Dnevnik 30.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 30. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23542 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA PRED WA CI BOJ KO TO VA LI SED NI CU SKUP [TI NE GRA DA NO VOG SA DA

Odlo`ena rasprava o smeni Igora Pavli~i}a str. 3

PO SKU PQE WA HRA NE SU NA [A NE MI NOV NOST

U septembru ska~e cena mleku, pecivu, vodi...

str. 5

WI VE U SR BO BRAN SKOM ATA RU NA ME TI BEZOBZIRNIH LO PO VA

Za no} pokrali soju s 53 jutra

STI @E VE LI KA AUSTRIJ SKA IN VE STI CI JA

[traser gradi tr`ni centar u Subotici

st r . 1 2

str. 4

BEZ BED NOST DE CE U SA O BRA ]A JU

Jo{ malo toplije

@ute marame i policajci ~uva}e prvake

Najvi{a temperatura 32 °S NASLOVI

Politika

str. 8

U NOVOM SADU PRIZOR KAKAV SE RETKO VI\A

2 Goati: Kacin vrhom igle u „srpska posla”

Ekonomija 4 Na prinudnom odmoru 1.300 radnika „Petrohemije” 5 Za novosadsku rafineriju 100 miliona dolara

Dru{tvo 6 U toku istraga o smrti nero|ene bebe

Novi Sad

Foto: B. Lu~i}

7 Nema {trajka prosvetara

Bele la|e dovele 1.000 turista

str. 7

SPORT

n ZA ABUBAKARA SE INTERESUJU n IMPRESIVAN START n PARTIZAN DO^EKUJE I KINEZI \OKOVI]A TROMSO, ZVEZDA U BORDOU

Vojvodina 10 Slavili dve Gospojine

Crna 13 Profesorki {est meseci zatvora zbog mita

str. 14 – 18

n KO[ARKA[I IGRAJU S ISLANDOM

INTERVJU K[I[TOF KARASE, DOBITNIK ME\UNARODNE NAGRADE ZA KWI@EVNOST „NOVI SAD”

Poezija qudima potrebna kao hleb str. 19

~etvrtak30.avgust2012.

poslani^ke teme

Po sla ni ci pro pi tu ju Vla du Na rod ni pred stav ni ci }e da nas po pod ne, kao i sva kog po sled weg ~e tvrt ka u me se cu, tri sa ta pro pi ti va ti pre mi je ra i mi ni stre. Vla da Sr bi je oba ve sti la je Skup {ti nu da se pred po sla ni ci ma ne }e po ja vi ti pot pred sed ni ci Su za na Gru bje {i}, Jo van Kr ko ba bi} i {ef di plo ma ti je Ivan Mr ki}. Sa op {te we je usle di lo na kon {to je po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} ne go do vao zbog to ga {to po sla ni ci ni su ra ni je oba ve {te ni o to me ko }e od mi ni sta ra do }i u par la ment. \u ri} je sa op {tio da opo zi ci ja, a na ro ~i to we go va stran ka, ne ma na me ru da u~e stvu ju „u tom cir ku su” uko li ko ne bu de una pred po zna to u ka kvom sa sta vu }e Vla da do }i.

Ima li prav nih pla gi ja ta? Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je ju ~e su pre ki nu li let wu pa u zu van red nom sed ni com na ko joj raz ma tra ju iz me ne i do pu ne za ko na o jav nom be le `ni {tvu i o van par -

ni~ nom po stup ku, na in ci ja ti vu po sla ni ka SNS-a. Na pre wa ci tvr de da }e no vo u svo je na re {e wa omo gu }i ti da se oko 6.750 „prav no ne vi dqi vih oso ba” u Sr bi ji lak {e upi {e u ma ti~ nu kwi gu ro |e nih. S dru ge stra ne, eks mi ni star ka prav de, a sa da po sla ni ca DS-a Sne `a na Ma lo vi} op tu `u je SNS za pla gi jat.

– Sve gra |a ne Sr bi je è lim da oba ve stim da je to za kon ko je je Mi ni star stvo prav de 31. ja nu a ra pre ko Vla de pod ne lo par la men tu na usva ja we. S ob zi rom na pro me ne u Vla di, taj za kon je po vu ~en i sa da je pred lo èn od jed ne po sla ni~ ke gru pe (SNS), a ne Vla de ili Mi ni star stva, {to je prav ni non sens – upo zo ri la je Sne à na Ma lo vi}. S wom se ne sla è po sla nik SNS-a Vla di mir Cvi jan, ko ji je u ime pred la ga ~a ju ~e bra nio za kon. – Kao prav nik sam uà snut iz ja vom Sne à ne Ma lo vi} jer sva ko ko je prav nik zna da za kon ni je autor sko de lo ni svo ji na pa ne mo è bi ti ni pla gi jat – ar gu ment je ko ji iz no si Cvi jan, uz na po me nu da pret hod na Vla da je ste pred lo ì la do pu ne tog za ko na, ali da su ove ko je pred la ù na pred wa ci za ni jan su bo qe.

Ipak i DS „za” Re a go vao je i {ef klu ba DS-a Dra go qub Mi }u no vi}: – Ni ko ne }e tra `i ti autor ski ho no rar, ali zna se ko da je pred log – re kao je on. – Ni je uput no pla gi ra ti za kon ske pro jek te ko ji su ve} bi li u pro ce du ri, ko zme ti~ ki pro me ni ti je dan ~lan poj vi ti se kao autor jed nog pro e vrop skog za ko na. Gla sa }e mo za za kon ko ji smo pri pre mi li. Bi li bi smo ~ud ni qu di ko ji me wa ju svo ja uve re wa ka da bi smo jed nom bi li za ta kav za kon, a ka da smo opo zi ci ja da bu de mo pro tiv sop stve nih uve re wa iz tog za ko na. Ne }e mo. Re kli smo

da }e mo da po dr `a va mo Vla du uko li ko ona ide na {im pu tem, pu tem evrop skih in te gra ci ja i pu tem har mo ni za ci je na {eg za ko no dav stva s evrop skim. Tvr de }i da za kon ni su pre pi sa li od pret hod nog mi ni star stva, Cvi jan je na veo da je i SNS kon sul to vao ne vla di ne or ga ni za ci je. – Me ni ni je ni ka kav pro blem da jav no iz go vo rim da smo kon sul to va li ne vla di ne or gan za ci je po put „Prak si sa“, ili Cen tra za una pre |e we prav nih stu di ja – „pri znao“ je Cvi jan.

Mo gu }e zlo u po tre be? Osim {to po dr à va hu ma nu stra nu pred lo è nog pro pi sa, po sla ni ca DSS-a Mi li ca Ra do vi} uka za la je na mo gu} nost zlo u po tre ba, kri ti ku ju }i re {e we po ko jem se is pra va o ro |e wa sa sta vqa na osno vu is ka za sa mo dva pu no let na sve do ka. – Ni je mo gu }e da bu du po treb na sa mo dva sve do ka jer ti ko ji su sa da prav no ne vi dqi vi, mo }i }e osim iz vo da jo{ da do bi ju i dr à vqan stvo, pa so{ i dru ga do ku men ta – na ve la je Mi li ca Ra do vi}, ko ja je jed no za me ri la {to za kon ska re {e wa ni je pre lo ì la Vla da ne go gru pa po sla ni ka.

Na mo gu} nost zlu po tre ba uka zu je i za me ni ca {e fa klu ba SPO–DHSS-a Ol gi ca Ba ti}, na vo de }i kao pri mer mo gu} nost da dr à vqa nin Al ba ni je po kre ne po stu pak upi sa u ma ti~ nu kwi gu ro |e nih u Sr bi ji, u Pre {e vu na pri mer, i da o we go vom ro |e wu u Sr bi ji po sve do ~i ne ko li ko we go vih ro |a ka, ~i me bi do bio ne sa mo upis ve} i dr à vqan stvo Sr bi je. Iz SNS-a tvr de da se do pu na ma Za ko na o van par ni~ nom po stup ku re {a va ju pi ta wa prav no ne vi dqi vih oso ba u Sr bi ji, pre sve ga Ro ma, „~i me pret hod na vlast ni je è le la da se ba vi”.

Za me na za Jor go van ku No vi pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za ad mi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat no-imu ni tet ska pi ta we je Zo ran Ba bi} iz SNS-a, ko ji je za me nio stra na~ ku ko le gi ni cu Jor go van ku Ta ba ko vi}, iza bra nu za gu ver ner ku Na rod ne ban ke Sr bi je. Na ju ~e ra {woj se di ci Od bor je dao sa gla snost pred sed ni ku Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je De ja nu \ur |e vi }u da oba vqa funk ci ju di -

rek to ra Re pu bli~ kog se kre ta ri ja ta za za ko no dav stvo, a ~la nu RIKa Mi la di nu Pan te li }u da bu de isto vre me no za me nik ge ne ral nog se kre ta ra Vla de, bu du }i da te funk ci je ni su u su ko bu in te re sa. Skup {ti na Sr bi je ju ~e je kon sta to va la ostav ke po sla ni ka SNS-a i URS-a Bra ti sla va Ga {i }a i Vi do ja Pe tro vi }a. Na pred wak Ga {i} je gra do na ~el nik Kru {ev ca, a Pe tro vi} Lo zni ce.

Pe le vi} na pu stio SNS Po sla nik Bo ri slav Pe le vi} od ju ~e je sa mo stal ni po sla nik na kon {to je na pu stio SNS. On je isto vre me no na ja vio da je po ~eo pri pre me za re ak ti vi ra we Stran ke srp skog je din stva. Na bra ja ju }i raz lo ge svog po te za, Pe le vi} je ob ja snio da ne mo `e da pri hva ti stav no ve Vla de da }e pri me ni ti sve spo ra zu me ko ji su do sa da do go vo re ni iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne jer wi ho va pri me na zna ~i fak ti~ ko pri zna we ne za vi sno sti Ko so va. Isto ta ko, Pe le vi} je ne za do vo -

qan zbog od lu ke SNS-a da od bo ri ma u Zve ~a nu i Zu bi nom Po to ku ne do zvo li iz la zak na lo kal ne iz bo re. Pele vi }u se ne svi |a ni sa stav no ve Vla de, od no sno {to je u woj po no vo mi ni star Mla |an Din ki}, ko ji je „sa hra nio srp sku pri vre du, eko no mi ju i fi nan si je”, kao i Su lej man Ugqa nin, mi ni star ka omla di ne i spor ta Alisa Mari}... Na pi ta we no vi na ra da li ima jo{ ne za do voq nih u SNS-u, Pe le vi} je re kao da se we mu ja vi lo de vet po sla ni ka. S. Stankovi}

POLiTikA

dnevnik

Vu ~i}: Is tra ù je mo sve spor ne pri va ti za ci je Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je dr à va kre nu la u is tra `ne rad we u slu ~a ju svih spor nih pri va ti za ci ja i da }e se re zul ta ti tih is tra ga vi de ti re la tiv no br zo. – Dr à va je kre nu la u spro vo |e we svih is tra `nih rad wi u slu ~a ju 24 plus tri pred u ze }a pri va ti zo va nih na te ri to ri ji Sr bi je – re kao je Vu ~i} no vi na ri ma na ge ne ral noj pro bi aero mi tin ga ko ji }e bi ti odr àn u ne de qu, 2. sep tem bra. – Re zul ta te }e mo ima ti vr lo br zo – re kao je Vu ~i} i za mo lio za str pqe we. – Dr à va Sr bi ja }e se iz bo ri ti pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i u tom smi slu po treb na nam je sva ka vr sta eks pert ske po mo }i, ali pre sve ga mi to ra di mo zbog se -

be, zbog bu du} no sti na {e de ce i na {e ze mqe jer, uko li ko to ne ura di mo, pla {i mo se da ni ka kvu bu du} nost ne }e mo ima ti. Na mol bu da pro ko men ta ri {e iz ja vu iz ve sti o ca Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ka Ka ci na da dr `a va re ke ti ra in ve sti to re, Vu ~i} je re kao da on zna mno go vi {e ta kvih pri me ra od Ka ci na. – Uve ren sam u to da bi i da nas bi lo ta kvih da se ni su ma lo upla {i li – re kao je Vu ~i}. On je na ja vio da }e sed ni ca Bi roa za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no sti bi ti odr `a na sle de }e ne de qe, i do dao da su u tom te lu ve} do ne ti za kqu~ ci „ko ji su va `ni za sve ono o ~e mu je Ka cin go vo rio”.

[TA JE SRBIJI PORU^IO IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA

Go a ti: Ka cin vr hom igle u „srp ska po sla” Svo ju po se tu Sr bi ji, ko ja je na kon tri da na ju ~e za vr {e na, iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za na {u ze mqu Jel ko Ka cin is ko ri stio je da po no vi sta vo ve o evro in te gra ci ja ma i o di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, ali ni ovog pu ta ne m a kon k ret n i j eg od g o v o r a na pi ta we ka da Sr bi ja, ko ja je od mar ta 2012. u sta tu su kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, mo è o~e ki va ti po ~e tak pre go vo ra o pri dru ì va wu EU. To „si gur no ne }e bi ti ove go di ne” i „ova kva Sr bi ja ne mo è u EU”, po ru ~io je Ka cin, re kav {i da su zlo u po tre be dr à ve u pri va ti za ci ji i „re ke ti ra we” je dan od raz lo ga ove we go ve po se te. O to me smo slu {a li i ra ni je, ali ovog pu ta je Ka cin, sma tra pred sed nik NVO „Tran spa rent nost Sr bi ja„ prof. dr Vla di mir Go a ti, ja sni je re kao da ze mqa s tim ste pe nom ko rup ci je ne ma {ta da tra ì u EU. – Osta je je di no pi ta we {ta se ura di lo u se dam-osam go di na – ka è Go a ti za „Dnev nik”. – Ma da su na pra vqe ni ne ki za ko ni, re gu la tor ne in sti tu ci je itd, fak ti~ ki je u bor bi pro t iv ko r up c i j e, na r o ~ i t o one po l i t i~ k e, vi s o k e, si stem ske, u Sr bi ji ve o ma ma lo

ura |e no. Ako gle da te i na {e su sed stvo, ve ro vat no naj ma we. I Ka cin pi ta, sa svim ra zlo `no, {ta je s tim i ima li {an se da se tu ne {to po pra vi. To je „vrh igle” ono ga {to Ka cin pi ta. Ka cin je kon kret no pi tao o ~la nu 359 Za ko na o kri vi~ nom po stup ku (o zlo u po tre bi slu `be nog po lo à ja) ko ji je po ve zao s „re ke ti ra wem” dr à ve, a Go a ti ka è da evrop ski zva ni~ ni ci ve o ma do bro pra te sve gde dr à va, pri vid no po na {a ju }i se za ko ni to, za pra vo uzi ma ne ku vr stu ne le gal ne do bi ti od stra nih i do ma }ih fir mi. – Vi deo je, ta ko |e, da ~i tav pra vo sud ni apa rat ne de lu je u funk ci ji pro tiv ko rup ci je. A mo ja pri med ba je – i ~i ni mi se da je tu po li ci ja naj ma we kri va, a da su osta li ni voi – tu ` i l a { tvo, sud s tvo, u tom po gle du ne u po re di vo od go vor ni ji – do dao je Go a ti. Za raz li ku od Ka ci na, pre mi jer Ivi ca Da ~i} o~e ku je da Sr b i j a ipak do b i j e sta t us kan di da ta za ~lan sto u EU do kra ja ove go di ne ili do po lo vi ne sle de }e, dok na{ sa go vor nik iz ne vla di nog sek to ra za to ne vi di mno go ve ro vat no }e. – Na d a umi r e po s led w a. Isto ta ko, ne mam ni {ta pro -

tiv, lak {e mi je kad se na dam ali, po onom {to smo ~u li i vi de li, ne ma mno go ve ro vat no }e za na du. Ono {to se zah te va od nas, ka da je re~ o bor bi pro tiv ko rup ci je, je su traj ne, si -

po j e d i n im pri v a t i z a c i j a m a opi sao evrop ski par la men ta rac Ka cin, ko ji je do ma }oj jav no s ti po z nat i po dru g im spor nim iz ja va ma? Ovog pu ta, ~u li su se ko men ta ri da taj iz -

ste mat ske, ko he rent ne me re, du go ro ~an si stem po na {a wa i ak c i j e za ko j u smo naj m a w e sprem ni. Mi slim da je dru {tvo pro s to ta k o ge n et s ki ustro je no da je u sta wu za tre nut ne, ve li ke na po re, ali ne za traj nu, usme re nu ak ci ju na ta ko va zdu {ast ~in kao {to je ko rup ci ja – sma tra Go a ti. Da li su to za i sta „srp ska po sla”, ka ko je zlo u po tre be u

raz s ko jim je iza {ao pred no vi na re u Skup {ti ni Voj vo di ne ima „{o v i n i s ti~ k i pri zvuk„, ka ko je to na dru {tve noj in ter net-mre ì „Tvi ter” pro k o m en t a r i s ao Ne b oj { a Kr sti}, biv {i sa vet nik pro {log pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a. Sa go vor nik na {eg li sta Go a ti ka è da Ka cin, ko ji, pod se ti mo, do la zi iz Slo ve ni je, „za bo ra vqa da smo ne ka da bi li u za jed ni~ koj dr à vi i ko ri sti iz raz ko ji do bro od ra à va stvar, ali je u ovom slu ~a ju taj iz raz upo tre bio stra nac iz jed ne ze mqe ko ja se ~ak sa da ni ne gra ni ~i s dr à vom Sr bi jom„. – Ve ro vat no }e bi ti mno go pra ved ni ka ko ji }e mu na to me za me ri ti, ali mi slim da on u su {ti ni „ga |a” vr lo pre ci zno ovo o ~e mu sam go vo rio – ne spo sob nost za du go traj nu, si ste mat sku, ko he rent nu ak ci ju bez po pu {ta wa, ko ju do sa da ni jed na vla da od 5. ok to bra ni je bi la spre man da pre du zme – ka è Go a ti, ko ji sma tra je u to me Ka ci no va po ru ka i da je „bo qe da je pri hva ti mo ne go da po le mi {e mo oko ter mi no lo {kih poj mo va”. S. Kova~evi}

Da~i}: Alergi~an na lekcije Pre mi jer Ivi ca Da ~i} oce nio je ju ~e da je po se ta iz ve sti o ca EP-a Jel ka Ka ci na bi la „po naj ma we po li ti~ ka”, i po ru ~io da se Sr bi ji ne mo gu tek ta ko de li ti lek ci je. – Ma lo sni zi te ton! – re kao je Da ~i}, is ti ~u }i da po {tu je Ka ci na, s ko jim du go go di na sa ra |u je, ali da mo ra ima ti u vi du da je Sr bi ja „ipak rav no pra van deo Evro pe”. Da ~i} je, osvr }u }i se na Ka ci no ve iz ja ve da su in ve sti to ri u Sr bi ji me ta „re ke ti ra wa”, re kao da ne zna {ta je iz ve sti lac mi slio. On je po zvao sve stra ne in ve sti to re ko ji ma bi lo ko bu de tra `io bi lo ka kvu uslu gu za in ve sti ra we ili je to

ve} u~i nio, da mu se ja ve, is ti ~u }i da }e ta kvo po na {a we bi ti sank ci o ni sa no. – Si gu ran sam u to da ko rup ci ja ni je ba{ is ko re we na u EU. Uosta lom, ima te broj ne pri me re {ta se sve de {a va lo, pa ~ak i u EP-u, oda kle do la zi Ka cin – re kao je Da ~i}, i do dao da se pro ti vi to me „da se po li ti~ ki vr {i pri ti sak na Sr bi ju zbog in te re sa ko je ne ko `e li da ostva ri u eko nom skom smi slu”. – Aler gi ~an sam na to da ne ko stal no do la zi u Be o grad sa sta vom da de li lek ci je – re kao je pre mi jer, i za pi tao iz ko jih ze ma qa do la ze oni ko ji se `a le na ko rup ci ju.

TVIT CRTICA Ro |a~ ke ve ze [e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} sma tra da ni je do voq no sa mo pro me ni ti za kon, ve} da je po treb no po ni {ti ti iz bor jav nih be le `ni ka: „Jav na je taj na ka ko su po lo `i li is pi te i ko su. Vi di te spi sak istih, ~la no vi u par ti ji i ro |a~ ke ve ze„, tvr di Ma ja na laj ni.

Na slo vo, na slo vo De mo kra ta Vla di mir Pe {i} raz mi {qa o ne ka da {wem ~la nu ka bi ne ta eks pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, sa da na pred wa ku Vla di mi ru Cvi ja nu: „@ao mi je ma lo Cvi ja na, sve je ura dio {to je bi lo u we go voj mo }i da bu de mi ni star. Kad ono me |u tim…„

Pe {i} pi {e i o „svo ji ma“ u par la men tu: „Kwi ga DS-a u Skup {ti ni spa la na jed no slo vo. Mla |a ni Mi }u no vi}„.

Pa zi, sni ma se „tvit cr ti ca”! Po je di ni po sla ni ci, iako se de u sa li, do pi su ju je pre ko „Tvi te ra“. So ci ja li sta Zo ran Ra do va no vi} „po ru ~u je“ ko le gi De ja nu Ra den ko vi }u da ga dr `i „na oku“: „Ni je le po kad po sla nik gle da is pod klu pe“.

(De)par tij ski ku var No vi nar Pe |a Va si qe vi} se pi ta na laj ni: „Ne nad ^a nak ~lan `i ri ja u Pr vom

ku va ru Sr bi je! Pa zar je to de par ti za ci ja?”

Ko na~ no! Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} za pi su je: „Sve {to |i la sov ci ka `u o ta di }ev ci ma je ta~ no i sve {to ta di }ev ci ka `u o |i la sov ci ma, ta ko |e je ta~ no! Ko na~ no ve ru je mo De mo krat skoj stran ci!„

Lu stra ci jo, gde si? Su bo ti~ ki de mo kra ta Dar ko Ma ti} ni je za do vo qan de {a va wi ma na po li ti~ koj sce ni: „Lu stra ci jo, gde si?„, „za po ma `e“ Ma ti} na laj ni. S. St.

politika

dnevnik

~etvrtak30.avgust2012.

NA PRED WA CI BOJ KO TO VA LI SED NI CU SKUP [TI NE GRA DA NO VOG SA DA

PRE KOM PO NO VA WE NA LO KA LU

Od lo `e na ras pra va o sme ni Igo ra Pa vli ~i }a

No va vlast u Ru mi, SPS od lu ~io

Van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da No vog Sa da, ko ju su ini ci ra le ~e ti ri od bor ni~ ke gru pe oku pqe ne oko Srp ske na pred ne stran ke za sme nu ak tu el nog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa v li ~ i } a i kom p let n e

ci ja s ko a li ci o nim part ne ri ma i s osta lim od bor ni~ kim gru pa ma u Skup {ti ni gra da. Alek san dra Jer kov je re kla i da je za ka zi va wem sed ni ce sa mo dan po sle pod no {e wa in ci ja ti ve SNS-a i wi ho vih part -

u grad s koj skup { ti n i ni j e for mi ra na, te iz ra zio o~e ki va w e da we g o v i po l i t i~ k i pro tiv ni ci vi {e „ne }e pra vi ti cir kus od No vog Sa da”. – Ne mo `e No vi Sad da tr pi zbog po li ti~ ke {i zo fre ni je.

zgra d u sve dok pred s ed n i c a grad skog par la men ta Alek san dra Jer kov oko 16 ~a so va ni je sa op {ti la da je sed ni ca od lo `e na jer u sa li ne ma ni jed nog od bor ni ka. U me |u vre me nu, od bor n i c i ko j i su ini c i r a l i

grad ske vla sti, ju ~e ni je odr `a na jer ni je obe ze be |en kvo rum. U sa li Skup {ti ne Voj vo di ne, gde je ju ~e za ka za na van red n a sed n i c a no v o s ad s kog par la men ta zbog ra do va u sa li grad ske skup {ti ne, u 15 ~a so va po ja vi li su se sa m o od b or n i c i Srp ske ra di kal ne stran ke, a po tom i jo{ ne ko li ko od bor ni ka iz dru gih stra na ka, ali ni je dan od onih ko ji su dan ra ni je pod ne l i in c i j a t i v u za sme nu grad ske vla sti. P r e d s e d n i c a Skup {ti ne gra da Alek s an d ra Jer kov oce n i l a je pret hod no u iz ja vi no vi na ri ma da od su stvo od bor ni ka u skup {tin skoj sa li go vo ri „da je ja sno da oni ko ji su ini ci ra li sed ni cu ne ma ju po treb nu ve }i nu i ne mo gu da obez be de uslo ve ~ak ni za rad Skup {ti ne, a ka mo li za sme nu grad ske vla sti”. Ona je iz ja vi la da je sed ni cu za ka za la u skla du sa skup {tin skim Po slov ni kom, ali da za wen rad ni je bi lo kvo ru ma, po {to se u skup {tin skoj slu `bi evi -

ne ra, „uva `i la raz lo ge hit no sti ko je su pred la ga ~i na ve li u svom zah te vu i u~i ni la sve da sed n i c a bu d e odr ` a n a {to pre”. – To {to su oni pod ne li zah tev, a o~i gled no da ne ma ju ve }i -

Mi }e mo svoj po sao ra di ti, pa ako se sku pi ve }i na ko ja mo `e da pro me ni ovu grad sku vlast, mi }e mo ta kvu od lu ku po {to va ti – re kao je Pa vli ~i}. Funk c i o n er De m o k rat s ke stran ke Bo ri slav No va ko vi}

sme n u ak t u e l n e vla s ti ni s u `e le li da da ju ni ka kve iz ja ve me di ji ma, dok se ne zva ni~ no mo glo ~u ti da se `a le da ima ju pro ble ma s pre bro ja va wem ve }i ne po {to je je dan od od bor ni k a iz Par t i j e uje d i w e n ih

nu da taj zah tev is pu ne, je ste pi ta we za wih – po ru ~i la je ona. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} oce nio je ju ~e na kon od la ga wa sed ni ce na ko joj je tre ba lo da se od lu ~u je o we go voj sme ni, da je ti me „po li ti~ ka sa pu ni ca ko ja u No vom Sad tra je ve} me sec da na kul mi ni ra la”. – O~i gled no je da ne po sto ji no va skup {tin ska ve }i na, a

iz ja vio je no vi na ri ma da se ju ~e do go dio „pot pu ni fi ja sko na pred wa~ ke ko a li ci je”. – Oni su kao ovla {}e ni pred la ga~ bi li du `ni da obez be de ve }i nu, a ne sa mo da to ni su ura di li, ne go se ni su usu di li ni da u|u u skup {tin sku sa lu. Po {to ni su obez be di li ve }i nu, ni smo ima li o ~e mu da raz go va ra mo i ova grad ska upra va }e na sta vi -

pen z i o n e r a na v od n o imao zdrav stve nih pro ble ma. [ef od b or n i~ k e gru p e SRS-a \u ra| Jak {i} oce nio je da ju ~ e r a { wi do g a | aj ne slu `i na ~ast „ni oni ma ko ji su tre nut na vlast, ni oni ma ko j i ima j u am b i c i j u da tu vlast pre u zmu„. – Sed ni ca je za ka za na u za kon ski pred vi |e nom ro ku, a oni

Ve }i na pre bro ja va na pred no vi na ri ma

No vi Sad ni je za slu `io da se ne ko na ovaj na ~i po i gra va in te r e s i m a na { ih su g ra | a n a. Na ma sve u gra du tr pi zbog ovo g a, sve in v e s ti c i j e, sve {to smo za po ~e li da ra di mo... Ja sam na sed ni cu do {ao kao gra do na ~el nik, da vi dim da li }e bi ti ve }i ne i da ~e sti tam no voj ve }i ni ako je bu de – re kao je Pa vli ~i}. On je ka zao da }e ak tu el na grad ska upra va na sta vi ti da qe da ra di po {to no va ve }i na

A na pi ta we zbog ~e ga od bor ni ci opo zi ci je ni su ra ni je u{li u sa lu i ta ko ozva ni ~i li no vu ve }i nu za ko ju tvr de da po sto ji, ve} su sat vre me na sta ja li is pred skup {tin ske zgra de, Vu ~e vi} je re kao da u sa lu ni su u{li „iz prin ci pi jel nih raz lo ga”, po {to ih je, ka ko je re kao, Alek san dra Jer kov o sed ni ci oba ve sti la 45 mi nu ta pre we nog odr `a va wa. Vu ~e vi} je ka zao da je pred sed ni ca grad ske skup {ti ne ti me pre kr {i la Po slov nik o ra du Skup {ti ne gra da. – Mi slim da vi {e ni ko ne ma di le mu o to me da li po sto ji no va ve }i na, od no sno da li su DS i Igor Pa vli ~i} iz gu bi li ve }i nu u Skup {ti ni No vog Sa da, iako su po ku {a li da sed ni cu za ka `u u naj kra }em ro ku. Mi smo us pe li da oku pi mo do vo qan broj od bor ni ka, ali ni smo hte li da u~e stvu je mo u ra du sed ni ce ko ja je za ka za na pro tiv no Po slov ni ku – is ta kao je Vu ~e vi}. ti da ra di svoj po sao u in te re su gra |a na No vog Sa da – po ru ~io je No va ko vi}. Od bor ni ci Srp ske na pred ne stran ke i wi ho vi part ne ri iz De mo krat ske stran ke Sr bi je, Srp skog po kre ta ob no ve, Rom ske de mo krat ske stran ke i od bor ni ci ko ji su u me |u vre me nu is kqu ~e ni iz Po kre ta „Dve ri„ i stran ke Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra, ju ~e oko 15 ~a so va do {li su is pred Skup {ti ne Voj vo di ne, ali ni su ula zi li u

ko ji su je ini ci ra li ni su se po ja vi li u sa li – ka zao je Jak {i}, is ti ~u }i da je stav SRS-a u po gle du ak tu el nih pre vi ra wa u gra du ne pro me wen i da ni u ko jem slu ~a ju ne }e po dr `a ti ko a li ci ju ko ju oku pqa ju na pred wa ci. – SRS je iz u zet no ne za do vo qan ra dom ak tu el ne grad ske vla sti, ali oni ko ji pre ten du ju na to da za u zmu po zi ci je vla sti u No vom Sa du si gur no bi bi li jo{ go ri. B. D. Sa vi} Foto: F. Baki}

kih or ga na i pred sed ni ka Da ~i }a. Pred sed nik SO Ru ma Ne nad Bo ro vi} iz DS-a ka è da je ista ko a li ci ja funk ci o ni sa la i u pret hod nom man da tu. Po we go vim re ~i ma, od ko a li ci o nih part ne ra iz SPS-a jo{ ni je ~uo da li }e u}i u no vu ko a li ci ju sa SNS-om. – U Ru mi ima mo ko a li ci o ni spo ra zum sa so ci ja li sti ma i DSS-om, ali pri ~a se da }e oni pra vi ti no vu ko a li ci ju. Ve ru jem da za to ima ju re sur se s re pu bli~ kog ni voa vla sti, a s ob zi rom na to da ov de spro vo de pri ti ske i pot pla }u ju, ja mir ne sa ve sti ~e kam wi ho vu od lu ku. Ako mi ja ve da ima ju ve }i nu, po na {a }u se kao ci vi li zo van ~o vek – ka è Bo ro vi} za na{ list. Pro me ne se o~e ku ju i u [i du, ka ko je to za na{ list ra ni je na ja vio pot pred sed nik Po kra jin skog od bo ra SPS-a za Voj vo di nu Ra do slav Stri ko vi}, ko ji je tom spi sku do dao i No vu Pa zo vu. Me |u tim, de mo kra ta Bo ro vi} ka è da je No va Pa zo va me sna za jed ni ca u op {ti ni Sta ra Pa zo va, a u woj su, do da je, SNS i SPS ve} u vla sti. Po sle iz bo ra u ma ju, kao i ka sni je pri li kom pre kom po no va wa vla sti, de mo kra te vi {e ni su ni u vla sti Srem ske Mi tro vi ce i Pe }i na ca, dok su u In |i ji osta le na po zi ci ji. S. K.

Ku la: SPS ne }e bi ti ru {i la~ ki fak tor Vla da ju }a ko a li ci ja u op {ti ni Ku la, ko ju ~i ne DS–SPS–JS, „Pre o kret„–SVM, odr `a la je za jed ni~ ku kon fe ren ci ju za no vi na re na ko joj je is tak nu to da ak tu el na vlast do bro funk ci o ni {e. Pred stav ni ci SPS-a, od ko jih tre nut no za vi si da li }e ak tu el na vlast osta ti u ovom sa sta vu, is ta kli su da oni ne }e bi ti „ru {i la~ ki fak tor“ vla da ju }oj ve }i ni. – Ko a li ci o ni spo ra zum je i da qe na sna zi, mi ne pla ni ra mo da ru {i mo vlast, ali mo ram do da ti i da }e mo po {to va ti od lu ku cen tra le stran ke – re kla je {e fi ca

Na kon od la ga wa sed ni ce, od bor ni ci oku pqe ni oko na pred wa ka u{li su u skup {tin sku sa lu u ko joj su jo{ bi li sa mo no vi na ri, pred ko ji ma su pro zi va li po i men ce od bor ni ke u na me ri da jav nost uve re u to da ipak ima ju ve }i nu od 40 od bor ni ka. Me |u tim od bor ni ci ma bi li su i oni iz ko a li ci je oko SPS-a, ko ji se do ju ~e ni su iz ja {wa va li o to me da li }e po dr `a ti na pred wa ke u oba ra wu no vo sad ske vla sti, u ko joj, ina ~e, i sa mi u~e stvu ju. Pred sed nik no vo sad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} po zvao je tom pri li kom Alek san dru Jer kov da se vra ti i na sta vi sed ni cu. Vu ~e vi} je ta ko |e pred no vi na ri ma sa svog mo bil nog te le fo na po zvao, po we go vim tvrd wa ma, Alek san dru Jer kov, ukqu ~iv {i zvu~ nik ali se s dru ge stra ne ~uo sig nal da je po ziv od bi jen. den ti ra lo sve ga de vet od ukup no 78 od bor ni ka. – Ja sam 40 mi nu ta ~e ka la da vi dim da li }e se oku pi ti do vo qan broj od bor ni ka, na kon ~e ga sam u{la u skup {tin sku sa lu i kon sta to va la da ne ma ni jed nog – ka za la je ona. Do da la je da }e sto ga, u skla du s Po slov ni kom, sve od bor ni ke pi sme no oba ve sti ti o na stav ku sed ni ce. A o to me kad }e ga za ka za ti, ka kao je na ve la, od lu ~i }e na kon kon sul ta -

– U Ru mi }e do }i do pre kom po no va wa lo kal ne vla sti – po tvr d io je ju ~ e „Dnev n i k u” pred s ed n ik rum s kog od b o r a SPS-a Dra gan Kar da{. On je na veo da }e do kra ja ne de q e od b or n i c i no v e skup {tin ske ve }i ne pod ne ti pred sed ni ku Skup {ti ne op {ti ne zah tev za sa zi va we van red ne sed ni ce na ko joj o~e ku je kon sti tu i sa we no ve vla sti, ko ju }e uz SPS–PUPS i DSS, ~i ni ti i SNS, ume sto DS-a. Ta sed ni ca, po we go vim re ~i ma, tre ba da bu de odr `a na u za kon skom ro ku od 15 da na. – Shod no od lu ci or ga na par ti j e i pred s ed n i k a SPS-a Ivi ce Da ~i }a, mi smo ve} u do go vo ri ma o pre kom po no va wu lo kal ne vla sti po uzo ru na re pu b li~ k u. Do kra j a ne d e q e pod ne }e mo zah tev za van red nu sed ni cu na ko joj o~e ku jem sme nu pred sed ni ka op {ti ne Ru ma, ~la no va Op {tin skog ve }a, se kre ta ra i kon sti tu i sa we no ve vla sti – ka `e Kar da{, ko ji je i za me nik pred sed ni ka SO. U Ru mi je pred sed nik op {ti ne Go ran Vu ko vi} (DS). Na pi ta we da li je bi lo pro ble ma u funk ci o ni sa wu ko a li ci je ko ju su po sle maj skih iz bo ra for mi ra li s de mo kra ta ma, Kar da{ je od go vo rio od re~ no, i po no vio da }e do pre kom po no va wa vla sti u Ru mi do }i shod no od lu ci stra na~ -

Od bor ni~ ke gru pe SPS-a u SO Ku la Alek san dra Pot pa ra. Pred sed ni ca kul skog par la men ta iz re do va so ci ja li sta Sne `a na Mr ka i} je na po me nu la da vlast u ovom sa sta vu do bro ra di. – Mi }e mo po {to va ti od lu ku vr ha stran ke, ali }e mo im i pre do ~i ti da mi na lo ka lu do bro sa ra |u je mo unu tar ove ko a li ci je – na gla si la je ona. Ina ~e, na po sled wim iz bo ri ma za no vi sa ziv SO Ku la broj osvo je nih man da ta je: DS – de vet, SPS–JS – se dam, SNS i DSS – po {est, SRS, URS, „Pre o kret„ i SVM – po dva. M. Kk.

Oya ci: „Dil” SPO-a i URS-a U Oxa ci ma je bi lo po ku {a ja pre kom po no va wa vla sti, ali „dil“ vla da ju }e ve }i ne, ko ju ~i ne DS i SPS s par ti ja ma ma wi na, s ra di ka li ma je po kva rio pla no ve SNS-a. Ka da se sve na vod no „smi ri lo“, od bor ni ci URS-a Mir ko Va `i} i SPO-a To dor Sa vi}, ko ji su do sa da bi li u od bor ni~ koj gru pi „Za evrop ske Oxa ke – Bo ris Ta di}“, na pu sti li su tu gru pu i for mi ra li no vu URS–SPO pa su po no vo po ~e le kom bi na to ri ke i pla ni ra wa. Jo{ je ne iz ve sno ka kav }e stav ubu du }e za u ze ti ~la no vi no vo for mi ra ne od bor ni~ ke gru pe u Skup {ti ni op {ti ne Oxa ci. S. Ml.

Da ~i}: U su bo tu o No vom Sa du – So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je za la è se za to da se svu da gde je to mo gu }e na pra vi vlast ko ja od sli ka va sta we na re pu bli~ kom ni vou – iz ja vio je pre mi jer Ivi ca Da ~i} i na ja vio sed ni cu Pred sed ni {tva so ci ja li sta u su bo tu. Na pi ta we o pro me ni vla sti u No vom Sa du, Da ~i} je re kao da „SPS ne mo è bi ti ta lac tih od no sa” i za lo ìo se za to da, gde god bu de mo gu }e, vlast na lo ka lu bu de kao na re pu bli~ kom ni vou”. – Mi }e mo u su bo tu ima ti sed ni cu Pred sed ni {tva na ko joj }e mo raz go va ra ti o to me i o~e ku jem da i dru ge stran ke za u zmu stav o tom pi ta wu – re kao je Da ~i} na kon fe ren ci ji za {tam pu. – So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je po dr à }e sme nu gra do na ~el ni ka No vog Sa da Igo ra Pa vli ~i }a i pre kom po no va we vla sti u tom gra du – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Iz vr {nog od -

bo ra te stran ke Bran ko Ru ì} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. – Stvo re ni su uslo vi da uz po dr {ku SPS-a do |e do pre kom po no va wa vla sti u No vom Sa du. Go vo re }i o vla sti u Be o gra du, on je do dao da SPS ni je u po zi ci ji da da je bi lo ka kve ga ran ci je za vlast u pre sto ni ci i da po sto ji ja san stav onih ko ji su do mi nant no ute me qe ni u bi ra~ kom te lu ko ji su re kli da }e po {to va ti tu ute me qe nost. Ru ì} je do dao da SPS zah te ve ko a li ci o nih part ne ra ne shva ta kao ul ti ma tu me i da stran ke vla da ju }e ve }i ne ra de kao tim. Po we go vim re ~i ma, SPS, na kon sed ni ce Pred sed ni {tva stran ke, è li da usta no vi prin cip ko ji }e bi ti u funk ci ji gra |a na da ta mo, gde je ma te ma ti~ ki mo gu }e, vlast bu de upo do bqe na s re pu bli~ kom, a da bi pro jek ti u tim sre di na ma bi li lak {e re a li zo va ni. S. St.

ekonomija

~etvrtak30.avgust2012.

dnevnik

PET PRED U ZE ]A TRA @I RAS KID PRI VA TI ZA CI JE

STI @E VE LI KA AUSTRIJ SKA IN VE STI CI JA

Putari bi da se otarase uhap{enog gazde Za po sle ni u pet pred u ze }a za odr `a va we pu te va u Sr bi ji za tra `i li su ju ~e da se pre i spi ta ka ko su te fir me pri va ti zo va ne. Zah tev za pro ve ru pri va ti za ci je pred u ze }a za pu te ve „Be o grad”, „Ni{„, „Kra gu je vac”, „Vra we” i „Ba~ ka put„ upu }en je pred sed ni ku Sr bi je To mi sla v u Ni k o l i } u, pre m i j e r u Ivi ci Da ~i }u i mi ni stru fi nan si ja i pri vre de Mla |a nu Din ki }u. U tim pred u ze }i ma, ko ja su bi la u sa sta vu „Ni bens gru pe„, za p o s le n o je 1.500 rad n i k a. Vla snik „Ni bens gru pe„ Mi lo \u ra {ko vi} je uhap {en u ma ju

pro {le go di ne zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj i za 32 mi li o na evra o{te tio Fa bri ku ma zi va iz Kru {ev ca, ko ju je ku pio u pri va ti za ci ji. Sin di kat pu tar skih pred u ze }a je i ra ni je uka zi vao na to da je bi l o ne p ra v il n o s ti u pri va ti za ci ji, na {ta nad le `ni or ga ni ni su re a go va li. „Rad ni ci o~e ku ju i ve ru ju da ovog pu ta ne }e bi ti ta ko jer su pred gu bit kom po sla i naj ma we {to mo `e da se ura di je utvr |i va we od go vor no sti za lo {u pri va ti za ci ju”, is ti ~e se u sa op {te wu Sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra Sr bi je.

[traser gradi tr`ni centar u Subotici

Gra do na ~el nik Su bo ti ce Mo dest Du li}, vla snik kom pa ni je “Ti ro li jan rial esta te” d. o. o. Jo zef [tra ser i di rek tor Pri vred no-teh no lo {kih par ko va Bran ko Gu slov pot pi sa li su ju ~e u Su bo ti ci ugo vor o pro da ji gra |e vin skog ze mqi {ta kod Dru ge ka sar ne u tom voj vo |an skom gra du.

a na je sen da ga otvo ri mo – na gla sio je Jo zef [tra ser. – Na 40 kva dra ta pro daj ne po vr {i ne ide jed no rad no me sto, ta ko pla ni ra mo da za po sli mo oko 300 qu di. Za Su bo ti cu sam se od lu ~io jer sam u jed nom no vi na ma pro ~i tao tekst o va {em gra du i Sva rov ski je hva lio ka ko se do bro od no si te pre ma in ve sti to ri ma.

Austrij ski “[tra ser” je ot ku pio ~e ti ri hek ta ra za 1,82 mi lion evra. Fir ma }e ula ga ti u iz grad wu ko mer ci jal nih ka pa ci te ta, kao {to je tr `ni cen tar. Jo `ef [tra ser je re kao da pla ni ra da sve esklu ziv ne fir me ko je svo ju ro bu pro da ju u we go vim cen tri ma, do ve de i u Su bo ti cu. – Na pro le }e pla ni ra mo da po~ ne mo grad wu tr `nog cen tra,

– Ula skom ova ko ozbiq nog in ve sti to ra ra ste re pu ta ci ja gra da – re kao je gra do na ~el nik Mo dest Du li}. Pro da jom ze mqi {ta na pu tu iz me |u Su bo ti ce i Pa li }a ostva re na je vi {e stru ka do bit jer }e no vi vla snik pla }a ti tak se i na kna de, a za po sli }e i no ve qu de. [tra ser je pr vi in ve sti tor u ko mer ci jal noj zo ni. S. I.

PO KRA JIN SKA VLA DA SPRE MA PA KET AN TI KRI ZNIH ME RA

Spasavawe vojvo|anskog metalskog kompleksa

– Do kra ja na red nog me se ca tre ba lo bi da bu de pred sta vqen pro gram raz vo ja pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva na pod ru~ ju Voj vo di ne, ko ji ob u hva ta 20 me ra ko je pri pre ma Vla da Voj vo di ne kao pod sti caj pri vre di i pred u zet ni {tvu u Voj vo di ni, po seb no u obla sti me tal ske i tek stil ne inud stri je, gde je si tu a ci ja ve o ma te {ka – re kao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin na ju ~e ra {wem sa stan ku s pred stav ni ci ma me tal ske in du stri je. On je is ta kao da }e s pred lo gom me ra bi ti upo zna ti pri vred ni ci, pred stav ni ci sin di ka ta i Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne, na kon to ga pro gram raz vo ja pri vre de bi }e upu }en So ci jal no-eko nom skom sa ve tu Voj vo di ne, a po tom Vla di Voj vo di ne. Go vo re }i o me ra ma ko je se pred la ù kao pod sti caj raz vo ju pri vre de, Va sin je re kao da je re~ o po seb nim pod sti caj nim me ra ma na me we nim pri vre di i ma lim i sred wim pred u ze }i ma. Po dr {ka pri vre di, re kao je on, tre ba rav no prav no da se obez be di svi ma u dr à vi, pa bu du }i da je me tal ski kom pleks u Voj vo di ni ve o ma ugro èn, tre ba obez be di ti po voq no sti sli~ ne oni ma ko je su obez be |e ne za me tal ski kom pleks u Sr bi ji. On je re kao i da }e se po dr {ka raz vo ju, ma lim i sred wim pred u ze }i ma obez be |i va ti kroz di rekt ne sub ven ci je, i to pr ven stve no iz vo zno ori jen ti sa nim, oni ma ko ja su od po seb nog in te re sa za Voj vo di nu, pre sve ga iz me tal ske i tek stil ne in du stri je, kao i da }e pri o ri tet pri li kom do bi ja wa nov ca ima ti ona pred u ze }a ko ja vo de ra ~u na o

za po sle ni ma – po {tu ju Za kon o ra du i ko lek tiv ni ugo vor, ali i ona u ko ji ma ne }e bi ti sma we wa br to ja rad nih me sta. – Zna ~aj na sti mu la ci ja pri vre di bi lo bi i iz jed na ~a va we uslo va za stra ne i do ma }e in ve sti to re, i na to me }e mo in si sti ra ti kod Vla de Sr bi je, a u sa rad wi s Raz voj nom ban kom Voj vo di ne po treb no je obez be di ti po voq ne kre di te. Pla ni ra mo i osni va we dva fon da ko ji bi po zi tiv no uti ca li na raz voj i pro iz vod wu – je dan bi omo gu }io di rekt nu sti mu la ci ju, po mo} za po kre ta we pro iz vod we, dok bi se no vac iz dru gog fon da ak ti vi rao is kqu ~i vo po pred lo gu sin di ka ta, za po mo} za po sle ni ma ko ji ne pri ma ju za ra du a bi li bi ukqu ~e ni u pro ces po kre ta wa pro iz vod we. Oba fon da fi na si ra la bi se iz bu xe ta, a raz mi {qa se i o mo gu} no sti da deo pa ra obez be de, so li dar no, po slo dav ci – re kao je Va sin. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta me ta la ca Vla da Mi qu{ is ta kao je da sin di kat po dr à va plan pod sti caj nih me ra Vla de Sr bi je i Vla de Voj vo di ne jer se wi ma mo è po zi tiv no uti ca ti na sta we u me tal skom kom plek su. Ipak, uka zao je Mi qu{, mo ra se ra di ti br zo i s re ~i pre }i na de lo, po {to vre me na za od la ga we vi {e ne ma, i do dao da je mno gim pred u ze }i ma po tre ban sti mu lans da bi po ~e la pro iz vod wa i stva ra we no ve vred no sti. Po re ~i ma Zo ra na Pe ke za iz „Voj vo di na me tal-kla ste ra„, u ko jem je sto ti nak ~la no va, naj vi {e iz Voj vo di ne, ali i iz ce le ze mqe i sve ta, do ma }a me tal ska in du stri ja ima {ta da po nu di tr ì {tu, o ~e mu sve do ~e i re zul ta ti ko je ~la no vi ovog kla ste ra po sti ù. D. Mla |e no vi}

Alek san dar Stoj kov di rek tor VIP-fon da Vla da AP Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko jom je pred se da vao pot pred sed nik prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, usvo ji la iz ve {taj o po slo va wu Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni – VIP-fon da, u pr vom po lu go di {tu 2012. go di ne. Tim po vo dom, Vla da Voj vo di ne je do ne la rad ni za kqu ~ak u ko jem je rad VIP-fon da, we gov zna ~aj i ulo gu u obez be |i va wu, pre sve ga stra nih in ve sti ci ja i otva ra wu no vih rad nih me sta, iz u zet no po voq no oce ni la. Kon kre tan re zul tat tih ak tiv no sti ko ji se mo `e iz dvo ji ti je, pre sve ga, re a li za ci ja de set in ve sti ci ja i re in ve sti ci ja, ~i me se obez be |u je 1.500 no vih rad nih me sta. Po ten ci ja li Voj vo di ne pred sta vqe ni su po sto je }im i po ten ci jal nim in ve sti to ri ma na vi {e de se ti na sa sta na ka, kao i na ma ni fe sta ci ja ma u ze mqi i ino stran stvu. Do sa da {wi di rek tor VIP-fon da Bra ni slav Bu gar ski iza bran je za ~la na Vla de Voj vo di ne i po kra jin skog se kre ta ra za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu. Sto ga je Vla da Voj vo di ne na ju ~e ra {woj sed ni ci ime no va la di plo mi ra nog po li ti ko lo ga iz Srem ske Ka me ni ce Alek san dra Stoj ko va za no vog di rek to ra Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni – VIP-fon da.

„PE TRO HE MI JA” ]E STA JA TI DO KRA JA GO DI NE

Na prinudnom odmoru 1.300 radnika

U HIP „Pe tro he mi ja„ }e od 1. sep tem bra 1.300 od ukup no 1.800 rad ni ka bi ti na pri nud nim od mo ri ma zbog in ve sti ci o nih ra do va na mo der ni za ci ji ba znog po go na Fa bri ke po li e ti le na vi so ke gu sti ne (PEVG), sa op {te no je da nas Ta nju gu u Stru~ noj slu `bi za od no se s jav no {}u te kom pa ni je. Rad ni ci „Pe tro he mi je“ }e na pri nud nim od mo ri ma osta ti do kra ja de cem bra, do za vr {et ka in ve sti ci o nih ra do va i do star ta PEVG-a. Rad ni ci na pla }e nom od su stvu pri ma }e 65 od sto za ra de, ostva re ne u pret hod na tri me se ca. Nad zor ni od bor HIP „Pe tro he mi ja„ odo brio je 21. av gu sta in ve sti ci o ni pro je kat za po ve }a we ka pa ci te ta PEVG-a, za ko ji }e „Pe tro he mi ja„ iz svo jih sred sta va iz dvo ji ti 2,4 mi li o na evra, dok }e Naft na in du stri ja Sr bi je, kao je dan od ak ci o -

na ra, obez be di ti jo{ 4,7 mi li o na evra i za ra de za po sle nih od sep tem bra do de cem bra, na ve de no je u sa op {te wu. – Zbog ne do stat ka C-4 frak ci je, osnov ne si ro vi ne za pro iz vod wu, ko ja u Ele mir sti `e iz Pan ~e va, na pri nud ne od mo re }e oti }i i 312 rad ni ka Fa bri ke sin te ti~ kog ka u ~u ka (FSK), od ukup no 382 za po sle na – re kao je Ta nju gu di rek tor FSK-a Mi lo van Ere mi}. Je di na “ka u ~u ka ra“ u Sr bi ji sta ja la je zbog ne do stat ka si ro vi na od mar ta do ma ja, {to je is ko ri {}e no za re do van re mont po go na. Ele mir ska fa bri ka ni je ra di la ni to kom av gu sta, zbog ne do stat ka C-4 frak ci je, ali je od po ~et ka go di ne ipak pro iz ve la 21.702 to ne kva li tet nog sin te ti~ kog ka u ~u ka, ili 51 od sto od ukup ne pro iz vod we ostva re ne u 2011. go di ni.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Kupovni Va`i za za devize

1 1

115,3882 95,2048

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,7431 97,1478

120,4512 99,3822

115,0350 94,9134

Kanada

dolar

92,8827

94,7783

96,9582

92,5984

Danska

kruna

15,4877

15,8038

16,1673

15,4403

Norve{ka

kruna

15,7239

16,0448

16,4138

15,6758

[vedska

kruna

13,8427

14,1252

14,4501

13,8003

[vajcarska

franak

96,0208

97,9804

100,2339

95,7269

V. Britanija

funta

145,2337

148,1977

151,6062

144,7892

dolar

91,8257

93,6997

95,8548

91,5446

Promet 518

58.534

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

9,50%

4.380

341.640

[ajka{ka fabrika {e}era

8,75%

4.600

138.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,56%

362

5.430

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,22%

3.188

1.090.200

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-4,79%

695

39.635

AIK banka a.d. , Ni{

-1,43%

1.380

7.214.860

BELEX 15 (440,30 -0,84) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-1,43%

1.380

7.214.860

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,14%

2.202

1.981.590

Imlek a.d. , Beograd

0,22%

2.786

741.200

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

9,50%

4.380

341.640

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-4,79%

695

39.635

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,56%

362

5.430

NIS a.d., Novi Sad

-0,16%

624

2.567.225

Tigar a.d. , Pirot

-2,26%

260

27.610

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,22%

486

363.346

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,50%

402

472.852

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,50%

402

472.852

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,22%

486

363.346

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

465

53.475

260

27.610

Promena %

Cena

Promet

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

0,00%

200

720.000

Tigar a.d. , Pirot

-2,26%

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

0,00%

1.940

271.600

Metalac a.d. , G. Milanovac

0,00%

1.651

1.485.700

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.737

0,00

[ajka{ka fabrika {e}era a.d. Razvojna banka Vojvodine a.d.

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 8. 2012. godine

Cena

19,91%

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Standard Novi Sad a.d. , Novi Sad

8,75%

4.600

138.000

19,91%

518

58.534

0,00%

500

25.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik RUSKA BANKA SPREMNA ZA NA[E TR@I[TE

Po pisawu tog dnevnika, u tekstu koji ju~e prenosi doda tak „Po li ti ke„ – „Ru ska re~”, kaè se da je ta ruska banka s trì{nom kapitalizacijom od 62,4 milijarde dolara postala jedna od 20 najve}ih banaka u svetu po kapitalizaciji. Jedan od strate{kih ciqeva banke je, po pisawu tog lista, da 2014. godine bude me|u deset najve}ih banaka sveta. Da bi to postigla, vrednost treba da joj se pove}a gotovo 15 milijardi dolara, tj. skoro ~etvrtinu. Ta banka je iskoristila podr{ku dràve i snizila kama te, ta ko da je pri vu kla kqu~ne korporacije, a zatim iskoristila svoje resurse i preorijentisala se na razvoj unosne male privrede, rekao je predsednik saveta direktora MDM banke Oleg Vjugin.

U sep tem bru ska ~e ce na mle ku, pe ci vu, vo di... Trgovci za po~etak septembra najavquju nove, vi{e cene prehrambenih proizvoda i ostalih artikala, a da su poskupqewa neminovna kazao je i ministar poqoprivrede Goran Kne`evi}. Me|utim, on je poru~io da }e se wegov resor, kao i cela Vlada Srbije, truditi da to poskupqewe bude {to mawe da gra|ani ne bi bili dodatno optere}eni. Trudili se ili ne, mleko i mle~ni proizvodi gotovo svih doma}ih proizvo|a~a ipak }e poskupeti dva procenta, prera|eno vo}e i povr}e u proseku 12 posto, a sredstva za li~nu i ku}nu higijenu od tri do osam... Ve} u subotu trgovci }e imati pune ruke posla jer }e mewati mnoge cenovnike. Po onome {to smo ~uli u vode}im trgovinskim ku}ama u Srbiji, prvi septembarski dan done}e, recimo, vi{e cene mineralne vode, testenina, paradajz pirea, slatki{a, peciva, supa, za~ina, konzerviranog vo}a... Tako }e, na primer, sve`a testenina „mitsides pointa” poskupeti 20 posto, a su{ena 27. Mleko i mle~ni proizvodi Mlekare „[abac„ 1. septembra }e oti}i 1,9 do 11,33 posto, a mineralna voda „kwaz milo{„ 3,20. „Aretolovo” konzervirano vo}e i povr}e poskupe}e 18,04 posto, proizvodi „Alca-Zdravo organika” 8,61, a „Bambijev” ~okoladni program sedam do 15. „Mlekoprodukt” }e podi}i cene mle~nih namaza i sireva 1,9 do dva posto, Pekara „Milan” }e korigovati cene zamrznutog peciva 10 do 12 posto navi{e, dok }e „Podravkine” su-

NIS NAJAVIO MODERNIZACIJU POSTROJEWA DO 2015. GODINE

Za no vo sad sku Ra fi ne ri ju 100 mi li o na do la ra – Naftna industrija Srbije ulo`i}e vi{e od 100 miliona dolara u modernizaciju Rafinerije nafte u Novom Sadu u kojoj }e se proizvoditi bazna uqa – najavio je ju~e generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko prilikom predstavqawa Strategije razvoja proizvodwe baznih uqa u Rafineriji „Novi

– Sirovina za proizvodwu baznih uqa }e biti nafta tipa „velebit”, koja se proizvodi u Srbiji i koja ima jedinstvena fizi~ko-hemijska svojstva pogodna za proizvodwu baznih uqa, a koristi}e se i te{ki ostaci hidrokrekinga iz Rafinerije u Pan~evu – kazao je Krav~enko, i dodao da }e to omogu}iti posti-

Dug „Srbijagasa” Dug „Srbijagasa” NIS-u prema{io je 160 miliona evra, izjavio je Krav~enko. On je, kazao da tako visok nivo dugovawa ugro`ava investicione programe NIS-a i finansijske rezultate. - Nadam se da }emo tokom septembra zajedno sa dr`avom na}i na~in za re{ewe problema dugovawa, Srbijagasa - kazao je Krav~enko. Sad”. – Po zavr{etku modernizacije, u Rafineriji „Novi Sad„ mo}i }e godi{we da se proizvodi 180.000 tona visokokvalitetnih baznih uqa dve vrste, od kojih }e zna~ajna koli~ina biti namewena izvozu. Planirano je da kona~na odluka o investiciji bude doneta po~etkom slede}e godine, da gra|evinski radovi u Rafineriji „Novi Sad„ po~nu u prvom kvartalu 2013. i da nove proizvodne linije bude pu{tene u rad u prvom polugodi{tu 2015.

POSKUPQEWA HRANE SU NA[A NEMINOVNOST

Sber ban ka do no si ka pi tal

Naj ve }a ban ka u Ru si ji, Sberbanka, koja je 2011. kupila srpski ogranak austrijske Folk sban ke, pla ni ra da u septembru unese novi bankarski ka pi tal u Sr bi ju i do kraja ove godine po~ne da posluje pod svojim imenom u na{oj zemqi, pi{e ruski privredni dnevnik „Vedomosti”.

~etvrtak30.avgust2012.

zawe ekonomske i proizvodne sinergije dve NIS-ove rafinerije. – Izgradwa pet novih kapaciteta za proizvodwu baznih uqa u Rafineriji „Novi Sad„ predstavqa slede}u fazu modernizacije proizvodnih kompleksa NIS-a. Razrada osnovnog projekta je po~ela i poverena je kompaniji „[evron lumus global Ju-Es-Ej” i pri modernizaciji }e biti primewena najsavremenija tehnolo{ka i ekolo{ka re{ewa.

Evropski nivo – Cene u Srbiji dostigle su svoj maksimum tokom juna i jula i ve} su na evropskom nivou. June}e meso se u Srbiji prodaje po sedam do osam evra kilogram, {to je cena u maloprodaji u gotovo svim zemqama u Evropskoj uniji, a sviwsko meso ko{ta izme|u pet i {est evra kilogram – rekao je Vojislav Stankovi}. pe, pudinzi i {lagovi oti}i pet do deset posto. Trgovci se ne upu{taju mnogo u obja{wavawe novih cenovnika, isti~u}i da su ih dobili od dobavqa~a koji poskupqewa pravdaju skokom cena sirovina i nestabilnim kursom dinara. – Poku{a}emo u saradwi s Ministarstvom trgovine da interveni{emo na doma}em tr`i{tu, ali ne treba biti veliki optimista – kazao je Goran Kne`evi}, podse}aju}i na ~iwenicu da je ceo svet za-

okupqen problemom skupe hrane pa ni mi nismo imuni na to. Procene stru~waka su da }e cene hrane u Srbiji i daqe rasti jer je su{a prepolovila biqnu proizvodwu. Sli~na situacija je na tr`i{tima u regionu, ali i {ire – u Austriji, Rusiji, SAD... U avgustu su ve} poskupele neke vrste bra{na i testenina od sedam do 30 procenata, hleba i peciva izme|u 10 i 30 posto. Tokom leta, mleko i mle~ni proizvodi poskupqivali su vi{e puta po nekoliko procenata.

U teku}em mesecu poskupeli su suhomesnati proizvodi – do deset posto, neke vrste slatki{a – od ~etiri do 13, smrzute torte i kola~i izme|u 10 i 12, bezalkoholna pi}a izme|u dva i osam posto. Poskupeo je i pasuq – 20 procenata, mesne i ribqe konzreve od sedam do 19. Novi rast cena od 20 posto nije zaobi{ao ni meso jer, kako proizvo|a~i i prera|iva~i mesa obja{wavaju, sto~na hrana drasti~no je poskupela zbog su{e, a i sve je mawa ponuda ìve stoke u klanicama. Sveè meso ve} je poskupelo u junu oko 30 posto, iako su maloprodajne marè za osnovne ìvotne namrinice do kraja godine ograni~ene na deset procenata. Pomenimo, kilogram sviwskog buta dostigao je 600 dinara, dok se june}i but prodaje za oko 700 dinara kilogram, a u Grupaciji klani~ne industrije pri Privrednoj komori Srbije upozoravaju na alarmantnu situaciju u sviwarstvu. Vele da ~ak i oni koji budu imali para ne}e mo}i da kupe meso jer ga ne}e biti dovoqno. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poqoprivredu Vojislav Stankovi} kazao je za na{ list da u bitku s cenama ne treba ni ulaziti jer iz we niko ne}e iza}i kao pobednik. Tu pre svega misli na primarne poqoprivredne proizvo|a~e i potro{a~e jer su, po wemu, to dve kategorije stanovni{tva koje }e biti izuzetno o{te}ene. S. G.

DOJ^E BANKA

Di nar osla bi la za bri nu tost Dinar je oslabio zbog zabrinutosti investitora oko fi skal ne kon so li da ci je i utiska da novi Zakon o NBSu smawuje nezavisnost te institucije, ocewuje Doj~e banka Manevarski prostor monetarne politike i politike kursa istovremeno je dodatno ograni~en, ocenili su analiti~ari Doj~e banke, i dodali da razvoj de{avawa u Srbiji ilustruje uskost prostora za promenu politike. Kao odgovor na ta de{avawa, dodaje se u izve{taju, centralna banka je pove}ala refe rent nu ka mat nu sto pu, a Vlada Srbije se obavezala na to da smawi buxetski deficit ispod ~etiri odsto BDPa u 2013. i zatraì novi aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom. Prose~an nivo javnog duga u zemqama Zapadnog Balkana do kraja 2012. pove}a}e se na 48 bruto doma}eg proizvoda, ocenila je Doj~e banka. Kako se navodi u avgustovskom istraìvawu te banke, ve}ina zemaqa regiona }e zbog toga morati da se usredsredi na fi skal nu kon so li da ci ju, osim Makedonije, koja jedina ima prostor da ublaì fiskalnu politiku.

KO JE KRIV ZA VISOKE CENE BENZINA I DIZELA?

Go ri vo pre sku po zbog dr à ve i naf ta {a Cena goriva u Srbiji posledwih nedeqa raste zbog skoka cena nafte i naftnih derivata na svetskom trì{tu i zbog slabqewa vrednosti dinara, kaù stru~waci i predstavnici naftnih kompanija, dok udruèwa potro{a~a apeluju na dràvu i naftne kompanije da se odreknu dela dobiti da bi se spre~ila daqa poskupqewa. Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Krav~enko izjavio je ju~e da su cene goriva u Srbiji niè od prose~nih u regionu, i najavio da }e NIS i ubudu}e uraditi sve {to moè da budu najpovoqnije u regionu. – Po{tova}emo pravila dràve i trì{nu praksu i uradi}emo sve {to od nas zavisi da cene naftnih derivata budu najpovoqnije u regionu – rekao je Krav~enko novinarima u Beogradu. On je kazao da ne zna da li je mogu}e primeniti model koji je Francuska primenila za pojeftiwewe goriva, ali se o tome moè razmisliti. Francuska je radi pojeftiwewa cena naftnih derivata odlu~ila da se i dràva i naftne kompanije podjednako odreknu dela svoje dobiti. On je ocenio da ima dovoqno mogu}nosti za pregovore o cenama naftnih derivata sa svim „igra~ima” na doma}em trì{tu, istakav{i da na cene goriva uti~u svi u~esnici na trì{tu, ukqu~uju}i i dràvu s akciznom politikom, a ne samo NIS, koji pokriva 35 odsto maloprodajnog trì{ta. – Po{tujemo trì{na pravila i socijalnu odgovornost – rekao je on, i dodao da su cene goriva konkurentne i da }e NIS nastaviti takvu strategiju. Ponovio je da su cene evrodizela i benzina niè od prose~nih u regionu i da su jeftinije samo u Makedoniji jer je u toj zemqi ak-

Me|u jeftinijima Po analizi stru~waka, cene naftnih derivata u Srbiji su me|u najniìm u regionu, tako da je litar evrobenzina u na{oj zemqi danas 1,40 evro, i ta cena je nià samo u Rumuniji – 1,37 evro, i u BiH – 1,33 evro litar, dok je benzin iz doma}e proizvodwe jo{ jeftiniji i iznosi 1,36 evro litar. Najskupqi evrobenzin je u Gr~koj – 1,84 evro, u Ma|arskoj – 1,59 i u Sloveniji – 1,56 evro. Evrodizel u Srbiji ko{ta 1,32 evro litar i jeftiniji je samo u Makedoniji – 1,21 evro za litar, dok je taj derivat najskupqi u Gr~koj – 1,60 evro, u Ma|arskoj – 1,59 i u Sloveniji – 1,43 evro. Po ceni benzina u Evropi predwa~e Norve{ka, Turska, Italija, Holandija, Danska, Gr~ka i [vedska s prose~nim vrednostima u rasponu od 1,82 do 2,2 evra za litar. Za~eqe liste tradicionalno pripada Belorusiji, Rusiji, Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, gde litar benzina ko{ta od 0,73 do jednog evra. Sve ostale evropske zemqe imaju prose~nu cenu benzina u rasponu od 1,25 do 1,75 evra, a Srbija je u dowem delu te liste. ciza na naftne derivate 50 odsto nià nego u Srbiji. – Dràva bi se mogla odre}i dela kola~a i sniziti akcize na naftne derivate, a naftne kompanije smawiti marè i profit da bi gorivo bilo jeftinije i da ne bi do{lo do daqeg pada prodaje derivata – izjavio je predsed-

nik Nacionalne organizacije potro{a~a Goran Papovi}. – Dràva mora da preuzme odgovornost i pomogne potro{a~ima jer se rast cena goriva odràva na poskupqewe drugih proizvoda i snièwe standarda gra|ana. Naftne kompanije koje posluju na trì{tu Srbije ponavqaju da

cena goriva u Srbiji zavisi od kretawa cene nafte, koja dosta fluktuira, kao i od cene naftnih derivata na svetskom trì{tu i od kursa dinara. – U posledwe dve-tri nedeqe je drasti~no poskupeo benzin – oko 65 dolara po toni i dizel – vi{e od 70 dolara po toni, {to se odraàva na rast cene goriva u veleprodaji, a potom i u maloprodaji – izjavio je direktor preduze}a „Petrobart Avija” Aleksandar Mileusni}. Ako kurs dinara i cena nafte na svetskoj berzi budu stabilni, to }e biti pozitivno za cenu derivata, kaù u Naftnoj industriji Srbije, i navode da nastoje da cene derivata kod te kompanije, koja obuhvata 35 odsto maloprodajnog trì{ta u Srbiji, budu konkurentne i na nivou proseka u regionu. U Udruèwu naftnih kompanija Srbije (UNKS) navode da su prose~ne maloprodajne cene gorivau Srbiji, u zavisnosti od derivata, od po~etka jula porasle pet do osam dinara, ili 3,4 do 8,5 posto, ~ime je samo kompenzovan pad vrednosti dinara, ali ne i skok cene goriva u nabavci koji je stalan. Ministarka energetika Zorana Mihajlovi} je rekla da bi prilikom smawewa cena goriva moglo pomo}i snièwe cene rafinerijske prerade, kao i pove}awe u~e{}a biogoriva u name{avawu u naftne derivate, zbog toga {to se na biogorivo ne pla}a akciza i zato se radi na izmeni pravilnika koji }e omogu}iti ve}e name{avawe tog goriva u naftne derivate. Ona je navela da akcize zna~ajno uti~u na cenu goriva, ali i dodala da su sredstva koja se prikupe od akciza na gorivo, ali i na druge robe, veoma zna~ajna za puwewe buxeta zbog toga {to je nova Vlada, kako je ukazala, zatekla „opusto{en” buxet. E. Dn.

dRU[TvO

~etvrtak30.avgust2012.

dnevnik

Pre ki nu ti }u ta we o taj nim grob ni ca ma Po vo dom Me |u na rod nog da na ne sta lih, Ko a li ci ja za RE KOM (Re gi o nal na ko mi si ja za utvr |i va we ~i we ni ca o rat nim zlo ~i ni ma i dru gim te {kim kr {e wi ma qud skih pra va) po zva la je vla de biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka da pre ki nu }u ta we o taj nim grob ni ca ma. Ko a li ci ja upo zo ra va na to da ne po sto ja we te la `r ta va ima po gu ban u~i nak na stva ra we ko he rent ne kul tu re se }a wa na ne sta le. Ujed no, ne po sto ja we te la us kra }u je po ro di ca ma i dru {tvu fi zi~ ki sim bol se }a wa na `r tve i to je on da ka men te me qac za

U NO VO SAD SKOM PO RO DI LI [TU

U to ku is tra ga o smr ti ne ro |e ne be be Po sle smr ti ne ro |e ne be be po ro di ce Do ro slo va~ ki na Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du za vr {e na je unu tra {wa kon tro la, a u usta no vi su bi li i in spek to ri Mi ni star stva zdra vqa. U to ku je po li cij ska is tra ga, a pred sto ji i spoq ni nad zor Mi ni star stva zdra vqa o ra du u Po ro di li {tu. Tek ta da }e se zna ti {ta se u stva ri do go di lo i ko ji su uzro ci do ve li do smr ti ne ro |e ne be be. Ovo je epi log tu `nog do ga |a ja ko ji se ne dav no do go dio u Po ro di li {tu, ka da je bra~ ni par iz Be ~e ja iz gu bio ne ro |e nu be bu sa mo osam da na pre ter mi na za po ro |aj. Oni tvr de da im je ne ro |e no de te umr lo ne pa `wom le ka ra, iako ih je maj ka u dva na vra ta upo zo ra va la na to da ne {to ni je u re du. Pro {le

ne de qe po ro di ca Do ro slo va~ ki je pod ne la pri ja vu po li ci ji ko ja ju je pro sle di la Tu `i la {tvu, na kon ~e ga je po ~e la po li cij ska is tra ga. Po ro di ca ~e ka kraj is tra ge, na kon ~e ga }e od lu ~i ti ka kve }e prav ne pro ce du re po kre nu ti. Ce la pri ~a je jo{ tra gi~ ni ja ka da se zna da je ovo ~e tvr ti slu ~aj smr ti ne ro |e ne be be u no vo sad skom po ro di li {tu ove go di ne, {to stva ra do dat nu pa ni ku me |u trud ni ca ma, a po seb no oni ma ko je su trud no }u pre ne le za ko ji dan i oni ma ko je zbog ra znih kom pli ka ci ja tre ba da se po ro de car skim re zom. U i{ ~e ki va wu ko na~ nih re zul ta ta is tra ge u ve zi sa smr }u ne ro |e ne be be, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, do ne ta je od lu ka da trud ni ce s pre ne tom trud no }om vi {e ne ~e ka ju da po ro |aj kre ne pri rod nim pu tem. J. B.

STRES I ZDRA VQE

Hro ni~ ni pro ble mi vo de u bo lest O uti ca ju stre sa na zra vqe na {e ba ke go to vo da ni su ni zna le. Me |u tim, da na {wa na u ka zna da je stres je dan od fak to ra za na sta nak mno gih bo le sti, a iz da na u dan na rang-li sti ne ga tiv nih uti ca ja na zdra vqe stres za u zi ma sve vi {e me sto.

– Stres je fi zi~ ka i psi hi~ ka re ak ci ja or ga ni zma na sva ki po ten ci jal no {te tan fak tor – ka `e dr Ani ko Far ka{. – Pod stre som se pod ra zu me va ne `e qe na re ak ci ja ko ja na sta je kod qu di ko ji su pod ve li kim pri ti skom ili ka da se od wih o~e ku je vi {e ne go {to su u sta wu da po stig nu. Ka da ta kav pri ti sak pre vla da, do la zi do stre sa. Akut ni stres br zo pro la zi i ne osta vqa po sle -

zi kom od de pre si je i in fek tiv nih bo le sti. Ka kav }e uti caj stres ima ti na zdra vqe ne za vi si sa mo od „te ì ne” pro ble ma s ko ji ma se su sre }e mo ve} i od du ì ne we go vog tra ja wa. Ma la ko li ~i na stre sa mo è ~ak bi ti i do bra jer pred sta vqa deo me ha ni zma ko ji nam omo gu }a va da se iz bo ri mo s iza zo vom. Me |u tim, bi ti stal no iz lo èn stre su zna ~i da je taj me ha ni zam kon stant no ak ti van, a to se mo è ne ga tiv no od ra zi ti na men tal no i fi zi~ ko zdra vqe. Is tra ì va we je ta ko |e po ka za lo da du go traj na iz lo è nost stre su sma wu je ose tqi vost tki va na kor ti zol pa se ta ko mo è me wa ti we go va de lo tvor nost na kon tro lu za pa qen skih re ak ci ja. Pre ci zni je re ~e no, imu ne }e li je ne re a gu ju od go va ra ju }e na kor ti zol, ta ko da za pa qe wa ni su pod kon tro lom, {to omo gu }a va po ja vu upa la od ko jih se mo gu raz vi ti mno ge bo le sti. Stres ko ji mno ge oso be sva ko dnev no do ì vqa va ju na po slu i u ve zi s wim, po seb no u kri znim vre me ni ma, pred sta vqa ogro man pro blem. Sr bi ja ne ma po da ta ka o to me ko li ko se zbog stre sa gu bi rad nih sa ti, ali ne ke dru ge ze mqe ih ima ju. Po Mi ni star stvu zdra vqa Ve li ke Bri ta ni je, pro ce wu je se da se u

Me ha ni zmi pro tiv stre snih si tu a ci ja Iz bo ri ti se sa stre som ni je jed no stav no. Mno ge pro ble ma ti~ ne si tu a ci je u ì vo tu ne mo gu se mi mo i }i pa ne ~u di {to se da nas mno go ula è u pro na la è we me ha ni za ma za lak {e sa vla da va we stre snih si tu a ci ji. U bor bi sa stre som ko ri ste se teh ni ke di sa wa i raz ne ve `be za opu {ta we, raz go vo ri sa psi ho lo zi ma pa i le ko vi. di ce. Opa sno je ka da stres po sta ne hro ni ~an i de lu je na na {e te lo, a da mi to ne ose }a mo sve dok na {e zdra vqe ni je ozbiq no na ru {e no. Po sle di ce hro ni~ nog stre sa mo gu bi ti bo le sti sr ca i krv nih su do va, on do vo di do po vi {e nog ni voa tri gli ce ri da i „lo {eg” ho le ste ro la, jed nog od glav nih kri va ca ate ro skle ro ze i sr ~a nog i mo `da nog uda ra. îr na è lu cu i dva na e sto pa la~ nom cre vu, bron hi jal na ast ma, ne ke ko `ne bo le sti ta ko |e mo gu bi ti po sle di ca stre sa, a do ka za no da je stres po ve zan s po ve }a nim ri -

toj ze mqi go di {we iz gu bi 9,8 mi li o na rad nih da na zbog stre sa, od no sno da sva ko ko do ì vi stres na po slu u pro se ku iz o sta ne s po sla 22,6 rad na da na go di {we. – Mo glo bi se ka za ti da se tre }i na bo lo va wa kod nas mo è do ve sti u ve zu sa stre som jer se zna da on ima ve li ki uti caj na zdra vqe. Uko li ko na ~o ve ka de lu je vi {e udru è nih fak to ra ri zi ka po zdra vqe, kao {to su pu {e we du va na, lo {a is hra na ili ne dovoq no fi zi~ ke akiv no sti, uti caj stre sa je ve }i – ka è dr Far ka{. J. Bar bu zan

odr `a va we jav ne kul tu re }u ta wa o na sle |u iz pro {lo sti, od go vor no sti i prav de za `r tve. Zbog to ga se zah te va da pri o ri tet u re gi o nal noj sa rad wi bu du obe lo da wi va we lo ka ci ja ma sov nih grob ni ca, eks hu ma ci je, iden ti fi ka ci je i pre da va we po smrt nih osta ta ka po ro di ca ma `r ta va. Po po da ci ma Me |u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog kr sta, to kom ra to va na pro sto ru SFRJ ne sta le su 34.883 oso be. Jo{ se tra ga za po smrt nim osta ci ma 12.656 oso ba ko je se vo de kao ne sta le. Za 1.762 ne sta lih po zna ti su po -

da ci o lo ka ci ji grob ni ce, dok je sud bi na 10.894 oso be i da qe ne po zna ta. Po da ci po ka zu ju da se u BiH 8.603 oso be i da qe vo de kao ne sta le, u Hr vat skoj se jo{ tra ga za 2.282 oso be ko je su ne sta le od 1991. do 1995. go di ne. Pro ce wu je se da je uku pan broj ne sta lih na Ko so vu 1.771. To su po da ci Me |u na rod nog Cr ve nog kr sta, dok po da ci Fon da za hu ma ni tar no pra vo po ka zu ju da je re~ o 1.842 oso be, od ~e ga je ne sta lih Alb na ca 1.326, Sr ba, Ro ma i pri pad ni ka dru gih ne al ban skih et ni~ kih za jed ni ca 516. Q. M.

OM BUD SMAN UPO ZO RIO GRA \A NE NA TO DA DU GO VA WA ZA KO MU NA LI JE, STRU JU, RTV PRET PLA TU ZA STA RE VA JU NA KON GO DI NU DA NA

Va `no je na vre me pod ne ti pri go vor Po kra jin ski om bud sman ob ja {wa va da du go va wa gra |a na za sta re va ju na kon go di nu da na ako na vre me is tak nu pri go vor za sta re lo sti. Da kle, uko li ko gra |a ni ma stig nu po tra ì va wa ko ja su sta ri ja od go di nu da na, Za ko nom o obli ga ci o nim od no si ma pro pi sa no je da po je di na po tra ì va wa za sta re va ju po sle tog ro ka. U ta kva po tra ì va wa spa da ju na kna de za elek tri~ nu i to plot nu ener gi ju, gas, vo du, dim ni ~ar ske uslu ge i odr à va we ~i sto }e ka da je is po ru ka, od no sno uslu ga oba vqe na za po tre be do ma }in stva. Je do go di {wi je i rok za sta re lo sti po tra ì va wa RTV pret pla te za ko ri {}e we ra dio i te le vi zij skog pri jem ni ka. Na stu pa we za sta re lo sti po tra ì va wa, pre ci zi ra se u ob ja {we wu, zna ~i da }e pred log za iz vr {e we, od no sno zah tev po ve ri o ca za pri nud nu na pla tu bi ti od bi jen, ali sa mo pod uslo vom da du `nik is tak ne pri go vor za sta re lo sti. Ako du `nik is tak ne pri go vor za sta re a po ve ri lac ga je tu ìo ra di na pla te po tra ì va wa, ta kva tu `ba }e bi ti od bi je na. U su prot nom, tu `ba }e bi ti usvo je na, po tra ì va we po tvr |e no a dug pri nud no na pla }en. Za ko nom o iz vr {e wu i obez be |e wu pred vi |en je po se ban i po jed no sta vqen po stu pak za na mi re we po tra ì va wa po osno vu ko mu nal -

nih i sli~ nih uslu ga. Tim za ko nom pro pi sa no je da o pred lo gu za iz vr {e we nov ~a nog po tra ì va wa ne od lu ~u je sud ve} iz vr {i te qi ko je mi ni star ime nu je za pod ru~ je osnov nog i pri vred nog su da. Za kqu ~ak iz vr {i te qa do sta vqa se iz vr {nom du `ni ku ko ji ima pra vo da u ro ku od pet da na iz ja vi pri go vor na za kqu ~ak. Je dan od raz lo ga zbog ko jih se mo è iz ja vi ti pri go vor je ste za sta re lost po tra ì va wa. Po stu pak po pri go vo ru spro vo di se pred su dom. Gra |a ni mo ra ju zna ti da na pla ta za sta re log du ga, upo zo ra va om bud sman, ni je pro tiv za ko ni ta, ni ti pro tiv u stav na i da sa mo od wih kao du `ni ka za vi si da li }e sud ta kvu na pla tu do zvo li ti pri nud -

va wa po tra `i va wa. Ka da iz me |u istih li ca po sto ji vi {e isto rod nih oba ve za a ono {to du `nik upla ti ni je do voq no da se ti me sve na mi re, on da se te oba ve ze na mi ru ju onim re dom ko jim je dug na sta jao. Kad ne ma du `ni ko ve iz ja ve o ura ~u na va wu, oba ve ze se na mir ju hro no lo {ki, od no sno re dom ka ko je ko ja do spe la za is pu we we. Ako se upla ta ne oba vqa pu tem ra ~u na ko ji je ujed no i uplat ni ca ve} po pu wa va wem na lo ga za upla tu, neo p hod no je da ko ri sni ci ko mu nal nih uslu ga pri li kom iz mi re wa ra ~u na na ve du ta~ no za ko ju upla tu je na kna da na me we na jer u su prot nom upla ta }e se ob ra ~u na ti za naj sta ri ji dug. To, pak, zna ~i da gra |a ni mo ra ju ta~ no na pi sa ti me sec za ko ji pla }a ju ko mu nal ne uslu ge da im upla }e ni no vac ne bi oti {ao na po kri va we ra ni jih du go va wa pa }e opet du go va ti za me sec za ko ji su mi sli li da pla te ko mu na li je. Kao pri mer, om bud sman na vo di da ako du `nik ne na pi {e da pla }a ko mu na li je za av gust ove go di ne, on oti }i na du go va wa za po sled wi me sec pro {le ko ji ni je iz mi ren. Q. Ma le {e vi}

Ako gra|ani propuste da vode ra~una o rokovima zastarelosti potraìvawa i ne uloè na vreme prigovor, ne mogu o~ekivati da }e se bilo ko drugi pozvati na zastarelost i osloboditi ih dugovawa nim pu tem ili ne. Dru gim re ~i ma, ako pro pu ste da vo de ra ~u na o ro ko vi ma za sta re lo sti po tra ì va wa i ne ulo è na vre me pri go vor, ne mo gu o~e ki va ti da }e se bi lo ko dru gi po zva ti na za sta re lost i oslo bo di ti ih du go va wa. Na taj na ~in skre }e se pa `wa gra |a ni ma na to da, ka da ve} do |e do tu`be pro tiv wih zbog du go va wa, ne mo gu

o~e kiva ti da }e ih sud ili bi lo ko dru gi upo zo ri ti na za sta re lost po tra `i va wa, ve} da o to me mo ra ju sa mi na vre me da se oba ve ste i na taj na ~in is ko ri ste mo gu} nost ko ju im za kon da je. Om bud sman skre }e pa `wu na to da je kod na kna da za ko mu nal ne uslu ge, po Za ko nu o obli ga ci o nim od no si ma, re gu li san red ura ~u na -

„MAR KET KUL TU RE” PO DRU GI PUT U ZRE WA NI NU

„Dor be tor be” ob i {le svet Na ini ci ja ti vu ne za vi sne gru pe kul tur nih ak ti vi sta i or ga ni za ci ja iz Zre wa ni na, u pe tak i su bo tu, na raz li ~i tim grad skim lo ka ci ja ma, odr à }e se dru gi po re du zre wa nin ski “Mar ket kul tu re”. U~e {}e u ma ni fe sta ci ji ko ja }e pred sta vi ti kul tur ne po ten ci ja le gra da i mo gu} no sti zdra vih sti lo va ì vo ta na ja vi li su Po zo ri {ni klub “Ze le no zvo no”, Klub “La vli xa vli”, Udru è we gra |a na “No vi op ti mi zam”, za tim umet ni ci oku pqe ni oko pro gra ma “Ba zar za pa zar”, Udru è we gra |a na “Dor be tor be”, Umet ni~ ka aso ci ja ci ja Zre wa nin, “Ar hiv fo to gra fi je” i mno gi dru gi. Ovo go di {wi “Mar ket kul tu re” }e u pe tak, od 19 ~a so va, du` Uli ce kra qa Alek san dra Pr vog Ka ra |or |e vi }a, otvo ri ti uli~ na po stav ka iz lo `be fo to gra fi ja “S tor bom u svet – Dor be tor be ZR”. Ak ci ja “Dor be tor be ZR” oku pi la je Zre wa nin ce raz li ~i tih ge ne -

ra ci ja ko ji se uspe {no ba ve vi zu el nim umet no sti ma u mno gim for ma ma. Gra fi~ ki uob li ~e na se }a wa i aso ci ja ci je umet ni ka na rod ni grad – Zre wa nin – pred sta vqe na su u for mi {tam pe na plat ne nim tor ba ma 2010. go di ne. Iz lo `ba “S tor bom u svet” pred sta vqa fo todo ku men ta ci ju “Do brih tor bi” za be le è nih na raz li ~i tim de sti na ci ja ma pla ne te Ze mqe. U Po zo ri {nom klu bu “Ze le no zvo no” i klu bu “La vli xa vli” odr à }e se i pro daj na iz lo `ba no vog ti ra à tor bi. Sav no vac od pro da je bi }e pri lo èn za ku po vi nu sad ni ca za oze le wa va we zre wa nin skih vr ti }a. Ta ko |e, pr vog da na fe sti va la bi }e otvo ren sli kar ski ate qe Mi li ce Bje la no vi}, u cen tral noj uli ci, u ko jem }e od 21 sat bi ti odr àn kon cert kla si~ ne gi ta re u iz vo |e wu Pa vla Kir }an skog i Sa {e Ko so. Zre wa nin ski “Mar ket kul tu re” obe le ì }e i pro jek ci ja fil ma, i to pod otvo re nim ne bom. U Ka ra -

|or |e vom par ku, s po ~et kom u 20 ~a so va, pro gram “Bi o skop na otvo re nom” upot pu ni }e film “The Prodigy: World’s on fire”, de bi tant sko ki ne ma to graf sko iz da we po zna tog ben da “Pro di xi”, ko ji do ku men tu je je dan od naj ve }ih dens fe sti va la iz 2010. go di ne. Pr vo ve ~e ma ni fe sta ci je mu zi~ ki }e za tvo ri ti be o grad ska gru pa “Or to doks Kelts” ko ja }e od 22 sa ta na stu pi ti u Atri ju mu “Ze le nog zvo na”. Dru gog da na, u Atri ju mu Po zo ri {nog klu ba, od 10 ~a so va, bi }e odr `an “Ba zar za pa zar” – pro daj ni sa jam ru~ nih ra do va slo bod nih umet ni ka i ama te ra. Od 18 sa ti u Ka ra |or |e vom par ku bi }e pred sta vqe na [ko li ca spor ta “Long Jump – Iva na [pa no vi}” i pro gra mi jo ge za de cu i od ra sle in struk tor ke Alek san dre Vu ji no vi}. “Mar ket kul tu re” bi }e za tvo ren mu zi~ kim pro gra mom u Atri ju mu “Ze le nog zvo na” gde }e na stu pi ti aku sti~ ni dvo jac, sa stav UP-33. @. Ba la ban

VESTI Uni ja na ja vqu je {trajk u {ko la ma – Pla te u obra zo va wu su naj ni è u jav nim slu `ba ma i Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je (US PRS) si gur no ne }e pri hva ti ti pred log ko ji je Vla da po nu di la sin di ka ti ma pro sve te, {to zna ~i da su u {ko la ma po no vo mo gu }i ve li ki {traj ko vi – iz ja vio je pred sed nik Uni je Dra gan Ma ti je vi}. Is ti ~u }i da }e taj sin di kat 3. sep tem bra odr à ti u Be o gra du pro test ni skup, ali da tu „ne }e sta ti”, Ma ti je vi} je re kao da je tre nut no na li sti teh no lo {kih vi {ko va u Sr bi ji 3.500 za po sle nih, ko ji ima ju sma wen fond ~a so va. Da bi se pro blem teh no lo {kog vi {ka re {io, Uni ja je pred lo ì la so ci jal ni pro gram za qu de ko ji osta ju bez nor me, da sred wo {kol sko obra zo va we po sta ne oba ve zno i do no {e we za ko na o obra zo va wu od ra slih. Pred lo è no je i da ode qe wa ima ju po 25 u~e ni ka ume sto 30, ~i me bi do 2014. go di ne si stem sa 105.000 za po sle -

nih bio sve den na 90.000, {to bi bi la „pra va me ra” pre ma bro ju u~e ni ka u Sr bi ji.

ru svo jih nad le `no sti da bi se {to pre utvr di la isti na o iz ne tim na vo di ma.

Da li ima mal ver za ci ja u gim na zi ja ma?

UNI CEF {ti ti de~ ja pra va

Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja upu ti lo je zah tev Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va (Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je), da is pi ta iz ja vu „Fo ru ma be o grad skih gim na zi ja” u ko joj se tvr di da po sto je kon kret ni po da ci o mal ver za ci ja ma pri za po {qa va wu u be o grad skim gim na zi ja ma. Na ve de ne iz ja ve ob ja vqe ne su 27. i 28. av gu sta 2012. go di ne u vi {e jav nih gla si la, sa op {ti lo je Mi ni star stvo pro sve te. Ima ju }i u vi du, s jed ne stra ne, da ta kve tvrd we uz ne mi ra va ju jav nost i na ru {a va ju ugled za po sle nih u obra zo va wu, a s dru ge, da je iz ne ta tvrd wa o kon kret nim po da ci ma o mal ver za ci ja ma u za po {qa va wu, Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja za tra `i lo je da MUP pre du zme me re u okvi -

Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i di rek tor ka Kan ce la ri je UNI CEF-a u Sr bi ji Ju di ta Raj hen berg sa gla si le su se u to me da je neo p hod no na sta vi ti uspe {nu sa rad wu na za {ti ti de~ jih pra va u okvi ru Pro gra ma za Sr bi ju do 2015. go di ne, s fo ku som na re form ske pro ce se po seb no ve za ne za so ci jal nu in klu zi ju naj ra wi vi je de ce i mla dih. Is tak nu to je da kroz za jed ni~ ki pro gram UN-a UNI CEF po ma `e iz grad wu ka pa ci te ta zdrav stve nih rad ni ka i sa rad ni ka i zdrav stve nih me di ja tor ki iz 13 do mo va zdra vqa na ju gu Sr bi je, sa op {ti lo je Mi ni star stva zdra vqa Sr bi je. Po stig nu ta je sa gla snost o pro ce su ma pi ra wa uslu ga i pro ce ne ka pa ci te ta ve za nih za po mo} ro di te qi ma i de ci u pe ri o du od za ~e }a do tre }e go di ne de te ta.

JU^E NA „RASPUSTILI[TU”

OVOGODI[WA TEMA JE „DUNAV JE MORE”

Ve {ti ma li mu ske ta ri Ma li {a ni ko ji vo le sport ske ak tiv no sti ju ~e su ima li pri li ke da se opro ba ju u ma ~e va wu i stre li ~ar stvu u okvi ru ma ni fe sta ci je „Ras pu sti li {te” ko je se tra di ci o nal no odr `a va ve} 30 go di na na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu (NOU). Ne ko li ko de voj ~i ca i de ~a ka sa za {tit nim ma ska ma u~i li su ve -

Su tra bal pod ma ska ma

{ti ne ma ~e va la ca i, po put, mu ske ta ra kre ta li se po dvo ri {tu NOU uz vr lo ele gant ne po kre te ma ~e va. Wih su nad zi ra li in struk to ru ma ~e va la~ kog klu ba „Ma ~e vi i ma ske” dok su se, u dru gom de lu dvo ri {ta, de ca sti ska la u re du ne bi li se opro ba li u jed noj dru goj ve {ti ni - stre li ~ar stvu. A. J.

Tra di ci o nal ni ma sken bal na me wen de ci, 11. po re du, odr `a }e se su tra, u 18 ~a so va, is pred Grad ske bi bli o te ke, u Gim na zij skoj uli ci. Ovo go di {wa te ma je „Du nav je mo re”, a pra vo u~e {}a na tak mi ~e wu za naj bo qe ma ske ima ju sva de ca u~la we na u Bi bli o te ku, ali i ona ko ja svo jim ma ska ma naj bo qe do ~a ra ju svet re ka, mo ra i av ntu ra. Sve pri sut ne o~e ku je za ni mqiv pro gram, mu zi ka, igra i le pe na gra de. Or ga ni za tor ovog do ga |a ja je De~ je ode qe we Grad ske bi bli o te ke. A. J.

Novosadska ~etvrtak30.avgust2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sna ga neo na i be to na

ok se kroz medije provukla zabrinavaju}a informacija kako }e u Vrwa~koj bawi biti upisano 50 u~enika mawe nego pro{le godine, u na{em gradu sve te~e nekako ustaqenim ritmom, naime novosadske {kole ve} 30 godina upisuju pribli`no isti broj |aka. Iza ove prividno normalne situacije stoji potpuno pora`avaju}a ~iwenica, koja }e se objavqivawem kona~nih rezultata popisa stanovnika u novembru i obelodaniti. Po preliminarnim procenama tog popisa, Srbija je od posledweg prebrojavawa gra|ana izgubila i do 350 hiqada qudi, a sem Novog Sada porast stanovnika zabele`en je jedino u Beogradu i Novom Pazaru. Svima je

jasno da je re~ o mehani~kom prilivu stanovnika i dolasku qudi iz nerazvijenih provincijskih krajeva u urbana sredi{ta po kakvu takvu `ivotnu {ansu. Tako je Novi Sad postao za pokrajinsku provinciju ono {to je Beograd za celu Srbiju. Dok jo{ nikog realno ne brine izumirawe naroda, daleko od bilo kakve strategije i bar poku{aja poboq{avawa katastrofe, jedina kukwava za sada se ~uje od strane prosvetnih radnika. Wihov razlog, iako bi se reklo da je prvenstveno prakti~ne prirode, ti~e se i pre`ivqavawa, jer ih sve vi{e ostaje bez posla. Kad nema |aka nema ni {kole…osim u mo}nim gradovima. A. Latas

V remeploV

Kne `e vi na Sr bi ja uto ~i {te Ste fan @iv ko vi}, srp ski pi sac i ru ski di plo ma ta, oba ve stio je 30. avgusta 1820. Vu ka Ste fa no vi }a Ka ra xi }a da su tri Sr bi na iz Bu ku re {ta oti {la u Bu gar sku da bi ta mo otvo ri li „sla ve no - serb ske {ko li ce”. To su bi li je dan Pan ~e vac, je dan Kar lov ~a nin i je dan No vo sa |a nin. Tih go di na sve

je vi {e qu di iz ovih kra je va za vr {a va lo u sve tu raz ne {ko le, ali je tek po ne ki od wih mo gao da ra ~u na na po sao u rod nom kra ju. Ne ki od wih tra `i li su po sao pre sve ga u ze mqa ma Bal ka na. Naj vi {e wih je od la zi lo u Sr bi ju kne za Mi lo {a, i naj ~e {}e osta ja lo ta mo. N. C.

PRIZOR KAKAV GRAD RETKO VI\A

Flo ta do ve la 1.000 tu ri sta Naj pro met ni ji dan {to se ti ~e no vo sad ske lu ke bio je ju ~e, ka da je {est tu ri sti~ kih bro do va ov de na pra vi lo pa u zu od ne ko li ko ~a so va. Ka ko sa zna je mo iz bro dar ske agen ci je “Bro do ko merc” bro do vi iz Ru mu ni je, Ukra ji ne, Ne ma~ ke i

Ho lan di je pre vo zi li su uglav nom ne ma~ ke i ame ri~ ke tu ri ste ko ji su u okvi ru plo vid be po Du na vu je dan dan pro ve li u na {em gra du. -Svi tu ri sti~ ki bro do vi ko ji ov de sta nu se za dr `a va ju naj vi {e 12 sa ti, u ovi ru ko jih

ima ju iz le te ko ji su u or ga ni za ci ji stra nih agen ci ja. Naj ~e {}e obi la ze Kru {e dol, vin ske po dru me u Srem skim Kar lov ci ma, Pe tro va ra din sku tvr |a vu i cen tar gra da- ka `e iz “Bro do ko mer ca” Milo{ Stanoj~i}.

Bro do vi “Ro sa mia”, “Del ta star”, “Wi par”, “Tui me lo dia”, “Evro pa” i “Vi val di” ko ji su ju ~e sa sko ro 1.000 tu ri sta oku pi ra li grad, do ju ~e su na pu sti li na {u lu ku i na sta vi li svo je kr sta re we. A. Va. Fo to: B. Lu~i}

SPRV ODLU^IO

Ne ma {traj ka no vo sad skih pro sve ta ra Pred sed nik Sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Voj vo di ne, Re gi ja No vi Sad Ivan Pivni~ki, pro fe sor isto ri je u T[ „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn„ iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” da pro sve ta ri sku pqe ni oko ovog sin di ka ta ne }e {traj ko va ti, jer se tre nut no ne ma sna ge za to. Ovaj sin di kat je pri Uni ji sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je. - U po ne de qak 3. sep tem bra sve osnov ne i sred we {ko le ra de }e re dov no i bez ob u sta ve na sta ve. Mi kao naj ja ~i Sin di kat pro sve ta ra u po kra ji ni i sa naj vi {e ~la no va je smo za raz go vo re i „bor bu”

za bo qi tak rad ni ka u pro sve ti. Ipak, ne `e li mo to na ovaj na ~in, da se sva kog av gu sta pred po ~e tak {kol ske go di ne {traj ku je - na vo di Piv ni~ ki. Do da je da ni su za do voq ni sta wem u pro sve ti, ali ipak sma tra da po sto je i dru ge me to de da se do |e do `e qe nog ci qa. Pre ma we go vim re ~i ma, od pro {lo go di {weg {traj ka stva ri se ni su ne {to na bo qe pro me ni le, te ~la no vi sin di ka ta sma tra ju da po nov ni {trajk ne }e po boq {a ti ni {ta. Ipak, da nas }e iz vr {ni od bors SPRV ima ti sa sta nak na ko jem }e se ras pra vqa ti i raz ma tra ti i ova tak ~a dnevn nog re da.

- Je smo za raz go vo re u Vla di i sa re sor nim mi ni star stvom, ali ne na ova kav na ~in, kao {to je to po sta la prak sa da se ra di sva kog sep tem bra. SPRV ve} go di na ma is ti ~e bor bu kao svo j u oba v e z u pre m a mla d im qu di ma, na ro ~i to sa da i na ro ~i to pre ma oni ma ko ji ho }e ov de da osta nu i da `i ve od svo j e pa me t i i spo s ob n o s ti. Oni od svo jih na stav ni ka ne sme ju da na sle de ose }aj ne mo }i, apa ti ju i bez na |e - osno va je pro fe si o nal nog i eti~ kog ko dek sa u Sin di ka tu - na vo di Piv ni~ ki.

Pod se ti mo, Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je (US PRS) odr à }e pr vog da na {ko le, 3. sep tem bra, jed no dnev ni {trajk upo zo re wa i skup ~lan stva u pod ne na be o grad skom Tr gu Ni ko le Pa {i }a. Pr vog da na no ve {kol ske go di ne oko 30.000 rad ni ka, ~la no va US PRS, u oko 700 {ko la u Sr bi ji ne }e dr à ti ~a so ve, a sa mo }e u~i te qi ce pr vih raz re da pri mi ti pr va ke. Raz log {traj ka ni je is kqu ~i vo lo{ po lo àj pro svet nih rad ni ka, ve} „ka ta stro fal no sta we u pro sve ti”. Q. Nato{evi}

ZA GODINU DANA O[ „DU[AN RADOVI]” DOBIJA NOVU ZGRADU

Ra ste {ko la na Kli si Na Kli si je pre dve ne de qe po ~e la iz grad wa no ve osnov ne {ko le „Du {an Ra do vi}„. Za 14 da na grad wa je uze la ma ha, a uko li ko maj sto ri na sta ve ovim tem pom {ko la }e bi ti za vr {e na, ka ko je na ja vqe no, za go di nu da na. No va {ko la gra di se na uglu Ve le bit ske uli ce i Zma je va~ kog pu ta, a u okvi ru pro jek ta ko jim je Mi ni star stvo pro sve te kon ku ri sa lo i do bi lo za jam od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Ima }e fi skul tur nu sa lu i ukup nu po vr {i nu od 3.500 kva dra ta. To zna ~i da }e po sto je }i objek ti O[ „Du {an Ra do vi}„ bi ti ras te re} ni, a u~e ni ci ma i na stav ni ci vi {e ne }e ima ti na sta vu u tri sme ne. [ko la }e ima ti ka pa ci tet za 650 u~e ni ka. Ra do vi su ka sni li zbog pro ble ma sa pro jek tom zgra de. Stru~ wa ci iz MUP-a su sma tra li da atom sko sklo ni {te mo ra

Fo to: B. Lu ~i}

bi ti ve }e. Pro blem je re {en ta ko {to je od lu ~e no da grad ska vlast iz gra di sklo ni {te po red {ko le. [ko lu sa da po ha |a pre ko 1.800 |a ka, pa su ka pa ci te ti dav no pre va zi |e ni. Sta ra {ko la je na Kli san skom pu tu 165. Od osni va wa je ra di la kao ~e tvo ro ra zred na pod na zi vom „Pra vo slav na osno va {ko la na Kli si sa srp sko hr vat skim i ma |ar skim je zi kom”. Od 1870. je ogra nak „Glav ne srp ske na rod ne {ko le” kod Ni ko la jev ske cr kve. Iz me |u dva svet ska ra ta {ko la na Kli si no si la je ime kra qa Pe tra 1. [kol ski obje kat ko ja se da nas na la zi u Te me rin skoj uli ci 133 dru gi je po sta ro sti. Go di ne 1967. iz gra |en je i {kol ski obje kat u ^e nej skoj 61. Od ja nu a ra 1993.{ko la no si ime ve li kog de~ jeg pe sni ka Du {a na Ra do vi }a. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak30.avgust2012.

Liman 3 i 4 bez tople vode

NA RASKRSNICI BULEVARA OSLOBO\EWA I VOJVO\ANSKE

Uskoro semafor na crnoj ta~ki

Sta nov ni ci Li ma na 3 i 4 osta }e bez to ple vo de da nas od 8 ~a so va, zbog pla ni ra nih ra do va na re vi zi ji tra fo sta ni ce TO „Jug”. Za vr {e tak ra do va i to pla vo da o~e ku ju se istog da na, u ka snim po po dnev nim ~a so vi ma. I. D.

KURS ZA QUBITEQE BO@ANSKOG PI]A

Mala {kola vina Ma la {ko la vi na, pe ta po re du, po ~e }e sa ra dom 17. sep tem bra u or ga niz ci ji Aso ci ja ci je za so me li je re, vi na re i vi no gra da re. Ciq obu ke je edu ka ci ja o vin skoj kul tu ri, osno va ma o vi no gra dar stvu i vi nar stvu, o na ~i nu kon zu mi ra wa i ser vi ra wa vi na, we go vog sla ga wa, kre i ra wa vin ske kar te i dru go. Po red te o rij skog de la, po la zni ci }e i de gu sti ra ti raz li ~i te vr ste vi na iz naj po zna ti jih vi no gra dar skih re gi o na i ta ko u~i ti da pre po zna ju aro mu, go di nu ber be,

sor tu i dru go. Pre da va wa }e sa dr `a ti i deo o dru gim al ko hol nim pi }i ma i ka fi, a bi }e or ga ni zo va ni i obi la sci po zna tih vi na ri ja. Po za vr {et ku kur sa po la `e se test ko ji se sa sto ji iz pi sme nog i prak ti~ nog de la de gu sta ci je na sle po. Obu ku vo di pri zna ti eno log i so me li jer Qubica Radan. Vi {e in for ma ci ja, kao i de ta qan plan i pro gram kur sa, mo gu se na }i na saj tu www.so me li jer.org ili pu tem bro je va te le fo na 065/863-3-122 i 069/155-0-155. A. J.

DNEVNIK

Ove go di ne Za vod za iz grad wu gra da pred vi deo je Pro gra mom ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta po sta vqa we se ma fo ra na tri ta ko zva ne cr ne ta~ ke u sa o bra }a ju, a za ko je je sti gao i naj ve }i broj zah te va gra |a na, ka `u u ovom pred u ze }u. Pred vi |e no je da se sve tlo snom sig na li za ci jom po kri je pe {a~ ki pre laz kod sta di o na „Ka ra |or |e”, od no sno ras kr sni ca Bu le va ra oslo bo |e wa i Voj vo |an ske uli ce, ko ja je pro te klih go di na va `i la za naj kri ti~ ni ju lo ka ci ju. Po red to ga, se ma fo ri }e bi ti po sta vqe ne na pu tu No vi Sad - Fu tog i to na ras kr sni ci No vo sad skog pu ta i Du nav ske uli ce u Ve ter ni ku i na ras kr sni ci Uli ca

Ive Lo le Ri ba ra i No vo sad ske u Fu to gu. U ZIG - u ka ù da je jav nom na bav kom za naj po voq ni jeg iz vo |a ~a ra do va iza bran DOO „In ve stin è we ring” iz No vog Sa da i da je vred nost ra do va oko 14.650.000 di na ra. Po sao na po sta vqa wu se ma fo ra na Bu le va ru oslo bo |e wa tre bao bi da po~ ne sle de }e ne de qe, a usko ro ra do vi kre }u i na dru ge dve lo ka ci je. Uz ove ras kr sni ce, na ko je su se gra |a ni naj vi {e à li li, Pro gra mom je pred vi |e no i po sta vqa we pe {a~ kog se ma fo ra na ras kr sni ci Ki sa~ ke i Uli ce Be ri sla va Be ri }a i na ras kr sni ci Som bor skog bu le va ra i Uli ce Jo è fa Ati le na Te le pu. G. ^.

Fo to: S. [u {we vi}

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

Na dar kwiga „Kis mi”

Iz¬ d a¬ v a~ k a ku¬ } a “Mo n o i Ma w a n a” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” utor k om i ~e tvrt k om da¬ r u j e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do b it n i c i, do b i } e kwi g u „Kis mi” Vinsenta Alve{a du Oa u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do b it n i c i kwi g e mo g u pre u z e t i u no v oj kwi ` a r i “Vul k an”, u tr ` nom cen t ru “Mer ka tor”. Na pu sti la je mu `a ko ji ju je mal tre ti rao, za qu bi la se u ve li kog za vod ni ka i sa za jed ni~ kim de te tom po be gla u Ka na du ka ko bi ga za {ti ti la od po gub ne osu de sre di ne. La u ra

osva ja svet u ko me joj je ko na~ no do pu {te no da `i vi slo bod no. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Gordana Teki}, Sla|ana Vukadinovi}, Nata{a Nikoli}, Vera Saki} i Tawa Drini}-Zec iz No vog Sa da, Kristina Janovi} iz Ba~ kog No vog Se la, Sla|ana Jano{ev iz û ru ga, Ivana Kuzmanovi} iz Le di na ca, Zuzana Hanak iz Ru men ke i Maja Mikerevi} iz No vih Le di na ca. DE Â KE: Zorana Nikoli}-Maksimovi}, Zorica Cari}, Mirjana Vu~enovi}, Gordana Boji}, Biqana Ladan, Tijana Pavlovi}, Dragana Rogi}, Nikolina Kresojevi}, Aleksandra Kowevi} i Slavica Mr{o iz No vog Sa da, Milica Stanivuk i Jasmina Stanojevi} iz û ru ga, Tatjana Vindi{ iz Glo à na, Ksenija Gloànski iz Be ~e ja, Daliborka Tompoqa sa ê ne ja, Radmila [}epanovi} iz Ku le, Kristina Vlaovi} iz Be o ~i na, Monika Kriàn iz Ti te la, Sweàna Jagodi} iz Ba ~a i Marijana Urbanovi} iz \ur |e va.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Nor bert Far ka{ (1990) u 10.30 ~a so va, Zdrav ko Mir ka Man di} (1935) u 11.15 - ur na, Di mi tri je Sto ji ~a ^e ki} (1935) u 12, Mir ja na Du {a na Bo {ko vi} (1930) u 12.45 i Jo van Bo {ka Je lo vac (1937) u 13.30 ~a so va.

BEZBEDNOST DECE U SAOBRA]AJU

@ute marame i policajci ~uva}e prvake \a ci pr va ci }e se po no vo pre po zna va ti po `u tim ma ra ma ma dok pre la ze pe {a~ ke pre la ze, a u to me }e im po ma ga ti sa o bra }aj ni po li caj ci, ko ji }e od 1. do 15. sep tem bra, od 7.30 do 19.30 ~a so va, bi ti pri sut ni u oko li ni {ko la, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je. U pi ta wu je na sta vak kam pa we po sve }e ne bez bed no sti {ko la ra ca u sa o bra }a ju, a sim bo li ~an na ziv ovo go di {we ak ci je je „Pre |i uli cu sve sno, po gle daj i le vo i de sno”. Po red stal nih ape la vo za ~i ma da po {tu ju sa o bra }aj ne zna ke i uspo re po red {ko le, bi }e or ga ni zo va na edu ka ci ja de ce po {ko -

ve li ku ulo gu u kon tro li sa o bra }a ja u bli zi ni {ko la. - De ca pred sta vqa ju jed nu od naj ra wi vi jih ka te go ri ja u~e sni ka u so bra }a ju, zbog to ga }e sa o bra }aj ni po li caj ci od la zi ti u {ko lu i edu ko va ti |a ke - re kao je za me nik na ~e ni ka sa o bra }aj ne po li ci je Dragan Ivkovi}. Pro je kat su po dr `a li „Par king ser vis”, Grad ska upra va za obra zo va we, Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, Grad ska upra va za sa o bra }aj i pu te ve, [kol ska upra va No vi Sad, Sa vet za bez bed nost sa o bra }a ja i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Gra da. I. D.

VREME DA SE MISLI NA OGREV I ZIMU

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

la ma o pra vi li ma po na {a wa u sa o bra }a ju. De ci }e, ta ko |e, bi ti po de qe ne vre }i ce sa edu ka tiv nom bro {u rom, sli kov ni ca ma,

me mo kar ta ma i a n i m i r a n i m fil mo vi ma na te mu sa o bra }aj nih pro pi sa. ^lan Grad skog ve }a za obra zo va we Dragomir Dabeti} pred sta vqa ju }i zna ~aj kam pa we is ta kao je da je neo p hod no da de ca usvo je pra vi la po na {a wa na uli ci i da mo ra ju da vo de ra ~u na da je to opa sno me sto. Sa o bra }aj na po li ci ja na po ~et ku sva ke {kol ske go di ne ima

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Lignit najtraèniji, tona 7.000 dinara Ovo je vre me ka da vla sni ci ku }a ve} uve li ko pri pre ma ju ogrev za grej nu se zo nu, dok su oni ma lo rev no sni ji to ve} i ura di li. Po pri grad skim na se qi ma, ali i u sa mom gra du, is pred ku }a mo gu se vi de ti za li he dr va i ugqa i oni ko ji svoj ogrev sme {ta ju u po dru me. Ma da je pri met no da je fi nan sij ska si tu a ci ja u ze mqi do pri ne la da se i pro da ja ogre va do ne kle sma wi. Ko mer ci ja li sta sto va ri {ta „Maj gor” Vesna Spasojevi} ka è ka ko je se zo na na bav ki ve} uve li ko u to ku pa su opre mqe ni do voq nim za li ha ma i da je tra `wa po sled wih ne de qa po ra sla. U pro da ji se na la zi dr ve ni lig nit ~i ja ce na za to nu iz no si 7.000 di na ra, a on je tre nut no i naj tra è ni ji. Po red to ga u po nu di ima i su {e nog “vre o ca”, ko ji ko {ta 13.000 di na ra, kao i naj kva li tet ni jeg ka me nog ugqa ~i ja ce na je 13.500

^ITAOCI PI[U SMS

di na ra po to ni. Pre voz je, uko li ko ku pac ku pi dve to ne ugqa, bes pla tan na te ri to ri ji gra da. U po nu di je i dr vo, od no sno bu kva i hrast, ~i ja je ce na 4.800 di na ra po ku bi ku. U ovu ce nu se ne ra ~u na re za we dr va, ko je ko {ta 300 di na ra. I ov de kao i kod ugqa pre voz je bes pla tan na te ri to ri ji gra da, ako mu {te ri ja ku pi 3 me tra dr va i vi {e. Sneàna Suboti} iz sto va ri {ta ogre va „Dr va ra Pla tan S” ka è da pro da ja ide pe ri o di~ no i da je mno go ma wa ne go pro te klih go di na. - Ve ro vat no na rod ne ma nov ca, a pro da ja je sla ba ~ak i za naj pri stu pa~ ni ji, od no sno naj o snov ni ji ogrev. [to se ti ~e za li ha, tu ne ma ni ka kvih pro ble ma, jer smo od li~ no opre mqe ni - ka è Su bo ti}. G. ^.

065/47-66-452

No}nim pticama skresati krila Za 063/7606: Pa, na rav no da tre ba skra ti ti rad no vre me ka fi }a. Za ko ga da ra de ce lu no} kad po {ten i ra d an svet spa v a, osim, na r av n o, onih ko ji ra de no} nu sme nu, a oni ne iz la ze u ka f i } e! Sva k u no} mo gu da po ka fi }i ma or ca ju sa mo bes po sli ~a ri, kao {to je ve ro vat no i do ti~ ni, sa mo oda kle im pa re za ta ko ne {to, to je ve} pi ta we za po li ci ju! Na ma, rad nom na ro du, do voq no je da ra de i do 21 ~as, jer od umo ra ve}, po sle dru gog „Dnev ni ka“, ne mo è mo ni da gle da mo! 064/2576... *** „ZMV” ne po su sta je, tra è sme nu is pek to ra. Isti ka è: “Ja ra dim po za ko nu“. Na à lost, da po no vi mo ovim ju ri sti ma ne ka pra vi la. Kat ka da

su obi ~a ji i na vi ke pre {le za kon te su po sta le obi ~aj ni za ko ni (uzan se i ta ko da qe). Za rad uobi ~a je nog mi ra op {te pri hva tqi ve su i oza ko we ne do pu nom, spe ci ja li zom ili fu sno tom (naj no vi jeg ko va). To zna ~i dr `a ti se za ko na ali ne si ste mom dvoj nih ar {i na. Kao {to vi di te dvoj ni su dvoj ni a ne ka da je tvr dio da je za kon ski se de ti u dve fo te qe na{ eks

gra do na ~el nik i na rav no eks po sla nik! 065/9137... *** Do {ao nam u kon tro lu Jel ko Ka cin. Uh, bra te, sre }a na {a {to mu je ime Jel ko, a ne Je klo (~e lik). 062/8992... *** Rat za „bo qi No vi Sad“ se raz buk ta va. Bo jim se, na kra ju, ka men na ka me nu osta ti ne }e. 064/2466...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak30.avgust2012.

ZIG: PRI PRE MA TEN DER SKE DO KU MEN TA CI JE U TO KU, ^E KA SE RE BA LANS

PO SLE ME SEC DA NA PO STIG NUT PRI VRE ME NI DO GO VOR

Bockama vodovod i kanalizacija

„Moj sala{” do jeseni na starom mestu

“Hi dro za vod” je za vr {io Ela bo rat ge o teh ni~ kih is tra ì va wa i is pi ti vawa kli zi {ta Boc ke u Srem skoj Ka meni ci ( dru ga fa za) a taj ela bo rat, kaù u ZIG-u , ura |en je u skla du sa pr {lo go di {wim pro jek tom De part ma na za gra |e vi nar stvo Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Re zul ta ti is tra ì va wa dru ge fa ze u sve mu su po tvr di li i do pu ni li osnov ne re zul ta te is tra ì va wa spro ve de nog jo{ 2.000. u okvi ru pr ve fa ze, po vo dom ve li kog bro ja plit kih i du bo kih kli zi {ta raz li ~i tog ste pe na ak tiv no sti na {i rem pod ru~ ju na se qa. Ne sta bil nu pa di nu na pro sto ru Boc ke du gu oko dva ki lo me tra ~i ni ne ko li ko ve li kih blo ko va - kli zi {ta i ve li ki broj se kun dar nih, plit kih kli zi {ta, sa op {te no je iz ZIG-a. Re zul ta ti pr ve i dru ge fa ze ge o me ha ni~ kih is tra ì va wa kli zi {ta Boc ke po slu` }e kao pod lo ga za iz ra du glav nih gra |e vin skih pro je ka ta vo do vo da, at mos fer ske i fe kal ne ka na li za ci je. Pri pre ma ten der ske do ku men ta ci je za ove pro jek te je u to ku i ~im se iz bu xe ta gra da obez be di no vac po kre nu }e se po stu pak jav ne na bav ke. Kao pri o ri tet na me ra sa na ci je i pre ven ci je, ka ù u

Foto: N. Stojanovi}

ZIG-u, pred la è se iz grad wa otvo re ne ka nal ske mre è ko ja bi omo gu }i la kon tro li san pri hvat i od vo |e we po vr {in skih vo da. Ova mre à bi se sa sto ja la od si ste ma otvo re nih, glav nih i se kun dar nih ka na la ob lo è nih be to nom a od vi tal nog zna ~a ja bi bi lo wi ho vo re dov no kon tro li sa we i odr à va we. Po red to ga iz -

grad wa mre `e fe kal ne ka na li za ci je pred sta vqa pri o ri tet nu me ru pre ven ci je po ja ve ne sta bil no sti te re na. Po {to }e se ka na li za ci ja gra di ti na tlu ko je je ge ne ral no ne po voq nih fi zi~ ki - me ha ni~ kih svoj sta va, ra do vi se mo ra ju iz dvo ji ti sa po seb nim pa `wom, uz oba ve znu pri me nu pro pi sa nih ge o me ha ni~ kih me ra i uslo va. Z. D.

PRE VA RAN TI UVEK GA \A JU DO BRO SR CE

Nema sitno, laè krupno U is po sta vi jed nog od mo bil nih ope ra te ra u re du je sta ja la su gra |an ka ko joj je pri {ao mu {ka rac i za mo lio je da mu po zaj mi 200 di na ra, jer na vod no ni je imao sit no. Obe }ao da }e no vac vra ti ti ~im usit ni na obli `woj tra fi ci, è na mu no vac po zaj mi la, i ni ka da ga ni je do bi la na zad. U pr vi mah sva ko bi se za pi tao ko je to li ko na i van da stran cu po zaj mi di nar, ali ipak ima onih ko ji jo{ uvek ve ru ju qu di ma. Sta ri ji su gra |a ni, ko ji su ve }i deo ì vo ta pro ve li u ne kim lep {im vre me ni ma la ko na se da ju na ova kve pre va re i sli~ ne „ak ci je” ko ji ma im se nu de ra zno ra zne

tri ce i ku ~i ne a one }e, je li, na wi ho vu adre su sti }i ~im na ì ro ra ~un upla te zah te va nu, vr lo „po voq nu” su mu nov ca. Su ma su ma rum, ve ro va ti oso bi ko ja }e sa naj i skre ni jim iz ra zom na li cu za tra ì ti no vac ili uslu gu tre ba lo bi da bu de vr li na, ali… Vre me na su se to li ko iz me ni la da su so li dar nost, po ve re we i al tru i zam po sta li vi {e od li ka „na iv nih” i „bu da la”, pa tre ba na sto ja ti da ì vi mo u skla du sa re ~e nim vred no sti ma, ali i da se be ne za tek ne mo u po me nu tim ka te go ri ja ma. J. Zdje la re vi}

LE TO I TE^ NOST KO JA SE RAZ LI LA AS FAL TOM

Miris ne le~i ni tu{irawe kontejnera Le ti se “na o {tri ji” mi ris u gra du {i ri u bli zi ni kon tej ne ra. Sem , ne pri jat nih mi ri sa iz wih cu ri le pqi va te~ nost, ko ja osta vqa tra go ve i fle ke i smr di, a ka da se to me do da ju ne po èq ni sta na ri po put uli~ nih ma ~a ka, pa co va i in se ka ta, ova sli ka ne osta vqa do bar uti sak. No vo sa |a ni po red kon tej ne ra pro la ze za pu {e nog no sa i za dr à va ju }i dah iako u „î sto }i” na vo de da wi ho ve eki pe to kom no }i re dov no pe ru i kon tej ne re i no vo sad ske uli ce. - Jav na hi gi je na gra da odr à va se me ha ni~ kim i ma nu el nim ~i {}e wem i pra wem. Rad ni ci ma nu el no sa ku pqa ju ot -

VESTI Izlo`ba Javora Ra{ajskog Iz lo `ba sli ka Ja vo ra Ra {aj skog pod na zi vom „Pti ce, sli ke i cr te `i” bi }e po sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u ga le ri ji Ogran ka SA NU, Pla to ne um, Ni ko le Pa {o }a 6, a otvo ri }e je li kov ni kri ti ~ar Sa va Ste pa nov. Sli ke }e u ga le ri ji bi ti iz lo `e ne do 15. sep tem bra. D. [.

@urka bira „Hit leta” @ur ka po vo dom iz bo ra za „Hit le ta” Sig nal ra di ja odr `a }e se su tra u 23 sa ta u klu bu „\ar di no” u tr `nom cen tru „Ba zar”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 1. Pro te kle dve ne de qe slu {a o ci su gla sa li za svo je fa vo ri te me |u 10 po nu |e nih pe sa ma, a u fi na lu }e se oda bra ti po bed ni~ ka. Ula zi se uz po ziv ni cu, ko ja je bes plat na, a mo `e se po ku pi ti u pro sto ri ja ma Sig nal ra di ja, na Bu le va ru oso bo |e wa 88. G. ^.

pat ke i ~i ste jav ne po vr {i ne, dok se me ha ni~ ki po vr {i ne ure |u ju uz po mo} ve li kih i ma lih auto ~i sti li ca - is ti ~u u ovom pred u ze }u. Jav ne po vr {i ne pe ru se ci ster na ma i to is kqu ~i vo teh ni~ kom vo dom. Re dov na se zo na pra wa uli ca tra je od sre di ne mar ta do sre di ne no vem bra i re a li zu je se pre ma de fi ni sa nom pro gra mu. Po sao se ra di ru~ no i ma {in ski. Ru~ no pra we naj ~e {}e se ko ri sti na te re ni ma ne pri stu pa~ nim za ma {in sko pra we, ili u ka da bi pri m e n om ma { in s kog pra w a do {lo do ugro `a va wa hi gi je ne ili o{te } e w a fa s a d a, auto mo bi la...

Jav ne po vr {i ne na ko ji ma se naj ~e {}e spro vo di ru~ no pra we su tr go vi, pe {a~ ke zo ne i par kin zi. Ka ko ka ù, ma {in sko pra we ra di se na jav nim sa o bra }aj ni ci ma – ko lo vo zi ma pra wem pred wim mla zni ci ma ci ster ni. Po red odr à va wa ~i sto }e na jav nim po vr {i na ma, slu `ba jav ne hi gi je ne uvek je an ga ò va na i na odr à va wu ~i sto }e broj nih ma ni fe sta ci ja ko je se odr à va ju u No vom Sa du i we go voj oko li ni. U ovom pred u ze }u is ti ~u da su za oba vqe ne po slo ve na ovim ma ni fe sta ci ja ma, rad ni ci do bi li broj ne po hva le ora ni za to ra. Q. Na.

VE ^E RAS NA TR GU GA LE RI JA

Pri~a o Portugalu uz fado U okvi ru ma ni fe sta ci je „Le to u vr tu ga le ri ja” ve ~e ras }e se od 21 do 23 sa ta odr `a ti iz lo `ba fo to gra fi ja „Por tu gal - pu to pi sna pri ~a uz fa do”. Ova iz lo `ba bi }e po sta vqe na na Tr gu ga le ri ja, u za jed ni~ kom vr tu Ga le ri je Ma ti ce srp ske i Spo men-zbir ke Pa vle Be qan ski.

Autor ka fo to gra fi ja je no vo sa |an ka Do bri la Mar ti nov, ko ja je 2005. go di ne po se ti la Por tu gal i ob i {la Li sa bon, Obi dos, Evo ru, Sin tru i Ka ska is. Iz lo `bu }e pra ti ti por tugal ska iz vor no na rod na mu zi ka - fa do, a po tom i autor ska mu zi ka. D. [.

DE^ JE LE TO

Taktilne slike, {ah, odbojka... De ca uz ra sta od {est do 12 go di na da nas }e, od 11 do 13 ~a so va, ima ti pri li ke da se upo zna ju sa tak til nim sli ka ma u Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29. Ta ko |e, apa ra tom za ove sli ke stva ra }e se ume ti~ ka de la. U~e {}e se ne pla }a, a pri ja ve su na broj te le fo na 069/705-260. Let wa {a hov ska {ko la za po ~et ni ke i po zna va o ce ove igre odr `a va se u O[ „\or |e Na to {e vi}”. Po ~et ni ci ima ju kurs od 10 do 11.30 ~a so va, a oni sa na pred ni jim ni vo om zna wa od 11.30 do 13 ~a -

so va. U~e {}e iz no si 150 di na ra, a pri ja ve su na broj 066/925-1-192. U udru `e wu „Do bra vi la”, u Uli ci Pe te fi [an do ra 153, od 10 do 13 ~a so va, or ga ni zu je se ra di o ni ca sli ka wa. Par ti ci pa ci ja je 150 di na ra, a pri ja ve na broj te le fo na 021/504-871. Ma la {ko la od boj ke odr `a va se od 10 do 13 ~a so va, u za bav nom par ku „Star li”, Bu le var voj vo de Ste pe 56. Mo gu u~e svo va ti de ca od dve do 12 go di na, par ti ci pa ci ja iz no si 150 di na ra, a pri ja ve su na broj te le fo na 063/770-5-539. A. J.

Pi ja ca „Moj sa la{„ da nas }e, na kon to ri mo gu da oda be ru ko ju god è le, kao vi {e do me sec da na pa u ze, bi ti odr à na {to smo i do go vo ri li, osim ove tre nut u 14 ~a so va, na sta roj lo ka ci ji isred ne - pre do ~i la je Pu {i}. Spen sa, kod tri dr ve ta, sa op {ti la je ju Ipak, ka ko sa zna je mo od pred sed ni ce ~e or ga ni za ci ja „Ze le na mre à Voj vo - ZMV Oli ve re Ra do va no vi}, wi ho va je di ne” (ZMV). Ova ma ni fe sta ci ja odr - na me ra da i u bu du} no sti pod ne su zah tev à }e se na lo ka ci ji oko ko je su se spo - za, o~i gle do, spor nu lo ka ci ju, jer „ne ma ri li Grad i ZMV, na kon {to je po stig - raz lo ga da se tra ì ru pa u sak si ji kad nut do go vor sa ~la ni com Grad skog ve }a se ve} ne {to tra di ci o nal no odr à va za ko mu nal ne po slo ve Gor da nom Pu {i}, osam god na na istom me stu i svi u na vi na vo di se u sa op {te wu za jav nost. - Na da mo se da je ta ko sta vqe na ta~ ka na ve {ta~ ki na pra vqen pro blem - na ve li su u Ze le noj mre ì Voj vo di ne i do da li da }e se pi ja ca na ovom me stu odr à va ti sva kog ~e tvrt ka do kra ja sep tem bra. Ova or g a n i z a c i j a ob ja sni la je da je 27. av gu sta odr àn sa sta nak u Grad skoj ku }i gde se, ko n a~ n o, do {lo do ade kvat nog re {e w a. Gor d a n a Pu {i} po tvr di la je da se na {la sa pred stav ni com „Ze le ne mre è Voj vo di ne” ko ja joj je Pi ja ca }e da nas bi ti odr à na u 14 ~a so va, ob ja sni la da se, pre na sta roj lo ka ci ji isred Spen sa, ma pla nu i pro gra mu, kod tri dr ve ta pi j a c a odr ` a v a do kra ja sep tem bra i da im je iz u zet no zna ~aj no da se, ma kar ove kli da „Moj sa la{„ bu de tu gde je ste”. go di ne, za dr ì sta ra lo ka ci ja. Ka ko je Pod s e t i m o, ova pi j a c a 19. ju l a nije ob j a s ni l a Gor d a n a Pu { i}, pre m a odrà na po {to su iz la ga ~i od bi li da, dogovo ru, or ga ni za to ri }e, ipak, za na - po na lo gu ko mu nal ne in spek ci je, pre me red nu go di nu po tra ì ti dru go me sto za ste svo je te zge na sun ~a ni deo pla toa pi jacu. ispred Spen sa, a pro {la ma ni fe sta ci ja - Na sa stan ku je do go vre no da se ovo - se ni je odr à la jer iz la ga ~i ni su do go di {wa mni fe sta ci ja ipak odr ì na bili po z i t iv n o re { e w e za za u z e } e sta roj lok ci ji, s ob zirm da se or ga ni zu - povr {i ne, s ob zi rom na to da su u we mu je i na red nog me se ca. Sle de }e go di ne }e tra ì li ovu lo ka cju is pod tri dr ve ta se po tra ì ti no va lo ka ci ja, a or ga ni za - is pred Spen sa. A. J.

vOJvOdinA

~etvrtak30.avgust2012.

dnevnik

СУКОБ ПИЈАЧНИХ ПРОДАВАЦА И РАДНИКА „ЗЕЛЕНИЛА“

Због тезги умало туча

Ромске игре Београђана запалиле гледалиште

ЗАВРШЕНИ „ЛЕТЊИ ДАНИ АЛИБУНАРА“

ПАНЧЕВО: На месту некадашње пијаце на Стрелишту у Панчеву постављене су четири тезге које су радници ЈКП „Зеленило„ покушали да уклоне, јер су у њиховом власништву. Продавци су се побунили и дошло је до вербалног сукоба, умало и до физичког. Ипак све је решено уз договор да се тезге ослободе до10.септембра. Тезге на Стрелишту су у власништву „Зеленила”, а закупци су потписалу уговоре само о плаћању земљишта, што је и довело до забуне. Управник Зелене пијаце Предраг Реповић је желео да упозна закупце са одлуком и да им да времена да уклоне робу. - Наишли смо на отпор људи који тврде да су платили земљиште, да имају неке папире и да не желе да испразне тезге - рекао је Предраг Реповић

Сла ви ли две Го спо ји не

АЛИ БУ НАР: Већ го ди на ма Али бу нар ча ни ор га ни зу ју ма ни фе ста ци ју по све ће ну свом ме сту „Лет њи да ни Али бу на ра“ у окви ру ко јих се из ме ђу две Го спо ји не, ру мун ске 15. ав гу ста и оне 28. ав гу ста ор га ни зу ју број не спорт ске, за бав не и ду хов не са др жа је. На и ме, Ве ли ка Го спо ји на је сла ва ме ста, пр ва је ру мун ска, а дру гу сла ве Ср би, а из ме ђу њих две у обе цр кве, на лет њој по зор ни ци и ста ди он у за ма ле спор то ве сва ке ве че ри ни жу се број ни до га ђа ји и то је нај о ми ље ни ја лет ња за ба ва ме шта на. Ка ко ов де ве ко ви ма у сло зи и за јед ни штву жи ве при пад ни ци срп ске, ру мун ске, сло вач ке и дру гих на ци о нал них за јед ни ца то је ово при ли ка афир ма ци је њи хо ве кул ту ре, тра ди ци -

је и на ци о нал них ду хов них осо бе но сти. Ове го ди не ов де су би ли тур ни ри у ру ко ме ту, ма лом фуд ба лу, ша ху, га ђа њу гли не них го лу бо ва, при ре ђи ва ни кон цер ти фол кло ра. Жи те љи и њи хо ви го сти ужи ва ли су у так ми че њу у ку ва њу ри бље чор бе. На ве ли кој Го спо ји ни пре кју че на лет њој по зор ни ци био је кон церт фол кло ра на ко јем су са це ло ве чер њим про гра мом на сту пи ли до ма ћи КУД „Мла дост“ и њи хо ви го сти из Ака дем ског дру штва „Но ви Бе о град“ Ту ри стич ке шко ле из Бе о- гра да. Од и гра ни су спле то ви ига ра из ра зних кра је ва Ср би је, а гле да о ци ма су се по себ но до па ле игре из Вра ња и Вој во ди не ака де ма ца из Бе о гра да. Р. Јовановић

Са ку пље но 150 уџ бе ни ка СУ БО ТИ ЦА: У тро днев ној ак ци ји, ху ма ни тар не ор га ни за ци је „Ивањ дан“ са ку пље но је око 150 раз ли чи тих уџ бе ни ка за уче ни ке те шког ма те ри јал ног ста ња. Ми о драг Па у но вић, пред сед ник УГ „Ивањ дан“ ка же да је са ку пље но 60 све са ка, 40 ве жбан ки и оста лог школ ског при бо ра. - Ак ци ја ће би ти на ста вље на и то ком не де ље. Сви гра ђа ни до бре во ље ста ре уџ бе ни ке мо гу да до не су у кан це ла ри лу „Је дин стве не Ср би је“ , ко ја се на ла зи на дру гом спра ту Отво ре ног уни вер зи те та и отво ре на је од 9 до 18 ча со ва. По треб ни су уџ бе ни ци на срп ском и ма ђар ском је зи ку, за уче ни ке од 5. до 8. раз ре да. Уџе ни ке ће мо де ли ти од 3. до 7. сеп тем бра - ре као је Па у но вић. С. И.

ТРАДИЦИОНАЛНИ „БАНОШТОРСКИ ДАНИ ГРОЖЂА”

Празник за љубитеље вина и сремачког штимунга

БЕОЧИН: Традиционална ма- сова. Сва три дана гости ће моћи да нифестација “Баношторски дани дегустирају грожђе и вино из баногрожђа” којом се прославља почетак шторских винограда. нове бербе ове године биће по шеОрганизатори манифестације су снаести пут одржана у овом срем- општина Беочин, општинска Туриском селу, а почиње сутра и трајаће до 2. септембра. Првог дана, сутра, у Дому културе Баноштор, клуб виноградара и винара „Свети Трифун“ излагаће вино и грожђе, а најбољи производђачи из целе Војводине ће бити награђени за своје произвое. У 21 час, у центру села ће наступити СО САБИ. У суботу ће бити одржан вински дефиле, демонстација традиционалног С прошлогодишње манифестације начина производње вина, вишебој у испијању шприцера и стичка организација, Месна заједницентрални концерт на којем ће на- ца Баноштор, Културни центар Беоступити “Гарави сокак” и певач на- чин и Удружење винара и винограродне музике Милан Топаловић – дара “Свети Трифун” из Баноштора. Топалко. У недељу, госте ће забаСело Баноштор зову и „село са вљати тамбурашки оркестри, а уз два сунца“, а вина из његових виноДунав ће бити организовано такми- града „вина са два сунца“, а разлог је чење у спремању традиционалног то што су виногради постављени тавиноградрског паприкаша “пудар- ко да су осунчани током читавог даца”, манифестација почиње у 13 ча- на и што село лежи на обали Дуна-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Расправа је трајала преко два сата, јер продавци тврде да су ту на основу одлуке Градског већа која је донета пре четири месеца након подношења петиције са 1000 потписа у којој грађани Стрелишта траже да им се на том месту постави мала пијаца. - Речено нам је да плаћамо месец за месец и да неће бити проблема. Затим је дошла тржишна инспекција и наложила да отворимо фирме. Ко има земље може да региструје пољопривредно газдинство, а ја, пошто немам земље отворио сам трговинску радњу. Све уредно плаћам, имам и фискалну касу, књиговођу, жиро рачун - изјавио је закупац Бранко Сиљановски. Сиљановски је објаснио да на основу те одлуке месечно плаћају 3.500 хиљаде динара, али да им нико није рекао да закупљују само земљиште, а не и тезге. З. Дг.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ва, те га рефлексија Сунца са реке додатно осветљава и баца сунчеве зраке по селу и воградима. Због тога није чудно да у селу скоро свака кућа има свој вински подрум, као и да вина произвођача из овог краја редовно освајају награде на такмичењима. - У складу са стратешким опредељењем за одрживо коришћење природних ресурса којима располажемо, те развој туризма, и пољопривреде, општина Беочин је покровитељ ове манифестације која на прави начин промовише узгој грожђа и производњу квалитетних вина на Фрушкој гори, објашњава Богдан Цвејић председник општине Беочин. Према његовим речима, потврда успешности развојног концепта је и чињеница да је пре 10 година у овој општини било мање од 100 хектара под виноградима, а да је данас под виновом лозом преко 300 хектара, као и да у Черевићу и Баноштору данас ради десет великих винара од којих сваки производи преко 50.000 литара вина годишње. В. Х.

Три дана рока у Панчеву

ПАНЧЕВО:Три дана ће у Панчеву трајати Рок фест. Ова, једанаеста по реду манифестација доброг звука, почиње данас и трајаће до суботе, 1. септембра. Програм ће се одвијати на платоу Летње баште Дома омладине, који је и организатор овог фестивала. Први концерт почиње у 21.00 у четвртак, док су наступи у петак и суботу заказани мало раније, у 19.00 часова. - Првог дана фестивала уз бесплатан улаз пред публиком ће се наћи Blue Fa mily Harp At tack: Bog d an Nagy, Јован Илић, Pe ra Joe, Љуба Ђордевић, Ана Раџић. Улазнице за други фестивалски дан, у петак, 31. августа када наступају Империа, Sam Hill, Watch It Burn, Tran seen, Me tal li ca Real Tri bu te и BandX коштају 200 динара у претпродаји, а 300 динара на сам дан концерта. За суботу, завршни дан фестивала добар провод гарантује бенд Деца Лоших Музичара. Поред њих истог дана свирају и Траума, Last Mi nu te, Si vi i Go at ma re & The Hells pa des - рекао је Томислав Вагнер, музички уредник Дома омладине Панчево. З. Дг.

Конференција о железници КИКИНДА: Саветник Уједињених нација и члан Трансевропске железнице ТЕР др Хелмут Мелих посетио је Кикинду. Том приликом састао се са начелником Општнске управе Бранком Љубојом и чланом Општинског већа Ненадом Грбићем. Организација ТЕР ће средином септембра организовати конференцију чија ће тема бити ситуација у железничком региону у региону. Стога је предлог да Кикинда 12. септембра буде један од домаћинина конференције. А. Ђ.

vojvodina

dnevnik

~etvrtak30.avgust2012.

СВЕ УЧЕСТАЛИЈА КРАЂА СТРУЈЕ У СРЕДЊЕМ БАНАТУ

Немаштина тера у кривично дело

ОТВОРЕН РЕНОВИРАНИ ОМЛАДИНСКИ ДОМ У КУЛИ

За квалитетнији културни живот младих

КУЛА: На свечаности коју је организовало Завичајно удружење „Бајо Пивљанин“ из Куле поводом славе Пивљана, председник кулске општине Лазар Гребер предао је кључеве реновираног Омладинског дома председнику Културно – уметничког друштву „Дурмитор“ Миловану Вуковићу. У реновирање овог објекта уложено је око 25 милиона динара, а средства су обезбедила Влада Војводине и локална самоуправа. Свечаности и отварању реновираних просторија Омладинског дома присутвовао је и председник Владе Војводине др Бојан Пајтић. - Наш приоритет је увек био сконцентрисан на отварање нових радних места, развој привреде, подстицај пољопривреде, али без друштвене надградње и без подршке култури, нема квалитетног живота и нема оног богатства по којем је Војводина тако специфична на територији целе Европе, а то су различити језици, наречја и традиције које у Војводини затичемо. Ми у различитостима видимо предност, а не недостатак. Овај објекат који смо заједно са општином Кула реконструисали јесте престижан, а

истовремено биће центар културних дешавања на територији ове општине – истакао је Пајтић и изразио наду да ће ускоро у Омладинском дому бити направљена и летња позорница. Председник општине Кула Лазар Гребер је указао да је Омладиснки дом који је некада представљао место окупљања младих кулске општине, већ годинама био у веома лошем стању и изразио задовоаство што је поново отворен. - Мислимо да је то јако значајно за друштвени живот кулске општине и за сва културно – уметничка друштва која постоје у овој средини – рекао је Гребер и захвалио свима онима који су допринели да Омладински дом постане, како је рекао, најрепрезентативнији објекат у кулској општини. Након отварања и освештавања нових просторија, одржан је културно-уметнички програм, у коме су учествовали КУД „Дурмитор” из Куле, КУД „Бачко Добро Поље”, Дом културе Сивац и гуслари из Куле, Врбаса и Зрењанина, као и певачица црногорске изворне музике Бранка Шћепановић. М. Кековић

ВЕТРОЗАШТИТНИ ПОЈАСЕВИ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

Преиспитује се уговор

ПАНЧЕВО: Уговор који је град Панчево склопио са ваљевским предузећем ВП „Мичелини“ за подизање ветрозаштитних појасева на територији града биће преиспитан. Због тога је Градско веће формирало Радни тим који ће испитати реализацију. Уговор који предвиђа да до 31. децембра 2012. „Мичелини“ засади 98 хиљада садница, бреста, багрема и тополе, и да их одржава до 2014 потписан је након спроведеног поступка јавне набавке 2010. године, а његова вредност је 40 милиона динара.

Оно што је проблематично је чињеница да је до априла ове године засађено само 28,5 одсто садница док је потрошено више од половине новца. Члан градског већа за пољопривреду Горан Пандуров је предложио стручњаке који ће то урадити, а затражио је и смену надзорног органа, Илоне Крстић Апро, за коју је рекао да је била у сукобу интереса. Изнео је податак да је она за тај посао требало да добије 400 хиљада динара.Радном тиму је дат рок од осам дана, од дана формирања, да провери реализацију спорног уговора. З. Дг.

ЗРЕЊАНИН: Оптужни предлог који је против Р. М. (36) из Торка, у општини Житиште, недавно поднело Основно јавно тужилаштво у Зрењанину због сумње да је починила кривично дело самовлашћа, само је један у низу случајева којима се баве правосудни органи, а који се тиче крађе електричне енергије. По наводима тужилаштва, Р. М. је у периоду од 6. јула 2011. до 27. фебруара 2012. године, након што су је радници “Електродистрибуције Зрењанин” искључили са мреже, самовољно прикључила бројило на електроенергетску мрежу, тако што је померила мерни напонски мост. Ово су открили радници “Електродистрибуције” по изласку на терен. Руководилац Сектора за трговину електричном енергијом у “Елек-

Жељко Самарџић пева на тргу

СУБОТИЦА: Суботица у суботу слави свој рођендан. По традицији, припремљен је богат програм који траје до трећег септембра. На Дан града, 1.септембра, на градском тргу од 20,30 часова наступиће Жељко Самарџић, а у преподневним часовима ће се одржати свечана Скупштина града када ће се доделити награде и признања „Проурбе“ и „почасни грађанин“. - Сутра ће бити одржана два концерта: Суботичке филхармоније, са солистом Горданом Видаковић, и мађарске поп звезде Ференца Молнара. Централна свечаност везана је за 1. септембар и обележиће је традиционално подизање градске заставе, свечана седница Скупштине града, обилазак новоизграђеног кружног тока у Ивана Антуновића у Суботици, отварање реконструисаног дела Велике терасе на Палићу и концерт Жељка Самарџића на Тргу слободе -истакао је Модест Дулић. Јавно предузеће “Суботицатранс” је обезбедило бесплатан превоз из приградских насеља у петак и суботу на концерте који ће се

одржати на градском тргу. Повратак са концерата оба дана ће бити у 24 часа са Трга жртава фашизма. - На аутобусима ће бити грб града и јасно назначено да је бесплатан превоз како би грађани могли да дођу на концерте – рекао је помоћник директора за саобраћај ЈП “Суботица транс” Милан Васовић. Како је рекао ПР ЈКП „Суботичке пијаце“ Саво Дувњак, до

недеље ће се у центру града одржати и вашар старих заната, домаће хране и гастрономске пунуде. Биће постављено 40 штандова. Посетиоци ће имати прилику да уживају у доброј гастромомској понуди, као и предметима старих заната. За манифестацију из градског буџета је издвојено 3,3 милиона динара. С. Иршевић

УРЕЂУЈЕ СЕ БОГОЈЕВСКИ РИТ У ОЏАЧКОЈ ОПШТИНИ

Постављене прве инфо-табле

БОГОЈЕВО: У Богојевском риту постављене су инфо-табле са описима подручја и подацима о животињском и биљном свету, који

И у Руми „Здрав град” жена, због раног откривања рака дојке, превенција остеопорозе, откривање меланома и палијативно лечење. Такође, појавила се потреба за покретном апотеком, односно кућна достава лекова која би много помогла и била од великог значаја свим селима наше општине- истакла је директорица румском Дома здравља, др Снежана Бојанић- Стојић. Прво ће детаљно бити прегледани сви румски спортисти, а трошкове ће по пола сносити општина и Дом здравља, а након тога ће бити плански одрађени прегледи других циљних група грађана. Локална власт подржава ову иницијативу прикључивању здравим градовима и најкасније у октобру, овај пројекат долази на дневни ред скупштине. М. Марушић

- Један од начина, који смо ових дана открили, јесте коришћење уређаја популарно названог “летелица” који електрично бројило покреће уназад. Открили смо га код једног купца. Њега ће неовлашћено коришћење струје коштати око 300.000 динара, уз подношење кривичне пријаве – наводи Шкипина последице због оваквог поступања. А последице су и губитак претплатничког односа, када купац бива искључен са система. Да би поново добио електричну енергију прво мора да измири рачун за неовлашћено утрошену енергију коју му испостави “Елетродистрибуција”, а онда подноси захтев за одобрење испоруке струје, као нов купац, што су додатни трошкови. Ж. Балабан

У СУБОТУ ДАН ГРАДА СУБОТИЦЕ

ПРОЈЕКТОМ ДО УНАПРЕЂЕЊА ЗДРАВЉА

РУМА:“Здрав град“ је иницијатива која у Европи постоји више од две деценије, а Општина Рума је међу првима у Срему која ће се прикључити овом пројекту што подразумева доношење стратегије о унапређењу примарне здравствене заштите, превенције и подизање нивоа свести грађана о здравом начину живота. Тако би и Рума могла постати члан Асоцијације здравих градова Европе, а томе би требало поред здравствене установе да допринесе и локална власт и сви грађани. -Овај пројекат не носи екстремне трошкове, јер ћемо покушати да развијемо волонтерски рад и да сарадњом са другим градовима добијемо потребну размену искуства. Пројектом ће бити обухваћен скрининг здравих

тродистрибуцији Зрењанин” Милан Шкипина каже да су учестали овакви примери самовлашћа и да се чини све како би им се стало у крај. - Чинимо све како бисмо спречили или смањили неовлашћену потрошњу електричне енергије која износи отприлике три посто на нашем подручју, што за “Електродистрибуцију Зрењанин” значи губитак од близу 20 милиона динара месечно. Ангажовали смо доста наших екипа на откривању неовлашћене потрошње и оне месечно преконтролишу око 3.000 мерних места – наглашава Шкипина. Начини крађе струје су различити а они који се, због немаштине, одлучују да пређу границу закона неретко су маштовити.

живе на овом простору. Богојевски рит је изузетно богат флором и фауном, а присутно је много врста, што и чини да ово подручје постане привлачно за туристе који воле природу. Прва инфо табла је поставље-

на на каналу Топорнича, у близини моста који прелази канал, друга код бента на скретању према Папић језеру, а трећа у близини каравуковачке тромеђе на каналу Богојево-Бечеј. Постављени су и путокази код моста на изласку из Каравукова према Богојеву, затим код каравуковачке тромеђе и на улазу у викенда насеље на Дунаву код Богојева. Новац за ово, 500 хиљада динара, добијен је на основу аплицирања на конкурсе Покрајинског секретаријата за привреду. За другу фазу уређења одобрено је још 300 хиљада динара. - Богојевски рит се налази на граници Доњег и Горњег Подунавља, које је познато управо по еко туризму. У наредном периоду мо-

жемо још више да развијемо овај предео, али то зависи од од тога колико ће се локална заједница укључити у ову причу. На подручју Богојевског рита има парцела које се налазе у приватном власништву физичких и правних лица, ако будемо успели да се договоримо са власницима тих парцела, наставићемо са уређењем овог дела подручја - рекао је Владимир Игњатовић, директор ТОО Оџаци. Пошто је раније било веома лоших примера да се оваква обележја руше или одсеку једноставно за огрев, пошто су од дрвета, Игњатовић је изразио своја очекивања да овог пута неће доћи до сличних инцидената и да ће ове табле опстати и истовремено упутио апел становништву да се домаћински односе према свему што представља опште добро. С. Милер

ДАНАС ОТВАРАЊЕ „МАКСИ” СУПЕРМАКЕТА У СУБОТИЦИ

Ниже цене плус попуст на воће СУБОТИЦА: Данас у 10 часова, на Тргу цара Јована Ненада у Суботици, након вишемесечног реновирања, отвара се „Макси” супермаркет. Осавремењен супермаркет простире се на 2.500 квадратних метара и нуди широк избор прехрамбених и непрехрамбених производа, а асортиман је обогаћен и артиклима приватних робних марки „премиа“ „365“, „delhaize“, „care“, „био“, који нуде одличан квалитет по повољним ценама. Овај супермаркет запошљава 54 радника, биће отворен радним даном

од 7 до 21, а недељом од 7.30 до 15 часова. На дан отварања за потрошаче су обезбеђене атрактивне цене производа. Тако ће се „поли макси“ један килограм продавати по цени од 369,99 динара, кисела павлака „здраво“ у чаши за 26,99, а „алома хепи тајм“ сладолед од 880 грама за 299,99 динара, кекс ноблице од 125 грама за 49,99 динара, и још много производа ће бити по сниженим ценама. Такође, потрошаче на дан отварања очекује и попуст од 15 одсто на понуду воћа. В. Х.

Вандали уништили базен СУБОТИЦА: Након неколико деценија чекања, Суботичани су 30.априла добили затворени базен. Међутим, није прошло ни четири месеца, а већ су примећена прва оштећења. Преграде између туш кабина су ишчупане, а држачи за пешкире искривљени, врата ишарана, фенови уништени због непрописне употребе и слично. Хигијеничарка Драгана Добријевић објашњава да је често била сведок и других непријатности на новоизграђеном базену. Управник базена Борис Вугделија објашњава да је примећен лош однос купача према опреми и објекту. - Око 500 купача дневно посети базен и поједници се не придржавају дневног реда. Морали смо да уведемо конкретне мере за побољшање безбедности. Појачали смо чуварску службу, поставићемо видео-надзор – објашњава Вугделија. С. И.

Прикупљање школског прибора ЗРЕЊАНИН: У оквиру дечјег програма Културног центра Зрењанина сутра ће бити организована хуманитарна акција прикупљања уџбеника, ранчева, торби и школског прибора намењених социјално угроженој деци. Акција ће бити одржана на платоу испред Културног центра, од 9 до 14 часова. “Позивамо све грађане и донаторе да се прикључе и помогну акцији и тиме омогуће деци из социјално угрожених породица да спремни дочекају нову школску годину”, поручују из Културног центра. Ж. Б.

Регресирање превоза ученика БЕЧЕЈ: Општина Бечеј ће, као и до сада, ученицима са своје територије регресирати трошкове превоза од места становања до места у којем похађају наставу. Управо због тога, родитељи ученика, поготово средњошколаца, треба да поднесу захтев и дају изјаву којом потврђују да им је дете уписано у прво полугодиште школске године. Пријем захтева је у току и траје најдаље до 7. септембра. Формулари захтева и изјаве налазе се на општинском сајту: www.becej.rs, а попуњени се предају у Општинском услужном центру, канцеларија 7, шалтер број 1 у згради Градске куће или, за житеље села у општини, у В. Ј. месним заједницама.

Прва транша у октобру КИКИНДА: Кикинда је један од шест градова у Србији у којима ће се градити такозвани социјални станови. Милан Трифуновић из Јавног предузећа Општинска стамбена агенција каже да се прва транша средстава од Европске банке очекује у октобру, а сва документација за реализацију овог посла је припремљена. Од 60 станова колико ће бити изграђено у Кикинди половина је предвиђена за продају, а друга половина за закуп по повољним условима. А. Ђ.

~etvrtak30.avgust2012.

NE SRE ]A NA AUTO PU TU BE O GRAD–BA TROV CI, KOD [I DA

Poginuo suvoza~ u „opelu” U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na autoputu Beograd–Batrovci, na podru~je op{tine [id, jedna osoba je izgubila `ivot, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremske Mitrovice. Do nesre}e, koja se dogodila u ponedeqak, do{lo je u trenutku kada je putni~ki automobil „opel korsa” udario u zaustavqeni kamion s prikolicom. Zbog zadobijenih povreda, na pu-

tu do sremskomitrova~ke bolnice, preminuo je suvoza~ u „opelu”, Zul}ufli D. (59), dok je Makedonac, voza~ Ga zi D. (57), dràvqanin Hrvatske, zadobio lake telesne povrede, a voza~ kamiona ostao je nepovre|en. Uvi|aj na licu mesta izvr{io je deùrni istra`ni sudija Osnovnog suda i zamenik osnovnog javnog tuìoca u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu policije, navodi se u saop{tewu. (Ta njug)

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU

Osmorki 33 godine zatvora zbog kra|a iz grobnica Grupa od osmoro okrivqenih za kra|e i poku{aj kra|e iz vi{e od {ezdest grobova tokom 2009. i po~etkom 2010. godine po grobqima u brojnim mestima Srbije, prove{}e iza zatvorskih re{etaka ukupno 33 godine, koliko im je izre~eno po sada pravosna`noj sudskoj presudi. – Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu beogradskog Drugog osnovnog suda od 11. no-

grobnica, jedan broj da su za to vreme ~uvali stra`u, ili potom tra`ili vredne stvari… Optu`nica okrivqene tereti da su u ve}em broju grobnica koje su obili na{li i oduzeli razli~ite vredne stvari, te da su ih potom preprodavali, da su na{li i prisvojili novac u neutvr|enom ukupnom iznosu. Optu`bom se tvrdi da su okrivqeni u jednom broju grob-

Evri iz ra ke Optu`ba navodi da su okrivqeni u jednoj grobnici kod pokojnika na{li 3.000 evra, u jednoj 2.000 dinara, da su u jednoj grobnici na{li i oduzeli ogrlicu te{ku 300 grama te da je uz jednog pokojnika bio nov~anik s 1.000 evra, a pomiwe se i da su odneli dve kristalne vaze, kao i da u odre|enom broju obijenih grobnica nisu na{li vredne predmete. vembra 2011. godine, kojom je osmoro optuènih ogla{eno krivima za po jedno produèno krivi~no delo te{ke kra|e izvr{eno u ve}em broju obijenih grobnica i osu|eno na vi{egodi{we kazne zatvora u razli~itom trajawu – izjavila je za “Dnevnik” portparolka Apelacionog suda Mir ja na Pi qi}. Sada pravosna`nom presudom okrivqeni Mi le M. i Bo ì dar T. osu|eni su na kazne zatvora od po sedam godina. Okrivqena Ve sna T. je osu|ena na pet godina zatvora, Mi lan D. na ~etiri godine, Dra ga na J. na tri i po godine, Ba ne T. na tri godine, De jan J. na godinu i osam meseci, a Su za na T. na kaznu zatvora u trajawu od dve godine. Optu`bom se grupi pripisuje obijawe ~ak 63 grobnice, upotrebom pajsera, a da su neki slu~ajevi ostali u poku{aju. Okrivqeni se terete da su na razli~ite na~ine bili akteri u tim bizarnim prestupima – pojedini da su u~estvovali u otvarawu

nica na{li razli~ite komade nakita kod pokojnika, naj~e{}e zlatne min|u{e, prstenove, mu{ke i `enske burme, u pojednim slu~ajevima lan~i}, ogrlicu, dukate, zlatnike, ru~ni ili xepni sat, novac u razli~itim valutama – dinare, evre, austrijske {ilinge ili nema~ke marke, ~ak i mobilne telefone, dva para nao~ara za vid, a u jednom slu~aju nao~are za sunce marke “armani”… Ina~e, istom presudom su po optu`bama za otkup zlatnih komada od pojedinih okrivqenih iz ove grupe, za krivi~no delo prikrivawa ogla{eni krivim i na nov~ane kazne su osu|eni Mi lo rad L., na kaznu u kupnom iznosu od 270.000 dinara i Du {an T., koji }e morati da plati 220.000 dinara. Apelacioni sud je potvrdio i deo prvostepene presude kojom su o{te}eni radi ostvarivawa svojih imovinskopravnih zahteva upu}eni na parni~ni postupak. J. J.

CRnA HROnikA PRO [I RU JE SE SPI SAK OSUM WI ^E NIH U „AFE RI AGRO BAN KA”

Priveden i direktor „Lutona” Kriminalisti~ka policija je privela Mi lo {a M., koji je posledwi na listi vezanoj za slu~aj „Habitfarma” i Agrobanke, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Milo{ M. je direktor firme „Luton” iz sistema „Habitfarm” i direktno je sproveden do Tu`ila{tva za organizovani kriminal gde }e biti saslu{an. U posledwu nedequ dana, 13 osoba je privedeno i saslu{ano zbog sumwe da su zloupotrebile slu`beni polo`aj prilikom odobravawa i uzimawa kredita Agrobanke. Osim Milo{a M., Uprava kriminalisti~ke policije privela je prekju~e i dvojicu ve{taka iz Beograda koji se sumwi~e za davawe la`nih procena u „aferi Agrobanka„. Kako je prekju~e Tanjugu re~eno u MUPu, privedeni su proceniteqi Sto jan S. i Zve zdan D., koji su obavqali procenu objekata pod hipotekom u slu~aju Agrobanke i „Habitfarma”.

Istraga je pro{irena na ukupno 19 osumwi~enih za tu aferu, ~iji je rasplet po~eo 8. avgusta hap{ewem i pritvarawem devet osumwi~enih, me|u kojima je i nekada{wi predsednik Izvr{nog odbora Agrobanke Du {an A. i wegov sin Mi lan. Radi se o licima koja su bila korisnici bankarskih kredita u Agrobanci, a visina wihovih neizmirenih obaveza prema

Za no} pokrali soju s 53 jutra Poqoprivrednici srbobranske op{tini re{ili su da se organizuju i ~uvaju atar od lopova nakon nemilog doga|aja koji se desio u no}i izme|u ponedeqka i utorka, kada je s parcele koju obra|uje Mi o mir Cr ve ni iz Turije skinuto blizu osam vagona soje. – U pitawu je 53 jutra dr`avne zemqe u Srbobranu koju sam obra|ivao pod zakupom. U utorak ujutro sam oti{ao na wivu da vidim kada bismo mogli kositi soju koja je ve} bila zrela i video sam da je ceo rod skinut. Po mojoj proceni, to se moglo desiti ~etiri do pet sati pre mog dolaska – rekao je Crveni, i istakao da je procewena {teta oko pet miliona dinara. On je dodao da je kra|a dobro organizovana i da su lopovi verovatno imali dobru mehanizaciju, s obzirom na to da su uspeli za jednu no} da po`awu soju s 53 jutra zemqe za {ta bi wemu, kako je rekao, trebalo bar dva do tri dana.

– Pored moje wive bio je kukuruz koji nisu dirali, pa pretpostavqam da za wegovu berbu verovatno nisu imali mehanizaciju, ali je zato kilometar daqe jednoj `eni skinuto oko tri jutra soje – kazao je Crveni, i dodao da je ovogodi{wi rod soje na wegovoj wivi bio izuzetno dobar uprkos su{i. Policija je iza{la na teren i prilikom uvi|aja na|eni su delovi kombajna pa se nesre}ni ratar nada da }e po~inilac biti prona|en, s obzirom na to da je {teta izuzetno velika. Tim povodom paori srbobranske op{tine odr`ali su u utorak uve~e sastanak na kojem je dogovoreno da }e zajedni~kim snagama ~uvati parcele od lopova. – Kada je u pitawu slu~aj u srbobranskom ataru, radimo u dva pravca. Poqo~uvarska slu`ba radi svoj posao i veoma brzo }e biti broj~ano poja~ana s jo{ ~etiri ~oveka. Istra`ni organi tako|e rade na ovom slu~aju, a na

– izjavio je Tanjugu portparol UC-a Dra go Jo va no vi}. Incident se dogodio oko 15 sati na raskrsnici ulica Jurija Gagarina i Nehruove, kada je voza~ taksija \or|e P., nakon {to je izgubio kontrolu nad vozilom, uleteo u mesaru „Milan”, a

Mi o mir Cr ve ni pre tr peo ve li ku {te tu

nama je da se sami organizujemo i da do `etve dodatno unapredimo kontrolu u atarima – rekao je na sastanku ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za poqoprivredu Zo ran Kwe {ka, i poru~io rata-

po qo ~uvari na terenu nonstop, ali da je wihov broj nedevo qan da u svakom trenutku kontroli{u ceo atar. – Svaka pomo} je dobrodo{la. Ne}emo nikom dozvoliti

Kra |e i u vr ba skoj op {ti ni U savinoselskom ataru je pre nekoliko no}i s 12 jutara oranica skinuto ìto i policija je prona{la po~inioca. Istraga je pokazala da je u pitawu lice koje je odranije poznato policiji po prevarama. Angaòvao je ~oveka iz druge op{tine da mu svojim kombajnom skine ìto s, kako mu je rekao, wegovih wiva, i da taj posao mora biti odra|en no}u jer je preko dana zauzet obavezama prema bolesnom ~lanu porodice. Na taj na~in je uvukao u kra|u drugu osobu, ni krivu ni du`nu, kaù u policiji.

Umro taksista koji je kolima uleteo u mesaru tom prilikom niko osim wega nije povre|en. Taksisti su pomogli gosti restorana, a nekoliko minuta kasnije stigla je i ekipa Hitne pomo}i. Taksista je prevezen u Urgentni centar gde je oko 15.30 ~asova preminuo od zadobijenih povreda. U ba{ti restorana, sre}om, niko nije povre|en. U trenutku nesre}e u ba{ti je bilo oko 30 gostiju. U udruèwu „ûkari~ki plavi taksi” isti~u da \or|e imao oko 60 godina i da se i ranije àlio na zdravstvene probleme. Imao je mawe sr~ane tegobe, ali niko nije mogao ni pretpostaviti da se ovo moglo dogoditi. Svi smo u {oku, kaù u toj taksi asocijaciji. E. D.

Agrobanci je ve}a od 5,5 milijardi dinara. Pod istragom je i vlasnik „Habitfarma” Ra do slav Se ku li}, koji je u pritvoru. Naredbom o pro{irewu istrage obuhva}eni su odgovorni u Agrobanci, na ~elu s Du{anom A., nekada{wim predsednikom Izvr{nog odbora te banke, Sla vo qub K., Bo jan Z., Bo ban L. i Ve gab P..

Istraga je pro{irena i na Radoslava Sekuli}a, Dra go mi ra J., Du {ka S., Bor ku F., Ne na da M., Sne `a nu P., Dra go va na M., Mi la na S., Du {ka [. i Bra ti sla va M. zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Pritvor do 30 dana odre|en je za pet osumwi~enih, dok }e pet osumwi~enih biti u ku}nom pritvoru. Rasplet u „aferi Agrobanka” krenuo je hap{ewem i pritvarawem devet osumwi~enih, me|u kojima je i nekada{wi predsednik Izvr{nog odbora Du{an A. i wegov sin Milan. Re~ o odgovornim licima u preduze}ima „Habitfarm”, „Svisfarmacija”, „Svis intermedikal”, „Produkt trejd”, „Vestern stajls”, „Luton” i „Novi dani”. Ta preduze}a su, kao povezana lica, bila korisnici kredita i bankarskih garancija kod Agrobanke, a nad nekima je ve} pokrenut ste~ajni postupak, dok su neka likvidirana.

WI VE U SR BO BRAN SKOM ATA RU NA ME TI BEZOBZIRNIH LO PO VA

NE SRE ]A U BE O GRA DU

– Taksista „^ukari~kog plavog taksija” kome je u toku vo`we pozlilo, usled ~ega je uleteo vozilom u ba{tu restorana i mesare na Novom Beogradu, preminuo je u Urgentnom centru

dnevnik

rima koji }e na smenu ~uvati atar do `etve i da, ukoliko primete ne{to neubi~ajeno, ne preduzimaju sami nikakve korake ve} da o tome obaveste Policijsku stanicu ili Poqo~uvarsku slu`bu. [ef poqo~uvarske slu`be \or |e Se le {i istakao je da su

Opu sto {e na wi va na kojoj je bila soja

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA TROV CI

da hara atarima, ali nam je potrebna pomo} da bismo u istom trenutku nadgledali {to ve}i pro stor. Patro le ne}e dugo trajati i potrebno je da poja~amo kontrolu do `etve, mo`da samo petnaestak dana – kazao je Sele{i. M. Ke ko vi}

Skener otkrio ilegalca Pripadnici carine spre~ili su mla|eg mu{karca iz Avganistana da ilegalno pre|e grani~ni prelaz Batrovci zaka~en pod prikolicu kamiona, saop{tila je Uprava carina. Ilegalni putnik otkriven je prilikom pregleda kamiona bugarskih registarskih tablica skenerom, na ~ijem snimku se video ~ovek koji je „zaka~en” ispod prikolice kamiona, navodi se u saop{tewu. Po izjavi voza~a kamiona, koji je iz Gr~ke prevozio polietilenske rolne u Nema~ku, ilegalni migrant se pod kamionsku prikolicu najverovatnije sakrio na benzinskoj pumpi u Skopqu, koja je jedino mesto gde se usput zadr`avao. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik MI NI STAR PRAV DE I GLAV NI TU @I LAC SJE DI WE NIH AME RI^ KIH DR @A VA ERIK HOL DER OCE WU JE

Tuìla{tvo Srbije primer drugima u regionu Mi ni star prav de i glav ni tu ì lac Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va Erik Hol der i re pu bli~ ka tu ì te qi ca Sr bi je Za gor ka Do lo vac slo ì li su se u Va {ing to nu u to me da je sa rad wa Sr bi je i SAD u pret hod nom pe ri o du bi la iz u zet no pro fe si o nal na i da se od vi ja la u du hu obo stra nog po dr à va wa i po ve re wa.

Po Zo ri }e vim re ~i ma, na sa stan ku su pred sta vqe na is ku stva i iza zo vi u do sa da {wem ra du, s po seb nim na gla skom na kri vi~ no prav na sred stva od zna ~a ja za po ve }a we efi ka sno sti kri vi~ nog go we wa, u ko je spa da i tu `i la~ ka is tra ga, ko ju u Sr bi ji ve} pri me wu ju tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal i za rat ne zlo ~i ne, dok

Za gor ka Do lo vac i Erik Hol der

– Hol der je na sa stan ku, ko ji je odr àn u uto rak u Va {ing to nu, iz ra zio mak si mal nu po dr {ku re pu bli~ kom tu ì o cu Sr bi je, na gla siv {i da je Sr bi ja va `na za SAD, ne sa mo u re gi o nu Bal ka na ve} i {i re – re kao je Ta nju gu port pa rol tu ì la {tva To mo Zo ri}. – Hol der je is ta kao da je sa rad wa iz me |u tu ì la {ta va SAD i Sr bi je upra vo pri mer uspe {ne ne po sred ne sa rad we. Ame ri~ ki mi ni star prav de i glav ni tu ì lac je oce nio da je na ~in na ko ji je Jav no tu ì la {tvo Sr bi je od go vo ri lo na mno ge te {ke iza zo ve u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je i rat nih zlo ~i na, pri mer za osta le ze mqe u re gi o nu.

}e tu ì la {ta va op {te nad le `no sti po ~e ti da je pri me wu ju od 15. ja nu a ra na red ne go di ne. Hol der i Za gor ka Do lo vac su se slo ì li i u to me da kon stant na pro fe si o na li za ci ja i mo der ni za ci ja ra da pred sta vqa osnov ja ~a wa ne za vi snih in sti tu ci ja u Sr bi ji. – Na kra ju sa stan ka iz ra è na je po sve }e nost da qem na stav ku uspe {ne sa rad we tu ì la {ta va Sr bi je i SAD, uz uve re we da }e na sta vak sa rad we re zul ti ra ti no vim us pe si ma u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je i dru gih te {kih kri vi~ nih de la, a sve u ci qu za {ti te ustav nog po ret ka i ostva ri va wa vla da vi ne pra va – pre neo je port pa rol srp skog tu ì la {tva.

PRA VO SNA @NA PRE SU DA PE DA GO GU IZ EKO NOM SKE [KO LE U VE LI KOJ PLA NI

Profesorki {est meseci zatvora zbog mita Pro fe sor ka in for ma ti ke u sred woj Eko nom sko-ugo sti teq skoj {ko li „Vuk Ka ra xi}„ u Ve li koj Pla ni Dra ga na Tir na ni} (53) pra vo sna `no je osu |e na na {est me se ci za tvo ra jer je od u~e ni ka zah te va la no vac, pod pret wom da }e im sma wi ti oce ne, od no sno da }e im da ti bo qu oce nu uko li ko is pu ne wen zah tev. Di rek tor ka {ko le An |el ka Pro ko po vi} ogla {e na je kri vom i uslov no osu |e na na osam me se ci za tvo ra, s ro kom pro ve re od dve go di ne jer ni je pred u ze la ni {ta da spre ~i ta kvo po na {a we Tir na ni }e ve, iako je zna la da u~e ni ci ma tra `i no vac, ob ja vqe no je na saj tu Ape la ci o nog su da u Be o gra du. Ape la ci o ni sud je, od lu ~u ju }i o `al ba ma, pre i na ~io pre su du

Okru `nog su da u Sme de re vu ko jom je Tir na ni }e va bi la osu |e na na de set me se ci za tvo ra zbog pri ma wa mi ta, ce ne }i, ka ko se na vo di u pre su di, za wu sve olak {a va ju }e okol no sti. Pro fe sor ka je uhap {e na pre ~e ti ri i po go di ne ka da je od jed ne u~e ni ce uzi ma la 200 evra, na vod no za ku po vi nu le ko va, da bi joj za kqu ~i la pe ti cu iz in for ma ti ke, a pret hod no je u vi {e na vra ta zbog bo le sti, ope ra ci je i ku po vi ne le ko va od vi {e u~e ni ka zah te va la 200 do 500 evra pod pret wom da }e im sma wi ti oce ne, od no sno da }e im, uko li ko joj iza |u u su sret, oce ne po boq {a ti. U slu ~a je vi ma ka da su u~e ni ci od bi ja li da joj pre da ju tra `e ni no vac, ona im je upi si va la ne ga tiv nu oce nu u dnev nik. (Ta njug)

CEN TAR ZA QUD SKA PRA VA U NI [U PI SAO PRED SED NI KU SR BI JE

Molba za pomilovawe Vukovarca Cen tar za qud ska pra va u Ni {u sa op {tio je ju ~e da je pod neo mol bu pred sed ni ku Sr bi je u ko joj pred la `e da Mi la din Mi tro vi} iz Vu ko va ra, ko me je osta lo da ro bi ja jo{ ma we od go di nu da na u Srem skoj Mi tro vi ci, bu de po mi lo van. – Mi tro vi} je u vre me rat nih dej sta va, po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stva, a Okru `ni sud u Be lom Ma na sti ru, ta da kao sud Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne, osu dio ga je na osam go di na za tvo ra – re kao je we gov advo kat Mi lan Jo va no vi}. On je jo{ na veo, {to se ne na vo di u sa op {te wu Cen tra za qud ska pra va u Ni {u, da je 1999. go di ne osu |e ni Mi tro vi} bio pu {ten na vi kend iz srem sko mi tro va~ kog za -

tvo ra i da se na iz dr à va we ka zne ni je vra tio. – Uhap {en je, po po ter ni ci sta roj 11 go di na, na gra ni~ nom pre la zu pri li kom ula ska iz Hr vat ske u Sr bi ju, ka da je po {ao da po se ti }er ku ko ja ì vi u Sr bi ji – ob ja snio je Jo va no vi}. Ta ko je osu |e ni Mi tro vi} iz gu bio pra vo na pre vre me ni ot pust s iz dr à va wa ka zne, a we gov advo kat jo{ na po mi we da ga pra vo sud ni or ga ni Hr vat ske ne go ne za na ve de no kri vi~ no de lo. Po {to je, po Jo va no vi }e vim re ~i ma, Mi tro vi} osu |en od su da sa mo pro gla {e ne Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne, srem sko mi tro va~ kom Vi {em su du pod neo je zah tev za pro gla {e we ne do zvo qe nog iz vr {e wa u slu ~a ju osu |e ni ka Mi tro vi }a. (Ta njug)

~etvrtak30.avgust2012.

VI SO KI SA VET SUD STVA ZA „DNEV NIK“

Po~elo anketirawe neizabranih sudija Ka ko „Dnev nik“ zva ni~ no sa zna je u Vi so kom sa ve tu sud stva, ju ~e je po ~e lo an ke ti ra we ne i za bra nih su di ja, ~i je je àl be usvo jio Ustav ni sud, a ka ko bi se iz ja sni li da li }e da stu pe na su dij sku funk ci ju. - Od lu ke po pri go vo ri ma ne i za bra nih su di ja eks pe do va ne su svim pod no si o ci ma pri go vo ra. Vi so ki sa vet sud stva do neo je od lu ku o 753 pri go vo ra od ko jih je 630 od bi je no - na veo je Vi so ki sa vet sud stva, u do pi su ko jim je od go vo rio na ne ko li ko pi ta wa „Dnev ni ka“. Pod se ti mo, do sad je Ustav ni sud Sr bi je usvo jio 303 àl be ne i za bra nih su di ja, ko je su pro tiv od lu ka Vi so kog sa ve ta sud stva bi le pod ne te do 6.ju na. Ju ~e nam je, pak, u Ustav nom su du Sr bi je re ~e no da je do 10. av gu sta tom su du pod ne to jo{ 238 àl bi ne i za bra nih su di ja ko ji su u me |u re me nu do bi li ne ga tiv ne od lu ke o pri go vo ri ma pro tiv ne iz bo ra. Ve ru je se da bi na kon {to pro tek ne rok za pod no {e we àl bi Ustav nom su du, o ovim àl ba ma mo glo da bu de re la tiv no br zo re {e no. Iz re sor nog mi ni star stva su po ru ~i li da }e pra va ne iz bra -

Se di {te Vi so kog sa ve ta sud stva

nih bi ti u pot pu no sti is po {to va na. Mi ni star prav de i dr àv ne upra ve Sr bi je Ni ko la Se la ko vi} pre kju ~e je na ja vio da }e, shod no od lu ci Ustav nog su da ko jom su usvo je ne àl be su di ja i tu ì la ca ne i za bra nih na op {tem iz bo ru 2009. go di ne i na lo è no wi ho vo vra }a we na po sao, u na red nom pe ri o du mo ra ti da bu du na dok na |e ne i pla te ko je oni ni su do bi ja li.

- Svo jom od lu kom Ustav ni sud je pre ci zi rao da tim qu di ma za pret hod ne dve go di ne i osam me se ci su dij ska ili tu `i la~ ka du `nost ni je ni pre sta la...Jed nog dana mo ra }e da im se na dok na di sve ono {to im u me |u vre me nu ni je is pla }e no - iz ja vio je Se la ko vi}. Mi ni star je na po me nuo da je „re~ o oko hi qa du qu di, a da je pro se~ na pla ta su di ja oko

110.000 di na ra, da za do pri no se tre ba upla ti ti po 60.000 di na ra“, te da je uku pan iz nos sred sta va ko ji je za sve to po tre ban ve li ki. . “Dnev nik“ je od Vi so kog sa ve ta sud stva za tra `io in for ma ci ju o to me do ka da, za kqu~ no s ko jim me se com, su is pla }i va ne na kna de pla te ne i za bra nim su di ja ma i ko li ki je broj bio ob u hva }en. - Za kqu~ kom Vla de Re pu bli ke Sr bi je od 6. ju la 2010. go di ne, utvr |e no je pra vo na na kna du pla te u vi si ni pla te ko ju je su di ja imao u tre nut ku pre stan ka du `no sti. Za 271 ne i za bra nog su di ju is pla }e na je na kna da za me sec mart 2012. go di ne. To pra vo za me sec april 2012. go di ne ostva ru ju 243 ne i za bra ne su di je, a za me sec maj 2012. go di ne ostva ru ju 145 ne i za bra nih su di ja. Ustav ni sud je na sed ni ci odr `a noj 23. fe bru a ra 2012. go di ne do neo od lu ku ko jom je utvr dio da po me nu ti Za kqu ~ak Vla de od 6. ju la 2010. go di ne, ni je u sa gla sno sti s Usta vom i za ko nom, a ko ja je ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku” 24. av gu sta 2012. go di ne - od go vo re no nam je iz VSS-a. J. Ja ko vqe vi}

NO VE TA RI FE USLU GA BRA NI LA CA NA JAV NOJ RAS PRA VI

Za upis u imenik advokata 5.000 evra Gru pa di plo mi ra nih prav ni ka s po lo `e nim pra vo sud nim is pi tom iz Ni {a pod ne la je Ustav nom su du Sr bi je ini ci ja ti vu za oce nu usta nov no sti i za ko ni to sti Od lu ke o utvr |i va wu vi si ne tro {ko va upi sa u ime nik advo ka ta, ime nik za jed ni~ kih advo kat skih kan ce la ri ja i ime nik advo kat skih or ta~ kih dru {tva, ko jim je pred vi |e no da nov ~a ni iz nos na ime upi sa u advo kat ski ime nik bu de za li ca ko ja su oba vi la pri prav ni~ ki sta` u advo ka tu ri 500 evra, a da za sva osta la li ca ko ja su sta` oba vi la u sud stvu, pri vre di... iz no si 5.000 evra u di nar skoj pro ti vred no sti na dan upla te. Po mi {qe wu te gru pe prav ni ka – a oni o~e ku ju da ih po dr `e i dru gi iz ce le Sr bi je – ta kvom od lu kom Advo kat ske ko mo -

usvo je nim Za ko nom o advo ka tu ri, AKS utvr |u je advo kat ske ta ri fe i tro {ko ve za upis u advo kat ski ime nik. AKS je u ma ju do ne la od lu ku o je din stve noj ce ni upi sni ne za ce lu te ri to ri ju, i to 5.000 evra za one ko ji tek ula ze u advo ka tu ru. Pre to ga, ta ri fa je bi la ra zno li ka. Ta ko je upi sni na u be o grad skoj ko mo ri bi la 2.000, u â~ ku 2.500, u Voj vo di ni i [ap cu 3.000, Kra gu jev cu 4.500 evra. Sa da je od lu ~e no da ona bu de jed na ka za sve, bez ob zi ra na to ko joj advo kat skoj ko mo ri pri pa da li. No vi na pro {le go di ne usvo je nog Za ko na o od vo ka tu ri je da je po lo èn advo kat ski is pit uslov za upis u ime nik advo ka ta. Svi ko ji è le da se ba ve advo ka tu rom po sle po lo è nog pra vo sud nog is pi ta mo ra ju da po lo è

kat ska ko mo ra po slo bod noj pro ce ni od lu ~u je o is pu we no sti uslo va ko ji se od no se na do stoj nost za ba vqe we advo ka tu rom. AKS utvr |u je advo kat sku ta ri fu i u to ku je jav na ras pra va o no voj i znat no ve }oj od va `e }e. Na i me, jav na ras pra va je do 15.sep tem bra, a na kon to ga usle -

pu ta advo ka tu pla ti i 3.000 di na ra za sva ki za po ~e ti sat. U pred lo gu no ve ta ri fe na ve de no je da kli jen ti ni su du `ni da pla }a ju advo ka ti ma ho te le s pet i vi {e zve zdi ca. Po ob ja {we wu pred sed ni ka AKS-a Dra go qu ba \or |e vi }a, no va ta ri fa je pot pu no nov pri -

di }e no ve advo kat ske ta ri fe. Advo kat ska ta ri fa od re |e na je u po e ni ma, a vred nost jed nog po e na je 30 di na ra. Osno vi ca za ob ra ~un na gra de advo ka ti ma u kri vi~ nom po stup ku utvr |i va }e se na osno vu za pre }e ne ka zne za kri vi~ no de lo kli jen ta. Pre ci zno su na ve de ni po e ni za raz li ~i te vr ste par ni~ nih i van par ni~ nih po stu pa ka i uprav nih spo ro va, za iz vr {ni po stu pak, kao i za ste ~aj ne i li kvi da ci o ne po stup ke, a i pred Ustav nim su dom i pred me |u na rod nim su do vi ma. Advo ka ti }e mo }i, ali ne mo ra ju, na pla ti ti kli jen ti ma sat ni cu za raz go vor u kan ce la ri ji, {to mo ra bi ti ugo vo re no u pi sa noj for mi, a ta sat ni ca ne mo è bi ti ma wa od 150 po e na za sva ki za po ~e ti sat. Pred la è se i da sva ka stran ka ko ja an ga ù je advo ka ta, u bi lo ka kvom po slu pred su dom i dru gim or ga ni ma, ima oba ve zu da mu pla ti i na gra du i na kna du tro {ko va, kao {to su pre voz i sme {taj ako ado kat za we ga oba vqa po sao van se di {ta svo je kan ce la ri je, kao i za po {tan ske, te le fon ske i ban kar ske uslu ge. Ta ko se pred la è da se za od su stvo va we iz kan ce la ri je zbog

stup ob ra ~u nu advo kat skih uslu ga i ni je re~ o po sku pqe wu ve} sa mo o uskla |i va wu ta ri fe s prak som u ze mqa ma Evrop ske uni je. – No va ta ri fa je pred lo è na za to {to se obim uslu ga ko je advo ka tu ra pru à gra |a ni ma to li ko pro {i rio da sa da {wa ta ri fa jed no stav no da je ne do pu sti vu slo bo du advo ka tu za for mi ra we ce ne svo je uslu ge za od re |e ne stva ri – re kao je \or |e vi}. – Na pri mer, slu `be ne od bra ne pred po li ci jom fak tu ri {u se vr lo raz li ~i tim bro je vi ma. Za to smo od lu ~i li da pre ci zi ra mo je din stve nu prak su ko ja bi mo ra la da va ì u ce loj Sr bi ji. Ona }e bi ti mno go ja sni ja i pre ci zni ja i ne }e da va ti ko le ga ma slo bo du da jed nu istu uslu gu na pla }u ju raz li ~i to. Mno ge uslu ge, ko je do sa da ni su bi le ob u hva }e ne ta ri fom, bi }e pre ci zi ra ne. Do sa da ni je bi la od re |e na ce na sat ni ce pa ne ko ne na pla ti ni {ta za raz go vor s kli jen tom, a ne ko na pla ti 200 evra za pet mi nu ta. No va ta ri fa pre ci zno utvr |u je ko li ko ko {ta raz go vor s kli jen tom, ali i pre ci zno utvr |u je ce nu za slu `be ne od bra ne. Q. Ma le {e vi}

Ce nov nik za stu pa wa Pred la è se da, ako je kli jen tu za pre }e na ka zna od tri do pet go di na, advo kat mo è na pla ti ti 22.500 ume sto do sa da {wih 18.000 di na ra. Ume sto do sa da {wih 10.500 di na ra za od bra nu okri vqe nom ko me pre ti ka zna do tri go di ne za tvo ra, advo kat ska ta ri fa }e bi ti 16.500 di na ra, i to za sva ki iz la zak na sud i sva ku dru gu pro ce snu rad wu u kri vi~ nom po stup ku. Ako je kli jen tu po za ko nu za pre }e na ka zna ve }a od de set go di na za tvo ra, mo ra }e za sva ku pro ce snu rad wu da pla ti 60.000 di na ra ume sto sa da {wih 39.000. Za sva ki raz go vor s okri vqe nim ko ji je pri ve den advo ka tu bi pri pa lo 50 od sto na gra de utvr |e ne ta ri fom, od no sno 30.000 di na ra ka da bra ne okri vqe ne za te à kri vi~ na de la. Pred la è se i po ve }a we bro ja po e na za par ni~ ne po stup ke. Po va è }oj ta ri fi, pod no {e we tu `be u rad nom spo ru ko {ta 9.000 di na ra, a po no vom pred lo gu to bi bi lo 16.500. @al ba sa da ko {ta 18.000 di na ra, a pred la è se 33.000. re Sr bi je ~i ni se ne po sred na dis kri mi na ci ja iz me |u te dve ka te go ri je, ali se i pre ko ra ~u ju ovla {}e wa sa mog stru kov nog udru è wa advo ka ta na taj na ~in {to je utvr |en iz nos od 5.000 evra ne {to {to je zbog tre nut ne eko nom ske si tu a ci je ne do pu sti vo vi so ko, ali i stvo re no za mo gu }e zlo u po tre be i spre ~a va we raz vo ja kon ku ren ci je u advo ka tu ri kao slu `bi pru à wa prav ne po mo }i. Dru gim re ~i ma, mno gi ko ji su è le li da po sta nu advo ka ti, a is pu wa va ju sve dru ge za kon ske uslo ve, to sa da ne mo gu jer jed no stav no ne ma ju 5.000 evra da bi se upi sa li u ime nik advo ka ta, a bez to ga ne mo gu oba vqa ti tu de lat nost. Tre ba pod se ti ti na to da od ma ja ove go di ne, u skla du s la ne

i advo kat ski is pit ko ji se po la è, pre ma Sta tu tu AKS-a, pred lo kal nim ko mo ra ma. Taj is pit se sa sto ji od pro ve re po zna va wa do ma }ih i me |u na rod nih pro pi sa i prav nih aka ta ko ji se od no se na advo ka tu ru i ko deks pro fe si o nal ne eti ke advo ka ta. Uslo vi za oba vqa we advo ka tu re su di plo ma prav nog fa kul te ta, po lo èn pra vo sud ni i advo kat ski is pit, ne po sto ja we rad nog od no sa i dru ge sa mo stal ne de lat no sti, neo su |i va nost za kri vi~ no de lo, do stoj nost i obez be |en rad ni pro stor. Za one ko ji è le da pre |u u advo ka tu ru iz pra vo su |a uslov za ba vqe we tom pro fe si jom je da pro |e naj ma we dve go di ne od pre stan ka pra vo sud ne funk ci je ili jav ne funk ci je u or ga nu upra ve. Advo -

SPORT

~etvrtak30.avgust2012.

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE DA NAS U KVA LI FI KA CI JA MA ZA EP IGRA S ISLAN DOM

Dru gi krug za po prav ni Ko { ar k a { ka re pre z en t a c i j a Sr b i j e pr vi deo kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo sle de }e go di ne u Slo ve ni ji od i gra la je po lo vi~ no. Or lo vi su sa vla da li Island, Esto ni ju i Slo va~ ku, a iz gu bi li od glav nih kon ku re na ta za pro laz Cr ne Go re i Izra e la. Pro t iv |e t i } a Te o d o s i} i dru go vi ni su ima li sre }e, a u Izra e lu or lo vi su igra li sla bo, bez ide ja, sti hij ski. Ne po treb no ju ri li. Jed no stav no ni je ni {ta {ti ma lo ni u na pa du ni u od b ra n i. Izra e l c i su igra li su br `e, or ga ni zo va ni je i pre ci zni je.

Bes plat no i u Ni {u Ula z ni c e za utak m i c u {e stog ko la kva li fi ka ci ja za Evrop ski {am pi o nat 2013. go di ne u Slo ve ni ji, Sr b i j a – Island ko j a se igra da nas u dvo ra ni ^a ir u Ni {u od 20.30 sa ti bi }e bes plat ne. Kao i u dru gim gra do vi ma i u Ni {u }e se kar te de li ti od 12 sa ti. Ko {ar ka {ki sa vez Sr bi je na da se da }e i ha la ^a ir bi ti pu na. - Od i gra li smo ja ko lo {e, do sta gre {i li, ima li su vi {e pa do va u igri. Pre su dan je bio pad kon cen tra ci je u pr voj ~e tvr ti ni kad smo do zvo li li ri va lu da na pra vi se ri ju od 15:0.

Mi lan Ma ~van

A GRU PA

C GRU PA

E GRU PA

Pe to ko lo: Slo va~ ka - Cr na Go ra 81:94, Island - Esto ni ja 67:86, Iz rael - Sr bi ja 89:76.

Pe to ko lo: Ma |ar ska - Ki par 77-64, Austri ja - Hr vat ska 75:82. Slo bod na je Ukra ji na.

Pe to ko lo:[vaj car ska - Fin ska 60:89, Bel gi ja - Al ba ni ja 97:59. Slo bod na je Poq ska.

1. Cr na Go ra 2. Iz rael 3. Sr bi ja 4. Esto ni ja 5. Island 6. Slo va~ ka

1. Hr vat ska 2. Ukra ji na 3. Ma |ar ska 4. Austri ja 5. Ki par

1. Fran cu ska 2. Bel gi ja 3. Poq ska 4. [vaj car ska 5. Al ba ni ja

5 5 5 5 5 5

5 3 3 3 1 0

0 2 2 2 4 5

404:352 436:386 419:374 396:392 376:447 365:445

10 8 8 8 6 5

[e sto ko lo (da nas): Slo va~ ka Esto ni ja (18), Sr bi ja - Island (Ni{, 30.30), Iz rael - Cr na Go ra (21).

B GRU PA Pe to ko lo: [ved ska - Luk sem burg 111:74, Azer bej yan - Ne ma~ ka 68:85. Slo bod na je bi la Bu gar ska 1. Ne ma~ ka 2. [ved ska 3. Bu gar ska 4. Azer bej yan 5. Lu kesmburg

4 4 4 4 4

4 2 2 2 0

0 2 2 2 4

349:257 346:312 315:311 336:332 273:407

8 6 6 6 4

[e sto ko lo (da nas): [ved ska - Bu gar ska, Azer bej yan - Luk sem burg. Slo bod na je Ne ma~ ka.

@u lio Se zar na pu {ta In ter Bra zil ski fud bal ski gol man @u lio Se zar iz ja vio je da }e spo ra zum no ras ki nu ti ugo vor sa ita li jan skim In ter om, raz log su fi nan si je. - In ter je pred lo `io da mi se sma wi pla ta, ali ni je dan fud ba ler na sve tu ne bi na to pri stao. Ni sam li ce mer, ali si tu a ci ja je po sta la te {ka za obe stra ne. Ras ki nu }u ugo vor sa In ter om - re kao je @u lio Se zar. Bri tan ski me di ji pre ne li su da je Se zar, ko ji je u In ter u iz gu bio me sto u ti mu do la skom slo ve na~ kog gol ma na Sa mi ra Han da no vi }a iz Udi ne zea, do go vo rio sve de ta qe oko pre la ska u Kvins Park Ren xers. Bra zi lac je is ta kao da `e li da jo{ jed nom iza |e na te ren sta di o na \u ze pe Me a ca i to pred utak m i c u pro t iv Ro m e pred sto je }eg vi ken da, da bi se opro stio od na vi ja ~a ita li jan skog klu ba. - Za hva li }u se pred sed ni ku Ma s i m u Mo r a t i j u na se d am div nih go di na u klu bu. Za mo li }u ga da iza |em na te ren ovog vi ken da na utak mi ci pro tiv Ro me ~i sto da se po zdra vim sa na vi ja ~i ma. To bi bio lep gest ko ji }e mi, na dam se, bi t i do z vo q en - is t a k ao je Bra zi lac.

4 4 4 4 4

4 3 2 1 0

0 1 2 3 4

344:257 285:255 294:305 296:310 235:327

8 7 6 5 4

[e sto ko lo (da nas): Ma |ar ska Ukra ji na, Austri ja - Ki par. Slo bod na je Hr vat ska.

4 4 4 4 4

4 3 2 1 0

0 1 2 3 4

379:276 319:262 321:278 251:318 254:390

8 7 6 5 4

[e sto ko lo (da nas): [vaj car ska Al ba ni ja, Bel gi ja - Poq ska. Slo bod na je Fin ska.

D GRU PA

F GRU PA

Pe to ko lo: Ho lan di ja - Gru zi ja 91:88, Le to ni ja - Ru mu ni ja 89:53. Slo bod na je BiH.

Pe to ko lo: ^e {ka - Tur ska 82:64, Por tu ga li ja - Be lo ru si ja 75:82. Slo bod na je Ita li ja.

1. BiH 2. Gru zi ja 3. Le to ni ja 4. Ho lan di ja 5. Ru mu ni ja

1. Ita li ja 2. ^e {ka 3. Tur ska 4. Be lo ru si ja 5. Por tu ga li ja

4 4 4 4 4

3 3 2 1 1

1 1 2 3 3

373:348 343:326 334:289 334:370 286:337

7 7 6 5 5

[e sto ko lo (da nas): Ho lan di ja Ru mu ni ja, Le to ni ja - BiH. Slo bod na je Gru zi ja.

4 4 4 4 4

4 3 2 1 0

0 1 2 3 4

322:230 282:259 284:296 284:309 249:327

8 7 6 5 4

[e sto ko lo (da nas): ^e {ka - Be lo ru si ja, Por tu ga li ja - Ita li ja. Slo bod na je Tur ska.

Po ku {a va li smo da se vra ti mo, ali kad smo ima li pri li ku da uhva t i m o pri kqu ~ak ni smo pro na l a z i l i naj b o q a re {e wa, ~i ni mi se da smo sve vre me bi li u kon tra rit mu. Zna li smo ka ko Iz rael igra, da ima do bre i kva li tet ne igra ~ e, ali ni s mo us pe li da im se su pro sta vi mo na pra vi na ~ in. Te ` ak ras po red i na po ran put ko ji smo ima li do Tel Avi va ni ka ko ne mo g u bi t i oprav da we za sla bu igru ko ju smo pri ka za l i. Mo r a m o se skon c en t ri s a t i na na r ed n e me ~ e v e i igra ti mno go bo qe is t a k ao je Du { an Iv ko vi}, se lek tor Sr bi je. - Do bro je da da nas igramo sa se lek c i j om Islan d a, bi }e to pri li ka da po pra vi mo igru i da pred va ` an me~ s Crnom Go rom do bi je mo sa mo po u zda we. Mi l an Ma ~ van mo gao je sa mo da ~e sti ta re pre zen ta ci ji Izra e la na za slu `e noj po be di. - Zna li smo sve o se lek ci ji Izra e la. Da ni ma smo pri ~a li ka ko im se tre ba su p ro s ta v i t i, ali smo im ve} na po ~et ku su sre ta do z vo li li da stek nu ve li ku pred nost. Ni ka ko ne sme mo da klo ne mo du hom, ve} da iz vu ~e mo po u k e, {to pre dig n e mo gla vu i okre ne mo se sle de }im me ~e vi ma. I da qe ve ru jem u ovu eki pu i na{ pla sman na Evrop sko pr ven stvo. Pro ba }e mo da se ve} u Pod go ri ci, u ne de qu, is ku pi mo za ovaj po raz u Tel Avi vu - re kao je re pre zen ta ti vac or lo va. Za pre pre zen ta ci ju Sr bi je ne ma pa u ze, ~po sle na por nog pu t a ve} da n as ih o~e k u j e okr{aj s Islan dom u Ni {u,a u ne d e q u mo ` da i od l u ~ u j u } i me~ sa Cr nom Go rom u Pod go ri ci. Va qa pod se ti ti da }e po dve pr v o p la s i r a n e eki p e iz b o riti me sto na za vr{|nom tur ni ru Evro ba ske ta i jo{ tri tre } e p la s i r a n e re p re z en t a ci je. S. R.

Na sta si} u Si ti ju, Sa vi} u Fi ren ci Od bram be ni fud ba ler Fj o ren ti ne Ma ti ja Na sta si} pre ma pi sa wu en gle skih me di ja bli zu je pre la ska u Man ~e ster si ti. Vla sni ci Man ~e ster si ti ja su sprem ni da za Na sta si }a pla te 12 mi li o na fun ti i da Ste fan Sa vi} pre |e u klub iz Fi ren ce. Na sta si} je pro {le se zo ne kao 18-go di {wak sti gao u Fjo ren t i n u i ste k ao po v e r ewe tre ne ra pa je od i grao 27 utak mi ca, a i ove se zo ne je bio star ter na utak mi ci pr vog ko la ita li jan ske Se ri je A. Mla d i {to p er je pro { ao sve mla |e re pre zen ta tiv ne se lek ci je Sr bi je, a za be le `io je ve} i dva na stu pa za „A” tim. Ste fan Sa vi} je kao i Na sta si} iz Par ti za na pre |ao u Man ~e ster si ti pro {le se zo ne i za be le `io je 20 na stu pa u

dnevnik POT PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA DU [AN VLA O VI] O FI NI [U PRE LA ZNOG RO KA

Abu ba ka ra tra è i Ki ne zi Pre la zni rok za pro fe si o nal ne fud ba le re bli ì se kra ju (is ti ~e u pe tak, 31. av gu sta, u po no}), pa je i o~e ki va no bi lo da }e na fud bal skoj pi ja ci to kom ovih da na sve ìv nu ti. [to se Voj vo di ne ti ~e, naj ak tu el ni ja je pri ~a o to me da li }e Abu ba kar Ouma ru pro du ì ti ugo vor s cr ve no-be li ma (ko ji mu, ina ~e, is ti ~e na le to 2013. go di ne), ili }e sjaj ni Ka me ru nac pro me ni ti klup ske bo je. Za we ga je, kao {to je po zna to, ve li ko in te re so va we po ka za la Cr ve na zve zda, ali je pred sed nik No vo sa |a na Rat ko Bu to ro vi} bio iz ri ~it da Voj vo di na osta je do sled na u sta vu da ne è li da po ja ~a va kon ku ren ci ju i da ova kav tran sfer ni je mo gu}. Pred sed nik Uprav nog od bo ra Rat ko Bu to ro vi}, pot pred sed nik UO Du {an Vla o vi} i sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} oba -

ali na ovaj na ~in to ne mo è mo da ~i ni mo. U Evro pi je naj stro è za bra we no da za in te re so va ni klu bo vi kon tak ti ra ju igra ~e ko ji su pod ugo vo rom, a da ni su za to do bi li sa gla snost ma ti~ nog klu ba. U Sr bi ji to ne po {tu ju i to ba{ oni ko ji se za kli wu u evrop ski put na {e ze mqe. Po sto ji pri ti sak iz be o grad skih eki pa na jo{ ne ke na {e igra ~e, ali na {e od go vor uvek je - ne, shod no opre de qe wu Uprav nog od bo ra. Re koh da ne ma mo spon zo ra i da ì vi mo is kqu ~i vo od sred sta va ko ja obez be |u ju ~la no vi upra ve, kao i od tran sfe ra. Upra vo zbog to ga, po li ti ka klu ba je da se u do go vo ru s igra ~i ma ra de wi ho vi tran sfe ri u ino stran stvo i to sa mo oni ko ji su re al ni i za ko je }e mo od mah do bi ti no vac. Sve to je vr lo tran spa rent no, a FK Voj vo di na od to ga ì vi. Ni su nam po treb ni ne za do voq ni fud ba le ri i

Abu ba kar Ouma ru

vi li su raz go vor s qu bim cem no vo sad ske pu bli ke, a Du {an Vla o- vi} je tim po vo dom iz ja vio: - Pre do ~i li smo Abu ba ka ru ja san stav ove upra ve da ne }e po ja ~a va ti kon ku rent ske klu bo ve iz Be o gra da. Isto vre me no, upo zna li smo ga i s od li~ nom po nu dom ko ju smo do bi li za we ga od jed nog ki ne skog pr vo li ga {a, kao i s tim da }e mo ima ti pot pu no raz u me va we ako je pri hva ti u ci qu re {a va wa eg zi sten ci je. Kao al ter na ti vu po nu di li smo mu pro du `e tak ugo vo ra s Voj vo di nom pod po voq ni jim uslo vi ma ne go {to su bi li do sa da. Abu ba kar je re kao da }e o sve mu da raz mi sli i da }e se iz ja sni ti u naj sko ri je vre me. Po tom je Vla o vi} is ta kao i sle de }e: - Uko li ko se do go di da ne ko na si lu usme ri Abu ba ka ra u Cr ve nu zve zdu, upra va klu ba }e jav no pri zna ti po raz i pod ne ti ostav ku, jer iza we ne sto ji ni ka kva po li ti~ ka eli ta. Mi mo `e mo da se bo ri mo na te re nu i bez spon zo ra,

za to sva ko dnev no raz go va ra mo s wi ma i è li mo da pro na |e mo za jed ni~ ki in te res. Osim s Abu ba ka rom Ouma rom, pre go va ra se i s gol ma nom Alek san drom Ke si }em i na pa da ~em \or |em Ra ki }em. - Isti na je da pre go va ra mo s Ke si }em, jer è li mo da do dat no po ja ~a mo kon ku ren ci ju na me stu ~u va ra mre è, a na {e fu stru ke je, na rav no, da od lu ~i ko }e sta ja ti na go lu. [to se biv {eg mla dog re pre zen ta tiv ca na {e ze mqe \or |a Ra ki }a ti ~e, kon tak ti po sto je, a o~e ku je mo da ozbiq ni raz go vo ri tek usle de. î we ni ca je da nam je po tre ban igra~ upra vo ta kvog pro fi la. Re ko smo, fi ni{ je pre la znog ro ka... Da li je mo gu }e da u na red na tri da na bu de jo{ ne kih no vi na u FK Voj vo di na, ka da je igra~ ki po gon u pi ta wu? - Pre la zni rok tra je do pet ka u po no}... - ostao je za go ne tan Du {an Vla o vi}, pod pred sed nik UO FK Voj vo di na. Tekst i fo to: A. Pre do je vi}

MI LO[ JO SI MOV, KA PI TEN DO WEG SRE MA

Mo re i ra i Abu ba kar po kre ta~ ka sna ga Ma ti ja Na stasi}

dre su „gra |an”, ali sa mo 11 u Pre mi jer li gi i uglav nom je ula zio sa klu pe.

Sa vi} je do sa da i 14 pu ta na s tu p ao za re p re z en t a c i j u Cr ne Go re.

Bre ce ni po be dio s 31:0! U me ~u ru mun skog ku pa za be le `en je ne ve ro va tan re zul tat, tre }e li ga{ Bre ce ni je sa ~ak 31:0 (12:0) po be dio ni `e li ga {a Buf teu. Ru mun ski fud bal ski sa vez }e ve ro vat no spro ve sti is trag zbog ovog ~ud nog re zul ta ta, a

iz Buf tee su ob ja sni li po raz ~i we ni com da su u ti mu igra li 19-go di {wa ci. Kvo ta na po be du Bre ce ni ja uo~i me ~a je bi la ~ak 2.40. Bre ce ni je klub osno van 2008. go di ne.

Fud bal ska jav nost u Pe }in ci ma s ne str pqe wem o~e ku je su bot wi me~ s Voj vo di nom, u ko joj }e se meg dan po de li ti“ eki pe ko je su u pr va tri ko la naj vi {e po ka za le. - Eki pa Voj vo di ne je ve o ma do bra - is ti ~e Mi lo{ Jo si mov, ka pi ten pe }i na~ kog su per li ga {a. - Mi slim da su ove go di ne sa zre li i da mo gu vi {e ura di ti ne go pret hod nih se zo na. Pred vo de ih is ku sni po je din ci, ko ji ma je pri do da no ne ko li ko mla |ih igra ~a. Ne gu ju pre po zna tqi vu pas igru, po ~e mu su mo `da naj bo qi u ze mqi. Po kre ta~ ka sna ga su im in ter na ci o nal ci Mo re i ra i

Abu ba kar. Ako ih za u sta vi mo, po l a po s la }e m o ura d i t i. Izdvo jio bih i Ste va no vi }a, ko ji je ve o ma ne u go dan po de snoj stra ni i u tan de mu sa Vu li ~e vi }em ~i ni ve li ku pret wu. Me |u tim, ima ju i ma na. Stru~ ni {tab ih je sni mio i sve nam pre do ~io, te la ga no spre ma mo tak ti ku za su bot wu utak mi cu. Eki pe su ko na~ no po ~ e l e da nas re s pek t u j u i pola k o stva r a m o po z i t i v an imix. Te {ko ste ~e nu ugled na me ra va mo {to du `e da za dr `i mo i da se, jo{ jed nom, pred no vo sad skom pu bli kom pred sta vi mo u pra vom sve tlu. @. Ra di vo je vi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak30.avgust2012.

DANAS REVAN[ UTAKMICE PLEJ-OFA ZA LIGU EVROPE PARTIZAN U DOBROM RASPOLO@EWU DO^EKUJE TROMSO

ZVEZDA PROTIV BORDOA BEZ BELE ZASTAVE

Ne ma im pe ra ti va, ima na de Cr ve na zve zda se hra brom, ~vr s tom i di s ci p li n o v a n om igrom pre ne de qu da na na pra vi na ~ in su p ro s ta v i l a sna `nom Bor dou u pr vom me ~u ple-ofa za pla s man u Li g u Evro pe. Uz po mo} sjaj ne po dr {ke sa tri bi na iz bo ren je re mi ko ji je pro bu dio na du i pod gre jao raz mi {qa wa o pod vi gu, od no sno pla sma nu u grup nu fa zu re no mi ra nog tak mi ~e wa. Lo gi~ no, te `i deo po sla sle di ve ~e ras (20,30) na ju go za p a d u Fran c u s ke u re v an{ du e lu. - Mno gi su nas ot pi sa li i pre `a li li i pre pr vog okr {a ja. Sti gli smo do re zul ta ta ko ji je osta vio otvo re ne sve op ci je u dru gom su sre tu. Mo `da smo sa da ne {to ma wi aut saj de ri, ali Bor do je fa vo rit. Ja ~i su od nas, ima ju tak mi ~e we u kva li te noj li gi gde su na

ce n i atlet s ke spo s ob n o s ti, ima ju {i rok iz bor igra ~a i vi {e stru ko ve }i bu xet. Zbog to ga je mo `da ovo jed na od ret kih utak mi ca u ko ji ma Zve zda ne m a im p e r i t iv po b e d e. To opet ni {ta ne zna ~i i ne sma wu je na {u è qu i mo ti ve da od i gra mo ka ko tre ba te {ku i ve li ku utak mi cu- is ta kao je u na ja vi utak mi ce tre ner Be o gra | a n a, Alek s an d ar Jan k o vi}. î ni se da }e kon cept igre, u od no su na Ma ra ka nu, osta ti ne pro me wen. - Sva ki duel je no va, pri ~a za se be. Ima mo ja san plan, i ciq da iz b eg n e m o seg m en t e igre u ko ji ma smo in fe ri or ni. U to me smo uspe va li u pr vom du e lu, dr à li se do go vo ra svih 90 mi nu ta. Ta kav pri stup mo ra mo da po no vi mo. Bit no je da ne ma stra ha, da je mo ti va ci ja na vi so kom ni o vu, kao i sprem n ost da se is p u n e svi tak ti~ ki zah te vi. Zna mo vred no sti ri va la, ali mo ra mo vi {e pa `we po sve ti ti se bi. Bi -

}u za do vo qan ako se na kra ju po gle da mo svi u o~i i ne bu de mo ima li za mer ki na ono {to smo pru `i li, bez ob zi ra na ko na ~an is hod- sma tra Jan ko vi}. Ote ` a v a j u } a okol n ost je sva k a k o ne ba{ po v o q an zdrav stve ni bil ten. Ro vi ti su Mi ki}, Mi lu no vi} i Ve {o vi}, dok pra vo na stu pa zbog `u tih kar to na ne ma Mi li vo je vi}.Naj ve }a enig ma je is ku sni {to per Mi lan Jo va no vi} ko ji je u su da ru sa gol ma nom Baj ko vi }em u pr vom me ~u za ra dio po vre du mi {i }a. - Tre b a j u nam pot p u n o sprem ni fud ba le ri za sva is ku {e wa u Bor dou. Znam da }e mno gi sti snu ti zu be da po mog nu eki pi. Jo va no vi} je sva ka ko ve o ma bi tan igra~ za na {u de fan zi vu, ali tek je po ~eo la ga no da tre ni ra. Sve di le me

ot klo ni }u na dan utak mi ce, ka d a od r a d i m o tre n ing u Fran cu skoj- ka `e Jan ko vi}. Cr n o g or s ki re p re z en t a t i vac se na da da }e bi ti u stro ju. - Ve r u j em da }u mo } i da igram. Mo ra mo da bu de mo str pqi vi, ve o ma ~vr sti u du e li ma na sre di ni te re na. Ve ru je mo u se be, da ni je ta ko ne bi ni do {li u ova kvu pri li ku da se bo ri mo za grup nu fa zu LE. Eki pa je kom pakt na, po la ko sa zre va i no si se sa tak mi ~ar skim pri t i s kom. Bor d o je imao te {ku utak mi cu pro tiv PS@-a, {to ni je ne bi tan de taq. O~e ku je mo da }e nas na pa sti ka ko bi po sti gli `e qe ni po go dak ko ji im je po tre ban. Tre ba lo bi da nam osta ne vi {e pro sto ra, da kroz kon tre ugro zi mo gol do ma ~i na- ve li Jo va no vi}. Ima }e Zve zda i na sta di o nu „[a ban Del ma“ po dr {ku oko 1000 de li ja ko ji su pre dva da na auto b i s i m a kre n u l i put Bor doa. Z. Rangelov

Kao fi na le @i r on d in c i na j a v qu j u utak mi cu kao „da je fi na le”, cr ve no-be li pri hva ta ju iza zov. Tre ner Bor doa Fran sis @i lo bio je pre te ra no sa mo u ve ren pred utak mi cu u Be o- gra du, ka da je do {ao po 0:0, a iz ja vio da bi bio uve ren u pro laz da qe i da je Cr ve na zve zda pro {log ~e tvrt ka na Ma ra ka ni po be di la we go ve mom ke. Da ni je to li ko si gu ran u ono {to pri ~a, na go ve stio je u ne de qu na Par ku Prin ~e va u Pa ri zu, ka da je naj sku p qem ti m u Fran c u s ke, Pa ri Sen @er me nu su prot sta vio sa stav u ko jem ni je bio po j e d i n ih po { te | e n ih zve zda, po put Jo a na Gu fra na. Da, Bor do }e bi ti fa vo rit da nas u 20.30 na ve ro vat no pu n om „[a b an Del m a” sta dion u evrop skog pre sto ni ci vi na, ali ni @i lo, a ni

fud ba le ri se dam pu ta sku pqeg sa sta va od onog ko ji na ras po la ga wu ima Alek san dar Jan ko vi}, ni su ba{ opu {te n i pred re v an{ me~ plej-of run de za po pu nu gru pa Li ge Evro pe. , @u si Fe re i ra Vi je ra is ti ~e da je utak mi ca pro tiv Cr ve ne zve zde pre ma va `no sti jed n a k a fi n a l u Li g e Evro pe. Ta kve iz ja ve sa ~e ka le su eks pe di ci ju cr ve no-be lih i u pi sa nim iz da wi ma fran cu ske sport ske {tam pe po sle ta wu u Bor do. Ka k o do l i k u j e ve l i k om klu bu, do ma }i ni su u sa rad wi sa po gra ni~ nim vla sti ma Fran cu ske, obez be di li cr ve no-be li ma eks pre san pro laz svih „~ek p o i n t a” na aero dro mu, pa su ta ko pa so {i pe ~a ti ra ni od mah po iz la sku iz avi o na, dok je kom bi sa pr tqa gom ve} bio par ki ran na pi sti.

Va qak spre man za skok igru Vu ki} u Lir su, Ak sen ti je vi} u Vi te seu. To su po s led w e in for ma ci je u ve zi od la za ka iz Hum ske 1. Pa ako se za pr vog i o~e ki va lo da }e pro me ni ti sre di nu jer ni je bio u pla nu tre ne ra Ver me zo vi }a za dru gog se to mo è oka rak te ri sa ti kao iz ne na |e we. Mla di bek je je dan od naj bo qih igra ~a Par ti za na, ali fi nan sij ska si tu a- ci ja u klu bu na la è da se tran sfer i ostva ri. Od mah po me ~u sa Trom som Ak sen ti je vi} pu tu je u Ar nem gde }e se pri dru ì ti no vim sa i gra ~i ma . Cr no – be li ima ju za me nu za we ga u vi du no vaj li je Bran ka Pa u qe vi }a, iz Haj du ka , i sta ro se de o ca Alek san dra Miq ko vi }a. - Do bio sam po nu du ka kvu ni sam mo gao da od bi jem – go vo ri Ak sen ti je vi}. - Sa ovim ugo vo rom mo gu da obez be dim eg zi sten ci ju se bi i po ro di ci i to je pre su di lo. Ne ose }am se po seb nim jer je Par ti zan mo ja ku }a, klub u ko me sam sa zreo. @e lim da sa wim odem u Li gu Evro pe, a po sle ra do stan da na sta vim da qe – re kao je Ak sen ti je vi}. Ak sen ti je vi} je ove se zo ne do bio pu no po ve re we tre ne ra Vla di mi ra Ver me zo vi }a. - Hva la svi ma u klu bu, pre sve ga stru~ nom {ta bu ko ji me je gu rao ,,u va tru“. Bio sam oku evrop skih ti mo va pa sam do bio i po nu du. Za to je za slu àn Par ti zan.

Fe je nord u Pra gu 18.00: Di la Go ri – Ma ri ti mo (0:1) 18.00: Dwe pro – Li be rec (2:2) 19.00: Apoel – Nef ~i (1:1) 19.00: Ha poel – Du de lan` (3:1) 19.00: Hel sin ki – Atle tik (B) (0:6) 19.00: PSV Aj ndho ven – Ze ta (5:0) 19.00: Ro sen borg – Le gi ja (1:1) 19.00: He ren ven – Mol de (0:2) 19.30: Spar ta (P)- Fe je nord (2:2) 19.30: Ste a ua – Ekre nes (2:0) 19.30: Jang bojs – Mid tji land (3:0) 20.00: Genk – Lu cern (1:2) 20.15: Plzen – Lo ke ren (1:2) 20.30:Bor do – Cr ve na zve zda (0:0) 20.30: Klub Bri` – De bre cen (3:0) 20.30: Olim pik (M) – [e rif (2:1) 20.30: Vi de o ton – Trab zon (0:0) 20.45: Ha no ver – Slask (5:3) 20.45: In ter – Va slui (2:0) 20.45: Le van te – Mo ter vel (2:0) 20.45: Par ti zan – Trom so (2:3) 20.45: Ra pid – PA OK (1:2) 21.00: Alk mar – An `i (0:1) 21.00: Tven te – Bur sa spor (1:3) 21.00: La cio – Mu ra (2:0) 21.00: Wu kasl – An to mi tos (1:1) 21.05: Li ver pul .- Harts (1:0) 21.30: Sporting - Horsens (1:1)

Miq ko vi} u du e lu s ro bu stnim Bjer kom

Ak sen ti je vi} je uve ren da Be o gra |a ni mo gu da eli mi ni {u Trom so. - Ve} u Nor ve {koj se vi de lo da ni su ba ba ro ga. Po be di li su, pre sve ga, na na {im gre {ka ma, {to na tre nin zi ma po ku {a va mo da ko ri gu je mo. Ako bu de mo od i gra li ka ko ume mo ve ru jem da pro la zi mo Nor ve à ne. Par ti zan je pred jo{ jed nim iza zo vom pred ve ~e ra {wi me~. Cr no – be li ve} 12 go di na po sle po ra za u pr voj utak mi ci u re van {u ni su us pe li da se pla si ra ju da qe. Tra di ci je su da se ru {e, ka è ka pi ten Sa {a Ili}. - Do voq no smo pa met ni da mo è mo da pro |e mo Trom so. Vi de li smo gde smo gre {i li i sprem ni do ~e ku je mo su sret. Mo `da su ne ki o~e ki va li vi {e ve} u Nor ve {koj, ali mno go to ga se is pre ~i lo da se to ne de si. Ve {ta~ ka pod lo ga, akli ma ti za ci ja na ta mo {we vre men ske pri li ke i sli~ no. Sa da, ka da igra mo u svom am bi jen tu, pred ver nim na vi ja ~i ma ve ru jem da mo è mo da eli mi ni {e mo Trom so. Op ti mi sta je i Ne ma wa To mi}. - Mi slim da smo bo qa eki pa od Trom sa. Lo{ po ~e tak me ~a ta mo nas je ko {tao pri mqe nog go la, ali {to se igra vi {e raz vi ja la vi de lo se da ni su ne sa vla di vi. Go lo ve su nam da va li po sle pre ki da {to ne sme vi {e

da se de si. Ve `ba li smo na tre nin zi ma taj seg ment igre i mi slim da nas u Be o gra du ne }e iz ne na di ti. To mi} zna ka ko }e Par ti zan igra ti. - Na pa {}e mo od po ~et ka. Mo ra mo na met nu ti na{ stil ka ko bi smo sti gli do tri jum fa.

Sre te no vi} pot pi su je Cr no – be li su u smi raj pre la znog ro ka do bi li no vo po ja ~a we. Ra di se o Sre te nu Sre te no vi}, {to pe ru Olim pi je. Ne ka da {wi fud ba ler Ra da, Ben fi ke, i ne ko li ko ti mo va iz Ru mu ni je i Ru si je pot pi sa }e ugo vor sa Par ti za nom po sled weg da na pre la znog ro ka. Sre te no vi} je ^a ~a nin, vi sok 192 cen ti me tra i si gur no da }e pred sta vqa ti ~vrst oslo nac u de fan zi vi cr no – be lih.

Si lan pa na go lu Trom sa Nor ve {ki gol man }e do bi ti pri li ku da bra ni po {to su pr vi i dru gi gol man, [ve |an Mar kus Sahlman i Be ni Lek strom po vre |e ni. Trom so je zbog pro ble ma sa po vre da ma do veo na po zaj mi ci jo{ jed nog gol ma na. Na se ver Nor ve {ke kao po zajm qen igra~ iz GA IS-a sti gao je 33-go di {wi Fi nac Si lan pa. Gol man Ste fen An dre a sen po sled we dve go di ne ni je bra nio na ne koj zva ni~ noj utak mi ci. [ve |a nin ima 22 go di ne, pre Trom sa bra nio je za ni `e ra zred ni Tromd sa da len i ta da je na dve utak mi ce pri mio ~ak de vet go lo va. Uve `ba va li smo i to na tre nin zi ma . Ra ni gol znat no bi nas pri bli `io ci qu. A, ne sum wam da }e nam i na vi ja ~i bi ti ve tar u le |a i da }e mo se na kra ju svi ve se li ti. Stru~ ni {tab se uzda i u pre ci zan To mi }ev uda rac.

Par ti zan ve} za ra dio 480.000 evra Ako se Par ti zan i Cr ve na zve zda pla si ra ju u Li gu Evro pe do bi }e zna ~aj nu fi nan sij sku po mo} u vre me op {te ne ma {ti ne. Ob ja vqe na je fi nan sij ska ras po de la ko la ~a klu bo vi ma ko ji bu du u{li u Li gu Evro pe. Pre ma toj ra ~u ni ci, Par ti zan i Zve zda do bi }e po 1,3 mi li o na evra za pla sman u grup nu fa zu tog tak mi ~e wa, a mo gu i do dat no da za ra de ako bu du ostva ri li po be du ili osvo ji li bod. Te pre mi je su uve }a ne u od no su na pret hod ne se zo ne (ra ni je je po be da „vre de la” 140.000 evra, a bod 70.000 evra). Po ten ci jal na za ra da Par ti za na mo `e da bu de dva ili 2,5 mi li o na evra, {to uop {te ni je ci fra za za ne ma ri va we. Pre ma no vim pra vi li ma UEFA: sva ka po be da ostva re na u gru pa ma bi }e na gra |e na sa

- Iz sva ke po voq ne po zi ci je tre ba {u ti ra ti. ^u li smo da }e wi ma bra ni ti tre }i gol man i mo ra mo ga sta vi ti na is ku {e wa. Na kra ju, ni je bit no ko }e da va ti go lo ve, sa mo mi da pro |e mo – za kqu ~io je To mi}. Re klo bi se igra ~i su ras po lo `e ni za je dan do bar me~, ali

200.000 evra, sva ki ne re {en is hod bi }e na gra |en sa 100.000 evra. Sva ki klub ko ji se pla si ra u {e sna e sti nu fi na la za ra di }e jo{ 400.000 evra. Po bed nik LE do bi }e pet mi li o na evra, a po ra `e ni fi na li sta 2,5 mi li o na. Par ti zan je ve} za ra dio go to vo po la mi li o na evra. S ob zi rom na to da je kao srp ski {am pion ste kao pra vo da na stu pi u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na, a po tom i u~e {}em u 2. i 3. ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na ve} je in ka si rao 480.000 evra (200.000 evra kao {am pion i dva pu ta po 140.000 evra za na stup u dva kva li fi ka ci o na ko la). Uku pan na grad ni fond za Li gu Evro pe ove se zo ne je 225 mi li o na evra, a oko 75 od sto tog pri ho da bi }e ras po de qe no klu bo vi ma-u~e sni ci ma.

to mi sle i kla di o ni ce. Je di na di l e m a ko j u za ve ~ e r as ima Vla di mir Ver me zo vi} je Mi lo{ Osto ji}, ko ji je po sle po vre de po ~eo da tre ni ra sa eki pom, ali pi ta we je ko li ko je jo{ spre man za ova ko va `nu utak mi cu. I. Lazarevi} DANAS @REB ZA LIGU [AMPIONA

êl si bra ni ti tu lu Po tra di ci ji `reb Li ge fud bal skih {am pi o na i pro gla {e we naj bo qih igra ~a u mi nu loj se zo ni u elit noj fud bal skoj li gi Evro pe oba vi }e se da nas, dan uo~i me ~a Su per ku pa u Mon te Kar lu u ko jem }e se sa sta ti êl si i Atle ti ko iz Ma dri da. Di rekt no pra vo da se na |u u {e {i ru, na osno vu osvo je nih ko e fi ci jen ta pri pa lo je 22 eki pi i to su: êl si, Man ~e ster si ti, Man ~e ster ju naj ted, Ar se nal (En gle ska), Real, Bar se lo na, Va len si ja ({pa ni ja), Bo ru si ja (D), Ba jern, [al ke (Ne ma~ ka), Ju ven tus, Mi lan (Ita li ja), Mon pe qe, Pa ri sen @er men (Fran cu ska), Por to, Ben fi ka (Por tu gal), Ze nit (Ru si ja), [a htjor (Ukra ji na), Ajaks (Ho lan di ja), Ga la ta sa raj (Tur ska), Olim pi ja kos (Gr~ ka) i Nor de ji land (Mor ve {ka), a wi ma }e se pri dru ì ti de set ti mo va ko ji su kroz kva li fi ka ci je ste kli pra vo da igra ju u Li gi {am pi o na. G. K.

sport

~etvrtak30.avgust2012.

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE – US-OPEN

[A HOV SKA OLIM PI JA DA

Im pre si van start \o ko vi }a Novak \okovi} ubedqivom pobedom po~eo odbranu titule na Otvorenom prvenstvu SAD. Srpski teniser je u prvom kolu savladao Italijana Paula Lorencija sa 3:0 (6:1, 6:0, 6:1). Ba{ kao i na Australijan openu, Italijan je \okovi}u uspeo da uzme samo dva gema. Me|utim, pitawe pobednika se ni jednog trenutka nije postavqalo, me~ je zavr{en nakon sat i 15 minuta igre. Lorenci je prvi od svoja dva osvojena gema dobio tako {to je na po~etku setova oduzimao servis srpskom teniseru. Prvi gem je bio ispitivawe snaga, \okovi} je, ~ini se bio vi{e opu{ten od rivala, izgledalo je kao da igra za publiku. Lorenci je iskoristio ovu situaciju i napravio brejk. To je nateralo branioca titule da se uozbiqi, zaigrao je maksimlano koncentrisano. Napravio je brejk bez izgubqenog poena, a do kraja prvog seta potpuno dominirao na terenu - (6:1). U drugom setu Italijan nije imao na{ao na{in da parira na bo qem srp skom te ni se ru, razlika u kvalitetu je bila o~igledna – 6:0. Sli~no kao u prvom, Lorenci je na po~etku tre}eg seta osvojio gem. Me|utim, to je bilo sve {to je mogao da u~ini protiv raspolo`enog \okovi}a. Novak je ekspresno

O~e ki va ne po be de U Istanbulu je po~ela jubilarna 40. {ahovska olimpijada koja se igra do 9. septembra (11 kola). Ekipe su dobile startne brojeve po prose~nom rejtingu pa je Srbija u mu{koj konkurenciji rangirana na 20. mestu, dok je na{a ènska ekipa dobila broj 19. Ispred na{e mu{ke reprezentacije su: 1. Rusija, 2. Ukrajina, 3. Jermenija, 4. Ma|arska, 5. SAD, 6. Kina, 7. Azerbejxan, 8. Francuska, 9. Holandija, 10. Bugarska, 11. Engleska, 12. Izrael, 13. Indija, 14. Nema~ka, 15. Kuba, 16. Poqska, 17. ê{ka, 18. [panija i 19. Hrvatska. Redosled u ènskoj sekciji: 1. Kina, 2. Rusija, 3. Gruzija, 4. Ukrajina, 5. SAD, 6. Indija, 7. Poqska, 8. Jermenija, 9. Nema~ka, 10. Rumunija, 11. [panija, 12. Ma|arska, 13. Bugarska, 14. Francuska, 15. Kuba,

16. Slovenija, 17. Holandija, 18. Gr~ka, 19. Srbija, itd. U prvom kolu favoriti su parovani sa znatno slabijim ekipama pa je i svaki pojedina~ni remi bio (ne)prijatno iznena|ewe. To se desilo ekipama Rusije, Ma|arske, Kine, Srbije, itd, a senzacija prvog kola je poraz Movsesjana (Jermenija) od nepoznatog igra~a Zambrane iz Bolivije. Rezultati na{ih ekipa: Sr bi ja - Mi an mar 3,5:0,5 (Ivani{evi} (2645) - H. Vin (2398) remi, Marku{ (2599) - T. Vin (2174) 1:0, Perunovi} (2614) Mio (2312) 1:0, Sedlak (2549) Aung (2149) 1:0) @enska selekcija: Sr bi ja – Ja maj ka 4:0 (Bojkovi} (2392) – Ri~ards (1997) 1:0, Manakova (2340) - Grej (1728) 1:0, Stojanovi} (2277) - @u (1952) 1:0, Raki} (2300) - Baret (1774) 1:0). B. D.

Di na mo po no vo u Li gi {am pi o na vezao {est gemova i rutinski obezbedio plasman u drugo kolo – 6:1. \okovi} je posle me~a izjavio da je zadovoqan svojom partijom na startu US opena. - Igrao sam odli~no od po~etka do kraja,” rekao je novinarima srpski teniser i nastavio: Vrlo mi je va`no da budem eko-

Skja vo ne i Vo zni jac ki na tri bi na ma Finalistkiwa Vimbldona Agwe{ka Radvawska lako i brzo do{la je do pobede u prvom kolu US opena, po{to je bila boqa od Nine Brat~ikove iz Rusije sa 6:1, 6:1. U slede}em kolu Poqakiwa }e se sastati sa Karlom Suares Navaro iz [panije, kojoj je Ksenija Pervak predala me~ sredinom drugog seta. Ispala je 32. nositeqka [uai Peng, boqa od we bila je Jelena Vesnina sa 7:6, 6:1. Takmi~ewe je okon~ala i 22. nositeqka Fran~eska Skjavone, koja je izgubila od 19-godi-

dnevnik

redaja, Galina Voskoboeva – Aran~a Rus 6:1, 6:3, Jelena Vesnina – Suai Peng 7:6, 6:1, Andrea Hlavackova – Klara Zakopalova 6:4, 6:4, Ajumi Morita – Monika Nikulesku 6:3, 6:3, Roberta Vin~i – Ursula Radvawska 6:1, 6:1, Vera Du{evina – Nastasija Burnet 6:0, 6:3, Jelena Jankovi} – Katerina Bondarenko 6:1, 6:2, An|elika Kerber – En Kiotavong 6:2, 6:0, Betani Matek-Sends – Venus Vilijams 3:6, 1:6, Jaroslava [vedova – Vanija King 6:4, 6:2, Cvetana

nomi~an sa vremenom koje provodim na terenu, ali naravno, ne potcewuju}i rivale. Bio sam vrlo fokusiran, trudio sam se da izlazim na mre`u. Sve u svemu, bilo je odli~no - istakaoje \okovi}. Statistika ovog me~a apsolutno je na strani na{eg tenisera. \okovi} je imao 32 vinera,

Italijan samo 10, Novak je servisao sedam asova, Lorenci je napravio {est duplih gre{aka. U drugoj rundi Novak \okovi} }e igrati sa Brazilcem Da Silvom (28, 178 cm), koji je u pet setova izbacio kvalifikanta Gaba{vilija. Brazilac je 112. na ATP listi, a najboqi plasman mu je 95. mesto.

Ra o ni} je dva, is pao Mo na ko Milo{ Raoni} uz mnogo muka se plasirao u drugo kolo US opena, po{to je za tri ~asa i 25 minuta igre pobedio Santijaga Hiralda sa 6:3, 4:6, 3:6, 6:4, 6:4. Kana|anin crnogorskog porekla bio je na ivici provalije po veoma te{kim vremenskim uslovima, po{to je gubio sa 2:1 u setovima i imao je brejk zaostatka u ~etvrtom. Me|utim, Raoni} se nije predavao, uspeo je da preokrene, a zatim i da slavi u uzbudqivom petom setu nakon {to je Kolumbijac poslao predug forhend. Raoni} je odservirao 30 asova, ali ~ak 15 duplih gre{aka – ukupno je imao 59 vinera i 55 neiznu|enih gre{aka. Slede}i Raoni}ev protivnik bi}e Pol-Anri Matje, koji je u maratonu od ponedeqka izbacio Igora Andrejeva. Ne toliko kvalitetan, ali veoma neobi~an me~ igrali su Toma{ Berdih i David Gofan, a na kraju je ^eh slavio mnogo te`e

delovalo da }e tako biti jer je deseti nosilac imao dva seta prednosti i 4:1 u tre}em. Ipak, Garsija-Lopes se o|ednom probudio, zaigrao je mnogo boqe, forhendom je diktirao ritam, a Monakov nivo igre je opao. U petom setu Monako je gubio sa 4:2 i 5:3, ipak je stigao do 5:5, a tada je propustio i {ansu za brejk. U{lo se u novi taj brejk, a pribraniji je bio [panac i sa 7-3 je do{ao do trijumfa. US open, mu{karci, prvo kolo: @o-Vilfred Conga – Karol Bek 6:3, 6:1, 7:6, Nikolas Almagro – Radek [tepanek 6:4, 6:7, 6:3, 6:4, Milo{ Raoni} – Santijago Hiraldo 6:3, 4:6, 3:6, 6:4, 6:4, Ximi Vang – Ivo Karlovi} 7:6, 7:6, 1:6, 6:4, Toma{ Berdih – David Gofan 7:5, 6:3, 6:3, Giqermo Garsija-Lopes – Huan Monako 3:6, 1:6, 6:4, 7:6, 7:6, Pablo Anduhar – Toma` Belu~i 7:6, 3:6, 7:6, 7:5, Stiv Darsis – Malek Jaziri 3:6, 6:1, 6:1, 6:1,

Fudbaleri zagreba~kog Dinama igra}e u Ligi {ampiona drugu godinu zaredom. Dinamo je veliki uspeh obezbedio po{to je nakon pobede od 2:1 na Maksimiru savladao Maribor u Sloveniji :0. U Ligu {ampiona }e i Anderleht koji je nakon poraza od AEL-a na Kipru od 2:1 u Belgiji slavio 2:0 protiv Partizanovog xelata. Malaga je odbranila 2:0 iz [panije i u Atini igrala bez golova sa Panatinaikosom, a najeltinije evropsko takmi~ewe igra}e i BATE. Beloruski tim igrao je u Izraelu nere{eno sa Ironi Kirjatom (1:1), ali je u prvom me~u slavio 2:0. U duelu u Italiji Udineze - i Braga igrani su produ`eci po{to je nakon 90 minuta rezultat identi~an onom iz Portugala – 1:1. Tek posle penala Braga je oti{la daqe pobediv{i 5:4. Rezulati: Panatinaikos - Ma la ga 0:0, Maribor - Di na mo (Z) 0:1, An der leht - AEL 2:0, Udineze - Bra ga 1:1 (4:5), Kirjat [mona - BA TE 1:1.

Ma mi} pra vi me gatim Dok Partizan i Crvena zvezda muku mu~e u kvalifikacijama za Ligu Evrope, dok oba, najve}a srpska kluba, poku{avaju da sastave kraj sa krajem (u finansijskom smislu), a nekada{wi prvak Evrope ~ak duguje vi{e desetina miliona evra, dotle se na oko 400 kilometara zapadno od Beograda - slavi. Zagreba~ki Dinamo je opet u Ligi {ampiona, opet }e da zaradi dobre pare, a ceo Balkan mo`e qubomorno da gleda u pravcu Zagreba. I da zavidi Zdravku Mami}u, prvom ~oveku Dinama. Ako pitate najvatrenije navija~e Dinama re}i }e vam da je

Istina, Dinamo je pro{le sezone bio „topovsko meso”, ali ne treba zanemariti odli~nu zaradu od samog plasmana u Ligu {ampiona. Dve pobede nad Mariborom u plej-ofu za plasman u grupnu fazu Lige {ampiona, vinule su Dinamo do novog u~e{}a u elitnoj evropskoj ligi. A to zna~i novi, zna~ajan prihod. Toliki da je eufori~ni Mami}, posle sino}weg trijumfa u Sloveniji, izjavio: - Sa novcem od Lige {ampiona, u sitaciji smo da na zimu stvorimo mega-tim! Najboqi koji je ikad bio u Maksimiru! Ali, sad idemo da u`ivamo u Ligi {ampi-

Eli mi ni sa ni Zi mo wi} i Lo dra

Karolina Voznijacki je imala problema s kolenom

{we Amerikanke Sloun Stivens sa 6:3, 6:4 za 95 minuta igre. Italijanka je napravila 36 gre{aka, uz samo 10 neiznu|enih gre{aka, dok je mlada Amerikanka imala 15 direktnih poena i 23 gre{ke. Sigurna je bila i Nemica An|elika Kerber, koja je izgubila samo dva gema u duelu sa Britankom Ki o ta vong. U dru goj run di o~ekuje nas veliki derbi, po{to }e se Nemica sastati sa Venus Vilijams, koja je dobila Betani Matek-Sends sa 6:3, 6:1 za 62 minuta. Takmi~ewe je zavr{ila Karolina Voznijacki. Re zul ta ti: Ag we {ka Ra dvawska – Nina Brat~ikova 6:1, 6:1, Ana Ivanovi} – Elina Svitolina 6:4, 6:2, Jekaterina Makarova – Eleni Danilidu 6:1, 6:4, Sofija Arvidson – Kimiko Date Krum 6:4, 6:2, Karla Su ares Na varo – Ksenija Perva k 7:5, 1 :2, p -

Pironkova – Kamila \or|i 6:3, 6:4, Bojana Jovanovski – Mona Bartel 4:6, 7:5, 6:2, Johana Konta – Timea Babo{ 6:2, 7:5, Lara Aruabarewa-Vesino – [a har P er 6:4, 7:6, Do minika Cibulko va – Jo ha na Larson 6:7, 6:2, 6:0, Silvi ja Soler-Es pi nosa – A la Kudrjavceva 6: 3, 6:2 , Sara Era ni – G ar bine Mugurusa 6:3, 6 :7, 6 :1, Sloun S ti vens – Fran~eska Skja vo ne 6: 3, 6: 4, Olga Pu~ko va – Irina Falkoni 7:6, 6:7, 6:3, O lga Govorcova – T am ira Pa {e k 6:3 , 6:4, M arija K irilenko – [anel [ipers 6:2, 6:1, Greta A rn – Ag ne{ Sav ai 6 :4, 3 :2, pr edaja, Marija Ho se Martin es San}es – Mir jana Lu~i} 6:3, 7:5, Irina Kamelija-Begu – Karolina Voznijacki 6:2, 6:2, Kristina Mekhejl – Kiki Bertens 4:6, 6:4, 3:6, Serena Vilijams – Koko Vandeveg 6:1, 6:1.

Nenad Zimowi} i wegov dubl partner iz Francuske Mihael Lodra zaustavqeni su ve} u prvom kolu takmi~ewa mu{kih parova na Otvorenom prvenstvu SAD. Amerikanci Nikolas Monro i Donald Jang izbacili srpsko-francuski par, 5:7, 6:3, 6:4. Me~ je trajao 106 minuta, a Zimowi} i Lodra bili su postavqeni za sedme nosioce. To je jo{ jedan razo~aravaju}i rezultat wih dvojice i pitawe je koliko }e jo{ dugo sara|ivati. Zimowi}u je na US Openu u konkurenciji dublova igrao dva ~etvrtfinala (2006. i 2009). Ovogodi{we takmi~ewe u Otvorenom prvenstvu Amerike nastavqa u konkurenciji me{ovitih parova. Nastupa}e u paru sa Katarinom Srebotnik. Postavqeni su za pete nosioce, u prvom kolu igra}e protiv Amerikanaca, Melani Udin i Xeka Soka. nego {to rezultat pokazuje – 7:5, 6:3, 6:3. Belgijanac je iskoristio samo dve od 18 brejk {ansi, a Berdih 6 od 13, tako da je jasno da je ^eh boqe igrao kqu~ne poene i da je zato slavio. Ukupno, Toma{ je imao 40 vinera i 30 gre{aka, a Gofanov odnos bio je 28/39. U slede}em kolu Berdih ~eka Nemca Jirgena Zopa. Najboqi me~ dana odigrali su Giqermo Garsija-Lopes i Huan Monako, a posle ~etiri satai 31 minuta borbe deseti nosilac napustio je takmi~ewe. Osim 2007. i 2011. kada je igrao osminu finala, Monako je preostalih {est puta ispao ve} na startu US opena, a sada i sedmi. Nije

Filip Pe~ner – Nikolas Mau 1:6, 4:6, 6:4, 7:5, 7:6, Endi Rodik – Rin Vilijams 6:3, 6:4, 6:4, Denis Novikov – Jerì Janovic 6:2, 7:6, 3:6, 6:3, Sem Kveri – Jen-Hsun Lu 6:7, 6:4, 6:4, 7:5, Stanislas Vavrinka – Sergej Stahovski 6:7, 7:6 6:4, 6:2, Fabio Fowini – Eduard Roèr-Vaselan 3:6, 5:7, 6:4, 6:4, 7:5, @ilijen Beneto – Olivije Rohus 7:6, 6:2, 6:3, Markos Bagdatis – Matijas Bahinger 6:2, 4:6, 6:4, 6:7, 7:6, Roèrio Dutra da Silva – Tejmuraz Gaba{vili 4:6, 6:4, 6:7, 6:3, 7:5, Bernard Tomi} – Karlos Berlok 4:6, 7:5, 6:3, 6:4, Novak \okovi} – Paolo Lorenci 6:1, 6:0, 6:1, Aleksandr Dolgopolov – Xesi Levin 3:6, 4:6, 6:4, 6:1, 6:2

Slavqe Zagrep~ana u Mariboru

Mami} zlo hrvatskog fudbala i zlo za Dinamo. Da je Mami} vulgaran ‘ jeste, da preti novinarima - preti. Da li je Mami} sve radio po zakonu? Pitawe je kojim se iz dana u dan bave u hrvatskoj fudbalskoj javnosti, ali ~ovek i daqe obavqa jednu od najva`nijih funkciju u tamo{wem fudbalu. Dakle, dok i ako se ne sprovede zvani~na istraga protiv wega (ako je uop{te i bude), Mami} je, bez dileme i konkurencije, najuspe{niji poslovni ~ovek u fudbalu na Balkanu. Uz wega stoje poslovni i sportski rezultati. Poslovni se ogledaju u tome da je u doba krize ne samo sa~uvao Dinamo, nego mu je uve}ao profit, a prodaja igra~a mu ide tako dobro da bi nedeqno mogao da odr`ava seminare predsednicima drugih klubova iz regiona. Sprtski - osim {to je neprokosnoven u hrvatskom fudbalu, Dinamo je drugu godinu zaredom u Ligi {ampiona.

ona, sad vi{e nemamo nikakvih imperativa. Dinamo }e od plasmana u L[ zaraditi 11 miliona evra, bez tv prava i reklama. On je hrvatskim medijima otkrio da je tokom revan{ utakmice protiv Maribora pio tablete za smirewe, a onda se dodatno „otvorio”: - U no}i velikog slavqa pozivam sve na{e navija~e da se ujedine, jer mi volimo i na{e huligane, i divqake, svi nam oni trebaju! @elim da se u Ligi {ampiona ujedine igra~i, â~i} i publika. A onima koji traè moj odlazak opet najavqujem: do}i }e i taj dan kada }u oti}i iz Dinama, samo neka se strpe jo{ malo, ja }u prepoznati taj trenutak. To }e do}i pod normalnim okolnostima i dogovorom. Mi èlimo sve navija~e. I huligane i divqake. ‘Ajmo malo sada bez imeprativa. ‘Ajmo da slavimo i uìvamo. Nismo vas izneverili sedam godina, ne}emo ni ovu osmu.

SPORT

dnevnik

~etvrtak30.avgust2012.

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – @ABAQ

Sport ski cen tar za me nio Je gri~ ku Sportski savez op{tine @abaq u saradwi i pod pokroviteqstvom Saveza sport za sve Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu po drugi put je odr`ao manifestaciju „Ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera“. Kao i prethodne godine ovoj svojevrsnoj sportskoj manifestaciji odazvali su se gra|ani iz sve

ribolovci. Sve druge aktivnosti obavqene su na malom stadionu u centru mesta. Za sve discipline vladalo je veliko interesovawe, a bilo je i „vi{ebojaca“, odnosno takmi~ara koji su se ogledali u vi{e disciplina. Na terenima u centru @abqa takmi~ari su se ogledali u malom fudbalu, odbojci, pikadu, bacawu kugle, skoku u

}ilo takmi~arima da se ose}aju prijatnije, a vetar koji je povremeno duvao najvi{e je smetao takmi~arima u badmintonu, jer je nosio laganu lopticu. Velike borbe vodile su se u svim disciplinama, a u~esnici su imali i veliku podr{ku sa tribina. Stariji fudbaleri su se potrudili da prika`u sve {to znaju, a ~ini se da je najzani mqi vi je bi lo na od boj ka {kom terenu gde se vodila velika bitka za svaki poen, a ekipe su, uglavnom, bile me{ovite, a devojke su se pokazale potpuno ravnopravne s kolegama. Nadvla~ewe konopca je uvek atrakcija, a tako je bilo i ovoga puta. Nisu za konopcem bili kolosi kakve smo navikli da gledamo, ali uzbu|ewa i dramatike nije nedostajalo. Velika borba vodila se i u bacawu kugle koja je letela i preko 18 metara, a u skoku u daq iz mesta bez premca je bio Dragomir Todorovi}. Lepom sportskom danu u @abqu, pored vrednih organizatora iz redova doma}ina, pri-

Pe ca ro {i su svo je ume }e po ka za li na oba li Je gri~ ke

sustvovali su i predsednik i sekretar Saveza sport za sve Vojvodine Milorad Peri{i} i Slavko Perkovi}. Nadmeta-

Igra ~i ma bad min to na je ma lo sme tao ve tar

~etiri mesne zajednice: ûrug, \ur|evo, Gospo|inci i doma}ini iz @abqa, u gotovo svim uzrasnim kategorijama, rekreativ ci, ak tiv ni spor ti sti, udruèwe èna i penzionera, najmla|ih, ali i osobe sa posebnim potrebama, u mu{koj i èn skoj kon ku ren ci ji. U sportskom danu u~estvovalo je preko 200 qubiteqa ovog vida sporta. @abaqci ove godine nisu mogli da organizuju vi{e manifestacija na obali Jegri~ke, zbog radova na ure|ewu obale, pa su se tu takmi~ili samo sportski

daq iz mesta, badmintonu, nadvla~ewu ko nop ca, ubaci vawu trojki u ko{arci i ve} spomenutom sportskom ribolovu. ^ast da otvore takmi~ewe pripala je najmla|ima. Na teren su prvi iza{li u~enici osnovnih {kola „\ura Jak{i}“ iz ^uruga i „Milo{ Crwanski“ iz grada doma}ina, odigrav{i utakmicu u malom fudbalu koja je zavr{ena bez pobednika 2:2. Program se odvijao po unapred utvr|enom programu, nekoliko disciplina u isto vreme. Bio je lep dan, ne preterano topao {to je samo omogu-

Igra la se vr lo kva li tet na od boj ka

Naj mla |i fud ba le ri su otvo ri li igre

wa su po~ela u 17 ~asova, a okon~ana su posle 21 ~as, dodelom priznawa najuspe{nijima, uz jednoglasnu poruku svih u~esnika: Vidimo se i slede}e godine.

Re zul ta ti

Ku gla je le te la da le ko

Duel mla do sti i is ku stva u pi ka du

Za jed ni~ ki sni mak tak mi ~a ra u nad vla ~e wu ko nop ca

Na takmi~ewu u okviru akcije „Ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera“, u @abqu, najuspe{niji su bili – odbojka: 1. Drugari, 2. Ze~i}i, 3. OK @abaq, mali fudbal: 1. MZ ûrug, 2. MZ @abaq, 3. MZ \ur|evo, pikado: ekipni pobednik je ènska ekipa MZ @abaq, a pojedina~no kod mu{karaca plasman je slede}i: 1. Bojan Zlokolica, 2. \or|e Beqin, 3. Ilija Mihajlovi}, bacawe kugle: 1. Milo{ Hromi{, 2. Zoran Buzadzin, 3. Zoran Ban|ur, badminton: 1. \or|e Beqin, 2. Vladimir ôli}, a ekipni pobednici su Restoran „Madona“ kod seniora i FR Zeqe kod pionira, bacawe trojki: 1. Danijel Pu~i}, 2. Branislav Anti}, 3. Zoran Bosni}, a najuspe{niji sastav u nadvla~ewu konopcem bila je MZ @abaq, a u sportskom ribolovu USR Jegri~ka iz @abqa. Mla de ple sa ~i ce su sve odu {e vi le

Eki pa MZ ^u rug, po bed nik u ma lom fud ba lu

Ovaj prijatan sportki dan ulep{ale su ~lanice plesne grupe „M Stayl Dance“ koje su izvrsno otplesale svoje numere i izazvale salve aplauza na otvorenoj sceni. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

sPORt

~etvrtak30.avgust2012.

KONTROLNA UTAKMICA

PARAOLIMPIJSKE IGRE U LONDONU

Pro pu sti li otva ra we za rad pr vih me ~e va (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) LON DON: Na {i sto no te ni se ri, Zlat ko Ke sler, Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} i Na da Ma ti} ni su u~e stvo va li na de fi leu sve ~a nog otva ra wa Pa ra o lim pij skih iga ra u Lon do nu, jer ih ve} da nas o~e ku ju pr vi me ~e vi u po je di na~ noj kon ku ren ci ji ko je }e igra ti Eks el are ni. @reb je Zlat ku Ke sle ru u gru pi do de lio Austri jan ca Man fre da Dol ma na i Bra zil ca Knaf vel de ra, a sa mo }e po bed nik gru pe na sta vi ti tak mi ~e we u ~e tvrt fi na lu. To prak ti~ no zna ~i Da sa mo ~e ti ri uza stop ne po be de ga ran tu ju me da qu, po {to se, za raz li ku od svet skih i evrop skih pr ven sta va , na Pa ra o lim pi ja di raz i gra va za tre }e me sto. Zlat kov tre ner Go ran Ko ci} sma tra da je pe riod adap ta ci je u Lon do nu do bro pro {ao, da su na {i re pre zen ta tiv ci u do broj for mi, da je at mos fe ra ta ko |e od li~ na, ali da }e naj vi {e za vi si ti od tre nut ne in spi ra ci je.

Zlat ko Ke sler i hr vat ska re pre zen ta tiv ka He le na Dre ta Ka ri}

- Na rav no i sre }a }e bi ti bi tan fak tor, jer na ova kvim tak -

mi ~e wi ma, ka da su ri va li prak ti~ no pod jed na ki da sva ko sva kog mo è da po be di, ali i od we ga da iz gu bi, mo è da od lu ~i jed na lop ti ca, jed na ser va – ka è Ke sler. Kod de vo ja ka je prak ti~ no isto, bi }e ih po tri u gru pi i

|e we ra ste i je dva ~e ka mo da tak mi ~e we po~ ne. Zbog to ga {to nas ve} 30. sep tem bra o~e ku ju me ~e vi, od lu ~i li smo da pre sko ~i mo ce re mo ni ju sve ~a nog otva ra wa – ka `e Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}. Pro blem je u to me {to se tran sfe ri od vi ja ju pri li~ no spo ro i pi ta we je ka da bi smo le gli i da li bi smo ima li do voq no vre me na da se na spa va mo, a re zul tat je na pr vom me stu. Na da Ma ti} igra }e da nas sa Bra zil kom Oli ve i rom, a po tom }e se po sled weg av gu stov skog da na sa sta ti sa Ki ne ski wom Jang Mi ao. - Da }u sve od se be. Do bro se ose }am i je di no Be bi i me ni ne do sta ju na {a de ca, ali ima mo mo tiv vi {e da oprav da mo na {e vi so ke po zi ci je na Svet skoj rang li sti – ka `e Ma ti }e va, ko ju sa Bo ri sla vom Pe ri} Ran ko vi} od 5. sep tem bra o~e ku ju i me ~e vi u ekip nom de lu. Na osno vu do brog rej tin ga, wih dve bi }e slo bod ne u pr vom ko lu ekip nog de la, dok }e se u ~e tvrt fi na lu sa sta ti sa Bra zi lom. La zar Kur te{, tre ner na {ih de vo ja ka ve li da je {an sa za ula -

Tak mi ~e we u 21 di sci pli ni Tak mi ~e wa u Lon do nu od vi ja }e se u 21 di sci pli ni: stre qa {tvu, atle ti ci, bo }a wu, bi ci kli zmu – road i trek di sci pli ni, ko wi~ kom spor tu, fud ba lu 5 i fud ba lu 7, gol ba lu, xu du, di za wu te go va, ve sla wu, je dre wu, stre qa {tvu, se de }oj od boj ci, pli va wu, sto nom te ni su, ko {ar ci u ko li ci ma, ma ~e va wu u ko li ci ma, rag bi ju u ko li ci ma i te ni su u ko li ci ma. Sr bi ja ima 13 pred stav ni ka u ~e ti ri spor ta: sto nom te ni su, atle ti ci, stre qa {tvu i bi ci kli zmu. sa mo po bed ni ca na sta vqa tak mi ~e we u po je di na~ noj kon ku ren ci ji i to di rekt no u po lu fi na lu. Naj ve }u sto no te ni sku na du Sr bi je u Lon do nu, Bo ri sla vu Pe ri} Ran ko vi} o~e ku je da nas u pr vom ko lu Jor dan ka Al Azan, dok je dan ka sni je u dru gom su sre tu o~e ku je Jung ji Nan iz Ju `ne Ko re je. - Tre ni ra li smo ju ~e sa na {im pri ja te qi ma iz Hr vat ske. Do bro smo ras po lo `e ni, uz bu -

USPEH ELITA NA DR@AVNOM PRVENSTVU

Dvo se di ma dve bron ze

U Apa t i n u je odr ` a n o pr v en stvo Sr bi je u mi ni-ka j a k u. Na ovom tak mi ~e wu u~e stvo va li su i ka ja ka {i ba~ ko pa la na~ kog Eli ta, ko ji ma je ovo bio de bi na dr àv nom {am pi o na tu. Dve bron za ne me da qe do ne li su mla de Ba~ ko pa lan ~an ke iz Apa ti na. Bron za na od li~ ja, osvo ji li su Mi o na Ni ko li} i Awa [an ti} u kon ku ren ci ji de ce ro |e ne 2002. go di ne u MK-2 na 500 me ta ra, kao i Je le na Bo dor i Mi li ca Ra du sin u kon ku ren ci ji de ce ro |e ne 2001. go di ne u MK-2 na 500 me ta ra. -Mi o n a, Awa, Je l e n a i Mi li ca su i pre ovog pr ven stva skre nu le pa `wu na se be, i na go ve {ta va le su da }e se na dr àv nom pr ven stvu bo ri ti za osva ja we me da qa. Wi hov re zul tat jo{ vi {e do bi ja na te ì ni i zna ~a ju ako se zna, da su do we ga sti gle sa ve o ma ma lo tak m i ~ ar s kog is k u s tva. Wi hov uspeh i osva ja we od li~ ja, do {ao je kao {lag na tor tu na kra ju ovo go di {we se zo ne, ko ja je za nas bi la ve o ma uspe {na – ka è Bra ni slav Mi {kov, tre ner u KK Elit. M. \. Kremenovi}

zak u po lu fi na le ve li ka, ali i na po mi we: Ko stur `re ba je ta kav da uko li ko se Be ba i Na da pla si ra ju u po lu fi na le, na me ri }e se na Ki nu. Zna se {ta Ki ne ski we pred sta vqa ju u sto nom te ni su, ali haj de da jo{ ne pri ~a mo o to me „{ta bi bi lo, kad bi bi lo“, ne ka de voj ke pr vo do bro od i gra ju svo je me ~e ve u sin glu, pa }e ste }i i vi {e sa mo po u zda wa – sma tra Kur te{. Sava Savi}

KUP SRBIJE U TITELU

U~e stvo va lo 100 tak mi ~a ra U Ti te lu na Ti si odr `an je tre }i kup Sr bi je u ve sla wu. Na tak mi ~e wu je u~e stvo va lo se dam klu bo va sa oko 100 tak mi ~a ra ( Be gej 1883, Da nu bi us 1885, Gra fi ~ar, Zre neks, Jug, Ga leb i Sme de re vo) Re zul ta ti - Dubl skul ju ni or ke: 1. Mi li ca Sli qep ~e vi} i Mi o na Mi tro vi} (Da nu bi us) 7:50,07, 2. Lu na Ugre no vi} i Mi li ca Lu go wa (Gra fi ~ar) 7:53,5. 3. Alek san dra Kne `e vi} i Je le na Mo mi rov (Be gej) 8:09,21, Skif ka de ti: 1. Mi lan Mi ji} (Da nu bi us) 7:53,92, Lu ka Tr ku qa (Be gej) 8:06,25, 3. Alek sa Mi haj lo vi} (Ga leb) 8:10,01. Dubl skul ka det ki we: 1. Mi li ca Sqep ~e vi} i Mi o na Mi tro vi}(Da nu bi us) 8:4,19, 2. Ta ra Ma rin ko vi} i Ka ta ri na ]i ri} (Gra fi ~ar) 8:43,43, 3. Isa be la Di mov ska i Ana sta si ja Pa ska li (Jug) 8:53,73. Dvo jac ju ni o ri: 1. \or |e Ko ji} i Lu kian Ma ra to vi} 7:27,36, 2. Ni ko la Fi li po vi} i Bo ris Ko si (Ga leb) 7:56,25. Skif ju ni o ri: 1. Ni ko la Ke ki} (Da nu bi us) 7:29,99, 2. Mar ko Sa vi} (Gra fi ~ar) 7:40,12, 3.

Ja no{ Tot (Be gej) 7:45,42. ^e tve rac skul, pi o ni ri: 1. Ni ko la Ja ni }i je vi}, Ste fan Ra ji}, Ni ko la Mi la no vi} i Ma ti ja To do ro vi} (Smer de re vo) 8:10,02 , 2. Vla di mir Pet ko vi}, Mi lan La li}, Lu ka \o ko vi} i Mar ko Ga ji} (Gra fi ~ar) 8:49,94. . Skif pi o ni ri, pr va fi nal na gru pa: 1. Alek sa Si mi} (Sme de re vo) 8:22,22, 2. Da ni lo Se la ko vi} (Sme de re vo) 8:31,19, 3. Alek sa Stan kov (Zre neks) 9:34,90. Dru ga gru pa skif pi o ni ri: 1. Alek sa Mi {e qi} (Sme de re vo) 9:03,13, 2. Veq ko Jo vi} (Gra fi ~ar) 9:14,40 3. Pe tar Isa ko vi} (Ga leb) 9:26,15. Dubl skul pi o ni ri – pr va fi nal na gru pa: 1. Sme de re vo 7:08,41, 2. Gra fi ~ar 7:20,33, 3. Sme de re vo 7:38,85. Dru ga fi nal na gru pa skul pi o- ni ri: 1. Gra fi ~ar 8:05,44, 2. Jug 9:24, 24, 3. Be gej 10:19, Skif pi o nir ke: 1. Ana sta si ja Pa ska li (Jug) 9:39, 95 , 2. Ju li ja La zar (Be gej) 9:59,34, 3. Iva na Sa vi} (Jug) 10:32, 31. Skif se ni o ri: 1. Ste fan Le ko vi} (Gra fi ~ar)

6:70,98, Ni ko la Ri sti} (Da nu bi jus) 6:46,85, 3. La zar Bran ko vi} (Gra fi ~ar) 6:52,97. Dubl skul ka de ti: 1. Fi lip Pro da no vi} i Alek sa Jo va no vi} (Ga leb) 7:11,65, 2. Dra {ko Alek si} i Stra hi wa Pan du ro vi} (Ga leb) 7:21,66, Lu ka Vr ba {ki i Mar ko Sko ~i} (Da nu bi us) 7:36, 33. . Dubl skul ju ni o ri: 1. Ni ko la Ke ki} i Mi lo{ Alek si} (Da nu bi us) 6:59, 2. Ve li bor ]i ri} i Sre ten Ko va ~e vi} (Gra fi ~ar) 7:15, 3. Ivan Ma ti} i Er vin Ro `a (Be gej) 7:32,10. Skif ka det ki we: 1. Bi qa na Ta tar (Da nu bi us) 8:40, 2. Sve tla na Ri sti} (Zre neks) 9:01,41, 3. Isa be la Di mov ska (Jug) 9:31. Dubl skul, ju ni o ri: 1. Dra gan Mi lo {e vi} i Mi hail Ri bi} (Da nu bi us) 6:55,93, 2. Ste fan Le ko vi} i Mar ko Sa vi} 6:58,54, 3.Li via Tot (Be gej) 9:29. ^e tve rac skul, ka de ti: 1. Sra hi wa Pan du ro vi}, Vla di mir Je ci}, Alek sa Mi haj lo vi} i Dra {ko Alek si} (Ga leb) 6:46, 59, 2. Ra de Spa ji}, Fi lip Sa mar xi}, Ni ko la Voj no vi} i Alek sa Mar ti no vi} 7:07,06. @. M.

Ve te ran pao na do ping te stu ^lan uprav nog od bo ra Bi ci kli sti~ kog sa ve za Dan ske (DCU) So ren Sve ning sen mo ra }e da pod ne se ostav ku na tu funk ci ju, po {to je bio po zi ti van na do ping te stu. Sve ning sen, ina ~e vla snik bic kli stic kog ti ma Hol te, u~e stvo vao je kra jem ju na na

lo kal noj tr ci ve ta ra na, ka da su mu u kr vi pro na |e ne tri ne do zvo qe ne sup stan ce, me |u ko ji ma i te sto ste ron. _ Ve o ma sam {o ki ran zbog ve sti da je Sve ning sen bio po zi ti van na do ping te stu. Ne do pu sti vo je da ~el nik dan skog bi ci kli zma i ~lan uprav nog od bo ra bu de po zi -

dnevnik

ti van. Bor ba pro tiv te po ja ve }e bi ti o{tra, do sled na i na sta vi }e mo da ju ri mo pre va ran te - ka `e se u sa op {te wu pred sed ni ka DCU To ma Lun da. On je do dao da su te sti ra wa neo p hod na i kod ve te ra na ka ko bi se is ko re nio pro blem sa ko jim se bi ci kli zam su o ~a va ve} de ce ni ja ma.

Op ti mi zam Cr ven ~a na Crvenka – Vrbas 25:23 (13:9) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 100, su di je: Te {i} i Ra do je vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Cr ven ka 1 (1), Vr bas 2 (2), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, Vr bas 2 mi nu ta. CR VEN KA: Vi tas, Ivi}, @e ga rac 6, Ra do wi} 3, V. Ra ~i} 1, Gu gle ta 6, Tun guz, Ma noj lo vi}, Pe ro vi} 1, Gru ji ~i} 2, Pu {i ca, Ni ko li} 3, Su naj ko, N. Ra ~i}, Mi ri} 3, Egi}. VR BAS: Vla i sa vqe vi}, Kom ne ni} 2, Or bo vi} 4, J. Voj vo di} 5, V. Voj vo di} 2, De li ba {i} 2, Mi li} 2, Bo san ~i}, Lu ~i}, M. Pe ro vi} 6, V. Pe ro vi}, Go ve da ri ca, Ra du lo vi}, Vra ne{. Tre ner ru ko me ta {a Cr ven ke Igor De sni ca sve vi {e ima po kri }a za op ti mi zam ko ji iz ra `a va uo~io po ~et ka no ve pr ven stve ne se zo ne. Ovo ga pu ta to je u~i nak ko ji je mla di sa stav Cr ven ~a na, pred vo |en ve te ra nom

Vla dom Ra ~i }e mi spo qio u su sre tu pro tiv Vr ba sa. Pre sve ga, po tvr |en je ve o ma ve li ki po ten ci jal ove eki pe sa sta vqe ne od iz u zet no ta len to va nih po je di na ca, ko ji u igru pu ne se pu no `a ra, na dah nu }a i ve li ke qu ba vi pre ma klu bi i ka da je do pri nos za pr vu po be du u okvi ru sa da {wih pri pre ma u pi ta wu u pr vom pla nu su bi li de sni bek @e ga rac i de sno kri lo Gu gle ta sa po {est po stig nu tih go lo va. - Ra du je me od go vo ran od nos i `e qa kod svih igra ~a, {to je sva ka ko zna ~a jan pred u slov za ostva re we tak mi ~ar skog ci qa a to je op sta nak u li gi, za ko ji }e se, po mom mi {qe wu, iz u zet tri-~e ti ri eki pe bo ri ti svi osta li klu bo vi - is ti ~e mla di tre ner De sni ca ko ji sve vi {e oprav da va po ve re we ko je mu je iz ne na da uka za no. Re van{ je ve ~e ras u Vr ba su sa po ~et kom u 18 ~a so va. T. Jovovi}

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Pr vo vo| stvo – po be da @elezni~ar – Milenijum 24:23 (10:13) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca:100, su di je: Pe ren di ja i Bu ra (No va Pa zo va), sed mer ci: @e le zni ~ar 3 (3), Mi le ni jum 3 (2), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 6, Mi lel ni jum 12 mi nu ta. @E LE ZNI ^AR: Pa plac ko (10 od bra na), Cve ti}, Po po vi} 3, Ke li ja {e vi}, Pre do je vi} 2, \u ro vi}, ^am pa 3, Je zdi mi ro vi} 1, Ru pi} 2, Jan ko vi}, Pe tro vi} 6, Sta me ni}, Je zdi} (1 od bra na), Sta ni} 3 (3), Ko sti} 4, Mi ti}. MI LE NI JUM: \i las (7 od bra na), An dri}, An |el ko vi}, Jo ka no vi} 1, Se ku li}, Ve ra ja, @i ga 2, @u ni}, Pa vlo vi} (3 od bra ne), Bog dan 4, Sta ni sa vqe vi}, Sav ko, Dra ga{ 4, Bo go sa -

vqe vi} 3 (1), Ob ra do vi} 9 (1), Mi la no vi}. Pri ja teq sku utak mi cu od i gra nu u okvi ru pri pre ma za na red no pr ven stvo ru ko me ta {i ce @e le zni ~a ra su za vr {i le no vom po be dom. Me |u tim, go {}e su igra le ve o ma do bro, na ro ~i to u pr vih 30 mi nu ta ka da su ne ko li ko pu ta ima le pred nost od tri go la. Ipak, do ma }i tim je u na stav ku me ~a ~ak se dam pu ta po rav na vao re zul ta ti da bi na kra ju pr vo vo| stvo kru ni sao po be dom . In |ij ke }e uz vra ti ti po se tu Pri lep ~an ki i u~e sto va ti na dvo dnev nom tur ni ru u wi ho vom gra du. D. Vi}enti}

„Drim tim” i u Kra gu jev cu Kra gu je vac je ovg go di ne do bio ba zen, ovo ga le ta je Rad ni~ ki igrao u Dru goj li gi Sr bi je i kao dru gi se pla sri ao u Pr vu B li gu i u to ku se pre go vo ri da Rad ni~ ki ve} ove se zo ne igra u Pr voj A li gi. Kra gu jev ~a ni `e le da do ve du re pre zen ta tiv ce Sr bi je Fi li pa Fi li po vi }a i ka pi te na Va wu Udo vi ~i }a, cen tra cr no gor ske re pre zen ta ci je Bo ri sa Zlo ko vi }a

i hr vat skog re pre zen ta tiv ca Da mi ra Bu ri }a. Ve li ku fi nan sij sku po dr {ku va ter po lo klu bu Rad ni~ ki pri `i }e Grad Kra gu je vac. - „I da qe smo u sta wu bla gog {o ka. ^e ka mo jo{ ne ke kon kret ne po te ze. Ipak, mi slim da je sve {to se de {e va pun po go dak za va ter po lo i Grad Kra gu je vac - re kao je pred sed nik Rad ni~ kog Pe tar Mi li ki}.

Sa mo u bi stvo zbog po ra za? Ser gej Ov ~i ni kov, se lek tor ru skih od boj ka {i ca, pro na |en je mr tav to kom pri pre ma u Hr vat skoj, {to je po ta klo spe ku la ci je da se tre ner

vo la... Ne znam ka ko ni je mo gao da se iz bo ri s tim - re kao je Vla di mir Ku zjut kin, biv {i se lek tor ru skih od boj ka {i ca. Ru ski me di ji na vo de da je Ov ~i ni kov, naj ve ro vat ni je, iz vr -

Ser gej Ov ~i ni kov

ubio zbog ne u spe ha na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. - To je ta ko glu po... Bio mi je pri ja teq i ko le ga. Ni ka da ni sam ~uo lo {u re~ o we mu. Do bro, do `i veo je ne u speh na Olim pij skim igra ma, ali do |a -

{io sa mo u bi stvo, jer ni je mo gao da pod ne se ne u speh na Olim pij skim igra ma, po {to je mo} ni ru ski tim u ~e tvrt fi na lu is pu stio ~ak {est me~ lop ti i, na kra ju, iz gu bio od Bra zil ki.

kULTURA

dnevnik

INTERVJU

~etvrtak30.avgust2012.

КШИШТОФ КАРАСЕК, ДОБИТНИК МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ НОВИ САД

Поезија је људима потребна као хлеб Синоћ је на Тргу младенаца пољски књижевник Кшиштоф Карасек (1937) примио Међународну награду за књижевност Нови Сад. Он је седми добитник награде која се додељује током Међународног новосадског књижевног фестивала, а од ове године признање прати широко представљање поезије земље из које долази. Признање се састоји од плакете и новчаног износа од две хиљаде евра. Кшиштоф Карасек је песник, романсијер, есејиста и антологичар, један од бардова савремене пољске књижевности. Одабравши њега за овогодишњег лауреата, жири Друштва књижевника Војводине ценио је Карасеков допринос савременој поезији у амбијенту сила историје и политике и велики утицај те поезије на модерну пољску културну стварност. Према лепој замисли домаћина, Кшиштоф Карасек је пре два дана у Сремским Карловцима уручио Бранкову награду младом песнику Горану Живковићу. l Књижевна награда Нови Сад први пут вас је повезала са нашим градом. Какви су први утисци? - Ова година ми је изузетно срећна и богата, када је реч о наградама. Пролетос ми је у Пољској збирка стихова „Ветроломи“ проглашена за књигу године, затим ми је у Италији изашао одличан избор поезије, па у једном часопису у Јерусалиму такође. Онда су ми јавили да дођем по награду која носи име вашег дивног града. Лепа го-

дина, заиста, као и осећај да убирам плодове мог дугогодишњег рада. Био сам пре доста година у Босни и на Косову, али сада сам први пут у Новом Саду. Највише ми се овде допада атмсфера- све делује топло и ушушкано, осећају се тај грађански ред и мирноћа. Сачувано је доста

згром, реком и наравно, модерним урбаним окружењем. И тамо и овде има много трагова барока, класицизма и сецесије у архитектури из аустроугарског доба. Зато сам имао пријатан осећај да сам стигао у познату средину. Бићу искрен до краја: за разлику од вина, храна коју сам пробао није ми се допала, али су зато жене

Како се препознају песници Какав осећај има зрели, међународно афирмисани књижевник, када предаје награду песнику-почетнику, питали смо Кшиштофа Карасека. - Прича је врло занимљива.У Сремским Карловцима ми је било фантастично, јер смо пили вино у окружењу историје. И пре него што сам сазнао коме да треба да уручим награду, за мој сто у кафани сели су непознати младић и девојка. Пријатно и необавезно смо проћаскали неко време, били су ми симпатични. Кад сам ушао у свечану салу, директор фестивала Јован Зивлак упознао ме је са Гораном Живковићем, а ја сам, на његово запрепашћење, рекао како се ми већ познајемо. Читао сам мало Горанове стихове, одлични су, има сјајне метафоре, отворене, јасне, конкретне, блиске мојим стиховима. Он је већ сада добар песник. Свидело ми се што је реч о награди која траје већ 52 године и што својим именом афирмише младе песнике. У Пољској, ја сам већ преко две деценије председник жирија који такође додељује признања младим песницима за прву књигу, а награда носи име Иле Иваковичовне, која код вас није позната. Мислим да је то лепа коинциденција. старих кућа, а једна од њих је и хотел „Војводина“ у ком смо одсели. И у Пољској волим таква мала места која су успела да сачувају аутентичност и локалну боју и нису дозволила да их поједе индустрија становања и пренасељености. Нови Сад ме потсећа на пољски Торуњ, са старим градским је-

прелепе и јако европски дотеране. А код вас је све скупље него у Пољској. l Као млади песник, припадали сте пољском „Новом таласу“, стварали сте ангажовану поезију која је утицала на реалност. Какве су моћи поезије данас, ваше, али и других песника?

она на многе видљиве и невидљиве начине помаже свету око себе. О томе сведочи и Свето писмо. Верујем да би се људскост окаменила и потпуно замрла да нема поезије. Стихови оплемењују све чега и кога се дотакну. Замислите какав би свакодневни живот био без поезије, да само радите, бринете о новцу и пролазним материјалним стварима. Јако је добро што се људи кроз школски систем стално враћају песничкој традицији и оживљавају је. Зато је поезија вечито млада. Кроз њу се чува богатство језика и културе сваког народа. Заита мислим да је поезија елеменФото: Сл. Шушњевић тарна људска потре-Док сам био млад, веровао сам ба. Поезија је људима потребна као да је поезија свемогућа, да заиста и хлеб. може да мења стварност, али данас l Који су ваши омиљени писам умеренији. Срећна је околност сци? Да ли вам се читалачки да још има писаца који мисле да укус мењао током година? - Списак је заиста дугачак. И, не поезија може све. У историји књижевности таквих је било много- Јо- бих рекао да ми се читалачки укус сиф Бродски, на пример, као и ње- мењао, већ да је тај списак постагов и мој пријатељ Збигњев Хер- јао све дужи. Увек се враћам класичној хеленској књижевности, берт. Поетска реч је одувек била еман- волим јако Хелдерлина, његову ципација и отелотворење духа и опседнутост вечитим питањима

живота и поезије, па и његову лудост. Последњих деценија живота он је све људе ословљавао са „ваше превасходство“. А, ако бих морао да бирам, први је Шекспир, јер је написао све о људима, а као да је све то настало данас. Придодао бих и Дантеа , из истих разлога. l Како настаје ваша поезија, користите ли интернет? - Моја ћерка је већ са пет година почела да користи компјутер, то је њена писменст и данас. А ја сам сиротињско дете које је кренуло у школу после Другог светског рата. Моја мама је била учитељица, нисмо имали ни свеске ни оловке, само таблу и креду. Имам код куће компјутер, али га не користим. Ја сам из те старе школе, волим непосредност. Без непосредности нема емоција, ни у животу, а ни у поезији. Спадам у песнике којима је прошлост, и она лична, веома важна, без обзира што није била идеала и идилична. Мислим да је то одредило мој песнички карактер, више него садашњост и савременост. А стихови настају на различитим местима, спонтано. Могу да кажем да сан ради за моју поезију: оно што сањам, то пишем, и обрнуто, што запишем, то ћу сањати.У протеклих десетак година држим се поетике сажетости, јер је поезија сажимање, згушњавање и прожимање. Такође, песма се не може препричати. Баш због тога, поезија је савршен књижевни жанр. Радмила Лотина

У ВЕНЕЦИЈИ ОТВОРЕНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ И БИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРЕ

За Златног лава конкурише 18 филмова Најстарији филмски фестивал на свету, 69. венецијанска Мостра, отворена је јуче филмом Мире Наир „Невољни фундаменталиста“, политичким трилером о младом Пакистанцу растрзаном између Вол Стрита и позива своје домовине. За Златног лава, главну награду фестивала, такмичиће се 18 филмова, међу којима су и Теренс Маликов „Ка чуду“ и филм о сајентологији Пола Томаса Андерсона „Господар“. Фестивал се завршава 8. септембра када ће жири, на челу са америчким продуцентом Мајклом Муром, изабрати победника. Прошле године ову награду освојио је „Фауст” руског редитеља Александера Сокурова. Овогодишњу Мостру обележиће рекордан број редитељки, које потписују 21 од 52 филма на фестивалу, а нарочити фокус ове године је на економској кризи, арапском пролећу и верском фундаментализму. Музика је такође на менију с дуго очекиваним документарцем Спајка Лија „Bad 25” о поп икони Мајклу Џексону, и филм Џонатана Демија, познатог по остваре-

Из филма „Невољни фундаменталиста“ Мире Наир

њу „Кад јагањци утихну”, о наполитанском певачу Енцу Авитабилеу. Међу новајлијама ове године је Хаифа ал-Мансур из Саудијске Арабије (где су филмови забрањени а жене суочене са свакодневном дискриминацијом) са својим филмом „Wađ da„, о девојчици која очајнички жели бицикл који не сме да вози. Када је реч о холивудским звездама, у Венеци-

ју долазе Бен Афлек, Брајан де Палма, Кејт Хадсон, Селена Гомез и Винона Рајдер, као и познати јапански редитељ Такеши Китано и Ким Ки Дук из Јужне Кореје. Роберт Редфорд и Џули Кристи представљају старију генерацију, док се очекује да ће Рејчел Мекадамс и непредвидиви Хоакин Феникс привући највише пажње медија и публике . (Танјуг)

Реконструкције градова после катастрофа Архитекте из целог света окупиле су се у Венецији на јуче отвореном Бијеналу, на којем ће бити представљена најбоља остварења у сфери дизајна с циљем да урбани дизајнери буду више у току са ставовима и укусима публике. Реновирање радничких области, дизајн за време економске кризе и реконструкција градова после природних катастрофа централне су теме највећег архитектонског сајма на свету. Бијенале се одржава у старом бродоградилишту и војној бази (Арсеналу) и на њему учествују водеће архитекте света, међу којима су и Норман Фостер, Заха Хадид и Ренцо Пиано. „Циљ је да се поправи фрактура између архитектуре и грађанског друштва„, рекао је председник Бијенала Паоло Барата. Ове године, тема бијенала је „Заједничко место“ с циљем да доведе до интеракције између архитеката и становништва, као и између самих уметника. Изложбу је осмислио британски архитекта Дејвид Чиперфилд, познат по свом делу на Острву музеја у Берлину, и про-

стире се на површини од 10.000 квадратних метара. На изложби учествује 119 уметника. Међу најзанимљивијим пројектима су инсталација Јапанца

педове како би могли да прате изложбу доступну само уз помоћ баркодова који се скенирају. Сајам, који ће трајати до 25. новембра, угостиће 55 земаља,

Ивица Млађеновић на Бијеналу Угледни српски архитекта Ивица Млађеновић, на позив организатора 13. Бијенала архитектуре у Венецији, као привилеговани учесник излагаће на овој елитној смотри у чувеној Палати Бембо. „На изложби учествује 48 угледних архитеката света и мени је огромна част што сам добио позив да излажем на овој смотри”, изјавио је Млађеновић, једини од 48 архитеката на 13. Бијеналу у Венецији који је добио позив за бесплатно учешће. Такође је једини архитекта у историји бивше Југославије и данашње Србије који је добио позив да излаже на овој елитној смотри. У Венецији ће 27. и 28. августа изложити 40 постера о свих десет Београдских тријенала светске архитектуре (1985-2012) на смотри под називом „Трагови векова и будући кораци”. Казуја Сејиму за реконструкцију Мијато-јима, острва које је уништено у цунамију прошле године, што је и тема која преовладава јапанским павиљоном. Павиљон Чилеа личи на рударско окно, са 11 тона соли донетих из Тарапака рудника само за изложбу. Руски павиљон је у хајтек маниру, а посетиоци добијају ај-

укључујући и неколико „новајлија„ међу којима су Ангола, Кувајт, Перу и Косово, наводи АФП. Организатори фестивала уручили су награду за животно дело Al ba ru Si ci Vi e i ri, познатом по делима попут Боа Нова чајџинице и Сералвес музеја савремене уметности у Опорту у Португалу. (Танјуг)

СУТРА СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА НА ЧЕТИРИ ЛОКАЦИЈЕ У ПЕТРОВАРАДИНСКОМ ПОДГРАЂУ

„Дунавски дијалози” мађарских и српских уметника Изложба „Дунавски дијалози“ с четири поставке и места излагања у петроварадинком Подграђу, биће отворена сутра у 19 часова, и трајаће до 10. септембра. Поменуте четири локације су у Београдској улици у петроварадинском Подграђу: галерија Фондације Бртка Кресоје (Београдска 23), Арт клуб „Кастело“ (Београдска 10А), Хрватска културно просвјетна заједница „Јелачић“ (Београдска 7) и Галерија Градић (Београдска 7/I). Ова изложба је настала у сарадњи новосадске Галерије „Бел Арт“ и будимпештанске „Ерлин галерије“. Плод такве сарадње је низ изложби српских и мађарских уметника које су приређиване у Новом Саду и Будимпешти, а „Дунавски дијалози“ су једна од њих и приређују се под покровитељством Града Новог Сада.

Учесници ове изложбе су запажени актери савремених уметничких сцена код нас и у Мађарској: Балинт Сомбати, Петер Маркус, Симон Каци и Анико Робиц, те војвођански уметници Мира Бртка, Маја Ердељанин, Лазар Марковић и Павле Јовановић. Кустос је ликовни критичар Сава Степанов, директорица изложбе је Весна Латиновић (Галерија „Бел Арт“), а уредница мађарског програма је Марта Силађи („Ерлин галерија“, Будимпешта). - Дунав, његове обале и мостови, схваћен је као географски податак, али и као могући симболички подстрек за формирање једне занимљиве презентације актуелности у уметности земаља подунавског региона. Конципирана је као четири истовремене изложбене поставке, у који-

ма упоредо излаже по један српски и један мађарски уметник – напомињу у галерији „Бел Арт“. Циљ изложбе „Дунавски дијалози“, како је наведено, јесте представљање идеје да се у Новом Саду установи фестивал уметности који би требало да, у наредним годинама, израсте у значајну европску културну манифестацију фокусирану на Дунавску регију. - Изложба „Дунавски дијалози“, и поред све блискости појединачних персоналних уметничких сензибилитета, резултира различитостима. Све је засновано на комуникацији: уметници нуде отворене дијалоге, отварају бројна питања о сличним (а тако различитим) феноменима свакодневља, говоре о проблемима појединаца и друштава у транзи-

цији, о судбинама народа који живе једни крај других… Ове мале дијалошке изложбене форме нам убедљиво показују да је уметност способна да својим универзалним начином превладава све лингвистичке, политичке, социјалне, културолошке и друге „препреке“, итекако доприносећи међусобном упознавању, разумевању, толеранцији… Уз то, намера организатора је да походитељима манифестације укаже на круцијално значење синтезе естетских и етичких начела, толико потребних у овим суморном и кризном времену. Јер, стара је истина да уметност не може променити свет, али га, свакако, може учинити бољим и подношљивијим – речи су кустоса ове изложбе Саве Степанова. К. Р.

„Баухаус“ ауторке Анико Робиц

svet

~etvrtak30.avgust2012.

dnevnik

BA[AR EL ASAD TVRDI DA JE ZEMQA O^I[]ENA OD NEPATRIOTA

Po treb no jo{ vre me na za po be du DA M ASK: Sirij ski predsednik Ba{ar el Asad izjavio je da wegov re`im jo{ nije dobio bitku protiv pobuwenika i da }e za to biti potrebno jo{ vremena Mogu da sa`mem u jednoj re~enici: napredujemo, situacija na terenu je boqa, ali jo{ nismo pobedili, za to }e biti potrebno jo{ vremena”, rekao je Asad u intervjuu prore`imskoj televiziji „Al Dunija„. Komentari{u}i predlog zapadnih zemaqa i Turske da se u Siriji formiraju tampon zone u kojima bi bile sme{tene izbeglice, Asad je ocenio da ta ideja „nije realna”. „Mislim, prvo, da razgovor o tampon zonama jo{ nije na stolu, a drugo, to je nerealna ide-

Ba{ar el Asad

ja, ~ak i za neprijateqe Sirije”, rekao je Asad. Sirijski lider je u intervjuu kri ti ko vao pri pad ni ke svog re`ima koji su prebegli

posledwih meseci i ocenio da je zemqa sada „o~i{}ena” od oso ba ko je „ni su pa tri o te”. „Patriote i dobri qudi ne be`e, ne napu{ta ju do mo vi nu. Na kra ju kra je va, to je pozitivno, po{to je to neka vr sta sa mo ~i {}e wa dr `a ve”, rekao je Asad. Sirijski predsednik jo{ jednom je pohvalio svoju vojsku i policiju zbog „herojske” borbe protiv po bu we ni ka {i rom ze mqe i

ocenio da, „uprkos mnogim gre{kama, postoji ~vrsta veza izme|u reìma i sirijskog naroda”. „Svi su zabrinuti za svoju zemqu, to je normalno. Ali, oni ne }e us pe ti da po se ju strah, u tome nikada ne}e uspeti”, istakao je Asad poru~iv{i Sirijcima da je sudbina u wihovim, a ne u tu|im rukama. Reìm u Damasku optuùje opoziciju za poku{aj ru{ewa vlasti uz podr{ku zemaqa me|u kojima su Saudijska Arabija, Katar, SAD i Turska. Sirijski aktivisti tvrde da je oko 25.000 qudi ubijeno u sukobima od marta 2011, dok Ujediwene nacije procewuju da je vi{e od 214.000 qudi pobeglo u susedne dràve.

Rom ni i zva ni~ no kan di dat re pu bli ka na ca brili su i partijsku platformu, ko ja pred vi |a po re ske olak {i ce za o`i vqa va we ekonomije, ukidawe Obaminog zakona o reformi zdravstvene za {ti te, ustav nu za bra nu abortusa u svim slu~ajevima, zabranu istopolnih brakova, i o{tru imigracionu politiku. Prvog, punog dana konvencije, ameri~ka javnost imala je priliku da ~uje dugoo~ekivani govor Romnijeve supruge En, koja je poku{ala da predsta vi li~ ni ju i emo tiv ni ju stranu republikanskog predsedni~kog kandidata. En Romni se obratila u~esnicima konvencije posle govo ra is tak nu tih re pu bli ka naca, me|u kojima su bili gu-

WU OR LE ANS: Uragan „Ajzak” stigao je do Luizijane i uz blago slabqewe ide ka Wu Orleansu. Hiqade qudi se evakuisalo, 500.000 domova je bez struje, a ve} ima i poplava. Meteorolozi ka`u da }e jaka ki{a i vetrovi koji duvaju brzinom od 130 kilometara na sas trajati i danas, a u ruralnim delovima spasioci ve} imaju posla.Talasi su se prelili preko za{titnih nasipa u ruralnim oblastima ju`no od Wu Orleansa, pa u nekim ku}ama ima i do tri metra vode. Za{tita oko Wu Orleansa zasad izdr`ava nalet i trebalo bi da potpuno za{titi grad. „Ovo je tek po~etak, a za mnoge do kojih je „Ajzak” ve} stigao ova situacija nije ni blizu kraja. Jake padavine i vetrovi }e

trajati ceo dan, celu no}, ali i sutra”, rekao je Ri~ard Neb, direktor Nacionalnog centra za uragane, dodav{i da su velike koli~ine vode pretwa iako uragan u mawoj meri slabi. Zvani~nici su potvrdili da spasioci poku{avaju da do|u do qudi koji su ostali zarobqeni na krovovima poplavqenih ku}a u mestu Plejkmajns Peri{ u ruralnoj oblasti u blizini Wu Orleansa. „Spasili smo jednu `enu sa krova wene ku}e i jo{ dva ~oveka koja su bila zarobqena u svojim domovina. Neki su jo{ zarobqeni na krovovima i tavanima, voda je negde vi{a i od ~etiri metra. Udar Ajzaka je ja~i nego {to smo o~ekivali„, rekao je prvi ~ovek „Plejkmajnsa” Bili Nangeser.

I mi ni star ka kri va za na si qe

AH MA DA BAD: Sud u zapadnoj Indiji proglasio je 32 qudi krivim, pod optu`bama od ubistva do uloge u verskim neredima 2002, kada je vi{e od 1.100 qudi ubijeno ili nestalo. Me|u optuènima je i biv{a ministarka obrazovawa Maja Kodnani, uhap{ena 2009. godine pod optu`bama za ubistvo i zlo~ina~ko udruìvawe i od tada je u pritvoru, prenela je agencija AP. Verski sukobi zapo~eti su 27. februara 2002. godine poàrom u vozu, kada je poginulo 60 hinduisti~kih hodo~asnika, za {ta su optuèni muslimani. Nakon toga, nedeqama su trajali neredi, u kojima su hindusi palili muslimanske ku}e i poslovne objekte. Vi{e od 1.100 qudi, uglavnom muslimana, ubijeno je ili nestalo, a na hiqade je ostalo bez ku}a. Preìveli i borci za qudska prava optuìli su vladu, koju je kontrolisala desni~arska hinduisti~ka partija, da nije u~inila ni{ta da zaustavi nasiqe nego ga je ~ak i potpirivala.

RUSIJA

Ple sa la po red po gi nu lih

Mit Romni

ver ner ka Ju `ne Ka ro li ne Niki Hejli i biv{i kandidat

Film protiv Obame puni bioskope VA [ING TON: Dokumentarni film „2016: Obamina Amerika”, sa mra~nim predvi|awima {ta }e se dogoditi ukoliko Barak Obama osvoji i drugi mandat, puni bioskope {irom Amerike. Ovog vikenda, film je dospeo po gledanosti na sedmo sa 13. mesta, donose}i zaradu od 6,5 miliona dolara, prenela je agencija AFP. „Dokumentarni film ‘2016: Obamina Amerika’ do{ao niotkuda i zapalio Barak Obama bioskopske blagajne”, naslov je u „Va{ington postu”, koji je film ozna~io kao „najuspe{niji konzervativni politi~-

Ta la si ve }i od na si pa

INDIJA

PRIPREME ZA PREDSEDNI^KE IZBORE U SAD

FLO RI DA: Mit Romni je i zvani~no imenovan za kandida ta Re pu bli kan ske stran ke za pred sed ni ka Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, dok je Pol Rajan imenovan za potpredsedni~kog kandidata. Romni je, posle prebrojavawa delegatskih glasova na repu bli kan skoj kon ven ci ji na Floridi, u areni „Tampa bej tajms forum”, uz ovacije predstavnika saveznih dr`ava, distrikta Kolumbije i ameri~kih te ri to ri ja, obez be dio ukupno 2.061 glas, mnogo vi{e od neophodnih 1.144. Ubrzo posle Romnijevog izbora, zvani~no je odobrena i potpredsedni~ka kandidatura Pola Rajana. Delegati na republikanskoj konvenciji odo-

URAGAN „AJZAK” JURI 140 KILOMETARA NA SAT

ki dokumentarac svih vremena”. Film je najpre po~eo da se prikazuje u nekoliko odabranih bioskopa u julu, da bi postao nedavno hit u vi{e od 1.000 bioskopskih dvorana. Dokumentarac je zasnovan na kwizi „Koreni Obaminog besa” konzervativnog autora Dine{a D’ Souza, u kojoj autor tvrdi da je predsednik nasledio levi~arski i antikolonijalni pogled na svet od svog oca, koga je jedva poznavao, i da }e se, ako bude ponovo izabran na mesto predsednika, okrenuti socijalizmu i dovesti do bankrota SAD.

za republikansku predsedni~ku nominaciju, konzervativac Rik Santorum. U svom najzna~ajnijem politi~kom govoru pomenula je pitawa koja se smatraju Romnijevom slabijom stranom, poput podr{ke me|u ènama i li~nog bogastva, ohrabriv{i javnost da stvarno upozna wenog supruga Glavni govor odrào je guver ner Wu Dèr zi ja Kris Kristi, koji je mawe govorio o samom kandidatu, a vi{e o budu}nosti partije, fokusiraju}i se na glavne teme koje }e republikanci ista}i tokom kampawe. Raniji deo programa obeleìli su o{tri napadi na aktuelnog predsednika Baraka Oba mu, uglav nom u po gle du ekonomske politike i nezaposlenosti.

MO SKVA: Na svim ruskim televizijskim stanicama pojavio se {okantan snimak `ene koja se smeje i ple{e u blizini tela osoba nastradalih u te{koj saobra}ajnoj nesre}i. Mlada `ena je bila putnica u vozilu marke „subaru”, ~iji je voza~, prema svemu sude}i, izazvao saobra}ajnu nesre}u prebrzom vo`wom na autoputu u regiji Ni`wi Novgorod u Rusiji. „Subaru” je udario u xip „lada niva”, koji se prevrnuo na krov, a voza~ i wegova supruga su ostali na mestu mrtvi.

Sva ~etiri putnika koja su se nalazila u vozilu „subaru” su pro{li bez povreda i nije im trebala medicinska pomo}. Dok su spasila~ke slu`be iz prevrnutog xipa izvla~ile tela nastradalih, ~etiri pre`ivela putnika, ve} vidno pijani, su nastavili da piju pivo na mestu nesre}e. Jedna od `ena je tada po~ela da ple{e pred kamerama i ekipom televizijske emisije, dok se sve vreme u kadru vide prekrivena tela dve poginule osobe.

EKVADOR

Raj za azi lan te KI TO: Sud u Ekvadoru odbacio je zahtev Belorusije za izru~ewe inspektora Aleksandra Barankova, koji je pobegao kada je otkrio povezanost vlade sa krijum~arewem nafte. Karlos Ramirez, sudija ekvadorskog Nacionalnog suda pravde, odobrio je prekju~e azil iz politi~kih razloga i zaloìo da se Barankov, koji se nalazi u pritvoru od juna, odmah pusti na oslobodu, saop{teno je iz suda, prenela je agencija AP. Barankov (30) je traìo azil od vlasti Ekvadora u strahu da bi mogao da bude ubijen ukoliko bude vra}en u Belorusiju. AP navodi da je „slu~aj Barankov” privukao pa`wu javnosti po{to je Ekvador odobrio azil osniva~u sajta „Vikiliks” Xulijanu Asanù ranije ovog meseca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KON DO LI ZA RAJS Grupa demonstranta nameravala je da „uhapsi” biv{u dr`avnu sekretarku Kondolizu Rajs zbog ratnih zlo~ina. Pripadnici antiratnog pokreta „Koud pink” nosili su lisice i poku{ali da u|u u centar gde je Rajsova prisustvovala jednom skupu republikanaca. Oni su rekli da `ele da uhapse Rajsovu jer je bila savetnik za nacionalnu bezbednost Xorxa V. Bu{a 2003. kada je po~eo ratu u Iraku.

JU LI JA TI MO [EN KO Visoki sud u Ukrajini odbacio je àlbu biv{e premijerke Julije Timo{enko na presudu zbog zloupotrebe slu`benog poloàja, na osnovu koje izdràva kaznu od sedam godina. Advokati Timo{enkove obratili su se Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, a sud je prekju~e otpo~eo pretres o àlbi. Posle javnog pretresa, sud u Strazburu nastavi}e rad iza „zatvorenih vrata”, a odluka }e biti objavqena kasnije.

AN DERS BREJ VIK Ro|aci jedne od 77 `rtve masovnog ubice Andersa Brejvika podneli su prijavu protiv norve{ke policije zbog sporog reagovawa na wegov napad na ostrvu Utoja. „Dobili smo prijavu porodice protiv policije zbog na~ina na koji je izvr{avala svoje du`nosti na Utoji 22. jula 2011”. Prijava se „konkretno odnosi na pitawe da li je policija mogla da ranije stigne i tako spase `ivote”.

JE DAN OD PR VIH STJU AR DA „JU NAJ TED ER LAJ NSA“ OTI [AO U PEN ZI JU

Po sle 63 go di ne sle teo u Gi ni sa! HO NO LU LU: Stjuard Ron Akana u{ao je u Ginisovu kwigu rekorda po{to je 63 godine radio kao ~lan osobqa na letovima ameri~kih avio-kompanija! Akana je zavr{io karijeru tokom vikenda na letu „Junajted erlajnsa” od Denvera do Kauaija, na Havajima. Kada se 1949. godine javio na oglas ~uvene avio-kompanije, Akana i wegovi prijateqi nisu bili sigurni {ta posao stjuarda ta~no podrazumeva. Vi{e decenija kasnije, i daqe je zaqubqen u {etwu me|u oblacima, ali je wegovim profesionalnim obavezama, ipak, morao da do|e kraj. Dnevnik „Honolulu star advertajzer” preneo je da }e 83-godi{wak na jesen biti upisan u Ginisovu kwigu rekorda. Putnici na posledwem profesionalnom letu Akane, kada su ~uli za wegovu dugove~nu slu`bu, neobi~an rekord pozdravili su aplauzom. Akana, jedan od prvih mu{karaca koji je u „Junajted erlajnsu” radio kao stjuard, vratio se u ponedeqak ku}i, u Kolorado, a planira da penzionerske dane provede – kako druga~ije nego putuju}i.

Ron Akana na svom radnom mestu

svet/ BALkAn

dnevnik

SVE OTVO RE NI JI SU KOB NE MA^ KE KAN CE LAR KE S OKRU @E WEM

Mer ke lo va usa mqe na u od bra ni evro zo ne BER LIN: Dok se ~eka izve{taj me|unarodne inspektorske trojke o napretku Gr~ke u primeni mera {tedwe, u Nema~koj sve otvoreniji sukob kancelarke Angele Merkel s opozicijom, ali i ~lanovima vladaju}e koalicije. Zbog du`ni~ke krize u evrozoni posustaje i najve}a evropska privreda, pa neki ~elnici Hri{}ansko-demokratske unije otvoreno govore da Gr~ka slede}e godine treba da napusti zonu evra. Tek {to je ispratila gr~kog premijera, obe}av{i mu pomo} u ispuwavawu preuzetih obaveza, Angela Merkel nai{la je na snaàn otpor me|u vode}im politi~arima i ekonomistima u zemqi. Strah je u Berlinu sve ve}i, zbog nove tran{e pomo}i Gr~koj, ali i neizvesnosti o sudbini Italije i [panije. „Mislim da je situacija ve} dovoqno te{ka i da ne}e biti boqa ako svaki dan slu{amo bombasti~ne izjave”, kaè premijer pokrajine Hesen Voker Bufier. Tomas Operman iz Socijaldemokratske partije kaè da kon-

An ge la Mer kel

fuzija u saveznoj vladi sve jasnije ukazuje na to da kancelarka nema plan za Evropu. Merkelova, me|utim, smireno poru~uje da je fiskalni pakt o kojem su se dogovorili lideri EU najboqe re{ewe za

Kal Carstensen

sada{wu krizu. Odluku o uspo sta vqa wu traj nog Evrop skog stabilizacionog mehanizma done}e, ka`e, Ustavni sud Nema~ke. „Sada smo u odlu~uju}oj fazi borbe sa du`ni~kom krizom

i zato smatram da svi treba pa`qivo da merimo re~i. Odgovorni smo jedni za druge. Evropa nije samo monetarna unija, ve} je i politi~ka zajednica”, na vo di ne ma~ ka kan ce lar ka Angela Merkel. Iako najve}a evropska privreda u drugom tromese~ju beleì rast od 0,3 odsto, poslovno poverewe u Nema~koj u avgustu palo je na najniì nivo u posledwe dve i po godine. „Kriza u evrozoni sve vi{e se ose}a i u Nema~koj. To se posebno odraàva na izvoz. Prvi put posle duèg vremena imamo negativna o~ekivawa kada je re~ o zaradi od izvoza”, isti~e Kai Karstensen iz Instituta za ekonomska istraìvawa. Kriza stvara sve vi{e siroma{nih, posebno na jugu Evrope. Neki od najve}ih lanaca za proizvodwu robe {iroke potro{we, poput holandsko-britanskog „Unilevera”, zato nameravaju da ponude mawa pakovawa proizvoda, jer je wihova cena pristupa~nija osiroma{enim evropskim potro{a~ima.

IZ VE [TAJ VA TI KA NA O SVE [TE NICIMA KO JI SU NA PA STVO VA LI MA LO LET NA LI CA

La ne po kre nu ta 404 slu ~a ja zbog zlo sta vqa wa ZA GREB: Nadle`ne institucije u Vatikanu pokrenule su pro{le godine 404 postupka protiv sve{tenika koji su napastvovali maloletna lica, navodi se u izve{taju Vatikana. U izve{taju se navodi da je pokrenuto ukupno 599 novih postupaka, od kojih se 440 odnosi na teà krivi~na dela. Vatikanska kongregacija za veru je stoga papi Benediktu XVI podnela zahtev za otpu{tawe 125 osoba iz klera, dok je za jo{ 135 zatraèno razre{ewa od poslova koje obavqaju. Zagreba~ki „Jutarwi list” pi{e da je Izve{taj o aktivnostima Vati ka na naj za ni mqi vi ji do ku ment jer sadrì opise onoga {to je u zakqu~nim ra~unima samo zbrojeno. Ina~e, dràva Vatikan je posled-

weg dana 2011. imala je 594 dràvqana: 71 kardinala, 307 crkvenih funkcionera s diplomatskim statusom, jo{ 51 crkvenog fukcionera, jednu monahiwu, 109 papinskih straàra i 55 laika. Dozvolu boravka u Vatikanu imalo je jo{ 238 osoba sa nevatikanskim dràvqanstvima. Dràva Vatikan je, kako se navodi, lane potro{ila 32 miliona kilovat-~asova elektri~ne energije, 4,5 miliona za svaku vrstu promocije, kao i 1,8 miliona za papinske vile. Kongregacija za kler je 2011. godi ne, ka ko se na vo di, odo bri la osloba|awe od sve{teni~kih obaveza 540 sve{tenika, |akona i monaha.

RE KON STRUK CI JA UBI STVA AN TO NI JE BI LI] U GO SPI ]U

Te lo de voj ke ni je pro na |e no GO SPI]: Godinu dana nakon ubistva devojke Antonije Bili}, za koje se tereti Dragan Paraviwa, u Gospi}u je izvedena rekonstrukcija tog doga|aja. Rekonstrukcija je izvedena u kamionu koji je bio parkiran u krugu gospi}ke Uprave interventne policije. Antoniju Bili} je „glumila” policajka koja je preko uniforme obukla za{titni kombinezon. Ona je tokom rekonstrukcije le`ala u kabini kamiona gde je i fotografisana, prenosi zagreba~ki „Jutarwi list„. Rekonstrukciji su prisustvovali advokat Paraviwe, Ankica Giqanovi}, advokat po-

Ka mion na ko me je re kon stru i san „slu ~aj Bi li}”

rodice Bili}, Vinko Qubi~i}, kao i sudija u tom predmetu Nives Nikolac. Antonija Bili} je nestala pre godinu dana, a weno telo nije prona|eno. U postupku protiv Paraviwe svedo~ili su mnogi, a preostali su jo{ samo sudski ve{taci. Taj doga|aj je, prema odluci Suda, trebalo da bude tajna, ali su ga novinari, ipak, propratili sa razdaqine od 100 metara. Navodi se da niko od nadle`nih nije `eleo da daje izjave, pa poznato ho}e li i kako rekonstrukcija pomo}i u utvr|ivawu svih okolnosti nestanka Antonije Bili}, navodi list.

Re ha bi li ta ci ja „ve {ti ca” u Ne ma~ koj BAM BERG: Nadbiskup Bamberga u Bavarskoj je, povodom obele`avawa hiqadugodi{wice osnivawa nadbiskupije, proglasio ni{tavnim sve osude „ve{tica” na teritoriji svoje dijeceze. Procesi koji su vo|eni, sa na{eg dana{weg stanovi{ta prava, predstavqaju ne-

pravdu. @rtvama i wihovim porodicama desila se grozna nesre}a”, saop{tio je nadbiskup Ludvig [ik, prenosi Verska informativna agencija.On podse}a na to da je jo{ 2007. godine molio javnost za opro{taj zbog proseca takve vrste. Nadbiskup obe}ava da se takvi procesi „vi{e nikada ne}e ponoviti”. „Kao hri{}ani osu|ujemo mu~ewe i nasiqe, tako|e i smrtnu kaznu”, isti~e on. Tom temom gra|ani Bamberga se posledwih nedeqa intenzivno bave i od crkve zahtevaju javno izviwewe. Gradska uprava priprema za oktobar seriju predavawa i konferencija o „fenomenu procesa protiv ve{tica”. Najvi{e procesa u Bambergu vo|eno je u 17. veku, u tri talasa. Ukupno je osu|eno 816 „ve{tica”, a bilo je i vi{e slu~aja

„ve{taca”, koji su „u savezu sa |avolom” ~inili zlo. Ina~e, progawawe „ve{tica” je veoma stara pojava u Evropi, ~ija kulminacija nastupa nakon 15. veka, posebno u sredwoj Evropi – Nema~koj, Poqskoj, [vajcarskoj, Holandiji, Engleskoj, [kotskoj, dok je takvih procesa u Italiji i [paniji bilo neznatno. Ni hri{}anski Istok, tako|e Balkan, nisu bili po{te|eni toga, mada u znatno mawem broju. Za istori~are prvi potvr|en slu~aj su|ewa „ve{ticama” desio se u Tuluzu 1275. godine. Oni smatraju da je vo|eno 50.000 do 100.000 procesa, a da retko koji nije zavr{en osudom. Dok su ve}inu osu|enih ~inile `ene, na severu Evrope (Finska, Island), udeo mu{karaca je oko 90 posto. Posledwi slu~aj osude „ve{tice” u Nema~koj bio je 1775. godine.

~etvrtak30.avgust2012.

CRNA GORA

Gra dio luks ho tel, ali iz za tvo ra POD GO RI CA: Specijalno tuìla{tvo Crne Gore pokrenulo je istragu o izgradwi hotela s pet zvezdica na @abqaku koji je gradio Nik{i}anin dok se nalazio u spu{kom zatvoru. Prema pisawu lista „Dan”, koje prenosi portal CDM, istragom je obuhva}eno vi{e lica, od kojih se ve}ina ve} izvesno vreme ne nalazi u Crnoj Gori. U ~itav posao bio je, navodno, ukqu~en i jedan biv{i crnogorski ministar. U izgradwu hotela, koji nije zavr{en do kraja, Nik{i}anin Sa{a Kaqevi} uloìo je 400.000 evra, prema informacijama tuìla{tva. Me|utim, „problem” s gradwom hotela leì u ~iwenici da se taj Nik{i}anin nalazi u zatvoru Spu` vi{e od 11 godina, zbog poku{aja ubistva i {verca automobila i narkotika. Gradwa hotela je zapo~eta 2007, a objekat je trebalo da bude izgra-

|en do juna ove godine. Objekat ima preko 450 kvadratnih metara, 20 soba, 12 obi~nih i osam luksuznih apartmana. „Prema informacijama koje su prikupqene u po~etnoj fazi istrage, investitori su Sa{a Kaqevi} iz Nik{i}a i biznismen Radovan Staj{i} iz Budve. Na objektu su ura|eni samo grubi radovi, a svi rokovi za izgradwu su probijeni. ^itav posao i{ao je preko Staj{i}eve firme ’Staj{i} kompani’, koja se bavila gra|evinskim radovima”, navode u tu`ila{tvu. Tokom istrage je utvr|eno da je Staj{i} obezbedio zemqi{te i papire za gradwu. Me|utim, po{to su svi rokovi probijeni, Staj{i} je napustio Crnu Goru i gubi mu se svaki trag. Proverava se i kako je Kaqevi}, koji je u vreme gradwe hotela bio u zatvoru, mogao da u~estvuje u tom poslu.

Am fi lo hi je tra ì slo bo du de lo va wa SPC POD GO RI CA: Mitropolit SPC u Crnoj Gori Amfilohije zatraìo je od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovi}a slobodu delovawa te crkve. „Crkva Bo`ja Pravoslavna jedino {to traì i o~ekuje jeste da joj se omogu}i u Crnoj Gori nesmetano obavqawe, ostvarivawe i nastavqawe moralno-prosvetiteqske, obnoviteqske i pomiriteqske misije”, poru~io je Amfilohije u otvorenom pismu Vujanovi}u. On je objasnio u saop{tewu da se crnogorskom predsedniku obratio povodom toga {to pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Crne Gore nisu dozvolili sve{tenicima SPC da 19. avgusta obave slu`bu u crkvi na Ivanovim Koritima. Crnogorska policija je, zbog mogu}nosti sukoba, spre~ila da slu`bu u istoj crkvi obave i sve{tenici Crnogorske pravoslavne crkve. Mitropolit Amfilohije je ocenio i da nema nikakvog zakonskog osnova da se u Crnoj Gori traì registracija SPC. On je ukazao da je do sada svaka vlast „priznavala, {titila i postova-

la imovinska prava” SPC u Crnoj Gori i zato wenim sve{tenicima policija nije mogla zabraniti ni bogoslu`ewe u crkvi na Ivanovim Koritima.

Vujanovi} se podse}a da su crkva i dr`ava me|usobno odvojene i da dr`ava nema pravo da se me{a u pitawa ustrojstva pravoslavne crkve. U otvorenom posmu predsedniku Amfilohije je ponovio ranije stavove o Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi koju su, kako navodi, osnovale neke politi~ke partije.

BOSNA I HERCEGOVINA

Iz vo zi li oru` je i po red za bra ne BA WA LU KA: Postoje ozbiqne indicije da je BiH iz magacina Oruànih snaga izvozila oru`je zemqama koje su pod zabranom UN, tvrde u istra`noj komisiji Parlamenta BiH. Misija OEBS-a u BiH informisala je o tome Predsedni{tvo i Ministarstvo inostranih poslova BiH. U polugodi{woj istrazi komisija je, naime, saslu{ala predstavnike Oruànih snaga BiH, misija OEBS-a, UNDP-a, Eufora i NATO-a, a utvr|eno je da Ministarstvo odbrane BiH ~etiri godine nije ni pratilo {ta se de{avalo s vi{kovima opreme. Komisija tvrdi da Ministarstvo ne raspolaè podacima o uni{tenim vi{kovima naoruàwa, zbog ~ega je istra`noj komisiji, kao i Zajedni~koj komisiji za odbranu i bezbednost, u nekoliko navrata dostavqalo razli~ite i zbuwuju}e podatke, pi{e „Blic” u izdawu za BiH. Poseban bezbednosni problem je {to resor odbrane ne zna gde su zavr{ile velike koli~ine eksploziva dobijene rastavqawem minsko-eksplozivnih sredstava, kao ni sekundarne sirovine nastale u tom procesu. Komisija je do{la do, kako se navodi, neverovatnog podatka da od 2006. do 2010. godine predstavnici Ministarstva odbrane BiH i Oruànih snaga BiH nisu ni nadzirali proces uni{tavawa vi{ka vojne opreme jer je taj proces bio u rukama Razvojnog

programa Ujediwenih nacija (UNDP). Ta misija UN je u proces uni{tavawa vi{ka naoruàwa u BiH ukqu~ena od 1995. godine. Utvr|eno je i da je UNDP, bez prethodno definisanih procedura, preuzeo na sebe ceo proces 2005. godine samo na osnovu memoranduma o razumevawu s Ministarstvom odbrane BiH. Nakon toga, memorandum o rastavqawu municije potpisali su UNDP i firma „Unis-Pretis” iz Vogo{}e. List tvrdi da pomenuta firma nikada nije potpisala memorandum s Ministarstvom, {to za komisiju zna~i da se proces uni{tavawa izvodio mimo procedura resora odbrane. „Pretis” od 2006. do 2010. godine nije ni imao saglasnost ni dozvolu da se bavi delaboracijom koju je trebalo da dobije od nadle`nih institucija u FBiH. Istra`na komisija priznaje da nije uspela da u potpunosti rasvetli ulogu UNDP-a u procesu uni{tavawa vi{kova, koji su, osim u „Pretisu”, uni{tavani i u „Tromu„ u Doboju i „Binasu” iz Bugojna. Za sve je generalna ocena da se postupalo nedovoqno javno. U Ministarstvu odbrane BiH kaù da }e izve{taj komentarisati tek kada bude usvojen u Parlamentu BiH. Izve{taj je na dnevnom redu sednice Predstavni~kog doma BiH, zakazane za 6. septembar, s predlogom da se sva dokumentacija dostavi Tuìla{tvu BiH.

ekologija

~etvrtak30.avgust2012.

EKO LO [KO OPI SME WA VA WE SE O SKIH [KO LA

U APA TI NU I OKOL NIM SE LI MA

Uklo we no 40 di vqih de po ni ja Sva ke go di ne ko mu nal na in spek ci ja or ga ni zu je ak ci ju ukla wa wa di vqih de po ni ja, pa je ta ko i ove go di ne an ga `o va la pred u ze }e „Xi mi trans“ da u do sad naj op se `ni joj ak ci ji ~i {}e wa op {ti ne uklo ni vi {e od 40 di vqih de po ni ja, sa to na ma sme }a i {u ta, ure di glav nu grad sku i se o ske lo ka ci je za od la ga we sme }a.

- Za de se tak da na bul do `e ri ma i ka mi o ni ma us pe li smo da uklo nim go to vo sve di vqe de po ni je u se li ma Pri gre vi ca, Son ta, Svi lo je vo, rom skom na se qu i sa mom gra du Apa ti nu. Pre o sta lo je da se od sme }a i {u ta o~i ste jo{ obo di gra da OD PO LO VI NE NA RED NE GO DI NE

Stop za fos fa te u de ter yen ti ma Upo ran rad Svet skog fon da za za {ti tu di vqih ì vo ti wa (World Wildlife Fund – WWF) da se za bra ne fos fa ti u de ter xen ti ma je ko na~ no dao re zul ta te. Na i me, ova or ga ni za ci ja je u po sled wih pet go di na spro vo di la kam pa we za za bra nu fos fa ta u de ter xen ti ma za pra we ve {a i su do va. Evrop ski par la ment je ko na~ no do neo od lu ku da se sa evrop skog tr ì {ta uklo ne de ter xen ti ko ji sa dr è vi so ke kon cen tra ci je fos fa ta. Ova od lu ka stu pa na sna gu 30. ju na 2013. go di ne za de ter xen te za pra we ve {a, a 1. ja nu a ra 2017. go di ne za de ter xen te ko ji se ko ri ste u ma {i na ma za pra we su do va.

Fosfati podsti~u i rast algi u vodenim eko-sistemima {to {tetno uti~e na ribe, vodene biqke i razli~ite vrste vodenih beski~mewaka WWF po dr à va ovu od lu ku, ali je ma lo kri ti ~an po pi ta wu ro ko va ko ji su po sta vqe ni kom pa ni ja ma da se pri pre me na ovu pro me nu. Fos fa ti ne sa mo da po ve }a va ju mo} ~i {}e wa de ter xe na ta, ve} pod sti ~u i rast al gi u vo de nim eko si ste mi ma ko je ko ri ste ve li ke ko li ~i ne ki se o ni ka, {to {tet no uti ~e na vo de ne or ga ni zme kao {to su ri be, vo de ne biq ke i raz li ~i te vr ste vo de nih bes ki~ me wa ka. - Od lu ka Evrop skog par la men ta otva ra put za naj e ko no mi~ ni je re {e we ko je }e spre ~i ti da qe cve ta we al gi u na {im re ka ma, je ze ri ma i mo ri ma - re kao je eks pert za po li ti ku vo da u WWF Ser gej Mo roz. - Na à lost, ovi pro du è ni ro ko vi ne uka zu ju na hit nost spro vo |e wa za bra ne i po vrat ka ì vog sve ta u Du nav i mr tve obla sti Bal ti~ kog i Cr nog mo ra. Za bra na fos fa ta u de ter xen ti ma {i rom EU otvo ri }e mo gu} nost da na pred ne in du stri je ula ù u ino va ci je i ta ko u{te de mi li o ne evra za tret ma ne pre ~i {}a va wa ot pad nih vo da. Me |u tim, mno ge vla de ni su voq ne da uve du ovu za bra nu. Fos fa ti u de ter xen ti ma za ve{ i su do ve pred sta vqa ju ak tiv ne sup stan ce i sa dr à ne su u vi so kim kon cen tra ci ja ma, 30-40 od sto. Ujed no, fos fa ti sa dr è fos for ko ji u po ve }a noj ko li ~i ni do vo di do cve ta wa al gi to kom to plih let wih me se ci. Sva ki ki lo gram fos fo ra ko ji do spe u vo de ni eko si stem mo è da pro iz ve de do 500 ki lo gra ma al gi.

dnevnik

kraj Du na va po put re jo na [ta jer i ne ko li ko me sta gde ni su ta ko ve li ke na sla ge ot pa da, ka è op {tin ski sa rad nik u ko mu nal noj in spek ci ji Sa {a Pi jo vi}. Sa po je di nih di vqih de po ni ja po put Blo ka 61, kod ne ka da {weg pred u ze }a Kor pa ra, od ne lo vi {e od 15 ku bi ka sme }a, sa li va di ce kod grad skog gro bqa oko 10 ku bi ka, dok se u na se qu Ro ma, ko je bro ji oko 3.000 sta nov ni ka, od ne to vi {e od 25 ka mi o na ot pa da. - Na grad skoj de po ni ji ka mi o ni i bul do è ri su da ni ma kr ~i li put jer ne sa ve sni gra |a ni sme }e iz ba cu ju uz put, ne do vo ze }i ka do glav ne de po ni je, na vo di Pi jo vi}, sma tra ju }i da je je di ni iz laz da grad ska de po ni ja bu de pri stu pa~ na i put ~ist da se uve de ~u var ska slu `ba, ili }e se mo ra ti ~e ka ti iz grad wa re gi o nal ne de po ni je ko ja je pla ni ra na u Som bo ru. Broj ne pri med be gra |a na, ~i je se ku }e na la ze u bli zi ni grad ske de po ni je, a od no se se na gu ste obla ke di ma, ko ji do la ze sve do gra da, in spek ci ja sa mim ure |e wem ove lo ka ci je, ni je mo gla da re {i. - De po ni ja se de ce ni ja ma na la zi na ovom pro sto ru i dim ku qa is pod na sla ga sme }a iz du bi ne tla. ê sto se on stva ra zbog pa qe wa se kun dar nih si ro vi na, po put ì ca, ko je si ro ma {ni ji slo je vi ko ri ste za pro da ju na ot pa du. In ter ven ci je va trog sa ca na ovim me sti ma su bez efek ta, od go va ra Pi jo vi}. J. P.

Pri ku pqeni EE ot pad ku pu je kwi ge Svet }e na raz li ~i te na ~i ne 8. sep tem bra obe le ì ti jo{ je dan Me |u nard ni dan pi sme no sti. BiS Re ci kla `ni cen tar, pr vo o sno va ni srp ski re ci kler elek tron skog i elek tri~ nog ot pa da je pro {le go di ne po kre nuo ak ci ju “Da ni eko lo {kog opi sme wa va wa” ko ju je spro veo sa po à re va~ kom i pan ~e va~ kom bi bli o te kom. Na i me, ovaj ope ra ter je po sta vio na men ske kon te jen re u ko je su za po sle ni u bi bli o te ka ma, ~la no vi bi bli o te ke, po se ti o ci i ~i ta o ci, to kom ne de qu da na do no si li ras ho do va ne elek tron ske i elek tri~ ne ure |a je: sta re mo ni to re, ta sta tu re, ra ~u na re, te lefo ne, da qin ske upra vqa ~e, ra dio apa ra te, to ste re, tran zi sto re, pu wa ~e, faks ma {i ne, fe no ve, zvu~ ni ke, usi si va ~e… Po za vr {et ku ak ci je, BiS Re ci kla `ni cen tar je u vred no sti do ne tog EE ot pa da, bi bli o te ka ma ko je su u~e stvo va le u ovoj ak ci ji, do ni rao ak tu el ne ne do sta ju }e kwi ge. Ove god ne, 8. sep tem bra, BiS Re ci kla `ni cen tar na sta vqa sa ak ci jom, ali sa è qom da se u “Eko lo {ko opi sme wa va we” ukqu ~i {to vi {e prav nih li ca,

dru {tve no od go vor nih kom pa ni ja, ko je }e pra vil nim od la ga wem svog elek tron skog i elek tri~ nog ot pa da po mo }i da se obo ga ti kwi `ni fond u se o skim bi bli o te ka ma. Na i me, BiS Re ci kla `ni cen tar }e pri ku pqe ni ot pad i ovo ga pu ta ot ku pqi va ti, a no vac

BiS Recikla`ni centar }e i ove godine otkupqivati elektronski i elektri~ni otpad, a prikupqeni novac od te akcije }e usmeriti u nabavku najpotrebnijih kwiga za biblioteke pri seoskim osnovnim {kolama u vred no sti pri ku pqe nog EE ot pa da usme ri ti za na bav ku naj po treb ni jih kwi ga za bi bli o te ke pri se o skim osnov nim {ko la ma. Pre ma re ~i ma Bog da na Jor go vi }a iz Slu `be mar ke tin ga BiS Re ci kla `nog cen tra, na ak ci ju su ih po ta kli ve o ma za bri wa va ju }i po da ci o pi sme no sti u Sr bi ji. Na i me, u na {oj ze mqi ~ak 20 od sto sta nov ni {tva sta ri jeg od 15 go di na ni je za vr {i lo osnov nu {ko lu. Zva ni~ na sta ti sti ka po ka zu je i da je oko 50 od sto od ra -

UGRO @E NI ZDRA VQE QU DI I @I VOT NA SRE DI NA

Sr bi ja je pu na opa snih he mi ka li ja! Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja usta no vi la je da je na go di {wem ni vou 4,9 mi li o na umr lih, {to je 8,3 od sto od ukup nog bro ja, i 86 mi li o na go di na ì vo ta iz gu bqe nih usled obo qe wa i in va li did te ta iza zva nih iz lo è no {}u od re |e nim he mi ka li ja ma u ì vot noj sre di ni. Po re |e wa ra di, ovo je vi {e ne go uti caj ne kih ma lig nih obo qe wa ko ja bro je 75 mi li o na go di na ì vo ta iz gu bqe nih usled bo le sti. Ima ju }i u vi du da su u stu di ji da ti po da ci za 2004. go di nu, a da broj i ko li ~i na he mi ka li ja u upo tre bi stal no ra ste, kao i da ni su ob u hva }e ne mno ge he mi ka li je sa po zi tiv nim efek tom, ali ne pot pu nim po da ci ma, kao i he mi ka li je ko je de lu ju na en do kri ni i imu ni si stem, mo è se pret po sta vi ti da je op te re }e we mno go ve }e. Na saj tu na {e Agen ci je za he mi ka li je mo è se pro ~i ta ti ce lo ku pan iz ve {taj Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je o uti ca ju he mi ka li ja na zdra vqe, uz na po me nu da tre ba zna ti i da glo bal ni uti caj he mi ka li ja na zdra vqe ~o ve ka jo{ uvek ni je u

nih za 33 od sto, a kar co ge nih i mu ta ge nih za 0,8 od sto. Naj go re od sve ga je {to po ve }a na po tro {wa opa snih he mi ka li ja u pro iz vod wi, ali i do ma }in sti ma, znat no uti ~e na zdra vqe gra |a na i uni {ta va `i vot nu sre di nu. Agen ci ja za he mi ka li je Sr bi je na pra vi la je pr vi re gi star he mi ka li ja ko je se ko ri ste u na {oj ze mqi i ko je uvo zi mo, a u to ku je i pri pre ma pro pi sa na osno vu

Vo}e i povr}e iz uvoza, kao i ono koje je nameweno izvozu iz na{e dr`ave, podle`u striktnoj inspekcijskoj proveri, dok takvih kontrola za doma}e vo}e i povr}e iz na{ih ba{ta - a upravo se ono naj~e{}e prodaje na pijacama - jo{ uvek nema pot pu no sti pro ce wen, ma da no va sa zna wa sve vi {e pri vla ~e pa `wu jav no sti, re gu lar nih or ga na i na u~ ne za jed ni ce {i rom sve ta. Ina ~e, Sr bi ja je pu na opa snih he mi ka li ja. Go di {we se kod nas po tro {i vi {e od 700.000 to na ra znih he mi ka li ja, a po tro {wa dra sti~ no ra ste. Pre ma po sled wim po da ci ma za go di nu da na po tro {e no je 714.812 to na, od ko jih je vi {e od po lo vi ne, ~ak 58 od sto, ve o ma otrov no. Uz to, po ve }a na je upo tre ba tok si~ nih he mi ka li ja za 35,8 od sto, {tet -

ko j ih }e ra d i t i in s pek c i j a. Me |u tim, dok se ceo po stu pak, a i oni ko ji sva ko dnev no ko ri ste he mi ka li je, ne uve du u red gra |a ni }e i da qe ku po va ti pro iz vo de pu ne otro va i te {ko da }e i po red naj bo qe vo qe i è qe mo }i da ku pe hra nu ko ja ne ma u se bi ne ku od opa snih he mi ka li ja. Jer, vo }e i po vr }e iz uvo za, kao i ono ko je je na me we no iz vo zu iz na {e dr à ve, pod le ù strikt noj in spek cij skoj pro ve ri, dok ova kvih kon tro la za do ma }e vo }e i po vr }e iz na {ih ba {ta, a upra vo se oni naj -

~e {}e pro da ju na pi ja ca ma, jo{ uvek ne ma. Na i me, kon tro la vo }a i po vr }a na pi ja ca ma ko je sti `e iz na -

slih u Sr bi ji za vr {i lo sa mo osnov nu {ko lu ili je funk ci o nal no ne pi sme no. Put do opi sme wa va wa je {ko lo va we i ~i ta we, a put do ~i ta we, obo ga `i va we kwi {kog fon da bi bli o te ka. Otu da je BiS Re ci kla `ni cen tar do {ao na ide ju da raz vi ja ju }i

mu je bo qe da ku pu je uvo zno vo }e i po vr }e ko je je pro {lo strikt nu kon tro lu. O~e ku je se da }e tek za ne ko li ko go di na i na na {im pro sto ri ma ova oblast bi ti za kon ski re gu li sa na i da }e bi ti uve den red, ka ko nam ba {te ne bi bi le pu ne otro va, a na {i gra |a ni, i po red è qe da je du zdra vu hra nu, ku po va li upra vo onu ko ja je pu na he mi ka li ja. Pred log za ko na ko ji se pri pre ma ve} ne ko li ko go di na pred vi |a da sva ki re gi stro va ni po qo pri vred nik mo ra da ima an ga ò va nog stru~ wa ka za za {ti tu bi qa, kao i da se he mij ska sred stva za za {ti tu iz da ju na we gov re cept. Mo ra }e da se vo di i “kwi ga tret ma na” u ko joj }e bi ti ube le è no sva ko he mij sko sred stvo ko jim je vo }e i po vr }e tre ti ra no kao i pe riod u

eko lo {ku pi sme nost i edu ku ju }i jav no mne we o na ~i ni ma pra vil nog od la ga wa ele kron skog i elek tri~ nog ot pa da – istvre me no uti ~e i na raz vi ja we pi sme no sti u Sr bi ji. Po ziv za u~e {}e u ak ci ji upu }en je go to vo svim ve }im fir ma ma u Sr bi ji, a sva ko ko se bu de pri kqu ~io do bi }e po treb nu do ku men ta ci ju ko jom se po tvr |u je le gi tim no op ho |e we prav nih li ca pre ma elek tron skom i elek tri~ nom ot pa du. A. B. DRU [TVO QU BI TE QA PRI RO DE „FAL KO“

Za {ti ta p~e la ri ca i la sta Dru {tvo qu bi te qa pri ro de „Fal ko“ u Te me ri nu osno va no je 2004. go di ne, kao ne pro fit na dru {tve na ora ni za ci ja ~i ji je ciq o~u va we, po pu la ri za ci ja i ak tiv na za {ti ta pri rod nih vred no sti. ^la no vi dru {tva su ve o ma an ga `o va ni, pa je ta ko u apri lu or ga ni zo va no li kov no tak mi ~e we za {ko lar ce iz Te me ri na i Ja no{ hal me iz Ma |ar ske, a u ma ju su osnov ci po se ti li pu sta ru u Tre {wev cu i Ka pe tan ski rit ko ji je iz u zet no bo gat pti~ jom fa u nom. Na let wem eko lo {kom kam pu u av gu stu na Je gri~ koj, u~e sni ci su se upo zna li sa ak tiv no sti ma ko je di rekt no uti ~u na pro u ~a va we i za {ti tu pri rod nih vred no sti, a na ro ~i to biq nih i `i vo tiw skih vr sta.

Tro va wa sve ~e {}a Sa mo u Cen tru za tok si ko lo gi ju na VMA go di {we za vr {i ne ko li ko sto ti na naj te ìh slu ~a je va tro va wa he mi ka li ja ma. Ve }i na le ~e nih otro va la se tok si~ nim ga o svi ma a osta li ko ro zi vi ma i pe sti ci di ma. Ma hom je re~ o slu ~aj nom tro va wu, jer qu di u ne zna wu po pi ju ili udah nu {tet nu ma te ri ju. Naj ~e {}a slu ~aj na tro va wa su sir }et nom ki se li nom, ko ro zi vi ma, sred stvi ma za ~i {}e we od vo da, bo ja ma i sred stvi ma za be qe we. Opa sna su i sred stva za za {ti tu bi qa ko ja ni su pod kon tro lom. {ih ba {ta jo{ ni je za ì ve la pa do ma }i pa ra dajz, kra stav ci, ze len, ja bu ke ili gro `|e mo gu da bu du “obo ga }e ni” naj ra zli ~i ti jih her bi ci di ma, pe sti ci di ma i fun gi ci di ma. Kod nas je ko ri {}e we za {tit nih sred sta va pre pu {te no sa ve sti sa mog pro iz vo |a ~a, dok u ze mqa ma EU po qo pri vre di ci ko ji ho }e da pro da ju svo ju ro bu na pi ja ca ma ili pro dav ni ca ma mo ra ju da ima ju ser ti fi kat za ko ri {}e we sred sta va za za {ti tu bi qa. Po red to ga, u tim ze mqa ma po sto je re dov ne kon tro le na pi ja ca ma ko je pod ra zu me va ju pro ve ru da li je u po vr }u ili vo }u po ve }an sa dr àj za {tit nih sred sta va, a mi to jo{ ne ma mo, te je na {e sta nov ni {tvo ne za {ti }e no i ~ak

Oba ve zne eti ke te Po seb no me sto u za {ti ti od opa snih he mi ka li ja pri pa da i pro dav ci ma. Na i me, oni su oba ve zni da opa sne he mi ka li je dr è na od go va ra ju }im i po seb no obe le è nom me stu i tre ba da pru è sve in for ma ci je kup ci ma o oba ve znom ru ko va wu i ri zi ci ma. Pre ma na {im no vim pro pi si ma o dr à wu opa snih he mi ka li ja eti ke te na ovim sred stvi ma mo ra ju da sa dr è gra fi~ ke pri ka ze kao i tekst ko ji uka zu je na wi ho va opa sna dej stva i me re pre do stro `no sti.

ko jem je to ~i we no. Ta kva evi den ci ja je po sto ja la i pre ne ko li ko go di na ka da se na ve }im po qo pri vred nim do bri ma ne ka da {we dr à ve oba ve zno vo di la evi den ci ja o tre ti ra wu he mi ka li ja ma, iako su one ta da ko ri {}e ne u znat no ma wim ko li ~i na ma od onih ko je su da nas pri sut ne na na {im wi va ma. Ve} du è vre me stru~ wa ci skre }u pa `wu i na to da po vr }e pro iz ve de no u sta kle ni ci ma i pla ste ni ci ma, naj ~e {}e pa ra dajz , pa pri ka i kra stav ci, ko ji u zim skim me se ci ma ma me svo jom bo jom, ob li kom i pu no }om mo gu da bu du “sum wi vog” po re kla i uz go ja jer mo gu u se bi da sa dr è mno go pe sti ci da, te {kih me ta la i osta lih ne do zvo qe nih sred sta va, pa sa mim tim mo gu bi ti i opa sni za upo tre bu. Po vr }e pro iz ve de no u sta kle ni ci ma i pla ste ni ci ma iz uvo za se stro go kon tro li {e, ali je opa san {verc ko ji je i te ka ko pri su tan, pa ku pac na pi ja ci ili u mar ke tu ni ka da ne zna da li je ku pio ro bu ko ja je pro {la re dov nu pro ce du ru ili onu ko ja je sve to “za o bi {la”, a mi je ku pu je mo i je de mo. Q. Ma le {e vi}

Fo to: M. Ru `i}

Kon ku ri sa li smo sa dva pro jek ta kod Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za za {ti tu ì vot ne sre di ne – ka è pred sed nik dru {tva qu bi te qa pri ro de „Fal ko“ u Te me ri nu I{tvan Ba log. - @e li mo da re vi ta li zu je mo sta ni {te jed ne ve o ma ret ke pti ce p~e la ri ce, ko ja sa eg zo ti~ nim bo ja ma vi {e li ~i na pa pa ga ja iz trop skih {u ma, a ne evrop sku pti cu. Ak tiv nost pod ra zu me va obi la zak te re na gde se gne zde. Dru gi pro je kat od no si se na mo ni to ring se o ske i grad ske la ste, ~i ji se broj zna ~aj no sma wu je. Pla ni ra mo da an ke ti ra mo gra |a ne u ~i jim objek ti ma se la ste gne zde i po ku {a mo da obez be di mo uslo ve da se wi hov broj po ve }a. ^la no vi dru {tva „Fal ko“ su ve }i nom mla di stu den ti, di plo mi ra ni stru~ wa ci, en tu zi ja sti, qu bi te qi pri ro de ko ji ima ju za ciq da upo zna ju, pri ka ù i o~u va ju bo gat stvo pri rod ne ba {ti ne. Po seb no su vred na is tra ì va wa i pu bli ka ci je o biq nom i ì vo tiw skom car stvu Je gri~ ke Rim skog {an ca, sta rog Ka {te la, Ba nom ske pu sta re, step skih i sla ti na stih sta ni {ta. Ve o ma za pa èn is tra ì va~ ki po du hvat dru {tva „Fal ko“ ve zan je za si vu ve tru {ku, ret ku i ugro è nu pti cu gra bqi vi cu u Sr bi ji, ko ja se na la zi na li sti Ured be o za {ti ti pri rod nih ret ko sti. M. Mi lo je vi}

dnevnik

oglasi

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 59406 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 59407

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 59408

IZ DA JEM sobu za jednu studentkiwu na Beogradskom Keju. Telefon 524-854. 59376

IZ DA JEM troiposoban stan u centru, Ulica Marka Miqanova br. 4. Telefon 063/77-22-117. 59412 IZ DA JEM name{ten stan, dvori{ni, poseban ulaz, ima grejawe, telefon, blizu Hemijske {kole. Salajka. Telefoni: 021/442-723, 060/4427230. 59414 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, Ul. Alekse [anti}a. Telefon: 063/342-994, posle 16h. 59387 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru, 30m2, centar kod Pozori{ta, centralno, telefon, ve{ ma{ina, kablovska. Telefoni: 021/552-270, 064/11-36-076. 59428 IZ DA JEM komforan jednosoban, name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/505531, 065/5505531. 58396 IZ DA JEM dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Telefon 064/5765632. 59278

~etvrtak30.avgust2012.

IZ DA JEM stan studentima od 71m2, kod Sajma, proto~na i parno. Telefon 060/3451313. 59442 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u Novom Sadu, {iri centar, I sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-75-10. 59357 IZ DA JEM jednosoban, name{ten stan, u centru grada blizu fakulteta, zaposlenoj osobi. Telefon 062/534-352. 59373 IZ DA JEM prazan jednosoban stan, na drugom spratu, u Ulici Stevana Musi}a, pogodan za kancelariju. Telefon 062/534-352. 59374 IZ DA JEM jednosoban, name{ten dvori{ni stan 30m2, u centru, Pavla Papa ulica. Telefon 061/616-36-70. 59437 IZ DA JEM komplet name{ten stan jednosoban, 31m2, Novo naseqe, povoqno. Telefon 063/588-277. 59439 IZ DA JEM dvosoban stan u Bulevaru oslobo|ewa, 56m2, kopletno opremqen. Telefon 064/1147-741. 59381

LI MAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68429, www.bo mil.rs. 15020 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15021

BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 27.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15001 GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15002

@. STA NI CA, povoqno, ukwièn 1,5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15003 @. STA NI CA, 2,0 stan od 50m2, ukwièn, sa name{tajem i tehnikom se prodaje po ceni 41.200. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15004 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 33.500. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15005 NO V A DE T E L I N A R A, nov, useqiv, odli~an 1,5 stan od 38m2 radila â&#x20AC;&#x17E;Dinamikaâ&#x20AC;&#x17E;. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15006 GR BA VI CA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15007 LI MAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon: 636-8429, www.bo mil.rs. 15008 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.650, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Telefon: 6366-952, www.bo mil.rs. 15009 OKO LI NA CA RA DU [A NA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 stan od 46m2. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15010

CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 15011

PRO DA JEM povoqno stan 71m2 kod Sajma, proto~na, parno, moè i zamena za mawi uz dogovor. Telefon 060/345-1313. 59441 NO VO NA SE QE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 15013 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15014

VLA SNIK prodaje nov 3,5 dupleks u centru, povoqno. Telefon 063/346-288. 59483 LI MAN , ukwièn originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 15015 NO V A DE T E L I N A R A, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15016 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15017 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon: 636-8429, www.bo mil.rs. 15018 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwièna zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4,0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orjentisan + mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15019

PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom, na placu od 1.700m2, potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 59461 SREM SKA KA ME NI CA, Staro Selo, 7.000m2 plac, idealan za sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26726. 57779 PRO DA JEM ku}u u Kamenici, ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu, uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 59462

IZ DA JEM lokal u novoj zgradi u Haxi Ruvimovoj 24m2. Telefon 064/1147-741. 59382

PRO DA JEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/140-2000. 58272

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak30.avgust2012.

Posledwi pozdrav {ogoru

PRODAJEM auto zastava - koral 1.1. benzin-gas, decembar 2007. godine, havarisan, cena 9.000E. Telefon: 064/8422-725. 59440

GA[ENI KRE^, 7 din. na adresu kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Tel.: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

PORUÎTE portret na osnovu fotografije, cena 30-50 eur/din, ra|eno ru~no, {tampano na platnu ili na drugoj podlozi. Pouze}em. Kontakt: duj mo @e u net.rs 59291 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefon 062/606-782, 021/714-577. 59324 IZRADA, montaà, servis kupatila, bojlera, kada, tu{-kada, slavina i tu{-kabina. Telefoni: 065/581-6333, 021/6430-016. 59425 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59454 SAMO za penzionere i prosvetare povoqno molersko farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 064/230-68-98. 59427

Posledwi pozdrav

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Dimitriju Vasi}u

Dimitriju Vasi}u Miti Dimitriju ^eki}u

Posledwi prijatequ

iz Bege~a

od prije Dare.

59526

59521

dragom

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

pozdrav

Dimitriju ^eki}u

Sahrana }e se obaviti 30. 8. 2012. godine, u 16 ~asova, u Bege~u.

od penzionera „Srbijagas-a” Novi Sad.

od: Sube, Oqe, Jovana i Nata{e.

59522

59508

dragom

Posledwi pozdrav Duletovoj i Ne{inoj mami

59520

Posledwi pozdrav dragom kumu

Jovanu Jelovcu

Dimitriju Vasi}u

~ika Nikoli

Jovanu Jelovcu

O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Borislav, snaja Jela, unuci Dimitrije i Mla|en.

[ogorice Ru`ica i An|elka sa porodicama.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Jovanu

Nadi Dulovi}

iz Bege~a

od prijateqa Radojke i Dragana.

od sestre Mire sa porodicom.

59525

59518

od kuma Miroslava \ipala sa porodicom.

od wegovih: Nade, Mi}e, Mi{e, Nene i Bobe.

od Paje i Slavice.

424-P

59523

59507

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav

3 Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Jovan Jelovac

Dobrili Golubovi}

Tvoja Mica sa decom.

Ispra}aj pokojnika je 31. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, iz kapele Gradskog grobqa, u Novom Sadu, a sahrana u 13 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: sin Vladimir i sestra Ru`ica.

od: \or|a, Zorice i Maje.

Sa po{tovawem, porodica Radakovi}.

59516

59511

DVOGODI[WI POMEN Dve godine od kako nije sa mnom moja draga majka

TU@NO SE]AWE Danas, 30. 8. 2012. godine navr{avaju se 24 godine od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni suprug, otac, deda i pradeda

59519

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav.

Milenko Funduruqa

Soka Babi}

profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u penziji

Svetlana i Rade [qivi}.

Kolektiv Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”.

Svestan sam vremena koje je pro{lo, ali qubav, po{tovawe i se}awe bri{u sve granice pro{losti. Tvoj sin Vujo Babi} sa porodicom.

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 59447

425-P

59528

Posledwi pozdrav majci na{eg druga i prijateqa

Posledwi pozdrav Dudinoj mami

Duletovi drugovi: [qiva, Paja, @ika i Panta.

Dimitrija ^eki}a

od koleginica i kolega iz JP „Poslovni prostor” u Novom Sadu.

Veselin \ur|evi} Ve~no zahvalni: supruga Jovanka, }erka Jelka, sin Du{an, unu~ad i praunu~ad. 59509

59513

Sa velikom tugom se opra{tamo od dragog kuma

Mirjani Bo{kovi}

Nadi Dulovi}

Miri Bo{kovi}

Milenko Funduruqa

59529

Nadi Dulovi}

IZDAVA^KA KU]A tra`i radnike, do 35 godina starosti. Telefon: 069/84125-00. 59260 HITNO potrebni: tesari, zidari i pomo}ni radnici. Informacije na telefon: 063/475-795. 59413

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ Nikoli

Joco, pamti}emo Tvoju plemenitost i dobrotu.

STRANOJ KOMPANIJI potrebno 5 menaxera prodaje. Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Telefoni: 063/516-153, 063/516-154. 58682

dnevnik

Kumovi Jova i Mira Ne{i} sa porodicom.

POMEN

Duki} Radmila - Dada 2002 - 2012. Zauvek u na{im mislima i srcu. Volimo te. Tata, mama i brat.

59530

59859-P

59514

59506

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog i po{tovanog

~etvrtak30.avgust2012.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Dragi tata, pro{lo je tu`nih sedam dana od kako si me napustio.

Vaqa Vejin

Jovana Jelovca

Du{an Petrovi}

1949 - 2012.

Jovanu Jelovcu

Strahiwa i Milica sa decom i unucima.

od: Milo{a i Radmile Popov sa decom.

59494

59493

1947 - 2012.

Pohrana urne je u petak, 31. avgusta 2012. godine, u 10.30 ~asova, u kolumbarijumu gradskog grobqa, u Novom Sadu. Porodica.

Sa qubavqu i ponosom ~uva}u te od zaborava. Tvoja }erka Qiqana. 59478

59486

Oti{ao je na{ dragi te~a i deda

Posledwi taji

pozdrav

voqenom

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 74. godini preminula na{a draga i voqena

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 8. 2012. god, u 87. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

DVOGODI[WI POMEN

Soka Babi} Jovanu Jelovcu

Jovan Jelovac

Milena, Teodora i Sr|an.

Samo ja znam koliko si me voleo i samo ti zna{ koliko sam te volela.

Koviqka Vasiqevi} 1926 - 2012.

Nada Dulovi}

Sahrana }e se obaviti danas, 30. 8. 2012. godine, u 15 ~asova u Ba~kom Jarku. O`alo{}eni tvoji najmiliji.

ro|. 1939. god.

Tvoja mezimica Sla|ana.

59491

59492

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od voqenog supruga i oca

Sahrana je u petak, 31. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12 ~asova.

Majko, tek sad vidim {ta si mi bila, tek sada znam {ta si mi zna~ila. Tvoj osmeh vidim kad sklopim o~i, ~ekam i mislim odnekud }e{ do}i. Pro|e i druga godina te{ka i duga, alâ&#x20AC;&#x2122; nikada ne}e moja tuga. ]erka Lepa sa porodicom.

59479

Posledwi pozdrav mojoj baki

59472

GODI[WI POMEN na{oj dragoj mami i baki

O`alo{}eni: sinovi sa porodicama.

59489

Jovana Jelovca Posledwi ispra}aj je danas, 30. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neka te sada an|eli ~uvaju.

Navr{ava se dvadeset jedna godina od kako nije samnom moj jedinac

Olgi Skenxi}

Mirjani Bo{kovi} ro|. Stojakovi}

Za nas ti nikada nisi oti{la i svaki trenutak delimo i daqe sa tobom, misle}i na to koliko si nam zna~ila.

Tvoj Sr|an.

O`alo{}ena porodica: supruga Gordana, }erka Sla|ana i zet Milenko @arak.

]erka Mara, zet Sini{a, unu~ad Tara i Reqa.

59490 59468

59497

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Dragan Milivojevi} 30. 8. 1991 - 30. 8. 2012. Se}awe na tebe budi u meni sre}u {to sam te imala i veliku tugu i bol, {to sam te izgubila. Sa puno qubavi ~uva uspomenu na tebe tvoja majka Zora. 59410

Sa neizmernom tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, suprug i deda

Jovanu Jelovcu

Dobrila Golubovi} ro|. Jojki} Posledwi pozdrav mojoj mami i babi.

Sestra Kaja i Pera.

Zoran i Dragan sa porodicama.

59501

59500

O`alo{}eni: }erka Milana, zet Vlada, unuk Miki sa porodicom. 59505

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. 8. 2012. godine umrla na{a mama, baka i prabaka

Umrla je na{a mama, baka i sestra

Dimitrije ^eki} 1935 - 2012. preminuo 28. 8. 2012. godine. Sahrana je danas, 30. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dobrila Golubovi} ro|. Jojki}

Mirjana Bo{kovi} 1930 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 30. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Mama, hvala Ti na svemu {to si u~inila za nas. O`alo{}eni: }erka Biqana, unuk Vuka{in, praunuk Vuk, praunuka Milica i snaja Mirjana. 59504

O`alo{}eni: supruga Verica, sin Vladimir, }erka Nata{a, unuci Marina, Lena i Aleksa, zet Milo{ i snaja Gordana.

Sahrana je danas, 30. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

59481

59496

Weni: }erke Dubravka i Silvija, unuci Sr|an, Milo{ i Nikola i sestra Divna.

tv program

~etvrtak30.avgust2012.

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ЕВРОПЕ

Биографије: Владимир Путин

Партизан–Тромсо (РТС 1, 20.40)

Документарни серијал „Биографије” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 1, 21.05) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Великогоспојински дани у Новом Бечеју 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Биографије: Леонардо Ди Каприо 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ: Ал смо важни Новосађани 14.30 Повратак на село: Фарма Мала Босна 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Биографије: Сидни Шелдон 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.05 Биографије: Владимир Путин 22.00 Војвођански дневник 22.35 Хроника међународног новосадског књижевног фестивала 22.40 Чарде на Дунаву 23.10 Оперативци 00.05 Серија недеље: Мидлмарч 00.55 Концерт године 01.53 Фолдер култура 02.20 Плави круг 02.45 Документ: Ал смо важни Новосађани 03.10 Центар света

06.35 07.05 08.00 08.45 09.35 10.25 11.45 12.30 12.40 13.10 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 23.40 00.10

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Грување Грување уживо у студију „М“ Концерт Новосадског Биг бенда Бања Церкеселе у Мађарској (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама 52. велики фестивал румунске музике и фолклора ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Фолдер култура Чувари планете-Велики бачки канал ТВ Продаја

06.02 06.43 07.03 07.08 07.19 07.25 07.46 07.58 08.03 08.09 08.35 08.50 09.20 09.36 09.46 10.06 10.00

06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.55 10.05 10.31 11.05 11.10 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 13.43 08.30 09.00 09.05 11.05 11.30 12.30 13.00 13.05 14.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Украдена срца Порота Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Ево нас код вас Африка од врха до дна Азбука родитељства Дунавска салетра Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Порота Украдена срца

10.00 Једрење 11.00 Мобил 11.30 Фудбал мондијал 12.00 Шпанска лига 14.00 Премијер лига 16.00 Суперкуп Шпаније: Реал Мадрид – Барселона 18.30 Премијер лига 19.15 Ратници из кавеза 21.15 Барса ТВ 23.00 Гран при 23.30 Атлетик 00.00 Премијер лига

15.05 15.20 16.05 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 20.40 22.35 22.40 23.10 00.00 00.15 00.23 01.06

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грађани села Луга Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Брат медвед, филм Гастрономад Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Фудбал: Партизан - Тромсо, квалификације за Лигу Европе Фудбал: Партизан - Тромсо, квалификације за Лигу Европе, 4. коло, пренос Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Тешко је бити фин, филм

ФУДБАЛ

Бордо - Црвена звезда

10.29 10.53 11.18 11.49 12.25 13.00 14.00 14.26 14.41 15.11 15.28 15.35

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Вечни сјај детињства Може и другачије Верски календар Ликовна колонија РТС Линк Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса Живот са музиком У свету Траг у простору Музички програм ТВ фељтон Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Вечни сјај детињства Може и другачије Датум ТВ лица: Горан Марковић...као сав нормалан свет

Ненад Крстић

КОШАРКА-КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2013.

Србија–Исланд

Јашар Ахмедовски

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Мирослав Илић, Мерима Његомир, Дејан Матић, Зорица Брунцлик, Саша Матић, Милена Плавшић, Јашар Ахмедовски, Стоја, Јован Перишић и Ћана. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

22.30 00.30 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Поштар Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Фудбал: Бордо - Црвена звезда Филм: Незаконит улазак Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.50 18.30 19.10 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 02.15 04.00 05.00 05.45 06.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Филм: Пакао правде Недељно поподне Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Госпођица Национални дневник Мала невеста Кукавица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Све за љубав Филм: Уклета Филм: Станари Брачне воде Маринци Кукавица Академија дебелих- преглед дана

(РТС 2, 20.25) 16.23 Породични кругови 16.48 Преваранти 17.45 Фудбал-Жреб за Лигу шампиона и избор набољег играча у Европи за сезону 2011/12, пренос 19.07 Преваранти 20.25 Кошарка-Квалификације за ЕП 2913: Србија-Исланд, пренос 22.15 47.филмски сусрети у Нишу, пренос затварања 23.00 Метрополис 23.31 Бунт 00.06 Међу нама 00.56 Концерт Биг бенд РТС и Марио Гонци 01.41 Трезор 02.38 Кошарка-Квалификације за ЕП 2913: Србија-Исланд 04.10 Фудбал: Партизан - Тромсо, квалификације за Лигу Европе, 4. коло

(Прва, 20.30) 05.45 06.00 06.30 07.30 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.30

07.30 Би-Би-Си на Б92: Последњи нацисти 08.20 Топшоп 08.40 Најбоље године 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.10 Филм: Венчање без младожење 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.15 Филм: Капија змаја и тигра 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Ема, 3. и 4. део 02.45 Саут Парк 03.10 Нинџа ратници 04.00 Амерички топ-модел 04.50 Увод у анатомију 05.35 Укључење у Б92 Инфо

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратоон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Кад будем мртав и бео 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и Ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Смрт господина Голуже 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Аутопут страха 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: Товар 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Аутопут страха

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Бата Живојиновић

Последњи скретничар узаног колосека У малом босанском месту Брезови, железничка станица ,,Ћира“ је жила куцавица тог места и једини контакт са спољним светом. На њој раде генерације железничара који искрено воле свој посао... Улоге: Бата Живојиновић, Зијах Соколовић, Милан Срдоч, Боро Стјепановић, Мустафа Надаревић, Каћа Челан Режија: Весна Љубић (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пиџие Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Играна серија Јелена Моја Србија Телешоп Вести Једна жеља, једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Последњи скретничар узаног колосека, филм Агенција Беверли Хилс Љубавни сигнали Агенција Голи живот Насловна страна – квиз Играна серија Моја Србија

Порша де Роси

Уклета Оно што те не убије учини те јачим! Изненадни напад вукодлака на троје младих у Лос Анђелесу мења из корена њихов живот. Они схватају да морају да убију звер која их је напала да не би и сами постали исто... Улоге: Порша де Роси, Кристина Ричи, Џошуа Џексон Режија: Вес Крејвен (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak30.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОН И пАд сРп сКИХ ЛИ БЕ РА ЛА И „ЕКО НОМ сКЕ пО ЛИ ТИ КЕ”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Најгора мама на свету Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери стручњак за торте Најбољи амерички кувар стручњак за торте соул фуд породица Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

Анин животињски парк Животињске дадиље Корњаче у рату путовање у дивљину Анин животињски парк Животињске дадиље Корњаче у рату путовање у дивљину Анин животињски парк Животињске дадиље Афричке планине змаја Четири лица Алпа Звезде сребрног екрана Завера на острву Устика војиничев код – најтајанственији рукопис на свету Заборављени начини исхране Звезде сребрног екрана војиничев код – најтајанственији рукопис на свету Заборављени начини Звезде сребрног екрана Завера на острву Устика војиничев код – најтајанственији рукопис на свету Заборављени начини исхране

сем и Макс Ози Бу Филм: Моје срце Филм: Звезде љубави Филм: прљави плес 2: Ноћи Хаване Филм: Чудније од фикције Филм: Танго Филм: Небеске висине Еротски филм

Не бе ске ви си не пра ти мо 24 са та у жи во ти ма пе то ро ли ко ва, јед ног је се њег да на у Њу јор ку. Иса бел, фо то граф се пре ми шља о до ла зе ћем вен ча њу с Џо на та ном адво ка том. Исто га да на, ње на мај ка ди ја на са зна је да њен муж има но ву љу бав ни цу и по чи ње раз ми шља ти о сво јим жи вот ним од лу ка ма и „сло бод ном бра ку„... Уло ге: Глен Клоуз, Ели за бет Бенкс, Џес Бред форд Ре жи ја: Крис Те рио (Си не ма ни ја, 22.00)

Ели за бет Бенкс

06.00 Кунг Фу панда 2 07.30 Ја сам број четири 09.20 први осветник. Капетан Америка 11.25 Холивуд на снимању IX 11.55 Легенда о пијанисти на океану 14.00 Губитници 15.35 Ол-стар супермен 16.50 Лото тикет 18.30 девојка на лошем гласу 20.05 Човек звани храброст 21.55 Камелот 23.40 прави секс представља. порно 101. додатна настава 00.30 Баки Ларсон. Рођен да буде звезда 02.05 вес Кравенова нова страва у Улици брестова

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

дијагноза убиство вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божић у великом стилу вокер, тексашки ренџер Ургентни центар пандури новајлије вокер, тексашки ренџер Монк Наш први Божић дијагноза убиство Монк пандури новајлије пасје поподне Цвећарка Медијум

Со ле дад Ви ља мил

Тај на у њи хо вим очи ма Ар ген ти нац Бе ња мин Еспо зи то цео жи вот је про вео ра де ћи на су ду. На кон од ла ска у пен зи ју од лу чи да на пи ше ро ман у ко јем же ли да ре зи ми ра не ке нај ва жни је до га ђа је из свог рад ног ве ка. У то је укљу чио ни кад ре шен зло чин си ло ва ња и уби ства ле пе де вој ке из дав не 1974., у чи ју је ис тра гу и сам био укљу чен.... Уло ге: Ри кар до Да рин, Со ле дад Ви ља мил, Па бло Ра го, Кар ла Ку е ве до, Ха ви јер Го ди но Ре жи ја: Ху ан Хо се Кам па не ла (ХРТ 1, 22.30) 07.00 добро јутро, Хрватска 10.13 Заволите свој дом 2, док. серија 10.59 Атенборо и дивовско јаје, док. филм 12.00 дневник 12.32 Моћ судбине 13.20 скровита места, филм 14.43 Културна баштина 15.12 просјаци и синови 16.11 Шетња градом 17.25 Хрватска уживо 18.03 слике из Јужне Африке 18.36 Чудесна Хрватска 19.25 Наврх језика 19.30 дневник 20.09 Кратки сусрети 20.35 Зелићи - царски тискари, док. филм 21.11 стипе у гостима 21.45 дневник 22.30 Тајна у њиховим очима, филм 00.42 секс и град 01.11 др Оз 01.51 ЦсИ Мајами

07.09 Моћ судбине 07.53 Телетабис 08.17 Жутокљунац: Лопов 08.41 Амика 09.07 Х2О Уз мало воде! 09.32 Операција Барбароса за децу 10.00 Шаолински пажеви 10.25 Љубав је чудна 10.55 Шибеник-Задар, док. серија 11.50 Најбоље из историје ХТв-а 12.20 Едгемонт 12.45 Обична клинка 13.10 дхарма и Грег 13.30 слике из Јужне Африке 14.00 Творци промене 1, док. серија 14.53 Залагаоница, док. серија 15.16 Музика, музика... џез 15.30 Музички специјал 15.55 други формат 16.52 Идемо на пут с Гораном Милићем: Русија 17.39 Кенедијеви 19.15 20пет, квиз 19.30 Гламурозне посластице, док. серија 20.00 Атлетика - дијамантска лига, пренос 22.00 параолимпијске игре Лондон 2012. 22.25 ЦсИ Мајами 23.15 Мућке 00.11 Битанге и принцезе 00.46 Кетх и Ким 01.06 Закон и ред: Злочиначке намере

06.00 пери Мејсон: смртоносан начин живота 07.30 Божићни поклон 09.00 Биографија - софија Лорен 10.00 Убиство пута седам 11.30 Божићни поклон 13.00 Биографија - вал Килмер 14.00 Замагљен поглед 16.00 Љубавна питања 17.30 Биографија - софија Лорен 18.30 Божићни поклон 20.00 Биографија - вал Килмер 21.00 Четворица као један 23.00 Замењене улоге

08.00 Нел 10.00 Бул дурам 12.00 Мистерија Инвуд парка 14.00 Риба звана ванда 16.00 Много буке ни око чега 18.00 до последњег даха 20.00 Блаженство 22.10 песничка правда 00.00 девојке из снова 02.00 Тинејџерски идоли

07.35 Езел 09.35 Кисмет 10.55 Ексклузив таблоид 11.15 Крв није вода 12.10 Бибин свет 13.00 сулејман величанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман величанствени 22.00 ЦсИ 23.45 РТЛ вести 00.00 Менталист 01.35 Астро шоу 02.35 Закон и ред

сЕ РИ ЈА

ЦсИ Реј Ланг стон све до чи на су ђе њу кон гре сме ну Едвар ду Гри фи ну, оп ту же ном за уби ство сво је љу бав ни це Ам бер Џонс, ко ја је про на ђе на у сво јој ку ћи с три про стрел не ра не. пи штољ ко јим је уби ство по чи ње но при па дао је кон гре сме ну, али он твр ди да му је оруж је би ло укра де но... Уло ге: Лор нес Фиш бурн, Ро берт Дејвид Хол, Ерик Сман да, Џор џа Фокс, Пол Гил фојл, Џорџ Идс Аутор: Ен то ни Зи кер (РТЛ, 22.00)

Џор ја Фокс

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери прљави послови Разоткривање митова Опасан лов страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Амерички оружари Амерички чопери Америчке дрвосече Обнова Њујорка Мајстори за оружје

05.00 07.00 08.30 09.00 11.00 12.30 14.30 16.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Аутомобилизам Фудбал Тенис Фудбал Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис

Dogodio se cunami P

ravni poredak, inaugurisan u SFRJ Ustara – kad je talas pao, pao je i on. U blato i ru{evom iz ’74. i ZUR-om, zna~io je raskid s trvine koje je cunami za sobom ostavio. ì{tem. Profit postaje zabrawena re~. Najve}a slabost Srbije i danas su – slabe instiJugoslavija (s)kre}e u izgradwu ~iste utopije. Do- tucije. Pri~e o „putinizaciji Srbije“, mo`da pre{lo je „dru{tveno dogovarawe i samoupravno spo- terane, nisu bez svakog osnova. Premijer je figura razumevawe“. Taj sistem pokazao se kao potpuni koju (za razliku od Milo{evi}a) malo ko uzima proma{aj. „Dogovorna ekonomija“, zami{qena na ozbiqno. Paradoksalno je da je, po re~ima poznapretpostavci nekakvog beskonfliktnog dru{tva, valaca prilika, uticaj Mirka Cvetkovi}a bio nije mogla funkcionisati. Isto je vaìlo i za mnogo ve}i nego {to se u javnosti misli, ali i to „dogovornu politiku“. Ko je bio spremniji da taj sistem zaobi|e, bio je uspe{niji. Slovenci su u tome bili najve{tiji. „Mala Slovenija“ u Srbiji bio je Gorwi Milanovac i zahvaquju}i gradskom privrednom i politi~kom rukovodstvu doìvqava pravi ekonomski bum. Ali, to je samo primer mawe-vi{e uspe{nog „{verca“. No, u politi~koj sferi takav „{verc“ nije bio mogu}. Politi~ki menaxeri nisu bili sposobni za to. Dok je Broz bio ìv, KP je, vi{e silom nego milom, uspevala da „bosanski lonac“ drì na tihoj vatri. Nakon toga, nacionalGorwi Milanovac, {umadijska verzija Slovenije nim loà~ima ni{ta nije stajalo na putu. Obra~un s liberalizmom – ne samo samo govori o neprozirnosti politi~kog procesa, u Srbiji ve} i u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoni- poja~ava manipulacije i potkopava institucije. ji – otvorio je vrata zatvarawu republika (i poTo je, naravno, politika kratkog daha, bez jasnog krajina), a i trì{tu kao institucionalnoj pret- orijentira, samo da se ostane na vlasti. Marketinpostavci za mirno re{avawe sporova. Reforma ga{i u Srbiji nisu od ju~e. Oni znaju (svoje) graniAnte Markovi}a je posledwi poku{aj da se prin- ce. Staro marketin{ko pravilo kaè: „neko vrecipi konkurencije, kao osnova za ure|ewe i orga- me moète varati sve qude, neke qude sve vreme, nizaciju dru{tva, iz ekonomije presele u politi- ali nikako sve qude varati sve vreme“. Odnosi, reku. cimo, predsednika Tadi}a s kolegama iz susedstva Liberali su, u osnovi, hteli institucije. Tr- doimali su se mnogo boqim nego odnosi izme|u saì{te, ja~awe uloge ekonomskih zakonitosti, mih dràva. Kakva je to (dràvna) politika? Mozna~ilo je modernizaciju ne samo u funkcional- `da se nigde dezorijentacija Srbije ne vidi boqe nom ve} i u institucionalnego u odnosu prema biznisu, nom smislu. U politi~koj odnosno profitu. On se u Sr„Sad se znade ko je novi sferi, pak, to je zna~ilo da se biji shvata kao nu`no zlo. Kao makar po~ne graditi normai EU. Dakle, kao ne{to nemoTito, Slobodan je ime lan mehanizam vlasti, da feralno, ako ne ba{ kao pqa~ka. plemenito“, jeste bila deracija bude federacija, a Ne{to bez ~ega se ne moè, jer popularna parola koju je republike republike, tj. drto diktira veliki i mo}an àve, i da se odluke donose u uzvikivao narod, ali ni oni svet, ali ~ega ne bi bilo kad koji su sedeli u SANU i na wihovim organima, a ne u vrhu bi pravda pobedila. I ~ega nepartije ili tajne policije. univerzitetu nisu govorili }e biti kad na svetu pravda jedPrizvav{i Tita, protivnici nom pobedi. Boè pravde! – a nema dokaza ni da su liberala su produìli ne saU obra~unu s liberalima mislili – druga~ije mo jedan li~ni reìm (i time Srbija je ostala bez nekoliko zakulisnu, vaninstitucionalhiqada kompetentnih qudi. nu borbu za poluge vlasti) ve} i dru{tveni kon- Gotovo ~itave jedne generacije. Za slabo obrazozervativizam, spre~iv{i institucionalizaciju vanu naciju to je {teta nenadoknadiva. Wene praJugoslavije. ve dimenzije mogle su se sagledati tek dve deceni„Antibirokratska revolucija“ bila je odraz je kasnije, kad je qudi koji bi se „doga|awu naroistog onog prezira prema institucijama od pre da“ mogli suprotstaviti i Srbiju usmeriti u pre dve decenije. Preokupaciju tada{we Srbije pravcu druga~ijem od onog u kojem je „narod vonajboqe ilustruju popularne parole: „Sad se na- dio“, bilo i suvi{e malo. EP je, naravno, bio u toj rod uveliko pita ko }e nama da zameni Tita“ i mawini, pa se od kraja osamdesetih na{ao na stra„Sad se znade ko je novi Tito, Slobodan je ime ni suprotnoj od one na kojoj su bili SANU, Beoplemenito“. Te poruke jeste uzvikivao narod, ali gradski univerzitet, Udruèwe kwièvnika... ni oni koji su sedeli u SANU i na Beogradskom Umesto da krene u korak s vremenom i zemqu poveuniverzitetu nisu govorili – a nema dokaza ni da de ka integracijama, srpska nacionalna elita se su mislili – druga~ije. Isti nacionalni i soci- okrenula arhai~nim idejama, izop{tavaju}i Srjalni Memorandum, ista nacionalisti~ko-soci- biju iz savremenih procesa i dovode}i je u sukob jalisti~ka ideja, pa ~ak i isti qudi stajali su prvo s ostalim jugoslovenskim narodima, a onda i iza toga. Milo{evi} je, u su{tini, bio samo fi- celim modernim svetom. Mo`da bi politika iz gura. ôvek koji je video nadiru}i talas i sko~io devedesetih, koja je Srbiju uvela u najstra{nije na wega da bi preuzeo vlast, vaninstitucionalno poraze u wenoj istoriji, bila druga~ija da su na i vanstatutarno, ako ne moè druga~ije, kako je rukovode}im mestima u politici, privredi i nasam govorio. Ali, on niti je taj talas podigao ni- u~nim ustanovama bili qudi s idejama prognanim ti wime upravqao; on je bio ne{to poput surfe- po~etkom sedamdesetih. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРЕд вРЕ МЕ НА” по кло ни ли су Фон да ци ји НУНс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak30.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Бу ди те спрем ни на уз не ми ра ва ју ће окол но сти ко је ни сте пла ни ра ли ни же ле ли. Јед но став но, та кав дан, та ква ту ра. С при ја те љи ма се ле по про во ди те на ег зо ти чан на чин.

BIK 20.4-20.5.

У ка ри је ри вла да ју ха о тич не окол но сти, а ви сте по при ро ди сми ре ни и спон та ни. Но, већ су тра је но ви дан, мно го бо љи и опу ште ни ји. Ра ди те ви ше по сло ва, па су и при хо ди с ви ше стра на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. avgust 2012.

Обра ти те па жњу на ве сти, ве зе и кон так те с ино стран ством. Пре по знај те сво је шан се у да том тре нут ку, па их од мах и ис ко ри сти те. Јер, што ва жи да нас, су тра ви ше не ће.

Рас тр за ни сте на све стра не, и што се ви ше тру ди те да за до во љи те по тре бе по сла и иза зо ве, то ви ше гу би те смер и пра вац. Мно го то га за по чи ње те па све то и при ве ди те кра ју.

Об у зе ти сте по сло ви ма ко ји из и ску ју мно го ви ше тру да и ана ли зе, ви ше са ста на к а и кон та к а та но што сте на ви кли или оче ки ва ли. По де ли те за дат ке са рад ни ци ма, ра ди те тим ски.

Мо же те има ти про бле ме с из вр ши о ци ма или мај сто ри ма, у услу жним де лат но сти ма. Али, са мо по ла ко и ра ци о нал но. По слу шај те са ве те из сен ке. До бри и успе шни пла но ви.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ово је вре ме ка да се бу де но ве на де и ве ли ке же ље, ка да мо же те оства ри ти и до би ти све што по же ли те, али лич ним тру дом и шар мом. За во дљи ви сте и ам би ци о зни.

По слов на си ту а ци ја вас упу ћу је на дру ге, на јав ност. Ни шта не мо же те са ми, а све мно го лак ше у са рад њи с дру ги ма, с ко ле га ма и кли јен ти ма. Ком про ми си.

Те шко ће те да нас об у зда ти и кон тро ли са ти ат мос фе ру на рад ном ме сту. Тре ба оче ки ва ти про ме не пла но ва и из не на ђе ња свих вр ста. Тро ши те но вац, све и да не ће те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Из ла зак до но си но ве су сре те и по знан ства, до бар про вод. С дра гим и бли ским осо ба ма има те за јед нич к а ин те ре со ва ња и усме ре ња. При хо ди ка сне, љу бав стаг ни ра.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец па сте скло ни по вр шно сти и нер во зи. Ни сте до вољ но си гур ни у се бе, та ко да дру ги мо гу су ге стив но де ло ва ти на вас. Сми ри те ми сли.

Уко ли ко има те не са ни цу, то је од пре ви ше ин тен зив не енер ги је и мен тал не на пе то сти. Рас те ре ти те се на ак ти ван на чин, ше тај те са ми и ди ши те ду бо ко, сми ре но.

TRI^-TRA^

Линд зи опет кра де? V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Линд зи Ло хан прошле године је завршила на условној због крађе огрлице вреднe 2.500 долара, годину дана пре тога оптужена је за крађу „ролекса” од 35.000, а 2008. одговарала је за крађу бунде вредне 11.000 долара. Сада глумицу и њеног асистента оптужује познаник Сем Ма гид, који их је уго стио у својој кући у Холивуд Хилсу, а по њиховом одласку схватио да му је не стала колекција накита и наочара за сунце вредна 100.000 долара. Линдзи и Ге вин Дојл нису се још увек огласили поводом полицијске истраге у којој су наведени као главни осумњичени. Магид, који је крађу 19. августа пријавио полицији, у међувремену је променио причу и сада тврди да му ништа није не стало из куће. Evropa

маЛо тоПЛиЈе

НО ВИ САД: Сун ча но и још ма ло то пли је. Ве тар слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на до 31 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го у сре ду. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 32 сте пе на. СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и још ма ло то пли је не го у сре ду. Ве тар слаб ис точ них или про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так вр ло то пло уз тем пе ра ту ре од 32 до 35 сте пе на. За ви кенд та ко ђе то пло, али уз не ко ли ко сте пе ни ни же тем пе ра ту ре на се ве ру и за па ду Ср би је и уз мо гу ћу ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше или ло кал них пљу ско ва, са ве ћом шан сом у за пад ним и ју го за пад ним пре де ли ма Ср би је. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Услед да љег по ра ста мак си мал не днев не тем пе ра ту ре ва зду ха пре по ру чу је се опрез ср ча ним бо ле сни ци ма, а свим хро нич но обо ле ли ма уме ре не фи зич ке ак тив но сти и при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Гла во бо ља и не са ни ца мо гу се ја ви ти у ви ду ме те о ро пат ских ре ак ци ја. Са ве ту је се аде кват на за шти та од UV зра че ња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ка же учи те љи ца: - Ко од го во ри на сле де ће пи та ње, иде ку ћи. Пе ри ца ба ца кре ду на њу. - Ко је то ура дио?! - пи та учи те љи ца. Пе ри ца се ја ви: - Ја, а сад идем ку ћи.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

24 (12)

Slankamen

115 (9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

83 (8)

Zemun

208 (3)

Bogojevo

74 (6)

Panчevo

236 (0)

Baч. Palanka

99 (4)

Smederevo

434 (0)

Novi Sad

67 (5)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (-2)

S. Mitrovica

1 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (0)

Beograd

155 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

102 (7)

NERA

Hetin

72 (8)

TISA

-80 (-5)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja