Dnevnik 30.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

30. APRIL – 1. MAJ 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23421 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Od ~etvrtka, 3. maja, u „Dne vniku” Gal erija malih maturanata I N T E R V J U : BOJAN PAJTI], POTPREDSEDNIK DS I PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE

DANA S U „DNEVNIKU”

Vod i~ za glas aw e 6 . m a j a U pra zni~ nom dvo bro ju „Dnev ni ka”, ko ji iz lazi danas, pred ~i ta o ci ma je do da tak na {eg li sta o pred sto je }im iz bo ri ma, ras pi sa nim za 6. maj. U „Vo d i ~ u za gla s a w e” pred sta vqa mo kan di da te i iz bor ne li ste.

DS se bo ri za Voj vo di nu, dok dru gi sa mo pri ~a ju str. 3

* "# & # ( "' "* )* + '"$ )- %"$ )(+% '"$ *( '(# +$-)2," '" * "# " - $-)2,"'" (#.( "' $ ( " %($ %' ( (*'"$ - . 4"'" ()2,"' " * (. $( + & &"%"(' "* 5 -)" + '( # - # "'+,. '" "* 5$" +)"+ $ & 3- /"& # &" %"(' ('"! - (#.( "'" $(#" 4 &(4" "* #- " )($* #"'+$ )(+% '"$ ." "1 (*" + ' +& ,* #- () 2,"& # * %($ %'" ()2,"' '"+- * +)"+ '" ()2,"' +* '3 %(. (* * + ( ",*( ."' (+# *"4 (+(.+$ ." (,"' )(+ ."4 (.( * ( 0 " 4 " *"2,"' +- ( * . '" . '* '" %( $ %'" "1 (*" - & 3-.* & '- " ( (*'" "& '"# "+, $ ( 5 ,.(*( ( "2/" & ' ,

U INSTITUTU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU DECE I OMLADINE VOJVODINE

($ %'" "1 (*" 1 ()2,"'-% $(#" +- * '"# * +)"+ '" )*"% )(& * '" +- " 1 ( * 4 + , $(3 & # , # ,-& * +)"+ '" +- " %($ %'" "1 (*" ' , *",(*"#" (+(. " ,(!"# %" + )( ' # . & 1. '"5'( ( * ' 4 ( * ," 4"' "* 5 - * "#" 4 )* +( (& "& ," ,*" .*+, % + 5$"! %"+,"4 - (#.( " + % + " 1 )($* #"' '" +$ )(+% '"$ ) , . ."2 # * # "1 (*'" +"+, & 1 )($* #"'+$ )(+% '"$ $(& "'(. ' )*()(* "(' %'( . 4"'+$" 11 , $ +- * 2 '" (."' " " 0 5 '" )* $(#"& 4 + ' 4" 5 ,"*" .*+, %"+,"4 # * ,"& ()2,"' & (#.( "'" (.( )-, $ $( +&( ' )(& '%" ' & %($ %'"! "1 (*

Sle de }i broj „Dnev ni ka” iz la zi u sredu, 2. maja UZ ME\UNARODNI PRAZNIK RADA

Pra va rad ni ka sve ugro `e ni ja

Sve spremn o za otvar aw e pol ik lin ik e

str. 5 NASLOVI 2 \ulijani, Hanover i ministarske privilegije 2 Da~i}: Prilika da se ispravi 5. oktobar

Ekonomija 4 Slaba vajda od rada zabadava

Dru{tvo 6 [ta sve treba za upis u sredwe {kole 6 Dijaliza i u privatnim centrima

Novi Sad 9 De`urstva za prvomajski praznik

9 Spens nudi 49 praznih lokala

Vojvodina 11 Sti`u tri „dukato” vozila

Crna 15 Prona|eno telo nestalog de~aka iz Aleksinca? 15 Rukometa{ica ubila fudbalskog fukcionera?

Foto: N. Stojanovi}

Politika

No va zgra da po li kli ni ke In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne za vr {e na je i sprem no ~e ka sve ~a no otva ra we, pla ni ra no za ko ji dan. Pri vo di se kra ju ure |e we pri la za zgra di, kao i ~i {}e we sa mog objek ta i we go ve oko li ne. No va po li kli ni ka iz gra |e na je na me stu ne ka da {we, ima ~e ti ri ni voa i ob u hva ta oko 2.000 kva drat nih me ta ra. U wu je ulo `e no oko 350 mi li o na di na ra, obez be |e nih iz Re pu bli~ kog pla na za po mo} do ma }oj gra |e vin skoj in du stri ji, a pri sti glih pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne. Ne ka da {wa sli ka pre pu nog hod ni ka u ko jem su ma li pa ci jen ti i wi ho vi ro di te qi ~e ka li na pre gled, ko na~ no }e pa sti u za bo rav. J. B.

Veoma toplo Najvi{a temperatura 30 °S

„DNEVNIK” U POSETI PREKR[AJNOM SUDU U NOVOM SADU

Tek svaki peti odrobija prekr{aj str. 15

SPORT

n VAQAK OVERIO TITULU

str. 18– 20

n PARTIZAN [AMPION

POLiTikA

30.april-1.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. STRAN KE I DA QE KRI JU KA KO FI NAN SI RA JU KAM PA WU

\u li ja ni, Ha no ver i mi ni star ske pri vi le gi je Foto: S. [u{wevi}

[tam pa we li sti }a U su bo tu, 28. apri la, po ~e lo je {tam pa we gla sa~ kih li sti }a za iz bor po kra jin skih po sla ni ka. U {tam pa ri ji „Sti los” bi }e od {tam pa no 1.735.616 gal sa~ kih li sti }a za iz bo re ko ji se od vi ja ju po pro por ci o nal nom si ste mu, te isto to li ko za iz bor po sla ni -

ka po ve }in skom mo de lu. Ovaj broj li sti }a ukqu ~u je i 0,3 od sto re zer vnih. Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja di stri bu ci ju li sti }a po ~e }e 3. ma ja, a ovaj ma te ri jal na sva bi ra~ ka me sta u Voj vo di ni tre ba da stig ne 48 osa ti pre po ~et ka gla sa wa u ne de qu 6. ma ja.

IZ BOR NA TR KA NA KLA DI O NI ^AR SKIM LI STA MA

Iz bo ri „iz ke ca u kec” Dok nas sva ko dnev no za tr pa va ju in di vi du al nim prog no za ma, is tra `i va wi ma pa i pro ro~ k im vi z i j a m a re z ul t a t a pred sto je }ih iz bo ra, naj ja ~a do ma }a sport ska kla di o ni ca je iz ba ci la kvo te za vi {e va ri jan ti kla |e wa na pred sed ni~ kim i par la men tar nim iz bo ri ma. Ob zi rom da je sva koj kla di o ni ~ar skoj „in sti tu ci ji” do bra prog no za od kqu~ nog zna ~a ja za po slo va we, wi ho vom pred vi |a wu sva ka ko va qa ve ro va ti jer im je je di ni in te res da {to bli `e po go de re zul ta te iz bo ra i ta ko za ra de vi {e nov ca. U tr ci za pred sed ni ka Sr bi je, kla di o ni ca je u pr vom kru gu za To mi sla va Ni ko li }a

se prog no zi ra re zul tat od 26,5 od sto, dok je na tre }em me stu SPS-PUPS-JS sa11,2 od sto. Po kvo ta ma ko je su ju ~e po nu |e ne cen zus bi bez pro ble ma tre bao da pre |e DSS sa 7,1 od sto i Pre o kret sa 5,9 od sto, dok }e ra di ka li (5,4 od sto) i URS (5,1 od sto) mo ra ti da se bo re za sva ki glas ne bi li u{li u par la ment. Mo `da i naj in te re sant ni je kla |e we }e bi ti na du e le raz li ~ i t ih ko a l i c i j a gde je,na pri mer, pred vi |e no da }e ko a li ci ja SNS-NS osvo ji ti vi {e ili ma we gla so va od ko a- li ci je DS-SDP-LSV uve }a ne za jo{ 4 od sto iza {lih bi ra ~a (ta k o z va n o hen d i k ep kla | e we). Ta ko se u od nos sta vqa

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pra ti pred iz bor ne stra na~ ke ak tiv no sti i po ku {a va da pri ku pi po dat ke na osno vu ko jih }e sa bra ti ko li ko su par ti je po tro {i le. U dva na vra ta Agen ci ja je naj ve }im stran ka ma bi la pri nu |e na da tra `i ob ja {we wa. Ta ko je SNS mo rao da do ku men tu je tro {ko ve o bo rav ku biv {eg gra do na ~el ni ka Wu jor ka Ru dol fa \u li ja ni ja, dok je DS mo rao da prav da put svog li de ra Bo ri sa Ta di }a u Ha no ver. Na pred wa ci su ve} od go vo ri li da ni su iz dvo ji li ni di na ra, dok su dem po kra te obe }a le od go vor na do pis. S dru ge stra ne, o~i gled no je da stran ke na kam pa wu tro {e mi li o ne ko je iz bu xe ta ni su mo gle do bi ti, dok pri vat ne do na ci je ne pri ja vqu ju. Po mi {qe wu ~el nih qu di iz „Tran spa rent no sti Sr bi ja”, no vac iz bu xe ta tre ba ogra ni ~i ti jer je u ova kvim uslo vi ma ve o ma te {ko pra ti ti ko li ko ko tro {i. Oni su bu xet Sr bi je na zva li „{ved skim sto lom” s ko jeg stran ke uzi ma ju ko li ko god po `e le. U toj or ga ni za ci ji tvr de da se u ovo go di {woj iz bor noj kam pa wi stran ke na bil bor di ma re kla mi ra ju vi {e ne go ika da do sa da. Sa mo u Be o gra du na taj vid ogla {a va wa po tro {e no je oko 670.000 evra. Wi ho va prog no za je da }e do kra ja dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra za bil bor de bi ti iz dvo je no jo{ to li ko nov ca. Ka ko su stran ke do la zi le do tog nov ca tre ba lo bi da sa zna mo

na kon iz bo ra, ka da Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod vu ~e cr tu. Ipak, sa svim je si gur no da sve po je di no sti ne }e mo }i da se „uhva te”. I sa mo fi nan si ra we iz bo ra iz bu xe ta je pro ble ma ti~ no, zbog ~e ga je „Tran spa rent -

bro ju osvo je nih man da ta u Skup {ti ni Sr bi je. S dru ge stra ne, „Tran spa rent nost” upo zo ra va i na to da po je di ni funk ci o ne ri ko ri ste dr `av ne po lo `a je za pro mo ci ju stra na ka. Oni su uka za li i na to da se mno -

nost” tra `i la ogra ni ~a va we tih pa ra. – Stran ke sa me u par la men tu do no se od lu ke o svom fi nan si ra wu i po na {a ju se pre ma bu xe tu kao pre ma {ved skom sto lu, gde sva ko uzme ko li ko mu tre ba – is ti ~e Vla di mir Go a ti. Ina ~e, stran ke }e naj pre u jed na kim iz no si ma po de li ti pe ti nu ukup nog iz no sa od 890 mi li o na di na ra na me we nih za fi nan si ra we kam pa we, sa da po {to je utvr |en ko na ~an broj iz bor nih li sta. Po tom }e, kad se pro gla se iz bor ni re zul ta ti, pre o sta li deo bi ti po de qen sra zmer no

gi u istom gra du pr vo po ja ve kao dr `av ni slu `be ni ci, a ne {to ka sni je i kao par tij ski funk ci o ne ri na stra na~ kom sku pu. Mi {a Bo jo vi} iz „Tran spa rent no sti” na veo je kao pri mer Mi la na Mar ko vi }a, ko ji se u Sta roj Pa zo vi po ja vio na jed nom do ga |a ju u svoj stvu mi ni stra za qud ska i ma win ska pra va, a ma lo ka sni je u istom me stu u svoj stvu ~la na Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke. Ne ma wa Ne na di} sma tra da je to ne ka vr sta si ve zo ne, po {to je fi nan si ra we kam pa we iz jav nih iz vo ra ne do pu {te no, osim

bu xet skih pa ra od re |e nih za ko nom. – Mo è bi ti za ni mqi vo, s tog aspek ta, da li to pred sta vqa fi nan si ra we kam pa we iz jav nog iz vo ra, ako se ko ri sti ne ki re surs bi lo da je ma te ri jal ni ili re klam ni, pro mo tiv ni re surs u kam pa wi. Iz dvo ji li smo ne ke slu ~a je ve ko ji mo gu po bu di ti sum wu i ko je tre ba da pra ti Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je – ka è Ne na di}. Sve ga ~e ti ri stran ke: DS, DSS, SDPS i Stran ka voj vo |an skih Ma |a ra u za kon skom ro ku pre da le su kom plet ne iz ve {ta je o pri lo zi ma i do na ci ja ma, dok se na osta le jo{ uvek ~e ka. Za re pu bli~ ke iz bo re, va `no je na po me nu ti, pri ja vqe no je ~ak 18 li sta. Na ne do sta tak nov ca za kam pa wu do sa da se à lio je di no SNS, ~i ji su ~el ni ci bez u spe {no po ku {a va li da po dig nu kre dit u ne ko li ko ba na ka. Na su prot wi ma, sve stran ke ko je ima ju {an su za ula zak u par la ment ne {te di mi ce se re kla mi ra ju, u ~e mu pred wa ~e Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, „Pre o kret„ i iz bor na li sta ko ju pred vo di De mo krat ska stran ka. Iz bor ne li ste, ina ~e, ima ju mo gu} nost da bi ra ju da li }e za kam pa wu da ko ri ste i no vac iz bu xe ta ili }e je fi nan si ra ti is kqu ~i vo iz do na ci ja. Ka ko je re ~e no u Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji, sve stran ke i ko a li ci je pre da le su iz ja vu da }e za fi nan si ra we iz bor ne kam pa we ko ri sti ti no vac iz bu xe ta. P. Kla i}

Da ~i}: Pri li ka da se is pra vi 5. ok to bar Pred sed ni~ ki kan di dat ko a li ci je So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je-Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je-Je din stve ne Sr bi je Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e da su iz bo ri 6. ma ja pri li ka da se is pra vi 5. ok to bar. - Po sle 5. ok to bra usta no vqe na je no va po li ti ka ko ja je do ne la uni {ta va we fa bri ka i is te ri va we rad ni ka sa po sla i za to po zi vam gra |a ne da pro me ne ta kvu po li ti ku 6. ma ja ka ko se ne bi do go di lo da

`r tve po no vo gla sa ju za svo je xe la te - po ru ~io je Da ~i} na pred iz bor nom sku pu u Kru {ev cu. Da ~i} je ka zao da mo ra da bu de is pra vqen si stem neo li be ra li zma, uve den na kon 5. ok to bra, u ko me va `i pra vi lo „uzmi, ukra di i be `i”. Pre ma we go vim re ~i ma, u pred iz bor noj kam pa wi ima ve li kih obe }a wa i li ce mer ja, jer su we go vi pro tiv kan di da ti, ka ko je re kao, po tro {li li mi li o ne evra ko je su „uze -

li od bo ga tih da bi do bi li gla so ve od si ro ma {nih”. Da ~i} je re kao i da we go vi pro tiv ni ci po ku {a va ju da pred sta ve ko a li ci ju oko SPS-a kao mi nor nu, po zi va ju }i gra |a ne da ne ra si pa ju gla so ve i gla sa ju za ma le stran ke. - Xa ba je da gla sa te za Ta di }a i Ni ko li }a, jer na kon iz bo ra obo ji ca mo ra ju da do |u kod me ne - re kao je on.

Do po no }i sti `u oba ve {te wa o gla sa wu Bi ra ~i u Sr bi ji tre ba lo bi naj ka sni je do po no }i da do bi ju oba ve {te we o da nu, me stu i vre me nu gla sa wa na pred sed ni~ kim, par la men tar nim, po kra jin skim i lo kal nim iz bo ri ma ras pi sa nim za 6. maj. Op {tin ska ili grad ska upra va du `na je da do sta vi oba ve {te we bi ra ~i ma o vre me nu odr `a va -

wa iz bo ra sa bro jem i adre som bi ra~ kog me sta na ko me gra |a nin gla sa i bro jem pod ko jim je upi san u iz vo du iz bi ra~ kog spi ska. Bi ra ~i ko ji }e gla sa ti u ino stran stvu oba ve {te we }e do b i t i pre k o Mi n i s tar s tva spoq nih po slo va. Na pred sto je }im iz bo ri ma ima vi {e od 8.500 bi ra~ kih me -

sta, ko ja }e bi ti otvo re na 6. ma ja od se dam do 20 sa ti. [to se ti ~e gla sa wa u ino stran stvu, bi ra ~i u Austri ji, Bel gi ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Ita li ji, Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci, Ki pru, Li bi ji, Luk sem bur gu, Ma ke do ni ji, Ru mu ni ji, Ru si ji, Ne ma~ koj, Slo ve ni ji, Fran cu skoj, Ho lan di ji, Hr vat -

skoj, Cr noj Go ri, ^e {koj i [vaj car skoj gla sa }e 6. ma ja od se dam do 20 sa ti po lo kal nom vre me nu. Bi ra ~i }e u Ve li koj Bri ta ni ji, Ka na di i SAD gla sa ti 5. ma ja od se dam do 20 sa ti, ta ko |e po lo kal nom vre me nu. Za 6. maj ras pi sa ni su pred sed ni~ ki, par la men tar ni, po kra jin ski i lo kal ni iz bo ri.

TVIT CRTICA [ta je pre va ra pred vi de la 32,5 od sto gla so va iza {lih bi ra ~a, a igra ~i ma je po nu |e no da se kla de da }e li der na pred wa ka osvo ji ti vi {e ili ma we od na ve de nog pro cen ta uz isti ko e fi ci jent u bi lo ko joj va ri jan ti (1,85 na ulo ` e n i no v ac). Za Bo r i s a Ta di }a u pr vom kru gu pro jek to va ni re zul tat je 30,5 od sto, Ivi c i Da ~ i } u se pred v i | a 11,2, dok se na ~e tvr tom me stu na la zi Vo ji slav Ko {tu ni ca sa prog n o z i r a n ih 6,2 od s to gla so va. Da qe na li sti se na la ze ê do mir Jo va no vi} sa 5,5 od sto, Ja dran ka [e {eq sa 3,7 od sto, Zo ran Stan ko vi} sa 3,2 i po ma lo iz ne na |u ju }ih 3 od sto za kan di da ta „Dve ri”, Vla da na Gli {i }a. Ka da su u pi ta wu par la men tar ni iz bo ri, naj bo qi re zul tat se pred v i | a ko a l i c i j i SNS-NS ko joj je po sta vqe na gra ni ca od 31 od sto, a ulo zi mo gu da se sta ve na vi {e ili ma we od po me nu te ci fre uz ko e fi ci jent od 1,85 na ulo è ni no vac. Pod istim uslo vi ma mo è se kla di ti i na re zul tat ko a li ci je DS-SDP-LSV ko joj

Ko ja ko al ci ji ja je mo ral na i ni je u su prot no sti sa è qa ma bi ra ~a pi ta we je o ko a li ci ja na pred wa ka i No ve ko me se de ba tu je od star ta iz bor ne kam pa Sr bi je pro tiv SPS-PUPS-JS we. O to me pri ~a ju i na pred wa ci ko ji pr vi uve }a ne za 20 od sto, kao i DSS put u~e stvu ju na iz bo ri ma za vi {e ni voe pro tiv Pre o kre ta uve }a nog za vla sti. Funk ci o ner SNS Ma rio Ma le ti} 1,1 od sto. U ovim du e li ma ta je za pi tao pre ko Tvi te ra: Ka da Ba ja to vi} ko |e se ula è no vac na po be du ka è ako SNS i DS na pra ve ko a li ci ju pre ne ke od „eki pa”, a u slu ~a ju po va ri }e svo je gla sa ~e, jel on to iz li~ nog is got ka ulog se mno ì sa uobi ku stva SPS&DS?, u „di le mi“ je Ma le ti}. ~a je nih 1,85. U tr ci za gra do na ~el ni ka Be o gra da, Dra gan \i las ube Bu du} nost „po ru ski” dqi vo vo di sa ko e fi ci jen tom Ra di ka li ni ka da ni su kri li svo ju qu od sve ga 1,4 ko jim se mno ì bav pre ma Ru si ji. Sve {to do la zi iz ze ulo è ni no vac na we go vu po be mqe Pu ti na i Me dve de va im je kao san. du, dok je na dru gom me stu Ta ko je i ~lan ti ma za od bar nu Vo ji sla Alek san dar Vu ~i} sa kvo tom va [e {e qa po sla nik SRS Bo ris Alek od 2,65 na sva ki ulo è ni di nar. Svi osta li kan di da ti za me sto pr vog ~o ve ka glav nog gra da ima ju ma we {an se ne go re ci mo BSK iz Bor ~e pro tiv Bar se lo ne ili Man ~e ster ju naj te da. Kla d i o n i c e }e pa ` qi v o pra ti ti de {a va wa u pre o sta lim da ni ma do iz bo ra i u skla du sa tim even tu al no me wa ti uslo ve kla |e we. Upra vo zbog mo gu }ih iz me na pr vi set ko e fi ci je na ta }e va ì ti za kla di o ni ~a re sve ga dva da na ka da }e kvo te i}i na re vi zi ju. N. Per ko vi}

si} na svoj Tvi ter na log oka ~io jed nu za ni mqi vost: Ru si ja – Bu du} nost ban kar sta – Po ket na eks po zi tu ra Sber ban ke.

Po sle Ti ta – Sla vi ca Sva ka par ti ja ima i svo je uz o re iz ra ni jih da na. Mno gi li de ra so ci ja li sta Ivi cu Da ~i }a upo re |u ju sa Slo bo da nom Mi lo {e vi }em. Ali u SPS – u vi de i dru ge sli~ no sti svo jih funk ci o ne ra. Ta ko je po sla nik SPS De jan Ra den ko vi} vi deo sli~ no sti pred sed ni ce skup {ti ne Sla vi ce \u ki}De ja no vi}, ko ja je tre nut no i pr va da ma Sr bi je sa Jo si pom Bro zom Ti tom! - Po sle Ti ta, Sla vi ca \u ki} De ja no vi} je pr vi pred sed nik ko ji je ob i {ao Fa bri ku „[ik Ko pa o nik” u Kur {u mli ji, po no san je Ra den ko vi}.

sta ra pri ~a- u jed noj re ~e ni ci je sve le po opi sao Cvet ko vi}.

U dru {tvu ja kih Svi vo le dru {tvo „ja kih”. To sve do ~i Tvi ter na log pro sla vqe nog bok se ra Ne na da Bo rov ~a ni na, kan di da ta za po sla ni ka

Ko se pla {i iz bo ra jo{ Po pu lar ni glu mac Sve to zar Cvet ko vi} ovih da na po slom ~e sto bo ra vi u Hr vat skoj. ^ak ni qu di iz sve ta glu mi {ta ne mo gu da se otrg nu od pred iz bor ne si tu a ci je u Sr bi ji, pa ta ko Cvet ko vi} ni je „odo leo“ da na svom Tvi ter na lo gu za pi {e uti ske iz glav nog gra da su sed ne dr `a ve. - U Za gre bu je to plo, mir no, iz bo ri su da le ko ne gde, ali svi ih se pla {e, no va se vlast pqu je vi {e no sta ra, ali i to je

SPS, ko ji na svoj na log ka ~i sli ke sa po zna ti ma. Ta ko je me |u wi ma i fo to sa kon cer ta ta sta mi ni stra voj no ga. - Po ~a stvo van dru {tvom na kon cer tu Mi ro sla va Ili }a, sa Dra ga nom [u ta no va cem i Eni som Be {la gi }em, na rav no sa lep {im po lo vi na ma, po ru ~u je evrop ski {am pion u bok su. Na `a lost, lep {e po lo vi ne se ne vi de na sli ci. S. St

c m y

politika

dnevnik

30.april-1.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. I N T E R V J U : BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DS I PRED SED NIK PO KRA JIN SKE VLA DE

DS se bo ri za Voj vo di nu, dok dru gi sa mo pri ~a ju Pot pred sed nik de mo kre at ske stran ke i ak tu el ni voj vo |an ski pre mi jer Bo jan Paj ti} iz ja vio je da ap so lut no ube |en u po be du li de ra de mo kra ta Bo ri sa Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, zbog to ga {to je, ka ko je oce nio, gla sa we za we go vog pro tiv ni ka To mi sla va Ni ko li }a koc ka, a „gra |a ni Sr bi je i Voj vo di ne no su koc ka ri“. U in tre vjuu za „Dnev nik“, Paj ti} ko ji je i na ovim iz bo ri ma kan di dat za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne, uve ren je u ap so lut nu po be du de mo kra ta u Voj vo di ni, ali i u to da }e DS for mi ra ti i na red nu Re pu bli~ ku vla du. - Is hod dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra }e bi ti po be da Bo ri sa Ta di }a, zbog to ga {to To mi slav Ni ko li} ni ti ima zna wa i spo sob no sti da vo di dr à vu, ni ti ima sa rad ni ke ko ji bi te we go ve de fi ci te na do me sti li, ni ti mu se mo è ve ro va ti da }e se dr à ti bi lo ko je po li ti~ ke ide je. On svoj pro gram i ide je me wa u za vi sno sti od to ga ko li ko su taj pro gram i ide je po pu lar ni u jav no sti. Zbo ga to ga je gla sa we za we ga koc ka, a gra |a ni Voj vo di ne i Sr bi je ni su koc ka ri ne go ozbiq ni i od go vor ni qu di – oce nio je Paj ti}. l Da li }e SPS po no vo od lu ~i va ti o to me ko }e pra vi ti no vu re pu bli~ ku vla du, ako li der te par ti je ovih da na po ru ~u je da DS i SNS to ne }e mo }i da u~i ne bez we ga? - Na red nu vla du pra vi }e De mo krat ska stran ka. Ve ro vat no ne }e mo ima ti do voq no po sla ni ka da for mi ra mo ve }i nu, me |u tim, mi ve }i nu ne }e mo gra di ti na bro je vi ma ne go na prin ci pi ma – stran ke ko je se pro ti ve evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je, sa mim tim se pro ti ve i da qem eko nom skom raz vo ju, iz grad wi in fra struk tu re na ba zi evrop skih fon do va, po boq {a wu stan dar da. Ja sno smo de fi ni sa li sa kim ta kva po li ti ka ne mo è bi ti vo |e na. A ka ko }e bi ti di men zi o ni ra na sa rad wa sa po ten ci jal nim part ne ri ma, za vi si }e od bro ja gla so va ko je te par ti je osvo je.

l Ugro `a va li se pro ces evrop skih in te gra ci ja ako u ovoj iz bor noj ka m pa wi sve vi {e slu {a mo po ru ke da nam ne tre ba MMF, da ne }e mo u EU pod wi ho vim uslo vi ma i sli~ ne, ko je po ten ci ra ju ba{ so ci ja li sti?

ji ma su ci qe vi i pri o ri te ti raz voj pri vre de i da qe pri bli `a va we Evrop skoj uni ji. l [ta zna ~i po ru ka li de ra DS-a i pred sed ni~ kog kan di da ta Bo ri sa Ta di }a da }e di ja log o nad le `no sti ma APV bi ti na sta vqen na kon

Ne }e bi ti ve li ke ko a li ci je l Za {to vam Ivi ca Da ~i} ne ve ru je kad tvr di te da na kon iz bo ra ne }e te sa na pred wa ci ma, i upor no upo zo ra va da sle di sce na rio ve li ke ko a li ci je? - Ja sno je da ve li ke ko a li ci je ne mo è i ne }e bi ti, a te ze ko je go spo din Da ~i} iz no si, upu }e ne su we go vim bi ra ~i ma a ne DS-u. - Sva ka stran ka u kam pa wi emi tu je onu vr stu po ru ka za ko ju pro ce wu je da }e joj do ne ti naj vi {e gla so va. Uve ren sam da gra |a ni od li~ no zna ju {ta je naj bo qe za wih, wi ho ve po ro di ce i wi ho vu de cu. A naj bo qi put je ste put pri kqu ~e wa Evop skoj uni ji – pri stu pa we Uni ji sa so bom no si mo der ni za ci ju dr à ve uop {te, re for mi sa we jav nog sek to ra, i ono {to je naj va `ni je, in ten ziv ni ji eko nom ski raz voj i mo gu} nost br èg pri vla ~e wa stra nih in ve sti ci ja. l Ko ga vi di te kao part ne ra DS-a u po sti zbor nom do go vo ru? - To ne }e bi ti SNS, Ra di ka li, ni ti DSS. Na {i part ne ri su pro e vrop ske stran ke, one ko -

Od go vor nost pre ma bi ra ~i ma l Lo kal ni i po kra jin ski iz bo ri po no vo su u sen ci kam pa we za par la men tar ne i pred sed ni~ ke iz bo re. Mi sli te li da bi u na red nom pe ri o du ovi iz bor ni ci klu si ter ba lo da se raz dvo je, kao {to je to u ve }i ni evrop skih ze ma qa? - Te me lo kal nih i po kra jin skih iz bo ra sa jed ne, i par la men tar nih i pred sed ni~ kih sa dru ge stra ne, ta~ no je, znat no se raz li ku ju. U na red nom pe ri o du ima smi sla da ova dva kor pu sa bu du raz dvo je na. Me |u tim, u po sto je }im okol no sti ma, od lu ka o odr à va wu svih iz bo ra u istom da nu do ne ta je zbog ra ci o nal no sti i zbog od go vor no sti pre ma bi ra ~i ma. Ne mo è Sr bi ja se bi da pri u {ti gu bqe we prak ti~ no ce le go di ne zbog iz bor nih pro ce sa. Mi smo, na pro tiv, è le li i ovu go di nu da po sve ti mo bor bi za osna ì va we {to ve }eg bro ja ma lih i sred wih pred u ze }a, kao i za pri vla ~e we in ve sti ci ja.

iz bo ra, a u okvi ru po sto je }eg Usta va? - Ta po ru ka je po sle di ca ~i we ni ce da su u iz bor noj kam pa wi mno gi ma pu na usta Voj vo di ne, a mi mo kam pa we za Po kra ji nu ni su ura di li ni {ta. Na ma je va `no da is ko ri sti mo sve raz voj ne kom po nen te po sto je }eg Usta v a da bi Voj v o | a n i {to bo qe ì ve li a po kra ji na se {to br è raz vi ja la. Voj vo |a ni ma je va `no da mo gu da ì ve u mi ru, da im bu de pru è na mo gu} nost da ra de i pri stoj no ì ve od svog ra da, kao i da im u obra zo va wu, zdrav stvu, so ci jal noj za {ti ti bu du pru è ni stran dar di ko ji ka rak te ri {u raz vi je ne dr à ve na {eg kon ti nen ta. Wih ne za ni ma ju sta tu sno-mar ke tin {ka pi ta wa, ve} re a li za ci ja evrop skog kva li te ta ì vo ta. l U kam pa wi za po kra jin ske iz bo re po li ti~ ke stran ke iz no se raz li ~i te oce ne o raz vo ju Voj vo di ne. Ko li ko va {im po li ti~ kim opo ne ne ti ma, ko ji tvr de da Po kra ji na stag ni ra, idu naru ku sta ti sti~ ki po da ci o ve }em pro cen tu ne za po sle nih i ni èm pro se ku za ra da u Po kra ji ni u od no su na ne ke dru ge re gi o ne? - Ni ka ko ne mo gu da se slo ìm sa ta kvim kon sta ta ci ja ma. Voj vo di na je naj per spek tiv ni ji i naj ra zvi je ni ji re gion u Sr bi ji na kon be o grad skog, a po ka za -

u{le u Sr bi ju oko 45 od sto do te qi su struk tu ra u~e {}a Voj {lo u Voj vo di nu, i u obla sti vo di ne u iz vo zu Sr bi je i struk za p o { qa v a w a kroz pro g ra m e tu ra uvo za ro be u Voj vo di nu, po d r { ke no v ih teh n o l o g i j a, kao i broj pro iz vod nih i ne pro kroz pro gra me Se kre ta ri ja ta iz vod nih rad ni ka ko ji uka zu ju za rad, po kra jin skog Fon da za na naj ma we u~e {}e za po sle nih raz v oj i dru g ih in s ti t u c i j a, Voj vo |a na u sek to ru ko ji je u kao re zul ta ti i u obla sti o~u vla sni {tvu dr à ve. Mno go je va wa iz ra zi to vi so kog ni voa ve }e i u~e {}e za po sle nih Voj ma win skih pra va ko je u Po kra vo |a na u pro iz vod nom sek to ru, ji ni po sto je - za i sta su i vi u od no su na sve osta le re gi o ne u dqi vi i zna ~aj ni. U obla sti Sr bi ji. U Voj vo di ni tri op pri vla ~e wa stra nih in ve sti {ti ne spa da ju u red ne do voq no ci ja „Faj nen{l tajms“ nas je raz vi je nih ali ni jed na od wih ran gi rao kao ~e tvr tu od de set ni je na spi sku de va sti ra nih. naj b o q ih u iz b o r u od 110 Pro blem je {to se ne re gi stru evrop skih re gi ja. Ni {ta se od ju mno gi sta ti sti~ ki po da ci o to ga ne bi do go di lo da De mo po slo vi ma u obla sti po qo pri krat ska stran ka, vre de, ko ji po ka na moj pred l og, zu ju na per spek Ne za po sle nost ni j e obez b e d i l a tiv n ost i eko u Voj vo di ni je pod fi n an s ij s ke ga nom s ku sta b il kon tro lom ran ci je za Voj vo nost re gi o na Voj di n u u Usta v u vo di n e. Za tim, Sr bi je. Dok smo se mi bo ri li ne za po sle nost u Voj vo di ni je da ostva ri mo ta sred stva, oni pod kon tro lom i sta ti sti ka po ko ji naj è {}e kri ti ku ju, boj ka zu je da je broj ne za po sle nih ko to va li su do no {e we Usta va. od 2004. go di n e sma w en za Da je bi lo po wi ma, u pro te kle 90.000. I sko ro po lo vi na stra ~e ti ri go di ne ne bi bi lo ura nih in ve sti ci ja ko je su u{le u |e no ni {ta. ze mqu do {lo u Voj vo di nu i Voj vod na sa go to vo 40 od sto u~e l Ko je je ob ja {we we za to {to u ovom man da tu ni je do stvu je u iz vo zu Sr bi je. Pro net za k on o fi n an s i r a w u blem je {to sta ti sti~ ki po da ci APV, iako je to bi la ustav na ne o~i ta va ju pri ho de po qo pri oba ve za, uz do no {e we Sta tu vred nih pro iz vo |a ~a, a mi zna ta i Za ko na o nad le `no sti mo da su zna ~ aj n i pro f i ti ma? ostva r e n i upra vo u obla s ti - To je pi t a w e za Na r od n u agra ra. Pa oko 50 po sto na {e skup { ti n u Re p u b li k e Sr b i j e. pri vre de je ve za no za agrar. Ne I ja o~e k u j em da taj za k on bu mo è Voj vo di na bi ti ne raz vi de do n et. je ni re gion Sr bi je, ako Voj vo |a ni ima ju ma we pla te je di no l Da li bi i u ko joj me r i raz l i k e i me | u s ob n e kri t i od Be o gra |a na. ke iz m e | u ak t u e l n ih part l I ne ki ko a li ci o ni part ne r a DS-a u Voj v o d i n i mo ne ri DS-a tvr de da se Po kra gle uti c a t i na po s ti z bor n e ji na spo ri je raz vi ja la ne go do g o v o r e? {to bi mo gla, a kao kqu~ ni - Po sti zbor ni do go vo ri }e, pro blem is ti ~u to da je u po pre sve ga, za vi si ti od iz bor sled wih pet go di na po kra nih re zul ta ta. A o~e ku jem da jin ska ka sa za ki nu ta za oko sa rad wa sa oni ma sa ko ji ma 600 mi li o na evra jer cen smo sa r a | i v a l i pret h od n ih tral na vlast ni je po {to va la go di na bu de na istom ni vou. ustav ne od red be o iz dva ja Raz li ke iz me |u nas, nor mal no, wi ma za APV? Na ta kvim kri po sto je, ne mi sli mo o svim pi ti ka ma po seb no in si sti ra ta w i m a isto, ali ume m o da SVM. - Mi smo upr kos po vre me nim raz go va ra mo i da od re |u je mo fi n an s ij s kim po t e { ko } a m a, pri o ri te te ko je su usme re ne do {li do to ga da, za hva qu ju }i na in te res gra |a na i ko je zbog ga ran ci ja ma za ko je smo se u to ga i pre va zi la ze po sto je }e Usta v u iz b o r i l i, prak t i~ n o raz li ke. Pod se ti }u vas na ~i ne ma na se qe nog me sta u Voj vo we n i c u da je De m o k rat s ka di ni u ko jem ni su re a li zo va ni stran ka na po kra jin skom ni ne ki zna ~aj ni pro jek ti u obla vou na kon pro {lih iz bo ra po sti in f ra s truk t u r e, zdrav ka za la vi sok ste pen od go vor stva, obra zo va wa. Do voq no je no sti. Mo gli smo sa mi da for da ka èm da je iz gra |e no i as mi ra mo Vla du, ali smo bi li fal ti ra no 2.115 km sa o bra }aj ube |e ni da par la men tar nu ve ni ca, 1.300 km vo do vod ne i ka }i nu tre ba da for mi ra mo sa na li za ci o ne mre è, da je fi dru g im stran k a m a pro e v rop nan s i r a n a iz g rad w a 9 in d u ske ori jen ta ci je, ka ko bi po strij s kih zo n a i 5 teh n o l o dr {ka re form skim i raz voj {kih par ko va, i da je iz gra |e nim pro ce si ma u na {em dru no, ob no vqe no ili re kon stru i {tvu bi la {to sna `ni ja i {to sa no 12 mo sto va. Re zul ta ti ko {i ra. O~e ku jem da i u na red je je pro kwi ì la po kra jin ska nom pe r i o d u od n o s i DS sa vla da u obla sti pri vla ~e wa svim na {im part ne ri ma bu du stra nih in ve sti ci ja, a na po mi pri m e r e n i na { oj du g o g o d i wem da ih je od ukup nog bro ja {woj sa rad wi. stra n ih in v e s ti c i j a ko j e su Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

REKLI SU Jo va no vi}: Za {to smo na cr nim li sta ma

Ko lun yi ja: @en ski glas }e od lu ~i ti

^a nak: Ne sme mo za bo ra vi ti de ve de se te

Pred sed ni~ ki kan di dat ko a- li ci je „Pre o kret” ê do mir Jo va no vi} po ru ~io je da dr à va po sle iz bo ra mo ra da se re for mi {e, oce niv {i da su si ste mi zdrav stve nog i pen zij skog osi gu ra wa naj u gro è ni ji. Uz oce nu da je dr à va pre sku pa, Jo va no vi} je na tri bi ni „Pre o kret za zdrav stvo” u Be o gra du re kao da }e je dan od pri o ri te ta „Pre o kre ta” bi ti po sta vqa we si ste ma zdrav stve ne za {ti te i zdrav stve nog osi gu ra wa na ja ke te me qe, sa op {ti la je ta ko a li ci ja. „Naj i stro {e ni ji si stem je si stem zdrav stve ne za {ti te. Ka kva je sud bi na zdrav stve nog fon da ka da sva ko od nas na do bro voq noj ba zi upla }u je ne {to u tu za jed ni~ ku ka su, a ze mqa smo s naj ve }om sto pom ne za po sle no sti?”, na veo je li der LDP. On sma tra da je i to je je dan od raz lo ga zbog ~e ga je Sr bi ja u sve mu na cr nim li sta ma.

Kan di dat ki we De mo krat ske stran ke za po sla ni ce, ko je su ju ~e u okvi ru pred iz bor nog go sto va wa li ste „Iz bor za bo qi ì vot” u „@en skom ka ra va nu” po se ti le Kra qe vo, po ru ~i le su da su iz bo ri 6. ma ja iz u zet no va `ni zbog to ga {to na wi ma gra |a ni tre ba da iza be ru iz ve snost i one ko ji }e ih do ve sti do pu no prav nog ~lan stva u Evrop skoj uni ji. Kan di dat za po sla ni ka Na da Ko lun xi ja oce ni la je u su sre tu sa lo kal nim kan di dat ki wa ma za od bor ni ke u grad skoj skup {ti ni da }e na pred sto je }im iz bo ri ma èn ski glas bi ti od lu ~u ju }i i do da la ka ko ra ~u na na ~i we ni cu da è ne uvek ima ju ra ci o na lan od nos pre ma bu du} no sti. „@e ne mi sle na si gur nu bu du} nost svo je de ce, pa }e u skla du sa tim bi ra ti one ko ji su do sa da po ka za li da je u ze mqi ko ja ume da gra di pri ja teq ske od no se sa dru gi ma, si gu ran put naj va `ni ji”, re kla je Ko lun xi ja.

Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak iz ja vio je da Li ga “ni ka da ne }e za bo ra vi ti 1991. go di nu, ka da se niz vod no od Vu ko va ra re~ na ri ba ni je je la”.– Va `no je da to ne za bo ra vi mo, zbog to ga {to svi po ku {a va ju da nas da po ka ù da su to stva ri ko je se ne bro je. Pre 21 go di nu u Srem skoj Mi tro vi ci, ka da smo go vo ri li o pro go ni ma qu di, o di vqa wi ma [e {e qe vih hor di, o taj noj po li ci ji, o Slo bo da nu Mi lo {e vi }u i zlo gla snom SPS-u, go vo ri li su o na ma kao ne ko me ko, eto, ne zna {ta go vo ri. Vre me je po ka za lo ko je bio u pra vu – re kao je â nak na pred iz bor noj kon ven ci ji LSV u Srem skoj Mi tro vi ci. Li der LSVa je is ta kao da se 22 go di ne ra da Li ge ni je do ga |a lo u ne kim qup kim vre me ni ma, ne go se do ga |a lo kroz krv i bla to, hap {e we i de mon tra ci je.

priâoNica „To {to ra di DS u kam pa wi ni je srp ski, ni je ni po pra vi li ma na Za pa du, ovo su iz mi sli li DS i wi ho vi taj ku ni za ovu kam pa wu”, To mi slav Ni ko li} (SNS). *** „i mo je pre zi me se ne za vr {a va na „i}” pa to ni je mno go va `no, ono {to je va `no je da svi za jed no po me ri mo ne ke stva ri”, Dra gan \i las (DS). *** „ako po gle da mo za pad ne de mo kra ti je i vi di mo gde su sa da Mej yor, Bler, Mar ga ret Ta ~er, Kol, [re der, svi se ba ve ne kim po slom i na sta vi li su po sle po li ti ke da se ba ve tim po slom. Na na {oj po li ti~ koj sce ni 20 go di na ima mo iste qu de, ko ji zna ju sa mo da se de u skup {ti ni, do no se po gre {ne za ko ne ko ji {ti te taj ku ne, a ne gra |a ne i ko ji ni {ta dru go ne zna ju da ra de”, Da ni ca Gru ji ~i} (SDS). *** „\u li ja ni }e po sta ti i Mar so vac sa mo za to {to ni je hteo da se sa sta ne sa Dra ga nom \i la som”, Alek san dar Vu ~i} (SNS). *** „Ja ne sum wam u na{ re zul tat, ja mno go vi {e sum wam u re zul ta te te dve stran ke ko je su na vod no ve li ke”, Ivi ca Da ~i}(SpS) „Sr bi ja 12 go di na is pu wa va uslo ve Evrop ske uni je: iz ru ~i li smo na {e he ro je a oni su nam za tvo ri li fa bri ke i opqa~ ka li na rod, ko ji je pot pu no obes pra vqen”, Ne ma wa [a ro vi} (SrS). *** „Uput stvom za spro vo |e we par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra na Ko so vu, ko je je re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja usvo ji la pre dva da na, pred vi |e no je da se gla so vi ne pre bro ja va ju na te ri to ri ji po kra ji ne, ve} }e se to ~i ni ti u ra {koj , a gla so ve im do no se ~la no vi bi ra~ kih od bo ra“, Oli ver Iva no vi} (Mi ni star stvo za KiM). *** „Stra na~ ko za po {qa va we upro pa sti lo je do bre fir me iz biv {e Ju go sla vi je, kao {to su JaT, Ga le ni ka, pu te vi Sr bi je i sre }a je na {a da Sr bi ja da nas ne ma atom sku cen tra lu, jer za mi sli te da je na ~e lu te cen tra le stra na~ ki ka dar, jo{ bi iz bi la ne ka ka ta stro fa!”, Mla |an Din ki} (UrS). *** „po no san sam zbog spo sob no sti da obez be dim zna ~aj na sred stva za svoj grad(Zre wa nin) i ne vi dim pro blem u to me {to, kao re pu bli~ ki po sla nik, imam ja ke ve ze u Vla di”, Bo jan Ko stre{ (LSV). *** „ako è li mo da ì vi mo u ja koj Sr bi ji svi gra |a ni, ma gde ì ve li, mo ra ju ima ti jed na ke {an se. ako sam ja us peo da iz jed nog ma log me sta sa 10 ku }a, iz rad ni~ ko-se qa~ ke po ro di ce i bez ika kve po mo }i do |em do to ga da bu dem le kar, spe ci ja li sta, uni ver zi tet ski pro fe sor i ge ne ral, to mo è i sva ko dru gi”, Zo ran Stan ko vi} (UrS). *** „Do la zak u re sa vi cu ima i emo tiv ni zna ~aj za me ne, jer me vra }a u ne ki ra ni ji pe riod”, Mir ko Cvet ko vi}. *** „ova dru {tve na kri za, za vr {i }e se na dva na ~i na, ili no vim fa {i zmom ili no vim so ci ja li zmom, a mi se za la è mo za no vi so ci ja li zam. Ne è li mo ni ka kve no ve na ci sti~ ke kon cep te ko ji }e nam ume sto hle ba nu di ti ne ka kvu la `nu ima gi nar nu na ci o nal nu ~ast”, Zo ran Dra gi {i} (prS).

ekonomija

30.april-1.maj2012.

Te ret wa ci {i ro ko za o bi la ze Sr bi ju Tokom 2011. je preko me|unarodnih drumskih grani~nih prelaza Srbije iza{lo 21 odsto mawe drumskih teretnih vozila, kojima je izvezeno za 25,3 odsto mawe tona robe, objavio je Repu-

bli~ki zavod za statistiku (RZS). Iz zemqe je ukupno iza{lo 325.791 drumskih teretnih vozila, kojima je izvezeno 4,25 miliona tona robe. Vozilima sa registracijom Srbije, izvezeno je ne{to vi{e od polovine ukupne koli~ine robe - 58,5 odsto. Broj teretnih vozila kojima je roba uvezena na

podru~je Srbije mawi je za 20,5 odsto nego 2010, a vozilima sa registracijom Srbije uvezeno 62,4 odsto od ukupne koli~ine robe. Broj teretnih vozila u tranzitu u 2011, u odnosu na prethod-

nu godinu, smawen je za 22odsto, {to je pra}eno i smawewem koli~ine prevezene robe. Pro{le godine prevezeno je za 21,3 odsto mawe robe u tranzitu preko putne mre`e u Srbiji. Vozila sa bugarskom i turskom registracijom ~ine 59,7 odsto svih teretnih vozila u tranzitu kroz Srbiju.

Po mo} za ob no vu to pla na Predsednik Vlade Srbije i ministar finansija Mir ko Cvet ko vi} i ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi} potpisa}e danas u Beogradu ugovor sa predstavnicima 18 gradova kojim se wima prenosi 51 milion evra za rehabilitaciju toplana. Potpisivawem trilateralnih ugovora u vezi sa Programom „Rehabilitacija sistema daqinskog grejawa u Srbiji Faza 4”, Republika Srbija }e preneti na u~esnike Programa

51 milion evra namewenih rehabilitaciji i modernizaciji zna~ajnog broja toplana u zemqi. U ime u~esnika Programa ugovore }e potpisati gradona~elnici odnosno predsednici op{tina i direktori toplana iz Novog Sada, Subotice, Zrewanina, Kragujevca, [apca, ^a~ka, Vaqeva, Kru{evca, Pirota, Bora, Leskovca, Trstenika, Jagodine, Novog Pazara, Kwa`evca, Rume, Ba~ke Palanke i Negotina.

S „Mo ra ve” do Is tan bu la Vlada Turske }e u aerodrom „Morava” kod Kraqeva ulo`iti 10 miliona evra, a planirani su i letovi sa ovog aerodrome do Is-

Turske, deo sredstva je obezbe|en iz buxeta NIP-a, a finansijski udeo imaju i Aerodrom „Beograd” i Agencija za kontrolu leta. Srpska aviokompanija „Jat ervejz„ planira uvo|ewe redovnog saobra}aja izme|u Aerodroma „Morava” kod Kraqeva i istanbulskog aerodroma „Kemal Ataturk„. U saop{tewu od pre nekoliko dana navodi se da tokom juna Budu}i izgled aerodroma u Kraqevu 2012. trebalo tanbula. Sporazum o ovoj donaci- bi da bude omogu}eno obavqawe ji potpisali su ministar odbrane me|unarodnog putni~kog saoSrbije Dra gan [u ta no vac i amba- bra}aja sa Aerodroma „Morava” i sador Turske Ali Re za ^o lak. u skladu s tim „Jat ervejz„ planiCivilni aerodrom „Morava” je ra i po~etak letewa na toj liniji nastao konevrzijom dela vojnog zbog interesovawa putnika. aerodroma u La|evcima. Mini- Redovne letove izme|u Kraqeva i star [utanovac rekao je da kon- Istanbula „Jat„ bi obavqao verzija ko{ta 25 miliona evra, od avionom ATR-72 sa 66 mesta, dva ~ega 10 miliona obezbe|uje vlada puta nedeqno, sredom i petkom.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

111,5000

111,8582

112,6000

110,8000

Australija

dolar

87,6160

87,8974

88,4803

87,0659

Kanada

dolar

85,7033

85,9786

86,5488

85,1652

Danska

kruna

14,9864

15,0345

15,1342

14,8923

Norve{ka

kruna

14,6958

14,7430

14,8408

14,6035

[vedska

kruna

12,5439

12,5842

12,6677

12,4652

[vajcarska

franak

92,7809

93,0601

93,9907

92,1295

V. Britanija

funta

136,7537

137,1652

138,5369

135,7935

SAD

dolar

84,5894

84,8439

85,6923

83,9955

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 4. 2012. godine

dnevnik

MO@E LI SE SPRE^ITI PROPAST PUTNE PRIVREDE

Sla ba vaj da od ra da zaba da va Hroni~ni nedostatak novca i na~in upravqawa saobra}ajnicama rezultirali su velikim brojem lo{ih puteva. Iako Srbija ulaè maksimalan napor da se nekako kompletira saobra}ajni Koridor 10, zaduùju}i se do gu{e, uz to se poku{ava i izgradwa Koridora 11, ipak prole}no krpqewe udarnih rupa koje je razlokao sneg i led nije dovoqno da se sa~uva izgra|eno. Direktor „Vojvodinaputa” Mar ko Ci gi} kaè da je, po najnovijim podacima, 60 do 70 odsto osnovne putne mreè u lo{em i izrazito lo{em stawu, nastavqen je proces propadawa, {to je ve}a {teta nego korist od novoizgra|enih deonica. Ako se politika upravqawa putevima i odnosa prema putnoj mreì ne promeni, do sada izgra|eni putevi }e propasti, a novi se ne}e odràvati i stalno }emo imati isti problem nedovoqnih para. Cigi} upozorava na to da }emo takvim odnosom izgubiti i operativu koje ve} danas gotovo nema jer vi{e ne moè izdràti i funkcionisati ako ne naplati izvedene radove najkasnije za 30 ili maksimalno 60 dana. Sagovornik isti~e da je ponovno dramati~no te{ka situacija i u putarskim preduze}ima i na putevima. On kaè da je jo{ uvek nepoznat model kojim bi se zaustavilo propadawe i puteva i putarskih firmi, {to traje blizu dve decenije. Cigi} podse}a na to da je fenomen prevaqivawa tro{kova projekta na izvo|a~e radova postao praksa, ugovori se neki projekat a da nisu obezbe|ene pare. Sve republi~ke vlade su se takmi~ile u tome koja }e uraditi vi{e projekata a da nisu imale finansijsko obezbe|ewe za pla}awe radova izvo|a~ima. Cigi} obja{wava da ve} dvadeset godina propadaju i firme

i putevi, a rezultat je bio osiroma{ena preduze}a, iscrpqena i finansijski i kapitalno, nakon ~ega je do{la privatizacija kao spasonosna formula. Me|utim, tada se desio fenomen

meseci, prose~na naplata 2007. i 2008. bila je blizu osam meseci, dug putarskim firmama iznosio je 30 milijardi dinara (tada{wih 320 miliona evra), dok je ukupan dug celoj privredi

Rashodi prema{uju prihode U odr`avawu i izgradwi puteva vredi pravilo da ako se putevi ne odr`avaju dobro ve} se ~eka rekonstrukcija koja je po tro{kovima mnogo ve}a, ekonomija postaje nemo}na da smisli ra~unicu kako da se to plati jer tro{kovi rastu geometrijskom progresijom, prihodi aritmeti~kom, pa ako jo{ traje 20 godina, re{ewe je neuhvatqivo.

Novo na u{trb starog Cigi} tvrdi da banke vi{e nisu spremne da kreditiraju putare jer su nakon epizode „Nibens” plasmani postali rizi~ni pa je sada situacija pred kolapsom: ekonomske mogu}nosti dràve limitirane su buxetom, realno nije bilo potencijala da se grade autoputevi – bez obzira na kreditne aran`mane iz stranih banaka. Mudrije je bilo sa~uvati ono {to se ima, a to je osnovna putna mreà, ~ije propadawe nije zaustavqeno. „Nibensa” i ostalih firmi, od ozbiqnih preduze}a napravqene su ma{inerije za trgovinu novcima i poslovima, a nikako izvo|a~ka preduze}a. îni se da je to mnogima odgovaralo jer niko nije postavqao pitawe za{to su rokovi pla}awa tri i {est

iznosio ne{to vi{e od 60 milijardi dinara. Ako je 15.000 radnika ponelo teret duga dràve za polovinu privrede, onda su to lavovi koji su uspeli da se do danas odrè. Sagovornik kaè da su korist iz tih aran`mana izvukle banke

jer su tro{kove finansirawa projekata ve{to prenosili na izvo|a~e. Izvo|a~i su uredno dostavili situacije za izvedene radove, one su overene i prihva}ene i onda je na|ena formula u takozvanoj cesiji s bankama, pri ~emu investitor prihvata da }e u odre|enom vremenu platiti banci dug, a ona }e dati kredit i napla}ivati kamate. Rezultat je bio da se od gotovog napravila veresija, da je od 100 dinara izvedenih radova, kada se obra~unaju tro{kovi kredita i kamata, realno izvo|a~ima ostajala tek polovina. Umesto da se vi{e para preusmeri u putnu privredu, po~etkom ove godine Vlada je prepolovila izvorni prihod od akciza na gorivo koji je u primeni od 2005, a iznosio je 18,6 milijardi dinara. Protekla zima bila je izuzetno te{ka, a putari su dali sve od sebe i radili kontinuirano i, ako se ponovo kasni s naplatom dva do tri meseca, Cigi} se pla{i da }e se do polovine godine kasniti i ~etiri do pet meseci, a do kraja 2012. mo`da i vi{e od pola godine, pa treba i znawa i voqe da se spasu putna mre`a i putarske firme. R. Dautovi}

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Be leks u mi nu su, tr gu je se sa mo NIS-om Proteklih pet trgova~kih dana pro{lo je u ve} ustaqenoj u~malosti na trì{tu, prouzrokovanoj delimi~no i neizvesno{}u koju donose predstoje}i izbori, navode u osvrtu na de{avawa na doma}em finansijskom trì{tu u protekloj nedeqi analiti~ari Sinteza invest grupe. Nekoliko ve}ih transakcija na trì{tu obveznica i solidan promet Naftne industrije Srbije odràlo je nedeqnu realizaciju na relativno prihvatqivom nivou. Ukupan promet u trgovawu iznosio je 3,15 miliona evra, dok je indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, ve} sedmu uzastopnu sedmicu na crvenoj teritoriji tako da je i posledwa nedeqa aprila okon~ana u minusu od 0,6 odsto. Ina~e, pomenuta korpa najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi beleì pad od po~etka godine od 0,8 procenata. Trgovawe akcijama je bilo u znaku Naftne industrije Srbije, koja je nedequ zavr{ila na 655 dinara. U proteklih pet dana ovom hartijom se trgovalo za 37,4 miliona dinara, dok se cena u posmatranom periodu spustila 0,9 odsto. Ina~e, NIS je na kraju nedeqe predstavio rezultate poslovawa za prva tri meseca 2012. godine tokom kojih su poslovni prihodi porasli na 45,6 milijardi dinara {to je skok od ~ak 24 odsto u odnosu na godinu ranije, dobit pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije (EBITDA) je skoro duplirana na 15,5 milijardi dinara dok je neto dobit, najve}im delom zbog slabqewa doma}e valute, bila nià za 15 procenata i spustila se na 8,4 milijarde dinara.

Veoma solidan obim prometa registrovao je proizvo|a~ posu|a i bojlera „Metalac„ iz Gorweg Milanovca ~ije su akcije

Akcija NIS, Novi Sad

Beograda je ponovo dospeo u `i`u investicionog interesovawa posle vesti da je Komisija za za{titu konkurencije odobrila

Posledwa cena

tije okon~ale na koti od 3.045 dinara. Od ostalih hartija vredne pomena su bile i punionica vode „Voda Vrwci„ iz Vrwa~ke Bawe sa skokom od 10 odsto i 6,3 miliona dinara vrednim prometom, dok se kao gubitnik izdvojila „Galenika Fitofarmacija„ koja je na nedeqnim nivou potonula 11,5 odsto na 2.300 dinara. Akcije iz bankarskog sektora ponovo nisu nai{le na ve}u pa`wu ulaga~a. Me|u pet najprometnijih hartija na{la se samo beogradska Univerzal banka sa sedam miliona dinara prometa uz nepromewenu cenu od 2.000 dinara ve} drugu sedmicu zaredom. Ni{ka AIK banka je nastavila

Vrednost prometa (din) 655

37.398.781

Metalac, Gorwi Milanovac

1.665

34.072.201

Imlek, Beograd

3.045

17.689.821

Univerzal banka, Beograd

2.000

7.050.000

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

5.500

6.281.000

ostvarile realizaciju od 34 miliona dinara. Vlasnika je promenilo preko dva odsto emitovanih akcija, a najve}e transakcije su se realizovale u zoni od 1.630 do 1.670 dinara. Nakon pro{lonedeqnog zati{ja, „Imlek„ iz

holandskoj „Frisland Kampini„ preuzimawe „Salfordovih„ mlekara. Vrednost trgovawa na „Imleku„ je u protekloj nedeqi dostigla 17,7 miliona dinara uz rast vrednosti od nepunih pet procenata, te su nedequ ove har-

da fluktuira oko 1.600 dinara uz primetnu poja~anu tra`wu dok je Komercijalna banka iz Beograda ispratila sedmicu sa simboli~nim prometima na nivou od 1.645 dinara, ukazuju analiti~ari Sinteza investa. E. D.

UZ ME\UNARODNI PRAZNIK RADA

Pra va rad ni ka sve ugro è ni ja Ovo go di {wi pra znik ra da, 1. maj, Sr bi ja do ~e ku je s ve li kim bro jem ne za po sle nih. Po da ci go vo re da je bez po sla oko 700.000 qu di, a od tog bro ja u Voj vo di ni ih je oko 200.000. Slo bod no se mo è re }i da je to ar mi ja ne za po sle nih, i sa svim je si gur no, da je ras po lo è we onoh ko ji ne ra de ve o ma lo {e, a po sve mu su de }i, ni oni ko ji ra de ni su mno go bo qe ras po lo è ni. Na i me, mno go je onih ko ji ra de, ali ni su si gur ni da }e sa ~u va ti rad no me sto, jer ih se sve vi {e ga si, pa su rad ni ci uti {a ni i upla {e ni za svo ju bu du} nost. Uz to, bu du }i da je rad nih me sta sve ma we, mno gi ne bi ra ju po sao, i ne ret ko vi so ko o bra zo va ni ka dro vi raz li ~i tih stru ka ra de na rad nim me sti ma is pod svo je stru~ n o s ti, pre } ut k u j u } i stvar ni ste pen obra zo va wa da ne bi osta li bez po sla. Ta ko |e, mno gi ra de mno go du è od re dov nog rad nog vre me na, bez na dok na de ili slo bod nih da na. Ostva r i t i rad n i~ k a pra v a, ste ~ e n a rad n i~ k om bor b om jo{ pre ce log ve ka sve je te è, a slo bod no se mo è re }i, i da ih je sve ma we. Ka ko ka è pred sed nik Sa ve z a sa m o s tal n ih sin d i k a t a Voj v o d i n e Mi l o r ad Mi j a t o vi}, Sr bi ja je ze mqa u tran zi ci ji i po sle di ce tog pro ce sa, kao i eko nom ske kri ze ne ga tiv no su se od ra zi la na pra va rad ni ka. - Sa svim je ja sno da se rad ni~ ka pra va se ne ostva ru ju u obi mu u ko jem bi tre ba lo u 21. ve ku - ka è Mi ja to vi}. - Ve li ki broj ne za po sle nih i sve ~e {}e osta ja we bez po sla rad ni -

ke u Sr bi ji pri mo ra va da pri hva te i po slo ve ko je ni kad ne bi, da ra de du è od osam sa ti, i ima ju pla te is pod ni voa ze mqa u okru è wu. Sa mim tim ne mo ` e m o bi t i za d o v oq n i pra vi ma rad ni ka, jer su ugro è ni wi ho vo do sto jan stvo i

mo de la. Svu gde di mi ni ra pro fit, a do sto jan stvo ra da je u dru gom pla nu. Bor ba za eg zi ste n i c u j u pri m o r a v a mno g e rad ni ke da pri hva te po sao is pod wi ho ve stru~ no sti, mno gi su sla bo pla }e ni, a to, ne mi nov no, do vo di i do ra za ra wa

Ne moèmo biti zadovoqni pravima radnika, jer su ugroèni wihovo dostojanstvo i mogu}nost da od rada izdràvaju sebe i porodicu (Milorad Mijatovi}) mo gu} nost da od ra da iz dr à va ju se be i po ro di cu. Po we go vim re ~i ma, za ra |e na i pri mqe na pla ta, pa i bi lo ka ka va, ve o ma je zna ~aj na. - Na à lost, ni u bu du} no sti ne mo è mo o~e ki va ti zna ~aj no po boq {a we jer je na de lu uki da we evrop skog so ci jal nog

po ro di ce jer je na de lu bor ba za go li `i vit i bor ba za rad no me sto. U sin di ka ti ma smo sve sni da nas o~e ku je i ve o ma te {ka 2012. go di na, ali se na da mo i da }e do }i do re form skih pro ce sa, po seb no u jav nom sek to o ru, obra zo va wu, zdrav stvu i upra vi. To ne mo ra od -

30.april-1.maj2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

mah i ne mi nov no da zna ~i i sma we we pla ta i vi {ko ve rad nih me sta, ve} dru ga ~i ju or ga ni z a c i j u ra d a, po s e z a w e za unu tra {wim re zer va ma, ko jih, si gur no je, ima do voq no - is ti ~e Mi ja to vi}. Mi ja to vi} na gla {a va da je ve o ma va `no da se stra te gi jom raz vo ja sti mu li {u oni ko ji stva ra ju no va do bra - pro iz vo de ko ji se mo gu iz vo zi ti, jer je to je di ni na ~in da se iza |e iz kri ze u ko joj se ze mqa na la zi. - Si ni ka ti se mo ra ju mo ra ju bo ri ti da se sa ~u va ju pra va rad ni ka i do sto jan stvo ra da, jer uki da we evrop skog so ci jal nog mo de la zna ~i gu bqe we do stig nu tih pra va, i to je ve} vi dqi vo. Po treb na je fi lo zo fi ja raz vo ja, a ne da bu de va àn sa mo pro fit. Dru {tve na ra slo ja va wa su ve li ka, pa je neo p hod na pra ved ni ja ras po de la za ra da - ka è Mi ja to vi}. Iako bi se, zbog kri ze i ne do stat ka nov ca i za osnov ne ì vot ne po tre be, mo glo o~e ki va ti da }e pra zno va wa bi ti ma we, si gur no je da }e Pra znik ra da bi ti pro sla vqen na iz l e t i { ti m a, u dru { tvu i opu {te no. Ipak, iz ve sno je da }e se sla vi ti skrom ni je, a o to me go vo re i po da ci iz tr go vi na, jer je ku pa ca ma we ne go {to se o~e ki va lo, a ma wi je i pa zar ko ji osta vqa ju. Uz to, uz one ko ji }e ra di ti sva ki dan, mno gi }e ovaj pra znik pro sla vi ti ne rad no. Ne ko pra znu je ve} od pet ka, mno gi su po ne de qak spo ji li s ne rad nim utor kom i sre dom, a mo gu }e je da ima i onih ko ji }e na po sao tek na red ne ne de qe. D. Mla|enovi}

Za {to EU po ma `e bo ga tu Sr bi ju Vi {e od po lo vi ne raz voj ne po mo }i Evrop ske uni je ide u „re la tiv no bo ga te” ze mqe kao {to su Tur ska i Sr bi ja, a ne u naj si ro ma {ni je, kao one u Afri ci. Ta mo bi tre ba lo da bu de naj vi {e usme re na, oce ni li su u iz ve {ta ju bri tan ski po sla ni ci. Od bor bri tan skog par la men ta za me |u na rod ni raz voj na veo je u iz ve {ta ju da bi zbog to ga mo gao da se „de val vi ra kon cept po mo }i” i po zvao bri tan sku vla du da za tra `i iz me ne u do de li po mo }i. Sa mo 46 od sto po mo }i Evrop ske uni je ze mqa ma u raz vo ju ide u ze mqe ko ji ma je ta po mo} naj po treb ni ja, pi {e u iz ve {ta ju Od bo ra, ko ji do da je da je ta ci fra „ne pri hva tqi va”. Osta tak ide u bo ga ti je ze mqe ko je se gra ni ~e sa Evro pom, kao {to je Tur ska, ko ja je

2010. do bi la 182 mi li o na fun ti (223 mi li o na evra), i Sr bi ja, ko ja je do bi la 178 mi li o na fun ti (218 mi li o na evra). „Bri tan ski po re ski ob ve zni ci `e le da po mo} ko ju da ju

ide ta mo gde mo `e naj vi {e da pro me ne, u ze mqe gde mi li o- ni qu di `i ve sa ma we od jed ne fun te na dan„, re kao je pred sed nik od bo ra Mal kom Brus. On je upo zo rio da je Tur ska bi la kon stant no u pr vih pet ze ma qa pri ma la ca po mo }i od Evrop ske ko mi si je, kao i Sr bi ja.

Me na ye re tre ba uvo zi ti Ge ne ral ni di rek tor RTB Bor Bla go je Spa skov ski iz ja vio je da pre po ru ~u je da se ubu du }e ras pi su ju jav ni kon kur si za me na xe re, ka ko jav nih, a na ro ~i to ve li kih dr `av nih pred u ze }a, po {to sma tra da je po sta vqa we ka dro va po par tij skoj pri pad no sti „to tal ni pro ma {aj” i „vo di i pri vre du i jav na pred u ze }a u pro past.” Pr vi ~o vek RTB ta ko |e sma tra da bi pri li kom iz bo ra me na xe ra tre ba lo uki nu ti

ogra ni ~e we da oni mo ra ju bi ti dr `a vqa ni Sr bi je i omo gu }i ti da oni do la ze i iz ino stran stva. „Uko li ko su SAD mo gle 1930ih da po zi va ju me na xe re iz ce log sve ta, pa {to smo mi ma we pa met ni od wih, da ne po zo ve mo i pla ti mo pra ve me na xe re, ali da Sr bi ja kre ne na pred, za po {qa va rad ni ke, stva ra ve }i do ho dak, pu ni bu xet i di `e stan dard rad nim qu di ma”, mi {qe wa je Spa skov ski.

dru[tvo

30.april-1.maj2012.

PRED UPIS U SRED WE [KO LE

BU BRE @NI PA CI JEN TI NA JA VQU JU PRO TE ST

Di ja li za i u pri vat nim cen tri ma Udru è we bu bre `nih bo le sni ka i in va li da na ku} noj di ja li zi na ja vi lo je da }e pro te sto va ti uko li ko Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we (RF ZO) tim pa ci jen ti ma po no vo ne omo gu }i di ja li zu u pri vat nim cen tri ma. Isto vre me no, pred stav ni ci RF ZO na vo de da su pro {i re ni ka pa ci te ti u dr àv nim usta no va ma i da za sa da, ne ma po tre be da pa ci jen ti idu na di ja li zu u pri vat ne cen tre. Ka ko je Ta njug u re kao pred sed nik tog udru è wa Zvon ko Pe tro vi}, pa ci jen ti su u fe bru a ru do bi li te le gra me od fon da u ko me se oba ve {ta va ju da vi {e na di ja li zu vi {e ne }e i}i u pri vat ne cen tre kao do ta da, ve} da }e bi ti upu }e ni u dr àv ne usta no ve, kao i da }e im pre voz do ta mo obez be di ti Hit na po mo}. Ka ko je ka zao, ta od lu ka do ne ta je bez uvi da u re al no zdrav stve no sta we pa ci jen ta. On je ka zao da je za te pa ci jen te pre voz obez be |en, ali da je pro blem to {to do no vog me sta le ~e wa mo ra ju da pu tu ju i po ~e ti ri sa ta, uka zu ju }i da sa da u dr àv nim usta no va ma ipak ne ma ju isti kva li tet te ra pi je kao {to su ima li u pri vat nim. Ka ko je ob ja snio Pe tro vi}, u dr àv nim usta no va ma ne ma ju te ra pi ju “eri tro po e ti nom”, od no sno ne re dov no im se da ju pre pa ra ti ko jim se pa ci jen ti ma re gu li {e krv na sli ka, ta~ ni je ni vo he mo glo bi na, a tu te ra pi ju, ka ko na -

vo di, re dov no su do bi ja li u pri vat nim usta no va ma. On je uka zao da se ne kim pa ci jen ti ma po gor {a lo zdrav stve no sta we te da }e za to uko li ko im Fond ne odo bri po no vo le ~e we u pri vat nim, za tra ì ti po mo} i oba ve sti ti o to me am ba sa de [ved ske i Ne ma~ ke, bu du }i da su fir me iz tih ze ma qa ulo ì le zna ~aj na sred sta va za otva ra we di ja li znih cen ta ra u Sr bi ji. Isto vre me no, pred stav ni ci Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we (RF ZO) na vo de da su pro {i re ni ka pa ci te ti u dr àv nim usta no va ma i da ne ma po tre be da pa ci jen ti idu na di ja li zu u pri vat ne cen tre, u ko ji ma je dan di ja li zni tret man ko {ta fond 105 evra, dok je u dr àv noj usta no vi oko 70 evra, u za vi sno sti od ti pa di ja li ze. Port pa rol RF ZO Sa wa Mi ro sa vqe vi} re kla je Ta nju gu da je sa mo u pro {loj go di ni, RF ZO za di ja li zi ra we pa ci je na ta i pro prat ne te ra pi je iz dvo jio go to vo ~e ti ri mi li jar de di na ra. - Ne ma mo pra va da sa da ka da ima mo po ve }a ne ka pa ci te te i kad je ni vo le ~e wa na naj vi {em mo gu }em ni vou, an ga ù je mo pri vat ne usta no ve, osim u slu ~a ju da se pre pu ne svi ka pa ci te ti u dr àv nim ka za la je ona do da ju }i da }e ako se uka è po tre ba po no vo bi ti omo gu }e no le ~e we u pri vat nim. Go di {we se u Sr bi ji di ja li zi ra pre ko 4. 500 pa ci je na ta, a sva ke go di ne broj pa ci je na ta na di ja li zi se po ve }a va.

ZRE WA NIN SKI MU ZEJ BRI NE O ZDRA VQU STA NOV NI [TVA

Kul tu rom pro tiv am bro zi je Bit ku pro tiv jed ne od naj po zna to@yahoo.com. Autori mogu da ti jih i naj o pa sni jih aler ge nih bi ostave svoje li~ne i podatke o qa ka po ve la je ~ak i usta no va kul lokaciji gde je ambrozija uo~ena, tu re! Kroz ak ci ju “Am bro zi ja: da li je populacija bila ve}a ili pro na |i, fo to gra fi {i, uni {ti”, mawa, kao i neki komentar fotoNa rod ni mu zej Zre wa nin è li da grafija. do pri ne se bor bi pro tiv li mun - Rezultat akcije ima}e dvostrudì ka ili fa za nu {e, ka ko se dru ki zna~aj. S jedne strane, svako }e ga ~i je u na ro du na zi va ova ko rov - dati svoj doprinos suzbijawu ove ska biq ka. Ak ci ja ima za ciq edu - alergene biqke, a s druge, fotoko va we jav no sti o po tre bi za re - grafije, koje se u ovoj akciji pridov nim ukla wa wem am bro zi je iz kupe, bi}e izloène u Narodnom na {eg okru è wa ka ko bi se sma - muzeju kako bi se edukativna poruwi la ko li ~i na po le na u va zdu hu. ka pro{irila na jo{ {iri krug U tu svr hu {tam qudi – nagla{ava pa ni su pro mo tiv Produkcija polena je Kneèvi}eva. ni po ste ri ko ji }e Ambrozija je jednajve}a u avgustu i bi ti oka ~e ni po nogodi{wa korov{ko la ma, me snim septembru. Samo jedna ska biqka koja za jed ni ca ma, ogla - biqka ambrozije moè moè da naraste i snim ta bla ma i da proizvede od jedan do dva metra u visisli~ no. nu, i izgledom do osam milijardi - Ak ci ja zre wa podse}a na `bun. polenovih zrna nin skog mu ze ja je Ni~e polovinom vid ape la, pre aprila, a cveta od sve ga na {ko lar ce, ali i sve dru - sredine jula pa sve do prvih jesege, da po gle da ju ma lo pa `qi vi je wih mrazeva. Produkcija polena oko se be i po tru de se da u okru - je najve}a u avgustu i septembru. è wu pro na |u am bro zi ju, dok vo - Samo jedna biqka ambrozije moè ze bi cikl, ro le re, uz put dok {e - da produkuje od jedan do osam ta ju par kom, po grad skim ba {ta - milijardi polenovih zrna. Svega ma, uz oba lu re ke, u svom dvo ri - osam do dvadeset zrna u metru kub{tu... Neo p hod no je da je fo to gra - nom mogu biti uzrok alergijske fi {u, za tim da je i{ ~u pa ju iz ze - reakcije kod qudi. Polen ambromqe sa ko re nom i da pri zor po no - zije se zaka~i za sluzokoù gorvo ove ko ve ~e fo to a pa ra tom. Pri wih disajnih organa i tako stvara tom bi bi lo po èq no da se fo to - velike alergijske probleme - kijagra fi {e i me sto gde je pro na |e na we, svrab u nosu, curewe iz nosa, am bro zi ja, u {i rem kru gu, ka ko suzne i crvene o~i, ka{aq, bi se ste kao uvid u mo gu }e lo ka - oteàno disawe sa ose}awem li te te gde se ova aler ge na biq ka nedostatka vazduha. Osim respimo è pro na }i - ob ja {wa va autor - ratornih tegoba de{avaju se i ka pro jek ta i ku sto ski wa pri rod - promene na koì u vidu crvenih wa~ kog ode qe wa u mu ze ju Na ta {a pe~ata i svraba, a mogu da nastanu Kne è vi}. i komplikacije na organima za Fo to gra fi je na re za ne na CD varewe, pra}ene povra}awem, ili usni mqe ne na USB mo gu da gr~evima i dijarejom. Gotovo se do ne su li~ no u Na rod ni mu zej, deset odsto stanovni{tva je alerili da se po {a qu u elek tron skoj gi~no na polen ambrozije. for mi na e-mail: ambrozijafo@. Balaban

Otva ra se „De ~ ji mu zej” U Mu ze ju na u ke i teh ni ke, mi ni star kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Pre drag Mar ko vi} da nas }e otvo ri ti po stav ku „De~ ji mu zej”, u okvi ru ko je }e, iz me |u osta log, bi ti iz lo è ne igra~ ke sta re oko 100 go di na. Po stav ka ob je di wu je dva kon cep ta - kon cept mu ze ja igra ~a ka - zbir ku igra ~a ka Mu ze ja na u ke i teh ni ke, kao i kon cept de~ jeg mu ze ja - in ter ak tiv nost, sa op {te no je iz Mu ze ja na u ke i teh ni ke. Iz lo è ne igra~ ke, ko je su pr vi deo kon cep ta, bi }e pod sta klom jer su ne ke od wih iz u zet no vred ne i da ti ra ju sa po ~et ka pro {log ve ka. Po se ti o ci }e u stal noj po stav ci mo }i da vi de pre ko 150 igra ~a ka, ukqu ~u ju }i i zbir ku pli {a nih me da, lut ke pra vqe ne od por ce la na ili pa pir-ma {ea, va tro ga sni ka mion iz 60-tih, mo del è le zni~ ke sta ni ce, mo tor sa pri ko li com, raz ne vr ste ~i gri, par nu ma {i nu ko ja je u rad nom sta wu, lo ko mo ti vu iz 70-tih go di na pro {log ve ka, dr ve ne igra~ ke, me tal ne, me ha ni~ ke, igra~ ke na na vi ja we.

dnevnik

Do ku men ta obez be di ti na vre me Za kon ku ri sa we u bi lo ko ju {ko lu u Sr bi ji sva kom svr {e nom osma ku po treb na je pri ja va, ko ja je, kao i for mu lar za li stu è qa za na sta vak {ko lo va wa, deo Kon kur sa za upis u pr vi raz red sred wih {ko la u Sr bi ji u {kol skoj 2012/13. go di ni. Iz dao ga je „Pro svet ni pre gled“ i osma ci ga mo gu na ru ~i ti pre ko {ko le ili ku pi ti u pred stav ni {tvu „Pro svet nog pre gle da“ u No vom Sa du ili u wi ho voj kwi à ri u Be o gra du. Osim pri ja ve i for mu la ra za è qe, svi ma je po tre ban i iz vod iz kwi ge ro |e nih, bez ob zi ra na to ka da je iz dat, a oni ko ji ga ne ma ju kod ku }e, tre ba lo bi da ga obez be de {to pre da bi se u vre me upi sa iz be gle gu `ve u ma ti ~ar skim zva wi ma. Svim kan di da ti ma za sred wo {kol ce po treb no je pri kon ku ri sa wu i ori gi nal no sve do ~an stvo o za vr {e noj osmo go di {woj {ko li, a uko li ko su za vr {i li i osnov nu ba let sku ili mu zi~ ku {ko lu i è le da se upi {u u sred wu ba let sku ili mu zi~ ku, po treb na su im i sve do ~an stva iz tih {ko la. Svi ma je po treb no i uve re we o po lo è nom za vr {nom is pi tu.

Le kar sko uve re we Le kar sko uve re we da is pu wa va pro pi sa ne zdrav stve ne uslo ve u~e nik pri la `e pri pod no {e wu li ste sa `e qa ma za na sta vak {ko lo va wa. Za upis u sve vr ste gim na zi ja i ove go di ne ni je po treb no ni ka kvo le kar sko uve re we. Osma ci ~i je je zdrav stve no sta we ta kvo da ih ogra ni ~a va u iz bo ru bu du }eg za ni ma wa tre ba lo bi da se ja ve svom pe di ja tru ko ji }e ih s po sto je }om zdrav stve nom do ku men ta ci jom upu ti ti na zdrav stve nu ko mi si ju pri nad le `noj {kol skoj upra vi Mi ni star stva pro sve te i na u ke do kra ja ma ja. Za upis u sred we stru~ ne i {ko le za mu zi~ ke, ba let ske i li kov ne ta len te po treb no je i

le kar sko uve re we o is pu wa va wu zdrav stve nih uslo va, a za ne ke od sme ro va u ovim {ko la -

ma po treb na su le kar ska uve re wa iz od re |e nih usta no va. Ta ko, re ci mo, za upis u obra zov ne pro fi le ve za ne za `e le zni~ ki sa o bra }aj va qa ima ti le kar sko uve re we iz Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka @TP u Be o gra du, No vom Sa du ili Ni {u, za obra zov ne pro fi le vo za~ mo tor nih vo zi la i ru ko va lac sred s ta v a unu t ra { weg tran spor ta po treb no je le kar sko uve re we iz Za vo da za me di ci nu ra da, dok je za obra zov ne pro fi le teh ni ~a ra va zdu {nog sa o b ra } a j a, teh n i ~ a r a va z du {nog sa o bra }a ja za bez bed nost i teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja za spa sa va we neo p hod no le kar sko uve re we iz Dis pan ze ra za me di ci nu ra da na No vom Be o gra du. Le kar ska uve re wa iz ovog dis pan ze ra neo p hod na su i za me h a t ro n i ~ a r e za tran sport n e si s te m e aero d ro m a, avi o teh ni ~a re (ogled), me ha tro ni ~a re za ra ket ne si ste me i za ra dar ske si ste me, avio-teh ni ~a re za elek tron sku opre mu va zdu ho plo va, za elek tro o pre mu va zdu ho plo va i za va zdu ho plov i opre mu. D. De ve ~er ski

HO ]E LI DR @A VA SVE [TE NI CI MA PLA ]A TI PO RE ZE I DO PRI NO SE ZA PEN ZI JE

Zva ni~ no si ro ma {ni – ne zva ni~ no bo ga ti Ako sve bu de i{lo po pla nu po re ski ob ve zni ci u Sr bi ji }e pla }a ti oko tri mi li o na evra go di {we za po re ze i do pri no se za pen zij sko i so ci jal no osi gu ra ra we sve {te ni ka. Na i me, sve {e ni ci ma u Sr bi ji, od ko jih mno gi za ra de me se~ no i ~e ti ri pro se~ ne srp ske pla te, dr à va }e us ko vo pla }a ti do pri no se jer je pro ce we no da ta ko tre ba jer cr kve i ver ske za jed ni ce za to ne ma ju nov ca pa se oko 2.000 sve {te ni ka pred pen zi ju su o- ~i sa ~i we ni com da do pen zi o nog re {e wa ne mo è da do |e jer ni su iz mi re ne oba ve ze pre ma Fon du PIO. Ured bu ko jom dr à va pre u zi ma oba ve zu pla }a wa i do pri no sa sve {te ni ci ma i ver skim slu ` be n i c i m a pri p re mi lo je Mi ni star stvo ve ra i di j a s po r e na ini c i j a t i v u SPC i osta lih ver skih za jed ni ca, a tre ba da je ve ri fi ku je Vla da Sr bi je. No vac, a ra ~u na se da }e se iz dva ja ti oko 150.000 di n a r a go d i { we po sve {te nom li cu, }e se na }i u bu xe tu Sr bi je . No, usva ja we ovog za kon skog ak ta ne bi tre ba lo da pred sta vqa iz ne na |e we. Na i me, dr à va se ve} Za ko nom o do pri no si ma oba ve za la da pla }a pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we za sve {te na li ci je di no {to wi me ni je od re |e no na ko ju osno vi cu. Upra vo zbog to ga po treb no je no vim ak tom pre ci zi ra ti na ko ju osno vi cu }e se po re zi i do pri no si pla }a ti ka ko bi se ve} usvo je ni Za kon mo gao do kra ja spro ve sti. Zbog to ga je u Ured bi i pro pi sa no da se po re zi i do pri no si pla }a ju na mi ni mal nu za ra du. S dru ge stra ne Ured ba }e ujed no i bi ti ga rant da }e sve {te ni ci i ver ski slu `be ni ci do bi ja ti pen zi ju. Po sa da {woj ra ~u ni ci to, pak, zna ~i da }e sva ki od oko 2.000 sve {te ni ka i ver skih slu `be ni ka, dr à vu go di {we ko {ta ti oko 153.600 di na ra kao i da }e taj iz nos ra sti uko li ko i mi ni mal na za ra da na red nih go di na bu de ve }a. Po po da ci ma Fon da PIO sve {te na li ca u pen zi ji ima ju ma la pri ma wa. Ta ko sa da pen zi o n i s a n i sve { te n ik SPC pri ma pro se~ nu pen zi ju ko ja je ne {to ma wa od 20.000 di na ra me se~ no. Tre ba na gla si ti i to

da su pri ma wa sve {te ni ka u ve }im sre di na ma mno go ve }a od onih ko ja ima ju po po vi u se li ma i da }e ova Ured ba do pri ne ti da i po tom pi ta wu bu du ujed na ~e ni. No, ka da se ovaj vla din akt pred sta vi kao è qa dr à ve da po mog ne naj si ro ma {ni jem sve {ten stvu on da se i na i la zi na raz u m e v a w e da }e pa re po re skih ob ve zni ka i}i i za po boq { a w e wi h o v og ma t e r i j a l og po l o à j a. Ali ka d a je jav na taj na, a ona to je ste, da upra vo ti isti ko ji ma }e dr à va pla }a ti po re ze i do pri no se, na pla } u j u od na r o d a ~i ji no vac }e do bi ja ti sva ku uslu gu on da se kao lo g i~ n o na m e } e pi t a w e za {to oni ne bi iz te za ra de sa mi pla }a li do pri no se kao {to to ~i n e svi sa m o stal ni pri vred ni ci u ovoj dr à vi. Na i me, u cr kva ma u Sr bi ji po sto je ne zva ni~ ni ce nov ni ci i zna se da ne ma sa hra ne, ope la, ven ~a wa ili kr {te wa bez pla }a wa. Iako }e sva ki sve {te nik re }i da se da ko li ko se mo è u sko ro svim cr kva -

Za ven ~a we u Be o gra du sve {e ni ci tra `e iz me |u osam i 20, a u No vom Sa du iz me |u ~e ti ri i 15.000 di na ra. U isto vre me ono u ^a~ ku ko {ta iz me |u pet i se dam a u Vra wu, re ci mo, se dam hi qa da di na ra. Za ope lo se uzi ma u Be o gra du iz me |u dve i

ni u dru gim epar hi ja ma ne mo gu da ga ran tu ju da po po vi u prak si sa mi ne od re |u ju svo ju ta ri fu. Ver ski ana li ti ~ar @i vi ca Tu ci} ka `e da bi si rug no bi lo mno go bo qe ka da bi po sto jao zva ni~ ni cr kve ni ce nov nik i

pet, No vom Sa du jed ne i pet hi qa da di na ra. Pa ra stos u Be o- gra du je od hi qa du do dve hi qa de di na ra, ko li ko iz no si i u No vom Sa du. Osve {ta va we vo di ce je iz me |u 500 i 2.000 di na ra u Be o gra du, a u No vom Sa du iz me |u 500 i 1.500 di na ra…

pod se }a da je po koj ni pa tri jarh Pa vle po ku {ao pre ne ko li ko go di na da uve de ne ku vr stu pre po ru ke ko li ko bi tre ba lo da ko {ta ju uslu ge, ali da to ni je za ì ve lo. Tu ci} pod se }a da u ne kim dr à va ma, kao {to je Ne ma~ ka, po sto ji ckr ve ni po rez pa ver nik ima bes plat no kr {te we, sa hra nu i ven ~a we. U Gr~ koj se, ka è, kr {te we ne na pla }u je i sve {te no li ce sme da pri mi no vac sa mo ako ver nik in si sti ra. So ci o log re li gi je i pro fe sor Uni ve zi te ta u Ni {u Dra go qub \or |e vi} is ti ~e da cr kva mo ra ozbiq no da uzme u ob zir ovo pi ta we na pla }i va wa uslu ga zbog svog ugle da jer slu ~a je vi ko ji se po ne kad po vla ~e po no vi na ma o sve {te ni ci ma ko ji tra è i uzi ma ju mno go nov ca za ob re de sa svim si gur no kva ri sli ku o ckr vi. - SPC ni je ta ko si ro ma {na i, na pro tiv, sva kim da nom je sve bo ga ti ja. Vra }a joj se od u- ze ta imo vi na, pri ma po mo} dr à ve, a we ni sve {te ni ci – ni ka ko vla di ke – pri ka zu ju se be kao si ro ma {ne i raz re zu ju na ro du vi so ke na me te na ob re de. Na rod tr pi, à li se pa tri jar hu i epi sko pi ma, ko ji, do du {e ko re sve {te ni ke, ali od to ga ne ma vaj de – re kao je \or |e vi}. Q. Ma le {e vi}

ê ka se i po ve zi va we sta à Dr à va tre ba da re {i pi ta we ne sa mo bu du }eg pen zi o ni sa wa sve {te nih li ca ve} i da im po ve è sta` jer i oni, kao i mno gi rad ni ci u Sr bi ji, ima ju “ru pe” zbog ne pla }a wa do pri no sa. Na i me, sve {te ni ci i ver ski slu `be ni ci su po kre nu li pi ta we po ve zi va wa sta à jer mno gi ma do pri no si go di na ma ni su upla }i va ni pa ih to ko ~i u pen zi o ni sa wu. Zbog to ga je Fon da PIO do sta vio Pa tri jar {i ji SPC spi sak sve {te ni ka i po dat ke o go di na ma za ko je im ne do sta ju do pri no si te se o~e ku je da i to pi ta we po kre ne Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re. Ina ~e, sva ki pe ti sve {te nik ima fa kul tet sku di plo mu. Naj ve }i broj wih ima sred wu {ko lu dok je dan od de set ima za vr {e nu vi {u {ko lu. Naj ve }i broj sve {ten stva i ver skih slu `be ni ka ka ri je ru za vr {a va po sle 30 go di na ra da, dok du è od ~e ti ri de ce ni je man ti ju no si ma we od je dan po sto. ma po sto je ce nov ni ci uslu ga za oba vqa we ob re da i oni se raz li ku ju od sre di ne do sre di ne, ali im je za jed ni~ ko to da se pla ti ti mo ra. Ta ko se, re ci mo, kr {te wu u Be o gra du pla }a iz me |u dve i pet , a u No vom Sa du iz me |u jed ne i pet hi qa da. U â~ ku i Vra wu je to ta~ no pet hi qa da.

Zva ni~ no u svim epar hi ja ma tvr de da ne po sto je ce nov ni ci i isit ~u da sve {te ni ci ne bi tre b a l o da od r e | u j u ce n e. Ipak u @i~ koj epar hi ji su od lu ~i li da utvr de cr kve ne tak se za kr {te we, ven ~a wa i ope la i da one bu du sim bo li~ ne ka ko bi svi ver ni ci mo gli da ih pla te. Pri tom ni u ovoj, a

Iz lo `ba pej za à Sve ~a no otva ra we iz lo `be pej za à auto ra Si me Gu cun skog, Ti bo ra Ha la i San dre Ko ~i{ odr à }e se u u po ne de qak, 30. apri la, u 19 ~a so va, u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tu nog cen tra No vog Sa da, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Iz lo `ba }e tra ja ti do 11. ma ja. G. ^.

Tri bi na o po lo `a ju pen zi o ne ra

Iz lo `ba „Pr vih pet go di na”

Tri bi na „Te àk po lo àj no vo sad skih pen zi o ne ra, pro ble mi i ka ko ih pre va zi }i” }e se odr à ti 30. apri la, u 17 ~a so va, u ve li koj sa li Rad ni~ kog do ma, Bu le var Mi haj la Pu pi na 24. Pri sut ni ma }e se obra ti ti kan di dat za gra do na ~el ni ka Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} i pred sed nik Udru è wa no vo sad skih pen zi o ne ra To mi slav Ja ko vqe vi}. G. ^.

Iz lo `ba pod na zi vom „Pr vih pet go di na - Ri tam Evro pe”, bi }e otvo re na 30. apri la u 18 ~a so va u uli ci Kra qa Alek san dra na uli~ noj ga le ri ji kod Grad ske ku }e. Iz lo `ba pred sta vqa pre sek naj bo qih mo me na ta ove ko ve ~e nih na fo to gra fi ja ma no vo sad skih fo to gra fa (Lu ka Lajst, Si ni {a Po we vi}, Jo van \o ki}, Da ni jel Te {a no vi}). Iz lo `ba }e bi ti otvo re na aku sti~ nom svir kom sa sta va “ La zar Nov kov i Frejm Or ke stra”, ~i ji al bum je ob ja vio Stu dent ski kul tu ni cen tar No vi Sad u sep tem bru 2011. go di ne. B. M.

Ve ~e po sve }e no Vo ji sla vu De spo to vu Ve ~e po sve }e no no vo sad skom pe sni ku, ese ji sti, pro znom i dram skom pi scu Vo ji sla vu De spo to vu - „Ko smos? Za {to smos?”, bi }e odr `a no u po ne de qak, 30. apri la, u 20 sa ti, u klu bu Tri bi na mla dih u Kul tur nom cen tru No vi Sad. Po e zi ju }e iz vo di ti „Just te a tar” i „Ali ce in won der band”. J. Z.

Novosadska 30.april-1.maj2012.

Re dov ni vo zo vi na re la ci ji Be o grad - No vi Sad }e za vre me pra zni ka bi ti po ja ~a ni do dat nim va go ni ma. Ovim pu tem }e se iz be }i o~e ki va ne ve li ke gu `ve, sa op {ta va ju iz „@e le zni ca Sr bi je”. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

Te le ki po be dio Mu {ic kog U su bo tu 30. apri la 1905. iz no vo sad skog pri sta ni {ta is plo vi la je la |a ko jom je 300 sred wo {ko la ca i {e gr ta, ~la no va Ju go sle ven ske na ci o nal ne or ga ni za ci je „Ka ra |or |e” kre nu lo na tro dnev ni iz let u Sme de re vo. Dva ve li ka zbo ra odr à na su u No vom Sa du 1. ma ja 1905. pred iz bo re po sla ni ka Dr àv nog sa bo ra Ugar ske. Na glav nom tr gu pre pod ne go vo rio je grof Te le ki Ar val iz Bu dim pe {te, kan di dat Ko {u to ve Ne za vi sne stran ke. U isto vre me, na Kli si i na ê ne ju go vo rio je dr Mi ta Mu {ic ki, advo kat iz

Do dat ni va go ni do Be o gra da

Pan ~e va, kan di dat Srp ske ra di kal ne stran ke. Istog da na po pod ne, na zbo ru u ve li kom dvo ri {tu ka fa ne „Kod tri kra qa”, na uglu Ki sa~ ke i Te me rin ske uli ce uz Mu {ic kog na stu pio je i Ja {a To mi}. Ina ~e, iz bo re je do bio grof Te le ki sa 315 vi {e gla so va od Mu {ic kog. Ra ~u na se da je on neo ~e ki va no do bio oko 100 gla so va Ne ma ca iz Ba~ kog Jar ka ko ji „ni su hte li da bu du Ma |a ri”. Me |u tim, iz gu bio je oko 300 gla so va Sr ba ko ji ni su hte li da gla sa ju „za kan di da ta iz ne pri ja teq ske par ti je”. N. C.

GRADSKIM AUTOBUSOM DO BA^KOG PETROVCA

Di rekt na li ni ja do akva-par ka Grad ski pre vo znik }e od 1. ma ja po ~e ti da pre vo zi put ni ke do akva-par ka u Ba~ kom Pe trov cu. Ce na kar te u jed nom sme ru je 160 di na ra, a po vrat na kar ta 300 di na ra. Kar ta za de cu od 6 do 10 go di na ko {ta 80 di na ra u jed nom prav cu, od no sno 150 po vrat na. De ca mla |a od {est go di na ne pla }a ju pre voz. Kar te do

Ba~ kog Pe trov ca se mo gu ku pi ti na {al te ru 11 na MAS-u , a u po vrat ku is pred auto bu sa Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a. Auto bu si iz No vog Sa da po la ze sa pot ko vi ce kod @e le zni~ ke sta ni ce (sta ja li {te ko je se na la zi iz me |u sta ja li {ta grad ske li ni je 4 i li ni je za Srem sku Ka me ni cu). Rad nim da nom auto bu si }e za Ba~ ki Pe tro -

vac sa o bra }a ti u 11.30 sa ti, 12.30, 14, 15.30 i 16 ~a so va, a iz Ba~ kog Pe trov ca za No vi Sad kre }u u 17, 18, 19, 20 i 21.15 ~as so va. Za vi kend iz No vog Sa da auto bu si }e i}i u 9.30, 10.30, 12, 13.30 i 4.30 ~a so va. Po vra tak za No vi Sad iz Ba~ kog Pe trov ca je u 15, 16, 17, 18 i 19.15 ~a so va. Z. Deli}

SUSRET DRU[TAVA NACIONALNIH ZAJEDNICA VOJVODINE „AMICIS”

Bo gat stvo raz li ~i to sti Su sre t dru {ta va na ci o nal nih za jed ni ca Voj vo di ne „Ami cis“ odr`an je u subotu uz u~e{}e kul tur no-umet ni~ kih dru {tava 11 na ci o nal nih za jed ni ca Voj vo di ne, od no sno slo va~ ke, ru sin ske, ma |ar ske, hr vat ske, je vrej ske, ma ke don ske, ne ma~ ke, rom ske, ru mun ske, slo ven ske i ukra jin ske na ci o- nal ne za jed ni ce. U pri su stvu Am ba sa do ra Ukra ji ne u Re pu bli ci Sr bi ji Vik to ra Ne do pa sa i pred stav ni ka ma |ar ske am ba sa de, pri sut ni ma su se obra ti li pred sed ni ca ma |ar skog kul tur nog cen tra “Pe te fi [an dor” Te o do ra Mar ton Ba lint, kao i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i in for mi sa we Mi lo rad \u ri} i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}. - Voj vo di na i No vi Sad pred sta vqa ju Evro pu u ma lom. Naj vi {e zbog

to ga {to na ovom pro sto ru ì vi 26 raz li ~i tih na ci o nal nih za jed ni ca, dok je ~ak {et je zi ka u slu `be noj upo tre bi. Sa vr {en sklop raz li ~i tih kul tu ra i tra di ci ja ko ji kark te ri {e No vi Sad, za pra vo je ste naj ve }e bo gat stvo na {eg gra da. Zbog to ga mo ra mo ra di ti na pro mo ci ji te naj ve }e vred no sti i ne go va ti duh i obi ~a je svih na ci o nal nih za jed ni ca ko je ov de ì ve. Na dam se da }e No vi Sad uvek bi ti pra vi pri mer su ì vo ta, to le ran ci je i do brih od no sa me |u qu di ma i da }e kao ta kav vre me nom jo{ na pre do va ti i raz vi ja ti se uvek po {tu ju }i naj vi {e qud ske vred no sti - re kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i} sve ~a no otvo raju}i su sret dru {ta va na ci o nal nih za jed ni ca Voj vo di ne „Ami cis“.

Is kqu ~e wa stru je U po ne de qak, 30. apri la, stru je ne }e bi ti u No vom Sa du: od 11.30 do 13 sa to deo uli ca T. Ha xi }a, Bra }e Gru lo vi} i No va ka Ra do wi }a; od 8 do 9 deo uli ca Ve se li na Ma sle {e, Kor ne li ja Stan ko vi }a i Jan ka ^me li ka; od 9.30 do 11 po slov ni pro stor i ho tel u okvi ru Ma ster cen tra. Ki sa~: od 9 do 13.30 Voj vo |an ska od 10 do 102 i od 22 do 87 i Be ne {o va 1, 1A i 2; od 8 do 14 po vre me no u Ki sa ~u uli ca J. Gom ba ra. Ve ter nik: od 9 do 13 V. Ste pe od 2 do 40 i od 1 do 37, M. Pu pi na od @r ta va fa {i zma do Omla din ske, Omla din ska od M. Pu pi na do Bra }e To kin, Bra }e To kin od V. Ste pe do Omla din ske, Rat nih voj nih in va li da od V. Ste pe do Omla din ske i Dal ma tin ska od Rat nih voj nih in va li da do M. Pu pi na; od 7.30 do 13.30 po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

U OMLADINSKOM CENTRU CK13

Pri ja ve za pro je kat „Ura di sam – fan zin” Omla din ski cen tar CK13 ras pi sao je kon kurs za u~e stvo va we u ra di o ni ca ma i pre da va wi ma u okvi ru pro jek ta „Ura di sam - fan zin”, ko ji }e bi ti odr `an od po ne deq ka, 14. do ne de qe, 20. ma ja u Omla din skom cen tru, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovaj pro gram ob u hva ti }e edu ka ci ju i upo zna va we sa ak ti vi sti~ kom {tam pom, stri tar tom, sa mi zdat kul tu -

rom, kao i prak ti ~an rad iz obla sti {tam pa nih me di ja, is tra `i va~ kog no vi nar stva i di zaj na. Rok za pri ja vu u~e sni ka je ~e tvr tak 10. maj, a pri ja ve sa ime nom, pre zi me nom i krat kom mo ti va ci jom mo gu se po sla ti na mejl je le na.tip sin@ck13.org. Od re |e nom bro ju u~e sni ka, ko ji ni su iz No vog Sa da, bi }e obez be |en sme {taj i put ni tro {ko vi. N. R.

c m y

30.april-1.maj2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Pe tra i La zar naj po pu lar ni ja ime na Blizanci Ana sta sia i Ni na - Ivane i Ilije Stjepanovi}a, Alek si ja i An dri ja - Marijane i Jovana Gavrilovi}a, Ne ve na i Ne ma wa - Cvijete i Radenka Maksimovi}a.

Devoj~ice Ka li na - Aleksandre i Aleksandra Petrovi}a, Awa - Aleksandre i Damira Bande, Awa - Aleksandre i Zlatka Samarxi}a, Mir ja na - Aleksandre i Zorana Ici}a, La na - Ane i Ivana Partowi}a, Len ka - Anamarije i Milana Ma{i}a, Mi na - An|ele i Zorana Duvwaka, Asja - An|elke i Danijela Hajduka, Len ka - Biqane i Du{ana Lali}a, He le na - Biqane i Sr|ana Marjanovi}a, Ve ra - Bogdane Crnogor~evi} i Miroslava Kir{a, Zo ra na - Verice i Luke Gaji}a, An |e la - Vesne i Slavka Zeli}a, La na - Violete Vu~inovi} i Du{ka Vu~kinovi}a, Ele o no ra - Gorane Risti}, Pe tra - Daniele Doroslova~ki, Jo va na - Danke Modrakovi} i Bojana Mati}a, Iva - Dragane i Milenka [upi}a, Eme {e - Zite i Tama{a Varge, Zo ra na - Zorice Vla{kov i Branimira Marinkovi}a, Pe tra - Ivane Ba{i~evi} Anti} i Du{ana Anti}a, Na |a - Ivane i Gorana Baj{anskog, Na |a - Jasmine i Dragana Simeunovi}a, Ana- Jasmine i Dragana Hajnriha, Lo la - Jasmine i Zdravka Pata~kog, Mi la - Jelene Trandafir i Vladana Boji}a, Ma ri ja - Jovane Divqan Panin i Mirka Panina, Ne da - Jovane i Stanislava Debeqakovi}a, Da mja na - Karmen Polimac Daki} i Radivoja Daki}a, Pe tra - Kristine Ba{ti} Niki} i Alek-

sandra Niki}a, La na - Kristine i Marka Savkovi}a, No e mi - Magdalene i Jana Gajdo{a, Una Maje i Miodraga Baki}a, Ta ra - Maje i Miroslava Peri}a, Kse ni ja - Marije i Gorana Babi}a, Ka ta ri na - Marijane i Nenada Krivoku}e, So fi ja Marine Karanovi} Suboti} i Gligora Suboti}a, Ka ta ri na - Milene i Radoslava Karanova, Ka ja Milice i Vladimira Radulovi}a, Una - Mirjane i Dejana Stojanovi}a, Iza be la - Monike Ki{ i Petera Norberta, San dra - Nadie Buaza Neji i Nasredina Buaze, Ta ra - Nata{e i Sa{e Dimi}a, Ni ko li ja - Nevenke i Nikole Bjelo{a, Ka li na - Nikolete i Milana Babi}a, Mi la na - Nikoline i Milana Baji}a, Lej la - Saqe i Envera Za}irija, Sa ra - Sanele Bo{wak Rajnovac i Sa{e Rajnovca, Ka si ja - Sawe i Milo{a Andreji}a, Tea - Sawe i Nikole Manojlovi}a, La na - Svetlane i Dragana Ka}anskog, Vi {wa - Silvane i Aleksandra Novakovi}a, Mia - Slavice i Borislava Kuzmanovi}a, Da ni ca - Sla|ane i Mladena Ilin~i}a, Mi li ca Sneàne i Branislava Stoji}a, Du wa - Sneàne i Sr|ana Pej~i}a, Le na - Sowe i Nemawe Drezgi}a, An |e li ja - Stanislave i Mladena Nikoli}a, \ur |a - Tamare Vujovi}, âr na - Tawe i Gorana Predi}a.

De~aci Lu ka - Adrijane i Zorana Popova, Stra hi wa Aleksandre Dikli} i Slobodana \oki}a, Lu ka Aleksandre i Zorana Trivunovi}a, \or |e - Ane Frawi} i Bojana Gazdi}a, Ja kov - Anamarie Rama~ Furman i Sr|ana Furmana, La zar - Biqane i Velibora \ogi}a, Pe tar - Biqane i Marka Kvrgi}a, Pre drag - Biqane Preradovi} i Igora Maleti}a, Bo jan - Bojane i Milana Stojakovi}a, Alek sej Bojane i Sa{e Popovi}a, \or |e - Branislave Bo{kov Blaì} i Nikole Blaì}a, Lu ka - Branislave i Danila [}eki}a, Bo ris - Bawe i Zorana Andri}a, Uro{ - Verice Lu~i}, Vu ka {in - Vesne i Du{ana Neckova, Alek san dar - Vi{we Peri}, Ma ti ja - Gordane Mikovi}-Mu~ibabi} i Vladimira Mu~ibabi}a, Kon stan tin - Darinke i Olivera êtojevi}a, Lav - Dragane Zanini i Nemawe Zavi{i}a, Vuk - Dragane i Vladimira Dubroje, Da vor Dragane i Dejana Stojkova, Bo {ko - Zorane i Vase Miji}a, Ko sta - Zorice i Lazara Slijep~evi}a, La zar - Jasne i Qubomira Qubojevi}a, Bo ri voj Jelene i Branislava Jegarca, La zar - Jelene i Goran Trtice, La zar - Jelene i \or|a [akote, Uro{ - Jelene i Zlatka Urukala, Aqo {a - Jelene i Neboj{e Rado{evi}a, Jak {a - Jelene i Petra Vi{ekrune, Alek sa - Jelene Milanovi} i @ivorada Manojlovi}a, Ko sta - Jovane Trubi} i Milenka Grabeà, Da niel - Julijane Buraj i Halida Jovanovi}a, Alek sej - Qubice i Bojana Travice, Alek san dar - Maje i Daria Permosera, Ni ko la - Marije Eremi} i Du{ana Bjeli}a, Mi ha i lo - Marije i Nenada Fi{te{a, Aqo {a - Marije Savi} i Petra

Preli}a, Mi lo{ - Marijane i Dragana Jovanovi}a, Ste fan - Marijane Krivo{ije i Sini{e ônki}a, Zdrav ko - Marijane Simi}, Veq ko - Marine i Bojana Vujovi}a, Mi haj lo - Marine i Nikole Jovanovi}a, La zar - Mrine Ivkovi} i Zorana Milovca, Alek sej - Melite Vukmirovi} i Radenka Petrovi}a, Vu ka {in - Milene i Vojsilava Kri~kovi}a, Re qa - Milene i Miladina Baleti}a, An drej - Milene i Sa{e Kamenarca, Vla di mir - Milice i Branislava Rakara, Mi haj lo - Mirele Toma{ Simin i Stanislava Simina, Di mi tri je Mirjane Velemir i Radoslava Risti}a, Da vid Mirjane i Du{ana Terzi}a, Uro{ - Mirjane i Miodraga Jovanovi}a, @i vo rad - Monike Kecman, Mak sim - Nade Vukinac i Nenada \uri}a, Ja kov Nata{e i Dejana Grekse, Mi haj lo - Nata{e i Mikola Kop~anskog, Alek sa - Sandre i Ivana \uri}a, La zar - Sandre i Pante Lazarevi}a, Ne deq ko Sandre Kolo{waji i Nedeqka Hadna|a, Ni ko la Sawe Vuju~i} i Neboj{e Joji}a, Mi ha i lo - Sawe i Branislava Laji}a, Ma te ja - Svetlane i Vuka{ina Kelemena, Mi lo{ - Svetlane i @eqka Lambi}a, Ne ma wa - Sla|ane i Milana Studena, Mak sim Sla|ane i Milo{a Femi}a, No vak - Sla|ane i Radojice Bo{wakovi}a, Mar ko - Sneàne i Davora Mraki}a, Mi lan - Sneàne i Petra @ivanovi}a, Mi lo{ - Stojanke i Sr|ana ]eha, Bla go je - Tatjane i Pavla Boti}a, Mom ~ilo - Teodore i Ladislava Lazi}a, Mi lu tin - Tijane i Drage Radulovi}a, Adem - Fatmire i Visara Suqe, Alek sa - Helene i Miroslava Buweva~kog.

Ta ta Ni ko la, ma ma Bi qa na i ma li Mi lan Mla de no vi}

Ven~ani Je le na Ko ma zec i Ma ro Gli {i}, Ja dran ka Mi ko vi} i Aqo {a Ya fe ro vi}, San dra Ibra hi mo vi} i Bo ri vo je Vra ne {e vi}, Ana Pan to vi} i Qu bo mir Jo vi}, Je le na Ala di} i Alek san dar @u qe vi}, Mir ja na Sa kra yi ja i Vla di mir Sta ji}, Ti ja na Ko sti} i Zo ran Mi lo {e vi}, Per si da Si mi} i Pre drag Je ri ni}, Ma ri ja Jan ko vi} i Qu bo drag Po bu li}, Do ro tea E|e di i Bo ris Bla ì}, Iva na Ha ba jec i Slo bo dan Pa vlo vi}, Ma ri ja na Mir ko vi} i Zla to mir Ga ji}, Ire na Li ~i na i Si ni {a [ker lak, Bi qa na To mi} i Mi lan Put nik, Ti ja na Ni kol ~i} i Zo ran Pra {ta lo, La na Vu ji} i Og wen Ko sed nar, Vi qa na Slav ko vi} i Mar ko Vr zi}, Ve sna Bla go je vi} i Bran ko Cu wak, Dra ga na Joc kov i Bo {ko Ste va no vi}, Sa {ka Sto {i} i Bra ni mir Ta ta lo vi}, Sa wa Ra di {i} i Bo jan Su bo ti}, Rad mi la Pa vli ca i Mi lo{ ]a li}, Vo ja na \u ki} i No vi ca Ban du la ja, Bo ja na ]i ri lo vi} i Mi lan Ra di}, Ki }a De li} i Mar ko Cin co vi}, Ti mea Mer i Zol tan î zma di ja, Alek san dra Bar na i Dar ko îv ~i}, Je le na Vu ji} i Go ran Ga vri}, Go ra na Ne ne zi} i Vla di mir Ga ji nov, Ni ko li na Vi di} i Si ni {a Kre so je vi}, Ma ri na Mi {an i Ni ko la Sto ja no vi}.

Umrli Ste van Ja wi} (1949), Ja wa Ja ko vqe vi} (1934), Soko Jojki} (1942), Miodrag Jovanovi} (1929), Dragica Joci} ro|. Mihaq~i} (1939), Mi o drag Joc kov (1942), Ni no slav ]a}i} (1944), Tatjana ]ur~i} ro|. Stanojevi} (1948), Fikrija Ajvazovi} ro|. Etemi (1932), Radovan A}imovi} (1983), Nada Anti} ro|. Gruji} (1950), Mirjana Acin (1929), Stevo Baji} (1940), Milica Be{evi} ro|. Mi lan ko vi} (1924), Vla di mir Brun xa (1933), Dragoqub Bugarski (1937), Lajo{ Budai (1925), Mo ni ka Vu kli{ ro|. Sa bo (1972), Du {an ka Vu ~e tin ro|. Ste pa nov (1937), Dragan Dickov (1952), @ivana Erceg ro|. Ra co (1931), Ste van @a ku la (1934), Mirko Ivi} (1935), Vesna Kova~evi} (1962), Gojko Kozi} (1936), Ro`a Kraqeva~ki ro|. Latak (1936), Milica Lazi} (1990), Marija Lobanova ro|. Artjemjeva (1946), Milena Lu ki} ro|. Pan ti} (1936), Bla` Ma ri} (1936), Dragiwa Miqe{i} ro|. Kova~evi} (1929), Qu bi ca Mi la di nov ro|. Kraj nov (1929), Bo`idar Mili} (1936), Katica Milo{evi} ro|. Kozeqac (1920), Branislava Miti} ro|. Stefanov (1926), Uro{ Mihajlovi} (1934), Sofija Mi{kovi} ro|. \uri} (1978), Dra gan Mi {~e vi} (1974), Pe tar Ostoji} (1957), Veselinka Pavlovi} ro|. Stanisavqevi} (1953), Ilona Papi{ta ro|. Dra ga na Joc kov i Bo {ko Ste va no vi}

Silak (1934), Sofija Radoni} ro|. Koji} (1929), Viktor Rumewakovi} (1949), Aleksandra Savi} ro|. Konstantinovi} (1953), Marija Sekeq ro|. Mi{inec (1938), I{tvan Sila|i (1926), Radoslav Stanojevi} (1951), Pa vle Sti ja ~i} (1938), I{tvan Ta ri~ (1932), Dejan Tewi (1976), Katarina Tordaji (1935), Vojin Ubovi} (1946), Stevan Heni} (1964), Borislav Horwak (1937), Slavica Cvetinovi} ro|. Kowevi} (1914), Tomo ân~ar (1940), An ki ca [ar wai ro|. Ro zer (1930), Radojka [etka ro|. Lepir (1934), Rajko [kuqevi} (1942), Marija Jelenkovi} ro|. [a rac (1927), Mi le va ]uk ro|. î tlak (1937), Rad mi la Vla o vi} ro|. No va ko vi} (1948), Bogdan Gu{i} (1936), Milan Damjanovi} (1931), Zlatomir Dimitri} (1933), Zorka @arkovi} ro|. Su{i} (1930), \uro Zeqkovi} (1936), Petar Kaba~ (1932), Dragan Kosanovi} (1957), Miodrag Markovi} (1931), Ana Martuqak ro|. [uqan (1956), Stevo Miqu{ (1935), Sava Mihajlovi} ro|. Zirojevi} (1941), Ladislav Nikoli} (1967), Marija Nikoli} (1939), Todor Olu{ki (1941), Savka Ple}a{ ro|. Polovina (1938), Dragoslav Ra di vo je vi} (1927), Pa vel Spe vak (1929), Obren Stoji{i} (1939), Spomenka Tumbas ro|. Balaì} (1970), Qubica Uro{evi} (1936), Ivka [ari} (1939).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

30.april-1.maj2012.

DE@URSTVA ZA PRVOMAJSKI PRAZNIK

Kod le ka ra u Zmaj Og we na Vu ka Dom zdravqa: Za vreme prvomajskih praznika, u utorak 1. i sredu 2. maja, u Domu zdravqa „Novi Sad” 24 sata }e de`urati pedijatri i stomatolozi u ambulanti u Rumena~koj ulici 102. Lekari op{te i medicine rada radi}e oba dana od 7 do 20 sati u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, a u prigradskim nase-

Marketi: Maloprodajni objekti “Univereksporta” radi}e u utorak 1. maja do 12 sati, a u sredu 2. maja bi}e redovno radno vreme. Prodavnice trovinskog lanca “Idea” i “Tempo” ne}e raditi samo 1. maja, dok }e u sredu biti otvoreni po redovnom radnom vremenu. “Maksi supermarketi” i “Mini Maksi” ne}e raditi u utorak 1. i sredu 2. maja, dok }e

reksportu” biti otvorene od 7 do 20 sati. GSP: Gradski prevoznik }e 1. i 2. maja saobra}ati po nedeqnom redu vo`we. Kiosci za prodaju mese~nih markica za maj za vreme praznika ne}e raditi. U ~etvrak

platou Spensa, na uglu ulica Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa i preko puta Robne ku}e „Bazar” radi}e od 8 do 15 ~asova. Spens: Sportsko poslovni centar }e zbog prvomajskog praznika

Parking besplatno Za vreme prvomajskih praznika parking u gradu se ne}e napla}ivati. Besplatno parkirawe va`i 1. i 2. maja, a za to vreme de`ura}e pauk slu`ba u saradwi sa saobra}ajnom policijom. qima od sedm do 10 sati i to u mestima: Rumenka, Veternik, Ka} i Petrovaradin. I 1. i 2. maja od 7 do 20 ~asova ekipe Slu`be za ku}no le~ewe pose}iva}e svoje pacijente, a patrona`ne sestre obilazi}e bebe i porodiqe. Kol centar ne}e raditi tokom praznika. Telefon u objektu „Rumena~ka” za pedijatriju je 021/4879-360, a za stomatologiju 4879-301, u „Jovan Jovanovi} Zmaj” broj telefona je 4879-594.

svi “supermarketi Maksi”, koji rade 24 sata, biti otvoreni sve vreme. Po{te: U utorak 1. i sredu 2. maja od 8 do 20.30 sati radi}e de`urna po{ta u tr`nom centru “Roda”, Temerinski put 50. Tako|e, u utorak 1. maja od 7 do 11 sati radi}e po{te u objektima “Univereksporta” u Ulici Teodora Mandi}a 23, Futo{kom putu 93c, Narodnog fronta 73a, u Temerinu u Ulici novosadskoj 533, dok }e u sredu 2. maja po{te u “Unive-

Fo to: B. Lu ~i}

U VRTI]U „^UPERAK”

Ro di te qi za su ka li ru ka ve i petak 3.i 4. maja, od 5.30 do 19. 30 ~asova bi}e otvoreni kiosci na Novom nasequ, kod fakulteta u Stra`ilovskoj ulici i nov kiosk kod Futo{ke pijace. Kiosci preko puta Limanske pijace, kod biv{e Lutrije Vojvodine, na

u utorak, 1. maja biti zatvoren, dok }e u sredu, 2. maja bazeni raditi u smenama od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 ~asova. Tokom praznika jedino }e teniski tereni raditi svaki dan od 7 do 22 ~asa.

RASPISAN KONKURS ZA IZDAVAWE POSLOVNOG PROSTORA

Spens nu di 49 pra znih lo ka la Spens je pre nekoliko dana raspisao konkurs za 49 praznih lokala koji su pravno ~isti i oni su u narednom periodu na raspolagawu potencijalnim zakupcima. Po re~ima direktora Spensa Borisa Barjaktarovi}a u Centru ima jo{ poslovnih prostora koji su prazni, ali su oni u sporovima pa nisu u ponudi za izdavawe. Princip izdavawa koji je odabran vrlo je sli~an javnim nabavkama {to zna~i da }e zainteresovani slati zatvorene ponude, a definisana je minimalna cena izdavawa po kvadratu. Informacije o konkursu, koji traje jo{ 15 dana, mogu se do-

Ak tu e lan je i kon kurs za ugo sti teq ski obje kat na pla tou no vog, otvo re nog ba ze na, ko ji }e po ~e ti da ra di po ~et kom ju na biti u Spensu ili na sajtu ovog preduze}a.

Tako|e, aktuelan je i konkurs za ugostiteqski objekat na platou

novog, otvorenog, bazena koji }e po~eti da radi po~etkom juna. [to se ti~e bazena na „Sajmi{tu” oni }e po~eti da rade kada krene letwi raspust, a na wima je potrebno dovesti u red tehniiku i obaviti sitnije intervencije.

Sude}i prema pro{loj sezoni, otvoreni bazen na Spensu se, kako kaè Barjaktarovi}, pokazao kao idealan za malo druga~iju zabavu nego kupali{ta na „Sajmi{tu”. - Kada govorimo o bazenima ove godine }emo poku{ati da razdvojimo ponudu „Sajmi{ta” i Spensa, {to zna~i da je „Sajmi{te” pogodnije za neku porodi~nu pri~u, dok je novi bazen primamqiviji za mla|u generaciju. Pro{le godine na novom bazenu je bilo jako dinami~no u ve~erwim satima, {to zna~i da je on sjajna destinacija za no}ne zabave - dodaje Barjaktarovi}. Zato je u planu da se ove sezona na otvorenom bazenu Spensa ~e{}e organizuju ùrke i druèwa. [to se ti~e ponude u okviru bazena ona }e se sastojati od pi}a, sladoleda i hrane koja ne mora da se priprema na licu mesta. B. M.

USVOJENA STRATEGIJA O PRISTUPA^NOSTI

Ar hi tek ton ske ba ri je re idu u pro {lost Povodom usvajawa Strategije pristupa~nosti Grada 2012-2018. koja podrazumeva otklawawe svih arhitektonskih barijera za osobe sa invaliditetom prikazan je film „Pet puta pet“ multimedijalnog umetnika iz Novog Sada Zorana Tairovi}a. - Film „Pet puta pet“ se sastoji iz pet razli~itih oblasti kojima se bavi socijal-

na za{tita Grada - rekla je ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci prof. dr Sawa Stojanovi}. – Ovo delo govori o arhitektonskim barijerama sa kojima se susre}u osobe koje koriste kolica. Upravo to ukazuje na neophodnost dono{ewa Strategije pristupa~nosti ~ije usvajawe ne zna~i momentalnu akciju na

svim poqima. U pitawu je sistematski rad, planirawe i zajedni~ka dru{tvena odgovornost. Apelovano je na sve gra|ane da svoje sugestije i predloge za uklawawe svih mogu}ih barijera dostave Timu za pristupa~nost na mejl pristupacnost.ns@gmail.com. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

Roditeqi mali{ana koji idu u vrti} „^uperak”, u MZ “Sava Kova~evi}” napravili su radnu akciju, kako bi svojoj de~ici i wihovim vaspita~icama napravili prijatniji ambijent prili-

kom boravka u objektu. Latili su se alata, zasukali rukave, ofarbali ogradu i tako pokazali da i naizgled male stvari mogu da usre}e. Q. Na.

U GALERIJI TAPISERIJA „BO[KO PETROVI]”

Pro mo ci ja pr vog zbor ni ka „Ate qea 61” Promocija prvog zbornika „Ateqea 61” i izlo`ba tapiserija odr`a}e se u petak 4. maja u 13 ~asova u Galeriji tapiserija „Bo{ko Petrovi}”, Bastion Leopolda 10b na Petrovaradinskoj tvr|avi. Prvi broj zbornika posve}en je autorima koji su dobitnici „Godi{we nagrade” „Ateqea 61” za poseban doprinos razvoju tapiserijskog medija u biv{oj Jugoslaviji i Srbiji: Bo{ku Karanovi}u, Nade`di Novi~i}, Branislavu Suboti}u, Mateji Rodi}iju, Nadi Pozna-

novi} Axi}, Milici (Mr|i) Kecman, Stevanu ^uki}u, Jadranki Simonovi}, Nadi Man~i} i Du{anki Botuwac. Opusi ovih umetnika obja{weni su kriti~kim tektovima dr Mirjane Teofanovi}, Goranke Vukadinovi} i Save Stepanova na srpskom i engleskom jeziku, uz brojne reprodukcije tapiserija. O izlo`bi tapiserija govori}e Laslo Sila|i, Goranka Vukadinovi}, Sava Stepanov i Nada Poznanovi} Axi}. I. D.

IZBORI 2012.

Sa rad wa SNS i pred u zet ni ka Gradski odbor Srpske napredne stranke i Asocijacija malih i sredwih preduze}a i preduzetnika Novog Sada potpisali su ju~e me|usobni sporazum i tako ozvani~ili saradwu. Predsednik GO SNS i kandidat za gradona~alnika sa liste „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikoli} (Pokrenimo Novi Sad)” Milo{ Vu~evi} rekao je da ovaj akt defini{e zajedni~ke ciqeve koja budu}a gradska vlast i ova Asocijacija treba da sprovode. - Ova asocijacija nam je konkretno sugerisala i dala predlog da treba subvencionisati

otvarawa novih radnih mesta, ali ne na {est meseci ili godinu dana, ve} kod zapo{qavawa za stalno. Imamo predlog i kako da ekonomi~nije i boqe iskoristimo prazne prostore od pojedinih javnih preduze}a - rekao je Vu~evi}. Dodao je da vlast mora imati otvoreni dijalog sa privrednicima koji rade u Novom Sadu, koji zapo{qavaju sugra|ane i pla}aju poreze i doprinose. Tako|e, privrednici moraju po{tovati sva prava zaposlenih, a posebno, kako se moglo ~uti, prava `ena. B. M.

065/47-66-452

Tan ki zi do vi na pro ve ru Mikser i blender remete ku}ni red? Mo`da bi bilo dobro da komunalna policija vodi evidenciju iz kojih zgrada se qudi najvi{e `ale, pa da neko ispita kvalitet gradwe, po{to danas svako gradi, a ni cena nije merilo kvaliteta. 062/8338...

RADOVI U KARLOVCIMA

Mi lion za ob no vu pi ja ce Gra|evinsko preduze}e „Petrovaradin” iz Petrovaradina odabrano je za izvo|a~a radova na pijaci u Sremskim Karlovcima. Radnici te firme ve} su prionuli na posao i prema predvi|awima, zavr{i}e ga za sedam dana, ukoliko ih ki{a ne omete. Rekonstrukcijom }e biti obuhva}eni izrada rampe za invalide i stepeni{ta na drugom ulazu u pijacu u Preradovi}evoj uli-

ci, te betonskog venca na severnoj strani pijace, betonirawe rupa i o{te}ewa na platou, popravka tezgi, vitrina i korpi, izrada i monta`a oluka. Vrednost radova sa PDV-om je 1.090.248,02 dinara, od ~ega je 400.000 obezbedio Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo. Uprkos rekonstrukciji pijaca }e raditi. Z. Ml.

*** U Fru{kogorskoj 15 ukraden metalni brisa~ koji tu stoji 47 godina! Odvratno! Dosta lopovluka! O kerovima da ne pri~am, u`ivaju na suncu! 064/2953... *** Molim da se u okviru predizborne kampawe stranke slikaju u na{oj ulici: Kosovska u Rumenki bez osvetqewa, a sa barama i gomilom rupa. 064/1400... *** @ivim daleko od o~iju javnosti, okovana bolom. Zaboravqena od mnogih! Tra`im azil u Novom Sadu 064/0485...

*** Gospodo moète da napla}ujete ulaz na Fru{ku goru, ali tek kad asfaltirate taj put posle 40 godina, udarne rupe kola da polomi{, a vi ho}ete planinski turizam. Bruka. 061/1118... *** U predizbornornoj propagandi neki iznose da zemqa treba da bude politi~ki neutralna. Iluzija je da jedna mala prezaduèna zemqa, a zna se i kome, moè da bude politi~ki neutralna. Takva je napr. [vajcarska. A za{to? Zna se za{to. Ona ima dobru ekonomiju. Samo dobra ekonomija je i dobra politika, pa to i vrapci znaju. Zahvalan, Pera. 063/7007... *** ânku zabranili spot sa detetom, kao to je zloupotreba dece! Pa {ta je onda sa Tadi}evim spotom i bilbordim gde se u spotu ~ak objavquje i prezime porodice deteta sa kojim se on kobajagi igra. 061/1145...

NOVOSADSKA HRONIKA

30.april-1maj.2012.

DNEVNIK

c m y

РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА ЕДУКОНС ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР АНДРЕЈЕВИЋ:

Без компромиса у побољшању квалитета Стално побољшање квалитета основни је циљ Универзитета „Едуконс” у Сремској Каменици, првог акредитованог недржавног универзитета у Војводини, открива у разговору за „Дневник” његов ректор проф. др Александар Андрејевић и додаје да је то већ дефинисано и својеврсним пројектом. С тим „златним правилима” биће, наравно, упознати наставници, сарадници и студенти овдашњих факултета, али ће бити доступна и најширој јавности јер ће бити окачена и на сајту овог универзитета: www.edu cons.edu.rs. - Одлучни смо да заиста прионемо на оно што се зове стално побољшање наставног процеса, а пројекат смо назвали „Стална селекција професора”- објашњава за ректор Андрејевић. - Интерно смо направили две врсте анкете, са само четири питања. Прва ће нам помоћи да сагледамо квалитет студената, да видимо какве оцене имају, у ком проценту похађају наставу...али и да се процене професори. Какав си у учионици? Да ли је твоје преношење знања за студента „догађај” или си монотон; да ли твоје знање прати трендове у области из које држиш наставу, односно да ли читаш литературу и да ли убацујеш нешто ново; да ли твоја књига или уџбеник по којем радиш има хиљаду и не прати петнаестонедељни распоред предавања, или има 150 страна и студент лако може да испуни своје обавезе, јасно му је градиво...Такође, кроз анкету ћемо проверити и да ли су и колико наставници доступни у комуникацији са студентима за консултације, вежбе било шта, јер је увек и у фокусу свега - студент. Наш саговорник указује да је могуће да ће бити и оних који ће протумачити да је на приватном универзитету овако нешто лако

извести, јер се овде може „захтевати” од наставника да овако раде. - Међутим, стално се мора радити на подизању свести професора, редовних, ванредних, доцената, асистената да су они ту због студената и да студент мора бити у средишту њихове пажње. И не може консултација да буде заказана у 10 или 11 сати, када имају наставу. Мораш да останеш на Универзитету, да би заказао пријем студента, у 13, 15 часова, када може да дође. Рекао сам професорима да ћу их квантифицирати у сваком сегменту, па и у радном времену. Ја разумем да је ово академска институција и да је људима потребно и одређено време да код куће раде на себи, пишу итд. Али, ако већ не седиш осам сати овде, онда ћеш седети четири-пет сати, мораш се идентификовати овде, јер реформисане, тзв. болоњске студије су другачија прича! Други документ односиће се на научну продукцију. Без обзира да ли је наставник у друштвеним, природним, техничким наукама Универзитет ће захтевати да сваки појединац направи одређени број бодова, што ће морати да ураде, а то значи да пишу и објављују радове, да ревносно прате оно што се догађа у области науке којом се баве. - Да би нечији рад био објављен у неком од часописа са СЦИ листе, да би био цитиран, мора да прати оно што је најновије у његовој области. Што значи да морају да консултују лите-

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14, 16), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19), „Igre gla di” (17.20, 22.10),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.15), „Lok aut” (16.10, 20.30, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Zoj kin stan” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Mi le va Ajn {tajn” (20) (Prvog maja nema predstave)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu u ponedeqak, 30. aprila, bi}e sahraweni: Marija Radeta Savi} (1935) u 11.15 ~asova, Predrag Igwatovi} (1946) u 12 , Mara Mileta Perdan (1933) u 12.45, Bajru{ Musqija Beri{a (1961) u 13.30, Milan Radomira Jankovi} (1924) u 14.15, Biserka Gu{te [pawa (1926) u 15 i Slobodan Pere Vujkov (1944) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu istog dana }e biti sahrawen Sava Branka Novakovi} (1935) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Veterniku }e biti sahrawen Dragan Petra Karan (1930) u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici Du{an Aleksandra Petkovi} (1939) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawe Stevan Kova~evi} u 11 sati. Na grobqu Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen Stjepan Petra Traqi} (1922) u 15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Nikola Milana No`ini} (1962) u 15 sati.

ратуру, да су стално присутни негде на интернету. Кад та најновија знања стално добијају, то је на неки начин гарант да ће наставник бити интерсантан и студентима - објашњава Андрејевић и наглашава да ће ово бити у интересу како самих наставника

и сарадника, јер је квалитет и квантитет њихове продукције услов за избор у наставничка звања. - Али, то је и интерес институције, јер не могу да дозволим да институција дође у проблем приликом акредитације зато што неко није одрадио свој део посла. Наравно, кад будеш добио свој резултат из анкете у настави, кад будеш добио захтев Универзитета: „Шта ти је научна продукција” сам ћеш да напишеш како ћеш то да урадиш и то ћеш да потпишеш и тако ћу да те пратим. Читав пројекат могао би, по речима ректора „Едуконса”, да се назове „Стална селекција

професора и свих учесника у ланцу образовања”, који је, уз поменута два сегмента, направљен ради сталног подизања квалитета наставе. Нема више импровизације, млади људи данас, што је последица интернета, различитих друштвених мрежа, технолшких иновација, хоће конкретна знања, а наставници морају бити спремни да им пруже не само сопствени монолог, већ да одговоре на њихова питања, али и да подстакну студенте на интерактивност. Студенти „Едуконсових” факултета имају различита занимања, неки хоће да наставе студије у иностранству, други да добију потврду овде стеченог знања... - Ево наши студенти су сад у Португалу, други су завршили у Ници, Лондону... Значи да су са знањем овде стеченим могли да наставе да се усавршавају у земљама ЕУ. За Универзитет „Едуконс”, као младу високообразовну институцију, много значи да на такав начин добије „своје место под сунцем”, односно, у простору високог образовања Србије - истиче проф. др Александар Андрејевић и додаје да најбоље пролазе студенти с Пословне економије, те да га посебно радује што сад имају јаку конкуренцију колега са Заштите животне средине. - Једна од наших докторанткиња је победила на конкурсу који расписала амбасада Израела у Београду и њу је два месеца стипендирала израелска влада и управо се вратила. Тамо је учествовала у једном великом пројекту који тангира и еколошку пољопривреду и заштиту животне средине, а све је било под супервизијом Хеброн универзитета у Јерусалиму. То је оно како Универзитет треба да се позиционира. Данас-сутра ћемо учествовати у процесу рангира-

шку врхунских професора с Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, и једногодишњи мастер програм Глобална и регионална енергетска политика. Спремају и покретање новог модула на четвртој години Пословне економије и на мастер нивоу, где ће студенти моћи да изаберу логистику с посебним нагласком на речни транспорт. - Ту је Зелена економија, коју смо почели пре две године, и

Нов програм: Примењена корпоративна безбедност Нов студијски програм Примењена корпоративна безбедност, одговор је на захтеве данашњег времена, каже Андрејевић: - Ако пођемо већ од безбедносних интеграција, односно сарадње земаља у окружењу. Рецимо, кад се излије муљ у Мађарској и ми овде морамо о томе да бринемо, регион је повезан, нисмо ми „истргнути” из неког ткива већ смо део тога. Делимо исту судбину и потребни су нам стручњаци за еколошку безбедност, корпоративну.., сто врста бебедности постоји и, наравно, да постоји велико интересовање за то - каже ректор Андрејевић и наглашава да је за отварање новог факултета у саставу „Едуконса” већ добијена подршка једног од највећих светских центара за безбедност из Израела. - Имаћемо овде и један број њихових професора. Нови програм промовисаћемо 14. јуна, када ће се одржати стручни скуп о безбедносним интеграцијама и улози АП Војводине, у чијем раду ће учествовати еминентни људи из различитих области безбедности. средине, Еколошке пољопривреде, Академије класичног сликарства, од ове године Универзитет „Едуконс” уводи и програм који ће се звати Примењена корпоративна безбедност, и прва генерација уписаће се већ у наступајућој 2012/13. Такође, „Едуконс” ће на својој Академији класичног сликарства увести од ове године и програм Дигитални мултимедији, који су такође врло привлачни за младе, а ту виде и могућност запошљавања. Увешће, уз подр-

за недељу дана ми ћемо склопити комплетан програм и ускоро га предати Комисији за акредитацију. То међународни мултидисциплинарни мастер програм зелене економије, који је веома атрактиван. Ове студије интегришу управљање финансијским, људским и природним капиталом, а настава ће се одвијати на универзитетима у Прешеву (Словачка), Букурешту, Скопљу и у Србији, на „Едуконсу”поентира ректор Андрејевић. В. Чекић

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

ња универзитета и наравно да „Едуконс” и унапред мисли о свему томе. И наравно да ми желимо да наши студијски програми пре свега буду актуелни и савремени. Појава нових компанија захтева нека нова занимања и „Едуконс” о томе изузетно води рачуна и, како најављује његов први човек, уводи нове студијске програме. Поред својих устаљених програма Пословне економије, Менаџмента, Заштите животне

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

30.april-1.maj2012.

АПАТИНСКА ПИВАРА УСКОРО ГРА ДИ ПРЕЧИСТАЧ ОТПАДНИХ ВОДА

Ко ри сно и за град и за фа бри ку

Отво ре на спорт ска ха ла у Мо кри ну МО КРИН: Председник Владе Војводине др Бо јан Пај тић отворио је новоизграђену спортску халу у Мокрину. – Важно је младе задржати у селима, јер без срећног и развијеног села. нема развијене Војводине и Србије. Мокрин заслужује овакву спортску халу, јер је једно од највећих села у Војводини. Деца, бавећи се спортом, израстају у здраве и успешне људе, а овај објекат ће им то омогућити. Уједно, у хали ће, осим спортских догађаја, моћи да се одржавају културне и друге манифестације. Спортска хала налази се у дворишту Основне школе „Васа Стајић“, површине је 1.500 квадрата и има 500 места.

Председник Месне заједнице Мокрин Го ран Ду ми тров рекао је да је изградња спортске хале коштала 117 милиона динара. Средства су обезбедили Фонда за капитална улагања, 90 милиона и локална самоуправа 27 милиона динара. Мокрин је једино село у Србији које има прволигашки мушки рукометни тим и у шали се увек напомиње то да су првотимци увек играли у гостима, јер су ривале дочекивали у спортској хали у Кикнди и сада ће коначно моћи да буду домаћини на утакмицама. На спорсткој хали остало је да се уради грејање ван објекта и котларница, од које ће користи имати и ученици школе. А. Ђ.

Освештан темељ Светосавског дома СТАРА ПАЗОВА: Епископ сремски Василије је у суботу служио свечану литургију у Старој Пазови, у храму Покров пресвете Богородице, уз саслужење више свештника Епархије сремске, а потом освештао темеље будућег Светосавског дома, поред ове православне цркве. Црква Покров пресвете Богородице у старопазовачком насељу, познатом као Мала Босна, подигнута је последњих неколико година, као и нова основна школа „Симеон Араницки“, а сада

су ударени темељи објекта у којем ће бити уређен простор за окупљање верника, верску наставу и стан за свештеника. На свечаности су уручене архијерејске грамате председнику општине Горану Јовићу, директору Дирекције за изградњу Јовану Тишми и Слободану Илићу, који је руководио радовима. Програм су, појањем и стиховима, обогатили црквени хор „Свети владика Николај Српски“ из Нове Пазове и ученици школе „Симеон Араницки“. А. Мали

Пуштање шаранске млађи у Тису код Бечеја

Тиса обогаћена шаранчићима БЕЧЕЈ: Риболовачки савез Војводине оплеменио је ових дана са 2.000 килограма шаранске млађи из Рибњака „Двор”у Банатском Двору воде којима управља. Највећи део шаранчића од десетак центиметара и већих пуштено је у Тису. - Први контигент од 200 килограма пустили смо у Кикинди, затим у

Адорјанском језеру 150 килограма, а онда редом у Тису по 500 килограма у Кањижи, Сенти и Бечеју, као и 150 килограма у ађанском Буџаку - рекао нам је рибочувар РСВ Горан Јерков. Овим РСВ не завршава посао порибљавања Тисе, јер ће се на јесен обавити слична акција. В. Ј.

НИС тражи нафту око Кикинде

КИКИНДА: Геофизички сервис „НИС Нафтагаса” почео је да истражује нафту и гас на територији града Кикинде. Уколико се за време радова причини штета на парцелама, грађани могу то да пријаве у просторијама Јавне агенције

за пољопривреду и малу привреду Општине Кикида, сваког радног дана, од 7 до 15 сати. Приликом пријаве грађани морају да доставе и податке о власнику и број катастарске парцеле. А. Ђ.

АПА ТИН: Апатинска пивара, општина Апатин, ЈКП „Наш дом“ и ЈП Дирекција за изградњу потписали су јуче уговор о купопродаји 1,6 хектара земљишта, по цени од 56,2 милиона динара, на којем ће Апатинска пивара градити фабрику за прераду отпадних вода и пратећу инфраструктуру. -Започињемо нову фазу пројекта, вредног шест милиона евра, што значи да очекујемо да ће до кра ја годи не поче ти из град ња пречистача опадних вода. Будућа фабрика ће допринети дугороч-

ном решавању одвођења отпадних вода на те ри то ри ји гра да, подједнако значајно за грађане и за Пивару. У до садашњим активно стима, имали смо велику подршку локалне заједнице и верујемо да та помоћ неће изо стати ни у наредном периоду - рекао је директор Апатинске пиваре и регионални председник за Србију и Црну Гору Или ја Шет ка. -На истој локацији ће бити и фабрика за пречишћавање отпадних вода за град, с тим да ће Апатинска пивара изградити потреб-

ну инфраструктуру за обе фабрике. Брзо ће започети и изградња друмског терминала, па очекујемо да ће до краја године у РТЦ-у започети три инве стиције: фабрика за пречишћавање отпадних вода, лука и друмски терминал. Верујем да ће Апатинска пивара и надаље помагати изградњу града, како је то чинила до сада - рекао је председник општине др Жи во рад Сми ља нић. Као главни инве ститор, Пивара ће сно сити трошкове изградње своје фабрике и трошкове изград-

ДОНАЦИЈА ИТАЛИЈАНСКЕ ФИРМЕ СОМБОРСКОЈ БОЛНИЦИ

Сти жу три „дукато” во зи ла

СОМ БОР: Представници италијанске фирме МГГ Пи е тро Га ли зи о ли, Ма рио Бо на и ти и директор МГГ за Србију Не бој ша Гла дић, у Сомбору су промовисали возио марке „дукато“, уређено за потребе особа са инвалидитетом, и том приликом овдашњој Општој болници „Др Радивој Симоновић“ поклонили једна инвалидска колица. - Фирми МГГ није циљ само комерцијални ефекат, већ кроз своју делатност остварује и хуманитарну мисију и Сомбор ће бити први град у Србији са којим ће МГГ реализовати пројекат кроз који ће Граду бити уступљена возила за потребе особа са инвалидитетом – рекао је Небојша Гладић. Захваљујући на донацији, градоначелник Сомбора Не ма ња Де лић је рекао да ће Сомбору бити поклоњена таква три возила. - Верујем да ће пројекат, који смо започели, брзо бити реализован и три наше установе: Општа болница, Дом здравља „Др Ђорђе Лазић“ и Геронтолошки центар ускоро ће преузети возила. Ми ће-

мо се и убудуће трудити да помогнемо особама са по себним потребама да живе равноправно са другим људима – рекао је градоначелник Делић. На донацији је захвалио и заменик директора Опште болнице „Др Радивој Симоновић“ др Бра ни слав Бо јић, који је похвалио брзу реализацију донације.

- Прве контакте са представником фирме МГГ остварили смо пре неколико дана и сада већ видимо резултате договора, очекујем да ће наша сарадња и убудуће бити добра – казао је др Бојић, приликом предаје ове мање донације и промоције „дукато“ комбија, којој су присуствовали и други варошки функционери. М. Миљеновић

Све генерације на окупу

ОБЕЛЕЖЕНО ПОЛА ВЕКА ГИМНАЗИЈЕ У АПАТИНУ

Су срет 35 ге не ра ци ја

АПА ТИН: За 50 година постојања, кроз апатинску гимназију “Никола Тесла” прошло је 35 генерација, из школских клупа изашло више од 2.5000 ученика, на челу школе је било осам директора, а многе генерације су ускраћене лепотом гимназијских дана, због паузе од 13 година, када је било усмерено образовање. - Захваљујћи гимназији, у граду је створена интелектуална елита - лекари, професори, инжењери, сликари, писци, новинари, научници, којих је, до оснивања гимназије, мало било. Њени ђаци увек су били покретачи развоја града - рекао је садашњи директор Ко ста дин Ми ћо вић, док су се ученици свих генерација, препознавали, радосни због новог сусрета, окупљени у холу школе, касније на свечаности у Дому културе која је почела са “Гаудеамус игитур”, а завршила се уз музику у бањи Јунаковић. Некадашња гимназијалка, сада професор српског језика Рад ми ла

Гр бић, допутовала је из Београда, да се подсети најлепших дана, како каже, у животу. -Одустала сам од екскурзије, да бих видела своје пријатеље из осме генерације. Овакав јубилеј се не пропушта - рекла је Радмила, док се професор енглеског језика Ср ђан Ше рер највише сећа прве генерације, која је, по њему, као весник новог доба, била најача, иако су његова прерадавања слушали ђаци 15 генерација. Некада ученица гимназије Ду шан ка Ду ба јић, наставница ликовног у пензији, са сетом, прича, казујући да је позив просветара најлепши на свету. -Уз ђаке професори остају вечно млади. Нема веће радости од тога да децу заинтересујете за знање и да вас они на часу са радошћу дочекују - каже Дубајићева, док некадашњег професора математике Ја но ша Пин те ра, поздрављају ученици, којима је заиста умео да пренесе знање из математике.

- Од Пинтера смо много научили, јер је тај предмет за нас није био “баук”, због стрпљења које је професор имао да нам поједностави овај предмет, иако је нама са друштвено-језичког смер било теже да све “укапирамо” - каже ученица седме генерације Луј за Ме са рош, док се ученица Ко виљ ка Зе лић, сећа како је њена генерација наставу похађала у згради основне школе, иза цркве и како су у првом разреду, присуствовали полагању камена темељца са нову гимназију. -Иако ниасам похађала школу у новој згради, дошла сам овде на јубилеј, јер зграде нису важне, колико сећања на гимназијске дане - рекла је Зелићева. Нажалост међу професорима, директорима, ученицима, многих више нема, али су догодвштине о њима из младалачких дана, враћале сећања на најлепши начин. Гимназија је за јубилеј издала монографију, у којој су забележени све генерације и предавачи Ј. Прелчец ове школе.

Де сет од бор нич ких ли ста НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: За локалне изборе за одборнике СО Нови Кнежевац, Општинска изборна комисија прогласила је 10 листа и девет посланичких кандидата по већинском систему за Скупштину АП Војводине. На листићу за избор одборника на првом месту је листа „ДС Борис Тадић”, а потом следе „ЛСВ -

Ненад Чанак”, „УРС - Катарина Николин”, „СВМ - Иштван Пастор”, „Покренимо Нови Кнежевац - Томислав Николић”, „Ивица Дачић - СПС - ПУПС-ЈС”, „СРС - др Александар Мартиновић”, „Преокрет - ЛДП СПО - ВП - Даница Кнежевић-Попов”, „Група грађана Бачикин Јован” и „ДСС-Војислав Коштуница”.

Кандидати за покрајинске посланике у изборној јединици Нови Кнежевац су Ми лан Мир ков (ЛСВ), Ка та ри на Ни ко лин (УРС), Пре драг Бе рић (ДС), Ани ко Је рас (СВМ), Ра до ван Уве рић (СНС), Ми лан Би го вић (СПС), Ми лан Фи рић (Преокрет), Јо ван Ба чи кин (Група грађана), Ми М. Мр. ло рад Чу ку ров (ДСС).

ње пратеће инфраструктуре, за своју и за градску фабрику. С обзиром на то да је СО усвојила План детаљне регулације пречистача и камионског терминала, са пратећом инфраструктуром, Пивара може да почне да прибавља потребне дозволе и потом почне изградњу фабрике за пречишћавање отпадних вода.Треба истаћи и то да је, у протеклих 16 година, Апатинска пивара у локалне пројекте уложила више од 16 милиона евра. Ј. П.

По че ла про сла ва Пр вог ма ја

СУ БО ТИ ЦА: Традиционални „Првомајски уранак „ на Палићу је почео већ у суботу. Луна парк је стигао и поставља се на Палићу, а директор предузећа д.о.о. „Парк Палић” Го ран Га брић каже да 122. прослава Првог маја је почела у суботу и трајаће до 2. маја. - Очекујемо око 80.000 посетилаца за првомајске празнике. Посетиоци ће имати прилику да присуствују званичном отварању прославе Првог маја, коју ће предводити поворка деце, са тамбурашким оркестром, затим да погледају наступ Градског дувачког оркестра, музички програм на полуострву, фестивал “Укуси традиције”, програме у ЗОО врту и многе друге. Као и ранијих година, организован је улаз аутомобила и то изулица: Јожефа Хегедиша, Сплитска алеја и Олге Пенавин. Паркирање ће на овим просторима бити могуће само уз посебне пропуснице. Велики јавни паркинзи су отворени иза хотела “Президент”, на простору бившег Ауто кампа и код Метеоролошке станице, одно сно угао Кањишке и Рибарске улице рекао је директор д.о.о. „Парк Палић” Горан Габрић. С.И.

За са на ци ју де по ни је 47 ми ли о на ТЕ МЕ РИН: Почела је санација Јавне депоније поред пута Темерин – Сириг. На поновљени тендер јавне набавке велике вредно сти - најповољније услове дало је Водопривредно предузеће „Ћуприја“. За обимне радове, који треба да се заврше у року од 60 дана, Министарство за заштиту животне средине Србије усмериће 30 милиона, а општина Темерин нешто више од 17 милиона динара. -Предстоји затрпавање земљом и геотекстилним теписима, а након тога пошумљавање депоније која ће имати облик недовршене пи ра ми де. Из гра ди ће се но ви прилазни пут, како би се лагеровало смеће и отпад из три насељена ме ста Темерина, Бачког Јарка и Сирига, до изградње Регионалне депоније Нови Сад, за више општина из Јужне Бачке – истиче директор ЈКП „Темерин“ Ми ро слав Кља јић. Контрола и мониторинг депоније траје 30 година, неопходно је уградити биозиметре за контролу гасова. У другој фази изградиће се рециклажни центар, како би се по себно одвајали папир, картон, пластика, метал, електронски отпад, а смеће које не може више да се користи за рециклажу, биће одвожено на регионалну депонију. ЈКП „Темерин“ ће, већ у овој години, рециклирањем обезбедити више милион динара. М. Милојевић

30.april-1.maj2012.

c m y

dnevnik

kultura

dnevnik

30.april-1.maj2012.

ПРОТЕКЛОГ ВИКЕНДА НА НОМУСУ

Нови поглед на музику прошлости После вечери великог хорског и симфонијског звука, захуктали наставак Новосадских музичких свечаности донео је гостовања два изврсна страна ансамбла, који су фестивалски програм вратили у контекст камерног музицирања. Стицајем околности, оба наступа повезивало је име знаменитог бечког композитора Густава Малера, иако њихов репертоарски фокус заправо није у потпуности био усмерен на остварења поменутог аутора. У петак увече у Синагоги је одржан концерт Бечке звучне заједнице, интернационалног ансамбла базираног у аустријској престоници, који окупља групу младих, успешних и већ афирмисаних инструменталиста, повезаних афинитетом према камерној музици

музике: концерт-мајстор је била врсна млада виолинисткиња Кристина Шуклар, а међу члановима су флаутисткиња Ксенија Башић, перкусионисткиња Александра Шуклар и виолончелиста Милан Карановић, па је то био и додатни мотив да овај млади бечки ансамбл нађе своје место у фестивалском програму. Њихов наступ пред Номусовом публиком убедљиво је приказао изузетне интерпретативне перформансе овог младог ансамбла, као и начин на који они истражују могућности новог сагледавања и новог приступа значајним делима прошлости. Чланови Бечке звучне комуне, (која иначе постоји од 2008. и броји неких петнаестак чланова), извели су том приликом

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВАЈУ НОВОСАДСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ

Симфоничари и Рита Кинка на затварању Данас се завршавају Новосадске музичке свечаности , које су у протеклих седам дана окупиле врхунске извођаче на концертима уметничке и савремене музике, и плесаче у два балета. Номус ће вечерас у 20 часова у Синагоги бити затворен концертом Војвођанског симфонијског оркестра, под управом Хесуса Медине из Мексика. Овај оркестар, редовни учесник Номуса, концерт је посветио Игору Стравинском и Клоду Дебисију чије се годишњице обележавају. На програму концерта су добро позната Дебисијев прелид „За поподне једног фауна“, као и његова ређе извођена „Фантазија за клавир и оркестар“, у којој ће солистичку деоницу интерпретирати наша угледна пијанисткиња Рита Кинка. Поред премијерног извођења „Фантазије”, симнфоничари ће први пут у Новом Саду извести и оркестарску свиту „Жар птица“ Игора Стравинског. Н. П-ј. као и жељом да својим деловањем оживе тонску уметност и на нови начин је приближе публици. У оквиру овог међународног састава делује и неколико извођача добро познатих овдашњим љубитељима

Четврту симфонију Густава Малера, у транскрипцији за камерни оркестар, чији је аутор вероватно Клод Симон (тај податак није наведен у програмској књижици), која је монументалну звучну архитек-

Оркестар Бечка звучна заједница

тонику Малеровог симфонизма свела на густо испреплетано, али гипко и прозрачно тонско ткање складног камерног звука. Млади музичари Бечке звучне заједнице остварили су том приликом концентрисану и деликатну интерпретацију, суптилно наглашавајући токове повремено бурне а на тренутке детиње разигране Малерове музике. Као солисткиња у завршном ставу наступила је истакнута млада сопранисткиња Романа Бојтел, чија је танано испевана вокална деоница дала додатну драж овом успелом извођењу.

Истог дана, фестивалски програм употпунио је још један вансеријски, балетски догађај: у Српском народном позоришту на сцени „Пера Добриновић“ одржана је представа ансамбла Балета Словенског народног гледалишча из Марибора са насловом „Радио енд Џулиет“ аутора Едварда Клуга на музику енглеског бенда „Радиохед“, која је наишла на леп пријем публике. Следеће вечери, у Синагоги је одржан концерт Камерног гудачког оркестра Малер, реномираног ансамбла међународног састава и

европске репутације који делује под уметничким вођством холандског диригента Лоренса Ренеа, а њихов наступ обухватио је занимљиво конципиран програм разнородних дела америчких композитора двадесетог века, од енергичног и живог тумачења композиције „Друштво“ Филипа Гласа, комада „Бубњање“ Стивена Рајха, жестоких и оштрих, хипнотичких ритмова, до камерног опуса Џ. Адамса са насловом „Sha ker Le aps“. Врхунац вечери било је извођење комплексне четвороставачне „Серенаде“ Леонида Бернштајна, са поднасло-

вом „После читања Платоновог „Симпозијума“, композиције огромног изражајног распона и подједнако сложене структуре. Чланови Малеровог оркестра пружили су слушаоцима импресивно и драматично тумачење ове композиције, приликом којег је посебно запажен бриљантни наступ сјајне младе солисткиње на виолини, Патриције Копачинскаје из Молдавије, која је својом ватреном и бравурозном интерпретацијом опчинила и понела публику. Б.Хложан Фото: С. Дорошки

ОД ЊУ ОРЛЕАНСА ДО ПАРИЗА

Први међународни дан џеза Легендарни музичар Херби Хенкок отвориће данас Први међународни дан џеза јутарњим концертом у Њу Орлеансу, колевци џез музике. Унеско је 30. април крајем прошле године прогласио за Међународни дан џеза, али су прославе овог дана почеле још у протеклог викенда, и то у петак рано ујутру, свирком у Паризу. Данас ће Хенкок, Дајен Ривс, Теренс Бланчард, Елис Вајнтон Маралис свирати док сунце буде излазило изнад Конго трга у Њу Орлеансу док је главни догађај планиран увече у седишту

Уједињених нација у Њујорку. Тамо ће се Хенкоку придружити музичари са пет континената, укључујући и Ди Ди Бриџвотер, Ривсову, Ромера Лубама, Есперанцу Спалдинг, Анђелику Кидјо и Закира Хусаина, на концерту који ће бити емитован широм света. Иако су САД ускратиле средства Унеску због признавања Палестине, УН организација за образовање, науку и културу прославиће ову „најамеричкију„ уметност као силу која доприноси миру, јединству, дијалогу и сарадњи међу

људима. -Верујем да је важно да млади науче о музици и свим њеним богатим разноликостима, рекла је певаццица Барбара Хендрикс. Јасно је када чујете музику из Африке, Малија, Сенегала, Нигерије или када слупшате делта блуз из Мисисипија- да сви говоре истим језиком. Потребно је само да свирамо више, слушамо више једни друге и дозволимо конверзацији да се догоди, додала је она. (Танјуг)

НОВО ИЗ „АГОРЕ”

Вечита потрага за срећом Велики француски писац и члан Радионице за потенцијалну књижевност, међународне групе књижевника и математичара Жорж Перек (1936-1982), постао је познат већ после свог првог романа „Ствари“.Његова прича је из шездесетих година 20. века, а аутор оживљава време рађања потрошачког друштва. Зрењанинска „Агора“ објавила је недавно овај роман у преводу на српски Јелене Новаковић , желећи тако да обележи тридесетогодишњицу Перекове смрти. Читалац прати велику пустоловину посредством анонимног приповедача који се налази изван приче, у којој јунаци трагају за срећом, попут Стендалових, али су у томе трагању условљени другим вредностима, онима које прокламује потрошачко друштво. Ни Перекови јунаци не остварују своје снове чија грозничавост одговара убрзаном ритуму живота у индустријској цивилизацији друге половине прошлог века. Од избезумљеног трагања за срећом, од чудесног осећања да су је, за тренутак, разазнали, да су је назрели, није остајало ништа.

То трагање за срећом подређује његове јунаке једном механизму којим они не могу да управљају. Срећа се појављује у корелацији са радом, који се обично представља у негативним сликама, као нешто што ограничава слободу јер подразумева обавезе, и удоб-

ношћу, која се везује за поседовање материјалних добара. Сукоб између жеље и стварности испољава се као сукоб између ситних свакодневних радости и те прижељкиване „вештине живљења„, који је предмет и овога романа. Жорж Перек је рођен 1936. у Паризу, у породици имиграната, пољских Јевреја. Остао је рано без родитеља - отац је страдао на фронту а мајка у концентрационом логору почетком Другог светског рата . Траума одвајања, коју је доживео у детињству кроз губитак родитеља и раскид са њиховом културом, траума коју је створио упад Историје у његову појединачну судбину, обележила је целокупно Переково књижевно стваралаштво. Она се оцртава не само у аутобиографским делима, него и у романима и појављује се као нека врста егзистенцијалне празнине коју је он покушавао да попуни кроз свој списатељски рад, што га сврстава у ствараоце који су веровали да књижевност има спаситељску функцију. Р. Л.

četvrtak 03. maj

Peter Vajs: Marat the Sade Progon i ubistvo Žana-Pola Maraa, u izvođenju bolesnika duševne bolnice u Šarentonu po zamisli Markiza de Sada Reditelj: Andraš Urban

19 sati*

petak 04. maj

Peter Vajs: Marat the Sade Reditelj: Andraš Urban

19 sati*

ponedeljak 07. maj

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g. Pretplata Ibi Romhanji

19 sati*

utorak 08. maj

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g.

19 sati*

četvrtak 10. maj

Frank L. Baum-Tibor Zalan: Čarobnjak Reditelj: Zoltan Puškaš

Ervin Lazar: Beržian i Dideki Reditelj: Kinga Mezei

nedelja 20. maj ponedeljak 21. maj sreda 23. maj subota 26. maj nedelja 27. maj utorak 29. maj

iz Oza

19 sati*

NOVINARSKA PREMIJERA

Ervin Lazar: Beržian i Dideki Reditelj: Kinga Mezei PREMIJERA Pretplata Ištvan Nemet P. Euroregionalni pozorišni susret – Temišvar, R. Rumunija Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g. Ervin Lazar: Beržian i Dideki Reditelj: Kinga Mezei Pretplata Janoš Nađgelert, Lajoš Šoltiš i Ibi Romhanji Gostovanje u pozorištu Deže Kostolanji, Subotica Peter Vajs: Marat the Sade Reditelj: Andraš Urban Gostovanje u Narodno pozorište, Subotica Žil Leroa: Alabama song Reditelj: Rahim Burhan Novosadsko pozorište- Đačka scena “Šarene iskrice”

sreda 30. maj

Folk and Swing Reditelj: Zoltan Puškaš

* SA PREVODOM Pozorište zadržava pravo na promenu postojećeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 časova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs; ujvidekiszinhaz@yahoo.com

19 sati*

18 sati Temišvar

19 sati*

19.30 sati* Subotica 19.30 sati* Subotica

19 sati*

svet

30.april-1.maj2012.

BRITANSKI PREMIJER DEJVID KAMERON

RUSIJA

Nisam imao tajni sporazum s Mardokom LONDON: Britanski premijer Dejvid Kameron saop{tio je da nije sklapao nikakve tajne sporazume sa medijskim magnatom i predsednikom „Wuz korpa” Rupertom Mardokom, ~ija je kompanija pod istragom zbog prislu{kivawa javnih li~nosti. Britanska vlada je pod pritiskom zbog povezanosti sa Mardokovom korporacijom od kada su on i wegov sin Xejms pod zakletvom izneli dokaze o tome pred britanskom istra`nom komisijom. Kameron je otvoreno priznao da se dodvoravao vlasnicima medija kako bi izneo svoje politi~ke stavove i da je veza izme|u {tampe i politi~ara postala suvi{e bliska. Me|utim, britanski premijer tvrdi da nije bilo nikakvog dogovora da }e, u zamenu za podr{ku novina wegovoj Konzervativnoj partiji, on pomo}i Mardokove poslovne interese me|u kojima i wegov poku{aj da dobije potpunu kontrolu nad televizijskim gigantom BSkajB.

Dej vid Ka me ron

-Ja ne mewam svoje pona{awe da bih se dopao ovom ili onom vlasniku medija - rekao je Kameron televiziji Bi-Bi-Si. -Ja ne radim na taj na~in i to }u re}i i pod zakletvom. Bilo bi potpuno pogre{no da je do{lo do bilo kakve vrste dogovora i to se nije ni desilo. „Wuz interne{enel” je pro{log jula ugasio tabloid „Wuz of d vorld”, po{to je izbio skan-

[PANIJA

Protest zbog novih mera {tedwe MADRID: Desetine hiqada [panaca protestuju u Madridu protiv novih mera {tedwe koje se odnose na potro{wu u oblasti obrazovawa i zdravstvene

ma se ukidaju besplatni lekovi za penzionere i pove}avaju {kolarine za studente, kako bi se u{tedelo dodatnih 10 milijardi evra godi{we. - Smawewe potro{we u zdravstvu i obrazovawu za nas, radni~ku klasu, kap je koja je prelila ~a{u ka`e 60-godi{wi dr`avni slu`benik Domingo Samora. -Bez toga, {ta nam preostaje? Mi ~ak nemamo ni posao. Madrid je obe}ao da }e ove godine svoj buxetski deficit, koji trenutno iznosi 8,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, smawiti na 5,3 odsto. Stopa nezaposlenosti u [paniji u prvom kvartalu ove godine prema{ila je 24 odsto. (Tanjug)

za{tite. Demonstranti nose transparente na kojima, izme|u ostalog, pi{e „Zlo~in je smawivati zdravstvenu za{titu” i „Narodi Evrope, ustanite”, dok na jednom od wih jednostavno pi{e „Ne”. [panska vlada je 20. aprila odobrila reforme koji-

INDIJA

U sudaru autobusa 20 mrtvih LAKNAU: U direktnom sudaru dva autobusa u severnoj indijskoj dr`avi Utar Prade{ poginulo je 20 putnika i povre|eno je jo{ najmawe 18, saop{tila je policija. Dva autobusa, koji se sumwa da su bila prenatrpani, udarili su jedan u drugi na prometnom putu u blizini grada Gorakpura, na oko 200 kilometara severoisto~no od lokalne prestonice Laknau. - Me|ugradski autobus sudario se sa privatnim autobusom oko 11.30 ~asova, poginulo je 20 qudi i 18 je primqeno u bolnicu - rekao je {ef lokalne policije A{uto{. Privatni autobus se od siline udara prevrnuo i upao u jarak pored puta. (Tanjug)

LI^NOSTI OMAR HA SAN Predsednik Sudana Omar Hasan al-Ba{ir, proglasio je vanredno stawe u nekoliko oblasti koje se grani~e sa Ju`nim Sudanom. Borbe du` granice Sudana i Ju`nog Sudana neprekidno traju ve} tri sedmice, zbog ~ega su se dve dr`ave na{le na ivici rata, po{to su vojnici Ju`nog Sudana nakratko zauzeli Heglig, pa se povukli iz podru~ja bogatim naftom na koje Sudan pola`e pravo.

BA RAK OBA MA Ameri~ki predsednik Barak Obama odmrznuo je 147 miliona dolara pomo}i koji su bili nameweni Palestincima u okviru programa „Ulica Sezam”, a koja je ameri~ki Kongres zamrznuo. U oktobru, ~lanovi Kongresa su zamrzli 192 miliona dolara izdvojenih za pomo} Palestincima {to je bila kaznena mera zbog wihovog tra`ewa da postanu ~lan UN.

NI KO LA SAR KO ZI Predsednik Francuske Nikola Sarkozi odbacio je tvrdwe biv{eg direktora Me|una rod nog mo ne tar nog fon da Do mi ni ka Stros-Kana da su mu wegovi politi~ki saveznici i stranka uni{tili predsedni~ku kandidaturu. Kako je rekao, Stros-Kan „treba da }uti” i „po{tedi Francuze svojih komentara”.

dal sa optu`bama da su novinari tog lista prislu{kivali telefonske razgovore i govornu po{tu javnih li~nosti i `rtava nasiqa da bi do{li do tema, a me|u wima i telefon tinejxerke koja je kasnije prona|ena mrtva. Tokom istrage o ovom slu~aju, koja je pokrenuta u januaru 2011. godine, Skotland jard je uhapsio 43 lica koja su jo{ na slobodi pod kaucijom, me|u wima su i biv{i portparol premijera Dejvida Kamerona, Endi Kolson, biv{a urednica tabloida Rebeka Bruks i wen suprug ^arli Bruks. Mardok je u februaru pokrenuo novo nedeqeno izdawe lista „San”, a pomenuti skandal je kompaniju „Wuz interne{enel”, britanski ogranak Mardokove „Wuz korporej{en”, ve} ko{tao 96 miliona evra. „Wuz interne{enel” je platio od{tetu desetinama `rtava skandala ukqu~uju}i glumca Xuda Loa, fudbalera E{li Kola i biv{eg zamenika premijera Xona Preskota. (Tanjug)

dnevnik

c m y

CRNA GORA

Policija protiv molebana

Odluka o pristupnim pregovorima 25. juna

MOSKVA: Lider opozicionog omladinskog pokreta „Mi” i glavni organizator dana{weg molebana „za odlazak Putina” Roman Dobrohotov, priveden je ispred Hrama Hrista spasiteqa, gde je planirao da sa istomi{qenicima odrì najavqenu akciju. Policajci su Dobrohotova odvezli automobilom, a {est autobusa sa pripadnicama policije deùra ispred Hrama u koji moè da se u|e posle rigorozne kontrole i posle prolaska kroz metal detektore. Ispred hrama okupilo se nekoliko desetina pravoslavnih aktivista koji kaù da ne}e dozvoliti u~esnicima najavqenog „pank molebana” ulazak u crkvu. Moleban je zakazan kao odgovor na pro{lonedeqni moleban za za{titu ugleda Ruske pravoslavne crkve. Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril osudio je izjave dela sve{tenstva koje je ocenilo da pro{lonedeqni moleban nije bio potreban i nazvao ih „izdajnicima u mantijama”, ali i najavio da „lova na ve{tice” u Ruskoj pravoslavnoj crkvi ne}e biti. (Tanjug)

PODGORICA: Savet Evrop- On je, kako prenose podgori~ki ske unije (EU) trebalo bi 25. ju- mediji, naveo da }e Crna Gora, na da raspravqa o datumu pri- ukoliko krajem juna dobije zelestupnih pregovora sa Crnom Go- no svetlo za pregovore, imati rom, kazao je glavni pregovara~ te dr`ave sa EU Andrija Pejovi}. Savet EU odlu~io je ranije da Crna Gora dobije datum pristupnih pregovora u junu, ako do tada ispuni odre|ene uslove koji se ti~u vladavine prava. Jedna od ta~aka dnevnog reda bi}e i izve{taj Evropske komisije o ispuwavawu kriterijuma za po~etak pristupnih pregovora s Crnom GoPod go ri ca rom. Pejovi} je podsetio da je Crna Gora ve} formirala spreman raspored daqeg osnivapregovara~ke timove za pogla- wa radnih grupa za pojedina~na vqa 23. i 24. koja se odnose na poglavqa pregovora. vladavinu prava i pravosu|e. (Tanjug)

NIGERIJA

Eksplozije na univerzitetu KANO: U nekoliko eksplozija u univerzitetskom kampusu Bajero u severnom nigerijskom gradu Kano i oru`anim sukobima koje su preneti na obli`we ulice ubijeno je najmawe 20 qudi. Na jednom mestu se moglo videti {est izre{etanih tela

blizu mesta gde je bilo odràno bogosluèwe studenata hri{}ana u krugu kampusa i jo{ vi{e od 10 beìvotnih tela iza univerziteta, potvrdio je novinar AFP mada, kako navodi, nije mogao da pri|e dovoqno blizu da bi ih prebrojao. -Oko 30 minuta odjekivala je serija eksplozija bombi i oru-

àna vatra u starom delu kampusa oko studenskih blokova- potvrdio je predava~ istorije na Bajero univerzitetu Mohamed Sulejman. On je rekao da je sve po~elo oko 9.30 sati po lokalnom vremenu, da je dim mogao da se vidi na sve strane i da su ~uvari kampusa pobegli ne bi li sa ~u va li sop stve ne gla ve. Napad se desio u jednom od amfiteatara koji su ko ri {}e ni kao mesta odrà va wa bo go slu è wa hri {}ana. Abubakar Xibril, port pa rol Nigerijske narodne agencije za upravqawe vanrednim situacijama, nije mogao da kaè koliko je `rtava bilo u tom napadu, mada je naveo da su registrovane najmawe tri eksplozije u i oko kampusa uz sporadi~nu pucwavu koja traje u tom delu grada Kano. (Tanjug)

MALTA

Policija presrela ilegalne emigrante VALETA: Dva broda sa 52 ilegalna emigranta pristigla su na Maltu gde ih je presrela policija, saop{tile su lokalne vlasti, dodaju}i da zbog lep{eg vremena o~ekuje daqi dolazak „ilegalaca” na ostvro. U jednom brodu bilo je 29 qudi i on je pristao kod jednog sela na severu ostrva. Oni su uhva}eni kako poku{avaju da se uspewu uz litice, rekli su policijski izvori. Drugi brod sa 23 osobe je uo~en u blizini Gozoa, maweg ostrva koji ~ini Malte{ki arhipelag, i oni su dovedeni na obalu. Lokalne vlasti jo{ nisu mogle da ka`u odakle su do{li emigranti, od kojih su ve}ina mu{karci. Oni su prvobitno rekli policiji da su Palestin-

ci, a kasnije Libijci pa potom i Egip}ani. Svi oni }e biti odvedeni u prihvatni centar i bi}e im dozvoqeno da zatraè azil, ukoliko to èle. Malte{ke oruàne snage su od 2002. godine presrela skoro 15.000 qudi koji su nelegalno u{li na 372 broda. Wihov dolazak je znatno opao nakon {to je Italija sklopila sporazum sa Libijom o wihovoj repatrijaciji 2009. godine, ali je ponovo u porastu tokom pro{logodi{we pobune u Libiji. Italija, kao najve}a „kapija” za ilegalne emigrante na wihovom putu u zemqe Evropske unije, tako|e beleì wihov pove}an dolazak iz Severne Afrike u posledwih nekoliko sedmica. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

NA KON DVA ME SE CA IN TEN ZIV NE PO TRA GE

Prona|eno telo nestalog de~aka iz Aleksinca? Te lo de ~a ka na |e no je ju ~e uju tru u re ci Mo ra vi ci u se lu Kra qe vo, a po sve mu su de }i ra di se o Mar ku R. (11) iz Alek sin ca, ko ji je ne stao 3. mar ta ove go di ne. Iden ti tet de ~a ka jo{ ni je zva ni~ no po tvr |en, jer se ~e ka ju re zul ta ti ob duk ci je ko ju je na -

Mar ko R. ne stao po ~et kom mar ta

lo `io is tra `ni su di ja Alek san dar Te o do si je vi}. Te lo je pre ba ~e no na In sti tut za sud sku me di ci nu u Ni {u. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma, na te lu ne ma vi dqi vih po vre da ko je bi uka za le na na sil nu smrt zbog ~e ga se pret po sta vqa da se de ~ak uda vio. - Te l o mla | eg uto p qe n i k a pro na |e no je ra no ju tros i o~e ku j u se re z ul ta ti ob duk c i j e. Dok ob duk ci ja ne bu de za vr {e -

na, ne mo è mo da po tvr di mo, ni ti de man tu je mo da je re~ o te lu ne sta log de ~a ka - za sa da je sve {to je zva ni~ no sa op {te no iz MUP-a. Za ne sta lim de ~a kom, po li ci ja je u vi {e na vra ta or ga ni zo va la op se `ne po tra ge u ko ji ma je u~e stvo va lo pre ko 200 po li ca ja ca i pri pad ni ka àn dar me ri je kao i ve li ki broj me {ta na Alek sin ca i okol nih se la. U pr vim da ni ma we go vog ne stan ka, sum wa lo se i da je de ~ak otet, {to se pot kre pqi va lo iz ja vom jed ne oso be ko ja je po ~et kom mar ta pri ja vi la da je „na de lu auto pu ta od Pro se ka ka Pi ro tu iz jed nog u dru go kom bi vo zi lo na vod no pre ba ~e na ma lo let na oso ba sa xa kom na gla vi”. Po red ove, po li ci ji su sti za le i in for ma ci je da je de ~ak vi |an u Ni {u. Je da na e sto go di {wi Mar ko R. ne stao je 3. mar ta oko 14 ~a so va. Po tra ga za wim je kre nu la iz Uli ce Bo à ni} Sta ni} u Alek si na~ kim rud ni ci ma, gde se tog da na igrao is pred zgra de i oda kle mu se gu bi sva ki trag. Mar ko je ina ~e u~e nik spe ci jal ne osnov ne {ko le u Alek sin cu. E. D.

UBI JEN BLI ZAK PRI JA TEQ BRA ]E [A RI]

Rukometa{ica presudila fudbalskom funkcioneru? Pot pred sed nik FK Ru dar Rad mi lo Mi tro vi} (47) ubi jen je u su bo tu u ra nim ju tar wim ~a so vi ma u uli ci Pi per ska BB u na se qu Za go ri~, u Pod go ri ci, sa zna ju „Vi je sti”. Po li ci ja je iden ti fi ko va la i uhap si la Ma ri ju Mi li} (19), mla du ru ko me ta {i cu iz Pqe va qa, ko ja je osum wi ~e na za ubi stvo Mi tro vi }a. Mi tro vi} je za do bio ubod nu ra nu u pre de lu vra ta i hit no je pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar u Pod go ri ci, gde je pre mi nuo, ja vqa pod go ri~ ki list. Ubi stvo se, ka ko je sa op {te no iz cr no gor ske po li ci je, de si lo u sta nu Mi tro vi }a, ali za sa da ni su iz ne ti de ta qi o to me ka ko je do {lo do ubi stva. Na saj tu @en skog ru ko met nog klu ba „Bi se ri”, pi {e da je Ma ri ja igra la na po zi ci ji sred njeg be ka, da je vi so ka 172 cen ti me tra i te {ka 67 ki lo gra ma. Po li ci ja is pi tu je o~e vi ce zlo ~i na i is tra `u je okol no sti ubi stva. Mi tro vi} je bio i pred sed nik Klu ba ma log fud ba la „Mu ni ci pi um S”. Rad mi lo Mi tro vi} je 20. apri la bio ume {an u in ci dent u Pqe vqi ma, ka da je na pao no vi na ra RTV Pqe vqa. Na pad nut no vi nar je ta da re kao da ga je Mi tro vi}, bli zak pri ja teq Dar ka i Du {ka [a ri }a, otvo re nim dla nom uda rio u pre de lu le ve ja go di~ ne ko sti, na kon {to ga je pre to ga ver bal no iz vre |ao pred dva de se tak fud ba le ra i tre ne ri ma Ru da ra.

„DNEV NIK” U PO SE TI PRE KR [AJ NOM SU DU U NO VOM SA DU

Tek svaki stoti odrobija prekr{aj - Zna ~aj no se sma wio broj sa o bra }aj nih pre kr {a ja u od no su na dru ge. Pre ~e ti ri ili pet go di na ova vr sta zah te va ~i ni la je ~ak ~e ti ri pe ti ne, a la ne je bi lo „sa mo„ po la pre kra {a ja po ~i we no u ovoj obla sti - ka è za „Dnev nik„ De ja na \or |e vi}, vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Pre kr {aj nog su da u No vom Sa du. - Od mah da se raz u me mo, sa o bra }aj ci ne pod no se ma wi broj zah te va, na pro tiv, po li caj ci pi {u vi {e pre kr {aj nih pri ja va i to po pra vi lu naj vi {e za br zi nu, al ko hol i ne u stu pa we pr ven stva, ali mi smo do bi li no ve nad le `no sti i broj pred me ta iz dru gih obla sti se vi {e stru ko po ve }ao. U jav nom re du i mi ru pred wa ~e zah te vi za vi ku, vre |a we, na si qe - iza zi va we tu ~e, pro sja ~e we i pro sti tu ci ju -ob ja {wa va su di ja De ja na \or |e vi}. Pre ma we nim re ~i ma Pre kr {aj ni sud uspe {no sa vla |u je pri liv pred me ta, ali po te {ko }e stva ra ju sta ri pred me ti ko ji pred sta vqa ju ve li ki te ret su di ja ma. Ona ka è da je u pr vom tro me se~ ju ove go di ne oko 3.200 nov ~a nih ka zni za me we no u za tvor ske. - I da qe pret wa bo rav kom iza bra ve da je vr lo do bre re zul ta te, jer je od tog bro ja wih 54 oti {lo u za tvor, a sa mo 34 je iz dr à lo te da ne iza re {e ta ka, dok su osta li pu {te ni po sle dan ili dva jer je rod bi na pla ti la slo bo du. Naj ~e {}e se za me wi ju sa o bra }aj ni pre kr {a ji - oko 60 od sto, a sle de oni iz pri vre de s oko 20 pro ce na ta. Ce na za tvor skog da na je 1.000 di na ra a mo gu se za me nu ti naj vi {e dva me se ca. Rad u jav nom in te re su je pred vi |en za ko nom, ali jo{ uvek ni je za ì veo dok se ne uskla de ne ka za kon ska re {e -

wa i pod za kon ska ak ta, {to }e ve o vat no bi ti ob u hva }e no iz me na ma i do pu na ma za ko na ka è na {a sa go vor ni ca. Pre kr {aj ni sud u No vom Sa du je pre ma zva ni~ nim po da ci ma Vi so kog sa ve ta sud stva dru gi po op te re }e no sti u dr à vi, a po uspe {no sti, od no sno bro ju do ne tih od lu ka na osno vu bro ja su di ja ozna ~en je kao tre }i od 45 su do va u Sr bi ji. - Ipak vo di mo kri vi cu u ma lom, a ro ko vi su mno go kra }i. Re al no, pre kra {a ji su bla à vr sta de li ka ta od kri vi~ nih de la. O{tra su pra vi la i kru ta, dok je ve o- ma mno go ugo sti teq skih obej ka ta, pred u ze }a gde se ~i ne i ge ne ral no ve li ka je fre kven ci ja sta nov ni {tva. Stru ka je uo~i la pro blem, zbog zna ~aj nog bro ja za sta re va wa, ko ji je o~i gled no si stem ski. Ta ko, ili }e se me wa ti ne ka pro ce sna pra vi la i nad le `no sti, ili }e se po -

ke in si tu te ko ji }e u~i ni ti pre kra {aj ni po stu pak efi ka sni jim. -Re dov ni pre kra {aj ni po stu pak }e se vo di ti za pre kr {a je ko ji ta kav sta tus za i sta za vre |u ju kao {to su te ì, ozbiq ni ji pre kr {a ji kao oni iz Za ko na o jav nom re du i mi ru i oni iz pri vre de s vi so kim i mi ni mal nim ka zna ma, a sa dru ge stra ne }e se su do vi oslo bo di ti pre kra{ ja kao {to su za u ze }e ze le ne po vr {i ne za ko je se sa da vo di isto ve tan po stu pak kao i za tu ~u. Jed no stav no, uve {}e se in sti tut pre kra{jnog na lo ga ko ji je u okru è wu dao iz u zet ne re zul ta te, jer je ti me de set ko van broj pred me ta ka è De ja na \or |e vi}. Pre kr {a ji su naj broj ni ja vr sta de li ka ta ko ji za di ru u sva ku po ru i dru {tva i ì vo ta gra |a ni na i go to vo sva ko se su sret ne sa ne kim De ja na \or |e vi} Fo to: B. Lu ~i} pre stu pom. -Tre b a omo g u } i t i da po stup ci bu du {to kra }i i Li~ na kar ta su da efi ka sni ji, ali ob zi rom da Pre kr {aj ni sud u No vom Sa du ko ji ima ode qe wa u Vr ba su, Ti te se pre kr {a ji pro pi su ju i za ko ni ma i pod za kon skim ak lu i Be o ~i nu, ima 30 su di ja, pet u ode qe wi ma, a osta le u se di {tu. Re~ je o su du dru gom po ve li ~i ni u Sr bi ji, po sle onog u Be o gra du. ti ma, mi tre nut no ba ra ta mo sa pre ko 150 za ko na i vi {e Za pr vo tro me se~ je ove go di ne u no vo sad skom Pre kr {aj nom su sto ti na pod za kon skih aka ta du do ne to je pre ko 8.500 od lu ka, a pri liv pred me ta u istom pe ri ve za nih za raz li ~i te pre kr o du je bio 5.700 zah te va. U ovoj go di ni do 1. apri la pre ne to je {a je {to ta ko |e op te re }u je 36.000 pred me ta {to je za 9.000 ma we u od no su na pret hod nu. Iz na{ Sud. Mo ram na po me nu ti obla sti sa o bra }a ja do ne to je 4.312 pre su da, iz pri vre de - 2.465, da bi nam mno go po mo glo kad jav nog re da i mi ra - 1.063, fi nan si ja i ca ri ne - 257 i jav ne bez bi do b i l i kom p ju t er s ku bed no sti - 458 re {e wa. opre m u i soft v er {to bi zna ~aj no uti ca lo na br zi nu ve }a va ti broj su di ja {to bi mo - ven ci jom o za {ti ti qud skih na {eg ra da i sva ka ko bi gra glo i}i u ne do gled - oce wu je pra va u vo |e wu po stup ka, |a ni ose ti li bo qi tak u ra du \or |e vi }e va. ofor qme na je rad na gru pa za ovog su da - ob ja {wa va za na{ Pre ma we nim re ~i ma zbog su {tin sku iz me nu Za ko na o list De ja na \or |e vi}. uskla |i va wa sa Evrop skom kon pre kr {a ji ma ko ja }e uve sti ne M. Vu ja ~i}

UDRU @E NE BEZ BED NO SNE SNA GE IZ VE LE AK CI JU U BE O GRAD SKOJ ARE NI

Spremni i za nau~nu fantastiku Rad mi lo Mi tro vi} bio bli zak sa [a ri }i ma

Mi tro vi} je ~e sto bo ra vio u Pqe vqi ma, a po seb no po sled wih ne ko li ko go di na. Bio je pred sed nik klu ba u ma lom fud ba lu „Mu ni ci pi um S” sa ko jim je po sti gao broj ne uspe he kao {to su pla sman u Li gu {am pi o na i osva ja we ne ko li ko {am pi o na ta Cr ne Go re. Do la skom Du {ka [a ri }a na ~e lo Fud bal skog klu ba Ru dar, Mi tro vi} je iza bran za pot pred sed ni ka klu ba jer je va `io za do brog pri ja te qa po ro di ce [a ri}. Mi tro vi} je u su bo tu sa eki pom Ru da ra ot pu to vao u Pod go ri cu na me~ sa eki pom Mla do sti i na kon od i gra ne utak mi ce is pra tio je fud ba le re Ru da ra i stru~ ni {tab za Pqe vqa, a on je ostao u Pod go ri ci. E. D.

VI SO KI SA VET SUD STVA RAZ RE [IO SU DI JU U PO @A REV CU

Otkaz zbog sabotirawa postupka Vi so ki sa vet sud stva(VSS) raz re {io je du `no sti Gor da nu Vi doj ko vi} su di ju Osnov nog su da u Po à rev cu. U obra zlo è wu od lu ke VSS-a sto ji da je Vi doj ko vi }e va sa bo ti ra la po stu pak pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a i da se gru bo ogre {i la o su dij ski po ziv. Pod se }a mo, Mi ni star stvo prav de Sr bi je je sre di nom mar ta pod ne lo di sci plin skoj ko mi si ji Vi skog sa ve ta sud stva ini ci ja ti vu za is pi ti va we ra da su di je Osnov nog su da u Po à rev cu Gor da ne Vi doj ko vi}, ko ja je do ne la pre su du ko jom se zbog

30.april-1.maj2012.

za sta re lo sti od bi ja tu `ba pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a. Ka ko je ta da re kla mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi}, „ima ju }i u vi du da je pred met sve vre me bio kod iste su di je, ko ja je sve vre me su di la Mar ku Mi lo {e vi }u, kao i zbog to ga {to su pro pu sti u we nom ra du kon sta to va ni i od vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka Osnov nog su da u Po `a rev cu i u pre su di Ape la ci o nig su da, ste kli su se uslo vi da Mi ni starvstvo prav de pod ne se ini ci ja ti vu za is pi ti va we we nog ra da”, na ve la je mi ni star ka Ma lo vi}. E. D.

Pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va ju ~e su is pred be o grad ske ha le „Are na” uspe {no iz ve li ve `bu oslo ba |a wa ta la ca, u ko joj je u~e stvo va lo oko 700 pri pad ni ka svih po li cij skih je di ni ca ukqu ~u ju }i @an dar me ri ju i SAJ i he li kop ter ske je di ni ce. Na ve `bi ko ju su po sma tra li broj ni gra |a ni i po li cij ski ata {ei u~e stvo va li su i po li cij ski snaj pe ri sti, eki pe za kon tra di ver zi o ne pre gle de, va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce, psi tra ga ~i, kao i pri pad ni ci osta lih je di ni ca po li ci je. Mi n i s tar unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, ko ji je pri pad ni ci ma MUP-a i po li ci je ~e sti tao na uspe {no iz ve de noj ve `bi, re kao je da je ta ve `ba po ka za la za {to srp ska po li ci ja u`i va vi sok ni vo po ve re wa me |u gra |a ni ma. On je re kao i da su i na ovoj ve `bi pri pad ni -

ci MUP-a i po li ci je po ka za li vi sok ste pen ospo so bqe no sti za re {a va we naj slo `e ni jih za da ta ka, do dav {i da to {to je da nas pri ka za no „gra |a ni ma iz gle da kao na u~ na fan ta sti ka, od no sno kao ne {to {to se ne mo `e de si ti”.

ZA U STA VQEN PO KU [AJ [VER CA NA KI TA

U gepeku devet kila srebra

Ca ri ni ci na gra ni~ nom pre la zu Gra di na osu je ti li su ju ~e po ku {aj tur skog dr `a vqa ni na da u Sr bi ju pro kri jum ~a ri vi {e od de vet ki lo gra ma sre br nog na ki ta i ne {to vi {e od dva ki lo gra ma bi `u te ri je, sa op {te no je iz Upra ve ca ri na. Na kit, vre dan vi {e od dva mi li o na di na ra pro na |en je to kom de taq ne kon tro le vo zi la mar ke „fol ksva gen tu ran” ko jim je pu to va la tur ska po ro di ca. Pr ste we, na ru kvi ce, lan ~i }i i min |u {e bi li su sa kri ve ni is pod se di {ta i u ge pe ku. Po {to vred nost pre kr {a ja pre la zi tre }i nu vred no sti vo zi la, pri vre me no je od u zet i auto mo bil, na vo di se u sa op {te wu Upra ve ca ri na. (Ta njug)

- Ulo ga MUP-a ni je da se ne ~e ga se ti mo ka da se de si, ve} da una pred pri pre mi mo sva ku mo gu }u re ak ci ju na bi lo ko ju te ro ri sti~ ku ak ci ju i da bu de mo ospo so bqe ni i za br zo re a go va we u svim si tu a ci ja ma- re kao je Da ~i}.

Pre ma we go vim re ~i ma, za da ci po li ci je i è qe gra |a na Sr bi je su isti - o~u va we mi ra, ~i {}e we Sr bi je od kri mi na la i bor ba pro tiv ko rup ci je. - Sr bi ja se po no si svo jom po li ci jom isto kao {to se sva ki po li ca jac po no si svo jom dr à vom i spre man je da za wu da ono {to je naj vred ni je- re kao je Da ~i}. Mi ni star je is ta kao i da bez ja ke po li ci je i voj ske ne ma ja ke dr à ve i oce nio da je MUP bi lo naj bo qe mi ni star stvo u man da tu ove vla de, {to, ka ko je re kao, po ka zu ju i sva is tra ì va wa jav nog mwe wa ko ja je ra dio OEBS. On je is ta kao da je u na red nom pe ri o du po treb no obez be di ti jo{ bo qi sta tus po li ci je ka ko bi bi la uspe {na u za {ti ti dr àv nih i na ci o nal nih in te re sa. (Ta njug)

CA RI NI CI U AUDI JU PRO NA [LI ^I TAV AR SE NAL

Prijavili sir, a nosili oru`je

Ca ri ni ci su u to ku kon tro le na auto pu tu Ni{-Be o grad, u auto mo bi lu mar ke „Audi 100„ ja go din skih re gi star skih ozna ka ot kri li ve }u ko li ~i nu oru` ja, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Put ni ci S.K i S.R. su, na pi ta we ca ri ni ka u no }i 28. apri la, {ta ima ju da pri ja ve za van red nu ca rin sku kon tro lu, od go vo ri li da, osim pred me ta za do ma }in stvo i ma lo si ra, ne ma ju ni {ta dru go. De taq nom kon tro lom vo zi la u put noj tor bi ko ja se na la zi la iza

vo za ~e vog i su vo za ~e vog se di {ta, pro na |e ne su ~e ti ri pu {ke (dve mar ke „Hat son” 5,5 mm ), pet de ve to ka li bar skih pi {to qa mar ke „Ekol Fi r at Kom p akt„, dva re v ol v e r a mar ke „Vi ber” ka li bar de vet mm, 1.000 de v e t o k a l i b ar s kih me t a k a spa ko va nih u 20 ku ti ja, se dam op ti~ kih ni {a na, ~e ti ri dr `a ~a za ni {a ne, ~e ti ri kun da ka, do gled i {est ru~ nih lam pi. Oba put ni ka pre da ta su MUP-u i od re |en im je pri tvor. (Ta njug)

30.april-1.maj2012.

c m y

dnevnik

c m y

dnevnik

30.april-1.maj2012.

sport

30.april-1.maj2012.

dnevnik

JELEN SUPERLIGA

27. KOLO Â ÂK: Bo rac – Par ti zan BOR Â: BSK Bor ~a – Rad LU Â NI: Me ta lac – Slo bo da Po int KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – OFK Be o grad SME DE RE VO: Sme de re vo – Voj vo di na NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Haj duk IVA WI CA: Ja vor – Spar tak ZV BE O GRAD: Cr ve na zve zda – Ja go di na 1. Par ti zan

2. Cr ve na zve zda

3. Rad ni~ ki 1923

Va qak ove rio pe tu uza stop nu ti tu lu

0:4 (0:1) 1:0 (0:0) 0:1 (0:1) 1:1 (1:0) 2:0 (0:0) 2:1 (2:1) 1:0 (0:0) 1:0 (1:0) 1

65:11

52:15