Dnevnik 30.jun 2011.

c m y

^ETVRTAK 30. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23121 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: N. Stojanovi}

NOVI SAD *

U SR BI JI JU ^E OBE LE @EN DAN DU NA VA

Re ka `i vo ta, re ka pri ja teq stva

str. 20

JU^E PO^ELI PRIJEMNI ISPITI NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU

Znawem do belog m an tila

GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA IGOR PA VLI ^I] ZA „DNEVNIK”:

No vi Sad `eq no ~e ka svo ju imo vi nu str. 3 NASLOVI

Politika

Vojvodina

3 Mom~ilo Milovi} generalni konzul u Trstu

Nov~anik

Crna

6 Dan jeftinijeg goriva 6 Kutije cigareta oblepiti u`asavaju}im slikama

Novi Sad 7 Od sutra 25 autobusa mawe 7 Karneval vina u srcu grada Foto: B. Lu~I}

11 Pogled preko Banata do Avale 12 Srbija }e tra`iti izru~ewe Paraviwe 13 Za pola godine ubijeno 29 `ena

Dru{tvo 14 U {pijunsku misiju „vrabac” pole}e iz ruke 15 Ogled pao na maturi?

Povremeno ki{a str. 15

Najvi{a temperatura 26 °S

NOVOSADSKI GRA DO NA ^EL NIK SMA TRA DA JE PO NA [A WE „VO DO VO DA” U SPO RU SA „EG ZI TOM” NE DO PU STI VO

Di vqa de po ni ja mo `e, kamp ne mo `e? str. 9

SPORT

str. 16 – 19 TE [KA PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U NI [U U KO JOJ SU PO GI NU LI @E NA I WEN DVO GO DI [WI SIN

n RAD PRVI NA EVROPSKOM ISPITU

Maj ka gur nu la si na i }er ku s te ra se i sko ~i la za wi ma str. 13

OT KRI ]E NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA DO VIN CI

n NOLE PROTIV CONGE ZA FINALE

n OBRADOVI] NAJBOQI TRENER EVROPE

Po ku {ao kri jum ~a re we po koj nog uja ka

str. 13

POLiTikA

~etvrtak30.jun2011.

PRED SED NIK BO RIS TA DI] ZA TRAN SPA RENT NO VLA SNI [TVO U ME DI JI MA

Li ni ja de mo kra ti je – Sr bi ja ni je iz gra di la ne za vi sno no vi nar stvo – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, i oce nio da je tran spa rent no vla sni {tvo nad me di ji ma, kao i tran spa rent no fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka, pret po stav ka iz grad we de mo krat skog i in sti tu ci o na li zo va nog dru {tva.

Ta di} je, na sku pu Me dij ske or g a n i z a c i j e Ju g o i s to~ n e Evro pe (SE E MO) o is tra `i va~ kom no vi nar stvu, is ta kao da i me |u sa mim no vi na ri ma ima onih ko ji i ni su naj ve }i za -

Po sto je me di ji nad ko ji ma se ja zgra `a vam, ali ima i qu di ko ji se zgra `a va ju nad onim {to ja ~i nim i go vo rim, ali to je de mo kra ti ja go vor ni ci tran spa rent nog vla sni {tva nad me di ji ma.

– Sr bi ja je dra ma ti~ no raz vi l a ni v o qud s kih slo b o d a, mo ` da naj v e } i ni v o de m o krat~no sti u svo joj isto ri ji, ali ne mam uti sak da su svi za do v oq n i jer ni s mo do s ti g li sve {to smo mo gli – oce nio je Ta di}. – Sr bi ja ni je iz gra di la ta ko zva no ne za vi sno no vi nar stvo, iako se mo ra re }i iskre no da ni ko tu ni je pot pu no ne za vi san i da se uvek ra di o ne kim is pre ple ta nim in te re si ma. Da bi smo to u~i ni li, mo ra se kre nu ti iz po ~et ka i ot kri ti ko su ubi ce no vi na ra, kao {to smo ot kri va li ubi ce po li ti ~a ra. Ni je slu ~aj no {to su po li ti ~a ri i no vi na ri li {a va ni `i vo ta jer su oni raz mi ca li po qe qud skih slo bo da.

Po we go vim re ~i ma, u dru {tvi ma ko ja su u pro ce su pro me na, ako ne ma part ner stva no -

kon t rol n u ulo g u u dru {tvu.

– Vi, no vi na ri, u pri li ci ste da is ka zu je te svo je po sla we ot k ri v a w em ano m a li ja u dru {tvu, ko je dr ` a v a, zbog svo j e ro bust no sti, ni je u sta wu da vi di – is ta kao je Ta di}. – Sr bi ja, kao i dru ge ze mqe Ju go i sto~ ne Evro pe, dra ma ti~ no se me wa, me wa se na bo qe.

Ta di} je, me |u tim, upo zo rio na to da ni su svi no vi na ri, kao ni svi po l i t i ~ a r i, bor c i za prav d u, isti n u, po { te w e i qud ska pra va.

– Ni jed nom ~e sti tom no v i n a r u, ko j i pre u zi ma ri zi ke, ne od go va ra da su ne ki no v i n a r i u ve z i s kri mi nal nim kru go vi ma, a isto je i s po li ti ~a ri ma, zbog ~e ga se mo ra mo iz bo ri ti za kre di bi li tet pro fe si je –is ta kao je Ta di}. –

Za bo rav – Svi o~e ku ju da se pre ko no }i re {e pro ble mi ko ji se de ce ni ja ma ni su re {a va li, i po hap se svi kri mi nal ci. Svi za bo ra vqa ju na to da naj ve }a dr `a va sve ta, ba stion de mo kra ti je, SAD, svog naj ve }eg kri mi nal ca ni je po sla la u za tvor za to {to je ubi jao, pqa~ kao, ve} za to {to ni je pla tio po rez. Do ka zni pro ces u pra vo sud nom pro ce su ni je jed no sta van. Svet kri mi na la je ovla dao mno gim teh ni ka ma skri va wa. Da nas i ubi ce no vi na ra ko ri ste no ve teh no lo gi je. To je ~i we ni ca ko je mo ra mo bi ti sve sni – za kqu ~io je Ta di}. vi na ra i po li ti~ kih stra na ka, ta dru {tva ne ma j u {an s u za uspeh. Ta di} je is ta kao da me di ji, po svo joj pri ro di, ima ju i

Po sto je me di ji nad ko ji ma se ja zgra `a vam, ali ima i qu di ko ji se zgra `a va ju nad onim {to ja ~i nim i go vo rim, ali to je

de mo kra ti ja. Ono {to ne sme mo po {to va ti, ka da se go vo ri o me di ji ma, po li ti ~a ri ma, jav nim de lat ni ci ma, to je ni vo de lo va wa i iz ve {ta va wa ko ja

Kri ti kuj te Kri ti kuj te pred sed ni ka Sr bi je, ako sma tra te da je to po treb no. Ne }u re }i ne ~i taj te no vi ne i ne gle daj te te le vi zi je, ali }u od tu `i la ca tra `i ti da ih za bra ne uko li ko se ra di, u ono m e {to ob j a v qu j u, o kri vi~ nom de lu, a ne o ono me {to se me ni ne svi |a, re kao je Ta di}. ugro `a va `i vo te qu di i wi ho vu eg zi sten ci ju. To je li ni ja u ko joj de mo kra ti ja ne po sto ji i ta da go vo ri mo o kri vi~ nim de li ma.

Ta di} je is ta kao da no vi na ri, po seb no oni ko ji se ba ve is tra `i va~ kim no vi nar stvom, ima ju od go vor nost, kao i po li ti ~a ri, da pro na |u ta~ ku ili ugao iz ve {ta va wa ko ji ne do vo di jav nost na po gre {an za kqu ~ak.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li }e bi ti po kre nu ti po stup ci pro tiv no vi na ra, ta ko zva nih rat nih hu {ka ~a, Ta di} je na gla sio da se ra di o ve o ma de li kat n om i ozbiq n om pi t a w u, pri ko jem se mo ra na pra vi ti ja sna li ni ja raz de la onih ko ji su mi sli li, go vo ri li i onih ko ji su go vo ri li i ~i ni lo kri vi~ na de la. Ta di} je is ta kao da da nas, kao pred sed nik, obi la zi stra ti {ta i uvek se pi ta ko je do veo do to ga i ko je od go vo ran za naj te `e zlo ~i ne.

VUK JE RE MI] O MA NA STI RI MA I CR KA VA MA NA KiM

Po ku {aj kra |e iden ti te ta – Sr bi ja je, po sle di plo mat skog ra ta u Ko mi te tu za svet sku ba { ti n u UNE S KO-a, spre ~i la po ku {aj da se ma na sti ri i cr kve Srp ske pra vo slav ne cr kva na Ko so vu i Me to hi ji pre i me nu ju iz spo me ni ka kul tu re Sr bi je u spo me ni ke kul tu re Ko so va – iz ja vio je ju ~e u Be ~i }i ma mi ni star spoq -

nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi}. – Sve ti we SPC ni su i ne mo gu bi ti kul tur ni spo me ni ci Ko so va. U uto rak u Pa ri zu od bra ni li smo se od po ku {a ja da nam se ukra de iden ti tet i pro me ni isto ri ja.

Je re mi} je pre ci zi rao da je u pro te kla 72 sa ta u bu kval nom smi slu vo |en di plo mat ski rat

u Ko mi te tu za svet sku ba {ti nu UNE SKO-a.

– Bi li svo sve do ci po ku {a ja od re |e nog bro ja ze mqa da se pre i me nu ju srp ski ma na sti ri na Ko so vu i Me to hi ji u ma na sti re Ko so va. Ze mqe ko je su nam po mo gle da ne do |e do to ga bi le su Ru si ja, Ki na, Bra zil, Ju `na Afri ka, Ni ge ri ja, Ma -

Ni je za ve ra O{tra po l e m i k a mi n i s tra od b ra n e Dra ga na [u ta nov ca i po sla ni ka opo zi ci je o Spo ra zu mu s NA TO-om o bez bed no sti in for ma ci ja i Ko dek su o po stu pa wu obe le `i le su ju ~e ra {wi dan u Skup {ti ni Sr bi je.

Mi ni star [u ta no vac oce nio je da je Spo ra zum s NA TO-om o bez bed no sti in for ma ci ja i Ko dek su o po stu pa wu tip ski ugo vor ko ji ne }e ugro zi ti bez bed nost ze mqe i we nih gra |a na ni ti pri bli `i ti Sr bi ju ~lan stvu u tom voj nom sa ve zu, od ba cu ju }i kri ti ke opo zi ci je da taj spo ra zum za di re u su ve re ni tet ze mqe.

– Ako ne bi do {lo do ra ti fi ka ci je, to bi zna ~i lo da se Sr bi ja izo lu je u sve tu od bra ne i to bi bi lo lo {e po bez bed nost dr `a ve i we nih gra |a na – re kao je [u ta no vac u Skup {ti ni Sr bi je to kom ras pra ve o po tvr |i va wu ne ko li ko me |u na rod nih spo ra zu ma.

On je na gla sio da ne ma ni jed n e ta~ k e ko j a ugro ` a v a bez bed nost dr `a ve, ve} da se ugo vo rom ure |u je na ~in na ko ji se in for ma ci je ~u va ju i raz me wu ju.

– Ovo ni je ni ka kva za ve ra ko ja Sr bi ju vo di da qe od NA TO-a ili bli `e we mu.

Ovo je tip ski spo ra zum ko je su pot pi sa le sve dr `a ve ~la ni ce NA TO-a, ali i 40 ze ma qa ko je su u sta tu su kao {to je Sr bi ja –ob ja snio je [u ta no vac.

Po we go vim re ~i ma, ne po sto ji ni je dan seg ment spo ra zu ma ko ji tre ti ra Ko so vo, ne u tral nost Sr bi je, Ku ma nov ski spo ra zum ili bi lo {ta sli~ no.

PoslaNi~Ke teme

li, Egi pat, Kamd bo xa i Mek si ko – ob ja snio je Je re mi}. – Sve dok bu de mo po no sni na ono {to je smo i dok bu de mo ima li vo qe da bra ni mo svo je pra vo da bu de mo ona ko ka ko se ose }a mo, do tle }e po ku {a ji da se fal si fi ku je isto ri ja i da se ukra de iden ti tet bi ti ne u spe {ni, kao i ovaj u Pa ri zu.

ras pra vi na ve li da je neo p hod no da Sr bi ja mo der ni zu je oblast od bra ne. Po sla ni ci LDP-a su oce ni li i da }e usva ja we Spo ra zu ma „po mo }i da u Sr bi ji do |e do kon sen zu sa o NA TO-u”.

Za i pro tiv

Spo ra zu mi

Spo r a z um su kri t i k o v a l i po s la n i c i DSS-a i SRS-a. Oni su oce ni li da je ne pri hva tqi va od red ba spo ra zu ma po ko joj }e dr `a vqa ni Sr bi je mo }i da ima ju pri -

Par la men tar ci su raz ma tra li i spo ra zu me Sr bi je sa [pa ni jom o sa rad wi u bor bi pro tiv kri mi na la, s Jer me ni jom o uki da wu vi za za no si o ce di plo mat skih i slu `be nih pa so {a, kao i s Ku vaj tom o sa rad wi u tr go vi ni.

Na dnev nom re du su bi li i spo ra zu mi Sr bi je s Ma ro kom o sa rad wi u obla sti kul tu re, obra zo va wa, na u ke, pro sve te i spor ta, s Bo snom i Her ce go vi nom u obla sti kul tu re, obra zo va wa i spor ta.

Po sla ni ci su ak tu el nu, pe tu van red nu sed ni cu u 2011. go di ni, za po ~e li u po ne de qak, a na we nom dnev nom re du je ukup no 16 za kon skih pred lo ga i dru gih aka ta.

Ka dro vi

stup od re |e nim in for ma ci ja ma u okvi ru sa rad we s NA TO-om sa mo ako bu du pod vrg nu ti bez bed no snoj pro ve ri.

– NA TO }e se me {a ti u to ko ji dr `av ni slu `be nik mo `e do }i u kon takt s ne kim in for ma ci ja ma, {to je ne pri hva tqi vo – na ve li su po sla ni ci DSS-a, i do da li da Sr bi ja ne bi tre ba lo da pro du bqu je od no se s tim sa ve zom.

Dru ga ~i je mi {qe we ima ju po sla ni ci Li be ral no-de mo krat ske par ti je, ko ji su u

Ka drov ske pro me ne u ne ko li ko od bo ra pred l o ` i l a je po s la n i~ k a gru p a “Za evrop sku Sr bi ju”, pa }e ta ko ne ka da {wu po sla ni cu te gru pe Ve snu Mar ja no vi} u od bo ri ma za kul tu ru i in for mi sa we i za rav no prav nost po lo va za me ni ti Qi qa na Lu ~i}, ko ja }e ume sto Da ni e le Lo vrinGa vri lo vi} bi ti i za me ni ca ~la na u Od bo ru za sma we we si ro ma {tva. Me |u ka drov skim od lu ka ma je i pred log LDP-a za raz re {e we i ime no va we ~la no va i za me ni ka ~la no va Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je, ko jom je pred lo `e no da ~la na @ar ka Bog da no vi }a me wa Dra gan R. Nin ko vi}, a za me ni ka ~la na te ko mi si je Sa vu Pi li po vi }a Mar ko Pa la ma re vi}.

D. M.

c m y

2

dnevnik

IZ BO RI NO VA ME DIJ SKA TE MA PAR LA MEN TAR NIH STRA NA KA

Svi bi da sa ~e ka ju pro le }e Iz la zak na bi ra li {ta po no vo se za vr teo kao me dij ska te ma, ovog pu ta u ho lu par la men ta, a mo gu se o~e ki va ti kra jem apri la ili po ~et kom ma ja, ka ko je na ja vqe no u “Dnev ni ku” u raz go vo ri ma s li de rom vla da ju }eg URS-a Mla |a nom Din ki }em i pot pred sed ni com opo zi ci o n og SNS-a Jor g o v an k om Ta ba ko vi}.

Ju ~e su stran ke vla da ju }e ve }i ne, kao i opo zi ci o ni LDP, oce ni li u iz ja va ma za me di je da bi iz bo ri tre ba lo da bu du odr `a ni u re dov nom ter mi nu na

Mi li }e vi }e vim re ~i ma, “mi niko a li ci ja” SPS–PUPS–JS-a je po ka za la sta bil nost i on ve ru je da }e i na sle de }im iz bo ri ma ima ti je din stven na stup.

Po sla nik i pot pred sed nik SPO-a Alek san dar Ju go vi} re kao je da ne ma raz lo ga za odr `a v a w e pre v re m e n ih iz b o r a ni na re pu bli~ kom ni na dru gim ni vo i ma.

– Ras pi si va we iz bo ra pre ro ka mo glo bi do ve sti do uj dur me, ko ja bi i{la na {te tu gra |a na i ve }in skog opre de qe wa da Sr bi ja tre ba da se kre }e

pro le }e 2012, kao i da bi ih pre ma EU – ka zao je Ju go vi}, a tre ba lo or ga ni zo va ti isto vre ka ko se ~u lo, i we go va stran ka me no na svim ni vo i ma. u DS-u vi di svog stra te {kog [e fi ca po sla ni~ ke gru pe part ne ra. „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko Li der opo zi ci o nog LDP-a lun xi ja iz ja vi la je da u vla da ^e do mir Jo va no vi} re kao je da ju }oj ko a li ci ji ni je bi lo raz se u nor mal nim dru {tvi ma iz go vo ra o da tu mu odr `a va wa iz bo r i odr ` a v a j u u za k on s ki bo ra. Ona je do da la da je po pro pi sa nom ro ku i da je za to znat wen stav da pra v i ter m in iz bo ri tre ba da pro l e } e. On je Ni je bi lo raz go vo ra na veo da bi bi lo se odr `e na pro o to me da li }e se le }e idu }e go di n e r a c i o n a l n o lo kal ni i ne ka da Vla da za raz d va j a t i lo vr {i po slo ve ve kal ne, po kra jin par la men tar ni za ne za evrop ske ske i par la men iz bo ri odr `a ti in te gra ci je. tar ne iz bo re. Po isto vre me no, – Stav vla da ju we go vim re ~i ma, ali bi to bi lo }ih stra na ka je Sr bi ja je pro pu ste da Vla da tre sti l a tre n u t ak naj ra ci o nal ni je ba da obez b e d i za ras p i s i v a w e re {e we kan d i d a t u r u i van red nih iz bo ( Na da Ko lun yi ja) omo gu }i po ~e tak ra pre vi {e od pre go vo ra s EU, tri me se ca, ka da odr ` i ma k ro e k o n om s ku sta je ume sto iz bo ra, re kon stru i- bil nost, aran `man s MMF-om sa na Vla da. i da po boq {a stan dard gra |a – Bi lo je va `no ras pi sa ti na – re kla je Na da Ko lun xi ja, i van red ne iz bo re on da ka da je do da la da ni je bi lo raz go vo ra bi la kri za Vla de jer je to bi la o to me da li }e se lo kal ni i si tu a ci ja ka da je mo glo do }i do par la men tar ni iz bo ri odr `a pre o kre ta u woj – ka zao je Jo va ti isto vre me no, ali da bi to no vi}.

Pa stor ve ru je u ceo man dat Po sla nik SVM-a Ba lint Pa stor re kao je da ve ru je u to da }e ova vla da bi ti pr va na kon 2000. ko ja }e is pu ni ti ceo man dat, {to je, ka ko je na veo, bit no za sta bil nost dr `a ve.On je re kao da ne po sto ji raz log da iz bo ri na svim ni vo i ma ne bu du isto vre me no, i do dao da }e SVM na iz bo re iza }i sa mo stal no, ali ni je is kqu ~io sa rad wu sa stran ka ma na ci o nal nih ma wi na. bi lo naj ra ci o nal ni je re {e we „jer to zna ~i ma we ener gi je i sred sta va”. Na pi ta we da li u vla da ju }oj ko a li ci ji ima ne su gla si ca s ob zi rom na to da se bli `e iz bo ri, ona je na ve la da to za vi si od sva kog part ne ra i da }e DS svoj po ten ci jal ulo `i ti u ostva ri va we in te re sa gra |a na i da „ne bu de tr ve wa u kam pa wi“.

Po sla nik i ~lan pred sed ni {tva SPS-a \or |e Mi li }e vi} re kao je da bi iz bo ri u ovom tre nut ku od go vo ra li so ci ja li sti ma jer, ka ko je oce nio, “be le `e us pon, ali da Sr bi ja ima dru ga ~i je pri o ri te te”.

– Ta ko da }e iz bo ri bi ti u re dov nom ter mi nu u pro le }e, a naj ce lis hod ni je je da bu du u jed nom ter mi nu na svim ni vo i- ma – ka zao je Mi li }e vi}, i do dao da mu ni je po zna to da je u ko a li ci ji bi lo raz go vo ra o da tu mu iz bo ra.

On je po no vio ve} po zna ti stav SPS-a da im je stra te {ki part ner DS, uz opa sku da je wi hov ciq po be da nad SNS-om. Po

Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} re kao je da }e we go va stran ka na iz bo re na svim ni vo i ma i}i u ko a li ci jom sa SNS-om. On je ka zao da na ja ve ko je do la ze iz vla da ju }e ko a li ci je da }e iz bo ri bi ti odr `a ni u apri lu po ka zu ju da se vlast pla {i iz bo ra i da za to ~e ka.

– Vlast ~e ka da iz gu ra ceo man dat jer ima ve li ke pro ble me ko je ne mo `e da re {i – ka zao je Ili}, i oce nio da }e ko a li ci ja oko SNS-a ube dqi vo po be di ti na svim iz bo ri ma.

Po s la n i c a SRS-a Vje r i c a Ra de ta re kla je da je ta stran ka uvek sprem na za iz bo re, ali da da tum za vi si „is kqu ~i vo od vla da ju }e ko a li ci je i we nih in te re sa, a ne in te re sa gra |a na”. Ona je na ve la da bi naj e ko no mi~ ni je bi lo da se iz bo ri na svim ni vo i ma odr `e isto vre me no, i po no vi la da }e SRS kao, ka ko je re kla, naj ja ~a opo zi c i o n a stran k a, na iz b o r e iza }i sa mo stal no.

Dra gan Mi li vo je vi}

politika

dnevnik

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA IGOR PAVLI^I]:

No vi Sad `eq no ~e ka svo ju imo vi nu Iz me we ni Za kon o fi nan si ra wu gra do va i op {ti na No vom Sa du bi mo gao do ne ti mi li jar de di na ra za obi qe pro je ka ta ko ji ~e ka ju na iz vr {e we. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} za „Dnev nik” ka `e da je gra du sa mo uma we wem tran sfe ra, u po sled we tri go di ne, za ki nu to po oko mi li jar du di na ra.

– Mi smo i ina ~e grad s naj ma wim tran sfer nim sred stvi ma u Re pu bli ci u struk tu ri bu xe ta. O~e ku jem da }e mo sa mo vra }a wem tran sfe ra ima ti nor mal ni ju si tu a ci ju i bo qe funk ci o ni sa ti – ka `e Pa vli ~i}. – Dru gi deo ko ji o~e ku je mo je onaj ko ji no vim za ko nom tre ba da nam pri pad ne od po re za na za ra de. Po vrat nov ca od tog po re za nam je i do sa da bio naj ve }a stav ka u bu xe tu jer je ~i nio 1718 od sto. Uko li ko se sa da du pli ra sa 40 na 80 od sto od po re za, No vom Sa du bi to bio naj ve }i pri hod i u~e stvo vao bi s ot pri li ke 35 od sto u bu du} no sti.

Efek te to ga }e mo vi de ti tek u na red nim go di na ma.

Gra do na ~el nik No vog Sa da ka `e da tek tre ba da se vi di ka ko }e bi ti re {en pro blem pa ra ko je ne do sta ju jer je za kon ne ja san.

– Ne bi bi lo do bro da nam se da no vac, a da nam se uz we ga da ju i nad le `no sti. Ja ne o~e ku jem tri mi li jar de di na ra, ko li ko je

[to god vi{e novca dobijemo, bi}emo zadovoqni pro ce we no da }e No vi Sad do bi ti, jer to ni je re al no – tvr di Pa vli ~i}. – [to god vi {e nov ca do bi je mo, bi }e mo za do voq ni.

Pred vi |e no je da taj no vac pri sti `e od ok to bra, zbog ~e ga }e mo sa da ili u sep tem bru ra di ti re ba lans bu xe ta, pre ~e ga mo ra mo kan di do va ti pro jek te o to me ka ko pla ni ra mo da utro {i mo taj no vac.

Na{ sa go vor nik ka `e da je su {ti na de cen tra li za ci je vra }a we imo vi ne gra do vi ma.

– Na po ~et ku man da ta ra di li smo pro ce nu s JP „Po slov ni pro stor” i is po sta vi lo se da imo vi na gra da te `i oko 120 mi li o na evra. U me |u vre me nu je deo vra }en ver skim in sti tu ci ja ma, deo }e bi ti pred met za ko na o de na ci o na li za ci ji, gde ta ko |e o~e ku jem znat no sma we we imo vi ne. Dr `a va }e mo ra ti da po ve de ra ~u na o to me da ne vra }a sve u na tu ral nom ob li ku jer smo mi ve} iz gu bi li deo Zmaj Jo vi ne uli ce, Ka to li~ ku por tu,

Ba let sku {ko lu... Tre ba vo di ti ra ~u na o to me ka ko }e bi ti vo |e na re sti tu ci ja da ne bi smo do {li u si tu a ci ju da pla }a mo za ku pe u pro sto ri ja ma ko je smo do sa da ko ri sti li i u ko je smo de ce ni ja ma ula ga li – ob ja {wa va Pa vli ~i}.

Po we go vim re ~i ma, No vi Sad ima pro blem i zbog to ga {to spo ro i te {ko do bi ja sa gla snost od Di rek ci je za imo vi nu Sr bi je za iz grad wu na svo joj te ri to ri ji.

– Go di nu i po ~e ka mo sa gla snost za dve lo ka ci je u Stra `i lov skoj uli ci. Lo gi~ no bi bi lo da grad od lu ~u je o tim stva ri ma – sma tra gra do na ~el nik No vog Sa da.

On ka `e da je imo vi na gra da va `na i zbog po la ga wa za lo ga u po slo vi ma s pri vat nim in ve sti to ri ma, {to je JP „Po slov ni pro stor” ve} ra dio i ta ko uve }a vao imo vi nu gra da.

– O~e ku jem da }e mo, s pri vat nim in ve sti to ri ma, iz gra di ti dve zgra de s do sta sta no va ko je }e mo po nu di ti gra |a ni ma iz Pod gra |a, pa da mo `e mo ko na~ no da re {a va mo i pro blem pod no` ja Tvr |a ve. No vi Sad ne ma do voq no nov ca da ku pu je sta no ve od gra |a na i objek te od Voj ske i to je naj bo qi na ~in da do |e mo do re {e wa ko je je po voq no za sve – na gla sio je Pa vli ~i}.

P. Klai}

[EF POSLANI^KOG KLUBA PUPS-a U SKUP[TINI SRBIJE MOMA ^OLAKOVI]

Raz u me li opa snost, ako obo re za kon URS-a – Da ni je iz gla san ovaj Za kon o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve ko ji je pred lo `io URS, do {lo bi do ozbiq nih pro ble ma i po sle di ca u vla da ju }oj ko a li ci ji – ot kri va u raz go vo ru za „Dnev nik“ {ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mo ma ^o la ko vi}, ob ja {wa va ju }i za {to po sla ni ci ove stran ke, ako su bi li pro tiv za ko na, ni su us kra ti li kvo rum i ta ko one mo gu }i li da on pro |e ve} su osta li u gru pi onih ko ji ni su da li svoj glas.

– To je kom plek sni je pi ta we.

U okvi ru vla da ju }e ko a li ci je, ka kva sa da po sto ji, uvek se tra `e kom pro mi si, i raz u me li smo da bi do {lo do ozbiq nog pro ble ma i po sle di ca da ovaj za kon ni je iz gla san, ali smo u sva kom slu ~a ju upo zo ri li jav nost i Vla du na to da ove ka te go ri je bu xet skih ko ri sni ka ne sme ju

bi ti ugro `e ne ni u ovoj ni u 2012. go di ni. Na sed ni ci Vla de go spo di nu Jo va nu Kr ko ba bi }u je re ~e no da }e se vo di ti ra ~u na o to me da se ne ugro ze pen zi o ne ri, so ci jal na da va wa i pla te u jav nom sek to ru – is ti ~e ^o la ko vi}, i do da je da ta opa snost i da qe po sto ji.

PUPS je, ka ko na po mi we, upo zo rio na to da, uko li ko bu de pre ra spo de le bu xet skih pa ra zbog pri me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, to ne sme da za hva ti pen zi je i osta le ka te go ri je ko je za vi se od bu xe ta iza ko jih je sta la pen zi o ner ska stran ka.

– Mi smo u par la men tar noj ras pra vi o ovom za ko nu u na ~e lu i po je di no sti ma upo zo ri li

pred la ga ~a za ko na i Vla du, ko ja je mo gla re a go va ti, na to da ve li ke pa re ko je iz i sku je we go va pri me na ne sme ju ugro zi ti pre sve ga pen zi je, so ci jal na da va wa, ali i pla te u jav nom sek to ru.

Od pred la ga ~a sam tra `io da iz ne se ga ran ci je, ali po {to u do dat nom obra zlo `e wu {e fa po sla ni~ kog klu ba URS-a Mla |a na Din ki }a ni su iz ne te, u

okvi ru stran ke smo se do go vo ri li da ne pra vi mo ve li ki pro blem u okvi ru ko a li ci je za mo gu} nost do no {e wa, ali da ne gla sa mo za za kon – ob ja {wa va ^o la ko vi} uz dr `a nost po sla ni ka ove stran ke to kom gla sa wa u re pu bli~ kom par la men tu.

On uka zu je na to da je na sed ni ci Vla de pret hod no re a go vao i li der PUPS-a vi ce pre mi jer Jo van Kr ko ba bi}, a pred lo `e ni za kon bra ni la pot pred sed ni ca iz URS-a Ve ri ca Ka la no vi}, {to ipak pen zi o ner sku stran ku ni je osta vi lo bez re zer vi i bo ja zni ho }e li u bu xe tu bi ti do voq no nov ca za sve. ^o la ko vi} pri tom is ti ~e da PUPS ni je pro tiv to ga da op {ti ne do bi ju vi {e nov ca, ali pod vla ~i da to ne sme da ugro zi so ci jal na da va wa i pla te u jav nom sek to ru, uz opa sku da ta ko ne {to ni je ne mo gu }e.

D. Milivojevi}

rekli su Da ~i}: Ni je pa met no da una pred go vo rim Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da se pi ta we taj ku na u Sr bi ji sta vqa u pr vi plan ~i sto iz ne ~i jih mar ke tin {kih raz lo ga jer sva ki ~o vek, bo gat ili si ro ma {an, pod le `e za ko ni ma ove dr `a ve.

– Ne bi tre ba lo spro vo di ti haj ku na sve qu de ko ji su bo ga ti jer kod nas go to vo da vi {e i ne po sto ji dru {tve na i dr `av na svo ji na. Sve to, sva ka ko, ni je ni do bra po ru ka za stra ne in ve sti to re, ak tu el ne i po ten ci jal ne – upo zo rio je Da ~i} za „Da nas„.

Na pi ta we da li je o spor nim pri va ti za ci ja ma raz go va rao s pred sed ni kom Bo ri som Ta di }em, Da ~i} je od go vo rio da o to me ni su raz go va ra li.

On je re kao da je naj va `ni je da se na bu du }im iz bo ri ma osvo ji {to bo qi re zul tat Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a, a po sle to ga da se vi di {ta je od naj bo qeg in te re sa za Sr bi ju i ko a li ci ju.

– Ni je na me ni da go vo rim u ime ce le ko a li ci je i ni je su vi {e pa met no da una pred go vo ri mo s kim }e mo po sle iz bo ra – re kao je Da ~i}.

Din ki}: Pred lo `i }e mo jo{ dve ra di kal ne no vi ne – Uje di we ni re gi o ni Sr bi je pred lo `i }e dve ra di kal ne no vi ne – uki da we uprav nih od bo ra i da Vla da uop {te ne bi ra di rek to re jav nih pred u ze }a – iz ja vio je ju ~e pred sed nik URS-a Mla |an Din ki}.

On je, go stu ju }i na TV „Pink„, re kao da bi ume sto uprav nih od bo ra tre ba lo da po sto je sa mo nad zor ni od bo ri pre ko ko jih bi dr `a va kon tro li sa la rad jav nih pred u ze }a i da upra vqa we tre ba pot pu no da se pro fe si o na li zu je. Li der URS-a je ta ko |e na veo da bi tre ba lo da se iza be re ne za vi sna agen ci ja za qud ske re sur se ko ja }e do bi ti man dat da te sti ra one ko ji se pri ja ve na kon kurs i da pot pu no ista pro ce du ra kao za pri jem u pri vat nu fir mu va `i i za di rek to ra jav nog pred u ze }a.

– Po po sta vqe wu tog di rek to ra Vla da bi mo gla da pri hva ti ili ne pri hva ti plan ra da jav nog pred u ze }a i da kon tro li {e we go vo is pu we we – re kao je Din ki}.

Po we go vim re ~i ma, di rek tor jav nog pred u ze }a bi mo gao na taj na ~in bi ti i ne ko ko je ~lan ne ke par ti je, ali uko li ko po be di na po {te nom kon kur su.

Jo va no vi}: Ra za ra ju }i ustup ci „Kon ce si je i ustup ci ko je De mo krat ska stran ka, pod pri ti skom, pru `a svo jim ne lo jal nim ko a li ci o nim part ne ri ma po sta ju ra za ra ju }i za ze mqu”, iz ja vio je li der Li bral no-de m o k rat s ke par t i j e ^e d o m ir Jo v a n o v i}, i oce nio da Sr bi ja ne }e iz dr `a ti do iz bo ra s „ovo li kom ko li ~i nom po li ti~ ke i eko nom ske de ma go gi je i po gre {nim od lu ka ma” Vla de Sr bi je. „Po vla |i va we pro tiv ni ci ma re for mi, po i gra va we mo ne tar nom po li ti kom i de vi znim kur som, pa ni~ no za du `i va we i sve u~e sta li je da va we ga ran ci ja za gu bi ta {ka jav na pred uz e }a, ko ja uni {ta va ju pri vre du i zlo u po tre bqa va ju mo no pol sku po zi ci ju, uve {}e nas u spi ra lu eko nom skog i so ci jal nog ko lap sa„, na veo je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi. „Zbog to ga smo ve} da nas si ro ma {ni ji od gra |a na Hr vat ske, Cr ne Go re, BiH, Ma ke do ni je, Al ba ni je, s mno go ve }om ne za po sle no {}u i in fla ci jom, ali i za ra da ma ko je su upo la ma we ne go u Hr vat skoj, a za tre }i nu ni `e od cr no gor skih„, za kqu ~io je Jo va no vi}.

~etvrtak30.jun2011.

3

VLADA VOJVODINE RAZRE[ILA DIREKTORA FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA

Mom~ilo Mi lo vi} ge ne ral ni kon zul u Tr stu Vla da Voj vo di ne raz re {i la je ju ~e di rek to ra Po kra jin skog fon da za ka pi tal na ula ga wa Mom ~i la Mi lo vi }a zbog pre la ska na no vu du `nost. Ka ko sa zna je mo, Mi lo vi} od la zi za ge ne ral nog kon zu la Sr bi je u Tr stu. Na ~e lu Fon da }e od 1. ju la ove go di ne bi ti we gov sa da {wi port pa rol Ne boj {a Ma len ko vi}, u sta tu su vr {i o ca du `no sti di rek to ra, od lu ~i la je voj vo |an ska vla da.

Mi lo vi} je na {em li stu ju ~e iz ja vio da ga je Vla da Sr bi je, od lu kom iz mar ta ove go di ne, ime no va la za ge ne ral nog kon zu la na {e ze mqe u Tr stu. Ti me je po tvr dio ra ni je me dij ske spe ku la ci je o tme da ima di plo mat skih am bi ci ja, a po wi ma je „ko fe re“ za Trst po ~eo „da pa ku je“ jo{ pro {le je se ni.

– Ni sam ja pa ko vao ni {ta, sa mo sam ~e kao da za vr {im svoj deo po sla. U me |u vre me nu je od lu ka o mom ime no va wu za ge ne ral nog kon zu la u Tr stu do ne ta na Vla di Sr bi je, a pot pi sao ju je pot pred se nik Ivi ca Da ~i} – re kao je Mi lo vi}, i do dao da je po sle to ga do bio i neo p hod nu sa gla snost ita li jan ske vla de, da ga je ju ~e voj vo |an ska vla da raz re {i la du `no sti di rek to ra i da sa da o~e ku je

da qu pro ce du ru do pre u zi ma wa du `no sti u Tr stu.

Mi lo vi} ka `e da se Re pu bli~ ka vla da opre de li la za we ga zbog to ga {to je ra ni je dve go di ne `i veo i ra dio u Slo ve ni ji, u Pri mor skoj obla sti, ko ja se, ob ja {wa va on, osla wa na tri ita li jan ske re gi je ko je }e bi ti u we go voj kon zu lar noj obla sti. Tu je, do da je, ste kao po slov ne ve ze i na u ~io slo ve na~ ki. Na veo je da ima pa siv no zna we ita li jan skog, a da sem slo ve na~ kog ak tiv no go vo ri en gle ski.

Po we go vim re ~i ma, Trst je me |u naj ra zvi je ni jim obla sti ma u Evro pi, s ve li kim bro jem uspe {nih kom pa ni ja.

– Van red no je zna ~aj na re gi ja i za Sr bi ju, a Ita li ja, ge ne ral no, ima ve li ko in te re so va we za ula ga we u na {u ze mqu – ka `e Mi lo vi}.

On je do dao da Sr bi ja, pa i Voj vo di na, o~e ku je da se zna ~a jan broj ita li jan skih pred u ze }a ko ja sa da po slu ju u Ru mu ni ji, pre se li u na {u ze mqu „na osno vu no vih mo me na ta“ – iz grad we in fra struk tu re i dru gih pred u slo va.

Ina ~e, Fond za ka pi tal na ula ga wa, ko jim je do sa da ru ko vo dio, naj bo ga ti ji je me |u po kra jin skim fon do vi ma, a osno van je da bi se iz we ga upra vqa lo ka pi tal nim ula ga wi ma u Voj vo di ni, za ko je po sto ji ustav na oba ve za. U de cem bru 2006. go di ne, ka da je od lu kom Skup {ti ne Voj vo di ne osno van, do bio i pr vog di rek to ra, do du {e naj pre u v. d. sta wu.

– Fond na sta vqa sve ra ni je za po ~e te po slo ve – ka zao je za na{ list no vi v. d. di rek to ra Mi len ko vi}.

S. Nikoli}

vlada srbije

Ve qo vi} po sta vqen, Bo `o vi} raz re {en Re {e we Vla de Sr bi je o po sta vqe wu Mi lo ra da Ve qo vi }a za di rek to ra po li ci je do za vr {et ka po stup ka iz bo ra za di rek to ra po li ci je po kon kur su u skla du sa Za ko nom o po li ci ji, ob ja vqe no je u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”. Ve qo vi} je i do sa da oba vqao tu funk ci ju, a vre me na ko je je bio po sta vqen di rek to ru po li ci je is te klo je 15. ju na ove go di ne. Re {e wem Vla de Sr bi je na po lo `aj di rek to ra Upra ve za jav ne na bav ke, na pet go di na, po sta vqen je Pre drag Jo va no vi}, ko ji je i do sa da oba vqao tu du `nost.

Re {e wem Vla de Sr bi je Vla di mir Bo `o vi} raz re {en je du `no sti po mo} ni ka mi ni stra – ge ne ral nog in spek to ra Re so ra jav ne bez bed no sti u MUP-u s 25. ja nu a- rom 2007. Mi lo{ Opar ni ca po sta vqen je na po lo `aj po mo} ni ka mi ni stra unu tra {wih po slo va – na ~el ni ka Sek to ra unu tra {we kon tro le po li ci je, na pet go di na. Na po lo `aj po mo} ni ka mi ni stra unu tra {wih po slo va – na -

~el ni ka Sek to ra za ana li ti ku, te le ko mu ni ka ci o ne i in for ma ci o ne teh no lo gi je na pet go di na po sta vqen je Slo bo dan Ne deq ko vi}, ko ji je i do sa da oba vqao tu du `nost. Na po lo `aj po mo} ni ka mi ni stra unu tra {wih po slo va – na ~el ni ka Sek to ra fi nan si ja, qud skih re sur sa i za jed ni~ kih po slo va na pet go di na po sta vqen je @eq ko Ko ji}, ko ji je i do sa da oba vqao tu du `nost.

Za di rek to ra In sti tu ta za tran sfu zi ju kr vi ime no va na je Sne `a na Jo va no vi}-Sr zen ti}, ko ja je do sa da bi la vr {i lac du `no sti. Re {e wem Vla de Sr bi je raz re {e ni su pred sed nik Uprav nog od bo ra Jav nog pred u ze }a „@e le zni ce Sr bi je” Zo ran An |el ko vi} i ~la no vi tog od bo ra.

Za di rek to ra Upra ve za igru na sre }u u Mi ni star stvu fi nan si ja po sta vqen je Alek san dar Vu lo vi}, ko ji je zbog to ga raz re {en du `no sti po mo} ni ka di rek to ra Upra ve ca ri na – Sek tor za kon tro lu pri me ne ca rin skih pro pi sa u tom mi ni star stvu.

Kon zu la ti u Bel gi ji i Jor da nu Od lu ke Vla de Sr bi je o otva ra wu kon zu la ta Sr bi je u An tver pe nu u Bel gi ji i u Ama nu u Jor da nu ob ja vqe ne su u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”. Ka ko je na ve de no, otva ra se kon zu lat Re pu bli ke Sr bi je u Kra qe vi ni Bel gi ji s po ~a snim kon zu lom na ~e lu, sa se di {tem u An tver pe nu, i s kon zu lar nim pod ru~ jem ko je ob u hva ta te ri to ri ju re gi o na Flan dri je.

Ta ko |e je ob ja vqe no da se otva ra kon zu lat Re pu bli ke Sr bi je u Ha {e mit skoj Kra qe vi ni Jor dan, s po ~a snim kon zu lom na ~e lu, sa se di {tem u Ama nu, i s kon zu lar nim pod ru~ jem ko je ob u hva ta te ri to ri ju Ha {e mit ske Kra qe vi ne Jor dan. Mi ni star stvo spoq nih po slo va pred u ze }e po treb ne me re za spro vo |e we ovih od lu ka ko je su ob ja vqe ne u „Slu `be nom gla sni ku” od 24. ju na.

4

ekonomija

~etvrtak30.jun2011.

dnevnik

USKO RO JO[ JED NA ZNA ^AJ NA IN VE STI CI JA U SU BO TI CU

U Mali Bajmok sti`e nema~ki „Kontinental” Jo{ jed no pred u ze }e iz Ne ma~ ke in ve sti ra u Su bo ti cu.

Kra jem go di ne tre ba lo bi da po~ ne iz grad wa pro iz vod nog po go na gu me nih auto mo bil skih de -

lo va u Ma lom Baj mo ku, gde je sme {te na In du strij ska zo na Su bo ti ce. In ve sti tor je pred u ze }e iz gru pa ci je „Kon ti nen tal„, ta~ ni je pred u ze }e „Kon ti tek„.

U pla nu je da se za po ~e tak za po sli 290 Su bo ti ~a na, a kroz pro gra me sub ven ci ja in ve sti to ra }e da po mog ne Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja i Agen ci ja za pro mo ci ju stra nih ula ga wa i iz vo za SI E PA.

– Na po vr {i ni od 4,3 hek ta ra do kra ja go di ne tre ba lo bi da po~ ne grad wa pro iz vod nog po go na na 6.000 kva drat nih me ta ra – re kao je di rek tor JP „Pri vred -

kna de u pri vred noj zo ni Ma li Baj mok kom pa ni ji „Kon ti nen tal–Kon ti tek„, ko ji je od po ne deq ka na jav nom uvi du u na {em pred u ze }u.

U planu je da se za po~etak zaposli 290 Suboti~ana, a kroz programe subvencija investitora pomo}i }e i Ministarstvo ekonomije no-teh no lo {ki par ko vi” Bran ko Gu slov.

– Mi smo sa ~i ni li ela bo rat o oprav da no sti otu |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta bez na -

Ka da se za vr {i jav ni uvid, po me nu ti do ku ment na }i }e se pred od bor ni ci ma lo kal nog par la men ta, a za tim i pred Vla dom Re pu bli ke Sr bi je.

A. A.

NO VI PRO PI SI NA ROD NE BAN KE DA NAS STU PA JU NA SNA GU

U~e{}e raste i za ku}e i za limuzine Gra |a ni Sr bi je }e se od da nas za du `i va ti u ban ka ma po ne {to dru ga ~i jim pra vi li ma. Na rod na ba na Sr bi je je jo{ pre vi {e od me sec da na ob ja vi la iz me ne za ovu oblast, a naj vi {e pa `we iza zvao je no vi na ~in ob ra ~u na mak si mal ne za du `e no sti i uvo |e we u~e {}a za zaj mo ve in dek si ra ne u evri ma.

Za du `i va we u {vaj car skim fran ci ma u Sr bi ji od la zi u isto ri ju.

O no vi na ma se do sta go vo ri lo pret hod nih sed mi ca. Naj vi {e je bi lo pri med bi na oba ve zu kli jen ta da po lo `i u~e {}e od 20 od sto za in dek si ra ne stam be ne zaj mo ve i 30 za osta le – po tro {a~ ke, re fi nan si ra ju }e ili go to vin ske.

Obez be di ti pe ti nu vred no sti sta na ni je la ko. Po pust su do bi li kli jen ti ko ji }e uzi ma ti zaj mo ve uz sub ven ci ju dr `a ve. Oni }e mo ra ti da obez be de de set od sto kre di ta. Za ko mer ci jal ne zaj mo ve ne ma po pu sta.

Od lu ka o 30 od sto u~e }a za in dek si ra ne zaj mo ve naj vi {e po ga |a kup ce auto mo bi la. Su me nov ca su tu ve }e pa pro por ci o nal no i u~e {}e. Kup ci no vog „pun ta” }e ubu du }e mo ra ti da u star tu da ju 1.860 evra u~e {}a za naj skrom ni ji mo del. To je su ma pet pro se~ nih pla ta kod nas, {to mo `e bi ti ne pre mo stiv pro blem za kup ce ne pli }eg ve} i sred weg xe pa. Olak {a va ju }a okol nost je {to }e gra |a ni i da qe mo }i da ku pu ju ovaj auto mo bil po pro gra mu Mi ni star stva eko no mi je „sta ro za no vo”, zna ~i, uz fik snu ka ma tu od 4,5 po sto go di {we. Po mo} je pri li~ no dra go ce na jer se kod ko mer ci jal nih zaj mo va za auto mo bi le ka ma te kre }u efek tiv no do 18 po sto za in dek si ra ne zaj mo ve, a za di nar ske, bez u~e {}a, uve li ki ko pre la ze 20.

Ni ka kvih po pu sta ne }e bi ti za ku po vi nu po lov nih vo zi la, pa di le ri o~e ku ju dra sti ~an pad pro me ta ovih auto mo bi la ko ji su kod nas ve o ma po pu lar ni.

Nov ra ~un za du `e no sti

Ko ne ma da ulo `i evre, mo ra }e da se okre ne di na ri ma. Naj ve }i pro blem su ka ma te ko je su go di {we efek tiv no bar pet po sto vi {e ne go za zaj mo ve ko ji se ob ra ~u na va ju u evri ma. Ban ka ri ve} go di na ma ob ja {wa va ju da }e pa sti ka da in fla ci ja bu de ni `a, ka da re fe rent na sto pa ne bu de ova ko vi so ka kao sa da –12 po sto. Po {to se u dru goj po lo vi ni go di ne o~e ku je uspo ra va we ra sta ce na a po me nu ta sto pa je ne dav no pa la 0,5 pro cent nih po e na, i di nar ski zaj mo vi mo gli bi po sta ti ne {to pov qni ji ne go sa da. Ovi kre di ti se

~e sto odo bra va ju uz una pred po zna te uslo ve. Ka ma ta je fik sna pa sa mim tim i ra ta ta ko da kli jent zna sve oba ve ze una pred. Kod in dek si ra nih zaj mo va ne ma ove si gur no sti. Du `ni ci ~i je su oba ve ze iz ra `e ne u evri ma ima li su ove go di ne do sta tra u ma. Do voq no je pod se ti ti na to da je 23. ma ja evro vre deo 96,70 di na ra a ju ~e 102,15.

U skla du s tim me wa la se i ra ta.

Osim to ga, euri bor, ba zna sto pa evrop ske cen tral ne ban ke, za ovu va lu tu je od po ~et ka kri ze bio na isto rij skom mi nu mu mu a po sled wih me se ci ra ste i sa da je 1,53 po -

ZA SE DA LA VLA DA VOJ VO DI NE

Pokrajina poma`e poqoprivredi Vla da AP Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko jom je pred se da vao dr Bo jan Paj ti}, raz mo tri la vi {e ta ~a ka ko je se od no se na po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo. Vla da Voj vo di ne je utvr di la pro gram me ra za una pre |e we po qo pri vre de pu tem sa ve to dav nog ra da po qo pri vred nih stru~ nih slu `bi, za tim go di {wi pro gram ko ri {}e wa sred sta va iz bu xet skog fon da za {u me na te ri to ri ji Po kra ji ne i da la sa gla snost na iz me ne pro gra ma po slo va wa JVP „Vo de Voj vo di ne”.

Pro gra mom me ra za una pre |e we po qo pri vre de kroz sa ve to dav ni ra da po qo pri vred nih stru~ nih slu `bi Voj vo di ne pla ni ra no je 100.000.000 di na ra: za re a li za ci ju osnov nog pro gra ma 87.500.000 di na ra i 12.500.000 di na ra za po seb ne pro gra me. Po qo pri vred nu sa ve to dav nu slu -

`bu AP Voj vo di ne ~i ne sa ve to dav ni sek to ri 12 po qo pri vred nih stru~ nih slu `bi i eno lo {ke sta ni ce. Po slo ve po qo pri vred nog sa ve to dav stva }e to kom 2011. go di ne na te re nu spro vo di ti 93 sa ve to dav ca.

Iz bu xet skog fon da za {u me AP Voj vo di ne pla ni ra no je 381.000.000 di na ra – utvr di la je ju ~e Vla da Voj vo di ne, a ko ri sti }e se to kom ove go di ne za po {u mqa va we, me li o ra ci ju de gra di ra nih {u ma i {i ka ra, pre vo |e we iz da na~ kih {u ma u vi {i uz goj ni ob lik, ne gu i odr `a va we {um skih za sa da, pro iz vod wu {um skog se me na i {um skog sad nog ma te ri ja la, za {ti tu {u ma i {um skih za sa da, po seb no od po `a ra, iz grad wu {um skih pu te va, iz ra du plan skih do ku me na ta, na u~ no i stra `i va~ ki rad, mo ni to ring {u ma i dru ge po slo ve u ovoj obla sti.

U In|iji }e raditi „Majkrosoft”, IBM...

– Grad wa in for ma ci o no-teh no lo {kog par ka u In |i ji, na 25.000 kva drat nih me ta ra pro sto ra, po ~e }e za tri ne de qe – po tvr dio je Ta nju gu pred sed nik te op {ti ne Go ran Je {i}.

Vred nost in ve sti ci je je 50 mi li o na evra, in ve sti tor je in dij ska kom pa ni ja „Em ba si grup”, a bi }e za po sle no 2.500 qu di.

Pr va fa za iz grad we tre ba da bu de za vr {e na sle de }e go di ne, a

o~e ku je se da }e u par ku po slo va ti po zna te IT-kom pa ni je „Maj kro soft”, HP, IBM i dru ge.

Je {i} je pod se tio na to da je grad wa par ka tre ba lo da po~ ne 2007. go di ne, ali je od lo `e na zbog eko nom ske kri ze. Ta da je bi lo na ja vqe no da }e za pet go di na bi ti iz gra |e no 250.000 kva drat nih me ta ra po slov nog pro sto ra, na ko jem }e se za po sli ti 25.000 rad ni ka.

NO VI ROK ZA ZA VR [E TAK KO RI DO RA 10 OD HOR GO [A DO NO VOG SA DA

sto. Za stam be ne zaj mo ve ban ke, naj ~e {}e kvar tal no, uskla |u ju sto pu s wim. Po sled wih me se ci to ne mi nov no zna ~i ve }u ka ma tu.

Da li }e sve ovo po mo }i da se vi {e za du `u je mo u do ma }oj va lu ti vi de }e se. Po da ci go vo re da je kod nas od svih odo bre nih kre di ta ~ak 70 od sto ve za no za evro.

Ka ko se ban ke „{al ta ju„ na di nar? U Voj vo |an skoj, ~la ni ci NBG-a, sma tra ju da okret ka di na ru uop {te ni je lo {a ide ja.

– Kli jen ti }e sve vi {e pre fe ri ra ti si gur nost ko ju no se di nar ski kre di ti, ~ak i ako je ka ma ta ve }a od one za de vi zne zaj mo ve.

Kod nas se ve }i na zaj mo va ko ji se odo bra va ju bez obez be |e wa u vi du hi po te ke ili `i ra na ta pu {ta u do ma }oj va lu ti – ob ja {wa va di rek tor sek to ra za po slo ve sa sta nov ni {tvom ove ku }e Gri go ris Vi su lis.

Na sto ja wa NBS-a da in for mi {e jav nost o de vi znom ri zi ku i pro mo vi {e di nar ske zaj mo ve je do bra a bi }e i uspe {na. U So si je te `e ne ral ban ci se i wi ho vi pla sma ni i in te re so va we gra |a na okre }u pre ma di na ru. To se, po re ~i ma ~la na Iz vr {nog od bo ra Mi ro sla va Re bi }a, po seb no pro me ni lo po sled wu go di nu.

Me |u tim, ban ka ri pri zna ju da ih od to ga u ko joj }e va lu ti za jam bi ti in dek si ran mno go vi {e bri ne to {to se kli jen ti sve te `e od lu ~u ju na uz ma we zaj ma. Ta ko po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je i Kre dit nog bi roa go vo re da je u ma ju uku pan iz nos ot pla te kre di ta bio ve }i od su me no vo o do bre nih zaj mo va. U ju nu }e se ovo kod sta nov ni {tva mo `da i po pra vi ti jer je do sta kli je na ta `u ri lo da uzme za jam po sta rim uslo vi ma, pro ce wu ju }i da su po voq ni ji.

Ban ke su, pak, `u ri le da ih odo bre jer je to bi lo u obo stra nom in te re su.

D. Vu jo {e vi}

Osim in dek si ra nih zaj mo va, dru ga ~i je se ra ~u na i mak si mal na za du `e nost gra |a na. Pro pis NBS-a po ko jem je ra ta za stam be ni za jam mo gla bi ti 50 od sto me se~ ne pla te a za osta le 30, vi {e ne va `i.

Ubu du }e se }e kli jen ti ma mak si mal na ra ta od re |i va ti ta ko {to }e se od pla te od u ze ti po tro {a~ ka kor pa za jed nog od ra slog ~la na po ro di ce. Zva ni~ ni sta ti sti~ ki po da ci po ka zu ju da se ona kod nas kre }e iz me |u 12.000 i 13.000 di na ra me se~ no. Ban ka ri su ve} iz ra ~u na li da }e oni ko ji za ra |u ju 21.000 mo }i ubu du }e ma we da se za du `e a ve }e pla te do ne }e {an su za vi {u ra tu. U ovom de lu ban ke sa da ima ju vi {e pro sto ra da sa me pro ce ne spo osb nost kli jen ta, a ne sa mo pre ma pro cen ti ma.

GRAD WA IT-PAR KA PO ^I WE ZA TRI NE DE QE

Autoput preseqen u avgust Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je da }e se ver ni krak Ko ri do ra 10 bi ti kom plet no za vr {en u av gu stu i da }e pu ta ri za ko ji dan na sta vi ti iz grad wu i odr `a va we sa o bra }aj ni ca po Sr bi ji.

go di ne od da nas, bi }e za vr {en kom ple tan Ko ri dor 10 – na gla sio je Mr ko wi}, i oce nio da je to u uslo vi ma naj ve }e svet ske eko nom ske kri ze spek ta ku la ran re zul tat. – Gran di o zni most „Be {ka„ otvo ri }e mo ko na~ no na je sen. Ve}

NI BENS ne ugro `a va iz grad wu Mr ko wi} je ka zao da blo ka da „NI BENS gru pe” ni je ugro zi la ra do ve na Ko ri do ru i osta lim pu te vi ma po Sr bi ji, jer je NI BENS imao sa mo jed nu de o ni cu od 24 ki lo me tra na se ve ru Ko ri do ra. On je re kao da }e ban ke ko ji ma „NI BENS gru pa” (~i ji je vla snik Mi lo \u ra {ko vi} uhap {en zbog fi nan sij ske afe re), du gu je no vac prak ti~ no pre u ze ti ru ko vo |e we tom kom pa ni jom.

– O~e ku jem da ban ke po sta ve ve} u sre du svo je me na xe re u „NI BENS-u„ i da ova lo {a epi zo da s blo ka da ma i {traj ko vi ma osta ne iza nas – re kao je Mr ko wi}.

– Sle de }eg me se ca po ste pe no pu {ta mo se ver ni krak Ko ri do ra 10, ka ko bu de mo za vr {a va li pre o sta le de o ni ce. Ce la de o ni ca od Hor go {a do Be o gra da bi }e pot pu no za vr {e na do kra ja ju la ili naj ka sni je u pr vim da ni ma av gu sta – re kao je Mr ko wi}.

– S pre o sta lim de o ni ca ma na se ve ru do kra ja go di ne bi }e za vr {e no ukup no 180 ki lo me ta ra auto pu ta. To je ube dqi vo naj vi {e u isto ri ji. Ras pi sa ni su ten de ri i iza bra ni iz vo |a ~i za jo{ 150 ki lo me ta ra auto pu ta. U ro ku od dve

7. ju la bi }e pot pu no spo je na kon struk ci ja mo sta i mo }i }e pre ko we ga pe {ke da se pre |e. Prak ti~ no su osta li za vr {ni ra do vi.

28. 06. 2011.

1.316,30512

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

21,43%

17

680.000

Centrosrem tekstil S. Pazova

20,00%

360

447.480

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

12,90%

700

700

TE - TO a.d. , Senta

12,86%

2.897

2.897

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

12,50%

900

900

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

BELEX 15 (752,23 0,42)

Promet

Ikaterm a.d. , Beograd

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Agrobanka a.d. , Beograd

1,59%

7.817

2.470.027

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

2.100

1.343.950

AIK banka a.d. , Ni{

0,55%

3.123

967.986

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,12%

12.998

233.970

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-1,43%

896

12.550

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,43%

465

2.790

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

-11,34%

430

4.730

Jaffa a.d. , Crvenka

-10,00%

9.000

27.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,14%

722

4.235.833

Umka a.d. , Umka

-8,33%

7.700

30.800

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,19%

538

1.952.458

Galeb GTE a.d. , Beograd

-5,26%

360

6.840

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

3.984

0,00

Galenika Fitofarmacija Zemun

-4,49%

7.400

1.013.800

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,00

2.520

0,00

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

842

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija Jedinstvo a.d. , Kova~ica Centrosrem tekstil S. Pazova

Promena %

Cena

0,00%

117

1.170.000

Soja protein, Be~ej

0,00

1.261

0,00

20,00%

360

447.480

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

0,00

Centrosrem promet S. Pazova

0,00%

360

153.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.175

0,00

BB Minaqua a.d. , Novi Sad

0,00%

5.000

100.000

Tigar, Pirot

0,00

780

0,00

Polet IGK a.d. , Novi Be~ej

0,00%

1.600

80.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

5

NE ]E BI TI PO SEB NOG VLA DI NOG TI MA ZA PRO VE RU ZLO U PO TRE BA

U BE O GRA DU SE I DA QE NAJ BO QE ZA RA \U JE

Cr ne pla te u Be loj Palan ci

Najvi{e prose~ne zarade u maju u Srbiji imali su zaposleni na Novom Beogradu – 57.395 dinara, a najni`e zaposleni u Beloj Palanci – 19.413, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Visoke plate, osim Novog Beograda, imale su i beogradska op{tina Sur~in s 55.754 dinara, Kostolac – 54.598, Lazarevac – 54.164 i Lajkovac – 53.650 dinara.

Me|u op{tinama s najni`im platama, osim Bele Palanke, su i Ni{ka Bawa s 19.581 dinar, Trgovi{te – 20.179, Gaxin Han – 20.229 i Vladi~in Han – 21.013 dinara.

Posmatrano po delatnostima, najve}e prose~ne zarade imali su zaposleni u proizvodwi duvanskih proizvoda – 100.383 dinara, a najmawe zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzi~koj produkciji – 12.108. U vrhu po visini plate su i zaposleni u vazdu{nom saobra}aju sa 79.425 dinara, zaposleni u oblasti finansijskih usluga, osim osigurawa i penzijskih fondova – 74.165, zaposleni u upravqa~kim delatnostima i savetovawu – 73.194 i zaposleni u eksploataciji sirove nafte i gasa – 69.276 dinara.

Koverte su tanke i u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim name{taja – 17.498 dinara, u proizvodwi name{taja – 18.716, u popravci i monta`i ma{ina i opreme – 19.079 i u delatnosti putni~kih agencija, tur-operatora i rezervacija – 19.162 dinara.

Prose~na neto zarada u maju u Srbiji bila je 35.362 dinara i nominalno je deset odsto mawa, a realno 10,4 odsto, u odnosu na prethodni mesec.

Ita li ja ni pra ve trak to re u Sr bi ji Italijanska kompanija za proizvodwu namenskih kultivatora i traktora „Goldoni” potpisala je ju~e sporazum kojim izra`ava spremnost da kupi 70,63 odsto ukupnog kapitala rakova~ke fabrike malolitra`nih motora „21. maj” i u naredne tri godine investira u tu fabriku deset miliona evra.

Sporazum su u Gradskoj skup{tini Beograda potpisali generalni direktor te italijanske kompanije An drea Gol do ni, ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri} i gradona~elnik Beograda Dra gan \i las.

Ras ki nu ta tek tre }i na spor nih pri va ti za ci ja – Dr`ava je do sada raskinula oko 30 odsto spornih privatizacija – izjavio je ju~e ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri}, i

dodao da svi oni koji su vr{ili zloupotrebe u privatizaciji treba da odgovaraju. Da li je to malo ili mnogo ]iri} nije ko-

ti i za firme i radnike na}i boqeg gazdu.

Komentari{u}i pismo EU u kojem se tra`i preispitivawe

spornih privatizacija i ka`wavawe zloupotreba u tom procesu, ]iri} je novinarima rekao da je u nekim slu~ajevima dr`ava oduzela imovinu ste~enu kriminalom i zloupotrebom u privatizaciji. On je dodao da za sada nije formirana radna grupa Vlade koja }e takve slu~ajeve ispitivati jer su nadle`ne dr`avne institucije radile svoj posao, pogotovo u slu~ajevima gde je ustanovqena zlupotreba ili je stigla prijava.

Koliko }e nadle`ni biti efikasni ostaje da se vidi, ali ne treba zaboraviti tvrdwe Saveta za borbu protiv korupcije da je godi{we dobijao po

ZA VR [NI RA ^U NI OT KRI VA JU TE [KO STA WE U SRP SKIM FIR MA MA

Ma la pred uz e }a be `e u ile ga lu – Sve vi{e malih i sredwih preduze}a prelazi u ilegalu jer vlasnici vi{e ne mogu da podnesu ogromne tro{kove – izjavio je ju~e potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Mi lan Kne `e vi}.

On je rekao da je, od 96.000 finansijskih izve{taja predatih nadle`noj agenciji, obra|eno 91.000 i da pokazuju katastrofalno stawe, u kojem su posebno MSP. Od tog broja 31.000 preduze}a je iskazalo negativan zavr{ni bilans, a oko 8.000 je poslovalao na nuli, dok oko 7.000-8.000 preduze}a ne postoji, odnosno nije predalo zavr{ne ra~une.

– Pro{le godine je prvi put radikalno pao broj preduze}a, odnosno zatvoreno ih je 5.000 vi{e nego {to je otvoreno, a sli~an trend je i kod preduzetni~kih radwi – predo~io je Kne`evi}.

On je konstatovao da mere za subvecionisawe i podsticaji za za po {qa va we ne do no se efekte i obesmi{qavaju bilo kakvo legalno poslovawe.

– Subvenconisani krediti su bili najkra}i put u kolaps privrede jer kad su uzeti, pala je kupovna mo} i tra`wa, a pove}ao se broj nezaposlenih, tako da su MSP platili najve}i ceh – kazao je Kne`evi}.

Po wegovoj oceni, opao je broj zaposlenih jer treba imati u vidu i da je u 18.200 preduze}a, koja su u blokadi du`e od dve godine i nad wima tre-

Ra ste uvoz, ali...

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri} je rekao da je u prvih pet meseci ove godine robna razmena sa svetom iznosila oko 7,2 milijardi evra, pri ~emu je izvoz rastao po stopi od 24,5 posto a uvoz oko 27 posto, ali zabriwava ~iwenica da 70 odsto izvoza ~ine polufabrikati, sirovine i reporomaterijal, dok 20 ~ini izvoz usluga.

Ministar ekonomije je podsetio na to da Vlada ima tri dugoro~na ciqa u ja~awu izvoza – automobilsku industriju, informati~ku industriju i proiz-

mentarisao, ali je sigurno da me|u ostalih 70 odsto sumwivih privatizacija ima dosta onih koje je davno trebalo poni{ti-

Svi koji su po~inili zloupotrebe u privatizaciji treba da odgovaraju (Neboj{a ]iri})

NE BOJ [A ]I RI]

vodwu elektronske opreme. Ve} sada postoje pozitivni rezultati u proizvodwi kablova za automobile, koja je ove godine ostvarila izvoz od oko 120 miliona evra, zahvaquju}i pre svega kompanijama „Leoni„, „Drekslmajer„ i „Jura„. Trenutno u podr{ci izvoza svoj posao veoma dobro obavqaju Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA), Fond za razvoj i Agencija za osigurawe i finansirawe izvoza (AOFI), za koju je ]iri} rekao da Vlada razmatra mogu}nost dokapitalizacije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

~etvrtak30.jun2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,9770

102,0170

104,3640

99,6709

Australija

dolar

1

73,3453

74,8421

76,5635

73,1207

Kanada

dolar

1

70,9106

72,3578

74,0220

70,6936

Danska

kruna

1

13,3989

13,6723

13,9868

13,3578

Norve{ka

kruna

1

12,8261

13,0879

13,3889

12,7869 10,7403

[vedska

kruna

1

10,7732

10,9931

11,2459

[vajcarska

franak

1

83,7468

85,4559

87,4214

83,4904

V. Britanija

funta

1

111,2710

113,5420

116,1530

110,9300

SAD

dolar

1

69,5637

70,9834

72,6160

69,3508

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 6. 2611. godine

Mo ne tar na po li ti ka ra za ra pri vre du Ekonomski konusltant Ne boj {a Ka ti} smatra da monetarna politika razara privredni sistem.

– Stalno se govori da imamo najstabilniji finansijski sistem, onda se postavqa pitawe za{to su kamate u Srbiji najve}e u Evropi – kazao je on. – Stabilan i efikasan finansijski sistem ne mogu rezultirati najve}im kamatama, koje ne mogu da izdr`e ni gra|ani ni privreda. Kamatno optere}ewe je nastalo zbog toga {to dr`ava poku{ava da problem inflacije re{i iskqu~ivo putem kamata, a finansijska nedisciplina je jedan od generatora inflacije.

On je naveo da je od 2006. godine u zemqu u{lo ~etiri milijarde dolara {pekulativnog kapitala za kupovinu hartija od vrednosti Narodne banke Srbije, {to je prakti~no bio imobilisan novac, koji je zako~io srpsku privredu. ba da se sprovede obavezuju}i ste~aj, zaposleno oko 140.000 radnika.

– Ukoliko bi se sproveli takvi ste~ajevi, i stopa nezaposlenosti bi bila daleko ve-

}a. Veliki broj firmi je potpuno je dekapitalizovan, {to zna~i da nemaju ni kapital ni sredstva, tako da }e privreda sve mawe raditi sa sopstvenim kapitalom – smatra Kne`evi}.

On je rekao da je pro{le godine obim utaje i kra|a u privredi iznosio od dve do tri milijarde evra.

Kao {to je muka zadesila mala i sredwa preduze}a, doma}i biznismeni tvrde da ni velikima ne cvetaju ru`e.

– Privreda duboko ose}a pad koji je krenuo s prole}em. Nova otpu{tawa i novi talas nezadovoqstva tek slede – izjavio je predsednik udru`ewa „Privrednik” Bra ni slav Gru ji}.

On je rekao da se u odnosu na pe riod od pre go di nu da na uslovi za finansirawe nisu oporavili, da se ne `ivi boqe, te da postoji stotinu odgovora “ne” na pitawe o `ivotu i privredi u Srbiji.

Gruji} je pesimista i u vezi s 2012, budu}i da je ona predizborna.

– U posledwoj godini mandata nijedna vlada na svetu ne povla~i nepopularne poteze – rekao je Gruji}, i istakao da }e 2012. sva energija sigurno biti usmerena na politiku te da }e se o merama razmi{qati tek krajem te godine po{to u septembru bude sastavqena nova vlada i po{to se ona uhoda.

D. U.

400 pritu`bi zbog razli~itih zloupotreba u privatizaciji malih i velikih srpskih kompanija.

E. Dn. ZA [TO SMO OPET ME \U NAJ GO RI MA U RE GI O NU

Do zvo le kri ve za bru ku

– Izdavawe gra|evinskih dozvola u Srbiji traje dugo zbog neefikasne i spore administracije, ali i nejasnog Zakona o planirawu i izgradwi i prate}ih uredbi – izjavio je Tanjugu sekretar Odbora za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di}.

Od svih gradova u regionu, najlak{e je dobiti gra|evinsku dozvolu u Nik{i}u, a najte`e u Beogradu, pokazao je prekju~e objavqeni izve{taju o poslovawu u Jugoisto~noj Evropi u 2011. koji su izradile Svetska banka i Me|unarodna finansijska korporacija (IFC).

Rodi} je kazao da se Beograd na{ao na tom neslavnom mestu jer nisu na vreme otklowene sve nedoumice oko novog Zakona o planirawu i izgradwi, zbog ~ega su dono{ene, tako|e nejasne, uredbe koje su dono{ene da bi se zakon mogao primeniti. On je istakao da strani investitori ne `ele da gube vreme i novac ~ekaju}i sporu administraciju da im odobri sve papire, „po{to na svaki dokument mora da se potpi{e pet osoba”.

– Administracija mora da se uredi tako da u woj rade samo profesionalci, a ne da se improvizuje i da se na dozvole ~eka i do godinu i po – rekao je predstavnik PKS-a, i dodao da je sada situacija malo boqa, pa se ~eka „ne{to kra}e”.

SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE TRA @I PRO VE RU PO SLO VA WA PAN ^E VA^ KE FIR ME

„Azo ta ra” o{te }e na u `i tu?

Savet za borbu protiv korupcije saop{tio je ju~e u Beogradu da je dobio predstavku zaposlenih u preduze}u „Azotara Pan~evo” u kojoj se upozorava na to da privremeni zastupnik kapitala „potpisuje ugovore {tetne po to preduze}e”.

Savet je tim povodom u op{irnom izve{taju zatra`io od Vlade Srbije, Agencije za privatizaciju i svih nadle`nih institucija da prekontroli{u sve te ugovore. „Savet za borbu protiv korupcije imao je uvid u ugovore, koji nedvosmisleno pokazuju da se ’Azotara’ zadu`uje pod nepovoqnim uslovima, a samo jednim od zakqu~enih poslova naneta {teta mogla bi dosti}i iznos od vi{e miliona evra”, navodi se u izve{taju Saveta „o poslovima {tetnim po Azotaru iz Pan~eva”. Izme|u ostalog, navodi se da se {teta zbog lo{e sklopqenih poslova procewuje na oko 17,6 miliona evra.

Ugovori su sklapani s vi{e firmi, izme|u ostalih i s preduze}em „Viktorija logistik”, ali i Direkcijom za robne rezerve. „Ako bi Azotara u ovom

Ba ja to vi}: Po zaj mi li pa vra ti li Direktor „Srbijagasa”, ~iji je „Azotara” najve}i du`nik, Du {an Ba ja to vi} izjavio je ju~e da navodi Saveta za borbu protiv korupcije ne stoje.

– To su gluposti! Pozajmqivala je „Azotara” od Robnih rezervi i „iktorija grupe”i to je bio robni zajam, sve je vra}eno. To su normalne stvari, p{enica je uzeta da bi se pokrenula proizvodwa – rekao je Bajatovi}.

On je naveo da „Srbijagas” upravqa „Azotarom” na osnovu zakqu~ka Vlade Srbije.

trenutku htela da izmiri svoje obaveze utvr|ene pomenutim Aneksom ugovora s Direkcijom i da vrati novopozajmqenu p{enicu i kukuruz, morala bi da obezbedi ukupno oko 27,8 miliona evra”, navodi se u izve{taju.

Savet je u izve{taju detaqno dao i istorijat privatizacije „Azotare Pan~evo” kao i presek sada{weg stawa u tom preduze}u. „Opisano sklapawe tzv. asimetri~nih ugovora, koji se potpisuju na {tetu jedne strane, u ovom slu~aju Azotare iz Pan~eva, ali i Direkcije za robne rezerve, predstavqa tipi~an primer korupcije, koja ne mo`e postojati bez sprege s menaxmentom preduze}a„, ocenio je Savet. „Tako|e treba ispitati ulogu JP ’Srbijagas’ koje je u ovom poslu imalo ulogu jemca”, dodaje se u izve{taju.

Savet smatra i da je neophodno da Vlada Srbije, shodno svojim ovla{}ewima, izvr{i uvid u rad Agencije za privatizaciju, po{to, kako se navodi, „postoje brojne indicije da ta institucija ne izvr{ava svoje obaveze u skladu sa zakonom”.

6

nOv^Anik

~etvrtak30.jun2011.

DA NAS NA 223 PUM PE NIS-a

Dan jef ti ni jeg go ri va

Kom pa ni ja Naft na in du strija Srbije saop{tila je da }e danas sprovesti celodnevnu akciju prodaje svih vrsta derivata nafte po tri odsto ni`oj ceni. Sni`ewe cena svih naftnih derivata, pod nazivom „Happy day”, va`i}e na 223 benzinske stanice NIS-a u Srbiji, u periodu od 0 do 24 ~asa.

Po pust na evro pre mi jum, BMB-95, D-2 i evrodizel va`i za sva fizi~ka lica, bez obzira na sredstva pla}awa.

Po saop{tewu, ovo sni`ewe cena motornog goriva samo je deo {ire akcije pod nazivom „Happy hour„, koju NIS sprovodi za svo je po tro {a ~e i u okviru koje je omogu}en popust na sve vrste motornih goriva od tri odsto, i to u odre|enim vremenskim intervalima.

Dnev no sni `e we ce na „Happy hour„ je na 223 benzinske stanice NIS-a u periodu od 11 do 12 ~asova, dok je od 22 do 6 ~asova no}no sni`ewe na 82 kompanijske pumpe.

Ova akcija, koja je po~ela 20. juna i traje do 7. jula, namewena je svim fizi~kim licima koja na benzinskim stanicama NIS-a kupuju evropremijum, BMB-95, D-2 i evrodizel.

EURO STAT PRO ^E [QAO CE NE U 37 EVROP SKIH ZE MA QA

Stru ja i te le fo ni ra we naj jef ti ni ji u Sr bi ji Struja, gas i druga goriva, po{tanske usluge, telefon i odr`avawe automobila najjeftiniji su u Srbiji, objavio je evropski statisti~ki zavod Evrostat nakon analiza cena u 37 evropskih zemaqa.

Gledaju}i sve segmente potro{we, Srbija je na 52 odsto proseka cena u EU. Jeftinija je samo Albanija, koja je na 50 odsto proseka EU, kao i Bugarska s 51 odsto, ali treba imati u vidu da je plata u Srbiji me|u najni`ima u Evropi, objavio je portal „Euraktiv„.

To {to predwa~imo po jeftino}i svakako nam ne mo`e biti za utehu. [ta nam vredi i ni`a cena impulsa i to {to struja ili ruke automehani~ara nisu na ceni kad ku}i nosimo najbednije koverte koje nam na kraju meseca pojede hrana. Porede}i martovske prose~ne plate u regionu, na dnu smo lestvice. U Sloveniji je prose~na zarada u tom mesecu iznosila 987 evra, u Hrvatskoj 755, Ma|arskoj 518, Crnoj Gori 484, Bosni i Hercegovini 418, Makedoniji 367, Rumuniji 358,5, dok je u Srbiji bila 357 evra. Ispod nas su Bugari s 352 evra.

Kada je re~ o hrani i bezalkoholnim pi}ima, indeks cena u Srbiji je 65 odsto evropskog proseka, sli~no kao u Bugarskoj gde je 66 odsto, a vi{e nego u Makedoniji gde je 51 odsto, objavio je Evrostat.

Pomenimo, za `ivot prose~ne porodice u Srbiji potrebno je najmawe 47.500 dinara mese~no, a najve}i izdatak i daqe je – hrana. Kako su objavili na{i statisti~ari, ~ak 42,3 odsto prose~nih primawa doma}instva odlazi na prehranu.

Za razliku od nas, stanovnici u Evropskoj uniji za hranu izdvajaju u proseku 16 odsto ukupnih prihoda, a u Srbiji su ti tro{kovi bezmalo tri puta ve}i, jer su za toliko mawa i na{a primawa.

Cene ode}e i obu}e u Srbiji su blizu evropskog proseka, s indek-

IS KU STVA IZ BRI SE LA NA DE LU

Dr `a ve Bal ka na za jed no pro iz vo de or gan sko TACSO kancelarija je u Novom Sadu predstavila je najboqa iskustva u~esnika programa Evropske komisije People to people (P2P) – „Qudi qudima„. Od preko 280 predstavnika organizacija civilnog dru{tva koji su konkurisali, u Brisel je putovalo 48, na 12 studijskih tema. Delegacije su imale priliku da se sastanu i lobiraju kod zvani~nika Evropske komisije koji su zadu`eni za Srbiju, da pri-

sustvuju predavawima i da se pove`u sa srodnim organizacijama iz Evrope i regiona. U Brisel su putovali predstavnici „[kole za opstanak„, „Volonterskog centra Vojvodine”, „Oaze sigurnosti”, organizacije „@ene za mir„, „Zelene mre`e Vojvodine„... Na inicijativu Oli ve re Ra do va no vi} iz „Zelene mre`e Vojvodine„, uspostavqena je saradwa izme|u organizacija u regionu koje podr`avaju razvoj organske hrane, za udru`ivawe na regionalnom nivou.

Naime, na radnom sastanku koji }e biti odr`an 7. jula u Novom

dnevnik

Travniku, bi}e formirana balkanska mre`a za organsku proizvodwu, definisana strategija i zajedni~ki projekat Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Kosova za razvoj organske proizvodwe u regionu Zapadnog Balkana.

Ciq programa „Qudi qudima„ – pomo} razvoju civilnog dru{tva, demokratskih procesa i podsticaj gra|anima da se ukqu-

~e i podstaknu proces pristupawa u EU – dobio je i svoj epilog kroz aktivno u~e{}e gra|ana na konkretnim projektima kao {to je ovaj.

Osnivawe Balkanske organske mre`e inicirano je radi davawa potrebnih informacija o oblasti organske proizvodwe i edukacije proizvo|a~a, re{avawa problema sa uvozom semena i za{titnih sredstava, potpune harmonizacije nacionalnih sa zakonodavstvom EU, kao i obezbe|ivawa protoka organskih proizS. G. voda u regionu.

Skan di nav ci naj sku pqi U kategoriji prehrane rekord po skupo}i dr`i Norve{ka, s cenama 65 posto iznad proseka za hranu i bezalkoholna pi}a, 41 posto vi{im za obu}u, a 38 posto za ode}u. Alkoholna pi}a i duvan su tamo 2,37 puta skupqi od EU proseka. Sruja je najskupqa u Danskoj, 75 posto vi{a od EU proseka, ku}ni ure|aji i potro{a~ka elektronika na Islandu, 53 posto vi{e od proseka, a name{taj je najskupqi na Malti, 18 posto vi{e cene od proseka. som od 98 odnosno 96 proseka EU, a razlika izme|u najjeftnije Turske i Srbije iznosi oko 15 procentnih poena, dok izme|u Srbije i Makedonije oko 12 procentnih poena.

Kada je re~ o hrani, pi}u, ode}i i obu}i, u Srbiji su, u odnosu na EU, najjeftiniji alkoholna pi}a i cigarete, 49 odsto evropskog proseka. Po tom pokazatequ, Srbija je skupqa samo od Makedonije, koja je na 41 odsto evropskog proseka. Cene obu}e, ode}e i potro{a~ke elektronike u Srbiji su blizu proseka Evropske unije i vi{e su nego u ve}ini zemaqa regiona.

Srbija je ubedqivo najjeftinija po cenama struje, gasa i drugih go-

riva, i indeks cena je 47 odsto evropskog proseka, dok je u Makedoniji 52, a Albaniji 55 odsto. U ovom domenu u EU je najskupqa Danska s indeksom 1,75 puta vi{im od evropskog proseka. Po cenama name{taja i podnih i zidnih obloga Srbija je na 56 odsto evropskog proseka dok je indeks cena ku}nih aparata 86 odsto proseka, a potro{a~ke elektronike 94 odsto.

Cena komunikacija u Srbiji zna~ajno je jeftinija nego u svim drugim zemqama i iznosi 39 odsto proseka EU. Prva slede}a zemqa je Kipar s cenama na 49 odsto proseka EU, a ostale zemqe su na vi{e od 60 odsto proseka EU. Tro{kovi

komunikacije obuhvataju po{tanske usluge, opremu za telefonirawe i telefaks, kao i usluge telefonirawa i faksa.

Kada je re~ o restoranima i hotelima, Srbija je na 54 odsto evropskog proseka, a od we su jeftinije Makedonija i Albanija, 42 odsto, Bugarska, 45 odsto, ali i Rumunija, s cenama koje su upola jefnitnije od proseka EU. Najskupqa zemqa je [vajcarska, gde su cene 48 odsto vi{e od proseka EU, a me|u skupqima su i zemqe severne Evrope.

Urednik sajta makroekonomija.org Mi ro slav Zdrav ko vi} ukazao je u razgovoru za na{ list na to da nivo cena u Srbiji polako dosti`e evropski prosek, {to nije prihvatqivo, imaju}i u vidu stvarnu razvijenost wene ekonomije. On ka`e da se razlika u standardu najboqe mo`e videti kada se uporedi pad broja zaposlenih u preduzetni~kom sektoru. On je naveo da je, na primer, u Sloveniji, od izbijawa globalne finansijske krize 2008. godine, zaposlenost pala deset odsto, {to je vi{e nego u srpskoj ekonomiji, ali se u toj zemqi broj uposlenih qudi naknadno pove}ao {est do sedam procenata.

Ekonomski analiti~ari ocenili su ju~e da je `ivotni standard stanovni{tva u svim zemqama regiona nizak, a da je u Srbiji boqi jedino od standarda gra|ana u Makedoniji i Bosni i Hercegovini i Albaniji. Ekonomista Go ran Ni ko li} navodi podatke Me|unarodnog monetarnog fonda, po kojima je bruto doma}i proizvod po glavi stanovnika u Srbiji 2010. iznosio 10.380 dolara, u Makedoniji 9.728 dolara, u Bosni 7.782 dolara, u Bugarskoj 12.851 dolara, Ma|arskoj 18.738 dolara, Sloveniji 28.030 dolara, u Crnoj Gori 10.742 dolara, Albaniji 7.453 dolara i Rumuniji 11.860 dolara.

S. Glu {~e vi}

DOK SE ^E KA RAS PLET SPO RA

„Tur bo Li ma~” u Sr bi ji ra di Pro dav ni ce igra ~a ka i opre me za de cu kom pa ni je „Turbo Lima~”, koja posluje u okviru grupe „Adria Design” , u Srbiji jo{ uvek rade. Kako je „Dnevniku” ju~e re~no u sedi{tu „Turbo Lima~a” u Beogradu, za sada nema nikakvih najava da bi radwe u Srbiji mogle biti zatvorene.

Na i me, srp ski bi zni smen Slo bo dan Vu ~i }e vi}, vlasnik „NCA investment grupe„, koja ima 51 odsto hrvatskog preduze}a „Adria Design”, najavio je da }e morati da zatvori 29 prodavnica, koliko u Hrvatskoj ima fir ma „Tur bo Li ma~”.

Ova reakcija vlasnika najve}e srbijanske investicije u Hrvatskoj usledila je posle objave odluke Trgova~kog suda u Zagrebu da privremenom merom Vu~i}evi}u zabrani kori{}ewe marke „turbo lima~„ i jo{ sedam marki koje se prodaju u prodavnicama te firme.

Sud u Zagrebu odluku je doneo na zahtev firme „Magma„ d. o. o. iz Zagreba, dosada{weg poslovnog partnera Vu~i}evi}evoj firmi. U skladu s dogovorom koji su Vu~i}evi} i ve}inski vlasnik „Magme„ Go ran ko Fi `u li} postigli 24. decembra pro{le godine, Vu~i}evi} je za 51 odsto u~e{}a u „Turbo Lima~u„ platio 15 miliona evra i ulo`io jo{ tri miliona evra u dokapitalizaciju firme.

Vu~i}evi} je izjavio da je presuda skandalozna i da }e se `aliti Visokom trgovinskom sudu.

S. G.

MI NI STAR STVO ZDRA VQA TRA @I IZ ME NE ZA KO NA O DU VA NU

Ku ti je ci ga re ta ob le pi ti u`a sa va ju }im sli ka ma Ministarstvo zdravqa Srbije zatra`ilo je od Ministarstva finansija da se izmeni Zakon o duvanu da bi se kutije cigareta oblepile fotografijama sa stra{nim prizorima bolesti koje pu{ewe mo`e izazvati. Tako bi se kod nas u prodaji u dogledno vreme mogle na}i paklice sa zastra{uju}im upozorewima kao i u Americi, koja }e to uvesti naredne godine. Naime, na kutijama cigareta bi}e nalepqene fotografije le{eva pu{a~a, plu}a u fazi metastaze, bolesnih zuba i desni...

Ameri~ka Uprava za hranu i lekove (FDA) objavila je devet novih nalepnica-upozorewa koja na taj na~in prikazuju negativan uticaj duvana na zdravqe. Uz fotografije su uobi~ajeni natpisi o opasnosti od pu{ewa.

Novina je {to }e nova etiketa zauzimati ~itavu gorwu polovinu – na predwoj i zadwoj strani pakovawa cigareta. Upo- ja, a koje su doprinele smawewu zoravaju}i natpisi moraju se po- pu{ewa.

Takve nalepnice ve} postoje u javqivati i u reklamama i ~initi 20 odsto povr{ine oglasa. nekim zemqama i pokazuju izProizvo|a~i civanredne rezulgareta treba da se tate u smawewu tim novinama Na kutijama cigareta broja pu{a~a. prilagode do je– Qudi su ogubi}e nalepqene seni 2012. godine. glali na pisana fotografije Kako je re~eno upozorewa o tome le{eva pu{a~a, u Nacionalnoj koliko je duvan komisiji za pre{tetan po zdraplu}a u fazi venciju pu{ewa metastaze, bolesnih vqe.

Me|utim, pri Ministarslike sa zastrazu ba i de sni... stvu zdravqa, ka{uju}im prizorida se usvoje izmema, koje se ve} nane Zakona o duvalaze na tr`i{tu nu u Srbiji, svi proizvo|a~i du- Kanade i nekoliko ju`noamevana }e biti u obavezi da stave ri~kih zemaqa, dale su rezultaslike upozorewa. Bi}e kori- te – izjavio je Pe tar Bo ro vi} iz {}ene fotografije koje je zva- Nacionalne komisije za prevenni~no odobrila i Evropska uni- ciju pu{ewa.

Pu {i sva ki tre }i U Srbiji tre}ina odraslog stanovni{tva pu{i, dok godi{we od raka plu}a oboli 5.300 osoba, od kojih 90 odsto iskqu~ivo zbog pu{ewa. Svake godine u Srbiji 16.000 osoba umre zbog posledica pu{ewa, ali ohrabruje podatak da se iz godine u godinu broj pu{a~a smawuje.

Po podacima istra`ivawa zdravqa stanovnika od 2000. do 2006. godine, u Srbiji je deset odsto mawe pu{a~a me|u mu{karcima i ~etiri odsto me|u `enama, pa danas u na{oj zemqi pu{i 38 odsto mu{karaca i 30 odsto `ena.

On je naveo da su istra`ivawa u ju`noameri~kim dr`avama pokazala da je pu{ewe najvi{e smaweno me|u mu{kom populacijom, i to zahvaquju}i upozorewima i slikama koje pokazuju da duvanski dim dovodi do impotencije.

Po wegovim re~ima, ukoliko iz me ne Za ko na o du va nu {to pre u|u u proceduru, paklice cigareta sa stravi~nim prizorima mogle bi se na}i na tr`i{tu Srbije u narednu godinu-dve.

S. G.

„Kla sik duo” u „Moj sa la{” da nas Du nav skom par ku is pred Spen sa

De `ur na pe di ja tri ja pro me ni la broj No} n o i vi k end de ` ur stvo pe d i j a t ri j e od po n e deq ka 11. ju la bi }e pre me {te no iz objek ta „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u obje kat „Ru me na~ ka”. No vi broj te le -

fo na de `ur nog pe di ja tra je 021/4879 - 360.

U am bu lan ti u Ru me na~ koj 102, od apri la se na la ze i de `ur ni sto ma to lo zi. Te le fon za do dat ne in for ma -

ci je o sto ma to lo {kom de `ur s tvu je 021/4879 - 301.

Rad nim da ni ma de `ur stvo je od 20 do 7 ~a so va, a vi ked nom i pra zni ci ma 24 sa ta.

I. D.

Kon cert gru pe „Kla sik duo” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Du nav skom par ku, a svi ra}e gi ta ri sta Pe tar Po po vi} i ~e li sta Ro ni Be ra ha.

U slu ~a ju lo {eg vre me na, pro gram se pre me {ta u Mu zej Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35.

Or ga ni za tor Du nav ske sa le tle je udru `e we gra |a na “Art on vils”, a po kro vi teq Naft na in du stri ja Sr bi je. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Novosadska ~etvrtak30.jun2011.

Yun gla u gla vi

A

Ne u s pe l i po k u { aj pri kqu ~ e w a na vo d o v od nas po no vo pod se }a na „sna la `qi vost” po je di na ca ko je, pri `e qi da ostva re svo ju na me ru, ba{ bri ga za mo gu }e po sle di ce i to {to }e dru gi qu di da tr pe ni kri vi ni du `ni. U ovom slu ~a ju, ne ki su osta li bez ru~ ka, ne ki bez tu {i ra wa, ne ki su bi li `ed ni, a svi su bi li ner vo zni i be sni. Jo{ kad su sa zna li da je ne po zna ta per so na uze la pra vo da im ta ko ba ha to u|e u `i vot i pra vi lom…

B. Mar ko vi}

PROMOCIJA U KWI@ARI „VULKAN”

Kwi ga po sve }e na obo le loj de ci Pro mo ci ja kwi ge „O`iq ci od zla ta”, auto ra Igo ra Eri }a, odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”. Igor Eri} pre mi nuo je la ne u 26. go di ni, a ro man je na pi sao u znak se }a wa na pri ja te qe s ko ji ma je le `ao u bol ni ci le ~e }i se od te {ke bo le sti.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko `i vi te u Bu kov cu on d a ste pre ne k i dan ima li ne sre }u da goto vo ceo dan bu de te bez vo de, {to ni je ni ma lo prijat n o. Pri t om, u pi t a w u nije bi la ni ka kva ha va ri ja ve} lu ka vi po ku {aj, za sa da nepo zna te oso be, da se „na di vqa ka” pri kqu ~i na vo do vod nu mre `u, jer eto na ~ i n a da se ma l o pri {tedi.

Me |u tim, de si la se si tu a ci ja da je pri ovoj „ak ci ji” o{te } en do v od n ik vo de i ta ko su u ce lom se lu sla vi ne osta le su ve.

Iz d a v a~ k a ku } a „Al n a r i” sav pri hod od pro da je ove kwi ge upu }u je Udru `e wu ro di te qa de ce obo le le od ma lig nih bo le sti „Zvon ~i ca” a na pro mo ci ji }e go vo ri ti di rek tor ka „Zvon ~i ce” Iri na Ban i Igo ro va maj ka Slo bo dan ka Eri}.

De lo ve iz kwi ge }e ~i ta ti glu mac Qu ba Ta di}.

J. Z.

OD DANAS DO SUBOTE NA TRGU SLOBODE INTERFEST 2011

Kar ne val vi na u sr cu gra da Me |u na rod ni fe sti val vi na In ter Fest 2011 bi }e otvo ren da nas u 18 sa ti na Tr gu slo bo de, a tra ja }e do su bo te.

Svo ja naj bo qa vi na pred sta vi }e oko 100 iz la ga ~a iz Sr bi je, Hr vat ske, Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, Ita li je i [pa ni je, a po se ti o ci }e mo }i da de gu sti ra ju oko 600 vr sta vi na ovih pro iz vo |a ~a.

Di rek tor ka In ter Fe sta Na ta {a Bu di sa vqe vi} is ta kla je da va `no me sto za u zi ma ju vi na ri je iz Sr bi je me |u ko ji ma pre o vla da va ju pro iz vo |a ~i iz Voj vo di ne.

-Qu bi te qi vi na mo gu da do |u na trg i da kao i sva ke go di ne po sim bo li~ noj ce ni de gu sti ra ju

[e stotina vi na pred sta vi }e 100 iz la ga ~a iz Sr bi je, Hr vat ske, Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, Ita li je i [pa ni je.

Ku li nar ski maj sto ri iz Ma |ar ske pri pre mi }e pa~ je, gu{~ je i mno ge dru ge spe ci ja li te te

Ve ~e ras „Fraj le” na stu pa ju

Mo ru na sa mo uspo me na no me so i ikra, ka vi jar, bi li su ve o ma ce we ni na tr pe za ma u mno gim evrop skim ze mqa ma.

Sta ri No vo sa |a ni, obi ~a va li su pred s tav n i c i m a car s kih vla sti u Be ~u, ka da su od wih ne {to tra `i li, da do ne su bu ren c e uso q e n e mo r u n e, kao „di {kre ci ju”, tj. mi to.

Ve} po ~ et k om 20. ve k a mnogi ri ba ri su mo ru nu vi deli sa mo na sli ka ma.

N. C.

|a jem. Osim wi ho vih naj kva li tet ni jih vi na, ko je }e po se ti o ci ima ti pri li ku da pro ba ju, ku li nar ski maj sto ri iz ove ze mqe pri pre mi }e ve li ki broj pa~ jih, gu{~ jih i mno gih dru gih spe ci ja li te ta. Fe sti val }e po se ti ti i vin ski vi te zo vi iz ne ko li ko me |u na rod nih vi te {kih vin skih re do va.

Pr ve ve ~e ri fe sti va la za do bru at mos fe ru po bri nu }e se i `en ski mu zi~ ki kvar tet „Fraj le”, ko ji }e pre mi jer no iz ve sti svo ju dru gu autor sku kom po zi ci ju „[ti kli ce”. Na bi ni po red {ti kle vi so ke sko ro ~e ti ri me tra umet ni ce na stu pa ju u 21.30 sa ti. To kom In ter Fe sta na Tr gu slo bo -

Ju ~e pri pre me u fi ni {u

V remeploV

\or |e Ugqar, gra |a nin No vog Sa da, za tra `io je 30. ju na 1869. do zvo lu od Ma gi stra ta da hva ta ri bu mo ru nu na Du na vu, ka da je ni zak vo do staj, na de lu re ke zva nom „Ma li fok”.

Do zvo lu je do bio pod uslo vom da ceo ulov pro da je na no vo sad skoj pi ja ci. Mo ru na je bi la naj ve }a du nav ska ri ba.

U du `i ni je do sti za la tri do ~e ti ri me tra, a u te `i ni pre la zi la 400 ki lo gra ma. We -

Pi ja ca „Moj sa la{„ odr `a }e se da nas na pla tou is pred Spen sa, od 14 do 20 ~a so va. Po red ra znog po vr }a or gan skog po re kla, na pi ja ci }e bi ti izlo`e ni i ko la ~i, ko zji sir, med i pro iz vo di od me da.

Pe ta po re du pi ja ca u ovoj go di ni odr `a va se pod slo ga nom „Or gan ska po qo pri vre da. Do bra za te be, do bra za pri ro du!”. Ova kve pi ja ce odr `a va }e se sva kog ~e tvrt ka na red na tri me se ca.

I. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

svo je omi qe no pi }e. Ma |ar ska }e ima ti za ni mqiv pro gram, a uz mu zi ku, kva li tet no vi no i hra nu pro vod je za ga ran to vanre kla je Bu di sa vqe vi}.

To kom ova tri da na na ne ko li ko lo ka ci ja bi }e or ga ni zo va ne i de gu sta ci je, ra di o ni ce i pre zen ta ci je na me we ne pra vim po zna va o ci ma i qu bi te qi ma vi na, eno lo zi ma i pro fe si o nal ci ma iz vin ske in du stri je. Kao no vi tet Ma |ar ska }e se pred sta vi ti in te re sant nim ga stro do ga -

de po se ti o ce }e svo jom mu zi kom za ba vi ti i or ke star Alek san dra Du ji na, naj po zna ti ji tam bu ra {ki sa sta vi kao i no vo sad ski `en ski bend „Stu dio Alek tik”.

Ma ni fe sta ci ja }e bi ti otvo re na sva kog da na do po no }i, a ulaz je bes pla tan. Kao i sva ke go di ne qu bi te qi vi na na bla gaj ni In ter Fe sta mo }i }e da ku pe de gu sta ci o ne ~a {e po ce ni od 150 di na ra i va u ~e re ko ji sta ju 100 i 50 di na ra.

N. Radman

DO[LO VREME ZA LETWI RED VO@WE

Od su tra 25 auto bu sa ma we Jav no grad sko sa o bra }a no pred u ze }e „No vi Sad“ od su tra po ~i we da pri me wu je let wi red vo `we u grad skom i pri grad skom sa o bra }a ju. Ta ko }e rad nim da ni ma bi ti an ga `o va no 178 vo zi la, od no sno su bo tom 115 i ne de qom 107- to je 25 vo zi la ma we ne go do sa da, uz na po me nu da }e auto bu si pre la zi ti 42 hi qa de ki lo me ta ra rad nim da ni ma, {to je za 6,5 hi qa da ki lo me ta ra ma we, u od no su na red vo `we ko ji je pri me wi van od 1. mar ta. Ele men ti let weg re da vo `we pri la go |e ni su pro me na ma ko je su, u

pro te klih go di nu da na, za be le `e ne u jav nom pre vo zu u No vom Sa du. Re~ je pre sve ga o pro me na ma na mre `i, sma we wu i po ve }a wu bro ja put ni ka, za tim iz me na ma struk tu re auto bu sa na li ni ja ma, pro me na ma vre me na po lu o br ta i dru gim ko rek ci ja ma, ko je su pro is te kle iz na sto ja wa pred u ze }a da re do ve vo `we uskla di sa zah te vi ma ko ri sni ka uslu ga.

Grad ski pre vo znik pod se }a da }e i to kom pri me ne let weg re da vo `we bi ti na sta vqe no spro vo |e we me ra kon tro li sa nog

pri je ma put ni ka u vo zi la (ulaz na pr va vra ta) i ra ci o nal ni jeg or ga ni zo va wa pre vo za, uz o~u va we kva li te ta pre vo zne uslu ge.

Let wi red vo `we pri me wi va }e se do 1. sep tem bra 2011, a {tam pa no iz da we re da vo `we mo `e ku pi ti na pro daj nim me sti ma GSP-a po ce ni od 30 di na ra.

JGSP No vi Sad na gla {a va da se in for ma ci je o let wem re du vo `we mo gu pro na }i na in ter net stra ni ci pred u ze }a www.gspns.rs, kao i pu tem vap pre zen ta ci je www.gspns.rs/wap.

Q. Na.

Kon ce rt u Mu ze ju Vojvodine Kon cert aku sti ~ar skog ben da „Pr kos drum ski” odr `a }e se ve ~e ras u 20.30 ~a so va u Muze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35.

Gru pa go di na ma ne gu je is kqu ~i vo autor ski mu zi~ ki iz raz na srp skom, fran cu skom i en gle skom je zi ku.

A. Va.

No se ba {ten ski ot pad Akcija odno{ewa ba {ten skog ot pada, kako obave{tavaju iz „^isto}e”, da nas se nastavqa u Ve ter ni ku, a su tra u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u.

Tra vu, li {}e, gra we i ostalo sme }e, gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak30.jun2011.

AK CI JA „PAR KING SER VI SA” I MZ „OMLA DIN SKI PO KRET”

Poklon za decu obolelu od raka Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Par king ser vis“ i Me sna za jed ni ca „Omla din ski po kret“ po klo ni li su ju ~e „Ro di teq skoj ku }i“ u Srem skoj Ka me ni ci ra ~u nar i sto za sto ni te nis. Po klo ni su na me we ni de ci obo le loj od ra ka i ka ko je pri li kom pri mo pre da je re ~e no, `e qa da ro da va ca je ste da obo le li ma li {a ni uz po mo} kom pju te ra i sto no te ni ser skog sto la skra te vre me ko je pro vo de u toj usta no vi to kom le ~e wa.

Ovim ge stom „Par king ser vis“ `e li da skre ne pa `wu na pro ble me ko ji se ja vqa ju to kom le ~e wa de ce obo le le od kan ce ra i da po zo ve dru ge kom pa ni je i pred u ze }a da po mog nu na sli ~an na ~in. Iz la ze }i u su sret po tre ba ma i zah te vi ma gra da, po seb no ka da su u pi ta wu de ca i wi ho vi pro ble mi, pred u ze }e na sta vqa da spro vo di svoj pro gram dru {tve ne od go vor no sti, is tak nu to je ju ~e u „Ro di teq skoj ku }i”.

Z. Ml.

RA DI O NI CE „NO VO SAD SKOG DE^ JEG LE TA”

O recikla`i kroz igru i pri~u [ta zna ~i ku po va ti ze le no i ka ko naj e fi ka sni je ne {to ku pi ti di sku to va la su de ca ju ~e na ra di o ni ci „[ta zna ~i ku po va ti ze le no”, ko ja je odr `a na u Edu ca -

tion As so ci a tion. Kroz krat ke fil mo ve, raz go vor sa de com i pri ~e u bo jan ka ma edu ka to ri ove ra di o ni ce, na na ~in pri la go |en de ci, ob ja sni li su im

„DNEV NIK” I „STI LOS” DA RU JU KWI GE

„Posledice qubavi” Iz da va~ ka ku }a „Sti los” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” u na red nom pe ri o du da ri va }e sva kog rad nog da na na {im ~i ta o ci ma po dve kwi ge. Da nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Po sle di ce qu ba vi” auto ra Sulejmana Adonija. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „Sti los” u Je vrej skoj uli ci 28, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Usa mqe ni imi grant Na ser na uli ca ma sa u dij skog gra da Xe de pri mo ran je da oba vqa po ni `a -

va ju }i po sao i od bi ja udva ra wa bo ga tih na sr tqi va ca. Oko we ga se od i gra va cr no-be li film `e ne pre kri ve ne cr nim aba ja ma i mu {kar ci u be lim tu ni ka ma mi mo i la ze se ne ~uj no i bez su vi {nih po kre ta. Jav na smak nu }a, ho mo sek su al ne sklo no sti i `i vot u ne pre sta nom stra hu od ver ske po li ci je ~i ne at mos fe ru jo{ na pe ti jom. Ali, jed na neo ~e ki va na po ru ka i par ru `i ~a stih ci pe li ca is pod cr ne aba je une }e u Na se rov svet mno {tvo bo ja. Mo `e li pro na }i put u sve tu gde su emo ci je do pu {te ne sa mo ma lo broj ni ma, i ko ja je ce na za to?

A. L.

Fo to: S. [u {we vi}

Fo to: S. Mi le ti}

Stoji{, a ide{ No vi Sad sve vi {e pra ti svet {to se ti ~e no vih pre vo znih sred sta va. Po red naj no vi jih auto mo bi la i mo to ci ka la u gra du se mo `e vi de ti i par “se gve ja” ko ji su {e ta we u~i ni li bes po treb nim. Od kad je sti glo sun ~a no vre me, vi {e je i qu di na po qu ta ko da je vo `wa ovom „dvo ko li com„ sa da pra va u`i van ci ja. Ipak, mo `da bi tre ba lo vi {e da ko ri sti mo bi ci kle, ili ro le re, jer slu `e i kao do bar tre ning.

G. ^.

sa mi osmi sle, a ne ka da im mi po mog ne mo da do |u do ide je - re kao je A}i mo vi}. U ovom objek tu de cu o~e ku ju jo{ dve ra di o ni ce, ko ji ma }e se ov de za vr {i ti „No vo sad sko de~ je le to”.

N. R.

Rent-a-bajk na pragu No vi Sad po stao je pr vi grad u Sr bi ji sa or ga ni zo va nom mre `om ren ti ra wa grad skih bi ci ka la i to na pet lo ka ci ja, kod @e le zni~ ke sta ni ce, Srp skog na rod nog po zo ri {ta, u Kam pu su, kod Spen sa i na

se 20 di na ra za sat i 100 di na ra dnev no. Po red to ga, ko ri sni ci „rent-a-baj ka” mo ra }e da na pra ve i ~ip kar ti cu po mo }u ko je }e ima ti pri stup svim lo ka ci ja ma za iz najm qi va we i bi ti od go vor ni za

Bi ci kli }e bi ti kod @e le zni~ ke sta ni ce, Spen sa, Srp skog na rod nog po zo ri {ta, u Kam pu su i na [tran du. Na ras po la ga wu 125 bi ci ka la od 8 do 20 ~a so va, a pla }a }e se 20 di na ra za sat i 100 di na ra dnev no. Ko ri sni ci }e mo ra ti da na pra ve ~ip kar ti cu ko ja ko {ta 500 di na ra [tran du. No vo sa |a ni ma }e za po ~e tak bi ti na ras po la ga wu 125 bi ci ka la od 8 do 20 ~a so va, a pla }a }e

pre u zet bi cikl, a ko ja ko {ta 500 di na ra. No ve bi ci kle gra |a ni ma su pred sta vi li gra do na ~el nik

Ru`dijeva „^arobnica iz Firence” re Köz, go spe Cr no o ke, ve li ke le po ti ce za ko ju se ve ro va lo da po se du je mo }i ma |i ja wa i ~a rob wa {tva, i ko ju je pr vo za ro bio uz be~ ki voj sko vo |a, a za tim per sij ski {ah, da bi na kra ju po sta la qu bav ni ca iz ve snog Ar ga li je, fi ren tin skog pla }e ni ka, za po ved ni ka voj ske osman skog sul ta na. ^a rob ni ca iz Fi ren ce pri ~a je o `e ni ko ja po ku {a va da upra vqa sop stve nom sud bi nom u mu {kom sve tu. Ali, da li je Mo go ro va pri ~a isti ni ta? I ako je ste, {ta se de si lo sa iz gu bqe nom prin ce zom? A ako je on la `ov, da li mo ra umre ti? Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

zna ju ne ke osnov ne poj mo ve o re ci kla `i i eko lo gi ji, ali da zna we ko je sti ~u u {ko li ni je do voq no.

- Osno ve ko je su po ne li iz {ko li tre ba upot pu ni ti. Kroz

PO ^ET KOM JU LA GRAD SKI BI CI KLI NA IZ NAJM QI VA WE

„DNEV NIK” I „AL NA RI” PO KLA WA JU

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na”^a rob ni ca iz Fi ren ce„ Salmana Ru`dija, u iz da wu „Al na ri ja“.

Vi so ki, `u to ko si mla di evrop ski put nik ko ji se be na zi va Mo gor del Amo re, mo gul qu ba vi, pri sti `e na dvor pra vog ve li kog mo gu la, ca ra Ak ba ra, s pri ~om ko ja po ~i we da op se da ~i ta vu car sku pre sto ni cu. Stra nac tvr di da je de te iz gu bqe ne mo gul ske prin ce ze, naj mla |e se stre Ak ba ro vog de de Ba bu ra: Qa -

ove ra di o ni ce na za ni mqiv na ~in de ca sa zna ju no ve in for ma ci je, a mi ih po kre }e mo da kroz ma {tu do |u do ne kih ide ja o re ci kla `i. Naj vi {e su za in te re so va ni za iz ra du pred me ta od ra znih ma te ri ja la, ko je oni ne ka da

O u{te di ener gi je

„Kwiga o stricu” „Kwi ga o stri cu„ auto ra Dobri vo ja Sazdi }a. Na g ra | e n i ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

A. J.

osnov ne poj mo ve re ci kla `e i ku po vi ne zdra vih na mir ni ca.

Iz ra dom dvor ca od kar to na i te tra pa ka po ka za li su im i ka ko da re ci kli ra ju.

Edu k a t or ove ra d i o n i c e Igor A}imovi} is ti ~e da de ca

Ra di o ni ca „Ar gu men ti za o~u va we `i vot ne sre di ne”, ko ja se or ga ni zu je u okvi ru „No vo sad skog de~ jeg le ta”, odr `a }e se da nas od 10 do 13 sa ti u Edu ca tion As so ci a tion, Bu le var ca ra La za ra 44. De ca od osam do 12 go di na u~i }e o o~u va wu `i vot ne sre di ne i u{te di ener gi je. Od 10 do 13 sa ti je ra di o ni ca „Lets play in En glish„ u De~ joj fan ta zi ji, Uli ca ca ra Du {a na 18. Ma li {a ni od ~e ti ri do de vet go di na ra znim li kov nim teh ni ka ma iz ra |i va }e vo }e i po vr }e, a na en gle skom je zi ku raz go va ra }e o zdra voj is hra ni.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak. Da nas po kla wa mo de lo

dnevnik

c m y

8

Fo to: S. [u {we vi}

^ITAOCI PI[U SMS

Igor Pavli~i}, di rek tor „Par king ser vi sa” Ivan Ferko i di rek tor ka „Grad skog ze le ni la”, Nata{a Ra{eta, a pr vi su ih pro vo za li ~la no vi bi ci kli sr ti~ kog klu ba „No vi Sad”. Ka ko je na ja vqe no iz najm qi va we bi tre ba lo da po~ ne od ju la.

- Ne kad se ov de vo zi lo mno go vi {e bi ci ka la, to je bio deo kul tur nog na sle |a, me |u tim s rat nim go di na ma i po ve }a wem bro ja sta nov ni ka i ur ba ni za ci jom, upo tre ba ovog vi da tran spor ta je za mr la.

Ima mno go raz lo ga za {to je va `no da qu di vi {e vo ze bi ci kle, od zdrav stve nih i eko lo {kih pa do sa o bra }aj nih pro ble ma ko je ima mo i ko je je te {ko re {i ti, ako ne ma mo raz ne vi do ve pre vo za- is ta kao je Pa vli ~i}.

Rent-a-bajk je deo pro jek ta „NS bajk” ko ji je po kre nut to kom kam pa we Gra da, „Vra ti mo No vi Sad bi ci kli sti ma”, a ~i ji je osnov ni ciq bio da se uti ~e na sma we we sa o bra }aj nih gu `vi.

Ka ko je Pa vli ~i} na ja vio, u sklo pu ove ak ci je, do kra ja go di ne ulo `i }e se no vac i u iz grad wu no vih bi ci kli sti~ kih sta za, kao i 43 mi li o na di na ra u re kon struk ci ju po sto je }ih. Za iz gled punk to va za iz najm qi va we za slu `no je „Grad sko ze le ni lo”, te se ve} ra di na dve lo ka ci je, kod [tran da i Spen sa. Po sta vqa ju se krov ne kon struk ci je ko je }e bi ti no sa ~i ze le ni la, sa 15 pu za vi ca br {qe na i te pih tra va od oko 450 me ta ra kva drat nih.

D. Ba ji}

065/47-66-452

Zapre`na kola u srcu grada Po za ko nu, za pre `na ko la ne bi sme la da ula ze u grad, {to zna ~i da po li ci ja ili ko mu nal na, ko ja god, ne ra di svoj deo po sla. Pa kad je ve} ta ko, on da ba rem po ku pi te mi nu li rad ko ji ko wi osta vqa ju za so bom ili nek vla sni ci istih to ura de, ova ko uli ca smr di na iz met, a Srp ska Ati na ne li ~i na grad, ve} na se lo !

065/2204... * * * Na Tr gu ne zna nog ju na ka je stvar no ni kao ka fi} sa ba {tom ko ja je ulep {a la taj deo gra da.

Ba {ta je is pod rin glo va ko ji ni je po se ~en, a pe {a ci ma je osta vqe no dva me tra za pro laz.

Ina ~e, u ba {ti se de sve kom {i je i u`i va ju. Ko ne ve ru je nek pro ve ri.

064/6146... * * * Ko pro jek tu je park li man ski?

Iz uli ce Na rod nog fron ta i [ek spi ro ve iz duv ni ga so vi ula ze do po lo vi ne par ka. Ko za li va sad ni ce u par ku, na pro fi lu dva me tra pe ska? No vi Sad ze le ni grad s naj ma we ze le ni la.

064/2859... * * * Mo `e{ bi ti su per di rek tor, stru~ wak, sme ni }e te ako ni si ~lan par ti je. To je pri pre ma za ~e ru pa we fir me u ko rist par ti je. Fuj par to kra ti ja! Do sta mi je vas !

064/2466...

* * * „Dnev nik” na RTV u 17 sa ti.

Vi dim Mir ka, do {o iz DIN-a.

Uz di `e Vla du do ne be sa, a kod me ne mu ka u sto ma ku. Za wim [u ta no vac iz Oha ja, a ja po ~eo da po vra }am. U fi ni {u, kao sva ki dan, Bo jan. E tad mi pa de mrak na o~i i re ~i...

063/1449... * * * Jo{ uvek ne ma kan ce la ri je AP Voj vo di ne u Bri se lu. Ne po sto ji re~ ko ja bi ade kvat no opi sa la ovu dr skost MIP-a ili Vla de, sve jed no. Od pred sed ni ka vla de Voj vo di ne o~e ku je mo kon kre tan i ta ~an od go vor po ovom pi ta wu, uz tra `e we od go vor nost za ovu ne vi |e wu dr kost i bez o bra zluk bez ob zi ra o ko me je re~.

063/524... * * * Da li ne ko ima u na {em le pom No vom Sa du nad le `an od vla sti da pro ve ri zgra du u ]ir pa no voj 39? To je na{ cen tar, Mi le va.

060/6993... * * * Ka `e ko men ta tor po sle jo{ jed ne po be de na {ih va ter po li sta da nam oni ve} go di na ma naj vi {e da ju... Da, ba{ oni ko ji od nas (~i taj te dr `a ve) naj ma we do bi ja ju.... Ko li ko sam po no sna na wih, to li ko me je sra mo ta zbog ta kvog od no sa pre ma tim div nim mom ci ma. Po zdrav, No vo sa |an ka!

064/1296...

* * * Sla `em se! Ru ko vod stvo „Ze le ni la”bo qe da po kvar to vi ma ~i sti sta ze par kin ga i ze le ne po vr {i ne ko je se me se ci ma ku pa ju u

opa lom li {}u i slo mqe nim gra na ma, ne go {to se za ba vqa po [tran du, a svoj po sao za po sta vqa ju! A va {a ri {te, ne u kus i ki ~e raj do vu ~e ni su i na Trg slo bo de i po uli ca ma gra da. Zar te ma ni fe sta ci je, svir ke i cir kus ne mo gu bi ti na Spen su ili po igra li {ti ma?

062/1296...

* * * Shva tio sam da su Fej sbuk, kao i mno ge dru ge in ter net stra ni ce, pre pu ne po nu da sa sli ka ma za „kva li te ne” tor te, sla no i slat ko... sa mo zo vi te na mo bil ni taj i taj... [ta je tu sa sa ni tar nim, po re skim i sli~ nim nad zo ri ma? Ili sa fa mo znim Ha sa pom? Zar dr `a va ne tre ba uki da wem tog tr `i {ta da za {ti ti po tro {a ~e od tro va wa? Qu di ko ji le gal no po slu ju, pla }a ju po re ze i pri me wu ju stan dar de mo ra ju da po {tu ju za ko ne, a svi oni ko ji me se kod ku }e i na pla }u ju svo je fa mo zne neo po re zo va ne i ne kon tro li sa ne pro iz vo de - ne mo ra ju! Do kle?

063/7747... * * * SUP u Kra qa Pe tra pr vog, 8 sa ti uve ~e. Tre ba da pre u zmem sa o bra }aj nu do zvo lu. Ne mo `e bez bro ja. Tra `im broj. Bro je va ne ma, a ne ma ni stra na ka. Rad no vre me te ~e. Do |i te uju tro u 7. Znam od pre, pa po ra nim. U 5 uju tro 200 qu di is pred me ne. U 8 do bi jem broj za po pod ne. Ka `e slu `be nik da do |em u 2. Ako pro ma {im ter min broj ne va `i. Do |em u 2, ra de dva {al te ra, do 6 uve ~e pro |e ukup no 50 stra na ka na oba {al te ra za je do.

Pa u ze na rav no oba ve zne. Sko ro je 7 uve ~e i ja ko na~ no do bi jam sa o bra }aj nu. 3 sa ta ~e ka wa za broj i 5 sa ti za pre u zi ma we. @a lo sno i sra mot no.

065/6383...

~etvrtak30.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

NOVE IDEJE POSTA]E UBRZO TURISTI^KA STVARNOST

Posetiocima „Egzita” grad na dlanu Raz voj na ban ka Voj vo di ne i Fon da ci ja „The State of Exit” ju ~e su do de li le de set gran to va od po 1.000 evra za naj bo qe pred u zet ni~ ke ide je, ko je do pri no se tu ri sti~ koj po nu di a bi }e re a li zo va ne u to ku fe sti va la „Eg zit”. Na kon kurs, ko ji je tra jao od 30. ma ja do 15. ju na pri sti glo je 45 pro je ka ta.

Ne boj {a \or |e vi} do bio je na gra du za svo ju ide ju „Ci klo tu ri zam”, ve ru ju }i da je naj bo qi na ~in da se upo zna rav ni ~ar ski

grad po mo }u bi ci kla. Tu ri sti ko ji bu du po se ti li No vi Sad za vre me „Eg zit” - a ima }e uvid u naj bo qe ugo sti teq ske po nu de za hva qu ju }i bro {u ri Iva ne ]u ru vi je. Pro je kat, ko ji }e na naj bo qi na ~in pri ka za ti kul tur no - isto rij sku ba {ti nu 18. ve ka, pod na zi vom „Skri ve na bla ga Pe tro va ra di na”, ide ja je Vi {we Ki si}. Na gra du je osvo jio i Sr |an Da ki} za apli ka ci ju za mo bil ni te le fon, uz po mo} ko je mo gu da se sa zna ju ce ne svih uslu ga. Mi le na Po po vi} je osvo ji la na gra du za

pro je kat „Re di zajn park”. Ka ko bi se lak {e sna {li po gra du tu ri sti }e mo }i da ko ri ste ma pe gra da Qi qa ne Po pa di}. Ho stel sku uslu gu osmi slio je @ar ko @iv ko vi}. Za hva qu ju }i ide ji Bo ri sa Ra di voj ko va tu ri sti }e ima ti pri li ku da sa zna ju ne {to vi {e o isto rij skim li~ no sti ma ko je su `i ve le u No vom Sa du. Je le na [a ki} je osmi sli la ho da ju }i in fo cen tar, a Igor Mar kov edu ka tiv nu igru uz ko ju obe }a va do bru za ba vu u kam pu.

I.D. Fo to: S. Mi le ti}

GRADONA^ELNIK SMATRA DA JE PONA[AWE „VODOVODA” U SPORU SA „EGZITOM” NEDOPUSTIVO

Pavli~i}: Divqa deponija mo`e, kamp ne mo`e?

Dan na kon {to je „Vo do vod i ka na li za ci ja” sa op {ti lo da ne }e da ti sa gla snost za iz grad wu Eg zi to vog kam pa na iz vo ri {tu Pe tro va ra din ska ada, si tu a ci ja se ni je bit no iz me ni la, osim {to se u iz na la `e we re {e wa ukqu ~io i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. U „Vo do vo du” ni su `e le li do dat no da ko men ta ri {u svo ju od lu ku, osta ju }i pri svom sta vu, dok iz Eg zi ta uve ra va ju da }e kam pa si gur no bi ti, na Pe tro va ra din skoj adi, ili na ne kom dru gom me stu. Pa vli ~i} ka `e da za sa da ne ma od go vor na ovu slo `e nu si tu a ci ju, ali da }e, ako „Vo do vod” osta ne pri svom sta vu, grad pro na }i al ter na tiv nu lo ka ci ju za Eg zi tov kamp.

- Pret hod ne dve go di ne kamp je bio na Tran xa men tu, gde je Grad po sre do vao i mo lio Voj sku Sr bi je da iza |e u su sret.

Po sto ji dug Eg zi ta pre ma Voj sci i zbog to ga je pro blem da kamp bu de na Tran xa men tu. Lo ka ci ja kod Du nav ca sli~ na je [tran du, ta mo ima mo i di vqu pla `u i de po ni ju sme }a i ~i ta vo na se qe Du na vac na iz vo ri {tu vo de, me |u tim pro ble mi se uvek po ja vqu ju ka da kamp tre ba ta mo da se sme sti. Od lu -

Opet zaplet zbog Petrovaradinske ade

Fo to: R. Ha yi}

„Vo do vod” nad le `an za stru~ na pi ta wa, ali tu stva ri mo ra ju da bu du ja sne, da ne va `e raz li ~i ti ar {i ni. Ako „Vo do vod” osta ne pri sta vu da ne da sa gla snost za Pe tro va ra din sku adu , grad }e pro na }i al ter na tiv nu lo ka ci ju za kamp. Tran ya ment mo `e mo da re {i mo za ovo krat ko vre me ku pre pu {tam „Vo do vo du”, ko jem je po ve re no upra vqa we iz vo ri {ti ma vo de, ali mo ra ju bi ti od go vor ni i ne sme ju nas

Eko-park u planu Na pi ta we u {ta je ulo `e no 30 mi li o na di na ra ko je je grad 2009. iz dvo jio za ure |e we Pe tro va ra din ske ade u svo je vr sni ekopark, Pa vli ~i} je od go vo rio da da se kon kret ni po da ci na la ze u pro gra mi ma po slo va wa jav nih pred u ze }a, kroz ko je je no vac i pla si ran.

- Plan je bio da ure di mo pro stor, da na pra vi mo park, do ve de mo in fra struk tu ru, to a le te, i da na za ko nit na ~in ure di mo pla `u ko ja se de ce ni ja ma ko ri sti. Osve tli ti pro stor, na pra vi ti to a le te i tu {e ve, {to 2009. ni je bi lo mo gu }e zbog vi so kog vo do sta ja Du na va. Grad ima sa gla snost „Vo da Voj vo di ne” i „Voj vo di na {u ma”, ali od ta da ni smo ima li nov ca za ceo po sao, jer 30 mi li o na je sa mo po ~et na su ma. Ure |en je pro stor za ka na li za ci ju i da je na to me naj vi {e ra |e no: da se na pra vi mo bil na i at mos fer ska ka na li za ci ja i da se ogra di iz vo ri {te – iz ja vio je Pa vli ~i}.

„Egzit”: Spremni da budu brzi - Mi ima mo pro je kat ko ji ne ugro `a va iz vo ri {te i ni je nam ja sno za {to „Vo do vod” sa da od bi ja da iz da sa gla snost. Pe tro va ra din ska ada, kao lo ka ci ja, bit na nam je zbog bli zi ne gra da.

Mno go va `ni je od bu du }eg me sta kam pa je da smo sprem ni da ga po dig ne mo ~im se stek nu uslo vi i da }e po se ti o ci Eg zi ta ima ti kamp – iz ja vio je za „Dnev nik” Raj ko Bo `i} iz Eg zi ta.

do vo di ti u si tu a ci ju da sva ke go di ne iz da ju raz li ~i ta sa op {te wa. Ako su 2009. da li sa gla snost, a sa da je ne da ju, mo ra po sto ja ti raz log za ta ko ne {to - iz ja vio je Pa vli ~i}.

Za pi tao je: ako kamp ne mo `e da se po sta vi na Pe tro va ra din skoj adi, ka ko ta mo mo gu da se na la ze di vqa de po ni ja i ku pa li {te, da se pro na la ze bom be i da je sve ne u re |e no. Pro blem je svo ji na nad ze mqi {tem, ko je je u pro ce su kon ver zi je, i za sa da su ta mo je di ni ko ri sni ci „Vo de Voj vo di ne” i „Voj vo di na {u me”, dok Grad sa mo ima bu na re na ze mqi {tu ko je ni je we go vo.

- Grad o~e ku je da „Vo do vod” na |e re {e we i da iza |e sa ja snim sta vom da li ta mo ne {to mo `e da bu de, ili ne. Ako ne mo `e, on da ta mo ni {ta ne mo `e da bu de, a ne da jed ni mo gu da gra de, a dru gi ne i da se to de {a va de set da na pred naj zna ~aj ni ji fe sti val u gra du i da sva ke go di ne ima mo isti pro blem. Ako na Pe tro va ra din skoj adi tre ba da se ru {e ne ki objek ti, ako tre ba na se qe da se

VESTI

Na Telepu tribina SRS

Promocija info karata

Tri bi nu „Pi taj te nas..” or ga ni zu je da nas Srp ska ra di kal na stran ka u pro sto ri ja ma MZ „Ju `ni Te lep” u Ja no {i ko voj 1a u 18 ~a so va i u MZ „Adi ce” Si me [o la je 2.

Na tri bi ni }e go vo ri ti pred sed nik Grad skog od bo ra SRS-a \u ra| Jak {i}, pot pred sed nik od bo ra SRS Sne `a na Mu {ic ki, se kre tar La zar Ka we ri} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da.

A. L.

Pro mo ci ja in fo ka ra ta bren do va i do ba ra No vog Sa da, Srem skih Kar lo va ca, Fru {ke go re, Voj vo di ne i Sr bi je odr `a }e se da nas u 12 ~a so va, u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca Rad ni~ ka 20a. Autor ovih ka ra ta je sa vet nik Ge o graf kog in sti tu ta SA NU „Jo van Cvi ji}” Vo ji slav D. De vi}.

A. J.

Koncert u Crnoj ku}i

SPO: Besplatna pravna pomo}

Kon cert im pro vi zo va ne mu zi ke sa sta va „S8 Im prov Ko lek tiv” iz Se ge di na i „Mno @i zvuk” iz No vog Sa da od`a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13.

Ula zni ce ko {ta ju 150 di na ra.

G. ^.

Ak ci ju pru `a wa bes plat ne prav ne po mo }i gra |a ni ma Srp ski po kret ob no ve or ga ni zu je da nas od 18 do 21 ~as u pro sto ri ja ma te stran ke u Rad ni~ koj uli ci 20. Ova vr sta po mo }i pred sta vqa }e usta qe nu prak su ko ju }e prav ni ci SPO pru `a ti sva kog po ne deq ka i ~e tvrt ka u na ve de nom ter mi nu. A. L.

ise qa va, on da mo ra mo ima ti je din stven stav i da zna mo da se tu vi {e ne sme ni {ta ra di ti, i ako se sme, pod ko jim uslo vi ma se mo `e ra di ti. Ka da smo ima li pro blem s na se qem Du na vac, „Vo do vod” je zva ni~ no re ka da po sto ji mo gu} nost mo bil ne ka na li za ci je, ko ja bi se ta mo na pra vi la, a ta mo sad po sto je sep ti~ ke ja me. Ka ko mo gu da po sto je sep ti~ ke ja me, a ne mo `e kamp? - upi tao je Pa vli ~i}.

Za we ga je ne sla ga we u sta vo vi ma iz me |u Gra da i „Vo do vo da” naj ve }i pro blem u ovom slu ~a ju. Uka zao je da je „Vo do vod” nad le `an za stru~ na pi ta wa, ali da tu sva ri mo ra ju da bu du ja sne, i da ne va `e raz li ~i ti ar {i ni, a kao pri mer je na veo iz grad wu zgra de Rek to ra ta u zo ni iz vo ri {ta [trand, gde po sto ji jo{ ne ko li ko obje ka ta, a da to iz vo ri {te ne ra di ve} dve go di ne, jer je za ga |e no.

- Po sla }u „Vo do vo du” zva ni ~an do pis i upo zo ri }u ih da je ta kvo po na {a we ne do pu sti vo i da ne sme da se do ga |a ta kvo neo d go vor no po na {a we, kao i da mo ra mo da ima mo ja san stav i sli ~an od nos pre ma pro ble mi ma. „Vo do vod” je ste dao pri vre me nu sa gla snost 2009. {to zna ~i da ne {to mo `e da se ra di pod od re |e nim uslo vi ma. Ne vi dim {ta se pro me ni lo od ta da, to je spor no. I Eg zit tre ba da vo di ra ~u na ka ko se po na {a i ne sme ni ko ni {ta da ra di {to mo `e da do ve de u pi ta we iz vo ri {te vo de – za kqu ~io je Pa vli ~i}.

- Uko li ko ne bu de mo gu }a po sto je }a lo ka ci ja, Tran xa ment mo `e mo da re {i mo za ovo krat ko vre me, ali ni smo traj no re {i li pi ta we kam pa. Ni je nor mal no da ne ma mo ni je dan kamp u gra du. Po sto ji kamp na Ri bar cu, ali tu Grad ni je vla snik ze mqi {ta. Lo {e je da ima mo tu ri ste ko ji su ku pi li kar te, do }i }e, a da mi ne ma mo kamp za wih. Raz ma tra mo lo ka ci ju na {pi cu kod uli va ka na la u Du nav. Ipak, Tran xa ment je naj re al ni ji, mo ra se po sti }i do go vor s Voj skom, i grad }e tu po mo }i – na veo je Pa vli ~i}.

S. Krsti}

Kako postati Nole Ot ka ko su pre ne ko li ko go di na na {e te ni ser ke i te ni se ri kre nu li da re |a ju uspe he, u na {oj ze mqi, te nis je sve po pu lar ni ji.

De voj ~i ce i de ~a ci sve vi {e u igru no se te ni ski re ket i lop t i c e, ume s to ne k a d a {wih lop ta za fud bal ili

ko {ar ku, ma {ta ju }i ka ko }e i oni jed nog da na po sta ti No vak \o ko vi} ili Ana Iva no vi}. Ka ko su jo{ pre mla di i ne m a j u do v oq n o is k u s tva i zna wa za pra vi Vimbldon, ova tri mom ka su na par kin gu na pra vi li svoj.

G. ^.

POMO] DARJI KOSTI]

Humanitarni teniski turnir Hu ma ni tar na ak ci ja u vi du te ni skog tur ni ra i ~a so va te ni sa za pri ku pqa we nov ca za ope ra ci ju Dar je Ko sti}, odr `a }e se u su bo tu, od 14 do 19 ~a so va, u te ni skom klu bu „No vi Sad 2002”, Uli ca No vo sad skog saj ma 62. Naj pre }e se odr `a ti tur nir u miks du blo vi ma, gde ko ti za ci ja iz no si 500 di na ra, a po bed ni ke o~e ku ju na gra de. Pa ra lel no }e bi ti or ga ni zo va na

{ko la te ni sa, a ~as ko {ta 300 di na ra, dok }e od 16 ~a so va za in te re so va ni mo }i da igra ju sa mla dom te ni skom zve zdom Ne ve nom So ko vi}, uz u~e {}e od 300 di na ra. Sav no vac bi }e do ni ran za ope ra ci ju bu bre ga ko ja je neo p hod na Ko sti }e voj. Svi za in te re so va ni mo gu se pri ja vi ti na bro j e ve te l e f o n a 060/566-55-77 i 063/101-102-4.

A. J.

Izlo`ba Aleksandre Uro{evi} Otva ra we di plom ske iz lo `be Alek san dre Uro {e vi} iz umet ni~ ke di sci pli ne no vi li kov ni me di ji na te mu „Omi qe ni ka nal” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u art kli ni ci „[ok ga le ri ja”, Uli ca Gr~ ko {kol ska 5. Men tor ra da je mr Dra gan @i van ~e vi}, a iz lo `ba se mo `e po gle da ti do 2. ju la.

A. Va.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Bla go ja Pa ro vi }a 9, 9A, 9B, Bo {ka Bu he 2, 6,10A, 10B, Bu le var ca ra La za ra od 9 do 21, Uli ca Na rod nog fron ta 10/12; od 8.30 do10.30 sa ti Al ber ta To me 4, Bu le var oslo bo |e wa od 109 do 117, Di mi tri ja Tu co vi }a 10 i12, Mak si ma Gor kog 2ABC; od 9 do 11.30 sa ti We go {e va 9, 11, 13 i 32; od 9 do 12 sa ti Ak sen ti ja Mak si mo vi }a, Bo `e Ku zma no vi }a od 11 do 29, Omla din skih rad nih ak ci ja od 1 do 29 i od 2 do 34, Pa je Ra do sa vqe vi }a od 2 do 36; od 10 do 11.30 sa ti Bu le var ca ra La za ra 3 i 5, Ili je dr \u ri ~i }a od 4 do kra ja, Ka drov ska {ko la za fi zi~ ku kul tu ru, Si me dr Mi lo {e vi }a, Sport ski cen tar -uprav na zgra da, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, Va se dr Sa vi }a, Vla di mi ra Pe ri }a Val te r a, JP „In f or m a t i k a”,

FTN, Stu d ent s ki cen t ar APART ho tel, stu dent ski re storn 3; od 10 do 13 sa ti vi kend na se qe Ka me war i deo na se qa Adi ce, od Ve ter ni~ ke uli ce ka [qun ka ri. Be o ~in: od 7.30 do 11.30 sa ti Du nav na se qe, pred u ze }a Efekt, El kond i {qun ka ra Fe ro in ter. ^e re vi}: od 7.30 do 11.30 sa ti deo na se qa na ula zu u ^e re vi}; od 11.45 do 14 sa ti ce lo na s e q e, bez vi k end na s e q a.

Bu ko vac: od 8 do 11.30 sa ti deo vi kend na se qa Ve zi rac. Ki sa~: od 9 do 12 sa ti Ma sa ri ko va od 141 do 177 i od 134 do 168, Uli ca 13. ok to bra od bro ja 13 i 32/A do kra ja. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ka ra{, od ne ka da {weg ho te la pre ma Srem skim Kar lov ci ma i deo vi kend na se qa Ka ra{ oko vi le Stan ko vi} i vi kend na se qe Ti di ja.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak30.jun2011.

БРАНКА ЧУЧИЛОВИЋ ЗАВРШАВА ФАКУЛТЕТ УПРКОС ИНВАЛИДИТЕТУ И НЕМАШТИНИ

Са осмехом се изборила за свој живот АПАТИН: У Друштву за дечију и церебралну парализу из Апатина су поносни на првог дипломца из својих редова Бранку Чучиловић из Пригревице која је упркос инвалидитету успела да заврши средњу Грађевинску школу у Апатину, дође до Педагошког факултета у Сомбору, и оствари свој сан да дипломира у року, са добрим оценама. Преостао јој је један испит и одбрана дипломског али и то ће обавити до октобра ове године, а тада ће за њу наступити нови живот. Бранка је пре 23 године рођена у Глини, у Хрватској као и њен

нико у породици не ради, родитељи ухвате неки сезонски посао, а њој је још теже јер је инвалид, отежано хода јер је још приликом рођења истегнута тетива на левој нози. И поред свих недаћа које су их снашле, родитељи су настојали да Бранки олакшају живот. Прву операцију тетива због којих јој је било потпуно угрожено кретање на левој и десној нози је имала у шестој години. Други пут је имала операцију само на левој нози која је краћа за цантиметар када је похађала пети разред основне школе.

Бранка Чучиловић

против болести и поручује: “Када си болестан, не треба да се затвориш у кућу. Идеш напред, нађеш задовољства у свакодневним ситницама, дружењу, читању, радионицама за инвалидну децу,

Новац за школарину на првој години обезбедила ми је једна београдска фирма која се јавила након написа у новинама, а било је и других који су помогли. Желела сам да упишем смер разредне наставе за децу са посебним потребама али то ми није успело јер нисам у могућности да се бавим спортским вежбама које су тражили. Сада завршавам Педагошки факултет, за школског библиотекара. Прву годину сам уписала као самофинансирајући студент, а да бих оправдала поверење оних који су ме подржали у року сам положила све испите и већ на другој години упала сам на буџетско финансирање. Општина Апатин ми је такође доделила стипендију и плаћала превоз до Сомбора - каже Бранка и додаје да јој је Центар за социјални омогућио да се пристојно опреми за апсолвентско вече.

- Надам се да ће добрих људи увек бити за оболелу децу као што је било за мене. Верујем да

Када си болестан, не треба да се затвориш у кућу. Идеш напред, нађеш задовољства у свакодневним ситницама, дружењу, читању, спорту, поручује ова храбра девојка, која се ретко виђа без осмеха на лицу старији брат, који како каже није ишао даље у школу, јер су за њега ратна догађања и избеглиштво били претешко бреме. Млађи брат је завршио аутомеханичарки занат, а млађа сестра завршила је шести разред основне школе у Пригревици. Са мајком Маријом, татом Драганом и браћом Бранком и Радованом и сестром Радмилом, Бранка живи не тако лепе избегличке дане јер

- Послушала сам др Филиповића, са Института за мајку и дете у Београду, који ме је оперисао, да само издржим, да се што више бавим пливањем и спортовима које ми здравствено стање дозвољава. Нисам се предавала. Отежано се крећем али ходам, то је најважније - каже Бранка, док са Друштвом за дечију и церебралну парализу, храбри своје пријатеље да истрају у борби

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi „Su­per­8”­(20.15,­22.25),­„ran­go”­(15.45),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(15.15­20.10),­„De­ve­ru­{e”­(17.50,­20.20,­22.45),­„rio”­3D­(13),­„Kung­fu pan­da­2”,­3D­(14.15,­15,­16.15,­18.15),­­„H­Men:­pr­va­kla­sa”­(22.40),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.20),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30), „Tran­sfor­mer­si”­(13.10,­16,­17,­19,­20,­22,­23) Jadran:­„Su­ma­su­ma­rum”­(19),­„Bit­ka­za­Los­An­|e­les„­(21.15)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a, 4896–302­ i­ 4896-345­ (8–16):­ stal­na­ po­stav­ka­ „Vi­{e­ od­ po­la­ ve­ka­ za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18,­pe­tak­12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak 13–21):­stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka;

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Di ja na Bran kov i Sla |a na Baj {an ski iz Novog Sada, Kri sti na Mar ko vi} iz Kumana, Adri ja na Vra we{ - Ja win iz Ka}a, Sa wa [kr bi} iz In|ije, Bo ja na Ja {o vi} iz Petrovaradina, Ja dran ka Krn di ja iz Temerina, Oli ve ra Ra ji} i Oqa Fran cu ski iz Kikinde, Sto jan ka Nin kov iz Futoga i Dra ga na Man di} iz Ba~a, DE^AKE: Ta tja na So ro iz Novog Sada, An drea Ober iz Ba~kog Petrovca, Je le na Sto ja no vi} iz Beograda, Sa ne la Jo va no vi} iz @abqa i Na ta {a Dr qa ~a iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni \ura| Nikole Miqi} (1946) u 11.15 sati, Jelena Nikole Qubisavqevi} (1924) u 12, Isuf Muhameda Ga{i (2011) u 12.45 i Blagoje Spasoja Budisavqevi} (1937) u 13.30 ~asova.

спорту”, поручује ова храбра девојка, која се ретко виђа без осмеха на лицу. Осмех нису могла да помуте ни добацивања на улици нити завист што упркос свему настоји да се избори за свој живот.

- Нисам желела да наставим школовање знајући да родитељи немају новца, али на наговор другара из Удружења и председнице Марије Богић полагала сам пријемни на Педагошком факултету.

ћу и ја моћи помагати младима, члановима Друштва за целебралну и дечију парализу да више верују у себе и своје могућности. Остаћу даље у Друштву за дечију и церебралну парализу и уз председницу Марију Богић која је мене потакла да све ово постигнем - говори Бранка уз осмех додајући да верује да ће добити посао када дипломира и већ сада се радује радом са децом. Ј. Прелчец

c m y

10

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КИКИНДСКОГ КАТАСТРА

Сви подаци на једном месту

КИКИНДА: Кикиндска Служба за катастарске непокретности општине дигитализовала је своје податке. Општина Кикинда има 78.388 хектара и десет катастарских општина, међу којима је девет сеоских и градска са 80.90 катастарских парцела. Уписано је 40.800 објеката од чега је 20.200 стамбених. Према попису из 2002. године у Кикинди живи 41.935 становиника, док их је на територији општине 69 хиљада. Дигитални катастарски план омогућиће унос свих непокретност.

- Завршена је евиденција катастарских непокретности за читаву општину Кикинда - каже директор Катастра Драган Горник - Катастарска општина Мокрин сада у евиденцији, као и Микронасеље у Кикинди. Имали смо старе премере Мокрина чији су бројеви парцела одавно нетачни и било је много проблема. Микронасеље у Кикинди до сада правно уопште није по-

стојало. Ово ће омогућити становницима Мокрина и Микронасеља да своје некретнине ставе под хипотеку, да их легализују, продају или препишу на своје наследнике. Дигитализацијом је поједностављен и рад Катастра. Раније су постојале две књиге: катастар земљишта, где се водила евиденција о површини и броју парцела, и земљишна књига или грунтовница у којој су се налазили подаци о власнику. Сада су две књиге спојене у једну, и то дигиталну, па Кикинђани имају комплетну евиденцију над непокретностима, а посао се ради брже и једноставније. Због дигитализације непокретности у Катастру, што је велики посао који ће бити завршен за четири до пет месеци, могуће је да обрада уговора странака траје дуже од 30 радних дана, колико је предвиђено по Закону. Упис и брисање хипотека и други послови завршавају се истог дана или седмице. А. Ђ.

ИЗГРАДЊА КАНАЛИЗАЦИЈА У ВРШЦУ ПРИ КРАЈУ

На реду Гудуричко насеље ВРШАЦ: Канализација је прека потреба за нормалан живот у сваком насељу, па је то у задњих неколико година главни садржај комуналних пројеката у већини места јужног Баната. Тако је и у Вршцу где је почела задња етапа изградње фекалне канализације на најнижој локацији у граду. У Гудуричком насељу багери увелико раде на прокопу трасе главног вода од три километра и по речима директора ЈКП „2. октобар“ Љубисава Шљивића, ови радови би требало да се заврше до краја грађевинске сезоне. Радови су отежани јер је на дубини од три метра тресетни и слој од муља и доста успорава рад. Приликом обиласка радова председник општине Чедомир Живковић је оценио да радови успешно напредују и позвао становнике овог краја Вршца да дају сагла-

сност за пролаз канализације кроз њихове парцеле и спроведу легализацију изграђених и започетих кућа како би се и овде решили други инфраструктурни проблеми. Иначе да би се радови обавили у току повољних временских прилика, комуналац „Други октобар“ је узео кредит по повољним условима, а средства у износу од 60 милиона динара обезбеђена су из самодоприноса грађана. Већ наредне јесени овде ће на мрежу канализације моћи да се прикључи око 200 домаћинстава, а грађевински плацеви ће овим сигурно добити вишеструку вредност у односу на садашњу. Тиме је покривеност фекалном канализацијом достигла ниво од 99 одсто, остале су још кратке трасе у улици Гагарина и Школској. Р. Јовановић

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak30.jun2011.

БЕЧЕЈСКО РАВНИЧАРЕЊЕ УВРШТЕНО У КАЛЕНДАР ПЛАНИНАРСКОГ САВЕЗА ВОЈВОДИНЕ

Хет-три ком бли жи пла ни на ри ма

БЕ ЧЕЈ: Акција по имену „Пешачимо у природи“ Планинарско-смучарског друштва „Бечеј-Ле сон“ уврштена је од ове године у календар Планинарског савеза Војводине, а то значи да ће за нас планинаре то бити нова де стинација коју ћемо убудуће желети да упознамо, рекао је пре почетка акције председник Комисије за планинарење при ПСВ Зо ран Вук ма нов. Домаћин атрактивног „равничарења“ у Парку природе „Стара Тиса код Бисерног острва“ је трећи пут узастопно по следње јунске недеље организовао акцију, која је окупила око две стотине уче сника сродних друштава из Зрењанина, Ирига, Новг Сада, Сирига, Сомбора...

- Ове године смо организовали пешачку туру дужине 15 километара и дупло дужу за бициклисте. Наши стари го сти су знали да пролазе кроз атрактиван амбијент уз најдужи меандар Тисе у Војводини, поред предивних воћњака и винограда, са одмором у окружењу двораца Роханциевих, црпну пумпу из 1901. године и ви-

Заједнички снимак учесника „бисерног равничарења”

диковац за птице с којег се про стире поглед на Бисерно острво, оближњи бечејски Рибњак и Стару Тису, који су станиште бројних врста птица. По завршетку ак-

ције, наставили смо дружење уз рибљу чорбу и добили смо похвале за још једну успешно организовану акцију, рекла нам је председница Планинарско-смучарског друштва „Бечеј-Ле сон“ Ми ра Ву ко вић. На недељном равничарењу оборен је рекорд у узрасту уче сника. Мото да су добродошли сви од 7 до 77 година старо сти више не важи. Јер, ове године је најмлађи уче сник акције „Пешачимо у природи“ био једногодишњи Вања. Истина, највећи део уцртане маршруте превалио је у седељки на тата Зорановим леђима, али у време одмора је итекако корачао. Оних око и преко седамде сет година оба пола било је дваде сетак, али су с лакоћом савладали стазу. Предивно окружење око бачкоградиштанског Ловачког дома уз Стару Тису било је још лепше, јер је оплемењено изложбом слика „под ведрим небом“ чланова Ликовне секције „Дуга“ при МКД „Петефи Шандор“ из Бечеја, који су на позив домаћина организовали једнодневну ликовну колонију. В. Јанков

11

Обуставе на путу Каћ – Жабаљ КАЋ/ЖАБАЉ: На путу од Каћа до Жабља, делу магистралног пута (М-7) Нови Сад - Зрењанин, до 25. јула свакодневно ће бити обустављан саобраћај, најавили су Путеви Србије. Из смера Новог Сада ка Зрењанину саобраћај се на петљи „Каћ” усмерава десно на регионални пут Р-110 кроз насеље Каћ до насеља Шајкаш, затим лево кроз насеље Ђурђево до раскрснице „Жабаљ” и даље магистралним путем М-7 ка Зрењанину. Из смера Зрењанина ка Новом Саду, саобраћај се усмерава десно на раскрсницу „Жабаљ”, на регионални пут Р-122 до раскрснице за Темерин, затим лево на регионални пут Р-104 до Темерина и даље регионалним путем Р-120 ка Новом Саду. В. Х.

ПАНОРАМСКИ ДВОГЛЕД НА ВИДИКОВЦУ У ВРШЦУ

По глед пре ко Ба на та до Ава ле

ВР ШАЦ: Туристички посленици и челници локалне самоуправе општине Вршац раде на томе да овај град постане важна туристичка дестинација у Србији. Ту је старо градско језгро са уређеним трговима и старим здањима, савременим булеварима окружених прелепим китњастим грађевинама старих неколико векова. Уз ово радови на реконструкцији средњовековног утврђења, познатог као Вршачка кула убрзано теку и идуће године би требало да буду приведени крају. На Видиковцу на путу према Вршачкој кули у рад је пуштен панорамски двоглед одакле пуца поглед на цео град и банатску равницу. Налази се на 252 метра надморске висине и користиће се уз кованицу од 20 динара за минут разгледања.

- Са овог Видиковца се лепо види цео Вршац са околином, са двогледом ће моћи да се види још даље, кад је ведро време чак до

Авале. Видиковац је на овај начин добио још један садржај који ће употпунити туристичку понуду Вршца и тиме ова локација

постаје још атрактивнија – каже члан Општинског већа задужен за туризам Вла ди мир Ба јић. Очекује и да ће овде доћи већи број туриста и грађана да се диве и уживају у јединственом разгледању панораме града и банатске равнице све до Београда. За постављање панорамског двогледа 510 хиљада динара обезбедио је Покрајински секретаријат за привреду око 400 хиљада, а остатак Туристичка организација. Бајић је најавио скоро постављање путне сигнализације на прилазима Вршцу и у самом граду за обилазак чувеног „Винског пута“ све до више подрума у Великом Средишту и Гудурици. Новост за ову туристичку сезону је и усељавање Туристичке организације у нове просторије у Дворској улици. Р. Јовановић

Дочек „регаташа” БЕЧЕЈ: Трећа регата под заставом „Вода Војводине“ стиже данас око поднева из правца Новог Бечеја у Бечеј. Тим поводом званичници највеће потиске општине позвају суграђане да прошетају до ушћа Канала у Тису, тачније до Старе бродске преводнице, популарног Шлајза, и дочекају конвој од 90 малих лађа и око 220 учесника.

- Овом девотодневном рекреативном регатом ЈВП „Воде Војводине“ жели да промовише пловне потенцијале Војводине и наутички туризам, живот на води и уз воду. Истовремено, ово је и промоција нашег града, па ваља да се покажемо као добри домаћини. А први услов да испунимо овај задатак је да нам гости не буду гладни. Припремили смо за „панонске морна-

ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА ШКОЛА У БЕЧЕЈУ СПРЕМНО ЧЕКА ПРВАКЕ

Са ма ту ре пра во на по сао

БЕ ЧЕЈ: Имајући у виду резултате које ученици Економско-трговинске школе у Бечеју бележе на разним такмичењима из струке, мото којим пропагирају школу пред упис нових првака „Са матуре право на посао“ потпуно одговара чињеничном стању.

- Циљ нам је да деца добију добро образовање у нашој школи. Стручно првенствено, па због тога сматрамо да су по завршетку школовања у нашој школи потпуно спремна да одговоре обавезама на послу за који су се школовала. Али, негујемо и опште образовање, матерњи и страни језик, историју, социологију и друге друштвене дисциплине. Довољно је да кажем да је наш ученик Пе тар Јо си по вић освојио прво место на републичком првенству из социологије. Најбоља препорука је чињеница да смо, од укупно 146 економских школа у Србији, по резултатима рада међу првих десет, а у неким параметрима смо у самом врху. То значи да наши матуранти имају добру подлогу и за наставак школовања на вишим шко-

лама или факултетима, рекла нам је директорка Економско-трговинске школе у Бечеју Гор да на Ко ва чев. С обзиром на то да је „уписна грозница“, која у ово време тресе тек свршене мале матуранте, треба нагласити да је у овој школи обезбеђено 252 места за прваке у четворогодишњем и трогодишњем школовању. Када су четворогодишњи профили у питању, пет их је на српском и два на мађарском језику. По 24 места има у првој години на српском наставном језику за профиле: пословни и финансијски администратор, службеник осигурања и туристички техничар, а 30 места је обезбеђено за економског техничара. На мађарском наставном језику биће два прва разреда са по 24 ученика за профиле пословни и финансијски администратор. Од трогодишњих профила на српском језику ће бити један разред од 30 ученика за трговца, а у другом разреду ће бити по 12 места за профил конобара и кувара, док ће на мађарском језику бити један разред с по 12 места за профил кувара и посластичара. В. Јанков

ре“ војнички пасуљ и гулаш. И суграђани ће од 14 сати моћи да купе ова два специјалитета по популарној цени од 150 динара за порцију и ручају у природи. У предвечерје, од 18 сати, припремамо забавни програм у коjeм ће своје умеће представити деца, сазнали смо у име домаћина од Андреја Кореноја. Бечеј је, иначе, пета пристанишна дестинација. Поред дружења с Бечејцима, регаташи ће имати прилику да посете недавно отворену изложбену поставку „Воде – Војводине“ у простору турбинског постројења Старе бродске преводнице. Подсетимо се, регата је кренула 25. јуна са Рибарца у Новом Саду, где се и враћа 3. јула. Из Бечеја сутра испловљава у девет сати према Србобрану. В. Јанков

Проб ни ви део-над зор КИ КИН ДА: На раскрсници Свето савске и улице Иве Лоле Рибара у Кикинди биће по стављен пробни видео надзор у трајању од 10 дана, договорено је на састанку Савета за безбедност саобраћаја на путевима. У близини ове раскрснице је и Основна школа „Свети Сава“, а систем ће омогућити аутоматску контролу - детекцију проласка возила кроз црвено светло, идентификацију тренутне и про сечне брзине кретања возила, као и аутоматско очитавање регистарских таблица. А. Ђ.

ТРИ ОПШТИНЕ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ГИС ЦЕНТРУ

Лак ше до ин фор ма ци ја

ЗРЕ Њ А Н ИН: Гра до начел ник Зрењанина Ми ле та Ми хај лов и председници општина Житиште, Нови Бечеј и Нова Црња пот пи са ли су да нас Ме ђуоп штински споразум о сарадњи на увођењу и развоју јединственог географског информационог система (ГИС). Новац за реализаци ју про јекта „Ус по ста вља ње ГИС центра Зрењанин” у Зрењанину и општинама Нови Бечеј, Житиште и Нова Црња, уз учешће Суботице као партнера на пројекту одобрила је делегација Европске уније у Србији. Град Зрењанин и општине Нови Бечеј, Житиште и Нова Црња су овим пројектом препознали заједнички интерес на повећању капацитета у области про стор-

ног пла ни ра ња, оп штин ског управљања и побољшања сервиса за грађане, инве ститоре и друга правна лица. Један од главних циљева пројекта је међуопштинска сарадња, разме на ин форма ци ја, спе ци фичне опреме и софтвера, обука запо слених. ГИС пред ста вља си стем за прикупљање, обраду, анализу и приказивање про сторних и других података везаних за урбанизам и уређење про стора, грађевин ско зе мљи ште, кому нал ну инфраструктуру, животну средину и друге аспекте живота и рада града или општине, који су раније били чувани у аналогном папирном (мапе, карте, планови) и дигиталном облику. В. Х.

ОД ОК ТОБРА У ОПШТИНСКОЈ КАСИ

Ви ше па ра од по ре за на за ра де

ВР БАС: Општина Врбас ће на годишњем нивоу добијати око 220 милиона динара према новом Закону о финансирању локалне самоуправе који је ових дана усвојен у републичкој Скупштини. Нови Закон каже да ће општине и градови уместо досадашњих 40 одсто добијати 80 одсто средстава од пореза на зараде. С обзиром на то да овај Закон ступа на снагу 1. октобра, врбаску општину ове године очекује 54 милиона динара од пореза на плате. Председник општине Врбас др Жељ ко Ви до вић каже да ће са 54 милиона динара општинска власт започети инвестициони циклус и додао да са додатним новцем може пуно тога да се уради, ако се паметно инвестира.

- Урадићемо ребаланс буџета и та додатна средства ћемо усмерити на реализацију неколико пројеката, као што су изградња амбуланте у Куцури и Старом Врбасу, затим за собе у Центру за физичку културу, као и за преуређење зграде у којој је некада био Информативни центар за потребе Друштва за помоћ Ментално недовољно развијеним особама – истакао је Видовић. Такође, он је нагласио да овај новац неће бити утрошен на враћање дуга од 28 милиона динара, које је општина дужна да исплати породици Бандобрански, већ ће дуг бити враћен у наредних десет месеци из садашњих прилива у општинску касу. М. Кековић

Са прошлогодишњег такмичења кулинара у кувању рибље чорбе у Новом Кнежевцу Фо то: М. Ми тро вић

У СУБОТУ „ГРАД НА ВОДИ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

„Га ли ја” и ко тли ћи на оба ли Ти се

НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: Манифестацију „Град на води” у оквиру програма прекограничне сарадње Србије и Мађарске, који се финансира из средстава Европске уније, локална самоуправа општине Нови Кнежевац приређује у суботу 2. јула, уз разноврстан целодневни програм, са гостовањем познате рок групе групе „Галија”. На кеју реци Тиси програм почиње од девт сати надметањем за државно првенство у мини кајаку. Од 12 сати окупиће се учесници међународног такмичења у кувању рибље чорбе у котлићима, које организује Удружење спортских риболоваца „Тиса”. Котизација за учешће је 1.000 динара, за шта домаћини обезбеђују рибу и огревно дрво, а проглашење најбољих је око 15 часова. Домаћини из Новог Кнежевца најављују да ће фестивал „Град на води” спој спортских, културних и музичких догађаја, са основним циљем да се кроз добро осмишљен

програм грађани врате уживању на реци Тиси, а такође и да се на виши ниво подигну туристички потенцијали и Нови Кнежевац промовише као туристичко место. На кеју на Тиси од 21,30 сати приређује се концерт легендарне рок групе „Галија”, уз бесплатан улаз, па се очекује више хиљада посетилаца из Новог Кнежевца и околних потиских општина. М. Мр.

12

CRnA HROnikA

~etvrtak30.jun2011.

BEOGRADSKI PRAVNI ZASTUPNIK RATNOG KOMANDANTA VRS MILOMIR [AQI] NAJAVQUJE:

Mla di} }e se sam za stu pa ti 4. ju la i iz ja sni ti da ni je kriv Advokat Mi lo{ [a qi}, beogradski pravni zastupnik ha{kog optu`enika ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, penzionisanog generala Rat ka Mla di }a, ka`e da postupak imenovawa advokata odbrane pred Ha{kim tribunalom najverovatnije ne}e biti zavr{en do ro~i{ta 4. jula, takozvanog drugog pojavqivawa kad je, po pravilima Tribunala, predvi|eno izja{wewe optu`enog o krivici, te da Mladi} u ovom trenutku nema formalnog branioca – On }e 4. jula zastupati sam sebe. Jedino }e dati izjavu da jo{ nije anga`ovao advokata i da }e daqe da se radi na tome.

Izjasni}e se samo kratko da nije kriv – ka`e advokat [aqi}.

Uz najavu da bi danas trebalo da otputuje u Hag da bi posetio Ratka Mladi}a, koji se nalazi u pritvoru Ha{kog tribunala u [eveningenu, advokat [aqi} napomiwe da je re~ o poseti neformalnog karaktera.

– Ovog puta poseta }e biti iskqu~ivo prijateqska jer sam postupak imenovawa advokata nije gotov. Sigurno je da }emo razgovarati o svemu {to je vezano za postupak i eventualnom anga`ovawu u budu}em toku postupka – naveo je [aqi}.

On je objasnio da postupak po zahtevu za imenovawe advokata, koji je podnet Ha{kom tri bu na lu po ~et kom pro {le ne de qe, ni je za vr {en jer je „procedura samog imenovawa, koja predvi|a i niz nekih provera, malo komplikovana, pa je

ali zasad nije poznato kad bi lekari mogli i otputovati u Holandiju.

Ina~e, prilikom prvog pojavqivawa pred Ha{kim tribunalom optu`eni Ratko Mladi} je navode optu`nice Tu`ila{tva Ha{kog tribunala, kojom

Rat ko Mla di}

sasvim sigurno da ne}e biti gotova do 4. jula“.

U izjavi datoj ranije za na{ list, advokat [aqi} je naveo da je u me|uvremenu formiran tim lekara iz Srbije koji bi trebalo da pregleda Mladi}a u Hagu i utvrdi kakvo je wegovo ukupno zdravstveno stawe,

su mu na teret stavqena „krivi~ na de la rat nih zlo ~i na: zlo~in protiv ~ove~nosti, genocid i kr{ewe zakona i obi~aja rata tokom oru`nih sukoba od 1992. do 1995. u Bosni i Her ce go vi ni“ na zvao „gnu snim“.

J. J.

NAJAVA IZ MINISTARSTVA PRAVDE

Sr bi ja }e tra `i ti iz ru ~e we Pa ra vi we Ministarstvo pravde Srbije najavilo je ju~e da }e tra`iti ekstradiciju Dra ga na Pa ra vi we koji je priznao da je ubio devojku na podru~ju Hrvatske, ali i da }e saglasiti da on bude izru~en dr`avi u kojoj je izvr{io te`e krivi~no delo. Ministarstvo pravde }e najkasnije u ponedeqak podneti zahtev za izru~ewe Dragana Paraviwe Srbiji, navodi se u saop{tewu.

Podse}a se na to da je Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici osudio Paraviwu na ~etiri go-

dine i {est meseci zatvora zbog silovawa i poku{aja silovawa.

Ministarstvo pravde Srbije navodi i da }e se saglasiti s time „da u skladu s evropskim konvencijama Paraviwa bude izru~en zemqi u kojoj je po~inio te`e krivi~no delo”.

Ministarstvo pravde Srbije navodi i da je prekju~e obave{teno od Interpola Sarajevo da je Paraviwa uhap{en 26. juna na osnovu naredbe Osnovnog suda u Sokocu.

(Tanjug)

U VI[EM SUDU U LESKOVCU

Osu |e no sed mo ro u~e sni ka afe re „So ci jal na po mo}” – Sedmoro u~esnika afere „Socijalna pomo}” osu|eno je zbog zloupotrebe polo`aja i krivi~nih dela u podeli novca namewenog pomo}i socijalno ugro`enim gra|anima Leskovca – izjavio je ju~e Tanjugu sudija Vi{eg suda u Leskovcu Mi lo mir Alek si}. – Zbog zloupotre-

Le sko va~ ka pa la ta prav de

be slu`benog polo`aja na po deset godina zatvora osu|eni su Goj ko Ve li~ ko vi}, koji je do 2006. godine bio predsednik op{tine Leskovac, a koji je sada odbornik u Skup{tini grada, wegova tehni~ka sekretarka Je le na Mi ti}, tada{wi na~elnik finansija Bo `i dar Sto ja no vi} i {ef Odseka za zajedni~ke poslove Bra ti slav Po po vi}.

– Na po osam godina zatvora zbog krivi~nog dela zloupotre be slu `be nog po lo `a ja u pomagawu osu|ene su Ma ri na

\o ki} i Sla |a na \u ri ~i}, koje su ro|ake Jelene Miti}, dok je ne ka da {wa od bor ni ca u Skup{tini op{tine Leskovac Ma ri na Ar si} za krivi~no delo prevare osu|ena na {est godina zatvora – precizirao je Aleksi}. – Na ove prvostepene presude svi osu|eni imaju pravo `albe Apelacionom sudu.

On je rekao da je Pr vo ste pe no kri vi~no ve}e Vi{eg su da u Le skov cu, kojim je predsedavao, pro gla si lo krivim sve aktere u aferi „Socijalna pomo}” i o tome donelo odluku 24. juna.

Aleksi} je podsetio na to da je protiv wih krivi~ni postupak pokrenut jo{ 2005. zbog zloupotrebe op{tinskih para namewenih najugro`enijim Leskov~anima. Aleksi} je precizirao da je 2004. i 2005. sa~iweno vi{e od 300 re{ewa o dodeli jednokratne socijalne pomo}i u iznosima do 30.000 dinara. Mnoga su bila s neta~nim podacima, ali ve}ina lica na koju je pomo} glasila dobijala su mnogo mawe od iznosa navedenih u re{ewu, ~ime je sedmoro osu|enih prisvojilo protivpravnu korist, a buxet op{tine o{tetilo za vi{e miliona dinara.

dnevnik

ZAVR[NE RE^I NA PROCESU U BUDIMPE[TI OPTU@ENOM ZA U^E[]E U NOVOSADSKOJ RACIJI 1942.

Tu `i lac tra `i stro gi za tvor za Ke pi ra

U zavr{noj re~i na su|ewu za ratni zlo~in [an do ru Ke pi ru tu`ilac je zatra`io kaznu strogog zatvora uprkos starosti optu`enog i mawku pouzdanih dokaza o wegovom u~e{}u u Novosadskoj raciji 1942. godine kada je ubijeno najmawe 1.200 qudi, mahom Srba, Jevreja i Roma.

Tu`ilac @olt Fal va ji rekao je na su|ewu u Budimpe{ti da je 97-godi{wi Kepiro „svojim pona{awem doprineo egzekuciji nevinih osoba, i da je samim tim po~inio ratni zlo~in”.

– Tra`im od suda da optu`enog po{aqe u zatvor – rekao je tu`ilac, ne preciziraju}i visinu kazne koju zahteva.

On je ocenio da starost optu`enog i wegovo lo{e zdravqe moraju biti uzeti u obzir, ali da to ne bi smelo da ga oslobodi izdr`avawa zatvorske kazne.

Kepiro je optu`en da je od 21. do 23. januara 1942. godine u~estvovao u raciji u kojoj su okupacione snage fa{isti~ke Ma|arske ubile i pod led Dunava bacile najmawe 1.200, a po najnovijim istra`ivawima i vi{e od 4.000 Novosa|ana.

Kepiro je peti na listi najtra`enijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar „Simon Vizental” iz Jerusalima.

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protiv Kepira, ali je ustupilo predmet ma|arskom [an dor Ke pi ro pravosu|u, ~ije je tu`ila{tvo tako|e pokrenu- Tu`ilac je ukazao na to da upravo te dve osu|ulo postupak. Zbog u~e{}a u raciji bio je dva ju}e presude iz 1944. i 1946. mogu biti upotreputa osu|ivan na zatvorske kazne od deset, od- bqene kao dokaz protiv Kepira. Odbrana je to nosno 14 godina, ali ih nije izdr`ao jer je po- za sada osporavala. sle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu, Kako je najavqeno, odbrana }e se izjasniti daa u Ma|arsku se vratio pre nekoliko godina. nas, dok se presuda o~ekuje krajem jula.

NESRE]A U PORODI^NOJ KU]I U SANADU, KOD ^OKE

Sta rac se ugu {io u po `a ru Ivan Olu{ki (85) iz Sanada, kod ^oke, ugi{io se u po`aru koji je izbio u wegovoj porodi~noj ku}i u Ulici Svetozara Markovi}a 17. Olu{ki je `iveo sam u ku}i, a kom{ije su ju~e ne{to posle sedam sati primetile da iz ku}e kuqa dim. Kom{ije pretpostavqaju da je vatru izazavao sam jer je ~esto govorio da }e zbog nera{~i{}enih imovinskih odnosa s decom zapaliti ku}u i sebe.

Vatrogasno-spasila~koj jedinici u ^oki kom{ija Zo ran @i va nov javio je da iz prozora na kojima su bile spu{tene roletne kuqa dim. Vatrogasno vozilo odmah je iza{lo na mesto doga|aja, vatrogasci su lokalizovali vatru i u{li u ku}u. Na kuhiwskom podu, po nazvani~nim podacima, vatrogasci su zatekli telo starca koji nije davao znakove `ivota, a od stvari nagoreli su orman, krevet i deo poda.

Vrata i prozori su bili zatvoreni pa se plamen nije mogao razbuktati i starac se najverovatnije ugugi{o u dimu.

Odmah posle vatrogasaca pristigli su policija i Hitna pomo},

Ku }a u Sa na du u ko joj je stra dao Ivan Olu {ki

a oko ku}e nastradalog ubrzo su se skupile kom{ije i me{tani. Doma}ica @iv ka Bu do val ~ev iz Sanada pri~a da je u dogovoru s }erkom stradalog starca, koja `ivi u Beogradu i s kojom se svakodnevno ~uje, pre tri meseca preuzela da vodi brigu o wemu.

– Za svoje godine Ivan je bio prili~no vitalan, ali nezadovo qan zbog nera{~i {}enih imovinskih odnosa s decom, pa je govorio da }e sve rasprodati i zapaliti ku}u i sebe. Od lekova koristio je samo pilule protiv visokog pritiska. Ne

verujem da je vatru izazvao sam, i pored toga {to je govorio.

Verovatno je sve ovo nesre}an slu~aj – pretpostavqa @ivka Budoval~ev.

Kom{ija Ste van Ra din, koji u prostranom dvori{tu nesre}nog starca dr`i svoju poqoprivrednu mehanizaciju, veli da nije imao nikakvih problema s deda-Ivanom koji je svojevremeno obra|ivao maksimum zemqe i jedno katastarsko jutro vinograda. Starost je u~inila svoje pa je, kada je onemo}ao, po~eo da rasprodaje stvari i imawe jer mu sin `ivi u Subo ti ci, a }er ka u Be o gra du.

Kom{inica koja `ivi preko puta Je li ca @i va nov, dodaje da je dim prvi primetio kom{ija Mi la din, pa lupao na prozor i dozivao, ali po{to se niko nije odazivao, dotr~ao je do ku}e i tada je wen sin Zoran pozvao vatrogasce iz ^oke. Telo nastradalog upu}eno je na obdukciju radi utvr|ivawa uzroka smrti, a u Policijskoj upravi u Kikindi zvani~no saop{tewe najavquju za danas.

M. Mitrovi}

DOSKORA[WI ^LAN UPRAVNOG ODBORA EPS-a RADOSLAV SAVATIJEVI] VI[E NIJE IZA RE[ETAKA

Ke ne iz za tvor skog u ku} ni pri tvor Ra d o s lav Sa v a t i j e v i} Ke n e, do sko ra {wi ~lan Upravnog odbora EPS-a i vlasnik i direktor firmi ”Pam-Ek” i ”Beoogrev”, pu{ten je u utorak uve~e iz pritvo-

Ra do slav Sa va ti je vi} Ke ne

ra po re{ewu koje je doneo istra`ni sudija Posebnog odeqewa beogradskog Vi{eg suda. Savatijevi}u je izre~ena mera ku}nog pritvora uz obavezu da nosi elektronsku narukvicu.

Savatijevi}u je zabraweno da napu{ta svoju ku}u u Vreocima, op{tina Lazarevac, kao i da se sastaje s okrivqenima i licima koje istra`ni sudija treba da saslu{a u nastavku postupka protiv wega. Po re{ewu sudije, ako prekr{i ne{to od toga, automatski }e biti vra}en u pritvor.

Tako|e, oduzeti su mu paso{ i voza~ka dozvola. Izvr{ewe ovih mera nadgleda}e Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Savatijevi} je uhap{en 7. maja zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, a na teret mu se stavqa i prawe novca. Osim wega, istraga se vodi protiv jo{ 16 osoba s kojima je, po tvrdwama Tu`ila{tva za organizovani kriminal, prisvojio vi{e od 300 miliona dinara na {tetu ”Puteva Srbije”. Sumwa se da su novac stekli po osnovu pla}awa radova koji nisu izvedeni, kao

i prilikom izgradwe i odr`avawa regionalnih i magistralnih puteva na podru~ju Brani~evskog okruga, od 2005. do 2008. godine.

Po hap{ewu, Savatijevi}u je pritvor, izme|u ostalog, bio odre|en i zbog opasnosti od bekstva, {to je osporavala wegova odbrana. Advokat Mi lo rad Kon stan ti no vi} je tada izjavio da za tako ne{to nema osnova jer je wegov klijent u posledwa dva meseca nekoliko puta pozivan u policiju da bi dao iskaz vezan za slu~aj ”Kolubara” i da se uredno odazivao. Osim toga, istakao je da je Savatijevi} u tom periodu putovao u inostranstvo i da se potom vra}ao u Srbiju.

Paralelno s krivi~nim postupkom, protiv Savatijevi}a se vodi i finansijska istraga, a privremeno mu je ve} oduzeta gra|evinska mehanizacija, kao i desetak vozila i nekoliko nekretnina. Deo imovine privremeno je oduzet i od ostalih osumwi~enih.

E. D.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak30.jun2011.

13

U VI [EM SU DU U NO VOM SA DU

Da nas su |e we Ve se li nu Vu ko ti }u Pred kri vi~ nim ve }em Vi {eg su da u No vom Sa du, ko jim pred se da va su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, da nas }e po ~e ti ob no vqe ni pro ces Ve se li nu – Ve sku Vu ko ti }u (50) iz Nik {i }a, op tu `e nom za ubi stvo Du {ka Bo {ko vi }a u Pr~ wu 1997. go di ne.

Vu ko ti} je za to kri vi~ no de lo ve} bio osu |en u od su stvu u Cr noj Go ri na 20 go di na za tvo ra, ali je bio ne do stu pan cr no -

Ve se lin Vu ko ti}

gor skim vla sti ma. Uhap {en je na ma drid skom aero dro mu po ~et kom 2006. go di ne na osno vu po ter ni ce In ter po la iz da te u Bel gi ji, zbog to ga {to je osum wi ~en za ubi stvo po li ti~ kog emi gran ta i vi {e stru kog {pi ju na En ve ra Ha dri ja u toj ze mqi.

Bel gi ja je pri sta la na iz ru ~e we Vu ko ti }a Sr bi ji, po {to je on u tom tre nut ku imao pre bi va li {te u No vom Sa du, ali

pod uslo vom da mu se su |e we za ubi stvo Bo {ko vi }a po no vi.

Iz ru ~e we Sr bi ji je isto vre me no zna ~i lo da on ne mo `e bi ti da qe iz ru ~en ne koj tre }oj ze mqi pa je Vi {i sud u No vom Sa du, a po tom i Ape la ci o ni sud u glav nom gra du Voj vo di ne, od bio zah tev Cr ne Go re da Vu ko ti} bu de pre dat nad le `nim cr no gor skim or ga ni ma.

Op tu `e ni, po znat u No vom Sa du i kao ne ka da {wi vla snik

ka si na “Ro jal”, od mah po eks tra di ci ji je po ~eo da iz dr `a va ka znu ko ju je do bio u Cr noj Go ri, ali mu je u le to 2009. go di ne u za tvo ru po zli lo i pre ba ~en je na In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci, gde je ope ri san. Na kon opo rav ka, Vu ko ti }u je pre ki nu to iz dr `a va we ka zne i pu {ten je ku }i, ta ko da }e to kom no vog ro ~i {ta mo }i da se bra ni sa slo bo de.

E. D.

U PO RA STU LI [A VA WE @I VO TA NE @NI JEG PO LA

Za po la go di ne ubi je no 29 `e na

– Sr bi ja je po sled wih go di na ostva ri la evi den tan na pre dak u po gle du su zbi ja wa na si qa u po ro di ci, ali je za be le `en po rast naj ~e {}e bru tal nih ubi sta va `e na – iz ja vi la je ju ~ e dr ` av n a se k re t ar k a Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Sne `a na La ki }e vi}.

– Sta ti sti~ ki po da ci uka zu ju na po rast naj ~e {}e bru tal nih ubi sta va `e na od stra ne part ne ra ili biv {ih part ne ra. U to ku 2010 go di ne u Sr bi ji su ubi je ne 32 `e ne, a sa mo u pr voj po lo vi ni 2011. go di ne ubi je no je 29 `e na” – re kla je Sne `a na La ki }e vi} otva ra ju }i na ci o nal nu kon fe ren ci ju „Od go vor na na si qe nad `e na ma u po ro di ci i u part ner skim od no si ma”.

Ona je na ve la da je na si qe u po ro di ci naj za stu pqe ni ji ob lik na si qa nad `e na ma i da su we go ve po sle di ce od ra `a va ju na mno ge seg men te `i vo ta `r ta v a na s i q a – sta n o v a w e, zdra vqe, obra zo va we i slo bo du `r ta va da `i ve `i vot bez stra ha i na na ~in na ko ji to `e le.

Sne `a na La ki }e vi} je is ta kla da je u okvi ru pro je ka ta „Bor ba pro tiv sek su al nog i rod n o za s no v a n og na s i q a” spro ve de no is tra `i va we, ko je je po ka za lo da je po ro di~ no na si qe nad `e na ma u cen tral noj Sr b i j i vi s o k o ras p o r o stra we no, te da je vi {e od po lo vi ne `e na (54 od sto) u to ku svog `i v o t a bi l o iz l o ` e n o ne kom od ob li ka po ro di~ nog na si qa. Po tom is tra `i va wu, psi hi~ ko na si qe je naj ra spro stra we ni je, a sle de fi zi~ ko,

eko nom sko i na kra ju sek su al no na si qe.

– ^ak tre }i na `e na iz lo `e na je isto vre me no kom bi na ci ji raz l i ~ i t ih na s i q a, me | u ko ji ma je naj ~e {}e kom bi na ci ja psi hi~ kog i fi zi~ kog na si qa – re kla je Sne `a na La ki }e vi}, i do da la da je za 38 od sto `e na po ro di ca me sto pat we i ne si gur no sti.

Ona je uka za la i na to da Sr bi ja i da qe ne ma je din stve nu ba zu po da ta ka o `r tva ma na si qa.

– To je ve li ki pro blem ka da go vo ri mo o sta ti sti~ kim po da ci ma u ovoj obla sti i oba ve za ko ja nas ~e ka u bu du} no sti – re kla je Sne `a na La ki }e vi}, i do da la da je ta po ja va ras pro s tra w e n a i za j ed n i~ k a svim evrop skim ze mqa ma.

Ona je is ta kla da, po naj no vi j im is tra ` i va w i ma, sva ka ~e tvr ta `e na u Evro pi do `i vi fi zi~ ko na si qe bar jed nom u `i vo tu, kao i da je vi {e od de set od sto `e na do `i ve lo i sek su al no na si qe.

Sne `a na La ki }e vi} je pod se ti la i na to da je je dan od naj va `ni jih re zul ta ta pro jek ta „Bor ba protv sek su al nog i rod n o za s no v a n og na s i q a” kre i ra we Na ci o nal ne stra te gi je za spre ~a va we i su zbi ja we na si qa nad `e na ma u po ro di ci i u part ner skim od no si ma, ko ja je usvo je na 1. apri la.

– Usva ja we Stra te gi je je iz raz od lu~ no sti Vla de da, po {tu ju }i me |u na rod ne stan dar de i ak te o za {ti ti osnov nih qud skih pra va, una pre di za {ti tu od na si qa nad `e na ma i na si qa u po ro di ci – re kla je Sne `a na La ki }e vi}.

(Ta njug)

TE [KA PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U NI [U U KO JOJ SU PO GI NU LI @E NA I WEN DVO GO DI [WI SIN

Maj ka gur nu la si na i }er ku s te ra se i sko ~i la za wi ma U Ni {u je pret pro {le no }i jed no de te po gi nu lo, a dru go te {ko po vre |e no ka da ih je maj ka gur nu la s te ra se, a za tim i sa ma sko ~i la i po gi nu la, sa op {ti la je ju ~e ni {ka po li ci ja.

Tra ge di ja u ko joj je maj ka A. S. (35) gur nu la de cu s te ra se ~e tvr tog spra ta na Tr gu kra qa Alek san dra do go di la se po la sa ta po sle po no }i.

Dvo go di {wi K. S. je po gi nuo, a pe to go di {wa A. S. je za do bi la te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot i sme {te na je u Kli ni~ kom cen tru u Ni {u, na ve li su u po li ci ji.

– Pe to go di {wa de voj ~i ca A. S., ko ju je maj ka pro {le no }i gur nu la s te ra se ~e tvr tog spra ta, tre nut no je van `i vot ne opa sno sti – iz ja vi la je ju ~e di rek tor ka De~ je kli ni ke u Ni {u An |el ka Slav ko vi} no vi na ri ma na kli ni ci. – Pret pro {le no }i, je dan sat

po po no }i, u De~ ju kli ni ku za hi rur gi ju i or to pe di ju pri mqe na je de voj ~i ca od pet go di na sa zna ci ma tra u mat skog {o ka. S wom se te {ko upo sta vqao kon takt. Do {la je s Kli ni ke za ne u ro hi rur gi ju, gde je pri mar no oba vqen pre gled.

Ona je ka za la da je de voj ~i ca za do bi la po vre de sle zi ne, de snog plu} nog kri la, a da la bo ra to rij ske ana li ze uka zu ju na po vre de bu bre ga i je tre, kao i da ima po vre de me kih tki va na po gla vi ni i he ma to me na no ga ma i lak tu.

– Za sa da je van `i vot ne opa sno sti i pod ki se o ni kom, a o~e ku je se da u to ku da na za vr {i mo da qe di jag no sti~ ke pro ce du re.

De voj ~i ca je bi la u sve snom sta wu, s wom smo ko mu ni ci ra li, ma da ote `a no, ali re kon stru i {e do ga |aj go to vo ceo. Ju ~e je s wom raz go va rao otac. Ona se se }a sve -

De ca su gur nu ta s ~e tvr tog spra ta

Tra go vi kr vi na me stu tra ge di je

Na lo `e na ob duk ci ja Port pa rol ka Vi {eg su da u Ni {u Ta ma ra Sa vi}-Cve ta no vi} re kla je ju ~e Ta nju gu da je is tra `ni su di ja na lo `io ob duk ci ju maj ke i dvo go di {weg de ~a ka ko ji su smrt no stra da li u po ro di~ noj tra ge di ji na Tr gu kra qa Alek san dra u Ni {u.

Ona, me |u tim, ni je mo gla da sa op {ti dru ge de ta qe o ne sre }i.

ga {to se de si lo – re kla je di rek tor ka kli ni ke.

Ka ko je Ta njug sa znao na me stu tra ge di je od kom {i ja i ro |a ka po ro di ce na stra da lih, go to vo je iz ve sno da je su prug tri de set pe to go di {we A. S. i otac dvo go di {weg K. S. i we go ve se stre, pe to go di {we A. S. bio u sta nu u tre nut ku ka da je, po po li cij skom sa op {te wu, maj ka pr vo gur nu la de cu, a po tom se i sa ma ba ci la sa ~e tvr tog spra ta zgra de u ko joj su sta no va li.

Ni{ je u {o ku, a sta na ri zgra de u ko joj se tra ge di ja do go di la su u ne ve ri ci. Na li cu me sta rod bi -

na po ro di ce je re kla da je maj ka ra di la u „Du nav osi gu ra wu”, da se wen su prug ba vio pri vat nim po slom, a da su ra ni je bo ra vi li u Ita li ji. Ro |a ci po ro di ce pri ~a ju da je maj ka ima la zdrav stve ne pro ble me zbog tra u me ko ju je do `i ve la ka da im je sin na pu tu iz me |u Ita li je i Sr bi je do `i veo fras.

Po sa op {te wu po li ci je, maj ka je naj pre gur nu la de cu s te ra se, a za tim i sa ma sko ~i la i smrt no stra da la na li cu me sta, dok kom {i je pri ~a ju da je maj ka na vod no sko ~i la za jed no s de com.

E. D.

U SPE CI JAL NOM SU DU PRO CES GRU PI DAR KA [A RI ]A

Bra na Mi }u no vi} bio u zah te vu za pri slu {ki va we OT KRI ]E NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA DO VIN CI

Po ku {ao kri jum ~a re we po koj nog uja ka Ca ri ni ci na gra ni~ nom pre la zu Ba do vin ci su, pri li kom pre ven tiv ne kon tro le kom bi ja {a ba~ kih re gi star skih ozna ka, spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa po koj ni ka, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na.

Na pi ta we ca ri ni ka {ta ima u to var nom de lu, vo za~ kom bi ja je od g o v o r io da ne m a ni { ta osim am ba la `e od sti ro po ra za ra sad ku pu sa, ali ka da su ca ri -

ni ci po ~e li de taq nu kon tro lu, on se pre do mi slio i pri znao da me |u am ba la `om kri je i „po koj nog uja ka”. San duk s po koj ni kom bio je do bro za ka mu fli ran sti ro po rom, a na kon ot kri va wa po ku {a ja kri jum ~a re wa umr log li ca, vo za~, su vo za~ i po koj nik su za jed no s vo zi lom pre da ti u da qu nad le `nost is tra `nih ogra na, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Srp sko tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u jed nom od zah te va ko jim je od su da svo je vre me n o tra ` i l o do z vo l u za pri slu {ki va we od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, na ve lo je da je on u bli skim od no si ma s Bra ni sla vom – Bra nom Mi }u no vi }em iz Cr ne Go re, re ~e no je ju ~e na su |e wu [a ri }e voj gru pi. Tu `i la {tvo je Mi }u no vi }a u tom zah te vu ozna ~i lo kao or ga ni za to ra {ver ca dro ge i ci ga re ta u me |u na rod nim raz me ra ma.

Taj zah tev Tu `i la {tva pred sta vqen je na su |e wu [a ri }e voj gru pi u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, na ko jem je sud pre slu {a vao snim ke pre sret nu tih raz go vo ra iz me |u pri pad ni ka [a ri }e ve gru pe, ali je na in si -

sti ra we od bra ne Mi }u no vi }e vo ime za tam we no. Advo kat jed nog od op tu `e nih Bo ri vo je Bo ro vi} tra `io je od su da da se Mi }u no vi }e vo ime na do ku men ti ma za tam ni i da se ne pri ka zu je jav no u tom kon tek stu jer Mi }u no vi} ni je ni osum wi ~en

Stu den ti pra ti li pro ces Ju ~e ra {wem su |e wu pri su stvo va lo je i 12 naj bo qih stu de na ta Prav nog fa kul te ta s pro se kom iz nad de vet, ko ji su na let woj prak si u advo kat skoj kan ce la ri ji Zden ka To ma no vi }a, advo ka ta pr vo op tu `e nog [a ri }a.

ni op tu `en, a su di ja Si ni {a Pe tro vi} je pri hva tio su ge sti ju.

U jed nom dru gom zah te vu Tu `i la {tvo je kao raz log za pri slu {ki va we, iz me |u osta log, na ve lo i da je [a ri} kon tak ti rao sa Stan kom Su bo ti }em Ca ne tom, ko ji je ta ko |e u bek stvu i u od su stvu mu se su di zbog {ver ca ci ga re ta.

Na su |e wu su kao do ka zi iz ve de ni i snim ci raz go vo ra ~la no va gru pe Dar ka [a ri }a na osno vu ko jih je, po tvrd wa ma Tu `i la {tva, ita li jan ska po li ci ja za ple ni la 236 ki lo gra ma ko ka i na 19. ja nu a ra 2009. go di ne. Bra ni o ci op tu `e nih ospo ra va li su te snim ke ko je su pre sre le ita li jan ske oba ve {taj ne slu `be i tra `i li da se obez be -

di pri su stvo sve do ka-sa rad ni ka Ne boj {e Jok so vi }a da bi mu po sta vqa li pi ta wa jer je “na su |e wu u Ita li ji pri ~ao dru ga ~i je”. Jok so vi} je bio je dan od [a ri }e vih naj bli `ih sa rad ni ka i pri ja te qa od osnov ne {ko le. [a ri} je u raz go vo ru vo |e nom na dan za ple ne, 19. ja nu a ra, oba v e s tio Jok s o v i } a da „ima ju ne ke pro ble me i da po {a qe ro |a ke”, a Jok so vi} mu se `a lio da mo ra na sa hra nu u Pqe vqa jer je we go vom ze tu umro otac. [a ri }u i we go voj gru pi su di se zbog po ku {a ja {ver ca pre ko dve i po to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Evro pu u ok to bru 2009. go di ne. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 28. sep tem bar.

(Ta njug)

14

dRU[TvO

~etvrtak30.jun2011.

LEGALNI „MAJKROSOFT” SOFTVERI ZA NAU^NIKE

Na jesen inovacioni centar

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} i pot pred sed nik kor po ra ci je „Maj kro soft„ Alen Kro zi je pot pi sa li su ugo vor o sa rad wi i na bav ci soft ver skih li cen ci za na u~ nu za jed ni cu Sr bi je. \e li} je na kon pot pi si va -

wa ugo vo ra u Vla di Sr bi je pre ci zi rao da on ozna ~a va da }e svi na u~ ni ci ko ji u~e stvu ju u pro gra mi ma ko je fi nan si ra Re pu bli ka Sr bi je u na red ne ~e ti ri go di ne ra di ti na le gal nom soft ve ru.

– Po stig nut je od li ~an spo ra zum s “Maj kro sof tom”. Do bi li smo zna ~a jan po pust, a isto vre me no i kom pa ni ja “Maj kro soft”

zna da }e svih na {ih 11.000 na u~ ni ka ra di ti na le gal nom soft ve ru ove ve li ke teh no lo {ke kom pa ni je – re kao je \e li}.

Pot pred sed nik Vla de je iz ja vio da je deo ugo vo ra ku po vi na le gal nog soft ve ra u vred no sti od 755.000 do la ra i da je do bi jen

ve li ki dis kont na tu ku po vi nu, kao i da je iz ra `e na na me ra da se na osno vu obo stra ne sa rad we ide i ko rak da qe, i na ja vio mo gu} nost da se na je sen u Si je tlu pot pi {e spo ra zum o otva ra wu ino va ci o nog cen tra „Maj kro sof ta„ u Sr bi ji u ko jem bi se de mon stri ra li i pri pre ma li ne ki od naj na pred ni jih pro iz vo da i uslu ga te kom pa ni je.

U ADI PREDSTAVQENA NOVA USLUGA GRA\ANIMA U OP[TINSKOJ UPRAVI

Savetnik {titi prava pacijenata

Gra |a ni ma a|an ske op {ti ne ju ~e je u okvi ru pi lot-pro jek ta „Za {ti ta pra va pa ci je na ta na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve” pred sta vqe na no va uslu ga op {tin ske upra ve na pru `a wu prav nih sa ve ta u obla sti pra va pa ci je na ta. Na pred sta vqa wu pro jek ta za me nik pred sed ni ka a|an ske op {ti ne Ti bor Vi la go{ go vo rio je o pro ce su de cen tra li za ci je i pre u zi ma wa nad le `no sti lo kal ne sa mo u pra ve nad do mo vi ma zdra vqa i no voj uslu zi prav nog sa vet ni ka za za {ti tu pra va pa ci je na ta, ko ju }e u Op {tin skoj upra vi Ade oba vqa ti di plo mi ra na prav ni ca Lea Ko va~-Do bo, {e fi ca Ode -

star stvo zdra vqa od 2002. go di ne spro vo di niz ak tiv no sti na una pre |e wu si ste ma za {ti te pra va pa ci je na ta kroz do no {e we za ko na i pod za kon skih aka ta, uvo |e we za {tit ni ka pra va pa ci je na ta u svim zdrav stve nim usta no va ma, pro mo ci ji pra va pa ci je na ta i dru gim ak ci ja ma. Ona je ka za la da se za po mo} u ostva ri va wu i za {ti ti svo jih pra va pa ci jent mo `e obra ti ti ru ko vo di o ci ma pro ce sa ra da u zdrav stve nim usta no va ma, za {tit ni ci ma pa ci jen to vih pra va u sva koj zdrav stve noj usta no vi, Mi ni star stvu zdra vqa, prav nim sa vet ni ci ma na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve, Re pu bli~ kom za vo du

Mi ni star stvo zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je je u sa rad wi s de vet gra do va i op {ti na i Stal nom kon fe ren ci jom gra do va i op {ti na po kre nu lo pi lot-pro je kat, u skla du s pre u zi ma wem nad le `no sti lo kal nih sa mo u pra va nad do mo vi ma zdra vqa i stra te {kim ci qe vi ma za una pre |e we kva li te ta zdrav stve ne za {ti te qe wa za dru {tve ne de lat no sti u Op {tin skoj upra vi Ade. Ru ko vo di lac pro jek ta „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou” – DILS u Mi ni star stvu zdra vqa Sr bi je dr Ta tja na Ba ji} pred sta vi la je po dr {ku pro ce su de cen tra li za ci je i do mo vi ma zdra vqa u okvi ru pro jek ta DILS, kao i re a li za ci ji pi lot-pro jek ta za {ti te pra va pa ci je na ta ko ji tra je od 1. ju la do de cem bra ove go di ne u op {ti na ma i gra do vi ma Ada, Be la Pa lan ka, Va qe vo, Vla so tin ce, Plan di {te, Iva wi ca, Kla do vo, Ru ma i Za je ~ar.

Mi ni star stvo zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je je u sa rad wi s de vet gra do va i op {ti na i Stal nom kon fe ren ci jom gra do va i op {ti na po kre nu lo ovaj pi lotpro je kat, u skla du s pre u zi ma wem nad le `no sti lo kal nih sa mo u pra va nad do mo vi ma zdra vqa i stra te {kim ci qe vi ma za una pre |e we kva li te ta zdrav stve ne za {ti te, kao i ostva ri va wa pra va pa ci je na ta. Pro je kat pru `a wa una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou DILS fi nan si ra se iz kre di ta Svet ske ban ke.

Sa vet ni ca mi ni stra zdra vqa za pra va pa ci je na ta Ma ja Ive ti} uka za la je na to da Mi ni -

za zdrav stve no osi gu ra we, ko mo ra ma zdrav stve nih rad ni ka i su do vi ma.

Di rek tor ka Do ma zdra vqa „Ada„ dr El vi ra Tot-Bar na na gla si la je da ova usta no va kva li te tom uslu ga na sto ji da se po tvr di kao no si lac zdrav stve ne za {ti te na lo kal nom ni vou, za {ta je u pret hod noj go di ni pro gla {e na za naj u spe {ni ju u Sr bi ji. Ona je na gla si la da je neo p hod na sa rad wa svih part ne ra za bo qe zdra vqe gra |a na, a da je Dom zdra vqa pr vo me sto gde se pa ci jent mo `e obra ti ti za za {ti tu svo jih pra va.

Na sku pu u SO Ada pre do ~e ne su no ve uslu ge u okvi ru pi lotpro jek ta za {ti te pra va pa ci je na ta na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve us po sta vqa wem prav nog sa vet ni ka u op {tin skoj upra vi.

We gov za da tak je da in for mi {e gra |a ne o obi mu i vr sti pra va pa ci je na ta iz obla sti zdrav stve ne za {ti te i zdrav stve nog osi gu ra wa, pru `a sa ve te i kon kret nu prav nu po mo} u ci qu uspe {ni je re a li za ci je pa ci jen to vih pra va, in for mi {e gra |a ne o po sto ja wu i ra du udru `e wa pa ci je na ta, a ta ko |e evi den ti ra i raz ma tra sva ki zah tev ili pri med bu gra |a na.

M. Mitrovi}

dnevnik

DOMA]A ODBRAMBENA INDUSTRIJA NA SAJMU NAORU@AWA „PARTNER 2011”

U {pijunsku misiju „vrabac” pole}e iz ruke Di gi ta li zo va ni avion „la sta”, no va ver zi ja „ma qut ke”, tre }a ge ne ra ci ja sa mo hod ne ha u bi ce ve li kog do me ta „no ra B52„, ro bot za ukla wa we mi na, la ka oru `na sta ni ca, no vi mi tra qez – sa mo su ne ki od pro je ka ta srp ske od bram be ne in du stri je ko ji su pred stav qni na 5. me |u na rod nom saj mu na o ru `a wa i voj ne opre me „Part ner 2011”, ko ji je pre kju ~e otvo ren u Be o gra du.

Bes pi lot ne le te li ce „vra bac” i „pe gaz 011„ su, na ne ki na ~in, hit ovo go di {we sa jam ske pri red be, ko ja je oku pi la 90 iz la ga ~a iz ze mqe i ino stran stva.

Tak ti~ ka bes pi lot na le te li ca du gog do le ta „pe gaz” je pla ni ra na kao ve li ki oslo nac Voj ske Sr bi je, ali i je dan od iz vo znih adu ta od bram be ne in du stri je. Ta le te li ca je u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu raz vi je na pre oko osam me se ci.

– Na saj mu je iz lo `en pro to tip le te li ce, a za oko me sec da na o~e ku je mo da „pe gaz” oba vi i pr vi prob ni let – is ti ~e ru ko vo di lac pro jek ta u VTI-ju Zo ran Va si}. „Pe gaz” ima mo tor sna ge 32 ki lo va ta, dr ve nu eli su, raz mah kri la 6,34 me tra, mo `e da po ne se 40 ki lo gra ma opre me. Br zi na kr sta re wa „pe ga za” je od 130 do 150 ki lo me ta ra na sat, ope ra tiv na vi si na na ko joj iz vi |a te ren ili oba vqa ne ke dru ge rad we je 3.000 me ta ra, a u va zdu hu mo `e da pro ve de 12 sa -

Sajam odbrane „Part ner 2011”, ko ji se, ina ~e, odr `a va sva ke dru ge, ne par ne go di ne, pre ra stao je iz sa jam ske ma ni fe sta ci je u sa jam od bra ne.

Na i me, ovo ga pu ta pred sta vqe ne su do ma }oj i stra noj jav no sti re for me si ste ma od bra ne Sr bi je i u obla sti voj ne me di ci ne, ge o gra fi je, gra |e vi nar stva, kao i voj ne lo gi sti ke uop {te. ti. Do let je ~ak do 100 ki lo me ta ra.

Mi ni bes pi lot na le te li ca „vra bac” je go to vo tri pu ta ma wa jer je na me we na i ma lim sa sta vi ma. Raz mah kri la „vrap ca” je 2,8 me tra, du `i ne je 1,94 me tar, mak si mal na br zi na mu je 120 ki lo me ta ra na sat, ope ra tiv na vi si na iz vi |a wa od 300 do 500 me ta ra, a u va zdu hu mo `e da osta ne naj vi {e sat. „Vra bac” se lan si ra iz ru ke, a sle }e

po mo }u pa do bra na. Na saj mu je iz lo `e na nul ta se ri ja i kra jem ok to bra sle de za vr {na is pi ti va wa.

Naj ve }e oru |e ko je do mi ni ra Ha lom 1 Be o grad skog saj ma sva ka ko je sa mo hod ni top ha u bi ca „no ra B-52 M0-3”, ka li bra 155 mm. Do met pro jek ti la ko ji se is pa li iz ce vi ovog oru `a je 41 ki lo me tar, a u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu u to ku je raz voj ra zor nog hi brid nog ak tiv nog-re ak -

tiv nog pro jek ti la s ga snim ge ne ra to rom ko ji }e mo }i da bi je na da qi nu od ~ak 65 ki lo me ta ra.

Me |u naj a trak tiv ni jim je i pro to tip ro bo ti zo va nog si ste ma po zna ti jeg kao „mi li ca”. Iza ovog ime na skri va se ma lo gu se ni ~ar sko vo zi lo ko jim se upra vqa da qin skim upra vqa ~em. „Mi li ca” je na o ru `a na ra ke ta ma i s bez bed ne da qi ne se na vo di na pro tiv ni~ ki bun ker ili za se du i dej stvom otva ra pro laz pe {a di ji.

Pa `wu pri vla ~i i „to ro”, mi ni ja tur no vo zi lo to~ ka{ ~i ja je na me na da ukla wa mi ne i eks plo ziv na sred stva. I wi me se upra vqa iz da qi ne, a te ren ~i sti ro bo ti zo va nom ru kom.

Ka da bu de pot pu no za vr {e no, jer i u ovom slu ~a ju re~ je o pro to ti pi pu, „to ro” }e mo }i da te ren od min sko-eks plo ziv nih sred sta va ~i sti i na da qi nu od 350 me ta ra od svo je osnov ne sta ni ce.

Kra gu je va~ ka „Za sta va” do ne la je dva no vi te ta. „Za sta va oru` je” je pred sta vi lo no vi mi tra qez 5,56h45 mm, {to je ka li bar ko ji ko ri sti NA TO, dok su „Za sta va ka mi o ni” pred sta vi li no vo te ren sko vo zi lo.

Stru~ wa ci za na o ru `a we raz vi li su i la ser ski vo |e nu avi on sku bom bu, ali i ra ke tu va zduh–ze mqa „grom B”, ko ja pro bi ja pan cir ni ~e lik od me tar de bqi ne, a mo `e da raz ne se i pet pu ta de bqu be ton sku plo ~u.

M. Bozokin

POKLON UDRU@EWU OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE SEVERNOBANATSKOG OKRUGA

Slike od umetnika, krov od „Tondaha”

De ve ta me |u na rod na hu ma ni tar na li kov na ko lo ni ja „@i vot je umet nost”, ko ju je upri li ~i lo Udru `e we obo le lih od mul ti ple skle ro ze Se ver no ba nat skog okru ga sa se di {tem u No vom Kne `ev cu, za vr {e na je prek si no} ka da su ~la no vi ovog udru `e wa ujed no pro sla vi li kr snu sla vu Vi dov dan. Na li kov noj ko lo ni ji u~e stvo va lo je 20 umet ni ka iz Pan ~e va, No vog Sa da, Za je ~a ra, Su bo ti ce, Pa li }a, Ma lih Pi ja ca, Ka wi `e, Zre wa ni na, No vog Kne `ev ca, kao i {e sto ro iz Ma ke do ni je. ^e tr de se tak umet ni~ kih ra do va na sta lih na ko lo ni ji Udru `e we obo le lih od mul ti ple skle ro ze Se ver no ba nat skog okru ga }e po nu di ti na pro daj noj iz lo `bi, a pri hod je na me wen opre ma wu MS-ku }e u No vom Kne `ev cu i pru `a we po mo }i ~lan stvu, ko jem je po treb na.

– Ko lo ni ja je bi la uspe {na,

tru di li smo se da bu de mo do bri do ma }i ni umet ni ci ma, pri ~e mu je ve o ma zna ~aj no {to su se oni dru `i li s na {im ~la no vi ma. To je bit no ra di po di za wu sve sti o oso ba ma s in va li di te tom. U~e stvo va li su na {i ~la no vi, kao i zdra vi umet ni ci ko ji su nas iz u zet no pri hva ti li – ka `e pred sed ni ca Udru `e wa Sla vi ca Zo ri}.

Hu ma ni tar na li kov na ko lo ni ja „@i vot je umet nost” pr vi put je or ga ni zo va na u MS-ku }i ko ja je otvo re na i ure |u je se u No vom Kne `ev cu za po tre be obo le lih od ove opa ke bo le sti.

Ipak, ka ko pre do ~a va Sla vi ca Zo ri}, jo{ tre ba do sta da se ura di da bi se obez be di li {to bo qi uslo vi, is ti ~u }i iz u zet no le pu vest da je s In du stri jom gra |e vin skog ma te ri ja la AD „Po ti sje Ka wi `a” u vla sni {tvu austrij skog kon cer na „Ton dah” upra vo pot pi sa la do -

na tor ski ugo vor ko jim je ka wi {ka fa bri ka da ri va la crep za za me nu kro va MS-ku }e, a uz po krov ni ma te ri jal po nu |e na je i stru~ na po mo}.

Udru `e we obo le lih od mul ti ple skle ro ze Se ver no ba nat skog okru ga ima oko 100 ~la no va

iz op {ti na Ada, Sen ta, Ka wi `a, Ki kin da, ^o ka i No vi Kne `e vac, a Sla vi ca Zo ri} na ja vqu je da }e od 1. ju la u okvi ru jav nih ra do va po ~e ti me di cin ski te ra pe ut ski pro gram, kre a tiv ne psi ho lo {ke ra di o ni ce i dru gi pro gra mi.

M. M.

le vi zi ja s na ci o nal nom fre kven ci jom i da se to sma tra ne do zvo qe nom me dij skom kon cen tra ci jom. „Pri li kom pro me ne vla sni ka u da na {woj TV ’Pr va’, Sa vet RRA-e je na osno vu pre da te do ku men ta ci je i na la za Agen ci je za pri vred ne re gi stre utvr dio da ne po sto ji ni ka kva vla sni~ ka po ve za nost iz me |u vla sni ka te te le vi zi je i osta lih te le vi zi ja u Sr bi ji„, na vo di Sa vet.

tu tom za jav no zdra vqe Voj vo di ne, za vr {i o ca du `no sti di rek to ra ove zdrav stve ne usta no ve na pe riod od {est me se ci, Vla da Voj vo di ne ime no va la je doc. dr Vla di mi ra Pe tro vi }a, dok to ra me di ci ne, spe ci ja li stu epi de mi lo ga.

naj z na ~ aj n i j im ak t iv n o s ti m a EN PA-e do kra ja te ku }e go di ne, sa op {ti la je Aso ci ja ci ja me di ja.

Petrovi} direktor Instituta za javno zdravqe

Mi ni star kul tu re, in for mi sa w a i in f or m a c i o n og dru {tva Pre drag Mar ko vi} na ja vio je ju ~e, u raz go vo ru s pred sed ni kom Evrop ske aso ci ja ci je no v in s kih iz d a v a ~ a (EN P A) Iva rom Rus da lom, da }e to mi ni star stvo usko ro pred lo `i ti Vla di Sr bi je sma we we PDV-a za {tam pa ne me di je i iz da va ~e kwi ga.

Rus d al je oba v e s tio mi n i stra Mar ko vi }a o ini ci ja ti vi EN PA-e za sma we we PDV-a no vin skim iz da va ~i ma u svim ze mqa ma ~la ni ca ma EU, kao i o

VESTI RRA pokrenula postupak protiv TV “Prva” Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je je po kre nuo po stu pak pro tiv Te le vi zi je „Pr va” zbog pro gram skih sa dr `a ja u emi si ji „Ve ~e s Iva nom Iva no vi }em”. Pred stav nik emi te ra }e na pr voj na red noj sed ni ci Sa ve ta RRA-e bi ti po zvan da se slu `be no iz ja sni o spor nim sa dr `a ji ma.

De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta za tra `i la je od Sa ve ta RRA-e da se TV „Pr voj” odu zme pra vo na na ci o nal nu fre kven ci ju zbog, ka ko je na ve de no, uvre da na ra ~un Ka to li~ ke cr kve i go vo ra mr `we pre ma hr vat skom na ro du u emi si ji „Ve ~e s Iva nom Iva no vi }em” 29. apri la i 6. ma ja.

Po vo dom iz ve {ta va wa RTS-a o na vod noj me dij skoj po ve za no sti iz me |u te le vi zi ja „Pr va” i B-92, Sa vet RRA-e je pod se tio na to da u Sr bi ji ni je mo gu }e da isti su bje kat po se du je vi {e te -

Vla da Voj vo di ne je, kao osni va~ In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, raz re {i la du `no sti di rek to ra ove zdrav stve ne usta no ve prof. dr Ma ri ju Jev ti}, po {to je od lu kom Vla de Sr bi je ona po sta vqe na za po mo} ni ka re pu bli~ kog mi ni stra zdra vqa.

Ra di obez be |i va wa kon ti nu i te ta u ra du i ru ko vo |e wu In sti -

Mawi PDV za {tampane medije i izdava~e?

Zdravstvu neophodne inovacije Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da bo le sni ci u Sr bi ji pred zdrav stve ni si stem kon stant no po sta vqa ju no ve zah te ve, o~e ku ju }i le ~e we kao u raz vi je ni jim ze mqa ma. Na kon fe ren ci ji u okvi ru pro jek ta Mi ni star stva zdra vqa i Evrop ske uni je „Obu ka za me nax ment u zdrav stvu”, on je re kao da je ~i we ni ca da se pred zdrav stve ni si stem Sr bi je po sta vqa ju sve ve }i zah te vi i da }e taj pro je kat „da ti kri la u pre va zi la `e wu pro ble ma”: – Bo le sni ci u Sr bi ji zah te va ju le ~e we kao u ze mqa ma mno go raz vi je ni jim od na {e. ^i we ni ca je da su neo p hod ne ino va ci je – ka zao je mi ni star.

c m y

dnevnik

dRU[TvO

~etvrtak30.jun2011.

JU ^E PO ^E LI PRI JEM NI IS PI TI NA NO VO SAD SKOM UNI VER ZI TE TU

Za me di ci nu isto vre me no po la ga la ce la Sr bi ja Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e su po~eli prijemni ispiti na ve}ini fakulteta, a zavisno od broja kandidata i razli~itih studijskih programa, negde je provera znawa ju~e i zavr{ena, a negde }e trajati dva ili tri dana. Po konkursnim rokovima, provera znawa na svim fakultetima zavr{ava se 4. jula, kada se okon~ava vi{ednevni rad u klasama za prijem na studije likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti.

Tako su samo ju~e znawe svojih potencijalnih bruco{a testirali Tehnolo{ki, Gra|evinski i U~iteqski na ma|arskom nastavnom jeziku, dok su po utvr|enom rasporedu kandidata i po studijskim programima po~eli dvodnevni ili trodnevni prijemni na Medicinskom fakultetu, Poqoprivrednom, Pravnom, Filozofskom, Fakultetu tehni~kih nauka, Prirodno-matemati~kom, Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa. Danas proveru znawa organizuju Ekonomski, TF „Mihajlo Pupin” i Pedago{ki fakultet.

Fo to: B. Lu ~i}

tetu je testirawe po~elo ta~no u podne jer, ve} tradicionalno, po dogovoru u Zajednici medicinskih fakulteta Srbije, svi potencijalni studenti medicine na

Ko zna zna i mo `e da bi ra Pred po~etak prozivke za prijemni, na ulazu u Medicinski fakultet upoznajemo Oqu i Bra ni sla vu, iz Pivnica, odnosno Ba~ke Palanke, zavr{ile su Sredwu medicinsku, smer za pedijatrijske sestre. Ka`u, `ele na medicinu, dobro su se spremile za prijemni, a ako ostanu ispod upisne crte, ve} imaju svoju struku pa }e poku{ati da se zaposle. Od petorice momaka iz Sente, ~etvorica tako|e imaju diplomu sredwe medicinske, a jedan gimnazijsku, ra~unaju da su se dobro spremili za prijemni, a ~etvorica su iskoristala mogu}nost da prijemni pola`u na ma|arskom jeziku. Zanimqivo je da nikome od ovih sedmoro potencijalnih studenata medicine nijedan od roditeqa nije lekar, a da medicinu, nasuprot uvre`enim pri~ama, vrlo uspe{no upisuju i studiraju i „nelekarska deca” potvrdila nam je ju~e jedna mama iz Vr{ca (ostala je da „dr`i pal~eve” ispred fakulteta u dru{tvu jedne mame iz Kule), ~ija je mla|a }erka ju~e od 10 sati polagala prijemni za studije biologije na PMF-u i dotr~ala na Medicinski da ve} u 12 zapo~ne prijemni za medicinu! Pri tom, ima `ivi primer da ko zna zna i mo`e da bira, jer je wena starija sestra lane polo`ila prijemni i u{la u buxetsku zonu i na biologiji i na medicini. Izabrala je medicinu i danas je uspe{na studentkiwa.

I dok su ju~e prijemni, recimo na Filozofskom, startovali ve} u 9 sati, na Medicinskom fakul-

dr`avnim fakultetima u celoj Republici prijemni ispit pola`u istovremeno, a ove godine to

je bio 29. jun u 12 ~asova. Novosadski Medicinski fakultet, koji ima razli~ite programe integrisanih studija: medicine, stomatologije i farmacije, pa sve to i na engleskom jeziku (tu se upis organizuje u drugom, septembarskom roku, a ima ukupno 60 mesta i sva su samofinansiraju}a), osnovne akademske studije specijalne edukacije i rehabilitacije, medicinske rehabilitacije, zadravstvene nege, za koje postoje i osnovne strukovne studije, tako je ju~e organizovao prijemni ispit za upis na integrisane studije medicine i stomatologije, gde se pola`u hemija i biologija, i to po istovetnim test pitawima.

S obzirom na to da je zainteresovanost maturanata za upis na medicinu i stomatologiju u Novom Sadu velika i broj kandidata je vi{e nego dvostruko nadma{io broj mesta – za 180 mesta (iskqu~ivo buxetskih) na medicini prijavilo se ~ak 395 kandidata, a za svega 45 mesta na stomatologiji (tako|e buxetskih) 94 – plato i travwak ispred Medicinskog fakulteta ju~e su ve} od jutra „naseqavali” potencijalni

bruco{i, ali i wihovi roditeqi, sestre, bra}a, prijateqi namerni da im „~uvaju strah”. ^lanovi ispitne komisije vaqano su se organizovali i dovoqno glasno i jasno usmeravali kandidate po grupama u odgovaraju}e amfiteatre i u~ionice u mati~noj fakultetskoj zgradi i na Farmaciji, pa su kandidati brzo zauzimali mesta i testirawe je po~elo na vreme. Za re{avawe testa na raspolagawu su bila tri sata, a dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ni ko la Gru ji} potvrdio je za „Dnevnik” da }e, kao i prethodnih godina, rezultati testa biti objavqeni ve} do ve~erwih sati.

Svesni toga koliko je kandidatima bitno da {to pre vide svoje rezultate i preliminirane rang-liste, fakulteti se zaista maksimalno trude da ih objave u najkra}em roku. Tako su na sajtu Filozofskog fakulteta ve} ju~e u ranim popodnevnim satima istakli preliminarne rang-liste kandidata za upis na hungarologiju, slovakistiku, rusinistiku i rumunistiku, PMF je to odmah uradio za biologiju, ekologiju, geografiju...

V. ^e ki}

Sa rad wa PMF-a i fa kul te ta s ostr va Pu ket – Na osnovu bilateralne saradwe Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta „Prin ce of Song kla„ s Tajlanda proistekla je nova saradwa izme|u departmana Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu za geografiju, turizam i hotelijerstvo i fakulteta za turizam i hotelijerstvo s ostrva Puket.

Ju~e smo potpisali Protokol o saradwi izme|u ovih fakulteta iz koje }e proiste}i me|usobno u~e{}e na me|unarodnim projektima, me|usobna organizacija me|unarodnih konferencija kao i praksa da svake godine pet na{ih studenata po{aqemo na Tajland da se profesionalno usavr{avaju na fa-

kultetu na Puketu – rekao je ju~e povodom potpisivawa Protokola asistent PMF-a Igor Sta men ko vi}.

Delegaciju s Tajlanda ~ine potpredsednik kampusa profesor dr Met hi Sunb ha nich, dekan fakulteta s ostrva Puket profesor dr Prat ha na Kan na o va kun i jo{ ~etiri prodekana i pro-

fesora, koji u Novom Sadu borave do sutra.

– @eleli bismo da uspostavimo saradwu i u oblasti kulinarstva i uvedemo tajlandsku kuhiwu kod vas. Dobra zona saradwe su i velnes i spa-centri – izjavio je profesor dr Met hi Sunb ha nich.

A. Va.

NA GRA \E NI \A CI GE NE RA CI JA IZ JU @NE BA^ KE

Za log bo qe bu du} no sti U Vladi Vojvodine ju~e je 129 najboqih osnovaca i sredwo {ko la ca iz Ju `no ba~ kog okru ga pri mi lo al bu me i zbirke s 25 kovanica na kojima su likovi znamenitih li~nosti na{e istorije. Mali i ve li ki ma tu ran ti iz ju `ne Ba~ke tako su se na{li me|u 1.700 ovogodi{wih |aka generacije u Srbiji, a priznawa za wihov uspeh, uz podr{ku Ministarstva prosvete i nauke, obez be di la je i ove go di ne „Politika”AD. – Ovaj uspeh, iza kojeg stoji veliko znawe, otvori}e vam mnoga vrata i pomo}i da uspe-

Pod sti caj zna wu – Svako dru{tvo koje brine o svojoj budu}nosti mora dati podsticaj znawu jer `ivimo u vremenu kada se usvajawe novih znawa i ve{tina name}e kao do`ivotni proces – rekao je predsedik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}. – Va{a investicija u sopstveno znawe zna~ajna je i za razvoj cele na{e zajednice i mi }emo taj va{ trud i ubudu}e nagra|ivati.

kako su i va{i roditeqi, za svu podr{ku koju vam pru`aju, ali i nastavnici, koji su vam omogu}ili da sva ta znawa steknete.

Ministar prosvete zahvalio je i „Politici” AD {to je kao dru{tveno odgovorna kompanija prepoznala znawe koje vaqa nagraditi, a posebno priznawe odao je predsedniku Vlade Vojvodine dr Bo ja nu Paj ti }u za konstantno ulagawe u obrazovawe u Vojvodini, koje mo`e poslu`iti kao primer drugima.

Po `e lev {i naj bo qim Fo to: R. Hayi} |acima iz ju`ne Ba~ke da te u `ivotu, jer ulagawem u ih i poslodavci jednog dana znawe i obrazovawe, ula`ete prepoznaju kao izuzetan kvau sebe i sebi i svojoj dr`avi li tet, za me nik pred sed ni ka otvarate vrata boqeg `ivota Upravnog odbora „Politike” – rekao je, ~estitaju}i laurea- AD Pre drag Mi haj lo vi} napotima, ministar prosvete i na- menuo je da }e ova kompanija i uke profesor dr @ar ko Ob ra - ubudu}e nagra|ivati mladost do vi}. – Zaslu`ni za to {to i znawe. ste najboqi od odli~nih svaD. D.

15

NAJ MLA \I SME RO VI U SRED WIM [KO LA MA PO DE LI LI NAD LE @NE

Ogled pao na ma tu ri?

Najava s posledwe sednice Nacionalnog prosvetnog saveta da }e zbog lo{ih rezulatata koje su u~enici oglednih odeqewa sredwih {kola postigli na maturskom ispitu tra`iti da se preispitaju ovi profili izazvala je muwevitu reakciju Ministarstva prosvete i nauke, iz kojeg su se oglasili saop{tewem u kojem tvrde da rezultati nisu tako lo{i kako se ~ulo na ovonedeqnoj sednici NPS. Da podsetimo, ~lanovi Nacionalog prosvetnog saveta zabrinuli su se zbog podataka po kojima vi{e od 65 odsto maturanata oglednih odeqewa sredwih {kola u Srbiji nije polo`ilo maturu, te su na svojoj posledwoj sednici za-

godine prvi put polagali stru~nu maturu. Prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, najvi{e maturanata palo je na obrazovnom profilu mehatroni~ar za transportne sisteme aerodroma, gde je od wih 37 palo 22 u~enika, eksterni test nije polo`ilo ni pet od 23 budu}a tehni~ara vazdu{nog saobra}aja za spasavawe, ni ~etiri od 22 tehni~ara vazdu{nog saobra}aja za bezbednost. Stru~nu maturu nije pro{lo ni 13 od 369 budu}ih komercijalista, 11 od 185 slu`benika osigurawa, dva od 85 arhitektonskih tehni~ara, pa dva od 61 aviotehni~ara i jedan od 49 tehni~ara vazdu{nog saobra}aja, dok su u preostala tri ogledna

Pre ma po da ci ma Mi ni star stva pro sve te i na u ke, naj vi {e ma tu ra na ta pa lo je na obra zov nom pro fi lu me ha tro ni ~ar za tran sport ne si ste me aero dro ma, gde je od wih 37 pa lo 22 u~e ni ka kqu~ili da }e za takvo stawe tra`iti obja{wewe nadle`nih u Ministarstvu prosvete.

To obja{wewe je stiglo, ali u vidu saop{tewe u kojem iz Ministarstva tvrde, pozivaju}i se na podatke Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa - Centra za stru~no obrazovawe i obrazovawe odraslih, koji je jedina nadle`na institucija za pripremu i organizaciju stru~ne mature, da je broj u~enika koji nisu polo`ili stru~nu maturu neuporedivo mawi.

Prema ovim podacima u prosvetnom sistemu Srbije postoji 51 ogledni profil kod kojih se stru~na matura za sada pola`e u 29 oglednih profila, a u 22 ogledna profila prve generacije u~enika jo{ uvek nisu stigle do zavr{nog ispita. Od oglednih profila u kojima se pola`e stru~na matura, u 11 su u~enici ove {kolske

obrazovna profila u kojima se ove godine matura pola`e prvi put, svi kandidati polo`ili zavr{ni ispit, tako da je stru~nu maturu u ovim profilima polo`ilo 90 odsto kandidata, a palo ih je 10 odsto.

I mada je ovih 10 odsto u~enika koji nisu polo`ili stru~nu maturu, prema podacima Ministarstva, ipak mnogo mawe od onih 65 odsto, o koliko je raspravqano na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, to ipak nije ba{ ute{no jer je, prema podacima tog istog ministarstva, procenat s kojim u~enici pola`u maturu u preostalih 18 oglednih profila, u kojima se stru~na matura pola`e drugu ili tre}u godinu, preko 98 odsto, odnosno procenat u~enika koji nisu polo`ili maturu u ovim smerovima ne prelazi dva odsto.

D. De ve ~er ski

UPIS U SRED WE [KO LE

Pri go vo ri jo{ da nas U okviru ovogodi{weg upisnog roka u sredwe {kole osmaci jo{ danas od 8 do 16 ~asova mogu podnositi prigovore na preliminarne rezultate zavr{nog ispita na kraju osnovnog {kolovawa. Prigovore okru`nim upisnim komisijama, pri {kolskim upravama Ministarstva prosvete, mo}i }e podneti oni mali maturanti koji su ju~e, kada su preliminarni rezultati objavqeni i zvani~no, podneli prigovore {kolskim upisnim komisijama, ali nisu zadovoqni wihovim odgovorom.

Po upisnom kalendaru, posle dana{wih prigovora, u nedequ sledi isticawe kona~nih rezultata zavr{nog ispita, a slede}e nedeqe, u ponedeqak i utorak, mali maturanti podnosi}e u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama liste sa spiskovima od 20 `eqa za nastavak {kolovawa.

Ina~e, po preliminarnim rezultatima zavr{nog ispita u Ju`noba~kom okrugu, u kojem je ovaj ispit polagalo 6.500 osmaka, 97 ih je na oba testa osvojilo maksimalan broj bodova. Najvi{e u~enika s maksimalnim bro-

jem bodova na maloj maturi ima u Novom Sadu i selima koje pripadaju glavnom gradu Vojvodine, ~ak 78, gde je i najvi{e malih maturanata iza{lo na zavr{ni ispit. U op{tinama Ba~ka Palanka i Temerin sve zadatke na oba testa ta~no je re{ilo po {est u~enika, u op{tini Be~ej troje, u Vrbasu dvoje, u Beo~inu i Ba~u po jedan u~enik... S druge stra ne, u op {ti na ma @a baq, Titel, Sremski Karlovci, Srbobran i Ba~ki Petrovac nijedan mali maturant nije ta~no odgovorio na sve zadatke u testovima.

Znawem ste~enim u osnovnoj {koli mo`e biti zadovoqno i 98 osmaka iz Ju`noba~kog okruga koje od maksimalnog broja bodova deli pola boda, a bod mawe ima 139 malih maturanata. Statistika ka`e i da vi{e od 35 bodova ima 1.647 u~enika, od 30 do 35 bodova sakupilo je 1.449 |aka, od 25 do 30 bodova ima 1.111 |aka, a 832 u~enika ima izme|u 20 i 25 bodova, dok mawe od 20 bodova ima 1.100 u~enika, a bez ijednog boda s ispita nije iza{ao niko.

D. D.

Pr vo EU, on da za kon o vi so kom {kol stvu Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} najavio je dono{ewe novog zakona o visokom obrazovawu nakon {to Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU i posle otpo~iwawa pregovora o kandidaturi.

– Kada dobijemo status kandidata za ~lanstvo u EU, nadam se tokom jeseni, i kada po~nemo pregovore, nadam se tokom prole}a 2012. godine, sasvim je logi~no da napravimo novi zakon o visokom obrazovawu i da sve ono {to je deo evropskog prostora visokog obrazovawa bude implementirano u na{em zakonu – rekao je Obradovi}.

Ministar je ukazao na to da nema nijednog razloga „da sve ono {to je dobro kod drugih ne primenimo kod nas”, kao i da sve vrednosti na{eg obrazovnog sistema promovi{emo kao svoju posebnost.

SPORT

~etvrtak30.jun2011.

FIFINA LISTA

Veliki pad Srbije Fudbalska reprezentacija Srbije pala je devet mesta na listi FIFA i sada zauzima 25. poziciju sa 797 bodova. Izabranici Vladimira Petrovi}a nazadovali su na listi zbog poraza u prijateqskoj utakmici sa Ju`nom Korejom 3. juna i nere{enog ishoda sa Australijom ~etiri dana kasnije.

Na{ tim je izgubio 110 bodova u odnosu na listu objavqenu u maju. I daqe vodi [panija sa 1.871 bodom, ispred Holandije koja ima 1.661 poen, dok se na tre}e mesto probila Nema~ka sa 1.417 bodova.

Poredak 20 najboqih reprezentacija: 1. (1) [panija 1.871 bod, 2. (2) Holandija 1.661, 3. (4) Nema~ka 1.417, 4. (6) Engleska 1.146, 5. (3) Brazil 1.130, 6. (9) Italija 1.059, 7. (8) Portugalija 1.046, 8. (10) Hrvatska 1.033, 9. (28) Meksiko 1.007, 10.(5) Argentina 979, 11. (11) Norve{ka 972, 12. (12) Gr~ka 959, 13.

(14) Japan 925, 14. (21) Obala Slonova~e 922, 15. (19) Francuska 920, 16. (24) Crna Gora 915, 17. (18) Rusija 914, 18. (7) Urugvaj 909, 19. (28) [vedska 884, 20.

(27) Danska 857... 25. (16) Srbija 797.

VOJVODINA @ELI DA ANGA@UJE JO[ JEDNOG GOLMANA

I Bojan Bra} u kombinaciji

U vremenu kada je na snazi prelazni rok , aktivnosti naju`eg rukovodstva FK Vojvodina prate se s jednakim zanimawem kao i pripreme samih igra~a. Qudi koji vode novosadskog prvoliga{a u kontaktima su s interesantnim fudbalerima, pregovaraju s wima, menaxerima i klubovima, a ~ar{ija, k’o ~ar{i-

Da li su crveno-belima interesantni i neki strani fudbaleri?

- Mi ve} imamo petoricu stranaca - odgovorio je Panteli}. - Naravno, interesantni su nam jo{ neki igra~i, ali za sada se sve svodi na to. Nismo u ozbiqnijim razgovorima s nekim od inostranih fudbalera.

treniraju i da nemamo povre|enih i bolesnih.

Zamenik kapitena u pro{loj sezoni bio je mladi reprezentativac Slobodan Medojevi} od koga se o~ekuje da u istom stilu nastavi i bude jedan od stubova igre crveno-belih. Govore}i o pripremama, on je rekao:

Fud ba le ri Voj vo di ne vred no tre ni ra ju u Ve ter ni ku

ja, ima svoje „dobro obave{tene izvore„ i licitira s imenima.

Ono {to je sigurno jeste da su ~lanovi Vojvodine postali Nemawa ^ovi} (stigao iz italijanske Parme), kao i golman Javora Nemawa Supi}, s kojim su razgovori zavr{eni, postignut je dogovor i o~ekuje se da stavi potpis na ugovor.

- Golman Supi} ve} trenira s na{im igra~ima - rekao je sportski direktor Miodrag Panteli}. - Pri kraju smo dogovora s moldavskim [erifom i o~ekujem da }e u najskorije vreme ugovor s nama potpisati i levi bek tog tima Vladimir Brankovi}. Nije tajna da pregovaramo i s jo{ jednim golmanom, re~ je o 22godi{wem Bojanu Bra}u iz kulskog Hajduka i postoji mogu}nost da on do|e na pozajmicu ili da potpi{e ugovor.

Prvi susret 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u Vaduza i Vojvodine igra se 14. jula u Lihten{tajnu, a Novosa|ani }e do tada, po planu, odigrati prijateqsku utakmicu u Ke~kemetu s istoimenim ma|arskim timom (u subotu, od 17 ~asova), dok postoji {ansa da 7. jula Vojvodina bude gost ma|arskog Debrecina, {to bi bila generalna proba za nastupe u Evropi. Ipak, iako je na{ tim veliki favorit protiv Vaduza, trener Qubomir Ristovski ni{ta ne `eli da prepusti slu~aju.

- Na{ trener }e 6. jula otputovati u Lihten{tajn i odgledati utakmicu izme|u Vaduza i {vajcarskog Sent Galena - objasnio je Panteli}.

- @elimo da na delu vidimo rivala i da {to spremniji u|emo u okr{aje s wim, a bitno je da igra~i dobro

- Za sada sve ide kako treba, treniramo dobro dva puta dnevno i pripremamo se za prvi izazov, a to je me~ s Vaduzom. S nama rade i igra~i koji su do{li u ovom prelaznom roku, ali je jo{ rano da iznosim neke svoje utiske o wima. U svakom slu~aju, ~im su se na{li u Vojvodini radi se o dobrim i kvalitetnim fudbalerima koji }e biti poja~awa za na{u ekipu.

U utakmici s ekipom iz Lihten{tajna crveno-beli va`e za apsolutnog favorita?

- Prihvatamo tu ulogu, bez obzira na ~iwenicu da Vaduz nije ba{ naivan rival - dodao je Medojevi}. Me|utim, skoncentrisani smo na to da se {to boqe pripremimo i maksimalno odradimo posao koji je pred nama.

A. Predojevi}

IZ SPARTAKA ZLATIBOR VODE

Stan~eti} prvo poja~awe Marko Stan~eti} je novi ~lan Spartak Zlatibor voda. Ro|en je 1989. godine, pro{ao je sve selekcije novosadske Vojvodine, a u Spartaku }e biti tri godine.

- Stan~eti} je do{ao iz beo~inskog Cementa, a mo`e da igra na poziciji levog ili desnog bo~nog napada~a. Za sada je on jedino poja~awe, imamo interesovawa za jo{ neke igra~e, a i drugi klubovi se interesuju za na{e prvotimce. Ekipa bi trebalo da dobije kona~ne obrise pre polaska na Zlatibor – kazao je Miodrag Mora~a, sportski direktor Spartaka ZV. Pored Stan~eti}a, u Spartaku je na probi Luka \uki}, australijanski dr`avqanin srpskog porekla.

- \uki} je ro|en 1990. godine, mo`e da igra na poziciji {topera ili levog beka. Po onome {to smo videli zaslu`io je da bar do|e na probu u Spartak – prokomentarisao je Mora~a.

N. S.

Mar ko Stan ~e ti}

KRAGUJEV^ANI IZABRALI

Poverewe \uri~i}u

Mi lan \u ri ~i}

Milan \uri~i} novi je trener Radni~kog 1923 iz Kragujevca! ^ak devet trenera konkurisalo je za mesto {efa stru~nog {taba u novom superliga{u. U naju`i krug u{li su \uri~i}, Miodrag Marta}, Aleksandar Jawi} i Qubinko Drulovi}, a poverewe je ukazano biv{em treneru Vojvodine, In|ije, Zemuna. \uri~i} je na mestu prvog trenera zamenio Vlada ^apqi}a, koji nema licencu za rad u Superligi. Sada ve} biv{i trener Kargujev~ana predvodio je Radni~ki od Srpske lige do najja~eg ranga takmi~ewa u dr`avi. ^apqi} je uspeo da posle devet godina vrati Radni~ki u elitu.

Direktor Kragujev~ana @arko Pavlovi} smatra da }e je \uri~i} trener ~ije je iskustvo i znawe neophodno mladom timu da bi nastavio napredovawe. On o~ekuje da Radni~ki sa \uri~i}em na kormilu igra najdopadqiviji fudbal.

dnevnik

c m y

16

PRVA UTAKMICA PRVOG KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE: RAD - TREI PENE

Gra|evinari izraziti favoriti Fudbaleri beogradskog Rada prvi }e iza}i na evropsku scenu od srpskih klubova, a rival im je u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope ekipa Trei Pene iz San Marina. Malo poznati rival, objektivno po kvalitetnu sigurno dve klase ispod Beogra|ana, ne bi trebalo da predstavqa ozbiqniju prepreku fudbalerima Rada na putu da se plasiraju u drugo kolo kvalifikacija.

Beogra|ani spremno do~ekuju debi na evropskoj sceni, a utakmica }e se odigrati od 17.30 ~asova na stadionu Obili}a, s obzirom da mati~ni stadion gra-

Danas AZAL - Minsk (17) Banants - Olimpi Rust. (17) Banga - Karabah (17.30) Narva - Rabotni~ki (17.30) Rad - Tre Pene (17.30) Daugava - Tromso (18) Elfsborg - Fola E{ (18) Honka - Nome Kaqu (18) Alesund - Net (19) Dinamo Tb. - Milsami (19) Ferencvaro{ - Ulises (19) Spartak Trnava - Zeta (19) Santa Koloma - Pak{ (19) Vara`din - Lusitanos (19) Vestman. - St. Patriks (20) Fuglafjor. - Rejkjavik (20) Wu Sents - Kliftonvil (20) Kerjeng 97 - Haken (20) Birkirkara - Vlaznija (20.30) Fulam - Runavik (20.30) Jagielonija - Irti{ (20.30) Renova - Glentoran (20.30) Koper - [ahtjor Ka. (20.45) [iroki - Olimpija (20.45) Budu}nost (P) - Fqam. (21)

Ni ko la Le ko vi}, pr vo ti mac Ra da

|evinara na Bawici ne ispuwava stroge kriteriju UEFA. To ne bi trebalo da bude nikakva prepreka izabranicima trenera Slavka Perovi}a, koji su pripreme obavili na Tari, da bi se iz Stare Pazove prethodna dva dana preselili na Vra~ar.

Iskusni trener Slavko Perovanovi} ne krije optimizam uo~i dana{weg susreta: - Nismo gledali ekipu San Marina. Ne interesuje me rival, ne}u nikoga da hvalim, ni kudim. Jednostavno o~ekujem da na terenu poka`emo da smo boqi - kazao je Perovi}.

Otkoqewe su i dileme oko igra~a koji }e biti najve}a opasnsot po gol San Marina, re~ je o golgeteru Nemawi Koji}u.

- Mladost i velika `eqa za dokazivawem su na{i glavni aduti. Ne potcewujemo rivala

ali realno o~ekujem da }emo do vrha napuniti mre`u protivnika - kazao je Koji}. ^ast da ekipu Rada predvodi na debiju u Evropi dobio je 24 - godi{wi {toper Tomislav Pajovi}.

- Posle napornog rada na Tari i u Staroj Pazovi, imali smo dovoqno vremena i da se odmorimo. Dosta specifi~nosti nosi susret sa ekipom iz San Marina. Igramo u novom ambijentu, u me~ ulazimo iz punih priprema. Nadam se da }e stadion na Vra~aru biti na{a talija poru~io je kapiten gra|evinara i pozvao navija~e da do|u u velikom broju.

Prava fudbalska fe{ta sprema se na Vra~aru, gde }e mlada i poletna ekipa Rada u~initi sve kako bi se trijumfalno vratila na evropsku scenu posle 22 godine.

I. Grubor

SA SEDNICE IO ZAJEDNICE SUPERLIGA[A

Zvezdina inicijativa u ko{u Inicijativa koju je nedavno obelodanila Crvena zvezda za reformu sistema takmi~ewa, kao i samu organizaciju Zajednice zavr{ila je u ko{u. Ni jedan predlog crveno-belih, koje su na sednici IO obrazlo`ili v. d. poslovnog direktora Stefan Pantovi} i savetnik predsednika za medije Miki Antonijevi}, nije dobio podr{ku neposrednih proizvo|a~a.

ideje za poboq{awe finansij skog sta tu sa Za jed ni ce.

Ta ko |e o~e ku je mo i no ve predloge od strane ostalih klubova - konstatovao je Jankovi}.

Ko li ko su pred stav ni ci cr ve no-be lih (Pan to vi} i An to ni je vi}) bi li ne za do voqni ishodom sednice IO najboqe govori podatak da su prakti~no projurili pored predstavnika sedme sile.

Ograni~ene ingerencije Na osnovu novog disciplinskog pravilnika FSS prakti~no }e biti ograni~ene ingerencije u rukovo|ewu takmi~ewem Zajednici superliga{a. Ukida se funkcija disciplinskog sudije Zajednice i prelazi na peto~lanu disciplinsku komisiju FSS. Da li je ovo mo`da prvi korak u nameri FSS da preuzme rukovo|ewe takmi~ewem pokaza}e vreme.

- Stav klubova je da i u naredne dve godine zadr`imo po sto je }i si stem tak mi ~e wa, {to zna~i da ne podr`avamo uvo|ewe bara`a. Ovaj pred log po dr `a la je sa mo Zve zda. Ta ko |e, klu bo vi ima ju vi {e po ve re wa u objektivnost Komisije za su|ewe od uvo|ewa funkcije Komesara za koju se zalagala Zvezda. Ovu inicijativu, pored crveno-belih, podr`ao je i Javor. Tako|e, nema podr{ke ni Zvezdinom predlogu za reogranizaciju Zajednice - saop{tio je generalni sekretar Zajednice Miodrag Jankovi}.

U radu Izvr{nog odbora u~estvovalo je 14 od ukupno 16 klubova. Nisu bili predstavnici Jagodine i Vojvodine, a za to nisu ponudili ni konkretne razloge. Klubovi su donekle dali zeleno svetlo za unapre|ewe rada marketinga Zajedinice koji bi trebao da obezbedi dodatne prihode, a pre svega uz pomo} prodaje TV prava.

- Formira}emo radnu grupu koja }e analizirati ove

- Podr`ao sam Zvezdine predloge, ali na dana{woj sed ni ci IO FSS bra ni }u statove klubova - nemo}no je {irio ruke predsednik Zajednice Babarogi}.

Su per li ga {i su bi li u oba ve zi, a po pre po ru ci FSS, da se izjasne i povodom

zna~ajnom pitawu zauzmemo stav. Proceweno je da u ovom trenutku nisu neophodni vanred ni iz bo ri. Pri li kom ovog zakqu~ka ostao je uzdr`an samo Javor, a logi~no predlog je jedino podr`ala Zvezda - objasnio je Jankovi}.

Veoma je zanimqiva situacija oko dobijawa licenci klubova Superlige za novu sezonu koja startuje 13. avgusta. Komisija je ustanovila da ve}ina neispuwava sve potrebne uslove za takmi~ewe.

- Tre nut no sa mo ~e ti ri kluba koja igraju u Evropi, a to su Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina i Rad, imaju sve potrebne uslove za licencu. Wima se prikqu~ila i ekipa Smedereva. BSK je dao garancije da }e novi stadion u Bor~i biti zavr{en do starta sezone, a Metalac je sklopio ugovor sa fabrikom u Lu~anima i na tom terenu }e biti doma}in. Sevojno po~iwe ligu na svom novom stadionu u U`icu. Verujem, da }e i ostali klubovi ispuniti sve zahteve u pogledu infrastrukture, ali i

BASK superliga{!

Na sednici IO Zajednice superliga{a nije bilo re~i od daqem statusu ekipe BASK. Mediji uveliko najavquju da }e novi ~lan elitnog dru{tva biti Novi Pazar.

- Nemam zaista nikakav komentar na tu temu. Nemam nameru da komentari{em ono {to pi{u mediji. Jednostavno nismo dobili nikakv zvani~an dopis ili zahtev od strane dva pomenuta kluba, a nije se oglasila ni Zajednica superliga{a. Dakle, status BASK-a je nepromewen i o ovoj temi ne}e biti re~i na dana{woj sednici IO FSS - rekao je generalni sekretar FSS Zoran Lakovi}. inicijative Crvene zvezde o sazivawu vanredne Skup{tine FSS i organizovawu vanrednih izbora na svim nivoima u fudbalskoj organizaciji.

- Po{to Zajednica u Skup{tinu FSS daje 12 delegata imali smo obavezu da o ovom

finansija - saop{tio je prvi ope ra ti vac Za jed ni ce Miodrag Jankovi}.

Dakle, prema o~ekivawima nije bilo raspolo`ewa u Za jed ni ci su per li ga {a da ozbiqnije razmotre Zvezdinu inicijativu.

Z. Rangelov

SPORT

dnevnik

Bez trofeja otkaz - Od ova kvog klu ba se o~e ku je da od mah bu de us pe {an. Bio bih iz ne na |en da za dr `im po sao ako ne bu dem po be |i vao re kao je Vi qas-Bo a{.- Klup -

Vi qas Bo a{

ska o~e ki va wa su mak si mal na, ali ne ma sum we da mo ra po sto ja ti kom pro mis s bro jem tro fe ja... Sve {to mi je vla snik re kao, znao sam i ra ni je - po ku {a }e mo da po be di mo u svim tak mi ~e wi ma.

Vla s nik ^el s i j a Ro m an Abra mo vi~ `e li da we gov tim po be |u je stal no i osva ja tro fe je, a naj vi {e `e li onaj u Li gi {am p i o n a. Ru s ki bo g a t a{ je bes k om p ro m i s an u toj `e q i, ta ko da su plav ci pro me ni li se d am tre n e r a u po s led w ih osam go di na. Vi qas-Bo a{ je na pu stio Por to po sle pr ve se zo ne pro ve de ne ta mo, u ko joj je do veo klub do tri tro fe ja, me |u ko ji ma su pr ven stvo Por tu ga la i Li ga Evro pa. Klub je na ime obe {te }e wa do bio 15 mi li o na evra.

Le gen dar ni Ho lan |a nin Frank Raj kard bi }e no vi se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sa u dij ske Ara bi je.Raj kard je do go vo rio tro go di {wu sa rad wu za ko ju }e in ka si ra ti 11 mi li o na do la ra.

On je po s led w i tre n er s ki po sao imao pret hod ne se zo ne u tur skom Ga la ta sa ra ju, a pre to ga je pet go di na pro veo u Bar se lo ni, sa ko jom je dva pu ta bio pr vak [pa ni je, kao i {am pion Evro pe 2006. go di ne.Tre ni rao je jo{ Spar tu iz Ro ter da ma, a pred vo dio je i re pre zen ta ci ju Ho lan di j e na Evrop s kom pr ven s tvu 2000. go d i n e. To k om igra~ ke ka ri je re bio je ~lan ~u ve ne ho land ske troj ke, za jed -

Zenit se odri~e Lukovi}a?

Tijago veran Barseloni

Biv {i srp ski re pre zen ta ti vac Alek san dar Lu ko vi} mo gao bi usko ro da na pu sti Ze nit iz Sankt Pe ter bur ga. Ru ski me di ji pre no se da je tre ner Ze ni ta Lu ~i ja no Spa le ti od lu ~io da se od rek ne uslu ga srp skog od bram be nog fud ba le ra, po {to je an ga `o vao Do me ni ka Kri {~i ta iz \e no ve. Ita li jan igra na is toj po zi ci ji kao i Lu ko vi}, {to je na ve lo tre ne ra ru skog klu ba da se za hva li Lu ko vi }u. Spa le ti u na stav ku se zo ne ne ra ~u na ni na slo va~ kog in ter na ci o nal ca To ma {a Hu bo ka na.

Lu ko vi} (28) je u Ze nit sti gao pro {le go di ne iz Udi ne zea, a pre to ga je igrao za Asko li, Je din stvo sa Uba, Cr ve nu zve zdu i Slo gu. Srp ski fud ba ler je ove se zo ne od i grao sa mo 10 utak mi ca za ru skog su per li ga {a. Sa Ze ni tom osvo jio je pro {le go di ne na ci o nal ni {am pi o nat, a

Bar se lo na je ob ja vi la da je pro du `i la ugo vor sa mla dim re pre zen ta tiv cem cr ve ne fu ri je Ti ja gom. Ta len to va ni igra~ sre di ne te re na }e ta ko osta ti u re do vi ma ka t a l on s kog klu b a do 2015. go di ne.

Upra v a Bar s e l o n e ni j e ot kri la de ta qe ugo vo ra sa igra ~ em ~i j a je ot k up n a kla u zu la vred na 90 mi li o na evra. Ti ja go je pro {log vi ken da po sti gao efek tan gol iz slo bod nog udar ca sa oko 40 me ta ra u fi nal nom me ~u Evrop skog pr ven stva pro tiv [vaj car ske u Dan skoj, ko ji je mla da re pre zen ta ci ja [pa ni je do bi la sa 2:0 i osvo ji la ti tu lu.

Alek san dar Lu ko vi}

ove se zo ne tri jum fo vao je u Su per ku pu Ru si je. On je za re pre zen ta ci ju na {e ze mqe na stu pio

na 27 me ~e va, a od na ci o nal nog ti ma Sr bi je opro stio se pre ne ko li ko me se ci.

PAN ^E VA^ KI DI NA MO IMA DO BRU [KO LU FUD BA LA

Pioniri ukras sezone Pi o ni ri FK Di na ma (1996. go di {te) za vr {i li su se zo nu u Kva li tet noj li gi Voj vo di na na dru gom me stu {to je iz u ze tan uspeh ove ta len to va ne ge ne ra ci je ko ju pred vo di mla di tre ner sa li cen com UEFA Zvon ko La za rov, ap sol vent na FSFV u Be o -

po be di li, jed nom re mi zi ra li i ~e ti ri pu ta iz gu bi li (gol raz li ka 129: 29).

- U kva li tet nom tak mi ~e wu ostva ri li smo vre dan uspeh ko ji smo po sti gli na por nim i kon ti nu i ra nim tro go di {wim ra dom.

Upo re do sa u~e wem fud bal ske

Za se lek ci ji Voj vo di ne na stu pa ju tro ji ca igra ~a iz ovog ti ma, La zar Mi lo {ev, Ste fan Bo {kov i Alek sa Ra do va no vi}.

- Na sta vi li smo tra di ci ju na stu pa na {ih de ~a ka za se lek ci je Voj vo di ne i Sr bi je. Ve ru jem da

17

Rajkard selektor Saudijske Arabije

TRE NER ^EL SI JA VI QAS BO A[ RE A LAN

No vi tre ner ^el si ja An dre Vi qas-Bo a{ iz ja vio je da o~e ku je da }e do bi ti ot kaz ako od mah ne do ve de ovaj en gle ski fud bal ski klub do uspe ha.

~etvrtak30.jun2011.

u zeo na se be tro {ko ve tak mi ~e wa - is ti ~e La za rov.

Ne tak mi ~e se sa mo Di na ma vi pi o ni ri u kva li tet noj li gi Voj vo di na?

- Di na mo je po znat po do brom ra du sa mla dim fud ba le ri ma i lo gi~ no je da ima vi {e eki pa

Frank Raj kard

no sa Ru dom Gu li tom i Mar kom van Ba ste nom, ko ja je kra jem osam d e s e t ih go d i n a pro { log

ve ka u dre su Mi la na do mi ni ra la evrop skim i svet skim fud ba lom.

Muriwo stvara mo}an Real Tre ner fud ba le ra Re a la @o - du go vre me na. Do vo |e wem igra ze Mu ri wo do bio je za da tak da ~a kao {to su Di Ma ri ja (23), tran sfor mi {e i pod mla di ma - Ozil (22), Ke di ra (24), Sa hin drid ski klub, pre no si „Mar ka”. (24), Ka qe hon (24), Va ra no Ovaj list tvr di da Mu ri wo ni je do {ao u Real sa mo da osva ja tro fe je, ve} i da na pra vi do bru eki pu ko ja }e vla da ti {pan skim i evrop skim fud ba lom u na red nih 10 go di na. Por tu gal ski stru~ wak je pr ve go di ne na klu pi Re a la osvo jio sa mo Kup kra qa.

Mu ri wo osim Ha mi ta Al tin to pa (28) i Ri kar da Kar va qa (33) od svog do la ska u kra qev ski klub ni je ku po vao @o ze Mu ri wo igra ~e sta ri je od 23 go di ne. (18)... po sta vio je te me qe svog Ovaj kri te ri jum za do vo qa va ju i klu ba”, na vo di „Mar ka”. we go va dva po ten ci jal na po ja ~a „Real za de set go di na, to je wa Nej mar da Sil va (19) i Fa - ono {to `e lim da na pra vim u bio Ko en trao (23).

Ma dri du”, ci ti ra {pan ski „U sa mo go di nu da na pro ve de - dnev nik Mu ri wa, ko ji je tre nut noj na klu pi Mu ri wo je oku pio no stvo rio eki pu ko ja je pro se~ eki pu ko ja bi tre ba lo da tra je na sta ra 24,6 go di na.

KA PI TEN LI VER PU LA STI VEN YERARD

Bi}e trofeja Ka pi ten Li ver pu la Sti ven Xe rard iz ja vio je da o~e ku je da se klub s En fild ro u da od na red ne se zo ne ukqu ~i u bor bu za tro fe je. Li ver pul je pro {le se z o n e osvo jio tek {e sto me s to u Pre mi jer li gi i ni je us peo da se pla s i r a u evrop ska klup ska tak mi ~e wa.

Bri t an s ki me - Sti ven Ye rard di ji na vo de da se na vi ja ~i ma Li v er p u l a vra t i l a na d a da klub po no vo mo `e u vrh en gle skog fud ba la po {to ih je pre u- zeo ame ri~ ki bi zni smen Xon Hen ri, ko ji je an ga `o vao me na xe ra Ke ni ja Dal gli {a i igra ~e En di ja Ke ro la i Lu i sa Su a- re za.

- Ono {to mo gu da ka `em je da na vi ja ~i L i v e r p u l a tre b a usko r o da o~e ku ju tro fe je, jer se si tu a ci ja od vi ja u pra vom sme ru.

Ima m o f a n t a s t i ~ n e igra ~ e, klup ska struk tu ra je zdra va i ste kli su se svi uslo vi da kre ne mo ka vr hu is ta kao je Xe rard, ko j i sa Li ver pu lom ima tro fe je Li ge {am pi o na, FA ku pa i Li ga ku pa, ali ne ma osvo je nu Pre mi jer li gu.

- Osvo ji }e mo i pr ven stvo, ali ne mo gu da vam ka `em ta~ no ka da jer to do no si pri ti sak eki pi - do dao je is ku sni fud ba ler.

David De Gea u Man~ester junajtedu

Pi o nir ska eki pa pan ~e va~ kog Di na ma

gra du. Pret hod ne dve se zo ne pi o ni ri su se tak mi ~i li u Be o grad skoj li gi, pr vu go di nu su bi li pr va ci , a u dru goj osvo ji li su tre }e me sto. U tek za vr {e nom pr ven stvu, u kon ku ren ci ji 18 klu bo va sa te ri to ri je Voj vo di ne, pi o ni ri Di na ma su 29 pu ta

igre ra di li smo na stva ra wu tim skog du ha i u~i li de ~a ke le pom po na {a wu na te re nu i van we ga. Od ni za po be da iz do vio bih one pro tiv Voj vo di ne i Spar ta ka, dve naj bo qe eki pe u na {oj li gi - ka `e tre ner La za rov.

}e ovi de ~a ci po tvr di ti svoj ta le nat i jed nog da na u se ni or skoj kon ku ren ci ji za i gra ti za na {e naj bo qe eki pe. U klu bu ima mo sve uslo ve za kva li te tan rad i ve li ku za hval nost du gu je mo ro di te qi ma za pru `e nu po mo}, kao i FSO Pan ~e vo ko ji je pre -

ko je se tak mi ~e u ja kim li ga ma .

Ra di se do bro i za to ve ru jem da }e se Di na mo u sko roj bu du} no sti vra ti ti na sta ri ko le sek a da }e naj ve }i broj pr vo ti ma ca sta sa ti u na {oj {ko li - op ti mi sta je La za rov.

B. Stoj kov ski

Gol man mla de {pan ske fud bal ske re pre zen ta ci je Da vid De Gea no vi je ~lan Man ~e ster ju naj te da, ozva ni ~io je klub sa Old tra for da. Dva de se to go di {wi De Gea pot pi sao je pe to go di {wi ugo vor ~i ja je vred nost, ka ko na vo de lo kal ni me di ji, oko 29 mi li o na evra.

De Gea se pri dru `io Man ~e ster ju naj te du po sle uspe {nog na stu pa za {pan sku re pre zen ta ci ju ko ja je pro {log vi ken da na pr ven stvu Evro pe u Dan skoj osvo ji la ti tu lu. Mla di [pa nac je tre }e po ja ~a we en gle skog klu ba od za vr {et ka se zo ne, po red de fan ziv ca Fi la Xon so na i na pa da ~a E{li ja Jan ga.

Da vid De Gea

18

sport

~etvrtak30.jun2011.

PR VEN STVO SR BI JE ZA IGRA ^E DO 17 GO DI NA

IZ BOR NAJ BO QEG TRE NE RA U EVRO PI

Par ti za nu ti tu la

DA NAS SKUP [TI NA RSS

Van red na sed ni ca Skup t{i ne Ru ko met nog sa ve za Sr bi je odr `a }e se da nas u 14 ~a so va u be o grad skom u ho te lu „M”. Na dnev nom re du bi }e sa mo jed na ta~ ka „Od lu ~i va we o si ste mu tak mi ~e wa od tak mi ~ar ske 2012/2013”.

No vi si stem tak mi ~e wa pret hod no je raz mo tri la Ko mi si je za tak mi ~e wa, a svoj sud dao je i Uprav ni od bor RSS. J. G. NO VO SAD SKA GRA \AN SKA LI GA

Fi na le u su bo tu Tak mi ~e we u No vo sad skoj gra |an skoj li gi u ga |a wu iz pi {to qa i re vol ve ra po ~e lo je u uto rak. Tak mi ~e we je po je di na~ no i sa sto ji se od kva li fi ka ci o nog i fi nal nog de la, a za jed ni~ ko je za mu {kar ce i `e ne. Do su bo te su na pro gra mu kva li fi ka ci je (do pet ka je stre li {te otvo re no od 14 do 19, u pe tak od 12 do 19 ~a so va), a u su bo tu je fi na le sa po ~et kom u 11 ~a so va. Or ga ni za tor tak mi ~e wa je Stre qa~ ka dru `i na No vi Sad 1790. Za pr va tri me sta obez be |e ne su me da qe i rob no - nov ~a ne na gra de.

G. M. TUR NIR U PE ]IN CI MA

Zo ri} po bed nik

Pod po kro vi teq stvom Sport skog sa ve za, [a hov ski klub Do wi Srem iz Pe }i na ca or ga ni zo vao je Vi dov dan ski tur nir , na ko jem je u~e stvo va lo 18 igra ~a iz Srem skih Mi ha qe va ca, Do weg To var ni ka, Pr ho va, [i ma no va ca i Pe }i na ca. Po be dio je Slo bo dan Zo ri} iz Srem skih Mi ha qe va ca, ko ji je iz 7 par ti ja osvo jio 6 po e na. Pla sman:1.Slo bo dan Zo ri} 6 po e na, 2. An te Ni ko li} 5, 3. Re da Drid 5 (sla bi ji Bu holc), 4. – 5. Bo `i dar Jo va no vi} i Du {an Mi lo {e vi} po 4,5, 6. - 8. La zar Pe {te rac, La zar Ba bi} i Sa va Ko sti} po 4, 9. – 11. Sla vi {a Spa si}, @iv ko Pe tro vi} i Vo ji slav Po po vi} po 3,5, 12. – 13. An djel ko ^a vi} i \or |e Dra gi {i} po 3, 14.

– 15. Pe ri ca Ko va ~e vi} i Zo ran Pet ko vi} po 2,5, 16. Ra di slav Va si} 2, 17. Du {an Stoj {i} 1,5 i 18.

Ra do van Va si} 1 poen. Su dio je Vla di mir [a ri}. @. R. ZA NI MQI VOST

Oba ma i Me si na istom ni vou Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma pri mio je u Be loj ku }i fud ba le re Ko lo ra do Ra pid sa, ko ji su pro {le se zo ne osvo ji li {am pi on sku ti tu lu u MLS li gi. Pr vi ~o vek SAD-a na sta vio je tra di ci ju da pri ma sve eki pe ko je su osvo ji le ti tu lu u ne koj od ame ri~ kih pro fe si o nal nih li ga. Ra pid si su pred sed ni ku po klo ni li dres s bro jem de set i we go vim pre zi me nom na le |i ma.

- Sa da smo Li o nel Me si i ja na istom ni vou - re kao je Oba ma alu di ra ju }i na naj bo qeg fud ba le ra sve ta, ko ji u Bar se lo ni no si dres s bro jem 10.

ITA LI JAN SKI GI GANT SA ^I NIO DRIM TIM

Pro Re ko na „i}” Pro Re ko je zva ni~ no ob ja vio do la zak An dri je Pr la i no vi } a i Du { ka Pi j e t lo v i } a, kao i Hr va ta San dra Suk na i na t u r a l i z o v a n og Ita l i j a n a De ni ja Fi o ren ti ni ja. Ono o ~e mu se pri ~a lo od mah po sle klup ske va ter po lo se zo ne sa da je do bi lo i zva ni~ nu po tvr du.

Evrop ski {am pion Par ti zan ostao je bez dvo ji ce sjaj nih igra ~a, re pre zen ta ti va ca Sr bi je, ko ji }e do dat no po ja ~a ti i ona ko mo} ni Pro Re ko. Ali, Par ti zan je ove se zo ne po ka zao da se i bez to li kog nov ca mo `e do }i do vi si na. Upra vo je u fi na lu Evro li ge u Ri mu sa vla dao bo ga ta {ki Pro Re ko.

Va ter po li sti Par ti za na (igra ~i do 17 go di na) po bed ni ci su su per fi na la Otvo re nog pr ven stva Sr bi je, ko je odr `a no u No vom Sa du. Dru go me sto pri pa lo je igra ~i ma Voj vo di ne, tre }e Be o gra da, dok je Ni{ ~e tvr ti.

Re zul ta ti, pr vo ko lo: Par ti zan - Be o grad 15:3, Voj vo di na - Ni{ 11:5. Dru go ko lo: Ni{ - Par ti zan 3:0, Voj vo di na - Be o grad 9:7. Tre }e ko lo: Be o grad - Ni{ 12:8, Voj vo di na - Par ti zan 1:10. Pla sman: 1.

Pa ri tan 9, 2. Voj vo di na 6, 3. Be o grad 3, 4. Ni{ bez bo do va. G. M.

Na ta pe tu si stem tak mi ~e wa

dnevnik

Pro Re ko }e ta ko u svom sa sta vu ima ti ~ak ~e tvo ri cu Sr ba (Fi li pa Fi li po vi }a, An dri ju Pr la i no vi }a, Du {ka Pi je tlo vi }a i Slo bo da na Ni ki }a), ma da je ve ro vat no da }e Ni ki} oti }i u Ka mo qi. Uz wih, ita li jan ski {am pion ima dvo ji cu Cr no go ra ca - Zlo ko vi }a i Alek san dra Ivo vi }a, kao i Hr va ta Da mi ra Bu ri }a (u na red noj se zo ni i San dra Suk na).

Kad se to me do da i ubi ta~ na ma |ar ska troj ka - Ti bor Be ne dek, Nor bert Ma da ra{ i Ta ma{ Ka {a{ - ja sno je da je re~ o pra voj ma {i ni za po ta pa we.

Na rav no, ne tre ba smet nu ti sa uma ni ita li jan ske re pre -

@eq ko Ob ra do vi}, naj tro fej ni ji evrop ski tre ner

Ob ra do vi} bez prem ca @eq ko Ob ra do vi}, tre ner sa osam evro li ga {kih ti tu la, pro gla {en je za naj bo qeg tre ne ra Evro pe i za to do bio tra di ci o nal ni tro fej „Alek san dar Go meq ski“. Ob ra do vi} je sa Pa na ti na i ko som osvo jio ovo go di {we iz da we Evro li ge, pe ti put od 2000. go di ne, a tre }i put u po sled wih pet se zo na.

Dru go me sto pri pa lo je Dej vi du Bla tu iz Ma ka bi ja, dok je Si mo ne Pi ja ni |a ni tre }i. To je dru gi put da Ob ra do vi} osva ja pre sti `no pri zna we ko je se do de qu je od 2005. go di ne. Pr vi put naj bo qi tre ner Evro pe bio je 2007. go di ne.

Ob ra do vi} je osvo jio sve u klup skoj ko {ar ci {to se osvo ji ti mo `e. Osam ti tu la {am pi o na Evro pe je dvo stru ko vi {e od le gen de ko {ar ke Alek san dra Go meq skog na dru gom me stu. On je uz to i dva pu ta osva jao i Kup Sa por te, ima 12 ti tu la u na ci o- nal nim {am pi o na ti ma i se dam ku po va. Sa re pe re zen ta ci jom je bio pr vak sve ta i Evro pe, kao i sre bro sa Olim pij skih iga ra.

Ob ra do vi} je bio i na faj nal fo ru u isto ri ji kao igra~ 1988. go di ne, ali ta da ni je ostva rio po be du. Ne du go za tim seo je klu pu Par ti za na i 1992. go di ne us peo da ovo ji svo ju pr vu ti tu lu

pr va ka Evro pe. Po sle dve go di ne pre {ao je u Hu ven tud, sa ko jim je ta ko |e bio pr vak Evro pe.

Sle de }a sta ni ca je Real, gde je 1995. go di ne uzeo i tre }i pe har Evro li ge. Dve go di ne ka sni je sa istim klu bom uzeo je Kup Sa por te, a to isto je ura dio i sa Be ne to nom 1999. go di ne. Tre ni rao je ~e ti ri klu ba za osam go di na, a on da je pre {ao u Pa na ti na i kos.

Za 12 go di na u Gr~ koj Ob ra do vi} je se dam pu ta bio na F4, a pet pu ta osva jao taj tur nir.

Do sa da su tro fej Alek sa na dar Go mlekqski osva ja li Pi ni Ger {on, Eto re Me si na, Du {ko Vu jo {e vi} i [a vi Pa skal.

SVET SKO PR VEN STVO ZA MLA \E JU NI O RE

@e qa jed no fi na le Svet sko pr ven stvo za mla |e ju ni o re odr `a va se od 6. - 10.ju la u fran cu skom gra du Lil. Na spi sku sa ve znog se lek to ra Dra gi {e Ku zma no vi }a na la zi se 10 atle ti ~a ra ko ji su za hva qu ju }i nor ma ma pro pi sa nim od IAAF-a obez be di li u~e {}e na svet skom pr ven stvu.

- Sa svet skih pr ven stva za ml.ju ni o re srp ski atle ti ~a ri ve} su do no si li me da qe. To je pre sve ga po {lo za ru kom Iva ni [pa no vi} u sko ku u daq 2007. go di ne u Ostra vi ka da se oki ti la sre br nom me da qom, a dve go di ne ka sni je za Sr bi ju je

bron z a n u me d a q u osvo j i l a Ame la Ter zi} na 1500 me ta ra.

U Li lu o~e ku je mo jed no fi na le, a za to naj ve }e {an se ima ju Ne ma wa Ko ji} ( 800 me ta ra), Ni ko li} Oqa na 2000 me ta ra sa pre pre ka ma, a do bar pla sman o~e ku jem od Mar ka Mi lo va no vi }a u osmo bo ju i Ste va na Ve se li no vi }a u ba ca wu kla di va.

Ve }i ni ~la no va re pre zen ta ci je ovo je pr vi na stup na ve li kom tak mi ~e wu, a na ma kao Sa ve zu je `e qa da stek nu is ku stvo i da svi do ~e ka ju na stup na svet skom pr ven stvu za se ni o re ka da za to do |e vre me - is ta kao je Ku zma no vi}.

Po zva ni su: Vik tor [ar wai (100 me ta ra), Bo ja na Ka li ~a nin (400 me ta ra), Mi lo{ Ra o vi} (400 me ta ra), Emi li ja MI la no vi} (800 me ta ra), Ne ma wa Ko ji} (800 me ta ra), Oqa Ni ko li} (2000 me ta ra stipl), Kom nen Cvi jo vi} (800 me ta ra), Mi le na Dra gu qe vi} (ku gla), Mar ko Mi lo va no vi} (osmo boj), Ste van Ve se li no vi} (kla di vo). [ef de le ga ci je bi }e Sne `a na Paj ki}, a tre ne ri su Dra gi {a Ku zma no vi}, Slo bo dan Nid zo vi}, Mir ja na Sto ja no vi} i Jo van Mi li vo je vi}.

Po la zak za Lil je 4. ju la iz Be o gra da, a po vra tak je pred vi |en 11. ju la.

SA OP [TE WE O EP 2009. U NO VOM SA DU

Pla }a wa bla go vre meno i u pot pu no sti Po vo dom na pi sa u ne kim dnev nim li sto vim, a ti ~u se od no sa or ga ni za to ra Evrop skog pr ven stva za ju ni o re u atle ti ci ko je je odr `a no 2009. go di ne u No vom Sa du i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, mo gu da is tak nem sle de }e: Or ga ni za tor ovog pr ven stva, na ~i jem sam bio ~e lu, u ne ko li ko na vra ta se obra }a lo Vla di AP Voj vo di ne i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu ra di u~e stvo va wa u fi nan si ra wu or ga ni za ci je Evrop skog pr ven stva za ju ni o re u atle ti ci. Na sva ko na {e obra }a we po zi tiv no nam je i bez od la ga wa od go va ra no, te smo od Po kra ji ne za or ga ni za ci ju ovog tak mi ~e wa do bi li ukup no 33.375.000,00 di na ra. Ova pla }a wa su uvek bi la bla go vre me na i iz vr {e na u pot pu no sti.

S ob zi rom na na ve de no, ne ta~ ni su na pi si po je di nih {tam pa nih me di ja da Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu ni je iz vr {io svo je ugo vo rom pre u ze te oba ve ze pre ma ovom tak mi ~e wu,

ni ti da je bi lo ka da ka snio sa wi ho vim iz vr {e wem.

Ko ri stim ovu pri li ku da se za hva lim Vla di Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, na ~e lu sa pred sed ni kom dr Bo ja nom Paj ti }em, kao i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu i po kra jin skom se kre ta ru Mo de stu Du li }u na sve srd noj po mo }i ko jom su, sa svo je stra ne, omo gu }i li ne sa mo odr `a va we ovog tak mi ~e wa, ne go i raz voj i po boq {a we uslo va za ba vqe we atlet skim spor tom uop {te, ka ko kroz iz grad wu sport ske in fra struk tu re, ta ko i u po mo }i u or ga ni za ci ji dru gih zna ~aj nih atlet skih tak mi ~e wa na ovim pro sto ri ma.

Na kra ju, na dam se da }e sve nad le `ne struk tu re pro na }i na ~in i pru `i ti po mo} u pre va zi la `e wu pro ble ma na sta lih na kon odr `a va wa ovog pr ven stva i omo gu }i ti da qe ne sme ta no funk ci o ni sa we atlet skog spor ta u na {oj ze mqi.

PR VEN STVO EVRO PE ZA ^E TR NA E STO GO DI [WA KI WE

Sr bi ja u fi na lu R e p e r e z e n t a c i j a Sr bi je u te ni su (de voj ~i ce do 14 go di na) pla si ra le se za fi nal n o tak m i ~ e w e pr v en s tva Evro pe ko je }e se od 1. do 3. ju la odr ` a t i u ita l i j an s kom Lo a nu.

U tak mi ~e wu po gru pa ma, se lek ci ja Sr bi je (Iva na Jo ro -

vi}, Ni ko li na Jo vi}, Ta ma ra To mi} i Mi li ca Pa ni}) igra la je u Te mi {va ru pro tiv se lek ci ja do ma }i na, Ma |ar ske, Mol da vi je, [pa ni je, Bel gi je, [ved ske i Gr~ ke. Igra lo se po kup si ste mu, a dve pr vo pla si ra ne eki pe ste kle su pra vo na stu pa u fi na lu. De voj ~i ce su u pr vom ko lu sa vla da le Gr~ ku

mak si mal nim re zul ta tom 3:0.

U dru gom ko lu su u ne iz ve snom dvo bo ju pro tiv Ma |a ri ca sla vi le re zul ta tom 2:1, da bi i u fu i na lu, pro tiv do ma }i na Ru mu ni je, sla vi le istim re zul ta tom i bez po ra za za vr {i le ovo tak mi ~e we. Po be da u po sled wem okr {a ju sa Ru mun ka ma do {la je po sle igre pa ro va.

An dri ja Pr la i no vi}

Vest o tran sfe ri ma Pi je tlo vi }a i Pr la i no vi }a i ni je vi {e vest. Ono {to je ste in te re sant no to je ~i we ni ca da Pro Re ko sa da ima ~ak ~e tvo ri cu igra ~a na po zi ci ji cen tra, a mo gu }e je da }e do }i i pe ti (Ru mun Ko zmin Ra du). Od te ~e t vo r i c e cen t a r a, ~ak tro ji ca su vr hun ski, naj bo qi na sve tu: Slo bo dan Ni ki} i Du {ko Pi je tlo vi}, kao i Cr no go rac Bo ris Zlo ko vi}. ^e tvr ti je Fe de ri ko La pe na.

zen ta tiv ce iz Pro Re ka - gol ma na Ste fa na Tem pe sti ja, po tom Ma u ri ci ja Fe lu ga, Pje tra Fi qo li ja. Svi oni ne mo gu da igra ju u ita li jan skom pr ven stvu, pa za to Re ko ima dva ti ma. Do sa da je onaj ja ~i igrao u Evro li gi, a od na red ne se zo ne igra }e i u naj va `ni jem evrop skom tak mi ~e wu, ali i u Ja dran skoj li gi. U re gi o nal nom tak mi ~e wu tre ba lo bi da igra i evrop ski {am pion - Par ti zan.

ZA [AM PI O NAT SVE TA U STRE LI ^AR STVU

Se lek tor iza brao Se ni or ske stre li ~ar ske re pre zen ta ci je Sr bi je u oba sti la – olim pik i kom pa und (slo `e ni lu ko vi, lu ko vi sa to~ ki }i ma) u~e stvo va }e od 2. do 10. ju la na [am pi o na tu sve ta ~i ji }e do ma }in bi ti To ri no.

Se lek tor Miq ko ^o lo vi} {ef od re dio je ovaj sa sta ve – olim p ik stil: Ivan Ta s i} (Ni{), Dra g an Svi l a n o v i} (Elit ar ~e ri) i Mar ~el Bir -

a dru gog je obez be dio Sa vez. Uz po mo} De ~i je rob ne ku }e Snu pi iz Pan ~e va i ta ko |e pan ~e va~ ke fir me Ar mi {op obu kli smo re pre zen ta tiv ce i bi }e mo ele gent ni na sve ~a nom otva ra wu 2. ju la u To ri nu.

Opre mu je do bio i naj bo qi srp ski ju ni or Lu ka Po po vi} iz Elit ar ~e ri ja ko ji }e u~e stva va ti na omla din skom [am pi o- na tu sve ta u Leg ni ci u Poq -

Se lek tor ^o lo vi} (pr vi s le va) sa re pre zen ta tiv ci ma

|an (Pan ~ e v o) i kom p a u nd stil: Da ni lo Mi o ko vi} i Bo ri s lav Kr s ti} (Pan ~ e v o) i Qu bi {a Uro {e vi} (Ka le meg dan).

- Uz po dr {ku Min star stva om l di n e i spor t a Sr b i j e i Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je, ali i an g a ` o v a w em li~ n ih sred s ta v a re p re z en t a t i v a c a, u~e stvo va }e mo na SP – ka `e re pre zen ta ti vac Bo ri slav Kr sti}. – Mno go nam je po mo gao Ne nad So le {a, ge ne ral ni se kre tar klu ba Pan ~e vo ko ji je obez be dio spon zo ra za opre mu,

skoj od 21. do 29. av gu sta. U pri su stvu se lek to ra ^o lo vi }a, po de qe na je po sle pri pre ma u Pan ~ e v u. Deo pri r e m a spro ve den je i u Ni {u. Pri li kom po de le opre me ni je bi lo Iva na Ta si }a iz Ni {a zbog oba ve za.

U To ri nu bi }e to naj ma sov ni je pr ven stvo sve ta u isto ri ji – 87 ze mqa, 653 u~e sni ka, 310 slu `be nih li ca. Odr `a }e se i Pa ra stre li ~ar ski {am pi o nat sve ta sa 275 u~e sni ka iz 39 ze ma qa. U To ri nu }e se po de li ti i 35 vi ze za Lon don 2012.

SPORT

dnevnik

~etvrtak30.jun2011.

19

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE U VIMBLDO NU

No vak za fi na le sa Con gom Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Vimbldo na. \o ko vi} je u ~e tvrt fi na lu po sle ve l i k ih uz b u | e w a po b e d io mla d og i su p er t a l en t o v a n og Ber nar da To mi }a iz Austra li je po sle ~e ti ri se ta, 6:2, 3:6, 6:3, 7:5. Me~ je tra jao dva sa ta i 40 mi nu ta, a Sr bin je uglav nom igrao sa osnov ne li ni je, {to je, ~i ni se, vi {e od go va ra lo To mi }u. Ipak, u kru ci jal nom mo men tu ~e tvr tog se ta \o ko vi} je naj pre us peo da osvo ji brejk, a po tom na svoj ser vis is ko ri sti pr vu od dve me~ lop te i do |e do ve li kog tri jum fa.

Pr vi gem tra jao je de vet mi nu ta, vi |e no je mno go du gih po e na, a \o ko vi} je na sa mom star tu na pra vio brejk is ko ri stiv {i ~e tvr tu {an su na pa dom i do brim vo le jom. U pr vom ge mu pre su dan je bio lo{ pro ce nat pr vog ser vi sa To mi }a, a taj trend na sta vio se i u na r ed n a dva ge m a na ser v is Austra li jan ca. \o ko vi} je ~e sto me w ao ri t am igra j u } i

drop {ot, a bek hend slajs ko ri stio je mno go vi {e ne go u pret hod nom de lu tur ni ra. Ge mo vi na No va kov ser vis tra ja li su vr lo krat ko, srp ski te ni ser sa la ko }om ih je do bi jao, a no vi brejk na pra vio je u sed mom ge mu. Pr ve dve brejk {an se To mi} je spa sao, ali na tre }oj se No vak od bra nio i po tom do {ao do brej ka – 5:2. \o k o v i} je po t om ru t in s ki od ser vi rao za pr vi set, a u svo j im ge m o v i m a iz g u b io je ukup no dva po e na.

Si tu a ci ja se pro me ni la u dru gom se tu – To mi }u je pro funk ci o ni sao ser vis i lak {e je osva jao svo je ge mo ve, a u ~e tvr tom ge mu us peo je da na pra vi i brejk. No vak je ka ta stro fal no od i grao taj gem, pro ce nat pr vog ser vi sa na glo mu je pao, a na pr voj od dve ve za ne brejk lop te \o ko vi} je na pra vio du plu gre {ku – 3:1. \o ko vi }u je sa mo po u zda we opa lo, slao je i su vi {e krat ke lop ti ce, a To mi} je bio u na le tu – ser vis ga je fan ta sti~ no slu `io, bio je od lu~ ni ji i si gur -

ni j i u se b e pri na p a d i m a.

Stvo rio je Austra li ja nac i dve brejk lop te u pe tom ge mu, ali ih je No vak ne u tra li sao do brim ser vi si ma, ko ji su bi li ret ki u tom pe ri o du me ~a.

Sve do ge ma u ko jem je ser vi rao za set (5:3) To mi} je iz gu bio sa mo ~e ti ri po e na u ge mo vi ma na svoj ser vis. Ta da je pro pu stio dve set lop te u ni zu, ali ni je pa ni ~io – gre {kom \o ko vi }a do {ao je do tre }e set lop te, a re a li zo vao ju je ne v e r o v at n om for h end pa ra le lom na li ni ju.

No vak ni je us peo da pre bro di kri zu ni na po ~et ku tre }eg se ta, a To mi }ev for hend po sta jao je sve ubi ta~ ni ji. Na star tu tre }eg se ta Austra li ja nac je sti gao do brejk lop te, \o ko vi} je do bro na pao, ali je To mi} iz vr sno uz vra tio i na pra vio brejk. Bi lo je o~i gled no da je psi ho lo {ka pred nost na stra ni 18-go di {wa ka, a pr vi „pro zor„ za po vra tak u set \o ko vi} je pro pu stio u ~e t vr t om ge m u. Pr v u brejk {an su To mi} je ne u tra li sao

Con ga iz ba cio Fe de re ra

Na ~i nio sen za ci ju: Vil frid Con ga

@o-Vil frid Con ga na pra vio je naj ve }e iz ne na |e we u do sa da {wem to ku Vimbldo na, po {to je u ~e tvrt fi na lu po be dio Ro xe ra Fe de re ra sa 3:6, 6:7, 6:4, 6:4, 6:4. To je 26-go di { wem Fran c u z u pr v o po l u f i n a l e na Vimbldo nu, a naj bo qi re zul tat na Grend slem tur ni ri ma mu je fi na le u Mel bur nu 2008. go di ne.

U bor bi za fi na le sa sta }e se sa No va kom \o ko vi }em. [e sto stru ki {am pion Fe de rer dru gu go di nu u ni zu is pa da u ~e tvrt fi na lu, po {to je pro {le se zo ne iz gu bio od To ma {a Ber di ha.

Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mikael Qo dra pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Vimbldo na u kon ku ren ci ji du blo va. Zi mo wi} i Qo dra su po be di li Austra li jan ca Kar ste na Bo la i San ti ja ga Gon sa le sa iz Mek si ka sa 6:4, 7:6 (11:9), 7:6 (7:4), u me ~u ko ji je po ~eo u uto rak, a za vr {io se u sre du.

U bor bi za pla sman u po lu fi na le, srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja }e igra ti pro tiv Xej msa Ke re ta ni ja iz Sje di we nih Dr `a va i Nem ca Fi li pa Mark sa, ko ji su po be di li Klum bi ja ce Hu a na Se ba sti ja na Ka ba la i Ro ber ta Fa ra ha sa 3:6, 7:6 (7:2), 6:4, 6:4.

Austra l ij s ko-mek s i kan ska kom bi na ci ja na star tu je br zo po ve la, Zi mo wi} i Qo dra su od mah uz vra ti li, a po tom do {li i do pr vog brej ka na me ~u, a po tom su svo ju pred nost po ve }a li i na 3:1. Se ri ju srp sko-fran cu skog du bla Bol i Gon sa les su pre ki nu li u pe tom ge mu, a od ta da su oba pa ra bi la si gur na pri svo jim ser vi si ma pa su Zi mo wi} i Qo dra is ko ri sti li pr vu set lop tu za 6:4. U dru gom se tu ni je bi lo brej ko va, iako je bi lo pri li ka na obe stra ne, pa je do {lo do taj brej ka u ko jem su sla Zi mo wi} i Qo dra vi li sa 11:9, za 2:0 u se to vi ma, a po tom je usle dio pre kid ko jem su Zi mo wi} i Qo dra mno zbog ki {e u Lon do nu. Me~ je na go lak {e sla vi li sa 7:4 i sa svim sta vqen ju ~e, i u tre }em se tu je za slu `e no do {li do pla sma na u po no vo od lu ~i vao taj brejk, u ~e tvrt fi na le.

To mi} ga ba{ na mu ~io: No vak \o ko vi}

po ka zao da ima ogro man po ten ci jal. Po ku {a vao sam da igram, psi ho lo {ki je ri val bio ras te re }e ni ji. Ne op te re }u jem se

ri va lom u po lu fi na lu, va `no je da se od mo rim i {to bo qe spre mim za sle de }i me~ - re kao je \o ko vi} po sle su sre ta.

MA RI JA [A RA PO VA O PO LU FI NAL NOM ME ^U

TAK MI ^E WE DU BLO VA

Zi ki i Qo dra u ~e tvrt fi na lu

od l i~ n im ser vi s om, a dru g u ne v e r o v at n om bek h end pa r a le lom.

Iako je No vak sjaj no ri ter ni rao, ni je us peo da na pra vi brejk – 3:1. Ono {to ni je ta da, \o ko vi} je u~i nio u sle de }em ge mu na ser vis Austra li jan ca.

Iz vr sni ri ter ni sa da su se ispla ti li, a i To mi} je na pravio ne k o l i k o gre {a k a – 3:3. To je bi la pre kret ni ca za tre}i set – Austra li ja nac je iz gu bio elan ko ji je do ta da imao, ser vis mu je pao i po ~eo je da gre {i u se ri ji. No vak je na pra v i na ~ in is k o r i s tio o~a jan pe riod igre su par ni ka i do kra ja se ta ni je iz gu bio ni gem.

In t er v al To m i } e v e lo { e igre po tra jao je ta man jo{ to li k o da \o k o v i} na p ra v i brejk na po ~et ku ~e tvr tog se ta i po ve de sa 2:0. ^i ni lo se da }e ta da No vak bez ve }ih pro ble ma pri ve sti me~ kra ju, ali Austra li ja nac je po ka zao da u we mu ima ma te ri ja la za bu du }eg {am pi o na – bez iz gu bqe n og po e n a na p ra v io je brejk, a za tim je spa sao brejk lop tu i po veo sa 3:2. No vak ni je igrao na vi so kom ni vou, bio je pre vi {e pa si van i To mi} je pri vo| stvu 5:4 sjaj nom for hend di ja go na lom iz tr ka do {ao do 0:30. Me |u tim, ka da je bio na dve po e na do gu bit ka se ta, No va ku je pro ra dio ser vis, od i grao je ne ko li ko agre siv nih bek hen da i us peo je da iz jed na ~i na 5:5. U na red nom ge mu No vak je od li~ nom igrom do a {o do brejk lop te, a on da je od i grao iz u zet no in te li gen tan poen – na pao je bek hen dom u di ja go na lu, a za tim je skra tio lop ti cu i na pra vio brejk. \o ko vi} je u sle de }em ge mu do bro ser vi rao i osi gu rao po be du u pr vom zva ni~ nom me ~u sa To mi }em.

- Ve o ma te `ak me~ je iza me ne. To mi} je ve o ma mlad, ali je

Li sic ki ve li ki iza zov Ma ri ja [a ra po va, {am pi on ka Vimbldo na iz 2004. go dine, iz ja vi la je da }e ima ti ve o- ma te `ak po sao u po lu fina lu sa Sa bi ne Li sic ki iz Ne ma~ ke.

- Ona uda ra lop ti cu ve o ma ja ko, ima je dan od naj bo qih ser vi sa na VTA tu ru i to ko ri sti ve o ma do bro. Ne ko ko igra sa to li ko sa mo po u zda wa i ko me tra va za i sta od go va ra uvek je vr lo opa san. Bi }e to iza zov za me ne iz ja vi la je [a ra po va.

Ru ska te ni ser ka re kla je da je po vre da ra me na pro {lost, ali da ne ke koc ki ce trek tre ba da se slo `e.

Da na {wi pro gram Po lu fi na le `e ne: [a ra po va (5) - Li sic ki, Aza ren ka (4) - Kvi to va (8). ^e tvrt fin le `e ne dubl: Li sic ki/Sto sur Pe tro va/Ra di o no va (6), Peng/@eng (8) Pe {ke/Sre bot nik (2). ^e tvrt fi na le mu {kar ci dubl: Ke re ta ni/Marks - Lo dra/Zi no wi} (6), Bra jan/Bra jan (1) - Mu di/Nor man (11) ili Mel cer/Pe~ ner (5).

Ma ri ja [a ra po va

- Ose }am sa do bro. Ka da je re~ o br zi ni ser vi sa, mi slim da bih mo gla jo{ ma lo br `e da ser vi ram, ali to }e do }i vre me nom. Na

tra vi je vr lo bit na pre ci znost i vi sok pro ce nat uba ~e nih pr vih ser vi sa.

Upi ta na da li se sa 24 go di ne ose }a kao ve te ran ka u po lu fi na lu, [a ra po va ka `e: - Ne znam je li to kom pli ment ili ni je, ve ro vat no ni je. Mi slim da neko l i k o go d i n a ni j e zna ~ aj n a raz l i k a. Mo `da da ni sam ima la do bre re zul ta te kao mla |a, sa da me ne bi sma tra li ve te ran kom, ve} bi me jo{ gle da li kao mla du igra ~i cu. Ali ne `a lim {to sam kao mla da ima la uspe ha jer ose }am da jo{ imam mno go da na u ~im.

Sa bi ne Li sic ki ima 21 go di nu, a od [a ra po ve su mla |e i pre o sta le dve u~e sni ce po lu fi na la – Vik to ri ja Aza ren ka (21) i Pe tra Kvi to va (21).

Sa bi ne – no va [te fi Graf Sa bi ne Li sic ki pr va je ne ma~ k a te n i s er k a od [te f i Graf ko ja se pla si ra la u po lu fi na le Vimbldo na, a ona ka `e da je pot pu no za slu `i la po be du nad Ma rion Bar to li.

- Igra la sam ne ve ro vat no, bi la sam bo qa igra ~i ca. Zna la sam da sa mo tre ba da na sta vim da se bo rim u tre }em se tu i da mo gu da tri jum fu jem - iz ja vi la je 21-go di {wa Li sic ki, ko ju ne ma~ ki me di ji ve} upo re |u ju sa [te fi Graf. Ona ka `e da je upo zna la le gen dar nu te ni ser ku i we nog mu `a An drea Aga si ja u Las Ve ga su i do da je: - Bi la sam na ve ~e ri kod wih u ku }i, bi la je ~ast upo zna ti ih i za i sta je ne ve ro vat no ko li ko su oni na ze mqi. Fan ta sti~ no

je to {to je [te fi ura di la za ne ma~ ki te nis.

Ni je sve i{lo la ko za Li sic ki – ona je igra la ~e tvrt fi na le Vimbldo na 2009. go di ne, ali je zbog po vre de sko~ nog zglo ba pa u zi ra la pet me se ci i pa la na 218. me sto na VTA li sti.

- Po vra tak je bio ve o ma te `ak i za to sam pre sre} na sa da.

Za hval na sam {to sam po no vo na te re nu i u`i vam u sva kom tre nut ku. Igram bo qe sva kim no vim me ~om i ne mam {ta da iz gu bim.

Ne mi ca je za Vimbldon do bi la spe ci jal nu po ziv ni cu, a do sa da je eli mi ni sa la Ana sta si ju Se va sto vu, Na Li, Mi sa ki Doi, Pe tru Cet kov sku i Ma rion Bar to li.

Sa bi ne Li sic ki

20

ekologija

~etvrtak30.jun2011.

dnevnik

U SR BI JI JU ^E OBE LE @EN DAN DU NA VA

Re ka `i vo ta, re ka pri ja teq stva Me |u na rod ni dan Du na va obe le `en je ju ~e u svim ze ma qa ma po du nav skog re gi o na pod slo ga nom “Ak tiv ni za re ke” i s je din stve nom po ru kom da se ovaj dra go ce ni pri rod ni re surs za {ti ti.

Ovaj dan je pri li ka da ze mqe i or ga ni za ci je Du nav skog ba se na uje di ne svo je sna ge i ra de za jed ni~ ki,

ka ko bi i bu du }e ge ne ra ci je mo gle da u`i va ju u le po ta ma i bla go de ti ma ove re ke. Me |u na rod na ko mi si ja za za {ti tu Du na va (IC PDR) od lu ~i la je da obe le `i 29. ju ni 2004. go di ne ka da je, de set go di na ra ni je, pot pi sa na Kon ven ci ja o za {ti ti i odr `i vom ko ri {}e wu Du na va. Dan Du na va je me |u na rod na ma ni fe sta ci ja ko ja sla vi ovu re ku i sve we go ve pri to ke, oda ju }i pri zna we wi ho voj vi tal noj ulo zi u snab de va wu vo dom, hra nom, ener gi jom i obez be |i va wu uslo va za re kre a ci ju i odr `a va we `i vo ta.

Du nav je sud bin ska re ka Evro pe i uz wu su stvo re ne mno ge vred no sti ko je su obe le `i le evrop ski duh. Ak tiv nim u~e {}em u pro ce su osni va wa Du nav ske re gi je i do no {e wu Du nav ske stra te gi je, Re pu bli ka Sr bi ja i Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na po ka zu ju da su okre nu te evrop skoj re gi ji.

Pla nom ma ni fe sta ci je Da na Du na va, ko ja je po ~e la pre me sec da na, a odr `a va }e

se sve do sep tem bra, pred vi |e no je oko 100 do ga |a ja na 25 lo ka ci ja.

U Be o gra du }e cen tral ni do ga |aj bi ti iz la zak gra |a na na Ze mun ski kej, ko ji }e se na taj na ~in pro mo vi sa ti kao „Du nav ska uli ca”, a u No vom Sa du ma ni fe sta ci ja je za po ~e la po ~et kom ju na pod slo ga nom „ Iza |i na Du nav, po `e li `e qu i daj {an su za `i vot”, a glav no we no obe le` je je ak ci ja po ri bqa va wa re ke. Rad ni ci ri bo ~u var skog ode qe wa Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra”, na Ke ju `r ta va ra ci je uni {ti li su ve li ku ko li ~i nu ri bar skih mre `a i osta log ri bo lo va~ kog ala ta, za ple we nog to kom go di ne. U Le pen skom vi ru je odr `a na pr va „Du nav ska kon fe ren ci ja na vo di” na ko joj su ~e ti ri ze mqe iz po du nav skog re gi o na Ru mu ni ja, Bu gar ska i Hr vat ska, za jed no sa Sr bi jom, pot pi sa le De kla ra ci ju o pro mo ci ji tu ri zma na Du na vu.

Du nav je naj va `ni ji re~ ni sliv u Evro pi ko ji po ve zu je 81 mi lion

Le po te na fo to gra fi ja ma Po v o d om Me | u n a r od n og da na Du na va gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i am ba sa dor Sa ve zne Re pu bli -

ke Ne m a~ k e Vol f ram Ma s otvo r i l i su ju ~ e iz l o ` bu fo to gra fi ja o de lu Du na va ko ji pro ti ~e kroz Ne ma~ ku, a

u pri su stvu auto ra Dra go qu ba Za mu ro vi }a.

- Me ni je ve li ko za do voq stvo {to je ova iz lo `ba upri li ~e na u

No vom Sa du i za hva qu jem se auto ru Za mu ro vi }u, kao i am ba sa di Ne ma~ ke. Na ovim fo to gra fi ja ma vi de se sli~ no sti iz me |u na -

{ih sre di na, a Du nav je re ka ko ja nas jo{ ~vr {}e po ve zu je. Du nav pred sta vqa ve li ko bo gat stvo i re surs i tre ba li bi da vi {e vo di mo ra ~u na o we go voj za {ti ti – is ta kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}.

Vol fram Ma s iz ra zio je za do voq stvo zbog fo to gra fi ja ko je pred sta vqa ju le po te Du na va u Ne ma~ koj i na gla sio da po du nav ski gra do vi ima ju sli~ ne in te re se u obla sti tu ri zma za ko ju je Du nav od vi tal nog zna ~a ja.

Autor fo to gra fi ja Dra go qub Za mu ro vi }e re kao je da je Du nav za vo leo jo{ u de tiw stvu i da mu je `e qa da iz da fo to ma o no gra fi ju ko ja bi se ba vi la Du na vom od iz vo ra do u{}a. Iz lo `bu o de lu Du na va ko ji pro ti ~e kroz Ne ma~ ku, ko ju ~i ni 42 fo to gra fi je, No vo sa |a ni }e mo }i da po gle da ju do 7. ju la.

^u do vi {te od pla sti~ nih bo ca i ke sa Po di gav {i umet ni~ ku in sta la ci ju na zva nu „^u do vi {te iz Du na va” od vi {e hi qa da pri ku pqe nih PET bo ca i pla sti~ nih ke sa, grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne No vi Sad obe le `io je ju ~e na Ke ju `r ta va ra ci je Dan Du na va ka ko bi na me ta fo ri~ ki na ~in pod se tio gra |a ne na za ga |i va ~e ko ji plu ta ju ovom re kom. Ka ko je re kao pred sed nik Iz vr {nog od bo ra GrO LSV No vi Sad Ro bert Ko lar, sam na ziv skulp tu re go vo ri o to me ka kva „~u do vi {ta” plu ta ju Du na vom, s ob zi rom da se u we ga me se~ no ba ce mi li o ni pla sti~ nih bo ca i ke sa. Ko lar je ka zao da je ovo sa mo po ~e tak ak tiv no sti ko ji ma }e se uti ca ti na grad ske, ali i vi {e ni voe vla sti da se po kre ne pre la zak pro iz vod we po li e ti lenk sih na bi o ra zgra di ve ke se.

-Kroz kre di te i bes po vrat na sred stva u ma lu i sred wu pro iz vod wu, uz in ve sti ci je Po kra ji ne ili Re pu bli ke, mo `e se uti ca ti na za me nu pro iz vod we i ti me bi dr `a va ulo `i la u raz voj eko lo -

{ke sve sti, a na du go ro~ nom ni vou - ulo `i la bi bu du }e ge ne ra ci je. Tre ba na gla si ti da je bi o ra zgra di va pro iz vod wa sva ka ko jef ti ni ja od po li e ti len ske- na veo je Ko lar do da ju }i da se do no {e we od lu ke o~e ku je na red ne go di ne.

Du nav je re ka ko ja po ve zu je 17 dr `a va i oko 165 mi li o na qu di, i kao ta kav, re surs je od iz u zet nog zna ~a ja za odr `i vi raz voj na {e ze mqe, a, ka ko je ka zao Ko lar, do no {e wem po me nu te od lu ke No vi Sad bi po stao pr vi grad u

Sr bi ji ko ji bi iz ba cio iz upo tre be pla sti~ ne ke se.

Ovom pri li kom pri ku pqa ni su pot pi si po dr {ke za po me nu tu ak ci ju LSV i de qe ni su sim bo li~ ni po klo ni u vi du ka ~e ta, upa qa ~a, USB gra |a ni ma ko ji su do ne li PET bo ce. Du nav sko ~u do vi {te „kra si }e” Kej do su bo te, ka da }e bi ti uklo we no u sa rad wi sa „Grad skom ~i sto }om”. In sta la ci ju su pra vi la tri aka dem ska umet ni ka La slo Si la |i, Ju li ja na Ki{ i Slo bo dan Bo du li}.

A. J.

Sa ~u vaj mo {u me na oba li Za vod za za {ti tu pri ro de Sr bi je u~e stvo vao je ju ~e u obe le `a va wu Da na Du na va pod slo ga nom „Sa ~u vaj mo {u me na oba li Du na va” , ka ko bi skre nuo pa `wu jav no sti na ugro `e nost {u ma i po plav nih {um skih eko si ste ma du` oba la re ka. Ukqu ~u ju }i se u evrop sku ini ci ja ti vu obe le `a -

va wa ovog dana Za vod u part ner stvu sa za in te re so va nim in sti tu ci ja ma u~e stvu je u re a li za ci ji 7. sa stan ka „Euro park ~ar ter” mre `e u Na ci o nal nom par ku „\er da pa” u pe ri o du do 1. ju la na te mu „Odr `i vi tu ri zam”. Kon fe ren ci ju, ko ja je sve ~a no otvo er na ju ~e, or ga ni zu je JP „Na ci o nal ni

park \er dap” a Za vod je su or ga ni za tor, za jed no sa Mi ni star stvom `i vot ne sre di ne, ru dar sta va i pro stor nog pla ni ra wa, Mi ni star stvom po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de, Mi ni starstvpm re gi o nal nog raz vo ja i Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom Sr bi je.

(Ta njug )

Fo to: S. [u {we vi}

qu di. Ova re ka i we ne pri to ke pro ti ~u kroz osam na est ze ma qa: Ne ma~ ku, Austri ju, ^e {ku Re pu bli ku, Slo va~ ku, Ma |ar sku, Slo ve ni ju, Hr vat sku, Bo snu i her ce go vi nu, Sr bi ju Ru mu ni ju, Bu gar sku, Mol da vi ju, Ukra ji nu, a ma wim de lom i kroz [vaj car sku, Ita li ju, Poq sku, Al ba ni ju i Ma ke do ni ju. Iz vi re, kao je dva pri met no ka pa we u Cr noj {u mi u Ne ma~ koj, ali do kra ja svog 2.780 ki lo me ta ra du gog pu ta do Cr nog mo ra, go to vo 300 pri to ka se uli va u we ga i od vod wa va de vet od sto kon ti nen tal ne Evro pe. Re ke Du na va su re ke `i vo ta, ko je obez be |u ju dom qu di ma, ve za su Evro pe i sna ga ko ja uje di wu je za jed ni ce naj ra zli ~i ti jih kul tu ra, je zi ka i isto ri je.

Te {ko je za mi sli ti re gion sa vi {e raz li ~i to sti od ovo ga - ge o graf ski bi o di ver zi tet ukqu ~u je vi so ke zo ne Al pa, pro stra ne rav ni ce, pe {~a ne di ne, {um ske i mo ~var ne po ja se ze mqe i je din stve nu del tu Du na va. Sta ni {ta, na sta la uti ca jem Du na va i we go vih pri to ka, udo mqa va ju pre ko 300 vr sta pti ca, kao {to su kor mo ra ni, pe li ka ni i ~a pqe.

Ovo je sklo ni {te za bez broj vo do ze ma ca, rep ti la i si sa ra (kao {to su vi dre, da bro vi, ja zav ci, la si ce i di vqe ma~ ke). Pre vla `e na ze mqi {ta ovog ba se na ve o- ma su va `na i vred na na mno ge na ~i ne, pre sve ga za umno `a va we i ga je we ze mqi {ta za mno go broj ne vr ste. Ipak, ona ni su bit na sa mo za bi o di ver zi tet. Ova kvo ze mqi {te se po na {a kao sun |er, upi ja ju }i su vi {nu vo du u vre me po pla va, spro vo de }i je du bqe u tlo, is pod po vr {in skog slo ja. Ova po ja va mo `e zna ~aj no uma wi ti uku pan pri liv po plav nih vo da, ko je do spe va ju do gra do va i na se qe nih me sta, u ko ji ma bi mo gle ima ti ra zor ne po sle di ce.

Du nav je im pre siv na re ka, na sa mo zbog svo je ve li ~i ne, ve} i zbog bo ga te isto ri je ~o ve ~an stva. Du nav na sta vqa da uob li ~a va i bi va uob li ~en pod uti ca jem qu di ko ji `i ve u we go voj bli zi ni. @i vot qu di te sno je ve zan za Du nav, na we ga se osla wa ju ka da su u pi ta wu pi ja }a vo da, na vod wa va we za po qo pri vre du, in du stri ja, sa o bra }aj, pro iz vod wa ener gi je, tu ri zam i re kre a- ci ja. Ri bqi fond pred sta vqa iz vor hra ne i pri ho da, na ro ~i to za sta nov ni {tvo do weg Po du na vqa i del te Du na va. Svi ovi re sur si u ve li koj me ri za vi se od ra ci o nal nog ko ri {}e wa u skla du sa prin ci pi ma odr `i vog upra vqa wa vod nim re sur si ma. Me |u tim, `i vot po red re ke pod ve li kim je uti ca jem pri rod nih fe no me na kao {to su po pla ve. One su sa stav ni deo `i vot nog ci klu sa re ke i we nih pri to ka, ali se br zo mo gu pre tvo ri ti u ka ta stro fu, pro u zro ku ju }i {i ro ko ras pro stra we ne {te te, zdrav stve ne pro ble me, pa ~ak i smrt. Ova po ja va je na ro ~i to iz ra `e na ta mo gde su re ke od se ~e ne od svog pri rod nog plav nog pod ru~ ja, ogra ni ~e ne ka na li ma ko je je stvo rio ~o vek, ili

Pu {te no u vo du 30.000 je din ki {a ran ske mla |i Pod slo ga nom „Iza |i na Du nav, po `e li `e qu i daj {an su za `i vot”, ne vla di na or ga ni za ci o ja „Svet i Du nav” u sa rad wi sa NVO „Du nav sko bla go” i Na ci o nal nim par kom „Fru {ka go ra” po ~e la je da obe le `a va Dan Du na va to kom mi nu log vi ken da u Srem skoj Ka me ni ci, No vom Sa du i Srem skim Kar lov ci ma ni zom ak ci ja u ko ji ma su u~e stvo vla de ca pred {kol skog uz ra sta i osnov ci iz tih me sta. Ma li {a ni su u okvi ru li kov nih ra di o ni ca ima li za da tak da cr ta ju ri be, a po tom su pri su stvo va li pre da va wu o bo gat stvu ri bqeg fon da Du na va, da bi na kra ju sva ko od wih dao do pri nos po ri bqa va wu re ke, ta ko {to su is pu {ta li {a ran sku mla| u vo du. Za ovu pri li ku pri pre mqe no je 30.000 je din ki {a ran ske mla |i ko je su is pu {te ne u Du nav u ova tri me sta.

Z. Ml.

Sli ka i stih re ci u ~ast Na ri bo lo va~ koj ^ar di na oba li Du na va u Srem skim Kar lov ci ma |a ci Osnov ne {ko le „23. ok to bar” pred vo |e ni vo lon te ri ma Po kre ta go ra na, obe le `i li su „Dan Du na va„ iz lo `bom fo to gra fi ja sa ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju”, kao i pe sa ma ko je su bi le u iz bo ru za naj lep {e sti ho ve na te mu „Pri ro da mo ga gra da”.

Osim to ga, osnov ci su kroz ra di o ni cu „Na pra vi mo Du nav”, ko ju je vo di la Sa {a Lac ko vi} ima li pri li ku da se upo zna ju sa na ~i ni ma za ga |e wa te re ke i sa zna ju ko li ki je zna ~aj we nog o~u va wa.

Pro fe sor ka Mi la na La ke ta go vo ri la je mla di ma o teh ni ka ma re ci to va wa.

Z. Ml.

Na Du na vu–za Du nav Obe le `a va ju }i Dan Du na va Od bor za eko lo gi ju So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je, uz po dr {ku Grad skog od bo ra, or ga ni zo vao je iz lo `bu sa fo to gra fi ja ma Du na va, ka ko bi pri ka za li svu le po tu ove re ke, a sa dru ge stra ne, pri ka za li sve ono lo {e na sta lo qud skom ne bri gom.

Or ga ni zo van je du nav ski raf ting –“Na Du na vu-za Du nav”- u na me ri da jav no sti uka `e na sve vred no sti i zna ~aj o~u va wa pri rod nog bo gat stva Du na va, ka ko bi se po di gla svest o neo p hod no sti o~u va wa jed ne od naj lep {ih evrop skih re ka. gde su na se qa i in du strij ske zo ne iz gra |e ni na pod ru~ ji ma ko ja su pri rod no pod lo `na po pla va ma.

Du nav ski sliv nu di mno {tvo mo gu} no sti za re kre a ci ju i slo bod ne ak tiv no sti, kao {to su kul tur ni sa dr `a ji, bi ci kli sti~ ke sta ze, sta ze u pri ro di, avan tu ri sti~ ka pu to va wa i za mla |e i sta ri je ge ne ra ci je. Kr sta re wa Du na vom sve su po pu lar ni ja, jer hi qa da ma qu di bli `e do a ra va ju we go vu le po tu. Mno ge zna ~aj ne tu ri -

sti~ ke i pri rod ne zna me ni to sti sme {te ne su du` to ka Du na va, ukqu ~u ju }i broj ne par ko ve pri ro de, na ci o nal ne par ko ve... Uz to, ve ko vi ma Du nav je bio zna ~aj na sa o bra }aj ni ca Evro pe. Od naj ra ni jih na se o bi na, imao je va `nu ulo gu u tr go vi ni me ta lom, so qu, si ro vom ko `om i }i li ba rom, a ~ak se ko ri stio za snab de va we rim skih ba za na se ver noj gra ni ci Rim skog car stva.

A .B.

kultura

dnevnik У ИЗДАЊУ ФОНДА ВУЈИЧИЋ КОЛЕКЦИЈЕ

Монографија о Милети Продановићу У Музеју Цептер, који 1. јула слави свој први рођендан, представљена je монографија „Милета Продановић:бити на неком месту бити свуда бити„ проф. др Лидије Мереник у издању Фонда Вујичић колекција.Галерија у сутерену била је тесна да прими све госте што је најбоља илустрација колико је Продановић цењен и популаран као ликовни уметник, награђивани прозни писац, ангажовани интелектуалац и педагог на Факултету ликовних уметности.

Међу гостима је био и српски министар културе Предраг Марковић који је рекао Танјугу да је његов долазак знак уважавања члана Националног савета за културу кога је, на предлог владе, именовала Скупштина. Разговор о монографији у коме су, поред ауторке, учествовали проф. др Ирина Суботић и Продановић, вођен је испред монументалне Продановићеве слике „Рука која сече-Анђео историје III„ из 1997. коју је Музеј Цептер управо откупио за своју

збирку савремене српске уметности. Суботићева је монографију оценила као најбољи пример новог приступа неком уметнику и његовом делу који не остаје на површини, бавећи се само фактима, већ понире у дубинску анализу. Она је приметила да је Продановић до сада био присутнији на српској културној сцени као писац, јер су његова литерарна дела била предмет многих приказа и књижевних критика, а нису изостала ни формална признања у виду угледних књижевних награда.Међутим, ликовна критика га није у тој мери пратила, иако је постао редовни професор на Факултету ликовних уметности, што је својеврсно признање његових колега уметника. Лидија Мереник је признала да је страховала да неће успети да обухвати и протумачи Продановићев рад, јер је он био изузетно плодан, иако га прати већ 30 година. Она рекла да је дошла до закључка да су уметникови резултати тако значајни да завређују да им се посвети монографија, а подстицај јој је дао Фонд Вујичић колекције који је покренуо, данас јединствену, едицију монографија савремених уметника. Уметник је испричао да је пре две године био позван да излаже у Бања Луци где га је галеријски простор навео да се подсети на важна дела из претходних периода и тако је урадио „попис„ свега што је радио и што је увршћено и у монографију.Продановић је рекао да је веома задовољан не само текстом, већ и непретенциозном опремом књиге која има „прави габарит за монографије живих уметника”.

Време, неухватљива сенка Публика, а на Инфанту је ове године захваљујући селекторском раду Денеша Дебреија присутан и нови круг посетилаца, већ је навикла да уметници своје представе, често боље рећи перформансе, заснивају на само једном од сегмената позоришног језика. Наоко Танака то чини са визуелном компонентом, којој се додаје извесна тонска матрица, што њен рад „Рефлекторка“ чини готово инсталацијом, али оном у којој је извођач директно укључен у њено сценско остварење. Да је ипак реч о извођачкој уметности (цела дилема је ту само зато што на Инфанту човек никад не може бити довољно сигуран шта посматра), говори податак да Наоко Танака није само „покретач механизма“. Она ипак „глуми“, креће се у одређеном ритму и своје покрете чини експресивним у мери која одређује потребу за сценким утиском. А механизам је већ једна сложенија направа... „Рефлекторка“ је рад у којем ауторка представља прво себе, затим себе као лутку на столу, испод којег се налази читав један сплетени свет објеката. Када Танака заврши говорну радњу и публику упозна са тим ко

Сцена из „Рефлекторке“ Наоко Танаке

је она на светлу – дакле споља, светло се гаси и креће се у једно упознавање изнутра – дакле, испод стола, као неке површине или линије разграничења. Са гашењем светла почиње и тонска авантура, коју представља звук локомотиве, нешто ка-

Данас на Инфанту 10.00 Радионица „Простор око тела“, Хени Варга, Србија – Новосадско позориште, Мала сала 11.00 Округли сто о представама „Три сестре“, „Al le ge“ и „Споменпарк“ – КЦНС 14.00 “Осморуки тарот лавиринт“, Трупа Жива слика, Мађарска – код Пољопривредног факултета 17.00 Разговор на тему „Прелазећи границе“, Каролина Печењи – КЦНС, сала на првом спрату 19.00 NO HIB, видео перформанс, Родолф Бурот, Француска – КЦНС, Велика сала 20.15 „Маргиналиста“, Ђерк Сакоњи трупа, Мађарска – Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз 21.30 „Чекајући Годоа“, Трупа Форте, Мађарска – Позориште младих, Велика сала

Изложба Раше Тодосијевића

сније и звучни фрагменти људске свакодневице. То је само позадина, темељ за оно што је у првом плану, а (ни) то се до краја не да разабрати шта је, јер је тако и осмишљено, као брзо промењива и неухватљива сенка. Све то што изводи танака скупа даје недвосмислену асоцијацију на путовање у подсвест, а тамо се ствар већ може развити у зависности од свачије појединачне психологије. Путовање је пријатно, звук воза је умирујући, а читав свет испреплетених сенки показује колико је понекад тешко јасно одредити станице на том путовању. Оно што у случају перформанса/ инсталације „Рефлекторка“ Наоко Танаке није тешко рећи, јесте то да је на нивоу ликовног објекта сцена организована веома ефектно, узбудљиво, чему доприноси вештина пројектовања, поставља-

Фото: Б. Лучић

ња светла мале батеријске лампе, али и маштовито разбокорена употреба најразличитијег приручног материјала, као што су то картони, кесе, конопци... На Инфанту је прексиноћ изведена и представа „Пројекат 10 минута“ групе Ен кнап из Словеније. У њој се „окушавају“ четири различита кореографа на тему времена, а „материјал“ су им млади плесачи. Ласло Худи (Мађарска) то чини десетоминутним омажем Пини Бауш, Едвард Клуг (Румунија) ту види прилику за рефлексију о кратком, али интензивном односу између мушкарца и жене у интимном окружењу, Олга Пона (Русија) своје кратко време користи за исказ љубави, а Ивица Буљан (Хрватска) за реконструкцију летње вечери на Јадрану, где су се историја и традиција сусрели са садашњошћу. Игор Бурић

У НА РОД НОМ ПО ЗО РИ ШТУ У ПРИ ШТИ НИ

Пра и звед ба но ве дра ме Ми ле не Мар ко вић Пра и звед ба по зо ри шног ко ма да „Жи ца” у про дук ци ји Срп ске дра ме На род ног по зо ри шта из При шти не и у ре жи ји Го ра на Шу шљи ка би ће из ве де на 1. ав гу ста у Ко сов ској Ми т ро ви ци.Пред ста ва ра ђе на по тек сту аутор ке Ми ле не Мар ко вић на кон Ко сов ске Ми тро ви це би ће из ве де на и у ме сту Штрп ци, а ка сни је и у дру гим срп ским ен кла ва ма

на Ко со ву и Ме то хи ји, ре као је Шу шљик. Го во ре ћи о сце на ри ју, Шу шљик је на вео да је, ка да је пр ви пут про чи тао текст, за ми слио да се рад ња дра ме до га ђа у ку ћи, на пла ни ни огра ђе ном жи цом, на Ко со ву и Ме то хи ји. Мар ко ви ће ва је из ра зи ла за до вољ ство што ће пред ста ва би ти од и гра на на Ко со ву и Ме то хи ји и што ће има -

ти при ли ку да упо зна љу де из ју жне срп ске по кра ји не.Реч је о по е тич ној и бол ној при по ве сти о по ро ди ци и ку ћи опа са ној жи цом, не где на ни чи јој зе мљи, на бр ду ко је још ни је оте то, али је за у век за бо ра вље но. Сце но граф пред ста ве је Алек сан дар Су бо тић, ко сти ме је кре и- ра ла Ма ја Мир ко вић, а му зи ку ком по но ва ла Ири на Де чер мић.

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ГОСТУЈЕ У УМАГУ

„Сан летње ноћи” на фестивалу „Златни лав”

Плакат изложбе Раше Тодосијевића на Бијеналу у Венецији

ОД ДАНАС У БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС“

Премијера „Трансформерса 3” У биоскопу „Арена синеплекс“ у Новом Саду од данас почиње премијерно приказивање филма „Трансформерси 3”. Шаја ЛаБуф се враћа улози Сема Витвикија, а главна женска улога у филму поверена је “Викторијином анђелу” Роузи Хантингтон Вајтли. Када мистериозни догађај из земљине прошлости избије у садашњост, то ће изазвати рат на Земљи толиких раз-

21

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА У НОВОМ САДУ

У ГАЛЕРИЈИ ЛЕГАТА МИЛИЦЕ ЗОРИЋ И РОДОЉУБА ЧОЛАКОВИЋА У БЕОГРАДУ

Изложба изабраних дела Драгољуба Раше Тодосијевића, овогодишњег представника Србије на Бијеналу визуелних уметности у Венецији, отворена је у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића у Београду. На изложби је представљена инсталација „Moj fu xus pi a no - You Will Ne ver Play Again„ коју је уметник извео за потребе изложбе „О нормалности. Уметност у Србији 1989-2001” у Клагенфурту 2009. године, саопштено је из београдског Музеја савремене уметности (МСУ) који организује изложбу. Та инсталација била је изложена у Бургкапели при Музеју модерне уметности Корушке у Клагенфурту. Раша Тодосијевић је дело поклонио београдском Музеју савремене уметности. На изложби у Легату Зорић-Чолаковић, која ће бити отворена током целог лета, представљена су и два видео рада „Was ist Kunst, Ma ri ne la Ko zelj?” из 1977. године и „Was ist Kunst, Pa tri cia Hen nings?” из 1976. године. Изложба је приређена поводом награде Уникредит банке, намењене учесницима Венецијанског бијенала из Централне и Источне Европе, која је ове године припала Раши Тодосијевићу за поставку „Светлост и тама симбола„ у Павиљону Србије у Венецији. У Венецији су представљене две Тодосијевићеве монументалне инсталације из серије „Gott li ebt die Ser ben„ (Бог воли Србе), „Дневник„ који чини више од сто мањих радова од разних материјала и „Скулптура сачињена од чајника„, као и фото-документација перформанса „Was Ist Kunst, Ma ri ne la Ko zelj?”. Педесет четврти Бијенале визуелних уметности у Венецији одржава се од 4. јуна до 27. новембра.

~etvrtak30.jun2011.

мера да сами Трансформерси неће моћи да нас спасу. Трејлер за Мајкл Бејев филм „Трансформерси 3„ скинут је преко 6 милиона пута за прва 24 сата са iTu nes Mo vie Tra i lers-a, чиме је оборен претходни рекорд. Тако је постао најпосећенији траилер у историји овог сајта. Посетиоци Арене синеплекса ће имати прилику да погледају овај филм у 3Д технологији у са-

ли број 3 у терминима од 17, 20 и 23 часа, као и у стандардној технологији у сали број 2 у терминима од 13,10, 16, 19 и 22 часова. Цена карте за први дан приказивања, за 3Д пројекције износи 370 динара у дневним и 420 динара у вечерњим терминима, а карта за стандардне пројекције, 250 динара у дневним и 300 динара у вечерњим терминима.

Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз гостоваће ових дана у Хрватској, с представом „Сан летње ноћи” у режији Золтана Пушкаша, која је у званичној конкуренцији овогодишњег 12. фестивала камерног позоришта „Златни лав” у Умагу. Новосађани ће своју представу извести првог дана фестивала који се одржава од 1. до 10. јула. У званичној фестивалској конкуренцији су још: Народно позориште из Сарајева, Градско казалиште „Јоза Ивакић“ из Винковаца, ХНК из Загреба, Словенско људско гледалишче из Цеља, Гледалишче „Глеј“ из Љубљане, ХНК из Вараждина, Казалиште „Керемпух“ из Загреба, Мали театар из Копра, и Национално позориште „ЈХК – Џинот“ из Велеса у Македонији, Народно позориште Републике Српске из Бањалуке, Истарско народно казалиште из Пуле, трупа Јоже Пернарчича из Љубљане, Словенско народно гледалишче из Марибора, и Прешерново гледалишче из Крања. Жири овог фестивала чине театролошкиња Мани Готовац из Загреба, професорка ФДУ у Загребу Сибила Петлевски и управник позоришта у Вировитици

Миран Хајош. Уз Гран при фестивала, овај жири ће доделити још три награде за неке од елеме-

Шандор Ласло и Ливиа Банка у „Сну летње ноћи“

ната представе. И публика ће у виду једне награде рећи свој суд.

У „Сну летње ноћи“ без речи, а с пуно танга, плеса и степа, играју: Емина Елор, Шандор Ласло, Ливиа Банка, Иштван Кереши, Золтан Ширмер, Јулиа Кокрехел, Габриела Црнковић, Андреа Јанкович, Терезиа Фигура, Агота Ференц, Арон Балаж, Даниел Хуста, Габор Понго, Тамаш Варга, Тамаш Хајду и Атила Немет. Композитор је Андрес Мариано Ортега, а кореографи су Илдико Ђенеш, Ласло Бобиш и Ласло Будаи. Ова представа је проглашена је за најбољу на ЈоакимИнтерфесту у Крагујевцу, а недавно је гостовала у Темишвару на Еурорегионалном позоришном сусрету. Изведена је прошлог лета на фестивалу „Тврђава театар“ у Смедереву, као и у нишком позоришту, и у Словенском народном гледалишчу у Љубљани. Нешто пре Хрватске, „Сан летње ноћи“ је изведен 22. јуна у Кишварди на традиционалном сусрету ванграничних мађарских позоришта. Н. Пејчић

22

svet

~etvrtak30.jun2011.

BE^KI DNEVNIK “STANDARD”

U ju lu plan ~e tvor ke o mi ru na Bli skom is to ku TEL AVIV: ^etvorka bliskoisto~nih mirovnih posrednika (UN, EU, SAD i Rusija) predstavi}e novi mirovni plan na samitu u Va{ingtonu 11. jula, najavili su izraelski i evropski zvani~nici, na koje se poziva izraelski list „Haarec”. Bi}e to poku{aj u posledwem trenutku da se spre~i zahtev Palestinske uprave za unilateralnim priznawem dr`ave u Savetu bezbednosti UN u septembru, komentari{e isti list.

Plan }e navodno biti zasnovan na govoru ameri~kog predsednika Baraka Obame 19. maja, u kome on poziva da osnova tih pregovora budu gra-

nice iz 1967, pre {estodnevnog rata, u kome je Izrael osvojio Zapadnu obalu s isto~nim Jerusalimom i pojas Gaze.

Samit }e se odr`ati u kriti~no vreme, samo ~etiri dana pre planiranog zvani~nog podno{ewa palestinskog zahteva u UN za puno ~lanstvo u svetskom telu. Mirovni plan }e biti predstavqen nakon jakog pritiska na vladu SAD od strane Evropske unije, posebno Nema~ke, Francuske i Velike Britanije. Obamina administracija u me|uvremenu nastoji jo{ uvek da spre~i palestinski potez drugim sredstvima.

(Tanjug)

PREMIJER PALESTINE O ME\UNARODNOM PRITISKU NA IZRAEL

Bez kon sen zu sa re al nost oku pa ci je se ne }e iz me ni ti TEL AVIV, RA MA LA: Palestinski premijer Salam Fajad ocenio je da }e zahtev Palestinaca za priznawem dr`ave u UN biti samo simboli~na pobeda i ne}e izmeniti realnost izraelske okupacije.

Fajad, ekonomista priznat u svetu, obrazovan u SAD i biv{i zvani~nik Me|unarodnog monetarnog fonda, upozorio je na podsticawe la`nih o~ekivawa me|u Palestincima da }e priznawe u UN izmeniti wihove `ivote.

Na pitawe dali }e se i{ta izmeniti u stvarnosti posle priznawa u UN, on je u intervjuu za AP rekao:”Moj odgovor je ne. Ukoliko Izrael nije deo tog konsenzusa, ne}e, jer za mene se radi o okon~awu izraelske okupacije”.

Palestinski predsednik Mahmud Abas saop{tio je ove nedeqe da }e se plan o zahtevu UN ostvari-

Grom ubio 22 |a ka KAM PA LA: Od udara groma tokom prekju~era{we oluje u Ugandi poginula su 22 |aka i nastavnik jedne {kole na zapadu zemqe, saop{tili su ugandski zvani~nici.

Portparol lokalne policije izjavio je ju~e da je jo{ 51 |ak, uzrasta od sedam do 16 godina, zadobilo povrede Nesre}a se dogodila u Ruwawi, oko 260 kilometara zapadno od Kampale. Ministarstvo obrazovawa saop{tilo je da je istog dana gromom pogo|ena jo{ jedna {kola, oko 320 kilometara severozapadno od ugandske prestonice i da su tom prilikom povre|ena 37 |aka i dva nastavnika.Kako prenosi AP, posledwih nedeqa, od udara groma u Ugandi je poginulo 38 osoba.

ti. Palestinci se nadaju da }e neobavezuj}a rezolucija u Generalnoj skup{tini UN podsta}i me|unarodni pritisak na Izrael da se po-

Salam Fajad

vu~e sa okupirane Zapadne obale, pojasa Gaze i isto~nog Jerusalima, iako ne}e odmah izmeniti situaciju. „Realnost okupacije se ne}e izmeniti”, upozorio je Fajad.Wegov

skepticizam izdvaja ga od drugih palestinskih lidera.Fajad je na ~elu palestinske vlade od juna 2007. godine. Postavio ga je palestinski predsednik Mahmud Abas, vo|a Fataha, nakon {to je rivalski, islamisti~ki Hamas silom preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze.

Fatah i Hamas potpisali su nedavno sporazum o pomirewu na osnovu koga treba da osnuju novu prelaznu vladu nacionalnog jedinstva. Me|utim, Hamas se protivi da Fajad bude premijer, a on i daqe ima Abasovu podr{ku. Fajad je za AP rekao da on ne `eli da bude prepreka sporazumu o jedinstvu i nagovestio da }e se moyzda povu}i. Tako|e je rekao da ne bi bio ministar finansija u vladi drugog premijera.

(Tanjug)

dnevnik

Evrop ska po li ti ka fa vo ri zu je bo ga te BE^: Evropska unija (EU) vodi politiku za male grupe jako bogatih qudi, ocenio je, u izjavi be~kom dnevniku „Standard“, Jerg Lajhtfrid, {ef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu (EP).

On je ukazao da trenutno postoji neoliberalni, konzervativni konsenzus u politici EU, optu`uju}i ujedno @oze Manuel Baroza da je neaktivan predsednik Evropske komisije (EK), koji se previ{e bavi sitnicama, a premalo velikim temama. Umesto da se zala`e za jedinstvene saobra}ajne standarde, prema wegovim re~ima, EK bi trebalo da se zalo`i za zajedni~ku poresku politiku EU. „Mi smo, bez sumwe, u politi~koj krizi u EU. Izazvana je zbog vi{e fenomena. Na jednoj strani postoji nedovoqno zalagawe, ~ak bih rekao apsolutna ekscentri~nost

GODI[WA KONFERENCIJA OEBS-a

Re {a va we kon fli ka ta u Evro pi i Azi ji BE^: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen u~estvuje danas u Be~ na godi{woj konferenciji Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) o bezbednosti. U okviru sastanka sa 56 zemaqa ~lanice OEBS bi}e razmotrene mogu}nosti za poja~anu saradwu u re{avawu konflikata na evroazijskom prostoru.

Rasmusen }e, kako je najavqeno, izneti svoje stavove u vezi stvarawe „bezbednosne zajednice“ u evroazijskom prostoru. Prema Litvaniji koja predsedava OEBS, nakon govora {efa NATO, bi}e razmatrane

HILARI KLINTON O ODNOSIMA SAD I RUSIJE

Stal ni di ja log kqu~ raz u me va wa i bo qe sa rad we VA [ING TON: Ameri~ka dr„Samiti koje smo odr`ali u `avna sekretarka Hilari KlinSAD i u Rusiji su bili veoma ton ocenila je da su posle „resetozna~ajni jer to nisu bili samo vawa” odnosa, SAD i Rusija „na zazvani~ni sastanci ve} i prilika jedni~kom putovawu” i zalo`ila se za produbqivawe saradwe dve zemqe.

Po wenom mi{qewu naredni korak u odnosima Va{ingtona i Moskve treba da bude „nastavak izgradwe poverewa i razumevawa na svim nivoima.” Najboqi osnov za ~vrst odnos su kontakti izme|u qudi dve zemqe. Zato mislim da je ono {to danas radimo - to {to vi{e razgovaramo i boqe se razumemo, od su{tinskog zna~aja,” rekla je ona u intervjuu Sergej Lavrov i Hilari Klinton ruskoj agenciji Itar-Tass.

Klintonova nije zvani~no poza neformalnije susrete,” dodala tvrdila da }e ameri~ki predsedje ona. nik Barak Obama, kako se o~ekuje, Ameri~ka dr`avna sekretarka ove godine posetiti Rusiju ali je koja sa ruskim kolegom, ministrom naglasila zna~aj proteklih poseta. spoqnih poslova Sergejem Lavro-

predstavnika pojedinih ~lanica u odre|enim oblastima. To ranije nije bilo tako osetno“, rekao je Lajhtfrid. „Trenutno smo suo~eni sa skupom ekscentrika kojima nije na srcu dobrobit Evrope“, podvukao je on navode}i da je re~ o Silviju

Berluskoniju, Nikoli Sarkoziju, ali i nema~koj kancelarki Angeli Merkel, koji se interesuju samo za sopstveno napredovawe. „Za mene je Barozo najslabiji predsednik EK. On je uspeo da u oblastima, oko kojih je trebalo da se anga`uje, ostane neanga`ovan, a u drugim oblastima preteruje. To uti~e na EK, koja je, i pored svih ograni~ewa, i daqe motor evropskog ujediwewa“, objasnio je Lajhtfrid.

I pored kritika Lajhtfrid je izrazio uverewe da }e EU postojati i posle deset godina. „Unija }e se mo`da tada druga~ije zvati, ali }e postojati. Mora se imati u vidu da ova kriza ne pru`a samo negativne stvari. Kada duva vetar neki grade zidove, a drugi postavqaju jedra. Kada oni koji podi`u jedra budu ~inili ve}inu onda od toga mo`e biti ne{to dobro“, uveren je on.

(Tanjug)

vom, koordinira aktivnosti bilateralne predsedni~ke komisije ka`e da je prilikom susreta sa Lavrovom spisak tema bio toliko {irok da im redovno „ponestane vremena”.

Zbog toga su za predstoje}i susret u Va{ingtonu „isplanirali veoma dug sastanak kako bismo razmotrili sve teme,” rekla je ona. Te teme }e ukqu~iti iranski nuklerani program, mogu}nost napretka po pitawu anti-raketnog {tita, ali i pitawe viza i usvajawa dece, potvrdila je ona.

Ameri~ka dr`avna sekretarka smatra da je komisija „napravila veliki napredak,” i to ne samo u politi~kom domenu ve} i u podru~ju kulturne saradwe o ~emu svedoce i planirani Dani Amerike u Rusiji koji }e obuhvatiti „sve od baleta do xeza i hip-hopa,” naveo je Itar-Tass.

(Tanjug)

konkretne inicijative za ja~awe uloge OEBS u savladavawu bezbednosno-politi~kih izazova dana{wie.

Sa austrijskim doma}inima Rasmusen }e, kako je najavqeno u Be~u, razgovarati o NATO intervenciji u Libiji i reformskim procesima NATO. Tako|e, }e, u razgovoru sa ministrom odbrane, biti re~i, pre svega, o budu}nosti vojnih misija na Balkanu.

Austrija u me|unarodnoj misiji NATO na Kosovu u~estvuje sa 400 do 500 vojnika, {to je najve}i kontingent iz jedne zemqe izvan zapadnog vojnog saveza.

(Tanjug)

Ita li jan ski sud do zvo qa va ga je wa ma ri hu a ne u sak si ja ma RE \O DI KA LA BRI JA: Italijanski Vrhovni sud doneo je presudu da gra|ani smeju uzgajati marihuanu na svojim balkonima i terasama. Sud je ocenio da ta koli~ina marihuane ne mo`e izazvati {tetu.

Vrhovni sud je odbacio i `albu koju je podneo tu`ilac iz Katanzara.

On se `alio na osloba|aju}u presudu 23-godi{waku koji je biqku kanabis dr`ao na balkonu svoga doma u Kalabriji. Iz biqke te veli~ine mo`e se dobiti 16 grama marihuane, pi{e agencija “Ansa”.

Ova presuda je nazna~ila novo poglavqe ovog suda koji je za proizvodwu narkotika, ~ak i u najmawim koli~inama, u pro-

{losti uvek tra`io kaznu. Sud je 2009. godine izazvao zgra`awe javnosti kada je dosudio da se sme uzgajati marihuana sve dok ne naraste dovoqno velika kako bi se iz we dobila droga i naredila policiji da deluje onda kada postoji „konkretna pretwa”.

(FoNet)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIK XVI

Papa Benedikt XVI objavio je u svojoj prvoj kratkoj poruci - „tvitu” na dru{tvenoj mre`i „Tviter” lansirawe novog Internet sajta Vatikana „news.va”. Radi se o internet stranici povezanoj sa dru{tvenim mre`ama, preneli su francuski mediji. Stranica }e sadr`ati sve aktuelne informacije vezane za Svetu satolicu, na engleskom i italijanskom jeziku.

SAN SU ]I Nova vlada u Mjanmaru upozorila je prodemokratsku liderku Aung San Su ]i i wenu stranku da obustave sve politi~ke aktivnosti, saop{tili su ju~e dr`avni mediji u toj zemqi. Ministarstvo unutra{wih poslova pisalo je dobitnici Nobelove nagrade za mir upozoriv{i je da wena stranka kr{i zakon time {to zadr`ava kancelarije, odr`ava sastanke i izdaje saop{tewa.

MEL GIBSON Glumac Mel Gibson i wegova dugogodi{wa supruga postigli su dogovor, posle dve i po godine, o razvodu braka, prenose agencije pozivaju}i se na wihove advokate. Dogovor o razvodu zvezde serijala „Smrtonosno oru`je” i wegove supruge Robin ukqu~uje i sporazum o imovini koju su posedovali. Gibson je u martu osu|en na tri godine uslovno zbog nasiqa u porodici.

Po `ar ugro `a va de po ni ju nu kle ar nog ot pa da VA [ING TON: Ameri~ke vlasti uveravaju javnost da nema razloga za zabrinutost zbog po`ara koji besne u okolini vojne nuklearne laboratorije Los Alamos, ali ula`u dodatne napore da bi za{titile pohraweni atomski otpad i neprestano kontoli{u nivo radijacije.

U okviru Los Alamosa, prve ameri~ke nuklearne laboratorije, u dr`avi Novi Meksiko, sme{teno je 30.000 buradi, svako sa vi{e od 200 litara plutonijumskog otpada. Vatra je u ponedeqak prodrla u kompleks gde se nalazi laboratorija, ali su je vatrogasci brzo obuzdali.

Xoni Arends, {ef antinuklearne grupe Gra|ani zabrinuti za nukearnu bezbednost, izra`ava strahovawe da bi se ta burad mogla ugrejati dotle da puknu, {to bi izbacilo opasne materijale u vazduh. Vatra bi, prema wegovim re~ima, mogla da poremeti tlo koje je ve} kontamini-

Los Alamos

rano, a divqe `ivotiwe koje `ive u jazbinama su tu kontaminaciju ve} delom izbacile na povr{inu. Strahuje se, tako|e, da vatra mo`e da zahvati i {ume u kawonima oko laboratorije, gde je ranijih decenija polagan nuklearni otpad. Portparol laboratorije Liza Rosenfeld ka`e da

ta burad sadr`i otpad iz vremena hladnog rata, koja ima nizak nivo radioaktivnosti, i ura|ena su po visokim bezbednosnim standardima da bi mogla da izdr`e i ja~u vatru od sada{wih po`ara.

U me|uvremenu, vatrogasne ekipe vode ra~una da se po`ar ne

pro{iri. Uklonili su drve}e i grmqe oko glavnih zgrada u krugu laboratorije. Po`ar je ve} prinudio na evakuaciju gradi} Los Alamos, koji ima oko 11.000 stanovnika.

Laboratorija Los Alamos, koja i daqe igra va`nu ulogu u ameri~kom nuklearnom program, zapo{qava oko 15.000 qudi, zauzima povr{inu od preko 93 kvadratna kilometra i ima oko 2.000 zgrade na ~etrdesetak lokacija.Izgra|ena je tokom Drugog svetskog rata kao deo projekta Menhetn, ~iji je ciq bio izrada atomske bombe. U woj su proizvedene nuklearne bombe ba~ene na Hiro{imu i Nagasaki.

Iako je laboratorija za svaki slu~aj zatvorena zbog po`ara, u Los Alamosu ne o~ekuju da }e ta pauza ugroziti kqu~ne eksperimente. U maju 2000. godine po`ar je uni{tio stotine ku}a i drugih objekata u okolini.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

GR^ KI PAR LA MENT IZ GLA SAO O[TRE ME RE [TED WE

Spre ~en ban krot ATI NA, BRI SEL: Gr~ki parlament glasao je ju~e za usvajawe novih, o{trijih mera {tedwe koje treba da spre~e bankrot dr`ave, dok su, gotovo istovremeno, nezadovoqni demonstranti u centru Atine nasrnuli na zgradu Ministarstva finansija.

Prema podacima agencija, vlada premijera Jorgosa Papandreua dobila je podr{ku ve}ine poslanika u parlamentu od 300 mesta, za uvo|ewe novih mera s ciqem u{tede 28,4 milijarde evra do 2015. godine i dobijawa novog paketa finansijske pomo}i od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda.

Za u{tede i ve}e poreze glasao je i poslanik vladaju}ih socijalista Aleksandros Atanasiadis koji je ranije rekao da }e glasati protiv.

Dok su gr~ki poslanici glasali o „Okviru sredworo~ne fiskalne strategije od 2012-2015”, na kraju uzavrele trodnevne debate, oko 30 qudi, sa motkama i {ipkama u rukama, razbili su prozore na ulazu u Ministarstvo finansija i na gorwim spratovima zgrade na centralnom trgu Sintagma.Policija je po-

Dok su gr~ ki po sla ni ci gla sa li, oko 30 qu di mot ka ma i {ip ka ma, raz bi lo pro zo re na ula zu u Mi ni star stva fi nan si ja. Po li ci ja po ti snu la de mon stran te su zav cem i ras te ra la ih u okol ne uli ce tisnula demonstrante suzavcem i rasterala ih u okolne ulice. U najnovijem incidentu je povre|eno troje demonstranata.Prethodna dva sata, policija je uzvra}ala su-

CRNA GORA

De por to van pa roh spske cr kve POD GO RI CA: Pa{trovski paroh Sini{a Smiqi}, dr`avqanin Bosne i Hercegovine, ju~e je deportovan iz Crne Gore, pi{u “Vijesti”.

Smiqi} i ~lan odbora za obnovu crkve Aleksandra Nevskog na Svetom Stefanu privedeni su peksino} u budvansku policije nakon {to su sa grupom ruskih novinara poku{ali da u|u u grad-hotel i obi|u ostatke crkve iz XVI veka, prenose podgori~ke “Vijesti”.

Si ni {a Smi qi}

Smiqi}a je policija sprovela do granice sa BiH, do prelaza Sitnica, nakon {to mu je preksino} uru~en paso{ sa zabranom ulaska u Crnu Goru na godinu dana, „zbog reme}ewa javnog reda i mira i uzbuwivawa javnosti”, pi{e list.

Usledila je prijava zakupca Grad hotela budvanskoj policiji, koja je oko 20 ~asova privela na saslu{awe paroha i ~lana odbora Krsta Ra|enovi}a. Oni su proveli vi{e od {est sati u bu-

dvanskoj policiji, te u vi{e navrata ispitivani, navode “Vijesti”.

Posle {esto~asovnog zadr`avawa u policiji Smiqi} je ju~e u pratwi policije sproveden do granice sa BiH. „Ova vlast je po~ela i zvani~no da vr{i progon sve{tenika Mitropolije i ne mogu ni{ta drugo da o~ekujem od takve vlasti, koja ru{i hramove, kojoj nije bitna crkva, bog, sve{tenstvo. Zbog pravde, istine i svetiwe prognan sam iz Crne Gore kao sve{tenik, koji je za Crnu Goru dosta uradio”, izjavio je Smiqi} podgori~kom dnevniku.

Mitrpolija crnogorsko primorska osudila je ju~e deportaciju sve{tenika Sini{e Smiqi}a, pa{trovskog paroha SPC, istakav{i da je Uprava crnogorske policije pogazila elementarna verska i qudska prava, nanev{i udar pravoslavnoj crkvi, vernicima i pravdi u Crnoj Gori. „Nigde se u civilizovanom svetu ne smatra se kao prekr{aj namera sve{tenika da poseti svoje hramove, niti se bez obrazlo`ewa sve{tenicima i novinarima brani pristup javnim mestima”.

Pravni savet Mitropolije }e u narednim danima iskoristiti sve zakonom dozvoqene mogu}nosti da se preispita ovo policijsko nasiqe prema ~oveku i sve{teniku Smiqi}u i vernicima iz Pa{trovi}a, da se poni{ti odluka o wegovom deportovawu i zaustavi daqi progon sve{tenstva i mona{tva, navodi se u saop{tewu SPC.

SLOVENIJA

O{tri ja kon tro la gra ni ce QU BQA NA: Slovena~ka policija najavila je ju~e da }e poo{triti kontrolu granice s Hrvat skom zbog po ve }a nog bro ja po ku {a ja ile gal nog pre la ska granice. „Situacija nije dramati~na, ali smo primetili tendenciju pove}awa u pore|ewu s posledwih pet godina”, rekla je agenciji Frans pres portparolka slovena~ke policije Vesna Drole.

Prema podacima slovena~ke policije, u prvih pet meseci 2011. godine za 9,2 odsto pove}an je broj ilegalnih prelazaka gra-

nice izme|u dve zemqe. Vesna Drole je precizirala da je re~ o imi gran ti ma iz Av ga ni sta na, Irana, Iraka, Egipta, Pakistana, Li bi je, Ma ro ka, Al `i ra, Konga, Senegala i Somalije.

Ti imigranti uglavnom u malim grupama, od po ~etiri, pet osoba, poku{avaju da ilegalno pre|u granicu.Agencija Frans pres pod se }a da je Slo ve ni ja 2007. u{la u „{engensku zonu” i da kontroli{e granicu od 670 kilometara koja je ujedno i spoqna granica tog bezviznog podru~ja.

zavcem na napade demonstranata kamenicama.Gr~ki poslanici }e danas u podne glasati o zakonu o primeni planiranog fiskalnog programa.

Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo pozdravili su ju~e odluku gr~kog parlamenta da usvoji rigorozne mere {tedwe, koje su bile preduslov za nastavak evropske finansijske pomo}i ovoj zemqi. „Dana{we usvajawe revidiranog ekonomskog programa u gr~kom parlamentu predstavqa va`an korak ka neophodnoj fiskalnoj konsolidaciji i strukturalnim reformama koje }e omogu}iti ja~awe razvoja”, naveli su Van Rompej i Barozo u zajedni~kom saop{tewu. „Ovo je bilo glasawe za nacionalnu odgovornost”, ocenili su oni, istakav{i da je time Gr~ka spasena od bankrotstva.

Van Rompej i Barozo su, me|utim, ukazali da }e o~i Evrope dans ponovo biti uprte u Atinu, gde parlamentarci treba da usvoje i mere za sprovo|ewe ovog programa, {to }e omogu}iti ispla}ivawe naredne tran{e finansijske pomo}i, kao i drugi paket finansijske pomo}i.

(Ta njug)

~etvrtak30 . jun2011.

23

U Bu gar skoj se za pa lio put ni~ ki voz SO FI JA: Putni~ki voz koji je putovao iz Crvenog brega za Montanu zapalio se u pokretu, dok je prolazio kroz Vracu u severozapadnoj Bugarskoj, a povre|enih nije bilo, javili su ju~e bugarski mediji.

Neposredno po polasku voza sa stanice u Vraci zapalila su se dva vagona. Slu`benici `eleznice su za nekoliko minuta uspeli da ugase po`ar tako da nije bila neophodna evakuacija putnika. Prilikom provere ustanovqeno je da je uzrok in-

cidenta zapu{eno crevo sistema za ko~ewe. Voz je posle prove re na sta vio da pu tu je ka Montani.

Ovo nije prvi po`ar u vozovima u Bugarskoj u posledwih ne ko li ko go di na. Pri li kom po`ara u vozu Sofija-Kardam 2008. godine `ivote je izgubilo devet osoba.

Godinu dana kasnije zapalio se voz koji je saobra}ao na liniji Sofija-Burgas, a tada nije bilo povre|enih.

(Ta njug)

Upo zo re we da se ne pu tu je u Gr~ ku SKO P QE: Ministarstvo spoqnih poslova Makedonije ju ~e je upu ti lo pre po ru ku svojim gra|anima da ne putuju u Gr~ku zbog nereda u toj zemqi izazvanih dvodnevnim generalnim {trajkom.

Iz Mi ni stra stva pro ce wuju da je mogu}e da se neredi prio{ire iz Atine i na druge gradove.

Imaju}i u vidu de{avawa u posledwa dva dana u Gr~koj, Mi ni star stvo spoq nih po slova upozorava makedonske gra|ane koji nameravaju da putuju, ili se ve} nalaze u Gr~koj, da ne idu u glavni grad, kao i u druge ve}e gradove i da ne prisustvuju ve}im skupovima.

(Ta njug)

Hr vat ska da nas i for mal no za kqu ~u je pre go vo re s EU ZA G REB: Hr vat ska }e da nas po sle pod ne, ne ko li ko ~a so va pre za vr {et ka ma |ar skog pred se da wa, za tvo ri ti ~e ti ri zad wa pre go va ra~ ka po gla vqa i ta ko i for mal no za kqu ~i ti pri stup ne pre go vo re s Evrop skom uni jom na me |u vla di noj kon fe ren ci ji o pri stu pa wu na mi ni star skom ni vou.

Ka ko iz ve {ta va Hr vat ska te le vi zi ja, od bor stal nih pred stav ni ka ko ji ~i ne am ba sa do ri ze ma qa ~la ni ca, pri hva tio je ju ~e za jed ni~ ke pre go va ra~ ke sta vo ve za ~e ti ri pre o sta la po gla vqa - Tr `i {no tak mi ~e we, Pra vo su |e i te meq na pra va, Fi nan sij ski i bu xet ski pro pi si i Osta la

pi ta wa, ~i me su se ste kli uslo vi za wi ho vo za tva ra we.

Hr vat sku de le ga ci ju pred vo di }e vi ce pre mi jer i mi ni star spoq nih po slo va i evrop skih in te gra ci ja Gor dan Jan dro ko vi}, a sa stra ne EU ma |ar ski {ef di plo ma ti je Ja no{ Mar to wi. ^el ni qu di ze ma qa ~la ni ca EU na pro {lo ne deq nom sa mi tu do ne li su po li ti~ ku od lu ku o za vr {et ku pri stup nih pre go vo ra, po zvav {i Evrop sko ve }e da do ne se sve po treb ne od lu ke za za tva ra we pre o sta lih po gla vqa do kra ja ju na i pot pi si va wa ugo vo ra o pri stu pa wu do kra ja ove go di ne.

(Ta n jug)

Je dran ka Ko sor i Vik tor Or ban

Ne is pla }i va we pla ta kri vi~ no de lo ZA GREB: U hrvatski Sabor uvo|ewa radnog sudstva. Tim ku{ i najavio da }e o tome biti do 15. jula bi}e upu}ene izmene zakonima bi se neispla}ivawe re~i na sastanku slede}e sedzakona kojima bi, izme|u ostazarada tretiralo kao krivi~no mice. U Hrvatskoj oko 80.000 log, kao krivi~no delo bilo delo, bilo bi onemogu}eno radnika ne prima platu. tretirano neispla}ivawe plaotvarawe novih kompanija poJaku{ je rekao da je potvr|eta zaposlenima i koje bi uvele slodavcima koji nisu izmirili no da }e s referedumom o ulazabranu otvarawa sku Hrvatske u EU novih preduze}a u biti sproveden i slu~aju neizmirewa Pred stav ni ci hr vat ske vla de su obe }a li da referendum za koobaveza prema radsu sindikati la}e u skup {tin sku pro ce du ru upu ti ti za ko ne ji nicima. ne skupqali potko ji bi ne is pla }i va we za ra da tre ti ra lo Koordinator sinpise, odnosno rekao kri vi~ no de lo. U Hr vat skoj oko 80.000 ferendum kojim dikalnih organizacija Damir Jaku{ bi se ubudu}e rad ni ka ne pri ma pla tu rekao je da su predolak{ali uslovi stavnici hrvatske za raspisivawe vlade pre dva dana na sastanku obaveze prema radnicima, kao i referenduma jer bi bilo posa {efovima pet sindikalnih dono{ewe op{teg kolektivnog trebno 200.000 potpisa prikucentrala obe}ali da }e u skupugovora, naveo je Jaku{ a prepqenih u roku mesec dana.Sada{tinsku proceduru uputiti zanose hrvatski mediji. {we re{ewe predvi|a da se u kone koji bi trebalo da re{e Na sastanku je re{avano i roku od 15 dana moraju skupiti va`na pitawa za sindikate i pitawe osnivawa posebnih radpotpisi 10 odsto bira~a, odnoradnike kao {to su kriminalinih sudova i posebnih odeqewa sno preko 450.000 potpisa. zacija neispla}ivawa plata i za radno sudstvo, rekao je Ja(Ta njug)

Je din stve ne ka zne u sa o bra }a ju KIC BIL, BE O GRAD: Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je Srbija spremna da ispita sve pravne mogu}nosti za unifikaciju naplate me|unarodnih saobra}ajnih kazni.

Da~i} je na konferenciji za novinare, organizovane u okviru Salcbur{kog foruma, istakao da je Srbija spremna da prihvati me|unarodnu saradwu u toj oblasti.

Da~i} je podsetio da godi{we u svetu milion qudi strada u saobra}ajnim nesre}ama izraziv{i uverewe da su svi svesni kolike su razmere tog globalnog problema, navodi se u saop{tewu. Po sada{wim propisima, ukoliko strani dr`avqanin napravi saobra}ajni prekr{aj u Srbiji, Austriji, Gr~koj, Crnoj Gori... kaznu mu napla}uje doma}a saobar}ajna policija.

(Ta njug)

PRE LI MI NAR NI RE ZUL TA TI PO PI SA U HR VAT SKOJ

Sto pe de set hi qa da sta nov ni ka ma we ZA GREB: Hrvatska ima 150.000 stanovnika mawe nego {to ih je bilo pre deset godina, pokazuju preliminarni rezultati ovogodi{weg popisa stanovni{tva koje je ju~e objavio Dr`avni zavod za statistiku (DZS).

Prema tim rezultatima, u Hrvatskoj `ivi 4.290.612 stanovnika, a pre deset godina ih je bilo 4.437.460. Direktor DZS Ivan Kova~ rekao je na konferenciji za novinare da je re~ o „prividnom padu”, jer „podaci ovogodi{weg popisa nisu uporedivi s rezultatima onog iz 2001. jer je u me|uvremenu metodologija popisivawa uskla|e-

na s me|unarodnim standardima”. „Ako bi se na rezultate iz popisa iz 2001. primenila metodologija iz 2011. pokazalo bi se da je sada{wi broj stanovnika Hrvatske na

Srp ski `i vaq Pre deset godina najbrojnija nacionalna mawina bili su Srbi. Prema tim rezultatima, oni su ~inili oko 4,5 odsto Wihov broj je smawen u odnosu na rezultate popisa iz 1991. kada ih je bilo 12,2 odsto.

gotovo istom nivou kao i pre deset godina”, rekao je Kova~ koji je odbio da iznese ta~an broj. On je objasnio da za razliku od popisa iz 2001. na ovogodi{wem popisu nisu popisivani oni koji imaju prebivali{te u Hrvatskoj, ali su odsutni vi{e od godinu dana i dolaze u zemqu samo sezonski, dok su u popis u{li oni koji u zemqu dolaze u sedmi~ne posete.

Kona~ni rezultati popisa koji }e pokazati versku, etni~ku, obrazovnu, demografsku i drugu strukturu bi}e objavqeni tokom idu}e godine. Kova~ je rekao da }e nacionalna i verska struktura stanovni-

{ta najverovatnije biti objavqena u prvoj polovini 2012.

Prema preliminarnim rezultatima, u Zagrebu `ivi 792.875 stanovnika ili oko 18 odsto od ukupnog broja stanovni{tva, a zatim prema broju stanovnika slede Split (178.192), Rijeka (128.735) i Osijek (107.784).Od `upanija najvi{e stanovnika ima Splitsko-dalmatinska (455.242), a najmawe Li~ko-sewska (51.022).Broj doma}instava do 31. marta ove godine bio je ne{to ve}i od 1,5 miliona, a stambenih jedinica je oko 2,25 miliona od kojih 1,3 miliona slu`i za stalno stanovawe.

(Ta njug)

24

iz drugog ugla

~etvrtak30.jun2011.

dnevnik

„Волмарт” избегао колективну тужбу Glas Amerike

А

мерички Врховни суд пресудио је јуче да тужба за дискриминацију на послу, коју је шест жена поднело против највећег светског малопродајног ланца “Волмарта”, не може бити обједињена у колективну, чиме је укинута претходна одлука нижег суда. Да је потврђена, тужба би се односила на више од миллион и по бивших и садашњих радница „Волмарта“, а одштета би могла да кошта компанију милијаде долара. Врховни суд одбацио је једну од највећих колективних тужби у историји, која је поднета против највећег малопродајног ланца “Волмарта”. Компанија је у саоп-

штењу навела да је суд донео исправну одлуку и да подносиоци тужбе нису успели да докажу тврдње о распрострањеној дискриминацији када је реч о зарадама и унапређењима. Суд је био подељен по идеолошким линијама када је са пет гласова за и четири против донео одлуку да је превише жена на превеликом броју различитих послова, да би се објединиле у једној тужби. “Врата суднице биће затворена за милионе жена и свих који се суочавају са дискриминацијом, када буду покушали да остваре своја права у суду”, каже Марсија Гринберг из Националног правног центра за жене. У тужби је наведено да су раднице у „Волмарту“ дискриминисане на основу пола, односно да

су плаћене мање од мушкараца и да се заобилазе када је реч о унапређењима. Адвокати подносилаца тужбе представили су доказе да жене чине више од 70 одсто запослених у „Волмарту“, али да чине само трећину пословођа. Адвокати малопродајног ланца навели су да је та статистика обмањујућа. “Подносиоци тужбе желе да заступају преко милион и по жена које раде за ‘Волмарт‘, чак и велики број оних које су имале позитивно искуство”, истакла је Џизел Руиз, потпредседник Одсека за људске ресурсе у „Волмарту“. Бети Дјукс, једна од жена које су поднеле тужбу, казала је да ће наставити борбу. “Не осећам се пораженом због њихове пресуде.

Разочарана сам, али не и поражена.” Врховни суд није одлучивао о шест индивидуалних ту-

жби против „Волмарта“. Њихови подносиоци могу да наставе судски поступак, али је реч о много

мањој одштети, као и мањем притиску на компанију да се нагоди.

Немци бирају Шпанију Doj~e vele

С

езона одмора је почела. Ако је исти планиран тек крајем лета, овај викенд је за Немце идеална прилика за краће путовање. Наиме и Немци воле да споје празнични дан са викендом. А где обично путују? Католички празник „Тјелово“ који је у Немачкој нерадан дан,

навео је многе Немце да крену на краћи или пак дужи годишњи одмор. Спајање четвртка са петком и предстојећим викендом, рачуница је којој су прибегли многи Немци. „Један дан одмора“ тако се претворио у четири дана. У покрајини Сарланд родитељи са децом томе могу да

додају и распуст, који почиње управо овог петка. Последње школско звоно чуло се и у Хесену и Рајнланд-Пфалцу. Од понедељка, деца која живе у тим покрајинама и званично су на школском распусту. Додуше нису сви школарци у Немачкој исте среће. У Баварској, Баден-Виртембергу је другачије. У Северној Рајни Вестфалији, примера ради, деца у

школу иду до 25. јула. И док се први застоји на немачким аутопутевима већ ту, државе у којима Немци најрадије летују припреме за налет туриста приводе крају. У Шпанији 1. јула почиње „Операција лето”, где ће се о безбедности туриста бринути „војска“. Шпански министар

унутрашњих послова Алфредо Рубалкаба наредио је да овог лета готово 43.000 полицајаца буде смештено по популарним „туристичким одредиштима и прометним чвориштима, аутопутевима и аеродромима.“ Њихов задатак је да се брину о „општој безбедности“, а то додуше укључује и борбу против ситних криминалаца, џепароша и лопова, који често користе гу-

жве како би испразнили џепове туристима. Барселона је на пример, европски град у којем се градске власти највише суочавају с тим проблемом. Зато је Шпанија ове године решила да томе стане на пут. И стандарди у полицијским редовима су порасли. Биће ангажо-

вани и бројни службеници који знају стране језике. Што би у преводу требало да значи, да ће туристи моћи да пријаве нестанак торбе или новчаника без листања речника шпанског. „Шпанија је једна од најбезбеднијих туристичких земаља Европе”, поручује шпански министар. Та порука је од изузетног значаја, јер ни Шпанија, с обзиром на финансијску кризу, не сме да дозволи неуспех у јеку туристичке сезоне. „Туризам је наша нафта - с том разликом што тај извор никада неће пресушити ако се о њему бринемо”, изјавио је министар туризма Мигуел Себастијан, на презентацији „Операције лето”. Мадрид од ове сезоне очекује врло много: долазак 56 милиона туриста, што би требало да значи: веома успешна година и то на четвртом месту у шпанској историји. Прошле године у августу туристичке планове у Шпанији пореметила је пошаст против које тешко да је могло нешто да се учини, посебно не полицајци - медузе. Лоша искуства туриста и гласине које су се шириле по немачким друштвеним интернет мрежама, како су баш све плаже „пуне медуза” упропастили су сам крај сезоне. И ове године су надлежни приметили нешто већи број медуза у у средоземном летовалишту Бенидорм код Аликантеа, али разлога за панику наводно нема. Реч је о „изолованом случају“, против којег су већ спроведене одговарајуће мере. Да ли ће тако бити и у јеку сезоне? Тешко да то неко може да обећа. А. Шубић

Украли јој травњак Alberta wuz

Д

ениз Томпсон из Стетлера имала је леп и негован травњак испред куће, на коме су се редовно играла и ваљала њена деца и пси. Протеклог викенда били су одсутни и када су се вратили, у недељу поподне, били су немало изненађени када су видели да нема травњака испред куће. Уместо лепе, зелене траве, ту је сада била само земља и прашина. Није било никакве поруке, објашњења или назнаке како и зашто се то догодило. Њихово расположење ишло је од неверице до необузданог смеха. Комшије кажу да је у једном тренутку испред куће био бели камион са приколицом, али нико није ништа посумњао јер су веровали да се ради о нарученом послу. Томпсон је претпостављала да је у

питању нека грешка, то јест да је дошло до неке забуне са адресом и да је зато травњак уклоњен. Када је је схватила да ће морати да посади нову траву и колико то може да је кошта, престала да све прима са дозом хумора, јер јој је јасни да сама не може да поднесе толики трошак. У осигуравајућој компанији нису били вољни ништа да обећају, пошто такав случај никада раније нису имали. Породици Томпсон остало је онда само да се надају да ће им се јавити и вратити травњак они који су га и однели. То се заиста и догодило. После написа у медијима и апела поштеним људима, јавио се представник компаније за уређење зеленила и потврдио претпоставку о погрешној адреси. Уз извињење, породица Томпон је добила уверавања да ће добити и нови травњак.

Сваки трећи богати Канађанин рођен у инo странству Otava san

А

ко се под богатством рачунају инвестициона улагања од најмање милион долара, онда је сваки трећи богати Канађанин рођен у иностранству. То показују подаци до којих су дошли у БМО Харис приватно банкарство. Свакако је значајан податак да од тих богатих, новопечених Канађана свега четири одсто пла-

нира да инвестира негде у иностранству. Они највећи део свог новца улажу овде, а око трећине је бар део свог богатства инвестирао другде. Најпопуларнија тржишта су америчко, а следе европско и азијско. Као и свугде, и овде богати кажу да би волели да се смање порези на доходак и капиталну добит, али треба рећи да 38 одсто анкетираних верује да их порески систем сагледава на праведан начин. Са друге стране, сва-

ки десети Канађанин је сиромашан. По статистичким подацима, око 3,2 милиона грађана, од чега 634 хиљаде деце, живи са малим приходима, а средњи износ прихода грађана на овим просторима је у 2009. години био 63.800 долара, по одбитку пореза. За разлику од претходних рецесија, ова није повећала број сиромашних, нити је продубила јаз између богатих и сиромашних, већ је само зауставила напредак

до кога је дошло. У појединим категоријама најосетљивијег становништва, попут самохраних мајки, приметно је био смањен проценат оних најсиромашнијих. У односу на 1996. годину и тадашњих 56 одсто сиромашних самохраних мајки, дошло се до око 22 одсто у тој групи. Верује се да заслуга за то лежи у владиним програмима и бенефицијама за ову децу у последњих десетак година, као и у повећању броја запослених жена.

lekar

dnevnik

~etvrtak30.jun2011.

25

Si g u r an ko r ak uz ne g o v a n a sto p a l a dra va i ne go va na sto pa la zna ~e vi {e od le po te. To je pi ta we zdra vqa. Ve} po sle ~e tr de se te go di ne mno ge oso be po ~i wu da se su o ~a va ju s pro ble mi ma ve za nim za sto pa la.

Ka ko se u na ro du ~e sto ka `e, po ~i wu da se „spu {ta ju„ sto pa la, sit ne ko sti do bi ja ju dru ga ~i ji po lo `aj, {to mo `e stvo ri ti po te {ko }e ko je do ta da oso ba ni je ima la. Ve} po sle pe de se te go di ne go to vo sva ka tre }a oso ba `a li se na ne ki od pro ble ma , a naj ~e {}e se ra di o „kur jem oku”, ~i kqu, bo lo vi ma u ta ba ni ma i za ra sta wu nok ta, naj ~e {}e na pal cu. Po seb nu ne gu sto pa la zah te va ju po sle le ta i bo rav ka na pla -

Z

Bu| na zid ov im a r i z i k o d a s t m e e ca ko je `i ve u do mo vi ma u ko ji ma ima ple sni po zi do vi ma i u va zdu hu, iz lo `e na su znat no ve }em ri zi ku od ast me i aler gi je ne go wi ho vi vr {wa ci, uka zu je jed na ne ma~ ka stu di ja. U stu di ji su ob ra |e ni re zul ta ti 61 is tra `i va wa oba vqe nog u po sled wih 20-ak go di na. La bo ra to rij ska is tra `i va wa uka zu ju da va dqi vo pri su stvo bu |i na vla `nim zi do vi ma, kao i spo re ple sni u va zdu hu, mo gu da do ve du do

za pa qe wa va zdu {nih pu te va de ce, is ta kla je Kri sti na Ti {er, ko a u tor stu di je iz ne ma~ kog Is tra `i va~ kog cen tra za zdra vu oko li nu. Ma da se ne mo `e tvr di ti da je bu| di rekt ni uzro~ nik ast me, po ka za lo se da su de ca ko ja `i ve u ku }i u ko joj je vla ga vi dqi va na zi do vi ma pod 49 od sto ve }im ri zi kom da obo le od ast me i 39 od sto ve }im ri zi kom od na zal nih aler gi ja od one ko ja ne `i ve u ta kvim uslo vi ma. Vi dqi ve mr qe bu |i na zi do vi ma i pri su stvo spo ra ple sni u va zdu hu ozna ~a va ju da je po re me }en mi kro bi o lo {ki sa stav va zdu ha. S dru ge stra ne, kom po nen te bu |i u ku} noj pra {i ni ~ak sma wu ju ri zik od ast me i aler gi je jer pred sta vqa ju deo nor mal ne me {a vi ne bak te ri ja, gqi vi ca i dru gih mi kro ba u ku} noj sre di ni.

(Tanjug)

D

Ni ko tin su zbi ja~ gla di i ko tin mo `e da de lu je kao su zbi ja~ gla di, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa ob ja vqe nog u na u~ nom ~a so pi su „Sa jens”. Na u~ ni ci s un ver zi te ta „Jejl” i me di cin skog ko le xa „Bej lor” u Hju sto nu iden ti fi ko va li su kod mi {e va vr stu ni ko tin skih re cep to ra u hi po ta la mu su (deo mo zga) ko ja ak ti vi ra ner vne }e li je za du `e ne za po kre ta we pro ce sa ko jim se su zbi ja ape tit.

Ot kri }e bi mo glo da re zul ti ra raz vo jem no ve vr ste le ko va za mr {a vqe we, jer su do sa da {wi le ko vi pro tiv vi {ka ki lo gra ma po ka za li sla bu efi ka snost, a ve }i na je po vu ~e na sa tr `i {ta zbog ve }ih ne `e qe nih efe ka ta.

(Tanjug)

N

Ot kri va we ra ka iz te le snih te~ no sti ru pa fran cu skih na u~ ni ka iz Pa ri za i Stra zbu ra raz vi la je teh ni ku uz po mo} ko je bi tre ba lo da bu de mo gu }e di jag no sti ko va we ra ka pre ko kr vi, uri na ili ne ke dru ge te le sne te~ no sti. Ra di se o me to di ko ja bi tre ba lo da se sa sto ji u spro vo |e wu ve o ma ose tqi vih mo le ku lar nih ana li za.

Uze ti gen se po ve }a va i ana li zi ra la ser ski da bi se utvr di lo pre ma we go voj bo ji da li je ste ili ni je no si lac obo qe wa.Ta teh ni ka je do sad uspe {no te sti ra na na ge ni ma ko ji uti ~u na po ja vu ra ka de be log cre va i plu }a.Uko li ko bu de pri hva }e na, ta teh ni ka }e za ne ko li ko go di na bi ti pri me we na u pa ri skoj bol ni ci „@or` Pom pi du”, a u osta lim fran cu skim zdrav stve nim usta no va ma za oko 10 go di na.

(Ta njug)

G

`a ma, ka da se ho da bos, pa su sto pa la, a na ro ~i to pe te, iz lo `e ne su {e wu i tre wu. Ko `a o~vr sne i la ko pi ca, {to je po god nost za na sta nak ra ga da i pro dor gqi vi ca.

Za to je od ve li kog zna ~a ja re dov na ne gua sto pa la, a uko li ko ni su si gur ni da zna ju ka ko se to pra vil no ra di, naj bo qe je da po tra `e sa vet pe di ki ra. Ovo po seb no va `i za one ko ji su obo le li od {e }er ne bo le sti jer su kod wih sto pa la „sla ba ta~ ka”, a i la ko se mo gu po ja vi ti i te {ki pro ble mi uko li ko se ne stru~ no „ob ra |u ju” za de bqa wa na pe ti, `u qe vi i nok ti ko ji u ovom do bu mo gu bi ti iz u zet no ~vr sti {to

ote `a va i naj o bi~ ni je skra }i va we. Nok te tre ba se }i rav no, ni ka ko ih ne za se ca ti kru `no, a ne sme ju se se }i ni pre krat ko.Za pod se ca we nok ti ju va qa ko ri sti ti spe ci jal na ma la kqe {ta.

Mo zak ado le sce na ta pred vi |a mu zi~ ke hi to ve M o `da ne re ak ci je ado le sce na ta pri slu {a wu no vih me lo di ja mo -

gle bi da omo gu }e u od re |e noj me ri pred vi |a we bu du }eg hi ta, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ -

kog is tra `i va wa ob ja vqe nog u naj no vi jem iz da wu „^a so pi sa po tro {a~ ke psi ho lo gi je”. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta ta ta ko {to su mag net nom re zo nan com pra ti li ne u ro lo {ke re ak ci je ado le sce na ta ko ji ma su pu { ta n e pe s me re l a t iv n o ne po zna tih pe va ~a.

U~e sni ci su mo ra li i da oce wu ju sva ku od pe sa ma u ska li od je dan do pet. Ti po da ci su pr vo bit no pri ku pqa ni ka ko bi bio is pi tan uti caj grup nog pri ti ska na mi {qe we ado le sce na ta, ali je tri go di ne po za vr {et ku is tra `i va wa usta no vqe no da je jed na od pe sa ma iz is tra `i va wa po sta la po bed nik „Ame ri~ kog ido l a”, tak m i ~ e w a ko j e slu `i i za ot kri va we ta len to va nih pe va ~a.

Po t om je kom p a r a t iv n om ana li zom re zul ta ta is tra `i va wa usta no vqe no da su pri ku pqe ni po da ci sta ti sti~ ki zna ~aj ni u pred vi |a wu po pu lar no sti raz li ~i tih pe sa ma.

(Tanjug)

pri me we nih elek tro sti mu la ci ja ve} mo `e da se usta je, sto ji ne ko li ko mi nu ta i po kre }e no ge na ko man du od no `nih pr sti ju do ku ko va, a mo `e i da, uz me di cin sku po mo}, pra vi po kre te ho da na po kret noj tra ci.Elek tri~ ni sti mu la tor je ugra |en u jo{ ~e ti ri oso be sa po vre dom ki~ me ne mo `di ne, pa osta je da se vi di ka kvi }e re zul ta ti kod wih bi ti po stig nu ti.

(Tanjug)

bo lu ju i od ra ka. Po {to su uze ti u ob zir fak to ri kao {to su go di ne, ra sna pri pad nost, pu {e we ili kon zu mi ra we al ko ho la, ame ri~ ki tim je utvr dio da su oso be obo le le od {e }er ne bo le sti pod 10 od sto ve }im ri zi kom da obo le i od ra ka ne go osta lo sta nov ni {tvo.Mu {kar ci {e }e ra {i naj ~e {}e obo le va ju i od ra ka rek tu ma, be {i ke, bu bre ga ili pro sta te. @e ne {e }e ra {i naj ~e {}e obo le va ju ta ko |e od le u ke mi je i jed nog ob li ka ra ka ma te ri ce.Utvr |e no je ta ko |e da je me |u mu {kar ci ma {e }e ra {i ma naj vi {e po ve }an ri zik od ra ka pan kre a sa. Od ove vr ste ra ka bo lu je 16 od 10.000 ame ri~ kih {e }e ra {a, dok me |u mu {kar ci ma ko ji ni su di ja be ti ~a ri od ra ka pan kre a sa bo lu ju sa mo dva na 10.000. Na 1.000 `e na obo le lih od {e }e ra, tri bo lu ju i od le u ke mi je, dok me |u `e na ma ko je ni su {e }e ra {i od te vr ste ra ka bo lu je jed na na 1.000.Utvr |e no je i da je ri zik umi ra wa od ra ka kod obo le lih ko ji su i di ja be ti ~a ri za oko 40 od sto ve }i ne go kod obo le lih od kan ce ra ko ji ne pa te od {e }er ne bo le sti.

(Tanjug)

Stop za ko la~ sa me la to ni nom va su sed na gra da u Ma sa ~u set su, Wu Bed ford i Fol Ri ver, su na pu tu da za bra ne po pu lar ni ~o ko lad ni ko la ~ „bra u ni”, obo ga }e n hor mo nom me la to ni nom, po {to je vi {e de ce ko ja su ga je la za vr {i lo u bol ni ci. Me la to nin je hor mon ko ji te lo pri rod no pro iz vo di i ko ji pod sti caj no de lu je na san. U SAD se mo `e ku pi ti u apo te ci bez re cep ta, dok se u Evro pi uglav nom da je na re cept, stan dard na do za za od ra sle iz no si iz me |u 0,3 i 3 mi li -

D

gra ma. Po{to se sma tra di je tet skim do dat kom, a ne le kom, me la to nin ne pod le `e re gu li sa wu ame ri~ ke Upra ve za hra nu i le ko ve, ali dok to ri is ti ~u da do za za od ra sle mo `e da bu de opa sna za de cu, ni {ta ma we ne go na pri mer „va li jum”, ko ji kod naj mla |ih iza zi va eks trem nu po spa nost. Ame ri~ ki Na ci o nal ni cen tri za kon tro lu otro va ina ~e pri ma ju vi {e po zi va u ve zi sa me la to ni nom ne go bi lo ko jim dru gim biq nim sa ple men tom - ta kvih po zi va je u 2009. bi lo oko 5.000. (Tanjug)

Ra di bo qe cir ku la ci je pri ja }e i ma sa `e sto pa la i to uz po mo} ne kog od ete ri~ nih uqa.

Pri ti sci ne sme ju da bu du ja ki, naj bo qi su kru `ni po kre ti i to od pr sti ju ka pe ti i ~lan ku pre ma ko le nu. Pre bi lo ko jeg tret ma na ve za nog za sto pa la sa ve tu je se to pla kup ka , ni ka ko ne vru }a, u ko joj no ge va qa dr `a ti de se tak mi nu ta ka ko bi nok ti i za de bqa na ko `a omek {a li. Ve o ma je va `no da se po sle sva kog pra wa no gu sto pa la do bro obri {u, po seb no me |u pr sti ma, jer vla ga ko ja se ov de za dr `a va do bra je „pod lo ga” za raz vom mi kror ga ni za ma.

J. B.

VESTI Elek tri~ nom sti mu la ci jom pro tiv pa ra li ze Ro bi Sa mers, mla di} ko me su ~e ti ri go di ne bi le pa ra li zo va ne obe no ge na kon sa o bra }aj ne ne sre }e, us peo je da pro ho da za hva qu ju }i pri me ni elek tri~ ne sti mu la ci je, ob ja vio je na u~ ni ~a so pis „Lan set”. Kod Sa mer sa je do {lo do ta kvog o{te }e wa ki~ me ne mo `di ne da se ni je mo glo do pre ti do mi {i }a is pod pre lo ma, pre ne li su da nas fran cu ski me di ji. Na Sa mer su su za to pri me we ne te ra pi je elek ti~ ne sti mu la ci je. Teh ni ka se sa sto ji u hi rur {kom ugra |i va wu u mo zak 16 elek tro da po ve za nih sa ba te ri jom po sta vqe nom is pod ko `e.Po kre ta we i in ten zi tet elek tri~ ne sti mu la ci je se te le ko mand no re gu li {u.Sti mu la ci je raz li ~i tih fre kven ci i in ten zi te ta re a li zu ju se to kom ne ko li ko tret ma na ko ji po ne kad tra ju i vi {e od ~e ti ri sa ta.Le ka ri su is ta kli da elek tri~ na sti mu la ci ja omo gu }a va po dra `a va we sig na la ko je u nor mal nim uslo vi ma emi tu je mo zak ra di pod sti ca wa po kre ta.Sa mers na kon

Di ja be ti ~a ri pod ve }im ri zi kom od ra ka Oso be obo le le od di ja be te sa su pod po ve }a nim ri zi kom da obo le od po je di nih vr sta ra ka, ukqu ~u ju }i kan cer de be log cre va i pan kre a sa kod mu {ka ra ca i rak doj ke kod `e na, uka zu je jed no ame ri~ ko is tra `i va we. Te le fon skom an ke tom oba vqe nom na go to vo 400.000 od ra slih oso ba, stru~ wa ci ame ri~ kih Cen ta ra za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti su utvr di li da sed mo ri ca od 100 ta mo {wih mu {ka ra ca {e }e ra {a i 10 od 100 `e na {e }e ra {a

26

mre@a

~etvrtak30.jun2011.

dnevnik

ОД МОРЗЕОВЕ АЗБУКЕ ДО „ЗВЕЗДАНИХ СТАЗА”

3Д – нова димензија мобилних З

вучи невероватно, али амерички научник и проналазач Самјуел Морзе и Џин Роденбери, творац култног филмског серијала „Звездане стазе“, деле заслуге када су у питању настанак и развој мобилних телефона какве данас знамо. Творац Морзеове азбуке, је 1842. године каблом повезао две тачке у Њујорку, удаљене око 2 километра. Део овог кабла је био под водом, јер је Морзе желео да покаже да је подводни кабл једнако ефикасан као и надземна бакарна жица. Међутим, брод који је био пролазу пресекао је кабл и у први мах прекинуо овај експеримент. Научник ипак није одустао и решио је да настави да шаље телеграфске сигнале кроз воду. И успео је! Сасвим случајно и без претходне намере, телеграф Самјуела Морзеа је први уређај који је успео да пошаље поруку без жице путем електромагнетног поља. На овај начин, установљен је принцип и ударен је темељ за рад на проналажењу уређаја који ће 150 година касније заувек променити изглед људског друштва. Са друге стране, за футуристички изглед данашњих мобилних телефона ипак морамо одати

признање Џину Роденберију, идејном творцу „Звезданих стаза”. Персонални комуникатори, трикодери и многе друге справе из овог серијала данас су, готово у пуном свом сјају, доступне широм света. Идеја да људи који су удаљени хиљадама светлосних година, комуницирају међусобно преко малих џепних направа, први пут је представљена у овим филмским остварењима. Неколико година касније слични уређаји појављују се и на планети Земљи. Први мобилни телефони једва да су могли да се држе у једној руци, обзиром да су били тешки преко 2 килограма, а од опција имали смо: бирај број, причај и слушај! Овакве карактеристике првих мобилних телефона условиле су и њихов даљи развој – главна преокупација конструктора мобилних телефона била је да их учине што мањим. Постепено, тежња да се смањи величина мобилних телефони прераста у опсесију да се повећа њихова функционалност. Тако да данас, карактеристикама паметних телефона последње генерације могу да позавиде и већина рачунара које имате у вашим домовима. Сећате ли се холограмских разговора из поменутог филмског

серијала? Предвиђања научника који се баве истраживањем напредних технологија говоре да ће већ 2015. године постајати могућност да се реализују холограмски видео позиви на мобилним телефонима. До тада, компанија ЛГ Елецтроникс је направила револуциони смарт телефон, Оптимус 3Д, способан за приказивање тродимензионалних објеката. Са овим револуционарним подухватом, мобилни телефони сада постају и мултифункцио-

нални уређаји, који, у овом случају, могу да пруже кориснику и вансеријско 3Д искуство. ЛГ Оптимус 3Д поседује две камере, од којих свака има резолуцију од 5 мега пиxела и које корисницима омогућавају да снимају и фотографишу у 3Д формату. 3Д снимке и фотографије можете гледати или на телефону, без наочара, или на свом 3Д телевизору. Супериорна брзина и снага остварена уз помоћ јединствене ЛГ „тридуал“ конфигурације чини Опти-

мус 3Д најнапреднијим смарт телефоном данашњице. ЛГ Елецтроницс је направио корак ближе остваривању футуристичких идеја које смо виђали у поменутом серијалу, па је у сарадњи са компанијом Викитјуд, пиониром у Аугментед риелити технологији, представила први светски АР претраживач, Викитјуд Врлд Браусер, који је инсталиран на новом моделу ЛГ смартфона Оптимус 3Д. Викитјуд Врлд Браусер скенира окружење, помоћу камера и

НОВОСТИ ИЗ ВИПА ЗА ЛЕТЊУ СЕЗОНУ

Иста цена за све кориснике

З

ахваљујући сарадњи са Водафоном, Вип је својим корисницима за ово лето понудио најконкурентније цене роминга како за најпопуларније дестинације, тако и за најегзотичније локације. Свет је подељен на само четири зоне и не постоји ценовна разлика у односу на гостујуће мреже, тако да корисник не мора да брине о томе на коју ће се мрежу пребацити у земљи у којој борави. Цена је иста за припејд и постпејд кориснике. Такође, Вип

К

Црна Гора - 25 за минут Захваљујући летњој промоцији, Випови припејд и постпејд корисници који буду летовали у Црној Гори ће роминг плаћати 25 динара по минуту за позиве према свим мобилним и фиксним мрежама у Србији и Црној Гори. Цена долазних позива је 15 РСД по

Преглед цена за најпосећеније летње дестинације Одлазни Цене су у РСД, са ПДВ- позиви/мин. ом, за припејд ка Србији и у и постпејд кориснике посећеној земљи

Долазни позиви/мин.

Одлазни СМС

Пренос података (100 КБ)

Египат

255

90

35

115

Тунис

255

90

35

115

Бугарска

100

35

25

70

Турска

125

40

25

80

Грчка

100

35

25

70

Црна Гора (Т-Мобиле мрежа)

25 (+ 15 дин. успостава позива)

15

15

15

Хрватска

100

35

25

70

Шпанија

125

40

25

80

Италија

125

40

25

80

Више информација на www.vipmobile.rs, 060 1234 и у Вип центрима широм Србије

минуту, колико се наплаћује и слање СМС поруке. Од ове године Вип је у своју летњу понуду укључио и специјалну цену за пренос података, која износи 15 РСД за 100КБ. Специјалне цене важе у оквиру црногорске Т-мобиле мреже, до краја септембра

Пакети за разговоре и пренос Вип нуди својим постпејд корисницима и специјалне пакете са бесплатним минутима и преносом података који важе у препорученим мрежама широм Европе. Пакет ,,Еуро Позиви 30’’ садржи 30 минута за роминг и међународне позиве по цени од 1.168,2 РСД месечно. Корисници такође могу да одаберу један од 3 пакета за пренос података који укључују 5, 10 или 50 мегабајта месечно за претраживање интернета, електронску пошту и ММС комуникацију у целој Европи. Месечна претплата за пакет Еуро Дата 5 износи 1.168,2 РСД. Еуро Дата 10 је 1.522,2 РСД а Еуро Дата 50 износи 5.888,2 РСД месечно. У све цене урачунат је ПДВ.

Стандардне цене роминга + Летња промоција за Црну Гору Цене су у РСД, са ПДВ-ом Зона

Зона у којој се корисник налази

Одлазни позиви Цена по мин. Србија и посећена земља

Остале дестинације

Несигурне кинеске копије

оришћење кинеске копије мобилног за 25-годишњака у Индији било је кобно, преносе тамошњи медији. Унесрећени је мобилни користио за разговор приликом пуњења батерије, приликом чега је дошло до струјног удара. Ово није први случај такве врсте у Индији. Прошле године, такође приликом пуњења батерије на мо-

својим корисницима не наплаћује успоставу везе за позиве из роминга у стандардној роминг тарифи.

Долазни позиви Цена по мин.

Одлазни СМС Цена по СМС

Пренос података 100 КБ

1.

Земље у окружењу + Грчка, Аустрија, Лихтенштајн, Белорусија, Словенија

100

150

35

25

70

2.

Остатак Европе

125

150

40

25

80

3.

Остатак света

255

290

90

35

115

4.

Сателитске и поморске мреже

455

455

115

115

230

*Црна Гора - Т-Мобиле мрежа

25

150

15

15

15

* за одлазне позиве из Црне Горе за време летње промоције плаћа се успостава везе од 15 динара (са ПДВ-ом)

сензора смарт телефона, након чега се информација о објектима приказује на екрану уређаја. Имајући у виду оволики напредак у развоју савремених технологија, „Звездане стазе“ можда и нису толико далеко колико смо мислили. У ишчекивању првог холограмског позива, компанија ЛГ Елецтроницс нас је, кроз невероватно 3Д искуство на мобилном телефону, одвела на место „где људска нога није крочила“ („Whe re no man has go ne be fo re“).

билном, страдала је жена. У питању је такође била кинеска копија. У Индији су кинески мобилни, било копије познатих модела или „оригинали„, прилично популарни због ниске цене. Паралелно с овим иде и низак ниво квалитета и, што је важније, недовољно улагање у сигурносни аспект уређаја. Извор: www.bug.hr

Процурио снимак прве Виндоус „нокије”

Н

окија је пре пар дана представила свој први уређај на „Me e Go„ платфроми, али и најавила Виндоус фон уређаје до краја године. Али „No kia Sea RayTo„, међутим, није крај новостима из Нокије, јер је на конференцији за новинаре, извршни директор ове компаније, Стивен Елоп, замолио је новинаре и све присутне да угасе своје камере и мобилне телефо-

не и по први пут приказао уређај на Виндоус фон платформи. Приказани телефон визуелно доста личи на приказани Н9, а како га нису сви послушали, интернет је преплављен фотографијама нове Нокије. „Go ril la” стакло, камера од 8 мегапиксела, неке су од карактеристика модела кодног назива „Sea Ray”. Извор: www.b92.net/tehnopolis

Стигли први таблични рачунари с процесором Оак трејл

К

омпаније Фуђицу и Моушн компјутинг, почеле су крајем прошле недеље да испоручују прве табличне рачунаре засноване на Интеловом процесору Атом З670 (Оак трејл), намењене пословним корисницима. Ради се о моделима Q550 (Фуђицу) и ЦЛ900 (Моушн Компјутинг), који имају екран дијагонале 25,6 цм (10,1 инча), а као оперативни систем користе Виндоус 7. Први примерци тих рачунара се већ продају у САД, Аустралији, Новом Зеланду, Белигији, Француској и Немачкој. Прототип табличног рачунара с процесором Оак трејл представљен је на овогодишњој изложби Конзјумер Електроникс Шоу (ЦЕС), одржаној почетком јануара у Лас Вегасу, док је процесор званично представљен у априлу. Нови модели имају неке карактеристике које би требало да привуку пословне кориснике. Примера ради, Фуђицуов рачунар има читач отисака прстију, док компанија Моушн Компјутинг свој рачунар испоручује са инсталираним софтвером Компјутрејс Комплит, фирме Абсолут Софтвер, који помаже у проналажењу изгубљених рачунара. Оба модела подржавају и технологију за шифровање и аутентификацију

Трастед платформ менаџмент 1.2 (ТПМ), која унапређује безбедност њиховог коришћења. За чување података оба рачунари користе ССД дискове, а од прикључака ту су УСБ и ХДМИ. Подршка за Ви-Фи повезивање се подразумева, док је подршка за 3Г мреже мобилне телефоније опциона. Батерије оба рачунара обезбеђују око 8 сати рада. Тежина Фуђицуовог модела Q550 износи око 750 грама. Продаје се по цени од 730 (ССД диск од 30 ГБ и двоћелијска батерија), односно 850 УСД (ССД диск од 62 ГБ и четвороћелијска батерија). Модел ЦЛ900, компаније Моушн компјутинг тежак је 950 грама, а продаје се по почетној цени од око 900 УСД. Извор: www.mikro.rs

dnevnik

oglasi

~etvrtak30.jun2011.

27

SOBE i apartmani Utjeha kod Bara, blizu mora. Telefoni: 021/6363-291 i 064/316-2303.

31863 APARTMANI luks sa bazenom (15h5m), hidromasa`ni bazen, Radovi}i, Crna Gora, Plavi horizonti. Klima, TV, kuhiwa, parking, blizu mora. strahiwa.freshcreator.com.Telefo n +38269399886.

32022 BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, mestu sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6E. Telefon 0038232371657.

32027

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

31935 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

31936

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

31937

IZDAJEM sobu u komfornom stanu na Limanu 2, u blizini fakulteta. Kontakt 063/8974667.

31955

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097.

28671 U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefoni: 021/461-072, 00-382-31-684-719.

29234 LETUJTE jeftinije od boravka ku}i. Vazdu{na bawa Brze}e Kopaonik. Sedam dana samo 79 eura, udoban sme{taj. Telefon 064/287-6224. Nenad.

31806

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a.

Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7. Telefoni: 064/3531-161 i 062/83-74-805.

30011 LIMAN III, Narodnog fronta 28/IV, izdajem prazan jednoiposoban stan 43m2, kuhiwski elementi, bela tehnika, klima, terasa, lift.

Telefoni: 062/166-2041, 021/641-7165.

31599 IZDAJEM dvosoban stan 50m2 kod sajma. Telefoni:021/444258, 064/111-3561.

31645 IZDAJEM name{ten, jednosoban stan, 36m2 u centru Novog Sada, Stra`ilovska br.7.

Telefoni: 064/4222235 ili 021/6500758.

31899 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 063/8877-972.

31900 IZDAJEM name{ten deluks stan 65m2, kvalitetno opremqen, klima, telefon, internet.

Po `eqi i gara`a. Ulica Tolstojeva. Telefon 064/317-6410.

31905 SAJAM izdajem komfornu dvokrevetnu name{tenu garsoweru, cg. prizemqe 20m2. 120E sa re`ijama - depozit. Telefoni: 063/161-28-73 i 064/596-58-74.

31912 IZDAJEM prazan dvosoban stan sa radnim delom kuhiwe, na Telepu kod Vr{a~ke ulice i Somborskog bulevara. Telefon 021/504-633.

31977

LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 52m2 po ceni od 46.500. Tel. 636-8429.

15011 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 6368429.

15012 GRBAVICA, Tolstojeva, nov, useqiv stan od 71m2 po ceni od 58.500. Tel. 63-66-952.

15013

28

~etvrtak30.jun2011.

oglasi

dnevnik

PRODAJEM odmah useqivu garsoweru na Novoj Detelinari, veoma povoqno. Telefon 63-41-521.

31587 PRODAJEM garsoweru sa terasom, telefonom, kablovskom.

Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom. Hitno, povoqno.

Telefoni: 063/507-097 i 021/2977-565.

31888 PRODAJEM povoqno, potpuno opremqen i odmah useqiv stan 35m2 kod Master centra.

Telefon: 063/766-1367.

31803 PRODAJEM stan 32m2, nov, neuseqavan IV sprat, lift, terasa na Novom nasequ.

Telefon 064/131-9567.

31906 NOVI BULEVAR, useqiva, nova garsowera od 24m2 sa terasom po ceni od 26.800. Tel. 063/516-478.

15001 DETELINARA, ukwi`en 1,0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Tel. 636-6952. 15002

DVOSOBAN komforan stan, Zemun Poqe, 49m2, 65.000e i standupleks 102m2 za 110.000e.

Telefon 063/224-213.

31753 VLASNIK, bez posrednika prodajem stan na Bulevaru oslobo|ewa, 51m2, peti sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv.

Telefon 064/128-47-49.

31898 POVOQNO jednoiposoban stan 41m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65.

31995 POVOQNO jednoiposoban stan 36m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br.1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65.

31996 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan od 40m2 po ceni od 36.000. Tel. 636-6952.

15003 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1,5 stan 47m2 cena 40.000. Tel. 636-6952.

15004 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov, odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Tel. 63-66-952.

15005 CENTAR, kod glavne po{te, noviji 1,5 stan, ukwi`en, cena 49.500. Tel. 636-8429.

15006

PRODAJEM o~uvan polovan elektri~ni Simensov {poret.

Telefon 021/452-269. Cena povoqna.

31877

KLIMA ure|aji - prodaja, ugradwa i servis. Telefoni: 064/1413551, 021/896-930, Miroslav.

31414 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino.

Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegla.

Cvijanovi}, Jevrejska 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/1312135.

31478 OTAC I SIN vr{i sve molersko farbarske radove, brzo i kvalitetno. Telefoni: 021/791615, 064/0765-195.

31792 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31918 MOLERSKO - FARBARSKE RADOVE, radi iskusan majstor.

Zvati na telefon 6435-095.

31970

POVOQNO u strogom centru grada, dvoiposoban stan na prvom spratu, 58m2 sa terasasom, u Prezidentovoj zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

31992 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2,5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Tel. 636-8429.

15007 GRBAVICA, odmah useqiv ukwi`en 3,0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000. Tel. 63-68-429.

15008 LIMAN II, odli~an,ukwi`en 2,5 stan na II spratu od 65m2 po ceni od 67.000. Tel. 636-6952.

15009

POVOQNO u strogom centru grada, troiposoban stan na tre}em spratu, 86m2 sa dve terase, u Prezidentovoj zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

31993 POVOQNO u strogom centru grada, troiposoban stan na prvom spratu, 84m2 sa dve terase, u Prezidentovoj zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

31994 CENTAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 125.000. Tel. 064/220-9565.

15010

PRODAJEM novu dvojnu ku}u sa dva odvojena ulaza u ul.

Milenka [erbana 2-4 Adice, ulaz sa Futo{kog puta.

Telefon 063/547-782.

31781 PRODAJEM ku}u u centru Novog Sada . Telefon 063/501674, 066/4422-72.

31987

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

31940 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

31941

MELEMI stanil sigurno poma`u protiv hemoroida ({uqeva), ojeda, znojewa i gqivica nogu.

Telefon 0616157316.

31903 PRODAJEM obradivo zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Vveternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2. Telefon 063/511-939.

31492 PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske i poslovne objekte. Telefon 063/547-782.

31782 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 8.564m2, plac idealan za sve.

Put, struja, izvorskavoda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

31470

KU]A u Novom Be~eju se prodajem centar V. Karaxi}a 8 sa oku}nicom.

Telefon 011/2334-122.

32023

IZDAJEM lokal u zakup, Cara Lazara 214, Futog.

Telefon 895-807.

31952

PRODAJEM Stara~ki dom u izgradwi u Sopotu povr{ine 4150m2. Telefon 063/224-213.

31754

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, komad 150 dinara.

Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932.

31751

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

31580

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Iznenada je preminula na{a

29

~etvrtak30.jun2011.

POMEN Danas, 30. juna navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg voqenog i dragog supruga i oca

Posledwi pozdrav

Rosa ^egar 1979 - 2011.

Branku Sveti}u

Branku Sveti}u od porodica: Ristin, Blanu{a i Markovi}.

od porodice Vlaisavqevi}.

Miroslavu - Kuletu Kustudiji

Sahrana }e se obaviti 30. 6. 2011. godine, u 16 ~asova, iz kapele na [ajka{kom grobqu.

Lazara Diki}a pilota potpukovnika u penziji

velikom teniskom pregaocu i prijatequ.

TENISKI SAVEZ VOJVODINE.

O`alo{}eni: majka Du{anka i brat Jovan.

S qubavqu, supruga Vukosava i sin Dragan.

32045

31926

323/P 32050

Posledwi pozdrav

32052

Posledwi pozdrav dragoj

Kuletu

tetka Veri

^ETVOROGODI[WI POMEN dragoj mami i babi

\ura| Miqi}

Ankici [ovqanski 30. 6. 2007 - 30. 6. 2011.

od Bate i Bobe sa porodicom.

od porodice Bokan.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

32044

Sahrana je danas, 30. 6. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni snaja Bo`ica i bratanica Dragana sa porodicom.

32043

Branko Sveti} Mika 1930 - 2011.

Sahrana }e se odr`ati 30. 6. 2011. godine, u Petrovaradinu, na grobqu Novi Majur, u 15 ~asova.

Koliko te volimo i koliko te trebamo to samo mi znamo.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Uvek }e te voleti sin \or|e i unuka Ana.

32034

Posledwi pozdrav na{oj kom{inici i prijatequ

Preminuo je na{ dragi

Qubav i po{tovawe nikad ne umiru.

Ve~no }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Verici Jovanovi}

3 Preminuo je na{ voqeni

Milan Luki} 1935 - 2011.

Ispra}aj je u petak, 1. jula 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Luki}, Kovin~i} i Libetrau.

32021

31921

SE]AWE

2004 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama

Danica [iqegovi}

Verica Jovanovi}

ro|. 1950.

Nosimo te u srcu i mislima.

od kom{ija iz zgrade Bo{ka Buhe 6.

Tvoja porodica: unuke Natalija i Katarina, sinovi Petar i Branislav, snaja Milica i suprug Du{an.

32028

31991

Preminula je u 83. godini na{a draga

Danas, 30. 6. 2011. godine navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

preminula u osamdesetoj godini. Sahrana je danas, 30. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: sin \or|e i }erka Qubica sa porodicama.

32001

32048

Posledwi pozdrav tati, i bratu.

Milica Kotur

Kadvaw Lajo{

1928 - 2011.

ro|. 1945. god.

Posledwi ispra}aj pokojnika je u petak 1. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, u Rumenki.

O`alo{}eni: sinovi Brane i Vlada, sestre Margita i Valerija sa porodicom.

32036

POMEN

Lidija Nikoli} 1. 1. 2011 - 1. 7. 2011.

Sa velikom qubavqu i tugom opra{tamo se od na{e drage bake

Miroslav Nikoli}

Sahrana je danas, 30. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu.

O`alo{}eni: sinovi Du{an i Nedeqko, k}erka Milka, sestra Dragiwa, snaja Zagorka, zet \or|e, unu~ad Lazar, Ivana, Slavko, Darko i praunu~ad.

Verice Jovanovi} in`. Vojislava Kosovca

Wihovi najmiliji.

32038

32008

32002

32004

POMEN

30. 6. 1999 - 30. 6. 2011.

30. 6. 1991 - 30. 6. 2011.

Predrag Savi}

Stani Kelija{evi}

31948

Verici Jovanovi}

Tvoji unuci: Milan i Marijana sa porodicama i praunuk Stefan.

TU@NO SE]AWE

O`alo{}eni: majka Mirjana, otac Radomir i sestra Svetlana.

voqenoj

S qubavqu i pijetetom se}a ga se wegova porodica.

Uz ve~itu zahvalnost za sve {to je u~inila za nas.

iz Kru{edola

2. 8. 1999 - 2. 8. 2011.

pozdrav

Hvala ti bakice za tvoju nesebi~nu qubav i dobrotu, hvala za sve trenutke bri`nosti kojom si nas darivala.

Tvoji unuci: Olivera i ^edomir.

32026

Dragi na{ Pe|a, nikada te ne}emo preboleti.

Posledwi baki

Uvek }e{ `iveti u na{im mislima.

S qubavqu, tvoji najmiliji.

31988

Danas, 30. 6. 2011. navr{ava se {esnaest godina od kako je umrla na{a mama

Posledwi pozdrav

Kuletu

Jugoslava Milo{evi} Majko, neka ti je ve~na slava i hvala.

od Dejana i Bojane Miladinovi} sa porodicama.

Dejan i Jovanka.

31885

31990

30

tv program

~etvrtak30.jun2011.

06.30 09.00 09.30 10.08 10.35 11.20 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Еко - пролеће на Фрушкој гори Плаже шездесетих Хроника Инфанта Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп.

14.30 На трагу природе

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Зоо пузле Страх од ближњег свога, док. филм Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

Мари-Шантал Перон

Мистериозна госпођица Шарлота Најпроблематичнија група ученика канадске основне школе Ст. Сесил је у разреду 6Д. Реч је о бучним ђацима који излуђују своју учитељицу да она једног дана побегне из школе. Кад у њихов разред стигне нова учитељица, прилично необична госпођица Шарлота, деца закључују да су пронашли још једну жртву за своје несташлуке... Улоге: Мари-Шантал Перон, Гилдор Рој, Ив Лемије, Феликс-Антоан Деспати Режија: Ричард Циупка (РТВ 1, 23.30) Фаца Плаже шездесетих Десило се ТВ Дневник Хроника Инфанта Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Вршачки венац, пренос Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Мистериозна госпођица Шарлота, филм 01.10 Хроника Инфанта

15.10 16.00 16.50 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 23.00 23.30

07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.45

Живо месо Васка Попе Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Џиги бау шоу Мој гост (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Циганско срце Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Волела бих да си мртав, филм Циганско срце Десило се

06.05 08.00 09.05 09.59 10.33 11.00 11.45 12.00 12.15 12.25 13.20 15.09 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 23.10 00.10 00.32 00.44 01.05 02.59 03.51 04.20 04.53

Јутарњи програм Јутарњи дневник Улица липа Сасвим природно Свет риболова Ружна Бети Егзит у покрету Дневник Спорт плус Тихи сведок Трећа срећа, филм Сат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Као гром из ведра неба, филм Тихи сведок Дневник Музички програм Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Судњи дан, филм Сат Око магазин Сасвим природно Горки плодови

Судњи дан Британски војни одред одлази у заборављену земљу како би пронашли лек за смртоносни вирус. Након што опаки вирус у Великој Британији уништи хиљаде живота, Шкотска подиже високи зид из које је зараза наводно кренула... Улоге: Рона Митра, Боб Хоскинс, Александер Сидиг Режија: Нил Маршал (РТС 1, 01.05)

07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Тајанствене приче Вести Река наде Вести Храна и вино НС клинци Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Спринт Дунавска салетла Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.00

Грен Слем Вимблдон Фул Тилт покер Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон, студио Грен Слем Вимблдон Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Премијер лига, магазин Фул Тилт Покер Грен Слем Вимблдон

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.18 07.23 07.28 07.41 08.04 08.16 09.46 09.52

Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Школски програм Музички програм Играј фудбал, буди срећан

Владимир Пиштало

Метрополис У рубрици „Шта читам, шта слушам, шта гледам” на себи својствен начин говори писац Владимир Пиштало, чија су се одабрана дела и нови роман Венеција појавили ових дана. О награди за театрологију, установљеној на овогодишњем Стеријином позорју под именом нашег истакнутог књижевника, театролога, позоришног критичара, говори др Ивана Кроња. (РТС 2, 19.20)

21.30 22.16 23.19 23.46 01.10 03.09

Линк У свету Траг у простору Европа-једно музичко путовање Беокулт Трезор Школски програм Ликовна колонија РТС Музички програм Разгледница Породични кругови Госпођа Холе, филм Оги Радивојевић Место за нас Музички програм Метрополис Музички програм Одбојка: Светска лига, Србија-Аргентина, пренос Ружна Бети Видик Контекст Савремени писци Музички програм Трезор

06.30 07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Иза вести Маратон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Последњи час, рерпиза Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм: Идиократија Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Високи улог Друга страна Србије Фуснота

10.23 11.00 11.26 11.58 12.28 13.00 14.00 15.24 15.51 16.00 16.33 17.02 18.02 18.50 19.50 19.20 19.50 20.00

Рона Митра

05.00 05.45 06.00 06.30 07.20 08.15 09.15 10.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00 01.10 02.10 03.10 03.30

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Добар пастир Аурора Када лишће пада Паклена кухиња Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм: Нитро Радна акција Жене Ексклузив Експлозив

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 13.10 14.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35

Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топшоп Цртани филм Топшоп Вимблдон Вести Вимблдон Вести Вимблдон Филм: Танго и Кеш Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Вимблдон, снимак 02.10 Укључење у Инфо канал

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.10 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 02.30

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Кеш на ноге Све за љубав Наслеђе једне даме Лас Вегас Црна хроника Филм: Чувар мира Филм: Хидросфера

Никола Којо

СЕРИЈА

Црни Груја Црни Груја је за своје време био човек широких схватања који је развио сопствени бизнис - препродаја свиња Турцима. Бизнис цвета, али Груји планове угрожава његов тетак Црни Ђорђе који такође сматра да је рођени бизнисмен... Улоге: Сергеј Трифуновић, Никола Којо, Борис Миливојевић, Маринко Маџгаљ (Хепи, 21.00) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00

Ванеса Марсил

СЕРИЈА

Лас Вегас Крими драма која прати рад елитног тима за обезбеђење Монтесита, једног од највећих центара за рекреацију као и казина. Шеф тима је велики Ед Делајн. Са својим штићеником Денијем Мекојем, води борбу са варалицама на картама, разочараним губитницима и власницима ривалских казина који им преотимају богате клијенте... Улоге: Џејмс Кан, Џош Духамел, Марша Томасон, Ники Кокс, Ванеса Марсил, Џо Пантолиано, Ејми Адамс, Сара Ланкестер Режија: Гери Скот Томпсон, Џон Херцфелд и Алан Леви (Пинк, 23.30)

19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15

Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Други светски рат, док. програм Вести Ризница Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak30.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

ТАЈ НЕ МИ КРО КО СМО СА НИ КО ЛЕ ТЕ СЛЕ

Пи ше: др Иван На сто вић 08.40 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.08 Живот: Створења морских дубина, док. серија 11.00 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.31 Господарица твога срца 13.18 Од Ларк Риса до Кендлфорда 14.20 Пустоловина у Хрватској 14.52 Хрватско пролеће 15.40 Културна баштина 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.59 Хрватска уживо 17.26 Све ће бити добро 18.12 Дневник плавуше 18.35 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.11 Од Ларк Риса до Кендлфорда 21.07 Разред 2011.

21.47 Репортери - избор, док. филм 22.50 Дневник 3 23.37 Што са собом преко дана, док. филм 00.51 Сребрна линија, филм 02.41 Бостонско право

Се ли Ри чард сон

Ана кон да: Лов на кр ва ву ор хи де ју Фар ма це ут ска ком па ни ја по ша ље свој тим у Бор нео ка ко би про на шли цвет ко ји са др жи се рум мла до сти. Али во ђа екс пе ди ци је и аме рич ки ски пер ко ји тре ба да их во де ни ма ло не ули ва ју по ве ре ње... Уло ге: Ни ко лас Хо уп, Пи тер Кр тин, Се ли Ри чард сон, Џо ни Ме снер, Ни ко лас Гон за лес, Еуген Бирд (Но ва ТВ, 23.05) 08.00 08.50 10.40 11.40 12.30 13.20 15.20 16.20 17.00 17.25 17.45 18.25 19.15 20.05 20.55 21.45 22.50 23.05 00.55 01.55 02.40 03.35 04.35

Бумба Победа љубави Чувар правде Заувек суседи ИН Победа љубави Кад лишће пада Бег Вести Бег - наставак ИН Заувек суседи Дневник Кад лишће пада Бег Проверено Вечерње вести Анаконда: Лов на крваву орхидеју, филм Тјудорови Опасна игра Острво смрти Езо ТВ, тарот шоу 50 првих пољубаца, филм

08.00 Хероји, култ и кухиња 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Азијске монархије 11.00 Египат 12.00 Атина: Истина о демократији 13.00 Мач 14.00 Шкотски кључ 15.00 2. св. рат у боји 16.00 Хероји, култ и кухиња 17.00 Путовања и открића 18.00 Легенде о Деда Мразу 19.00 Блиски сусрети у Сибиру 20.30 Мистерије историје 21.00 У мору ватре 22.00 Торински покров: Нови докази 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Жабац и принцеза Дигсвил Ози Бу Жабац и принцеза Дигсвил Вредније од Рубина Моје срце Бановић Страхиња Сату Мимиц 3 Четири пера Голи скандал 2. Шпијунска прича Нахрани ме

06.00 07.35 09.15 10.45 12.10 13.55 15.20 17.05 19.05

Ђенова Адам Ноћ за памћење Примо Карлитос и животна шанса Џеси Стоне: Без кајања Чудовишта данас Зашто сам у браку? Царство порока - Повратак у нормалу Коцкање Тони Кертис: Пут до звезда Сестринство крви Телефонска говорница Пркос Стјуарт: Живот уназад

20.05 21.45 23.15 00.55 02.15 04.25

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 00.40 01.40

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Састанак са убиством Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Џеки Бувије Кенеди Оназис Медијум Ана Карењина

07.50 08.15 09.17 09.55 11.05 12.00 12.50 13.45 15.35 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 00.30 00.45 01.30 02.30

Драгон бол З Езел Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Аурора Наследници Врата раја Кобра 11 1001 ноћ Не дај се, Нина! Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Менталист ЦСИ РТЛ Вести Кости Астро шоу, емисија уживо Кости

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ло ши мом ци Ана Ви ле ни ца

Днев ник пла ву ше: Ла ри ни нај дра жи го сти Ла ри ни нај дра жи го сти су, ни ко дру ги, не го ње ни ро ди те љи! На че ти ри да на, с пре ви ше ства ри и сво јих на ви ка, оку пи ра ли су Ла рин ухо да ни са мач ки жи вот. Та та је но во пе че ни пен зи о нер, а сло бод но вре ме ис пу ња ва раз ли чи тим ак тив но сти ма... Уло ге: Ана Ви ле ни ца, До ра Фи штер Тош, Ива Шу лен тић Уред ник: Ма ја Грегл (ХРТ 1, 18.12)

08.18 08.41 09.02 09.13 09.29 10.00 13.28 13.52 14.17 16.08 16.33 16.59 17.47 18.38 19.12 19.44 20.00 22.09 23.10 23.38 00.26 00.48 02.54

Жутокљунац Конор Андерковер Изнад црте Кокице Плесне ноте Пренос седнице Хрватског сабора Шаолински пажеви Жутокљунац Сребрна линија, филм Џејмс Мартин у Шампањи, док. серија Сити Фолк 2011 Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Гаража Хит дана Лозана: Атлетика Дијамантска лига, пренос Др Хаус Холивудска шквадра Шаптачица духовима Два и по мушкарца Прави играчи Ноћна музика

06.00 Ваздушни мост 08.00 Повратак у будућност 08.30 Интермецо 1 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Завади и Владај 12.30 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Прелудиј за Рат 15.20 Повратак у будућност 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Трава 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Ђаволови витезови 21.00 Трава 22.00 Велика превара 00.00 Цинкарош 01.50 КГБ конекције

06.00 08.00 10.00 12.00 14.20 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Тајанствени странац Ксанаду Роштиљ Спитфајер Све или ништа Флерт Мад Абоут Мамбо Амерички летачи На чају са Мусолинијем Коцкари Тачке задовољства Позив за девојке

Из вр ше ње смрт не ка зне над се риј ским уби цом ко ји је за хва љу ју ћи све до че њу Ке трин осу ђен на смрт од го ђе но је по ја вом но вог до ка за. Ње го ви бра ни те љи са да зах те ва ју по нов но ана ли зи ра ње свих до ка за на пред ним ме то да ма... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл (РТЛ, 21.50)

Марџ Хел ген бер гер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом 22.50 Иза решетака у туђој земљи 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 Фудбал 10.00 Фудбал 10.15 Фудбал 11.15 Фудбал 12.15 Фудбал 13.15 Фудбал 14.15‚ Фудбал 20.00 Бициклизам 20.45 Фудбал 22.45 Фудбал 23.00 Фудбал 00.00 Фудбал 01.15 Фудбал

П

Као блесак муње

о зна та ми сао Ја ко ба Бурк хар да: „Ве чи то ће слу или Да Вин чи ја, он да и ње го ву лич ност и ства се мо ћи са мо из да ле ка на слу ти ти го ро ста - ра ла штво тре ба по сма тра ти при мар но у све тлу ар сне кон ту ре Ле о нар до вог би ћа“, без пре те - хе тип ске пси хо ло ги је. ри ва ња ва жи и за Ни ко лу Те слу. А је ди на ње го ва Сна жне си ле не све сног не ја вља ју се са мо у кли же ља, ка ко ис ти че у јед ној де пе ши, би ла је „да нич кој гра ђи не го и у ми то ло шким, ре ли ги о зним, оста ви не за бо рав ну по ру ку ве ко ви ма“, од но сно, да умет нич ким, на уч ним и свим дру гим кул тур ним у ви ду сво јих про на ла за ка из не дри оно што је у ње - де ли ма ко ји ма се чо век из ра жа ва. Оту да су Вол му са мом би ло ар хе тип ско. фганг Па у ли, до бит ник Но бе ло ве на гра де за фи зи Тек на кон Јун го вог от кри ћа ко лек тив ног не све - ку, и Јунг, об ја ви ли за јед нич ку књи гу „Ту ма че ње сног, као ба зич но но ве ори јен та ци је у ду бин ској при ро де и пси хе„, ко јом су по ка за ли да се за ко ни пси хо ло ги ји, по ста ло је мо гу ће истин ско раз у ме ва - пси хе и фи зич ког све та не са мо до ди ру ју већ се и ње лич но сти ства ра ла ца и ства ра лач ког про це са, по кла па ју. Па у ли је по чео да про у ча ва ути цај ар хе чи ји је пред мет про у ча ва ња упра во оно што је у тип ске сим бо ли ке на на уч не по ја ве, пре све га фи зи том про це су ар хе тип ско. Ма ри Лу из фон Франц, јед на од Јун го вих нај зна чај ни јих уче ни ца, ка же да ње го ве иде је, пре све га ко лек тив ног не све сног, ни су „док три на“ већ по че так но вог схва та ња све та и мо гу по слу жи ти ту ма че њу но вих чи ње ни ца у на у ци, као и у сва ко днев ном жи во ту. Јер, ве ли ка умет нич ка де ла и зна чај на на уч на от кри ћа има ју сво је из во ри ште у ко лек тив ном, ко је, за раз ли ку од ин ди ви ду ал ног не све сног, ко јим се ба ви пси хо а на ли за, иде и да ље и ду бље у ис тра жи ва њу и лич но сти, и ства ра ла штва „ве ли ких по је ди на ца“. У њих, не сум њи во, спа да и Те сла, ко ји је у свом жи во ту те жи ште ста вљао на оно што је у ње му над лич но, па је не рет ко, по пут Да Вин чи ја, био не спо со бан за Ни је ла ко „про чи та ти” ге ни ја лич не од но се, ко ји су из ла зи ли из окви ра ње го вог ар хе тип ског све та. Сход но то ме, ке. Шта је за пра во не све сно, „у се би“, ни кад не ће Те сла је на ве ћи ну сво јих са вре ме ни ка оста вљао мо са зна ти, као што то ни кад не ће мо зна ти ни за ути сак „чу да ка“ и „осо бе ња ка“, а не ки су у сво јим ма те ри ју, ма да су ма кро ко смос и ми кро ко смос ква ли фи ка ци ја ма од ла зи ли и да ље од то га. слич ни. Оту да се при ступ зна чај ним по је дин ци ма, за сно Јунг је чак твр дио да ће се „ра ни је или ка сни је, ван на лич ном ни воу, по ка зу је по гре шним, као атом ска фи зи ка и пси хо ло ги ја не све сног зна чај но Фрој до во пси хо а на ли тич ко ту ма че ње Да Вин чи је ве при бли жи ти по што обе, не за ви сно јед на од дру ге и лич но сти, ко јим је по ку шао да пси хо ло ги ју Ле о - са су прот них стра на, про ди ру у тран сцен ден тал но нар да из ве де из Ле о нар до вог „по ро дич ног ро ма на“. под руч је, пр ва с пред ста вом ато ма, пси хо ло ги ја с Ар хе ти по ви су са др жа ји ко лек тив ног не све сног пред ста вом ар хе ти па“. Па у ли ис ти че да, на су прот и пред ста вља ју ти пич не, свим чи сто ем пи риј ском схва та њу, љу ди ма за јед нич ке пси хич ке по ко јем се при род ни за ко ни Не р ет к о је, по п ут Ле о н

ар д а струк ту ре. Оту да Мир ча Ели ја из во де са мо из ис ку стве ног ма да Вин чи ја, и Те сла био де ка же да „ни шта ни је уисти те ри ја ла, мно ги фи зи ча ри ис ну ствар но, осим ар хе ти по ва. не спо со бан за лич не од но се ти чу чи ње ни цу да ин ту и ци ја и Жи ве ти у скла ду с ар хе ти по ви усме ре ње па жње игра ју ва жну па је на ве ћи ну сво јих ма исто је што и по што ва ти за уло гу у раз во ју пој мо ва и иде са в ре м е н и к а оста в љао ко не“. Јунг ис ти че да ар хе ти ја, као и да обич но да ле ко над ути сак чу да ка по ви ни су пам ће ње стал но по ма шу ју пу ко ис ку ство. и осо бе ња ка Да су на ше све сне пред ста на вља них ти пич них ис ку ста ва ве по не кад од ре ђе не пре не го већ се по на ша ју као сна га и тен ден ци ја за по на вља ње истих ис ку ста ва. Кад се што су за нас по ста ле све сне, М. Л. фон Франц по ја ве у сну, ма шти, жи во ту, умет нич ком де лу или пот кре пљу је с три при ме ра. Не мач ки ма те ма ти чар на уч ном от кри ћу, увек но се по се бан „ути цај“ или из 18. ве ка Карл Гу став Га ус ка же да је пра ви ло у моћ – де лу ју фа сци ни ра ју ће и под сти чу на де ла ње. те о ри ји бро је ва от крио „не му ко трп ним ис тра жи Ма ни фе сту ју се у фор ми ми то ва, бај ки, ле ген ди, ва њем не го, та ко ре ћи, ми ло шћу Бож јом. За го нет сно ва, ви зи ја, ха лу ци на ци ја и су ма ну тих иде ја, као ка се раз ре ши ла као што бле сне му ња, и ја ни сам и ве ли ких умет нич ких де ла и на уч них от кри ћа. мо гао ис ка за ти ве зу из ме ђу оног што сам знао Јунг с пра вом ка же да што ви ше пре о вла ђу је кри - пре, при ме њи вао при ли ком екс пе ри мен та и оно га тич ки ра зум, то је жи вот си ро ма шни ји, а што смо што је ство ри ло ко нач ни успех“. Фран цу ски на уч ви ше у ста њу да не све сно и мит ско пре ве де мо у ник Ан ри По ен ке ре опи су је да је то ком јед не бе свест, уто ли ко ви ше обо га ћу је мо свој жи вот. По - са не но ћи у се би за и ста по сма трао ма те ма тич ке твр ду за то на ла зи мо не са мо у ства ра ла штву Ни ко - пред ста ве ко је су се су ко бља ва ле, све док ни су на шле ве зу. И аме рич ка фи зи чар ка Ма ри ја Ма јер, ле Те сле. Но, као што твр ди М. Л. фон Франц, ми смо још ко ја је до би ла Но бе ло ву на гра ду за фи зи ку, до от увек да ле ко од раз у ме ва ња не све сног и ар хе ти по ва, кри ћа са став них де ло ва атом ског је згра до шла је ко ји де лу ју као ства ра лач ке и ра зор не сна ге у на - ин ту и тив ним са знај ним бле ском, ко ји је за па ли ла шем ду ху: ства ра лач ке, кад на дах њу ју чо ве ка но - слу чај на при мед ба ње не ко ле ги ни це. То по твр ђу је вим иде ја ма; ра зор не, кад се те исте иде је фик си ра - и Те сли но от кри ће обрт ног маг нет ног по ља и још ју у све сне пред ра су де, што спре ча ва но ва от кри ћа. мно га дру га, при че му се за го нет ка раз ре ши ла Ако ар хе ти по ви сна жно ути чу на чо ве ка, као на Те - слич но „бле ску му ње“. Књи гу Ива на На сто ви ћа „АР ХЕ ТИП СКИ СВЕТ НИ КО ЛЕ ТЕ СЛЕ” у из да њу „Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 540 ди на ра у но во сад ској књи жа ри „Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak30.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Оства ру је те до бре и ко ри сне кон так те са жен ским би ћи ма и дра гим осо ба ма. Оно што вам тре ба је сте леп про вод. Но вац се под ра зу ме ва. Фи нан сиј ска си ту а ци ја се по пра вља. При хо ди.

BIK 20.4-20.5.

На по слов ном пла ну има те ви ше мо гућ но сти па је пра во уме ће ко ју од њих ода бра ти. Ипак, јед но не ис кљу чу је дру го. До бар план и рас по ред ча со ва је по ла успе ха, ка жу. Љу бав ни раз го во ри.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

30. jun 2011.

Ме сец из ла зи из ва шег зна ка, та ко да вам од ре ђе не ди ле ме и иде је још увек не да ју ми ра. Али, су тра је већ но ви дан. Не мој те про пу шта ти са стан ке, ка ко по слов не, та ко и оне дру ге.

Де ста би ли зо ва ни сте и ни је пра во вре ме за ве ли ке од лу ке или по те зе. Мо же те пу то ва ти, не где где Сун це си ја и гре је, а мо ре хла ди. На по слу, мно го пре го во ра не до но си пра ву ре а ли за ци ју.

Ослу шни те по ру ке ко је до би ја те од дру штва, од при ја те ља, а по себ но при ја те љи ца. Из ла зак вам до но си до бар про вод. Кра ће пу то ва ње та ко ђе. По сао ра ди те иза за тво ре них вра та и та ји те сво је на ме ре.

Вре ме је про мен љи во, али, ни шта не бри ни те, пра ве вру ћи не до ла зе тек од сре ди не ју ла. Због то га се мо же те кон цен три са ти на сво је рад не оба ве зе. У ка ри је ри вла да про мен љи ва ат мос фе ра.

VAGA 23.9- 23.10.

Уко ли ко сте от пу то ва ли, или се тек па ку је те, пра во је вре ме за то. Има те до бре пре ди спо зи ци је за успех, би ло ко је вр сте, да бу де те за до вољ ни оства ре ним кон так ти ма и ве за ма. По го то во у по слу.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ви ше осо ба има те у фо ку су, уко ли ко уоп ште мо же те да се фо ку си ра те на не што. То ли ко је иза зо ва, бо ја и ути са ка, да им је те шко одо ле ти. Љу бав је на аван ту ри стич ком и мен тал ном ни воу.

Парт нер ски од нос је ва жан у овом пе ри о ду. По тру ди те се да не бу де те дис тан ци ра ни и ра ци о нал ни у љу ба ви већ да, осим ста бил не под шке дра гој осо би, по ка же те и ви ше емо ци ја. Ди на ми чан дан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ни ко не уме та ко до бро да на мет не сво ју во љу као ви. Ипак, уко ли ко ни сте до вољ но ре ал ни у по гле ду оне дру ге стра не и не ува жа ва те ту ђе ми сли и же ље, мо гли би сте се на ћи у рас ко ра ку.

Ди ван дан за вас, пре пун иза зо ва и шан си за успех, за про вод и су сре те. Не ки пу ту ју, од ла зе и до ла зе, а ви их ис пра ће те и до че ку је те, с ра до шћу. Ис пла ни рај те и сво ја пу то ва ња, у мно жи ни.

Мо ра те при зна ти да вам је ве о ма за ни мљи во у до му. Би ло да до ла зе го сти, при ја те љи, или ви дру ге по се ћу је те, стал но се не што де ша ва и ме ња. Мо же те и по сао ра ди ти код ку ће. Бу ди те до след ни!

TRI^-TRA^

Фит и са пола века V REMENSKA

PROGNOZA

Повремено

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

25

Zrewanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

26

K. Mitrovica 25 Ni{

Аустра лиј ски су пер мо дел, 48-го ди шња Ели Мекфирсон, у сва кој при ли ци из гле да бо жан стве но, а овај ле ген дар ни мо дел от кри ла је тај ну ко ја ле жи иза ње ног са вр ше ног те ла по ко јем је, уоста лом, и до би ла на ди мак „The Body”. Свет ски ме ди ји у по след ње вре ме се чу де па па ра цо фот ка ма сни мље ним у ра но ју тро кад си на во ди у шко лу, а на ко ји ма Ели из гле да са вр ше но. Она је при зна ла да се при пре ма ла са ти ма пре не го што су је усли ка ли.

- Че сто ме фо то гра фи шу док си на во дим у шко лу и ис па да да сам су пер до те ра на, а у ства ри сам на пу ту за по сао. Пре не го што су ме сли ка ли у та квим из да њи ма два са та про ве ла сам код фри зе ра и ви за жи сте - ка за ла је Ели. Она је на по ме ну ла ка ко у при ват ном жи во ту не по све ћу је пу но па жње свом из гле ду и да је за де сет ми ну та го то ва са спре ма њем јер се не шмин ка и не но си ви со ке шти кле и ко жне пан та ло не.

- Обо жа вам да тре ни рам, али имам дру га чи је афи ни те те са да, са 50 го ди на, не го што сам има ла са 20 го ди на. Не кад сам сва ки дан тр ча ла по три на ест ки ло ме та ра, али ви ше то не ра дим. Је дем мно го ор ган ске хра не и пи јем мно го во де, али и ме ди ти рам - от кри ла је Ели и за кљу чи ла: „Ле по та до ла зи из ну тра”.

26

Evropa

киша

Madrid

НО ВИ САД: Про мен љи во облач но уз по вре ме ну ки шу и пљу ско ве с гр мља ви ном. Би ће и крат ко трај них сун ча них ин тер ва ла. Ве тар слаб Rim до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем London пе ра ту ра 15, а мак си мал на 25 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во облач но и не ста бил но вре ме уз че сту Cirih ки шу и ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Би ће и крат ко трај них сун ча них ин тер ва ла. Ве тар слаб до уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти Berlin сак ма ло ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 26 Be~ сте пе ни.. СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но и не ста бил но вре ме уз че сту ки шу Var{ava и ло кал не пљу ско ве с гр мља ви ном. Би ће и крат ко трај них сун ча них ин Kijev тер ва ла. Ве тар слаб до уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 27 сте пе ни.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так хлад ни је вре ме с по вре ме ном ки шом. У су бо ту та ко ђе све же за ово до ба го ди не и мо гу Oslo ћа ки ша. У не де љу ма ло то пли је, на се ве ру Ср би је по не где ки ша, а у St. Peterburg оста лим пре де ли ма сун ча ни је. Од по не дељ ка по раст тем пе ра ту ре.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те Pariz о ро ло шке при ли ке ће услед при бли жа ва ња фрон та има ти не по во Minhen љан ути цај на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, за то им се са ве ту је ре дов но узи ма ње те ра пи је и сма ње ње ак тив но сти. Ме те о ро пат ске ре Budimpe{ta ак ци је у фор ми гла во бо ље, раз дра жљи во сти и ре у мат ских бо ло ва би ће у дру гом де лу да на у по ја ча њу.

Stokholm

34 28 21 20 21 25 27

VIC DANA До ла зи Пи ро ћа нац ку ћи, па ка же си ну: - Си не, ка жи дра гич ка!

- Дра гич ка - ре че син.

- Ума ло да ти ку пим па ти ке!

25 29 20 29 28 21 18 25 25

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

214 (-4)

Slankamen

262 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

295 (0)

Zemun

283 (-9)

Bogojevo

282 (3)

Pan~evo

296 (-12)

Ba~. Palanka

273 (5)

Smederevo

464 (-10)

Novi Sad

242 (8)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

195 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

261 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

248 (2)

NERA

Hetin

78 (0)

SAVA

0 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 100 (-14) Beograd

Kusi}

229 (-11)

44 (0)

Re{ewe iz pro{log broja