Dnevnik 30.april 2010.

c m y

NOVI SAD

PETAK 30. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22704 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GENERALNI DIREKTOR JP „SRBIJAGAS“ DU[AN BAJATOVI]

Cena gasa miruje, dugovi se moraju platiti

str. 4

SUTRA U „DNEVNIKOVOM” TROBROJU

NA FRU[KOJ GORI, RIBARCU I U KAMENI^KOM PARKU

RADNI^KA KLASA IDE U RAJ

Kako je zelena bila moja dolina [OROM S BOROM

Dunav te~e i Bakunovim venama

Pradeda junak, boem i romanti~ar

Foto: B. Lu~i}

SUSRETI: KATARINA GAJER, PRAUNUKA GRKA ZORBE

Izletnici, navalite

VO\A „NACIONALNOG STROJA” JU^E IZ NEMA^KE IZRU^EN SRBIJI NA BEOGRADSKOM AERODROMU

Davidovi} u somborskom zatvoru

str. 9

IZRE^ENE PRESUDE ZA POKU[AJ UBISTVA I PQA^KU SPIRIDONA PIRGIDISA 28. APRILA LANE U VILI NA TATARSKOM BRDU

Napada~ima na gr~kog biznismena 26 godina zatvora

str. 12

str. 13

TROJKAMA NIKOLINI, URO[U I MILO[U OP[TINA KUPILA KOLICA

Iri{ki vozi} za sve` vazduh

NASLOVI

SPORT

str. 16 – 19

Politika 3 Kazna 41 gradona~elniku i predsedniku op{tine

Ekonomija 5 Od 1. maja prelazak na dinarske kredite

Dru{tvo 6 Kamen za sportsku halu u Gospo|incima

Novi Sad

MARIJA VEGER ZA KU]U SLAVNIH

8 Po~elo prinudno skidawe reklama

VO[A PROTIV NI[LIJA ZA EVROPSKU SCENU

Toplo

Vojvodina 11 Radnici se `ale, direktor pravda postupke

Reporta`e 14 Lako je crncima kad imaju Afriku, a {ta }emo mi?

Lov str. 10

15 Najvi{e turista iz Austrije i Nema~ke, zakazali [panci

POMO] KLADIONI^ARIMA

Najvi{a temperatura 27 °S

2

POLITIKA

petak30.april2010.

DNEVNIK

NA PROBI ITALIJANSKA GIMNIH FORMULA ZA JUNSKU KONFERENCIJU EU – ZAPADNI BALKAN U GLAVNOM GRADU BiH

KOSOVO

„Banditska tvorevina” Nezavisno Kosovo je banditska tvorevina koja ne}e pre`iveti, ocenio je u Beogradu ambasador Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin. Rogozin je na skupu povodom 65 godina pobede nad fa{izmom u Ruskom domu da zemqe koje su priznale Kosovo nisu to uradile zbog brige za kosovske Albance, ve} da bi oslabile jaku Srbiju na Balkanu. “Mi znamo da svaki greh ima ime i prezime i takve banditske tvorevine ne mogu da pre`ive”, naglasio je Rogozin i poru~io da }e Srbija odbraniti pravo na suverenitet i teritorijalnu celovitost.

Deklaracija Predstavnici Srbije u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope sastavili su i tom telu podneli predlog deklaracije kojom se osu|uje ukidawe i uni{tavawe telekomunikacija na Kosovu i Metohiji, izjavio je ju~e funkcioner Srpske radikalne stranke Boris Aleksi}. Predlog deklaracije, koju su podneli potpredsednik SRS Dragan Todorovi} i funkcioner DSS-a Milo{ Aligrudi}, potpisalo je 36 poslanika iz 11 zemaqa. U predlogu deklaracije se tra`i od me|unarodne zajednice na Kosovu i Metohiji povratak prava na telekomunikacije, uz upozorewe da je re~ o pritisku na Srbe, kojim se qudi li{avaju prava da slobodno komuniciraju, zagarantovanog Evropskom konvencijom, te da se kr{e imovinska prava Srbije i wenih gra|ana.

Incidenti Na severu Kosmeta preksino} su registrovana dva ozbiqna incidenta - u prvom meta nepoznatih napada~a bio je predajnik mobilne telefonije kosovskog operatera IPKO, a ne{to kasnije zabele`en je i napad na policijsku stanicu u Zubinom Potoku. U dvori{te stanice nepoznate osobe bacile su ru~nu bombu, a oba incidenta KPS tretira kao izazivawe op{te opasnosti.

Pri{tina mo`e u Sarajevo samo u pratwi Unmika Izjava {efa italijanske diploamtije Franka Fratinija da je Srbija pokazala interes za predlog da na predstoje}oj regionalnoj konferenciji, predvi|enoj za 2. jun u Sarajevu, u~esnici budu predstavqeni li~nim imenom, a ne imenom dr`ave, izazvala je razli~ite reakcije, ali i tuma~ewa {ta je zapravo dogovoreno u Beogradu. [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je nakon susreta s Fratinijem da, ukoliko „nema Unmika, nema ni Kosova“, i da se nada da }e se prona}i re{ewe da se svi pojave u Sarajevu, ali da Srbija uz bilo kakvu dozu dobre voqe ne mo`e pre}i preko „crvene linije“, a to su Rezolucija 1244 SB UN i me|unarodno pravo. Pri{tina je kako je prekju~e javqeno, prihvatila takozvani Gimnih model, koji je, ina~e, primawen na pra{kom ministarskom okupqawu, ali ne i prisustvo Unmika, {to o~ito daqe komplikuje situaciju.

Kako „Dnevnik“ saznaje, zbog razli~itih nedoumica koje su se pojavile i u medijima s poja{wewima stava Beograda, oglasilo se i Ministarstvo spoqnih poslova Srbije. Politi~ki direktor MSP-a Borko Stefanovi} izjavio je }e Srbija u~estvovati na konferenciji EU – Zapadni Balkan ukoliko organizatori obezbede elemente asimetrije za delegaciju Pri{tine i po{tovawe Rezolucije 1244, {to Beograd o~ekuje da }e se dogoditi. Stefanovi} je izjavio da je to mogu}e ostvariti po takozvanoj Gimnih formuli.

– Delegacija privremenih vlasti Kosova, ako do|e u Sarajevo, a mi se nadamo da ho}e, bi}e asimetri~na samim tim {to }e biti u pratwi {efa Unmika, koji bi govorio pre delegacije privremenih institucija – objasnio je Stefanovi}.

Dodatni elemenat asimetri~nosti prisustva, po wegovim re~ima, bi}e i to {to }e za stolom biti prisutni predstavnici dru-

Borko Stefanovi}: Organizatori moraju obezbediti po{tovawe Rezolucije 1244

gih me|unarodnih organizacija, ~ime bi dodatno bila nagla{ena ~iwenica da za stolom ne sede samo predstavnici dr`ava.

– U ovom trenutku jo{ nije izvesno da li }e delegacija privremenih organa iz Pri{tine do}i u Sarajevo, ali ohrabreni

Ni{ta se jo{ ne zna – Nisam sigurna da smo pristali na to da nastupimo bez imena dr`ave na junskom samitu EU – Zapadni Balkan u Sarajevu.

Sude}i po svim vestima koje sam ~itala, jo{ uvek postoji nedoumica da li oti}i, nastupati, ili ne. Li~no smatram da treba i}i na sve skupove kojima su na dnevnom redu regionalne teme. Mnogo boqe je saop{titi stav nego se ne pojaviti na skupu – izjavila je za „Dnevnik“ potpredsednica G17 plus Suzana Grubje{i}, koja smatra da se okupqawe na Brdu kod Krawa ne mo`e porediti po va`nosti sa samitom u Sarajevu.

Kako ukazuje, sarajevski samit }e biti pod pokroviteqstvom [panije, zemqe koja predsedava EU, a istovremeno je jedna od ~lanica Unije koja nije priznala jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. Potpredsednica G17 plus ka`e da, ukoliko se prihvati u~e{}e bez isticawa naziva dr`ave, to ne bi zna~ilo „klizno“ priznavawe nezavisnosti Kosova od Beograda.

– Ni implicitno ni eksplicitno ne}emo priznati Kosovo, ali bitno je da se to jasno ka`e na bilo kojem skupu – zakqu~uje Suzana Grubje{i}, koja je i ~lanica Odbora Skup{tine Srbije za spoqnu politiku.

SRBIJA NE]E DOZVOLITI UVO\EWE PASO[KE KONTROLE NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI

Opasan Ta~ijev marketing Najavu Duka|ina Goranija, savetnika predsednika kosovske vlade Ha{ima Ta~ija, da postoji mogu}nost }e gra|anima Srbije od po~etka slede}e godine pri prelazu administrativne linije s Kosovom biti neophodan paso{, a ne samo li~na karta kao {to je sada slu~aj, dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} ocenio je kao „marketin{ki potez”.

– Vlast u Pri{tini ima ozbiqnih problema na svim

frontovima, od organizovanog kriminala i korupcije do te{ke socijalne situacije, i na ovaj na~in, stalnim provocirawem sukoba sa srpskom stranom, skre}e pa`wu sopstvenog naroda na druge stvari – rekao je Ivanovi} za na{ list.

Gorani je, ina~e, rekao da je alternativa uvo|ewu paso{ke kontrole da Beograd i Pri{tina postignu “me|udr`avni sporazum”, sli~an onom kakav Kosovo ima s Albanijom i Crnom Gorom.

smo prvim signalima i samim tim {to se potvr|uje Rezolucija 1244 i garantuje asimetri~nost prisustva delegacije s Kosova – rekao je Stefanovi}.

On je objasnio da }e ispred svih u~esnika konferencije biti plo~ica s li~nim imenom, a

– U pitawu je jo{ jedan od poku{aja kosovskih Albanaca da doka`u svoj potez jednostranog progla{ewa nezavisnosti validnim. U svakom slu~aju, mi to ne}emo dozvoliti, a na ovakvu poruku Pri{tine bi morali da reaguju i Euleks i druge me|unarodne misije na Kosovu jer je wihov prioritetni zadatak da o~uvaju stabilnost u Pokrajini i nadgledaju poteze privremenih vlasti – poru~uje Ivanovi}.

M. S.

ne imenom dr`ave ili organizacije koju predstavqaju, {to je upravo kqu~ni element Gimnih formule.

– U Krawu je bio sastanak {efova dr`ava i vlada, na koji se ne mo`e primeniti Gimnih formula, a i Pri{tina nije bila u pratwi Unmika – konstatovao je Stefanovi}.

Ju~e se odlasio i predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica, ocenom da “pristanak da Srbija na skupu u Sarajevu u~estvuje kao zemqa bez imena predstavqa nov i te`ak poraz sada{we vlasti i wene politike da EU nema alternativu”. On je podsetio na to da je “Srbija pre samo mesec dana s punim pravom odbila da bez svog dr`avnog imena u~estvuje na skupu u Sloveniji da bi se omogu}ilo prisustvo la`ne dr`ave Kosovo, {to je bila dobra odluka, u saglasnosti s dr`avotvornom politikom”.

– Sada{wa vlast smogla je snage da se celih mesec dana dr`i odluke koja je u skladu s dr`avnim i nacionalnim interesima, ali je o~igledno ponovo po~ela da se vra}a svojoj kratkovidoj i {tetnoj politi-

Susret neminovan Predsednica spoqnopoliti~kog saveta Ministarstva spoqnih poslova Sowa Liht izjavila je da jo{ nisu usagla{eni detaqi u~e{}a Srbije i Kosova na samitu u Sarajevu. Po wenom mi{qewu, jo{ nije re{eno ko }e biti u delegacijima, kao i da li }e uz delegacije za stolom sedeti i predstavnici me|unarodnih organizacija. Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je, me|utim, “da i u Beogradu i u Pri{tini postoji svest o tome da je prvi susret kad-tad neminovan i da se upravo zato {to je ovo prvi put, postavqa toliko pitawa oko samog modaliteta”. „Zato sve mora biti izre`irano tako da svaka strane ostane pri svojim na~elnim stavovima, a da se, istovremeno, poka`e dobra voqa da se na|u pod istim krovom”, rekao je Vejvoda.

– Na{ stav je jasan: Kosovo bez Unmika ne mo`e u~estvovati nigde jer bi to bilo kr{ewe Rezolucije 1244 – istakao je Stefanovi}.

On je objasnio da }e u Sarajevu, za razliku od nedavne konferencije na Brdu kod Krawa, biti obezbe|ena asimetri~nosti u~e{}a delegacije iz Pri{tine.

ci – smatra lider Demokratske stranke Srbije.

Ko{tunica je dodao da “ostaje jo{ da vlast svojom besomu~nom propagandom poku{a da ubedi narod da je to jo{ jedna velika diplomatska pobeda i da je poseban ponos i dostojanstvo predstavqati zemqu bez imena”.

D. Milivojevi}

NOVA VERZIJA DEKLARACIJE O OSUDI ZLO^INA NAD SRBIMA

O detaqima posle praznika U posledwoj verziji nacrta deklaracije o osudi zlo~ina u~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda, koja je prosle|ena {efovima poslani~kih grupa da je prou~e tokom praznika, Skup{tina Srbije najo{trije osu|uje zlo~ine u~iwene nad dr`avqanima Srbije i svim pripadnicima srpskog naroda tokom oru`anih sukoba u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO-ovog bombardovawa 1999. godine. Uz to, Narodna skup{tina poziva i parlamente drugih zemaqa, pre svega s prostora biv{e Jugoslavije, da tako|e osude te zlo~ine i daju punu podr{ku svojim dr`avnim organima i organima me|unarodne zajednice u procesuirawu po~inilaca, kao i da jednako, cene}i vrednost svakog qudskog `ivota,

izraze po{tovawe prema srpskim `rtvama.

Skup{tina tako|e izra`ava punu spremnost Srbije da nastavi proces pomirewa i poziva sve narode biv{e Jugoslavije da daju puni doprinos stvarawu i ja~awu uslova za zajedni~ki `ivot, zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom po{tovawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, da zlo~ini vi{e nikada ne budu ponovqeni.

Istovremeno, u preambuli teksta izra`ava se duboko `aqewe za `rtve drugih naroda i nacionalnih mawina.

Kako je najavqeno, o ovoj verziji teksta {efovi poslani~kih grupa trebalo bi da sa predsednicom Narodne skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi} razgovaraju 5. maja.

E. D.

VESTI Jeremi} u [angaju Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} razgovarao je ju~e u [angaju sa {efom kineske diplomatije Jang \ie~om, a danas }e prisustvovati otvarawu svetske izlo`be Ekspo 2010, manifesticije progla{ene za „najve}i spektakl u istoriji sveta”, na kojoj }e, uz jo{ 191 dr`avu, biti predstavqena i Srbija. O~ekuje se da }e Ekspo 2010 tokom narednih {est meseci posetiti ~ak 70 miliona qudi. Najavqeno je da }e otvarawu Ekspa prisustvovati ruski predsednik Dmitrij Medvedev, {ef francuske dr`ave Nikola Sarkozi, kao i predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo. Podsetimo, prva svetska izlo`ba je bila organizovana u Londonu sredinom 19. veka i bila je zami{qena kao predstavqawe najve}ih nau~nih i tehnolo{kih dostignu}a. Na tim manifestacijama se ~ove~anstvo prvi put upoznalo sa nizom izuma, od korneta za sladoled do televizije.

Nastavqen divan o granici Sastankom Me|udr`avne diplomatske komisije za utvr|ivawe grani~ne linije i pripremu ugovora o dr`avnoj granici izme|u Hrvatske i Srbije ju~e su u Zagrebu, nakon sedmogodi{weg prekida, nastavqeni pregovori o granici izme|u dve dr`ave. Vo|e delegacija, dr`avni sekretar za politi~ka pitawa u Ministarstvu spoqnih poslova Hrvatske Davor Bo`inovi} i pomo}nik ministra spoqnih poslova Srbije Zdravko Pono{, ocenili su da je u bezbednosnom smislu stawe na granici dobro.

Na sednici su tako|e razmatrani i na~ini daqe saradwe u oblasti pograni~nog saobra}aja i grani~nih prelaza. Podsetimo, Me|udr`avna diplomatska komisija za identifikaciju-utvr|ivawe grani~ne linije i pripremu ugovora o dr`avnoj granici izme|u Srbije i Hrvatske osnivana je 2001. godine.

Za korak ispred Na konferenciji “Interkulturalni dijalog i unutra{wa sigurnost”, koja je okupila ministre unutra{wih poslova Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore, Austrije, Bugarske i Rumunije, ju~e je doneta Sarajevska deklaracija, koja je posve}ena re{avawu svih problema dijalogom i na miran na~in. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je novinarima u pauzi tog me|unarodnog skupa rekao da ta deklaracija upravo govori o unutra{woj bezbednosti.

“Ukoliko se problemi re{avaju na miran na~in, stvara se jedno beskonfliktno dru{tvo”, ocenio je Da~i}. On je naveo da su svi ministri unutra{wih poslova, u~esnici skupa, “jedinstveni da je u interesu unutra{we bezbednosti i stabilnosti ~itavog regiona da se svi problemi koji postoje re{avaju na miran na~in”. Da~i} je, ina~e, primetio i da je saradwa policija u zemqama regiona „za korak ili vi{e koraka ispred saradwe dr`ava”.

POLITIKA

DNEVNIK

petak30.april2010.

3

ODBOR ZA PROPISE ODBACIO PRIMEDBE O NEUSTAVNOSTI I NEZAKONITOSTI NAJVI[EG PRAVNOG AKTA AP VOJVODINE

POSLANI^KE TEME

Okon~an skup{tinski maraton Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su ju~e razmatrawe amandmana na zakonske predloge koji su na dnevnom redu druge sednice prole}nog zasedawa parlamenta. Time je ujedno okon~ana rasprava o 94 ta~ke, a glasawe je zakazano za u sredu, 5. maj, nakon ~ega }e istog dana zapo~eti nova sesija.

Skup{tina bi trebalo da se izjasni o {ezdesetak me|unarodnih sporazuma i vi{e od 50 zakonskih predloga iz dnevnog reda maratonske sednice zapo~ete 30. marta.

Izme|u ostalog, poslanici }e se izja{wavati o izmenama i dopuna-

ma zakona o izbeglicama, o regionalnom razvoju, o pravu na besplatne akcije, o predlogu zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, o izmenama i dopunama Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma.

Na dnevnom redu nove sednice je 11 ta~aka, me|u kojima je predlog zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu, izmene zakona o DRI-ju i o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja.

Parlament }e i na ovoj sednici ratifikovati vi{e me|unarodnih konvencija i sporazuma.

Kakva je Cvijanova uloga U popodnevnom delu sesije, predvi|enom za poslani~ka pitawa, lider LDP-a ^edomir Jovanovi} je zatra`io da Vlada Srbije saop{ti “kada }e re}i istinu o ulozi nekada{weg vr{ioca du`nosti generalnog sekretara predsednika dr`ave Vladimira Cvijana, te`ini i osnovanosti wegovih optu`bi”.

– Kada }e uslediti brza, jasna istraga? Nije to posao novinara ni opozicionih poslanika, o~ekujem od vas da skinete qagu s na{eg pravosu|a u o~ima EU, ako ona postoji – rekao je Jovanovi}, i zapitao i da li je Cvijan ostao v. d. zato {to je poku{ao da kompromituje Borisa Tadi}a tako {to je u svoju fioku sakrio izmene zakona o krivi~nom postupku, obmanuv{i predsednika dr`ave, koji je trebalo da ih potpi{e, da je stigao samo “neki zakon o odlikovawima”.

Taj Zakon je potpisan pet dana nakon usvajawa u parlamentu 2005. godine, a wegova re{ewa trebalo je da obezbede produ`ewe pritvora pripadnicima "zemunskog klana".

Jovanovi} je zamerio, kako je rekao, i na tome {to Vlada nije rekla nijednu re~ u odbranu predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarovi} i ministarke pravde Sne`ane Malovi}.

– Kakva je to vlada koja }uti kada se wen ministar optu`uje kao ~lan pravosudne mafije? – zapitao je Jovanovi}, nagla{avaju}i da od “premijera Mirka Cvetkovi}a nisam ~uo ni re~ o tome”.

Ispravi}emo gre{ke Odgovaraju}i na pitawa ^edomira Jovanovi}a, potpredsenik Vlade Bo`idar \eli} istakao je da “nije prvi put da se poku{ava zamena teza, da se oni koji se bore protiv mafije, progla{avaju mafijom”.

– Ti otpori reformi pravosu|a i daqe postoje, veze rade i daqe kroz politizaciju. Vlada daje podr{ku ministarki pravde. Nema mesta za brigu, reforma pravosu|a do kraja }e biti sprovede-

na jer u woj je budu}nost na{e zemqe. Nema qage na na{em pravosu|u, tako niko u Evropi ne misli, i ima}u prilike da o ovoj reformi govorim za desetak dana, kada }u se sastati s evropskim komesarima – naveo je \eli}, istivremeno obe}av{i da }e, u slu~aju da je neka gre{ka prilikom reizbora nosilaca pravosudnih funkcija u~iwena, ona biti ispravqena.

S. Stankovi}

Korhec i Petrovi} zastupa}e Statut pred USS-om Odbor Skup{tine Vojvodine za propise utvrdio je ju~e odgovore Ustavnom sudu Srbije povodom tri inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta AP Vojvodine, kojima su odba~ene primedbe navedene u wima. Odbor je ovlastio pokrajinskog sekretara za upravu i propise Tama{a Korheca i pokrajinskog sekretara za nauku i {efa poslani~ke grupe ZEV-a Dragoslava Petrovi}a da zastupaju stav Odbora pred Ustavnim sudom Srbije.

U obrazlo`ewima Odbora povodom dve inicijative poslani~ke grupe DSS–NS-a iz Skup{tine Srbije kojima se osporava ustavnost i zakonitost Statuta u celini, kao i inicijative Udru`ewa "]irilica" iz Novog Sada i Milorada Kuraice iz Subotice, isti~e se, izme|u ostalog, da je Statut dobio dvotre}insku podr{ku u vojvo|anskom parlamentu, kao i saglasnost Skup{tine Srbije. Tako|e, ukazuje se na to da Statut ne predstavqa tipi~an podzakonski

[to pre utvrditi prioritete Radna grupa, koju ~ine predstavnici Vlade Vojvodine, Univerziteta u Novom Sadu i vojvo|anskih op{tina i gradova, odlu~ila je da se ubrza proces priprema za profilisawe Vojvodine u okviru procesa dunavske regionalne saradwe i formirawu ove evroregije. Na ju~era{wem sastanku, kojim je predsedavao predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i, oceweno je da {to pre mora da se utvrdi lista prioritetnih projekata Vojvodine u dunavskoj strategiji. Egere{i je naveo da je

dosad pristiglo oko 120 projekata koji su od zna~aja i za regionalni i za lokalni nivo, iz oblasti privrede, ekologije, obrazovawa kulture, prostornog planirawa.

– U projektu formirawa dunavske regije najva`niji su inovativnost, kreativnost, saradwa i partnerstvo. Na tim temeqima moramo da, u {to skorijem roku, utvrdimo kqu~ne prioritete i projekte. Ti projekti moraju biti rezultat konsenzusa ne samo svih zainteresovanih ~inilaca u na{oj zemqi ve} i u ~ita-

Poziv op{tinama Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} pozvao je ju~e sve op{tine, nevladine organizacije, privredne komore, udru`ewa gra|ana i druge neprofitne organizacije da konkuri{u za programe IPA za prekograni~nu saradwu koji se ti~u razvoja podunavskog regiona. \eli} je na godi{woj konferenciji programa prekograni~ne saradwe objasnio da to nisu samo op{tine na Dunavu ve} i one u slivu Dunava. „Na taj na~in }emo pokazati da smo ozbiqna zemqa", rekao je \eli}, i podsetio na to da Srbija aktivno u~estvuje u izradi Dunavske strategije Evropske unije.

Prava adresa je Vlada, promena Ustava nije nu`na

Sve je jednostavno ako postoji politi~ka voqa (Mihaq Wila{)

Vlada treba da odlu~i tako da gra|anima bude dobro (Aniko [irkova)

vernoba~kom okrugu sa sedi{tem u Subotici, uz napomenu da se ne bi mogao na}i niti jedan argumenat, pogotovo ne geografski, za ostanak u Severnobanatskom okrugu.

– ^ak i kada su pre dve decenije uspostavqeni okruzi i kada smo svrstani u Severnobanatski, Kawi`a je u pogledu organizacije pravosu|a i Tu`ila{tva ostala usmerena prema Subotici. Ni u

mnogim drugim oblastima ni{ta se nije mewalo jer se u startu videlo da takve granice okruga nisu logi~ne i da su utvr|ene iskqu~ivo zbog tada{weg izbornog sistema. A po{to se izborni sistem promenio, ni taj argumenat vi{e ne stoji. Dakle, ukoliko bi postojala politi~ka voqa, sve bi se moglo jednostavno srediti izmenom Vladine uredbe – ka`e Wila{.

Predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova (DS) podse}a na to da je op{tinski parlament 2006. godine pokrenuo inicijativu prema nadle`nima da se Senta prikqu~i Severnoba~kom okrugu.

– Smatramo da ponovna odluka o toj inicijativi nije potrebna nego da Vlada Srbije treba da odlu~i tako da gra|anima Sente bude dobro. [to se registarskih saobra}ajnih tablica ti~e, postoje}a

Tablice su druga pri~a Predsednik SO Ada Aron ^onka (DZVM) ka`e da je pogre{no me{ati pitawe izmene granica upravnih okruga s inicijativom koju su pokrenule Ada i Senta s ciqem da dobiju zajedni~ku registarsku oznaku "AS" ili "SA". „Za inicijativu o registarskim oznakama postigli smo na~elni dogovor s koalicionim partnerima, pa }emo je u najskorije vreme uobli~iti u zakonsku formu i nadam se da u tom pogledu ne}e biti problema da se realizuje”, ka`e ^onka.

Statuta, ali i time {to je taj akt usvojen s dvotre}inskom ve}inom u Skup{tini Vojvodine, a nakon toga potvr|en je u Skup{tini Srbije. Tako|e, i {to se ti~e inicijative Udru`ewa gra|ana "]irilica" i jednog gra|anina vezane za ~lan 26 Statuta, odgovor na{eg odbora Ustavnom sudu sadr`i stav da je taj ~lan u skladu s Ustavom i s pozitivnim pravnim propisima – rekao je Dobrani}.

B. D. S.

U TOKU POZICIONIRAWE VOJVODINE U OKVIRU DUNAVSKE STRATEGIJE

JO[ MALO O KOREKCIJI GRANICA UPRAVNIH OKRUGA NA SEVERU VOJVODINE

Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ (SVM) kategori~an je da na~elnik Severnobanatskog okruga Vladimir Ili} gre{i kada tvrdi da je za promenu granica upravnog okruga potrebna promena Ustava Srbije. I drugi sagovornici iz ba~kih potiskih op{tina Ada i Senta predo~avaju ~iwenicu da je ovo pitawe u nadle`nosti Vlade. U pozadini tvrdwe na~elnika Severnobanatskog okruga, barem po nezvani~nim saznawima pojedinih sagovornika „Dnevnika”, zapravo su navodni dogovori nekih politi~kih stranaka da se pitawe prekomponovawa okruga odlo`i za vreme kada se bude mewao Ustav.

– Nikakva promena Ustava nije potrebna, ~ak nije ni zakonodavna regulativa u pitawu, nego su granice okruga regulisane uredbom Vlade Srbije – komentari{e Wila{ za na{ list. – Tu uredbu Vlada mo`e bilo kada promeniti isto kako ju je i donela. Mi smo u ovom mandatu ve} dva puta upu}ivali inicijativu Vladi, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Wila{ dodaje da je Kawi`i ekonomski, kulturno i u svim oblastima interes da pripada Se-

akt, s obzirom na proceduru wegovog usvajawa, ali i na to da sam Ustav predvi|a da se tim aktom autonomno uredi nadle`nost, izbor, organizacija i rad organa i slu`bi koje osniva APV. Predsednik Odbora za propise Savo Dobrani} kazao je da }e odgovori Ustavnom sudu biti prosle|eni odmah.

– Na{ stav je da Ustav nije povre|en, {to je potvr|eno i u veoma op{irnoj javnoj raspravi koja je vo|ena u toku izrade

inicijativa jo{ nije zvani~na jer organi op{tine jo{ nisu zauzeli stav. Ako je op{tina Kawi`a, koja tako|e pripada Severnobanatskom okrugu, mogla dobiti zasebne tablice, mislim da nema nikakvih prepreka da zajedni~ku registarsku tablicu dobiju op{tine Senta i Ada. Smatram da je taj zahtev opravdan i na}i }e se na dnevnom redu op{tinskih organa – ka`e Aniko [irkova.

Republi~ki poslanik i predsednik Op{tinskog odbora DS-a u Adi Tama{ Tot tako|e konstatuje da se granice upravnih okruga mogu promeniti uredbom Vlade.

– Ali izmena granica upravnih okruga u ovom trenutku nije na dnevnom redu, o tome moramo sesti i dogovarati se da vidimo {ta bi bilo najboqe re{ewe – da li je za gra|ane boqe da budemo u Severnoba~kom regionu sa sedi{tem u Subotici ili, mo`da, da se formira zaseban Potiski okrug. Moraju se sagledati sve oblasti, od saobra}ajne infrastrukture, zdravstva, obrzovawa do privrede.

To nikako ne bi smela da bude politi~ka, nego racionalna odluka.

Ne mo`e to biti stvar predloga jedne politi~ke stranke, nego zajedni~kog dogovora. Ina~e, susedne potiske op{tine treba da sara|uju, da zajedni~ki izrade razvojne planove da bi poboq{ale ekonomsku i privrednu klimu, da privuku strane investitore, da se otvaraju nova radna mesta i da na taj na~in poboq{avamo `ivotni standard gra|ana, {to je u ovom trenutku najbitnije – smatra Tot. M. Mitrovi}

vom dunavskom prostoru – istakao je predsednik pokrajinskog parlamenta.

On je ukazao i na potrebu organizovawa sastanaka s predsednicima podunavskih op{tina u Pokrajini da bi se poja~ala uloga lokalnih samouprava i uva`ili wihovi interesi u ovom projektu. Radna grupa zadu`ila je potpredsednika Vlade APV i pokrajin-

skog sekretara za me|uregionalnu saradwu Borisa Barjaktarovi}a, koji je i ~lan Radne grupe za saradwu Republike Srbije s EU u Podunavqu, da preuzme operativnu koordinaciju dogovorenih zakqu~aka, kao i da do 20. maja budu realizovane sve neophodne aktivnosti u utvr|ivawu pozicije AP Vojvodine u okviru dunavske strategije.

B. D. S.

Kazna ~eka 41 gradona~elnika i predsednika op{tine Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu podnelo je prekr{ajne prijave protiv 140 organa javne vlasti zbog nepostupawa po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna-

~aja. Prekr{ajnim sudovima podneti su zahtevi protiv 41 gradona~elnika i predsednika op{tina, 92 direktora centara za socijalni rad i sedam rukovodilaca republi~kih organa.

REKLI SU

Samaryi}-Markovi}: Siguran je Vladin brod Ministarka sporta i omladine Srbije i ~lan Predsedni{tva G17 plus Sne`ana Samarxi}Markovi} izjavila je da Vladin brod ne mo`e da zaquqa ni milion potpisa za vanredne izbore ni protesti {irom Srbije, koje najavquje opozicija, napomiwu}i da je ve}ina u Skup{tini Srbije stabilna. Ona je dodala da }e se G17 odazvati pozivu predsednika Tadi}a da se ulo`i sva energija kako bi se spre~ila koalicija opozicionih stranaka da do|e na vlast. „Predsednik Tadi} je mudar ~ovek sa dobrim pam}ewem. Se}a se dobro vremena sankcija, ratova, hiperinflacije i nesta{ica.

Prirodno je da ne `eli da takvi qudi ~ine vladaju}u ve}inu u Srbiji", rekla je Samarxi}-Markovi}.

Srbqanovi}: Politi~ka elita brine samo o sebi Dobar program nema ni vlast ni opozicija, ka`e dramska spisateqica Biqana Srbqanovi} i obja{wava da politi~ari samo obe}avaju re{ewa za goru}a pitawa. "Evropske vrednosti su takve da dr`ava pripada pre svega gra|anima i da demokratija ne zna~i jedan populisti~ki sistem u kome mi sada izvi~emo nekog predsednika i taj ima pravo da radi {ta god ho}e. ^ini mi se da je cela politi~ka elita koncentrisana na sebe, na samu sebe, kako }e sebe da restruktuira, kako }e sebe da finansira, kako }e sebe da postavi, kako }e sebe da finansira, koja }e kadrovska re{ewa u okviru sebe da postavi i mi se sada time bavimo”, izjavila je Biqana Srbqanovi}.

4

EKONOMIJA

petak30.april2010.

STIGLA DOZVOLA ZA IZVOZ

GENERALNI DIREKTOR JP „SRBIJAGAS“ DU[AN BAJATOVI]

Na{a riba u EU

Srbija je dobila dozvolu za izvoz proizvoda od ribe u Evropsku uniju, saop{tilo je ju~e Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. U saop{tewu se podse}a na to da je tokom 2009. Ministarstvo postavilo zakonodavne, a kasnije i prakti~ne uslove za izvoz proizvoda od ribe u Evropsku uniju.

Po~etkom 2010. godine, u Srbiji je boravila veterinarska inspekcija Unije FVO-a (Misija EU za hranu i veterinu), koja je proverila celokupni sistem. Inspekcija je utvrdila da Srbija poseduje istovetan sistem kontrole u proizvodwi i prometu ribe i proizvoda akvakulture, da je uvela standarde EU i da je garant za izvoz, {to je rezultiralo stavqawem na{e zemqe na listu zemaqa iz ~ijih objekata se mo`e izvoziti na tr`i{te zemaqa Unije.

DNEVNIK

Cena gasa miruje, dugovi se moraju platiti – Cena gasa u Srbiji za sada se ne}e mewati, a u dogovoru s Vladom Srbije preduze}emo mere da se eventualno poskupqewe odlo`i – rekao je generalni direktor JP „Srbijagas“ Du{an Bajatovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare. – Uz to, eventualna promena cene vi{e }e zavisiti od kursa dolara nego od cene gasa koji se uvozi.

Po wegovim re~ima, sada{wa cena gasa je 356 dolara za 1.000 kubika, u tre}em kvartalu ista koli~ina najverovatnije }e ko{tati 370, a u ~etvrtom kvartalu 375 dolara. To zna~i da bi cena gasa bila oko pet posto vi{a nego sad, a iako JP „Srbijagas“ ima prava da tra`i promenu cene kada procenat bude tri posto, to se ne}e ~initi ukoliko ne do|e do ve}ih promena kursa dolara.

Du{an Bajatovi}

ZAPO[QAVAWE INVALIDA

Kazne za poslodavce – Poslodavci koji ne budu po{tovali odredbe Zakona o zapo{qavawu, koji ure|uje zapo{qavawe osoba s invaliditetom, mora}e da plate kaznu u visini od tri prose~ne minimalne zarade – izjavio je ju~e predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin.

Svaka firma s vi{e od 50 zaposlenih je du`na da od 24. maja ove godine, kada Zakon stupa na snagu, zapo{qava dve osobe s invaliditetom.

– Zakon je donet da bi se primewivao, a ne izvrdavao, a za ciq ima potpunu integraciju osoba s invaliditetom da bi se i one osetile korisnim – rekao je Bugarin, koji je ju~e potpisao Memorandum o saradwi s nevladinom organizacijom „Forum mladih s invaliditetom“.

Ukazav{i na to da JP „Srbijagas“ jer se potro{eno mora platiti – ka`e ne duguje dobavqa~u za gas kupqen, Bajatovi} isporu~en i potro{en protekle Tako, recimo, Beogradske elektrane grejne sezone, Bajatovi} je rekao da duguju JP „Srbijagas“ oko 5,5 milijarje slika druga~ija kada su u pitawu di dinara, JKP „Novosadska topalna“ pla}awa potro{a~a ne{to mawe od 1,1 miliovom preduze}u. jardu, a PD „Panonske Eventualna promena elektrane“ oko 816 mi– Potro{a~i nam duguju oko 21 milijar- cene vi{e }e zavisiti liona... Deo dugova bi}e du dinara, od ~ega je od kursa dolara nego pla}en tokom letwih mepotra`ivawe od daseci, kada se gas ne trood cene gasa qinskih sistema gre{i, a JP „Srbijagas“ }e koji se uvozi jawa oko deset milise, ukoliko bude potrebjardi. Dugovawa su veno, dodatno zadu`iti da lika i moraju se platiti jer nam to bi doma}e tr`i{te bilo redovno stvara zna~ajne probleme s teku}om snabdeveno ovim energentom. Ina~e, likvidno{}u. Zato se mora tra`iti ukazao je Bajatovi}, protekle grejene re{ewe, i to izme|u onih koji ga mosezone zabele`eno je pove}awe potrogu ponuditi – Vlade Srbije, daqin{we preko daqinskih sistema grejawa skih sistema grejawa, odnosno loza oko 100 miliona kubika. kalnih samouprava, i JP „Srbijagas“ D. Mla|enovi}

FINANSIRAWE OP[TINSKIH PROJEKATA

Nerazvijeni dobijaju novac za komunalije Pomo}nik direktora Kancelarije Vlade Srbije za odr`ivi razvoj nedovoqno razvijenih podru~ja Edib Kajevi} najavio je ju~e da }e komisija te kancelarije otvoriti zahteve 48 nerazvijenih op{tina Srbije za finansirawe projekata u ukupnom iznosu od 40 miliona dinara. Kajevi} je FoNetu rekao da je od raspisivawa konkursa, 16.

Predsednik Foruma @eqko Ili} je napomenuo da dobra voqa poslodavaca postoji, kao i da je Zakon predvideo „dobre mehanizme“.

– Me|utim, zajedni~ki treba da radimo da bismo jo{ podigli svest poslodavaca i edukovali i poslodavce i osobe s invaliditetom – rekao je Ili}.

marta, do 16. aprila kancelariji stiglo 60 zahteva iz 48 op{tina za finansirawe projektne dokumentacije, kao i infrastrukturnih radova u tim nerazvijenim op{tinama. Najvi{e zahteva do{lo je s juga Srbije, potom iz Brani~evskog okruga, a zatim iz centralne Srbije i Vojvodine, precizirao je on.

– Mi smo u tekstu konkursa naglasili da se finansiraju projekti generalnih i urbanisti~kih planova, po{to je izri~ita obaveza op{tina da to re{e do kraja godine – rekao je Kajevi}, i dodao da je drugi prioritet bio da se kandiduju projekti ure|ewa putne i komunalne infrastrukture, koja je u tim op{tinama izuzetno lo{a.

GRA\EVINARI VOJVODINE TRA@E PODR[KU VLADE SRBIJE

Samo masovna stanogradwa spasava ciglare Ukoliko uskoro ne za`ivi Vladin projekat masovne stanogradwe, industrija gra|evinskog materijala mogla bi se ne samo ponovo zaustaviti nego i kona~no ugasiti, re~eno je na ju~era{woj sednici Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine.

Predsednik Udru`ewa Qubodrag Kne`evi} rekao je da je ova godina jo{ te`a od prethodne, koja je bila mnogo lo{ija od 2008.

Uprkos razgovorima u Vladi Srbije o oporavku gra|evinske industrije i masovnoj stanogradwi, koja bi smawila zalihe gra|evinskog materijala i omogu}ila redovnu proizvodwu, gotovo ni{ta nije krenulo, zbog ~ega je Kne`evi} izrazio bojazan da je ova gra|evinska sezona izgubqena. Ciglanama zato preti zatvarawe, a radnicima Tr`i{te rada, {to ne odgovara nikome – ni firmama, ni zaposlenima, ni dr`avi. Da bi se krenulo daqe, Kne`evi} predla`e izgradwu energetski efikasnih stanova i ku}a koje }e

{wa meseca deset odsto mawi nego u istom periodu lane, a tada je u Vojvodini ve} zabele`io pad ~ak za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. On je istakao kako se iza gra|evinske lokomotive nalazi 30 privrednih vagona, pa bi bila ogromna {teta za celu Srbiju da ne podr`i ovu zna~ajnu oblast. ^lan Upravnog odbora PK Vojvodine Stevo Bobi} ocenio je paradoksalnim to {to posto-

Na{ima mrvice, strancima ni penali Komentari{u}i upravo zavr{eni tender za izgradwu autoputa Horgo{ – Novi Sad, koji se finansira doma}im parama i na kojem su posao dobili doma}i neimari, Marko Cigi} pita kakva je to briga dr`ave za doma}u operativu kada je rok pla}awa tri~etiri godine, a rok izgradwe devet meseci. S druge, pak, strane, kada se gradi iz kredita, posao u pravilu dobijaju stranci, koji, kao kod be{~anskog mosta, za nekoliko godina probijaju rokove, a odobrene pare stoje i dr`ava mora da zbog toga pla}a kamatu. Uprkos svemu, dobijaju posao na novim projektima, poput obilaznice oko Dimitrovgrada. smawiti potro{wu energije i leti i zimi, a samo malo pove}ati tro{kove izgradwe zbog ne{to ve}e debqine zidova.

Sekretar Odbora za gra|evinarstvo @arko ^a|enovi} rekao je da je izvoz gra|evinskog materijala u prva tri ovogodi-

ji velika potra`wa za stanovima, a investitori ne kre}u u izgradwu. Razloge za to dr`ava bi morala sagledati i uva`iti.

Bobi} smatra da se izme|u liberalizma i protekcionizma mora prikloniti drugoj soluciji, kao {to su uradile sve dr`ave sveta

da bi za{titile svoje fabrike.

On je ocenio da imamo i pamet, i materijale, o ~emu svedo~e brojni objekti, poput novog Avalskog torwa. Posebno se osvrnuo na tendere, koji su u ve}ini slu~ajeva okrenuti protiv doma}ih neimara, pa veoma te{ko uspevaju da dobiju posao.

Generalni direktor „Vojvodinaputa“ Marko Cigi} rekao je da je zapostavqeno odr`avawe putne mre`e Srbije, vredne 15 milijardi evra. Koliko god da je va`na izgradwa Koridora 10, on smatra nedopustivim da se prepolove sredstva za odr`avawe saobra}ajnica na ime nove izgradwe. Tako se, ka`e, {aqe pogre{na slika da smo iza{li iz krize jer radimo i gradimo, ali pitawe je {ta }e biti za koju godinu kada putevi jo{ vi{e propadnu, a i danas su vi{e od 70 odsto u lo{em ili izrazito lo{em stawu.

R. Dautovi}

28. 4. 2010.

1.205,37185

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

Dinki}: Od 1. maja prelazak na dinarske kredite

VESTI Prodaje se Fabrika {e}era u Kovinu Agencija za privatizaciju objavila je ju~e prodaju Fabrike {e}era u Kovinu u ste~aju, ~ija je procewena vrednost 1,2 milijardu dinara. Fabrika u blizini Dunava ima infrastrukturu, a prodaje se kao pravno lice, prikupqawem ponuda. U wenom vlasni{tvu su upravna zgrada od oko 900 kvadratnih metara, silos za {e}er od 42.000 tona, rezervori za mazut i melasu, skladi{ta i magacini.

Rok za dostavqawe ponuda je 8. jun kada }e ponude biti i otvorene.

Zainteresovani kupci su obavezni da uplate depozit od 249,5 miliona dinara.

– Vlada Srbije usvojila je na ju~era{woj sednici uredbu po kojoj }e se od 1. maja kompletno pre}i na dinarske subvencionisane kredite za privredu i gra|ane, kao i odluku o obezbe|ivawu jo{ milijardu dinara iz buxeta za dinarske kredite za likvidnost – izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mla|an Dinki}. – Na taj na~in bi}e ukinuta devizna kalauzula za likvidnost privrede, osim za namensku industriju, a kamatna stopa na dinarske kredite za likvidnost bi}e samo sedam posto godi{we.

– Od 1. maja iskqu~ivo }e se odobravati dinarski krediti za likvidnost privrede i dinarski potro{a~ki krediti – rekao je Dinki} u kompaniji „Komtrejd“, dodaju}i da }e tako privrednici imati ve}u sigurnost jer vi{e ne-

}e imati rizik deviznog kursa i zna}e kolika }e biti kreditna rata.

Ministar je naveo da je od 1. februara do danas privredi i gra|anima odobreno blizu pola

Kupovina doma}ih ra~unara Vlada Srbije ju~e je donela uredbu koja }e i gra|anima omogu}iti kupovinu ra~unara doma}e proizvodwe putem subvencionisanih potro{a~kih dinarskih kredita. Subvencionisani potro{a~ki krediti odobravaju se s godi{wom kamatnom stopom od 7,5 posto, na rok od tri godine i grejs-periodom od godinu dana.

milijarde evra kredita, dok su pro{le godine banke odobrile 1,1 milijardu evra.

– Znam banke koje odobre kredite u roku od 48 sati, a ima i onih koje odugovla~e s procedurom. Preporu~ujem gra|anima da se dobro raspitaju kod kojih banaka }e oti}i – istakao je ministar, i najavio da }e za oko dve nedeqe Vlada doneti i uredbu kojom }e se omogu}iti firmama da kupuju ra~unarske softvere doma}e proizvodwe putem subvencionisanih kredita.

Ministarstvo ekonomije je ju~e saop{tilo da je od 1. februara do 26. aprila ukupno odobreno 25.137 kredita u iznosu od 486.375 evra.

Preduze}ima je odobreno 5.152 kredita od 432.416 evra a gra|anima 19.985 potro{a~kih kredita od 53.959 evra.

POSLEDICE FINANSIJSKE KRIZE U EVROPI PO SRBIJU

Pivu „lav” nagrada za kvalitet Pivo „lav“ u povratnoj boci od pola litra nagra|eno je zlatnom nagradom za kvalitet „Mond seleksion 2010“ u kategoriji svetlih piva, u konkurenciji oko 2.200 proizvoda iz 80 zemaqa, saop{tio je ju~e proizvo|a~ – kompanija „Karlsberg Srbija“. Nagrada je dodeqena u me|unarodnom izboru koji tradicionalno sprovodi Institut „Mond seleksion“, a namewuje se proizvodu koji je tri godine uzastopno ostvario visok nivo kvaliteta.

[tetno {irewe iluzija – Vrlo je {tetno {irewe iluzije da }e Srbija brzo iza}i iz ekonomske, a time i dru{tvene krize, i da }e u narednim godinama ostvarivati visoke stope rasta BDP-a – upozorio je ekonomista Mla|en Kova~evi} u elektronskom „Balkan magazinu“.

Kova~evi} se usprotivio i prodaji Telekoma, EPS-a i drugih vrednih preduze}a stranim kompanijama.

Srbi i `ivotno osigurawe U Srbiji se godi{we za `ivotno osigurawe izdvaja samo 10 evra po glavi stanovnika, {to je ni`e nego u svim zemqama u okru`ewu, zbog ~ega „Dunav osigurawe“ pokre}e edukaciju stanovni{tva o va`nosti i potrebi tog osigurawa. Generalna direktorka kompanije Milenka Jezdimirovi} istakla je ju~e da je Srbija po visini premije `ivotnog osigurawa po glavi stanovnika na dnu i u regionu i u Evropi. Ona je podsetila da su se osiguravaju}e ku}e udru`ile u promociji `ivotnog osigurawa i Vladi Srbije predlo`ile da uvede odre|ene poreske olak{ice za gra|ane koji se odlu~e da zakqu~e premiju `ivotnog osigurawa.

Mawe investicija, inflacija i sporije ka EU (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Finansijska kriza u pojedinim dr`ava EU – pre svega u Gr~koj, koja u evropskom kontekstu ima ulogu sli~nu nekada{wem ameri~kom gigantu „Liman braders“ odakle je pre dve godine generisana najve}a svetska kriza od „crnog ~etvrtka“ iz 1929. – ima}e indirektne posledice na put Srbije ka ~lanstvu u EU i daqi privredni rast. U pojedinim segmentima }e biti toliko jake da }e izgledati kao direktan proizvod krize. Srbija }e se suo~iti s izostankom stranih investicija, pove}awem broja nezaposlenih, inflacijom i dodatnim usporavawem evropskih integracija.

Gr~ka kriza Makedoniju i Bugarsku poga|a mnogo vi{e nego Srbiju, iz prostog razloga {to su udeo gr~kih investicija i kapitala, kao i privredna povezanost, s na{im ju`nim i isto~nim kom{ijama procenutalno mnogo ve}i. Srbija }e biti u nezavidnoj situaciji ako Italija bude „deklasirana“ posle Gr~ke, Portugala i [panije. Italija je, uz Nema~ku, najve}i ekonomski partner Srbije i eventualna kriza na Apeninskom poluostrvu ili u Nema~koj imala bi mnogo ja~e posledice po na{u zemqu nego gr~ka kriza. Dosada se vlada u Rimu dobro nosila s krizom i nema nagove{taja da je Italija la`no predstavqala svoje ekonomske i

Protest metalaca

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Eventualna kriza u Italiji ili u Nema~koj imala bi mnogo ja~e posledice po na{u zemqu nego gr~ka kriza finansijske parametre. [to se ti~e Nema~ke, wena kredibilnost i pouzdanost su poslovi~no potvr|eni i u ovim kriznim vremenima.

Ipak, dugogodi{we gr~ko la`no predstavqawe statisti~kih podataka ima}e indirektne posledice na Srbiju, i to vrlo vidqive, a koliko {tete }e doneti zavisi i od sposobnosti i rada srpske vlade. Naime, ve} je sada izvesno da }e ekonomski oporavak EU i}i sporije nego {to se to ~inilo pre gr~kog kraha, zbog ~ega }e biti mnogo te`e pri-

vu}i nove investitore u Srbiju, a samim tim i otvoriti nova radna mesta. Druga posledica je slabqewe evra, zbog ~ega }e cene u Srbiji, i samim tim, inflacija, rasti. S obzirom na to da je dinar vezan za evro i da je kod nas u opticaju vrlo malo dolara, slabqewe evropske valute prema ameri~koj prouzrokova}e pove}awe cene nafte i wenih derivata, koja se obra~unava iskqu~ivo u dolarima. Odatle }emo imati lan~anu reakciju poskupqewa.

Gr~ko la`irawe statisti~kih parametara }e imati dale-

kose`ne posledice na put Srbije ka ~lanstvu u EU, po~ev od Upitnika za status kandidata pa kroz ceo tok vo|ewa pregovora o ~lanstvu u EU. Budu}i da je Srbije balkanska dr`ava i da su se tri balkanske ~lanice EU, Rumunija, Bugarska i Gr~ka, pokazale kao krajwe nesolidne i nepouzdane, i zemqe u ~ije se institucije, ukqu~uju}i i statisti~ke zavode, ne mo`e imati poverewe, EU }e minuciozno proveravati sve {to Srbija bude napisala u odgovorima na Upitnik i, kasnije, svako pojedina~no merilo za otvarawe i zatvarawe pregovara~kih poglavqa. Iz toga proizlazi da }e, ~ak i da Srbija perfektno ispuwava uslove i merila iz procesa pridru`ivawa EU, tehni~ki trebati mnogo vi{e vremena. Zbog toga }e odgovornost srpskih vlasti i qudi koji vode evropske integracije biti jo{ ve}a, s obzirom na to da }e biti vrlo lako izgubiti relativno dobar imix srpske administracije u evropskim institucijama ako neko bude poku{ao da ulep{ava stvarnost i podatke o stawu u Srbiji, bez obzira na to da li se radi o ekonomsko-finansijskim brojkama ili podacima vezanim za pravosu|e i borbu protiv korupcije i kriminala. @eqko Panteli}

PREMIJER CVETKOVI] NA KONFERENCIJI U ATINI

Prvi znaci ekonomskog oporavka

– EU je kona~no odredi{te Srbije jer je to garancija za stabilnost i napredak regiona – rekao premijer Srbije Mirko Cvetkovi} otvaraju}i Ekonomsku konferenciju u Atini.

Cvetkovi} je izjavio da je Vlada Srbije u potpunosti posve}ena razvoju regionalne saradwe i evropskim integracijama Balkana. On je, na po~etku skupa koji organizuje ugledni nedeqnik „Ekonomist“, rekao da je Balkan „decenijama bio izvor nestabilnosti“ i da je Srbija „dosta nau~ila iz tog nesre}nog iskustva“.

– Vlada Srbije }e podr`ati svaku akciju koja ima za ciq ja~awe regionalne saradwe, zato {to to predstavqa ulagawe za na{u zajedni~ku budu}nost – istakao je Cvetkovi}.

Govore}i o ekonomskoj situaciji u Srbiji, premijer je rekao da se u ovoj godini vide prvi znaci ekonomskog oporavka, ali da to jo{ nije dovoqno za popravqawe `ivotnog standarda gra|ana.

– Industrijska prozivodwa je u prva dva meseca ove godine porasla tri posto u pore|ewu s istim mesecima lane, a izvoz 30 posto u odnosu na isti period. U martu je, prvi put od po~etka krize, do{lo do laganog porasta zaposlenosti. To su dobri znaci, ali, na`alost, jo{ uvek nedovoqni da bi se popravio `ivotni status gra|ana – ukazao je premijer Srbije.

Cvetkovi} je dodao da }e Srbija nastaviti da sprovodi stend-baj aran`man s MMF-om, {to je osnova za makroekonomsku stabilnost i pove}awe poverewa investitora.

Povodom infrastrukturnih projekata, Cvetkovi} je rekao da }e pa`wa biti usmerena ka Koridoru 10, ali da se planira i po~etak izgradwe autoputa Beograd–Bar i modernizacija istoimene pruge. U te projekte je planirano da se investira 1,6 milijarda evra, naveo je premijer.

[TA U MMF-u I SVETSKOJ BANCI MISLE O SRBIJI

Povodom obele`avawa 1. maja, Me|unarodnog praznika rada, u Kragujevcu }e se okupiti nekoliko hiqada radnika iz preduze}a metalske industrije iz cele Srbije, najavio je ju~e predsednik Samostalnog sindikata metalaca tog grada Goran Mili}.

Mili} je, na konferenciji za novinare, izjavio i „da }e toga dana radnicima biti saop{tena platforma za pregovore na kojima insistiraju sindikati kod resornih ministarstava ekonomije i rada i socijalne politike“.Govore}i o platformi za pregovore Mili} je rekao da sindikati tra`e restrukturirawe metalske industrije Srbije, reviziju privatizacije, kao i da se u narednom periodu transformi{e Agencija za privatizaciju zato {to je 80 odsto preduze}a metalskog kompleksa lo{e privatizovano.

Zemqa

petak30.april2010.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3844

99,3718

101,657

Australija

dolar

1

68,0915

69,4811

71,0792

97,0862 67,883

Kanada

dolar

1

72,8925

74,3801

76,0908

72,6694

Danska

kruna

1

13,0842

13,3512

13,6583

13,0441

Norve{ka

kruna

1

12,3434

12,5953

12,885

12,3056

[vedska

kruna

1

10,0949

10,3009

10,5378

10,064

[vajcarska

franak

1

67,8731

69,2583

70,8512

67,6654

V. Britanija

funta

1

111,679

113,959

116,58

111,338

SAD

dolar

1

73,631

75,1337

76,8618

73,4056

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 4. 2010. godine

Grej: Reforme su kqu~ – Procene o privrednom rastu koje su dali Me|unarodni monetarni fond i Svetska banka ostvarive su pod uslovom da se reforme u Srbiji sprovode – ocenio je u intervjuu u novom broju magazina „Bankar“ {ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej. – Doma}a ekonomija }e rasti po stopi od dva posto ove, tri posto slede}e, odnosno pet posto u 2012. godine samo ako uspe „giqotina propisa“, te ako se pove}a u~e{}e privatnog sektora, {to podra-

zumeva mawu i efikasniju javnu administraciju.

Po wegovim re~ima, za razliku od po~etka ove godine, kad je postojala mogu}nost da ta institucija uskrati stotine miliona evra odobrenih zajmova zato {to nisu iskori{}eni na vreme, situacija se sada popravila.

– Do{lo je do zna~ajnog napretka u posledwe pola godine.

Vlada je ulo`ila veliki napor da bi ubrzala kori{}ewe odobrenih zajmova, naro~ito u infrastrukturi kad je re~ o sklapawu ugovora s izvo|a~ima. Jed-

nom kad se ugovori potpi{u, povla~ewe para postaje mnogo boqe. Ne bih to jo{ nazvao

kompletnom pobedom, ali je o~igledno ulo`en trud da se ubrza realizacija projekata – naveo je on.

Grej je istakao da sada „ostaje da se te pare pravilno upotrebe jer u naredno pola godine sledi veliki test – da li }e se potpisani ugovori i spovoditi“.

Na pitawe da li je dobro da se najve}i deo novca od prodaje Telekoma ulo`i u infrastrukutru, Grej ka`e da Srbija mora da krene ka novom modelu rasta koji se ne bazira na potro{wi i da se vi{e osloni na investicije koje podsti~u izvoz i, ako je mogu}e, grinfild investicije.

– Imaju}i to u vidu, mnogo je boqe ulagati u infrastrukturu koja mo`e pomo}i da se privuku takva ulagawa da bi privreda bila konkurentna. Ako se roba mo`e lak{e izvoziti bilo putevima ili `eleznicom, onda }e to pomo}i stvarawu novog modela rasta – istakao je Grej.

Grej 1. jula odlazi u sedi{te Svetske banke u Va{ingtonu, a na sada{woj poziciji }e ga zameniti Francuz Lu Brefor.

6

DRU[TVO

petak30.april2010.

DNEVNIK

AGENCIJE ZA PROVODAYISAWE TRA@E PARTNERE ONIMA KOJI NE BI DA NA TO GUBE VREME

Pet minuta za pi}e i srodnu du{u

Bojan Pajti} pola`e temeqac

Kamen za sportsku halu u Gospo|incima Od naredne {kolske godine 360 u~enika Osnovne {kole „@arko Zrewanin“ u Gospo|incima ima}e sportsku halu, za koju je kamen temeqac ju~e polo`io predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}.

– Na{a obaveza je da vam obezbedimo zdravo odrastawe, a ova hala je deo brige da ono takvo i bude jer }e ona biti okosnica i sedi{te ne samo sportskog nego i dru{tvenog `ivota sela – rekao je premijer Pajti}.

U izgradwu hale bi}e ulo`eno 40 miliona dinara iz Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa, a po re~ima `abaqskog lordmera Branka Staji}a, u posledwe tri i po godine Fond je u ovu op{tinu ulo`io bezmalo 300 miliona dinara, uglavnom u infrastrukturne objekte, industrijsku zonu, gradwu sportske hale u \ur|evu, te {kole i halu u ^urugu.

D. D.

O tro{ku buyeta 27.000 bruco{a U narednoj {kolskoj godini na univerzitetima i fakultetima u Srbiji ~iji je osniva~ Republika na prvu godinu bi}e o tro{ku buxeta upisano 20.674 bruco{a. Onih koji se opredele za visoke {kole strukovnih studija bi}e na buxetu 6.597.

Bujo{evi} na ~elu Saveta za {tampu Glavni i odgovorni urednik lista „Politika“ Dragan Bujo{evi} prvi je predsednik Upravnog odbora Saveta za {tampu, dok je za wegovog zamenika izabran urednik „Nina“ Sr|an Radulovi}. ^lanovi tog tela su Manojlo Vukoti}, Sr|an Radulovi}, Petar Jeremi}, Qiqana Smajlovi}, Safeta Bi{evac, Vladan Filip~ev i Dimitrije Boarov.

Gerontoveze Vojvodine i RS Udru`ewe poslodavaca Gerontolo{kih centara Vojvodine ugostilo je minula tri dana delegaciju Udru`ewa menaxera socijalne za{tite Republike Srpske, koju je predvodio pomo}nik ministra zdravstva i socijalne za{tite Qubomir Lepir. Gosti su posetili gerontolo{ke centre u Ba~koj Palanci, Be~eju, Zrewaninu, Novom Sadu i Futogu.

– Ovo je druga godina kako sara|ujemo s institucijama u Vojvodini, a ciq je da pro{irimo kontakte. Impresionirani smo stawem u vojvo|anskim centrima, te verujem da }e nam ova iskustva dobro do}i da ih konkretno primenimo i kod nas. O~ekujem da nam doma}ini budu gosti u ustanovama u Bawaluci, Prijedoru, Sarajevu i Slatini – naglasili su Lepir i direktor bawalu~kog Doma za stare Vinko Loli}.

Delegaciju iz RS primio je direktor be~ejskog Gerontolo{kog centra dr \er| Ric, a u parku bratskih gradova Ku}e Novo Selo, koja slu`i kao dnevni boravak starih lica, Lepir je zasadio tuju da bi i tako ovekove~io svoj boravak u gradu kraj Tise.

V. J.

Nakon neuspelih qubavnih veza i brakova, a ~esto u nedostatku slobodnog vremena, sve vi{e qudi upoznavawe “srodne du{e” prepu{ta profesionalcima. Prezasi}ena izlascima, no}nim klubovima i neinspirativnim razgovorima s polupijanim momcima, lekarka Milijana R. dopustila je da joj odgovaraju}eg partnera prona|u, prakti~no, stranci. To je, kako ka`e, u~inila jer ne `eli da u ~etrdesetu zakora~i sama, a agenciji “Speed dating” obratila se po preporuci prijateqice.

– Isprva mi je to sve delovalo suvi{e poni`avaju}e, ali sam kasnije uvidela da je tra`ewe partnera na ovaj na~in sasvim normalna stvar. Garantujem da bar 90 odsto samaca ide po kafi}ima i klubovima samo da bi na{lo momka ili devojku, a ovo je suptilnija varijanta – pri~a nam Milijana, koja je odmah na prvom “spid dejting” sastanku upoznala Zorana, svog sada{weg momka, tako|e doktora po zanimawu.

Nakon wene pri~e sve deluje lako i jednostavno. Ipak, organizatori ka`u da se desi da neko ni posle desetak uzastopnih sastanka ne na|e odgovaraju}u osobu. Prijavqivawe je na sajtu agencije, zainteresovani treba da popune formular sa svojim interesovawima i karakteristikama kakve tra`i kod potencijalnog partnera. Na osnovu tih podataka, organizatori sa~iwavaju grupu za upoznavawe, naj~e{}e je to deset `ena i de-

Dame sede, a mu{karci se smewuju

Sudbinski prvi sastanak Za ovakav vid sastanka prijavqivawe je mogu}e samo na sajtu agencije, a usluge se napla}uju po dolasku na upoznavawe. Mu{karce ovo dru`ewa ko{ta 1.800, `ene 1.400 dinara, a pi}e je ura~unato u cenu. Ako ne prona|u osobu koja im se svi|a, na sve naredne sastanke, dva puta mese~no, dolaze besplatno sve dok im se neko ne dopadne.

Statistike su pokazale, ka`e organizatorka, da oko 60 odsto u~esnika na ovaj na~in uspe da prona|e svoju drugu polovinu ve} na prvom sastanku. set mu{karaca, koji se potom nalaze u kafi}u, zasad samo u Beogradu.

– Svi u~esnici dobiju brojeve, dame ostaju da sede za stolom, a mu{karci se smewuju dok se ne upozna svako sa svakim. Vreme za upoznavawe je ograni~eno na pet minuta jer stru~waci ka`u

da je toliko dovoqno da osoba proceni da li joj se neko dopada.

Kada su se svi upoznali, donesu nam papire sa zapisanim brojevima osoba koje su im se dopale.

Ako ima poklapawa, ve} sutradan im {aqemo wihove kontakte, a sve daqe zavisi od wih – obja{wava za „Dnevnik“ organi-

OD MALIH BOGIWA SE I DAQE UMIRE, IAKO DECENIJAMA POSTOJI VAKCINA

Roditeqi se pla{e pelcovawa vi{e od dece Pre godinu dana registrovana je epidemija malih bogiwa u Bugarskoj, koja jo{ uvek traje i najve}a je u posledwoj deceniji na Starom kontinentu. Zaraza se kontinuirano {irila me|u romskom populacijom i do sad je evidentirano vi{e od 13.000 obolelih i 17 umrlih. Ve}inu ~ine nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane osobe. Iako se mogu efikasno spre~iti pelcovawem, koja postoji ve} 40 godina, morbili su i daqe jedan od vode}ih uzroka smrtnosti dece u svetu.

Vi{e od milion mali{ana svake godine umire od malih bogiwa, najvi{e u zemqama u razvoju, a zna~ajan su problem i u mnogim evropskim regijama gde i daqe ima epidemija.

Mada je smrtnost na globalnom nivou redukovana oko 75 odsto u odnosu na 2000. godinu, u 2008. za ~ak 38 odsto smrtnih ishoda od svih bolesti koje se mogu spre~iti vakcinom razlog su male bogiwe. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu najmawe dva miliona osoba godi{we oboli od bolesti koje se mogu prevenirati imunizacijom, od kojih

Epidemije u Srbiji uglavnom uvezene

su 1,4 milion deca mla|a od pet godina.

Nakon uvo|ewa vakcine protiv morbila u Srbiji 1971, obolevawe se javqalo u epidemijskoj formi svakih tri do pet godina (1986, 1989, 1993. i 1997), ali s vi{estuko mawe obolelih nego pre uvo|ewa pelcovawa. U epidemiji mor-

Ruski ordeni za banatske veterane Sekretari ambasade Rusije u Beogradu Konstantin Naki}enovi} i Aleksej Babkin uru~ili su Zrewanincima \or|u Mandi}u, Savi Radovanovi}u i \or|u Lazarevi}u ordene za zasluge povodom 65. godi{wice pobede u Velikom otaxbinskom ratu 1941–1945, koje su dobili ukazom predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva.

Zahvaliv{i se na priznawu, \or|e Mandi} je istakao da

ono predstavqa nastavak “srpsko-ruskog bratstva”.

– Zajedno smo se borili za istu stvar, bez obzira na to ko je kakvog politi~kog opredeqewa. I pobedili smo – rekao je Mandi}.

Lazarevi} je odlikovawe primio nakon prijema u Plavom salonu Gradske ku}e, jer zbog lo{eg zdravstvenog stawa nije mogao da prisustvuje sve~anosti. @. B.

bila 1997, kad je obolelo oko 4.000 osoba, registrovani su posledwi smrtni ishodi od ove bolesti. Deset godina od te epidemije, kao posledica „uvoza“ virusa u nevakcinisanu, prete`no romsku populaciju u Vojvodini, izbila je epidemija u kojoj je obolela 201 osoba.

Uzrok je nizak obuhvat vakcinaci-

jom u nekim neurbanizovanim delovima grada. Tokom 2008. i 2009. registrovani su pojedina~ni importovani slu~ajevi obolevawa.

SZO ve} pet godina obele`ava Nedequ imunizacije, koja je u toku, a 2010. je posve}ena borbi protiv malih bogiwa. Ciq je ja~awe uverewa o potrebi za{tite svakog deteta od bolesti koje se mogu spre~iti vakcinacijom, posebno dece iz te{ko dostupnih i marginalizovanih grupa. Zahvaquju}i dugogodi{woj tradiciji obaveznog pelcovawa, kod nas su brojna zarazna oboqewa iskorewena, kao, recimo, veliki ka{aq ili tetanus. Obavezom vakcinacije obuhva}eni su i morbili i procenat pelcovane dece kod nas je veliki. Me|utim, ima roditeqa koji strepe da bi vakcine mogle ugroziti imunitet deteta. Epidemiolog dr Predrag Kon ka`e da iza takvog stava stoji krajwe neznawe. Po wegovim re~ima, vakcinacija je zdravstvena strategija i jedna od osnovnih preventivnih mera, a dr`ava mora da bude principijelna u stalnoj edukaciji roditeqa i onih koji se ne odazivaju ovoj obavezi.

J. Barbuzan

O kontracepciji na gradskim trgovima Nakon uspe{ne kampawa po prestoni~kim fakultetima, naredne dve nedeqe }e u najve}im univerzitetskim gradovima Srbije, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Ni{u, Udru`ewe za reproduktivno zdravqe organizova}e edukaciju mladih o savremenoj kontracepciji. Za jedinstvena savetovali{ta na otvorenom u svakom gradu bi}e anga`ovani eminentni ginekolozi, ~ije }e znawe biti na raspolagawu prolaznicima.

– Samo upotrebom savremenih kontraceptivnih metoda i kondo-

ma radi prevencije polno prenosivih bolesti mlade devojke mogu se za{tititi od ne`eqene trudno}e i pouzdano planirati potomstvo – ka`e predsednica Udru`ewa dr Ana Mitrovi}-Jovanovi}.

Decentralizacija i obilazak mawih gradova jedan je od prioriteta ovogodi{we kampawe jer je dosada{we iskustvo pokazalo da su mladi u provinciji najmawe informisani. Promoteri Udru`ewa }e deliti edukativni materijal, a mladi }e, za svaki popuweni obrazac ankete, dobiti promotivne poklone.

J. B.

zatorka Dijana Dobrota, koja je na ideju da otvori agenciju do{la kada je wena prijateqica posetila jedan ovakav sastanak u Londonu i tamo upoznala momka za kog se kasnije udala.

Po wenim re~ima, na sastanke se prijavquju qudi svih godi{ta, ima onih koji su tek navr{ili 18 godina, ali i entuzijasta od 70. Ipak, naj~e{}i su izme|u 28 i 40 godina. To su uglavnom osobe koje imaju uspe{ne karijere, ostvarene su u tom pogledu, ali neispuweni na emotivnom planu.

– Devojke po pravilu tra`e mu{karce koji su stabilni, otvoreni i obrazovani, va`nije su im karakterne osobine, dok je starijima damama prevashodno bitno da mu{karac bude prijatnog izgleda. Mu{karci tra`e da je devojka lepa, pametna, pristupa~na. ^esto se ra|aju i prijateqstva na sastancima, `ene se sprijateqe sa `enama, pa i mu{karci s mu{karcima. Nije, dakle, jedino va`no da se prona|u partneri – obja{wava Dijana.

Kako je sagovornica s po~etka pri~e navela, iako koncept „spid dejting“ deluje pomalo o~ajni~ki, ovakav na~in pronala`ewa partnera brzo je prihva}en u svim evropskim gradovima, pa i kod nas. Mo`da je `alosno, ali je tempo savremenog `ivota toliko brz da je tra`ewe pristojnog momka ili devojke postalo gubqewe vremena, sem kad se izdvoji samo za to.

I. Brcan

Ukinuta tajnost masovnih grobnica Republi~ka vlada je ju~e usvojila zakqu~ak kojim se skida oznaka tajnosti s dokumenata iz wene nadle`nosti koji mogu ukazati na ~iwenice o tome kad, gde, koliko i koja lica su ubijena posle septembra 1944. Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} smatra da }e to biti velika pomo} Dr`avnoj komisiji, osnovanoj na predlog wegovog resora.

Veoma brzo mo`e se, dodao je, o~ekivati obele`avawe prvih masovnih grobnica gde je nakon gra|anskog rata pokopano izme|u 50.000 i 100.000, pre svega nedu`nih gra|ana.

Veliko spremawe Srbije – Mi ovu planetu nismo nasledili od predaka, ve} smo je pozajmili od potomaka i ta krilatica mora da postane model pona{awa u Srbiji – rekao je ju~e ministar ekologije Oliver Duli} potpisuju}i memorandum o saradwi sa 112 nevladinih organizacija, koje }e se ukqu~iti u akciju weovog resora „O~istimo Srbiju“.

Pravi test na{e saradwe, poru~io je, bi}e 5. juna, na akciji „Veliko spremawe“, kad }emo pozvati sve gra|ane da po~iste ono {to im smeta.

– Ako osam miliona qudi jednu PET fla{u odnesu u centar za recikla`u, re{i}emo sve probleme s ovom ambala`om i u~initi Srbiju ~istijom – naglasio je dr Duli}, i podsetio na to da je Skup{tina Srbije ratifikovala Arhusku konvenciju o ukqu~ivawu sektora NVO u institucionalne mehanizme pri dono{ewa odluka o `ivotnoj sredini. – Danas nema va`nijeg politi~kog i ekonomskog doga|aja u svetu koji se ne bavi i ekologijom, ali tako nije i u Srbiji, ve} je potrebno mnogo raditi na promeni svesti qudi.

Za 1. maj mawe autobusa

IZ GSP-a PORU^UJU:

Penzionerske karte jo{ danas

Gradsko saobra}ajno preduze}e "Novi Sad", tokom prvomajskog praznovawa sutra, u nedequ i u poneqak 3. maja, primewiva}e prazni~ni red vo`we, odnosno autobusi }e saobra}ati po nedeqnom rasporedu. U slu~aju ve}eg broja putnika, gradski prevoznik }e u subotu uvesti dodatni broj autobusa do izleti{ta na Fru{koj gori.

Z. D.

Zahtevi za izradu godi{wih penzionerskih karata za gradski prevoz za starije od 65 godina mogu se jo{ danas predati na {alterima Me|umesne autobuske stanice, od 7 do 15 ~asova.Izrada karte ko{ta 750 dinara.Penzioneirma je jo{ potrebno pri dobijawu ove povlastice i fotokopija li~ne karte, original tog dokumenta na uvid i fotografija ne starija od godinu dana. Do ju~e je gradski prevoznik izdao oko 25.000 povla{}enih penzionerskih karata. Od 1. maja pro{logodi{we karte ne}e va`iti. Penzioneri koji tokom godine steknu pravo na besplatan prevoz (napune 65 godina) mo}i }e da dobiju povla{}enu godi{wu kartu u Gradskom saobra}ajnom preduze}u "Novi Sad".

Z. D.

Novosadska petak30.april2010.

Sladak zalogaj turisti~ki adut poznatih po zajedni~kom sufiksu "ijada" ste`e se oko Novog Sada. Futo`ani imaju "Kupusijadu", Koviq~ani "Rakijadu", u Rumenki imaju "Pihtijadu", Temerinci su ju~e najavili {estu "Pasuqijadu"...U gradu imamo "Salaja~ki doru~ak", kom{ijsku manifestaciju "Podbari s qubavqu", a i Telep ne{to talasa... Karlova~ki "Gro`|ebal" nije potrebno posebno predstavqati, a na tamo{wi "Kuglof fest" Novi Sad replicira "Perecbalom". Svetkovine i}a i pi}a prote`u se du` cele godine, prate}i prirodni ritam sazrevawa povrtwaka i vo}waka, ili pak stasavawe sto~nog fonda do propisanih gabarita `ive vage.

Zli jezici prigovaraju kako su "ijade" tek izgovor da se za-

grabi u gradsku, ili op{tinsku kasu. Me|utim, poklonici ovih manifestacija odgovaraju sa dva potpuno zdravorazumska argumenta. S jedne strane, one govore da su neke tradicije, ili barem svest o wihovom zna~aju opstale "uprkos" industrijalizaciji, urbanizaciji i inim procesima prisutnim u velikom gradu. S druge strane, opet pokazuju da inicijativa koja kre}e iz "baze"; ulice, kom{iluka ili grupe lokalnih entuzijasta ima {ansu da uspe. Ako bi se nekako u jedan standardizovani "brend" objedinilo ono najboqe od svake "ijade" a da nijedna od wih zato ne mora da proda du{u, Novi Sad sa okolinom mogao bi da postane nezaobilazna stanica svakog turiste u potrazi za "blagoutrobijem".

I. Sabado{

Mali{ani na Limanskoj pijaci Nastavqa se akcija "Mali{ani na novosadskim pijacama", u kojoj }e u~enici drugog razreda osnovne {kole "Vasa Staji}" danas u 11 ~asova posetiti Limansku pijacu, na Bulevaru cara

Lazara 50. Ciq akcije je upoznavawe najmla|ih sugra|ana sa izgledom pijaca i edukacija o zdravom na~inu ishrane, a organizator je "Tr`nica".

I. D.

V REMEPLOV

hronika DANAS ZASEDA GRADSKI PARLAMENT

Vagaju poskupqewe ulaznice za [trand Danas }e se odr`ati sednica Skup{tine grada na kojoj }e, prema najavama, biti oko 40 ta~aka. Pred odbornicima }e se, izme|u ostalog, na}i i predlog izmene programa poslovawa "Gradskog zelenila", pa }e se saznati i koja }e biti kona~na cena dnevne ulaznice za [trand. "Zelenilo" je predlo`ilo cenu od 60 dinara, a {ta }e izglasati odbornici, vide}emo.

Na dnevnom redu bi}e i nekoliko predloga odluka o izradama planova detaqne regulacije pojedinih delova grada, predlog o izmenama odluke o otu|ewu i davawu u zakup gra|evinskog zemqi{ta, kao i predlog o izmeni programa investicija "^isto}e" za ovu godinu.

Raspravqa}e se i o izve{tajima investicija "Parking servisa", "Puta", GSP "Novi Sad" i "Stana" za minulu godinu, a bi}e re~i i o ura|enim tehni~kim pregledima objekata izgra|enim 2009. godine. Odbornici }e raspravqati i o izve{taju o za{titi i razvoju Parka prirode "Bege~ka jama" za period od 2005. do 2009. godine, kao i o imenovawu predsednika i ~lanova Odbora

za sprovo|ewe odluke o podizawu spomenika Vasi Staji}u. Na dnevnom redu na}i }e se i ta~ka koja se ti~e imenovawa direktora Zavoda za zdravstvenu za{ti-

Proslavqena pobeda vog Sada. Istog dana jutarwem rekvijumu u novosadskoj katoli~koj crkvi prisustvovali su predstavnici gradskih, dr`avnih i vojnih vlasti, kao i svih mesnih ustanova. Uve~e u prepunoj Sali izveden je rodoqubiv dramski program, na koji je uprava Srpskog narodnog pozori{ta pozvala sve Srbe, Hrvate, [okce, Slovake i Ruse.

N. C.

tu studenata. Tako|e, razmatra}e se re{ewa o davawu saglasnosti na ovogodi{we programe rada Doma zdravqa, Apoteke "Novi Sad", Zavoda za hitnu medi-

cinsku pomo} i Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika, kao i izve{taji o radu pomenutih ustanova za pro{lu godinu.

B. Markovi}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] PREPORU^IO

Osobe s invaliditetom besplatno na pla`u Gradona~elnik Igor Pavli~i} preporu~io je Upravnom odboru "Gradskog zelenila" da odobri besplatne ulaznice za [trand gradskim organizacijama koje brinu o interesima osoba s invaliditetom, kao i da se za vreme kupali{ne sezone ulaznice za [trand napla}uju od 8 do 19 sati. saop{teno je iz kabineta gradona~elnika.

Preporuka se odnosi na Dru{tvo za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama Novog Sada, Udru`ewe paraplegi~a-

Posmrtni ostaci hrvatskog velika{a Nikole Zriwskog i Frawe Krste Frankopana, koje je austrijski car 1671. kaznio smr}u zbog pobune sahraweni su u Zagrebu 30. aprila 1919. Ovaj doga|aj su Ju`ni Sloveni u Kraqevini SHS do`ivqavali kao kona~nu pobedu nad Habzburzima. Sve~anostima povodom ovog doga|aja prisustvovala je delegacija i No-

Novosadska pla`a [trand, neki ka`u najlep{a na Dunavu ve~eras u 19 ~asova sve~ano po~iwe ovu sezonu. Ulaz je 42 dinara.

JKP "Gradsko zelenilo" koje gazduje ovom pla`om pripremilo je sve~ani program otvarawa kupali{ne sezone. Koncert }e prirediti tambura{ki sastav "Zorule" i grupa "Mila}opezo". [trand }e biti otvoren za posetioce do 30. septembra.

Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

bru~ kulturno-turisti~koO etnolo{ko-gastronomskih manifestacija me|’ narodom

Ve~eras [trand otvara kapije

ra gradske zajednice, Savezu civilnih invalida rata Vojvodine, Udru`ewe roditeqa dece o{te}enog sluha, organizaciju Saveza slepih i slabovidih, Udru`ewe distrofi~ara, Dru{tvo za pomo} osobama s autizmom, Udru`ewe ratnih vojnih invalida grada, Dru{tvo multiple skleroze, Dru{tvo za de~iju i cerebralnu parazlizu, Dru{tvo za pomo} osobama sa langdon daunovim sindromom, Udru`ewe ratnih i mirnodobskih vojnih invalida grada, Savez za

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

„Labudica nad Moravom” Roman “Labudica nad Moravom” Miluna-Mi}e Babi}a bi}e predstavqen danas u 19 sati u ~itaonici Gradske biblioteke, u Dunavskoj 1. U programu u~e-

stvuju akademik Dragan Nedeqkovi}, prof. dr Nikola Strajni}, novinar i urednik Goran Dumanovi} i autor.

Z. Ml.

Pijanista Dujin u Sinagogi Pijanista Aleksandar Dujin priredi}e koncert “Drvena bajka” ve~eras, u 20 ~asova, u Sinagogi. Predstavi}e autorsku muziku za 12 tambura{a, osam guda~a i ritam sekciju. Cena ulaznice je 500 dinara.

I. D.

sport i rekreaciju invalida grada, Dru{tvo za sport i rekreaciju "Boqi `ivot", invalida u kolicima, Op{tinsku organizaciju dijaliziranih transplantiranih bubre`nih invalida grada, Organizaciju gluvih, Udru`ewe boraca rata od 1990. godine, [OSO "Milan Petrovi}", Udru`ewe "izvorni klub 100", Humanitarno udru`ewe dobrovoqnih davalaca krvi, pratiocima osoba u invalidskim kolicima i deci iz porodica sa troje i vi{e dece.

B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak30.april2010.

NA TRGU SLOBODE, U PORTI I „FABRICI”

Dan Evrope obele`i}e koncerti Centralna manifestacija “Ritam Evrope!” , ~etvrta po redu, bi}e odr`ana 9. maja na Trgu slobode, dok }e za razliku od prethodnih godina proslava biti produ`ena na tri dana, najavqeno je iz Studentskog kulturnog centra "Novi Sad" na ju~era{woj konferenciji za novinare. Direktor SKC-a Zdravko Vulin najavio je da za ovogodi{wu manifestaciju, gde se o~ekuje poseta oko 9.000 zainteresovanih slu{alaca, sve spremno.

- [to se ti~e organizacionih pitawa, sve je re{eno. Prethod-

SATNICA ZA SVIRKE 9. MAJA "Novosadski big bend" 18 ~asova, "Neozbiqni pesimisti" 20 ~asova, "Superhiks" 20.45 ~asova, "Talko" 21.40 ~asova, "Sakrfejs" 22.40. nih godina smo imali problema sa zakazivawem prostora na glavnom trgu, ali sad smo sve takse i potrebnu detaqnu dokumentaciju uredili. Bezbednost svih posetilaca je bila priori-

tet kao i prethodnih godina – dodao je Vulin.

Program }e biti raspore|en na tri lokacije u Katoli~koj porti, klubu “Fabrika” i na Trgu slobode, a ove godine uz proslavu pobede nad fa{izmom bi}e oble`eni jo{ neki jubileji, najavio je Vladimir Kozba{i} iz Studenskog kulturnog centra.

- U Katoli~koj porti }e program po~eti 5. maja, kada }e nastupiti “Majoke grup” u 16 ~asova, Branimir Rosi} u 17 i “Frejm okrestra” u 18 ~asova. U novom programskom prostoru, klubu

“Fabrika” 7. maja u 22 ~asa nastupi}e novosadski sastav “Generacija bez budu}nosti”, koji ujedno oble`ava 20 postojawa i rada. Na centralnoj proslavi 9. maja nastupaju “Novosadski big bend”, “Neozbiqni pesimisti”, “Superhiks”, “Talko” i “Skarfejs”- najavio je Kozba{i}.

Celokupan program je besplatan za posetioce, dok }e se jedino za svirku “Generacije bez budu}nosti” morati nabaviti karte u ce-de {opu “Mungos”, koje su tako|e besplatne. Ovu proceduru su uveli organizatori zbog kapaciteta kluba “Fabrika”.

N. V.

Foto: R. Haxi}

Gradska uprava dala krv Zaposleni u Gradskoj upravi, wih ~etrdesetak, dali su ju~e krv u holu Skup{tine grada. To je prva akcija dobrovoqnog davawa krvi u ovoj godini, koju je u saradwi sa Zavodom za transfuziju krvi organizovao Aktiv dobrovoqnih davalaca krvi i humanitaraca Gradske uprave. Wima se pridru`io i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, koji je

do sada tri puta u~estvovao u ovakvim akcijama Aktiva doborvoqnih davalaca.

Od 1.000 zaposlenih u Gradskoj upravi, wih 140 su davaoci krvi.

Po re~ima predsednice Aktiva Miwe Cvijanovi}, svakog posledweg petka u mesecu radnici odlaze u Zavod da daju krv, a dva puta godi{we Zavod dolazi u upravu.

Z. Ml.

ANALIZA KVALITETA VODE U KARLOVCIMA

Mutica i Varadinska ~esma neispravne

Prema rezultatima analiza obavqenih u Institutu za javno zdravqe Vojvodine, voda iz kaptiranih izvora Mutica i Varadinska ~esma u Sremskim Karlovcima nije za pi}e, zbog mikrobiolo{ke neispravnosti. Ispravna je voda iz arte{kih bunara u Ulici bra}e Dejanovi}a 5, u Ulici mitropolita Stratimirovi}a 134, u Beogradskoj 2 i u dvori{tu muzeja.

Z. Ml.

c m y

8

DNEVNIK

PO^ELO PRINUDNO SKIDAWE REKLAMA

Pao „Frikom”, neka se spreme ostali Radnici preduze}a “Stan” , po nalogu komunalne inspekcije ju~e su na uglu Ulice Modene i Bulevara Mihajla Pupina ( iznad apoteke Bulevar) skinuli veliku “Frikomovu” reklamu. S gradskih ulica je do sada ukloweno preko hiqadu reklamnih oznaka. Me|u ve}im su reklame Apatinske pivare na zgradi SDK, MK kafea na Bulevaru Mihajla Pupina, "Univereksporta" u Jevrejskoj i veliki pano na Trgu slobode.

Iako je posledwih mesec dana ukloweno preko 100 reklamnih oznaka koje su ru`ile izgled grada, velike reklame za "Karneks" na Tanurxi}evoj palati i „Jelen pivo“ na @elezni~koj stanici jo{ uvek stoje. Kako saznajemo u komunalnoj inspekciji, one nisu skinute uprkos re{ewima inspekcije da to urade, pa se protiv vlasnika trenutno vodi upravni postupak.

Glavni komunalni inspektor, Sr|an Jakovqev, istakao je da svi vlasnici koji nisu dobili odobrewe za isticawe reklamnih oznaka bez izuzetka moraju da ih uklone.

- O~ekujemo da }e te dve reklamne oznake, a i druge sli~ne, do}i na red ako nisu dobile saglasnost Komisije za op{te komunalno ure|ewe grada, da li zbog toga {to

Foto: A. Erski

nisu u skladu s pravilnikom ili {to naru{avaju op{ti estetski izgled grada – naveo je Jakovqev.

Ina~e, kako saznajemo, takse za isticawe reklama i dr`awe muzi~kih ure|aja }e najverovatnije biti smawene.

- Planira se izmena odluke o komunalnoj taksi u kojoj }e se razmatrati i weno smawene. To }e se najverovatnije desiti na sednici

Skup{tine grada u junu – rekao je ju~e za „Dnevnik“ ~lan gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari}.

Dok se to ne dogodi naplata ovih taksi je zamrznuta za preduzetnike koji su od komunalne inspekcije dobili dozvole. Me|utim, promena cena ne}e se ticati vlasnika kojima je nalo`eno da svoje reklame uklone.

Komunalna taksa na reklamnu oznaku trebalo bi da se pla}a 100, 80 ili 60 dinara po metru kvadratnom, u zavisnosti od gradske zone.

Dr`awe muzi~kog ure|aja ko{ta 5.000 dinara. Udru`ewe ugostiteqa Novog Sada je sa predstavnicima Grada pro{le nedeqe pregovaralo o smawewu ovih cena, koje su u odnosu na pro{lu godinu ~ak 10 puta ve}e.

Q. Nato{evi}

ZAVR[ENA NADOGRADWA VRTI]A, ^EKA SE TEHNI^KI PRIJEM

Prednost gostuju}im mali{anima Zavr{eni su svi ugovoreni radovi na pro{irewu i ure|ewu pet vrti}a „Radosnog detiwstva“, te bi, nakon tehni~kog prijema zgrada, ovde uskoro trebalo da se vrate deca koja gostuju po drugim vrti}ima, saznali smo ju~e u Upravi za obrazovawe.

- Za ove vrti}e ve} je nabavwen i name{taj, a kada pro|e tehni~ki prijem deca }e po fazama mo}i da se vra}aju. Dok se ne urede dowi delovi zgrade, mali{ani }e mo}i da borave u nadogradwi. Dodu{e, ostale su jo{ samo neke sitne stvar~ice da se porade, ali to ne}e uticati na povratak dece – ka`u u ovoj upravi.

Foto: B. Lu~i}

Dogradwe i nadogradwe su jo{ po~etkom godine zavr{ene, ali se useqewe pomerilo

^ITAOCI PI[U SMS

zbog odluke da se u odre|enoj meri adaptiraju i prizemqa obdani{ta koja su u ulicama

Save Kova~evi}a, Dragi{e Bra{ovana i Janka ^melika.

Pro{irewa su u pred{kolskoj ustanovi donela oko 4.700 kvadratnih metara prostora vi{e.

Kada vrti}i budu otvoreni, to ne}e automatski zna~iti i prijem mali{ana sa liste ~ekawa, jer bi za oko 700 dece i zapo{qavawe novih vaspita~a Grad morao da izdvoji dodatnih 36 miliona dinara.

- Nadamo se da }e grad rebalankom buxeta izdvojiti novac za upis dece. Kada wih upi{emo, raspisuje se konkurs za prijem novih – zakqu~ili su u upravi za obrazovawe.

Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Uznemiruju}a ti{ina 25. aprila slomio sam nogu i donet u 23.40 u Urgentni centar podrum bolnice u Novom Sadu.

Sa totalnim prelomom i jakim bolovima do{ao sam na red posle preduga dva sata ~ekawa jer je bilo desetine pacijenata, a samo jedan qubazan doktor sa saradnicima. Razlog: neda ministar Tomica Milosavqevi} vi{e para za de`urnu slu`bu. Danas ~itam, Tomica operisan u Nema~koj. U Srbiji reformi{e zdravstvo, a le~i se u inostranstvu! Sramota! Zbog fijaska sa vakcinama i nanete {tete ovoj napa}enoj Srbiji i slu~aja operacije morao bi da podnese ostavku. Ili da se le~i u novosadskom „podrum~etu“, ali bez protekcije.

063/542...

*** Znate, nikad se intelekti ovce i nas ne mogu porediti. Ipak su ovce visoko inteligentna bi}a.

Odoh na terasu, mo`da ~ujem {erpe i pi{taqke... mada ne verujem...

064/3078... *** Pogre{no parkirawe! Ispred @elezni~ke stanice, na trotoaru, parkirana da~ija logan reg. oznaka NS 337-... sa tablom TAHI, vreme doga|aja 8.40 sati... Spisak nepravilnog parkirawa u slede}oj poruci.

063/1817... *** Gospoda iz “Gradskog zelenila” su du`na javno da objave kako su obmanuli gra|ane i, uz znatno pove}awe cena iznajmqivawa kabina, naplatili su po ceni malih kabina {to ne li~i ni na {ta; niti je

to tip male kabine. Tri godine sam koristila malu kabinu, a ovo sada {to je po toj ceni napla}eno, to je sramota. Neka inspekcija ode i pogleda veli~inu male kabine br. 112 i male kabine br. 383 u koju ne mo`e da se u|e, pa da proveri da

li se tako mogu obmawivati gra|ani i na prevaru uzimati pare.

063/520... *** Kona~no smo pustili na{ Avalski toraw, sagra|en od na{ih para.

O torwu na Crvenom ^otu, koji je daleko zna~ajniji, a sanacija je jeftinija, nema ko da brine. Mo`da zato {to je u Vojvodini. Razmislimo o tome.

063/524...

*** Da li je mogu}e da izme|u toalet papira i besplatnih akcija nema zna~ajnije razlike? Nemojte mi samo re}i da se i sa wima jedino mo`e ubrisati guza, a onda ubaciti „trica „ kao Kecman Ciboni, fijuuuu u malu ili veliku no{u !

Pozzz mali \okica 063/1050... *** Predla`em GSP -u da ubudu}e kupuju autobuse upola kra}e od sada{wih. Moji sugra|ani vole da se guraju, gaze i znoje u prvoj polovini vozila, dok je pozadi prazno.

Kra}a vozila }e biti jeftinija, pa }e tako firma biti ekonomi~nija!

064/2466... *** Kada }e Grad sru{iti onu po{tinu gra|evinu preko puta Norka??? Ja glasam da umesto toga posadimo lipe!!! ^ika Sima 064/2406... *** 21. vek. Vi{i spratovi na Podbari danima bez vode. Neka se gradski ~elnici presele u ovaj deo grada da i oni ne mogu da se kupaju, kuvaju, peru posu|e i prqav ve{. Tako }e i pro}i na slede}im izborima u ovom delu grada. I vi iz “Dnevnika” kao da ste sa wima u dosluhu po{to o tome ni{ta ne pi{ete.

064/3007...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak30.april2010.

9

NA FRU[KOJ GORI, RIBARCU I U KAMENI^KOM PARKU

Izleti{ta spremna za ro{tiqijadu Kameni~ki park }e spremno do~ekati izletnike, koji planiraju u prirodi da provedu prvomajski praznik, rekao je za "Dnevnik" portparol "Gradskog zelenila" Ivan No`ini}.

U saradwi sa "^isto}om" postavqena su dva velika kontejnera i stotinu mobilnih korpi za otpatke. De`urni radnici ova dva preduze}a sakupqa}e sme}e. Trava je uredno poko{ena, pa apeluju na gra|ane da ~uvaju zelenu oazu, da pokupe za sobom sme}e, da ro{tiqaju samo na mestima predvi|enim za to i da na kraju izleta ugase vatru.

Obezbe|eni su i mobilni toaleti, a {to se ti~e parkirawa, koje je dozvoqeno samo do rampe, napla}iva}e se 100 dinara. Oni koji `ele da postave svoje tezge na ovom izleti{tu, mogu da se jave na telefon 021/ 4881 – 634, a kontakt osoba je Zorica Plav{i}. Taksa za zauze}e zelene povr{ine mo}i }e da se plati i na licu mesta, a tezge }e biti postavqene u blizini dvorca. Zanimacija za najmla|e svakako }e biti montiran Luna park.

Tradicionalni prvomajski uranci bi}e organizovani i na Ribarskom ostrvu i na Fru{koj gori. Prema re~ima rukovodioca slu`be nadzora Nacionalnog parka "Fru{ka gora" Milana Radoj~i}a pla}a}e se naknada 20 dinara za kvadratni metar {atora i 100 dinara za parking i lo`ewe vatre, po vozilu. U saradwi sa "^isto}om"

Foto: R. Hayi}

TEMERINSKA PASUQIJADA OD 3. DO 5. JUNA

Kazan~e ~eka ~arobni pasuq

Bi}e zabave u Kameni~kom parku

iz Novog Sada, Iriga i Beo~ina obezbe|eno je oko 80 kontejnera.

- Trava je poko{ena, a na vidnim mestima su postavqena obave{tewa o lokacijama predvi|enim za lo`ewe vatre – rekao je Radoj~i} i apelovao na posetioce da se pridr`avaju propisanih pravila. Zbog velikog broja gra|ana koji se o~ekuju da }e boraviti na Fru{koj gori, a predvi|a se 300 hiqada, Radoj~i} upozorava roditeqe da ~uvaju svoju decu, kako se ne bi izgubila, kao {to se de{avalo prethodnih godina. Policija }e biti zadu`ena za kontrolisawe saobra}aja.

I. Dragi}

Kontejneri stigli na prava mesta

KRPI SE DRUM NA RIBARSKOM OSTRVU

Prva pomo} za amortizere Radnici "Puta" zapo~eli su ju~e krpqewe rupa na Ribarskom ostrvu, gde je asfalt u veoma lo{em stawu, pa }e i ova "prva pomo}" dobro ~initi automobliskim amortizerima. Ovo }e varovatno obradovati i mnogobrojne izletnike, koji }e se za predstoje}e praznike sjatiti na Ribarac kako bi u`ivali u prirodi. Kako samo saznali, ovaj posao }e biti zavr{en danas.

B. M.

Foto: B. Lu~i}

Konkurs ne gasi stare kulturne manifestacije Rezultati konkursa za finansirawe projekata kulture i razli~itih manifestacija jo{ uvek nisu poznati. Gradona~elnik Igor Pavli~i} nije potpisao odluku komisije, iako je prethodno bilo najavqeno da }e u toku ove sedmice svi detaqi biti poznati.

Kako smo nezvani~no saznali, na kokursu su za projekte pare dobile 104 institucije, a re~ je o manifestacijama koje su tradicionalne i igraju veliku ulogu u kulturnom `ivotu grada. Na zvani~ni konkurs pristiglo je 589 projekata, ~ija ukupna po-

Ba{tenski otpad Ba{tenski otpad odnosi}e se u ponedeqak 3. maja iz Budisave, [angaja i Stepanovi}eva, sa Satelita, iz Banati}a i Kisa~a.

U utorak 4. maja ba{tenski otpad se odnosi iz Ka}a.

Potrebno je izneti kese sa sme}em ispred ku}e do 6 ~asova.

I. S.

tra`ivawa iznose oko 500 miliona dinara, dok je za finansirawe iz gradskog buxeta ove godine planirano svega 104 miliona.

Ranije je bila namera da se za ove svrhe izdovoji oko 114 miliona dinara, me|utim oko 10 miliona je sada preusmereno za finansirawe dohodaka slobodnih umetnika i odre|enih kulturno-umetni~kih dru{tava.

Prema novom Zakonu o kulturi, ~ija primena je po~ela u tre}em mesecu ove godine, propisuje se da lokalne samouprave mogu direktno finasirati samo rad i programe ustanova kultu-

re kojima su i osniva~i. Od ove godine, direktori institucija kulture kojima Grad nije osniva~ mora}e da se izbore kako da plate honorare, li~ne dohotke, komunalne tro{kove i mnogo toga {to je u vezi sa wihovim delovawem. Uglavnom se organizatori okre}u raznim sponzorima, republi~kim i pokrajnskim vlastima ili ~ak bankarskim kreditima. Buxetsko finasirawe Grada kasni zbog tempa wegovog puwewa, a na kraju se sve svodi na obe}awa da }e novca biti za sve.

N. Vukovi}

Foto: B. Lu~i}

VESTI „Znawem ka ve~nosti” Kwiga “Znawem ka ve~nosti (300 godina osnovnog {kolstva u Sremskim Karlovcima)” Gorana Maravi}a bi}e predstavqena danas u 19 sati u sve~anoj sali O[ “23. oktobar” u Sremskim Karlovcima. O kwizi }e govoriti kustos muzeja u Sremskim Karlovcima Gordana Petkovi}, istori~ar @arko Dimi}, pedagog Milka Vujovi}, direktor Izdava~ke ku}e “Kairos” Rajko Kosijer i autor. U umetni~kom programu u~estvuju dramska umetnica Gordana \ur|evi} - Dimi}, Marijana Hupik (flauta) i Milo{ Mandi} (violina). U {koli }e biti otvorena i izlo`ba starih uxbenika, te grafika i skulptura Jovana Soldatovi}a.

Z. Ml.

O slikarstvu Paje Jovanovi}a Specijalisti~ko predavawe “Bo`ansko, natprirodno i duh vremena u slikama Paje Jovanovi}a” bi}e odr`ano danas u 18 ~asova, u Galeriji Matice srpske, a predava~ je upravnica Spomen – zbirke Pavla Beqanskog dr Jasna Jovanov. Predavawe je u okviru izlo`be “Izme|u estetike i `ivota – predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a”.

I. D.

[esta Temerinska pasuqijada, koja od ove godine nosi pro{ireni naziv “Temerinska pasuqijada – BEAN Festival”, bi}e odr`ana od 3. do 5. juna, najavili su organizatori iz temerinskog Eko centra “Vodomar 05”. Na ve} tradicionalnoj manifestaciji, 350 kuvarskih ekipa iz zemqe i regiona nadmeta}e u kuvawu pasuqa, {to je rekordni broj majstora varja~e na jednom mestu, dok se o~ekuje vi{e od 15.000 posetilaca, koliko ih je tokom pro{logodi{weg praznika pasuqa posetilo Temerin. Za qubiteqe pasuqa, kutla~e i ka{ike, Op{tina Temerin koja je uz Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj glavni pokroviteq festivala, pripremi}e “kazan~e” od 1.500 litara “temerinskog pasuqa sa osam vrsti mesa”.

Kao uvod u temerinski pasuqa{ki spektakl, u ~etvrtak, 3. juna u Kulturno informativnom centru “Lukijan Mu{icki” }e uve~e biti prire|ena izlo`ba de~jih radova na temu pasuqijade. Na Temerinskom va{ari{tu sutradan }e biti

otvoren etno-sokak sa izlo`bama cve}a i jela od pasuqa, a posetioce }e uve~e zabavqati Kiki Lesandri}. Centralni deo spektakla po~iwe u subotu u 11 sati, kada }e takmi~ari zalo`iti vatru ispod kazana. Dok se kuvari bave oko kotli}a, bi}e odr`ane “ravni~arske igre”. Takmi~ari }e se nadmetati u navla~ewu konopca, bacawu bicikla u daq (?!), disciplinama “panonski mornar” i “vojvo|anski kengur” ~ije propozicije }e biti objavqene uo~i po~etka igara. U tradicionalnom takmi~ewu u brzom jedewu pasuqa, najhrabriji }e poku{ati da sa trona skinu trostrukog uzastopnog {ampiona @ivka Stanimira.

Posledweg dana pasuqijade posetiocima }e svirati novosadski bend “Apsolutno romanti~no”.

Predsednik “Vodomara 05” Dragan Vukoti} naglasio je da }e tokom 6. Temerinske pasuqijade naro~it zna~aj biti posve}en promociji ekologije, jer se manifestacija odr`ava na Svetski dan za{tite `ivotne sredine.

I. Sabado{

PO^EO DA VA@I KOLEKTIVNI UGOVOR U KOMUNALNIM PREDUZE]IMA

Poslodavci na potezu

- Jo{ nije po~eo socijalni dijalog ni u jednom komunalnom preduze}u za izradu kolektivnog ugovora kod poslodavca - kazao je predsednik Gradskog odbora sindikata u stambeno - komunalnoj delatnosti Novog Sada Zoran Radosavqevi}, po{to je kolektivni ugovor za javno komunalna preduze}a po~eo da va`i pre nedequ dana.

Radosavqevi} je podsetio da je ~lanom 83. ovog dokumenta, koji su, da podsetimo, potpisali Radosavqevi} i vo|a pregovara~kog tima ispred Grada kao osnova~a komunalnih gradskih preduze}a Milan \uki}, navedeno da pregovori treba da po~nu 30 dana od dana kada kolektivni ugovor po~ne da va`i, a da socijalni dijalog treba da se zavr{i za 45 dana. U kolektivnom ugovoru navedeno je da u dijalogu osim poslodavca i sindikata u~estvuje i predstavnik grada.

Govore}i o ceni rada koja je utvr|ena kolektivnim ugovrom ( 50 odsto od republi~kog proseka - 17.234 dinara) Radosavqevi} je kazao da je ovaj stav ugo-

vora sada van snage, jer va`i uredba Vlade Srbije iz 2005. godine kojom su zarade utvr|ene na nivou mase novca odre|ene za plate ispla}ene u prethodnoj godini.

- Tek kada Vlada Srbije ukine tu uredbu mo}i }e da se primewuje stav iz kolektivnog ugovora o visini cene rada - kazao je Radosavqevi}.

Skrenuo je pa`wu i da u pregovorima tri strane za kolektivni ugovor kod poslodavca, visina otpremnine u slu~aju tehnolo{kog vi{ka, mo`e biti ugovorena i ve}a, od one koja je navedena u kolektivnom ugovoru.

-U kolektivnom ugovoru za javno - komunalna preduze}a navedeno je da otpremnima po godini sta`a bude od 75 odsto do punog iznosa prose~ne republi~ke plate za mesec u kojem se otpremnina ispla}uje. To je samo polazni iznos koji ne mo`e biti ni`i, a u socijalnom dijalogu mo`e se odrediti i vi{e novca za tehnolo{ki vi{ak radnika - podvukao je Radosavqevi}.

Z. Deli}

10

VOJVODINA / NOVI SAD

petak30.april2010.

DNEVNIK

IRI[KIM TROJKAMA OP[TINA KUPILA KOLICA

Zajedno na sve` vazduh SAJAM ZAPO[QAVAWA PONUDIO PREKO 170 RADNIH MESTA

Kontakti donose posao BELA CRKVA: Na prvom Sajmu zapo{qavawa u Beloj Crkvi pojavilo se dvadesetak veoma ozbiqnih poslodavaca, kao {to je Vojska Srbije, AD „Hemofarm”, tri velike internacionalne osiguravaju}e ku}e i mnogi drugi, {to po re~ima direktora Filijale nacionalne slu`be zapo{qavawa u Vr{cu Aleksandra Vin}ilova, potvr|uje wihovu visoku korporativnu dru{tvenu odgovornost i empatiju prema op{tem stawu u dru{tvu. Ponu|eno je vi{e od 170 slobodnih radnih mesta svih obrazovnih struktura, od lekara i in`ewera, preko raznih profila tehni~ara, do nekvalifikovane radne snege. Naj~e{}e su tra`eni zanati, kao {to su elektri~ari, autolimari, va-

rioci, kuvari, konobari vodoinstalateri. Nacionalna slu`ba je pismeno pozvala sve nazaposlene, odziv je bio dobar jer je do{lo wih oko 700.

Bela Crkva ima skoro ~etiri hiqade nezaposlenih, {to ~ini vi{e od polovine radno sposobvnog stanovni{tva i svako zaposleno lice je za ovaj grad pravo bogatstvo. Prvi sajam imao je efekta, pa se pretpostavqa da }e, nakon kontakata, na drugom sajmu uslediti i zna~ajnije zapo{qavawe. A u toku ove godine re~eno je na Sajmu, nacionalna slu`ba }e nastaviti da sprovodi ostale aktivne mere zepo{qavawa, posebno sa licima koja te`e dolaze do posla, zbog zdravstvenih i drugih problema.

M. Vitomirov

Upisano oko 4.500 glasa~a Ma|ara KIKINDA: U kikindskoj op{tini upisano je oko 4.500 bira~a sa pravom glasa u poseban bira~ki spisak, izjavio je predsednik Skup{tine op{tine Kikinda [andor Talpai. U kikindskoj op{tini ima oko 6.500 glasa~a ma|arske nacionalnosti. Glasa~i u kikindskoj op{tini }e blagovremeno biti obave{teni na kojim glasa~kim mestima }e 6. juna biti organizovano glasawe. Tom prilikom bira}e se kandidati za Svet ma|arske nacionalne zajednice.

A. \.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Artur i maltazarova osveta“ (18), „Borba Titana“ (19.30 i 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Neka ostane me|u nama“ (19), „Na ivici tame“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“: „Barbelo, o psima i deci“ (19.30) Novosadsko pozori{te: „Roki horor {ou“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Dva veka osnovnog pisma“ (do 1. maja).

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

Galerija Matice srpske, Izlo`ba „Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sawa [osberger, Sla|ana [i{i}, Renata Amixi} i Jelena Pozni} - Je{i} iz Novog Sada, Mirjana Virag iz Nadaqa, Olivera Jak{i} - Balint iz Veternika, Ivana Poznanov iz Ba~ke Palanke i Zorica Jovanov iz Ba{aida, DE^AKE: [ukrane Dema}i, Slavojka Pavlovi} i Bojana Pra{talo iz Novog Sada, Lidia Kolar iz Luga, Nata{a \uri~in iz Novog Be~eja, Qiqana Smiqani} iz Mo{orina i Betilija Kovanu{i} iz Mo{orina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Sne`ana @ivojina Mijovi} (1948) u 11.15 sati (urna), Petar Slavka Brzak (1940) u 12.30 (urna), Jelisaveta Milo{a Luki} (1923) u 13.15 (ispra}aj ), Zagorka Slobodana Mitrov~an (1943) u 14 i Julijana Ivana Ivani} (1924) u 15.30 sati.

Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen @arko Lazara Ba{i} (1938) u 11 ~asova (urna). Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawen Sava Petra Vujin (1940).

IRIG: Iri{ke trojke Uro{, Milo{ i Nikolina Glu{ac dobile su od op{tine Irig kolica za troje dece, kao mali voz, da ih majka Branka mo`e voziti u {etwu. Kolica je trojkama uru~io predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi} i porodici Glu{ac najavio novu pomo}, kako bi porodica u kojoj radi samo otac Radovan, imala {to mawe briga oko ~etvoro dece, jer tu je jo{ jedno dete - dvoipogodi{wi sin Nikola.

- Poku{avamo da pomognemo qudima, koliko se mo`e. Porodicu Glu{ac ne zaboravqamo, jer se u ovom kraju ne pamti kada su ro|ene trojke. Uostalom, trudimo se da obezbedimo {to boqe uslove za porodiqe i decu, jer, moramo se na sve na~ine bo- Kolica kao mali voz riti protiv „bele kuge”, koja vlada u Srbiji – ka`e - Stvarno sam zahvalan qudiVladimir Petrovi}. ma iz op{tine, koji ozbiqno voMajka Branka nema prihoda, de brigu o nama. Ova kolica niotac Radovan zara|uje kao basu ba{ jeftina, a preko su nam gerista, sre}a je da imaju svoj potrebna, jer ide lepo vreme, pa krov nad glavom, jer je re~ o mo`emo svi zajedno na sve` vaizbegli~koj porodici. Branku zduh. Kad nas je ovoliko, istina je 1991. godine doneo izbeje, svaka zarada bi bila malo da gli~ki talas iz Like, a Radose deci obezbedi sve {to je povana iz Slavonije, ovde u Iritrebno - pri~a nam Radovan. gu su se sreli i zasnovali poA iri{ke trojke su i do sada rodicu. Pre dve i po godine dobijale pomo}. Op{tina im rodio se sin Nikola, a onda, je po ro|ewu dodelila 50.000 kad je Nikola napunio dve godinara, AP Vojvodina po dine, Branka je na svet donela 25.000 dinara po detetu i uz to jo{ troje zdrave de~ice. Bez paket hrane i drugih potreppomo}i zajednice te{ko bi po{tina, a Vladimir Petrovi} rodica Glu{ac u ovim vremeka`e da }e ovih dana sti}i jo{ nima, sa Nikolom i tri osmojedan paket pomo}i. mese~ne bebe sastavqala kraj s - Nema ni op{tina mnogo, krajem. ali toliko da se pomogne, da se

U konkurenciji 600 radova SAVINO SELO: Na 22. „Nevenov festival dece pesnika”, koji }e 14. i 15. maja biti odr`an u Savinom Selu nadomak Vrbasa, pristiglo je 600 de~ijih radova, od ~ega je 500 pesama i oko stotinak kratkih proznih radova. @iri je odabrao 12 najboqih poetskih ostvarewa i tri kratke lirske pri~e, dok je za ovogodi{wu festivalsku Antologiju najdarovitijih mali{ana, odabrao jo{ 100 de~ijih radova. Nagra|eni za kratku lirsku pri~u su: O[ „Ar~ibald Rajs” iz Beograda \ura| Popovi}, u~enica O[ „P.P. Wego{” iz Vrbasa Nikolina Bigovi} i u~enica Pesni~ke radionice Narodne biblioteke „Detko Petrov” iz Dimitrovgrada Ketja Dimov.

Pored wih progla{eno je i petanest najboqih u~enika: Milica Markovi} (O[ „Jovan Kursula” Varvarin), Bo`idar Nastasi} (O[ „Vuk Karaxi}” Bijeqina), Duwa Mu{iki} (O[ „20.

Oktobar” Vrbas), Radmila Fi{li (O[ „Nikola Andri}” Vukovar), Simonida Lon~ar (O[ „Branko Radi~evi}” Savino Selo), Aleksa Rackovi} (O[ „Ar~ibald Rajs” Beograd), Vasilije Kadi} O[ „Stanislav Srem~evi}” Kragujevac), Ana Ivanovi} (O[ Nikola Tesla” Beograd), Kro{war Jovan ({esti razred O[ „Nika Andri}” Vukovar), Predrag Obradovi} (O[ „Pri matemati~koj gimnaziji” Beograd), An|ela Despotovi} (O[ „Du{an Jerkovi}” In|ija), Tijana Jugovi} (O[ „Radoje Domanovi}” Vrawe).

N. P.

Dramatika i strast SOMBOR: Izlo`ba „Slikarstvo dramatike i strasti” bi}e otvorena ve~eras, u 18 ~asova, u Galeriji Milana Kowovi}a. Radovima je obuhva}eno slikarstvo u periodu „asocijativne faze” Kowovi}a.

L. N.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

zna da deca nisu zaboravqena, mora se na}i. Uostalom, ovih dana }emo obnoviti i de~ji vrti} u Irigu, nabavi}emo nove du{eke i to }e nas ko{tati oko 220.000 dinara, ali, i pored svih te{ko}a smatramo da je ulagawe u podmladak najboqa investicija za budu}nost – isti~e Petrovi}.

Uro{, Milo{ i mala Nikolina ni{ta od ovog ne razumeju, ali, vaqda }e i oni jednog dana, kada porastu shvatiti koliko je zna~ila ova pomo}. Majka Branka i otac Radovan to shvataju i zahvalni su za ono {to se za wih ~ini, kako bi wihove trojke imale boqe uslove za odrastawe u ovim te{kim vremenima.

S. Bojevi}

PROGLA[ENI POBEDNICI „NEVENOVOG FESTIVALA”

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK ^ELNICI PE]INA^KE OP[TINE U SLOVENIJI

„Gorewe” gradi distributivni centar PE]INCI: Slovena~ka kompanija „Gorewe” namerava da ula`e u pe}ina~ku op{tinu te je to bio i razlog posete predsednik op{tine Pe}inci Sini{e Vukova i predsednik Skup{tine op{tine @ivka Markovi} susednoj republici. Drugi razlog za odlazak u Sloveniju bio je, ka`u, proslava 135 godina postojawa i uspe{nog rada kompanije JUB, koja je jedan od najzna~ajnijih investitora na podru~ju ove op{tine.

- Kada je u pitawu „Gorewe”, za nas je zna~ajno {to je, bez obzira na krizu i smawen obim investicija, tako renomirana kompanija spremna da investira na teritoriji op{tine. Slovena~ki inve-

stitori su `eleli da dobiju prave informacije o uslovima ulagawa jer `ele, i ve} imaju i lokaciju, da u [imanovcima naprave distributivni centar za podru~je Republike Srbije gde o~ekuju da }e do zime imati kompletno zavr{en objekat – ka`e Vukov. Po wegovim re~ima, o obimu investicije }e se tek razgovarati, a priliv u buxet op{tine bi}e na nivou taksi i naknada koje }e kompanija biti obavezna da izmiri prema op{tini, dok }e visina prihoda zavisiti od povr{ine zemqi{ta na kojoj }e graditi i veli~ine objekta. Naravno to su i nova radna mesta u ovoj op{tini.

A. N.

SARADWA OP[TINA VR[AC I IRIG

U maju poveqa o bratimqewu

IRIG: Predstavnici op{tine Irigpredsednik op{tine Vladimir Petrovi} i wegov zamenik Zoran Kne`evi}, posetili su op{tinu Vr{ac, gde su razgovarali o mogu}nostima saradwe ove dve op{tine, posebno o mogu}nostima zajedni~kog nastupa na konkursima iz programa prekograni~ne saradwe i IPA fondova.

U razgovrima vo|enim sa ~lanovima Op{tinskog ve}a u Vr{cu Bojanom Mandi}em i Vladimirom Baji}em, te na~elnikom za lokalni razvoj, privredu i dru{tevene delatnosti Dejanom Pantovi}em i na~elnikom za za{titu `ivotne sredine Sa{om @ivkovi}em, na-

gla{eno je da dve op{tine imaju dosta dodirnih ta~aka, a razgovaralo se i o mogu}oj privrednoj saradwi, jer je Vr{ac op{tina sa razvijenom privredom, a Irig upravo tra`i na~in da privu~e privrednike da ula`u u iri{koj op{tini.

Sa predsednikom op{tine Vr{ac ^edomirom @ivkovi}em, wegovim zamenikom Mirkom Dobrosavqevi}em i predsednikom Skup{tine op{tine Vr{ac, Stevicom Nezarevi}em, dogovoreno je da 13. maja delegacija Vr{ca poseti op{tinu Irig, kada bi dva grada, odnosno dve op{tine potpisale povequ o bratimqewu.

S. B.

ZAHUKTAO SE RAT SINDIKALACA I MENAYMENTA „AUTOBANATA”

Radnici se `ale, direktor pravda postupke ZREWANIN: Sindikat industrijskih radnika Vojvodine (SIRV) nastavio je da proziva poslovodstvo zrewaninskog „Autobanata”, tvrde}i da je situacija u preduze}u krajwe ozbiqna, kako zbog neispla}enih zarada od decembra 2009. godine, tako i zbog mobinga i {ikanirawa radnika.

Predsednik SIRV u „Autobanatu” Goran Popov isti~e da su se on i kolege na{le na udaru menaxmenta zbog sindikalnog udru`ivawa, da im se preti da }e biti raspore|eni na druga radna mesta, kao i da direktor Goran Agramovi} vi~e na zaposlene samo zbog toga {to su ~lanovi sindikata.

- Poslodavac je prebacivawem mene na drugu liniju poku{ao da me onemogu}i u obavqawu sindikalnih aktivnosti, na koje imam pravo po takonu. Umesto voza~a u gradskom saobra}aju, sada sam do-

ALEKSANDAR MARTON POVODOM 1. MAJA

Sa~uvajmo ono {to imamo

ZREWANIN: - I ovaj Me|unarodni praznik rada, 1. maj, do~ekujemo u ambijentu koji se ne mo`e nazvati prazni~nim, ocenio je predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton. Rad se jo{ uvek ne vrednuje dovoqno, smatra on, a veliki deo poslodavaca nije spreman da razume potrebe zaposlenih. Radni~ka nesolidarnost, odnosno nerazumevawe za probleme drugih, tako|e, doprinosi op{toj situaciji me|u sindikatima, ~iju neslogu poslodavci obilato koriste za ostvarewe svojih ciqeva.

- U Zrewaninu je, me|utim, za mnoge wegove `iteqe znatno te`i problem nezaposlenost. Nekada me|u vode}im privrednim centrima Jugoslavije, danas je to grad

koji treba da se raduje svakom novom preduze}u i radnom mestu. I da istrajava u o~uvawu postoje}ih i obnovi nekada{wih prepoznatqivih brendova, bilo da se radi o „Beku”, pivari, „[invozu” ili nekom drugom. Lokalna samouprava preduzela je, i preduzima}e sve {to je potrebno da zaustavi negativne trendove i pospe{i oporavak privrede i smawewe nezaposlenosti – poru~io je Marton i napomenuo da }e i daqe insistirati na ja~awu Socijalno - ekonomskog saveta Zrewanina, otvarawu Kancelarije za zapo{qavawe, ja~awu jedinstva sindikalnih organizacija, stro`ijoj kontroli privatizacionih postupaka i jo{ efikasnijem radu inspekcijskih slu`bi. @. B.

Goran Agramovi}

bio zadatak da saobra}am na relaciji Zrewanin – Subotica – Herceg Novi, za {ta je potrebno 42 ~asa. Glavni razlog za to je da se spre~i da kontaktiram sa ~lanovima sindikata – ube|en je Popov.

Pored ovog slu~aja, navodi on, dva ~lana Izvr{nog odbora SIRV {ikanirana su na taj na~in {to se stalnim kontrolama na linijama na kojima voze autobuse poku{ava na}i bilo kakav razlog da bi im se izrekao prestanak radnog odnosa.

- Izmi{qena je krivica jednog od ~lanova Izvr{nog od-

bora da je vozio dva putnika u gradskom saobra}aju koja nisu platila kartu i to u momentu kada je on preuzimao du`nost od kolege koji je radio u prethodnoj smeni. Naravno, poslovodstvo nije htelo da utvr|uje istinu, ve} je konstatovalo da je tako, bez dokaza. Drugom ~lanu su poku{ali da stave na teret da je utajio 10.000 dinara – tvrdi Popov i dodaje da je, po wegovom mi{qewu, jedina namera da se spre~i delovawe novoformiranog Sindikata industrijskih radnika Vojvodine.

Generalni direktor „Autobanata” Goran Agramovi} odbacio je u izjavi za „Dnevnik” sve navode Popova, navode}i da SIRV zapravo i nije reprezentativan sindikat u najve}em sredwobanatskom autoprevozni~kom preduze}u.

- U „Autobanatu” deluju tri sindikata – Samostalni, „Nezavisnost” i „Zajedno”, a SIRV je tek zatra`io da bude registrovan u firmi. Tako da ne vidim razlog da sa wima uop{te i polemi{em – poru~io je Agramovi}, uz napomenu da }e pregovarati sa Popovom i wegovim kolegama tek kada doka`u da su zvani~no priznati.

Odgovaraju}i na optu`be da {ikanira sindikalce, direktor je kazao da su takve tvrdwe sme{ne.

- Popov je po zanimawu voza~ i mo`e da bude raspore|en

na bilo koju liniju, jer je sve u skladu sa zakonom. Drugo, ko god od konduktera ili voza~a ima mawak naravno da mo`e da dobije otkaz – dodao je Agramovi} i podvukao da je u sredu po~ela isplata januarskih za-

Brinu ih radni~ka prava - Osnovni ciq radnika i SIRV je, pre svega, za{tita osnovnih radni~kih prava, a tu mislimo na redovnu isplatu zarada, regresa, prekovremenog rada, dnevnica… Tako|e, radnici su zabrinuti za svoja radna mesta jer vide da dolazi do uru{avawa firme, {to mo`e dovesti do toga da ostanu bez posla, a wihove porodice bez kore hleba – upozorava Popov. rada, {to pokazuje da je neta~no da radnici potra`uju zarade od decembra 2009.

Po wegovim re~ima, Popov se trenutno nalazi na bolovawu i sa distance opstrui{e rad „Autobanata” tako {to nagovara kolege da stupe u {trajk.

- Nije mi jasno kome je od koristi da se~e granu na kojoj sedi – zapitao se na kraju Agramovi}. @. Balaban

Nema~ki |aci u Kikindi

Udru`ivawe i finansirawe poqoprivrednika nika u ovom okrugu govori}e Goran Pejovi}, iz MZ Sivac, kao odabrani predstavnik krupnih poqoprivrednih proizvo|a~a. Na skupu }e govoriti i predstavnici Udru`ewa paora 100 P Plus, kao i Poslovnog udru`ewa uvoznika poqoprivredne mehanizacije. Svoj dolazak su najavili i predstavnici trgovinskog odeqewa ambasade Danske, ekonomski ata{e ambasade Francuske, predstavnici privrednih komora iz okru`ewa, Asocijacija malih i sredwih preduze}a Srbije i mnogi drugi.

- Poqoprivrednici koji su inicirali skup o~ekuju odgovore od predstavnika dr`avnih i finansijskih institucija. Ovo je jedan od koraka u stvarawu ambijenta u kojem }e na{im poqoprivrednicima biti pru`ena podr{ka i smernice za najefikasnije na~ine udru`ivawa i finansirawa poqoprivredne proizvodwe - ka`e Goran Pejovi}, sekretar MZ Sivac.

Ova panel diskusija je deo razvojnog regionalnog Programa „Biznis Ba~ka” u okviru kojeg je realizovan Prvi Ekonomski Forum Ba~ka u novembru pro{le godine, kao jedinstveno mesto susreta vi{e od 150 zvani~nika, biznis lidera i medija.

Og. S.

KIKIN\ANI POZDRAVILI PROLE]E

Pobedili Luka i Teodora KIKINDA: Na Gradskom trgu u Kikindi po jedanaesti put odr`ana je manifesticaja pod nazivom „Pozdrav prole}u”. U Srbiji je ovo jedinstvena manifestacija pod ovim nazivom, a u~estvuju pred{kolci i u~enici osnovnih {kola sa teritorije op{tine.

Organizator je Kulturni centar Kikinda, a generalni pokroviteq je Skup{tina op{tine Kikina.

Gradski trg orio se od de~je pesme, igre i boja. U prepodnevnim satima pred{kolci su crtali prole}ne motive kredama u boji, nakon ~ega su u~estvovali u kreativnim radionicama.

Najvi{e interesovawa izazvala je trka beba od osam do 15 meseci. Najbr`i de~ak bio je Luka \eni}, koji ima 12 meseci, a dovela ga je mama Dragana. Od devoj~ica najbr`e je puzala jedanaestome-

11

VESTI Besnilo u In|iji IN\IJA: [tab za suzbijawe i iskorewavawe zaraznih bolesti u op{tini In|ija razmatra}e Re{ewe Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede o progla{avawu zara`enog, odnosno ugro`enog podru~ja od zarazne bolesti besnilo na teritoriji in|ijske op{tine, koje je takvim progla{eno usled otkrivawa lisice zara`ene besnilom u mestu Jarkovci. U Re{ewu se navodi da se podru~je u polupre~niku od 3 kilometra od mesta gde je zara`ena `ivotiwa prona|ena progla{ava zara`enim, dok se podru~je u polupre~niku od 10 kilometara progla{ava ugro`enim. U Re{ewu se tako|e navode i mere za suzbijawe i iskorewavawe besnila sa zara`ene teritorije.

S. B.

Pomo} Leskovcu

JAVNA PANEL DISKUSIJA U KULI

KULA: Na inicijativu vi{e od 60 krupnih poqoprivrednih proizvo|a~a na podru~ju sa preko 650.000 ha obradivog zemqi{ta iz Sivca, Apatina, Sombora, Kule, Crvenke, Kqaji}eva, Svilojeva, Sonte, Oxaka - u Kuli se organizuje javna panel diskusija „Potencijali agrobiznisa i ruralne ekonomije - udru`ivawe i finansirawe poqoprivrednika”. Skup }e se odr`ati na Kulskom jezeru 12. maja, kako bi se otvorili i pokrenuli da na|u re{ewa za pitawa koja su od strate{kog zna~aja za ruralni i poqoprivredni napredak regiona i Srbije.

Diskusiju }e otvoriti pomo}nik ministra poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede za sektor agrarne operative i finansijskog upravqawa mr Milan Stegi}, zatim }e govoriti prof. dr Miladin Sevarli} sa Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu i dr.sc.

Swe`ana Toli} sa Poqoprivrednog fakulteta iz Osijeka. O finansirawu poqoprivrede govori}e predstavnik „Prokredit banke”, vode}e banke u podr{ci razvoju doma}e poqoprivrede.

O trenutnom stawu, potencijalima i mogu}nostima za finansirawe i udru`ivawe poqoprivred-

petak30.april2010.

se~na Teodora ]ur~in, koju je dovela mama Anamarija.

U dvori{tu Kulturnog centra odr`ana je centralna priredba.

Sve~ano su je otvorili u~enik prvog razreda Gimnazije „Du{an Vasiqev” Stefan Ostoji}, u~enica ~etvrtog razreda osnovne {kole iz Banatskog Velikog Sela Awa Vojinovi} i u~enica {estog razreda Osnovne {kole „Sveti Sava” Nikoleta Morotvanski. Ovo troje Kikin|ana u~esnici su republi~kog takmi~ewa u recitovawu koje }e narednog meseca biti odr`ano u Se~wu. Na bini u dvori{tu Kulturnog centra nastupili su i baletska zabavi{ta iz Kikinde i Mokrina, te pred{kolci iz kikindskih vrti}a. Na kraju manifestacije odr`an je koncert de~jeg hori}a „^uperak”.

A. \.

KIKINDA: U ponedeqak 3. maja Kikindu }e posetiti u~enici nema~ke Osnovne {kole „Herman for Halen Ziben” iz gradi}a Hester, koji je 100 kilometara udaqen od Hanovera. \aci iz Nema~ke, wih 21, bi}e gosti Osnovne {kole „@arko Zrewanin” do 12. maja. Nemci uzvra}aju posetu kikindskoj {koli, jer su Kiki|ani pro{le godine u junu bili wihovi gosti.

-Ciq ove posete je da gosti boqe upoznaju Vojvodinu i Srbiju – ka`e profesor nema~kog jezika u {koli „@rako Zrewanin” Milan Mudrini}, inicijator ove saradwe. – Gosti }e obi}i Kikindu, Beograd, manastire na Fru{koj Gori, boravi}e u ateqeu „Tera” gde }e imati priliku da izrade predmete od gline, a 11. maja, pre polazaka, u Galeriji „Tera” bi}e otvorena izlo`ba de~jih radova.

Deca iz Nema~ke bi}e sme{tena u porodicama |aka iz kikindske {kole.

Saradwa izme|u dve {kole uspostavqena je u okviru partnerstva me|u {kolama koje inicira Ministarstvo inostranih poslova Nema~ke. Nema~ki fond „Robert Bo{” podr`ao je ovaj projekat sa ~etiri hiqade evra, lokalna samouprava sa 100 hiqada dinara, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe sa 400 hiqada, a Rajfajzen banka sa 30 hiqada dinara.

A. \.

ZREWANIN: Za sanaciju {tete prouzrokovane poplavama u Leskovcu, Zrewanin }e iz gradskog buxeta izdvojiti milion dinara.

Ta odluka doneta je na ju~era{woj, vanrednoj sednici Gradskog ve}a. U obrazlo`ewu se navodi da }e iz sredstava teku}e buxetske rezerve biti izdvojen novac za pomo} postradalom stanovni{tvu na jugu Srbije, konkretno, gradu Leskovcu, zbog veoma velike materijalne {tete koja je nastala usled poplava. @. B.

Odr`an Sajam cve}a KIKINDA: Kikinda je u prvi put bila doma}in Sajma cve}a, pod nazivom „Na{a ba{ta”. Ova manifestacija odr`ana je u organizaciji Turisti~kog saveza op{tine, a mesto de{avawa bilo je dvori{te Kurije u samom centru grada.

Direktorka Turisti~ke organizacije Marijana Ili~in isti~e da se pozivu za Sajam cve}a odazvalo dvadesetak izlaga~a iz Kikinde, Temerina, ^oke i ^uruga.

-Prostor za izlaga~e bio je besplatan, pa se i pored toga nisu odazvali svi. Ideja nam je da osmislimo doga|aje koje }e gra|ane privu}i da ~e{}e pose}uju dvori{te Kurije. Sa izlaga~ima smo se dogovorili da da ostave po jedan svoj aran`man od cve}a tokom leta. Za wih je to reklama, a nama }e ulep{ati prostor. Izlaga~i su bili zadovoqni posetom i prodajom tokom dva dana koliko je Sajam cve}a trajao. Radovan Kokot iz rasadnika „YU 64” ka`e da mu je uzgoj cve}a porodi~ni biznis, te da je zadovoqan {to se ovakva manifesticija odr`ava u Kikindi.

Vlasnik cve}are „Latica” Zoli Feher napomenuo je da je sli~ne manifestacije pose}ivao u drugim gradovima, te da mu je drago {to sada i svojim sugra|anima mo`e da poka`e svoje ume}e. Turisti~ki savez op{tine Kikinda sli~nu manifestaciju planira i na jesen, a tokom letwih meseci u planu je odr`avawe izlo`bi meda, suvenira i starih zanata. A. \.

Sve~ana akademija 12. maja BE^EJ: Na Dan velikog pravoslavnog praznika Svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca, 12. maja planirana je Sve~ana akademija Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva „Ostrog” u Gradskom pozori{tu Be~ej. Ciq Dru{tva je afirmacija i negovawe duhovnih, kulturnih, nau~nih i drugih vidova saradwe izme|u srpskog i ruskog naroda, gde }e prioritetni zadaci biti me|usobno upoznavawe srpskog i ruskog naroda kroz razne sadr`ajne aktivnosti i podsticawe privredne saradwe. Na sve~anoj Akademiji prisustvova}e i predstavnici Ruske ambasade u Beogradu.

V. J.

12

CRNA HRONIKA

petak30.april2010.

DNEVNIK

U NOVOM SADU IZRE^ENE PRESUDE ZA POKU[AJ TE[KOG UBISTVA I PQA^KU SPIRIDONA PIRGIDISA 28. APRILA PRO[LE GODINE U VILI NA TATARSKOM BRDU

Napada~ima na gr~kog biznismena 26 godina zatvora U Vi{em sudu u Novom Sadu Safet ^alopek (41) ju~e je osu|en na 12 godina zatvora zbog poku{aja te{kog ubistva predsednika Borda direktora “Sunoka Srbija” Spiridona Pirgidisa, dok je wegov sau~esnik Milo Joksimovi} (50) osu|en na 14 godina. Joksimovi}u je izre~ena jedinstvena kazna po{to je za te{ko rawavawe gr~kog biznismena zaradio 12, a za no{ewe oru`ja prilikom hap{ewa jo{ dve godine i {est meseci zatvora. Tako|e, obojici okrivqenih produ`en je pritvor u novosadskom Okru`nom zatvoru.

Izri~u}i presudu, predsedavaju}a krivi~nim ve}em Zlata Rodi}-Kne`evi} rekla je da je minimalna kazna za ovo delo deset godina zatvora, a da je sud, kao ote`avaju}u okolnost, cenio i ~iwenicu da su ^alopek i

Spiridon Pirgidis

Joksimovi} i ranije krivi~no osu|ivani. Ona je rekla da je ovaj zlo~in izveden na te`ak i drzak na~in, kao i da je tom prilikom povre|en strani dr`avqanin koji }e ceo `ivot prakti~no ostati invalid.

U ZREWANINU NASTAVQENO SU\EWE DIREKTORIMA „AGRO@IVA”

Sudski ve{taci ostali pri ranijim nalazima Stru~waci novosadskog Zavoda za sudska ve{ta~ewa davali su iskaze i na ju~era{wem nastavku glavnog pretresa koji se pred Vi{im sudom u Zrewaninu vodi protiv biv{eg predsednika i suvlasnika “Agro`iva” Miroslava @i-

neosnovane dividende od @ivanova i ostalih suvlasnika kompanije u narednim godinama – sve do 2008.

Me|utim, ve{taci su priznali da su pogre{ili u metodologiji izra~unavawa kapitalne dobiti “Agro`iva” u 2004.

Sudski ve{taci

vanova (59) i dvadesetorice wegovih bliskih saradnika. Tu`ila{tvo tereti okrivqene da su zloupotrebili slu`beni polo`aj i po~inili finansijske mahinacije u “Agro`ivu” od 2005. do 2008. godine, a {to je omogu}ilo @ivanovu i trojici suvlasnika kompanije da neosnovano naplate dividendu ve}u od 1,5 milijardu dinara.

Preminuo okrivqeni Budimir Posledwi glavni pretres, koji je trebalo da se odr`i 16. marta, odlo`en je zbog bolesti jednog od optu`enih – \ure Budimira (57) iz Banatskog Kara|or|eva, biv{eg direktora klanice u @iti{tu. U me|uvremenu, Budimir je preminuo.

Branioci @ivanova i ostalih optu`enih nastojali su ju~e, kao i u dosada{wem postupku, da dovedu u sumwu nalaz ve{taka, ali su novosadski stru~waci ostali pri svojim ranijim tvrdwama. Ovaj nalaz treba da predstavqa dokaz za navodna krivi~na dela i podizawe

Kako se ispostavilo tokom su|ewa, ^alopek, Joksimovi} i jo{ jedna, za sada nepoznata osoba, tokom no}i 28. aprila pro{le godine upali su u vilu na Tatarskom brdu, elitnom delu Sremske Kamenice, u blizi-

ni Novog Sada, {utirali i psovali Pirgidisa tra`e}i novac na srpskom i engleskom jeziku.

Me|utim, pqa~ka je po{la naopako i razbojnici su u `rtvu ispalili {est metaka (konstatovane ~etiri ustrelne rane u tr-

buh i dve prostrelne na rukama), i ostavili je da krvari.

Potom su pobegli s dva mobilna telefona, 200 evra, 10.000 dinara i luksuznim ru~nim satom. ^alopek i Joksimovi} uhap{eni su pola godine kasnije (kod ovog drugog prona|en pi{toq), dok se za tre}im u~esnikom zlo~ina na Tatarskom brdu i daqe draga.

U trenutku napada, Pirgidis je bio predsednik Borda direktora kompanije “Sunoko Srbija” koja poseduje {e}erane u Ba~u, Pe}incima i Vrbasu. Pre toga Grk je bio i direktor “Delta sladoleda”. Posle te{kog rawavawa u iznajmqenoj vili “Viktorija”, ~etiri puta je operisan u Klini~kom centru Vojvodine, a radi nastavka le~ewa vratio se u domovinu.

Tamo je ponovo operisan, ali se wegovo stawe pogor{avalo i

dva puta se vra}ao u bolnicu.

Trenutno je na ku}nom le~ewu.

U Srbiju je nedavno doputovao da bi se svedo~io u ovom postupku, a u sudnici Vi{eg suda u Novom Sadu pojavio se u vidno lo{em zdravstvenom stawu i u pratwi telohraniteqa.

O~ekuje se da, po dobijawu pismenog otpravka presude, Tu`ila{tvo i branioci ulo`e `albu Apelacionom sudu u Novom Sadu. Tokom izno{ewa zavr{nih re~i, ^alopekov branilac tvrdio je da je wegov klijent imao nameru iskqu~ivo da u~estvuje u kra|i, te da je bio anga`ovan da onesposobi alarm i obije sef, dok je Joksimovi}eva odbrana tokom postupka tra`ila novo – kontrolno DNK ve{ta~ewe i isticala da nikada nije utvr|eno ko je ta~no pucao u Pirgidisa.

D. A.

TRAGEDIJA U ZREWANINSKOJ INDUSTRIJSKOJ ZONI KOD E^KE

Radnik na gradili{tu zatrpan zemqom Radnik zrewaninskog Gra|evinsko-industrijskog kombinata „Banat“ Martin Valenta (44) iz Aradca zadobio je u sredu, oko 12.20 ~asova, na radnom mestu te{ke telesne povrede od kojih je ubrzo i preminuo, potvrdila je ju~e za „Dnevnik“ na~elnica Odeqewa inspekcije rada Svetlana [uki}. Po zanimawu polukvalifikovani tesar, Valenta je, saglasno ugovoru o radu, obavqao poslove visokokvalifikovanog betonirca.

– Do te{ke povrede na radu sa smrtnim ishodom do{lo je prilikom iskopa rova dubine tri metra, na gradili{tu Industrijske zone „Jugoistok“, preko puta benzinske stanice NIS-a, na izlazu iz Zrewanina prema Beogradu, u blizini E~ke. Radnik je pobo kolac do dubine koja je bila odre|ena za nasipawe pe-

Gradili{te Industrijske zone „Jugoistok”

sti. Za 15-20 minuta na lice mesta stigla je i Hitna pomo}.

– Radnik je u besvesnom stawu prevezen u zrewaninski Urgentni centar, gde je do{ao svesti.

Upu}en je, zatim, u bolnicu u Novi Sad, ali je u putu premi-

– Sau~estvujemo u bolu porodice nastradalog. Razgovarao sam s predstavnicima izvo|a~a radova i

Lane se, po podacima Inspekcije rada, u sredwobanatskim preduze}ima dogodilo pedesetak te{kih povreda na radu, od ~ega su dve imale smrtni ishod. Tragedije su se desile u brodogradili{tu „Begej“ i „Elektrodistribuciji“ Zrewanin. U prvom preduze}u nastradao je Du{an Ranisavqev, koji je bio anga`ovan na radnom mestu kraniste. Do nesre}e je do{lo usled pada krana, koji je bio preoptere}en. Tom prilikom Ranisavqev je povredio glavu, a inspektor rada je protiv odgovornih podneo prekr{ajnu i krivi~nu prijavu. U „Elektrodistribuciji“ je poginuo elektromonter Karlo Tiring. Prilikom pewawa na gvozdeni re{etkasti stub, pao je na

Ruke naj~e{}e stradaju

Miroslav @ivanov

Ostaje da se vidi kako }e u nastavku braniti svoj nalaz, ali i tvrdwe u osnovnom izve{taju da je tek posle 2004, nakon nezakonite trgovine udelima zavisnih preduze}a i prezentovawa bankama zavr{nih ra~una s neta~nim podacima, ”Agro`iv” dobijao kredite iz kojih je ispla}ena dividenda @ivanovu i suvlasnicima.

Ina~e, ubrzo nakon izbijawa afere u prole}e 2008. godine, “Agro`iv” je zavr{io u ste~aju.

Kao vode}i poverioci pojavile su se banke koje su davale kredite.

Sa~inile su plan reorganizacije kompanije koji danas sprovodi Privredni sud iz Pan~eva.

Su|ewe okrivqenima nastavqa se danas. @. B.

U MOLU UHVA]ENI PRESTUPNICI IZ @ABQA I BEO^INA

Zate~eni u provali Patrola policije je pro{le no}i oko 1.20 sat u prodavnici novosadske firme “Merkator Ce” u Molu uhvatila na delu dvojicu provalnika.

Milo{ T. (1977) iz @abqa i Predrag M. (1986) iz Beo~ina su, kako je saop{teno iz Policijske uprave u Kikindi, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, provalili u prostorije prodavnice “Merkator Ce”, gde su u torbe natovarili ve}u koli~inu doma}ih i stranih cigareta.

Protiv dvojice provalnika policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da su po~inili kriivi~no delo te{ke kra|e na {tetu vlasnika prodavnice “Merkator Ce”.

M. Mr.

Ako se sudi po zvani~noj statistici, mu{karci su pro{le godine duplo vi{e bili povre|ivani od `ena, a kada je re~ o starosnoj strukturi, naj~e{}e su s ranama zavr{avali radnici izme|u 46 i 50 godina. Zaposleni starosti izme|u 21 i 25 godina najvi{e su vodili ra~una o svojoj bezbednosti jer su u toj kategoriji zabele`ena samo tri slu~aja povrede na radnom mestu.

Ruka je deo tela koji je naj~e{}e stradao u ovakvim doga|ajima, zatim trup i noge, {ake i prsti, stopala... Mada bi neki pomislili da je tre}a smena zapravo i najkriti~nija, podaci Inspekcije rada kazuju sasvim suprotno. ^ak 41 povreda dogodila se u prvoj smeni. skom, u{av{i u neobezbe|eni iskop dubine tri metra – kazala je Svetlana [uki} za na{ list.

U trenutku kada je krenuo da se merdevinama popne, odnosno da iza|e iz rova, do{lo je do obru{avawa zida zajedno s iskopanim materijalom. Valenta je izvu~en bagerom posle dva-tri minuta. Nakon toga je po~eo da di{e, ali je i daqe ostao bez sve-

nuo. ^eka se obdukcioni nalaz radi utvr|ivawa uzroka smrti – naglasila je Svetlana [uki}.

Nadzor nad ovim slu~ajem, koji je u toku, sprovodi inspektor rada Milan Sekuli}.

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov posetio je ju~e Industrijsku zonu “Jugoistok” u kojoj je nastradao Valenta.

DVOJICA OSUMWI^ENA ZA PREVARE U KAWI@I

Kerami~ari oja|eni za ~etiri miliona

Protiv Zorana F. (1970) iz Srbobrana i Jovice J. (1965) iz Bajmoka kawi{ka policija podnela je krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare u saizvr{ila{tvu, na {tetu preduze}a “Keramika Kawi`a Plus” d. o. o. u Kawi`i, u ukupnoj vrednosti oko ~etiri miliona dinara. Osumwi~eni su, na osnovu ovla{}ewa vlasnika preduze}a “Psuw” d. o . o. iz Subotice, od preduze}a “Keramika Kawi`a Plus” naru~ili i preuzeli kerami~ke plo~ice koje do sada nisu

platili. Preuzete plo~ice su prodali fizi~kim i pravnim licima, a dobijeni novac zadr`ali za sebe.

Krivi~na prijava podneta je i protiv vlasnika preduze}a “Psuw” Slobodana P. (1971) iz Subotice, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe ovla{}ewa u privredi. Po saop{tewu policije, Slobodan P. je u svojstvu odgovornog lica Zoranu F. i Jovici J. omogu}io da u ime wegovog preduze}a naru~e i preuzmu robu vrednu oko ~etiri miliona dinara.

M. Mr.

Upravna zgrada GIK-a „Banat”

preduze}emo sve neophodne radwe da bismo utvrdili kako je do{lo do nesre}e – kazao je Mihajlov.

Povodom ove tragedije ju~era{we sednice Gradskog ve}a i Skup{tine grada po~ele su minutom }utawa.

kolovoz s visine od oko ~etiri metra, povrediv{i grudni ko{ i glavu. Poslodavac mu je dodelio propisana sredstva i opremu li~ne za{tite, ali ih on nije koristio. @. Balaban

AVANTURA DVOJICE MALOLETNIKA IZ MOLA

Zaglavili se ukradenim kombijem A|anska policija prona{la je dvojicu maloletnika iz Mola, ro|enih 1996. i 1992. godine, koji su u no}i izme|u 24. i 25. aprila ove godine, ispred preduze}a “Molprevoz” u Molu, otu|ili kombi marke “zastava iveko”.

Dvojica maloletnika su s parkinga “Molprevoza” prvo poku{ali da otu|e “ladu nivu”, koju nisu uspeli da stave u pogon. Nakon toga su odgurali kombi s parkinga ispred preduze}a, stavili ga u pogon i vozili dok se nisu zaglavili na zemqanom putu u ataru Mola, gde su ga ostavili i napustili lice mesta.

Policija je najavila da }e protiv dvojice maloletnika biti podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak30.april2010.

13

VO\A „NACIONALNOG STROJA” JU^E IZ NEMA^KE IZRU^EN SRBIJI NA BEOGRADSKOM AERODROMU

Goran Davidovi} u somborskom zatvoru Vo|a “Nacionalnog stroja” Goran Davidovi} ju~e je iz Nema~ke izru~en Srbiji, potvr|eno je Tanjugu u srpskom Ministarstvu pravde.

Davidovi} je u pratwi Interpol policije sleteo na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” u 16.30 sati, odakle je sproveden u Kazneno-popravni zavod u Somboru radi izdr`avawa kazne zatvora od godinu dana, na koju je osu|en zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti.

Nema~ko pravosu|e usvojilo je zahtev sprskog Ministarstva pravde za wegovo izru~ewe, a datum wegovog prebacivawa nije saop{tavan javnosti iz bezbednosnih razloga.

Goran Davidovi}

Davidovi} je pravosna`no osu|en jer je krajem 2005. godi-

ZBOG OPTU@BE DA SU KRIJUM^ARILI DROGU

Srpsko-albanska grupa osu|ena u ^e{koj Regionalni sud u Ostravi, na istoku ^e{ke, osudio je ju~e albansko-srpsku grupu krijum~ara droge na visoke kazne zatvora za {verc heroina u [vedsku i efedrina iz Srbije u ^e{ku. [ef te {esto~lane grupe, koja potvr|uje na delu da organizovani kriminal ne gleda na “sitnice” kao {to su etni~ko poreklo i zava|ene dr`ave, Albanac Naim Kol~aku osu|en je za {verc 3,9 kilograma heroina u [vedsku. Tako|e, druga ta~ka optu`nice teretila ga je da je sa Srbinom Sa{om Petkovi}em, koji je u zatvoru zbog drugih krivi~nih dela a akcijom je upravqao preko nelegalnog mobilnog telefona u zatvoru, {ver-

covao efederin iz Srbije u ^e{ku. Za oba ta krivi~na dela Kol~aku je osu|en na 13,5 godina zatvora.

– Nikada ne bih mogao oti}i u Srbiju jer sam tamo imao probleme. U pro{losti sam isporu~ivao oru`je Kosovu jer sam podr`avao wegovu nezavisnost. U Srbiji bi mi pretila smrtna kazna – branio se ju~e pred sudom Kol~aku.

Vo|a te albansko-srpske mafija{ke grupe rekao je da je ceo proces protiv wega iskonstruisan i da je to osveta neimenovanog agenta ~e{ke kontraobave{tajne civilne slu`be BIS jer je odbio da s wom sara|uje.

(Beta)

ne sa svojom grupom upao na antifa{isti~ku tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizi~ki napali u~esnike.

Davidovi}a ~eka i su|ewe u Vi{em sudu u Novom Sadu zbog istog krivi~nog dela zbog optu`be da je s jo{ osmoricom neonacista napao u~esnike antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu 2007. godine. Oni se terete da su zapo~eli verbalni i fizi~ki sukob s u~esnicima skupa, bacaju}i kamenice i tvrde predmete na wih.

Davidovi} je uhap{en 3. februara u Traun{tajnu u Nema~koj, na osnovu poternice srpskog Interpola, po{to je napustio Trst, gde je ~ekao odluku italijanskog pravosu|a o izru~ewu Srbiji.

Okrivqeni se nije odazvao pozivu za izdr`avawe kazne u Kazneno-popravnom zavodu Sombor, pa je Op{tinski sud u Novom Sadu, marta 2009. godine, izdao poternicu za wim.

Prvobitno je sredinom aprila pro{le godine uhap{en u Trstu, u Italiji, gde je bio u ekstradicionom postupku na osnovu zahteva za izru~ewe koje je uputila Srbija. Davidovi} je, me|utim, po~etkom juna 2008. bio pu{ten da se brani sa

KPZ u Somboru

slobode do kona~ne odluke italijanskih vlasti o wegovom iz-

ru~ewu Srbiji, pa je u me|uvremenu pobegao u Nema~ku.

EVROPSKA KOMISIJA OCENILA REFORMU PRAVOSU\A U SRBIJI

Reizbor sudija pokazao zna~ajne nedostatke „Zakqu~ci Evropske komisije potvr|uju da je postupak reizbora sudija i tu`ilaca u Srbiji pokazao zna~ajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparentnosti i pouzdanosti celokupnog procesa“, pi{e u pismu predsednika Evropske komisije @ozea Maneula Baroza predsednicima Dru{tva sudija i Udru`ewa tu-

na koji je sproveden postupak reizbora i da su o tome uradili izve{taj.

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi}, koja tako|e nije reizabrana, ju~e je podsetila i na to da je povodom reizbora sudija i tu`ilaca u Srbiji deklaraciju usvojilo Konsultativno ve}e evropskih sudija, telo Saveta Evrope koje pravi evropske standarde, a u kojoj je tako|e konstatovano da je u postupku rei-

miwe i pismo koje su, u vezi s reformom pravosu|a u pogledu reizbora sudija i tu`ilaca u Srbiji, ~lanovi Evropske komisije Vivijan Reding i [tefan File poslali sredinom marta predsedniku Republike, premijeru i ministarki pravde.

– U tom pismu je na nedvosmislen na~in bilo re~eno da se preispita ovaj postupak reizbora.

Mi smo tra`ili od ministarke pravde da to pismo objavi jer je od

kako je ocenila, bila nu`na i dobrodo{la, ve} o tome da se obavi revizija postupka u odnosu na nereizabrane sudije, tu`ioce i zamenike tu`ilaca.

– Ovakav proces reizbora ne mo`e biti poistove}en s reformom pravosu|a i s dobro obavqenom reformom pravosu|a. Pismo predsednika EK-a Baroza je prekretnica za reformu pravosu|a u Srbiji, ali pod uslovom da na{a vlast zaista `eli da u|e u EU.

MUP UPOZORAVA NA NOVI VID INTERNET MANIPULACIJE

Opasnost od „nigerijske prevare” Gra|ani Srbije, koji su postamaterijalna o{te}ewa gra|ana li `rtve “nigerijske prevare”, koji se, “vo|eni humanim, emotivuplatili su prevarantima na Innim ili poslovnim razlozima, a ternetu nekoliko stotina hiqada ponekad i pohlepom, naivno upuevra, saop{tilo je Ministarstvo {taju u komunikaciju i {aqu nounutra{wih poslova, upozoravavac bez potrebnih prethodnih ju}i gra|ane na porast tog spe~iprovera”, veruju}i po{iqaocima fi~nog na~ina prevare. koji koriste “metode socijalnog Pripadnici Odeqewa za borbu in`eweringa da bi zadobili poprotiv visokotehnolo{kog kriverewe”. minala, pretragom Interneta, Od `rtava prevare se naj~e{}e analizom sadr`aja i na osnovu tra`i da snose navodne tro{kove prijava o{te}enih gra|ana uo~iotvarawa odre|enih ra~una, da li su porast broja „nigerijskih plate takse i poreze, provizije na prevara”, navodi se u saop{tewu. transfere, da uplate depozite...

Radi se o prevarama koje se ~ine “na koji na~in su do sada na{i pomo}u la`nih poruka o dobicigra|ani o{te}eni za vi{e stotima na igrama na sre}u, la`nih pona hiqada evra”. ruka vezanih za dobrotvorne priU porukama prevaranti navode loge, poruke u vezi s “qubavnim i da “da se radi se o velikoj sumi poslovnim ponudama”, humanitarnovca, koja je poznata samo po{inim akcijama, nasle|em imovine qaocu poruke, te da on ~eka da bupreminulih osoba de ispla}ena kao – naj~e{}e daqih rezultat odre|eElektronskom ro|aka..., obja{wanih bankarskih va MUP. porukom od primaoca m a l v e r z a c i j a ” .

Upozorava se na Po{iqalac poporuke se tra`i to da izvr{ewe je “~lan nipomo} za transfer ruke “nigerijske prevagerijske vlade velikih nov~anih re” uglavnom po~iili nigerijske iznosa, od nekoliko vojske” koji pokuwe ube|ivawem “`rtve” da u~e{ava da iznese stotina hiqada do stvuje u podeli odnovac iz Nigerinekoliko desetina re|enih nov~anih je, ali mu za to miliona dolara fondova, i to ako treba pomo} iz unapred uplati odinostranstva, nare|eni nov~ani iznos. Taj iznos je vodi MUP, dodaju}i da su u pou najve}em broju slu~ajeva neuposledwe vreme ovakve poruke stiredivo mawi od onog koji bi trezale iz Gane, Benina i drugih balo da dobiju kao korist od neafri~kih dr`ava. kog fonda, odnosno od po{iqao“Po{iqalac poruke je spreman ca poruke. da novac podeli s onim ko mu poElektronskom porukom (naj~emogne da izvr{i transfer novca”, {}e “spamom”) od primaoca porujedan je od primera na koji rade ke se tra`i pomo} za transfer veprevaranti, a podvla~e i da je “tajlikih nov~anih iznosa, od nekonost posla apsolutna potreba, poliko stotina hiqada do nekoliko {to bi korumpirani zvani~nici desetina miliona dolara, za koji Nigerije ili neke druge dr`ave s }e, nakon obavqenog posla, dobiafri~kog kontinenta prisvojili ti odre|eni procenat kao nadoknovac za sebe ukoliko bi saznali nadu, upozorava MUP. da on postoji”. Navodi se da po{iUkoliko su o{te}eni “nigerijqalac poruke ~esto anga`uje i skim prevarama”, gra|ani se radi advokate, bankarske slu`benike i konsultacija mogu obratiti polidruga stru~na lica, “koja se ponecijskim slu`benicima Odeqewa kad ukqu~uju u komunikaciju daqe za borbu protiv visokotehnolodovode}i `rtvu u zabludu i odr{kog kriminala na telefon broj `avaju}i je u la`nom uverewu da 011/311–72–08. Dodaje se da ovim se zaista radi o pravom, a ne o krivi~nim delima nastaju velika fiktivnom poslu”.

(Tanjug)

Dragana Boqevi} i Goran Ili}

`ilaca Srbije, koje je pro~itano na ju~era{woj konferenciji za novinare.

U pismu predsednika Baroza, ~iji je faksimil ju~e podeqen novinarima, podvla~i se: „Ja li~no, g|a Vivijan Reding, potpredsednica i ~lanica Komisije u ~ijoj je nadle`nosti pravosu|e, osnovna prava i dr`avqanstva, i [tefan File, ~lan Komisije nadle`ne za pro{irewe i evropsku susedsku politiku, ve} smo pokrenuli pitawe navedenih nedostataka s na{im srpskim sagovornicima na nedvosmislen na~in i zamolili ih da preispitaju ovaj postupak.

Komisija }e u potpunosti podr`ati ovaj proces i pa`qivo nadzirati razvoj budu}ih doga|aja“.

U pismu se navodi da je „Evropska komisija svesna procesa reforme pravosu|a u Srbiji, koji je kqu~ni prioritet evropskog partnerstva, kao i nedavnih de{avawa u vezi s reizborom sudija i tu`ilaca“. Navodi se da su tokom februara Komisija i pravni eksperti iz zemqa ~lanica EU bili u misiji u Srbiji radi ocene na~ina

@oze Manuel Barozo

zbora bilo „zna~ajnih propusta“ i da bi ih trebalo otkloniti.

– Ono {to se desilo s nereizabranim sudijama i tu`iocima mora se revidirati. Jednostavno se mora re}i: „Car je go“, da se ne igramo vi{e `murke oko toga da

izuzetnog zna~aja i niko nema pravo da ga sakriva. Na{i gra|ani, ako `ele da u|u u Evropsku uniju, moraju da znaju {ta je EU zamerila i {ta smatra da bi trebalo da se uradi da bi se u{lo u EU – ka`e Dragana Boqevi}.

Novoformirani Vrhovni kasacioni sud

li je bilo gre{aka ili nije – rekla je Dragana Boqevi}.

Ona je ukazala na to da se u pismu predsednika EK-a Baroza po-

Dodala je da niko ne govori o tome da treba razru{iti ceo proces reizbora, niti da treba stopirati reformu pravosu|a, koja je,

U BEOGRADU UHAP[ENO DVOJE OSUMWI^ENIH

Podvale ukupne vrednosti 143.000 evra Beogradska policija uhapsila je Dragicu B. (1950) iz Beograda, osumwi~enu da je prevaraila Z. \. za 88.000 evra la`nim obe}awem da }e wegov novac ulo`iti u izgradwu stambene zgrade, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Osumwi~ena je od marta 2007. godine do juna 2009. godine, u nameri da za sebe pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovela u zabludu Z. \., la`no mu prikazav{i izgradwu stambene zgrade u koju je trebalo da ulo`i novac, iako ne postoje nikakvi dokazi da }e na parceli biti gra|en bilo kakav objekat, naveo je MUP.

“Na taj na~in Dragica B. je zadr`ala za sebe 88.000 evra”, pi{e u saop{tewu.

U odvojenom incidentu, beogradska policija uhapsila je Gorana R., osumwi~enog da je na prevaru od jednog Ni{lije uzeo 55.000 evra, saop{tila je ju~e policija. Kako se navodi u saop{tewu, osumwi~eni se o{te}enom Z. M. predstavio kao ~lan Upravnog odbora “Poslovnog prostora” iz Beograda i obe}ao mu zakqu~ewe ugovora o zakupu poslovnog prostora na Terazijama. Tada je od o{te}enog uzeo 55.000 evra.

(Beta)

Ako to `eli, onda je neophodno ne samo da pristupi reviziji postupka reizbora nego da se to javno i ka`e i da se poka`e susretqivn odnos i da se poku{a da se problem re{i – ocenila je Dragana Boqevi}.

Predsednik Udru`ewa tu`ilaca dr Goran Ili} je naglasio da je najva`nije to {to predsednik EKa Barozo „preporu~uje srpskim vlastima reviziju procesa op{teg (re)izbora sudija i tu`ilaca, koji se odigrao krajem decembra pro{le godine, u odnosu na nereizabrane”. On je dodao da su se Udru`ewe tu`ilaca i Dr`avno ve}e tu`ilaca dogovorili o nastavku procesa izbora i pro{irewu sistematizacije novim pravilima koja }e omogu}iti transparentnost postupka.

– Mislim da je sasvim logi~no da na sli~an na~in ubla`avawu posledica pristupe zvani~nici sudske vlasti i da se ide tragom preporuka koje su sadr`ane u pismu predsednika Evropske komisije – kazao je Ili}.

J. Jakovqevi}

NESRE]A KOD KRAQEVA

Poginula u sanitetskom vozilu U sudaru sanitetskog vozila iz Crne Gore i kamiona novopazarskih registarskih oznaka, koji se dogodio ju~e u ~etiri ~asa u mestu Tavnik kod Kraqeva, poginula je Vukica Kora} (1953) iz Berana, koja je bila u sanitetu, saop{tila je Policijska uprava u Kraqevu. Wen sin Boris (1976) i voza~ saniteta Sekula Baseki} (1954) iz Berana zadobili su te{ke telesne povrede.

Do nesre}e je do{lo kada se kamion, kojim je upravqao Alen Cirikovi} (1974) iz Novog Pazara s parkinga ukqu~ivao na magistralni put Kraqevo–^a~ak.

Zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, pripadnici kraqeva~ke policije uhapsili su Cirikovi}a i Idriza Hotija (1959) iz Ro`aja, koji je navodio kamion prilikom izlaska s parkinga.

(FoNet)

14

REPORTA@E

petak30.april2010.

DNEVNIK

DVA BRATA ROMA IZ ZREWANINSKE „YIPSI MAFIJE” REPUJU O MUKAMA SVOG NARODA

Lako je crncima kad imaju Afriku, a {ta }emo mi? o s pravom u Srbiji, ako ne Romi, mo`e pevati o te{kom `ivotu, getu, nepravdi, predrasudama, kako su to u Americi ~inili crnci dok su i zakonski i fakti~ki bili na dru{tvenim marginama? Na doma}oj muzi~koj sceni ba{kare se i slikaju mnogi hip-hop bendovi ~iji ~lanovi, ~esto tatini i mamini sinovi, repuju o kri-

K

Badi. On je svom nadimku dodao i skra}enicu O. G. Mnogi su mislili kako je to {ifra za “Originalni gangster”, umesto za “Originalni xipsi”, kako zapravo jeste. Badi jo{ uvek ide u {kolu, zavr{ava autolimarski smer, a Skil je obrazovawe okon~ao u Nema~koj, gde su ovi mladi}i `iveli s porodicom od 1991. do 2003.

S razlogom ogor~eni Skil i Badi

minalu, bedi, problemima u odrastawu, a da ni{ta od toga, zapravo, i nisu osetili na svojoj ko`i. Kada Romi progovore o tome, zaista im se mo`e verovati da su to i iskusili, i svojoj muzici dali li~ni, nepatvoreni pe~at.

U Zrewaninu, ili Petrovgradu, kako to ovi momci vole da naglase, izdvojili su se reperi “Xipsi mafija”. Bend ~ine dva brata iz Be~kereka – Skil, ro|en 1985, i {est godina mla|i

– Naziv benda “Xipsi mafija” ne zna~i da smo u nekom gangsterskom ili mafija{kom tripu, ve} asocira na familiju koja ima svoj biznis. Nema glavnog u ekipi, svako radi svoj posao.

Obojica pi{emo pesme, a snimamo ih kod jednog drugara, u ku}noj produkciji – pri~a Skil za “Dnevnik”.

Ve}ina pesma govori o wihovom `ivotu i odrastawu – wihov je to pogled na svet, polo`aj Roma u dr`avi, politiku, fa{i-

zam, “na{u dragu policiju”, kako je, osmehuju}i se, naziva Skil. Izdali su do sada dva demo-albuma – “Hip-hop Cigani” 2008. i “Mafija ne miruje”, godinu dana kasnije. Za muziku se snalaze tako {to uglavnom skidaju matrice s Interneta. Planiraju ove godine, tamo na zimu, da snime i tre}i album, ali ovog puta uz svoje li~ne matrice, koje }e im raditi saradnik Geckonium iz Beograda. Sara|ivali su oni i s drugim bendovima, nekima ~ak iz Nema~ke i Crne Gore, gde se Skil i bio dok smo razgovarali s wim.

Ovi romski mladi}i i ranije su se bavili muzikom, u razli~itim grupama, u kojima, ipak, nisu prona{li sebe. Skil u bendu pod nazivom “G-HAD”, ~ije pesme su na romskom jeziku, dok je Badi bio ~lan P.B.M.-a.

– Nikako nismo uspeli da se "skontamo" s ostalima. Imali smo razli~ita mi{qewa, ne samo o temama koje }emo obraditi u pesmama nego i samom stavu prema hip-hopu. Ina~e, Badi i ja smo ro|ena bra}a, {to malo ko zna. Jednog dana razgovarali smo o muzici, slo`ili se da hip-hop jo{ nije mrtav, ali je

Koncert za pam}ewe u “Zelenom zvonu”

Isti~e i da Romi imaju o ~emu da progovore. Makar i ovako, kroz muziku. Za sada su nastupali samo u Zrewaninu, publika je mogla da

Neobave{teni su bili naro~ito podozrivi za{to je mla|i brat Badi, uskoro autolimar s diplomom, svom pseudonimu dodao skra}enicu O. G. Verovali su kako je to {ifra za “Originalni gangster”, a zapravo je “Originalni yipsi” te{ko rawen. Bilo je to pre jedno tri godine. Tada smo odlu~ili da ne{to uradimo, osnovali smo “Xipsi mafiju” i od tada guramo zajedno – obja{wava Skil.

ih ~uje i vidi i u Pozori{nom klubu “Zeleno zvono”, a uskoro }e i van rodnog grada. U planu su im koncerti u Subotici i Smederevu, gde o~ekuju da }e ih publika dobro primiti. Zrewaninska ve} jeste.

ajja~i mi{i}i na qudskom telu su oni na vilicama. Zato {to ~ovek celoga `ivota ne{to `va}e, ili bar opona{a sitwewe hrane, svesno ili nehotice, jer je jo{ i pre silaska s drveta (ili izbacivawa iz raja) uvek bio gladan. Zato i nema radwi kao {to su jedewe i pijewe da su pokrivene s toliko glagola. Osim bezobraznih. ^im ustane, homo sapiens ne{to sune u grlo, da l’ |us ili rakijicu, ali ne~im mora da obraduje `eludac ili “opere” zube. Onda fru{tukuje, pijuckaju}i ~aj ili belu kafu. Nau~io je i da mera~i, od Turaka, jama~no, ali ne tako dugo jer se mora ogladniti do jauzne, marende, u`ine jo{ zvane. Tu se zalo`i par~etom {unke (sa {ake) i polovinom prokule, zalije sve fla{om-dve piva, najboqe kriglom to~enog, pa do ru~ka – ni{ta! Tad se seti saveta velikih vragolana o tri najboqe stvari na svetu: dobar aperitiv pre, jaka cigareta posle a izme|u – ru~ak.

Supa se sr~e, meso ~ere~i, krompir klopa, sos ma`wava, kola~i valetaju.

Naboka se tako ba{ kao krava na ispa{i. Otud i ovaj izraz – krava kad se dobro napase, ispuni bok, rupu iznad rebara, po ~emu se jedino i mo`e videti da je nabokana.

Posle ru~ka se – dremne, zacrkne (kako zajedqivo ka`u `ene, koje su, ina~e, pripremale sve za ru~ak i pravile se da u`ivaju u apetitu supruga). Bu|ewe je uz kiselu i crnu, vodu i kaficu. Opet srk po srk, pa do ve~ere – ni-

Udaraju i rokeri i tambura{i

^alabrcnuti ili za{to u Futogu ne vole kad kom{ija odbije ve~eru {ta. Po{to je gladnicama no} uvek duga, bez obzira na solsticije i ekvinocije, posledwi obrok u danu mora biti kao da je posledwi u `ivotu. Po~isti se sve preostalo od ru~ka, podgrevano ili hla|eno, smu}ka se jo{ ne{to sve`e, makar gibanica sa sirom, gu`vara, zeqanica… To je vreme i za vino, najboqe

{pricere, koji su najboqi kad ih je mnogo i kad su ’ladni. Ako je dru{tvo dobro, mo`e se baciti koji krompir u kamin, ro{tiq vikendice ili ~ak mikrotalasnu pe}nicu (dokazano gotov za pet minuta), pa iz fri`idera izvaditi dro`dina, narezati ne{to {unkice, suvog vrata, slaninice, pan~ete…

– Ne mislim da smo mi Romi jedini koji u ovoj zemqi `ive lo{e. Sigurno je da ima qudi koji su i u daleko goroj situaciji. Ali, nema sumwe u to da je ve}inski deo na{e nacije u izuzetno te{kom polo`aju, i ekonomskom, ali i zbog ~esto neprikrivenog rasisizma. S time se i brat i ja naj~e{}e susre}emo u `ivotu, kao i s nekim drugim lo{im stvarima, koje ne bih ni da pomiwem. Ipak, ne vidim sebe kao nekog, u doma}oj varijanti, {atro, Afroamerikanca.

Oni bar imaju Afriku, a {ta mi imamo i gde }emo mi? – pita se on, ne kriju}i ogor~ewe. @eqko Balaban

U NOVOM MILO[EVU SE KULTURA NE [TANCUJE, NEGO PROIZVODI

PRE^ANSKA LEKSIKA

N

– Za mene li~no kulminacija svih na{ih nastupa je u Kulturnom centru Zrewanina. Krenula je posledwa matrica za taj nastup i svi su po~eli da pevaju s nama, znali su od re~i do re~i pesmu u kojoj smo govorili o tome kako policija postupa s nama, kako nas do`ivqavaju na{i sugra|ani i kako se pona{aju prema nama. Verujte mi, od toga nema lep{eg ose}aja u ovom poslu! – uverava nas Skil.

Uprkos brojnim neda}ama s kojima se suo~ava u ovda{wem dru{tvu, on ipak ne bi da svoj narod poredi s Afroamerikancima koji, tamo preko okeana, uglavnom i izvode hip-hop muziku.

Gde je tu ~alabrc? Svugde i nigde. ^alabrcne redu{a dok sprema jelo, mesar dok tran`ira paqeno svin~e (neki samo malo od uveta, a neki i `ivo salo iznad bubrega!), deca kad ulete u kujnu da piju vode a tamo nikog ne bude, mnogi koji idu na tavan po neku stvar ili amper je~ma, zobi, a tamo obe{ene kobasice, ~alabrcne bera~ svakog vo}a i gro`|a…

Dakle, uzme malo hrane, usput, pa nastavi dotada{wi posao. Ima pri~a, a iz Futoga, o jednom koji je do{ao kod suseda ne{to da mu vrati (ne novce, ve} neku alatku) a cela familija bila za astalom spremna za ve~eru.

Nude i wega, a on se ne}ka, ka`e nije gladan, ali }e malo ~alabrcnuti, da im ne navu~e neki baksuz na ku}u. Po~ne on da ru~ka, napucao se dobro, morala druga ~eqad da ubrza `vakawe i prestane s divanom ina~e bi ostala gladna. Kad je ~ar{av i sve {erpe o~istio, pa najzad krenuo ku}i, kao {to je red, isprati ga doma}in i re~e mu: – Zna{, kom{ija, kad slede}i put bude{ nama dolazio, gledaj da kod ku}e ~alabrcne{, a ovde uvek mo`e{ ve~erati.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Marim ja, nek laju – Divani o re~ima”, tom II)

zbiqan u nameri da okupi Plan je da se uvede i nagrada za sve {to je kreativno u Nozbornike de~jih radova, a postoji vom Milo{evu i ostatak sveta i priznawe za najmla|e autore od ubedi u to da ovo selo nije slu12 ili 14 godina. Svi oni }e pla~ajno na mapi Evrope, kwi`evketama biti promovisani u ambanik Radovan Vlahovi} osnovao je sadore Novog Milo{eva.

Banatski kulturni centar. Za – Gosti ovde moraju da se osetri godine BKC je organizovao }aju kao kod svoje ku}e. Vodimo vi{e od 200 razli~itih kwi`evih da vide stalnu postavku fotonih, likovnih, muzi~kih, dramgrafija Qubomira Koji}a, a biskih, filmskih i foto-progra}e im otvorena vrata tri hrama, ma, a u maju 2008. je pokrenuta i izdava~ka delatnost. Za 14 meseci {tampano je 30 naslova, a u pripremi je deset. Ve} prve godine BKC se predstavio na Beogradskom sajmu kwiga, a godinu potom fotomonografija Qubomira Koji}a je nagra|ena. Veliki entuzijasta Vlahovi}, koji ima ~ime da se pohvali, za sebe najradije ka`e da kulturu proizvodi. I budi duhovnost zamrlu pod teretom svakodnevice.

BKC, koji vode RadoRadovan Vlahovi} van, wegova supruga i }erka, `eli da ove godine osmite po dva muzeja i galerije – ka`e sli mnogo manifestacija jer Vlahovi}. smatraju da je ovo pripremna goProteklih 11 godina, BKC ordina za kulturolo{ku turisti~ganizuje i „Dane Teodora Pavloku ponudu Novog Milo{eva. vi}a”, kad Milo{evo obavezno Pre neki dan ve} je odr`an kwiposeti neko od uglednika Mati`evni samit „Prole}e Sime ce srpske.

Cuci}a”.

– Uz Teodora smo se vratili u – U Srbiji se retko promovi19. vek i po~eli da istra`ujemo {e literatura za decu, a Sima, otkud da na{ ~ovek iz Dragutirodona~elnik kritike ove kwinova bude Mati~in osniva~, se`evne vrste, je iz na{eg sela. kratar i reformator.

Zato smo organizovali konkurs BKV je organizovao i prvi za najboqe kwige iz oblasti natrodnevni Evropski pesni~ki uke i beletristike za decu, kao "Fejsbuk" festival, ove godine i najboqu de~jeg stvarala{tva. odr`an na Salonu kwiga u NoNa drugom konkursu biramo najvom Sadu. Od prijavqenih 250 boqu pri~u, pesmu ili esej na pesnika iz 20 zemaqa i oko 100 jednu od ~etiri teme – ka`e Ragradova okupqenih putem svetdovan, ponosan na to {to skup ske dru{tvene mre`e, u~e{stvookupqa zaista eminentne provalo je oko 150, koji su svoju poefesore kwi`evnosti za decu. ziju govorili na centralnoj bi-

O

ni sajamske "Master hale". Na{ sagovornik s ponosom pri~a o tek osnovanom gra|anskom horu, i kao “biseru sela”, dirigentu s diplomom konzervatorijuma u Budimpe{ti.

– Su{tina je, dakle, da se doga|aji me|usobno prepli}u i uvezuju. Tako planiramo Me|unarodni foto-safari, tematski vezan za folklor.

Za selo je ka`e zna~ajna i „[trudlijada”, bogatija nego lane. Bi}e ukqu~eno Udru`ewe tkaqa i `ena koje heklaju, kao i tambura{i, podeqeni u tri grupe. Mladi u punoj snazi – imaju dvadesetak godina, ali i stari prekaqeni vurtuozi.

Muzika }e biti bekgraund, ali ne bilo kakav.

– Ne}emo dovoditi “Zvezde Granda”, ali }emo pripremiti banatsku smotru peva~a amatera.

Kandidati }e se takmi~iti tokom leta, a od 100, bi}e odabrano deset iz 50 mesta oko Novog Milo{eva – najavquje Vlahovi}.

Dodaje i da u selu postoje ~etiri benda. Iako su zagazili u sedmu deceniju `ivota, jo{ uvek sviraju rokeri koji su zajedno 30 godina. „Varvarogeni” su najpoznatiji s kompozicijom “Beogradska prdara”, a mladi ~lan tre}eg benda krajem aprila nastupi}e na Svetskoj gitarijadi.

– Za seosku slavu spremamo gitarijadu. Ne{to sli~no, u minijaturi, ve} smo radili a sad bismo {iru verziju. Na{a filozofija je stvarala~ka, ali ne koristimo jeftine trikove. Radimo sistemati~no i posve}eno. @elimo da na{e selo `ivi tokom cele godine – ka`e na{ sagovornik koji svakako `ivi kulturu svakog dana.

L. Nikovi}

LOV

DNEVNIK

BILANS PRVE DVE NEDEQE OD OTVARAWA LOVA NA SRNDA]E

Najvi{e turista iz Austrije i Nema~ke, zakazali [panci Dve nedeqe od otvarawa ovosezonskog lova na srnda}e, nazire se zakqu~ak da bi ovo trebala biti prose~na, zadovoqavaju}a godina, kako po broju turista, tako i po broju i kvalitetu odstreqenih grla. To, izme|u osta-

Helmut Stampfl i Rober Berta kraj trofeja od 173,97 poena

log, potvr|uju i dosada{we brojke koje se upore|uju sa ranijim godinama: 2008. godine, primera radi, inostrani turisti su u Vojvodini odstrelili 922 grla, doma}i 340, {to je ukupno 1.262

grla. Ako se tome doda brojka od 1.663 srnda}a koje su odstrelili doma}i lovci u mahom selektivnom odstrelu, dobija se bezmalo tri hiqade odstreqenih grla (2.925), a pribli`na cifra se nazire i ove godine.

Od 16. aprila, kada je lov po~eo, “najja~i” trofej ocewen je sa 173,97 CIC poena, uz neto te`inu od 637 grama. Ovog srnda}a odstrelio je stari lova~ki as iz Nema~ke Helmut Stampfl u lovi{tu LD “Jelen” kraj ^oke. Drugi po redu je sjajan trofej petogodi{weg grla koje je odstreqeno kraj sela Novo Orahovo u lovi{tu kojim gazduje LD “[oqom” itog mesta i LU “Panonija” iz Ba~ke Topole. Komisija ga je ocenila sa 158,93 CIC poena, a grlo je 16. aprila, odmah po otvarawu sezone, odstrelio Austrijanac Kurt Edvard Kverbi. Po tradiciji, me|u najboqim vojvo|anskim terenima kada su srnda}i u pitawu su oni u LU “Senta”, gde je do sada odstreqeno 41 grlo, od toga 17 u medaqi: pet zlatnih i po {est srebrnih i bronzanih trofeja.

Lo{a ekonomska situacija osetila se i me|u imu}nijim inostranim lovcima, pa je pose-

Sen}anski trofeji

ta za nijansu slabija nego ranijih sezona. Ono {to isti~u mnoge turisti~ke agencije koje dovode strane lovce u srpska lovi{ta je ~iwenica da su ove godine izostali lovci – turisti iz [panije, koji su bili ~esti gosti ranijih sezona. Cela stvar je dodatno iskomplikovana pro{lonedeqniom erupcijom vulkana na Islandu, kada je avionski saobra}aj u ve}em delu Evrope bio gotovo paralisam ~itavih osam dana, zbog ~ega su neki [panci otkazali dolazak.

- Najvi{e turista smo doveli iz Austrije i Nema~ke, a od-

nos je otprilike 80: 20 odsto u korist Austrijanaca – reka je vlasnik Turisti~ke agencije RBC “Hunting travel” iz Sente Robert Berta. – S obzirom na recesiju, zadovoqni smo dosada{wim tokom sezone. Za sada smo doveli 31 lovca, a osmorica su nam otkazala zbog poznatih problema u avionskom saobra}aju.

Na{i gosti su do sada odstrelili 127 srnda}a, a ponosni smo {to je me|u wima i za sada najtrofejnije grlo u sezoni odstreqeno kraj ^oke – rekao je Robert Berta.

D. Kne`i}

Prvo kolo lige LSV u disciplini trap Ju`noba~ka liga I, Ba~ki Petrovac, 25. 4. 2010.

R. broj

Ekipni plasman

Golubovi

Bodovi

1

Glo`an

63

10

2

Futog II

58

9

3

Ba~ki Petrovac

57

8

4

Bege~ I

52

7

5

Oyaci

51

6

6

Futog I

50

5

7

^enej

49

4

8

Novi Sad

43

3

9

Ba~ka Palanka

33

2

10

Bege~ II

28

1

R. broj

Pojedina~ni plasman

Golubovi

Bodovi

1

Fabri Mihaq

30

10

2

Goran Deli}

28

9

3

Slavko Gavrilovi}

27

8

4

Bogdan Borowac

26

7

5

Bogdan Zagor~i}

25

6

6

Slobodan Jari}

25

5

7

Bohu{ Mihaq

20

4

8

Slobodan Pozni}

20

3

9

Aleksa Jovanovi}

20

2 1

10

Dejan Krsti}

20

R. broj

Juniori

Golubovi

1

Maksim Egeqa

19

2

Jan Brwa

16

3

Nikola Jovanovi}

14

R. broj

Veterani

Golubovi

1

Aleksa Jovanovi}

20

2

Dejan Milkov

15

3

Pandil Srbinovski

12

[KOLOVAWE TEHNI^ARA ZA LOVSTVO I RIBARSTVO

NA 13. SABORU LOVACA SREMA U NIKINCIMA

Po lova~ke diplome i u Sremsku Mitrovicu

Sremci raspucani i edukativni

U narednoj kolskoj godini, pored {umarske {kole u Kraqevu, koja je, u okviru podru~ja rada {umarstvo i obrada drveta, dozvolu da u ovaj ~etvrogodi{wi ogledni smer upisuje u~enike dobila je od Ministarstva prosvete i Prehrambeno-{u-

i ribolovnim lovi{tima i revirima, a dajemo im i teorijske osnove i ve{tine za obavqawe poslova lovo~uvara i ribo~uvara - ka`e direktor {kole u Kraqevu Zoran Nikoli}, napomiwu}i da znawe ste~eno u toku ovog {kolovawa omogu}ava i na-

Prehrambeno-{umarska i hemijska {kola u Sremskoj Mitrovici

marska i hemijska {kola u Sremskoj Mitrovici. Obe {kole raspisa}e konkurs za prijem po 20 prvaka u ovaj smer. S obzirom na to da se radi o ~etvorogodi{wem smeru, osmaci koji `ele da konkuri{u na neko od ovih mesta moraju prethodno da polo`e kvalifikacioni ispit , to jest da osvoje bar po bod na testovima iz materweg jezika i matematike. Oni koji steknu ovaj uslov, da bi mogli da konkuri{u moraju ispuwavati i posebne zdravstvene uslove, koji podrazumevaju normalan vid na blizinu i daqinu, raspoznavawe osnovnih boja...

- Za ~etiri godine {kolovawa na ovom smeru u~enike osposobqavamo za neposredan rad na o~uvawu biodiverziteta, odr`ivo kori{}ewe i razvoj, te neposredan rad na gajewu, proizvodwi i kori{}ewu lovne i ihtiofaune, identifikaciju pojedinih vrsta flore i faune, rad na izgradwi, odr`avawu i kori{}ewu lovnih i ribolovnih objekata, opreme i pribora, realizaciju lova i ribolova i vo|ewe evidencije i prezentacije, kao i za kontrolu lica u lovnim

predovawe u struci, te daqe {kolovawe na odgovaraju}im fakultetima.

A u oglednom smeru za tehni~ara za lovstvo i ribarstvo u

Plivawe, skijawe, rafting S obzirom na specifi~nosti poziva za koji se pripremaju, |aci ovog smera imaju i prilago|enu nastavu fizi~kog vaspitawa, koja obuhvata obuku plivawa, skijawa i raftinga. Ove {kolske godine budu}i tehni~ari lovstva i ribarstva iz Kraqeva na obuci skijawa bili su na Go~u. obe {kole, kroz sve ~etiri godine {kolovawa, ~asovi teorijske nastave kombinuju se s ve`bama i s prakti~nom obukom, Oni koji uspeju da se upi{u u svim godinama {kolovawa nedeqno }e imati 30 ~asova. U prve dve godine, od tih ~asova, 21 su teorijski, a devet ve`be, dok je u druge dve godine teorija za-

stupqena s 24 ~asa nedeqno, a ve`be sa {est. S druge strane, dok u prve dve godine |aci imaju po 60 ~asova prakti~ne obuke, u druge dve na praksi }e godi{we provoditi po 150 ~asova. Sama nastava podeqena je na op{te obrazovne,op{te stru~ne i stru~ne predmete.Op{te obrazovne predmete u~enici imaju sve ~etiri godine i to srpskog jezika i kwi`evnosti, engleskog,matematike i informatike i ra~unarstva po dva, a fizi~kog po tri ~asa nedeqno. U prvoj godini, od op{te stru~nih predmeta tu su po jedan ~as teorije i ve`bi statistike,tri ~asa teorije i jedan ve`bi op{te biologije,dva teorije i isto toliko ve`bi botanike i po dva ~asa teorije i jedan ve`bi geologije i pedologije,ekoklimatologije i hidrologije.

Op{te stru~ni predmeti u drugoj godini zastupqeni su samo s po dva ~asa teorije i isto toliko ve`bi dendrologije, ali zato su od stru~nih tu po dva teorijska i jedan ~as ve`bi ekologije `ivotiwa, ihtiologije i osnova poqoprivrede, tri ~asa teorije i jedan ve`bi lovne zoologije i jedan teorijski i jedan ~as nedeqno ve`bi lovne kinologije. U tre}oj i ~etvrtoj godini budu}i tehni~ari za lovstvo i ribarstvo imaju i po dva ~asa nedeqno nema~kog jezika. Od stru~nih predmeta u tre}em razredu dobijaju po dva teorijska ~asa proizvodwe i gajewa sitne divqa~i, krupne divqa~i i riba i jedan ~as teorije i jedan ve`bi ishrane divqa~i i riba s osnovama zoohigijene. Uz to, u tre}oj godini dobijaju i imaju do kraja {kolovawa i po dva teorijska i jedan ~as ve`bi nedeqno za{titu divqa~i i riba, ure|aje i opremu i ure|ewe lovi{ta i ribwaka. U zavr{noj godini stru~ni predmeti su preduzetni{tvo, pravni i upravni postupak i prirodni i ekoturisti~ki potencijali, s po dva teorijska ~asa nedeqno, bioetika s jednim teorijskim ~asom, te za{tita {uma i voda s dva teorijska i jednim prakti~nim ~asom nedeqno i planirawe gazdovawa s dva teorijska i jednim prakti~nim ~asom.

D. Deve~erski

15

petak30.april2010.

Na 13. Saboru lovaca Srema, odr`anog 25. aprila u Nikincima, na poligonu “Baradinci” odr`ano je streqa~ko takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova. Ekipno, najboqi rezultat su postigli doma}ini, LU “Sremac” iz Rume - ekipa Kraqevci, drugo mesto zauzelo je LU “Sele Jefti}” iz [apca, a tre}e LU “Obedska bara” – ekipa Lepenski vir.

I u pojedina~noj konkurenciji, primat su dr`ali doma}ini: pobedio je Bo{ko Vojinovi} iz Nikinaca, drugi je bio Zoran Maleti} iz Kraqevaca a tre}i Boris Qubec iz Iriga. U disciplini trap – 10 golubova, najboqi rezultat je ostavrio Bo{ko Vojinovi}, ispred Borisa Qubeca i Nikole Radivojevi}a. Odr`ana je i popularna srema~ka {icara u kojoj je pobedio Petar Mitrovi} iz Maradika.

U okviru Sabora, odr`ana je i sednica Upravnog odbora LU “Sremac” iz Rume, kojom je predsedavao predsednik prof. dr Milo{ Beukovi}. Sa }lanovim udru`ewa razgovaralo se o novom Zakonu o divqa~i i lovstvu, statutu Lova~kog saveza Vojvodine, Zakonu o udru-

Streqa~ko takmi~ewe na Baradincima

`ewu gra|ana i kao posledicu navedeniih zakona i akata, pri~alo se o reorganizacijama koje predstoje unutar ovog lova~kog udru`ewa. Ovo je bio samo jedan u seriji sastanaka u LU “Sremac” gde je razmatrana aktuelna problematika.

Na sednici su se mogla ~utu stru~na obja{wewa koja mahom lovce najvi{e interesuju: lova~ka

dru{tva od naredne godine ne}e imati status pravnog lica i ne mogu imati imovinu, a dru{tvena imovina dru{tava i udru`ewa prelazi u dr`avnu, koja }e zatim biti data na upravqawe lokalnim samoupravama. Novi zakoni omogu}uju da se dru{tvo preregistruje u udru`ewe, a jedino }e udru`ewa mo}i da primaju nove ~lanove.

D. Kn.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

Porodi~ni ru~ak

SPORT

petak30.april2010.

VO[A PRU@ILA SJAJNU PARTIJU U ME^U SA ZVEZDOM, DANAS NOVI ISPIT

Ni{lije za evropsku scenu Nije istina da postoji samo kosmi~ka pravda, nego je ima i na sportskim terenima, {to se potvrdilo u ponovoqenom me~u izme|u rukometa{a Vojvodine i Crvene zvezde. U jezivo pra-

Dragan Suyum u akciji

znoj sali novosadski tim je ponovio vrhunsku partiju iz toliko osporavanog i spomiwanog prvog duela i bez i najmawih komplika-

Troje srpskih sudija u Svetskoj ligi Srpski arbitri Zorica Bjeli}, Dejan Jovanovi} i Dragutin ]uk sudi}e me~eve Svetske lige u odbojci.Bjeli}eva }e suditi utakmicu izme|u Poqske i Nema~ka. Jovanovi} }e biti glavni arbitar na me~u Nema~ke i Poqske, kao i na utakmici izme|u Finske i Rusije. ]uk }e suditi utakmicu izme|u Poqske i Argentine.

Aleksandar Bori~i}, Slobodan Milo{evi} i Vladimir ]uk bi}e supervizori FIVB na utakmicama ovogodi{we Svetske lige.

Veqkovi}eva i ^upkovi} najboqi Kapiten i bloker odbojka{kog kluba Crvena zvezda Stefana Veqkovi} i prima~ Radni~kog Kredi banke iz Kragujevca Konstantin ^upkovi} progla{eni su za najboqe igra~e u aprilu u Viner {tedi{e superligi. Veqkovi}evoj i ^upkovi}u, pored trofeja, uru~eni su i ~ekovi na po 500 evra.

cija zaslu`eno trijumfovao 31:27.

Osta}e nepoznanica kako bi Vo{a igrala i s kojom razlikom bi slavila da je imala podr{ku garantovano prepune hale.

- Odigrali smo u istom ritmu kao {to smo po~eli onu spornu

Foto: N. Stojanovi}

utakmicu od pre dva meseca i rezultat nije mogao da izostane - ka`e jedan od najboqih igra~a susreta sa Zvezdom Dragan Suxum. - Ova

pobeda ne mo`e da se pripi{e kao na{ „dobar dan“ nego smo zaista odigrali jako kvalitetnu partiju, uz mnogo vi{e raspolo``enih pojedinaca nego {to ih je imao rival. Bilo je i gre{aka, ali smo sve to nadomestili borbeno{}u i ve}om `eqom za trijumfom. Posebno mi je drago {to smo pobedili zbog cele one halabuke koja se stvorila oko sporne utakmice i svega onoga {to se provla~ilo danima po medijima. Utakmici smo pristupili hladne glave i nismo nasedali na provokacije.

Suxum napomiwe da su u me~u sa Zvezdom pokazali da, kada ho}e, mogu da budu prava ekipa i da se nada da }e to da potvrde i u dana{wem me~u (18 ~asova) sa Naisusom iz Ni{a.

- Ni{lije su nam direktni konkurent za izlazak na me|unarodnu scenu. Ovom pobedom napravili smo veliki korak ka Evropi. Nadam se da }emo pokazati da pobeda protiv Beogra|ana nije slu~ajna, ve} da mo`emo u kontinuitetu da odigramo nekoliko utakmica. Verujem da umor ne}e uticati na na{u igru i da }emo se i protiv Ni{lija predstaviti u lepom svetlu - nada se Dragan Suxum, koji smatra da izostanak publike i ovoga puta ne}e ostaviti posledice po kona~an ishod.

J. Gali}

JUGOVI] DO^EKUJE PROLETER

Nema sentimentalnosti Ka`u da se pomerawu termina odigravawa utakmica 26. kola rukometne superice najvi{e obradovao mladi snajperista Ka}ana Strahiwa Travar. Ovaj crnomawasti, vitki momak odavno slovi za majstora u organizaciji i promociji prvomajskog uranka.

U goste vam dolazi ekipa sa dna tabele. Da se niste uspavali, pa da vam ne propadne uranak?

- Naopako, nismo, zapeti smo kao pu{ke i s nestrpqewem ~ekamo dana{wi me~ sa Zrewanincima - ka`e Travar. - Vredno smo trenirali, skenirali smo dana{weg rivala, tako da }emo uzdignuta ~ela poraniti sutradan.

Jesenas ste imali ~ast da otvorite Kristalnu dvoranu, ali ste pritom do`iveli i neo~ekivan poraz. Nije li ovo prilika da se punom merom revan{irate Zrewanincima?

- Jesenas su iskoristili na{ slab dan i pobedili nas. Nadam se da }emo uzvratiti istom merom. Ne}emo imati sentimentalnosti {to se bore za opstanak.

c m y

16

TURNIR U RIMU

\okovi} opet protiv Verdaska Novak \okovi} plasirao se u ~etvrtfinale turnira Masters serije u Rimu pobedom nad Toma{om elu~ijem u dva seta 6:4, 6:4. U me~u, u kojem je vi|eno {est brejkova, srpski teniser nije igrao na svom nivou, ali je i to bilo dovoqno da elimini{e Brazilca. Duel je trajao jedan ~as i 27 minuta. Do prvog brejka u me~u do{ao je Belu~i koji je u petom gemu oduzeo servis rivalu posle \okovi}eve neiznu|ene gre{ke. Me|utim, odli~nom igrom e} u narednom gemu srpski teniser je uzvratio. \okovi} je jo{ jednom pokazao da je najboqi u kqu~nim trenucima pa je u gemu u kojem je Brazilac servirao za ostanak u setu stigao do tri vezane brejk lopte. Pr- Novak \okovi} vu nije iskoristio, drugu jeste skog tenisera iza osnovne liposle duple servis gre{ke pronije. Drugi deo drugog seta pritivnika. Neo~ekivano opu{tapao je \okovi}u. Ono {to je we drugog tenisera sveta i prethodno poga|ao, Belu~i je brejk Belu~ija vi|eni su na poizbacivao van terena, a Novak ~etku drugog seta. Brazilac je je podigao nivo igre taman toigrao znatno boqe i uspeo je u liko da lagano privede me~ ~etvrtom gemu odli~nim servikraju. sima da spasi tri vezane brejk Novakov protivnik u borbi lopte. Bio je znatno agresivniza polufinale bi}e [panac ji od \okovi}a, vi{e je pogaFernando Verdasko, koji je |ao, ali i gre{io pa je tako u nadigrao zemqaka Giqerma jednom poenu posle sme~a loptu Garsiju Lopeza 6:4, 7:6 (2). Verslao u aut, a ve} u narednom dasko je trenutno deveti tenisna`nim udarcima dr`ao srpser sveta, a u karijeri je odi-

TURNIR U [TUTGARTU

Jelena lako s Pironkovom

Strahiwa Travar

U na{em rukometu, po mi{qewu mnogih, ve} nekoliko kola radi prava „kuhiwa“. Jugovi} se ne uklapa u tu predstavu, pretpostavqamo?

- Odlu~no demantujem da smo ume{ani u bilo kakve, kako ka`ete, „kuhiwe“. Mi gledamo svoja posla i trudimo se da u svakom me~u pobedimo. Nekada uspemo u tom, a nekad ne - uverava Strahiwa Travar.

Utakmica Jugovi} Unimet Proleter Naftagas igra se danas u 19 ~asova u Hramu.

J. G.

PROMOCIJA MINI–RUKOMETA U O[ „MILO[ CRWANSKI”: Rukometni kamp Rastimo, uz veliku podr{ku RK Vojvodina @elezni~ar, Gradske uprave za sport, ORS Ju`na Ba~ka, AD Vitala i Halogena, a uz pokroviteqstvo Rukometnog saveza Srbije, odr`ao je prezentaciju i promociju pilot projekta „Mini–rukomet u {kolama“ u O[ „Milo{ Crwanski“ u Novom Sadu. Ciq ove manifestacije je da se podstaknu treneri, profesori fizi~ke kulture i u~iteqi da svojim anga`ovawem doprinesu ukqu~ivawem {to ve}eg broja dece u sport. Mini rukomet namewen je deci uzrasta od {est do jedanaest godina, a igraju}i ga mali{ani rastu, razvijaju se, disciplinuju svoje prokrete, slobodno se kre}u, tr~e, ska~u, vi~u, pevaju, ali se i raduju.

DNEVNIK

Srpska teniserka Jelena Jankovi} bez problema je izborila u~e{}e u ~etvrtfinalu VTA turnira u [tutgartu nakon trijumfa nad Cvetanom Pironkovom iz Bugarske rezultatom 6:2, 6:2. Jeca je do pobede stigla na sli~an na~in kao i sa Argentinkom @izelom Dulko u prethodnom kolu (6:2, 6:2 za 86 minuta).

Bugarka je bila ravnopravna protivnica samo do petog gema, kada joj je Jankovi}eva oduzela servis, povela sa 4:2, a potom napravila jo{ jedan „brejk“ za laganih 6:2 u prvom setu.

Biv{a osvaja~ica turnira u [tutgartu posao na ovom me~u prakti~no je re{ila kada je oduzela servis 99. igra~ici sveta u tre}em gemu drugog seta i povela sa 2:1. Jelena je inicijativu nastavi-

la i u nastavku seta, napravila je jo{ jedan brejk u {estom gemu i potom rutinski privela kraju me~, koji je trajao sat i 28 minuta igre.

- Mogla sam ranije da zavr{im me~, ali sam imala mali pad pri kraju drugog seta. Ipak sam zadovoqna jer sam dobila duel u dva seta. Prehladila sam se ju~e, ali to nije uticalo na moju igru. - rekla je Jelena, koja je na pitawe da li }e u [tutgartu probati da osvoji „Por{e“ za svoju majku, odgovorila: - Pre dve godine sam pobedila ovde i dobila crveni „Por{e 911“. Jako dobar auto, a {ta }e biti ove godine, vide}emo. Prvi nosilac Vozniacki izgubila je od Safareve s 4:6, 4:6.

Turnir u [tutgartu igra se za nagradni fond od 700.000 dolara.

grao osam duela protiv \okovi}a. Srbin vodi 5:3 u pobedama. Srpski i {panski teniser posledwi me|usobni duel odigrali su pre dve nedeqe u polufinalu ATP turnira u Monte Karlu, a [panac je pobedio 6:2, 6:2. \okovi} je pro{le godine u finalu u Rimu pora`en od Rafaela Nadala 7:6, 6:2, a Srbin je 2008. pobedio na turniru u glavnom gradu Italije. ATP turnir u Rimu igra se na {qaci za nagradni fond od 2.750.000 evra.

Ispali Viktor i Janko Viktor Troicki i Janko Tipsarevi} nisu uspeli da se plasiraju u ~etvrtfinale turnira Masters serije u Rimu u konkurenciji parova.

Wih su u me~u drugog kola deklasirali Poqak Luka{ Kubot i Austrijanac Oliver Marah, rezultatom 2:0 - 6:4, 6:0.

Sedmi nosioci su samo opravdali ulogu favorita protiv srpskog tandema, koji je izgubio prvi set sa jednim brejkom, ali u drugom nije bio dostojan rival.

Po{to je u paru sa Danijelom Nestorom ispao i Nenad Zimowi}, od Monaka i Kuvesa (6:2, 7:6)jedini predstavnik Srbije u Rimu je Novak \okovi} u singl konkurenciji.

Objektiv na{eg fotoreportera Filipa Baki}a ovekove~io je u~enike O[ „Milo{ Crwanski“ od prvog do petog razreda, koji su u~estvovali u ovom projektu, a koji su realizovali profesor Miroslav Abjanovi} i instruktor koordinator RSS Novak Imbrowev u saradwi sa igra~ima Vojvodine @elezni~ar Nikolom Radakovi}em, Miloradom Radi{i}em, Zlatanom Smoqanom i Draganom Suxumom. Direktorki O[ „Milo{ Crwanski“ Zdenki Ivkovi} u ime RSS poklon lopte za mini rukomet uru~io je Milan Petronijevi}. Isti poklon Petronijevi} je doneo i za O[ „\or|e Nato{evi}“, jo{ jednoj {koli u Novom Sadu, koja se opredelila za projekat „Mini rukomet u {kolama“.

J. Gali}

SPORT

c m y

DNEVNIK

Bilbija mewa Mr|u Posle nekoliko sedmica le~ewa od povrede zadobijene u me~u sa BSK-om, mladi napada~ Vojvodine Nemawa Bilbija ponovo je u stroju. nedavno je odigrao pedesetak minuta za mladu reprezentaciju BiH i postigao gol, a o~ekuje se da sutra u ^a~ku na mestu najisturenijeg na- Nemawa Bilbija pada~a zameni po`utelog kapidardni prvotimci, kako bi se tena Dragana Mr|u. izbegao svaki eventualni riPrema nagove{tajima trezik od povreda i kartona pred nera Vojvodine Milana \urime~ sa Crvenom zvezdom 5. ma~i}a, mogu}e je da me~ s Borja u finalu Lav kupa Srbije. cem presko~e jo{ neki stanS. S.

@igi} ostaje u Valensiji Napada~ Valensije i srpski reprezentativac Nikola @igi} izjavio je da nema nameru na kraju sezone da napusti klub sa „Mestaqe“.

- Otajem na Mestaqi, jer imam ugovor na jo{ dve godine. Valensija je veliki klub {to je potvrdila i u ovoj sezoni, jer smo ve} sada izborili direktan plasman u Ligu {ampiona - rekao je @igi}.

On je demantovao da }e pre}i u Galatasaraj ili neki klub iz Premijer lige.

- Mene niko nije kontaktirao od januara, kada je i bilo nekih engleskih klubova koji su `eleli da me pozajme. Trener Valensije ra~una na mene. On je to pokazao na nekim utakmicama gde mi je dao {ansu i ja sam mu na najboqi mogu}i na~in vratio. Pri~e o mom prelasku u klub iz Premijer lige aktuelne su jo{ dok sam bio u Crvenoj zvezdi - rekao je srpski fudbaler.

Najlep{i poraz u `ivotu Bilo je potrebno da se @oze Muriwo sa svojom vojskom nerazura isprsi pred kaznenom ekspedicijom iz Barselone, da bi katalonski klub ostao bez prvog trofeja u dve sezone...

Prvi me~ 3:1 za Inter, drugi me~ 1:0 za Barselonu. U finale Lige {ampiona ide Inter.

Muriwo tvrdi da je utakmica trajala mnogo du`e od 180 minuta, da se igralo na aerodromu, na ulici, u i ispred hotela, da je bilo povremena koja su po~iwala i zavr{avala se u sitne sate. Jedno poluvreme odigrano je ~ak i u policijskoj stanici! Nakon {to je u dva me~a polufinala Lige {ampiona oduzeo Barseloni Pepa Gvardiole prvi trofej u posledwe dve sezone, i to onaj najvredniji, Muriwo je prvo sve lepo proslavio na travwaku, a onda na konferenciji za medije otkrio {ta se sve doga|alo izme|u dve utakmice.

- Barseloni nedostaje ferplej, kako na terenu, tako i van wega. - prokomentarisao je Muriwo. - Leo Mesi je Mesi.

Neverovatan talenat, iz druge galaksije, ali kao i svi ostali igra~i Barselone, nije igrao na svom nivou. Da bi u ovakvim utakmicama bio najboqi, mora{ da poznaje{ {ta je to fer-plej, a nisam video ni{ta od toga sa Barsine strani, ni na terenu, ni van wega. U ~etiri ujutru, no} pre utakmice, nismo mogli da spavamo, jer su nam organizovali rani jutarwi vatromet ispred hotela.

@oze Muriwo u razgovru sa Snajderom i Danijem Alve{om

na me~eve Barse i ^elzija, dok je bio menaxer londonskog tima. - Crveni karton za Tijaga Motu je identi~na glupost kao onaj koji je dobio Didije Drogba. Na`alost, Mota je izgubio smirenost u sekundi.

Nisam mu ni{ta rekao u poluvremenu. Pri~ao sam ostatku tima kako bi trebalo da igraju sa igra~em mawe i kako da

SRPSKA LIGA–GRUPA VOJVODINA

Jo{ jedna gorka pilula Ba~ka – Dowi Srem 0:1 (0:0)

Korejci na pripremama s maskama Selektor Ju`ne Koreje Huh Jong Mu predlo`io je da se wegov tim za SP priprema sa za{titnim maskama kako bi se prilagodili klimatskim uslovima u Africi.

Strateg azijske ekipe smatra da igra~i sa tog kontinenta ne mogu da se prilagode na treninge u sredinama sa razre|enim vazduhom i dodao je da ~elnici Fudbalskog saveza Ju`ne Koreje razmatraju i druge opcije. On o~ekuje da }e wegov tim imati najvi{e problema na utakmici drugog kola protiv Argentine, koji }e biti odigran u Johanesburgu na nadmorskoj visini od 1.700 metara. Osim Argentine, rivali Ju`ne Koreje u grupnoj fazi na Mondijalu bi}e selekcije Gr~ke i Nigerije.

1. Veternik 24 18 2. Big bul 24 17 3. Pali} 24 13 4. Dowi Srem 24 13 5. Radn. (NP) 24 11 6. Sloga 24 10 7. Dolina 24 11 8. Senta 24 9 9. Mlad. (BJ) 24 8 10. Vr{ac 24 8 11. Ba~ka (BP) 24 8 12. Teksitalac 24 9 13. Kikinda 24 7 14. Radn. ([) 24 7 15. Met. AV (-1) 24 5 16. Spartak (D)24 3

3 3 5 2 5 6 2 9 6 7 6 8 2 11 6 9 5 11 5 11 4 12 1 14 6 11 6 11 7 12 1 20

42:18 40:16 38:20 36:23 30:25 29:29 40:33 33:29 28:33 23:31 25:28 22:29 30:41 24:38 18:30 18:53

57 56 44 41 39 36 35 33 29 29 28 28 27 27 21 10

Sukob Viktora Valdesa s Muriwom

Laporta: Surovost fudbala Gosti su pobedonosni gol postigli u 75. minutu kada je To{i} sasvim iskosa sa desne strane, sa nekih desetak metara, iznenada uputio lob udarac koji je zavr{io iza le|a Kova~evi}a.

J. Jovanovi}

OP[TINSKA LIGA TITEL–@ABAQ ^URUG: Hajduk - @SK (@abaq) 0:0, \UR\EVO: Ba~ka Sloga (Lok) 4:1, GARDINOVCI: Hajduk - Mileti} (Mo{orin) 0:3, VILOVO: Obili} Jedinstvo (Gospo|inci) 0:2.

Slobodan je bio Titel.

1. @SK (-1) 2. Hajduk (^) 3. Titel 4. Ba~ka 5. Hajduk (G) 6. Jedinstvo 7. Obili} 8. Mileti} 9. Sloga

18 12 19 12 18 11 19 11 19 8 19 6 18 6 19 2 19 0

4 2 3 4 5 2 3 5 4 7 3 10 1 11 6 11 3 16

17

ISPOVEST MURIWA POSLE POBEDE NAD BARSELONOM

VOJVODINA SUTRA GOSTUJE U ^A^KU

BA^KA PALANKA: Stadion „Slavko Maletin – Vava”. Sudija: Drami}anin (Star~evo).

Strelac: To{i} u 75. minutu. @uti kartoni: Jevi}, Erak (Ba~ka), Pavi}evi} (Dowi Srem).

BA^KA: Kova~evi} 6, Bjelo{ 6, Jevi} 6, Erak 5 (Stojni} ), Pu|a 6, Zelin~evi} 6, Kozomora 5, [e{um 6, Momi} 6, Ivkovi} 6, Petrovi} 6 (@ivi} -).

DOWI SREM: Varga 7, To{i} 7, Pavi}evi} 6, Markovi} 6, Prqevi} 7, Risti} 7, Berowa 6, Radi{i} 7, Laki} – Pe{i} 6, Cvjetinovi} 6 (Jovanovi} 7), Antunov 6 (]iri} -).

Fudbaleri Ba~ke ispili su jo{ jednu gorku pilulu ovog prole}a i to pred svojim navija~ima. Dowi Srem je odneo sva tri boda iz Ba~ke Palanke u ina~e vrlo siroma{noj fudbalskoj predstavi.

petak30.april2010.

48:18 33:12 29:15 54:29 33:27 31:34 27:38 19:45 10:63

39 39 38 36 28 21 19 12 3

REVAN[ POLUFINALA @ENSKOG PLEJ-OFA

Ba~ka Topola i Senta u prednosti Revan{ me~evi `enskog polufinala plej - ofa u stonom tenisu igraju se danas. Senta do~ekuje Vojvodine u 17 sati (prvi me~ 5:5), dok je Stari grad doma}in Ba~koj Topoli od 16 ~asova (prvi me~ 2:6). U finale }e ekipa koja prva osvoji 4 boda. Eventualne majstorice igra}e se 4. maja.

S. S.

Predsednik Barselone \oan Laporta izjavio je posle eliminacije fudbalera te ekipe od Intera u polufinalu Lige {ampiona da je ve~era{wi me~ pokazao svu surovost fudbala. Barsa je celim tokom me~a imala dominaciju, ali nije uspela da je materijalizuje i pobedi sa dva gola razlike.

- Ovaj me~ je pokazao koliko fudbal ponekad mo`e da bude surov. Iako si boqi ne uspe{ da ostvari{ `eqeni rezultat. U svakom slu~aju, svaka ~ast momcima koji su dali sve od sebe, ali jednostavno nisu imali sre}e. - rekao je Laporta posle susreta na Kamp nou.

On dodaje da Barselona ima obavezu prema navija~ima da osvoji titulu prvaka [panije.

- Ne smemo sada da klonemo duhom i izgubimo moral. Kqu~ni je deo sezone. O~ekuje nas jako va`na utakmica sa Viqarealom u Primeri i moramo da se maksimalno spremimo kako bi pobedili i ostali na prvom mestu. - poru~io je prvi ~ovek Katalonaca.

Zvali smo policiju zbog buke jo{ u 23 ~asa, ali je prva patrola do{la u 3.30. Igra~ kakav je Samjuel Eto, kao biv{i stanovnik Barselone, leti u taj grad svaka dva, tri dana...

Tu mu je i daqe ku}a. Na dan utakmice on je uhap{en! I to zbog ne pla}ene takse iz 2005. godine.

Portugalac je bio besan zbog na~ina na koji je sudija iskqu~io Tijaga Motu, ve} u 28. minutu. Brazilac je u poku{aju da zagradi loptu, udario vezistu Barselone Ser|a Busketsa rukom u lice, a usporeni snimak upu}uje na to da Mota nije mogao da ima ta~nu predstavu gde mu se iza le|a nalazio Buskets i da nije imao nameru da povredi rivala.

- Mogu da vam garantujem da }u se slede}e godine ponovo biti ovde. Izgleda da se na kraju svake sezone dogodi da mi Barselona padne pod ruku i uvek se ne{to ovako dogodi rekao je Muriwo i podsetio

novi sa ^elsijem. Ne `elim da blatim sudiju. Rekao sam pre po~etka utakmice da, kada igra~i `ele da pomognu sudiji i igraju po{teno, tada je posao arbitra lak. Ali, su neki qudi dali sve od sebe da ote`aju `ivot tom ~oveku.

Barselona–Inter 1:0 (0:0) BARSELONA: Stadion Kamp nou, gledalaca: 95.000, sudija: Frank de Bleker (Belgija). @uti kartoni: Pedro (Barselona), Tijago Mota, @ulio Cezar, Kivu, Muntari (Inter). Crveni karton: Tijago Mota (Inter).

BARSELONA: Valdes, Alve{, G. Milito (Maksvel 46’), Pike, Jaja Ture, ]avi, Buskets (\efren 63’), Keita, Pedro, Mesi, Ibrahimovi} (Krki} 63’).

INTER: @ulio Cezar, Maikon, Lusio, Samuel, Kivu, Kambijaso, Zaneti, Tijago Mota, Snajder (Muntari 67’), Eto (Mariga 86’), D. Milito (Kordoba 81’).

Prva utakmica: Inter - Barselona 3:1, U Lionu Bajern je pobedio Olimpik. Finale lige {ampiona , me~ izme|u Intera i Bajerna igra se 22. maja u Madridu.

O prvom finalu Lige {ampiona za Inter od 1972. godine...

- Ovo je tim prepun heroja!

Svako ko je u{ao na teren ostavio je svoju krv tamo. Ponosan sam na svakog od wih, na one koji su igrali i na one koji nisu.

Ponosan sam na navija~e, koji su patili mnogo kod ku}e gledaju}i {ta se doga|alo. Barselona je ve} bila slavila... Kreirali su kojekakve kontroverze i radili neverovatne stvari u prethodna 24 ~asa. Zbog toga, zamolio bih na{e navija~e da nas sa~ekaju na aerodromu, iako je to te{ko. Znam da su morali na posao.

Muriwo je posle utakmice s igra~ima proslavio {pobedu, to se nije svidelo Vikltoru Valdesu golmanu Barselone.

- Mogu samo da zamislim kako su u`ivali, jer su znali koliko je ovo bilo te{ko za nas dole na terenu. Te{ko je igrati protiv Barselone sa jedanaestoricom, a sa desetoricom je to ekstraor-

Zbog „neporpisnog” gra|ewa iskqu~en je Mota

se adaptiraju na novonastalu situaciju - dodao je Muriwo, koji je u sezoni 2003/04 doneo Portu titulu evropskog prvaka, a sli~no nije uspeo da po-

na, a ove }e igrati finale u Madridu, 22. maja protiv Bajerna.

- Ovo je najlep{i poraz u mom `ivotu! Ali, tim je zaslu`io 0:0, zaista... (Golman) @ulio Sezar u~inio je da izgleda kao da igramo sa 11 igra~a - rekao je Muriwo. - Osetio sam nevero-

dinaran podvig - rekao je Portugalac, koji je na ~elo Intera do{ao leta 2008. godine.

Pro{le sezone je zaustavqen u osmini finala Lige {ampio-

vatnu sre}u na kraju utakmice.

Ve} sam osvojio Ligu {ampiona (sa Portom), ali sam se sada ose}ao boqe nego tada. Porto je dobio finale 3:0, znao sam dobrih pola sata kako }e se utakmica sa Monakom zavr{iti i da }emo pobediti, dok je ovde neizvesnost trajala do posledwe sekunde. - uporedio je Muriwo 2004. i 2010. godinu.

O finalu sa Bajernom...

- Nema spora o tome da, kada do|ete do finala, ni{ta osim pobede nije uspeh. Nama trenutno mnogo zna~i to {to smo do finala stigli posle ~etiri utakmice sa {ampionom Evrope Barselonom, a potom jo{ dve sa ^elzijem. Nagla{avam da je Inter sada evropska sila od kluba i da, ukoliko ne postane {ampion Evrope ove sezone, bi}e to naredne ili u bliskoj budu}nosti - naglasio je Muriwo, kojeg verovatno o~ekuje pitawe: „[ta `eli{ da ostane{ sa nama?“ od strane predsednika Intera Masima Moratija.

A, Portugalac je posle dugo vremena progovorio o tome koliko se vezao za Inter i navija~e tog kluba.

- Mislio sam da je moj odnos sa navija~ima ^elsija neponovqiv i da nikad tako ne{to ne}u ose}ati u `ivotu, ali prona{ao sam i vi{e od toga u Interu. - izgovorio je ~ovek, koji je uglavom govorio o tome kako mu je te{ko u Italiji. - Bilo je nemogu}e videti na{e navija~e na onom ogromnom stadionu, jer su bili skroz na vrhu, ali kada smo primili gol, jasno sam ih ~uo u 85. minutu. ^uli su i igra~i i znali su tada da su tu uz nas. Patili su mnogo i hvala im.

Ova izjava isprovocirala je italijanske novinare da pomenu - narednu sezonu, ali je Muriwo ostao zakop~an.

- Ne `elim da raspravqam o tome. Imamo dva finala pred nama, oba u Rimu. Prvo protiv Lacija u Seriji A, a potom sa Romom u Kupu Italije. To je moj fokus - zakqu~io je specijalni.

18

SPORT

petak30.april2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA–SERIJA A Milan - Fiorent. (subota, 20.45) Nedeqa Atalanta - Bolowa (15) Bari - \enova (15) Katanija - Juventus (15) Sampdorija - Livorno (15) Kjevo - Napoli (15) Sijena - Palermo (15) Parma - Roma (15) Kaqari - Udineze (15) Lacio - Inter (20.45) 1. Inter 35 21 2. Roma 35 21 3. Milan 35 18 4. Sampdorija 35 17 5. Palermo 35 16 6. Juventus 35 16 7. Napoli 35 13 8. \enova 35 13 9. Fiorentina 35 13 10. Parma 35 12 11. Kjevo 35 12 12. Bari 35 11 13. Kaqari 35 11 14. Udineze 35 11 15. Katanija 35 9 16. Lacio 35 9 17. Bolowa 35 10 18. Atalanta 35 9 19. Sijena 35 7 20. Livorno 35 7

10 8 10 9 10 6 14 9 7 10 8 10 9 9 13 13 9 7 9 8

4 6 7 9 9 13 8 13 15 13 15 14 15 15 13 13 16 19 19 20

68:31 62:39 56:38 45:40 54:43 52:49 46:41 56:57 47:43 38:46 33:34 41:46 52:53 48:51 41:43 34:39 39:52 35:48 38:63 25:53

73 71 64 60 58 54 53 48 46 46 44 43 42 42 40 40 39 34 30 29

ITALIJA–SERIJA B Ankona - Groseto (danas, 20.45) Subota Le}e - Albinolefe (15.30) Re|ina - Askoli (15.30) Frosinone - ]ezena (15.30) Modena - Citadela (15.30) Torino - Galipoqi (15.30) Salernitana - Mantova (15.30) Padova - Sasuolo (15.30) Krotone - Triestina (15.30) Pja}enca - Vi}enca (15.30) Ponedeqak Empoli - Bre{a (20.45) 1. Le}e 37 18 2. Sasuolo 37 16 3. Citadela 37 16 4. Bre{a 37 17 5. ]ezena 37 15 6. Groseto 37 14 7. Empoli 37 15 8. Torino 37 15 9. Krotone 37 15 10. Askoli 37 13 11. Ankona 37 15 12. Albinolefe 37 12 13. Re|ina 37 13 14. Pja}enca 37 12 15. Modena 37 12 16. Vi}enca 37 10 17. Triestina 37 11 18. Frosinone 37 12 19. Padova 37 9 20. Mantova 37 9 21. Galipoqi 37 10 22. Salernit. 37 5

13 13 12 9 14 15 10 10 10 12 7 13 8 11 11 15 10 7 14 14 10 8

6 8 9 11 8 8 12 12 12 12 15 12 16 14 14 12 16 18 14 14 17 24

61:43 50:35 55:37 49:40 46:27 58:54 59:44 46:34 45:41 50:48 49:45 50:46 42:48 32:39 31:39 36:38 35:45 44:62 36:42 38:52 37:60 36:66

67 61 60 60 59 57 55 55 53 51 50 49 47 47 47 45 43 43 41 41 40 17

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota Borusija (D) - Volfsburg (15.30) Bajer (L) - Herta (15.30) Ajntraht - Hofenhajm (15.30) [alke - Verder (15.30) Bajern (M) - Bohum (15.30) Hanover - Borusija (M) (15.30) Keln - Frajburg (15.30) [tutgart - Majnc (15.30) Hamburg - Nirnberg (15.30) 1. Bajern 32 18 2. [alke 32 19 3. Verder 32 16 4. Bajer (L) 32 15 5. Borusija (D) 32 16 6. [tutgart 32 15 7. Hamburger 32 12 8. Volfzburg 32 13 9. Ajntraht 32 12 10. Majnc 32 12 11. Hofenhajm 32 10 12. Borusija (M) 32 10 13. Keln 32 9 14. Frajburg 32 8 15. Nirnberg 32 7 16. Bohum 32 6 17. Hanover 32 7 18. Herta 32 5

10 7 9 12 8 8 12 7 10 9 8 8 10 7 7 10 6 8

4 6 7 5 8 9 8 12 10 11 14 14 13 17 18 16 19 19

66:29 53:29 68:39 63:36 52:38 48:38 51:40 60:56 45:49 34:40 41:40 41:53 31:39 30:56 31:54 32:58 34:66 32:52

64 64 57 57 56 53 48 46 46 45 38 38 37 31 28 28 27 23

FRANCUSKA Okser - Marseq (danas, 21) Nedeqa Sent Etjen - Lans (17) Valensija - Lorijen (17) Lil - Nansi (17) Bulow - Nica (17) Ren - So{o (17) Bordo - Tuluz (17) Monpeqe - Lion (21) 1. Marseq 2. Okser 3. Lil 4. Monpeqe 5. Lion 6. Bordo 7. Lorijen 8. Ren 9. Monako 10. Valensijen 11. PS@ 12. Nansi 13. Tuluz 14. Lans 15. Nica 16. So{o 17. St. Etijen 18. Le Man 19. Bulow 20. Grenobl

34 21 34 19 34 18 34 17 33 16 34 17 34 15 34 14 33 14 34 14 34 12 34 12 34 11 34 10 34 11 34 10 34 9 34 7 34 6 34 3

8 9 7 9 11 6 8 10 7 6 10 8 10 10 7 8 9 7 9 7

5 6 9 8 6 11 11 10 12 14 12 14 13 14 16 16 16 20 19 24

62:32 39:26 63:35 44:37 54:35 51:35 49:37 48:33 34:38 45:45 47:36 40:45 35:33 31:39 34:50 25:46 24:39 32:53 27:56 24:58

71 66 61 60 59 57 53 52 49 48 46 44 43 40 40 38 36 28 27 16

FINALE KUPA FRANCUSKE Monako - PS@ (subota, 20.45)

NA[ PREDLOG

[PANIJA PRIMERA

Subota Malaga - Hihon Vaqadolid - Hetafe Tenerife - Rasing Deportivo - Saragosa Kserez - Almerija Espawol - Valensija Viqareal - Barselona Nedeqa Seviqa - Atletiko (M) Real (M) - Osasuna Bilbao - Majorka 1. Barselona 34 27 6 2. Real (M) 34 28 2 3. Valensija 34 18 8 4. Majorka 34 16 8 5. Seviqa 34 16 6 6. Viqareal 34 15 7 7. Hetafe 34 15 5 8. Bilbao 34 14 8 9. Deportivo 34 12 8 10. Atletiko 34 12 7 11. Espawol 34 10 11 12. Osasuna 34 10 9 13. Almerija 34 9 11 14. Hihon 34 9 10 15. Rasing 34 8 12 16. Malaga 34 7 13 17. Saragosa 34 8 10 18. Vaqadolid 34 6 14 19. Tenerife 34 8 8 20. Herez 34 6 9

^elzi kroz grotlo Enfilda do krune (3.60) Liverpul - (3.30) ^elzi (1.90) Pobeda ^elziju najverovatnije donosi titulu prvaka Engleske.

Prethodnog vikenda, redsi su slavili u delu sa Barnlijem 4:0, dok su „plavci“ pregazili Stouk siti (7:0). Zanimqivo je da Liverpul nije pora`en na Enfildu u posledwih deset utakmica, dok su gosti iz Londona pora`eni na posledwem gostovawu protiv Totenhema 2:1.

U prvom delu {ampionata slavio je ^elzi (2:0).

Na{ predlog: 3+, 2

(1.90) Sent Etijen (3.00) Lans (3.80) Sent Etijenu pobeda zna~i opstanak.a i Lans je ve} obezbedio status liga{a.U pro{lom kolu, Lans na{ih Kova~evi}a i Milovanovi}a, remizirao je sa Valensijenom 1:1, {to je drugi remi crveno-`utih. Doma}in nema prava na kiks. Sent Etijen je veliki favorit, ali kako

Reina interveni{e ispred Drogbe

igra u prmenqivojoj formi sve je mogu}e.

Na{ predlog: 1

(6.00) Lacio - (3.65) Inter (1.45) Tri kola pre kraja Serije A, fudbaleri Intera iskoristili su kiks Rome i ponovo zaseli na vrh tabele. Ovog vikenda Milito i drugovi gostuju u Rimu na Olimpiku, a rival je ekipa Lacija. Doma}in je jo{ uvek u problemima oko opstanka, iako su slavili u duelu sa \enovom (2:1). Sigurno je da Lacio ne}e igrati za

Romu, ali mora za sebe kako bi obezbedio opstanak. Pitawe je kakav }e tim izvesti Muriwo posle iscrpquje}eg me~a u Barseloni.

Na{ predlog: 2

(5.75) Viqareal - (3.60) Barselona (1.50) Derbi {panskog prvenstva igra se na El Madrigalu, gde }e „`uta podmornica“ poku{ati da sru{i lidera ekipu Barselone i tako u~ini fini{ Primere jo{ zanimqivijim. Pitawe je i kako }e barsa igrati posle ispadawa u Ligi {ampiona. Fudba-

Adrijano doneo pobedu Flamengu Fudbaleri Flamenga pobedili su na svom terenu ekipu Korintijansa rezultatom 1:0 u prvom me~u osmine finala Kupa Libertadores. Me~ je odigran na stadionu „Marakana“ pred vi{e od 72.000 gledalaca. Jedini gol na utakmici postigao je Adrijano u 64. minutu sa penala.

Revan{ me~ bi}e odigran 5. maja u Sao Paolu. Srpski fudbaler Dejan Petkovi} sedeo je na klu-

pi za rezervne igra~e Flamenga.

Doma}i klub igrao je sa fudbalerom mawe, po{to je u 37. minutu iskqu~en Mikael.

Banfild je na svom terenu pobedio Internasional 3:1 golovima Rodrigeza u 46, Bationa u 58. i Fernandeza u 80. minutu.

Jedini gol za goste dao je Kleber u 50. minutu. Univerzitario i Sao Paulo igrali su u Limi bez golova.

^elnici Man~ester junajteda ponudi}e 25 miliona funti Totenhemu za hrvatskog fudbalera Luku Modri}a, prenosi „San“.

Ovaj list tvrdi da je hrvatski fudbaler prvi na listi `eqa menaxera Junajteda Aleksa Fergusona u letwem prelaznom roku. Ferguson navodno na Modri}a gleda „kao mladog Pola

Fudbaleri podgori~ke Budu}nosti i pqevaqskog Rudara igra}e u finalu Kupa Crne Gore. Budu}nost je kao doma}in pobedila Grbaq rezultatom 3:2, i nakon pobede u prvom polufinalnom me~u 1:0, overila

plasman u finale. Sa druge strane, Petrovac, pro{logodi{wi osvaja~ Kupa, nije uspeo da na svom terenu nadoknadi minus od jednog gola iz prvog duela sa Rudarom, po{to je bilo samo 0:0.

HRVATSKA Petak Kroacija - Zagreb Subota Istra - Inter (Z) Slaven - Rijeka Zadar - Lokomotiv Osijek - Varteks Me|umurje - Cibalija Karlovac - [ibenik Dinamo - Hajduk

PORTUGAL Nedeqa Sporting (L) - Naval Akademika - Nacional Braga - P. Fereira Olhanense - Leiksoe{ Porto - Benfika Rio Ave - Gimarae{ Maritimo - V. Setubal Belenense{ - Leirija

HOLANDIJA Nedeqa AZ Alkmar - PSV Fejenord - Herenven RKC - Venlo Herakles - Den Hag Utreht - Vitese Groningen - Sparta NEC - Ajkas Roda - Viqem 2 Breda - Tvente

1. Dinamo 27 18 2. Hajduk 27 15 3. Cibalija 27 14 4. Karlovac 27 12 5. [ibenik 27 12 6. Osijek 27 12 7. Slaven 27 11 8. Lokomot. 27 12 9. Rijeka 27 9 10. Inter 27 9 11. Zadar 27 8 12. Varteks 27 7 13. Istra 1961 27 7 14. Zagreb 27 7 15. Me|imurje 27 7 16. Kroacija 27 3

6 6 9 9 8 7 8 4 9 3 6 8 7 6 5 5

3 6 4 6 7 8 8 11 9 15 13 12 13 14 15 19

68:17 41:18 39:18 30:19 30:32 46:34 40:40 31:32 45:40 31:43 25:39 31:40 26:39 38:47 32:55 27:67

60 51 51 45 44 43 41 40 36 30 30 29 28 27 26 14

1.Benfika 28 23 2. Braga 28 21 3. Porto 28 19 4. Sport. (L) 28 12 5. Gimarae{ 28 11 6. Nacional 28 10 7. Maritimo 28 9 8. Leirija 28 9 9. P. Fereira 28 8 10. Naval 28 9 11. Rio Ave 28 6 12. Akademika 28 7 13. V. Setubal 28 5 14. Olhanense 28 4 15. Leiksoe{ 28 5 16. Belenense{ 28 2

4 4 5 9 7 7 8 8 10 6 12 8 10 13 6 11

1 3 4 7 1 11 11 11 10 13 10 13 13 1 17 15

(1.80) Hanover - (3.40) Borusija (M) (4.20) Hanover se nalazi u nezavidnoj situaciji, jedini izlaz je pobeda. Pro{le nedeqa izabranici trenera Slomke pora`eni su u Leverkuzenu (3:0), dok je ~eta iz Mehengladbaha otkinula bod Bajernu (1:1 Na{ predlog: 1 I. G.

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17)

75:16 46:19 63:24 40:24 30:32 32:42 38:42 32:32 30:34 19:34 21:31 33:39 28:53 28:44 24:48 16:41

73 67 62 45 40 37 35 35 34 33 30 29 25 25 21 17

Skolsa, ofanzivnog veznog fudbera koji zna da igra s loptom i koji mo`e da da pe~at igri Junajteda“.

U slu~aju da Totenhem odbije ponudu kluba s „Old Traforda“, ~elnici Junajteda spremni su da u London po{aqu Majkla Karika u zamenu za hrvatskog fudbalera.

Trezege u Milanu?

Napada~ Juventusa David Trezege mogao bi da nastavi karijeru u Milanu, izjavio je menaxer francuskog fudbalera Antonio Kaliendo. mediji.

Vide}emo {ta }e se u narednih nekoliko nedeqa desiti u Juventusu i tada }emo doneti odluku. Korintijans i Lion zainteresovani su za Trezegea, ali

(17) (18) (18) (18) (18) (18) (20.15)

leri Viqareala pru`aju odli~ne partije na El Madrigalu, slavili su na 12 utakmica uz samo dva poraza.

Na{ predlog: 2

Junajted `eli Luku Modri}a

Budu}nost i Rudar u finalu Kupa Crne Gore

(17)

1 4 8 10 12 12 14 12 14 15 13 15 14 15 14 14 16 14 18 19

(17) (19) (21) 83:20 87 89:30 86 53:37 62 53:38 56 52:42 54 50:46 52 52:46 50 45:44 50 33:43 44 52:53 43 27:40 41 30:39 39 34:46 38 33:46 37 37:50 36 38:43 34 39:58 34 34:54 32 35:66 32 31:59 27

[PANIJA SEGUNDA

(1.85) Man~erster siti - (3.10) Aston Vila (3.85) U borbi za ~etvrto mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu {ampiona, „gra|ani“ }e ukrstiti kopqa sa Aston Vilom. U jesewem delu prvenstva nije bilo pobednika (1:1). Izabranici trenera Man}inija remijem sa Arsenalom (0:0), vezali su drugi remi, dok su gosti iz Birmingema pobedom u duelu sa gradskim rivalom (1:0) nanizali peti susret bez poraza. U redovima gostiju ne}e biti povre|enog Dejvisa i Delfa, a u redovima Man~estera mora}e da se odreknu usluga Ri~ardsa, Silviwa, Leksota, Petrova, Silviwa i Xonsona.

Na{ predlog: 1

(17) (17) (17) (17) (17) (20) (22)

1. Tvente 2. Ajaks 3. PSV 4. AZ Alkmar 5. Fejenord 6. Herakles 7. Utreht 8. Groningen 9. Breda 10. Roda 11. Herenven 12. NEC 13. Venlo 14. Vitese 15. Den Hag 16. Sparta 17. Viqem 18. RKC

33 26 33 26 33 23 33 19 33 16 33 16 33 14 33 13 33 12 33 13 33 11 33 8 33 7 33 8 33 7 33 6 33 7 33 5

5 4 8 4 12 5 10 7 10 5 4 9 11 7 9 8 2 0

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30)

2 61:23 3 102:19 2 71:28 10 63:33 5 48:29 12 50:47 9 37:31 13 45:46 11 42:47 15 53:58 18 42:58 16 34:55 15 41:56 18 36:60 17 36:55 19 29:63 24 34:67 28 29:78

83 82 77 61 60 53 52 46 46 44 37 33 32 31 30 26 23 15

on `eli da pre|e u Milan. - rekao je Kaliendo.

Pojedini italijanski mediji preneli su da bi fudbaler Milana Alesandro Pato na kraju sezone mogao da pre|e u ^elzi, a „roso-neri“ bi od novca od transfera mogli da anga`uju nekoliko igra~a, a me|u wima je i Trezege.

BOSNA I HERCEGOVINA Subota Travnik - ^elik (17) Leotar - [iroki Brijeg (17) Lakta{i - Zvijezda (17) Sarajevo - Zriwski (17) Vele` - @eqezni~ar (17) Modri~a - Rudar (17) Sloboda - Borac (17) Nedeqa Olimpik - Slavija (17) 1. @eqezn.

2. Borac 3. [iroki 4. Zriwski 5. Sarajevo 6. Vele` 7. Leotar 8. Zvijezda 9. Slavija 10. Olimpik 11. Rudar 12. Travnik 13. Sloboda 14. ^elik 15. Lakta{i 16. Modri~a

25 15 25 16 25 12 25 12 25 11 25 11 25 11 25 10 25 9 25 8 25 9 25 8 25 9 25 8 25 7 25 7

5 2 6 6 6 4 4 3 5 8 4 6 3 5 4 3

5 7 7 7 8 10 10 12 11 9 12 11 13 12 14 15

41:18 33:20 38:23 38:25 31:23 39:27 27:34 26:37 28:32 21:31 20:24 30:35 20:32 24:28 29:39 27:44

50 50 42 42 39 37 37 33 32 32 31 30 30 29 25 24

Danas El~e - Viqareal 2 Subota Hirona - Kordoba Numansija - Albasete Hueska - Kartagena Sosijedad - R. Vaqekano Las Palmas - Betis Selta - Kadiz Nedeqa Levante - Herkules Salamanka - Rekreativo Mursija - Kasteqon Ponedeqak Himnatsik - Real Union 1. Sosijedad 34 16 12 6 2. Herkules 34 15 11 8 3. Levante 34 14 13 7 4. Kartagena 34 15 10 9 5. El~e 34 15 9 10 6. Betis 34 14 11 9 7. Viqareal 34 14 11 9 8. Numansija 34 14 9 11 9. Kordoba 34 12 12 10 10. Himnastik 34 13 8 13 11. Rekreativo34 11 12 11 12. Hirona 34 11 10 13 13. R.Vaqekano34 10 12 12 14. Hueska 34 9 15 10 15. Las Palmas34 9 13 12 16. Selta 34 9 13 12 17. Albasete 34 8 14 12 18. Salamanka 34 9 11 14 19. Mursija 34 8 13 13 20. Kadiz 34 8 13 13 21. Real Union 34 8 9 17 22. Kastelon 34 7 9 18

ENGLESKA PL

(21) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) 44:30 46:29 48:32 49:36 52:42 49:35 49:41 44:38 30:31 37:44 33:34 39:47 53:49 27:27 37:41 29:33 44:51 33:47 37:43 36:53 29:43 32:51

(21) 60 56 55 55 54 53 53 51 48 47 45 43 42 42 40 40 38 38 37 37 33 30

Danas Birmingem - Barnli (13.45) Man~ester s. - Aston Vila (16) Portsmut - Vulverhempton (16) Stouk - Everton (16) Totenhem - Bolton (16) Nedeqa Liverpul - ^elzi (14.30) Fulam - Vest Hem (16) Sanderlend - Man~ester j.

(17) Ponedeqak Vigan - Hal (14.30) Blekburn - Arsenal (18) 1.^elzi 36 25 5 6 93:32 80 2. Man~es. j. 36 25 4 7 81:28 79 3. Arsenal 36 22 6 8 78:39 72 4. Totenhem 35 19 7 9 63:37 64 5. Aston Vila 36 17 13 6 51:35 64 6. Man~es. s. 35 17 12 6 69:42 63 7. Liverpul 36 18 8 10 61:33 62 8. Everton 36 15 12 9 59:49 57 9. Birmingem 36 12 11 13 35:44 47 10. Sanderlend 36 11 11 14 47:53 44 11. Blekburn 36 11 10 14 36:39 43 12. Fulam 35 11 10 14 36:39 43 13. Stouk 35 10 13 12 33:44 43 14. Bolton 36 9 9 18 40:65 36 15. Vulvs.

36 8 11 17 29:52 35 16. Vigan 36 9 8 19 35:69 35 17. Vest Hem 36 8 10 18 44:62 34 18. Hal 36 6 10 20 32:73 28 19. Barnli 36 7 6 23 37:78 27 20. Portsmut 36 6 7 23 31:64 16

ENGLESKA ^EMPION[IP

Nedeqa Blekpul - Bristol Koventri - Votford Derbi - Kardif Ipsvi~ - [efild J. Lester - Midlzbro Plimut - Piterboro Kvins Park - Wukasl Reding - Preston Skantorp - Notingem F. [efild V. - Kristal P. Svonsi - Donakster VBA - Barnsli 1. Wukasl 45 29 12 4 2. VBA 45 26 12 7 3. Notingem 45 22 12 11 4. Kardif 45 22 10 13 5. Lester 45 20 13 12 6. Blekpul 45 19 12 14 7. Svonsi 45 17 17 11 8. Midlzbro 45 16 14 15 9. [efild U. 45 16 14 15 10. Bristol 45 15 17 13 11. Reding 45 16 12 17 12. Donkaster 45 15 14 16 13. Kvins Park 45 14 15 16 14. Ipsvi~ 45 12 20 13 15. Preston 45 13 15 17 16. Koventri 45 13 15 17 17. Derbi 45 14 11 20 18. Barnsli 45 14 11 20 19. Votford 45 13 12 20 20. Skantorp 45 14 9 22 21. Kristal 45 14 16 15 22. [efild V. 45 11 13 21 23. Plimout 45 11 8 26 24.. Peterbrou 45 7 10 28

(14) (14) (14) (14) (14) (14) (14) (14) (14) (14) (14) (14) 89:35 99 88:47 90 63:38 78 73:52 76 59:45 73 73:57 69 40:37 68 58:48 62 59:55 62 55:64 62 64:62 60 59:58 59 58:64 57 50:58 56 57:69 54 47:60 54 51:63 53 52:68 53 57:68 51 60:82 51 48:51 48 47:67 46 42:66 41 44:79 31

SPORT

DNEVNIK

ZVEZDIN TRENER TRIFUNOVI] OGOR^EN NA SUDIJE POSLE DERBIJA

Uspe}emo, uprkos svemu

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Aleksandar Trifunovi} izjavio je da wegov klub nema zadovoqavaju}i tretman u Superligi Srbije.

Zvezda je pora`ena od Partizana 79:65 u me~u petog kola doma}eg {ampionata.

- Nisam ~ovek koji pri~a o su|ewu i moje mi{qewe se ne odnosi direktno na ovu utakmicu, jer je Partizan zaslu`eno pobedio, ali mislim da mi u ovoj ligi nemamo zadovoqavaju}i tretman. ^ini mi se da neki smatraju da je Zvezda tim kojeg je zbog situacije u kojoj se nalazi lako eliminisati iz borbe za plej-of i kasnijeg plasmana u NLB ligu slede}e sezone. Izgleda da smo pobedom u @elezniku nekome pomrsili

konce, a istu situaciju ponovili i u Vaqevu kada je na{ protivnik {utnuo 48 slobodnih bacawa. Sudije nam se mewaju neposredno pred utakmicu, me~ u Pan~evu se re{i tako {to se svira veoma diskutabilan faul u napadu Radivojevi}u. Sve se to de{ava u situaciji kada mi imamo veoma mladu ekipu koja se trudi da prebrodi svakodnevne probleme u kojima se klub nalazi. - rekao je Trifunovi} dan posle poraza od Partizana.

On je istakao da je uveren u uspeh „crveno-belih“.

- Smatram da ovaj posao radimo po{teno i vi{e sam nego ube|en da }emo uspeti. Ali ako `elimo da pored Partizana imamo jo{ neki vrhunski evropski klub, kako god se on

1. Partizan 2. Hemofarm 3. C. zvezda 4. FMP 5. Radni~ki 6. Borac 7. Metalac 8. Tami{

5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 3 3 1 1 1

1 1 2 2 2 4 4 4

65:79 82:68 75:50 51:52

420:327 374:333 400:384 380:372 369:367 334:362 362:403 297:388

9 9 8 8 8 6 6 6

U slede}em kolu (1. maja) sastaju se: Partizan - Borac, Radni~ki - Crvena zvezda, Hemofarm [tada - FMP, (5. maja): Tami{ Petrohemija - Metalac. zvao, mislim da treba imati petqu, a ne biti poltron. - zakqu~io je trener Crvene zvezde.

Marija Veger nominovana za Ku}u slavnih Upravni odbor KSS odlu~io je da }e se propis FIBA o ve}im dimenzijama terena i pomerawu linije za tri poena na 6,75 metara primewivati od naredne sezone. Novo pravilo odnosi}e se na sve seniorske lige, kao i na jedinstvenu juniorsku ligu, ali i na zavr{ne turnire takmi~ewa za mla|e kategorije. Usvojen je i predlog Komisije za `ensku ko{arku da selektor reprezentacije do 20 godina bude Dragomir Bukvi}, dok }e ekipe do 18 i do 16 godina voditi Zoran Kova~i}.

Upravni odbor je dao i predlog na{ih kandidata za FIBA

Marija Veger

Ku}u slavnih. To su igra~i: Dejan Bodiroga, Predrag Da-

ME^ ZA PRVAKA SVETA

Anand preuzeo vo|stvo U ~etvrtoj partiji me~a zua titulu svetskog prvaka u {ahu Anand – Topalov, koji se igra u Sofiji, Anand je igrao belim figurama i brzo i impresivno pobedio. Ponovo je igrana Katalonka u kojoj je Anand primenio teoretsku novost u 10. potezu (10.Sa3). Topalovqeve figure su ostale na daminom krilu a kada je crni odigrao potez (20…h6) Anand je u 23. potezu `rtvovao skaka~a za tog pe{aka i krenuo u odlu~uju~i napad na

kraqa. Posle 4. kola Anand vodi 2,5:1,5.

Anand - Topalov 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3 d:c4 5.Lg2 Lb4+ 6.Ld2 a5 7.Dc2 L:d2+ 8.D:d2 c6 9.a4 b5 10.Sa3 Ld7 11.Se5 Sd5 12.e4 Sb4 13.0–0 0–0 14.Tfd1 Le8 15.d5 Dd6 16.Sg4 Dc5 17.Se3 S8a6 18.d:c6 b:a4 19.Sa:c4 L:c6 20.Tac1 h6 21.Sd6 Da7 22.Sg4 Tad8 23.S:h6+ g:h6 24.D:h6 f6 25.e5 L:g2 26.e:f6 T:d6 27.T:d6 Le4 28.T:e6 Sd3 29.Tc2 Dh7 30.f7+ D:f7 31.T:e4 Df5 32.Te7 1–0.

B. D.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

U derbiju remi Posledwu ozbiqnu prepreku na putu do jo{ jedne titule prvaka Srbije u {ahu, s Irinom ^oqu{kinom, An|elija Stojanovi} je savladala polovi~no – svakoj po pola. U borbi za drugo mesto tri mlade gracije ostale su na istom -sve tri su pobedile. I u ovom kolu samo jedna partija zavr{ena je remi a do sada najvi{e remija u jednom kolu bilo je – dva!

Rezultati 9. kola: ^oqu{kina - Stojanovi} remi, Tomin \uki} 0:1, Miladinovi} - Petrovi} 0:1, Bendera} - Raki} 0:1, Tadi} - Drqevi} 0:1, Eri} Mladenovi} 1:0.

Stawe posle 9. kola: 1. Stojanovi} 7,5, 2-4. Eri}, Drqevi}, Raki} 6, ^oqu{kina 5,5, 6. Petrovi} 5, 7-8. \uki}, Bendera} 4,5, 9. Mladenovi} 3, 10. Tomin 2,5, 11. Miladinovi} 2, 12. Tadi} 1,5 poen.

B. D.

nilovi}, Vlade Divac, Aleksandar \or|evi}, Dragan Ki}anovi}, @arko Paspaq, Zoran Slavni} i Marija Veger i treneri Du{an Ivkovi}, Bo`idar Maqkovi}, @eqko Obradovi}, Svetislav Pe{i} i Milan Vasojevi}. Sportskom savezu Srbije predlo`eno je da Majsku nagradu za izuzetne uspehe u 2009. godini u kategoriji sportista u olimpijskom sportu dobije Milo{ Teodosi}, a u kategoriji sportskih radnika predsednik Ko{arka{kog kluba Partizan Predrag Danilovi}.

PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

Bogosavqevi} stigao Sedlaka U desetom kolu prvenstva Srbije u {ahu za mu{karce koje se igra u Kragujevcu novo izjedna~ewe na vrhu tabele. Remi Sedlaka sa Dra`i}em iskoristio je Bogosavqevi} koji ga je pobedom protiv deprimirianog Perunovi}a (tre}i uzastopni poraz) ponovo sustigao na tabeli. Lep prodor zabele`io je Tadi} koji se sa nekoliko pobeda u zadwim kolima sasvim primakao vode}ima.

Rezultati 10. kola: Govedarica - Krsti} 1:0, [olak - [ari} remi, Lajthajm - Pikula remi, Pavlovi} - Tadi} 0:1, Savi} - Damqanovi} 0:1, Perunovi} - Bogosavqevi} 0:1, Dra`i} - Sedlak remi.

Plasman posle 10. kola: 12. Sedlak, Bogosavqevi} 7. 3.

Pikula 6,5, 4-5. Tadi}, Dra`i} 5,5, 6-7. [olak, Damqanovi} 5,5, 8. Lajthajm 5, 9-10. [ari}, Perunovi} 4,5, 11.

Pavlovi} 4, 12. Govedarica 3,5, 13. Savi} 3, 14. Krsti} 2 poena.

B. D.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok SRPSKA CRWA: Budu}nost BAK (16.30).

Vojvo|anska liga Zapad - BELEGI[: Omladinac - Polet (K), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Solunac, RUMA: 1. maj - [ajka{.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada BA^: Tvr|ava - Hercegovac, [AJKA[: Borac - Jedinstvo, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Vrbas, NOVI SAD: Slavija - Omladinac, BE^EJ: Be~ej Old gold - Mladost (NS), SRBOBRAN: Srbobran - Obili}, PETROVARADIN: Petrovaradin - Mladost (BP).

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Rukomet

Superliga (m) - NOVI SAD: Vojvodina - Naisus (18), PAN^EVO: Dinamo - Kolubara (20), SMEDEREVO: Smederevo - Priboj (19), KA]: Jugovi} Proleter (19), BEOGRAD: Partizan - Radni~ki (20), PKB - Metaloplastika (18).

Prva liga (`) - GORWI MILANOVAC: Metalac - Pirot (19.30), IN\IJA: @elezni~ar - Ku~evo (17), NOVA PAZOVA: Maks sport - Proleter (19.30).

Druga liga (m) - BANATSKO NOVO SELO: Proleter - Radni~ki ([) (17.30), NOVI SAD: Milicionar - Radni~ki

19

DANAS DRUGA UTAKMICA FINALA PLEJ–OFA: VOJVODINA–PARTIZAN

Novosa|ani bez bele zastave

SUPERLIGA SRBIJE

C. zvezda – Partizan FMP - Radni~ki Hemofarm - Tami{ Borac – Metalac

petak30.april2010.

(NS) (16.30, Klisa), JABUKA: Jabuka - Jedinstvo (20), IN\IJA: @elezni~ar - Ruma (19).

Druga liga (`) - KIKINDA: Mladost - Temerin (20), NOVI SAD: Vojvodina - Srem (18.15, Klisa), SOMBOR: Ravangrad Radni~ki (20.30), ZREWANIN: Lehel - Halas Jo`ef (18).

Prva vojvo|anska liga (m) NOVI KNE@EVAC: Obili} - Sivac (19), ADA: Potisje RKS (19), KA^AREVO: Jedinstvo - Mladost (18.30), JA[A TOMI]: Radni~ki - Slavija (19.30), BEZDAN: Grafi~ar Putinci (17.30).

Prva vojvo|anska liga (`) ELEMIR: Naftagas - Dolovo (20), RUSKI KRSTUR: Rusin Radni~ki (19).

Druga utakmica finala plej - ofa Prvenstva Srbije za vaterpoliste igra se ve~eras u Novom Sadu, a sastaju se Vojvodina i Partizan.

Susret se igra u bazenu „Slana bara“ u 18.30 ~asova, a ulaz je besplatan. Igra~i i rukovodstvo Vojvodine pozivaju navija~a da do|u i pozdrave momke koji su ove sezone napravili istorijski uspeh. [to se samog duela ti~e aktuelni {ampion Partizan je favorit. Prvi duel na Bawici crno- beli su re{ili sa 11:6 i to je bila ~etvrta pobeda ove sezone nad Novosa|anima. No, i ored toga {to }e izabranici Igora Milanovi}a najverovatnije ve} ve~eras overiti 23. titulu u taboru Vojvodine ne isti~u belu zastavu. Odlu~ni su da u posledwoj ovosezonskoj utakmici pred doma}om publikom pru`e maksimum i na najlep{i mogu}i na~in zavr{e najuspe{niju sezonu u istoriji kluba.

Kao i u Beogradu i u Novom Sadu }e ekipu sa klupe voditi pomo}ni trener Darko Bili}, jer je prvi, Dejan Stanojevi} ka`wen zbog tri `uta kartona s dve utakmice zabrane vo|ewa tima.

- O~ekujem da pred svojom publikom pru`imo daleko boqu igru nego u Beogradu. Poznajemo se odli~no, proba}emo promenama u igri da im pariramo, ali znamo da nas o~ekuje te`ak duel. Nadam se da }e moji igra~i u ovu utakmicu u}i sa ve}im ambicijama, nego {to je to bilo u Beogradu. Prve dve ~etvrtine na Bawici smo lo{e otvorili, kasnije smo stabilizovali igru, ali

Uro{ Kalini}

to protiv ekipe kao {to je Partizan nije bilo dovoqno.

Verovatno }emo biti kompletni, mada je za sada neizvestan nastup Kova~evi}a, koji je povre|en u prvoj utakmici u Beogradu. On nam je veoma va`an u ovakvim duelima. - rekao je Bili}.

Kapiten Uro{ Kalini} je istakao da on i saigra~i iz godine u godinu imaju sve mawi strah od Partizana.

- Igramo sve opu{tenije, a to smo pokazali i u Beogradu gde smo u nekim segmentima igre uspeli da im pariramo.

Moramo da damo sve od sebe iako je kraj sezone i susti`e nas odmor. No, sam Partizan

Foto: F. Baki}

nam je dovoqan motiv da napravimo dobru atmosferu, dostojnu finala - rekao je Kalini}.

Miroslav Ran|i} se slo`io da je po~etak utakmice u Beogradu bio lo{.

- Primili smo nekoliko lakih golova i nismo iskoristili nekoliko prilika. Sada moramo mnogo boqe da odigramo, ukoliko dobro otvorimo susret o~ekujem dobru utakmicu. Pozivam navija~e da do|u u {to ve}em broju, jer mislim da smo ovogodi{wim rezultatima to zaslu`ili, naro~ito {to nam je ovo posledwa utakmica pred na{ompublikomove sezone - rekao je Ran|i}. G. Malenovi}

20

KULTURA

petak30.april2010.

„FUTURE CASE” DANILA VUKSANOVI]A U MALOM LIKOVNOM SALONU

NA PREDSTOJE]EM FESTIVALU „SINEMA SITI” U NOVOM SADU

Likovni rekvijem za kwige Nepredvidivo, ali dosledno, najnovije slike Danila Vuksanovi}a pod naslovom "Future Case" izlo`ene u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada predstavqaju kwige. "Rukopisawe" kojim se autor u po-

ce su grani~nici i nali~ja zarobqenih tabaka {tampane hartije - {titovi ili krila!? Hrbati su im crni i crveni, ponekad plavi i naranxasti, poput plodova kojima se po boji i ukus da naslutiti.

Danilo Vuksanovi}, Future case - painting, kombinovana tehnika, 2010.

sledwe vreme prete`no bavio, slike koje je ispisivao, sad su skrivene ispod korica, a one nabrekle od te`ine re~i okrenule nam le|a, odnosno korice. Kori-

Za{to su nam slike-kwige okrenule le|a-korice? Ako se to shvati kao postavqawe zida izme|u literature i wenog ~itaoca, onda bi se umetnikov gest

mogao protuma~iti kao govor u prazno, ne-slu{awe, odsustvo komunikacije, zatvorenost, nemogu}nost da se vidi, ~uje, oseti... Ako se ostane s ove strane, ispred zida, onda bi sklop ovih slika-objekata u monumentalnoj piramidalnoj figuraciji bio dovoqan za opomiwu}i utisak da je re~ o rekvijemu nekada{woj kulturnoj tekovini.

Ono {to je mnogo va`nije od potencijala aktuelnog tuma~ewa, skriveno je u poetskom tonu Vuksanovi}eve zamisli. U wemu, slika provocira i o~igledno je da Vuksanovi} u pogledu gledaoca sve vi{e biva mnogo zainteresovaniji za interakciju, nego interpretaciju. Nanosi boja, najrazli~itijih materijala, struktura koja je u seriji "Kwiga" izletela napoqe iz slike, tra`e da se dotaknu, da se iskuse. Zavode.

Korak daqe ka ne-slici, ili korak bli`e ka susednom opusu, autor izla`e svoje "slepe ramove", pole|ine slika. Ta fasciniranost onim iza kao da govori da je s ovim ispred ve} gotovo, zavr{eno. Iscrpqen je, zagu{en svet boja, oblika. Mimo ovih, ili kako Danilo Vuksanovi} za svoje radove voli da ka`e da nastaju - u mimohodu, na izlo`bi "Future Case" autor }e apstraktnu poetiku nadograditi i otkqu~ati ciklusima “Bele{ke” i “Zastava”. U wima se krije alfabet razumevawa dela i konteksta, demistifikuje intimni i dru{tveni miqe, a krije se i svedo~anstvo da su i skice Vuksanovi}evih slika - rukopisi.

I. Buri}

DNEVNIK

Ciklus filmova o Kortu Maltezeu Jedan od planetarno omiqenih strip likova Korto Malteze ve} godinama odu{evqava i privla~i nove poklonike umetnosti stripa svojom nenametqivom harizmom i neverovatnim ose}ajem za uspe{nu avanturu i socijalnu pravdu. Paralelno on vodi i zanimqiv ekranski `ivot kroz, vi{e ili mawe, uspele filmske adaptacije. Zahvaquju}i Festivalu filma i medija "Sinema siti" (od 5. do 12. juna u Novom Sadu), publika }e prvi put, na jednom mestu, mo}i da vidi ~ak pet animiranih filmova o avanturama ovog heroja potla~enih, koje }e biti prikazane u okviru selekcije "Animatrix".

Ova ostvarewa, na tragu specifi~nog crta~kog poteza Huga Prata i wegovih melanholi~nomisti~nih pri~a ~ijih je Korto Malteze simbol, predstavi}e filmskoj publici, ali i obo`avaocima stripa, najmisterioznijeg strip junaka dvadesetog veka i na velikom platnu. Wegove avanture, isprepletane brojnim stvarnim istorijskim figurama, ~ine ovog fiktivnog junaka stvarnim i bezvremenim herojem svih generacija.

U svet Korta Maltezea, na festivalu, uve{}e nas „Balada o slanom moru“ Ri~arda Dantoa i Lajama Sorija, u kome Korto plovi ju`nim Pacifikom, neposredno pred Prvi svetski rat, zajedno sa krijum~arima i svojim vernim prijateqem Raspu}inom.

NA GALA KONCERTU U OPERI I TEATRU „MADLENIANUM”

Se}awe na Pavarotija Kao i na po~etku svog, uvek sa zanimawem pra}enog delovawa, Opera i Teatar "Madlenianum" su protekle sedmice ponovo izazvali veliko interesovawe qubiteqa belkanta, najpre tematskom postavkom izlo`be u Italijanskom kulturnom centru u Beogradu, a zatim i gala koncertima "Se}awe na Pavarotija", odr`anim dve ve~eri za redom na sceni svoje atraktivne mati~ne ku}e u Zemunu.

Zahvaquju}i Fondaciji koja nosi ime jednog od najve}ih operskih umetnika u istoriji muzike, wegovoj supruzi Nikoleti Mantovani, umetni~kom rukovodstvu "Madlenianuma" i Madleni Cepter, kao i sponzorstvu banke "Intesa", upoznali smo i {estoro u~enika slavnog tenora koji s qubavqu i pijetetom nastavqaju tradiciju wegove vrhunske umetnosti vokalne interpretacije.

Ako je sasvim izuzetnu i neponovqivu lepotu Pavarotijevog glasa nemogu}e inkarnirati, onda je ba{tinu wegove {kole i tehnike pevawa, kvalitet i besprekorno vo|ewe fraze, zavisno od individualnih sposobnosti i ulo`enog posve}enog rada, na specifi~an na~in ipak mogu}e negovati i s ve}im ili mawim uspehom opona{ati i nastaviti. To smo videli i ~uli u poku{ajima soprana Antonele Teqafilo (ne i potpuno uverqive kao Toske i Travijate),

Pavaroti sa svojim u~enicima, koji nastavqaju tradiciju wegove {kole

ali i znatno uspelijim kreacijama wenih koleginica u lirskom fahu Fran~eske Kapeleti i Simone Todoro, ~ije su proose}ane arije Liu iz Pu~inijeve opere "Turandot" bile podjednako do`ivqeno i potresno izvedene.

Voluminoznim ali ne i pavarotijevski obojenim glasom, dobar utisak je ostavio tenor Domeniko Teqafilo, a sigurno{}u i izra`ajno{}u nastupa, posebno mo}ni bas bariton Fran~esko Elero Dartewa, arijama iz Verdijevih opera "Ati-

la" i "Magbet". Premda nas nije posebno "potresao" kao @or` @ermon u duetu iz"Travijate", bariton Lui|i ]irilo je pokazao da je o~igledno veoma sposoban za razli~ite tipove karakternih uloga. Dobro pripremqenim Orkestrom "Madlenianuma" (rad Vesne [ouc-Tri~kovi}), u kojem smo s u`ivawem slu{ali i u jednom dahu ispevanu kontrapunktsku melodiju solo horne (u \ulijetinoj ariji iz Belinijeve opere "Kapuleti i Monteki") u saglasju s Fran~e-

skom Kapeleti, sigurno je dirigovao italijanski gost \uzepe Akvaviva, proslavivi{i ovim koncertima i svoj 41. ro|endan.

Ipak, najpotresniji i najupe~atqiviji trenuci isijavali su sa filmskog platna s kojeg smo na po~etku i kraju programa upijali simpati~ni lik, neponovqivu ekspresivnost i neprevazi|enu boju prekrasnog Pavarotijevog glasa, na ovaj na~in tre}i put prisutnog u Srbiji, posle 1961, odnosno 2005. godine.

Marija Adamov

U ETNOKAMPU KOD PALI]A TOKOM PRAZNIKA

Festival „Tren~taun” Muzi~ki festival "Tren~taun", koji ove godine slavi 10 godina postojawa, bi}e odr`an u etnokampu kod Pali}a od danas pa do 2. maja. U Horgo{koj {umi, na dva kilometra od Pali}a i kilometar od ma|arske granice, odr`ava}e se muzi~ki programi na dve bine, kao i prate}i programi: predavawa, promocije kwiga, umetni~ke radionice, izlo`be i prodajni sajmovi.

Na velikoj festivalskoj bini nastupi}e grupe: "Veliki prezir", "Ajri mafija", "Obojeni program",

"Zoster", "San{ajn", "Darkvud Dab", „Port-rojal”, "Psihomo-

do pop" i "Lolobri|ida". Na maloj bini nastupi}e dvadesetak izvo|a~a, me|u wima: "Ajri revolu{n saundsistem", "[tutgart onlajn", "Ajri FM", "Ne`ni Dalibor" i "Autopark".

U prate}em "Kultur fitnes" programu, koji }e se odr`avati svakog dana u "Terasa kafeu", bi}e, pored ostalog, predstavqen novi roman Ota Oltvawija "Ki~ma no}i", u izdawu "Samizata B92".

U okviru festivalskog prostora, koji je kompletno ogra|en, nalazi se kamp ~iji

je kapacitet zbog velikog interesovawa ove godine uve}an na 700 {atorskih mesta. Bi}e dostupan i parking koji sadr`i 600 mesta za posetioce i 100 za goste i medije, saop{tili su organizatori. Svi koji kupe komplet ulaznica imaju besplatan sme{taj u kampu, a zbog boqe organizacije i komfornijeg sme{taja, svaki kamper pojedina~no treba unapred da rezervi{e svoj boravak, preko festivalskog sajta www.trenchtown.org. Uz besplatan sme{taj u kampu dobija se i parking mesto. Kamp }e biti otvoren do 3. maja u 18 sati.

(Beta)

Fantasti~no putovawe }e se nastaviti u Karipskom arhipelagu, u rediteqskom ostvarewu Dantoa i Sorija, „Pod znakom Jarca“.

Zatim nas Korto 1915. godine vodi u Evropu, u sam centar ratnog konflikta u filmu „Kelti“ istog rediteqskog dvojca, gde }e jedva izvu}i `ivu glavu iz zagrqaja misterioznih `ena i beskrupuloznih lopova.

Nakon ovoga, kultni crtani lik }e se po~etkom revolucionarne 1918. zate}i u samom sredi{tu Gra|anskog rata u Rusiji, u filmu Paskala Morelija „Korto Malteze u Sibiru“. Susrev{i se ponovo sa Raspu}inom, zapo~e}e poteru za zlatom koje se prenosi vozovima po bes-

krajno dugim i zavejanim sibirskim prugama.

Ovo festivalsko dru`ewe sa Kortom Maltezeom zavr{i}e se u Turskoj 1921. godine, u filmu „Zlatna ku}a Samarkanda“ Ri~arda Dantoa i Lajama Sorija, u potrazi za blagom drevnog kraqa Persije, Kira.

Selektor "Animatrixa" ove godine je Aleksa Gaji}, rediteq prvog srpskog dugometra`nog animiranog filma „Technotise – Edit i ja“, koji je pro{le godine na "Sinema siti" festivalu osvojio publiku kao i dva priznawa, za poseban doprinos razvoju srpske kinematografije, kao i specijalno priznawe publike za najboqi film.

V. C.

FILMSKA LITERATURA

Nedoumice oko autorskog filma Ve} dugo su na snazi promene u globalnom bioskopu. Odigravale su se dugo i postepeno, i zato mo`da mawe primetno od nekih drugih. A ogledaju se u slede}em> spu{ten je starosni nivo ciqane publike, reklamna kampawe su postale preskupe i sve agresivnije, holivudska produkcija dominira u globalnim mas - medijima, svesno se ide na uravnilovku ukusa, dok se kulturna politika svodi na najve}i zajedni~ki (globalni) sadr`alac. Tako se i pored kulturnih i ekonomskih razlika gotovo svuda na planeti vrte istih pet filmova - liste aktuelnih najgledanijih su po pravilu identi~ne i u Singapuru i u Rejkjaviku.

Kao da su nad umetno{}u prevladali zabava i profit, mada, ako }e se govoriti iskreno, film je oduvek, i od slu~aja do slu~aja, bio vi{e ili mawe sazdan od i zbog svega pomenutog.

Ovim, ve~itim pitawima {ta je film u estetskom, kulturolo{kom i sociopsiholo{kom smislu bavili su se i bave se filmski poslenici iz zemqe i sveta okupqeni oko Novog festivala autorskog filma u Beogradu. Pored wihovih kreativnih doprinosa ovoj manifestaciji, rediteqi Nora Hope (SAD) i Xon Sanders (Velika Britanija) obnarodovali su 2007. godine svoj Beogradski manifest (do sada ima 84 potpisni-

woj je u~estvovalo jo{ deset srpskih umetnika (Boro Dra{kovi}, Arsenije Jovanovi}...) i kriti~ara (Bo`idar Ze~evi}, Ivana Krowa, Sr|an Vu~ini}...) koji su dodali svoja opa`awa o takozvanom autorskom filmu, trenutnom stawu u kinematografiji, i jo{ pone~emu.

Nedavno, ova dinami~na konferencija preto~ena je u kwigu.

Weni u~esnici su ovde doterali, pro{irili, potkrepili ili pak, radikalizovali svoja izlagawa.

Za~iwena predgovorom Puri{e \or|evi}a, fotografijama Bran-

Jedna od definicija Autorski film po pravilu govori o ~ovekovim problemima, `eli da govori o dru{tvenim nepravdama i `eli da to u~ini na neindustrijski na~in. S druge strane, tu je odgovrnost prema umetnosti. Autorski film nastoji da odr`i standarde umetnosti. tj. umetni~ki standard u filmu, kao i da spre~i silazak umetnosti u ki~, u idejno i estetsko raspadawe, u totalnu banalizaciju - ka`e pored ostalog u svom izlagawu, zabele`enom u ovoj kwizi, teoreti~arka i filmska autorka Ivana Krowa. ka me|u kojima su Aleksandar Sokurov, Aleks Foks, Xon Xost, Aki Kaurismaki i Boro Dra{kovi}) o stawu u svetskom filmu (sve je dostupno na www.belgrademanifesto.com). Tada je smesta, biv{i profesor istorije i teorije filma s Harvarda Vlada Petri}, sazvao konferenciju na kojoj je pro~itao svoj manifest. Na

ka Igwatovi}a, a sve pod uredni~kim okom i rukom Gorana Goci}a, finalni rezultat ovog grupnog napora je publikacija pod imenom "Zabava ili umetnost: Nedoumice oko autorskog filma" i odnedavno se mo`e na}i u kwi`arama u Beogradu, Novom Sadu (Solaris i Most) , Kraqevu i Subotici.

V. Crwanski

SVET

DNEVNIK

petak30.april2010.

GENERALNI SEKRETAR NATO ANDERS FOG RASMUSEN

Sve balkanske zemqe u NATO TIRANA, BRISEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, uo~i posete Albaniji i Hrvatskoj, izjavio je da bi sve balkanske zemqe trebalo da se pridru`e Atlantskom savezu.

"Veoma sam ohrabren sada{wim razvojem na Balkanu. [to se ti~e Bosne i Hercegovine, mi smo napravili prekretnicu. Na Kosovu se nastavqa napredak. Rezultat toga je postepeno smawewe prisustva Kfora. Nadam se da }e se ono smawiti i u ovoj godini", istakao je u Briselu generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen.

Pro{le sedmice ministri zemaqa ~lanica NATO na sastanku u Talinu primili su Bosnu i Hercegiovinu u Akcioni plan, {to je korak bli`e ~lanstvu u Alijansi. U

^E[KA

aprilu 2009. godine u NATO su primqene Hrvatska i Albanija, dok je prijem Makedonije blokirala Gr~ka zbog spora oko naziva te biv{e jugoslovenske republike.

Crna Gora je tako|e primqena u Akcioni plan i nalazi se na putu ka punopravnom ~lanstvu. Generalni sekretar NATO-a Rasmusen ju~e je stigao u prvu posetu Albaniji od kako je u aprilu pro{le godine ta zemqa primqena u Atlantski savez. Kako nagla{ava novinska agencija ATA, wega su primili svi vode}i albanski zvani~nici predsednik dr`ave Bamir Topi, premijer Saqi Beri{a i ministar odbrane Arben Imami. Posle Tirane, generalni sekretar Alijanse, kako je najavqeno u Briselu, poseti}e Hrvatsku.

(Tanjug)

Anders Fog Rasmusen

EKONOMSKE PROMENE U EVROPSKOJ UNIJI

Trajni mehanizam za re{avawe kriza

Klaus: Porast nacionalizma u EU BERLIN, PRAG: ^e{ki predsednik Vaclav Klaus upozorio je ju~e u predavawu na Humboltovom univerzitetu u Berlinu da neprestanim pro{irewima Evropska unija (EU) gubi sposobnost da odlu~uje i da produbqewe integracije donosi porast nacionalizama. Klaus se u tom predavawu zalo`io za Evropu u kojoj sara|uju suverene nacionalne dr`ave sa {to mawe nadnacionalnog.

Kao glavne teze izneo je da Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija produbquje deficit demokratije, udaqava EU od wenih gra|ana i ja~a nacionalisti~ka raspolo`ewa."To je potpuna suprotnost idealu kojim su se rukovodile politi~ke elite kqu~nih zemaqa EU u svojim poku{ajima da integracija bude {to te{wa i dubqa", rekao je Klaus.

To {to je prema mi{qewu Klausa EU postala usvajawem Lisabonskog sporazuma dr`ava, dodu{e bez zastave i himne po wegovoj oceni budi probleme sa mawinama.

"I to, kako sa istorijskim mawinama koje `ive u Evropi ve} du`e vreme na teritorijama susednih dr`ava, tako i novih mawina nastalih posledwih decenija prvenstveno preko ekonomske emigracije", rekao je Klaus.

(Beta)

BRISEL: Evropska komisija }e 12. maja predlo`iti najve}e izmene u koordinaciji ekonomskih politika me|u zemqama ~lanicama Evropske unije.

Ovo }e biti najve}e ekonomske promene od nastanka jedinstvene evropske valute, objavio je ju~e briselski nedeqnik "Juropijen avojs". List ukazuje da }e, izme|u ostalog, biti predlo`eno stvarawe "trajnog mehanizma za re{avawe kriza", kako bi se predupredili problemi sa kojima je danas suo~ena Gr~ka, a sa wom i ostale ~lanice evrozone.

Nedeqnik, me|utim, navodi da neke od promena koje }e biti predlo`ene mogu izazvati otpor zemaqa ~lanica EU. Prema pisawu "Juropijen vojsa", predlog EK sadr`a}e i poo{travawe uslova Pakta stabilnosti i rasta, odnosno pravila privrednog pona{awa pojedinih zemaqa, kao i promene pravila za buxete dr`ava evrozone.

Prema predlogu, ministri finansija tog bloka bi, kvalifikovanom ve}inom, mogli da usvoje buxet zemqe evrozone, i pre nego {to o wemu glasa nacionalni parlament. Komisija }e, tako|e, predlo`iti da zemqe koje u vi{e navrata prekora~uju pravila, budu ka`wene zau-

stavqawem dobijawa novca iz fondova EU. To omogu}avaju i sada{we norme koje, me|utim, nikada nisu iskori{}ene, ukazuje list, navode}i da bi Komisija mogla

bili ustanovqeni unapred, navodi list. "Moramo tu bezbednosnu mre`u posledwe za{tite da u~inimo tako neatraktivnom, da ni jedna zemqa ne bi `elela da u woj zavr{i", naglasio

UKRAJINA

Tu`ba poslanicima zbog jaja KIJEV: Ukrajinski tu`ioci saop{tili su da razmatraju podno{ewe tu`bi protiv poslanika koji su bacali jaja i palili dimne bombe u predstavni~kom domu. Tu`ioci u Kijevu su izjavili da bi oni koji su izazvali nered mogu biti optu`eni za huliganstvo, za {ta, ako budu osu|eni, mogu dobiti do ~etiri godine zatvora, prenela je agencija AP. Predsednik parlamenta u utorak je bio ga|an jajima, izme|u poslanika je izbila

i tu~a, a razmeweno je i mno{tvo psovki, uvreda i optu`bi za izdaju. Skup{tina je ipak ratifikovala sporazum prema kojem }e ruska flota u luci Sevastopoq, na Crnom moru, mo}i da ostane do 2042. godine, uz mogu}nost ponovnog produ`ewa ugovora. Sporazumom je produ`eno iznajmqivawe ukrajinske luke ruskoj floti za 25 godina, od 2017, kada isti~e va`e}i sporazum.

(Tanjug)

NEMA^KA

Tri minuta za bocu piva BERLIN: Iako se i nema~ki gra|ani ~esto `ale na poskupqewa, Institut nema~ke privrede u Kelnu objavio je istra`ivawe koje pokazuje da se kupovna mo} prose~nog zaposlenog Nemca u posledwih pet decenija u~etvorostru~ila. Stru~waci ovog instituta su izra~unali da je 1960. godine prose~na zarada po satu iznosila (prera~unato) 1,27 evra, dok je 2009. satnica prose~nog zaposlenog bila ~ak 14,05 evra, odnosno oko 11 puta vi{e. Cene su se, pak, u tom periodu, samo u~etvorostru-

~ile,. Tako je 1960. godine prose~ni zaposleni Nemac morao da radi dve sedmice za jedan crno-beli televizor, sada jednostavni televizor u boji "zaradi" za samo dan i po rada. U ovom slu~aju je pad cena dodu{e povezan i sa usavr{avawem tehnologije. Ali, nacionalni napitak Nemaca, pivo, ~ija se proizvodwa proteklih decenija nije bitno mewala, tako|e je znatno jeftiniji - za bocu od 0,5 litara piva se 1960. godine radilo 15, a danas samo tri minuta.

(Beta)

RUMUNIJA

[trajk dr`avnih ~inovnika BUKURE[T: Nekoliko stotina zaposlenih u javnim slu`bama Rumunije demonstriralo je ju~e ispred sedi{ta vlade u Bukure{tu, a 5. maja 50.000 slu`benika kre}e u {trajk na neodre|eno vreme zbog smawewa plata i otpu{tawa. Predsednik Nacionalne federacije sindikata

u administraciji Valer Su~ju izjavio je da "vlada ne po{tuje zakone, sporazume i kolektivne ugovore zbog ~ega su se primawa zaposlenih smawila za 45 odsto, a o~ekuje se i otpu{tawa."Vlada je pozvala ju~e na pregovore predstavnike zaposlenih u javnim slu`bama.

(Beta)

MEKSIKO Evropski savet

da predlo`i da se ti koraci preduzimaju automatski.

"Moramo nao{triti zube", izjavio je evrokomesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren. Pomenuti mehanizam za re{ewe krize bi trebalo da ra~una sa bilateralnim pozajmicama od zemaqa evrozone, ali uz ~vrste preduslove, koji bi

je Ren. On }e, prema pisawu nedeqnika, predloge argumentovati ocenom da je taj mehanizam prakti~niji od plana Nema~ke za stvarawe Evropskog monetarnog fonda (EMF), izme|u ostalog i zbog toga {to bi mogao da bude stvoren brzo i bez potrebe za promenom unijinih sporazuma.

(Tanjug)

Dva lica britanskog premijera LONDON: Britanski premijer Gordon Braun razgovarao je sa pristalicama laburisti~ke partije u Ro{dejlu na severu Engleske. [ezdesetpetogodi{wa Xijen Dafi bila je posebno zainteresovana da od wega dobije odgovore na mnoga pitawa, ukqu~uju}i poreze i imigraciju. Premijer se qubazno oprostio."Jako je lepo videti vas", rekao je britanski premijer.

Nesvestan ukqu~enog mikrofona televizije Skaj Wuz prika~enog na ko{uqu, Braun je u automobilu dao odu{ka svom nezadovoqstvu zbog petominutnog razgovora i pokazao,

21

kako ka`u britanski mediji, dva lica jedno za kameru, a drugo mimo we. "To je bila katastrofa, nije trebalo da me sastave sa tom `enom. ^ija je to ideja bila? To je sme{no", rekao je Braun.

Savetnik ga je onda upitao: [ta je rekla?

"Sva{ta. Ona je samo tupava `ena", odgovorio je Braun. Snimci su iza{li u javnost i na Brauna se obru{ila lavina nezadovoqstva.

"Ba{ sam uznemirena. On je obrazovan i takve re~i nisam od wega o~ekivala", rekla je Xilijen Dafi. Ostatak dana premijer je

proveo izviwavaju}i se. Posle javnog izviwewa, Braun se vratio u Ro{dejl i sa Xilijen Dafi pola sata razgovarao u wenoj ku}i.

"Poni`en sam ovim {to se dogodilo.

Iskreno sam joj se izvinio i ona je prihvatila izviwewe. Ako ba{ ho}ete, ja sam pokajnik", rekao je Braun. Laburisti~ka partija lo{e stoji u anketama, a posledice Braunovog gafa tek se vagaju. Jednog bira~a su laburisti sigurno izgubili. Xilijen Dafi je izjavila da ne}e glasati i da je ba{ briga ho}e li Gordon Braun ostati u Dauning stritu 10 ili ne.

Novi obra~un narkokartela SJUDAD HUARES: U vi{e oru`anih napada u stilu obra~una narkokartela, u toku no}i u Meksiku je ubijeno 29 qudi u gradu Sjudad Huaresu, na granici prema SAD, saop{tilo je lokalno tu`ila{tvo. U jednom napadu naoru`ani qudi upali su u bar iz wega izvukli osam osoba i ubili ih na parkingu. [est od osam `rtava ima ispod 24 godine a dvojica su

maloletnici, saop{teno je iz slu`be za sudsku medicinu. ^etvoro mladih je ubijeno dok su izlazili iz radwe. Na wih su pucali qudi iz dva automobila u pokretu. @rtve su bili dva studenta i dva |aka jedne tehni~ke {kole. U jo{ jednom incidentu u napadu je ubijen ~ovek koji je sedeo u kolicima na trotoaru. Policija za sada ne zna identitet nijednog napada~a.

KINA

Evropejci o krizi PEKING: Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo ju~e je stigao u trodnevnu posetu Kini na ~elu delegacije komesara me|u kojima je i visoka predstavnica EU za spoqnu i bezbednosnu politiku Ketrin E{ton. Kako je saop{tila Komisija, Barozo }e s kineskim zvani~nicima razgovarati o finansijskoj krizi, kli-

matskim promenama i problemima me|unarodne bezbednosti.

"Iskoristi}emo priliku da unapredimo na{e tridesetpetogodi{we odnose i da razradimo ambiciozan program za narednih pet godina", rekao je Barozo u saop{tewu. On je naglasio da su EU i Kina zna~ajni akteri na me|unarodnoj sceni.

(Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin, posetio je arhipelag Zemqa Franca Jozefa na krajwem severu zemqe, u arkti~kom krugu. Prvi ~ovek ruske vlade ponovio je da je taj region od najve}eg interesa za Rusiju. Arktik je posledwih godina predmet ve}e pa`we Rusije, Norve{ke, Kanade, Sjediwenih Dr`ava i Danske, a svih pet zemaqa bori se za kontrolu rezervi nafte, gasa i plemenitih metala.

YEJMI OLIVER Slavni britanski kuvar Xejmi Oliver (34), ~ije se bogatstvo procewuje na 65 miliona funti, `ali se da je i wega pogodila svetska ekonomska kriza. Kulinarski "~arobwak" ispri~ao je da mu banke nisu bile od pomo}i kad je zatra`io kredit za svoj lanac italijanskih restorana"Ja sam sve ulagao, pa sad u banci imam mawe para nego pre deset godina", naveo je Oliver.

BRONISLAV KOMOROVSKI Vr{ilac du`nosti predsednka Poqske i predsednik parlamenta Bronislav Komorovski trebalo bi glatko da pobedi na prevremenim predsedni~kim izborima 20. juna, pokazali su rezultati ankete koju je sprovela agencija GFK. Komorovski, koji je ~lan vladaju}e Gra|anske platforme, dobio bi 60 odsto glasova, znatno vi{e od opozicionog lidera Jaroslava Ka~iwskog.

NAPADNUTA DECA U VRTI]U NA ISTOKU KINE

Mu{karac no`em povredio 28 dece i troje odraslih PEKING: Dvadeset osam dece i troje odraslih povre|eno je u napadu mu{karca, koji je naoru`an no`em upao u obdani{te na istoku Kine. To je drugi napad ovog tipa u Kini u posledwa 24 ~asa, javila je novinska agencija Sinhua.

Napad je izvr{io 47-godi{wi mu{karac u {koli u mestu Taiksing, u provinciji \ijangsu. Jedan od gradskih zvani~nika rekao je da je petoro dece u kriti~nom stawu, i da su svi povre|eni odvedeni u bolnicu. To je najnoviji u nizu napada na decu u kineskim {kolama.

Prethodnog dana napada~ naoru`an no`em upao je u jednu

Veliki broj qudi okupio se na mestu nesre}e

osnovnu {kolu na jugu Kine i ranio 16 dece i jednog nastavnika, prenela je agencija Sinhua, koja je smawila bilans povre|enih sa 19, koliko je prvobitno bilo javqeno.

Stawe povre|ene dece je stabilno. Prekju~era{wi napad se dogodio u mestu Lejxou u provinciji Gaungdong, i to na dan kada je u susednoj provinciji izvr{ena smrta kazna nad Xang Min{engom, ~ovekom koji je 23. marta pred {kolom ubio osmoro dece.

U februaru 2008. dvoje u~enika jedne sredwe {kole u gradu Lejxou je poginulo pri napadu na biv{eg {kolskog druga koji je potom sko~io s petog sprata.

22

petak30.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

petak30.april2010.

23

24

petak30.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

petak30.april2010.

25

26

petak30.april2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Telefoni: 063/84-85-495, 6614-274.

105941 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794

Posledwi pozdrav najdra`em tati Perici.

Petar Brzak Za tobom ostaje neizmeran bol i tuga u mom srcu i neizbrisivo se}awe na najboqeg oca.

Uvek }e te se se}ati tvoja }erka Sandra.

106148

Posledwi prijatequ

pozdrav

svom

Peri Gruji}u od: prike Steve, prije Kate, Vlade i Jelkice.

106178

Posledwi bratu

IZDAJEM luks prazan dvosoban stan 43 m2 sa neme{tenom kuhiwom, blizu Futo{ke pijace. Telefon 061/80-98-393 106026

PRODAJEM stan ili kao poslovni prostor, Beograd, Slavija, 2100E/m2. Telefon 066/512-7080.

105975 HITNO! - Vrwa~ka Bawa, ku}a 36m2 sa vo}wakom od 17 ari. Telefon 021/6341-192, 063/559-421 105774

BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1, 5.5em2. Mogu} deo kompenzacije.

Telefon 069/3143714.

105914

CARA DU[ANA lokal 50m2 se izdaje na prometnom mestu. Telefon 065/2521101.

105024 NOVO NASEQE, ku}a 150m2 se izdaje za poslovni prostor iza Doma zdravqa, Sv. ]orovi}a 26. Telefon 063/518-897 105023

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22-190.

104504 MA[INSKO odgu{ewa i snimawe IC kamerom kanalizacione cevi i sve vodionstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 105956 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-3258, 6610-230.

105285

pozdrav

dragom

Peri Brzaku

od porodice: Kavgi}, Brzak i Radeta.

106133

Sa tugom u srcu javqamo da je na{ dragi otac i suprug

Petar Brzak preminuo 22. 4. 2010. godine i da }e se ispra}aj obaviti 30. 4.

2010. godine, u 12.30 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi na{ tata, uvek }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}ene: supruga Radmila, }erke Sandra i Sta{a.

106145

IZDAJEM u centru restoran 220 m2 u radu. Telefon 062/424-022.

106053

Posledwi pozdrav mom dragom uji

PRODAJEM kombinovanu pu{ku sa ~etiri cevi kalibar 7h57rh12mm duge cevi 12h12mm.

Telefon 065/3047001 i pi{toq tetejac.

104354

ZGODAN mu{karac bi upoznao zgodnu i lepu `ensku osobu oko 45 god. Telefon 064/2393-396 106027

SPLAVU u Futogu potrebni konobari. Telefon 897497.

105675

Stojanu Sutari}u

od: Aleksandre, Vojislava, Tamare i Vladimira.

106189

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

te~i Peri

Posledwi pozdrav dragom kumu

petak30.april2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

27

Dragi na{ Milane, prerano si nas napustio i ranio na{a srca!

te~i Peri

od Tome i Cvite Ivani}.

od Qiqe i Davida Bodiro`i}a.

106180

106179

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni sin, suprug, otac i deda

Milanu Repaji}u

Milanu Repaji}u

od porodica Pavi~i} i Bawac.

od Perinih kolega i direktora Igora Negovanovi}a.

106142

106143

Posledwi pozdrav voqenom Milanu.

Umro je na{ dragi

Zagorki Mitrov~an

od wene kume Mirjane [eguqev sa porodicom.

Milan Repaji} Posledwi pozdrav Milanu od: sestre Sla|e, zeta Ba}ka, Milana i Nine Mak sa decom, {efa Dane, Miroslava i ^arlike!

106138

106160

na{em

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

Petar \or|a Gruji} 1965 - 2010.

Stojana Sutari}a

Ispra}aj na{eg Pere }e biti danas, 30. 4. 2010. godine, u 14 sati iz kapele, na Nadaqskom grobqu.

1936 - 2010. iz Belog Manastira

Kad bi na{a bol mogla da te vrati, ti bi opet bio ovde sa nama.

Tvoji najmiliji: mama Du{anka, supruga Qiqa, sin \or|e, k}erka Du{ica, snaha Amela i unuke Milica i Jovana.

Pera Gruji}

Milan Repaji}

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg brata, ujaka i {ogora.

Sestra Jelkica sa porodicom.

106183

Posledwi pozdrav kumu

Ne `elimo da prihvatimo da je ovo opro{taj od na{eg Bata Pere.

na{em

S neizmernom tugom javqamo svima koji su ga poznavali i voleli, da nas je napustio na{ voqeni Milan.

Tuga i bol su okovala na{a srca.

Hvala ti na svemu.

Tvoj kum Boban, Maja i Igor.

106182

106188

Milan Repaji}

1965 - 2010.

O`alo{}eni: tvoja Buba, Mi}a, Jovana, Stojan i strina.

O`alo{}eni: supruga Irinka, sin Despot i }erka Svetlana, zet Milutin, snaja Aleksandra, unuci Liana, Slobodan, Milana, Milica i Stojan i mnogobrojna rodbina i prijateqi.

106162

Posledwi pozdrav voqenom Milanu.

Petru \or|a Gruji}u

Prelepe uspomene na tebe traja}e ve~no.

Tvoji Rodi}i: Draga, Sr|an, Mia i Luka.

106175

Posledwi pozdrav dragom bratu, obo`avanom ujaku, {ogoru i sinovcu

Petru Gruji}u

Tuga i bol su neizrecivi.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e sahrana milog nam pokojnika biti u Belom Manastiru, u petak, 30. aprila 2010. godine, u 16 ~asova.

106176

[ogore, bio si dobar, plemenit, veliki ~ovek. Takav }e{ zauvek ostati u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju, jer to si zaslu`io.

Posledwi pozdrav {ogoru

Tvoji Zori}i: Danica, Vlade, Mile, Dragana, Veqko i @ana.

Milan Pero Repaji} 30. 5. 1985 - 29. 4. 2010.

Sahrana je u subotu, 1. maja 2010. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Zauvek o`alo{}ena porodica Repaji}.

106156

106157

S neizmernom tugom se opra{tamo od na{eg Milana.

Petar Gruji} Ho}emo li znati provesti bez tebe samo jedan dan, bez tvog gromkog smeha i vedrog lika. Ako se `ivi od uspomena, ti }e{ `iveti Ve~no!

Tvoj Steva sa porodicom.

Peri od Nade i \or|a Ivani}a.

106181

106177

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom i velikim bolom zbog iznenadnog gubitka, opra{tamo se od na{eg dragog kolege

Milan Repaji} Voqeni na{ sine i brate, tvoj prerani odlazak je ranio na{a srca zauvek.

baba Savki

Milana Repaji}a Zaposleni u „STYLOS GROUP�.

5849/P

od: Mi{e, Ace i Seke.

Tvoji: otac Pero, majka Rada, sestre Mirjana i Sla|ana, stric Du{an, baka Stoja i zet Ba}ko.

106154

106169

28

^ITUQE z POMENI

petak30.april2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

DNEVNIK

PETOGODI[WI POMEN

Danas, 30. aprila navr{avaju se 2 godine od kako nije sa nama na{ voqeni

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom suprugu i ocu

Vojislav Zelen prof. dr Dobrivoju Ze~evi}u

Slobodanu Brki}u Slobi

Sa po{tovawem i tugom porodice: ^onki} i Koqanin.

Fudbaleri i sportski radnici FK „Titel” Titel.

106140

129/P

Sa neizmernom tugom i po{tovawem se}am se mojih voqenih roditeqa.

Vojislav Zelen

Najdra`i tata, sve vreme ovog sveta ne mo`e da izbri{e tugu koja je ostala u na{im srcima i `ivotima otkada si nas napustio. I daqe si na{ uzor i heroj. Volimo te najvi{e i nedostaje{ nam beskrajno.

Zauvek tvoja deca: Jelena, Marija i Milo{.

Tvojim odlaskom ostala je velika praznina u na{em domu.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

106122

106121

1956 - 2005.

Tvoji: majka Jelka, otac An|elko, brat Milo{ sa porodicom.

Veqko Ga}e{a 1954 - 2010. iz Gra~aca - Grabovo

Mom~ilo Kapetanovi} Zauvek }e te nositi u srcu i u mislima, tvoji najmiliji 105936

Dana, 3. 5. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ an|eo

Izjavqujemo duboku zahvalnost Wegovom Preosve{tenstvu episkopu sremskom Gospodinu Vasiliju, onkologiji u Sremskoj Kamenici, kolektivu O.[. “Jovan Popovi}” Susek, O.O. Srpske radikalne stranke”, S.O. Beo~in, Domu zdravqa, ro|acima, kumovima, kom{ijama i prijateqima i ostalim kojima su prisustvovali i izjavama sau~e{}a delili sa nama bol.

Dana, 1. 5. 2010. u 10 sati, na grobqu, u Grabovu, obi}i }emo Veqkovu ve~nu ku}u.

O`alo{}ena supruga Radojka, sin Nikola i }erka \ur|ica.

106132

Zagorka Mitrov~an

Mira Lazi}

TU@NO SE]AWE

Mita Lazi}

22. 3. 2010.

Ivana Bezbradica

30. 4. 1998.

Se}awe na wihovu dobrotu, qubav i po`rtvovawe nosi}u zauvek u srcu i mislima. ^etrdesetodnevni pomen i parastos mojoj majci i dvanaestogodi{wi pomen mome ocu odr`a}e se 2. 5.

2010. u 11 ~asova, na grobqu, u ^urugu.

Jelica sa decom.

Te{ko je tra`iti utehu i snagu za svaki dan `ivota bez tebe, na{a srca to znaju ali }ute i podnose bol za tobom koja }e trajati koliko i na{i `ivoti.

U na{im srcima }e{ ostati voqena, u mislima nikad zaboravqena.

Tvoji roditeqi Biqana i [piro i brat Sreten.

Qiqana i Jovana.

106017

106137

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a najplemenitija i draga supruga i majka

Hvala ti za sve.

106130

Navr{ilo se {est godina od kako nije sa nama

DESETOGODI[WI POMEN 2000 - 2010.

Veselin Vukovi} 1997 - 2010.

Katica Vukovi}

Bo{ko Mandi} Vreme koje je pro{lo nije uspelo da popuni prazninu koju ose}amo. Uvek nam nedostaje{...

Zagorka Mitrov~an

Porodica Mandi}.

106005

Sahrana je danas, 30. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

3 POMEN

Qiqana Suboti}

2006 - 2010.

2004 - 2010.

Dok mi `ivimo vi ste me|u nama, ~uvamo vas od zaborava.

Dragana na{a Liqka, tvoja dobrota, lepota i ne`na qudska du{a ve~no }e biti deo na{ih se}awa.

Mnogo nam nedostaje{.

Nosimo te u na{im srcima i volimo...

106085

1922 - 1978.

1919 - 1997.

Posledwi pozdrav dragoj majci

105584

Pomen mojim dragim roditeqima

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe i brata

Jovan

106109

S qubavqu, tata Mi{o, mama Duja, brat Ranko sa porodicom, sestra Goca i zet Slavko.

O`alo{}eni: suprug Milutin, sin Vlada i Elizabeta.

Jelena

]erka \ur|ica, unuka Vesna, praunuci Sofija i Stefan, zetovi @ivorad i Zoran.

Aleksandra - Sa{ka [e}erov

Savki Vijuk

1980 - 2003.

Dragi na{ Sale, dan po~iwe i zavr{ava se sa tugom u srcu, a bolom u du{i za tobom.

Pozdravi uju i majkicu.

Tvoji mama i tata.

od }erke Dragice sa porodicom.

105924

106125

Milevi Brzak POMEN Danas, 30. 4. 2010. godine pro{le su tri duge godine od prerane smrti dragog

Posledwi pozdrav supruzi

i

Savki Vijuk

Bo`idar - Bata 1953 - 2009.

Petra - Pere Vra~ari}a

Marjanov

Sve {to bi re~ima iskazali, nije dovoqno da opi{e tugu u na{im srcima koju ose}amo za tobom. Ove protekle tri godine i sve naredne koje dolaze, samo pove}avaju na{u bol i se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji: Na|a, Mia, Vesna, Sr|an, Milica i Jeja.

iz Nadaqa Mama, babo i bato, ponosni smo {to smo vas imali.

Hvala vam za sve {to ste nam pru`ili.

Va{i najmiliji: sin i brat Milan, }erke i sestre Jovanka, Milanka, Bojka, Vukica i Mira s porodicama.

106135

106118

Milo{u Brzaku od supruga Ante sa decom. od }erke Nade Manasijevi} sa porodicom.

105786

Sahrana je danas, 30. 4. 2010. godine, u 13 sati, na Tranxamentu.

106124

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

3

POMEN

29

petak30.april2010.

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

TU@NO SE]AWE 30. 10. 2009 - 30. 4. 2010.

30. 4. 2000 - 30. 4. 2010.

\or|e Korica

Alisa Ha{ka

dipl. ekonomista Jo{ jedan 30. april, a ti nisi sa nama. Taj dan je bio tebi posve}en i svi smo bili sre}ni.

Vi{e nije isto, jer si odneo na{u sre}u, `eqe i radost.

Uvek sa nama

3. 10. 2003 - 1. 5. 2009 - 2010.

Devoj~ice draga, uvek }emo te se se}ati.

Qiqa, Kele, Filip, Mateja.

Tvoje Dragana i Jelena.

Miroslav - Rada Vukov iz Koviqa

\uro Grmo{

1929 - 2009. ro|. Ko~i{ iz Novog Sada - Mola

30. 4. 2009 - 30. 4. 2010.

Ostala je tuga i uspomena.

Wegovi: Stevan, Dragiwa i Biqana.

]erka [arika i porodica Davos iz [vajcarske.

105819

105306

105753

105848

U subotu, 1. maja, obele`i}emo 40 tu`nih dana od kako vi{e nije sa nama

Tri godine od kako nije sa nama na{a draga

Jelena - Jela Grlica

Miroslava Vuk~evi}

Sava

Pamti}emo je i voleti dok smo `ivi.

Tvoj lik i plemenito srce `ive}e ve~no u nama.

21. 4. 2007.

Suprug Milovan, sinovi Vojin i @eqko, brat Gojko, sestra Nada i ~lanovi na{ih porodica.

Tvoji: Savo, Jovan, Sandra, Jovana i Duwa.

105804

105768

Uspomenu na wega zauvek ~uvaju: Sofija, Predrag, Sne`ana, Sowa i Milo{.

106075

Opra{tamo se od na{eg dragog

Sofija

i

Stanari iz Sterijine 5.

Uvek ste u na{im mislima i srcima.

Porodica Bili~i}.

Pokoj mu ve~ni.

S qubavqu, Oqa i Andrea.

106079

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako sa nama nije na{ sin, suprug i otac

Posledwi pozdrav tetka

Danas, 30. aprila 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg dragog

iz Kulpina 3. 10. 2003 - 1. 5. 2009 - 2010.

Milan Hrgi}

1984 - 2006.

Porodice Toma{i} i Ili}.

Tuga i bol za tobom su ve~ni.

Tvoji najmiliji: mama, tata i sestra.

106074

105844

106068

30. 4. 1990 - 30. 4. 2010.

Sa `alo{}u obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminuo na{ dragi

Alisa Ha{ka

Mladen Kuzmanovi} Sahrawen je 29. aprila 2010. godine, na ^enejskom grobqu.

Tvoji: mama, tata, sestra i brat.

Posledwi pozdrav od: Zolike i Jadranke sa porodicom.

105846

106060

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj voqenoj majci

106087

106072

Jelici

Znala si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

0427000164D

Posledwi pozdrav kumi

Zagorki Mitrov~an 30. 4. 2009.

Marka Zeli}a

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragi Mi}o, ostavio si neizbrisiv trag qubavi, plemenitosti i dobrote.

Traja}e{ kroz moje najlep{e uspomene.

S qubavqu i tugom, Bojana.

Sr|ana \uki}a

Priji}

Alisa Ha{ka Alisa, srce na{e, neka te ~uvaju an|eli i na{a qubav koja je ja~a od zaborava. Ve~no }e{ biti suza u o~ima i bolna rana u na{im srcima.

Tvoji: Starka, deda i stric Miroslav.

Mi}a Novkovi}

POMEN

ro|ena Kotara{

POMEN Dana 1. 5. 2009. godine nas je zauvek ostavila na{a mila i nikad pre`aqena unuka

Berewi Dora

Pomen obele`avamo u subotu, 1. 5. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tuguju: majka Bosiqka, otac Qubomir, supruga Milka i sinovi Qubomir i Goran.

106086

DESETOGODI[WI POMEN

Dvadeset godina nije sa nama

prof. dr med. sci \or|e Risti} patolog

Petar Smiqani} Dana 1. maja obele`i}emo 10 godina od smrti supruga, oca i dede.

Se}a ga se porodica.

Porodice Smiqani} i Pra{talo.

105776

105805

Dana 1. 5. 2010. godine navr{ava se 40 prete{kih dana od kako smo izgubili voqenog oca i supruga

Danas se navr{ava dvanaest godina od smrti mog dragog i plemenitog supruga

Lazara Seni}a

Slavka Trifunovi}a ^i~e

Alisa Ha{ka An|ele babin, pro|e godina, a ti tamo sama? Tamo tama, a tama i u nama.

Tuga neizle~iva, praznina velika! Du{o moja, sre}a je bila imati te, osetiti qubav, toplinu poqupca i zagrqaja tvog.

Du{u nemam, srce ne ~ujem, s tobom je sre}o babina.

Bi}e{ ve~no sa nama.

Tvoji: ujka, baba i deda.

obele`i}u u subotu, 1. maja 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

105841

106055

Ani Gruji}

Volim te.

Sin Goran.

Uspomena i se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Godine prolaze, a tuga je jo{ ve}a.

O`alo{}ene: }erka Jasminka i supruga Radica.

Tvoja supruga Mira.

105990

105974

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.50 00.20

TV PROGRAM

petak30.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Sredina Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Me|uprostor Nikad dosta Predlog top liste Vesti Pod obru~em Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Teletina Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Na{i stranci Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika 5kazawe Dobrovoqno umro, film Pod obru~em

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.40

Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Tin in Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E TV-emisija Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

08.00 09.01 10.09 10.38 11.10 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 14.10 15.06 15.59 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.09 00.00 00.23 01.11

07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 13.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 22.30 00.30 00.40 00.45 00.50 01.50 03.20

Porodica Ojejele

Na{i stranci Ne}u u Jugoslaviju. Tamo ne `elim da idem, ponavqao je pre tri decenije Nigerijac Ruben Ojejele, kad su mu u Ministarstvu prosvete saop{tili da }e kao jedan od najboqih |aka u generaciji studirati, ali ne u Americi ili Britaniji kako je `eleo, ve} u Jugoslaviji.

Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 20.30)

06.30 06.55 08.25 08.50 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Ta divna stvorewa Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Radio aparati moja strast Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: [ampiwoni Sumwa Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) @ivot bez konca, film (slov) 22.30 Nevidqivi, dok. film 00.15 TV prodaja

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.10 16.35 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Prizma Crtani Tajanstvene pri~e Crta Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv Vitra` Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Tajanstvene pri~e Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani Neon siti Lenija Buntovnici Neon siti Objektiv Velika ruska kolekcija Tajanstvene pri~e

06.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 19.00 19.15

ATP Masters Rim 1/8 finala Ful Tilt poker TVS NBA akcija Svetski sport magazin ATP Masters Rim 1/4 finale NBA u`ivo Moto GP [panija – Fri prektis Moto GP ATP Masters Rim 1/4 finale Francuska liga – Najava Ful Tilt poker Moto GP [panija – Fri prektis 125cc

20.30 22.30 23.00 00.15

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Mu{ki svet, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Periskop, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Jutarwi dnevnik Greh wene majke Razglednica Na skriveno te vodim mesto Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Vreme je za bebe Tito: Crveno-crno (1943-1980) TV lica... kao sav normalan svet Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Visoki napon Da, mo`da, ne Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Posetioci iz praiskona No}ni bioskop: Don King - samo u Americi, film

Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: Hajduk Film: Ostrvo straha ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Foks Dosije Film: Za{ti}eni svedok Foks vesti ^ari No}ni program - Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Kico{i Film: Za{ti}eni svedok

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 12.00 12.45 13.00 13.30

Manuela Marteli

Moj prijateq Ma~uka Santijago, ^ile, 1973. godine. Aqende je predsednik, na vlasti su socijalisti i zemqa je podeqena. Ispratite pri~u o tom vremenu i odrastawu dvojice de~aka, wihovom velikom prijateqstvu i razo~arawu.

Uloge: Arijel Mateluna, Matijas Kver, Federiko Lupi, Manuela Marteli Re`ija: Andreas Vud (RTS 2, 21.50) 07.00 07.30 07.58 08.22 08.34 09.04 09.18 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.58 14.00 14.29 14.42 14.54 15.17 16.00 16.36 17.08 17.55 18.25 19.32 20.03 20.26 21.00 21.50 00.00 01.00 01.23 02.21

Arman Asante

Za{ti}eni svedok Franki Karbon je izgradio karijeru kra|om automobila za mafiju u ^ikagu. Neuspeli poku{aj ubistva mafija{kog {efa u Frenkiju budi `equ za osvetom. Ipak to mu ne polazi za rukom i FBI mu je za petama...

Uloge: Arman Asante, An|ela Fiterston, Dina Mejer, Dejvid Liper, Toni Kalabreta Re`ija: Entoni Hikoks (Foks, 22.30)

DNEVNIK

07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 22.45 23.20 23.45 00.30 01.30

Kuvati srcem Misterije Rima Zverilija Pepa prase Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis Jedna slika jedna pri~a Kontekst TV feqton: Me{a Selimovi} @ivot i standardi Tra`e}i Beograd 40. me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine Trezor ju~e Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis Jedna slika, jedna pri~a Razglednice Tehnologija danas Ovo je Srbija Pokretna pro{lost Kao mehur od sapunice Vestard [imkus: klavir Vaterpolo - Finale plej ofa 2: Vojvodina - Partizan, prenos Sportske legende: Mile Isakovi} Tra`e}i Beograd Lov i ribolov Sjaj trulog novca Festival festivala: Moj prijateq Ma~uka, film Nekad i sad Tehnologija danas Trezor ju~e Vaterpolo - Finale plej ofa 2: Vojvodina Partizan (r)

Slatka moja Slavni Dok. serija Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Poslovni dan Top {op Na tragu prirode Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Slike `ivota Kingdom Film: Obavezno zakazati Top lista Slavni Milica na kvadrat Kingdom Film: Obavezno zakazati

14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze 4400 Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 UEFA Liga Evrope Vesti B92 Stawe nacije UEFA Liga Evrope Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Insajder: (Ne)mo} dr`ave Film: Ne dam travu ni za `ivu glavu Vesti B92 4400 Sve }e biti dobro

Martin Kluns

Ne dam travu ni za `ivu glavu

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05 17.35

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je izazov Vinks Film Dangube

18.00 18.40 18.55 19.30 21.15 22.30 23.20 23.35 23.55 00.25 00.40 00.55 01.40 02.30 04.45

Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Film: Istorija sveta, 1. deo Skandalozno Biseri Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Slike iz regiona Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Dok. program Vremenska prognoza

Nakon mu`evqevog samoubistva, doma}ica Grejs saznaje za wegove ogromne dugove, kao i da im je ku}a i sve {to imaju pod hipotekom. Kako ni{ta u `ivotu ne zna da radi, nema pojma kako }e da se izvu~e iz problema...

Uloge: Brenda Blentin, Kreg Ferguson, Martin Kluns Re`ija: Najyel Kol (B92, 22.00)

07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.55 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Daniela Farma - u`ivo Mobto Petkom u 2 Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Mobto Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma - u`ivo Film: @rtve rata

Medlin Kan

Istorija sveta Od zore ~ove~anstva do daleke budu}nosti, pratimo qudsku evoluciju. U~imo o sme{nijoj strani Rimske imperije, okolnostima koje su proizvele Francusku revoluciju ili o tome kakve je cipele nosio {panski inkvizitor.

Uloge: Mel Bruks, Dom de Luis, Medlin Kan, Meri Margaret Hjums Re`ija: Mel Bruks (Ko{ava, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina.

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita.

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak30.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE NEODOQIVE QUBAVI

31 14

Pi{e: Eduard V. S. Deker Multatuli

Brus Vilis

[akal SAD poku{ava da pomogne novoj Rusiji u ratu protiv organizovanog kriminala. Trenutno hvataju Tereka Murada, opasnog mafija{kog vo|u. U raciji u wegovom klubu smrtno strada Muradov brat. Murad `eli da se osveti qudima, koji su mu ubili brata...

Uloge: Brus Vilis, Ri~ard Gir, Sidni Poatje, Dajen Venora, Matilda Mej, Dejvid Hejmen Re`ija: Majkl Kejton Yons (Nova TV, 22.20) 06.15 07.00 07.25 07.50 08.05 08.15 10.15 11.15 12.00 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 22.20 00.35 02.05 05.55

Na{i najboqi dani Yeki ^en Tomica i prijateqi Fifi i cvetno dru{tvo Bumba Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN magazin Farma Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Upitnik, kviz Dnevnik Nove TV Farma u`ivo [akal, film Veteran, film Veteran, film ^arolija, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Putovawe koje je potreslo svet 10.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 11.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 12.00 @ivot i smrt u Rimu 13.00 Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e 14.00 Pri~e iz groba 15.00 Poglavice 16.00 Rembrantovo “Optu`ujem” 18.00 Hendl, `ivot pop ikone 19.00 42 na~ina da se ubije Hitler 20.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Kutije Stenlija Kjubrika 23.00 Poglavice 00.00 Rembrantovo “Optu`ujem” 02.00 Hendl, `ivot pop ikone

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Put za Bali Rad na odre|eno vreme Oliver Tvist Pariz, s qubavqu Huliganska strast Helbrider Erotski film Lete}i Holan|anin

06.00 07.25 09.15 10.45 12.40

Prole}ni raspust Neka igra po~ne Pink Panter 2 Indijana Yons i ukleti hram Kit Kitriy: Ameri~ka devojka Vatrostalan A onda me je prona{la Ispovest kupoholi~arke Filmovi i zvezde Kako uspeti u Americi Pacifik Osobewak Kethaus: Mjuzikl Dosije Iks: @elim da verujem Moma~ko ve~e 2: Posledwe isku{ewe Osmi putnik: Uskrsnu}e Filmovi i zvezde

14.20 16.15 17.55 19.35 20.05 21.10 22.00 23.30 00.15 02.00 03.40 05.30

07.00 09.14 10.15 11.15 12.00 12.16 12.33 13.20 14.25 14.35 15.00 15.35 16.20 17.50 18.20 18.35 19.30 20.25 21.20 23.20 00.40 01.35

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Dokumentarna serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Glas domovine Drugo mi{qewe Nau~na petica Hrvatska u`ivo Iza ekrana Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Tito, dokumentarno-igrana serija Ciklus novog hrvatskog filma: Nije kraj Lica nacije Drugi red partera Zvezdane staze

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 23.00

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Da li }e{ me o`eniti Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red ^udni odnosi

07.35 09.55 10.25 11.10 11.40 12.10 12.30 13.20 14.10 15.45 16.35 17.05 17.30 18.00 18.30 18.55 19.10 20.00

RTL ritam zona - Urban Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 Hrvatska tra`i zvezdu u`ivo Rokenrol {kola, film (1. deo) Hrvatska tra`i zvezdu - odluka u`ivo Rokenrol {kola, film (2. deo) Vesti Tajanstveni junaci, film Astro {ou

22.00 23.00 23.30 Mila Elegovi}

Nije kraj O neobi~noj qubavi izme|u hrvatskog ratnog veterana Martina i srpske prostitutke Dese pri~a nam s jakim primesama crnog humora \uro, glumac u pornografskim filmovima. Martinu se `ivot mewa iz korena kada igrom slu~aja u opskurnom porno filmu ugleda `enu koju poznaje iz ratnih dana...

Uloge: Ivan Herceg, Nada [argin, Predrag Vu{ovi}, Damir Orli}, Mladen Vuli}, Voja Brajovi}, Mila Elegovi}, Ingeborg Epelt, Linda Begowa Re`ija: Vinko Bre`an (HRT 1, 21.20)

08.23 08.45 09.05 09.30

23.35

Silvestrove i ^i~ijeve tajne Dvorac igra~aka Daleko od doma Slavan otac jo{ slavnijeg sina, dok. film Prenos sednice Hrvatskog sabora Prijateqi Moja `ena i deca Pet zvezdica Kod Ane Puni krug Izazovi TV vrti} Tajni dnevnik patke Matilde Zvezdane staze Drugi red partera @upanijska panorama Te ~udesne `ivotiwe Otkad si oti{la Yoni Bravo Garfild ^arolija Mu{karci na stablima Snimak koncerta Parnog vaqka Posrnuli an|eo

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Hladnokrvno S vetrom u le|a Saut Park Dr Finli Stjuardese S vetrom u le|a Preludij za rat Bo`iji pi{toq Kriti~na masa Saut Park Po{iqalac Dr Finli Bagdadski lopov

10.00 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.30 15.45 15.55 16.20 17.05 18.20 18.45 18.50 19.20 19.40 20.10 21.05 22.05

08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50

Kako biti normalan Zaposleni qudi Ratni~ka klasa Na sve`em vazduhu Igra sudbine [uwala Ku}a na hladnoj reci Hrabro srce Izme|u Marsa i Venere

00.30 00.50 03.15

Rokenrol {kola 1 Po{to ga wegovi kolege izbace iz benda koji je sam osnovao, zbog wegove arogancije i ~estih hiperaktivnih ispada na pozornici, roker Dejvi Fin je primoran da na|e bilo kakav posao kako bi mogao vratiti dugove i u~estvovati u pla~awu ra~una...

Uloge: Yek Blek, Majk Vajt, Yoan Kjuzak, Sara Silvermen, Adam Paskal, Lukas Papaelijas Re`ija: Ri~ard Linklater (RTL, 22.00)

Sara Silvermen

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Neverovatna misija Kako se pravi Grmqavina iz Kanzasa Automobili po naruybini Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Poslovi za naizdr`qivije Vrhunsko graditeqstvo Automobili po naruybini Razotkrivawe mitova Kako se pravi Peta brzina Razotkrivawe mitova Usporen snimak Rekonstrukcija nesre}e Automobili po naruybini Poslovi za naizdr`qivije

08.30 09.30 11.00 14.00 15.45 18.30 19.00 19.10 20.00 23.00 00.00 00.15

Bilijar Tenis Bilijar Tenis Bilijar Tenis Fudbal Tenis Bilijar Najja~i ~ovek Ekstremni sportovi Bilijar

Priroda ne poznaje moral riroda je, slu`e}i svojim sopstvenim rodni pravac kojim mu{karac sve vi{e gubi svozakonima i ciqu, nai{la na jednu tugaju oplodnu mo}. qivu ta~ku i zapala u neprilike. Prema Odatle se vidi da je homoseksualnost uop{te svojoj biti, nikako nije mogla ra~unati s nasilporok starijih mu{karaca. Samo oni se, s vremenim sredstvima, pomenutim kod Aristotela, jer na na vreme, kao takvi otkrivaju preko javnih bi zavisila od neke tu|e voqe, kao ni na to da }e skandala. I zaista, pravom mu{kom dobu ona je qudi, pou~eni iskustvom, sami uvideti nezgode strana, {tavi{e i neshvatqiva. Katkada se i pood suvi{e ranog ili kasnog ra|awa te obuzdati javi neki izuzetak – verujem da bi to mogla biti svoje prohteve posle razumnog i hladnog promisamo posledica slu~ajne i privremene deprava{qawa. Kada se radi o ovako va`noj stvari, cije mo}i oplo|ewa, odakle bi mogao slediti sapriroda nije mogla dozvoliti da stvar dopre u mo lo{ porod. Da to izbegne, priroda ih varkom zavisnost bilo jednog ili drugog slu~aja. Tako odvra}a od prvobitnog puta. Stoga, na`alost i joj nije ostalo ni{ta drugo do da od dva zla bineretko, homoseksualci velikih gradova nude se ra mawe. starijoj gospodi, a nikada qudima u punoj snazi, U tom ciqu, morala je da se lati svog omiqejo{ mawe mladima. I kod Grka, gde su navika i nog oru|a, instinkta, koji svuda rukovodi tim vaprimer ponekad mogli dovesti do izuzetaka nave`nim poslom ra|awa. denom pravilu, vidimo No, to se moglo dogopisce, naro~ito filoditi samo ako ga ona zofe, posebno Platozavede. Priroda zna na i Aristotela, kako samo za ono {to je fiqubavnike ove vrste zi~ko, a ne poznaje ono prikazuju izri~ito {to je moralno. [takao starije. U ovom vi{e, izme|u we i mosmislu, vredno je porala stoji jak antagomena jedno mesto kod nizam. Wen jedini ciq Plutarha u delu „O je odr`awe individue, qubavi“: „Qubav s deposebno specije, i to u ~acima javqa se kasno, {to savr{enijem stapri kraju `ivota, kao wu. Dodu{e, homosekla`na i mra~na qubav sualnost je i fizi~ki koja razgoni onu pravu {tetna za tako zavedei prvobitnu“. ne mladi}e, ali ne u Tako isto, vidimo i toliko visokom stepeme|u bogovima da samo nu da od dva zla to ne oni stariji, Zevs i bi bilo ono mawe. ZaHerkul, imaju mu{ke to ga je ona i odabrala, qubavnike, ali ne i da bi se ve} izdaleka Mars, Apolon, Bahus i moglo izbe}i mnogo Merkur. Me|utim, na ve}e zlo – izopa~avaOrijentu, nedostatak Koji bi gej odoleo Zevsu we specije – te tako `ena usled poligamije spre~ila nadolaze}a trajna nesre}a u wegovom mogao je ~esto dovesti do pokojeg izuzetka u ovom daqem {irewu. Iz ove predostro`nosti prirode pravilu, ba{ kao i u nekim novim kolonijama bez rezultira, obi~no u starosnom dobu ozna~enom dovoqno `ena, kao {to je Kalifornija. Uzimajuod Aristotela, postepeni razvoj sklonosti ka }i u obzir da nezrela sperma, kao i ona iskvarehomoseksualnosti, koja postaje sve ja~a i jasnija na staro{}u, mo`e dati samo lo{, slab i nesre{to vi{e opada sposobnost za stvarawe zdrave i }an porod, to i u mladosti, kao i u starosti nalajake dece. Tako to ure|uje priroda. zimo kod mu{karaca neku erotsku sklonost ove Trebalo bi, ipak, primetiti da je put od te povrste, mada ona retko dovodi do pravog poroka jave do poroka jo{ veoma dug. Ali kad joj na putu jer joj, osim ve} pomenutih motiva, na putu stoje ne stoje nikakve prepreke, kao u staroj Gr~koj i nevinost, ~istota, savesnost i srame`qivost Rimu, ili u svim vremenima u Aziji, ona lako domladosti. Iz svega izlo`enog proizlazi da, dok vodi do poroka i, ako je nam izgleda kao da pojo{ podstaknuta primerok koji razmatramo dejCiq prirode dosti`e se kroz rom, uzima velike razstvuje nasuprot ciqeviizazivawe ravnodu{nosti prema mere. U Evropi, suprotma prirode, i to u pogleno, tom poroku protive du onoga {to joj je najva`enama, koja sve vi{e raste se toliko mo}ni motivi `nije i najvrednije, on te dolazi do odbojnosti, religije, morala, zakona uistinu mora da slu`i i ~asti da }e gotovo sva- dok naposletku ne preraste u ga|ewe ba{ tim ciqevima, kao ko, ve} pri samoj pomisredstvo za suzbijawe sli na to, da ustukne. Mo`emo prihvatiti da }e jo{ ve}eg zla. To je, naime, fenomen odumiru}e tek jedan od tri stotine sklonih biti toliko sposobnosti za oplo|ewe, ili wene nezrelosti, slab i bezuman da se prepusti tom poroku, tim koje speciju ugro`avaju. pre {to ta sklonost nastaje u starosti, po{to se Mada bi u oba slu~aja iz moralnih razloga krv ohladi i polni nagon uop{te opadne, a s drutrebalo da pauziraju – no, na to se ovde ne mo`e ge strane, po{to ona u zrelom razumu, iskustvom ra~unati, po{to priroda u svom delawu ne ra~uste~enoj obazrivosti i ~esto uve`bavanoj ~vrna s moralom. Otuda priroda, koja je, slede}i stini, nalazi tako sna`ne protivnike, mo`emo svoje sopstvene zakone, zapala u tesnac, pomo}u o~ekivati da }e joj podle}i ve} sama po sebi odizopa~avawa instinkta pribegava jednom strauvek lo{a priroda. Me|utim, u ovom slu~aju ciq te{kom lukavstvu u nu`di. U stvari, ona pred prirode dosti`e se kroz izazivawe ravnodu{noo~ima ima veoma va`an ciq: da spre~i ra|awe sti prema `enama, koja sve vi{e raste te dolazi unaka`ene dece koja bi postepeno mogla dovesti do odbojnosti, dok naposletku ne preraste u gado depravacije ~itave specije, a tu, kao {to smo |ewe. Tako priroda svoj pravi ciq dosti`e utovideli, ona ne postupa s mnogo skrupula u biraliko sigurnije {to je izrazitiji taj protivpriwu sredstava.

P

Na kwigu Eduarda V. S. Dekera Multatulija „TAJNA NEODOQIVE QUBAVI“, koja izlazi iz {tampe najkasnije u junu ove godine, mo`ete se pretplatiti ako 134 dinara (ura~unat PDV i tro{kovi dostave) uplatite na ra~un „Tesera“ doo Beograd kod Folks banke broj 285–0054083470001–57.

Za pretplatnike iz inostranstva cena je uve}ana za jedan evro, zbog tro{kova dostave.

Vi{e informacija putem telefona 0038/11/12282370, 063/7009720 ili mejla ivana2004@ptt.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak30.april2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete putovati, veoma lepo raspolo`eni. Predstoji vam dobar provod, pogotovo ako idete negde u inostranstvo. Ostvari}ete svoje namere i ciqeve veoma uspe{no.

Va`an je aktivan odmor!

BIK 20.4-20.5.

Ovaj petak vam prija u svakom pogledu. Iako ne mo`ete da se opustite i u`ivate na sebi svojstven na~in, ipak }ete prona}i zadovoqstvo u poslovnim i prijateqskim kontaktima. Qubavni susreti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

30. april 2010.

Praznici ve} po~iwu, pa po`urite! Bavite se sitnicama koje `ivot zna~e. Qubav je svuda oko vas. Doterujete se, kupujete i ~avrqate, pa vam nedostaje vremena za sve {to biste hteli.

Mesec plovi kroz vedri i topli znak Strelca, {to povoqno uti~e na va{e raspolo`ewe. Putujete negde daleko ili bli`e, s dru{tvom ili u posetu rodbini, prijateqima, i to je naboqe {to mo`ete u~initi.

Aktivni ste i neustra{ivi, puni energije, pa naprosto predvodite i inicirate doga|aje i dru{tvo. Imate dobre odnose s javno{}u, pa i dominantan stav negde u javnosti.

Va{ {arm dolazi do izra`aja.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a vesela Venera u znaku Blizanaca vas stalno iznena|uje i ne dozvoqava vam da ostvarite mir i spokoj. Jednostavno, vreme je za igru i provod, za edukaciju i putovawa. Dru{tveni ste.

[KORPION 24.10- 23.11.

Nezaustavqivo i neminovno ste aktivni i puni energije, pa mo`ete i da radite tokom praznika, ako drugi ve} ne}e. S prijateqima ostvarujete blizak odnos u kojem im re{avate probleme.

STRELAC 24.11- 21.12.

Stvari teku svojim tokom, a vi idete niz tok doga|aja koji vas vode ka bezbri`nom i lepom provodu.

Putovawe je pravo re{ewe za vas.

Ako ne, mo`ete graditi i raditi oko nekretnina.

JARAC 22.12-20.1.

Potreban vam je odmor, koji sti`e kao poru~en. Potrebna vam je i promena okolnine, ambijenta, pa se povucite negde tek da mirujete sami sa sobom, koliko vam prija. Deca vas animiraju.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Imate mnogo ideja u svojoj glavi i mnogo raznih nemirnih poriva, ali i problema s poslovnim saradnicima. Putovawe bi vam dobrodo{lo, ako zaboravite na posao. Spojite hobi, kreativnost i qubav.

RIBE 20.2-20.3.

Obuzeti ste obavezama, kojih je mnogo, ali ih odra|ujete redom, sve po planu i programu. Partnerski odnos je izlo`en trzavicama, zbog nedovoqno dobre organizacije. Me|usobna saradwa i podr{ka.

Radujete se praznicima jer ste hedonista u du{i, jer ne mora da se radi, bar na prvi pogled, i jer mo`ete vi{e vremena posvetiti dragoj osobi. Posti}i }ete i vi{e od onog {to imate na umu.

TRI^-TRA^

S poro|aja na crveni tepih V REMENSKA

Lepa glumica Amanda Pit (38) sve prisutne na premijeri filma „Please give” u Wujorku ostavila je bez teksta jer se samo osam dana nakon poro|aja pojavila u seksi haqinici i visokim potpeticama. Amanda je osim tankim stasom pa`wu

PROGNOZA

privla~ila i zavidnim dekolteom na svilenoj dizajnerskoj haqini Lavin. Glumica je kod ku}e ostavila osam dana staru }erku Moli Xun, koju je dobila sa scenaristom Dejvidom Benifom, s kojim ima i trogodi{wu Fransis.

VIC DANA Na vratima neko pozvoni. - Joj, to je moj mu`, sko~i kroz prozor, {ta ~eka{ - re~e `ena qubavniku.

- Ali, mi smo na trinaestom spratu!

- E, sad si na{ao da bude{ sujeveran.

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

26

Zrewanin

25

S. Mitrovica 27 Ruma

27

Pan~evo

25

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 25 Ni{

26

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab ju`ni i jugozapadni.

Pritisak iznad normale. Temperatura od 9 ujutru do 26 stepeni po podne.

VOJVODINA: Toplo i sun~ano. Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 6 do 9 stepeni, a maksimalna od 25 do 27 stepeni.

SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije vreme. Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna ~ak 28 stepeni na zapadu zemqe.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend jo{ toplije i prete`no sun~ano. Temperature }e prelaziti 25, a ponegde }e biti i blizu 30 stepeni Celzijusa. U nedequ po podne mogu}a je vrlo retka pojava lokalnih pquskova. Prva tri dana idu}e sedmice vrlo toplo uz prave letwe temperature u utorak i sredu, ali i nestabilnije vreme uz povremene lokalne pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivano poboq{awe biometeorolo{kih prilika oseti}e ve}ina hroni~nih bolesnika, izuzev onih sa psihi~kim tegobama kojima se preporu~uje opreznost. Od meteoropatskih reakcija }e najizra`eniji biti glavoboqa i nervoza. U saobra}aju je nephodna dodatna opreznost.

Madrid

25

Rim

21

London

15

Cirih

19

Berlin

19

Be~

24

Var{ava

23

Kijev

19

Moskva

14

Oslo

14

30

1

2

3

4

5

petak

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

pre podne najboqe

Atina

23 17

Minhen

21

Budimpe{ta

24

Stokholm

14

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

~etvrtak

posledwa ~etvrtina podno{qivo

7

2

9 4

8

4

8

3

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

134 (-3)

Slankamen

356 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

196 (-6)

Zemun

410 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

424 (-22)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

416 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

331 (-20)

Tendencija opadawa

Smederevo

544 (-12)

Titel

376 (-19)

NERA

Ba~. Palanka 207 (-10) Novi Sad

266 (-18)

Tendencija opadawa

Hetin

176 (46)

TISA

2

146 (-14)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 421 (-23) S. Mitrovica 340 (-12)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

9

3

7

1

356 (-18)

8

5 5

6

80 (-8)

5

1 3

2 7

7

5

mlad mesec lo{e

SUDOKU

St. Peterburg 14 Pariz

po podne veoma dobro

6

06~ 15’

8

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

1

6

4

7

3

5

9

2

2

4

7

9

1

5

8

3

6

5

9

3

2

6

8

1

4

7

4

7

1

6

3

9

2

5

8

9

2

5

1

8

4

6

7

3

3

6

8

7

5

2

9

1

4

1

8

4

3

9

6

7

2

5

3

2

6

3

9

5

2

7

4

8

1

4

9

7

5

2

8

4

1

3

6

9

Re{ewe iz pro{log broja