Dnevnik 30.jun 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 30. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23481 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU: BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE

Za SPS vi {e ne }e bi ti me sta u Vla di Voj vo di ne NOVI SAD DOBIO VLAST DS-LSV-SPS-SVM

Igor Pavli~i} gradona~elnik, Aleksandra Jerkov predsednica Skup{tine

str. 3

NA 4.000 „CR NIH” TE ZGI DVE I PO MI LI JAR DE EVRA

Bu vqa ci sa hra wu ju le gal nu pri vre du

P{en ic u ne} e da plat e vi{ e od 22 din ar a

str. 5 NE SRE ]A NA PRU @NOM PRE LA ZU U STE PA NO VI ]E VU

Politika 2 SNS i SPS obe}avaju za 15 dana vladu s 15 ministara

Ekonomija 4 Pan~eva~ka kompanija „Almeks” kupila zrewaninsku skrobaru 5 Evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han u Novom Sadu

Novi Sad 7 Za vikend na [trandu 30.000 du{a

Crna

Foto: F. Baki}

Vo za~ „ni sa na” po gi nuo u su da ru s vo zom str. 15

NASLOVI

HLEB NO @I TO DO BROG KVA LI TE TA, PRI NO SI SO LID NI

str. 6

15 Grupa razbojnika no}u vezivala starce i pekla ih peglom

UPIS NA UNS-u I U SREDWIM I OSNOVNIM [KOLAMA U VOJVODINI

Foto: N. Stojanovi}

Za indeks 8.986 kandidata Najboqi ho}e u gimnazije, medicinske, ekonomske...

str. 9 i 13

ZBOG TO GA [TO NI SU IZA BRA LI LE KA RA U DO MU ZDRA VQA „NO VI SAD”

Bez pra va na pre gled 48.000 Novosa|ana

Vru}e

str. 8

SPORT

n NOVAK I VIKTOR DELE MEGDAN NA VIMBLDONU

str. 16 – 20

n ITALIJANI SLAVE PLASMAN U FINALE EP-a

n ISTORIJSKI USPEH SPORTSKIH RIBOLOVACA

Najvi{a temperatura 34 °S

POLiTikA

subota30.jun2012.

U Je re mi }e vom ti mu Po no{, Fra ti ni, Mo ra ti nos... Pri kraju je formirawe tima koji }e u Wujorku pomagati Vu ku Je re mi }u da obavqa funkciju predsedavaju}eg Generalnom skup{tinom UN, a kako saznaje „Blic”, {ef kabineta bi}e Zdrav ko Po no{, dosada{wi pomo}nik {efa srpske diplomatije i biv{i na~elnik General{taba. Kako navodi list, Jeremi}evi savetnici bi}e biv{i {efovi diplomatija Italije i [panije, Fran ko Fra ti ni i Mi gel An hel Mo ra ti nos, a u timu }e biti i biv{a predsednica i ministarka inostranih poslova [vajcarske Mi se lin Kal mi-Rej i De jan [a ho vi}, ambasador Srbije u Ma|arskoj i biv{i ambasador u UN. Izvor lista ka`e da je izvesno da }e Jeremi}ev saradnik biti i jedan visoki ruski diplomata. „Jeremi} ide u Moskvu 25. jula i tada bi trebalo da postigne kona~an dogovor. Tako|e, u toku su pregovori i s Bi lom Ri ~ard so nom, biv{im guvernerom Novog Meksika i nekada{wim ambasadorom SAD u UN”, naveo je sagovornik lista. Kabinet predsedavaju}eg Generalnom skup{tinom UN broja}e ukupno dvadesetak qudi.

„Pre se”: Da ~i} ve `bao Budu}a vlada Srbije ne vodi natrag u devedesete, ali ni u budu}nost, ocewuje be~ki dnevnik „Prese“ povodom vesti da }e mandatar za formirawe vlade biti lider socijalista Ivi ca Da ~i}. „Godina ima 365 dana. Ba{ na 28. juni je Da~i}, nekada{wi portparol ratnog vo|e Slobodana Milo{evi}a, dobio mandat za formirawe vlade. Taj dan, Vidovdan, retko kada je bio sre}an za Srbe“, ukazuje list, podse}aju}i na to da je tada izgubqena bitka 1389. na Kosovo poqu, zatim 1914. atentat u Sarajevu, koji je mnogim Srbima doneo mnogo patwi. „Prese“ isti~e da je samo izru~ewe Milo{evi}a Ha{kom

tribunalu 2001. bilo izuzetak od tog pravila. „Nakon {to je Da~i} nekoliko godina mogao da ve`ba kao ministar unutra{wih poslova, on se zahvalio demokratama, koji su ga u~inili prihvatqivim, prelaskom kod navodno biv{eg nacionaliste Nikoli}a“, konstatuje list. Srbija se ovim savezom ne}e vratiti u pro{lost, jer su danas veze s EU previ{e tesne, smatra list, i konstatuje da to {to je Nikoli}ev prvi put u inostranstvo vodio u Moskvu, a ne u Brisel, ne}e Srbiju u~initi kvazirepublikom Rusije. Dodaje, me|utim, da za odnose prema susedima takvo rukovodstvo ne zna~i ni{ta dobro.

Din ki}: EK spre man da sa ra |u je s no vom vla dom Sr bi je – Evropska komisija je spremna da sara|uje s novim mandatarom i novom vladom Srbije – preneo je ju~e u Briselu komesar za pro{irewe EU [te fan Fi le lideru Ujediwenih regiona Srbije Mla |a nu Din ki }u, saop{teno je iz URS-a. Kako je navedeno, Dinki} je izjavio da nema novih uslova za dobijawe datuma za po~etak pregovora s EU jer su ti uslovi odavno definisani i objavqeni, jo{ u decembru, odlukom Evropskog saveta. Dinki} je dodao i da }e jedna od kqu~nih ta~aka budu}eg koalici-

onog sporazuma o formirawu vlade, na kojoj }e URS insistirati, biti ubrzawe evropskih integracija. – Za URS je veoma va`no da nova vlada ubrza evropske integracije i da {to pre dobije datum po~etka pregovora za ~lanstvo u EU, i u tom smislu }emo u narednim danima razgovarati s potencijalnim partnerima jer bi to trebalo da bude jedna od okosnica budu}e spoqnoekonomske politike nove vlade Srbije – rekao je Dinki}.

dnevnik RAZ GO VA RA LI SNS I SPS

Za 15 da na vla da s 15 mi ni star sta va Srbija bi novu vladu s 15 resora trebalo da dobije za 15 dana, najavili su na zajedni~koj konferenciji za novinare mandatar za sastav vlade Ivi ca Da ~i} i lider SNS-a Alek san dar Vu ~i}. Oni su najavili da }e budu}a vlada biti zna~ajno mawa od prethodne, kako po broju ministarstava, tako i po broju ~lanova i dràvnih sekretara. Posle prvog zvani~nog razgovora o novoj vladi i dvo~asovnog sastanka, Da~i} i Vu~i} su rekli da nije razgovarano o kadrovskim re{ewima, sem da predsednik Vlade bude Da~i}, ali da je postignuta saglasnost o politi~kim ciqevima i rezultatima koje bi vlada trebalo da postigne. O svom eventualnom anga`manu u budu}oj vladi, Vu~i}, i pored vi{e insistirawa novinara, nije èleo da govori, dok je Da~i} rekao da smatra da lider najve}e stranke treba da bude u vladi. Da~i}, kao ni Vu~i}, nije hteo da kaè koju funkciju je ponudio lideru SNS-a, ali je potvrdio da je to u~inio i da }e u narednim danima Vu~i} saop{titi svoju odluku o tome da li je to prihvatio ili ne. Da~i} je rekao da socijalisti i napredwaci imaju razli~ite poglede i mi{qewa o nekim stvarima koje su se de{avale u pro{losti, ali da im je zajedni~ko jedinstveno opredeqewe da u~ine sve da sada{wost i budu}nost Srbije bude boqa, da Srbija postane ~lanica EU, faktor stabilnost i u regionu, o~i{}ena od korupcije i kriminala i zemqa socijalne pravde. On je dodao da su se dve strane sloìle u tome da je nesporno da Srbija nastavi evropski put, o dobijawu datuma za otvarawe pregovora s EU, ali i o prihvatawu i realizaciji evropskih standarda. Da~i} je ocenio da se na prethodnim izborima nije odlu~ivalo o tome da li }e Srbija nastaviti evropski put, jer to nije ni bilo sporno. – Uz dobijawe datuma pregovora, o~uvawe nacionalnih i

Na pitawe kako komentari{e to {to vlast u Beogradu ~ini druga koalicija u odnosu na republi~ku, Vu~i} je rekao da s Da~i}em nije razgovarao o beogradskoj vlasti ve} o nekim lokalnim koalicijama jo{ pre me-

Ne ma me |u sob ne za qu bqe no sti Po Da~i}u, nova vlada je stvar kompromisa, a on podrazumeva da svako dobije pone{to {to nije `eleo. Da toga nije bilo, dodao je, bili bi raspisani novi izbori. – Ovo nisu na{i li~ni odnosi ve} saradwa dve stranke i koalicije. I to u mnogome prevazilazi na{e li~ne odnose. Ne treba se zavaravati da postoji velika zaqubqenost – rekao je Da~i}, odgovaraju}i na pitawe o saradwi s Vu~i}em i SNS-om, s kojima do sada nije sara|ivao.

dr`avnih interesa, borbu protiv korupcije i kriminala, ~lanstvo u EU kqu~ni su ciqeva vlade koju }u voditi – rekao je Da~i}. On je precizirao da }e u narednim danima biti zavr{en kompletan posao oko formirawa nove vlade, a da je to potrebno u~initi iz dva koraka – najpre u Skup{tini Srbije zavr{iti konstituisawe tog zakonodavnog tela i izabrati rukovodstvo i radna tela, a zatim odr`ati novu sednicu na kojoj bi bila izabrana nova vlada.

Dr `av na ka sa ka ta stro fal na, osta }e mo bez ze mqe Po Vu~i}evim re~ima, Srbija „nije plen”, a stawe u dr`avnoj kasi je, kako je ocenio, „potpuno katastrofalno”. – Stawe u zemqi je katastrofalno i na ivici propasti, do kraja godine nedostaje nam tri milijarde i ako ne donesemo hitne mere, ima}emo propast u pravom smislu i osta}emo bez zemqe bukvalno – rekao je Vu~i}.

– Da bi sve to bilo omogu}eno, neophodno je usvojiti i izmene Zakona o ministarstvima – naveo je Da~i}, koji je ponovio da je uveren u to da i vladu moè voditi kao {to je vodio MUP. Kako su Da~i} i Vu~i} saop{tili, na sastanku je govoreno o rashodnoj i prihodnoj strani buxeta, s obzirom na to da su dràvne finansije u, kako su ocenili, prili~no lo{em stawu. Na pitawe kako je mogu}a saradwa s Da~i}em o kome je davao izuzetno negativne ocene tokom predizborne kampawe, Vu~i} je rekao da je negativno ocewivao rad prethodne vlade i da se postavqa pitawe da li je potrebno „da se ostavi DS na vlasti ili da se poku{a ne{to u~initi da bi do{lo do promena u zemqi”. – Ovo nije ostvarewe na{ih snova. La` je da niko nije glasao za ovu vladu, ali dobra vest za Srbiju jeste da }e oni koji su razarali dràvu 12 godina oti}i u opoziciju – rekao je Vu~i}.

sec dana. Uz podse}awe na to da je gradona~elnik Beograda Dra gan \i las osvojio osam posto vi{e glasova od wega, Vu~i} je naveo da je podneo ostavku na odborni~ko mesto, ali i dodao da nije `eleo na vlast da do|e kao {to je to u~inio \ilas, ne preciziraju}i kako. Novinare je zanimalo i Vu~i}evo mi{qewe o medijskoj sferi, a lider napredwaka je naglasio da }e biti omogu}ena potpuna sloboda {tampe, i zamolio predstavnike sedme sile da izve{tavaju objektivno. On je rekao da li~no nikada nije pozvao nijednu redakciju da bi intervenisao o bilo ~emu, iako se „na~itao gluposti i besmislica”. – Po 15 minuta obja{wavam pojedinim ambasadorima da nije ta~no ono {to se pi{e o budu}im ministrima i ne mogu da ih uverim da ja vaqda boqe znam o tome nego oni koji to ~itaju iz novina – rekao je Vu~i}. Prvi ~ovek napredwaka najavio je za nedequ sednicu Glavnog odbora stranke na kojoj }e se razgovarati o budu}oj vladi, a sedmicu kasnije jo{ jednu sednicu tog tela na kojoj bi trebalo da se razgovara i o kadrovskim re{ewima. On je dodao i da }e s liderom tre}eg koalicionog partnera, URS-a, Mla |a nom Din ki }em razgovarati u narednim danima. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Ri kverc-po bed nik Pobeda je u Srbiji relativna stvar. Napredwak Vla di mir \u ka no vi} je vidi ovako: „Uz sva osporavawa, SNS je ipak za ~etiri godine iza{ao kao nevi|eni pobednik. Dobio je predsednika Republike i bi}e zna~ajan faktor u vladi„, zakqu~uje \ukanovi}. Neki druga~ije vide poraz i pobedu. Na opasku „tvitera{a„ da je ~elnica Narodne partije imala lo{u procenu: „Kakva gre{ka, kakav danak neiskustvu. Kao i Qaji}... Taman da poleti, a on ode Tadi}u…“, Ma ja Goj ko vi} isti~e: „Ako je vama let biti na vlasti, onda NP bira pad s padobranom“. Na komentar predsednice NP-a: „Srbija kao automobil samo s rikvercom“, napredwak Ma rio Ma le ti} ka`e: „Dok si bila u SRS-u, rikverc ti nije smetao?“

Gde „igra” Mla |a? LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „otkriva“: „Tadi}u je uspelo nemogu}e. Uspeo je da za osam godina vladavine revitalizuje crveno-crnu koaliciju iz 1997. godine„, konstatuje Kova~evi} na „Tviteru“. Jedan od ~elnika ZZ[-a, ~lanice URS-a, Sa {a Mi le ni} upozorava: „Konstruisawe afera partnerima (Kri{to, Mla|a, Verko), pravqewe SNS-a, ideja o dvopartijskoj Srbiji... Takav haos se ne mo`e kontrolisati„. Na opasku savetnika nekada{weg

predsednika Srbije Ne boj {e Kr sti }a: „Ne bih se iznenadio da vidim Dinki}a i u reprezentaciji Nema~ke„, Mileni} }e istom merom: „[teta {to uticajni qudi u DS-u zami{qaju da treba da izbace iz srpske nekog koga mogu da zamisle i u nema~koj reprezentaciji„. A radikal Ivan Ni ni} }e: „Jaooo, Mla|ooo, {ta nam radi{, JUL je mala beba za tebe!„

Pr vi ko rak Stiglo je napokon i jedno „priznawe“ da je Mla |an Din ki} u ne~emu u pravu. Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Go ran Ra do sa vqe vi} saop{tava na lajni: „Mo`ete da mislite o @mla|ad {ta ho}ete, ali jedno je u pravu. Stawe u javnim finansijama je katastrofalno i prvi korak je priznati istinu„.

Per a i „I vica [qivovica” „Tvitera{i” imaju razne ideje. DSS-ovac Milovan \u r|evi} se „dosetio“: „Novi srpski brend ’IVICA [QIVOVICA’!„ S druge strane, socijalista N en ad Borov~ anin „zamera“: „Nikola Tesla u Srbiji ima samo aerodrom?! Je l’ to na{ odnos prema velikanima?„, pita se najja~i SPS-ovac, {ampion u boksu. Wegov kolega socijalista Boris Mili }e vi} “otkriva“ na lajni:

„Srbija }e biti bogata zemqa kada bude imala golgetera crnca koji se zove Petar Petrovi}“.

Ko }e da ka`e? Demokrata Bra nim ir Kuzm anovi} se „~udi“: „A u Krunskoj naravno i daqe slike Ivice i Borisa, wima kao da nema ko da ka`e...“ U „~udu“ je i SDP-ovac Voj in Vu~i}e vi }. „Neverovatna elasti~nost i brzina adaptacije na nove okolnosti predstavnika ’krupnog kapitala’„, konstatovao je Vu~i}evi} na „Tviteru“. „Pesimista“ je filmski kriti~ar Dimitrij e Vojnov . „Kad Boris bude video snimak s Vukom, oseti}e se kao Kojo u An|elima kad se probudio pored Eve R as „, „filmski“ }e Vojnov.

R adovaw e… „Spekulacije“ o tome kome }e pripasti koja foteqa ne prestaju. Glumac Bra ni sl av Trif un ovi} „ka`e“: „Veqa ministar ekologije!! Radujem se!“

Traktor~e La`ni, „tviter Slobodan Milo{evi}“, ne prestaje s dosetkama. „To da niko nema program, a svi mogu sa svima, najve}e je otkri}e jo{ otkako je Palma otkrio da se patriotizam ne sipa u traktor„.

Tviter (o)pozicija Neki „tvitera{i„ se raduju {to }e „prvi put imati jaku politi~ku opoziciju na ’Tviteru’“, pri ~emu navode ministra iz DS-a Olivera Duli}a i lidera LSV-a Nenada ^anka. „Unapred se radujem„, tvrdi Duli}.

Kako mo`e{? Profesor ekonomije i finansija Ra{a Karapanxa nije zadovoqan. „Taman kada sam pomislio da je SNS uspeo smisleno da kanali{e srpski nacionalizam, oni prave vladu s Da~i}em i Dinki}em. Ivica je u pravu. Ne vra}amo se mi u devedesete. Izgleda da ih nismo ni napustili„, zakqu~uje Karapanxa. A lidera URS-a Mla|ana Dinki}a ju~e su pitali: „Kako mo`e{ sa SNSom posle svega?!?!?!„ Dinki} je iskren: „DS ne}e... Ove sada svet i Evropa (a i srpski narod) ho}e. [irok izbor...“

Miqacka vratila mostove Uo~i ju~era{wih razgovora SNS-a i socijalista, napredwak Mario Maleti} bio je u dilemi: „Dolaze Da~i} i Dinki}, razmi{qam da im pustimo Miqacku :-)„ Novinar Marko Suboti} pita i odgovara na temu nove vlade:

„Da li znate koliko stranaka u Skup{tini }e podr`avati novu vladu? 22 stranke!!!„

Radosna i Jeca Jo{ neko je obnarodovao da se raduje {ansi Ivice Da~i}a da sastavi vladu. „IVICA DA^I] – PREMIJER<3<3<3“, kratko je sa „srculencima“ svoju sre}u na lajni, iskazala estradna zvezda Jelena Karleu{a.

(Anti)birokrate Iako `ivi u Beogradu, socijalista Boris Mili}evi} „pomno“ prati de{avawa u vojvo|anskoj prestonici. „^ujem, frka u DS-u u Novom Sadu. Odatle su uvek kretale antibirokratske revolucije„, konstatuje Mili}evi} na lajni.

Re~ dana [efica poslani~kog kluba LSV-a u Skup{tini Vojvodine Maja Sedlarevi} otkrila je koja je za wu re~ dana: „Kolaboracija. wikipedi(j)a me podsetila“.

[ta }u prvo? Da li novom predsedniku Srbije Tomilsavu Nikoli}u ponestaje ideja ili ne, tek ~lan wegovog kabineta Simo ^uli} zapitao je „tvitera{e„: „Kada bi ste imali priliku da budete predsednik, {ta bi ste prvo uradili?“ S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

subota30.jun2012.

BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE

Za SPS vi {e ne }e bi ti me sta u Vla di Voj vo di ne Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke i man da tar za sa stav no ve po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti} iz ja vio je da se SPS, za o k re t om ka na p red w a c i m a u pre go vo ri ma o no voj vla di Sr bi je, opre de lio za to da for mi ra vlast „ko ja }e po svom sa sta vu ve o ma li ~i ti na vla de de ve de se tih go di na pro {log ve ka”. U in ter vjuu za „Dnev nik” Paj ti} je oce nio i da ne ma ga ran ci ja da }e ta vla da na sta vi ti pro ces evrop skih in te gra ci ja. – U toj vla di u po li ti~ kom smi slu ne }e bi ti ko rek tiv nih fak to ra, od no sno stra na ka ko je }e ga ran to va ti da }e ta vla da po {to va ti de mo krat ska na ~e la, re for mi sa ti dr `a vu i vo di ti Sr bi ju pu tem evro in te gra ci ja. Vo leo bih da gre {im i da me vre me de man tu je – ka zao je Paj ti}. On je na ja vio i da }e no va po kra jin ska vla da bi ti for mi ra na za ne ko li ko da na, ali da u woj vi {e ne }e bi ti me sta za so ci ja li ste ako se na re pu bli~ kom ni vou pri klo ne na pred wa ci ma. – Uko li ko SPS is tra je u za mi s li da na ~ i n i po l i t i~ k i sal to mor ta le i for mi ra vla du sa SNS-om, ne }e bi ti mo gu }e u~e {}e so ci ja li sta u po kra jin skoj vla di, ni ti bi ta kvo u~e {}e bi lo pri hva tqi vo

ve }i ni gra |a na Voj vo di ne – is ta ko je Paj ti}. A ko men ta ri {u }i ak tu el ne ne s po r a z u m e iz m e | u DS-a i LSV-a u Voj vo di ni i u No vom Sa du, on je na veo i da „na kon

po sled weg ras ple ta u pro ce su for mi ra wa re pu bli~ ke vla de jo{ uvek ni je ja sno da li }e se LSV na }i u no voj po kra jin skoj vla di„.

Ne ki u DS-u bi li su ba ha ti i neo d go vor ni l Na ja vqe no je ve} pre i spi ti va we od go vor no sti unu tar DS-a zbog lo {ih iz bor nih re zul ta ta, a u ko joj me ri bi ne u speh pre go vo ra o re pu bli~ koj vla di mo gao de sta bi li zo va ti va {u stran ku? Mo `e li DS od la zak s vla sti „pre `i ve ti” bez unu tar stra na~ kih po tre sa? – O~i gled no je da ni su svi de lo vi stran ke ura di li svoj deo po sla, i da su se ne ki na {i ~la no vi po na {a li u vla sti ba ha to i neo d go vor no. Ana li za re zul ta ta i pre i spi ti va we sva ~i jeg u~in ka na iz bo ri ma je pro ces ko ji sle di na kon sva kih iz bo ra. Taj pro ces ne pro iz vo di de sta bi li za ci ju ne go, na pro tiv, kon so li da ci ju stran ke, ko ja }e zbog to ga u bu du} no sti ostva ri va ti jo{ bo qe re zul ta te.

– Na red ni da ni da }e od go vor na to pi ta we jer ja, kao i pro {li put, `e lim da oku pim {i ri kor pus stra na ka u ko a li ci ji i, kao ni pro {li put, ne mam am bi ci ja da DS sam na -

pra vi par la men tar nu ve }i nu u Voj vo di ni. U sva kom slu ~a ju, ve} sa da ima mo vi {e ne go sta bil n u ve } i n u u Skup { ti n i Voj vo di ne. Ve} je do go vo re na sa rad wa sa SVM-om, a za pred sed n i k a voj v o | an s kog par l a men ta iza bran je I{tvan Pa stor. l Otva ra li se i pi ta we da qeg funk ci o ni sa wa ko a li ci je iz me |u DS-a i SPS-a u Be o g ra d u i mo ` e t e li osta ti u ko a li ci ji u glav nom gra du ako ste iz i gra ni u pre go vo ri ma o re pu bli~ koj vla di? – Sve ga ne ko li ko da na pre ne go {to su SPS i URS pa li u za g r q aj Ni k o l i } u, Ka r i } u, Ve qi Ili }u i dru gim ve de ta ma ko a li ci je oko SNS-a, Ivi ca Da ~i} je tvr dio da je we gov

kan di dat za pre mi je ra Bo ris Ta di}. S ta kvim po li ti~ kim ak te ri ma sve je mo gu }e. l Ka k av }e bi t i od n os voj v o | an s ke vla s ti pre m a no voj re pu bli~ koj vla di? – Mi ima mo oba ve zu da kao vla da Voj vo di ne sa ra |u je mo s re pu bli~ kom vla dom, ne za vi sno od to ga ko je su stran ke u woj. Od no sno, ima mo oba ve zu pre ma gra |a ni ma Voj vo di ne da si stem i dru {tvo funk ci o ni {u na va qan na ~in. [ti ti }e mo in te re se gra |a na Voj vo di ne. l Iz ja vi li ste da vam ni je nam sve jed no da li }e na re p u b li~ k om ni v ou bi t i uva ` e n a po l i t i~ k a vo q a gra |a na Voj vo di ne iz ra `e na na ovim iz bo ri ma. Ka kva su va {a o~e ki va wa u po gle du od no sa no ve re pu bli~ ke vla de pre ma APV u tom slu ~a ju? – Po li ti~ ki je pro ble ma ti~ na ~i we ni ca da }e re pu bli~ k u vla d u for m i r a t i stran ke ko je su u po kra jin skom par la men tu osvo ji le 35 od 120 po sla ni~ kih me sta. Ja sno je da je re pu bli~ ka vla da bez DS-a su prot na ve }in skom opre de qe wu bi ra ~a na pred sed ni~ kim i par l a m en t ar n im iz b o r i m a u Po kra ji ni. No va re pu bli~ ka vla da tre ba da bu de sve sna to ga da zbog to ga od nos pre ma Voj vo di ni i gra |a ni ma Voj vo di ne mo ra gra di ti pa `qi vo i od go vor no, u in te re su sta bil no sti dr `a ve i dru {tva. l Ka k o }e even t u a l n i raz laz iz me |u DS-a i SPS-a re flek to va ti na for mi ra we lo k al n ih ko a l i c i j a u Voj vo di ni? – Lo kal ne sa mo u pra ve re {a va ju ele men tar ne eg zi sten ci jal ne po tre be gra |a na. Ta ko zva n a vi s o k a po l i t i k a ne m a mno go uti ca ja na ru ko vo |e we si ste mi ma vo do vo da, ka na li za ci je, to pla ne. B. D. Sa vi}

\i las: Ne na me ra vam da pod ne sem ostav ku Gra d o n a ~ el n ik Be o g ra d a Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da je „da le ko od sva ke po mi sli” da pod ne se ostav ku na gra d o n a ~ el n i~ k u funk c i j u jer, ka ko je ob ja snio, po {tu je glas i vo qu gra |a na. On je pod se tio na to da je be o grad ska ko a li ci ja i we na vi {e go di {wa for mu la upra vqa wa grad skim po slo vi ma uspe {no pro {la „ove ru” na iz bo ri ma. – Ako po sto ji po li ti ~ar i po li ti ka ko ji ma ni su va `ni glas gra |a na i re zul ta ti Be o gra da, ne ka me ta kva po li ti~ ka ma te ma ti ka i ta kvi po li ti ~a ri sme ne. Be o gra |a ni }e zna ti da ih ni sam iz dao i da po {tu jem sva ki do bi je ni

iz bor ni glas, bez ob zi ra na to da li po ti ~e od sim pa ti ze ra de m o k ra t a ili je iz transstra n a~ k ih kru g o v a – re kao je \i las, ko ji je i za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke. On je do dao da sto ga po zdra v qa prin c i p i j el n ost svog „so ci ja li sti~ kog” part ne r a i ko l e g e Alek s an d ra An ti }a. – Uva `a vam i ce nim we gov stav da ne ma raz lo ga, bez ob zi ra na re pu bli~ ki ras plet, za pro me nu za jed ni~ ke, po bed ni~ ke be o grad ske for mu le sa rad we SPS-a, PUPS-a i DS-a na vo |e wu i una pre |e wu grad skih po slo va – is ta kao je \i las, i na po me nuo da }e ta kav

NO VI SAD DO BIO VLAST DS–LSV–SPS–SVM-a

Pa vli ~i} gra do na ~el nik, Jer kov pred sed ni ca Skup {ti ne Po sle de set sa ti pre go vo ra i od la ga wa po ~et ka sed ni ce Skup {ti ne No vog Sa da, voj vo -

|an ska pre sto ni ca do bi la je ju ~e u ve ~er wim sa ti ma vlast ko ju ~i ne DS, LSV, SPS i SVM sa 41 od bor ni kom od ukup no 78. Za gra do na ~el ni ka je iza bran Igor

Ra do mir Da be ti} i Ra de Ba ji}. Zdrav stvo, pri vre da, ur ba ni zam, so ci jal na pi ta wa i sport pri pa li su Li gi, a do za kqu ~e wa bro ja no vi na bi lo je po zna to da }e do sa da {wi skup {tin ski spi ker Alek san dar Jo va no vi} (LSV) bi ti za du èn za ur ba ni zam. Ta ko |e, o spor tu u Grad skom ve }u bri nu }e kao i do sa da Alek san dar Kra vi} (LSV), dok }e so ci ja lom upra vqa ti Mi lan \u ki} (SPO), ko ji je u pret hod nom sa zi vu bio za du èn za obra zo va we. De mo kra te ni su hte le pre gla sa wa da ot kri va ju ka drov ska re {e wa, a pri pa li su im re so ri fi nan si ja, kul tu re, ko mu nal nih pi ta wa i pro pi sa. U ras po de li grad skih pred u ze }a do {lo je do ma le ro ta ci je u od no su na pret hod ni sa ziv, pa }e de mo kra te upra vqa ti JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” ume sto LSV-a, a Za vod za iz grad wu gra da je pre u ze la Li ga na me sto de mo kra ta. DS je do bio i „Po slov ni pro stor”, „In for ma ti ku”, „Ze le ni lo”, SPC „Boj vo di na”, „î sto }u” i „No vo sad sku te le -

Da ~i} za me nio Ta di }a! Sve ovo vre me, pre go vo ri su za pi wa li iz me |u DS-a i LSV-a. Ka da su ju ~e, ko na~ no, na {li za jed ni~ ki je zik, SPS je di gao ce nu. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, so ci ja li sti su hte li da do bi ju i GSP, ali Li ga ni je po pu {ta la. Na kra ju je usle dio po ziv „auto no ma {a” Ivi ci Da ~i }u, ko ji je pri stao na to da pre pu sti GSP za rad ne na pa da wa po sla ni ka LSV-a u Skup {ti ni Sr bi je. Pa vli ~i} (DS), ko me }e to bi ti dru gi man dat na toj funk ci ji, dok }e Skup {ti nu gra da pred vo di ti Alek san dra Jer kov (LSV). Ta ko }e na ~e lu no vo sad skog par la men ta, pr vi put u isto ri ji, bi ti `e na. Pred sed nik GO SPS-a Si ni {a Se vi} bi }e za me nik gra do na ~el ni ka, dok je na me stu za me ni ka skup {tin skog spi ke ra osta la Ma ri ja Vre ba lov (DS).

vi zi ju„. LSV }e po sta vi ti ru ko vo di ce u pred u ze }i ma GSP, „Stan”, „Ur ba ni zam”, „Tr `ni ca” i „Li sje”, dok su so ci ja li sti ma pri pa li „Par king ser vis”, „Put” i „To pla na”. Kri ju }i ime na ru ko vo di la ca, do za kqu ~e wa bro ja bi lo je po zna to sa mo da }e di rek tor „Par king ser vi sa” bi ti Mi lan Ko sti}, „Pu ta” Dar ko Ra di} i „To pla ne” Alek san dar Pri bi}.

Rad ni ci „Vo do vo da” pro te sto va li stav bra ni ti u svim in sti tu ci ja ma dr `a ve i u De mo krat skoj stran ci, do da ju }i da je „na vo qi” sva koj po li ti ci da po ka `e mo} i ni po da {ta va we

vo qe Be o gra da. – Do kle god se bu dem ba vio po li ti kom, ta vo qa }e bi ti moj pro gram ra da. Ako ne ko ho }e da me sme wu je, zna gde me mo `e na }i.

REKLI SU

Je {i}: Pr vo da pot pa le pe }i – De mo krat ska stran ka je ima la {an su da for mi ra vla du, i to bi bi lo naj bo qe za Sr bi ju, ali je ni je is ko ri sti la – iz ja vio je gra d o n a ~ el n ik In | i j e i ~lan Glav nog od bo ra DS-a Go ran Je {i}, na vo de }i da pr vi po sao vla de tre ba da bu de da „pot pa le pe }i” u @e le za ri u Sme de re vu. – SNS je u kam pa wi go vo rio da }e re {i ti taj pro blem pa sa da za to ima pri li ku – re kao je Je {i} u raz go vo ru za „Da nas„. – Po sle iz bo ra je bi lo iz ve sno da DS mo `e da for mi ra vla du, i to je bi la ozbiq na ini ci ja ti va. Mi slim da je DS mo gao na pra vi ti vla du i da bi to bi lo naj bo qe za Sr bi ju. On sma tra da „u ovom slu ~a ju opet ima mo objek tiv no de mo krat sku vla du i

ima mo qu de ko ji su to kom kam pa we obe }a va li da }e una pre di ti pri vre du, pri vu }i in ve sti ci je, bo ri ti se pro tiv ne za po sle no sti i ko rup ci je”. On je na po me nuo da sa da ima ju man dat da to i ura de i da ne }e ima ti iz go vor za neo ba vqen po sao „jer je sve u wi ho vim ru ka ma”. Na pi ta we da li je DS imao dru gi iz bor osim da Ivi ci Da ~i }u pre pu sti pre mi jer sko me sto, Je {i} je pod se tio na to da pred sed nik SPS-a pre mi jer sko me sto ni je tra `io u sa mom star tu raz go vo ra o vla di, ne go na kra ju pro ce sa. – Ja sno da je to ne pri hva tqi vo za DS jer su naj va `ni je od lu ke Glav nog od bo ra, ko ji je od lu ~io da kan di dat za man da ta ra bu de li der stran ke Bo ris Ta di} – za kqu ~io je Je {i}.

Sto ti nak rad ni ka „Vo do vo da” pro te sto va lo je pred po ~e tak sed ni ce i ma {i na ma i ka mi o ni ma blo ka ri lo ulaz na par king, zah te va ju }i da na ~e lu pred u ze }a osta ne Bran ko Bje la jac (LSV). Ka ko su re kli me di ji ma, Bje le jac je od pro pa log pred u ze }a na pra vio naj ja ~e JKP u ze mqi. Po li ti~ ki ak te ri taj gest su pro tu ma ~i li kao pri ti sak LSV-a na DS to kom pre go vo ra o for mi ra wu vla sti. Pro test je tra jao dva sa ta. Po dr {ku pri li kom gla sa wa vla da ju }oj ve }i ni da lo je i {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke, ko ji ni su do bi li ni jed nu iz vr {nu funk ci ju kao ni di rek tor sko me sto, ali se mo `e re }i da skup {tin sku ve }i nu ~i ni 47 de pu ta ta. U opo zi ci ji su osta li SNS, SRS, DSS, „Dve ri„ i „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra„. Kad je re~ o me sti ma u Grad skom ve }u, obra zo va we i sa o bra }aj }e vo di ti so ci ja li sti, i to

O~e ku je se da na red ne sed mi ce od mah bu de jo{ jed na sed ni ca na ko joj }e se ime no va ti di rek to ri usta no va ~i ji je osni va~ grad kao i ~la no vi uprav nih i nad zor nih od bo ra svih grad skih pred u ze }a i usta no va. Ina ~e, od 78 od bor ni ka, man da ti su ve ri fi ko va ni za 77 jer sed ni ci ni je pri su stvo vao de pu tat SNS-a Alek san dar Mi lo van ~ev. D. Ig wi} Fo to: N. Sto ja no vi}

ekonomija

subota30.jun2012.

dnevnik

BEZ PO SLA 25,5 OD STO RAD NO SPO SOB NOG STA NOV NI [TVA SR BI JE

U Vojvodini najve}a stopa nezaposlenosti Sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji u apri lu 2012. go di ne po ra sla je 3,3 po sto u od no su na isti me sec la ne, dok je sto pa za po sle no sti pa la 1,9 od sto, ob ja vio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U apri lu je sto pa ne za po sle no sti iz no si la 25,5 od sto, i to 25 od sto za mu {ko i 26,1 od sto za `en sko sta nov ni {tvo, po ka za la je an ke ta o rad noj sna zi spro ve de na u apri lu na uzor ku od oko 8.000 do ma }in sta va na pod ru~ ju Re pu bli ke Sr bi je. Sto pa ne za po sle no sti, ko ja pred sta vqa u~e {}e ne za po sle nih u ukup nom bro ju ak tiv nih sta nov ni ka, u Be o grad skom re gi o nu bi la je 22,7 od sto, a u AP Voj vo di ni 27,2 od sto. U re gi on u [u ma di je i za pad ne Sr bi je bi la je 24,9 od sto, dok je u ju `noj i is to~ noj Sr bi ji bi la 26,9 od sto. Sto pa za po sle no sti, ko ja pred sta vqa pro ce nat za po sle nih u

ukup nom sta nov ni {tvu sta rom 15 i vi {e go di na, u apri lu 2012. je iz no si la 34,3 od sto. Od to ga je za mu {kar ce bi la 41,5 od sto, a za `e ne 27,7 od sto. Naj ve }a sto pa za po sle no sti bi la je u Re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je i iz no si la je 36 od -

An ke ta o rad noj sna zi, ko ja je ob u hva ti la ukup no 21.402 li ca (za 19.017 li ca su pri ku pqe ni po da ci o wi ho voj rad noj ak tiv no sti), po ka za la je da sto pa ne za po sle no sti u apri lu be le `i rast od 1,8 po sto u od no su na no vem bar pret hod ne go di ne, dok je sto pa za po sle no sti pa la je dan od sto. Sto pa ne for mal ne za po sle no sti, ko ja pred sta vqa pro ce nat li ca ko ja ra de „na cr no” u ukup nom bro ju za po sle nih, u apri lu ove go di ne ma wa je 2,9 od sto u od no su na april 2011. go di ne i 0,8 od sto ne go u no vem bru pret hod ne go di ne. Rad „na cr no” ob u hva ta za po sle ne u ne re gi stro va noj fir mi, za po sle ne u re gi stro va noj fir mi, ali bez for mal nog ugo vo ra o ra du i bez so ci jal nog i pen zi o- nog osi gu ra wa, i ne pla }e ne po ma `u }e ~la no ve do ma }in stva.

sto, za tim u Be o grad skom re gi o nu – 34,2 od sto. Na pret po sled wem me stu je Re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je sa sto pom za po sle no sti od 33,7 od sto, a na po sled wem me stu je Voj vo di na, gde je sto pa za po sle no sti iz no si la 33,3 od sto.

„AL MEKS” KU PIO ZRE WA NIN SKI IPOK

Skrobara „oti{la” u Pan~evo za 959 miliona Pan ~e va~ ka kom pa ni ja “Al meks” po nu di la je na ju ~e ra {woj jav noj li ci ta ci ji naj ve }u su mu nov ca za ku po vi nu ce lo kup ne po kret ne i ne po kret ne imo vi ne zre wa nin ske In du stri je pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK. Po ~et na ce na iz no si la je ne {to vi {e od 576 mi li o na di na ra, a “Al meks” je iz li ci ti rao su mu od 959 mi li o na di na ra. Na li ci ta ci ji su u~e stvo va la ~e ti ri po ten ci jal na kup ca ko ja su pret hod no upla ti la de po zit – osim pan ~e va~ ke fir me, za pre u zi ma -

ma fir me ko ja, ka ko smo ~u li, pla ni ra da u Zre wa ni nu na sta vi pre ra du ku ku ru za i pro iz vod wu skro ba, vi {e re ~i bi ti kroz pet na e stak da na ka da no vi ga zda is pla ti iz li ci ti ra nu su mu i u|e u po sed fa bri ke. Iz “Kar ton va la”, ko ji je imao `e qu da na sta vi pro iz vod wu u zre wa nin skoj skro ba ri, po ru ~i li su da na pu {ta ju Zre wa nin i da ni su ni ot ku pi li no ve ko li ~i ne ku ku ru za za pre ra du zbog ne iz ve snost ko ju no si pred sto je }a li ci ta ci ja. Oni su na ve li da

GDE SE NA LA ZI MO I [TA NO VA VLA DA MO RA DA PRE DU ZME?

Nije bilo teè jo{ od 2000. godine - Eko nom ska si tu a ci ja ni ka da po sled wih 12 go di na ni je bi la te à-oce nio je eko no mi sta Ha san Ha ni} do da ju ~i da }e no va vla da Sr bi je mo ra ti da oba vi re for mu jav nih fi nan si ja i da po ve }a we PDV-a mo ra bi ti u sklo pu pa ke ta eko nom skih me ra. Ha ni} je oce nio da je u po ve }a wu PDV-a po treb no bi ti opre zan, jer po ve }a we mo ra bi ti po ste pe no, a re for ma jav nih fi nan si ja pod ra zu me va i sma wi va we po je di nih stav ki u bu dè tu. Da bi dr à va sa ~u va la li kvid nost bi }e neo p hod ne me re na pla nu jav nih fi nan si ja i dru ge krat ko ro~ ne me re ra di oì vqa va wa pro iz vod we, sma tra on. Pre ma we go vom mi {qe wu, neo p hod no je da se „uspo ri rast pla ta i pen zi ja u po re |e wu sa ra stom tro {ko va ì vo ta, od no sno in fla ci je, ka ko bi ta zna ~aj na stav ka ma we op te re }i va la bu dèt i do pri no si la sma wi va wu bud zet skog de fi ci ta„. Naj va `ni ji eko nom ski pro ble mi su ne za po sle nost, vi so ki br zo ra stu }i de fi cit bu dè ta, de fi cit plat nog bi lan sa i jav ni dug,na veo je Ha ni} i do dao da je ja ~a we eko no mi je va `na pret po stav ka na pla nu ubr za va wa, in te gra ci ja i ukqu ~i va wa u evrop ski pro stor. Za oce nu „struk tu re” no ve vla de, ka ko su is ta kli eko no mi sti na kon {to je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po ve rio man dat za sa stav vla de li -

de ru so ci ja li sta Ivi ci Da ~i }u, tre ba xentlmen ski sa ~e ka ti, pr vih sto da na iz vr {ne vla sti. Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Qu bo drag Sa vi} re kao je za Ta njug da su naj hit ni je krat ko ro~ ne me re ko ja vla da tre ba da pre du zme sma we we jav ne po tro {we kroz re za we ne po treb nih tro -

{ko va dr `av ne ad mi ni stra ci je, uvo |e we re da u jav ne fi nan si je po boq {a wem po re ske di sci pli ne i re {e we pro ble ma ne li kvid no sti re dov ni jim iz mi re wem oba ve za dr `a ve pre ma pri vre di. Du go ro~ ni je, ka ko je re kao, vla da mno go mo ra ra di ti na una pre |u kon ku rent no sti srp ske

pri vre de, po {to va wu za ko na i ugo vo ra, tr `i {ne utak mi ce i efi ka sno sti sud stva, su zbi ja wu ko rup ci je... To je ono {to nam naj vi {e za me ra ju po ten ci jal ni in ve sti to ri i me |u na rod ne in sti tu ci je, do dao je Sa vi}. On je mi {qe wa da bu du }a vla da sva ka ko mo ra za bo ra vi ti kon cept raz vo ja ko ji je pri me wi van u pro te klih de set go di na i pri hva ti ti ~i we ni cu da bez raz vo ja re al nog sek to ra, in du stri je i po qo pri vre de i po ve }a wa iz vo za Sr bi ja ne ma ni ka kvu {an su. „U skla du sa tim mo ra da se usvo ji no va in du strij ska po li ti ka, a mo ne tar na i fi skal na tre ba da bu du u funk ci ji pri o- ri te ta bu du }eg raz vo ja Sr bi je”, na gla sio je Sa vi}. Eko nom ski ana li ti ~ar Mi ro slav Zdrav ko vi} sma tra da no va vla da ne tre ba do po ~et ka na red ne go di ne da po ve }a va pla te u jav nom sek to ru i pen zi je ka ko ne bi bio po ve }an bu xet ski de fi cit. Pre ma re ~i ma Zdrav ko vi }a, po ve }a we pla ta i pen zi ja tre ba da sa ~e ka da se vi di ka kva }e bi ti ko wu ku ra pri vre de, ko li ki }e bi ti pri ho di od po re za i tek po~ tkom 2013. i}i na wi ho vo od mr za va we. Du go ro~ no, Vla da Sr bi je tre ba da una pre di pri vred ni am bi jent, da po boq {a uslo ve po slo va wa kao i da uve de re dov ne me se~ ne sa stan ke sa me na xe ri ma pred u- ze }a svih pro fi la ka ko bi se upo zna la sa o~e ki va wi ma pri vre de, re kao je Zdrav ko vi}.

Re ce si ja 1,3 od sto Re al ni pad bru to-do ma }eg pro iz vo da (BDP) u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne bio je 1,3 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po sma tra no po ak tiv no sti ma, u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne naj zna ~aj ni ji re al ni rast bru to do da te vred no sti za be le `en je u sek to ru gra |e vi nar stva - 7,8 od sto i sek to ru in for mi sa wa i ko mu ni ka ci ja - 7,4 od sto. Naj zna ~aj ni ji pad bru to do da te vred no sti za be le `en je sek to ru sa o bra }a ja - 5,1 od sto, sek to ru snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, ga som i pa rom - 3,4 od sto, u sek to ru tr go vi ne 3,2 od sto i sek to ru pre ra |i va~ ke in du stri je - 3,1od sto. De se zo ni ra na se ri ja po da ta ka po ka zu je pad BDP u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne od 0,2 od sto u od no su na pret hod ni kvar tal, na vo di RZS.

Kup ci ~e sto pre pla te Di rek tor “Kar ton va la” Zo ran Pet ko vi} je ne ko li ko da na pre ju ~e ra {we li ci ta ci je po tvr dio da je ta fir ma za in te re so va na da na sta vi pro iz vod wu u IPOK-u, ovog pu ta kao vla snik, {to bi joj po mo glo pri pla sma nu ro be ko ju ov de pro iz vo di. – Pra vi la li ci ta ci je su ja sna – fa bri ku }e ku pi ti onaj ko je spre man da za wu naj vi {e pla ti. Ube |e ni smo u to da zbog na {e tr `i {ne po zi ci je pre ma pro iz vo |a ~i ma pa pi ra ima mo ra ~u na da pla ti mo vi {e od osta lih. Me |u tim, do sa da {we is ku stvo go vo ri da u ta kvim si tu a ci ja ma kup ci ~e sto dra ma ti~ no pre pla te fir mu pa po sle to ne bu de sa mo wi hov pro blem ve} i ne vo qa za po sle nih, pre ko ~i jih le |a se na kra ju uvek sve pre lo mi – re kao je Pet ko vi}. we ne ka da naj ve }e skro ba re na Bal ka nu nad me ta li su se i AIK ban ka iz Ni {a, i be o grad ska pred u ze }a “Agra na” i “Kar ton val”. Pred stav nik ni {ke ban ke pri hva tio je po ~et nu ce nu, ali da qe ni je u~e stvo vao u li ci ta ci ji. Be o grad ski “Kar ton val”, ko ji je po sled wih me se ci po slo vao u IPOK-u kao za ku pac pro iz vod nih po go na, po sle po di za wa ce ne do od re |e ne gra ni ce, od u stao je od da qe li ci ta ci je, ta ko da su se na kra ju, za imo vi nu skro ba re, nad me ta li “Agra na” i “Al meks”. Na po slet ku je pan ~e va~ ka fir ma iz li ci ti ra la 959 mi li o na di na ra, mi lion vi {e od “Agra ne”. Pred stav nik “Al mek sa” Alek sa Mi ro slav, ko ji je u~e stvo vao na li ci ta ci ji, ni je `e leo ju ~e da da je iz ja ve ve} je krat ko po ru ~io da }e o pla no vi -

su sve svo je oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma ve} iz mi ri li. “Kar ton val” je, ina ~e, svo je vre me no uzeo u za kup skro ba ru, re mon to vao po stro je wa i upo slio 200 rad ni ka, a Be o gra |a ni su se, tvr de rad ni ci, po ka za li kao do bre ga zde. Ali, po {to ni su us pe li da ku pe fa bri ku, do {lo je vre me da se iz we po vu ku. [to se ti ~e “Al mek sa”, na saj tu te kom pa ni je pi {e da je zva ni~ no re gi stro va na 1992. go di ne. Od ta da do da nas, ku pi la je ne ko li ko voj vo |an skih fir mi, iz me |u osta lih “Si tru” iz Ko va ~i ce, ~i ja je osnov na de lat nost skla di {te we po qo pri vred nih pro iz vo da, za tim po qo pri vred na pred u ze }a “Pe te fi” iz Te me ri na i “Po krok” iz Pa di ne, a 2008. je pre u ze la i in du stri ju skro ba u Ja bu ci. @. Ba la ban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

113,5039

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,8203

118,4842

113,1564

Australija

dolar

91,6388

93,5090

95,6597

91,3583

Kanada

dolar

87,8649

89,6581

91,7202

87,5960

Danska

kruna

15,2680

15,5796

15,9379

15,2213

Norve{ka

kruna

15,0229

15,3295

15,6821

14,9769

[vedska

kruna

12,9314

13,1953

13,4988

12,8918

[vajcarska

franak

94,4450

96,3724

98,5890

94,1558

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

140,8412 90,3046

143,7155 92,1476

147,0210 94,2670

140,4100 90,0282

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (435,98 0,62)

Ineks Budu}nost, Po`ega

19,97

691

1.036.500

Sacen, Novi Sad

19,90

2.000

20.000

AIK banka, Ni{

-0,45

1.340

2.680

BIP u restrukturirawu, Beograd

18,52

69.160

NIS, Novi Sad

0,00

605

15.254.265

Globos osigurawe, Beograd

14,88

247

111.083

Komercijalna banka, Beograd

-0,35

1.421

28.425

9,79 Promena %

527 Cena

30.012.268 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.300

1.833.100

Soja protein, Be~ej

-14,09

500

350.000

9,79

527

30.012.268

Energoprojekt holding, Beograd

Napred GP, Beograd

-6,67

700

33.600

-0,23

429

222.080

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Napred Razvoj, Beograd

-6,12

2.300

110.400

-0,27

370

189.117

Jubmes banka, Beograd

0,48

10.990

219.780

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,97

1.601

160.100

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,45

2.160

223.300

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

9,23

4.369

21.845

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

130.000

Tigar, Pirot

0,00

310

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

65.200

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom AMS osigurawe, Beograd

Meser Tehnogas, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,24

3.676

147.060

-2,97 Promena %

1.601 Cena

160.100 Promet

Soja protein, Be~ej

9,79

527

30.012.268

NIS, Novi Sad

0,00

605

15.254.265

Banat fabrika uqa, Nova Crwa

0,00

3.750

2.520.000

Polet IGK, Novi Be~ej

0,00

3.000

90.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

65.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Evrop ski ko me sar za re gi o nal nu po li ti ku Jo ha nes Han i pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} po ru ~i li su ju ~e da je in te gri sa we u evrop sku po ro di cu na ro da ve o ma va `no za Sr bi ju i oce ni li da je bu du} nost ce log re gi o na u raz vo ju zna wa i no vih teh no lo gi ja. Paj ti} i Han su ju ~e u No vom Sa du ob i {li Na u~ no-teh no lo {ki park No vo sad skog uni ver zi te ta, a za tim i gra di li {te no vog `e le zni~ kog mo sta. Iz grad wu oba objek ta po dr `a le su in sti tu ci je Evrop ske uni je. Han je is ta kao da su tran sport i sa o bra }aj jed na od va `nih di men zi ja Du nav ske ma -

Sr bi je i omo gu }i ti da na {a ro ba br è do spe va do Ma |ar ske i da qe. Iz grad wu mo sta EU je po dr à la s 26 mi li o na evra. – Na {a bu du} nost je u zna wu i teh no lo gi ja ma – re kao je Paj ti} pri li kom obi la ska no vo i zgra |e nog Na u~ no-teh no lo {kog par ka, i uka zao na zna ~aj us po sta vqa wa dru {tva zna wa, ne sa mo u dr à va ma EU ve} i u onim ze mqa ma ko je gra vi ti ra ju ka Uni ji. Han je ob ja snio da je po se ta Sr bi ji deo we go ve „du nav ske tu re”, od Austri je do Ru mu ni je, ~i ji je ciq pod sti caj Du nav ske ma kro re gi o nal ne stra te gi je.

Fo to: B. Lu ~i}

kro re gi o nal ne stra te gi je, a da su ra do vi na tom mo stu deo tran se vrop ske mre `e. – Iz grad wa mo sto va je isto vre me no ve o ma sim bo li~ na jer po ve zu je mo qu de, to je kqu~ no za bo qe raz u me va we, a ti me i pred u slov za mir no dru {tvo – re kao je Han, i do dao da je taj pro je kat jo{ je dan sig nal ko ji po ka zu je da je Sr bi ja zna ~a jan fak tor u bu du} no sti EU. Paj ti} je is ta kao da iz grad wa no vog mo sta po ka zu je ko li ko je va `no in te gri sa we Sr bi je u evrop sku po ro di cu na ro da. – Re~ je o pro jek tu ko ji je u in fra struk tur nom smi slu je dan od naj ve }ih po du hva ta u Voj vo di ni u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja – ka zao je Paj ti}, i do dao da most ne }e ima ti zna ~aj sa mo za No vi Sad ne go i za ~i ta vu Voj vo di nu i Sr bi ju jer }e po ve za ti de lo ve

– Im pre si o ni ran sam ko li ko je ve li ki po sao ura |en za krat ko vre me na iz grad wi na u~ no-teh no lo {kog par ka – re kao je on, i iz ra zio za do voq stvo {to }e na re a li za ci ji tog pro jek ta ra di ti 70 kom pa ni ja, ~i me }e bi ti otvo re no 2.000 no vih rad nih me sta. Rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du Mi ro slav Ve sko vi} pre ci zi rao je da je Evrop ska in ve sti ci o na ban ka da la kre dit od 15 mi li o na evra, a da pro je kat par ka ima dve fa ze i da }e za ne ko li ko me se ci po ~e ti da se re a li zu je dru ga. Po we go vim re ~i ma, iz grad wom Par ka do bi }e se 18.000 kva drat nih me ta ra ko ri snog pro sto ra, od ~e ga }e ve li ki deo ~i ni ti na u~ ne la bo ra to ri je. Ukup na vred nost in ve sti ci ja je 22 mi li o na evra, od ko jih je 60 od sto obez be dio EIB, a po 20 od sto kom pa ni je i Po kra ji na. V. ^v.

Bu vqa ci sa hra wu ju le gal nu pri vre du Na bu vqim i rob nim pi ja ca ma u Pan ~e vu, No vom Sa du, Ni {u i Su bo ti ci ro bu sva ko dnev no pro da je 4.000 ne le gal nih pro da va ca, a go di {we se na te zga ma obr ne pre ko dve mi li jar de evra ro be bez po re kla, uka zu ju u Aso ci ja ci ji ma lih i sred wih pred u ze }a. Wen pot pred sed nik Mi lan Kne è vi} ka è za na{ list da sa mo na bu vqa ku u Pan ~e vu po sto ji 1.640 te zgi. – Ako sva ka od 4.000 te zgi pro me tu je sa mo 200 evra dnev no, to je ukup no 800.000 evra, {to je za 27 da na 21.600.000 evra, a za 12 me se ci 259,2 mi li o na evra. Ni je dan di nar PDV-a se ne upla ti dr à vi. Bu vqa ci i ki ne ski tr `ni cen tri po sta li su ber ze za pro da ju ro be na ve li ko. Za po tre be pan ~e va~ kog bu vqa ka sa mo u Pan ~e vu ro bu {i je oko sto ti nu ne re gi stro va nih ra di o ni ca – uka zu je Kne è vi}, do da ju }i da „cr no tr ì {te„, za jed no sa „si vom eko no mi jom„ u Sr bi ji ~i ni vi {e od 40 od sto. Ka ko ka è, glav ni iz vor „cr nog tr ì {ta„ je ki ne ska ro ba, ko ja se po sle po stup ka ca ri we wa – na znat no uma we nu osno vi cu – kom plet no pro da je „na cr no„. Dru gi ka nal je ta ko zva ni mra vqi {verc, od no sno pre nos luk su zne ro be u tor ba ma, a tu su i za nat ske uslu ge, na ro ~i to gra |e vin ske i auto-me ha ni ~ar ske, te fan tom ske fir me, „do ma }a pro iz vod wa“, jav ne na bav ke, le kar ske, advo kat ske i tak si uslu ge... Zna ~aj na je, do da je, i uta ja po re za u spor tu jer su ne pri ja vqe ni pri ho di tre ne ra, pro da ja ter mi na i re kvi zi ta, svi ob li ci in struk ci ja, estrad ni na stu pi... – Sve u sve mu, bu xet je do bra no o{te }en jer ne pri ho du je ca ri nu i PDV, po rez na do bit, po rez na do ho dak gra |a na, po re ze i do pri no se na za po sle ne, po rez na iz da va we

Du na vom nov ci plo ve Du nav ska stra te gi ja pred sta vqa mo gu} nost pro spe ri te ta ne sa mo Po du nav skog re gi o na ve} Evro pe u ce li ni, oce we no je ju ~e na sku pu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Ka ko je is tak nu to, s tom stra te gi jom Sr bi ja je ste kla ve li ke raz voj ne mo gu} no sti u obla sti in fra struk tu re, tu ri zma i re gi o nal ne srad we. – U am bi jen tu pu ne sa rad we ~la ni ca, uskla |i va wa za jed ni~ kih in te re sa i afir ma ci je pri ja teq skih od no sa pro na {li smo svo je me sto da na naj pri me re ni ji na ~in iz ra zi mo po tre be Sr bi je, pri vred ni ka i gra |a na - re kao je pred sed nik PKS-a Mi lo{ Bu ga rin.

PRO IZ VOD WA PA LA I U MA JU

In du stri ja se spo ta kla 3,1 od sto In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u ma ju je za be le `i la pad od 3,1 od sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne, a 3,2 od sto u od no su na pro sek 2011. go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U pe ri o du ja nu ar–maj, u po re |e wu s istim pe ri o dom 2011. go di ne, in du strij ska pro iz vod wa bi la je ma wa 4,3 od sto. Naj ve }i uti caj na pad in du strij ske pro iz vod we, na go di {wem ni vou, ima le su pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je, osnov nih me ta la, eks plo a ta ci ja ugqa, pro iz vod wa he mi ka li ja i he mij skih pro iz vo da i pro iz vod wa osta lih sa o bra }aj nih sred sta va. Po sma tra no po sek to ri ma, u ma ju je u od no su na isti law ski me sec snab de va we elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci ja ima lo pad od 17,4 od sto, ru dar stvo od 14,4 od sto, dok je sek tor pre ra |i va~ ka in du stri ja po ra sla 1,4 po sto. Po da ci po na men skim gru pa ma po ka zu ju da je, u od no su na maj pret hod ne go di ne, do {lo do pa da u pro iz vod wi ener gi je od 15,8 od sto, ka -

pi tal nih pro iz vo da 8,7, i in ter me di jar nih pro iz vo da, osim ener gi je, 1,1 od sto. Isto vre me no je rast pro iz vod we za be le `en u pro iz vod wi traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu – 12,8 po sto, i ne traj nih

pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu, za 6,3 pro ce na ta. Obim in du strij ske pro iz vod we je, u od no su na maj 2011, sma wen u 14 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we – 55 od sto), a po ve }an u 15 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we – 45 od sto). De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za maj 2012. u od no -

NA 4.000 „CR NIH” TE ZGI DVE I PO MI LI JAR DE EVRA

EVROP SKI KO ME SAR ZA RE GI O NAL NU PO LI TI KU JO HA NES HAN U NO VOM SA DU

Bu du} nost u zna wu i teh no lo gi ja ma

subota30.jun2012.

su na april po ka zu je da je za in du stri ju ukup no ostva ren pad pro iz vod we od 0,9 od sto, a za pre ra |i va~ ku in du stri ju od 1,4 od sto. De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za maj, u od no su na pro sek 2011. go di ne, za in du stri ju ukup no po ka zu je da je ostva ren pad od 1,6 od sto, a za pre ra |i va~ ku in du stri ju rast od 0,7 pro ce na ta. Pro iz vod wa ma lih pred u ze }a (broj za po sle nih ma wi od 50) ko ja ni su ob u hva }e na re dov nim sta ti sti~ kim is tra `i va wem pra ti se na uzor ku iza bra nih je di ni ca iz sek to ra pre ra |i va~ ke in du stri je. Ka da se ukqu ~i oce na in du strij ske pro iz vod we ma lih pred u ze }a iz uzor ka, in du strij ska pro iz vod wa u ma ju 2012. go di ne, u od no su na pro sek 2011. go di ne, kod ukup ne in du strij ske pro iz vod we ma wa je 3,3 od sto, a kod pre ra |i va~ ke in du stri je je ve }a 3,9 po sto. Po da ci o in du strij skoj pro iz vod wi u 2012. go di ni bi }e ob ja vqi va ni po sled weg rad nog da na u me se cu i od no si }e se na pret hod ni me sec, na ve la je sta ti sti ka u sa op {te wu.

Ste ~aj do ste ~a ja – Ne le gal na eko no mi ja je po sta la ko lek tiv na grob ni ca srp ske pri vre de. Pred we nim vra ti ma je 18.200 pred u ze }a ko ja su u blo ka di du è od dve go di ne i nad ko ji ma }e bi ti spro ve den ste ~aj. U pro {loj go di ni 26.000 pred u ze }a u Sr bi ji je iza {lo iz si ste ma PDV-a jer je pro met bio ma wi od dva mi li o na di na ra, 64.000 prav nih li ca jeu blo ka di, 94.000 rad ni ka je ot pu {te no... – na vo di Mi lan Kne è vi}. po slov nog i stam be nog pro sto ra, ma ga ci na. Taj na ~in po slo va wa pra ti i ne le gal na nov ~a na ma sa od oko mi li jar du evra, kao i neo po re zo va ni tran sport ro be – uka zu je Kne è vi}. Ka da je re~ o „si voj eko no mi ji„, eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi} na vo di re zul ta te is tra ì va wa po ko ji ma se pro ce wu je da ona u Sr bi ji iz no si oko 30 od sto BDP-a. On na gla {a va „si va eko no mi ja„ ni je spe ci fi~ nost sa mo srp skog tr ì {ta. U Cr noj Go ri je na ni vou od oko 20 od sto BDP-a, dok je pro se~ -

na sto pa u ze mqa ma EU 19,5 od sto BDP-a. Od to ga je naj ni `a u Austri ji – osam od sto, a naj vi {a u Bu gar skoj – 33, dok u Bel gi ji iz no si 17, Ne ma~ koj 14 od sto... U Hr vat skoj je u~e {}e „si ve eko no mi je„ u BDP-u 29,5 od sto, u Nor ve {koj 15, a u [vaj car skoj 7,9. U struk tu ri „si ve eko no mi je„ naj vi {e ot pa da na ma lo pro da ju, ugo sti teq stvo i gra |e vi nar stvo. – Naj e fi ka sni ji od go vor za su zbi ja we „si ve eko no mi je„ je una pre |e we po re skog si ste ma, ko ji tre ba da bu de za sno van na jed no -

stav nim za kon skim re {e wi ma, je din stve nim i ni skim po re skim sto pa ma i {to ma wem bro ju po re skih iz u ze }a i dis kre ci o nih od lu ka. Ta kav si stem je naj e fi ka sni ji s aspek ta ad mi ni stri ra wa i pla }a wa po re za – na gla {a va Mi li }e vi}, uka zu ju }i na to da je pro blem Sr bi je ne e fi ka sna dr àv na ad mi ni stra ci je i to {to po re ska po li ti ka ni je tran spa rent na. – Dr à va po ku {a va do dat nim fi skal nim na me ti ma da pu ni bu xet, pri vre da je de ka pi ta li zo va na i po slu je glo bal no s gu bit kom od oko mi li jar du evra go di {we, za ka ma te ban kar skom si ste mu iz dva ja pro se~ no oko pet mi li jar di evra go di {we. Vr lo ni zak ni vo dru {tve nog pri zvo da i ni ska iz vo zna ak tvi nost do pri no se to me da pri vre da prat ki~ no ra di da le ko is pod op ti mal nog ni voa za ser vi si ra we sop stve nih in ve sti ci o nih ak tiv no sti, da uti ~e na po ve }a we za po {qa va wa i, na rav no, da omo gu }i op ti mal no pu we we bu xe ta. Ogrom ni tro {kov ni pri ti sak na pri vre du uslo vqa va da ona ula zi u zo ne ne pla }a wa po re za, ka ko onog na za ra de, ta ko i PDV-a, po ku {a va ju }i na taj na ~in da sma wi tro {kov ni pri ti sak i po slo dav ci ostva re do dat ni pro fit. Mi li }e vi} na vo di da je, da bi se eko no mi ja vra ti la iz „si vih„ u opo re zi ve to ko ve, neo p hod na stro à kon tro la to ko va nov ca kao i po re ska kon tro la su bje ka ta ko ji se ba ve ma sov nim uvo zom ro be {i ro ke po tro {we. Ta ko |e, spre ~a va we uta je PDV-a kroz we go vu pri me nu na na pla }e nu re a li za ci ju bi bio od ve li ke ko ri sti i pre sve ga lak {e bi ga bi lo kon tro li sa ti, ka è on, do da ju }i da bi u ci qu efi ka sne po re ske re for me tre ba lo re for mi sa ti i dr àv nu ad mi ni stra ci ju. S. Glu {~e vi}

POQOPRivRedA

subota30.jun2012.

dnevnik

KO ]E U NOVOJ VLADI VODITI POQOPRIVREDU?

Sva ki gru men ze mqe u pra vil ni ku

No vi mi ni star bi mo gao bi ti iz Voj vo di ne Poqoprivredi u Srbiji mo`da nije te{ko da do~eka novog ministra, s obzirom na to da ih je u protekloj deceniji promenila vi{e nego ijedna u Evropi, ali je sigurno da joj je glave do{la politika i mewawe pravila igre u ataru svako malo. Jo{ se ne zna ko }e u novoj vladi biti zadu`en za taj resor i pod koju }e partiju poqoprivreda pasti, niti da li }e uz wu i}i ekologija, trgovina ili ne{to tre}e. O budu}em ministru poqoprivrede jo{ se spekuli{e, a kao najozbiqniji kandidat za sada se pomiwe lider Nove Srbije Ve li mir Ili}. To mesto bi mu pripalo po koalicionom sporazumu s napredwacima, a kako smo nezvani~no ~uli, za poziciju ministra poqoprivrede mawe je zaintereso-

van URS, a ve}e pretenzije nema ni SPS, koji bi, me|utim, ipak imao spremnog kandidata. Pre nekoliko dana u ozbiqnijoj igri za ovu poziciju je, kako smo nezvani~no ~uli, bio i kandidat SNS-a Go ran Kne `e vi}, ali je za sada „prevagnuo” Ili}. Me|utim, kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, SNS ima jo{ potencijalnih kandidata, i to iz Vojvodine, tako da ni s Veqom stvar nije ba{ potpuno izvesna. Nekada{wa ministarka poqoprivrede Iva na Du li}-Mar ko vi}, koja je u~estvovala u izbornoj kampawi URS-a kao ekspert za poqoprivredu, u izjavi za na{ list naglasila je da se ministarske pozicije u ovoj vladi nikada ne bi prihvatila.

– Nikada nisam ni bila kandidat URS-a za ministra poqoprivrede, a da jesam, nikada ne bih u{la u ovu vladu jer sam sumwi~ava prema tome {ta }e se u hladwa~ama prevoziti – kazala je Ivana Duli}-Markovi}. Tako|e biv{i ministar poqoprivrede Go ran @iv kov ukazuje na to da postoje dve opcije kada je u pitawu vo|ewe poqoprivrede u Srbiji. Prva je da to bude neko ko ho}e da uradi neophodne reforme u poqoprivredi, koje pre svega podrazumevaju reformu sistema podsticaja usmerenu u pravcu pove}awa konkurentnosti i pripreme za potpunu liberalizaciju carina; strukturalne reforme sistema bezbednosti hrane, koje }e stvoriti uslove da izvozimo meso, mleko, krompir i,

kao va`an deo toga, registraciju barem nekoliko stotina objekata za izvoz; izgradwu institucija sposobnih da kvalitetno pregovaraju s EU, uspe{no iskoriste IPARD-fondove i budu pravi servis i podr{ka poqoprivrednicima i prera|iva~ima. – Druga opcija je da se nastavi vo|ewe poqoprivrede ad hok i populisti~ki – ka`e on. – Koja opcija }e da se ostvari, zavisi}e malo od toga ko bude ministar ali mnogo vi{e od toga kakva }e biti Vlada – reformska ili populisti~ka. S. Glu{~evi}

Republi~ki geodetski zavod usvojio je Pravilnik za katastarsko klasirawe i bonitirawe zemqi{ta koji je stupio na snagu. Na osnovu pravilnika, poslove katastarskog klasirawa i bonitirawa zemqi{ta obavqaju diplomirani in`eweri poqoprivrede. Katastarsko klasirawe zemqi{ta predstavqa odre|ivawe katastarske kulture i katastarske klase svake parcele poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta u okviru jedne ka-

HLEBNO @ITO DOBROG KVALITETA, PRINOSI SOLIDNI

Dugoo~ekivano trgovawe p{enicom roda 2012. na promptnom berzanskom trì{tu kona~no je startovalo. U okviru ukupno istrgovanih 950 tona novog roda, prva berzanski izdefinisana cena iznosila je 22,68 din/kg (21 din/kg, bez PDV-a), navodi Produktna berza. Istovremeno, ugovarani su i poslovi kupoprodaje s klauzulom gratis lagera do kraja jula. Takvi ugovori zakqu~ivani su po 23,22 din/kg (21,50 din/kg, bez PDV-a). Dok se proizvo|a~i nadaju rastu cene, mlinari mudro }ute vode}i ra~una o svojim kalkulativnim mogu}nostima. Kao kupci za sada su jedino aktivni trgovci. Stara p{enica roda 2011, kojom je trgovano u koli~ini od 125 tona, i daqe relativno ~vrsto drì svoje trì{ne pozicije od 24,84 din/kg (23 din/kg, bez PDV-a). U okviru istrgovanih 925 tona kukuruza, postignuta je ponderisana nedeqna cena od 21,40 din/kg (19,82 din/kg, bez PDVa), ~ime je u odnosu na prethodnu nedequ cena kukuruza u porastu od 2,49 posto. Cena sojina sa~me blago je pala u odnosu na prethodnu nedequ i to za 1%, s obzirom da su sva tri berzanska ugovora u koli~ini od 74 tone, zakqu~ena po jedinstvenoj ceni od 59,00 dinara kilogram (50,00 din/kg, bez PDV-a). PRODEKS je ju~e beleìo vrednost od 227,46 indeksnih poena i u padu je u odnosu na prethodnu nedequ za 0,66 indeksnih poena.

P{e ni cu ne }e da pla te vi {e od 22 di na ra Je~am je uglavnom skinut s vojvo|anskih poqa, a ètva p{enice u punom je jeku. Procene prinosa se ne razlikuju mnogo ali se jo{ talasa otkupna cena. Ju~e i prethodnih dana paorima su otkupqiva~i uglavnom nudili od akontativnih 20 do kona~nog 21,5 dinara s PDV-om, kako gde, ali u nekim delovima Vojvodine davali su i akontaciju mawu od 19 dinara. U Srbiji ètva treba da se obavi na 482.613 hektara uz prose~an prinos od 3,9 tone i, po najnovijoj proceni koju je objavio Republi~ki zavod za statistiku, o~ekuje se 1.916.000 tona hlebnog zrna, {to je 7,7 odsto mawe u odnosu na proizvodwu ostvarenu u pro{loj godini. U odnosu na desetogodi{wi prosek procewuje se da je ovogodi{wa proizvodwa p{enice je mawa za 4,1 posto. – Prvi otkosi p{enice u Vojvodini mawi su oko 30 odsto od onih koji }e se postizati u punoj ètvi, ali je izvesno da }e i ukupan rod hlebnog ìta u Pokrajini biti mawi od lawskog – izjavio je predsedavaju}i Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine i Srbije Mi ro slav Ki{. On obja{wava da kalkulacija proizvo|a~a pokazuje da kilogram p{enice ne bi trebalo da bude jeftiniji od 27 do 28 dinara, a da otkupqiva~i, posle po~etnog otkupa po oko 22 do 23 dinara, ìto sada pla}aju samo akontativno, i to najv{e 19 dinara kilogram.

Fo to: F. Ba ki}

Bo qe na ber zi

Udarni~ki na „Planti” Kombajni „Dijamant-agrara” udarni~ki rade ovih dana na poqima futo{ke „Plante”. Je~am je po`weven, a skinuta p{enica pokazala se dobrog kvaliteta. Novosadska „simonida” ponela je vi{e od {est tona po hektaru, a neke NS-sorte dale su jo{ boqi rezultat. „Dijamantagrar” }e na „Planti” po`weti p{enicu sa 400 hektara, a je~am s 200. Ve} je postrno posejano 60 hektara kukuruza i isto toliko suncokreta. – @etva p{enice u kikindskoj op{tini po~ela je pre ~etiri dana i bi}e zavr{ena do kraja naredne nedeqe. Vremenski uslovi idu naruku poqoprivrednicima, koji su hlebno zrno posejali na 10.000 hektara – ka`e Zo ran Si mi} iz Poqoprivredne stru~ne slu`be ”Kikinda”. – Prvi otkosi pali su na parcelama gde su rane sorte, posejane u pr-

vim rokovima setve. Prinosi su zadovoqavaju}i, ali lo{iji nego pro{le godine. O~ekujem da prose~an prinos po hektaru bude iznad 4,5 tone u op{tinama Kikinda i Novi Kneèvac – kaè on za na{ list, dodaju}i da je, na osnovu prvih rezultata, kvalitet hlebnog zrna odli~an. – Ve}ina sorti dala je zadovoqavaju}i kvalitet zrna, tako da generalno moèmo biti zadovoqni. U

narednih ~etiri-pet dana ne}e biti padavina tako da }e ve}ina ovogodi{weg zrna biti izuzetnog kvaliteta. U protekle dve-tri godine sve ve}i broj poqoprivrednika vodi ra~una o za{titi listova i klasa, ~ime je obezbe|en vi{i prinos. Na parcelama koje su za{ti}ene od vode}ih bolesti na p{enici, prinos je 15 do 20 posto vi{i. Iako je ètva p{enice u toku, poqoprivrednici jo{ uvek ne znaju otkupnu cenu hlebnog zrna. Otkupqiva~i nude od 18 do 21 dinar za kilogram, a ratari smatraju da otkupna cena ne bi smela biti nià od 26 dinara kilogram. Poqoprivrednik iz Ruskog Sela Du {an To mi} p{enicom je zasejao 30 jutara. Naredne godine ovom kulturom seja}e istu ili mawu povr{inu. – “Mlinostep” iz Nakova nudi 18 dinara, plus PDV, {to je malo. Pojedine zadruge avansno pla}aju 15 dinara kilogram, a o kona~noj ceni nisu se izjasnili. “MK-komerc” nudi 22 dinara za kilogram, {to je prihvatqivo. Po meni, realna cena p{enice trebalo bi da bude najmawe 25 dinara kilogram i poqoprivrednici su to i o~ekivali. Pro{le godine p{enicu sam prodavao po 16 do 18 dinara jer je prodaja bila u intervalima – kaè Tomi}, napomiwu}a da je sve skupqe: nafta, pesticidi, mineralna |ubriva i da }e u narednom periodu poqoprivrednici da {tede na agrotehni~kim merama, te ne}e biti velikih ulagawa u jesewu setvu. S. G. – A.\.

tastarske op{tine u odnosu na katastarski srez. Katastarska parcela poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, po na~inu kori{}ewa, svrstava se u jednu od slede}ih kultura: wiva, vrt, vo}wak, vinograd, livada, pa{wak, {uma, trstik i mo~vara i ribwak. Bonitirawe zemqi{ta je odre|ivawe plodnosti zemqi{ta na osnovu wegovih prirodnih osobina, bez obzira na na~in wegovog kori{}ewa. Bonitirawe zemqi{ta vr{i se posle komasacionog premera ili katastarskog premera zemqi{ta, istovremeno s katastarskim klasirawem zemqi{ta. Bonitirawem zemqi{ta odre|uje se bonitetna klasa i potklasa svih zemqi{ta podobnih za poqoprivrednu i {umarsku proizvodwu, na osnovu prirodnih osobina zemqi{ta, bez obzira na wihov na~in kori{}ewa. Bonitirawe zemqi{ta obuhvata: prikupqawe opisnih podataka o zemqi{tu na terenu, laboratorijsko ispitivawe zemqi{nih uzoraka i izradu elaborata bonitirawa zemqi{ta. Pravilnik za katastarsko klasirawe i bonitirawe zemqi{ta doneo je Republi~ki geodetski zavod na osnovu Zakona o dr`avnom premeru i katastru.

UPOZOREWA S „ME\UNARODNOG @ETVENOG KARAVANA” NA SEVERU BANATA

Da ne bu de vi {e kom baj na ne go p{e ni~ nih wi va Najboqa poruka i upozorewe dràvi i Ministarstvu poqoprivrede na to kakav tretman ima proizvodwa p{enice u Srbiji, jeste ~iwenica da je u 2011. godini zasejano najmawe povr{ina u posledwih 60 godina, a da bismo nastavkom tog trenda vrlo brzo mogli postati uvoznici p{enice, predo~eno je na „Me|unarodnom ètvenom karavanu 2012”, koji je Zadru`ni savez Vojvodine prekju~e {esti put uprili~io na severu Banata, na ìtnim poqima izme|u Sanada i Novog Kneèvca, a uz podr{ku Zemqoradni~ke zadruge „Novi Kneèvac” i AD „@itopromet-Mlin” iz Sente. Karavan se protegao do atara naseqa Tisasiget u Ma|arskoj, na ju`nom obodu Evropske unije. Ispostavilo se da su, u pogledu agrometeorolo{kih uslova u ovoj sezoni, prinosa u zapo~etoj ètvi, tako|e i cene hlebnog zrna, proizvo|a~i s obe strane granice u sli~nom poloàju. Ali, u pogledu subvencionisawa proqoprivredne proizvodwe i drugih okolnosti paorima iz Ma|arske ipak je sve izvesnije. Na otvarawu manifestacije prvak drame Srpskog nadodnog pozo-

nar, a s minimalnom zaradom 23,45. Dokaz da smo dobro kalkulisali je i cena na po~etku `etve, jer se proizvo|a~ima pla}a 21 dinar, a u okolini Subotice i 23. Vukosav Sakovi} je upozorio na to da bi, ako se smawewem povr{i-

– Ako se kao proizvo|a~i i zadrugari udru`ite, {anse su da se p{enica proda po ceni jo{ ve}oj od sada{we. Na tlu EU, u ataru pograni~nog mestu Tisasiget, neposredno uz grani~ni prelaz \ala-Tisasiget

U Vojvodini se àwe na 240.000 hektara Po najsveìjim podacima Republi~kog zavoda za statistiku u Vojvodini je pod hlebnim zrnom 242.565 hektara s kojih bi, uz prose~an rod od 4,3 tone, trebalo da se ubere 1.058.000 tona, {to je u odnosu na pro{lu ètvu 10,3 odsto mawe. U lawskoj ètvi na vojvo|anskim poqima s 242.100 hektara, uz prose~an prinos od 4.875 kilograma po hektaru, po`weveno je 1.180.315 tona hlebnog zrna. U goste s cipovkom: Radislav Jovanov i Ferenc Ferenci

ri{ta u Novom Sadu glumac Mi o- drag Pe tro vi} kazivao je poemu „Vojvodina” Miroslava Anti}a, a u~esnike su pozdravili predsednik Zadru`nog saveza Vojvodine Ra di slav Jo va nov, direktor Udruèwa za unapre|ewe proizvodwe i izvoza ìta „@ita Srbije” Vu ko sav Sa ko vi}, zamenik predsednika novokneèva~ke op{tine Pe tar Jan ~i} i zamenik predsednika op{tine Tisasiget Fe renc Fe ren ci.

– Ne bismo smeli da dozvolimo da od kvalitetnog izvoznika p{enice budemo uvoznici i da imamo vi{e kombajna nego povr{ina pod p{enicom – rekao je Radislav Jovanov. – Zadru`ni svaez Vojvodine je na vreme predo~io kalkulacije ekonomi~nosti proizvodwe p{enice na osnovu prose~nog prinosa od ~etiri tone po hektaru, po kojima je za pokrivawe osnovnih tro{kova cena po kilogramu 21,35 di-

na pod p{enicom, koje su u poslewe dve decenije prepolovqene, nastavi ovakvim tempom – posta}emo uvoznici hlebnog zrna, umesto da ga izvozimo. – Mislim da }e se ipak ove godine trud proizvo|a~a p{enice isplatiti, da }e se na p{enici iz ove ètve zaraditi jer je porast cene do{ao ranije nego {to se o~ekivalo, ve} na po~etku ètve, i da proizvo|a~ima ide naruku utakmica na trì{tu – poru~io je Sakovi}.

kraj srpsko-ma|arske granice, u~esnike karavana do~ekali su doma}ini, koji su tako|e ve} zapo~eli `etvene radove. Radisav Jovanov je zameniku predsednika op{tine Tisasiget Ferencu Ferenciju uru~io veliku cipovku iz pekare ZZ „Mrk{i}i sala{i„ iz Srpskog Itebeja. Razmena iskustava o polo`aju poqoprivrede, na~inu gazdovawa, problemima i subvencionisawu poqoprivredne proizvodwe posle dobrodo{lice

na granici nastavqena su u Domu kulture. Po onome {to su preod~ili savetnik za poqoprivrednu poqoprivredu u pet ovda{wih pogrnai~nih mesta Ka roq Sa bo i rukovodilac Direkcije za poqoprivredu @upanije ôngrad Ta ma{ Fu to, agroekolo{ki uslovi za proizvodwu p{enice ove sezone su bili sli~ni s obe strane granice, ali su u @upaniji ôngrad povr{ine pod p{enicom 70.200 hektara, {to je petinu vi{e nego lane. U odnosu na lawski prinos od 3,9 tona, u ovoj ètvi se o~ekuje 3,5 tone, a trenutna cena hlebnog zrna u severnom susedstvu je oko 200 evra po toni. Ratari u Ma|arskoj su za pro{lu godinu po hektaru ostvarili subvenciju od 57.000 forinti po hektaru, {to je u oktobru pro{le godine iznosilo oko 220 evra, nezavisno od kulture koju seju, a drugi deo ostvaruju po konkursima. Kako su ukazali doma}ini iz Ma|arske, poqoprivrednici polovinu novca od subvencije dobijaju u teku}oj godini, a preostali deo u prvom tromese~ju naredne. Tekst i foto: M. Mitrovi}

OD SUTRA VA@I LETWI RED VO@WE

Kre }e li ni ja 18, „pe ti ca” skra ti la tra su Grad ski pre vo znik od su tra pri me wu je let wi red vo `we u grad skom i pri grad skom pre vo zu, u kom ne }e bi ti zna ja~ ni jih iz me na, osim {to }e bi ti ko ri go va ni po la sci na ne kim li ni ja ma. Ujed no, od 1. ju la uvo di se no va grad ska auto bu ska li ni ja 18, skra }u je se tra sa li ni je 5 i uvo de so lo vo zi la na li ni ji 4. No vi pra vac „pe ti ce” bi }e Te me rin ski put, cen tar i Trg ne zna nog ju na ka, a ne kao

do sa da Te me rin ski put - Avi ja ti ~ar sko na se qe. Od su tra „pe ti ca” }e kre ta ti od okret ni ce na Te me rin skom pu tu, i}i }e Te me rin skim pu tem, po tom Te me rin skom uli com i Bu le va rom Mi haj la Pu pi na do Tr ga ne zna nog ju na ka. U su prot nom prav cu auto bu si na ovj li ni ji i}i }e istim pu tem. No va grad ska auto bu ska li ni ja 18 po ve zi va }e cen tar i Avi ja ti ~ar sko na se qe, a sa o bra }a }e od ter mi na la u [a fa ri ko voj

uli ci, i}i Us pen skom i Je vrej skom uli com, Bu le va rom oslo bo |e wa, Uli com No vo sad skog saj ma, Haj duk Veq ko vom uli com, Ru me na~ kom i Avi ja ti ~ar skom uli com do okret ni ce. Li ni ja 18 de lom se po kla pa sa li ni jom 14 Cen tar - Saj lo vo, pa }e ima ti za jed ni~ ko po ~et no sta ja li {te u [a fa ri kvoj uli ci , ali }e po la sci bi ti ras po re |e ni ta ko da se me |u sob no ne po kla pa ju. Ove iz me ne usle di le su po {to je grad ski

Novosadska M

Go vor kon tej ne ra ì te qa. Da qi sce na rio je ja san, kon tej ne ri se pre tr pa va ju sme }em, za tim se sme }e la ge ru je po red kon tej ne ra, a ko mu nal ci ob u ~e ni da pra zne sa mo kon tej ne re taj osta tak ot pa da osta ve. I eto gra |a ni ma âr da ka de po ni je u sred na se qa. Na to se na do ve è i zla sud bi na, pa se po kva ri ka mion za pra `we we kon tej ne ra. Ta da gra |a ni âr da ka vi {e de fi ni tiv no ne zna ju {ta da ura de. Sce na rio za raz re {e we, opet vo di u jed nom ja snom sme ru. A to je na bav ka mi ni ka mi o na za od no {e we sme }a, {to mo è da u~i ni sa mo “î sto }a”, od no sno grad ski oci. To su oni {to ra de u cen tru. A. La tas

PO^ELA MANIFESTACIJA „LETO NA KAMEWARU”

No vi na ri pr vi ukr sti li var ja ~e

Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Le to na ka me wa ru” odr `a va se na ~ar di „Ka me war”, na ko joj je si no}, kao i sva kog po ~et ka le ta, odr `a no tak mi ~e we no vo sad skih no vi na ra u spre ma wu ri bqe ~or be i ri bqeg pa pri ka {a. Pet na e sto nad me ta we „o{trih pe ra” No vog Sa da ju ~e je oku pi lo se dam eki pa ko je su sa po seb nom pa `wom, pre da no {}u i za do voq stvom spre ma li svo je

spe ci ja li te te. Svi oni su ima li sa mo wi ma zna ne re cep te, taj ne za ~i ne i ku li nar ske ve {ti ne, ko je u kom bi na ci ji tre ba da da ju ono {to se na zi va {am pi on ska ~or ba ili pa pri ka{. Iako su ku va ri svom po slu, kao i obi~ no, pri stu pi li vr lo se ri o zno na ovom tak mi ~e wu re zul tat ni ka da ni je u pr vom pla nu, ma da sva kom la ska ka da po ne se ti tu lu naj bo qeg .B. M.

V remeploV

„Sr ba di ja” pred ~i ta o ci ma “Ne bo ji se sva ka {u {a Bo ga, ve} ba ti na”, po ru ka je eks tre mi sti~ ke pr o srp ske orga ni za ci je SR NAO (Srp ska na ci o nal na omla di na) ko jom je u No vom Sa du ru ko vo dio po zna ti le kar dr \or |e \er ma nov. Ova orga ni za ci ja je 30. ju na 1923. po ~e la da iz da je list

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i ri si ma qu di po ne kad naj lak {e mo gu spo zna ju vla sti tu sud bi nu. Re ci mo, ako je ne ko okru èn ne pri jat nim mi ri si ma ve ro vat no mu i ì vot mo è is pa sti po ma lo ne pri ja tan. I obr nu to. Gra |a ni u cen tru gra da ta ko su do bi li jo{ ~e ti ri pod zem na kon tej ne ra, {to zna ~i da ih sa da ima ju ukup no 68. Let wi vi ho ri i sve ì na li pe mo gu ne haj no da stru je kroz pro zo re grad skog je zgra. S dru ge stra ne, pe ri fe ri ja nu di bor bu sa de po ni ja ma. Na se qe âr dak ta ko zbog struk tu re uskih uli ca, gde ka mi o ni „î sto }e” ne mo gu da pro |u, ima sve ga tri punk ta sa kon tej ne ri ma i to na ne ko li ko hi qa da

Za vre me le ta na li ni ji 4 ko ja spa ja @e le zni~ ku sta ni cu i Li man 4 sa o bra }a }e so lo auto bus ume sto zglob nog. Raz log za tu iz me nu je ma wi broj put ni ka. [kol ska li ni ja 6 a Adi ce - Ve ter nik ({ko la „Ma ri ja Tran da fil”) ne }e sa o bra }a ti to kom le ta, a u od no su na pro {lo le to na li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe bi }e uve den je dan po la zak vi {e. Z. Deli}

“Sr ba di ja”. Glav ni ne pri ja teq sr na o va ca u “od bra ni sta re srp ske Voj vo di ne” bi li su pri pad ni ci ta ko |e eks tre mi sti~ ke orga ni za ci je, pr o fa {i sti~ ki opre de qe ne ORJU NE, ko ju je pred vo dio no vi nar Do bro sav Jev |e vi}. N. C.

DANAS I SUTRA “MRAVIWAK” NA DUNAVU

Za vi kend na [tran du 30.000 du {a Ovog vi ken da u No vom Sa du }e bi ti kao u rer ni. Da kle, vre lo jer je naj vi {a prog no zi ra na tem pe ra tu ra za da nas 35 a za su tra 37 ste pe ni. To zna ~i da }e su bjek tiv ni ose }aj bi ti za jo{ ne ko li ko ste pe ni vi {e, {to pred ska zu je da }e na as fal tu go re ti. Spas za ove vru }i ne za to }e mno gi po tra ì ti na ba ze ni ma i na [tran du. No vo sa |a ni su po zna ti po to me da im je [trand pri sr cu, pa su pro ce ne da bi da nas i su tra naj lep {tu pla ù na Du na vu mo glo da po se ti i po 15 hi qa da qu di u po tra zi za osve è wem, dru è wem i sve be è }i od sva k o d nev n i c e. Ako tem pe ra tu re na sta ve da ra stu vr lo je ve ro vat U ULICI TEODORA JOVANOVI]A TOZE

Vre lo vod me wa sa o bra }aj

Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Uli ci Te o do ra Jo va no vi }a - To ze po ~i we u po ne de qak, a zbog ovog po sla pri vre me no }e bi ti iz me wen re `im sa o bra }a jau po me nu toj uli ci. Sa o bra }aj }e se pre u sme ra va ti na su prot nu ko lo vo znu tra ku sa ne iz me ni~ nim pro pu {ta wem. B. M. ZBOG PRSKAWA KOMARACA

Ko {ni ce na si gur no

Tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa bi }e iz ve de ni od ne de qe 1. do ne de qe 15. ju la, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od vre men skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „icon“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na. Q. Na.

no da }e usko ro bi ti i obo ren pro {lo go di {wa re kord na po se ta na pla `i, ko ja je u jed nom da nu na [trand do ve la 17 i po hi qa da qu bi te qa Du na va. Kao {to je po zna to, [trand ne nu di sa mo ku pa we, sun ~a we i le {ka -

Foto: S. [u{wevi}

subota30.jun2012.

pre vo znik usta no vio da je „pe ti ca” jed na od naj du `ih grad skih li ni ja, te da put ni ci ko ji ko ri ste ovaj auto bus sa Kli se i sa Avi ja ti ~ar skog na se qa ciq no pu tu ju do cen tra, od no sno od cen tra pre ma ne ve de nim de lo vi ma gra da. Pri li kom osmi {qa va wa re {e wa grad ski pre vo znik se ru ko vo dio po ve }a wem kva li te ta pre vo za `i te qa Avi ja ti ~ar skog na se qa, Kli se i Vi dov dan skog na se qa.

re we u hla du ve} i mno {tvo dru gih sa dr `a ja. Pro sto ra ima za ma li fud bal, od boj ku na pe sku, ba sket..., a ka da se umo ri te od sve ga to ga u obli `wim lo ka li ma mo `e te se sti, po pi ti ka fu, hla dan sok ili pi vo i us put ne {to i pre za lo ga ji ti. Zna ~i no vo sad ski „ol in klu ziv” i ~i sti he do ni zam, pod uslo vom da ima te do voq no

pa ra u xe pu. Oni ko ji da nas i su tra do |u do [tran da mo }i }e da gle da ju me |u na rod ni tur nir u ru ko me tu na pe sku, a ne {to da qe je u to ku po sta vqa we te re na za Evrop sko pr ven stvo u bi~ vo le ju, ko je star tu je sle de }e ne de qe. Uz do bro ras po lo è we i dru {tvo pre pu sti te se uì va wu kraj re ke, jer zve zda }e pr ì ti ne mi lo srd no. B. M.

ANKETA QUBITEQI [TRANDA O BUDU]OJ „EGZITOVOJ” SPAVAONICI

Kamp na pla ì ni je smet wa Pi ta li smo No vo sa |a ne {ta mi sle o ~i we ni ci da }e “Eg zi tov” kamp ove go di ne bi ti sme {ten na de lu [tran da, kod igra li {ta za od boj ku. To }e za po se ti o ce pla è bi ti no va si tu a ci ja, na ko ju ni su na vi kli, a po wi ho vim od go vo ri ma za kqu ~u je mo da im do dat no dru {tvo na pla ì ne }e sme ta ti. Si ni {a [u {a, eko no mi sta: - Ja mi slim da se tih ~e ti ri da na mo è iz dr à ti, ovo je ipak fe sti val svet skog zna ~a ja, a za ta ~e ti ri da na na{ grad bi }e na stup ci ma svet skih no vi na i na ve sti ma po zna tih TV sta ni ca. Uz fer po na {a we go sti ju i na {ih qu di, mi slim da ne }e bi ti ni ka kvih pro ble ma. Mir ko [tark, film ski pro du cent: - Ja ko vo lim Eg zit i mi slim da bi grad tre ba lo vi {e da vo di ra ~u na o we mu ne go {to je do sa da ra dio. Mi slim ipak da [trand ni je do bro re {e we, zbog qu di ko ji do la ze sa de com i ce nim da Grad mo è da na |e mno go bo qe re {e we. Alek san dra Ta ka~, jo ga in struk tor: - Mo gu }e je da }e sme ta ti qu di ma, ali me ni li~ no ne }e.

Si ni {a [u {a

Alek san dra Ta ka~

Ma ri ja na Mi li}, stu dent: - Ne mam ni ka kvih pro ble ma {to }e Eg zi tov kamp bi ti na

Mir ko [tark

Ma ri ja na Mi li}

[tran du i svi |a mi se ta ide ja. G. ^. Foto: S. [u{wevi}

nOvOSAdSkA HROnikA

subota30 . jun2012.

U PRODAJI DO 9. JULA

dnevnik

GSP PET GODINA POKU[AVA DA UVEDE NOVI NA^IN NAPLATE

Ulaznice za „Eg zit” Elek tron ske kar te jo{ na ~e ka wu po pro mo-ce ni ^e tvo ro dnev ne ula zni ce za „Eg zit” bi }e do stup ne po pro mo tiv noj ce ni od 6 .990 di na ra do po ne deq ka

9.ju la. Ve} u uto rak, 10. ju la uju tru, ce na ula zni ce za ~e ti ri da na Eg zi ta iz no si }e 10.990 di na ra. Pre ko su tra bi }e i po sled wi dan za ku po vi nu ula zni ca sa stu dent skim i

sred wo {kol skim po pu stom po ce ni od 5.490 di na ra. Ula zni ca za Eg zit kamp mo è se ku pi ti po ce ni od 2.600 di na ra na saj tu exit fest.org. Za me na va u ~e ra za na ru kvi ce za kup ce ula zni ca }e se oba vqa ti na pro {lo go di {woj lo ka ci ji u Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu, pre ko pu ta glav nog kol skog ula za na Tvr |a vu. Za me na po ~i we u uto rak, 10. ju la. Ula zni ce se mo gu ku pi ti u pro dav ni ci „Gig siks“ u Pa ri skom ma ga zi nu, kwi à ri „Bu le var Buks“, Bu le var oslo bo |e wa 60, kwi à ri „Se ren di pi ti“ na Spen su, u fi li ja la ma Er ste ban ke i u „Kor ner“ {o po vi ma u ce loj ze mqi.

Fal si fi ka ti na dru {tve nim mre à ma Zbog po ja ve pre pro da va ca i fal si fi ka to ra na dru {tve nim mre à ma, iz „Eg zi ta” ape lu ju po se ti o ci ma da ula zni ce za fe sti val ku pu ju na zvani~nim mestima. âk i ako falsifikovane ulaznice izgledaju kao prave, ulaz na Egzit sa wima ne}e biti mogu} jer je iskqu~ivo validna baza podataka koju poseduje fesival. Podaci iz baze „Egzita” moraju da se poklapaju sa bar kodom na ulaznici, {to je u slu~aju falsifikovanih ulaznica nemogu}e. A. L.

POVODOM DANA DUNAVA

î {}e we oba le na Ri bar cu No vo sad ski eko lo {ki cen tar or ga ni zu je da nas od 11 sa ti ak ci ju ~i {}e wa ze le nih po vr {i na na Ri bar cu i to od Bro do gra di li {ta do [pi ca, a bi }e po sta vqe na i ta bla sa oba ve {te wi ma o za {ti ti ì vot ne sre di ne. Po red wih oba lu Du na va ~i sti }e i Udru è we gra |a na „Cen tar za obu ku i re kre a ci ju”, ~i ji }e ~la no vi, kao i vo lon te ri, ~i sti ti oba lu kod Srem ske Ka me ni ce, a odr à }e se i edu ka tiv na i li kov na ra di o ni ca. Oku pqa we je na fud bal skom te re nu klu ba „Fru {ko go rac” u 8 ~a so va. Ta ko |e, ma ni fe sta ci ja „O~i sti mo re ku Du nav”, odr à }e se i u Ba no {to ru i po ~i we u 8 ~a so va, a or ga ni zo va na su tak mi ~e wa u sport skom ri bo lo vu, ma lom fud ba lu, {a hu i ku va wu ri bqe ~or be. G. ^.

LSV ORGANIZOVAO IZLO@BU

Pri vi le gi ja ì vo ta kraj re ke Grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne or ga ni zo vao je ju ~e ak ci ju po vo dom obe le à va we 29. ju na, Da na Du na va, po sta viv {i iz lo `bu fo to gra fi ja ove re ke na Ke ju `r ta va ra ci je. - Ovaj dan tre ba da po sto ji da nas pod se ti na pri vi le gi je ì vo ta po red Du na va. Na à lost, jo{ uvek ova kve „pra zni ke” mo ra mo da ko ri sti mo da bi smo pod se ti li na lo {e po na {a we po je di na ca i ne bri gu o oba la ma re ke, kad Du nav ko ri sti mo kao kan tu za sme }e - re kla je po mo} ni ca mi ni stra u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa u Vla di Re pu bli ke Sr bi je i pred sed ni ca Stru~ nog sa ve ta za za {ti tu ì vot ne sre di ne i odr ì vi raz voj u LSV Da ni ca Ba }a no vi}. A. L.

Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad” ~e ka od go vor od Grad skog ve }a na pod net zah tev za do bi ja we sa gla sno sti za po kre ta we po stup ka jav ne na bav ke elek torn skog si ste ma na pla te ka ra ta za auto bu se. Nov na ~in na pla te ka ra ta grad ski pre vo znik po ku {a va da uve de jo{ od 2007. go di ne. Do sa da je bi lo pet ten de ra ra di pri ku pqa wa naj bo qe po nu de. Me |u tim, jav ni ogla si su po ni {ta va ni, po sle àl bi ne kog od u~e sni ka - po nu |a ~a za uvo |e we elek tron ske na pla te ka ra ta ili zbog to ga {to grad ski pr vo znik ni je bio za do vo qan pred lo è nim re {e wim na pla te. Pred u ze }e, ka ko ka ù u Slu `bi za in fo ri mi sa we grad skog pre vo zni ka, ima okvir ka ko tre ba da iz -

gle da na pla ta ka ra ta elek tron skim pu tem, ali se isto vre me no osla wa i na pro jek te po nu |a ~a. Ju ~e je iz Slu `be za in for mi sa we grad skog pre vo zni ka re ~e no da bi elek tron ski si stem tre bao da za me ni do sa da {we po je di na~ ne i me se~ ne po ka zne kar te i olak {a na ~in pla }a wa uslu ge pre vo za. „Pri me nom ovog si ste ma u jav nom pre vo zu bi le bi uve de ne elek tron ske kar te ko je bi se ku po va le na ki o sci ma, a put ni ci bi u skla du sa po tre ba ma, do bi li mo gu} nost iz bo ra pri ku pov ni pa ke ta ka ra ta. Broj vo `wi za od re |e nu re la ci ju mo gao bi se kom bi no va ti s bro jem li ni ja ili elek tron skom ku po vi nom po je di na~ nih ka ra ta„, na vo de iz GSP “No vi Sad”. Z. Deli}

ZBOG TOGA [TO NISU IZABRALI LEKARA U DOMU ZDRAVQA „NOVI SAD”

Bez pra va na pre gled 48.000 qu di Pre ma evi den ci ji Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we do ne dav no je od 330.000 zdrav stve nih osi gu ra ni ka u No vom Sa du, 282.000 iza bra lo svog le ka ra u Do mu zdra vqa „No vi Sad”, od no sno 86 od sto zdrav stve no osi gu ra nih No vo sa |a na. Uslov za le ~e we o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa ni je sa mo iz bor le ka ra, ve} je neo p hod no da po slo da vac re dov no upla }u je do pri no se za zdrav stve no osi gu ra we. Oni ko ji ne ma ju is pu we ne uslo ve mo gu da do bi ju sa mo hit nu me di cin sku po mo} bes plat no. Su {ti na iz me na Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu je da gra |a ni ne mo gu da bu du pri mqe ni kod le ka ra, uko li ko ne ma ju pot pi san ugo vor s wim, bez ob zi ra da li ima ju va è }u zdrav stve nu kwi ì cu. Iako ovo jo{ uvek ni je u pop tu no sti po ~e lo da se pri me wu je u no vo sad skom Do mu zdra vqa, iz ove usta no ve sa ve tu ju gra |a ni ma da iza be ru svog le ka ra. U Za ko nu o zdrav stve nom osi gu ra wu sto ji da je osi gu ra nik za ove ru kwi ì ce du àn da ima iz ja vu o oda bra nom le ka ru. Gra |a ni mo gu da pro ve re da li su iza bra li le ka ra i na in ter net pre zen ta ci ji Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Pri stup pro ve ri, od no sno ser vi su, na la zi se na saj tu

Naj rev no sni ji su ro di te qi kod iz bo ra pe di ja tra za svo je de te, gde je od ziv go to vo 100 po sto, a i sta ri ji su gra |a ni su u ve li kom pro cen tu iza bra li le ka ra RF ZO, u gru pi elek tron sko po slo va we - pro ve ra iza bra nog le ka ra ili na lin ku http://www.lat.rf zo.rs/in dex.php/pro ve ra-iza bra nog-le ka ra.html. Do voq no je sa mo uku ca ti je din stve ni ma ti~ ni broj (JMBG) i LBO iz kwi `i ce. No vo sa |a ni svog le ka ra mo gu da bi ra ju od 2007. go di ne, a naj ve }i po mak u tom smi slu pri me }en je kra jem 2008. i po ~et kom 2009. go -

di ne. Iz ove zdrav stve ne usta no ve na po mi wu da je u po sled wih {est me se ci, ot ka ko je za ko nom pred vi |e na oba ve za iz bo ra le ka ra, pri me }e no da vi {e No vo sa |a na do la zi da pro ve ri ko mu je iza bra ni le kar, jer su ugo vor s wim pot pi sa li jo{ pre ~e ti ri go di ne. Ta ko |e, spo ra di~ no do la ze gra |a ni po po tvr du da su iza bra li le ka ra, po {to su ugo vor iz gu bi li, a po tre -

ban im je do kaz zbog ove re zdrav stve ne kwi ì ce. U no vo sad skom Do mu zdra vqa za po sle no je 150 le ka ra op {te prak se i me di ci ne ra da, 63 pe di ja tra, 21 gi ne ko log i 50 sto ma to lo ga. Le ka ra op {te prak se mo gu iza bra ti svi gra |a ni, za po sle ni, ne za po sle ni i pen zi o ne ri, dok le ka ra me di ci ne ra da bi ra ju za po sle ni i biv {i za po sle ni. De voj ke sta ri je od 15 go di na i è ne bi ra ju i svog gi ne ko lo ga, a mla |i od 18 go di na i sta ri ji od 65 go di na bi ra ju i svog sto ma to lo ga. Pra vo na iz bor sto ma to lo ga ima ju i trud ni ce dok de te ne na pu ni go di nu da na. De ca do 18 go di na bi ra ju svog pe di ja tra. Naj rev no sni ji su ro di te qi oko iz bo ra pe di ja tra za svo je de te, gde je od ziv go to vo 100 po sto, a i sta ri ji su gra |a ni su u ve li kom pro cen tu iza bra li le ka ra. Pre ci zno utvr |e na nor ma za broj pa ci je na ta po le ka ru jo{ ni je utvr |e na i jo{ uvek se sva ki le kar mo è iza bra ti. Me |u tim, iz Do ma zdra vqa is ti ~u da gra |a ni mo ra ju bi ti sve sni da }e ~e ka we na pre gled bi ti da le ko du ì kod le ka ra ko ji ima vi {e od 1.500 svo jih pa ci je na ta, ne go kod le ka ra ko ji ima oko 500 pot pi sa nih ugo vo ra. I. Dragi}

NA PLATOU ISPRED „SPENSA”

Su tra De~ ja olim pi ja da No vi Sad }e su tra po pod ne bi ti je dan od 18 gra do va u Sr bi ji ko ji }e, po vo dom 100 go di na olim pij skog spor ta u na {oj dr `a vi, or ga ni zo va ti De~ ju olim pi ja du. Na pla tou „Spen sa”, na mon ta `no-de mon ta `nom te re nu sa ve {ta~ kom tra vom, uz mu zi ku sa ozvu ~e wa, nad me ta }e se de ca do 12 go di na u {est sport skih di sci pli na (ru ko met, ko a {ar ka, od boj ka, bad min -

^ITAOCI PI[U SMS

ton, sto ni te nis i sko ku udaq), a svo je tak mi ~e we ima }e i de ca s po seb nim po tre ba ma. Ciq ove ma ni fe sta ci je, ko ju or ga ni zu ju Ur nban sport, zva ni~ ni spon zor olim pij skog ti ma Sr bi je kom pa ni ja Fri kom i grad No vi Sad, uz do ma }in stvo KMF Tan go, je raz vi ja we spor ta i sport ske kul tu re, kao i ukqu ~i va we sve ve }eg bro ja de ce u sport. Ovo go di {wa

De~ ja olim pi ja da od vi ja se pod mo tom „Bu di drug, na vi jaj i igra fer”. Tak mi ~e we }e se odr `a ti u ne de qu od 17 do 20 ~a so va, a pri ja vqi va we eki pa i po je di na ca je na pla tou „Spen sa” na dan odr `a va wa ma ni fe sta ci je ili na te le fon 063/471-275. Za naj bo qe po je din ce i eki pe obez be |e ne su na gra de (me da qe, ma ji ce, sla do led). J. Gali}

065/47-66-452

Vra ti te nam mi ran san U ime mno go broj nih sta na ra mo lim nad le `ne da u dvo ri {tu ome |e nom uli ca ma Fru {ko gor skom, Mi li ce Sto ja di no vi} Srp ki we, Bla go ja Pa ro vi }a i Bu le va ra ca ra La za ra obez be de mir u to ku no} nih sa ti, jer su `ur ke na ovo me me stu sva ko dnev ne i tra ju do ra nog ju tra. 064/2303... *** Ba{ le po, ko mu nal na po li ci ja tre ba da na pla }u je ka zne za kli me ko je ka pqu, pa nek kre nu od Skup {ti ne gra da u Uli ci @ar ka Zre wa ni na, a ne tre ba da bri nu o tu ~i na [tran du i de ci iz osnov ni {ko la {ta ra de do po no }i na Je vrej skom i Ka to li~ kom gro bqu? 063/7606... *** Pi tam sport ske re dak ci je no vo sad skih me di ja za {to pi {u i iz ve {ta va ju sa mo o „mi ni” fud bal skim i ko {ar ka {kim li ga ma i ku po vi ma? Da li zna te da je pro {li vi kend bi lo pr ven stvo Voj vo di ne u atle ti ci za pi o ni re? I to u No vom Sa du! Ko li ko je bi lo no vi na ra? 060/6691...

*** Ka è kum mo ga ku ma (to ni je ma kar ko). Zna te, ja pre do ì to i ta mo mi me ri li pr qav {ti nu i ka zli ima 3,5 od sto pr qav {ti ne. Mi slim ja u se bi ima ma lo vi {e tu pr qav {ti ne, bre zo bra zlu ka, a i lo po vlu ka. I ka èm ja wi ma, na sta vi on, ma ov de je po la

kr qa vog zr na ì ta, a to se ne ba ca ve} ide za sto~ no bra {no, a zna te, po {to je sto~ no bra {no isto kao i ì to ko je sam pre do. O bo go, bo go, ako je i od te be pre vi {e je. A mi ku me uvek tvr di mo da je ma la pen zi ja. Ma ne, ka è mla di kum (i bu du }i pa or ili mu ~e nik), kri va je so ci jal na prav da. Bo ga mi i to zdra vo pu no je kri va moj ku ma {i ne. 065/9137... *** Onaj ko je do zvo lio odr à va we „Vi dov dan skog uran ka“ u Fu to gu sta nov ni ci ma bu kval no is pred pro zo ra, sle de }i put ne ka or ga ni zu je u svom dvo ri {tu, pa da vi di ka ko je bi lo wi ma. 063/7460... *** Hva la za ozna ~e nu bi ci kli sti~ ku sta zu u Na rod nog Fron ta od Bal za ko ve do Ive An dri }a. Sa da jo{ i deo od Bu le va ra oslo bo |e wa do Bal za ko ve i sle di uì van ci ja u vo `wi! 063/7587... *** Ho }e li „Ci klo ni za ci ja“ po ~e ti pr ska ti grad pro tiv ko ma ra ca, a ne sa mo da na ja vqu ju. 063/6352..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota30.jun2012.

[KOLE NA GLASU NISU GLAVNA „META” KOD UPISA U PRVI RAZRED

Ro di teq ski po sao pr va ci ma bi ra {ko lu Prema Zakonu o obrazovawu roditeqi mogu sami da biraju u koju {kolu }e da upi{u svoje dete, bez obzira gde stanuju, a tu mogu}nost iskoristilo je mnogo na{ih sugra|ana. Razlozi su razni, a onaj presudan je, kako kaù roditeqi, produèni boravak. Recimo, oni koji rade u gradu, a iz prigradskih su naseqa, upisuju decu u {kolu koja se nalazi u blizini wihovg radnog mesta u gradu. Tako je i Novosa|anka L. N., koja ìvi u Ledincima, a radi u Novom Sadu, upisala svoje dete u {kolu „Kosta Trifkovi}”, jer kaè da u Ledincima nema nikog ko bi joj posle nastave pazio na dete. - Moji ìve u Novom Sadu, a mu` i ja radimo u gradu. Tako da nam je mnogo zgodnije da dete ide u grad u {kolu. Tako|e, ~ula sam da u ovoj {koli ima dobar produèni boravak, te sam se zato opredelila za tu {kolu - kaè ova majka. Sli~no je uradila i majka sedmodogi{we Je le ne, koja ìvi u Petrovaradinu. Ona je svoje dete upisala u {kolu „\or|e Nato{evi}”, jer smatra da je ta {ola boqa od one u wihovom mestu. - Ja sam i{la u {kolu u Petrovaradinu, a nastavnici su dobri. Me|utim, tu ima dosta problemati~nih u~enika, pa sam zato izabrala {kolu „\or|e Nato{evi}”. Ujedno, radim u Novom Sadu u blizini ove {kole,

Ro di te qi ma pre su dan pro du è ni bo ra vak, iz bor stra nog je zi ka… pa mi je zgodnije da tu dovodim dete - kaè ova majka. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi} kaè za „Dnevnik” da se grad trudi da u svim {kolama budu isti ili sli~ni uslovi za rad dece. - Nastojimo da sve {kole podjednako odràvamo, kako bi deca u gradu i prigradskim naseqima imala iste uslove za rad. Me|utim, mi ne moèmo da uti~emo na roditeqe u koju {kolu

OD 10. JULA

Iz ra da pret plat ne kar te sku pqa 90 di na ra Izrada pretplatne karte za zaposlene, |ake, studente, penzionere i korisnike materijalnog obezbe|ewa od 10. jula ko{ta}e 650 dinara, umesto 560 dinara, odlu~io je Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad”. Tako|e, Upravni odbor preduze}a doneo je odluku da putnici na relacijama do 50 kilometara pla}aju stani~nu uslugu 15 dinara. Do sada gradski prevoznik putnicima nije napla}ivao stani~nu uslugu u zoni prevoza do 50 kilometara. Z. D.

U OKVIRU „DE^JEG NOVOSADSKOG LETA”

Kre a tiv ne ra di o ni ce na [pi cu U okviru “De~jeg novosadskog leta” danas }e mali{ani od 17 ~asova na {picu [tranda mo}i da u~estvuju u kombinaciji kreativnih, edukativnih, rekreativnih i zabavnih aktivnosti. U ponedeqak, 2. jula, od 10 ~asova u dvori{tu Osnovne {kole “\or|e Nato{evi}”, Ulica Maksima Gorkog 54, bi}e organizovan kreativni kamp ”Kraqevstvo za kowa”, gde }e

deca mo}i da u~e o slavnim kowima iz srpske mitologije. Za ovaj program potrebna je prijava na brojeve telefona 063/52-11-23 ili 063/59-25-59. Istog dana od 10 ~asova na Francuskom institutu, Pa{i}eva 33, najmla|i Novosa|ani }e sa francuskim jezikom mo}i da se upoznaju na zabavan i veseo na~in, a zainteresovani mogu da se prijave na broj 47-22-900. A. Va.

@ur ka „Aj ri re vo lu{n sa un da” @urkom u Borisovom ateqeu na Petrovaradinskoj tvr|avi, jedini novosadski saund sistem „Ajri revolu{n saund” proslavi}e ve~eras peti ro|endan. Pored „Ajri Revolu{n Saunda” na-

stupi}e i novosadski rege bend „Kilo Kilo banda„, kao i But~a MSN, Ras Milenko i dixej Jelou. @urka po~iwe u 22 ~asa, a ulaznica ko{ta 200 dinara. J. Z.

da upisuju decu, jer ima onih koji {kolu biraju zbog produènog boravka, izbora stranog jezika ili blizine posla - kaè Starovi}. Direktor Osnovne {kole „Kosta Trifkovi}” Mi lan Spa so je vi} rekao je za na{ list da, dok je trajao upis prvaka, u {kolu stiglo preko 50 molbi od roditeqa koji ne staniju u blizini {kole. Kako kaè, prema tom spisku, ve} imaju dva formirana prva razreda.

Sli~na situacija je i u O[ „\or|e Nato{evi}”, a tamo je, zasada, stigno preko 30 zahteva da se deca koja ne ìve u okolinu, upi{u ba{ u ovu {kolu. Direktor {kole „@arko Zrewanin” @ar ko Mu {ic ki navodi da u ovu {kolu idu sva deca iz kom{iluka, ali da ima i dece koja nisu sa Limana. U ovoj {koli se ne primaju molbe ni zahtevi, ve} upisuju decu od 1. aprila, a razlog tome je da ne do|e do neke zabune. - U svakom slu~aju, prioritet su nam deca iz kom{iluka, a kasnije naravno, ako ima mesta, primamo i druge |ake. U na{u {kolu roditeqi uglavnom dolaze zbog produènog boravka i dobrog nastavni~kog kadra - kaè Mu{icki. Ove godine u {kolu kre}u deca ro|ena 2005. godine i do 28. februara 2006. Od dokumenata za upis u prvi razred potrebna je kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o zavr{enom pred{kolskom programu i lekarsko uverewe. [kolski psiholozi i pedagozi testirali su decu, kako bi utvrdili wihovu socijalnu, emotivnu i intelektualnu zrelost. Postoji mogu}nost da se u prvi razred upi{u i deca starosti od {est do {est i po godina. To se u {kolskoj 2012./2013. godini odnosi na decu ro|enu od 1. marta do 31. avgusta 2006. Q. Nato{evi}

„Kri ti~ na ma sa” za zdrav ì vot Tre}a novosadska „Kriti~na masa” krenula je ju~e iz Limanskog parka, a biciklisti su vozili veliku turu po gradu. Ideja ove akcije je promocija vo`we bicikla kao zdravog stila ìvota, a vo`wa se odràva posledweg petka u mesecu u vi{e od 300 gradova {irom planete, dok u na{oj zemqi u ovoj akciji u~estvuju i Beograd, Subotica

i Ni{. Gra|anski pokret „Kriti~na masa” nastao je 1992. godine u San Francisku, kada je nekoliko biciklista odlu~ilo da organizuje mese~ne vo`we biciklima po gradu. Svetski rekord u broju u~esnika dr`i Budimpe{ta, kada je 2008. godine u vo`wi u~estvovalo oko 80.000 biciklista. B. M.

Bi ci kli ma do Lon do na i Olim pi ja de Eki pa no vo sad skih bi ci kli sta, ko ja bro ji pet ~lanova, krenu}e u petak 13. jula u 10 sati na put za Lon don, gde }e na {im olimpijcima predati kwigu podr{ke, u koju su se upisivali gra|ani iz cele Srbije. Kwigu }e preuzeti kapiten srpskog tima No vak \o ko vi}, a nakon igara bi}e predata na ~uvawe Olim pij skom ko mi te tu Srbije. U ovom biciklisti~kom poduhvatu u~estvova}e {ezdesetpetogodi{wi Mi lo rad Maj ki}, profesor Saobra}ajne {kole “Pinki” i pred sed nik bi ci kli sti~ kog klu ba “Me ri di jan” Dra gan Fur tu la, sugra|anin Zo ran Ble {i} i wegov trinaestogodi{wi sin Jo van, a ekipi }e se pridru`i ti i Ni k o l a ]ur ~ i}, koji }e za ovo putovawe do}i iz Londona. Prema re~i- Dra gan Fur tu la u~e stvu je u po du hva tu ma Furtule, pre polaska okuvosa|ane da u to vreme do|u bipi}e se na centralnom gradciklovima na trg i isprate nas skom trgu u 9 sati, kako bi omona putovawe, kako bi bar nekogu }i li No vo sa |a ni ma da se liko minuta u~estvovali u naupi{u u kwigu podr{ke. {em poduhvatu i osetili bar -Na Trgu slobode okupi}emo deli} atmosfere- ka`e Furtuse u 9 sati i pozivamo sve No- la.

Mon ti ra na crp na pum pa, sti `e pri kqu ~e we

dok ne izgradimo fekalnu i rekonstrui{emo atmosfersku kanalizaciju. Ta atmosferska je slu`ila za odvod vode iz ~esme Svetog Andrije, ali su se u nedo-

BICIKLISTI DALI PRIMER

PETORICA NOVOSA\ANA KRE]U 13. JULA

KOMPLETIRANA KANALIZACIJA U BEOGRADSKOJ ULICI U KARLOVCIMA

Montaòm crpne pumpe u Beogradskoj ulici u Sremskim Karlovcima sredinom ove sedmice, kona~no su stvoreni uslovi za prikqu~ewe tamo{wih doma}instava na kanalizacionu mreù. Ugradwa potisnog cevovoda i crpne pumpe bili su uslov da se stavi u funkciju kanalizacija, koja je u delu te ulice, paralelnim sa magistralnim putem, izgra|ena jo{ pre otprilike {est godina. - Ku}e u dowem delu Beogradske ulice mogu odmah da se prikop~aju na mreù i za to }e vlasnicima uskoro biti izdati nalozi - kaè pomo}nica predsednika karlova~ke op{tine Bri gi ta Di mi tri je vi}. - @iteqi u gorwem delu to ne}e mo}i da urade

Foto: B. Lu~i}

statku fekalne kanalizacije qudi prikqu~ili na wu. Tek kada to zavr{imo i gra|ani se prikqu~e, {to se nadamo da }e biti tokom leta, asfaltira}emo kolovoz.

Beogradska ulica jedna je od nekoliko takozvanih neuralgi~nih ta~aka kada je u pitawu kanalizacija u Sremskim Karlovcima. S obzirom na to da je re~ o ulici koja se nalazi u najniòj zoni mesta, uz samu Ki{ovu baru, bilo je potrebno obezbediti crpnu pumpu da bi se kanalizaciona mreà mogla koristiti. Ovaj problem godinama nije re{avan, a za to vreme gra|ani su se prikqu~ivali na atmosfersku kanalizaciju, koja je usled preoptere}ewa popucala, pa se sadràj sliva niz ulicu. Dodatne te{ko}e gra|anima zadaju i podzemne vode, zbog kojih u toj ulici nije mogu}e kopati septi~ke jame. Z. Ml.

Ka ko smo sa zna li, glav ni ciq ovog putovawa jeste uru~ewe kwige sa potpisima, ali i promocija zdravog `ivota. -Osim uru~ewa potpisa podr{ke ovo je i dobar na~in da se promovi{e zdrav sportski

ìvot. U ekipi imamo sve generacije, od najstarijeg ~lana, pa do trinaestogodi{weg de~aka i svi se trudimo da ovim angaòvawem damo dobar primer aktivnog ìvota- kaè Furtula. Za put od 2.500 ki lo me ta ra pri pre ma li su se me se ci ma, a osim neo p hod nog od mo ra i spava wa ne }e se nig de za dr à vati. -Tokom putovawa do Londona nismo planirali da se negde zadràvamo, jer nam finansijska situacija to ne dozvoqava. Spava}emo u prirodi u {atorima. Gostova}emo kod na{ih ambasadora, jer prolazimo kroz sedam dràva, poseti}emo biciklisti~ke klubove i udruèwa, a ukoliko budemo mogli nakon Londona oti}i }emo biciklovima u [kotsku, ili Irsku- kaè Furtula.dodaje da se u Srbiju se vra}aju 8. avgusta, kada smo rezervisali avionske karte. U ovom poduhvatu pomogli su im Ministarstvo spoqnih poslova Srbije, Olimpijski komitet, Gradski i pokrajinski sekretarijat za sport i omladi nu i Bi ci kli sti~ ki sa vez Srbije i Vojvodine. N. Radman

„PUT” OD SUTRA IMA NOVU SMENU

No }u far ba ju na ras kr sni ca ma

Odeqewe signalizacije preduze}a „Put” }e u okviru teku}eg odr`avawa horizontalnih saobra}ajnih signalizacija od sutra po~eti sa no}nim radom. U nedequ }e farbawe horizontalne signalizacije po~eti na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa, Futo{ke i Jevrejske ulice, a tokom naredne sedmice }e se ovaj posao obavqati du`

Bulevara oslobo|ewa na raskrsnicama u pravcu Mosta slobode. Mole se voza~i da na pomenutoj lokaciji tokom no}nih sati, u nedequ i ponedeqak maksimalno obrate pa`wu na postavqenu signalizaciju i radnike koji ovaj posao obavqaju pod saobra}ajem uz znatno umawenu vidqivost. B. M.

Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu U okviru programa “Mesec kulture na Univerzitetu u Novom Sadu” danas }e u 18 ~asova na Trgu Dositeja Obradovi}a biti odràna prezentacija salse, a u 20 ~asova u klubu “Sowa” na Fakultetu tehni~kih nauka, Trg Dositeja Obradovi}a 6, koncert “Duo gitara”. U ponedeqak, 2. jula na PMF-u, Trg Dositeja Obradovi}a 3, u 19 ~asova bi}e odràno predavawe “Voda kao ìvotna inspiracija”. A. Va.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota30.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 20.15), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30 14.15, 14.30 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” (18.35, 20.40), „Izme|u svetova” (22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Ani ta Ni ki}, Ta ma ra Lu ki}, Gor da na Ili}, Ma ja Sr da no vi}, Sve tla na Ne {i} - Baj go, Ma ri na Baq, Ka ro li na Ka la pa ti, Ma ja Ko ro pa nov ski i Ni no sla va [i {ka iz Novog Sada, Ta ma ra Jer ko vi} iz Kara|or|eva, Rad mi la Me di} iz [ida, Eva Du li} iz Sente, Jo va na ê ni} i Bran ka Gvo zde no vi} iz Ka}a, DEÂKE: Ve sna Bo me {tar i Ja dran ka Mi o ko vi} iz Novog Sada, Je le na Sken xi} i Iva na Ku zman iz Petrovaradina, Ma ri ja Va si} iz @abqa, Kse ni ja Ko lom par iz Vajske, Jo va na Jo vi ~i} iz Ba~ke Palanke, Ve sna La ti no vi} iz Futoga i Ja smi na ]u lum iz [ajka{a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Jovan Bogdana Devi} (1921, urna) u 10.30 sati, Svetozar Stevana Drakuli} (1926, urna) u 11.15, Roza Aleksandra Jovi~i} (1934) u 12, Radomir Uro{a Simi}evi} (1930, ispra}aj) u 12.45, Zdravko Du{ana Miji} (1952) u 13.30, Petar Milo{a Milo{ev (1938) u 14.15 i Svetislav Lazara Ilija{evi} (1928) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Nikola Rista Palamarevi} (1934) u 13 i Mileva Vladimira Mati} (1929) u 15 sati. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Aleksa Radeta Mr|en (1961) u 13 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Ratko Mileta Cico (1945) u 15 sati.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

И даље без извршне власти ПЕЋИНЦИ: Ко ће имати извршну власт у пећиначкој општини, ипак неће бити познато ни ове седмице, с обзиром на то да је седница локално парламента, која је била заказана за јуче, отказана до даљњег. Према незваничним информацијама, коалиционим партнерима које чине ДС и ГГ „Луки“, неопходно је још времена за додатне консултације, а има и спекулација на тему „ширења коалиције“. Нови датум скупштинског заседања, на којем би требало да буду изабрани извршни органи, још није познат. Ј. А.

Панчевачке летње вечери

ПАНЧЕВО: У Народној башти у Панчеву, данас почису Панчевачке летње вечери, које ће трајати све до почетка септембра. Сваког петка и суботе у музичком павиљону одржаваће се тематске вечери, а програм ће почињати у 20.30 сати. - Од када је отворена, Народна башта је посебно место за Панчевце. Панчевачке летње вечери су организоване са циљем да оживе дух једног од најлепших паркова у Србији. У башти је права летња атмосфера, а током јула и августа слушаћемо поред бендова из Панчева, и бендове из Београда, Новог Сада... Организоваћемо и вечери евергрина, вече тамбурашке, као и вече грчке музике. Програми се завршавају 1. септембра, када ће се одржати „Царство за другарство“, програм за децу, односно прослава почетка нове школске године за ђаке прваке, као и за осталу децу која крећу у нову школску годину рекла је за Зорана Владу, директорка ТОП-а. З. Дг.

Почињу „Карловачки дани”

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Данас, у Банатском Карловцу, поводом славе Перовдан почиње манифестација „Карловачки дани“. Организован је спортски, и културно-забавни програм. Такмичење риболоваца Удружења „Пешчара“ у спортском риболову „Златна удица“ већ је почело на риболовним водама Белог Багера, а данас ће се одржати и такмичење у кувању рибље чорбе „Златни котлић“. У понедељак почиње традиционални турнир у малом фудбалу где је пријављено око 20 екипа из јужног Баната које ће трајати дестак дана. Удружење жена „Уникат“ у холу Дома културе 8. јула отвара изложбу рукотворина, потом у сали Месне уаједнице 10. јула је изложба слика и песничко вече Удружења „Милош Црњански“. У среду, 11.јула, на стадиону Пролетера увече је концерт музике и фолклора. На дан славе Петровдан у месној цркви биће одржана јутарња свечана литургија, потом свечана седница савета Месне заједнице , а увече наступају звезде Гранда. Ловци Удржења „Јелен“ у суботу 14. јула на стрелишту у Делиблатској пешчари организују гађање глинених голубова, а потом дружење уз ловачки гулаш. Истог дана у хали школске дворане је турнир жена у одбојци, сутрадан 15. јула на шеталишту према школи је традиционално такмичење „Шкембићијада“ - припремање специјалитета од јунећих шкембића. Р. Ј.

У СЕНТИ СВМ ОДАБРАО ПАРТНЕРЕ ЗА ФОРМИРАЊЕ ВЛАСТИ

Демократе потискују у опозицију СЕНТА: Споразум о сарадњи и конституисању локалне власти у Сенти прекјуче су потписали представници Савеза војвођанских Мађара (СВМ), Уједињених региона Србије (УРС) и Колаиције СПС-ПУПС, који имају 16 од 29 одборничких мандата. Споразумом нису обухваћене Демократска странка (ДС) са 10 и Грађански савез Мађара (ГСМ) са три мандата, који су заједно са Лигом социјалдемократа Војводине (која на недавним изборима није прешла цензус) у другој половини протеклог мандата успоставили владајућу коалицију у општини Сента. Судећи према досадашњим преговорима ДС и ГСМ би у Сенти могли бити потиснути у опозицију. Нову скупштинску већину јуче су представили су носиоци изборних листа Рудолф Цегледи из СВМ-а која има 12 мандата, Јо-

жеф Шандор из УРС-а са три и Геза Толмачи СПС-ПУПС са једним мандатом. - Усагласили смо наше програме и потписали спораузум о сарадњи, на основу ког ћемо све даље активностио око вођења града и конституисања локалне скупштина заједнички обављати. Ово није коначан споразум, јер њиме је прихваћен заједнички програм, али не и расподела функција, што ће бити регулисано наредним коалиционим споразумима - најавио је Рудолф Цегледи. Према речима Цегледија најважније је да се са овим споразумом, који је потписало16 одборника може у законском року конституисати СО Сенте и формирати локална власт, како се не би уводиле привремене мере. Цегледи је додао да је потписани споразум отворен за све који могу да прихвате њихове програме и про-

грамске циљеве, те позвао остале одборнике да се преговара о широј коалицији. - Истовремено молим актуелну локалну власт, односно техничко руководство града, да не потписују никакве дугорочне уговоре јер то није фер према долазећој самоуправи - рекао је Цегледи. Како је предочио Цегледи, руководство СВМ-а је одобрило потписани споразум, али нема сазнања о ставу ДС-а. Носилац листе СПС-ПУПС Геза Толмачи каже да му је драго што су добили место у СО Сенте и могућност да у овој коалицији заједно, буду они који ће наредне четири године управљати Сентом. - Много је наслеђених проблема, а циљ нам је да унапредимо Сенту боље и брже него што је то до сад било. Надам се да ћемо у наредном периоду, знајући ко ће

формирати Републичку владу, моћи успешно да реализујемо хтења које Сента има у погледу развоја града, а посебно интересу и бољитку трећине житеља Сенте који су пензионери - изјавио је Толмачи. Јожеф Шандор из УРС рекао је да су грађани у праву када се питају зашто се одуговлачи са формирањем општинске власти.У законском року заказана је конститутивна седница за 2. јули, али је пред два дана померена за 5. јули, без образложења. - Мало смо се забринули због тога јер 5. јули је задњи дан у законском року, када мора да се конституише Скупштина општине. Плашимо се да је у питању опструкција, али имамо већину и настаријег одборника, па ће се седница регуларно одржати - уверен је Шандор. М. Митровић

НОВОСАДСКА ФИРМА „СТИЛОС” О ДЕШАВАЊИМА У „БУДУЋНОСТИ”

Већински уделичар наишао на опструкцију

ЗРЕЊАНИН: После бројних оптужби Синдиката индустријских радника Војводине и запослених у Графичком предузећу „Будућност” из Зрењанина, у којем већ седам месеци траје генерални штрајк због неисплаћених зарада и неуплаћених доприноса, изречених на рачун пословодства, први пут се у јавности огласила и новосадска фирма „Стилос”, као један од сувласника зрењанинског предузећа. У „Стилосу” кажу да до сада нису желели да реагују јер су сматрали да би проблеме који потресају „Будућност” требало решити у оквиру самог предузећа, договорима и радом. Али, овог пута су одлучили да одговоре на прозивке синдиката и незадовољних радника, подсећајући да је „Стилос”, у

довном обављању делатности и измиривању обавеза према држави и радницима. Нови већински уделичар је улагао и измиривао све обавезе, како према држави, тако и према радницима. Међутим, у току 2009, Агенција за приватизацију је свој удео продала физичком лицу Дејану Грбићу, који је на тај начин постао власник 34,3 одсто удела, а преосталих 14,7 одсто било је мањински пакет у власништву радника и пензионера фирме”, наведе-

Тешко стање у предузећу Данашња ситуација у зрењанинском предузећу, оцењују у „Стилосу”, врло је тешка. Незадовољни радници су позвали Инспекцију рада која је казнила „Будућност” са 400.000 динара због неисплаћених зарада, те се због њихове принудне наплате од фебруара 2012. жиро рачун налази у непрекидној блокади. „У међувремену су доспеле још неке обавезе које су повећале блокаду рачуна, као и тужбе које је покренуо један број радника због неисплаћених зарада. Уделичар, физичко лице у чијем се власништву налази 34,3 одсто удела, није се одазивао на позиве „Будућности”, не жели да учествује у раду и доношењу одлука, и на тај начин онемогућује, заједно са штрајкачима, опоравак и покретање производње”, тврде у „Стилосу”.

поступку приватизације 2002. године, постао власник 51 одсто удела тадашњег Друштвеног графичког предузећа „Будућност”. „Већ тада „Будућност” је била суочена са великим проблемима у ре-

но је у реаговању упућеном редакцији „Дневника”. У „Стилосу” тврде да је од самог момента стицања удела од стране Грбића и понашањем мањинских уделичара дошло до опструкција у

КОМПЛЕКС „TERRA” ДОБИЈА ДЕПО

Мале скулптуре на једном месту На комплексу „Terra“ у Кикинди у току је уређење депоа за скулптуре. Како је рекао Драган Томашев из ЈП „Дирекција за изградњу града“, део некадашње сушаре за цреп преуређује се у магацин, а депо ће бити наме-

„Наша кућа” и током лета КИКИНДА: Поводом успешног завршетка наставне године, у Дневном центру за ментално недовољно развијену децу и омладину „Наша кућа”, одржана је приредба. - Већина корисника одлази на летњи распуст, али Боравак ће бити отворен редовно и током лета, па родитељи и старатељи могу да доводе децу. На данашњој приредби корисници су извели оно што им се највише допало током године у раду, а добиће и дипломе – рекла је Јелена Јанкелић, радно окупациони терапеут. А.Ђ.

subota30.jun2012.

Будући депо за мале скулптуре

њен мањим скулптурама од теракоте, а има места и за веће . Извођач радова је фирма „Технобор“ из Кикинде, а пет милиона динара обезбедило је Министартсво културе. Из буџета локалне самоуправе у протеклих неколико година реконструисан је кров, замењен је цреп и конструкција која је била у лошем стању.

-У депоу ће бити око 600 квадрата магацинског простора. Новим депоом “Terra” ће решити само део проблема одлагања скулптура. Већина скулптура великог формата налазе се у дворишту, а мање су у ходницима, холовима и испод надстрешница, а сада ће имати своје место – рекао је Томашев. Идејним пројектом предвиђено је да се поред депоа изграде собе у којима ће гости, студенти, професори моћи да бораве. Од 1. до 31. јула биће одржан 31. Симпозијум скулптуре у теракоти „Terra“. Ове године на сазиву „Terra“ вајаће шест уметника, по један из Ирана, Јужне Кореје, Кине и Сједињених Америчких Држава, док ће два уметника бити из Београда. Уметници имају обавезу да оставе једну велику и две скулптуре галеријског формата. Свечано отварање овогодишњег симпозијума је 8. јула у 20 сати у Галерији „Terra“ где ће бити изложене скулптуре настале на прошлогодишњем сазиву. А.Ђ.

вези пословања „Будућности”, јер надлежни органи нису могли спровести измене аката и органа друштва као и остала усаглашавања са законским одредбама. „У таквој једној ситуацији, “Стилос” није смео да улази у веће инвестиције са недефинисаним статусом и неусаглашеним и нерегистрованим статусним изменама јер је за то неопходна сагласност свих чланова Скупштине која ни тада, а ни данас није обезбеђена. Овакво понашање осталих уделичара условило је немогућност финансијских улагања у производњу и преко потребне инвестије, да би „Будућност” могла да се покрене и обезбеди средства за покриће основних трошкова. Из тих разлога фирма у Зрењанину није могла да буде конкурентна на тржишту, почела је да губи значајне купце, а нове није могла да придобије”, наводе у новосадској фирми и подвлаче да је значајан допринос лошем пословању дао и један број радника који је „због своје непродуктивности,

незаинтересованости и лошег рада проузроковао лош квалитет, непоштовање рокова и лош рејтинг предузећа”. Због тешке ситуације у којој се нашла „Будућност”, додаје се у реаговању, „Стилос” који је само један од уделичара није више имао могућности да финансира, као до тада, један до два милиона динара месечно за исплате зарада, пореза и осталих трошкова те је предложио радницима, да би сачували посао и континуитет рада, да пређу у штампарију „Стилос принт”. „Део радника, њих 17, то је и прихватио, а њих 11 је одбило из разлога јер је свима понуђен радни однос на одређено време – до годину дана. Разлог за то је био дотадашњи лош однос према раду у „Будућности”, па је било неопходно да се на тај начин обезбеди минимум квалитета и продуктивности у новом предузећу. Радници који су одбили премештај, заједно са две раднице против којих је вођен дисциплински поступак због неиспуњавања радних задатака, ступили су у штрајк који траје и данас”, тврде у „Стилосу”. Како је наведено у писаном реаговању, „Стилос” није имао обавезу да исплати зараде запосленима у „Будућности”, јер је новосадска фирма само један од уделичара. Стога је исплату зарада требало да обезбеди „Будућност” кроз своје пословање. Такође, наводи се да је нетачна информација да доприноси нису уплаћивани, јер су сви доприноси на примања исплаћивани у законским роковима, до ступања у штрајк. Ж. Балабан

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ У РУМСКОЈ ОПШТИНИ РЕДОВНО

Лето без сувих чесми

РУМА: Поред тога што Румљани пију једну од најкавлитетнијих вода у Србији, ни овог лета неће бити проблема са водоснабдевањем, тврде у румском Јавном предузећу „Водовод“. Ово предузеће водом снабдева румску и иришку општину, а у претходном периоду било је различитих активности како би водоснабдевање током лета било уредно. - Румски „Водовод“ испоручује од 210 до 220 литара воде у секунди, од којих се 50 литара упућује у суседну иришку општину. Лети потрошња износи чак 17,5 хиљада кубика дневно, што је максимум који овдашњи цевовод може да поднесе. Та количина је произведена прошле суботе, када је температура ваздуха била преко 35 степени. Ове сезоне добро смо се припремили, а једна од активности је била и санација филтер поља на фабрици воде – каже технички директор ЈП „Водовод“ Рума Слободан Опарушић. Извориште Сава 1 је невероватног потенцијала, а процењени капацитет је четири кубика воде у секунди. Тамо постоји девет бунара, од којих је осам у функцији са протоком од 200 литара воде у секунди. Вода на овом извори-

шту има повећану концентрацију гвожђа и мангана, тако да се у фабрици тај вишак отклања, а квалитет своди на прописан. По речима Опарушића, на изворишту Фишеров салаш постоји 12 бунара, од којих је седам у функцији, а вода на овом изворишту је таквог квалитета да јој није потребна никаква дорада, него се директно дистрибуира потрошачима. - Интерне анализе сирове и воде која иде према порошачима вакодневно се раде у румској Фабрици воде. Једном месечно се раде анализе на свим пумпним местима, као и анализе сремскомитровачког Завода за јавно здравље, док једном годишње новосадски и београдски заводи за заштиту здравља раде такозване „велике анализе“. Комплетна стабилизација водоснабдевања у румској и иришкој општини биће, по Опарушићевим речима, тек када се изгради магистрални цевовод, шири од постојећег, који би до резервоара у Борковцу доводио веће количине воде. Подсетићемо да је НИП обезбедио средства за израду тог пројекта, и да се почетак реализације очекује у наредном периоду. Ј. Антић

Почео фестивал „Црвена ружа” РУСКИ КРСТУР: Традиционални Фестивал русинске културе „Црвена ружа“ почео је јуче у Руском Крстуру. Овогодишњи 51. фестивал презентације културноуметничког стваралаштва Русина на овим просторима отворен је изложбом графика некадашњег русинског уметника Јулијана Колесара. Такође, одржана је дечја музичко-фолклорна манифестација „Црвени пупољак“ на којој су најмлађи извели 11 нових композиција, а наступили су и дечји фолклорни ансамбли из места где живе Русини у нашој земљи. Данас од 10 часова биће отворен „Крстурски сајам“ на којем ће своје производе и услуге представити привредници из Руског Крстуру и ширег региона и изложба ручних радова и домаће радиности, на којој ће излагати, углавном, удружења жена из Војводине. У исто време биће одржан и турнир у малом фудбалу, на којем ће учествовати екипе из Војводине и Хрватске. За 20 часова заказан је свечани концерт „На сред широке равнице“ који је посвећен музичким и фолклорним остварењима Русина у сезони 2011/2012. године, победницима русинских музичких фестивала, а као гости наступиће Фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада и Фолклорни ансамбл „Вихорлат“ из Снине, Словачка Република. Исте вечери, од 23 часа, предвићен је концерт младе естрадне звезде Ане Перишић која ће наступити са својим бендом. Завршна манифестација овогодишњег фестивала „Црвена ружа“ је сутра у 20 часова, уз директан телевизијски пренос на другом каналу РТВ Војводине. У првом делу такмичиће се 12 младих певачааматера за најлепши женски и мушки глас, док ће у другом делу бити изведене нове композиције у забавном духу одабране на Конкурсу фестивала. Певаче ће пратити Велики народни оркестар Дома културе Руски Крстур и Фестивалски забавни оркестар. М.Кк.

Обнова библиотеке

КОВИН: У Ковину ће ускоро почти реконструкција библиотеке „Вук Караџић“. Библиотека ће неко време бити затворена, а радови се финансирају из буџета општине Ковин. По плану би реконструкција требало да трају нешто дуже од месец дана, а почеће 9. јула. Након завршетка радова, у сарадњи са Народним музејом из Београда, биће организована „Тринаеста међународна смотра археолошког филма”. Манифестација се осми пут одржава у Ковину. З.Дг.

Авионима против комараца

КУЛА:Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Кула биће изведени од среде 4. јула до суботе 14. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од временских услова, а препарат којим ће се радити је „Icon“ са активном материјом lamb da-ci ha lo trin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

vojvodina

subota30.jun2012.

РУСКОСЕЛЦИ НЕ МОГУ ВИШЕ ДА СЕ НОСЕ С БРОЈНИМ КРАЂАМА И ПРЕВАРАМА

Цело село стрепи од једне ромске породице РУСКО СЕЛО: Већ дуже време представници Месне заједнице Руско Село, покушавају да реше проблем који им последњих десет година задаје једна ромска породица. Како каже председник МЗ Имре Кабок, у последњих десет година, ова вишечлана породица је преваром присвојила шест кућа. -У кућама у које се бесправно уселе остану неко време, а с обзиром на то да не воде рачуна о објекту он брзо пропадне. Није редак случај да продају цреп, грађу, цигле и све што могу, па се преселе у дугу кућу. Такође, више пута су ухваћени и у крађи, последњи случај је крађа сена на три места, те крађа кокошака, док су у покушају да украду паприку у башти Ибоје Кормањоши, спречени. -Са том породицом имамо проблема више година. Једне године украли су ми гушчиће, а сада су покушали паприку. Било је троје деце и неколико одраслих, а рекли су да не смем да зовем полицију јр ће нас повредити и све нам покрасти. Одмах смо обавестили месну заједницу, јер сам полицију звала више пута, међутим, за сада нема решења за наш проблем.

Кућа у којој је живела ромска породица и која је до пре седам дана била цела

Како је истакао Кабок, с Полицијском управом и тужилаштвом се мора наћи решење за ово. Он је напоменуо да су у Руском Селу сви становници једнаки и имају иста права, те да нема проблема са Ромима осим са поменутом породицом. Пре две године једну жену су претукли чланови поменуте породице,а зимус су се на превару усе-

лили у кућу супружника Катице и Ференца Фејеша тако што је Катица преварена приликом потписивања уговора. У Руском Селу организован је збор грађана повдом овог проблема, а циљ ј био да се умире мештани. У решавање случаја укључене су и ромске организације. А. Ђуран

dnevnik У ПОРТИ ЦРКВЕ КНЕЗА ЛАЗАРА У ШИДУ ОДРЖАН КОНЦЕРТ

Видовданске свечаности за памћење

ШИД: У порти Цркве кнеза Лазара у Шиду, уочи Видовдана, славе овог храма, након одржаног бдења које је служио јереј Ђорђе Марић одржан је концерт који ће Шиђани дуго памтити. Поред глумице Иване Жигон, која је наступила са делом „Косовских божура“, учествовали су и ученици ОШ „Бранко Радичевић“, млади глумци који су захваљујући залагању Мирјане Продић и професорке српског језика Јелене Амбрашић извели одличан пограм и побрали велики аплауз публике. Наступале су и жене из Удружења „Шиђанке“ које је предводила Снежана Лазић, као и хор „Храма кнеза Лазара“ под вођством Изабеле Марић. Програм је водила Бојана Фаркаш.

Средњошколци за средњошколце БЕЧЕЈ: Унија ученичких парламената Бечеј успешно је, други пут заредом, реализовала пројекат „Средњошколци за средњошколце“, па је тим поводом у Центру за децу и младе одржан скуп на којем су представили шта је све урађено пре, током и после Дана волонтирања и, истовремено, се захвалили свима који су директно или индиректно учествовали или помогли реализацију пројекта. - Пројекат „Средњошколци за средњошколце“ се реализује у многим европским државама и базира се на волонтеризму младих, средњошколском активизму и друштвено одговорном посло-

вању одређених предузећа, а реализује га Унија средњошколаца Србије - рекла је у име Уније ученичких парламената Бечеј Кристина Марјанац. -Све је осмишљено тако да поједини средњошколаци један дан у школској години не похађају наставу, већ волонтирају у предузећима и на тај начин промовише волонтеризам. У склопу друштвено одговорног пословања, предузећа уплаћују донацију Унији средњошколаца Србије, а она на бази конкурса додељује новац ученичким парламентима. Ми смо конкурисали пројектом „Недеља културе“ на конкурсу „Култура младих у шко-

лама“ и добили 40.000 динара. Тим средствима смо финансирали екранизацију комплетне реализације пројеката током априла, када смо организовали креативне радионице ликовног стваралаштва, оригами технике, караоке, концерте, наступе културно-уметничких друштава... Додајмо да је у првој години волонтирало преко стотину средњошколаца, а ове године само 28. Разлог видно смањењног броја није опало интересовање код младих, већ што се само петнаестак бечејских предузећа укључило у читав пројекат. В. Јанков

Ло ви ли ри бе ру ка ма СВИ ЛО ЈЕ ВО: Нај бо љи ри бљи па при каш на ква ли фи ка ци ја ма ко је су одр жа не у Сви ло је ву ску вао је Ти бор Ке сег ко ји је ла не

осво јио дру го ме сто. Ал фред Хор ват осво јио је дру го, а тре ће ме сто при па ло је Са ши По ту ри ци. На овом так ми че њу ко је се

Лов ри бе ру ка ма

сва ке го ди не одр жа ва уочи Апа тин ских ри бар ских ве че ри уче ство ва ло је 38 так ми ча ра. Пр во пла си ра ни Ке сег се по бе дом пла си рао за так ми че ње „Злат ни ко тлић“ ко је ће се одр жа ти 7.ју ла, у окви ру Апа тин ских ри бар ских ве че ри. Осим ква ли фи ка ци ја за „Злат ни ко тлић“ у Сви ло је ву је одр жа но и так ми че ње у хва та њу ша ра на ру ка ма у ба зе ну Ба ји не са лаш ба ште.Пр во ме сто, ме ђу шест так ми ча ра, осво јио је Све ти слав Бо жић ко ји је за че ти ри ми ну т а ухва тио чак де сет ша ра на, са оасм уло вље них ша ра на Де јан Кра ја чић је осво јио дру го, а Сндри ја Ко ле сар тре ће ме сто са пет уло во ље них ри ба ру ком у ро ку од че ти ри ми ну та.Ово нео бич но так ми че ње иза зи ва све ве ћи ин те рес и ове го ди не је одр жа но тре ћи пут. Ј. П.

Наступ Подунавских Немаца из Аргентине СОМБОР: На Тргу светог Ђорђа у Сомбору, сутра, у 20 часова, наступиће плесна група Подунавских Немаца из Ентре Риоса, североисточне аргентинске покрајине. На репертоару су фолклорни плесови

Подунавских Немаца које они негују од свог пресељења у Јужну Америку након Другог светског рата. Ова група у евојој европској турнеји осим у Сомбору предвидела је и наступе у више градова у Немач-

кој, Аустрији, Француској, Мађарској и у Хрватској. Наступ у Сомбору организује Хуманитарно удружење Немаца „Герхард“ и Туристичка организација Сомбор. Ј. П.

Суботица с највише улица СУБОТИЦА: У протеклих годину дана у Суботици је асфалтирано више од 100 улица. Улице су асфалтирање из програма града, Фонда за капилална улагања Војводине, а посебан програм се односио на сфалтирање атарских путева.

-Суботица је специфицна, јер је рекордер по километражи улица, у односу на број становника. Поред тога, има највише неасфалтираних улица у Војводини, а разлог је велика разуђеност. То је проблем и са другом инфраструктуром, попут увођења струје, воде и канализаци-

је. Водимо рачуна о приоритету изградње, да не дођемо у ситуацију да асфалтирамо улицу, па разбијамо асфалт за увођење канализације и друге инфраструктуре - рекао је председник Скупштине града Суботице Славко Параћ. С. И.

Публика одушевљена концертом

Јереј Ђорђе Марић с учесницима концерта

-Дошла сам у Шид због мојих пријатеља које имам у овом граду, Мише пчелара и оца Гаврила из манастира Привина глава. Нисам ни слутила да ћу у Шиду срести овкав народ, дивни су, стојећи су одслушали концерт, а били су тихи, блажени - рекла је Ивана Жигон и додала да је са „Божурима“ до сада имала 150 наступа. На концерту су најчешће теме Косово и Метохија, а на репертоару су им најчешће стихови Душана Костића и Матије Бећковића. -Обично правим комбинацију стихова и уграђујем их у неке мотиве. Стварала сам групу кад сам се борила за опстанак на просторима Косова и Метохије, а та борба је у љубави према родном крају - рекла је Жигонова. Д. Савичин

kultura

dnevnik ГАЛА КОНЦЕРТ НА ОТВАРАЊУ 4. СВЕТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ КЛАВИРСКИХ ПЕДАГОГА

Бахови концерти за клавир Потврђујући одавно стечену репутацију Новог Сада као значајног жаришта пијанистичке уметности, крајем јуна и почетком наредног месеца овде се одржава 4.Светска конференција клавирских педагога, која је окупила велики број еминентних педагога и концертних уметника из земље и иностранства. Поводом отварања ове манифестације, чији су организатори ЕПТА Војводине и Музичка школа „Иси-

ђењем Баховог Концерта за два клавира у ц-молу, са каталошком ознаком BWV 1060, приликом којег су као солисти наступили двојица врсних и перспективних младих пијаниста, ученикци МШ „Исидор Бајић“, Виктор Радић из класе професора Срђана Далагије и Драгутин Вучић, из класе професорке Вере Лили. Прозрачна, дискретном полифонијом испреплетана Бахова музика, у енергичној интерпрета-

Клавирски дуо Ингмар

Фото: Б. Лучић

дор Бајић“, у Синагоги је одржан свечани концерт, на којем су се публици представили млади извођачи као и неки од наших реномираних и истакнутих клавирских солиста. За разлику од уводних програма претходних истоимених манифестација, овај концерт замишљен је као вече барокне музике, обухвативши три концерта Јохана Себастијана Баха за клавир и оркестар, у којем су уз солисте наступили и чланови ансамбла „Камерата академика“ са диригентом Андрејом Бурсаћем. Концерт је отворен изво-

цији ове двојице младих клавирских солиста и са мером вођеног оркестра, добила је свеже и полетно тонско уобличење. Наставак вечери донео је наступ двоје наших интернационално реномираних пијаниста млађе генерације, Слободанке Стевић и Александра Глигића, који већ годинама успешно сарађују у оквиру Клавирског дуа Ингмар, чија је дуетска сарадња сада обухватила извођење Баховог Концерта за два клавира у ц-молу, BWV 1062, по атмосфери и елегантним звучним обрисима слич-

ног претходно тумаченом делу, али која је наглашеном дијалошком поставком двеју клавирских деоница и риторнело одсека оркестарског звука представљала занимљив изазов за извођаче. Брижљивим и танано избалансираним интепретативним приступом, уз солидну сарадњу са диригентом и оркестром, Слободанка Стевић и Александар Глигић остварили су стилски чисто, прегнантно и колоритно тумачење овог Баховог дела које је наишло на топао одјек публике. После паузе реситал је настављен сличном тону, извођењем Баховог Клавирског концерта у д-молу, са ознаком BWV 1052, приликом којег је као солиста наступила наша истакнута пијанисткиња Биљана Горуновић, својевремено, 1993. лауреат Шопеновог конкурса у Гентингену у Немачкој, која данас делује као професор клавира на Академији уметности у Новом Саду. Драматични и виртуозно писани први став концерта у концентрисаном и одмереном тумачењу Биљане Горуновић и чланова оркестра „Камерата академика“ зазвучао је стамено и упечатљиво. Други став мирног и лаганог тока и ламентозног карактера, са широко развијеном, богато орнаментисаном деоницом клавира у први план је истакао племенито изнијансиран клавирски звук, да би завршни став Алегро својим жустрим и разиграним ритмовима и привлачном мелодиком донео складно финале ове успеле вечери концертантне барокне музике. Б. Хложан

ЖИРИ АРТ КЛИНИКЕ ИЗАБРАО ПЕРСПЕКТИВНЕ ДИПЛОМЦЕ ЛИКОВНИХ СТУДИЈА

Ка првим изложбама Као и претходних десет година, захваљујући пројeкту „Перспективе“ Арт клинике из Новог Сада, на годишњим изложбама одабрани су најперспективнији студенти завршних година Академије уметности у Новом Саду и Факултета ликовних уметности у Београду. Победници „Перспектива 11“ су: Слободан Стошић, Јелена Булајић, Александар Бунчић, Милица Дукић, Марија Бркић, Селена Крчевинац (Нови Сад) и Ана Ивановски, Ива Каличанин, Бранимир Бенишек, Ксенија Јовишевић,

Ана Миленковић и Вендел Ваштаг (Београд). Њих је изабрао жири који је радио у саставу: Никола Џафо, Весна Гргинчевић, Марија Костић, Сања Којић Младенов, Мирољуб Мима Марјановић, Мирослав Карић, Селман Тртовац, Ранко Ђанковић, Сања Латиновић, Тадија Јаничић и Вук Вучковић. Пројекат „Перспективе“ Арт клиника је покренула како би се додатно помогло ликовним уметницима на прагу својих професионалних каријера да буду видљиви. Започет је као гласање такозва-

ног жирија лаика, који је у различитим категоријама (сликарство, вајарство, графика...) бирао најталентованије дипломце Академије уметности у Новом Саду. Од 2009. године перспективни се бирају и у Београду, а од 2010. у жири улазе и лауреати из претходних година. Арт клиника ће, као и претходних година, изабраним младим ауторима омогућити изложбу у простору Грчкошколске 5 у Новом Саду. На изложби ће бити проглашени и најбољи од најбољих. И. Б.

ДАНАС И СУТРА НА ИНФАНТУ

Представе из Србије, САД и Француске Четири представе биће изведене данас и сутра на Инфанту. Представа „Парче земље између реке и стења“ Ансамбл „Мираж“ из Београда биће изведена вечерас у 19 сати у великој сали Културног центра Новог Сада. Аутори пројекта су: трупа “Specchi e Memorie“ из Италије и ансамбл „Мираж“. Учествују: Анђелка Вујиновић, Вера Јовановић, Тања Стикић. Ова представа је настала у сусрету рада поменутих позоришта, под чијом супервизијом су се одвијали про-

Из представе „Рибар“ театра Лутен из Француске

цес рада и финализација представе. Инспирисана је сударом двеју тема - теме пролазности и теме лепоте. „Јулија: дијалог о љубави“ Театра „Y“ из САД, биће изведена вечерас у 21 сат у СНП – у на Камерној сцени. Аутор текста је Андраш Вишки, представу је режирала Карин Конрад, а изводи је Мелиса Лорен. Драмски текст „Јулија“ заправо је монолог који изговара главна јунакиња у стању блиском делиријуму, на начин како се

изводе псалми. Она узвикује ове речи из срца, доведена, како се чини, до крајњих граница издржљивости у логору на принудном раду, где борави са седморо своје деце. Представу „Стој! ко иде?“ „Театер делакт“ из Француске извешће сутра у 19 сати на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП –а. Ова представа је настала као колективно остварење, а режирао је Мишел Матје. То је „драматична је поема, театарски НЛО, узнемирујући манифест, срдачна, горка или иритирајућа – то је покушај да се подели искуство заједништва и наде за успоном новог јутра за човечанство.“ Луткарска представа „Рибар“ Театра „Лутен“, такође из Француске, биће изведена сутра у 22 сата на отвореном у Католичкој порти (и репризно сутра у исто време). Аутори су Гаел Бушери и Сара Дарнол, а ликови су: Дечко / Капетан / Морнар / Рибар: Сара Дарнол. Ова представа без речи, „Рибар“ подсећа на неме филмове Бастера Китона или Чарлија Чаплина и игране филмове Жака Татија. То је, пре свега, визуелна представа настала из бојā, ритма, препознатљивих звукова, тишине и поезије. Као признање особама које су своје животе провеле на мору, лик у представи прелази у улоге капетана, малог од палубе, рибара и трговца рибом, између реалног и имагинарних светова. Сви ликови у које се трансформише, имају посебан однос са морем и рибама. Представа „Рибар“ извођена је на многим фестивалима у Француској, Холандији, Кореји, Шпанији и Мароку. Одликована је Наградом за најбољу глумицу Европског театарског фестивала ФЕТЕН’08 у Гијону (Шпанија). Н. П-ј.

subota30.jun2012.

У ВРШЦУ УРУЧЕНА НАГРАДА ЗА ПОЕЗИЈУ „ВАСКО ПОПА“

Признање песнику Томиславу Маринковићу У присуству бројних културних и јавних личности, у Вршцу је у свечаној сали Градске куће уручена најпрестижнија награда за поезију Васко Попа за најбољу збирку песама на српском језику у овој години лауреату Томиславу Маринковићу из Липолиста, за збирку песама „Обичан живот“. Ову награду установили су пре осамнаест година Друштво „Вршац лепа варош“, Агенција „Ђорђевић“ и концерн „Хемофарм“ под покровитељством општине Вршац, и до ове године нанизало се18 добитника, најзначајнијих песничких стваралаца из Србије. По одлуци жирија у којем су били проф. др Радивоје Микић, Душан Новаковић и Душан Белча, награда је овог пута додељена Маринковићу. О награди су говорили су Драгољуб Ђорђевић из Агенције „Ђорђевић“, заменик председника општине Вршац Зоран Томић, и члан жирија Душан Новаковић који је рекао да песник у својим песмама из награђене збирке говори о ономе што доживљава у свакодневници идући на реку, одлазећи са пријатељем у

С уручења награде „Васко Попа”

Делиблатску пешчару, улазећи у кинеску радњу... и осећајући како време протиче и о другим животним ситуацијама. Стихове Васка Попе говорила је призната глумица Рада Ђуричин, која је то чинила и на претходним свечаностима од установљења награде пре 18 година. Свечаност су употпунили музицирањем ученици Музичке школе „Јосип Маринковић“ из овог града. Сам песник Ма-

ринковић је аналитички говорио о величини песничког стваралаштва Васка Попе, великана српске поезије. Престижну награду песнику Томиславу Маринковићу уручила је чланица Управног одбора „Хемофарм“ Наташа Поповић, честитала му на његовом песничком стваралаштву и пожелела даље стварање стихова. Р. Јовановић

РЕДИТЕЉКИ МАЈИ МИЛОШ ПРИЗНАЊЕ И НА ФЕСТИВАЛУ У ШВЕДСКОЈ

„Клип” најбољи дебитантски филм Дугометражни филм „Клип„ младе српске редитељке Маје Милош, освојио је награду за најбољи дебитантски филм на фестивалу Peace and Love у Шведској, саопштио је дистрибутер Так Вижн. Овај филм је учествовао на многим фестивалима и имао је велики међународни успех, а ових дана победо је и на фестивалу „Синема сити“ у Новом Саду. Радња филма смештена је у сурово окружење београдских предграђа. Јасна је тинејџерка која живи окружена оскудицом, отац јој је тешко болестан и бесна је на све и на свакога, укључујући и себе. Заљубљена је у Ђолета, дечка са којим иде у школу, али ни од тог односа не добија све што би желела. Туробну свакодневицу покушава да потисне експеримантисањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују.

У том суровом окружењу ипак се рађају љубав и нежност. „Филм је спој лепоте љубавних сцена и сурове реалности, свеопштег шунда којим су јунаци окружени, лепршавости младости и те-

жине социјалних и животних проблема с којима ти млади расту с идејом бекства, јер с тим не желе и не могу да се носе. Они живе у затвореном кругу из кога не могу да изађу, а у исто време они су уверени да је права слобода у њему“, каже редитељка и ауторка сценарија Маја Милош. У филму глуме: Исидора Симијоновић (Јасна), Вукашин Јаснић (Ђоле), Сања Микитишин, Јово Максић, Моња Савић, Катарина Пешић, Соња Јаничић, Јована Стојиљковић, Владимир Гвојић, Никола Драгутиновић и Михајло Николић. Маја Милош је рођена у Београду 1983, а дипломирала је режију 2008. на Факултету драмских уметности у Београду. Током студија режирала је 11 кратких играних и документарних филмова. „Клип“ је њен први дугометражни играни филм. (Танјуг)

ОД 3. ДО 17. ЈУЛА У СТУДИЈУ „М”

Светска изложба новинске фотографије Изложба фотографија победника годишњег такмичења у новинској фотографији које се одржава широм света, World Press Photo Exhibition (WPPh ) биће постављена од 3. до 17. јула у Студију „М“

уврштено је укупно 101.254 фотографије. Ове године WPPh путујућа изложба састоји се од 160 фотографија и приказује се на око 100 локација широм света. Поред главне

у Новом Саду (Игњата Павласа 3) и од 20. јула до 2. августа у Дому омладине Београда. Сваке године, независни међународни жири састављен од 19 чланова, у оквиру девет категорија, оцењује радове које на конкурс шаљу фоторепортери, агенције, новине и магазини из свих делова света. Ове године такмичење је привукло 5.247 фотографа из 124 земље, а у такмичарску процедуру

победничке фотографије шпанског фотографа Самјуела Аранде, која је објављена у “Њујорк тајмсу” – портрет жене са велом која грли повређеног сина након уличних протеста у Јемену, биће приказане и победничке фотографије из свих девет категорија. World Press Photo додао је нову димензију својим изложбама широм света, лансирањем нове апликације - the Exhibition app. Њеним

коришћењем посетиоци могу приступити додатним информацијама о свим изложеним фотографијама и њиховим ауторима, укључујући и видео интервјуе, али и поделити омиљене фотографије са пријатељима кроз друштвене мреже на интернету. Апликација се може преузети на линку www.worldpressphoto.org/app, док се током трајања изложбе могу скенирати одговарајући QР кодови уз сваку фотографију. World Press Photo је независна, непрофитна организација са седиштем у Амстердаму (Холандија), где је и основана 1955. Како је наведено, има за циљ неговање и унапређивање високих стандарда у новинској и документарној фотографији широм света. Настоји да развија интересовање и поштовање публике према раду фотографа, и да подстакне слободну размену информација. Активности WPPh организације укључују и годишње такмичење за мултимедије, изложбе на разноврсне актуелне теме и подстицање фото-журнализма кроз образовне програме. Изложба у Новом Саду и Београду биће организована под покровитељством Амбасаде Краљевине Холандије и уз подршку Мисије ОЕБС-а, Дома омладине Београда, Студија „М“ Радио РТВ Војводине и „Егзит“ фестивала. Н. П-ј

dRU[TvO

subota30.jun2012.

ZA INDEKS UNS-a KONKURISALO ^AK 8.986 KANDIDATA

NAJBOQI HO]E U GIMNAZIJE, ALI I U MEDICINSKE I EKONOMSKE [KOLE

Naj ve }a na va la u No vom Sa du

Pri jem ni is pi ti od po ne deq ka Na kon tro dnev nog kon ku ri sa wa kan di da ta za upis u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja na fa kul te ti ma dr `av nih uni ver zi te ta, ju ~e po pod ne pod vu ~e na je cr ta pod broj pri ja vqe nih. Ta ko je bi lo i na Uni ver zi te tu u No vom Sa du u ~i jem je sa sta vu 14 fa kul te ta i na ko ji ma je do ku men ta pre da lo ukup no 8.986 kan di da ta, {to je 105,10 po sto upi sne kvo te ko ja je 8.550 (od ~e ga je 4.975 me sta na te ret bu xe ta). Pre ko hi qa du po ten ci jal nih bru co {a pri ja vi lo se na ~ak ~e ti ri fa kul te ta: Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka 1.965 (ima 1.720 me sta), Me di cin skom 1.092 (566), Pri rod no-ma te ma ti~ kom 1.047 (970) i Fi lo zof skom 1.011 (938), iako po bro ju pri ja va u od no su na broj slo bod nih me sta pred wa ~i Aka de mi ja umet no sti gde ~ak 469 kan di da ta pri `eq ku je in deks, ko jih je go to vo tro stru ko ma we (sve ga 170)! Ovo li ka na va la, na rav no, pre sve ga na Aka de mi ji umet no sti, Me di cin skom, Fi lo zof skom i PMF-u zna ~i da su i da qe „u

tren du” od re |e ni stu dij ski pro gra mi, pa ta ko na sva ki in deks me di ci ne, sto ma to lo gi je, far ma ci je, en gle skog, psi ho lo gi je, tu ri zmo lo gi je i ho te li jer stva do |e dva-tri kan di da ta. Vr hu nac je na AU gde se za sve ga 10 glu ma~ kih in dek sa pri ja vi lo 166 kan di da ta! I na Po qo pri vred nom je vi {e pri ja vqe nih ne go me sta, ali sva ka ko }e na mno gim pro gra mi ma osta ti slo bod nih me sta po sle pri jem nih, od no sno upi sa u pr vom ro ku. Na i me, mno gi i ako pro |u na sa mo fi nan si ra we ne }e se upi sa ti jer ne ma ju pa ra, a od stu di ja }e od u sta ti i do sta onih za qu bqe nih sa mo u od re |e nu stru ku ko ji ni ne mi sle na al ter na ti vu. Pri jem ni is pi ti po ~i wu u po ne de qak, 2. ju la na 12 fa kul te ta UNS-a, iz u zev Me di cin skog i Aka de mi je umet no sti gde su ve} pro {li. U za vi sno sti od bro ja kan di da ta i ras po re da ko ji su na pra vi li sa mi fa kul te ti pro ve ra zna wa tra je dan, dva ili ~ak tri, da kle od 2. do 4. ju la. V. ^.

JUBILEJ UDRU@EWA OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE SEVERNOBANATSKOG OKRUGA

Dve de ce ni je ne se bi~ ne po dr {ke Udru è we obo le lih od mul ti ple skle ro ze Se ver no ba nat skog okru ga, sa se di {tem u No vom Kne èv cu, pro sla vi lo je kr snu sla vu Vi dov dan i ju bi lej – dve de ce ni je uspe {nog ra da i po dr {ke obo le li ma od te opa ke bo le sti. Udru è we oku pqa oko sto ti nu ~la no va iz op {ti na No vi Kne è vac, Ka wi à, ô ka, Sen ta, Ada i Ki kin da, a po vo dom ju bi le ja upri li ~en je pri go dan pro gram i otvo re na iz lo `ba tra di ci o nal ne umet ni~ ke ko lo ni je „@i vot je umet nost”. Ka ko je is ta kla pred sed ni ca Sla vi ca Zo ri}, po mo} obo le li ma od mul ti ple skle ro ze i dru gim li ci ma s po seb nim po tre ba ma od vi ja se za hva qu ju }i po dr {ci lo kal nih op {tin skih sa mo u pra va, od ko jih pred wa ~e No vi Kne è vac i Ka wi à, i an ga ò va wu ve li kog bro ja vo lon te ra, po dr {ci do na to ra, a re a li zo va ni su i broj ni pro jek ti ko ji se fi nan si ra ju nov cem po kra jin skih i re pu bli~ kih re sor nih in sti tu ci ja. Do bra sa rad wa ostva ru je se sa srod nim udru è wi ma iz Ma ke do ni je, Hr vat ske, Ma |ar ske i Ne ma~ ke. – Pro {lo je 20 go di na od po ~et ka ra da na {eg udru è wa, pre ì ve li smo, ni smo ni mi sli li da }e mo to li ko, ali, na à lost, mno gi na {i ~la no vi ni su vi {e s na ma jer od ove opa ke bo le sti qu di po sta ju in va li di i ~e sto umi ru mla di. Me di ci na na pre du je, ali ni ka -

ko da do seg ne do pro na la ska efi ka snih le ko va. Po seb no smo za hval ni na ve li kom an ga ò va wu pro fe so ra dr ôn go ra Na |a s In sti tu ta za ne u ro lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne iz No vog Sa da, ko ji je s na ma od pr vog da na, uvek spre man da po mog ne u bi lo ko je do ba – re kla je Sla vi ca Zo ri}, na gla siv {i da je ovo udru è we pr vo u re gi o nu otvo ri lo MS-ku }u u ko joj raz vi ja ra zno vr snu de lat nost od ko ri sti za obo le le od mul ti ple skle ro ze i srod nih obo qe wa. Naj i stak nu ti jim du go go di {wim ak ti vi sti ma, vo lon te ri ma i oni ma ko ji pru à ju ne se bi~ nu po mo} u ra du Udru è wa, ta ko |e i in sti tu ci ja ma, uru ~e ne su po ve qe i za hval ni ce. Me |u wi ma je bio i no vi pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor, ko ji je pri su stvo vao pro sla vi ju bi le ja. Pa stor je re kao da je do {ao ne to li ko kao no vo i za bra ni pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, ne go kao ~o vek ko ji je ro |en u ovom gra du i u pret hod nih pet-{est go di na ve zu je se za rad Udru è wa. – Do {ao sam da odam pri zna we ak ti vi sti ma i ~la no vi ma Udru è wa za iz u zet an qud ski na por jer je dva de set go di na dug pe riod – re kao je Pa stor. – Ov de na Za pad nom Bal ka nu, na kra ju 20. i po ~et ku 21. ve ka, to je po seb no dug pe riod. M. Mitrovi}

ISTORI^ARI EKS-JUGOSLAVIJE TRA@E ISTINU

Mra~ na stra na pro {lo sti

Dr `av na ko mi si ja za taj ne grob ni ce `r ta va ko je su ubi li ko mu ni sti u Sr bi ji po kre nu la je ini ci ja ti vu da se na pra vi za jed ni~ ki po pis `r ta va Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji ne ka da {we Ju go sla vi je. Po re ~i ma isto ri ~a ra Sr |a na Cvet ko vi }a, se kre ta ra Ko mi si je za taj ne grob ni ce u Sr bi ji, raz go vor je ve} oba vqen s isto ri ~a ri ma iz Slo ve ni je i Hr vat ske. – Pra vi po pis `r ta va ni ka da ni je ura |en iz po li ti~ kih raz lo ga. Ba za po da ta ka na saj tu, ko ju pra vi mo, mo gla bi ta ko pre ra sti u po pis svih `r ta va u ce loj Ju go sla vi ji, po ~ev {i od 6. apri la 1941. go di ne. Ta ko bi se ko na~ no utvr di le pra ve raz me re gra |an skog i an ti na ci sti~ kog ra ta, kao i re vo lu ci je. Vi {e ne bi bi lo me sta za mi to ve i pred ra su de o ka rak te ru tih su ko ba – sma tra Cvet ko vi}. On na po mi we da je na {a ko mi si ja us pe la da ura di vi {e od isto ri ~a ra u Slo ve ni ji i Hr -

vat skoj ka da je re~ o po pi su `r ta va za to {to je ima la do stup ne ar hi ve OZNA-e. S dru ge stra ne, Slo ven ci i Hr va ti su oti {li mno go da qe u ot kri va wu ma sov nih grob ni ca i eks hu ma ci ji. Cvet ko vi} is ti ~e da }e se na saj tu Ko mi si je za taj ne grob ni ce, na ko jem je sa da po pis `r ta va, usko ro na }i i sve lo ci ra ne ma sov ne grob ni ce `r ta va ko je su ubi li ko mu ni sti, do da ju }i da ih je za sad lo ci ra no 209. O mra~ noj stra ni na {e pro {lo sti, po re ~i ma Cvet ko vi }a, ko ji se ~i ta vu de ce ni ju ba vi is tra `i va wem do stup ne ar hi ve, ka ko kod nas, ta ko i u Slo ve ni ji, Hr vat skoj, BiH i Ru si ji, pri pre ma ju se dve iz lo `be o re pre si ji od 1919. do 1990. go di ne. Mu zej Ju go sla vi je }e po stav ku otvo ri ti u no vem bru ove go di ne, dok Isto rij ski mu zej i In sti tut za sa vre me nu isto ri ju pla ni ra ju da iz lo `bu otvo re u pro le }e 2013. go di ne. Q. M.

dnevnik

Ma da }e è qe za na sta vak {ko lo va wa ovo go di {we ge ne ra ci je osma ka na ogla snim ta bla ma wi ho vih do ju ~e ra {wih {ko la bi ti is tak nu te tek u ne de qu, po pr vim pro ce na ma, bar u Ju `no ba~ kom okru gu, ovo go di {wi ma li ma tu ran ti ne raz li ku ju se od svo jih pret hod ni ka. Na i me, i ove go di ne, bar po pr vim na li sti è qa, naj ve }a na va la bi }e na me di cin ske i eko nom ske {ko le, gim na zi je i po je di ne sme ro ve u elek tro-{ko la ma, dok }e u ma {in skim, gra |e vin skim, pre hram be nim i po qo pri vred nim {ko la ma i ovog sep tem bra bi ti i pra znih klu pa. Ta ko |e, i u ovo go di {woj ge ne ra ci ji pet na e sto go di {wa ka ma lo je onih ko ji su na pr vo me sto na svo joj li sti è qa sta vi li ne ko od tro go di {wih za ni ma wa. Gle da no po {ko la ma, i ove go di ne naj ve }a na va la bi }e u No vom Sa du. U glav nom gra du Voj vo di ne naj bo qi |a ci i ove go di ne naj vi {e è le u Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj“, u ko joj }e, sva je pri li ka, na dru {tve no-je zi~ kom sme ru, gde na ne ko od 30 me sta naj vi {e è li 56 osma ka, cr ta bi ti pod vu ~e na na 94,5 bo da, dok }e po sled wi pri mqen na pri rod no-ma te ma ti~ kom sme ru ima ti tek po la bo da ma we, a 13 onih ko ji ma je ne ko od ovih me sta bi lo san osta }e is pod cr te te }e bi ti ras po re |e ni na ne ko me sto ko je im u spi sku è qa

ni je bi lo na pr vom me stu. Ja ka je kon ku ren ci ja i u Gim na zi ji „Sve to zar Mar ko vi}“, na ~i jih 240 me sta op {teg sme ra naj vi {e `e li 342 ma la ma tu ran ta, ta ko da bi, ka da bi se sa mo pr ve `e qe uzi ma le u

Vi {e kan di da ta po pr voj è qi ne go me sta ima i za sve sme ro ve u no vo sad skoj Me di cin skoj {ko li. U toj {ko li naj a trak tiv ni ji je ove go di ne smer za fi zi o te ra pe u te, ko ji je pr va è qa 84 u~e ni ka a ima sa mo 30 me sta, ta ko da bi, ka da bi se sa mo pr ve è qe gle da le, cr ta bi la na 94 bo da. Za bod ma we cr ta bi, po pr vim è qa ma, bi la pod vu ~e na na sme ru za pe di ja trij sku se stru, gde naj vi {e è li 69 u~e ni ka a ima 30 me sta, kao i na sme ru za la bo ran te, gde ta ko |e ima 30 me sta, a ovaj smer pr va je è qa 64 ma la ma tu ran ta, ko li ko ima i pr vih è qa za 30 me sta na sme ru za far ma ce ut skog teh ni ~a ra. Vi {e pr vih è qa ne go me sta ima i za

Gde }e ko zna}e se 6. jula S ob zi rom na to da se u cen tral nu ba zu po da ta ka Re pu bli~ ke upi sne ko mi si je sli va ju sve è qe u~e ni ka, te ih on da kom pju ter ski pro gram sve ukr {ta s bo do vi ma, u~e ni ci s vi {e bo do va, ko ji osta nu is pod cr te na sme ru ko ji im je bio pr va è qa, po me ra }e one s ma we bo do va na wi ho vim pr vim è qa ma, te se ne }e svi upi sa ti ba{ ta mo gde su naj vi {e hte li, a gde }e ko, zna }e se 6. ju la. Me |u tim, da bi u~e ni~ ke è qe bi le {to vi {e uva è ne pri ras po re |i va wu, ve o ma je va `no da, po sle wi ho vog ob ja vqi va wa, u ne de qu, svi osma ci, u po ne de qak, pro ve re da li su im è qe is prav no une te u ba zu po da ta ka. ob zir, cr ta ov de bi la pod vu ~e na na 90,7 bo do va, dok bi na dru {tve nom sme ru u Gim na zi ji „Isi do ra Se ku li}“, gde na 90 me sta àr ko è li 116 |a ka, u ovom slu ~a ju bi la cr ta na 90 bo do va.

sme ro ve zub nih teh ni ~a ra, gi ne ko lo {kih se sta ra aku {e ra, me di cin skih se sta ra teh ni ~a ra, ogled nog ode qe wa sto ma to lo {kih se sta ra, dok je za smer ko zme ti ~a ra naj vi {e za in te re so va no 30 ma lih

ma tu ra na ta, ko li ko ima i me sta u ode qe wu. U {ko li „Sve to zar Mi le ti}“ u No vom Sa du, bar po bro ju za in te re so va nih po pr voj è qi, naj a trak tiv ni ji je ogled ni smer za tu ri sti~ ke teh ni ~a re, na ko jem ima 24 me sta a 52 za in te re so va nih, ta ko da bi, po pr voj è qi, cr ta bi la na 87 bo do va. Za tri bo da za o sta je smer za eko nom skog teh ni ~a ra, gde bi na 120 me sta naj vi {e è le lo da se upi {e 162 svr {e na osma ka. Po pr voj è qi dva u~e ni ka kon ku ri {u i na jed no me sto na sme ru za ku li nar ske teh ni ~a re, a sli~ no je i na tro go di {wem sme ru za ku va re. Vi {e za in te re so va nih po pr voj è qi ne go me sta ima u ovoj {ko li i za sme ro ve slu `be ni ka osi gu ra wa i tu ri sti~ kog teh ni ~a ra.Po pr vim è qa ma, no vo sad skim osma ci ma ve o- ma je atrak ti van i smer za elek tro teh ni ~a re ra ~u na ra, gde bi naj vi {e vo le lo 86 osma ka, a po {to ima 60 me sta, ka da bi se ras po re |i va lo sa mo po pr voj è qi, po sled wi pri mqen bi bio u~e nik s 80 bo do va. Ni svi ko ji bi naj vi {e vo le li u gim na zi ju u Be ~e ju, u ko joj ima 60 me sta, ne }e mo }i da bu du pri mqe ni jer ih je 75, a u tom gra du, po pr voj è qi, vi {e je u~e ni ka za in te re so va no i za jed no ode qe we po slov nih ad mi ni stra to ra. Vi {e za i te re so va nih ne go me sta ima i za ode qe we fi nan sij skih teh ni ~a ra u Ba~ koj Pa lan ci i eko nom skih teh ni ~a ra u Te me ri nu i @a bqu, dok u Po qo pri vred noj {ko li u Ba ~u naj ve }e in te re so va we vla da za po qo pri vred ne teh ni ~a re, za ko je ima isti broj pr vih è qa ko li ko i me sta – 30. D. Deve~erski

SVE^ANO URU^ENE BRANKOVE NAGRADE MATICE SRPSKE ZA DIPLOMSKE I SEMINARSKE RADOVE

Ta len to va ni tu ma ~i pi sa nih de la Na sve ~a no sti u Ma ti ci srp skoj ju ~e su uru ~e ne tra di ci o nal ne Bran ko ve na gra de Ma ti ce srp ske za di plom ske i se mi nar ske ra do ve za {kol sku 2010/11. go di nu. Pr vo na gra |e ni je Mi lo{ Jo ci}, stu dent srp ske kwi èv no sti na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, za rad „Ba bavje {ti ca u Gor skom vi jen cu Pe tra Pe tro vi }a We go {a„, ko me je men tor bi la prof. dr Qi qa na Pe {i kan-Qu {ta no vi}. Dve dru ge na gra de do bi le su Ta tja na Vuj no vi}, s istog stu dij skog pro gra ma FF-a, za ma ster rad „Funk ci ja i zna ~e we bi qa u sva tov skim pe sma ma Vu ko ve zbir ke”, ~i ji je men tor prof. dr Zo ja Ka ra no vi}, i So fi ja Pa jo vi}, stu dent ki wa srp ske kwi èv no sti s ju `no slo ven skim kwi èv no sti ma na Fi lo lo {kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du, za rad „Vla dan Ma ti je vi} – ro man iz bli za”, a men tor je prof. dr Jo van De li}. Tri tre }e na gra de osvo ji li su Bo jan Ra je vi}, stu dent srp skog je zi ka i ju `no slo ven ske kwi èv no sti na Fi lo zof skom

fa kul te tu u Nik {i }u, za rad „Po e ti ka ska za u dje lu Dra go sla va Mi ha i lo vi }a”, men tor prof. dr Li di ja To mi}; Mar ko Bo gu no vi}, stu dent kom pa ra tiv ne kwi `ev no sti na Fi lo zof skom fa kul te tu UNS-a, za rad „Dnev nik o ^ar no je vi }u Mi lo {a Cr wan skog i De mi jan Her ma na He sea u sve tlu psi ho -

Na gra de, ko ju ~i ne di plo ma i nov ~a na na gra da (30.000 di na ra pr va, po 15.000 dru ga i po 10.000 di na ra tre }a) uru ~io je pred sed nik Ma ti ce srp ske prof. dr Dra gan Sta ni}, a na gra |e ni su do bi li i po se ban po klon – Ma ti ~i ne zbor ni ke i na u~ ne ~a so pi se iz do me na je zi ka i kwi èv no sti. Dr Sta ni} je pod se tio na to da se Bran ko va na gra da MS za di plom ske i se mi nar ske ra do ve do de qu je jo{ od 1953. i ~e sti ta tao mla dim is tra ì va ~i ma, iz ra ziv {i na du „da se u wih ubu du }e mo è mo po u zda ti”. Pred sed ni ca @i ri ja prof. dr Go ra na Ra i ~e vi} pr vo je pro ~i ta la, ka ko je ob ja sni la, „ne for mal no Fo to: B. Lu ~i} obra zlo è we”, a za tim sa op {ti la zva ni~ ni re do sled la u re a ta. Ona lo gi je Kar la G. Jun ga”, men tor je is ta kla da su „na {i la u re a ti na prof. dr Bo ja na Sto ja no vi}-Pan gra |e ni upra vo zbog ta len ta i zna to vi}, a pri zna we istog ran ga wa da tu ma ~e pi sa na de la”. osvo jio je i Tri vun Ka la ba, stu Ina ~e, za na gra du je kon ku ri sa dent srp ske kwi èv no sti ta ko |e lo ukup no 27 ra do va ko je su do sta na FF UNS-a, za rad „Mo tiv vam vi le ka te dre fa kul te ta iz Be o gra pi ra u srp skoj kwi èv no sti: od da, Nik {i }a, No vog Pa za ra, No tra di ci je ka ino va ci ji”, a men tor vog Sa da i Is to~ nog Sa ra je va. mu je prof. dr Sa va Da mja nov. V. êki}

VESTI Ve }e ce ne za pet le ko va Vla da Sr bi je usvo ji la je od lu ku o naj vi {im ce na ma le ko va za upo tre bu u hu ma noj me di ci ni ~i ji je re ìm iz da va wa na re cept. Re~ je o pet le ko va: „5-flu o ro u ra cil„ u dva ob li ka, „me til do pa”, „fu ro se mid”, „ami no fi lin” i „ra ni ti di nu„. Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we do sta vio je Mi ni star stvu zdra vqa pred log da se hit no pro me ne ce ne pet le ko va ko ji su de fi ci tar ni a ~i ja ne sta {i ca mo è ugro zi ti pru à we zdrav stve ne za {ti te. Na i me, ra di se o le ko vi ma ko ji se naj ~e {}e upo tre bqa va ju u zdrav stve nim usta no va ma i hit nim sta wi ma. Sa mo ve }e ce ne ovih le ko va zna ~e re dov no snab de va we tr ì {ta. Vla da je pri hva ti la pred log Mi ni star stva zdra vqa. Q. M.

jom se ure |u je po stu pak evi den ti ra wa udru è wa i sa ve za ko ji de lu ju u obla sti omla din skog sek to ra, ju ~e je upi sa no 300. udru è we – Zre wan ski po kret za to le ran ci ju. Mi ni star stvo spor ta i omla di ne je po ~e lo spro vo |e we evi den ti ra wa udru è wa mla dih u skla du sa Za ko nom o mla di ma 19. ja nu a ra 2012. go di ne. Je din stve na evi den ci ja se vo di ra di or ga ni zo va nog i si stem skog pra }e wa sta wa u obla sti ma omla din skog sek to ra, a evi den ti ra we je, iz me |u osta log, je dan od uslo va za u~e {}e udru è wa mla dih na kon kur si ma ko je to mi ni star stvo ras pi su je za do de lu nov ca iz bu xe ta Sr bi je. Q. M.

Evi den ti ra no 300 udru `e wa mla dih

(Ne)oprav da na po mo} dr `a ve Ta nju gu

U je din stve nu evi den ci ju udru `e wa mla dih, udru `e wa za mla de i wi ho vih sa ve za, ko -

No vin ske agen ci je Be ta i Fo Net za tra `i le su od Ko mi si je za kon tro lu dr `av ne

po mo }i da is pi ta sva ku dr àv nu po mo} do de qe nu JP NA Ta njug u pro te kle dve go di ne, oce wu ju }i da se tom po mo }i na ru {a va slo bod na kon ku ren ci ja na tr ì {tu, {to je u su prot no sti s do ma }im za ko ni ma i me |u na rod nim do ku men ti ma. Dve pri vat ne i ne za vi sne agen ci je zah te va ju od Ko mi si je da is pi ta da li je dr àv na po mo} Ta nju gu do de qe na u skla du sa za ko nom, da li je ta po mo} bi la ne do zvo qe na i, ako je ste, zah te va ju vra }a we ne do zvo qe ne dr àv ne po mo }i. Po mo} ko ju dr à va do de qu je Ta nju gu, stav je Be te i Fo Ne ta, ne do zvo qe na je i u su prot no sti je sa Za ko nom o in for mi sa wu, Za ko nom o kon tro li dr àv ne po mo }i, s Vla di nom me dij skom stra te gi jom, Re zo lu ci jom Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe iz 2004. go di ne i Re zo lu ci jom Evrop skog par la men ta iz mar ta ove go di ne. U zah te vu Be te i Fo Ne ta na ve den je i po da tak Mi ni star stva kul tu re da je u 2010. go di ni Ta nju gu iz bu xe ta do de qe na po mo} od 216.715.500 di na ra.

crna hronika

dnevnik

la de set kri vi~ nih de la u sta ra~ kim do ma }in stvi ma u se li ma Kr ni}, Sku pqen i Zvezd. Wi ma se pri pi su je da su pqa~ ke ~i ni li u no} nim sa ti ma, na sil no otvar ju }i vra ta, na kon ~e ga bi o{te }e ni ma ve zi va li no ge i ru ke, po tom pri me wu ju }i si lu i pret wu zah te va li da im pre da ju no vac i dru ge dra go ce no sti. Po jed ni ne `r tve su tu kli ra znim ~vr stim pred me ti ma, pri sla wa li im ukqu ~e nu pe glu na te lo i i`i vqa va li se nad wi ma. Vi { e sta r ih qu d i tom pri li kom za do bi lo je raz li ~i ti ste pen te le snih po vre da, od ko jih se ne ki jo{ opo ra vqa ju u zdrav stve nim usta n o v a m a u Be o g ra d u i [ap cu. Ina ~e, osum wi ~e ni su vi {e stru ki po vrat ni ci u toj vr sti kri vi~ nih de la, na vo di se u ju ~e ra{wm sa op {te wu MUP-a. M. V.

Vo za~ „ni sa na” po gi nuo u su da ru s vo zom Po zna ti dok tor Mi li voj De di} (1924) iz No vog Sa da po gi nuo je ju ~e oko 14.30 sa ti ka da je na pru `nom pre la zu u Ste pa no vi }e vu na we gov „ni san te ra no„, re gi -

TU @I LA^ KA IS TRA GA UBR ZA LA PO STUP KE

Za po la go di ne pro ce su i ra no 105 oso ba Tu ` i l ac za or g a n i z o va n i stup ku, is tra ge bi jo{ tra ja le, kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe a o op tu `ni ca ma ne bi bi lo ni vi} iz ja vio je da Tu ì la {tvo re ~i. ko na~ no mo è sa mo da pra vi – Tu ì lac je i do sa da bio stra te gi ju i pla ni ra is tra gu, objek tiv no od go vo ran za do ka ze da od lu ~u je o vre me nu we nog po kre ta wa, re do sle du pred u z i ma w a do k a z nih rad wi, pri o ri te ti ma pri li kom pri ba vqa wa do ka za da oni ne bi po sta li „ne vi dqi vi” ili ne do stup ni tu ì o cu u ka sni jim fa za ma po stup ka. Tu ì la~ ka re~ bi }e va `na i pri li kom raz ma tra wa ~i we ni ca ko je tre ba do ka zi va ti u po stup ku. – Za pr vih {est me se ci, ko li ko spro vo di is tra gu, Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pro ce su i- ra lo je 105 oso ba – sa op Miq ko Ra di sa vqe vi} {tio je Ra di sa vqe vi}. – Pro tiv od re |e nog bro ja wih na ko ji ma je te me qio svoj op tu po dig nu te su i po tvr |e ne op tu - `ni akt i ko je je pre zen to vao `ni ce. Da se da nas ra di po sta - su du, a za pra vo ih je do bi jao od rom Za ko ni ku o kri vi~ nom po - po li ci je ili is tra `nog su di je

PO LI CI JA OSU JE TI LA KU PO PRO DA JU

Osum wi ~e ni za tr go vi nu dro gom Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa No vo sa |a ni nu Zo ra nu R. (1985) i Mar ku D. (1983) iz No vih Ko za ra ca zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Zo ran R. se te re ti da je u cen tru No vog Sa da Mar ku D. pro dao ke si cu pra ha te `i ne oko 40 gra ma, za ko ji se sum wa da je he roin. Ne po sred no po sle to ga, po li ci ja je li {i la slo bo de obo ji cu i kod Mar ka D. pro na {la ke si cu s pra hom, a kod Zo ra na R. no vac u do ma }oj i stra noj va lu ti.

Pre tre som sta na, ko ji Zo ran R. ko ri sti, pro na |e no je oko ~e ti ri gra ma pra ha za ko ji se sum wa da je he roin, di gi tal na va gi ca za pre ci zno me re we, vi {e pa k e ti } a kom b i n o va n og pra {ka, za ko ji se pret po sta vqa da je me {an s he ro i nom. U sta nu Mar ka D. po li ci ja je pro na {la di gi tal nu va gi cu za pre ci zno me re we, ta ble te „tra ma do la„ i no vac u do ma }oj i stra noj va lu ti. Obo ji ca }e, u za kon skom ro ku, bi ti do ve de ni na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji. N. P.

PRI VE DE NA TRO JI CA RAZ BOJ NI KA

Opqa~ ka li lo kal u Srem skim Kar lov ci ma Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa Bo {ku Q. (1991) iz In |i je i Mi lo {u C. (1993) iz Srem skih Kar lo va ca zbog sum we da su iz vr {i li raz boj ni {tvo. Oni se te re te da su u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u{li ma ski ra ni u je dan lo kal u Srem skim Kar lov ci ma i, uz pret wu re pli kom pi {to qa, ote li no -

vac, dok im je je dan se dam na e sto go di {wak iz Srem skih Kar lo va ca, ta ko |e ma ski ran, ~u vao stra `u. Bo {ko Q. i Mi lo{ C. bi }e spro ve de ni nad le `nom is tra `nom su di ji uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu, a pro tiv ma lo let nog Kar lov ~a ni na bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. N. P.

kroz spro ve de ne is tra ge. To je bi la po ma lo ~ud na si tu a ci ja, ko ja nas je po ne kad do vo di la u po zi ci ju da do no si mo ko na~ ne jav n o tu ` i l a~ k e od l u k e, a da pri tom mi sa mi ni smo bi li za do voq ni kva li te tom do ka znog ma te ri ja la ko ji smo ima li na ras po la ga wu. Sa da smo u pri li ci da taj ne do s ta tak pre va z i | e mo jer sa mi vo di mo is tra gu – re kao je Ra di sa vqe vi}. Ra di s a vqe vi} pod s e } a na to da je okri vqe ni ma za ga ran to va no pra vo na su |e we u ra zum nom ro ku i na {im usta vom i me |u na rod nim kon ven ci ja ma ko je smo pot pi sa li. – Da bi se to mo glo is po {to va ti, po treb n o je da ima mo od go va ra ju }e me ha ni zme, a no vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku nam je to i omo gu }io – re kao je tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. (Ta njug)

si tar skih ozna ka NS 033 HF, uda rio me |u na rod ni te ret ni voz ko ji se kre tao u prav cu No vog Sa da. Lo ko mo ti va je gu ra la vo zi lo niz pru gu vi {e od 200 me ta ra dok se ni je za us ta vi la. Na pre la zu je, po svoj pri li ci, u vre me ude sa bi la ukqu ~e na zvu~ na i sve tlo sna sig na li za ci ja, a ram pe ko je blo ki ra ju sa o bra }aj su bi le spu {te ne. Na stra da li vo za~ xi pa je bio sam u vo zi lu ko je u su da ru s vo zom pot pu no uni {te no. @e le zni~ ki sa o bra }aj na toj de o ni ci bio je sa ti ma u pre ki du, a put ni~ ka vo zi la su ko ri sti la al te na tiv ne prav ce. Uvi |aj je oba vi la de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ko viq ka \a ~i}. Po re ~i ma me {ta ni na V. V. ko ji sta nu je u bli zi ni pre la za, na tom me stu

Fo to: N. Sto ja no vi}

U za j ed n i~ k oj ak c i j i Upra v e kri m i n a l i s ti~ k e po l i c i j e i Po l i c ij s ke upra ve u [ap cu, uz Vi {e jav n o tu ` i l a { tvo, u tom gra du je uhap {e na ~e tvo ro ~la na gru pa osum wi ~e na za vi { e bru t al n ih raz b oj n i {ta va po ~i we nih uz pret wu oru` jem i pri me nu si le na pod r u~ j u op { ti n e Vla d i mir ci. Slo bo de su li {e ni Mi lan B. (1960) iz [ap ca, Dra gan \. (1968) iz Su vog Se la kod Vla di mi ra ca, Dra gi {a D. (1979) iz se la Kr ni} kod Vla di mi ra ca i Vo ji slav I. (1984) iz Ja lo vi ka kod Vla di mi ra ca. Okri vqe ni se te re te da su od uz i ma li no vac, na kit i dru g e dra g o c e n o s ti, sa o p {tio je ju ~ e Bi r o Mi n i star s tva unu t ra { wih po slo va za in for mi sa we. Ta ~e tvor ka se sum wi ~i da je od 14. ju na pro {le go di ne do 10. ma ja ove po ~i ni -

NE SRE ]A NA PRU @NOM PRE LA ZU U STE PA NO VI ]E VU

UHAP [E NA GRU PA BRU TAL NIH RAZ BOJ NI KA

No }u ve zi va li star ce i pe kli ih pe glom

subota30.jun2012.

se de si lo na de se ti ne sa o bra }aj nih ne sre }a. – Qu di ma se uglav nom ù ri pa è le da za o bi |u spu {te nu ram pu, a voz se po ja vi ize na da i br zo, na ro ~i to ako je ku ku ruz po ras tao pa za kla wa po gled, dok auto mo bil na pru zi mo è da se u kri ti~ nom tre nut ku i uga si. Ta ko |e, ju ~e na ram pi kod cen tra se la, bli zu @e le zni~ ke sta ni ce, li~ no sam vi deo s dru {tvom, da se, po {to je voz pro {ao, ram pa sa ma od se be spu {ta la i di za la ne ko li ko

pu ta, ta ko da ni sam si gu ran ni u wi ho vu is prav nost – ka `e na{ sa go vor nik. Taj pru `ni pre laz u Ste pa no vi }e vu ve} go di na ma va `i za cr nu sa o bra }aj nu ta~ ku. Na istom me stu pre ta~ no go di nu da na u su da ru s vo zom po gi nu lo je tro je pro fe so ra iz No vog Sa da ko ji su i{li na po sao u Sred wu teh ni~ ku {ko lu „4. Ju li” u Vr ba su, a u po sled wih de set go di na na tom pre la zu je stra da lo isto to li ko qu di. M. V.

ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA O SU ZBI JA WU KO RUP CI JE U SR BI JI

Pro tiv ko rup ci je sa mo de kla ra tiv no

Srp sko pra vo su |e je u du bo koj kri zi i bez pret po stav ki za efi ka snu bor bu pro tiv ko rup ci je, oce ni li su ju ~e or ga ni za to ri me |u na rod ne kon fe ren ci je „Si stem ski pred u slo vi za su zbi ja we ko rup ci je”, uz po ru ku da su neo p hod ne ja sne pre po ru ke me |u na rod nih eks pert skih te la da bi bu du }a vla da Sr bi je us pe la da re {i taj pro blem. Otva ra ju }i kon fe ren ci ju, ko ja je oku pi la ve li ki broj do ma }ih i stra nih stru~ wa ka, pred sed nik Udru è wa jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca Go ran Ili} is ta kao je da sa mo ta mo gde ima si stem skog pri stu pa bor bi pro tiv ko rup ci je ima i efi ka snog su zbi ja wa. Po we go vim re ~i ma, sa mo po sto ja we efi ka snog si ste ma po ni {ta va ~o ve ko vu sklo nost ko rup ci ji, a upr kos nor ma tiv nim na po ri ma i op ti mi zmu srp skih vla sti, na svim me |u na rod nim rej ting-li sta ma ka da je u pi ta wu ni vo ko rup ci je, Sr bi ja se ve o ma lo {e ko ti ra. – U Sr bi ji se pro kla mu je bor ba pro tiv ko rup ci je, ali se ret ko re -

a li zu je, dru gi pro blem je to {to se bor ba pro tiv ko rup ci je do `i vqa va kao me |u na rod na oba ve za, a ne kao po tre ba gra |a na, tre }i je to {to se ta bor ba shva ta kao deo ne kog po li ti~ kog pro gra ma ume sto kao stvar pri me ne za ko na, i na kra ju, u Sr bi ji jo{ ni je sa zre lo uve re we o zna ~a ju ne za vi snih in sti tu ci ja u bor bi pro tiv ko rup ci je – ob ja snio je Ili}. Ka ko je is ta kao, ne za vi sne in sti tu ci ja su pret po stav ka efi ka snog su zbi ja wa ko rup ci je, ali ni je do voq no da se ne ka in sti tu ci ja pro gla si ne za vi snom, a da pri tom na ~in iz bo ra ~la no va tih in sti tu ci ja ne gran tu je sa mo stal nost. – Do dat no za bri wa va i ~i we ni ca da ve li ki broj qu di u Sr bi ji ne ma do sled no ne ga ti van stav pre ma ko rup ci ji, {to zna ~i da su gra |a ni ~e sto sa mo na ~el no pro tiv ko rup ci je dok se ne na |u u pri li ci da bu du ko rum pi ra ni ili ko rum pi ra ju – do dao je Ili}. Na du bo ke pro ble me srp skog pra vo su |a uka za la je pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na

Bo qe vi}, is ti ~u }i da se dva na est go di na pri ~a o re for mi pr vo su |a, ali da se upr kos to me ne smi ru ju de ba te o kva li te tu pred u ze tih re for mi. – Da bi smo ima li po ve re we gra |a na u in sti tu ci je, po seb no pra vo su |e, po treb no je da ve ru ju da se sud ska vlast oba vqa bez za stra {i va wa i ne za vi sno, a po ve re we gra |a na u ne za vi snost sud ske vla sti i Tu `i la {tva je sve ni `a – upo zo ri la je Dra ga na Bo qe vi}. Ona je iz ra zi la na du da }e, uz po mo} kon kret nih pred lo ga i pre po ru ka me |u na rodnh stru kov nih or ga ni za ci ja i sprem nost vla de da te pre po ru ke spro ve de, srp sko pra vo su |e iza }i iz kri ze u ko joj je. Na kon fe ren ci ji su stru~ wa ci iz Ne ma~ ke i Fran cu ske pod ne li iz ve {ta je o po se ti srp skim pra vo sud nim in sti tu ci ja ma u apri lu ove go di ne, s pred lo zi ma za re {a va we pro ble ma, a osta li u~e sni ci sku pa su iz ne li kom pa ra tiv na is ku stva, s po seb nim osvr tom na me ha ni zme su zbi ja wa ko rup ci je u EU. (Ta njug)

no{ ni je pla tio. Po {to se sum wa da je broj o{te }e nih ve }i, PU Ki kin da mo li gra |a ne ko ji su o{te }e ni u po slo va wu s osum wi ~e nim da se ja ve li~ no PU Ki kin da ili na te le fon 0230/412–124. M. Mr.

zbog sum we da je po ~i nio raz boj ni {tvo i vi {e kri vi~ nih de la kra |e. Za dr `a na je i Dra ga na G. (28), ta ko |e iz Zre wa ni na, po {to se sum wa da je, za jed no s Mar kom, po ~i ni la vi {e te {kih kra |a i kra |a. Sum wa se da je Mar ko V. po ~et kom ma ja po ~i nio raz boj ni {tvo nad jed nom su gra |an kom, a od po ~et ka go di ne, za jed no s Dra ga nom, na pod ru~ ju Zre wa ni na je u vi {e na vra ta pro va qi vao u pro daj ne i ugo sti teq ske objek te. Ka ko se pret po sta vqa, wih dvo je su pro va li li i u ne ko li ko vo zi la na pod ru~ ju gra da. Osum wi ~e ni su uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Zre wa ni nu ko ji im je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor. @. B.

di na ra i po ku {a li da po beg nu. Wi ho vo bek stvo je spre ~i la pa tro la po li ci je, a pr o tiv osum wi ~e nih bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va. N. P.

VESTI Tri go di ne za biv {u di rek tor ku Fon da PIO Vi {i sud u No vom Sa du je osu dio biv {u di rek tor ku Po kra jin skog Fon da za PIO Du {an ku Gr ~i} na tri go di ne za tvo ra zbog zlo u po tre be po lo à ja. Ka ko se na vo di u sa op {te wu su da, onaa je ne pra vo sna `no osu |e na zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja po ~i we ne u pe ri o du od 1998. go di ne do 2003. go di ne. Op tu `ni ca je biv {u di rek tor ku Fon da PIO te re ti la da je omo gu }i la da 32 oso be bez po treb nih uslo va odu u in va lid sku pen zi ju, ~i me je o{te ti la dr à vu za oko 3,7 mi li o na di na ra. N. P.

Pri ja va zbog ne pla }e nog ku ku ru za

Pro tiv di rek to ra DOO „TT Pe tro vi}„ Du {a na P. (1959) iz Ku ma na po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Iz PU Ki kin da je sa op {te no da je osum wi ~e ni to kom mar ta i apri la ove go di ne od vi {e po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a pre u zeo mer kan til ni ku ku ruz, vre dan oko 2,7 mi li o na di na ra, ko ji

Pla nuo auto mo bil u ki kind skom ata ru Va tro ga sna je di ni ca u Ki kin di uga si la je i spre ~i la da qe {i re we po `a ra ko ji je iz bio u de lu ata ra „Vo di ce” u Ki kin di, ka da se zbog ne is prav nih elek tro in sta la ci ja pre kju ~e po sle pod ne za pa li lo put ni~ ko mo tor no vo zi lo u vla sni {tvu Zla ta na V. iz Ki kin de. U po `a ru ni je bi lo po vre |e nih, a ma te ri jal na {te ta pro ce we na je na oko 150.000 di na ra, sa op {te no je iz PU Ki kin da. M. Mr.

Pro va qi va li u tr go vi ne i ka fi }e Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa Mar ku V. (33) iz Zre wa ni na

Ukra li pod u pi ra ~e pa na le te li na po li ci ju No vo sad ska po li ci ja je ne po sred n o po s le iz v r { e w a kri vi~ n og de l a kra | e, uhva t i l a No vo sa |a ne Zo ra na J. (1983) i Dar ka [. (1980), ko ji su kr oz otvor u `i ~a noj ogra di u{li na gra di li {te u Uli ci Jan ka ^me li ka, ukra li 30 me tal nih pod u p i r a ~ a vred n o s ti 60.000

Tra `e se na sil ni ci

No vo sad ska po li ci ja tra ga za oso ba ma ko je su 2. ju na, oko 15.45 sa ti, na Bu le va ru oslo bo |e wa kod bro ja 76, na ne le te {ke te le sne po vre de jed nom tri de se to go di {wa ku iz Obre nov ca. Po li ci ja po zi va gra |a ne ko ji su vi de li iz vr {i o ce ili ima ju bi lo ka kve in for ma ci je o wi ma ili do ga |a ju ko ji je de li mi~ no za be le `en jed nom od nad zor nih ka me ra, da se ja ve kri mi na li sti~ koj po li ci ji na te le fon broj 064/892–4055. E. D.

^e ka se ob duk ci ja

Uzrok smr ti mu {kar ca ~i je je te lo je pro na |e no pre kju ~e oko 17 sa ti pod be de mom Pe tro va ra din ske tvr |a ve bi }e po zna ti na kon ob duk ci je. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, re~ je o A. K. (1986) iz No vog Sa da. We gov ne sta nak ro di te qi su pri ja vi li 23. ju na, dok je po sle de wi put vi |en kad je oti {ao od ku }e dva da na ra ni je, sa zna je mo iz iz vo ra upu }e nih u is tra gu. M. V.

SPORT

subota30.jun2012.

dnevnik

IGOR \U RI] SE PO SLE TRI GO DI NE VRA TIO U VOJ VO DI NU

Mo ti vi {e me kon ku ren ci ja Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr |an Mi ja i lo vi}

MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE SE PRI PRE MA ZA EP (19)

Ciq pla sman na SP Omladinska fudbalska reprezentacija Srbije na predstoje}e Evropsko prvenstvo u Estoniji ide sa ciqem da obezbedi plasman na svetski {ampionat. Reprezentacija Srbije do 19 godina igra}e u Grupi B sa Francuskom, Engleskom i Hrvatskom. Plasman na Prvenstvo sveta za igra~e do 20 godina, koje }e se odràti 2013. godine u Turskoj, obezbedi}e prvih {est od ukupno osam reprezentacija na Evropskom prvenstvu. - Pripremamo se sa èqom da odemo na turnir {to spremniji i ostvarimo jednu pobedu. Po na{im procenama to bi bilo dovoqno za plasman na Svetsko prvenstvo. Naravno, tu ne}e biti kraj na{im ambicijama - rekao je selektor Zoran Mari}. Turnir u Estoniji odraà}e se od 3. do 15. jula, a selektor Mari} u zavr{nim pripremama nai{ao je na problem zbog odsustva dvojice va`nih igra~a: Lazara Markovi}a i Nikole Aksentijevi}a. Prema pisawu srpskih me-

dija, Partizan nije èleo da ih pusti da se prikqu~e reprezentaciji, jer bi u tom slu~aju propustili zavr{ne pripreme za novu sezonu, a potom je iz Fudbalskog saveza Srbije saop{teno da su wih dvojica povre|eni. - Razo~arani smo zbog povreda nekih igra~a, ali to je iza nas i ne umawuje na{e ciqeve. Imao sam informaciju da }e oni, ipak, mo}i da igraju, posebno Aksentijevi}, ali posle mi je re~eno da na wih ne mogu da ra~unam. Tako je kako je... Imam svoje mi{qewe, ali nije vreme da sada pri~amo o tome - kazao je Mari}. Kapiten Sr|an Mijailovi} ocenio je da u Grupi B nema favorita. - êka nas te{ka grupa, ali ako budemo igrali na nivou iz kvalifikacija mislim da moèmo do polufinala - rekao je Mijailovi}. U polufinale turnira plasira}e se dve prvoplasirane ekipe iz grupe.

PRED EP OMLA DIN KI U TUR SKOJ

Srp ki we è le od li~ je Prvi put u istoriji srpskog fudbala jedna ènska selekcija igra}e na zavr{nom turniru Starog kontinenta. Ali, bez obzira na neiskustvo, na izuzetno te{ku grupu i jake rivale, one su spremne kao zapete pu{ke i èle medaqu i to ne kriju. - Ostvarili smo istorijski plasman na EP i to je ve} samo po sebi uspeh, ali atmosfera u na{em timu je odli~na i ube|ena sam da }emo osvojiti medaqu - kaè kapiten ekipe Nevena Damjanovi}. I selektor Milan Rastavac ima isto mi{qewe: - To {to imamo kontinuirani rad u omladinskoj selekciji vidimo kao zalog za dobar rezultat na EP. Pripreme smo imali samo osam dana i jasno je

da za to vreme ne mo`e mnogo da se uradi, ali imali smo odli~nu saradwu sa trenerima na{ih klubova i oni su nam pomagali tokom sezone i radili po posebnim programima. Prvi put smo na zavr{nom turniru i zactali smo da tamo odemo i vratimo se sa medaqom! Evropsko prvenstvo za omladinke u Antaliji po~iwe 2. a bi}e zavr{eno 14. jula. Srbija je u Grupi B sa [panijom (2. jul), [vedskom (5. jul) i Engleskom (8. jul). Re~ je o, trenutno, najboqim reprezentacijama u Evropi u tom uzrastu. Ali, to ne pla{i srpske devojke i wihovog selektora. - Igra}emo sa najboqim i u`iva}emo u tome i poku{ati da ostvarimo ciq - rekao je Rastavac.

S PRI PRE MA PAR TI ZA NA U SLO VE NI JI

Da nas test me~ Prvog dana priprema na Pohorju fudbaleri Partizana su radili èstoko. Trenirali su svi osim Nemawe Tomi}a, koji je dobio po{tedu zbog upale grla. Golmani su radili posebno sa Darko Belojevi}em, dok su rekovalscenti Marko [}epovi} i Eduardo radili po posebnom programu. Trening je trajao skoro dva sata,a bio je izuzetno naporan jer se igralo sa dva dodira. Te{ko}u je predstavqala i izuzetno visoka temperatura, pa je trener Vermezovi} morao jutarwi trening da pomeri na sat kasnije. Posle sat vremene rada trener je odlu~io da organizuje mini trijagonal. Prvi me~ su igrali „ùti“ i „plavi“. Za ekipu sa ùtim markerima igrali

su: Stojkovi}, Aksentijevi}, Ostoji}, Ivanov, Volkov, Bra{anac, S. Markovi}, Kne`evi} i Savi}, dok je protivnik nastupio u sastavu: Petrovi}, Pauqevi}, Smiqani}, Stankovi}, Miqkovi}, Babi}, A{kovski, Lazevski i Filip Markovi}. Obe ekipe, na kraju, imale su po jednu pobedu. Popodne se treniralo od 18 ~asova,a intersantno je da je blizu Partizana trenirala i ekipa Rijeke umesto koje danas na Pohorje dolazi Lokomotiva iz Moskve. Danas je na programu i prvi test me~ u Kidri~evu protiv lokalnog liga{a Aluminija, a Vermezovi} je najavio da }e taj me~ odigrati sa samo 12 igra~a, ukqu~uju}i i klupu. I. L.

Sna`ni {toper Igor \uri} kao da nije ni odlazio iz Novog Sada. Tri godine su pro{le od kada je re{io da karijeru nastavi u holandskom Henrevenu, nosio je i dres Al [arjaha iz Ujediwenih Arapskih Emirata, a sada je, evo, opet u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov” i priprema se za novu sezonu kao igra~ crveno-belih u naredne dve godine. - Zadovoqan sam {to sam se vratio u moj klub - rekao je 27-godi{wi ro|eni In|ijac. - Na meni je da radim najboqe {to umem, da na svakom treningu pruàm 100 odsto mogu}nosti i da poku{am da opravdam poverewe predsednika i qudi iz kluba i izborim se za mesto u timu. Odlu~io sam da se vratim u srpski fudbal, da igram, ali i zbog porodice i sada je na meni samom da zasluìm dres Vo{e. I tokom pro{le zime sam trenirao s Vojvodinom, tako da sve igra~e poznajem i ne}u imati problema da se brzo adaptiram na sredinu. Ciq nam je da se {to boqe spremimo za novu sezonu koja }e po~eti uskoro, a novosadski klub uvek ima velike ambicije. Na nama, igra~ima, je da takva o~ekivawa dokaèmo na terenu. Konkurecija na mestu centralnih bekova je, za sada, izuzetna, jer tu su Trajkovi}, Mojsov, Karan i Milovi}? - Zaista je konkurencija veoma jaka i to je dobro za svakog nas - objasnio je \uri}. - To }e nas naterati da jo{ boqe treniramo, a korist od toga ima}e ~itava ekipa. Pre tri godine oti{li ste u Holandiju, ali u dresu Henrevena, u kojem ste proveli dve godine, zabeleìli ste samo {est nastupa. Zbog ~ega?

- Ni sam ne znam o ~emu se tamo radilo. @eleo sam da igram, trenirao sam veoma dobro i profesionalno sam izvr{avao sve obaveze, odnosno nisam imao nikakve ekscese. Me|utim, ubrzo po mom dolasku promewen je trener, a onda i ~itava uprava i novi qudi vi{e nisu ra~unali na mene. Ipak, u drugoj godini odigrao sam {est utakmica i to, po meni, veoma dobro. Pro{le sezone nosili ste dres kluba iz Emirata? - Na poziv jednog rumunskog trenera prihvatio sam poziv Al [arjaha koji se borio za opstanak i kojem je potreban bio {toper. Zadovoqan sam na~inom na koji sam igrao, mada, naravno, uvek moè i boqe. Osim fudbalskog, stekao sam i lepo ìvotno iskustvo, jer sam igrao u nekom drugom i druga~ijem svetu, kulturi, veri... Tokom prvog ~etvorogodi{weg boravka u Novom Sadu stigli ste i do dresa reprezentativca Srbije. Da li }e te ponovo probati da se nametnete selektoru? - Moja je èqa da se prvo nametnem i izborim za status prvotimca u Vojvodini. Rekoh ve}, nau~io sam da na svakom treningu i na svakoj utakmici moram da pruàm maksimum, jer samo tako mogu da dosegnem èqenu formu. Za reprezentaciju Srbije sam uvek tu i vide}emo kako }e se stvari razvijati. Najbitnije je da sam re{en da treniram jako i da privatni ìvot podredim sportskom, odnosno onom koji se zahteva od fudbalskog profesionalca - rekao je na kraju Igor \uri}. A. Pre do je vi}

VOJ VO DI NA DA NAS U FC „VU JA DIN BO [KOV” IGRA S RU SKIM FA KE LOM (18)

Zah tev na pro ba Lagano se privodi kraju prva faza priprema fudbalera Vojvodine za novu sezonu. Od 18. juna crveno-beli treniraju u FC „Vujadin Bo{kov”, a od utor ka }e se pre se li ti u Austriju, gde }e brusiti formu narednih desetak dana i pri pre ma ti se za dvo me~ u drugom kolu Lige Evrope. Rival novosadskom timu bi}e pobednik duela Suduma (Litvanija) - Daugava (Letonija), u prvoj utakmici, 19. jula, doma}in }e biti Vo{a, a revan{ je na programu 26. jula. Danas }e ekipa trenera Zlato mi ra Za gor ~i }a od i gra ti drugu test utakmicu, rival je ru ski dru go li ga{ Fa kel iz Voroweà, koji se nalazi na pripremama u Novom Sadu. - Bi}e ovo mnogo tvr|i rival nego u prvoj proveri i èqa nam je da prikaèmo partiju po kojoj }e mo}i da se prepo-

zna model igre kojoj }emo te`iti u novoj sezoni - rekao je Zagor~i}. - Pred igra~e }emo postaviti odre|ene zahteve i o~ekujem da }e ih oni sprovesti u delo . Me~ }e se igrati dva puta po 45 minuta i {ansu }e dobiti svi fudbaleri koji }e putovati u Austriju i koji su pokazali da mogu da konkuri{u za tim. U konkurenciji bi}e i povratnik u redove Vojvodine Igor \uri}. - Re~ je o nama dobro poznatom igra~u koji je bio i kapiten Vojvodine - dodao je Zagor~i}. - Zadovoqni smo {to nas je poja~ao, dobro je do{ao i sigurno je da ima kvalitet da pomogne u sezoni koja sledi. Kakav je status Abubakara Oumarua koji je kasnio punih nedequ dana na pripreme? - Abubakara smo odmah prikqu~ili radu s ekipom, ali

kompletan uvid u nivo wegove pri pre mqe no sti mo }i }e mo da steknemo tek u ponedeqak kada bi trebao da pro|e medicinske testove. Protiv wega sam podneo disciplinsku prijavu zbog ka{wewa i to sam mu saop{tio, a on se izvinio saigra~ima. Samo disciplina i maksimalna posve}enost radu mogu da donesu pomak u igri i na tome insistiram od prvog dana. Drago mi je {to vidim da su ostali igra~i to prihvatili i pridr`avaju se zahteva koje smo pred wih postavili. Veoma sam zadovoqan zalagawem i htewem koji vladaju na treninzima i o~ekujem da }emo u istom stilu nastaviti i u delu rada koji nam sledi. Kada }ete saop{titi spisak putnika za Austriju? - U ponedeqak - bio je jasan {ef struke Vojvodine.

Tri vu no vi} ne do la zi Na{ list je ju~e objavio da postoje veliki izgledi da se, posle Igora \uri}a, u Vojvodinu vrati i odli~ni vezista Veseqko Trivunovi}. ^inilo se u jednom trenutku da je wegov potpis na ugovor s Novosa|anima gotova stvar, ali do toga, ipak, nije do{lo. - Od dolaska Trivunovi}a u na{ klub nema ni{ta kratko i jasno je saop{tio sportski direktor Miodrag Panteli}. Dana{wi duel Vojvodina Fakel igra se u FC „Vujadin Bo{kov”, a po~etak je zakazan za 18 ~asova. A. P.

IZ KUL SKOG HAJ DU KA

Do {ao i Po po vi} Rukovodstvo kulskog superliga{a Hajduka nastavqa kompletirawe takmi~arskog pogona za narednu sezonu. Nakon Danila Sekuli}a i Stanoja Jovanovi}a, hajdu~kom jatu pristupio je i Mladen Popovi}. Ro|en je 1988. godine, igra na poziciji {pica i u Kulu je do{ao iz OFK Beograda i potpisao je dvogodi{wi ugovor.

- Dolazak u Kulu smatram iskorakom u mojoj karijeri, jer sam do{ao u peti klub po uspe{nosti u na{oj ligi. Znam da se od mene o~ekuju golovi, potrudi}u se da budem najboqi strelac ekipe i da tako pridobijem i simpatije publike u Kuli - rekao je Popovi}. U klupskom rukovodstvu su zadovoqni obavqenim poslom.

Bo {ko vi} ve ran Ku qa ni ma Mladi igra~ Nemawa Bo{kovi} potpisao je novi, dvogodi{wi, ugovor sa superliga{em iz Kule. Bo{kovi} je ro|en 1990. godine, pro{ao je sve mla|e selekcije Hajduka i igra na poziciji ofanzivnog veznog. - Verujem da }e mi ovo biti odsko~na daska, da }u dobiti priliku da igram, te da }u partijama u Hajduka skrenuti pa`wu drugih klubova na sebe - rekao je Bo{kovi}. Potpisivawe novog ugovora Nemawe Bo{kovi}a proteklo je pod budnim okom direktora Kuqana Dragana Tadi}a, koji je rekao: - Drago nam je {to ugovor potpisujemo sa na{im detetom, jer na{e opredeqewe i jeste da {ansu dajemo igra~ima iz na{e sredine. Bo{kovi} se tako prikqu~io Bra}u, Lali}u, Kova~evi}u, Maksimovi}u, ]ovinu, Latinovi}u, Vargi, Fejsi... Malo koji klub se mo`e pohvaliti tolikim brojem igra~a iz svoje sredine - rekao je direktor kluba Dragan Tadi}.

Mla den Po po vi}

- Nakon potpisivawa stipendijskih ugovora sa na{im mladim snagama, ~ime smo im dali do znawa da na wih ozbiqno ra~unamo krenuli smo i u popunu pozicija koje su odlascima nekih igra~a iz na{ih redova ostale prazne. Doveli smo vezne igra~e Sekuli}a i Jovanovi}a, a sada i jednog

rasnog napada~a Popovi}a. Mlad je momak, ima iskustvo igrawa superliga{kih me~eva. U na{oj sredini }e imati sve uslove za daqi razvoj i na wemu je da marqivo radi i trese protivni~ke mre`e - rekao je predsednik Hajduka Zoran Osmaji}. \. Bo ja ni}

SPORT

dnevnik

subota30.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI JU NAK PO LU FI NAL NE PO BE DE ITA LI JA NA MA RIO BA LO TE LI

ITA LI JA NI PRE SRE] NI ZBOG ULA SKA U ME^ ZA TI TU LU

I mi se u finalu ne{to pitamo

@elim da budem prvi strelac Ne ma~ ka je po kle la pred Ita li jom, a stre lac oba go la u po be di azu ra Ma rio Ba lo te li ni je krio odu {e vqe we. - Ovo je naj bo qa no} u mom `i vo tu, ali se na dam da }e u ne de qu uve ~e bi ti jo{ bo qe. Na dam se da }e mo po be di ti, ne za ni ma me da li }u igra ti do bro ili lo {e, sve dok svi bu de mo da va li sve od se be. Mo ra mo da se opu sti mo, da se ne fru stri ra mo zbog po se da lop te [pa na ca i igra mo na {u igru. Ne za bo ra vi -

On ima ve li ke {an se da po pra vi skor u fi na lu, bu du }i da na li sti naj bo qih stre la ca na EP tre nut no de li pr vo me sto s fud ba le ri ma ko ji su ve} za vr {i li tak mi ~e we - Ru som Ala nom Xa go e vim, Hr va tom Ma ri om Man xu ki }em, ne ma~ kim asom Ma ri om Go me zom i Por tu gal cem Kri sti ja nom Ro nal dom. Mla di ita li jan ski fud ba ler, po re klom iz Ga ne, oba go la po sve tio je svo joj maj ci Sil vi ji Ba lo te li, ko ja ga je sa svo jim su pru gom

SE LEK TOR NE MA^ KE, JOA KIM LEV

Na dobrom smo putu Po sled wi tro fej Nem ci su osvo ji li 1996. go di ne, ka da su u En gle skoj po sta li pr va ci Evro pe. Do po ra za u Var {a vi, iza bra ni ci Jo a ki ma Le va ve za li su 15 po be da na tak mi ~ar skim utak mi ca ma, ali se jo{ jed nom po ka za lo da je Ita li ja tra di ci o nal no ne pre mo sti va pre pre ka. - Ne ma raz lo ga sa da da uzme mo i po~ ne mo ba{ sve da pre i spu tu je mo. Bi li smo naj mla |a eki pa na {am pi o na tu, po be di li smo na sve tri utak mi ce u gru pi. Eki pa mo ra da sva ri ovaj po raz i da na sta vi da se raz vi ja - ka zao je Lev po sle eli mi na ci je. Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ne ma~ ke Vol fgang Nirs bah re kao je da je Lev od ra dio do bar po sao na EP. - Put ko ji je pred ovom eki pom je du ga ~ak, ali je evi dent no da se ra di o mla dim i ta len to va nim igra ~i ma - is ta kao je pr vi ~o vek ne ma~ kog fud ba la. Lev je pre ~e ti ri go di ne na EP sa Ne ma~ kom do `i veo po raz u fi na lu od [pa ni je, a od istog ri va la pan ce ri su iz gu bi li 2010. go di ne u po lu fi na lu Svet skog pr ven stva. - Pro mo vi sa li smo ne ko li ko sjaj nih mla dih igra ~a, kao {to su Mar ko Rojs i Ma rio Ge ce. Ne }e bi ti ~ist ke. Znam da su svi raz o ~a ra ni, ali mo ra mo sa da da po sta vi mo no ve ci qe ve - is ta kao je Lev.

Ma rio Ba lo te li u za gr qa ju maj ke Sil vi je

te da smo mi je di na eki pa ko ja je wi ma da la gol na pr ven stvu. Do ka za li smo da smo rav no prav ni re kao je Ba lo te li. Iako je na me ~u po lu fi na la po sti gao tek svoj pe ti gol u re pre zen ta tiv noj ka ri je ri, Ma rio se na da da }e po sta ti pr vi stre lac pr ven stva. On je na EURO dao tri go la. - Po ku {a }u da osvo jim na gra du za naj bo qeg strel ca pr ven stva. U fud ba lu ne kad to po ku {a{ vi {e pu ta, ali se ne de si. Ili po ku {aj ne ko li ko pu ta ili ra di to stal no. Oba go la su bi la va `na i po mo gla su u po be di, ta ko da }u ih se pod jed na ko se }a ti. Ka sa no mi je kod pr vog fan ta sti~ no asi sti rao, na na ~in na ko ji sa mo on to ume, ali je i Mon to li vov pas bio fan ta sti ~an - is ta kao je Ba lo te li.

Fran ~e skom usvo ji la ka da je Ma rio imao tri go di ne. Ona je spe ci jal no do pu to va la u Var {a vu ka ko bi gle da la svog si na. - Na kra ju utak mi ce, ka da sam oti {ao do maj ke, bio je naj bo qi tre nu tak. Re kao sam joj da su ovi go lo vi za wu. Du go sam ~e kao ovaj tre nu tak, po seb no {to mo ja maj ka ni je vi {e mla da i ne mo `e da le ko da pu tu je, ta ko da sam mo rao da je usre }im ka da je do {la ~ak ov de. U Ki je vu }e me gle da ti i otac - ka zao je Ba lo te li. Fi na le Evrop skog pr ven stva igra se su tra. Vi de }e mo da li }e se Pran de li opet od lu ~i ti za na pa da~ ki fud bal, do sa da ne ka rak te ri sti ~an za azu re, ili }e [pa ni ja u{to po va ti za huk ta le Ita li ja ne i od bra ni ti ti tu lu pr va ka Evro pe.

EUFO RI JA ITA LI JA NA PO SLE VE LI KE PO BE DE

„]ao, }ao, debeloguza” Ita li jan ske no vi ne is ko ri sti le su po be du nad Ne ma~ kom u po lu fi na lu EP (2:1) da svoj ski ras pa le po ne ma~ koj kan ce lar ki An ge li Mer kel. Ita li ja u ma lo ko joj de lat no sti mo `e da se po hva li bo qim re zul ta ti ma od Ne ma~ ke, po go to vo u po sled we vre me. Za to je tri jumf na ze le nom pra vo u ga o ni ku,u Var {a vi, po je di nim me di ji ma dao pri li ku ko ja se ne pro pu {ta - da u ime na ro da iz ba ce fru stra ci ju pro is te klu iz eko nom ske kri ze i di sci plin skih me ra, ko je se na Ape ni ni ma spro vo de po dik ta tu naj ja ~e ze mqe Evrop ske uni je i we ne pr ve da me An ge le Mer kel. De sni ~ar ski dnev nik „Li be ro” ob ja vio je ta ko sli ku dvo stru kog strel ca Ma ri ja Ba lo te li ja, ka ko {u ti ra lop tu na ko joj je ka ri ka tu ra Mer ke lo ve. Na slov je „Vaf fan mer kel”, {to je ob ra da ta -

mo {we po pu lar ne psov ke, ko ja se pri li kom okr {a ja s ita li jan skim ti mo vi ma ili re pre zen ta ci jom uz vi ku je i na srp skim sta di o ni ma. „Il \or na le” na na slov noj stra ni je ras pa lio pa ro lu „]ao, }ao Cu lo na”, {to u pre vo du zna ~i „]ao, de be lo gu za”. U iz ve {ta ju se na vo di da Ne ma~ ku ni je ras tu rio (pre mi jer Ita li je Ma rio) Mon ti, ne go Ba lo te li sa dva go la i „po slao nas u fi na le”. „Go spo |o Mer kel, vi ste ta ko ja na pu {ta Euro”, po ru ~io je „Il \or na le”. „Tu to sport” je Ba lo te li je vu go li {a vu fo to gra fi ju po sle po got ka za 2:0 uklo pio s na slo vom „Li abbiamo fatti nerri„ - „Ocr ni li smo ih”, ili u pre ne se nom zna ~e wu „Ubi smo ih od ba ti na”. Udar ni na slov u „Ga ze ti de lo sport” gla si „To smo mi!”, a u „Ko ri je re de lo spor tu” - „Gi gan ti d’Ita lia”.

Se lek tor Ita li je ]e za re ube dqi vi je po be di, ali da mu je Pran de li re kao je da su we go vi dra go {to ni su ka `we ni za pro fud ba le ri od i gra li iz u zet nu ma {a je. utak mi cu u po be di nad Ne ma~ - Pre za do vo qan sam, ali o~e kom 2:1 u po lu fi na lu Evrop skog ku jem da }u bi ti jo{ za do voq ni pr ven stva. ji u sle de }oj utak mi ci. Op sta li - U po sled wih 15 mi nu ta upro - smo u dru gom po lu vre me nu, iako pa sti li smo dve fe no me nal ne smo ima li ve li ke pri li ke da {an se da po ve de mo s 3:0 i on da po stig ne mo i tre }i gol. Ono smo bi li pri nu |e ni da se bra ni - {to je naj bit ni je je po be da. U mo, ali sve u sve mu, od i gra li fi na lu pro tiv [pa ni je mo ra mo smo iz u zet nu utak mi cu i po no san sam na mo je igra ~e. Ura di li smo ono {to smo `e le li i na pra vi li Ne ma~ koj mno go pro ble ma - re kao je Pran de li. - Po seb no bih is ta kao igru kroz sre di nu Ri kar da Mon to li va i igru je dan na je dan An to ni ja Ka sa na. [to se Ma ri ja Ba lo te li ja ti ~e, we go va ka ri je ra je tek po ~e la. Se lek tor je ka zao da je [pa ni ja fa vo rit u fi na lu, ali da se i we go va eki pa ne {to pi ta. - [pa ni ja je fa - Ra dost Pran de li ja i we go vih sa rad ni ka vo rit u fi na lu {to se ti ~e is ku stva i do sled - da da mo sve od se be i iz vu ~e mo no sti u igri, ali se i mi ne {to po sled wi atom sna ge - iz ja vio je pi ta mo. Naj va `ni je je sle di ti Mar ki zio. pri mer ka ko se bo ri mo za svoj Od bram be ni igra~ Ita li je dres i svi tre ba da po ka `u po - \or |o Kje li ni re kao je da je za {to va we ka da go vo re o Ita li ji we go ve sa i gra ~e igra we u fi na - is ta kao je Pran de li. lu pre 10 da na bio sa mo san. Ve zni fud ba ler Kla u dio - Igra we u fi na lu je pre 10 Mar ki zio re kao je da je we go va da na za nas bio sa mo san. Sa da eki pa ima la ve li ke pri li ke da ga pro ` i v qa v a m o za j ed n o s

mi li o ni ma Ita li ja na. Ve ro va li smo u po be du od pr vog mi nu ta i bi li smo ube |e ni u wu. Nem c i ima j u stra { an tim, sti sli su nas, ali smo se do bro od bra ni li - is ta kao je Kje li ni. Le vi bek Fe de ri ko Bal ca re ti do dao je da je ve o ma sre }an ka ko je we go va eki pa od i gra la po lu fi nal nu utak mi cu.

- Ve o ma sam sre }an ka ko smo od i gra li i pro {li u fi na le. Od i gra li smo fan ta sti ~an me~ pro tiv fan ta sti~ nog ti ma. Sa da `e li mo da tri jum fu je mo i osvo ji mo tro fej. U`i va mo u po be di, ali ve} od ovog tre nut ka po ~i we mo da raz mi {qa mo o [pa ni ji i fi na lu po ru ~io je Bal ca re ti.

UKO LI KO OSVO JI EVROP SKI TRON

Del Boske za istoriju

Proensa sudi finale

Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je [pa ni je Vi sen te del Bo ske mo gao bi su tra uve ~e da u|e u isto ri ju fud ba la. Na i me, {pan ski fud bal ski stra teg mo `e da po sta ne pr vi tre ner ko ji je osvo jio Li gu {am pi o na, svet sko i evrop sko pr ven stvo. Evrop ska re pre zen ta tiv na kru na ne do sta je Del Bo skeu, po {to je 2008. go di ne, ka da je fu ri ja do {la do tro fe ja, eki pu vo dio Lu is Ara go nes. Dve go di ne ka sni je Del Bo ske je u Ju `noj Afri ci od veo [pan ce do ti tu le svet skog {am pi o na. Pr ve ve li ke tro fe je Del Bo ske je osvo jio 2000. i 2002. go di ne, ka da je s ma drid skim Re a lom Vin sen te del Bo ske tri jum fo vao u Li gi {am pi o na. Je di ni tre ner ko jem je pret hod no po {lo za ru kom da osvo ji evrop sko i svet sko pr ven stvo bio je Ne mac Hel mut [en, ko ji je sla vio 1972. i 1974. go di ne s pan ce ri ma. [pan skog se lek to ra od ula ska u isto ri ju de li jo{ naj ma we 90 mi nu ta ve li ke bor be s Ita li jom u fi na lu u Ki je vu. Uz bok Del Bo skea i [e na mo gao je jo{ je di no da sta ne Ita li jan Mar }e lo Li pi, ko ji je bio pr vak sve ta s azu ri ma i Evro pe s Ju ven tu som.

Por tu gal ski ar bi tar Pe dro Pro en sa su di }e fi na le EP. Pro en sa je ove go di ne su dio i fi na le Li ge {am pi o na, u ko jem su fud ba le ri en gle skog ^el si ja po sle pe na la sa vla da li ne ma~ ki Ba jern iz Min he na. Ovaj 41-go di {wi ar bi tar je ve} su dio po je dan me~ [pan ci ma i Ita li ja ni ma na ovom Evrop skom pr ven stvu, kao i utak mi cu [ved ske i Fran cu ske u po sled wem ko lu Gru pe D. On je su dio na utak mi ci u ko joj je [pa ni ja u dru gom ko lu Gru pe C sa vla da la Ir sku sa 4:0, kao i me~ ~e tvrt fi na la iz me |u Ita li je i En gle ske. Pro en sa na ovo go di {wem pr ven stvu Evro pe jo{ ni je po ka zao ni je dan cr ve ni kar ton, ni ti do su dio pe nal.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

FRANCUSKA

[AMPION

PORTUGAL

2 0

[PANIJA

4 2

1 [PANIJA

NEMA^KA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

GR^KA VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

ITALIJA

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

2 ITALIJA

ENGLESKA 2 4

KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

sport

subota30.jun2012.

FINALNI TURNIR GRAN PRIJA

Ame ri kan ke vo de Po sle tri od i gra na ko la na fi nal nom tur ni ru Gran pri ja, od boj ka {i ce SAD-a vo de is pred Bra zi la i Tur ske. Po zna to je da Ame ri kan ke sva ki Gran pri igra ju ve o ma do bro i da ove go di ne bra ne ti tu lu, a po no vo su naj o zbiq ni ji kan di dat za osva ja we ovog ko mer ci jal nog tak mi ~e wa, jer su In ter kon ti nen tal nu fa zu za vr {i le na ube dqi vo pr vom me stu. U tre }em ko lu, u ki ne skom gra du Ning bou, Ame ri kan ke su osvo ji le tri bo da pro tiv Tur ske i osa mi le se na vr hu ta be le. U sto pu ih pra te Bra zil ke ko je su od di rekt nog ri va la po ra `e ne na pre mi jer nom me ~u tur ni ra (2:3) i la ko mo `e da se de si da Ju `no a me ri kan ke taj su sret ko {ta pr vog me sta. Re zu la ta ti 3. ko la: Bra zil - Ku ba 3:0, Tur ska - SAD 1:3, Ki na -

Me gan Hoy pred vo di Ame ri kan ke

Taj land 2:3. Ta be la: 1. SAD 8, Bra zil 7, Tur ska 6, Ki na 4, Taj land 2 i Ku ba bez bo do va. Da nas se sa sta ju: Bra zil - Taj land (7), Ku ba - SAD (9.30), Ki na Tur ska (13.30). M. R.

U BA^KOJ PALANCI

Let wi ka ra te kamp

Ba~ ka Pa lan ka }e od 2. do 15. ju la bi ti do ma }in me |u na rod nog ka ra te kam pa(SRC Ti kva ra), na ko me se o~e ku je u~e {}e oko 150 tak mi ~a tra iz Sr bi je, Ru si je, Le to ni je, Ma |ar ske, Hr vat ske i Cr ne Go re. - U ra du sa ka ra ti sti ma }e u~e stvo va ti osam na ci o nal nih tre ne ra, ko ji }e odr `a ti i pre da va wa re kao je je is pred or ga ni za to ra Bra ni mir Ne {i}, ina ~e tre ner se ni or ske re pre zen ta ci je Ru si je. Za ve }i nu ka ra ti sta rad u Pa lan ci pred sta vqa ti pr vi ci klus pri pre ma za Svet sko pr ven stvo, u no vem bru u Pa ri zu. - Kamp je kon ci pi ran u dva de la. U pr voj ne de qi }e ak ce nat bi ti na ka ta ma, a u dru goj na bor ba ma, s tim {to }e ve li ki broj tak mi ~a ra u~e stvo va ti u oba de la. Mi smo iz u zet no po ~a stvo va ni {to smo or ga ni za to ri ova kve sport ske pri red be. Po ku {a }e mo da Kamp traj no lo ci ra mo ov de, da po sta ne tra di ci o nal ni i da iz go di ne u go di -

Or ga ni za to ri i part ne ri Or ga ni za to ri me |u na rod nog let weg ka ra te kam pa u Ba~ koj Pa lan ci su Op {tin ski ka ra te sa vez, Mo skov ska ka ra te fe de ra ci ja i Sport ski sa vez Op {ti ne. Part ne ri Kam pa su Sport ska aka de mi ja iz Be o gra da, Uni ver zi tet Edu kons, no vo sad ski Fa kul tet za sport i tu ri zam TIMS, Cr ve ni krst Ba~ ka pa lan ka i Sport ska opre ma Ipon. Po kro vi teq ma ni fe sta ci je je Op {ti na Ba~ ka Pa lan ka. nu bu de ma sov ni ji i uspe {ni ji na gla sio je Ne {i}. Gost Kam pa u Ba~ koj Pa lan ci bi }e pred sed nik Ka ra te fe de ra ci je Ru si je Le o nid Po pov, kao i ~lan Teh ni~ kog ko mi te ta Evrop ske fe de ra ci je Raj ko Vu jo {e vi} iz Cr ne Go re. D. Zori}

dnevnik

UZ NADALOVU ELIMINACIJU S VIMBLDONA

Ro sal sen za ci o nal ni po bed nik Dok je Ma rio Ba lo te li slao Nem ce ku }i na me ~u u Var {a vi, u Lon do nu se do ga |a lo ne {to ne pojm qi vo, ne ki bi re kli i ne mo gu }e. Ra fael Na dal, ~o vek ko ji je igrao bar fi na le na svo jih pet pret hod nih na stu pa na Vimbldo nu, de lo vao je upla {e no za svo ju sud bi nu, a sva ki iole zna ~aj ni ji poen pro sla vqao je kao da je u pi ta wu me~ za ti tu lu. Ra fin strah bio je oprav dan – 100. te ni ser sve ta Lu ka{ Ro sol po be dio ga je gro mo vi tim udar ci ma i ta ko pri re dio jed no od naj ve }ih iz ne na |e wa u isto ri ji Vimbldo na. Ka ko se ne za mi sli vo do go di lo, ka ko je Na dal is pao ve} u dru gom ko lu, naj ra ni je na ne kom od Grend slem tur ni ra jo{ od 2005. go di ne? Ru ku na sr ce, broj ni su oni ko ji po raz ne }e svr sta ti pod „ne za mi sli vo“ jer je Ra fael i ra ni jih go di na igrao na ivi ci no à u po ~et nim ko li ma Vimbldo na. Se ti mo se 2006. go di ne, ka da je ma lo po zna ti Ro bert Ken drik u dru gom ko lu vo dio sa 2:0 u se to vi ma i po tom iz gu bio. Ili 2007. go di ne ka da je Na dal u tre }em i ~e tvr tom ko lu pre ì veo uza stop ne ma ra to ne sa So der lin gom i Ju `nim. Vre men ski naj bli è sli~ ne slu ~a je ve vi de li smo 2010. ka da su Ha se i Pe~ ner u dru gom i tre }em ko lu vo di li sa 2:1, ali su re la tiv no la ko gu bi li pre o sta la dva se ta. Na dal je te go di ne osvo jio i ti tu lu. Op {te je po zna to da Na dal ne {to spo ri je po ~i we Vimbldon, da ret ko ka da me qe od po ~et ka kao na Ro lan Ga ro su i da mu je for ma sva kim no vim me ~om u uspo nu, da bi do sti gla kul mi na ci ju u za vr {ni ci tur ni ra. Tu sva ka ko tre ba do da ti i ~i we ni cu da vimbldon ska tra va pro to kom

Lu ka{ Ro sal je pro tiv Na da la od i grao par ti ju `i vo ta

krat ke lop ti ce, ide al ne za Ro so lo ve rav ne na pa de. Ta ko krat ke lop ti ce Na dal {a qe is kqu ~i vo ka da mu ne do sta je sa mo po u zda wa, a na Vimbldo nu jo{ ni je sti gao da ga ge ne ri {e i tu o~i gled no ni je mno go po mo gao tri jumf iz Pa ri za. Ipak, ka da je [pa nac osvo jio pr vi set, o~e ki va lo se da }e mo bi ti sve do ci to li ko pu ta vi |e nog {a blo na u te ni su po ko jem aut saj der pru `a jak ot por fa vo ri tu u pr vom se tu, a on da iz gu bi set i pot pu nio pad ne. Me |u tim, ta da Na dal ~i ni ne {to pot pu no ati pi~ no – po kla wa pro tiv ni ku brejk (bez do bi je nog po e na, du pla gre {ka za kraj) i vra }a ga u igru. Ta da ni ko jo{ ni je mo gao na slu -

go di na u Lon do nu. Od tog brej ka po ~et kom dru gog se ta Ro sol je za i grao auto ri ta tiv no i bu kval no je is hod sko ro sva kog po e na za vi sio od we ga – hva tao je lop ti ce u pe wa wu, po ga |ao je iz u zet no du bo ko, a pra ve ser vi se pro na la zio je go to vo uvek ka da je bi lo naj po treb ni je. Po sle po be de nad Na da lom na Austra li jan ope nu 2008. go di ne, Con ga je iz ja vio da se ose }ao kao da „igra igri cu na kom pju te ru i da mo `e da po go di {ta ho }e“. Isto je bi lo i sa Ro so lom – 196 cm vi so ki ^eh igrao je kao u tran su, ni je do zvo lio se bi ni jed ne se kun de da raz mi {qa o Cen tral nom sta di o nu, pu bli ci, ri va lu pre ko pu ta

Bo a{ pre u zi ma To ten hem An dre Vi qa{ Bo a{ od po ne deq ka }e bi ti no vi me na xer To ten he ma. Iz vo ri spe ci ja li zo va nog fud bal skog por ta la Goal.kom tvr de da je por tu gal ski stru~ wak pri hva tio uslo ve ko je su mu po nu di li na Vajt Hart Lej nu.Biv {i stra teg Por ta i ^el si ja je bio dru ga op ci ja pev ci ma za na sled ni ka Ha ri ja Red na pa, iza se lek to ra Fran cu ske Lo ra na Bla na. Me |u tim, Por tu ga lac je odu {e vio pred sed ni ka Da ni je la Le vi ja svo jom vi zi jom. Ne sa mo da su se do go vo ri li o tro go di {woj sa rad wi, ve} je Vi qa{ Bo a{ po ~eo da ra di po -

slo ve ve za ne za pre la zni rok. Na me ra mu je da pr vo do ve de Islan |a ni na Gil fi ja Si gurd so na, od no sno da ga ukra de Li ver pu lu.Na i me, Si gurd son je igra~ Ho fen haj ma, ko ji je pro le tos za bli stao u Pre mi jer li gi na po zaj mi ci u Svon si ju. Upra vo zbog to ga je me na xer Bren dan Ro xers, ko ji je ne dav no pre {ao iz Svon si ja na En fild, `e leo da ga do ve de me |u cr ve ne. Me |u tim, iz gle da da je lon don ski klub kon kret ni ji, jer je Ho fen haj mu ve} po nu dio osam mi li o na fun ti (sko ro de set mi li o na evra) za 22-go di {weg ofan ziv nog ve zi stu.

FUD BAL SKI SU SRET PO LI CA JA CA U NO VOM KNE @EV CU: U Novom Kneèvcu je odràn ~etvri tradicionalni fudbalski tunir predstavnika Policijskih uprava Kikinde, Segedina i Temi{vara, sa kojima se u ulozi doma}ina nadigravala i ekipa op{tine Novi Kneèvac. Ekipe su predvodili ~elni qudi policije, na~elnik PU Kikinda Dragan Jovi}, {ef policije Temi{vara Bogo~el Sabin, na~elnik policije iz Segedina dr Luka~ Jano{ i komandir Policijske stanice Novi Kneèvac Vojisav [ubari~ki.

Ra fal Na dal je u dru gom ko lu za vr {io na stup na Vibldo nu

vre me na sve vi {e po sta je ze mqa, {to i te ka ko po go du je Na da lu. Ta we go va stra te gi ja sa da je do `i ve la pot pu ni krah. Ka ko? Deo uzro ka tre ba tra `i ti u sa mom Na da lu – sli~ no kao u me ~u sa So der lin gom na Ga ro su 2009. go di ne, Ra fael je slao i su vi {e

ti ti epi log, ali vi de lo se da Na dal ne }e ima ti lak me~. I tu do la zi mo do kqu~ nog uzro ka Na da lo vog po ra za – Lu ka {a Ro so la. On je imao po treb nu men tal nu sta bil nost ko ja je ne do sta ja la svi ma oni ma ko ji su sa mo na mu ~i li Ra fu pret hod nih

Policijska stanica Novi Kneèvac i lokalna samouprava op{tine Novi Kneèvac potvrdili su se kao dobri doma}ini, a turnir je otvorio ~lan Op{tinskog ve}a za sport i omladinu Sa{a Neckov. I gosti i doma}ini su naglasili da su ovakvi prijateqski susreti veoma dobri, jer se u neformalnom druèwu uspostavqaju jo{ boqi odnosi pripadnika policije ove tri susedne zemqe, koji doprinose i wihovoj boqoj zajedni~koj slu`benoj saradwi u oba-

mre `e i ne po no vqi vo sti pri li ke ko ja mu se pru `a. U tom, psi ho lo {kom smi slu na ro ~i to se is ti ~e pe ti set. Ro sol ni je vre men ski mak si mal no ko ri stio pa u ze iz me |u ge mo va, stal no je tr~ ka rao od klu pe i ka woj, pred po e ne je za ma hi vao – uop {te go -

vo re }i, we gov go vor te la oda vao je uti sak ~o ve ka ko ji je do {ao po po be du i ko ji ne ose }a ni trun ku stra ha. A to je si gur no vi deo i Na dal. êh je u pe tom se tu iz gu bio sa mo tri po e na na svoj ser vis, a po sled wi gem od i grao je spek ta ku lar no – tri asa i kom bi na ci ja je dan-dva za po be du nad dvo stru kim {am pi o nom (6:7, 6:4, 6:4, 2:6, 6:4). Kao da to ni je ni {ta. Ro sol je od i grao par ti ju ì vo ta, na ne ki na ~in je obez be dio se bi i me sto u isto ri ji, jer je we gov tri jumf jed na od naj ve }ih sen za ci ja u isto ri ji Vimbldo na, uz Be ke ro vu eli mi na ci ju 1987, Hju i to vu 2003. i jo{ ne ke. Ima }e Lu ka{ {ta da pri ~a de ci i unu ci ma, mo }i }e da uì va gle da ju }i sni mak me ~a, ali ta kvu igru te {ko da }e po no vi ti ika da vi {e u ka ri je ri. Ve ro vat ni ji je „sin drom Gul bis„ i po raz od Kol {raj be ra u sle de }em ko lu ne go no vo iz ne na |e we, ali te nis nas je po ko zna ko ji put na u ~io da ni {ta ni je ne mo gu }e. Po zna ju }i Na da lov men ta li tet, on ne }e bi ti pre du go raz o ~a ran, ve} }e na sta vi ti jo{ vred ni je da ra di ka ko bi mak si mal no spre man psi hi~ ki i fi zi~ ki do ~e kao Olim pij ske igre. Iako ovaj po raz si gur no bo li kao ret ko ko ji, Ra fael je to kom ka ri je re po ka zao da iz svih ne da }a obi~ no iz la zi ja ~i ne go ra ni je. A {ta we go va eli mi na ci ja zna ~i za osta tak tur ni ra? Ma ri i Con ga ve ro vat no se sla de mi {qu o no vom Grend slem fi na lu, Fe de re ro vi sno vi o sed moj ti tu li i po vrat ku na broj je dan sa da de lu ju re al ni je, mo `da u \o ko vi }e vom ta bo ru ima ju naj ma we raz lo ga za olak {a we, ali sva ka ko je put ka ti tu lu jed no stav ni ji bez Ra fa e la Na da la.

vqawu policijskih poslova. Mada su rezultati u drugom planu, bele`e se i rezultati, pa je pobedni~ki pehar pripao gostima iz Temi{vara. Drugo mesto je pripalo Kikin|anima, tre}i su bili doma}ini iz Novog Kne`evca, dok su gosti iz Segedina zauzeli ~etvrto mesto. Posle turnira, podeqena su priznawa i organizovan je zajedni~ki ru~ak. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik

subota30.jun2012.

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE - VIMBLDON

No vak i Vik tor za ~e tvrt fi na le Novak \okovi} i Viktor Troicki sasta}e se u osmini finala, jer su gotovo istovremeno sru{ili tre}e prepreke na Vimbldonu. Najboqi svetski teniser eliminisao je Radeka [tepaneka 4:6, 6:2, 6:2, 6:2, a Troicki je bio boqi od Huana Monaka - 7:5, 7:5, 6:3. Bi}e to wihov 13. me~, a prethodnih 11 dobio je \okovi}. Troicki je dobio samo duel odigran 2007. na turniru u Umagu. Posledwi put sreli su se na turniru u Majamiju ove sezone. êh Luka{ Rosol napravio je senzaciju savladav{i Rafaela Nadala u ~etvrtak, a wegov zemqak [tepanek nije mogao da iznenadi Novaka. Mada, po~elo je dobro za 33-godi{weg tenisera, jer je dobio prvi set. Me|utim, to je bilo sve od wega. Jer, Srbin je dodao gas i po kratkom postupku dobio naredna tri seta. Me~ je trajao dva sata i 45 minuta. \okovi} je u prvom setu propustio pet brejk lopti, dok je wegov protivnik iskoristio prvu, za 6:4, posle 52 minuta igre. Preciznije, Novak je volej poslao u aut i êh se ponadao...Ne moè se re}i da je to

bilo nezasluèno, jer je 27. igra~ sa ATP liste boqe servirao, imao vi{e vinera (138)... Me|utim, nade [tepaneka po~ele su da jewavaju od starta drugog seta. Prvi reket sveta je odmah napravio brejk, {to je ~inio i u uvodima naredna dva seta i u svakom je po dva puta oduzimao servis rivalu, a pritom nijedan gem kada je imao po~etni udarac nije izgubio. Kada bi se izuzeo prvi deo igre, moglo bi se re}i da je \okovi} rutinski obavio posao.I statistika tome govori u prilog. Branilac titule je, dakle, upisao sedam brejkova, a pretreo samo jedan, imao 49 direktna poena, napram 27 [tepaneka, napravio samo 13 neiznu|enih gre{aka, dok ih je êh imao 19. Srbin je odli~no riternirao, dobro igrao i na mreì... Viktor Troicki je nadigrao 15. nosioca Huana Monaka iz Argentine rezultatom 7:5, 7:5, 6:3. Iako me~ nije dobro za po~eo za srpskog tenisera (1:3, pa 3:5), on je uspeo da nadoknadi brejk zaostatka i ne samo da je stigao do izjedna~ewa (5:5), ve} je sa ~etiri gema u nizu u pot-

No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki po de li }e meg dan na Vim bldo nu

punosti preokrenuo rezultat 7:5 i poveo sa 1:0 u setovima.

U istom ritmu igrao je i u nastavku. Dobio je jo{ tri ge-

ma zaredom i stekao visoku prednost. I kada se ~inilo da

KVALIFIKACIJE ZA EP: SRBIJA DO^EKUJE CRNU GORU (20, TV, RTS 2)

Po be da ne ma al ter na ti vu @enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, u 6. kolu kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo u Francuskoj, do~ekuje selekciju Crne Gore. Srbija sa polovi~nim skorom (2 - 2) ugo{}uje nepora`ene Crnogorke, koje su u prvoj me|usobnoj utakmici na Cetiwu slavile- 85:68 .

Gru pa B [vaj car ska - Esto ni ja (17.30) Sr bi ja - Cr na Go ra (20.00)

1. Cr na Go ra 2. Poq ska 3. Sr bi ja 4. [vaj car ska 5. Esto ni ja

4 4 4 4 4

4 3 2 1 0

0 1 2 3 4

312:239 265:230 331:275 238:290 214:326

8 7 6 5 4

Sle de }e ko lo - 4.jul: Esto ni ja - Poq ska (19), Cr na Go ra [vaj car ska (19. Sr bi ja je slo bod na. Veliko ohrabrewe, uo~i derbija, za na{u reprezentaciju predstavqa sjajna partija i ubedqiva pobeda nad Estonijom (101: 50), kao i povratak na parket oporavqene Jelene Milovanovi}. - Ne be se mnogo osvrtala na utakmicu s Estonijom, o~igledno je da smo za klasu boqi tim. [to se ti~e duela sa Crnogorkama, jasno je da su glavni favo-

rit za osvajawe prvog mesta u grupi. Uprkos povredama, ^a|o, Butulije, Rad i Milovanovi}, stigli smo na dohvat plasmana na EP. Da su wih ~etiri u stroju sigurno bismo mogli da u|emo u dvome~ sa Crnogorkama egal – kazala je selektorka Marina Maqkovi}. Udarne igle Crnogorki su najboqa igra~ica, strelac i asistent Jelena Dubqevi}, centar Iva Perovanovi} i iskusna Jelena [kerovi}, a prema infor ma ci ja ma ko je su se pojavile pro- Sa ra Kr wi}, jed na od uzda ni ca na {e eki pe teklih dana Amerikanka E{aja Marfi se vratila mislim da mo`emo do dobrog reku}i. zultata. Na{a situacija je ta- Ko{arka{ice Crne Gore kva da nemamo mesta kalkulaciposeduju veliko iskustvo i in- jama. Jednostavno, moramo da podividualni kvalitet. Na okupu be|ujemo, pogotovo kod ku}e. su godinama i veoma su uigrane. Nakon poraza u Poqskoj, nemaUtakmica na Cetiwu bila je na- mo vi{e prava na kiks – istakla {e najlo{ije izdawe do sada. je Marina Maqkovi}. Analizirali smo gre{ke, kojih Utakmica Srbija - Crna Gora je bilo mnogo. Ukoliko ispo- igra se danas u Palati sportova {tujemo dogovor i uz o~ekivano u Beogradu, u 20 ~asova. sjajnu atmosferu na tribinama I. Grubor

je Troicki ve} obezbedio i drugi set, budu}i da je vodio sa 5:2, dozvolio je protivniku da se mini serijom vrati u `ivot (5:5). Ipak, kada je bilo najpotrebnije, Viktor je poja~ao, naterao Argentinca da napravi dosta gre{aka, a usput i da se propisno iznervira (gun|ao sebi u bradu, mahao reketom, a na kraju i bacio ka~ket), ~ime je srpski teniser sebi olak{ao posao u fini{u. U tre}em setu Monako je prvi napravio brejk i poveo sa 3:2, ali je Viktor u `eqi da okon~a me~ {to pre, odmah vratioistom merom. To kao da je mu je dalo dodatni motiv na me~u, budu}i da je u nastavku u poptunosti preuzeo inicijativu i sa tri vezana gema re{io pitawe pobednika (6:3) Viktoru je prolaz u osminu finala najboqi plasman na Vimbldonu u karijeri. On je do sada jedanput igrao u tre}oj rundi, 2009. kada ga je zaustavio Endi Marej. Pro{le godine takmi~ewe je zavr{io u drugom kolu, kada je boqi od wega bio Jen Hsun Lu iz Kineskog Tajpeha.

DANAS I SUTRA GRAN PRI „NOVI SAD 2012”

Na stu pa svet ska eli ta

Tre}i po redu Gran pri Novi Sad 2012 odrà}e se danas i sutra na malokalibarskom streli{tu kraj Novog Sada. Nastupi}e takmi~ari iz 12 zemaqa, me|u kojima i tridesetak u~esnika Olimpijskih igara u Londonu. Pored na{ih najboqih strelaca, na vatrenoj liniji }e se na}i: Japanac Tomojuki Macuda, Ma|arica Sofija ônka, Bugari Tawu Kirijakov i Marija Grozdeva, Slovenac Rajmond Debevec, Ma|ar Peter [idi, Italijan Nikolo Kamprijani i Indijac Sawev Ra|put. - O~ekujem veoma jaku kokurenciju na takmi~ewu, naro~ito u ga|awu MK pu{kom trostav s obzirom na to ko }e do}i u Novi Sad - rekao je olimpijac Nemawa Mirosavqev, ina~e predsednik UO Streqa~ke druìne Novi Sad 1790. Danas je na programu disciplina MK pu{ka trostav za mu{karce i ène. Takmi~ewe po~iwe u 9 ~asova, finale za mu{karce je u 18.10, a za ène u 19 ~asova. I sutra takmi~ewe po~iwe u 9 ~asova. G. M.

U SUSRET EP-u U ODBOJCI NA PESKU

Pe {~a ne ~a ro li je na [tran du Novi Sad }e (od 4. do 8. jula) biti doma}in masters turnira, na kojem }e se na pesku najboqi odbojka{i Starog kontinenta boriti za za bodove na evropskoj i svetskoj rang listi, kao i za nagradni fond od 25.000 evra. Odbojka{ki savez Srbije i komapnija VIP mobajl zajedni~kim snagama drugu godinu uzastopno organizuju ovaj presti`ni turnir na novosadskom kupali{tu [trand. Posle uspe{ne organizacije pro{logodi{weg Evropskog prvenstva u odbojci na pesku, kao i dva ~elinxera (2009. i 2010. godine), Novi Sad je jo{ jednom odabran za doma}instvo jednog od ~etiri renomirana turnira Evropske odbojka{ke konfederacije. Primamqiv nagradni fond od 25.000 evra privu}i }e najboqe igra~e bi~-voleja u Evropi, a o velikom interesovawu svedo~i ~iwenica da se za takmi~ewe prijavilo 87 timova iz 29 evropskih zemaqa, a ove godine na Eropskom prenstvu boje Sr-

bije brani}e ~ak {est ekipa. Turnir po~iwe 4. jul utakmicama za takozvanu dràvnu kvotu, posle kojih }e biti poznati timovi iz Srbije u glavnom `rebu i u kvalifikacijama. Kvalifikacije su dan kasnije kada }e se, osam od 32 tima, prudruìti 16 najboqih u glavnom `rebu.Me~evi glavnog `reba po~iwu 6. jula, a slobodan ulaz za sve posetioce je obezbe|en. Monta`ne trbine na [trandu primaju ~ak 1.500 gledalaca, a obezbe|en je i bogat zabavni program, kao i nagradne igre koje priVa wa Gr bi} s ma li {a ni ma za vre me ~a sa od boj ke re|uje VIP mobajl. Za najmla|e postioce tur{ke Ku}e slavnih Vladimir s decom i wegovi ~asovi su iznira, na{ proslavqeni odboj- Grbi} vodi}e {kolu odbojke uzetno pose}eni, a bi}e orgaka{, a sa da pot pred sed nik za mali{ane uzrasta do 14 go- nizovani od 6. do 8. jula i traOSS, ~lan komisije za razvoj dina. Na svim bi~-volej turni- ja}e po sat vremena. odbojke FIVB i ~lan odbojka- rima Grbi} se kroz rad druì M. Risti}

SPORT

subota30.jun2012.

ISTO RIJ SKI USPEH SRP SKIH RI BO LO VA CA NA EP U [PA NI JI

Is to risjki uspeh bron za nih ri bo lo va ca sa E[ u [pa ni ji

Pr va se ni or ska me da qa Seniorska reprezentacija Srbije u sportskom ribolovu osvajawem bronzane medaqe u ekipnoj konkurenciji na 18. Evropskom {ampionatu u {panskom gradu Meridi, na reci Gvadijani, zabele`ila je istorijski uspeh. - Mi smo do sada osvajali medaqe, ~ak i zlatne, na evropskim i svetskim prvenstvima za mla|e kategorije, do 14, 18 i 22 godine starosti, ali u seniorskoj konkurenciji ovo je prva medaqa- ponosno nagla{ava trener na{e selekcije Milan Sekuli}.- Iskren da budem, svi smo jo{ uvek pod tim utiskom. Odu{evqewe nikako da splasne me|u ~lanovima na{e ekspedicije, ali je sve to ostalo slabo, gotovo nikako, propra}eno u na{oj sportskoj javnosti. Ispred

nas su bili {ampioni Italijani sa 45 negativnih bodova, drugi su bili Englezi (71), mi smo imali 76,5, ~etvrtoplasirana je bila Nema~ka (80), Belgija (83), doma}in [panija (87), Rusija (102), Holandija (102,5), Francuska (103), Ma|arska (108), Vels (116) i ^e{ka (122). Ovo je plasman prvih 12 ekipa s finalnog dela, a na takm~ewu su u~e{}e uzele 23 dr`ave sa ukupno 126 ribolovaca. Vo|a ekspedicije bio je predsednik Saveza sportskih ribolovaca Srbije Dragan Bo{kovi} iz Kru{evca, selektor je Robert Bicok iz Sente, trener Milan Sekuli} iz Be~eja, a bronzanu medaqu ulovili su: Goran Radovi} iz Ariqa (pojedina~no osvojio 8. mesto), Nikola Markovi}

iz Kraqeva (17), Predrag Vesligaj iz Kru{evca (18), Vladimir Danilovi} iz Kru{evca (31) i Mirko Dragi~evi} iz Kraqeva (75), dok je rezerva bio Goran Babi} iz Kru{evca. Ovih devet ~lanova na{e ekspedicije se popelo na pobedni~ko postoqe i dobilo medaqe. - Imali smo mi jo{ jednog ~lana ekspedicije, po ~emu smo bili specifi~ni u odnosu na ostale u~esnike takmi~ewa. U pitawu je kuvar Radi{a Klaji}, poznatiji me|u sportskim ribolovcima kao ^ombe, koji nam je pripremao hranu i na samoj takmi~arskoj pisti nije zaboravio Milan Sekuli} ~oveka koji je bio zadu`en za dobru atmosferu me|u takmi~arima. V. Jan kov

PRED 30. VOJ VO \AN SKU ZLAT NU RU KA VI CU

Od sko~ na da ska za se ni or sku eli tu Pribli`ava se tradicionalni me|unarodni bokserski turnir, Vojvo|anska zlatna rukavica, koji }e ove godine (od 5. do 9. jula) do`iveti 30. izdawe. Na ringove u Novom Sadu i @abqu iza}i }e 127 boksera i bokserki, uzrasta 17 i 18 godina. Mnogi od wih su ve} u~estvovali na senior-

bokserske asocijacije, bilo je odsko~na daska mnogim mladim ratnicima ringa za skok u svetsku i evropsku orbitu i u amaterskom i profesionalnom pesni~ewu. Prva dva turnira (1980. i 1982. godine) bila su seniorska, a trofeje su osvojili biv{i reprezentativci SFRJ Danilo Jovanovi} (Spartak) i Velimir Jefti} (Radni~ki,

@en ska bok ser ska se lek ci ja Sr bi je

skim takmi~ewima i osvajali medaqe. Ovoga puta turnir }e im biti i jedna od ja~ih proba za mu{ko svetsko, odnosno `ensko evropsko prvenstvo. Ina~e, ovo takmi~ewe, koje se nalazi u A kategoriji Svetske

Kragujevac). Potom je turnir prerastao u juniorski, a osvaja~i trofeja ili medaqa postali su sjajni borci. Najtrofejniji je Rus Jegor Mekhontsev, koji je osvaja~ svetskog zlata i bronze i dve {ampionske titule Evrope u seniorskoj

konkurenciji. Uspe{ni profesionalci postali su Geard Ajetovi}, Milan Piperski i Ukrajinac Aleksandar Spirko, juniorski prvak sveta u IBF asocijaciji. Trofej su osvajali i ~lanovi na{e najboqe selekcije: Branimir Stankovi}, Branislav Jovi~i}, Demir Mamer, Dragan Asanovi}, Bogdan Miti}, Stevan Popov, Dragan Asanovi}, Denis Memetovi}, Vawa Ba~i}, koji brani trofej osvojen pro{le godine i mnogi drugi. Svoje ume}e u Novom Sadu i @abqu, prikaza}e selekcije BiH (7 mu{karaca i jedna devojka), Belgija (mu{akarac), Holandija (mu{karac i dve devojke); Makedonija (dva mu{akrca), Rusija (devet mu{karaca), [kotska (9 mu{karaca), Bugarska (9 mu{karaca), Nema~ka (5 mu{karaca), Ma|arska (10 mu{karaca i 12 devojaka), Kipar (2 mu{karca), Srbija (9 mu{karaca i 13 devojaka), Hrvatska (4 mu{karca i jedna devojka), Gr~ka (5 mu{karaca), Kazakhstan (5 devojaka), Indija (10 devojaka), [vedska (7 devojaka), Rumunija (2 devojke) i BK Novi Pazar (1 mu{karac). Tako|e, Kazakhstan i Ma|arska poslali su po dve seniorke, a Srbija jednu, dok su Holan|ani prijavili i jednog juniora. M. Pa vlo vi}

dnevnik VELIKI USPEH RK TI TEL YON DIR

Na to~ ko vi ma sti gli me |u pr vo li ga {e Titeqani slave rukometa{e. Wihovi miqenici plasirali su se u drugi rang takmi~ewa (Prva liga - grupa sever) ~ime su ostvarili najve}i uspeh u istoriji kluba, kao i titelskog ekipnog sporta uop{te. - U pojedina~nim sportovima na{a op{tina je imala i prvake dr`ave, ali ovo {to su uradili rukometa{i jedinstveno je me|u ekipnim sportovima - isti~e ~lan UO RK Titel Xon Dir, predsednik MORS @abaq i potpredsednik ORS Ju`na Ba~ka Aleksandar Prokin. - Uspeh je tim ve}i i ima dodatnu te`inu ako se ima u vidu da smo do ovog rezultata do{li igraju}i sve utakmice kao gosti. Naime, Titel je jedna od tri-~etiri op{tine u Vojvodini koje nemaju sportsku dvoranu, pa su rukometa{i trenirali u Budisavi, a utakmice kao doma}ini igrali u Ka}u. Bukvalno, mi smo godinama na to~ovima, a evo i kao ve~iti putnici u{etali smo me|u prvoliga{e. Veliki udeo, ako ne i najve}i, u ovom uspehu ima i na{ generalni sponzor, ugledna kompanija Res trejd i wen vlasnik Milenko Popovi}, koji su vrlo pedantno i pa`qivo vodili ra~una o na{em klubu. Da nije bilo wih pitawe je o ~emu bismo danas razgovarali. Klub je osnovan pre 57 godina i, prema re~ima Prokina, uvek je imao ko da ga vodi. - Klub funkcioni{e na porodi~nom principu, niko ne gleda li~ni interes, a entuzijazam je nemerqiv. Niko od igra~a i trenera nije pla}en, sve je na amaterskoj bazi, kod svih preovla|uje qubav prema klubu i ovom sportu. Upravo u tome je tajna na{eg uspeha. Ponosni smo i na to {to okosnicu ekipe ~ine igra~i iz Titela, kao i iz Jugovi}a s kojim imamo vi{edecenij-

Sa stav U najve}em uspehu titelskog sporta u~estvovali su slede}i rukometa{i - golamni: Milan Todor~evi}, Mile Matijevi}, leva krila: Robert Sele{i, Qubomir \uri}, bekovi: Marko Ivkovi}, Dragan Mili~i}, Stefan Ili}, Marko Perleta, @arko Marjanovi}, Stefan A{}eri}, Nikola Crnoglavac, Robert Kova~, desna krila: Vladimir Balog (kapiten), Aleksandar Patri{ko, pivoti: Milo{ Vojinovi}, Aleksandar Kurte{, Ivan Vik, Darko Kuzmanov. Miodrag Lon~ar je {ef struke i sportski direktor, Goran Stolevski je trener, predsednik kluba je Mladen Topi}, a sekretarica Dragana Bogojevi}. s renomiranim klubovima, poput zrewaninskog Proletera i pan~eva~kog Dinama. Pogodilo se, igra~ki smo sazreli, organizaciono smo stasali, a usledila je i reorganizacija takmi~ewa istakao je Prokin. Lovorike za uspeh idu i treneru Miodragu Lon~aru, koji ve} osam godina, pet kao {ef

Alek san dar Pro kin i Mi o drag Lon ~ar

stru~nog {taba, u~i titelske rukometa{e. - Okosnicu ekipe ~ine Titeqani, poja~ani s nekoliko mladih igra~a iz Jugovi}a i studenti, koji su ve} tri - ~etiri godi-

Znaju Titeqani da je najte`e u novom dru{tvu sa~uvati status. - Ambicije u slede}oj sezoni vezane su nam za opstanak u ligi i stabilizaciju kluba na svim nivoima. Za titelski sport od `ivotne va`nosti je zavr{etak sportske dvorane. U tom slu~asku saradwu, naravno na ~emu smo Ka}anima neizmerno zahvalni. Godinama su Titeqani bili me|u kandidatima za vi{i rang, me|utim nisu imali infrastrukturu da bi na~inili odlu~uju}i korak. - Titeqani su ponosni {to }e se ekipa u Prvoj ligi takmi~iti

ju ukqu~ili bismo mali{ane u trena`ni proces i u zimskom periodu, a da ne govorimo o tome koliko bi imali vi{e navija~a u svojoj sali. Moram da istaknem da smo i u Ka}u imali podr{ku onih najvernijih, koji su od usta odvajali da bi gledali rukomet.

ne na okupu. Bio sam jedan od retkih koji je verovao da je ekipa kadra da se plasira u vi{i rang. Anga`ovawem Crnoglavca, Ili}a, Kurte{a, Matijevi}a, Perlete, Marjanovi}a, uz proverene doma}e snage, definitivno sam bio uveren da }emo se ume{ati u sam vrh tabele,

ki problem {to igra~i iz 10 klubova imaju prazan hod od {est meseci bez rukometa. Mo`da je ovo prilika da u tom periodu kup takmi~ewe do|e do izra`aja - smatra Lon~ar, koji obavqa i funkciju sportskog direktora. Jo vo Ga li}

SKUP [TI NE RK JU GO VI] UNI MET

]ur ~i} pred sed nik, Vr go vi} di rek tor Dosada{wi predsednik Rukometnog kluba Jugovi} Unimet Branko ]ur~i} osta}e na toj funkciji i u naredne ~etiri godine, dok je za predsednika Skup{tine izabrana Ana Kunovac-Ili}, }erka pokojnog Gojka Kunovca, vlasnika firme Uni-

met. Tako je odlu~eno na klupskoj Skup{tini, kojoj je prisustvovalo 28 od 30 delegata. Pored predsednika ]ur~i}a, u Upravnom odboru su: Verica Vojnovi}, Mirko Vu~kovi}, Paja Dobanova~ki, Mom~ilo Luburi}, \or|e Radin, Stevan Straj-

Po ~i wu golf tur ni ri Golf Asocijacijom Srbije. Serija od devet turnira, prvi po~iwe danas, je internacionalnog karaktera i igra}e se svake subote tokom jula i avgusta. Na turniru }e u~estvovati 30 najboqih igra~a. Tokom odr`avawa turnira Golf Centar }e organizovati i Golf Demo Dan kad }e svi zaiteresovani qubiteqi ovog sporta mo}i da dobiju besplatan prvi ~as golfa. Za vi{e informacija kontaktirajte: office@golfclubcentar.rs.

tri igra~a po{to je prvoliga{ka konkurencija `estoka, posebno zato {to je svega 12 ekipa u ligi. Pravqewem ~etiri prve lige smaweni su tro{kovi takmi~ewa, ali sada se javqa veli-

Sport ska dvo ra na od `i vot ne va `no sti

DA NAS U @A BQU

Olimpijski Komitet Srbije, Golf Asocijacija Srbije i Golf Centar organizuju letwe turnire u ciqu razvoja golfa kod nas, kao i u ciqu promocije kao novog olimpijskog sporta. Naime, od Olimpiskih igara u Brazilu 2016. golf postaje deo olimpijske porodice, a u Londonu }e se igrati eksperimentalno. Letwi turniri odr`avaju se drugi put po redu u organizaciji Golf Centra u @abqu, u saradwi sa Olimpijskim komitetom Srbije i

{to se i obistinilo - rekao je Miodrag Lon~ar. Lon~ar smatra da je neophodno da, pored generalnog sponzora Res trejda, prona|u jo{ mawih sponzora i donatora koji bi doprineli finansijskoj sigurnosti kluba. - Ciq nam je da zadr`imo ovu ekipu i da anga`ujemo jo{ dva-

Bran ko ]ur ~i}, Ana Ku no vac-Ili} i Pa ja Do ba no va~ ki

ni}, Zoltan Molnar, dok }e jo{ tri ~lana biti naknadno kooptirana. Nadzorni odbor ~ine Radomir Marjanovi} (predsednik), Dobrila Vuletin i Marko Gruji}. Umesto dosada{weg vr{ioca du`nosti direktora kluba Paje Dobanova~kog izabran je Dragan Vrgovi}, koji odranije ima iskustva u tom poslu. Novo rukovodstvo ka}kog superliga{a izrazilo je veliku zahvalnost pokojnom predsedniku Gojku Kunovcu na o~uvawu i bitisawu kluba u prethodnom periodu i izrazilo spremnost da se uhvati u ko{tac s novim izazovima. Me|u prioritetima su: u~vr{}avawe materijalne baze, animirawe novih qudi i ve}e anga`mawe ~lanova UO, stabilizacija seniorske ekipe, nastavak kontinuiteta u radu s mladima, uvo|ewe obavezne ~lanarine, pronala`ewe sponzora za svaku utakmicu, poboq{awe svih uslova u radu kluba, a posebno medicinke slu`be i osnivawe `enske rukometne sekcije. J. Ga li}

svet

dnevnik

SIRIJA

subota30.jun2012.

IRAN

SA MIT EU PO SVE ]EN RE [A VA WU DU @NI^ KE KRI ZE

Asad: Zapad pomaè pobuwenicima DAMASK: Sirijski predsednik Ba{ar el Asad je u intervjuu, emitovanom na iranskoj televiziji, optuìo Zapad i neke arapske zemqe da vojno podràvaju oruànu pobunu u Siriji. „Jasno je da zapadne zemqe i neke zemqe regiona podràvaju

Ba{ar el Asad

oruàne grupe u Siriji”, rekao je Asad. On je dodao da za to nema materijalne dokaze, i da je naj~e{}e wihova podr{ka skrivena i indirektna, kao i da vlade nisu direktno ume{ane. „Me|utim, veza je vrlo jasna, moèmo videti u wihovim politi~kim pozicijama, a neke zemqe su ~ak objavile podr{ku oruànoj borbi”, rekao je sirijski predsednik.

Ba{ar el Asad u intervjuu, koji je dao „pro{le nedeqe”, nije govorio o najnovijim doga|ajima u sirijskoj krizi, ja~awu sukoba i ru{ewu turskog aviona. On je potvrdio da i daqe podràva plan me|unarodnog posredinka Kofija Anana za vra}awe mira u Siriji. „Pogre{no je re}i da smo mi odgovorni za neuspeh tog plana. Zapad, koji tvrdi da podràva Ananov plan, u stvari poku{ava da ga podrije da bi mogao da osudi Siriju i da je optuì u Savetu bezbednosti UN”, rekao je Asad. Asad je dodao da je za wega i wegovu vladu to dobar plan jer predvi|a okon~awe nasiqa teroristi~kih grupa i spre~avawe nekih zemaqa da ih naoruàvaju. Sirijski predsednik je ponovio da su Al Kaida i dru ge eks tre mi sti~ ke verske grupe ume{ane u teroristi~ke akcije i prisutne me|u ve}inom oruànih opozicionih grupa. Skoro 180 qudi, uglavnom civila, poginulo je u ~etvrtak u Siriji, saop{tila je sirijska Opservatorija za za{titu qudskih prava sa sedi{tem u Londonu. Po najnovijim podacima Opservatorije od po~etka sukoba u Siriji, ìvot je izgubilo vi{e od 15.800 qudi, me|u kojima ve}inu ~ine civili.

Napredak puèvim korakom BRISEL: Na dvodnevnom samitu Evropske unije u Briselu lideri poku{avaju da se dogovore o ~vr{}oj fiskalnoj i politi~koj Uniji. Da bi smawili pritisak finansijskih trì{ta i obuzdali du`ni~ku krizu, oni treba da usvoje pakt kojim }e se, sa oko 130 milijardi evra nepotro{enih sredstava, podsta}i privredni rast i zapo{qavawe. Problemi se uve}avaju a du`ni~ka kriza {iri poput zaraze. Lideri Nema~ke i Francuske uveravaju javnost da je postignut napredak, pre svega kad je re~ o privrednom rastu, i da je neophodno da Karlo Monti, Angela Merkel i Fransoa Oland Unija bude ~vr{}e povezana. Kipar se pridruìo prezaBritanski premijer Dejvid „U centru debate je Pakt o ra- duènim zemaqama evrozone Kameron nezadovoqan je {to stu i zapo{qavawu. U proteklih koje traè pomo}, Gr~ka od re {a va we du `ni~ ke kri ze u godinu dana radili smo na tome i MMF-a zahteva vi{e vremena evro zo ni ide br zi nom pu à. Analiti~ari sumwaju u uspeh samita. Ze mqe ko je kr {e pra vi la o vi si ni du ga mo ra ju „ûli smo Angelu Merkel koda od u sta nu od de la su ve re ni te ta u buyet skoj ja kaè da, dok je ona ìva, ne}e po li ti ci i pre pu ste ga Bri se lu? biti evro-obveznica, tako da o~ekujem mnogo razli~itih sada je vreme da usvojimo nove me- za otplatu dugova, rastu kama- predloga i obe}awa i ne verujem re”, kaè nema~ka kancelarka An- te na italijanske i {panske da }e se bilo {ta re{iti na sagela Merkel. obveznice. mitu”, smatra Marin Mi{el, „Nadam se da }e na samitu biti analiti~arka trì{ta. „Uradi}emo dobar posao ako donete odluke koje }e stabilizopove}amo ekonomski rast i ako Lideri raspravqaju i o predvati finansijsko trì{te i logu da zemqe koje kr{e pravihitno pomognemo zemqama koje smawiti tro{kove zaduìvawa la o visini duga moraju da odune mogu da izdrè pove}awe poItalije i [panije”, rekao je stanu od dela suvereniteta u bureza, ali po{tuju svoje obaveze”, Oli Ren, evropski komesar za xetskoj politici i prepuste ga rekao je Fransoa Oland, predekonomiju. sednik Francuske. Briselu.

doprinosu lokalanim zajednicma {irom Izraela.

Novo upozorewe Zapadu TEHERAN: Iran je upozorio Zapad da bi nove sankcije imale posledice po pregovore o spornom iranskom nuklearnom programu, javila je iranska dràvna televizija. [ef iranskih nuklearnih pregovara~a Said Xalili uputio je pismo {efici EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton u kojem navodi da je „nastavak uspe{nih pregovora mogu} tek u okviru saradwe”, javqaju agencije. Xalili je u pismu „upozorio Zapad na reperkusije koje bi imala po pregovore akcija li{ena logike, kao i primena nelegitimnih sredstava protiv iranskog naroda”, objavila je dràvna TV. Iran je u deceniju dugom sporu sa zapadnim zemqama oko svog nuklearnog programa za koji one strahuju da ima za ciq proizvodwu nuklearnog oru`ja, {to Teheran negira. Iran je ovog meseca imao intenzivni krug razgovora sa predstavnicima {est svetskih sila oko svog nuklearnog programa u Moskvi, ali razgovori nisu doneli nikakav napredak. Iranski zvani~nici su u vi{e insistirali na ublaàvawu sankcija i priznavawu prava te zemqe da oboga}uje uranijum, {to SAD i druge zemqe nisu prihvatile.

KO LO RA DO U PLA ME NU

U Izraelu izabrana Mis holokausta TEL AVIV: U Izraelu je prvi put odràn izbor za Mis preìvelih u holokaustu, {to je izazvalo kontroverzu. êtrnaest èna starih od 74 do 97 godina, preksino} je pro{etalo crvenim tepihom u Haifi na severu zemqe, obu~eno u crno s ogrlicama i min|u{ama i opisalo svoje patwe tokom Drugog svetskog rata. Za mis je krunisana sedamdesetdevetogodi{wa Hava Herskovic, koja je isterena iz svog doma iz rodne Rumunije i odvedena u logor u SSSR-u. Organizatori su nadmetawe nazvali proslavom ìvota. Izbor je organizovao [imon Sabag koji je rekao da je 14 finalistkiwa izabrano od stotine prijavqenih na osnovu wihovih li~nih pri~a o proìvqavawu i kasnijem

Vatra progutala oko 2.500 hektara zemqe

Fizi~ki izgled uticao je na izbor sa samo 10 procenata, kazao je Sabag. @iri od ~etiri ~lana proglasio je na kraju sedokosu gospo|u Herskovic pobednicom, a ona je rekla da nije lako u wenom dobu biti na izboru za mis. „Ali mi sve ~inimo da pokaèmo da smo jo{ ìvi”, istakla je Herskovic. Kriti~ari su, me|utim, rekli da takvo ocewivawe fizi~kog izgleda èna koje su bile izloène gowenu nije prikladno i da je uvredqivo. Oko {est miliona Jevreja ubili su nacisti i wihovi saveznici u Drugom svetskom ratu i obeleàvawe tog dana jedno je od najtu`nijih doga|aja u izraelskom kalendaru. U Izraelu danas ìvi oko 200.000 preìvelih u holokaustu.

KOLORADO SPRINGS: Ameri~ki predsednik Barak Obama proglasio je stawe „prirodne katastrofe” u zapadnoj dràvi Kolorado, u kojoj je {umski poàr odneo jedan ìvot, uni{teno 346 ku}a, a evakuisano 36.000 qudi. Agencija AP javqa da je telo osobe koja je stradala prona|eno u jednoj ku}i, a da se dve osobe iz we vode kao nestale. Progla{ewem stawa „prirodne katastrofe” ta ameri~ka dràva i wene lokalne vlasti dobi}e znatna finansijska sredstva za obuzdavawe poàra i pomo} ugroènom stanovni{tvu. Prekju~e je vi{e od 32.000 qudi evakuisano iz Kolorado Springsa, pred naletom ogromne vatrene stihije koja je pogo-

dila taj deo Amerike. Re~ je o poàru velikih razmera, a vatra je prvobitno krenula da se {iri iz Valdo kawona i pod naletima vetra do{la je do stambenih naseqa tog grada. Ugroèna je i vazduhoplovna akademija ameri~ke vojske, tako da su pitomci evakuisani, samo dan pre nego {to je na obuku trebalo da stigne hiqadu novih kadeta. Prema dosada{wim podacima, vatra je progutala vi{e od 2.480 hektara zemqe. Procewuje se da su poàri izazvani velikim toplotnim talasom koji je pogodio Kolorado, sa temperaturama preko 40 stepeni, {to je neoubi~ajeno za taj deo sredweg zapada SAD

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BIL GEJTS Osniva~ „Majkrosofta” Bil Gejts izjavio je u intervjuu za ameri~ki „Chro nic le of Hig her Edu ca tion” da tableti ne mogu da ispune sve zahteve koji se pred wima postavqaju u obrazovawu. Po wegovom mi{qewu jeftini PC ra~unari su boqe re{ewe, jer omogu}avaju ve}u interaktivnost |aka i studenata. „Nije dovoqno da |acima samo date ure|aje. Potrebna im je tastatura ili drugi na~in za unos teksta i podataka”.

SER GEJ LA VROV Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton koja predvodi ameri~ku delegaciju na forumu „@ene u privredi”, sre{}e se sa {efom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom. On je rekao da je spreman da na razgovorima u Sankt Peterburgu razmotri pitawe vojne saradwe Moskve i Damaska, ali da ne namerava da se opravdava pred optu`bama na adresu Rusije, jer „mi ni{ta ne kr{imo”.

BA RAK OBA MA Zakon o zdravstvenom osigurawu, koji je predlo`ila administracija predsednika Baraka Obame podr`ao je Vrhovni sud SAD, {to bi moglo da se odrazi na wegovu kampawu pred novembarske predsedni~ke izbore. Time je potvr|ena reforma zdravstvenog osigurawa, po kojoj }e ubudu}e svaki stanovnik SAD biti u obavezi da koristi to osigurawe. Zakon }e stupiti na snagu 2014. godine.

Te sli na mu wa za no vo ame ri~ ko oru` je? VA [ ING T ON: Ame ri~ ka vojska razvija novo oru`je koje }e, kombinacijom muwe i lasera, mo}i da uni{ti metu. Ovo oru`je (LIPCla se rom in du ko va ni pla zmin kanal) za sada se ispituje u ameri~kim vojnim laboratorijama, a testirawe je obavqeno u januaru. Pojedinosti su objavqene na sajtu ameri~ke vojske, navodi Bi-Bi-Si. Kreirano je da ga|a mete koje boqe provode elektricitet nego vazduh ili zemqa koje ih okru`uju kao {to su, na primer, oklopna vozila ili neeksplodirane mine. Nau~ni rukovodilac projekta Xorx Fi{er ka`e da im tokom ispitivawa „nikad nije dosadilo da muwama ga|aju simulirane mete

Fi{er je objasnio da snaga ovog oru`ja mo`e da bude ogromna budu}i da se stvara impuls ogromne snage.

„Tokom trajawa laserskog impulsa, moè da se proizvede vi{e energije nego {to je po treb no jed nom ve li kom gradu, ali impuls moè da traje samo deli} sekunde.” Nastaje tako {to laserski impuls, zahvaquju}i svojoj elektromagnetnoj energiji, stvara plazmu u vazduhu koja vodi elektricitet do ciqa. Ta energija dovoqno je jaka da razdvaja elektrone iz molekula vazduha, objasnio je Fi{er. Treba dodati da je takav na~in proizvo|ewa i usmeravawa ogromne energije poznat i kao Teslina muwa. Nikola Tesla eksperimentisao je sa beì~nim slawem elektri~ne energije na daqinu, a oprema koju je pritom izgradio i koristio ostala je poznata kao Teslin toraw.

odmor

subota30.jun2012.

dnevnik

УПОЗНАЈМО ВОЈВОДИНУ

Бела Црква – варош цвећа и језера ђу њих, као да једна другу желе да надмаше у лепоти гурају се старе швапске куће, са живописним ајнфорт капијама и још лепшим кибиц фенстерима. Да нема Карневала цвећа по коме је Бела Црква била чувена и у Европи, могла би бити организована и изложба капија и прозора. А још кад иза сваког провири неки цвет или зелена жардињера, утисак је јединствен. У з локалног водича и свештенике белоцркванских цркава путници жељни знања, а који одаберу да путују са туристичком агенцијом „Компас”, имаће прилику да из прве руке чују историјат овог симпатичног и мирног места, да дознају како су Руси стигли у подножје Карпата, како су зидали цркву и

овод за путовање углавном је одмор и разонода, откривање прошлости и нових места, често и гастро угођај, али оно што видимо даје прави печат

једног од најстаријих друштава у Војводини, Друштва љубитеља цвећа и зеленила из Новог Сада. Пут је из Новог Сада водио преко фруштука на Секином салашу,

бус извукао из градске вреве путници су имали прилику да уживају у, за Војводину, несвакидашњим призорима. Пешчане „дине” делиблатске лепотице смењивала је

„КОМПАС” И „ДНЕВНИК” ВАС ВОДЕ

одмор нашли баш на обалама једног од осам језера која су настала ископавањем шљунка, украсивши своје викендице рунделама разнобојног растиња. После уживања на води, уколико сте одлучили да Белу Цркву упознате у време одржавања Карневала цвећа, крајем јуна, имаћете прилику да из неке од бројних башта уживате у дефилеу мажореткиња, дечијем маскенбалу и, наравно, цветним аранжманима.

и њихови гости славе овај плод по чијој је производњи Бела Црква некада била рекордер у бившој Југославији. Поред јабука ту је и друго воће које је прославило овај крај па се тако у понуди налазе и производи из домаће радиности, ракије, вина, џемови, слатка... Путници који су Војводину крајем јуна откривали уз помоћ „Компаса” оставилу су за собом Белу Цркву, њене мештане и госте да игром и песмом славе цвеће до ду-

Језера и цвеће зову у поновну посету - Као и на свим овогодишњим излетима чланови Друштва љубитеља цвећа и зеленила из Новог Сада које у континуитету траје већ 43 године, организацију путовања поверили су туристичкој агенцији „Компас” који нас, наравно, ни овај пут није изневерио. Овог пута уместо дводневне посете Белој Цркви и Карневалу цвећа због финансијских могућности наших чланова одлучили смо се за једнодневни излет, те због тога нисмо били у могућности да видимо цео карневал. Чули смо да је трајао до дубоко у ноћ, а због врућина почетак је са 18 сати померен на 19 што је, нажалост, скратило наше уживање у карневалу. Аранжманом, а нарочито ценом, смо скоро сви апсолутно задовољни и морам да кажем да нам је јако тешко било да напустимо дивно, прозрачно, чисто и лепо одржавано купалиште, и топлу воду која просто не дозвољава да из ње изађете. Због тога се многи спремају да поново дођу на пар дана већ овог лета. Водич из Беле Цркве,

Панонски Робинзони Нови једнодневни излет у оквиру ког ћете на специфичан начин имати прилику да упознате Војводину кренуће 14. јула у организацији туристичке агенције „Компас” и „Дневник Војводина преса”. Постаните и ви, бар на један дан панонски Робинзон на пустом острву некадашњег Панонског мора, на сред мирне и питоме равничарске реке Тисе. Како кажу у „Компасу” на пустом острву нема ни Робинзона, ни Петка, али има Лала и његових комшија. Нема ни дивљака и људождера, ваљда. Пут до тамо води преко Титела, затим једночасовим крстарењем реком Тисом Робинзони стижу до аде код Мошорина. Након искрцавања чека „Робинзонски фруштук“ – на отвореној ватри печена сланина у лепињи. Следе купање, сунчање, пецање, игре на песку, шетња кроз шуму, или већ ко како воли, а након тога и „Панонски робинзонски ручак у природи” – пасуљ са димљеним сувим месом, куван у котлићу на отвореној ватри.

Слободанка Стевановић-Нећак

Кибиц-фенстер с цвећем

Секин салаш

Руска православна црква

некој дестинацији. Повод за путовање у Белу Цркву које су организовали туристичка агенција „Kom pas To u rism & Tra vel” из Новог Сада и Дневник Војводина прес био упознавање Војводине кроз цветне латице и таласе језера. Ватромет боја оличен у Карневалу цвећа дошао је као вишња на шлаг летњем излету на Белоцрванским језерима до којих се стиже преко Баната, салаша и необичне географије рубова Делиблатске пешчаре. Даље вас прича води све до торњева четири беле цркве и зелених обронака Карпата. На пут су кренули и врсни познаваоци цвећа, чланови

како су полако ишчезли с ових простора. Откуд и зашто Немци изабраше ово место које су морали да отимају од мочваре, шта је Чехе и још 28 других нација довело под Карпате, у Белу Цркву и околину... Или о судбини православне цркве из које ће имати јединствену прилику да понесу успомену на лепо-

СПС унутра

нешто пре Панчева. Улазак на салаш дошао је као увертира за оно што ћемо видети у Белој Цркви. Пред путнике намернике изнет је укусни доручак у виду златне моче, кришке домаћег сира, шунке, кобасице, парадајза... заливено домаћом ракијом или соком. У симпатичном окружењу Секиног салаша где вас са зидова поздрављају шармантно укомпоновани детаљи старог сеоског домаћинства, а шаре на зидовима маме уздахе, посетиоци су, осим у доброј храни, могли да уживају и у лепо уређеном дворишту пуном цвећа. Пут је даље водио ка Панчеву, а кад се ауто-

бреза, врба, жбуње, а онда би с десне и леве стране искрсли стамени четинари, као неки чувари Специјалног резервата природе. И после готово три часа вожње на хоризонту су се појавили обронци Карпата, а под њима и торњеви цркава. Није ни чудо што ово место носи назив Бела Црква. У њој се око главног трга су се сјатиле четири цркве: римокатоличка Света Ана, руска православна, посвећена Светом Јовану Богослову, румунска православна црква и, нешто мало даље, српска православна црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Изме-

Карневал цвећа

ту „чађавих” икона и необичног амбијента. Да освоје 130 степеника и попну се на 89 метара надморске висине до видиковца одакле ће им се Бела Црква, заједно с језерима и прелепом околином, представити у најбољем светлу... После историје ред је окрепити се. И то може у Белој Цркви која све јачи отисак оставља на туристичкој мапи, захваљући чистим језерима, шареним хладом, добром храном и гостопримљивошћу. Ручак и поподневни одмор у неком од ресторана уз обалу употпуниће утисак путника о овом лепом месту. Многи су свој кутак за

о тел у, а где дру го до у Хо лан ди ји по нео је име “Хо тел за раз во де” (Di vor ce Ho tel) јер ну ди па ро ви ма бр зин ски бег - јед но од дру гог! Не срећ ни брач ни па ро ви та ко у јед ном ви кен ду мо гу окон ча ти свој брак уз струч н и тим, адво ка те и лук су зан сме штај, одво је ни на рав но. - Не срећ ни брач ни па ро ви стиг ну у пе так, а ми на пра ви мо за њих све што је по треб но да у не дје љу оду ку ћи раз ве де ни и с па пи ри ма из ја вио је Џим Халфенс, Хо лан ђа нин ко ји је осми слио ову иде ју.

“Раз во ди мо гу ко шта ти пу но но ва ца и мо гу од у зе ти

пу но вре ме на, код нас је то све го то во за три да на” до дао је.Па ро ви мо гу да од сед ну у јед ном од шест ова квих хо те ла у Хо лан ди ји, уз то иде по се бан “па кет”, а све за јед но мо же да ко шта из ме ђу 2.500 и 10.000 до ла ра, за ви сно од ком пли ко ва но сти си ту а ци је и то ме от куд пар до ла зи. - Има мо све што им тре ба за раз вод од адво ка та до пси хо ло га - твр ди Џим Хал фенс. “Брак им ни је ус пео и то је не га тив но, али то је ујед но и но ви по че так што је по зи тив но. Је ди но што ми мо же мо учи ни ти је да им по ну ди -

мо им бо ље ре ше ње од ду го го ди шње бит ке” до дао је. Уско ро Џим Хал фенс пла ни ра да отво ри ова кав хо тел и у у Аме ри ци, где је дан од два бра ка за вр ши раз во дом. Пла ни ра да по кре не и ри е ли ти ТВ шоу о хо те лу на је сен ка ко би се љу ди уве ри ли да је то мо гу ће. - Љу ди су по при лич но за ин те ре со ва ни јер ну ди мо не што је дин стве но – ка же Џим. Чак су по зив ни цу упу ти ли Де ми Мур и Ешто ну Ку че ру, ко ји су се раз ве ли у но вем бру али, ни ка да ни су од го во ри ли на њи хов по зив.

образовани господин, нам је причао о Белој Цркви и њеним знаменитостима. С „Компасом” смо овог пролећа обилазили Бачку, сада и Банат, а на јесен планирамо једну или две туре по Срему чиме ћемо испунити наш овогодишњи план путовања - испричала је своје утиске Слободанка Стевановић-Нећак, заменица председнице Друштва љубитеља цвећа и зеленила из Новог Сада. За оне који воле зрело лето ту је манифестација „Лов на Бесија” у августу када чувени сом, грандиозних размера - Беси, на обале језера привуче како риболовце тако и љубитеље рибље чорбе и друге радозналце. Јесен је, пак, са својом раскошном палетом резервисана за Дане јабука када мештани

боко у ноћ. Успавани Банат има још прича не само о Белој Цркви већ о разним варошима, природи, људима, црквама. Једно је сигурно, они који једном стигну до Беле Цркве и њених магичних језера пожелеће да понове ово искуство и да утврде своје лепе успомене. Текст и фото: Весна Вукојев

Туристичка сарадња Србије и Мађарске

Хотел који нуди развод

Језеро у Белој цркви

редставници националних туристичких организација Србије и Мађарске потписали су четвртак Меморандум о разумевању чији је циљ даље промовисање постојећих, као и развој нових регионалних и пан-европских туристичких понуда. Меморандумом се обе стране обавезују да подрже заинтересоване субјекте у туристичкој индустрији своје земље како би створили заједничке програма који ће бити представљени и понуђени на сајмовима у Европи, као и на прекоокеанским тржиштима. Овај споразум такодје, подразумева обавезу националних туристичких организација да омогуће размену стручњака из области менаџмента и маркетинга, размену искустава, знања и статистичких података, али и креирање образовних програма, стручних обука и

семинара.Представници организација ће радити на унапређењу прекограничне сарадње између локалних туристичких организација, и креирању заједничких пројеката који ће бити упућени Европској комисији и другим међународним организацијама. - У сарадњи са колегама из Мађарске омогућићемо да посетиоци из обе земље лакше прелазе границу и проналазе добре понуде, као и да број од свега 18.000 мађарских туриста које смо регистровали прошле године значајно повећамо - истакао је Горан Петковић, државни секретар за Туризам. Он је додао да у 2011. години број ноћења српских туриста повећао за 16 одсто и сада износи око 100.000, али тај број се може увећати билатералном сарадњом којој доприноси и овај Меморандум.

dnevnik

OGLASi

subota30.jun2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

subota30.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe

subota30.jun2012.

dnevnik PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547782, 021/6392-384. 55433 PET sala{a, 13.000m2 Veternik, 24.000m2, ~enej, 5ha Koviq. Rumenka: ku}a, dva stana, 55.000e. Trosoban Naseqe, 73m2, 53.000E... Pozovite 063/598-463. 55796

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Dragica ^obanovi} 1928 - 2012. Sahrana je danas, 30. 6. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na grobqu u Suseku.

JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 54849 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55582 STO LAR: popravqa kau~e, regale, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 021/879-168, 062/8371994. 55653

O`alo{}eni: sin Du{an i }erka Zorica sa porodicama. 55835

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Zdravko Miji} 1952 - 2012. Sahrana je 30. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: Miji}, Inovan i ostala rodbina. 55836

IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161, Smiqka. 55206

IZ DA JEM sobe i apartmane u âwu. 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859097, 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 54125 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite plaàma, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382/32371-657, 060/0237857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707 SO BE I APART MA NI Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefon 021/6363-291, 062/8510-669, 064/390-3391. 55548 BR ZE ]E, vila Omorika, sobe, apartmani 50m od ì~are, pored potoka. Pogodno za dve ili tri porodice. Telefon 064/405-39-12. 55145

^A SO VI engleskog 500 din 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206. 55231

IZ DA JEM dvosoban stan 61m2 kompletno name{ten Liman III kod Doma zdravqa cena 180 eura + komunalije + depozit, na du`e vreme. Telefon 065/4000-445. 55596 IZ DA JEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan, klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004. 55787 IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 55624 IZ DA JEM name{tenu garsoweru. Telefon 063/408902, 021/6365-807. 55706

PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 55751 PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 021/6215260. 55797 GAR DI NOV CI - prodajem izdajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Telefon 065/444-32-39. 55761 BE O^ IN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, garaà, pomo}ne prostorije, 40.000E. telefon 063/845-8757. 55578 PRO DA JEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507097, 021/2977-565. 55650 PRO DA JEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731. 53920

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44679 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55512

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ tata i deda

Ratko Cico Sahrana je danas, 30. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Dowem novom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: k}i Jasmina, zet Nemawa i unuke Ma{a i Elena. 55816

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav ocu, dedi i svekru

Petru Milo{evu

Sestra Zorica i sestri~ina Ma{a sa porodicom.

O`alo{}eni: Mire, Marija, Milo{ i Tamara.

55840

55823

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti u 74. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac

Petar Milo{ev Pera Sahrana je danas, 30. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zora i sinovi Sini{a i Miroslav. 55822

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav Draganovoj majci

Dana, 28. 6. 2012. godine preminula je na{a draga

Petko Kne`evi} 1942 - 2011.

Milevi Mati}

subota30.jun2012.

55824

POMEN Navr{avaju se dve godine od kako vi{e nije me|u nama na{ dragi

Svakoga dana si u na{im srcima i mislima. Praznina koju si ostavio iza sebe je duboka, i ve~na. Bio si veliki ~ovek, mu`, otac i prijateq. ûvamo sebi~no najdraè uspomene na tebe. U subotu, 30. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, iza}i}emo na tvoj grob da obeleìmo tu`nu godinu.

Tvoji najmiliji: supruga, sin sa porodicom i svastika.

SE]AWE

S tugom u srcu posledwi pozdrav {aqu: suprug Mi}a, }erka Dragica, sinovi Milan i Dragan, snahe Stana i Milica, zet Feliks, unuke Tawa, Ivana, Oqa i unuci Pe|a i Bogdan, zetovi Dragan i Zoran i praunuci Du{an i Milo{.

55778

Pre ~etrdeset dana preselio se u ve~nost na{ voqeni

2. 7. 2003 - 2. 7. 2012.

Ari Dragan Pavi}evi} Veliko hvala za sve. Volimo te zauvek. Tvoji: supruga Zorica, sin Aleksandar, k}erka Marijana, brat Drago{ i snaja Mirjana. 55711

Dr Sofija Vu~eti} Sowa

POMEN

Godine brzo prolaze, se}awe na Vas je {to nam ostaje.

55818

55793

ro|. Jankovi}

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama dragi brat, dever, stric i ujak

Tvoji: mama Dobrila, Jovana, Sa{a i Mira. 55784

POMEN Danas, 30. 6. 2012. u 11.15 ~asova, u Kapeli na Alma{kom grobqu, dajemo {estomese~ni pomen na{oj voqenoj

Stevan Bekvalac

Petko Kne`evi} Nikada te ne}e zaboraviti: brat Momir i sestre Ranka i Miqa sa porodicama.

ve~ni mir i spokoj Tvojoj du{i.

Tvoja sestra Lone sa porodicom Antoni} i \ur|ev.

Ivanka i Robert Klaji}.

55813

55814

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako smo ostali bez na{eg voqenog

POMEN Pro{lo je osam godina od kako nije sa nama na{

Vladimira @ivojinovi}a

\or|e Rakin

Pomen obele`avamo u nedequ, 1. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zahvaqujemo se ro|acima i prijateqima koji su nam pru`ili utehu. Wegove: supruga Zdenka i }erka Aleksandra.

Uspomene i se}awa trajno ~uvaju: supruga Mirjana, }erka Radmila i sin Du{an sa porodicama.

55794

55808

iz Sivca

JEDNOGODI[WI POMEN

Za nas }e{ uvek biti tu, jer tvoja qubav i dobrota se ne zaboravqaju. Sestra Nada, zet Veqko, ne}ak Sr|an, ne}aka Sawa i @eqko.

Cvetana \isalov Prolaze dani tuge i bola, evo ve} {est meseci. Osta}e{ uvek voqena.

Paja Kova~evi}

Va{e sestri~ine: Katica i Qubica [ubara{.

POMEN

Milkice

po~ivaj u miru.

Oprosti}emo se od we u subotu, 30. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu.

55781

Draga

Milkice

Mileva Mati} 1929 - 2012.

od kuma @eqka i drugova Zeca i Save.

Moja draga

Tajo, do posledweg ~asa sam se nadala da }e{ ozdraviti i krenuti u nove pobede. Ka`e se da nada posledwa umire, ali na`alost moja je umrla. Godina pro|e, a ja jo{ uvek o~ekujem da }e{ odnekud nai}i. Po~ivaj u miru i nezaboravu.

Stevan Bekvalac Danas, 30. 6. 2012. godine, odrà}e se parastos, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, ose}awa i uspomene koje ne blede, dobrotu koja se pamti, qubav koju smrt ne prekida, utehe nema, ve} navika, da sa bolom i tugom bez tebe ìvimo. ûvamo te u mislima i srcima. Tvoje najmilije: supruga Gordana i }erka Aleksandra. 55803

Zate~eni iznenadnom plemenitog

smr}u

na{eg

voqenog

Tvoj sinak Sa{ka. 55807

55804

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Cvetani \isalov Beskrajno tu`ni {to smo te izgubili, ponosni {to smo te imali, ~uvamo te u srcima i mislima zauvek.

Mihaila [andola tuguju za wim sestra Vera i Beba.

Tvoja porodica. 55810

55786

TROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav najboqem prijatequ i velikom ~oveku

Mihailo [andol zlatar 1938 - 2012.

Datum sahrane bi}e naknadno objavqen.

\uri Bo`i}u 29. 6. 2009 - 29. 6. 2012. Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe traja}e koliko i mi sami.

Sa neizmernom tugom i beskrajnom qubavqu wegovi najmiliji: sin Atila, snaha Ildiko i unuci Nensi i Matijas.

Mihailu [andolu Wegovi: Mile i Keti s qubavqu.

An|elka, Goga, Pe|a, Du{an i Aleksa. 55749

55809

55811

^iTUQe l POMeni

subota30.jun2012.

TROGODI[WI POMEN

dnevnik

PETOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kada nas je zauvek napustio na{ dragi i voqeni suprug, otac, tast i deda

\uri Bo`i}u

PETOGODI[WI POMEN na{oj mami, baki, supruzi i svekrvi

Ankica [ovqanski

SE]AWE

30. 6. 1999 - 30. 6. 2012.

Predrag Savi} Pe|a

30. 6. 2007 - 30. 6. 2012. Brate, ve} tri godine sa tugom `ivimo, a sa ponosom te pomiwemo. Tvoji: brat i sestre sa porodicama. 55750

TROGODI[WI POMEN

\or|e Dimitrijevi} Pal~ika Parastos obele`avamo danas, 30. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awa i ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo sa bolom i ~uvamo te u na{im srcima.

Vreme prolazi, a ti si uvek sa nama. Tvoja dobrota i qubav uvek su u nama. Ve~no }e te voleti tvoj sin \or|e i unuka Ana.

Danas, 30. juna navr{ava se pet godina od smrti na{eg voqenog supruga i oca, penzionera i podpukovnika pilota

55571

O`alo{}ena supruga Vukica i sin Dragan.

55790

Boja Leqak

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 30. juna, u 10 ~asova, u crkvi u Veterniku, ~itamo parastos na{em

1926-2006.

55420

Janko Leqak

TU@NO SE]AWE

1926 - 2003.

Rajku Suba{i}u

55661

POMEN Pro{lo je pola godine od smrti na{e mame i svekrve

POMEN

iz Mo{orina

iz ^uruga

Navr{avaju se ~etiri godine od kada nije sa nama na{a draga mama, baba i svekrva. Nisu te zaboravili i uvek te nose u srcu i mislima tvoji: sinovi ^eda i Radi{a, unuka Mima, unuk Sava i snaje Jasna i Qiqa.

Wegovi najmiliji.

Va{i najmiliji. 55754

na{oj

55458

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe i poznanike da je 28. juna 2012. godine umro je moj brat

Dana, 29. 6. 2012. godine napustila nas je

Marice Krsti}

Milo{ Gucunski

@ivite u svakoj na{oj misli pri~i, suzi, svemu {to je uspomena na Vas.

55757

Ponosni smo na tebe {to si bio deo nas, ali smo tu`ni {to ve} 10 godina nisi sa nama. Supruga Du{anka, sin Goran, }erka Gordana, snaja Sta{a, zet Fridrih, unu~ad Alen, Vuka{in, Katarina, Aleksandar, Nikola i Marko.

Miroslava Ba~kali} Seka

ro|. Leqak 1951 - 1989.

Emilija Banova~ki

Emiliji Banova~ki

DESETOGODI[WI POMEN obele`avamo u nedequ, 1. jula, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu

55635

1982 - 2012.

Mirjana Stepanov

O`alo{}eni: }erka Dobrila, zet Branislav, unuci Milo{ i Dragan i prija Milena Bugarski.

obele`i}emo u nedequ, 1. 7. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Pro{lo je pet dugih godina, a mi i daqe o~ekujemo da sa nama deli{ lepe trenutke na{ih `ivota. Znamo da se raduje{, iako si negde daleko.

Weni: Zoran, Sa{a, Vladimir, Qiqana, Ivana, Du{an i Nemawa.

Lazara Diki}a

Tvoja porodica.

pozdrav

55681

Luki Mari}u

Sa ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Posledwi voqenoj

Tvoji: sestra, mama i tata.

SE]AWE

2009 - 2012.

a na grobqe izlazimo u 10.30 ~asova. Hvala ti za svu qubav koju si nam poklawao. Tvoji unuci: Milan, Marko, Nikola, Natalija, sinovi Goran, Zoran, snaje Marija i Zorica i supruga Dobrila.

ro|. Kora} 2. 7. 2007 - 2. 7. 2012.

55527

Tvoji najmiliji: supruga Ka}a, }erka Slavica, zet @arko, unuke Marija i Jelena.

Milo{ M. Smaji}

Bio si na{a najve}a qubav i snaga, a te`e od smrti je `iveti bez tebe.

Zori Mihi}

Svetislav Ilija{evi}

Sahrana drage nam pokojnice odr`a}e se u subotu, 30. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

penzionisani slu`benik SDK u Novom Sadu

Weni: Jovica, Seka i Milana. 55644

55619

GODI[WI POMEN

Qubici - Seji Ki{dobranski

ro|. Klai}

Sa tugom i po{tovawem uspomenu na wu ~uva wena porodica.

Pomen }emo odr`ati danas, u subotu 30. 6. 2012. godine, u Srbobranu, na pravoslavnom grobqu, u 9 ~asova.

Dana, 30. 6. 2012. godine navr{ava se {est godina od smrti na{eg dragog

in`. Vojislava Kosovca

O`alo{}eni: }erka Mirjana, unuci Dimitrije i \or|e \akovi} sa porodicama.

O`alo{}eni: sestra Zorica, zet Radislav i sestri} Novak.

O`alo{}ena porodica.

S qubavqu i po{tovawem se}aju ga se wegovi: supruga Dragica i sinovi Bojan i Du{an sa porodicama.

55789

55792

55584

55625

Danas se navr{ava sedamnaest godina od kako je umrla na{a mama

POMEN Navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama

Jugoslava Milo{evi}

Borivoj Uro{evi}

55791

5. 7. 2000 - 5. 7. 2012.

SE]AWE

Mr. sci. Du{an Dra`etin

Svetislav Avramov

radiolog Hvala ti za bezgrani~nu qubav i dobrotu koju si nam pru`ao. Ve~no }e{ nam nedostajati.

1913 - 1992.

Qubinka Avramov

ro|. Popovi}

ro|. Stoj{i} 1925 - 1999.

Sin @ivan, }erka Qiqana i supruga Milijana.

Zahvalan na svemu {to sam poneo iz roditeqske ku}e, ponosan sam na wih. Sin Svetolik sa porodicom.

55762

55783

Majko, neka ti je ve~na slava i hvala.

Pomen }emo obele`iti 30. 6. 2012. godine, u 9 ~asova, u Koviqu.

Tvoja deca: Dejan i Jovanka.

Tvoje porodice: Juri{i}, Uro{evi} i Trkuqa.

55490

55590

^iTUQe l POMeni

dnevnik

DESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj mami, baki i ta{ti

Dana, 1. jula 2012. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama

Evici @ivanki} dajemo danas, 30. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu. Samo je vreme pro{lo, se}awe na tebe ostaje zauvek.

Stevan Qubi~i} Bol, praznina i tuga ve~no u srcima tvoje supruge Jelice i sinova Dejana i Danijela. i

Porodica. 55641

Danas, 30. 6. 2012. godine je pet godina od kako nas je zauvek napustio voqeni suprug, otac i deda

tu`no se}awe na na{e drage roditeqe

subota30.jun2012.

POMEN

Stoja Drini}

Za tobom }emo plakati dok suze ne presu{e. Zauvek i ve~no }e{ ostati deo na{e du{e sestro moja.

Za tobom }emo plakati sve dok suze ne presu{e. Zauvek }e{ ostati deo na{e du{e.

Sestra Zorica i zet Milenko.

Sestra Jagoda i zet Stevo.

55687

55692

POMEN

Stoja Drini} Ve~na tuga i bol u mom srcu za tobom }erko moja.

Majka Bosiqka. 55695

POMEN

^ETRDESET DANA

Svetozara Topalovi}a 1908 - 1999. i

Anu Topalovi} 1923 - 1979.

Vojislav Krwai} Uvek u srcima i mislima: supruge Bogdanke, }erke Gordane i sina Gorana sa porodicama.

Stoja Drini} Zauvek }e{ biti u na{im srcima i lepim se}awima.

Po~ivajte u miru Bo`ijem.

Va{e }erke, unu~ad i zetovi. Sestra Qubica sa porodicom. 55642

55721

POMEN

POMEN na{oj dragoj mami, svekrvi, ta{ti, nani i prabaki

Danas, 30. 6. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu dava}emo {estomese~ni pomen.

Tata, pamti}emo te po dobrim delima koja si u~inio za nas. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica.

Tvoja porodica.

Tvoja }erka Svetlana i zet Nikola Cviti}.

55717

55716

55744

^ETRDESET DANA je od smrti na{eg dragog oca i dede

POMEN Dana, 6. jula 2012. godine navr{ava se pola godine od kako je prestalo da kuca plemenito srce na{eg voqenog

3 Danas, 30. juna navr{ava se tu`na godina od kada nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Tvoji: Dejo, Danijel i Jovan.

iz Koviqa

Na{a draga majka i supruga, sad na{ `ivot ime nema, jer jako boli {to te majko sa nama vi{e nema. ]erke Nevena, Dijana i Mirjana i suprug Miroslav. 55694

55691

POMEN

Stoja Drini}

@iva A~anski

Dragi na{ I}o, tvoj dragi lik, ti sre}ni dani i godine provedene sa tobom zauvek }e ostati kao lepa uspomena u na{em srcu koju sa ponosom ~uvamo od zaborava.

ro|. Gavrilov

Stoja Drini}

Po dobrim delima pamti}emo te, u svojim srcima zauvek nosi}emo te, na{a draga tetka.

55686

POMEN Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama

Ilija Stojanovi} Darinki Pani}

Stoja Drini}

Tvoj osmeh je grejao od sunca toplije, tvoje o~i su bile od neba vedrije.

Ako negde postoji sjaj onda je on bio u o~ima tvojim, ako negde postoji bol onda je to `ivot bez tebe sestro.

Zauvek u srcu svoje bra}e: Vidosava, Novaka i Nedeqka.

Brat Zoran. 55693

55690

POMEN

Pro{lo je ~etrdeset bolnih i tu`nih dana od kako nas je napustio na{ suprug, otac, svekar i deda

Stoja Drini} Lazara Dra`i}a 1927 - 2012.

Radoslav Subotin iz Koviqa Osta}e{ nam ve~no u se}awu. Supruga i sinovi sa porodicama.

Dani, meseci, godine }e pro}i, ali u uglu srca na{eg zauvek }e{ ostati sestro.

@ive A~anskog iz Koviqa

S qubavqu, po{tovawem i tugom wegovi najmiliji koje je voleo, a koji }e uspomenu na wega ~uvati od zaborava.

Danas, 30. juna 2012. godine, u 10 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama. O`alo{}ena supruga Tomislava sa decom.

Sestra Vida sa porodicom.

55708

55745

55689

55714

GODI[WI POMEN

Vujica Panteli} Danas }emo u 10 ~asova na Gradskom grobqu posetiti wegov grob, u znak se}awa na wegovu dobrotu i plemenitost kojom nas je darivao. Wegovi: supruga Mirjana, sinovi Bojan i Milan, snahe Ivana i Jelena i unuci Sofija, Marko i Srna. 55747

POMEN

TRI GODINE nije sa nama na{ dragi

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas, u subotu 30. juna se navr{ava ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog i po{tovanog brata

Er`ebet Romi} Danas, 30. 6. 2012. godine, navr{ava se godina od smrti na{e drage majke i toga dana, u 11 ~asova poseti}emo wen ve~ni boravak i polo`iti cve}e u znak se}awa na wenu nesebi~nu qubav.

Mom~ilo Brakus 1930 - 2009.

Stoja Drini} Bol i tuga nikad prestati ne}e od kako nisi sa nama sestro moja.

Tvoje porodice: Brakus i Radeka.

Sinovi: Marjan, @eqko i wen Boki.

Sestra ^edomirka, zet Dragan i sestri}i Danijel i Jovan.

55636

55573

55688

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Radivoja Glava{a 1948 - 2012. Pomen }e se odràti na grobqu u Adi. Oàlo{}eni: sestre Boìca i Du{anka, bra}a Stanislav, An|elko i Borislav sa porodicama. 55585

tv program

subota30.jun2012.

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Документарни програм ЕТВ Меридијанима Перископ/Осаа Хало, председниче Простор Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфонет Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

Флора Мартинез

Росарио Тихерас Прича је смештена у Медејин, други по величини град у Колумбији, у период крајем 80-их и почетком 90-их прошлог века, када је ово било једно од најопаснијих места на лицу земље, кужно од краљева нарко кертела који су држали малте не апсолутну власт. Улоге: Флора Мартинез, Унакс Угалде, Маноло Кардона Режија: Емилио Мале (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.40 09.00 09.30 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 00.40 01.30

06.15 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.05 14.05 14.50 15.15 15.45 16.10 16.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30

Кухињица Вести Мјузикл за децу Вуков видео буквар Хајде са мном у обданиште Чаробни воз Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Здравље пре свега Медији у Србији-хроника пропадања Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Рудници краља Соломона, филм 1. део ТВ Дневник Аристократкиње Фаца Војвођански дневник Росарио Тихерас, филм Аристократкиње Рудници краља Соломона, филм 1. део

ТВ баштине Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштина Вести (мађ) Емисија на мађ.са титл.на српском Девојка која воли живот „Ла Фамилиа“ Биографије 18. школско позорје Музички програм Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово Ш Питам се, питам се Трансплантације ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести Кухињица Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Емисија (мађ) Концерт: Танго Симфонико

06.05 08.00 09.06 11.05 12.30 13.00 13.15 13.26 14.05 14.58 15.50 16.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.00 23.10 23.15 23.39 01.33 02.21 03.10 03.38 04.18 04.54 05.47

06.30 Серијски програм 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Серијски програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.10 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Серијски програм 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Конак 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

06.30 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.00

Гренд слем Вимблдон Прави НБА Вимблдон Вимблдон Преглед дана Вимблдон Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана НБА акција Гренд слем Вимблдон

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Срећни људи Госпођица Марпл: Џеп пун ражи, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Кућа летећих бодежа, филм Вести Мазурка Хари Браун, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Срећни људи Верски календар

Зији Занг

Кућа летећих бодежа Година је 859. Некада велика и јака династија Танг губи своју моћ. Немири се шире земљом, а корумпирана влада води рат против побуњеника. Улоге: Такеши Канеширо, Енди Лау, Дандан Сонг, Зији Занг Режија: Јимоу Џанг (РТС 1, 21.00)

04.00 08.30 10.00 12.20 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.10 22.00 00.00 02.00 03.00

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Валтер брани Сарајево Езел Жене Филм: Савршен злочин Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Годзила Матрикс 2 Трачара Кобра

Зрно по зрно У новом издању емисије можете погледати поред осталог и прилог о томе како се одвија жетва јечма у атару Зрењанина, а нове савете о заштити биљних култура даће стручњак пољопривредне стручне службе у Зрењанину, дипл. инж. Снежана Парађеновић. (КТВ, 12.00)

Потрошачки саветник У овој емисији видећете како вам на београдској аутобуској станици наплаћују добровољно путно осигурање, а да ви не знате. Које проблеме можете имати при покушајима да вратите производе купљене на промоцијама на које су вас позвали јер сте „имали среће да баш ваш број телефона буде изабран међу стотинама хиљада других”? (РТС 2, 00.40) 06.17 Бразде 07.12 ТВ лица... као сав нормалан свет 07.59 Велики је свет 08.27 Бернард 08.31 Срећни клинци 08.53 Руске бајке 09.07 Плава птица 09.41 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.09 Свет здравља 12.41 Време одлуке 12.56 Моја лепа Србија 13.33 Грађанин 14.01 Лети, лети песмо моја мила 14.34 Либела - Дубровник 15.04 Играле се делије, на сред земље Србије: | КУД „Копаоник” - Лепосавић 16.25 Биографије 17.10 Вреле гуме 17.40 Тотал тенис 18.00 Атлетика-ЕП: пренос 21.30 Кошарка(ж)-Квалификације за ЕП: Србија-Црна Гора, снимак 23.00 Одбојка: Светска лига, СРбија - Русија, снимак 00.40 Потрошачки саветник 01.06 Вреле гуме 01.36 Атлетика-ЕП 04.10 Кошарка(ж)-Квалификације за ЕП: Србија-Црна Гора, снимак 05.29 Клиника вет

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Пјевам дању, пјевам ноћу Топ шоп Филм: Браћа по матери Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Одељење за специјалне жртве Филм: Два Џејка Филм: Пре него што падне ноћ Еротска серија Мини серија Одељење за специјалне жртве Филм: Пјевам дању, пјевам ноћу

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.20 Инспектор Валандер 08.00 Добра земља 08.40 Топшоп 09.10 Цртани филмови 10.10 Шљака 10.20 Тајне науке 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Ноћни ТВ пројекат 18.30 Вести 19.05 Филм: Господар Прстенова: Дружина прстена 22.30 Филм: Повратак убице меког срца 00.30 Вести Б92 01.05 Спортски преглед 01.20 Филм: Све што пожелим 02.55 Филм: Минут до дванаест 04.35 Филм: Суђење златном ретриверу

Повратак убице меког срца Бивше комшије и саборци, Оз и Џими, живе потпуно различите животе. Оз је и даље зубар, али сада живи у Калифорнији, док Џими живи сасвим миран живот, испуњен компулсивним чишћењем куће и кувањем савршених јела. Улоге: Брус Вилис, Метју Пери, Наташа Хенстриџ, Аманда Пит Режија: Хауард Дојч (Б92, 22.30)

Драган Бјелогрлић

Гњурац Комедија рађена према позоришном комаду Новака Новака „Столица која се љуља”, говори о Радовану који је запослен у туристичкој агенцији и пренатрпан је послом. Када се коначно његова жена Оља запосли, он даје отказ... Улоге: Драган Бјелогрлић, Драгана Мркић, Ксенија Јанићијевић, Станислава Пешић Режија: Милан Јелић (Хепи, 19.50) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.30 16.50 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.20 04.00 04.30

Аманда Пит

07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.30 05.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби Чаролија дуге, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 4 Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Документарни програм Телемастер Моја Србија Јелена Гњурац, филм Голи живот Смртоносна изолација, филм Слепа правда Голи живот Моја Србија Јелена

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музикки магазин Филм: Мој тата на одређено време Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде Гранда Филм: Паја и Јаре: Камионџије Филм: После кише Филм: Излазак из сенке Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota30.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Спасавање беба Спасавање деце НY Инк Мисија „Мени„ Суочавање са траумом Најлепша и најдебља Л.А. Инк НY Инк

Жи ли јет Би нош

08.00 Ћелија 11.00 Грађевинска чудеса. заборављени кинески град 12.00 Завођење у граду. како је настао шопинг 13.00 Чаробњак из Оза. истинита прича 14.00 Дневник Ане Франк 16.00 Азијски мушкарци на платну и екрану 17.00 Нинџе – ратници из сенке 18.00 Животиње које су ушле у историју 18.30 Блиски сусрети у Сибиру 20.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 21.00 Доктор Џекил и мистер Хајд. истинита прича 22.00 Један дан у борби 23.00 Хероји, култ и кухиња 00.00 Визија Вангари Матајие 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Палчица Царево ново одело Ози Бу Канзас Пацифик Гангстерска прича Лавиринт Време чуда Зли поручник Дијаманти Чаробна фрула Еротски филм Еротски филм

Ганг стер ска при ча Филм опи су је на сил ни жи вот ве ли ког кри ми нал ца Џе ка Мар ти на, и до га ђа је ко је су сле ди ли по сле ње го вог упа да на те ри то ри ју нај ве ће кон ку рент ске ма фи ја шке ор га ни за ци је... Уло ге: Вол тер Ма тау, Ке рол Грејс, Брус Мек фар лан Ре жи ја: Вол тер Ма тау (Си не ма ни ја, 12.00)

Де но ва пра ва љу бав Ден Брнс пи сац је и ко лум ни ста, по знат по од ме ре ним и мо рал ним са ве ти ма о ра зним про бле ми ма по ро дич ног жи во та и од но са ро ди те ља и де це. Про шле су че ти ри го ди не от кад је Ден из гу био сво ју же ну, љу бав сво га жи во та и од та да жи ви са мо за сво је три кћер ке... Уло ге: Стив Ка рел, Жи ли јет Би нош, Ден Кук, Али сон Пил, Бри та ни Ро берт сон, Мар лен Лав стон Ре жи ја: Пи тер Хе џис (ХРТ 1, 20.59) 08.03 Кинотека - циклус класичног вестерна: Моја драга Клементина, филм 09.39 Вести из културе 10.09 Кућни љубимци 10.43 Народна медицина, док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.16 Духовни изазови 13.46 Призма 14.33 Лоша вера, филм 16.06 Мадагаскар, док. серија 17.14 Алпе Дунав Јадран 17.49 Репортери 18.48 Најбоље од Глобалног села 19.30 Дневник 20.09 Маршал Жуков, док. филм 20.59 Данова права љубав, филм 22.46 Дневник 3 23.32 Гојини духови, филм 01.23 Филмски маратон: Тријажа, филм 02.59 Филмски маратон: Ноћни чувар, филм

07.48 09.03 09.23 09.38 10.06 10.28 12.01 13.53 14.57 15.31 16.22 16.53 17.22 18.18 19.05 19.30 19.54 20.54 22.30 23.21 23.56 00.35 02.06

06.00 07.35 09.35 11.15 12.40 13.20 15.05 16.45 18.15 20.05 22.10 23.55 01.25 03.05 04.40

Мала продавница ужаса Како да знаш Дрво без корена Злочинац Потпредседница Дизање Незаустављив Дабар у породици Ја сам број четири Челична борба Равница у пламену 127 сати Оружје Избацивач Кери Фишер: Без длаке на језику

Дијагноза убиство Убиства у Мидсомеру Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Бирд он а Wире Све по закону Смртоносна опчињеност Несрећа у ваздуху

08.10 08.35 09.10 09.25 11.20 11.35 13.45 14.00 15.45 17.25

Бен 10 Училица, квиз за децу ТВ продаја Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Заљубљени до ушију, филм Скакач, филм Дискавери: Преживети дивљину - Аљаска, док. серија РТЛ Данас Галилео Храбри Перо, филм Полицајац с Беверли Хилса 3, филм На змајевом путу, филм Астро шоу РТЛ Данас

18.30 19.10 20.00 21.40 23.35 01.30 02.30

По ли ца јац с Бе вер ли Хил са 3 За вре ме по ли циј ске ак ци је у раз ме ни ва тре, ин спек тор Да глас Тод ги не. Пре не го што из дах не, Тод за тра жи од Ак се ла Фо ли ја да про на ђе осо бу ко ја га је смрт но ра ни ла. Ак се ла траг во ди до Вон дер пар ка... Уло ге: Еди Мар фи, Џад Рајн холд, Хек тор Ели зон до, Ти мо ти Кер харт Ре жи ја: Џон Лан дис (РТЛ, 21.40)

Еди Мар фи

Одбрана домовине Узбуна: Рубиконова завера Скоро жена Легенда о Бучу и Санденсу Двестогодишњи човек Музика у крви За сва времена Докторка квин Биографија - Хелена Бонам Картер 20.00 Госпођица Лети и ја 22.00 Моја девојка 00.00 Завера детелине

08.00 Злочини и преступи 10.00 Дивља вожња 12.00 Ангел Еyес 14.00 Мистериозно убиство на Менхетну 16.00 Мумија 18.00 Неконтролисана моћ 20.00 Мапетовци у свемиру 22.00 Без срца 00.00 Еротски филм 01.10 Еротски филм 02.40 Еротски филм

08.30 08.45 09.45 10.00 14.30 18.00 21.45 22.15 23.45 00.00 00.45

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 18.30

Ко се боји Германа још

ад је Хлад ни рат за вр шен, Евро па је по но - ње не ма њи не у Ис точ ној Евро пи све де не су на во не по де ље на па је још очи глед ни ји и гу - остат ке. Пет ми ли о на мр твих у ра ту има ју ве ћу би так ве ре у пред о дре ђе ност ње не ци ви - те жи ну у очи ма Не ма ца не го све Хи тле ро ве по ли за ци је и вред но сти. Мно ге но ве др жа ве бив ше бе де. Не мач ке ком па ни је да нас ин ве сти ра ју у со вјет ске им пе ри је не мо гу да до че ка ју да се Ис точ ну Евро пу не за то што су прет ход ни ца Че при дру же „Евро пи“. Али шта Евро па је сте, и где твр тог рај ха не го за то што је реч о ка пи та ли сти је ње но ме сто у све ту, све ма ње је ја сно. Је ди ни ма чи ји је ка пи тал од ви тал ног зна ча ја за еко ви зи о на ри на ни воу иза зо ва је су Евро пеј ци оку - ном ско здра вље Евро пе. пље ни у Бри се лу, а је ди на ви зи ја ко ја се ну ди је Још ма ње се чи ни да се исто ри ја по на вља у она о још чвр шћој ЕУ. Ње ни след бе ни ци и да ље Ру си ји. Та зе мља је ма ња не го у би ло ко јем раз го во ре на ста ри на чин – као да исто ри ја не из бе жно во ди од сло бод не тр го ви не до мо не тар не и на кра ју по ли тич ке уни је. Ал тер на ти ва ко ју ну де тој уто пи ји је ха о с на кон ти нен ту из но ва гур ну том у на ци о нал не су ко бе из про шло сти, с не мач ком до ми на ци јом и рат ним прет ња ма. Сно ви о трај ном ми ру има ју ду гу исто ри ју у европ ској ми сли и спон та но су се опет по ја ви ли по сле кр во про ли ћа сре ди ном 20. ве ка. На ро чи то ва жну уло гу у ства ра њу за јед нич ког тр жи шта има ла је же ља да се за у ста ви фран цу ско-не мач ко тр ве ње ко је је про у зро ко ва ло три ра та за ма ње од ве ка. По ра ни јим ту ма че њи ма, трај ни мир у Евро пи Зна Пу тин да је Ру си ја би ла ве ћа и у до ба Ро ма но вих био би обез бе ђен са мим мно штвом ње них др жа - до бљу у прет ход на два ве ка, скра ће на за бал тич ва. Али уз ди за ње др жа ве-на ци је и кр ва ви су ко би ке др жа ве и ста ре за пад не и ју жне со вјет ске ре ко ји су ти ме иза зва ни то ком Дру гог свет ског ра - пу бли ке. На уну тра шњем пла ну, про паст ко му та и у по рат ним го ди на ма де фи ни са ли су став да ни зма је под ста кла раст не ке вр сте ка пи та ли зма је др жа ва-на ци ја са ма по се би узрок ра то ва. На из џун гле где, ру ку под ру ку, иду огром но бо гат стра хо ва ња од још јед ног кон ти нен тал ног ра та ство и си ро ма штво као ни у јед ном дру гом де лу тре ба ло је да се од го во ри чи ње ни ца ма о са да - Евро пе. Очај нич ка по тре ба за об но вом дру штва шњој си ту а ци ји. Ко мен тар Стен ли ја Хоф ма на од и ту жно ста ње ру ске ар ми је про из ве ли су на ци о пре три де се так го ди на и да ље је ва љан: „Раз ма - на ли зам и но стал ги ју за ко му ни змом, али су за то тра ње ме ђу на род них им пли ка ци ја по сто ја ња др - учи ни ли да ире ден ти зам и ства ра ње им пе ри је жа ве-на ци је да нас и ју че ва жно је бар ко ли ко и бу ду сла бо ве ро ват ни и ри зич ни по ду хва ти. Ру ска ма њи на ко ја је оста ла у бал тич ким др жа ва ма ри ту а лан на пад на др жа ву-на ци ју“. У Евро пи је до 1950. ви ше од 60 ми ли о на љу ди ма ња је прет ња европ ској ста бил но сти не го ну по ги ну ло у ра то ви ма или у на си љу др жав ног апа - кле ар не бо је ве гла ве ко је про па да ју и вој на по ра та. На су прот то ме, број та ко стра да лих по сле стро је ња ко ја су оста ла нео бе збе ђе на по за вр 1950. мно го је ма њи од ми ли шет ку Хлад ног ра та. Опа сност је у то ме што За он, чак за јед но с ра том у бив Не мач ки сно ви о им пе ри ји пад не узи ма ова ко осла бље шој Ју го сла ви ји. Да кле, ако је по сто је са мо јој у ну Ру си ју озбиљ но ко ли ко би др жа ва-на ци ја кри вац за кр во то тре ба ло. По го то во је ЕУ про ли ће у пр вој по ло ви ни ве но стал гич ним да ла Ру си ји бе зна чај ну фи ка, тре ба јој ода ти и при зна ње фо то-ал бу ми ма пред рат не нан сиј ску по моћ – по ре ђе ње за мир у дру гој по ло ви ни ве ка. Пру с ке. Њен вој н и с аме рич ком по мо ћи За пад Са да је очи то да је др жа ва-на по тен ци јал је уни штен, ној Евро п и по с ле Дру гог ци ја про цве т а ла у Евро пи свет ског ра та су мор но је под упра во то ком 20. ве ка те је а пет ми ли о на мр твих се ћ а њ е на не с по с об н ост пре жи ве ла и на ци сте и Хлад у ра ту има ју ве ћу те жи ну Евро пе да пла ни ра соп стве ну ни рат. И САД и СССР би ли су у очи ма Не ма ца не го све по ли ти ку с ду го роч ном ви зи при ну ђе ни, на раз ли чи те на чи Хи тле ро ве по бе де јом. „Јед ном смо би ли ве ли ки не, на то да при хва те ис трај а сад смо ма ли“ – ка же дан ност сво јих европ ских са ве зни ка. За јед нич ко тр жи ште по че ло је као низ пре - ска школ ска пе сма. Али ве ли ка си ла не мо же та го во ра из ме ђу др жа ва-на ци ја и оста ло је фо рум за ко ла ко да се свик не на про паст им пе ри је, по го та кве пре го во ре ве ћим де лом свог по сто ја ња. Је - то во кад не ма дру гих при влач них оп ци ја као ди но се сре ди ном осам де се тих осе тио по раст фе - што су европ ске ко ло ни јал не си ле ко је су се на де ра ли стич ких тен ден ци ја, углав ном због фран цу - шле на за јед нич ком тр жи шту. Ту се зби ла та ве ли ка про ме на у др жа ви-на ци ји од за вр шет ка ске не ла год но сти у ве зи с ја ча њем Не мач ке. Страх од Не мач ке кла си чан је при мер то га шта Дру гог свет ског ра та: са рад ња је за ме ни ла над се зби ва ка да се про шлост про јек ту је у бу дућ - ме та ње. Им пе ри јал не др жа ве оста ле су без сво ност. Не мач ка и Ру си ја пред ста вља ле су, што је јих ко ло ни ја и уви де ле да им оне и ни су нео п са свим тач но, две нај ве ће прет ње ли бе рал ној де - ход не за про спе ри тет. Ну кле ар но оруж је учи ни мо кра ти ји у 20. ве ку. Али оне су има ле и нај ве - ло је ста ро стра те шко раз ми шља ње за ста ре лим а ћи број жр та ва од свих европ ских зе ма ља. До ми - рат као део на ци о нал не по ли ти ке те шко за ми на ци ја Не мач ке и да ље је су штин ско свој ство сли вим. Ар ми је су по ста ле ма ње јер је оба ве зно европ ске струк ту ре мо ћи као што је би ла и то ком слу же ње вој ног ро ка за ме ње но про фе си о нал ним јед ног ве ка. Ме ђу тим, не мач ки сно ви о им пе ри - вој ни ци ма. Др жав ним гра ни ца ма се сад углав ји су се рас пр ши ли – по сто је са мо у но стал гич - ном ба ви по ли ци ја а не вој ска; иле гал ни до се ним фо то-ал бу ми ма пред рат не Шле зи је или ис - ље ни ци ве ћа су бри га не го ар ми је у су сед ним точ не Пру ске. Њен вој ни по тен ци јал је уни штен, зе мља ма. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

10.00 Страствени риболов са Робсоном Грином 13.40 Врхунско градитељство 14.35 Грандиозни пројекти 15.30 Велике селидбе 16.25 Како се прави? 16.55 Како се то прави 17.20 Трговци 18.15 Позадина авионских несрећа 19.10 Како се прави? 20.05 Пен и Телер – Лаж или истина 21.00 Чари путовања 21.55 Преживљавање 22.50 Преживљавање удвоје 23.45 Уништавање! 00.40 Пен и Телер – Лаж или истина 01.40 Чари путовања

02.26 03.33

Ке рол Грејс

Моћ судбине Аниманијаци Приче у сликама Мала ТВ Кућни свемирци Супербрат, филм Филмска матинеја: Истинита прича о Фани Кембл, филм КС аутомагазин 4 зида Одабрао Ђело Х. Међу нама Ружиона На рубу науке Боје туризма Телетабис Гаража Евро 2012, емисија Новаља: МИК - Мелодије Истре и Кварнера, пренос ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Јохан Фалк Новаља: МИК - Мелодије Истре и Кварнера, , снимак проглашења победника Јудита Ноћни музички програм

06.00 07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45

Фитнес Атлетика Атлетика Атлетика Бициклизам Атлетика Фудбал Коњички спорт Коњички спорт Бициклизам Атлетика

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota30.jun2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Последњи дан у месецу указује на универзални закон пролазности. Када се једна врата затворе, следећа се отворе. Идете напред, гледајући испред себе и решавајући текуће проблеме у ходу.

BIK 20.4-20.5.

Лето је врело, што је права прилика да покажете своје лепе крпице и мирисе, дочарате и креирате поезију топлих ноћи, шетњи под звездама, занимљиву комуникацију с драгим бићима. Будите активни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. jun 2012.

Радите само оно што заслужује вашу пажњу, дружите се само с лепим и великодушним људима, планирате послове на нивоу. Не заборавите фамилију јер и они имају своја очекивања према вама.

Месец је и данас у воденом знаку Шкорпије па све схватате и сувише озбиљно и с дозом страсти. Нисте равнодушни ни трена, имате јаке жеље и могли бисте бити искључиви, што није пожељно у љубави.

Овог викенда ћете се добро провести, иако субота не упућује на то. Неко ће вас обрадовати, драга особа, деца, па бисте могли заједно изаћи у провод, на ваздух, у јавност, на путовање.

Чините како вам паше, све по своме, и већ сте навикли да тако функционишете. То ће вас држати до 4. јула, а онда ће се ствари променити. Много посла вас неће мимоићи, ни тада.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Имате добру сарадњу с партнером, поштујући и уважавајући оно битно и неизбежно. Месец пролази кроз ваш знак па сте преосетљиви и несвесно реагујете на ситуације. Велике жеље.

Путовање, краће или дуже, увек је оно што прижељкујете и што вам прија. Много тога ипак зависи и од партнера, у једнини или множини, па ћете се прилагодити заједништву. Важно је да су сви задовољни.

Некад брже, некад спорије, али увек доследно и упорно, остварујете оно што сте наумили. У љубави будите стрпљиви и узмите у обзир околности више силе. Стални партнер и породица вас анимирају.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Можете се посветити својој породици, окупити укућане око себе, уређивати башту, врт, изаћи у неки клуб с друштвом... Од свега помало је прави рецепт да вам не буде досадно ни тренутка.

Имате далекосежне идеале и потрудите се да их реализујете. Имате и среће, ослобађате се сувишних крљушти да бисте запливали у ново и лепше сутра, које вас храни попут ваздуха који удишете.

Срећан пут, уколико путујете, лепо ћете се провести. На јави или у сну, постајете главни глумац/глумица, у свом филму. Не очекујте од других да вам испуне снове, да се не бисте разочарали.

TRI^-TRA^

По но сна на на след ство V REMENSKA

PROGNOZA

Вруће

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 34 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 34 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Сунчано и још топлије време. Ветар слаб југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 18, а максимална 33 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и још топлије па ће у већини предела бити вруће време. Ветар слаб југоисточни и источни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 16, а максимална 34 степена. СР БИ ЈА: Сунчано и још топлије па ће у већини предела бити вруће. Ветар слаб југоисточни и источни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 11, а максимална 36 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сунчано и све топлије, па ће у недељу и током целе идуће седмице бити врућина уз температуре око 35 степени, а понегде и до 38 степени у централној и јужној Србији.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекивани даљи пораст максималне дневне температуре ваздуха може условити тегобе код хроничних болесника. Посебан опрез се саветује особама са срчаним тегобама. Неопходна је адекватна заштита од UV зрачења. Од метеоропатских реакција могу се јавити несаница и малаксалост.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 21 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Иако има тек 15 годи на, чи ни се да Ма д о н и н а ћер ка Лурд Ле о н већ по ка зу је на зна ке на ги ња ња пре ма мај чи ном ег зи би ци о ни зму. Упра во то је до ка за ла кад је на свом про фи лу на Тви те ру об ја ви ла фото гра фи ју у ма ми ном груд ња ку, ко ји Ма до на но си на актуел ној тур не ји МДНА. Овај слав ни комад оде ће дав не 1990. годи не кре и рао је ле ген дар ни ди зај нер Жан Пол Готје за та да шњу Ма до ни ну тур не ју „Blond Ambition”. Пе вачи ца је од лу чи ла да га „про фу ра” и кроз актуел ну тур не ју МДНА, па га но си при ли ком из во ђе ња по знатог хи та „Вог”. На фот ки ко ју је окачи ла на Тви те ру ви ди се Лурд очи глед но по но сна на сво је „на след ство”.

VIC DANA Шта је рекла плавуша када су јој рекли да има вакуум у глави? - Боље ишта него ништа.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

333 (-22)

Slankamen

331 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

415 (-15)

Zemun

335 (1)

Bogojevo

387 (-9)

Panчevo

340 (-2)

Baч. Palanka

371 (0)

Smederevo

492 (-2)

Novi Sad

340 (5)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

195 (-1)

S. Mitrovica

125 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (0)

Beograd

278 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (-10)

Tendencija stagnacije

Titel

314 (2)

NERA

Hetin

78 (-8)

TISA

28 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

46 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja