Dnevnik 30.maj 2012.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 30. MAJ 2012. gODINE

gODINA LXX BROJ 23450 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

gEODETSKI ZAVOD OBELODANIO BROJ gRA\EVINA KOJE TREBA LEgALIZOVATI ILI SRU[ITI

Na di vqe sa zi da no 1,4 mi li o n zgra da NOVA VLADA I TRE]I PARTNER DEMOKRATA I SOCIJALISTA

Politika 2 Nikoli}: Ne}u biti prepreka

Poqoprivreda

str. 4

Novi Sad

NA PLACU U ULICI FILIPA VI[WI]A 2a U NOVOM SADU

Tek deo {pil a na pos tiz born om stol u

Ra ste no vi Ar hiv gra da

str. 3

INTERVJU str. 9

Vojvodina 12 Od hobija egzistencija

Dru{tvo 13 Jedini kandidat za rektora Miroslav Veskovi} 13 U kolicima ve} od rane mladosti

14 La`e \ole, tambura{ novosadski

Crna 15 Trinaest godina za u~esnike u tu~i

Foto: F. Baki}

Kultura 22 „Povratak u Pariz” Milana Kowovi}a KOD NAS SE ^AK 12,6 ODSTO STANOVNI[TVA BAVI ZEMQORADWOM, STO^ARSTVOM...

U srp skoj po qo pri vre di pre vi {e je po qo pri vred ni ka

str. 6

Foto: N. Perkovi}

Na{ poznati rediteq Egon Savin ove godine je na Sterijinom pozorju u~estvovao s predstavom „Bunar“ mlade autorke Radmile Smiqani}, koja govori o me|uqudskim odnosima u malom bosanskom mestu koje bi, zbog univerzalnosti teme, moglo da se nalazi bilo gde u ovom na{em delu sveta, pa i {ire. Jedna od karakteristika ovogodi{weg Pozorja je da dominiraju rediteqi sredwe generacije koji nagiwu druga~ijem scenskom izrazu. str. 23

7 Zbog bo`anske kapqice cela planeta u gradu 8 Vrti} u Radni~koj ~eka rebalans 9 ^opor lutalica nepobediv

Reporta`e

ЕГОН САВИН, РЕДИТЕЉ ПРЕДСТАВЕ „БУНАР”

Босански универзум наших срећа и несрећа

6 Oblaci prete vo}u 6 Do zemqe ne mogu, subvencije nemaju

KOLIKO U SRBIJI IMA NEZAPOSLENIH I ZABU[ANATA

Oko 670.000 qu di za i sta tra `i po sao i obi ja pra go ve

str. 5

OD NAREDNOg MESECA PRVI NOTARI U SRBIJI

Jav ni be le `ni ci sprem ni za start

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

n OMLADINCI SRBIJE PRED PLASMANOM NA EU

n STONOTENISERKE SENTE OSVOJILE [AMPIONSKU TITULU

n JANKO U DRUgOM KOLU ROLAN gAROSA

JU^E IZME\U NOVOg SADA I RUMENKE

Pe to ro po vre |e no u su da ru str. 15 Vi{e sunca

Najvi{a temperatura 25 °S

2

POLiTikA

sreda30.maj2012.

dnevnik

SUTRA PONOVO PUNE POSLANI^KE KLUPE U DOMU NARODNE SKUP[TINE

Po sla ni ci i Ni ko li} po la `u za kle tvu TOMISLAV NIKOLI] O KONSTITUISAWU VLADE SRBIJE

Ne }u bi ti pre pre ka

Iza bra ni pred sed nik Sr bi je Tom si lav Ni ko li} po ru ~io je ju ~e da si gur no ne }e bi ti pre pre ka kon sti tu i sa wu vla de i ape lo vao na stran ke da se {to pre do go vo re o for mi ra wu vla de jer se ze mqa na la zi u te {koj eko nom skoj si tu a ci ju. Ni ko li} je no vi na ri ma, po sle sa sta na ka sa {e fom de le ga ci je EU u Sr bi ji Ven sa nom De `e rom, po no vio da }e uko li ko mu par ti je ko je ve} vo de pre go vo re o vla di do po ne deq ka ne sa op {te da ima ju par la men tar nu ve }i nu, on kao pred sed nik ot po ~e ti kon sul ta ci je sa stran ka ma shod no

pi ta we ka kva }e bi ti we go va sa rad wa sa li de rom DS Bo ri som Ta di }em uko li ko on bu de na ~e lu bu du }e vla de, Ni ko li} je re kao da Ta di} kao pre mi jer ima pra vo da raz mi {qa o DS-u, dok on sam, kao pred sed nik Sr bi je, ne ma pra vo da raz mi {qa o stra na ka ma ni ti o to me ko je pred sed nik vla de i iz ko je je stran ke. „Ja mo ram sa wim da sa ra |u jem”, re kao je Ni ko li} i do dao da su gra |a ni mo gli da vi de da se Ni ko li} po na {a ona ko ka ko im je i obe }ao u kam pa wi. Ni ko li} je po ru ~io i da kao pred sed nik

Ne odgovaram za ono {to sam govorio pre 10-15 godina Od go vo ra ju }i na pi ta wa ve za na za od no se sa Hr vat skom i Bo snom i Her ce go vi nom, To mi slav Ni ko li} je re kao da je do bio ~e stit ku od am ba sa do ra BiH, da sa am ba sa do rom Hr vat ske ima li~ ne kon tak te i od ra ni je, a da su ne ki po ku {a li da we go ve od no se sa Hr vat skom po kva re, {to je, ka ko je na gla sio, ne mo gu }e.”Ne od go va ram za ono {to sam re kao pre 15 - 20 go di na”, re kao je Ni ko li}.”Ako bi to mo glo ta ko - da se od go va ra za ne {to {to je re ~e no pre 15 ili 20 go di na - ni ko ne bi mo gao da se ba vi po li ti kom.

Ja od go va ram za ono {to sam po ~eo da ra dim od ka ko sam po stao pred sed nik Re pu bli ke”, re kao je Ni ko li}. On je do dao }e na ina u gu ra ci ju u Be o gra du po zva ti i pred sed ni ka Hr vat ske Ivu Jo si po vi }a i po ru ~io da „ni ka da ni {ta ne }e u~i ni ti {to bi po kva ri lo od no se dve dr `a ve i dva na ro da”.

Prijem u prostorijama stranke Ni ko li} je na ja vio i da }e od ~e tvrt ka pre u ze ti po slo ve, po gle da ti ras po red ko ja ga ~e ka, ali da zna da ima oba ve ze ve za ne za UN u Rio de @a ne i ru i u Wu jor ku i da ga po seb no ra du je {to }e u obra }a wu pred Uje di we nim na ci ja ma po ras po re du go vo ri ti iz me |u Fran cu ske i Ne ma~ ke.

Osvr }u }i se na ~i we ni cu da i da qe ko ri sti pro sto ri je stran ke dok ne pre |e u zgra du na An dri }e vom Ven cu, Ni ko li} je no vi na ri ma u {a li re kao „da jo{ uvek uzur pi ra pro sto ri je SNS za sa stan ke, gde se ju ~e po red De `e ra odvo je no sa stao i sa am ba sa do ri ma Ja pa na i Ve li ke Bri ta ni je”. wi ho voj sna zi u par la men tu - na pred wa ci ma, de mo kra ta ma, ko a li ci jom SPS-PUPS-JS. Ni ko li} je do dao i da je i sa mom De `e ru pre neo da `e li da sa ra |u je sa par la men tom na iz bo ru vla de, ali isto ta ko i sa bu du }om vla dom, ko ja god da bu de iza bra na. „Ja ne }u bi ti pro blem da se kon sti tu i {e vla da”, na gla sio je Ni ko li} i po no vio da je neo p- hod no da se vla da for mi ra {to pre zbog te {ke eko nom ske si tu a- ci je u ko joj se ze mqa na la zi. Na

dr `a ve ne }e bi ti su pro sta vqen De mo krat skoj stran ci. „To je te {ko iz ve sti, ali ja sam pot pu no od lu ~an u to me. Vi de li ste i sa mi da je i Ta di} pr vi put na taj na ~in i sam po ~eo da raz mi {qa.

Do sa da to ni je bi lo mo gu }e u Sr bi ji i za to ka `em da je na sta la no ve era”, na gla sio je Ni ko li}.

On je po ru ~io da je to znak da je spre man da sa ra |u je, ali i da tre ba pi ta ti Ta di }a, uko li ko bu de pre mi jer, da li i on na taj na ~in `e li da sa ra |u je.

U Do mu Na rod ne skup {ti ne po sle vi {e me se~ ne pa u ze su tra }e bi ti odr `a ne dve sed ni ce. Na ju tar woj }e bi ti ve ri fi ko va ni man da ti no vo i za bra nih na rod nih po sla ni ka, dok }e na po po dnev noj, po seb noj sed ni ci no vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po lo `i ti sve ~a nu za kle tvu. Od tog mo men ta par la men tar ci ma po ~i we da te ~e ~e tvo ro go di {wi, a pred sed ni ku pe to go di {wi man dat. Sve ~a na ina u gu ra ci ja no vog pred sed ni ka bi }e odr `a na 11. ju na i woj }e pri su stvo va ti po sla ni ci, pred stav ni ci vla de, di plo mat skog ko ra, ver skih in sti tu ci ja, ali i broj ni go sti iz ino stran stva od ko jih su ne ki ve} na ja vi li do la zak.

Tekst za kle tve pred sed ni ka dr `a ve gla si: „Za kli wem se da }u sve svo je sna ge po sve ti ti o~u va wu su ve re no sti i ce li ne te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je, ukqu ~u ju }i i Ko so vo i Me to hi ju kao wen sa stav ni deo, kao i ostva ri va wu qud skih i ma win skih pra va i slo bo da, po {to va wu i od bra ni Usta va i za ko na, o~u va wu mi ra i bla go sta wa svih gra |a na Re pu bli ke Sr bi je i da }u sa ve sno i od go vor no is pu wa va ti sve svo je du `no sti“.

Po pr vi put, na kon usva wa Za ko na u skup {ti ni 2010.go di ne, za kle }e se i par la men tar ci. „Za kli wem se da }u du `nost na rod nog po sla ni ka oba vqa ti pre da no, po {te no, sa ve sno i ver no Usta vu, bra ni ti qud ska i ma win ska pra va i gra |an ske slo bo de i po naj bo qem zna wu i ume }u slu `i ti gra |a ni ma Sr bi je, isti ni i prav di”, gla si za kle tva na rod nog po sla ni ka.

Sed ni ce je sa zva la ak tu el na pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}- De ja no vi}. Kon sti tu tiv nom sed ni com pred se da va }e naj sta ri ji po sla nik, Za ha ri je Tr nav ~e vi} iza bran na li sti LDPa, a po ma ga }e mu ~e tvo ro naj mla -

|ih par la men ta ra ca. Naj mla |a na li sti „Po kre ni mo Sr bi ju” je Je le na Bu di mi ro vi} (27), naj mla |a na li sti „Iz bor za bo qi `i vot” je Jo va na Jok si mo vi} (25), naj mla |a me |u po sla ni ci ma ko a li ci je SPS-PUPS-JS je go di nu da na sta ri ja Ne ve na Sto ja no vi}, a me |u po sla ni ci ma DSS naj mla |a je Bo ja na Bo `i no vi}, ko ja ima 31 go di nu.

Na pr voj sed ni ci, po sla ni ci ma }e bi ti po tvr |e ni man da ti, a

u skup {ti nu u{le pre ko 11 li sta - ko a li ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju” ima }e 73 po sla ni ka, ko a li ci ja „Iz bor za bo qi `i vot” 67, ko a li ci ja SPS-PUPS-JS 44, DSS 21, ko a li ci ja „Pre o kret” 19, URS 16, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra pet, stran ka Su lej ma na Ugqa ni na dva i li ste „Sve za jed no”, Ko a li ci je Al ba na ca Pre {ev ske do li ne i stran ka „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” (NO PO) po jed nog po sla ni ka.

pred vi |e no je i da se iza be ru pred sed nik i pot pred sed ni ci par la men ta, ge ne ral ni se kre tar, for mi ra ni od bo ri i stal ne de le ga ci je pri me |u na rod nim in sti tu ci ja ma.

Ru ko vod stvo par la men ta bi }e iza bra no ka da u skup {ti ni bu de do go vo re na par la men tar na ve }i na, pa sa mim tim ne o~e ku je se da }e se to de si ti ve} su tra, ne go u na stav ku sed ni ce. Pred log kan di da ta za pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je pod no si naj ma we 30 na rod nih po sla ni ka, a za pred sed ni ka }e bi ti iza bran onaj za ko ga je gla sa la ve }i na od ukup nog bro ja par la men ta ra ca.

No vi sa ziv re pu bli~ kog par la men ta, ~i ni }e 36 po li ti~ kih stra na ka, {to je za 14 stra na ka vi {e u od no su na pret hod ni. One su

Na rod na skup {ti na je kon sti tu i sa na ka da se po tvr di man dat dve tre }i ne od 250 po sla ni ka.

Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja do de li la je po sla ni~ ke man da te, shod no za ko nu, po re do sle du na iz bor noj li sti ne sa mo ve li kom bro ju mi ni sta ra ve} i sa mom pre mi jer Mir ku Cvet ko vi }u i we go vom za me ni ku li der SPS Ivi ci Da ~i }u, pot pred sed ni ku Vla de, ~el ni ku PUPS Jo va nu Kr ko ba bi }u. Po sla ni~ ki man dat do de qen je mi ni stri ma ko ji su bi li na li sti „Za bo qi `i vot“ Ra si mu Qa ji }u, Du {a nu Pe tro vi }u, Dra ga nu [u ta nov cu, Vu ku Je re mi }u, Sne `a ni Ma lo vi}, Mi la nu Mar ko vi}, Oli ve ru Du li }u, Go ra nu Bog da no vi }u...Po tom tu su i so ci ja li sti @ar ko Ob ra do vi} i Mi lu tin Mr ko wi} i URS-

„Teh ni~ ki” mi ni stri na dve fo te qe?

Di rek tor kan ce la ri je za me di je Vla de Sr bi je Mi li vo je Mi haj lo vi} ni je mo gao za „Dnev nik“ da po tvr di da li }e pre mi jer Cvet ko vi} i mi ni stri ko ji ma je do de qen man dat bi ti su tra u par la men tu i po lo `i ti po sla ni~ ku za kle tvu.

- To ne znam, o to me od lu ~u ju stran ke na ~i jim li sta ma su iza bra ni- pod vla ~i Mi haj lo vi}.

Iako po usta vu i za ko nu mi ni stri ne mo gu bi ti i na rod ni po sla ni ci, tu ma ~e we Se kre ta ri ja ta za za ko no dav stvo i Mi ni star stva za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu je da, po {to je re~ ka ko na vo de o teh ni~ koj vla di, za ta ko ne {to ne ma smet wi.

- Ne ma smet wi da im se ve ri fi ku ju man da ti i da oba vqa ju mi ni star ske funk ci je do iz bo ra no ve vla de- iz ri ~it je Mi haj lo vi}.- Po Usta vu, kon sti tu i sa wem skup {ti ne pre sta je man dat par la men tu ko ji je iza brao vla du i isto vre me no pre sta je i man dat vla di. Na kon

pre stan ka man da ta, vla da do iz bo ra no ve oba vqa sa mo po slo ve od re |e ne za ko nom, a to zna ~i da ima teh ni~ ki ka pa ci tet, ne pod no si pred lo ge za ko na skup {ti ni i ne do no si od lu ke bit ni jeg ka rak te ra, ali te ku }e po slo ve oba vqa put pu no ne sme ta no- re kao je Mi haj lo vi}. „Ima ju }i u vi du da iz bor no ve vla de ne ko in ci di ra sa kon sti tu i sa wem no vog sa zi va skup {ti ne i da mo `e po tra ja ti me se ci ma, pa ~ak i go di na ma, pot pu no je ja sno da i ciq no i lo gi~ ki tu ma ~e ne od re da ba Usta va i za ko na ne do vo de u pi ta we ovla {}e we vla de ko joj je pre stao man dat da oba vqa te ku }e po slo ve bez ob zi ra {to su po je di ni we ni ~la no vi po sta li na rod ni po sla ni ci”, pi {e u tu ma ~e wu se kre ta ri ja ta i mi ni star stva. Oni upo zo ra va ju da su prot no tu ma ~e we do vo di do si tu a- ci je da dr `a va u kra }em ili du `em pe ri o du osta je bez mo gu} no sti da bi lo ko oba vqa te ku }e i neo d lo `ne po slo ve {to bi ima lo po -

TVIT CRTICA

Ko se qu ti na Mla |u?

Ju ~e se ne ka ko po tre fi lo da su li der URS i we go va stran ka bi li me ta di sku si je na Tvi te ru.

LDP - ovac Dra go Ko va ~e vi} se pi ta : Ovi Din ki }e vi URS-ov ci svi do bi li na log da na vi ja ju za KK „Rad ni~ ki„ iz Kra gu jev ca.Ako Din ki} ne u|e u vla du, {ta }e „Rad ni~ ki„ sle de }e se zo ne.

Na kon {to su iz URS- a sti gle „pret we“ da ne }e u „istu, sta ru vla du“ funk ci o ner te stran ke Si mo Vu ko vi} raz mi {qa ko }e bi ti „osve `e we“ u sle de }em ka bi ne tu „Pret po sta vqam da }e Cvet ko vi} i [kun dri} bi ti NO VA ka drov ska re {e wa, na vo di Vu ko vi} na laj ni.

A sa Tvi te ra su bo ti~ kog funk ci o ne ra DS Dar ka Ma ti }a sti `u „`e qe i ~e stit ke“.

- Din ki }u, na dam se da }e{ u bli skoj bu du} no sti ima ti od li~ nu sa rad wu sa Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va, pa sa Mi ni star stvom prav de- „pre ti“ Ma ti} sa laj ne.

ov ci Ve ri ca Ka la no vi} i Pre drag Mar ko vi}.

Sa dru ge stra ne, Za kon o vla di ka `e da wen ~lan ne mo `e bi ti na dru goj jav noj funk ci ji u dr `av nom or ga nu, or ga nu auto nom ne po kra ji ne, op {ti ne, gra da, gra da Be o gra da, ni ti vr {i ti de lat nost ko ja je po za ko nu ne spo ji va s du `no {}u ~la na Vla de, ni ti stvo ri ti mo gu} nost su ko ba jav nog i pri vat nog in te re sa. ^lan Vla de du `an je da se u sve mu po vi nu je pro pi si ma ko ji ma se ure |u je su kob in te re sa pri vr {e wu jav nih funk ci ja.

Uo~i par la men tar nih iz bo ra u Sr bi ji na ja vqi va no je da }e u bu du }em sa zi vu re pu bli~ kog par la men ta tre }i na po sla ni ka bi ti `e ne, ali }e ih u po sla ni~ kim klu pa ma, na kon {to su po de qe ni man da ti, bi ti ne {to ma we. Od o~e ki va nih 84 u no voj Skup {ti ni Sr bi je bi }e 81 pred stav ni ca lep {eg po la.

Jo{ jed na no vi na ko ja }e sa ~e ka ti na red ni skup {tin ski sa ziv je ste za tre }i nu ma wi broj skup {tin skih od bo ra, ko jih }e ubu du }e bi ti 20, ume sto do sa da {wih 30.

No vi Po slov nik pro pi sao je spa ja we od bo ra za ustav na pi ta wa i za ko no dav stvo, za pra vo su |e, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu, i za obra zo va we, na u ku i teh no lo {ki raz voj. Od bor za ino stra ne po slo ve pre i me no van je u Od bor za spoq ne po slo ve, a deo po sla ni ka bi }e ukqu ~en u rad no vog Od bo ra za kon tro lu slu `bi bez bed no sti. No vi na su i Od bor za di ja spo ru i Sr be u re gi o nu, Od bor za ad mi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat no-imu ni tet ska pi ta wa i Od bor za fi nan si je, re pu bli~ ki bu xet i kon tro lu tro {e wa jav nih sred sta va. Par la men tar ci vi {e ne }e ima ti pri li ku da se de u Od bo ru za omla di nu i sport, pred stav ke i pred lo ge, pri va ti za ci ju i za me |u na ci o nal ne od no se.

S. Stankovi}

U Bri sel pre ko „La po va” Dr `av ni se kre tar u mni star stvu fi nan si ja fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} ju ~e je ob na ro do vao na laj ni: Kre }e mo za Bri sel na fi nal ne pre go vo re pre pre da je pa ke ta za akre di ta ci ju za sa mo stal no ko ri {}e we IPA fon do va. Dve go di ne ra da je za na ma.

Ali ne od la zi se „la ko“ u Evro pu kroz srp ska vra ta. „Gejt na Aero dro mu Ni ko la Te sla. Li ~i mi vi {e na `e le zni~ ku sta ni cu u La po vu“, na pi sao je Ra do sa vqe vi} pred ula zak u avion.

(Ne)pa tri ot ske stran ke Ana li ti ~ar, sa rad nik NSPM Ni ko la Ta na si} osvr nuo se na ka rak ter na {ih par ti ja.

- Ko je su u Sr bi ji pa tri ot ske stran ke, pi ta te. Je su li ovi, ili oni? Bo jim se da bi ti

stran ka u Sr bi ji odav no ve} ne ma ve ze sa pa tri o ti zmom- kon sta tu je Ta na si}.

Pra vi do ma }in Za po sla ni ka DS De ja na Ni ko li }a do bro pi ta we je : [ta zna ~i pred sed nik do ma }in ~o vek?

- Ra zu mem mar ke ting, ali bih vo leo da ne ko de fi ni {e. Pe ~e ra ki ju? No si ka ri ra ni pu lo ver?... u di le mi je Ni ko li}, na kon {to je we gov pre zi me wak iza bran za pred sed ni ka Sr bi je.

Sna ga Val te ra Ka da je u po pu lar nom fil mu Ba ta @i vo ji no vi} us peo kao Val ter da od bra ni Sa ra je vo, ni je ni ~u do {to se we gov stra na~ ki ko le ga iz SPS Bo ris Mi li }e vi} ose }a ta ko si gur nim u we go vom dru {tvu.

Ovo je Val ter, na pi sao je Mi li }e vi} na laj ni, ve ro vat no se na da ju }i da }e sna ga „par ti za na Val te ra“ od bra ni ti po zi ci je SPS u bu du }oj Vla di.

S. St.

sle di ce ko je je te {ko za mi sli ti i {to bi bio svet ski pre se dan.

Na su prot ova kvom sta vu vla di nih prav nih stru~ wa ka sto ji Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ja }e po sve mu su de }i mo ra ti da „pre su di“ u ovom slu ~a ju. U za ko nu pi {e da funk ci o ner mo `e da vr {i sa mo jed nu jav nu funk ci ju, osim ako je za ko nom i dru gim pro pi som oba ve zan da vr {i vi {e jav nih funk ci ja. Iz u zet no funk ci o ner mo `e da vr {i dru gu jav nu funk ci ju, na osno vu sa gla sno sti Agen ci je.

Funk ci o ner ko ji je iza bran, po sta vqen ili ime no van na dru gu jav nu funk ci ju i ko ji na me ra va da vi {e funk ci ja vr {i isto vre me no, du `an je da u ro ku od tri da na od da na iz bo ra, po sta vqe wa ili ime no va wa za tra `i sa gla snost Agen ci je. Uz zah tev, funk ci o ner do sta vqa i pri ba vqe no po zi tiv no mi {qe we or ga na ko ji ga je iza brao, po sta vio ili ime no vao na jav nu funk ci ju.

S. St.

Stran ka ma is pla }en no vac za kam pa wu Za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we za par la men tar ne iz bo re iz jav nih iz vo ra stran ke su, pre ma Za ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, do bi le 0,1 od sto ras ho da re pu bli~ kog bu xe ta, od no sno 890 mi li o na di na ra.

Deo tih sred sta va, od no sno 20 od sto, stran ke ko je su u~e stvo va le u iz bor noj tr ci do bi le su na kon pro gla {e wa iz bor nih li sta, dok je osta tak tih sred sta va, od no sno 80 od sto, ras po re |en stran ka ma ko je su osvo ji le po sla ni~ ka me sta.To zna ~i da je 18 li sta, ko li ko ih je u~e stvo va lo u iz bor noj tr ci, po pro gla {e wu iz bor nih li sta do bi lo ukup no 178 mi li o na di na ra, od no sno sva ka po go to vo 10 mi li o na di na ra. Osta tak od 712 mi li o na di na ra ras po re |en je na 11 li sta ko je su us pe le da u|u u re pu bli~ ki par la ment, sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta.Ta ko je li sta „Po kre ni mo Sr bi ju”(73 po sla ni ka), do bi la 207,9 mi li o na di na ra, li sta „Iz bor za

bo qi `i vot”(67), 190,8 mi li o na di na ra, a ko a li ci ja SPS-PUPSJS(44) 125,3 mi li o na di na ra. De mo krat skoj stran ci Sr bi je(21) pri pa lo je 59,8 mi li o na di na ra, li sti „Pre o kret”(19) 54,1 mi lion di na ra, dok je Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je (16) pri pa lo 45,5 mi li o na di na ra.

Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, ko ji }e ima ti pet po sla ni ka, do bio je 14,2 mi li o na di na ra, stran ka Su lej ma na Ugqa ni na, ko ja }e ima ti dva po sla ni ka, 5,6 mi li o na di na ra, dok su ko a li ci je Al ba na ca pre {ev ske do li ne i „Sve za jed no”, kao i NO PO ko je }e ima ti po jed nog po sla ni ka, do bi le po 2,8 mi li o na di na ra. No vac }e u dr `av nu ka su mo ra ti da vra te Ko mu ni sti~ ka par ti ja, ko ja je osvo ji la 0,74 od sto, So ci jal de mo krat ski sa vez, ko ji je osvo jio 0,43 od sto, Re for mi sti~ ka stran ka, ko ja je do bi la 0,22 od sto, kao i Cr no gor ska par ti ja, ko ja je osvo ji la 0,10 od sto gla so va.

c m y

politika

dnevnik

sreda30.maj2012.

3

NO VA VLA DA I TRE ]I PART NER DE MO KRA TA I SO CI JA LI STA

PO LI TI^KI ANA LI TI ^AR DE JAN VUK STAN KO VI]

Tek deo {pila na postizbornom stolu

Dogovori }e potrajati, sporni MMF i Kosovo

na gla si la je Gru bje {i}, iz no se }i stav jed nog od po ten ci jal nih „tre }ih igra ~a“.

Ka da je u pi ta wu LDP, pot pred sed nik ove stran ke Ivan An dri} iz ja vio je da se iz odr `a nih iz bo ra mo gu iz vu }i dve po ru ke da je odo bren put Sr bi je ka EU i da grad |a ni zah te va ju da se ne {to pro me ni u ra du vla de. To se, pre ma we go vim re ~i ma, mo `e po sti }i ili ta ko {to }e u vla du u}i na pred wa ci ili LDP, a od de mo kra ta i so ci ja li sta za vi si ko ji }e put iza bra ti. An dri} je re kao da LDP za sa da ne u~e stvu je u raz go vo ri ma o no voj vla di, i do dao da }e pri hva ti ti po ziv na raz go vo re sa oni ma ko ji bu du u pri li li ti ka- iz ja vi la je ~lan Pred - ci da ta kve raz go vo re vo de.

Ka ko po je di ni vi so ko po zi ci sed ni {tva URS Su za na Gru bje {i} i na gla si la da tu stran ku o ni ra ni u sa da {woj ko a li ci ji ne za ni ma ju funk ci je, ve} is - ot kri va ju za „Dnev nik“ oko onih kqu ~i vo pro gram i ozbiq nost ko ji bi mo gli da u|u u vlast, ne }e bi ti za ne ma ren ni vla de. Gru bje {i} stav SPC, ali i je re kla da je za U vla du }e u}i pred sed ni ka RS URS naj va `ni je napredwaci ili Mi lo ra da Do di ka, pi ta we da li su kre a to ri vla de LDP, a od demokrata {to je in te re po sle iz bo ra i socijalista zavisi sant no ob zi rom na po dr {ku ko ja je s shva ti li da su koji }e put ove adre se upu }e po treb ne su izabrati na de mo kra ta ma. {tin ske re for (Ivan Andri}, LDP) me. Isto vre me no Stal no pi ta we ona sma tra naj va svih do sa da {wih `ni jim da „kre a to ri vla de” vla da od 2001. go di ne bi lo je i tre ba da bu du sprem ni da tim - u~e {}e ma win skih stra na ka u ski ra de na re for ma ma i iz vla - wi ma. ~e wu ze mqe iz kri ze.

- SVM jo{ se ni ko ni je obra - Ni smo na pra vi li re gi o ne i tio i tra `io raz go vor o for mi u{li u par la ment da bi smo bi li ra wu bu du }e vla de- iz ja vio je za na{ list Ba lint Pa stor, po sla nik ove stran ke ma |ar ske ma wi ne ko ja }e u no voj Skup {ti ni ima ti pet man da ta, ti me i svoj Li der SDA San xa ka, ko ja }e ima ti dva po sla ni ne je ~e ti ri stran ke, a pr vi po sla nik s ro ti ra ju po sla ni~ ki klub, a u pro {lom sa ka, Su lej man Ugqa nin ka `e da }e od lu ~i va ti da li }im jed no go di {wim man da tom bi }e li der PDD zi vu je bi la deo vla da ju }e ve }i ne. }e bi ti deo no ve vla de ka da se we go voj stran ci ne Ri za Ha qi mi. Li der Bo {wa~ ke de mo krat ske za Pa stor je re kao da SVM ne }e ko obra ti. Ugqa nin ko ji je mi ni star u ak tu el noj jed ni ce, ko ja je na par la men tar nim iz bo ri ma na tra `i ti mi ni star ska me sta i Vla di, ka da je u pi ta wu bu du }a, vi di se be u raz vo ju stu pa la u ko a li ci ji „Sve za jed no” sa jo{ ~e ti ri dru ge funk ci je u vla di i da tu Sr bi je i ka `e da je spre man da po mog ne. stran ke na ci o nal nih ma wi na, Emir El fi} re stran ku in te re su je pre sve ga pro - Ve ru jem da }e, uko li ko raz go vo ri o for mi ra - kao je su sa jed nim po sla ni kom sprem ni na raz go gram no ve vla de, re a li za ci ja vi wu vla de bu du te kli na na ~in ka ko se o~e ku je, vo re sa svi ma ko ji po ka `u vo qu da za jed ni~ ki ra {e stva ri iz pro gra ma SVM, i kan di dat za man da ta ra Bo ris Ta di} po zva ti i de na ot kla wa wu pro ble ma u San xa ku. NO PO, na rav no pro e vrop ski ka rak ter pred stav ni ke ma wi na da se ukqu ~e u te raz go vo pre ma re ~i ma je di nog we nog po sla ni ka Ni ko le bu du }eg re pu bli~ kog Ka bi ne ta. re- iz ja vio je li der De mo krat ske uni je do li ne Tu li mi ro vi }a, ne `e li da bu de u sa sta vu bu du }e Ni osta le stran ke na ci o nal nih Sken der De sta ni, deo Ko a li ci je Al ba na ca pre vla de, bi lo ko da je for mi ra, i na ja vqu je da }e ma wi na ko je su u{le u par la ment {ev ske do li ne, ko ja je osvo ji la je dan man dat. ^i si gur no bi ti u opo zi ci ji. za sa da ni su do bi le po ziv za raz go vo re o ula sku u bu du }u vla du, a ve }i na je sprem na da sa ra |u je sa sti u woj u~e stvu ju, ali i uka za la deo vla de sa no vim li ci ma, ali tom vla dom, uko li ko, kao i kod po sla ni~ ka klu ba u Skup {ti ni da je u po li ti ci sve mo gu }e. sta rom po li ti kom, vla de ko ja ne SVM, bu du is pu we ni de lo vi wi Sr bi je, SPS sa 28, PUPS 9 i JS - URS ne }e bi ti deo vla de raz go va ra o pri vre di i sa gra |a - ho vih pro gra ma. sa 7 po sla ni~ kih me sta i da je po ko ju ~i ne no va li ca i sta ra po - ni ma, a pro ble me gu ra pod te pihDra gan Mi li vo je vi} la zni broj sa DS „111“.

For mu la no ve Vla de Sr bi je glav na je po sti zbor na te ma, a za go net ka je tim ve }a {to je jav nost mo gla da ~u je sta vo ve kan di da ta DS za pre mi je ra Bo ri sa Ta di }a i li de re ko a li ci je oko SPS pre sa stan ka iza za tvo re nih vra ta, gde se raz go va ra lo i o „tre }em igra ~u“. Sti gle su oce ne pred kon sul ta ci je u Krun skoj da }e se Vla da br zo for mi ra ti, ve} u ju nu, ali je in te re sant no da li }e im part ner bi ti LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a ko ji se sa ko a li ci jom „Pre o kret“ osvo jio 19 man da ta u srp skom par la men tu ili URS Mla |a na Din ki }a sa 16 man da ta.

I de mo kra te i so ci ja li sti ima Sa mo deo ka ra ta je za sa da iz ju od re |e ne „za mer ke“ na po li ti {pi la na sto lu, a za to vre me pot ku, sta vo ve ili is tu pe Jo va no vi }a pred sed ni ca SPS Sla vi ca \u i Din ki }a, ali je li der so ci ja li ki}-De ja no vi} oce wu je da se ne }e sta Ivi ca Da ~i} re kao da oni mo ~e ka ti kraj wi rok za for mi ra we gu da se slo `e s onim {to od lu ~e vla de, ali i da taj de mo kra te, od no po sao ne }e bi ti sno wi hov li der Nismo napravili za vr {en ta ko br Ta di}. Da kle Jo re gi o ne i u{li u zo kao {to ne ki va no vi} ili Din parlament da bismo o~e ku ju.Ona sma ki}, ili obo ji ca bili deo vlade tra da DS, kao no sa svo jim ko a li se }a stran ka po ci ja ma u pa ke tu, s novim licima, kao igra ~i uz Li ali starom politikom ten ci jal ne vla da ju }e ko a li ci je, stu „Iz bo ra za bo qi `i vot“ na (Suzana Grubje{i}, URS) ima plan ak tiv no sti u ve zi sa ~e lu sa DS ko ja je raz go vo ri ma o for mi ra wu vla de osvo ji la 67 i ko a li cu ju SPSi da je sa sta nak DS- SPS bio pr PUPS – JS sa 44 man da ta za stva vi ko rak u okvi ru tog pla na. Ona ra we skup {tin ske ve }i ne i no ve je po no vi la Da ~i }ev stav da, ako vla de? Ni je na od met u ~i ta voj ra bu de for mi ra na „ve li ka ko a li ~u ni ci „do 126“ pod se ti ti da „mi ci ja”, ne ma raz lo ga da so ci ja li ni ko a li ci ja“ ima mo gu} nost tri

NO PO ne }e, osta li sprem ni

Orlovi}: Vlada s najvi{e 20 ~lanova Pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u- ka Sla vi {a Or lo vi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da stran ke is pu ne pred iz bor na obe }a wa i da no va vla da ne ma vi {e od 20 ~la no va, ukqu ~u ju }i pred sed ni ka vla de, we go vog za me ni ka i mi ni stre. Ka ko je is ta kao, sve par ti je su to kom pred iz bor ne kam pa we in si sti ra le na ~i we ni ci da broj mi ni star sta va tre ba sma wi ti na 16 ili 17.

Ka ko je ob ja snio, iako su ko a li ci je oko de mo kra ta i so ci ja li sta na ja vi le da }e raz go va ra ti o vla di i sa dru gim par ti ja ma, jo{ se ne zna da li }e to u~i ni ti sa Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je ili Li be ral no de mo krat skom par ti jom.”Iako sa da zna mo ko }e bi ti kan di dat DS za pre mi je ra, i da je no vo i za bra ni pred sed nik re kao da }e man dat po ve ri ti ono me ko uspe da obez be di ve }i nu, te {ko je na gra |a ti sa

kim }e (ko a li ci ja oko DS i SPS) raz go va ra ti - sa URS ili LDP”, re kao je Or lo vi}. On je go stu ju }i na RTS re kao da pred satvni ci URS i LDP, ko ja god da u|e u vla du, ne }e mo }i da o~e ku ju mi ni star stva ko ja su o~e ki va li da }e do bi ti pre iz bo ra.

On sma tra da za sve stran ke ko je bu du ~i ni le no vu vla du ima „do sta pro sto ra”, ali sa mo uko li ko bu du bi le sprem ne na kom pro mi se.

REKLI SU Mihajlovi}: Ne mo`e se be`ati od razgovora s MMF-om Funk ci o ner ka SNS Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je ju ~e da se ne mo `e be `a ti od raz go vo ra sa MMFom, jer je ta in sti tu ci ja va `na za pre va zi la `e we kri ze u ze mqi. Mi haj lo vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kla da bu du }a vla da ne mo `e da po beg ne od re ba lan sa bu xe ta, ko ji je neo p hod no spro ve sti, kao i da je ~e ka ju ozbiq ni ko ra ci zbog lo {e eko nom ske i fi nan sij ske si tu a ci je u ze mqi. Ona je kri ti ko va la na ja vu EPS-a o po sku pqe wu elek tri~ ne ener gi je od 1. ok to bra ~i me gra |a ni „pla }a ju ce nu za lo {e upra vqa we pred u ze }em”.Ona tvr di da je EPS uze la kre dit od 80 mi li o na evra za na bav ku bro ji la, a da je po tom, uze la no vi kre dit kod ko mer ci jal nih ba na ka od 60 mi li o na evra za isti po sao. Mi haj lo vi} tvr di da se u po je di nim de lo vi ma Sr bi je, od no sno ta mo gde je DS iz gu bi la iz bo re, ve} ne ko li ko da na gra |a ni ma ga si stru ja.

Trivan: Samo {ire neistine Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van ne gi ra la je ju ~e tvrd we na pred wa ka da se u po je di nim okru zi ma u ze mqi, gde je DS iz gu bio na iz bo ri ma, is kqu ~u je stru ja. „Za i sta ne znam ka ko se od go va ra na po li ti ku ko ja se za sni va na ne i sti ni, ja ne znam da li je uop {te vi {e po treb no ko men ta ri si ti iz ja ve onih ko ji su ~i ta vu po li ti~ ku de lat nost za sno va li na ne i sti na ma. Ne znam da li iko tre ba vi {e da ko men ta ri {e te ne i sti ne ili za po ~e tak da slo bod ni me di ji upra vo to po~ nu da is pi tu ju - da li u Sr bi ji po sto ji ika ka va od go vor nost za ne i sti ne”, re kla je Tri van Ta njug . Ona je upi ta la da li po li ti~ ka stran ka, „ko ja je svo ju po be du za sno va la na pri ~i o iz bor noj kra |i i xa ko vi ma”, ima vi {e pra va da da qe {i ri ne i sti ne i da na ta kav na ~in pro pa gi ra svoj po li ti~ ki rad.

Golubovi}: Tadi}a od naroda otu|ilo okru`ewe An tro po log Za gor ka Go lu bo vi} iz ja vi la je ju ~e da je za otu |e we biv {eg pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a od na ro da kri vo we go vo okru `e we i da su ga za to gra |a ni ka zni li gla sav {i za we go vog pro tiv kan di da ta To mi sla va Ni ko li }a. Ona je re kla da su in te lek tu al ci „za ka za li”, jer je wi hov za da tak tre ba lo da bu de da gra |a ni ma ob ja sne za ko ga tre ba da gla sa ju na pret hod nim iz bo ri ma, te da gra |a ni ma, ko ji su bi li za pro me ne, ni su uka za li da one mo gu da bu du i na go re.Ona je go stu ju }i na TV B92 re kla da Ta di }e vo okru `e we ni je bi lo do bro i da ga je ona na to upo zo ra va la.

Ona je is ta kla da iz bor To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je vi di kao „naj du bqi pad ko ji smo do `i ve li u ina ~e kri vu da voj i vr lo la ba voj ta ko zva noj de mo krat skoj tran zi ci ji”.

Me ni ni je bi lo pro blem {to je Ta di} iz gu bio, ve} {to na na {im iz bo ri ma ni je bi lo do sto jan stve ne kon ku ren ci je”, is ta kla je Go lu bo vi}.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan taj aran `man pod ra zu me va i ra Vuk Stan ko vi} oce nio je da bi ci o na li za ci ju u jav nim fi nan si do go vo ri o for mi ra wu no ve vla - ja ma i u ad mi ni stra ci ji, a to su de iz me |u de mo kra ta i so ci ja li - ne pri jat ne po li ti~ ke od lu ke. I sta mo gli po tra ja ti du `e ne go sad je pi ta we da li }e SPS to {to to jav nost u Sr bi ji o~e ku je, pri hva ti ti, i ako ne, {ta je al zbog raz li ka ko je me |u wi ma po - tar na ti va - ka `e na{ sa go vor nik.

Stan ko vi} ve ru je da uz pre go sto je u po gle du dr `av ne po li ti ke pre ma Ko so vu, ali i po pi ta wu vo re ko ji se vo de iz me |u DS-a i na stav ka sa rad we sa MMF-om. Stan ko vi} je za „Dnev nik” uka zao da za do go vor o ko a li ci ji ni je do voq no uskla di ti sa mo prin ci pe po li ti ke bu du }e vla de ve} i kon kret na re {e wa ko je }e ona re a li zo va ti, od so ci jal no- eko nom skih pi ta wa do ne kih dr `av nih pi ta wa.

- SPS je o~i gled no po ja ~ao na ci o nal nu re to ri ku, {to mo `e da se ~i ta i kao wi ho va `e qa da se mo `da re vi di ra do sa da {wa po li ti ka pre ma Ko so vu ali i pre ma evrop skim in te gra ci ja ma. Ta ko |e, ~u je mo i da so ci ja li sti ne ma ju po zi ti van stav po vo dom aran - ko a li ci je oko SPS-a, po sto je ne `ma na sa MMF-om, dok je DS for mal ni kon tak ti i sa dru gim sprem na da to pri hva ti. Da kle, po li ti~ kim ak te ri ma ko ji bi se po sto ji niz otvo re nih stra tre - mo gli na }i u ko a li ci ji, te da }e {kih pi ta wa i tu ne }e la ko bi ti „pre go vo ri sa tre }im part ne rom po stig nut kom pro mis, a po seb no u bi ti ipak ma we zah tev ni uko li ko sve tlu ~i we ni ce da ni re su sri se na pra vi do go vor na oso vi ni ko ji ma Sr bi ja tre nut no ras po la - DS-SPS”.

On sma tra da op ci ja ve li ke ko `e ni su kao {to su bi li 2008. go di ne, ve} je mno go go re - uka zao je a li ci je tre nut no ni je re al na, upr kos ne kim me on.

Pod se tio je i da Pregovori s tre}im dij skim spe ku la se sa mo uz pri me - partnerom bi}e mawe ci jam u tom po gle du, te da je ve ro nu po sto je }eg spo zahtevni ukoliko se vat no }a da se ona ra zu ma iz me |u Be napravi dogovor na re a li zu je jed na ka o gra da i Pri {ti ve ro vat no }i po ne i u okon ~a wu osovini DS-SPS na vqa wa par la p r e g o v a r a ~ k o g men tar nih iz bo ra. pro ce sa mo `e o~e - Me |u tim, ako vre me bu de pro ki va ti po zi ti van stav Bri se la po pi ta wu da tu ma za po ~e tak pre - la zi lo i ako ne bu de do go vo ra iz go vo ra o ~lan stvu Sr bi je u EU. me |u DS-a i SPS-a, ta ide ja }e Me |u tim, uka zi va wem na po tre bu do bi ja ti na po li ti~ kom i me dij pro me ne po li ti ke pre ma Ko so vu, skom zna ~a ju. Ali, ~ak i tad mi ali i ne gi ra ju }i nu `nost aran - slim da }e pre do }i do po ku {a ja `a ma na sa MMF-om, ka ko ka `e, na pred wa ka da na pra ve vla du sa „SPS je po di gao le stvi cu ja ko so ci ja li sti ma. Uosta lom, ve} je to li ko pu ta re ~e no sa obe stra ne vi so ko„.

- Sa MMF-om bi do {lo do ka - da ve li ka ko a li ci ja ni je mo gu }a kve-ta kve sta bi li za ci je kur sa i pa bi bi lo kraj we neo zbiq no da ob no vi lo bi se po ve re we u kre - se ti sta vo vi po ga ze - za kqu ~io je B. D. Sa vi} dit ni rej ting Sr bi je. Me |u tim, Stan ko vi}.

Nikoli} u Briselu 14. juna Iza bra ni pred sednk Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa op {tio je ju ~e da }e 14. ju na ot pu to va ti u Bri sel gde }e se sa sta ti sa pred sed ni kom Evrop skog sa ve ta Her man Van Rom pe jom i {e fom di plo ma ti je EU Ke trin E{ton.

U Evrop skoj uni ji pri pre ma ju se za po se tu Ni ko li }a i na da ju br zom for mi ra wu vla de i na stav ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, re ~e no je ju ~e u se di {tu Evrop ske ko mi si je.

Upi ta na o pla no vi ma za na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, port pa rol ka {e fi ce di plo ma ti je EU Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i} je re kla da se u Bri se lu na da ju da }e taj di ja log {to pre bi ti na sta vqen na kon {to se u Be o gra du for mi ra vla da. „Po treb no je jo{ do sta ura di ti na teh ni~ kim aspek ti ma di ja lo ga i na im ple men ta ci ji do sad po stig nu tih spo ra zu ma”, re kla je Ko ci jan ~i~.

Ivanovi} najavquje privremena ve}a Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} na ja vio je da }e no va vla da Sr bi je, od mah po osni va wu, for mi ra ti pri vre me na ve }a u op {ti na ma na Ko so vu i Me to hi ji. Sa stav pri vre me nih ve }a }e, ka ko na ja vqu je Iva no vi}, bi ti sli ~an sa sta vu re pu bli~ ke ko a li ci je. „Po pra vi lu, sa stav op {tin skih upra va pre sli ka va sa stav vla da ju }e ko a li ci je na re pu bli~ kom ni vou, jer se sma tra da je do bra ko mu ni ka ci ja iz me |u vla de i lo kal nih sa mo u pra va neo p hod na za do bro funk ci o ni sa we op {ti na”, re kao je Iva no vi}.

DSS: Korak ka ga{ewu institucija Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi} oce nio je da je osni va we pri vre me nih or ga na upra ve na Ko so vu „ko rak ka uki da wu srp skih in sti tu ci ja i na me ta we po li ti~ ke vo qe gra |a ni ma”. „U pr voj fa zi }e bi ti po ga `e na po li ti~ ka vo qa na ro da

i na met nu ti pri vre me ni or ga ni, ali }e se oni pre tvo ri ti u po ve re ni ke za srp sku di ja spo ru na Ko so vu. Ta ko to vi {e ne }e bi ti lo kal na sa mo u pra va, ne go si stem po ve re ni {tva, a to je u skla du sa zah te vom EU da Sr bi ja uga si svo j e in s i t u c i j e”, re k ao je Sa mar xi} agen ci ji.

4

ekonomija

sreda30.maj2012.

dnevnik

SRP SKI PRI VRED NI CI NI SU OP TI MI STI

Eko no mi ju ~e ka te {ko le to Ge ne ral ni i fi nan sij ski di rek to ri pred u ze }a u Sr bi ji o~e ku ju po gor {a we sta wa u pri vre di to kom le ta i je se ni 2012. go di ne, re zul tat je is tra `i va wa ko je je Uni ja po slo da va ca Sr bi je (UPS) spro ve la to kom apri la i po ~et kom ma ja.

An ke tom su ob u hva }e na 24 ve li ka, 39 sred wih i 179 ma lih pred u ze }a ko ja ukup no za po {qa va ju 15.976 za po sle nih li ca.

Pad pro me ta i ku pov ne mo }i gra |a na iz me se ca u me sec, ne sta bil nost i pro me ne kur sa di na ra, du gi ro ko vi pla }a wa (126 da na u pro se ku), pre za du `e nost kod ba na ka i sku pi kre di ti, sa mo su ne ki od do mi nant nih pro ble ma u po slo va wu ko je su iden ti fi ko va li i na ve li po slo dav ci, na vo di se u sa op {te wu UPS-a.

Tu su jo{ i vi so ka op te re }e nost za ra da i broj ni pa ra fi skal ni na me ti i pre ko me re na bi ro kra ti ja ko ja op te re }u je i uspo ra va po slo va we.

NBS

Do ma }in stva vi {e tro {e Po tro {wa do ma }in sta va u pr vom tro me se~ ju ove go di ne je, pre ma pro ce na ma, ostva ri la ne zna tan rast od 0,1 od sto de se zo ni ra no i po zi tiv no uti ca la na bru to do ma }i pro iz vod (BDP), na ve de no je u Iz ve {ta ju Na rod ne ban ke Sr bi je o in fla ci ji.

Na rast po tro {we uka zu je rast pro me ta u tr go vi ni na ma lo, kao naj zna ~aj ni ji in di ka tor, ko ji je, pre ma pro ce ni NBS, u pr vom kvar ta lu po ras tao za tri od sto de se zo ni ra no.

Re al ni pri ho di do ma }in sta va po osno vu za ra da, pen zi ja i so ci jal nih pri ma wa, kao osnov ni iz vor fi nan si ra wa po tro {we, ostva ri li su rast u pr vom tro me se~ ju, ~e mu je naj vi {e do pri neo po rast za ra da.

U pr vom kvar ta lu je za be le `en i de se zo ni ra ni re al ni rast do zna ka, dok su po tro {a~ ki kre di ti ko ri {}e ni u ma woj me ri. In ve sti ci je pri vat nog sek to ra su, pre ma pro ce ni cen tral ne ban ke, u pr vom tro me se~ ju za be le `i le pad od 1,4 od sto de se zo ni ra no i ne ga tiv no uti ca le na kre ta we BDP-a.

Tur ska Sr bi ju vi di kao stra te {kog eko nom skog part ne ra na pu tu ka Evro pi, re ~e no je ju ~e na po slov nom fo ru mu “Tek stil na in du stri ja Sr bi je – {an sa za stra te {ku sa rad wu Sr bi je i Tur ske”.

Ka ko je is tak nu to u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je (PKS), eko nom ski od no si dve ze mqe pro te klih go di na su u uspo nu, a tek stil na in du stri ja mo `e da bu de ve li ka {an sa za stra te {ku sa rad wu Sr bi je i Tur ske. Mi ni star bez port fe qa u Vla di Sr bi je Su lej man Ugqa nin is ta kao je da su in ve sti ci je i za jed ni~ ka pro iz vod wa za tre }a tr `i {ta oko sni ca bu du }e sa rad we srp skih i tur skih pri vred ni ka.

On je uka zao I na zna ~aj tur skih in ve sti ci ja u ne raz vi je na pod ru~ ja Sr bi je, kom pa ni je Xins iz Is tan bu la u Le skov cu i Bo ral Alu mi ni ju ma u Bo qev cu, {to je, ka ko je re kao, pra va po dr {ka eko nom skom raz vo ju na {e ze mqe. Ugqa nin je pod se tio da su Sr bi ja i Tur ska pot pi sa le niz eko nom skih spo ra zu ma me |u ko ji ma je naj va `ni ji Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni ~i jim je stu pa wem na sna gu znat no po ra sla rob na raz me ne i srp ski iz voz. Am ba sa dor Tur ske u Sr bi ji Ali Ri ze ^o lak re kao je da su ti spo ra zu mi osno va sa rad we, ali da tre ba sma wi ti ni vo bi ro kra ti je ka ko bi kom pa ni je lak {e po slo va le.

sol ven stost i{ ~e ku je 11,16 od sto, a ste ~aj 4,95 od sto. Po seb no je za bri wa va ju }a ~i we ni ca da je ukup no 66,12 od sto an ke ti ra nih na ve lo da o~e ku je isti ni vo ili pad pri ho da, {to po ka zu je da su iz gle di za opo ra vak pri vre de, po rast pri ho da i za po sle no sti ve o ma ma li.

U an ke ti pri vred ni ci su ta ko |e upi ta ni da li sma tra ju da je po di za we po re za na do da tu vred nost (PDV) zbog ne do stat ka nov ca u dr `av noj ka si do bro re {e we.

Oko 52 od sto je od go vo ri lo da }e to do ve sti do ve }eg pa da pro me ta u pri vre di zbog ni ske ku pov ne mo }i gra |a na, 25 od sto je od go vo ri lo da je to pri hva tqi vo ako se isto vre me no sma we op te re }e wa za ra da i sma wi broj pa ra fi skal nih op te re }e wa, a 23 od sto je is ta klo da se mo ra ju tra `i ti dru ga re {e wa.

Upi ta ni ko ja su to re {e wa i gde no va vla da mo `e da na |e no vac da po pu ni ma wak u bu xe tu, pri vred ni ci su od go vo ri li da su to pu na

kon tro la jav nih na bav ki, iz jed na ~a va we pro se ka za ra da u jav nom sek to ru sa pro se kom za ra da u pri vre di, pu na kon tro la si ve eko no mi je i ri go ro zna ka zne na po li ti ka u ci qu pre vo |e wa u le gal ne to ko ve.

Pro ce ne me na xe ra u ma lim, sred wim i ve li kim pred u ze }i ma go vo re da bi se sa ove tri me re u

GE O DET SKI ZA VOD OBE LO DA NIO BROJ GRA \E VI NA KO JE TRE BA LE GA LI ZO VA TI ILI SRU [I TI

Na di vqe sa zi da no 1,4 mi li o n zgra da

SA RAD WA SR BI JE I TUR SKE

Za jed no na tre }a tr `i {ta

Od no ve vla de se o~e ku je da sta bi li zu je kurs di na ra, obez be di ve }a sred stva za ula ga we u pro iz vod wu i po dr {ku pla sma nu do ma }e ro be i uslu ga u ino stran stvu, uki ne pre ko broj ne agen ci je, uve de elek tron sku upra vu, ra ci o na li zu je rad po re ske upra ve.

Ta ko |e bi tre ba lo da se sma wi op te re }e wa za ra da i pre po lo vi broj pa ra fi skal nih op te re }e wa, da ubr za pro ce du re oko do bi ja wa gra |e vin skih do zvo la, da re gu li {e ro ko ve pla }a wa i uve de red u jav nim na bav ka ma, po ka za la je an ke ta.

U od go vo ru na pi ta we ka kvi se tren do vi o~e ku ju to kom le ta i je se ni, ve }i na je na gla si la da }e bi ti za do voq no ako ne do |e do da qeg pa da pro me ta ro be i uslu ga.

Po ve }a we pri ho da o~e ku je 17,77 od sto an ke ti ra nih fir mi, a pad pri ho da 39,26 od sto pred u ze }a.

Isti ni vo pri ho da o~e ku je 26,86 od sto an ke ti ra nih di rek to ra, ne -

Gra |a ni ko ji su zi da li sta no ve i ku }e bez gra |e vin ske do z vo l e ima } e vre m e n a jo{ tri go di ne da uz po pust le ga li zu ju svo je gra |e vi ne, uko li ko su ih ra ni je pri ja vi li. Me |u t im, po s ta v qa se pi t a w e ka kva je sud bi na onih obje ka ta ko ji uop {te ni su pri ja vqe ni za le ga li za ci ju, a ta kvih je, pre ma evi den ci ji Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da ~ak 700.000. Na i me, za vr {a va ju } i osni v a w e je d in s tve n og ka ta stra ne po kret no sti {i rom Sr bi je, uz upi sa na 4,5 mi li o na le gal nih obej ka ta, po pi sa na su ~ak bli zu 1,4 mi li o n ne le gal nih. Ako zna mo da je pro te klih go di na za le ga li z a c i j u pri j a v qe n o oko 700.000 obje ka ta, po sta vqa se pi ta we {ta s jo{ to li ko gra |e vi na i ko ja je uop {te wi ho va struk tu ra.

Di rek tor RGZ-a Ne nad Te sla iz ja vio je da Sr bi ja pr vi put u svo joj isto ri ji ima na je din stven na ~in ure |e nu svo jin s ku evi d en c i j u i da }e osni va we ka ta stra ne po kret no sti omo gu }i ti da se ure di ne l e g al n a grad w a i stvo r e uslo vi za raz voj hi po te kar nog si ste ma u na {oj ze mqi. Pi ta li smo u Mi ni star stvu za `i vot n u sre d i n u i pro s tor n o pla ni ra we ka ko }e se ure di ti ne le gal na grad wa i ko ji su to objek ti ko ji su „iz ma kli” pri ja vi za le ga li za ci ju.

U Mi ni star stvu ob ja {wa va ju da se raz li ka iz me |u evi -

Jav ni i po slov ni objekti Na li sti po slov nih zgra da i obje ka ta, 22.262 pri pa da ju drum skom sa o bra }a ju, 12.643 po qo pri vre di, {u mar stvu, lo vu i ri bo lo vu, 5.128 in du stri ji i ru dar stvu, 4.703 elek tro pri vre di, 3.096 na u ci, kul tu ri, obra zo va wu i spor tu, 601 ver skim za jed ni ca ma, 600 `e le zni~ kom sa o bra }a ju, 279 te le ko mu ni ka ci ja ma i in for mi sa wu, 47 va zdu {nom sa o bra }a ju, 43 re~ nom i je zer skom sa o bra }a ju, 88.684 od no si se na osta le po slov ne zgra de i objek te, dok za tri ne ma po da ta ka. den ti ra nih ne le gal nih obje ka ta u ka ta star i onih pri ja vqe nih za le ga li za ci ju po ja vi la za to {to se ve li ki broj obje ka ta na la zi u kom plek su za ko ji je pod ne ta jed na pri ja -

va. Za one, pak, objek te za ko je ni je pod ne ta pri ja va za le ga l i z a c i j u, u Mi n i s tar s tvu pod se }a ju da Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi pred vi |a da gra |e vin ski in spek tor do ne -

se re { e w e o ru { e w u. Nad lel` ni uka zu ju na raz li ku iz me |u ka ta stra ne po kret no sti i evi den ci ja ka ta stra ze mqi {ta i ze mqi {ne kwi ge, jer se u ka t a s tar ne p o k ret n o s ti upi su ju svi objek ti sa prav nim sta tu som ko ji ima ju ne ki od opi sa: obje kat pre u zet iz ze m qi { ne kwi g e, iz g ra | en pre do no {e wa pro pi sa o iz grad wi, iz gra |en kom ple tan ili we gov deo s gra |e vin skom ili s upo treb nom do zvo lom, ili je obje kat iz gra |en bez odo bre wa za iz grad wu (ne le ga lan obje kat). Pre ma prav nom sta tu su objek ta utvr |u je se i upis od go va ra ju }e vr ste pra va na objek tu.

Pre ma pre ci znim po da ci ma RGZ-a, u Sr bi ji je u ka ta star upi sa no ta~ no 1.390.712 obje ka ta bez odo bre wa za iz grad w u, od ko j ih je 639.586 stam be nih zgra da (45,99 od sto) , 613.037 po mo} nih obje ka ta (44,08 pro ce na ta), {to je 90 pro ce na ta svih gra |e vi na evi den ti ra nih bez do zvo le, a osta lo su po slov ne zgra de i objek ti. Svi ovi objek ti upi sa ni su po je di na~ no u ka ta star ne po kret no sti. Ta ko, na pri m er, kod `e l e z ni c e po seb no su evu i den ti ra ne pru ge, uprav n e zgra d e, ma g a c i ni... za ko je je pod ne ta jed na pri ja va za le ga li za ci ju. Iz Mi n i s tar s tva po r u ~ u j u da tre ba da bri nu oni ko ji uop {te ni su pod ne li pri ja vu za le ga li za ci ju. R. Da u to vi}

bu xe tu u{te de lo ili u we ga sli lo vi {e od dve mi li jar de evra, {to bi po kri lo ma wak u bu xe tu i kroz ne ko li ko go di na do ve lo do po ja ve su fi ci ta, ko ji bi se opet mo rao usme ri ti u pro iz vod wu i iz voz, a ne za po de lu pla ta za po sle ni ma u jav nom sek to ru, kao {to je ~i we no go di na ma una zad, na vo di se u sa op {te wu UPS-a.

PRED STA VQEN NO VI SOFT VER

Ob no vqi va ener gi ja u Voj vo di ni Soft ver za for mi ra we elek tron ske in for ma ci o ne mre `e i raz voj qud skih ka pa ci te ta za pri me nu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u Voj vo di ni, ko ji je iz ra dio Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, pred sta vqen je ju ~e u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne. Ovaj pro je kat po dr `a li su Elek tro voj vo di na, JP „Sr bi ja gas” i PKV, a ju ~e je i osno va na i Gru pa ci ja pro iz vo |a ~a i ko ri sni ka ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra.

For mi ra we mre `e i raz voj qud skih ka pa ci te ta, ko ji }e do pri ne ti po ve }a wu ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra ener gi je osnov ni je pred u slov uspe ha, re ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re, a po re ~i ma pred sed ni ka PKV Rat ka Fi li po vi }a, za hva qu ju }i no voj in for ma ci o noj mre `i, ko ja po ve zu je svih se dam re gi o nal nih ko mo ra u Voj vo di ni, obez be |e na je kom plet na in for ma ci ja ve za na za ob no vqi ve iz vo re ener gi je. On je is ta kao da je za in te re so va nih za ula ga we u ovu oblast sve vi {e, te da se o~e ku je po zi ti van uti caj ovog pro jek ta na pri vre du.

Ova in fo ra ma ci o na mre `a omo gu }a va svi ma ko ji su za in te re so va ni za pro iz vod wu ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra, ili nu de opre mu oni ma ko ji se ti me ba ve, da na jed nom me stu do bi ju sve va `ne in for ma ci je ve za ne za ovu oblast, kao i sve po treb ne po dat ke o ovim iz vo ri ma u Voj vo di ni. Po re ~i ma Du {a na Gvo zden ca s FTN-a, u Voj vo di ni je naj zna ~aj ni ji iz vor ob no vqi ve ener gi je bi o ma sa, ali i ge o ter mal ne vo de, ener gi ja ve tra, so lar na ener gi ja, ot pad, ali da je ko ri {}e we ovih iz vo ra ener gi je ve o- ma ma lo, od no sno da u ener get skom bi lan su Voj vo di ne u~e stvu ju s ma we od je dan od sto.

D. Mla |e no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Energoprojekt Entel a.d.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

113,7246

116,0455

118,7145

113,3765

Australija

dolar

1

89,4694

91,2953

93,3951

89,1955

Kanada

dolar

1

88,6741

90,4838

92,5649

88,4027

Danska

kruna

1

15,3031

15,6154

15,9746

15,2562

Norve{ka

kruna

1

15,0866

15,3945

15,7486

15,0404

[vedska

kruna

1

12,6540

12,9122

13,2092

12,6152

[vajcarska

franak

1

94,5814

96,5116

98,7314

SAD

funta dolar

1 1

142,2091 90,6750

145,1113 92,5255

148,4489 94,6536

Cena

Promet

15,38%

3.000

798.000

9,38%

350

1.050

Veterinarski zavod Subotica a.d.

2,00%

306

1.551.335

Veterinarski zavod Subotica a.d.

2,00%

306

1.551.335

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-5,56%

850

429.255

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

1,48%

1.100

660.000

AIK banka a.d. , Ni{

-0,64%

1.401

334.900

1,06% Promena %

381 Cena

109.020 Promet

NIS a.d., Novi Sad

0,51%

588

7.366.743

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,01%

489

496.780

Plana Market a.d., Velika Plana

-18,37%

200

2.960.000

Energoprojekt holding a.d.

1,15%

440

411.140

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-5,56%

850

429.255

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-1,19%

416

45.944

Lasta a.d. , Beograd

-2,98%

228

22.800

Tigar a.d. , Pirot

0,27%

375

375

Go{a FOM a.d. , S. Palanka

-2,50%

390

19.110

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,01%

11.194

12.716.384

-2,22% Promena %

880 Cena

33.440 Promet

2,00%

306

1.551.335

Neoplanta a.d. , Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Philip Morris Operations a.d.

Vojvo|anskih top-pet akcija

94,2918 141,7737 90,3974

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 5. 2012. godine

BELEX 15 (449,63 -0,06)

@itopromet Mlinpek , S. Pazova

Veterinarski zavod Subotica a.d.

V. Britanija

Promena %

Naziv kompanije

Imlek a.d. , Beograd

Promena %

Cena

Promet

0,00

2.400

0,00

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.352

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

1,48%

1.100

660.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

Ravnica a.d. , Bajmok

0,00%

350

154.000

Agrobanka, Beograd

0,00

904

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad

1,06%

381

109.020

Podunavlje a.d. , Beo~in

0,00%

164

18.368

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda30.maj2012.

5

KO LI KO U SR BI JI IMA NE ZA PO SLE NIH I ZA BU [A NA TA

Oko 670.000 qu di za i sta tra `i po sao i obi ja pra go ve VE RO QUB DU GA LI] O KUR SU DO MA ]E VA LU TE

Ja ~a we di na ra sa mo u cr ta nom fil mu

Pad kursa dinara u odnosu na evro posledica je velike tra`we i slabe ponude na deviznom tr`i{tu i ne treba o~ekivati da }e taj pad zaustaviti formirawe nove vlade, a nacionalna valuta }e prestati da slabi kada po~ne da raste industrijska proizvodwa i izvoz, ocenili su danas eksperti u izjavama Radioteleviziji Srbije.

Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije (UBS) Ve ro qub Du ga li} rekao je da je osnovni razlog pada dinara velika tra`wa i slaba ponuda evra na deviznom tr`i{tu, napomiwu}i da je jedan od uzroka slabqewa kursa i pad proizvodwe, {to je kqu~ celog problema. „Ni{ta se bitnije ne}e dogoditi ni na strani ponude, ni na strani tra`we za devizama kada se bude formirala nova vlada”, rekao je Dugali} i naglasio da prioritet nove vlade treba da bude da {to pre nastavi saradwu sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF).

U odgovoru na pitawe da li je mogu}e o~ekivati da }e evro ponovo nekada biti 100 dinara, jer }e sutra pre}i 116 dinara, Dugali} je

rekao da „ako gledamo crtane filmove, mogu}e je da bude i 80”.

Rast kursa dinara do tog nivoa mogu} je samo ukoliko u ovoj godini prodamo Telekom Srbije, da u Srbiju masovno do|u neke velike strane kompanije, da se izvr{i dokapitalizacija banaka u ogromnom iznosu, pove}a konkurentnost privrede i izvoz, naveo je Dugali}.

Umesto odgovora da li je mogu}e da se u bliskoj budu}nosti kurs vrati na oko 100 dinara za evro, on je zapitao ‚‚‚da li je to realno‚‚.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mi haj lo Cr no br wa izrazio je neslagawe sa tezom da svaki dan ~ekawa na novu vladu ko{ta Srbiju 50 miliona evra, ocewuju}i da je taj podatak jedino ta~an u slu~aju prose~ne dnevne cene intervencije centralne banke na deviznom tr`i{tu. Prva stvar koju nova vlada mora da uradi je smawewe nezaposlenosti, naglasio je Crnobrwa.

Prema wegovoj oceni, la`na je slika da „buquk” stranih investitora ~eka pred na{im granicama samo da se formira nova vlada. „To ne stoji, jer je ambijent za poslovawe u Srbiji - ne preterano stimulativan”‚ dodao je on.

Pad proizvodwe, lo{e privatizacije, neulagawe u realni sektor, ekonomska kriza - sve to dovelo je do drasti~nog pada broja zaposlenih u Srbiji. Na evidenciji Nacionalne slu`be zapo{qavawa je vi{e od 770.000 nezaposlenih, a na osnovu podataka ankete Zavoda za statistiku, stvarno nezaposlenih je za oko 100.000 mawe jer je to broj onih koji su prijavqeni, ali aktivno ne tra`i posao ili radi na crno.

Razloga za to je mnogo, a me|u najva`nijima je, svakako, da vaqa pre`iveti svaki mesec, pa oni koji su na evidneciji NCZ, ~esto, svesno, prihvataju poslove koji im ne}e doneti radni sta`, ali }e im doneti neohpodna sredstva za `ivot.

Uz veliki broj nezaposlenih mladih kadrova, sve ~e{}e s vi{om i visokom {kolom, zabriwavaju}e je i to {to je ~ak oko 280.000 nezaposlenih, starijih od 45 godina. Oko 15 odsto wih, {to je vi{e od 35.000 qudi, uop{te ne tra`i posao, pa se slobodno mo`e re}i da oni nemaju nadu da }e ga na}i preko institucije koja je poserednik izme|u wih i poslodavaca, ili sporadi~no rade.

Po svemu sude}i, ogoraman teret ekonomske krize pao je upravo na qude starije od 45 godina, koji su se, odjednom, bukvalno na{li na ulici, nespremni da se suo~e s novom situacijom. Pri tome, re~ je o qudima ~ija se deca, uglavnom, jo{ {koluju i zavise od primawa roditeqa, pa nije te{ko razumeti kako na wih utu~e nemogu}nost da im obezebede i mini-

Go re od go reg Me|u nezaposlenima ima onih koji su bez posla ostali kao tehnolo{ki vi{ak, pa nekoliko meseci, u zavisnosti od du`ine radnog sta`a iza sebe, dobijaju naknadu za nezaposlene i, dok to traje imaju vremena da tra`e posao. Oni se, redovno javqaju u NCS , a uz one kojima je do penzije ostalo malo, ima i onih koji }e, kad naknada prestane da kapqe, ostati dosta godina da bi stekli uslov za penziju. Tako|e, ima i onih koji su dobili otkaz, jer su wihove firme prestala da postoje, bez otpremnine i bez mogu}nosti prekvalifikacije i koji, godinama obijaju pragove NCZ i jednostavno, ne znaju {ta ih je sna{lo. mum `ivotnih prilika i kako se to, naravno, reflektuje na decu.

Jalovi dolasci i prijavqivawa u NCZ, za mnoge je dodatno poni`ewe i zato se, radije odlu~uju da to ne ~ine ili da posao na|u na nekoj drugoj strani. Uz prijavu ili bez we.

Kao i uvek u krizna vremena, na udaru su, naj~e{}e `ene, a budu}i da je na wima, i daqe, bez obzira

na 21. vek, i doma}instvo, one su spremnije da prihvate bilo kakav posao. Naravno, te{ko se odlu~uju da govore javno, jer i bez toga su na margini, a tu je i strah da bi ih kazivawe o onome {to ih mu~i moglo udaqiti od eventualnog dobijawa posla. Zato }ute, odmahuju rukom, s nepoverewem.

A kako i ne bi, kad umesto radnog mesta u banci, i 25 godina sta-

`a, `ena koja se bli`i pedesetoj godini, sada radi na pijaci. Leti, zimi, po ki{i ili vrelini, svejedno. Naravno, dani prolaze, godine tako|e, radna kwi`ica ostaje prazna, ali se mora. I, ponekad nije te{ko, ka`e, jer ima ciq, sin se {koluje, sad bi trebalo da upi{e fakultet, a i mu` je ostao bez posla. Na {altere NCZ i{la je na po~etku, puna nade, a sada vi{e ne, i ne o~ekuje ni{ta, ne samo zato {to je i daqe nezaposlena, ve} zato {to je mnogo mladih bez posla.

Ima i onih koji odlaze da rade na poqima, za nadnicu, mu{karci i na gra|evinu, ali i do tog posla je sve te`e do}i, jer je mnogo nezapsolenih, a biraju se mla|i. Tako za na zapo{qavawe starijih od 45 godina nije zna~ajno pomoglo ni to {to je Vlada Srbije omogu}ila da privatne firme koje ih zaposle godinu dana ne pla}aju porez na zaradu i doprinos za PIO. Jer stariji ne mogu da povuku, veoma ~esto je re~ o qudima sa sredwom stru~nom spremom, bez znawa jezika i, uglasvnom s malo iskustva s radom na ra~unaru, pa je izbor mla|ih radnika boqa opcija.

Kako Srbija postaje sve starija, sve }e vi{e biti onih koji }e biti u penziji ili na putu do we, a ako se ne stvori emabijent u kojem }e se pokrenuti privreda, otvoriti nova radna mesta, zaposliti i mladi, i oni koji imaju isksutvo, a nemaju posao, brojka nezapsolenih }e rasti, a broj izdr`avanih, na buxetu, tako|e.

D. Mla |e no vi}

6

POQOPRivRedA

sreda30.maj2012.

dnevnik

U SRBOBRANU NAJMODERNIJA ENERGETSKA OPREMA

Od slame i struja, i grejawe, i sto~na hrana

SAD JE DOSTA KI[E

Oblaci prete vo}u Ki{a koja }e povremeno padati vreme ponovo biti promenqivo. i narednih deset dana nikako ne Trenutne vremenske prilike odgovara poqoprivrednim usevi- najnepovoqnije su po vo}arske ma, rekli su u Republi~kom hidro- kulture, tvrdi Vo ji slav Stan ko meteorolo{kom zavodu Srbije, vi} iz Privredne komore Srbije. dok poqoprivrednici navode da je Osim obilnih padavina na to, smasunce najpotrebnije vo}u. tra on, uti~e i nedostatak sunca „Vreme }e i narednih 10 dana koje je neophodno da bi plodovi sabiti promenqivo kao i dosad, o~e- zreli. Velike koli~ine ki{e dokuju se lokalni pquskovi i grmqa- nekle uti~u na poqoprivredne vine i sve to nepovoqno uti~e na kulture i wihov razvoj, ali to nepoqoprivredne kulture“, ka`u u }e bitnije uticati na cene ovih RHMZ. proizvoda, naveo je Stankovi}.

Padavina je u ma„Nema razloga ju bilo duplo vi{e da to uti~e na ceKi {a ne }e bit ni je nego {to je to nu. Tr`i{te je ove uti ca ti na ce ne uobi~ajeno za ovaj godine izuzetno po qo pri vred nih perio godine, a kidobro snabdeveno, pro iz vo da {a u ogromnim kocene su pristupa~li~inama nepovoqnije nego ranijih no uti~e i na `ita, ali i na berbu godina. S druge strane, suo~avamo vo}a i povr}a. Osim toga, obilne se s padom standarda, kupovna mo} padavine poma`u rast korova i je sve mawa“, rekao je on otvaraju mogu}nosti za razvoj raStankovi} tvrdi da je dr`ava poznih biqnih bolesti. vukla dobre poteze u pogledu subPrivremena stabilizacija i vencija i najavquje uspe{nu godinu prestanak padavina o~ekuje se u pe- u kojoj bi rast poqoprivrede mogao riodu od 3. do 6. juna, nakon ~ega }e da bude od tri do ~etiri odsto.

Evropa digla rampu za na{ krompir Srbija ponovo mo`e da izvozi krompir u Evropsku uniju jer je ukinuta zabrana uvedena 2000. godine, {to otvara mogu}nost da pove}amo doma}u proizvodwu, izjavio je za Tanjug Bra ni slav Gu lan iz Privredne komore Srbije (PKS).

Krompir bismo, kako je objasnio, mogli da gajimo na 100.000 hektara i godi{we proizvodimo oko milion tona. Proteklih godina ta kultura se u Srbiji prose~no gajila na 78.000 hektara i prose~no smo dobijali po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona. Odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira u EU donela je 24. aprila Evropska komisija jer je u Srbiji iskorewena prstenasta trule` krompira koju je prouzro-

kovala bakterija Cla vi bac ter mic hi ga nen sis se pe do ni cus. U odluci Komisije je navedeno da je od 2009. do po~etka ove godine u svojim izve{tajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorewena ta bakterija.

U PKS podse}aju da se u Srbiji naj~e{}e proizvode dve sorte krompira, „dezire” i „kondor”, a da za to imamo izvanredne uslove, plodno zemqi{te, dobru temperaturu vazduha i zemqe u toku vegetacije ove povrtarske kulture. U EU se godi{we prose~no tro{i 74,7 kilograma krompira po stanovniku, u Nema~koj 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, ^e{koj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbiji tek 35,7 kilograma.

U Srbobranu }e od sutra pa do 2. juna biti izlo`ena u svetu nasavremenija oprema i tehnologija za obnovqive izvore energije.

Prvi put u Srbiji mo}i }emo da vidimo, recimo, mobilnu ma{inu za peletirawe sena i slame, kao i kotlove za sagorevawe peleta, toplotne pumpe, solarne panele kojima mo`e da se proizvodi toplota ali i elektri~na energija...

Izlo`bu organizuje kompanija „Pediment” zajedno sa partnerima iz Nema~ke („Peter Tems„) i Srbije („Trgoauto„ i „Se~om„). Sve }e se de{avati u objektima „Trgoauto logistike”, na putu Srbobran - Feketi}, odnosno na Sala{u 126. Sutra u podne bi}e organizovana i panel diskusija na temu „Obnovqivi izvori energije u jugoisto~noj Evropi - staus, mogu}nosti i izazo-

vi”. Na demonstraciju u Srbobranu, ina~e, pozvane su firme koje proizvode opremu posledwe generacije. Recimo, mobilna peletizerka za slamu i seno, kapaciteta tonu na sat, jo{ uvek je revolucionarni projekt. Na wemu su radile nema~ke firme da bi optimizovale celu ekonomiju lanca snabdevawa finalnim proizvodima, a to su ili pelete od slame i sena koji mogu da slu`e kao gorivo ili sto~na hrana, ili energija koja se od wih mo`e proizvesti.

- Prezentacija i demonstrativna izlo`ba u Srbobranu je poku{aj da komercalizujemo potencijal poqoprivrede s drugom generacijom proizvoda koji se mogu koristiti u proizvodwi energije, a da se znatno smawi po~etna investicija u proizvodno postrojewe - ukazuju organizatori.

S. G.

KOD NAS SE ^AK 12,6 ODSTO STANOVNI[TVA BAVI ZEMQORADWOM, STO^ARSTVOM...

U srpskoj poqoprivredi previ{e je poqoprivrednika Dok silni du{ebri`nici kukaju kako su nam sela sve praznija, to {to je sve mawe je onih koji se u Srbiji bave poqoprivredom, u su{tini je pozitivan pokazateq, ako se ima u vidu ~iwenica da zemqe sa najmawim udelom seoskog stanovni{tva imaju i najefikasniji agrar. Svetska statistika procewuje da }e poqoprivrednika u na{oj zemqi biti sve mawe, te }e se smawivati i wihov udeo u ukupnoj radnoj snazi.

Prema podacima iz baze UNCTAD-a, organizacije Ujediwenih nacija za trgovinu i razvoj, u Srbiji je u 2012. godini broj poqoprivrednog stanovni{tva izneo 563.000 i u~estvovao je u ukupnoj radnoj snazi sa 12,6 odsto. Na 355.000 mu{karaca imamo 208.000 `ena koje su ukqu~ene u poqoprivrednu proizvodwu, dakle, mu{karaca je vi{e za 70,7 odsto.

Ove podatke preneo je portal „Makroekonomija.org” navode}i da je 1992. godine (korigovano za procewen broj u Crnoj Gori) u poqoprivredi bilo 1.218.000 stanovnika, uz udeo od 27,7 odsto u ukupnoj radnoj snazi. Na 630.000 mu{karaca bilo je 588.000 `ena, te je mu{karaca bilo sedam odsto vi{e.

Prema projekcijama, u 2020. godini poqoprivredom u Srbiji bavi}e se 378.000 qudi, uz udeo od 8,3 odsto u ukupnoj zaposlenosti. Mu{karaca }e biti 255.000, a `ena 123.000, te }e mu{karaca biti vi{e za 107

posto. Ina~e, od 1992. godine radna snaga u Srbiji, s tim da podatak nije umawen za onaj koji se odnosi na Crnu Goru, do 2020. godine bi}e pove}ana za

iznositi 70,6 odsto, navodi se na „Makroekonomiji”.

Ina~e, sa udelom od 12,6 odsto poqoprivredne u ukupnoj radnoj snazi Srbija je 112. od

Ve }i udeo po qo pri vred nika u ukup noj rad noj sna zi u Evro pi ima ju sa mo Al ba ni ja (39,6 od sto) i Poq ska (15,4 od sto), a me |u biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma Slo ve ni ja (0,6 od sto), Bo sna i Her ce go vi na (2,5 od sto), pa Hr vat ska (3,7) 3,3 odsto. Pri tome }e biti smawen broj u poqoprivredi za 69 odsto.

Ovi podaci o kretawu ukupne radne snage uporedivi su sa podacima za zemqe u tranziciji, gde se o~ekuje rast za 3,7 odsto, dok su podaci o poqoprivrednoj uporedivi sa razvijenim zemqama gde }e smawewe

181. zemqe za koje postoje uporedivi podaci za 2012. godinu.

Ve}i udeo poqoprivredne u ukupnoj radnoj snazi u Evropi imaju samo Albanija (39,6 odsto) i Poqska (15,4 odsto).

Me|u biv{im jugoslovenskim republikama najmawi udeo ima Slovenija - 0,6 odsto, a potom Bosna i Hercegovina (2,5 od-

O ZADRUGAMA DR@AVA NE MISLI

Do zemqe ne mogu, subvencije nemaju Zemqoradni~ka zadruga u Svilojevu je me|u malobrojnim u Vojvodini i Srbiji koja je pre`ivela sve reforme u poqoprivredi i koja i danas mo`e da ka`e da je uspe{na iako, u pore|ewu sa privatnim firmama u oblasti poqoprivrede, posluje pod nepovoqnijim uslovima.Osnovana je pre 65 godina i proistekla je iz {tedno-kreditne zadruge osnovane 1946. koja je naredne godine prerasla u zemqoradni~ku. U toku proteklih godina nekoliko puta je mewala status i to 1974. godine kada je pripala AIK-u Apatin, a dve godine kasnije u PIK „Prvi maj“. Kao zemqoradni~ka zadruga ponovo radi od 1990.

- Od 1979. godine nije bila u gubitku niti joj je bio blokiran `iro-ra~un. Imamo vi{e radnika sa 35 godina radnog sta`a, a zadruga obra|uje 520 hektara od ~ega je 292 hektara weno, jer je kupqeno wenim novcem, a preostalih 230 hektara je zakup.

Ovih 292 hektara uporno `elimo da upi{emo u katastar kao zadru`nu imovinu jer i ustav garantuje tri vrste imovine - dr`avnu, privatnu i zadru`nu.

Dru{tvene imovine vi{e nema, a ovo na{e zemqi{te se i dan danas vodi kao dru{tveno zemqi{te i ne mo`emo ga upisati

500-600 hektara zadruge nisu potrebne, jer se direktno dogovrajaju sa prera|iva~kom industrijom. Ove godine ponovo ide licitacija za zemqii{te nakon pet godina i mi u startu ne mo`emo dati toliki iznos za zakup jer smo uskra}eni za subvencije.

Od 500 zadruga u Vojvodini likvidno je samo stotinak, nagla{ava Gobor. Krivo je, veli,

privrednom sajmu, gde je predsednik Zadru`nog pokreta Evrope izneo da je ovaj pokret velik, vi{emilionski, {to zaposlenih {to zadrugara. Zadrugari na novi zakon ~ekaju vi{e od deset godina, a tim zakonom treba da se reguli{e imovina i da podstrek zadrugarima da se daqe razvijaju i udru`uju. Pokrenuta je i inicijativa da se u

Na usluzi seqaku

u katastru - ka`e Jo sip Go bor, direktor Zemqoradni~ke zadruge u Svilojevu. - Podnosili smo molbe i `albe, ali uzalud.

Najve}i problem je da ne raspola`emo tom imovinom bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Drugi, jo{ ve}i problem je u tome da zadruga ne dobija nikakvu pomo} ni subvencije od dr`ave, dakle, ne dobijamo 60 dinara po litri goriva a zadruga tro{i godi{we 80.000 litara goriva. Tu smo samo o{te}eni za 4,8 miliona dinara. Ne dobijamo ni 12.500 po hektaru koji obra|ujemo, a to je na 520 hektara novih sedam osam miliona di-

nara. Dakle, ve} u startu smo o{te}eni za oko 12 miliona dinara, a upravo toliko su lane zaposleni u zadruzi izdvojili doprinosa i poreza dr`avi. Nije nam jasno za{to ne mo`emo dobiti tu subvenciju koju dobija privatni sektor kada je odre|ena i uslovqena da je mo`e dobiti registrovano gazdinstvo, a mi smo registrovani me|u prvima. Takav prilaz zadru`nom pokretu i radu ko~i razvoj i sela stare i nestaju, a zadruge kao na{a treba da bude oslanac stara~kim poqoprivrednim doma}instvima jer ovim novim poqorpivrednicima koji obra|uju

Kada je pre deset godina ostao bez posla u Brodogradili{tu Apatin, Be la Ma go vartio se zemqoradwi. Obra|uje oko 14 hektara zemqe koju je nasledio i bavi se ratarstvom.

- S obzirom na to da nemam potrebne ma{ine za obra|ivawe zemqi{ta i skidawe roda, sara|ujem sa seoskom zadrugom i zadovoqan sam jer mogu dobiti sve od repromaterijala do semena ali i predati robu i pitati za savet - ka`e Mago.

- Obra|ujem oko 17 hektara zemqe i to je taman za pre`ivqavawe male porodice. Posledwih 20 godina nismo uspeli da ula`emo ni u kupovinu zemqe ni u mehanizaciju. Imam jedan traktor star 30 i drugi 26 godina i zbog toga mi je pomo} zadruge itekako dobro do{la - ka`e poqoprivrednik La slo Ki{. zadrugarima jer su u~estvovali u izgradwi privrednih kapaciteta uqara, silosa, hladwa~a, {e}erana, a pogre{nom privatizacijom je to oti{lo u privatne ruke.

Ove godine se obele`ava godina zadrugarstva o ~emu je bilo govora i na Novosadskom poqo-

svim selima osnuju zadruge a ni{ta se ne ~ini da se postoje}e sa~uvaju. I sada{wi zakon ka`e da je sva imovina ste~ena poslovawem i radom zadruga da treba da se upi{e kao zadru`na imovina ali za to nema dobre voqe, ka`e Gobor.

J. Prel~ec

sto), pa Hrvatska (3,7), dok Makedonija ima upola mawi udeo poqoprivrednog stanovni{tva u ukupnoj radnoj snazi od Srbije.

Navedimo jo{ neke podatke koji idu u prilog tome da Srbiji treba mawe qudi koji se bave poqoprivredom. Recimo, SAD imaju tek dva odsto poqoprivrednika, a ova oblast u nacionalnom bruto dru{tvenom proizvodu u~estvuje sa 15 osto. Pet odsto poqoprivrednika u EU pravi 15 odsto BDP-a ove zajednice. U srpskoj agrarnoj bran{i ~esto se navodi podatak da farmer u Evropskoj uniji proizvede hrane za 150 qudi, a na{ tek za 20.

Stoga se i „alarmatni” pokazateqi Zavoda za prou~avawe sela, kako }e u Srbiji za 15 godina oko 700 sela ostati bez stanovnika, mogu posmatrati i iz pozitivnog ugla. Jer, u Srbiji se previ{e qudi u Srbiji bavi poqoprivredom, a po tome koliko usta hrane, po ukupnoj ostvarenoj proizvodwi i izvozu, nismo ni blizu evropskim farmerima. ^ini se da poqoprivreda u Srbiji ~esto jeste profitabilna, ali taj profit podeli ogroman broj qudi, te samo malo wih `ivi re la tiv no do bro. Sto ga je upit no i sub ven ci o ni sa we „sitne” poqoprivrede jer zapravo to samo zna~i davawe podsticaja qudima da ostanu na selu i da nastave da se bave najte`im poslovima.

S. Glu{~evi}

EU pretwa hrvatskim sviwama Nova zakonska regulativa Evropske unije u vezi sa Zakonom o dobrobiti `ivotiwa pogodi}e i sto~are, pre svega one koji imau sviwe. Oni }e morati da smawe broj `ivotiwa po jedinici povr{ine te delimi~no da pre|u na pa{wa~ki na~in uzgoja s monta`nim nadstre{nicama.

Zakon, koji je u Hrvatskoj u primeni od protekle godine, precizno odre|uje sve uslove uzgoja sviwa. Izme|u ostaloga, propisuje da svaka nazimica mora imati najmawe 1,65 kvadratnih metara `ivotnog prostora, krma~e 2,25, dok razmak izme|u re{etaka na podovima ne sme biti ve}i od 20 milimetara, kako bi se spre~ile ozlede papaka. Stroga pravila predvi|aju i kori{}ewe posebnih igra~aka za sviwe kako bi im se spre~io stres.

Ve}ini se doma}ih uzgajiva~a sviwa po{tovawe pomenutih brojki s obzirom na veli~inu i uzgojne uslove wihovih improvizovanih farmi ~ini kao nemogu}a misija tako da se u Hrvatskoj mo`e o~ekivati ma|arski scenario, prema kojem je nakon primene EU zakona i u konkurenciji evropskih zemaqa proizvodwa sviwa smawena vi{e od {ezdeset posto.

Vre me pred lo ga za grad ska pri zna wa

NA TVR\AVI OD PETKA DO NEDEQE

@e stok ri tam „Ri tual fe sta” „Ri tual fest” odr `a }e se od 1. do 3. ju na u Bo ri so vom ate qeu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i oku pi }e broj ne umet ni ke, ben do ve i di-xe je ve. U tri fe sti val ska da na po se ti o ci }e ima ti pri li ku da sa zna ju ka ko se pra vi sa und si stem, mo di fi ku ju ne u po tre bqi vi pred me ti, fil ca vu na, na pra vi {a blon, `on gli ra i dru go. Bi }e pred sta vqe ne iz lo `be do ma }ih bren do va ode }e i na ki ta, odr `a }e se kon cer ti i di-xej na stu pi.

U pe tak }e na stu pi tui „Audio Ko lors”, „Di gi tron Sa und si stem” i „Ba ga Sa und” uz po dr {ku no vo sad ske re ge i dab eki pe: Iri Re vo lu {o na, But ce i Ras Mi -

len ka. Su bo ta je re zer vi sa na za Bej slajn pro je kat i „bek tu bek”se si ju, gde }e na stu pi ti dva na est di-xe je va. Tre }i dan obe le `i }e kon cer ti gru pe „Bi cikl„ iz Be o gra da, „Rab L Ka li„, „Mo kar Le bac„ i JKMAMKM iz No vog Sa da i di-xej na stu pi pro du cen ta ko ji ~i ne „Anarh In di rekt Tran smi{n”: Igor Stan gli ski, Slox, Da niel Alek san dar i dru gi. Ulaz na dnev ne pro gra me je slo bo dan, dok je ce na jed no dnev ne ula zni ce za no} ne pro gra me 300 di na ra do po no }i, a 400 di na ra na kon po no }i. Ula zni ce se pro da ju od 21 ~as na ula zu Bo ri so vog ate qea.

A. J.

Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da, po zi va gra |a ne, pred u ze }a, usta no ve i dru ge da pod ne su ini ci ja ti vu za Ok to bar sku na gra du i No vem bar sku po ve qu. Rok za Ok to bar sku na gra du je 15. sep tem bar, a pred lo zi za No vem bar sku po ve qu mo gu da se do sta ve do 1. ok to bra, na adre su Skup {ti na gra da, @ar ka Zre wa ni na 2.

Ok to bar sku na gra du Skup {ti na gra da do de qu je po vo dom 23. ok to bra Da na oslo bo |e wa No vog Sa da, a uru ~u je se kao dru {tve no pri zna we po je din ci ma i ko lek ti vi ma za iz u zet ne re zul ta te u ra du i naj vi {a

Novosadska sreda30.maj2012.

Sam svoj majstor

M

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

la|e generacije dobro zna ju za pri ~e svo jih ro di te qa o tome kako se nekada letovalo opu{teno, i bez mnogo raz mi {qa wa o nov cu. Sa jednom platom ste lagano mo gli da ode te na mo re, provedete tamo dva sedmice i to u hotelu, jedete po restoranima i da vam jo{ u yepu ostane para kada se vratite ku}i. Ta vremena se vratiti ne}e, pa je s obzirom na nema{tinu mnogima more danas samo bledo se}awe, ili `eqa pusta.

Uzimaju}i u obzir pomenutu ~iwenicu neki preduzimqivi qudi su se dosetili da osnuju Udru`ewe gra|ana koje mlade vodi na letovawe u Tursku, [paniju i Gr~ku po veoma povoqnim cenama. Primera radi prevoz i devet no}ewa u Gr~koj tako ko{taju 180 evra i plus jo{

do stig nu }a i ostva re wa u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru gih de lat no sti i ostva re ne re zul ta te u obla sti pri vre de, kul tu re, na u ke, umet no sti, obra zo va wa i vas pi ta wa, zdrav stve noj i so ci jal noj za {ti ti, fi zi~ koj kul tu ri i dru gim obla sti ma u to ku jed ne ili vi {e go di na. S dru ge stra ne No vem bar ska po ve qa do de qu je se po vo dom obe le `a va wa 9. no vem bra 1918. go di ne, ka da je srp ska voj ska oslo bo di la No vi Sad i 25. no vem bra 1918. go di ne, ka da je Ve li ka Na rod na Skup {ti na Sr ba, Bu we va ca i dru gih Slo ve na Ba na ta, Ba~ ke i Ba ra we, do ne la od lu ku o pri sa je di we wu Voj vo di ne Sr bi ji.

D. Ig.

ne{to novca za provod i ostalo tro{karewe garantuje fini provod za vi{e nego pristojne novce.

Ovo je sjajna prilika za sve one koji su davno, ili ni ka da, pu to va li u ino stranstvo da iza|u malo iz ze mqe, fi no se od mo re, provedu i vide ne{to novo.

Mladima }e se ova varijanta posebno dopasti jer je sve za ~i we no `ur ka ma u klubovima gde se ulaz ne napla}uje, a obezbe|en je i popust na pi}e. Zna~i, sve je maksimalno ude{eno kako bi se iza{lo u susret onima koji novca nemaju na bacawe a voleli bi da leto ne provedu sa nogama u lavoru.

Ako ima te do 35 go di na, `eqni ste dobrog provoda i to po pristojnoj ceni, onda je sve navedeno pravi izbor za vas.

B. Markovi}

U DOMU VOJSKE SRBIJE

Su tra sa jam an ti kvi te ta Tra di ci o nal ni pro le} ni sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, 114. po re du, odr `a }e se su tra od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. U~e stvo va }e pre ko 50 iz la ga ~a sa pre ko 15.000 pred me ta iz da le ke pra i sto ri je, an ti~ ke Gr~ ke, sta rog Ri ma, drev ne Ki ne i sred weg ve ka. Odr `a }e se i tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja, kao i bes plat na pro ce na pred me ta. Or ga ni za tor saj ma je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”.

G. ^.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci po po zi vu, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

V remeploV

Ob ra do va li se {e {iryiji U No vom Sa du je ra di lo do sta ra zno vr snih za na tli ja, ali {e {ir xi ja u we mu ili ni je bi lo, ili je {e {ir xij sku ra di o ni cu dr `ao sa mo je dan ~o vek. Za to su se i nad le `ni u Ma gi stra tu ob ra do va li ka da im se 30. ma ja 1800. obra tio Jo `ef Ma u rer, ko ji je za nat iz u ~io kod je di nog no vo sad skog {e {ir xi je S. Ga {pa ra i za tra `io do zvo lu da otvo ri svo ju rad wu. Od go vo re no mu je da }e to mo }i od mah da u~i ni, po {to esnaf u Bu di mu do bro oce ni we gov re mek (pred met ~i jom iz ra dom on po ka zu je svo je za nat sko ume }e).

N. C.

SUTRA PO^IWE 47. SVETSKI KONGRES VINSKIH VITEZOVA

Zbog bo `an ske ka pqi ce ce la pla ne ta u gra du Svet ski kon gres vin skih vi te zo va, 47. po re du, po ~i we su tra u No vom Sa du, a do 6. ju na, ka da se za vr {a va, pro gram }e se od vi ja ti jo{ u Srem skim Kar lov ci ma, Su bo ti ci, Iri gu, Be o gra du, To pli, Vr {cu i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji No vog Sa da (TONS). U ra du ovog sku pa u~e stvo va }e vi {e od 120 ~la no va Me |u na rod ne fe de ra ci je Ba hu so vih brat sta va iz 17 ze ma qa sa svih kon ti ne na ta, me |u ko ji ma je naj ve }i broj , wih ~ak 45, iz Ame ri ke.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Or ga ni za ci o nog od bo ra i Udru `e wa Evrop ski vin ski vi te zo vi „Sve ti Ge or gi je” pro kon zu la Alek san dra Ko ji }a, Sr bi ja je igrom slu ~a ja ove go di ne po sta la do ma }in kon gre sa, po {to je Por tu ga li ja ot ka za la or ga ni za ci ju, a na kon {to je pred sed ni ka Me |u na rod ne fe de ra ci je Ba hu so vih brat sta va Klod Xons ob i {ao na {u ze mqu i uve rio se da kod nas po sto je uslo vi za ta ko ne {to.

Vla snik Vi na ri je „Ma~ kov po drum” Sa va Jo ji} is ta kao je ju ~e da je ovaj kon gres od li~ na pri li ka za pro mo ci ju Sr bi je i

we nih vi na i do dao da }e u we go vom vi no gra du, ako vre men ski uslo vi to do zvo le, u~e sni ci ima ti pri li ku da pro ba ju tra di ci o nal ni „pu dar ski do ru ~ak”, te pe ~e nog vo la s ra `wa. U slu ~a ju

lo {eg vre me na, sve to od i gra }e se u pro sto ri ja ma vi na ri je.

Vin ski vi tez Ne nad Ber met Aleks Rat ko vi}, ~i ji lik u srem skoj no {wi sa fla {i com ber me ta je zva ni~ ni po klon su ve nir kon gre sa, na po me nuo je da je u su sret ovog vin skog vi te {kog sku pa odr `an tur nir u ro zeu, na kom je u~e stvo va lo 20 pro iz vo |a ~a ovog vi na iz Sr bi je, Ma ke do ni je, Slo ve ni je i Cr ne Go re. Po bed nik

„Park”. Aka dem ski deo bi }e odr `an 4. ju na u Rek to ra tu Be o grad skog uni ver zi te ta, ka da }e stru~ ni sa rad nik u Mi ni star stvu po qo pri vre de Dar ko Jak {i} go vo ri ti o pla no vi ma raz vo ja srp skog vi nar stva, a prof. dr Slo bo dan Jo vi} sa Po qo pri vred nog fa kul te ta u Ze mu nu odr `a }e pre da va we o vi ni ma Sr bi je. U~e sni ci }e to kom ob rav ka u Sr bi ji po se ti ti Vi na -

U radu skupa u~estvova}e vi{e od 120 ~lanova Me|unarodne federacije Bahusovih bratstava iz 17 zemaqa sa svih kontinenata, me|u kojima ih je najvi{e iz Amerike, i to wih 45 tur ni ra je Vi na ri ja „Axi}” iz Te me ri na, dru go me sto je pri pa lo vi na ri ji „Ve ri tas” iz Srem skih Kar lo va ca, tre }u po zi ci ju je za u ze la vi na ri ja Ga vre Bo ti }a iz ^u ru ga, a ~e tvr tu vi na ri ja „Kr go vi}„ iz Pod go ri ce.

Zva ni~ no otva ra we kon gre sa je su tra u 19.30 sa ti u ho te lu

ri je „Di bo nis„ na Pa li }u, Vin ski dvor u Haj du ko vu, „Ma~ kov po drum” u Iri gu, „Kra qev po drum”u To po li, vi na ri ju „Ti mo ti je vi}„ kod Aran |e lov ca, po drum „Vr {a~ kih vi no gra da„ i jed nu vi na ri ju u Gu du ri ci.

Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

Pro mo ci ja kwi ge Vla di mi ra Jo ka no vi }a Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Iz let iz ni {ta vi la”, auto ra Vla di mi ra Jo ka no vi }a, odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Ga le ri ji Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka u No vom Sa du, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Go vo ri }e Pe ro Zu bac, prof. dr Dra gan Sta ni} i prof. dr Mi lo rad @i ki}.

G. ^.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va Uli ca vla di ke ]i ri }a, Bra ni sla va Bo ro te, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a do cr kve par na stra na, od 8 do 9.30 ~a so va Uli ca Ka ra |or |e va 70, Par ti zan ska 15-1 (ne par na stra na), Te me rin ska 93-81 (ne par na stra na), od 12 do 14 ~a so va Bu le var voj vo de Ste pe 48-60 (zo na ma le pri vre de). ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ka lu |e ri ca i deo vi kend na se qa Ma la Te ste ra. Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qa Li pa ri ja i Bre sto vi. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qu Kli sa. ^e nej: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa, od 8.30 do 12 ~a so va Sa la {i 141-144, 422, 137,

136, 139 i sa la{ Br za ko vi, [ko la „Mi lan Pe tro vi}”. Ba no {tor: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Gra di na. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 12 ~a so va Uli ca ^e ti nar ska 123, 2-20, 91a, Pan ~i }e ve omo ri ke ce la, Bra ni sla va Bu ku ro va 42, Je le ne Lo za ni} 2-12, 3-5, Ali be go vac 2 1-7, 2-8, Da ke Po po vi} 1-23, 4-28. Ve ter nik: od 8.30 do 10.30 ~a so va Uli ca Ive Lo le Ri ba ra 5165a, 54-66, Knin ska 118-120, Kra ji {ka 2-12, 1-5, Aba cij ska 2, 1, Ru zma ri no va 2, 1-7, Qu ti ce Bog da na 1-5, Ve le bit ska 1, 5, Uli ca No va pre ma Fu to gu 2-10, No vo sad ska 26, 25, Uli ca No va 2 4-34, 3-19, Re pu bli ke Srp ske 137, Ko sov ke de voj ke 2-4, 1-7, od 12 do 14 ~a so va deo na se qa Ve ter nik od cen tra pre ma cr kvi i Do wi {u ma ma, Crp ka Ve ter nik.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda30 . maj2012.

dnevnik

ZIG nu di se dam pla ce va

Vr ti} u Rad ni~ koj ~e ka re ba lans

Pr va fa za ra do va na iz grad wi vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci je go to va, a pre ma re ~i ma di rek to ra Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo„ Bo ri sla va Sa mar xi }a, tre nut no se ~e ka no vac za iz grad wu dru ge fa ze.

- O~e ku je mo da se no vac pre ba ci po sle re ba lan sa bu xe ta, ko ji }e naj ve ro vat ni je bi ti ka da se for mi ra no va grad ska vla da i no vo grad sko ve }e. Na dam se da }e to bi ti usko ro, jer bi bi lo do bro da vr ti} po~ ne da ra di u sep tem bru, kao

U “Ra do snom de tiw stvu” za sa da ne `e le da kal ku li {u ko li ko }e de ce osta ti na li sti ~e ka wa, ali je si gur no da }e, kao i pret hod nih go di na, od gra da tra `i ti da se upi {e 20 od sto vi {e ma li {a na od pred vi |e nog bro ja. Pod se ti mo, po Za ko nu o pred {kol skom obra zo va wu u gru pa ma bi za uz rast od jed ne do dve go di ne tre ba lo da bu de dva na e- sto ro de ce, u gru pa ma de ce od dve do tri go di ne 16 ma li {a na, a od tri do ~e ti ri go di ne dva de set .

Za uz ra snu gru pu od 4 do 5,5 go -

Kada bude zavr{en, ovaj vrti} }e mo}i da primi oko 350 mali{ana, {to bi trebalo da re{i pitawe sme{taja dece u PU “Radosno detiwstvo” {to smo i na ja vi li - is ti ~e Sa mar xi}.

Ina ~e, ka da bu de za vr {en ovaj vr ti} }e se pro sti ra ti na 3.500 kva drat nih me ta ra, ima }e 19 rad nih so ba i mo }i }e da pri mi oko 350 ma li {a na, {to bi tre ba lo da re {i pi ta we sme {ta ja de ce u ovoj usta no vi.

Za pr vu fa zu ra do va iz dvo je no oko 50.000.000 di na ra.

di na go di na za kon pro pi su je gru pu od 22 ma li {a na, dok bi u gru pi de ce od 5,5 go di na do po la ska u {ko lu (pri prem na gru pa) tre ba lo da bu de 26 de ce. Me |u tim, ovaj broj u No vom Sa du da le ko pre ma {u je op ti ma lu, po seb no ako se ima u vi du da u gru pa ma od ja sli ca do pred {kol skog bo ra vi i po 35 do 36 ma li {a na.

Q. Nato{evi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„No ve le o `e ni” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na po klon do¬bi¬ja ju kwi gu „No ve le o `e ni” Ive An dri }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ci klus “No ve le o `e ni” pred sta vqa su bli ma ci ju An dri }e vog umet ni~ kog sa gle da va wa i raz u me va wa `e ne kao te me u we go vom

pri po ve da~ kom opu su. U pr voj no ve li iz dav ne 1920. go di ne kwi `ev no se uob li ~a va mi sao o taj no vi tim i ~e sto ne pro hod nim pu te vi ma ko ji vo de do `en skog sr ca („Put Ali je \er ze le za“). U tri no ve le iz ka sni jeg pi {~e vog stva ra la {tva go vo ri se o ne sre} noj ili pred o dre |e noj sud bi ni `e ne u vre me tur ske upra ve u bo san skom vi la je tu („Ma ra mi lo sni ca“, „Ani ki na vre me na“, „Ne mir na go di na“). Naj zad, neo bi~ na pri ~a „Je le na, `e na ko je ne ma“ za pra vo je An dri }e va pred sta va o `e ni kao me ta fo ri, pro jek ci ji ~o ve ko ve po tra ge za smi slom, hi me ri ko ju ne mo `e da do seg ne, ali za ko jom ve~ no ~e zne, u snu i na ja vi.

N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Qu bav i pri vr `e nost” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Qu bav i pri vr `e nost „ Eri ke Xejms u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. @i vot Ha ri jet Svi od vi ja se ba{ ona ko ka ko ga je ona za mi sli la: ima uspe {nu ka ri je ru, sop stve ni stan iz sno va i no vog de~ ka. Me |u tim, wen sa vr {e ni svet iz ko re na me wa u`a sna sa o bra }aj na ne sre }a ko ja }e od ne ti `i vot we ne se stre i ze ta. Ha ri jet ni ka da ni je bi -

la maj ~in ski tip, ali sa da mo ra da pre u zme bri gu o svo joj se stri ~i ni i se stri }u – ne ma iz bo ra osim da osta vi svoj sta ri `i vot i vra ti se u ku }u u ko joj je od ra sla. Wen no vi kom {i ja, Vil Hart – raz ve de ni otac dve ti nej xer ke – ta ko |e sma tra da mu je `i vot sa vr {en. On ~vr sto ve ru je u to da tre ba `i ve ti u sa da {wo sti, ima od li ~an od nos sa svo jim }er ka ma i ne sum wa da je na pra vio pra vi po tez ka da je uspe {nu advo kat sku ka ri je ru za me nio tr go vi nom an ti kvi te ti ma.

Ipak, sud bi na nam ni ka da ne do zvo qa va da se pre vi {e opu sti mo – jed no za pa wu ju }e ot kri }e pre o kre nu }e ~i tav we gov `i vot. Ha ri jet i Vil pri nu |e ni su da se su o ~e sa ne da }a ma i iz gra de se bi no vu bu du} nost – ali da li }e im to po }i za ru kom?

A. Va.

Sti ho vi i ko la `i u Grad skoj bi bli o te ci Kwi ge „Uku }a ni `i ve ku }e - du {a i sr ce u srp skom pe sni {tvu” i „Ja uk Va se qe ne - pe sme” auto ra Ra {e Pe ri }a i iz lo `ba ko la `a „@an ka u mom snu” autor ke Ve ri ce Mi lo {e vi} bi }e pred sta vqe ni ve ~e ras u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Go vo ri }e Mir ja na An |el ko vi}, An |el ko Er de qa nin i auto ri.

N. R.

uli ci i svi su pred vi |e ni za objek te iz obla sti ter ci jal nog i se kun dar nog sek to ra. Tro {ko ve pro me ne na me ne po qo pri vred nog ze mqi {ta u gra |e vin sko sno si bu du }i in ve sti tor, ko ji je i u oba ve zi da uklo ni {ut i sme }e sa par ce le i na spe i po rav na te ren.

Za ze mqi {te od 6.623 kva drat na me tra gde je do zvo qe na sprat nost P ili P+1 do P+2, po ~et na ce na je 29,7 mi li o na di na ra. Ne {to ma wi plac od 6.125 me ta ra kva drat na pro da je se za 27,4 mi li o na di na ra, a do -

zvo qe na sprat nost je kao kod pret hod nog. Tre }i plac u Pri vred ni ko voj uli ci nu di se za 27,5 mi li o na di na ra, uz ve} po me nu tu do zvo qe nu sprat nost, a po vr {i na mu je 6.128 kva drat nih me ta ra.

Plac za po ro di~ nu ku }u pro da je se u Uli ci \or |a De re s po ~et nom ce nom od 2,1 mi li o na di na ra. Ve li ~i na je 352 kva drat na me tra, a do zvo qe na sprat nost je P+Pk do P+1. U po nu di je i lo ka ci ja na Adi ca ma, u Uli ci Kne za Vla sti mi ra, po vr {i ne 553 me tra kva drat na.

Do zvo qe na sprat nost je do P+1+Pk, a po ~et na ce na je ne {to vi {e od dva mi li o na di na ra. Za iz grad wu po ro di~ ne ku }e, nu di se i plac od 402 me tra kva drat na, u Uli ci dr Mi la na Ni ko li }a, u Fu to gu. Po ~et na ce na je 845.800 di na ra dok je do zvo qe na sprat nost kao i kod pret hod ne dve po nu de.

Gra |e vin ske par ce le se na la ze u blo ko vi ma ko ji su ko mu nal no opre mqe ni. Jav no nad me ta we bi }e odr `a no 19. ju na u Za vo du za iz grad wu gra da.

D. Ig.

GRADSKI PUT DO KROVA NAD GLAVOM

Par ce le za ku }e i da qe pa pre ne Po nu da pla ce va za iz grad wu po ro di~ nih ku }a na no vo sad skom tr `i {tu ne kret ni na je bo ga ta, a ni po tra `wa ni je lo {a, ka `u agen ti.

Ce ne pla ce va kre }u se u za vi sno sti od lo ka ci je, ve li ~i ne, po gle da, bli zi ne ko mu nal ne in fra stuk tu re.... U agen ci ji „Ha lo” ka `u da se tra `e pla ce vi na ko ji ma in ve sti -

par ce li sa ne wi ve na ko ji ma je grad wa do zvo qe na, pa se plac od 500 kva dra ta nu di iz me |u 10.000 i 15.000 evra, a za gra |e vin ske pla ce ve se tra `i od 20.000 do 25.000 evra.

U Agen ci ji za pro met ne kre ti ne NS gru pa skre }u pa `wu i da je do ku men ta ci ja za grad wu

Fo to: S. [u {we vi}

DRUGA FAZA RADOVA POSLE FORMIRAWA NOVE GRADSKE VLADE

Za vod za iz grad wu gra da ob ja vio je jav ni po ziv za otu |e we gra |e vin skog ze mqi {ta, a re~ je o se dam lo ka ci ja. Od to ga su ~e ti ri pla ca na me we na za pri vre du i po slov ne objek te dok su pre o sta la tri za iz grad wu po ro di~ nih ku }a.

Na Bu le va ru voj vo de Ste pe pred vi |en je po slov ni obje kat iz obla sti ter ci jal nog sek to ra, sprat no sti do P+2. Po vr {i na pla ca je 11.142 me ta ra kva drat na, a po ~et na ce na je 187,4 mi li o na di na ra. Tri pla ca se pro da ju u Pri vred ni ko voj

Adaptacija boqe re{ewe Pla ce vi se ne mo gu ku pi ti na kre dit, ali za iz grad wu ku }e se mo `e do bi ti kre dit. Me |u tim, po {to je dug put do iz da va wa gra |e vin ske do zvo le kup ci se sve vi {e od lu ~u ju da ku pe sta ru ku }i i da je adap ti ra ju, na vo de u Agen ci ji za ne kret ni ne „Ha us”. U toj agen ci ji skre }u pa `wi i da ku pac, uko li ko ima ke{, od 30.000 do 35.000 evra mo `e da kre ne u iz grad wu ili adap ta ci ju, dok za taj no vac u gra du ne mo `e da ku pi stan za ~e tvo ro ~la nu po ro di cu. to ri iz li ju te me qe i gra de mon ta `ne ku }e. To je, na gla {a va ju u ovoj agen ci ji da le ko is pla ti vi je, jer kva drat mon ta `ne ku }e u „si voj fa zi„ iza |e oko 150 evra po kva drat nom me tru, od no sno oko 250 evra za kva drat nim me tar ka da se uve du pri kqu~ ci. Po nu da mon ta `nih ku }a je ra zno vr sna, a pro iz vo |a~ da je i ga ran ci je vi {e od dve de ce ni je.

Plac od 640 kva dra ta u Ru men ki na sto ti nu me ta ra od glav nog dru ma mo `e se ku pi ti za oko 13.000 evra. Do du {e, u tom pri grad skom me stu ima pla ce va i od 450 kva dra ta za 19.000 evra. Na pe ri fe ri ji No vog Sa da pro da ju se i jo{ ne is -

ku }e sku pa, pa in ve sti tor i to tre ba da uzme u ob zir pri od lu ci o iz grad wi. Na gla {a va ju da se

Tra `e se pla ce vi na Adi ca ma

ri ma za stam be nu iz grad wu. Na Te le pu gde po sto ji kom plet na in fra sturk tu ra plac od 500 kva dra ta do sti `e ce nu od 70.000 do 80.000 evra,

Na Telepu gde postoji kompletna infrastruktura plac od 500 kvadrata dosti`e cenu od 70.000 do 80.000 evra, dok je na Adicama plac iste povr{ine upola jeftiniji ce na pla ca for mi ra i u za vi sno sti {ta se od do ku men ta ci je po se du je.

Na Te le pu i Adi ca ma ima do sta ku }a ko je su za ru {e we, pa pro dav ci ta kve objek te nu de in ve sti to -

dok je na Adi ca ma plac iste po vr {i ne upo la jef ti ni ji.

U Agen ci ji „Mag” ka `u da je po nu da pla ce va na srem skoj stra ni gra da {a ro li ka, a pri for mi ra wu ce ne uti ~e lo ka ci ja.

- Ako ima do sta str mi na ce na je ni `a, pa plac u Le din ci ma od 1.000 kva dra ta mo `e da se ku pi od 15.000 do 16.000 evra - na gla {a va Ma ri na Ko la ri}.

Na Ta tar skom br du plac ko {ta od 40.000 do 45.000 evra, a na gra ni ci iz me |u No vog na se qa i Ve ter ni ka plac sa in fra struk tu rom is pred par ce le od 500 kva dra ta ko {ta od 30.000 do 35.000 evra.

Kup ci ma we tra `e pla ce ve u Boc ka ma, ma da je na se qe uda qe no od cen tra No vog Sa da sve ga pet ki lo me ta ra. Raz log za ma we in te re so va we je {to u Boc ka ma ni je iz gra |e na ko mu nal na in fra struk tu ra, ka `u u Agen ci ji „Ha us”.

Z. Deli}

UNAPRE\EWE INFORMACIONOG SISTEMA DOMA ZDRAVQA

Mre `a sma wi la pa pi ro lo gi ju Za hva qu ju }i una pre |e wu in for ma ci o nog si ste ma, Dom zdra vqa „No vi Sad” i In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, po zna ti ji kao De~ ja bol ni ca, su se umre `i li i od 15. ju na }e Kol cen tar Do ma zdra vqa po ~e ti za ka zi va we svih pa ci je na ta iz Voj vo di ne za ovu usta no vu, na ja vio je di rek tor no vo sad skog Do ma zdra vqa dr @i vo ta La za re vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji. Pred sta vqen je pro je kat Mi ni star stva zdra vqa „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou” - DILS, ko jim je Dom zdra vqa do bio oko 120.000 evra, kao po dr {ku raz vo ju in for ma ci o -

nih teh no lo gi ja. Ciq in for ma ti za ci je je do stup nost zdrav stve nih po da ta ka svim u~e sni ci ma u zdrav stve nom si ste mu.

- Uz sred stva Gra da No vog Sa da, to su pr va ozbiq na ula ga wa,

zdrav stve nom elek tron skom kar to nu, ospo so bi li smo la bo ra to rij ski in for ma ci o ni si stem i za po ~e li di gi ta li za ci ju ra di o lo {ke opre me. Ka da bu de mo uve li i ra di o lo {ki in for -

Od 15. juna Kol centar Doma zdravqa }e po~eti zakazivawe termina za De~ju bolnicu {to je umno go me olak {a lo rad za po sle ni ma, ali i pa ci jen ti ma. Za hva qu ju }i tim pa ra ma ova zdrav stve na usta no va sa da ima 800 ra ~u na ra sa pro fe si o nal no ura |e nom mre `om, ima mo sa vre me ni Kol cen tar, ra di mo na

^ITAOCI PI[U SMS

ma ci o ni si stem, za o kru `i }e mo kom ple tan in for ma ci o ni si stem Do ma zdra vqa - re kao je La za re vi}.

Po mo} nik mi ni stra zdra vqa prof. dr Pe tar Bu lat na po me nuo je da je in for ma ti za ci ja

065/47-66-452

I glu vi te le fon is tre sa yep Po sla la sam po ru ku na 988 za broj pri ja ve kva ra te le fo na, a od go vor je bio broj “Vo do vo da” u Vr ba su i broj “Elek tro voj vo di ne” u Som bo ru! Na rav no na pla ti li su po ru ku 10 di na ra plus PDV. Eto jo{ jed ne pqa~ ke, jer mo ram opet da pla tim 20 di na ra za po ziv 988. Sku pa in for ma ci ja!

064/1972... * * * Za {to se de ci za jed ni~ ka fo to gra fi ja (13 x 18 ) u {ko li na pla }u je 150 di na ra, ka da iz ra da ko {ta 28?

Mar `a 436 od sto! Ar hi med.

064/6862... * * * Da li }e no vo sad ski pen zi o ne ri, sa pen zi ja ma ma wim od 20.000, do bi -

ti jed no krat nu po mo}, po ugle du na be o grad ske pen zi o ne re? 061/1570... * * * Ka `e pred sed nik FSS: to {to ka `u da mo ra mo pla ti ti eks se lek to ra An ti }a }e bi ti „ma lo mor gen„ (`ar gon). Do bi }e mo mi sud u Sr bi ji i po bi ti wi hov sud itd. Ej, pa mi re {i li da re for mi {e mo su do ve, kraj we je vre me da se i FSS re for mi {e, a du go ve da pla }a ko na pra vi, a ne sa vez!!!

065/9137... * * * Te {ko da te `e ne mo `e bi ti, obe }a wa pre iz bo ra, sva ko ko bu de man da tar mo ra }e hap si ti: ne ko na ne vo qu i svo je. Da ~a je tu, sa mo tre ba pre lo mi ti.

064/3078...

zdrav stve nih usta no va va `na ka ko bi se {to br `e do bi ja le in for ma ci je i {to br `e re a go va lo, kao na pri mer ako do |e do epi de mi ja ili ne sta {i ce ne kih le ko va.

Umre `e no {}u ra ~u na ra u svim objek ti ma Do ma zdra vqa sma wi la se pa pi ro lo gi ja u le kar skoj or di na ci ji, a po ve }a la pro duk tiv nost. In for ma ci o ne teh no lo gi je po ma `u da se sva kom pa ci jen tu pru `i pra vo vre me na i sa vre me na uslu ga uz {to ma we po tro {e nog nov ca. Na dnev nom ni vou je mo gu }e pra ti ti po tro {wu sa ni tet skog ma te ri ja la, broj pre pi sa nih re ce pa ta, upu ta...

I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda30.maj2012.

9

STANOVNICIMA LIMANA 1 NEMA KO DA POMOGNE

Fo to: F. Ba ki}

^opor lutalica nepobediv

NA PLACU U ULICI FILIPA VI[WI]A 2a DOBAR RITAM RADOVA

Raste novi Arhiv grada Ra d o v i na iz g rad w i no v e zgra de Ar hi va gra da u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a te ku po pla nu, {to zna ~i da }e do po lo vi n e le t a bi t i po s ta v qe n i kom plet na be ton ska kon struk ci ja, krov i hi dro i zo la ci ja, a bi }e ure |en i pri laz objek tu.

- U ovaj deo ra do va ulo `e no je oko 169 mi li o na di na ra, a ~im za vr {i mo s pr vom fa zom ra do va, pre la zi mo na dru gu fa zu ko ja pod ra zu me va za tva ra we objek ta, iz grad wu zi do va i fa -

sa de, {to bi tre ba lo da bu de za vr {e no do kra ja ove, od nod no po ~et ka sle de }e go di ne - ka `e di rek tor Isto rij skog ar hi va gra da, Bo go qub Sa vin.

se u ne a d e k vat n im uslo v i m a.

No va zgra da ima }e {est hi qa da kva drat nih me ta ra, ras po re |e nih na su te ren, pri ze mqe i dva spra ta. ^e ti ri hi qa de kva -

Zgra da }e ima ti {est hi qa da kva drat nih me ta ra, ras po re |e nih na su te ren, pri ze mqe i dva spra ta Gra | a Ar h i v a go d i n a m a se na la zi u ne ko li ko sklo ni {ta i u sta roj zgra di Ar hi va na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i ~u va

dra ta na me we no je de po i ma za ~u v a w e isto r ij s ke gra | e, a osta tak pro sto ra }e bi ti na me wen za kon zer va ci ju i re pa ra -

ci j u, sni m a w e i pro u ~ a v a w e gra |e.

U je dan deo }e bi ti sme {te ne sa la za edu ka ci ju, bi bli o te ka, iz lo `be ni pro stor, pro sto ri je za pri jem stra na ka i kan ce la ri je. Use qe we u no vu zgra d u o~e k u j e se do kra j a 2013. go di ne ka da }e bi ti za vr {e na i tre }a fa za ra do va ko ja pod ra zu me va ugrad wu in sta la ci j a i fi n e ra d o v e unu t ar objek ta.

J. Zdjelarevi}

Sta nov ni ci Li ma na 1 sva ko dnev no se `a le re dak ci ji „Dnev ni ka” na ~o por pa sa lu ta li ca, ko ji ve} po la go di ne ha ra ovim de lom gra da. Pre ma re ~i ma na {ih ~i ta la ca za bri nu tih za svo ju bez bed nost, ovaj ~o por je sve agre siv ni ji, pa im ni je ja sno za {to nad le `ni ne re a gu ju. Ne ret ko se de {a va ju na pa di, pa ro di te qi, ~i ja de ca idu u obli `wu {ko lu, sva ko dnev no stre pe a po je di ni svo ju de cu pra te na ~a so ve.

-Psi su sve go ri i agre siv ni ji. Pr vo su na pa da li auto mo bi le, a sa da na pa da ju i bi ci kli ste, kao i pro la zni ke. Tre nut no su sta ci o ni ra ni na ras kr sni ci uli ca Fru {ko gor ske i Dra ge Spa si}. Na pa li su me ve} dva pu ta i to dok sam vo zio bi cikl.

Po ku {ao sam i da si |em sa bi ci kla, ali to se po ka za lo kao go ra op ci ja - ka `e na{ sa go vor nik i do da je da je naj tu `ni ja ~i we ni ca da mu ni ko od pro la zni ka ni je pri te kao u po mo}, ve} su mir no po sma tra li ka ko se sam bra ni od po mah ni ta lih pa sa.

Iako su iz pred u ze }a „^i sto }a” tvr di li da su im pri o ri tet ne lo ka ci je za ukla wa we pa sa lu ta li ca upra vo oko {ko la i ob da ni {ta osta je ne ja sno za {to su ovi psi i da qe ta mo. Pred u ze -

}e je obe }a lo da }e iza }i na te ren i sklo ni ti pse ~im im Ko mu nal na in spek ci ja pro sle di na log, ali to ni do da nas ni su ura di li. Iz Ko mu nal ne in spek ci je su nam i ra ni je po tvr di li da su na lo zi iz da va ni ve} ne ko li ko pu ta i da je sa da pro blem sa ovim psi ma u nad le `no sti „^i sto }e”. ^i ni se da je pro blem ne re {iv, jer se u na {em gra du spro vo di pro je kat „Pet fren dli„.

Na i me, pre ma ovom pro jek tu, svi uhva }e ni psi sme {ta ju se u pri hva ti li {te, vak ci ni {u, ste ri li {u i pro |u ve te ri nar ske kon tro le. Na kon to ga, psi ma se sta vqa ju ze le ne ogr li ce i po no vo se vra }a ju ta mo gde su po ku pqe ni. Je di no re {e we je iz grad wa azi la za pse, ali ni je iz ve sno ka da }e on bi ti za vr {en. Iako je na ja vqi va no da }e pr vi bok so vi bi ti za vr {e ni kra jem ma ja, ra do vi su se odu `i li, pa je no vi rok kraj ju na. U no vi azil, a na kon pr ve fa ze iz grad we, mo }i }e da se sme sti 400 pa sa, {to pre ma bro ju `al bi su gra |a na ni je do voq no. Za ve }i broj bok so va, od no sno kom ple tan za vr {e tak azi la tre nut no pa ra ne ma, jer Pro gra mom ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta za 2012. go di nu ni su obez be |e na sred stva.

N. R.

„VODOVOD” I DU@NICI – POSLOVNI POTRO[A^I

@eleznici pretwa suvim slavinama Pred u ze }e “Vo do vod i ka na li za ci ja” je pro {le ne de qe po ~e lo da {a qe opo me ne po sov nim po tro {a ~i ma ko ji du gu ju za vo du, a oni ko ji ni su iz mi ri li bar deo osta li su su vih sla vi na.

Port pa rol u tom pred u ze }u Da vor San tra~ ka `e za “Dnev nik” da je u pro te klih ne ko li ko da na ove ak ci je pri ho do va no de set mi li o na di na ra na ime sta rih po tra `i va wa a po stig nu ti su spo ra zu mi o ot pla ti du ga vred nog ne ko li ko de se ti na mi li o na di na ra na vi {e me se~ nih ra ta.

- Du `ni ci su, naj ve }im de lom, pla ti li je dan deo svo jih du go va -

wa i pod ne li me ni ce ko je }e bi ti ak ti vi ra ne u slu ~a ju da upla te de la du ga ne te ku pred vi |e nom di na mi kom. Ju ~e je i “^i sto }a“ pot pi sa la spo ra zum o re -

Opo me ne su ju ~e po sla te pred u ze }i ma „Al bus„, „AMB Gra fi ka“ i biv {em „Ga ga pla stu“ i oni ima ju rok do ~e tvrt ka da re gu li {u svo ja du go va wa. Opo me -

„^i sto }a“ pot pi sa la spo ra zum o re pro gra mu du ga na tri me se~ ne ra te pro gra mu du ga na tri me se~ ne ra te - is ta kao je San tra~.

Uko li ko to do da nas ne ura de, sa vo do vod ne mre `e bi }e is kqu ~e ni Na stav ni cen tar po li ci je na Kli si i objek ti „@e le zni ca Sr bi je„ na Fu to {kom pu tu.

U KARLOVCIMA

Maturante iz 1967. okupilo drugarstvo

ne se {a qu po slov nim po tro {a ~i ma ko ji svo je oba ve ze ni su iz mi ri va li me se ci ma i ~i ja su du go va wa pre ma {i la mi li on ske iz no se.

Pod se ti mo, pro {le ne de qe opo me ne su do bi li Ho tel „Sa -

jam”, „Ne i mar”, „Spens”, Ho tel „Park”, „Ra do snog de tiw stva”.

Oni su ta ko |e iz mi ri li deo oba ve za, te pot pi sa li ugo vor o re pro gra mu du ga.

Za sa da ovo pred u ze }e is kqu ~u je ve li ke du `ni ke, a usko ro kre }u i sa dru gim po slov nim po tro {a ~i ma. Wih 40 du gu je pre ko mi lion di na ra.

Dug po slov nih po tro {a ~a je na ra stao na oko 200 mi li o na di na ra, {to je iz nos ko jim je mo gu }e za vr {i ti grad wu ka na li za ci je u Ka }u, ili re kon stru i sa ti mre `u u ne ko li ko grad skih uli ca.

Q. Nato{evi}

SLAVNI SPORTISTI U „KWI@ARI NOVOSADSKOJ”

Geri} i Miji} na promociji kwige o odbojci Pro mo ci ja kwi ge „Od boj ka: ko ra ci do uspe ha” auto ra Bo ni Ke ni i Sin di Gre go ri, odr `a }e se da nas u „Kwi `a ri no vo sad skoj” u Uli ci Mo de ne, u 17 ~a so va. Kwi ga je na me we na mla |im igra ~i ma ko ji tek po ~i wu svo je ka ri je re, a pru `a sve o bu hva tan i si ste mat ski pri stup u~e wu, stru~ ne sa ve te i in struk ci je, ja sne ilu stra ci je i ve `be za usa vr {a va we od boj ka {ke igre. Pro mo ci ji }e pri su stvo va ti ured nik iz da wa Ser gej Osto ji}, Ne xad Osman ka~ i od boj ka {i An dri ja Ge ri} i Va sa Mi ji}.

J. Z.

U [IREM CENTRU GRADA

Jo{ {est podzemnih kontejnera U {i rem cen tru gra da JKP „^i sto }a“ po sta vi la je jo{ {est no vih pod zem nih kon tej ne ra za ko mu nal ni ot pad. Dva se na la ze u Du nav skoj uli ci kod Mu ze ja sa vre me ne umet no sti, dva na uglu uli ce Voj vo de Put ni ka i Tr ga Ne zna nog ju na ka i dva na uglu Rad ni~ ke i Ste va na Mu si }a.

Ra ni je to kom ma ja, ovo pred u ze }e je po sta vi lo osam pod zem nih kon tej ne ra. [est se na la ze u Je vrej skoj uli ci i to dva pre ko pu ta Si na go ge, dva na uglu Va se Pe la gi }a i Je vrej ske i dva na uglu Ga je ve i Je vrej ske, kod tr `nog cen tra „Pla ne ta“. Jo{ dva se na la ze na uglu Uli ce Ko za ~in skog i Be o grad skog ke ja.

To kom pro {le go di ne po sta vqe no je 24 pod zem na kon tej ne ra, a pr va dva su po sta vqe na 2010. u Uli ci Mo de ne. Uz naj no vi jih {est, No vi Sad sa da ima ukup no 42 pod zem na kon tej ne ra.

Ka pa ci tet jed nog pod zem nog kon tej ne ra je isti kao ka pa ci tet ~e ti ri obi~ na, ko ji se na la ze na na {im uli ca ma.

- Pod zem ni kon tej ne ri pred sta vqa ju naj bo qi na ~in od la ga wa ot pa da i wi ho vom ugrad wom smo po sti gli da cen tar No vog Sa da iz gle da jo{ lep {e i ured ni je, po ruz ~u ju iz „^i sto }e“. – Ujed no, ovi kon tej ne ri one mo gu }a va ju {i re we ne pri jat nih mi ri sa, ali i ra si pa we i pre tu ra we sme }a.

Q. Na.

POUKE IZ [ETWE PO BUTICIMA

Cene lawske, kvalitet krpica tawi Se zo na sa sta na ka ma tu ra na ta raz li ~i tih ge ne ra ci ja Kar lo va~ ke gim na zi je uve li ko je u to ku u Srem skim Kar lov ci ma. Me |u oni ma ko ji su otvo ri li ovo go di {wu se ri ju pro sla va ma tu ra je i ge ne ra ci ja iz 1967. go di ne. Ot pri li ke po lo vi na od wih osam de se tak, ko ji su te go di ne po lo `i li is pit zre lo sti, za jed no sa ne ko li ci nom pro fe so ra

sa sta lo se mi nu le su bo te u Gim na zi ji, ko ja je u vre me wi ho vog {ko lo va wa no si la ime ve li kog pe sni ka Bran ka Ra di ~e vi }a.

Su sret kao {to je ovaj na kon 45 go di na od ma tu re ide al na je pri li ka da se evo ci ra ju uspo me ne na {kol ske da ne, ka da se, ka ko ka `u, o dru gar stvu ma we pri ~a lo, a vi {e dru go va lo.

Z. Ml.

O zelenilu u gradu Raz go vor na te mu „Ze le ne po vr {i ne i par ko vi No vog Sa da” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj

Jo vi na 3/1. Go vo ri }e di rek tor ka JKP „Grad sko ze le ni lo” Na ta {a Ra {e ta. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

Ma da se ce ne se zon ske gar de ro be u po sled wih go di nu da na ni su dra sti~ no me wa le, ku pa ca ove ro be je sve ma we, ka `u tr go va ci. Zbog ma lih pla ta ve }i na sta ri jih su gra |a na ku pu je no vu ode }u sa mo ka da se sta ri ko ma di to li ko po ha ba ju da vi {e ni s u upo t re b qi v i. Na s u prot wi m a, mla d i su do s ta a`ur ni ji u ku po vi ni, ali i oni bi ra ju {to jef ti ni ju gar de ro bu. Pre ma re ~i ma jed ne od tr gov ki wa, ce ne ode }e se du go ni su me wa le, ali za to kva li tet je ste.

-Ce ne ode }e su u po sled we dve go di ne sko ro iste. Kao i pret hod nih go di na i sa da se mo gu na }i ma ji ce, ko je su ve o ma po voq ne, ali su lo {eg kva li te ta. Ma ji ca, ko ja ko {ta 350

di na ra mo `e se no si ti sa mo jed nu se zo nu, jer se br zo is te gli ili po ce pa, pa se ve} sle de }eg le ta mo ra ku pi ti ne {to no vo. Na rav no, i tren do vi se me wa ju, pa ova kva si tu a ci ja od go va ra mla dim de voj ka ma, ko je su stra stve ni po {to va o ci mo de ka `e na {a sa go vor ni ca.

Tr gov ki we u bu ti ci ma is ti ~u da su vre m en s ke pri l i k e uti ca le na pad pa za ra.

-S ob zi rom na to ka kva je ina ~e si tu a ci ja sa pri ma wi ma, po sla ima, ne mo `e mo se po `a li ti. U po sled we dve ne de qe bi lo je ma lo za ti{ je, jer je vre me bi lo pro men qi vo, pa su qu di sla bi je i{li u {o ping. De voj ke tre nut no naj vi {e ku p u j u jef t i n e ma j i c e krat kih ru ka va, ko {u qi ce i

suk we, dok mom ci bi ra ju la ga ni je tri ~e tvrt pan ta lo ne - ka `e na {a sa go vor ni ca.

Za ko ji bu tik }e se kup ci opre de li ti za vi si }e naj vi {e od de bqi ne nov ~a ni ka. Ode }a u bren di ra nim bu ti ci ma iz gle da da je re zer vi sa na sa mo za bur `o a zi ju, jer ce ne po je di nih ko ma da do se `u i do 20.000 di na ra.

Ipak, ve }i na bu ti ka svo ju po nu du pri la go di la je eko nom skoj si tu a ci ji su gra |a na, po je di ni tr gov ci sni zi li su ce nu gar de ro be za 20 od sto, pa je i ode }a do sta pri stu pa~ ni ja. Za no vu ma ji cu na krat ke ru ka ve su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je od 350 do 1.000 di na ra. Ta wi mo de li far me ri ca u ra znim bo ja ma mo gi se na }i po ce ni od 1.500 do 2.000 di na ra. Tre nut no po pu -

lar n i la n e n i sa k oi ko { ta j u 1.600, suk we se mo gu na }i od 800 do 1.300 di na ra, a {ort se vi su 1.200. Ko {u qe ko {ta ju od 800 do 2.000 di na ra. [to se ti ~e ce na ci pe la i one su na ni vou pro {lo go di {wih. De voj ke }e za ba le tan ke mo ra ti da iz dvo je od 1.500 do 2.500 di na ra, ko li ko ko {ta ju i rav ne san da le. Ci pe le na {ti klu su ne {to sku pqe i za `e qe ni mo del su gra |an ke }e mo ra ti da iz dvo je od 2.500 do 4.000 di na ra. Mu {kar ci, ko ji bu du `e le li da ku pe no vu obu }u, mo ra }e iz nov ~a ni ka da iz dvo je ma lo ve }u ci fru. Mu {ke ci pe le sta ju od 3.500 do 5.000 di na ra, a pa ti ke su do sta sku pqe i ce ne naj no vi jih mo de la kre }u se i do 12.000 di na ra.

N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda30.maj2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Scena „Pera Dobrinovi}”, Sterijino pozorje. [au{pilhaus Bohum, „Nije `ivot bicikl” (19), Hinterbina SNP, Sterijino pozorje, Ateqe 212 i KC Pan~eva „Plodni dani” (21) No vo sad sko po zo ri {te: „Folk i sving” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: San dra Ve li~ ko vi}, Rad mi la Lu ka~, Rad mi la Ta ub ner, Ta ma ra Ga ji no vi} i @eq ka Ba no vi}-Bo go vac iz Novog Sada, Ran ka Bar bir iz Futoga, Dra ga na An dri} iz Rumenke i Olen ka [ka bla iz Selen~e, DE^AKE: Fat mi re Nu ha, Ma ra Di mi} i Oli ve ra Bun ~i} iz Novog Sada, Je le na Ata na sko vi} iz Turije, Vo ji sla va Xa ku la iz Kucure, Do bri la Pe tro vi} iz Futoga i Bi qa na ]u li brk iz Vajske.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Qubica Mihajla Hajzler (1931) - urna u 10.30 ~asova, Antonija Franca Piksiades (1935) u 12 ~asova, Ilija Daneta Vi{wi} (1929) u 12.45 ~asova, Nada Sava Miri} (1939) - ispra}aj u 13.30 ~asova, Vladimir Aleksandra @ivojinovi} (1953) u 14.15 ~asova, Ester Karoqa Mike (1944) u 15 ~asova.

Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Samuel Mihala Na| (1928) u 13 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Janko Janka Vr{ka (1943) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЛЕПА АКЦИЈА БУМ-а И ДРУШТВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТИЊА

Најљубимац изложбе Неди с власником Душаном Нешићем

но је укупно 29 паса, чему треба додати још четири из прихватилишта намењена удомљавању, затим по два пачета и птичице, мачка, хрчак... Али, једно су лепота и дивљење, а сасвим друго хуманитарност од које су пси у овдашњем прихватилишту требали да имају корист.

- Сакупљено је нешто хране и средстава за негу паса, али мали број суграђана приложио је новчани прилог, намењен вакцинисању

младих и одраслих паса у прихватилишту. Тачније, прикупљено је само 2.800 динара. Неће нас то поколебати да одустанемо од жеље да помогнемо напуштеним псима. Већ у суботу, 2. јуна, репризираћемо све на кинолошкој изложи „паса свих раса“ у парку крај Ловачког дома, а и касније на разним манифестацијама, с циљем да, колико толико, побољшамо живот око 200 паса у бечејском прихватилишту рекао је у име организатора акције предесдник БУМ Александар Ђекић. Половична је била и заинтересованост Бечејаца за вакцинисаним псима из прихватилишта спремним за удомљавање. Два су захтева поднета и волонтери Друштва за заштиту животиња и природе били су на процени услова у дому заинтересованих за прихватање паса. Мали пас Златко, како нам је јавила Ливија Молнар из прихватилишта, већ је добио нове газде и дом. Организатор је одржао реч и власницима, уз одговарајуће епитете њиховим љубимцима, предао дипломе и скромне награде. Тако је за најљубимицу проглашена мачка Феликс власнице Георгине Шанте, а најљубимац је Неди пас Душана Нешића. Хрчак Нелзон Нине Божок понео је епитет најумиљатијег учесника изложбе, док су пачићи, које је пријавила Леона Беретка добили имена Муки и Шуки, а онда су одгегали кући с епитетом најшармантнијих живих експоната изложбе. В. Јанков

Пасуљијада почиње у петак

ТЕМЕРИН: На конференцији за штампу на Буцином салашу у Темерину најављено је свечано отварање Осмог Бин фестивала – међународног такмичења у кувању пасуља, у петак у 16 часова. На темеринском вашаришту Темеринци и њихови гости моћи ће да обиђу Етно сокак, Слатке улице, разгледају дечије радове на тему „Мозаик од пасуља“, прате међународни турнир у јаџенту. Музички програм почиње у 19 часова. Представиће се групе „Бане и зарђали ексери“, „Room Lee One“, „Ret hot bend“, „Шинобуси“ (Нови Сад) „Retrogepek“ (Будимпешта.). Специјални гости у петак од 22 часа су чланови „YУ групе“. Најављено је учешће више од 300 екипа из 10 земаља. Поред покривитеља Министарства за економију и регионалног развоја, Владе АП Вој-

11

НАСТАВАК КОНСТИТУИСАЊА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ У ВРШЦУ

Чедомир Живковић председник општине

Пружи шапу, буди друг БЕЧЕЈ: Једна лепа и корисна акција Бечејског удружења младих БУМ у партнерству са Друштвом за заштиту животиња и природе Бечеј испунила је први, али не и други циљ. Конкретно, на хуманитарној изложби имена „Пружи шапу, буди друг!“ шетачи на долми крај Тисе заинтересовали су се за кућне љубимце, које су њихови власници довели, чиме се једна жеља организатора удовољена. Виђе-

sreda30.maj2012.

водине и Општине Темерин, медијских покровитеља РТВ Војводина и Дневника, потписани су уговори са другим спонзорима и донаторима Бин фестивала. Субота, 2. јун биће у знаку такмичења у кувању чорбастог пасуља. Котизација по екипи је 4.000 динара, а организатор обезбеђује уређен простор и тенду, сет клупа и сто за осмочлану екипу, дрва за ложење и поклон пакет. И ове године приредиће се највећи ручак на Балкану, поделом 4.000 порција пасуља. Прилог од ове хуманитарне акције биће усмерен за лечење Марка Мијаиловића. У току такмичења кулинара на централној бини културно уметничка друштва представиће богатство различитости Војводине, а у госте долазе и културно уметничка друштва из Б и Х, Мађарске и Украјине. М. М.

ВРШАЦ: После скандалозног убацивања четири фалсификована гласачка листића у гласачку кутију, приликом избора председника Скупштине, о тој теми се и данас на дугачко расправља у локалним медијима и на улицама овог града. Тако је члан комисије за избор Стевица Назарчић (ДС) рекао да су фалсификовани гласачки листићи светлије боје, а и мастило печата је другачије боје. Страначки колега Лазар Гутеша рекао да му је приликом преузимања гласачког листића одборница СПС рекла „да иде да га фотокопира“, што је мислио да је шала, а показало се да се то и догодило. И председник општине Чедомир Живковић је изјавио да је ово скадалозно и да је раније припремано да би се минирао рад изборне седнице Скупштине, да то треба да испитају надлежни органи. На ово, лидер СНС Дејан Максимовић је рекао да они не желе да дају легимитет оваквој седници, где све може да се оспорава и да грађани Вршца то нису заслужили и заједно са увређеним социјалистима, седницу

Чедомир Живковић

је напустило 15 одборника ових двеју странака. Уз владајућу већину коалиције Покрета ВРЕР, ДС и ЛСВ од 26 одборника (Скупштина броји 45 одборника) једини из опозиције је присуствовао лидер ГГ „За бољи Вршац“ Бра-

Јовица Заркула

нислав Матић. Након избора Јовице Заркуле (ВРЕР) за председника Скупштине, за његовог заменика је изабран досадашњи саветник председника општине Бранислав Дангубић (ВРЕР). За председника општине изабран је лидер Покрета

ВРЕР Чедомир Живковић, који је ту функцију обављао и у минулом мандату, његов заменик је Зоран Томић из ДС, иначе актуелни директор предузећа „Технолошки парк“. Образлажући предлог за чланове Општинског већа председник општине Чедомир Живковић је рекао да оно због рационализације број чланова Општинског већа, са 11, смањен на девет чланова и да се определио за оне који су и до сада имали успеха у реализацији бројних пројеката у прошлом мандату. Од демократа у нову општинску владу изабрани су Јован Колар за рурални развој, Гордана Калнак за социјална питања, Снежана Ружић за образовање, Јавор Рашајски за културу, а из Покрета ВРЕР изабрани су Јулкица Митрашиновић за спорт, Владимир Бајић за инфраструктуру и екологију, а нове чланице из овог покрета су Наташа Чонић за здравство и Марија Кулић за туризам, а Славко Ћирин (ЛСВ) је задужемн за пољопривреду Р. Јовановић

У Остојићеву поново избори

ОСТОЈИЋЕВО: Управни суд је поништио изборе за покрајинског посланика по већинском систему на бирачком месту број 4. које се налази у Основној школи „Др Тихомир Остојић„ у Остојићеву у општини Чока, због тога што резултати нису утврђени на прописани начин. Пресудом Управног суда распуштен је бирачки одбор и наложено да се поновни избор одржи у року од 10 дана. На том изборном месту у Остојићеву уписан је 371 бирач избори ће се поновити у недељу 3.јуна, па ће се тек тада одлучивати ко

ће од двојице кандидата демократе др Предраг Мијић са листе „Избор за бољу Војводину - Бојан Пајтић„ или Ласло Кормањош са листе Савеза војвођанских Мађара добити посланички мандат. Општинска изборна комисија Чоке у два наврата је разматрала и одбацила приговоре листе „Избор за бољу Војводину - Бојан Пајтић„ на резултат избора, на којима је према прелиминарним резултатима кандидат СВМа Ласло Кормањош добио 2.694 гласа, за четири више од ривала из ДС-а Предрага Мијића за кога је гласало 2.690 грађана. Демо-

Одбијена жалба социјалиста ВРБАС: Након другог круга покрајинских избора по већинском систему, Општински одбор Социјалистичке партије Србије затражио је од Општинске изборне комисије увид у неважеће бирачке листиће. Приговор је одбијен као неоснован, па је ОО СПС упутио жалбу Управном суду, али је и ова жалба одбијена. Према речима председнице ОО СПС Марјане Мараш ова странка, чији кандидат др Милан Миловић је имао 50 гласова мање од свог противкандидата др Жељка Видовића (ДС), је упутила приговор Општинској изборној комисији због великог броја неважећих листића, 1.743.

- ОИК нам то није дозволио. Ми не споримо да су ови листићи исправни, само нас чуди велики број и зато смо упутили жалбу Управном суду због повреде изборног права и поступка. Број неважећих листићаје око девет одсто, што је за нас врло значајан број, јер је разлика између кандидата свега 50 гласова, п асмо хтели да видимо да ли међу тим листићима има можда има и неки глас за нашег кандидата – истакла је Мараш. На адресу Општинске изборне комисије стигла је пресуда Управног суда да је жалба ОО СПС одбијена. М. Кк.

крате су се на одлуку ОИК Чока жалиле Управном суду. Веће судија Управног суда чија председница је Сузана Гудураш размотрило је жалбу Предрага Мијића и пресудило у његову корист. У пресуди је назначено да резултати избора нису утврђени на законом прописани начин, јер их је утврдио председник бирачког одбора, а не бирачки одбор. Занимљиво је да су резултати председничких избора са овог бирачког места важећи и да је приликом поништнеог изјашњавања више гласова добио подносилац жалбе Мијић. М. Мћ

У Жа бљу са мо ве ри фи ко ва ни ман да ти ЖА БАЉ: Конститутивна седница Скупштине општине Жабаљ требало је поред верификације мандата новим одборницима да донесе и Одлуке о избору новог председника Скупштине општине Жабаљ, о престанку мандата до садашњем председнику Скупштине, председнику општине, заменику председника, члановима Општинског већа, али све ће то морати да сачека, док се не формира коалиција на општинском нивоу, која ће вероватно бити сачињена по угледу на „више нивое”. Житељи Жабља су се 6. маја одлучили за седам листа, које су оствариле услов за улазак у Скупштину. Укупно 31 мандат

поделили су СНП (осам мандата), ДС (седам), ЛСВ (пет), СПС (пет), Богата Србија (два), СРС (два) и ДСС(два). Цензус од пет одсто није достигао СПО (4,18 процената), УРС (2,25 процената) и Двери (4,68 одсто) . Не може се тачно предвидети комбинација нове власти, али ако напредњаци не успеју да остваре скупштинску већину, то ће највероватније поћи за руком ДС, ЛСВ и СПС, који могу без ичије подршке да направе скупштинску већину (17 одборника), што ће у сваком случају бити много ефикасније, у односу на претходну комбинацију, када је у власти било чак шест политичких опција. З. С.

НА ТРАДИЦИОНАЛНОЈ СМОТРИ КОЊА У ОСТОЈИЋЕВУ

Најлепши пастув Владика и кобила Лепке

ОСТОЈИЋЕВО: Традиционална смотра липицанера, радних коња и парадних запрега, коју је 19. пут на месном вашаришту приредио Коњички клуб „Нониус„, уз свесрдну подршку Месне заједнице Остојићево, окупила је, по изузетно пријатном времену, велики број учесника и посетилаца. Пре свечаног отварања манифестације, учесници су запрегама уприличили дефиле улицама Остојићева. Председници „Нониуса„ Радован Будовалчев и МЗ Остојићево Антоније Цицмил нису крили задовољство што је на једну од највећих смотри коњарства на северу Баната дошао велики број одгајивача и љубитеља коњарства из војвођанских места. Они су се са својим сарадницима потрудили да сви буду лепо угошћени и атмосфера буде изузетна.

- Задовољни смо одзивом учесника, посетилаца и гостију и да је ово била једна од бољи смотри приређених до сада у Остојићеву

Четворопрег Милоша Симића из Мокрина

- каже Будовалчев. - Смотре су нам добре, али коња је све мање. Некада је у Остојићеву готово свако пољоприврендо домаћинство држало коње, али је техника учинила своје па се задржало свега тридесетак липицанера и

радних коња. Држати коње данас је скупо задовољство, јер са коњима се више готово ништа не ради. Пуне руке посла имао је Судијски жири са председником Јосипом Чешљарем из Остојћева и

члановима Миодрагом Бранковим из Чоке и Милетом Мишићем из Кањиже. Власници су представили 50 липицанера, двадесетак радних коња и десетак „нониуса„.

- Смотра у Остојићеву спада међу најзначајније у овом делу Баната и Војводини, јер учествују најозбиљнији одгајивачи, који имају елтина и првокасна грла истиче Чешљар. Код приказанх радних коња победнички пехар припао је Карољу Хајналу из Остојићева, на другом месту је Тамаш Јаблонски из Сенте и трећем Ерне Фаркаш из Новог Кнежевца.

- Немамо трактор и готово све послове у обради седам јутара земље успева да одради кобила Дама којој је 15 година - каже Хајнал. У такмичарском делу програма у конкуренцији једнопрега победник је Драган Антин из Мокрина, испред Оливера Бунфорда из Суботице и Иване За-

вишић из Мокрина. Најбољи је био двопрег Милана Цуцића из Зрењанина, другопласирани Радована Битевића из Зрењанина и трећепласирани Оливера Бунфорда из Суботице. Тропрег Иване Завишић из Мокрина тријумфовао је испред главног ривала Радише Богдана из Бочара. У ревијалном делу програма смотре симпатије су побрали јахачи, међу којима је најбољи био Милорад Мијатов из Зобнатице, друга је Силвија Ђармат из Аде и трећа Река Михалицка из Сенте. Код двопрега победнички пехар је припао Марку Божину из Санада, за друго место пехар је однео Душан Симић из Мокрина и треће Ендре Фаркаш из Новог Кнежевца. У конкуренцији четворопрега победнички пехар припао је Милошу Симићу из Мокрина, испред Младена Попова из Остојићева и Оливера Бунфорда из Суботице. По традицији жири је

прогласио најлепе коње на смотри. За најлепшег пастува проглашен је „Владика„ Радована Битевића из Зрењанина, а најлепша је кобилу Лепке Ендре Фаркаша из Новог Кнежевца. Пехари су припали најмлађем учеснику смотре Иштвану Хармату из Аде и најстаријем Гези Пирију из Јазова. Текст и фото: М. Митровић

vojvodina

sreda30.maj2012.

dnevnik

c m y

12

ОДРЖАН ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА

Малишани иришке дечје установе у представи „Штрумфови’’

РЕВИЈА ДРАМСКОГ СТВАРАЛАШТВА ПРЕДШКОЛАЦА

Деца глумила и уживала

ИРИГ: Дечија установа „Дечија радост“ из Ирига била је домаћин овогодишње Ревије драмског стваралаштва деце предшколских установа Срема, на којој су своје глумачке способности приказала деца узраста од пет до седам година. На овој својеврсној манифестацији, десет представа је одиграно пред препуном салом иришког Дома културе. Тако су се малишани ПУ „Бошко Буха” из Инђије публици представили са представама „Сусрет пријатеља‘’, „Зачарана шума” и „Рециклирај”. Малишани ПУ „Јелица Станивуковић - Шиља” из Шида прадставама „У звезданом телу” и „Успавана лепотица”, а њихови другари из ПУ „Радосно детињство” из Нове Пазове са представом „Изненађење”. „Еколошком представом”

су се представили малишани ПУ „Радост” из Нових Бановаца, ПУ „Пчелица” из Сремске Митровице са представом „С краја на крај света”, а малишани румске ПУ „Полетарац” представама „Медведова женидба” и „Чудна шума”. Кроз све представе није могао да се одагна утисак да су васпитачи успели да своје креативне идеје реализују, а своје замисли успешно представе кроз игру деце, која су уживала, играјући ликове из својих омиљених прича. Ревију је отворила директорка иришке дечије установе Лидија Томић, а почасна гошћа Сања Башић отпевала је химну вртића, након чега је уследила представа „Штрумфови”, у извођењу деце домаћина. Ј. Антић

Од хобија егзистенција

Елизабета Сарторел

АПАТИН:У Апатину је одржан први Међународни сајам сеоског туризма, под називом „Традиција за будућност-рурални туризам преко границе“, како се назива и пројекат, чији носиоци су општина Апатин и Центар за подузетнишвто Осијек, а који је финансиран од Европске уније, кроз програм прекограничне са-

Сликарство војвођанских Мађара ЗРЕЊАНИН: У Салону Народног музеја Зрењанин, данас, у 19 сати, биће отворена изложба слика из колекције Ђуре Поповића под називом “Сликарство војвођанских Мађара 1900 1990”. У оквиру поставке биће изложено 45 радова једанаесторо мађарских уметника - Јожефа Пехана, Беле Фаркаша, Шандора Олаха, Шандора Чавошија, Арпада Г. Балажа, Лајоша Хушвета, Лукача Ђелмиша, Јожефа Ача,

Пала Петрика, Емерик Фејеша и Бошан Ђорђа. Са колекционаром Ђуром Поповићем из Новог Сада зрењанинска публика упознала се 2008. године захваљујући изложби у Народном музеју под називом “Слике и скулптуре из збирке Ђуре Поповића”. Изложба “Сликарство војвођанских Мађара 1900 - 1990” биће отворена у Салону зрењанинског музеја до 30. јуна. Ж. Б.

ЗВЕЗДЕ „ПРОЛЕТЕРА” ДАНАС У ХУМАНИТАРНОЈ МИСИЈИ

Милане, ходај са нама

ЗРЕЊАНИН: Хуманитарна ноге, вредно тренира и студира. Реутакмица у оквиру акције “Мила- дован је студент друге године Саоне, ходај са нама”, која ће бити браћајног факултета у Новом Саду а одржана данас, у 17 часова, на ста- и након несреће која га је приковала диону у Карађорђевом парку, оку- за инвалидска колица наставио је да пиће фудбалере, тренере, руковод- се бави спортом. Првак је државе у ство и чланове некадашњег клуба бацању копља. Тешку саобраћајну несрећу овај Пролетер, спортског поноса града на Бегеју. Две екипе „Пролетера“ младић доживео је 23. јуна 2008. госастаће се на терену како би помо- дине, у родном граду. Кобног дана гле лечење Милана Срдића (22) возио је скутер, кретао се прописно из Зрењанина, којег је саобраћајна и не брзо, када је на њега, услед ненесрећа од пре четири године при- пажње пијаног возача, налетео комковала за инвалидска колица. Ми- би, који је, узгред, био украден и лан је, иначе, син некадашњег ка- технички неисправан. При паду на питена златне фудбалске генерације „Пролетера“ Зорана Срдића. Улазнице за ову спортску манифестацију коштају 200 динара, а уколико им обавезе дозволе, од познатих који су поникли у некадашњем зрењанинском клубу, на терену ће се данас појавити и Илија Ивић, Никица Маглица, Златко Заховић…

- Операција матичним ћелијама у Москви заказана је за 29. јул. Третман ће трајати наредне две године и свака три месеца морам да идем на операцију. Лекари не могу ништа Милан Срдић с родитељима и братом да гарантују, и кажу да је све ствар организма и моје воље за опо- земљу, Милан је нагњечио кичмену равком. А она је веома јака, тако да мождину. После несреће пребачен се надам да ћемо успети у овој бор- је у Клинички центар у Београду, би – поручио је Милан Срдић на али није на време оперисан, јер никонференцији за новинаре одржаној је било такозваних фиксатора за прповодом данашње хуманитарне шљен, које је требало хитно уградити. фудбалске утакмице.

- Нисам имао среће. Ко зна, моЊегов отац Зоран прецизира да хируршки захват, пут и боравак у жда бих данас нормално ходао да руској престоници кошта 26.000 су се све коцкице тада поклопиле. евра, а сваки евентуални наредни Али, изгледа да је судбина тако одлазак изискује нових 7.000 евра. хтела и изгубљено је драгоцено Породица сама не може да обезбеди време. Уз ангажовање мојих родитеља и њихових пријатеља, касније толики новац.

- Терапија и рехабилитација дали сам пребачен на Бањицу и тамо су су одређене резултате, а нада за по- ме доктори оперисали на Видовстизање коначног циља је операци- дан, 27. јуна 2008. године. Од тада ја матичним ћелијама на клиници у су инвалидска колица и одузете ноге од колена надоле моја свакоднеРусији – истиче Зоран. Милан упоредо са тешком бор- вица – испричао је Милан. Ж. Балабан бом коју води да би поново стао на

Данијела Барат

радње Хрватске и Србије. Придружени партнери су Кластер „Сомборски салаши“, Краљевско историјско друштво Сомбор, град Осијек и општине Биље и Јагодњак.

Ана Илић-Пањковић

На сајму се представило више од стотину излагача из Србије и Хрватске, а било је и гостију из Мађарске и Босне и Херцеговине. Сајам је отворио председник апатинске општине др Живорад Смиљанић, који је истакао да је општина Апатин пуно добила релизацијом пројекта вредан укупно више од 400.000 евра, што значи да је Апатин и Осијек добио по 200.000 евра. Шеф свих пројеката прекограничне сарадње Елизабета Сарторел била на Сајму у име амбасаде Европске уније у Србији и посебно одушевљена обиласком Горњег Подунавља, Ромским насељем, бањом „Јунаковић“ и самим Апатином. Пројект менаџер за Хрватску Дарија Крстић је истакла све позитивне стране производње здраве хране, како због самих произвођача, који тако стичу извор егзистенције, тако и за оне који такву храну конзумирају, као и неопходност преласка на био производњу. Штандови су били поређани у главној апатинској улици, а на њима је било сувенира, козметике, одеће, предмета од дрвета, керамике, дрвета, осликане стаклене флаше, чаше, предмети од прућа, трске, храна, мед, пчелињи производи, слатка, ракије, вина. Своје производе изложила је и Занатско производна радња „Костић“ из Крупња. Овај штанд са медом и пчелињим производима, кандираним воћем, медовачом, воћним ракијама, жири организатора прогласио је најлепшим штандом, а власника Зорана Ко-

Тања Ламбрушчак

стића наградио пригодним поклонима спонзора. Уметничко занатска радионица Ане Илић-Пањковић из Сомбора, иако постоји тек три године,

Предраг Павковић

их производим - говори Тања Ламбрушчак из Шећеране код Белог Манастира. Уникатним осликавање стакла бави се мајка четворо деце Да-

Награђени штанд Зорана Костића

добила је цертификат министарства „hand made“.

-Производим козметику од природних биљних и етеричних уља, а све је започело случајно. Размишљала сам шта да поклоним пријатељицама и дошла на идеју да направим сапун. Касније сам почела са кремама и како им се то допадало, наставила сам да

нијела Барат из Апатина, а на сајму ју је представио Кластер туризма Апатин. Предраг Павковић из Кљајићева на сајму је показао и морамно признати и продавао своју супер мотику, коју је патентирао 1994. године и коју и сам израђује у својој занатској радњи. Ј. Прелчец

УСПЕСИ СОМБОРСКОГ ГРАДСКОГ КУД „РАВАНГРАД“

С покрајинске смотре два злата

СОМБОР: Да се у, пре десетак година основаном, Градском Културно-уметничком друштву “Раванград” у Сомбору свих ових година изузетно озбиљно ради на очувању традиције и фолклора становника Сомбора свих националности и конфесија, показала је и последња покрајинска смотра војвођанских фолклораша, односно 51. По реду Музички Фестивал деце Војводине, одржан у Бачкој Тополи. Наиме, на овом фестивалском такмичењу којем је организатор Савез аматера Војводине и Завод за културу Војводине, два фолклорна ансамбла Градског културно уметничког друштва „Раванград” овенчана су двема златним дипломама. Такмичарски програм млађег узраста од 1. до 4. разреда основне школе на 51. Музичком фестивалу деце Војводине отворили су управо мали фолклораши Градског културно уметничког друштва „Раванград” са Бачким играма. Уметнички руководилац малих Сомбораца је Жарко Горетић, а шеф оркестра Иван Тадић. Они су се такмичили са девет других ансамбала из Војводине, који су на фестивал стигли после квалификација, у којима је учествовало 500 фолклорних група. Старија основношколска група, представила се буњевач-

ким играма, које су осмислили Љиљана Шелембер и Јосип Парчетић, док је шеф оркестра био Бобан Јелић.

- Да су млади фолклораши морали да покажу завидно знање и

лошког музеја Србије Вери Шарац Момчиловић - каже председник ГКУД „Раванград” др Милан Божина. Он је казао да ово најмасовније и најбоље организовано КУД у Сомбору већ 17.

ГКУД „Раванград“ на сцени у Бачкој Тополи

интерпретацију сведочио је и састав стручног жирија који је радио у саставу: етномузиколог мр Гордана Рогановић као председница, док су преостале “будне и критичне очи” припадале кореографима Слободанки Рац, Дајани Костић, Милету Вујчину и етномузикологу и кустосу Етно-

јуна очекује Зонско такмичење у Апатину, где ће се представити Шокачким играма и играма Срба из Бачке. Ветерански састав ће приказати обичај „Рацка ракија”, а наступиће и женска певачка група „Варошанке”, као и мушке певачке групе „Варошани” и „Чауши”.

- Градско културно-уметничко друштво „Раванград” тренутно има преко 350 чланова разног узраста који су подељени у девет фолклорних ансамбала, певачке и плесне групе. Финансирање рада друштва је врло тешко, јер је за израду озбиљних костима, односно ношњи неопходно и готово научно истраживање, али и позамашна средства - испричао је Милан Божина, наводећи као пример навео куповину три шокачке ношње и неколико реквизита, што је друштво коштало око две и по хиљаде евра.

-Поред таквих трошкова готово да не остаје ни мало средстава за стимулисање рада у ГКУД-у испричао је са жаљењем Милан Божина, користећи још једном прилику да се захвали пре свега родитељима млађих чланова, али и оним нешто старијим ентузијастима који добар део свог времена, ангажмана, па и ифинансијских средстава уграђују у рад ГКУД “Раванград”. Ипак, како је казао, ентузијазма не недостаје, чланова је све више, као и успеха на такмичењима, а посебно задовољство члановима ГКУД „Раванград” причињава чињеница да су постали репер чувања фолклорне традиције Сомбора и околине. М. Миљеновић

dru[tvo

dnevnik seNat uNiverziteta u Novom saDu

Je di ni kan di dat za rek to ra Mi ro slav Ve sko vi} Aktuelni rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Mi ro slav Ve sko vi}, redovni profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta, jedini je kandidat za rektora ovog univerziteta i u naredne tri godine, s mandatom od 1. oktobra 2012. do 30. septembra 2015. Fakulteti i istra`iva~ko-razvojni instituti u sastavu jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini istakli su Veskovi}a, koji je na ovu funkciju prvi put izabran 2009, s mandatom do 30. septembra ove godine, kao jedinog kandidata. A predlog je utvr|en ju~e, tajnim glasawem na vanrednoj sednici Senata UNS-a. Prisutno je bilo i glasalo svih 25 univerzitetskih nastavnika, ~lanova ovog najvi{eg stru~nog univerzitetskog organa koji jedini imaju to pravo, i svi glasovi bili su „za” Veskovi}a, pa time i za prorektore koje je on predlo`io.

Za prorektora za nastavu predlo`io dr Zi tu Bo {wak, profesorku Ekonomskog fakulteta u Subotici, te dvojicu aktuelnih prorektora, dr Ra do va na Pe ja no vi }a, profesora Poqoprivrednog fakulteta (za finansije) i dr Pa vla Se ke ru {a, profesora Filozofskog fakulteta (za me|unarodnu sa-

u protekle bezmalo tri godine dobio Svetosavsku nagradu te da je ovo najvi{e prosvetno priznawe u Srbiji dodeqeno za zajedni~ki rad i doprinos svih koji su ga podizali i razvijali u proteklih vi{e od pola veka;

Naredno zasedawe u zrewaninu Doma}in naredne redovne sednice Senata Univerziteta u Novom Sadu, 7. juna, bi}e Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin” u Zrewaninu, koji je u sastavu UNS-a. Kako nagla{ava rektor Veskovi}, iako je u Novom Sadu sedi{te devet od 14 fakulteta, Univerzitet se trudi, a ~ini}e to sve vi{e i sna`nije, da bude prisutan i u ostalim fakultetskim centrima - Subotici, Zrewaninu i Somboru.

Novembarsku povequ Novog Sada; predsedavao Dunavskom rektorskom konferencijom... Posle 19 godina, nastavqena je i sad se zavr{ava Centralna zgrada UNS-a (koji do sada nije imao

Bumba{irevi} rektor univerziteta u Beogradu Dekan Medicinskog fakulteta Vla di mir Bum ba {i re vi} izabran je ju~e za novog rektora Univerziteta u Beogradu, na trogodi{wi mandat. Za wegov izbor na zajedni~koj sednici Senata i Saveta glasalo je 24 ~lana od ukupno 32 verifikovana ~lana.

Bumba{irevi} }e na ~elu Univerziteta zameniti dosada{weg rektora Bran ka Ko va ~e vi }a.

Vladimir Bumba{irevi} je ro|en 1951. u Beogradu, Medicinski fakultet je zavr{io sa prose~nom ocenom 9,57, doktorsku disertaciju je odbranio 1985, a zvawe specijaliste medicine je stekao 1993. godine. Redovni je profesor Medicinskog fakulteta, {ef je Katedre za histologiju i embriologiju. Objavio je 22 rada u internacionalnim ~asopisima, 12 u inostranim monografijama, 25 u doma}im ~asopisima.

radwu i nauku). Sada{wi prorektor za nastavu dr Mi lan Si mi}, profesor Medicinskog fakulteta, naime sprema se u penziju.

Kona~nu odluku o izboru rektora donosi Savet Univerziteta, kao najvi{i organ upravqawa, a ta sednica je zakazana za 1. jun.

Rektor Veskovi} je ju~e Senatu ukratko izlo`io rezultate dosada{weg rada Rektorata od 1. oktobra 2009, ali i nekoliko va`nih odrednica za koncipirawe budu}nosti UNS-a isti~u}i da ovde treba da se „proizvodi” znawe i to „kreativno i produktivno„, a ne ono koje je samo sebi ciq. Podsetio je da je UNS

ni zgradu Rektorata), fini{ira se gradwa prve faze budu}eg Nau~no-tehnolo{kog parka, izgra|ene su tri zgrade sa 87 stanova za mlade nau~ne radnike i umetnike UNS-a; s najuspe{nijim kompanijama sklopqeni ugovori o saradwi i studentskoj prkasi...

Na UNS-u se vrlo uspe{no rade mnogobrojni nau~noistra`iva~ki doma}i i me|unarodni projekti, pa u ovom trenutku UNS upravqa s 35 Tempus projekta, po ~etiri iz FP7 i IPA, uspe{no se razvija mobilnost studenata u okviru sve ve}eg broja programa u koje se ukqu~ujemo... v. ^eki}

Ko no bar, ku var, po sla sti ~ar...

Dosada{wi ogledni profili u sredwim stru~nim {kolama, poput kuvara, konobara, poslasti~ara ili finansijskog administratora bi}e od septembra prevedeni u redovan obrazovni sistem, najavio je pomo}nik ministra prosvete

petak, 1. juna, ali ih pre odmora ~eka polagawe zavr{nog ispita i upis u sredwe {kole.

Zavr{ni ispit iz srpskog, odnosno materweg jezika, bi}e 18. juna, a iz matematike 19. juna, od deset do 12 sati.

Na tim testovima polovina

sreda30.maj2012.

13

oD NareDNoG meseCa prvi Notari u srBiJi

Jav ni be le `ni ci sprem ni za start Posle {est decenija Srbija }e od narednog meseca ponovo imati javne bele`nike ili notare. Prvih 300 kandidata upravo je polagalo javnobele`ni~ki ispit.

Ciq povratka javnih bele`nika je pre svega rastere}ewe rada sudova jer }e oni biti ti koji }e ubudu}e overavati ugovore, sa~iwavati i ~uvati testamente i predbra~ne ugovore, izdavati potvrde o imenu, `ivotu, izjavama voqe, prima}e u depozit isprave i dragocenosti, od suda }e preuzeti nesporne ostavinske postupke, kao i ugovore o prometu nepokretnosti. Tako|e, oni }e garantovati za ta~nost svih tih akata.

Javni bele`nik, prema Zakonu o javnom bele`ni{tvu, ne}e smeti da bude ~lan organa politi~ke stranke, niti }e smeti da je fi-

nansira. Zabraweno mu je i da finansira neku koaliciju ili kandidata na izborima. Sva dokumenta koje on bude sastavio i overio ima}e istu pravnu snagu

lo`en pravosudni ispit i ispit za javnog bele`nika i jo{ pet godina radnog iskustva. Zakon zabrawuje da notari istovremenu budu advokati, da imaju bilo koje

Pr o ce wu je se da je za osni va we jav no be le `ni~ ke kan ce la ri je po treb no iz me |u 5.000 i 10.000 evra, a za sa da se pla ni ra da se iza be re je dan no tar na 25.000 sta nov ni ka kao da su overena u sudu ili op{tini.

Da bi neko mogao da konkuri{e za javnog notara pored op{tih uslova za obavqawe ovog posla, kao {to su srpsko dr`avqanstvo i poslovna i zdravstvena sposobnost, obavezno je da ima diplomu pravnog fakulteta, po-

KA KO [TO BO QE PI SA TI O EKO NOM SKIM TE MA MA: Asocijacija medija, Misija OSCE u Srbiji i IREY nakon vi{emese~nih priprema, otpo~eli su realizaciju seminara posve}enog unapre|ewu kvaliteta izve{tavawa o ekonomskim temama. Seminar je posve}en novinarima koji se ekonomskim temama bave u izdawima medijskih ku}a okupqenih oko Asocijacije medija. Bi}e realizovan u ~etiri ciklusa: od 28. do 30. maja, 11. do 13. juna, 25. do 27. juna, a u okviru zavr{nog ~etvrtog ciklusa polaznici seminara boravi}e, tokom septembra 2012. godine na studijskom putovawu u SAD i Nema~koj.

Me|u predava~ima u prva tri ciklusa bi}e vode}i doma}i stru~waci za ekonomske teme, kao i predstavnici velikih biznis sistema. Wima }e se pridru`iti i iskusni predava~i iz Evrope.

U okviru prvog ciklusa predava~i su premijer mirko Cvetkovi}, guverner Dejan [o{ki}, predsednik MK Group miodrag kosti}, v.d. generalnog direktora PTT Srbija Goran ]iri}, predsednik IO Hypo Alpe Adria Banke vladimir ^upi} i Boris Begovi}, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije.

Polaznike seminara i goste Asocijacije medija pozdravio je veselin simonovi}, predsednik UO, a prisutnima su se obratili i kordinatori skupa glavni urednici nedeqnika „Vreme” i „NIN” Dragoqub @arkovi} i Neboj{a spai}. Moderatori }e biti iskusni novinari Dimitrije

drugo pla}eno zanimawe ili funkciju i da se bave bilo kojim drugim poslovima koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisno{}u, samostalno{}u i javnim poverewem javnog bele`ni{tva.

Procewuje se da je za osnivawe javnobele`ni~ke kancelarije potrebno izme|u 5.000 i 10.000

evra, a za sada se planira da se izabere jedan notar na 25.000 stanovnika. To je, svakako, prilika za mnoge nezaposlene pravnike koji su polo`ili pravosudni ispit da do|u do radnog mesta i da sami svojim radom zarade pristojnu mese~nu zaradu.

Notari kao novo pravosudno zanimawe u Srbiji done}e pre svega pravnu sigurnost. Naime, kupoprodaja nepokretnosti ili ugovor o do`ivotnom izdr`avawu i mnogi drugi poslovi koji su kod nas pra}eni nedopustivom neizvesno{}u za stranke oblikovani od strane notara garantuju potpunu sigurnost odnosno vi{e ne}e biti lutawa i neznawa.

Pored toga, javni bele`nici }e olak{ati i me|unarodni promet.

Q. male{evi}

Boarov i milan ]ulibrk. U radu seminara u~estvuju novinari Ve~erwih novosti, Blica, Politike, Presa, NIN-a, Vremena, Dnevnika, Kolor pres grupe, Tanjuga, Lokal info medija grupe, Foneta.

Dru[tvo oBolelih oD multiple skleroze voJvoDiNe ukazuJe Na te@ak polo@aJ svoJih ^laNova

U ko li ci ma ve} od ra ne mla do sti

Dru{tvo obolelih od multiple skleroze Vojvodine prikqu~uje se obele`avawu Svetskog dana obolelih od ove opake bolesti koji je ustanovqen 2009. godine na inicijativu Me|unarodne organizacije obolelih od multiple skleroze i koji se danas obele`ava u 40 zemaqa sveta. Tim povodom }e se danas, na Trgu slobode u Novom Sadu organizovati centralna manifestacija za Pokrajinu. Dru{tvo Vojvodine okupqa 1.500 obolelih od ove te{ke neurolo{ke bolesti, ali se procewuje da obolelih ima i vi{e. Svih 13 vojvo|anskih op{tinskih organizacija koje okupqaju obolele od MS, bi}e prisutne na manifestaciji u Novom Sadu. One }e predstaviti svoj rad, probleme s kojima se susre}u, a bi}e organizovana i prodajna izlo`ba radova koje oboleli izra|uju u radionicama.

- Javnost je slabo upoznata sa ovom te{kom bole{}u pa i ovom manifestacijom `elimo da se o woj ~uje mnogo vi{e - ka`e predsednik Dru{tva obolelih od multiple skleroze Vojvodine Fra no Re ni}. - Bolest

je napast koja napada mlade qude izme|u 20 i 40 godina i koje pravi invalida najte`e kategorije. Prosek starosti na{ih

na. Kako bolest napada u najproduktivnijem `ivotnom dobu, najve}i broj obolelih nije stigao da se materijalno obezbedi,

„Na{ most” kao prozor u svet - Novca je nedovoqno da bi se podmirio na{ rad, ali ~ini mi se da je ipak ne{to boqe nego prethodnih godina. Jedini u Vojvodini pa i u Srbiji imamo bazu podataka obolelih koju redovno a`uriramo i u svakom trenutku mo`emo dati brojne podatke o na{im ~lanovima. Gotovo svakodnevno ~eka nas niz administrativnih poslova i obaveza, izdajemo i ~asopis „Na{ most” a bavimo se i drugom izdava~kom delatno{}u, {to sve zahteva mnog rada. Ali celokupan na{ posao nije finansijski re{en. Na{ list je godinama izlazio svaki drugi mesec, sada zbog nedostatka novca izlazi jednom u tri meseca, a bojim se da }emo biti primorani da ga ukinemo do boqih vremena. Treba re}i da je za veliki broj na{ih ~lanova list zna~ajan „prozor” u svet, za informisawe o novostima u oblasti le~ewa MS, za objavqivawe literarnih radova ~lanova, za upoznavawe s radom i aktivnostima svih 13 dru{tava...

Godinama smo imali zna~ajne donacije, ali sada vi{e nemamo ni wih. Imamo samo jednog stalno zaposlenog {to nikako ne mo`e da bude dovoqno s obzirom na obim poslova - ka`e Reni}. ~lanova iz godine u godinu se spu{ta na ni`e i sada je 30 godina. Te`ina bolesti i ~iwenica da za sada leka nema, kao i te`ak materijalni polo`aj obolelih govore da je pomo} dr`ave i qudi dobre voqe neophod-

pa ni da se zaposli. Ukoliko su i radili, odlaze rano u penziju, a one su male, nedovoqne da se od wih `ivi.

U posledwih desetak godina pri~a o multiple sklerozi, autoimunoj bolesti nervnih

vlakana koju karakteri{e zapaqewe unutra{wosti mozga i ki~mene mo`dine, kod nas je aktuelizovana. Do tada se u oblasti dijagnostike i le~ewa ove te{ke i za sada neizle~ive bolesti gotovo ni{ta nije doga|alo.

Bili smo jedna od posledwih zemaqa u Evropi u kojoj le~ewe interferonom beta nije bilo pokriveno zdravstvenim osigurawem. Od 2004. godine Zavod za zdravstveno osigurawe obezbedio je le~ewe ovim preparatom za jedan broj obolelih, ali jo{ uvek je mnogo vi{e bolesnika nego novca za wihovu terapiju tim preparatom. U Srbiji ima oko 5.000 obolelih od multiple skleroze, od kojih je u Vojvodini oko 1.500, a broj obolelih stalno se pove}ava, pre svega zbog dijagnostike koja je znatno napredovalam pa se bolest otkriva u ranijoj fazi i u mla|em `ivotnom dobu.

Novca za rad dru{tava obolelih od MS nema mnogo. Sredstva za wih izdvaja Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

J. Barbuzan

Du go ~e ka we na ske ner i pejs mej ker Zo ran Ko sti}. Tako|e, ukoliko predlaga~i dopune svoje inicijative, bi}e uvedeni novi ogledi - pratilac u lovu i elektrotehni~ar za informacione tehnologije. U~enici osmog razreda raspu{taju se u

zadataka bi}e nepoznata, 25 odsto pitawa su iz zbirki, dok }e 25 procenata biti tako|e poznati zadaci, ali sa izmewenim redosledom odgovora ili sa izmewenim brojevima u odnosu na zadatke iz zbirki.

Za pojedine lekarske usluge, poput pregleda skenerom, magnetnom rezonancom i ugradwu pejsmejkera i daqe postoje liste ~ekawa, a Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe za druge dijagnosti~ke usluge obavqene u privatnim zdravstvenim ustanovama osiguranicima je u 2011. godini refundirao 4,2 miliona dinara. Kako navode u

RFZO, mogu se refundirati samo tro{kovi specijalisti~kih i dijagnosti~kih pregleda za koje ne postoje zvani~ne liste ~ekawa pod uslovom da se ta uslugu u roku od 30 dana ne mo`e dobiti u dr`avnoj ustanovi. Tako se, na primer, tro{kovi za pregled magnetnom rezonancom, na koju se ~eka i po nekoliko meseci, ne mogu refundirati.

Prema podacima koje je dostavio RFZO, zvani~ne liste ~ekawa osim za MR, postoje i za skener, ugradwu endoproteza kuka i kolena, operaciju katarakte sa ugradwom so~iva, ugra|u bajpasa i valvule, koronarografiju srca, ugradwu graftova i pejsmejkera, a vreme ~ekawa zavisi od vrste intervencije, ustanove i stepena hitnosti.

RePORTA@e

sreda30.maj2012.

c m y

14

dnevnik

НА ГУРМАНСКОЈ ТУРНЕЈИ ПО СОМБОРСКОМ АТАРУ И САДА СЕ ДОБРО ЈЕДЕ, БАШ!

Лаже Ђоле, тамбураш новосадски

И

ма она новосадског тамбураша Ђолета Балашевића да се „некад добро јело, баш!”, што ваљда треба да имплицира како се данас малко мање гаји благоутробије. Види се Ђоле, да давно, у теби омиљен Сомбор и околину му, не свраћаш. Јер, где год за астал седнеш у иоле пристојнијој домаћинској кући ил‘ бирцузу, помислиш да те је Господ Саваот у небо ваздигао, па те гости ‘раном и пићем, за херувиме и серафиме резервисаном. Кренеш редом, чим уђеш у атар. Ако си иоле доброг тајминга и преко Оxака долазиш, таман у време облигатног „благог„ континенталног доручка допаднеш у Стапар, село честитих сељака, ко-

шунком, стапарским сиром (ми га грађани, сомборским назвасмо), од микса овчијег и крављег млека, што трипут ферментира, у качице се слаже а рецепт се не са мајке на кћерку, већ са свекрве на снаху (да из куће тајна не излази) преноси. Диваним са Клопком

по генетици, тешко сложе и око тога који је дан и светац и јел‘ уз сунце падала киша ил‘ су се то само вештице рађале, сада на шапурике овчије месо у паприкашу кува Жељко Станичков-Крцко, уз „ложионичку„ саслугу Ралета Лубеничара. Још ако је неко дудару

ловац јал политичка „лобања„ може и у ловачкој кући „Војводинашума„), остави те без даха и места у трбуху, па нек је пред тобом и ништа мање трбушасти литрењак прекодунавског барањског белог и кило Цегине соде. Али, ако си капацитетан, после форсираш поплавну шуму и већ си у Бездану, војвођанској Венецији, на чијим каналским и дунавским водотоцима се кува једини прави рибљи паприкаш. Свака част Апатину, Бачкој Паланци, Футогу, ковиљским Вареникама „На крају света„, али све су то деривати, плагијати и чорбе, а само се од Мађарске Баје па до апатинске Кучке прави рибији паприкаш справља и једе. (Бејах ономад у једној „чувеној„ чарди паланачкој, паприкаш скувало на „откоштаним шаранским филетима„. Па, јел се ви Бога не бојите!). Шебешфок чарда,

Осу се небо звездама

код Кицета на „Еколошку„, Царина код „Чонке„... ди год удариш, не можеш да погрешиш. Ту си се већ опасно наручкао, али време је мислити и на вечеру, јер здраво исцрпи човека кад дуго гледа у мутну воду дунавску. Фала Богу, има мобилних телефона, најавиш се у мајку-Риђу, највеће далматинско село на Панонском мору, тек да те клемпави папкар, али на ражњу, на време тамо дочека. Најближе је из Бездана да се прогицаш дуж границе са Угарском, али те асфалт опет преко Сомбора води, а већ кад из њега изађеш и у Лемеш, што ће рећи Светозар Милетић, уђеш, греота је од Бога да туда минеш а

Кад јагањци код Далмоша утихну

Ди су сада Моношторци?

ји су се ономад од дунавских гусара у паорију преобразили, цигаје и мангулице запатили, па и исхрану од рибије у папкарску изменили. Свратиш до НенадаКлопке Јуниора Радиновог, шампиона лањског „Шунка Феста„, тек да се заложиш једнолетном

млађим, који је лане у Крчедину, са шунком од целих 39 кила победио. Спрема се да на новосадски Сајам, ди ће „Шунка Фест„ бити одржан, носи две шунке, цирка 70 и кусур кила. Па ти види! Распитујем се како се у Стапару сналазе за гласовити овчији паприкаш, што га је легендарни, а сад покојни, Прда кувао у терминској варијанти „две киле белог, па кад завршиш њих, готов и паприкаш и кувар„. Вели Клопка, да и данас има добрих кувара и мада се Стапарци, инокосни људи

на време тури у фрижидер, тек да се сумаглица у флаши у‘вати... Ту лепо доручкујеш, протрчиш кроз варош сомборску, где ионако сваке феле хране има, вољ ти у „Слон„ на роштиљ коме би и лесковачки благоупокојени маг „скаре„ Буре дао петицу, „Буцину Чарду„ на рибљи паприкаш ил‘ „Вилу Тамару„ на белосветске шпеције, па чим ка Бездану кренеш, смоташ лево ка Моноштору. А тамо!? Опасни, да кажемо, криволовци и „ноћне дрвосече„. Холестерол у паприкашу од дивље свиње, јелена ил’ срндаћа справqен код Синише Маричића (ако си обашка страни

PRE^ANSKA LEKSIKA

S

a mo za do brim ko wem pra {i na se di `e – ve ro vat no mi sli sva ka us pa la dok pro la zi {o rom, uli com, bu le va rom, kor zo om, pla `om... dr `e }i nos me |u obla ci ma, uvu ~e nog sto ma ka i (naj ~e {}e) do pu ca wa za teg nu tog mi ni }a, la `nih far me ri ca, {or ca ma weg za dva bro ja... Mo `da jo{ i po na vqa u se bi: Ba{ me bri ga {ta ko mi sli, znam da sam iz u ze tan pri me rak pa to tre ba i po ka za ti. Uosta lom, ko ne ce ni se be ne }e ga ce ni ti ni dru gi, nek puk nu od je da i nek la ju {ta ho }e. Ne mo `e mi ni ko ni {ta, a ja mo gu – ka ko ho }u!

Us pa la je, naj ~e {}e se mi sli, `en skog ro da.

Ka }i per ka, raz ma `e ni ca, po mo dar ka, luc pr da, uobra `e ni ca {to se di gla na {ti kle to li ko da ja sno po ka zu je da joj dru gi(e) ni su ni do ko le na.

Mu {ki se pre kr str kao pu va xi je, fra je ri, du va xi je, na du ven ci, ba lon xi je, fo li ran ti, {vin -

dle ri, {min ke ri... Sad bi se re klo – umi {qe ne fa ce.

Ni `en ska ni mu {ka pra va, ori gi nal na, us pa la ni kad ni je bi lo la ko bi ti. Neo p ho dan je, kao i za sve dru go, uro |e ni ta le nat. Ako je on za i sta ras ko {an, on da ih ni ko i ne zo ve us pa la ma ve} lo la ma, la fi ca ma i la fo vi ma, de li ja ma i pri ma ma~ ka ma i pr vim li ga ma. Tek ka da se pa ra di ra wa la ti ne ko ko me to ne sto ji, kr ste ga us pa lom. La `wa kom ko ji po ku {a va da se pro tu ri kao iz u zet na ro ba. Uz sve, sam „bo di len gvix”, osno va us pa qe no sti, obi~ no ni je dar ni za po la sva to va u iz i gra va wu iz u zet no sti. Neo -

Us pa la ili za {to (ni)je do bro di za ti nos p hod ne su i dru ge okol no sti. Glas, sa da zvan imix, da ima{ ne ke ve li ke i neo bja {wi ve taj ne oko se be, fa ma o ne ve ro vat nim us pe si ma u po slu, qu ba vi, mo} na po znan stva, ve ze s ja kim qu di ma na vla sti ili (i) u pod ze mqu... Te, od go va ra ju }e per je. Ode }a. Naj bo qe sku pa, ili bar neo bi~ na, iz da le kih kra je va, {a re na ili ret ke bo je, pre po zna tqi va iz da le ka i – ne na ba vqi va. Je din stve na, kao {to sva ka us pa la `e li i sa ma da bu de.

Re~ us pa la je sta ra i ret ko se upo tre bqa va jer je sad te {ko bi ti dru ga ~i ji od osta lih. Go to vo je ne mo gu }e u do ba ap so lut nog te ro ra uni fi ci ra ne i jef ti ne mo de iz gle da ti dru ga ~i je. A ni je ni – „in”. Sad se oni {to iska ~u iz pro se ka zo vu aut saj de ri ma, lu ze ri ma. I{ ~a {e ni ma. Ako svi no se he lan ke dva cen ti me tra u`e od ko `e, ima ju uboc ka nu {a ru na do wem de lu le |a na ne kom kli na stom pi smu, no se ~ak {i re spu {te ne do po lo vi ne gu znog ra zo ra, ima ju slu {a li ce u u{i ma i vu ku no ge – mo ra{ ta ko i ti. Naj kra }e, svi su us pa le. A kad su svi to, on da ni je ni ko. Iz u zet ni ma sad ne tre ba da u wih svi pi qe i wi ma is pi ra ju usta.

Vo ze ogrom ne ma {i ne s cr nim sta kli ma, par ki ra ju na sred tro to a ra da se ne mo `e pro }i po red zi da ve} sa mo po ko lo vo zu, ali ne ma re da li ih ne ko gle da. Zna ju da im ni ko ni {ta ne mo `e, od no sno zna ju ko im ipak ne {to mo `e lo {e ura di ti, pa s ti ma je di no i ima ju po sla, kad se mo ra ili `e li. I to br zo, ugo vo re no be `i~ no i bez gla sno, sve ti ho i taj no. Dok ne puk ne. Po sle tu taw, par don, pu ni gas. I ko je vi deo, ne }e re }i da je ste. Ta ko pra ve us pa le – is pa re.

Pa vle Ma le {ev (Kwi ga „Tri red ri ba pli va” mo `e da se ku pi u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi `a ra”)

Из котлића риба гледа

не омрсиш се куленом. Праве то добро и браћале у Петровцу, али овај лемешки, љут као сатана, дође ти као дижестив, ослободи те блажене тежине у мушкој Г-тачки која се напослетку једино рачуна. Ако си и то преживео, са првим мраком уђеш у Риђу где је таман јагњешце са жара скинуто. Винарски се у овом селу чељад, пореклом из љуте Буковице и далматинске Загоре, описменила, па и залогаји и гутљаји само клизе, мислиш никад доста, ал‘ опет, људско си биће, ниси Супермен, ваља се бежати тамо далеко на југ. ‘Ајд, кад већ кренеш ка Новом Саду, севап пречицом, преко Чонопље. Рачунаш, брже је. Ал‘ ту је Чонопљанско језеро, па како да пржене бабушке ил‘ толстолобика и пијаног шарана омашиш, па још у друштву Бошње-Боскијеа, највећег пецароша од свих глумаца на планети. Ако успеш да се истргнеш Боскијеу, кога милиција и матичари из неког разлога ословљавају са госнПанић, и наставиш повратак, онако већ обневидео, у прединфарктном стању добауљаш до Кљајићева, које од миља ил‘ поруге још увек старим именом, Крнајом, понекад зову а пред биртијом „Код Тете„ окреће се прасенце, прсте да полижеш и преносног дефибрилатора да се ужелиш. Шта каже онај новосађански тамбураш? „Ал‘ се некад добро јело, баш!„ Лаже свирац! Милић Миљеновић

Be to ve no va srem ska qu bav na afe ra Imao je Srem nesre}u da vekovima zbog blizine granice sti~e juna~ku pro{lost, ali Be~ki arhiv, sem o bitkama i ratnicima, ~uva za istoriju i dokumenta o neostvarenoj qubavi Ludviga ban Betovena, ~iji je epicentar dvorac [los u Golubincima. Ili, kako lokalpatriotizmu skloni me{tani vole da naglase - prestonicu ruzmarinskog Srema.

Genijalni kompozotori i wegova prva qubav, dvorska dama @enet, ro|eni su iste 1770. Betovenov muzej u wegovom rodnom Bonu ~uva i mlada~ki opis @enet kao zanosne plavu{e an|eoskog glasa. Me|utim, qubav muzi~ara skrom-

gde je bio stacionara grani~arski puk austrijske vojske.

Kompozitor je pao u o~ajawe, sa~uvana su mnoga wegova melanholi~na pisma upu}ena @enet, koja svedo~e da ju je makar jednom tajno posetio u [losu.

Vesna Opa~i} iz golubina~kog Etno-eko muzeja [los tvrdi da postoje i podaci kako je @enet poslala Betovenu jednu razglednicu iz Golubinaca, dok se skica dvorca koju je sam Fon Gret napravio ~uva u Arhivu carske Vijene, i dodaje: Ponosni smo {to je Betoven u to vreme znao za na{e selo.

Izgradwu [losa pokrenuo je baron Bernet, koji je 1777.

Go lu bi na~ ki dvo rac [los

nog porekla i dame iz relativno visokog dru{tva nije ba{ dug trajala, jer je ona, kao daleko sigurniju investiciju izabrala udaju za plemi}a i oficira Fon Greta. Nedugo nakon ven~awu supru`nici su se preselili u Golubincima,

arhitektu Florijana Madocsnuija anga`ovao da, u strogo militarnom stilu, izradi projekat dvorca, gde bi se, koliko-toliko mogle komodirati oficirske porodice. Zidan je samom u centru naseqa i potom okru`en parkom. Ina~e,

Por tret ge ni ja u mla do sti

pri~u o Betovenu i @enet ovekove~io je i Ratko Rackovi} u kwizi “Pomeni i trajawa“.

Do pre desetak godina je gra|evina propadala i bila u jadnom stawu, a od onda je u rekonstrukciju ulo`eno oko pola miliona evra. Sre|en je enterijer, popravqen krov i obnovqena originalna fasada. Predstoji ure|ewe prostora oko dvorca, a u planu je da sve bude gotovo naredne godine, kad se obele`ava dva veka od boravka Kara|or|a u dvorcu, koji je tu dospeo nakon slo ma Pr vog srp skog ustanka. Centralno mesto u muzeju zauze}e se}awe na qubavne jade velikog velikog ne ma~ kog kom po zi to ra, dok }e plato ispred krasiti bista [umadinca \or|a Petrovi}a. Qubav i rat na jednom mestu, kao {to to uvek u Sremu i biva.

J. An ti}

crna hronika

dnevnik OSUJE]EN BOMBA[KI NAPAD U BEOGRADU

~e ga su pre ki nu ti ~a so vi, a |a ci i svi za po sle ni eva ku i sa ni iz zgra de.

Auto mo bil pod ko ji je pod met nut eks plo ziv pri pa da R. B. (25) iz Be o gra da, ina ~e po zna tom po li ci ji po na sil ni~ kom po na {a wu ko ji je po do la sku do vo zi la pri me tio na pra vu i po zvao po li ci ju.

E. D.

U HAGU PO^IWE NOVI PROCES PROTIV VOJISLAVA [E[EQA

Tre}i put zbog nepo{tovawa suda Su |e we Vo ji sla vu [e {e qu po tre }oj op tu `ni ci za ne po {to va we su da za ka za no je za uto rak, 12. jun, i po ~e }e od mah na kon pred pre tre sne kon fe ren ci je u ovom slu ~a ju, sa op {tio je ju ~e Ha {ki tri bu nal.

U sa op {te wu se na vo di da je li -

der Srp ske ra di kal ne stran ke, ko me se su di u Tri bu na lu za rat ne zlo ~i ne u BiH, Hr vat skoj i Voj vo di ni od 1991. do 1994. go di ne, op tu `en jer ni je uklo nio po ver qi ve in for ma ci je sa svo je in ter net stra ni ce, ~i me je pre kr {io na lo ge Sud skog ve }a.

Me |u po ver qi vim in for ma ci ja ma na [e {e qe voj in ter net pre zen ta ci ji su ~e ti ri we go ve kwi ge i {est po ver qi vih do ku me na ta ko VESEQE ZAVR[ILO OBRA^UNOM

Potukli se na svadbi ^a ~an ska po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Alek san dru @. (43) iz se la Be ~ aw kod ^a~ k a, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stvo u po ku {a ju.

Osum wi ~e ni Alek san dar @. se po sva |ao sa Alek san drom K. (35) iz Mr ~a je va ca na svad be nom ve se qu u tom me stu, na kon ~e ga je do {lo do tu ~e is pred ugo sti teq skog objek ta.

Tom pri li kom osum wi ~e ni je za dao Aleksandru K. tri ubo da no `em u sto ma ka i on je hit no pre ba ~en u ~a ~an sku bol ni cu, ali mu `i vot ni je ugro `en.

- Sta w e po v re | e n og Alek san dra K. je sta bil no, `i vot mu ni je ugro `en i na da mo se da ne }e bi ti ne kih kom pli ka ci ja u da qem le ~e wu- sa op {ti la je dr Je le na Bo {ko vi}, le kar na ode qe wu In ten ziv ne ne ge. @iv ko vi} je, na kon iz vr {e wa ovog kri vi~ nog de la, li {en slo bo de i da nas }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u ^a~ ku.

(Tanjug)

je je on pod neo u okvi ru glav nog pro ce sa ko ji se pro tiv we ga vo di i dva pret hod na su |e wa za ne po {to va we su da.

Tri bu nal is ti ~e da ove kwi ge i pod ne sci ot kri va ju po ver qi ve in for ma ci je o za {ti }e nim sve do ci ma ko ji su sve do ~i li u glav nom pro ce su pro tiv [e {e qa za rat ne zlo ~i ne. [e {eq }e na su |e wu po tre }oj op tu `ni ci za ne po {to va we su da bi ti je di ni sve dok i is pi ta }e ga we gov prav ni sa vet nik De jan Mi ro vi}, a is pi ti va we }e tra ja ti naj vi {e dva sa ta, na vo di se u sa op {te wu iz Ha ga.

Pr va ka zna [e {e qu za ne po {to va we su da iz re ~e na je u ju lu 2009. go di ne, ka da je osu |en na 15 me se ci za tvo ra zbog obe lo da wi va wa po da ta ka o sve do ci ma ko ji ma su bi le odo bre ne me re za {ti te iden ti te ta.

U dru gom po stup ku, [e {eq je osu |en u ok to bru 2011. go di ne na 18 me se ci za tvo ra.

Tre }a op tu `ni ca pro is ti ~e iz pr vog pred me ta, jer [e {eq ni je po stu pio po na lo gu ve }a ko je je od we ga tra `i lo da sa svo je in ter net stra ni ce uklo ni ma te ri ja le ko je su iz da ti kao po ver qi vi. (Tanjug)

Trinaest godina za u~esnike u tu~i Vi {i sud u Be o gra du ob ja vio je ju ~e pre su du ko jom je na se dam go di na za tvo ra osu dio Qu bo mi ra Tri fu no vi }a, a na pet go di na i de vet me se ci Jo va na Je re mi }a, zbog in ci den ta na ma ni fe sta ci ji „Bir- fest” u av gu stu pro {le go di ne, kad su , po na vo di ma op tu `ni ce, u~e sto va li u dve tu ~e, pri ~e mu su u dru goj kad su ko ri sti li no` i me tal ni bok ser, po vre |e na de ve to ri ca mla di }a.

Tre }i okri vqe ni Alek san dar Ra do vi} je osu |en na ka znu za tvo ra u tra ja wu osam me se ci, po op tu `bi za u~e stvo va we u pr voj tu ~i .

Pre su dom je na lo `e no da sva tro ji ca okri vqe nih pla te tro {ko ve sud skog po stup ka, dok su o{te }e ni upu }e ni na par ni cu u po gle du od {te te.

Glav ni su di ja Bo jan Mi {i}, pred sed nik ve }a, ni je, me |u tim,

sti gao da iz ne se obra zlo `e we pre su de jer je do {lo do in ci den ta ko ji je iza zva la rod bi na po je di nih okri vqe nih, po sle ~e ga je is pra `we na sud ni ca. ^la no vi po ro di ca i rod bi na okri vqe nih li stom su za pla ka li ~im su ~u li od lu ke o ka zni. Maj ka jed nog od dvo ji ce osu |e nih na vi {e go di {we za tvor ske ka zne se one sve sti la pa su je bu kval no iz ne li iz sud ni ce.

Op tu `ni ca te re ti okri vqe ne da su se 20. av gu sta 2011, dva sa ta po sle po no }i, u al ko ho li sa nom sta wu, na kon sva |e, po tu kli s dve gru pe mla di }a ta ko |e po se ti la ca „Bir fe sta”. Po na vo di ma op tu `ni ce, po sle pr vog in ci den ta s ne po zna tim po se ti o ci ma ko ji su ta ko |e bi li u al ko ho li sa nom sta wu, oti {li su do {tan da „Nik {i} kog pi va”, gde su se ver bal no, a po tom i fi -

zi~ ki su ko bi li s dru gom gru pom mla di }a. Op tu `ba okri vqe nog Qu bo mi ra Tri fu no vi} te re ti da je u dru goj tu ~i ko ri stio no`, a Jo va na Je re mi }a da je upo tre bio me tal ni „bok ser” .

U ob ra ni pred su dom Qu bo mir Tri fu no vi} je tvr dio „da se bra nio„, te da je u “tu ~i do bio uda rac pe sni com pri ~e mu mu je iz bi jen zub i da je ne ko vre me bio u kon fu zi ji.

- Na „Bir fe stu„ su me ne i tro ji cu mo jih dru go va na pa li.

Pr vo wih de se tak, a u dru goj tu ~i i vi {e oso ba. Kad sam vi deo da tu ku mo je dru go ve, upla {io sam se i po ~eo da ma {em no `em da bih ote rao na pa da ~e, ali se ne se }am da sam bi lo ko ga po vre dio. Ka jem se zbog sve ga {to sam ura dio, ni sam hteo ni ko ga da ubi jem -na veo je Tri fu no vi}.

Okri vqe ni Je re mi} je u od bra ni is pri ~ao da se, kad je vi deo da ne ki mla di }i uda ra ju Alek san dra Ra do vi }a i we go vog ma lo let nog bra ta Bo ri sa ve o ma upla {io i zbog to ga sta vio na ru ku „bok ser„ , ali je wi me vi {e ma hao, ka ko bi sklo nio na pa da ~e .

Okri vqe ni Alek san dar Ra do vi} je u od bra ni is pri ~ao da uop {te ni je u~e stvo vao u tu ~i.

We gov brat Bo ris i on su, ka ko je tvr dio, do bi li ba ti ne od gru pe mla di }a u tre nut ku kad su hte li da odu do lu na par ka.

Ina ~e, okri vqe ni Qu bo mir Tri fu no vi} i Jo van Je re mi} pre su dom su osu |e ni za kri vi~ no de lo na no {e we te {ke te le sne po vre de, dok im je op tu `ni com na te ret bi lo sta vqe no te `e de lo - po ku {aj ubi stva.

J. J.

VI[I SUD U BEOGRADU ODUSTAO OD GOWEWA ZA KORUPCIJU

Oslobo|eni zbog zastarelosti Vi {i su u Be o gra du ob u sta vio je po stu pak pro tiv biv {eg di rek to ra Kre dit no-eks port ne ban ke Se ku le Pjev ~e vi }a i jo{ dvo ji ce op tu `e nih za da va we mi ta jer je na stu pi la ap so lut na za sta re lost kri vi~ nog go we wa za to de lo, ali }e mu na je sen bi ti na sta vqe no su |e we zbog oda va wa slu `be ne taj ne.

Pjev ~ e v i } ev bra n i l ac Jo van Pa vlo vi} je re kao da je osim we go vog kli jen ta, po stu pak ob u sta vqen i pro tiv biv {eg in s pek t o r a Ge n e r al n og in spek to ra ta MUP-a Sr bi je De j a n a Ive z i } a i vla s ni k a gra | e v in s ke fir m e Mi l a n a Ra ko ~e vi }a.

Pjev ~e vi} i Ive zi} }e se, me | u t im, na op t u ` e n i~ k oj klu pi po no vo na }i 14. sep tem bra, zbog kri vi~ nog de la oda va we slu `be ne taj ne, re kao je advo kat Pa vlo vi}, na vo de }i da se ta op tu `ba ti ~e kri vi~ ne pri ja ve ko ju je we gov kli jent pod n eo u ja n u a r u 2006.

pro tiv ak te ra afe re „ko fer” zbog pri ma wa mi ta.

Ta kriv~ na pri ja va te re ti la je ta da {weg vi ce gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je De ja na Si mi }a i funk ci o ne ra SPS Vla d im n i r a Za g ra | a n i n a i ka s ni j e je pro g la { e n a slu `be nom taj nom, a Pjev ~e vi} je op tu `en za we no oda va we, ob ja snio je we gov bra ni lac.

Za jed no sa Pjev ~e vi }em i Ive z i } em, na op t u ` e n i~ k u klu pu 14. sep tem bra se {}e i biv {i {ef ode qe wa za spro vo |e we ur ba ni sti~ kih pro je ka ta Gra da Be o gra da Qi qa na Vu jo {e vi}, ko ja se te re ti za pri ma we mi ta.

Taj po s tu p ak po k re n ut je 2007. go di ne odvo je no od ve li kog pro c e s a po z na t og kao „ste ~aj na ma fi ja”, ko ji se vo di u Spe ci jal nom su du u ko me je Pjev ~e vi} ta ko |e je dan od op tu `e nih. „Ste ~aj na ma fi ja” je op tu `e na za zlo u po tre be u ste ~aj nim po stup ci ma u vred no sti

JU^E IZME\U NOVOG SADA I RUMENKE

Se ku la Pjev ~e vi }

od 50 mi li o na evra, po ~i we ne od 2003. go di ne do 2006. go di ne.

Osim Pjev ~e vi }a, kao or ga ni za to ri gru pe op tu `e ni su i biv { i pred s ed n ik Tr g o v in skog su da u Be o gra du Go ran Kqa je vi}, biv {i di rek tor „C

mar k e t a” Slo b o d an Ra d u l o vi}, ko ji je u bek stvu, su vla snik fir m e „Eko p ro d ukt” Mi lin ko Bra {wo vi}, ~i ji se brat Mi ko Bra {wo vi} ubio u za tvo ru, i biv {a di rek tor ka Po {tan ske {te di o ni ce Je li ca @iv ko vi}.

(Tanjug)

PRIVEDEN RAZBOJNIK IZ SUBOTICE

Petoro povre|eno u sudaru Pet oso ba je po vre |e no u su da ru dva auto mo bi la, ju ~e oko 12.45 sa ti na Ru me na~ kom pu tu u No vom Sa du , ali sre }om ni ko od po vre |e nih ni je `i vot no ugro `en, sa zna je”Dnev nik” ne zva ni~ no.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, oba vo zi la kre ta la su se od Ru men ke ka No vom Sa du, a su dar se do go dio kad je „audi A4„ no vo sad skih re gi star skih ozna ka za ~i jim upra vqa ~em je bio Mi lan [.

(1985) iz Fu to ga, kre nuo u pre ti ca we jed nog vo zi la i uda rio u auto mo bil „kia rio„ ko ji je skre tao ule vo ka „Vo bi ha u su„.

U auto mo bi lu „kia„ uz vo za ~a Ra de ta M. (1966) bi le su i we go ve dve }er ke sta re de set i osam go di na. Zbog iz vla ~e wa ove dve de voj ~i ce iz o{te }e nih ko la ko ja su za vr {i la pre vr nu ta u jar ku kraj pu ta, bi la je an ga `o -

15

IZRE^ENE PRESUDE OPTU@ENIMA ZA INCIDENT NA „BIR-FESTU”

Prona|ena bomba ispod „renoa” Ju ~e u po po dnev nim sa ti ma Kon tra di ver zi o na je di ni ca MUP-a je uspe {no de mon ti ra la im pro vi zo va nu eks plo ziv nu na pra vu po sta vqe nu is pod a u t o m o b i l a mar ke „re no” ko ji je sta jao par ki ran u Uli ci Go spo da ra Vu ~i }a u Be o gra du. Bom ba je pri me }e na oko 17 ~a so va, a stru~ wa ci ma za eks plo zi ve je tre ba lo ma we od dva sa ta da je de mon ti ra ju.

Ova be o grad ska uli ca je ne ko li ko sa ti bi la za tvo re na za sa o bra }aj, a par king na ko me se na la zio auto mo bil je u bli zi ni Dru ge eko nom ske {ko le, zbog

sreda30.maj2012.

Prolaznik spre~io pqa~ku No vo sad ska po li ci ja je si no} za dr `a la Su bo ti ~a ni na Mi lo {a [. (1990) zbog osno va ne sum we da je po ~i nio raz boj ni {tvo.

On je na uli ci s le |a pri {ao rad ni ci jed ne no vo sad ske me wa~ ni ce, one spo so bio je elek tro-{o ke rom i obo rio na tro to ar, a za tim joj oteo tor bu i po be gao.

No vo sa |an ka je za do bi la te {ke te le sne po vre de, od no sno pre lom pr sta na ru ci, a osum wi ~e nog je za u sta vio je dan gra |a nin i za dr `ao do do la ska po li ci je.

Mi lo{ [. bi }e iz ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du.

M. V.

NASTAVQENO SU\EWE PORTPAROLU POKRETA „1389”

Fo to: N. Per ko vi}

va na i spa si la~ ka eki pa Va tro ga sne bri ga de No vog Sa da.

U „audi ju„ je na me stu su vo za ~a bi la jed na de voj ka, a po vre |e ni su svi u~e sni ci u sa o bra }aj -

ci, vo za ~i i sa put ni ci, dok smo za de voj ~i ce od mah po sle ne sre }e sa zna li da su za do bi le la ke te le sne po vre de.

M. V.

POLICIJA EULEKSA JU^E HAPSILA PO KOSMETU

Uhap{eni saradnici Zvonka Veselinovi}a?

Pri pad ni ci Euleks po li ci je uhap si li su ju ~e {est oso ba, u okvi ru is tra ge za vi {e kri vi~ nih de la, pre ne la je pri {tin ska Te le vi zi ja KTV i na ve la da je re~ o sa rad ni ci ma Zvon ka Ve se li no vi }a.

Oni su uhap {e ni u okvi ru {i ro ke is tra ge or ga ni zo va nog kri mi na la, ile gal ne tr go vi ne, iz be ga va wa pla }a wa po re za i uvo znih tak si, kao i pra wa nov ca, iz ja vio je port pa rol Eulek sa Bqe rim Kra sni }i.

Ta kom da na je pre tre se no je ne ko li ko pri vat nih lo ka ci ja na te ri to ri ji Ko so va, ukqu ~u ju }i i Ko sov sku Mi tro vi cu. Is tra gu tog slu ~a ja vo di tu `i -

lac Eulek sa iz Spe ci jal nog tu `i la {tva Ko so va.

Euleks i Kfor ozna ~i li su ra ni je Zvon ka Ve se li no vi }a kao vo |u or ga ni zo va nog kri mi na la na se ve ru Ko so va i or ga ni za to ra ne re da na pre la zu Ja ri we u ju lu 2011. go di ne. On je uhap {en u de cem bru 2011. go di ne u cen tral noj Sr bi ji gde je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pod ne lo sre di nom ja nu a ra zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv Ve se li no vi }a i jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih da su pri svo ji li 32 te ret na vo zi la u vla sni stvu kom pa ni je „Hi po-Al pe Adri ja li zing” vred no sti ve }e od 300 mi li o na di na ra.

E. D.

Svedo~ili policajci U Pr vom osnov nom su du u Be o gra du ju ~e je, sve do ~e wem dvo ji ce po li ca ja ca, na sta vqe no su |e we port pa ro lu Po kre ta „1389” Mi {i Va ci }u, ko me se su di zbog vi {e kri vi~ nih de la.

Sud je uki nuo re {e we o nov ~a nom ka `wa va wu tih po li ci ja ca sa po 80.000 di na ra, ko je im je iz re kao u apri lu zbog neo da zi va wa po zi vu, po {to su oni iz o sta nak oprav da li i is pu ni li svo ju oba ve zu. Va ci }u se su di zbog kri vi~ -

nih de la {i re wa dis kri mi na ci je pro tiv LGBT po pu la ci je pred ot ka za nu „Pa ra du po no sa” 2009. go di ne, ne do zvo qe no dr `a we oru` ja, kao i zbog ome ta wa slu `be nog li ca u oba vqa wu du `no sti.

Po li caj ci, za ~i je se ome ta we Va ci} te re ti, sa slu {a ni su kao sve do ci. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 3. jul, ka da bi tre ba lo da bu du sa slu {a na tri o~e vi ca tog do ga |a ja ko je je pred lo `i la Va ci }e va od bra na.

(Tanjug)

Oteo nov~anik Nik{i}anki Dr `a vqa nin Sr bi je J.J. (24) iz Mla de nov ca uhap {en je u Nik {i }u, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo raz boj ni {tvo i kra |a, sa op {ti la je ju ~e cr no gor ska po li ci ja. Upra va po li ci je je na ve la da je osum wi ~e ni 24. ma ja uve ~e, sa le |a pri {ao J.M. u Uli ci Alek se Bac ko vi }a u Nik {i }u, i iz ru ku joj is tr gao nov ~a nik u ko jem se na la zi lo 45 evra i mo bil ni te le fon.

Na kon hap {e wa J.J. je uz kri vi~ nu pri ja vu pre dat osnov nom dr `av nom tu `i la {tvu u Nik {i }u.

E. D.

SPORT

sreda30.maj2012.

dnevnik

c m y

16

ZO RAN OSMA JI], PRED SED NIK HAJ DU KA IZ KU LE

Mla di igra ~i klup ski ka pi tal

Jan ko Tip sa re vi}

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAND GA ROS

Jan ko pre ko Kve ri ja do dru gog ko la Janko Tipsarevi} plasirao se u drugo kolo Rolan Garosa pobedom nad Amerikancem Semom Kverijem.Tipsarevi} je do druge pobede u pet me|usobnih duela sa ameri~kim teniserom do{ao rezultatom 2:6, 6:4, 7:6, 6:4.

Kveri je odli~no u{ao u me~ i bez izgubqenog poena do{ao do 1:0. Tipsarevi} je odmah uzvratio, da bi vrlo brzo do{ao i do brejk lopte, ali se Amerikanac odbranio i ponovo poveo. U narednim gemovima Janko i Kveri su vodili veliku borbu, ali bez brejkova, sve do {estog gema, kada je srpski teniser svojim gre{kama dozvolio rivalu da ode na 4:2. Amerikanac je nastavio u istom ritmu i ve} u osmom gemu osvojio set.

Janko je odmah imao brejk loptu u drugom servisu, ali je Kveri uspeo da se vrati i ponovo povede.

Od tada je slika bila ista kao i u prvom setu, Kveri je bio konkretniji, pa je lak{e dolazio do poena, dok se srpski teniser dosta mu~io.

To se posebno videlo u ~etvrti gem, ali je Janko, ipak, uspeo da osvoji taj servis gem, a potom i brejk za 3:2. Od tada su obojica bili sigurni na svim servisima, pa je Tipsarevi} u desetom gemu servirao za izjedna~ewe. Kveri je tada bio na korak od osvajawa gema, ali se srpski teniser vratio, odbranio tu brejk loptu, a potom sa dva odli~na poena do{ao do 1:1 u setovima.

U tre}em setu Janko je zaigrao agresivnije, odmah je napravio

brejk, a brzo poveo i sa 2:0. U gemu koji je sledio Tipsarvi} je ponovo imao {ansu da Kveriju oduzme servis, ali nije uspeo u toj nameri, da bi potom do{ao do 3:1. U narednim gemovima nije bilo preokreta, sve do desetog, kada je Janko imao {ansu da servira za set, ali je Kveri vratio brejk za 5:5. Po{to su obojica bili sigurni na servisu u naredna dva gema set je do{ao do taj-brejka, koji je Tipsarevi} dobio sa 7:3, za 2:1 u setovima.

Janko i Kveri su vodili veliku borbu i u ~etvrtom setu, igralo se gem za gem sve do devetog, kada je srpski teniser sjajnom igrom do{ao do brejka. Ve} u narednom Tipsarevi} je servirao za me~, u ~emu je i uspeo po{to je iskoristio prvu priliku.

Fudbaleri Hajduka su superliga{ku sezonu zavr{ili na jedanaestom mestu na tabeli sa 33 osvojena boda. Treba imati u vidu ~iwenica da je pred sam start minule sezone bilo neizvesno ho}e li Hajduk opstati kao klub, da bi se kao spasonosno re{ewe pojavio mladi, uspe{ni biznismen Zoran Osmaji} i preuzeo davqenika. Godinu dana vo|ewa kluba je za Osmaji}em, pa je to bio povod za razgovor sa predsednikom Hajduka.

- Sa sezonom sam delimi~no zadovoqan. Uspehom smatram stabilizaciju kluba, opstanak u ligi, promociju nekolicine mladih igra~a, a najvi{e me raduje povratak publike na na{ stadion.

Ostaje `al za nekoliko izgubqenih utalkmica koje smo, uz malo vi{e sre}e, mogli da dobije, {to bi nam obezbedilo neuporedivo boqi plasman na tabeli – ocena je Zorana Osmaji}a.

Kada ste do{li na ~elo kluba obe}ali ste stabilizaciju u svim klupskim segmentima i ukoliko se uka`e prilika izlazak na evropsku scenu.

- Shvatili smo pri kraju sezone da nam je Evropa daleko i da nam je za takav podvig trebalo vi{e anga`ovawa na svim poqi-

Re flek to ri Od kako je Osmaji} sa saradnicima preuzeo klub stadion superliga{a iz Kule je prava lepotica. [ta su slede}i potezi kada je infrastruktura u pitawu?

- Po~iwemo izgradwu svla~ionica i upravne zgrade, a u saradwi sa lokalnom samoupravom i Fudbalskim savezom Srbije trebali bi do kraja godine da na{ stadion osvetlimo reflekorima.

To bi nam omogu}ilo odigravawe no}nih utakmica i gostovawe reprezentativnih selekcija, {to bi opet doprinelo popularizaciji fudbala u ovom delu Vojvodine, a to je jedan od na{ih prioriteta. ekipe koja je sastavqena na brzinu i koja nije bila kadra da izdr`i pritisak vsokog plasmana na tabeli. No, saglasi}ete se s ~iwenicom da smo pokazali lep fudbal u svakoj utakmici, vratili publiku na stadion i izazvali interes drugih klubova za na{e igra~e.Tako|e, klub je na svim nivoima do`iveo renesansu i na to smo veoma ponosni.

Kakav je plan rada, kada se ekipa okupqa, u kom sastavu i sa kim na ~elu struke?

- Ekipa se okupqa krajem meseca,a ta~an datum }e odrediti novi {ef stru~nog {taba kojeg }emo promovisati u narednih nedequ dana. Igra~ki kadar }e pretrpeti promene, jer postoji veliko interesovawe za na{ih par najboqih fudbalera, a u narednom

stranstvo bez „posrednika”, Partizana, Zvezde, Vojvodine. Kapiten Pauqevi} je prodat Partizanu...

- Mi i daqe `elimo da prodajemo igra~e u inostranstvo. Me|utim, iako je za Pauqevi}a interes iskazalo i nekoliko inostranih klubova Partizan je ponudio najboqe uslove.

Hajduk se mo`e pohvaliti nekolicinom mladih igra~a reprezentativnog kalibra, Peri}, Lali}, Latinovi}, Varga, {to je veliki kapital.

- Oni su budu}nost Hajduka i srpskog fudbala. Pozivi za reprezentativne selekcije (Peri} i Lali} omladinska, Latinovi} i Varga mlada), su potvrda da se u klubu dobro radi. Budu}i da }emo i za narednu sezonu iz omladinskog pogona prvom timu prikqu-

IGOR KO LA KO VI], SE LEK TOR OD BOJ KA [A SR BI JE

Ni smo fa vo ri ti u Ja pa nu Selektor mu{ke odbojka{ke reprezentacije Srbije Igor Kolakovi} izjavio je da wegovi igra~i ne smeju da se optere}euju ulogom favorita pred turnir u Tokiju.Srpski odbojka{i u~estvova}e na turniru interkontinentalnih kvalifikacija za Olimpijske igre koji je na programu od 1. do 10. juna u Japanu.

DA NAS @REB ZA RU KO ME TA [E NA OI

Sr bi ja u tre }em {e {i ru

@reb za mu{ki rukometni turnir na Olimpijadi u Londonu odr`a}e se danas, a reprezentacija Srbije na}i }e se u tre}em {e{iru.Igre u Londonu bi}e prve za reprezentaciju Srbije posle dvanaestogodi{we pauze.

Prvi {e{ir: Francuska i [panija, Drugi {e{ir: [vedska i Hrvatska, Tre}i {e{ir: Srbija i Ma|arska, ^etvrti {e{ir: Island i Velika Britanija, Peti {e{ir: Danska i Argentina, [esti {e{ir: Ju`na Koreja i Tunis.

Reprezentacije koje su u istom {e{iru ne}e mo}i da budu zajedno u grupi.

- Jesmo prvaci Evrope, ali znamo kako smo do{li do toga. Ne smemo da razmi{qamo kao da smo favoriti, iako smo na svetskoj rang listi najboqi - ka`e Kolakovi}.- Ne polazimo od stanovi{ta da smo favoriti, nego da smo reprezentacija koja `eli da se na|e na Olimpijskim igrama. To je najve}i mogu}i motiv za nas .

Po red Ja pa na i Sr bi je, na tur ni ru u To ki ju za olim pij sku vi zu bo ri }e se i Austra li ja, Ve ne cu e la, Por to ri ko, Ki na, Iran i Ju `na Ko re ja, a pla sman na Olim pij ske igre iz bo ri }e po bed nik i naj bo qa azij ska eki pa.

- Zna se kako smo te{ko igrali sa Japanom i Iranom, a i protiv ostalih reprezentacija moramo da igramo maksimalno. Bi}e te{ko, u deset dana nas o~ekuje sedam me~eva i potrebno nam je dosta dobrih igara da bismo bili prvi na ovom turniru - poru~io je Kolakovi}.

Kolakovi}evi izabranici prvu utakmicu u Tokiju odigra}e u petak 1. juna protiv selekcije Japana od 12.10 ~asova po srpskom vremenu.

SVET SKO UNI VER ZI TETS KO PR VEN STVO U TE KVON DU

Mi li ci Man di} bron za

Srp ska tekvondist ki wa Milica Man di} osvo ji la je bronzanu medaqu na 12. Svetkom uni ver zi tet skom prvenstvu u Koreji.Na {ampionatu je u~e stvo va lo ~ak 590 takmi~ara iz 50 ze ma qa.Mandi}eva je u prvom kolu pobedi la Ru ski wu sa 12:0, u dru gom Mek si kan ku sa 1:0, a u polufinalu izgubila od ak- Mi li ca Man di} tu el ne svet ske i evrop ske skih igara u Londonu. Zahva{am pi on ke Fran cu ski we quju}i bronzi, Milica }e doAne Karoline Graf sa 3:1. biti dodatne bodove i boqe Naj bo qoj srp skoj te kvon - se plasirati u glavnom `rebu distkiwi to je bilo posledwe na najve}em sportskom takmitest takmi~ewe do Olimpij~ewu.

Pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} se opro stio od ka pi te na Pa u qe vi }a

ma svih klupskih struktura. Idealan po~etak sezone, ~etiri vezane pobede, poneo nas je i stekli smo nerealan utisak o ja~ini

Uspeh sve na dok na |u je Anga`ovawe u fudbalu poprili~no vas je odvojilo od biznisa i porodice. @alite li zbog toga?

- To jeste istina, ali nije mi `ao, a satisfakcija za to }e, verujem, sti}i kroz budu}e uspehe Hajduka.

periodu }emo se, uz nekoliko poja~awa, osloniti na na{e mlade igra~e, koji su ve} pokazali da se na wih mora ra~unati.

Jedna od pro{losezonskih karakteristika Hajduka bila je ~esta promena {efa struke. Je li moralo tako?

- Mo`da i nije, ali smo `ele}i najboqe pa smo posezali za promenama, {to je svakako uticalo na plasman slabiji od o~ekivanog. No, svaki od tih trenera je sa sobom donosio i neku novinu, pa su mladi igra~i od svakog od wih mogli ne{to da nau~e.

Klupsko rukovodstvo je `elelo da iz Hajduka igra~i odlaze u ino-

~iti 3-4 igra~a pokazuje da hajduk ima lepu budu}nost.

Na ~emu }ete insistirati u narednoj sezoni?

- Od ekipe }u zahtevati maksimalno zalagawe na terenu i ispuwavawe svih zadataka koja pred wih postavi stru~ni {tab, a to }e biti mogu}e jedino ukoliko se budu fizi~ki maksimalno dobro pripremili, jer nam se u prvom delu sezone u nekim utakmicama osetio nedostatak kondicije. Od ostalih saradnika }u tra`iti maksimalnu posve}enost poslu i obavezama i bezrezervnu privr`enost klubu – istakao je Zoran Osmaji}. \or |o Bo ja ni}

RO MAN TI ^A RI RE [I LI PI TA WE TRE NE RA

Ku zma nov ski po no vo na Ka ra bur mi OFK Beograd je re{io pitawe trenera.Stevica Kuzmanovski ponovo je na Karaburmi, {to je ju~e ozvani~eno.

- Ve} dve decenije sam vezan za ovaj klub. OFK Beograd mi je u srcu i ose}am se kao da sam do{ao ku}i - rekao je Kuzmanovski na zvani~nom predstavqawu na Omladinskom stadionu. Na klupi romanti~ara nasledio je Branka Sosu Babi}a. Kuzmanovski je bio trener OFK Beograda u sezoni 2003/04.

- O~ekuje nas ozbiqan rad i odnos prema predstoje}im obavezama, a romanti~nim duhom proba}emo da dostignemo sve ciqeve.

Makedonski trener je dodao da su ostala jo{ neka nere{ena pitawa {to se ti~e sastava stru~nog {taba. Kuzmanovski je tokom

Ste vi ca Ku zma nov ski

igra~ke karijere nekoliko puta nosio dres OFK Beograda, a na 150 utakmica postigao je 15 golova. On je trenirao i Belasicu,

Slaviju iz Sofije, Montanu i Bananc iz Jerevana. Dosada{wi trener Branko Sosa Babi} karijeru }e nastaviti u inostranstvu.

c m y

dnevnik

SI NI [A MI HAJ LO VI] O UDA QA VA WU QA JI ]A IZ RE PRE ZEN TA CI JE

Doveo me pred svr{en ~in Se lek tor srp skih fud ba le ra Si ni {a Mi haj lo vi} re kao je da je raz log uda qa va wa Ade ma Qa ji }a kr {e we Spo ra zu ma o po na {a wu ko ji su pot pi sa li svi igra ~e.

Mi haj lo vi} je pred po la zak za Fran cu sku na pri ja teq sku utak mi cu sa re pre zen ta ci ju ob ja snio svo ju od lu ku ko ja je uz bur ka la jav nost u Sr bi ji.

- Svi igra ~i su do bi li ugo vor na po ~et ku pri pre ma, ko ji su pro ~i ta li i pot pi sa li. To je za

ova ko, do veo me pred svr {en ~in - re kao je Mi haj lo vi}.

Mi haj lo vi} je po tom pod se tio na iz ja vu ko ju je dao pri li kom pro mo ci je za se lek to ra Sr bi je.

- Re kao sam ta da da }e mo ima ti dva ci qa, re zul tat ski – da se kva li fi ku je mo na Svet sko pr ven stvo i dru gi, mo ral ni, da pro me ni mo mi {qe we o Sr bi ji u me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma. I sva ki igra~ tre ba da bu de pri mer, na te re nu i van

Sini{a Mihajlovi}

me ne zna ~i lo da se sla `u sa svim od red ba ma i da }e ih se pri dr `a va ti. Mo glo je da bu de i onih ko ji se ne sla `u, ko ji ne `e le da ga pot pi {u i oni sa da ne bi bi li sa na ma. Po sto je stva ri pre ko ko jih ne mo gu i ne }u da pre |em, a jed na od wih je pe va we him ne. Ako ne ko no si dres i grb Sr bi je tre ba da re pre zen ta cu je ze mqu u sva kom tre nut ku. Raz go va rao sam sa Qa ji }em, ali ni je mo gao da mi ob ja sni u ~e mu je bio pro blem, re kao je sa mo da su u pi ta wu bi li pri vat ni raz lo zi. @ao mi je, on je igra~ na ko ga sam ra ~u nao i ovo ni je bi la od lu ka is kqu ~i vo pro tiv we ga. Isto bi bi lo i da je bi lo ko ji dru gi igra~ to ura dio. Tre ba lo je ra ni je da pri ~a mo da po sto ji ne ki pro blem,

we ga. Isto va `i i za na vi ja ~e, oni su naj bo qi na sve tu dok nas bo dre kao pro tiv [pa ni je u Sent Ga le nu, ali on da sve po kva re ba ca wem pe tar di i dim nih bom bi. To ne sme da se ra di.

Mi slim da ti iz u ze ci, ko ji su u ma wi ni, ne vo le svo ju ze mqu i ne `e le joj do bro kad se ta ko po na {a ju - na gla sio je Mi haj lo vi}.

A po dolasku u Beograd mladi fudbaler je rekao da voli Srb ij u, ali da p o{t uje seb e, ne po ja {wavaju}i ra zlog za{ to nije pevao himnu pred utakmicu sa [panijom. Dan kasnije oglasio se Qaji}ev otac, koji je rekao da wegov sin samo `eli da igra fudbal i da ne `eli da se preko Adema vode politi~ka prepucavawa.

SPORT

sreda30.maj2012.

KVA LI FI KA CI JE OMLA DI NA CA ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Orli}i na korak do zavr{nice Jo{ sa mo jean ko rak de li omla din sku fud bal sku re pre zen ta ci ju Sr bi je ( mom ci ro | e n i po s le 1. ja n u a r a 1993.) od pla sma na na Pr ven stvo Evro pe u Esto ni ji (3.- 15 jul). Or li }i ma je da nas po treb na po be da u me ~u s Ru mu ni jom na sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Sa du. Re mi je mo `da do vo qan Ru mu ni ma za pr vo me sto, a iz pri kraj ka vre ba ju Nem ci iako su u pr va dva ko la re mi zi ra li.

Mla di fud be le ri Sr bi je u pr ve dve utak mi ce igra li su ve o ma do bro, re mi zi ra li su s fa v o r i z o v a n im Nem c i m a, a on da go lom Nin ko vi }a u fi ni {u me ~a sa vla da li Ma |a re.

Or li }i su pro tiv Ma |ar ske ima li ja ko te `ak po sao da do |u do po be de, na kon sjaj no od i gra ne pr ve utak mi ce s Ne ma~ kom ose tio se umor kod po je di nih igra ~a, a uz to ri val se uglav n om bar n io i {an su vre bao iz kon tra na pa da.

Se lek tor Zo ran Ma ri} za do vo qan je do sa da {wim u~in kom svo jih iza bra ni ka.

- Do sa da smo ura di li ono {to smo se do go vo ri li. Mo `da smo po tro {i li ne {to vi {e ener gi je ne go {to smo o~e k i v a l i, ali se na kra j u trud is pla tio. Sa da je si tu a ci ja u na {im ru ka ma, ima li smo dva da na da se do bro od mo ri mo i pri pre mi mo za naj va `ni ji me~ ove ge ne ra ci je.

Ima mo {an su i si gu ran sam da je ne }e mo pro pu sti ti - is ta kao je Ma ri}.

Je di ni pro blem za na {u re pre zen ta ci ju je taj {to je u me |u vre me nu u A re pre zen ta ci ju pre ko man do van {to per Cr ve ne zve zde Sr |an Mi ja i lo vi}. Ali, u tim }e se vra ti -

Da nas Sr bi ja - Ru mu ni ja (17, Sta dion „Ka ra |or |e„) Ne ma~ ka - Ma |ar ska (17, Sta dion Sla na ba ra) 1. Ru mu ni ja 2. Sr bi ja 3. Ne ma~ ka 4. Ma |ar ska

Nikola Ninkovi} u duelu s ma|arskim igra~ima

Fo to: F. Ba ki}

IZ DO WEG SRE MA DE MAN TU JU PRI ^E O UST U PA WU ME STA U SU PER LI GI

Sremci u`ivaju u istorijskom uspehu Pri ~e o ustu pa wu me sta u Su per li gi, fu zi ji, pa i da qem tak mi ~e wu van Pe }i na ca, ni su po sto ja le. Sve {to smo ura di li, ura di li smo na te re ni i ide mo da qe - po sled wi put po ru ~u ju qu di iz no vog ~la na Su per li ge - FK Do wi Srem .

Du go ve} bi lo je iz ve sno da }e ne ki ta mo ma li Do wi Srem iz ne -

ni lo ni u no }i u ko joj su fud ba le ri Do weg Sre ma bur no pro sla vi li veliki uspeh.

Ni pitawe, ni odgovor!

Dowi Srem ne}e prodati svoje mesto nikome. Drugim re~ima, Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina i ostali superliga{i putova}e u Pe}ince na takmi~arski fudbal.

17

i dodao: - Pozivam sve neverne Tome da do|u u Pe}ince i vide {ta to i kako radi Dowi Srem. I da nismo u{li ove godine, ne bi bio kraj sveta. Poku{ali bismo isto od leta. Nastoja}emo da u eliti ostanemo {to du`e i da napravimo neke druge iskorake.

Potpredsednik kluba Milan Aleksi} najavio je da }e Dowi

Srbiji koje ote`ava radove, u najgorem slu~aju Dowi Srem mogao jednu ili dve utakmice na startu naredne sezone da odigra van svog stadiona.U Pe}incima niko ni ne pomi{qa na scenario BASK / Novi Pazar, odnosno o ustupawu mesta nekom drugom klubu.

balske igre i sve ono {to se ove sezone doga|alo u Prvoj ligi Srbije. Podsetimo, pro{le sezone tako|e mali BASK iz Beograda izborio je na terenu plasman u elitu, a potom to pravo prepustio Novom Pazaru.U istom trenutku finansijer BASK postao je predsednik Novog Pazara, Fudbalski savez

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 13:2 2 0 0 2

5:1 4 3:3 0:5

4 2 0

ti Uro{ Spa j i} (od r a d io par ne kar to ne), a ni Ru mu ni ne }e bi ti kom plet ni , jer }e zbog cr ve nog kar to na pa u zi ra ti ka pi ten Stan ~u.

- Jo{ pre po ~et ka kva li fi ka ci ja do go vo ri li smo s sa se lek to rom A re pre zen ta ci je Si ni {om Mi haj lo vi }em da Mi ja i lo vi} od i gra sa mo dva po ~et na me ~a. Ima mo za i sta kva l i t et n e mla d e igra ~ e i ve ru jem da u od bra ni ne }e bi ti pro b le m a. Do sa d a smo ima li le pu po dr {ku s tri bi ne, uve ren sam da }e mo je i da nas ima ti i da }e mo upr kos kva l i t e t u Ru m u n a iz b o r i t i pr vo me sto - {i ri op ti mi zam se lek tor Ma ri}.

I fud ba le ri su op ti mi sti {to naj bo qe od sli ka va ju re ~i strel ca od lu ~u ju }eg go la pro t iv Ma | ar s ke Ni k o l e Nin ko vi }a, ina ~e pr vo tim ca Par ti za na.

- Svi smo uve re ni da }e mo osvo ji ti pr vo me sto u gru pi.

Do bro je da se tur nir igra u na {oj ze mqi. Ru mu ni ima ju ozbi qan tim, a do bro je po nas {to Stan ~u ne }e igra ti, jer je on we i h ov naj b o q i igra~ i vo |a ti ma. Si gu ran sam da se Ru mu ni ne }e bra ni ti, iako im od go va ra ne re {en re z u l at. Mi }e m o igra t i mak si mal no ofan ziv no i na dam se na kra ju sla vi ti - is ta kao je Nin ko vi}.

G. K. ZA JED NI CA SU PER LI GE

Nova sezona od 11. avgusta

Za jed ni ca Su per li ge Sr bi je sa op {ti la je da no va pr ven stve na se zo na po ~i we 11. av gu sta. Pre la zni rok tra je od 18. ju na do 31. av gu sta.

Par ti zan je po pe ti put {am pion Sr bi je, u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe idu Cr ve na zve zda, Voj vo di na i Ja go di na. Iz Su per li ge su is pa li Bo rac iz ^a~ ka i Me ta lac, no vi su per li ga {i su Rad ni~ ki iz Ni {a i Do wi Srem iz Pe }i na ca. Za jed ni ca Su per li ge ~e sti ta la je Par ti za nu na ti tu li, a Zve zdi, Voj vo di ni i Ja go di ni ula zak u evrop sko tak mi ~e we, uz `e qu da do stoj no re pre zen tu ju srp ski fud bal.

KOM PLE TI RAN STRU^ NI [TAB PAR TI ZA NA

I Varga uz Vermezovi}a

Fudbaleri Doweg Srema }e u novoj sezoni igrati u elitnoj ligi

kih ta mo ma lih Pe }i na ca, na fer, sport ski i fud bal ski na ~in iz bo ri ti isto rij ski pla sman u eli tu, u Su per li gu Sr bi je za se zo nu 2012/13.Prak ti~ no od pr vog da na, ka ko se na zi rao taj epi log, Srem ce pra ti i fa ma oko to ga da }e na kra ju pro da ti svo je me sto u Su per li gi ne kom bo ga ti jem i po zna ti jem klu bu (Na pret ku). Ni {ta se u tom smi slu ni je pro me -

- Na svakom koraku bili smo omalova`avani, ~ak i kada smo nedavno, u jednom trenutku, bili na ~elnoj poziciji na tabeli, nismo isticani kao kandidati za vi{i rang. Ako smo mali klub iz male sredine, ne zna~i da smo diletanti i neznalice i da ne mo`emo u odabrano dru{tvo rekao je sportski direktor Doweg Srema Dragan Despotovi}

Srem nastaviti da renovira, odnosno gradi stadion Suva~a i da je u planu da se zavr{e severna i isto~na tribina, kao i sve ostalo {to Savez tra`i od novog ~lana elitnog dru{tva. Projekat bi trebalo da bude zavr{en za 40ak dana i tada bi Dowi Srem dobio licencu za takmi~ewe.

Aleksi} je rekao da bi, s obzirom na ki{no vreme u

- Pri~e o ustupawu mesta u Superligi, fuziji, pa i daqem takmi~ewu van Pe}inaca nisu postojale. Sve {to smo uradili, uradili smo na tereni i idemo daqe - rekao je Despotovi}.

Dakle, qubiteqi fudbala u Srbiji, bar prema re~ima qudi iz Pe}inaca, ne}e ovog leta biti svedoci postupka koji bi obesmislio sam smisao fud-

Srbije o{tro je kaznio BASK spu{tawem u tre}i rang takmi~ewa, ali su Pazarci dobili ono {to su `eleli, iako to nisu ostvarili na terenu.

Sli~an epilog bio je najavqivan i ove sezone, Napredak se pomiwao kao neko ko }e dobiti mesto umesto Doweg Srema, ali je stiglo istorijsko ’ne’ iz Pe}inaca.

Stru~ ni {tab Par ti za na je kom ple ti ran. [ef Vla di mir Ver me zo vi} iza brao je i dru gog po mo} ni ka - Zvon ka Var gu.Var ga je vi {e pu ta ra dio u stru~ nom {ta bu cr no-be lih, a u tan de mu sa Bla go jem Pa u no vi }em vo dio je utak mi cu pro tiv Haj du ka iz Ku le ka da je Ver me zo vi} sme wen 2005. go di ne.Sa da }e Ver me zo vi} i Var ga po no vo sa ra |i va ti.

Zvon ko Var ga (52) je to kom tre ner ske ka ri je re se deo na klu pa ma OFK Be o gra da, Ra da, Sme de re va, Ze mu na i Te le op ti ka.Pre Var ge, Ver me zo vi} je za asi sten ta iza brao Alek san dra Ro gi }a, ko ji je u ra du po ma gao Ra do mi ru An ti }u, dok je bio se lek tor Sr bi je, i Go ra nu Ste va no vi }u u vre me dok je pred vo dio re pre zen ta ci ju Ga ne.

Jo{ ra ni je je za tre ne ra gol ma na po sta vqen Dar ko Be lo je vi}.Od pret hod nog stru~ nog {ta ba Par ti za na ostao je sa mo kon di ci o ni tre ner Mi {a Fi li po vi}.

18

S PORT

sreda30.maj2012.

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Iz ne na |e we u Ilin ci ma

Bo qi i s de ve to ri com Mi tros - Sre mac 1:0 (1:0)

Bo rac - Na pre dak 2:2 (1:1) ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Trivi} u 40. i Krwaji} u 84. (iz penala) za Borac, \a~anin u 26. i Mladenovi} u 52. minutu za Napredak.

BO RAC: Prodanovi} 7, Peji} 7, Trivi} 7, Simi} 8, I. Filipovi} 7, [arkanovi} 7, Stoj{i} 7, Savi} 8, Benkovi} 7, Krwaji} 8, D. Filipovi} 8 (Sarap 7).

NA PRE DAK: Dobrojevi} 7, Jastrebi} 7, P. Petrovi} 7, Gali} 7, V. Petrovi} 7, Kula~anin 7 (N. Petrovi} 7), Tuti} 8, Starovlah 7, \a~anin 7, Novakovi} 7, Mladenovi} 7.

Iznena|ewe u Ilincima.

Prededent za prvo mesto favorizovani gosti, zaustavqeni su u pohodu na titulu.Koban trenutak za goste dogodio se u 84.kada je Novakovi} igrao rukom u svom kaznenom prostoru, a Krwaji} sa penaltika poravnao rezultat.

N. Bo {wa ko vi}

Omla di nac (B) - Je din stvo (M) 2:3 (1:2) BA TROV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Grkini} ([id).Strelci: P. Male{evi} u 27. i Jarabek u 52. za Omladinac, a Vucowa u 5. i Jovi} u 7. i 65. minutu za Jedinstvo.@uti kartoni: Stojakovi}, Jarabek (Omladnac).

OMLA DI NAC: Pavlovi} 7, Radosavqevi} 7, P. Male{evi} 7, Trifkovi} 6 (Pani} 6), Stojakovi} 7 (Gledi} 6), [ipka 6 (Jarabek 7), Ga~i} 6, @. Male{evi} 6, Bukarica 6, Manojlovi} 7, Slavujevi} 7.

JE DIN STVO: Luki} 8, Proti} 7 (Ivanovi} 7), Aramba{i} 7, Simi} 8, Grbatini} 7 (Seni}), Adamec 7 (Savi} 7), Jovi} 9, Vucowa 8, Kiti} 8, Jawatovi} 7, Vuji} 7.

Gosti iz Morovi} bili su spretniji i sre}niji i na kraju su osvojili tri boda.

P. Ma le {e vi}

Sre mac - OFK Bin gu la 1:1 (0:1) BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 40, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: Balo{ u 61. za Sremac, Jankovi} u 3. minutu za OFK Bingulu.

@uti karton: S.Milankovi} (Sremac).

SRE MAC: Ugrenovi} 8, Novak 8, Rajkovac 8, Santra~ 8 (B.Ostoji} 8), Parenta 8, R. Ostoji} 8, S. Milankovi} 8 (Bala{}ak 8), Ivani{evi} 8 (Balo{ 8), Budimir 8, Radosavqevi} 8, Ore{~anin 8.

OFK BIN GU LA: Suhawi 7, Kora} 7, Ruman 7, J. Kramar 7, I. Kramar 7, Rai} 7, Farka{ 7, ]osi} 7, Pali} 7, Jankovi} 8, Kri`ov 7.

Iako, su doma}ini bili nadmo}niji i boqi rival, nisu iskoristili nekoliko povoqnih {ansi.

Q. Go vor ~in

OFK Bi ki} - Je din stvo (Q) 2:0 (1:0) BI KI] DO: Igrali{te OFK Biki}a, gledalaca 100, sudija Mati} ([id).Strelci: Dobri} u 43.i Vranov u 52. minutu. @uti karton: Solakovi} (OFK Biki}).

OFK BI KI]: Bugarski 8, Vu~kovi} 9, Majher 7, Tur~an 8 (Malivuk 8), Rado{evi} 8, Matijevi} 8, Kurbalija 8, Solakovi} 8, Vranov 8, Mrvaqevi} 8, Dobri} 8.

JE DIN STVO: Petkovi} 7, Mr|anovi} 7, [ili 7, Cerovski 7, Pavlovi} 7 (Bun~i}), ]ali} 8, D. Ruman 7, Rami} 8, A. Ruman 7 (\uri} 7), Gre~ 7, Cigankov 7.

Doma}in je igrao onoliko koliko mu je bilo potrebno za pobedu. Prvo je Dobri} iskoristio dobar centar{ut Mrvaqevi}a i sa pet metara poslao loptu u mre`u. A, Vranov je odbijenu loptu s 16 metara poslao u mre`u.

D. Hnat ko

Sin |e li} - Fru {ko go rac 0:1 (0:1) GI BA RAC: Igrali{te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelac: Leki} u 34. minutu. @uti kartoni: Mileki} (Sin|eli}, Jovanovi}, Leki}, Marti}, Trgi} (Fru{kogorac). Crveni karton: Jak{i} (Sin|eli}).

SIN \E LI]: Jak{i} 6, Savi} 6, Stojanovi} 6, Drenovac 6 (Stojakovi} 6), Geordini 6 (Nedeqkovi} 6), Vudrak 6, Mari} 6 (Ak{amovi} 6), Damjanovi} 6, Todorovi} 6, Mileti} 6, [arac 6.

JA ME NA: Gra ni ~ar-OFK Ba ~in ci 3:4, BER KA SO VO: Sre mac-OFK Bin gu la 1:1, GI BA RAC: Sin |e li}Fru {ko go rac 0:1, BA TROV CI: Omla di nac-Je din stvo (M) 2:3, BI KI] DO: OFK Bi ki}-Je din stvo (Q) 2:0, ILIN CI: Bo rac-Na pre dak 2:2. Jed no ta iz [i da i Omla di nac iz Mo lo vi na bi li su slo bod ni.

1. OFK Bi ki} 2. Na pre dak 3. Ba ~in ci 4. Jed no ta 5. Sin |e li} 6. Jed. (M) 7. Jed. (Q) 8. Fru {ko g.

9. Omlad. (B) 10. Gra ni ~ar 11. Bo rac 12. Omlad. (M) 13. Bin gu la 14. Sre mac

22 21 23 22 21 21 21 21 22 22 22 21 22 21

15 14 14 12 13 12 9 8 8 6 6 5 5 1

4 3 5 2 2 7 6 4 3 5 3 6 4 8 3 10 3 11 4 12 3 13 2 14 2 15 4 16

60:18 50:22 67:27 53:31 46:30 60:26 39:36 37:35 41:42 36:58 29:58 17:50 28:64 20:87

49 47 44 42 42 39 31 27 27 22 21 17 17 7

FRU [KO GO RAC: Brati} 7, Adamovi} 7, Leki} 7 (Vuk{i} 7), Stoj~evi} 7, Marti} 7 (Iliba{i} 7), Radivoj{i} 7, Galija{ 7, Trgi} 8, Golubovi} 7 (Amanovi} 7), Jovanovi} 7, Stambolija 7.

U slaboj utakmici, malo boqi rival je slavio. Leki} je gre{ku doma}e odbrane kaznio golom.

Bio je to udarac sa dva metra.

D. Vu kas

Gra ni ~ar - OFK Ba ~in ci 3:4 (1:3) JA ME NA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Grbatini} (Ada{evci).Strelci: Remi} u 15. i 47. i Riki} u 75. za Grani~ar, a Ili} u 18, Milinkovi} u 20. i 27.i Maro{i~evi} u 87. minutu (iz penala) za OFK Ba~ince. @uti kartoni: @upunski, Gruji~i} (OFK Ba~inci).

GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 7, Kova~evi} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 7, Vukovi} 7, Star~evi} 7 (Arapovi} 7), Riki} 7, Juro{evi} 6, Remi} 8 (Timarac 7), Boban Cvijanovi} 8, Ili} 6.

OFK BA ^IN CI: Barjakarevi} 8, Mili} 6, Gruji~i} 7 (Xuwa 6), Maro{i~evi} 7, Kalini} 7, Ili} 7, @upunski 7 (Meni~anin 7), Bla`anovi} 7 (Trbi} 6), Ga~i} 7, Cuper 7.

Da nije sudija Grbatini} prestrogo dosudio penal za goste, rezultat bi ostao nere{en, {to je i najrealniji odnos snaga.

I. Ma ru {i}

OP [TIN SKA LI GA RU MA窶的RIG (DRU GI RAZ RED)

Sla vqe Do brin ~a na Sre mac (D) - Car Uro{ 4:0 (1:0)

DO BRIN CI: Igrali{te Sremca, gledalaca 200, sudija Bla`on (Ruma).Strelci: D. ^esti} dva, Peke~ i Solarevi}.

SRE MAC: Simixi} 8, A. Radojev 9, Gagi} 8, Zeqaji} 8, \. ^esti} 9, D. ^esti} 9, Ivani{ 7, R.A{}eri} 8 (Peke~ 8), J. A{}eri} 9, Dupor 9, A. Radovac 8 (Solarevi} 8).

CAR URO[: M. Jovanovi} 7, Rodi} 7, Travica 7, Nedi} 7, Radowa 7, Boji} 7, Vrawe{ 7, Stepanovi} 7, Juri{i} 7, Mili~evi} 7, Popovi} 7.

Gosti iz Jazka igrali su slabije, nego {to se, o~ekivalo.U doma}oj odbrani briqirao je Jovan A{}eri}, dok je u napadu blistao Dragan ^esti}, {to je bilo dovoqno za ubedqivu pobedu, i ponovo vra}awe Sremca u prvi razred.

V. Vu ko ma no vi}

27. ok to bar - Voj vo di na 3:5 (3:1) [A TRIN CI: Igrali{te 27 oktobra, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Ruma).Strelci: Mago{ u 9, 10. i 41. za 27.oktobar, a Risti} u 40. i 51, Vasi} u 63, Mitrovi} u 67. i Ivani} u 83. minu-

tu za Vojvodinu. @uti kartoni.

Mihajlik, K. Segedi (27.oktobar), Patrik, Risti}, Mandi} (Vojvodina).

27. OK TO BAR: Borovica 7, Varga 6, K. Segedi 6, D. Segedi 6, Ili} 6, Vi{wi} 6, Fekete 7, Biriwi 6, Mago{ 8, Mihajlik 7, Hajnal 6 (Juhas, Quba{~ik).

VOJ VO DI NA: Marjanovi} 7, Mandi} 7, Pu{i} 6, M.,Radovanovi} 7 (Bizumi} 6), Patrik 6 (B. Radovanovi} 7), Risti} 9, Mitrovi} 9, Georgijevi} 8, Vasi} 7, Stameni} 7, Petrovi} 6 (Ivani} 7).

Tek u nastavku, kom{ije iz Neradina, igrale su onako kako se od wih o~ekuje. Borbeno i efikasno i pobeda nije izostala.

S. Jan ko vi}

Mla dost (P) - Bo rac (S) 5:3 (3:1) PA VLOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 40, sudija Stojkovi} (Dobrinci).Strelci.

Cikota u 24, 51. i 54, Mitgrevski u 31. i Orlovi} u 35. za Mladost, a M. Buli} u 21, Stepanovi} u 73. i \eki} u 78. minutu za Borac.

dnevnik

PA VLOV CI: Mla dost-Bo rac (S) 5:3, [A TRIN CI: 27.ok to bar-Voj vo di na 3:5, DO BRIN CI: Sre macCar Uro{ 4:0. Pla ni nac iz Ri vi ce bio je slo bo dan.

1. Sre mac 12 2. Car Uro{ 12 3. Mla dost (P) 12 4. Voj vo di na 12 5. Pla ni nac 12 6. 27.ok to bar 12 7. Bo rac (S) 12

11 10 6 5 3 1 1

1 0 0 0 4 3 2

0 2 6 7 5 8 9

59:10 46:13 28:32 18:38 18:22 15:41 16:40

34 30 18 15 13 6 5

Sre mac iz Do br ni na ca od idu }e se zo ne igra }e u Op {tin skoj li gi Ru ma-Irig (pr vi raz red).

MLA DOST: [ef~uk 7, Nedakovi} 6, Anxi} 8 (Vasi}), Vukadinovi} 8, Pacek 8, Cvjetinovi} 6, Cikota 9, Todori} 7 (Ro{uq), D. Panteli} 8 (Milin), Orlovi} 8, Mitrevski 8.

BO RAC: I. Buli} 6, Nik{i} 6, Stri~evi} 6, Kresojevi} 8, Jovanovi} 6, Blagojevi} 7, \eki} 7, M. Buli} 6, Neznanovi} 7, Stepanovi} 8, M. Jankovi} 5.

Gosti iz Stejanova su sre}no pro{li u Pavlovcima.Da su doma}i napada~i, samo deo {ansi, iskoristili, gosti bi do`iveli pravu katastrofu.

M. Su bo ti}

SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 200, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelac: Lazi} u 19. minutu. @uti kartoni: Alimanovi} (Mitros), Mari~i}, A{}eri} (Sremac).Crveni kartoni: Radovanovi}, Simi} (Mitros).

MI TROS: Mr{i} 7, Radovanovi} 7, Mataruga 8, Alimanovi} 8, Simi} 8, Pani} 9, Petrovi} 7 (]iri} 8), Babi} 9, Lazi} 9 (Stojakovi} 7), Tubi} 9, Markovi} 8 (Kova~evi} 7).

SRE MAC: Jan~i} 6, Trifunovi} 6 (\ukni} 6), Gvoka 7, \uri} 6, Gruji} 7, Mari~i} 6, M.Simovqevi} 6 (Mocowa 6), Tomi} 6 (Stanojevi} 7), A{}eri} 6, @ivanovi} 6, S.Simovqevi} 7.

Mesari su ostvarili zna~ajnu pobedu u trci za prvo mesto.I to sa samo devet igra~a. Lazi} je iskoristio gre{ku golmana Jan~i}a, koji je ispustio loptu, prt~ao i lako je }u{nuo u mre`u.

R. Pet ko vi}

Bo rac (R) - Bo rac (VR) 2:2 (1:1) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalac a 100, sudija Muni} (sremska Mitrovica).Strelci: J. Vladisavqevi} u 30. i Jovanovi} u 69. za doma}e, \uri~i} u 2. i Te{anovi} u 80. minutu za goste. @uti kartoni: Jezdi} (doma}i), Te{anovi} (gosti).

BO RAC (R): M. Jankovi} 7, Beri} 7, Jezdi} 7, M. Rudi} 9, Stanisavqevi} 7, Sam~evi} 7 (S. Rudi} 7), A. Jankovi} 8, Ugqe{i} 7 (Turudi} 7), J. Vladisavqevi} 7, Jovanovi} 7, Gli{i} 7 (M. Vladisavqevi}).

BO RAC (VR): Nikoli} 8 (Bo{wak 6), Dejanovi} 7, Peri} 7,

Filipovi} 6, Suboti} 6, Nedi} 6, Cerovac 7, Ma~vanski 7, \uri~i} 7, Te{anovi} 7, Milovanovi} 7.

Gosti iz Velikih Radinaca, nisu uspeli da pobede i od idu}e sezone sele se u drugi razred.

M. Ru di}

SREM SKA RA ^A:Srem-Zmaj 2:0, RA DEN KO VI]: Bo rac-Bo rac (VR) 2:2, MAN \E LOS: Fru {ko go racSlo ga (^) 2:2, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Sre mac 1:0, DI VO[: Haj duk-Slo bo da 9:1.

1. Mi tros 17 2. Slo bo da 17 3. Sre mac 17 4. Haj duk 17 5. Bo rac (R) 17 6. Fru {ko go r. 17 7. Zmaj 17 8. Slo ga (^) 17 9. Srem 17 10. Bo rac (VR) 17

Fru {ko go rac - Slo ga (^) 2:2 (0:1) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Vasiqkevi} (Sremska Ra~a).Strelci: Bojani} u 60. i Stepanov u 61. za Fru{kogorac, a Draganovi} u 5. i 90. minutu za Slogu.

FRU [KO GO RAC: J. Grabi} 6, Vojislav Trni} 6 (Vuka{in Trni} 6), Bojani} 7, Vukojevi} 6, Vukmir 6, ]ori} 6, Savinovi} 6 (Rosi} 6), M. Trni} 6 (Bogosavac 6), Dragoqub Grabi} 6, Stepanov 7, Kusi} 6.

SLO GA: Pan|en 7, Pejakovi} 6, Topi} 7, Mocowa 6 (Vukmir 6), Sekuli} 7, Antoni} 6, Keki} 7, Bojani} 7, Draganovi} 8, Ko{uti} 6, Majtorovi} 7.

Dosta zanimqiva utakmica, u kojoj su gosti, sre}no odneli bod. Doma}in je bio nadmo}niji i imao je vi{e povoqnih prilika.

S. Ro li}

Haj duk - Slo bo da 9:1 (5:0) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 200, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Halilovi} u 30, 38, 44. i 45, Rade Mari~i} u 35, Kqaji} u 50. i 60. i [evi} u 80. i 85. za Hajduk, a Zmijanac u 61. minjutu za Slobodu.

HAJ DUK: Zeqkovi}, Ili}, Stevan~ev, Babi}, Kotarli}, Rajko Mari~i} ([evi}), Petkovi} (^ekerinac), Halilovi},

11 12 12 10 7 6 5 5 5 3

4 2 1 4 0 5 2 5 2 8 2 9 4 8 2 10 0 12 1 13

40:15 37:27 48:26 40:18 30:30 28:40 38:38 26:43 26:48 24:50

37 37 36 32 23 20 19 17 15 10

Kqaji}, Rade Mari~i}, Lazarevi} ([u}ak).

SLO BO DA: S. Popovi}, Petrovi}, Stanojevi}, Nedeqkovi}, P. ^anaxija (Tep{i}), Malenkovi}, Antoni}, Zmijanac, Z. ^anaxija (Damjanovi}), M. Popovi} (Risanovi}), Kulpinac.

Rapsodija Divo{ana. Doju~era{wi lider, mogao je do`iveti i te`i poraz.

V. Rat ko vi}

Srem - Zmaj 2:0 (1:0) SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 80, sudija Boro|i (Sremska Mitrovica).Strelac: Jovi} 13. i 52. minutu.

SREM: Mitrovi} 8, Marijanovi} 8, Gvero 7, Milovanovi} 8, Bu}ko 8, Ostoji} 7, Jovi} 9, [ivoqicki 8, [aganovi} 7, Vi}enti} 7, Stefanovi} 7.

ZMAJ: Kqaji} 8, Sretenovi} 7, @ivkovi} 7, Toji} 7, Zackalicki 7, Gospovi} 7, \uri} 7, D. Bugarski 7, Stepanovi} 7, I. Bugarski 7, Ogwenovi} 8.

Ra~ani su ostali u ligi. Jovi} je prvo postigao gol iz blizine posle odbijene lopte, a potom izvanrednim {utem s 20 metara.

R. Go lu bo vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA窶的RIG (PR VI RAZ RED)

Kr sti} br `i od pi {taq ke Slo ga (V) - Bo rac (K) 2:2 (1:2) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Stoli} (Ruma).Strelci: Spasojevi} u 9. i Krsti} u 90. za Slogu, Pjevac u 1. i 38. minjutu za Borac. @uti kartoni: Krsti}, Ma~ak (Sloga), Milenkovi}, @ivkovi} (Borac).

SLO GA: Ma~ak, Kuzmanovi} (Tufegxi}), M.Maleti} (Balog), Baki}, S.Maleti}, Krsti}, Radivojevi}, Dragi}evi}, Spasojevi}, Be`anovi}, Lu{is.

BO RAC: Milan Vasi}, Milo{ Vasi}, V.Mati}, @ivkovi}, Vujaklija, Kula~in, Milenkovi}, Andri}, Stojanovi}, M.Mati}, Pjevac.

Umalo da gosti odnesu ceo plen u Klenak.U posledwim sekundama susreta Krsti} je izjedna~io rezultat.Z. Bo san ~i}

Je din stvo (R) - Kru {e dol 1:2 (1:0) RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci).Strelci: Vasiqevi} u 26.za Jedinstvo, a Baji} u 61. i V. Markovi} u 70. minutu za Kru{edol.@uti karton: @ivi} (Kru{edol).

JE DIN STVO: Qubinkovi} 9, Opa~i} 9, Cviji} 9, Joki} 9, Qubi{i} 9, Grbi} 9 (Bo`i}), S. Sabo 9, P. Sabo 9, Jovi} 9 (Ilki}), Vasiqevi} 9 (Basara ).

KRU [E DOL: Pardovicki 9, V.Markovi} 9 (Rajli}), @ivi} 9, Solar 9 (Radulovi}), Krasni}i 9, \oki} 9, Qepoja 9, Anti} 9, Zeki} 9, Baji} 9, Vukojevi} 9.

Igralo se dobro na obe strane.

Prvi deo dobili su Rumqani, a u nastavku gosti iz Kru{edola sre}no su do{li do tri boda.

B. \or |e vi}

OFK Kra qev ci - PSK Pu tin ci 0:0 KRA Q EV C I: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 100, sudija Krmar (Ruma).@uti

kartoni: Tutu{ (OFK Kraqevci), Brkovi}, Gligori}, Mitrovi} (PSK Putinci).Crveni karton: Mitrovi} (PSK Putinci).

OFK KRA QEV CI: Mo{i}, Spasojevi} (Stri~evi}), Nenadi} (Kurixa ), Jovanovi}, Viloti}, Vukmanovi}, ^vorkov, Tutu{, Gaji} (Mari~i}), Dragutinovi}, Milovanovi}.

PSK PU TIN CI: Pu|a, Brkovi} (Mudri}), Mitrovi}, Simonovi} (Gwatovi}), Mihajlovi} (Vukoti}), Gligori}, Vojinovi}, Graovac, ^e~ari}, Miqkovi}, Alimpi}.

Ne ke {an se do ma }i ni su imali u prvom delu, dok su gosti bili daleko opasniji u nastavku, ali su tako|e bili neefikasni. \. Dro wak

Fru {ko go rac - Fru {ka go ra 1:1 (0:1) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Graovac (Ruma).Strelci: @. Jovanovi} u 55. za Fru{kogorac, a Jawi} u 15. minutu za Fru{ku goru.@uti kartoni: Stojakovi} (Fru{kogorac), \api}, Grubje{i} (Fru{ka gora).

FRU [KO GO RAC: D. Kne`evi} 8, Stojakovi} 8, Obrenovi} 7, Stojkovi} 7 (M. Jovanovi} ), Baji} 6, @. Jovanovi} 7, Pavi} 7, Kadar 7 (Popovi}), Vein 7 (B. Kne`evi}), Miokovi} 8, Curkovi} 7.

FRU [KA GO RA: Mi{kulin 7, Gradi} 7, \api} 7, Dejanovi} 6, Jovi} 6, Grubje{i} 8, Trni} 7, \oki} 7 (Putica), An|eli} 7, Radi} 7, Jawi} 8.

Gosti brzo poveli, a doma}ini do tada igrali le`erno.I tek u nastavku doma}in je igrao anga`ovanije, ali osim izjedna~ewa, nije mogao vi{e u~initi, jer su borbeni obu}ari, po{to

RU MA: Je din stvo-Kru {e dol 1:2, VO GAW: Slo ga-Bo rac (K) 2:2, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci-PSK Pu tin ci 0:0, NI KIN CI: Po let-Na pre dak 3:1, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac-Fru {ka go ra 1:1. Mla dost iz Bu |a no va ca bi la je slo bod na.

1. Je din. (R) 19 2. Na pre dak 19 3. PSK Pu tin. 20 4. Mla d. (B) 19 5. Kra qev ci 19 6. Fru {ko go r. 19 7. Bo rac (K) 19 8. Slo ga (V) 19 9. Fru {. go ra 19 10. Kru {e dol 19 11. Po let 19

13 11 9 8 8 7 6 5 5 6 5

4 2 3 5 6 5 3 8 3 8 5 7 5 8 7 7 4 10 1 12 4 10

35:14 35:19 23:16 27:23 31:31 17:17 22:31 23:28 24:30 14:21 19:39

43 36 33 27 27 26 23 22 19 19 19

poto morali sa~uvati makar bod, u gr~evitoj borbi za opstanak.

R. Mi o ko vi}

Po let - Na pre dak 3:1 (2:0) NI KIN CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 150, sudija Kvrgi} (Ruma).Strelci: Stevanovi} u 25. i Jovanovi} u 45. i 60. za Polet, a Stri~evi} u 73. minutu za Napredak.

PO LET: Milenkovi}, Petrovi}, Mileti} (Nonkovi}), Dragi}evi}, Liki}, Lozan~i} (Cvijanovi}), Jovanovi}, Stevanovi}, M.Jovi}, Todorovi} (P.Jovi}), Polak.

NA PRE DAK: Krni}, Zubovi}, Ili}, Beukovi}, Vujevi}, Vi{wi}, Devrwa, Lazi} (Stri~evi}), Bo`i}, Ivanovi}, Kne`evi}.

I pored pobede, Nikin~ani, nisu obezbedili opstanak, mora}e u posledwem kolu u Rumi, sa direktnim konkurentom Fru{kom gorom, da tra`e spas, samo pobedom.

Z. Kol yi}

ME^ ZA TITULU SVETSKOG PRVAKA

Na re du do i gra va we

U me~u za svetskog {ampiona u Moskvi akteri, svetski prvak Anand i izaziva~ Geqfand, uspe{no su demonstrirali jo{ jednu reprodukciju analize savremene teorije do 22. poteza. Posle 12 odigranih partija klasi~nog {aha rezultat je 6:6. Danas }e se prekinuti neizvesnost s obzirom na to da }e rivali odigrati mini me~ od 4 partije u ubrzanom {ahu. Ako i tada rezultat bude nere{en igra}e se dodatne partije po pravilima za brzopotezni {ah.

Anand–Geqfand Sicilijanska odbrana 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 e6 4.L:c6 b:c6 5.d3 Se7 6.b3 d6 7.e5 Sg6 8.h4 S:e5 9.S:e5 d:e5 10.Sd2 c4 11.S:c4 La6 12.Df3 Dd5 13.D:d5 c:d5 14.S:e5 f6 15.Sf3 e5 16.0–0 Kf7 17.c4 Le7 18.Le3 Lb7 19.c:d5 L:d5 20.Tfc1 a5 21.Lc5 Thd8 22.L:e7

Remi.

SPORT

c m y

dnevnik

B. Dankovi}

REGATA U SLOVA^KOJ

Sr bi ji 11 me da qa Ka ja ka {ki pod mla dak Sr bi je u~e stvovao je na 26. me|unarodnoj kajak-kanu regati u slova~kim Pje{tanima.

Na regati, popularnoj me|u mla di ma, u~e stvo va lo je oko 300 takmi~ara iz 18 federacija, a trke su se veslale u kadetskoj (1996-1997), juniorskoj (1994-1995) i seniorskoj do 23. godine (1989-1993) konkurenciji.

Srp ski re pre zen ta tiv ci osvojili su 11 medaqa ( zlato, 8 srebrnih i 2 bronze).

Pr vog da na osvo je ne su ~e ti ri me da qe sre br nog sja ja: ju ni or ske po sa de u dvo se du Si mo Bol ti} - Mar ko Dra go sa vqe vi} i San dra Po lo vi na - Mi la na Tr kqa, kao i mla |i se ni o ri Vla di mir To ru ba rov i dvo sed Ne ma wa Ra ji no vi} - Alek san dar An |el ko vi} na de o ni ci od 500 me ta ra.

Dru gog da na na {i mla di takmi~ari osvojili su ~etiri medaqe, na 1000m - tri srebra: junior Simo Bolti} u k1, juniorska posada u dvosedu Milana Trkqa - Sandra Polovina, mla|eseniorski dvosed Ne ma wa Ra ji no vi} Aleksandar An|elkovi} u k2, i bronzu mla|i senior Vladimir Torubarov u k-1.

Zlato, srebro i bronza u~inak je na{ih posada posledweg takmi~arskog dana u trkama sprinta na 200m. Mla|esenirski dvosed Uro{ Mitjev - Neboj{a Gruji} ovojio je zlato, juniorska posada Simo Bolti} - Marko Dragosavqevi} srebro, dok je Marko Dragosavqevi}, na{ najuspe{niji reprezentativac u Pje{tanima, osvojio je i srebro u jednosedu.

J. G.

sreda30.maj2012.

19

TRE]I ME^ PLEJ-OFA ZA DAME

Sen }an ka ma je da na e sta ti tu la Senta - ^oka 4:2 SEN TA: Klupska sala STK Senta, gledalaca 400. Sudije: Bela Vadleve i Zoran Pani} (Kikinda).

REZULTATI: Maksuti - Radowi} 1:3 (13:11, 6:11, 7:11, 9:11), Mirkovi} - Fewve{i 3:1 (7:11, 11:6, 11:8, 11:5), \ur~ik - Kormawo{ 3:1 (5:11, 11:5, 11:6, 11:7), Maksuti - Fewve{i 3:1 (11:7, 7:11, 14:12, 11:5), \ur~ik - Radowi} 1:3 (7:11, 11:2, 11:9, 4:11, 8:11), Mirkovi} - Kormawo{ 3:0 (11:9, 11:3, 11:7).

Sen}anske stonoteniserke su u tre}em me~u plej - ofa savaladale ekipu ^oke 4:2 i ovojile jedanaestu {ampionsku titulu. [ampionski pehar Sen}ankama uru~io je predsednik ST Vojvodine Vladimir [i{ka.

Atmosfera u sali sen}anskog kluba bila je paklena, okupilo se oko 400 najvatrenijih navija~a dve rivalske, kom{ijske ekipe i qubiteqi stonog tenisa iz okoline. Oni su uz freneti~nu podr{ku u`ivali u tro~asovnom nadigravawu, {to se i o~ekivalo po{to su protivnice pre toga ukwi`ile po jednu pobedu istovetnim rzeultatom 4:1. Takvu podr{ku iz publike po`eleli bi i akteri fudbalskih utakmicama vi{eg ranga, a da o stonoteniskim me~evima i ne govorimo, jer kako je neko primetio, majstorica plej - ofa okupila je u Senti publike vi{e nego svi me~evi Superlige zajedno.

U prvoj partiji prvih reketa Aneta Maksuti je posle dobijenog prvog seta na rzaliku pora`ena od Aleksandre Radowi}, Sen}anke u redovima ^oke, jedine koja je osetila slast pobede jer je kasnije uspela da nadigra i Aliz \ur~ik. Na drugoj strani, u redovima {ampionki junakiwa je bila, kao i pre godinu dana, Brigita Mirkovi}, ^okanka sa ve} dvanaest sezona sta`a u dresu Sente. Ona je najpre savladala Anu @ofiju Fewve{i, prepustiv{i joj samo jedan set, a iskustvo i dobra koncentracija bili su wen glavni adut i protiv @anet Kormawo{. Nakon poraza od

Tre ner Zol tan Me lik i eki pa Sen te sa {am pi on skim pe ha rom

Radowi}eve, Maksutijeva je dragocenu pobedu izvojevala protiv Fewve{ijeve, koja je Sen}ankama donela vo|stvo od 3:1.

Nadu ^okankama da se neizvesno nadigravawe mo`e produ`iti do igre dublova dala je pobeda Radowi}eve nad \ur~ikovom,

UO^I EVROPSKOG JUNIORSKOG PRVENSTVA NA BLEDU

Gu slov od re dio sa stav Juniorsku vesla~ku reprezentaciju Srbije ove godine o~ekuju brojni izazovi na me|unarodnoj sceni. Prvi veliki test u ovoj sezoni ima}e na Evropskom prvenstvu, koje }e se od 8. do 10. juna odr`ati na Bledu.

Selektor juniorske vesla~ke reprezentacije Srbije Dejan Guslov je odredio takmi~are za {ampionat: Na|a Ili} (skif, Partizan), Qiqana Jo{i}, Zorica Mr|a (dubl skul, ^urug), Aleksandra Kne`evi}, Jelena Momirov, Milica Lugowa, Luna Ugrenovi} (~etverac skul, Begej 1883/Grafi~ar), Martin Ma~kovi} (skif, Galeb), Bojan Do{qak, Andrija [quki} (dvojac bez kormilara, Partizan), Marko Jo{i}, Petar Jovanovi} (dubl skul, ^urug), Qubomir Gavri}, Milo{ [}epanovi}, Nikola Keki}, Milo{ Aleksi} (~etverac bez kormilara, Partizan/Grafi~ar/Danubius), Igor Lon~arevi}, Aleksandar Marinkovski, Aleksandar Be|ik, Aleksa Stankovi}, kormilar Mateja Jo{i} (~etverac sa kormila-

rom, Partizan) i Nikola Krlovi}, Luka Pejanovi}, Viktor Piva~, Uro{ Marinkovi}, Igwat \or|evi}, Ivan Stani{i}, Nikola Selakovi}, Uro{ Stanojevi}, kormilar Marko Arvai (osmerac, Partizan/Grafi~ar/Crvenazvezda/Smederevo). Na spisku rezerva su: Nemawa Uzanovi}, Petar Savin, Dragi{a Milovanovi}, Ogwen Sre}kovi} i Lazar Brankovi} koji }e, s obzirom na bolest pojedinih ~lanova ~etverca bez kormilara, biti u pripravnosti za ovu posadu.

Selektor juniora je o ciqevima na Bledu rekao slede}e: – S obzirom na to da }emo za konkurenciju imati i godinu dana starije vesla~e osnovni ciq bi}e nam da na{i reprezentativci sti~u neophodno iskustvo i da se na taj na~in razvijaju u pravom smeru. Ipak, po rezultatima koje smo do sada postizali realno je da se tri na{e posade na|u u finalu, od kojih o~ekujem da se jedna bori i za medaqu.

Puta za Sloveniju planiran je 7. juna.

me|utim, iskusna i pouzdana Brigita Mirkovi} nije dozvolila iznena|ewe protiv Kormawo{eve, pa je usledilo slavqe Sen}anki.

- Rezultat se prelomio u drugoj partiji kada je Fewve{ijeva pora`ena od Mirkovi}eve, a ka-

da su Sen}anke povele 2:1 o~ekivao sam da Fewve{ijeva mo`e dobiti Anetu Maksuti, bez obzira {to je ona prva igra~ica lige.

Taj me~ je bio kqu~ni {to nismo do{li do igre dublova. @ao mi je ekipe jer smo posle dugo godina ponovo bili na korak do titu-

le ekipnih prvakiwa. Idu}e godine slavimo 50 godina postojawa kluba, pa nam je `eqa da i idu}e sezone budemo u trci za titulu, ali bi}e te{ko - utisak je trenera ^oke Lasla Kormawo{a.

Trener Sente Zoltan Melik prezadovoqan je jo{ jednom titulom, a ekipa koju predvodi potvrdila je da je neprikosnovena u srpskom stonom tenisu.

- Bez obzira da li se to nekome svi|a ili ne, opet smo pokazali da smo najboqi - rekao je posle majstorice Melik. - Pobeda nije izvojevana lako, ali, ipak, prili~no ubedqivo, jer je samo Radowi}eva, tako|e Sen}anka, uspela da dobije dve partije. Jedanaesta nam je titula dr`avnog prvaka i jako sam sre}an zbog novog uspeha i zbog toga {to imamo kvalitetan podmladak iz na{e sredine, koji obezbe|je da i narednih pet{est godina budemo u vrhu i borimo se za titule. Brigita Mirkovi} je posle poraza u ^oki sve uspela da vrati u ovom me~u, a ina~e nam slavqe za osvajawe nove titule vi{e prija u Senti pred doma}om publikom, koja nas je bodri i kada pobe|ujemo i kada gubimo. U ime ekipe zahvaqujem se svima koji su bili uz nas i pomogli da stignemo do nove titule, lokalnoj samoupravi, sponzorima i roditeqima.

Iako je wen doprinos sa dve pobede u majstorici bio najdragoceniji Brigita Mirkovi} isti~e da su sve igra~ice iz prve postave, a u woj su jo{ Aneta Maksuti, Aliz \ur|ik i Eva Tot doprinele osvajawu titule.

- I ova titula je rezultat velikog rada, zalagawa i dobrih igara minule sezone. Finale se malo odu`ilo, {to i nije lo{e jer je bilo zanimqivo, uzbudqivo i neizvesno. Sre}na sam zbog titule i nadam se da }emo i slede}e godine ponoviti uspeh.Ovi divni qudi koji su do{li da nas bodre daju nam puno snage i velika su nam podr{ka - ka`e junakiwa majstorice Brigita Mirkovi}.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

U SUSRET RUKOMETNOM TURNIRU NA PESKU

Do la zak na ja vi le i naj bo qe evrop ske eki pe Grupa mladih qudi, predvo|ena Branislavom Radi{i}em, s puno qubavi i entuzijazma organizuje turnir u rukometu na pesku na terenima novosadskog [trandu. Od 29. juna do 1. jula odr`a}e se {esti po redu me|unarodni turnir u organizaciji Gradskog rukometnog saveza(GRSNS), a pod pokroviteqstvom Uprave za sport i omladi-

re~nim adama, pored jezera i bazena.

- S obzirom na to da smo u dugoro~nom planu predvideli da budemo doma}ini svetskog ili evropskog prvenstva, od pro{le godine uveli smo visoke standarde na turniru (kao na mastersu), kako bi se {to boqe pripremili za organizaciju nekog velikog takmi~ewa. Zahvaquju-

- Pri ja vqu ju se eki pe iz okru`ewa (vi{estruki prvak Evrope iz Hrvatske, Ma|arske, visoko plasirana ekipa na EBT listi iz Makedonije), a ove godine dolazak su najavili i Grci. U pregovorima smo i s ekipama iz Italije, Holandije i [panije, {to nas je prijatno iznenadilo s obzirom na to da ovaj sport kod nas

KADETSKO PRVENSTVO SRBIJE

@i va no vi} naj bo qi te {ka{ U Somboru, u organizaciji Rva~kog kluba Soko, odr`ano je Prvenstvo Srbije za kadete. U~estvovalo je 73 takmi~ara iz osamnaest klubova. Najvi{e ih je bilo u kategorijama do 69 i 76 kilograma, po deset.

Plasman - do 42 kg: [upica (Proleter), Kova~ i Zorica (Soko), Te{anovi} (Novi Sad). Do 46: Na| i Molnar (oba Senta). Do 50: Na| (Potisje), Vujovi} (Radni~ki, K), Do{en (Radni~ki, B), Ostoji} (Proleter). Do 54: Horti (Herkules), Fekete (Senta), \or|evi} (Partizan, B), Don~i} (Kragujevac).

Do 58: Li{~evi} (Radni~ki,S), Festaner (Potisje), Mesaro{ i Duda{ (Spartak). Do 63: Erski (Partizan), ^iko{ (Spartak), Ibrahimovi} (Radni~ki, K), Husak (Herkules). Do 69: K. Juhas (Potisje), Velimirovi} (Partizan), ^oli} (Radni~ki, B), D. Juhas (Potisje). Do 76: Balti} (Partizan), Dobri} (Aleksandrovo), Radakovi} (Radni~ki, K), Bo`o (Potisje). Do 85: Jankovi} (Spartak), Glavota (Soko), Paripovi} (Novi Sad), Dickov (Radni~ki, B).

Do 100: @ivanovi} (Radni~ki, B), Dobi (Radni~ki, S), Bi~kei (Herkules), Devi} (Novi Sad).

M. J.

De ta q s pro {lo go di {weg tur ni ra na [tran du

nu Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Turisti~ke organizacije Novog Sada i JP Gradsko zelenilo.

Prema Radi{i}evim re~ima, rukomet na pesku iz godine u godinu sve je popularnija i kod nas.Za ovaj sport potreban je samo teren na pesku i lopta, a {irom Evrope i sveta on se igra i na trgovima velikih gradova,

}i pro{logodi{woj organizaciji, na{ turnir je bodovno vrednovan i uvr{ten je u kalendar EHF kao jedini iz Srbije, {to nam daje dodatni elan i motivaciju da jo{ vi{e i kvalitetnije radimo na podizawu nivoa organizacije i kvaliteta takmi~ewa - rekao je Branislav Radi{i}.

Na turniru }e u~estvovati po osam mu{kih i `enskih ekipa.

pravi pionirske korake. Naravno, tu su i na{e ekipe koje su bili prvaci Evrope, pa o~ekujemo atraktivno i kvalitetno takmi~ewe - naglasio je Radi{i}.

Prijavqivawe ekipe iz Srbije je do 22. juna preko sajta turnira (www.be ac hand ball-no vi sad.web no de.com) ili na telefon 064/18-44-741.

J. Gali}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda30.maj2012.

ZON SKA LI GA SREM Re zul ta ti 2. ko la: [i ma nov ci – Du nav (No vi Slan ka men) 3:5, Do wi Srem (Pe }in ci) - Bo rac (Kle nak) 4,5:3,5, Ba nov ci Du nav (2) - Slo ga (Hrt kov ci) 4:4, Ru dar (Vrd nik) Po du na vac (Be le gi{) 4:4, „Bri le“ (Ru ma) - Sre mac (^e re vi}) 3,5:4,5.

Pla sman: 1. Du nav 6 (11), 2. Sre mac 6 (10), 3. Po du na vac 4 (10), 4. Do wi Srem 4 (8,5), 5. [i ma nov ci 3 (8), 6.

Slo ga 2 (8), 7. Ru dar 1 (6,5), 8. Ba nov ci Du nav (2) 1 (6), 9. „Bri le“ 0 (6,5), 10. Bo rac 0 (5,5).

JU @NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 3. ko la: Vr bas – Bu du} nost (Na daq) 6,5:1,5, Bu ba ma ra (No vi Sad) – Te me rin 5,5:2,5, „Mi hail Taq“ (Ve ter nik) – „64“ (No vi Sad) 6:2, Haj duk (^u rug) – Zma je vo 3:5, Mla de no vo - An pa san (No vi Sad) 1:7, Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) – Ti tel 4:4. Pla sman: 1. An pa san 9 (18,5), 2. Bu ba ma ra 9 (17), 3. Vr bas 7 (15), 4. Zma je vo 6 (11,5), 5. Su tje ska 4 (14), 6.

Ti tel 4 (9(-), 7. “Mi hail Taq” 3 (12), 8. Te me rin 3 (11), 9. Mla de no vo 3 (5,5(-), 10. “64” 1 (8,5), 11.

Haj duk 0 (8), 12. Bu du} nost 0 (6).

JU @NO BA NAT SKA LI GA Gru pa Vr {ac Re zul ta ti 3. ko la: Ba na tul (Lo kve) – Gre be nac 4:3, Be la Cr kva Uni rea (Ri ti {e vo) 3:5, ^o kot (Gu du ri ca) – Iz bi {te 4:4, Agro ste pa – O[K Vr {ac 7:1. Pla sman: 1. Uni rea 9 (16,5), 2. ^o kot 7 (15), 3. Agro ste pa 6 (14,5), 4. Be la Cr kva 6 (13,5), 5. Ba na tul 4 (10,5), 6. Iz bi {te 2 (11,5), Gre be nac 0 (8,5), 8. O[K Vr {ac 0 (5).

Gru pa Pan ~e vo Re zul ta ti 3. ko la: Gaj – Rad ni~ ki (Ko vin) 3:5, Je din stvo (Ka ~a re vo) – Ba va ni {te 7,5:0,5, Bo rac (Star ~e vo) – Bu du} nost 0,5:7,5, Spar tak (De be qa ~a) slo bo dan.

Pla sman: 1. Bu du} nost 7 (18,5), 2.

Je din stvo 7 (17), 3. Rad ni~ ki 6 (11(), 4. Gaj 3 (9,5), 5. Spar tak 3 (9(-), 6.

Ba va ni {te 0 (4), 7. Bo rac 0 (3(-).

M E\ UO P[TI NSKA L IGA SO MBOR R ezu lt ati 2. k ola: „P olet” (Ra st ina) – L ipar 4:4, Ba ~ki Breg – K ar av uk ovo 3:5, P olet (K ar av uk ovo) - R ava ngra dske a jk ule (So mbor) 4:4, „B og oqub M iha jl ovi}“ (St an i{i}) – S ivac (2) 6:2, L eme} (Sv et ozar M il eti}) - Ale ksa [a nti} 4:4. R ezu lt ati 3. k ola: Ale ksa [a nti} - P olet (Ra st ina) 5,5:2,5, S ivac (2) - L eme} 6:2, R ava ngra dske a jk ule – „B og oqub M iha jl ovi}“ 5:3, K ar av uk ovo - P olet (K ar av uk ovo) 4:4, L ipar - Ba ~ki Breg 7:1.

Pl asman: 1. R ava ngra dske a jk ule 7 (15,5), 2. K ar av uk ovo 7 (13,5), 3. „B og oqub M iha jl ovi}“ 6 (14), 4. S ivac (2) 6 (13,5), 5. L ipar 4 (14,5), 6. Ale ksa [a nti} 1 (7), 4 (12,5), 7.

P olet (Ra st ina) 4 (11,5), 8. P olet (K ar av uk ovo) 2 (10,5), 9. L eme{ 1 (9), 10. Ba ~ki Breg 0 (5,5).

M E\ UO P[TI NSKA L IGA S UB OT ICA R ezu lt ati 1. k ola: T rg opred (Ba jmok) – J evre jska op{pt ina (S ub ot ica) 1,5:6,5, G un aro{ - Ra dni ~ki (To rwo{) 2,5:5,5, Spa -

PRO BLEM BR. 391

Be li da je mat u dva po te za Ju ri Are fi ev D pro ble mist 1991.

rtak 2 (S ub ot ica) – Se nta (2) 3,5:4,5, BT[K 2 (Ba ~ka T op ola) – B a{ka 2 (P a~ir) 4:4.

M E\ UO P[TI NSKA L IGA ZR EW ANIN R ezu lt ati 2. k ola: Ra dni ~ki (J a{a T omi}) – Ar adac 2:6, Pr ol eter 2 (^ oka) - B orac (Ale ksa ndr ovo) 3:5, J edi nstvo (N ovi B e~ej) sl obo dno. R ezu lt ati 3. k ola: Ar adac - Pr ol eter (2) 7:1, J edi nstvo - Ra dni ~ki 7:1, B orac sl ob odan.

Pl asman: 1. Ar adac 6 (15,5(+), 2.

J edi nstvo 6 (12,5), 3. Ra dni ~ki 3 (8,5(+), 4. B orac 3 (6,5), 5. Pr ol eter (2) 0 (4).

N OV OSA DSKA L IGA R ezu lt ati 2. k ola: Kr aq icaPTT 2 (P etr ov ar adin) - J edi nstvo (R ume nka) 3,5:4,5, Pr om oc ija - @ el ezn i~ar 2:6, Pr u` ena r uka - E |{eg 5:3, B ub am ara (2) - ^ en ejac (^ enej) 8:0, B orac – Dne vnik 3:5, Pe nz i oner sl ob odan.

Pl asman: 1. B ub am ara (2) 4 (12), 2. @ el ezn i~ar 4 (10), 3-4. Dne vnik, Pr u` ena r uka 4 (9), 5. Pe nz i oner 3 (6,5(-), 6. J edi nstvo 3 (6), 7. Kr aq ica-PTT 1 (7,5), 8. E |{eg 1 (7), 9. Pr om oc ija 1 (6), 10. ^ enej

[A JK A[KA L IGA R ezu lt ati 1. k ola: Sl oga (Lok) – B ud is ava 1,5:6,5, [a jka{ (K oviq) - Oml ad inac (@ abaq) 2:6, J ug ovi} 2 (Ka}) – [a jka{ 0,5:7,5, Pion (B e~ej) - Ha jduk (Ga rd ino vci) 7,5:0,5.

VO JV O\A NSKE L IGE Gr upa Ba ~ka R ezu lt ati 3. k ola: P an on ija – Pr igr ev ica 4:4, Ad ice (N ovi Sad) – Se nta 3,5:4,5, Vo jv od ina (N ovi Sad) - BT[K (Ba ~ka T op ola) 6:2, S rb obran - Vu lkan Pr ote ktor (Ap atin) 4:4, He rc eg ovac (Ga jd obra) - Ba ~ka P ala nka 6:2, Ra dni ~ki (Ba jmok) - Oml ad inac (K uc ura) 3,5:4,5.

Pl asman: 1. Vo jv od ina 9 (17,5), 2. Se nta 9 (17), 3. Ad ice 6 (14), 4.

He rc eg ovac, 6 (10,5(-), 5. Oml ad inac 6 (9(-), 6. S rb obran 4 (12), 7.

Ra dni ~ki 3 (11,5), 8. BT[K 3 (10), 9. Pr igr ev ica 1 (10,5), 10. Vu lkan Pr ote ktor 1 (8), 11. P an on ija 1 (7,5). 12. Ba ~ka P ala nka 0 (8,5).

Gru pa Banat R ezu lt ati 3. k ola: PA[K (Pa n~ evo) - Pr ol eter (^ oka) 6:2, K ov a~ ica – Al ib unar 4:4, Sl oga (Pla nd i{te) - B il e} anin (S e~aw) 2,5:5,5, R usa nda (M ele nci) - “B ata ] osi|” (Op ovo) 2,5:5,5, Na ft agas 2 (El emir) “B ora K osti}” (V r{ac) 3,5:4,5, N apr edak (^ est ereg) - “B ora I vkov” (B ana tsko N ovo S elo) 3,5:4,5.

Pl asman: 1. “B ora K osti}” 9 (16), 2. “B ata ] osi|” 9 (15,5), 3.

Al ib unar 7 (14), 4. PA[K 6 (15), 5. B il e} anin 6 (12,5), 6. “B ora I vkov” 4 (12), 7. N apr edak 3 (13,5), 8. R usa nda 3 (10,5), 9. Pr ol eter 3 (9), 10. K ov a~ ica 1 (11), 11. Na ft agas (2) 1 (9), 12. Sl oga 0 (6).

Gru pa Srem

Re {e we pro ble ma br. 390 (Vla di mir Ar }a kov, Sa} Bal tia, 1990.) sa po zi ci jom: be li – Kf7, Dd5, La7, Sf1, pe {ak c5; cr ni – Kc7, Sb8; je 1.Da8! Na 1...Sa6 (Sc6) sle di 2.Lb6 mat.

Na 1...Sd7 sle di 2.Se6 mat. Na 1...Kc9 sle di 2.D:b8 mat.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Anan do va mi ni ja tu ra

M E\ UO P[TI NSKA L IGA V RBAS R ezu lt ati 1. k ola: Ba~ - “Ve qko Vl ah ovi}” (B o| ani) 7:1, Vo jv od ina (T ov ar i{ evo) – Ml adost (Ba ~ki P etr ovac) 1,5:6,5, Va jska – S ele n~a 6,5:1,5, B udu }nost (Gl o`an) – Ku lpin 2,5:5,5. R ezu lt ati 2. k ola: “Ve qko Vl ah ovi}” – Ku lpin 3,5:4,5, S ele n~a - B udu }nost 6,5:1,5, Ml adost – Va jska 7:1, Ba~ Vo jv od ina 7:1.

Pl asman: 1. Ba~ 6 (14), 2. Ml adost 6 (13,5), 3. Ku lpin 6 (10), 4.

S ele n~a 3 (8), 5. Va jska 3 (7,5), 6.

“Ve qko Vl ah ovi}” 0 (4,5), 7. B udu }nost 0 (4), 8. Vo jv od ina 0 (2,5).

R ezu lt ati 3. k ola: C ement (B e o~in) - “Car Uro{“ (J azak) 3:5, Sl oga (I n| ija) - B orac (V el iki R adi nci) 4:4, Ha jduk (B e{ka) - “St ev i ca P u zi}” (Irig) 4,5:0, B an o{tor - B ano vci D unav 3,5:4,5, LSK (L a} arak) - St ara P az ova (2) 3,5:4,5, Sr e mac (Vo j ka) - Ra d ni ~ ki ([id) 4,5:3,5.

Pl asman: 1. St ara P az ova (2) 7 (13,5), 2. “Car Uro{“ 6 (13,5), 3. C ement 6 (12), 4. Sr emac 6 (11,5), 5. B ano vci D unav 6 (10(-), 6-7. LSK, Ra dni ~ki 4 (13), 8. Sl oga 4 (11), 9. Ha jduk 4 (8,5(-), 10.

B orac 1 (10,5), 11. B an o{tor 0 (9), 12. “St ev ica P uzi}” 0 (7).

dnevnik

VI KEND TUR NIR U GOR WOJ RO GA TI CI

Pro sla vqen ju bi lej Po vo dom pro sla ve 90 go di na se la i 60 go di na od osni va wa Sport skog dru {tva Mla dost, u Gor woj Ro ga ti ci je odr `an vi kend tur nir. Iako slab od ziv ni je bio o~e ki van ipak se tur nir mo `e po hva li ti kva li te tom, jer su po red broj nih i ja kih kan di da ta i ka te gor ni ka u~e stvo va li i je dan in ter i {est Fi de maj sto ra. Igra lo se 9 ko la po ubr za nom tem pu od 15 mi nu ta po igra ~u, a na de o bi pr vog me sta naj bo qe do dat ne kri te ri ju me imao je in ter maj stor iz No vog Sa da An |el ko Dra goj lo vi}.

Pla sman: 1-3. An |el ko Dra goj lo vi}, Zo ran Jo ti}, No vak Pe zeq 7, 4-5. Mom ~i lo Dra go vi}, Mi lan Ilij} 6, 6. Ste van Sr |a nov 5,5, 7-11. Si ni {a Pe zeq, No vak ^a bar ka pa, Alek san dar Opa ~i}, Dra go mir So ki}, Bran ko ]o pi} 5, 12-14. Ra do sav Pet ko vi}, Mi ro slav Mi haq, Ni ko la @i va no vi} 4,5, 15-19. Ni no Ser dar, To mi slav J. Na vra til, Mir ko Ili ~i}, An dor Raj sli, Vla di mir [}e ki} 4, 20. I{tvan Or cik 3,5, 21. Ma til da Na vra til 3, 22. To mi salv T. Na vra til 2,5, 23.

Du {an Ba bi} 1 poen.

U osmoj par ti ji me ~a svet ski {am pion Anand je pri si lio Geq fan da na pre da ju po sle sa mo 17 po te za! Geq fand se upu stio u o{tru bor bu u ko joj sa mo je dan po tez mo `e da od lu ~i par ti ju.

Upra vo se to i de si lo. Geq fand je mo rao da ra ~u na mno go va ri jan ti po seb no u slu ~a ju ako se Anand od lu ~i na `r tvu kva li te ta. „Ni sam vi deo po tez 17.Df2, jed no stav no sam se pre ra ~u nao“, pri znao je Geq fand na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle me ~a. „Raz mi {qao sam isto kao i Geq fand i mi slio da mo ram da igram 17.Df4 ali sam ta da to po boq {ao po te zom 17.Df2.“, re kao je po sle me ~a Anand. Po be da Anan da u 17 po te za je naj kra }a po be da u me ~e vi ma za svet skog {am pi o na. Ko men ta to ri sma tra ju da je Anand bio mno go bo qe pri pre mqen i uhva tio Geq fan da u va ri jan tu ku} nih pri pre ma. Sma tra ju da je glav na gre {ka Geq fan da we gov ~e tr na e sti po tez kra qi com ka da je na pao be log pi o na, a ka sni je be log to pa, ne uo~iv {i da se ra di o lu ka voj zam ci.

Lf6 Vr lo lo gi~ no – cr na po qa be log su sla ba, ta ko da Geq fand me wa lov ce da bi na gla sio sla bo sti be log. 9.L:f6 e:f6 Otva ra e-li ni ju i pri pre ma f5. 10.Dd2 Po ~e tak pri pre me za klop ku.

Pre gle da ju }i par ti ju una zad, mo `e te se sa mo za pi ta ti ka ko je Vi {i mo gao da sa gle da na do la ze }i re do sled. 10...f5 11.e:f5 L:f5 12.g4 Te8+ 13.Kd1 L:b1 14.T:b1 Df6?? Raz u mem da mno gi ni su shva ti li Vi {i je vu ide ju (Dd2). Me |u tim, uvek mo ra te bi ti oba zri vi i ima ti na umu da igra te pro tiv bri qant nog tak ti ~a ra. (14...Sf6 15.Kc2 Sbd7 16.Le2 po zi ci ja bi bi la ne {to po voq ni ja za be log. We go va pro stor na pred nost je zna ~aj na a kraq bez be dan. Mo `da je ma ne var Sa6-c7 bo qi od Sbd7.)

15.g:h5 Ka da svet ski {am pion da je to pa za ko wa, mo gli bi ste zna ti da ste iz gu bqe ni.

15...D:f3+ 16.Kc2 D:h1 17.Df2!!

Anand–Geq fand PR VEN STVO DIS TRO FI ^A RA VOJ VO DI NE

Po de qe ne me da qe

U Be ~e ju, u ho te lu “Be la la |a”, odr `a no je po je di na~ no pr ven stvo dis tro fi ~a ra Voj vo di ne. U glav noj mu {koj gru pi u~e stvo va lo je osam tak mi ~a ra, a u `en skoj ~e ti ri. Igra lo se po Ber ger si ste mu, sva ko sa sva kim a `e ne su igra le dvo kru `ni tur nir. Naj bo qim u~e sni ci ma po de qe ni su pe ha ri i me da qe.

Su dio je FM Kra so je No ta ro{.

Pla sman (mu {kar ci): 1. Ra do{ Ke ra vi ca (No vi Sad) 6, 2.

Dra gan Mi li }e vi} (Som bor) 5, 3. Ge or gi je Ni ko li} (Pan ~e vo) 4,5, 4-5. Bran ko Cvi ji} (No vi Sad), An ton Ra do van (No vi Sad) 4, 6. @eq ko Mar ti no vi} (Som bor) 3,5, 7. \or |i je Ta ka~ ( Su bo ti ca) 1, 8. Du ~an Bo ri} (Som bor) 0 po e na. Pla sman (`e ne): 1.

Sla |a na Ra den ko vi} (Pan ~e vo) 4,5, 2. Ra doj ka Va si li} (Ru ma) 4,5, 3. Ma ri ja Bog da no vi} (No vi Sad) 3, 4. Sne `a na Gru ji} (Ki kin da) 0 po e na.

Kra qe va in dij ska od bra na 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.f3 Ovo je du go bio po pu la ran na ~in da se iz beg ne Grin fel do va od bra na. [i rov ga je uspe {no ko ri stio ka snih 90-tih pro tiv Kram ni ka a da vao je i Anan du ve li ku {an su u tre }oj par ti ji ovog me ~a. 3...c5 4.d5 Po zi ci ja sa da kre }e ka vo da ma Be no ni ja, od bra ni ko ja ni je po pu lar na za cr ne – ali be li je ba{ i zbog to ga od i grao an ga `o va no f3. 4...d6 5.e4 Lg7 6.Se2 0–0 7.Sec3 Ova igra ko wa se po ne kad vi de la u va ri jan ta ma ko je pod u pi ru cen tar ali raz voj ovog ko wa na e2, na po mi wem, ~e sto ni je ba{ ko ri sna. 7...Sh5 (7...e6 se jed nom ve} igra lo ra ni je, a si gu ran sam da Geq fand ni je bio sa da pri pre mqen za we ga.) 8.Lg5

Iz ne na |e we! Da ma je ulo vqe na u uglu ta ble. Pret wa je pro sta: Ld3 i ne ma od go va ra ju }e od bra ne. Cr ni pre da je, ma da je mo gao da na sta vi bez na de `nu si tu a ci ju. (17…Sa6 18.Ld3 Sb4+ 19.Kd2 S:d3 20.K:d3 Ne po ma `e ni ma lo cr nom; 17…Sc6 18.d:c6 D:c6 19.Lg2 Dd7 20.Sd5 je bez na de `no kad igra te s ne kim Anan do vog ka li bra. Ili ~ak i sa ma wim!) 1:0.

Ko men tar: A. Ra mi rez Pri pre mio: B. Dan ko vi}

P RVE NSTVO PE NZ I ON ERA S RB IJE

P rva vo jv o|a nska p obe dnik U Pan ~e vu je u pe tak odr `a no ekip no tak mi ~e we pen zi o ne ra Sr bi je. U~e stvo va lo je 14 eki pa, a u pet od i gra nih ko la naj u spe {ni ja je bi la Pr va voj vo |an ska bri ga da iz No vog Sa da sa 13 bo do va. Dru ga je bi la eki pa do ma }i na iz Pan ~e va sa 10, ko li ko su ima li i pen zi o ne ri iz Ja go di ne, ali ma we po e na. No vo sa |a ni su po sti gli ~e ti ri me~ po be de i je dan ne re {en re zul tat pa su po red po bed ni~ kog pe ha ra osvo ji li i

S EVE RN OBA ^KA L IGA R ezu lt ati 3 k ola: “M ilo{ R aki}” (Ra tk ovo) - @e dnik (St ari @e dnik) 5,5:2,5, Be zdan – Ml adost (Ox aci) 4:4, Ha jduk (K ula) – Ele ktr ovo jv od ina (S ub ot ica) 4:4, P olet (Ra st ina) – P ot isje (K aw i`a) 4:4, “@ aki J o`ef” (St ara M or av ica) – S ivac 2:6, M iqo V uj ovi}” (C rve nka) – Ada 6:2.

Pl asman: 1. S ivac 9 (17,5), 2. Ml adost 7 (15,5), 3. Be zdan 7 (13), 4. “M iqo V uj ovi}” 6 (12), 5. Ada 6 (11), 6.

Ele ktr ovo jv. 4 (13), 7. Ha jduk 4 (13), 8. “@ aki J o`ef” 3 (12), 9. “M ilo{ R aki}” 3 (11,5), 10. P olet 1 (9,5), 11.

P ot isje 1 (9), 12. @e dnik 0 (7).

ve li ki pre la zni pe har. FM Mi len ko Jo va no vi} do bio je po seb nu na gra du kao naj u spe {ni ji u~e snik sa svih 5 po be da. Za po bed ni~ ku eki pu igra li su IM To mi slav Ra ki}, FM Mi len ko Jo va no vi} i maj stor ski kan di da ti Slav ko Ko va ~e vi}, An dri ja Ba le no vi}, Ana ni je Stoj ko vi} i Bo `i dar Kqa ji}, dok je vo |a eki pe i ka pi ten bio Mar ko Eri}. Na red ni do ma }in 2013. go di ne bi }e pen zi o ne ri Vr {ca.

Ek ipa P rve vo jv o|a nske br ig ade

DAN [ AHA U M ELE NC IMA

@ ene be spla tno Po vo dom se o ske sla ve Du ho va, 2. ju na (su bo ta), u or ga ni za ci ji [K Ru san da iz Me le na ca, odr `a }e se 38. tra di ci o nal ni vi kend tur nir. Tur nir po ~i we u 9,30 ~a so va u Do mu kul tu re u Me len ci ma u N&N sa li. Igra se de vet ko la, 15 mi nu ta po igra ~u.

Igra ~i tre ba da po ne su {a hov ski sat i {a hov sku gar ni tu ru.

Upi sni na je 300 di na ra. Ve le maj sto ri i omla din ci pla }a ju po 100 di na ra, dok su `e ne oslo bo |e ne pla }a wa. U ce nu upi sni ne ura ~u nat je do ru ~ak za igra ~e. Na grad ni fond je 28.000 di na ra (pr va na gra da je 7.000 di na ra). Spe ci jal ne na gra de obez be |e ne su za omla din ca i ve te ra na pre ko 55 go di na `i vo ta. Za do dat ne in for ma ci je obra ti ti se na te le fo ne: 023/732-057 ili 063/7537-274 (Ra do van Ko sti}).

S EVE RN OB ANA TSKA R ezu lt ati 3 k ola: Kr aj ina (Kr aj i{nik) - 2. O kt obar (K um ane) 5,5:2,5, B udu }nost (Sr pska C rwa) – Zl at ica 4:4, Ra dni ~ki (K iki nda) – N ovi Kn e` evac 7:1, Ml adost (L uk i} evo) - Ml adost (Ban. D esp ot ovac) 4:4, J edi nstvo (E ~ka) - Pr ol eter (Zr ew anin) 2,5:5,5, L ehel (M u`qa) - Ml adost (B o~ar) 5,5:2,5.

Pl asman: 1. Kr aj ina 9 (18,5), 2.

Pr ol eter 7 (14), 3. L ehel 6 (15), 4. 2. o kt obar 6 (13,5), 5. Ml adost (L uk .) 5 (12,5), 6. Ml adost (Ban. D esp ot .) 4 (12), 7. B udu }nost 4 (11), 8. Ra dni ~ki 3 (14), 9. Ml adost (B o~ar) 3 (13,5), 10. N ovi Kn e` evac 3 (8,5), 11. Zl at ica 0 (7), 12. J edi nstvo 0 (4,5).

OPEN T ISKI CVET U N OVOM B E^ EJU

P o~ etak u p etak Ka da se ne ka tra di ci ja pre ki ne te {ko ju je na sta vi ti. U to su se uve ri li {a hov ski rad ni ci Be le Cr kve i Vr {ca. Ta mo open tur ni ra vi {e ne ma. Za to je za sva ku po hva lu po ku {aj no vo be ~ej skih {a hi sta, po sle pa u ze od ~e ti ri go di ne, da udah nu no vi `i vot svo joj tra di ci ji du goj 25 go di na. Za tih 25 go di na du ga je li sta u~e sni ka, da nas, svet ski po zna tih ime na. U ho te lu „Ti ski

cvet“ u No vom Be ~e ju u pe tak }e (po ~e tak u 16 ~a so va) po ~e ti rej ting tur nir, a od i gra }e se 7 ko la po [vaj car skom si ste mu. Pra vo u~e {}a ima ju igra ~i do 2300 rej ting po e na. Upi sni na je 900 di na ra a obez be |e no je 10 re dov nih na gra da (pr va 25.000 di na ra) i 5 spe ci jal nih. Za sva oba ve {te wa u ve zi u~e {}a i sme {ta ja obra ti ti se na te le fon 062 652 520 (Mir ko Ili ~i}).

P oj ed ina ~no p rve nstvo osn ov aca Otvo re no po je di na~ no pr ven s tvo u~e n i k a osnov n ih {ko l a op { ti n e Zre w a n in odr `a }e se 2. ju na sa po ~et kom u 9 ~a so va u Osnov noj {ko li “Dr Bo {ko Vre ba lov” u Me len ci ma.

Or g a n i z a t o r i su Osnov n a {ko la “Dr Bo {ko Vre ba lov” i [K Ru san da.

Igra }e se u dve ka te go ri je: 1-4. raz red i 5-8. raz red. Sva ki tak mi ~ar tre ba da po ne se {a hov sku gar ni tu ru i is pra van {a hov ski sat.

Za pr vih pet me sta u obe ka te go ri je obez be |e ne su na gra de: za pr va tri me sta me da qe i kwi ge, a za osta la dva me sta kwi ge i rob ne na gra de.

Pri ja ve tak mi ~a ra su do 29. ma ja po {tom na adre su {ko le: Srp s kih Vla d a r a 63, 23270 Me len ci; fak som na te le fon broj 023 741-230.

Kon takt te le fo ni: 023 741230 (Osnov na {ko la “Dr Bo {ko Vre ba lov”), 023 732-057 ili 063 753 7274 (Ra do van Ko sti}).

c m y

SveT POZnaTih

dnevnik

sreda30.maj2012.

21

ЖЕЉКО ЈОКСИМОВИЋ ПО ДОЛАСКУ У БЕОГРАД

Бронза прослављена уз тру бе Н

ије љубав ствар“ у верзији трубача, бројни припадници седме силе и Жељко Јоксимовић пропратили су на видео биму најзанимљивија евровизијска дешавања из Азер-

Постоји једна врста огромног лобија, то се види, био сам и други и трећи, и све то знам. Откад је жири уведен ствари су другачије, рекао је Јоксимовић, и истакао да су на такмичењу

били феноменални музичари из многи земаља. Захвалио се свима који су га подржали, рекао да из Бакуа носи лепе успомене, али и открио да је ово његово последње појављивање на овој манифестацији. Наравно као певача, јер улогу

композитора не искључује. На коментар новинара да би можда из трећег пута победио, нагласио је да је време да се „ово такмичење прошири на следећу генерацију”.

- Само рад на томе је шест месеци мог живота. Све своје активности сам зауставио да бих зе-

бејџана. Тако је почело медијско дружење са Јоксимовићем, који је Србији на овогодишњем Евросонгу донео треће место, а у Београд и утиске спектакла у Бакуу. Аутор и певач песме с којом је земљу представљао на 57. Евровизији одржао је конференцију у РТС-у, на месту одакле се пре два месеца сазнало да ће наш представник запевати у Азербејџану на српском језику. И очигледно није погрешио, јер је њоме заузео бронзану позицију, а трубачку верзију представио је и у земљи домаћину Евросонга. Јоксимовић се овом приликом појавио са читавом екипом и АД Хок оркестром, којима се понаособ захвалио, будући да су заједничким снагама освојили „бронзу” у конкуренцији 42 земље.

- Није баш све било лако, како је вама изгледало. Треће место је одлична позиција, будући да смо од дванаест земаља добили чисте нуле. Ја сам трећи и немојте да ми кажете да 12 земаља каже да то вреди нула.

да радим квалитетну музику, и да Европа, и свет, то воле. Мислим да треба да иде неко други, млађи, рекао је Јоксимовић. На примедбу представника медија да су им можда наступ и стајлинг били слаби, Јоксимовић је рекао да су „нормални људи видели да су обучени добро”, будући да су добили награду за стајлинг.

- Наш наступ је био у складу са оним што смо извели, као старо добро црно вино. Лорин је била као коктел. Неки више воле коктел, други вино, кон-

Шерон Стоун оптуже на за ра си зам Само за жене... Бред Пит

П

била поверена - Роаном (12), Лердом (7) и Квином (6), како не би „покупили њен неправилан акценат”. Адвокатски тим глумице номиноване за Оскара одбацује ове оптужбе као неосноване, али о свему ће ипак одлучити суд.

статовао је филозофски Жељко. Шведској, која је победила на Евровизији је честитао, а за другопласирану Русију, односно њихову песму је прокоментарисао „мислим да нисам био лошији од бабушки”. Веома га је изненадила чињеница да му велики број земаља није дао ниједан поен.

- Ако многим земљама ваља песма, питам се шта се то неким другим земљама ама баш ништа није допало у мојој песми? А то што су људи слали гласове у земљама од којих нисам добио ни један глас, попут Британије и Турске, то ми је заиста необично, прича Жељко. По повратку кући Јоксимовић је демантовао информацију да РТС није стао иза њега и рекао да је захвалан што је национална кућа у потпуности била уз њега. За верне фанове упутио је само речи хвале: „Људи, много хвала на подршци коју сте пружили мени и мом тиму. Поносан сам на вас, као и на успех који смо направили на Песми Евровизије”, написао је Жељко на свом Твитер налогу. В. Ђуричић

ЗВЕЗДЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ

Д

а ди ља Ер лин да Еле мен ра ди ла је не к о вре ме за Шерон Стоун (54), и тврди да је глумица константно износила погрдне коментаре на њен рачун, као и других људи филипинског порекла. Елеменова тврди да је Стоунова стално говорила да су Филипинци „глупави и лењи”, да је одбијала да једе храну коју би она припремила, и да је покушавала да избегне да јој плаћа прековремено. Стоунова је будисткиња, и забрањивала јој је да доноси Библију у њену кућу, мада би је Ерлинда читала у слободно време. Бивша дадиља каже и да јој је глумица забранила да разговара са децом која су јој

мљу представио на најбољи начин, што не значи да нећу компоновати, то је мој посао. Овога пута сам се морао прилагодити Евровизији, за разлику од оне 2004. кад сам био на почетку каријере па ми је све то била огромна одскочна даска. Ово сад је потврда,

арфем „шанел 5” рекламирале су лепотице попут Мерилин Монро, Катрин Денев и Никол Кидман. Сада је дошло време да овај женски производ рекламира један мушкарац. Бред Пит (48) уписаће се у „историју„ као први мушкарац који је прекинуо 90 година дугу традицију компаније Шанел. Он је постао заштитно лице познате модне куће и „најпознатијег парфема на свету„. Телевизија Е! Онлине открила је да ће Бред Пит за овај ангажман добити седмоцифрени износ, као и да ће прву у низу реклама снимити ове недеље у Лондону.

Д

Некад су били фаце, а ево како сада изгледају

ок неки од јунака серија које су палиле и жариле деведесетих, попут Џенифер Анистон, не силазе с црвених тепиха и насловница, неки су лагано пали у заборав па смо их за вас потражили. Ево како данас изгледају. Кејти Сагал (58), познатија као Пеги из „Брачних вода”, није се макнула даље од телевизијских серија, па

Дафне Цуних

неси, којег је публика широм света запамтила као Maксвела Шефилда у „Дадиљи”, остао је на телевизији где се и прославио, па га сада можете гледати у серији „Викториус и Касл”. С годинама се глумац није пуно променио, али ипак је тешко у њему препознати фаталног шефа. И познату злоћу Џо Рејнолдс из „Мелроуз Плејса”, тачније глумицу Дафни Цуних

престала је да снима филмове и серије. Иако има 66 година, још изгледа бомбастично. За разлику од Памеле Андерсон и Кармен Електре, Ерика Eленијак као да је пропала у земљу након Бејвоча. Плејбојева зечица још је презгодна, али не добија баш улоге. Последњи ангажман је био у „Очајним домаћицама” и „Мајамију”, а пре тога дуго ништа.

Ерика Еленијак

Чарлс Шогнеси

Лук Пери

Кејт Сагал

Људи у црном и жена у љубичастом П

евачица и глумица Никол Шерзингер за берлинску премијеру филма „Људи у црном 3”, није обукла црну хаљину. Шерзингерова је обукла љубичасту хаљину и направила одличан избор. Сви су желели да се сликају са њом, глумци Џош Бролин и Вил Смит међу првима. А онда је пред објектив стао и режисер Бари Соненфелд с речима „Могу сада само ја, а ви се склоните”.

Сузан Сомерс

тако даје глас у „Футурами”. Иако се Кејти добро држи за своје године, тешко да бисте је повезали са секси супругом Ала Бaндија. И годину дана млађи Чарлс Шог-

стигле су године, и то њих 60. Лепа глумица Сузана Сомерс прославила се улогом Керол Фостер Ламберт у серији „Корак по корак”, али недуго након завршетка приказивања серије

И за крај Лук Пери, који је као Дилан из Беверли Хилса сломио многа срца, није се пуно променио, али оно нешто чиме је обарао с ногу нестало је неповратно.

22

kULTURA

sreda30.maj2012.

dnevnik

У СРПСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У ПРЕСТОНИЦИ ФРАНЦУСКЕ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ЧУВЕНОГ СЛИКАРА

„Повратак у Париз” Милана Коњовића „Повратак у Париз” назив је изложбе слика Милана Коњовића, којом у Српском културном центру у престоници Француске почиње обележавање стогодишњице стваралаштва чувеног сликара из Сомбора. Изложба, која ће бити отворена до 30. јуна, обухвата избор од 25 слика Милана Коњовића (1898-1993).Слике су део фундуса Галерије „Милан Коњовић” у Сомбору, која је уметников легат, завештан родном граду 1966. године.Збирка Галерије броји 1.084 Коњовићева дела и пружа пресек кроз читав његов стваралачки век. Изложбу је прексиноћ отворио председник Владе Војводине Бојан Пајтић, који је рекао да нема бољег начина за промоцију и Војводине и Србије од изложбе Милана Коњовића у Паризу.

„Овај наш велики сликар уложио је више од осам деценија енергије, прегалаштва, рада, са 6.000 радова. Он је био човек који је био везан са једне стране за Париз, а са друге стране за Војводину. Он је спона између Париза и Војводине”, рекао је Пајтић. Ликовни критичар Сава Степанов рекао је да је у Паризу „Коњовић постао Коњовић”, односно у главном граду Француске он је дошао до свог експресионизма, до свог карактеристичног израза по којем је постао један од најзначајнијих уметника у српској уметности 20. века. Организовање изложбе омогућили су Министарство културе, Министарство спољних послова, Град Сомбор и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање.

УСПЕШАН КОНЦЕРТ БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ У ЗАГРЕБУ

Петнаестоминутни аплауз за крај У пуној дворани „Ватрослав Лисински„ у Загребу прексиноћ је концерт одржала Београдска филхармонија на челу са шефом-диригентом Мухајем Тангом и уз пратњу солисте, руског виртуоза на клавиру Алексеја Володина. На концерту, првом у Загребу после 30 година, Београдска филхармоније представила се Трећим клавирским концертом Сергеја Рахмањинова, Петом симфонијом Петра Илича Чајковског и виртуозном Траин Точатом кинеског аутора Лиуа Јуана.Наступ, чији је крај публика пропратила 15-минутним аплаузом, одржан је у оквиру Регионалног циклуса „ П и ка - Точ ка - Точ ка”. Диригент Загребачке филхармоније Миљенко Пуљић изјавио је Танјугу да ово гостовање не само да треба да пређе у традицију, већ и да се сматрати нормалним културним догађајем. „Оно што је битно јесте велик интерес друштва и музичке јавности која није имала прилику да чује Београдску филхармонију у Загребу„, рекао је Пуљић и

напоменуо да се ради о „одличном младом оркестру пуном елана, који треба подржати, а не само слушати”. Он је запитао ко би пре неку годину рекао ће Београдска филхармонија гостовати у Загребу и нагласио да је поносан

На питање да ли се може рећи да су овакви концерти у државама региона постали културна свакодневица, Пуљић је рекао да је то тенденција у свету. „Кад гледате гостовање Београђана с тог аспекта, то је тачно јер има светских оркестара

што је дошло до тога уз много добрих вибрација и људи који су их подржали. „Сматрам да је концерт као друштвени, али и музички догађај нама више него битан„, рекао је Пуљић.

које би сви желели имати у дворани. Али ово гостовање је другачије. Оно је пуно значајније него гостовање неког од других оркестара, јер наше филхармоније морају представљати културу и бити вредноване у среди-

нама где наступају„, рекао је Пуљић. Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац уверен је да ће програм наступа филхармонија Београда, Загреба и Љубљане заживети, али и надјачати све евентуалне политичке несугласице у региону. „Све је планирано за период од пет година, а ово је тек прва фаза и прва сезона. Ми смо већ објавили програм комплетне идуће сезоне и мислим да је у реду да публика може да слуша три најбоље националне филхармоније региона с истим диригентима и солистима и с истим програмом„, рекао је Тасовац Танјугу. Он је оценио да нема културне размене само у региону него у оквиру целе Европе. „Садашњи начини комуникације омогућују да будете на било којој дестинацији у Европи у врло кратко време. У тој причи највише профитирају публике градова у којима су наступи, и сами музичари који кроз ту причу могу да размењују своја искуства„, рекао је Тасовац. (Танјуг)

СИЛВИЈА ЈЕЛАЧИЋ, НАЈМЛАЂИ ДОКТОР УМЕТНОСТИ И ЈЕДИНИ ДОКТОР ГРАФИКЕ КОД НАС

Комуникација је важна у уметности Графичка уметница Силвија Јелачић недавно је докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду и тако постала најмлађи доктор уметности, а из области графике једини, будући да до сада на универзитетима у Србији нису реализоване студије трећег степена из уметности, односно докторске студије. Након завршених основних и мастер студија на Академији уметности у Новом Саду, Силвија Јелачић је одлучила да настави школовање, а будући да у то време новосадски универзитет није имао акредитоване докторске студије из области која је њу интересовала, то је било једино могуће у Београду. Пројекат “Комуникација између уметника и перципијента” донео јој је докторску титулу, а о томе шта је све подразумевао докторантски рад везан за овај пројекат, Силвија Јелачић каже за наш лист да се докторски уметнички пројекат не разликује у суштини од дисертација на факултетима из других области. Једино резултате уметничког истраживања докторант пре усмене одбране рада мора да представи у облику изложбе.

- Специфично је и то што ће нови трендови у образовању на известан начин терати студенте уметности да се баве и другим дисциплинама а не само да усавршавају практично знање. Биће принуђени да се баве филозофијом, социологијом, психологијом, вештинама комуницирања, да би што лакше успоставили

комуникацију између свог рада и друштва, публике, критичара, љубитеља, колекционара... То је до сада недостајало у образовању а на то нас припремају докторске студије, за лакше остваривање комуникације пре свега са студентима, и зато све то има смисла. Многе моје колеге сматрају да је сасвим довољно да се један сликар, графичар, вајар, мултиме-

дијални уметник изрази искључиво ликовним језиком и да није ником дужан да свој рад образлаже. Нови трендови говоре о томе да уметник не сме да буде конзервативан, мора да буде активан у опхођењу са свим актерима ликовне сцене. Између осталог о томе говори мој докторски рад. – напомиње Силвија Јелачић. Своје знање и умеће Силвија Јелачић има жељу да пренесе студентима на неком од факултета на универзитетима у нашој земљи и сматра да има места за побољшање у комуникацији између студената и професора, јер, како каже, у уметности су студенти упућени на себе и на извесне инструкције од стране ментора, што сматра да је недовољно. Она напомиње да има амбиције да се запосли у високом образовању да оно што је студирала, и на чему је докторирала, покуша да примени у пракси. О новим областима интересовања и темама за неку нову изложбу, Силвија Јелачић каже да је, пре портрета, фигура је била њено надахнуће, и предмет њеног мастер рада.

- Радила сам за мастер изложбу надокнаду времена где сам приказала фигуре у покрету. Намеравам да у будућности повежем ове две анализе, портрет и фигуру и да установим шта је то код говора тела што може да укаже на недостатке комуникације између свих актера у уметничком животу – најављује Силвија Јелачић. Н. Пејчић

ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦА КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

Делеко од атарских граница У Вршцу се данас окончава једномесечно обележавање значајног културног јубилеја- четрдесетогодишњице Књижевне општине Вршац. Манифестација је названа „Дани памћења“, а све је почело 29. априла, на годишњицу преране смрти Петруа Крдуа (1953-2011), једног од утемељивача, првог председника, дугогодишњег главног уредника, књижевника, преводиоца- душе и тела КОВ-а. У амблему ове јединствене књижевне општине, налази се знак пута у бесконачност. А на позивници за госте пише:“Систематично и упорно развијајући и подстичући нашу радозналост за друге одаје европске књижевности, наша кућа је, преводећи, сведочећи и тумачећи песму, њено настајање, као и дух савремених књижевних радионица, успевала каткад и немогуће. С времена на време налик на особен самиздат нашег поднебља, КОВ је најављивала и откривала књижевне догађаје, далеко од уских атарских граница. Све се то могло постићи захваљујући великом броју аутора, преводилаца, сарадника, а надасве оних који су недвосмислено препознавали и уважавали наше литерарне врхове и културне домене.“

Данас на „Данима памћења“ У хотелу „Србија“ у Вршцу данас ће се одржати округли сто на тему „Певање и мишљење“. Како су најавили домаћини, учествују писци, уредници, преводиоци, критичари, хроничари и други бројни дугогодишњи сарадници, са помислима на ауторе и наслове КОВ-а. Увече ће бити представљена два најновија песичка издања КОВ-а: „Слатка смрт“ Ненада Шапоње и „Наклон певању“ Генадија Ајгија. Као што би и Крду желео„Дани памћења“ нису били академског карактера, већ шаролики збир програма на неколико занимљивих вршачких локација: на Тргу Светог Теодора Вршачког-код Крста, у хотелу „Србија“, у Гимназији „Борислав Петров Браца“, у Тржном центру „Бахус“ и наравно, у Редакцији КОВ-а. Било је дружења уз кафу са песницима и новинарима, изложби књига, фотографија и докумената, одржан је перфор-

манс „Поезија на бициклима“. Престављене су књиге „Два филмска сценарија“ Данила Киша и „Насеље белих кућа“ Ђорђа Д. Сибиновића. Разговарало се и о Штефану Аугустину Дојнашу (19222002), великом румунском песнику, добитнику Eвропске на-

граде за поезију КОВ и Крдуовом пријатељу. О његовој поетици говорила је румунска књижевница Алина Ледеану, а слушали су је вршачки гимназијалци и студенти Одсека за румунистику на Филозофском факултету у Новом Саду. У најновијем броју часписа „Ковине“ који већ 12 година издаје КОВ, поново је објављен разговор који је Крду водио са Дојнашем 1995. („Сви смо ми дисиденти“). Овакав јубилеј није могао да прође без сећања на оснивача- песника Васка Попу. У „Ковинама“ је објављен одломак из књиге у настајању Радована Поповића, нашег најчувенијег књижевног биографа, који се бави Попиним животом. Јуче су уручена признања КОВ-а бројним појединцима и институцијама за дугогодишњу сарадњу и пријатељство. Европска награда за поезију КОВ, која је крајем прошле године постхумно додељена Петруу Крдуу, биће уручена у септембру, за његов рођендан. Такође је саопштено да је в.д. председника КОВ- Ана Крду, супруга покојног Петруа. Р. Лотина

НА ОТВАРАЊУ САЈМА КЊИГА У СОФИЈИ

Беседа Виде Огњеновић Књижевница, председница Српског Пен центра Вида Огњеновић отворила је јуче Сајам књига у Софији, беседом на свечаности која је одржана у Националном дому културе, саопштио је њен српски издавач „Архипелаг„. У току дана у Софији је представљено бугарско издање романа Виде Огњеновић „Прељубници„ који је недавно, у преводу Севде Димитрове, објавила водећа бугарска издавачка кућа „Сиела„ из Софије.„Сиела„ је заинтересована да у наредних годину дана објави и бугарско издање романа „Посматрач птица„ Виде Огњеновић, пренео је „Архипелаг„ који заступа ауторка права своје ексклузивне ауторке.

c m y

kultura

dnevnik

sreda30.maj2012.

23

ПРЕДСТАВЕ ЕГОНА САВИНА И МИЛОША ЛОЛИЋА НА ПОЛА ПУТА 57. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Градитељи националних кругова Помало натегнуто делује идеја да неки приватник прави водовод па откупљује земљу од смешних сељака који су почели да се размећу са новоговором („у начелу“, „у Европу“). И још неке друге - да жена напусти мужа без директног разлаза, да се муж пробуди го у пољу и не пита се шта му би... Зато нимало вештачки не делује породица без оца, мајка (Радмила Живковић) – син Милош (Јово Марић) – снаја Јасмина (Мариана Аранђеловић), која није имала ту срећу да обнови потомство (приказ јаловости српског села, поново одумирања), па неће ни ту да се задржи на окупу. Локални маг за све и свашта, прави и једини приватни предузетник, Врач (Новак Билбија), искористиће своје вештине, и нешто уштеђевине злоједе Мајке, да ситуацију окрене тумбе, отера приватника назад у Европу, као и сна-

ју Јасмину код дајџе у Сарајево, а сину Милошу да доведе сеоску удовицу Смиљу, проверено благодарну кад је у питању трудноћа. Тако ће још једном, без могућности промене, бити доказано да је

сцени су играни, слично као што су и написани, ситнореалистички, што ће рећи, без превелике потребе за глумом као нападном театрализацијом. Резултат је на прилично високом нивоу, али не-

нији, с обзиром на то шта је све у стању да уради. Овако је деловао као пророци са телевизија без дозволе, иако се његова лагодност може оправдати тиме што је за сарадника имао само стару жену, чија

уједначен, а убедљиво најнеобичнију и самим тим најаутентичнију и најуверљивију креацију, остварио је Јово Марић као Милош, без иједног потцртавања или празног хода, што се другима више пута омакло. Ко је бар једном у животу био у босанским шумама и горама, онда би знао о чему се ради кад би видео Милоша од Бунара. Новак Билбија се истиче, такође, али је за нијансу могао бити злоћуд-

брига за сина и за своје кости, покопане и још мрдајуће, прераста у трагедију. Као посебно, намеће се питање шта један медиј као позориште може да донесе када представља село које нема позориште? А када се одгледа и друга представа, „Писар Бартлби“, наметне се још једно – да ли је отуђење довољно добро приказати отуђењем? Милош Лолић, као и у својим претходним режијама од којих је

Фото: Б. Лучић

„Бунар“ Радмиле Смиљанић, у режији Егона Савина (Установа културе „Вук Караџић“ Београд) и „Писар Бартлби“ Хермана Мелвила, у режији Милоша Лолића (Мини театар Љубљана), две су представе виђене у понедељак, четвртог дана 57. Стеријиног позорја. „Бунар“ у конкуренцији националне драме и позоришта, а „Писар Бартлби“, иако је на неки начин реч о домаћем делу (редитељ је из Београда), у Међународном програму „Кругови“. Радмила Смиљанић је написала нешто слично ономе што је Егон Савин режирао и пре неколико година, представу „Одумирање“ Душана Спасојевића. И онда, и сад, тема је српско село, овај пут у Босни. Тачније, теме су народни дух и менталитет, сукоб генерација, полова, и на крају крајева, претерана љубав, која заиста може да убије.

Данас на Позорју 11 сати – Округли сто о представи „Плодни дани“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 12.30 сати – Предавање Акико Тачики „Преглед савременог јапанског позоришта и плеса“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 17.30 сати – „Дани књиге“ – промоција позоришних издања, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 18 часова – Позорје младих: „Чујеш ли, мама, мој вапај?“, Академија уметности Банска Бистрица (Словачка) 19 сати – Национална селекција: представа „Није живот бицикло“, Шаушпилхаус Бохум, Немачка, сцена „Пера Добриновић“ СНП 21 час – реприза представе „Плодни дани“, хинтербина СНП 21.30 сат – Округли сто о представи „Није живот бицикло“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП 22 часа – Позорје младих: „Проклетство“ Интернацонални универзитет у Новом Пазару

INTERVJU

Из представе „Бунар“

пут у пакао поплочан најбољим намерама, јер Милош ће „думре“ с предумишљајем, управо у бунару који је, ваљда и буквално, метафорички то јесте, недосањани извор за будућност. Атмосфера је добра, публика је на сцени са три стране у причи, а решење сценског простора, ипак, помало хаотично (излази се и улази „на све стране“, сцена дома као да је постављена на терасу или трем). Живописни ликови на

ЕГОН САВИН, РЕДИТЕЉ ПРЕДСТАВЕ „БУНАР”

Босански универзум наших срећа и несрећа Наш познати редитељ Егон Савин ове године је на Стеријином позорју учествовао с представом „Бунар“ младе ауторке Радмиле Смиљанић, која говори о међуљудским односима у малом босанском месту које би, због универзалности теме, могло да се налази било где у овом нашем делу света, па и шире. Једна од карактеристика овогодишњег Позорја је да доминирају редитељи средње генерације који нагињу другачијем сценском изразу, па је тиме учешће Егона Савина доказ његове уметничке снаге да и даље ствара представе које имају квалитет, с ове или оне стране уметничких форми, упркос њима, или изнад њих. lЕво и ваше 24. представе на Стеријином позорју. Да ли је она другачија, или је међу представама које имају оно што је специфично за вашу редитељску естетику?

- Свака моја представа вероватно има нешто од моје редитељске естетике, мада са сваким комадом покушавам да будем нов и свеж, без естетских предрасуда, али, у сваком случају, естетика је једини циљ онога што радим. Ова представа, ако бисмо је негде сврставали, хајде нека то буде некакав „босански циклус“ који сам урадио последњих година с огромним задовљством, пре свега „Дервиш и смрт“ у Народном позоришту у Београду, затим „Ћеиф“ у Београдском драмском позоришту, и ево сада „Бунар“. Дакле, за мене, као и за Мешу Селимовића, Босна није локалитет, него универзум. Универзум свих наших срећа и несрећа, недаћа, и све те болне расцепљености коју смо препознавали последњих деценија у том крволочном рату. lЗар нисмо мало неправедни када кажемо да су у руралним, мањим срединама, људи конзервативни, као да су у градовима сви напредни? Не иде ли та задртост по вертикали? Па и најдуховнији слој и нашег друштва је врло конзервативан?

- Као да не. Ово је, пре свега, породична дама, о свим нашим искључивостима, егоизмима и како кажете, предрасудама. Предрасуде су заправо тема и оне се очитују како у руралној, тако и у урбаној средини. На крају крајева, урбане средине у правом смислу речи и нема. Сви смо ми део једног балканског котла, једне Босне у метафоричном смислу речено, и ето овакве приче, а трудио сам се да буде испричана што документарније, што истини-

Фото: Б. Лучић

тије. Наравно, кад кажем истинито, не мислим на ону животну, него позоришну истину, а у позоришној истини се надасве садржи животна истина. Било ми је важно да причу центрирам тамо где јој је место, а то је наш непосредни живот, и наша непосредна стварност, како рурална, тако и урбана. lДа ли је трагичност тих људи, па и нас, уосталом, у томе што се стварно не назире како би ствари могле да се промене? Чини се да је ова ситуација у представи била могућа и пре сто година, сад је могућа, а и за педесет година.

- Јесте, рад времена на схватању ствари изгледа није уродио никаквим плодом. Чини ми се да смо да-

нас људи с више предрасуда него што смо били пре педесет или сто година. Наравно, прошлост познајем само из књига, као и сви ми, али ми се чини да је некад свет био неупоредиво цивилизованији, суптилнији. Живимо у прилично крволочно време, када сви антагонизми и предрасуде излазе на површину, и време ту неће учинити ништа. Али, ја верујем да уметничко позориште може учинити да будемо мало бољи људи, уколико истински и суштински делује на оне који га гледају. lОве године је на Позорју представљена монографија о вама, коју је приредио Дејан Пенчић Пољански. Да ли редитељ о коме је написана монографија мисли да је тиме заокружио своју каријеру, или да му предстоји још пуно рада, упркос књизи која говори о томе колико је пуно тога урадио?

- Књига сумира неки рад. Првобитно је била идеја да направимо књигу само о мојим новосадским режијама у Српском народном позоришту, а после се то проширило и ето ту је свих мојих осамдесет режија и човек, хтео не хтео, мора нешто да резимира. Али, позориште је за мене начин живота и ја сам из пробе у пробу, из дана у дан, провео огроман део свог живота, много већи него ван позоришта. Некако тако ћу и наставити да живим, тако да се надам да ме нико неће истерати из театра, и да ћу моћи да радим још одређено време. Истина, околности за стварање позоришта све су сиромашније... l Ипак да закључимо да имате амбиције да поново дођете на Стеријино позорје са 25. представом и да освојите можда и десету Стеријину награду?

- Мени више награде и признања, као и бројеви, не значе много. Много ми више значи да са даровитим људима, који су истински посвећени театру, правим представе које имају своју публику. Бојим се да помало губимо публику и сада морамо озбиљно да размислимо о томе како да љубитеље позоришта вратимо у театар. Наташа Пејчић

култни статус заслужила режија Музилових „Сањара“ (ЈДП), инсистира на концептуализацији позоришног језика, избацујући – минимализујући, темпирајући глумачку експресивност; богатећи га промишљањем звука, слике и текста, како би се поједностављено могла представити структура његових остварења. „Писар Бартлби“ је новела Хермана Мелвила из 19. века која антиципира појаву естетике апсурда. Ради се о узалудности живота једног одавно испроцесуираног писара који је дом заменио за радни сто, поглед за високи зид, човека који стално понавља једну те исту реченицу: „Радије не бих.“ Сценски језик, причу, представљају један сто у чијем прочељу седи главни наратор, шеф канцеларије у којој ради одсутни Бартлби. Игра их исти глумац – за сложени задатак фанстастично контролисан и концентрисан Игор Самобор. Улоге „правих“ ликова, пак, преузимају стратешки поставени коизвођачи, који се појављују, седају за сто, или бивају у околном мраку (све црњем како се представа ближи крају). Све време, извођачи пуштају касете на којима се чује, заправо разазнаје звук говора, секвенци насниманих током изведбе, мелодије скала... Тај шум (је и најдоминантнији сценски знак који би био још уочљивији да нисмо заборавили, ако смо икад и знали, још један словенски језик, да се нисмо успавали и заборавили на... Цвркут птица, што да не. И од њих ће да остане само снимак. Касета. Игор Бурић

ЗАВРШЕН 14. СИМПОЗИЈУМ ПОЗОРИШНИХ КРИТИЧАРА И ТЕАТРОЛОГА НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Више сличности него разлика у глуми Дводневни међународни симпозијум позоришних критичара и театролога одржан је 14. пут у организацији Стеријиног позорја и Међународне асоцијације позоришних критичара и театролога (IATC). Тема је овог пута била „Глумац је мртав, живео глумац!“, а о њој, и о утисцима о томе како је протекао симпозијум, за наш лист говори Иван Меденица, помоћник генералног секретара IATC. - Тему овогодишњег симпозијума наметнула је позоришна пракса, у првом реду светска, а све више и наша. Мени се чини, када сам размишљао о томе шта бих изабрао за тему симпозијума, да је дошао ред да преиспитамо какав нам је потребан глумац у позоришту данас, овде код нас – објашњава Иван Меденица. У последњих десет година у нашем позоришту догодио се, по његовим речима, најпре пробој новог драмског рукописа аутора као што су Биљана Србљановић, Милена Марковић, Филип Вујошевић и Маја Пелевић, а затим се нешто касније појавила нова генерација редитеља, у којој су Ана Томовић, Анђелка Николић, и Милош Лолић, са новим поетикама и начином промишљања у позоришту. Испоставља се, како Меденица истиче, да је новим поетикама и драмским и редитељским, глума у нашем позоришту највећа баријера, јер су глумци доста усмерени у правцу једног начина глуме који исто може да постигне високе домете.

- Шта се ту поставља као проблем? Има више могућих интерпретација. Лично не знам одговор. Некад ми се чинило да је то можда наша школа глуме, а онда се на симпозијуму показало да је она доста свеобухватна, да се не разликује битно од неких светских школа, да тај Станиславски, за кога смо можда мислили да подразумева традиционални глумачки, а самим тим и сценски израз, као што је на симпозијуму речено, један од позоришних стваралаца који је био најчешће лоше интерпретиран и

да све друге глумачке методе и технике настају из дијалога са њим и произилазе из њега. Не мислим да је наша школа, која је базирана на Станиславском, нека кочница. Ту се показало да је метод Станиславског, на овом симпозијуму је његово име било кључно, добро протумачен, дубински схваћен, разумеван, и даје озбиљне потенцијале. То је био један од закључака који је мени био најзанимљивији у расправама које смо водили – напомиње Меденица и додаје да су много више на површину испливавале додирне тачке, а не разлике, те да је било речи о томе да није можда проблем у школи, него у условима

Иван Меденица

рада који нису одговарајући.

- На симпозијуму су учествовали заиста неки од водећих театролога: Ерика Фишер Лихте из Берлина, Марија Шевцова из Лондона, Марко де Маринис из Болоње, Мартин Грубер из Берлина, наш Владимир Јевтовић... Кренули смо од дилеме да ли у савременом позоришту имамо јединствен тип глумца, да ли уопште можемо говорити о глуми као јединственом феномену или говоримо о различитим типовима глуме. Говорило се доста о појму нон актинг глуме, која није аматерска, него је примењују професионални глумци који су у стању да максимално редукују своја сценска средства да би по-

стигли максимални ефекат. Мени је драго да су многи учесници симпозијума за ту редукцију средстава, а јачину емоционалног дејства, наводили Ђузу Стојиљковића у „Оцу на службеном путу“. То је нешто што је одушевило све стране госте који су наводили као пример глумачког самопотирања, готово свођења глумца на приватну појавност на сцени – наводи Меденица и додаје да је посебан комплимент овај наш глумац добио од Мартина Грубера, професора сценског покрета који укључује и буто технике плеса и јапанских борилачких вештина, да Ђуза Стојиљковић подсећа управо на старог јапанског мајстора глуме. Тако се симпозијум завршио у потирању разлика зарад истицања онога што су сличности, примећује Меденица, и дошло се до тога да се проналазе велике аналогије и сличности између јапанске школе глуме и осталих, и тога до које мере је Станиславски био значајан за јапанско позориште, а шта сузуки, јапанска метода глуме, може да уради са руским глумцима Московског художественог театра.

- Корист, можда, за наше позориште, из свега тога јесте прво отвореност за истраживање и упознавање нових метода и техника. Тек онда можете заправо да направите цео круг, и да кажете да није све толико битно другачије од онога што смо мислили. Прва степеница, на којој се ми налазимо је страх од трагалаштва, укуцаност у нешто научено, па то што је научено још додатно рутином позоришног рада некако унижено. Следећа степеница би била да експериментишете, трагате за новим, да бисте у зрелости схватили да постоји сублимација, да можете да дођете до тога да урадите оно што је урадио Ђуза Стојиљковић, глумац који постиже ниво игре који је изнад психолошког реализма, и достиже више, духовне сфере – истиче Иван Меденица. Н. Пejчић

24

svet

sreda30.maj2012.

dnevnik MO SKVA O[TRO KRI TI KO VA LA AME RI^ KOG AM BA SA DO RA

SE RI JA SNA @NIH ZE MQO TRE SA JU ^E PO GO DI LA ITA LI JU

Poginulo najmawe 15 osoba, uni{teno vi{e stotina ku}a MILANO: Broj poginulih u seriji sna`nih zemqotresa, koji su ju~e pogodili severoisto~ne oblasti u Italiji, popeo se na 15 i strahuje se da ima jo{ mrtvih pod ru{evinama, dok je regionu, koji se jo{ nije oporavio od razornog potresa od pre 10 dana, pri~iwena ogromna materijalna {teta.

Prvi ju~era{wi potres u devet ~asova, bio je ja~ine {est stepeni po Rihteru i osetio se u severoisto~nim oblastima od Parme, nakon ~ega su usledila jo{ tri potresa, slabijeg inteziteta od pet do 5,4 stepeni po Rihteru. U potresima je uni{teno vi{e stotina ku}a i izazvana je ogromna materijalna {teta.

Sru{en je i zvonik bazilike Santa Barbara u Mantovi. Zvani~no je potvr|eno da je do sada 118 osoba spaseno, a ~ak 5.000 osoba raseqeno iz svojih domova.

U Bolowi je oko 2.000 qudi evakuisano i istorijskog centra grada, a vozovi koji kre}u iz Bolowe kasne oko 150 minuta u polasku.

Proterivawe diplomata

DAMASK: Nedavni masakr u Huli bacio je senku na napore za re{avawe krize u Siriji - svetski lideri odlu~ili su ju~e da kao odgovor na taj tragi~an doga|aj proteraju sirijske diplomate, a i sastanak specijalnog izaslanika UN Kofija Anana i Ba{ara al Asada obele`en je tom tragedijom. Anan se ju~e sastao u Damasku sa sirijskim predsednikom Asadom, a kako prenose mediji, veruje se da je wegova poseta od kqu~nog zna~aja za primenu mirovnog plana u {est ta~aka.

Tokom razgovora Anan }e tra`iti od Asada da ispuni data obe}awa u pogledu po{tovawa obaveza iz mirovnog plana, ~ija primena }e na kraju zavisiti od stava Rusije, koja je kqu~ni sirijski saveznik u me|unarodnoj zajednici. Po planu, obe sukobqene strane trebalo je od 12. aprila, kad je prekid vatre i zvani~no stupio na snagu, da obustave dejstva uo~i dolaska posmatra~a UN, a vlada da povu~e trupe i tenkove iz gradova. Susret dvojice zvani~nika odvija se u senci nedavnog masakra u centralnom gardu Huli, u kome je ubijeno vi{e od 100 qudi. Anan je po dolasku u Damask izjavio da je re~ o „u`asnom doga|aju sa dalekose`nim posledicama”.

Neke bolnice u Modeni su evakuisane, a bolesnike prebacuju ~ak i u neke bolnice u Bolowi.

tvama ju~era{weg zemqotresa je i jedan Kinez, ali za sada nije poznat wegov identitet. Potres ja~ine {est stepeni po Rihteru

Strahuje se da u ru{evinama ima jo{ mrtvih

Papa Bendikt XVI izrazio je „veliku bol kao i sau~e{}e svoje i ~itave katoli~ke crkve” mole}i se za `rtve. Me|u `r-

pogodio je pre samo 10 dana severoisto~ne delove Italije - region Bolowe, Modene i Ferare, ~iji stanovnici od ju~e opet

strahuju za svoje `ivote. Prijateqska utakmica izme|u Italije i Luksemburga, koja je ju~e trebalo da bude odigrana u Parmi, otkazana je do daqeg.

Potres se osetio i u severozapadnim delovima Hrvatske, ~iji seizmolo{ki zavod je ju~e ujutro u devet ~asova registrovao sna`an zemqotres sa epicentrom 30 kilometara severno od Bolowe. Tlo je podrhtavalo i u Veneciji i Veroni. Panika je zavladala i u Veneciji, gde se sru{ila jedna statua. O{te}ene su i {kole u Udinezeu.

Iz predostro`nosti, 3.000 radnika „Ferarijevih” fabrika nedaleko od Modene poslato je ku}ama, dok {kole u oblasti najte`e pogo|enoj zemqotresom ne rade. Od 20. do 28. maja u Italiji je zabele`eno ukupno 417 potresa.

I Bugarsku je ju~e pogodio zemqotres ja~ine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali, ~iji epicentar je bio 25 kilometara jugozapadno od prestonice Sofije.

Potres se osetio i u Sofiji, Perniku i Vladaji.

DAN SE ]A WA NA PO GI NU LE AME RI^ KE VOJ NI KE

Obama: U nove intervencije samo ako su neizbe`ne VA[INGTON: Predsednik tar za odbranu Leon Paneta reSAD Barak Obama ju~e je na kao je da je, od 11.septembra grobqu u Arlingtonu odao po2001.godine do danas, oko 6.400 {tu nastradalim ameri~kim vojnicima, obe}av{i da nikada ne}e slati ameri~ke trupe u nove opasne intervencije, sem ako to ne bude apsolutno neophodno. Obama je ju~e u obra}awu gra|anima, me|u kojima je bilo najvi{e ratnih vojnih veterana i ~lanova wihovih porodica, rekao da Amerikanci po prvi put u posledwih devet godina ne ginu u Iraku i da za svaku eventualnu budu}u misiju mora postojati jasan ciq i podr{ka cele nacije.

Grobqe u Arlingtonu je ve~na Barak Obama ju~e na grobqu u Arlingtonu ku}a za mnoge Amerikance iz svih krajeva zemqe, mu{karaca i `ena dalo svoj `ikoji su `ivote dali {irom svevot brane}i SAD. ta, kazao je ameri~ki lider na Podr{ka veterana bi mogla obele`avawu Memorijal Deja da ima va`nu ulogu na novembardana se}awa na poginule ameskim predsedni~kim izborima, ri~ke vojnike. Dr`avni sekre- pokazuju istra`ivawa, i prema

novoj Galupovoj anketi, 58 odsto veterana podr`ava republikanskog kandidata Mita Romnija, a 34 odsto Obamu.

Romni je ~esto isticao stav da se veliki broj veterana suo~ava sa nemogu}no{}u da na|u posao nakon {to se vrate sa rati{ta, za {ta je okrivio Obaminu administraciju.

Kako navodi ameri~ki dr`avni Biro za statistiku, me|u ratnim veteranima ima 12,1 odsto nezaposlenih, dok je prosek nezaposlenosti u SAD u ovom trenutku 8,3 odsto.

Ameri~ke savezne dr`ave, koje bi mogle da odigraju zna~ajnu ulogu na predstoje}im izborima, imaju veliki broj ratnih vojnih veterana.Na Floridi se procewuje da `ivi 1,6 miliona veterana, Pensilvaniji milion, a Virxiniji i Severnoj Karolini po 800.000.

(Ne)ve{to diplomatsko obra}awe MO SKVA: Mi ni star stvo la. Iako je izbegao da direktspoqnih poslova Rusije o{tro no odgovori na kritike Moje kritikovalo ameri~kog am- skve, on je rekao „da jo{ u~i basado ra u Mo skvi Maj kla ve{tinu diplomatskog obra}aMekfola zbog stavova o koje je wa„. Ruska dr`avna televizija izneo na jednom skupu sa studen- tako|e je o{tro napala Mektima. Mekfol je na tom skupu rekao da je Rusija ponudila no vac Kir gi zi ji ukoliko ta dr`ava donese odluku da zatvori ameri~ku bazu na svojoj teritoriji.

Rusko Ministarstvo tako|e je optu`ilo Mekfola da je namerno izvrtao ru- Majkl Mekfol sku poziciju prema iranskom fola, optu`uju}i ga da je podrnuklearnom programu. `ao rusku opoziciju.Mekfol „To nije prvi put da izjave i je ina ~e biv {i pro fe sor pona{awe gospodina Mekfola Stanford univerziteta. Smaizazivaju zabunu„, isti~u u Mitra se da je jedan od vode}ih ni star stvu spoq nih po slo va stru~waka za rusko-ameri~ke Rusije. odnose. Odigrao je kqu~nu uloAgen ci ja AP po ku {a la je gu u ad mi ni stra ci ji Ba ra ka preko „Tvitera” da dobije koObama u ja~awu odnosa Moskve mentar od ambasadora Mekfoi Va{ingtona.

EGIPAT

Podmetnut po`ar u [afikovom {tabu KAIRO: Tek {to je egipatska izborna komisija potvrdila da }e se u drugom krugu predsed ni~ kih iz bo ra tak mi ~i ti kandidat islamisti~ke stranke Muslimansko bratstvo, Mohamed Mursi i biv{i premijer Ah med [a fik, u iz bor nom {tabu [afika u Kairu, podmetnut je po`ar. Nije bilo povre|enih. Po`ar je podmetnula grupa huligana, najverovatnije pristalica islamisti~ke Muslimanske bra}e. [afikov uspeh na predsedni~kim izborima razbesneo je one koji ga smatraju simbolom nekada{we vlasti i koji tra`e poni{tavawe izbornih rezul-

tata. „Ovde smo jer `elimo da revolucija pobedi. Ako [afik bude predsednik, revoluciji je kraj”, ka`e jedan od pristalica Mu sli man ske bra }e. Pre ma zvani~nim podacima izborne komisije, odziv u prvom krugu prvih demokratskih i slobodnih izbora u Egiptu, bio je 46 odsto od ukupno 50 miliona bira~a. „Da li je ovo demokratija?

Ako pobedi rivalski kandidat mi, koji mislimo suprotno, ne}emo paliti grad, jer po{tujemo narodnu voqu. A ovo {to oni rade je zlo~in, to su kriminalci”, ka`e pristalica Ahmeda [afika.

U Huli ubijeno 49 dece @ENEVA: Me|u 108 ubijenih u masakru u centralnom sirijskom gradu Huli bilo je 49 dece i 34 `ena, saop{tio je ju~e u @enevi Visoki komeserijat UN za qudska prava. „Mawe od 20 osoba me|u 108 `rtava ubijeno je iz artiqerijske i tenkovske vatre”, izjavio je portparol Komeserijata Rupert Kolvil na konferenciji za novinare. Kolvil je preneo nalaze istrage tokom koje je, na osnovu izjava pre`ivelih, zakqu~eno da je ve}ina `rtava pogubqena po kratkom postupku u dva odvojena incidenta iza kojih stoji provladina milicija - {abiha iz obli`weg sela, prenele su agencije. „Verujem u ovom trenutku, a naglasio bih da se nalazimo u preliminarnoj fazi, da je mawe od 20, od ukupno 108 `rtava, ubijeno u artiqerijskoj i tenkovskoj vatri”, rekao je Kolvil. Stradawe civila u Huli izazvalo je ogor~ewe u me|unarodnoj zajednici, koja je odgovornost za tragediju prebacila na re`im u Damasku, dok je Rusija saop{tila da krivicu za masakr dele re`im i pobuwenici.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SEIF AL-ISLAM GADAFI Sin biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija Seif al-Islam jo{ nije preba~en u zatvor u Tripoliju jer nekada{wi pobuwenici, koji ga dr`e u Zintanu, nisu ispla}eni. „Prebacivawe u zatvor u Tripoliju otkazano je jer Nacionalni prelazni savet nije ispunio obe}awe i isplatio revolucionare iz Zintana za {estomese~ni posao, u iznosu od 1,36 miliona dolara”, izjavio je pravnik Ahmed al-Jehani.

ANDERS BERING BREJVIK Norve{ki ekstremista Anders Bering Brejvik, kome se sudi za ubistvo 77 qudi u Norve{koj pro{le godine, bio je optere}en svojim izgledom i operisao je nos kako bi {to vi{e li~io na Arijevca i koristio je puder za lice, izjavio je ju~e na su|ewu u Oslu jedan od wegovih biv{ih prijateqa. Brejvik }e biti udaqen iz sudnice tokom davawa izjava svojih biv{ih prijateqa, {to su oni sami tra`ili.

JOAKIM GAUK Nema~ki predsednik Joakim Gauk izjavio je na po~etku posete Izraelu da su ta zemqa i Nema~ka „bli`e povezane nego ikada ranije”. Gauk se ju~e sastao s izraelskim kolegom [imonom Peresom u Jerusalimu i posetio Memorijalni centar holokausta Jad Va{em. To je prva Gaukova zvani~na poseta jevrejskoj dr`avi otkad je na toj funkciji. On }e posetiti Zapadnu obalu.

Vi rus „Flejm” za pa lio Bli ski is tok MO SKVA: Virusi „Stuksnet” i „Duku”, koji su pre dve godine sabotirawem centrifuga unazadili iranski nuklearni program i ukrali velike koli~ine podataka iz postrojewa, dobili su ozbiqnog naslednika. Nau~nici iz kompanije „Kasperski lab” otkrili su najkompleksniji kompjuterski virus dosad, koji potpuno samostalno obavqa mnoge {pijunske zadatke, ukqu~uju}i i mogu}nost tajnog snimawa razgovora.

Hiqade ra~unara {irom Bliskog istoka ve} pet godina mu~i novi tip virusa za kra|u podataka, a stru~waci koji su detaqe o wemu tek nedavno otkrili smatraju da je u pitawu do sada najslo`eniji maliciozni softver, odnosno „malver”. „Flejm” (plamen), kako su ga nazvali, dosad je najve}i broj kompjutera zarazio u Iranu, Izraelu, Palestini, Sudanu i Siriji, a meta su mu uglavnom kompanije i akademske institucije.

Iran je dosad ve} nekoliko puta optu`ivao Zapad i Izrael o vo|ewu tajnih sajber sabota`a i {pijuna`a koriste}i veoma napredne

programe za borbu protiv nuklearnog programa Teherana.

Tako je 2010. godine virus „Stuksnet”, doskora najsofisticaraniji virus, napao kom-

pjuterske sisteme u iranskim nuklearnim postrojewima i sabotirao centrifuge, dok je istovremeno drugi virus „Duku”, nazvan po zlikovcu iz ~uvenih „Ratova zvezda”, krao informaciuje. Stru~waci iz „Kasperskog la-

ba„ tvrde da je ovaj „malver” 20 puta kompleksniji od „Stuksneta” i da su za wegovo stvarawe potrebni ogromni resorsi, kojima samo neke dr`ave raspola`u. [tavi{e, i za prethodna dva virusa se veruje da ih je stvorila neka dr`ava. ^iwenica koja posebno zabriwava jeste wegova veli~ina i {irok spektar radwi koji mo`e da obavqa. Naime, stru~waci tvrde da wegov kod ima oko 20 megabajta, a sposoban je da sakupqa podatke, mewa sigurnosna i druga pode{avawa na kompjuteru, snima, kopira poruke, pa ~ak i da ukqu~i mikrofon kako bi snimio razgovor. „Ako je ’Flejm’ uspeo da ostane neotkriven pet godina, jedini logi~an zakqu~ak je da ima jo{ sli~nih virusa za koje mi ne znamo”, ka`e Roel [uvenberg, jedan od glavnih istra`iva~a u „Kasperski labu”.

O kakvoj je pretwi re~ i koliko }e vremena trebati da virus bude potpuno istra`en slikovito je objasnio osniva~ „Kasperskog laba” Eugen Kasperski re~ima: „Trebalo nam je {est meseci da analiziramo ’Stuksnet’. Ovo je 20 puta ve}e”.

balkan

dnevnik PAR LA MEN TAR NA SKUP [TI NA BiH

Bu yet usvo jen bez gla so va Ti hi }e vih de le ga ta

SA RA JE VO: Dom naroda Parlamentarne skup{tine BiH, bez glasova delegata SDA Sulejmana Tihi}a, usvojio je u prvom ~itawu Predlog zakona o buxetu za 2012. godinu. Delegati Doma naroda bi ovaj predlog zakona trebalo da razmatraju u drugom

institucija BiH predvi|eno 950 miliona, a za otplatu spoqnog duga BiH vi{e od 444 miliona KM. Protiv buxeta su u prvom ~itawu glasala tri delegata SDA, koja je insistirala da bud`et za finansirawe institucija BiH bude ve}i za 50 miliona KM. Zamenik predsedavaju}eg Doma naroda iz reda bo{wa~kog naroda Sulejman Tihi} ponovio je u raspravi da predlo`eni buxet institucija BiH ne mo`e da zadovoqi potrebe za normalan rad inZasedawe Parlamentarne skup{tine u Sarajevu stitucija. „Osnov~itawu na narednoj sednici u ~e- ni uzrok ovakvog buxeta je ‘uzak tvrtak, 31. maja, kada bi trebalo fiskalni okvir’ koji je finanda bude i kona~no usvojen. sirawe bud`eta institucija Buxet je utvr|en u iznosu od BiH stavio u neravnopravan po1.394.928.000 konvertibilnih ma- lo`aj u odnosu na buxete Repuraka, od ~ega je za finansirawe blike Srpske i Federacije

BiH”, smatra Tihi}. Zamenik predsedavaju}eg Doma naroda iz reda srpskog naroda Ogwen Tadi} rekao je da ovo nije redovan buxet nego mera sanacije, o ~emu govori i na~in na koji je donesen.

Po wegovim re~ima, da nema institucija za koje je zaslu`an OHR, za buxet institucija BiH bilo bi dovoqno 250 miliona KM. Srpski delegat iz Partije demokratskog progresa Mladen Ivani} smatra da je ovaj buxet realnost. Dom naroda BiH usvojio je po hitnoj proceduri i dopunu Zakona o platama i naknadama u institucijama BiH, kojim se osnovica za obra~un plata zaposlenih u institucijama BiH smawuje za 4,5 odsto.

Sindikati zaposlenih u institucijama BiH zapretili su generalnim {trajkom i tra`e pregovore sa predstavnicima Saveta ministara zbog ranije najavqenog smawewa plata.

ME DIJ SKI SA VET O CR NO GO R SKOM NO VI NAR STVU

Bez ob zir ne i ne u te me qe ne uvre de gru pa i po je di na ca POD G O R I C A: Me di ji u Crnoj Gori su pred velikim isku{ewem, ocenio je Medijski savet za samoregulaciju, koji okupqa ve}inu medija. Osnovan pre nekoliko meseci, Medijski savet je predstavio svoj prvi ize{taj o crnogorskim medijima, koji obuhvata april i prvu polovinu maja. Tu se oce wu je da „no vi narstvo bazirano na la `i ma, ma ni pu la ci ja ma, re ke ti ma, uvre da ma, krat ko ro~nim politi~kim i ekonomskim ciqevima, ne mo`e biti dugog daha”.

Medijski savet je ana li zi rao pi sa we li sto va „Po bje da”, „Dan” i „Vi je sti”, rad elektronskih medija sa nacionalnom pokriveno{}u i internet portala sa vi{e od pet hiqada poseta dnevno.

U izve{taju se konstatuje da se mediji u Crnoj Gori sve vi{e bave jedni drugima, pri ~emu se koriste uvrede. U~estala je, tako|e, pojava da se ne objavquju demantiji, ~ime se kr{i zakonska i eti~ka obaveza.

Pe riod u ko jem su me di ji analizirani, kako je navedeno, obele`ila je pojava „insajderskog svedo~ewa” o tome kako neki mediji funkcioni{u, odnosno, kako finansijski interesi kompanije ili pojedinaca i grupa uti~u na kreirawe ure-

|iva~ke politike. U tom kontekstu, u izve{taju je pomenuta takozvana mini-analiza jednog od ured ni ka li sta „Vi je sti” koji je, kako je ranije preneo list „Pobjeda”, opisao kako je, navodno, morao da prilago|ava pisawe nameri da bude izabran u tom listu.

Medijski savet je naveo da pojedini mediji u Crnoj Gori ve} du`e vreme koriste „bezobzirne i neutemeqene uvrede” pojedinaca i grupa. „Neki mediji su postal platforma za izno{ewe neistina, uvreda, kleveta na ra~un drugih”, pi{e u izve{taju.

Veliki broj uvreda je registro van u ko lum na ma Mar ka Ve{ovi}a („Pobjeda”), @eqka Ivanovi}a, Blagoja Grahovca, Bal{e Brkovi}a i Miodraga Perovi}a („Vijesti”).

Navedeni su primeri kr{ewa eti~kih normi novinarstva.

List „Dan” je, u vreme predizborne ti{ine uo~i lokalnih

izbora u Tivtu i Herceg Novom, objavio karikaturu predsednika Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a u prugstom robija{kom odelu, sa kuglom oko noge, a tekst je naslovio „Mila ~eka re{etkasta budu}nost”.

U listu „Pobjeda”, u intervjuu sa gradona~elnikom Podgo ri ce Mi o mi rom Mu go {om iznete su te{ke uvrede porodice kwi`evnika Jevrema Brkovi}a, pod naslovom „Incestuozna familija”.

U „Vijestima” je objavqen tekst pod sen za ci o na li sti~ kim na slo vom „Di rek to ri ca TO Tivat na fejsbuku Ruse nazvala stokom”, pi{e u izvestaju. Za sva tri lista, a naro~ito za „Dan”, navedeni su i drugi slu~ajevi nekorektnog i neeti~kog pisawa.

Medijski savet za samoregulaciju je obavestio da je od predsednika Skup{tine Crne Gore Ranka Krivokapi}a dobio molbu da se wegove izjave i sa op {te wa ob ja vqu ju na autenti~nom crnogorskom jeziku.

Iz vr {ni di rek tor Me dij skog saj ta za sa mo re gu la ci ju Ranko Vujovi} rekao je da }e to telo nastaviti nazdor svih medija u Crnoj Gori, bez obzira na to {to su listovi „Vijesti” i „Dan” i nedeqnik „Monitor” osnovali sopstveni savet za samoregulaciju, a lokalni mediji svoje telo te vrste.

AlbANIJA

Pri ho di od tu ri zma ubla `i li kri zu TI RA NA: Albanija, stotinu godina od sticawa nezavisnosti i dve decenije od pada komunizma, u najpoznatijim turisti~kim vodi~ima preporu~uje se kao destinacija koju obavezno treba posetiti. Razvoj turi zma do nekle je sma wio uti caj svetske krize na tu ju`noevropsku zemqu Od zatvo rene, nerazvijene zemqe sa 700 hiqada bunkera za odbranu od potencijalnih neprijateqa, {to je sada posebna turisti~ ka atrak ci ja, Albanija je postala dr`ava koja ~eka \irokastro kandidaturu za ulazak u Evropsku uniju. Ta zemqa je prethodnih godina ostvarivala najvi{i privredni rast u regionu, ali Me |u na rod ni mo ne tar ni fond je za 2012 predvideo pove}awe od samo 0,5 odsto. Prose~-

na plata je 380 evra, a cene su ne{to ni`e nego kod nas.

Oko milion Albanaca je u vreme najdubqe krize u zemqi, pre petnaestak godina, oti{lo u inostranstvo, najvi{e u Gr~ku. Tamo sada ostaju bez posla i

vra}aju se ku}i, gde je nezaposlenost oko 14 odsto. „Moja supruga i ja smo in`eweri. Ostao sam bez posla, a ona ne radi, jer je na porodiqskom. Nije nam lako”, ka`e in`ewer iz Tirane Ergis Metu-

li. Ono {to je Albaniji pomoglo da mawe oseti udare globalne krize je turisti~ki bum.

Albanski turizam je posledwih godina u velikoj ekspanziji. U tu zemqu sti`e sve vi{e turista iz raznih zemaqa, a u turi sti~ ke grado ve se do sta ula`e. Al bani ja ima tri sta sun~anih dana godi{we i 450 kilometara dugu obalu na Jadranskom i Jonskom moru.

U Dra~u, Valoni i Sarandi izgra|eni su brojni hoteli i drugi objekti, u kojima su usluge uglavnom jeftinije nego u okolnim turisti~kim zemqama.

Infrastruktura treba jo{ da se sre|uje, posebno putevi u unutra{wosti, gde se pored Tirane naj{e~}e pose}uju Berat i \i ro kastro, grado vi pod za {titom UNESKO-a.

Nezaobilazna turisti~ka odredi{ta su i arheolo{ka nalazi{ta Butrint i Apolonija, Kruja, rodno mesto Skenderbega, i u pesmama opevana tvr|ava u Skadru.

sreda30.maj2012.

25

Me si}: Hr vat ska da pri hva ti isti nu o ra tu ZA GREB: Stjepan Mesi} ka`e da su pojedinci iz nekada{we hrvatske vlasti doprineli da „deo hrvatskih gra|ana srpske nacionalnosti bude prepu{ten Slobodanu Milo{evi}u”. Rat devedesetih je, prema re~ima biv{eg hrvatskog predsednika, mnogima bio pokri}e za nepo{tovawe qudskih prava, ignorisawe mawinskih prava, promovisawe netolerancije i {irewe govora mr`we, pre svega prema nehrvatima, ali onda i Hrvatima koji se nisu priklonili vladaju}oj politici. „Iako je poznato da je Slobodan Milo{e-

vi} bio glavni uzro~nik rata, moram dodati da je i deo qudi iz na{e tada{we vlasti doprineo tome nepromi{qenim

potezima i izjavama da deo hrvatskih gra|ana srpske nacionalnosti prepustimo Milo{evi}u”, rekao je Mesi} na okruglom stolu „Vreme me|unarodnog priznawa i prijema Hrvatske u ~lanstvo UN” odr`anom u Zagrebu.

On je kazao da Hrvatska treba da prihvati istinu o sebi pre 20 godina, a ne „lakiranu i izmi{qenu sliku koja odgovara ne~ijim `eqama i ne korespondira sa stvarno{}u”. Na okruglom stolu u~estvovali su brojni doma}i i strani dr`avnici koji su po~etkom 1990-ih bili na vlasti.

HRVATSKA

Upola ma we rad ni ka bez pla te ZA GREB: Nakon {to je 1. maja u Hrvatskoj stupio na snagu zakon kojim se poslodavcima zabrawuje isplata plata pre nego se isplate doprinosi za zdravstveno i penziono osigurawe, broj radnika koji rade bez plate se vi{e nego prepolovio.

Na po~etku meseca, pre primene zakona, 205. 711 radnika radilo je a da im poslodavci nisu isplatili platu. Krajem meseca brojka se promenila, pa je 122.451 radnik po~eo da dobija platu s upla}enim doprinosima.

Po podacima ministarstva finansija koje je objavila Nova TV, radi se o 113.581.151 kuna (15.043.861 evra) koje su poslo-

davci uplatili u penzioni i zdravstveni fond. U ovom momentu poslodavci za 83. 431 radnika nisu isplatili platu ni doprinose.

Krajem maja je bilo 45.711.preduze}a u kojima nisu ispla}ene plate i doprinosi.

U petak bi trebalo da iza|e nova lista poslodavaca koji ne ispla}uju doprinose radPrvo doprinosi pa plate nicima.

Do sada je ispisano 247 postu- kako bi im se naplatili penziopaka naplate, {to zna~i da su u ni i zdravstveni doprinosi za postupku blokade `iro ra~uni radnike, saop{tilo je minipreduze}a takvih poslodavaca, starstvo.

Vlast pro tiv Split praj da na ri vi ZA GREB: Gradske vlasti Splita zabranile su odr`avawe drugog Prajda u Splitu 9. juna na obali, gde su pro{le godine u~esnici skupa bili napadnuti, vre|ani i ga|ani. Promenu trase odr`avawa parade ponosa vlasti su obrazlo`ile zahtevom za izmenu trase koji su podnela tri udru`ewa gra|ana, kao i primedbama koje su imale lane na trasu parade. „Ove godine obratila su se tri udru`ewa gra|ana sa zahtevom za izmenom trase. Zahtevi su potpisani i time su se za grad Split bitno promenile okolnosti u kojima se povorka organizuje u odnosu na pro{logodi{wu situaciju, kao i na situaciju koja je bila u momentu kada je sa organizatorima obavqen sastanak

oko ovogodi{weg Prajda”, navodi se u saop{tewu uz pozivawe na Ustav i zakone koji omogu}avaju da se odredi druga ruta puta.

Sve koji imaju druga~ije stavove i seksualnu orijentaciju splitske vlasti pozvale su da se suzdr`e od nasiqa i civilizovano i kulturno izraze svoje mi{qewe.

Organizatori, udru`ewa „Kontra”, „Iskorak” i „Domine” u svom su saop{tewu naglasili da se pravo na okupqawe nikome ne mo`e osporiti zbog tra`ewa grupe gra|ana i najavile tu`bu ako ne budu mogli biti na Rivi. „Grad Split nema zakonske osnove ni ovla{s}ewa da zabrani javno okupqawe, a poku{aj promene rute koja je ve} utvr|ena pravosna`nim zakqu~kom nadle`nih organa od

strane Grada, predstavqa kr{ewe ustavnih i konvencijskih odredbi koje jem~e pravo slobodnog okupqawa”, poru~uju organizatori uz najavu sudskih postupaka protiv gradskih vlasti zbog te zabrane.

Oni osu|uju postupke kojima se stvara negativna atmosfera u javnosti i ponovno podsti~e na diskriminaciju i nasiqe.

Tako|e, najavili su da }e se dr`ati najavqenog programa i rute, a o~ekuju da }e dr`ava obezbediti pravo na javno okupqawe, pogotovo {to su dolazak u Split na „Prajd” po tvr di li ugledni gosti iz Hrvatske i inostranstva, ukqu~uju}i ~lanove vlade, predstavnike me|unarodnih institucija i predstavnike ambasada.

MAKEDONIJA

Na ga sta tua do bi la ba kar no do we ru bqe SKO PQE: Bronzana statua nagog Prometeja, koja je tokom maja postavqena u skopskom parku @ena-borac, ubrzo je pokrivena zbog `albi `enskih nevla-

Prigovori organizacija bili su upu}eni zbog toga {to je skulptura postavqena u parku koji je posve}en `enama borcima iz Drugog svetskog rata.

Postavqawe statue Prometeja u Skopqu

dinih organizacija. Samo nekoliko dana od postavqawa, op{tinske vlasti obezbedile su bronzani pokriva~ za Prometejevu mu{kost.

Iz skopske op{tine Centar saop{teno je da su izmene na statui napravqene uz dozvolu autora Tome Axievskog, pa je Prometej dobio adekvatno ba-

karno dowe rubqe koje pokriva sporni deo wegovog tela.

Iz op{tine su, me|utim, odbili da saop{te imena organizacija koje su tra`ile intervenciju na spomeniku, a gradona~elnik Vladimir Todorovi} nije bio dostupan za komentar, navodi portal „Balkan insajt”.

Od prvobitne zamisli autora skulture – da Prometej bude nag, zbog pojedinih negodovawa Prometej je postao Tarzan, navodi portal „A1on.mk”.

Statua je deo spomeni~kog kompleksa posve}enog „palim makedonskim herojima”, podignutog preko puta zdawa parlamenta. Prema gr~koj mitologiji, Prometej je ukrao vatru od bogova sa Olimpa, a ovde je predstavqen kao simbol samopo`rtvovawa.

U Italiji se slobodno i evropski u`iva u pogledu na mikelan|elovog Davida, koji 600 godina stoji go ko od majke ro|en, ali kada se vratite u Makedoniju golotiwa je kulturni {ok, isti~e „A1on”.

sreda30.maj2012.

GLOBUS

c m y

26

З

Лакше с тим дезодорансом

нате да сте претерали са прскањем спрејем када успете да дозовете ватрогасце... У једној средњој школи у Мидлтауну у Конектикату, против-

На „месту злочина” заборавио домаћи

Н

а кон што је не и ме но ва на по ро ди ца из гра да Орем у аме рич кој др жа ви Ју та при ја ви ла про ва лу, по ли ци ја је већ исте ве че ри ухап си ла Да ла са Нал џа хи ја (18), до ко јег ни је би ло те шко до ћи. На и ме, про вал ник је у жур би у дво ри шту ку ће за бо ра вио школ ски ра нац у ко јем је био УСБ стик са до ма ћим за дат ком. На кон про ве ре ње гов ко мју те ра, на шли су ко пи ју до ма ћег за дат ка и укра де не ства ри.

пожарни аларм се огласио из једног од тоалета. Локални ватрогасци примили су аутоматски позив, а када су дошли до школе, имали су шта да виде, и намиришу.

Ученици и професори школе Митлтаун били су евакуисани, а ватрогасци су у тоалету затекли „облак” дезодоранса који је напрскала једна ученица у жели да се намирише. Она је испрскала толико дезодоранса да је успела да покрене противпожарни аларм, али када су ватрогасци пролуфтирали тоалет, аларм је престао да звони. „Разумемо да девојке воле да ставе парфем или спреј, али не треба претеривати. Следећи пут, нека припази како не би подавила остале ученике”, рекао је неименовани ватрогасац за „Мидлтаун прес”.

Најглупљи криминалци на свету

Н

ије лако бити криминалац, бар не „успешан”. Ови момци су живи доказ да је и за криминал потребно бар минимум интелигенције и по који кликер у глави. Некада јако популаран серијал „World’s Wil dest Po li ce Vi de os”, у коме је публика имала прилику да гледа најлуђе полицијске поте-

Ј

ре, крађе, провале, покушаје пљачке - поново ће почети да се емитује, а продуценти серијала су тим поводом направили малу компилацију најзанимљивијих, или да кажемо најглупљих криминалних покушаја које су забележиле полицијске или сигурносне камере широм света.

Мама, појачај, то је Готје Т

рогодишња девојчица „одлепила” на Готјеов хит „So me body I Used To Know”. О томе колико је Готјеова песма популарна сведоче прегледи на Јутјуб каналу, бројне награде и армије обожаватеља, али и још по нешто...

Наиме, када видите трогодишњу девојчицу у потпуном „делиријуму” док слупа вашу песму – знате да сте уболи хит. Ова слатка девојчица је када је чула свог идола на радију кренула да пева и ђуска у својој столици, а фаце које је правила су непроцењиве.

Емитовање серије прекинуто је пре више од десет година, али гледаоцима су сада обећане нове епизоде и нове „дозе” узбудљивих ауто јурњава, херојских подвига полицајаца и, наравно, глупих криминалаца који нису само ухваћени на делу, већ и овековечени камерама.

Ваш ауто је у нашем базену

една калифорнијска породица затекла је у свом базену паркиран „лексус”… Породица Дијаз је била у потпуном шоку када је након јутарњег буђења у свом базену затекла „паркиран” атомобил. Укућане је рано ујутру пробудила велика бука, а када су изашли у двориште нису могли да верују својим очима – зид дворишта био је пробијен, а у њиховом базену „брчкао се” један четвороточкаш. „И раније смо се зезали да је само питање времена када ће неко завршити у нашем базену, јер ово није први пут да возачи ударају у

наш зид колима” рекла је Џанел Дијаз локалним медијима. Наиме, Модесто Кабрал је својим „лексусом” ГС 430 прошао кроз раскрсницу и ударио у дворишни зид породичне куће Дијазових, након чега га је пробио и завршио у базену , јавио је „АБЦ”. У несрећи нико није повређен, а возач је на време успео да се кроз прозор извуче из аутомобила који је тонуо. Полиција је изјавила да је Кабрал у тренутку несреће био под дејством алкохола, а вероватно и дроге. Он се тренутно налази у притвору и чека суђење.

Најдосадније истраживање на свету

Н

Шта је то: има један точак, нема одећу?

Г

dnevnik

олаћ ухапшен због вожње моноцикла по улици једног америчког града. Џозеф Фарли (45) из Киме у Тексасу одлучио је да изненади своје суграђане, па је изашао на локални пут, скинуо одећу и уредно је одложио, и започео голу вожњу моноциклом. На запрепашћење осталих возача и пешака, Фарли је потпуно го возио моноцикл по граду, а што је најгоре, није нарочито вешт у томе, па је више пута пао и замало био прегажен. Остали возачи позвали су полицију и пријавили голаћа на моноциклу, па су позорници брзо стигли и привели га због угрожавања безбедности у саобраћају и голотиње у јавности. Фарлију је урађен тест на алкохол и дрогу, и утврђено је да је био потпуно трезан када се из још увек непознатих разлога упустио у ову авантуру. Одређена му је кауција од 1.500 долара, а биће оптужен само за голотињу у јавности.

аучници већ 82 године посматрају капање катрана, а ово необичном експерименту се не назире крај. Катран је последњи пут из специјалног левка капнуо пре 12 година, али нова кап је на помолу. Професор Џон Меинстопун са Универзитета „Квинсленд” у Бризбејну задужен је за праћење експеримента којим научници покушавају да докажу је катран, потпуно крута материја која се чекићем може разбити на ситне делове, уствари течност.

Експеримент је давне 1927. године започео Томас Парнел који је тада катран загрејао и преточио у левак, а капање црне

лепљиве материје зависи искључиво од промене спољашње температуре, односно утицаја временских прилика. До сад је капнуло укупно осам капи, а Парнел је за живота видео само три. После његове смрти посматрање је наставио Меинстоун који несрпљиво чека девету капш која се већ формирала и могла би да падне до краја ове или почетком наредне године. Како год, научници за сада нису ништа посебно доказали, али верују да ће можда нова кап да открије нове детаље…

Немате пара за летовање?

М

лади Британац на Интернету поклања одмор за двоје. Он неће ићи, јер га је оставила девојка. Том Франкенбург (22) из Нотингема поставио је на сајт Јутјуб „оглас” у којем објашњава зашто ће поклонити некоме аранжман за одмор вредан више од хиљаду фунти. „Оставила ме је девојка, нећу и не могу да идем сам, а нисам могао да добијем повраћај новца нити замену. Одлучио сам да усрећим некога! Поклањам плаћени одмор за две особе на Малти. Имате повратне авионске карте, смештај у хотелу са четири звездице и доручак,

рентакар и још много тога”, каже Том. Он је додао и да је његова видео порука привукла пажњу хиљада људи, па су му се јавиле и разне туристичке организације и установе са Малте, спремне да добитницима бесплатно пруже услуге разгледања или обилазака. Том је скромно додао да се нада да ће инспирисати и друге да учине нешто лепо за непознате људе. „Добио сам гомилу емаилова, и био сам пријатно изненађен када сам схватио да се људи не пријављују сами, већ да ми пишу како бих поклонио одмор некоме кога познају”, рекао је он.

Каква пљачка, дај личну карту

П

ијани руски тинејџер заборавио документа, а хтео да опљачка продавницу. Неименовани шеснаестогодишњак напио се са друштвом и пошао да опљачка продавницу пића у руском селу Јаја. Он се на једном имању наоружао српом, а затим кроз прозор упао у продавницу и запретио продавачици, тражећи алкохол и цигарете. Она му је, међутим, саопштила да пиће и цигарете не може да му да, уколико не покаже личну карту и докаже да је пунолетан. Пијани пљачкаш у покушају се збунио, још мало претио српом, и на крају побегао. Полиција га је убрзо ухапсила на основу описа који је дала продавачица, и прети му казна затвора због покушаја пљачке.

Е

Луд сурфер

кстремни спортиста ушао у Гинисову књигу рекорда као човек који је сурфовао на највишем таласу. Герет Макнамара ухватио је „чудовишни” талас од 27 метара у новембру прошле године у Праји до Норте у Португалу, где дубоки подводни кањони доводе воду из Атлантског океана и тако праве џиновске таласе, па је ова плажа омиљено окупљалиште авантуриста. Макнамара (44) већ десет година трага за највећим таласом

који би освојио на дасци, а сада је Гинисова књиге рекорда званично препознала његов рекорд. „Призор је био невероватан. Јахали смо на таласима високим око 20 метара, а када се Герет спремио, одједном се појавио огроман талас. Било је нестварно”, рекли су сурфери Ендру Котон и Ал Мени, који су овековечили Макнамарину авануру. Претходни рекорд у сурфовању на највећем таласу држао је Мајк Парсонс, који је 2001. „узјахао” талас висок 23 метра.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda30.maj2012.

Po sled wi po zdrav {o go ru i te ~i

27

dra gom

La zi Cve ti }u

SO KO BA WA - so be i apart ma ni za od mor, su per kom for. U`i cen tar. Po voq no. Te le fon: 063/81-54200 i 018/880-100.

52923 PO VOQ NO iz da jem apart ma ne u Bo lu na Bra ~u, apat ma ni sa kli mom, ku hi wom i te ra som, pla `a, „Zlat ni Rat� Te le fon 00385-21635960, 063/8910-068.

53953

Po ro di ce: Ra di} i [kr bi}.

54039

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu i te ~i

La za ru Ivan de ki }u VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

53923

Sa hra na je u ~e tvr tak, 31. 5. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po ro di ce: Cr no mut i Ra do ji ~i}.

KU PU JE MO sta ro gvo `|e, auto {koq ke, ve{ ma {i ne, {po re te, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ~i sti mo ta va ne i po dru me, do la zi mo. Te le fon: 062/649000.

53586

54036

Po sled wi po zdrav mo joj ku mi

Mi ke Este ri advo ka ti ci ^I STIM po dru me, od no sim {ut, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aubo mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

53736

Oskar sa po ro di com.

54033

28

^iTUQe l POMeni

sreda30.maj2012.

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi i pri ja te qi ci

Po sled wi po zdrav Lek si nom ta ti

dnevnik

P O M E N Da na, 31. ma ja 2012. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko ni je sa na ma na{ pro fe sor i de kan

P O M E N Pro {lo je pet du gih go di na od ka ko ni je vi {e sa na ma na{ dra gi sin, su prug, otac i de da

Vla di mi ru @i vo ji no vi }u

Sve tla ni Le ti}

prof. dr La zar Vr ka ti}

Po ~i vaj u mi ru.

Po ro di ca An to ni}.

Po ro di ca Rac kov.

1960 - 2007.

prof. dr La zar Vr ka ti}

Po men na {em dra gom La zi }e se odr `a ti 31. ma ja 2012. u 11 ~a so va na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

1960 - 2007.

54023

Pre mi nuo je na{ vo qe ni su prug, otac i de da

54025

Po sled wi po zdrav ku mu

Uspo me nu na we ga ve~ no }e ~u va ti we go ve ko le ge, sa rad ni ci i stu den ti sa Fa kul te ta za prav ne i po slov ne stu di je.

Maj ka Zo ra, su pru ga Ma ri ca, }er ke Na ta {a, So wa i Iva na i unu ka So fi ja.

426/P1

426/P

Si mo Tr ku qa

Vla di mi ru @i vo ji no vi }u

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na Gor we ko viq skom gro bqu.

Po sled wi po zdrav ocu na {eg ko le ge

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ku mu

Osta }e{ u le pom se }a wu Te {a no vi }i ma i de ci sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: su pru ga Dra gi ca, sin Mi lan i }er ka Mi li ca sa po ro di ca ma.

54034

54018

G O D I [ W I P O M E N vo qe nom su pru gu, ocu, sve kru i de di obe le `i }e mo u ~e tvr tak, 31. 5. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na ~e nej skom gro bqu

Rat ku Po po vi }u

Go ra nu Ran ko vi }u Dar ko, Ti ja na, Se ka i \or |e.

Ko le ge i ko le gi ni ce iz Elek tro di stri bu ci je No vi Sad Sek tor za tr go vi nu el. ener gi jom.

54022

54021

An to ni ja Pik si a des

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Ve} je de set go di na od ka ko je umr la mo ja mi la ma ma

Bra ni slav Kra si} Po sled wi po zdrav dra goj An to ni ji od kom {i ja Te o fa no vi} i @i vi}.

Na {a qu bav ni ka da ne }e iz ble de ti, jer je ve li ka. Vo le }e mo te do kra ja `i vo ta.

Su pru ga Mir ja na, sin Dra gan, sna ja Go ca i unu ci Go ran i Mi li ca.

54014

54020

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 81. go di ni, pre mi nu la na {a maj ka i ba ka

Go ra nu Ran ko vi }u

Ma ri ja Vla di}

Esti ke

Se }am je se sa qu ba vqu. od Bo be i Da de. ]er ka Mi li ca.

54015

Uspo me nu na za jed ni~ ko dru `e we sa ~u va }e od za bo ra va Ve sna i Fe |a [o ti.

54017

54016

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

Dra gi wa Sto ja no vi}

Pre ra no se opra {ta mo od dra ge pri ja te qi ce i ko le gi ni ce

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 29. 5. 2012. go di ne, pre mi nuo na{ dra gi

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka An |el ka, unuk Ne ma wa i zet \or |e.

54037

Po sle krat ke i te {ke bo le sti na pu sti la nas je na {a dra ga ba ba

Da ni lo To ja gi} 1940 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti u ~e tvr tak, 31. 5. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

La za Cve ti} 1934 - 2012.

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu, u No vom Sa du.

An to ni ja Pik si a des O`a lo {}e ni: su pru ga Mir ja na, bra }a i se stra.

1935 - 2012.

O`a lo {}e na su pru ga i de ca.

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav od Gre ku lo vi} Bran ke i Zo ra na sa de com.

54012

53985

54038

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

Po sled wi po zdrav Bo ri {i nom ta ti

sreda30.maj2012.

3

29

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Po sled wi po zdrav na {em te ~i ci

Vla di mi ru @i vo ji no vi }u Re ga nu

Vla di mi ru @i vo ji no vi }u

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u u 59. go di ni pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni su prug i otac

P O M E N

Rat ku Po po vi }u

Bo ja ni Stu par

Vla di mir @i vo ji no vi} 1953 - 2012.

1999 - 2012.

Po la ko pro la zi vre me, go di ne, ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji, a ko li ko je te {ko bez te be zna ju: brat, ta ta i ma ma.

od dru ga ra iz sred we {ko le.

54013

53992

T R I N A E S T O G O D I [ W I P O M E N dra gom i vo qe nom ze tu

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, Hva la ti za sve le pe tre nut ke, qu bav i sre }u ko ju si nam pru `io.

Tvo ja su pru ga Zden ka i }er ka Alek san dra.

od: Zvon ka, Sne `a ne i Mar ka Gom bo{. [ta je `i vot, par ko ra ka, ma lo sre }e i me ra ka, ma lo bra te, ma lo je.

53969

53972

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i do brom ocu, ta stu, de di i pra de di

An dri ja Ma rin ko vi}

Ko sti La bu su Ko le tu

Ili ji Vi {wi }u

29. 5. 2001 - 29. 5. 2012.

1961 - 1999.

53970

Po sled wi po zdrav {o gi ju

Vla di mi ru @i vo ji no vi }u Re ga nu

Mi lo dar ki Lu ki}

Tvo ja }er ka Mi lan ka - Ci ca, zet Mi lo rad i unu ci Mi lan i Mi ro slav sa po ro di ca ma.

Po ro di ca.

Tast Slo bo dan i ta {ta Ro sa.

T R I N A E S T O G O D I [ W I P O M E N

Tvo ji: Dar ko, Da ca, De ja na, Je ca i Iva na Je le ~a nin.

Dra gi na{ ta ta, de ko i pra de ko, po ~i vaj u mi ru.

U na {im mi sli ma i sr ci ma bi }e{ za u vek.

Te {ki su da ni bez te be.

Se stra Na da sa po ro di com.

53999

54024

53960

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri

Ti si oti {ao me |u an |e le, a tvoj ve dar duh }e osta ti za u vek sa na ma.

Dra gom pri ja te qu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, tast, de da i pra de da

od Dra gi we - Ga gi i {o gi ja Pe re Gom bo{.

Hva la ti za sve le pe za jed ni~ ke tre nut ke pro ve de ne sa to bom.

54011

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo da je na {a vo qe na su pru ga i maj ka

53974

Po sled wi po zdrav

dra gom i vo qe nom su pru gu i ocu

Ko sti La bu su Ko le tu

Oti {la je jed na iz uz et na li~ nost, do bar, ple me nit i hu man ~o vek.

Go spo |o Mi ro, pri mi te na {e e {}e. iskre no sa u~

1961 - 1999.

Uvek si u na {im sr ci ma.

Su pru ga Stan ka, }er ke Je le na i Jo va na.

Po ro di ca Dra ~a i tet ka So ka.

53959

T R I N A E S T O G O D I [ W I P O M E N

1929 - 2012. pen zi o ner SUP-a Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ra, }er ka Mi lan ka - Ci ca, zet Mi lo rad, unu ci Mi lan i Mi ro slav, Vla di mir i Alek san dar sa po ro di ca ma.

po sle te {ke bo le sti pre mi nu la 29. 5. 2012. go di ne. Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na me snom gro bqu u Rav nom Se lu.

Po sled wi po zdrav

Pro {le su tri go di ne od smr ti na {eg je di nog bra ta

dra gom i vo qe nom si nu i bra tu

Na| Sa mu e lu 1928 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 30. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Tran xa men tu u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: su prug Vla di mir, sin Bo jan i }er ka Bi qa na sa po ro di com.

Tvoj sin Vla di mir.

54010

54003

53998

54009

Da na, 28. 5. 2012. go di ne pre mi nu la je na {a

Mi lo dar ka Lu ki}

Ili ja Vi {wi}

Ili ji Vi {wi }u

S ve li kom tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da nas je na pu stio na{ vo qe ni

Mi ke Ester advo ka ti ca

Ko sti La bu su Ko le tu

Esti ki

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

1961 - 1999.

Sa tu gom i bo lom, ma ma Je la i brat Mi lan.

O`a lo {}e na po ro di ca i pri ja te qi.

53958

Mi lo va na ^on ki }a

Po ~i vaj u mi ru.

Tvoj Pu bi ka.

U ve~ noj `a lo sti: se stra Mi li ca sa po ro di com.

53986

53939

53987

D V O G O D I [ W I P O M E N dra gom su pru gu i ta ti

S tu gom se opra {ta mo od na {eg rad ni ka

Zo ra nu - Zo ki ju [u ko vi }u

Vla di mi ra @i vo ji no vi }a

603/P

1941 - 2012.

Sa hra na je da nas, 30. 5. 2012. go di ne, u 12.30 ~a so va, na gro bqu u Be {ki.

O`a lo {}e ni: su pru ga De san ka, si no vi Vi dak i Bo ri {a sa po ro di com.

53984

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav

30. 5. 2001 - 30. 5. 2012.

Zo ra nu [u ko vi }u

Vo ja Vu ko vi}

1980 - 2010.

Za u vek }e{ osta ti u na {em sr cu i mi sli ma.

Oti {ao si iz na {ih `i vo ta, ali }e{ u na {im sr ci ma `i ve ti ve~ no s qu ba vqu.

Tvo ji: Mir ja na i Da ni lo.

Tvo ji: ta ta, ma ma i se ka.

Pro {lo je tu `nih 11 go di na od ka ko ni si sa na ma. Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Su pru ga Be ba, sin Go ran, }er ka Sa wa, zet Pe ra, unu ci Ni ko la i Jo van i se stra Mi li ca sa po ro di com.

53927

53926

53980

1980 - 2010.

JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja�

No vi Sad.

D V O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom si nu i bra tu

Rat ko Po po vi}

Rat ku Po po vi }u od: se stre Zor ke Ro ca nov i bra }e Sla vo qu ba i Ve se li na Po po vi }a sa po ro di ca ma.

53978

tv program

sreda30.maj2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати 09.30 Под истим кровом, 5.емисија о европским интеграцијама 10.00 Вести 10.10 Гимназијалци 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? Пшенично брашно 12.35 Погледај свет мојим очима 13.05 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Гимназијалци

За корак испред (Панонија, 19.00) 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Панонско јутро У огледалу Анали Све о животињама Агро Парламент Лице с насловнице Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.52 10.10 10.42 11.12 12.00 12.15 12.37 13.26 14.10 14.50 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.50 23.35 00.02 00.49 02.22 03.10 03.22 03.51 04.24 04.54 05.48

СЕРИЈА

Повратак на село

Рањени орао

Џез музичари, браћа Бероња, Горан и Зоран, и Зоранова вереница Блаженка, одрасли су у Новом Саду. Никада се нису бавили пољопривредом, нити знали о радовима на селу. Пре годину дана купили су салаш покрај Бездана. На невеликом имању гаје све повртарске биљке, а имају и краву, праву мазу, Ђуђу... (РТВ 1, 21.30) 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.05 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50

Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик (Ре)капитулација Повратак на село Војвођански дневник Злогласни атентати Оперативци Хроника 57. Стеријиног позорја 00.10 Џонатан Крик 01.10 Један на један

06.40 07.05 08.05 08.30 08.55 09.25 10.20 10.45 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.40 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15 23.35 00.00

Кухињица – мађ. Концерт КУД „Марковић“ Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Академац Колико се познајемо-квиз Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови Таблоид НС Музички програм ТВ баштине Добро вече, Војводино (ром) Ева магазин (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Балкан експрес Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Љубав на сеоски начин Гастрономад Траг Мој херој Дебела породица на дијети Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Савамала Портрети Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Смртоносна жеља 5, филм Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Отмица Дејвида Белфора, филм Љубав на сеоски начин Гастрономад Мој херој Око Траг Рањени орао Верски календар

Ни у возу за Београд Анђелка нема мира. И Гојко је кренуо на пут и сами су у купеу. Она са болом, а он са узбуђењем, присећају се времена када су се упознали на мору. После радосног сусрета са тетком, Анђелка се шета београдским улицама. Улоге: Слобода Мићаловић, Иван Босиљчић, Војин Ћетковић, Ненад Јездић, Драган Николић, Нела Михаиловић, Јасмина Аврамовић Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05) 06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.15 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Документарни програм Истрага Р Вести Серијски програм Вести Опчињени Прст у око Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

09.45 Лига 2 плеј оф финале: Челтенам – Крув Премијер лига – Голови сезоне Преглед сезоне Чемпионшип Хрватска кошарка финале Фудбал пријатељска: Русија – Литванија 18.45 Премијер лига 19.45 Премијер лига класик: Манчестер Сити – Манчестер јунајтед 20.30Фудбал пријатељска: Холандија - Словачка 22.30 Кејџ ратници – Јордан 01.00 Лига шампиона: Бајерн – Челси 12.00 13.30 14.15 16.00

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Иван Босиљчић

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.15 23.30 00.00 00.30 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Кејт Винслет

Небеска створења Реч је о истинитој причи. Године 1953. у Кристчурчу се у женској гимназији срећу четрнаестогодишња Паулин Паркер, кћи скромног трговца рибом, и Џулијет Халме, дете угледних интелектуалаца. Иако различитог сталежа и статуса, тинејџерке имају много тога заједничког - тешке болести прележане у детињству. Улоге: Мелани Лински, Кејт Винслет, Сара Перас Режија: Питер Џексон (РТС 2, 23.03) 06.02 06.47 07.27 07.33 07.45 07.55 08.07 08.18 08.44 09.05 09.20 09.47 10.17 10.42 11.10 11.13 11.51 11.57 12.38 13.00 14.00 14.28 14.45 15.03 15.42 16.23 16.55 18.15 19.19 19.48 20.00 20.30 21.00 22.03 23.03 00.51 01.50

06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.30 03.30 04.30

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Плава птица Мала школа великог срца Изабери своју књигу Како научити математику Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Знакови времена Историја науке Успон идеје Солисти Венети Закључано Трезор Плава птица Изабери своју књигу Како научити математику Ја, ми и други Мира Адања Полак и Ви Линк Фудбал: Квалификације за ЕП (19), Србија - Румунија, пренос Живот у ритму свинга Беокулт Верски календар У свету Миксер 2012, хроника Капри Белдокс фестивал Небеска створења, филм Трезор Фудбал: Квалификације за ЕП (19), Србија - Румунија (р)

Слике живота Маратон Двоугао Здравље и ви Љубав у залеђу Топ шоп Филм: За срећу је потребно троје Топ шоп Рабит фол Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Срећан Божић Обични људи19.30 Филм: Станица обичних возова Филм: Сидни Вајт Одељење за специјалне жртве Филм: 200 цигарета Др Хаус Одељење за спцеијалне жртве Филм: 200 цигарета

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.40 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.15 21.10 23.25 00.10 01.00 01.55 03.25 03.50

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Бетмен почетак Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Бегунац Вести Жива мета Увод у анатомију Филм: Зли вилењак 3 Саут Парк Филм: Мали детективи у невољи

Села Ворд

Бегунац Др Ричард Кимбл је цењени хирург који живи са супругом Хелен у отменој градској четврти. Његов живот је савршен, све до вечери када неко убија Хелен. Улоге: Харисон Форд, Томи Ли Џонс, Села Ворд Режија: Ендрју Дејвис (Б92, 21.10)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.45 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00 04.00 05.00

Бајка о Тибету У једном тибетанском селу, из Ге Санг цвета, родила се девојчица Зума која је веома храбра и паметна. У нади да ће победити отровног паука и заштитити тибетанске антилопе, Зума заједно са тибетанским псом Зугијем, доживљава свашта у прашуми. (Хепи, 12.30) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.05 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.10 00.20 01.00 02.50

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Играна серија Лепи и мртви Једна жеља једна песма Долина вукова Изгубљене године Лепи и мртви Коњи врани, филм Звездана капија Универзум

Добро јутро Гранд парада Градске вести Мала невеста Гранд шоу Тачно у подне- живо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Брачни ратови Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda30.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Милан Ристовић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 09.05 10.10 11.07 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.22 18.20 19.10 19.30 20.10 21.05 21.40 22.30 23.05 23.50 00.05 01.05 01.50 02.30 03.15

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Екумена Индекс Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Путем европских фондова Време је за џез Ин медијас рес Трачара Закон и ред Скица за портрет

Тајне Партенона Библијске загонетке Изгубљени древни градови Све Кенедијеве жене Германска племена Тајни рат Рим: последња граница Ко си заправо ти? Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности Шта је заиста потопило Мери Роуз Путовања и открића Дани катастрофе – терор на аеродрому Германска племена Нефертити и изгубљена династија Рим: последња граница Ко си заправо ти? Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности Шта је заиста потопило Мери Роуз

Рођендански змај Плавопрсти вилењак Хајди Убиство Образовање Чарлија Бенкса Џорџ Вашингтон Заштитник Последњи круг Правило службе Еротски филм Еротски филм

Обра зо ва ње Чар ли ја Бенк са При ча о од ра ста њу ко ја се про те же од де чи јих игра ли шта на Мен хет ну до иди лич них трав ња ка умет нич ког ко ле џа у Њу јор ку. Сме штен у осам де се те го ди не про шлог ве ка, овај филм го во ри о про ме на ма, не ми нов но сти, и по врх све га, о са вла да ва њу соп стве них стра хо ва... Уло ге: Џес Ајзенберг, Џејсон Ритер, Ева Амури Мартино Ре жи ја: Фред Дурст (Синеманија, 13.15)

Ева Амури Мартино

06.00 07.20 08.45 10.45 12.20 14.05 15.30 17.05 17.30 19.10 20.05 21.55 22.25 00.00 01.30 02.05

Сваки Џек има своју Џил Синема верите Феномен Опасне девојке 2 Необичне авантуре Аделе Бланк Легија изузетних плесача. Побуна почиње Образовање Васпитање за почетнике Карта милости Камелот Љубав и друге дроге Девојке Јацкасс 3Д Бунтовник Утишана песма: Пад авганистанске звезде Симон Кониански

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Ајкула 3 Филм: Битка за Лос Анђелес

07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.58 Кувар и по 10.00 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Сурвајвер 21.50 ЦСИ Њујорк 00.35 РТЛ Вести 00.50 Јавне тајне 01.40 Астро шоу 02.40 Менталист

ЦСИ: Њу јорк

Рози Перез 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Мек и Сте ла ис тра ж у ју смрт сту ден та про на ђе ног у му зе ју с убод ним ра на ма на вра ту и ру ка ма. Утвр де ка ко је реч о при пад ни ку брат ства ко је, као клан, те шко ка жња ва ју сво је чла но ве... Уло ге: Гери Синис, Кармин Ђовиназо, Села Вард, Хил Харпер, Еди Хил, Ен Белкнап, Роберт Џој Ре жи ја: Ен Донахју (РТЛ, 21.50)

Ве ли ки ха кле ри Афро а ме ри к ан ци че сто игра ју ко шар ку на ули ци, у си ро ма шном де лу Лос Ан ђе ле са, а кад се по ја ви не ки на и вац ко ји је спре ман да за но вац игра про тив не ког од њих, нај че шће га „опе ље ше„. У то ме је си ро ма шни Сид ни пра ви мај стор... Уло ге: Весли Снајпес, Вуди Харелсон, Рози Перез Ре жи ја: Рон Шелтон (ХРТ 2, 20.50) 07.50Мала ТВ 08.20 Серија за децу 08.45 Х2О Уз мало воде!

10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.00 Пренос седнице Хрватског сабора: Дан Хрватскога сабора 13.30 Играч из левог поља, филм 15.05 Деграси Нови нараштај 15.30 Олујни свет 15.55 Школски сат 16.40 Мала ТВ 17.10 Љубав у залеђу 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 Музика, музика...

20.00 Ин медијас рес 20.50 Велики хаклери, филм 22.45 Трачара 23.35 Закон и ред 00.20 Хрватске утакмице на ЕП: ЕП ‘96: Хрватска - Португал, снимак 01.05 Увек је сунчано у Филаделфији 01.30 Пепео пепелу 02.15 Додир живота и смрти 03.00 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Љубавна песма Биографија - Кејт Бланшет Изгубљено благо Атлантиде Љубавна песма Биографија - Ејми Вајнхаус Бес и част Остављен: Свет у рату Биографија - Кејт Бланшет Љубавна песма Биографија - Ејми Вајнхаус Бес и част 2 Лице терора

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Акција у центру града Злочини и преступи Кад китови дођу Људи од заната Дач Пројекат X Сањала сам праву љубав Лакоћа Еротски филм Еротски филм

Ен Белкнап

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Мајстори за пиво Полицајци на задатку Трагом аукција У потрази за забавом Разоткривање митова Мајстори за пиво Полицајци на задатку

08.30 09.00 10.30 11.00 20.30 21.05 21.10 22.10 22.15 22.20 23.20 23.50 00.00 00.05 00.10 00.15

Олимпијске игре Тенис Тенис Тенис Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Сви спортови Голф Голф Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Фудбал

Ц

При ва тан од нос са Бо гом

р ква је оп ту жи ва на по чет ком 20. ве ка ка ко је све ће не све ци ма, мо ли ли су се за јед но, про по ве да ли из гу би ла сво ју мо рал ну уло гу у дру штву и уз др жа ва ње од пол них од но са и од лу чи ва ли се за мо под ле гла „хлад ном фор ма ли зму“, те је то на шки по стриг). Кре та ли су се у гру па ма, че сто спа узрок оту ђе ња ве ре ни ка. Упо зо ра вао је Че до миљ Ми - ва ли у ис тој про сто ри ји или се за јед но ку па ли. По ја то вић, и на ма лу ду би ну вер ских осе ћа ња у Ср ба, крет су по др жа ва ли вла ди ке Ни ко лај Ве ли ми ро вић и али и од го вор ност све штен ства за то. Не по вољ ну бач ки Ири неј Ћи рић. По крет је пре стао да де лу је по сли ку у јав но сти у Ср би ји је оста вља ла и по све ће - чет ком Дру гог свет ског ра та, да би се по но во по ја вио, ност ве ћег де ла све штен ства по ли тич кој аги та ци ји са мно го ма ње след бе ни ка, и по сле ра та раз би јен је на („ра ди кал ски по по ви“) на ште ту свог основ ног по зи - не ко ли ко гру па. ва, при мер ко ји је део њих не до лич ним при ват ним То ком Дру гог свет ског ра та оку па ци о не не мач ке жи во том да вао па стви, ду бо ка по де ла на мир ско све - вла сти у Ср би ји су СПЦ ви де ли и као чи ни лац на ци штен ство и мо на штво, из чи јих ре до ва су до ла зи ле вла ди ке, су ко би ар хи је ре ја око по ло жа ја. Епи ско пи, па и ми тро по лит, би ли су упле те ни у по ли тич ке скан да ле за вла де по след њих Обре но ви ћа. То ком Пр вог свет ског ра та је из Ср би је и Цр не Го ре, Вој во ди не и БиХ ин тер ни ра но је у аустро у гар ске и бу гар ске ло го ре 552 све ште ни ка СПЦ а по ги ну ло је или уби је но 368). Део све штен ства и вла ди ка, па и ми тро по ли та Ди ми три ја је на пу стио сво ју па ству и оти шао у еми гра ци ју. У но вој др жа ви, она је по ста ла са мо јед на од не ко ли ко ве ли ких вер ских за јед ни ца, а Ви дов дан ским уста вом је на пу штен прин цип др жав не цр - Не верују Срби „радикалским поповима” кве и га ран то ва но на че ло сло бо де ве ре. За ко ном је за - о нал ног от по ра, док је Не ди ћев ре жим био не за до во бра ње на упо тре ба ве ре у по ли тич ке свр хе, али ни је љан уз др жа ним од но сом цр кве. раз дво је на др жа ва и цр ква. Уста вом из 1931. вер ска Иза шав ши из ра та са ве ли ким гу би ци ма, СПЦ се на ста ва је про гла ше на за фор мал но фа кул та тив ну, на шла из ло же на и сум ња ма ко му ни стич ких вла сти за али је у прак си би ла оба ве зна; за кон је про пи сао вер - вер но сти мо нар хи ји те под сти ца ње срп ског на ци о на ску за кле тву у вој сци, на су ду и у др жав ној слу жби, у ли зма. Одва ја ње др жа ве од цр кве, уки да ње ути ца ја нај ве ћем де лу др жа ве је ва жио цр кве ни брак, сем у цр кве у шко ла ма, уво ђе ње ин сти ту ци је гра ђан ског Вој во ди ни. бра ка и пре у зи ма ње во ђе ња ма тич них књи га, те Уста От пор ре фом ским стру ја ма пру жа ли су нај у ти цај - вом из 1946, до при не ли су да њој мар ги на ли за ци ји ре ни ји те о ло зи СПЦ (Ју стин По по вић), као и пред став - ли ги је. Овај про цес био је пра ћен и ма те ри јал ним ни ци ру ске за гра нич не цр кве у Ср би ји. Је дан од зна - оси ро ма ше њем цр кве. Ан ти ре ли гиј ска ак ци ја по рат ко ва кри зе би ло је опа да ње мо на штва, по себ но жен - них го ди на во ђе на је и отво ре ним на па ди ма на све ског, ко је је го то во не ста ло. При сти за ње ру ских ка лу - ште ни ке, оме та њем об ре да, хап ше њи ма, од у зи ма њем ђе ра је по пра ви ло број но ста ње, али је уве ден стро ги цр кве них обје ка та, уки да њем пен зи ја све ште ни ци ма, аске ти зма у ма на стир ски жи вот. на ме та њем по ре за... Дра ги ша Ва сић пи ше да је ре ли гиј ско осе ћа ње код На ис по ља ва ње вер ских осе ћа ња и по што ва ње вер Ср ба по ти сну то пр вен стве но за ни ма њем за ово зе - ских пра зни ка ли ца у др жав ној слу жби гле да но је не маљ ско, а ве ру оста вља ју за пра зни ке и ста рост. Цр - бла го на кло но, а по себ но су про све та ри рад ни ци из кве ни ауто ри, па и не ке од нај о- ла га ли опа сно сти да бу ду от пу бра зо ва ни јих и нај у глед ни јих ште ни. Чла но ви ма пар ти је је Бо го мољ ци су се бит но (вла ди ка Ни ко лај Ве ли ми ро вић), 1947. за бра ње но да сла ве вер ске раз ли ко ва ли од оста лих при зна ва ли су све ве ћу ин ди фе пра зни ке, кр шта ва ју де цу, вен пра во сла в них вер ни ка: рент ност пре ма ре ли ги ји у обра ча ва ју се у цр кви и ис ти чу сво ју зо ва ном де лу на ро да и апа ти ју на вер ску при пад ност, што је у од ба ци ва ли су ал ко хол и се лу. За то се од све ште ни ка оче - ду ван, стро го се при др жа ва ли прак си би ло че сто кр ше но, па је ки ва ло да уче ству ју мно го ви ше то ком пе де се тих го ди на из по ста, про по ве да ли у дру штве но-ка ри та тив них ак члан ства СКЈ ис кљу чен ве ли ки уз др жа ва ње од сек са, че сто тив но сти, ан га жу ју у су зби ја њу број оних ко ји су на ста ви ли да ал ко хо ли зма, ди вљих бра ко ва, одр жа ва ју ве зу са цр квом и ис спа ва ли у ис тој про сто ри ји псо ва ња, блуд ни че ња. „При ват по ља ва ју сво ју вер ску при пад или се за јед но ку па ли ни од нос“ пре ма Бо гу у на ро ду је ност, ма кар и са свим фор мал но. све ден на мо ли тве, др жа њем по Епи скоп бра ни чев ски Хри зо ста, ис по ве да њем и при че шћем, по што ва њем цр кве - стом је 1955. на вео низ гра до ва као „очај но не ре ли ги них пра зни ка, али и псо ва њем Бо га и све та ца, не по - о зна ме ста“. Ње гов за кљу чак био је да „о не кој ду што ва њем све штен ства, ве ро ва њи ма у суд би ну, ме - бљој ре ли ги о зно сти не ма ни ре чи“. Та ко ђе, да „не ма ша њем ре ли ги је и су је вер ја. не за хвал ни јег и твр ђег тла за вер ског и цр кве ног рад Бо го мо љач ки по крет и по ред от по ра у де лу цр кве - ни ка од ср би јан ске па лан ке“. Све ште нич ки по зив је не хи је рар хи је и све штен ства, по чет ком два де се тих гу био на при влач но сти ме ђу мла ди ма још кра јем 19. го ди на имао је око 50.000 чла но ва и да ље се ши рио. ве ка. Ве ћу агил ност од пра во слав них ко ле га по ка зи Бо го мољ ци су се сво јим по на ша њем и из гле дом раз - ва ли су све ште ни ци Ка то лич ке цр кве. У СФРЈ је ше ли ко ва ли од оста лих вер ни ка (од ба ци ва ли су ал ко хол, зде се тих са мо 26% ста нов ни штва се бе сма тра ло ре ду ван, при др жа ва ли се по ста сре дом, пет ком и свим ли ги о зним. Нај ви ше у ка то лич ким сре ди на ма а нај по сним да ни ма, ни су ра ди ли не де љом ни на да не по - ма њи ме ђу Ср би ма и Цр но гор ци ма. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda30.maj2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те до бру по зи ци ју у по слу, иако вас прет по ста вље ни или окол но сти бло ки ра ју, на од ре ђен на чин. Са ра ђуј те са кли јен ти ма, кроз зва нич не по слов не са стан ке и су сре те. При хо ди.

BIK 20.4-20.5.

Упор но и те мељ но, на свој на чин, фор ми ра те зна чај не зва нич не мо гућ но сти, по зи ци ју и по сло ве, ко ји во де ка ре а ли за ци ји ва ших жи вот них ци ље ва и иде а ла. Ис ко ри сти те све шан се и ве руј те у се бе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. maj 2012.

Ра дуј те се сва ком но вом да ну, као по себ ној и за ни мљи вој при чи, у ко јој сте ви глав ни ју нак. Због Сун ца, Ве не ре и не ста шног Мер ку ра, у ва шем зна ку, има те пу но мо гућ но сти за успех. Љу бав.

Ме сец је у ва зду шном зна ку Ва ге, па сте скло ни са рад њи и по што ва њу ту ђих ин те ре са, по ми ре њу су прот но сти. Има те из ра жен осе ћај за прав ду и пра вич ност, ових да на. По тре бан вам је парт нер.

Ужи ва те на кло ност мно гих осо ба, обич них и оних од ауто ри те та, па за јед нич ки мо же те ужи ва ти, про во ди ти се, али и по слов но са ра ђи ва ти. Ле то вас ве се ли, јер пла ни ра те пу то ва ња и дру же ње. Има те пу но по сла.

Вред ни сте, рад ни, ак тив ни мен тал но и фи зич ки, а то ће та ко по тра ја ти. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу, ли ми ти ма и из др жљи во сти, па не мој те пре те ри ва ти. Пред сто је вам тро шко ви. Уме ре ност.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је успе шна и ре а ли зу је се по на ви ци, инер ци ји, уоби чај ном па тен ту. При лив нов ца ће вам до бро до ћи, чак и ако ка сни. Парт нер се др жи сво јих стан дар да и ста во ва. И то је ОК.

Озби љан по слов ни раз го вор да нас и су тра, по ка за ће се као ду го роч но ис пла тив. Нео п ход но је по ве ре ње и стр пље ње. У љу ба ви мо же би ти ве о ма ве се ло. Из бе га вај те мо гу ће сплет ке.

Сре да је сред њи дан у рад ној сед ми ци, па ло гич но, на ста вља те ак тив но сти од ју че у прав цу су тра. Има те до бру кон тро лу над си ту а ци јом, ма да не у пот пу но сти у би зни су. Ор га ни зуј те из вр ши о це.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те ве ли ке про јек те у из гле ду, би ло у ка ри је ри или на лич ном пла ну. Мо же те да гра ди те и ра ди те на не крет ни на ма, да уре ђу је те свој жи вот ни про стор. По тре бан вам је склад и хар мо ни ја. Ино стран ство.

По жр тво ва ни сте, чак и ка да се то од вас не оче ку је, чак ка да то и ни је нео п ход но. Ме ђу тим, ва ма то ства ра мо гућ ност да се до бро осе ћа те са ми са со бом. Ви ше ра ди те на се би.

Мен тал но и по слов но сте ак тив ни, све и да не ће те. Има те мо гућ ност да уре ђу је те свој дом или оку пља те при јат но, до бро по зна то дру штво. Род би на и дра ге осо бе вам уче ста ли је до ла зе у го сте.

TRI^-TRA^

Ке ли оста је уз Џо на V REMENSKA

PROGNOZA

Више

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

25

B. Palanka

24

Zreњanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Panчevo

24

Vrшac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

23

K. Mitrovica 23 Niш

Упр кос не пре ста ном ме диј ском лин чу и геј скан да ли ма, чи ни се да брак Џо на Тра вол те и Ке ли Пре стон још уви јек чвр сто сто ји на но га ма. На вод но, Ке ли не па да на па мет да оста ви су пру га.

- Ке ли под но си гла си не о Џо но вој хо мо сек су ал но сти већ го ди на ма. На у чи ла је да их иг но ри ше. Она је на пра вље на од чвр стог ма те ри ја ла. Ке ли и Џон су то ли ко то га про шли за јед но. Не ве ру јем ни се кун ду у гла си не да она же ли раз вод. Ке ли не иде ниг де - ре као је из вор бли зак слав ном па ру. О сек су ал ним скло но сти ма глу мач ке зве зде го ди на ма се пи са ло у ме ди ји ма. Та ко је про шле го ди не про цу ре ла ин фор ма ци ја да је Џон за вре ме из ла ска са сво јом су пру гом по ку шао да за ве де јед ног ко но ба ра. Не што пре тра че ва о мла дом ко но ба ру у ме ди ји ма се огла си ла Тра вол ти на при ја те љи ца Ке ри Фи шер ко ја је у ин тер вјуу за геј ма га зин „The Advocate”, го то во из ја ви ла да је њен при ја тељ геј. Бри тан ски „Деј ли мејл” сво је вре ме но је пи сао и о то ме да је Џон де ве де се тих го ди на по ку шао орал но да за до во љи свог ко ле гу из „Бри ли јан ти на” Џе фа Кон ве ја, док је спа вао. Џе фо ва ве ре ни ца је ка сни је при зна ла да је Кон веј због Тра вол ти ног по те за пре ки нуо при ја тељ ство. Осим то га, ре као јој је да је брак из ме ђу Тра вол те и Ке ли до го вор, јер она зна да је глу мац геј, али јој то, на вод но, не сме та.

25

VIC DANA Evropa

Сунца

НО ВИ САД: Ви ше сун ча них са ти и ма ло то пли је вре ме уз ло кал ни раз вој обла ка то ком да на. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ви ше сун ча них са ти и ма ло то пли је вре ме. У то ку да на ло кал ни раз вој обла ка мо же усло ви ти ре ђу по ја ву пљу ско ва, са ве ћом шан сом на ју го и сто ку Ба на та. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ви ше сун ча них са ти и ма ло то пли је вре ме. У то ку да на ло кал ни раз вој обла ка мо же усло ви ти ре ђу по ја ву пљу ско ва, са ве ћом шан сом на за па ду и ју гу Ср би је. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 6 до 26 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так ви ше сун ца и по сте пе но то пли је у ве ћи ни кра је ва. По сле под не ре ђа по ја ва пљу ско ва. У пе так још то пли је и су во пре под не, а уве че ће би ти ки ше и пљу ско ва са гр мља ив ном. У су бо ту ма ло све жи је са про ла зном ки шом, а од не де ље сун ча ни је и то пли је. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку ју се не што по вољ ни је би о ме те о ро ло шке при ли ке за све хро нич не бо ле сни ке, али се из ве сна опре зност и да ље са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма, аст ма ти ча ри ма и ре у ма ти ча ри ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу се ја ви ти у бла жој фор ми.

Madrid

32

Rim

23

London

24

Cirih

23

Berlin

19

Beч

24

Varшava

17

Kijev

25

Moskva

25

Oslo

15

St. Peterburg 14 Atina

25

Pariz

23

Minhen

24

Budimpeшta

26

Stokholm

15

Ле жи Ла ла на са мр ти, а по ред ње га син. Пи та га Ла ла: - Је л’ се то ме ни при чи ња ва, ил’ ја то осе ћам да ма ти пра ви мо је оми ље не сал чи ће? Иди, мо лем те, и ви ди. Ма ли ша оде, вра ти се и ка же: - Је сте, ма ти их баш ва ди из рер не. Ла ла ће на то: - Де дер, иди, де ра не, па је за мо ли да ми да три-че тир’ ко ма да да ме по след ња же ља ми не. Ма ли оде, вра ти се без сал чи ћа и ка же: - Не да ма ти, ка же - чу ва и’ за са’ра ну!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

234 (17)

Slankamen

332 (6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

308 (18)

Zemun

408 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

260 (-5)

Bogojevo

281 (18)

Panчevo

412 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

546 (-2)

Titel

328 (6)

NERA

Baч. Palanka 274 (20) Novi Sad

270 (15)

Tendencija stagnacije

Hetin

192 (-54) N. Kneжevac

SAVA

82 (-2)

Tendencija stagnacije

203 (-5)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 440 (-28) Beograd

Kusiћ

359 (-1)

168 (-12)

Reшeњe iz proшlog broja