Dnevnik 30.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 30. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23090 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[TA ]E BITI NAKON USVAJAWA ZAKONA O ZA[TITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

Na peglawu ugovori za 12 miliona kredita str. 4

UO^I IZRU^EWA TRIBUNALU, POLEMIKA O ZDRAVQU RATNOG KOMANDANTA VOJSKE RS

U POSLEDWEM KOLU PRVENSTVA ZVEZDA POBEDILA VO[U S 2:0

Hag Mladi}a ~eka danas ili sutra

str. 3

INTERVJUI OLIVER FRQI], POZORI[NI REDITEQ IZ HRVATSKE

Fudbalski praznik za kraj sezone

Foto: F. Baki}

Treba upozoravati na sve anomalije

str. 21

MIROSLAV DELI], BIZNISMEN IZ AUSTRALIJE

Mo`e se obogatiti i po{tenim radom str. 5

str. 16

MINISTAR OBE]AO VE]I BROJ STUDENATA NA BUYETU

Na fakultetima 3.500 bruco{a vi{e

str. 13

Kraqice no}i pravno potkovane str. 13

str. 14 – 18

Ekonomija 4 Na autoput dnevno legne 3.000 tona asfalta 5 Vladom nezadovoqni i sindikati i gazde

Berza 6 Uvis lete akcije i NIS-a i aerodroma

Novi Sad

SEKSUALNE RADNICE U SRBIJI I DAQE NEVIDQIVE

SPORT

NASLOVI

Toplije

9 Kraduckawe nasitno isplativ posao 9 Plata lekara po broju pacijenata

Vojvodina 11 Pored Dunava strahuju od planinskog potoka

Crna 12 TE „Nikola Tesla” }e danima spaqivati drogu

Dru{tvo 13 Te{ko je srce presaditi

Reporta`e Najvi{a temperatura 26 °S n FETEL NOVI PRINC MONTE KARLA

n NOLETU FALI SAMO KORAK DO REKORDA MEKINROA

n ORLOVI SILOVITO KRENULI U SVETSKU LIGU

19 Zbog qubovisawa s Karlov~anima iz {kole se izbacivalo

ponedeqak30.maj2011.

c m y

2

dnevnik

politika

dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

UO^I IZRU^EWA TRIBUNALU, POLEMIKA O ZDRAVQU RATNOG GENERALA VOJSKE RS

Hag ~e ka Mladi}a da nas ili su tra Dok su po ro di ca i advo kat ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a ju ~e iz ne li tvrd we da je we go vo zdrav stve no i psi hi~ ko sta we alar mant no i sve go re, te da tre nut no ni je spo so ban za su |e we, srp ski i ha {ki zva ni~ ni ci na ja vqu ju we gov do la zak u Ha {ki tri bu nal za su tra i we go vu spo sob nost da ide na su |e we ne do vo de u pi ta we. Mla di} je uhap {en 26. ma ja u se lu La za re vo kod Zre wa ni na.

Le ka ri su, na osno vu pre gle da i utvr |e ne di jag no ze, za kqu ~i li da je Mla di} spo so ban da iza |e pred Ha {ki sud. We ga su ju ~e po no vo po se ti li ~la no vi po ro di ce kao i po ro di~ ni advo kat i we gov bra ni lac Mi lo{ [a qi} u pri tvor skoj je di ni ci Spe ci jal nog su da u Be o gra du, gde ~e ka da se stek nu uslo vi za we go vo iz ru ~e we Ha gu. [a qi} je, na kon po se te, no vi na ri ma is pred Spe ci jal nog su da re kao da je zdrav stve no sta we Mla di }a alar mant no, mno go lo {i je ne go pre kju ~e i da se sa wim ne mo `e su vi slo raz go va ra ti.

Stal no go vo ri o po se ti gro bu svo je }er ke i ka `e da }e, ako mu se ne is pu ni taj zah tev, pe {i ce oti }i u Hag, re kao je [a qi} i do dao da je ~ak po mi wao da mu u pri tvor do ne su }er kin le{. „To naj bo qe do ka zu je u ka kvom je te {kom psi hi~ kom sta wu, u {ta je ju ~e mo gla da se uve ri i pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki} De ja no vi}, ko ja ga je pre gle da la kao psi hi ja tar”, re kao je [a qi}.

Sin Dar ko Mla di} je pak pro ~i tao ju ~e na laz pet sud skih le ka ra ko ji su pre gle da li we go vog oca i is ta kao da le kar ski za kqu ~ak u ko jem je na ve de no da je spo so ban da ide pred sud ne od go va ra po sta vqe noj di jag no zi. Ka zao je

Porodi~na poseta: Darko, Bosiqka i Biqana Mladi}

„Mladi} krivi Milo{evi}a” Za me nik srp skog tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je ju ~e da je Rat ko Mla di} za su ko be na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je okri vio biv {eg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a i sve Sr be ko ji su po dr `a va li Mi lo {e vi }a. „Ni sam ja gla sao za Slo bo da na Mi lo {e vi }a, vi ste”, pre neo je Ve ka ri} u in ter vjuu Aso {i je ted pre su Mla di }e ve re ~i. „We go va po ru ka je: Mi lo {e vi} je kriv, kao i svi Sr bi ko ji su po dr `a va li biv {eg li de ra to kom kr va vog ras pa da biv {e Ju go sla vi je”, re kao je Ve ka ri}. da je we go vom ocu, iz me |u osta log, po sta vqe na di jag no za psi ho or gan ski sin drom, {to zna ~i gu bi tak spo sob no sti spo zna je i pam }e wa. „Da li ne ko sa ta kvim simp to mi ma mo `e da pra ti su |e we kao {to sto ji u za kqu~ ku?”, re kao je Mla di }ev sin no vi na ri ma po sle dvo ~a sov ne po se te i po de lio im

di jag no zu i za kqu ~ak le ka ra o zdrav stve nom sta wu we go vog oca.

Za me nik srp skog tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} oce nio je da Mla di }e va po ro di ca i advo ka ti pre u ve li ~a va ju we go ve zdrav stve ne pro ble me da bi od lo `i li eks tra di ci ju. „Moj uti sak je da ne ma pro ble ma za su |e we”, na veo je Ve ka ri} ame ri~ -

kom „Wu jork taj msu” i is pri ~ao da je Mla di} u re la tiv no do brom zdrav stve nom sta wu, sve stan okru `e wa, pri~ qiv, ~ak i emo ti van kad go vo ri o svo joj de ci.

Ve ka ri} je ju ~e iz ja vio da je po tra ga za je di nim pre o sta lim ha {kim be gun cem Go ra nom Ha xi }em pri o ri tet vla sti u Be o gra du.

Za me nik pred sed ni ka Ha {kog tri bu na la Meh met Gi nej o~e ku je da bi Mla di} mo gao bi ti pre ba ~en u pri tvor Tri bu na la da nas ili su tra, i da }e se u skla du sa me |u na rod nim za ko ni ma od mah po ja vi ti pred tim su dom.

Mla di }ev sin je, po sle po se te ocu, no vi na ri ma ta ko |e pre neo da Rat ko Mla di} tvr di da ne ma ve ze sa zlo ~i ni ma u Sre bre ni ci. „Je di no {to je re kao u ve zi sa Sre bre ni com je ste da ne ma ve ze s tim {to je ura |e no ta mo”, re kao je Dar ko Mla di}. Po re ~i ma we go vog si na, rat ni ko man dant Voj ske Re pu bli ke Srp ske Rat ko Mla di} je na lo `io da se iz Sre bre ni ce naj pre iz vu ku po vre |e ni, pa za tim `e ne i de ca, i on da i bor ci.

Mla di }i bi, po na ja vi [a qi }a, da nas mo gli da re {e i pi ta we pen zi je po {to bi su di ja Pr vog osnov nog su da ta da tre ba lo da po se ti Rat ka Mla di }a u pri tvor skoj je di ni ci ka ko bi mu ove rio pu no mo} je za po di za we pen zi je ko je }e bi ti na slo vqe no na we go vog si na Dar ka. Advo kat Mla di }e vih sma tra da tim po vo dom ne bi tre ba lo da bu de ni ka kvih pro ble ma, kao i da je is pla ta pen zi je Mla di }a do sa da bi la za mr znu ta, jer ni ko ni je bio ovla {}en da je po dig ne. Po ro di ci bi, ra ~u na ju, tre ba lo da bu de is pla }e no 4,7 mi li o na di na ra za o sta le pen zi je, a po tom i 90.000 di na ra me se~ no.

VI[E HIQADA QUDI NA PROTESTU RADIKALA U BEOGRADU ZBOG HAP[EWA GENERALA MLADI]A

[e {eq tra`i da Ta di} od go va ra

Li der SRS-a Vo ji slav [e {eq po ru ~io je si no} u pi smu oku pqe ni ma na pro te stu is pred srp skog par la men ta da }e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} mo ra ti da od go va ra zbog hap {e wa i na ja vqe nog iz ru ~e wa Rat ka Mla di }a Ha {kom tri bu na lu i kao iz daj ni ke ozna ~io i To mi sla va Ni ko li }a i Alek san dra Vu ~i }a.

U pi smu ko je je oku pqe ni ma pro ~i tao we gov ma lo let ni sin Vla di mir (13), [e {eq je na veo da je „iz daj ni~ ki re `im Bo ri sa Ta di }a uhap sio ge ne ra la Rat ka Mla di }a”, za {ta }e „kad-tad mo ra ti da od go va ra” i is ta kao da su mu to omo gu }i li To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i}. [e {eq je op tu `io Ni ko li }a i Vu ~i }a da

Lider SRS poslao pismo iz Haga

su „iz da li srp ske na ci o nal ne in te re se” i „osno va li stran ku ko ja je pod kon tro lom stra nih oba ve {taj nih slu `bi”. Ni ko li} i Vu ~i} su na taj na ~in omo gu }i li Ta -

di }u da uhap si Mla di }a, jer se Ta di} ni ka da ne bi od lu ~io na to da wih dvo ji ca „ni su iz da li srp ske na ci o nal ne in ter se i SRS”. [e {eq je u pi smu po ru ~io da se SRS

pro ti vi u~la we wu Sr bi je u EU i NA TO i da se za la `e za sa rad wu sa Ru si jom. Po ru ~io je i da }e „Ta di }e vim hap {e wem bi ti ski nu ta qa ga sa srp skog na ro da, jer je sra mo ta hap {e we Mla di }a”. Na bi ni su bi le i po ro di ce i su pru ge [e {e qa i Mla di }a. Na pro te stu SRS oku pi lo se vi {e hi qa da gra |a na ko ji su no si li za sta ve SRS i Sr bi je, kao i ~et ni~ ka obe le` ja. Ta ko |e su no si li sli ke ha {kih op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a, Ra do va na Ka ra xi }a i Vo ji sla va [e {e qa. Na sku pu su bi li i ak ti vi sti „Obra za”, me |u ko ji ma i Mla den Ob ra do vi}.

Mi ting su obez be |i va le iz u- zet no ja ke po li cij ske sna ge, oko 3.000 po li ca ja ca.

REklI sU

Din ki}: Pot pi salo 15 od sto bi ra ~a Pred sed nik URS-a Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da pro ces de cen tra li za ci je u Sr bi ji ko ji je po kre nut vi {e ni ko ne mo `e da za u sta vi, i do dao da cen tra li zo va ni si stem ne mo `e Sr bi ju da vo di na pred. On je na kon ven ci ji URS, u Cen tru „Sa va”, re kao da „se ku }a ne mo `e gra di ti od kro va ka te me qu, ne go obr nu to, a da Sr bi ja mo ra da ima ~vr ste te me qe”. „Mo ra da se pro me ni kom ple tan si stem, ka ko bi se gra di la ta ~vr sta ku }a. Mi smo se bo ri li za de mo kra ti ju, a Sr bi ja je do bi la par to kra ti ju”, re kao je on. „I taj si stem mo ra mo da pro me ni mo”, po ru ~io je Din ki}.

On je ka zao da je URS za svo ju ini ci ja ti vu za de cen tra li za ci ju do bio 515.000 pot pi sa, {to je, po we go vim re ~i ma, 15 od sto bi ra~ kog te la u Sr bi ji.

Po sla ni~ ka gru pa URS-a }e da nas pre da ti Skup {ti ni Sr bi je pet za kon skih pred lo ga za de cen tra li za ci ju.

Osto ji}: Din ki }ev mo del ne do vr {en LDP je za tra `i la ju ~e da se u raz ra du ide je o de cen tra li za ci ji Sr bi je otvo ri {i ro ka ras pra va i da se u wu ukqu ~e ozbiq ne in sti tu ci je i stru~ wa ci, kao i auten ti~ ni pred stav ni ci lo kal nih sa mo u p ra v a, pre svih Stal n a kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na. „Ide ja o de cen tra li za ci ji Sr bi je, na na ~in na ko ji je na me }e stran ka biv {eg mi ni stra Mla |a na Din ki }a, sve vi {e pre ti da po sta ne jed no krat ni pred iz bor ni pro je kat”, na veo je na rod ni po sla nik LDP Zo ran Osto ji} u iz ja vi za me di je. On sma tra da je mo del o de cen tra li za ci ji ko ji pred la `e Din ki }e va par ti ja „ne do vr {en i ne pru `a kqu~ ne od go vo re na pi ta wa ka ko tre ba da bu de ure |e na Sr bi ja”.

Za LDP je de cen tra li za ci ja ozbiq no pi ta we, zbog ko je je ta stran ka vo di la i an ti re fe ren dum sku kam pa wu pro tiv Usta va, re kao je on.

INTERVJU

3

OLIVER IVANOVI]

Ne ma re {e wa ko je bi is kqu ~i lo UN MIK - Mi slim da Sr bi ja ne }e pri zna ti do ku men ta sa pe ~a tom ta ko zva ne „Re pu bli ka Ko so vo“ ve} da }e mo na }i ne ko no vo re {e we, ve o ma in ven tiv no, ko je mo `e da da pri li ku da Al ban ci pu tu ju kroz Sr bi ju, a da isto vre me no ne pri zna mo wi ho va do ku men ta - iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ dr `av ni se kre tar Mi ni star stva za KiM Oli ver Iva no vi}. On ka `e da re {e we ne }e da pre ju di ci ra, jer pre za tva ra wa ovog pi ta wa, pred sto ji jo{ je dan ili dva kru ga raz go vo ra be o grad skog i pri {tin skog pre go va ra~ kog ti ma pod okri qem EU. lKako }e se re{iti problem dokumenata Republike Srbije i srpskih tablica u pokrajini, koji su na udaru pri{tinskih vlasti?

- Ta~ no je da Sr bi stra {no tr pe zbog ko ri {}e wa svo jih do ku me na ta, ko ji su do sa da bi li re dov no u upo tre bi. To ne ka ko mo ra mo re {i ti u pa ke tu i mi slim da }e se sa do brom vo qom na }i re {e we da Sr bi ko ri ste i re gi star ske ta bli ce ko je iz da je MUP Sr bi je i do ku men ta kao i do sa da. lKako komentari{ete poruke visoke predstavnice EU Ketrin E{ton Pri{tini i poruke koje je uputila nakon odlaska iz Beograda?

- Ovo je bi la re dov na po se ta E{to no ve i Pri {ti na je bi la glav no pi ta we we nog do la ska, jer se po ka za lo da kon struk tiv nost Sr bi je na i la zi ~e sto na ne a de kva tan od go vor to kom di ja lo ga ko ji se vo di. Re kao bih da i iz ja ve al ban skog ru ko vod stva u Pri {ti ni ni su ~e sto is kre ne ka da ka `u da su sprem ni za raz go vo re ma kar o teh ni~ kim pi ta wi ma, jer ovo {to je sa da pred met di ja lo ga je su ta pi ta wa, ko ja }e na dam se ve} u na red noj fa zi no si ti re {e wa, a ka da obe stra ne bu du sprem ne on da }e mo do }i i do po li ti~ kih te ma. lKakav napredak veoma skoro zvani~nici EU o~ekuju i najavquju i da li }e konstruktivan prilaz Srbije voditi ka tome da ona vi{e ne}e mo}i da blokira pristup Kosova me|unarodnim institucijama?

- Kon struk tiv nost ko ju je Sr bi ja po ka za la je ve o ma bi tan mo me nat,

jer even tu al ni iz o sta nak bi lo ka kvog do go vo ra vi {e ne }e bi ti pro blem za Be o grad, ve} za Pri {ti nu, ko ja u ve li koj me ri za vi si od EU. Mo gu }e je po sti }i do go vor i ve ru jem da }e mo ga po sti }i usko ro o stru ji, te le ko mu ni ka ci ji, slo bo di kre ta wa, va zdu {nih ko ri do ra. Ja se

ve o ma za la `em da se na pra vi po mak po pi ta wu ne sta lih i kid na po va nih li ca. Sa svim je mo gu }e, ali ni je iz ve sno da }e mo po sti }i i do go vor oko za stu pa wa pri {tin skih in sti tu ci ja u re gi o nal nim fo ru mi ma. Pre ma to me, tu ima do sta me sta za po zi ti van re zul tat, ume ren op ti mi zam, a da li je to ta ko vi de }e mo usko ro ka da se od i gra sle de }i sa sta nak be o grad skog i pri {tin skog pre go va ra~ kog ti ma. l Pod kojim imenom bi se pri{tinski zvani~nici pojavili u regionalnim forumima?

- Mo ra se na }i re {e we ko je }e o~u va ti Re zo lu ci ju 1244 SB UN i oni se jed no stav no ne mo gu pred sta vqa ti kao ne za vi sna dr `a va. l Ho}e li ostati UNMIK – Kosovo?

- Ne bih da spe ku li {em, ali mi slim da je to naj bo qe re {e we, jer je UN MIK sim bol Re zo lu ci je 1244 i ~i ta vog me |u na rod nog pri su stva na Ko so vu. Pre ma to me, sum wam da }e se na }i bi lo {ta da UN MIK vi {e ne bu de pri su tan u de le ga ci ji. Mi slim da je ne mo gu }e na }i re {e we ko je bi is kqu ~i lo mi si ju UN. D. Milivojevi}

]o si}: Je di no po de la KiM Kwi `ev nik Do bri ca ]o si} ko ji je bio i pr vi pred sed nik SRJ od ju na 1992. do apri la 1993. go di ne, ka da je sme wen zbog su ko ba sa Slo bo da nom Mi lo {e vi }em, iz ja vio je da je raz gra ni ~e we pra ved no i traj no re {e we si tu a ci je na KiM, na po mi wu }i da je ame ri~ ki pred log o po de li Ko so va Mi lo {e vi} od bio 1991. go di ne. „Taj sa mo u ve re ni po li ti ~ar je tvo rac naj be smi sle ni jeg pa ra dok sa u srp skoj isto ri ji:on je ko sov ski po raz sla vio kao po be du ko ja se br zo po re kla u ha {koj sud ni ci”, do dao je ]o si} u in ter vjuu „Po li ti ci”. On je po no vio svoj do bro po zna ti stav da „za lud no go vo ri i pi {e ~e ti ri de ce ni je pred la `u }i de mo krat sko, pra ved no, kom pro mi sno i traj no raz gra ni ~e we”. Re kao je da dr `av nu po li ti ku pre ma KiM sma tra po gre {nom „od Pa {i }a do Ta di }a”, do da ju }i da je u „tu po gre {nu, jed no smer nu i po ra znu po li ti ku, upor no par ti ci pi ra la i SPC i pa trit ska in te li gen ci ja Sr bi je”.

Ko stre{: O imo vi ni i re sti tu ci ji pre let we pa u ze Za ko ni o re sti tu ci ji i o jav noj svo ji ni tre ba lo bi da bu du usvo je ni u re pu bli~ kom par la men tu do let we pa u ze - iz ja vio je na {em li stu Bo jan Ko stre{, ko ji je pred sed nik rad ne gru pe za iz ra du za ko na o imo vi ni i pri ho di ma AP Voj vo di ne i lo kal nih sa mo u pra va.

Ko stre{ je ka zao da je u pe tak sa vi ce pre mi je rom Bo `i da rom \e li }em, ko ji je ina ~e za du `en za uskla |i va we pro ce sa do no {e wa za ko na iz evrop ske agen de, do go vo rio da di na mi ka pri pre me na ved nih za ko na bu de ta kva da se oni u to ku na red nog me se ca na |u pred Vla dom Sr bi je, a po tom i na dnev nom re du par la men ta.

- Do go vo ri li smo se da se pa ra lel no ra di na ova dva za ko na, te da se pre iz ra de fi nal ne ver zi je uskla de rad ni tek sto vi za ko na o jav noj svo ji ni i o re sti tu ci ji, ka ko ka sni je ne bi smo do {li u si tu a ci -

ju da je dan za kon ko ~i dru gi - ka zao je Ko stre{.

On je re kao da je sa \e li }em raz go va rao o de ta qi ma ve za nim za ko mu ni ka ci ju iz me |u dve rad ne gru pe ko je pri pre ma ju ove za ko ne, te da ni je bi lo re ~i o kon ret nim re {e wi ma tih aka ta.

- Osnov na ide ja je da se is ko or di ni {e mo ta ko da oba za ko na u

par la men tu bu du usvo je na do let we pa u ze - re kao je Ko stre{.

Uz to, po we go vim re ~i ma, me |u za ko ni ma ko ji tre ba da bu du usvo je ni ka ko bi Sr bi ja po sta la kan di dat ~lan stvo za EU, neo p hod no je da se za kon ski ure di i fi nan si ra we par ti ja, te do ne se no vi za kon o Skup {ti ni Sr bi je.

B. D. S.

4

ekonomija

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

NA GRA DI LI [TU KO RI DO RA HOR GO[ – NO VI SAD

Na autoput dnevno legne 3.000 tona asfalta Izgradwa nove trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice odvija se punom parom. U preduze}u „Koridori Srbije” ka`u da su u toku zavr{ni radovi na svim objektima (mostovima i propustima) na trasi. Dinami~ki plan se po{tuje i deonica od Horgo{a do Novog Sada u du`ini od 87 kilometara bi}e zavr{ena do 20. jula, a 11,2 kilometra ipsilon kraka od Subotice do Kelebije do 10. oktobra, kao {to je i dogovoreno prilikom produ`avawa roka koji je istekao 1. februara.

Na trasi du` severnog kraka Koridora 10 postoje razlike u stepenu izgradwe, uglavnom se smewuju deonice sa asfaltnim i kamenim slojem. Na pojedinim deonicama u toku je vaqawe posledweg sloja kamenog tampona, postavqawe za{titnih ograda, ivi~waka i ozelewavawe. Na pojedinim deonicama du` trase dnevno se as-

PRI O RI TET SREM SKE MI TRO VI CE

faltira i do 1,5 kilometar puta pune {irine, {to zna~i da se dnevno ugra|uje izme|u 2.500 i 3.000 tona asfalta. Na gradili{{tu su

koje obuhvata Glavni projekat, ali nisu bili predmet ugovorne dokumentacije, jer je posao ugovoren na bazi idejnog projekta. Te

Ro ko vi ^ak i kada su pare obezbe|ene, posebno iz me|unarodnih kredita, one ~esto ne mogu da se koriste zbog lo{e pripreme, {to Srbiju dodatno ko{ta. To, me|utim, nije slu~aj s izgradwom severnog kraka Koridora 10, vrednom 10 milijardi dinara, koja se finansira iz buxeta. Me|utim, zbog tanke dr`avne kese ugovoren je predug rok pla}awa, ~ak 30 meseci. Neki misle da }e se to negativno odraziti na rok zavr{etka izgradwe, jer su se me|u izvo|a~ima ve} javili finansijski problemi. anga`ovane 182 radne jedinice i transportne ma{ine, a ukupno je na izgradwi autoputa zaposleno 256 radnika.

U „Koridorima Srbije” saznajemo da su radovi na mostu kod Vrbasa na 81. kilometru privremeno smawenog kapaciteta jer je u toku ugovarawe nepredvi|enih radova

radove rade neimari „Interkopa”, koji su izgradili vi{e od polovine mosta, a ugovor su sklopili s novim liderom konzorcijuma, preduze}em „Putevi U`ice’’.

Posao izgradwe autoputa podeqen je me|u ~lanicama doma}eg konzorcijuma tako da je PZP Beograd, kao ~lan NIBENS grupe,

preuzeo izgradwu 40 kilometara, a „Putevi U`ice” 30 kilometara, dok je izgradwa obilaznice oko Subotice poverena „Borovici” iz Rume. Ugovor o izgradwi potpisan je krajem aprila pro{le godine.

Jo{ tada rok od devet meseci se ~inio kratak za tako obiman posao, {to je kasnije potvr|eno produ`etkom roka. Izgradwu su ometale lawske proletwe i jesewe ki{e, nedostatak gra|evinskog materijala, nere{eni problemi na trasi obilaznice oko Subotice na kojoj se prepre~io dalekovod... Usporavawu radova dprineli su i tehni~ki razlozi, kao {to je jednomese~no ka{wewe po~etka izgradwe u odnosu na dan potpisivawa ugovora, prilago|avawe glavnog proekta faznoj izgradwi i usagla{avawe glanog projekta mostova s idejnm projektom.

Takva organizacija posla ne ide neimarima naruku, jer svako

stajawe u poslu ko{ta. Niti mogu da otpuste anga`ovane radnike za taj posao, niti da ih pla}aju dok sede i ~ekaju da se projekti usaglase. Zato nisu bezrazlo`na upozorewa kako posao treba da

krene tek posle zavr{etka kompletne projektne dokumentacije i re{enih ostalih preduslova za izgradwu, od imovinsko-pravnih odnosa, do obezbe|enih sredstava.

R. Da u to vi}

[TA ]E BI TI NA KON USVA JA WA ZA KO NA O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA

Vratiti radnike u „Mitros” Obnavqawe proizvodwe u Industrijskoj klanici „Mitros” je jedan od prioriteta za daqi ekonomski razvoj op{tine, izjavio je gradona~elnik Sremske Mitrovice Bra ni slav Ne di mo vi}.

Gradona~elnik Nedimovi} je naveo za Tanjug da „Mitros” koji je sada u ste~aju, treba ponovo prodati, a za sada su se javila tri ozbiqna zainteresovana kupca. Vlasnik „Mitrosa” u procesu privatizacije postao je beogradski poslovni ~ovek Ro do qub Dra {ko vic, koji je na ~elu kompanije „Svi{lajon Takovo”.

Umesto najvaqenog o`ivqavawa proizvodwe u „Mitrosu”, ona je sve vi{e malaksavala, da bi pre stecaja potpuno prestala, dok se broj radnika stalno smawivao. U me|uvremenu, klanica je podeqena u dve firme „SL Mitros” i „Takovo agrar”, nad kojima se sada vodi ste~aj u privrednim sudovima u ^acku i Beogradu. Protestuju}i zbog po-

kretawa ste~aja i tra`eci da rade, grupa od 20-tak radnika „Mitrosa” stupila je pre nekoliko meseci u {trajk gla|u koji je okon~an posredovawem gradona~elnika Nedimovi}a i pokrajinskog sekretara Vojvodine za rad Miroslava Vasina.

Pokrajinska vlada ispunila je tada dato obecawe i ve} biv{i radnici „Mitrosa” koji su posle ste~aja upu}eni na tr`i{te rada, do ostvarivawa prava na novcanu nadoknadu, mese~no su primali pakete s prehrambenim proizvodima i sredstvima za higijenu.

Na peglawu ugovori za 12 miliona kredita Zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga pro{ao je glasawe u Skup{tini Srbije, a stupi}e na snagu osmog dana od objavqivawa u „Slu`benom glasniku”. Od tog trenutka pa do wegove primene pro}i }e jo{ {est meseci. U tom periodu done}e se brojna podzakonska akta koja }e omogu}iti primenu.

Prva verzija je ve} nekoliko puta predstavaqena, a odbor za finansije Skup{tine Srbije je u kona~nu verziju dodao i amandmane koji su pro{li.

Jo{ kada je prva verzija zakona predlo`ena najve}u pa`wu izazvala je oblast regulisawa promewivih kamatnih stopa i mogu}nost retroaktivne primene propisa. Po kona~noj verziji banke }e i ubudu}e mo}i da ugovaraju sa klijentima zajmove uz promewive kamatne stope, ali parametri moraju biti jasno odre|eni. Odnosno u wima ne mo`e vi{e da stoji kaluzula po kojoj banka mo`e da mewa kamatu „u skaldu sa svojom poslovnom politikom”. [ta je pak sa starim klijentima koji su se opekli o ovu klauzulu i kojma su bankari mewali kamate po `eqi? U skladu sa novim Zakonom banke su obavezne da od dana stupawa na snagu pa do primene usklade sve ugovore koji su zakqu~eni do tog dana.

Oni koji sadr`e klauzule u kojima je promewiva kamatna stopa definisana suprtono ovom Zakonu moraju to uskladiti sa wegovim odredbama. Primena se mora obaviti tako da visina ugovorene kamate ili wenog dela, koji je prema zakonu nepredvidiv, ne mo`e biti ve}a od visine kamate u trenutku zakqu~ewa ugovora. Tako|e, u periodu uskla|ivawa koji traje od objavqivawa zakona pa u narednih {est meseci banke ne}e mo}i da pove}avaju visinu ugovorene obaveze a pozivaju}i se na elemnete koji se ne mogu odrediti.

Banke nisu obavezne da zakon

UPRA VA ZA JAV NI DUG

Sutra sti`e stara {tedwa

[ta ka `u ban ka ri ^lan Izvr{nog odbora Findomestik banke Vla di mir Mar ko vi} smatra da za wih ne}e biti velikih promena .Kmate su i do sada jasno definisali kao i uslove po kojma se mewaju -Mo`da }emo malo doterati pojedine odredbe u ugovorima .[to se ti~e provozija na ra~une i kartice mi ne `ivimo od wih ve} od usluga koje koriste klijenti .Sve u svemu ne}e nam biti problem da se adaptiramo na novine.

Sli~no misle i u Kredi Agrikol banci a dosta pa`we su obratili na odredbe o zloupotrebi kartice.

-Kada vidimo kako je u kona~noj verziji regulisano mo}i }emo da se odredimo -ka`e ~lan Izvr{nog odbora Sve to zar [i ja ~i} zadu`en za sektor stanovni{tva. Osigurawe kartica }e biti po`eqno, pa }e biti zanimqivo da se vidi {ta }e osiguravaju}e kompanije ponuditi. primewuju na ve} dospele obaveze. Drugim re~ima ono {to su platili ili }e platiti pre korekcije ugovora, to jest u narednih {est meseci, ostaje tako i nema vra}awa. Zato }e budu}e obaveze biti jasnije. U odredive

parametre spada recimo euribor za evro ili referentna kamatna stopa za dinar i plus fiksni deo.

Bankarima se ova rekapitulacija nije svidela jo{ na ~itawe prve verzije zakona. ^ak }e 12,5

miliona ugovora morati da se prekomponuje.

Druga velika primedba odnosila se na pravo klijenta da odustane od zajma ili ugovora o finansijskom lizingu u roku od 14 dana od potpisivawa ugovora bez obrazlo`ewa. Jedino }e morati da finansijskoj ili lizing ku}i plati kamatu za vreme dok su koristili novac ili vozili i opremu uzetu na lizing.

U Udru`ewu banka smatraju da se na taj na~in obezmi{qava ugovorna obaveza.

Primedbi je bilo i na odredbe po kojima bankari vi{e ne}e mo}i da napla}uju provizije na ga{ewe ra~una i kartica. Posebno na deo koji im ograni~ava {tetu na 150 vera ako se kartica zloupotrebi pre nego {to klijent krisnik prijavi gubitak.

D. Vu jo {e vi}

Isplata obveznica stare devizne {tedwe serije A2011 po~e}e u roku dospe}a, odnosno 31. maja, objavila je Uprava za javni dug.

Za isplatu obveznica, emitovanih radi izmirewa obaveza po osnovu stare devizne {tedwe gra|ana, bi}e potrebno 145 miliona evra. Ta suma, kako je navela Uprava, bi}e preneta bankama za isplatu orginalnim vlasnicima obveznica i Centralnom registru hartija od vrednosti radi prenosa novca na devizne ra~une vlasnika obveznica iz procesa sekundarne trgovine.

Obveznice RS nominalne vrednosti jedan evro sadr`e i unapred obra~unatu kamatu od dva odsto godi{we do rokova dospe}a, odnosno svakog 31. maja od 2002. do 2016. godine. Proceweni iznos za servisirawe obaveza po osnovu stare devizne {tedwe gra|ana u buxetskoj 2011. dosti`e 299,8 miliona evra, ako se ukqu~e dospele serije koje vlasnici nisu naplatili, kao i isplate pre roka dospe}a.

Dr`ava je radi vra}awa poverewa u bankarski sistem 2002. preuzela obaveze nesolventnih banaka prema {tedi{ama u iznosu od 4,2 milijarde evra, a Eurobanka EFG je agent Vlade Srbije u isplati stare devizne {tedwe. Prema stawu javnog duga na kraju aprila, do sada su {tedi{ama ispla}ene 1,82 milijarde evra. Obaveze po osnovu stare devizne {tedwe gra|ana i daqe predstavqaju pojedina~no najve}u stavku u strukturi javnog duga, s obzirom da treba da bude ispla}eno jo{ 2,38 milijardi evra.

PA O RI ZA DA NAS NA JA VI LI PRO TE STE

Traktorima u Beograd po dogovor

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,9885

96,9270

99,1563

94,6977

Australija

dolar

1

71,2645

72,7189

74,3914

71,0464

Kanada

dolar

1

68,2830

69,6765

71,2791

68,0739

Danska

kruna

1

12,7385

12,9985

13,2975

12,6995

Norve{ka

kruna

1

12,2117

12,4609

12,7475

12,1743

[vedska

kruna

1

10,6737

10,8915

11,1420

10,6410

[vajcarska

franak

1

77,7638

79,3508

81,1759

77,5257

V. Britanija

funta

1

109,5980

111,8350

114,4070

109,2620

SAD

dolar

1

66,6726

68,0333

69,5981

66,4685

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 5. 2611. godine

Zbog ukupne situacije u agraru, nezadovoqni vojvo|anski poqoprivrednici krenu}e danas traktorima za Beograd i od Vlade Srbije tra`iti da ispuni wihove zahteve, koje joj ve} mesecima predo~avaju, potvr|eno je „Dnevniku” u Asocijaciji poqoprivrednika.

Tako|e, asocijacija „Vojvodina agrar” i Klub 100P plus uputili su i otvoreno pismo dr`avnom vrhu Srbije u kojem najavquju radikalne proteste ukoliko Ministarstvo poqoprivrede i Vlada Srbije u narednih pet dana ne ispune wihove zahteve. Poqoprivrednici okupqeni u ovim udru`ewima zahtevaju, naime, da se hitno donesu sve uredbe vezane za materijalnu podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima, i to na nivou od 2010. godine, a koje je resorno ministarstvo najavilo i za 2011. godinu.

Posebno insistiramo na uredbi za regresirawe nabavke repromaterijala, koja treba da ostane na nivou 14.000 dinara po hektaru za registrovana poqoprivredna gazdinstva ali za povr{inu do 100 hektara. Tra`imo da se ne ukidaju sektor za Ruralni razvoj i Generalni inspektorat jer su neophodni za normalno funkcionisawe agrara - navode u ovim udru`ewima uz ocenu da se ne mo`e mewati strategija razvoja poqoprivrede od ministra do ministra, pogotovu zato {to su iz iste stranke.

Podsetimo, o pomenutim uredbama Vlada je trebalo da raspravqa u ~etvrtak, {to je i na-

javio premijer Mir ko Cvet ko vi} ali je poqoprivreda skinuta sa dnevnog reda.

S. G.

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak30 . maj2011.

SES dA NAS rAZ MA TrA U^I NAK NOVOg TI MA MIr KA CVET KO VI ]A

Vla dom ne za do voq ni i sin di ka ti i ga zde EKO NO MI STA MLA \EN KO VA ^E VI]

Ra stu gu bi ci pri vre de Ekonomista Mla |en Ko va ~e vi} izjavio je ju~e da }e Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturirawu privrednih dru{tava privremeno pomo}i preduze}ima, jer je „nelikvidnost dostigla enormne razmere i firme se nalaze u velikim te{ko}ama”. „Nemamo jo{ podatke o gubicima iz pro{le godine, dobi}emo ih za petnaestak dana ali je sigurno da su gubici pove}ani”, kazao je Kova~evi} Tanjugu.

Skup{tina Srbije usvojila je protekle sedmice Zakon o privrednim dru{tvima i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturirawu privrednih dru{tava, od kojih se o~ekuje da oja~aju poziciju preduze}a u Srbiji kako u pogledu likvidnosti, tako i po pitawu wihovog boqeg funkcionisawa i unutra{we organizacije.

Prema Kova~evi}u, „va`no je da se ne{to poku{a sa restrukturirawem dugova”, ali da je pitawe koliko }e banaka to prihvatiti, ali i kako }e re{avawe tog problema odraziti na budu}e poslovawe preduze}a. „Veoma je va`no da svako preduze}e vidi kakve su mu perspektive i da li }e mo}i da servisira dugove”, naveo je Kova~evi} dodaju}i da firme treba ta~no da se raspitaju i utana~e koji }e biti nivo wihovih obaveza kada se dugovi reprogramiraju.

Mesec dana nakon potpisivawa socijalnog sporazuma sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade Srbije sasta}e se danas da bi ocenili {ta je od dogovorenog ura|eno a {ta ne kako bi se srpska ekonomija izvukla iz duboke krize. Socijalni partneri preuzeli su zajedno 31 zadatak iz svoje nadle`nosti koji su me|usobno povezani i bez ostvarewa nekog od wih od uspeha socijalnog dogovora koji bi trebalo do kraja godine da pobo{qa `ivot gra|ana Srbije ne}e biti ni{ta.

Vlada Srbije je dobila najve}i deo zadataka, {to je i logi~no jer od we sve i zavisi, i ve} prvi mesec donela je uredbu kojom se povezuje sta` za 100.000 radnika i smawewe poreza na novoprimqene radnike za ~ak 70 odsto. Vlada se obavezala na dono{ewe konkretnih mera za ulagawe u prioritetne sektore u visini od 35,4 milijarde dinara, odobravawe kredita iz Fonda za razvoj od 17,7 milijardi, te 4,6 milijardi za otvarawe novih radnih mesta.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Ne boj {a Ata nac ko vi} ocenio je da mere za podsticawe zapo{qavawa uz jednogodi{wi oprost doprinosa za PIO i poreza na zarade, koje treba da do kraja godine dovedu do zapo{qavawa oko 20.000 novih i prijavqenih radnika, jesu dobre, ali kako su oro~ene na godinu dana, one ne}e, kako isti~e, mo}i da “ispaglaju” ogroman gubitak radnih mesta u ranijem periodu.

- Prema na{im analizama, u privatnom sektoru je za posledwe dve i po godine izgubqeno oko 210.000 radnih mesta i zatvoreno oko 110.000 uglavnom mawih firmi. Dobro je da se

Po sao se la ko gu bi, a te {ko do bi ja Predsednik UGS ”Nezavisnost” Bra ni slav ^a nak obja{wava da jo{ ni jedna analiza primene socijalnog sporazuma u proteklih mesec dana nije ura|ena dodaju}i da ako izostanu efekti logi~no je da }e uslediti protesti kojih se, kako napomiwe, nisu odrekli potpisivawem sporazuma.

- Nikakve mere s kratkoro~nim efektima ne mogu na du`i rok da re{e pitawe ogromne armije nezaposlenih koja se ra~una na oko milion qudi. To se isto odnosi i na strukturne poreme}aje u privredi. Ovo nije Diznilend pa da se nekim ~arobnim {tapi}em u privredi vrati 400.000 radnih mesta izgubqenih u krizi.

Iskustva na{e i svih zemaqa EU ukazuju da se poslovi daleko lak{e gube nego kreiraju – ocenio je ^anak. po~ne s legalizacijom i regularnim prijavqivawem radnika. S druge strane, mera je oro~ena na godinu dana i ako bude posla preduzetnik }e zadr`ati radnike a ako ne otpusti}e ih.

Tako|e , ova mera }e dr`avu ko-

KO LI KO ]E KO [TA TI rE STI TU CI jA

Za vra }a we ote tog dve mi li jar de e vra Stru~wak za imovinsko-pravne odnose Mi lan Pa ri vo di} ocenio je da bi se maksimalni iznos predvi|en za obe{te}ewe starih vlasnika u procesu restitucije kretao od ne{to mawe od dve milijarde, pa do maksimalnih ~etiri milijarde evra.

Parivodi} koji je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i autor nacrta zakona o denacionalizaciji za vreme prethodne Vlade premijera Vo ji sla va Ko {tu ni ce, objasnio je na

skupu o evrointegracijama Srbije kako vidi povra}aj imovine od koga bi koristi imala i stari vlasnici ali i dr`ava.

Parivodi} je izneo da je do{ao do zakqu~ka da od 73.000 zahteva podnetih za povra}aj imovine, ne bi moglo da bude vi{e od od 30.000 do 40.000 qudi koji potra`uju dr`avne obveznice, jer imovina ne mo`e da im bude vra}ena u naturi ili zemqi{tu. Parivodi} je naglasio da, otuda izdatak za obe{te}ewe ne bi bio veliki, a Srbija bi taj teret mogla da podnese.

Ovaj stru~wakpredla`e da se za osnovicu obra~una vrednosti

objekta koji ne mo`e da se vrati u naturi uzme ona koju Poreska uprava koristi za obra~un poreza na imovinu za minulu godinu.

“Kako je re~ o starim objektima jer su gra|eni pre drugog svetskog rata imali bi odmah umawewe od 60 odsto. Time se osnovica obra~unava na 40 odsto vrednosti i tako imate ta~nu kalkulaciju”, objasnio je Parivodi}. ”Dakle, svako mo`e danas da do|e sa pro{logodi{wim re{ewem za pla}awe poreza na imovinu i mi bi odmah mogli precizno da ka`emo kolika je vrednost objekta”, naveo je Parivodi}.

Parivodi} se zala`e i za mogu}nost da v l a s n i k objekta i zemqi{ta mogu da sklope ugovor i da ih ekonomski interesi “nateraju” da konsoliduju uzajamni vlasni~ki odnos.

“Kada je zemqi{te oteto bez naknade ili se za wega pla}a bezna~ajno niska naknada, to zemqi{te treba vratiti u svojinu originalnom vlasniku i uspostaviti zakonski regulisani odnos zakupa izme|u vlasnika objekta i starog vlasnika zemqi{ta, po cenama koje }e op{tina odre|ivati kao {to sada odre|uje naknade za gra|evinsko zemqi{te”, smatra Parivodi}.

Parivodi} je naveo da tako vlasnik objekta ne bi mogao da nadzi|uje objekat bez saglasnosti vla-

snika zemqi{sta, a jedno od re{ewa je da vlasnik zemqi{ta dobije stan na nadzidanom delu.

“Zna~i, oni moraju da se dogovore ukoliko ho}e ne{to da urade.

Na taj na~in, se ‘prenosi’ teret

Kon cept po ko me dr `a va po kla wa ze mqi {te svi ma ni je do bar jer se ze mqi {te vra }a i oni ma ko ji su svo je vre me no ot ku pili sta no ve za 50 evra ili vi le na De di wu za 6.000 evra restitucije gra|evinskog zemliji{ta na one koji }e imati direktne koristi od tog zemqi{ta”, kazao je Parivodi}, nagla{avaju}i da bi se jedino tako moglo da do|e do “konsolidacije svojine na objektu i zemqi{tu”.

On je objasnio da wegov predlog nije novina, ve} da postoji u uporednom pravu [vajcarske i Nema~ke. Parivodi} smatra da koncept po kome dr`ava “poklawa zemqi{te svima” nije dobar jer se zemqi{te vra}a svima pa i onima koji su bili u prilici da svojevremeno otkupe stanove za 50 evra ili vile na Dediwu za 6.000 evra.

“Po tom konceptu dr`ava {irokogrudo poklawa zemqi{te svima. Vra}a biv{im vlasnicima zemqi{te kada se ispostavi da je vlasnik objekta, ali zemqi{te dobijaju i oni koji su otkupili stanove za 50 evra, ~ime se jedan ogroman fond nacionalne imovine poklawa”, ocenio je on.

E. dn.

{tatiti, prema procenama oko milijardu dinara, koliko treba za ovaj tro{ak da se podmiri od ostalih privrednih subjekata i poreskih obveznika. Dakle sada{wa “solidarnost” prema jednima mora}e da se naplati od dru-

gih gra|ana – ocenio je Atanackovi}.

No, poslodavci nisu zadovoqni po~etnim merama Vlade Srbije jer su one, po wihovoj oceni, samo ispuwewe zahteva sindikalaca.

Oni naime ~ekaju da Vlada pod hitno ograni~i rokove pla}awa na 60 dana kako bi se popravila nelikvidnost ve}ine firmi u Srbiji kao i da konkretno pomogne privatnim firmama. Upravo sama ~iwenica da je dr`ava trenutno najve}i neplati{a mogla bi da zna~i da }e se sa ovom merom pri~ekati mada od we mnogo {to{ta zavisi. Naime, poslodavaci su i pre mesec dana jasno stavili do znawa da ne}e pristati na pove}awe minimalne cene rada od 1.juna ukoliko se prethodno wihovi uslovi ne ispune a prvi me|u wima jeste ograni~avawe rokova pla}awa na 60 dana.

S druge strane ni sindikati nisu zadovoqni po~etnom primenom socijalnog sporazuma jer kako su ocenili on je ve} prekr{en. Kao wegovu dobru stranu isti~u da je doneta odluka o povezivawu sta`a za ~ak 100.000 radnika, da je pove}ana minimalna cena rada za sedam dinara kao i da su u samoj zavr{nici pregovori oko op{teg kolektivnog ugovara a u lo{e isti~u da je ve} prek{en dogovor da se poslovi daju doma}im firmama. Savez samostalnih sindikata je uputio protest srpskom premijeru u kojem ga podse}a da je potpisao da }e prednost na tenderima imati doma}a preduze}a a da primer “@eleznica Srbije” pokazuje upravo suprotno. Na tenderu za remont lokomotiva strana firma je pobedila doma}u i to specijalizovanu ba{ za ono {to se tra`ilo.

Zapretili su iz Sindikata da }e ukoliko se tako ne{to jo{ jednom ponovi iza}i iz tripartitnog sporazuma.

Q. Ma le {e vi}

5

UPS NE gI rA PO STO jA wE NO VOg rU KO VOd STVA

Ori gi nal i fal si fi ka ti

Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije (UPS) Bo {ko Sav ko vi} saop{tio je da se „ grupa lica, na ~elu sa Mi o dra gom Ni ko li }em, la`no predstavqa kao novo rukovodstvo“ UPS”.

Savkovi} je u saop{tewu dostavqenom Tanjugu naveo i da se radi o licima koja su „po~inila vi{e falsifikata i zloupotreba, zbog ~ega su protiv wih podnete dve krivi~ne prijave Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije i Republi~kom javnom tu`iocu.”

On je ukazao, pored ostalog, da su pomenuta lica proteklih meseci „vi{estruko falsifikovala pe~at“ UPS, la`no se predstavqali kao rukovodioci UPS, iako nisu ni ~lanovi Unije i koristili memorandum UPS „sa falsifikovanim podacima.“ Prema Savkovi}u, „nekoliko banaka je podnelo krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe u prevaru i la`no predstavqawe“ doti~nih lica.

Generalni sekretar je istakao da je u Ministarstvu rada i socijalne politike, u Registar poslodava~kih organizacija kao lice ovla{}eno za predstavqawe i zastupawe upisan Neboj{a Atanackovi}, regularno izabrani predsednik UPS. Prema Savkovi}u, motiv za ovakvo postupawe pomenutih lica „iskqu~ivo je li~na osveta zbog toga {to su neke od wihovih firmi u toku 2010. godine izgubile svoje mesto u Skup{tini Unije poslodavaca Srbije, jer nisu redovno izmirivale ~lanarinu”.

INTErVjU: MI rO SLAV dE LI], SU VLA SNIK „ArO MATIKSA”, O BI ZNI SU Od AUSTrA LI jE dO NO VOg SA dA

Mo `e se obo ga ti ti i po {te nim ra dom

Pre ~etiri decenije Mi rol sav De li} se uputio trbuhom za hlebom ~ak do zemqe kengura. Ovih dana dovev{i partnera iz Singapura, „azijskog kraqa arome“ Vik to ra Ko ha otvorio je malu fabriku na Rumena~kom putu VK „Aromatiks“, ali svojim proizvodima koji su osvojili Aziju, ~ak i Kinu, imaju velike planove kako na doma}em, tako i na tr`i{tima regiona i Rusije. l Kako ste se odlu~ili da iz Australije do|ete i plasirate kapital u Srbiji?

- Kako ka`u na{i stari krv nije voda.Posle ovoga svega {to je Srbija pro{la svi smo hteli da do|emo i napravimo ne{to {to }e voditi oporavku i privrede i zemqe uop{te. Ono {to se nije moglo u komunisti~kom sistemu, to mo`e danas i tako sam nakon ~etiri decenije `ivota u Australiji

kazateq da je „to to“ i proizvodwa kre}e. l Kako se dolazi do kapitala u Australiji, ovde kod nas preko no}i osvanu biznismeni sa velikim kapitalom?

No vi Sad iz qu ba vi - Moji su li~ani poreklom i otac kao vojno lice slu`bovao je u Puli gde sam se i rodio, ali posle rata 90-tih odlu~io sam da moj povratak bude u Srbiju, a Novi Sad je bio presudan jer sam nekada imao veliku qubav u va{em gradu. Ovo je primer da u biznisu ponekad ima i qubavi, a ne samo interesa, a bez toga nema ni dra`i, ni smisla da ~ovek ide samo za novcem. Uvek sam Novi Sad zbog we nosio u srcu i ta qubav je bila razlog da ovde plasiram kapital. Naravno video sam i potencijale novosadskog sajma i mogu}nost poslovnih kontakata sa qudima iz celog sveta, a to je izuzetno zna~ajno u ovom poslu. Na ovom posledwem Koh i ja smo imali uspe{ne kontakte ~ak i sa biznismenima iz Argentine. odlu~io da sa Kohom, koji je ima~e hemi~ar i poznati biznismen u ~itavoj Aziji, da ulo`imo ovde sredstva. Prvi susret sa Novim Sadom i me|unarodnim sajmom prehrane i poqoprivrede bio mu je jasan po-

- Tamo je to proces koji traje i niko se sada ne obogati preko no}i.Kao mlad ja sam voleo te filove o Al Kaponeu, a trebalo je da pro|e dosta godina i tamo da bi se ustanovio sistem u kome se rad

pla}a, i zato je Zapad zaista i uspe{an. Pravi rad ima svoju adekvatnu cenu. Kod nas su o~ito u svim proteklim de{avawima i potom tranziciji qudi preko no}i dolazili do velikih para putem malverzacija. Kao i Koh koji je milione stekao radom, a malu radioncu aroma otvorio je u ku}i sa `enom i jednim prijateqem, da bi potom nicale fabrike, i ona posledwa u Australiji. Ja verujem u taj put, pravi biznis i veliki rad. l Kako se odvijao Va{ put u biznis?

- U Australiju sam do{ao davne 1969. godine i nije me sramota da ka`em da sam po~eo da radim kao ~ista~ u fabrici. Nakon toga sam se okrenuo nekretninama i zaradio par miliona evra...a do wih je trebalo decenije da pro|u. l [ta }e po vama, kao investitoru, zna~iti pokretawe fabrike aroma u Novom Sadu?

- Sama ~iwenica da je to prva investicija te vrste u jugoisto~noj Evropi govori sama za sebe, i svi kojima su arome potrebne uvoze iz, uglavnom iz zapadnih zemaqa, a sada }e prvi put Srbija proizvoditi pra{kaste i arome u te~nosti. Ciq mog partnera su zemqe CEFTA, tu je ukqu~ena uz biv{e jugoslevenske republike i Turska, a Koh je oduvek hteo da nastupi na ruskom tr`i{tu.

Kada sam mu objasnio da Srbija ima Sporazum sa Rusijom o bescarinskom plasmanu roba za wega je ta ~iwenica bila presudna: On smatra da je stvarni biznis potencijal na ruskom tr`i{tu, i ja se sla`em, a kako i ne bih kada su mi jo{ stari govorili „nas i Rusa 300 miliona“. d. Mi li vo je vi}

6

berza

ponedeqak30.maj2011.

IZ BOR ZA DI REK TO RA MMF-a

Evro pa da se od rek ne fo te qe Evrop ski mo nopl na ~el nu funk ci ju u Me |u na rod nom mo ne tar nom fon du (MMF) bi ko na~ no tre ba lo da pre sta ne i zbog to ga kan di da tu ra fran cu ske mi ni star ke fi nan si ja Kri sti ne La gard na taj po lo `aj ni je naj bo qe re {e we, pi {e u naj no vi jem iz da wu lon don ski ne deq ni „Eko no mist”.

Kon zer va tiv ni list oce wu je da jo{ uvek ni je ka sno, iako je kan di da tu ra La gar do ve ve} ozva ni~ na i po dr `a na od stra ne mno gih dr `a va unu tar i van Evrop ske uni je (EU), da ze mqe sa br zo ra stu }im eko no mi ja ma is tak nu svog kan di da ta za ~el -

ni ka MMF, a Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve po dr `e taj pred log.

Ti me bi se ste kli uslo vi za okon ~a we vi {e de ce nij skog pr ven stva ko je je do sa da Evro pa ima la kad je re~ o vo de }oj funk ci ji u MMF, pi {e „Eko no mist”, uz na po me nu da je „jed no bi ti us pe {an mi ni star fi nan si ja u evro zo ni”, dok je sa svim dru go po ka zi va ti spo sob nost na po slo vi ma iz vr {nog di rek to ra Fon da, ko ji je za jed no sa Svet skom ban kom glav na me |u na rod na fi nan sij ska in sti tu ci ja.

Me sto ge ne ral nog di rek to ra MMF osta lo je upra `we no po {to je pre dve ne de qe ze mqak La gar do ve, fran cu ski mi ni star fi nan si ja iz 1990-tih Do mi nik Stros Kan uhap {en u Wu jor ku pod op tu `bom da je po ku {ao da si lu je jed nu ho tel sku so ba ri cu, zbog po sle ~e ga je mo rao da pod ne se ostav ku.

dnevnik

BUR NA PO LI TI^ KA PREVIRAWA I NE DE QA NA BER ZI

Le te ak ci je i aero dro ma i NIS-a Bur na po li ti~ ka pre vi ra wa s kra ja sed mi ce ko ja }e zna ~aj no ubr za ti put Sr bi je ka kan di da tu ri za ~lan stvo u Evrop sku uni ju, re flek to va la su se i na ber zan skom tr `i {te ko je je za be le `i lo rast vred no sti i tre }u sed mi cu za re dom.

In deks Be leks 15 oja ~ao je u ne de qi 3,1 od sto, pre sko ~iv {i psi ho lo {ku gra ni cu od 800 po e na. Ovaj po ka za teq ko ji me ri kre ta we naj li kvid ni jih har ti ja na Be o grad skoj ber zi sti gao je do naj vi {e vred no sti u po sled wih go di nu da na, a od po ~et ka go di ne be le `i po zi ti van pri nos od 24,5 pro ce na ta.

I u to ku ove sed mi ce naj pro met ni ja har ti ja na tr `i {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la re a li za ci ju od 141,5 mi li o na di na ra uz zna ~a jan rast vred no sti. Iako su na po ~et ku sed mi ce ak ci je NIS-a be le `i le zna ~aj nu ko rek ci ju, spu stav {i se i is pod ni voa od 700 di na ra, no vi ta las op ti mi zma ula ga ~a vi nuo je ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na ber zi do no vih re kord nih vred no sti. NIS je kra jem sed mi ce sti zao i do ni voa od

838 di na ra {to je no vi isto rij ski mak si mum ove har ti je. Ni {ta sla bi je in te re so va wa ula ga ~a ni je bi lo ni za ak ci je be o grad skog Aero dro ma, ali je ne ve li ka po nu da ovih har ti ja do ne kle ubla `i la wi hov rast.

Naj ve }a do ma }a zra~ na lu ka po ve }a la je tr `i {nu ka pi ta li za i cju za 6,2 od sto, a po sled weg tr go va~ kog da na ak ci je ove kom pa -

ni je pro bi le su i ba ri je ru od 600 di na ra. Od li ~an pro met od 53,5 mi li o na di na ra za be le `io je i be ~ej ski So ja pro tein ko ji je za hva qu ju }i po sled wem tr go va~ kom da nu do bio na vred no sti 8,2 od sto. Ak ci je ove kom pa ni je u pe tak su uda ra le i u gor wu do zvo qe nu zo nu fluk tu a ci je od 1.102 di na ra {to je i naj ve }a vred nost ove har ti je u pro te -

klih pet na est me se ci. Be o grad ski gra |e vi nar Ener go pro jekt (ENHL) u ne de qi u ko joj je obe le `io 60 go di na od osni va wa re gi stro vao je pro met od 21,9 mi li o na di na ra, a ak ci je ove kom pa ni je su be le `i le ve li ku fluk tu a ci ju, u ra spo nu od 850 di na ra na po ~et ku i 920 di na ra na kra ju sed mi ce. Dr `av ni zva ni~ ni ci su obe }a li po mo} ovoj ve li koj gra |e vin skoj kom pa ni ji, na ja viv {i da }e po sao iz grad we to pi o ni ce u Bo ru vre dan 200 mi li o na evra do bi ti upra vo Ener go pro jekt.

Ban k ar s ke ak c i j e ni s u bi le pri mar na me ta ula ga ~a, ali su pot kraj ne de qe i one re gi stro va le so lid ne pro m e t e. Ak c i j e ni { ke AIK ban ke vra ti le su na ni voe oko 3.600 di na ra na kon ve }e ko rek ci je to kom ne de qe. Uku pan pro met u tr go va wu ak ci ja ma ove ban ke iz no sio je ne pu nih 70 mi li o na di na ra. Be o grad ska Ko mer ci jal na ban ka pa la je na do mak ni voa od 3.000 di na ra uz pro met od 37,5 mi li o na di na ra i bi la je jed na od ret kih li kvid nih har ti ja ko ja je za be le `i la ne ga tiv nu ko rek ci ju...

Akcije Dobitnici Vino `upa a.d.Aleksandrovac Simpo a.d.Vrawe Razvojna banka Vojvodine Gubitnici ^a~anska banka a.d.^a~ak Progres a.d.Beograd Jubmes banka a.d.Beograd

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa

7.500

+20,50%

438.280

380

+18,38%

43.325

2.807

+10,29%

2.244.070

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa

13.500

-10,00%

135.000

72

-7,69%

215

15.499

-5,32%

211.984

SVET SKA EKO NO MI JA

Od in ter neta 3,5 od sto BDP-a In ter net u~e stvu je u ukup nom svet skom pro iz vo du (BDP) sa ma lo ma we od tri od sto, od no sno 1.672 mi li jar de do la ra, ob ja vi la je kon sul tant ska kom pa ni ja „Me Ki nsi”.

Uko li ko se uzme u ob zir 13 naj ra zvi je ni jih dr `a va sve ta ze mqe iz Gru pe osam naj ra zvi je ni jih ze ma qa (G8: Ne ma~ ka, Ka na da, Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve, Fran cu ska, Ita li ja, Ja pan, Ve li ka Bri ta ni ja i Ru si ja), kao i Bra zil, In di ja, Na rod na Re pu bli ka Ki na, [ved ska, Ju `na Ko re ja, taj udeo do sti `e 3,4 od sto BDP, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji.

U tih 13 ze ma qa, ka ko je ob ja vio „Me Kin si”, na in ter net tr `i {tu se na sva ko uki nu to rad no me sto for mi ra 2,6 no vih. U pe ri o du od 2004. do 2009, di gi tal na oblast je do pri ne la sa 11 od sto raz vo ju BDP tih ze ma qa.

Auto s le ka rom Ame ri~ ki pro iz vo |a~ auto mo bi la „Ford” pla ni ra da uve de u svo ja vo zi la si stem ko ji }e omo gu }i ti stal no pra }e we sr ~a nog rit ma vo za ~a. Ka ko su pre ne li fran cu ski elek tron ski me di ji, ra di se o se di {tu opre mqe nom elek tro da ma za me re we u re al nom vre me nu sr ~a nog rit ma vo za ~a.

Si stem bi tre ba lo da po mog ne to kom vo `we oso ba ma po go |e nim obo qe wi ma kao {to su di ja be tes ili aler gi je.

UPO ZO RE WE PRI VRED NE KO MO RE SR BI JE

Ko so vo pre ti spo ra zu mu CEF TA KRI ZA SVE DU BQA

Gr ~k a pred ste ~a jem Gr~ ka ima sve ma we nov ca za po tre be od 13,4 mi li jar de evra i mo kri va we te ku }ih tro {ko va - uko gla bi ban kro ti ra ti, na ve la je no li ko hit no ne {to ne bu de pod u ze to vin ska agen ci ja Roj ters. ze mqi pre ti ste ~aj, oce ni la je ne Za „pre ra spo de lu du go va” po ma~ ka me dij ska ku }a Doj ~e ve le sto je dva mo de la - me ki i tvr di, ob (DV). Otu da se po DV, sve ~e {}e ja snio je DV. Tvr di mo del pod ra zu go vo ri o op ci ji tzv. „pre ra spo de le me va de li mi~ no ot pi si va we du go du go va”, ma da je vla da u Ati ni tu va. To zna ~i da po ve ri o ci - naj ~e va ri jan tu do ne dav no upor no od ba {}e su to ve li ke me |u na rod ne ban ci va la, s obra zlo `e wem da bi „ti ke ko ji su Gr~ koj po zaj mi le no vac, me bi la ugro `e na fi nan sij ska sta pri sta nu da na zad do bi ju sa mo deo bil nost ~i ta ve evro zo ne”. kre di ta. To zna ~i da fak ti~ ki Evro zo nu ~i ni 17 dr `a va od pri sta ju na ne po vrat ni ot pis de la ukup no 27 ze ma qa-~la ni ca Evrop du ga, ka ko bi do bi li ba rem ne {to. ske uni je (EU), naj Naj ve }i kre di to ri ve }e i naj u spe {ni Gr~ ke iz evro zo ne je re gi o nal ne in su ne ma~ ke i fran Za pre ra spo de lu te gra ci je u sve tu. cu ske ban ke. du go va po sto je dva EU i Me |u na Za Grc ku bi tvr mo d e l a – me k i rod ni mo ne tar ni do re {e we ima lo i tvr di fond (MMF) su ve li ku pred nost, Gr~ koj 2010. odo vra ti la bi ono li bri li ogrom nu po mo} za spa sa va we ko du ga ko li ko to tre nut no mo `e vred nu 110 mi li jar di evra. U pe tak da u~i ni, a osta tak bi bio „opro je EU upo zo ri la Gr~ ku da „is ti ~e {ten”. vre me” za usva ja we no vog pro gra ma Ta ko re }i pre ko no }i, Gr~ ka bi stro ge {ted we, uko li ko ta ze mqa se re {i la svo jih du go va i mo gla `e li da do bi je do dat nu fi nan sij po ~e ti od po ~et ka. Uz ovu op ci ju sku po mo} za po kri va we po tre ba u po ve zan je, me du tim po DV, i je dan 2012. Pret hod no so ci ja li sti~ ki pro blem - ze mqa ko ja je na taj na pre mi jer An dre as Pa pan dreu ni je ~in pre ra spo de li la svo je du go ve, us peo u Ati ni da pri do bi je opo zi go di na ma bi bi la od se ~e na od me ci o ne pro tiv ni ke da qih me ra |u na rod nog tr `i {ta nov ca. stro ge {ted we i da po stig ne po li Dru ga op ci ja je tzv. me ki mo del ti~ ki kon sen zus ko ji je uslov da „pre ra spo de le du go va“ ka da po ve Gr~ ka do bi je sle de }u tran {u zaj ma ri o ci na ~el no do bi ja ju ~i tav po od 12 mi li jar di do la ra. Bez te zajm qe ni iz nos, ali ka sni je ne go tran {e od 12 mi li jar di evra, Gr~ {to je pr vo bit no bi lo do go vo re no, ka ne bi mo gla da po kri je svo je po ili uz ma we ka ma te.

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi lo{ Bu ga rin iz ra zio je du bo ku za bri nu tost zbog pret wi Pri {ti ne, da }e od sre di ne ju na uve sti ca ri nu na ro be iz Sr bi je i Bo sne i Her ce go vi ne, oce wu ju }i da }e to ugro zi ti evrop sku per spek ti vu re gi o na u ce li ni i da pred sta vqa kr {e we me |u na rod nog pra va i CEF TA spo ra zu ma.

U pi smu ko je je upu tio dr `av nom vr hu Sr bi je i zva ni~ ni ci ma Evrop ske uni je (EU), Bu ga rin je u ime pri vre de Sr bi je od wih za tra `io da na od go va ra ju }i na ~in upu te naj o {tri ji pro test naj vi {im or ga ni ma UN MIK ad mi ni stra ci je na Ko so vu, sa zah te vom da se od u sta ne od na ja vqe nih ko ra ka i da se na {to kon struk tiv ni ji na ~in na sta vi sa pro ce som pu ne im ple men ta ci je CEF TA spo ra zu ma u ci qu stva ra wa zo ne slo bod ne tr go vi ne u Re gi o nu. „Ove iz ja ve zna ~aj no uma wu ju po zi tiv na do stig nu }a po stig nu ta pri me nom Spo ra zu ma CEF TA, ~i ji je pot pi snik i ca rin ska te ri to ri ja UN MIK/Ko so vo po Re zo lu ci ji SB UN 1244 iz 1999. go di ne, a sa mim tim ugro `a va ju evrop sku per spek ti vu Re gi o na u

ce li ni”, upo zo rio je Bu ga rin. „Sma tra mo da je ova kva na ja va plod ne pro mi {qe nih i is hi tre nih po te za Pri {ti ne, ~i ji je je -

rav ku re gi o na u ce li ni, „a blo ki ra li bi i pro ces pri stu pa wa ze ma qa za pad nog Bal ka na Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji, {to

Pret wa Pri {ti ne da }e od sre di ne ju na uve sti ca ri nu na ro bu iz Sr bi je i Bo sne i Her ce go vi ne ugro `a va evrop sku per spek ti vu re gi o na di ni ciq po ja ~a va we po li ti~ kog pri ti ska i na ru {a va we to ko va pre go vo ra sa Be o gra dom”, sma tra pred sed nik PKS, ko ji je oce nio da ova kvi ko ra ci Pri {ti ne, iz nad sve ga, {te te pri vred nom opo -

bi uti ca lo na uru {a va we eko nom ske sta bil no sti”.

Bu ga rin je pod se tio da Spo ra zum CEF TA, kao du go ro~ ni pro je kat Evrop ske uni je, sve vi {e do bi ja na zna ~a ju u do me nu re gi o -

nal ne rob ne raz me ne, a po god no sti bes ca rin ske tr go vi ne, kao i pu ne li be ra li za ci je, sve vi {e ko ri ste sve ~la ni ce tog spo ra zu ma. „Tr go vi na bez gra ni ca u re gi o nu CEF TA, od ve li ke je va `no sti za do bro bit svih pri vred nih su bje ka ta, ka ko u Sr bi ji, ta ko i okru `e wu, ima ju }i u vi du da ova kav na ~in slo bod ne tr go vi ne ujed no da je do dat ni pod sti caj po ve }a wu pro iz vod we, tr go vi ne i za po sle no sti, ve }oj kon ku rent no sti i zna ~aj ni jem pri li vu in ve sti ci ja, kao i op {tem eko nom skom raz vo ju”, za kqu ~io je Bu ga rin.

Pred sed nik PKS upu tio je isto vet na pi sma Vi so kom pred stav nik EU za spoq nu tr go vi nu i bez bed nost Ke trin E{ton, {e fu De le ga ci je EU u Be o gra du Vin sen tu De `e ru, pre mi je ru Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u, pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je Bo `i da ru \e li }u, mi ni stri ma eko no mi je Ne boj {i ]i ri }u i po qo pri vre de Du {a nu Pe tro vi }u, di rek tor ki Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je Mi li ci De le vi} i di rek tor ki CEF TA Se kre ta ri ja ta Re na ti Vi tez.

NE DO STA JE KVA LI FI KO VA NA RAD NA SNA GA U EVROPSKOJ UNIJI

Austri ji fa li 13.000 rad ni ka Pri v red n i stru~ w a c i is t i ~ u da Austri ji ne do sta je kva li fi ko va na rad na sna ga i pro ce wu ju da je tre nut no po treb no naj ma we 13.000 rad ni ka.

Pro ra ~u ni In sti tu ta za sred wa i ma la pred u ze }a po ka zu ju da bi 27 od sto ko mer ci jal nih i za nat skih pred u ze }a za po sli lo kqu~ nu rad nu sna gu kad bi bi la na ras po la ga wu. Ta ko sva ka dru ga vo do in sta la ter ska fir ma i i sva ka tre }a gra |e vin ska

fir m a tra ` i kva l i f i k o v a n o oso b qe. „Po nu da za u~e ni ke na za na tu o~i gled no ni je do voq na, a de mo graf ski raz voj }e po o {tri ti si tu a ci ju”, sma tra Val ter Bor net iz In sti tu ta.

Stru~ wa ci pro ce wu ju da }e od po mo }i sva ka ko bi ti otva ra we tr `i {ta ra da za no ve ~la ni ce Evrop ske uni je, ali se po sta vqa pi ta we da li to ni je do {lo pre ka sno.

Pred{kolci obele`avaju Dan ekologije Ma ni fe sta ci ja „Olim pi ja da ta ta i ja”, pe ta po re du, odr `a }e se da nas u 16.30 ~a so va u Ka me ni~ kom par ku, a u~e stvu ju de ca iz vr ti }a „Zmaj” iz Srem ske Ka me ni ce s ro di te qi ma i vas pi ta ~i ma. Po vo dom Me |u na rod nog da na eko lo gi je u svim vr ti }i ma PU „Ra do sno de tiw stvo” bi }e or ga ni zo va ne eko lo {ke ak ci je.

Pr va }e bi ti su tra od 9.30 do 11.30 ~a so va u vr ti }u „Ma sla ~ak”. U sre du od 9 do 11 i od 15.30 do 17 ~a so va sle di ak ci ja u za ba vi {tu „Zvon ~i}” u Ka }u. U ~e tvr tak, 2. ju na, od 9 do 11 ~a so va eko lo {ki pro gram }e bi ti u vr ti }u „Bu ba ma ra”, a u pe tak, 3. ju na u 9.30 ~a so va u vr ti }u „Cvr ~ak”u Pe tro va ra di nu.

A. J.

Od prekosutra gradska karta 45 dinara Kar ta u grad skim auto bu si ma od su tra je sku pqa za pet di na ra pa }e ko {ta ti 45 di na ra ume sto 40 di na ra. Po sku pe }e i po jed na~ ne kar te u pri grad skom pre vo zu.

No vi ce nov nik ne va `i za gra |an ske i rad ni~ ke me se~ ne mar ki ce, ve} za osta le me se~ ne. Ta ko }e |a ci, stu den ti

i pen zi o ni ri ~i ja je pen zi ja is pod pro se ka pla }a ti 542 di na ra me se~ nu za pr vu zo nu, a za sve li ni je 740 di na ra.

Pen zi o ne ri ~i ja je pen zi ja iz nad pro se ka za me se~ nu }e iz dva ja ti 1.140 di na ra. Ko ri sni ke ma te ri jal nog obez be |e wa kar ta za me sec da na }e ko {ta ti 710 di na ra.

Z. D.

Novosadska ponedeqak30.maj2011.

O Arturu Rubin{tajnu Pre da va we o pi ja ni sti Ar tu ru Ru bin {taj nu odr `a }e se da nas u 18 sa ti u Klu bu je vrej ske op {ti ne, Uli ca je vrej ska 11, na pr vom spra tu. O ovom umet ni ku go vo ri }e Te o dor Po po vi}.

N. R.

Iskqu~ewa struje ^or ta nov ci: od 8 do 13.30 deo vi kend na se qa Ban stol; od 8.30 do 12.30 deo vi kend na se qa Nad ka ra{; od 8.40 do 12.40 deo vi kend na se qa oko pro dav ni ce na skre ta wu za Sred wi breg do B. Ga ja.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

„Kako se ka`e” Iz da va~ ka ku }a ”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Ka ko se ka `e” Mi lo ra da Te le baka. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Ova kwi ga na me we na je po di za wu ni voa obra zo va wa i {i re wu je zi~ ke kul tu re svih ko ji ma je sta lo do to ga da im iz ra `a va we bu de ko rekt no i u skla du s nor ma ma srp skog je zi ka. Me |u sa vre me -

nim srp skim lin gvi sti ma, Mi lo rad Te le bak spa da u onu „naj ko ri sni ju gru pu“ – gru pu prak ti ~a ra.

On de ce ni ja ma slu {a ko mu ni ka ci ju me |u qu di ma, pra ti me di je, re gi stru je je zi~ ka spo ti ca wa i svo jim je zi~ kim pri ru~ ni ci ma, emi si ja ma na ra di ju i te le vi zi ji, na pi si ma u li sto vi ma i ~a so pi si ma, po pu lar nim pre da va wi ma, na ne na me tqiv, za ni mqiv i prak ti ~an na ~in, u~i sve ko ji ma je sta lo do srp skog je zi ka i je zi~ ke kul tu re. Za to }e i ova Te le ba ko va kwi ga do bro do }i svi ma – od u~e ni ka do u~i te qa, od stu de na ta do pro fe so ra, od lek to ra do no vi na ra i ured ni ka.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

URBA NI STI NA JA VI LI

Nove zgrade i trgovi oko pozori{ta Pla nom de taq ne re gu la ci je sta rog za {ti }e nog je zgra gra da, u oko li ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta pred vi |e no je ne ko li ko in ter ven ci ja kao i iz grad wa no vih obje ka ta ko ji }e ovom de lu gra da dati pot pu no nov iz gled. Pre ma re ~i ma Dar ka Po li }a, ar hi tek te u “Ur ba ni zmu”, s ob zi rom da je oko Srp skog na rod nog po zo ri -

ke na Tr gu slo bo de 5, gded se na la zi sta ri bi o skop ne ka da {weg Do ma JNA, vr lo in te re san tan obje kat, pro stor }e bi ti otvo ren pre ma po zo ri {tu i ure |en kva drat nim tr gom. Da bi smo ga do dat no de fi ni sa li u pla nu je iz grad wa no ve tro sprat ni ce, ~i me }e taj pro stor bi ti for mi ran kao jed na ce li na- ka `e Po li}.

„Kad duva severac” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwi ge “Kad du va se ve rac” Da ni jel Gla ta u er, ko ju svr sta va ju u naj ~a rob ni ji i naj pa met ni ji qu bav ni di ja log sa vre me ne kwi `ev no sti. ”Emi Rot ner po ku {a va da ot ka `e pret pla tu za ~a so pis Lajk, me |u tim, we ni mej lo vi zbog slov ne gre {ke za vr {a va ju u elek tron skom san du ~e tu Lea Laj kea. Po -

{to se to po na vqa, Leo joj skre }e pa `wu na gre {ku. Ta ko ot po ~i we neo bi~ na pre pi ska ka kva se mo `e vo di ti sa mo sa ne znan cem: na tan koj li ni ji iz me |u pot pu nog ne zna wa o onom dru gom i neo ba ve zu ju }e pri sno sti. Ipak, wih dvo je po sta ju sve bli ski ji – i to ih, na kra ju, vo di do po sta vqa wa ne iz be `nog pi ta wa: da li }e po sla ta, pri mqe na i sa ~u va na qu bav na ose }a wa us pe ti da pre `i ve wi hov su sret u stvar nom sve tu? I {ta ako od go vor bu de po tvr dan?”

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

„Produ`i liniju `ivota” Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi „Pro du `i li ni ju `i vo ta” odr `a }e se da nas od 9 do 11 sa ti u Grad skom od bo ru De mo krat ske stran ke Uli ca voj vo |an skih bri ga da 24. Or ga ni za tor je De mo krat ska omla di na No vog Sa da u sa rad wi sa Za vo dom za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne.

N. R.

V remeploV

^etiri decenije Zadruge Srba Zadruga Srba zanatlija pri redila je 30. maja 1910. veliku svetkovinu povo dom 40 godina rada. Na wu je do{lo mnogo gostiju, predstavnika zanatlija iz „celog onostranog Srps tva”, kako se govorilo za Srbiju. Samo iz Beograda u Novi Sad je posebnom la|om do{lo tri stotine qudi. Sutradan, episkop ba~ki Mitrofan, osve {tao je novu zadru`nu zastavu, da bi posle koktela koji je bio prava gozba, odr`ana sve~ana sednica pro{irenog upravnog odbora

Zadruge. Govori lo se o wenim uspesima i mukama, da bi se ~esto ~ulo „Mogli smo, jer smo bili slo`ni! A sada...”.

N. C.

{ta ure |en sa mo pro stor oko glav nog ula za, pla nom de taq ne re gula ci je se pred vi |a i ure |e we s bo~ ne stra ne i iza po zori {ta.

- Ide ja je da se oko li na po zo ri {ta ure di s ne ko li ko ma wih tr go va i ne kim no vim objek ti ma ko ji }e na tom pro sto ru bi ti iz gra |e ni. Na pla cu iza zgra de Voj vo |an ske ban -

Dru gi deo pla na od no si se na pro stor iza po zo ri {ta gde se sa da na la zi mon ta `na ga ra `a ko ja bi tre ba lo da se uklo ni.

Tu je pred vi |e na iz grad wa po lu kru `nog tr ga da bi i taj pro stor stra `we fa sa de po zo ri {ta ko jim do mi ni ra Us pen ska cr kva do bio no vi iz gled, pri me ren pod ru~ ju sta rog za {ti }e nog grad skog je zgra.

- Po red cr kve se pla ni ra iz grad wa dvo sprat ne zgra de ~i ji je iz gled stro go de fi ni san do de ta qa, ka ko se ne bi ugro zio po lo `aj Us pen ske cr kve ko ja je je dan od dva kul tur na do bra u No vom Sa du od na ci o nal nog zna ~a ja. Ide ja ure |e wa jav nih po vr {i na ko je okru `u ju po zo ri {e ovim bi bi la do ve de na do kra ja, jer ima mo ve} ure |en trg is pred glav nog ula za i sa dva no va ma wa tr ga i dru gim pla ni ra nim ra do vi ma po zo ri {te bi bi lo mno go bo qe po va za no sa svo jim okru `e wem- re kao je Po li}.

Pre ma we go vim re ~i ma obod na zo na sta rog grad skog je zgra ko ja je sme {te na uz uli cu Jo va na Su bo ti }a je pla ni ra na za ne {to obim ni ju iz grad wu.

- Tu }e bi ti iz gra |e ne tro sprat ni ce, a pla ni ra na je i do grad wa po zo ri {ta s objek tom ko ji }e bi ti sme {ten na uglu uli ca Voj vo de Bo jo vi }a i Jo va na Su bo ti }a i ko ji }e bi t i po v u ~ en vi { e pre m a zgra di SNP ka ko bi se obez be dio slo bod ni ji pri stup po zo ri {tu sa te stra ne- ob ja {wa va Po li}.

Plan de taq n e re g u l a c i j e sta rog grd skog je zgra usvo jen je na Skup {ti ni gra da pre vi {e od me sec da na, a pre ma ne zva ni~ nim na ja va ma u to ku je i iz ra da jed nog de la pro je ka ta ko jim }e se ure di ti pro stor i no vi objek ti oko SNP. N. Per ko vi} Foto: F. Baki}

NE VO QE BIV [IH RAD NI KA AD „PE TRA DRAP [I N”

„STAN” O KRE DI TI RA WU SKUP [TI NA STA NA RA

Zbog protesta u zatvor?

Objediwena naplata garant otplate

Ne ka da {wi rad ni ci AD „Pe tar Drap {in”, ~la no vi sin di ka ta „So li dar nost” mo gli bi se na }i u za tvo ru uko li ko Pre kr {aj ni sud nov ~a ne ka zne ne pre tvo ri u dru {tve no ko ri sni rad ili od lo `i iz vr {e we. Sin di kal ci su nov ~a no ka `we ni jer su na vod no 6. no vem bra 2009. go di ne po ano nim noj pri ja vi re me ti li jav ni red i mir to kom pro te sta is pred Ba no vi ne.U pri ja vqe nom pro te stu ko ji je po ~eo u sep tem bru 2009. i bio do mar ta 2010. go di ne biv {i rad ni ci iz „ Drap {i na„ tra `i li su da se vra te na po sao. ^lan Glav nog i Iz vr {nog od bo ra sin di ka ta Mi {a Sta ro vi}

ka `e da ne ka da {wi rad ni ci „Drap {i na”ne ma ju no vac da pla te ka zne ali da se isto vre me no pri bo ja va ju da im ano nim ne pri ja ve za na vod no na ru {a va we jav nog re da i mi ra ne po~ nu sti za ti i za osta le da na pro vred ne u pro te stu, a ukup no su bi li 130 da na pred Ba no vi nom.

- Sud je mu {kar ce ka znio s 15.000 di na ra, a `e ne sa po 10.000 di na ra. Na pre su du smo se `a li li Ustav nom su du Sr bi je is ti ~e Sta ro vi} i pre do ~a va da to kom pre kr {aj nog po s tup ka ni je utvr |e no ko ime nom i pre zi me nom sto ji iza ano nim ne pri ja ve.

Z. D.

Pred stav ni ci „Sta na” raz go va ra ju s ~el ni ci ma „Er ste ban ke” i „Ko mer ci jal ne ban ke”o kre di ti ra wu skup {ti na sta na ra, ko je oba si pa ju „Stan” zah te vi ma za is po sta vu ra ~u na vred nih iz me |u dva i tri mi li o na di na ra, ra di ve }ih in ve sti ci o nih ra do va u stam be nim zgra da ma.

- Svim ban ka ma po sla li smo pred log da se ukqu ~e u di ja log o kre di ti ra wu, ali su ove dve ban ke po ka za le naj vi {e in te re so va wa. Raz go vo re o ban kar skim kre di ti ma ini ci ra li su sta na ri, zan te re so va ni za ot pla tu na du`e sta `e - ka `e di rek tor „Sta na” Raj ko Boj ~i}. - „Stan” je

ospo so bqen za sve vr ste gra |e vin skih ra do va, ali ne mo `e da kre di ti ra skup {ti ne sta na ra na vi {e go di na, jer za to ne ma fi nan sij ske mo gu} no sti, te odo bra va ot pla tu do {est ra ta. S dru ge stra ne, skup {ti ne sta na ra i na {e pred u ze }e, kao prav na li ca mo gli bi da u|u za jed ni~ ki u kre dit ne ara `ma ne, jer je na pla ta du ga si gur na pre ko ob je di we ne na pla te „In for ma ti ke”. Na taj na ~in za ban ke ne ma ri zi ka.

Pre ma we go vim re ~i ma, zah te vi skup {ti na sta na ra su raz li ~i ti, od to ga da `e le da izo lu ju zgra du do sa na ci je rav nih kro vo va.

Z. De li}

Upis u {kolu za trudnice U [ko li za trud ni ce po ~et kom ju na po ~i we upis no vih po la zni ca, ko je tre ba da se po ro de u av gu stu. Po ha |a wem ove bes plat ne {ko le trud ni ce }e na u ~i ti ka ko da se pri pre me za po ro |aj i pr ve da ne ma te rin stva, a pred vi |e na je i obu ka za bu du }e ta te, ko ji }e sa zna ti ka ko da po mog nu su pru ga ma.

Trud ni ce mo gu da se upi {u na kurs u sa moj {ko li, ko ja se na la zi u Zmaj Og we na Vu ka 19 (sta ra zgra da) ili pu tem te le fo na 021/ 4879-580 i 021/4879-574 sva kog rad nog da na od 7 do 19 sa ti.

Pri ja ve pri ma ju i u Ru me na~ koj uli ci 102 i na bro je ve te le fo na 021/ 4879- 309 od 7 do 9 sa ti, kao i na 064/ 8088-177 i 064/ 8088-178 od 7 do 20 sa ti.

N. R.

c m y

ponedeqak30.maj2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

U bra~ne vode uplovila ~etrdeset ~etiri para Trojke Sta {a, Mak sim i Te o dor - Renate Guganovi} Podlipec i Dejana Podlipeca.

Blizanci Mi ha i lo i Da ni ca - Svjetlane i Sa{e Na|or|a, An dri ja i Mar ko - Sne`ane Katanski i Slavena Bursa}a.

Devoj~ice Kri sti na - \ur|ice i Du{ka Medi}a, Ines - Ildike i Bele Juhasa, Ana sta si ja Dragane i Radoslava Zeqka, Ne ve na - Du{ice i Stojana Peri{i}a, Zo ra na - Jelene Vuleti} i Predraga Ra~i}a, Mi la - Tatjane i Svetislava Kotarca, Mi ha e la Kristine i Ferenca Gojana, Awa - Tijane Ze~evi} i Bojana Ja}ovi}a, Te o do ra - Nikoline i Gorana Novakova, Ana sta si ja Dragane Du{ani} i Milana ^okura, La ra - Vawe i Miodraga Govedarice, So fi ja Dragane i Radomira Popovi}a, Ha na Branke i Milorada Cicmila, La na Aleksandre i Ivana Komjeni}a, An |e la Olivere i Mi{ela Gruji}a, Ta ra - Milane i Zlatibora Ili}a, Le na - Branke i Zorana Lu~i}a, Ne ve na - Jelene i Milana ^alije, Je le na - Marije i Muharema Ru{itia, Aj {a - Suzane \or|evi} i Fqurima Rustemia, Isi do ra - Jelene Ivan~evi}Petrovi} i Petra Petrovi}a, Pe tra Kornelie i Atile Palota{a, \ur |i na Jelene i Sa{e ^orokala, Ka ta ri na - Sowe i Steve Medi}a, Ka li na - Nata{e i Mila-

na Kne`evi}a, Mi li ca - @eqke i Milana Matovi}a, Te o do ra - Tamare i Branislava Petri~evi}a, Va wa - Ivane i Sa{e Bara}a, Ka ta ri na - Dragane i Vase Vukova, Da ni je la - Maje Stefanovi} i Rudolfa Novaka, Zo ri ca - Mawe Bajki} i Stefana Hajdua, Una - Ivane i Silvije Rajde, Va si li sa - Vidosave i \or|a Bla{kovi}a, Ti ja na - Mirjane i Nenada Gluhovi}a, Du wa Tamare i Darka Popadi}a, Bo ri sla va Sofije Miladinovi} i Ilije \urana, Va len ti na - Nata{e i Zorana Sarke, Va wa Jelene i Marijana Brzice, Da ni ce - Marijane Gaxi} i Dragana Sofinki}a, Ka ta ri na - Dragane i Aleksandra Tice, Dra ga na Zorice i Nenada Buhe, Ma ri ja - Mirjane i Jano{a Ve~ia, Awa - Elizabete i Predraga Vidickog, Ele na - Milene i Miroslava @ivkovi}a, An |e la - Nade Jovi~i} i Stojana Atanaskovi}, Na |a - Vesne i Milenka Crni}a, Jo va na - Kristine Spomenke i Miroslava Gwatovi}a, Ana - Milijane i Jakova Milinkovi}a, Bran ka - Sare Nikoli} i Nenada Milutinovi}a.

Ven~ani Iva na Jo va nov ski i Dra gan Ni ko li}, Sne `a na Man ~i} i Mi lo{ Ra doj ko vi}, Sne `a na Aj du ko vi} i Vla di mir Ga gi}, Sve tla na ^i pe i Mi lo{ La ki}, Dra ga na Di mi tri} i Vla di mir Dra gin, Sla vi ca Ali ov i Jo sip Po va `aw, Na da Slep ~e vi} i Sla vi {a Be kva lac, Ti ja na Ma rin ko vi} i Bra ni slav Ma rin ko vi}, Ti ja na Sta no jev i Zlat ko Ta ma{, Je le na Bu ja nac i Mi ro slav Ka wuh, Ve sna Sta ki} i Igor Vlaj kov, Na ta {a Lo li} i Da vor Pa ni} Je le na Mi ti} i Mi lan Lon ~a re vi}, Ma ri ja Jo va no vi} i Da li bor Var ga, Iva na Mi }in i @eq ko Plav {i}, Mir ja na To {ni} i Sr bo qub Tri fu no vi}, So wa Vi ri je vi} i Ni ko la Ba `dar, Di ja na Di ni} i Jo van Kne `e vi}, Qi qa na \a ko vi} i Mar ko Ki zi}, Je le na Jo vi ~i} i Bra ni slav Po po vi}, Iva na \u ri} i Mi o mir Man di}, Ga bri je la Le par i \or |e Ni ko li}, Da ni je la [e ver di ja i Bo -

jan Ma noj lo vi}, Bi qa na Po po vi} i Go ran Fi li po vi}, Bi qa na Re li} i Bo ri slav Ko va ~e vi}, Adri ja na ^a bra ja i Mi lo{ Ma na sti rac, Va wa Su pi} i Da ri jan Ka ra}, Ti ja na Apo sto lo vi} i Dra gan Po pa di}, Bi qa na Mi lo sa vqe vi} i Alek san dar An |el ko vi}, Ma ri na Kr go vi} i Mar tin Pa vlik, Emi na Po wi ~an i Mi ro slav He me la, Lea Jan ko vi}-Krajnc i Go ran ^a li}, Ve ra Sto ja di no vi} i Zol tan Fe ke te, Oqa Mak si mo vi} i Mi lan Vu ko vi}, Jo va na Ra doj ~in i Go ran Ga li}, Zo ri ca Ni ko le ti} i Alek san dar Mr ko wi}, Ma ri ja Po lak i Dra go qub Mar ja no vi}, Dra ga na Pe tro vi} i Zol tan Ko zma, Bi qa na Sa vi} i Dar ko Ko va~, Ma ja Vo ji no vi} i Go ran Ko lun yi}, La di sla va Jev to vi} i Sa va Mi }in, Bi qa na Spi rov ska i Ne nad Pe trin, Ma ri ja na [ar gi} i Du {an Ga lo vi}, Bo ja na Sta ni mi ro vi} i Ste van @ar ko vi}.

Kla ra i La ci ka Tot s be bom Ro ber tom

De~aci Ne ma wa - Sne`ane i Dragoslava Mr|e, Alek san dar - Lare i Davora Maja, \or |e - Tijane i Jovice Ti{me, Alek san dar - Nata{e Mi{kovi} i Roberta Petrovi}a, La zar - Dajane i Jovana Nani}a, An drej - Sandre i Milovana Radeli}a, Mak sim - Tawe i Vladimira Toma{evi}a, Ge or gi je - Violete i Gojka Kalajxi}a, Mi haj lo - Radice i Vladimira Svrkote, Mi haj lo - Dejane Todorovi} i Zorana Lazareva, Ko paw - Diane Matkovi} i Petera Matkovi}a, Mar ko - Stanke i Stevana Bobi}a, De jan - Branislave i Slobodana \ukanovi}a, Ste fan Nade i Miroslava Miladinovi}a, La zar - Ivane i Bogdana Dragi~evi}a, Va si li je - Sla|ane i Gorana Lalo{evi}a, Da rio - Mirele i Ne}ka Isakua, Ig wat Danijele i Aleksandra Jovi}a, Da ni lo Mirjane i Mihajla Duvwaka, Fi lip Ane Dimitrijevi} i Dejana Kr~mara, Da ni lo - Ru`ice i Gojka Majstorovi}a, Va wa - Jelene i Dejana Zlokolice, Va si -

li j e - Ra doj ke i Jo va na Go lu bo vi }a, Ivan - Zdenke i Vladimira Totha, Ma nuel - Ane i Jozefa Johe, Alek sa - Sla|ane i Nenada Suboti}a, Du {an - Sla|ane i Predraga Glu{ca, Uro{ - Sta{e i @eqka Po{arca, Va si li je - Milice i Dragana Savi}a, Ne ma wa - Kornelije Jak{e i Marka Ran~i}a, Vu ka {in - Milice i Dejana Radovi}a, Ser gej - Sandre i Igora Pribi}a, Alek san dar - Gordane Rajkov i Milana Sekuli}a, Vuk - Mirjane i Dejana Tep{i}a, Mar ko - Sne`ane i Petra Korlata, Ugqe {a - Radmile i Lazara Velickog, Ste fan - Suzane i Vladimиra Stankovi}a, @eq ko - \ur|ice Po{te i Srbinka Ki{, Mi lo{ - Milke Atlagi} i Du{ana Pilipovi}a, Fi lip Vesne i Dragana Manojlovi}a, Mi haj lo Jadranke i \ure \akovi}a, Ko sta - Marije Pilipovi} i Bojana Luki}a, Da ni lo - Radmile i Mihajla Opa~i}a, Ni ko la - Jelene i Dragana Brestovca, Mi lo{ - Dragice i Brankа Grkovi}.

Umrli Eva Kister ro|. Horvat (1924), Qubo Mari} (1961), Trivuna Zuki} ro|. Ris (1922), \uro Vujinovi} (1937), Mirko Zakawi (1935), Ondrej Babiak (1946), Radunka Milenkovi} ro| Mladenovi} (1946), Drago Xambas (1959), Vladimri Hirjovati (1959), Mirjana Kalaw ro|. Pilipovi} (1948), Marija Kardelis ro|. Kri`an (1937), Nandor Prel (1944), Vojin Ke~a (1920), Stojan Gruji} (1931), Qubomir Ninkov (1911), Mileva Vuleti} ro|. Kreki} (1921), Stojan Kico{ev (1922), Du{an Sekuli} (1948), Damir Glamo~i} (1980), Du{an Maro{ (1930), Anica Besnilov ro|. Koprivanac (1956), Mijo Juri} (1936), Milica Vujnovi}-Pavlovi} ro|. Vujnovi} (1949), Jasmina Grbi} ro|.

Vra ni ~ar (1953), Mu sta fa [u lo vi} (1939), Mi la din ka Je le ni} ro|. Ili} (1923), Katica Dimitrov (1947), Predrag [avija (1971), Milenko Markov (1933), Vla da Ko va ~e vi} (1963), \u ra Po pi} (1965), Aleksandar Vukojevi} (1951), Obrad Ostoji} (1929), Miroslava Sperwak Iva na i Lu ka Vu~ ko vi}

ro|. Petrovi} (1940), Natalija @ilnik ro|. Striber (1941), Lazar Pilipovi} (1939), Slavko Grmu{a (1931), Mileva [u}ak ro|. Antonijevi} (1929), Veselin Stan ko vi} (1926), Ni ko la Om ~i kus (1954), Ana Kaloci ro|. Bu|i (1924), Quban ]ora (1971), Ilona Veg ro|. Kinka (1921), Branko Dra`i} (1938), Stevan Jovanov (1956), Qubinka Berowa ro|. Ga~i} (1929), Milka Tesla (1925), Stevo Brkqa~ (1926), Georgije Aj (1926), Milenko Mijatov (1928), Darinka Vukeli} (1926), Ma ra Ra do sa vqe vi} ro|. Maj sto ro vi} (1905), Katarina Bot ro|. Rapoti (1918), Milo{ ]ur~i} (1935), Stjepan Ga~i} (1957), Stanko Stanivuk (1931), Zuzana Sabo ro|. Bala` (1932), Dragana Savi} ro|. Gavri} (1955), Jelica Piger ro|.

Pan ga ri} (1929), Dren ka Di mi trov (1935), Du{an Petrovi} (1927), @arko Vlaji} (1938), Katalin Sabo (1956), Zoran Jakovqevi} (1963), Aleksandar @ivko vi} (1940), An to ni ja Bo {wa ko vi} (1942), Jovan @ivkovi} (1951).

ZA KON NA KLO WEN LO PO VI MA KO JI OPQA^ KA JU MA WE OD 15.000 DI NA RA

Kra duc ka we na sit no is pla tiv po sao Sit ne kra |e pred sta vqa ju ogro man pro blem gra |a ni ma s ob zi rom na to da se po slu `be noj du `no sti ne pod no si pri ja va za kra |u ili pre va ru ma wu od 15.000 di na ra. Tr go vac Mo ha med Alo ba i di iz Me sne za jed ni ce „@it ni trg”, ~i ji su ~la no vi pi sa li pe ti ci ju po vo dom kra |a ko je tr pe u kra ju, i upu ti li je nad le `ni ma, ka zao nam je da `i te qi ovog de la gra da go di na ma una zad tr pe mal tre ti ra wa.

- Pre dve go di ne do la zi la je po li ci ja ov de i ta da su se lo po vi pri mi ri li. Ali, otkad po li ci je ne ma, kra |e su opet do {le na red.

Naj go re je to {to svi zna ju ko su ti {to kra du, po zna ti su i na ma i po li ci ji, ali ni {ta se ne pred u- zi ma- spo me nuo je Alo ba i di ko ji je re dov no na me ti lo po va.

Pre ma we go vim re ~i ma, to su uglav nom mla |e oso be, ne ki ni su ni pu no let ni, ob u ~e ni po put „di ze la {a” ko ji su ha ra li to kom de ve de se tih. Ovaj tr go vac ka `e da je do bro po zna to i gde pre pro da ju ro bu. Ka ko bi se za {ti ti li, sta nov ni ci ovog de la gra da po sta vi li su ka me re na svo je objek -

te, a sa go vr nik ka `e da su us pe li da sni me jed nog mom ka ko ji je ukrao bi cikl. Me |u tim, ka ko sa zna je mo, za ma we su me o{te }e ni se upu }u je da pri vat no tu `i pre va ran ta ili lo po va.

Pre ma Kri vi~ nom za ko nu Sr bi je, za kri vi~ no de lo sit ne kra -

|e, uta je ili pre va re pred vi |a se da }e ovo de lo bi ti go we no po pri vat noj tu `bi gra |a na, uko li ko je vred nost od u ze tih stva ri is pod 15.000 di na ra. Ova od red ba za ko na va `i od 1. ja nu a ra 2006. go di ne, a ra ni ji li mit za go we we po slu `be noj du `no sti bio je 8.000

di na ra. Po li ci ja je oba ve zna da gra |a ni nu, ko ji je po kra den ili pre va ren za ma we od 15.000 di na ra, obez be di li~ ne po dat ke osum wi ~e nog. Na o{te }e nom je da od lu ~i da li }e tu oso bu da tu `i.

Sa go vor nik sma tra da ovo ni je u re du po gra |a ne ko ji ma bi iz la zak na sud iz no sio vi {e od {te te.

Po sta vio je i pi ta we da li to zna ~i da sva ko od nas mo `e slo bod no da {e ta po gra du i uzi ma po 100 evra dnev no od dru gih qu di te da ne }e bi ti kri vi~ no go wen.

- Dve, tri ova kve kra |e me se~ no i lo pov za ra di ne ~i ju pla tuza kqu ~u je ovaj su gra |a nin ko me je pro {li pe tak je dan mla di} pod pret wom uzeo 1.000 di na ra.

Gra |a ni ma ta ko osta je da u ova kvim slu ~a je vi ma sa mi tra `e prav du na su du i na da ju se da }e onaj ko ih je o{te tio bi ti ka `wen nov ~a no ili za tvo rom do {est me se ci. Od lu ka da se kre ne u par ni cu mo ra se do bro od va ga ti jer je neo p hod no str pqe we zbog du `i ne sud skog po stup ka, ali i za ho no rar advo ka ta i tro {ko ve su da.

A. J.

NO VI SI STEM PLA ]A WA LE KA RA ^E KA DA ZA @I VI U DO MU ZDRA VQA

Pla ta po broju pa ci je na ta U na {em zdrav stve nom si ste mu do sa da je vla dao prin cip da za po sle ni do bi ja ju fik snu pla tu, bez ob zi ra na to ko li ko ra de. Ka pi ta ci ja u do mo vi ma zdra vqa, pre ma ko joj }e se pla te od re |i va ti na osno vu u~in ka le ka ra, od no sno bro ja pre gle da nih pa ci je na ta, ak tiv no sti u pre ven ci ji, bro ja re ce pa ta i sli~ no, od la `e se ve} ~e ti ri go di ne. Pro je kat ko ji je za po ~et sep tem bra 2007. go di ne i u ko me je u~e stvo va lo 28 do mo va zdra vqa iz Sr bi je spro ve li su Mi ni star stvo zdra vqa i Kan ce la ri ja Evrop ske uni je u Sr bi ji, a sred stva su obez be |e na iz fon do va Evrop ske uni je.

Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dra Ki ra qa, ka pi ta ci ja tre ba da za `i vi u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti, ali zbog pro me ne mi ni stra za zdrav stvo, da tum pri me ne ka pi ta ci je jo{ ni je po znat.

- Do sa da su svi ra di li ko li ko su mo gli i ko li ko su hte li, a do bi ja li istu pla tu, iz tog raz lo ga se mo ra uve sti ka pi ta -

ci ja, ka ko bi se po {te ni je vred no vao le kar ski rad - ka `e Ki raq za na{ list.

Na Okru glom sto lu, ko ji je odr `an pro {log me se ca u No vom Sa du, je din stven je stav da je u svim ze mqa ma u okru `e wu, uvo |e we ka pi ta ci je na na ~in ka ko je to spro ve de no u tim ze mqa ma od raz, pre sve ga po li ti~ ke vo qe da do |e do ko re ni tih pro me na na ni vou pri mar ne zdrav stve ne za {ti te.

- Si stem ka pi ta ci je tre ba lo bi da do ne se ve }e za do voq stvo i le ka ru i pa ci jen tu. Le ka ru kroz ade kvat nu na gra du za we gov ulo `e ni trud, a pa ci jen tu zbog ve }e bri ge za we ga i we go vo zdra vqe - re kla je pred sed ni ca Od bo ra za jav no zdra vqe i pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu Re gi o nal ne le kar ske ko mo re Voj vo di ne dr Sve tla na Ma le {e vi}.

Pre ma re ~i ma dok tor ke Ma le {e vi} ~e ti ri fak to ra od re |u ju do bru ka pi ta ci o nu for mu lu, a to je po red bro ja opre de qe nih pa ci je na ta za od re |e nog le ka ra, i kva li tet, efi ka snost i ra ci o nal nost ra da le -

Grad kao stvo ren za bi ci kle Mno gi su gra |a ni ume sto ko li ma ili auto bu som sa da na po sao kre }u bi ci klom. Ra ni jih go di na, pla {i li su se za svo je dvo to~ ka {e, jer ni su bi li bez bed ni zbog kra |a. Me |u tim, sa da mo gu da se vo ze opu {te no, jer je pred u ze }e „Par king ser vis„ No vo sa |a ni ma obez be dio 14 par kin ga za bi cil ke. Oni se na la ze na Bu le va ru kra qa Pe tra pr vog, Bu le va ru oslo bo |e wa (kod po li cij ske is po sta ve na Li ma nu, Bu le va ru ca ra La za ra (kod Li man ske pi ja ce).

Za tim na Bu le va ru oslo bo |e wa (kod Fu to {ke pi ja ce), kod Ga ra `e kod SNP-a, u Uli ci dr La ze Sta no je vi }a (dvo ri {te Skup {ti ne gra da), u Uli ci \u re Jak {i }a,u Uli ci Mo de ne (kod ula ska u pe {a~ ku zo nu), kao i na Pe tro va ra dinskj tvr |a vu, kod ju `nog ula za u Spens, na Trg ga le ri ja. isto ta ko bi ci kli mo gu da se bez bed no osta ve na Tr gu Re pu bli ke (kod ri bqe pi ja ce pre ma par kin gu), kod Fu to {ke (Sred wa elek tro teh ni~ ke {ko le) i na ula zu u [trand. Su gra |a ni svo je

bi ci kle na ovim me sti ma mo gu da osta vqa ju bes plat no. Na svim lo ka ci ja ma je po sta vqen vi deo nad zor, a par ki ra li {ta su na pro sto ru gde ra de rad ni ci ovog pred u ze }a, ta ko da je na ovaj na ~in mo gu} nost kra |e bi ci kla, sve den na mi ni mum.

Pro ce ne su da bi par ki ra li {ta za bi ci kle, mo gla da uti ~u na sma we we sa o bra }aj nih gu `vi, ali bi mo gla da bu du i po ~e tak ide je o uvo |e wu ma sov ni jeg ko ri {}e wa bi ci ka la kao pre vo znog sred stva.

Za to }e No vo sa |a ni od ove go di ne mo }i da iz naj me jav ne grad ske bi ci kle. Ovaj pro je kat Par king ser vi sa naj ve ro vat ni je }e za `i ve ti pred po ~e tak le ta. U ovaj pro je kat bi }e ulo `e no 12 mi li o- na di na ra, ali jo{ ni je po zna to ko li ko bi ci kla }e bi ti i ko li ko }e ko {ta ti iz najm qi va we. U Par king ser vi su na ja vqu ju da }e ce na bi ti u skla du sa stan dar dom gra |a na Sr bi je. Od ovih pa ra fi nan si ra }e se grad wa no vih par ki ra li {ta, dr `a ~a za bi ci kle kao i vi deo nad zo ra.

Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

9

JE DIN STVE NI SER VIS ZA OSO BE S IN VA LI DI TE TOM

In fo-cen tar re {a va ne do u mi ce Oso be s in va li di te tom ko je ima ju bi lo ka kve ne do u mi ce u ve zi sa svo jim pra vi ma kao i be ne fi ci ja ma ko je su im do stup ne, mo gu da se obra te Grad skom in focen tru, otvo re nom za wih i to za slu gom pet or ga ni za ci ja ko je se ba ve tim pi ta wi ma.

- Or ga ni za ci je „Iz Kru ga - Voj vo di na”, SO POR, „In klu ziv ni cen tar”, Udru `e we za una pre |e we me dij ske po dr {ke oso ba ma s in va li di te tom i Fo rum mla dih s in va li di te tom uz po dr {ku Grad ske upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu ra de za jed no na In fo-cen tru i sva ka od wih je za du `e na za od re |e nu oblast u okvi ru ko je mo gu pru `i ti po mo} - ob ja {wa va Mar ko Mir ko vi}, ko or di na tor In fo-cen tra.

Pre ma we go vim re ~i ma or ga ni za ci ja SO POR za du `e na je za pru `a we po dr {ke de ci ome te noj u raz vo ju kao i wi ho vim ro di te qi ma, dok se or ga ni za ci ja „Iz Kru ga-Voj vo di na” ba vi da va wem bes plat nih prav nih sa ve ta i prav nim pi ta wi ma uop {te.

- Qu di ko ji se ja ve In fo-cen tru mo gu da do bi ju in for ma ci je o to me ka ko na pi sa ti mol bu ili `al bu, ali i ka ko ostva ri ti mno ge dru ge be ne fi ci je ko je po sto je, a za ko je mo `da ne zna ju. Za `e ne s in va li di te tom or ga ni zu je mo i za ka zu je mo gi ne ko lo {ke pre gle de, uko li ko ima ju po te {ko }a u kre ta wu or ga ni zo van je pre voz do do ma zdra vqa na Li ma nu u kom se ina ~e na la zi je dan od dva gi ne ko lo {ka sto la ko ja su adap ti ra na za wih. Dru gi ta kav sto se na la zi u Be ta ni ji - ka `e Mir ko vi}.

In fo-cen tar je ta ko |e po sred nik iz me |u oso ba s in va li di te tom i svih grad skih in sti tu ci ja i or -

Te le fo ni i po {ta In fo-cen tar je otvo ren sva kog rad nog da na od 10 do 15 ~a so va, a bro je vi tel fo na su 021/447-040 i 066/447040. In for ma ci je se mo gu do bi ti i pu tem elek tron ske po {te na adre su in fo @in va lid nostns.rs kao i na in ter net stra ni ci www.in va lid nostns.rs. ga ni za ci ja ko je se ba ve ovim pi ta wi ma jer je osnov na ide ja ovog ser vi sa da im se omo gu }i do bi ja we pra vo vre me nih i ta~ nih in for ma ci ja i to u naj kra }em ro ku.

- U pro se ku nam se dnev no ja vi pet oso ba, a naj ve }a za in te re so va nost je za prav ne sa ve te za ko je je do sa da bi la re zer vi sa na sre da u pe ri o du od 17 do 20 ~a so va, me |u tim usko ro }e mo uve sti jo{ je dan dan, naj ve ro vat ni je po ne de qak, ko ji }e bi ti po sve }en upra vo prav nim pi ta wi ma- re kao je Mir ko vi}.

Po zi va wem In fo-cen tra, oso be sa in va li di te tom }e do bi ti i po mo} In klu ziv nog cen tra - or ga ni za ci je ko ja se ba vi po sre do va wem u za po {qa va wu kao i obra zo va wem, za tim Fo ru ma mla dih s in va li di te tom ko ji su za du `e ni za sport i re kre a ci ju kao i Udru `e wa za una pre |e we me dij ske po dr {ke ko je se ba vi od no som me di ja i oso ba s in va li di te tom.

J. Zdje la re vi}

OD SEP TEM BRA PRI LI KA ZA OSNOV CE

Na sta va na fran cu skom i srp skom ka ra, kao i pre ven ti va ko ja }e se naj vi {e vred no va ti.

Dom zdra vqa „No vi Sad” spre man je za pri me nu ka pi ta ci je, jer je ve} is pu nio jed na od glav nih uslo va, a to je si stem iza bra nih le ka ra. Na i me, 80 od sto No vo sa |a na ima svog iza bra nog le ka ra. Ka ko ka `e za „Dnev nik” dr Ma le {e vi} pro blem je {to le kar ima ma lo vre me na da pre gle da svog pa ci jen ta, pa se raz ma tra pred log da se hro ni~ nim bo le -

sni ci ma, ko ji ~i ne ~ak 70 od sto pa ci je na ta, omo gu }i ob no vqi vi re cept.

- Vr lo je iz ve sno da }e se hro ni~ nim bo le sni ci ma pro du `i ti te ra pi ja na tri me se ca, od no sno da im to li ko va `i ob no vqi vi re cept za le ko ve, {to bi zna ~i lo vi {e pro sto ra za osta le pa ci jen te, jer ~ak 60 70 od sto pa ci je na ta ko ji se ja vqa ju iza bra nom le ka ru su hro ni~ ni bo le sni ci - na po me nu la je ona.

I. Dra gi}

Spa sov dan na Kli si Me sna za jed ni ca” Kli sa” od po ne deq ka do su bo te 4. ju na obe le `a va }e svo ju sla vu Spa sov dan. Pro gram pro sla ve da nas pred vi |a tri bi nu o ra du Ko mu nal ne po li ci je, ko ja }e po ~e ti u 18 ~a so va u me snoj za ja ed ni ci u Uli ci Sav skoj 27.

Uto rak je po sve }en dru `e wu pen zi o ne ra kroz sport ska tak mi ~e wa ko ja }e po ~e ti u 16 ~a so va, ta ko |e u Me snoj za jed ni ci “Kli sa”. U sre du sport ska tak -

mi ~e wa o~e ku ju mla de, pa je tur nir osno va ca u ma lom fud ba lu i igri „iz me |u dve va tre” za ka zan za 17 ~a so va na te re ni ma Sport skog dru {tva “Bo rac” u Ze len gor skoj bb.U ~e tvr tak je pri red ba po sve }e na Spa sov da nu i po ~i we u 18 ~a so va na pla tou kod me sne za jed ni ce u Sav skoj 27. U su bo tu 6. ju na od 9 do 13 ~a so va tra ja }e “Ba zar zdra vqa” , na rav no, u me snoj za jed ni ci u Sav skoj 27.

D. P.

Ve li ko spre ma we Dvor ske ba {te Srem ski Kar lov ci }e se ukqu ~i ti u ak ci ju „Ve li ko spre ma we Sr bi je” po vo dom Da na za {ti te `i vot ne sre di ne, 4. ju na. Tog da na Kar lov ~a ni }e ure |i va ti Dvor sku ba {tu i dol mu. U pla nu je ko {e we tra ve, ru~ no sa ku pqa we, uto var i od vo `e we biq nog ot pa da, ~i {}e we sme }a i po prav ka i far ba we klu pa u Dvor skoj ba {ti, a na dol mi ukla wa we di vqe de po ni je.

Ak ci ja }e po ~e ti na red ne su bo te, 4. ju na u 9 sa ti. Op {tin ski {tab upu tio j po zi ve na adre se 11 or ga ni za ci ja, udru `e wa, pred u ze }a i usta no va, ko je oba vqa ju de lat nost u Kar lov ci ma de u~estvu ju u ~i {}e wu. Za sve u~e sni ke obez be |e ne su ru ka vi ce i ke se za sme }e.

Z. Ml.

Ogled no ode qe we dvo je zi~ ne srp sko - fran cu ske na sta ve bi }e otvo re no u sep tem bru u jed noj osnov noj {ko li za u~e ni ke sed mog i osmog raz re da, re ~e no je u Skup {ti ni gra da na sa stan ku iz me |u pred stav ni ka Grad skog ve }a za obra zo va we, {kol skih usta no va i ro di te qa po ten ci jal nih u~e ni ka ovog pro jek ta. Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a Mi la na \u ki }a, pri me na bi lin gval ne na sta ve omo gu }i }e sti ca we no vih zna wa, bo qu per spek ti vu u bu du} no sti i jed nak tret man i pro hod nost na {ih u~e ni ka za stu di je u Fran cu skoj, ka kav ima ju i Fran cu zi. U osnov noj {ko li„ \or |e Na to {e vi}”, kao i u

Fil mo vi u NDNV Pro jek ci ja fil mo va, ko ji su na sta li to kom re a li za ci je pro jek ta „Di ja lo zi voj vo |an skih kul tu ra”, odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u Ne za vi snom dru {tvu no vi na ra Voj vo di ne, Uli ca Zmaj Jo vi na 3.

Bi }e pri ka za ni film o `i vo tu Sr ba i Ma |a ra „@i vot pored” i film o `i vo tu LGBT po pu la ci je u Sr bi ji „Ko ga vo li mo”.

N. R.

{ko la ma „Du {an Ra do vi}” i „Jo van Po po vi}” po sto ji po ten ci jal za spro vo |e we ova kvog pro jek ta. U ko joj }e {ko li bi ti uve de na dvo je zi~ na na sta va bi }e po zna to usko ro.

Ka ko je na veo di rek tor O[ „\or |e Na to {e vi}” Ne deq ko \or |i}, po sto ji pred log da se de ca, ko ja po ha |a ju dnev ni bo ra vak, naj pre upo zna ju sa fran cu skim je zi kom i kul tu rom, a po tom da se u vi {im raz re di ma uve de spe ci ja li zo va na na sta va. Na sa stan ku je spo me nu to da po sto ji plan da se u O[ „Pe te fi [an dor” od sep tem bra or ga ni zu je i dvo je zi~ na na sta va na srp skom i en gle skom je zi ku.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak30.maj2011.

c m y

10

ОБЕЛЕЖЕН ВРЕДАН ЈУБИЛЕЈ

Осам векова Бочара

Ма скен бал у Чу ру гу ЧУ РУГ: У Чу ру гу одр жан тра ди ци о нал ни про лећ ни Ма скен бал де це из Спо мен вр ти ћа ОШ „Ђу ра Јак шић“. Ро ди те љи по ма жу уто ли ко што сво јој де ци обез бе ђу ју ко сти ме за ову ма ни фе ста ци ју. Де ца пр во де фи лу ју у

окви ру врти ћа, а за тим од ла зе у шет њу кроз цен тар се ла, у прат њи сво јих вас пи т а ча. Ве ли ки број гра ђа на се оку пио да по гле да пре ле пу де чи цу и кре а ци је ма ски. Л. К.

БОЧАР: Поводом обележаваДр Милорад Дробац је говорио 20 ватри под котлићима је упаљења осам векова од првог помиња- о историјату Бочара, о појединим но, а поред Бочараца било је кулиња имена Бочар, Месна заједница породицама које су носиле бреме нара из Кикинде, Милошева, Ноје, уз пуну подршку општине Но- развоја села, о верским заједница- вог Бечеја, Новог Сада, Падеја, ви Бечеј, организовала тродневну ма, колонизацијама, култури, Чоке... Епитет победника припало фешту. Свечаност је почела у пе- спорту, школству.У другом делу је Новосађанину Младену Мајтак увече, свечаном академијом у свечане академије представили су сторовићу, који је добио викенд препуној биоскопској сали, где је се чланови Друштва за неговање за две особе у новобечејском хотемештане и госте поздравио пред- музике, обичаја и фолклора Бочар. лу „Тиски цвет“. Друго место и седник Савета месне живо јагње освојио је Боканцеларије Игор Мунчарац Горан Челекетић, ћан, а онда се пригодном док је трећа била Новобебеседом присутнима чејка Олга Јакшић и њој обратио председник ноје припала награда две вобечејске општине Микарте у ВИП ложи за ливој Вребалов. предстојеће Великогоспо- Без обзира на све јинске дане у Новом Бечеразличитости, у Бочару ју. се увек живело у слози. Јучерашњи трећи дан А то могу само добри славља садржајно је био људи. Иако је, некада нанајразличитији. Све је попредно село, последњих чело у раним поподневгодина неоправдано заним сатима мото сусрепостављено, мислим да Мирис рибље чорбе редовно привлачи пажњу Бочараца том, у оквиру којег су бејБочар и мештани у њему кери показали лепоту и имају будућност. Један од два У богатом спортско-рекреатив- снагу својих моћних машина, надворца у селу ће се потпуно рено- ном програму другог дана просла- ставило се књижевном вечери Кивирати и у њему ће се запослити ве, централно место заузела је тра- кинђанина Душка Трифуновића, четрдесетак људи. Нови пут који диционална манифестација „Злат- а завршило вечерњим концертом се гради ка мосту на Тиси код Аде ни котлић Бочара“, која је обеле- легендарног Боре Ђорђевића и спојиће Бочарце с Коридором 10 и жила и први јубилеј, пошто је по његове „Рибље чорбе“. Европом - рекао је Вребалов. десети пут организована. Укупно В. Јанков

Зонска смотра

Весели матуранти АПАТИН: Велики и мали матуранти обележили су завршетак дела свог школовања на улицама Апатина уз песму и плес. Сунчано и топло време били су разлози што су неки расхлађење потражили и у фонтани у центру града. Ј. П.

Danas U nOVOm saDU BIOSKOPI Are na: „Zlatokosa i razbojnik” (13.45), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30, 22.50), „Beli lavovi” (16.20, 22.35), „Crvenkapa” (18.20), „Paklene ulice 5” (15.10, 21.45), „Tu|e sla|e” (15.50), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (20.20), „Cena istine” (17.50, 20.10, 22.25) Ja dran: „Medved Jogi” (19), „Bezimeni” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te 56. Sterijino pozorje Scena „Pera Dobrinovi}” „Radni~ka hronika” - Narodno pozori{te Republike Srpske Bawa Luka (21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Bela Stevana Kamenica (1927) u 10.30 sati (ispra}aj), Miroslava Todora Na|alin (1932) u 11.15 (ispra}aj), Miodrag Marka Peri~in (1946) u 12.45, Aleksandar Antona Il ((1941) u 13.30, Gospava Spasoja Bjelica (1927) u 14.15, Isak Bajramija Plavci (1943) u 15 sati.

Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Velimir Du{ana @ivoti} (1924) u 11 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu Jelena Jovana Brzak (1930) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu Ranko Petra Jovanovi} (1957) u 13 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu Tibor Tibora Riter (1968) u 15 sati.

СОМБОР: Избеглим и прогнаним лицима која живе на територији града Сомбора, по основу резултата конкурса Комесаријата за избелице Републике Србије, биће данас додељено 150 хуманитарних прехрамбених пакета. Пакети, чија је тежина 22 килограма биће, према речима повереника за избеглице у Сомбору Златка Милићевића, подељени у 10 часова у дворишту Грашалковић палате у Сомбору на Тргу светог Тројства, испред канцеларије сомборског повереништва. М. Мћ

„Отисци” у библиотеци

ЗРЕЊАНИН: Промоција књиге „Отисци“ Вуксана Кнежевића биће одржана у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ сутра, у 19 часова. О књизи ће говорити др Спасоје Граховац и сам аутор, а одломке из књиге читаће глумац Првослав Заковски. Домаћин вечери биће директор библиотеке Владимир Васиљев. Књига „Отисци”, десета збирка прозе Вуксана Кнежевића, састоји се од четири целине које представљају различите периоде једног живота. Ређају се догађаји који су оставили трајан печат и остали, попут трајних ожиљака, утиснути у душу аутора. Издавач нове Кнежевићеве књиге је овдашња библиотека. Ж. Б.

БЕЧЕЈ: Организација глувих и наглувих Бечеј и Драмски студио „Феникс 95.“ из Радичевића премијерно ће вечерас извести позоришну представу Милоша Николића „Светислав и Милева“ у режији Драгана Гаврића. По много чему јединствена премијера одржаће се у Градском позоришту Бечеј с почетком у 20 сати, а улаз је бесплатан. В. Ј.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Деле се прехрамбени пакети

„Светислав и Милева“

АПАТИН: Апатин је био домаћин Зонске смотре изворног стваралаштва одраслих на којој је учествовало 23 Културно уметничких друштава зоне Апатин са око 600 учесника. Ова манифестација одржана је у организацији Савеза аматера Војводине и Општи ског културног центра Апатин у сарадњи са апатинском општином, О.Ш. „Жарко Зрнејанин“ и КУД „Дунав“ из Апатина. Учесници смотре су пре наступа у Дому културе дефиловали главном апатинском улицом. Ј. П.

TELEfOnI

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

11

ПРОЛЕЋНЕ БУЈИЦЕ ПРЕТЕ НЕШТИНУ

Поред Дунава страхују од планинског потока НЕШТИН: Овог пролећа ме- јата за пољопривреду АПВ још штани Нештина, села на обали два милиона одобрила је ОпштиДунава и последњим обронцима на Бачка Паланка, а још један миФрушке горе, услед провала лион динара „Воде Војводине“. облака, имали су велике штете. Када смо 27. децембра прошле Најгоре су прошле куће, баште, године ми из Месне заједнице, помоћни објекти, штале, свињци Општина и „Воде Војводине“, а и кокошињци у нижим деловима изођач радова треба да буде села у близини Нештинског пото- „Шајкашка“, потписали уговор ка. ми смо са нашег рачуна пребаци- Реч је о потоку који купи во- ли два милиона динара. То је биду од Рохаљ база, односно од Ви- ла наша обавеза, а речено нам је зићког пута, па све до Нештина да су пројекти завршени. Прогде се у подножју села улива у блем није до нас, али знамо да је рукавац Дунава – каже председ- чудно да радови нису ни почели ник Савета месне заједнице Не- ни после две године, а на којој рештин Никола Калајџић. – Ниво лацији је проблем не знамо. Само потока порастао је неколико ме- знамо да наши мештани трпе тара средином прошле недеље када је током ноћи овде пало преко 20 литара кише на квадратни метар, али је узводно, код Визића, пало око 60 литара по квадрату. Сва та вода слила се ка Нештину и направила огромну штету. Вода је ушла чак и у куће, страдале су кокошке, а људи су морали чак и свиње да евакуишу. Посебна је штета на старијим кућама, набијачама које су навукле влагу и питање је шта ће са Муљ после повлачења воде њима бити. Мештани Нештина који имају штету, јер небо неће чекати да се куће у нижим деловима села до- неко смилује да уради оно што је шли су у парадоксалну ситуаци- давно требало бити урадјено. ју, јер живе поред Дунава, а стреПосле повлачења воде, кажу пе од фрушкогорског потока. мештани Нештина, остао је муљ, Овај проблем није од јуче, одно- али је дошло и до зарушавања сно траје годинама, посебно с потока. Сељани су очистили грапролећа у време провала облака и ње и други кабасти отпад који је бујица. донет из Фрушке горе, а кажу да - Још 2009. године Покрајин- га има толико да је део Дунавца ски секретаријат за пољопривре- затрпан. Тај посао не може да се ду одборио је два милиона дина- уради без багера, па очекују пора за регулацију овог потока, а моћ општине и надлежних из првенствено је потребно да се Војводине и коначни почетак раовај водоток измуљи – истиче Ка- дова које су они платили. лајџић. – На средства СекретариМ. Суџум

МАЈСКЕ НАГРА ДЕ СОМБОРСКЕ РЕГИОНАЛНЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

По бед ни ци тра же ре ше ња, гу бит ни ци из го во ре

СОМБОР: На свечаној седници Управног одбора Регионалне привредне коморе у Сомбору, која својом делатношћу „покрива“, поред овог града и општине Кула, Апатин и Оџаци, проглашени су овогодишњи славодобитници „Мајске награде“ РПК. Свечано уручење признања намењених најбољим привредницима и привредним субјектима на Западу Бачке, увеличао је и в.д. председника Привредне Коморе Војводине Ратко Филиповић, док је председница РПК Сомбор Татјана Маглић, образлажући одлуку о награђенима истакла да је „Мајска награда“ не представља много у материјалном смислу, али речито говори о препознавању квалитета рада и уложеног труда овдашњих привредника.

- Као и претходних година, и овогодишњи добитници „Мајске награде“ потврђују изреку да по-

бедници траже решење а губитници изговоре.- казала је Маглићева, уз оцену да је и у изузетно тешкој економској ситуацији у којој се налази Србија могуће не само опстајати већ и напредовати.- Овогодишњи лауреати су се истакли производњом која прати светске трендове, али и успешним наступима на иностраним, јако захтевним, тржиштима и тим пре обавезни смо да препознамо и наградимо оне који постижу ванредне резултате - нагласила је Татјана Маглић. Овогодишњи добитници „Мајских награда“ су власник приватне фирме „Терзић“ из Обзира Горан Терзић, „Ситопласт“ д.о.о из Раткова, „ABC Food“ а.д. из Руског Крстура, „Прогетти“ из Сомбора, сомборско „Делта Семе“ чланица „Делта Аграра“, као и „Алупласт“ д.о.о из Апатина. М. Миљеновић

Крос ученика из пограничних места кроз територију трију држава

Томислав Стантић и Ана Мађар на заседању Скупштине ДКМТ у Сегедину

НА СКУПШТИНИ ЕВРОРЕГИЈЕ ДКМТ У СЕГЕДИНУ

Војводина преузела председавање РАБЕ/СЕГЕДИН: Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине др Томислав Стантић у суботу на заседању Скпштине еврорегије ДунавКриш-Мориш-Тиса (ДКМТ) у Сегедину је преузео је симболично обележје ДКМТ од председнице Скупштине Жупаније Чонград Ане Мађар, јер ће Војводина наредних годину дана председавати еврорегијом ДКМТ. На заседању Скупштине еврорегије ДКМТ у сегедину размотрени су планови за унапређивање већ постојећих пројеката и дати предлози за бољу сарадњу регионалних привредних комора, као и подршке пројектима прекограничне сарадње у развијању туризма. На плану развијања тури-

зма посебно место заузимају пут вина и гастрономске руте, а подршка се даје и пројектима на очувању укупног културног наслеђа и рагионалниг специфичности, попут оних на заштити и унапређивању аутохтоне винске сорте „кадарка„. Закључено је да се посебна пажња у наредном периоду посевти и програмима прекограничне сарадње у области регионалног информисања, укључујући и информације о економији, али и заштити програма и садржаја на другим језицима. Наглашено је да је од посебног значаја за успешну сарадњу и пословну интеграцију, управо потреба бољег међусобног познавања и представљања културних особености и посебности. Пројекат тимова ДКМТ за брзо

реаговање у случају природних катастрофа и непогода биће додатно унапређен новим центром за обуку у партнерству са Жупанијом Арад (Румунија), интегрисаним системом обавештавања и набавком нове опреме, која уз јединицу за заштиту од поплава укључује ЕР хеликоптер и авионе привредне авијације. Да отворених граница у оквиру еврорегионалне сарадње ДКМТ, протеклог викенда обележен је свечаности на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније код граничног камена „Триплекс конфинијум„ код места Рабе у новокнежевачкој општини. Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Стантић је обраћајући се на опвом скупу нагласио да искрено верује да по-

УГОСТИТЕЉИ И ТРАФИКАНТИ И ДАЉЕ РАДЕ ПО СТАРОМ

Два месеца без новчаних глоба

ЗРЕЊАНИН: Прошла су два месеца откако је на снагу ступила одлука Градске управе о радном времену угоститељских објеката и киоска у Зрењанину. Њоме је рад кафића ограничен до поноћи радним даном, односно до један сат викендом. За трафике је предвиђено да не могу бити отворене од поноћи до шест часова ујутро. То је изазвало бурно негодовање овдашњих угоститеља и власника киоска. Зато су почетком априла и протествовали испред Градске куће, тврдећи да им се на овај начин ускраћује Уставом загарнтовано право на рад и да је учињена економска дискриминација, стављањем у подређени положај појединих трговинских објеката у односу на друге. Упозорили су, такође, да ће, не буде ли одлука поништена, бити приморани да отпуштају раднике и затварају радње. Страсти су се смириле након преговора учесника протеста са градоначелником Милетом Михајловим и начелницом Средњобанатског округа Тањом Дуловић. Договорено је да одлука буде “на леду” месец дана, да не буде репресивних мера према угоститељима и трафикантима, уз услов да се у киосцима не продаје алкохол од 23 часа до 6 ујутро. Угоститељима је наложено да прилагођавају програм ранијим сатима. Рок од месец дана је прошао, у међувремену је био још један састанак локалних власти са приватницима, али ништа се није

Посла тек након поноћи

променило. Угоститељи и трафиканти раде по старом.

- Одлука о ограничењу радног времена је коректна, са неколико техничких мањкавости, које ће бити решене. Она је, пре свега, у складу са протоколом о усклађивању радног времена, који су пре две године усвојиле свих пет средњонбанатских локалних самоуправа. Не вреди, међутим, доношење одлука које се не спроводе. Конкретно, Комунална полиција је не спроводи, а из којих разлога не бих да спекулишем – каже Тања Дуловић и напомиње да је одлука донета на градској скупштини једногласно, и да је то

сасвим довољан сигнал да би морала да се примењује без компромиса. Да Комунална полиција и даље не кажњава потврдио је и њен начелник Милутин Ђуришић. По његовим речима, акције су превентивне, власници локала се, за сада, само упозоравају и опомињу, док не стигне другачије упутство “одозго”. Представник власника киоска на априлском протесту Војислав Арсенов каже да се трафиканти придржавају договора да после 23 часа не продају пиће.

- Колеге које су радиле до јутра сада лагано смањују радно вре-

У НОВОМ БЕЧЕЈУ ЗАВРШЕНА 19. ОБЗОРЈА НА ТИСИ – ДАНИ ЈОСИФА МАРИНКОВИЋА

Лауреат Весна Марковић НОВИ БЕЧЕЈ: Проглашењем најбољих соло певача, у Дому културе у Новом Бечеју је звршена је традиционална музичка манифестација „Обзорја на Тиси“ – Дани Јосифа Маринковића, којом се Новобечејци и љубитељи музике, сећају на живот и дело истакнутог српског композитора романтизма Јосифа Маринковића (1851-1931). „Обзорја на Тиси“ су почела полагањем венца и цвећа на спомен плочу композиторове родне куће и посетом Музеју „Главашева кућа“, где чувају меморијалну збирку посвећену ис-

такнутом српском композитору, а свечаност је настављена у Дома културе, где је у Галерији Тиске академије акварела (ТАА), отворена самостална изложба слика мр Василија-Васе Доловачки, академског сликара из Ковина. После наступа Градског хора при Дому културе под управом Софије Гурјанов-Јегдић, учеснике и посетиоце поздравили председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов и помоћник Покрајинског секретара за културу и јавно информисање Милан Мицић, који је и отворио ового-

стоји много разлога за задовољство и оптимизам у погелду будућности сарадње у оквиру еврорегије ДКМТ. На тромеђи код Рабеа је у суботу и недељу поводом 14. годишњице сарадње у оквиру еврорегије ДКМТ, био отворен привремени гранични прелаз, који је омогућио међусобне посете мештана пограничних села. После свечаности, на тромеђи око граничног камена „Триплекс конфинијум“ је одржан крос 60 ученика, по 20 из пограничних места Мајдан-Рабе (Србија), Беба Веке (Румунија) и Кибекхаза (Мађарска) кроз територију три државе. Овог пута домаћин културно-забавних и спортских програма било је румунско место Беба Веке. Текст и фото: М. Митровић

дишња 19. Обзорја на Тиси. „Обзорја на Тиси“ конципирана су као отворено такмичење младих талената у певању соло песме, која заузима значајно место у музичкој заоставштини Јосифа Маринковића Жири је Златном плакетом наградио Милоша Гаврилова, у конкуренцији прве категорије Златну плакету су завреднели Теодора Димитријевић и Ана Марчетић, а у другој категорији ученица Музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Зрењанина Весна Марковић, у класи проф.

Ане Алексић-Шајрер, које је добила највише оцене жирија и проглашена је за лауреата Отвореног такмичења соло певача. Специјалну награду за најбољу интерпретацију соло песме Јосифа Маринковића добио је ученик МШ „Исидор Бајић“ из Новог Сада Огњен Миливојша. Одржавање овогодишње манифестацоје омогућили су Министарстви културе, информисања и нмформационог друштва, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и општина Нови Бечеј. М. Киселички

Весна Марковић

ме. Наш став је и даље да оваква одлука није прилагођена тржишним условима. Ако је у интересу да се алкохол не продаје после 23 часа, онда она не може да се примењује селективно, да пумпе и драгстори то раде, а ми не можемо – мишљења је Арсенов. Са новом одлуком о радном времену не слаже се ни угоститељ Милан Миленковић. Сматра да би требало одржати јавну расправу јер је питање шта ће бити са локалима који раде као барови.

- Ми бисмо, у ствари, тек после један сат ноћу могли да имамо посла. Практично нам је ускраћено право на рад. Треба ли да одемо у неки други град, ми, који смо по десет и више година улагали, да би развили посао – казао је Миленковић, уз напомену да су запрећене казне високе за власнике малих локала. Ж. Балабан

У марини чекају чамце НОВИ БЕЧЕЈ: Лепо време последњих дана привлачи све већи број грађана на обале Тисе, где ће и овог лета тражити хлад већина Новобечејаца и житеља околних насеља. Градска марина где се чува око 200 пловила, већ је почела да ради. До сада је у воду спуштено тек десетак чамаца.У ЈП „Комуналац“, које брине о Градској марини, ни ове године нису повећавали цене чувања пловила. За чамце и педолине, цена је 3.000, а јахте и сплавове дужине преко шест метара 6.000 динара за сезону која траје до краја октобра. М. К.

12

ponedeqak30.maj2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

Po ~i we re vi zi ja re i zbo ra su di ja?

U to ku ove ne de qe mo gao bi da po~ ne po stu pak ta ko zva ne re vi zi je re i zbo ra su di ja u ko jem bi no vo i za bra ni stal ni sa stav Vi so kog sa ve ta sud stva (VSS) tre ba lo da raz mo tri od lu ke pr vog sa sta va tog te la od 16. de cem bra 2009. go di ne, u od no su na 837 su di ja ko ji ni su re i za bra ni. Me |u tim, Dru {tvo su di ja Sr bi je je sa op {ti lo da je od lu ~i lo da ne u~e stvu je kao po sma tra~ u tom po stup ku i tvr di da se ni su sa gla si li s Pra vi li ma VSS od 23. ma ja 2011. go di ne za pri me nu Od lu ke o kri te ri ju mi ma i me ri li ma.

S tim uve zi su za kqu ~i li da „ni je dan od su {tin skih pred lo ga Dru {tva su di ja ni je pri hva }en, a usvo je na Pra vi la ne pru `a ju ga ran ci je da }e u po stup ku pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va VSS-a bi ti ot klo we ni pro pu sti zbog ko jih se i pri stu pi lo re vi zi ji“. Na i me, Dru {tvo su di ja je na ^e tvr -

Pe tor ka pa la s ki lo i po skan ka Pro te kle sed mi ce som bor ska po li ci ja je, u okvi ru na stav ka ak ci je „Mo ra va”, ras krin ka la jo{ jed nu or ga ni zvo a nu gru pu pro iz vo |a ~a i pre pro da va ca dri ge. Na i me, pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je Po li cij ske upra ve u ovom gra du pro na {li su i od u ze li oko 1.550 gra ma opoj ne dro ge ma ri hu a ne - s« kan ka», va gu za pre ci zno me re we i pi {toq; a tom pri li kom su, uz me ru za dr `a va wa do 48 sa ti, slo bo de li {e ni Stra hi wa W. (22), Mi lan K. (21), Mi ran V. (24), Dar ko D. (22) i Mi lo{ K. (24), svi iz Som bo ra, zbog osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga

ko ja je bi la na me we na da qoj pro da ji.

Pro tiv Stra hi we W. pod ne ta je i kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe na pro iz vod wa, dr `a we, no {e we i pro met oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. U na stav ku ope ra tiv nih ak tiv no sti, som bor ski po li caj ci su utvr di li da po sto je osno vi sum we da su Stra hi wa W. i Dar ko D. za jed no sa Lu kom V. (21) iz Som bo ra, u ok to bru pro {le go di ne, po ku {a li raz boj ni {tvo nad vla sni kom me wa~ ni ce u Som bo ru. Osum wi ~e ni su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu spro ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Som bo ru.

M. M.

Pqa~ ka li tra fi ke Al bert Z. (26), \or |e N. (29), Bo jan K. (26) i E. M. (17), svi iz Be o gra da, te re te se da su od fe bru a ra ove go di ne, iz vr {i li se ri ju pro va la na {te tu pred u ze }a „[tam pa si stem„ iz Be o gra da. Po me nu ti su na sil no otva ra li tra fi ke u Srem skoj Mi tro vi ci, Ru mi i Be {ki i uzi ma li ci ga re te, mo bil ne te le fo ne, ka fu i slat ki {e, a po ~i we na ma te ri jal na {te ta iz no si oko dva mi li o na di na ra.

Zbog osno va ne sum we da je iz vr {io de set te {kih kra |a, Al bert Z. je na kon li {e wa slo bo de i za dr `a va wa pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na, dok se Bo jan K. ve} na la zi u za tvo ru po dru gom osno vu. Pro tiv 17-go di {weg ma lo let ni ka pod ne ta je kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, a \or |e N. je u bek stvu i za wim po li ci ja in ten ziv no tra ga.

J. A. KRA \E SOM BOR SKE TROJ KE DO SE GLE MI LI ON SKU [TE TU

No }u raz gra |i va li pru gu

Ope ra tiv ci Po li cij ske upra ve u Som bo ru li {i li su slo bo de Mi la na C. (23), Sa {u F. (36) i Sr |a na P. (23), zbog osno va ne sum we da su u to ku apri la iz vr {i li osam te {kih kra |a, pri ~e mu su pri ~i ni li ma te ri jal nu {te tu od pre ko 1,1 mi lion di na ra. Osum wi ~e ni su iz sta no va, ku }a, vi ken di ca i pred u ze }a u som bor skoj op {ti ni od no si li teh ni~ ku ro bu, gra |e vin ski ma te ri jal, pe ca ro {ki pri bor, a sa mo JP „«@e le zni ce Sr bi je»„ je kra |om po lo `nih plo ~a za pru gu i {ra fo va za mon ti ra we o{te }e no za pre ko 920.000 di na ra. Na kon pri vo |e wa, nad le `ni is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Som bo ru ovoj osum wi ~e noj troj ci je od re dio pri tvor do me sec da na.

M. M.

ADVO KAT I DANAS PRE DA JU ZAH TEV SU DU

Sa slu {a ti Mla di }a o ubi stvu gar di sta Advo kat ska kan ce la ri ja Ba ti} na ja vi la je da }e da nas u Spe ci jal nom su du za rat ne zlo ~i ne pre da ti zah tev za sa slu {a we ge ne ra la Rat ka Mla di }a o okol no sti ma ubi stva dvo ji ce gar di sta u voj nom objek tu u Top ~i de ru 2004. go di ne.

Pod ozna kom „hit no”, zah tev }e pre da ti prav ni za stup ni ci po ro di ca Ja ko vqe vi} i Mi lo va no vi} ~i ji su si no vi Dra gan i Dra `en stra da li slu `e }i voj ni rok u ka sar ni u Top ~i de ru.

U sa op {te wu se na vo di da sve u kup ne okol no sti uka zu ju na ve o ma ve li ku mo gu} nost da Rat ko Mla di} po se du je ne po sred na sa zna wa o ubi stvu Dra `e na Mi lo va no vi }a i Dra ga na Ja ko vqe vi }a, ima ju }i pre sve ga u vi du do sa da {wi tok is tra `nih rad wi u tom pred me tu, ko ji zbog is tra `nog ka rak te ra no se ozna ku „taj na”. Zbog to ga je, ka ko je na ve de no, neo p hod no da se iz ve de do kaz sa slu {a wem Rat ka Mla di }a. On bi, sma tra advo kat ska kan ce la ri ja Ba ti}, mo rao da od go vo ri na pi ta wa ko ja se ti ~u

we go vog skri va wa od or ga na go we wa to kom 2004. go di ne, na ro ~i to na ona da li se skri vao u voj nom objek tu „Ka ra{„ u tom pe ri o du i ko ja su mu li ca to even tu al no omo gu }i la, i na ro ~i to da od go vo ri da li zna ili ne zna ko je ubio gar di ste. „Sa da ka da je Rat ko Mla di} do stu pan dr `av nim or ga ni ma, or ga ni kri vi~ nog go we wa ga mo ra ju sa slu {a ti bez ika kvog odu go vla ~e wa i oprav da wa, i to hit no jer }e on usko ro bi ti is po ru ~en Ha {kom tru bu na lu”, na ve la je advo kat ska kan ce la ri ja.

Ge ne ral Voj ske Re pu bli ke Srp ske Mla di}, pro tiv ko ga je op tu `ni ca Ha {kog tri bu na la po dig nu ta 1995. go di ne i od 1996. je bio u bek stvu, u ~e tvr tak je uhap {en u se lu La za re vu, kod Zre wa ni na. U jav no sti se spe ku li sa lo da su dvo ji ca gar di sta `i vo tom pla ti li slu ~aj no ot kri ve nu do bro ~u va nu taj nu o skri va we Mla di }a u voj nom objek tu Ka ra{ na Top ~i de ru.

E. D.

toj van red noj Skup {ti ni odr `a noj u su bo tu, usvo ji lo niz za kqu ~a ka po vo dom „po stup ka re vi zi je“, me |u ko ji ma i da „o~e ku je da Evrop ska ko mi si ja do sta vi, ka ko je i bi lo pla ni ra no, mi {qe we svog eks per ta o usvo je nim pra vi li ma“. Je dan od za kqu ~a ka gla si da Dru {tvo su di ja „osu |u je sva ku na me ru da se pre i spi tu ju od lu ke pr vog sa sta va VSS za pr vi put iza bra ne i re i za bra ne su di je, po {to je to u su prot no sti sa me |u na rod nim stan dar di ma i Usta vom“.

Skup {ti na je za kqu ~i la i da po dr `a va sve do sa da pred u ze te ak tiv no sti ~la no va Dru {tva su di ja an ga `o va nih u ve zi sa re vi zi jom re i zbo ra i ovla {}u je ih da i da qe pred u zi ma ju me re ko je sma tra ju od go va ra ju }im za re a li za ci ju ovih za kqu ~a ka. Po red to ga , ka ko se na vo di u jed nom od za kqu ~a ka, „Dru {tvo su di ja, s ob zi rom na pri med -

be Evrop ske ko mi si je iz Iz ve {ta ja o na pret ku Sr bi je za 2010 kao i stru~ ne jav no sti, po zi va Vi so ki sa vet sud stva i Mi ni star stvo prav de da bez od la ga wa pre i spi ta ju efi ka snost i ra ci o nal nost no vo u spo sta vqe ne mre `e su do va, po seb no pr vo ste pe nih“. Isti po ziv se od no si i na od lu ku o bro ju su di ja, a, ka ko se pre ci zi ra „ima ju }i u vi du ci qe ve zbog ko jih je ra ni ja mre `a su do va me wa na: rav no mer na op te re }e nost su do va i su di ja, ubr za we po stu pa ka, po jef ti we we si ste ma, lak {i i po |ed na ki pri stup gra |a na prav di“. Skup {ti na ove su dij ske aso ci ja ci ja je upu ti la po ziv i „nad le `nim dr `av nim or ga ni ma da po {tu ju svo je od lu ke i is pla te ne re i za bra nim su di ja ma na kna de ko je su ob u sta vqe ne za kqu~ no s de cem bar skom“.

J. Ja ko vqe vi}

^IM SE FOR MI RA KO MI SI JA ZA NAD ZOR, TRE BA LO BI DA PO^ NE UNI [TA VA WE VI [E OD TO NE ZA PLE WE NIH NAR KO TI KA

TE „Ni ko la Te sla” }e da ni ma spa qi va ti dro gu Ko mi si ja za nad zor je po sled wa ka ri ka ko ja jo{ uvek ne do sta je da bi se za tvo rio pro je kat na ko ji je pre vi {e od dva me se ca sa gla snost da lo Mi ni star stvo eko lo gi je, te da u ter mo e- lek tra ni u Obre nov cu po~ ne po stu pak spa qi va wa dro ge, ko ju je to kom po sled wih go di na po li ci ja za ple ni la od broj nih li ca, pro tiv ko jih su sud ski po stup ci pra vo sna `no okon ~a ni. „Dnev nik„ je u Vi {em su du u Be o gra du, u ~i joj je nad le `no sti for mi ra we ko mi si je, sa znao da ak tiv no sti na tom pla nu jo{ tra ju. U to ku su raz go vo ri s dru gim dr `av nim or ga ni ma, s ob zi rom na to da u tom po stup ku ne u~e stvu je sa mo sud. O~e ku je se da }e Ko mi si ja usko ro bi ti for mi ra na, re ~e no nam je u Vi {em su du.

Za sad, ni po sle du ge i ko mli ko va ne pro ce du re, ni svih pla no va ko ji su po vo dom pro jek ta do ne ti i usvo je ni, od nad le `nih or ga na ne ma zva ni~ ne na ja ve kad bi po stu pak u obre no va~ koj TE “Ni ko la Te sla” mo gao da po~ ne. ^i tav pro je kat, ~i ju re a li za ci ju me di ji naj a va qu ju po sled wih me se ci, tra je oko dve go di ne, uzi ma ju }i u ob zir i vre me ko je je bio neo p hod no be o grad skom Ma {in skom fa kul te tu za iz ra du Stu di je o pro ce ni uti ca ja spa qi va wa za ple we nih nar ko ti ka i ci ga re ta na `i vot nu sre di nu, ko ja je za vr {e na sre di nom de cem bra 2010. go di ne. Po tom je u ja nu a ru ove go di ne usle di la ras pra va o Stu di ji, a na kon to ga je, sre di nom mar ta, Mi ni star stvo za za {ti tu `i vot ne sre di ne na taj do ku ment da lo sa gla snost ter mo e lek tra ni „Ni ko la Te sla“ u Obre nov cu, kao no si o cu pro jek ta. U nad le `nost MUP-u pri pa la je iz ra da Ope ra tiv nog pla na za spa qi va we, a

Vi {em su du u Be o gra du for mi ra we ko mi si je ko ja }e nad gle da ti pro ces. U Ko mi si ji bi tre ba lo da bu du su di ja Vi {eg su da, jo{ dvo ji ca su di ja iz osta lih su do va i dva po li cij ska in spek to ra. Pred sed nik Ko mi si je ima pra vo da, pre ne go {to nar ko ti ci na pu ste de poe, tra `i da se oba vi wi ho va kon tro la i da pro ve ri da li se za ple we na te `i na po kla pa sa za te ~e nom.

Stu di jom o pro ce ni uti ca ja na `i vot nu sre di nu je pred vi |e no da se u TE u Ob ra nov cu mo `e spa qi va ti 50 ki lo gra ma dro ge na sat, na tem pe ra tu ri iz me |u 800 i 1.200 ste pe ni Cel zi ju so vih, za {ta je po treb no 300 to na ugqa, a oce we no je da je po stu pak bez be dan po `i vot nu sre di nu.

Pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, ukup na ko li ~i na ra znih vr sta za ple we nih nar ko ti ka ~i je se spa qi va we pred vi |a, pro ce wu je se na vi {e od to ne, od ~e ga je naj vi {e za ple we nog he ro i na oko 800 ki lo gra ma, oko 130 ki lo gra ma ko ka i na, a zna ~aj ne su i za ple we ne ko li~ ne ma ri hu ne i ta ble ta ek sta zi ja. Pro ce wu je se da bi po stu pak spa qi va wa ukup ne ko li ~i ne za ple we ne dro ge mo gao da po tra je ne ko li ko da na, a bi }e oba vqen uz naj vi {e me re bez bed no sti, pre ma pred vi |e noj

di na mi ci i stro go de fi ni sa noj pro ce du ri.

Za bez be dan tran sport od de poa do TE u Ob ra nov cu nad le `ni su bezd no sni or ga ni, ko ji su u tu svr hu pred vi de li naj vi {e bez bed no sne me re. Be o grad ski list „Blic“ je svo je vre me no ob ja vio da }e “ u spe ci jal nim blin di ra nim vo zi li ma osim in ter vent nih je di ni ca bi ti i oko 30 pri pad ni ka spe ci jal ne je di ni ce po li ci je na o ru `a ne he kle ri ma, a kon voj }e pre le ta ti po li cij ski he li kop te ri“. Ova ko spek -

ta ku lar ni po da ci su u jav no sti iza zi va li ko men ta re i pi ta wa da li ne gde even tu al no za mi {qa ju da bi ne ke ban de mo `da mo gle da se usu de na po ku {aj oti ma wa to va ra pri li kom tran spor ta na spa qi va we. Me |u tim, iz u zet ne bez bed no sne me re i naj vi {i ste pen kon tro le uobi ~a je ni su svu da pri li kom re a li za ci je ova kvih pro je ka ta, ali, re klo bi se, ipak s mno go ma we mi sti fi ka ci je. U Hr vat skoj, re ci mo, MUP naj nor mal ni je u ve zi s po stup kom spa qi va wa za ple we nih nar ko ti ka iz da je sa op {te we za jav nost , a ubi ~a je no je i pri su stvo me di ja. U Hr vat skoj se po pra vo sna `o sti pre su da pre ma li ci ma od ko jih su od u ze ti nar ko ti ci i ci ga re te, re dov no, ta ko |e u stro go kon to li sa noj pro ce du ri, sve te za ple we ne ko li ~i ne od 2008. go di ne, uni {ta va ju u fa bri ci ce men ta „Na {i ce ce ment“ u Na {i ca ma, na ~ak 1.400 ste pe ni Cel zi ju so vih.

J. Ja ko vqe vi}

NO VO SU \E WE ZA UBI STVO ZO RA NA \IN \I ]A U SRE DU 1. JU NA

Si mo vi} i Ka li ni} iz no se od bra nu Po no vqe no su |e we pri pad ni ci ma „ze mun skog kla na” Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Ka li ni }u za ubi stvo pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a po ~i we u sre du 1. ju na pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, iz ja vi la je port pa rol ka su da Ma ja Ko va ~e vi}.

Glav ni pre tres je za ka zan i za 2. i 3. jun, i pla ni ra no je da u tim ter mi ni ma Ka li ni} i Si mo vi} iz ne su svo ju od bra nu, na po me nu la je ona. Ko va ~e vi }e va, ko ja je i ~lan sud skog ve }a ko je }e po no vo su di ti „ze mun ci ma”, po de sti la je da im je sud odo brio po na vqa we pro ce sa po {to su obo ji ca bi li u bek stvu vi {e od se dam go di -

na, pa su u od su stvu pra vo sna `no osu |e ni na po 30 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra.

Ka li ni} i Si mo vi} su osu |e wi zbog ni za ubi sta va, ot mi ca i dru gih kri vi~ nih de la u pro ce su pro tiv „ze mun skog kla na” na po 40 go di na za tvo ra, a po no vqe no su |e we za ta kri vi~ na de la bi }e na knad no za ka za no. Pre ma we nim re ~i ma Ko va ~e vi }e ve, po stup ci }e bi ti po no vqe ni sa mo u od no su na wih dvo ji cu, ali ne i u od no su na osta le osu |e ne.

Ka li ni} i Si mo vi} }e ima ti pra vo u to ku su |e wa da pred la `u do ka ze, po sta vqa ju pi ta wa

sve do ci ma i tra `e even tu al no su do ~e we. Ta ko bi na tim su |e wi ma po no vo mo gli da sve do ~e i ve} osu |e ni za ubi stvo pre mi je ra i kri vi~ na de la „ze mun skog kla na”, po ~ev od Mi lo ra da Ule me ka Le gi je, Zve zda na Jo va no vi }a i dru gih, a mo gli bi da bu du sa slu {ni i sve do ci sa rad ni ci Qu bi {a Bu ha ^u me, De jan Mi len ko vi} Bag zi i Mi la din Su vaj xi}. Sve dok sa rad nik Zo ran Vu ko je vi} Vuk ubi jen je u ju nu 2007. u Ze mu nu.

Mi lo{ Si mo vi} je 10. ju na pro {le go di ne uhap {en na gra ni~ nom pre la zu iz me |u Hr vat ske i Sr bi je, dva da na na kon {to

je u Za gre bu te {ko ra nio Ka li ni }a, s ko jim se, ka ko sum wa tu `i la {tvo, skri vao vi {e od se dam go di na (od ubi stva pre mi je ra). Ka li ni} je 8. ju na pro {le go di ne uhap {en u Hr vat skoj, a 25. av gu sta iz ru ~en Sr bi ji. On je bio pr vi hr vat ski dr `a vqa nin ko ji je eks tra di ran po Spo ra zu mu o me |u sob nom iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa na iz me |u Sr bi je i Hr vat ske. Si mo vi} se od ju na na la zi u po `a re va~ kom za tvo ru Za be la gde slu `i vi {e de ce nij sku ka znu za tvo ra, dok je Ka li ni} u Okru `nom za tvo ru u Be o gra du.

(Ta njug)

dRU[TvO

dnevnik MI NI STAR OBE ]AO VE ]I BROJ STU DE NA TA NA BUYETU

Na fa kul te ti ma 3.500 bru co {a vi {e Ministar prostvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} izjavio je ju~e da }e se naredene {kolske godine o tro{ku dr`ave {kolovati 3.500 studenata vi{e nego ove godine, i naglasio da je na{ obrazovni sistem potpuno usagla{en sa normama Evropske unije. Vlada je donela odluku o upisu studenata na prvu godinu osnovnih i strukovnih studija, kao i o upisu studenata koje dr`ava finansira, ~iji }e broj biti ve}i za oko 3.500 nego teku}e godine, rekao je Obradovi} Tanjugu u Loznici.

Prema wegovim re~ima, fakulteti na koji se ti studenti upi{u dobi}e novac koji se obezbe|uje iz makro sredstva za visoko obrazovawe, tako da ne}e biti posebnog optere}ewa buxeta za 2012. godinu, a fakulteti ne}e imati potrebu da pove}avaju {kolarine.

Radi se o svesnom opredeqewu za tu strategiju, pri ~emu {kolarine ne treba pove}avati, naglasio je Obradovi} i ocenio da ne treba teret krize prebacivati na studente, tim pre {to se fakultetima redovno upla}u-

ju sredstva za plate i materijalne potrebe.

- [to se ti~e sistema vrednosti, odnosno onoga {to ~ini deo evropskog prostora visokog obrazovawa i onog {to mi implementiramo ili je sadr`ano u na{im zakonima, mi tu nemamo nikakvih problema, pratimo taj trend i usagla{avamo sadr`aj zakona - kazao je Obradovi}.

On je kazao da je u toj oblasti Srbija prihvatila standarde i da je to ugra|eno u zakone.

- Dobili smo vrlo dobru ocenu i radimo daqe unapre|uju}i tu oblat i primewujemo sve vrednosti koje su i kod drugih rekao je ministar i dodao da s nestrpqewem o~ekuje da Srbija dobije status kandidata, jer }e to stvoriti mogu}nost pristupa novcu koji se izdvaja na nivou EU za obrazovawe i nauku.

Prema wegovim re~ima, znatan deo buxetskih sredstava izdvaja se za zarade zaposlenih u prosveti i malo ostaje za ostale potrebe - opremu, infrastrukturu, stru~no usavr{avawe, ono {to je deo sistema obrazovawa.

SA OP [TE WE SA BO RA SRP SKE PRA VO SLAV NE CR KVE

Bri ga za sa bra }u u Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji...

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izrazio je zabrinutost zbog stawa na Kosovu i Metohiji, te{ko}a kroz koje prolaze Mitropolija crnogorsko-primorska i Republika Srpska i SPC u Bosni i Hercegovini, kao i zbog odnosa makedonskih vlasti prema Ohridskoj arhiepiskopiji. U saop{tewu Sabora, posle dvonedeqnog majskog zasedawa, navodi se da posebnu zabrinutost ~lanova Sabora izaziva nepostojawe uslova za povratak prognanih i izbeglih sa Kosova i Metohije, kao i novo ugro`avawe srpske imovine i domova i nemogu}nost obnove vi{e od stotinu poru{enih hramova...

{eg dr`avnog mesta kojom se SPC osporava i pravno postojawe i pravo na postojawe u Crnoj Gori.

Naj vi {e zako no davno telo SPC je konstatovalo da, uprkos kritikama me|unarodnih organizacija da kr{e verske slobode i qudska prava, vlasti u Makedo ni ji is trajavaju na progonu kanonskog arhiepiskopa ohridskog Jovana i odbijaju da registruju Ohridsku arhiepiskopiju, autonomnu Pravoslavnu crkvu koja je u punom jedinstvu sa svim pravoslavnim crkvama u svetu.

Razmatraju}i pitawe predstoje}eg sve~anog obele`avawa 1700. go di {wi ce Mi lan skog

edikta (313-2013) u Ni{u, rodnom gradu svetog cara Konstantina, arhijereji SPC su uputili pismo vaseqenskom patrijarhu Vartolomeju u kome se zala`u za {to skorije sazivawe Svetog i Velikog sabora pravoslavne crkve.

U saop{tewu se navodi da je Sabor izvr{io reorganizaciju i arondaciju pojedinih eparhija u Srbiji, u Evropi, u Americi i u Australiji, a ve}ina upra`wenih episkopskih katedri je popuwena, dok su za neke, do daqweg, postavqeni episkopi administratori. Odlo`eno je, do daqweg, izdvajawe novih eparhija iz Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, kao i obnova Ra{ke eparhije, dok se ne steknu neophodni uslovi za to. Sabor je pozdravio vra}awe verske slu`be u Vojsku Srbije, kao i odluku dr`ave o vra}awu crkvenih kwiga. Za nove ~lanove Sinoda izabrani su episkopi sremski Vasilije, ba~ki Irinej, {umadijski Jovan i budimqansko-nik{i}ki Joanikije.

(Ta njug)

13

SEK SU AL NE RAD NI CE U SR BI JI I DA QE NE VI DQI VE

Kraqice no}i pravno potkovane Ve}ina seksualnih radnica u Srbiji je bolesna, a prostitucijom se ne bavi organizovano i slobodnom voqom, ve} to ~ine zbog lo{eg materijalnog polo`aja, dok su ulogu klasi~nog podvoda~a preuzeli mu{ki ~lanovi wihovih porodica, pokazala je tribina „Seksualne radnice: od osude do za{tite“, odr`ana u petak u „Ameri~kom kutku“. Organizator tribine „Centar za rodne alternative Alter“ pre po~etka dijaloga prikazao je dokumentarni film „Nevidqive“ Ni ko le Po li }a, a vi{e insajderskih informacija saznali smo od potpredsednika novosadskog JAZAS-a i koordinatora svrati{ta za seksualne radnice Dar ka La za re vi }a.

- Visoka prostitucija za nas je nedodirqiva. Ona funkcioni{e diskretno i ~esto iza sebe ima unosan posao trgovine qudima. Uli~ne seksualne radnice, onaj najni`i sloj, su na{a ciqna grupa i one su po pravilu ne{kolovane, ekonomski nezbrinute i bave se „porodi~nim zanatom“. Postoje i takoznava „indor“ (unutra{wa, prim.aut) prostitucija u klubovima, ali i ona u kojoj u~estvuju devojke „sponzoru{e“. Kod wih je specifi~no da ~esto nisu ni svesne posledica svog pona{awa - otkriva Lazarevi}.

Svrati{te u kom radi finasira „Global fond“ i pitawe je godine kada }e ta obaveza pasti na ple}a Republike Srbije. Seksualne radnice tamo pronalaze preko potrebni mir, pravno savetovali{te, lekarske preglede, u~e da ~itaju i pi{u, izra|uju im se dokumenta, a mogu}nost da se operu, srede kosu, nokte i ispeglaju garderobu dodatno doprinosi wihovoj psiho-fizi~koj stabilnosti i ose}aju sa-

Na da je umr la po sled wa Budu}i da je u Srbiji uobi~ajeno da prostitucija postane porodi~ni zanat, „Dnevnik“ je poku{ao da otkrije za{to centri za socijalni rad ne reaguju odlu~nije prilikom oduzimawa starateqstva nepodobnim roditeqima. Po re~ima Bojane Vujani}, centri za socijalni rad obavqaju svoj posao dobro, me|utim deca be`e i ponovo zavr{avaju na ulici. Jednom kada socijalni radnici oduzmu dete roditeqima, ono je prepu{teno ustanovama za zbriwavawe, odakle maloletnice isuvi{e lako be`e nazad na ulicu, i tako u krug. Upitan ko su uzori srpskim seksualnim radnicama, Darko Lazarevi} nam je kazao da ih uglavnom nemaju, kao ni snove, planove i nadawa za budu}nost. mopo{tovawa. Referentkiwa Izvr{nog suda u Novom Sadu Bo ja na Vu ja ni} podsetila je da srpski zakon korisnike seksualnih usluga tretira ne kao okrivqene, ve} kao svedoke, iako se ne retko de{ava da ovi op{te sa maloletnim devojkama, pravdaju}i se neznawem i lo{om procenom wene starosti. Maksimalna kazna za prostituciju iznosi 60 dana zatvora, dok objediwena presuda ne mo`e biti ve}a od 90 dana.

Gotovo sve seksualne radnice najni`eg, uli~nog statusa su

povratnice, bez ose}aja kolegijalnosti i podr{ke na poslu, a nakon presude sprovode se u po`areva~ki zatvor. Leti ~esto putuju iz Novog Sada u Hrvatsku i Crnu Goru zbog boqe zarade, a uprkos neobrazovawu vremenom ovladaju pravnom terminologijom i pisawem izjava.

Poseban problem srpskog dru{tva su podvoda~i. Doma}i makro nije filmski stereotip `estokog momka iz podzemqa, ve} ~lan naju`e porodice: mu`, otac, o~uh, brat, stric,

momak... Darko Lazarevi} ka`e da su podvoda~i vrlo kooperativni kada je u pitawu JAZAS, budu}i za to imaju debeli interes. Devojka o kojoj se stara JAZAS za wega }e biti „o~uvanija roba“, a izbegavawem sukoba makro elimini{e {ansu da se protiv wega pokrene krivi~na prijava.

Zanimqivo je pomenuti da su treninzi JAZAS-a za socijalne radnike i policiju omogu}ili odre|eni pomak u wihovom odnosu prema seksualnim radnicama, ali da u slu~aju socijalnih radnika ne postoji kontrola u praksi. Kada je o beogradskim policajcima re~, zna~ajno boqe postupaju prema nesre}nim `enama i kada uo~e JAZAS na terenu prepoznaju ih i delaju jo{ pa`qivije. Tokom godina, aktiviste nevladine organizacije policija je u nekoliko navrata privodila tokom hap{ewa, ali ti nesporazumi nisu imali zna~ajne posledice.

Zamoqeni da iska`u svoj stav u vezi sa legalizacijom prostitucije, oba sagovornika iznela su li~no mi{qewe po kom bi takav potez u Srbiji trenutno samo ote`ao situaciju. U zemqama zdravih principa i vladavine prava, poput Holandije i ^e{ke, legalizacija je poboq{ala polo`aj seksualnih radnica (osigurawe, zdravstvena za{tita, bezbednost...) te slila ogromna sredstva u dr`avni bud`et preko naplate poreza. Me|utim, u zemqi poput na{e, u kojoj sistem postoji samo na papiru, legalizacija prostitucije dovela bi iskqu~ivo do ve}e zarade podvoda~a i prate}ih kriminalaca, ali i do ~vr{}e baze za lokalnu i globalnu trgovinu qudima, gde je Srbija nezaobilazan region.

Igor Mi ha qe vi}

TRAN SPLAN TA CI O NI PRO gRAM U SR BI JI SPO RO NA PRE DU JE

Te {ko je sr ce pre sa di ti Transplantacija srca jedini je na~in da pre`ivi Ili ja Ra doj ~i} (22) u Prigrevici kod Apatina. On tri godine bo lu je od sla bo sti sr ~a nog mi{i}a, a stawe mu se pogor{ava iz dana u dan. Za mladog ~oveka, koji se nekada aktivno bavio sportom i bez problema radio sve fizi~ke poslove, jedina nada je presa|ivawe srca u Be~u za{ta treba platiti 100.000 evra, novac koji wegovi roditeqi nemaju i ne mogu da sakupe.

Sabor je od dr`avnih organa Crne Gore zatra`io da po{tuju sopstveni Ustav, kao i prava svake crkve i verske zajednice, pa i SPC, zajam~ena doma}im i me|unarodnim zakonima. „Bila bi zaista velika bruka i sramota da se po ta prava i po pravdu mora i}i u Brisel, Strazbur ili Va{ington”, navodi se saop{tewu. Sabor SPC, tako|e, tra`i od svih - kako doma}ih politi~kih struktura tako i od relevantnih stranih ~inilaca i centara odlu~ivawa - da po{tuju Dejtonski sporazum i da tako grade dugoro~ni mir u BiH. Kada je re~ o Crnoj Gori, Sabor je s posebnom pa`wom razmotrio ozbiqne te{ko}e sa kojima se suo~avaju Mitropolija crnogorsko-primorska. Posebno se isti~u pretwe da }e biti sru{ena Crkva Svete Trojice na pla ni ni Ru mi ji, ru {e we Hrama svetog Aleksandra Nevskog i Svete Gospo|e na Svetom Stefanu, protivpravna namera da se Crkvi oduzmu hramovi na }ipuru i na Kru{evcu, ali i izjava sa, kako se navodi, najvi-

ponedeqak30.maj2011.

U Hr vat skoj sta we mno go bo qe Kao dobar primer kako se u relativno kratkom vremenskom periodu mo`e obezbediti visok procenat donorstva je Hrvatska koja je trenutno tre}a u svetu po broju donora. U pro{loj je godini Hrvatska je imala 28 donora na milion stanovnika i vi{e od 80 transplantacija na milion stanovnika.

Od pro{logodi{wih ukupno 394 transplantacija bilo je vi{e od 100 transplantacija jetre, 240 transplantacija bubrega i 36 transplantacija srca.

Ovo je samo jo{ jedna u nizu tu`nih pri~a za koje jo{ uvek nema re{ewa u na{oj zemqi.

Naime, od 1999. godine u na{im ustanovama nije ura|ena ni jedna transplantacija srca.

Pro{le godine iz Ministarstva zdravqa javnost je obave-

{tena o mogu}nosti da se uskoro potpi{e ugovor sa bolnicom u Be~u gde bi se operisali na{i bo le sni ci ko ji ma je po treb na tran splan ta ci je sr ca.

Pri pre mqen je i blizana~ki ugovor o sa rad wi zdrav stvene ustanove u Be~u sa Beogradom, a govorilo se da }e ugovor naj ve ro vat ni je pot pi sati Univerzitetska de~ja klinika u Tir{ovoj. Me|utim, do danas ovakav ugovor nije potpisan.

Kako ka`u u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe, ovaj problem mora da se re{iti u Ministarstvu zdravqa, odakle je i potekla inicijativa da se na{i pacijenti {aqu u Be~ na transplantaciju srca.

Kako se radi o izuzetno skupom zahvatu, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe nema mogu}nosti da ga plati iz kase zdravstvenog osigurawa, pa dr`ava mora da izna|e na~in kako iz buxeta da izdvoji novac.

- Izme|u Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe i Univerzitetske bolnice u @enevi potpisan je protokol o saradwi, {to omogu}ava najte`im sr~anim bolesnicima, ukqu~uju}i i decu, kojima je potrebna komplikovana operacija na srcu, da o tro{ku dr`ave budu oprisani u @enevi ka`e portparol RZZO Sa wa Mi r o s a v qe v i}. - Me |u tim, ovaj protokol ne podrazumeva i transplantaciju srca za na{e bolesnike.

Gde je zapelo u potpisivawu protokola sa bolnicom u Be~u ne zna se ta~no, ali svakako da je jedna od najproblemati~nijih stavki novac koji treba da se izdvoji iz buxeta. Za ceo ovaj posao saglasnost Be~u mora da da i „Eurotransplant”.

Na i me, Austri ja, kao ~lan „Euro tran splan ta”, mo `e u okviru pet odsto stranaca da stavi na listu te fondacije decu i najhitnije slu~ajeve iz Srbije. Veovatno da nije lako ni organizaciono re{iti ceo postupak jer protokol treba

da omogu}i da u situaciji kada imamo donora u stawu mo`dane smrti tim za transplantaciju iz be~ke bolnice do|e u Srbiju, izvadi organ, transportuje ga u Be~ i tamo presadi srce nekom od na{ih paci je na ta. Pot pi si va wem ugovora stvori}e se i zakonski uslovi, koje sada ne postoje, da se iz kase osigurawa plate tro{kovi transplantacije srca.

Transplantacija organa u Srbiji posledwih godina pokrenuta je s mrtve ta~ke, a to se odnosi na presa|ivawe bubrega i jetre. Do sada je u Srbiji ura|eno oko 1600 transplantacija bubrega i to tako {to je dve tra}ine transplantacija ura|eno od `ivog srodnog davaoca. Pro{le godine je broj transplantiranih pacijenata, kadaveri~nih transplantacija udvostru~en. Imali smo 38 donora, od toga je bilo 86 transplantacija, odnosno, 19 transplantiranih jetri i 67 transplantiranih bubrega. Ovo jeste skromna brojka, ali je za ogroman pomak u transplantacionom programu. @eqa je i da se ukqu ~i mo u „Euro tran splant”jer }e na taj na~in na{i pa ci jen ti br `e do }i do neophodnih organa za presa|ivawe. Naravno, na tom putu mora mo da is pu ni mo od re |e ne standarde, a jedan od osnovnih uslova jeste da imamo minimum deset donora na milion stanovnika. Na{i rezultati pro{le godine su obezbedili da imamo pet donora na milion stanovnika, {to je nedovoqno.

J. Bar bu zan

14

sport

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

SVET SKO PR VEN STVO U SA RA JE VU

Sr bi ja no vi-sta ri {am pion Mu{ka kugla{ka reprezentacija Srbije odbranila je titulu {ampi o na sveta po {to je u finalu na Prvenstvu sveta u Sarajevu savladala Ma|arsku sa 3.929:3.885 (5:3): U fantasti~noj utakmici, koja je dr `ala na no gama neko li ko stotina srpskih navija~a, Srbija je pokazala snagu da ne samo nadok nadi startni mi nus ve} i da preokrene rezultat i osvo ji drugi put u isto ri ji {ampi on sku ti tulu (Sr bi ja ima i dve bronza iz Poznawa 2000. i Bra{ova 2004.). Bronzane medaqe pripale su Sloveniji i ^e{koj.

Prvi put na ovom {ampionatu Srbija nije posle prvog para imala prednost u ~uwevi ma.

Bilo je 1:1 u poenima, jer je Vilmo{ Zavarko, presli{ao T.

niel Tep{a, reprezentativac {ampiona Beograda oborio je 703 ~uwa. Pre toga po{lo je ovo za rukom samo Zavarku u Detenhajmu 2009. kada je prvo oborio 700 ~uweva a potom sa 728 ~uweva postavio i svetski rekord!

Tep{a je dekalsirao Boantu, po setovima je imao 181 ({est „devetki“ u ~i{}ewu), 145 (dve devetke u „~i{}ewu“), 174 (dve devetke u „~i{}ewu“), 172 (~etiri devetke u „~i{}ewu“), ali je Antal Arpad i pored dobre igre u kojoj nije imao ni sre}e, izgubio od jednog od najboqih igra~a sveta Norberta Ki{a na vi{e oborenih ~uweva. Me|utim, u tom trenutku bilo je 2:2 u poenima i Srbija je imala minimalnu prednost od ~etiri ~uwa!

Posledwi par doneo je igru reko vi|enu na {ampionatima

Fi na la Finala mu{kog [ampionata sveta: Srbija – Ma|arska 3.927:3.885 (5;3). Rezultati igra~a: Vilmo{ Zavarko - T. Ki{ 1:0 (682:643, 3:1), ^ongor Baraw – Kakuk 0:1 (646:692, 1:3), Arpad Antal - N. Ki{ 0:1 (623:676, 2:2), Daniel Tep{a - Boanta 1:0 (703:645, 4:0), Goran Ostoji} L.Kar{ai 0:1 (610:642, 1:3), Jovan ]ali~ - Farka{ 1:0 (665:587, 4:0).

U `enskom finalu Ma|arska je osvojila titulu pobediv{i Rumuniju sa 3.542:3.477 (7:1), dok su tre}e mesto zauzele Austrija i Slovenija. je Srbija sa tri igra~ka poena i dva poena za ukupno boqi rezultat slavila!

Ina~e, me~ u polufinalu sa ^esima bio je za infarkt. Za-

PRVA LIGA SRBIJE

Vi sok let ka na ri na ca No vi Sad - Mla di rad nik 3:0 (3:0) NO VI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 200, sudija M. Ili} (]uprija), strelci: Milutinovi} u 26. \orovi} u 31. Bogunovi} u 38. minutu. @uti kartoni: Simeunovi}, Baji}, Kav~i} (Novi Sad), Stojanovi}, \ur|evi}, Koturovi} (Mladi rad nik).

NO VI SAD: Vesi} 7, Milutinovi} 8 (\uki} 7), Simeunovi} 8, Jakovqevi} 7, Baji} 8, Balabanovi} 7, Kav~i} 7, Bogunovi} 8, \orovi} 8 (Raki} 7), Milovac 8 (Desnica -), Ili} 7.

MLA DI RAD NIK: Pejovi} 7, Damjanovi} 6, Kosti} 6, Lazi} 6, Stojanovi} 6, Jeremi} 6 (Stevanovi} 6), \ur|evi} 7, Mileti} 7, Mati} 6, Koturovi} 5 (Stjepovi} -), Lepojevi} - (@ivkovi} 6).

U lepr{avoj igri, pogotovo u prvom poluvremenu ekipa Novog Sada zaslu`eno je stigla do pobede. Mre`a golmana Pejovi}a mirovala je do 36. minuta, a onda je raspolo`eni Miroslav Milutinovi} posle solo prodora zaobi{ao nekoliko ~uvara i preciznim udarcem e smestio loptu u sami ugao. P Pet minuta kasnije najlep{a akcija na utakmici, mla|ani Baji} se probio po desnoj strani dodao loptu do Milovca, a ovaj

Rad ni~ ki 1923 – Rad ni~ ki (S) 2:1 (2:1)

Ki{a, a sjajni ^ongor Baraw i pored izvanredne igre nije moga da se odupre Levente Kakuku, koji je u drugom setu napravio rekorda 204 ~uwa i imao ukupno deset devetki – {est u pune i ~etiri u „~i{}ewu“. Ma|ari su poveli sa sedam ~uweva.

U drugom paru, svet je dobio i drugog kugla{a koji je na {ampionatu sveta dostigao cufru od 700 i vi{e ~uweva. Da-

Dva de set de ve to ko lo: Sme de re vo – Di na mo 32:28 (16:14), Me ta lo pla sti ka – Ko lu ba ra 27:25 (13:7), Par ti zan – Pri boj 46:25 (22:11), PKB – Na i sus 27:24 (11:9), Po `a re vac – Vra we 37:37 (19:20), Voj vo di na – Ju go vi} 35:36 (14:21), Pla nin ka – Cr ven ka 27:27 (11:17), Rad ni~ ki – Cr ve na zve zda 33:25 (19:10).

0 3 4 4 1 9 4 8 4 8 5 8 5 10 2 14 7 12 4 14 2 19 2 19 3 19 4 19 2 20 1 21

953:765 930:803 853:811 783:740 805:768 836:771 809:804 821:840 799:808 726:737 730:808 786:874 730:820 703:762 741:815 755:834

vr{en je pobedom Srbije na male set po ene (12,5:11,5) a u igra~kim poenima bilo je 4:4. U ~uwevima Sbrija je bila boqa 3.791:3.699. Odlu~ila je fantasti~na igra Gorana Ostoji}a u posledwem setu. Ostoji} je sa dve devetke u ~i{}ewu u tom setu (18. i 25. hitac) savladao Jirou{eka, koji je, iako je imao mawe ukupno ~uweva, poen obezbedio posle tri seta (2,5:0,5).

SRP SKA LI GA – VOJ VO DI NA

MU[KA SUPERLIGA

1. Par ti zan 29 26 2. C. zve z. (-2) 29 21 3. Ko lu ba ra 29 19 4. Me ta lop. 29 17 5. Rad ni~ ki 29 17 6. PKB 29 16 7. Pla nin ka 29 14 8. Voj vo di na 29 13 9. Po `a re vac 29 10 10. Ju go vi} 29 11 11. Vra we 29 8 12. Di na mo 29 8 13. Na i sus 29 7 14. Sme de re vo 29 6 15. Cr ven ka 29 7 16. Pri boj 29 7

sveta. Srbiji je bio neophodan makar jedan poen i ~uw razlika da trijumfuje, a za to se pobrinuo kapiten Jovan ]ali}! Farka{a je stavio u mali xep, pobedio ga sa 4:0 u setovima i sa 68 ~uweva razlike! Goran Ostoji} je pru`io sjajan otpor Laslu Kar{aju, slomio ga je u posledwem setu (164:141) kada je imao tri „devetke“ u ~i{}ewu“ i izgubio za samo 32 ~uwa, tako da

52 44 39 38 38 37 33 28 27 26 18 18 17 16 16 15

Pr va li ga (m) Dva de set de ve to ko lo: Ja go di na – Vr bas 27:29, Mla dost TSK – Spar tak 22:26, Mo kra Go ra – No vi Pa zo va 27:26, Na pre dak – Cr ve na zve zda 33:26, Zla tar – Obi li} 33:35.

Dru ga li ga (m) @e le zni ~ar - Me ta lac AV 31:32, Ja bu ka – Her ce go vi na 41:26.

Dru ga li ga (`) Rad ni~ ki – Mla dost 39:14, Apa tin – Voj vo di na 24:33, Ra van grad – Spar tak 27:31.

Bo do vi za na du Pa li} - Vr {ac 2:0 (0:0) PA LI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 100, sudija [utulovi} (Novi Sad), strelci: Soviq u 49. (iz penala), Smiqani} u 80. minutu. @uti kartoni: Lazinica (Pali}), Rajda (Vr{ac).

PA LI]: Stojanovi} 7, Kosti} 7, Popovi} 7, Viloti} 8, Vojvodi} 8, Radovanov 7 (Lazinica -), Arsenijevi} 7, Smiqani} 8, Soviq 8, \oki} 7, Vi~entijevi} 7.

VR [AC: Bogo{ 8, Komnenovi} 6, Beqin 6, Rajda 6 (Kalin -), Rako~evi} 7, Babi} 7, Sarajlin 7, Vuja 6 (Ranimirov -), Milivojevi} 6, Ratkovi} 6, Jovanovi} 6.

Tokom ve}eg dela utakmice doma}ini su bili nadmo}niji, stvarali prilike i zaslu`eno su slavili. Zapretili su doma}i u 19. minutu kada je Arsenijevi} loptu uputio glavom s nekih deset metara i pogodio stativu. Dva minuta kasnije u {ansi je bio Soviq, ali je bio neprecizan.

Pali}ani su bili boqi stalno su napadali, a incijativa je urodila plodom kada je u 49. minutu Arsenijevi}a, sru{io Rajda. Sudija [utulovi} iz Novog Sada bez razmi{qawa je pokazao na belu ta~ku. Realizator najstro`e kazne bio je Soviq. Pali}ani su krenuli na sve ili ni{ta i u 80. minutu posle lepe kombinacije Soviqa i Smiqani}a, Smiqani} je re{io enigmu. Gosti su imali nekoliko {ansi u drugom delu,

Ve ter nik Vi skol - Sen ta ^SK Pi va ra - Ce ment Rad ni~ ki (NP) - Do li na Do wi Srem - Tek sti lac Ites Slo bo da (NK) - Mla dost (BJ) So lu nac - Ki kin da Slo ga (T) - Mla dost (A) Pa li} - Vr {ac

1:0 3:0 3:0 4:2 3:4 1:1 1:1 2:0

1. Do wi Srem 28 16 8 4 2. Radn. (NP) 28 16 8 4 3. Ve ter nik 28 1510 3 4. Sen ta 28 15 7 6 5. Ce ment 28 14 8 6 6. ^SK 28 13 8 7 7. Do li na 28 13 6 9 8. Vr {ac 28 1011 7 9. Slo ga (T) 28 9 8 11 10. Tek sti lac 28 8 9 11 11. So lu nac 28 8 7 13 12. Mla d. (BJ) 28 9 4 15 13. Ki kin da 28 610 12 14. Pa li} 28 7 6 15 15. Mla d. (A) 28 2 7 19 16. Slo b. (-1) 28 3 3 22

56 55 55 52 50 47 45 41 35 33 31 31 28 27 13 11

46:19 44:16 47:27 54:22 47:25 46:29 32:35 32:30 37:32 36:41 30:41 34:49 30:51 29:39 20:63 30:75

U sle de }em ko lu (4. ma ja) sa sta ju se: Slo ga (T) - Slo bo da, Mla dost (A) - Pa li}, Vr {ac - Do wi Srem, Tek ti lac Ites - ^SK Pi va ra, Ce ment - Rad ni~ ki (NP), Do li na - Ve ter nik Vi skol, Sen ta - So lu nac, Ki kin da - Mla dost (BJ)

ali nisu ih iskoristili. U samom fini{u crno-beli su igrali boqe stvorili prilika ali golman Bogo{ je bio na visini zadatka. Zahvaquju}i wemu {to nije bilo vi{e golova u mre`i.

S ovom pobedom Pali}ani jo{ uvek se nadaju opstanku u ligi.

S. Sto jiq ko vi}

KRA GU JE VAC: Igrali{te ^ika Da~a, gledalaca: 2.000, sudija: Manojlovi} (Kwa`evac).

Strelci: @ivadinovi} u 9, Spalevi} u 29, za Radni~ki 1923, a Danojevi} u 19.minutu za Radni~ki (S).@uti kartoni: Stojakovi}, Trifunovi} – rezervni golman (Radni~ki 1923), Lazareski, Danojevi}, Medi} (Radni~ki S).

RAD NI^ KI 1923: ^an~arevi} - , Bo`ovi} 8, Risti} 7, Tintor 8, Opan~ina 7, Nedovi} 8, Lepovi} 7, @ivadinovi} 8 (od 70. Zaji} -), Kosti} 8, Stojakovi} 7, (od 63. Petrovi} -), Spalevi} 8 (od 90. Vidi} -).

RAD NI^ KI (S): @akula 8 , Lazareski 7, Medi} 6, Ivanov 6 (od 70. Laki} -), Veselinovi} 6, Veinovi} 7, Zeli} 6, Mili} 7 (od 86. Kuli} -), Koji}, Resanovi} 7, Danojevi} 7 (of 57. @drwa 6). . Ve} po~etni minuti nagovestili su izuzetnu raspolo`enost doma}ih igra~a u duelu sa imewakom iz Sombora. Vrlo brzo od po~etnog zvi`duka sudije Manojlovi}a, @ivadinovi} u izglednoj kontri nije uspeo da uputi udarac, da bi Somborci, nedugo zatim, u posledwi ~as izblokirali Spalevi}a i izbacili loptu u korner.

Do po~etnog vo|stva, Kragujev~ani su do{li u devetom minutu, uba~enu loptu sa desne strane prihvatio je @ivadinovi}, odli~nom varkom poslao @akulu na zemqu, a loptu u nebrawenu mre`u. Ve} u slede}em napadu, moglo je vo|stvo biti i uve}ano, Kosti} je pogodio stativu, a Stojakovi} je potom izblokiran..

Gotovo,ni krivi ni du`ni, gosti su izjedna~ili u 19.minutu. Sa desne strane centrirao je Lazareski, a Danojevi} je lobovao ^an~arevi}a. Bio je to i sav u~inak Somboraca u prvom delu, koji je protekao u konstantnim napadima doma}eg tima. Po~ele su da se re|aju {anse ispred @akule, koji je najpre u posledwem ~asu intervenisao ispred Tintora, da bi u slede}oj kaciji @ivadinovi} iz neposredne blizine poslao loptu visoko preko gola. U 29.minutu, usledila je nova radost za kragujeva~ki tim, Stokaovi}ev centar{ut, Spalevi} je glavom sproveo u mre`u. U nastavku tempo je ne{to splasnuo, gosti su zaigrali vi{e na polovini doma}ih, ali bez konkretnijih akcija.

R. D.

No vi Sad - Mla di rad nik 3:0 (3:0) Ba nat - Pro le ter 2:1 (2:0) Srem - Te le op tik 0:0 Ze mun - Big bul Rad ni~ ki 3:0 (1:0) BASK - Mla dost 2:0 (0:0) Rad ni~ ki 1923 - Rad ni~ ki (S) 2:1 (2:1) Di na mo - Ko lu ba ra 0:2 (0:1) Na pre dak - Sin |e li} 1:1 (1:1) Be `a ni ja - No vi Pa zar (od go |e no)

Sa {a Bo gu no vi}

je uposlio \orovi}a koji je pogodio pravo mesto.

Udarni tandem Novosa|ana Milovac, Bogunovi} zaslu`en je za tre}i gol, bio je to mat u dva poteza, a strelac je sa ivice kaznenog prostora bio je Bogunovi}.

U nastavku su doma}i rutinskom igrom sa~uvali ste~enu prednost. Vredno pomena je udarac sa polovine terene rezerviste Zorana Raki}a koji je u sti-

1. BASK 2. Rad ni~ ki 3. N. Pa zar 4. Ba nat 5. Rad n. (S) 6. Sin |e li} 7. Na pre dak 8. Pro le ter 9. Mla d. (L) 10. No vi Sad 11. M. rad nik 12. Be `a ni ja 13. Te le op tik 14. Ze mun 15. Srem 16. Big bul 17. Ko lu ba ra 18. Di na mo

31 31 30 31 30 31 30 31 31 31 31 30 31 31 31 31 29 31

23 5 3 20 7 4 18 8 4 14 10 7 13 9 8 13 8 10 12 9 9 11 9 11 9 12 10 11 8 12 10 7 14 9 7 14 8 10 13 7 9 15 6 12 13 7 5 19 6 8 15 5 5 21

52:15 56:21 39:18 36:25 28:24 31:27 33:28 40:33 25:37 37:38 33:45 23:23 29:41 28:37 26:39 24:45 24:35 15:38

74 67 62 52 48 47 45 42 39 41 37 34 34 30 30 26 23 20

U sle de }em ko lu (4/5. ma ja) sa sta ju se: Ko lu ba ra - Rad ni~ ki 1923, Rad ni~ ki (S) - Be `a ni ja, No vi Pa zar - BASK, Mla dost (L) - No vi Sad, Mla di rad nik - Ze mun, Big bul Rad ni~ ki - Srem, Te le op tik - Ba nat, Pro le ter - Na pre dak, Sin |e li} - Di na mo.

lu reprezentativca Srbije Stankovi}a poku{ao da iznenadi golmana ali se ovaj nije dao prevariti.

M. Po po vi}

Pre~ka spasla Bana}ane Ba nat - Pro le ter 2:1 (2:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kkara|or|evom parku, gledalaca 400, sudija N. \oki} (U`ice), strelci: Ristovi} u 15. (iz penala) i Zoni} u 43. za Banat, a Damjanovi} u 70. minutu (iz penala) za Proleter. @uti kartoni: Samarxi} (Banat), Jeli}, ^i~ak (Proleter).

BA NAT: Zogovi} 8, ]ulibrk 7, Pilipovi} 7, Kosti} 7, Jeremi} 7 (Ki{ -), Cavri} 8, Ristovi} 7 (Cigoja -), Milojevi} 7, Zoni} 7, Pe{i} 7, Samarxi} 7 (^upi} -).

PRO LE TER: Jeli} 7, Lazarevi} 6 (Vislavski 6), \or|evi} 6, Stamenkovi} 7, @igi} 7, Ra{iovan 6, Ki{ 6 (\ori} -), ^i~ak 6, Dmwanovi} 7, Sekuli} 6, Gostojevi} 6 (Desnica -).

Zrewaninci su posle velike borbe osvojili sva tri boda u duelu sa kvalitetnim sastavom Proletera iz Novog Sada, zahvaquju}i mnogo boqoj igri u prvom poluvremenu, koji je pripao doma}em timu, dok su gosti dominirali u drugom delu utakmice. Prvi gol na me~u crveno-

crne postigli su iz opravdano dosu|enog penala kada je oboren Samarxi},a sigurni egzekutor je bio vezista Ristovi}. Na drugi gol ~ekalo sve do 43. minuta kada je fantasti~nu asistenciju Jeremi}a i pravovremeno loptu iskoristio Zoni} koji je iskosa sa desne strane {utirao i pogodio dowi desni ugao gola Novosa|ana.

U nastavku susreta mnogo boqa igra oba rivala, gosti propu{taju {anse u 61. i 62. minutu posle udaraca ^i~ka i Ra{iovana, a fantasti~no je svoju mre`u sa~uvao golman doma}ih Zogovi}. U 70. minutu gosti su iz kaznenog udarca stigli do gola, a strelac je bio Damwanovi} isti igra~ koji je bio oboren u {esnaestercu doma}ina. Do kraja me~a pretili su i jedni i drugi, kod doma}ina Jeremi} i Milojevi} su bili blizu za postizawe pogotka, a u 85. minutu udarca Damwanovi}a pre~ka je bila saveznik doma}eg tima koji je sasvim zaslu`eno stigao do pobede od 2:1.

N. Jo wev

Vla `an ba rut kraj Sa ve Srem - Te le op tik 0:0 SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 300, sudija Piter (^a~ak). @uti kartoni: Sre}kovi}, [arac, Nenadovi} (Srem), Joji} (Teleoptik).

SREM: Savi} 8, Milutinovi} 6, Sre}kovi} 6, Milosavqevi} 7, Nikoli} 6, Milo{evi} 7, Zec 6, [arac 7, Nenadovi} 6 (Borhej -), @ivkovi} 6, Stani} 6 (Vu~kovi} 7).

TE LE OP TIK: Nik. Petrovi} 7, Arsentijevi} 7, Nikoli} 7, \ogurti} 6 (Nem. Petrovi} ), Markovi} 6 (Arsi} -), Anteq 7, Joji} 7, @uji} 7 (Boqevi} -), Pilica 7, Tuji} 7, Askovski 6.

Mitrova~ki prvoliga{ krenuo je agresivno, me|utim, sna`na ekipa Teleoptika dobro je

parirala i kasnije ~ak stekla i inicijativu. Gosti su preko agilnog \uji}a i Pilice u dva tri navrata primorali mladog golmana Srema Savi}a da se istakne. Mitrov~ani su preko Zeca, [arca i @ivkovi}a poku{ali da do|u do vo|stva i pobede kako bi obezbedili opstanak u prvoliga{kom dru{tvu.

U nastavku gosti su imali inicijativu, me|utim trener doma}ih Lalatovi} izmenama je poku{ao da osve`i ekipu i ulaskom tamnoputog mladog reprezentativca Gane Ronala Borheja i mladog Vu~kovi}a preuzeli inicijativu i stalni atakovali na gol opti~ara, ali {ta je to vredelo kada nije bilo prave inicijative.

R. Ar tu kov

sport

c m y

dnevnik

SVETSKA LIGA

Mak si mal no na star tu Argentina - Srbija 0:3 (14:25, 21:25, 22:25) RO ZA RIO: Ha la „Wu vels”, gle da la ca 1500, su di je: Fa bri cio (Ita), Pe res (Kub).

AR GEN TI NA: Aro jo, Okam po 1, Uri jar te, [ol tis 3, Kon te 13, Kvi ro ga 3, So le 8, Pe rej ra 10, Po gla jen, Krer 4, De Se co 2, Gon za les (l).

SR BI JA: Ko va ~e vi} 11, Ja ni}, Vl. Pet ko vi} 1, Ter zi}, Stan ko vi} 11, Ni ki} 11, Ra {i}, Do ki}, Sta ro vi} 11, Ve. Pet ko vi}, Pod ra {~a nin 7, Ro si} (l).

Mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je star to va la je mak si mal nom po be dom u ovo go di -

gog teh ni~ kog tajm-auta u dru gom, od no sno do re zul ta ta 20:20 u tre }em se tu. U za vr {ni ca ma, Sr bi ja je bi la smi re ni ja i kva li tet ni ja, {to je do ve lo do tri jum fa i pr va tri bo da u ovo go di {woj Svet skoj li gi.

- Iz u zet no sam za do vo qan ka ko smo od i gra li pr vi me~ u ovo go di {wem iz da wu Svet ske li ge. Od li~ no smo ser vi ra li i kon tro li sa li lop tu. Ne ko li ko gre {a ka ve za li smo u tre }em se tu, ali u sa moj za vr {ni ci, ka da je bi lo naj va `ni je, igra li smo naj bo qe i na taj na ~in pre lo mi li me~ u na{ ko rist.

Igra li smo ve o ma do bro i za do vo -

Ni ko la Ko va ~e vi}

A grupa Poq ska - SAD Por to ri ko - Bra zil Poq ska - SAD Por to ri ko - Bra zil 1. Bra zil 2 2 2. Poq ska 2 1 3. SAD 2 1 4. Por to ri ko 2 0

C grupa

0 1 1 2

3:0 0:3 0:3 0:3 6:0 6 3:3 3 3:3 3 0:6 0

Por tu gal - Fin ska Ar gen ti na - Sr bi ja Por tu gal - Fin ska Ar gen ti na - Sr bi ja 1. Por tu gal 2 2 2. Sr bi ja 1 1 3. Fin ska 2 0 4. Ar gen ti na 1 0

0 0 2 1

3:2 0:3 3:1 (si no}) 6:3 5 3:0 3 3:6 1 0:3 0

0 1 1 2

3:0 2:3 3:1 3:2 6:1 6 5:5 3 5:5 3 1:6 0

Fran cu ska - Ita li ja Ko re ja - Ku ba Ko re ja - Ku ba Fran cu ska - Ita li ja 1. Ita li ja 2 2 0 2. Ko re ja 2 1 1 3. Ku ba 2 1 1 4. Fran cu ska 2 0 2

0:3 3:0 1:3 0:3 6:0 6 4:3 3 3:4 3 0:6 0

B grupa Ru si ja - Ja pan Bu gar ska - Ne ma~ ka Ru si ja - Ja pan Bu gar ska - Ne ma~ ka 1. Ru si ja 2 2 2. Bu gar ska 2 1 3. Ne ma~ ka 2 1 4. Ja pan 2 0

D grupa

{woj Svet skoj li gi. Naj bo qu igru Sr bi ja je pru `i la u pr vom se tu i do ma }i na osta vi la na sa mo 14 po e na. U pre o sta la dva se ta iz jed na ~e na bor ba se vo di la do dru -

qan sam ka ko smo iz ge la dli kao tim, na dam se da }e mo to po no vi ti i u dru gom me ~u pro tiv Ar gen ti ne - iz ja vio je se lek tor Sr bi je Igor Ko la ko vi}.

Pe {i} se po zdra vio s Va len si jom Sve ti slav Pe {i} vi {e ni je tre ner Va len si je. Srp ski tre ner je „po di gao” klub ove se zo ne, i do veo ga do ~e tvrt fi na la ACB li ge i Evro li ge, ali sa ~el ni ci ma „na ran xa stih” ni je pro na {ao mo del za na sta vak sa rad we. Va len si -

Svetislav Pe{i}

ja je ob ja vi la sa op {te we u ko me se ka `e da je do ne ta od lu ka o po vla ~e wu po nu de o na stav ku sa rad we sa Pe {i }em. Klub se, ta ko |e, za hva lio srp skom stru~ wa ku na sve mu {to je ura dio u ovoj se zo ni i po `e leo mu sve naj bo qe u na stav ku ka ri je re.

Po sle pre ki da sa rad we, od mah su kre nu le pri ~e o to me gde }e Pe {i} pro na }i „uhle bqe we”. Real Ma drid je jo{ ra ni je iz ja vio da tra `i „ko{arka{kog Muriwa” i apostrofirao da je to ba{ Pe{i}. @equ da ga vidi u svom taboru pokazala je i Kaha Laboral, tako da su Pe{i}u u ACB ligi ve} otvorena mnoga vrata.

Svesni da Valensija mo`da ne}e imati novca da ga zadr`i (iako je ugovor bio potpisan na jednu godinu, uz mogu}nost produ`ewa na jo{ jednu sezonu), u trku za srpskim trenerom ukqu~io se i Milano.

Pe{i} ima dosta ponuda, samo treba da odabere pravu.

A Valensija, na drugoj strani, odmah je krenula u potragu za novim trenerom. Lista je poduga~ka - na woj su Velimir Perasovi}, Jure Zdovc, Pedro Martinez iz Gran Kanarije i Salva Maldonado, trener Fuenlabrade.

Zi ki i Qo dra u ~e tvrt fi na lu Srp sko-fran cu ski par Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra pla si rao se u ~e tvrt fi na le du bla na Ro lan Ga ro su, po {to je u tre }em ko lu sa vla dao ~e {ko-slo va~ ku kom bi na ci ju Fran ti {e ka ^er ma ka i Fi li pa Po la {e ka sa 6:3, 6:2. Qo dra i Zi mo wi} su bez ve }ih pro ble ma do {li do po be de, a duel je tra jao sa mo 61 mi nut.

Zi mo wi} i Qo dra, ko ji su po sta vqe ni za ~e tvr te no si o ce, u ~e tvrt fi na lu }e igra ti pro tiv Ame ri ka na ca Sko ta Lip ski ja i Ra d`i va Ra ma.

ponedeqak30.maj2011.

15

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE NA ROLAN GAROSU

No vak na ko rak do Me kin roa No vak \o ko vi} je u ~e tvrt fi na lu Ro lan Ga ro sa, {to mu je osmi gren slem tur nir za re dom na ko me je sti gao me |u osam naj bo qih, od no sno pe ti put na po sled wih {est u~e {}a na Ro lan Ga ro su (sa mo 2009. stao u tre }em ko lu).

Sa vla dav {i Ri {a ra Ga skea u ~e tvr tom ko lu ostva rio je 41. uza stop nu po be du u 2011. go di ni, ~i me je do {ao na ko rak od re kor da Xo na Me kin roa (42). Da bi iz jed na ~io do stig nu }e slav nog Ame ri kan ca mo ra }e da bu de bo qi i od Ita li ja na Fa bi ja Fo wi ni ja. No vak \o ko vi} - Ri {ar Ga ske 6:4, 6:4, 6:2.

Fran cuz je tre nut no 16. igra~ sve ta i u od li~ noj je for mi, ali je sve to pre ma lo da bi se po mr si li ra ~u ni sjaj nog Sr bi na, ko ji je dan za da nom mo rao na te ren, jer je pro tiv Hu a na Mar ti na Del Po tra igrao i u pe tak i u su bo tu (me~ pre ki nut zbog mra ka). To ni je ome lo dru gog re ke ta sve ta da na sta vi po hod ka Me kin ro o vom re kor du, pr vom me stu na ATP li sti, ti tu li na Ro lan Ga ro su...

No vak je {e sti put u se dam du e la bio bo qi od go di nu da na sta ri je Fran cu za. U pr va dva se ta

No vak \o ko vi}

bio mu je do vo qan po je dan brejk, a u tre }em je bio ube dqi vi ji, na pra vio je dva. Da iz ne na |e wa ne }e bi ti Be o gra |a nin je na ja vio na star tu od u zev {i ser vis pro tiv ni ku - 1:0. Ga ske je za pre tio

kod re zul ta ta 2:3, imao je tri pri li ke da uz vra ti, ali mu \o ko vi} to ni je do zvo lio, pa je po sle 36 mi nu ta na se ma fo ru pi sa lo - 6:4.Mi nut vi {e tre ba lo je srp skom Dej vis kup re pre zen ta -

Fo wi ni he roj ski, Fe de rer ru tin ski Fa bio Fo wi ni i Ro d`er Fe de rer pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Ro lan Ga ro sa. Fo wi ni je u ne ve ro vat no dra ma ti~ nom du e lu po be dio Al ber ta Mon ta we sa sa 11:9 u pe tom se tu na kon {to je spa sao ne ko li ko me~ lop ti.

Za raz li ku od Ita li ja na, Fe de rer je u {vaj car skom der bi ju po no vo bio ube dqiv pro tiv Sta ni sla sa Va vrin ke. Tre }i te ni ser sve ta sla vio je sa 6:3, 6:2 i 7:5. [pa nac Mon ta wes imao je do bi jen me~ pro tiv Fo wi ni ja. Vo dio je sa 2:1 u se to vi ma, za tim je u pe tom se tu imao vo| stvo od 5:2, na kra ju je imao i tri me~ lop te pro tiv o~i gled no po vre |e nog Ita li ja na, ali ni je us peo da tri jum fu je.

Fo wi ni, ko ji je kra jem pe tog se ta za tra `io me di cin ski tajm-aut zbog po vre de but nog mi {i }a, po sled wih ne ko li ko ge mo va je vi {e {e tao ne go {to je tr ~ao, ali je i ta kav us peo da tri jum fu je. Oba te ni se ra igra la su za svo je pr vo Gren slem ~e tvrt fi na le.

Za raz li ku od du e la na te re nu ’Su zan Len glan’, na ’Fi lip [a tri jeu’ ni je bi lo ni ka kve dra me. Ro d`er Fe der za be le `io je de ve ti tri jumf u de se tom me |u sob nom du e lu pro tiv Va vrin ke. U pr va dva se ta osva ja~ Ro lan Ga ro sa 2009. go di ne iz u zet no la ko je iz la zio na kraj sa Va vrin kom, u tre }em je imao brejk za o stat ka, ali je us peo da se vra ti i tri jum fu je po sle tri se ta.

tiv cu za re pri zu. I u dru gom se tu je bi lo 6:4, a je di ni brejk No vak je na pra vio za 4:3, i to bez iz gu bqe nog po e na. To je ujed no bi la je di na {an sa za brejk na obe stra ne u dru gom se tu.

Ka sni je je \o ko vi} ru tin ski od ra dio po sao. Ga ske vi {e ni je pru `ao jak ot por, pa su igra ~i na te re nu pro ve li jo{ sa mo 33 mi nu ta. Sve {to je Fran cuz us peo je da do bi je dva ge ma na svoj ser vis. Me~ je tra jao sat i 46 mi nu ta.

Sta ti sti ka po ka zu je da je po bed nik do mi ni rao sve vre me.

Do voq no je re }i da je na pra vio 42 „vi ne ra”, na spram 22 po ra `e nog, od no sno 15 ne iz nu |e nih gre {a ka, dok ih je Ga ske imao 26. Na red ni pro tiv nik No va ka \o ko vi }a bi }e Ita li jan Fa bio Fo wi ni, ko ji je po sle ma ra to na sa vla dao [pan ca Al ber ta Mon ta we sa - 4:6, 6:4, 3:6, 6:3, 11:9. \o ko vi} i Fo wi ni (49. na ATP) sa sta ja li su se dva pu ta, a No vak je oba pu ta bio bo qi, u [an ga ju 2009. i u Be o gra du 2010.

Je le na ni je us pe la Je le na Jan ko vi} na vi kla je se be, ali i svo je na vi ja ~e na tri le re. Ne iz ve sno sti ih ni je li {i la ni u me ~u ~et vrog ko la Ro lan Ga ro sa, pro tiv bra ni o ca ti tu le Fran ~e ske Skja vo ne. Me |u tim, ovaj put tri ler ni je imao sre }an kraj za srp sku te ni ser ku, jer je po ra `e na od Ita li jan ke - 3:6, 6:2, 4:6.

Kqu~ ni je bio de ve ti gem tre }eg se ta, u ko me je Je le na na pra vi la du plu ser vis gre {ku, ne ko li ko bes po treb nih ne iz nu |e nih gre {a ka i po sla la ne ko li ko „kra }ih” lop ti, {to je Skja vo ne is ko ri sti la, na pra vi la pe ti brejk na me ~u, ko li ko je na pra vi la i Je le na, i ka sni je „ove ri la” pla sman u ~e tvrt fi na le po sle dva sa ta i 37 mi nu ta igre.

Tro ic ki ~e ka Ma re ja Od na {ih te ni se ra da nas }e na Ro lan Ga ro su igra ti Vik tor Tro ic ki i Ne nad Zi mo wi}. Vik tor igra tre }i me~ na te re nu Su zan Len glen, a pro tiv nik mu je En di Ma rej, ko ji je u su bo tu po vre dio ~la nak i pi ta we je da li }e bi ti spre man za okr {aj.

Pre Vik to ra i En di ja na „dru gi te ren” iza }i }e: Fa qa i ^e la, a po tom Ma ka ro va i Aza ren ka, a pro gram za vr {a va ju An drea Pet ko vi} i Ma ri ja Ki ri len ko.

Na cen tral nom te re nu igra }e (od 11 sa ti): Li - Kvi to va, Na dal - Qu bi ~i}, Si mon - So der ling i [a ra po va - Ra dvan ska.

Ne nad Zi mo wi} i Ka ta ri na Sre brot nik igra ju tre }i me~ na „pr vom te re nu” pro tiv Ive te Be ne {o ve i Len dra Pa e sa.

[te ta za Je le nu. Da je ski nu la sa pa ri skog tro na pe tu te ni ser ku sve ta, ima la bi do bru pri li ku da osvo ji pr vu gren slem ti tu lu u ka ri je ri, jer je kon ku ren ci ja raz vod we na. Osta le bi sa mo ~e ti ri bo qe ran gi ra ne te ni ser ke, Vik to ri ja Aza ren ka, Li Na, Ma ri ja [a ra po va i Pe tra Kvi to va, pri ~e mu }e jed na si gur no is pa sti u na red noj run di, jer se me |u sob no sa sta ju Ki ne ski wa i ^e hi wa. Je le na je tri pu ta u ka ri je ri igra la u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa (2007, 2008. i 2010), {to joj je naj bo qi re zul tat na pa ri skom gren sle mu. Ta ko }e osta ti ma kar do sle de }eg pro le }a. Xej Xej je po sle po ra za u wi ho vom pre mi jer nom me ~u 2004, tri pu ta uza stop no sa vla da la Fran ~e sku Skja vo ne. Me |u tim, u ne deq nom

du e lu u ko me su ima le pri bli `no isti broj ne iz nu |e nih gre {a ka pre su di li su di rekt ni po e- ni Ita li jan ke (33-23). Brejk lop ti je bi lo na pre tek, ukup no Je le na ih je ima la 12, a Fran ~e ska ~ak 20. Obe su is ko ri sti le po pet, ali ih je Ita li jan ka bo qe ras po re di la.

U pr vom se tu je dva pu ta „od u ze la ser vis” Je le ni, ko ja je uz vra ti la sa mo jed nom, a isti od nos bio je u tre }em se tu. U dru gom je bi lo brejk lop ti u svih osam ge mo va, Xej Xej je ma te ri ja li zo va la tri, a Skja vo ne sa mo jed nu.

Od bra nu ti tu le Skja no ve }e na sta vi ti pro tiv Ru ski we Ana sta si je Pa vqu ~en ko ve (14. no si lac), ko ja je eli mi ni sa la tre }eg no si o ca, ze mqa ki wu Ve ru Zvo na re vu 7:6, 2:6, 6:2.

SPORT

ponedeqak30.maj2011.

DERBI U NOVOM SADU ODIGRAN U PRELEPOJ ATMOSFERI

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

Zv ezda s ija na dr ugom m estu

NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ve na zve zda IN \I JA: In |i ja - Sme de re vo SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja go di na KU LA: Haj duk - Me ta lac ^A ^AK: Bo rac - BSK BE O GRAD: Rad - Ja vor LU ^A NI: Slo bo da PS - Par ti zan BE O GRAD: OFK Be o grad - ^u ka ri~ ki Stan kom 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak ZV 6. Slo bo da PS 7. OFK Be o grad 8. Ja vor 9. Bo rac 10. Sme de re vo 11. Ja go di na 12. BSK Bor ~a 13. Haj duk 14. Me ta lac 15. In |i ja 16. ^u ka ri~ ki

Vojvodina - Crvena zvezda 0:2 (0:0) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca 12.000. Sudija: Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Lazovi} u 54. i Kalu|erovi} u 72. minutu. @uti kartoni:Vuli}evi}, Mito{evi}, Jao (Vojvodina), Reqi}, Borha i kadu (Crvena zvezda).

VOJ VO DI NA: Brki} 5, Vuli}evi} 6, Pavlovi} 6, Medojevi} 6, Mojsov 6, Trajkovi} 5, Abubakar 6, Tumbasevi} 5 (Mito{evi} -), Lazeti} 6 (Jao -), Katai 6 (Stevanovi} 5), Ili} 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, To{i} 7, Lazovi} 8, Viloti} - (Ve{ovi} 7), Reqi} 7, Borha 8, Kadu 7, Jevti} 8 (Milovanovi} -), Isah 7, Mijailovi} 7, Kalu|erovi} 8 (Perovi} -).

Derbi posledweg kola {ampionata Srbije u fudbalu koji su u Novom Sadu zaslu`eno je pripao Beogra|anima. Tako je otklowena posledwa dilema o tome ko }e kao drugoplasirani igrati kvalifikacije za Ligu Evrope od 3. kola.

Zvezda je u me~ u{la odlu~nije s jasnom namerom da pobedom otkloni i najmawu nedoumicu. Iako je ve} u 13. minutu Viloti} zbog potresa mozga morao van igre nakon sudara s Abubakarom, to nije poremetilo planove gostiju. Pas je slu-

Apl a uzi Pre po~etka utakmice publiku su zabavqali najmla|i polaznici crveno-bele Vo{ine fudbalske {kole. Potom su pre izlaska fudbalera na teren, atletskom stazom prodefilovali odbojka{i i odbojka{ice Vojvodine, da bi potom pred publiku iza{li rukometa{i Vojvodine s peharom osvojenog Kupa Srbije, a publika ih je nagradila aplauzom.

Ml adi} Samo u 70. minutu utakmice navija~i Vojvodine okupqeni na severnoj tribini i Crvene zvezde sa isto~ne tribine skandirali su ujediweni uglas.

Bila je to podr{ka nedavno uhap{enom ha{kom optu`eniku, generalu Ratku Mladi}u.

S r|an M ij a il ovi} i Ma rko V e{ ovi} z a ust avq aju Br anu Il i}a

`io Beogra|ane koji su u posledwoj liniji bili britki, na sredini sigurni, a u napadu ubojiti. Sa druge strane, Vojvodina u ovoj utakmici nije li~ila na tim koji je do ushi}ewa doveo navija~e tokom sezone. ^inilo se da }e Vojvodina igrati spu{tenog garda, na gol vi{e.

Na terenu je doma}in bio previ{e oprezan, rezervisan na svojoj polovini i sve se prakti~no svodilo na duge lopte upu}ene od Lazeti}a ka usamqenom Brani Ili}u. Abubakar je bio previ{e povu~en, a Kataievih nekoliko poku{aja da solo akcijama re{i situacije koje su mirisale na gol, nisu urodile plodom.Zvezdi je u prvom delu poni{ten gol u 32. minutu. najistaknutiji pojedinac me~a, korpulentni Borha uputio je loptu pred gol Brki}a, Jevti} je ispred Mojsova zatresao mre`u, ali je arbitar Dimitrijevi} na intervenciju pomo}nika Jovanovi}a zbog ofsajda poni{tio pogodak. U 39. minutu Lazeti}evo proigravawe za Ili}a donelo je stopostotnu {ansu Vojvodini, ali je udarac napada~a Vojvodine izblokiran. Gosti su u 44. minutu tra`ili jedanaesterac kada je Medojevi} |onom startovao na loptu na koju je krenuo i Kadu, Zvezdin Brazilac je ostao da le`i, a Vojvodina nije iskoristila kon-

F oto: F. B aki}

P una l o`a I ju~e je lo`a „Kara|or|a” bila puna. Bili su tu predstavnici mnogih evropskih klubova, a najvi{e aplauza pobrao je reprezentativac Milo{ Krasi}. Od nekada{wih Vo{inih igra~a vi|eni su Milan Beli}, Gojko Ka~ar, Igor \uri}, Marko Jovanovi}, Leo i Laslo Lerinc, Miroslav Tawga..., abili su prisutni i sleketor A reprezentacije Vladimir Petrovi} sa saradnikom Radovanom ]ur~i}em, kao i selektor mlade reprezentacije Aleksandar Jankovi}. tru. Utisak je da je Dimitrijevi} morao da dosudi opasnu igru od strane Medojevi}a, ali se to dogodilo van kaznenog prostora iako je Kadu zavr{io pad u {esnaestercu.

U nastavku me~a pala je odluka o pobedniku. Ve} prvu priliku koju su stvorili u 54. minutu Beogra|ani su iskoristili. Jevti} je poveo akciju po levoj strani, proigrao je Kalu|erovi}a koji je prosledio loptu na suprotni deo {esnaesterca, Lazovi} je natr~ao i sa 12-13 metara, pored Brki}a koji je iza{ao u {ut, pooslao loptu u mre`u koju na gol liniji nije uspeo da zaustavi ni Vuli}evi}. Pobedu je zape~atio Andrija Kalu|erovi} posle sjajnog proigravawa Jevti}a.

Najboqi Zvezdin strelac pretr~ao je Trajkovi}a i }u{nuo loptu ispod Brki}a koji je iza{ao daleko od gola u `eqi da je pokupi. Do-

Hajduk - Metalac 3:1 (2:0) odlu~io na udarac, me|utim lopta se odbila od igra~a Metalca, stigla do Fejse koji sa 10 metara iskosa {utirao preko pre~ke.

Potom u 12. minutu slobodan udarac za Hajduk izveo je @ivanovi}, prebacio `ivi zid i kada se ~inilo da }e lopta zavr{iti u mre`i, oti{la je iznad pre~ke. Jovanovi} je ubacio loptu u kazneni prostor gostiju lopta se odbija do Milo{a @ivanovi} koji je uhvatio volej i pogodio dowi levi ugao golmana Kqaji}a i tako svojim pristalicama priredio veliku radost. Ovaj gol je uneo sigurnost i kao plod te igre i stigao je i drugi pogodak u 45. minutu. Pauqevi} je ubacio dubinsku loptu u {esnaesterac gostiju wegovu nameru je prozreo \uki} i sa nekoliko metara {tuirao pored Kqaji}a. U drugom poluvremenu fudbaleri Metalca su do{li do svoje igre i opa-

sno prirpetili. najpre u 57. minutu nakon kontre ^irkovi} je {utirao pravo u Bra~a da bi u 60. minutu Luki} sa 25 metara {utirao i primorao Bra~a da krajwim naporom izbije loptu u korner.

U jeku napada gostiju tre}i gol Kuqana, sjajan potez Milo{a @ivanovi}a on je prodreo nameru saigra~a Komazeca idealno centrirao lopta je preletela Adamovi}a, Komazec je prihvato loptu i poslao u mre`u Kqaji}a. Po~asni pogodak gosti su postigli 62. minutu ^irkovi} je pro{ao kroz sredinu gde bi treb alo da je najgu{}e, a onda uposlio Pavlovi}a kome nije bilo te{ko da sa 10 metara savlada Bra~a. Koliko su Kuqani bili zadovoqni svedok je ~iwenica da je publika ovacijama ispratili sa terena i svog stragega Dragoquba Bekvalca podigli na rame. \. Bojani}

Iz ne na |e we u ^a~ ku Borac - BSK 1:3 (1:0) ^A ^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 1.000, sudija M. Ma `i} (Vr bas), strel ci: Kosti} u 40. (iz penala) za Borac, Babi} u 67. Jovanovi} u 85. i Damjanovi} u 90+1. minutu za BSK. @u ti kar to ni: Ma ri}, Toma{evi}, Igwatovi}, Sado-

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

23 22 20 14 11 12 12 10 9 8 8 7 7 8 7 0

4 4 7 10 10 7 6 11 12 11 8 9 8 5 5 5

0:2 (0:0) 2:0 (1:0) 3:2 (0:1) 3:1 (2:0) 1:0 (1:0) 0:0 1:2 (0:1) 4:0 (2:0) 2 4 3 6 9 11 12 9 9 11 14 14 15 17 18 25

75:21 52:18 44:14 38:21 34:27 34:35 27:26 21:24 22:28 24:31 26:33 20:37 25:37 21:38 29:47 10:65

76 70 67 52 43 43 42 41 39 35 32 30 29 29 26 5

[am pion Par ti zan igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o- na Evro pe, Cr ve na zve zda igra }e kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe od 3. ko la, Voj vo di na od 2. ko la, a Rad od 1. ko la. Iz li ge su is pa li ^u ka ri~ ki Stan kom i In |i ja. No va se zo na u Su per li gi po ~i we 13. av gu sta.

Be kva lac na ra me ni ma na vi ja ~a KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.000, sudija D. Gruji}(Ni{), strelci: M. @ivanovi} u 17. \uki} u 45. i Komazec u 67. za Hajduk, Pavlovi} u 82. minutu za Metalac.

HAJ DUK: Bra~ 7, Petrovi} 7, Fejsa 7, \uki} 8, Pauqevi} 8 (V. Kova~evi} -), A. @ivanovi} 7, Jovanovi} 8, Ki{ - (Komazec 7), Mudre{a 7, M. @ivanovi} 8 (Mi{i} ), Bo{kovi} 7.

ME TA LAC: Kqaji} 6, ]irkovi} 7, Anti} 7, Gojak 7, @ivkovi} 6, Svoji} 6, Simovi} 6 (Krwinac 6), Mili} 6 (Luki} 7), Adamovi} 6, Pavlovi} 7, Stanojlovi} 6 (Abel 6).

Fudbaleri Hajduka su zaista odli~nom igrom pogotovo u prvom poluvremenu na obe ple~ke polo`ili ekipu Metalca, slavili pobedu i sa~uvali superliga{ki status. Krenuli su Kuqani `estoko i ve} u 9. minutu nakon kornera Ki{ je proigrao @ivanovi}a, ovaj se

dnevnik

c m y

16

vi} (Bo rac), ^e sa re vi}, Kr sti}, Ar~aba (BSK).

BO RAC: Milojevi} 6, Mili~i} 6, Ave{ 6, Masla{ 6, Mari} 6 (Igwatovi} 6), Kosti} 6, Krasi} 5, Toma{evi} 5 (Prtewak -), Spirovski 5 (Sadovi} ), Kne`evi} 6, Nikodijevi} 5.

BSK: Ar~aba 6, Krsti} 6, Milo{evi} 7, Kajevi} 7 ( Damja no vi} 6), U{u mo vi} 6, Vigwevi} 7 (Stojanovi} 6), Babi} 7, Bo{ovi} 7, ^esarevi} 6 (Peji} 7), Miqkovi} 6, Jovanovi} 7.

A. Stefanovi}

ma}in je u periodu od 76. do 79. minuta imao tri lepe prilike, ali se prvo spetqao Jao po{to je oduzeo loptu To{i}u, zatim je posle asitencije Abubakara Medojevi} slabo {utirao preko gola, da bi na kraju Stevanovi} umesto da {utira iz izgledne pozicije poku{ao da proigra Abubakara i pogre{io.

Zvezdinu pobedu propustio je da u~ini ubedqivijom Borha u 86. minutu nakon odli~nog prodora i centar{uta Lazovi}a.

Na kraju su navija~i Zvezde sa isto~ne tribine pozdravili svoje qubimce, ali su aplauz dobili i igra~i Vojvodine od brojnih navija~a sa severa i zapada koji su, uprkos slabom nedeqnom izdawu, jo{ jednom ~estitali fudbalerima za sjajne ovosezonske rezulate koji }e ih odvesti na evropsku scenu.

S. Savi}

Pe har u ru ka ma {am pi o na Sloboda Point Sevojno - Partizan 1:2 (0:1) LU ^A NI: Stadion Mladosti, gledalaca 6.000, sudija Kaurin (Subotica), strelci: Pejovi} u 89. za Slobodu Piont Sevojno,a Tejgo u 19. i Miqkovi} u 53. minutu za Partizan.

SLO BO DA PI ONT: Bo`ovi}, Vasili}, Bosman, Bulatovi}, [uwevari} , Pejovi}, Stevan~evi}, Taigo, Lazi}, Ademovi}, Maksimovi}.

PAR TI ZAN: @ivkovi}, Miqkovi}, Kizito, Savi},

prekid, a Tejgo je glavom savladao biv{eg ~uvara mre`e Partizana Darka Bo`ovi}a. Tejgu je to deveti gol u {ampionatu Srbije, odnosno ovog prole}a.

Drugi gol za Partizan postignut je tako|e posle kornera, u 53. minutu. Lopta je do{la do Miqkovi}a koji je zakucao pod pre~ku.

Trener Partizana Aleksandar Stanojevi} potpuno je prome{ao tim za ovaj me~. Kapiten-

Stankovi}, Smiqani}, Bra{anac, Davidov, Vuki}, [}epovi}, Tejgo.

U Lu~anima slavqe Partizana. Pred vi{e od 6.000 gledalaca, crno-beli su dobili pehar namewen prvaku Srbije i to iz ruku zvezda{a - Branimira Babarogi}a, predsednika Zajednice superliga{a.

Partizan je oba gola dao posle kornera. U 19. minutu Zvonimir Vuki} je odli~no izveo

sku traku nosio je Milan Smiqani}, a priliku da zaigraju od prvog minuta dobili su golman @ivko @ivkovi}, defanzivac Vojislav Stankovi} i vezista Darko Bra{anac. U sastavu nije bilo Mladena Krstaji}a, ni Ivice Ilieva, kao i Stefana Babovi}a. Krstaji}u su pre po~etka drugog poluvremena doma}ini uru~ili poklon, ~ime su mu odali priznawe za dugu i uspe{nu karijeru.

Po be da za ra sta nak In|ija - Smederevo 2:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 400, sudija Jovaneti} (U`ice), strelci: Vu~eti} u 22. i Bubalo u 80. minutu. @uti kartoni: Kosti} (In|ija), Kari{ik, Li~ina (Smederevo).

IN \I JA: Poleksi} 7, Novakovi} 6, Joksimovi} 7, Jovanovi} 7, Vukobratovi} 7, Kosti} 6, Davidov 6 (Dimitrov 6), Vu~eti} 8, Koxo 7 (Misini 6), Isidorovi} 6, Bubalo 7 (Antoni} -).

SME DE RE VO: Rankovi} 7, Luki} 7, Kari{ik 7, ]eran 7, Radosavqevi} 6 (Peralovi} -), Bojatovi} 6 (Leki} 7), Todorov 7, Stojanovi} 6, Stanojevi} 6 (Li~ina 6), Mijovi} 7, Kova~evi} 6.

Posledwu superliga{ku utakmicu fudbaleri In|ije krunisali su pobedom, ali }e ipak zajedno sa ^ukari~kim u ni`i rang takmi~ewa. Zeleno-beli su zapravo borbu za opstanak u najja~oj ligi izgubili krajem jesedwe i po~etkom prole}a kada su nanizali ~ak devet poraza {to se kasnije nije moglo nadoknaditi. Utakmica protiv Smedereva je protekla u dopadqivoj i korektnoj igri pa su malobrojni navija~i ~esto aplauzima ~esto nagradili lepe poteze. Vode}i gol za doma}ine postigao je Vu~eti} preciznim udarcem sa 20 metara u 22. minutu, a kona~an rezultat je postavio Bubalo u 80. minutu kada je nadmudrio nekoliko protivni~kih igra~a i sa 10 metara smestio loptu u mre`u.

Da. Vi~enti}

Vu ja kli ja br `i od su di je Spartak Zlatibor voda – Jagodina 3:2 (0:1) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca: oko 300, sudija: Karad`i} (Beograd). Strelci: Nikoli} u 83., Noskovi} u 90., Vujaklija u 90+3. minutu (Spartak Zlatibor voda), Tomi} u 40. i \ilas u 75. minutu (Jagodina).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Stevanovi} 7 (Boki} 6), Brati} 7, Milankovi} 7, [arac 7, Simovi} 6 (Vujaklija 7), Mi{an 6 (Nikoli} 7), Torbica 7, Adamovi} 6, Miri} 5, Noskovi} 7.

JA G O D I N A: Ra do va no vi} 6, Stojkov 6, Ill} 6, Mugo{a

6, Duki} 6, Proji} 6, Ivanovi} 6 (Novkovi} 7), Stojkovi} 7, \or|evi} 7 (Stojanovi}), \ilas 7 (Dragi}evi}), Tomi} 6.

Pre o kre tom u sa mo de set mi nu ta fud ba le ri Spar tak Zlatibor vode su stigli do pobede od 3:2 (0:1). Vodili su gosti sa 2:0, a Nikoli} je tek u 83. minutu postigao prvi gol za Spartak i najavio da golubovi mogu na peto mesto. To se kona~no i desilo, a kona~an preokret se desio u sudijskoj nadoknadi.

N. S.

SPORT

dnevnik IGRA ^I MAN ^E STE RA PRI ZNA LI PO RAZ

Vi di}: Bi li su bo qi Tri fi na la, jed na kru na bi l ans je Ne m a w e Vi d i } a u bor ba ma za naj va `ni ji tro fej evrop skog klup skog fud ba la.

Da u dva fi na la pro tiv nik ni je bi la Bar se lo na, u~i nak bi mu mo `da bio sto pro cen tan i ka pi ten „cr ve nih |a vo la” bi za c e m en t i r ao sta t us le g en d e jed nog od naj ve }ih klu bo va sve ta. Me |u tim, Me si, ]a vi, Ini je sta i eki pa su ve re no vla da ju svet skim fud ba lom.

Ne k i od wih su ak t u e l n i {am pi o ni u go to vo svim klup skim i dr `av nim tak mi ~e wi ma ko ja po sto je! Fa le im tre nut n o Kup kra q a, Su p er k up Evro pe i klup sko SP, ali dva od ta tri tro fe ja mo gu vr lo

punom haosu, recimo, kod prvog gola, kada je Evra preuzeo Mesija, a Vidi} nije odradio isto sa Pedrom.

- Igraju atipi~no, bez pravog centarfora, po{to Pedro i Viqa napadaju sa bokova, a Mesi i ostali kroz sredinu. Zato im je lako da naprave nesporazum u odbrani protivnika - objasnio je srpski as.

Drugi {toper, Rio Ferdinand, tako|e je priznao da je Barsa bila boqa.

- Mogli smo boqe da reagujemo kod nekih golova, ali uhvatili su nas u raskoraku.

Vreme }e odgovoriti na pitawe da li je ova Barselona

Vidi} jedino uspevao da zaustavi Mesija

la ko da osvo je u na red nih {est me se ci.

- Da, naj bo qi su. Mi slim da ni k a d a ni s mo igra l i pro t iv ova kvog ti ma. Sva ka im ~ast, igra li su od li ~an fud bal i za slu `i li da po be de - iz ja vio je Vi di}. - Ima li su mno go vi {e {an si, ta ko da mo `e mo sa mo da im pru `i mo ru ku”.

Pre dve go di ne u Ri mu bi lo je 2:0 za Ka ta lon ce, sada na Vembliju 3:1. Uvodni minuti su, dodu{e, pripali Junajtedu, ali ~im je Barselona povezala nekoliko pasova na sredini i pokazala da mo`e za tili ~as da u|e u {ansu, „crveni |avoli” su odustali od presinga.

- Poku{ali smo da ih napadnemo visoko, u jednom delu utakmice smo dobro sproveli u delo tu zamisao, ali kod primqenih golova jednostavno nismo uradili ono {to je trebalo - prokomentarisao je Vidi}. - Dali smo im vremena da dr`e loptu, a oni su ekipa koja zna da da zavr{ni pas i postigli su tri pogotka... Kada do|e{ do finala, sigurno `eli{ da pobedi{ i razo~aran si posle poraza. Ali, moramo da priznamo da je Barselona igrala ba{ dobar fudbal.

Odbrana engleskog prvaka mnogo puta se na{la u pot-

najboqi tim svih vremena, ali da je velika - jeste. - rekao je Ferdinand - Do{li smo na Vembli sa verom da }emo pobediti, ali pobedio je boqi tim.

Edvin van der Sar odigrao je posledwu takmi~arsku utakmicu i sa preko 40 godina postao najstariji akter finalnih me~eva Lige {ampiona.

- Napravili smo gre{ku ili dve i bili ka`weni. Morali smo prvi da damo gol. Naravno da nisam `eleo ovako da se oprostim, me|utim, fudbal se ne odvija uvek onako kako vi `elite.

Kona~no, ser Aleks Ferguson, koji nije uspeo da dostigne pokojnog Boba Pejslija (Liverpul 1977, 1978, 1981) po broju evropskih kruna.

Ostao je na dve (1999, 2008).

- Pobedio nas je fantasti~an tim, ali sam ipak o~ekivao na{u boqu igru.

Kada se suo~ite sa timom koji ima sposobnost da se podigne na ovako visok nivo, onda je jako te{ko parirati mu - rekao je Fergi.- Za nama je odli~na sezona, ali tu`no je dva puta do}i na Vembli (ukqu~uju}i polufinale FA kupa protiv Man~ester sitija) i izgubiti, jer je to fantasti~na fudbalska pozornica.

ro vao ima ve li ku ce nu - de gra da ci ju re pu ta ci je FI FA. To ni je ono {to sam imao na umu za FI FA i to je ne pri hva tqi vo - na pi sao je Bin Ha mam na svom in ter net saj tu.

I Vor ner, pred sed nik Kon fe d e r a c i j e Se v er n o a m e r i~ ke, Sred w o a m e r i~ k e i Ka rip ske fud bal ske aso ci ja ci je, ta ko |e je ume {an u skan dal. Op tu `be pr o tiv Bin Ha ma ma i Vor ne ra iz neo je ~lan Iz v r { nog od b o r a FI F A, Ame ri ka nac ^ak Blej zer.

- Mo lim se da se mo je po vla ~e ne ne po ve zu je s is tra gom Eti~ kog od bo ra po {to }u se po ja vi ti ta mo da ski nem qa gu s mog ime na za neo sno va ne op tu `be - na veo je Bin Ha mam.

Bin Ha mam je po ku {ao da bu de pr vi pred sed nik FI FA iz Azi je po {to je od i grao va `nu ulo gu u po be di Ka ta ra na iz bo ru za do ma }i na Svet skog pr ven stva 2022. go di ne.

17

KA TA LON CI NA IM PRE SI VAN NA^ IN OSVO JI LI LI GU [AM PI O NA

Bar sa s dru ge pla ne te Havijer Maskerano, koji nije Na me stu na ko jem su Barselonu na tron vode}i je sa uspeo da izbori mesto u veznom 1992. go di n e, go l om klupe. I to maestralno. redu od kada je do{ao iz Ro n al da Ku ma n a u - Potrebno je mnogo rada da bi Liverpula u Barselonu, ali se pro du ` et k u pro tiv se osvojilo ovo takmi~ewe, odupokazao kao kqu~an igra~ kada vek je tako, uvek }e i biti.

Samp do ri je (1:0) ski nu li vi {e su sredinom sezone nastupile Imali smo vremena da se de ce nij sku kle tvu i ko na~ no brojne povrede u defanzivnim pripremimo za ovu utakmicu i svr sta li se be u red osva ja ~a Ku linijama ekipe. mislim da smo igrali odli~no pa, od n o s no Li g e {am p i o n a, Maskerano je i u polufinalve~eras. Poveli smo 1:0, ali smo fud ba le ri Bar se lo ne 19 go di na nim me~evima sa Realom iz i tada znali da }e nas progoniti ka sni je na kri vi li su ~e tvr tu Madrida, a naro~ito u finalu cela slavna istorija i veli~ina kru nu.

Ako je Re a lu pri pao po ~e tak su da ra evrop skih ti ta na sre di nom 50-ih, ako su Mi lan i na ro ~i to Gran de In ter de mon stri ra li tvrd, tak mi ~ar ski fud bal 60-ih, ako se to tal ni fud bal Ajak sa i Ba jer na i`i vqa vao nad kon ku ren ci jom 70ih, ako su En gle zi ukra li 70-te, sve do Hej se la, a po tom ca re vao pr vi „gla mu ro zni” tim Evro pe, Ber lu sko ni jev Mi lan kra jem 80ih i po ~et kom 90-ih, ne po sto ji ni ka kva di le ma oko to ga kom ti mu pri pa da po ~e tak no vog Mi le ni ju ma.To je ma gi~ na Bar se lo na! Pa riz 2006, Rim 2009. i ko na~ no London 2011.

Posledwe dve titule kreirao je fantasti~ni trener Pep Gvardiola, ~iji je tim ove no}i na renoviranom „Vembliju” u odnosnu na onaj iz 1992. godine, potvrdio da igra najdominantniji fudbal na planeti.

- Suvi{no je pri~ati o tome da li sam i koliko Fudbaleri Barselone na pobedni~kom postoqu sre}an” - rekao je 40protiv Junajteda, herojski i kluba kakav je Man~ester junajtgodi{wi Gvardiola, koji je te majstorski odigrao na mestu 1992. godine bio mlad, ali dovo- ed. Na kraju, ipak, uspeli smo da stopera, u tandemu sa \erarom qno dobar fudbaler da bi ga odr`imo kontrolu i dobijemo Pikeom. Pokrio je sve {to je me~ na veoma efektan na~in tada{wi trener, legendarni trebalo, iako omalen rastom i Johan Krojf, uvrstio u startnu rekao je Gvardiola, koji je na fizi~ki inferioran u pravi na~in nadogradio ono {to postavu za me~ sa Sampdorijom, uz pore|ewu sa mnogim proje pre wega napravio Frank rame sa Hristom Stoi~kovim, tivni~kim fudbalerima. I na Rajkard.

Mihaelom Laudrupom, Andonijem tome kapa dole Gvardioli.

- Veoma smo sre}ni zbog svega, Zubizaretom, Ronaldom Kumanom, David Viqa, slovo „V” iz fantasti~na stvar je pobediti Hulio Salinasom, Hoze Marijom MVP trija Barselone, dokusuMan~ester junajted. Sre}ni smo Bakerom, itd. rio je Junajted fantasti~nim i zbog toga {to smo do pobede Pre dve godine Gvardiola je golom za 3:1, nakon {to su do{li igraju}i na na{ na~in, svrstao sebe me|u odabranu Edvina van der Sara „otvorili” demonstriraju}i na{ fudbal. grupu qudi koja je postajala Pedro Rodrigez, odnosno „P” i San svakog fudbalera je da osvoprvak Evrope i kao igra~ i kao Leo Mesi, tj. „M”. Wih trojica ji Ligu {ampiona - rekao je trener, a ove ve~eri do`iveo je postigla su 98 od 152 gola cele argentinski univerzalac da na istom mestu dovede

\a vo le pre tvo ri la u an |e le Svet ski me di ji u pr vim iz ve {ta ji ma sa Vem bli ja, gde je Bar se lo na pot pu no nad i gra la Man ~e ster ju naj ted i osvo ji la ~e tvr tu tit tu lu {am pi o na Evro pe ve li ~a ju igru Ka ta lo na ca, a po seb no Li o ne la Me si ja. [pan ski „As” u tek stu sa na slo vom „Su per Bar sa” kon sta tu je da po sto je utak mi ce ko je obe le `a va ju jed nu epo hu i da su

- Zna te li ko je MVP? Pa, Me si-Vi qa-Pe dro. Ipak, Me si je pr vi me |u jed na ki ma.

Na slov u „Mar ki“ ta ko |e do voq n i go vo r i „Bar s a je kao san”. U tek stu se ne {te de kom pli men ti a za kqu ~ak je ve o ma jed no sta van.

- Naj bo qi igra~ na sve tu, naj bo qi tre ner na sve tu, naj bo qi tim na sve tu.

Ha mam od u stao Mo ha med bin Ha mam po vu kao se iz tr ke za pred sed ni ka FI FA, ne ko li ko ~a so va pre ne go {to }e bi ti sa slu {an zbog na vo da o ko rup ci ji to kom we go ve kam pa we za pr vog ~o v e k a svet s ke fud b al s ke orga ni za ci je.

Ka ta rac Bin Ha mam, pred sed n ik Azij s ke fud b al s ke kon fe de ra ci je, op tu `en je da je ovog me se ca po ku {ao da pod mi ti 25 gla sa ~a u kam pa wi to kom po se te Ka ri bi ma.

Bin Ha mam, kao i Bla ter, ko ji je 13 go di na na ~e lu FI FA, i pot pred sed nik svet ske fud b al s ke orga n i z a c i j e D`ek Vor ner, tre ba lo bi da bu d u sa s lu { a n i u Eti~ k om od b o r u FI F A. Iz b or za pred sed ni ka te orga ni za ci je se odr `a va u sre du.

- Zbog ne dav nih do ga |aj sam po vre |en i raz o ~a ran - na pr o fe si o nal nom i li~ nom ni vou. O`a l o { }en sam {to bor ba za stva ri u ko je sam ve -

ponedeqak30.maj2011.

Trener Gvardiola na ramenima igra~a

ba{ ta kvoj pri su stvo va li gle da o ci u Lon do nu.

- Bar se lo na je na Olim pu.

Tri pu ta naj bo qa u po sled wih pet go di na. Man ~e ster ju naj ted je di ni je pre tio da mo `e da za u- sta vi sjaj ni ka ta lon ski tim, ali na te re nu se vi de lo da je Bar se lo na jed no stav no naj bo qa.

U isto vre me list kon sta tu je da je ve} sa da iz ve sno da }e Leo Me si i ove go di ne do bi ti Zlat nu lop tu za naj bo qeg fud ba le ra Evro pe.

„El mun do De por ti vo” uz jed no sta van na slov „[am pi o ni” u jed noj re ~e ni ci opi sao je {ta se do go di lo na Vem bli ju.

- „Cr ve ni |a vo li su se pred sjaj nim Bar se lo nim igra ~i ma pre tvo ri li u an |e le. [am pion Evro pe opet je i naj bo qi tim Evro pe.

En gle ski me di ji, na dru goj stra n i, ni s u „opla k i v a l i“ Man ~e ster ju naj ted, jer su vi de li ono {to i ceo svet, da je Bar se lo na bi la ap so lut no do mi nant na.

„Skaj sport” u tek stu pod na slo vom „Bez od go vo ra na Bar se lo nu” is ti ~e da ser Aleks Fer gu son ni je us peo da pro na |e re {e we za ne ve ro vat ne Ka ta lon ce i po seb no kri ti ku je we g o v u le v u stra n u od b ra n e gde je ve o ma lo{ bio Pa tris Evra. „BBC” pre no si iz ja vu Fer gu so na da je „Bar se lo na naj bo qi tim pro tiv ko jeg je ikad igrao”.

- Ne mam {ta da za me rim mo jim mom ci ma. Ima li smo uspe {nu se zo nu, ali vi {e ni smo mo gli jer u fud ba lu po ne kad jed no stav no na le ti te na ne kog ko je bo qi.

Ita l i j an s ka „Ga z e ta de l o sport” pod na slo vom „Bar sin {am pi on ski {ou” is ti ~e ne ve ro vat nu igru Ka ta lo na ca, ko ji su ap so lut no do mi ni ra li i pot pu no za slu `e no osvo ji li ~e tvr tu {am pi on sku ti tu lu, tre }u u po sled wih pet go di na.

Fran cu ski „L’ Ekip” kon sta tu je da je „Bar se lo na sa dru ge pla ne te” i u pr vi plan sta vqa fan ta sti ~an po tez fud ba le ra ko ji su za jed ni~ ki do ne li od lu ku da Erik Abi dal, ko ji je ne dav no imao ope ra ci ju tu mo ra na je tri, kao ka pi ten po dig ne tro fej i ta ko sim bo li zu je naj ve }u po be du.

Ne ma~ ki „Ki ker” je bez mno go emo ci ja pre neo da je „Bar se lo na osvo ji la ~e tvr tu {am pi on sku ti tu lu”.

- Me si je opet bio ne ve ro va tan, gol u fi na lu, ti tu la i no vi re kord Li ge {am pi o na (12 po go da ka u se zo ni), ~i me je sru {io Ru da van Nis tel ro ja ko ji je 2003. go di ne u dre su Man ~e ster Ju naj te da po sti gao 11 po go da ka.

ekipe ove sezone. Stoga je i Barselona MVP tim Evrope.

- Ne mogu biti sre}niji od ovoga”, ka`e fudbaler koji je imao kqu~nu ulogu i u {panskom osvajawu Evrope na EURO 2008 i u pohodu na titulu prvaka sveta na Mundijalu 2010 i sada, kada je postao klupski {ampion Evrope.

Gde je kraj?

- Ovo je fantasti~an rezultat za sve nas, na jednom jako va`nom stadionu u istoriji fudbala.

Ba{ ovde smo napisali novu stranicu istorije na{eg kluba.

Bili smo puni `eqe da se doka`emo i hteli smo da ova era dominacije Barselone dobije novu epizodu. Ovo su fantasti~ni fudbaleri... Na 3:1 smo mogli da po~nemo da smirujemo igru i razmi{qamo o slavqu...”, rekao je Viqa i dodao: - A, sada je vreme da se sve ovo proslavi, prvo sa saigra~ima i navija~ima, a onda sa porodicom.

Sla vqe uz su ko be Po sle tri jum fa Bar se u Li gi {am pi o na na uli ca ma ka ta lon ske pre sto ni ce sla vqe se pre tvo ri lo u tu ~u na vi ja ~a i po li ci je u ko joj je po vre |e no naj ma we 90 oso ba, od ~e ga 18 po li ci ja ca.Duel fi na la Li ge {am pi o na imao je i svo je „tre }e po lu vre me”.

Ve li ki broj fa no va Bar se je u glav nom gra du Ka ta lo ni je pra tio pre nos iz Lon do na pu tem vi deo bi mo va, ali je

na kon ve li kog uspe ha do {lo do su ko ba sa po li ci jom. [pan ski me di ji pre no se da je u tom su ko bu po vre |e no naj ma we 90 oso ba, od ko jih 18 po li ca ja ca.

Ne re di su po ~e li po {to su na vi ja ~i ba ca li fla {e i dru ge pred me te pre ma po li ci ji, na kon ~e ga je uhap {e no oko 20 hu li ga na. Tu ~a sa po li ci jom tra ja la je oko dva sa ta, a 15 na vi ja ~a za tra `i lo je le kar sku po mo}, od ~e ga su dvo ji ca bi la u te {kom sta wu.

Po li caj ci u Bar se lo ni ima li su pu ne ru ke po sla na Tr gu Ka ta lu wa, ka da su na vi ja ~i kre nu li da sla ve, a na istom me stu bi lo je i ne ko li ko sto ti na de mon stra na ta, ko ji pro te stu ju zbog vi so ke sto pe ne za po sle no sti i me ra {ted we u [pa ni ji. Na vi ja ~i su osta li na uli ca ma Bar se lo ne sve do ju tra.

18

sport

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

EHF od bio zah tev Ko so va

VE LI KA NA GRA DA MON TE KAR LA

Fe tel no vi vla dar Mo na ka Ak tu el ni {am pion Se ba sti jan Fe tel na sta vio je do mi na ci ju u ovo go di {wem {am pi o na tu For mu le 1 tri jum fom na Ve li koj na gra di Mo na ka, {e stoj tr ci se zo ne. ©Fe tel je do pe te po be de u 2011. go di ni, a 15. u ka ri je ri, do {ao u vre me nu od 2:09:38.373 sa ta na uli ca ma Mon te Kar la, is pred vo za ~a Fe ra ri ja Fer nan da Alon sa. Na tre }i ste pe nik po bed ni~ kkog po sto qa po peo se Xen son Ba ton u Me kla re nu.

Tr ku uli ca ma Mon te Kar la obe le `i la je fan ta sti~ na vo `wa Fe te la, ali pre sve ga od li~ na stra te gi ja Red Bu la po ko joj je on, za hva qu ju }i broj nim in ci den ti ma i iz la sci ma bez bed no snog vo zi la sa mo jed nom i{ao u boks. Od li~ no su vo zi li i we go vi pra ti o ci, Alon so i Ba ton, ko ji su ima li {an su da ga ugro ze na ~e lu sve do pre ki da do ko jeg je do {lo u 72. od

78 kru go va, zbog in ci den ta po sle ko jeg je vo za~ Lo tus Re noa Vi ta lij Pe trov za vr {io u bol ni ci iz pre do stro `no sti.

I dok su Fe tel, Alon so i Ba ton ju na ci tr ke, zbog ve li ke bor be ko ju su vo di li do sa mog ci qa, pot pu no su prot na si tu a ci ja je sa dru gim vo za ~em Me kla re na Lu i som Ha mil ton, ko ji je bio ume {an u tri in ci den ta, od ko jih je u dva bio glav ni kri vac.

U Mon te Kar lu vi |e na su sa mo 23 vo za ~a na star tu, po {to je Ser hio Pe res pro pu stio tr ku zbog ude sa ko ji je imao u su bo tu, a sa mo wih 17 su pro {li kroz ciq. [am pi o nat se sa da se li u Se ver nu Ame ri ku, ta~ ni je Ka na du, i sve ono {to smo vi de li na sta zi “@il Vil nev” pret hod nih go di na, na sta vak ve li ke bor be o~e ku je nas si gur no za dve ne de qe.

Po seb no dra ma ti ~an bio je fi ni{ u Mo na ku.Glav ni ri va li

Pr vih de set u Mon te Kar lu 1. Se ba sti jan Fe tel (Ne ma~ ka - RBR) 25, 2. Fer nan do Alon so ([pa ni ja - Fe ra ri) 18, 3. Xen son Ba ton (Ve li ka Bri ta ni ja - Me kla ren) 15, 4. Mark Ve ber (Austra li ja - RBR) 12, 5. Ka mui Ko ba ja {i (Ja pan - Za u ber) 10, 6. Lu is Ha mil ton (Ve li ka Bri ta ni ja Me kla ren) 8, 7. Adrian Zu til (Ne ma~ ka - Fors In di ja) 6, 8. Nik Haj dfeld (Ne ma~ ka - Re no) 4, 9. Ru bens Ba ri ke lo (Bra zil - Vi li jams) 2, 10. Adrian Zu til (Ne ma~ ka - Fors In di ja) 1.

Ge ne ral ni pla sman 1. Se ba sti jan Fe tel (Ne ma~ ka - RBR) 143, 2. Lu is Ha mil ton (Ve li ka Bri ta ni ja - Me kla ren) 85, 3. Mark Ve ber (Austra li ja - RBR) 79, 4. Xen son Ba ton (Ve li ka Bri ta ni ja - Me kla ren) 76, 5. Fer nan do Alon so ([pa ni ja - Fe ra ri) 69, 6. Nik Haj dfeld (Ne ma~ ka - Re no) 29, 7. Ni ko Ros berg (Ne ma~ ka - Mer ce des) 26, 8. Fi li pe Ma sa (Bra zil - Fe ra ri) 24, 9. Vi ta lij Pe trov (Ru si ja - Re no) 21, 10. Ka mui Ko ba ja {i (Ja pan - Za u ber) 19, 11. Mi hael [u ma her (Ne ma~ ka - Mer ce des) 14, 12. Adrian Zu til (Ne ma~ ka - Fors In di ja) 8, 13.

Se ba sti jan Bu e mi ([vaj car ska - To ro Ros) 7, 14. Ser hio Pe rez (Mek si ko - Za u ber) 2. 15. Paul di Re sta (Ve li ka Bri ta ni ja - Fors In di ja) 2, 16. Ru bens Ba ri ke lo (Bra zil - Vi li jams) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul, 222, 2. Me kla ren 161, 3. Fe ra ri 93, 4. Re no 50, 5. Mer ce des 40, 6. Sa u ber 21, 7. Fors In di ja 10, 8. To ro Ro so 7, 9. Vi li jams 2.

Fe te lu bi li su biv {i svet ski pr va ci Alon so iz pr vog i Ba ton iz dru gog pla na. Upr kos is tro {e nim pne u ma ti ci ma, na ko ji ma je vo zio ce lu tr ku, Ne mac se od li~ no dr `ao i odo le vao svim na pa di ma dvo ji ca iza se be - po seb no [pan ca.

Sve se za kom pli ko va lo u 69. kru gu ka da je do {lo do ude sa na sta zi. Vi ta lij Pe trov uda rio je u za {tit nu ogra du, a na sta zu je po dru gi put mo ra lo da iza |e bez bed no sno vo zi lo. Rus iz Re noa je pre ma pr vim in for ma ci ja ma pri uda ru ostao bez sve ti, ali je ka sni je ja vqe no da Pe trov, na sre }u, ni je te `e po vre |en. U prat wi „sej fti ka ra” vo za ~i su na pra vi li jo{ dva kru ga i tek on da je od lu ~e no da se tr ka pre ki ne, ali i na sta vi...

Pre kid je tra jao oko po la sa ta, a on da je „na br `i cir kus” kre nuo u po sled wih {est kru go va ovo go di {weg Mon te Kar la. Di le me ni je bi lo, Fe tel je ru tin ski od ra dio kraj tr ke i bez ve }e dra me, ko ja je ne sta la po sle ude sa Pe tro va.

U po sled wih {est kru go va do go dio se jo{ je dan in ci dent, ovaj put iz me |u Ha mil to na i vr lo do brog Pa sto ra Mal do na da iz Ve ne cu e le, ko ji je po sle kon tak ta sa Bri tan cem mo rao da okon ~a tr ku.

Iako je u Mo na ku vo `e na tek {e sta tr ka od 19, ve} sa da se mo `e re }i da je 23-go di {wi Fe tel na sjaj nom pu tu da stig ne do dru ge ti tu le. Jed no stav no Ne mac je tre nut no naj bo qi vo za~ na sve tu i ube dqi vo vo di sa 143 bo da od mak si mal nih 150. Sa mo je Lu is Ha mil ton us peo da mu u Ki ni pre ot me pr vo me sto. Fe tel je ta da za vr {io kao dru gi. Ve li ka na gra da Mo na ka bi la je tre }a tr ka u Evro pi u ovoj se zo ni.

Fi li pe Ma sa je od u stao u 35. kru gu po sle jed nog in ci den ta u tu ne lu ka da je uda rio u za {tit nu ogra du. Ni Mi hael [u ma her ni je du `e vo zi tr ku u Mon te Kar lu.

Sed mo stru ki pr vak sve ta od u stao je ne ko li ko kri vi na da qe.

NA ME \U NA ROD NOM TUR NI RU U MI [KOL CU

Ka de ti ma po bed ni~ ki pe har Ka det ska se lek ci ja Xu do sa ve za Voj vo di ne u~e stvo va la je na 9. me |u na rod nom tur ni ru za Kup „Eb-Meks” u ma |ar skom gra du Mi {kol cu, gde je po sti gla za pa `en uspeh osvo jiv {i po bed ni~ ki pe har kao naj u spe {ni ja u ukup nom pla sma nu. Na tur ni ru je u~e stvo va lo pre ko 200 per spek tiv nih xu di sta iz Ma |ar ske, Slo va~ ke, Ru mu ni je. Austra li je, Ita li je i Sr bi je.

Xu do na de Voj vo di ne pred vo |e ne tre ne ri ma Mu ni rom [a bo ti }em iz Ka wi `e i Ne deq kom \u ki }em iz Te me ri na u Mi {kol cu su osvo ji le 17 me da qa, od ko jih {est zlat nih, ~e ti ri sre br ne i se dam bron za nih.

Od ka de ta zlat ne me da qe osvo ji li su do 73 kg Dra go Ba wac (Sla vi ja, No vi Sad), do 90 kg Ne ma wa Ni ko li} (Ka wi `a) i +90 kg Mla den Bu qa (Di na mo, Pan ~e vo), sre br na od li~ ja iz bo ri li su do 55 kg De nis Ju ra ki} (Par ti zan, Ki kin -

Evrop ska ru ko met na fe de ra ci ja ne `e li sa mo stal no Ko so vo za ~la na, na van red nom kon gre su u Kel nu pri mi la u ~lan stvo An do ru. Pro mo vi san Euro 2012, ko ji }e se odr `a ti u Sr bi ji. Evrop ska ru ko met na fe de ra ci ja (EHF) sa op {ti la je da je od bi la zah tev Ko so va za pri jem u ~lan stvo.

- Po zi tiv no je re {en zah tev za pri jem An do re u ~lan stvo EHF, a po no vo je i od bi jen zah tev Ko so va, za hva qu ju }i iz u zet nom di plo mat skom na po ru de le ga ci je Ru ko met nog sa ve za Sr bi je - re kao je ge ne ral ni se kre tar Ru ko met nog sa ve za Sr bi je Bo `i dar \ur ko vi} po sle odr `a va wa van red nog kon gre sa EHF u Kel nu.

To kom kon gre sa de le ga ti svih ~la ni ca evrop ske ku }e ru ko me ta pri su stvo va li su pre zen ta ci ji Sr bi je kao do ma }i na Evrop skog pr ven stva, ko je }e se odr `a ti od od 15. do a sle de }e go di ne.

29. ja nu ar

Zre wa nin), do 63 kg Tea Tin tor (TSK) i +70 kg Jo va na Ra do va no vi} (Sla vi ja), sre br ne me da qe osvo ji le su do 63 kg He dvi ga Val ter (No vi Sad) i do 70 kg Na da Pa ni} (LSK, La }a rak), a bron za ne do 40 kg Ni na Kri vo ka pi} (Pro le ter), do 48 kg Ana Bo sni} (TSK) i do 57 kg Na ta {a [i mon ko vi} (Ru ma).

M. Mi tro vi}

Ru mun ke se re van {i ra le Sr bi ja - Ru mu ni ja 32:34 (14:17) STA RA PA ZO VA: Ha la00 spor to va, su di je: Bo ri ~i} i Mar ko vi} (obo ji ca iz Be o gra da). Sed mer ci: Sr bi ja 4 (3), Ru mu ni ja: 7 (4). Is kqu ~e wa: Sr bi ja 14 mi nu ta, Ru mu ni ja 12.

SR BI JA: Ta ta lo vi}, Ni ko li} 2, Kr pe` 2, Le ki} 7, Ste vin 2, Dmi tro vi}, Dam wa no vi} 9, Vu~ ko vi}, Tri fu no vi} 1, Pop-La zi} 3, Lu ko vi}, Cvi ji}, @iv ko vi} 3, Ni {a vi}, Li {~e vi}, Bar to {i} 3.

RU MU NI JA: Pa ra siv, Vin toan 4, Ma rin 2, N~i ta 2, Vi zi tu ju 5, Han 2, Ma nea 2, Pa sla ru, Ti va dar 1, Far kan 7, Fi e ra 2, Ku rea, Bu ce si, Din ca 2, Ge or gi ta, Daj ger 5, Pol nai.

U dru goj pri ja teq skoj utak mi ci za tvo re nog ti pa u ha li u Sta roj Pa zo vi, re pre zen ta ci ja Sr bi je po ra ze na je od se lek ci je Ru mu ni je 32:34 (14:17). U su bo tu Sr bi ja je po be di la Ru mu ni ju s 32:25 (17:10). Ovo je bi la dru ga pro ve ra

Ka ta ri na Kr pe`

pred ba ra` me ~e ve s Hr vat skom za od la zak na Svet sko pr ven stvo u Bra zil. Po sle ovog me ~a iza bra ni ce Du {ka Mi li }a do bi le su dva da na od mo ra.

UZ PO BE DU JU GO VI] UNI ME TA NAD VOJ VO DI NOM @E LE ZNI ^AR

Ka }a ni kao ne kad

Ne ka da su Ka }a ni, na drev nom Si ge tu, pe va li – Ko ne vo li Ju go vi} iz ri ta, taj ne vo li par ti ju i Ti ta. Onim emo tiv ni jim qu bi te qi ma ru ko me ta, ko ji su po sma tra li utak mi cu Voj vo di na – Ju go vi} (35:36, 14:21), si gur no su pa li na um ovi sti ho vi, jer je wi hov sport ski qu bi mac pru `io par ti ju iz sta rih do brih vre me na, ka da se ne be sko pla vi dres na ta pao zno jem i sil nim emo ci ja ma.

I dok se od is ku snog Ni ko le Ra da ko vi }a mo glo o~e ki va ti da }e pro tiv ne ka da {wih sa i gra ~a

po sled woj se kun di pr vog de la utak mi ce, sva ka ko spa da u one le pe ru ko met ne de ta qe ko ji mo gu da kra se sva ku evro vi zij sku sport sku {pi cu. Ve ru je mo da je Sr bi ja, do bi la pi vo ta ko ji }e du gi niz go di na vo je va ti ve li ke bit ke za svo ju ze mqu, is traj no, hra bro, na dah nu to, sa pre po zna tqi vim ka} kim {me kom.

Eto, u Srp skoj Ati ni, pre ko no }i, po stao si pra vi Ne ma wi} na cr ti?

- Uvek je le po ka da tre ner pru `i {an su mla dom igra ~u, a ja sam

Ne ma wa Vu ~i }e vi} (19) pra ti duel Man di }a i Kr sman ~i }a

pru `i ti igru za ne za bo rav, da }e Ivan Pap, pre od la ska u ino stran stvo, od i gra ti jed nu od naj bo qih utak mi ca u ka ri je ri, a Mir ko La li} iz li ci ti ra ti ce nu za na red nu se zo nu. Dok je u sr ci ma Ka }a na ti wa la na da da }e Qu bo mir Jo {i} igrom i go lo vi ma po ka za ti da mu je me sto na {i rem spi sku se ni or ske re pre zen ta ci je, ma lo ko je o~e ki vao da }e go lo bra di Ne ma wa Vu ~i }e vi} od i gra ti ne ve ro vat no do bru par ti ju, u ma ni ru pre ka qe nog bor ca, sa is tan ~a nim ose }a jem za blok i gol sa cr te ko ja po ne kad i `i vot zna ~i.

Po go dak, ko ji je ta len to va ni ru ko me ta{ iz Ka }a po sti gao u

je do bio, pa sam se tru dio da tre ne ru Vla da nu Jor do vi }u tio vra tim na naj bo qi na ~in, po go to vo u der bi ju iz me |u Voj vo di ne i Ju go vi }a, gde vla da ne ve ro va tan ri va li tet - re kao je Ne ma wa Vu ~i }e vi}.

Da li je pr vo po lu vre me ve ~i tog der bi ja bi lo naj bo qe iz da we Ju go vi }a ove se zo ne?

- Ni sam si gu ran da je to naj bo qe po lu vre me, ali sam uve ren da je jed no od naj bo qih. Mla da smo eki pa, osci la ci je su nor mal ne i pa do vi to kom igre... De fi ni tiv no ovo je bi lo jed no od na {ih naj bo qih po lu vre me na u ovoj se zo ni. Is ta kao bih ko lek ti van i `e qu za is ka zi va wem. Po ka za li

smo jo{ jed nom da me sto na ta be li ni je pra vi od raz kva li te ta i sna ge.

Ka kva je to „he mi ja„ pro ra di la me |u igra ~i ma ka da ste, upra vo u naj te `im tre nu ci ma, is po qa va li ono naj bo qe i naj lep {e ~i me tre nut no ras po la `e te?

- Nas kra si iz u zet no dru gar stvo, ne ma raz li ke na re la ci ji sta ri-mla di, a no vi igra ~i sjaj no su pri hva }e ni i br zo su se uklo pi li. Me |u sob no se do bro po zna je mo, sve su to sjaj ni mom ci. Na kra ju se zo ne pro me ni }e se struk -

Fo to: F. Ba ki}

tu ra eki pe, a ovom utak mi com smo po ka za li da Ju go vi} ima kva li tet nu oko sni cu ti ma za sle de }u se zo nu.

Igra pro tiv Voj vo di ne pre po ru ~i la te je i za dres ju ni or ske re pre zen ta ci je?

- [ta da ka `em? Sport ski je na da ti se da }e po ziv usle di ti, a i ako ne bu de ni je smak sve ta. Na rav no o to me od lu ~u je se lek tor da li }e me po zva ti ili ne. Tre nut no sam u ka tet skoj re pre zen ta ci ji i od 10. do 20. av gu sta nas o~e ku je Svet sko pr ven stvo u Ar gen ti ni i to je ne {to ~i me }u u na red nom pe ri o du bi ti pre o ku pi ran - na gla sio je Vu ~i }e vi}.

J. Ga li}

SVET SKI KUP U MIN HE NU

Eks pe di ci ja na da voj vo |an skog yu da u Mi {kol cu

da) i do 60 kg Og wen Le |a nac (Sla vi ja), a bron za na do 50 kg Eqez Di qaj (Ce ment, Be o ~in), do 66 kg Alek san dar Vu ko ji ~i} ( AK Jo ~i}, Star ~e vo), do 83 kg Bo `o Ele zo vi} (Par ti zan, Ki kin da) i do 90 kg Kri sti jan Ka ran (TSK, Te me rin).

Kod ka det ki wa po zla ti le su se do 48 kg Ani ta Sa kal (Pro le ter,

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Po be da ~e tver ca u B fi na lu Tre }eg da na Svet skog ku pa u ve sla wu u Min he nu, gde su se oku pi le naj ja ~e svet ske po sa de, ~e tve rac je po sle ma log pe ha na sa mom star tu iz ve slao sjaj nu tr ku za zu zev {i pr vo me sto u B fi na lu.

Dvo jac u sa sta vu Ni ko la Sto ji} i Mar ko Mar ja no vi} su za 44 sto tin ki u B fi na lu sti gli iza po sa de Poq ske i ti me za u ze li osmo me sto. Mla da po sa da mu {kog du bla, Du {an Bo gi ~e vi} i Alek san dar Fi li po vi}, ko joj je

ovo pr vi na stup na Svet skom ku pu u ovom sa sta vu, pla si ra la se na ~e tvr to me sto u B fi na lu , dok je la ki dubl (Mi lo{ Sta no je vi} i Ne ma wa Ne {i}), kroz ciq pro {ao pe ti isto u ute {nom fi na lu.

RePORTA@e

dnevnik

U PODLOKAWU, NA SEVERU BANATA, MILIVOJ – BATA KLEPI] ^UDA PRAVI

Na iv ci s du {om i aka dem ce {i ju Mi ste ri ja zbog po ja ve za go net nog li ka na zi du no vo i zgra |e ne ka pe le na me snom gro bqu u se ver no ba nat skom se lu Pod lo ka wu, po bu di la je pro te klih da na pa `wu me di ja, ali i broj nih zna ti `eq ni ka, pr vih ho do ~a sni ka ko ji se kla wa ju i kr ste u zda wu ko je je po di gao do bro tvor Mi li voj Ba ta Kle pi}. Ba ta je po zna ti tr go vac umet ni na ma i ko lek ci o nar u Be o gra du, pa se uka zi va we ~u de snog li ka u ka pe li u pr vi mah od mah po ve zu je sa we go vom de lat no {}u, me |u tim, on od po ja ve ~u da u ka pe li od bi ja sva ku po mi sao da je za go net ni lik na mer no na cr tan...

Ne za vi sno od uka za nog li ka u ka pe li, ~i je zi do ve kra si {est iko na i ras pe }e Isu sa Hri sta u dr ve tu, ~u do u Pod lo ka wu de {a va se ve} vi {e od 10 go di na, ka da se Ba ta Kle pi} na kon tri de ce ni je iz Be o gra da vra tio u rod no se lo, pa po `e leo da ima svoj krov u za vi ~a ju. De si lo se da isto vre me no on i su pru ga mu Ma ri ja Ili}, na dva kra ja se la ku pe ku }e, a ka sni je se sve de {a va lo spon ta no. Tre }u ku }u sklo nu pa -

ni cu i ma ga cin, je di no zda we ko je je ku pqe no na li ci ta ci ji za 1.700 evra, a Ma ri ja bi la je di ni u~e snik. Ve} da nas biv {a ko va~ ni ca i ma ga cin su pre tvo re ni u Mu zej na iv nih iko na.

- Bo du mi o~i na pu {te ne ru {ev ne ku }e, `e lim da se lo iz gle da le po, kao na sli ka ma. Mo tiv ni je fi nan sij ski, ne go sam ose tio da to na ne ki na ~in du gu jem rod nom kra ju. Tr go vac sam umen ti na ma, vo leo bih na rav no da ono {to ku pim kad-tad i vre di, me |u tim, ni sam zbog to ga u{ao u ovaj po du hvat. Sa da mi je ciq da sre dim jo{ tri ku }e na glav noj uli ci, ko je mi bo du o~i.

Sre di }u ih ~ak i ako ih ne ku pim, ako mi vla sni ci do zvo le pri ~a Ba ta.

Me {ta ni Pod lo ka wa ~i tav Ba tin an ga `man do `i vqa va ju sa ~u |e wem, ali i pri hva ta wem.

Do la ze da vi de {ta je Ba ta ura dio u za vi ~a ju, a da ni ko po seb no ni je ni po zi van. Do la zio je i Vla de ta Je ro ti}, Mi li ca Ma {i re vi}, Ra do mir Da mja no vi} Da mjan, Je {a De ne gri, te vi {e po zna tih ko lek ci o na ra.

Jedna od ku}a Klepi}a u Podlokawu

du pa za ri li su za jed no. U ku po vi ni i ure |e wu pra znih ku }a i pla ce va Ba ta i we go va su pru ga su se to li ko raz mah nu li, do pri nev {i da se po sed pro {i rio na 12 zda wa, pa i na oro nu lu ko va~ -

Fo to: M. Mi tro vi}

- U ovom po slu sam pre ko 30 go di na. Za li kov no i mu zi~ ko sam od ma le na je di no imao smi sla. Po {to ni sam po stao sli kar, po ~eo sam da sku pqam umet ni~ ke sli ke i da wi ma tr gu jem.

na iv nih iko na. Za iko ne se, ka `e, „za le pio„ sa svim slu ~aj no, te da je na stva ra we ko lek ci je iko na pre sud ni uti caj imao va tro ga sac Bla go je.

- Dao mi je po gre {nu in for ma ci ju da ve li ki sli kar Da mjan sku pqa iko ne, me wa ih za sli ke, pa da ih pro da je za ve li ke pa re u Ita li ji.

Ku pim pet-{est iko na, upo znam se sa Da mja nom, kad on ne da ne pro da je iko ne, ne go me upu ti da je re~ o jed nom od na {ih naj ve }ih sli kar skih pra va ca, ali za po sta vqe nog. Po su di mi se dam iko na da sto je tu, pa sam po ~eo da sku pqam ko lek ci ju. Iz ne Bata Klepi} sa postavkom iskona samoukih na dio sam se ka ko de lu ju ve li ~an stve no ka da slikara i savremenih stvaralaca su oke ~e ne na zi do ve Sve {to sam po sti gao, naj vi {e ga la ri je u Pod lo ka wu. Na po le je za hva qu ju }i de li ma Sa ve [u |i ni jed ne pi {e da ime auto ra ma no vi }a, za vo leo sam we go ve Svi len ga }a ili Svi len ga }in, sli ke, ce ne su po sle sko ~i le i 1840-1860. On je iz Mo kri na, ma po sao je kre nuo, ali tre ba lo je i da ne zna se mno go o to me. Dva de i{ ~e ka ti dva de se tak go di na da se tak od sto u po stav ci su iko ne sli ke do bi ju pra vu ce nu, ma da u na sta klu, isto ta ko sta re dva ve po sled we vre me i na tr `i {tu ka, sa zna je mo od Kle pi }a. umet ni na je za stoj. Kup ci su po Ba ta ne vo li da sma o u ke sli zna ti ko lek ci o na ri, je dan od ka re na zi va na iv ci ma, jer ka ko naj po zna ti jih je ko {ar ka {ki ve li, to su mo der ni srp ski sli tre ner Du le Vu jo {e vi}, sa ka ri, za ko je is ti ~e da spa da ju u estra de Ve ra Ma to vi} i wen su krem svet skih kla si ka sa mo u kog prug, a od po zna tih bi zni sme na sli kar stva. Pre sve ga re~ je o naj vred ni je sli ke ima Mi lan Eme ri ku Fe je {u, Sa vi Se ku li }u Be ko, ko ji je je dan od vr hun skih i Ili ju Ba {i }e vi }u Bo si qu, ko lek ci o na ra. Ula ga we u umet ko ji su po zna ti u sve tu, a ~i ja de ni ne je naj bo qa in ve sti ci ja i u la ima u svo joj ko lek ci ji. Ba ta sve tu. Sli ke [u ma no vi }a sam uka zu je da ne ki sa mo u ki sli ka ri pla }ao pet hi qa da ma ra ka od ne ma ju ni raz re da {ko le, a po 1984. do 1988. da bi po sle wi ho va zna ti ji su u sve tu od aka dem skih ce na oti {la na po la mi li o na umet ni ka. ma ra ka - ot kri va Ba ta.

- Pre ko 70 od sto na iv nih iko U ri zni ci umet ni~ kih de la na su sa ba nat skih pro sto ra. ko je je Ba ta sa ku pio u pre sto ni Pri pre ma se ka ta log za mu zej sku ci su de la Na de `de Pe tro vi}, po stav ku na iv nih iko na, mo `da Sa ve [u ma no vi }a, Sa ve Se ku li ve} ovog le ta. Uz ko lek ci ju iko }a, Eme ri ka Fe je {a, Ili je Ba na dru gi deo po stav ke u mu ze ja su {i }a ni na Bo si qa, Ra do mi ra Da de la sa vre me nih na {ih umen ti mja no vi }a Da mja na i dru gih po ka. O~e ku jem da }e Pod lo kaw bi zna tih aka dem skih i sa mo u kih ti va `na ta~ ka na kul tur noj ma sli ka ra. Deo umet ni~ kog bla ga pi ovog de la Evro pe - ve li Ba ta Ba ta je pre se lio u Pod lo kaw, a Kle pi}. po seb nu pa `wu pri vla ~i Mu zej Milorad Mitrovi}

ponedeqak30.maj2011.

19

PATRIJARH IRINEJ U RA[KOJ

^u va ri ma sve to sa vqa ki {a ne sme ta To kom mi nu log vi ken da pa tri jarh spr ski Iri nej bo ra vio je u Ra {koj obla sti obi la ze }i ma na sti re i cr kve u mi le {ev skoj epar hi ji. To je par ti j ar h o v a pr v a po s e t a ovom kra ju po sle hi ro to ni sa wa. U naj z na ~ aj n i j em ma n a s ti r u u Ra {koj ali i {i re, ma na sti ru Mi le {e va, pa tri jarh srp ski Iri nej po klo nio se grob nom me stu sve tog Sa ve i upa lio ve li ku sve }u kao mo li tvu za srp ski rod. Po gla var Srp ske pra vo slav ne cr kve sa vi {e epi sko pa osve tio je i ko nak na is to~ noj stra ni ma na stir ske

ska epar hi ja kom plet no ob no vqe na i to za hva qu ju }i ve ru ju }em pra v o s lav n om na r o d u, {to se mo g lo pri m e t i t i i pri li kom po se te cr kve Sve te Tro ji ce u No voj Va ro {i, kao i na Vo de noj po qa ni gde je ne dav no iz gra |e na cr kva brv na ra, ~i ji je kti tor bio de kan be o grad skog Prav nog fa kul te ta Mir ko Va si qe vi}, ro dom iz Pra v o { e v a, ne d a l e k o od No ve Va ro {i. Obe ove sve ti we ob i {ao je par ti jarh srp ski Iri nej, do ~e kan uz pe sme i igre ov d a { wih kul t ur n o umet ni~ kih dru {ta va..

Manastir Mile{eva

por te. Bi lo je na ja va da }e bi ti osve }e no i ve li ko zvo no od de vet to na, ali ono jo{ ni je sti glo iz Ru si je. Ure |e we za du ` bi n e kra q a Vla d i s la v a Ne ma wi }a – ma na sti ra Mi le {e ve je u pu nom je ku, iako }e obe le `a va we osam ve ko va bi ti tek 2019. go di ne.

U pre pu noj por ti ma na sti ra Mi le {e va, po ki {i pa tri jar ha je do ~e kao ve li ki broj qu di, {to je, ka ko je pa tri jarh srp ski re kao, po ka za teq da je ov da {wi `i vaq ~u var sve to sa vqa.

- Ostaj te ov de, u pre le poj pri ro di – po ru ~io je par ti jarh Iri nej.

We gov do ma }in epi skop Fi la ret re kao je da je Mi le {ev -

Pa tri jarh srp ski Iri nej ju ~e je osve tio i no vi hram na Gu ka ma kod Pqe va qa u Cr noj Go ri, jer ovaj cr no gor ski grad po or ga ni za ci ji cr kve pri pa da Mi le {ev skoj epar hi ji.

Po s e t u po g la v a r a Srp s ke pra vo slav ne cr kve pa tri jar ha Iri ne ja pra tio je i Re is el ule ma Islam ske za jed ni ce Sr bi j e Adem Zil k i} sa vi { e pred stav ni ka Islam ske ver ske za jed ni ce to kom bo rav ka u Mi le {e vi. U ob ra |a wu cr kve nih ve li ko do stoj ni ka is ti can je do bar su `i vot `i te qa Ra {ke obla sti. U po se ti Mi le {e vi bio je i pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}.

Z. Deli}

U NOVOM BE^EJU NEKAD BE[E [KOLA ZA MLADE DAME IZ RUSIJE

Zbog qu ba vi sa wa s Kar lov ~a ni ma iz {ko le se iz ba ci va lo Po sle ok to bar ske re vo lu ci je iz Ru si je, osim vi {e sto ti na hi qa da pro tiv ni ka boq {e vi ka, ise qa va le su se i kom plet ne {ko le, za jed no sa |a ci ma i na stav ni ci ma. @en ski Har kov ski in sti tut sa in ter na tom, oku }io se u No vom Be ~e ju. Re {e wem Mi ni star stva pro sve te Kra qe vi ne SHS je 1922. {ko lu, u ko joj je na sta va bi la na ru skom je zi ku, po di gla na ste pen osmo ra zred ne `en ske gim na zi je.

In sti tu tom je upra vqa la Dr `av na ko mi si ja za ru ske iz be gli ce.

Bio je sme {ten u zgra du da na {we O[ „Mi lo je ^i pli}„, we nu fi skul tur nu sa lu i Sred wu {ko lu.

Uslo vi ni su bi li kao u Ru si ji, ali su omo gu} va li {ko li da na sta vi rad.

Sta nov ni {tvo No vog Be ~e ja i su sed nog Vra wa va, u to vre me dve op {ti ne, ali i dva go to vo spo je na na se qa, pri mi li su ovu neo bi~ nu {ko lu sa ve li kim za do voq stvom.U to me su pred wa ~i la mno ga udru `e wa, a na ro ~i to Ko lo srp skih se sta ra i cr kve ne op {ti ne, gde su sma tra li da je pri hva ti ti i ade kvat no po mo }i iz be gli o ca ma – na ci o nal ni za da tak. In sti tut u No vom Be ~e ju je tra jao od 1920. do 1932, kad je pre se qen u Be lu Cr kvu, gde je ra dio in sti tut ko ji je na sta vqao tra di ci ju `en skog Ma ri jan skog Don skog in sti tu ta.In sti tut je u Be lu Cr kvu pre se qen i u ci qu ob je di wa va wa ru -

skih {ko la u Kra qe vi ni Ju go sla vi ji, ali i bo qih uslo va sme {ta ja.

Har kov ski in sti tut ( Ru ska `en ska gim na zi ja) osno van je ma ja

la {ko la je bro dom, pre ko Bu gar ske, pri sti gla u Be o grad po ~et kom mar ta 1920.go di ne. Iz Ru si je je ta da pri sti glo i ne ko li ko de se -

Biv{e sedi{te Harkovskog instituta

1812.go di ne u Har ko vu s ci qem da si ro ma {nim de voj ka ma iz ple me ni tih po ro di ca pru `i sred wo {kol sko obra zo va we i omo gu }i vas pi ta we u pra vo slav nom du hu.Go di ne 1818. In sti tut je pod svo ju za {ti tu pri mi la Ma ri ja Fjo do rov na, su pru ga ru skog im pe ra to ra Pa vla pr vog.Po {to se 1917.go di ne In sti tut na {ao iz me |u dve ju za ra }e nih stra na, bio je pri mo ran na pre se le we. Po odo bre wu vla de Kra qe vi ne SHS, ce -

ti na hi qa da iz be gli ca, od ko jih je oko 10 hi qa da sme {te no u Ba na tu (Vr {cu, Pan ~e vu, Ve li kom Be~ ke re ku, Ve li koj Ki kin di, No vom Be ~e ju, Be loj Cr kvi...). Za jed no sa u~e ni ca ma {ko le u No vi Be ~ej se do se li lo i tri de se tak ru skih po ro di ca, ma hom ro di te qa de ce, ali i mno gi dru gi, ma hom in te lek tu al ci, ko ji su svo jim pri su stvom una pre di li va ro{. Me |u wi ma su bi li i Vla di mir i Ili ja Tol stoj, uni ci slav nog ru skog i svet skog

pi sca La va Tol sto ja, ko ji su ov de osno va li po ro di ce. Po tom ci Tol sto je vih iz Ba na ta, ko ji pred sta vqa ju ’’srp sku na sled nu li ni ju’’ i

bio oko 13 sa ti. Po sle to ga se i{lo u {et wu. [et wi po va ro {i i po red Ti se u In sti tu tu se pri da va la se po seb na pa `wa, a bio je to

[kola be{e pre~a od qubavi

da nas re dov no po se }u ju No vi Be ~ej, kao svoj dru gi za vi ~aj.Uni ci slav nog pi sca, bi li su u Ba na tu do kra ja Dru gog svet skog ra ta.

Har kov ski in sti tut je bio {ko la in ter nat skog ti pa sa stro go utvr |e nim re do sle dom ak tiv no sti to kom da na. Rad ni dan je po ~i wao u {est sa ti, po sle usta ja wa sre |i va wa so ba i umi va wa, sle dio je do ru ~ak i pri pre ma za na sta vu, ko ja je po ~i wa la u osam sa ti. ^a so vi su tra ja li 40 , od mor 10 , a ru ~ak je

do `i vqaj i za me {ta ne.U~e ni ce su ima le rad ne uni for me, u pro le }e i je sen su bi le ogr nu te pe le ri na ma.Uvek ka da je to vre me do zvo qa va lo, i{le u pa ro vi ma u prat wi t.zv. kla snih da ma, dr `e }i se za ru ke.Mo ra le su da bu du ozbiq ne, ni su sme le da se {a le, da tr ~e, do ba cu ju, ki ko }u se ili iz la ze iz re da, osim kad ni su bi le pod pa `wom oko li ne i kad im to kla sne da me do zvo li le.U iner na tu i {ko li bi lo je stro go za bra we no da se u~e ni -

ce po ja vqu ju na pro zo ri ma. Za kraj wu ne pri stoj nost sma tra lo se osla wa we lak to vi ma na sto u vre me obe de, ka da ni je se sme lo ni raz go va ra ti. Naj stro `e ka zna ili ~ak is kqu ~e we iz {ko le, bi lo je qu bav no do pi si va we sa ka de ti ma i pi tom ci ma ko ji su se na la zi li u Srem skim Kar lov ci ma.

To kom bo rav ka u No vom Be ~e ju, na stav ni ka dar se uglav nom ni je me wao, a me |u na stav ni ci ma su bi li i pe sni ki wa Eka te ri na Le o ni dov na - Ta u ber, ko ja je na ru ski pre ve la pe sme Mi la na Ra ki }a i Jo va na Du ~i }a i li kov na umet ni ca Ele na Van dra rov ska ja – Ve li mi rov na, ko ja je po sle Dru gog svet skog ra ta bi la po zna ti re sta u ra tor fru {ko gor skih ma na sti ra.

Bio je obi ~aj da s vre me na na vre me Is ti tut or ga ni zu je ve o ma po se }e ne pri red be za gra |an stvo u No vom i su sed nom Sta rom Be ~e ju, a or ga ni zo va ne su i pri red be sa po zna tim ume ni ma iz sve ta umet no sti, ~i ji je pri hod uglav nom bio na me wen si ro ma {nim u~e ni ca ma.

Po ma ga le su i svr {e ne u~e ni ce In sti tu ta, ko je su se bo qe sna {le, uglav nom u SAD i Ka na di. U in sti tu tu je na ro ~i ta pa `wa po kla wa la iz u ~a va wu fran su skog, la tin skog i na rav no ru skog je zi ka, pa su u~e ni ce i sa me za ra |i va le no vac, da ju }i ~a so ve de ci iz bo qe sto je }ih po ro di ca me {ta na.

Milan Kiseli~ki

20

filmska planeta

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У МОСКВИ

„Монтевидео” у главном програму Филм режисера дебитанта Драгана Бјелогрлића „Монтевидео, Бог те видео„ биће приказан у главном такмичарском програму 33. Међународног филмског фестивала у Москви, саопштила је продуцентска кућа „Интермедија нетворк“. „Ово је уједно и међународна премијера најуспешнијег филма последњих година код нас, којег је у домаћим биоскопима гледало више од пола милиона људи„, саопштили су продуценти. Бјелогрлићева прича о одласку репрезентације Краљевине Југославије, састављене искључиво од српских фудбалера, на прво Светско првенство у Уругвају 1930. године, биће у конкуренцији за статуу „Светог Ђорђа„ на фестивалу који

ће бити одржан од 23. јуна до 1. јула. „Позив да филм „Монтевидео, Бог те видео‘ буде приказан у такмичарском програму једног тако великог фестивала као што је Москва доживљавам као веома озбиљно признање и велику част. Мислим да нисмо могли да пожелимо боље место за светску премијеру нашег филма„, рекао је Бјелогрлић, а преноси „Интермедија”. Како се наводи, ових дана се очекује да буду објављена имена свих чланова жирија, а за сада се зна да ће међу њима бити глумица Џералдина Чаплин.

Филм „Трансформерси 3“ редитеља Мајкла Беја отвориће московски међународни филмски фестивал. Гала отварање фестивала одржаће се у Москви у биоскопу Пушкински у четвртак, 23. јуна. Трећи део ове дуго очекиване франшизе представиће у Москви редитељ Мајкл Беј, продуценти Лоренцо ди Бонавентура и Иан Брајс, као и филмске звезде Шаја ЛаБуф, Џош Думел, Тајрис Гибсон, Роузи Хантингтон-Вајтли, Патрик Демси и Џон Малкович. Светска премијера „Трансформерса 3“ биће представљена у 3Д-у.У част премијере филма,

Сцена из филма „Монтевидео, Бог те видео”

Линкин Парк ће извести специјални концерт на отвореном 23. јуна у 21 час и то на Црвеном тргу у Москви, док ће Кремљ и Саборна црква Василија Блаженог бити у позадини. Линкин Парк ће извести неколико својих хитова укључујући сингл „Iri de scent“, песму која се чује у одјавној шпици филма „Трансформерси 3“. Шаја ЛаБуф се враћа улози Сема Витвикија у филму „Трансформерси 3“. Када мистериозни догађај из земљине прошлости избије у садашњост, то ће изазвати рат на Земљи толиких размера да сами Трансформерси неће моћи да нас спасу. Трећи наставак „Трансформерса“ у домаће биоскопе стиже 30. јуна и биће приказан и у 3Д-у.

НОВИ ПРОГРАМИ НА ФЕСТИВАЛУ „СИНЕМА СИТИ” У НОВОМ САДУ

РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА У БЕОГРАДУ СНИМА ФИЛМ „УСТАНИЧКА УЛИЦА”

Истраживања савремене културе

Млади имају снаге да се изборе с прошлошћу

Преглед савремених филмских израза, према избору селекторке Тицијане Финци, биће приказан у оквиру међународне селекције „No bar co de„, на овогодишњем Фестивалу Синема сити, који ће бити одржан од 18. до 25. јуна у Новом Саду.Циклус „No bar co de„ представља

the gift shop„, „Фуриозна сила риме„, „To kio fre e ters„,”К.364 Путовање возом„, „Лето Голијата„, „Четири пута”, али и видео инсталације уметничког двојца „Масбедо”. На музичком отварању фестивала Синема сити, 18. јуна на Петроварадинској тврђави наступи-

Из филма „Tokio freeters”

уметничке филмове који се баве истраживањем савремене културе и света, најавили су организатори. Селекторка Тицијана Финци која је некадашња директорка филмског фестивала у Мајамију, за фестивал је између осталих одабрала и филмове „Exit tro ugh

ће бенд „Дарквуд даб„, енглески музичар Ди џеј Ритон, аудио визуелни дуо „The Good Guys„, као и бенд „Канда, Коџа и Небојша”. На Интернационалном филмском фестивалу „Синема сити„ у Новом Саду биће приказано више од 150 филмова, у петнаестак програмских селекција. Поред

селекције домаћих филмова „Национална класа„, за награде фестивала такмичиће се и актуелна светска остварења и победници великих фестивала у програму „Егзит поинт„, као и нискобуџетни филмови у програму „Up to 10.000 Bucks„, снимљени уз буџет мањи од 10.000 долара. Ове године биће уведена и три нова програма поред селекције „No bar co de„, биће организован и програм омиљених филмова публике великих светских фестивала под називом „360 степени„ и „Hun gry Days” који чине дебитантски филмови у селекцији редитеља Владимира Перишића. Фестивалски програм чине и музички, кратки, дечји, ангажовани, документарни филмови, најбољи филмови из региона, омажи и ретроспективе угледних домаћих и светских аутора. Филмови ће се приказивати у отвореним биоскопима у Дунавском парку и код Католичке порте. Нова централна локација „Синема ситија„ је реновирани биоскоп Арена синеплекс, у којем ће се приказивати филмови из такмичарске селекције и домаће премијере. На Петроварадинској тврђави, као и претходних година, биће приређен пратећи музички програм, који обухвата наступе домаћих и иностраних бендова и диџејева.

Легенда југословенске кинематографије, глумац Раде Шербеџија, који тренутно у Београду снима филм „Устаничка улица“, чија је тема суочавање са прошлошћу, сматра да младе генерације имају снаге да се обрачунају са њом и изборе за неку бољу будућност. „Мислим да ће доћи вријеме врло брзо - кад ће доћи ове нове генерације које ништа неће имати са тим националним причама и митовима„, рекао је Шербеџија у интервјуу листу „Време„ и додао да ‘’постоји шанса да сав овај гад што је био и да све ово смеће које смо избљували из себе остане у нашим скорим гробовима” ‘’Гледам и како се најогорченији и најговорљивији - не говорим у односу према мени, него једни према другима - хладе и како попуштају. То ме чини сретним и испуњава оптимизмом да ће ови народи ипак моћи између себе разговарати као људи„, рекао је Шербеџија. Шербеџија, који је покушавао да спречи рат у бившој Југославији због чега је био непожељан како у Београду, тако и у Сарајеву и Загребу, сада каже да је свима опростио и да „нема ниједног човека коме није опростио из дубине душе”. ‘’Цијели живот је саткан од добра и зла. Ја желим увијек вјеровати у добро и да треба допустити човјеку који је учинио зло да то схвати„, рекао је он.„Ја сам само јединка, човјек који је желио свима добро, да све прође без рата...Не могу ја то објашњавати. Када сам рекао да бих свима опростио - нека је то и безумно - али осјећам у себи ту вр-

сту благости према свим људима. На концу конца, жао ми је свих. И оних најгорих од најгорих. Жао ми је„, рекао је Шербеџија. Шербеџија сматра, међутим, да се сви почињени злочини морају процесуирати и сви они који су учествовали у њима казнити, али да би било „најпоштеније да Европа и свијет то оставе нама да ми то сами учинимо”. „Наиме, питање је зрелости сваког од ових народа да погледа истини у очи и смогне довољно снаге унутар себе да утврди који су људи у тим временима починили ратне злочине и да их казни„, рекао је Шербеџија. Прослављени глумац је најавио да ће ускоро стати иза камере и следеће године снимити филм ‘’Ослобођење Скопља“ по култној представи Душана Јовановића. ‘’Ослобођење Скопља“ је филмична драма која може да се допад-

не Западу причом о „немогућој љубави између Њемца и Македонке, о том богаљу несретном, о том малом дјечаку који сазријева кроз тај рат, о том партизану који долази из рата и опрашта...“, рекао је он. Шербеџија је навео да се није раније одлучио да режира филм зато што је био заузет снимањем филмова као глумац, али и зато што није знао како изгледа ‘’окно кроз које жели да гледа живот“. ‘’Међутим, када сам се одлучио за „Ослобођење Скопља‘ ...схватио сам да имам у глави потпуно снимљен филм. Толико је та прича дубоко у мени да имам све кадрове у глави, знам тачно како ће то изгледати, што и како требам снимати, гдје треба резати, који је темпо и која је динамика филма“, рекао је он. Снимање филма, за који је сценарио написао сам Душан Јовановић, требало би да почне следеће године у Македонији.

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

НА ФЕСТИВАЛУ АНИМИРАНОГ ФИЛМА У ЗАГРЕБУ

ДОМАЋА ПРЕМИЈЕРА КРАЈЕМ ЈУНА

Напети трилер „Цена истине”

„Едит и ја” на Анимафесту

„Кунг фу панда” на српском

Филм „Цена истине” редитеља Бреда Фурмана на репертоару је домаћих биоскопа, најавио је домаћи дистрибутер „Миленијум филм & видео”. У овом напетом трилеру Метју МекКонахи игра Мајкла „Мик„ Халера, лукавог и хризматичног адвоката, чија је канцеларија ауто „Линколн континентал седан”. Халер добија случај одбране богатог плејбоја са Беверли Хилса (Рајан Филипи), оптуженог за покушај убиства, али, наизглед једноставан и профитабилан случај прераста у опасан сукоб двојице мајстора манипулације. Сценарио је написао Џон Романо према књизи Мајкла Конелија, а у филму играју и Мариса Томеи, Џош Лукас, Џон Легуизамо, Френсис Фишер, Боб Гантон, Лоренс Мејсон, Брајан Кренстон и Вилијам Х. Мејси. Филм je на репертоару београд ских биоскопа „Рода„, „Стер„, „Таквуд„, Дом синдиката и новосадске „Арене„.

Српски дугометражни анимирани филм „Технотајс: Едит и ја„ аутора Алексе Гајића биће приказан на 21. фестивалу анимираног филма „Анимафест Загреб„, који ће се одржавати од 31. маја до 5. јуна. Поред Гајићевог филма, који је до сада више пута награђиван, публика ће моћи да види још 69 анимираних филмова - 22 дугометражна и 47 краткометражних филмова. У конкуренцији за награде налази се девет филмова насталих у последње три године, речено је на конференцији за новинаре.Посетиоци фестивала моћи ће да виде и анимирани филм „Довиђења, господине Кристи „ Фила Малоја , као и трилер „Живот једног мачка„ најновији хит студија „Фолимаж” , али и друге радове најзначајнијих аниматора. Продуценткиња „Анимафеста„ Вјера Матковић рекла је за Танјуг да је Гајићев филм требало да буде на репертоару фестивала још 2009. али да је тада био у финалној фази израде, додајући да о

том филму као добром избору сведочи и чињеница да је у међувремену добио неколико признања. Нови уметнички директор фестивала Даниел Шуљић рекао је да је ретроспективни програм „Мајстори анимације„ посвећен холандском аниматору Полу Дрисену који је, уз Дејвида Силвермена, режисера популарног америчког анимираног серијала „Симпсонови„ и хрватску илустраторику и ауторку стрипова Дуњу Јанковић, члан овогодишњег жирија. Шири увид у светске трендове даће програм „Светска панорама„, а много простора добиће и филмови за најмлађе у попратном програму бесплатних пројекција краткометражних радова, речено је на конференцији. Међународни фестивал анимираног филма „Анимафест„ одржава се сваке године у Загребу, али се наизменично приказују краткометражни и дугометражни филмови, тако да ће на наредном фестивалу 2012. у конкуренцији за награде опет бити краткометражни филмови.

Холивудски анимирани филм „Кунг фу панда 2” синхронизован на српски језик премијерно се приказује у београдском Дому синдиката, у дистрибуцији „Тарамаунта„.У филм компаније „Дримворкс” гласове су ликовима дали наши познати глумци. Милош Самолов даје глас главном јунаку панди Поу, Тигрици Катарина Жутић, Мајмуну Милан Антонић, Богомољки Милан Тубић, Змији Јелена Петровић и Ждралу Марко Марковић, а у екипи су и Воја Брајовић као Поов кунг фу ментор Шифу и Зијах Соколовић који је синхронизовао Поовог оца годподина Пинга.

„Поов фантастични живот је угрожен појавом страшног зликовца Шена (коме глас даје Младeн Андрејевић) који планира да употреби тајно оружје да би покорио Кину и уништио кунг фу. По ће морати да открије тајне свог мистериозног порекла и само тада ће успети да о слободи снагу која му је потребна за успех„, наводи „Тарамаунт”. „Кунг фу панда 2” улази ових дана у светске биоскопе, а као и у првом филму из 2008. године, о панди запосленој у продавници нудли која постаје мајстор кунг фуа, у верзији на енглеском језику глас Поу даје холивудски глумац Џек Блек.

kultura

dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

21

НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ ОКОНЧАНА ФРЉИЋЕВА ТРИЛОГИЈА

Дани политичког театра Пу бли ка Сте ри ји ног по зор ја ве ро ват но је јед на од рет ких ко ја је мо гла да од гле да сва три де ла ве о ма за па же ног ци клу са пред ста ва хр ват ског ре ди те ља Оли ве ра Фр љи ћа. Пре две го ди не у Но вом Са ду је го сто ва ло Хр ват ско на род но ка за ли ште из Ри је ке, с пред ста вом „Тур бо фолк“, а дру го и тре ће ве че 56. Сте ри ји ног по зор ја, на про гра му су би ле „Про клет био из да ји ца сво је до мо ви не!“ Сло вен ског мла дин ског гле да ли шча Љу бља на и „Ку ка вич лук“ На род ног по зо ри шта Су бо ти ца. Све три Фр љи ће ве пред ста ве има ју за јед нич ки кон цепт. За сно ва не су на тек сту до ког се до шло кроз раз го во ре са из во ђа чи ма. У ме сти ма где су ре а ли зо ва не (ин -

сти ту ци о нал на по зо ри шта) пред ста вља ју ис тра жи вач ки ис ко рак у та ко зва но пост драм ско, а што је још ва жни је – ис ко рак у по ли тич ко по зо ри ште, те не чу ди што се у њи ма ба ра та са од ред ни ца ма по зо ри шта Ду ша на Јо ва но ви ћа, Љу би ше Ри сти ћа, као по след њим ре фе рен ца ма та квог при сту па те а т ру ко јег, не ка ко чуд но али исти ни то, ни је би ло кад је био нај по треб ни ји – по след њих два де сет го ди на. По што је већ по зна то да су Фр љи ће ве пред ста ве че сто блас фе мич не, по ли тич ки и из во ђач ки шо кант не, бу квал но и ме та фо рич ки ого ље не, на кон од гле да не три ло ги је да се за кљу чи ти да је аутор ска стра те ги ја би ла за че пр ка ти по оно ме што би мо гло би ти

ИНТЕРВЈУ: ОЛИВЕР ФРЉИЋ, ПОЗОРИШНИ РЕДИТЕЉ ИЗ ХРВАТСКЕ

Треба упозоравати на све аномалије Скоро се није догодило да неком редитељу с простора некадашње заједничке домовине буде забрањена представа, али Оливеру Фрљићу се то догодило с представом „Бакхе“ која је изавала скандал на Сплитском љету пре три године, јер је у њу унео говор Иве

Санадера. Представа је ипак потом изведена, али то га није спасло од имиџа проблематичног редитеља, који је и сам градио представама у којима је дирао у осиња гнезда наших ратних и поратних тема, ставова о злочинима, оправдавања нетрпељивости, одбране неодбрањивог... Тако је било у представи „Турбофолк“ с којом је пре две године учествовао на Стеријином позорју, а сада у представама „Проклет био издајица своје домовине“ и „Кукавичлук“ које смо одгледали ових фестивалских дана.. l Шта то није ваљало у друштву, у позоришту, код нас, код вас, када сте одлучили да покушате да нешто промените у томе? Да ли позориште може да мења, да утиче на нас да променимо мишљење?

- Имам и вјеру и скепсу, али радим зато што вјерујем да позориште може нешто промјенити, а у исто време неке различите реакције људи можда то не говоре. Поменуо бих једног господина, који ми је након одгледане представе „Проклет био издајица своје домовине“ рекао да неће ићи да гледа моју другу представу „Кукавичлук“. Прва представа га је увриједила, а ја не знам шта га је то могло увриједити. То је позориште, није то никаква стварност. То је, већ самим тим што је на сцени, фикција, али мислим да позориште не треба одустати од друштвеног ангажмана и те идеје да се ствари могу у друштву мијењати. l Али и с позоришне стране то јесте провокација, чак и

ако се занемари садржај ових представа?

- Провокација је за публику која је одрасла у неком грађанском театру, али постоји и у свијету, па чак и код нас, доста представа које говоре једним другим језиком, које покушавају градити другачији казалишни језик. Ако видите, у њој нема дијалога. У њој глумци говоре фронтално окренути према публици, они се желе конфронтирати с публиком, не желе играти унутар конвенције четвртог зида, која је већ била мртва на почетку 20. стољећа, а ми је подгријавамо као неко лоше јело и у 21. стољећу. Зашто су увијек ствари с којима се не слажемо провокација? Питање колективне одговорности је нешто с чим свака нација у овом региону има проблем. Ја у Хрватској кад говорим о колективној одговорности хрватског народа, не појединаца, за злочине над Србима који су се догодили у овом рату, људи имају проблем с тим, а то је чињеница, и сви то знамо, и сви су прешутно пристајали на то. Људе који су били лојални грађани, а дио су српске националности, одводе у рат у луку Лора да их се мало тестира, да их убијају, а они коју су их убијали имају заштите од самог државног врха. Ако се не будемо бавили тим што се догодило, мислим да ћемо се за одређено вријеме опет наћи тамо гдје смо били. На Округлом столу неко је поменуо назив филма „Видимо се у слиједећем рату“ Живојина Павловића. Мислим да је то врло могуће да се догоди. Можда се нећемо конфронтирати по националном принципу, али по неком друго ћемо распалити, тако да треба упозоравати на све аномалије које су биле, и које су још ту присутне у друштву. l Радили сте у различитим срединама и имате потпунију слику о томе колико су глумци спремни све то да прате?

- Видите из ове представе да су глумци итекако спремни на то. Задња сцена у „Кукавичлуку“, која говори о сребреничким жртвама, показује спремност између осталог и да се изложе публици. Не зна се увијек ко тамо сједи преко пута, како ће све интерпретирати, без обзира што имамо монолог у којем глумац каже да никога не жели оптуживати, али знамо да неки људи другачије реагирају. Па и једна госпођа је на овом извођењу рекла „Немојте“, кад је почињао тај монолог. Дакле, глумци су итекако спремни. Проблем је, међутим, њиховог образовања, јер долазе из неких школа које су углавном базиране на неким дериватима постојећег система, и мало им треба да укључе један другачији начин казалишног мишљења. Наташа Пејчић

кључ за раз у ме ва ње ме ђу на ци о нал ног, не ка да ме ђу брат ског про бле ма у рас па ду Ју го сла ви је. Та ко Фр љић Хр ва те ча сти не кул ту ром, Сло вен це про клет ством, а Ср би ма у очи ба ца њи хов ку ка вич лук, што симп то ма тич но пред ста вља кон тра пунк те све му оно ме што у овим др жа ва ма вла да као иде о ло ги ја или чак ми то ло ги ја. „Днев ник“ је већ не ко ли ко пу та пи сао о „Ку ка вич лу ку“ На род ног по зо ри шта Су бо ти ца. На спе ци фи чан фрон тал ни на чин, на чин без кла сич не глу ме, Ари сто те ло вих драм ских је дин ста ва и пра ви ла, из во ђа чи ту ма че се бе, али из но се и до га ђа је ко ји пре ва зи ла зе њи хов век, па се при че и сце не мо гу по ре ђа ти од оних ко је те ма ти зу ју сам крај Дру гог

Сцена из представе „Кукавичлук“

свет ског ра та, све до нај но ви јих, у ко ји ма се Ко со во от це пи ло, а Ср би ја у по ли тич ко-дру штве ном сми слу по ста ла јед на од цр них ру па Евро пе.

Фото: Б. Лучић

Из вед ба на сце ни „Пе ра До бри но вић“ СНП би ла је сна жна и по тре сна. Сцен ске ди мен зи је ве ће од оних у Су бо ти ци до при не ле су из ра жај но сти мра ка и

све тла ко ји су се од лич но укла па ли у ви зу ел ну ком по нен ту пред ста ве – па жљи во кре и ран ми зан сцен и цр но-бе ле ко сти ме. Игор Бу рић

ОКРУГЛИ СТО СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Идеолошка провокација, али и позоришна У разговору на Округлом столу Стеријиног позорја о представи „Проклет био издајица своје домовине“ у режији Оливера Фрљића, након извођења Словенског младинског гледалишча из Љубљане, и јуче о представи „Кукавичлук“ истог редитеља коју је извело суботичко Народно позориште / Казалиште / Непсинхаз, највише је било речи о њиховом садржају, који јесте провокативан, али сам редитељ је приметио и да се у критикама много мање баве новим театарским изразом који оне нуде. Али, најпре се ипак говорило да ове представе износе болне и непријатне ствари из наше новије прошлости, проверавају (не)спремност да се прихвати одговорност и кривица, али и указују на потребу да се о томе коначно проговори, као и о обнови политичког позоришта и томе да ли оно може да утиче на стварност или не. Можда је и то један од разлога што су оба разговора трајала скоро по два сата и што су вођена пред бројном публиком. Представа „Проклет био издајица своје домовине“ део је трилогије у којој су „Турбофолк“ и „Кукавичлук“, а за све три је, по речима самог Фрљића, специфично да не полазе од драмског текста, већ од искуства оних који у њима учествују, од извођача од којих се тражи и нека врста друштвене одговорности. Јер, театар у овом случају отвара нека питања на која се може очекивати реакција из публике. Није би-

ло свеједно како ће људи реаговати на представу „Проклет био издајица своје домовине“, признао је Фрљић, али не би било добро ни када би сви били истомишљеници. Сцене су настајале на основу разговора глумаца. Представа је стварана кроз импровизације, напоменуо је глумац Дарио Варга, а и глумица Олга Град је додала је доста времена потрошено на њу, на разговоре у којима су износили и политичке ставове, када је долазило и до сукоба. Чак је тако настала и последња сцена - полемика између глумаца због противљења једне од њих, Драге Поточњак, да се у представи користи песма коју заједно певају Раде Шербеџија и Светлана Ражнатовић. Фрљић је овај приватни конфликт искористио за ту сцену, мешајући границу између, како је рекао, реалитета пробе и позоришне фикције. Крајњи облик дали су драматурзи, који су уобличили ову сцену на основу видео снимака пробе. Представе из ове трилогије су, по речима Фрљића, покушај да му савест буде мирнија, иако је свестан да након њих неће бити боље, може само горе, јер сматра да је било каква друштвена промена данас немогућа. Фрљић је, међутим, скренуо пажњу, говорећи о представи „Кукавичлук“, да се заборавља шта његове представе покушавају да промене на плану позоришног језика, јер то засењује њихов политички садржај. Зато и сматра да се у

критикама погрешно анализира његов рад. Из публике је то потврдио и критичар Иван Меденица, указујући да је Фрљић много више политичан у промени театарског израза, него ка-

шњавајући да се та сцена такође може посматрати и с позоришне стране као она која отвара естетски проблем досаде. Он је, враћајући се на политичност помињаних представа, додао да позориште, нажа-

Данас на Позорју 11 сати - Округли сто о представи „Барбело, о псима и деци“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 17 сати - Дани књиге, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 18 сати - Позорје младих: „Плеј Чехов“ Факултет драмских уметности Београд, Позориште младих 19 сати - Представа у селекцији: „Кишињевска ружа“, Позориште „Деже Костолањи“ Суботица, Пословни центар НИС 20 сати - Представа ван конкуренције „Радничка хроника“, Народно позориште Републике Српске, Бањалука, сцена „Пера Добриновић“ СНП 22 сата - Позорје младих: „Женски оркестар“, Академија лепих уметности Београд, Културни центар Новог Сада да је у питању друштво изван позоришта. По њему, завршна сцена „Кукавичлука“ није само идеолошка провокација и изазов, већ и позоришна. Јер, гледаоци имају морално – иделошки изазов да слушају имена 505 страдалих у Сребреници, својеврсно аудитивно искуство злочина, како је објаснио Меденица, а с друге стране то је и изазов због сценског недешавања, јер глумци стоје са стране и само изговарају имена. Те две политичности се не искључују, приметио је Фрљић, обја-

лост, на макрополитичком пољу не може ништа постићи, али ипак зато не треба да одустане од тог, како је рекао, послања. Публика у различитим срединама различито реагује на завршну сцену у “Кукавичлуку“, од аплауза, до његовог изостанка, а глумац Владимир Грбић поменуо је да је у Зеници, где је све било посебно емотивно и за публику и за глумце, након тридесетак секунди дубоке тишине, уследио громогласан аплауз. Н. Пејчић

ЗБОРНИК ТЕКСТОВА О ПОСЛЕДЊЕМ ВЕЛИКАНУ ЕВРОПСКЕ МОДЕРНЕ

Уметнички опус Самјуела Бекета Обиман зборник у којој је сабрано 30 студија о ирском књижевнику Сaмјуелу Бекету, приређивача Предрага Тодоровића, представљен је у књижари „Гласник” у Београду. Међу промотерима овог зборника под називом „Бекет„ био је специјални гост издавача, чувени бекетолог Стенли Е. Гонтарски, професор на Државном универзитету Флориде. О књизи су поред приређивача и госта из Америке, говорили уредник библиотеке „Књижевне науке„ Гојко Тешић и публициста, филмски и књижевни критичар Милан Влајчић. Приређивач Предраг Тодоровић је открио да се већ четврт века бави уметничким опусом Самјуела Бекета (1906-1989) и да је овај зборник, који обухвата 30 студија најбољих зналаца Бекетовог рада, резултат тога рада.Он је објаснио да Бекет припада плејади ирских писаца која је заблистала на књижевном небу Европе - од Свифта, Стерна, Јејтса, Вајлда до Џојса с којим је Беклет био веома близак. Бекет је, према његовим речима, постао незаобилазан у свим релевантним антологијама књижевности 20. века. Осим текстова о односу Бекета и традиције, његовим прозним и драмским остварењима и делима писаним за радио и филм, хрестоматију чине и изузетно ретки интервјуи с Бекетом, „Манифест вертикализма„,

Бекетова биографија и хронологија стваралаштва, као и изабрана библиографија. Влајчић је евоцирао успомене на прво извођење чувене Бекетове драме „Чекајући Годоа„ у Београду почетком 50-тих година 20. века када је та представа забрањивана по свету, а Београду је после полуилегалног извођења у сликарском атељеу Миће Поповића, стављена на репертоар, тек основаног театра „Атеље 212” 1956 године. Влајчих је тврдио да овако обимну хрестоматију текстова о Бекету није до сада видео у свету, што је потврдио и Гонтарски, и нагласио да се ради о интегралној анализи свих књижевних жанрова којима се Бекет бавио.Он га је сврстао међу плејаду ирских бунтовника и прогласио последњим великаном европске модерне, попут сликара Маљевича или Мондријана, који су, како је казао, стигли до крајњих граница. Влајчић сматра да ова хрестоматија служи на част српској култури. Гонтарски, који је и уредник часописа „Џорнал оф Бекет стадиз„, није крио одушевљење боравком у Београду јер, како је рекао, није очекивао да ће у овој средини наићи на тако дубинско изучавање славног ирског писца. Он је изразио наду да ће зборник подстаћи многе да се изнова заинтересују за Бекетове романе и драме јер у њима има пуно пародије, ироније и сарказма, због чега је, како истиче, невероватно забаван. (Танјуг)

22

svet

ponedeqak30.maj2011.

UKRATKO

dnevnik

JEMEN

Voj ska na pa la dva gra da BEJ RUT: Naj ma we dve oso be su ubi je ne, a vi {e ih je ra we no u gra du Ra sta nu ko ji su si rij ske sna ge, uz po dr {ku ten ko va, da nas na pa le, iz ja vio je je dan o~e vi dac. Voj ska je upa la ju ~e u gra do ve Ra stan i Tal bi seh, u cen tral noj si rij skoj pro vin ci ji Homs, ko ji su bi li po pri {te ma sov nih de mon stra ci ja pro tiv re `i ma pred sed ni ka Ba {a ra al-Asa da, sa op {ti li su ak ti vi sti si rij skih gru pa za za {ti tu qud skih pra va. Ak ti vi sti su re kli da su sna ge bez bed no sti za tvo ri le sve pu te ve ko ji vo de u ta dva gra da, pre neo je Aso {i je tid pres. Gru pe za za {ti tu qud skih pra va tvr de da je od po ~et ka pro te sta u Si ri ji, sre di nom mar ta, ubi je no vi {e od 1.000 qu di.

Na si qe na pro te sti ma @E NE VA: Si ri ja, Li bi ja i Oba la Slo no va ~e bi }e glav ne te me sed ni ce Sa ve ta UN za qud ska pra va, ko ja da nas po ~i we u @e ne vi, pre neo je AFP. ^la no vi sa ve ta }e 15. ju na raz mo tri ti pre li mi nar ni iz ve {taj o na si qu nad de mon stran ti ma u Si ri ji. Sa vet }e 6. ju na raz mo tri ti iz ve {taj vi so kog ko me sa ra UN za qud ska pra va o Li bi ji i iz ve {taj svo je ko mi si je o re zul ta ti ma is tra ge o na vod nim zlo ~i ni ma ko je su sna ge li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja po ~i ni le nad de mon stran ti ma.

Bi }e raz mo tren i iz ve {taj vi so kog ko me sa ra za qud ska pra va i jed nog ne za vi snog stru~ wa ka o po sti zbor nom na si qu u Oba li Slo no va ~e, u ko jem je ubi je no vi {e od 1.000 qu di.

Negoduju zbog re pre si je TBI LI SI: Oko 4.000 Gru zi ja ca oku pi lo se u cen tru Tbi li si ja u znak pro te sta zbog na sil nog gu {e wa pe to dnev nih de mon stra ci ja opo zi ci je, to kom ko jih je uhap {e no 90 qu di, a dva po li caj ca su po gi nu la.

No se }i tran spa ren te s nat pi si ma „Ne na si qu” i „Slo bo da me di ji ma”, de mon stran ti su to kom pro test ne {et we pro {li po red zgra de par la men ta, blo ki ra ju }i sa o bra }aj. Pri sta li ce biv {e pred sed ni ce Skup {ti ne Gru zi je Ni ne Bur d`a nad ze, sa da jed ne od li de ra opo zi ci o nog po kre ta Sve na rod ni zbor, de mon stri ra li su pet da na tra `e }i ostav ku pred sed ni ka Mi ha i la Sa ka {vi li ja.

Pre dva da na po li ci ja je, ko ri ste }i su za vac i gu me ne met ke, ras tu ri la de mon stran te na kon {to je opo zi ci ja od bi la po nu du vla de da de mon stra ci je odr `a va ju na ne kom dru gom me stu, pod s e ti l a je agen c i j a AFP.

ARAPSKA LIGA

Grad pod op sa dom Al Ka i de ADEN: Na o ru `a ni isla mi sti po ve za ni sa Al Ka i dom kon tro li {u grad Zin xi bar u ju `nom Je me nu, a u bor ba ma je po gi nu lo naj ma we {est voj ni ka, na vo de da nas lo kal ni sta nov ni ci i zva ni~ ni ci. „Oko 300 isla mi sta i pri pad ni ka Al ka i de u{li su ju ~e u grad i za u ze li sve”, re kao je je dan od sta nov ni ka, pre no si Roj ters. U toj obla sti bor be isla mi sta i vla di nih sna ga tra ju od pet ka, a ukup no je po gi nu lo 18 qu di, pre no se agen ci je. Grad Zin xi bar je glav ni grad pro vin cije Abi jan.

Je men, ina ~e, po tre sa ju na si qe i pro te sti ko ji ma se zah te va da pred sed nik Ali Ab du lah Sa leh ode po sle 33 go di ne pro ve de nih na vla sti, pod se }a Roj ters.

Je men ski pred sed nik Ali Ab du lah Sa leh i naj u ti caj ni ji ple men ski vo |a u ze mqi {e ik Sa dek al-Ah mar do go vo ri li su pre kju ~e da se okon ~a ju grad ske bor be, u ko ji ma je u pro te klih pet da na po gi nu lo 124 qu di, i ko je su pred sta vqa le pret wu da ta ze mqa uto ne u gra |an ski rat, sa op {ti li su ple men ski po sred ni ci.

Ali Ab du lah Sa leh

AL YAZI RA: LI BIJ SKE VLA STI @E LE [TO SKO RI JI PRE KID SU KO BA

Otvo re ni taj ni ka na li za pre go vo re TRI PO LI: Li bij ski za me nik {e fa di plo ma ti je Ab de la ti al Obe i di, ko ji fak ti~ ki vo di di plo ma ti ju ze mqe od ka da je biv {i mi ni star spoq nih po slo va Mu sa Ku sa pre be gao u Lon don, pu tu ju }i za tu ni ski grad \er bu na go ve stio je re por te ru „Al Xa zi re” da ide na

„li bij ske vla sti `e le {to sko ri ji pre kid su ko ba”.

Obe i di je vi na vo di po ka zu ju da vo de }u ulo gu ov de igra ju Bri tan ci.

U ovom pro ce su „iza za ve se” naj ve ro vat ni je su ume {a ne ne ke bri tan ske di plo ma te ilu pri pad ni ci oba ve {taj ne slu `be MI-6, is ti ~e re por ter „Al Xa zi re„. Tre ba ima ti u vi du da je u pre be gu Mu se Ku se, pre dva me se ca, glav nu ulo gu od i- gra la ba{ ta bri tan ska slu `ba.

Bri ta ni ja je od mah od bi la sve na vo de o bi lo ka kvom u~e stvo va wu we nih zva ni~ ni ka u bi lo ka kvim pre go vo ri ma sa vla sti ma u Li bi ji.

ri o do la sku bri tan skih „Apa~” i fran cu skih „Ti gar” ju ri {nih he li kop te ra ko ji bi tre ba lo da da ju pot pu no no vu di men zi ju ko a li ci o- nom pro na la `e wu i uni {ta va wu me ta na ze mqi.

Voj ni stru~ wa ci za pad ne ko a li ci je na da ju se da }e ova oru` ja do ne ti od lu ~u ju }u pre va gu i raz bi ti tru pe li bij ske voj ske bli zu Mi su ra te i Zli ta na. Ipak, po sto ji je dan pro blem. U za pad nim ze mqa ma sve gla sni je su kri ti ke da je ce la ope ra ci ja va zdu {nih uda ra u Li bi ji da le ko pro bi la gra ni ce man da ta Sa ve ta bez bed -

Pre be gli u Tu nis Ab de la ti al Obe i di

ugo vo re ne pre go vo re ka ko bi iz dej stvo vao ne ki do go vor o okon ~a wu su ko ba. Obe i di, me |u tim, ni je ot krio vi {e in for ma ci ja o pre go vo ri ma, re kav {i re por te ru ka tar ske te le vi zi je da „ni je ovla {}en da da qe iz ne se bi lo ka kve de ta qe”.

Za me nik mi ni stra ino stra nih po slo va Li bi je je, o dru goj stra ni u pre go vo ri ma, ot krio sa mo da je re~ o „bri tan skim gra |a ni ma”, kao i da su obe stra ne u pre go vo ri ma iz ne le svo ja vi |e wa si tu a ci je, po seb no na gla {a va ju }i da je otvo ren ka nal ko mu ni ka ci je. Re por ter „Al Xa zi re” na vo di da mu je Obe i di re kao da

Vi {e od 20 li bij skih voj ni ka, me |u ko ji ma je dan pu kov nik, po be gli su iz ze mqe u dva ma wa ~am ca i sklo ni li se u su sed ni Tu nis, gde je vi {e hi qa da Li bi ja ca ve} po tra `i lo uto ~i {te, be `e }i od bor bi u toj ze mqi, iz ve sti li su lo kal ni me di ji. Agen ci ja TAP je ja vi la da je gru pa od 22 ofi ci ra sti gla ~am ci ma u ko ji ma je bi lo na de se ti ne ci vi la, dva sa pro strel nim ra na ma. Oso ba ko ja ih je do ~e ka la je re kla da su ofi ci ri ko ji su po be gli iz Mi sra te sti gli u lu ku Ketf u bli zi ne Ben Gu er da na, na tu ni {an skoj stra ni gra ni ce. Ona je in si sti ra la na ano nim no sti jer ni je ovla {}e na da da je iz ja ve za me di je, pre neo je AP. Voj ni ci su pre da li oru` je tu ni {an skoj voj sci.

Uko li ko mi rov na mi si ja pred vo |e na pred sed ni kom Ju `ne Afri ke Xej ko bom Zu mom ne uro di plo dom, NA TO }e otvo ri ti no vu fa zu u va zdu {nim ope ra ci ja ma nad Li bi jom. Ve} ne ko li ko da na se go vo -

no sti UN. Kri ti ~a ri na po mi wu da je NA TO sa mo stal no pro {i rio svoj man dat na zba ci va we re `i ma, {to je ve o ma da le ko od na vod no glav nog za dat ka na me ta wa zo ne za bra we nog le ta.

Obe le `en Dan mi rov nih mi si ja UN WU JORK: Uje di we ne na ci je obe le `i le su ju ~e Me |u na rod ni dan mi rov nih na ci ja UN, u znak se }a wa na sve svo je pri pad ni ke ko ji su u~e stvo va li u o~u va wu glo bal nog mi ra. Taj dan se obe le `a va de ve ti put, na osno vu re zo lu ci je iz de cem bra 2002. u znak se }a wa na 1948. ka da su, pr vi put, de fi ni sa ni ulo ga i za da ci „pla vih {le mo va”. Ta da je SB UN odo brio sla we voj nih po sma tra ~a UN na Bli ski is tok ra di nad gle da wa gra ni ca iz me |u Izra e la i arp skih su se da.

Ge ne ral na Skup {ti na UN se od lu ~i la za taj dan ka ko bi oda la pri zna we onima ko ji su slu `i li u mi rov nim ope ra ci ja ma za vi so ki pro fe si o na li zam, oda nost i hra brost, kao i u spo men onih ko ji su da li

svo j `i vo t za mir. Po ve qa UN, pri li kom do no {e wa od lu ke o sla wu pr vih „pla vih {le mo va” u mi rov nu mi si ju, ka ko je ob ja {we no, u se bi ne sa dr `i sam ter min mi rov nih mi si ja ali se ta ak tiv nost pod ra zu me va u ~la no vi ma 6. i 7. do ku men ta. ^lan 6. Po ve qe pod ra zu me va tra di ci o nal ne me to de mir nog re {a va wa su ko ba kao {to su pre go va ra we i po sre do va we dok se ~lan 7. se dam od no si i na odo bra va we „ja ~ih ak ci ja” ra di ostva ri va wa tog ci qa. Iako pri pad ni ci voj ski ~i ne ve }i deo oso bqa, u tim ak tiv no sti ma an ga `o va ni su i eks per ti iz raz li ~i tih obla sti prav ni ci, eko no mi sti, po li caj ci ra znih pro fi la, hu ma ni tar ni rad ni ci.

Po dr {ka pa le stin skom zah te vu pred UN KA I RO: Arap ska li ga po dr `a va pa le stin ski zah tev za zva ni~ no pri zna we ne za vi sno sti pa le stin ske dr `a ve u Uje di we nim na ci ja ma, s me |u na rod no pri zna tim gra ni ca ma iz 1967. go di ne, sa op {te no je u Ka i ru. Li ga je sa op {ti la da pri pre ma do ku men ta ci ju ko jom }e po dr `a ti zah tev Pa le sti na ca na na red nom za se da wu Ge ne ral ne skup {ti ne UN u sep tem bru. Sa op {te we je iz da to ka sno prek si no}, po sle mi ni star skog sa stan ka u Ka ta ru, pre neo je AP. Arap ska li ga se, po dr {kom pa le -

stin skom zah te vu, svr sta la na su prot nu stra nu od SAD i Izra e la, ko ji se tom zah te vu pro ti ve.

Pa le stin ci su na ja vi li da }e pod ne ti zah tev po {to su po no vo pro pa li izra el sko-pa le stin ski mi rov ni pre go vo ri.

Pa le stin ci se na da ju da }e UN pri zna ti pa le stin sku dr `a vu ko ja }e ob u hva ta ti Za pad nu oba lu, Ga zu i is to~ ni Je ru sa lem, te ri to ri je ko je je Iz rael oku pi rao po sle bli sko i sto~ nog ra ta 1967. go di ne.

(Ta njug)

AVGANISTAN

NA TO ubio 12 de ce i dve `e ne KA BUL: Naj ma we 14 ci vi la, uglav nom de ce, po gi nu lo je u va zdu {nom na pa du NA TO u pro vin ci ji Hel mand, na ju gu Av ga ni sta na, sa op {ti le su ju ~e lo kal ne vla sti. Ame ri~ ki pri pad ni ci me |u na rod nih sna ga (ISAF), raz me {te ni u okru gu Nav zad, po zva li su u po mo} avi o ne Ali jan se po {to je wi ho va ba za na pad nu ta iz va tre nog oru` ja, sa op {ti la je kan ce la ri ja gu ver ne ra Hel man da. „To kom va zdu {nog na pa da, po go |e ne su dve ci vil ne ku }e u ko ji ma je ubi je no 14, a ra we no {est ci vi la”, na ve de no je u sa op {te wu, pre neo je AFP. @i vot je iz gu bi lo pet de voj ~i ca,

se dam de ~a ka i dve `e ne, na ve la je kan ce la ri ja gu ver ne ra.

Me |u na rod na ko a li ci ja je po tvr di la da je upo zna ta s iz ve {ta ji ma o na vod nom ubi stvu ci vi la i na ja vi la je is tra gu. Ci vil ne `r tve na pa da stra nih sna ga ve o ma su ose tqi va te ma u Av ga ni sta nu, a pred sed nik te ze mqe Ha mid Kar zai vi {e pu ta je po zi vao ko a li ci ju da pre du zme do dat ne na po re ka ko bi spre ~i la ova kve in ci den te.

U Av ga ni sta nu je raz me {te no oko 130.000 stra nih voj ni ka, ko ji od in va zi je na tu ze mqu 2001. go di ne po ku {a va ju da su zbi ju po bu nu ta li ba na.

NEMA^KA

Ra wen ne ma~ ki ge ne ral BER LIN: U Av ga ni sta nu, gde su u na pa du ta li ba na ubi je na dvoj ca ne ma~ kih voj ni ka, pr vi put je ra wen i je dan ge ne ral ne ma~ ke voj ske, ko ja se ta mo na la zi u voj noj mi si ji u okvi ru me |u na rod nih mi rov nih tru pa ISAF, ja vqa ju ne ma~ ki me di ji, pre no se }i da po li ti ~a ri bra ne ovu mi si ju i osu |u ju ubi stvo voj ni ka. Po vre |e ni ge ne ral je Mar kus Knajp, ko man dant in ter na ci o na nih sna ga ISAF u se ver nom Av ga ni sta nu, a mi ni star od bra ne To mas de Me zi jer je, ka ko ju ~e pre no se ne ma~ ki me di ji, po zvao je Nem ce da, upra vo, sa da pru `e po dr {ku mi si ji Bun de sve ra u Av ga ni sta nu. „Mi zna mo da se na la zi mo na is prav nom pu tu’’, po ru ~io je de Me zi jer.

Ne ma~ ki kan ce lar An ge la Mer kel, {ef ne ma~ ke di plo ma ti je Gvi do Ve ster ve le i dru gi ne ma~ ki po li ti ~a ri o{tro su osu di li na pad i ubi stvo svo jih voj ni ka u sa mo u bi la~ kom bom ba {kom na pa du ko ji su iz ve li ta li ba ni na se ve ru Av ga ni sta na, u pro vin ci ji Ta har, u kan ce la ri ji lo kal nog gu ver ne ra.

MEKSIKO

Udar na nar ko kar te le MEK SI KO SI TI: Po li ci ja u Mek si ku ubi la je 11, a uhap si la je 46 ~la no va dva nar ko kar te la, me |u ko ji ma osum wi ~e ne za ne dav ni oru `a ni na pad na po li cij ski he li kop ter.

Me |u uhap {e ni ma je i 36 ~la no va ozlo gla {e nog kar te la „La fa mi li ja mi ~o a kan”. U ak ci ji fe de ral ne po li ci je u ju `noj mek si~ koj dr `a vi Ha li sku u pe tak uve ~e, u puc wa vi ko ja je iz bi la iz me |u ~la no va kar te la „Fa mi li ja” i pri pad ni ka sna ga re da, ubi je no je 11 kri mi na la ca, a ra -

we na su dva po li caj ca, pre neo je AP. Po li ci ja je po tom uhap si la 36 ~la no va te ban de zbog sum we da su ume {a ni u na pad na po li cij ski he li kop ter u uto rak, u ko jem su ra we na dvo ji ca po li ca ja ca, i za ple ni la vi {e od 70 pu {a ka, 20.000 ko ma da mu ni ci je i tri bom be. De set ~la no va ozlo gla {e nog kar te la „Se tas” uhap {e no je, ta ko |e u pe tak uve ~e, na jed nom ran ~u u Kan ku nu.Na ima wu je pro na |e na i oslo bo |e na jed na oso ba ko ja je bi la ote ta, na ve de no je u sa op {te wu po li ci je.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MA NUEL ZE LA JA Dve go di ne po {to je svrg nut s vla sti po sle dr `av nog uda ra, biv {i pred sed nik Hon du ra sa Ma nuel Ze la ja sti gao je u Hon du ras iz Ma na gve. Ze la ju, ko ji je bio na vla sti od ja nu a ra 2006, voj ska je uhap si la 28. ju na 2009. spro vo de }i na re |e we pra vo su |a te ze mqe ko je je ime no va lo no ve ci vil ne vla sti. On je pro {le ne de qe u Ko lum bi ji pot pi sao spo ra zum o po mi re wu s pred sed ni kom Por fi ri om Lo bom.

@OR@ TRON Fran cu ski mi ni star za dr `av nu upra vu @or` Tron pod neo je ostav ku zbog op tu `bi da je sek su al no uz ne mi ra vao oso bqe grad ske ve} ni ce dok je bio gra do na ~el nik Dra ve ja. @or` Tron oba ve stio je pre mi je ra Fran soa Fi jo na o ostav ci. Tu `i la {tvo je otvo ri lo is tra gu o na vo di ma i op tu `ba ma pro tiv Tro na, ko je je on oka rak te ri sao kao „ne ve ro vat ne”.On je re kao da je pod neo ostav ku da ne bi op te re }i vao vla du.

JO [KA FI [ER Nem ci bi za kan ce lar skog kan di da ta par ti je Ze le nih naj vi {e `e le li biv {u iko nu te stran ke i ne ka da {weg {e fa di plo ma ti je Jo {ku Fi {e ra (63), po ka za la je an ke ta In sti tu ta Em ni. Po re zul ta ti ma an ke te, 36 od sto Ne ma ca mi sli da bi Fi {er, ko ji se iz po li ti ke po vu kao 2006, bio naj bo qi mo gu }i pro tiv kan di dat Ze le nih ak tu el noj kan ce lar ki An ge li Mer kel, na sa ve znim iz bo ri ma 2013. go di ne.

BAK TE RI JA OT POR NA NA VE ]I NU AN TI BI O TI KA USMR TI LA U NE MA^ KOJ [EST OSO BA

Strah od za ra ze i u dru gim ze mqa ma Evro pe

BER LIN, MA DRID: Ne ma~ ka je u pa ni ci zbog br zog {i re wa bak te ri je en te ro he mo ral gi~ ne e{e ri hi je ko li. U pro te kle dve ne de qe umr lo je {est oso ba. Stra hu je se da su jo{ ~e ti ri oso be pre mi nu le od kon zu mi ra wa kra sta va ca za ra `e nih bak te ri jom e{e ri hi ja ko li. Za ra `e no je 700 qu di.

Stru~ wa ci po zi va ju sta nov ni {tvo na oprez i vi so ke hi gi jen ske stan dar de u pri pre mi hra ne, po seb no sve `eg po vr }a. Ne ma~ ke vla sti sa op {ta va ju da je bak te ri ja ot kri ve na u tri kra stav ca uve ze na iz [pa ni je, pa su spor ne na mir ni ce ve} po vu ~e ne iz pro da je. „Ne zna mo gde se ta~ no po ja vi la za ra za, a Evrop ska ko mi si ja je na go ve sti la da je do we mo glo do }i i van ze mqe po re kla kra sta va ca”, ka `e Ro za Agi lar, mi ni star ka po qo pri vre de [pa ni je.

Bak te ri ja je mo gla da se raz vi je to kom tran spor ta kra sta va ca u Ne ma~ -

Ro za Agi lar

ku, ka `u {pan ski zva ni~ ni ci, ali su dve fir me iz Ma la ge ko je pro iz vo de kra stav ce ipak pod is tra gom. „Mi slim da su ne ma~ ke vla sti pre br zo za kqu ~i le da za ra za po ti ~e iz [pa ni je, jer su ne ki kon ta mi ni ra ni kra stav ci po re klom iz Ho lan di je”, ka `e Ful hen sio To res iz Udru `e wa po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a [pa ni je.

Kod tre }i ne obo le lih u Ne ma~ koj bo lest je pra }e na te {kom ane mi jom, sto ma~ nim pro ble mi ma i ot ka zi va wem bu bre `nih funk ci ja. Bak te ri ja je ot por na na ve }i nu an ti bi o ti ka, pa eks per ti sa ve tu ju od la zak le ka ru ~im se ja ve pr vi simp to mi bo le sti.

Po ten ci jal no smr to no sna bak te ri ja {i ri se i na dru ge ze mqe. U Austri ji su ot kri ve na dva slu ~a ja za ra ze, a u [ved skoj i Dan skoj po sto je na zna ke in fek ci je.

balkan

dnevnik CR NO GOR SKI MI NI STAR PRAV DE DU [KO MAR KO VI]

ponedeqak30.maj2011.

23

NE SRE ]A KOD NO VE GRA DI [KE

Ko rup ci ja ozbi qan Pu to va li na sa hra nu iza zov za Cr nu Go ru i po gi nu li DA NI LOV GRAD: „Korupcija je najve}e zlo za jednu dr`avu. Korpucija na nevidqiv i veoma perfidan na~in nagriza dr`avne institucije, ugro`ava wihov kvalitet, a tako ugro`ene

Jo{ nismo na institucionalnom i personalnom nivou da prepoznajemo korupciju institucije, institucije koje nemaju kvalitet, posebno sa aspekta korupcije, ~itav dr`avni sistem dovode u pitawe. Na taj na~in se dovode

Du{ko Markovi}

u pitawe i kvalitet `ivota i mogu}nosti da taj `ivot unapre|ujemo svakog dana”, kazao je u Danilovgradu potpredsednik Vlade i ministar pravde Crne Gore Du{ko Markovi}.

On je otvaraju}i radionicu „Unaprije|ewe normativnog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije”, koja je u organizaciji Vlade Crne Gore, Evropske komisije i ekspertske misije SIGMA odr`ana u ReSPA-i, kazao da je korupcija ozbiqan izazov ali da je crnogorska Vlada odlu~na da se na odgovoran i efikasan na~in bori protiv we.

Skup {ti na o iz bor nom za ko nu 31. ma ja POD GO RI CA: Crnogorski parlamant }e sutra razmotriti predlog Zakona o izboru odborni-

ka i poslanika, jer tada isti~e rok za usvajawe tog akta. Predlog pomenutog zakona, me|utim, jo{ nije

Skup{tina Crne Gore

usagla{en izme|u poslani~kih klubova, iako je do sada pet puta produ`avan rok za postizawe kompromisa.

Izborni zakon je jedan od kqu~nih sistemskih zakona za ~ije je usvajawe neophodna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini, a wegovo usvajawe je jedan od osnovnih uslova da Crna Gore dobije pozitivno mi{qewe pre odluke o po~etku pregovora za ukqu~ewe u Evropsku uniju. Predlog izbornog zakona podr`ala je Venecijanska komisija.

Politi~ke stranke se najvi{e spore oko pitawa autenti~nog predstavqawa nacionalnih mawina u parlamentu i o tome da li izborno pravo mogu imati nedr`avqani Crne Gore koji su upisani u bira~ki spisak.

SLA VON SKI BROD: U saobra}ajnoj nesre}i na autoputu Zagreb-Beograd kod Nove Gradi{ke, poginulo je troje makedonskih dr`avqana, a povre|eni su voza~ i suvoza~, saop{tila je hrvatska policija Te{ko povre|eni ~etrdesetogodi{wi voza~ je, kako prenose hrvatski mediji, dr`avqanin Hrvatske poreklom iz Makedonije. U nesre}i je lak{e povre|en i 27-godi{wi suvoza~.

Voza~ se nalazi u slavonskobrodskoj bolnici, dok je lak{e povre|eni suvoza~ prevezen u novogradi{ku bolnicu. „Pacijent ima te{ke povrede i preduzimamo sve da mu spasimo `ivot”, rekao je dr Matija Jurjevi}, de`urni anesteziolog brodske Op{te bolnice.

Posle uvi|aja, utvr|eno je da je do nesre}e do{lo oko 4.35 ~asova ujutro kada je voza~, koji je upravqao „tojotom” slovena~-

Voza~ izgubio kontrolu nad „tojotom”

kih registracija i kretao se levom ju`nom trakom iz smera zapada prema istoku, izgubio nadzor i predwim levim to~kom zahvatio travnatu povr{inu uz sredi{wu ogradu.

Vozilo je udarilo u stubi}, automobil se zaneo i sleteo na

BRO ZOV RO \EN DAN OBE LE @EN U KU MROV CU

Me si} za me wa we sli ke o Ti tu KU MRO VEC: Oko 6.000 qudi okupilo se u Kumrovcu, da bi obele`ilo 119 godina od ro|ewa Josipa Broza Tita. Obo`avaocima

tifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske Stjepan Mesi}. U obra}awu, biv{i predsednik Hrvatske je priznao da je Tito imao

Rekli su

Jo si po vi}: Ne }e mo za bo ra vi ti su se de kad u|emo u EU BRI O NI: Hrvatska ne}e zaboraviti susede kada u|e u Evropsku uniju, izjavio je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} i objasnio da „zatvarawe EU prema bilo kojem delu Evrope ili usporavawe pro{irewa na mali preostali deo Zapadnog Balkana ne bi bilo dobro ni za EU, ni za Zapadni Balkan”. On je na Brionima, u razgovoru sa ambasadorima akreditovanim u Zagrebu, rekao da pre leta o~ekuje zakqu~ewe pristupnih pregovora sa EU, dok potpisivawe ugovora o~ekuje pre zime. Josipovi} se nada podr{ci gra|ana na referendumu 30 posle potpisivawa ugovora i brzom procesu ratifikacije u parlamentima zemaqa ~lanica. On je predvideo da }e Hrvatska pristupiti Uniji 2013. godine.

Vu ja no vi}: NA TO je ga rant mi ra na Zapadnom Bal ka nu POD GO RI CA: Trajnu stabilnost i bezbednost u regionu te{ko je zamisliti izvan okvira NATO . Izazovi pred evropskim dr`avama i dru{tvima zahtevaju brz i pa`qivo koordiniran odgovor. Mnogi od wih su globalnog karaktera - rekao je predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} u Var{avi, gde je u~estvovao na 17. susretu predsednika dr`ava centralne i jugoisto~ne Evrope, prenose podgori~ki mediji. Govore}i o Zapadnom Balkanu predsednik Vujanovi} je poru~io da se nijedna zemqa regiona ne mo`e suo~iti sa izazovima bez me|usobne saradwe i podr{ke dr`ava Evropske unije . - Iznad svega, trajnu stabilnost i bezbednost u regionu te{ko je i zamisliti izvan NATO okvira. Zato }u na prvom mestu pomenuti NATO integraciju. Ona je posebno vredna i zna~ajna za Zapadni Balkan. U NATO-u su ve} Hrvatska i Albanija. Na vratima NATO-a je i Makedonija. Crna Gora do`ivqava da je neposredno pred vratima.

BOsNA i HeRCeGOViNA

Be o gra |a ni ku pu ju pla ce ve za vi ken di ce HAN PI JE SAK: Kupcima iz Beograda, Br~kog, Bijeqine i Zvornika u petak je na licitaciji prodato deset placeva za izgradwu vikend-ku}a i jedan za izgradwu poslovnog prostora.Velika zainteresovanost Beogra|ana za gradwu vikend-ku}a u Han Pijesku ulila je nadu da }e preratni broj vlasnika vikendica uskoro biti dostignut.

- Dove{}emo na{e prijateqe da vide ove lepote. Gradi}e se ovde jo{ mnogo vikendica. Grad umara, a planina odmara - ka`u odu{evqeni Beogra|ani, koji }e od jeseni biti

sezonski sugra|ani stanovni{tvu Han Pijeska.

Po~etna prodajna cena gra|evinskog zemqi{ta za stambenu i poslovnu izgradwu iznosila je dve marke za kvadratni metar, a placevi u okolini gradi}a su povr{ine od 600 do 800 kvadrata. Veliko interesovawe za placeve, pogotovo iz raznih krajeva Srpske i Srbije, obradovalo je i op{tinsku Komisiju za prodaju gra|evinskog zemqi{ta, a bilo je ukupno 33 prijave na konkurs.

- Interesovawe za izgradwu vikend-ku}a na podru~ju Han Pijeska

daje nadu da se u na{em planinskom gradi}u u skorijoj budu}nosti mo`e razmi{qati i o ve}oj turisti~koj perspektivi i ponudi.

O~ekujemo da broj prijava bude veliki i za preostalih devet placeva za izgradwu vikend-ku}a. Nadamo se i ve}oj zainteresovanosti stanovnika Han Pijeska za kupovinu ~etiri placa za stambenu izgradwu koji }emo ponuditi na slede}em konkursu, ka`e samostalni stru~ni saradnik za urbanizam i gra|ewe op{tine Han Pijesak Ranka Alempi}.

travnatu povr{inu s ju`ne strane kolovoza. Potom se prevrnuo, a putnici su ispali iz vozila.

Svi su putovali iz Slovenije, gde privremeno rade, u Makedoniju gde je trebalo da prisustvuju sahrani svog ro|aka.

U Kumrovcu se okupilo {est hiqada qudi

lika i dela nekada{weg do`ivotnog predsednika Jugoslavije obratio se biv{i hrvatski predsednik i po~asni predsednik Saveza an-

svoje gre{ke, ali da zbog toga ne bi trebalo zaboraviti i wegove zasluge - pozivawe na ustanak protiv okupatora i wegovih pomaga-

~a, odbijawe Staqinovog diktata, radni~ko samoupravqawe, Pokret nesvrstanih, Ustav iz 1974. godine. „Nismo ovde da stavimo na glavu titovku s crvenom zvezdom, niti da `alimo za pro{lim vremenima, niti da pevamo pesme o Titu. Ovde smo samo zbog istine. A ta je istina znatno druga~ija od slu`bene verzije, koja se ~esto predstavqa javnosti s najvi{ih dr`avnih polo`aja”, poru~io je Mesi}.

Biv{i hrvatski predsednik rekao je da istori~ari predstavqaju Tita kao monstruma, zlo~inca i bezdu{nog diktatora kojem je samo luksuz bio na pameti, a „neki se trude da prona|u {to vi{e masovnih grobnica i odmah znaju da su u wima `rtve komunizma”. „Optu`uju ga za likvidaciju zarobqenih usta{a i domobrana nakon Blajburga. No, poznato je da je Tito posle rata dao dve zapovesti u kojima tra`i da se sa zarobqenicima postupa u skladu sa me|unarodnim pravom”, naglasio je Mesi}

Ne od u sta je od tu `be za kle ve tu ZA GREB: Politolog Darko Petri~i}, kojeg je tu`io biv{i predsednik Stjepan Mesi} jer je na HTV-u izjavio da mu je prvu predsedni~ku kampawu finansirala albanska mafija, ovih dana se oslobodio jedne sudske parnice. Od tu`be protiv wega odustao je nekada{wi direktora HRT-a Vawa Sutli} koji ga je, kao i Mesi}, tu`io za klevetu. Petri~i} je jo{ 2009. podneo krivi~nu prijavu protiv Sutli}a i Hloverke Novak Srzi} zbog sumwe da su neregularno zaposlili Dra`ena Maji}a na uredni~ko mesto, iako nije imao kva-

lifikacije za to, odnosno nije zavr{io fakultet. Petri~i} je tada podneo prijavu i protiv gradona~elnika Zagreba Milana Bandi}a, jer je Zagreb u vrieme predsedni~ke kampawe u kojoj je i Bandi} u~estvovao darovao HRT-u zemqi{te za nova parkirna mesta na Prisavqu. Petri~i} je tvrdio da Bandi} na taj na~in kupuje naklonost i minuta`u na javnoj televiziji. Pre nego je Sutli} odustao od tu`be za klevetu, isto je u~inila i Hloverka. Biv{i predsjednik Mesi} ne odustaje.

Od vra }a la de~ ka od sa mo u bi stva pa do bi la me tak u gla vu SPLIT: Policija u Splitu razjasnila je okolnosti rawavawa 24-godi{we Mije R., koju je de~ko prekju~e oko 11 sati dovezao u splitsku bolnicu s prostrelnom ranom glave. Utvrdili su da je rawena u toku sva|e, koja je izbila u wihovom iznajmqenom stanu u Vukovarskoj ulici. Policija je na mestu doga|aja, u spava}oj sobi, prona{la pi{toq, ~e{ku zbrojevku kalibra 7,65 milimetara s tri metka, ispaqeno zrno i ~auru. U pretresu stana na|eno je i 4 grama kokaina i „spida” pa su Antu prijavili i za zloupotrebu droge. Policiji je Mija kazala kako joj se de~ko, 28-godi-

{wi Ante M. poku{ao ubiti, a ona je sko~ila da ga zaustavi.

Pi{toq je opalio, metak joj je

pro{ao kroz teme. Wenu pri~u potvrdio je i de~ko, kojeg su doveli u stanicu na kriminali-

sti~ko ispitivawe. Bi}e piveden istra`nom sudiji uz kaznenu prijavu za op{tu opasnost.

Mia nije u `ivotnoj opasnosti, premda su joj krhotine metka u{le u mozak. Hospitalizirana je na Jedinici intenzivne nege u splitskom KBC-a. Mia i Ante u vezi su ve} du`e vreme, a policija je pre nekoliko godina morala intervenisati zbog malo `e{}e sva|e. Antu su nekoliko puta hvatali s mawom koli~inom marihuane, policiji su i prekju~e delovali kao da su pod uticajem opojnih sredstava. Uzeli su im krv, kako bi ispitali o ~emu se radi.

(In deks.hr)

24

B

de^Ji dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

Sla do led je moj

io je lep i sun ~an dan. Ni sam znao da }u taj dan za pam ti ti. Ni kad se ni ne zna da su to da ni, ko ji }e ti osta ti u se }a wu.

Tog da na sam bio ras po lo `en da vo zim bi cikl.

Od lu ~io sam da se pro vo zam kroz grad. Pu no qu di se {e ta lo, i do sta ma le de ce tr~ ka lo oko lo.

Ugle dao sam svog dru ga ra Zo ra na, pr va ka u li za wu sla do le da. Od lu ~io sam da ga iza zo vem na duel. Do go vo ri li smo se da po bed nik do bi ja jo{ je dan sla do led. U po ~et ku me je bi lo ma lo strah, jer ga ni kad do sad ni sam po be dio. Ali ipak, od lu ~io sam da vre di po ku {a ti. Za po ~e li smo tak mi ~e we i on je po obi ~a ju vo dio. Ta da sam od lu ~io da

mo ram po be di ti. Ni sam znao ka ko, ali sam znao da }u po be di ti. Ta ga sam se za i na tio i ma lo po ma lo do {ao do kra ja sla do le da. Po gle dao sam u Zo ra na i vi deo da je i on pri kra ju! Po be dio sam ga. Po ~eo sam da ska ~em od ra do sti. Ose }aj po be de je bio ne ve ro va tan. Mo ja na gra da ni je mo gla bi ti bo qa. Taj sla do led je bio naj u ku sni ji ko ji sam do ta da pro bao.

Za pam ti }u ovaj dan i po ku {a }u da za pam tim ukus mo je po be de. Bio je to pre lep i sun ~an dan.

Alek san dar Cve ji}, VI-a O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Moj brat Ja imam brata, on je za mene uvek tu i u dobru i u zlu.

Moj brat Danijel uvek je tu da me brani, on nikada ni{ta ne}e da mi zabrani.

Za svoga brata u~inio bih sve {to treba, za wega bih otkinuo par~e neba.

Svome bratu uvek }u sve re}i, uz wega }u biti i u tuzi i u sre}i.

Filip Bur~er, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

I

Deni Guqa{, V O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Tot Filipp, I 6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

B

Iz mi {qe na pri ~a

e ba, ko ja ni je zna la da ho da, oti {la je do re ke. U re ci je upe ca la ve li ku ri bu, ko je ni je ni bi lo. Tu ri bu je od ne la u dvo ri {te, bez ogra de i tla. Ta mo je bi la glad na ma~ ka, bez gla ve i re pa. Be ba je po ma zi la ma~ ku po gla vi, ko je ni je bi lo i da la joj da je de ri bu, ko ju ni je ulo vi -

la. Ma~ ka je mah nu la re pom, ko ji ni je ima la, da se za hva li, jer se do bro naj e la.

Ni ko la Sr da no vi}, I-7 O[ „Sve to zar Ma kro vi} To za” No vi Sad

Prole}e Ku}e su ozelenele kao pru}e olistalo.

Sve isto se ponavqa i prole}e se javqa.

Deca se kupaju a pti~ice sun~aju.

Potok `ubori i ~uje se u Fru{koj gori.

Aleksa Veselinovi}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Bez pri ja teq stva i is kre ne qu ba vi `i vot do no si sa mo pra zni nu

z is kre ne qu ba vi sva kom ~o ve ku je po da ren `i vot, `i vot na ko ji je osu |en da `i vi. ^o vek je dru {tve no bi }e i kao ta kvo ima po tre bu da ga de li.

Ka kav bi ciq imao ~o vek u `i vo tu i ka ko bi taj ciq ostva rio da ne ma na ko ga da se oslo ni, da je sam? Kroz ceo `i vot pro vla ~e sa mno go de {a va wa, pi ta wa, `e qe, ci qe vi... sve ono {to ~i ni je dan `i vot. Da bi ga pro `i veo, ~o vek mo ra da ga de li s ne kim. Kad nam je te {ko tu je ne ko ko }e nas sa slu {a ti i ko }e nam po mo }i. Ka da smo sre} ni, za do voq ni, na sme ja -

ni... opet je tu ne ko ko }e nas sa slu {a ti i po de li ti to s na ma. To su sva ka ko na {i pri ja te qi ko ji su tu da is pu ne na{ `i vot, ka ko su za ma i tu gom, ta ko i sme hom i ra do {}u. Uz wi ho vu qu bav i po dr {ku sa vla da }e mo sve `i vot ne pre pre ke ko je su nam za kr ~i le put. Pri ja teq stvo je sve ti wa, ne {to {to se ~u va ali i ne {to {to je vr lo te {ko pro na }i, a jo{ te `e za dr `a ti. ^o vek je bi }e stvo re no da vo li i da bu de vo qe no. Od ma lih no gu slu {a mo pri ~e o prin ce za ma i prin ~e vi ma i ma {ta mo o na {oj ve~ noj qu ba vi. Qu bav je iz nad sve ga, ona nas

spu {ta na dno i di `e u vi si ne, ona nas ubi ja i vra }a u `i vot. Bez qu ba vi je sr ce pra zno, du {a je pra zna, `i vot je pra zan i bez smi sla. Iz qu ba vi pro iz i la zi i po dr {ka, ona ~i ni da se ose }a{ ko ri snim, a to je upra vo smi sao `i vo ta-bi ti ko ri stan i ose }a ti se vred nim. @i vot je pri ~a ko ja ima po ~e tak i kraj, a raz ra du sa mi se bi stva ra mo. Za to is pu ni mo `i vot pri ja teq stvom i qu ba vqu na naj bo qi na ~in.

Ni ko la Ko tar li}, VI II-3 O[ „\u ra Jak {i}” Ka} @ivan Raki}, III-5, O[ Jovan Popovi}”, Bano{tor

Lepote prirode Lepote prirode su drve}e, cve}e i deca puna sre}e.

Moramo ~uvati prirodu jer veverice ne}e imati dom, p~elice ne}e imati med, a deca ne}e imati gde da jedu sladoled.

Drve}e moramo da sadimo, pa onda wegovim plodovima da se nagradimo.

De~ju sre}u moramo da gajimo.

Da li ste videli drve}e i cve}e bez de~ije sre}e?

Miladinka Pavlovi}, IV-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

Neo stva re na `e qa ja neo stva re na `e qa }e MMo o se jed nog da na ostva ri ti. ja neo stva re na `e qa je da,

1. Nevena Tomi}, IV 4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

kad po ra stem, po sta nem po li ca jac, da po ma `em qu di ma. Hap si }u qu de ko ji kra du i la `u, da ih sta vqa mo u za tvor. Ta da }e bi ti le po ovim qu di ma ko ji su do -

bri i `e le mir. Bi }e mir na sve tu. @e lim da po sta nem po li ca jac za to da osta ne mir.

Ra di slav Pa vlo vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Blistavih vi{e od 1.100 akademaca vred nom fa kul te tu. Pla ni ram da se za po slim u Ki kind skom ra sad ni ku, jer sam iz Ki kin de i ta mo vi dim ne ku svo ju per spek ti vu ka `e Ana Dr var o svo jim pla no vi ma za bu du} nost.

Wen ko le ga Ne ma wa [ko ri}, ne pla ni ra da sa da osta ne u ze mqi, ali pla ni ra da se u wu vra ti.

- Idem da za vr {im ma ster i dok to rat u [vaj car skoj, u Ci ri hu-ka `e Ne ma wa.- Ba vi }u se na u- kom i naj ve ro vat ni je vra ti ti da bu dem pro fe sor na svom ma ti~ nom fa kul te tu.

Na sve ~a no sti su do de qe ne na gra de za vr hun ske re zul ta te u umet no sti i spor tu, na gra da „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn„, na gra da „Sa {a Po po vi}”, iz u zet ne na gra de za na u~ ni i stru~ ni rad stu de na ta kao i ser ti fi ka ti sti pen di sti ma Fon da za sti pen di ra we i pod sti ca we na pre do va wa da ro vi tih stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du u {kol skoj 2010/11. go di ni.Ovaj fond je osno van 1992. go di ne, i od osni va wa do da nas je do de lio 739 sti pen di ja. Iz nos ovo go di {we sti pen di je je 14 000 di na ra.

Po red ovih na gra da, Se nat Uni ver zi tet u No vom Sa du tra di ci o nal no do de qu je i na gra de za ostva re ni uspeh u to ku stu di ja i u pret hod nom stu di ra wu i za ukup nu pro se~ nu oce nu ime |u 9,50 i 9,99, a za pret hod nu {kol sku go di nu uku pan broj ovih na gra da je 920.

Od lu kom Se na ta za po stig nute uspe he do de qe no je 1046 na gra da, a za jed no sa osta lim ka tego ri ja ma broj na gra da iz no si 1102.

A. Varga

25

TIM S FTN-a PLASIRAO SE ZA FINALE ME\UNARODNOG TAKMI^EWA U ROBOTICI

NAJBOQI STUDENTI UNIVERZITETA

Na gra de za naj bo qe stu den te Uni ver zi te ta u No vom Sa du ko ji su ostva ri li iz u ze tan uspeh u pret hod noj {kol skoj go di ni do de qe ne su pro {le ne de qe na Pro rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu. Za naj bo qeg stu den ta Uni ver zi te ta pro gla {en je Da mjan Vu ~u ro vi} sa Teh no lo {kog fa kul te ta, ko ji je tre nut no na dok tor skim stu di ja ma.

- Ostao sam na Teh no lo {kom fa kul te tu kao dok to rant, a tre nut no ra dim na pro jek tu Mi ni star stva za na u ku i teh no lo {ki raz voj-ka `e Da mjan.- Na me ra vam s vre me na na vre me da iza |em ma lo u ino stran stvo, na u ~im ne {to no vo, i to zna we pre ne sem ov da {wim stu den ti ma. @e leo bih da osta nem na fa kul te tu kao pro fe sor.

Na gra de za naj bo qe stu den te fa kul te ta osvo ji li su Mark Lo {onc s Fi lo zof skog fa kul te ta, Ana Dr var s Po qo pri vred nog, Rat ko Ra do {e vi} s Prav nog, Da mjan Vu ~u ro vi} s Teh no lo {kog, Ma ri na Vla di sa vqe vi} s Eko nom skog fa kul te ta, Vla di mir Ivan ~e vi} s Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Ne boj {a Pa vlo vi} s Me di cin skog fa kul te ta, Mi li ca So la re vi} i Ne ma wa [ko ri} s Pri rod no-ma te ma ti~ kog, Ta ra Glon ~akKa ra pan xi} s Aka de mi je umet no sti, Bi qa na Ivo {e vi} s Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, La u ra Tu za s Gra |e vin skog fa kul te ta i Ma ja Si qa nov ski s Teh ni~ kog fa kul te ta „Mi haj lo Pu pin”.

Ana Dr var, ve} ima pla no ve za bu du} nost.

- Za vr {i la sam osnov ne stu di je i upi sa la ma ster na Po qo pri -

ponedeqak30.maj2011.

Robot Lili putuje u Rusiju?

Tim s Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka (FTN) s ro bo tom Li li, osvo jio je tre }e me sto na ovo go di {wem, de ve tom na ci o nal nom tak mi ~e wu iz ro bo ti ke „Euro bo tot Sr bi ja open 2011”, a ovo me sto do ne lo im je i pla sman na evrop sko tak mi ~e we, ko je se, od 28. ju na do 3. ju la, odr `a va u ru skom gra du Astrak han . Na `a lost, po re ~i ma pred stav ni ka ove eki pe Pe tra Fran ci {ko vi }a, put u Astrak han ni je si gu ran jer jo{ ni je obez be |e no za we ga po treb nih oko 3.300 evra.

- Ne kom je ta svo ta mo `da ma la, ne kom ve li ka, a na ma je ne za mi sli va, ali se ipak na da mo,a po ku {a }e mo da do |e mo do nad le `nih u lo kal nim sa mo u pra va ma No vog Sa da i Su bo ti ce, oda kle smo je dan ~lan i ja, stu pi }e mo u kon -

takt i s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za obra zo va we i na u ku, a ve ro vat no }e se i Fa kul tet ukqu ~i ti - ka `e je Fran ci {ko vi}, uz na du da }e im po mo }i i ne ke ve }e kom pa ni je po put Te le ko ma, Elek tro pri vre de, NIS-a.

Sva ke go di ne su dij ski ko mi tet tak mi ~e wa u sep tem bru for mu li {e za da tak ra di ~i jeg re {a va wa eki pe to kom na red ne go di ne tre ba da re a li zu ju ro bo te. Ove go di ne su se ro bo ti nad me ta li igra ju }i mo di fi ko va ni {ah. Osim obi~ nih po qa, po sto ja la su i za -

{ti }e na i bo nus po qa ko ja su se bo do va la dru ga ~i je i no si la vi {e bo do va uko li ko bi ro bot na wih po sta vio pe {a ke, kra qi cu i kra qa. Nad me }u se dva ro bo ta i ko ji ostva ri ve }i broj po e na taj po be |u je. To kom me ~a ma {i ne su pot -

pu no auto nom ne i po sle star ta pot pu no sa me oba vqa ju za da tak.

Tim ko ji je ove go di ne stvo rio ro bo ta Li li i pret hod nih go di na je imao za pa `e ne re zul ta te na tak mi ~e wi ma iz ro bo ti ke. Pre tri go di ne bi li su pr va ci Sr bi je i na {i pred stav ni ci u ne ma~ kom gra du Haj del ber gu gde su, u kon ku ren ci ji od 56 eki pa, za u ze li de ve to me sto. Na ku pu u ro bo ti ci „Euro bot Se ver na Zve zda” ko ji je or ga ni zo van u okvi ru 12.

In du strij skog fo ru ma Ru si je i Saj ma me ha tro ni ke i ro bo ti ke u Sankt Pe ter bur gu osvo ji li su pr vo me sto.

Fran ci {ko vi} ka `e da im je ove go di ne pri pa lo tre }e me sto jer su sa da svi ~la no vi eki pe ili za po sle ni ili pri kra ju sa stu di ja ma, te je ma lo slo bod nog vre me na. Ipak, za evrop sko pr ven stvo pla ni ra ju da oja ~a ju kon struk ci ju i ot klo ne me ha ni~ ke pro ble me, a osla wa ju }i se na zna we i is ku stva ste ~e na to kom go di na, na da ju se vi so kom pla sma nu.

Iako je vred nost ro bo ta 700 evra, uz do na ci je de lo va FTN-a i pred u ze }a „Real Impeks„ s Pa li }a, na{ sa go vor nik je upo zo rio na ne pri ko sno ve nost fran cu skih tak mi ~a ra, ~i ji je ro bot 2008. go di ne vre deo 7000 evra,za hva qu ju }i ~i we ni ci da Fran cu zi ma po ma `e pri vre da.

- Za na {e Na ci o nal no tak mi ~e we 2008. go di ne bi lo je pri ja vqe no oko 20 eki pa, pa sle de }e go di ne oko 17, a ove go di ne sve ga 13 - ka `e Pe tar Fran ci {ko vi}.Ako do go di ne bu de jo{ ma we eki -

pa, to ne }e va qa ti, jer taj ne ga tiv ni trend ni je po sle di ca ne do stat ka qu di, stu de na ta, de ce ko ja bi pra vi la ro bo ta, ne go iz o stan ka po dr {ke pri vre de, in du stri je, do na to ra ko ji bi da po mog nu. To je ve o ma lo {e s ob zi rom na va `nost ro bo ti ke i mla dih qu di ko ji se wom ba ve.

Me|u odabranima Euro bot je me |u na rod no tak mi ~e we mla dih iz do me na ro bo ti ke, ko je se sva ke go di ne odr `a va u dru goj ze mqi. Pr vo tak mi ~e we odr `a no je 1994. go di ne sa de vet eki pa iz ~e ti ri ze mqe. Pre ma pro po zi ci ja ma mo gu u~e stvo va ti naj vi {e po tri eki pe iz sva ke ze mqe, {to zna ~i da one ze mqe ko je ima ju vi {e eki pa tre ba da or ga ni zu ju svo je na ci o nal ne ku po ve. Na ci o nal na tak mi ~e wa ima ju Fran cu ska, [vaj car ska, Bel gi ja, [pa ni ja, Ne ma~ ka, Austri ja, ^e {ka i Sr bi ja.

Uz Pe tra Fran ci {ko vi }a, tvor ci ro bo ta su Ro bert Ko va~, Sa bol~ Hor vat, Iva na [enk, Mi lan Ro mi }i De jan Ri sti}, vr lo uspe {ni stu den ti ma ster i dok tor skih stu di ja na FTN-u.

Pr vo me sto na srp skom Euro bo tu osvo ji li su u~e ni ci elek tro teh ni ~e {ko le „Mi haj lo Pu pin” s ro bo tom „Elek tro pi o nir”, a dru gi su bi li, ta ko |e, stu den ti FTN-a, ~i ji se ro bot zvao „Me mri stor”.

A. Jerini}

TRIBINA „ISTINE I ZABLUDE O SAMOUBISTVU” Tri bi nu „Isti ne i za blu de o sa mo u bi stvu” or ga ni zo vao je na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Cen tar za pru `a we emo tiv ne po dr {ke oso ba ma u kri zi i pre ven ci je sa mo u bi stva „Sr ce”. U sklo pu pro sla ve svog dva de se tog ro |en da na ovaj cen tar je, pred stu den ti ma FTN- a, pre zen to vao jed nu in ter ak tiv nu tri bi nu ko jom bi tre ba lo da se raz bi ju mno ge pred ra su de, ali i sa zna ju no ve stva ri o qu di ma ko ji su sa mi se bi od u ze li `i vot.

Vo lon ter ke Sla vi ca Ra ni sa vqev, Du wa Mi lan ko vi} i Ve sna La ko vi}, pred sva ko iz no {e we no ve za blu de ili isti ne o sa mo u bi stvu po sta vi le bi stu den ti ma pi ta we {ta bi po wi ma bi lo jed no, a {ta dru go. Ta ko je na po ~et ku sve iz ne na dio po tvr dan od go vor na pi ta we „Da li je ta~ no da od de set qu di ko ji ka `u da }e se ubi ti, osam to i po ku {a?”, uz obra zlo `e we da je glav ni raz log to me ~i we ni ca da se kod nas pre ma lo raz go va ra i qu di se za tva ra ju u se be, a tek ka da se tra ge di ja de si, fa mi li ja ot kri je da je une sre }e ni to i na ja vqi vao”.

Po seb nu pa `wu tre ba obra ti ti na ~i we ni cu da ado le scen ti svo je sa mo u bi stvo obi~ no na ja ve vr {wa ci ma, ali mla di ne shva ta ju te sup til ne po ru ke na pra vi na ~in i ne pri da ju im ve li ku pa `wu.

Da li `eli{ stvarno da nestane{ zauvek - Ni je to sa mo “ubi }u se”, ne go mno gi zna ci upo zo re wa ko je {a qu te oso be-ka `e Sla vi ca Ra ni sa vqev. - Oni de le svo je naj dra `e stva ri naj bli `im qu di ma u oko li ni i ~e sto pri ~a ju o be smi slu `i vo ta.

- Sa mo u bi ce gle da ju na svet cr no-be lo i u tom mo men tu ni su sve sne da }e ubi stvo bi ti kraj wi ho vog `i vo ta, ve} sa mo `e le da na |u bi lo ka kav iz laz iz si tu a ci je u ko ju su za pa li i mi sle da }e na sta vi ti `i vot i po sle smr -

Po pomo} anonimno i besplatno Cen tar za pru `a we emo tiv ne po dr {ke oso ba ma u kri zi i pre ven ci je sa mo u bi stva „Sr ce” sa se di {tem u No vom Sa du je di na je ova kva vo lon ter ska, ne vla di na, ne pro fit na or ga ni za ci ja u ze mqi. Uslu ge cen tra su bes plat ne, a svi po da ci ko je do bi ju od ko ri sni ka stro go su po ver qi vi. Oso be ko je se obra }a ju mo gu da za dr `e ano nim nost, a u Cen tru ne po sto ji ni ka kva mo gu} nost iden ti fi ka ci je oso be ko ja zo ve. Broj bes plat nog te le fo na na ko ji se mo `e zva ti sva ki dan od 14 do 23 ~a sa je 0800-300-303.

U ta kvim `i vot nim si tu a ci ja ma tre ba po stu pi ti ra zum no. Ni ka ko tu oso bu ne te {i ti uz lu pa we po ra me nu po ku {a va ti je ohra bri ti, jer }e mo je ta ko od se be uda qi ti jo{ vi {e, ne go joj pr vo po sta vi ti pi ta we: Da li `e li{ stvar no da ne sta ne{ za u vek?

ti – re kla je Ve sna La ko vi},uz na po me nu da je za da tak oso be ko ja po red se be ima su i cid nog ~o ve ka da sa {to vi {e in for ma ci ja po ku {a da do |e do pro ble ma i po la ko kroz pri ~u “{i ri taj dur bin kroz ko ji su i cid ni gle da ju sa mo u smrt”.

- Ta kve oso be obi~ no ne ma ju s kim da pri ~a ju o svom pro ble mu i o to me {ta ih je na ve lo da se ta ko ose }a ju. ^e sto se de si da na{ te le fon okre nu ka da su ve} pro gu ta li smr to no snu do zu ta ble ta i on da po sle u to ku raz go vo ra, po~ nu da pla ~u, pri ~a ju ka ko im je `ao {to su to u~i ni li i po zo vu hit nu po mo} – ka `e Ve sna La ko vi}. ^i we ni ce da na sve tu u ra to vi ma i ubi stvi ma go di {we po gi ne 800.000 qu di,a mi lion ih se bi odu zme `i vot i da se ova dru ga ci fra stal no po ve }a va,zah te va ju da se da na {wa dru {tva otvo re ni je ba ve ovim pro ble mom Po red to ga,mno gi pri kri va ju da su u fa mi li ji ima li slu ~aj sa mo u bi stva.

Ve li ku de ba tu me |u stu den ti ma otvo ri lo je pi ta we “Da li su su i ci dal ne oso be na ne ki na ~in bo le sne ili su sa mo iz u zet no ne sre} ne”? Ma da je po to wa pret po stav ka ta~ na, sva ka ko po sto je ri zi~ ni je gru pe qu di, me |u ko je spa da ju i za vi sni ci o al ko ho lu, dro ga ma, zlo sta vqa ne oso be i psi hi~ ki de pre -

siv ne. Po uz ra stu naj ~e {}e se ubi ja ju sta ri je oso be, a u ri zi~ ne gru pe spa da ju i ho mo sek su al ci, {to je opet po sle di ca za tvo re no sti dru {tva pre ma ovoj gru pi qu di.

- Sa mo u bi stvo se ne na sle |u je, ma da po sto ji ve }i ri zik uko li ko je po sto jao slu ~aj u fa mi li ji, pa ti to bu de i naj bli `i na ~in iz la za iz

Sr bi ja, a po go to vo Voj vo di na, po sa mo u bi stvi ma su vi so ko iz nad evrop skog pro se ka pro ble ma - ka `e Sla vi ca Ra ni sa vqev. - Za to se ~e sto de {a va da se sa mo u bi stva u po ro di ca ma de {a va ju na isti na ~in. ^o vek sam se be ube di da }e i on ta ko da za vr {i.

Na u ka ka `e i da su oso be su i cid ne sa mo od re |e ni vre men ski pe riod, a po sle ne u spe {nog po ku {a ja sa mo u bi stva obi~ no po no vo po ku {a ju u ro ku od tri me se ca do go di nu da na.

- U po ~et ku qu di o sa mo u bi stvu raz mi {qa ju jed nom me se~ no, pa jed nom ne deq no, pa sva ki dan, a na kra ju po ceo dan – ka `e La ko vi}.

Ne ma sta ti sti ke ko ja bi pri me ti la raz li ku da li se vi {e ubi ja ju si ro ma {ni ili bo ga ti, ali mo `e se iz dvo ji ti da sa mo u bi stva ~e {}e uspe va ju mu {kar ci ma, dok `e ne ~e {}e to po ku {a ju. Po re ~i ma vo lon ter ki “Sr ca” to se ob ja {wi va ti me {to `e ne obi~ no ima ju na ras po la ga wu ma we efi ka sna sred stva za ubi ja we, kao {to su ta ble te, ko ji ma tre ba od re |e ni pe riod da bi po ~e le de lo va ti, a ~e sto `e le i sa mo da pri vu ku pa `wu na se be, usled za po sta vqa wa i za ne ma ri va wa. Mu {kar ci ma je, opet do stup ni je va tre no oru` je, ~i ja upo tre ba go to vo uvek do vo di do fa tal nog kra ja.

Vo lon ter ke su is ta kle i da raz go vom o su i ci du dru gi ma ne mo `e mo usa di ti ta kve ide je i na me re, ve} raz u me va we, pri hva ta we i raz go vor o su i cid nim ose }a wi ma sa mo mo `e uma wi ti stvar nu mo} ta kvog re {e wa.

U po sled wih 45 go di na broj sa mo u bi sta va u sve tu se po ve }ao za 60 po sto, a pro ce wu je se da }e 2020. svoj `i vot okon ~a ti 1,5 mili o na qu di. Sr bi ja, a po go tovo Voj vo di na, po sa mo u bi stvi ma su vi so ko iz nad evrop skog pro se ka.

A. Latas

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

odmor

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ ТУ ОКО НАС

Тврђаве на Дунаву Г

еографски положај централног Балкана је био простор на којем су се

сусретале различите културе, трговачки каравани, и војске у ратним походима. Одбрана те-

риторија представљала је услов опстанка племена и народа. Једно од сведочанстава тих збивања представљају трагови фортификација, остаци утврђења који одсликавају развој европске војне архитектуре од раздобља антике па скоро све до савременог доба. Захваљујући географском положају који има долина Дунава, Римско и Османлијско царство су дуж његових обала саградила многа утврђења, јер су се једино на таквим сигурним местима могли развијати живот и трговина. Одбрана ових територија била је у то време питање опстанка. На путу културе „Тврђаве на Дунаву“, пловећи низводно од Бачке према Ђердапу, постоје мање или више очувани остаци највеличанственијих тврђава у Србији. Прва у овом занимљивом туристичком низу који можете обилазити аутомобилом или бродићем Бачка тврђава саграђена је између 1338. и 1342. на реци Мостонги, на југозападу Бачке, за време владавине Роберта Анжујског. Ово је нај-

боље очувана тврђава из угарског периода у средњем веку. Остаци грађевине обухватају главну донжон кулу и осам помоћних кула. Уз Петроварадинску тврђаву, у близини Новог Сада обавезно посетите и Сремске Карловце, који су настали на темељима тврђаве Каром а могу да буду и полазна тачка на овом интере-

сантном путовању. У овом и наредним издањима рубрике Одмор можете да прочитате занимљвости о тврђавама расутим уз реку Дунав као што су Београдска тврђава која је недавно у потпуности опремљена инфромативним садржајима за туристе, Смедервска тврђава, Тврђава Рам, Голубачка и Тврђава Фетислам.

Tvr|ava u Ba~u

Срем ски Кар лов ци

У

под нож ју Фру шке го ре, у се ве ро и сточ ном углу Сре ма, угне зди ли су се жи во пи сни Сремски Кар лов ци, ко ји ће, као твр ђа ва-на се ље Ка ром, пр ви пут 1308. го ди не по ми њу у пи са ним до ку мен ти ма. По сле Пр ве ве ли ке се о бе Ср ба 1690. го ди не Кар лов ци по ста ју ди рек тан на след ник Пећ ке па три јар ши је и но ви ду хов ни цен тар свих Ср ба. У европ ску исто ри ју Кар лов ци ула зе 1699. го ди не, ка да је у њи ма пот пи сан мир Али јан се (Аустри ја, Пољ ска, Ру си ја и Ве не ци ја) и Тур ске. Ба рок на и нео кла си ци стич ка зда ња Гим на зи је, Сте фа не у ма, Па ла те на род них фон до ва, Па три јар шиј ског дво ра са ри зни цом, Ма ги стра та, до мо ва ба ро на Ра ја чи ћа и Дра го ми ра По по ви ћа, Са бор на и Ри мо ка то лич ка цр ква, ка пе ла Го спе Ми ра по диг ну та на

Петроварадинска тврђава

П

ме сту пот пи си ва ња Кар ло вач ког ми ра и Че сма че ти ри ла ва чи не цен тар овог гра ди ћа ко ји је, као кул тур но до бро, под за шти том др жа ве, нео до љи вим. Цр кве ни тор ње ви ов де се про пи њу да над -

ви се Фру шку го ру а зво на зво не као у Фи рен ци. Град има и сво ју ле ген ду ко ја ка же да ће се онај ко се, осим ви ном, на по ји и во дом са Че сме че ти ри ла ва, си гур но вра ти ти у Кар лов це и ту вен ча ти.

етроварадинска тврђава подигнута је код Новог Сада, на десној обали Дунава, на месту римског Кузума и средњовековног Петрикона, чији су остаци срушени 1690. Саграђена је од 1692. до 1780. на узвишици изнад Дунава Тврђава, као фортификациони објекат по систему француских утврђења градитеља Вобана, а према пројекту аустријских војних инжењера Марсиљија, Кајзерсфелда и Вамберга. Састоји се из Горњег и Доњег града. Горњи град је Тврђава у ужем смислу, опасана високим бедемима са стрмим серпентинастим одсецима. Доњи град чини мало насеље са мрежом уских улица и вишеспратних зграда са малим двориштима. Заштићен је откопима и бедемима. У Горњој тврђави изграђен је низ подземних лагума и галерија, укупне дужине 16 km. На њој се налазе: Арсенал, Једноставна касарна, Дуга касарна, Официрски павиљон и Торањ са сатом, док је

Линхенштајнова касарна порушена. У Доњој тврђави – Васерштату, налазе се официрски станови са магистратом, болнице, стари арсенал, касарна и друге јавне зграде. Испод саме Тврђаве је жупна црква Св. Јураја, а православна је у граду. Водена капија данас је порушена. У оквиру бедема је нова Београдска капија. Заштитним археолошким истраживањима почетком 21. века откривени су културни слојеви од средњег палеолита до аустријског периода. Значајни су остаци цистерцитске опатије из 1243. посвећене Блаженој девици Марији, откривени испод зграде Арсенала, сада Музеја града Новог Сада. Петроварадинска тврђава је данас најпознатија по музичком фестивалу „Exit“, који се ту одржава сваке године током јула. На тврђави се одржава и низ других културних и забавних догађаја током летњих мeсеци.

У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ЗАВРШЕН ТРЕЋИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС БАЊА

Б

Нови закон зида бање

ање у Србији последњих година бележе највећи број домаћих гостију али оно што недостаје је, према оцени учесника III Међународног конгреса бања одржаног у Врњачкој Бањи 17. и 18. маја, већи број инвестиционих и инфраструктурних пројеката од стране локалних самоуправа у бањама. Ипак Конгрес је оценио и да су едукативни сегмент и дискусија о месту и улози бања и климатских места у ревизији Стратегије развоја туризма у Србији, која треба да се заврши до маја 2012. године, биле веома успешне. Избор тема за овогодишњи Конгрес бања у организацији Удружења бања Србије, а под покровитељством Владе Републике Србије – сектора туризма у Министарству економије и

регионалног развоја, привукао је пажњу 145 регистрованих учесника и 38 медијских кућа. Једногласна порука учесника јесте да бање и климатска места, од усвајања Стратегије 2006. године до данас, нису третирани у складу са значајем који им даје постојећа Стратегија нити са чињеницом да константно бележе највећи туристички промет домаћих гостију. У оквиру округлог стола „Циљеви новог Закона о бањама“ Удружење је јавности представило основу концепта који, ће ускоро бити упућен надлежном Министарству. Нови Закон о бањама ће бити усмерен на заштиту и праћење извора као националног блага, јасно дефинисање права и начина коришћења природног лековитог фактора, као и плаћања на-

кнаде за његово коришћење, поштовање специфичних урбанистичких правила за бање, поступак ресертификације статуса бање и многа друга питања која су од значаја за развоја бања и климатских места. Оно што је недостајало да III Конгрес бања буде апсолутно успешан, јесте већи број инвестиционих и инфраструктурних пројеката од стране локалних самоуправа у бањама, који би били основа за дужу и садржајнију дискусију другог дана Конгреса. Потребан је што већи број квалитетних пројеката који би могли да успешно конкуришу у ИПА и сличним фондовима, како би се проблеми у локалној инфраструктури у бањама брже решавали.

НЕКИ ЉУДИ РАДЕ И ОВЕ ПОСЛОВЕ

Да гост увек буде задовољан

Р

еченица “Гост је увек у праву“ туристичка је крилатица широм света. А како би он био срећан и задовољан, хотели су спремни да му пруже разноразне бизарне услуге. Потребно је да вам кревет буде топао, да вам неко прочита причу за лаку ноћ или заплаши голубове с терасе? Шта год пожелите, они ће учинити. Рецепционари, портири, спремачице, кувари, конобари – класична су занимања у сваком хотелу. Но неки од њих иду тако далеко да својим гостима пружају услуге и за њихове најчудније жеље. Која су најбизарнија хотелска занимања?

Грејач кревета Веровали или не у лондонском хотелу Холидеј Ин Кенсингтон Форум постоји особа запослена да за вас угреје ваш

кревет. Не, он то не чини помоћ топлог покривача, него тако што лично легне у кревет и загреје га за вас.

Терач голубова Зар може постојати нешто горе него када у ваш луксузни апартману с предивном погледом долете напорни голубови и покваре доживљај? Индијски луксузни хотел Рамбаг Палас плаћа два човека који цео дан терају голубове. Наравно, без да их повреде.

Читач прича за лаку ноћ Као деца обожавали смо да нам родитељи пре спавања причају приче за лаку ноћ. Због чега би се тога одрекли и у хотелу? Лондонски хотел Андаз нуди услугу причања прича. Постоји и дрес код – наравно пиџама.

Чистач кованица У хотелу Вестин Сент. Франсис у Сан Франциску све кованице сјаје. Наиме од 1935. године постоје посебни запослени који гланцају сваку кованицу како би била чиста и сјајна. До те идеје је дошао тадашњи директор хотела који је приметио да се беле рукавице гошћи због прљавих кованица замрљају.

Водич патака Веома занимљиво занимање је оно у Пибоди хотелу у америчком Мемфису, у држави Тенеси. Наиме традиција овог хотела је свакодневна шетња патки. Од 11 до 17 сати испред хотела се налази црвени тепих на ком се уз свог водича шетају патке до фонтане. Једина “квака“ овог занимања је редовито чишћење дотичне фонтане.

М

Mорахалом

орахалом је градић у суседној мађарској који сваким даном привлачи све више туриста из Србије. Има око 6.000 становника, налази се 20 км југозападно од Сегедина. Туристички најзначајније место је градско купалиште (бања) са термалном водом од 39,5 степени, која је призната као лековита. Ако нисте поклоник базена и топле воде можете да јашете, пешачите, возите бицикл, играте тенис, возите се кочијом... Након купања пружа вам се прилика да посетите бројне знаменитости у околини. Међу најзначајнијима се помиње Римокатоличка црква, чија предисторија је веома занимљива. Другом половином 1800 године од Сегедина према Баји налазили су се наизменично само салаши, ливаде и тршчари. Вода се постепено сакупљала и одливала према југу у Војводину. Песковита земља није била добра за обра-

ђивање, али је за пашњаке била изврсна, нарочито за време кишних лета. На око 20 км од града, на једном пашњаку се налази мања узвишица поред пута. Име јој је Кењерваро (у преводу „онај који очекује хлеб“). Ово име је

добила због тога што су се овчари у подне увек пењали на њу да се одморе, а одатле су још издалека могли да виде да ли им жене доносе ручак. Према сећањима народа један овчар је једном ту забио свој прут и рекао: Видећете, ту ће једном бити саграђена црква! 10. маја1892. ово се и остварило.

mu[ka posla

dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

27

Жене воле насмејане мушкарце

М Редовном негом против задаха

Т

рудите се да будете слаткоречиви, али кад год причате сви се одмичу од вас? Није проблем у речима, проблем је у даху, односно, задаху.

ње ка ри је са на зу би ма, што ће до дат но по гор ша ти дах.

Бели лук Ми слим да не тре ба го во ри ти о ло шем да ху на кон пар за ло га ја хра не за чи ње не овим уку сним, здра вим али и смр дљви вим за чи ном. Он је ујед но и је дан од нај бо љих “за штит ни ка” бак те ри ја , ко је ства ра ју не у год не ми ри се.

Пушење Та ко ђе, ни је по треб но пре ви ше при ча ти о не у год ном за да ху на кон кон зу ми ра ња ци га ре та. Не у го дан ми рис бак те ри ја у ком би на ци ји са смра дом ни ко ти на уби тач на је ком би на ци ја.

Узроци Лош дах је последица бактерија у устима или сумпорних мешавина, које производе тај неугодан мирис. Лоша ствар код тих бактерије јест што су анаеробне, односно, не треба им кисеоник да би преживеле, своје идеално окружење налазе у устима. Ту постаје важна брига за зубе. Ако их редовно перете и негујете посећујете зубара, бактеријама ће бити теже да се задржавају у устима. Иако храну не можемо поделити на ону која ствара, односно, не ствара бактерије, постоје одређене намирнице које поспешују живот бактерија у устима. Набројали смо их неколицину.

Млечни производи Сир и други млечни производи богати су протеинима, што бактеријама даје додатни материјал за стварање лошег даха.

Алкохол Алкохол пак исушује уста, што додатно погодује бактеријама, које воле “сувље окружење”.

Шећер Ше ћер, осим што га бак те ри је во ле, та ко ђе је оки дач за ства ра -

ушкарцу је у генима зацртано да се мора доказивати пред женом. То је једноставно природно. У животињском свету постоји безброј примера борби за доминантног статус мужјака који постаје главни фрајер у чопору и има право на све женке. Код људи су мало правила измењена, али не превише. Иако смо на вишем нивоу од животиња, морамо признати да понекад мушке методе завођења заиста јесу животињске. Разни психолози, психијатри, антрополози, уметници су годинама посвећени питању: „Шта то жене привлачи на мушкарцима?“ . Доносимо неколико најчешћих одговора на то питање.

Личност и добро понашање Иако нисмо на избору за мисс, и овде персоналити игра врло важну улогу. Наиме, управо лични печат жене наводе као најважнију особину на мушкарцу која их може или привући, или у трену одбити. Дакле, битно је како се понашате и какав карактер имате. Највише жена преферира самосвесне и организоване мушкарце. Иако је физички изглед оно што се прво примети, тек личност открива

Осмех и очи Знате ону „очи су огледало душе“… Много жена „пада“ на лепе очи али исто тако и на широк искрен осмех. Ипак у пракси жене чешће дословно падају на задах из уса.

Породични тип Већина жена обожава овај тип мушкарца. Његово стрпљење с децом, љубав, брижност и одговорност их обара с ногу. Чест одговор је: „Битно је да жели децу… да жели да се скраси“. Заправо се ради о потреби за сигурношћу и „мирном лујесмо ли компатибилни с неким и бисмо ли били у стању проводити заједничко време с том особом. То је женама изгледа много јасније него мушкарцима.

Јаки и крупни мушкарци Велика већина жена преферира крупне и снажне мушкарце. Ма колико се понекад буниле против тога, приватно ипак многе желе бити „нежнији пол“ и имати свог заштитника. Једноставно се ради о еволуци-

Како се решити задаха ји. Кад сте чули да је неки мушкарац-неандерталац остао у пећини а жена-неандерталка отишла у лов да прехрани породицу? То је био посао мушкарца-неандерталца осим ако није био нека ленчина па је жена била приморана да гања вепрове по шуми.

Ко нач но смо до шли и до тог де ла. Па, ни шта лак ше. На рав но

цео по сту пак ре ша ва ња ло шег да ха иона ко би тре бао би ти део днев ног ри ту а ла. О че му се ра ди? Бри га за зу бе. То је за јед нич ки на зив за све ме то де ко је ће мо на бро ја ти. Ако се бри не те за ва ше зу бе, не мо ра те стра хо ва ти од ло шег да ха.

Редовна посета зубару Ре дов но пра ње зу ба - бар два пу та днев но Чет кај те и је зик. Да, ре кла ме на те ле ви зи ји има ју пра во, при ли ком пра ња зу ба до бро је иш чет ка ти и је зик, ко ји ску пља нај ви ше бак те ри ја Чи сти те зу бе и зуб ним кон цем (сит ни ко ма ди ћи хра не че сто зап ну из ме ђу зу ба) Ис пи ри те уста сред ством за ис пи ра ње уста

ком“. Иако је с бунтовним и неукроћеним мушкарцима страствено и занимљиво, на крају се ипак све своди на смиривање страсти и заједнички живот, где обично превагну ови „добри“ мушкарци.

Смисао за хумор Ова особина се налази готово увек међу најчешћим одговорима жена када је привлачност у питању. Мушкарац који их може добро насмејати увек добро пролази. Дугорочно гледано, напорно је имати поред себе мртво пувало или особу с лошим смислом за хумор.

КАД ПРИМЕТИТЕ ДА ЖЕНИ СТВАРИ ПОСТАЈУ ТЕСНЕ

Заобиђите искреност

Б

ез обзира јесте ли у браку или вези, кад-тад у животу ћете наићи на неизбежно питање ваше боље половине: „Драги, јесам ли се угојила?“ Већина мушкараца ће аутоматски одговорити негативно… због мира у кући. Али да ли требате искрено да кажете шта мислите? Пре свега будите опрезни. Жена поставља по правилу оваква питања када жели вашу подршку а не бруталну истину која само може пољуљати њено самопоуздање. Ако вам је већ и поставила то питање, онда је и сама свесна да је набацила који килограм вишка. На вама није да јој то потврдите јер за то служе пријатељице. Ви сте ту да ју волите онакву каква јесте. А ако јој килограми заиста сметају, решиће их се

„због себе“ односно других жена, јер нико није критичнији према женама од самих жена. Ваш потврдан одговор, или чак неодређен, може изазвати проблеме. Она ће барем делом бити повређена, а то хоће ли ћутати о томе или вам набројати у лице све ваше недостатке, зависи од њеног карактера. Када је изглед код жена у питању, треба бити тактичан. Комплимент отвара сва врата. Ако се икад нађете у ситуацији да лежите у кревету а она се пред огледалом хвата за струк и упути вам фамозно питање, не рескирајте. Ретки су мушкарци који могу истину упаковати тако да она не боли, а и ретке жене које ће истину прихватити без да их барем мало не заболи.

Страхови из кревета

С

ви смо ми понекад несигурни у себе када је секс у питању. Иако ће то многи нерадо признати, барем једном у животу сте били нервозни због секса и могућег исхода. То не би требало да буде чудно јер ако сте одговорна особа, сигурно улазите и у секс са одређеном дозом споменуте одговорности. Чешки сексолози и психолози су спровели заједничку студију како би сазнали с којим се страховима мушкарци суочавају у кревету. У истраживању је учествовало више од 1.000 мушкараца од 20 до 45 година. У студији је закључено да се мушки страхови, кад је секс у питању, могу поделити у неколико категорија: Највише мушкараца је забринуто да би им партнерка могла остати непланирано трудна – њих чак 83 посто. Код јачег секса, мушкарци имају одређе-

не страхове ако спавају са девицом – 70 посто мушкараца признаје претходно. Чак 53 посто испитаника се боји да током секса не повреде партнерку, посебно се то односи на страх од виђања крви током односа. Дошли смо и до неизбежног. Наиме, чак 64 посто мушкараца се боји да ће партнерке упоређивати њихов учинак у кревету са учинком својих бивших. Наравно, тај страх отпада ако ће вам драга рећи да сте јој били најбољи до сад. Само 45 посто мушкараца признаје да се боје хоће ли задовољити партнерку у кревету. С обзиром на (не)задовољство жена, овај постотак би требао да буде већи. Нешто више од трећине испитаних мушкараца (36 посто) се боји експериментирања у сексу. Ок... сто људи, сто ћуди. Резултате истраживања је објавио престижни Хелт Журнал.

28

ponedeqak30.maj2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Na{em dragom drugu

PENZIONERI, nezbrinuti: Pobo`na pravoslavna porodica brinula bi o starijoj osobi: ~isto}i, zdravqu, hrani kao o svojim roditeqima, za nasle|e nekretnine.

Telefon 021/827-991.

29768

SOBA za radnike sa kupatilom i posebnim ulazom. Svi tro{kovi 8.000 dinara. Telefon 527-993.

29836

Posledwi prijatequ

Raletu

pozdrav

dragom

Mi}i Milo{evi}u

posledwi pozdrav od: Du{ke, Beke i Tileta.

od porodice Salati}.

29847

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminula na{a mama i baka

29842

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

IZDAJEM name{tenu garsoweru od 33m2 u S.Musi}a 17, sa pogledom na park ispred filozofskog fakulteta. Telefon 063/86-00-537, 150E. 29792

Mirjana Rankov SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.100m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 064/639-76-41.

29327 IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822368.

28741

ROLETNE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. 021/500-612, 063/8426-848, 063/84-24-716.

28149 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

29486

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Telefoni: 6618-846, 063/17448-56.

29272 OTKUPQUJEM staro gvo`|e, mesing, bakar, aluminijum, ve{ ma{ine, {porete, automobile na veliko i malo. ^istim podrume, tavane. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

29273

ro|. Suvo~arev

Mi}i Milo{evi}u

Sahrana je u utorak, 31. 5. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Ni{i}.

O`alo{}en sin Jovan sa porodicom.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

29864

29841

dragoj

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ

Mirjani Rankov ro|. Suvo~arev Mnogo }e{ nam nedostajati.

Miodragu - Mi}i Milo{evi}u

Sestra Nada, sestri} Sa{a, snaja Slavica, Joca, Ta{a i baba Ivanka.

Du{an i Nada Stani}.

29865

29863

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 61. godini prestalo da kuca plemenito srce na{eg voqenog

\or|a Krsti}a 1950 - 2011.

Sahrana dragog nam supruga i oca je 31. 5. 2011. na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tuguju za tobom tvoje: supruga Milka i k}erka Tamara.

OG-1

Posledwi pozdrav dragom bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ dragi

Ratomiru Vukovi}u Raletu od: sestre Milanke Zvezdin i brata Milenka Mari}a sa porodicama.

Ratomir Vukovi} Rale 6. 7. 1946 - 29. 5. 2011.

Sahrana je danas, 30. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, na Tranxamentu, u Petrovaradinu.

O`alo{}ena supruga Stoja i unuk Vladimir.

OG-3

OG-2

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 5. 2011. godine preminuo na{ dragi otac, svekar i deda

Dana 28. maja 2011. godine, u 85. godini preminuo je na{ voqeni suprug i otac

Mitar Radoj~i}

od Mele sa porodicom i Cece.

Sahrana je danas, 30. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: sin Rade i k}erka Lidija sa porodicama.

29861

29862

pozdrav

Dana 30. маја 2011. године навршавају се десет тужних и тешких година од када није са мном мој драги пријатељ и сарадник

29

Bela Kemenci

Ratku

Posledwi bratu

ponedeqak30.maj2011.

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

ro|. 14. 1. 1927. dipl. in`. metalurgije

Момчило Новковић Момо Драги Момо, био си и остао велики узор своjим студентима и колегама. Зрачио си снагом, племенитошћу, нежношћу, праведношћу, интелигенцијом и ведрином. Имао си посебан стил комуницирања, обојен љубављу према свим људима, а посебно према својим студентима, сарадницима, породици и комшијама. Ширио си оптимизам. И данас с поносом спомињем твоје име и чувам те од заборава у свом срцу. Много ми недостајеш.

Opro{taj je danas, 30. 5. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Ru`a, sin Zoltan i porodica.

29858

Napustio nas je na{ voqeni

Твој пријатељ и професор Илија 1514-P2

\uri

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 27. 5. 2011. godine preminuo na{ voqeni

\uri

od: sestre \uke sa sinom Goranom i wegovom porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 5. 2011. godine u 63. godini preminuo

Ratko Peri~in

od: sestre Zore, zeta \or|eta, Jace i Qube sa porodicom.

Koliko mi nedostaje{ nikad ne}e{ saznati, a srce boli i ne}e prestati.

Dok mi `ivimo `ive}e{ i ti sa nama.

29853

29851

Neute{ni: majka Milanka, sestra Beba i brat Mi{a sa porodicama.

29840

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

D V ANAE S TOG OD I[WI POM E N voqenom ocu i suprugu

Ritter Tibor - Liba Sahrana je 30. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu (Futo{ki put).

O`alo{}eni: supruga Danica, sin Kristijan, }erka Tina, majka Lulu|a i }ale @are.

29843

Posledwi pozdrav bratu

Ritter Tiboru - Libi

Sahrana je u ponedeqak, 30. 5. 2011. godine, u 16 ~asova, na gradskom grobqu, u Titelu.

Kosti Labusu Koletu 1961 - 1999.

od: Poto{a, snaje Slavice i wihove dece, zetova i snaja.

29850

29845

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj priji

O`alo{}eni: supruga Gospava, sinovi Darko i Neboj{a sa porodicom.

Bol je velika, svakim danom je sve te`e `iveti sa istinom da vi{e nisi sa nama. Svaki korak napred, bez tebe je te`ak.

Mnogo nam nedostaje{.

Supruga Stanka, }erke Jelena i Jovana.

29854

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem saradniku

Libi

voqenom sinu i bratu

\ura| Drini}

Libi

od porodica Kampi} i Kara{.

DVANAESTOGODI[WI POMEN

Kosti Labusu Koletu 1961 - 1999.

Uvek si u na{im srcima, mama Jela i brat Milan.

29670

29669

Posledwi pozdrav

DVANAESTOGODI[WI POMEN dragom zetu

od: Stevice i snaje Tawe sa decom Zoranom i Sandrom i prije Gore.

29844

~ika Raletu

S tugom se opra{tamo od dragog brata, devera, strica i dede

Jeleni Brzak

Jeleni Brzak Neni

Kosti Labusu Koletu 1961 - 1999.

od Ivaninih drugarica Sawe, Tamare, Aleksandre, Cuke i Milene.

od porodice Kantarxi}.

29849

29846

Posledwi pozdrav bratu i kumu

Aleksandru Ilu Kolektiv „KTM TRANS”, Novi Sad.

Posledwi pozdrav dragoj baki

Posledwi prijatequ

pozdrav

od porodice Nedi}: Stevice, Milenka i Verice.

^uvamo te od zaborava, tast Slobodan i ta{ta Rosa.

29839

29837

29668

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena snaha

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena sestra, tetka i baka

Miroslava Na|alin Mira

Miroslava Na|alin

Ratka Peri~ina

Libi Du{ko i Teda sa porodicama.

Jeleni Brzak od: Kante, Hajnalke, Rudike, Valike, Babu{ke, Ban|al Zenepe, Ger~a, [awike, Buca i Mi{ela.

29848

Aleksandru Ilu

preminula u 79. godini `ivota.

Draga na{a Miro, ~uva}emo te od zaborava u na{im srcima.

od porodice [imala.

29852

Porodica Karabasil.

29866

29838

Porodice Na|alin i Baweglav.

Ispra}aj na kremaciju je 30. 5. 2011. godine u 11.15 sati na Gradskom grobqu.

29835

ro|. Bojanovi} preminula u 79. godini.

Draga Miro, po~ivaj u miru.

O`alo{}eni: Nikola Bojanovi}, Zorica Brankovi} i Julijana Janev sa porodicama.

Ispra}aj na kremaciju je 30. 5. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

29834

30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.45 14.00 14.05 14.30 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.10 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.25 00.50

tv program

ponedeqak30.maj2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Знање Питање савести Хроника 56. Стеријиног позорја Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема На трагу природе Бразде Питање савести Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Супа Кухињица Разгледнице Хроника 56. Стеријиног позорја ТВ Дневник ТВ Фонија - квиз Мис YУ, пренос из Куле Чари риболова Војвођански дневник Космос Оружје у рукама, филм Хроника 56. Стеријиног позорја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вести укратко Информативни преглед Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Баразда, ем. за пољопривреднике на мађ.

10.30 Мађарска народна музика 11.00 Ева магазин (мађ)

Црвени нос Књижевни критичар, оштрог језика, због вожње у пијаном стању мора одслужити казну принудног рада за време божићних празника у сервису „Црвени нос” који нуди услуге превожења особа у пијаном стању. За партнера ће добити надобудну књижевницу почетницу ... Улоге: Патрик Хуард, Мишел-Барбара Пелетје, Пјер Лебо, Кристикан Бежан Режија: Ерик Кануел (РТВ 2, 21.30) 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10

Емисија на мађ. Вести (мађ) Трио Десило се Лилихип Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађ. (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани на мађ. Емисија на мађ. Црвени нос, филм Циганско срце

Јутарњи дневник Горе-доле Лов и риболов Еко караван Ружна Бети Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Место злочина: Њујорк Господин Димковић, филм И ја имам таленат Гастрономад Мој рођак са села Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Песма плус бинго Упитник Место злочина: Њујорк Дневник Хотел Вавилон ТВ продаја Ноћни биоскоп Гастрономад Еко караван Око Лов и риболов Кулинарски летопис ТВ продаја Верски календар

07.32 07.40 07.50 08.20 08.30 08.59 09.11 09.31 10.00 11.00 11.01 11.30 12.00 13.00 14.00 14.29 14.41 15.01 15.14 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 21.45 22.05 00.05 00.50 01.50

06.40 07.05 08.35 09.30 10.00

Мишел-Барбара Пелетје

08.00 09.05 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.35 12.50 13.35 15.10 15.59 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.10 23.15 00.00 00.23 01.15 01.30 03.15 03.30 04.03 04.33 05.03 05.23 05.48

09.05 Храна и вино 09.30 Док. програм 10.00 Вести 10.05 НС клинци 10.30 Два света 11.00 Вести 11.05 Серија 12.00 Вести 12.05 Агродан 12.15 Јована суботом 12.45 Неон сити 13.05 Серија 14.05 Ленија 15.00 Вести 15.05 Одељење за убиства 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.45 Радионица 17.15 Неон сити 17.30 Новосадско поподне 18.30 Цртани филм 18.35 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Серија 23.15 Серија

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Холандска лига плеј–оф: Гронинген – Ден Хаг 13.15 Преглед НХЛ 13.45 Атлетика 14.15 Прави НБА 14.45 Шампионат 16.00 Шампионат, финале: Свансеа – Ридинг 18.15 НБА Конференција: Мајами – Чикаго 20.00 Лига 1, финале: Хадерсфилд – Петерборг 22.00 Преглед НХЛ 22.30 ЦХ ТВ: Историја – Играч године 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Шампионат

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 00.00 03.15 04.15 04.30

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм: Дан обуке Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм: Ђавољи адвокат Филм: Женска ствар Жене Ексклузив Експлозив

Ђавољи адвокат Кевин Ломакс је млади, успешни адвокат, у срећном браку са Мери Ен. Одличну адвокатску каријеру и репутацију стиче у малом граду Гејнсвилу на Флориди, а познат је по томе што никад није изгубио ни један једини случај. Улоге: Ал Паћино, Кијану Ривс, Шарлиз Терон, Џефри Џонс, Кони Нилсен Режија: Тејлор Хакфорд (Прва, 21.00)

Ал Паћино

Тако је причао Дарвин Алекс у џунгли У ноћној башти Томас и другари Чувари осмеха 3 Знакопис 2 Изабери своју књигу Једна слика, једна прича Тенис: Френч опен (Ролан Гарос) - преглед дана Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), пренос Животна средина и здравље Европа и Срби 42. Бемус: Свечано отварање 2 Трезор Чувари осмеха Знакопис Изабери своју књигу Једна слика, једна прича Емисија из културе Ово је Србија Све боје живота Културно образовни програм Сав тај плес Разгледница: Сирија Верски мозаик Србије Ад либитум Миксер Ружна Бети Тријумфална капија Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), снимак Драгољуб Ђуричић и пријатељи Трезор: Матуранти Тенис: Френч опен (Ролан Гарос) (р)

Џесика Алба

Фантастична четворка Дугогодишњи сан доктора Рида Ричардса, проналазача, астронаута и научника, близу је остварења. Он би требало да предводи пут у свемир, у центар космичке олује и надјући се да ће, за добробит целог човечанства, тамо коначно открити тајну људског генетског кода. Улоге: Јоан Груфуд, Џесика Алба, Крис Еванс, Мајкл Чиклис, Џулијан Мекмејхон, Кери Вашингтон, Лори Холден Режија: Тим Стори (Авала, 20.30) 06.30 Иза вести 07.00 Маратон 07.55 А шта да радим 08.00 Милица² 09.00 Вести 09.15 Отворени студио 10.15 Љубав у залеђу 11.30 Филм 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Инфо 15.05 Друга страна Србије 16.00 Вести 16.00 Љубав у залеђу 16.55 А шта да радим 17.02 Шарено 18.00 Вести 18.30 Иза вести 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Фантастична четворка 22.30 Доктор Хаус 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм 02.00 Друга страна Србије

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

Арман Асанте

Последица Када након грешке током операције која се лоше заврши, изгуби и посао и могућност да ради као орални хирург, Максу Тајлеру једино преостаје да исценира своју смрт и преузме идентитет свог покојног брата, како би добио новац од животног осигурања. Улоге: Арман Асанте, Лола Глаудини, Рик Шродер Режија: Ентони Хикокс (Б92, 23.50) 05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Супер геније 12.20 Наса мала клиника 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 20.05 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Инсајдер, уживо 23.20 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.05 Вести Б92 23.25 Спортски преглед 23.50 Филм: Последица 01.35 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.25 Доме, слатки доме

06.00 Поље лала 07.00 Добро јутро 09.45 У сосу 10.00 Позови Великог брата 12.00 Забрањена љубав 14.00 Тереза 15.00 Зумба, Зумба 15.30 Гавриловићи - ријалити 16.00 Мала невеста 17.00 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.10 Поље лала 19.00 Моћни ренџери 19.30 Национални дневник 20.00 Велики брат 21.00 Гранд - народ пита 22.15 Наслеђе једне даме 23.00 Велики брат - преглед дана 00.00 Велики брат - без цензуре 00.30 Филм: Карате кид 3 02.30 Филм: Одред алфа 04.00 Филм: Два јахача

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Хорсленд Принцезе сирене Сабринин тајни живот Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Срећна звезда Вести Ћирилица ТНТ Изгубљене године Агенција Вести Играни филм Тагарт Агенција Ћирилица Је л истина

Миломир Марић

Ћирилица Свештеник Дојчило Влајковић је читаву једну деценију исповедао затворенике у Хашком трибуналу, и од њих чуо најневероватније животне приче: како су се нашли у свеопштој трагедији, која је обележила последње балканске ратове. Аутор и водитељ емисије је Миломир Марић. (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak30.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.08 Крстарења светским лепотама: Мадагаскар Морски путеви, док. прог.

11.02 Код Ане 11.14 Треће доба 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.20 Научна петица 15.00 Дарма и Грег 15.25 Глас домовине 16.05 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.15 8. спрат, ток шоу 19.02 Дневник плавуше 19.30 Дневник 20.10 ТВ Бинго 20.35 Пулс Хрватске 21.45 Свет профита 22.30 Дневник 3 23.10 Оркестар младих ЕУ у Загребу 00.40 Додир живота и смрти 01.20 Драги Џоне 01.45 Ксена - принцеза ратница

Иза бе ла Фе ра ри

Збо гом љу ба ви Ђор ђо, ле ви чар ски иде а ли ста ко ји је по стао те ро ри ста, вра ћа се у Ита ли ју из ег зи ла у сре ди шњој Аме ри ци с јед ним ци љем - да за сну је угле дан и нор ма лан жи вот. Ње гов иде а ли стич ки по глед на свет и по ли тич ка уве ре ња уни ште на су у стра шним го ди на ма... Уло ге: Але сио Бо ни, Ми ке ле Пла си до, Иза бе ла Фе ра ри, Али на На де леа Ре жи ја: Ми ке ле Со а ви (Но ва ТВ, 01.50) 08.15 08.30 08.45 09.25 10.25 11.25 12.20 13.05 14.05 15.30 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.05 23.25 01.50 03.45

Бумба Роари Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде Нејт Беркус шоу ИН Победа љубави Најбоље године Мастершеф Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Вечерње вести Ерин Брокович, филм Збогом љубави, филм Медиј

08.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 09.00 Мач 10.00 Шопеновим стопама 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Суђење Богу 13.30 Мистерије историје 14.00 Тијенамен 15.00 Лето љубави 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Прича о Херкулеануму 18.00 Господари рата 19.00 Ми, Европљани 20.00 Рим није изграђен за један дан 21.00 2. св. рат у боји 22.00 Слика девојчице са напалмом 23.00 Лето љубави 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Прича о Херкулеануму

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Рампл Стинскин Острво Корњача Ози Бу – сезона Магарац у купусу Острво Корњача Заоставштина беса Најбољи Последњи кинески цар Ауто-стопер Моје срце Тимочка буна Мирис пожуде Унутрашња звер

06.00 Звездане стазе: Неоткривена земља 07.50 До неба 09.25 Срце од мастила 11.10 Истините приче 12.35 Ловац на уцене 14.25 Породица Адамс 16.05 Корпорацијска храна 17.35 Све моје бивше 19.15 Писма Јулији 21.00 Игра престола 22.00 Калифорнификација 23.05 Рокенрола 01.00 Анђели и демони 03.15 Игра престола

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.00

Закони ред Меклаудове ћерке Ерика Све по закону Вокер, тексашки ренџер Неш бриџиз Филм: Забава не престаје Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш бриџиз Вокер, тексашки ренџер Мистерија Хејвена Добра жена Све по закону Ерика Мистерије Хејвена Филм: Скривени злочини

07.45 Наследници 08.40 Драгон бол З 09.20 Ексклузив с Татјаном Јурић 10.00 Биг брадер - уживо 11.15 Вечера за 5 12.05 Аурора 13.00 Биг брадер - уживо 13.45 Наследници 14.35 1001 ноћ 16.15 Врата раја 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Светац, филм 00.05 РТЛ Вести 00.20 ЦСИ Мајами 01.10 Биг брадер 02.05 Астро шоу

Све тац

Ми ха е ла Мек ма нус

СЕ РИ ЈА

За кон и ред: Оде ље ње за жр тве Ста блер и Манч у сред њој шко ли, у ко ју су до шли да ис тра жу ју смрт јед ног уче ни ка, от кри ва ју клуб уче ни ка у це ли ба ту и гру пу де во ја ка ко је су скло пи ле пакт о то ме да ће оста ти труд не... Уло ге: Крис Ме ло ни, Ми ха е ла Мек ма нус, Ма ри шка Хар ги теј, Ден Фло рек, Ри чард Бел зер Ре жи ја: Деј вид Плат (ХРТ 2, 22.25) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 11.45

20.05 20.45 21.35 22.25 23.10 23.20 00.50

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Твоја сам судбина Лепом нашом Јеловници изгубљеног времена Ритам недеље Мала ТВ Школски програм Теретњак за Африку, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама: Мадагаскар Морски путеви, док. прог. Браћа и сестре Гле Завршни ударац Закон и ред Дневник плавуше Теретњак за Африку, филм Ноћни музички програм

08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Прича из родног града Интермецо 2 Фаџ Ракета Икс-Ем Породични Пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Интермецо 3 Бдење Неда Дивајна Сиквест ДСВ Ричард 3. Утеривач дугова Син Монте Криста

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Госпођа Софел Један круг Украдена срца То је мој живот Повратак у живот Чворови Амерички одметници Коцкари Преварена Ловац на старе коке

12.05 12.45 13.15 14.00 15.30 15.45 16.30 17.20 18.05 18.50

Сај мон Тем плар не ма по ро ди цу, дом, па чак ни пра во име. Ши ром све та по знат је као Све тац због то га што че сто кре и ра ла жне иден ти те те под име ни ма ка то лич ких све та ца, те и као је дан од нај у спе шни јих и нај лу к а ви јих свет ских ло по ва... Уло ге: Вал Кил мер, Ели за бет Шу, Ра де Шер бе џи ја, Ва ле ри Ни ко ла ев Ре жи ја: Фи лип Нојс (РТЛ, 22.00)

Ели за бет Шу

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Справице будућности Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Лов на сабљарке Прљави послови са Питером Шмајхелом 22.50 Прљави послови 23.45 Амерички чопери

08.30 08.45 09.30 10.30 11.00 20.30 20.45 20.50 21.00 21.30 21.35 22.30 23.00 23.30 00.30 01.15

Мотоспортови Бициклизам Тенис Тенис Тенис Тенис Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Супербајк Супербајк Суперспорт Тенис

Umrla sama, s pismima o di ne Pr vog svet skog ra ta Mi le va je pro ve - noj nad grob noj plo ~i sta ja lo je: Mi le va Ein stein, geb. la u Ci ri hu, bri nu }i se za si no ve, bi la je i Ma rity 1875–1948. Bu du }i da se ni ko ni je po bri nuo bo le sna, bez pa ra, jer je Al ber to va fi nan - za wen grob, po sle 25 go di na, da kle 1973. go di ne, sij ska po mo} bi la ne re dov na i ne do voq na. Qu bav wen grob je ras ko pan. Ka da je Mi le va Ma ri} - Ajn i brak Mi le ve i Al ber ta Ajn {taj na, uz Mi le vi no {tajn umr la, to ni je bi la vest za {tam pu u Sr bi ji te {ko pro `i vqa va we bra~ nog bro do lo ma (1916. i Ju go sla vi ji. Tek 2009. go di ne po sta vqe na je no va je pa la u po ste qu), bi li su ko na~ no okon ~a ni spo men-plo ~a na wen grob.

1919. Al bert se oba ve zao da }e po ma ga ti iz dr `a Iako je i ra ni je bi lo do ka za o od re |e nom do va we de ce. U bra ko ra zvod nim pa pi ri ma na la zi la pri no su Mi le ve Ajn {taj no vim ot kri }i ma, ona je se i oba ve za da }e Al bert Mi le vi pre da ti No be - pa da la u za bo rav, a od ne kih kru go va, bli skih Ajn lo vu na gra du, ako je ikad do bi je. Ka da se 1922. to i {taj nu, wen do pri nos je ne gi ran. Pr vi ozbi qan do go di lo, on je Mi le vi pre dao nov ~a ni iz nos na - na u~ nik ko ji je utvr dio da ona pri li kom pi sa wa gra de (121.572 {ved ske kru ne, {to iz no si oko 32.000 ame ri~ kih do la ra). Po sle rat na in fla ci ja znat no je uma wi la vred nost tog nov ca. Mi le va je za deo ovog nov ca ku pi la tri ku }e u Ci ri hu.

Hans Al bert se {ko lo vao u Ci ri hu gde je po stao in `e wer, a Edu ard je stu di rao me di ci nu, ali zbog du {ev ne bo le sti ni je okon ~ao stu di je. Hans Al bert je po sle stu di ja ra dio naj pre u Dort mun du, a po tom u Ci ri hu.

Al bert Ajn {tajn je zbog pro go na Je vre ja u Hi tle ro voj Ne ma~ koj 1933. emi gri rao u SAD. Ima sve do ~e wa o to me da je to kom 1933, pre emi gra ci je, vi |en u No vom Sa du, ali se ni je ja vio biv {oj ta zbi ni ili ne kom po Kad je 1+1 bilo dva: ven~ana fotografija zna ni ku. Ta mo je umro 1955. go di ne. Sa El zom ni je imao de ce. Hans Al bert se sa ~la na ka iz 1905. i ka sni jih, ni je sa mo „ku va la ka svo jom po ro di com, `e nom i dva si na, 1938. go di ne fu”, ve} i ra ~u na la, bio je so vjet ski na u~ nik pre se lio u SAD, a Edu ard je ostao s maj kom. Okon - Abram Jo fe (1955). Po sled wih de ce ni ja u tom po ~ao je svoj `i vot 1965. go di ne u sa na to ri ju mu za gle du naj vi {e je ura dio mr \or |e U. Kr sti}, ro umo bol ne. Hans Al bert je umro 1973. go di ne. Iza |e ni No vo sa |a nin, na sta wen u Slo ve ni ji, kao i dr Han sa Al ber ta ostao je sin Ber nard ro |en 1930. Rast ko Ma gli}, na{ Som bo rac iz Ame ri ke. Da go di ne u Ci ri hu i usvo je na Eve lin. Sin Kla us je Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn- iz la zi iz za bo ra va, i u umro kao de te 7. ja nu a ra 1938. srp skoj i u svet skoj jav no sti, sve do ~e sle de }e ~i Mi lo{ Ma ri} je umro 1922. go di ne i sa hra wen we ni ce. je na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du. Mi le va se Po vo dom 100-go di {wi ce we nog ro |e wa, da kle do pi si va la sa maj kom i se strom. Maj ka Ma ri ja je 1975. go di ne, po sta vqe na je spo men-ta bla na ku }u umr la po ~et kom 1935. go di ne. we nog oca u No vom Sa du, Ki Mi le va je po sled wi put bi la sa~ ka 20. Go di ne 1993. jed na u No vom Sa du 1938. go di ne, ka uli ca u No vom Sa du po ne la je Budu}i da se niko nije da je bo ra vi la kod svo jih ku we no ime. Sred wa teh ni~ ka pobrinuo za wen grob, mo va \o ke i Sa de Ga jin, po ku {ko la u rod nom Ti te lu no si raskopan je 1973. Kada je {a va ju }i da sre di svo ja imo we no ime, a od 2009. i u No vom vin ska pi ta wa po sle smr ti se Sa du. Jed no gra |an sko udru `e Mileva Mari}-Ajn{tajn stre Zor ke. To je na ro ~i to we u Be o gra du na zi va se po Mi umrla, to nije bila vest kom pli ko va na ~i we ni ca da se le vi Ma ri}-Ajn {tajn. Go di ne za {tampu u Srbiji wen brat Mi lo{ ni je vra tio u 1996. u Ka }u, is pred Osnov ne i Jugoslaviji No vi Sad po sle Pr vog svet {ko le, ot kri ve na je bi sta Mi skog ra ta. Vo |en je kao ne stao, le ve Ma ri}-Ajn {tajn, rad ve o- i sve do ne dav no se ma lo zna lo o we go vom `i vo tu. ma po zna tog va ja ra Jo va na Sol da to vi }a. Bi sta Mi le va Ma ri} je u Ci ri hu, bri nu }i se za bo le - Mi le ve Ma ri}-Ajn {tajn, rad va jar ke Ivan ke snog si na Edu ar da, po sled wih de set go di na `i vo - Acin-Pe tro vi}, ot kri ve na je 2002. go di ne is pred ta (1938–1948) pro ve la u usa mqe ni~ kom `i vo tu, Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa ali i uz ogrom nu ko re spon den ci ju, pre sve ga sa si - du. U Srem skoj Mi tro vi ci, is pred zgra de „Srem nom Han som Al ber tom i we go vom po ro di com u skih no vi na”, na ini ci ja ti vu no vi na ra Du {a na Ame ri ci, biv {im mu `em Al ber tom Ajn {taj nom, Po zna no vi }a, 2005. go di ne ot kri ve na je bi sta Mi He le nom Sa vi} u Be o gra du, kao i sa ku mo vi ma Ga - le ve Ma ri}-Ajn {tajn, rad va ja ra Vla di mi ra To jin u No vom Sa du. Po red bri ge za bo le snog si na, vi }a. ima la je i bri ge oko na sled stva ima wa svog po koj Po vo dom obe le `a va wa Svet ske go di ne fi zi ke nog oca. Pra ti la je {tam pu i ra dio, ta ko da je od - (2005) PTT Sr bi je i Cr ne go re iz dao je dve po li~ no bi la oba ve {te na o evrop skim i svet skim {tan ske mar ke sa li kom Ajn {taj na i ko ver tu sa zbi va wi ma ali i o pri li ka ma u Ju go sla vi ji i No - li kom Mi le ve. Go di ne 2005. po ~eo je rad na igra vom Sa du. U pred ve ~er je Dru gog svet skog ra ta, iz - nom fil mu Sen ka, re `i se ra Mi lo {a Jo va no vi }a, ra `a va la je zeb wu i za sud bi nu svog rod nog kra ja. po sce na ri ju Alek san dre Ple sko wi}--Ili}. Glav Umr la je u Ci ri hu 4. av gu sta 1948. go di ne i sa hra - nu ulo gu, lik Mi le ve Ma ri} tu ma ~i glu mi ca Ani we na je na grad skom Nord hajm gro bqu. Na skrom - ca Do bra. Na `a lost, film jo{ ni je za vr {en.

G

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak30.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Но ва рад на сед ми ца за по чи ње ве о ма бур но и при јат но. По ве ћа ње при хо да вам отва ра апе ти те за тро шка ре ње. По слов ни про пи си и прав да на ва шој су стра ни. Зва нич ни на сту пи су ја сни и ди рект ни.

BIK 20.4-20.5.

Ди ван по не де љак за вас. Скло ни сте ле пим ства ри ма, жељ ни љу ба ви и нов ца. То је до вољ но до бар раз лог да ипак ра ди те, да за ра ди те, ка да су вам већ зве зде на кло ње не. Лич на ини ци ја ти ва у све му.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. maj 2011.

При бли жа ва те се ци ље ви ма, из ми чу ћи дру штву, пр ви у тр ци ко ју сте се би по ста ви ли. По слов на си ту а ци ја све је бо ља, са мо бу ди те упор ни. Из гле да да бр же схва та те од дру гих. Тај на љу бав. Ме сец је да нас у зна ку Би ка, ко ји уме да ужи ва. По во дљи ви сте пред при јат ним иза зо ви ма и по зи ви ма дра ге осо бе, ко ја успе ва спон та но да вас опу сти и раз ве се ли. Уго ђа ји и до би ци.

Ду го роч ни по слов ни пла но ви и до го во ри за жи ве ће уско ро. Ва ма пре о ста је да их уте ме љи те и да ље ко м у ни ци ра те, до го ва ра те се са они ма у ко је има те по ве ре ња. Љу бав и ка ри је ра.

По не де љак пред ста вља но ви иза зов за вас. Мо же те оче ки ва ти по бољ ша ње по слов не си ту а ци је, до бре кон так те са ино стран ством и успех у ре а ли за ци ји сво јих да ле ко се жних на сто ја ња. Уте ме ље ност.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Схва ти ли сте већ и при хва ти ли, си лом при ли ка, са мо стал ност и лич ну од го вор ност. Мо ра те би ти стр пљи ви и упор ни. На ви ди ку су про ме не, спо ре али до сти жне, по пут прав де, ко јој те жи те. Са зре ва ње, ста ре ње.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У при ват ном би зни су вам цве та ју ру же. При лив ро бе или нов ца, по слов ни уго во ри, све вам да нас и су тра по пра вља рас по ло же ње. Ви ше осо ба је за ин те ре с о ва но за вас.

По тру ди те се да пре по зна те фо ли ран те и фо ле ре од оних ко ји то ни су, ако их уоп ште има. Ста би лан љу бав ни од нос је ди но је на шта мо же те ра чу на ти у пот пу но сти. Све оста ло је по вр шног ка рак те ра.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш бор бе ни Марс не одва ја се од пре див не Ве не ре. Мо жда и на у чи ка ко то из гле да ка да се опу ште но ужи ва и слу ша дра га осо ба. Тру ди те се да за до во љи те ту ђе зах те ве и оче ки ва ња.

Има те по тре бу да сре ђу је те и уре ђу је те свој жи вот ни про стор. Учи ни те то са да, док још мо же те и же ли те, јер ће ка сни је не што дру го би ти ак ту ле но. До ла зи вам во ља на осо ба. Де лу је те не ка ко без бри жно, од сут но, не до вољ но озбиљ но, док вас по слов но-фи нан сиј ска си ту а ци ја те ра да бу де те до след ни и по ште ни. Пла ни ра ни ро ко ви тре ба да бу ду ис по што ва ни. Ипак, ра ди те кам пањ ски.

TRI^-TRA^

Скри ва го ди не V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

25

B. Palanka

26

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 26 Ni{

27

Evropa Madrid

НО ВИ САД: У по не де љак то пли је и пре те жно сун ча но вре ме.

Rim Ве тар се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на око 26 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: У по не де љак то пли је и пре те жно сун ча но вре Cirih ме. Ве тар се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ње тем пе ра ту ре од 11 до 13 сте пе ни, мак си мал не 26 сте пе ни.

Berlin СР БИ ЈА: У по не де љак то пли је вре ме, на се ве ру пре те жно сун Be~ ча но, а у ју жним пре де ли ма уз сун ча не пе ри о де али и днев ни раз вој обла ка уз са мо ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва то ком по по дне Var{ava ва. Ду ва ће слаб се ве ро и сточ ни и ис точ ни ве тар. При ти сак из над Kijev нор ма ле. Ју тар ње тем пе ра ту ре од 10 до 15 сте пе ни, а мак си мал не од 23 до 28 сте пе на у Ти моч кој Кра ји ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них пар да на Oslo то пло уз пу но сун ча них пе ри о да, али и раз вој обла ка и ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва. У дру гој по ло ви ни сед ми це пар сте пе ни ни - St. Peterburg же тем пе ра ту ре уз че шће пљу ско ве. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти по вољ ни је. Ме ђу тим, због по ра ста днев не тем пе ра ту ре, са ве ту је се ре дов на те ра пи ја и сма ње на ак тив ност, на ро чи то код ста ри јих и осе тљи вих осо ба. У са о бра ћа ју је нео п ход на до дат на опре зност.

25 26 19 28 28 25 26

Глу ми ца Есте ла Во рен мо жда је ус пе ла да по бег не по ли ци ји, али не и сво јим пра вим го ди на ма. На и ме, на кон што је не дав но за вр ши ла у по ли циј ској ста ни ци због во жње под ути ца јем ал ко хо ла от кри ве но је да зве зда фил ма „Пла не та мај му на” има 40, а не 32 го ди не, ка ко је она твр ди ла. От кри ве но је то на кон што су у јав ност про цу ри ли де та љи из по ли циј ског до сјеа пре ма ко ји ма је Есте ла чак осам го ди на ста ри ја не го што се она пред ста вља ла. То са зна ње мо гло би до ве сти у пи та ње брон за ну ме да љу на ју ни ор ском свет ском пр вен ству у син хро ни зо ва ном пли ва њу ко ју је глу ми ца и бив ша пли ва чи ца осво ји ла 1995. ка да је, пре ма по да ци ма у до сјеу, има ла 24 го ди не што је ви ше од до зво ље ног. Во ре но ва је ухап ше на у Лос Ан ђе ле су ка да се ауто мо би лом за би ла у три пар ки ра на аута. У ста ни ци је на па ла по ли цај ца и по бе гла, али је убр зо опет би ла при ве де на.

VIC DANA - Kako sme{ sestri re}i da je glupa? Odmah joj reci da ti je `ao!

- Seko, `ao mi je {to si glupa.

28 26 18 17

Atina

28

Pariz

26

Minhen

27

Budimpe{ta

27

Stokholm

21

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

48 (4)

Slankamen

201 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

109 (4)

Zemun

270 (-8)

Bogojevo

106 (3)

Pan~evo

296 (-6)

Smederevo

462 (-8)

Ba~. Palanka 132 (-5) Novi Sad

134 (-7)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

192 (-4)

S. Mitrovica

206 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (-2)

Beograd

224 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

197 (-9)

NERA

Hetin

96 (-20)

TISA

34 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

58 (0)

Re{ewe iz pro{log broja