e 28. juna

Prostor za teret: [atl mo`e da isporu~i 24.400 kg na niskoj putawi oko Zemqe

^vrsti raketni nosa~i: Obezbe|uju izbacivawe {atla u kosmi~ki prostor do nadmorske visine od nekih 45.700 metara brzinom od 2.100 kilometara na ~as

O-prsten: Pre eksplozije na „^elenyeru” 1986. desni prsten je pukao

Zadwi potisni dodatak {atla napuwen gorivom

Predwi dodatak {atla

Gorivo: Te~ni hidrogen, 1.170.218 litara na –253 stepeni Celzijusa SRBs: ^vrsti raketni motori za vi{ekratnu upotrebu sastoje se od ~etiri ~eli~na segmenta, koji se pune ~vrstim gorivom.

Predwi deo sadr`i upaqa~, dok onaj iza deluje kao mlaznica

Snabdevawe vazduhom: Te~ni kiseonik, 549.407 litara na –183 stepeni Celzijusa Spoqa{wi rezervoar

Puwewe: Svaki SRB sadr`i 450.000 kg sabijenog goriva gorivo – atomizovani aluminijumski pra{ak oksidant – amonijak perhlorat katalizator – oksid gvo`|a u prahu vezivo – polibutadinska akrilna kiselina akrilonita dodaci za viskozitet i temperaturu goriva

Sigurnosni ventil rezervoara s te~nim kiseonikom

Misija STS-1, 12. aprila 1981: „Kolumbija” je prvi {atl koji je krenuo u misiju, obi{av{i 37 puta oko Zemqe tokom dvodnevnog leta 18. juna 1983: Seli Rajd je bila prva Amerikanka u kosmosu lete}i na „^elenyeru”

1981 82

83

84

85

86

11. nov. 1982: [atl „Kolumbija” je poneo prvu ~etvoro~lanu posadu. To je bila i prva operativna misija postavqawa dva komercijalna satelita

28. novembra 1983: Prva {esto~lana misija na brodu „Kolumbija” postavqa kosmi~ku laboratoriju

29. septembra 1988: „Diskaveri” je bio prva misija koja je usledila posle tragedije „^elenyera” 18. oktobra 1989: „Atlantis” je poneo „Galileja” koji istra`uje Jupiter i wegove satelite 25. aprila 1990: „Diskaveri” je postavio kosmi~ki teleskop „Habl”

87

88

89 1990 91

5. okt. 1984: „^elenyer” nosi prvu sedmo~lanu posadu

92

93

94

95

28. januara 1986: „^elenyer” je eksplodirao 73 sekunde posle poletawa, a stradalo je svih sedam ~lanova posade. Nesre}a je izazvala dvogodi{wi zastoj programa {atl

96

97

98

16% 69,8% 0,2% 12% 2%

26. jul 2005: „Diskaveri” je prva misija {atla posle tragedije „Kolumbije”.

NASA-in program „Povratak letovima” obra|uje 44 1. februar 2003: [esnaest minuta pre sletawa, prilikom bezbednosna ponovnog ulaska u atmosferu, pitawa, a raspored lansirawa ubudu}e se vreli gasovi u{li su u krilo pravi prema i spalili {atl „Kolumbija”, raspolo`ivim usmrtiv{i svih sedmoro resursima ~lanova posade

99 2000 01

02

03

04

05

19. maja 2000: „Atlantis” je postao prvi {atl koji je imao staklenu pilotsku kabinu, a umesto elektro-mehani~ke table s instrumentima i pokaziva~ima, imao je 11 panel-ekrana

06

07

08

09 2010 11

Posledwa {atl misija prene}e italijanski modul „Rafaelo” na Me|unarodnu svemirsku stanicu. „Atlantis” }e tako zavr{iti 37. ameri~ku misiju na MSS sa ukupno 135 letova

[ef programa za lansirawe {atla Majk Lajnbah otkazao je poku{aj lansirawa letelice „Endevor” u petak zbog problema povezanog sa grejawem pomo}nog agregata. Poletawe je odlo`eno za najmawe 48 sati, dok in`eweri ne razre{e ovaj problem i sve dovedu u najispravnije stawe. „Endevorovo” putovawe posledwi je, ina~e, let ovog {atla predvi|en pre ukidawa ovog programa i penzionisawa ve} trideset godina stare flote {atlova. Misijom komanduje astronautski veteran Mark Keli, mu` te{ko rawene kongresmenke Gabrijele Gifords

Novosadska 30.april-2.maj2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRAZNI^NA DE@URSTVA

JO[ UVEK 40, BI]E 45 DINARA

Grad ska kar ta sku pqa po lo vi nom ma ja Ce na grad ske kar te ne }e po sku pe ti 1. ma ja, ka ko se pro vo bit no o~e kva lo, jer pre to ga po sto ji od re |e na pro ce du ra. Po ve }a we ce ne kar te tre ba da pred lo `i Uprav ni od bor Grad skog sa o bra} jnog pred u ze }a „No vi Sad”, a taj pred log mo ra da pri hva ti i Grad sko ve }e. O~e ku je se da ta pro ce du ra bu de za vr {e na za oko dve sed mi ce, re ~e no je u grad skom pre vo zni ku. Ka da od lu ka stu pi na sna gu ce na kar te u grad skom auto bu su bi }e 45 ume sto 40 di na ra. Skup {ti na gra da usvo ji la je iz me ne i do pu ne u po slo va wu Grad skog sa bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” u ko ji ma je, iz me |u osta log, pred lo `e na ve }a ce na kar te ko ja se ku pu je u grad skom auto bu su.

Z. D.

POSLE PRAZNIKA, U RUMENKI, KISA^U, BEGE^U I NA ^ENEJU

Om bud sman slu {a `al be gra |a na Za {tit nik gra |a na No vog Sa da }e u ma ju, u okvi ru pro gra ma obi la ska me snih za jed ni ca na te ri to ri ji gra da, raz go va ra ti sa gra |a ni ma. Za {tit nik }e obi }i MZ „Ru men ka” u sre du 4. ma ja od 10 do 13 ~a so va, Uli ca Voj vo |an ska 19. Na red ne sre de, 11. ma ja, u istom pe ri o du, ~la no vi MZ „^e nej” (Uli ca Vu ka Ka -

ra xi }a 289) ima }e pri li ku da pre do ~e svo je pro ble me, dok }e to isto mo }i i sta nov ni ci Ki sa ~a 18. ma ja od 10 do 13 ~a so va, u MZ „Ki sa~”, Uli ca Slo va~ ka 10. U Be ge ~u }e ovaj sa sta nak bi ti odr `an 25. ma ja, ta ko |e iz me |u 10 i 13 ~a so va, u MZ „Be ge~”, Uli ca kra qa Pe tra Pr vog 31.

A. J.

V remeploV

Za }u ta la tam bu ra Mar ka Ne {i }a Mar ko Ne {i}, ber ber ski {e grt ko ji je po stao je dan od naj bo qih tam bu ra {a svog vre me na, ko po zi tor i ho ro vo |a, a uz to espe ran ti sta evrop skog gla sa, ali i

is tak nu ti ak ti vi sta rad ni~ kog po kre ta, umro je u No vom Sa du 30. apri la 1938. u 63. go di ni.

No vo sad ska po li ti ka za bra ni la je za 1. maj 1924. sve ma ni fe sta ci je i de mon stra ci je.

Ipak, upr kos upor noj ki {i ci, u {u mi ci na Rat nom ostr vu, ko je je Du nav za suo pre po la ve ka, oku pi lo se oko 1.500 qu di, ~la no va i sim pa ti ze ra Ko mu ni sti~ ke i So ci ja li sti~ ke par ti je. De ve de se tak wih je od mah uhap {e no, jer su „bi li mno go bez o bra zni”.

Zbog bli zi ne fron ta, se tva 1944. u za pad noj Ba~ koj je ka sni la. Za to je no va dr `av na vlast iz ve la „op {tu mo bi li za ci ju me ha ni za ci je”. Ta ko je iz No vog Sa da u Som bor, 2. ma ja 1944. upu }e no oko 130 trak to ra, a iz dru gih kra je va Sr bi je i Ma ke do ni je jo{ oko 500 trak to ra.

N. C.

Ra di ve }i na hi per mar ke ta Dom zdra vqa: U Do mu zdra vqa }e do 3. ma ja 24 sa ta de `u ra ti pe di ja tri u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj” i sto ma to lo zi u am bu lan ti u Ru me na~ koj 102. Le ka ri op {te prak se }e ra di ti svih da na pra zni ka od 7 do 20 ~a so va u Zmaj Og we na Vu ka 19, a u pri grad skim na se qi ma od 7 do 10 ~a so va u me sti ma: Ru men ka, Fu tog, Ka} i Pe tro var din. Od 7 do 20 ~a so va, svih da na pra zni ka, eki pe Slu `be za ku} no le ~e we po se }i va }e svo je pa ci jen te, a pa tro na `ne se stre obi la zi }e be be i po ro di qe. Kol cen tar ne }e ra di ti to kom pra zni ka.

Le kar ska ko mi si ja: [al ter sa la i le kar ske ko mi si je ne }e ra di ti u po ne de qak 2. i uto rak 3. ma j a, oba v e s ti l i su zdrav s tve n e osi g u r a n i k e iz Fi l i j a l e za Ju ` no b a~ k i

okrug. Pr vi rad ni dan je sre da 4. maj.

Apo te ke: U ne de qu 1. ma ja de `u ra }e apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj uli ci 106. U po ne de qak 2.ma ja de `ur ne }e bi ti apo te ke „Hi gi ja” i „Li man” u We go {e voj 16 od no sno Na rod nog fron ta 10.

Za vod za tran sfu zi ju kr vi: ne }e ra di ti za vre me pr vo maj skih pra zni ka.

Mar ke ti: Me ga mar ket „Ro di}” i „Mer ka tor” 1. i 2. maj ra di }e pu no rad no vre me od 8 do 22 sa ta. Skra }e no rad no vre me za 1. maj ima }e „Uni ve rek sport” ko ji }e svo je kup ce tog da na uslu `i va ti od 7 do 13 sa ti. U po ne de qak 2. i uto rak 3. ma ja ovaj mar ket ra di }e po usta qe nom rad nom vre me nu. „Tem po” }e u su bo tu 30. apri la ra di ti do 22 sa ta, 1. ma ja ne }e ra di ti, a 2. ma ja bi -

U Karlovcima lekari odmaraju Am bu lan ta Do ma zdra vqa u Srem skim Kar lov ci ma ne }e ra di ti to kom pr vo maj skih pra zni ka, pa u slu ~a ju po tre be Kar lov ~a ni mo gu da se ja ve de `ur nim le ka ri ma u objek tu u Pe tro va ra di nu od 7 do 10 sa ti ili u „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Zmaj Og we na Vu ka 19 u No vom Sa du, ko ji }e sve da ne pra zni ka ra di ti do 20 sa ti. Ni De ~i ji dis pan zer ne }e bi ti otvo ren, ali za to pe di ja tri u objek tu u Zmaj Og we na Vu ka 19 de `u ra ju 24 ~a sa u ne de qu, po ne de qak i uto rak. Apo te ka „Apo te kar ske usta no ve No vi Sad”u su bo tu ra di do 13.30 ~a so va i do 4. ma ja bi }e za tvo re na, dok }e apo te ka „Apo lo ni ja” bi ti otvo re na sve da ne pra zni ka, osim u ne de qu, 1. ma ja.

Po {ta, Er ste i ban ka In te za ne }e ra di ti to kom pra zni ka, a pr vi rad ni dan im je u sre du, 4. ma ja.

Z. Ml.

No vo sad ski fo to ma ra ton Tre }i No vo sad ski fo to-ma ra ton, u or ga ni za ci ji ASPECT agen ci je, za ka zan je za 30.april, su bo ta, u 10 ~a so va is pred „Stu di ja M”, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Ma ra ton pod ra zu me va i u~e {}e ama te ra, pod uslo vom da ko ri ste di gi tal ni fo to a pa rat.

G. ^.

Pro mo ci ja kwi ge i iz lo `ba Pro mo ci ja kwi ge „Ro di teq i ro di teq ka - otac i maj ka srp skom pe sni {tvu” Ra {e Pe ri }a i iz lo `ba ko la `a „Len ka Dun |er ska” Ve ri ce Mi lo {e vi} odr `a }e se u sre du 4. ma ja u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1.

Po red auto ra, na pro gra mu }e u~e stvo va ti ma gi star Mir ja na An |el ko vi} i An |el ko Er de qa nin.

G. ^.

fron ta 73a u ne de qu 1. ma ja po {ta }e ra di ti od 7 do 12 sa ti, a 2. i 3. ma ja ra di }e od 7 do 20 sa ti.

Par king: Za vre me pr vo maj skih pra zni ka od no sno 1., 2. i 3. ma ja par ki ra we u No vom Sa du bi }e bes plat no. Je di no }e de `u ra ti pa uk slu `ba u sa rad wi sa sa o bra }aj nom po li ci jom.

Spens: Rad no vre me bi }e iz me we no to kom pr vo maj skih pra zni ka, pa u ne de qu 1. ma ja obje kat ne }e ra di ti, a u po ne de qak i uto rak, 2. i 3. ma ja, bi }e otvo ren, te }e ba ze ni ra di ti pre ma pra zni~ nom ras po re du.

Dvo ~a sov ne sme ne ba ze na su od 9, 11.30, 14, 16.30 i od 19 sa ti. Te ni ski te re ni otvo re ni su sva ki dan od 7 do 22 sa ta. U sre du, 4. ma ja, obje kat re dov no na sta vqa sa ra dom.

Mu zej Voj vo di ne: To kom pr vo maj skih pra zni ka, od 1. do 4. ma ja, ova usta no va bi }e za tvo re na za po se ti o ce.

DaNas U GRaDU

TelefonI

BIoSKopI

VA@nIJI BroJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (12.05, 14.05, 15.45), „Moja nazovi `ena” (15.50), „Zduha~, zna~i avantura” (19.30), „Rio” (12, 13.30, 14, 15.30, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18, 22.20), „Jesen u mojoj ulici” (15.40), „Bezimeni” (20.20, 22.35), „Voda za slonove” (17.45, 20), „Tor” (17.50 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (17.30, 20.30, 22.30), „Crvenkapa” (18.10, 20.10, 22.10).

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te 30. april Scena „Jovan \or|evi}” „Rigoleto” opera (19), Scena „Pera Dobrinovi}” „Xandrqiv mu`” - drama (19.30), Kamerna scena „Posetilac” (20, 21.30).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI

ApoTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

}e otvo ren od 7 sa ti. „Mak si” }e bi ti za tvo ren 1. i 2. ma ja dok }e osta lim da ni ma bi ti re dov no rad no vre me od 8 do 22 sa ta.

GSP: Grad ski pre vo znik }e za da ne pra zni ka1. i 2. ma ja sa o bra }a ti po pra zni~ nom re du vo `we, od no sno po ras po re du ko ji va `i ne de qom. Ki o sci za pro da ju maj skih me se~ nih mar ki ca u su bo tu }e ra di ti u [a fa ri ko voj uli ci i kod @e le zni~ ke sta ni ce i to od 8 do15 ~a so va. U ne de qu 1. i po ne de qak 2.ma ja ne }e se pro da va ti mar ki ce. Ki o sci }e po no vo bi ti otvo re ni od utor ka 3. ma ja.

Po {te: U ne de qu 1., po ne de qak 2. i uto rak 3. ma ja de `u ra }e po {ta u Me ga mar ke tu „Ro di}” 8 do 20.30 sa ti, Uli ca Te me rin ska bb. U su per mar ke ti ma Uni ve rek spor ta”021”( Te o do ra Man di }a 23), „Al ba” (Fu to {ki put 93), su per mar ke tu u Na rod nog

420-374

ZDrAVSTVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U no vo sad skom po ro di li {tu od ~e tvrt ka u 7 sa ti do pet ka u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Ta tja na Nov ko vi} iz Pe tro var di na (de voj ~i ce) DE VOJ ^I CE: Ta tja na Ba lo{, Bi qa na Ba lan xi}, Mi li ca Kli~ ko vi}, Ani ko Ra da no vi}, Alek san dra Re qin, Ta wa Le {tar i Ma ri ja ^vo ki} iz Novg Sa da, Bi ser ka Ne na di} iz Te me ri na, Ma ja Na ka ra di} iz Be o ~i na i Mi ro sla va Dam wa no vi} iz Ru men ke.

DE ^A KE: Ta tja na Dra go qe vi}, Su za na Na ki}, Mar ti na Ba ji}, Ja dran ka Jo ta no vi} i Va le ri ja Si min iz No vog Sa da, Na da Pe tro vi} iz \ur |e va, Ta tja na Mu len ga iz Pe tro var di na i Bran ka Ku bet iz Te me ri na.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu u subotu }e biti sahraweni Marija Raje \uki} (1948) u 10.30 sati, Julijana Mihajla Lavi~ka (1928) u 11.15, Igwat A}ima Vlaovi} (1956) u 12, Stanka Bo{ka Kaka{i} (1937) u 12.45, Jovo Nedeqka Male{ (1955) u 13.30 i Milovan Rodoquba \oki} (1956) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawen Bo{ko Milana Nikoli} (1919).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

30.april-2.maj2011.

15

NA GRADSKU PLA@U BESPLATNO PRVOG, DRUGOG I TRE]EG MAJA

Stota sezona na [trandu Ne de qa, 1. maj, to je dan po ~et ka ju bi lar ne sto te se zo ne na [tran du a ulaz na grad sku pla `u 1, 2 i 3. ma ja je bes pla tan. Ure |e ni su trav wa ci, po rav nat {qu nak i pe sak i o~i {}e na ce la pla `a, ka ko bi sve bi lo sprem no za pr ve po se ti o ce. Pod se }a mo, po ~e la je i pro da ja se zon skih ula zni ca za [trand. Ce na te kar te ,

bez po pu sta, iz no si 1.045, a sa po pu stom, za stu den te, |a ke i pen zi o ne re 850 di na ra.

Na ovaj iz nos tre ba do da ti jo{ 300 di na ra za iz ra du kar te ko ja je od pro {le go di ne, ka ko ka `u, pla sti fi ci ra na i za {ti }e na od fal si fi ko va wa. Za iz ra du se zon ske ula zni ce tre ba po ne ti fo to gra fi ju i li~ nu

kar tu, |a ci |a~ ku kwi `i cu, stu den ti in deks, a pen zi o ne ri po sled wi od re zak od pen zi je. Za kup ci ka bi na ima ju pra vo na jed nu se zon sku kar tu.

Ka ko je ova se zo na ju bi lar na, „Grad sko ze le ni lo” je, ka ko ka `u, spre mi lo bo gat pro gram za pred sto je }e le to.

B. M.

NA FRU[KOJ GORI I U KAMENI^KOM PARKU

Pla}awe za ro{tiqawe i parkirawe Sve one ko ji to kom pra zni ka po `e le da pro ve du dan na Fru {koj go ri, pod se }a mo da se ve} od su bo te, 30. apri la, na pla }u je ob je di we na tak sa za ula zak, par ki ra we i lo `e we va tre u Na ci o nal nom par ku u iz no su od 150 di na ra.

Tak sa }e se na pla }i va ti na punk to vi ma po sta vqe nim na pri la zi ma Fru {koj go ri a na iz let ni ke i po se ti o ce se ape lu je da po {tu ju

Ob je di we na tak sa za ula zak, par ki ra we i lo `e we va tre u Na ci o nal nom par ku iz no si 150 di na ra.

U Ka me ni~ kom par ku na kna da za ko ri {}e we jav ne po vr {i ne 400, a par king 200 di na ra pra vi la po na {a wa na za {ti }e nom pod ru~ ju. To se od no si na lo `e we va tre, od la ga we sme }a, par ki ra we i kre ta we kroz Na ci o nal ni park, kao i na strikt nu za bra nu ula ska u zo ne pod pr vim ste pe nom za {ti te. Nad zor na slu `ba }e re dov no obi la zi ti iz le -

ti {ta i po po tre bi ka `wa va ti ne sa ve sne po se ti o ce. Po se ti o ce ~e ka ju in fo-{tan do vi na ko ji ma }e rad ni ci Na ci o nal nog par ka da va ti sve po treb ne in for ma ci je. Dru gog ma ja ~i ste se iz le ti {ta i od no si sme }e, dok je 4. i 5. de taq no sre |i va we i ujed no pri pre ma za Fru {ko gor ski ma ra ton 7. i 8. ma ja.

Lo `e we va tre pr vog, dru gog i tre }eg ma ja bi }e mo gu }e sa mo na obe le `e nim me sti ma u Ka me ni~ kom par ku uz na pla tu na kna de za

ko ri {}e we jav ne po vr {i ne od 400 di na ra. Par king }e se na pla }i va ti 200 di na ra po da nu. Te pa re po slu `i }e una pre |e wu `i vot ne sre di ne u Ka me ni~ kom par ku o ko jem se od de cem bra 2008. sta ra „Ze le ni lo“.

Ni je do zvo qe no pa qe we ko ro va, li {}a i gra wa , a lo `e we otvo re ne va tre do zvo qe no je sa mo na me sti ma ko je odo bri „Ze le ni lo“.^u var ima ovla {}e we da opo me ne po se ti o ce zbog ne pri dr `a va wa pra vi la po na {a wa u par ku i da po zo vu po li ci ju uko li ko se gra |a ni oglu {e o mol bu i upo zo re we.

Q. N - N. P.

Krpeqi vrebaju u travi Pro le }e je vre me kr pe qa, pa ra zi ta ko jih naj vi {e ih ima u vi so koj tra vi i u gr mqu. Za pr vo maj ske pra zni ke tre ba iz be ga va ti upra vo ova kva me sta.

Naj ve }i je pro blem {to ubod kr pe qa ne bo li i ne pe ~e, pa se tek tu {i ra wem i pre svla ~e wem pri me ti na ko `i. Po sle bo rav ka u pri ro di tre ba do bro pre gle da te i se be i ma li {a ne. Po seb no tre ba pre gle da ti me sta iza uha, na vra tu, pod pa zu hom, na sto ma ku, pre po na ma, sa zad we stra ne ko le na i na te me nu, jer kr peq ume da se za vu ~e u ko su.

Pa ra zit na me sto ubo da is pu {ta bak te ri je i vi ru se, ko ji se even tu al no na la ze u we go vim cre vi ma i pqu va~ nim `le zda ma.

Kr pe qi pre no se kr peq ni me nin go en ce fa li tis i bo re li o zu, ili lajm sku bo lest. Na sre }u, ni su svi kr pe qi za ra `e ni, ve} wih 30 po sto. „Ci klo ni za ci ja” je u petak pr ska la kr pe qe na Stra `i lo vu u sklo pu pri pre ma za pr vo maj ske pra zni ke. Taj po sao ovo pred u ze }e ra di lo je na zah tev kar lo va~ ke op {ti ne i to bes plat no.

Q. Na. - Z. Ml.

Fo to: R.Ha yi}

„Cvetna pijaca” obradovala o~i „Cvet na pi ja ca” u pe tak i su bo tu na pla tou is pred Spen sa po nu di la je qu bi te qi ma sve {to je po treb no za ure |e we ba {te, vr ta, bal ko na i do ma. Po red pro daj ne iz lo `be cve }a, sad ni ca i opre me za hor ti kul tu ru pa `wa je usred sre |e na i na med, or gan sku hra nu, ko {a re, sak si je, ta {ne, ode }u, na kit.

Pre ma re ~i ma iz la ga ~i ce Zo ri ce Sav ko vi} iz Fu to ga, i po red po voq nih ce na, de lu je kao da je

pro da ja sla bi ja u od no su na pro {lu go di nu.

Mu {ka tle, ~i ja je ce na iz me |u 100 i 250 di na ra, naj bo qe se pro da ju. Po pu lar ne su i raz ne pu za vi ce i sad no bi qe po put tu ja, ~i je su ce ne 1.000 (sma rag dna tu ja), 1.200 (ja pan ska tu ja), 2.000 (kla si~ na o{i {a na tu ja), dok je hi ma laj ski bor 700 di na ra. Qu bi ~i ce ko {ta ju iz me |u 150 i 300 di na ra, fuk si je oko 150, a pe tu ni je, sal vi je i pi {ti ke 30.

A. J.

Svirka u Limanskom parku Ma ni fe sta ci ja „No vo sad ski ura nak” je u ne de qu od 10 do 18 sa ti u Li man skom par ku. Or ga ni za tor na stu pa gru pe “Da i re”, “Old taj mers bend” i “Bra ne i ne pri ja te qi” pod po kro vi teq stvom Upra ve za kul tu ru Gra da No vog Sa da je “Audio kon struk tor” doo.

N. R.

Centar za male sportove

Tai ~i u parku

Sport ski i po slov ni cen tar “Voj vo di na” otvo rio je no vi sport ski sa dr `aj „Cen tar za ma le spor to ve” na pro sto ru pred vi |e nom za otvo re no kli za li {te. Na tri otvo re na te re na od ve {ta~ ke tra ve po sled we ge ne ra ci je, bu du }i ko ri sni ci }e ima ti pri li ke da igra ju ma li fud bal i ho kej na tra vi. In for ma ci je i re zer va ci je mo `e te do bi ti na te le fon 021/4882 - 295 i 063/ 86-68-037.

G. ^.

Po vo dom Svet skog da na tai ~ia u su bo tu je jav ni ~as u 10 ~a so va u Fu to {kom par ku. Or ga ni za tor ma ni fe stci je je Vu {u klub „La o hu” iz Pe tro va ra di na.

G. ^.

30.april-2.maj2011.

c m y

16

dnevnik

c m y

dnevnik

30.april-2.maj2011.

17

MU ZI^ KI „BEL EPOK” NA PO ^ET KU OSAMDESETIH: EKS P LO ZIV NI PO ^E TAK KRA JA BIV [E DR @A VE

Mi ple{emo, a zemqa u… ri god ni tek sto vi po vo dom 30. go di {wi ce od iz la ska bli sta vog Azri nog dvo stru kog al bu ma „Sun ~a na stra na uli ce” sa mo na pr vi po gled se ~i ne kao ne ba{ im pre siv na no vi nar ska do mi {qa tost pred iza zo vom zva nim: ka ko {to ~e {}e obez be di ti pri sut nost Xo ni ja [tu li }a, te iona ko ogro man mit o we mu uve }a va ti do me re ka da iz ~i sto lu kra tiv nih raz lo ga vi {e ni ko me ne }e od go va ra ti da se do go di Xo ni jev „dru gi do la zak”. Isti na je, za pra vo, da ovo ni je pr vi ju bi lej, iz ve sno je ne i po sled wi, ko jim se da na {wa jav nost na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je vra }a u do ba pan ka, „no vog ta la sa”, i dru gih po ja va i fe no me na s kra ja 70-ih i po ~et ka 80-ih go di na pro {log ve ka.

Na rav no, iza te kom plet ne „ju bi lej ske ma ni je”, ko ju pod sti ~u i ve li ki i ozbiq ni me di ji, sto ji mno go du bqi raz log - no tor na `al za pro {lim vre me ni ma. No stal gi ja, u pre vo du.

– Kad ni si za qu bqen i ne ma{ de voj ku, {ta dru go ra di{ ne go se in ten ziv no pri se }a{ pe ri o da za qu bqe no sti – pri me }u je Pe tar Ja wa to vi}, me |u naj e mi nent ni jim rok kri ti ~a ri ma na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je. – Isto ta ko, ka da ti mu zi~ ka sce na ni je bog zna ka kva, pro sto kad ne va qa, on da se ba vi mo tra di ci jom i onom {to se do go di lo u pro {lo sti. Pa da mi na pa met gru pa Xe fro Tal i wi hov al bum „Li ving in the past”. Mi da nas na mno go na ~i na `i vi mo u pro {lo sti, ba{ za to {to nam ne va qa sa da {wost.

Za {to je taj pe riod, kraj 70-tih a na ro ~i to sam po ~e tak 80-tih, i da nas to li ko zna ~a jan? Pi {u }i oma` „Sun ~a noj stra ni uli ce”, hr vat ski rok kri ti ~ar Alek san dar Dra ga{ na vo di da je 1981, go di na ka da je taj al bum ob ja vqen, „bi la zlat na i po sled wa ve li ka go di na ju go slo ven skog ’no vog ta la sa’”.

Uosta lom, ta 1981. za i sta ima vi {e ne go ve o ma za pa `e no me sto u

P

ana li ma ju go slo ven ske rok mu zi ke: ~ak osam al bu ma iz te go di ne na {lo se me |u pr vih 30 na li sti od 100 naj bo qih al bu ma: tu su, re ci mo, da nas do ne ba hva qe ni „Pa ket aran `man”, pa „Bi stri ji ili tu pqi ~o vek bi va kad...” ([ar lo akro ba ta), on da de bi al bum Ju re Stu bli }a i dru `i ne na lu dom vi ni lu „Jo{ ju ~er sa mo na fil mu a sa da i u va {oj gla vi”, kao i wi hov „’Film’ u Ku lu {i }u u`i vo”, on da ^or bi na ni kad pre va zi |e na „Mr tva pri ro da”, te „VIS Ido li”, sred we svi ra ju }i „ti zer”, ko ji je

pred sta vqao me ga hit-uvod u mno go ozbiq ni ji ma te ri jal na zvan „Od bra na i po sled wi da ni” iz 1982, zva ni~ no naj bo qi ju go slo ven ski al bum svih vre me na.

Za ta kve sjaj ne do me te do ma }e rok sce ne, pod se }a Ja wa to vi}, od kqu~ ne va `no sti je bi lo us po sta vqa we in fra struk tu re kra jem 70tih go di na. U ne ko li ko dis ko graf skih ku }a po ja vqu ju se, na i me, qu di ko ji ima ju wuh za no ve ta len te, pre svih „Ju go ton” i we gov na da le ko po zna ti ured nik za do ma }u sce nu Si ni {a [ka ri ca, te re la tiv no ma le ali zna ~aj ne ku }e po put RTV Qu bqa na i „Su zi” –

ovi po to wi su, pod se ti mo, za slu `ni za iz la zak de bi al bu ma „Pr qa vog ka za li {ta”. Po seb no je bi lo va `no to {to su u dis ko graf skim ku }a ma ra di li qu di ko ji su pri pa da li sce ni – me na xe ri, no vi na ri i biv {i mu zi ~a ri.

Ni {ta ma we ni je bi la zna ~aj na po ja va pr vih pri vat nih stu di ja, ka kva je, re ci mo, le gen dard na Le si }e va „Dru ga ma ca”, gde je sni mqen „Pa ket aran `man”, ~i me je pre ki nu ta za vi snost ben do va od dr `av nih stu di ja i kri te ri ju ma ko ji su ta mo vla da li. In fra -

struk tur ni si stem je za o kru `i la omla din ska {tam pa, ured ni~ kih kon cep ci ja ve o ma na klo we nih „no vom ta la su„, te mu zi~ ka {tam pa, ko ju je pred vo dio ve} eta bli ra ni „Xu boks”.

– Bla go na klo nost Sa ve za so ci ja li sti~ ke omla di ne Ju go sla vi je i srod nih or ga ni za ci ja pre ma ro ken ro lu na ro ~i to se pre po zna va la u wi ho voj sprem no sti da za svir ke otvo re me sta ko ji ma su upra vqa li, po put SKC-a i Da do va u Be o gra du, „So we Ma rin ko vi}” u No vom Sa du, „Ku lu {i }a” u Za gre bu ... Upra vo to da su ta me sta, kao i mno ga dru ga u ma wim sre di na ma, bi la pod

upra vom Omla di ne i da su se ~ak i svir ke fi nan si ra le iz bu xe ta, omo gu }a va lo je da se pro gra mi kon ci pi ra ju u opu {te noj at mos fe ri, gde ko li ~i na pro da tih ka ra ta uop {te ni je bi la va `na. Za do ma }i ro ken rol ve o ma zna ~aj ni Su bo ti~ ki omla din ski fe sti val je, uz to, fi nan si ra la ne sa mo omla din ska or ga ni za ci ja, ne go su i lo kal ne fir me pod pri ti skom Par ti je za we ga da va le ozbi qan no vac – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Ja wa to vi }ev uti sak o bla go na klo nom od no su dr `a ve pre ma ro ken ro lu u pot pu no sti de li i re - nih svet skih ben do va. Ti to va smrt di teq Igor Mir ko vi} u svo joj „iz po dru ma i sa kro vo va„ is te ru je kwi zi „Sret no di je te”, gde na vo - ve li ki broj ta len to va nih auto ra di da je „ro ken rol tih go di na do - ko ji su, po put Xo ni ja, ~e ka li da se speo u sfe re dr `av ne umet no sti, autor ski raz ma {u po nu ka ni tom na ma we o~it, ali pri li~ no sli - slo bo dom ko ju „ni su uze li”, ne go ~an na ~in na ko ji su to bi li im je fa kat pa la u kri lo. [tu li }u film, po zo ri {te i ve li ko sim - je, ka `e Ja wa to vi}, tre ba la pro fo nij ski cen tri – da kle, do ti ra - me na u dru {tvu – a Ti to va smrt je ne kul tur ne sfe re ko je }e ne stan - to bez di le me bi la – da iz o {tri kom so ci ja li zma i po ja vom ne mi - stil i u tek sto vi ma i mu zi ci. lo srd nih me ha ni za ma tr {i {ta – Aku mu la ci ja ta kvih, ko ji su za pa sti u ve li ke pro ble me”. Da - str pqi vo ~e ka li svoj tre nu tak, i kle, sud bi na iden ti~ na onoj ko ju onih ko ji ni su ni {ta ~e ka li, kao je za de sio ro ken rol. I sve osta lo, ma we-vi {e.

Mi danas na mnogo na~ina – Ka to li~ ka cr kva je `i vi mo u pro{losti, ba{ zato jo{ 60-tih go di na po ~e la nam ne vaqa sada{wost da ku pu je elek tri~ ne gi ta re i da for si ra ro ken rol (Petar Jawatovi}) ka ko bi mla de pri bli `i li Cr kvi. Mi slim da su isto ta ko re zo no va li i par tij ski li de - Gi le iz „Or ga zma”, ko ji je sa 19 go ri: da ro ken rol mo `e bi ti ko ri - di na na pra vio bend i imao pr ve stan ako se dr `i na krat kom ka na - snim ke, do ve la je na kra ju do eks pu – do da je Ja wa to vi}. plo zi je kva li tet nih al bu ma – na Za Alek san dra Dra ga {a „sve gla {a va sa go vor nik “Dnev ni ka”. – {to se u za ~e ci ma pan ka i no vog Ne mo gu da ka `em da je 1981. naj va ta la sa ku va lo 1978. i 1979, na kon `ni ja, ali sva ka ko je ste jed na od Ti to ve smr ti ma ja 1980, a po seb no naj va `ni jih go di na u isto ri ji ju to kom 1981, svom je sna gom pro ku - go slo ven skog ro ken ro la. O to me qa lo ’iz po dru ma i sa kro va’”. sve do ~i upra vo ~i we ni ca da mi o Iako se ne mo `e re }i da an ga `o va - woj i po sle tri de ce ni je pri ~a mo nog i bun tov nog ni je uop {te bi lo s ta kvim po {to va wem. u do ma }oj mu zi ci i za Ti to vog `i Na `a lost, sa mo de set go di na vo ta, to po sta je iz ra `e ni je tek na - ka sni je, ~i tav taj po let s po ~et ka kon we go ve smr ti, a kao re zul tat de ka de za me wen je stra {}u za ubi uti ca ja este ti ke i po li ti~ ke i ja wem, kla wem i ra za ra wem. Ba{ dru {tve ne an ga `o va no sti ak tu el - po put po ~et ka 20. ve ka, ko je su

obe le `i la broj na na u~ na ot kri }a, no va sa zna wa i zna ~aj ne te o ri je, ka da su po ~e li da se sni ma ju fil mo vi, vo ze me troi, iz ra |u ju elek tri~ ne ve{ ma {i ne, a po ru ke da pu tu ju s kra ja na kraj pla ne te, od po le ta i ener gi je ko ji su kra si li „bel epok” ju go slo ven skog ro ken ro la, ka ko su ga ne ki pro zva li, ni je osta lo ni {ta {to voj ni~ ka ~i zma ni je us pe la da smr vi.

– Da li se svo to lu di lo da lo na slu ti ti po ~et kom osam de se tih?

Ni je, ba rem ja ni sam. I sa ove dis tan ce, ja i da qe ne uspe vam da uo~im da je u to vre me bi lo ne ka kvih na go ve {ta ja {to ka sni jih do ga |a wa. Ali, pam tim jed nu aneg do tu iz te 1981. U Do mu omla di ne svi ra lo je u ja nu a ra „Pr qa vo ka za li {te” u okvi ru ak ci je pred sta vqa wa za gre ba~ kih no vo ta la snih ben do va „Po zdrav iz Za gre ba”. Bi lo je si gur no 1.000 qu di, usi ja na at mos fe ra, i kad su po ~e li da svi ra ju „Mi ple {e mo”, kao ne ki vr hu nac kon cer ta, ta da {wi urad nik „Xu bok sa„ Bran ko Vu ko je vi} sa ko jim sam sta jao po red bi ne, re kao je, ona ko gor ko, „pih, mi ple {e mo na zga ri {ti ma...

Eto, oni se ba ve tu ne kim den som, a ova ze mqa je u k..cu! Re kao sam mu da to zvu ~i pre vi {e pre ten ci o zno, da ne vi dim raz log da „mra ~i” ka da je at mos fe ra od li~ na... E, se tio sam tih re ~i 1991... n De nis Ko lun yi ja

30.april-2.maj2011.

c m y

18

INTERVJU

dnevnik

IVICA \IKI], NOVINAR I PISAC ROMANA PO KOJEM JE SNIMQEN FILM „CIRKUS KOLUMBIJA”

Da ima mo pa me ti, ima li bi smo i lep {u bu du} nost ada je Ivica \iki} poznati hrvatski novinar i nagra|ivani pisac, povod za ovaj razgovor je sasvim filmski. U bioskopima u Srbiji se prikazuje film „Cirkus Kolumbija“, rediteqa oskarovca Danisa Tanovi}a („Ni~ija zemqa”), koji je nastao po istoimenom \iki}evom romanu, prvencu.

Pri~a romana i filma je sme{tena u 1991. godinu, u jedan hercegova~ki gradi}, gde se glavni junak vra}a iz Nema~ke bogat i `eqan gomile sitnih osveta.

Sredove~ni Divko (Miki Manojlovi}) u zavi~aj sti`e s novom, mnogo mla|om `enom, novim „mercedesom„ i gomilom novca, koji kod lokalnih vlasti ~ini svoje. Tako, odmah uspeva da biv{u `enu (Mira Furlan) i sina tinejxera izbaci iz porodi~ne ku}e. I upravo kada sve izgleda kao da nemarni mu` i bahati otac pobe|uje, da novcem mo`e sve, `ivot se preokrene i rat zakuca na vrata ve} uzburkane varo{ice...

U filmu igraju i Boris Ler, Jelena Stupqanin, Mario Knezovi}, Milan [trqi}, Svetislav Gonci}... Pored nagrada publike na festivalima u Solunu i Sarajevu, u Veneciji je dobio nagradu „Film budu}nosti“, a na „Golden oran` festivalu“ u Antaliji, u Turskoj, osvojio je nagradu za najboqi film. ^ak tri priznawa: za najboqi film, scenario i najboqu glumicu (Mira Furlan), pripale su „Cirkusu Kolumbija” na Kosovo film festivalu, a bio je

M

i kandidat BiH za Oskara u kategoriji stranog filma.

Ivica \iki} je ro|en 1977. godine u Tomislavgradu, u Bosni i Hercegovini. U „Feral Tribjunu“ je radio kao novinar i urednik od 1996. do 2008. Od 2009. do 2010. bio je glavni urednik „No-

pravo, kako je vama bilo da preto~ite u prozu, slike i doga|aje, likove i jedan gradi}, koje ste, bar delom, poznavali i u stvarnosti?

– Ne znam je li bilo te{ko ili lako, bilo je vaqda upravo onako kako treba da bude. Imao sam ve-

Scena iz filma „Cirkus Kolumbija”

vog lista“ iz Rijeke, a od kraja 2010. je glavni urednik srpskog nedeqnika „Novosti” iz Zagreba.

Za kratki roman „Cirkus Kolubija“ dobio je nagradu „Me{a Selimovi}“ za najboqi roman napisan te godine u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i Crnoj Gori. l Ka`u da je Danis Tanovi} rekao da va{ roman „Cirkus Kolumbija“ nije bilo lako preto~iti u film. [ta je pod tim mislio, mo`emo da ostavimo po strani. Pitawe je, za-

liku unutra{wu potrebu da ispri~am ono {to je ispri~ano u „Cirkusu Kolumbija”, bez obzira do kolikog }e broja qudi dopreti ta pri~a u kojoj su dva-tri stvarna motiva bila upori{te za kreirawe stvarnije stvarnosti.

Pritom je neobi~no samo to {to su iz stvarnosti pozajmqeni ba{ oni motivi za koje svi koji su ~itali „Cirkus” misle da su izma{tani, {to mo`da i nije naro~it kompliment umetni~koj vrednosti te kwige.

l Posle premijere na beonutih. Priznajem svoju sna`nu osvestio radoznalnost bez koje obele`enost iskustvom rata: kad nema ni novinarstva, ni literagradskom Festu, film „Cirje po~eo rat, imao sam petnaest ture. Rat je u~inio da pomislim kus Kolumbija“, za koji ste s godina, pa su moja prva ozbiqnija kako sam brzo sazreo, pa me je ta rediteqem Tanovi}em napisazapa`awa o qudima vezana uz rat zavodqiva samoobmana kasnije li scenario, upravo je krenuo da se prikazuje u bioskopima u i uz drame koje su qudi u ratu do- ko{tala mnogih pogre{nih kora`ivqavali. Rat me, osim toga, za- ka: previ{e puta sam pomislio da Srbiji. Kakve reakcije srpnima i kao ta~ka preokreta u sam pametniji nego {to jesam. skih gledalaca o~ekujete? l Jednom prilikom ste resmislu da qudi po~iwu da pokazu– Ne o~ekujem ni{ta, ali voleo kli da pisce ne delite po nabih da ga qudi gledaju bez predra- ju svoje takozvano pravo lice: zacionalnoj pripadnosti. Kasuda i predumi{qaja, da jedno- nima me da istra`ujem da li je to kvu, po vama, ima budu}nost stavno dopuste da ih ta filmska zaista wihovo pravo lice ili sana{ kulturni propri~a poku{a uvu}i u stor koji ima svoju sebe. Danis Tanovi} je Rat je u~inio da pomislim kako sam brzo bogatu pro{lost sa napravio jako dobar sazreo, pa me je ta zavodqiva samoobmana svojim dragocenofilm, s izvrsnim glumcima, setnom fotograkasnije ko{tala mnogih pogre{nih koraka: stima,?

– Kad bismo svi zafijom, bezbri`nim boprevi{e puta sam pomislio da sam jedno imali pameti, jama. Voleo bih da qudi pametniji nego {to jesam taj bi kulturni protom filmu pri|u ~ista stor mo gao da ima srca i da poku{aju da blistavu budu}nost u evropskim razumeju sve te na{e likove pune mo jedno od pravih lica koja ~oi svetskim okvirima. To je pronesre}e i me|usobnog neshva}a- vek stigne da izmeni u `ivotu. stor na kojem `ivi petnaest do To, naravno, ne zna~i da nekad newa. dvadeset miliona qudi, {to nije l U va{oj pri~i za roman i }u pisati i o temama koje se nikamalo ni u smislu tr`i{ta, ni u istoimeni film bavite se ko ne doti~u rata, ali sva je prismislu talentovanih pojedinaca, specifi~nim, ali i univer- lika da se to ne}e dogoditi ba{ ni u smislu mogu}nosti za zajedzalno prepoznatqivim sve- brzo. [to god o tome mislili oni ni~ke projekte koji bi mogli da tom bosanskohercegova~ke va- koji odre|uju koji je ovosezonski budu finansirani iz me|unarodro{ice, wenim qudima, men- kwi`evni trend. l [ta je i da li je u vama rat nih fondova. Moj je utisak da satalitetom i pre svega wihopreokrenuo i pokrenuo, poseb- mo regionalnim pristupom movom intimom, sve pod narano s obzirom da ste ga i vide- `emo za neko vreme ne{to znastaju}om senkom nadolaze}eg li i osetili izbliza, kao veo- ~iti na svetskoj kulturnoj mapi, rata dvedesetih. Kako vi tumama mlad novinar, dopisnik i samo tako bismo kontinuiranije ~ite tu, uvek ponovo aktuelnu, mogli skrenuti pa`wu na sebe, reporter? fascinaciju ratom kao isku– Pokrenuo je razmi{qawe o na svoju kwi`evnost ili kwistvom mnogih generacija, i qudima, wihovim postupcima i `evnosti, na svoj film, muziku, onim {to on nosi? onom {to ih motivi{e da budu teatar...

– Rat je iskustvo koje ~oveka, Po mom mi{qewu, u Hrvat~ini mi se, ne mo`e da ostavi ne- zli ili dobri. Pokrenuo je i razpromewenim. Na nekome rat osta- mi{qawe o sebi, o vlastitim re- skoj trenutno `ivi barem deset vi dubqi trag, nekom drugom uti- akcijama i razlozima za odre|enu mla dih evrop ski re le vant nih sne samo o`iqak, ali nema netak- vrstu postupaka. Podstakao je i umetnika, a siguran sam da je

I BANAT IMA SVOJ YET SET, MADA NIJE BA[ KRAQEVSKI

Ko he li kop te rom le ti, na jah ti se sun ~a asuti su bili minulih dana ~itaoci dnevne i sedmi~ne {tampe, svetske a bogami i ovda{we, do tan~ina opisanim najavama “svadbe veka” trenutno najaktuelnijeg qubavnog para na planeti, engleskog princa Vilijema i izabranice wegovog srca Kejt Midlton. Sve je vrcalo od ekskluzivnosti, otmenosti, luksuza... kako i dolikuje odistinskom xet setu. Onom kog ovda{we javne li~-

um pasti predsednica zrewaninskog Fudbalskog kluba “Banat” Vukica Vu~urevi}. “Banatska Ceca Ra`natovi}”, kako su je odavno krstili, jo{ u vreme dok je folk peva~ica vodila “Obili}”, }erka je jednog od najpoznatijih srpskih biznismena Mirka Vu~urevi}a, vlasnika {vajcarske fabrike satova “Nivada”, ro|enog u Banatskom Kara|or|evu, selu u op{tini @iti{te, kom se

sme{tena u hotelu “Konrad” sa {est zvezdica. Zime je provodila na Karibima, Martiniku, Gvadalupeu, Sej{elima, a za vikende skijala u [amoniju. „Od majke sam nasledila lepotu, od oca novac”, maksima je ponosne vlasnice najnovijeg „mercedesa CL 600”, koja za mu{karce veli da vrede onoliko koliko su bogati.

Imali smo prilike da zavirimo i u odaje wene rasko{ne vile.

Nije ni tada bila skromna, ve} je, staju}i na muku zavidnima, otkrila da wena ku}a na ~etiri nivoa ima 1.200 kvadrata, dve gara`e, vinski podrum, |akuzi veli~ine bazena i ogromnu, vrhunski opremqenu teretanu sa saunom. U prizemqu je sme{ten dnevni boravak sastavqen od ~etiri stilski jedinstvena salona, u koji se ulazi iz impozantnog antrea nadsvo|enog kru`nom tavanicom, a sa koje dominira veliki pozla}eni luster od kristala. Dvostruko lu~no stepeni{te vodi na sprat iznad. Tu je wena glavna spava}a soba sa svojim dnevnim boravkom i Vukica Vu~urevi} priznaje da voli rasko{, sofisticiranost, eleganciju... ogromnim, rako{nim nosti zalud poku{avaju da dostig- vrati i dan danas. Za razliku od kupatilom. Pored su jo{ dva gonu. Ali, na|e se i me| na{im wega, o ~ijem privatnom `ivotu i stinska apartmana, svaki sa spasmrtnicima „selebritija” kojima ne mo`emo puno toga ~itati u nova}om sobom, dnevnim boravkom i bi se mogla „prilepiti” etiketa – vinama, naslednica mu Vukica se kupatilom, i jo{ dva, ve}a, na posrpskih xet setera. Engleska je to, javno hvali blagodetima u kojima sledwem spratu ku}e gde obi~no podsetimo, kovanica nastala pe- u`iva, otvara vrata svog luksuborave weni gosti. desetih godina pro{log veka, ko- znog doma u beogradskom nasequ – Moja vila predstavqa sve ono jom se opisuju pripadnici otme- Dediwe, medijima ustupa foto{to volim: rasko{, sofisticinog dru{tva, ~iji `ivotni stil grafije sa preskupih letovawa… ranost, eleganciju, toplinu i karakteri{u ~esta putovawa na komfor. Sve je ura|eno od skupoEto, ba{ pre neki dan smo ~uli egzoti~ne lokacije i javno u`iva- pri~u o wenom boravku na Maldi- cenih prirodnih materijala: sviwe u luksuzu i zabavama nedostup- vima. Pohvalila se novinarima le, bronze, kristala i pozlate... nim obi~nim smrtnicima.

Daleko povu~eniji banatski da je, za vreme ~etrnaestodnevnog Fokusiramo li se, recimo, sa- boravaka u egzoti~nom letovali- bogata{, ~ijim su se provodima, mo na Banat, mnogima }e prvo na {tu u Indijskom okeanu, bila ponekad i bez wegove voqe, ipak

Z

bavili tabloidi, jeste Mile Dragi}, ~uveni zrewaninski proizvo|a~ vojne i policijske opreme i jedan od aktera “afere pancir” koja se, kako sam priznaje, prili~no negativno odrazila na wegovo dana{we poslovawe. Pre nekoliko godina osvanule su u javnosti paparaco fotografije na kojima je biznismen na jahti ukotvqenoj u blizini Budve, u dru{tvu tada{weg generalnog inspektora MUP-a Srbije Vladimira Bo`ovi}a i {est goli{avih devojaka, u`ivao u ~arima sunca i mora. Digla se tada i velika pra{ina. Jer, otkud generalni inspektor na jahti vode}eg snabdeva~a pripadnika MUP-a opremom, i nije li u pitawu klasi~an sukob interesa? Pravdala su se obojica da to nije Miletovo plovilo, ve} wihovog zajedni~kog poznanika, Slovenca Rajka Hrvati~a, i da su se na wemu slu~ajno sreli.

Nije to, ina~e, bio jedini put da Dragi} odmara na jahtama. A, za razliku od vlasnika imperije “Pink” @eqka Mitrovi}a koji u svom posedu ima i avion, zrewaninski privatnik se mo`e pohvaliti „samo” helikopterom. Odgovaraju}i na pitawa o svom bogatstvu, demantovao je kazivawa da se nalazio na listi deset najbogatijih Srba. „Voleo bih da je tako, ali sam daleko od toga. Mislim da moja li~na imovina ne prelazi vi{e od milion evra”, rekao je jedared Mile. Jahta koju su mu pri{ili pre par godina ne vodi se na wegovo ime, a i u to je vreme bila pod lizingom. No, zato mu je automobilski park dobrano popuwen privatnim i slu`benim automobilima, kombijima, kamionima...

A ~ak i tome, ba{ kao i o hedonizmu Vukice Vu~urevi}, neki drugi, la`ni srpski „selebritiji” i estradne zvezdice koje ovde ni~u kao pe~urke posle ki{e, mogu samo da pevaju i sawaju. n @eqko Balaban

IS T RA @ U J E M O: ZA[TO SU KOD NAS U POSLEDWE

Cr ka vi ca D

a bi oti{li na festival ili izveli iole ozbiqniju priredbu amaterska dru{tva u Vojvodini i Srbiji dovijaju se na razne na~ine. Hroni~no im nedostaju pare za no{we, instrumente i odlazak na me|unarodne festivale. Za pomo} koju dobijaju od lokalnih samouprava u nekim mestima mo`e se re}i da je poni`avaju}a, te su primorani da se sve ~e{}e oslawaju na donatore i ~lanarinu koja odavno nije vi{e simboli~na. Predsednik Saveza amatera Vojvodine Savo Mu~ibabi} ka`e da je pora`avaju}i podatak da Festival tambura{a u Derowama dobije tri miliona dinara od Pokrajine, koliko i sve manifestacije Saveza amatera Vojvodine – zajedno.

S druge strane, ba{ oni, amateri, izvode oko 80 odsto kulturnih sadr`aja u dr`avi, a u razli~itim amaterskim kolektivima anga`ovano je blizu pola miliona qudi. U programima me|unarodne saradwe i razmene udeo kulturno-umetni~kog amaterizma je ogroman i ~ini vi{e od dve tre}ine programa. Na me|unarodnim festivalima i manifestacijama umetni~ka ostvarewa na{ih amaterskih ansambala su u kontinuitetu me|u vode}im svetskim ostvarewima.

Me|utim, kao i u ve}ini drugih oblasti, nisu dovoqni ni odli~ni rezultati, kao i ni zna~aj amaterskog stvarala{tva za podr{ku nadle`nih institucija. Lokalne samouprave koje su obavezne da u tu namenu izdvajaju novac, daju koliko moraju. Tako, prema pro{logodi{wim podacima, Pan~evo, na primer, izdvaja oko 2,5 miliona dinara za kompletan amaterizam a Sombor 1,7 miliona, {to je po oceni Mu~ibabi}a izuzetno malo, ali zato Op{tina Kula godi{we za amatersko svarala{tvo u buxetu nameni osam miliona dinara. Reklo bi se - i to iznu|eno, jer najve}i deo ovog novca odlazi na Republi~ki festival amaterskih pozori{ta - manifestaciju od republi~kog zna~aja, koju Republika tako ne tretira.

Sekretar kulturno-umetni~kih dru{tava Beograda Slobodan Vujovi} obja{wava da je godinama bila praksa da Ministarstvo izdvaja novac za 16 manifestacija amaterskog stvarala{tva: tri festivala pozori{ta, likovno stvarala{tvo, horska i druga. Tu su birani najboqi koji su i{li u inostranstvo da predstavqaju Srbiju. Me|utim, iako je protekle tri godine Savez amatera Srbije uredno konkurisao za novac, umesto konkretne pomo}i dobijao je samo na~elnu podr{ku za organizaciju ovih festivala.

– Tako se i Kula na{la u situaciji da mora da pokrije gotovo sve tro{kove Republi~kog festivala pozori{ta. Nije dobila ni dinara od Republike, nego je Op{tina skoro sve platila – ka`e Vujovi}.

On ukazuje na to da su Ministarstvo, op{tine i mesne zajednice zanemarile ~iwenicu da su ~lanovi ansambala profesionalno obu~eni za delatnost kojom se bave amaterski. Vujovi} pri tome nagla{ava da je re~

30.april-2.maj2011.

c m y

dnevnik

19

KLU@: MALA TURA KROZ MALO POZNATI KOM[IJSKI GRAD

Pre sto ni ca Ze mqe iza {u ma T

sli~ no i u Sr bi ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Cr noj Go ri. No oni su, uglav nom, pre pu {te ni sa mi se bi: ne ki od wih si gur no }e bi ti pre po zna ti, ali bi lo bi ih vi {e da im na {e dr `a ve pru `e ve }u po dr {ku i da sva ka od tih dr `a va po seb no po ti ~e one ko ji su ra |u ju s ko le ga ma iz dru gih ze ma qa na {e re gi je. Da kle, da ima mo pa me t i, mo g li bi s mo ostva r i t i lep {u bu du} nost, ali bu du }i da pa me ti ne ma mo, ne ve ru jem ni u {to do bro. l Bili ste novinar i urednik u „Feralu“, pa urednik rije~kog „Novog lista“, gde ste ostavku podneli jer niste podlegli pritisku da s posla otpustite kolege novinare.

Sada ste na ~elu „Novosti“. [ta vam je va`nije, novinarstvo ili kwi`evnost?

–Va `ni je mi je no vi nar stvo, ali ne sa mo za to {to od no vi nar stva `i vim ve} vi {e od po la svog `i vo ta. Me ne taj po sao i da qe ra du je. Ve se li me i pi sa we u no vi na ma, i ba vqe we onom go mi lom za nat skih po slo va bez ko jih no vi ne ne bi mo gle iza }i. Ja ko me, re ci mo, ve se li {to ve} ne ko vre me

ra di mo na gra fi~ kom re di zaj nu „No vo sti” i {to }e za ne ko li ko sed mi ca srp ske „No vo sti” bi ti naj bo qe di zaj ni ran i naj o zbiq ni ji ne deq nik u Hr vat skoj. Kwi `ev nost i sce na ri ji jo{ su uvek u dru gom pla nu, prem da me ne bi iz ne na di lo da jed nog da na ta vr sta pi sa wa kod me ne iz bi je na pr vo me sto. l Ako postoji savr{en roman, mogu li postojati i kakve bi bile idealne novine?

– „Fe ral Tri bjun“ iz naj bo qih da na vr lo je bli zu ono me {to bih na zvao svo jim ide al nim no vi na ma. Eki pa no vi na ra i spoq nih sa rad ni ka ko ji zna ju da pi {u, ko ji raz mi {qa ju, ko ji se ne bo je da do no se za kqu~ ke na osno vu pro ve re nih in for ma ci ja i ko ji su vr hun ski upu }e ni u ono o ~e mu pi {u.

No vi ne ko je ne pot ce wu ju ~i ta o ca, ali ko je mu i ne po di la ze.

Hra bre, pa met ne i za ni mqi ve no vi ne ko je pro vo ci ra ju na re ak ci ju. Bo jim se sa mo da u do gled noj bu du} no sti ta kve no vi ne ne }e bi ti mo gu }e mi mo ne ke vr ste me ce nar stva – dr `av nog, in di vi du al nog ili fon dov skog. n Vladimir Crwanski

KULTURNO-UMETNI^KA DRU[TVA VREME SKRAJNUTA

ran sil va ni ja, ili Er deq, u za vi sno sti ko ga pi ta te, po zna ta je u sve tu po Vla du Ce pe {u, po zna ti jem kao Dra ku la. Me |u tim, ako u ne zva ni~ noj pre sto ni ci ove ge o graf ske obla sti, gra du Klu`-Na po ka, pi ta te gde se na la zi we gov za mak, slat ko }e se na sme ja ti i re }i da se ni ne zna ko ji je to, za pra vo, we gov za mak, ali da je ono {to se „pro da je” kao tu ri sti~ ka atrak ci ja – oko 200 ki lo me ta ra od tog gra da. No, ka da vi di te Klu`, ne mo `e te a da ne ose ti te got sku at mos fe ru ko ja pro ve ja va iz svih tih sta ro vre me nih ku }a, sa ogrom nim kro vo vi ma i ma lim pro zo ri ma, sa uskim uli ~i ca ma i osta ci ma zi di na ko je su te ku }e i uli ~i ce bra ni le od osva ja ~a.

Ovaj grad od oko 400.000 sta nov ni ka, sme {ten na pla nin skoj re ci So me{, svio se oko got ske ka te dra le, ali i pra vo slav ne cr kve. Na sle |e bo ga tog plem stva iz vre me na Hab zbur ga vi di se u pa la ta ma ko je uokvi ru ju {i ro ke tr go ve i nad vi ja se nad be to ni ra nim oba la ma So me {a, i to u svim mo gu }im sti lo vi ma iz me |u 17. i 19. ve ka. Isto ri ja, ko ja po ~i we u dru gom ve ku na {e ere, pri sut na je go to vo na sva kom ko ra ku.

U Klu `u je ro |en i ma |ar ski kraq Ma ti ja Kor vin, sin Ja no {a Hu wa di ja, po zna ti jeg nam kao Si bi wa nin Jan ko, ~i ji ogrom ni spo me nik kra si Trg uje di we wa. Ku }a u ko joj je ro |en i da qe po sto ji i u woj je sme {te na Aka de mi ja umet no sti.

Na rav no i ovaj stro gi cen tar gra da ima svo je soc re a li sti~ ke be to wa re i ~e li~ no-sta kle ne zgra du ri ne, ali i da qe ne ka ko ~o vek ne mo `e a da ne po mi sli da je Ban ka Tran sil va ni ja,

ma, ko ji se vra }a ju s ve ~e ri igran ki u „tan cha zi ju“, do mla dih umet ni ka/ca ko ji se ne li be da svo ja de la ~i ta ju na glas ho da ju }i oko sto lo va.

Ka ko se ra di o gra du u ko jem sva ko zna i ru mun ski i ma |ar ski je zik, ne ~u di da su upra vo „tan cha ze“,

Plac Avram Jan~u i pravoslavna crkva

me sta za iz la zak je su tzv. ar ti-far ti ba ro vi, po pra vi lu sme {te ni na pr vim spra to vi ma ba rok nih zda wa – za pra vo ve li ki pro sto ri na sta li spa ja wem vi {e sta no va, s ru sti~ nim na me {ta jem i, na rav no, za di mqe nom at mos fe rom. Ono {to iz dva ja ova me sta oku pqa wa su – go sti (ili do ma }i, za vi sno od ugla gle da wa). Jer, sva ka kav se tu svet mo `e sre sti i upo zna ti. Od mu zi ~a ra na o ru `a nih vi o li na ma i kla ri ne ti -

Preko pre~e, naokolo bli`e Ako se ne ko od lu ~i da po se ti ovaj lep grad, tre ba lo bi da zna da je put pre ko Te mi {va ra lo{, {to u Ba na tu, {to u Tran sil va ni ji. Po sto ji i aero drom, ali naj lak {e se ipak sti `e pre ko Se ge di na i Ora dee, za ce lih se dam sa ti. U sa mom Klu `u mo `e te se oslo ni ti na jav ni pre voz, ali ve }i na zna me ni to sti na la zi se u kru gu po lu sat ne {et we. Tak si je ne gde na ni vou no vo sad skih ce na, osim {to vam iz da ju i fi skal ne ra ~u ne.

za ama te re ama ter odav no po sta la te sna i ne pri klad na za na {e iz vo |a~ ke an sam ble. I do da je da ne tre ba za bo ra vi ti da je, osim uspe ha ko je ni `e na me |u na rod noj sce ni, kul tur no-umet ni~ ki ama te ri zam po sled wa od bra na od {un da i ki ~a. Na{ sa go vor nik pod se }a na to da je se dam de set od sto be o grad skog glu mi {ta po te klo iz ama te ri zma, iz me |u osta lih Slo bo dan ]u sti}, Ga la Vi de no vi}, Ivan Be kja rev, Pe tar Zec, Sve tla na Boj ko vi}, Mi lo rad Man di} Man da, Pre drag Ej dus, Ru `i ca So ki}...

– Ne gde je u na ro du uvre `e no mi {qe we ka ko je ama ter sko stva ra la {tvo tvo re vi na ko mu ni zma i mno gi pre ma we mu ima ju od boj nost. To je do ne kle zbog to ga {to su KUD-ovi u vre me ko mu ni zma do bi ja li ogrom nu fi nan sij sku po mo}. Me |u tim, da nas se oti {lo u dru gu kraj nost i ama te ri zam je skraj nut iako jed na ar mi ja qu di sva ko dnev no ra di na o~u va wu tra di ci je i obo ga }i va wu kul tur nog `i vo ta svo je sre di ne – ka `e Vu jo vi}.

On se pi ta {ta bi bi lo ka da bi ama te ri zam u Sr bi ji stao, ko ji bi to sa dr `a ji bi li do stup ni u Ko va ~i ci, Bo qev cu... I, da li bi se uop {te ijed na pri red ba mo gla iz ve sti bez ama te ra.

I pred sed nik Sa ve za ama te ra Voj vo di ne Sa vo Mu ~i ba bi} ta ko |e pod se }a na to da je jed na od zna ~aj nih kul tur nih vred no sti ama te ri zma to {to je iz ne drio, ka ko iz ve li kih ta ko i iz ma lih me sta, ve li ki broj afir mi sa nih umet ni ka ko ji ma je kul tur no-umet ni~ ko stva ra la {tvo po sta lo pro fe si o nal no, `i vot no opre de le we: – Za to je iz u zet no va `na ta ma te ri jal na stra na i po dr {ka, ko je ne mo `e mo re }i da ne ma, ali je sva ka ko ne do voq na. Po kra ji na iz dva ja 24 mi li o na za ma ni fe sta ci je ma wi na, a od pro {le go di ne i za srp sku na rod nu tra di ci ju. Ta po mo} zna ~i, ali sa ma lo vi {e nov ca ama ter ska dru {tva bi mo gla po nu di ti vi {e i oti }i da qe.

U ne kim dr `a va ma za pad ne Evro pe u pret hod nih po la ve ka, ama te ri zam ni je ne go van kao kod nas. Upra vo zbog to ga u Bel gi ji i Ho lan di ji mi ni star stva i in sti tu ci je kul tu re tra ga ju za iz vo ri ma na rod ne pe sme i igre: ni su po sto ja la ama ter ska dru {tva ko ja bi ih sa ~u va la.

Evro pa sad po spe {u je ama te ri zam, jer ga ni su ima li, a kod nas ga usko ro ne }e bi ti. Za bo ra vqa mo da je za hva qu ju }i ova kvim an sam bli ma sa ~u va no kul tur no bla go - na rod na pe sma i igra. Na osno vu se }a wa sta rih qu di na sce nu su po sta vqa ne iz vor ne igre. I upra vo za hva qu ju }i toj ra zno vr sno sti na {ih pe sa ma i iga ra, ne ma svet skog fe sti va la na rod ne umet no sti na kom na {i ama te ri ni su na vr hu. Sa mo da to ne ko i pre po zna. n Lena Nikovi}

za pra vo, pre ban ka kr vi ne go zda we u ko jem ti s ta {nom i ma {nom de ru ko `u s le |a. ^e tvr ti po ve li ~i ni ru mun ski grad ima i naj ve }i uni ver zi tet u Ru mu ni ji. A stu den ti umno go me da ju bo ju i ton `i vo ta u gra du. Omi qe na

tri spra ta fa bri ke u ko joj se na la ze ate qei, ga le ri je, sa le za pred sta ve... a ka ko to funk ci o ni {e, naj bo qe se vi di po to me {to je ga zda od lu ~io da re no vi ra jo{ je dan deo fa bri ke upra vo zbog po ve }a nog in te re so va wa umet ni ka za pro stor.

Staro jezgro

ili ti ku }e za igra we, omi qe na me sta za one ko ji vo le tra di co nal ne ma |ar ske igre. Na vod no, ta mo se or ga ni zu ju od li~ ne `ur ke na ko ji ma se ne se di, ve} se igra dok se ne pad ne s no gu. Pi vo je omi qe no pi }e, dok je cuj ka, od no sno ra ki ja, ja ko ret ka. Tra di ci ja pi va u Klu `u po ti ~e i od pi va re „Ur sus“, ko ja je na `a lost mno gih Klu `a na za tvo re na, a pro iz vod wa je pre se qe na u dru ge gra do ve. Vi na su uglav nom uvo zna, a kad pi ta te Ru mu ne za hra nu, obi~ no vam ka `u da vam „ja ka i ma sna klo pa“ – ne tre ba. Zvu ~i, hm, po zna to.

Raz i gra ni `i vot Klu `a od i gra va se ne sa mo po ka fa na ma i po zo ri {ti ma, ve} i u biv {oj fa bri ci ~e ta ka, ~i ji je no vi vla snik od we na pra vio vi {e na men ski pro stor u ko jem ima me sta i za te re ta ne, za nat ske ra di o ni ce, ali i umet nost. Na i me, sa vre me ni umet ni ci za ku pqu ju

Klu` je po znat van Ru mu ni je i po u~e sni ku Li ge {am pi o na u fud ba lu –FK Klu`. Me |u tim, tu je i Uni ve zi ta tea, pa se na fa sa da ma vo di ti hi rat gra fi ti ma iz me |u pri sta li ca ova dva klu ba. Ko jih ima vi {e, ne zna se sa si gur no {}u, a broj ke va ri ra ju u za vi sno sti ~i jeg na vi ja ~a pi ta te. No, ka ko god, da je fud bal va `na stvar u `i vo tu gra da sve do ~i i ko stur no vog sta di o na Klu `a, ko ji se iz di `e na oba la ma So me {a.

Na rod u Ze mqi iz {u ma, {to bi bio pre vod Tran sil va ni je, sr da ~an je i go sto pri mqiv. Iza }i }e vam u su sret, a sko ro svi zna ju, pa i pro da va ~i ce u rad wa ma, do voq no – ali ne srp skog, ve} en gle skog – ta ko da uvek do bi je te ono {ta ste tra `i li.

Uosta lom, grad, ko ji se naj bo qe vi di sa tvr |a ve na br du u sa mom we go vom sr cu, i ~i ne qu di. n Svetozar Krsti}

SPO M E N AR: GIBRALTAR NA DUNAVU SA [LAJFNI STAROG „DNEVNIKA”

Tvr |a va se s na ma ni je mno go usre }i la a nas je na Pe tro va ra din sku tvr |a vu mo gu }e sti }i na naj ra zli ~i ti je na ~i ne. Be san auto ~o vek ko mot no mo `e na bi ti na sam ulaz u Mu zej gra da. Istim pre vo znim sred stvom mo `e mo {vr} ka ti na sve stra ne, na \a vu se mo `e mo pen tra ti i ka mi o ni ma, do stav nim vo zi li ma, {le pe ri ma, ba ge ri ma ako nam je ba{ do ru {e wa ne kog be de ma... Tvr |a vom da nas {tra pa ci ra ko ka ko stig ne, sam ili u gru pi od 30.000 qu di, u ti {i ni ili uz mi lion de ci be la, sve jed no je. Ka ko god pri ~u okre ne mo, u ovaj kul tur no isto rij ski spo me nik ni ko, osim po ko jeg pri vat ni ka (sa ja kim ko mer ci jal nim mo ti vom i hro ni~ nim obo le wem uha za spo me ni ke kul tu re), ne ma po tre bu ni ek ser da za ku ca, ne bi li je ma lo ure dio.

Sa dru ge stra ne, sve dok „ide o log” ne mo ra da se do hva ta fan gle i mi stri je, ide ja ima si ja set. Sa o bra }aj kroz Tvr |a vu, iz me {ta we istog iz gra di }a, pre u re |e we pod ze mqa, vi se }i lift od ke ja do ho te la, ru {e we no vih zgra da, re kon struk ci ja sta rih... sa mo su ne ke od ide ja ko je, kao ja bu ka na Wut na, pa da ju nad le `ni ma na gla ve. Ono {to im na pa met ni ka ko ne pa da je ste da, ume sto u svo je par ti je, ne {to nov ca iz dvo je i za ova kve na me ne. Ta kvi smo da nas, ali ne ko li ko bro je va „Dnev ni ka” iz 1952, 1954. i 1957. po ka zu ju da nam se ni pre ci ni su ne {to mno go bo qe po ka za li. Ta~ ni je, da se sta ra \a va ni sa wi ma ni je mno go usre }i la.

Dav ne 1952. go di ne „Dnev nik” pi {e da je Tvr |a va pred Dan re pu bli ke pre da ta No vom Sa du na upra vqa we, ~i me je okon ~a na we na voj na funk ci ja. Pri li kom otva ra wa ve} su pro ra di li je dan fo to-ate qe, pro dav ni ca „Na rod na ra di nost” i na rav no – bir cuz. Ve} ta da po ~e la je pri ~a da Tvr |a vi mo ra da se vra ti sta ri iz gled ka kav joj je dao Eugen Sa voj ski. Sa mim tim, sve na do grad we ni kle iz me |u dva ra ta „ima ju se sru {i ti jer ru `e ori gi nal ni iz gled”. Broj ne pro sto ri je, za mi sli li su ta da grad ski oci, pre tvo ri }e se u mu ze je, a pla toi iz me |u zgra da u sport ska igra li {ta. Za vod za za {ti tu spo me ni ka je `e leo da je ure di po uzo ru na be o grad sku i qu bqan sku tvr |a vu, a ka kvim su zna wem ras po la ga li stru~ wa ci po ka zu je i po ziv gra |a ni ma da do sta ve sav ma te ri jal, li te ra tu ru ili de ta qe u ve zi sa ovim zda wem. „Dnev nik” sve do ~i da se 1952. go di ne u`ur ba no ra di lo na kru `nom {e ta li {tu ko je i da nas po sto ji, ali i da je \a va bi la otvo re na za {e ta ~e sa mo ne de qom zbog obim nih ra do va. Nad le `ni su se `a li li da se de ca, ma hom iz Pe tro va ra di na, sve ~e {}e ve ru po be de mi ma, da se pro va qu je u ka ta -

D

Go di ne 1957. Tvr |a va je uve li ko iz gle da la, ma we vi {e, kao da nas.

Naj bo qe ide je ni ka da ni su spro ve de ne u de lo, a za za {ti tu i tu ri sti~ ku pro mo ci ju ni ko mu ni sti~ ka vlast ni je mno go ma ri la kom be kod „Rim skog bu na ra”, te da se ~i ne raz li ~i te {te te.

Vi {e od dve go di ne ka sni je, pod na slo vom „Pe tro va ra din ska tvr |a va su tra”, na{ list iz ve {ta va o kon kur su ko ji je ras pi san za rad we nog ure |e wa. Na rod ni od bor No vog Sa da za po ~eo je plan sku iz grad wu, ta da ve} omi qe nog {e ta li {ta No vo sa |a na, a pr vi ko rak je bio pri jem kon kurs nih ra do va ko je su pre gle da li i bi ra li “naj i stak nu ti je ar hi tek te, ur ba ni sti i pro fe so ri teh ni~ kih na u ka na {e ze mqe”. I dok su naj bo qi se de li i oce wi va li, osred wi su pra vi li pla no ve. „Dnev nik” pi {e da se od kon kur sa o~e ki va lo vi {e, jer na we mu ipak ni su u~e stvo va le “naj ja ~e sna ge na {e ze mqe”. Oda bra na su dva ra da ko ja ima ju do brih re {e wa, ali oni su po slu `i li tek kao ma te ri jal nad ko jim }e “ko mi si ja di sku to va ti i do }i do ko ri snih za kqu ~a ka, ko je }e da qe ra{ ~la ni ti i utvr di ti.”

Te go di ne ko mi si ja je „ra{ ~la ni la i utvr di la” da }e kul tur no-isto rij ski sa dr `aj bi ti na Gor woj,

a kul tur no-pro svet ni objek ti na Do woj tvr |a vi.

Za bav ni park je iz me {ten iz sre di {ta, a pla ne ri su ima li ide ju da ho te li bu du sme {te ni van cen tra Tvr |a ve, gde }e osta ti sa mo ka fa ne. Na rod na vlast je na me ra va la da pod okri qe be de ma sme sti i let wu po zor ni cu za oko 3.000 qu di, a naj va `ni ji plan bio je da se sa o bra }aj iz me sti sa mo na rub ne de lo ve ka ko se sr ce Tvr |a ve ne bi uni {ta va lo.

Isto vre me no, sve do ~i na{ list, tre ba la je da po~ ne i iz grad wa `i ~a ne `e le zni ce, ko ja bi spa ja la no vo sad sku oba lu sa gor wim pla to om. To, na rav no ni ka da ni je od ma klo da qe od ide je, a Tvr |a va je do `i ve la da se po sle sko ro 60 go di na ne ko po no vo do se ti sli~ ne ak ci je. Pod se ti mo, vla snik ho te la na Tvr |a vi Rat ko Bu to ro vi} za mi slio je gon do lu ko jom bi, pre ko saj li, pre vo zio put ni ke od ke ja do gor we Tvr |a ve. Ta da {wi di rek tor ZIG Igor Mi ro vi} je po dr `ao ovu ide ju i po red pro ti vqe wa za {ti ta ra, ko ji su ve} du go pro tiv iz grad we bi lo ka kvih no vih obje ka ta. Ka ko god, i ovog pu ta, ba{ kao i 1954, stvar je za sta la u sve tu ide ja.

Go di ne 1957. Tvr |a va je uve li ko iz gle da la, ma we vi {e, kao da nas. Naj bo qe ide je ni ka da ni su spro ve de ne u de lo, a za za {ti tu i tu ri sti~ ku pro mo ci ju ni ko mu ni sti~ ka vlast ni je mno go ma ri la (ma da je i to wi ho vo ma lo bi lo vi {e od ono ga {to sa da ima mo). U jed nom od tek sto va o na do la ze }em Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu, re por ter „Dnev ni ka” is tra `u je {ta }e sve po se ti o ci ove ma ni fe sta ci je mo }i da vi de od tu ri sti~ ke po nu de. Glav nu ulo gu i u toj pri ~i igra Tvr |a va. Uz opa sku da kod nas jo{ uvek ne ma sve sti o zna ~a ju tu ri zma, na{ ko le ga pi {e da u gra du ba{ ni {ta ne ra di: mu ze ji su za tvo re ni, ga le ri je ne ra de, a ono ma lo po nu de ima sa mo Tvr |a va. S tim da je i tu pro blem: na i me, do ti~ na po nu da se svo di na ka fa ne, zi di ne i po gled. I to je sve. A je dan od naj za ni mqi vi jih aspe ka ta Tvr |a ve – la gu mi – ne do voq no su, pi {e „Dnev nik” is ko ri {te ni i ure |e ni. Zvu ~i po zna to, zar ne.

Uosta lom, sko ro {est de ce ni ja ka sni je, Tvr |a va ima iste pro ble me: mno go ide ja, a ni ma lo nov ca i vo qe da se is ko ri sti na pra vi na ~in. Ka da se po gle da ju da na {wi na pi si o ure |e wu naj va `ni jeg no vo sad skog kul tur no-isto rij skog bla ga, te me se ni su ni za jo tu iz me ni le. No vo je sa mo da po vre me no ne ko po me ne za {ti tu UNE SKA ili iz grad wu bo ta ni~ ke ba {te. No, to su pri ~e ko ji ma }e se ~u di ti ne ki no vi nar „Dnev ni ka” u 2080. go di ni. n Petar Klai}

30.april-2.maj2011.

im re sta u ra to ra i kon zer va to ra Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ot pu to vao je uo~i pra zni ka na Hi lan dar, gde }e na sta vi ti ra do ve na ob no vi de lo va ma na sti ra stra da lih 2004. u ka ta stro fal nom po `a ru. U pro te klih {est go di na wi ho vog an ga `o va wa u pot pu no sti su ob no vqe ni iko no stas ti pi kar ni ce Sve tog Sa ve i iko no stas ka pe le ma na stir skog ko na ka u Ka re ji, kao i vi {e od 20 iko na na dr ve tu iz ma na stir ske ri zni ce. Ove go di ne stru~ wa ci Za vo da bo ra vi }e na Hi lan da ru u dva na vra ta: ceo maj i jun, te u sep tem bru i ok to bru.

– To kom ova ~e ti ri me se ca pred vi |en je za vr {e tak kon zer va tor skih ra do va na ori gi nal nom iko no sta su mi tro po li ta Si me o na iz Sa bor nog hra ma ma na sti ra, ra |e nom 1635. Na `a lost, ono {to je iz go re lo u pa ra kli si ma ko je je za hva ti la va tra ne mo gu }e je bi lo re sta u ri ra ti, pa je ide ja bi la da pro ba mo da od ma te ri ja la ko ji je bio po hra wen u skriv ni ci, ko ja se na la zi iz nad tr pe za ri je, is kom po nu je mo sa ori gi nal nim de lo vi ma no vi iko no stas.

Sto ga smo pro {le go di ne sav ma te ri jal iz skriv ni ce pre se li li u na {e de poe pri kon zer va tor skoj ra di o ni ci, ko ja je for mi ra na u sta rom mli nu ne ko li ko sto ti na me ta ra od ma na sti ra. I sa da nam pred sto ji da sav taj ma te ri jal pre gle da mo i iden ti fi ku je mo, jer tu ima de lo va tro no va, pev ni ca, iko na, du bo re za sa iko no sta sa ko ji ni su u funk ci ji... – pri ~a za „Dnev nik” Zo ran Va pa, di rek tor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re.

U go di ni u ko joj obe le `a va {est de ce ni ja po sto ja wa, Za vod kre }e u jo{ je dan ve li ki po du hvat – ob no vu Po `a re va~ ke cr kve u Sent An dre ji. Ovaj hram, ko ji ima pre di van iko no stas, te {ko je stra dao u ve li koj po pla vi 1838. go di ne, ka da se ce la pre sto na zo na na {la pod sko ro dva me tra vi so kom vo dom. Od ta da se u cr kvi slu `i lo sa mo ka da su ve li ki pra zni ci, ali je na me ra da ona po no vo bu de sve vre me otvo re na za ver ni ke i tu ri ste.

– Ura |en je kom ple tan pro je kat re kon struk ci je cr kve i sre di nom ma ja po ~i we mo pr vu fa zu ra do va na ~i {}e wu du bo re za, iko na... Pre ma na {im pla no vi ma, u to ku 2011. za vr {i li bi smo sav kon zer va tor ski tret man, a sle de }e re sta u ra tor ski.

Na i me, za hva qu ju }i de taq nim is tra `i va wi ma ko ja spro vo di mo to kom pri pre me ra do va, kao i ~i we ni ci da

T

c m y

20

dnevnik

J U B I L E J I : [EST DECENIJA POKRAJINSKOG ZAVODA ZA ZA[TITU SP

Voj vo |an ski ru ko pi s ~uv je di ni u Sr bi ji ima mo kom plet nu slu `bu kon zer va ci je: aka dem ske sli ka re-kon zer va to re, aka dem ske va ja re-kon zer va to re, sto la re, du bo re sce, po zla ta re... u sta wu smo da i naj zah tev ni je iko no sta se ob no vi mo za dve go di ne – na vo di Va pa.

Po we go vim re ~i ma, Za vod kra jem ove go di ne i po ~et kom sle de }e o~e ku je i kom plet na re vi zi ja srp skog spo me ni~ kog fon da u Ma |ar skoj. Ta da }e, na i me, mul ti di sci pli nar na eki pa, u ko joj }e bi ti ar hi tek te, isto ri ~a ri umet no sti, kon zer va to ri za iko ne i kon zer va to ri za fre sko-`i vo pis, obi }i sve hra mo ve SPC u su sed noj dr `a vi ka ko bi sni mi li u ka kvom su sta wu, ne sa mo u gra |e vin skom smi slu (da li krov pro ki {wa va, da li su po treb ni olu ci i sli~ no), ne go i ka da je

re~ o en te ri je ru – iko no sta si ma, fre ska ma...

Od 1951, go di ne, ka da je osno van, Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re osta vio je vred ne tra go ve svog ra da i u Cr noj Go ri, gde je ob na vqao od ze mqo tre sa po stra da le naj vred ni je ta mo {we sve ti we, za tim na Ko so vu i Me to hi ji, pa na pro sto ru Te mi {var ske epar hi je, Osi je~ ko-poq ske i ba raw ske epar hi je, Gor wo kar lo va~ ke epar hi je, kao i u Dal ma tin skoj epar hi ji, gde je u~e stvo vao u ob no vi naj sta ri jih ta mo {wih srp skih ma na sti ra – Kru pe i Kr ke, za tim iko no sta sa u Sa bor noj cr kvi u [i be ni ku, iko no sta sa cr kve sv. Ili je u Za dru...

Ipak, naj ve }i po du hvat Za vo da u we go voj do sa da {woj isto ri ji bi la je re kon struk ci ja fru {ko gor skih

Revizija spomeni~kog nasle|a Di rek tor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re na ja vqu je da slu `bu za {ti te u na red nom pe ri o du o~e ku je za ma {an po du hvat – re vi zi ja spo me ni~ kog na sle |a. U Voj vo di ni u ovom tre nut ku na pa pi ru ima 65 spo me ni ka kul tu re od iz u zet nog zna ~a ja, 354 od ve li kog zna ~a ja i pre ko 350 ko ji se vo de kao zna ~aj no kul tur no do bro.

– To ni je re al no. Za {to? Pa za to {to su mno gi od tih spo me ni ka kul tu re iz gu bi li spo me ni~ ko svoj stvo.

Re ci mo, pod za {ti tu su ne ka da do la zi le rod ne ku }e na rod nih he ro ja.

Mo ra se sto ga ura di ti re vi zi ja, ali ne po li ti~ ka ne go stru kov na – ob ja {wa va Va pa. – Ako ka `e mo da ima mo ~e ti ri kom plek sa ko ji su na li sti svet ske kul tur ne ba {ti ne i pet obje ka ta ko ji su na pre li mi nar noj li sti i oko 100 od iz u zet nog zna ~a ja, on da se o svim tim objek ti ma dr `a va mo ra bri nu ti. A za sve osta lo se mo ra pro na }i dru gi iz vor fi nan si ra wa, tim pre {to, na ne sre }u, ni je dan na{ spo me nik kul tu re ne mo `e sam se be da iz dr `a va iako je to nor mal na prak sa u sve tu. Me |u tim, ov de ma lo-ma lo pa ne ko sni Zoran Vapa ma film u Pod gra |u a da za to ne pla ti ni cvow ka. Hr vat ska je uve la tzv. spo me ni~ ku ren tu, iz ko je se pu ni bez ma lo 40 po sto wi ho vog bu xe ta za ne po kret na kul tur na do bra. A kod nas Eg zit me sec da na eks plo a ti {e Pe tro va ra din sku tvr |a vu i ni kom ni {ta. Ma ne mo `e{ Tvr |a vu ni na ma ji cu da sta vi{ ako ni su za to pla tio, pa ma kar i je dan di nar. Pri stup ka kav je na{ ne bi mo gle ni mno go bo ga ti je dr `a ve da iz dr `e.

Zavr{ena je temeqna obnova Saborne crkve u Sremskim Karlovcima

ma na sti ra. Od ne ka da {wih 35 ma na sti ra, o ~i jem po sto ja wu to kom XVI i XVII ve ka sve do ~e tur ski do ku men ti, da nas je u `i vo tu wih 15.

I naj po vr {ni jim pre gle dom wi ho ve isto ri je uo~a va se tra gi~ na sud bi na ovih pra vo slav nih sve ti li {ta, ko ja ih pra ti bez ma lo od vre me na na stan ka. Vi {e od pet ve ko va pa qe ni, pqa~ ka ni, ru {e ni, ob na vqa ni pa opet ra za ra ni, naj te `e su stra da li u Dru gom svet skom ra tu, ka da su uni {ta va ne ne sa mo gra |e vi ne, ne go i bi bli o te ke, iko ne, a u osam ma na sti ra to li ko su de va sti ra ni iz u zet no vred ni iko no sta si da ih, na `a lost, vi {e ni je bi lo mo gu }e vra ti ti u `i vot.

Kra jem 1949. svi ma na sti ri na Fru {koj go ri sta vqe ni su pod za {ti tu za ko na, a wi ho va ob no va po ~i we prak ti~ no ve} s pr vim da ni ma Za vo da, ko ji se od mah an ga `o vao na kon zer va tor sko-re sta u ra tor skim ra do vi ma na ra zo re noj cr kvi i ko na ci ma ma na sti ra No vo Ho po vo.

Ubr zo po tom, usle di li su ra do vi i na Sta rom Ho po vu, kao i na ma na -

sti ru Ra ko vac. Ka sni je, 1985, pri ta da {wem Iz vr {nom ve }u AP Voj vo di ne osno van je i fond ~i ji je pro gram bio da se do 2000. go di ne ob no ve sve ma na stir ske cr kve.

– Iz svi ma zna nih rat nih raz lo ga ni smo us pe li u za da tom ro ku, ali za cr ta ni ciq je da nas ostva ren. I mo `e mo da ka `e mo da su, iz u zev u Dru gom svet skom ra tu pot pu no ra zo re nog Be {e no va, ~i ji su po ru {e ni zi do vi jo{ uvek za tr pa ni ze mqom, svi osta li ma na sti ri ob no vqe ni – na po mi we Va pa.

Sa za vr {et kom ovo go di {wih ra do va na sa na ci ji Ri mo ka to li~ ke cr kve, bi }e ob no vqe ni i svi ka pi tal ni objek ti u Srem skim Kar lov ci ma.

Pret hod no su ra do vi okon ~a ni na Ka pe li mi ra, Gor woj cr kvi, Do woj cr kvi, No vom i Sta rom dvo ru, zgra da ma Gim na zi je i Ma gi stra ta... Pot pu no je ob no vqe na i Sa bor na cr kva, ko ja ove go di ne sla vi dva i po ve ka po sto ja wa. Ina ~e, sa te meq nom ob no vom Sa bor ne cr kve – ko ja je pod ra zu me va la od ar he o lo {kih za hva ta, ko ji su po tvr di li po sto ja we zi -

da nih grob ni ca unu tar cr kve, pa do kom plet nih gra |e vin skih ra do va i ure |e wa iko no sta sa, zid ne de ko ra ci je, vi tra `a, po li je le ja... – bi }e na pri god noj svet ko vi ni 21. i 22. ma ja upo zna ti svi ar hi je re ji SPC na ~e lu sa pa tri jar hom Iri ne jom.

U Za vo du su ta ko |e po no sni i na pro je kat “Ve ko vi Ba ~a”, ko ji je umno go me do pri neo da se spo me ni~ ko na sle |e ove op {ti ne, na ~e lu sa tri iz van red no vred na objek ta – fra we va~ kim sa mo sta nom, sred wo ve kov nom tvr |a vom i ma na sti rom Bo |a ni – na |e na pre li mi nar noj li sti svet ske kul tur ne ba {ti ne.

Ta ko |e, iz u zet na pa `wa se po sve }u je iz da va~ koj de lat no sti, jer, ka ko ob ja {wa va Zo ran Va pa, “sa ma ob no va ma na sti ra ili bi lo kog dru gog ne po kret nog kul tur nog do bra, tek se de li mi~ no, bez pra te }ih pu bli ka ci ja, mo `e pri bli `i ti kul tur noj i {i roj jav no sti”.

Dvo tom na mo no gra fi ja ob ja vqe na u po vo du 500 go di na ma na sti ra Kru {e dol, auto ra prof. dr Mi ro sla va Ti mo ti je vi }a, pro gla {e na je

VI [ E OD ISTO R I J E: KNEGIWA QUBICA U SREM

Sku po ce ni sti har za gor wem kra ju, ka ko se od v aj k a d a na z i v a deo Srem skih Kar lo va ca za pad no od E{i ko va~ kog, od no sno Stra `i lov skog po to ka, po sto ji ve ro va we da je cr kvu u tom pod ru~ ju, ne ka da {wi me toh ma na sti ra Hi lan dar, po sve }e nu Va ve de wu pre sve te bo go ro di ce, da ri va la kne gi wa Qu bi ca, su pru ga kne za Mi lo {a Obre no vi }a.

Pri ~a se da je, do {av {i u Kar lov ce da po se ti mi tro po li ta, hte la da obi |e i cr kve. U Gor woj cr kvi, ko ja ve ro vat no no si ime po kra ju u kom se na la zi, sve {te nik i |a kon do ~e ka li su je u sta rim ode `da ma. To ju je pod sta klo da im, ne du go po po vrat ku ku }i, po {a qe no ve sve {te ni~ ke odo re, ali i kwi ge za Gor w u cr k vu, {to ni j e bi l o pra vo mi tro po li tu, ko ji se pi tao zbog ~e ga je sve tla kne gi wa po ka za la na klo nost sa mo pre ma tom hra mu.

Da na rod na pre da wa ni su uvek sa mo plod ma {te, ne go se te me qe ne kad i na ~i we ni ca ma, do ka zu je i pi sa ni trag o ovom slu ~a ju. Po tvr du pri ~e ne mo gu }e je bi lo na }i u sa mom hra mu, bu du }i da je, kao i pre o sta le dve kar lo va~ ke pra vo slav ne sve ti we, to kom Dru gog svet skog ra ta bio po ha ran, ali za to u jed noj od svo jih kwi ga sta re {i na te cr kve u 19. ve ku, pri qe `ni kar lo va~ ki hro ni ~ar pro ta Va si li je Kon stan ti no vi}, pru `a po dat ke ko ji idu u pri log tom ve ro va wu.

Opi su ju }i cr kvu u po gla vqu „Sta ri ne i zna me ni to sti u ovoj cr kvi”, pro ta Kon stan ti no vi} na vo di da „u pe toj de se ti ni ovo ga ve ka, kad je srp ski knez Mi lo{ sa svo jim sa vet ni kom Ja ko -

U

vom @i va no vi }em u Be ~u ne ko vre me `i veo, uvek mu je ovaj sa vet nik obi~ no uve ~e go vo rio {ta je sve u no vi na ma ~i tao. Pa mu ta ko jed nom pri po ve di da sto ji u ’Na rod nom li stu’ ka ko u kar lo va~ koj cr kvi ima je dan vr lo sta ri |a kon ski sti har, ko ji je oso bi to dre van, ali je sad ve}

Knegiwa Qubica

u ta kvom sta wu da se vi {e za slu `bu upo tre bi ti ne mo `e. To sa slu {av {i knez Mi lo{ od mah su tra dan po {qe pr vom tr gov cu u Be ~u po ru ku i ovaj mu do ne se raz ne ma te ri ja le za ode `de cr kve ne. I knez iza bra da na ~i ni ti lep sku po cen sti har zla tom oper va `en, ko ji je kro jen sa -

svim vi zan tij ski i vr lo {i rok.

I kad je bio go tov, po {a qe ga sve tloj kne gi wi Qu bi ci, ko ja se ta da u No vom Sa du ba vi la, da ga ona do ne se i pre da Gor woj cr kvi, gde je do ti~ ni pa roh i sta re {i na te op }i ne le po do ~e ka ju i na ovom le pom da ru to plo joj bla go da re li cem na Ma lu Go spo ji nu, u kom je sti ha ru tog da na pr vi put slu `io kao |a kon Pe tar Mi {~e vi} po sle pa roh Ogar ski. I taj sti har jo{ i da nas je sa ~u van u vr lo do brom sta wu te se u we mu o ve }im pra zni ci ma i slu `i...”

Po red to ga, Kon stan ti no vi} u is toj kwi zi po mi we kne gi wu Qu bi cu na jo{ dva me sta, ka da na bra ja pa ra sto se i po me ne u cr kvi, kao i u po gla vqu o kti to ri ma i pri lo `ni ci ma, {to je ne dvo smi sle na po tvr da, do du {e ne ko li ko de ce ni ja na kon tog do ga |a ja, da je do we ga ipak do {lo.

Po {to ne na vo di ta~ no vre me ka da je cr kva od kne `ev ske fa mi li je do bi la dar, osim da je to bi lo „u pe toj de ce ni ji” 19. ve ka, ni je jed no stav no od re di ti ka da je to kne gi wa bi la u Gor woj cr kvi. Uosta lom, wen bo ra vak u No vom Sa du i iz be gli {tvu uop {te, bio je kra tak.

Sve ga osam me se ci ona je, na i- me, pro ve la u pro gon stvu u Ze mu nu i No vom Sa du, od 29. av gu sta 1842. do smr ti, ko ja ju je za de si la u No vom Sa du 14/26. ma ja na r ed n e go d i n e. „Serb s ke na rod ne no vi ne” pi {u te 1842. da je „ta ko na zva na gor na cr kva, hram sv. Va ve de ni ja, od We go ve Svet. Kwa za Mi lo {a Obre no vi }a, je dan lep sku po cen |a kon ski sti har sa ora rom za jed no iz Be ~a na po klon do bi la”. Me |u -

c m y

dnevnik

30.april-2.maj2011.

21

POMENIKA KULTURE

vara ba{tine na pro {lom Be o grad skom sa lo nu ce li na cen tra u Ba nat skom No vom kwi ga za iz da va~ ki po du hvat go di Se lu. Jo{ ve }i po mak na ~i wen je ne, dok je ove go di ne kwi ga “Srp ske iz ra dom ve o ma de taq nih stu di ja za cr kve u Ba~ koj 18. i 19. ve ka” Du {ti te za op {ti ne Apa tin i No vi brav ke \u ka no vi} do bi la pre sti Be ~ej, Be ~ej, Sen tu i gra do ve Ki `nu Na gra du „Ran ko Ra do vi}” za kin du, Vr {ac, Zre wa nin i Som bor. naj bo qe iz da we iz obla sti ar hi tek – U go di na ma ko je su za na ma naj tu re. Iz {tam pe je upra vo iza {lo vi {e raz grad we bi lo je, na `a lost, ka pi tal no de lo “Gra di na na Bo su upra vo u ur ba nim je zgri ma voj vo tu” dr Pre dra ga Me do vi }a i Il di ke Me do vi}, ko je je ob u hva ti lo do me te vi { e d e c e n ij s kog is tra `i va wa na tom ar he o lo {kom lo ka li te tu, a usko ro }e se po ja vi ti i “Sen tan drej ske cr kve”, mo no gra fi ja pri pre mqe na u sa rad wi sa Srp skom aka de mi jom na u ka i umet no sti i iz da va~ kom ku }om “Pro me tej”.

Sre di nom {e zde se tih go di na pro {log ve ka Za vod je po kre nuo za ma {ne po slo ve na za {ti ti i o~u va wu ur ba nih i ru ral nih ce li na, kao re ak ci ju na po gub ne po sle di ce ur ba ni sti~ kih pla no va ko ji su pre ti li da opu sto {e voj vo |an ske gra do ve, po ni {te a m b i j e n t a l n u auten ti~ nost i lo kal ni iden ti tet.

Sto ga su za {ti ta ri pri stu pi li ve o ma obim nim i te me qi tim is tra `i va wi ma, kao i va lo ri za ci ji obje ka ta u grad skom je zgru No vog Sa da i pod gra |u Pe tro va ra - Monta`a ikonostasa u isposnici Svetog Save din ske tvr |a ve, a po tom Zre wa ni |an skih gra do va. Za to su bit ne te na, Be ~e ja i Som bo ra... Po ~et kom stu di je za {ti te, jer ka da one u|u u se dam de se tih bi la su za {ti }e na ur ba ni sti~ ke pla no ve, ot kla wa ju sta ra grad ska je zgra u Pan ~e vu i sva ku ne do u mi cu i bu du }i in ve sti Vr {cu, a od ru ral nih ce li na pod tor ta~ no zna ka kav obje kat na kom za {ti tu je sta vqe na am bi jen tal na me stu mo `e da po dig ne da ne bi na -

ru {io ce li nu. Ima, re ci mo, zgra da u sta rim grad skim je zgri ma ko ji ne ma ni ka kvu ni isto rij sku ni ar hi tek ton sku vred nost. I sa za {ti tar ske stra ne mo gu bi ti sru {e ni. Ali, ti objek ti se naj ~e {}e na la ze okru `e ni vred nim gra |e vi na ma i ne mo gu bi ti tek ta ko za me we ni ne ka kvom ska la me ri jom. Uzmi mo kao pri mer No vi Sad. Ima mo to li ko ne sret nih in ter po la ci ja, po put „Lu pu sa” u sr cu sta rog grad skog je zgra. Ko me to tre ba? – na vo di Zo ran Va pa.

On pri to me od ba cu je tvrd we da su za {ti ta ri ne ka kvi „re tro grad ni ele men ti ko ji ko ~e ur ba ni raz voj”.

– Naj go re su si tu a ci je ka da in ve sti tor u ur ba ni sti~ kim pla no vi ma za tek ne jed ne uslo ve, a za {ti tar ski pred vi |a ju ne {to sa svim dru go. On da is pa da da su za {ti ta ri ne ka kvi ko~ ni ~a ri, ali ta re pu ta ci ja je ap so lut no ne ta~ na – ob ja {wa va Va pa. – Su {ti na je u to me da pra vi la mo ra ju bi ti ne dvo smi sle na i ista za sve. I da po sle to ga ne ma ustu pa ka. Na `a lost, za ko no dav na re gu la ti va je kon fu zna i sve dok se ja sno ne raz lu ~i {ta je pr vi ko rak, dru gi, tre }i... ha os }e se na sta vi ti.

Ali ako je dr `a va ve} osno va la za vo de za za {ti tu spo me ni ka kul tu re da spro vo de za kon, on da ta ista dr `a va mo ra da sta ne iza wih. Ne mo `e mo sa mo za rad ovog ili onog in ve sti to ra pra vi ti kom pro mi se. Jer oni se na kra ju uvek po ka `u kao naj sku pqi. n Miroslav Staji}

MSKIM KARLOVCIMA

a va dio po po ve tim, u tek stu se de ci di ra no ne na vo di i da je dar cr kvi uru ~i la li~ no kne gi wa. Spo mi we se tek da je po klon po ob re di ma cr kve i obi ~a ji ma osve tio i re ~e noj cr kvi pre dao ta da {wi epi skop ba~ ki Ge or gi je Hra ni slav, ko ji je u to vre me ujed no bio i ad mi ni stra tor Kar lo va~ ke mi tro -

po li je – do iz bo ra Ra ja ~i }a.

Ne ki is tra `i va ~i di na sti~ ke po ro di ce Obre no vi} ve ru ju da je kne gi wa, ne za vi sno od ovog slu ~a ja, bi la u Kar lov ci ma jo{ ko ji put. Po jed ni ma, bi lo je to u vre me dok je bo lo va la pred smrt. Na vod no je o to me ocu, kne zu Mi lo {u, u Be~ pi sa la wi -

Gorwa crkva u Sremskim Karlovcima

ho va k}er ka Pe tri ja Per ka Ba ji}, ko ja se bri nu la o maj ci i za jed no s bra tom, kne zom Mi haj lom, bi la kraj kne gi wi nog odra ka da je ova umr la u No vom Sa du u ne k a d a { woj An d re j e v i } e v oj pa l a t i (sru { e n oj pri l i k om grad we Srp skog na rod nog po zo ri {ta). Po dru gom mi {qe wu, kne gi wa je svra ti la u Kar lov ce ka da je i{la po si na Mi haj la u Ru mu ni ju, ko ji je po sle bra to vqe ve smr ti tre ba lo da pre u zme pre sto. Ta da je, pret po sta vqa se, mi t ro p o l it bla g o s i q ao Obre no vi }e.

Ako su ove in f or m a c i j e o kne gi wi nom bo rav ku za `i vo ta u Kar lov ci ma na ni vou pret po stav ki, ono {to je si gur no je ste da su we ni po smrt ni osta ci na pu tu za ve~ no po ~i va li {te u ma n a s ti r u Kru { e d ol pro { li kroz va ro{ kar lo va~ ku. „Serb ske na rod ne no vi ne” iz ve {ta va le su o we noj bo le sti, smr ti i sa hra ni. U jed nom od tek sto va za be le `e no je da je po sle sa hra ne de set okol nih me sta ta kvo ne vre me za hva ti lo da je dr ve }e bez li {}a osta lo, a tra va po tu ~e na.

Jo{ ne {to u Kar lov ci ma upu }u je na kne gi wu Qu bi cu. Bo `a na Dan kuc - Osto ji} po se du je fo to ko pi ju pi sma, ko je je kne gi wa upu ti la we nom pret ku u re sav skom kra ju Mi li sa vu Re sav cu. Od we ga tra `i da po {a qe dvo je ko la ku ku ru za za do hra nu svi wa, a ona }e za uz vrat we go voj de ci ko la lu be ni ca. Ori gi nal pi sma s ja snim pot pi som sve tle kne gi we Qu bi ce, ka ko su je u to vre me zva li, ~u va se u ogran ku po ro di ce Dan kuc u Be o gra du. n Zorica Milosavqevi}

Psaltir Gavrila Troji~anina

STARE I RETKE KWIGE U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Ri zni ca ne pro ce wi ve vred no sti i le po te A

ko vam u ^i ta o ni ci za ra ri te te Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske ne kim iz u zet nim po vo dom po ka `u „Ma ti ~in apo stol„ iz 13. ve ka – a to je naj sta ri ja kwi ga o ko joj bri nu – shva ti }e te da kul tu ra pi sme no sti sa mo me wa ob lik. I da od ~u de snih slo va ovog }i ril skog ru ko pi sa, pa do elek tron ske kwi ge, put i ni je ta ko dug. A u BMS, one su i fi zi~ ki bli zu.

Bi bli o te ka Ma ti ce srp ske, naj sta ri ja srp ska na ci o nal na i pr va jav na na u~ na bi bli o te ka, na sta la je 1826. go di ne osni va wem Ma ti ce srp ske. Mno go je to ga iz isto ri je srp ske kul tu re sa pred zna kom „pr vo„, ili „naj ve }e„ ili „naj sta ri je„ po hra we no ba{ ov de, me |u ~ak 3,5 mi li o na pu bli ka ci ja, sa naj ve }im ov da {wim elek tron skim ka ta lo gom ko ji je odav no pre ra stao mi li on ski za pis.

– Od dru gih na ci o nal nih bi bli o te ka BMS se raz li ku je po dve kqu~ ne oso bi ne – ob ja {wa va uprav nik Mi ro Vuk sa no vi}. – Ov de ~u va mo naj ve }u ri zni cu srp skih ru ko pi snih i sta rih {tam pa nih kwi ga na sve tu, a ima mo i stal no do pu wa va mo naj ve }i elek tron ski ka ta log svo jih pu bli ka ci ja, ukqu ~u ju }i sta re i ret ke kwi ge. Na{ stal ni ciq je da ovu ri zni cu dr `i mo otvo re nom i do stup nom ko ri sni ci ma, da po ka `e mo ka ko se do bro sla `u i jed no bez dru gog ne mo gu tra di ci o nal no i mo der no.

Sr ce BMS, naj lep {i i naj vred ni ji wen deo, je su sta re i ret ke kwi ge i pe ri o di ka. A me |u wi ma, kao u sva kom do mu, ~e ti ri stu ba no sa ~a su: naj sta ri ja ru ko pi sna kwi ga – „Ma ti ~in apo stol” iz 13. ve ka; naj sta ri ja srp ska {tam pa na kwi ga – „Ok to ih pr vo gla snik cr no je vi} ki” iz 1494. go di ne; pr vi srp ski ~a so pis – „Sla ve no srp ski ma ga zin” Za ha ri ja Or fe li na {tam pan u Ve ne ci ji 1768. go di ne; i pr ve srp ske no vi ne – „Serp ski ja no vi ni”, ko je su iz la zi le u Be ~u 1791/92. go di ne.

– Sve to ~u va mo pod po seb nim uslo vi ma, po ~ev od spe ci jal no iz ra |e nih po li ca, pa do

Ko lek ci je ne pro ce wi ve vred no sti iz dvo je ne su iz ukup nog fon da BMS po sle Dru gog svet skog ra ta, i o wi ma se bri ne u Ode qe wu sta re i ret ke kwi ge i le ga ta. Na ro ~it zna ~aj ima ju bi bli o te~ ke ce li ne, od no sno po klo we ne bi bli o te ke is tak nu tih

Oktoih prvoglasnik crnojevi}ki

Slavenoserpski magazin

li~ no sti, usta no va i dru {ta va.

Sa da ih ima 40, a naj vred ni ji je le gat Sa ve Te ke li je (kwi ge na 17 je zi ka, naj ve }a pri vat na bi bli o te ka me |u Sr bi ma 18. ve ka). Upra vo s po klo nom Sa ve Te ke li je, jed nog od naj o bra zo va ni jih qu di svo ga vre me na, u BMS su 1843. go -

Najlep{i je „Psaltir” Pre ma oce ni do ma }ih i ino stra nih stru~ wa ka, naj lep {a me |u sta rim i ret kim srp skim kwi ga ma je ste „Psal tir Ga vri la Tro ji ~a ni na”, pre pis na stao 1643. go di ne, u Ma na sti ru Sve ta tro ji ca kod Pqe va qa. Po ka li graf skim i ilu mi na tor skim od li ka ma ne ma mu rav na u ko lek ci ji BMS, a we go va vred nost po tvr |e na je i na me |u na rod nim iz lo `ba ma. U „Psal ti ru” su tri pre div ne mi ni ja tu re: Sve ti Sa va i Si meon, Car Da vid i Sve ti \or |e, a li ko vi sve ta ca na sli ka ni su do mi nant nom zlat nom i cr ve nom bo jom. Kwi ga se ~u va u uni kat noj ku ti ji, s po seb nom tem pe ra tu rom i vla `no {}u va zdu ha. na bav ke po seb nih soft ve ra za sva sta ra pi sma, gr~ ko, la tin sko i dru ga jo{ s po ~et ka de ve de s e t ih, ka d a smo po ~ e l i da for mi ra mo elek tron ski ka ta log – za k qu ~ u j e Vuk s a n o v i}, ko ji je na me stu uprav ni ka Bi bli o t e k e Ma t i c e srp s ke od 1988. go di ne.

naj vred ni ji su }i ril ski ru ko pi si, ima ih 487, iz vre me na od 13. do 19. ve ka, a naj sta ri ji je „Ma ti ~in apo stol”. Tu je i naj ve }a zbir ka {tam pa nih sr bu qa, ~i je me |a {e pred sta vqa ju pr va i po sled wa kwi ga sta rog srp skog {am par stva: „Ok to ih \ur |a Cr -

di ne sti gle pr ve ru ko pi sne kwi ge i in ku na bu le (kwi ge na sta le pre 15. ve ka u Evro pi).

– Bri ne mo o iz u zet noj ri zni ci kul tur nog na sle |a, i to ne sa mo srp skog na ro da – ka `e nam Du {i ca Gr bi}, ru ko vo di lac Ode qe wa.

– U zbir ci ru ko pi sa na la zi se 671 kwi ga, a naj broj ni ji, naj sta ri ji i

Novine srpske

no je vi }a” iz 1493/94 i „Psal tir s po sle do va wem” iz 1638. go di ne.

Pod okri qem BMS ~u va se i ko le ci ja dra go ce no sti na dru gim je zi ci ma, me |u ko ji ma su 13 in ku na bu la na la tin skom i po jed na na ita li jan skom i ne ma~ kom je zi ku.

– Ras po la `e mo i sta rim kwi ga ma {tam pa nim to kom 16. i 17. ve ka; to su el ze vi re - bi bli o- fil ska iz da wa ~u ve ne ho land ske po ro di ce, al di ne - po zna tog ve ne ci jan skog iz da va ~a Al da Ma nu ci ja, mno go ma |ar skih i ru skih na slo va iz 18. ve ka. Iz tog vre me na, ra ~u na ju }i i 19. vek, ras po la `e mo naj ve }om zbir kom srp skih {ta ma nih kwi ga i pe ri o di ke na sve tu – na vo di Du {i ca Gr b i}. – Sve pu b li k a c i j e do 1867. su mi kro fil mo va ne, a u to ku je i du go ro~ ni pro je kat di gi ta li za ci je zbir ki BMS. Iz na {eg elek tron skog ka ta lo ga pro is te kle su dve bi bli o te ke {tam pa nih kwi ga, a to ra di sa mo na {a bi bli o te ka.

Na `a lost, ni smo ~u li da tu ri sti i eks kur zi je ~e sto za la ze u Ma ti cu i we nu Bi bli o te ku. A tre ba lo bi, jer su i pro {lost i bu du} nost ov de, ta ko re }i, na dla nu. n Radmila Lotina

MIKROFONIJA

30.april-2.maj2011.

СВИРКЕ

БРА­ЈАН ФЕ­РИ У БЕ­О­ГРА­ДУ - ЗА­МА­ЛО АЛИ УСКО­РО

КО

Н

Р ЦЕ

ТИ

dnevnik

c m y

22

Мај­стор и Мар­га­ри­те

Д

a je sve bi­lo ona­ko ka­ko smo `e­le­li, u tre­ nut­ku dok dr­`i­te na{ pr­vo­maj­ski tro­broj sa­bi­ra­ li bi­smo uti­ske sa po­sled­ weg na­stu­pa Bra­ja­na Fe­ri­ja u Be­o­gra­du. U ~e­tvrt­ak se neo­ bi~­ni En­glez imao po­ja­vi­ ti pred srp­skom pu­bli­kom u „Are­ni”, ali je prst sud­bi­ne za­~i­nio ~or­bu i od­lo­`io ovaj na­stup za 20. sep­tem­bar. Fe­ri i we­gov bend „Rok­si Mju­zik” ta­ze su skon­~a­li svet­sku tur­ ne­ju, a kon­cer­tom u Izra­e­lu 19. apri­la bi­lo je pred­vi­ |e­no da nam se iko­na sti­la obra­ti so­lo, u okvi­ru evrop­ ske tu­re. Zbog vi­{e­dnev­nog lo­{eg zdrav­stve­nog sta­wa Fe­ri je, avaj, pri­mqen u bol­ ni­cu, in­stant ot­ka­zav­{i pr­ve evrop­ske da­tu­me, ukqu­~u­ju­} i i onaj na{. We­gov port­pa­ rol za­vr­{io je taj blok ve­sti uobi­~a­je­nim fra­ze­ti­na­ma: Bra­jan se ose­}a do­bro, fo­ku­ si­ra se na tur­ne­ju, sve vas vo­li, vi­di­mo se na je­sen...

Fe­ri i „Rok­si Mju­zik”ima­ li su dvo­de­ce­nij­sku stan­ku, sve do 2001. go­di­ne, ka­da im je pu­kao film. Pet go­di­ na ka­sni­je, do­go­

di­lo se da Bra­jan pret­p o­s led­ wi put pre­da pa­s o{ na­{ em po­li­caj­cu i „Dnev­ nik” ni­je pro­pu­ stio pri­li­ku da se kon­cert­no na­sla­di.

Le­to doc­ni­je, Fe­ri na­no­vo do­la­zi u Be­o­ grad, opet u „Sa­va cen­tar” te pret­po­sta­vqa­mo da }e je­se­ wim na­stu­pom mu­zi­~ar sa­mo po­tvr­di­ti da mu je srp­ska pu­bli­ka du­hov­no-fi­nan­sij­ ski ka­pi­tal na ko­ji i te ka­ko ra­~u­na. Na­stup 2006. bio je do­bar, ako ne od­li­~an. Fe­ri nam se pred­sta­vio u sta­rom, do­brom sve­tlu i pu­bli­ka je je­dva pri­met­no mo­gla da pre­ po­zna ra­ne du­gog pa­u­zi­ra­wa, a i to sa­mo ako pri­~a­mo o po­zna­va­o­ci­ma zvu­ka. La­i­ci su sva­ka­ko sa so­bom po­ne­li pun ku­fer le­pih uspo­me­na i emo­ci­ja. Ako nas pi­ta­te, sva­ ko ko se iole ozbiq­no ba­vi mu­zi­kom mo­rao bi da po­se­ti „Are­nu” u sep­tem­bru, fa­no­vi

oba­{ka, a to va­`i i za ti­po­ve ko­ji ne slu­{a­ju Bra­ja­ na, ali vo­le bi­ti okru­`e­ni le­pim `e­na­ma.

Ko je, uop­{te, Bra­jan Fe­ri i ka­k o iz­g le­d a `i­vot so­fi­sti­ ci­ra­nog rok­sta­ra za kog po­sto­ji ve­} a {an­sa da re­de­ ko­ri­{e ho­tel­sku so­bu, ne­go da je uni­{ti ? Ukrat­ ko, ne­ko od ko­ga ne bi­ste o~e­ki­ va­li da po­sta­ne svet­ska, ka­pri­ ci­o ­z na zve­z da.

Ro­|en je 25. sep­ tem­bra 1945. u Va­{ing­to­nu, Uje­ di­we­no Kra­qev­ stvo, kao sin far­me­ra. De­~ak iz rad­ni~­ke kla­se stu­di­rao je umet­nost u Wu­ka­slu i jed­ no vre­me ra­dio kao pro­fe­sor grn­~a­ri­je u {ko­li. Sre­}om pa se br­zo za­ra­zio mu­zi­kom.

Pr­ve ben­do­ve „The Ban­she­es” i „The Gas Road” for­mi­ra u osvit se­dam­de­se­tih, de­ka­de u ko­joj po­~i­we sam da u~i svi­ ra­we kla­vi­ra. Do­bar pri­ja­ teq Bra­jan Eno, ina­~e pi­ja­ ni­sta, bio mu je glav­ni oslo­ nac u „Rok­si Mju­zi­ku”, ben­du s ko­jim Fe­ri na­stu­pa. Me­|u­tim, od­m ah po­s le dru­gog al­bu­ ma Eno na­pu­ {ta „Rok­si Mju­zik” i Fe­ri osta­ je ne­p ri­ ko­s no­v e­n i vo­|a.

S k l o n so­lo iz­le­ ti­ma, ve} 1973. po­~i­ we pa­ra­lel­ nu sa­mo­stal­ nu ka­ri­je­ru ob­ra­da­ma kla­si­ ka. Al­bu­mi „The­e­se Fo­o­lish Things” (73’) i do­go­di­ne „Anot­her Ti­me, Anot­her Pla­ce” bez pro­ble­ ma su u{li na bri­tan­sku top-pet li­stu. Ve} ta­da po­sta­lo je ja­sno da Fe­ri ima iz­van­ re­dan wuh za pro­duk­ci­ju i in­du­stri­ju, sklon ko­ke­ti­ra­wu s tr­`i­{tem, ali va­zda do­sle­ dan se­bi i svom iz­ra­zu. Mo­`da je to pre­su­di­lo da kroz ka­ri­je­ ru stek­ne sta­tus ne sa­mo mod­ ne fi­gu­re, ne­go i ~o­ve­ka ko­ji se pro­`i­ma po vr­lo {i­ro­koj li­ni­ji mu­zi~­kog fron­ta: od ro­ka, po­pa, pre­ko ar­ta i gle­ ma, do no­vog ta­la­sa i ro­man­ ti­zma.

Dok ra­di, Fe­ri je kao par­ na ma­{i­na, ali o~i­gled­no se br­zo umo­ri i je­di­no {to ga je spre­~i­lo da to­kom de­ce­ni­ja pre­na­go­mi­la al­bu­me su ~e­ste pa­u­ze. Ve} 1976. od­lu­~u­je se na so­lo epi­zo­du i ra­di ~u­ve­ni „Let’s Stick To­get­her”. Sle­de­} e go­di­ne ot­pe­vao je „In Your Mind” i al­bum „The Bri­de Strip­

Ду­би­о­за ко­лек­тив

TRENCH TOWN ФЕ­СТИ­ВАЛ - ЕТ­НО КАМП ПА­ЛИЋ

Ду­би­о­за ко­лек­тив за крај

ped Ba­re” 1978. „Rok­si­ji” pu­ca­ ju na­krat­ko i po­no­vo svi­ra­ju 1979. Sni­ma­ju al­bum „Ma­ni­fe­ sto”, a za­tim i „Flesh and Blood” go­di­nu da­na po­sle. Am­bi­ci­o­ zni pro­je­kat „Ava­lon” usle­dio je 1982. i on je, kao i „Flesh and Blood” skon­~ao na pr­vom me­stu bri­tan­ske li­ste naj­pro­ da­va­ni­jih al­bu­ma. Za­ni­mqi­vo je po­me­nu­ti da je­di­ni Fe­ri­ jev singl hit oven­~an pr­vim me­stom top li­ste, pe­sma „Je­a­ lo­us Guy” - ni­je we­go­va. Stvar Xo­na Le­no­na Bra­jan je ob­ra­ dio ne­du­go po­sle ubi­stva rok le­gen­de, po­sle ~e­ga po­no­vo ka­~i „Rok­si Mju­zik” o klin i plo­vi sam.

Ta­ko 1985. iz­da­je „Boys And Girls”, opet pr­vi u Bri­ta­ni­ji i we­gov naj­pro­da­va­ni­ji al­bum u Ame­ri­ci. Iste go­di­ne na­stu­ pa na „Lon­don Lajv Ej­du”, gde ga pra­ti ni ma­we ni vi­{e ne­go Dej­vid Gil­mur na gi­ta­ri.

Ko se se­}a, u pi­ta­wu je na­stup obe­le­`en stra­{nim kik­so­ vi­ma: pr­vo je bub­wa­ru pu­kla pa­li­ca, pa su ima­li pro­ble­ma s to­nom, a kao {lag na tor­tu Gil­mo­ru je cr­kao „stra­to­ka­ ster” na bi­ni.

Usle­di­la je no­va eta­pa od­ma­ra­wa. Eno i Bra­jan opet sa­ra­|u­ju, na al­bu­mu „Ma­mo­u­ na”, a isto­vre­me­no Fe­ri ra­di plo­~u s ob­ra­da­ma „Ta­xi”, 1993.

Tri go­di­ne ka­sni­je sa­~i­nio je sa­und­trek za film „Fe­no­ men”, pa je po­tom jed­na­ku du­go pa­u­zi­rao. Vra­}a se na sce­nu 1999: mik­su­je pe­sme iz tri­ de­se­tih i ne­ke svo­je, {a­ra ka­ko naj­bo­qe ume, a sve na al­bu­mu „As Ti­me Go­es By”. Da li zbog pa­ra ili do­bre kar­me, tek 2001. „Rok­si Mju­zik” se po­no­vo oku­pqa. Pla­ni­ra­li su da ra­de pu­nim ga­som, ali sa­mo tur­ne­je, bez no­vog ma­te­ri­ja­la.

Do­go­di­ne, Fe­ri i Eno jo­pet pi­{u i kom­po­nu­ju za­jed­no, za al­bum „Fran­tic”. U pi­ta­wu je kom­bi­na­ci­ja no­vih pe­sa­ma i ob­ra­da, ne­{to {to Fe­ri ni­je ra­dio od „Ne­ve­ste” 1978.

Ka­ko god, ma­sa je pro­gu­ta­la al­bum, a Fe­ri je na­sta­vio da ~i­ni ono {to naj­bo­qe ume... ...pa je ta­ko 2003. za­ba­vqao pu­bli­ku na iz­bo­ru za Mis Sve­ta. S mo­dom se za­ni­ma do 2006, ka­da sle­di na­gli pre­kid i al­bum „Di­la­nesk”, ob­ja­vqen

2007, ina­~e tri­bjut disk Bo­bu Di­la­nu. We­gov po­sled­wi al­bum „Olim­pia” sni­mqen je la­ne i na we­mu go­stu­ju ne­ka vr­lo po­zna­ta ime­na: Najl Ro­xers, „Si­zor Si­sters”, „Gruv Ar­ma­da”, ba­si­sta Fli (Red hot ~i­li pe­pers) i Dej­ vid Gil­mor, dok se na omo­

tu na­me­sti­la ma­ne­ken­ka Kejt Mos. S tim u ve­zi, ne­po­{te­no je ne po­me­nu­ti ve­se­lu Fe­ri­je­ vu cr­tu ko­ja ga je uvek vu­kla ka `e­na­ma s pi­ste. Afe­re su kre­nu­le ja­ko dav­no, sa Aman­ dom Lir, ko­ja se po­sle smu­ va­la s Dej­vi­dom Bo­u­vi­jem.

Fe­ri je ostao upam­}en i kao mo­mak ma­ne­ken­ke Xe­ri Hol, ko­ja mu je go­sto­va­la na spo­ to­vi­ma. Na­vod­no ju je od­veo ku­}i na­kon sni­ma­wa, gde je ova glu­mi­la si­re­nu, ka­ko bi joj oprao pla­vu bo­ju s ko­`e....

Od ta­da su zva­ni~­no bi­li par, sve dok se Xe­ri ni­je su­vi­ {e pri­bli­`i­la Mi­ku Xe­ge­ru 1977. O`e­nio se doc­ni­je sa Lu­si Hel­mor i do­bio ~e­ti­ri si­na. Raz­ve­li su se 2003, od ka­da ga ta­blo­id ­ i spa­ru­ju sa Kej­ti Tar­ner, Lej­di Emi­li Komp­ton te ak­tu­el­nom cu­rom Aman­dom [e­pard. Pe­ti­ca za trud! Pri­de, ni­su li mu naj­ ve­}i hi­to­vi oni ko­ji pe­va­ju o qu­ba­vi kao dro­gi i we­go­vom ro­bo­va­wu is­toj ?

Mu­z i~­k o-mod­n a iko­n a, ve­ro­va­li ili ne, po­dr­`a­ va bri­tan­sku kon­zer­va­tiv­nu par­ti­ju. Ka­ko je Fe­ri pri­ znao, „po pri­ro­di je kon­zer­ va­ti­van, ali apo­li­ti­~an”. U sve­tu po­li­ti­ke us­peo je da se ne uka­qa pre­vi­{e, do sa­da se ma­{a­la od­mo­rio, i vaq­da } e ga i go­di­ne po­{te­de­ti, da se na je­sen vi­di­mo kao sta­ri znan­ci. Игор Ми­ха­ље­вић

Оти­шла пи­о­нир­ка пан­ка ~i­ca ben­da X-Ray Spex, pre­ mi­nu­la je u 53. go­di­ni `i­vo­ta.

Od­ra­sla u ju­`nom Lon­do­nu, kao ti­nej­xer­ka po­be­gla je od ku­}e sa 3 fun­te u xe­pu i sto­pi­ ra­ju­}i lu­ta­la od fe­sti­va­la do fe­sti­va­la. Kra­jem 1976. go­di­ ne na­kon {to je u`i­vo gle­ da­la Seks Pi­stols, ob­ja­vi­la je oglas u no­vi­na­ma: „Mla­da pe­va­~i­ca tra­`i pan­ke­re da bi osno­va­li bend“. Ta­ko je na­stao X-Ray Spex, je­dan od kult­nih ben­do­va iz naj­ra­ni­je fa­ze pan­ ka. Wen si­rov, po­ma­lo iri­ti­

ra­ju­}i glas, sjaj­no se uklo­pio u ce­lu pri­~u. Al­bum „Germ Free Ado­le­scents“ vr­lo br­zo je do­speo u vrh bri­tan­ske top li­ste, a pe­sma „Oh Bon­da­ge, Up Yours!“ po­sta­la je ve­li­ki hit. Iako se u ben­du za­dr­`a­la krat­ko, osta­vi­la je upe­~a­tqiv trag na sce­ni i iz­bri­sa­la sve fe­mi­ni­ sti~­ke i ra­sne pred­ra­su­de.

Na­kon pa­u­ze u ka­ri­je­ri zbog bo­le­sti i raz­la­za ori­ gi­nal­ne po­sta­ve ben­da, od­lu­ ~i­la je da na­sta­vi so­lo ka­ri­ je­ru ob­ja­viv­{i mno­go mek­{i al­bum „Tran­slu­cen­ce“. 2007. go­di­ne pri­hva­ti­la je po­ziv da se kao spe­ci­jal­ni gost po­ja­

vi na fe­sti­va­lu „Con­cre­te Jun­ gle“ a po­tom i da oku­pi ori­ gi­nal­nu po­sta­vu X-Ray Spex na tri­de­se­tu go­di­{wi­cu od ob­ja­vqi­va­wa wi­ho­vog je­di­ nog al­bu­ma. 6.sep­tem­bra 2008. bend je odr­`ao kon­cert u lon­ don­skom „Ra­und­ha­u­su”, a svih 3000 ka­ra­ta bi­lo je ras­pro­da­ to ne­ko­li­ko ne­de­qa una­pred.

U ok­to­bru pro­{le go­di­ne „New Mu­si­cal Ex­press” ob­ja­vio je vest da Po­li Staj­rin spre­ ma no­vi al­bum ko­ji je pro­ du­ci­rao Mar­tin Glo­ver iz Kil­ling Jo­ke. Par ne­de­qa pre ob­ja­vqi­va­wa pr­vog sin­gla sa no­vog al­bu­ma „Vir­tual Boyfri­

Za po­sled­wi, pr­vo­maj­ski dan fe­sti­va­la, pred­vi­|en je ta­ko­|e iz­u­zet­no bo­gat pro­ gram. Po­sle za­gre­va­wa u „Te­ra­sa ka­feu” od 14 do 20 sa­ti, uz re­ge i dab rit­mo­ve, Di-xe­je­va Her­bal Qu­e­en, Show­ me Se­lec­ta i Dr Fuzz & Zol­tan, kre­}e `i­va svir­ka ben­do­va na ma­loj i ve­li­koj bi­ni od 20.30 sa­ti.

Na ma­loj bi­ni si­vra­}e: Bam­wi­se (Hr­vat­ska), Qud­ske po­tre­be, Go­ri­bor, The Mot­ her­ship or­che­stra, Ti­ja­na T i Jan Ne­me­~ek. Ри­там не­ре­да

IN ME­MO­RI­AM

oli Staj­rin (ro­|e­na kao Xo­an Me­rien Eli­otП Sed), pi­o­nir­ka pan­ka, pe­va­

У

Su­bo­ti­ci - Pa­li­}u u to­ku je tra­di­ci­o­nal­ni Trench town fe­sti­val ko­ji oku­pqa ben­do­ve iz re­gi­ o­na. Lu­da `ur­ka po­~e­la je ju­~e i tra­je pu­nom pa­rom, pa je ta­ko za dru­gi dan fe­sti­ va­la, 30. april pred­vi­|e­no za­gre­va­we u „Te­ra­sa ka­feu”.

Za do­bro ras­po­lo­`e­we d 14 ~a­so­va za­du­`e­ni su: Gras­si­lje Se­e­lec­ta, Ital Vis­sion SS i Reg­ gae Ma­ni­ac Crew.

Od 20.30 sa­ti cen­tar zbi­ va­wa se­li se na dve mi­zi~­ke bi­ne. Na ma­oj }e svi­ra­ti:

end“ Staj­rin je di­jag­no­sti­fi­ ko­van rak doj­ke u po­od­ma­kloj fa­zi, ko­ji je ve} za­hva­tio plu­}a i ki~­mu. U in­ter­vjuu ko­ji je da­la u mar­tu, no­vi­ nar Gar­di­ja­na opi­sao ju je kao „iro­ni~­no op­ti­mi­sti~­nu“.

Pre­mi­nu­la je 25. apri­la 2011. go­di­ne, ne­pu­nih me­sec da­na po iz­la­sku al­bu­ma „Ge­ne­ra­tion In­di­go“.

Ne­ur ­ o­lep­tik trio, Naf­ ta, Te­{ki zu­lum, Kan­xi­ja (Hr­vat­ska), Is­kaz, Bal­kans Hi Fi i Funk Gu­ru (Hr­vat­ ska).

Ve­li­ka bi­na re­zer­vi­ sa­na je za ben­do­ve: Svi na pod, Vla­da Di­vqan i NVO, Ze­mqa gru­va i Ri­tam Ne­re­ da.

Ve­li­ka bi­na re­zer­vi­sa­na je za: So­pot (Bo­sna i Her­ ce­go­vi­na), TBF (Hr­vat­ska), Du­bi­o­za ko­lek­tiv (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na) i The Car­bon­fo­ ols (Ma­|ar­ska).

Ula­zni­ca za po­sled­wi dan fe­sti­va­la ko­{ta 720 di­na­ra. С. С. Фо­то: Ми­ли­ца Ден­ко­вић

ТОП 10 - АПРИЛ 2011.

1. Lady Ga­ga - Born This Way 2. Jen­ni­fer Lo­pez fe­at. Pit­bull - On The Flo­or 3. Bru­no Mars – Gre­na­de 4. Ri­han­na – S&M 5. Ade­le - Rol­ling In the De­ep 6. Jes­sie J fe­at. B.o.b - Pri­ce Tag 7. Black Eyed Pe­as - Just Cant Get Eoungh 8. Katy Pe­rry f. Kanye West - E. T. 9. Pink – Fuc­kin Per­fect 10. Ale­xan­dra Stan - Mr. Sa­xo­be­at

ВРЕМЕПЛОВ ritanska gru­pa Pink Floyd 17. apri­la 1978. go­di­ne Б do­bi­la je naj­ve­}e pri­zna­we

u ro­ken­rol mu­zi­ci, Zlat­nu na­gra­du za al­bum “The Dark Si­ de of the Moon”. Al­bum je pro­veo 741 ne­de­qu na bri­ tan­skoj top li­sti u pe­ri­o­du od 197., ka­da je i ob­ja­vqen, do 1988. go­di­ne, {to je du­`e od bi­lo kog dru­gog al­bu­ma u isto­ri­ji ro­ken­ro­la.

Osmi al­bum psi­ho­de­li~­ nog lon­don­skog rok sa­sta­va pro­dao se u vi­{e od 45 mi­li­ o­na pri­me­ra­ka. Iz­da­we “The Dark Si­de of the Moon” sa­dr­`i

de­set pe­sa­ma, od ko­jih su se kao ve­li­ki hi­to­vi iz­dvo­ji­le nu­me­re „Mo­ney”, „Ti­me” i „Us and Them”.

Naj­pri­zna­ti­ji al­bum svih vre­me­na sni­mio je sa­stav ko­ji je i naj­du­`e ~i­nio Pink Floyd: Ro­ger Wa­ters – bas, Nick Ma­son - bu­baw, Ric­hard Wright - kla­vi­ja­tu­re i gi­ta­ri­sta Da­vid Gil­mor. Д. Вла­шки

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Приредио: С. Савић

c m y

dnevnik

30.april-2.maj2011.

23

^IR LI DER SI CE, UKRAS I SRP SKIH SPORT SKIH TE RE NA

Sa mo nek se ple {e!

S port ske pri red be u raz vi je nom sve tu odav no ni su sa mo pu ka bor ba i strep wa za re zul tat, ve} u pra vom smi slu te re ~i spek ta kli.

Pred wa ~e, na rav no, Ame ri kan ci, ko ji na pr vom me stu gle da ju da pu bli ku {to vi {e ras te re te stre sa i ugo |aj joj u~i ne mak si mal nim.

Vaq da i zbog to ga ta mo ne ma to li ko hu li gan skih is pa da kao, re ci mo, kod nas.

Po ~ev od na grad nih iga ra i ra znih dru gih sa dr `a ja u Ame ri ci, a sve vi {e i u dru gim de lo vi ma sve ta, sve je u funk ci ji do brog pro vo da, pa pu bli ka u ve li kom bro ju do la zi na sport ske pri red be. Po vra tak ku }i je za to ma we bo lan i ka da iz gu bi vo qe na eki pa. Kod nas, na `a lost, ta kvi sa dr `a ji jo{ uvek ni su to li ko uze li ma ha, ali ten den ci ja po sto ji.

Pre sve ga na ko {ar ka {kim me ~e vi ma gde je i ina ~e naj po voq ni je tle za ta ko ne {to. Od pre ne ku go di nu no vi na su ~ir li der si ce, kao i broj ne na grad ne igre za po je din ce i po ro di ce. U tom smi slu – Sr bi ja se bli `i sve tu.

Da smo sport ska i ze mqa le pih `e na odav no je po zna to, pa ne ~u di {to je do {lo do spo ja iz me |u ta dva objek ta obo `a va wa. Od pre par go di na, ko {ar ka {ke utak mi ce ukra {a va ju ple sa ~i ce, pan dan ~ir li der si ca ma u Ame ri ci. One su na me ~e vi ma Par ti za na, Cr ve ne zve zde i He mo far ma ne iz be `an de kor, a si gur no je da ~i tav ugo |aj ~i ne jo{ lep {im.

Oqa Mat ko vi}, ko re o graf ple sne gru pe „Dens plus”, ko ja ve} 10 go di na na stu pa na Par ti za no vim me ~e vi ma, tvr di da je kod nas jo{ uvek sve na ni skim gra na ma.

– Ne mo `e mo go vo ri ti o po sto ja wu, da ka `em po kre ta, ve}

se sve svo di na pu ki ama te ri zam. Klu bo vi an ga `u ju de voj ke iz lo kal nih ple snih gru pa sa vr lo ma lo ple sa~ kog is ku stva, zbog lo {e fi nan sij ske si tu a ci je. Po se ban pro blem ja vqa se u u n u t r a { w o s t i jer naj a m b i c i o - zni je de voj ke od la ze u Be o grad

u po tra zi za sre }om. Naj o zbiq ni ji u tom smi slu je Par ti zan, ko ji ima i uslo v e i `e l i da is p ra t i evrop ske tren do ve – ka `e Oqa Mat ko vi}.

Ni je bi lo ne pri stoj nih po nu da ni ti ve li kih qu ba vi Pr vi po ku {aj da se ~ir li ders po kret odo ma }i kod nas na ~i ni li su u Cr ve noj zve zdi. Me |u tim, ni to ni je bi lo ozbiq no.

– Po hva le za trud, ali sve je iz gle da lo kao ne ka de ~i ja pri red ba. De voj ke su ko pi ra le ~ir li ders stil, sa sve puf ni ca ma, ali vi deo se ma wak is ku stva. Na `a lost, ni sa da se ni {ta ni je pro me ni lo.

Oqa Mat ko vi} na po mi we vr lo va `nu stvar: – U Ame ri ci je ~ir li ding po sao. Jo{ od ma lih no gu de voj ke se ob u ~a va ju za to, a to kom svog ba vqe wa ti me za ra |u ju sa svim pri stoj no za `i vot. Kod nas je sa svim dru ga ~i je. Bit no je da se ple {e.

Ipak, gru p a „Dens plus” je sve tao pri mer.

Oqa Mat ko vi} je in ter na c i o n al n o obra z o va na u obla sti xez ba l e t a i {ou den sa, a de voj ke ko je vo di tek po sle 10 go di na ple sa~ kog is ku stva mo gu pro fe si o nal no da na stu pa ju.

– Na{ do men ni su sa mo sport s ke pri r ed b e ve} sve ma ni fe sta ci je gde po sto je uslo vi za na stup. Za to i dr `i mo vi sok ni vo jer ne mo `e te, na pri mer, na pre zen ta ci ji „Mer ce de sa” da se po ja vi te kao la ik. To je pre po znao i Par t i z an i an g a ` o v ao nas, pre sve ga zbog me ~e va Evro li ge. „Dens plus” je pro gla {en za de se tu gru pu u Evro pi.

– To je uspeh. Mi ne mo `e mo da se tak mi ~i mo s Ru ski wa ma, Li tvan ka ma, Ukra jin ka ma jer su pre sve ga kod wih an ga `o va ne ple sa ~i ce i gim na sti ~ar ke i to je za i sta je dan po se ban ni vo.

Ipak, tru di }e mo se da iz go di ne u go di nu na pre du je mo – is ta kla je go spo |a Mat ko vi}.

Na kra ju, na gla si la je i da iz me |u ko {ar ka {a i we nih ple sa ~i ca po sto ji uza jam no uva `a va we.

– Za i sta, ni ka kvih ne pri stoj nih po nu da ni je bi lo, ni ti ne kih ve li kih qu ba vi jer smo svi sve sni {ta nam je ciq. A to je {to bo qe pred sta vi ti svoj klub. n Ivan Lazarevi}

SPORT

30.april-2.maj2011.

dnevnik

c m y

24

ME \U NA ROD NI RU KO MET NI TUR NIR „RA STI MO - TRO FEJ GRA DA NO VOG SA DA” (30. APRIL, 1. I 2. MAJ)

Tro dnev ni fe sti val de ~ jeg nad me ta wa i ra do sti Ohra bri li su se no vo sad ski ru ko met ni po sle ni ci, a pre svih ~el ni ci Kam pa Ra sti mo da je dan do bro osmi {qen pro je kat po nu de grad skoj vla sti da sta ne uz we ga i da tri da na No vi Sad, Ka} i Fu tog bu du do ma }i ni tro dnev ne ma ni fe sta ci je de ~i jeg nad me ta wa i ra do sti. Bez ube |i va wa, s ob zi rom na kva li tet pro jek ta, qu di za du `e ni za sport u Gra du s ne skri ve nim en tu zi ja zmom su

pri hva ti li da bu du po kro vi te qi i su or ga ni za to ri naj ma sov ni je ru ko met ne pri red be ika da odr `a ne na ovim pro sto ri ma.

Vi {e od 1.000 de voj ~i ca i de ~a ka bi }e u~e sni ci pr vog me |u na rod nog ru ko met nog tur ni ra “Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” i uve re ni smo da }e na kon tro dnev nog tak mi ~e wa iz Srp ske Ati ne naj lep {e pri ~e oti }i u Slo ve ni ju, Ru mu ni ju, Ma |ar sku, BiH, Re pu bli ku Srp sku i broj ne na {e va ro {i i se la. Ne ma ni je dan je di ni raz log, s ob zi rom na ozbiq nost u pri la zu or ga ni za ci je, da

1. RK „Jugovi}-Unimet“, Ka} 2. RK „Rastimo-Vojv.“, N. Sad 3. RK „Stud. grad“, N. Beograd 4. RK „C. zvezda“, Beograd 5. RK „Rastimo 95“, 6. RK „Knez Lazar“, Kru{evac 7. RK „Smederevo“ 8. RK „Hajduk“, ^urug 9. RK „Metalac A. Vidak“, Futog 10. RK „Ba~ka Palanka“ 11. RK Selek. Kampa „Rastimo I“ 12. RK Selek. Kampa „Rastimo II“

4. RK „Velewe I“ 5. RK „Velewe II“ 6. RK „San Nikolau Mare“ 7. RK „Sloga“, Prwavor 8. RK „Lokomotiva“, Br~ko 9. RK „Subotica-Vojput“ 10. RK „Zaje~ar“ 11. RK „Sloga“, Hrtkovci 12. RK „Mladost TSK“, B. Jarak 13. RK „Tikvara“, B. Palanka 14. RK „Ruma“ 15. RK „Knez Lazar“, Kru{evac

DE ^A CI 2000. i mla|i

DE ^A CI 1996/97

DEVOJKE 1998/99

1. RK „Jugovi}-Unimet“, Ka} 2. RK „Stud. grad“, N. Beograd 3. RK „Rastimo-Vojv.“, N. Sad 4. O[ „M. Crwanski“, N. Sad 5. RK „Zaje~ar“ 6. RK „Po`arevac“

1. RK „Jugovi}-Unimet“, Ka} 2. RK „Rastimo-Vojv.“, N. Sad 3. RK „Stud. grad I“, N. Beograd 4. RK „C. zvezda“, Beograd 5. RK „Knez Lazar I“, Kru{evac

1.

2.

3.

4.

5.

6.

@RK „Ceq. Mesine“, Ceqe @RK „Velewe“, Velewe RK „Feniks“, Beograd RK „Partizan“, I|o{ @RK „[empeter“ @RK Sel. Kampa „Rastimo“

DEVOJ^ICE 2000. i mla|e 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

RK „Petrov“, Ka} RK „Udarnik“, Lozovik @RK „C. zvezda“, Beograd RK „Feniks“, Beograd @RK „Srem“, S. Mitrovica O[ „M. Crwanski“, N. Sad @RK Sel. Kampa „Rastimo“

Mini rukomet 6. RK „Rastimo 97“ 7. RK Selek. Kampa „Rastimo“ 8. RK „Velewe“ 9. RK „[kofja Loka“ 10.RK „[kofjica“ 11. RK „Svi{“, Grosupqe 12. RK „Lov}en“, Cetiwe 13. RK „Slavia“, Kova~ica 14. RK „Radni~ki“, Ja{a Tomi} 15. RK „Stud. grad II“, N. Beograd 16. RK „Knez Lazar II“, Kru{evac

DE ^A CI 1998/99 1. RK „Jugovi}-Unimet“, Ka} 2. RK „Stud. grad I“, N. Beograd 3. RK „Rastimo-Vojv.“, N. Sad

7. RK „Sloga“, Prwavor 8. RK „Sloga“, Petrovac na Mlavi 9. R[ „Bra}a Vu~i}“, Zagreb 10. RK „Novi Sad“

DEVOJKE 1994/95 1. @RK „Ceq. Mesine“, Ceqe 2. @RK „Maks sport“, N. Pazova 3. @RK „Cepelin“, Beograd 4. RK „Feniks“, Beograd 5. @RK „Radni~ki“, [id 6. RK „Spartak-Unirea“, Debeqa~a-Uzdin 7. @RK „@eqa“, @abaq 8. @RK Sel. Kampa „Rastimo“

No va di men zi ja tu ri zma

DEVOJKE 1996/97 1. RK „Petrov“, Ka} 2. @RK „Ceq. Mesine“, Ceqe 3. @RK Sel. Kampa „Rastimo I“ 4. @RK Sel. Kampa „Rastimo II“ 5. @RK „Velewe“ 6. @RK „[empeter“ 7. RK „Laki“, Crvenka 8. @RK „Vrbas“ 9. @RK „Cepelin“, Beograd 10. RK „Sloga“, Hrtkovci

1. @RK „C. zvezda“, Beograd 2 .RK „Po`arevac“ 3. RK „Feniks“, Beograd 4. RK „Vrbas“ 5. RK „Sloga“, Petrovac na Mlavi 6. @RK „Srem“, S. Mitrovica 7. RK „Udarnik“, Lozovik 8. RK „Petrov“, Ka} 9. ORK „Stud. grad“, N. Beograd 10. RK „Laki“, Crvenka 11. RK „Unirea“, Uzdin 12. RK „Zaje~ar“ 13. RK „Tikvara“, Ba~ka Palanka 14. RK „Rastimo“, Novi Sad 15. RK „Novi Sad“ 16. O[ „M. Crwanski“, N. Sad

Novosadski rukometni turnir (1.500 gostiju), pored takmi~ewa i popularizacije ovog spota, bi}e i u funkciji turizma. Naime, o ~emu se radi? Me|u mnogim kuriozitetima u vezi s ovom najmasovnijom rukometnom manifestacijom ikada odr`anoj u Srbiji, jedan svakako zaslu`uje pa`wu. Uvidom u prijave ekipa u oko upada podatak da pored 17 rukometa{ica iz slovena~kog [enpetera pri Gorici dolazi jo{ 18 porodica sa petoro male dece.

Nije naodmet da organizator turnira, lokalna samouprava, a posebno turisti~ki poslenici uzmu u ozbiqno razmatrawe ovaj podatak kako bi ve} slede}e godine ova manifestacija poprimila i turisti~ki karakter, {to podrazumeva posebne programe za ovu vrstu gostiju.

Na gra de Za razliku od mnogih turnira sli~ne vrste koji se igraju {irom Evrope, organizator Trofeja Rastimo je, pored pehara za ekipni plasman, pripremio i medaqe za igra~e tri prvoplasirana tima, kao i za najboqe pojedince (igra~, golman, strelac) u svim uzrasnim kategorijama.

RAS PO RED TAK MI ^E WA Su bo ta, 30. april Dom sportova Futog: 8.30 - 20.10 Slana bara Novi Sad: 8.30 - 20.40 Hram Ka}: 8.30 - 20.30 O[ “\ura Jak{i}” Ka}: 8.30 - 17.40

Ne de qa, 1. maj Hram Ka}: 8.30 - 21 O[ “\ura Jak{i}” Ka}: 8.30 - 17.40 Dom sportova Futog: 8.30 - 17.40

Slana bara Novi Sad: 8.30 - 20.20 O[ “Jo`ef Atila” Novi Sad: 8.30 - 20.40

Po ne de qak, 2. maj Dom sportova Futog: 8.30 - 13.10 Slana bara Novi Sad: 8.30 - 14.35 O[ “Jo`ef Atila” Novi Sad: 8.30 - 14.30 O[ “\. Jak{i}” Ka}: 9.00 - 13.30 (finale mini ruk.)

Hram Ka}: 8.30 - 12.40 Hram Ka}: finala od 14 do 17.50 Hram Ka}: dodela nagrada i priznawa 18.45

Bi }e mo do bri do ma }i ni ^lan Gradskog ve}a zadu`en za sport Aleksandar Kravi} po`eleo je dobrodo{licu svim u~esnicima me|unarodnog rukometnog turnira “Rastimo - Trofej grada Novog Sada”.

- Okupqawe mladih sportista i wihovo u~e{}e na ovom turniru predstavqa mnogo vi{e od samog sportskog takmi~ewa. To je izuzetna prilika za upoznavawe i sticawe novih prijateqa, ne samo u sportskoj dimenziji, ve} i mnogo {ire. Na taj na~in pro{iruju se vidici, razumevawe razlika me|u qudima, a tako|e se stvaraju veze za budu}nost koje su deo procesa integracije Srbije u modernom svetu. Sport je uvek bio jedan od najboqih na~ina da poka`emo ko smo i {ta znamo. Novi Sad se mnogo puta potvrdio kao dobar doma}in i organizator sportskih manifestacija. Postoje}i sportski objekti, kao i oni koji su u planu, omogu}uju dobre uslove da se na{ grad na|e na mapi najkvalitetnijih sportskih doga|aja. U tom smislu sam uveren da ovakve manifestacije u Novom Sadu imaju dobru perspektivu, a da }e na{i gosti poneti lepe uspomene sa ovog takmi~ewa - istakao je Aleksandar Kravi}.

Tur nir ne pro tek ne na naj vi {em ni vou i ne bu de ra me uz ra me s onim ~u ve nim de ~i jim i tra di ci o nal nim u [ved skoj, ^e {koj, Ma |ar skoj...

Sva je pri li ka da }e i no vo sad ski fe sti val de ~i jeg ru ko met nog nad me ta wa pre ra sti u tra di ci ju, tim pre {to ima ko da ga or ga ni zu je i {to }e, uve re ni smo, ovaj pr vi svim u~e sni ci ma osta ti u naj lep {im uspo me na ma.

U^E SNI CI TUR NI RA DE ^A CI 1994/95

ALEK SAN DAR KRA VI], ^LAN GRAD SKOG VE ]A ZA DU @EN ZA SPORT

- Dodeli}emo 24 pehara, 360 medaqa, 18 pojedina~nih nagrada, kao i jedan za fer-plej u rukometu i dva u mini rukometu. Tako|e, bi}e progla{en najkoriosniji igra~ ili igra~ica, kome sledi i vredna materijalna nagrada, a o ~emu se radi neka za sada ostane iznena|ewe - rekao je direktor turnira Milivoje Jak{i}.

Od i gra }e se 221 utak mi ca I pored toga {to su za relativno kratko vreme organizovali ovaj turnir, doma}ini su zadovoqni odzivom ekipa iz Srbije i zemaqa iz okru`ewa. Zanimqivo je to da }e na turniru u~estvovati 84 ekipe sa 1.107 de~aka i devoj~ica. Bi}e odigrano 221 utakmica za tri dana (od 8.30 do 21 sat) u pet dvorana, u Novom Sadu, Ka}u i Futogu, a sve to u polupre~niku od 10 kilometara.

No vi Sad na is pi tu Gradski ~elnici su prepoznali vi{e korisnih aspekata ovoga projekta zbog ~ega su se, izme|u ostalog, i prihvatili pokroviteqstva. Uspe{nost organizacije ove manifestacije mo`e da bude ujedno i provera mogu}nosti, sposobnosti, spremnosti i kapaciteta za predstoje}e Evropsko prvenstvo za mu{karce 2012. i Svetskog prvenstva za dame 2013. godi-

ne, koje }e se, izme|u ostalih gradova, odr`ati i u Novom Sadu.

Re pre zen ta tiv ci Danas priznati, doma}i i me|unarodni brend, Rukometni kamp Rastimo, sa svojom jedinstvenom obukom mladih rukometa{a i tradicijom dugom 15 godina poznat je ne samo u regionu, nego i u rukometnoj Evropi. Kroz Kamp je pro{lo 9.372 polaznika, iznedrio je na desetine reprezentativki i reprezentativaca, internacionalaca koji igraju u klubovima {irom sveta. Zbog toga ne iznena|uje podatak, primera radi, da me|u aktuelnim rukometa{ima Jugovi} Unimeta i Vojvodine @elezni~ar wih 18 su bili polaznici Kampa Rastimo jednom ili vi{e puta, a nekolicina wih su svoje znawe usavr{avali ~ak pet-{est puta.

Lep gest su u~inili organizatori pozivaju}i sve ove momke da u~estvuju u ceremoniji sve~anog zatvarawa turnira tako {to }e najboqima uru~iti medaqe. Da li je to pokazateq organizatora agilnim rukovodstvima ova dva kluba da poku{aju da naprave ekipu kampera? Verovatno bi cela rukometna Srbija zazirala od ovih momaka.

Na u ka ima re~ Decenijama unazad na sli~nim manifestacijama, mada je malo takvih po masovnosti, su naj~e{}e treneri birali najuspe{nije pojedince, a re|e je to ~inio novinarski `iri. Naravno da je u svemu tome bilo subjektivizma, od ~ega treba za{tititi sve sportiste, a naro~ito decu. ^lan Organizacionog odbora i pred-

sednik Komisije za nagrade i priznawa mr \or|e ]irkovi} je pripremio metodologiju sa 27 parametara kako bi se merio indeks korisnosti na osnovu ~ega }e biti progla{eni najboqi pojedinci po kategorijama, kao i MVP celog turnira.

- Organizator mi je dozvolio da realizujem mini projekat ~ija je su{tina da se izabere najboqi igra~ na osnovu indeksa korisnosti. Vrednova}e se dvadesetak parametara (asistencija, tehni~ke gre{ke, igra u odbrani, realizacija...) i dobi}e se indeks korisnosti gde }emo izbe}i subjektivnost. U {irem kontekstu ovaj mini projekat trebalo bi da za`ivi i u na{em rukometu, da se pokrene jedan novi-stari sistem vrednosti, da ponovo po~nemo da stvaramo igra~e koji vole i znaju da igraju odbranu s jedne strane, a s druge tim na~inom igre zaslu`uju po{tovawe publike, trenera i saigra~a. Ova statistika je mo`da malo nemo}na u tome {to ne mo`e pravilno da vrednuje u~inak u prelomnim trenucima me~a - pojasnio je ]irkovi}.

Bra ni slav Pu no {e vac Jo vo Ga li}

SPORT

dnevnik

30.april-2.maj2011.

POSLASTICA NA „KARA\OR\U”: VOJVODINA - RAD (SUBOTA, 17)

JELEN SUPERLIGA - 25.KOLO

Mi lin ko vi} ve ru je oda bra ni ma

Subota NO VI SAD: Voj vo di na - Rad SU BO TI CA: Spar tak ZV - Bo rac BE O GRAD: ^u ka ri~ ki Stan kom - In |i ja IVA WI CA: Ja vor - Me ta lac BE O GRAD: BSK Bor ~a - Slo bo da PS SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad JA GO DI NA: Ja go di na - Par ti zan Nedeqa BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Haj duk

Od kakvog su materijala sazdani fudbaleri Vojvodine ima}e priliku da poka`u u pr ven stve noj po sla sti ci 25. kola, u kojoj }e im rival biti ekipa Rada. Da li je poraz od OFK Be o gra da u pret hod noj rundi ostavio traga na samopouzdawe igra~a, ili su oni iz tog neuspeha izvukli pouke i u

1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak ZV 6. OFK Be o grad 7. Ja vor 8. Sme de re vo 9. Slo bo da PS 10. BSK 11. Ja go di na 12. Bo rac 13. Me ta lac 14. Haj duk 15. In |i ja 16. ^u ka ri~ ki

Pred fi na le Ku pa Finale nacionalnog Kupa Srbije je, naravno, kruna sezone za Vojvodinu. Iako se zavr{ni me~ izme|u Vojvodine i Partizana igra tek 11. maja na stadionu Crvene zvezde u Beogradu, ve} su po~ele marketin{ke aktivnosti, ~iji je ciq da se {to ve}i broj Novosa|ana na|e na tribinama na{eg najve}eg stadiona.

- @elimo da na{i igra~i u finalu imaju {to ve}u podr{ku - objasnili su Petar Nikoli} i Dragan ^apeqa. Zbog toga je klub obezbedio besplatne ulaznice i prevoz za sve zainteresovane i na{i navija~i bi}e sme{teni na isto~noj tribini. Karte za ovaj sektor ne}e mo}i da se nabave u Beogradu, ve} }e se distribuirati iskqu~ivo u Novom Sadu, posredstvom FK Vojvodina. Prijave }e se primati u prostorijama navija~ke grupe „Firma 1989”, na severnoj tribini stadiona „Kara|or|e”, po~ev{i od 2. maja i to svakog dana od 12 do 20 ~asova. Sve preciznije informacije mogu da se dobiju na telefone 065/555-19-89 ili 021 820-490.

Spremni za utakmicu s Radom: Aleksandar Katai i Branislav Trajkovi}

wima prona{li dodatni motiv, navija~i novosadskih crvenobelih mo}i }e da procene kroz ni malo lak duel s gra|evinarima. Jer, ne treba to nikako ispustiti iz vida, Rad je za Vojvodinu ba{ neprijatan suparnik, rival kojeg nisu pobedili u prvenstvu od 2005. godine.

Bavili smo se tokom proteklih ne ko li ko da na ka drov skim problemima s kojima se pred dana{wu utakmicu suo~io tre ner Zo ran Mi lin ko vi}.

Uo~i utakmice trener je odagnao sve sumwe u pogledu toga ko }e nastupiti na mestu {to-

pera, wegovo poverewe dobi}e oporavqeni Branislav Trajkovi}, u paru s Milkom Novakovi}em. Iako su novinari naga|ali da bi uz Trajkovi}a mogao da bude Miroslav Vuli}evi}, pokazalo se da nisu bili u pravu, pa }e Vuli}evi} zaigrati na svom mestu, uz desnu bo~nu liniju terena.

- Nije nam prvi put da se susre}emo s problemima ove vrste - objasnio je Milinkovi}. Novakovi} i Trajkovi} }e biti centralni tandem u na{oj odbrani i imam puno poverewe u wih. Me|utim, zdravstvene

„SLU^AJ STANOJEVI]“ KAO OPOMENA I POUKA

Svla ~i o ni ca (ni)je me ri lo fud bal ske kul tu re U fudbalskoj terminologiji pojam „svla~ionica“ je veoma specifi~an i bitan. Ambijent i odnosi koji se kreiraju u tom prostoru prenose se na teren, igru i rezultate. Ali, to je i strogo ~uvana intima ekipe,

tem medija, odr`ao ~as na temu morala i vaspitawa, vite{tva u sportu. [okirani su i na Marakani. Probudila se i Zajednica Superliga{a, presavila tabak, pokrenula silne postupke, preti kaznama...

Aleksandar Stanojevi}

uvek intrigantna ali ne i dostupna javnosti. Nove tehnologije omugu}ile su {irokom auditorijumu da zaviri u taj kutak crno- belih i to nakon 140. ve~itog derbija, u momentima eufori~nog slavqa nakon neobi~no va`ne pobede.

Orile su se pesme vulgarnog sadr`aja na ra~un kom{ija, a na ~elu raspevanog hora na{ao se trener Partizana Aleksandar Stanojevi}. Mladi strateg je tokom vo|ewa susreta istro{io mnogo energije i emocija kraj aut linije, ponekad se i neprimereno pona{ao, ali solidni sudija Veselinovi} nije na{ao za shodno ni da ga opomene.

Osuda javnosti obru{ila se poput lavine na perspektivnog trenera. Ko se sve nije javio pu-

Nije sporno da je Stanojevi} pogre{io, preterao sa emotivnim pra`wewem. Ne mo`e profesionalac da izgubi kompas, pru`i negativan primer, zaboravi na sve kodekse pona{awa kojih kao fudbalski u~iteq i pedagog mora da se pridr`ava. Momak je to odmah priznao, uputio javno izviwewe, objasnio predigru derbija, obe}ao da se ne{to sli~no ne}e ponoviti. Istine radi iskreno je jo{ zakqu~io: - Ovo je na{a realnost, koja nije dobra i moramo zajedni~kim naporima da je mewamo.

I to je donekle poenta ove otu`ne i pomalo licemerne storije iz koje se moraju izvu}i prave pouke.

Dakle, u svla~ionici Partizana se pevalo ono {to stalno

~ujemo i sa tribina na{ih stadiona, iz grla hiqade navija~a.

Ni{ta vi{e i gore od toga. O nivou navija~ke kulture na ovim prostorima ne treba tro{iti re~i. Ne postoji, zapravo nakaradna je i ne mari za fer plej, bilo koje vrste. Uvredqive poruke koje se sve ~e{}e {aqu li{ene su i ~isto sportske tematike. U Zajednici, koja vodi takmi~ewe, sve se tretira kao „pojava“, plod aktuelnog trenutka kroz koje prolazi dru{tvo, i bez vaqanog mehanizma prevencije ili sankcija.

Licemerne su izjave iz pojednih klubova, koji su zgro`eni onim {to su videli u Humskoj, jer verovatno u wihovim svla~ionicama vladaju akademski maniri i pozori{ni dekor, barem dok svetlost dana ne ugleda jo{ koji provokativan klip.

Neka ceh plati Stanojevi}, ali neka to bude i po~etak sveobuhvatne akcije sa edukativnim akcentom kompletne fudbalske organizacije i ostalih prate}ih ~inilaca. Nije ovo presedan ve} realnost sa kojom smo suo~eni, koja se {iri kao epidemija. Patolo{ka opsesija ve~itih rivala evidentna je kroz wihovo nedoli~no pona{awe u proteklom periodu. Raspiruju je i mediji, jer su iz raznoraznih razloga i interesa kluba{ki obojeni, {to opet nepravilno kanali{e ogromnu energiju koja se osloba|a tokom vojevawa na zelenom terenu. Zato je neizbe`an deo, ne samo navija~kog, folklora postalo iskazivawe {to ve}e verbalne mr`we prema rivalu kao dokaz iskrenije qubavi i privr`enosti omiqenom klubu. To svakako nije i ne mo`e biti misija lopte, ma koliko bili pobrkani lon~i}i u fudbalskoj Srbiji.

Zoran Rangelov

25

ne da }e ima Gi or gi Me re ba {vili i on danas sigurno ne}e po~eti utakmicu. [ta, verujemo, brojni navija~i Vojvodine mogu da o~ekuju od svojih miqenika u me~u s jako dobrom ekipom s beogradske Bawice? [ef struke crvenobelih ponudio je odgovor na na{u dilemu: - O~ekujem pravu reakciju igra~a na poraz od OFK Beograda, odnosno da pru`e maksimum i ostvare pobedu. Pa`qivo smo analizirali utakmicu na Karaburmi, dosta smo razgovarali i poku{ali da locira-

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

mo probleme koji su uslovili to da odigramo nikad gore poluvreme. Rekao sam igra~ima da zbog kluba i navija~a imaju obavezu danas da budu na visini zadatka i ja verujem da }e se to i do go di ti. Re spek tu jem ekipu Rada koja ima nekolicinu odli~nih fudbalera i na pragu je definitivnog overavawa plasmana u Evropu. Tradicija, uz to, pokazuje da na{ dana{wi rival voli da igra u Novom Sadu i siguran sam da }e u me~ u}i bez respekta. Zbog toga }e nam od samog po~etka me ~a bi ti neo p hod na mak si malna koncentracija koja, uz ve li ku `e qu, tre ba da nam stvori podlogu da sru{imo jednu po nas krajwe neprijatnu tradiciju. Voleo bih da navija~i ponovo budu uz nas kao u me~u s Hajdukom, da budu deo ti-

ZVEZDA U NEDEQU DO^EKUJE KUQANE

Ne ma pre da je Ma koliko bio bolan poraz u ve~itom derbiju na Marakani su spremni da opet krenu u novu pobedni~ku seriju, ve} od nedeqe (18) kada }e ugostiti Hajduk.

- Mi smo pozitivno orjentisani, iako mnogi smatraju da je trka gotova {est kola pre kraja.

Ja tako ne mislim, namu~i}e se Partizan u Jagodi ni. Ali, `e li mo uz dobru igru i trijumf u Robert Prosine~ki me~u s Kuqanima da vratimo motive i sigurnost koju ]osi} u omladinskoj reprezensmo imali pre derbija - ista- taciji. kao je trener Robert Prosi- Ne pla{im se usled prinudne~ki. nih rotacija u timu, jer se poStru~ni {tab crveno- belih {tuje model igre od kojeg ne oduima obiqe kadrovskih problestajemo. Ne}e biti jednostavno ma, jer je Evandro povr|en, kao i protiv ~vrstih Kuqana, ali vemladi Mijailovi}, `ute kartorujem da }emo osvojiti bodovene imaju To{i} i Kadu, dok je rekao je Prosine~ki.

Z. R.

Ugo vor Pre ve~itog derbija pojavila se informacija da }e Zvezda ponuditi reviziju ugovora Robertu Prosine~kom, pod duplo povoqnijim uslovima, a u me|uveremenu se navodno oglasio i Dinamo koji bi vrednovao rad vrsnog stru~waka sa 750.000 evra po godini.

- Lepo je ~uti da je rukovodstvo zadovoqno onim {to sam uradio u proteklih nekoliko meseci. Imam ugovor na jo{ dve godine, ostajem na Marakani da guramo zajedni~ki projekat koji ide pravim putem. Dakle, sa ili bez revizije nastavqam zapo~eti posao. Ipak, o svemu }emo razgovarati na kraju sezone. Samo da jo{ dodam da me ne zanima Mami}eva ponuda i Dinamo i na ovu temu vi{e ne}u da pri~am- jasan je Prosine~ki.

20 19 17 12 9 10 8 7 8 7 7 5 5 4 4 0

2 2 5 9 9 4 9 10 7 8 6 10 4 6 5 4

( po ~e tak 17) (17) (17) (17) (17) (15, TV Are na) (15, TV RTS) (18, TV Pr va) 2 3 2 3 6 10 7 7 9 9 11 9 15 14 15 20

61:18 43:12 38:10 33:13 25:17 22:24 18:19 22:25 27:31 20:29 19:24 14:25 15:32 17:32 21:40 7:51

62 59 56 45 36 34 33 31 31 29 27 25 19 18 17 4

ma, jer se uz wih na terenu ose}amo silnijim.

Vuk Mito{evi}, mladi reprezentativac Srbije iz redova Vojvodine, bi}e najverovatnije me|u akterima duela s Radom. Pred utakmicu ovaj mladi} krajwe precizno i kratko je rekao: - Pred nama }e se na}i veoma dobar rival. Uprkos problemima koje imamo i odsustvu nekolicine standardnih igra~a, na{ ciq je pobeda. Uz pomo} navija~a, mislim da mo`emo da savladamo Rad. Na{a obaveza je, uz to, da poka`emo da smo u susretu s OFK Beogradom imali slab dan i da nastavimo tamo gde smo stali pre te utakmice.

Utakmica na stadionu „Kara|or|e” po~iwe u 17 ~asova.

A. Predojevi}

SUBOTI^ANI DOMA]INI ^A^ANIMA

Bi }e go lo va

Fudbaleri Spartaka ZV za utakmicu sa Borcem imaju samo jednu `equ - pobedu.

– @elimo ceo plen – jasan je sjajni Nikola Milankovi}. Naravno da bodove ne mo`emo da obe}amo, ali dobru utakmicu i maksimalno anga`ovawe svakako. Ekipa Borca gaji napada~ki fudbal, ne}e se samo bra ni ti, {to na go ve {ta va nad i gra va we, {an se, go lo ve.Podrazumeva se da verujem u na{ trijum.

Za me~ sa ^a~anima konkurisa}e i igra~i koji su u pro{lom kolu pauzirali zbog `utih kartona, Vidak Brati}, Dragan [arac i Marko Adamovi}, ali kadrovskih problema ima.

– Veselinovi} i Stevanovi} su povre|eni i na wih ne mo`emo da ra~unamo.Po{tujemo ekipu Borca i zato {to ne gu je na pa da~ ki fud bal.

Ovoga puta nam ne}e gostovati ekipa koja, kako se to `argonski ka`e „parkira autobus u protivni~ki {esnaesterac“, ve} tim `eqan nadigravawa.

To je i najboqa pozivnica za publiku, na koju ra~unamo da }e nam pomo}i da stignemo do ciqa – kazao je jedan od trener Spartaka ZV Ilija Dobri}.

N. S.

Bes plat no na EP ka de ta Evropsko prvenstvo u fudbalu za igra~e uzrasta do 17 godina (od 3. do 15. maja) bi}e odr`ano u ~etiri grada u Srbiji: Novom Sadu, In|iji, Smederevu i Beogradu. Reprezentacija Srbije svoje utakmice igra}e u Srpskoj Atini i In|iji, a prvu utakmicu igra}e u utorak, 3. maja, u 15 sati sa Danskom na stadionu „Kara|or|e„ u Novom Sadu. Zatim, 6. i 9. maja orlovi }e igrati u In|iji, najpre sa Francuskom (15 ~asova), a potom sa Engleskom (17.15).

U drugoj grupi u Beogradu igra}e Nema~ka,

Holandija, ^e{ka i Rumunija. Oba polufinala (12. maja) i finale (15. maja) igra}e se u Novom Sadu.

Ulaznice za sve utakmice predstoje}eg takmi~ewa bi}e besplatne. @eqa svih u FS Srbije je da time upute dodatni poziv qubiteqima fudbala da do|u na stadione u Novom Sadu, In|iji, Smederevu i Obili}a u Beogradu i u`ivaju u nadmetawu najtalentovanijih kadeta Evrope.

J. Gali}

26

SPORT

30.april-2.maj2011.

dnevnik

VOJ VO DI NA I CR VE NA ZVE ZDA U SU BO TU IGRA JU MAJ STO RI CU

Bit ka za fi na le Vaterpolisti Vojvodine i Crvene zvezde u majstorici }e odlu~iti ko }e na megdan Partizanu u finalu plejofa prvenstva Srbije. U prvoj utakmici u Novom Sadu slavila je Zvezda (6:5), a u drugoj u Beogradu Vojvodina na peterce (11:10), pa }e se tre}oj utakmici (u subotu u 20 ~asova na bazenu Slana bara u Novom Sadu) odlu~iti ko }e u finale. [ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi} je istakao da o {estom duelu u ovoj sezoni izme|u Novosa|ana i Beogra|ana nema {ta novo da se ka`e.

- U sportu nekada pobe|uje{, a nekada gubi{. Moji momci su u utakmici u Beogradu pokazali da imaju karakter. Odigrali su sjajan me~ pred oko 2.000 freneti~nih navija~a, {to je za pohvalu. Pokazali smo da smo pravi predstavnici na{eg grada - rekao je Stanojevi}.

Kapiten Boris Vapenski se slo`io da je sve o ovom me~u poznato.

Mi lo{ Mi li ~i}(5), pr vo ti mac Voj vo di ne

- Oni }e poku{ati da dobiju utakmicu na iskustvo, a mi }e-

OD BOJ KA [I VOJ VO DI NE ZA VR [I LI SE ZO NU BEZ PE HA RA: Od boj ka {i Par ti za na osvo ji li su ti tu lu pr va ka dr `a ve po sle 20 go di na, a Voj vo di na NS se me za vr {i la je se zo nu bez pe ha ra iako je hra bro pu ca la na du plu kru nu. U od no su na pro {lu se zo nu, Vo {a je u pr ven stvu oti {la ko rak da qe (po ra `e na u fi na lu), a u Ku pu se vra ti la dva ko ra ka una zad (iz gu bi la u po lu fi na lu, ta ko |e od Par ti za na).

No vo sa |a ni su se, o~i to, is tro {i li su po -

Fo to: F. Ba ki}

mo i}i na kontre. Ne}emo se predavati do posledweg sekun-

lu fi nal noj se ri ji sa Cr ve nom zve zdom (tri pu ta sla vi la sa 3:2), pa u fi na lu ni je bi la rav no pra van pro tiv nik cr no-be li ma.

Da li je fa li lo mo ti va, sna ge, psi ho lo {ke pri pre me oce ni }e klup ski ~el ni ci u da ni ma ko ji do la ze, ali ne iz be `an je za kqu ~ak da je se zo na za Vo {u ve o ma ne u spe {na.

Ni su mo gli cr ve no-be li da za u sta ve ras pu ca ni Par ti za nov dvo jac Ata na si je vi}Mi ja i lo vi}, pred vo |en teh ni ~a rem Ki si }em, a je di ni kod No vo sa |a na vre dan po me -

da, kao {to smo to u~inili i u Beogradu. Psiholo{ki smo puno dobili pobedom u Beogradu rekao je Vapenski.

Milo{ Mili~i} je naglasio da su svi me~evi izme|u Vojvodine i Zvezde tek na kraju bili odlu~ivani.

- Peterci su uvek lutrija, ovoga puta prevagnulo je na na{u stranu. Sada smo u blagoj psiholo{koj prednosti, jer smo ih pred wihovom publikom dobili. O~ekujemo da nam navija~i pomognu da u|emo u finale. To nam je bio ciq na po~etku sezone - rekao je Mili~i}.

Klub, stru~ni {tab i igra~i pozivaju navija~e da do|u u {to ve}em broju i podr`e Vojvodinu, ulaz na bazen Slana bara je besplatan, a me~ po~iwe u 20 ~asova.

Pre ovog duela u subotu u 12 ~asova na istom bazenu odigra}e se jo{ jedan vaterpolo duel.

Za petu poziciju i mesto u LEN kupu igra}e kikindski @AK i beogradska Bawica.

G. Ma le no vi}

na bio je Mar ko Ivo vi}. Ni je ka pi ten Si me u no vi} na stu pio u tre }em me ~u fi nal ne se ri je zbog slo mqe nog pr sta, ali Par ti zan je za i sta bio do mi nan tan i te {ko bi we gov na stup mno go to ga pro me ni la.

Po sle be o grad skih 2:0, gde je Vo {a uze la sve ga dva se ta, ve li ki pri ti sak je bio na igra ~e, pa ni su us pe li na svom te re nu, u pre le pom am bi jen tu i u pre pu noj ha li, da pro du `e bor bu za ti tu lu.

M. R.

NA PR VOM FE STI VA LU SVET SKIH DE^ JIH IGA RA U AN KA RI

U~e stvu ju i voj vo |an ski bo }a ri Na prvom Festivalu svetskih de~jih igara u Ankari (takmi~ewa u 13 sportskih disciplina) me|u 90 dr`avnih zastava zavijorila se i – srpska. U tursku prestonicu, pre tri dana, otputovale su tri ekipe iz na{e zemqe - devoj~ice i de~aci uzrasta 13 i 14 godina, koji se nadme}u u – bo}awu, atletici i

da }emo mo}i da postavqamo i vi{e. Podr{ku Ministarstva sporta, Pokrajinskog sekretarijata za sport, Sportskog saveza Srbije i Olimpijskog komiteta ve} imamo, ali nam je potreban ve}i odjek u javnosti, s obzirom na sjajne rezultate koje posti`emo – obja{wava Kqaji}.

badmingtonu. Oni su se tako na{li me|u 3.000 takmi~ara iz celog sveta i predstavqeni su na sve~anoj ceremoniji, koju su otvorili premijer Turske i gradona~elnik vi{emilionske Ankare – Melih Gok~ek. “Krivac“ za ovakvu manifestaciju je upravo gradona~elnik, jer je Festival organizovan na wegovu inicijativu. Vojvodina naro~ito ima razloga da bude ponosna, po{to sva ~etiri mlada bo}ara iz Rume i Sombora – Milo{ Luki}, Nikola Keli}, Denis [valm i Robert Tot. Vredno su trenirali da bi se na{li na ovom mestu. Za wih je to prvo veliko takmi~ewe, ali je zato sa wima ~ovek sa bogatim iskustvom, predsednik Bo}arskog saveza Srbije Rade Kqaji}. Si-

Na{i reprezentativci su uzbu|eni zbog u~e{}a na Festivalu. Osim takmi~arskog dela, oni se svakodnevno dru`e sa vr{wacima iz celog sveta.Ovo im je prilika da odmere svoj talenat sa vr{wacima iz drugih dr`ava gde je ovaj sport mnogo popularniji nego {to je kod nas.

Milo{ Luki} ka`e da je sre}an {to je stigao u Ankaru i priznaje da je imao malu tremu pred put.

- Nikada nisam bio na ovako velikom takmi~ewu, pa sam brinuo da li }u se sna}i. Me|utim, brzo sam u{ao u igru i sada dajem sve od sebe – ka`e Milo{.

Kqaji} smatra da rezultat nije najva`niji, jer je ovo, pre svega, lepa manifestacija igre i sporta i na~in da se deca upo-

guran da }e ovi de~aci na pravi na~in predstaviti na{u zemqu, Kqaji} ka`e da je, pre svega, velika ~ast u~estvovati na jednom ovakvom doga|aju - ^iwenica je da je bo}awe kod nas tek u povoju, ali koliko je popularno u svetu potvr|uje ovaj Festival. Mi smo po~astvovani {to smo pozvani da budemo deo ovakvog spektakla.

Turci su na{i prijateqi i sa wima imamo odli~nu saradwu, a drago nam je {to pamte i na{e gostoprimstvo na Fru{koj Gori– ka`e Kqaji}.

Ovo je prvi put da Bo}arski savez Srbije nastupa u sve tri igre – petanki, rafi i volu.

Kqaji} obja{wava da je to veoma va`an korak ka postavqenim ciqevima.

- Ovaj Festival je put ka Olimpijskim igrama, zato moramo da ujedinimo sve asocijacije. To nam je glavni ciq, a on-

znaju sa bo}arskim asocijacijama. Ali, dodaje predsednik, siguran je da }e se na{i bo}ari dobro pokazati.

- Za sada sam zadovoqan igrom. O~ekujem da }e momci u rafi i volu sti}i do sredine takmi~ewa, a u petanki – zavisi kako se sna|u, po{to nemaju mnogo iskustva. Va`no je ne biti posledwi. Jer, uspeh smo ve} postigli time {to smo stigli ovde – ka`e predsednik.

Sa na{im bo}arima je i Aleksandra La}arac, u funkciji vo|e puta, koja tako|e ima bogatog bo}arskog iskustva, pa je od velike pomo}i sportistima.

De~aci se zada dobro snalaze na terenu, dobro se snalaze i u ostalim sadr`ajima koje su za wih pripremili doma}ini.

Polse majskih praznika zna}emo kako su takmi~ewe zavr{ili na{i mladi bo}ari.

M. L.

NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Fud bal Subota Pr va li ga Sr bi je - ZREWANIN: Banat - Srem, PO@AREVAC: Mladi radnik - Novi Pazar, BA^INCI: Big bul Radni~ki - Radni~ki (S), NI[: Sin|eli} - BASK, KRU[EVAC: Napredak - Zemun.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Srp ska li ga Voj vo di na - OXACI: Tekstilac Ites - Sloboda (NK), BEO^IN: Cement - Vr{ac, PADINA: Dolina - Mladost, KIKINDA: Kikinda - Pali}, BA^KI JARAK: Mladost Dowi Srem, RASTINA: Solunac - ^SK Pivara, VETERNIK: Veternik Viskol - Radni~ki (NP), SENTA: Senta - Sloga (T).

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok PAN^EVO: Dinamo - Vojvodina (NM), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Ba~ka 1901, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Ba~ka (P), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Zadrugar, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Radni~ki (B), ZREWANIN: Radni~ki - AFK, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Proleter (NK), DEBEQA^A: Spartak - Borac (S).

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad BA^KA PALANKA: Ba~ka Sloga Erdevik, KA]: Jugovi} Prvi maj, FUTOG: Metalac AV Radni~ki (SM), SIVAC: Polet

- Obili}, NOVI SAD: Borac Omladinac,Indeks - Radni~ki (I) STARI BANOVCI: Dunav Crvena zvezda.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova, osim me~a izme|u Indeksa i Radni~kog iz Iriga koji se igra u 10 sati.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da – BA^KA PALANKA: Stari Grad – Mladost, RUMENKA: Jedinstvo – Srbobran, @ABAQ: @SK – Vrbas, BA^: Tvr|ava – Kabel, NOVI SAD: @elezni~ar – Petrovaradin, [AJKA[: Borac – Omladinac, KOVIQ: [ajka{ - Hercegovac.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da NOVI SAD: Mladost - Fru{kogorac, ^EREVI]: Sremac TSK. Utakmice po~iwu 16 ~asova.

Nedeqa Pr va li ga Sr bi je - LAZAREVAC: Kolubara - Mladost (L), NOVI SAD: Proleter - Be`anija, VRAWE: Dinamo - Novi Sad. Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - TURIJA: Mladost - Budu}nost (M).

Utakmica po~iwu u 16 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da - KISA^: Tatra - Vinogradar (16),

Utorak Grad ska li ga No vog Sa da - BUDISAVA: Dinamo - Fru{kogorski partizan (16)

Sreda Grad ska li ga No vog Sa da - BEGE^: Ba~ka - Borac, SIRIG: Sirig - Partizan, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan - Proleter (16).

BE^EJ: Jedinstvo - PIK Prigrevica (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga MO[ORIN: Mileti} - Dolovo (18), BELA CRKVA: Mladost Jedinstvo (E) (18).

Rukomet

Stoni tenis

Subota

Subota

Su per li ga za mu {kar ce - PAN^EVO: Dinamo - Metaloplastika (19.30), PRIBOJ: Priboj - Planinka PV (18), NI[: Naisus Smederevo (19), BEOGRAD: PKB Po`arevac (20).

Su per li ga za da me - BEOGRAD: Cepelin - Maks Sport (20), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Naisa (19), ZAJE^AR: Zaje~ar - Radni~ki JP (19), JAGODINA: Jagodina - Medicinar (19).

Pr va mu {ka li ga - TEMERIN: Mladost TSK - Obili} (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Jagodina (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Vrbas Karneks (19), KRU[EVAC: Napredak - Nova Pazova (19), KIKINDA: Crvena zvezda - Bask Soko (20).

Pr va `ensk li ga - KU^EVO: Ku~evo - Metalac AD (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki L. - Proleter (18), KRU[EVAC: Napredak - Pirot (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga JA[A TOMI]: Radni~ki - Kikinda (19.30), ^ESTEREG: Napredak Omladinac (19), KQAJI]EVO: Kqaji}evo - Obili} (17.30), NOVI

Superliga za mu{karce - ZREWANIN: Banat - Kikinda (18), ZREWANIN: Stenes - IMT (18), BEOGRAD: Partizan - Vr{ac (12), SUBOTICA: Spartak - Vojvodina (17).

Superliga za `ene - SMEDEREVO: Smederevo - Novi Sad (18), KIKINDA: Flip - ^elarevo (11), BEOGRAD: Obili} Vr{ac (16), ^OKA: ^oka - Senta (17).

Nedeqa Superliga za mu{karce KRAGUJEVAC: Faks - Crvena zvezda AIK banka (14).

Ameri~ki fud bal Su per li ga Sr bi je, gru pa Cen tar - SOMBOR: Celtis Plavi Zmajevi Beograd (igrali{te PIK - a, 14 ), BEOGRAD: Vukovi - Vojvode Novi Sad (Ada Ciganlija, 18), PAN^EVO: Panteri - Lovci Vrbas (SC Mladost, 15.30), KRAGUJEVAC: Divqi veprovi - Ratnici ^a~ak (FK Su{ica, 16).

dnevnik

oglasi

30.april-2.maj2011.

27

28

30.april-2.maj2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

PO ZI VA MO sve o~evice rasprave izme|u voza~a crvenog pasata i momka i devojke sa druge strane koja se desila dana 9. 4. 2011. godine oko 12 sati, ispred TC „Bazar” da se jave na telefone advokatske kancelarije: 064/2014-629 i 021/6624-850.

27378 NOV ^A NIK sa dokumentima na ime Ku`et Stevo izgubqen - nalaza~u nagrada. Telefon: 064/846-8827715 70.

PRO FE SOR KA nema~kog jezika daje privatne ~asove. Telefon: 021/661-8890 i 063/616-315.

26738 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

27351 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon 021/6399-305.

27353 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

27368

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 27354

SA LAJ KA, izdajem name{tenu sobu, poseban ulaz, za `ensku osobu.

Telefon 6341-660.

27542

ME WAM stan 90m2, Bul. Kneza Milo{a 2/a za mawi uz doplatu. telefon 063/500-668.

27635

IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Instituta, Sremska Kamenica.

Telefon 021/465-815, 064/204-4331.

25917

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i ozbiqnom bra~nom paru na du`e vreme ili dve devojke zaposlene. Svetoslavska. Telefon 064/495-23-19. 27141 IZ DA JEM salonski stan u Dnavskoj ulici na du`i period, visoki parter, 95m2, pogodan za stanovawe ili kancelarije, parking. Telefon: 27410 063/ 511-587.

IZ DA JEM dvosoban kvalitetan name{ten stan 64 m2 Bulevar Oslobo|ewa 115. Telefon 064/253-845-8 27509 IZ DA JEM lepo name{ten jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 021/442 - 711.

27037 IZ DA JEM name{ten trosoban stan 78m2 na Somborskom Bulevaru za 170E. Tel.: 064/1468-122.

27241 IZ DA JEM povoqno name{ten jednosoban uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, 100 evra, Podbara.

Telefon 521-362, 064/236-280-9.

27333 IZ DA JEM garsoweru u Novom Sadu u blizini Dnevnika. Telefon 064/281-39-49.

27390 IZ DA JEM kompletno name{ten stan 37m2, Bulevar Slobodana Jovanovi}a, Novo naseqe. Telefon 064/1655-111.

27423 GR BA VI CA, izdajem prazan, jednoiposoban stan, Bulevar cara Lazara, preko puta Doma zdravqa na Limanu. Telefon 064/30-70-620. 27432 OD MAH useqiv, poluname{ten, jednosoban stan, 30m2, I sprat, Ulica Hilandarska, 140 evra + depozit.

Telefon 063/51-61-59.

27452 OD MAH useqiv jednosoban poluname{ten stan, 30m2, II sprat, Ulica Milana Toplice, 140 evra + depozit. Telefon 063/51-61-59. 27453 IZ DA JEM potpuno name{tenu (klima, kablovska) garsoweru na Bulevaru Oslobo|ewa kod Dnevnika. Telefoni: 021/468-294, 063/8227-209.

27577 LI MAN 4 dvosoban, nename{ten, komforan stan, izdajem porodici na du`e vreme. Telefon 063/582046.

27420 HIT NO izdajem odmah useqiv jednosoban, komforan stan potpuno name{ten stan na Satelitu pored {kole. Telefon 064/12-27-684 27488 IZ DA JEM name{tenu garsoweru sa gradskim grejawem Stevana Sremca 17. Telefon 063/523-006.

27225 IZ DA JEM dva stana u Aksentija Maksimovi}a, izme|u Temerinskog i Sentandrejskog puta kod bazena, 200m, cena 80 i 90E. Telefon: 6413664.

27370 IZ DA JEM dvosoban stan, nije name{ten, u ulici Novosadskog sajma.

Telefon 063/7511-690.

27376 PRA ZNA garsowera, odvojena kuhiwa, Bra}e Ribnikara, telefon, kablovska 120e. Telefon 064/1463126.

27430

IZ DA JEM ozbiqnoj porodici, trosoban kompletno name{ten stan, centralno grejawe, telefon, kablovska, prvi sprat, Futo{ki put, 140E/ depozit. Telefon: 064/43603-42, 021/511-793.

27455 IZ DA JEM dvosoban prazan stan na Suboti~kom bulevaru, odmah useqiv. Telefon 064/2393-801. 27462 IZ DA JEM novu opremqenu garsoweru, centar @elezni~ka, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi od 1. maja na du`e vreme. Bez posrednika.

27464 064/4000-890, 021/636-8402 IZ DA JEM praznu garsoweru 30m2 u Bra}e Popovi} 4 „Master” kod Sajma, 110e. Telefon 064/2215667 .

27467 IZ DA JEM komforan poluname{ten mawi jednoiposoban stan u Ul. Danila Ki{a. Telefon: 064/420-1500.

27520 IZ DA JEM dvosoban komforan stan 50m2, kod Sajma, 200E. Telefon:021/444-258 i 064/111-3561.

27557 VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

462370 PO VOQ NO izdajem garsoweru na Grbavici! Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com.

462371 IZDAJEM dvosoban, nename{ten, nov stan, 52m2, sa terasom, visoko prizemqe, \ur|a Brankovi}a 26, kod SUP-a, 180E. Telefoni: 021/6213762, 063/0186202.

27615 IZ DA JEM trosoban stan u porodic~noj ku}i na Telepu. Telefon 063/86-333-67, 021/503-428.

27629 IZ DA JEM kompletno name{tenu komfornu garsoweru u porodi~noj ku}i na Telepu. Telefon 063/86333-67, 021/503-428.

27630

BEZ AGEN CI JA kupujem ukwi`en dvosoban stan. Liman, centar i grbavica. Isplata odmah. Telefon 021/422-116.

26987

SREM SKI KAR LOV CI, centar, novi, ukwi`eni dvosobni stanovi.

Investitor. Telefoni: 063/548-906, 021/458-955.

27668

PRO DA JEM veoma povoqno garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari.

Telefon 63-41-521.

27162 HIT NO prodajemo useqivu garsoweru 25m2 za 28.500 na Novoj Detelinari.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

27580

PO VOQ NO name{tena garsowera 30 m2, Danila Ki{a. Telefon 27579 064/434—60-52 PRO DA JE MO ukwi`en jednosoban stan kod Satelitske pijace na prvom spratu za 29.000. Komplet renoviran. Telefon 6447-622.

27583 KOD SAJ MA jednosoban stan 30m2 na prvom spratu za 34.000. Stan ima terasu. Telefon 6447-622 27589 HIT NO prodajemo jednosoban stan 38m2 u Petrovaradinu blok 8, mo`e biti jednoiposoban. Cena 30.000.

Telefon 6447-622 27591 PO VOQ NO! Dve garsowere po 25m2, drugi i ~etvrti sprat u Prezidentovoj zgradi ugao Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

27486 FUNK CI O NAL NA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena dogovor!

Telefoni: 065/2019-013, 021/4274277, ({ifra:19665), www.solis-nekretnine.com.

462376 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice, cena 31.000 evra. Telefoni: 063/716-1744, 021/520-231, ({ifra:14715), www.solis-nekretni462377 ne.com.

NO VO NA SE QE, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850. Telefon 063/8039-043.

462392 SO CI JAL NO, nova i ukwi`ena komplet luks opremqena garsowera od 24m2. Telefon 064/220-95-65.

462393 POD BA RA, novija ukwi`ena garsowera, II sprat sa liftom, cena 26.800. Telefon 063/516-478.

462394 GR BA VI CA, ukwi`ena nova garsowera cena 30.000. Telefon 063/516-478.

462395 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva, ukwi`ena, novija GA 22m2, centar, II sprat, lift, balkon, cg, ekstra kvalitet - sendvi~ zid, cena sa name{tajem 26.800. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

462427 GAR SO WE RA u novijoj zgradi, ukwi`ena i odmah useqiva, drugi sprat, 23m2, centralno gradsko grejawe, cena: 27.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total462429 nekretnine.rs.

PRO DA JEM na Grbavici, 22m2, odli~nu garsoweru, kod hotela „Aleksandar”, ukwi`ena. Povoqno. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/07-305-77.

462443 PRO DA JEM jako funkcionalnu garsoweru, P. Drap{ina, 22m2 u prizemqu. Ukwi`ena. Cena 26000 evra. Nova. Telefoni: 021/ 451-31, 523-193, 063/550-387.

462444 PRO DA JEM dobar jednosoban stan 29m2, Bulevar, terasa, lift. Useqiv po dogovoru. Ukwi`ena. Cena 31500 evra. Pozovite 060/07-305-77.

462445 JED NO SO BAN nov – odmah useqiv, Bulevaru Evrope, redovan sprat, lift, 30m2, centralno gradsko grejawe, cena: 32.950. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

462430 CA RA DU [A NA, u novoj luks zgradi odli~an odmah useqiv 1.0 stan, cena 37.000. Telefon 063/8039043.

462396 BU LE VAR EVRO PE, „Zoned”, nov useqiv stan od 29m2 lako preuredqiv u 1.5, cena 33.000. Telefon 063/80-39-043.

462397 GR BA VI CA, u Tolstojevoj ulici klasi~an 1.0 stan od 40m2 na III spratu, cena 41.200. Telefon 063/516-478.

462398 NO VO NA SE QE, odli~an 1.0 stan od 36m2 lako preurediv u 1.5, po ceni od 35.000. Telefon 063/82-88-377.

462390 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1.0 stan, cena 31.000. Telefon 064/220-9565.

462391 PRO DA JEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, 31m2, I sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. U odli~nom stawu, cena 35000 evra. Telefon 060/07-305-77.

462447 PRO DA JE MO ukwi`enu garsoweru u centru za 27.000. Telefon: 6447-622.

27634 PRO DA JE MO na Bulevaru oslobo|ewa garsoweru za 31.500. Nalazi se na prvom spratu. Telefon 6447-622, 063/540-165.

27646 GAR SO WE RE 25m2 i 27m2, Nova Detelinara, terasa, predata na ukwi`ewe, useqive, 28.840. Telefon: 064/418-32-23.

27662 PRO DA JE MO jednosoban stan od 36m2 na Novom nasequ za 36.000, drugi sprat. telefon 6447-622, 063/540-165.

27639

30.april-2.maj2011.

PRO DA JE MO ukwi`en jednosoban stan 34m2, Rumena~ka ulica, tre}i sprat, gradila Budu}nost, 37.000. telefon 6447-622, 063/540165.

27651 JIS 40m2, Cara Du{ana, jednosoban 37m2, Bul. Kraqa Petra, ukwi`en, mo`e kredit, cena 36.000E nije fiksno. Telefon: 060/418-32-23.

27660

PRO DA JEM dvosoban stan, 59m2, Liman 3, prvi sprat, ekstra. Telefon 064/11-21-597.

27515 JED NO I PO SO BAN 31m2, Ribqa pijaca, ulica Aleksandra Ti{me, visoki parter, dvori{no orijentisan, novija izgradwa, legalizacija u toku, cena dogovor. Telefon 064/333-9731.

27356 PRO DA JE MO u centru dvosoban stan 50m2 u novijoj zgradi za 49.500e. Telefon 6447-622, 063/54027584 165 HIT NO useqiv jednoiposoban stan 38m2, prvi sprat na Novoj Detelinari. Cena 42.500 sa pdv. Telefon 6447-622.

27582 jednoiposoban PRO DA JE MO ukwi`en stan na Limanu 46m2 za 41.000. Telefon 6447-622.

27585 PRO DA JEM bez posrednika na Bulevaru oslobo|ewa, stan 51m2 komplet renoviran, 5. sprat, useqiv ukwi`en mo`e kredit. Telefon 27355 064/128-47-49.

CEN TAR - jednoiposoban useqiv stan od 50m2, visoko prizemqe, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini Novog Sada. Te27365 lefon: 064/837-2806.

DVO SO BAN 55m2 - preko puta @. stanice, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik. Bez posrednika. Telefoni 063/518-781, 060/4821010.

27387 PRO DA JEM ukwi`en noviji stan od 40m2 kod Socijalnog na tre}em spratu sa liftom. Telefon 065/8333963.

27408 TE LEP, jednoiposobni - 35m2 22.000e, 43m2- 27.000e. terasa. Telefon 021/541-948, 064/239-4331. 27458 SOM BOR SKI bulevar dupleks 55m2 - 32.000E, 60m2 - 34.000E, terasa. Telefoni: 021/541-948, 064/2394331.

27459 PO VOQ NO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

27487 AVI JA TI ^AR SKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

27703 PRO DA JEM na Som. bulevaru odli~an jednoiposoban stan u izgradwi, II sprat, 37m2, terasa. Cena 36250 evra. Povrat PDV-a brzo useqiv. Pozovite 021/451-318, 523-193. {ifra 46611.

462449

29

PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan, Ul. Mileve Mari}, 44m2, sa terasom. U dobrom stawu. Cena 37000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193.

462450 KOD LI MAN SKOG PAR KA u [ekspirovoj ulici mawi jednoiposoban stan 39m2, ukwi`en, cena 39000. Telefoni: 451-318, 523-193. {ifra 46459.

462452 KOD RI BQE PI JA CE odli~an jednoiposoban stan u novoj zgradi 31m2, prvi sprat, prazan, useqiv, 38150. Telefoni: 451-318, 523-193.

462453 {ifra 46691.

LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 53.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({iwww.solis-nekretnifra:11666), ne.com.

462378 UKWI @EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 52.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:11010), www.solis-nekretni462379 ne.com.

NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.900.

Telefon 063/80-39-043.

462399 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno sre|en stan bez ikakvih ulagawa 1.5 od 40m2. Telefon 063/828-83-77.

462400 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1.5 stan 47m2 po ceni od 41.200. Telefon 063/516-478.

462401 JED NO I PO SO BAN ukwi`en stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, 43m2, centralno gradsko grejawe, cena: 39.150. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

462431 JED NO I PO SO BAN nov ukwi`en stan na Novoj Detelinari, sprat, terasa, lift, 35m2, cena: 39.000 Telefoni: 021/427-088; evra.

021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

462432 PRO DA JEM stan 34m2, Bulevar Vojvode Stepe, kuhiwa sa trpezarijom, odvojena, useqiv. Ukwi`en.

Cena 34000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. {-46554.

462446 HIT NO! Nov JIS 39,50m2, Novi bulevar, IV sprat, lift, terasa, useqiv za 30 dana, pvc stolarija, kl. parket, cg, sig. vrata, uredni papiri, odli~an pogled, cena sa PDV-om 36.700! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

462426 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS 45m2, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cg, sre|en, cena 49.500!

Telefoni: 021/6616-324, 063/536212.

462421

30

oglasi

30.april-2.maj2011.

HIT NA PRO DA JA! Nov DS 52m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cg, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, mo`e i kredit! Cena sa PDVom samo 42.500!!! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

462423 HIT NA PRO DA JA! Odli~an stan 44m2, Petrovaradin, Blok VIII, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odr`avan, ukwi`en, cena sa otkupom stana 33.000!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

462424 HIT NA PRO DA JA!!! DS 49m2, Kej @rtava racije, lift, terasa, pogled na Dunav, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, brzo useqiv, cena 58.700! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

462420 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an ukwi`en stan 60m2 cena 56.650 nije fiksno. Telefon 063/80-39-043.

462409 LI MAN II!!! Kompletno renoviran u odli~nom stawu dvosoban stan kod {kole, dvostran, svetao od Pozovite!!!

Telefoni: 56m2.

021/6363-307, 063/8680-335.

462437 LI MAN III!!! Prizemqe sa lepom terasom, dvosoban stan u odli~nom stawu. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363-307, 063/8680-335.

462438 DVO SO BAN nov ukwi`en stan na drugom spratu, terasa, lift, centralno grejawe, 47m2, cena: 51.500.

Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, 462433 www.total-nekretnine.rs.

NO VA DE TE LI NA RA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2.0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu cena 53.000. Telefon 063/80-39-043.

462402 GR BA VI CA, nov odmah useqiv 2.0 stan od 53m2 po ceni od 54.500 sa povratom PDV-a. Telefon 063/828462403 8377.

GR BA VI CA, ukwi`en 2.0 stan od 48m2 po ceni od 51.500 na I spratu.

462405 Telefon 063/516-478.

BU LE VAR, odli~an renoviran 2.0 u funkciji 2.5 ukwi`en stan, cena 54.500E ( nije fiksno). Telefon 063/80-39-043.

462406 BU LE VAR EVRO PE - nova „Zoned” zgrada, odmah useqiv dvosoban stan, 49m2, cena 54.500 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

462380 PRO DA JEM komforan dvosoban stan od 54m2, na izuzetno mirnoj lokaciji, u blizini gradskog SUPa...cena dogovor! Telefoni: 063/8557109, 021/520-231, ({ifra:10933), www.solis-nekretnine.com.

462381

JO ZE FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({iwww.solis-nekretnifra:18002), 462382 ne.com.

LI MAN, kod parka, renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 56.600. Telefon 063/803-9043.

462404 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan 56m2, kod Limanskog parka, u odli~nom stawu, sa terasom i liftom. Ukwi`en. Hitno. Cena 53900 evra. Pozovite tel. 060/07-305-77.

462454 PRO DA JEM odmah useqiv dvosoban stan 62m2, I sprat, kod „Zmaj Jovine” gimnazije, stara gradwa. Ekstra cena 57000 evra. Pozovite 462455 063/553-899.

PRO DA JEM lep dvosoban stan 55m2, sa terasom, N. naseqe-Bul. V. Stepe, ukwi`en i odmah useqiv.

Cena 56700 evra. Pozovite 462451 021/060/07-305-77.

NA N. NA SE QU, prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, nema lift. Cena 27000 evra. Telefon 063/10-88-993.

462448 NO VA DE TE LI NA RA, nov ukwi`en dvosoban stan, 45m2, prvi sprat, odli~nog rasporeda, mo`e za ve}i.

Telefon: zamena 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30232.

27618 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 63m2 na Limanu dva. Stan je na ~etvrtom spratu sa liftom, novija 27640 zgrada. Telefon 6447-622.

PRO DA JE MO dvosoban stan 44m2 na prvom spratu blizu @. stanice za 47.500, novija zgrada. telefon 6447-622, 063/540-165.

27641 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ kod robne ku}e za 48.000 ukwi`en. Telefon 6447-622 27652 PRO DA JE MO noviji dvosoban stan 48m2 kod Futo{ke pijace, ukwi`en, ~etvrti sprat sa liftom . telefon 6447-622, 063/540-165.

27653 BU LE VAR kod Futo{ke pijace, ukwi`en dosoban stan 56m2, novija 27658 gradwa. Telefon 6624-218.

NOV useqiv jednoiposoban 26m2 u Ul. Cara Du{ana, visina I sprata, cena 33.500E. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232.

27617 PRO DA JEM jednoiposoban stan 44m2 u Petrovaradinu, Blok VIII, ukwi`en, gradsko CG, 5. sprat, cena 36.000evra. Telefon 063/88-56-041, 021/63-63-741.

27632 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu blizu {kole za 44.000.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

27638 PRO DA JE MO nov odmah useqiv jednoiposobn stan 36m2 u Temerinskoj ulici za 38.000. Telefon 6447622, 063/540-165.

27644 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan 37m2, na Somborskom bulevaru za 36.500. Telefon: 6447-622.

27647 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 47m2 kod Socijalnog, noviji, ukwi`en. Mo`e kredit. Telefon 6447622.

27649

PRO DA JEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.)- 49.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671.

27135 IZ VR [NO VE ]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Telefon 066/97-13-888.

25844 PRO DA JE MO lep ukwi`en dvoiposoban stan na Novoj Detelinari za 58.500. Telefon 6447-622.

27581 PRO DA JE MO dvoiposoban stan na Limanu sa terasom od 36m2 za 69.000. Telefon: 6447-622.

27586 PRO DA JE MO nov ukwi`en dvoiposoban stan u strogom centru za 73.500. Telefon:6447-622.

27588 DVO I PO SO BAN stan na Limanu III prodajem hitno! Telefon: 021/467-142.

27361

PRO DA JEM lep dvoiposoban stan na Limanu III, preko puta Limanskog parka. Telefon:063/506-198.

27560 BU LE VAR OSLO BO \E WA, kod Futo{ke pijace uz Daltonku prodajem nov useqiv trosoban stan, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini.Telefon: 064/83727363 2806.

PRO DA JEM hitno nov stan od 54m2, kod Socijalnog za 32.000evra.

Telefon 064/356-0186.

27429 PRO DA JEM sre|en i renoviran, dvoiposoban stan, 53m2, sa terasom, Detelinara, kod {kole i vrti}a, cena 44500 evra. Pozovite 063/1088993, 021/523-193. {-44630.

462456 U SR CU STA ROG GRA DA prodajem useqiv salonski dvoiposoban stan, renoviran, dvostrano orjentisan, ukwi`en stan. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20086), www.solis-nekretni462383 ne.com.

BU LE VAR, u Ul. Novosadskog sajma u ekstra zgradi prodajem nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2 odli~nog rasporeda. Telefon 063/516478.

462407 DVO I PO SO BAN ukwi`en stan u kvalitetnoj zgradi kod Sajma, terasa, lift, tre}i sprat, 63m2, cena: 65.000. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

462434 CEN TAR!!! Dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu u odli~nom stawu sa prelepom terasom. Telefon 063/500-213.

462439

NO VO NA SE QE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefo 636-8429.

462411 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Telefon 060/02-01-000.

462412 LI MAN, odli~an ukwi`en 3.0 stan od 74m2 na II spratu, cena 72.100. Telefon 063/80-39-043.

462410 CEN TAR, zgrada „Budu}nost” - i odli~an, ukwi`en 3.0 stan bez ulagawa, po ceni od 85.000. Telefon 064/220-95-65.

462414 CEN TAR, Ul. J. Bo{kovi}a, klasi~an 3.0 salonski stan od 92m2 na I spratu, cena 99.000. Telefon 060/0201-000.

462415 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 90m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, kompletno sre|en, dvostrano orijentisan, ukwi`en, mo`e i zamena za mawi uz doplatu!

Cena 69.900. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

462425 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 72m2, B. ]opi}a, I sprat, nov, dve terase, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, upotrebna dozvola, ukwi`en, cena 42.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

462422 LI MAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugoistok. Hitno i povoqno!!!

Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

462440 VLA DI KE PLA TO NA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu.

Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

462441 GR BA VI CA, nov ukwi`en odmah useqiv trosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, cena: 72.100 evra.

Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

462435 GR BA VI CA, nov odmah useqiv odli~an 3.0 stan na II spratu po ceni od 86.500. Telefon 063/516-478.

462408 TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14735), www.solis-nekretnine.com.

462384

dnevnik

PRO DA JEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:11206), www.solis-nekretnine.com.

462385 GR BA VI CA - trosoban stan od 73m2, odli~an raspored, dodatno sre|ivan, sa stvarima. Ukwi`en, stan i gara`a samo 93.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20252), www.solis-nekretni462387 ne.com.

PRO DA JEM odli~an trosoban stan, u samom centru, Ul. S. Branova~kog, 88m2, I sprat, sa terasom.

Ukwi`en. Salonski stan. Pozovite 063/10-88-993.

462457 PRO DA JEM dobar trosoban stan 83m2, centar-L. Mu{ickog, sa terasom. Cena 61800 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. {ifra-45634.

462458

PRO DA JEM na Beogradskom keju, odli~an trosoban stan 72m2, terasa.

Lift. Povoqno. Cena 63900 evra.

Pozovite 021/451-318, 523-193. {ifra43966.

462459 IN VE STI TOR „MOJ DOM” - prodaje u Ul. Laze Kosti}a br. 7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv nov.

Povrat PDV-a. Pozovite 060/07537-82.

462460 PRO DA JEM u Kraqa Petra, trosoban stan, 81m2, tri velike sobe, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, 2 terase, lift III sprat, ukwi`en, cena 67000 evra. Telefon 063/1088993.

462461 PRO DA JEM na Limanu I, trosoban stan, 83m2, tre}i sprat. Ukwi`en u odli~nom stawu. Povoqno! Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/07305-77.

462462 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU u novoj zgradi koja se sada useqava 85m2 trosoban-troiposoban stan gleda na dve strane, prazan, useqiv, drugi sprat, 930E/m2 sa PDV-om.

Telefoni: 451-318, 523-193.

462464 UKWI @EN dvoiposoban 73m2 kod Socijalnog, cena dogovor. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefoni: 063/10-30-232, 061/3013-484, 063/7450133.

27619 PRO DA JEM dvoiposoban stan 75m2 na Limanu za 74.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447622.

27642

PRO DA JEM nov dvoiposoban stan 70m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 79.000. Telefon:6447 -622.

27643 PRO DA JE MO noviji dvoiposoban stan u B. ]osi}a na drugom spratu za 71.000. Odmah useqiv. Telefon 27650 6447-622.

PRO DA JE MO dvoiposoban stan 70 m2 u zgradi od Budu}nosti na prvom spratu za 72.000. Telefon 6447-622, 27654 063/540-165.

BU LE VAR, ukwi`en trosoban 71m2 I sprat, cena 63.000E. Hitno!

Telefon 063/10-30-232, 061/301-3427623 84, 063/7450-133.

VLA SNIK, prodajem odli~an trosoban stan, 78m2, Liman IV, prvi sprat, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefon 6363-723, 062/8170-802.

27627 PRO DA JE MO trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace u zgradi od fasadne cigle. Stan je na drugom spratu. Telefon: 6447-622.

27636 PRO DA JE MO luksuzan trosoban stan 76m2 u Dr Ribara ulici na ~etvrtom spratu sa liftom. telefon 6447-622, 063/540-165.

27648 KOD STA DI O NA, klsi~an trosoban stan 86m2, lep raspored, ukwi`en. Telefon 6624-218.

27659 TRO SO BAN 78m2, centar, tre}i sprat, terasa, ukwi`en, mo`e kredit, povoqno. Telefon: 060/418-3227661 23.

LI MAN IV, lep porodi~an stan, sre|en, 130m2, ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak, vlasnik. Telefon 063/7757-617, 063/213-246.

25289 PRO DA JEM stan od 160m2 veoma lepo sre|en. Telefon 063/615-718.

27193 PRO DA JE MO ~etvorosoban ukwi`en stan od 83m2 kod Sajma za 69.000. Telefon: 6447-622 i 063/540165.

27587 HIT NO, nov, centar, 4.0, ]ipanova, 80m2, 4/IV, lift, povoqno, vlasnik. Telefon 063/346-288.

27472 PRO DA JEM salonski stan u Dunavskoj ulici, visoki parter, 95m2, gara`na mesta, trosoban, ukwi`en pogodan za stanovawe ili kancelarije. Telefon 064/11-84-654.

27559 PRO DA JEM nov stan u Veselina Masle{e br. 64, Bulevar Evrope 128m2, 100000E ili zamena za mawi uz doplatu. Telefon: 065/669-4452.

27519 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

25485 PE TRA DRAP [I NA, 1 . sprat, ukwi`en 82m2. Telefon 062/543816.

27709 PE TRA DRAP [I NA, 1 . sprat, ukwi`en 82m2. Telefon 062/543816.

27709 U BLO KU 8 lep troiposoban stan u potkrovqu 110/82m2 terasa 12m2, ekstra sre|en 72100. Telefoni: 451318, 523-193.

462465 PRO DA JEM dobar troiposoban stan, 90m2 tre}i sprat, u novijoj zgradi. Ekstra cena 66000. Pozovite 021/451-318, 060/07-305-77. {ifra-46260.

462463

oglasi

dnevnik

HIT NA PRO DA JA! Stan od 92m2 u Ul. Maksima Gorkog, prvi sprat, odli~an raspored, sve prostorije sa prozorima, blizu Dunava! Ekstra povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:17242), www.solis-nekretni462386 ne.com.

TRO I PO SO BAN nov useqiv stan na Grbavici u kvalitetnoj zgradi, redovan sprat, terasa, lift, 97m2, cena: 108.000 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

462436 SA LO NAC!!! Kod Izvr{nog ve}a troiposoban stan u maksimalno korektnom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

462442 BU LE VAR, Ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3.5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000.

Telefon 063/828-8377.

462416 LI MAN, odli~an luks opremqen nov i ukwi`en 3.5 stan na II spratu, cena 125.200. Telefon 063/828-83-77.

462417 GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4.5 stan (nije dupleks)+gara`a, cena 128.000. Telefon 064/220-9565.

462418 LI MAN u zgradi od fasadne cigle, klasi~an 4.0 stan od 93m2 odli~nog rasporeda na IV spratu, cena 95.800.

Telefon 063/828-83-77.

462419

PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 41927528 375, 060/4419-375.

PRO DA JEM ku}u u Beo~inu. Tele26299 fon: 872-060.

SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/54626899 739, 063/500-833 posle 16 KU ]A na prodaju u Ruskom Selu sa poslovnom prostorijom i pomo}nim objektom. Telefon 064/927-92-01 26366 IRI [KI VE NAC, prodajem ku}u, plac 2600m2, struja, voda, asfaltni 27436 put. Telefon 021/6411-964.

PRO DA JEM ku}u u ^erevi}u, na samom Dunavu, struja, voda, telefon, ukwi`eno.

Telefon 064/285-38-94 27517 IZ DA JEM jednoiposoban, name{ten stan, pored Studentskog grada, Bulevar despota Stefana 14. Telefon 6360-497.

27444 ^E NEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura. Telefon 063/24825689 150 PRO DA JEM obradno zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Vveternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2. Telefon 063/511-939.

27436 PLAC Bukovac 4.200m2, glavna ulica, asvalt, struja, voda, kanalizacija, gas, telefon, kablovska TV. Pogodan za sve.Cena po dogovoru. Telefon 064/639-76-41.

27205 PLAC 38 ari - stambeni objekat 96m2,

22826

BU LE VAR OSLO BO \E WA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4.0 stan 97m2 cena 98.900. Telefon 636-6952. 462413 GR BA VI CA - komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta.

Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:10270), www.solisnekretnine.com.

462388 LA ZE KO STI ]A - ~etvorosoban stan, komplet name{ten, izuzetna zgrada i stan, cena 135.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14887), www.solis-nekretnine.com.

462389 PRO DA JEM odli~an stan u Mi{e Dimitrijevi}a 122m2 sa gara`om, II sprat, novija zgrada, ~etvorosoban dvostran dve terase. Lift. Cena sa gara`om 128000 evra. Telefon 063/553899.

462466 U DO STO JEV SKOG kod Socijalnog nov prazan useqiv petosoban stan 103m2, cena 106000. Telefoni: 451-318, 523-193.

462467 PRO DA JEM hitno i povoqno stan 90m2, Bul. Kneza Milo{a 2. Telfon 063/500-668.

27633

RIBWAK!!! Dowi put 73, voda, struja, telefon, 1340 m2 - hitno. Telefon 060/47-22-532.

26593 NO VI SAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza. Cena 107.000E. Tel.: 522177, 065/54-540-38.

26594 KOM FOR NA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367.

26651 KU ]A Kamewar dva zasebna stana, cg, hitno, cena 78.000e. Telefon 063/516807.

27039 STA RA ku}a i plac 7 ari, Sime [olaja 16, Stari Ledinci. Telefon 886628.

27371 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e - potkrovqe, poseban ulaz, gara`a. telefon 021/842-894.

27451

parno grejawe, voda sprovedena i na plac, 140 vo}ki od 3 godine, gara`a 18m2, plus 2 {upe, `i~ana ograda, cena 36.000e.Telefoni 064/298-8936 i 065/517-8833.

27347 PO PO VI CA, plac sa prelepim pogledom na Novi Sad, 1100m2. Cena 38.500 evra. Telefon 064/17-89-789.

27445 PO PO VI CA, 800m2 sa ukwi`enim objektom, voda, struja, asfalt, gradski autobus, cena 24.000E. Telefoni: 060/5008-408.

27473 TE LEP, plac od 615m2 (40x15) sa ucrtanom ku}om od 83m2, u ulici Stanoja Gla27556 va{a 47. Telefon 063/513-605.

NO VI SAD - TRAN XA MENT, 2700m2 vo}wak, vinograd, deqivo na dva, dozvoqena gradwa, ekskluzivna lokacija. Telefon 064/22-87731. 25922 PRO DA JEM plac od 1.200m2, na periferiji Rumenke, prema Novom Sadu.

Telefon 064/244-72-52.

27529 RA KO VAC - Salaksije, prodajem vikendicu 50m2, plac 720m2. Telefon 064/184-90-38.

27425 PRO DA JEM parcelu 17, 65KJ pogodno za razne namene na ^eneju potez Rivica udaqeno 400m od magistralnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/506-926.

27572 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlaz na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas i struja.

Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 15 sati na telefon: 063/506-926. 27573 PRO DA JEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju kod aerodroma, udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/506-926.

27574 NO VI JA ku}a, 75m2, blizu centra, gradsko CG, kablovska, telefon, ukwi`ena, bez posrednika. Cena dogovor. Telefon 063/523-839.

27476 NA KLI SI prodajem ku}u kod zatvora ili mewam za stan. Telefon: 453548, 6416-892.

27525 ^OR TA NOV CI, ku}a od fasadne cigle 120m2, 30 ari ogra|enog placa do {ume 400m od Dunava. Najlep{e mesto. Telefon 011/2439-017 27181

NE [TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Tele27516 fon: 021/504-629.

FRU [KA GO RA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, cena 7.5 E/m2. Telefon: 069/18-26-726 27349 PRO DA JEM dva placa u Feketi}u blizu hotela 750m2 a drugi u selu 1000m2. Telefon: 453-548 i 6416-892 zvati uve~e.

27524 PRO DA JEM plac 500m2, Rumenka Ul. srpskih Dobrovoqaca 30, samo 9.500e.

27558 Telefon 064/3300609.

PLAC Bukovac 4.200m2, glavna ulica, asvalt, struja, voda, kanalizacija, gas, telefon, kablovska TV. Pogodan za sve.Cena po dogovoru. Telefon 27205 064/639-76-41.

IZ VID NI^ KA, ku}a oko 200m2 na placu od 450m2, bez ulagawa. Telefon 27707 062/543-816.

NO VI BE ^EJ ku}a na prodaju u centru sa oku}nicom i nusprostorijama.

Telefon 011/2334-122.

27711 PRO DA JEM plac na Sajlovu bez posrednika. Telefon 6518-001.

27689 PRO DA JEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa. Tele27706 fon 062/543-816.

PLAC kod {kole Jo`ef Atila, Telep, 325m2. Telefon 062/543-816.

27708 KI SA^ KA P+4+Pk, plac za kolektivnu gradwu. Telefon 062/543-816.

27710 ALI BE GO VAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Te27704 lefon: 062/543-816.

PLA CE VI, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543-816.

27705 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega Telefon 064/2019-322, markete. www.solis-nekretnine.com.

462373 PE TRO VA RA DIN plac od 514m2, gra|evinski, ukwi`en, ravan, dozvoqena gradwa ku}e spratnosti P+I+Pk, o~i{}en, isparcelisan, cena 12.600. Telefoni: 021/6616-324, 462428 063/536-212.

KU PAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

462372 EKS KLU ZIV NA PO NU DA! Moderno projektovana i luksuzno opremqena porodi~na ku}a, stambeni prostor 210m2 i 50m2 hobi prostor (teretana, sauna...), sve na placu od 600m2. Za vi{e informacija pogledajte sajt ili pozovite... Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:31061), www.solisnekretnine.com.

462374 PE TRO VA RA DIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva.

Cena 160.000 evra. Telefoni: 063/527459, 021/427-277, ({ifra:30813), www.solis-nekretnine.com.

462375 LEDINCI - TORINE, plac 9 ari, potpun pogled na Novi Sad, struja, gas, voda, telefon. Telefon 063/750-93-94.

27625 PRODAJEM parcelu 17, 65KJ pogodno za razne namene na ^eneju potez Rivica udaqeno 400m od magistralnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/506-926.

27572 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlaz na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas i struja. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/506-926.

27573 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju kod aerodroma, udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/506-926.

27574 SA LAJ KA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Tel. 065/3333-177.

27620 PRO DA JEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B, Radi~evi}a. Telefon 063/10-30-232, 061/301-3484 i 063/7450-133.

27621 STA RI JA vikendica u Zano{u, Sremski karlovci, 2500 plac, struja, tvrd put, 10.000e i 2 jutra zemqe 7.000e. Tel. 064/043-8702.

27664 SREM SKI Kar lov ci, centar, ku}a sa lokacijskom dozvolom za sedam stanova i gara`a. Telefon 063/548-906.

27669 PRO DA JEM 22 ara zemqe na Mi{eluku. telefon 547-698, 064/546-2134, 064/0438-702.

27672 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232.

27622

PRO DA JEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671.

27136

IZ DA JEM PO VOQ NO lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas. Tele27315 fon 063/87-33-330.

IZ DA JEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon: 063/505-198.

27360 IZ DA JEM lokal 24m2, obezbe|en re{etkama, klima, centralno grejawe za vi{e namena, Ul. Kosan~i} Ivana 5, Futo{ke pijace.Telefon: blizu 27372 021/547-062, 060/7676-575.

PRO DA JEM ili izdajem lokal, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 27027 061/621-44-24.

PRO DA JEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Telefon 062/255-706.

27083 PRO DA JEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Telefon 27138 063/501-671.

IZ DA JE se lokal 70 m2 ugao Temerinske i Gunduli}eve ul. nov pogodan za banke ostale delatnosti. Telefon 27594 064/220-94-85 PRO DA JEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Tele27083 fon 062/255-706.

PRO DA JE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”. Telefon 063/475-765. 27484

30.april-2.maj2011.

PRO DA JEM Jamaha XT 660R 2004 god. nove gume, registrovan 1g. Telefon 27508 060/731-7321.

TRAK TOR torpedo TD45, prvi vlasnik, kabina, kompresor, sve original, 3.300e + {pediter- prikolica 2 t.

Telefon 062/779880.

27598 PRO DA JEM panonija presu za seno, detelinu, kosa~icu IMT sa 4 to~ka i san peter sunce sakupqa~, Budisava..

Telefon 063/7511-720.

27260 TRAKTOR torpedo TD45, prvi vlasnik, kabina, kompresor, sve original, 3.300e + {pediter- prikolica 2 t.

Telefon 062/779880.

27598

PRO DA JEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 25948 064/13-12-135.

FRI @I DER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574162, 069/574-1622.

27426

PRO DA JEM ili izdajem tri kancelarijska prostora u Jevrejskoj ulici od 19m2, 44m2 i 55m2. Telefon: 063/540165.

27645 HIT NO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin.

16.000e. Telefon 6363-723, 062/8170802.

27626

PRO DA JEM objekat 45m2 sa pravom kori{}ewa prodajnog mesta na Kvanta{koj pijaci u neposrednoj blizini ulaz kapije. Idealna za prodaju ju`nog i doma}eg vo}a. Telefon 064/220-94-85 27593

PRO DA JEM gara`u, Grbavica, struja, voda, kanal, 20m2. Telefon 063/1830-164.

27513 PRO DA JEM GA RA @U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900eura Telefon 063/520-245 25907

KU PU JEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama . Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

27479 KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, pla}am maksimalno. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611.

27480 PRO DA JEM [KO DU oktaviju 1998 GAS - benzin 167.000 km prvi vlasnik, prva boja bela. Telefon 064/25-38-458.

27510 VE O MA povoqno: Xip Cherokee laredo, 2005 godi{te, ful oprema, ko`a, pogon na plin. Mo`e zamena za nekretninu. Telefon 063/475786.

27482 VE O MA povoqno: nov kamion~i} Fiat Ducato 250d 2009. god, ocariwen, prvi vlasnik, ful oprema. Mo`e i zamena za nekretninu. Informcije 063/47-5786.

27481

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27033 BA GAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 25947 021/421-452, 064/131-2135.

MO LER SKO - farbarske radove radi iskusan majstor. nazvati na telefon 6435-095.

27518 PO PRA VQAM: slavine, kotli}e, bojlere, el. {porete, brave, {arke, TA pe}i, roletne, usisiva~e, plafowere, sitne elektri~ne popravke. Telefon 062/972-08-41. Stojan.

27549 SA MO ZA PEN ZI O NE RE i prosvetare, molersko-farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430-549, 064/230-6898.

26428 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi.

Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu).

Telefon: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

27576 PE] KAR - zidam kaqave pe}i i otkupqujem kori{}ene. Imam nove pe}i, sve boje, moj materijal za rad. Telefoni: 064/1554029, 021/6301524.

27600 POD BU [I VA WE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27033 KA DA SER VIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon: 021/6321-332 i 065/543-68-96.

27374

31

ODGU[EWA ma{inski snimawe cevi rekonstrukcija kupatila zamena cevi i servis, garancija, ra~un. Telefon 6393737, 064/160-47-25.

27663 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi.

Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu).

Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

27576 PE]KAR - zidam kaqave pe}i i otkupqujem kori{}ene. Imam nove pe}i, sve boje, moj materijal za rad.

Telefoni: 064/1554029, 021/6301524.

27600 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27033

PRO DA JEM novije kolor televizore e37, e55, e72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen!

Telefon 421-516, mob. 064/157-2514.

27343 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma TV! Dolazak, isplata odmah! Non -stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514.

27344

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

23483

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

26823 PRO DA JEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848188, 063/511-932.

27512

PO TRE BAN saradnik za poslove marketinga privatne specijalisti~ke ordinacije (interna medicina, estetska medicina, stomatologija). Telefon 063/253-115.

27074 PO TRE BAN voza~ za pogrebnu slu`bu. Telefon 064/820-5840.

27609 PO TRE BAN pekar sa iskustvom.

Uslovi po dogovoru. Telefon: 064/1227372.

27369

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

23484 ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27106

32

OGLASi l ^iTUQe

30.april-2.maj2011.

BESPLATNO odnosimo Va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i dolazi27276 mo. Telefon: 063/779-5150.

OTKUP ZLATA, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefon 021/661-09-16, 064/5150-777. Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefo27106 ni: 6618-846, 063/8485495.

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, mesing. ^istimo tavane i podru me. Te le fo ni: 062/649-000, 27412 061/600-22-60

S velikom tugom i po{tovawem se opra{tamo od na{e drage prijateqice

dnevnik

Zbogom. Gospod zna kad }emo se sresti ponovo.

Maja \uki}

Maja \uki} Maje

Aleksandar i Lara Ba{i}.

Dobrota, hrabrost i lepota tvoje su vrline, zauvek si nas darovala time.

Tvoja Beba, Mirko i Marijana sa porodicom.

27735

OG-1

Povodom smrti po{tovane i uva`ene koleginice

Po~ivaj u miru.

Danas je 40 dana od kada nas je napustila na{a draga sestra i tetka

Po~ivaj u miru na{a draga

Danas, 30. aprila, u 11 sati, na Tranxamentskom grobqu obele`i}emo pomen, a 4. maja navr{ava se godina dana od kada je preminuo na{ voqeni otac i suprug

Zorica i Bo{ko ^ankovi}.

27740

TU@NO SE]AWE

Maje \uki} sudije Okru`nog suda u penziji

na na{u po{tovanu zaovu i tetku

Leposava Miqenovi}

Maja Marija \uki}

iz Stepanovi}eva

ro|. Vasiqevi}

posledwi pozdrav upu}uje kolektiv Apelacionog suda u Novom Sadu.

Uvek }e{ biti sa nama u na{im srcima i mislima.

59909/P

27743

Sestra Danica i sestri~ina Vera sa porodicom.

dr Ante Marasovi} specijalista - ginekolog

Tvoje drugarice Ceca i ]ira.

Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{.

Tvoji: Milka, Marina i Mario.

27731

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

27741

POMEN Pre trinaest godina, na dana{wi dan umro je moj voqeni otac

POMEN Dana 29. 4. 2011. godine navr{ilo se {est meseci od prerane smrti moga cimera

Opra{tamo prijateqa

se

od

na{eg

Leposavu Miqenovi} iz Stepanovi}eva

Rade Luburi} 12. 5. 2010 - 12. 5. 2011.

Rade Luburi} 12. 5. 2010 - 12. 5. 2011.

Dragi deda, s qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Sa qubavqu te se se}aju: snaja Nevenka, brati~ine Biqa, Rada i Mira sa porodicama.

Tvoji: unuka Jelena, zet Goran i praunuci Nemawa i Tara.

27739

Te{ko je izbrisati tugu i bol u na{im srcima. Ti nikad ne}e{ biti zaboravqen od onih koji te vole.

O`alo{}ena porodica: sin Mom~ilo, snaha Mirjana, unuke Jelena i Jovana, zet Goran i praunuci Nemawa i Tara.

27742

Mita Lazi} iz ^uruga @ivi u mom srcu i mislima, voqen i nezaboravqen.

Tvog vedrog lika uvek se rado se}amo i nikad te ne}emo predati zaboravu.

Jelica sa decom.

Tvoj cimi Mirko.

27727

27728

27737

GODI[WI POMEN

Sa po{tovawem i tugom opra{tamo se od na{e koleginice

Jasmina Feti}a Xaleta

Posledwi pozdrav bratu, bati i dedi Boletu

Ko~i Ferenca iz Rumenke Zbogom dragi Ferika.

Milan, Danilo i Mirjana.

27697

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminuo na{ dragi

Rade Luburi}

Marije \uki} na{e Maje Kolektiv Republi~kog javnog tu`ila{tva.

923/P

12. 5. 2010 - 12. 5. 2011.

Bo{ku Nikoli}u

Dragi na{ Garane, mnogo je suza i tuge od kada nisi sa nama.

Tvoj mio lik nosi}emo duboko u na{im srcima, ne}emo te nikad zaboraviti.

Sa bolom i tugom se opra{tamo od voqenog brata i dede.

Tvoja }erka Dragana, zet @are, unuci Slobodan, Sawa i prija Mira, porodica Raki}.

Sestra Danka, unuk Dragan, praunuci Predrag i Ivana, snaja Vesna.

27736

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg voqenog kolege

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{ voqeni otac, suprug, brat i tast

Jove Male{a

@ivan Despotovi}

~ije je srce prestalo da kuca 29. aprila 2011. godine. Uvek }emo te se se}ati kao dobrog, srda~nog, plemenitog, vrednog i po`rtvovanog radnika.

JP „@eleznice Srbije�

Uprava Novi Sad.

Parastos }e se odr`ati u utorak, 3. maja 2011. godine, u 10 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

59910/P

27738

S qubavqu, supruga Bosiqka, k}erka Sne`ana i zet Ostoja.

Jovo Male{ Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena sestra Miroslava iz Kanade sa porodicom.

27722

27734

IN MEMORIAM Danas, 30. aprila navr{ilo se sedamnest godina od kada nije sa nama na{ voqeni

Sa neizmernim bolom, tugom u srcu, javqamo tu`nu vest svim ro|acima i prijateqima da je preminuo u 92. godini na{ dragi

Velimir Rizni}

Bo{ko Nikoli}

25. 5. 1931 - 30. 4. 1994.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.

Wegovi najmiliji.

27732

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 13 sati, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: sin Milan, snaja Nada i unuka Lepa.

27685

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Milovanu \oki}u

od porodice Tula}.

27693

33

30.april-2.maj2011.

Napustila `ivot 28. aprila na{a supruga, majka, baba.

Maji}ka

Milosavi Ili} Vreme prolazi, a tuga, praznina i bol ostaju u srcima onih koji te vole.

Tvoji najmiliji: suprug Boro, k}erke Qiqana i Biqana, zetovi i unu~ad.

nedostaja}e nam tvoje `ivotne mudrosti, tvoj vedri duh i tvoja nepodno{qiva lako}a postojawa.

Tvoje Oqa i Zdenka.

27726

27656

Posledwi pozdrav

Dana, 29. 4. 2011. godine prestalo je da kuca plemenito srce na{eg brata, uje i {uraka.

Marija - Maja Vasiqevi}, udata \uki} Milovanu \oki}u

od Jeleninih prijateqa iz Kud-a „Svetozar Markovi}�.

ro|. 1948. penzioner - zamenik Republi~kog javnog tu`ioca

Jovo Male{ Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sestra Jovanka sa porodicom.

27721

27691

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj tetka

Ispra}aj }e se obaviti danas, 30. aprila 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Wena porodica: suprug \or|e, sin Slavko, }erka Miqana, snaja [enon, zet Boban, unuci Ema, Matija, Luka, Lola i Ana.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ voqeni

27725

POMEN

Slavki Dra`eta

Milorad [olaja

ro|. Ru`i}

1953 - 2011.

obele`i}emo u subotu, 30. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na mesnom grobqu, u Stepanovi}evu.

Sahrana je u Sremskim Karlovcima, na ^eratskom grobqu danas, 30. 4. 2011. u 15 ~asova.

Qubomir Kuqi}.

30. 4. 2002 - 30. 4. 2011.

27729

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{eg voqenog

Vaso Kosti}

Milan Vujkov

Milinko - Mi{o (Obrada) Radovi}

18. mart 1926 - 30. april 2010.

1948 - 28. 4. 2011.

Najmiliji na{, navr{ava se devet godina od Tvog odlaska i na{eg nezaborava.

Zauvek si u na{im srcima.

Julijana Lavi~ka Ispra}aj je danas, 30. 4. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: Ildiko, Marta, Aniko, Dejan, Anna i Ri~ard.

Jovana Beqanskog

U srcima na{im si zauvek.

1967 - 2011.

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 16 ~asova, iz kapele, na Gospo|ina~kom grobqu.

27730

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminuo na{ dragi

Milun Metodijevi}

Tvoji: Milica, Vuk i Mirjana.

27733

27723

Jovo Male{

Mnogo je bola i tuge u na{im srcima za ove tri godine od kako nisi sa nama.

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja supruga, deca i unu~ad.

O`alo{}ena sestra Du{anka sa porodicom.

Milun Metodijevi} Posledwi pozdrav prijatequ.

27720

Zauvek }e{ biti u na{im srcima: sin Kosta, snaja Du{ica sa decom, sestre Milenka, Milijana, Vinka, Lenka, Leposava sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina.

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, na Starom grobqu, u Kuli iz kapele.

27724

[ESTOMESE^NI POMEN

Dana 2. maja 2011. godine navr{avaju se tri godine od kad nas je napustio na{ dragi

Milovan \oki}

2. 5. 2008 - 2. 5. 2011.

27687

Mirjana, Ivana i Milana.

Wegovi najmiliji.

27692

TROGODI[WI POMEN

Oti{ao je u nezaborav na{ brat, otac i deda

O`alo{}ena porodica: supruga Mirjana, }erke Jana i Jovana i majka Anka.

27696

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 4. 2011. godine u 83. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

SE]AWE

Godine prolaze, a tuga ostaje.

O`alo{}eni: majka Bogdana i }erka Milana Jankovi} sa porodicom.

Porodice: Kostovski, Skorupan i Deliba{i}.

27712

27718

Gojko Kova~evi} Danas, 30. 4. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku, poseti}emo ve~nu ku}u na{eg oca.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoje: Mara i Svjetlana.

27719

34

^iTUQe l POMeni

30.april-2.maj2011.

3

3

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i svekar

SE]AWE

Napustila nas je zauvek na{a mila sestra, tetka i zaova

Dejan Adamovi}

Vojislav Raji}

prof. mr Stanka Kaka{i}

5. 2. 1981 - 2. 5. 2001.

Se}awe je tu`no ali uvek rado.

Vojislav Raji} Porodica Prodanovi}.

U ponedeqak, 2. maja 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu poseti}emo wegov grob.

Ovom prilikom `elimo da izrazimo najdubqu zahvalnost prijateqima, kom{ijama i familiji koji su bili uz nas u najte`im trenucima i poku{ali da ubla`e na{ preveliki bol.

Se}awem i tugom ~uvamo te od zaborava.

Supruga Olivera, sinovi Oliver i Vladimir i snaja Svetlana.

27688

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom voqenom bratu

ro|. Jani} Sav si od zvezda stvoren, ni{ta se u tebi ne}e ugasiti ni skratiti, samo }e{ jedne slu~ajne zore... svojoj se sestri vratiti...

Uvek- zauvek Mali...

Ostavila nas je u ve~noj tuzi i bolu.

obele`i}emo danas, 30. 4. 2011. godine, u 11 sati, na ^enejskom grobqu.

Oti{ao si prerano i ostavio tugu u mom srcu.

Neka tvoja plemenita du{a po~iva u ti{ini ve~nog mira.

Tvoja sestra Du{ica.

pozdrav

i

od: Jovana, Miroslava i Gordane Milivojevi}.

Toza Momirov sa porodicom.

Nikada te ne}emo zaboraviti i zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

27701

27714

Sa po{tovawem i tugom opra{tamo se od na{eg oca, dede i pradede

Nada Burawi Bo{ka Nikoli}a

ro|. Brzi} Vreme prolazi, ali se}awe ne bledi. Sa nama si u mislima i na{im srcima.

Joki

Vladi Rani}u

27690

GODI[WI POMEN dragim roditeqima

1920 - 2003.

Posledwi pozdrav

Milovanu \oki}u

i

Baji}

Milo{u

Dragi tata, po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji.

Tvoja }erka Mirjana sa porodicom.

27700

27717

27684

[ESTOGODI[WI POMEN

drugu

Weni: sestre Milica, Jula i Smiqka, sestri~ine Ceca i Qiqa, sestri}i Bane i Sa{a, snaha Branka i zetovi Pera, ^eda, Vasa i Mi{ko.

27657

Zdravku Brzaku Zdravici

Posledwi prijatequ

PETOGODI[WI POMEN

Seka, Boki, Deja, Jovana.

27686

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog

dnevnik

Posledwi prijatequ

POMEN

1918 - 2010.

pozdrav

dragom

obele`i}emo dana, 1. 5. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na vas.

Sinovi Rajko, @arko, @eqko i Du{ko, }erke Jela, Mileva, Danica, Radoslavka i Vesna sa porodicama.

27702

Vojislav Zelen

Marka Zeli}a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1956 - 2005.

2006 - 2011.

Pet bolnih godina je pro{lo bez tebe dragi na{ Maki.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji: mama, tata i sestra.

S tugom i qubavqu uspomenu na na{eg dragog, voqenog i nikad zaboravqenog Voju ~uvaju wegovi najmiliji: majka Jelka, otac An|elko, sin Milo{ i brat Milo{ sa decom.

27683

Protekle ~etiri godine samo su poja~ale tugu za tobom.

na{oj dragoj mami i baki

27680

2002 - 2011.

Petar Vra~ari} Milovanu \oki}u

Tvoji najmiliji: porodice Vra~ari} i Filipovi}.

Porodica Velemir.

27694

27699

POMEN

Iznenada je preminula na{a majka

Vesna Blumen{ajn - Mi}i} Dana, 4. maja navr{i}e se devet godina od kako nisi sa nama, ali si uvek u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Vreme tugu ne le~i samo je pove}ava, jer smo te svaki dan sve vi{e `eqni.

Tvoji: mama, tata, brat, snaja, brati~ine Jelena i Gordana.

mr Stanka Kaka{i}

\uro Grmo{

ro|. 24. 9. 1937.

30. 4. 2009 - 30. 4. 2011.

Uspomenu na wega zauvek ~uvaju: Sofija, Predrag, Sne`ana, Sowa, Milo{.

27671

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mama, mnogo boli. Svi te mnogo volimo.

Du{ki Pejovskoj

Tvoji: Nada, Biba, Zoran, Neboj{a, Tawa, Vlada, Marko, \or|e, Violeta, Ena, Lana, Sara i Luka.

27674

27677

POMEN

Pomen }e se odr`ati danas, 30. 4. 2011. godine u 10.30 sati na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za sve lepe trenutke.

Sin Tomislav i }erka Cveta sa porodicama.

Dragan Kri~kovi}

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

Milovan \oki}

3. 5. 1999 - 3. 5. 2011.

1956 - 2011.

Bol nije u re~ima nego u srcu, gde }e{ ostati zauvek, voqen i nikad zaboravqen.

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala ti za nesebi~nu qubav.

Tvoji: mama Mika, supruga Mirjana, sin Predrag i }erka Dragana.

27666

Zauvek s tobom, supruga Branislava i }erke Jelena i Svetlana.

27713

27698

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

GODI[WI POMEN

Milan Zari}

Radojka Popovi}

26. 4. 1926 - 3. 5. 2001.

2010 - 2011.

Stana Mila{inovi}

Mama, pro{la je godina dana od kada nisi sa nama, ali se}awa na tebe ne blede.

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoji najmiliji.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no izgubila `ivot u 65. godini na{a draga

Sin i }erka sa porodicama.

iz Koviqa Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 14 sati, u Koviqu.

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN mojoj

12. 6. 2010 - 30. 4. 2011.

Milani - Mimi ^ortanova~ki

Milan Kova~evi} Mikica

ro|. Vorgi} 31. 5. 2010 - 30. 4. 2011.

35

GODI[WI POMEN dragoj mami, baki i prabaki

Zori Zeqkovi}

Miqe Obradovi} Godi{wi pomen dajemo u subotu, 30. aprila, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

Ne ne `elim da priznam ni svom srcu ni svojoj du{i da smo same jer uvek }e{ majko biti sa nama. ]erke: Branka i Qiqana sa porodicama.

27592 27590

27678

POMEN na{im dragim roditeqima.

Dana, 2. maja 2011. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{e drage

GODI[WI POMEN

Zorka Vuji~i}

Vinka I~in

Dana 1. maja 2011. godine navr{ava se godinu dana od kako je preminula moja supruga Zorka.

Uz nezaborav i du`no po{tovawe obele`i}emo godi{wi pomen dana 30. aprila 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11 ~asova.

Mnogo, mnogo nam nedostaje{.

Qubavi, pro|e i godina, a ja i daqe ~ekam da se vrati{ ku}i...

Tvoj Debeli mu`.

Dana 3. maja 2011. godine navr{ava se tu`na godina od smrti na{e drage supruge, majke i bake

O`alo{}ene }erke: Mira, Milana, Sawa, unuka Teodora, zetovi Du{ko i Novica.

27665

27655

30.april-2.maj2011.

Zauvek tvoji: Slavica, \or|e i Milica.

Suprug Mihajlo.

Biqane Budi{a O`alo{}eni: tetka Dragiwa i sestre Jelica i Mira Ubovi}.

27603 27571

27624

27631

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Milenko I~in

POMEN

POMEN

POMEN

Lucija Pakledinac

2010 - 2011.

30. 4. 2010 - 30. 4. 2011.

Milena Milutinov Dadica

GODI[WI POMEN

I nakon svih ovih godina, ostaju drage uspomene, qubav i zahvalnost za sve {to ste za nas u~inili.

na{oj dragoj supruzi i majci

Va{i: Jovica i Zorica.

27682

Zorki Vuji~i}

Mihaqki Dabi}

Draga na{a, pro{lo je godinu dana od kada te nema sa nama.

Bol u na{im du{ama je neizmeran. Vole}emo te zauvek.

Godina tuge iza nas, se}awe na tvoj lik i dobrotu traja}e ve~no.

obele`i}emo danas, 30. 4. 2011. godine na Gradskom grobqu.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji: Borka, Milan, Sale i Rade.

Suprug Borko i sin Stevan.

27667

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

pozdrav

27670

27601

na{em

Imamo te svuda i u svemu si sa nama, samo te nemamo tamo gde nam najvi{e, najvi{e nedostaje{ - u `ivotu.

Danas, 30. 4. 2011. godine, u 10.30 sati, obele`i}emo godi{wi pomen na{oj dragoj majci, babi i svekrvi.

Stevanu Miju~i}u

Lucija Pakledinac

1926 - 2011.

Sahrana je danas, 30. 4. 2011. godine, u 12.15 ~asova, na Novom be`anijskom grobqu u Beogradu.

Opelo po~iwe u 11.45 ~asova.

od porodice Dozet.

Sin Dragomir, unuci Dragan, Sawa, Nemawa i Sandra, snaje Jasna i Qubica.

Sin Milan i }erka Marina sa porodicama.

27673

dragim roditeqima.

DESETOGODI[WI POMEN

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a bol le~iti vremenom.

S ponosom te pomiwemo, s tugom `ivimo, doveka pamtimo.

Kostantin Milutinov Koja 1994 - 2011.

Dari A}imovi} 1930 - 2001.

Uspomenu na wih ~uvaju: sin Kosta, unuka Milena i snaha Cica.

Parastos }emo odr`ati u subotu, 30. aprila, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: k}i Danica i sin Du{an sa porodicama.

27607

27568

3

SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Tvoji Kolarski.

27675

27628

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

1930 - 2010.

Tvoji: mama i tata.

Radmila Krsti}

Qubanu

2006 - 2011.

Dragoqubu A}imovi}u

27602

[ESTOMESE^NI POMEN

Zoran Ili} 1991 - 2011.

Leposavi Miqenovi}

Katica 2006 - 2011.

i

Veselin 1997 - 2011.

Zora Jovanov

Sini{a Mi{i}

ro|. Dutina

Tajo, prerano si nas napustio.

Koliko te volimo i koliko te trebamo to samo mi znamo.

Prolazi predugih 6 meseci otkako te nema, a jo{ uvek te ~ekamo.

Zauvek si sa nama, zauvek u na{im srcima.

Vreme nikada ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na Vas. Uvek }ete biti u na{im srcima i mislima.

Va{e }erke: \ur|ica, Jelica i Mirjana, unuci, praunuci i zetovi.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }emo jednogodi{wi pomen na{oj dragoj mami, supruzi i baki odr`ati u subotu, 30. aprila, u 10 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Weni najmiliji.

27616

27599

Vukovi}

obele`i}emo danas, 30. aprila 2011. godine, na grobqu u Stepanovi}evu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: sin Branislav sa porodcom.

Nikola Ili} 2009 - 2011.

Mnogo je lepih uspomena da vas ve~no pamtim i nikada ne zaboravim.

Mnogo vas voli va{a mama i supruga Nada.

Momo, Sandra, Sabina i Sowa.

27595

27614

26758

36

^iTUQe l POMeni

30.april-2.maj2011.

POMEN na{oj voqenoj

Dana, 1. 5. 2011. godine navr{ava se 9 godina od kada nije sa nama

Barbari Dobrosavqev Bebi 12. 6. 1979 - 3. 5. 1998.

Trinaest tu`nih godina bez tebe, devoj~ice na{a. Tragi~na sudbina te odvojila od nas.

Volimo te, qubimo i ~uvamo od zaborava, an|ele na{.

Puno te vole tvoji: otac Du{an, majka Milanka i brat Petar.

dr Miroqub Stefanovi}

1. 5. 2002 - 1. 5. 2011.

TU@NO SE]AWE

30. 4. 2001 - 30. 4. 2011.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na tebe i tvoju plemenitost ~uva}emo ve~no.

Mom~ilo Kapetanovi}

POLUGODI[WI POMEN

POMEN Rado te se se}amo.

26. 10. 2010 - 26. 4. 2011.

Nemet Dragutin Gane

2002 - 2011.

ro|. 9. 9. 1944.

Du{an Bruji}

Nadica [qapi}

30. 4. 2001 - 30. 4. 2011.

1974 - 2010.

Zauvek si u na{im srcima. ^uvamo te od zaborava.

Ve~no u srcu i mislima.

Tvoja porodica.

Porodica.

Tvoja porodica.

Suprug Vladica sa decom, svekrva, dever sa porodicom i brat Dejan Darabuc.

27427

27382

27449

27367

27551

TU@NO SE]AWE

POMEN Danas se navr{avaju tri godine od kako nije sa nama na{ najmiliji i nikad pre`aqeni

dnevnik

Dana, 2. 5. 2011. godine obele`avamo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

TU@NO SE]AWE

SEDMOGODI[WI POMEN

SE]AWE Na drag i svetao lik na{e majke

29. 4. 2008 - 29. 4. 2011.

Zvonimir Lajter

Bencun Qubi{i

Postoji ne{to {to ne umire, to su uspomene i se}awe na tebe.

Marica Radivojevi}

Tvoja sestra sa porodicom.

28. 2. 1950 - 29. 4. 2004.

S neizmernom tugom u srcu do~ekujemo 30. april, tvoj ~etrdeseti ro|endan. Iako te nema, zauvek `ivi{ me|u nama.

Tvoji: supruga Vesna i k}erka Tawa, porodice Bencun i Deni}.

Draga na{a Marice, danas je osam godina kako nisi sa nama. Bol i tuga ne prolaze.

Prolaze dani i godine, tebe sa nama nema vi{e, ali u srcu i du{i nedostaje{ nam najvi{e.

Tuguju za tobom: mama Miqa, tata Slobodan, sestra Zora i brat Radenko sa porodicom.

Tvoj sin Sini{a, }erka Sla|ana sa porodicom i supruga Radojka.

27545

27393

27373

27375

TU@NO SE]AWE

Dana 5. 5. 2011. godine navr{ava se {est meseci od kada sa nama nije na{a draga supruga, majka i baka

Katarina Josimov 30. 4. 2009 - 30. 4. 2011.

Sve je tu`no jer tebe vi{e nema.

Tvoji Josimovi.

Milka Obradovi} S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati.

Tvoji najmiliji: suprug \uro, }erka Biqana sa porodicom, sin Svetozar sa porodicom, unuci Aleksandar i Stefan.

Danas, 30. aprila 2011. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{a

Marija - Mara ^upi} iz Sremske Ra~e Hvala Ti za qubav, dobrotu i plemenitost.

Tvoji sinovi Dragan i \or|e.

Lenka Maksimovi} Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

27417

Dana 3. 5. 2011. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od smrti sina i brata

27465

Zlatko Gulin 25. 4. 2002 - 25. 4. 2011.

Radoslava Vlaovi}a

Godi{wi pomen dajem danas, 30. 4. 2011. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Vreme prolazi, tuga i bol ostaju.

O`alo{}ena tvoja supruga Kaja Leti} sa decom.

Tvoji: supruga Zdenka, sinovi Igor i Sr|an i ta{ta Zora.

Dragi Bato, voqeni nikada ne umiru. @ive}e{ ve~no u srcima tvoje mama Cvete i sestre Milane.

27530

27391

27401

27511

Navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog

PET GODINA smo bez na{eg Bate.

POMEN

Tvoji: k}erka Stojanka i sin Stojan sa porodicama.

Avramu Savinu

27522

Dana 7. 5. 2011. navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{ dragi suprug i otac

POMEN

POMEN

27327

Pajica Leti}

ro|. Adamovi}

1971 - 2011.

Sin Zoran, }erka Maja i unuk Filip.

iz Vilova

Zaspala je ve~nim snom pre ~etrdeset dana na{a draga drugarica

3

POMEN

30. 4. 2000 - 30. 4. 2011.

Du{anka Bogdan Mijin Duda

Stevana Ko~i}a

Slavko Bo`i}

iz [ajka{a

Slavko Le~i}

Pomen obele`avamo dana 2. 5.

2011. godine, u 9.30 ~asova, na grobqu, u Beo~in Selu.

Tuguje porodica.

27483

27491

^ETIRI GODINE od smrti

Miroslave Vuk~evi} Dobrota tvoga srca i toplina tvoje du{e vje~no ostaje u sje}awu.

Tvoji: Savo, Jovan, Sandra, Jovana i Duwa.

27456

Tvoji najmiliji: supruga Mira, sin Milenko, unuk Jovan i snaja Qubinka.

Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Vole te: Bojan sa porodicom i Milo{, Zvezdana, Slavica, Keti i Ankica sa porodicom.

27532

27538

Nikada te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: supruga Bo`idarka i sin Radoslav.

Danas, 30. 4. 2011. godine navr{ava se godina dana od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN

3. 5. 2009 - 3. 5. 2011.

Mom~ilo Qaki} Mo{a

^uva}emo je od zaborava.

Miroslav Rada Vukov

Wene drugarice Jeca i Mira.

iz Koviqa Wegovi: Stevan, Biqana i Dragiwa.

27416

27526

SE]AWE

GODI[WI POMEN voqenom sinu i ocu

Vaso Kosti}

Bo{ko Rus

Berza Jano{

Stjepanu Brebri}u

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Dok postoji vreme, postoja}e{ i ti na{ jedini sine i brate. Sa qubavqu koju smrt ne prekida, nosi}emo te ve~no u na{im srcima i mislima.

Dana, 1. maja 2011. godine navr{avaju se tri godine od kako nisi vi{e sa nama.

Voli te Tvoja Mira.

Supruga Rozalija, sin Jano{ i }erka Ilona sa porodicom.

Otac Milivoje, }erka Milena i zet Mile.

O`alo{}eni: o~uh @ivan, sin Zdenko i majka Jelisaveta.

27527

27544

27543

27475

iz Ba~kog Gradi{ta

1935 - 2010.

Voqeni moj Tata, ve~no }u te ~uvati u srcu, nositi u du{i.

Nedostaje{ mi sve vi{e i vi{e.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 1. maja se navr{ava tu`nih ~etrdeset dana od kako nas je zauvek ostavila na{a draga mama i baka

37

30.april-2.maj2011.

POMEN na{oj Ojki

POMEN

SE]AWE

1996 - 2011.

Tiho je oti{la na ve~ni po~inak na{a

Verica Skuban

Giric Rozaliji

ro|. Hajduk 1934 - 2011. iz Ruskog Krstura

Tvoja plemenitost i dobrota osta}e zauvek u na{em se}awu.

Giric Rozalija

S qubavqu i po{tovawem ~uvaju je u svojim srcima weni najmiliji: }erka Helena i sin Fedor sa porodicom.

280411/P

Ostala je velika praznina i tuga koja ne bledi. Wen dragi lik, tople re~i i wen pogled osta}e ve~no u na{im se}awima i srcima.

3

Tvoji Kuzmanovi}i: Mima, Dragan, Qiqa i Boban sa porodicama.

Stevan Dragi} Bata Petnaest mislima.

godina

u

na{im

Porodica Dragi}.

27450

26988

Danas, 30. aprila 2011. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama

DEVETOGODI[WI POMEN O`alo{}eni: suprug Imre, }erka Iboqa i zet Jovan.

27448

Zvonimir Lajter

POMEN

Nikola Pilipovi}

mr tehni~kih nauka

30. 4. 2009 - 30. 4. 2011.

Mili sine, ostavio si nas tu`ne u najlep{im tvojim godinama `ivota.

A tvoja dobrota svakog je veselila.

Bio si veliki saradnik velikih nau~nika i voqen predava~ u celoj Jugoslaviji.

Tvoji mama i tata.

Porodica.

27534

26712

Jovan Kne`evi}

POMEN

GODI[WI POMEN na{em voqenom deki i ocu

2. 5. 1991 - 2. 5. 2011.

Dragi Joco, pro{lo je 20 godina od kako si nas napustio. Tuga za tobom uvek je sa nama. Sa tobom 42 godine `ivota, to se ne mo`e zaboraviti. To ostaje ve~no u na{im srcima. Dragi Joco, sad bi mi bio najpotrebniji. Neka ti je ve~na slava i na svemu tu hvala.

Nikola Begojev Ni{ta ne mo`e da ubla`i tugu i prazninu u mom srcu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od svega.

Tvoja supruga Mila, sinovi, snaje, unu~ad i ostala rodbina.

Tvoja Qubica.

27565

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji: unuke Marina i Jelena, }erka Nada, sin Milorad i snaja Svetlana.

26833

3

PETOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i deki

Draganu Borojevi}u

27454

[ESTOMESE^NI POMEN

GODI[WI POMEN Danas, 30. 4. 2011. godine navr{ava se godina od dana kada nas je iznenada napustio na{ voqeni

Radovanu - Ra{i Stojkovi}u

Buila Slavomir

dipl. in`. elektrotehnike

1941 - 2010.

\uro [u{a Braco

obele`en je parastosom u crkvi Sv. Save u Vankuveru i polagawem cve}a.

S qubavqu i dubokim po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegov plemeniti lik.

Supruga Milena, sin Branko i }erka Mira sa porodicama.

Pomen je na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas, u 11 ~asova. Samo je vreme pro{lo, ista je qubav, ista tuga i velika praznina. Ponosni na tebe, tvoj po{ten i ~astan `ivot.

Wegovi najmiliji.

27383

27548

3

POMEN 2. 5. 2001 - 2. 5. 2011.

Dana 7. maja navr{i}e se pola godine od smrti na{eg dragog supruga, tate, svekra i dede.

Zauvek }e{ nam ostati u srcima.

Tvoji najmiliji.

27358

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Qiqana Suboti}

Aleksandra - Sa{ka [e}erov

Dejan Kozomora

2004 - 2011.

1. 5. 2003 - 1. 5. 2011.

profesor Sa tugom u srcu i mislima ~uva}emo te od zaborava.

Porodica Kozomora.

27553

Osam godina ime na{ih dana je tuga, bol i `alost.

Ti si sva na{a misao. Svaki dan si u nama i sa nama u se}awima i suzama.

Neka te An|eli ~uvaju.

Za tobom tuguju: mama Mirjana i tata Svetozar.

27514

Tvoj Toma.

27348

38

06.30 Кухињица 07.20 Јегричка - парк природе 07.30 Споменици Војводине: Врдничка кула 07.45 Јутарња гимнастика 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Аладин и чаробна лампа 08.50 Хајде са мном у обданиште 09.05 Зврк 09.30 Маштаоница 10.00 Питам се, питам 10.30 Путеви наде 11.00 Концерт 100 тамбураша 12.00 Вести 12.10 Слободна тема 12.35 Њушкање 13.00 Агро мозаик 13.30 Одрживи развој Европе и ми, док. прог.

14.00 Без упута 15.00 Вести 15.10 Петказање 16.20 Полако па сигурно 17.00 ТВ Дневник 17.20 Црно бели свет 18.00 Тајна хране: Шампињони 18.10 ПЦТВ 19.05 Рачуница 19.30 ТВ Дневник 20.05 Суботом уживо 22.00 Војвођански дневник 22.30 Дуел струна 23.25 Пресент 00.00 Кинси, филм 01.55 Црно бели свет

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

tv program

30.april-2.maj2011.

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Елизабетин двор, филм (слов) Вести на мађарском Имам једну жељу Фаца Осамнаест година касније, филм На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна – Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађ. (Јелен лет) Мој гост (мађ) Музички програм ТВ Продаја

Кад кућа није тесна - Жене на селу У првој емисији серијала “Жене на селу” представићемо Женску мултиетничку групу из Селеуша. Њихови програми и активности добар су пример оним удружењима која тек треба да настану. У емисији говори председница Удружења Еуфрозина Марина и многе чланице, затим покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, као и директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки. Ауторка: Светлана Миљанић (РТВ 2, 17.00)

06.05 08.00 09.06 11.10 12.27 13.00 13.25 14.10 14.55

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 06.00 07.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Тојотин свет Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Приче из књижаре Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

16.55 17.25 18.58 19.30 20.05 21.05 22.47 00.40 00.56 02.25 04.00 04.50 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС На слово на слово Дневник Ексклузивно ТВ лица...као сав нормалан свет Фудбал: Јелен суперлига: Јагодина-Партизан, пренос Зелена трава Мој рођак са села Сагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Ван домета, филм Последња легија, филм ТВ продаја Продавци, филм Продавци 2, филм Вести Квадратура круга ТВ продаја Верски календар

07.00 10.45 11.15 11.45 12.30 13.00 17.00 20.00 20.45 22.30

АТП Минхен 1/4 финале Преглед Шампионата Премијер лига, магазин Најава Премијер лиге Прави НБА АТП Минхен 1/2 финале АТП Есторил 1/2 финале НБА акција Кошарка: Цедевита – Цибона Премијер лига: Челси – Тотенхем 00.30 Премијер лига: ВБА – Астон Вила

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботим поподне, 04.00 Освета

15.29 16.04 17.00 17.33 19.32 20.00

23.55 00.21 00.52 02.15

06.00 06.30 08.30 09.00 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 13.00 13.02 13.15 13.30 14.00 14.30

Последња легија

Др Ху Цртани филм Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Смрт шпијунима Спорт Нетворк Река наде Неон сити Објектив Фојлов рат Неон сити Објектив Јована суботом ИЦТ плус Река наде Документарни програм Објектив Кад природа узврати ударац

09.08 09.28 09.42 10.28 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.30 14.00

21.30 22.00 22.25

Ајшвараја Раи

09.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.10 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30

07.15 08.01 08.25 08.30 08.53

Последњи од многих Цезара, млади Ромулус, чека да наследи трон, све док германске силе не нападну град, заузму га и брутално убију његове родитеље. У последњој секунди, док је у смртној опасности, Ромулуса спасава командант полиције Аурелиус. Улоге: Томас Сангстер, Колин Фирт, Бен Кингсли, Ајшвараја Раи Режија: Даг Лафлер (РТС 1, 22.47)

15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 00.30 02.00

ТВ лица...као сав нормалан Делта стејт Мале приче Мобил фест Моје острво је мој дом, ЕБУ драма Зујалице Мале приче Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Време одлуке Свет здравља 7 РТС дана Грађанин Тенис: Србија опен, полуфинале 1, пренос Лети, лети песмо моја мила Вратите ми младост Вреле гуме Клизање: СП, жене, слободно, снимак Тотал тенис Тенис: Србија опен, полуфинале 2, пренос Свет спорта Јелен супер лига Клизање: СП, плес, слободно, снимак Свет риболова Вреле гуме Тенис: Србија опен, полуфинале 1 (р) Тенис: Србија опен, полуфинале 2 (р)

ВОА Маратон Сваштарица Балканика у... Вести Улови трофеј Филм: Вин Дикси Вести Милица² Инфо Фуснота Мајсторски Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Шарено Вести Филм: Пејзажи у магли Вести Офис Породица Серано Филм: Ноћ у музеју Откопчано Вести Милица² Тачка усијања Филм: Грозница суботње вечери Филм: Пејзажи у магли

Карла Гуђино 05.30 Еленин дух-омнибус 08.00 Домаћин 09.15 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.50 Кобра 11.50 Домаћине, ожени се 12.50 Радна акција 14.00 Паклена кухиња 15.10 Филм: Обрачун у Казино Кабареу 17.00 Желите ли да постанете милионер?

18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 20.00 Када лишће пада 21.00 Филм: Смртоносно оружје 4 23.30 Филм: Последња фантазија 01.30 Топ спид 02.30 Филм: До краја света

Ноћ у музеју Лери је један од оних људи који одбијају да одрасту. Непретано смишља начине да се брзо обогати, али све се завршава на идеји. Ни у приватном му животу не цветају руже: његова бивша супруга ће се поново удати, а он жели да се пред њом и сином докаже као одговоран човек. Улоге: Бен Стилер, Робин Вилијамс, Карла Гуђино, Мики Руни Режија: Шон Леви (Авала, 20.30)

dnevnik

06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.50 12.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00 03.00 03.45 05.30

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабрина - тајни живот Сирене Пресовање Плишани зека, филм Телешоп Вести Беверли Хилс, 90210 Ћирилица Телешоп Вести Јагода у супермаркету, филм Телемастер Пут ка ватреном рингу Парови - најбоље Концерт за Јапан Луда кућа Беверли Хилс, 90210 Матрјошки Јагода у супермаркету , филм Луда кућа Концерт за Јапан Пут ка ватреном рингу

Милан Васић

Коњи врани Други део трилогије о банатском паору Сави Лађарском у годинама после Првог светског рата. Трилогија са радњом започетом у годинама уочи и током Првог светског рата сада се наставља. Сава је пример оног како животне околности и погрешне одлуке у погрешним тренуцима могу начисто да упропасте човека. Улоге: Милан Васић, Калина Ковачевић, Милена Ражнатовић, Марта Узелац Режија: Љубиша Самарџић (Б92, 21.00) 07.00 08.40 09.05 09.30 11.00 11.35 14.00 15.00 15.30 16.00 16.10 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.20 23.50 01.20

Знање на поклон Водич за родитеље Дора истражује Филм: Анђели с тавана Вести Б92 Пријатељи ПОПодне Еукануба Буђелар Вести Б92 Филм: Модиљани Вести Б92 Наша мала клиника Људи са Менхетна Филм: Коњи врани Вести Б92 Спортски преглед Филм: Ефекат помрачења Људи са Менхетна

07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.00 04.00

Добро јутро Позови Велики брата Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат- преглед дана Звезде Гранда Филм: Пољубац девојке Филм: Хладни челик Филм: Кенонбол

Владо Георгиев

Концерт за Јапан Погледајте хуманитарни концерт одржан у Ваљеву, који су организовали грађани овог града, на којем су учествовали Бора Чорба, Владо Георгиев, Неша Галија... (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

30.april-2.maj2011.

На по ме на: ТВ про грам за не де љу 1. мај и по не де љак 2. мај мо же те про на ћи у ТВ ма га зи ну.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

Ева Мен дес

Гост Рај дер Зве зда мо то тр к а Џо ни Блејз дав но је скло пио уго вор с ђа во лом да би за шти тио оне ко је нај ви ше во ли: свог оца и љу бав из мла до сти Рок сан. Али са да је Ме фи сто фе лес до шао да на пла ти ду го ве. Џо ни ће мо ра ти да ра ди за ње га... Уло ге: Ни ко лас Кејџ, Пи тер Фон да, Сем Ели от, Вес Бен тли, Ева Мен дес Ре жи ја: Марк Сти вен Џон сон (Но ва ТВ, 21.50) 08.05 08.15 08.25 08.45 09.10 09.25 09.50 10.10 12.45 14.20 16.35 17.00 17.10 17.40 19.15 20.05 21.50 23.55 02.05 03.30

08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Човек са запада, филм 10.10 Кућни љубимци 10.43 Генерација Ипсилон 11.12 Нормалан живот 11.52 Пастел 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 14.00 Духовни изазови 14.24 Еко зона 14.54 Културна баштина 15.09 Опера бокс 15.42 Јеловници изгубљеног времена 16.05 Евромагазин 16.50 Репортери 17.54 Северни медвед - оком шпијунске камере, док. филм 19.30 Дневник 20.04 Интервју: Надбискуп Петар Рајич у поводу проглашења Ивана Павла Другог блаженим 20.17 Вечерас 20.25 Звезде певају 22.25 Опсадно стање, филм 00.24 Филмски маратон: Хенри: Портрет серијског убице, филм 01.48 Филмски маратон: Човек са запада, филм 03.23 Скица и портрет 03.59 Репортери

06.20 07.20 11.20 12.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 22.50

Судија Ејми Вокер, Тексашки ренџер Све по закону Добра жена Филм: Трач Филм: Веренички прстен Браћа и сестре Добра жена Све по закону Филм: Остани прибран Филм: Ева

06.35 07.10 07.35 08.30 09.05 09.45 11.45 13.35 16.15 18.30 19.05 20.00

РТЛ Данас Враголасти Денис Драгон Бол З Училица Ексклузив Таблоид Почетник године, филм Зевс и Роксан, филм Хрватска тражи звезду Бубњеви победе, филм РТЛ Данас Биг брадер Ко је сместио Црвенкапици?, филм Председникова kћерка, филм Луда вожња, филм Астро шоу РТЛ Данас Биг брадер

21.30 23.25 01.10 02.10 02.45

Пред сед ни ко ва кћер ка Жи вот пред очи ма јав но сти и под стал ном прат њом тај не слу жбе по ста је не из др жив за кћер ку аме рич ког пред сед ни ка па Са ман та Ме кен зи тра жи да је пу сте да ужи ва у жи во ту на ко ле џу, као што то ра де и ње не ко ле ге... Уло ге: Кеј ти Холмс, Марк Блу кас, Мајкл Ки тон, Аме ри, Мар га рет Ко лин, Леј ла Ро чон Ре жи ја: Фо рест Ви та кер (РТЛ, 21.30)

Фифи и цветно друштво Тими Тајм Пепа Бакуган Чагингтон Бејблејд метал фјужн Винкс Најбоље године Гле, ко то говори 2, филм Вертикална граница, филм Проверено Вести Проверено - наставак Луд, збуњен, нормалан Дневник Заповедна одговорност, филм Гост Рајдер, филм Хелбој, филм Езо ТВ Заповедна одговорност, филм

Ја имам таленат У трећој емисији шоу програма ,,Ја имам таленат” сусрешћемо се са Мишом Младеновићем, уметничко име му је Факир, 25-годишњим младићем из Београда, јединственим у Србији, који има необичне таленте: једе стакло, седи на ексерима, гута мачеве, ватру, једе црве и разне бубе, буши образе ексерима, ставља ексер као и упаљену бушилицу у нос. Професионално држи и часове јоге у свом студију. Из Београда су и Романо хип-хоп банд ГРУББ, петочлани денс тим, иначе овогодишњи учесници америчког серијала ,,Ја имам таленат‘’. То су момци који имају своје турнеје широм Европе, тренутно су у Француској, пријатељи су Симона Ковела, човека који је осмислио формат ,,Ја имам таленат‘’. У овој епизоди, представиће се и Дуња Андрић, наша суграђанка, ученица II разреда основне сколе ,,Ђура Даничић. Из Крушевца долази Катарина Јовановић и певаће ,,Gi ve me one re a son‘’ од Трејси Чепман, има 18 година и похађа III разред Гимназије у Крушевцу. Водитељи су Ивана Бајић и Влада Алексић. (РТС, недеља, 21.00)

Пр ви мај у Фај ронт Ре пу бли ци! Пре се дам да на Зо ран Ке сић је с го сти ма про сла вио Ус крс, а 101. епи зо да про шла је у про сла ви 1. ма ја. Ка ко и до ли ку је оби ча ји ма нај ве ћег рад нич ког пра зни ка, у ка фа ну су до шли удар ни ци са цр ве ним за ста ва ма, ср пом и че ки ћем, а би ло је и пра си ћа. С Ке си ћем је сла вио дво јац ко ји то ком це ле го ди не ра но ра ни и за ба вља Ср би ју, во ди тељ ски тан дем ју тар њег про гра ма Ра ди ја С, Дар ко Ми тро вић и Мар ко Сте па но вић. Због че га је њи хо во „На ци о нал но раз ги ба ва ње“ нај за бав ни ји и нај слу ша ни ји ра диј ски ју тар њи у Ср би ји са зна ће те у овом пр во мај ском Фај рон ту. До дат ну до зу сме ха да ће стенд-ап ко ми чар Ма рио Кр жић, а му зич ка по др шка би ће бенд „Са спек ти“. (Пр ва, не де ља, 23.45)

Паз де ла Ху ер та

Шет ња за пам ће ње 08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Свет новца: Како се обогатити у рецесији 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 11.00 Живео Пакистан 12.00 Смрт леденог човека 13.00 Колонија 14.00 Ми Европљани 15.00 Атина: Истина о демократији 16.00 Стопама Чајковског 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Потрага за Северозападним пролазом 20.00 Библијске загонетке 21.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 22.00 Дан када је умро Џемс Дин 23.00 У потрази за Бетовеном 00.00 Стопама Чајковског 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.30 08.50 11.25 11.55 13.35 15.05 17.15 18.30 20.05 21.50 23.35 01.00 02.30

Вода живота Острво Корњача Авантуре Карлоса Гусенице Брат и сестрица Острво Корњача Док. филм: Магије, мистерије и чуда Балтичка олуја Рођен за одбрану Другарчине Мис Италије 1 Дијаматни Вредније од Рубина Голи скандал Вруће грешнице Мис Италије

Истините приче Година пса 2012 Васпитање за почетнике Сам у кући Смрт на сахрани Не знате ви Џека Број Принц и ја 3: Краљевски медени месец Моје једино Отмица у метроу 123 (2009) Две леве ноге Натали Холовеј Кад брда поцрвене

Аутостопери

Ме ђу ти неј џе ри ма ко ји се јед не ве че ри на је зе ру од лу че да се гру бо на ша ле са сво јим школ ским ко ле гом је и мла ди Лен дон, због чи јег не ма ра се ње гов вр шњак по вре дио. Лен дон убр зо до спе у ру ке по ли ци је, и ка жњен је при сил ним до бро твор ним ра дом... Уло ге: Шејн Вест, Мен ди Мур, Пи тер Ко јо ти, Ал Томп сон, Де рил Ха на, Клејн Кра форд, Паз де ла Ху ер та Ре жи ја: Адам Шанк ман (ХРТ 2, 17.32) 08.38 09.05 09.53 10.19 11.16 12.00 13.30 14.55 15.25 16.03 17.32 19.13 19.30 20.05 22.05 22.14 23.40 00.35 01.05 01.36

Бег лукавог лисца Време је за Дизнија Операција Барбароса Ни да ни не Бриљантин Моцарт у Кини, филм Филмска матинеја: Гепардице: Један свет, филм КС аутомагазин 4 зида Грегоријан, снимак концерта Филм: Шетња за памћење Коко Бил Музички специјал ХНЛ: Интер - Сплит, пренос ХНЛ - емисија Заштитница сведока Време је за џез КС аутомагазин 4 зида Ноћни музички програм

06.40 Доминик 11.00 Америчка прича 2: Фивел иде на Запад 13.00 Лудило 15.00 Бдење Неда Дивајна 17.00 Велика превара 19.15 Замка 21.00 Повратак у будућност 2 23.10 Ајкула 01.30 Хладнокрвно

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Гумо Бостонска браћа Повратак у живот И каубојке плачу Мала продавница ужаса Прдоња Госпођа Софел Крива огледала Бели песак Гумо Нимфоманске дроље (Хетеро1.)

02.00 Слатке луткице

39

Кеј ти Холмс

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Лов на сабљарке Потрага за природним гасом Људских руку дело X-машине Моћни бродови Борна кола браће Хау Главни адути Аута по мери: Берлин Амерички чопери Како се прави? Како то ради?

X-машине Људских руку дело Моћни бродови Аута по мери Трговци аутомобилима Борна кола браће Хау Мајстори за пиво Лов на сабљарке Каскадерски зависници

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 14.00 15.30 18.30 20.00 23.00 01.00

Екстремни спортови Сви спортови Футсал Билијар Билијар Бициклизам Билијар Билијар Билијар Борилачки спорт Билијар

Водитељи Ена Попов и Андреј Маричић у новој епизоди „Аутостопера” имаће задатак да са својим такмичарима стигну са стартне позиције у Ваљеву у Овчарско-Кабларску клисуру која крије комплекс манастира који су названи Мала Света гора. Да би им живот био што више загорчан, такмичари ће ка циљу морати да носе живо пиле које ће касније уручити као поклон манастиру Никоље који је и коначни циљ ове трке у којој упознајемо Србију. Између планина Овчар и Каблар, река Западна Морава обликовала је и створила ОвчарскоКабларску клисуру, дугачку свега 20 км, али једну од најлепших у Србији. Због своје изузетне лепоте Уредбом Владе Републике Србије проглашена је за заштићено природно добро – предео изузетних одлика. Клисура у својим недрима скрива своје највеће богатство, прелепе средњовековне српске манастире, по којима је и добила популарни назив „Српска Света гора“. (Пинк, недеља, 18.00)

Грување „Грување“ у епизоди Први мај приказује премијеру спота групе „Полyестер шок“ за песму „Хипнотисан“, коју ће у студију прокоментарисати чланови бенда Марко и Данијел. Видећете и како је било на изложби о почецима рокенрола у Београду, а очекује вас и премијера спота групе „Вултурес“ за песму „Колорадо кид“. Најавиће и нови албум „Џа или Бу“, који ће ускоро угледати светлост дана, а ту је, наравно, и топ листа, као и најаве предстојећих концерата Водитељи су Душан Мајкић, Тамара Цицери и Давид Стојановић (РТВ 1, недеља, 21.00)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

40

monitor

30.april-2.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Срећан вам Празник рада! Он неће протећи нерадно. Напротив. Активан одмор, спорт и било који други вид ангажовања и иницијативе с вашестране, долази до изражаја. И сувише сте пуни енергије.

BIK 20.4-20.5.

Дошло је време када бисте могли ујутру дуже да спавате и излежавате се, али, неке околности и немири вас раније буде и терају у акцију. Можете се повући у свој простор и радити из све снаге. Пут?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

ТоПлије

22

Subotica

21

Sombor

22

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

21

S. Mitrovica 23 Ruma

22

Pan~evo

22

Vr{ac

21

Srbija Beograd

23

Kragujevac

22

K. Mitrovica 22 Ni{

23

С пријатељима ћете провести дане празника, па и с фамилијом, у међувремену. Тек, много тога лепог и занимљивог вас чека, игре и игрице, планови и загонетке. Партнер доминира.

У недељу ћете донети одлуке или путовати, разрешити неке ствари и договарати се, планирати, уговарати. А у понедељак ћете уживати, опуштено, јер можете, јер вам се тако хоће, с драгом особом.

Односи с иностранством су више него повољни, било да само контактирате, договарате се, било да и путујете тамо негде далеко, на неко време. Што даље, то боље. Партнер је стабилан.

Дане празника ћете провести недовољно опуштено. Шетајте се, дишите, планинарите, чините било шта, али заборавите на пословне обавезе. Прија вам промена у глави и око вас. Породица.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Доследни сте, за разлику од других. Они ће вам кварити планове, али, ваљда је то њихова улога. С партнером се дешава све могуће и немогуће, само не хармонија и склад. Таква тура.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дајете све од себе, спонтано, жовијално, уз осмех који пара вреди. Шармирате кога хоћете, с лакоћом. Опуштено и лепо а довољно наметљиво и упорно. Све с мером и мераком.

Нећете избећи ни друштво, ни госте, ни изласке, излет, провод, путовање... Много тога се дешава, чак и када бисте радије да се повучете и одмарате, онако пасивно, од јутра до сутра.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Првомајске празнике ћете дочекати спремно и срећно, живо и живахно. Уосталом, зашто не бисте? Активни сте и енергични, али то не значи да треба претеривати. У љубави тихо, затишје.

Пријао би вам краћи пут и посета широј родбини, пријатељима. Неки нови ликови и другачији садржаји. Ако и када је сунчано време, није извесно шта ћете учинити. Ако и када киши, нећете ништа.

Омиљени сте у друштву, на које доста трошите, што времена и енергије, што новца. Празници ће вас орасположити. Само да не мора да се ради. Све остало је лако и лепо. Љубавни однос цвета.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

30.april-2.maj2011.

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Mало топлије и променљиво време са сунчаним периодима. По подне и увече могућа повремна киша и пљускови. ВеRim тар умерен југоисточни. Притисак мало испод нормале. ТемператуLondon ра од 12 до 22 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Мало топлије и променљиво време са сунчаним Cirih периодима. По подне и увече могућа повремна киша и пљускови.

Berlin Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак мало испод нормале. Температура од 9 до 23 степена.

Be~ СР БИ ЈА: Топлије и нестабилно време уз сунчане периоде и моVar{ava гућу краткотрајну кишу и пљускове са грмљавином током поподнева. Дуваће умерен југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, а у Kijev осталим крајевима слаб североисточни. Притисак испод нормале.

Moskva Температура од 6 до 24 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Oslo У не де љу, за 1. мај, нестабилно време уз честу кишу и пљускове.

St. Peterburg У по не де љак топлије са сунчаним периодима, по подне је могућа ређа појава пљускова.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити повољније, али хронични болесници могу осећати извесне тегобе. Метеоропатске реакције у виду нервозе и реуматских болова могуће су код осетљивих особа, нарочито у јужним деловима земље. Опрезно у саобраћају.

18 20 21 20 19 20 18

VIC DANA Шта је рекла плавуша кад су јој рекли да има вакуум у глави?

- Боље ишта него ништа.

21 15 17 11 21

Pariz

21

Minhen

20

Budimpe{ta

21

Stokholm

13

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

43 (-2)

Slankamen

212 (-10)

Apatin

100 (-1)

Zemun

258 (-10)

Bogojevo

96 (0)

Ba~. Palanka 123 (-5) Novi Sad

143 (-7)

Pan~evo

280 (-10)

Smederevo

450 (-6)

Tendencija stagnacije i opadawa

Ja{a Tomi}

96 (4)

Tendencija porasta

STARI BEGEJ Hetin

78 (0)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 245 (-11) S. Mitrovica 158 (16) Senta

289 (-5)

Beograd

211 (-9)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

218 (-10)

NERA

Tendencija opadawa

Kusi}

66 (0)

Re{ewe iz pro{log broja