Dnevnik 30.septembar 2009.

SLAVICA \UKI] -DEJANOVI], PREDSEDNICA NARODNE SKUP[TINE

JO[ JEDNA BANKA PRESELILA SEDI[TE U BEOGRAD

Odo{e banke iz Novog Sada

Neka ministarstva ko~e zakon o nadle`nostima

str. 4

str. 3

NOVI SAD *

SREDA 30. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22497 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREMINUO FRANCUSKI NAVIJA^ BRIS TATON, PREMLA]EN U BEOGRADU, DR@AVNI VRH IZRAZIO SAU^E[]E PORODICI I NAJAVIO OBRA^UN SA HULIGANIMA

Krvavi divqa~ki pir osramotio Srbiju

str. 13

MLADIMA U VOJVODINI ZDRAVQE I SKLADNA PORODICA VA@NIJI OD PARA, ALI...

Droga u svakom {oru

NASLOVI

SUBOTI^KI BULEVAR U NOVOM SADU OKOM REPORTERA

Politika 2 Kona~no ta~ka na slovena~ke penzije 3 Ni parlament ne po{tuje ro|eni Ustav

Ekonomija 5 Kurs i inflacija pojeli plate

^iwenica da ~ak 98 od 100 mladih u Vojvodini zna u svakom trenutku gde mo`e nabaviti drogu, {to je ustanovqeno istra`ivawem Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu o kvalitetu `ivota mladih, zvono je za op{tu uzbunu. To je ju~e rekao na prezentaciji rezultata ovog istra`ivawa resorni sekretar Modest Duli}.

Poqoprivreda 6 Novi vlasnik – stari mlekarski monopol

Novi Sad 7 Suvih slavina vi{e od planiranih

Vojvodina 11 Bez dnevnica ostalo 300 sezonaca

str. 14

BENZIN OD DANAS MALO JEFTINIJI

Dva pojeftiwewa na 15 poskupqewa

str. 4

U ZREWANINU OSU\EN JO@EF KERTES IZ OSTOJI]EVA, KOD ^OKE

Za zversko ubistvo 40 godina

Crna 12 No`em ubo sina u vrat

Dru{tvo

Nova osovina grada

Umereno toplo

str. 9

str. 12

SPORT

14 No}ne pijanke po parkovima policiju ne zanimaju

Foto: B. Lu~i}

c m y

str. 15 – 19

Najvi{a temperatura 25°S

„DELFIN VO[” PODNEO ZAHTEV ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO IZGRA\ENOG NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

Ne}e buldo`er protiv teniskih terena BAJERN I JUVE DANAS U LIGI [AMPIONA

JANKOVI]EVA U TRE]EM KOLU TURNIRA U TOKIJU

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

PANTELI]: PROMENE U VO[I NEOPHODNE

Gra|evinska inspekcija, sva je prilika, ne}e ru{iti teniske terene izgra|ene na uglu ulica Ra{e Radujkova i Stojana Novakovi}a u Novom Sadu, koje je investitor „Delfin vo{” preksino} otvorio pod imenom Sportski klub „Meridijan“.

Inspekcija podse}a da je 11. septembra stupio na snagu Zakon o izgradwi i planirawu, kojim je data mogu}nost vlasnicima objekata izgra|enih bez dozvole za gradwu da do tog datuma mogu podneti zahtev za legalizaciju.

str. 9

POLITIKA

sreda30.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

2

VLADIMIR JANKOVI], ZAMENIK DIREKTORA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE, ZA „DNEVNIK”

Ko ne prijavi imovinu, mo`da }e i u zatvor

TADI] JU^E S TIRKOM NA BRDU KOD KRAWA

Kona~no ta~ka na slovena~ke penzije (Od na{eg dopisnika iz Qubqane)

Sporazum o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Slovenije potpisan je ju~e u sklopu posete predsednika Borisa Tadi}a Sloveniji. Tadi} sastao se s predsednikom Slovenije Danilom Tirkom na Brdu kod Krawa, gde su sporazum o socijalnom osigurawu potpisali resorni ministri dveju zemaqa, Ivan Svetlik i Rasim Qaji}. Sporazumom se, ina~e, stavaraju uslovi za ostvarivawe prava na penziju oko 10.000 gra|ana Srbije koji su deo radnog sta`a ostvarili u Sloveniji, kao i gra|ana Slovenije koji su radili u Srbiji. Sporazum }e pokrivati i druga prava iz socijalnog osigurawa, kao i invalidsko i zdravstveno osigurawe, a ocewuje se da }e slovena~ki fondovi godi{we po tom osnovu ispla}ivati Srbiji oko devet miliona evra.

Na potowoj konferenciji za novinare Tadi} i Tirk su pozdravili prijateqske odnose dveju zemaqa i dvaju naroda. “Izme|u slovena~kog i srpskog naroda postoji tradicionalno prijateqstvo. Istina je da smo imali te{ke trenutke, istina je da je bilo nekih zabluda, ali danas smo na po~etku novog puta”, rekao je Tirk. Tadi} je, pak, ponovio da je u~lawewe u Evropsku uniju najve}i strate{ki i politi~ki interes Srbije, i izrazio zahvalnost Sloveniji {to u tome pru`a podr{ku Beogradu. „Uveren sam da je brza integracija Srbije u Evropsku uniju interes Slovenije i o~ekujem daqu podr{ku Qubqane”, poru~io je Tadi}.

VESTI Nikada ih ne}emo priznati Komentari{u}i nedavnu izjavu Karla Bilta da su uslovi ~lanstva Srbije u EUdobrosusedski odnosi i “pragmati~an odnos prema Kosovu”, {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} je rekao da wegov {vedski kolega sigurno ne o~ekuje da Srbija prizna nezavisnost Kosova, uz napomenu da to nije zvani~an stav ni [vedske ni EU. „Srbija }e nastaviti da ispuwava sve uslove predvi|ene Kopenha{kim kriterijumima za ~lanstvo, dok druge uslove, posebno one koje bi za efekat imale kr{ewe Ustava, ne}emo prihvatiti”, poru~io je Jeremi}.

Tuvalu, Malavi, Katar...

Ministar spoqnih poslova u privremenoj vladi Kosova Skender Hiseni dobio je “pozitivne signale” od ministara inostranih poslova Jemena i Omana da }e te zemqe uspostaviti diplomatske odnose s Kosovom, saop{teno je u Pri{tini. Nakon povratka iz sedi{ta UN-a, kosovski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je da se o~ekuje vrlo brzo priznavawe Kosova od zemaqa kao {to su Tuvalu, Malavi i Katar, kao i da bi tim putem mogli krenuti i Kuvajt i Pakistan.

Podsetimo, nezavisnost Kosova, koju su jednostrano proglasile privremene vlasti u Pri{tini, do sada su priznale 62 dr`ave.

Dvojica predsednika su naglasili i zna~aj privredne saradwe i nastupa na tre}im tr`i{tima, kao i zna~aj saradwe u oblasti kulture i {kolstva.

Tadi} je pri tome obe}ao da }e se potruditi da se na srpskim univerzitetima u~i slovena~ki jezik, uz napomenu da o~ekuje ostvarewe prava pripadnika srpske zajednice u Sloveniji da u {kolama i na univerzitetima u~e srpski.

Ina~e, ju~e je po~eo i slovena~ko-srpski poslovni forum, pod ~ijim je okriqem otvoren Srpski poslovni klub – isti takav su Slovenci, podsetimo, u Srbiji osnovali jo{ pre par godina. Tadi} je na tom skupu pozvao slovena~ke kompanije da ula`u u Srbiju, najavquju}i da }e Srbija za nekoliko godina posedovati potpuno modernizovanu saobra}ajnu infrastrukturu koja }e omogu}iti lak{i protok robe ka tre}im tr`i{tima..

On je u nastavku posete razgovarao s predsednikom slovena~kog parlamenta Pavelom Gantarom, a za je danas predvi|en susret s premijerom Borutom Pahorom, kao i poseta SPC i upoznavawe sa tokom gradwe novog pastoralnog centra. Na kraju posete predsednik Tadi} }e se na koktelu, koji organizuje ambasada Srbije u Qubqani, susresti sa srpskom dijasporom u Sloveniji. Ina~e, predsednika Tadi}a prate ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} i brojna ekipa privrednika.

Seniha Muharemi-Vukas

Potpredsednik Evropske komisije @ak Baro je tokom prekju~era{we posete Beogradu kod predstavnika Vlade Srbije insistirao na tome da se svi neophodni resursi stave Agenciji za borbu protiv korupcije na raspolagawe. Kako je potom ukazano i na zajedni~koj konferenciji za novinare Baroa i vicepremijera Bo`idara \eli}a, Evropska komisija „pomno prati poteze Srbije”, posebno kada se radi o obezbe|ivawu sredstava za rad Agencije za borbu protiv korupcije i drugih institucija koje bore protiv kriminala. Podsetimo, krajem pro{le sedmice direktorka Agencije Zorana Markovi} saop{tila je da u buxetu ovog najva`nijeg antikorupcijskog tela nema novca niti za wenu platu i platu wenog zamenika, niti za prijem novih zaposlenih.

– U Srbiji je jasno izra`ena voqa da se krene u odlu~nu borbu protiv korupcije, a po~etne pote{ko}e s kojima se Agencija za borbu protiv korupcije susre}e nisu razlog za sumwu u tu re{enost – ka`e u razgovoru za “Dnevnik” zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladimir Jankovi}. – Uostalom, najboqi pokazateq politi~ke klime bi}e odnos prema finansijskom planu Agencije za 2010, kada treba da se preuzme pun obim poslova i zaposli sistematizacijom predvi}en broj qudi. z Od Nove godine startuje registar funkcionera i wihove imovine. Koliko je realno da se popi{u svi funkcioneri u Srbiji i da se do|e do ta~nih podataka – imovinske karte – o tome {ta poseduju oni i lica povezana s wima?

– Vo|ewe registra funkcionera jeste su{tinska novina, dok je vo|ewe registra imovine funkcionera aktivnost koja se preuzima od Republi~kog odbora za re{avawe o sukobu interesa. Vo|ewe ovih registara, a posebno registra imovine, ima iskqu~ivo prevencijsko dejstvo. Prijavqivawe imovine ima, naime, za ciq ja~awe poverewa u nosioce javnih funkcija. Tako treba i od samih funkcionera da bude shva}ena ova obaveza. Svako ko pristaje na to da se bavi javnim poslom, istovremeno pristaje i na

podlo`nost uvidu javnosti, svakako u meri koja garantuje potreban nivo za{tite podataka o li~nosti. Ina~e, funkcionerima koji nisu podneli izve{taj o imovini po postoje}im propisima, a koji su na snazi do kraja godine, bi}e dat primeren rok da podnesu izve{taje o imovini i prihodima na novim obrascima, koji }e biti propisani pravilnikom o Registru funkcionera i Registru imovine, ~ije dono{ewe je u pripremi. z Ho}e li podaci o imovini i primawima funkcionera u Srbiji biti transparentni?

– Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije ure|en je nivo javnosti podataka o imovini funkcionera i dela povezanih lica za koje se daju podaci o imovini i prihodima. Ti podaci bi}e objavqeni i na sajtu Agencije i tako dostupni ukupnoj javnosti, koja }e tako, recimo, saznati koje i kakve nepokretnosti funkcioner ima ili kakav automobil vozi. Naravno, adresa i registarske oznake ne}e se objavqivati jer je to u re`imu za{tite podataka o li~nosti.

z Na koji na~in }e Agencija naterati politi~are da po{tuju zakonske obaveze?

Pokloni su van zakona z Me|u zadacima koji ~ekaju Agenciju je i registar poklona, koji treba da reguli{e prijavqivawe i ~uvawe poklona koje dobijaju funkcioneri. Ho}e li politi~ari biti obavezni da prijavquju sve poklone ili samo one ~ija vrednost je “zabriwavaju}a” i sluti na mogu}nost korupcije?

– Zakon defini{e poklon kao novac, stvar, pravo ili uslugu izvr{enu bez odgovaraju}e naknade, a koji su dati funkcioneru ili povezanom licu u vezi s obavqawem javne funkcije. Funkcioner ne sme da prima poklone u vezi s vr{ewem javne funkcije! Izuzetak od ove jasne zabrane jeste mogu}nost prijema protokolarnog ili prigodnog poklona. Protokolarni pokloni su oni koji su primqeni od dr`ave, me|unarodne organizacije ili stranog pravnog lica prilikom slu`bene posete. Protokolarni poklon funkcioner mo`e zadr`ati ako wegova vrednost ne prelazi pet procenata prose~ne mese~ne neto zarede. U protivnom, protokolarni poklon postaje javna svojina i obaveza je funkcionera da ga preda Direkciji za upravqawe imovinom. Tako|e, funkcioner mo`e za sebe zadr`ati i prigodan poklon ~ija vrednost ne prelazi pet procenata prose~ne mese~ne neto zarade. Preko tog iznosa i prigodni pokloni postaju javna svojina. Zakon ovla{}uje Agenciju da svojim aktom uredi merila kojima se odre|uje koji se poklon smatra prigodnim. Ina~e, obaveza je funkcionera da obavesti organ u kojem obavqa funkciju o primqenim poklonima, a organ da vodi evidenciju o primqenim poklonima i o tome obavesti Agenciju, koja vodi katalog poklona. Zadatak Agencije je da objavi kataloge poklona za prethodnu godinu do 1. juna teku}e. Ina~e, u Agenciji se trenutno priprema akt o katalogu poklona i razmatra na koji na~in }e se, kao poklon, evidentirati i usluge, me|u koje spadaju i putovawa.

– Prijavqivawe funkcija bi}e zadatak organa u kojima funkcioner obavqa javnu funkciju po osnovu izbora, postavqewa ili imenovawa. To saznawe je dovoqan razlog da funkcioner, po{to se ne mo`e „sakriti” od Agencije, u roku od 30 dana od stupawa na funkciju podnese izve{taj o imovini i prihodima. U protivnom, posta}e predmet opservacije u Agenciji, odnosno bi}e po slu`benoj du`nosti pokrenut postupak zbog povrede Zakona. U tom postupku mogu se izre}i mere koje ne iskqu~uju krivi~nu odgovornost za nepo{tovawe obaveze podno{ewa izve{taja o imovini i prihodima. Me|utim, uveren sam u to da }e funkcioneri, svesni zna~aja prijavqivawa imovine za sticawe poverewa javnosti, po{tovati ovu obavezu. z Poseban problem predstavqa kontrola finansirawa politi~kih stranaka. Mo`e li se iskontrolisati koliko stranake primaju novca i od koga i kako ga tro{e?

– Po~ev od 1. januara 2010. godine Agencija od Odbora Narodne skup{tine za finansije i Republi~ke izborne komisije preuzima nadle`nost kontrole finansijskog poslovawa politi~kih stranaka i izbornih kampawa.

Agencija jo{ uvek nema praksu primene ovih propisa, pa stoga nismo u mogu}nosti da damo pravu ocenu kvaliteta postoje}ih zakonskih re{ewa. Me|utim, stru~na javnost ima primedbe na kvalitet nekih propisa. Primedbe i preporuke se o~ekuju i od GREKO-a, koji }e po~etkom naredne godine poslati u redovnu posetu ekipu svojih eksperata sa zadatkom da sagledaju zakonska re{ewa u ovoj oblasti i praksu wihove primene.

No, do kvalitetnijih re{ewa, kojima }e se obezbediti puna javnost finansijskog poslovawa politi~kih stranaka i izbornih kampawa, Agencija }e u skladu sa svojim nadle`nostima primewivati postoje}e propise. Ali, osim samog zakona, od zna~aja za uvo|ewe reda u kontroli finansirawa stranaka jeste i izgled novih obrazaca za izve{taje stranaka o redovnom finansirawu i finansirawu izbornih kampawa, kao i metode kontrole stranaka.

Qubinka Male{evi}

PROCEDURA U EVROPSKOM PARLAMENTU ZA UKIDAWE VIZA SRBIJI, CRNOJ GORI I MAKEDONIJI

Lisabonski sporazum, sre}om, jo{ nije na snazi (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Ako procedura za ukidawe viza za gra|ane Srbije, Crne Gore i Makedonije ne bude zavr{ena do stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma, otvorio bi se prostor za scenario po kojem bismo morali da sa~ekamo BiH i Albaniju da ispune uslove za viznu liberalizaciju, kako bi ceo region u`ivao u toj povlastici, re~eno je „Dnevniku“ u Evropskoj komisiji. Naime, po aktuelnim pravilima igre, Evropski parlament samo daje svoje mi{qewe, koje Savet ministara EU mo`e da uva`i – ali i ne mora.

Me|utim, Lisabonski sporazum stavqa materiju vizne liberalizacije u zajedni~ku nadle`nost EP-a i Saveta ministara EU, i po wegovom slovu evroparlamentarci imaju pravo da dopuwuju amandmanima predlo`eni akt Evropske komisije. A kako bi to izgledalo – imali smo priliku da se uverimo s predlo`enim amandmanom na predlog Evropske komisije, koji je u ime Odbora za spoqnu politiku EP-a podnela Sara Ladford, a u kojem se tra`i da, osim Srbije, Crne Gore i Makedonije, u predlog EK-a budu uvedene i druge dve zapadnobalkanske dr`ave.

Eksperti za vize u Savetu EU za „Dnevnik“ obja{wavaju da po po-

stoje}im pravilima evroparlemantarci nemaju pravo da pi{u amandmane na predlog Evropske komisije, i isti~u da, sve i kada bi to bilo mogu}e, pa ~ak i u slu~aju da takav amandman pro|e i stigne na razmatrawe u tela Saveta EU, male su verovatno}e da bi pro{ao.

– Evropska komisija je vrlo ve{to vodila ~itav proces i izvukla maksimum u ovom trenutku, a to je da tri zemqe budu na putu za viznu liberalizaciju. ^iwenica

{ku [panije, Francuske, a verovatno ni Italije i Nema~ke. Me|utim, pitawe je da li bi i te zemqe podr`ale viznu liberalizaciju ako bi u paket bile uba~ene BiH i Albanija, bez prethodno ispuwenih uslova. Evroparlamentarci ne shvataju da je ~itav proces koji je vodila Evropska komisija sve vreme bio koordinisan s kqu~nim dr`avama ~lanicama i da vi{e od postignutog nije bilo mogu}e ostvariti – ocewuju eksperti EU za vize.

Kacin i zvani~no Slovena~ki evroparlamentarac Jelko Kacin i zvani~no je imenovan za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Kacin je tu funkciju obavqao i u prethodnom petogodi{wem mandatu.

Poslanik Liberalno-demokratske partije najavio je za „Dnevnik“ da }e ve} krajem oktobra ili po~etkom novembra staviti u proceduru EP-a izve{taj o Srbiji. Austrijanka Ursula Luna~ek, poslanica Zelenih, izabrana je za izvestioca za Kosovo, britanski konzervativac ^arls Tanok }e biti izvestilac za Crnu Goru, a Doris Pak za Bosnu i Hercegovinu. je da je Makedonija jedina ispunila uslove za viznu liberalizaciju, ali isto tako je ~iwenica da politi~ku podr{ku kqu~nih dr`ava ~lanica EU za viznu liberalizaciju ima samo Srbija i, da we nema na spisku, ne bismo imali podr-

Dobri poznavaoci na~ina dono{ewa odluka „dvadeset sedmorice“ navode da bi evroparlamentarci, insistiraju}i na svojoj plemenitoj nameri da obezbede viznu liberalizaciju za sve gra|ane Zapadnog Balkana, zapravo

mogli napraviti medve|u uslugu gra|anima Srbije, Crne Gore i Makedonije.

– Nepisano pravilo u EU je da se u takvim situacijama pravi kompromis nani`e a ne navi{e.

wa dr`ava ispuni uslove – dodaje na{ sagovornik.

Imaju}i u vidu da ~ak i u najboqem scenariju Lisabonski sporazum ne mo`e stupiti na snagu pre nego {to bude doneta kona~na od-

Presudna kontrola granice s Kosovom Tokom ju~era{we rasprave u Odboru za spoqnu politiku Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji za gra|ane Srbije, Crne Gore i Makedonije, izaslanica resornog komesara @aka Baroa rekla je da }e misija EK-a, koja }e sredinom oktobra proveriti da li je Srbija ispunila sve uslove za ukidawe kratkoro~nih viza, posebnu pa`wu obratiti na saradwu Beograda s Euleksom.

– ^lanovi misije EK-a }e posebno proveriti koliko i kako Srbija sara|uje s Euleksom i da li primewuje potpisani Protokol o saradwi. Tako|e }e jedan od kqu~nih elemenata za pozitivnu ocenu biti da li Srbija kontroli{e granicu na Kosovu na isti na~in kao svaku drugu granicu – rekla je evroparlamentarcima predstavnica EK-a.

Da li namerno ili ne, ona je govorila na francuskom jeziku koji nema razli~ite re~i kao engleski za dr`avnu i administrativnu granicu (border i boundary), tako da svako mo`e francusku re~ “frontiere” da tuma~i kako `eli.

Odnosno, dr`ave ~lanice EU ne bi usli{ile zahtev evroparlamentaraca da svima istovremeno bude zagarantovana vizna liberalizacija, ali bi vrlo rado ispunili `equ da vizna liberalizacija stupi istovremeno kada i posled-

luka o viznoj liberalizaciji, naravno ako Evropska komisija potvrdi da je Srbija ispunila sve uslove, ciq da srpski gra|ani putuju bez viza od Nove godine nije, sre}om, jo{ uvek ugro`en. @eqko Panteli}

POLITIKA

DNEVNIK

ZASEDAO ODBOR ZA USTAVNA PITAWA SKUP[TINE SRBIJE

Ni parlament ne po{tuje ro|eni Ustav Svako ko je prisustvovao majskoj sednici Odbora za ustavna pitawa mogao je ju~e da se zapita da li je slu~ajno do{ao na reprizu. Jer, ni posle gotovo pet meseci nije se desilo ni{ta novo, odnosno i na ju~era{woj sesiji konstatovana je identi~na situacija: parlament nije doneo svoja osnovna akta, zakon o Skup{tini i poslovnik, uskla|ene s novim Ustavom; od statuta Vojvodine i zakona o prenosu nadle`nosti tako|e ni traga ni glasa, a Ustavni sud Srbije je i daqe u nekompletnom sastavu s deset od potrebnih 15 sudija.

Stoga su predstavnici opozicije prozvali vlast da ne treba da se ~udi drugima {to ne po{tuju Ustav kada to ne ~ini ni najvi{e zakonodavno telo, koje

INTERVJU

sti s Republike na Vojvodinu, nije u stawu da se dogovori o Jovanovi} je naveo da je ipak aktima koje su iskqu~ivo stvar konstatovano da bi bilo neonajvi{eg predstavni~kog doma zbiqno da svaka stranka pred Srbije.

Lider LDP-a ^edomir Jovaparlament izlazi sa svojom vinovi} zahtevao je stoga da Skupzijom tog problema. Istovreme{tina usvoji spisak prioriteno, Jovanovi} je zahtevao konta, upozoriv{i sultacije na nina to da stranake vou {efova poNiste Ustav usvajali koje su obezbedislani~kih grupa, le ve}inu za usva- da bi stajao u ta{ni, prozivaju}i one jawe Ustava 2006. koji su stali iza ve} da bi se godine, bez obzinovog Ustava da primewivao ra na to da li su “sada moraju da (^edomir Jovanovi}) danas na vlasti sednu i da se dogoili u opoziciji, vore”. imaju jednaku odgovornost da se – Jer, niste Ustav usvajali da obaveze iz tog akta ispune. Isbi stajao u koricama va{ih tati~u}i da je LDP razmi{qao o {ni, ve} da bi se primewivao – tome da, poput Koalicije poru~io je Jovanovi} DSS–NS-a, predlo`i svoju ver[efica poslani~kog kluba ziju zakona o prenosu nadle`noZES-a Nada Kolunxija nije se

slo`ila s konstatacijom da parlament ne po{tuje Ustav.

– Ustavni zakon daje samo rokove, a wihovo neispuwavawe ne zna~i i nepo{tovawe Ustava – istakla je Nada Kolunxija, priznaju}i da parlament ne mo`e optu`iti nikog sa strane za to {to nisu doneti zakon o Skup{tini i poslovnik.

Ipak, potpredsednik parlamenta Nikola Novakovi} (G17 plus) zahtevao je formirawe predsedni~kog kolegijuma Skup{tine na kojem bi se re{avali prioriteti u radu, po{to su, kako je rekao, sastanci predsednice Slavice \uki}-Dejanovi} sa {efovima poslani~kih grupa „vi{e obi~ajna praksa, nego ne~ija obaveza”.

S. Stankovi}

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA NARODNE SKUP[TINE

Neka ministarstva ko~e zakon o nadle`nostima Odbor za ustavna pitawa republi~kog parlamenta i ju~e je konstatovao da je na spisku neispuwenih i nerealizovanih skup{tinskih aktivnosti na zakonodavnom planu jeste i davawe saglasnosti na statut Vojvodine.

Odgovaraju}i na pitawe kako to da je zakazana redovna, jesewa sesija Narodne skup{tine, a da ni ovog puta na dnevnom redu nema najvi{eg vojvo|anskog akta, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} je ponovila da ta ta~ka i ne mo`e biti stavqena na dnevni red dok zakon o nadle`nostima Vojvodine ne stigne u parlament.

– Vlada Srbije i resorna ministarstva treba da nam dostave taj zakon. I iskreno se nadam da }e to biti vrlo brzo i onda }emo i}i u daqu proceduru. Dok nam Vlada ne dostavi zakon o nadle`nostima APV, nema svrhe izja{wavati se i davati saglasnost na statut. Jer, statut je u formalnopravnom smislu akt ni`i od tog zakona i mora s wim biti uskla|en – izjavila je za „Dnevnik“ Slavica \uki}-Dejanovi}. z Kako to da ste onda na udaru javnosti zbog ovog po-

sla vi, a ne, recimo, premijer Mirko Cvetkovi}?

– Mislim da bi bilo doboro da to pitawe postavite resornim ministrima u Vladi. Zna se ta~no koji resori treba da dostave svoj deo teksta. Ipak, imam informaciju o tome da su ga i oni priveli kraju i da na jednoj od narednih sednici Vlade taj zakonski predlog definitivno treba da bude zavr{en i

REKLI SU

Je{i}: Ve}ina demokrata protiv izmene statuta „Ukoliko bi novi statut Vojvodine, kroz zakon o nadle`nostima, bio su{tinski izmewen, ja sigurno ne bih ponovo glasao za taj dokument u Skup{tini Vojvodine. A tako razmi{qa i ve}ina poslanika Demokratske stranke u pokrajinskom parlamentu”, izjavio je Goran Je{i}, predsednik op{tine In|ija i poslanik demokrata u vojvo|anskoj skup{tini. On je, tako|e, upozorio i na to da se 90 odsto ~lanova Pokrajinskog odbora DS-a protivi bilo kakvim izmenama najvi{eg vojvo|anskog akta.

Qaji}: Ser` Bramerc nam dolazi u oktobru Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc trebalo bi u oktobru da poseti Srbiju, najavio je predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s tim sudom Rasim Qaji}. „Akcije za hvatawe ha{kih begunaca Gorana Haxi}a i Ratka Mladi}a sprovode se svakodnevno. Hvatawe preostalih begunaca u na{em je najve}em ineteresu ”, naveo je Qaji} uz upozorewe na to da najve}u {tetu zbog toga {to Ratko Mladi} i Goran Haxi} jo{ nisu u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu ne trpe ni Holandija ni sud u Hagu nego – Srbija.

Filipovski: Prvo otpustiti ~inovnike iz Vlade Potpredsednica NS Dubravka Filipovski izjavila je da najava o smawewu broja zaposlenih u dr`avnoj administraciji pokazuje da Vlada Srbije nema jasan plan o otpu{tawu radnika. „Mora se imati jasan stav o tome da li se otpu{taju partijski aktivisti ili dugogodi{wi radnici u dr`avnoj upravi“, rekla je Dubravka Filipovski.

dostavqen Skup{tini. Zaista u ovoj situaciji Vladu treba pitati dokle se stiglo sa zakonom o nadle`nostima, a ne parlament. z Imate li informacija o tome da li se mo`e desiti da statut bude vra}en Skup{tini Vojvodine na doradu?

– Dok ne vidimo sadr`aj zakona o nadle`nostima, ne mogu ni{ta re}i ni ja, a posebno bilo

koji poslanik. Mo`e biti da je tekst statuta Vojvodine takav da }e u potpunosti biti usagla{en sa zakonom o nadle`nostima. U svakom slu~aju, pravnici i kompetentni stru~waci su ti koji }e ocewivati uskla|enost zakona s Ustavom i statuta sa zakonom. To su elementi koje prosto moramo prepustiti struci. z Da li je Skup{tina ranije trebalo da otvori konsultacije s vojvo|anskim parlamentom, kako bi bilo izbegnuta ovakva situacija?

– Onog trenutka kada nam je pristigao statut, krenuli smo u vrlo {iroku raspravu. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i ja smo po celoj Srbiji govorili o potrebi da damo saglasnost na statut Vojvodine. Stepen autonomije u Vojvodini, kvalitet rada i kompletnog `ivota u AP naboqi su parametar toga kako funkcioni{e dr`ava Srbija. Dakle, mi smo uradili ono {to parlamenti mogu. U vi{e navrata imali smo i konsultacije s Vladom u pogledu potrebe da nam pristigne zakon, i to nam je jedini instrument. Druge nismo imali.

S. Stankovi}

sreda30.septembar2009.

ANA TOMANOVA-MAKANOVA O POSEBNIM BIRA^KIM SPISKOVIMA

Mawine da iskoriste svoje pravo Predsednica Nacionalnog saveta slova~ke nacionalne mawine Ana Tomanova-Makanova pozvala je pripadnike etni~kih zajednica da iskoriste svoje zakonsko pravo i bez straha se upi{u u posebne bira~ke spiskove koji su potrebni za budu}e izbore ~lanova nacionalnih saveta mawina, ukoliko se ti izbori sprovode po direktnom sistemu glasawa za ime i prezime. Naime, te izbore je po nedavno donetom Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih mawina mogu}e odr`ati i posrednim glasawem (elektorski sistem), ali sagovornica na{eg lista smatra da su ipak neposredni izbori vi{e demokratski i da daju pun legitimitet izabranim ~lanovima saveta da aktivno sprovode politiku u ~etiri Zakonom definisane oblasti: kulturi, obrazovawu, informisawu, slu`benoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih mawina u Srbiji.

Ona je navela da kod nekih pripadnika nacionalnih zajednica jo{ postoji strah od izja{wavawa i da se oni sad pitaju za{to bi se upisivali u neke posebne bira~ke spiskove, te da li bi to neko mogao zloupotrebiti. Problema te vrste ne bi bilo, i posebni bira~ki spiskovi ne bi bili potrebni, dodaje ona, da dr`ava ima jedinstveni bira~ki spisak, u kojem bi, kao npr. u Hrvatskoj, postojala i kolona za izja{wavawe po nacionalnoj pripadnosti. No, qudima, po wenom uverewu, treba objasniti da “ako se ve} izja{wavaju kao pripadnici etni~kih zajednica na popisu stanovni{tva, onda nikakav strah

ne treba da bude izgovor” da to ne u~ine i kada su u pitawu posebni bira~ki spiskovi za izbor sopstvenih nacionalnih saveta.

– Iskoristimo svoje pravo! Jer, nije tu u pitawu samo jedna nacionalna zajednica. Na nivou cele Srbije to je 34 odsto stanovni{tva. Zna~i, nema tog straha, opravdanog, koji bi mogao re}i: E, neko }e iskoristiti gotovo 40 odsto stanovni{tva i zloupotrebiti te spiskove – izjavila je za na{ list Ana Tomanova-Makanova, koja je, sem ~elne funckcije u Nacinalnom savetu Slovaka, i potpredsednica pokrajinske vlade i biv{a koordinatorka svih nacionalnih saveta nacionalnih mawina u Srbiji.

Ina~e, ~elnici pojedinih nacionalnih saveta ranije su za na{ list ocenili da te izbore ne o~ekuju pre polovine slede}e godine.

S. N.

RTS PISAO SKUP[TINI SRBIJE

Mo`e prenos, ali da platite Kolegijum Radio-televizije Srbije uputio je ju~e otvoreno pismo predsednici Skup{tine Srbije Slavici \uki}-Dejanovi} u kojem navodi da bi republi~ki parlament trebalo da iz buxeta pokrije polovinu tro{kova za direktne i odlo`ene prenose parlamentarnih zasedawa. „To }e poja~ati radnu disciplinu poslanika, a ujedno i pokazati po{tovawe prema gra|anima, koji i u najve}oj krizi pla}aju nadoknadu za Javni servis Srbije“, navodi se u pismu. Kolegijum je poru~io da RTS radi u kriznom re`imu, da se {tedi u svim segmentima ra-

NAJAVA TU@BE HRT-a PROTIV RATNIH VOJNIH INVALIDA

Martonov snimak nije za {tancawe Strasti oko najavqenog dolaska biv{ih hrvatskih zarobqenika u Staji}evo i Begejce 3. oktobra jo{ uvek se ne smiruju. Nekoliko ~lanova Udru`ewa ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova grada Zrewanina, iako je ju~e prekinulo {trajk gla|u, nastavilo je protest, zahtevaju}i od nadle`nih dr`avnih organa da spre~e postavqawe spomen-plo~e na mestima gde su se 1991. godine nalazili logori za dr`avqane Hrvatske. S druge strane, iz Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“ poru~uju da ne odustaju od svoje namere, izuzev ukoliko im to ne zabrani dr`ava Srbija.

– Ministarstvo spoqnih poslova Hrvatske je svojim kolegama u Srbiji uputilo diplomatsku notu povodom na{eg dolaska. Ako va{e ministarstvo ka`e da mo`emo, mi }emo svakako do}i. Ako odgovor bude negativan, posetu }emo odgoditi na neko vreme, ali ne odustajemo od na{e namere – izjavio je za „Dnevnik“ predsednik udru`ewa „Vukovar 1991“ Zoran [angut.

U me|uvremenu, oglasila se i Hrvatska radio-televizija, najavquju}i da }e mo`da podneti tu-

3

Ratni vojni invalidi se protive dolasku hrvatskih logora{a

`bu protiv zrewaninskog Udru– Uop{teno govore}i, niko ne`ewa ratnih vojnih invalida ma pravo javno se koristiti HRTzbog kr{ewa autorskih prava. ovim programskim sadr`ajem bez Naime, posledwih dana ovo udruposebnog odobrewa, pa ni umno`ewe je bespravno `avati ga i na biumno`avalo i delo koji na~in di[trajk gla|u lilo diskove sa stribuirati. Kosnimkom HRT-a, liko znam, Udruprekinut, protest na kojem je prika`ewe ratnih vojnastavqen zan i predsednik nih invalida iz Skup{tine grada Zrewanina nije od Zrewanina Aleksandar Marton, HRT-a zatra`ilo neko odobrewe koji je svojevremeno podr`ao ideniti ga je dobilo. HRT }e svakako ju biv{ih logora{a. Taj snimak razmotriti mogu}nosti za{tite je, navodno, dokaz da je Marton svog interesa – rekao je za „Dnev„izdao srpske interese“, zbog ~enik“ predstavnik hrvatske drga ratni vojni invalidi tra`e `avne televizije za odnose s javwegovu smenu. no{}u Jano{ Remer. @. Bn

da i proizvodwe i smatra neprili~nim da se, mimo zakona, milion evra narodnog novca poklawa Skup{tini. „Na godi{wem nivou, tro{kovi prenosa se kre}u do milion evra. Budu}i da zakon ne predvi|a obavezu Javnog servisa da prenosi zasedawa Skup{tine, ovim tro{kom, zapravo novcem gra|ana Srbije, RTS finansira Skup{tinu kao dr`avnu instituciju“, navodi se u pismu, uz napomenu da je nastavak saradwe mogu} uz po{tovawe programske i ure|iva~ke samostalnosti Javnog servisa i wegovih ranije preuzetih i pla}enih obaveza.

VESTI Blanko ostavke moraju u istoriju [efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju“ u Narodnoj skup{tini Nada Kolunxija izjavila je da bi bilo nepohodno u slede}i izborni ciklus u}i bez instituta blanko ostavki. „Nije mi poznato da je ukidawe blanko ostavki uslov za neku slede}u etapu u evropskim integracijama, ali u jednom op{tijem smislu to svakako predstavqa neminovnost u napredovawu ka punopravnom ~lanstvu u Uniji“, izjavila je Nada Kolunxija, dodaju}i da jo{ uvek postoji dilema o tome na koji na~in bi trebalo onemogu}iti praksu da politi~ke stranke imaju potpunu kontrolu nad poslanicima sa svojih izbornih lista.

Setili se Skup{tinski Odbor za finansije danas bi kona~no trebalo da raspravqa o finansijskim izve{tajima politi~kih stranaka za pro{lu godinu. Predsednik Odbora Zoran Krasi} je rekao da }e poslanici razmatrati i neka re{ewa iz Zakona o finansirawu politi~kih stranaka, jer ima odredbi koje se moraju mewati kako bi informacije o tome kako i od koga partije dobijaju pare i na {ta ih tro{e bile dostupne javnosti.

4

EKONOMIJA

sreda30.septembar2009.

DANAS NOVI PO^ETAK ZA SREMSKOMITROVA^KU KOMPANIJU

BENZIN OD DANAS MALO JEFTINIJI

Dva pojeftiwewa uz 15 poskupqewa

Novi gazda sti`e u „Matroz” Ministar ekonomije Mla|an Dinki} i predsednik kompanije “Industrikum” Jan Drisens potpisa}e danas u Sremskoj Mitrovici sporazum o kupovini javnog preduze}a “Matroz“ u ste~aju i izgradwi nove fabrike za recikla`u aluminijuma, saop{teno je iz tog ministarstva. Potpisivawu sporazuma izme|u Vlade Srbije i te kom-

tara, podeli u tehnolo{ke celine i ponudi na prodaju deo po deo. Fabri~ki kompleks ~ine pogoni celuloze, hartije, korohumusa, {tamparija i upravna zgrada, a u toku ste~ajnog postupka prodati su poslovni i prodajni objekti u gradu, kao i gra|evinske ma{ine i vozila u fabrici. Prilikom raspisivawa prva tri tendera, koji su u

DNEVNIK

Litar goriva na doma}im benzinskim pumpama od danas je u proseku jeftiniji 2,40 dinara. Litar motornog i bezolovnog benzina je 100,60 dinara, dizel-goriva D-2 – 88,28, eko50 dizel-goriva 94,75, dok je nova cena litra evrodizela – 96,88 dinara. Ovo je drugo uzastopno sni`ewe cene goriva, jer je i pre 15 dana i{la nani`e te je, u odnosu na prvu polovinu septembra litar sada jeftiniji oko ~etiri dinara. Ipak, i uz ovo pojeftiwewe, za litar benzina treba platiti vi{e od 100 dinara, dok je evrodizel svega nekoliko dinara ispod toga. Uz to, treba re}i da je sada{wa cena goriva svega desetak dinara dinara ni`a od one koja je va`ila polovinom pro{le godine, kada je barel nafte bio daleko skupqi nego sada.

Da podsetimo, ove godine cena goriva mewana je ~ak 15 puta, a 12 puta litar je i{ao navi{e, dok je tri puta zabele`eno pojeftiwewe. Od po~etka godine do sada litar ben-

zina skupqi je 28,50 dinara, dok je evrodizel skupqi 38,70 dinara. Najni`a cena goriva bila je na po~etku januara, kada je litar benzina ko{tao 72,50 dinara, a evrodizela 58,20.

Najve}i skok cene bio je krajem tog meseca jer je litar je poskupeo u dva navrata – zbog pove}awa akcize i zbog redovne korekcije cene, te je 30. januara benzin ko{tao 86,50 dinara, a evrodizel 75,30. Od tada pa sve do polovine jula cena je i{la navi{e, a 15. jula gorivo je prvi put ove godine pojeftinilo. Me|utim, ve} tad je litar benzina prema{io 100 dinara jer je, uz smawewe cene, ko{tao 101 dinar, dok je za litar evrodizela bilo potrebno platiti 97,40 dinara. Posle toga gorivo je dva puta poskupelo te je litar benzina ko{tao 105 dinara, a litar evrodizela 102,50, {to su i ovogodi{we najvi{e cene na doma}em tr`i{tu.

Kako }e se kretati cene goriva ne mo`e se precizno re}i jer su sva lokalna tr`i{ta za-

visna od cene sirove nafte na berzama, a poznato je da se ona mewa veoma ~esto. Novu promenu cene goriva, u skladu s Uredbom o cenama naftnih derivata, treba o~ekivati za 15 dana, ukoliko se za 1,5 dosto promeni ukupna cena sirove nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara).

D. Mla|enovi}

JO[ JEDNA BANKA PRESELILA SEDI[TE U BEOGRAD

Odo{e banke iz Novog Sada

Osim prodaje „Matroza”, bi}e potpisan i ugovor o izgradwi nove fabrike za recikla`u aluminijuma panije prisustvova}e i ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} i predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti}.

Mitrova~ki “Matroz” bezuspe{no je prodavan ~ak sedam puta, i to na tri tendera i ~etiri poku{aja iz ste~aja. Agencija za privatizaciju ranije je pokrenula inicijativu da se ~itav proizvodni kompleks “Matroza”, koji se prostire na 45 hek-

me|uvremenu propali, “Matroz” je u postupku restrukturirawa oslobo|en velikih dugovawa od preko sto miliona dolara.

Posle toga usledio je ste~aj i tada je ta fabrika, koja je svejevremeno imala 3.500 zaposlenih, na tr`i{te rada uputila oko 1.000 radnika. Ipak, to nije bilo dovoqno da “Matroz” prona|e novog vlasnika i propala su ukupno ~etiri poku{aja prodaje te kompanije iz ste~aja.

Odbijena tu`ba protiv „Sintelona” Okru`ni sud u Novom Sadu odbio je tu`beni zahtev 33 mala akcionara iz Ba~ke Palanke protiv Akcionarskog dru{tva “Sintelon” radi poni{tewa zakqu~nica o sekundarnoj prodaji akcija i isplati {tete u ukupnom iznosu od vi{e od 18 miliona dinara.

Presudom Okru`nog suda, koju je potvrdio i Vrhovni sud Srbije, tu`iteqi su obavezni da AD “Sintelonu” isplate tro{kove postupka, u ukupnom iznosu od 223.000 dinara, navodi se u saop{tewu Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci. Sudski spor malih akcionara i AD “Sintelon” vodi se pred Op{tinskim i Okru`nim sudom vi{e godina.

Mali akcionari “Sintelona” svojevremeno su se odazvali pozivu te kompanije i prodali po 60 svojih akcija za po tada{wih 100 nema~kih maraka. Kasnije, smatraju}i se o{te}enim, wih 33 podnelo je tu`beni zahtev u ime jo{ 5.830 malih akcionara, navodi se u saop{tewu.

MRKOWI] NAJAVIO PO^ETAK GRADWE NOVOG AUTOPUTA

Do Jadrana od 1. marta

Jo{ jedna banka sa sedi{tem u Novom Sadu otvorila je prelepu poslovnu zgradu u Beogradu. Re~ je o Meridijan banci, koja je, uz nov poslovni prostor, promenila i ime: sada se zovu kao i francuska finansijska grupa u ~ijem okriqu posluju – Kredi agrikol. Pre wih velelepnim poslovnim zgradama Novi Beograd su ulep{ale Erste i Nova qubqanska banka. Ova potowa je to u~inila po~etkom godine: nakon {to su se ujedinili s LHB bankom, zvani~no su promenili i adresu sedi{ta za Beograd.

Erste je, kao i Kredi agrikol, ostala u Novom Sadu zvani~no, ali je beogradsko odeqewe poja~ano i stru~no, a ne samo kroz poslovni prostor.

O tome za{to se bankari sele u Beograd ili se trude da maksimalno poja~aju svoje prisustvo u glavnom gradu ekonomski stru~wak Sini{a Ostoji} ka`e: – Beograd postaje finansijski centar zemqe, a Novi Beograd – srpski Menhetn. Tamo je najve}a koncentracija finansijske mo}i.

Centralizacija vlasti kod nas tako|e tera bankare da budu {to bli`e Vladi. U glavnom gradu se odvija najve}i deo poslova u Srbiji, tu je i Beogradska berza.

Drugim re~ima, bankari smatraju da }e im u tom ambijentu biti boqe u gotovo svim poslovnim segmentima – obja{wava Ostoji}.

Kredi agrikol banka ne samo da ostaje u Novom Sadu ve} Pi-Ar menaxer Marko Putnik ka`e da uskoro otvaraju korporativno odeqewe u Novom Sadu i poja~avaju poslovawe s privredom. Zato Vojvo|ani ne moraju nimalo da brinu o tome da bi se zbog prome-

ne imena i nove zgrade te`i{te poslovawa moglo prebaciti u Beograd. Sedi{te je i daqe u najve}em vojvo|anskom gradu.

Od 34 banke, koliko posluje na na{em tr`i{tu, ve}ina ima adresu sedi{ta u Beogradu. U Kragu-

tuju za Beograd. U Ni{u je sedi{te AIK banke, koja je u vlasni{tvu akcionara. U Novom Sadu je sedi{te banka koje su ve} pro{le svojinsku transformaciju, poput Vojvo|anske, Erste, Metals, OTP i Oportjuniti banke.

Dobitnici i gubitnici Naravno, treba se zapitati {ta Vojvo|ani kao gra|ani i privrednici dobijaju, a {ta gube kada banka preseli deo aktivnosti u Beograd?

Stanovni{tvo ima dovoqnu mre`u ekspozitura ne samo u Novom Sadu ve} i vojvo|anskim gradovima i mestima i sve usluge su dostupne. [to se ti~e privrednih projekata, oni koji su najsigurniji i najisplativiji lako na|u finansijera, a do sada se bezbroj puta pokazalo da su pokrajinska preduze}a zanimqivija od onih u drugim delovima zemqe za privla~ewe kapitala.

Postoji li ipak ne{to u ~emu bi se Novosa|ani mewali s Novobeogra|anima? Postoji: to je plata u negda{woj beogradskoj spavaonici koja prerasta u doma}i siti – u proseku je 47.142 dinara i prvaci su u zemqi. jevcu je sedi{te Kredi banke, ^a~anske u mati~nom gradu, kao i Privredne banke Pan~evo. Sve one su jo{ uvek vi{e od 90 odsto u dr`avnoj svojini i ~ekaju privatizaciju. Tek nakon toga zna}e se da li ostaju u provinciji ili pu-

Erste ima sedi{te u Novom Sadu i sve`e sazidanu zgradu na Novom Beogradu. U Novom Sadu su ne{to poslovnog prostora prodali, za drugi deo otkazali najam. Planiraju da plac koji imaju u samom centru Novog Sada

iskoriste za poslovnu zgradu, i to je za sada sve.

OTP banka nije planirala da se seli u Beograd, mada tamo imaju lepu modernu zgradu koju su dobili kada su kupili Cepter banku, ba{ kao i u Novom Sadu, gde je bila centrala Kulske banke, a u Ni{u im je pripao poslovni prostor iste banke jer, ova ku}a je na na{e tr`i{te do{la ujediwewem ove tri ku}e. OTP je lane `elela da proda banku u Srbiji, ali ovi planovi poklopili su se s po~etkom globalne krize. Pravi kupac nije se na{ao i sa za sada ostaju tu gde jesu.

Metals banka bila je u centru pa`we zbog promene vlasni~ke strukture. Ve}inski vasnik postala je Pokrajina Vojvodina, a skup{tina novih akcionara, koja bi trebalo da izabere nove organe, o~ekuje se u oktobru. S obzirom na to da svi ka`u da }e banka poslovati kao komercijalna ali da }e u poslovnoj politici biti nagla{en deo koji se odnosi na razvoj Vojvodine, te{ko da }e se seliti u Beograd.

Vojvo|anska banka, koja radi u sastavu NBG-a – Nacionalne banke Gr~ke – ostaje u Novom Sadu, ne mewa ni sedi{te ni ime. Ovo je jedna od najstarijih banaka i tradicija se smatra bitnom u wihovoj poslovnoj politici.

Te{ko je odgovoriti na pitawe ho}e li jo{ koja banka izabrati Novi Sad kao sedi{te. Pre nekoliko meseci pri~alo se o dolasku Gasprom banke, mnogi su ve} videli weno sedi{te u zgradi privatizovanog NIS-a. Ali na pri~ama je, za sada, sve ostalo.

D. Vujo{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

do kraja godine. Do marta }emo znati izvo|a~e na tenderu – rekao je direktor JP “Putevi Srbije” Zoran Drobwak.

Ukupna du`ina autoputa Beograd – ju`ni Jadran je 455 kilometara, od ~ega kroz Srbiju 255 kilometara. Izgradwa jednog kilometra autoputa iznosi}e 4,9 miliona evra.

1.104,32756

BELEX 15 (827,63 -0,44%)

Promet

20,00

480

220.320

Ineks kompani - Ineko, Beograd

19,65

17.900

393.800

AIK banka, Ni{

0,16

3.085

77.817.624

Agrobanka, Beograd

10,58

11.164

156.297

Komercijalna banka, Beograd

0,09

38.062

4.110.650

6,14

1.435

287.000

Energoprojekt holding, Beograd

-3,03

1.024

2.477.653

Karnks, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

1,40 Promena %

1.889 Cena

1.889 Promet

Univerzal banka, Beograd

-3,59

9.159

1.208.975

Agrobanka, Beograd

10,58

11.164

156.297

Obezbe|ewe Komerc, Beograd

-12,00

1.408

87.296

Soja protein, Be~ej

-1,22

1.219

2.724.240

Getaldus, Novi Sad

-12,00

1.056

15.840

Imlek, Beograd

0,00

1.450

435.098

Privredna banka, Pan~evo

-12,00

10.468

20.936

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,22

2.902

372.475

Metals banka, Novi Sad

Ibar, Ra{ka ^oka duvanska industrija, ^oka Vojvo|anskih top-pet akcija Pekara Kikinda, Kikinda

28. 09. 2009.

Cena

Albus, Novi Sad

Putevi, U`ice

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da }e 1. marta 2010. godine po~eti radovi na izgradwi puta Beograd – ju`ni Jadran, i to na deonici od Beograda do Qiga.

– Vlada Srbije izdvojila je 100 miliona evra. Projektna dokumentacija za izgradwu ove saobra}ajnice bi}e gotova do kraja ove godine – rekao je Mrkowi}.

Do kraja godine za pomenutu deonicu, dugu 12,5 kilometara, bi}e zavr{en glavni projekat i na woj radovi mogu da otpo~nu na prole}e.

– Potpisan je ugovor na ovoj deonici od Uba do Lajkovca s projektantom. To }e biti gotovo

Promena %

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-12,00

1.636

327.200

-2,00

8.489

2.877.710

-11,87 Promena %

1.025 Cena

2.050 Promet

Tigar, Pirot

0,00

950

0,00

Privredna banka, Beograd

-4,77

959

340.300

0,00

3.600

2.977.200

Bambi Banat, Po`arevac

0,00

9.409

0,00

Metals banka, Novi Sad

-2,00

8.489

2.877.710

Alfa plam, Vrawe

-7,72

10.001

60.005

Soja protein, Be~ej

-1,22

1.219

2.724.240

Telefonija, Beograd

-3,39

2.164

839.604

Magli}, Magli}

0,00

859

1.366.669

Veterinarski zavod, Subotica

-1,52

583

801.692

Veterinarski zavod, Subotica

-1,52

583

801.692

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda30.septembar2009.

5

CRNE STATISTI^KE BROJKE O NEZAPOSLENIMA

Za godinu dana bez posla ostalo 156.740 radnika Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u avgustu smawio se za 3.157, mada je, kako se navodi u Biltenu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, na evidenciji za nezaposlene 9.206 nezaposlenih mawe. Naime, podaci pokazuju da je pro{log meseca bilo zaposleno 1.842.149 lica, a da je nezaposlenih 747.456. U julu je bilo zaposleno 1.845.306 a nezaposleno 756.662. Kada se od broja nezaposlenih u julu oduzmu oni koji su pro{log meseca tra`ili posao, proizlazi da ih je vi{e od 9.000 do{lo do posla za samo mesec da-

na. Kada se uporede avgust ove i avgust pro{le godine, jasno je da je za godinu dana bez posla ostao 156.741 radnik jer je za toliko smawena zaposlenost.

Najve}e u~e{}e u registrovanoj nezaposlenosti imaju osobe uzrasta od 25 do 29 godina, zatim oni od 30 do 34 godine Ukoliko se, pak, sabere broj onih koji su po podacima NSZ-a u julu i avgustu do{li do posla, proizlazi da Srbija nije u krizi jer je za dva meseca uspela da upo-

seca bez posla ostalo 45.679 radnika. Dominatan je istek rada na odre|eno vreme – u 23.889 slu~ajeva, sledi zakqu~ivawe sporazuma s poslodavcem o prestanku

radnog odnosa – 9.576, ostali razlozi utvr|eni zakonom ili kolektivnim ugovorom – 3.675, ispla}ena otpremina tehnolo{kim vi{kovima – 2.340, pismena izjava zaposlenog da `eli raskid radnog odnosa – 2.182, ste~aj preduze}a – 828, navr{enih 65 godina `ivota i 15 godina sta`a osigurawa – 632 i likvidacija preduze}a – 586. Ukoliko se saberu julski i avgustovski prestanci radnog odnosa, vidi se da je za ta dva meseca bez posla ostalo 98.926 radnika. Ta~no je da ih je polovina radila na odre|eno vreme i da je to uglavnom razlog

prestanka radnog odnosa, ali je nesporno da je druga polovina, a to je oko 50.000 qudi, ostala bez posla nakon rada na neodre|eno vreme.

Najve}e u~e{}e u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju

PRIMAWA GRA\ANA SRBIJE NA DIJETI I BEZ SOLIDARNOG POREZA I MMF-a

BE^KI „STANDARAD” KRITIKUJE MMF

Kurs i inflacija pojeli plate

Neke zemqe lo{e pro{le

Me|unarodni monetarni fond je, svojim o{trim uslovima za dobijawe kredita za isto~noevropske zemqe, obezbedio pre`ivqavawe dr`ava, ali je ozbiqno na{kodio privredi u pojedinim zemqama, ocena je renomiranog va{ingtonskog Centra za ekonomska i politi~ka istra`ivawa (CEPR).

CEPR-ova analiza potvr|uje stav kriti~ara, koji MMF-u prebacuju prestroge uslove i nedostatak socijalne osetqivosti, ocenio je ju~e be~ki dnevnik „Standard”. Usred globalne ekonomske i finansijske krize, MMF je kreditima pomogao mnogim dr`avama, ali je ta aktivnost samo pogor{ala stawe privreda u pojedinim zemqama, ocenio je CEPR, posebno navode}i Ukrajinu, Ma|arsku i Letoniju. Osvr}u}i se na te tri zemqe, CEPR isti~e da je MMF trebalo da primeni senzibilniji pristup, kako bi bilo izgubqeno mawe radnih mesta i umerenije umawena socijalna pomo}. Kritikovani su uslovi pod kojima su dodeqivani krediti, jer je MMF od dr`ava zahtevao {tedwu i otvarawe tr`i{ta. Kod aktuelne krize MMF je stalno ukazivao na to da je povukao pouke iz pro{losti i argumentovao je da vi{e ne zahteva striktne reforme.

Jo{ se ne zna kakve }e kona~ne efekte imati zahtevana o{tra {tedwa u javnom sektoru. Mo`e se samo pretpostaviti da se u Vladi Srbije rade preciznije procene u{teda na smawenom broju zaposlenih i zauzdavawu ~inovni~kih plata, ali se i bez toga mo`e re}i da su na{i gra|ani u svojim nov~anicima ve} dobro osetili udarce ekonomske krize.

Na~elno gledano, osnovni pokazateq `ivotnog standarda – kretawe prose~nih plata, ne govori o dubqim poreme}ajima. Prose~na neto zarada u avgustu iznosila je 31.338 dinara. Ona je nominalno 6,4 posto ve}a od prose~ne julske, ali je 1,4 procenat realno mawa od prose~nih primawa u prethodnom mesecu. To pore|ewe ne daje pravu sliku kretawa na{ih zarada, zato je ilustrativniji podatak da su prose~ne neto plate u prvih osam meseci ove godine nominalno 10,5 posto, a realno 1,7 procenat ve}e nego u istom pro{logodi{wem periodu. Me|utim, jo{ verodostojniji uvid u stawe `ivotnog standarda mo`e se dobiti pore|ewem primawa tokom 12 meseci krize. Neto zarade su u ovogodi{wem avgustu, u odnosu na avgust 2008. godine, nominalno porasle 6,4 posto, ali su realno ni`e 1,4 procenat.

Ni to nije tako stra{no, jer je zona slabqewa prili~no niska i ne prelazi 1,5 procenat, ali se u ra~unicu o kretawu `ivotnog standarda moraju uzeti jo{ neki veoma va`ni faktori. Potro{a~-

Beloruska komora u Srbiji Trgovinsko-industrijska komora Belorusije otvorila je ju~e svoje predstavni{tvo u Beogradu.

Predsednik te komore Vasilij Vasiqevi~ Romanov je prilikom otvarawa izrazio nadu da }e, zahvaquju}i i tom prestvani{tvu, za tri godine robna razmena Srbije i Belorusije dosti}i pola milijarde evra. Prema wegovim re~ima, to je realno i izvodqivo, jer su privrede dve zemqe kompatibilne.

Ministar trgovine Belorusije Sergej Valentinovi~ ^ekanov ocenio je da otvarawe predstavni{tva beloruske komore predstavqa nastavak intenzivirawa privredne saradwe dve zemqe. ^ekanov je naveo da se robna razmena Srbije i Belorusije stalno pove}ava, jer je za posledwih {est godina porasla tri puta i dodao kako smatra da je 2009. godina prelomna u razvoju privrednih odnosa dve zemqe.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

sli vi{e od 15.000 radnika. Me|utim, takva slika bi bila vi{e nego dobra da broj onih koji su ostali bez posla nije mnogo ve}i.

Tako je samo tokom pro{log me-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

90,4335

92,7523

95,3494

90,1552

Australija

dolar

1

54,0741

55,4606

57,0135

53,9077

Kanada

dolar

1

57,0703

58,5336

60,1725

56,8947

Danska

kruna

1

12,1468

12,4583

12,8071

12,1095

Norve{ka

kruna

1

10,6027

10,8746

11,1791

10,5701

[vedska

kruna

1

8,8506

9,0775

9,3317

8,8233

[vajcarska

franak

1

59,8382

61,3725

63,0909

59,6541

V. Britanija

funta

1

98,4686

100,993

103,821

98,1656

SAD

dolar

1

61,763

63,3467

65,1204

61,573

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 9. 2009. godine

Samo klizawe kursa nacionalne valute odnelo je od pro{logodi{weg do ovogodi{weg avgusta 60 evra ke cene tokom perioda krize (avgust 2008. – avgust 2009. godine) porasle su osam procenata. Ta~no toliko je od tog zami{qenog neto proseka otkinula inflacija. Drugi va`an faktor je svakako kurs dinara. Posledweg avgustovskog dana 2008. godine jedan evro je vredeo 76,44 dinara, dok je 31. avgusta ove godine wegova cena bila 93,07 dinara. Razlika iznosi 17,89 posto i ta~no za toliko su prose~na neto primawa realno bila ni`a u avgustu ove godine. Na kraju, u obzir treba uzeti i ~iwenicu da su tokom krize padale industrijska proizvodwa i ukupna privredna aktivnost, {to je za posledicu

imalo rast nezaposlenosti u Srbiji. O{trije procene govore da je bez posla ostalo ~ak 200.000 qudi, dok se u bla`im analizama ta brojka svodi na 100.000-150.000 novih klijenata tr`i{ta rada i socijalnog zbriwavawa.

Ako bi se po{lo od pretpostavke da je prose~na neto plata u avgustu 2008. iznosila 30.000 dinara, onda je wena tada{wa kupovna mo} bila na nivou od 392 evra. Klizawe kursa nacionalne valute odnelo je toj plati do avgusta ove godine 60 evra, jer tada{wih 30.000 dinara sada vredi 332 evra. Dodamo li tome i inflaciju od osam procenata, na{a prose~na plata vi{e

realno ne vredi ni 332 evra, ve} samo 305. [lag na ovu neukusnu tortu mogao bi biti podatak da je u Srbiji sada radno anga`ovano, u pesimisti~koj varijanti, oko 1,8 milion qudi, a u optimisti~koj 1,9 milion. Kod prve procene mese~ni mawak kupovne mo}i te`ak je {est milijardi dinara, odnosno 65 miliona evra, dok je kod druge upola mawi – tri milijarde dinara ili 32,5 miliona evra.

Ovi podaci daju prili~no tmurnu sliku ukupne socijalne situacije u Srbiji. Malo dubqa analiza statisti~kih podataka pokazuje da je `ivotni standard gra|ana u stalnom padu i da ga najavqena racionalizacija i politika {tedwe u javnom sektoru mo`e samo produbiti. Dodu{e, analiza dr`avnog buxeta pokazuje da su, tokom prvih osam meseci, najmawe oscilirali izdaci za zaposlene u javnom sektoru. Najvi{e je izdvojeno u julu (15,45 milijardi dinara), a najmawe u februaru (15,09 milijardi).

Razlika izme|u najve}ih mese~nih tro{kova i onih najni`ih je samo 2,3 procenta, {to govori da dr`ava ipak vodi ra~una o onima koji su na wenom hlebu. Mo`da i zbog toga MMF insistira na tome da se i tu zavede {tedwa? Me|utim, srpska dr`ava se nimalo ne razlikuje od drugih u ovoj te{koj situaciji. Procewuje se da je odr`avawe nivoa dr`avne potro{we verovatno jedini mehanizam da se o~uva tra`wa i spre~i jo{ stra{niji pad realnog sektora.

V. Harak

osobe uzrasta od 25 do 29 godina, zatim oni od 30 do 34 godine, pa slede oni od 50 do 54 godine. Na ~etvrtom mestu po u~e{}u u nezaposlenosti su oni od 45 do 49 godina, dok, sude}i po podacima, do posla najlak{e dolaze onih izme|u 35 i 39 godina.

Q. M. EBRD UPUMPAVA JO[ NOVCA

Istoku Evrope 10 milijardi evra?

Evropska banka za obnovu i razvoj tra`i od dr`ava ~lanica dodatnih deset milijardi evra, 50 odsto sredstava kojima sada raspola`e, kako bi umawila uticaj ekonomske krize na zemqe centralne i Isto~ne Evrope.

Banka, koju kontroli{e 61 dr`ava, tra`i dodatne pare koje bi joj omogu}ile da pro{iri kreditirawe i tako nadoknadi o{tar pad dotoka privatnog kapitala u biv{e komunisti~ke zemqe, prenosi “Fajnen{el tajms”. List napomiwe da taj potez banke, neposredno pred godi{wi sastanak Me|unarodnog monetarnog fonda, nagla{ava wenu zabrinutost da bi ekonomske nevoqe u kojima se taj region na{ao mogle biti zanemarene.

U pismu akcionarima, predsednik EBRD-a Tomas Mirov je upozorio na to da su ekonomije regiona po~ele da se stabilizuju, ali da to ne ~ine uniformno i da bi bilo rano re}i da je po~eo op{ti preokret. On je ocenio da }e kriza imati trajne posledice. Mirov je ocenio da zemqe centralne i Isto~ne Evrope zaslu`uju {iroku podr{ku za nastavak obostrano korisne integracije u ekonomiju Evrope i sveta.

OP[TINA BA^KA PALANKA ANGA@OVA]E ADVOKATA U HRVATSKOJ

Potera za hotelom i odmarali{tem na moru Do kraja ove godine op{tina Ba~ka Palanka pokrenu}e sudski spor pred nadle`nim sudovima u Republici Hrvatskoj kako bi vratila dva objekta na obali Jadranskog mora. Re~ je o objektima koje je ta op{tina kupila po~etkom druge polovine pro{log veka, a od 1992. godine dr`ava Hrvatska je oduzela.

– Od fizi~kog lica {ezdesetih godina pro{log veka op{tina Ba~ka Palanka kupila je objekat u Malinskoj, o ~emu posedujemo kupoprodajni ugovor – ka`e na~elnik op{tinske uprave Branimir Kuzman~ev. – Uzemqi{nim kwigama objekat se vodi kao hotel, povr{ine 458 kvadratnih metara s dvori{tem od 148 kvadrata. Op{tina Krk je 3. juna 1992. godine, a na osnovu naredbe Ministarstva rada, socijalne skrbi i obiteqi Vlade Republike Hrvatske, preuzela posed radi sme{taja izbeglica i socijalno nezbrinutih lica. Posedujemo zapisnik iz kojeg se vidi da je tada na objektu trebalo izvesti neke, uglavnom mawe, intervencije. Kasnije, odnosno

26. juna, na osnovu Uredbe o zabrani raspolagawa i preuzimawa sredstava odre|enih osoba na teritoriji Hrvatske, izvr{ena je ukwi`ba pomenutog objekta, kao i odmarali{ta u Pako{ta-

nima, u svojinu Republike Hrvatske.

Po nekim informacijama u Malinskoj, u palana~kom objektu sada je op{tina i, navodno, Lu~ka kapetanija. Odmarali{te

Javqaju se kupci Ova dva objekta bila su, sada starijim Palan~anima, omiqena destinacija za letovawe, a zbog svoje atraktivne lokacije i danas su interesantni potencijalnim kupcima iz Hrvatske.

– Mnogo je zainteresovanih iz Hrvatske, a gotovo svake godine u Ba~ku Palanku dolaze dva-tri potencijalna kupca – isti~e Kuzman~ev. – Me|utim, mi nikome ni{ta nismo obe}avali niti potpisivali jer moramo sudskim putem vratiti vlasni{tvo nad pomenutim objektima. Odnosno, tra`imo pred sudovima Republike Hrvatske uspostavqawe pre|a{weg zemqi{nokwi`nog stawa, a to zna~i da se ovi objekti vrate u svojinu op{tine Ba~ka Palanka. Obra}ali smo se Direkciji za imovinu Republike Srbije, a ona nam je dala ovla{}ewe da pred sudovima u Hrvatskoj ostvarimo pravo na nepokretnosti. Ako bismo uspeli, to bi se u Hrvatskoj ukwi`ilo kao svojina op{tine Ba~ka Palanka, jer u ono vreme nije postojala Srbija kao nezavisna dr`ava. Tek kasnije, ukoliko bismo `eleli da otu|imo pomenute objekte, o tome bi odlu~ivala Vlada Srbije, odnosno Direkcija za imovinu, a sav novac od eventualne prodaje oti{ao bi u buxet Republike Srbije. Sada smo u fazi anga`ovawa advokata u Hrvatskoj koji bi zastupao na{e interese pred tamo{wim sudovima.

u Pako{tanima, op{tina Biograd na Moru, bilo je ranije devastirano, a po posledwim fotografijama koje postoje u Ba~koj Palanci vidi se da je u jadnom stawu, mada je lokacija izuzetno atraktivna. Re~ je o dve ku}e ukupne povr{ine 150 kvadratnih metara, s dvori{tem od 765 kvadrata.

– Imamo kopiju plana ovog objekta, a u tamo{wem katastru kao korisnik vodio se Fond za neposrednu de~ju za{titu – ka`e Kuzman~ev. – Pravni sledbenik ovog odmarali{ta je Ustanova za dnevni boravak dece „Mladost“ u Ba~koj Palanci, a po{to je wen osniva~, odnosno vlasnik, op{tina Ba~ka Palanka, onda i imovina u Pako{tanima pripada woj. Po nekim informacijama, a wih }emo proveriti, izgleda da je ovaj objekat i gradila op{tina Ba~ka Palanka, ali se on u Hrvatskoj, odnosno u tamo{woj gruntovnici i sudu, vodi kao vlasni{tvo Republike Hrvatske, i to jedan kroz jedan, {to pi{e i u zemqi{nim kwigama.

M. Suyum

6

sreda30.septembar2009.

POQOPRIVREDA

DNEVNIK

NA SEVERU BA^KE P[ENICA SE MAWE SEJE

Yabe jeftino seme kad su yepovi prazni PROBNI POPIS POQOPRIVREDE

U tefteru wive, gazde, mlado`ewe...

Probni popis poqoprivrede obavi}e se u decembru ove godine, a zvani~ni }e biti sproveden u novembru 2011. godine, najavio je direktor Republi~kog zavoda za statistiku Dragan Vukmirovi} na seminaru koji je tim povodom organizovan u saradwi s delegacijom Evropske komisije.

Vukmirovi} je podsetio na to da je posledwi popis poqoprivrede u Srbiji sproveden jo{ 1960. godine, tako da sada nemamo pravih podataka na osnovu kojih bi se mogli praviti razvojni planovi, a to je ujedno i uslov da Srbija za te namene dobije novac iz fondova EU. Zamenik {efa delegacije EK-a Adrijano Martins rekao je da bi Srbija, kad postane kandidat za ulazak u EU, mogla dobiti novac iz IPA fondova za ruralni razvoj, {to podrazumeva direktne isplate poqoprivrednim proizvo|a~ima. Napomiwu}i da je poqoprivredna statistika osnovni uslov za pristupawe Srbije EU, Martins je ukazao

na to da je potrebna harmonizacija te statistike s EU, zbog ~ega je bitan popis i formirawe registra.

Predstavnik delegacije EU u Srbiji Pjer Diboa ukazao je na to da poqoprivredna statistika podrazumeva prikupqawe podataka o zemqi{tu, proizvodwi biqaka i stoke i wihovom kori{}ewu, kolika su podru~ja pod {umama i da li su one prirodne ili gajene, podatke o bezbednosti hrane, za{titi `ivotne sredine i ekonomskim ra~unima gazdinstava. Diboa je ukazao da je va`no da se vode podaci o povr{inama poqoprivrednog zemqi{ta, jer su gra|evinski preduzima~i sve agresivniji i otimaju ga za izgradwu.

Po zahtevima EUROSTATa (evropske statistike), va`no je imati podatke u ~ijem su vlasni{tvu gazdinstva, ali jo{ va`nije ko ih i kako koristi, a vode se i podaci o ~lanovima poqoprivednih doma}instava, broju neo`ewenih mu{karaca u pojedinim selima...

SVET VOQAN DA POGURA NA[ AGRAR

Ako ne zapnemo, nema evropskih para – S obzirom na to da je poqoprivreda sektor koji u velikoj meri doprinosi izvozu i zapo{qavawu, ova grana }e bez sumwe odigrati veliku ulogu u budu}em razvoju privrede u Srbiji – rekao je {ef misije USAID-a Majk Harvi na nacionalnoj konferenciji “Agrobiznis Srbije 2010 – me|unarodne integracije i perspektive”.

Napomiwu}i da }e dono{ewe zakona i strategija razvoja poqoprivrede zna~ajno uticati na re{avawe problema iz ove oblasti, on je kazao da }e USAID ostati posve}en ubrzavawu svih ovih procesa preko svog Agrobiznis projekta. Kako je rekao, USAID je zapo~eo ovaj projekat u Srbiji po{to je uveren u to da, iako je sektor poqoprivrede u na{oj zemqi jak, postoji visok potencijal za wegov daqi razvoj. Da bi pomogle Srbiji da ovaj potencijal i ostvari, SAD su namenile ovom projektu sumu od 24 miliona dolara koja }e biti usmerena ka odabranim partnerima iz {est sektora poqoprivrede s ciqem pove}awa wihove produktivnosti, dodate vrednosti proizvoda i uspe{nog ulaska na nova izvozna tr`i{ta.

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Dragan Mirkovi} je izjavio da su u ovom trenutku Republici Srbiji dostup-

ni pretpristupni fondovi EU koji slu`e za unapre|ewe rada administracije i weno restrukturirawe radi postizawa mehanizama koji vladaju u dr`avama ~lanicama EU. “Nakon sticawa statusa dr`ave kandidata za ~lanstvo u EU, otvara se mogu}nost kori{}ewa V komponente IPA fondova (IPA RD) koja je namewena krajwim korisnicima u Republici Srbiji“, rekao je Mirkovi}.

– Pored statusa dr`ave kandidata, za realizaciju ovih fondova je neophodna administrativna priprema resornog ministarstva, koja se ogleda u postavqawu tela koja kreiraju programski deo agrarnog buxeta, kao i platne agencije preko koje }e se obavqati isplate, kako nacionalnih, tako i sredstava poreskih obveznika EU. Ovo je slo`en proces koji zahteva dosta qudskih i finasijskih resursa.

Po{to se proces integracija u EU radi zbog koristi za na{e poqoprivredne proizvo|a~e, u narednom periodu vreme treba iskoristiti za {to boqu pripremu i organizaciju za realizaciju ovih fondova – naglasio je Mirkovi}, napomiwu}i da u periodu tranzicije najve}i broj dr`ava nije u potpunosti iskoristio ove mogu}nosti zbog lo{e obavqenih priprema, kako u administraciji, tako i me|u proizvo|a~ima.

S. G.

Ove jeseni poqoprivrednici sa severa Ba~ke zaseja}e ~etvrtinu mawe p{enice nego lane.

Kako je za na{ list rekao Pavle Kujunxi} iz Udru`ewa poqoprivrednika Subotice, osnovni razlozi su niska cena ove kulture, nemogu}nost prodaje i op{ta besparica.

Elem, u ovu setvu, koja je po cenama repromaterijala jeftinija od pro{logodi{we, paori }e u}i s velikom neizvesno{}u.

Jesewi posao u wivama samo {to nije po~eo, a oni jo{ ne znaju {ta }e i kako }e.

– Ne mo`emo ni izvesti preciznu ra~unicu setve kada se,

recimo, seme kre}e od 12,5 do 18,5 dinara. Pitawe je i kvaliteta semena, ima ga lo{eg, bez deklaracije ... – ka`e Kujunxi}, koji je dosad imao 200 hektara p{enice a ove godine je digao ruke od tog posla i ne}e je uop{te posejati.

I drugi paori sa severa Ba~ke rekli su nam sli~no. Mnogi od wih zasejali su uqanu repicu, koja cenovno i tr`i{no sve boqe stoji. U svakom slu~aju, u ovom delu Vojvodine bi}e zasejano od 20 do 30 odsto p{enice mawe nego lane, rekli su nam sagovornici.

S. G.

SVEJEDNO KO GAZDUJE, FARMERIMA SE ISTO PI[E

Novi vlasnik – stari mlekarski monopol – Ako francuska multinacionalna kompanija “Danone” kupi “Salfordove”, tj. najve}e mlekare u Srbiji, bi}e to nastavak centralizacije u preradi mleka – ka`e za na{ list nau~ni saradnik Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}. – Nije dobro da mlekare budu u vlasni{tvu jedne kompanije, a pogotovo ne u Srbiji, gde je otvoreno pitawe monopola na mlekarskom tr`i{tu.

“Salford” o~ito `eli da iza|e iz te pri~e, a poqoprivrednici ne treba da o~ekuju promene naboqe jer im nova centralizacija ne}e doneti ni{ta dobro.

S druge strane, “Danone” }e kupovinom “Salforda” dobiti zna~ajne mogu}nosti za izvoz mleka jer preko na{e zemqe mo`e da izvozi na rusko tr`i{te, a o~ekuje se dozvola i za tranzit na belorusko. Na{ sagovornik podse}a na to da je malo zemaqa koje imaju tako dobru poziciju za plasman robe u Rusku Federaciju kao {to je Srbija, {to bi Francuzi mogli dobro iskoristiti.

– To je velika prednost Srbije i {teta {to na{i proizvo|a~i od toga nisu imali koristi. [tavi{e, mnogi iz ove bran{e su krahirali – ka`e Stankovi}, podse}aju}i na to da je otkupna cena mleka ispod 20 dinara, a zbog visokih cena u maloprodaji potro{wa ove namirnice je u stalnom padu.

Dok mi, recimo, godi{we tro{imo 60,3 litara, stanovnici Evropske unije pipiju 82,5 litre mleka. Kada je re~ o mle~nim prera|evinama, razlika je jo{ drasti~nija: u Srbiji se za godinu dana potro{i svega 83,6 litara mleka i mle~nih prera|evina, a na evropskim trpezama 245 litara.

Nemci, recimo, godi{we potro{e 308 litara.

– Ina~e, godi{wa proizvodwa mleka nam je pala s dve mi-

lijarde litara na 1,5 milijardu, a od toga se premira 800 miliona litara. Premije kasne, proizvo|a~i ne mogu da ih naplate, a problem je i u odre|ivawu kvaliteta u laboratorijama, nacionalnu jo{ nemamo... – upozorava na{ sagovornik, na-

pregovori s kompanijom “Danone” o prodaji mlekara. Kako nam je rekao ranije, kada je u opticaju bila i kompanija “Laktalis”, investicioni fond “Salford” je u mlekarstvo u Srbiji mnogo ulo`io, {to svojih novaca, {to kroz kredite.

Nek dr`ava stavi prst na ~elo – Mleko je kod nas dosta skup izvor animalnih proteina u ishrani, naro~ito dece i starijih, i dr`ava bi i o tome trebalo da povede ra~una – ka`e Vojislav Stankovi}, dodaju}i da je neophodan nacionalni, desetogodi{wi program za razvoj ove grane poqoprivrede. – A na{ agrar je, i pored svih problema i liberalizacije carinskog sistema, za prvih sedam meseci ove godine samo u razmeni s EU ostvario suficit od 275,4 miliona dolara i zaslu`uje sasvim druga~iji odnos dr`ave. pomiwu}i da su farmeri proteklih godina “u{li” u ozbiqnije investicije, uvezli rasna grla, {to zna~i da su se zadu`ili kod banaka po nepovoqnim uslovima, a sada rasprodaju stoku i gase farme.

Ina~e, direktor “Salforda” za Srbiju Slobodan Petrovi} za na{ list je potvrdio da su u toku

– U pitawu su ogromne pare.

Svake godine ulagali smo dvadesetak miliona evra u “Imlek”, a investirali smo i u druge mlekare. U sirovinu, odnosno farme i farmere, ukupno smo ulo`ili oko 40 miliona evra – kazao je Petrovi}.

Da }e “Salford”, odnosno wegova kompanija “Dunav hrana gru-

pa”, prodati veliki broj svojih mlekara u Srbiji za vi{e od pola milijarde evra, pri~a se odavno. Na svaki evro ulo`en u mlekare u Srbiji ovaj investicioni fond se, po informacijama koje su se lane ~ule iz samog “Salforda”, nadao da }e wihovom

prodajom zaraditi barem pola evra. Podsetimo, 2003. godine ovaj fond dokapitalizovao je doma}e mlekare, koje su tad vredele oko 200 miliona evra. Po informacijama kojima se barata u javnosti, ulo`io je oko 220 miliona dolara, a s obzirom na to da se procewuje da mlekare vrede vi{e od pola milijarde evra, nije te{ko izra~unati zaradu tog fonda. Pomenimo i da je ovaj investicioni fond jo{ pretpro{le godine najavio da }e krajem 2008. godine prodati svoje mlekare u Srbiji. U vlasni{tvu “Salforda”, odnosno “Dunav hrane”, su beogradski “Imlek”, Novosadska, Suboti~ka, Zaje~arska i Zemunska mlekara, kao i mlekarski pogoni u Vr{cu, [idu, ^a~ku, Po`arevcu i Kraqevu.

S. Glu{~evi}

Kredit uzelo 4.600 paora Subvencionisane kredite, vredne 26 miliona evra, uzelo je oko 4.600 poqoprivrednika u Srbiji, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede. Dugoro~ne kredite u iznosu od 14 miliona evra odobrilo je devet banaka, a koriste za kupovinu kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata. Kratkoro~ni krediti naj~e{}e se koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama, a isplatilo ih je 11 banaka u vrednosti od oko 11,9 miliona evra. Poqoprivrednicima je prethodne nedeqe odobreno jo{ 220 kredita, u kupnom iznosu od oko milion evra.

Najvi{e dugoro~nih kredita – 289, odobrila Prokredit banka, u vrednosti 8,3 milion evra.

Foto: B. Lu~i}

NE PALITI STRWI[TA: Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin apeluje na sve poqoprivrednike da ne pale vatru na otvorenom prostoru, podse}aju}i da je zakonom zabraweno i ka`wivo paqewe `etvenih ostataka.

Uprava za {ume nalo`ila je korisnicima {uma da stalno apeluju na gra|ane i poqoprivrednike da ne pale ostatke pri izvo|ewu poqoprivrednih radova, kao i da ne pale vatru na otvorenom prostoru u prirodi. Tako|e, da ukoliko uo~e vatru, mawi po`ar ili primete nekoga da pali vatru o tome obaveste nadle`ne organe.

U banku i po traktor Prokredit banka je ove godine dala 1.050 subvencionisanih kredita za nabavku doma}ih traktora – IMT i IMR, navodi se u ban~inom saop{tewu.

Zajmovi ove banke za kupovinu doma}ih traktora obuhvataju oko 90 odsto od ukupnog broja takvih kredita koji su odobreni zemqoradnicima u Srbiji tokom proteklih {est meseci.

Od po~etka 2009. godine do sada Prokredit banka odobrila je vi{e od 11.200 kredita zemqoradnicima i time pomogla razvoj doma}eg agrara s oko 36 miliona evra. Bezmalo svaki drugi zajam odobren doma}oj poqoprivredi u ovoj banci je iz kreditnog potencijala te finansijske organizacije.

JU^E ZBOG RADOVA, UZ FUTOG I VETERNIK BEZ VODE I STEPANOVI]EVO

DANAS OD 7 DO 15 ^ASOVA

Detelinara bez gasa Stanovnici Detelinare koji koriste gas danas }e ostati bez wega od 7 do 15 ~asova. Tako|e, `iteqi Rumenke, ^eneja, Stepanovi}eva i Kisa~a danas ne}e imati pomenuti energent od 8 do 12 ~asova. Gasa ne}e biti zbog radova na gasovodu.

B. M.

Suvih slavina vi{e od planiranih Za kolateralnu {tetu ju~era{wih radova na vodovodnoj mre`i zbog kojih je ba~ka strana grada imala mawi pritisak u cevima, mo`e se smatrati Stepanovi}evo, koje je, po{to je najdaqe, prakti~no ostalo bez vode. Vode nije bilo ni u Futogu i Veterniku, zbog radova na Somborskom bulevaru, dok je u Budisavi i Ka}u zabele`en prepolovqen pritisak u odnosu na normalu. U „Vodovodu i kana-

lizaciji“ ju~e su bili uvereni da }e rekonstrukcija lukova na aeratoru vode u pogonu za preradu na Sun~anom keju biti zavr{ena i pre srede u 1 sat ujutro, kako je prvobitno bilo najavqeno, {to bi zna~ilo da je ve} jutros pritisak bio normalan. Za vreme radova, koji su smawili pritisak na ba~koj strani, sremska strana grada imala je vode. Iz Zavoda za izgradwu grada, pak, saznali smo da su Fu-

Novosadska sreda30.septembar2009.

nezavisnih sindikata (ASNS) s „Jabukom“ do sada otvorila ukupno 11 SOS marketa. Na otvarawu radwi ova dva poslovna partnera po~ela su da rade od marta. Krajem tog meseca u srpskoj prestonici proradio je prvi market za socijalno ugor`ene Beogra|ane. U me|uvremenu otvoren je market i u In|iji.

Predsednica ASNS Ranka Savi} ka`e da }e do kraja godine biti otvoreno jo{ desetak radwi u vi{e gradova. Kako je rekla, otvarawe SOS radwi ne zavisi samo od sindikata i „Jabuke“ ve} prvenstveno od lokalne samouprave.

Z. Deli}

KOLO SRPSKIH SESTARA EPARHIJE BA^KE

Polovna ode}a nepotrebna

Novosadska podru`nica Kola srpskih sestara Eparhije ba~ke na neodre|eno vreme prestaje sa prijemom polovne ode}e koja je deqena u humanitarne svrhe. Kako stoji u obave{tewu, u posledwe vreme gra|ani su donosili polovnu ode}u u jako lo{em stawu, prakti~no neupotrebqivu.

Istovremeno, smaweno je interesovawe za dobijawe ove vrste pomo}i. Kolo srpskih sestara i daqe }e prikupqati polovne igra~ke i de~ju obu}u, ali od gra|anstva o~ekuju da ti predmeti budu upotrebqivi, ispravni i ~isti, kako bi mogli da pomognu kome je to potrebno.

I. S.

Pesni~ko ve~e Pesni~ko ve~e Vladimira Drzaka odr`a}e se ve~eras od 19 ~asova u Udru`ewu penzionera

„Podunavqe“. Udru`ewe se nalazi u Ulici Ive ]ipika 24 na Novom nasequ.

A. S.

V REMEPLOV

hronika

Na keju radovi za desetak dana Grad se sprema za nadzi|ivawe keja, drugu najva`niju investiciju ove godine, posle gradwe Somborskog i Suboti~kog bulevara. To bi trebalo da obezbedi da Novi Sad vi{e ne strepi od Dunava a, kako saznajemo, radovi na vodovodu, na pomenutoj lokaciji, trebalo bi da po~nu za desetak dana.

Na deonici od Univerzitetskog parka do Varadinskog mosta i od Vara-

Yelatska tarifa da je trebalo da gostuje na Tvr|avi.

Namesni~ko ve}e je udovoqilo ovom zahtevu i utvrdilo cenovnik. Spaqivawe `ivog ~oveka, na primer, pla}ano je 24 forinti, obi~no pogubqewe odsecawem glave ili ve{awem 14 forinti, se~ewe jezika {est forinti itd.

N. C.

dinskog do drumsko-`elezni~kog mosta rekonstruisa}e se dovodnik sirove vode, a na potezu od Dunavske ulice do Ulice Marka Miqanova dovodnik ~iste vode. Podse}amo, kej }e biti nadvi{en od Bulevara cara Lazara do uliva kanala DTD u Dunav. Na ovom potezu dugom 2.350 metara podiza}e se {etali{te, a u zoni Luke Novi Sad bi}e postavqena mobilna oprema.

B. M.

Vi{i kej otera}e strah od poplave

Internet u nastavi Predavawe „Upotreba interneta u nastavi“ odr`a}e se sutra od 12 ~asova u Ameri~kom kutku.

Predava~ je menaxer za razvoj informacionih tehnologija sredwe {kole „Xorxtaun“ u SAD David Arn{tajn. Neke od tema predavawa su: u~ewe na daqinu, kori{}ewe modernih tehnologija u {kolskoj administraciji, socijalni veb sajtovi i autorska prava na internetu. Predavawu }e mo}i da prisustvuje 15 u~esnika. Prijavu s osnovnim podacima (ime i prezime i naziv {kole/fakulteta) potrebno je poslati danas do 20 ~asova na mejl adresu americkikutak@nscable.net.

M. P.

RASPRODAJE UZALUDNA MISIJA?

I ni`e cene previsoke U toku je rasprodaja letwe garderobe, a aktuelne su i promotivne cene za novu jesewu kolekciju.

Dok traju sni`ewa, prodavci se utrkuju ko }e smisliti boqi slogan i na~in da privu~e kupca. „Veliko ~i{}ewe lagera“, „big sni`ewe“, „xaba“, ili „za svaki posledwi par 70 posto popusta“, samo su neki od natpisa koji se nalaze na izlozima. Neretko iza ovih natpisa, stoji samo `eqa da se kupci privuku, jer su cene, mada sni`ene i do 50 posto, jo{ uvek previsoke za prose~an buxet.

U nekim prodavnicama sportske ode}e i obu}e sni`ewa na let-

wu kolekciju traju jo{ samo danas, pa se pamu~ne majice kratkih rukava mogu pazariti za 1.000 ili 2.000 dinara, papu~e za 1.990 i {orcevi 1.690 dinara. Cipele, one kvalitetnije, ko`ne, prodaju se od 1.500 dinara, koliko staju baletanke ili sandale, do 4.000 za puniji par cipela.

Znatno jeftinija obu}a mada, sumwivog kvaliteta na koji upu}uje neprijatan miris skaja i plastike popularnija je kod potro{a~a. U prodavnicama u kojima se prodaje rafovi sa zaostalom letwom kolekcijom su skoro prazni jer, tvrde prodavci, wihova roba

je dostupna svima. Uz popust, cene ove obu}e kre}u se od 590 do 1.290 dinara. Neki prodavci su se dosetili pa umesto sezonskih sni`ewa nude robu po veoma niskim cenama cele godine. Ako mogu pazariti pristojnu majicu, duks, haqinu ili pantalone za 150, 300 ili 500 dinara, prodavci se ne}e puno osvrtati na rasprodaje markirane robe.

Sezonska rasprodaja }e pro}i, a nakon we neko }e staviti i katanac u bravu. O tome svedo~i jo{ jedan u plejadi natpisa , a koji glasi „totalna rasprodaja zbog prestanka rada“.

B. P. P.

VESTI Izlo`ba name{taja

O renesansnom arhitekti

Prva prodajna izlo`ba name{taja na Spensu otvara se danas u 12 ~asova ispred Gradske kafane i traja}e do 4. oktobra. U toku ove izlo`be posetioci }e imati prilike da vide {iroki asortiman proizvoda, koje }e predstaviti vi{e od deset izlaga~a.

B. M.

U Novosadskom klubu ve~eras u 18 ~asova profesorka dr Na|a Kurtovi} - Foli} odr`a}e predavawe o velikom renesansnom arhitekti Andreji Paladiju. Tokom predavawa bi}e prikazani slajdovi wegovih vila, palata i crkava izgra|enih u Severnoj Italiji.

Novosadski klub nalazi se u Zmaj Jovinoj ulici 3 na prvom spratu, a ulaz je slobodan.

D. A.

„[ansa za novi `ivot”

General-komanda u Petrovaradinu zatra`ila je 30. septembra 1771. od najvi{ih vlasti u Habzbur{kom carstvu da odredi cene xelatskih usluga. Petrovaradinski garnizon nije imao xelata, a on je bio ~esto potreban. Zato je novosadski ili somborski xelat mogao da zaradi nemali novac, ~ak i da ucewuje General-komandu ka-

Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ (GSP) po~elo je da prodaje mese~ne markice za oktobar. Radnim danom markice se mogu kupiti na kioscima gradskog preduze}a od 5.30 do 19.30 ~asova. Na {alteru MAS-a prodaju se markice za zaposlene od 7 do 15 ~asova. Septembarske mese~ne karte va`i}e do 5. oktobra.

Z. D.

USKORO PO^IWE NADZI\IVAWE

SOS odiseja T

Prodaja markica za oktobar

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rgovinsko preduze}e „Jabuka“ jo{ tra`i lokal za otvarawe SOS prodavnice za siroma{ne Novosa|ane. Kako saznajemo i ju~e su bili predstavnici ove firme u na{em gradu, ali ni jedan od dva ponu|ena objekta koje su razgledali nije bio odgovaraju}. Podse}amo, ranije se „Jabuka“ interesovala za lokal AD „Hleb“, ali se na kraju dve strane nisu dogovorile. Osim ovih, bilo je jo{ poku{aja da i Novi Sad dobije SOS prodavnicu. Novosadske gradske vlasti do sada se nisu u to me{ale, ve} je „Jabuka“ tra`ila lokale samostalno. Da podsetimo, u Beogradu je Asocijacija slobodnih

tog i Veternik ju~e ostali bez vode zbog rekonstrukcije vodovoda du` trase Somborskog bulevara, po{to je na vod du` Futo{kog puta povezan novi dovodnik vode, koji }e zameniti dosada{wi napravqen od azbest-cementa. Ovo zna~i i da Telep, Adice, Satelit, Novo naseqe i Detelinara ubudu}e ne}e ose}ati smawen pritisak u cevima, kao {to je to bilo ju~e.

S. K.

IZ GSP-a

Zdravstvena tribina o promociji transplantacije i donacije organa, pod nazivom „[ansa za novi `ivot”, odr`a}e se ve~eras od 18 ~asova u prostorijama mesne zajednice u Ulici Ilariona Ruvarca 18a. Edukativnoj prigodi prisustvova}e i ~lan Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo Aleksandra Novakov-Miki}, a skup organizuje klub eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi Novog Sada “IzS. T. vorni klub 100”.

Nova muzejska sezona Muzej savremene umetnosti Vojvodine sutra od 19 ~asova otvara jesewu sezonu izlo`bom grafika umetnika Mima Paladina. Izlo`ba postavqena u saradwi sa slovena~kom Obalnom galerijom Piran bi}e otvorena do 1. novembra.

Novosadska publika ima}e priliku da vidi pedesetak grafika velikog formata, izvedenih razli~itim tehnikama od litografije do akvatine.

T. \.

Oglas za spas Situiran sredove~an gospodin tra`i odgovaraju}u `ensku osobu radi dru`ewa i, eventualno, braka. Novosa|an, stara {kola manira, gospodin iz uglednog kom{iluka koji bi od partnerke o~ekivao ne`nost i `ensku ruku. Oni`i, slabijeg zdravqa, sa svojom kosom i ve{ta~kim zubima. Mogu} svaki dogovor. [ifra: o~ajnik.

Ig. M.

Predavawe o svemiru Javno predavawe „Kako je astronomija postala velika nauka“ odr`a}e se sutra od 19 ~asova u prostorijama Planetarijuma na Petrovaradinskoj tvr|avi. Predava~ je predsednik astronomskog dru{tva „Ru|er Bo{kovi}“ iz Beograda dr Jelena Milogradov-Turin. Doga|aj organizujuAstronomsko dru{tvo Novi Sad i Departman za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

T. \.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda30.septembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

PREDSEDNIK PIV-a BOJAN PAJTI] NAJAVIO:

Posao za 30.000 Vojvo|ana Foto: R. Hayi}

I tai ~i u gradskom spomenaru

Mnoge je epitete do sada poneo Novi Sad, a ju~e se i sve~ano okitio naslovom tai ~i grada. Uprava za sport i omladinu organizovala je besplatan petomese~ni kurs isto~wa~kog ve`bawa za Novosa|ane i ju~e je wih ~etrdesetak imalo posledwi, javni ~as. Do sada su ve`bali u Limanskom i Dunavskom parku, pomalo skriveni od radoznalih pogleda, kojima ju~e na Trgu slobode svakako nisu mogli pobe}i. Akciju “Novi Sad – tai ~i grad” realizovao je klub “Sun”, a nove ~lanove upisiva}e 6. oktobra od 19 ~asova u osnovnoj {koli “Jovan Popovi}”.

Ig. M.

TURIZMOLOZI U TURISTI^KOJ ORGANIZACIJI GRADA NASTAVQAJU [TRAJK

Koeficijenti splasnuli, sti`e plata Zaposleni u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS) primi}e julsku platu danas a do kraja nedeqe i za avgust, kazao je direktor Jovan Ivanov, po{to je gradona~elnik Igor Pavli~i} potpisao sistematizaciju radnih mesta.

Kako je rekao Ivanov, plate su kasnile, jer Pavli~i} na vreme nije parafirao sistematizaciju.

Prema re~ima predsednice Upravnog odbora TONS-a Sandre Savi}, direktor Ivanov je u sistematizaciji odredio visoke koeficijente, {to je Gradska uprava za privredu odbila da potpi{e. „Direktor o tome nije obavestio Upravni odbor i usledilo je bespotrebno ka{wewe zarada“, rekla je Sandra Savi}, dodaju}i da je Ivanov sada koeficijente smawio.

Kazala je da naredne sedmice sledi sastanak Upravnog odbora sa zaposlenima, gde }e razgovarati i o zahtevima turizmologa, koji od ponedeqka {trajkuju. [trajka~ki odbor okupqen oko sindikata „Solidarnost“

odbio je ju~e predlog Upravnog odbora TONS -a da im {trajka~i dostave predloge za radno vreme i mese~ni plan rada.

- Probleme u TONS -u ho}emo da re{avamo celovito, a ne parcijalno - kazala je predsednica sindikata „Solidarost“ Gordana Stojakovi}. Ponovila je da turizmolozi, koji imaju bogato radno iskustvo u turisti~koj privredi tra`e socijalni dijalog, pregovore oko izrade kolektivnog ugovora, plan i program TONS-a s posebnim osvrtom na to koje su manifestacije finansijski podr`ane i po kom kriterijumu, koliko puta je mewana sistematizacija i za{to. Interesuje ih i radna biografija direktora.Ivanov je, podse}amo, magistar me|unarodne ekonomije, a predsednici Upravnog odbora predstoji odbrana diplomskog rada na Fakultetu za sport i turizam, kako bi stekla zvawe marketing menaxera u turizmu.

Z. Deli}

U „NEOBUSU”

Dve zarade odjednom Zaposleni u „Neobusu“ ju~e su primili i platu za avgust.

Naime, u toku istog dana firma je isplatila dve zarade odjednom - li~ne dohotke za juli i za avgust. S druge strane, rad-

nici „Neobusa“ jo{ nisu dobili mese~nu markicu za prevoz, jer novac firma nije mogla da uplati, kako ka`u u sidnikatu, zbog blokiranog ra~una preduze}a.

Z. D.

„^arde na Dunavu”

OKUD „Brankovo kolo”

Promocija nove televizijske serije „^arde na Dunavu“ odr`a}e se danas od 19 ~asova u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma. Pod sloganom „Antistres terapija u 16 epizoda“, tv serija }e se emitovati na prvom programu Radio televizije Vojvodine.

A. S.

U Omladinskom kulturno umetni~kom dru{tvu “Brankovo kolo” u Sremskim Karlovcima u toku je upis dece od {est do 12 godina u folklornu, sekciju xez baleta i brejk densa, {kolu tambure i harmonike. Svi koji `ele da se upi{u u “Brankovo kolo” mogu to da u~ine svakog radnog dana od 18 do 20 ~asova u prostorijama OKUD - a, na Trgu Branka Radi~evi}a 7. Dodatne informacije mogu da dobiju na brojeve telefona 883-722 i 064/219 4 776.

Z. Ml.

Koncert italijanske operske peva~ice \ovane Manci (sopran) i {panske pijaniskiwe Ane Ferer odr`a}e se sutra od 20 ~asova u Sve~anoj sali Gradske ku}e. Na programu }e biti dela poznatih kompozitora Masenetija, Pu~inija, Belinija, Katalanija i drugih. Koncert je organizovala Muzi~ka omladina Novog Sada a ulaz je besplatan.

A. S.

{to bi u uslovima krize, koja nas objektivno veoma poga|a, bio zna~ajan uspeh - rekao je Pajti}.

Upravo zavr{ena obuka za programere organizovana je u okviru programa PIV-a „Integrisana kvalifikaciona {ema“, a sprovedena je u saradwi pokrajinskog Sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, sredwih elektrotehni~kih {kola iz Novog Sada, In|ije i Subotice, Sekretarijata za obrazovawe i novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka; po ~ijem programima je izvo|ena.

Novope~eni programeri dosad su bili na evidenciji nezaposlenih, a ste~ena kvalifikacija bi trebalo da im pomogne da se taj status promeni. Naime, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je uz

Foto: A. Erski

kolegu iz Sekretarijata za obrazovawe Zoltana Jege{a tako|e prisustvovao uru~ivawu sertifikata, kazao je kako je prilikom osmi{qavawa kursa u

obzir uzeta izra`ena potreba za stru~wacima u oblasti savremenih informati~kih tehnologija na pokrajinskom tr`i{tu rada.

I. Sabado{

DA LI ]E BIOSKOP BITI IZUZET IZ PRODAJE „ZVEZDA FILMA”

„Jadran” jo{ ~eka sudbinu - Agencija za privatizaciju primila je zahtev Izvr{nog ve}a Vojvodine za izuzimawe bioskopa “Jadran” i “Letwi” iz privatizacije “Zvezda filma”, koja }e se odr`ati u petak, i taj zahtev je prosle|en ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rekao nam je portparol Agencije za privatizaciju Dejan Belanovi}.

On napomiwe da to re{ava Vlada Srbije i da ta odluka do ju~e jo{ nije bila doneta. O sudbini “Jadrana” i “Letweg” pri~ali smo sa Vujadinom Masnikosom, pravnim zastupnikom “Zvezda filma” i jednim od osniva~a Grupe gra|ana za za{titu Petrovaradina, Petrovaradinske tvr|ave i Podrga|a, koja je nosilac projekta “Ponovo radi bioskop” u “Jadranu”.

- Stvar je dosta komplikovana. Prostor katoli~ke porte je {ezdesetih godina ekspropriatisan od Rimokatoli~ke crkve i Crkva Imena Marijina je podnela zahtev za restituciju te imovine. Po Zakonu o restituciji crkvene imovine bilo kakvi pravni akti o raspolagawu tom imo-

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: A. Erski

Tanuryi}: Prodaja „Reksa” nezakonita Ju~e se medijima povodom aukcije “Zvezda filma” javio i Nikola Tanurxi}, koji je ogor~en zato {to }e se bioskop “Reks” u Tanurxi}evoj palati na}i na aukciji. Tanurxi} je bioskop prijavio Republi~koj direkciji za imovinu kao nacionalizovanu imovinu i smatra da je wegova eventualna prodaja nezakonita. Povodom izuzimawa “Arene” iz privatizacije i namere da se isto u~ini s “Jadranom” i “Letwim biskopom”, Tanurxi} u saop{tewu navodi: - Izgleda da svi mogu za sebe da zahtevaju imovinu koja nije wihova, osim zakonitih naslednika koji jedini imaju pravo na imovinu, koju dr`ava uprkos preuzetoj obavezi da imovinu i vrati, nasilno i otima~ki prodaje. Sve {to Republika Srbija sada prodaje u privatizaciji od nacionalizovane imovine, mora}e se ubrzo po nalozima Saveta Evrope isplatiti naslednicima.

vinom su ni{tavni, tako da je poku{aj Grada da se “Letwi” bioskop izdvoji i pripoji Kulturnom centru po meni nepotreban, jer Zakon ~ini ni{tavnim sve akte dok republi~ka Direkcija za restituciju ne odlu~i o zahtevu Rimokatoli~ke crkve. Ro~i{te je bilo zakazano u avgustu, ali do danas nije doneta nikakva odluka - rekao nam je Masnikosa. Dodao je da je Udru`ewe zatra`ilo da se aukcija odlo`i kako se situacija ne bi pravno iskomplikovala, te da je trenutno najva`nije {to Novosa|ani imaju gde da gledaju filmove.

Situacija nije pravno ~ista ni kada je “Jadran” u pitawu.

-To je zgrada koja je pripadala izvesnoj jevrejskoj porodici pre Drugog svetskog rata, tako da eventualan zahtev Pokrajine za izdvajawe tog dela imovine ne vodi zna~ajnijem re{ewu. Ta imovina mo`e naneti ogromne obaveze buxetu AP Vojvodine kada se donese zakon o denacionalizaciji- ka`e Vujadin Masnikosa.

Ig. Mihaqevi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Slalom me|u kontejnerima

VESTI

Koncert u Gradskoj ku}i

Pokrajinsko izvr{no ve}e namerava da do kraja godine zaposli 30.000 qudi, izjavio je ju~e predsednik PIV-a Bojan Pajti} na sve~anosti u Elektro - tehni~koj {koli „Mihajlo Pupin“, uprili~enoj povodom dodele sertifikata o zavr{enoj obuci za programere koju je u Novom sadu, Subotici i In|iji pro{lo 45 osoba. Kako je rekao pokrajinski premijer, tokom protekle dve godine otkako se sprovode programi profesionalne specijalizacije Izvr{nog ve}a, 2.000 osoba je steklo kvalifikaciju za obavqawe deficitarnih delatnosti i zanimawa koja su naro~ito tra`ena na tr`i{tu rada.

- Trenutno u Vojvodini imamo preko 200.000 nezaposlenih, a plan je da kroz programe zapo{qavawa, koji obuhvataju stimulaciju samozapo{qavawa, novog zapo{qavawa kroz programe prekvalifikacije kao {to je obuka za programere, zapo{qavawe pripravnika i organizovawe javnih radova, taj broj do kraja godine smawimo za {estinu;

Izlo`ba grafika Izlo`ba grafika Milana Stanojeva odr`a}e se sutra od 19 ~asova u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzi}a. Galerija se nalazi u Ulici Vase Staji}a 1.

T. \.

Bioskop „Jadran“ vratiti vlasniku od pre 1945. godine, a ne privatizovati. A zakon o restituciji?!

064/2859... *** ^etvrtak pre podne. Sun~an i topao dan. Limanski park i [trand prepuni dece svih uzrasta, a na Keju jedna grupa crta tvr|avu. Deca lepa, vesela, nasmejana. Najlep{a slika u na{oj svakodnevnici. Bravo za mame, tate, bake, deke, vaspita~ice!

Pozdrav svima, Zlatica 065/3007... *** @elezni~ki ~vor Novi Sad najsporiji u Srbiji, brzina 10 km na ~as, sramota za Srbiju.

Pozivam ministra Mrkowi}a da poseti ruiniranu glavnu @elezni~ku stanicu Novi Sad, da vidi kako proki{wava i po kakvim rupama po peronima putnici idu.

065/6402... *** Na potezu Bulevara Despota Stefana, izme|u [ekspirove i

Balzakove ulice, na strani {kole, ure|uje se travwak. Niko se nije setio da uredi mesta za kontejnere za sme}e kao i prilazne staze do wih. Ostavili su ih du` bulevara tako da predstavqaju opasnost za saobra}aj, naro~ito no}u.

063/507... *** ^itam sve ove komentare. Qudi ka`u ne vaqa ovo, ne vaqa ono... Nekom ne odgovara gradona~elnik na biciklu - pa i ne mora svakom da odgovara. Nekom ne odgovara Da~i} na funkciji na kojoj je sad - pa i ne mora svakom da odgovara. Neko je protiv ovih, neko protiv onih. Kako god bilo, toga }e uvek biti. Savet: idite do grada, {etajte, popijte pi}e. Bi}e vam i lep{e i boqe! Veliki pozdrav svima!

063/8742... *** Pitam se da li je 0631514... normalan kad se pita da li je ‘Homen normalan sto ukida de-

sni~are’!? Nisu to desni~ari ve} nacifa{isti, bitange i rasisti!

063/545...

I kvazipatriote. *** Nedeqa 13,10 sati, na Radio Novom Sadu prelepa muzika.

Muzi~ki urednik „Rok ekspresa“ Aleksandar Mladenovi} nazvao je dana{wi izbor – Dame biraju. I da vidite u pravu je: Vitni Hjuston, Suzan Bojd, Barbra Strejsend.... Divno! Bravo Aleksandre! Ne znam od kada si na radiju, ali si mene odu{evio!

064/6751... *** Po{tovani gradona~elni~e. ^itaju}i najboqi list „Dnevnik“ i u wemu SMS poruke, neverovatno {ta radite i da li je to mogu}e? Direktor Vodovoda geograf, savetnik u toplani turizmolog! Koliko je wihovo stru~no znawe? Obe}ali ste da }ete na takva mesta postavqati qude sa strukom, znawem i po konkursu. Ovakva postavqawa su sramota za na{ grad. Sramo-

ta, sramota, uni{ti}ete i ovo malo preduze}a {to rade. Verni ~italac „Dnevnika“ i SMS-a.

065/4081... *** Kada je cena nafte na svetskom tr`i{tu bila 146 dolara, litra benzina kod nas je bila 110 dinara. Sada je cena 71 dolar, a kod nas je 102 dinara?!?!

Kako oni to uskla|uju? Dokle }e nas vi{e dr`ava i mafija pqa~kati?!

064/3191... *** Na Ekonomskom fakultetu nema buxeta za master! Xaba prosek 9, 9.50, 9.75 - svi }e ostati kra}i za 130.000 din. Studenti su o~ajni. Da li se u ovoj dr`avi isplati u~iti?

063/1125... *** Turizmolozi, ako ste nezadovoqni va{im odnosom u TONSu javite se u NS toplanu direktorovom savetniku turizmologu. Dobi}ete dobro pla}en posao u Toplani.

065/4081...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda30.septembar2009.

9

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] PRIMIO BICIKLISTE

Biciklom zbratimili Pe~uj i Novi Sad Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} primio je ju~e ~etvero~lanu grupu biciklista koja se vratila ku}i, nakon {to je u subotu krenula ka Pe~uju, nose}i gradona~elniku ma|arskog grada

mi na~inili prvi korak u saradwi s Pe~ujom, koji }e poneti titulu grada kulture u Evropskoj uniji za narednu godinu, a istovremeno smo promovisali biciklizam i podstakli osobe sa inva-

Foto: N. Stojanovi}

na potpis Povequ o bratimqewu izme|u ova dva grada. Da bi ispunili svoju nameru, ~lanovi Dru{tva za sport i rekreaciju slepih i slabovidih „Luj Braj“ i Biciklisti~kog kluba „Novi Sad“ putovali su do Pe~uja oko osam sati.

- Ponosni smo na to {to smo ba{

Foto: B. Lu~i}

Suboti~ki bulevar nova osovina grada Konture Suboti~kog bulevara, od silne ma{inerije i oblaka pra{ine, te{ko su vidqive sa zemqe. Ipak, iz vazduha boqe se mo`e videti kako }e se i kuda u budu}nosti pru`ati 60 metara {iroka saobra}ajnica. Ona bi trebalo da pove`e autoput i

Srem i da rastereti Bulevar oslobo|ewa i, u isto vreme, da po viziji gradskih ~elnika, obezbedi Novom nasequ i Detelinari priliku za ekonomski i kulturni razvoj.

U drugoj fazi izgradwe, na deonici izme|u Futo{ke ulice i Ulice Kornelija

ZAMENA PODA U SPENSU PRI KRAJU

Granit ~eka Skup{tinu

Kako saznajemo u Spensu, zamena poda u prizemqu je pri kraju, po{to je ostalo jo{ 500 kvadrata na koje }e „le}i“ nove plo~e od granitne keramike. Do sada je keramika postavqena na oko tri hiqade kvadrata, a kako ka`u u SPC „Vojvodina“ novi pod }e se postavqati jo{ u delu

prizemqa, od bazena do izlaza iz Spensa prema Limanu, ali tek kada Skup{tina grada usvoji izmene finansijskog plana Poslovnog centra. U ovom preduze}u se nadaju da }e se to desiti slede}eg meseca i ~im izmene stupe na snagu posao se nastavqa.

B. M.

Stankovi}a, duga~koj 1.420 metara, predvi|ena je izgradwa po tri saobra}ajne trake u oba smera, biciklisti~kih i pe{a~kih staza, dok su ispod trase postavqeni vodovod i kanalizacija. Posao vredan 517.551.101 dobila su preduze}a „Pro-

jektomonta`a“ i „Europark“ iz Beograda i „Vojvodinaput-Ba~kaput“ iz Novog Sada. U toku je asfaltirawe dela od Haxi Ruvimove ulice do Ulice Kornelija Stankovi}a, a rok za zavr{etak ovog dela bulevara jeste 1. novembar.

S. K.

liditetom da se bave sportom - istakao je Nemawa Vajs, jedan od ~etvorice biciklista.

Pored wega, na biciklima su putovali i Boris Ladi~orbi}, Eduard @upan i Marko Mirkovi} koji je istovremo i ~lan Dru{tva slepih i slabovidih. J. Z.

Podr{ka grada invalidima ^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} posetio je u ponedeqak Centar „@iveti uspravno“, koji se bavi stvarawem okru`ewa u kojem }e biti po{tovana sva qudska prava i pravila o izjedna~avawu mogu}nosti za osobe sa invaliditetom, saop{teno je ju~e iz Gradske ku}e. Prilikom posete, \uki} se u razgovoru sa predsednicom Centra Milicom Ru`i~i}-Novkovi} upoznao sa problemima ove nevladine organizacije. \uki} je izrazio voqu da aktivno u~estvuje u aktivnostima organizacije „@iveti uspravno“ i istakao da }e Grad

ulo`iti maksimalne napore da zadovoqi potrebe osoba sa invaliditetom.

S. T.

„DELFIN VO[” PODNEO ZAHTEV ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO IZGRA\ENOG NA NOVOM NASEQU

Ne}e buldo`er protiv teniskih terena Gra|evinska inspekcija sva je prilika ne}e ru{iti teniske terene izgra|ene na uglu ulica Ra{e Radujkova i Stojana Novakovi}a, koje investitor „Delfin vo{„ preksino} otvorio pod imenom Sportski klub „Meridijan“. Inspekcija podse}a da je 11. septembra stupio na snagu Zakon o izgradwi i planirawu kojim je data mogu}nost vlasnicima objekata izgra|enih bez dozvole za gradwu da do tog datuma mogu podneti zahtev za legalizaciju.

- Investitor je iskoristio mogu}nost i podneo zahtev za legalizaciju Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove - kazala je glavni gra|evinski inspektor Slavica Lazov.

Skrenula je pa`wu da }e se ovaj slu~aj bespravne gradwe, odnosno odstupawa investitora od

gra|evinske dozvole okon~ati, kada postupak legalizacije bude zavr{en, odnosno kada Upra-

va za urbanizam prihvati zahtev „Delfin vo{a“ za legalizaciju, ili ga pak odbaci.

- Bez obzira na to, inspekcija je podnela krivi~ne prijave za zapo~iwawe radova bez odobrewa za izgradwu protiv investitora i izvo|a~a radova preduze}a DOO AI .C. PROJEKTS INTERNACIONAL iz Novog Sada - kazala je Lazov.

Podse}amo, gra|evinska inspekcija prvobitno je donela zakqu~ak da „Delfin vo{„ objekte za koje nije imao dozvolu sru{i do 1. oktobra ili }e to u~initi inspekcija, u stvari prinudno JKP „Stan“.

Z. Deli}

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Spomen-plo~a generalu Vrangelu Foto: N. Stojanovi}

Visinom do plate Momci koje nije strah visine svoj hleb sa sedam kora zara|uju dok im vremenski uslovi dozvoqavaju, do}i }e uskoro zima i konopci }e mastiti planine umesto prozora. Ovo

im do|e kao trening i zarada.

Prvo su im se ~udili, a kad je kriza zakucala na na{a vrata mogli bi samo da im aplaudiramo. Prqavih prozora }e uvek biti.

Ig. M.

Dve godine od podizawa spomenika ruskom generalu Petru Nikolajevi~u Vrangelu, u Sremskim Karlovcima je na ku}i gde je `iveo, u Ulici mitropolita Stratimirovi}a 21 (poznatoj kao Marinkovicina) postavqena spomen-plo~a.

Tro{kove izrade i postavqawa snosi Viktor Lebedov iz Sankt Peterburga, koji je fi-

nansirao i izgradwu spomenika u parku u blizini nekada{we karlova~ke bolnice. Po re~ima istori~ara @arka Dimi}a iz Odbora za podizawe spomenika, ovaj gest je poku{aj da se o`ivi ideja o otkupu ku}e u kojoj je general stanovao dok je boravio u Karlovcima i wenom pretvarawu u muzej ruske emigracije.

- Muzej bi u~vrstio pre nekoliko godina obnovqenu saradwu s Rusima - ka`e Dimi}. - U wemu bi bila pohrawena gra|a koja bi svedo~ila o bivstvovawu izbeglica iz Rusije nakon Oktobarske revolucije na prostorima ~itave biv{e Jugoslavije, a ne samo emigracije koja se stacionirala u Karlovcima. Mate-

rijal za muzej je spreman i ~eka trenutak da bude prezentovan javnosti.

Kako obja{wava Dimi}, zamisao je da u ku}i bude i sedi{te Dru{tva rusko - srpskog prijateqstva, kluba privrednika, kao i restoran, {to bi bio zna~ajan segment karlova~ke turisti~ke ponude.

Z. Ml.

sreda30.septembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

ZAVR[AVA SE ZGRADA U CENTRU KIKINDE

Slobodno ~etrdesetak stanova

Novo vozilo i kontejneri „Brantnera”

U KAWI@I POTPISAN UGOVOR S NOVIM PARTNEROM ZA ODR@AVAWE ^ISTO]E

„Brantner” umesto „Komunalca” KAWI@A: Posle sprovedenog javnog konkursa za prikupqawe ponuda za poveravawe poslova odr`avawa ~isto}e u kawi{koj op{tini i davawa najpovoqnijih uslova, na sve~anosti u Skup{tini op{tine Kawi`a, ugovor o poveravawu poslova na period od 20 godina potpisali su predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ i direktor DOO „Brantner otpadna privreda” iz Novog Be~eja Sa{a Mirosavqev. „Brantner otpadna privreda”, koja je deo austrijske grupacije „Brantner” u kawi{koj op{tini preuzima posao od sutra, a taj posao ve} obavqa u op{tinama Novi Be~ej, Kova~ica i Opovo.

Poslove odr`avawa ~isto}e u kawi{koj op{tini do sada je obavqalo JP „Komunalac”, od koje „Brantner otpadna privreda” preuzima zaposlene koji su obavqali tu delatnost, uz ulagawa u nova vozila i opremu, predvi|eno je uklawawu divqih deponija, uz ukupna ulagawa oko milion evra. Wila{ smatra da je napravqen dobar izbor i da je zna~ajno {to se odnosi na teritoriju cele op{tine. Do sada je izno{ewe sme}a bilo organizovano sa podru~ja Kawi`e, Hor-

go{a i Adorjana, a poveravawem poslova „Brantner otpadnoj privredi” posao }e se pro{iriti na podru~ja svih 13 naseqa u op{tini.

Grupacija „Brantner” u osam zemaqa Evrope ima 53 preduze}a i preko 3.000 zaposlenih u delatnosti industrije za preradu otpada i transporta, 720 kamiona i radnih ma{ina, sedam fabrika za selektirawe sme}a, osam fabrika za biogene materije i 15 deponija.

Direktor Leonard Merkens predstavqaju}i kompaniju prilikom potpisivawa ugovora u Kawi`i izraziv{i zadovoqstvo {to je „Brantner” dobio posao, naglasio je da je ciq da se on uspe{no realizuje sa novim partnerima iz kawi{ke op{tine po evropskim standardima. Mirosavqev je saop{tio da je obim investicija za modernizaciju opreme i stvarawa uslova za obavqawa deltnosti po najvi{im standardima u sve ~etiri op{tine 3,351.325 evra, da je ukupan broj korisnika usluga u op{tinama Novi Be~ej, Kova~ica, Opovo i Kawi`a oko 83.000 u oko 29.000 doma}instava i oko 1.400 preduze}a i javnih ustanova.

M. Mitrovi}

BIOSKOPI

^ita~

PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Mamurluk u Las Vegasu” (20, 22) ZREWANIN SINEMA „Kod sudbine” (19) „Arn vitez templar” (21) RUMA KULTURNI CENTAR „Ledeno doba 3” (19) „^ita~” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu: „Hari Poter i polukrvni princ“ (18, 20.30) Bioskop „Jadran“: „No} u muzeju 2“ (17.30), „Sumrak“ (19.30, 21.45)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Galerija likovne umetnosti, poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Adriana ^orda{, Sandra Ili~i}, Valentina Matija{evi}, Dragana Bijeli} i Tamara Pavlovi} iz Novog Sada, Marija Ru`i} iz Ba~ke Palanke, Olivera Zirojevi} iz In|ije, Biqana Radi} Bojani} iz Rumenke, Aleksandra Nikola{ i Sla|ana Jak{i} iz Futoga, Dragana [trbac iz ^elareva, Emilija Marek iz Pivnica i Borislava Sendijar iz Ba~kog Novog Sela, DE^AKE: Marijana Gagovi} iz Novog Sada, Kristina Nedeqkovi} iz Veternika, Smiqana Karamarkovi} iz Apatina, Zorica Dobri~i} iz Be{ke, Svetlana Savi} iz In|ije, Jasmina Nikola{evi} iz Ba~kog Petrovca, Mirjana @elezwak iz Ba~ke Palanke, Sne`ana Kekoc iz Bo|ana i Sne`ana Ili} iz @abqa.

KIKINDA: Nova zgrada na uglu ulica \oke Radaka i Nemawine u naju`em centru Kikinde bi}e useqena za dvadesetak dana. Na zgradi koja ima sedam spratova u budu}em bloku C, u toku su zavr{ni radovi. Prema re~ima vlasnika firme „AS prom” iz Beograda, koja je investitor radova, Stevana Alawe, u toku je postavqawe parketa i ure|ewe zelenih povr{ina oko zgrade. U ovoj zgradi ukupno je izgra|eno 52 stana. Najmawi su od 46 i 47 kvadrata, sredwi su od 65 do 70, a najve}i od 100 do 120 kvadratnih metara povr{ine. U prizemqu objekta nalaze se tri poslovna prostora od kojih je jedan prodat „Agrobanci”. Zastupnik za prodaju stanova bilo je Javno stambeno preduze}e iz Kikinde i za godinu dana preko wih je

prodato desetak stanova. Cena kvadrata je je za najve}e stanove 750 evra za kvadrat, 800 evra ko{ta kvdarat za sredwe stanove, a za one najmawe od 46 i 47 kvadrata cena je 900 evra. Na ove cene treba dodati i osam procenata poreza na dodatu vrednost.

- Na prodaju je jo{ ~etrdesetak stanova razli~itih veli~ina, kao i dva poslovna prostora – ka`e Steavan Alawa. – Ovu cenu kvadrata stana, koja nam je apsolutno neprihvartqiva, zadr`a}emo do useqewa, a zatim }emo stanove dati bankama da ih prodaju. Tada o~ekujem da }e cena stana po kvadratu biti ve}a 100 i 200 evra.

Cene stanova u jedinoj novoizgra|enoj zgradi u Kikindi su u proseku 150 evra vi{e nego u

Zrewaninu, a tri puta ni`e za stanove novogradwe u centru Beograda. Na tr`i{tu nekretnina u Kikindi stari stanovi u centru prodaju se po ceni od 600 do 700 evra za kvadrat.

Javno stambeno preduze}e posredovalo je u prodaji stanova i zgrade u Bloku GA 5, koju je tako|e izgradila firma „AS prom” iz Beograda. U ovoj zgradi, koja je zavr{ena pre dve godine, prodata je ve}ina stanova, a cena kvadrata bila je ni`a za 100 do 150 evra. Takva cena postignuta je jer je lokalna samouprava prodala gra|evinsko zemqi{te investitoru po ni`oj ceni. Nova zgrada na uglu \oke Radaka i Nemawine je ukwi`ena i budu}i vlasnici, ako `ele, mogu dobiti hipotekarni kredit.

A. \.

KOMUNALNI PLANOVI U STAROPAZOVA^KOJ OP[TINI

Prioritet vodovodu i raskrsnici STARA PAZOVA: Predsedtev predstavnika MZ da se iznik Op{tine Stara Pazova mesti kiosk iz centra grada.

Goran Jovi} obi{ao je Staru Jovi} je rekao da }e Op{tina Pazovu u pratwi predsednika pomo}i vlasnicima da urede Saveta MZ dr Mi{e Filipa, fasade objeketa pod za{titom predsednika Izvr{nog odboi arhitekstonskih spomenika, ra Slobodana Jovanovi}a i vikako bi centar grada izgledao {e ~lanova Saveta ove MZ. reprezentativno, a za nekadaPredstavnicima op{tine i novinarima je uru~en elaborat o komunalnim i drugim problemima Stare Pazove, a iz tog dokumenta i svega {to su izneli predsednici, i onog {to se videlo na terenu, jasno je definisano da, pored nastavka radova na izgradwi kanalizacije mre`e, koju do kraja godine treba zavr{iti, prioritet predstavqaju raskrsnica u centru Stare Pazove, zacevqewe kanala Mali Begej u ulicama Branka Radi~evi}a i Nikole Mom~ilovi}a i javna rasveta u Kamenare- Ukloni}e se kiosci iz centra Pazove voj ulici.U obilasku centra, {wi hotel „Srem” rekao je da videlo se koliko je asfalt ruje u toku postupak za preispiiniran, velika frekvencija tivawe stvarnog vlasni{tva. saobra}aja i nagla{eno je da je Zbog potrebe ve}eg broja signalizacija(semafor) veoma parking mesta, ~ulo se da bi stara, automatika dostrajala, trebalo staru ku}u iza Doma pa su velika zagu{ewa, a pozdravqa u dru{tvenom vlasni{to se radi o ukr{tawu magi{tvu, sru{iti i tu urediti stralnog i regionalnog puta, parking prostor, a da }e, do o~ekuje se podr{ka i iz repunovog re{ewa po generalnom bli~kih fondova. planu Stare Pazove, zakoroU planu je i ure|ewe trotovqeni prostor ispred „Lifaara u Svetosavskoj do Mlinpemovog” diskonta biti ure|en i ka, Kara|or|evoj sa leve strana wega preseqen mini-pi~ ne do Hvjezdoslavove ulice, teren sa centralnog gradskog kao i u Kraqa Petra do Dositrga. Doma}ini su pokazali tejeve ulice, a prihva}e je zahpredsedniku op{tine i kako

teku radovi na ure|ewu prostora oko nove {kole „Simeon Aranicki” u koje upravo Op{tina ula`e 12 miliona dinara preko Direkcije za izgradwu, ali i pripremu terena za teren za mali fudbal u ulici Jovana Popovi}a, koji

}e Pazova dobiti iz republi~kog projekta.

Predsednik op{tine je istakao da se protekla dva meseca uverio u najva`nije komunalne probleme u svakom mestu i da }e se potruditi da ono kqu~no u|e u buxet za 2010. godinu. Op{tina }e preuzeti finansirawe zaposlenih u MZ, ali }e biti smawewa broja radnika kao i u op{tinskoj upravi, jer sredstva samodoprinosa treba da budu usmerena samo na infrastrukturna ulagawa i podr{ku mladima u sportu i kulturi.

A. N.

ZASEDALO OP[TINSKO VE]E SO APATIN

Predlo`eni dobitnici nagrade 24. oktobar APATIN: Ove godine povodom Dana op{tine, 24. oktobra, bi}e dodeqeno jedanaest nagrada „24. oktobar”, najve}e op{tinsko priznawe koje se dodequje svake godine istaknutim pojedincima i kolektivima, re~eno je na sednici Op{tinskog ve}a u Apatinu. Za nagradu su predlo`eni Mom~ilo Todori}, za postignute rezultate u oblasti za{tite kulturno-istorijskog nasle|a, @eqko Obradovi}, za postignute rezultate u vojnoj slu`bi, Vladimir Pin}ir, za rezultate u oblasti povrtarstva, David Kne`evi}, za postignute rezultate na studijama fizike, Zorica Bara}, za postignute sportske rezultate u kuglawu, Pliva~ki klub „Junakovi}” za rezultate u obuci dece u plivawu, Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo „Kupusina”, Milan dr Zobenica za za{titu zdravqa qudi, Slavica dr Seli} Mrkailo, za rezultate u oblasti primarne zdravstvene za{tite qudi u Prigrevici, Dru{tvo za pod-

vodne aktivnosti „Apatin” i Lova~ko dru{tvo „Orao” iz Prigrevice. Odluku o dobitnicima ovogodi{we nagrade „24. oktobar” done}e odbornici SO, a nagrade }e biti uru~ena na sve~anoj sednici SO, 24. oktobra.

Op{tinsko ve}e usvojilo je re{ewe kojim su utvr|eni kriterijumi i na~in ostvarivawa prava na regresirane tro{kove za u`inu u~enika koji imaju prebivali{te na podru~ju apatinske op{tine.

Re{ewem je predvi|eno da pravo na besplatnu u`inu, koja na mese~nom niovu iznosi 700 dinara, ostvaruju u~enici ~iji roditeqi imaju status izbeglog, prognanog ili raseqenog lica, a da roditeqi nisu u radnom odnosu, deca ~ija su oba roditeqa nezaposlena prema podacima Nacionalne slu`be zapo{qavawa i deca roditeqa korisnika materijalnog obezbe|ewa porodice u Centru za socijalni rad. Potrebna sredstva za ovu namenu predvi|ena su u op{tinskom buxetu. Lane je bilo 360 u~e-

nika osnovne {kole koji su ostvarili besplatnu u`inu i za svakog je iz buxeta pla}eno po 400 dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a utvrdili su i odluku o boravi{noj taksi kako je to i predvi|eno Zakonom o finansirawu lokalne samouprave. Predlogom odluke bporavio{na taksa je utvr|ena u visini od 90 dinara dnevno kolika je bila i do sada, me|utim, izmewen je krug lica koja su oslobo|ena pla}awa ove obaveze.

Visina boravi{ne takse ponovo }e se razmatrati nakon dono{ewa akta Vlade RS kojim }e biti utvr|en najvi{i i najni`i iznos, u zavisnosti od kategorije turisti~kom mesta.

S obzirom na to da je po~etkom septembra stupio na snagu novi Zakon o planirawu i izgradwi, lokalne samouprave treba da usklade svoje akte, te je Op{tinsko ve}e predlo`ilo da se izradi Prostorni plan op{tine kao i Plan generalne regulacije Apatina.

J. Prel~ec

VESTI Samodoprinos [ID: Referendum za uvo|ewe samodoprinosa, koji je sproveden u ~etiri mesne zajdenice {idske op{tine, izglasan je u Va{ici, Berkasovu i Vi{wi}evu, dok je u Batrovcima ve}ina glasala protiv. Samodoprinos se uvodi na period od pet godina i ostvari}e se do 1. oktobra 2014. godine.

Predsednik MZ Va{ica Vojislav Kula~anin ka`e da }e za ovaj period biti prikupqeno 16,1 milion dinara, a da }e novac biti iskori{}en za izradu projektne dokumentacije za fekalnu kanalizaciju, izgradwu doma kulture i druge investicije. U MZ Berkasovo, bi}e prikupqeno 23,7 miliona dinara, a po re~ima predsednika ove mesne zajednice Mitra \urkina, i oni }e deo novca ulo`iti za izradu projektne dokumentacije za fekalnu kanalizaciju. Bi}e asfaltirane i sve ulice u selu, a predvi|ena je i izgradwa kanalizacione mre`e i poboq{awe elektro-energetske mre`e u selu.

Vi{wi}evo }e prikupiti najvi{e novca, oko 37,4 miliona dinara. I u ovoj mesnoj zajednici novac }e oti}i na izradu projektne dokumentacije fekalne kanalizacije, izgradi}e sportsku halu pored zgrade osnovne {kole, a spremni su da deo novca odvoje za iznala`ewe pitke vode, jer u ovom selu ima jako puno bubre`nih bolesnika.

D. S.

Uli~ne igre KAWI@A: Programi „Tumulus” u kojima u~estvuje dvadesetak muzi~ara, plesa~a i glumaca iz {est evropskih zemaqa prire|uju se danas i sutra u Kawi`i, a uz predstavqawe publici odr`a}e se i vi{e umetni~kih radionica za decu i omladinu. Danas od 11 ~asova }e se na Glavnoj ulici od 11 ~asova prikazivati uli~ne igre, u Omladinskom domu se odr`ava radionica savremenog flamenka, u sali za probe Regionalnog kreativnog ateqea „Jo`ef Na|” radionica plesa i muzike, a u Domu kulture od 16 ~asova je radionica za omladinsku dramsku sekciju.

Sutra na kawi{koj pijaci, od 8.30 ~asova su uli~ne igre, nastavi}e se odr`avawe radionica plesa i glume, a od 20 ~asova u Domu umetnosti uz nastup vode}ih umetnika grupe „Tumulus” je pozori{no ve~e u okviru koga }e biti prikazano vi{e jendo~inki. Seriju programa „Tumulus” organizuje RKA „Jo`ef Na|” uz finansijsku podr{ku Kulturnog programa EU, Francuskog kulturnog centra iz Beograda, Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i op{tine Kawi`a.

M. Mr.

[kembijada BE^EJ: Posle nadmetawa kulinara u kuvawu pasuqa, be~ejski restoran „Stari grad” u subotu organizuje takmi~ewe i u kuvawu {kembi}a. Zainteresovani vi{e informacija mogu dobiti na telefon 064/4461255. Za takmi~ewe je potrebno da se uplati koticazacija 1.500 dinara, a pravila nala`u da se iskqu~ivo koristi butan za kuvawe. Organizator }e obezbediti tri kilograma o~i{}enih {kembi}a. Vatra }e se potpaliti u 10 sati i naredna tri sata kr~ka}e se specijalitet u kotli}ima.

Za najuspe{nije kulinare po oceni `irija, obezbe|ene su prigodne nagrade.

V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK RADNICI IZ GAKOVA JO[ UVEK ISPRED @UPANIJE

Vanredna sednica zbog „Grani~ara” SOMBOR: O problemima vezanim za poqoprivredno preduze}e „Grani~ar” u Gakovu i protest wegovih radnika pred zdawem Skup{tine grada koji ulazi u sedmi dan, danas }e raspravqati i odbornici somborskog parlamenta. Naime, dogovorom odborni~kih grupa, odlu~eno je da, za danas planiranoj redovnoj sednici, prethodi vanredna sednica somborske Skup{tine grada, na kojoj }e jedina ta~ka dnevnog reda biti sudbina „Grani~ara” i wegovih radnika.

I pored ovakve inicijative lokalnog parlamenta, radnici „Grani~ara” su odlu~ili da ne

napu{taju prostor ispred zdawa @upanije, sve dok im se ne obrate merodavni dr`avni organi, odnosno ministri Ivica Da~i} i Sa{a Dragin, kao i pokrajinski premijer Bojan Pajti} i v.d. direktora republi~ke Agencije za privatizaciju. Jedina odluka koja bi prekinula protest, prema re~ima predstavnika radnika „Grani~ara” je raskidawe ugovora o privatizaciji ovog preduze}a sa \or|em \ukanovi}em, sada{wim ve}inskim vlasnikom, kao i raskid ugovora o zakupu dr`avnih 4500 hektara oranica u gakova~kom ataru sa suboti~kom firmom „Azohem”. M. M}

LEPA RE^ PUNO ZNA^I NAJSTARIJIMA

Pomo} na ku}nom pragu

NOVI KNE@EVAC: Centar za socijalni rad sa domskim odeqewem u Novom Kne`evcu u okviru javnih radova sprovodi dva projekta pru`awa pomo}i ugro`enim najstarijim `iteqima ove op{tine, kojim je obuhva}eno 184 korisnika iz Banatskog Aran|elova, Srpskog Krstura, \ale i ostalih naseqa novokne`eva~ke op{tine.

U sedam mesnih zajednica projektom „Pomo} na ku}nom pragu” koji se sprovodi ve} ~etvrtu godinu obuhva}eno je 93 korisnika, dok se u okviru programa „Pomozimo starima na selu” usluge pru`aju za 81 ostarelo lice.

- Za novokne`eva~ku op{tinu je karakteristi~no {to je u populacionoj strukturi u~e{}e starih iznad 60 do 65 godina preko 22 odsto - ukazuje direktor Centra za socijalni rad Novi Kne`evac Radivoj Dragi}. - To je kriti~na masa ostarelih `iteqa koja zahteva posebnu pa`wu lokalne samouprave i {ire zajednice da se na odgovaraju}i na~in pozabavi zbriwavawem i pru`awem svih vrsta pomo}i najstarijim `iteqima. Mi smo posledwih godine raznim projektima, pre svega osmi{qavawem i relaizacijom projekta „Pomo} na ku}nom pragu” uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku, pokrenuli akciju pru`awa pomo}i u ku}i koja se odnosi na odr`avawe higijene stana, ku}e i dvori{ta, ili pru`awa osnovnih usluga oko zdravstvenih i specijalisti~kih pregleda, nekih vidova pravne pomo}i, snabdevawa lekovima i osnovnim `ivotnim namirnicama i drugim potrp{tinama.

Pored pomo}i koje na terenu pru`aju gerontodoma}ice, anga`ovawem fizi~kih radnika odr`avaju se dvori{te o oku}nica, javne povr{ine ispred ku}e, sprema se ogrev za zimu i na taj na~in omogu}ava zbriwavawe ostarelih doma}instava da lak{e prebro|e probleme u kojima su se na{li pre svega zbog svoje starosti, a o wima nema ko da brine, jer nemaju rodbine ili najbli`i srodnici nisu u mogu}nosti da im pomognu zbog svog socijalnog statusa.

- Aktivnosti u okviru projekta „Pomo} na ku}nom pragu” drugu godinu sprovodi se u okviru javnih radova, s tim {to je uz dosada{wi podr{ku dobio i projekat „Pomo-

zimo starima na selu” - dodaje Dragi}. - Na oba projekta ~iji je nosilac Domsko odeqewe u trajawu od {est meseci upo{qavamo 20 radnika. Projekte smo locirali u Domsko odeqewe kao oblik vaninstitucionalne za{tite, tako da je novokne`eva~ka op{tina zaokru`ila za{titu starih lica institucionalno preko sme{taja u Domsko odeqewe ~iji je kapacitet pro{iren na 40 korisnika, sa mogu}nosti sme{taja 16 zavisnih korisnika. Sprovo|ewem ovih projekta vaninstitucionalne za{tite pru`amo pomo} starim licima koji ne mogu ili ne}e da do|u u dom iz raznoraznih razloga.

Na pru`awu pomo}i najstarijim `iteqima u svim naseqima op{tine anga`ovano je sedam gerontodoma}ica, pet fizi~kih radnika i jedan zanatlija. U Domskom odeqewu u Novom Kne`evcu jo{ su uposlene tri medicinske sestre, dve negovateqica, pomo}ni kuvar i frizer, tako da je prema re~ima koordinatorke projekta Zorice Biki} omogu}eno da medicinske sestre i negovateqice rade u dve smene i na taj na~in su u mogu}nosti da tokom celog dana {ti}enicima Domskog odeqewa pru`aju medicinske usluge i negu.

- Kod projekta „Pomozimo starima na selu” osmislili smo da osim odr`avawa higijene stana i ku}e i li~ne higijene korisnika, obezbedimo i sitne popravke u ku}i koje obavqa zanatlija. ^iwenica je da takvih majstora za otklawawe sitnih kvarova na vodovodnim i elektri~nim instalacijama, ili za popravke poku}stva nema na selu, ili ako ih i ima stariji `iteqi te{ko do wih dolaze, a za izvre{ene usluge koje su za korisnike besplatne vodi se uredna evidencija. Uposlili smo i frizera koji obavqa poslove u Domskom odeqewu, a po potrebi izlazi na teren u sva naseqa op{tine. Starost je uvek bila teret, ali se lak{e podnosi sa decom, unucima i familijom. Me|utim, za na{e najstarije sugra|ane o kojima srodnici nisu u mogu}nosti da brinu ili `ive daleko, jako je bitno da ima ko da im pokuca na vrata, sa wima prozbori lepu re~ i pru`i najneophodniju pomo} u ku}nim poslovima - isti~e direktor Radivoj Dragi}.

M. Mitrovi}

[tand „Karitasa” kod sun~anog sata SUBOTICA: Humanitarna organizacija Suboti~ke biskupije „Karitas” }e na Me|unarodni dan starih, sutra, 1. oktobra, predstaviti svoj {tand na trgu ispred Gradske ku}e, kod sun~anog sata. Zainteresovani gra|ani }e tom prilikom od 10,30 do 13 sati od radnika i volontera „Karitasa” mo}i dobiti informacije o aktivnostima i delatnostima ove humanitarne organizacije, kao i da kod lekara i medicinskih sestara prekontroli{u krvni pritisak i nivo {e}era u krvi.

Istog dana ulicama grada i u holu Op{te bolnice aktivisti „Karitasa” podeli}e flajere sa porukama ove humanitarne organizacije povodom Me|unarodnog dana starih, a sve navedene aktivnosti podr`ava Evropska unija, posredstvom Caritasa Nema~ke.

Ciq promocije aktivnosti i delatnosti „Karitasa” je da na Me|unarodni dan starih informi{e sugra|ane o uslugama koje pru`a u okviru Slu`be za ku}nu negu i pomo} u ku}i, kao i o programima Kluba „Karitasa” namewenim osobama u poznim godinama `ivota (Klub „Karitasa” za najstarije sugra|ane nalazi se u Gajevoj 50), stoji u informaciji, koju je potpisao regionalni koordinator Caritasa Suboti~ke biskupije Gabor Ric. Z. R.

sreda30.septembar2009.

NAGRA\ENI U^ESNICI FESTIVALA TRADICIONALNIH POZORI[NIH FORMI AMATERA VOJVODINE

Prvo mesto predstavi iz Sente JA[A TOMI]: Prvo mesto na ovogodi{wem Festivalu tradicionalnih pozori{nih formi amatera Vojvodine (FETRA), odlukom stru~nog `irija, osvojila je predstava „Cincar ili kore{podencija”, po tekstu Borislava Peki}a, u re`iji Dragana Ostoji}a, a u izvo|ewu Kamerne scene „Miroslav Anti}” iz Sente. Drugo mesto pripalo je Mulijerovom „@or` Dandenu”, rediteqa Jovana Gruji}a, u izvo|ewu Kulturnog centra – Amaterskog pozori{ta Kovin, a tre}e KUD-u „Brile” iz Beo~ina za komad „Oskar”, rediteqa Julijana Ursuleskua. Nagrada za najboqu re`iju pripala je Draganu Ostoji}u za predstavu „Cincar ili kore{podencija”, najboqi scenograf je Milan Popovi} („@or` Danden”), dok je priznawe za najboqi kostim uru~eno Gordani Nikoli} za kostimografska re{ewa u predstavi „Cincar ili kore{podencija”.

Nagrada za najboqi scenski govor dodeqena je ansamblu predstave „@or` Danden”, kao i ~etiri ravnopravne gluma~ke nagrade - Qubomiru Radovi}u za ulogu @or` Dandena, Mirijani Savin za ulo-

gu Milice Wegovan u predstavi „Cincar ili kore{podencija”, Mireli Ma~ak za ulogu Julijane Tolnaj u istom komadu i Jovi Samarxi}u za ulogu sekretara Milovi}a u predstavi „Dugo putovawe u Jevropu” u izvo|ewu Dramskog studija „Lu~a” iz Kru{~i}a. @iri je dodelio i pet ravnopravnih pohvala: Aleksandru Ili}u za ulogu Libena u „@or` Dandenu”, Gordani Ratkovi} za ulogu u toj predstavi, Dejanu Kostadinovi}u za ulogu Kristijana u predstavi „Oskar”, Jovani Su{i} za ulogu Mirandoline u istoimenoj predstavi u izvo|ewu Amaterskog pozori{ta „Stevan Sremac” iz Crvenke i Nenadu [}epanovi}u za ulogu kwaza u predstavi „Dugo putovawe u Jevropu”.

Predsednik stru~nog `irija je bio direktor Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina Goran Ibrajter, a ~lanovi su bili rediteq iz Novog Sada Tibor Vajda i glumac amater iz Ja{e Tomi}a Stojan Kalpi{. Sve odluke doneli su jednoglasno. @. B.

RENOVIRAN DRAGUQ INDUSTRIJSKOG NASLE\A U MALOM STAPARU

Stari mlin opet prima `ito MALI STAPAR: U~esnici Svetske konferencije o kanalima, koja se odr`ava u Novom Sadu, posetili su Mali Stapar, gde su, sa doma}inima iz JVP „Vode Vojvodine” i kulske lokalne samouprave, obi{li renovirani mlin i nekada{wu upravnu zgradu za Veliki ba~ki kanal, ~ija je rekonstrukcija u toku. Prema re~ima predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a, uz ulagawa od strane „Voda Vojvodine” i nekolicine privatnih investitora koji ula`u u objekter na Malom Staparu, ovo mesto postaje turisti~ko rekreativni centar kulske op{tine {to i treba da bude zbog svojih prirodnih i kulturno istorijskih dobara.

-Polako nam se ostvaruje ono {to smo dugo `eleli, a to je da ovo mesto postane neka vrsta prirodne oaze za gra|ane iz ovih krajeva i {ansa za razvoj ovog dela op{tine. Objekti koji se renoviraju sigurno }e imati neke sadr`aje koji }e biti

Sre|ena unutra{wost mlina

objekta, restauirane su i sve ma{ine i oprema u wemu, tako da }e uskoro, uz jo{ neke intervencije na samom to~ku koji pokre}e voda, on uskoro mo}i da meqe `ito.

- „Vode Vojvodine” su ove godine u svoje stare objekte ulo-

`ili oko 50 miliona dinara, od ~ega je polovina utro{ena u ova dva objekta na Malom Staparu.

Renovirani stari mlin je pravi draguq na{eg industrijskog nasle|a. U nekada{woj upravnoj zgradi za Veliki ba~ki kanal je bila kancelarija ~uvenog gradi-

teqa Velikog ba~kog kanala Jozefa Ki{a i to je sigurno objekat koji treba sa~uvati. Mi ovim nismo zavr{ili ulagawa na prevodnici u Malom Stapar, a predstoji nam rekonstrukcija mehanizma to~ka mlina, kako bi mlin bio u funkciji - rekla je portparolka JVP „Vode Vojvodine” Vawa Bari{i} Jokovi}.

Prema wenim re~ima, namene objekata jo{ nisu detaqno odre|ene, ali je sigurno da }e mlin biti neka vrsta muzejske postavke, dok }e u Upravnoj zgradi biti organizovani sadr`aji koji }e biti posve}eni za{titi `ivotne sredine i kulturno istorijskog nasle|a Malog Stapara.

Prevodnica u Malom Staparu oduvek je bilo omiqeno izleti{te i kupali{te za Siv~ane i qude iz bli`e okoline, a sada su tu ve} dva etno restorana-sala{a sa preno}i{tem, dok je zapo~eto jo{ nekoliko sli~nih projekata koji }e, uz mlin i Upravnu zgradu, od Malog Stapara napraviti primamqivu turisti~ko-rekreativnu destinaciju. To su potvrdili i gosti iz 17 zemaqa koji su se divili onome {to je ura|eno na Malom Staparu, a ~uli su se i brojni saveti i predlozi o tome {ta bi daqe trebalo uradiuti sa tim objektima.

N. Perkovi}

[TRAJKOVALI SEZONSKI RADNICI „KIN\E”

Bez dnevnica ostalo 300 sezonaca

KIKINDA: Sezonski radnici koji su ovog leta preko studentskih zadruga „Pro student” i „Duwac” radili na poqima „Kin|e”, okupili su se ju~e ispred op{tine tra`e}i pomo} inspekcijskih slu`bi kako bi uspeli da naplate svoje dnevnice. Skoro 300 sezonaca je tokom letwih meseci bilo anga`ovano za rad na poqoprivrednom dobru „Kin|a”. Neki od wih radili su puna tri meseca i uprkos obe}awima menaxmenta ove firme jo{ uvek nisu uspeli da naplate svo-

VESTI Ne}e biti raseqavawa oko kanala VRBAS: Ekolo{ki pokret Vrbasa, uz podr{ku lokalne samouprave i Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa, organizovao je tribinu na kojoj je razmatrana tema „Bezbedno ~i{}ewe kanala”. Na tribini su govorili predsednik Privremenog organa dr @eqko Vidovi}, direktor akcije „O~istimo Srbiju” Ministarstva `ivotne sredine Milan Kin|i}, direktor Instituta „Jaroslav ^erni” Mile Bo`i}, zamenik generalnog direktora JP „Srbija vode” Ivan @ivadinovi}, akademik Mato Zubac i drugi. Tribini je prisustvovao i direktor Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Mom~ilo Milovi}.

Jasno je istaknuto da ne postoje nikakvi planovi o raseqavawu stanovnika za vreme ~i{}ewa kanala, te da se radovi mogu i moraju obaviti uz primenu svih mera bezbednosti i monitoringa.

Sve teku}e i budu}e faze projekta finansijski su pokrivene i kontinuitet finansirawa }e se nastaviti do kona~ne realizacije. Prisutni su kroz multimedijalne prezentacije upoznati sa planovima Vlade Srbije o dinamici obavqawa pojedinih faza projekta i posebno o po~etku izgradwe centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda Vrbasa i Kule, koje se o~eukje u martu 2010. godine.

N. P.

Plaketa Be~ejcima

Renovirana mlinska zgrada

interersantni, a za sada je najva`nije da su objekti spa{eni od daqeg propadawa - rekao je Miloji~i}.

Mlin u Malom Staparu jedini je preostao takav objekat na mirnoj vodi u celoj Vojvodini i osim kompletnog renovirawa

11

je dnevnice. Poslodavci odla`u isplate, a u studentskim zadrugama, koje su posredovale prilikom ugovarawa sezonskog posla, ka`u da su nemo}ni, jer poslodavac za kojeg su ugovarali posao nije im uplatio ni dinar. U Inspekciji rada, sezonskim radnicima je re~eno da su im potrebni kompletni spiskovi radnika radi preduzemawa konkretnih mera prema firmi „Kin|a”. Ipak, sutra }e nadni~ari pravni savet potra`iti u Uslu`nom centru u op{tini gde postoji pravni za-

stupnik koji besplatno zastupa gra|ane.

Kako su istakli radnici, o{te}eni su u proseku za 20 hiqada dinara po osobi, a oni nemaju ni voqe ni nameru da ~ekaju da ih menaxment „Kin|e” isplati. Ka`u i da svakog dana kontaktiraju „Kin|u” i dobijaju isti odgvor da }e im nadnice biti ispla}ene uskoro.

Iz „Kin|e“, povodom ovog slu~aja nisu se oglasili. Ipak, mnogi nadni~ari smatraju da je jedino re{ewe u ovoj situaciji potra`iti pravdu suskim putem.

A. \.

BE^EJ: Udru`ewe vojvo|anskih u~iteqa obele`i}e, kao {to se to radi u jo{ stotinak zemaqa, 5. oktobra Me|unarodni dan u~iteqa, koji je Unesko proglasio pre ta~no 15 godina. Tim povodom planirano je odr`avawe niza stru~nih aktivnosti, sastanci s predstavnicima resornog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, te sve~ani programi i prigodne izlo`be u Be~eju, Kovinu i Novom Sadu...

Dru{tvo u~iteqa Be~ej ima poseban razlog da ove godine {to sve~anije obele`i Dan u~iteqa.

Jer, Udru`ewe vojvo|anskih u~iteqa je, upravo, wih proglasilo za najaktivnijeg ~lana u 2008. godini. Tim povodom }e Be~ejcima biti uru~ena Plaketa na sve~anosti koja }e se u Be~eju odr`ati 7. oktobra.

V. J.

Izlo`ba ikona ^URUG: U ^urugu je sino} u prepunoj sve~anoj sali DONKT-a otvorena izlo`ba ikona eminentnih vojvo|anskih ikonopisaca na ~elu sa akademskim slikarima Majom ]ur~i} i Lazarom Le~i}em. Izlo`bu je otvorio vladika jegarski Porfirije Peri}, koji je tom prilikom odr`ao besedu o ikonopisu i zna~aju saborovawa.

U programu je u~estvovao i hor ~uru{ke crkve Svetog vaznesewa gospodweg.

Izlo`eno su 33 ikone ra|ene u vizantiskom stilu, raznim slikarskim tehnikama, a pored 20 eminentnih ikonopisaca svoj rad predstavila je i ikonopisa~ka radionica manastira Bo|ani.

Izlo`ba }e biti otvorena do petka.

Od kulturnih doga|aja u ^urugu, trebalo bi izdvojiti i likovnu koloniju, koja se odr`ava u Domu za du{evno obolela lica. Osim doma}ih slikara, ovde stvaraju i umetnici iz biv{ih jugoslovenskih republika, pa tako ona ima me|unarodni karakter.

L. K.

12

sreda30.septembar2009.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ANALIZOM DNK IDENTIFIKOVANI POSMRTNI OSTACI MU[KARCA NA\ENOG KOD LOKA

ODRE\EN PRITVOR OSUMWI^ENOM MILANU CVIJANOVI]U IZ PERLEZA

U bunaru bio le{ Dejana Raspopovi}a No`em ubo sina u vrat Analizom DNK utvr|en je identitet mu{karca ~iji je le{ prona|en u bunaru u ataru Loka 29. septembra ove godine. Re~ je o Dejanu Raspopovi}u (1973) iz Beograda, ~ije su telo u metalnom buretu prona{li radnici koji su ~istili bunar. Tragovi na telu preminulog ukazuju na to da je re~ o nasilnoj smrti, tj. da je Raspopovi} ubijen. Policijska uprava u Novom Sadu preduzima obimne mere kako bi prona{la ko je po~inio te{ko ubistvo – stoji u ju~era{wem policijskom saop{tewu.

Tako je slu~aj „ukletog“ bunara kraj lokalnog puta Lok–Titel dobio novo poglavqe, mada se od po~etka apostrofiralo da je na|eni le{ upravo Raspopovi}ev, koji je bio poznat kao sitan kriminalac s dosijeom u kojem su dela u vezi s drogom i razbojni{tva.

Bizarnost ~iwenice da je telo na|eno u bunaru, u buretu sa zavarenim poklopcem i ru~kama, te da su ga na{li lokalni komunalci koji su ~istili bunar po nalogu Mesne zajednice, uznemirila je Lok i ~itavu okolinu.

D. Kn.

Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Milana Cvijanovi}a (61) iz Perleza, zbog sumwe da je poku{ao da ubije sina Milana (32).

Prema prvim rezultatima istrage, nemili doga|aj desio se 27. septembra, pola sata posle pono}i, u porodi~noj ku}i Cvijanovi}a, u Vinogradskoj 1. Izme|u oca i sina je izbila sva|a, a obojica su bila pod dejstvom alkohola. U jednom trenutku mla|i Milan je bacio drvenu stolicu na oca, koja ga je i pogodila. U tom trenu je do-

{lo i do fizi~kog sukoba. Rukama su se stezali za vratove, da bi otac sa stola dohvatio no`, se~iva dugog 11 centimetara, i wime ubo naslednika u levu stranu vrata.

Sre}om, naneo mu je samo lak{e telesne povrede.

Sukobu izme|u dvojice Milana prisustvovala je i wihova supruga, odnosno majka.

Re{ewem istra`nog sudije zrewaninskog Okru`nog suda Milanu starijem je odre|en pritvor do 30 dana, a daqa istraga }e utvrditi {ta je dovelo do sva|e u porodici. @. B.

U RAVNOM SELU UHAP[ENA @ENA

Mu`u no` u le|a?

Vrbaska policija li{ila je slobode Jovanku M. (1955) iz Ravnog Sela, zbog osnovane sumwe da je u ponedeqak izvr{ila krivi~no delo ubistva u poku{aju na {tetu svog supruga Bogdana M. (1950).

Jovanka se tereti da je, posle sva|e s Bogdanom, kuhiwskim no`em zadala suprugu ubodnu ranu u le|a. U vrbaskoj bolnici Bogdanu su konstatovane lake telesne povrede i otpu{ten je na ku}no le~ewe, stoji u saop{tewu policije.

D. Kn.

NESRE]A IZME\U VOJKE I KRWE[EVACA

Kamion zgazio pe{aka Na putu Vojka–Krwe{evci, kod Stare Pazove, dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj je smrtno stradao Blagoje O. (52) iz In|ije. Na Blagoja O., koji poku{ao da pre|e kolovoz, naletelo je teretno vozilo marke „volvo“, kojim je upravqao Du{ko M. iz Barajeva. Blagoje O. je od siline udara preminuo na mestu udesa.

Pe{ak Blagoje O. je iza{ao na kolovoz iza parkiranog „opela astrea“ i u tom trenutku na wega je naleteo pomenuti kamion. Uvi|aj na mestu nesre}e izvr{io je istra`ni sudija i radnici Policijske uprave Sremska Mitrovica. Uzrok ove te{ke nesre}e jo{ se utvr|uje.

S. B.

NESRE]A U ATARU PLAVNE

Ugu{io u strwici U po`aru koji je prekju~e izbio na parcelama pod sojom `ivot je izgubio Bone Sotinac (1927) iz Plavne. On je palio ostatke useva na svojoj wivi, ali se vatra nekontrolisano pro{irila i na susedne. Sotinac se, poku{avaju}i da spre~i {irewe vatre, ugu{io ugqen-monoklsidom, saop{tila je policija.

D. Kn.

SU\EWE ZA PUCWAVU OD PRE 15 GODINA U VRBASU

Poku{aj ubistva ili nu`na odbrana

Da li je Jene Tel~er pre 15 godina, nakon incidenta u vrbaskom lokalu „Lord“, prekora~io nu`nu odbranu i na mah poku{ao da ubije sada ve} pokojnog @eqka Svorcana, ili je pucao da bi od napada~a odbranio sebe i ~lanove svoje porodice, bi}e poznato sutra, nakon objavqivawa pete presude u ovom slu~aju! Prethodne ~etiri prvostepene presude su ukinute i postupak je vra}an na po~etak: u dva slu~aja Tel~er je osloba|an, dva puta mu je presu|ena godina zatvora, a ishod pete }e se znati kada sudija Svetimir Popovi} objavi {ta je odlu~ilo ve}e na ~ijem je ~elu u novosadskom Okru`nom sudu.

Prema optu`nici, 11. avgusta 1994. oko 23 sata u Vrbasu, u pomenutom lokalu, Tel~er je „bez svoje krivice doveden u jaku razdra`enost“. Tome je prethodila ~iwenica da je Svorcana, nakon {to ga je dva puta opomenuo da ne razbija fla{e, poku{ao da izbaci iz objekta kojim je formalno gazdovala wegova supruga. Me|utim, Svorcan ga je udario, a u incident su se ume{ala i tri (tada) malo-

letnika, pa su wih ~etvorica zajedno udarali Tel~era. Jedan od maloletnika je izvadio pi{toq i ispalio tri hica – dva u vazduh i jedan u zemqu. Tel~er je, upla{iv{i se za svoju sudbinu i `ivote sina, supruge i majke, koji su tada bili u lokalu, izvadio pi{toq i ispalio metak prema Svorcanu, koji je u tom trenutku bio u ba{ti „Lorda“, pogodio ga u glavu, nanev{i mu te{ke telesne povrede opasne po `ivot, s dugotrajnim posledicama. Svorcan je tada zadobio oduzetost li~nog `ivca i trajno o{te}ewe sluha.

Prema Tu`ila{tvu, a to je i zamenica OJT-a navela u zavr{noj re~i, Tel~er je okrivqen za ubistvo na mah u poku{aju jer je pucao u Svorcana kada se tu~a ve} zavr{ila, tj. u trenutku kada su se o{te}eni i maloletnici udaqavali od mesta sukoba. Odbrana, pak, smatra da je Tel~er pucao brane}i sebe i svoju porodicu, uz konstataciju da je to bio „klasi~an primer nu`ne odbrane“. [ta o tome misli sud, zna}e se sutra u 11 sati.

D. Kn.

ZBOG NEPRILAGO\ENE BRZINE

Gradski autobus udario Novosa|anku Novosa|anka Sawa D. (1991) zadobila je prekju~e te{ke telesne povrede kada ju je udario autobus JGSP “Novi Sad” na uglu Haxi Ruvimove i Ulice Janka ^melika, saop{tila je policija.

Voza~ gradskog autobusa Sa{a B. (1969) iz Ba~a nije prilagodio brzinu uslovima saobra}aja, pa je predwim desnim delom vozila udario devojku i oborio je na kolovoz. Protiv wega }e policija podneti krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

D. Kn.

SINO] U NOVOM SADU

„Ford” naleteo na motociklistu Na uglu ulica Fru{kogorske i Drage Spasi} u Novom Sadu ju~e oko 19 ~asova dogodila se saobra}ajna nesre}a, u kojoj je te`e povre|en Novosa|anin Dejan R. (22).

Na wega je na pomenutoj raskrsnici naleteo „ford eskord“ novosadskih registarskih oznaka, koji

je vozila `enska osoba. Dejan R. zadobio je te{ke telesne povrede, a prema re~ima dr Zorana \ermanova sa Urgentne hirurgije novosadskog Klini~kog centra, mladi} nije `ivotno ugro`en i bi}e sme{ten na ortopedsko odeqewe.

D. Kn.

U ZREWANINU OSU\EN JO@EF KERTES IZ OSTOJI]EVA, KOD ^OKE

^etiri decenije robije za zversko ubistvo starice Ve}e Okru`nog suda u Zrewaninu, kojim je predsedavao sudija Zoran Paripovi}, proglasilo je krivim Jo`efa Kertesa (42) iz Ostoji}eva kod ^oke i izreklo mu maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina zbog zverskog ubistva E. B. (1938) iz Jazova. U prvostepenoj presudi, na koju Kertes ima pravo `albe, navodi se da je on 22. februara ove godine

nine ku}e, u Ulici mar{ala Tita 43, i zamolio je da se poslu`i wenim telefonom. Ubica i `rtva se nisu poznavali odranije. Nakon {to je nesre}na `ena primila Kertesa u goste, na wegovu molbu skuvala kafu, koju je, sa wom, popio u kuhiwi. Posle toga je po~eo da otkriva svoje pravo lice. Prvo je od E. B. zahtevao seksualni odnos, {to je ona odlu~no

deo trenerke i ga}ice, a onda je svukao i svoje pantalone i ga}e. Poku{ao je da siluje bespomo}nu `enu, ali u tome nije uspeo, s obzirom na to da nije postigao erekciju.

Umesto sramnog nauma, Kertes je `rtvu nastavio da udara po glavi. Onda je uzeo jorgan, wime joj prekrio lice i sna`nim pritiskom je udavio. Da bi prikrio tragove svog pira, le{ je odvukao do pomo}ne prostorije ku}e, gde se bila nalo`ena velika seoska pe}. Be`ivotno telo je ubacio u lo`i{te, zajedno s garderobom pokojne Jazov~anke, i dodao u pe} nekoliko snopova sasu{ene kukuruzovine, da bi pospe{io sagorevawe.

Prepu{taju}i vatri da u potpunosti sagori le{, Kertes se vratio u kuhiwu i krpom je poku{ao da otkloni tragove krvi nastale od zlostavqawa B. B. Pre nego {to je napustio mesto zlo~ina, ukrao je mobilni telefon, zlatan lan~i} i kuhiwski no`.

Pe} (levo) u kojoj je spaqena nesre}na `ena Foto: M. Mitrovi} Prilikom izriubio pomenutu stariju `enu, a odbila. Besan zbog toga, gost cawa presude, ve}e Okru`nog zatim je i spalio u pe}i, kako je fizi~ki nasrnuo na zapresuda je konstatovalo da je Kerbi prikrio tragove ovog monpa{}enu doma}icu i zadao joj tes bio svestan svog postupka, struoznog zlo~ina. je vi{e udaraca u glavu, od koa maksimalna kazna mu je izreKrvnik je tog dana, u popojih je ona pala na patos. Pri~ena i zato {to je uzeto u obdnevnim satima, do{ao do `e{ao joj je, s we skinuo dowi zir da je sklon ~iwewu kri-

MLADI] RAWEN TOKOM [ETWE U KRUGU LESKOVA^KOG ZATVORA

Jo`ef Kertes

vi~nih dela s elementima nasiqa i da je ranije vi{e puta osu|ivan.

– Smatraju}i da je krivi~no delo dokazano i da je okrivqeni drugog li{io `ivota radi prikrivawa drugog krivi~nog dela, ali i iz koristoqubqa, tu`ilac je zatra`io maksimalnu zakonom predvi|enu kaznu. Sudsko ve}e je donelo presudu kojom je okrivqeni ogla{en krivim i izreklo mu kaznu od 40 godina zatvora.

Odlukom suda, istog dana je odlu~eno da mu se produ`i pritvor u kojem je od 24. februara – izjavio je ju~e za „Dnevnik“ zamenik okru`nog javnog tu`ioca Zoran \uran, koji je zastupao Tu`ila{tvo u ovom predmetu. @. Balaban

U KAZNENO-POPRAVNOM ZAVODU U NI[U

Napada~ preko ograde Stotinak zatvorenika {trajkuje gla|u pucao u osu|enika Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija Ministarstva pravde Srbije potvrdila je ju~e da je nepoznata osoba ranila iz pi{toqa osu|enika V. M., koji je na odslu`ewu kazne u leskova~kom zatvoru.

U saop{tewu se navodi da se incident dogodio preksino}, oko 19.30 sati, u otvorenom delu Okru`nog zatvora u Leskovcu. V. M. je rawen u potkolenicu i zbrinut u Urgentnom centru u Leskovcu, nakon ~ega je vra}en u zatvor. Pripadnici policije su odmah izvr{ili uvi|aj i obavestili zamenika okru`nog javnog tu`ioca i is-

tra`nog sudiju Op{tinskog suda u Leskovcu, navodi se u saop{tewu.

Agenciji Beta je u leskova~koj policiji re~eno da je V. M. (36) iz Aleksinca rawen tokom {etwe u otvorenom delu zatvorskog kruga. Na V. M. je nepoznati mu{karac s fantomkom na glavi pucao iz pi{toqa marke 765, „Zastavine“ proizvodwe. U policiji je Beti re~eno da je napada~ presekao jednu `icu na visokoj bodqikavoj ogradi, pri{ao iza le|a V. M. i pucao mu u desnu potkolenicu, a potom pobegao istim putem.

Oko 100 osu|enika u Kaznenopopravnom zavodu (KPZ) Ni{ od prekju~e {trajkuje gla|u `ale}i se na uslove sme{taja i lo{e stawe mokrih ~vorova.

Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija saop{tila je ju~e da su osu|enici iz paviqona C-2 ju~e odbili hranu `ale}i se na

uslove sme{taja i lo{e stawe mokrih ~vorova. Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija saop{tila je da lekar KPZ Ni{ obilazi osu|ene koji odbijaju hrani i da nijedan nije zatra`io lekarsku pomo}. Osu|eni ne remete Ku}ni red pa je stawe u KPZ-u u skladu sa Pravilnikom o ku}nom redu i Zakonom o izvr{ewu krivi~nih sankcija, navodi se u saop{tewu.

Na~elnici odeqewa u KPZ u nastavi}e razgovore sa osu|enima kako bi se problem {to pre prevazi{ao, navodi se u saop{tewu i dodaje da su mokri ~vorovi u zavr{noj fazi rekonstrukcije i da }e uskoro biti u upotrebi. (Tanjug)

JU^E NA GROBQU U [APCU

Sahrawen policajac Branko Simi} Policajac Branko Simi} (41), koji je pre dva meseca nastradao tokom obavqawa du`nosti u Obrenovcu i koji je preminuo pre tri dana, sahrawen je ju~e, uz dr`avne po~asti, na {aba~kom Dowo{orskom grobqu.

Sahrani policajca Simi}a prisustovalo je vi{e od hiqadu kolega i gra|ana, me|u kojima su bili direktor policije Milorad Veqovi} i na~elnik Uprave saobra}ajne policije Stojadin Jovanovi}.

U ime kolega, od Simi}a se na grobqu oprostio komandir obrenova~ke policije Radojko ^aran, koji je zastavu Srbije s kov~ega predao sedmogodi{wem sinu Branka Simi}a, Aleksandru.

Pokojni Simi} je za sobom ostavio suprugu i troje dece. U no}i izme|u 17. i 18. jula na Simi}a je dok je vr{io kontrolu na putu, naleteo alkoholisani voza~. Od posledica udara glavom u ivi~wak bio je dva meseca u komi i pre-

minuo je pre tri dana. Direktor policije Milorad Veqovi} poru~io je posle sahrane da policajci ne smeju da budu glineni golubovi ni kada odr`avaju javni red i mir, niti kada kontroli{u saobra}aj.

– Novi zakon o bezbednosti saobra}aja poo{tri}e sankcije, jer ako ~ovek sebi dozvoli da sedne u auto s vi{e promila alkohola u krvi i uni{ti `ivot drugome, to mora da se sakcioni{e – rekao je Veqovi} novinarima.

(Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PREMINUO FRANCUSKI NAVIJA^ BRIS TATON, PREMLA]EN U BEOGRADU, DR@AVNI VRH IZRAZIO SAU^E[]E PORODICI I NAJAVIO OBRA^UN S HULIGANIMA

Krvavi divqa~ki pir osramotio Srbiju Francuz Bris Taton, koga su huligani nedavno napali u centru Beograda, preminuo je ju~e u 10 sati u Klini~kom centru Srbije, potvrdio je agenciji Beta portparol KCS-a Drago Jovanovi}.

Taton (28) je bio u stawu nepovratnog mo`danog o{te}ewa, a

septembra na Obili}evom vencu u centru Beograda, uo~i fudbalske utakmice beogradskog „Partizana“ i francuskog „Tuluza“.

Nanete su mu te{ke povrede glave, a od udaraca {ipkom po grudima imao je povrede aorte i krvarewe u grudnom ko{u.

Posle napada je uhap{eno 11 osumwi~enih, od kojih jedan ima 27, a ostali izme|u 18 i 22 godiU Beogradu ne. Uhap{eni su Stefan V. (1988), Milan T. (1991), Dragan danas dan T. (1989) i Jovan K. (1991), svi iz `alosti Beograda, i Bojan M. (1990) iz U Beogradu }e danas biti Batajnice. dan `alosti povodom smrti Uhap{eni su i: Branimir ^. francuskog gra|ana Brisa Ta(1987) i Vladan S. (1988) iz Nove tona, koga je 17. septembra u Pazove, Milan V. (1990) iz Pancentru Beograda pretukla ~eva i Vladimir B. (1991) i Ivan grupa huligana, saop{teno je G. (1982) iz Srem~ice. iz Gradske uprave. Dan `aloDesetorici, koji su se teretisti na teritoriji Beograda li za te{ko ubistvo u poku{aju, proglasio je gradona~elnik 21. septembra odre|en je pritvor Dragan \ilas. Kako se podsedo 30 dana, dok je jedanaesti, koji }a u saop{tewu Gradske uprase tereti za pomo} u~iniocu pove, sve organizacije i institusle izvr{enog krivi~nog dela, cije koje isti~u zastavu Srbipu{ten da se brani sa slobode. je du`ni su da zastavu spuste Pritvor je odre|en zbog visine na polovinu jarbola. Poslozapre}ene kazne i zbog postojawa davci su du`ni da na dan `aloosobito te{kih okolnosti pod sti omogu}e zaposlenima da u kojima je delo izvr{eno. isto vreme minutom }utawa Okru`ni sud u Beogradu naloodaju po{tu preminulom. `io je ju~e da se izvr{i obdukcija tela francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, izjavila je za neposredno pred smrt nastalo je „Dnevnik“ portparolka suda naglo popu{tawe svih funkcija Ivana Rami}. vitalnog sistema, saop{teno je Za danas je, tako|e, zakazano iz Klini~kog centra Srbije. saslu{awe Tatonovih roditeqa, Francuskog dr`avqanina su u istrazi koju Okru`ni sud vodi fudbalski huligani pretukli 17. protiv osumwi~enih za prebijawe Tatona.

– Nakon {to je danas sud zvani~no obave{ten da je Taton preminuo, nalo`ena je obdukcija, kao i da se obave sve neophodne toksikolo{ke analize u vezi s wegovom smr}u – rekla je Ivana Rami}.

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} o{tro je ju~e osudio ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona u Beogradu, i rekao da je u pitawu tragi~an doga|aj koji mora da ujedini u osudi ~itavu dr`avu i narod.

– Ovo je ne samo ubistvo ve} i naru{avawe ugleda na{eg naroda i dr`ave, i ba{ zbog toga po~inioci ovog zlo~ina moraju biti najSne`ana Samaryi}-Markovi} upalila sve}u stradalom navija~u stro`e ka`weni – re-

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Bris Taton pre...

kao je Da~i} na konferenciji za novinare u Palati “Srbija”. Da~i} je rekao da je dr`ava Srbija u~inila sve {to je mogla kada je u pitawu francuski dr`avqanin, i da je bio formiran poseban

... i nakon prebijawa

pred ambasade Francuske u Beogradu povodom tragi~ne smrti Francuza Brisa Tatona.

– Do{la sam da, pre svega, kao roditeq iska`em duboku tugu jer je ne~ije dete stradalo tra-

Jovanovi}: Sutra{wom {etwom odupreti se nasiqu Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} pozvao je ju~e gra|ane da se u ~etvrtak pridru`e simboli~noj {etwi otpora nasiqu i da tako izraze saose}awe prema preminulom Francuzu Brisu Tatonu.

U izjavi dostavqenoj agenciji Beta, Jovanovi} je naveo da Srbija ne sme da }uti pred ~iwenicom da je mladi Bris Taton preminuo ne uspev{i da se oporavi od divqa~kog napada u centru Beograda.

On je kazao da {etwa otpora nasiqu, koja }e po~eti na Platou ispred Filozofskog fakulteta a zavr{iti se polagawem cve}a na spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, nije ni strana~ka ni politi~ka, ve} je „qudska i gra|anska“ i da u woj treba da u~estvuju svi koji su spremni da se odupru nasiqu.

– Smatramo vrlo va`no da se {etwi, koja treba da bude simbol beogradskog otpora nasiqu, prikqu~i i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas – kazao je Jovanovi}. On je dodao da „svi moramo da se udru`imo i poka`emo da se nikada vi{e pred nasilnicima i ideologijama koje stoje iza wih ne}emo povu}i“.

– Ovo je posledwa prilika da, izra`avaju}i saose}awe i pokazuju}i snagu, pomognemo sebi i po{aqemo poruku da }emo u~initi sve da od Srbije napravimo mesto za normalan `ivot, oslobo|en bezumnog i bezrazlo`nog nasiqa prema gra|ankama i gra|anima Srbije, ali i svim qudima koji u Beograd dolaze – rekao je lider LDP-a. [etwa otpora nasiqu po~iwe u 17 ~asova. Skup su podr`ali i pozvali svoje ~lanstvo i gra|ane da na wemu u~estvuju i DS, SPO i G17 plus. konzilijum lekara kako bi se sanirale posledice napada.

Ministar unutra{wih poslova je dodao da je do sada u policijskoj akciji zbog ovog ubistva uhap{eno desetak qudi i da se za jo{ nekima traga. On je kazao da se telefonom prekju~e ~uo sa francuskom ministarkom sporta Ramom Jad. Da~i} je tako|e rekao da je ubistvo francuskog dr`avqanina apsolutno suprotno srpskoj tradiciji.

Ministarska omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} i predstavnici Kancelarije za mlade upalili su ju~e sve}e is-

gi~no. To dete su tukla do smrti neka deca koja `ive me|u nama – rekla je ministarka Samarxi}Markovi} novinarima ispred francuske ambasade.

Ona je kazala da kao gra|anin Srbije ose}a duboku sramotu zbog prebijawa Tatona u centru Beograda.

Povodom smrti francuskog navija~a Brisa Tatona, telegrame sau~e{}a uputili su premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}, FK „Partizan” iz Beograda i drugi. E. D.

sreda30.septembar2009.

13

REAGOVAWA

Tadi}: Najstro`e mere prema napada~ima Predsednik Srbije Boris Tadi} najavio je najstro`e mere prema napada~ima na francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, koji je ju~e ujutru preminuo u Beogradu.

Tadi} je na konferenciji za novinare na Brdu kod Krawa izrazio sau~e{}e porodici Brisa Tatona (28) i rekao da }e dr`ava Srbija „najozbiqnije i najstro`e“ reagovati na napad huligana na tog mladi}a.

– Srbija je otvoreno, demokratsko dru{tvo, u kojem ekstremne grupacije ne mogu pro}i – rekao je Tadi}, i dodao da je „u srpskoj demokratiji tako ne{to apsolutno neprihvatqivo“. – Svi koji su u~estvovali u tom tragi~nom nasilni{tvu su uhap{eni i oni }e biti procesuirani.

Tadi} je najavio da }e „dr`ava Srbija reagovati s najve}om mogu}om ozbiqno{}u i u tome }e biti primewen princip strogosti kako bi se izbegle sve sli~ne reakcije i doga|aji u budu}nosti“.

Predsednik Srbije je naglasio i da jednako va`i „za navija~ke grupe, ali i za sve one grupacije koje su prethodnih dana promovisale nasiqe kao formu svog politi~kog obra}awa Srbiji“.

Tadi} je jo{ rekao da u Srbiji za „nasilni~ke grupe, ekstremne, politi~ke i navija~ke grupacije ne}e biti mesta i da }e Srbija suzbiti pojave s punom ozbiqno{}u“.

– Budite uvereni da }e tako biti! – poru~io je predsednik Srbije koji boravi u poseti Sloveniji.

Radovanovi}: Zapre}ena kazna do 40 godina zatvora Republi~ki javni tu`ilac Slobodan Radovanovi} izjavio je da }e napada~i na francuskog dr`avqanina Brisa Tatona odgovarati za krivi~no delo te{kog ubistva.

– Ovo krivi~no delo sada dobija svoj te`i oblik jer je to sada ve} izvr{eno krivi~no delo te{kog ubistva, a ne ubistvo u poku{aju – rekao je Radovanovi} agenciji Beta, i dodao da je za te{ko ubistvo predvi|ena kazna do 40 godina zatvora.

Radovanovi} je rekao da „nije re~ samo o navija~kim grupama koje prave povremene izgrede ve} da su u pitawu pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, i to moram otvoreno da ka`em“.

– Moramo zajedno s ostalim dr`avnim organima da prikupimo dokaze kako bismo spre~ili wihovo delovawe, kako bismo zabranili wihovo delovawe na prvom mestu, a onaj represivni deo, vezan za po~iweno krivi~no delo, to }e naravno biti onaj klasi~ni put procesuirawa – dodao je Radovanovi}.

Tuga u Francuskoj Francuska je ju~e s tugom primila vest o smrti Brisa Tatona, izra`avaju}i zahvalnost srpskim vlastima i gra|anima na saose}awu i podr{ci.

Ministarstvo spoqnih poslova Francuske izrazilo je duboko `aqewe zbog Tatonove smrti i zahvalilo srpskim vlastima i gra|anima na izrazima saose}awa i podr{ke, koje su uputili odmah posle tog napada. „Saznali smo, s dubokom tugom da je danas u Beogradu preminuo na{ sunarodnik Bris Taton“, saop{tilo je Ministarstvo, navode}i da je wegova smrt izazvala sna`ne emocije u Francuskoj, pre svega u Tuluzu, Tatonovom rodnom gradu.

Ministarstvo je, tako|e, zahvalilo Klini~kom centru Srbije zbog po`rtvovanosti lekarskih ekipa koje su brinule o francuskom mladi}u. „O~ekujemo da, u okviru istrage, srpske vlasti u potpunosti rasvetle sve okolnosti tog ubistva i da odgovorni brzo budu izvedeni pred lice pravde“, istakao je portparol francuskog ministarstva.

Francuska dr`avna sekretarka za sport Rama Jad pozvala je Srbiju da najo{trije kazni po~inioce tog zlo~ina, i najavila da }e tra`iti da se evropski fudbal za{titi od zla oli~enog u navija~kom nasiqu. „Apelujem da po~inioci tog ubistva budu najstro`e ka`weni i podr`avam napore srpskih vlasti da taj zlo~in ne pro|e neka`weno“, navela je Jadova u saop{tewu.

GDE SU I [TA RADE PRIPADNICI RASFORMIRANE JEDINICE ZA SPECIJALNE OPERACIJE

„Beretke” `andarmi, obezbe|ewe, u Iraku...

Sumwe da su dvojica pripadnika „crvenih beretki“ u~estvovala u spektakularnoj pqa~ku trezora u [vedskoj, ponovo je u doma}oj javnosti otvorila temu gde su danas i {ta rade biv{i ~lanovi raspu{tene Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Sam JSO je uo~i raspu{tawa 25. marta 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana \in|i}a, imao ne{to vi{e od 300 qudi, a broj wegovih pripadnika nikada nije prelazio 500. Dobar poznavalac bezbednosnih prilika u Srbiji i regionu Aqo{a Milenkovi} ka`e za „Dnevnik“ da je najve}i broj onih koji nisu ukaqali ~ast i ugled „beretki“ pre{ao u poseban deo @andarmerije, takore}i elitni, u Protivteroristi~ku jedinicu (PTJ).

– To je ne{to vi{e od 150 qudi.

Osim biv{e Antiteroristi~ke grupe, koja je pre{la u SAJ, ceo biv{i JSO preselio se u Protivteroristi~ke jedinice @andaremerije. PTJ je zadr`ao mnoge osobine svojih poznatijih prethodnika. Ostala je osnovna komandna struktura iz JSO-a, naravno, s izuzetkom onih oficira koji su se

tokom operacije „Sabqa“ na{li iza re{etaka – navodi na{ sagovornik.

Milenkovi} veli i da su se neki veterani „crvenih beretki“ obreli u privatnom biznisu daleko od dr`avnih slu`bi, ali, bar po nezvani~nim saznawima, tu im ba{ ne ide sjajno. Deo, kako oficira tako i obi~nih boraca, na{ao je uhlebqewe i u specijalnim jedinicama crnogorske policije.

Tokom 2005. godine 30 momaka iz Srbije, sve biv{i pripadnici specijalnih jedinica, u Iraku su obavqali jedan od najte`ih poslova: obezbe|ivali su rizi~ne objekte i qude. Po Milenkovi}evim re~ima, u toj grupi bila su i ~etiri pripadnika „crvenih beretki“, od kojih su dvojica i danas tamo. Momci iz Srbije, koje svrstavaju u red najobu~enijih u obavqawu ovih poslova, mese~no zarade 8.000 dolara.

Bili bi pla}eni i vi{e, ali razliku uzima agencija. Kolika je ta provizija, niko od wih ne zna jer se to krije kao poslovna tajna.

– Srpski specijalci su na velikoj ceni jer iza sebe imaju vi{egodi{we ratno iskustvo – navodi izvor „Dnevnika“. – Oni su tra`e-

niji od, recimo, Rumuna, Bugara, Slovenaca... Jedna bosanska agencija ima, recimo, sklopqen ugovor s ameri~kom firmom koja se bavi identi~nim poslovima i vi{e joj se isplati da anga`uju na{e momke nego Amerikance.

Biv{i srpski komandosi sada obezbe|uju uglavnom naftna poqa, neke vladine zgrade, objekte stranih predstavni{tava, ali i stru~wake raznih firmi, pre svih in`ewere iz Nema~ke i Engleske.

Posle rasformirawa, osim u @andarmeriju, ~estiti komandosi raspore|eni su i u BIA-u, Upravu za obezbe|ewe MUP-a, a tridesetak je pre{lo u SAJ. Petnaestak je otpu{teno, neki su preba~eni u unutra{wost, nekima se gubi trag...

Pedesetak biv{ih „beretki“ je u Petoj upravi MUP-a za obezbe|ewe. ^uvali su neko vreme ~ak i Miroslava Milo{evi}a, dok je bio na~elnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Milo{evi} je ve} odavno u penziji, RJB je ukinut, ali biv{e „beretke“ i daqe obezbe|uju zgrade ambasada, aerodrom, ~uvaju va`ne li~nosti, ~ak i za{ti}ene svedoke.

[ta se s ostalim? Desetorica pripadnika rasformiranog JSOa, ukqu~uju}i i wegovog komandanta Milorada Ulemeka Legiju i wegovog zamenika Zvezdana Jovanovi}a Zvekija, su u Okru`nom zatvoru u Beogradu, gde ~ekaju pravosna`nu presudu pa da po~nu da izdr`avaju kaznu od 40 godina, na koliko su osu|eni za ubistvo premijera \in|i}a. Jedan pripadnik JSO-a je bio za{ti}eni svedok u slu~aju ubistva Ivana Stamboli}a.

Posledwi biv{i pripadnik „crvenih beretki“ pomiwan u doma}oj javnosti je @eqko Milovanovi} Gavra, osumwi~en za ubistvo suvlasnika hrvatskog „Nacionala“ Ive Pukani}a oktobra pro{le godine, ali i drugih razbojni{tava, izme|u ostalog i pqa~ke u Beo~inu. Milovanovi} je uhap{en po~etkom juna ove godine u jednom stanu u Beogradu.

Legijin prethodnik na ~elu JSO-a Franko Simatovi} Frenki ~eka su|ewe u Hagu. [estorica biv{ih, koji su preba~eni u @andarmeriju, i u majicama sa slikom besnog vuka u aprilu 2004. se pojavilo u Speci-

Mnoge biv{e „beretke“ danas su u PTJ-u

jalnom sudu, „ka`weno“ je smawewem plate.

Jedinica za specijalne operacije formirana je u prole}e 1991. na Fru{koj gori. Sve do 1996. bila je to paravojna formacija, a od te godine ulazi u sastav MUP-a kao najelitnija borbena jedinica.

U svom sastavu imala je ~ak i bor-

Foto: F. Baki}

bene helikoptere Mi-24 i ~uvene xipove „hamere“. „Crvene beretke“, pored ostalog, osta}e upam}ene i po tome {to su sredinom novembra 2002, posle pobune u svojoj bazi u Kuli, do{li u Beograd i blokirali deo autoputa kod Centra „Sava“.

M. Bozokin

14

DRU[TVO

sreda30.septembar2009.

DNEVNIK

MLADIMA U VOJVODINI ZDRAVQE I SKLADNA PORODICA VA@NIJI OD PARA, ALI...

Droga se kotrqa po svakom {oru Pismo o dobrim namerama [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} i nema~ki ambasador u Beogradu Volfram Mas potpisali su ju~e pismo o namerama, kojim se izra`ava spremnost na razmenu odgovaraju}ih nepokretnosti za po-

trebe Nema~ke {kole u Beogradu. Potpisivawe ovog akta je izraz obostrane `eqe da se kroz zajedni~ko obrazovawe srpske i nema~ke dece daqe unaprede dobri odnosi dveju dr`ava.

OP[TINE JU@NE BA^KE BIRTA[IMA KRE[U RADNO VREME

No}ne pijanke po parkovima policiju ne zanimaju Radno vreme kafi}a, kafana, pabova i prodavnica koje prodaju alkohol u svim mestima Ju`noba~kog okruga treba da se ujedna~i do kraja godine. Na ju~era{woj sednici Saveta okruga potpisan je

Policijske uprave Novog Sada, a ciq je da se smawi broj saobra}ajnih nesre}a i incidenata u kojima u~estvuju mladi, a i da se reguli{e konzumirawe alkohola.

Potrebne propise naredna dva meseca verovatno }e doneti sve op{tine, me|utim, i do sad su postojala sli~na ograni~ewa koja, jednostavno, nisu po{tovana. De-

Novi Sad uzdr`an Jedini je na sesiji bio uzdr`an predstavnik Novog Sada, zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}. Dok su predstavnici osam op{tina glasali “za”, Igi} se ogradio, jer se o temi nije izjasnilo Gradsko ve}e. Podsetio je na to da je ono nedavno donelo odluku o zabrani prodaje alkohola izme|u 23 i 6 sati, ~eka se potvrda Uprave za privredu i op{te poslove, pa je izvesno da ni vojvo|anska prestonica ne}e biti “partibrejker”.

Udaralo se do zore po vatrenoj vodi

protokol po kojem se “birta{ka” vrata otvaraju najranije u 6 sati, a no}no pijan~ewe traje najdaqe do 23 sata radnim danima i 24 vikendom. Ovaj re`im va`io bi zimi, leti je radno vreme produ`eno za jedan sat, a ograni~ewe va`i i za kioske i dragstore koji prodaju vatrenu vodu. Novom Sadu i ostalim op{tinama ostavqen je rok od 60 dana da lokalne propise usaglase s protokolom.

Ideja za ove mere preuzeta je od susednog Sredwobanatskog okruga, u kojem su Zrewanin i pet okolnih op{tina donele sli~an dokument. U izradi protokola u~estvovali su i predstavnici

Nagrade za pristup do informacija Skup{tina Srbije, Privredna komora Srbije, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, grad Vaqevo i Peti op{tinski sud u Beogradu laureati su ovogodi{wih priznawa povodom Me|unarodnog dana prava javnosti da zna. Sve~ano je u “Medija centru” poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} nagrade uru~io predsednici parlamenta Slavici \uki}-Dejanovi}, ~elniku PKS-a Milo{u Bugarinu, gradona~elniku Vaqeva Zoranu Jakovqevi}u, predsednici Petog op{tinskog suda Milici Popovi}-\uri~kovi} i pokrajinskoj sekretarki za socijalnu politiku Novki Moji}, s obrazlo`ewem da su te institucije “primeri organa vlasti gde se sloboda pristupa informacijama ne do`ivqava kao nametnuta obaveza, ve} kao primerena normalnom odnosu vlasti i javnosti”.

Me|unarodni dan prava javnosti da zna ustanovqen je 2002, a u Srbiji ga od 2005. organizuju Misija OEBS-a, poverenik za informacije od javnog zna~aja, NUNS i Koalicija NVO-a za slobodan pristup informacijama.

{avalo se da, kad se kafi}i zatvore, ve} pripiti gosti krenu u “kolektivnu migraciju” ka drugoj op{tini gde se wihov produ`eni rad toleri{e. Tad bi kretao domino-efekat jer su se kafexije qutile {to ih gosti napu{taju i vodile se logikom: “Kad mogu oni, mogu i ja!” S druge strane, ostaje otvoren problem no}nih klubova i barova, koji po zakonu imaju pravo da rade do zore. Na kraju, ostaju dobri stari parkovi i radwe. S dvolitrom piva nastavqaju se `urke, a op{tinari tvrde da to ne mogu zaustaviti. Lokalna policija, ka`u, to ne}e da radi, redari ne mogu, a komunalne policije jo{ uvek nema.

D. Apro

– ^iwenica da ~ak 98 od 100 mladih u Vojvodini zna u svakom trenutku gde mo`e nabaviti drogu, {to je ustanovqeno istra`ivawem Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu o kvalitetu `ivota mladih, zvono je za op{tu uzbunu – rekao je ju~e na prezentaciji rezultata ovog istra`ivawa resorni sekretar Modest Duli}. – Zato je Izvr{no ve}e Vojvodine zahtevalo od nadle`nih dr`avnih institucija da problem narkomanije re{avaju i o{trijom kaznenom politikom, ali i sankcionisawem sudija koje su za dela iz ovog domena donosila kazne bla`e od zakonom predvi|enih.

Duli} je dodao da }e pokrajinska vlada u 2010. izdvojiti zna~ajne pare za ovu namenu, a formira}e i savet za borbu protiv narkomanije.

Dr Sne`ana Babi}-Kekez iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe ka`e je ovaj sekretarijat lane sa Specijalnom bolnicom “Dr Boro Lazi}” zapo~eo program prevencije narkomanije serijom tribina i podelom kwiga “To mo`e biti i va{e dete”, a ove godine pro{i-

radwi s Katedrom za psihologiju novosadskog Filozofskog fakulteta na uzorku od 1.500 mladih izme|u 15 i 21 godine, pokazalo je da na kvalitet `ivota najvi{e uti~e porodica. Naime, najzadovoqniji su mladi iz harmoni~nih porodica, a najnesigurnije se ose}aju oni koji `ive

Svojim `ivotom najzadovoqniji su juniori u{u{kani u harmoni~nu familiju, dok se najnesigurnije ose}aju oni koji `ive samo s majkom ri}e ovaj program na 13 vojvo|anskih op{tina, i u wega ukqu~iti centre za socijalni rad, kako bi on nastavio samostalno da `ivi.

Ina~e, istra`ivawe o kvalitetu `ivota mladih u Vojvodini, izvorima i na~inu suo~avawa sa stresom, sprovedeno u sa-

samo s majkom. Ohrabruje da materijalno stawe nije na vrhu nego tek pri sredini liste vrednosti mladih. Mnogo su im va`niji zdravqe i dobri odnosi u porodici.

U {koli najvi{e stresa izaziva nepravedno ocewivawe, {to nije iznenadilo pokrajin-

[OKANTNO OTKRI]E: ZA FARBAWE KOLA I TETOVIRAWE KORISTE SE ISTE BOJE

Pirsing oka izmislili oftalmolozi Svaki dvanaesti ~ovek u svetu inficiran je hepatitisom B ili C, pa stru~waci upozoravaju na to da virusni hepatitisi postoju globalni zdravstveni problem. U narodu su poznati kao zarazna `utica, a wihovi izaziva~i dobili su nazive prema abecedi: A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pomiwe se i TT virus. Zajedni~ko im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu o{tetiti i druge organe. Naj~e{}i prenosnici A i E virusa su zara`ena voda i namirnice, a B, C i D – zara`ena krv. Najrasprostraweniji je hepatitis B, koji se mo`e preneti polnim odnosom, a wegov virus je 100 puta zarazniji od side.

U Srbiji je virusima hepatitisa B i C hroni~no inficirano vi{e od 200.000 qudi. Ova opaka bolest ~esto proti~e bez izra`enih klini~kih simptoma i ako se ne dijagnostikuje na vreme, mo`e se zavr{iti fatalno. Za zarazu su krivi i – modni trendovi. Pirsing, tj. bu{ewe tela, ili tetova`u, kad se ispod ko`e iglicom ubacuje trajna boja, lekari ve} dugo kritikuju, jer, ako se rade u nehigijenskim uslovima, mogu dovesti do hepatitisa. Nau~nici s nema~kog univerziteta u Regenzburgu ot-

Glava oklopqenija od tenka

Od svih hepatitisa najrasprostraweniji je B, koji se mo`e preneti polnim odnosom, a wegov virus je 100 puta zarazniji od side krili su da se za tetovirawe ~esto koriste isti pigmenti boje kao za farbawe automobila!

Posledice mogu biti te{ke alergije, bolne rane i upale, pa i hroni~ne, ali i infektivni

hepatitis C, koji se naj~e{}e prenosi tetova`om.

Ukrasi za telo ~esto sadr`e nikal koji je poznat alergen i kod osetqivih qudi izaziva burnu reakciju organizma, a mo-

U ZREWANINSKOJ PALATI PRAVDE PORAVNAVAJU PARNI^ARE I PRE SU\EWA

Umesto sudija, zava|ene Bana}ane miri}e i agronomi U zrewaninskoj Palati pravde ju~e je otvoreno odeqewe za medijaciju, ~ije je opremawe pomogla Vlada Kanade, preko Agencije za me|unarodni razvoj.

Projektom je obuhva}ena i obuka prva 24 medijatora, koje ~ine sudije zrewaninskog Okru`nog i Op{tinskog suda, kao i advokati. V. d. predsednika Okru`nog suda Peter Ki{ ka`e da }e se postupak medijacije primewivati u svim sporovima, pre svega privrednim i gra|anskim, u kojima su suprotstavqeni interesi stranaka. Takvi predmeti sada zavr{avaju na sudu, iako bi se mogli re{iti i sporazumno, bez dugog i napornog parni~ewa.

– Sud izri~e presudu i, na osnovu dokaza, daje pravo jednoj ili drugoj strani. Onda iz sudnice jedna strana izlazi nezadovoqna, a druga kao pobednik. Rezultat je ~esto nova sva|a ve} na hodnicima i nov spor. Da se izbegne to, kao i skup postupak, pristupa se medijaciji, ili,

skog sekretara za obrazovawe Zoltana Jege{a, koji ga je pripisao nedovoqnoj pedago{koj obu~enosti nastavnika, naro~ito stru~nih predmeta u sredwim {kolama.

– Novi zakon obavezuje predava~e da jedan semestar slu{aju pedago{ke predmete ako `ele da rade u {koli – ka`e Jege{. – I broj obaveznih ocena u jednom polugodi{tu pove}an je na ~etiri, {to je vrlo zna~ajno jer do nepravednog ocewivawa dolazi uglavnom zbog nedovoqne komunikacije |aka i nastavnika. Me|utim, i daqe nema inspektora koji bi kontrolisali obrazovni proces u {koli, a uz to, trenutno je u Vojvodini ~ak 1.000 nastavnika bez polo`enog stru~nog ispita. To }e se ubrzo promeniti jer je Pokrajina dobila u nadle`nost organizovawe ovih ispita.

D. Deve~erski

Vaqda }e mawe grditi sudije

prostije re~eno, sporazumnom re{avawu sudskih sporova – napomenuo je sudija Ki{.

Medijator ne preuzima ulogu sudije ve} nastupa kao savetnik, prijateq, osoba stru~na za re{avawe nesuglasica i uti~e na to da se stranke same sporazumeju. Kako Ki{ slikovito opisuje, malo popusti jedan, malo drugi, i sami na|u najboqe re{ewe.

– To je jeftinije, br`e i efikasnije. Iz prostora za medija-

ciju stranke izlaze na neki na~in zadovoqne, niko nije pora`en, a sudija se ne pquje i ne psuje – istakao je prvi ~ovek Okru`nog suda, i dodao da pripreme za otvarawe ovog odeqewa traju ve} pet godina.

Smatra da bi sad, kad je prostor opremqen a osobqe obu~eno, trebalo mewati svest kod qudi naviknutih da se tu`akaju zbog sitnica, {to }e, priznaje, i}i malo te`e. Naravno, spor ne

mora uvek da se re{i medijacijom, ali svakako vredi poku{ati da se izbegne su|ewe. Ni u samoj Kanadi, koja je finansijski podr`ala ovaj projekat u Srbiji, svi sporovi se ne okon~aju na taj na~in, ali se oko 90 odsto wih zavr{i razumnim dogovorom.

Na pitawe ko }e posredovati me|u zava|enim kom{ijama i sli~nim nezadovoqnicima, Ki{ odgovara da medijator mo`e biti svako ko ima fakultet i misli da je sposoban da nekom pomogne u re{avawu spora.

– Zna~i, mo`e biti i tehnolog, poqoprivredni ili gra|evinski in`ewer. Ako je predmet spora naknada za poqoprivredno zemqi{te, pre }e stranke uspeti da sporazume agronom nego ja, koji pojma nemam o orawu i sejawu. U Centru za medijaciju postoji spisak medijatora, a stranke biraju koga `ele – istakao je Ki{. @. Balaban

gu}e su i bakterijske i virusne infekcije. Najugro`eniji su usta i nos, jer pquva~ka lako prodire u mesto uboda. Gotovo da nema mesta na telu gde nije mogu} pirsing: od jezika i usne do pupka i polnih organa. [to je mesto “egzoti~nije”, to je vi{e trendi. U Holandiji se, recimo, srce od plemenitih metala ubacuje u oko i zahvat ko{ta oko 500 evra. Jo{ ~udnije je {to je ideja potekla od oftalmologa! Nije im se dopalo {to za svaki deo tela postoji ukras, a za oko ne.

Iako tvrde da je ova intervencija bezopasna po zdravqe, ~ini se da je dobra zarada prevagnula nad brigom o zdravqu.

– Mladi se veoma lako odlu~uju na ovaj vid ukra{avawa tela, mada ni oni ne{to stariji ne prezaju od toga – ka`e dr Qiqana Peri}. – Ako se ve} odlu~e na to, posebnu pa`wu treba da poklone higijeni lokala gde rade tetova`u ili pirsing, igle moraju da budu sterilisane i za jednokratnu upotrebu, a boje za tetova`u da imaju atest, koji naj~e{}e nemaju. Svaku reakciju tela vaqa ozbiqno shvatiti i ako se pojavi otok, crvenilo i bol, najboqe je pirsing ukloniti dok se reakcija ne povu~e.

J. Barbuzan

Po~iwe mandat rektora Veskovi}a U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu ju~e je je zvani~no primopredata rektorska du`nost, nakon {to je, 12. juna, Savet UNS-a izabrao prof. dr Miroslava Veskovi}a za rektora ovog univerziteta s mandatom od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2012. Dosada{wa rektorka prof. dr Radmila Marinkovi}-Nedu~in, kojoj mandat isti~e danas, predala je du`nost novom rektoru u prisustvu ~lanova svog i Veskovi}evog prorektorskog tima.

Novi prorektori UNS-a su: prof. dr Milan Simi}, prof. dr Pavle Sekeru{ i prof. dr Radovan Pejanovi}.

Sutra zapo~iwe i novi trogodi{wi mandatni period dekana fakulteta u sastavu UNS-a, a na ~etiri od 14 fakulteta izabrani su novi qudi na toj funkciji.

Novi dekani su: prof. dr Neda Mimica-Duki} (Prirodno-matemati~ki fakultet), prof. dr Nikola Gruji} (Medicinski), prof. dr Ranko Ke~a (Pravni) i prof. Zoran Todovi} (Akademija umetnosti).

V. ^.

sreda30.septembar2009.

c m y

SPORT

DNEVNIK

15

TURNIR U TOKIJU

Jelena u tre}em kolu

KO[ARKA[I NOVOG SADA SPREMNI ZA TAKMI^EWE: Dve nedeqe pre po~etka takmi~ewa u ko{arka{koj Prvoj ligi Srbije predstavila se ekipa Novog Sada. Posle gotovo dvomese~nih priprema prvi put su zvani~no pred medije iza{li ~elnici kluba, u pratwi trenera i igra~a, i obe}ali dobru ko{arku u vojvo|anskoj prestonici. Uprkos nezvani~nim pri~ama ko{arka{ke Srbije, Novosa|ani u novu sezonu ulaze s prevashodnim ciqem da obezbede boqi plasman nego pro{le sezone (osmi), po{to }e biti jedna od najmla|ih ekipa u ligi.

- Odlu~ili smo se za mladu ekipu, uprkos visokim ambicijama, i do sada pokazali da imamo osnova za optimizam. Oformili smo tim za velike domete, ali ne}e biti rezultatskog imperativa. U planu je formirawe ozbiqnog Upravnog odbora, a u novoj sezoni pomaga}e nas DDOR i banka Inteza. Nastavi}emo sa igrama za publiku na poluvremenu i u toj akciji }e nam kompanija „Dnevnik Vojvodina press“ biti glavni sponzor. Pola`emo tako|e velike nade u na{ juniorski sastav, koji }e se najverovatnije boriti na tri fronta i iz wega }emo crpiti igra~ki kapacitet za naredne sezone - rekao je sportski direktor Novog Sada Aleksandar Grmu{a.

Igra~ki kadar pretrpeo je minimalne izmene u odnosu na pro{lu sezonu, pa }e novosadska mla|arija, predvo|ena trenerom Nemawom Danilovi}em,nastojati da se prika`e u najboqem izdawu.

M. R. Foto: F. Baki}

PREDSEZONSKE KO[ARKA[KE DILEME

Novi Sad na sporednom koloseku, kako prona}i izlaz?

Sasvim se pribli`io po~etak nove ko{arka{ke sezone. Prvi }e na parkete {irom Srbije, ve} u subotu, 3. oktobra, istr~ati B liga{i, a nedequ dana kasnije po~e}e i takmi~ewe u NLB ligi, odnosno u A ligi na{e zemqe.

Posle velikog uspeha reprezentacije Srbije na Evrobasketu u Poqskoj i osvajawa srebrne medaqe, logi~no bi bilo da poraste i interes za ko{arku, posebno u gradovima u kojima igraju na{i regionalni liga{i - Beogradu, Vr{cu i Kragujevcu.

U pri~i o gradovima u kojima se, kada je o Srbiji re~, igra najboqi basket, na`alost, nema mesta za Novi Sad. Po veli~ini drugi srpski grad, ispadawem Vojvodine Srbijagas iz NLB lige ostao je bez predstavnika u ovom takmi~ewu i na{ao se na sporednom koloseku, izvan najzanimqivijih ko{arka{kih tokova. Sigurni smo da duboka senka u kojoj se gradska ko{arka na{la velikoj ve}ini poklonika ovog sporta ne odgovara i da ima qudi koji mogu, ho}e i umeju da vrate ovda{we klubove tamo gde prirodno moraju da budu - me|u najboqe u regionu.

U Prvoj A ligi Srbije, dakle, nastupi}e ~ak tri novosadske ekipe - Vojvodina Srbijagas, Novi Sad i Radni~ki Invest in`iwering. Bez ikakve `eqe da pa-

metujemo, jasno je da }e ba{ ta tri tima, izme|u ostalih, biti najve}a konkurencija jedni drugima. To }e, mo`da, izazvati pove}anu pa`wu novosadske javnosti, posebno kada se ovi klubovi budu me|usobno susretali, ali u {irem kontekstu upravo ti dueli mogli bi da donesu i najve}u {tetu. Naravno, na sportskom terenu pa{}e odluka koja je ekipa najboqa, ali prava bi nevoqa bila da jedan drugom budu kamen spoticawa na sawanom putu ka Superligi Srbije.

Odmah iza wih, dakle u Prvoj B ligi, startova}e „stara“ Vojvodina, klub duge tradicije i probu|enih ambicija. @eqa crveno-belih je da se plasiraju u Prvu A ligu, pa bi lako moglo da se dogodi (po{to se idu}e godine NLB liga smawuje i Srbija }e imati samo ~etiri mesta) da u A ligi na{e zemqe zaigraju ~ak ~etiri ekipe iz Novog Sada. Su{tinsko pitawe je da li ovaj grad ima dovoqno snage i sredstava da izdr`i toliki broj ko{arka{kih prvoliga{a? Usu|ujemo se i da na wega odgovorimo nema! Pitawe postoji i za qude iz klubova, a ono glasi: da li wima odgovara razvodwavawe kvaliteta, ili bi, recimo, boqe bilo da {to pre sednu za isti sto iznesu svoje vi|ewe stawa i razmene ideje (a one postoje, uveri-

li smo se u to kroz razgovore s wima) i prona|u sistemsko re{ewe koje bi svima odgovaralo i po kojem bi jedan tim bio nosilac kvaliteta. Svi ostali bi, osim bitke za mesto pod suncem, radili, osim u svom, i u interesu te ekipe i, globalno govore}i, razvoja novosadske ko{arke?

Tvrdimo da bi, ukoliko bi se prona{lo takvo re{ewe, ono imalo samo pozitivne refleksije na ukupnu sliku o basketu u gradu, ali i interes javnosti, pa i potencijalnih sponzora.

Svemu ovome treba dodati i podatak da }e u Prvoj srpskoj ligi - sever nastupiti jo{ tri tima iz najve}eg grada u AP Vojvodina (Sport ki, Duga i mladi tim Novog Sada), dok }e u Drugoj srpskoj ligi - sever igrati novosadski Top. Dakle, ~ak osam ekipa iz jednog grada tra`i}e svoju {ansu za izlazak iz senke ja~ih ko{arka{kih sredina i to ne}e biti, ma kako dobre sastave da imaju, ni malo lak posao. U ko{arka{kom smislu, Novi Sad sada ne mo`e da se poredi s Beogradom, Vr{cem, evo, ni Kragujevcom, ali mo`e da stvori preduslove da u najskorijoj budu}nosti iza|e na glavni put, jer, tvrdimo, ko{arka{koj Srpskoj Atini tamo je mesto i za wega jednostavno mora da se izbori. Kako god zna i ume. Aleksandar Predojevi}

TRADICIONALNI TURNIR U VR[CU 2. I 3. OKTOBRA

Veliki za male – provera za sezonu

Tradicionalni, deveti humanitarni ko{arka{ki turnir Veliki za male igra}e se 2. i 3. oktobra u Centru Milenijum u Vr{cu. Osim doma}ina Hemo-

farma, na turniru }e igrati gr~ki Paok, zagreba~ka Cedevita i Radni~ki iz Kragujevca.

- U pripremnom periodu odigrali smo malo vi{e utakmica

Stevan Karayi}, trener Hemofarma

nego {to je prvobitno bilo isplanirano, ~ak 14. Turnir Veliki za male je posledwa provera ekipe pred po~etak prvenstva, ali i prvo okupqawe celog tima i promocija Hemofarma pred doma}om publikom - rekao je direktor kluba Marko Ivanovi}.

Trener vr{a~kog NLB liga{a Stevan Karaxi} je dodao: - Ove godine nas o~ekuje te{ko prvenstvo, jer su se sve ekipe znatno poja~ale. Cedevita, koja je od ove godine ~lan NLB lige, u svom sastavu ima odli~ne i iskusne igra~e. Paok je, tako|e, dosta jak. U wemu igraju Drobwak i tri odli~na Amerikanca. ^etvrti u~esnik je Radni~ki (eks Lajons), koji ima mladu i perspektivnu ekipu.

Smatram da je turnir Veliki za male najja~e takmi~ewe u pripremnom periodu u Srbiji.

Od prikupqenih nova~anih sredstava bi}e kupqeni sportski rekviziti za osnovne {kole u op{tini Vr{ac.

Jelena Jankovi} plasirala se u tre}e kolo VTA turnira u Tokiju (nagradni fond dva miliona dolara), savladav{i Nemicu Sabine Lisicki. Najboqe rangirana srpska teniserka mogla je da slavi ubedqivu pobedu, ali je ipak ostala verna tradiciji. Posle turnira u Stenfordu i [tutgartu ove godine, ona je i tre}i okr{aj sa Lisicki dobila rezultatom 2:1. Ovog puta bilo je 6:3, 4:6, 6:2, a me~ je trajao dva sata i pet minuta.

Jeleni je to bio prvi me~ posle rane eliminacije sa US opena, po~etkom meseca. Iako je pauzirala gotovo ~etiri nedeqe, po prikazanoj igri u prvom setu se ~inilo da je u top-formi.

Problemi su nastali kada je pri vo|stvu od 4:3 u drugom setu dozvolila protivnici da odmah uzvrati brejkom i potom sa jo{ dva gema stigne do 1:1 u setovima.

Xej Xej o~igledno je pomislila da }e se Lisicki sama predati, a kada joj je prepustila inicijativu, po~ela je da gubi i poene iz kategorije zicera. Na sre}u, u setu odluke je uspela da se izvu~e iz krize i posle malo problema (pri 2:1 ponovo dozvolila ribrejk) ve`e ~etiri gema za pobedu. Jelena je time izbegla sudbinu prvih {est nosilaca, koje su sve eliminisane u uvodnim me~evima.

Pravi je kuriozitet da je kao sedma kostura{ica ostala glavni favorit za trofej, koji donosi 300.000 dolara i 800 VTA poena! Na tribine su se u jednom danu preselile Dinara Safina, Venus Vilijams i Svetlana Kuzwecova, a dan kasnije pridru`ile su im se Dementijeva (1:2 protiv Katerine Bondarenko), Voznija~ki (zbog povrede predala me~ Aleksandri Voznijak) i Zvonareva (1:2 protiv Alise Klejbanove). Takmi~ewe su tako|e zavr{ile Peneta (deveti nosilac), Ivanovi} (10), Stosur (12) i Pe-

Pre`ivela drugo kolo: Jelena Jankovi}

trova (13). Drugo kolo je pre`ivela Viktorija Azarenka (8), dok se Agwe{ka Radvanska (11) sastaje sa Danijelom Hantuhovom.

U osmini finala Jeleni predstoji duel sa Ruskiwom Jelenom Vesninom, a nazire se i okr{aj sa tradicionalno neugodnom Ma-

rion Bartoli u ~etvrtfinalu!

Srpkiwa, kojoj je ovo peto uzastopno u~e{}e u Tokiju , danas }e igrati protiv Vesnine, koja je prethodno izbacila Italijanku Vin~i. Jelena protiv trenutno 24. igra~ice sveta vodi sa 3:0 u pobedama.

SPORT

srada30.septembar2009.

c m y

16

DNEVNIK

MIODRAG PANTELI], SPORTSKI DIREKTOR VOJVODINE

Moramo brzo da reagujemo Dva dana posle izgubqenog derbija od Crvene zvezde, sportski direktor Vojvodine Miodrag Panteli}, nekada i sam prvotimac oba kluba, ovako je prokomentarisao poraz od 0:1.

- Mislim da je ve}ina na{ih igra~a pru`ila maksimum u ovom trenutku i sa te strane nemam mnogo da im zamerim.

Kako treniraju, tako i igraju – ka`e Panteli}.

Kako bi bilo da mo`ete ponovo da obujete kopa~ke i pomognete doju~era{wim saigra~ima?

- Neshvatqivo mi je da se taktika mewa dan uo~i utakmice.

Zna se da igramo u formaciji 4-3-3, da se Stjepanovi} najboqe snalazi uz desnu, a Tadi} uz levu aut liniju.

No, wih dvojica su se jedno vreme sudarali na desnoj strani i gu{ili jedan drugog.

Stjepanovi} je trebalo da bude drugi {pic prema posledwoj odluci, ali on se izvla~io na stranu. Ja ga razumem. Kako de~ko da igra ne{to {to nikada ne trenira – pita se Panteli}.

DRAGOSLAV STEPANOVI]: Milo{ Krasi}

RASTE INTERESOVAWE ZA REPREZENTATIVCA SRBIJE

Krasi} na meti giganata Srpski fudbalski reprezentativac u redovima moskovskog CSKA Milo{ Krasi} ponovo je demantovao dogovor o prelasku u Milan, ali ka`e da je na meti druga dva velikana.

- U pro{losti sam bio blizu prelaska u Real Madrid, no sve se brzo zavr{ilo jer klubovi nisu mogli da se dogovore oko obe{te}ewa.

Potom sam bio blizu Bajerna, ali samo pod uslovom da minhenski klub proda Riberija.

Kako se to nije desilo, ostao sam u Moskvi. Voleo bih da jednog dana zaigram u Nema~koj - izjavio je reprezentativac Srbije.

Ne razmi{qam o ostavci Trener Vojvodine Dragoslav Stepanovi} smatra da se bespotrebno di`u tenzije oko wegovog statusa.

- Ima jo{ da se igra 24 kola i mnogo toga mo`e da se promeni. Meni je po dolasku u Vojvodinu re~eno da pravim ekipu koja }e da se bori za vrh. Imperativi pred mene nisu postavqani. Imam ~vrst ugovor na dve plus jednu godinu, a od postoje}eg igra~kog kadra nisam izvukao maksimum. Zato ne razmi{qam o ostavci, a rukovodstvo kluba ima pravo na svoje vi|ewe. Rekao sam u vi{e navrata da se prvenstvo ne osvaja pobedama nad Crvenom zvezdom i Partizanom, pa mi te`e pada remi sa Smederevcima. Treba da se okrenemo BSK i slede}im utakmicama, da mirno do~ekamo zimsku pauzu i dobro se pripremimo za prole}nu polusezonu.

Prvenstvo }e se re{avati u aprilu i maju – rezonovao je dan posle (ne)prespavane no}i nakon utakmice sa Zvezdom iskusni stru~wak.

- Da se tako ovaj problem re{ava u~inio bih to. Naravno da tu ne le`i uzrok na{e rezultatske krize. Odgovor je na drugoj strani – smatra direktor Novosa|ana.

Mladi operativac isti~e nekoliko ~iwenica koje su, po svemu sude}i, uticale na krajwi ishod me~a sa Crvenom zvezdom.

Direktor Vojvodine smelo pretpostavqa i slede}e: - Nismo bili ubedqivi na terenu, a ube|en sam da bi na{a igra delovala jo{ gore da smo imali utakmicu sa nekim slabijim suparnikom. Ovako, ~iwenica da se igralo sa Crvenom zvezdom uticala je podsvesno na igra~e da poku{aju

da daju najboqe {to u ovom trenutku mogu.

U duelima su se Beogra|ani pokazali kao ~vr{}i i odlu~niji?

- Opet se vra}amo na ve} re~eno - kako trenira{, tako i igra{.

Va{e obrazlo`ewe navodi da se odogovor izlaska iz krize nalazi na jednoj adresi – trener?

- Sve {to sam `eleo da ka`em napisao sam na papir i predao rukovodstvu kluba jo{ pre utakmice sa Zvezdom. Imam viziju izlaska iz krize, dao sam jasne i konkretne predloge, pa je na predsedniku i Upravnom odboru da odlu~e.

Uru~ivawe otkaza {efu stru~nog {taba Dragoslavu Stepanovi}u ko{talo bi papreno Vojvodinu?

- Pla{im se da }e u suprotnom cena biti jo{ ve}a.

Mo`da je me~ s BSK prilika da stvari legnu na svoje mesto, da se situacija smiri, a atmosfera popravi?

- Ne znam imamo li vremena i prava da odla`emo re{ewe do subotwe utakmice. Pobeda u me~u s BSK vratila bi poquqano samopouzdawe igra~ima, ali i spre~ila daqe naru{avawe ugleda kluba. Ali, u ovoj situaciji u kakvu smo zapali, za nas ne postoji laka utakmica i rival protiv kojeg unapred mo`emo da upi{emo bodove. Pred nama su dani va`nih odluka – jasan je Razlaz na pomolu: Dragoslav Stepanovi} i Miodrag Panteli} Miodrag Panteli}.

Foto: F. Baki} S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

UEFA POKRENULA POSTUPAK PROTIV FSS ZBOG PROPUSTA U ORGANIZACIJI ME^A S FRANCUSKOM

Falsifikovane karte unele pometwu Na Marakani se 10. oktobra sprema novi spektakl, kvalifikacioni me~ za plasman na SP protiv Rumunije, u kojoj na{a najboqa reprezentacija i teorijski mo`e da overi vizu za Ju`nu Afriku. Zbog toga u na{oj ku}i fudbala na vlada mobilna atmosfera.

- Interesovawe publike je opet ogromno, mo`da nalik onome pre okr{aja sa Francuskom - istakao je generalni sekretar FSS Zoran Lakovi}.

Bez obzira na silan ulo`eni trud da se duel protiv Francuza pretvori u istinski sportski praznik, {to na prvi pogled i jeste bio, napravqeni su odre|eni nedopustivi propusti u organizaciji utakmice.

- Disciplinska komisija UEFA pokrenula je postupak zbog pet upaqenih bakqi i blokiranih prolaza na “istoku” i “zapadu”. Analizirali smo sve {to je ura|eno, gde smo pogre{ili uprkos maksimalnoj agilnosti svih na{ih raspolo`ivih kapaciteta, pa }emo morati da izvu~emo i odre|ene pouke - saop{tio je Lakovi}.

Kako je mogu}e da zapadna i isto~na tribina na{eg najve}eg stadiona budu prebukirane gledaocima, kada su svi morali da po{tuju numeraciju sedi{ta?

- Jednostavno, bilo je falsifikovanih ulaznica.

Ne znamo ta~an broj, a redari su muwevito reagovali na samom stadionu i slu~aj je priqavqen policiji. Istraga nadle`nih organa je u toku - objasnio je prvi operativac Savez.

Dakle, probleme u organizaciji zna~ajnih utakmica je izgleda nemogu}e izbe}i.

- Fudbalska organizacija je postavila visoke standarde na ovom poqu pred utakmicu sa Francuskom, po{tuju}i sve propise UEFA i FIFA. Sada treba raditi na usavr{avawu tog modela. Me~ protiv Rumunije je novi ispit, jer je i on progla{en utakmicom visokog rizika - konstatovao je Lakovi}.

Pune ruke posla ima i komesar za bezbednost FSS Milivoj Mirkov.

- Sve mere koje smo preduzeli u pogledu preventive i bezbednosti za utakmicu sa Francuskom bi}e na snazi i za me~ sa Rumunima. Poja~a}emo i kontrolu ulaznica, unaprediti holograme koji se nalaze na wima, a poku{a}emo da iskqu~imo zabranu uno{ewa fotoaparata na stadion koja nam je zadala mnogo problema na me~u protiv Francuza - istakao je Mirkov, uz neizbe`ni apel da navija~i i ovoga puta zaborave na upotrebu pirotehni~kih sredstava.

Ina~e, prodaja ulaznica za utakmicu protiv Rumuna i}i }e po uoba~ejnom re`imu (pozivawem kol centra, preko interneta...), a mali kontigent na}i }e se ve} danas u prodaji na blagajni Crvene zvezde. [tampano je 51.406 karata, a iz razloga bezbednosti u prodaji }e se na}i 3.000 mawe. Rumuni su trebali 684 ulaznice za isto~nu tribinu i 200 za lo`u.

Z. Rangelov

PARTIZAN DANAS PUTUJE U DOWECK

Vera u ~udo Fudbaleri Partizana danas putuju u Doweck, na me~ drugog kola grupe J sa doma}im [ahtjorom. Nepoznanice ne postoje oko tima koji }e zaigrati sutra.

Praksa od pro{le godine da se jakom evropskim ekipama Partizan suprotstavqa sa jednim {picem nastavi}e se i sada. U napadu }e dejstvovati Dijara, a malo iza wega Ili}, Moreira i Lomi}. Zadwi vezni bi}e Fejsa i Jovanovi}, a defanzivci Stevanovi}, Krstaji}, \or|evi} i Gavran~i}. Na golu }e biti Radosavqevi}. Dakle, promene u odnosu na me~ sa Tuluzom su izostanak Sr|e Kne`evi}a i Mladena Bo`ovi}a. [ahtjor je ove sezone jako raspucan, a najzaslu`niji za to su kapiten Darijo Srna, Fernandiwo i Vilijan. Stevanovi} i Krstaji} ima}e dosta muka sa spoqnim napada~ima doma}ina, dok }e \or|evi} i Gavran~i} voditi bitku sa ofanzivnim veznim.

- Srna i Fernandiwo su jako brzi i nama bekovima sigurno ne}e biti lako. Uz dobru saradwu sa veznim redom mo`emo da ih zaustavimo. Kolektivna igra je ono {to nam je potrebno pred

Mladen Krstaji}

ovo te{ko gostovawe. A, ako to i ostvarimo ni dobar rezultat nije daleko – govori defanzivac crno–belih Mladen Krstaji}.

[ahtjor ima i odli~ne igra~e veznog reda. @adson i Hub{man su vrlo sigurni na sredini terena. Ukrajinci su pokriveni na svakoj poziciji ?

- Sigurno. Da nije tako ne bi ni osvojili Ligu UEFA. Protivnik je veliki favorit, ali iznena|ewa se sve ~e{}e de{avaju. Mislim da je Partizan kadar da ostvari jo{ jedno – ka`e Krstaji}.

Dakle, igra}ete oprezno, ~ekaju}i gre{ku [ahtjora?

- ^eka nas veliki protivnik, na wegovom terenu i bilo bi suludo da srqamo grlom u jagode.

Moramo se skupiti i ~ekati svoju {ansu. A, ako Ili} i Dijara budu raspolo`eni mo`emo biti opasni i u napadu - istakao je Krstaji}. [ahtjor i Partizan se sastaju prvi put u istoriji. Ukrajinci nijednom dosad nisu igrali sa srpskim ekipama dok su crno – beli ~etiri puta odmeravali snage sa wihovim timovima. Crno – beli nisu zabele`ili u Ligi Evrope nijednu pobedu u gostima, remizirali su samo sa Lacijom (2:2), a sve ostale utakmice izgubili.

I. Lazarevi}

IGOR DUQAJ, IGRA^ [AHTJORA, PRED ME^ S BEOGRADSKIM CRNO-BELIMA

Partizan ima veliki potencijal

Uo~i utakmice 2. kola Lige Evrope izme|u [ahtjora i Partizana, koja se sutra igra u Dowecku, Igor Duqaj je najpo`eqniji sagovornik ukrajinskih novinara. Biv{a radilica crnobelih ne krije da mu je srce jo{

Igor Duqaj

uvek na Top~iderskom brdu, ali isti~e da ne}e imati popusta za klub u kojem se afirmisao.

- Partizanu sam dao 14 godina `ivota, ukqu~uju}i i pet godina tokom kojih sam svakodnevno putovao iz Topole na treninge omladinske {kole. Imam odli~ne odnose s upravom kluba, igra~ima i trenerima Partizana - rekao je Duqaj.

Biv{i reprezentativac na{e zemqe je istakao da se iz sada{weg tima crno-belih redovno ~uje s kapitenom \or|evi}em, Krstaji}em i Goranom Gavran~i}em, biv{im rivalom iz kijevskog Dinama.

- U stalnom smo kontaktu, ali nismo pri~ali o predstoje}oj utakmici izme|u [ahtjora i Partizana.

Ukrajinski tim s pravom kao favorit do~ekuje utakmicu, ali Duqaj upozorava da ne sme biti potcewivawa.

- I u Beogradu su svesni da je [ahtjor favorit. Crno-beli jo{ uvek tra`e svoju pravu igru, ali nema sumwe da wihov tim ima veliki potencijal. Nipo{to ne smemo opu{teno da u|emo u utakmicu.

Kao najve}i kvalitet Partizanovog tima Igor Duqaj je istakao mlade igra~e, koji ne priznaju autoritete na terenu i ne pla{e se protivnika.

- Imaju crno-beli tim koji je klasi~na kombinacija mladosti i iskustva. Uz to, nedavno su promenili trenera i Goran Stevanovi} je ujedinio ekipu. Beo-

gra|ani vole igru kratkih pasova i odli~no su tehni~ki potkovani.

On se iskreno nada da }e grupnu fazu Lige Evrope, pored [ahtjora, prebroditi i klub iz Humske ulice.

- Iznenadio me je poraz Partizana od Tuluza, ali fudbal je divna igra, pa ~ak i posle dva poraza na po~etku sve je mogu}e.

Nadam se da }e do na{eg me|usobnog susreta u Beogradu, u posledwem kolu, i [ahtjor i Partizan obezbediti plasman u narednu rundu.

Duqaj je rekao da su navija~i crno-belih ne{to posebno i da o~ekuje toplu dobrodo{licu kada u dresu [ahtjora istr~i na teren stadiona Partizana. Na pitawe da li o~ekuje da }e ga trener Lu~esku uvrstiti u ekipu u ~etvrtak protiv biv{eg kluba, Duqaj je odgovorio: - Na{ trener sastavqa tim na osnovu toga ko je spreman, a ne na osnovu toga kome je ro|endan ili da li igra protiv biv{eg kluba. Ja sam profesionalac i naravno da }u biti spreman da pru`im sve od sebe da ekipa za koju igram pobedi - istakao je Duqaj.

sreda30.septembar2009.

17

DANAS PREOSTALE UTAKMICE DRUGOG KOLA LIGE [AMPIONA

Bajern i Juve jure staru slavu

Pre petnaestak godina Bajern i Juventus su harali Evrope,a sada poku{avaju da uhvate prikqu~ak s najboqim timovima Evrope. Bavarci su ve} nekoliko godina u krizi, ni ovu sezonu nisu otvori-

- Izbora nemamo – ka`e trener Bajerna Luj van Gal. – Moramo napred, iz me~a u me~ igramo sve boqe, ali jo{ uvek nismo uhvatili pravi ritam. Bi}e te{ko i protiv Juventusa, nedostaje nam Van Bo-

ta se o~ekuje `estok duel u kojem je Porto favorit.

- U subotu smo pobedili u velikom derbiju Sportinga, nadam se da }emo slaviti i protiv Atletika – ka`e trener Portoa Hesu-

Slavqe fudbaleri Bajerna sposle pobede u me~u s Makabijem (3:0)

li kako su `eleli, pa bi uspeh u me~u drugog kola Lige fudbalskih {ampiona protiv Juventusa bio pravi melem na ranu najboqeg nema~kog tima. Ni Juventusu ne ne cvetaju ru`e. Posle povratka u seriju A, stara dama nikako da prona|e svoje mesto. Uz to i jedni i drugi imaju problema s povredama.

Luj van Gal, novi trener Bavaraca, ve} du`e vreme ne mo`e da ra~una na Demikelisa, Van Bomela,a ni povratak Tonija nije bio uspe{an ( opet je preba~en u drugi tim). ]iro Ferara, trener stare dame mo`da je i u te`oj poziciji,

mel, donekle i Toni, Klose se polako vra}a, ali jo{ je daleko od prave forme.

I trener Juventusa ]iro Ferara nije previ{e optimista pred dana{wi duel u Alianc areni.

- Iz ove ko`e se ne mo`emo, ve} nedeqama igra prinudni sastav – obja{wava Ferara. – Snalazimo kako znamo, vaqda }e i nama krenuti. Mo`da je ba{ me~ protiv Bajerna prekretnica za nas, oporavili su se Kanavaro i Del Pjero, a samo wihovo prisustvo na treninzima mnogo zna~i.

DANAS Grupa A Bajern – Juventus Bordo – Makabi (H) Grupa B CSKA – Be{ikta{ Man~ester junajted – Volsburg

Grupa C Milan – Cirih Real(M) – Olimpik (M) Grupa D Apoel – ^elzi Porto – Atletiko

Sve utakmice po~iwu u 20.45 sati, osim me~a CSKA – Be{ikata{ koji je na programu u 18.30. ve} du`e vreme crno–beli su li{eni usluga Grigere, Dijega, Tijaga, Salihamixi}a, Kanavara,a Del Pjero se oporavio pre samo nekoliko dana.

Zanimqiv okr{aj se igra na Dragao stadionu, gde Porto do~ekuje Atletiko iz Madrida. Duel kom{ija s Pirinejskog ostrva ~esto je donosio varnice. I ovog pu-

aldo Fereira. – Znam da Atletiko ima velikih problema, ali je to ipak sjajan tim.

Treneru Atletika Abelu Resimu je me~ protiv Portoa i sudbonosni, ako izgubi dobi}e otkaz..

Drugi madridski tim Real s puno vi{e optimizma o~ekuje duel s Olimpikom iz Marseja.

- Sigurno pobe|ujemo – veli kapiten Reala Raul. – Igramo dobro, novajlije su se lepo uklopile, bi}e to novi praznik za na{e navija~e.

Me|utim, Francuzi se i ne sla`u s ovakvom ocenom, najglasniji su bi{i igra~i Reala Hajnce i Morientes, koji veruju da imaju {anse za uspeh.

- Real ima sjajan tim, mo`da i najja~i u posledwih desetak godina, ali je ipak rawiv – tvrdi Fernando Morijentes . – Svi igra~i su pod ogromnim pritiskom, oni ne smeju ni da remiziraju, {to je te{ko izdr`ati. Kad- tad }e pu}i, mo`da ba{ u duelu sa nama, zato moramo da budemo strpqivi.

Vaqa jo{ re}i da Apoel do~ekuje raweni ^elzi, da trener Kiprana Ivan Jovanovi} priprema novu zamku, ovog puta An}elotiju,a da Milan u sumormnom raspolo`ewu do~ekuje Cirih, s tim {to Pipo Inzagi najavquje golove. G. Kova~

U ^ETVRTAK U STAROJ PAZOVI

Kamen temeqac za ku}u fudbala Veliki doga|aj za koji se Stara Pazova i ~itava op{tina pripremaju ovih dana je polagawe kamena temeqca za izgradnju nacionalne ku}e fudbala, {to }e biti obavqeno 1. oktobra u 11 ~asova na lokaciji na kojoj su, protekla dva meseca, obavqeni zemqani radovi. U staropazova~koj op{tini se obavqaju velike pripreme za ovaj doga|aj jer je najavqen dolazak predstavnika FIFA, UEFA, FSS, Olimpijskog komiteta Srbije, dr`avnik zvani~nika , ~elnika APV i velikog broja gra|ana. Predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} je pozvao gra|ane da prisustvuju ovom doga|aju, pa je organizovan i besplatan autobuski prevoz iz centra Stare Pazove do lo-

kacije ku}e fudbala.

Kako je najavqeno, kamen temeqac polo`i}e Sne`ana Samarxi} Markovi}, ministarka za sport i omladinu Srbije, prisutnima }e se obratiti i Eva Paskije ispred FIFA, Paskal Tores u ime UEFA i Tomislav Karaxi} ispred FSS. Ku}a fudbala bi trebalo da ko{ta 10 miliona evra i da Maketa nacionalne ku}e fudbala bude zavr{ena do idu- u Staroj Pazovi }e godine. lo da postavi na fudbalsku i I dok je sve u znaku priprema investicionu mapu sveta, predza po~etak izgradwe ovog objekstavnici Op{tine se susre}u i ta, koji bi staropazova~ku opdogovaraju sa zainteresovanim {tinu, kako to obi~no ka`e investitorima ili wehovim predsednik Goran Jovi}, trebapredstavnicima iz mnogih, pre svega evropskih zemaqa. Tako su Staru Pazovu po drugi put PODRU^NA LIGA NOVI SAD posetili predstavnici firme “Conectingvisions Netnork” iz Londona koja zastupa brojne Danas su na programu utakmice sedmog kola Podru~ne fudbalvelike investitore iz ove i ske lige Novi Sad. Sastaju se - ZMAJEVO: Obili} - Hercegodrugih zemaqa sveta. Moris Pavac(Gajdobra), NOVI SAD: Mladost - Mladost (Ba~ki Petrosli i Alvud Vik su, u razgovoru vac), Slavija - Jedinstvo (Rumenka), BE^EJ: Be~ej Old gold sa predstavnicima staropazoOmladinac ( Stepanovi}evo), SRBOBRAN: Srbobran - Kabel va~ke op{tine koje je predvo(Novi Sad), PETROVARADIN: Petrovaradin - Vrbas, ^EREdio Sr|an Stankovi}, zamenik VI]: Sremac - Tvr|ava (Ba~), SREMSKA KAMENICA: Frupredsednika SO Stara Pazova, {kogorac - Borac ( [ajka{). ukazali na zainteresovanost Sve utakmice po~iwu u 15.30 sati. svojih komintenata za ulagawa u Staru Pazovu.

A. N.

Gajdobrani u Zmajevu

18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda30.septembar2009.

VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT

Rasplet za Hi~koka

U Banatu ~udno kolo. Kada su svi pomislili da }e pitawe prvaka biti re{eno u posledwem kolu “na poene” izme|u Rusande i Kova~ice dogodilo se iznena|ewe. Oba pretedenta za naslov prvaka izgubila su po dva boda kod ku}e, sa slabije rangiranim protivnicima, {to je iskoristio PA[K da ih pobedom u gostima pretekne za jedan bod. Ovo je tim vi{e zanimqivije jer je prva ekipa PA[Ka odustala od ovogodi{weg takmi~ewa u Drugoj ligi Srbije koje se igra u Somboru.

Rezultati 10. kola: „Vesna Markov“ (Mramorak) - „Bata ]osi}“ (Opovo) 3:5, Rusanda (Melenci) Bile}anin (Se~aw) 4:4, Proleter (Zrewanin) - PA[K 2 (Pan~evo) 3:5, Lehel (Mu`qa) - Napredak (^estereg) 3,5:4,5, Proleter (^oka) - Sloga (Plandi{te) 5:3, Kova~ica - ^okot (Gudurica) 4:4.

Stawe na tabeli: 1. PA[K (2) 21 (48,5), 2. Rusanda 20 (45), 3. Kova~ica 20 (44,5), 4. “Bata ]osi}” 19 (44), 5. Lehel 16 (45), 6. Proleter (^oka) 16 (38), 7. Bile}anin 13 (40,5), 8. Sloga 12 (37,5), 9. “Vesna Markov” 10 (38,5), 10. Proleter (Zr) 10 (35,5), 11. ^okot 8 (33,5), 12. Napredak 4 (29,5).

VOJVO\ANSKA LIGA – SREM

Omladinac po meri

Pobedom u La}arku Omladinac iz Novih Banovaca obezbedio je prvo mesto u Sremskoj ligi. Favorit na papiru ni{ta nije prepu{tao slu~aju, a jedini remi postigao je sa Slovenom u Rumi, jedinim pravim konkurentom u ligi. Kako iz Druge lige Srbije ne}e ispasti nijedan sremski klub to je i borba za ispadawe zavr{ena pre posledweg kola. Ispada Jadran iz Golubinaca.

Rezultati 10. kola: Sremac (^erevi}) - Sloven (Ruma) 3:5, „Car Uro{„ (Jazak) - Cement (Beo~in) 4:4, LSK (La}arak) - Omladinac (Novi Banovci) 3:5, „Stevica Puzi}“ (Irig) - Stara Pazova (2) 2,5:5,5, Hajduk (Be{ka) - Banovci Dunav 4,5:3,5, Jadran (Golubinci) [imanovci 4:4.

Stawe na tabeli: 1. Omladinac 28 (58), 2. Sloven 25 (50), 3. Stara Pazova (2) 19 (43,5), 4. Hajduk 16 (40), 5. Banovci Dunav 15 (39), 6.

Cement 13 (40,5), 7. “Stevica Puzi}” 12 (41,5), 8. LSK 12 (39), 9. [imanovci 9 (34), 10. Sremac 8 (32), 11. “Car Uro{“ 5 (34,5), 12. Jadran 2 (28).

EKIPNI TURNIR U KA]U

Titel pobednik

U okviru manifestacije „[ajka{ki dani“ u Ka}u je odigran pozivni ekipni {ahovski turnir na kojem su u~estvovale ekipe iz sedam mesta [ajka{ke oblasti. Igralo se na 15 minuta po igra~u u pet kola. Pobednik je ekipa iz Titela.

Plasman: 1. Titel 13 (14), 2. Hajduk (^urug) 10 (12,5), 3. Hajduk (Gardinovci) 10 (11,5), 4. [ajka{ (Koviq) 7 (11,5), 5. Ka} (1) 6 (11), 6.

Budisava 6 (8), 7. Ka} (2) 3 (5,5), 8.

Sloga (Lok) 1 (6).

PROBLEM BR. 252

Beli daje mat u dva poteza D. Stojni} Amatersko prvenstvo Jugoslavije 1999.

IZ PRAVILA IGRE

Dvostruka kontumacija U 6. kolu otvorenog {ahovskog turnira u Li{ui (@ejang provincija), desio se zanimqiv incident kada su se dve mlade {ahovske zvezde, igra~i Vang ^en i Lu [angli, slo`ili na remi.

Igra~i su upisali rezultat kao remi, potpisali formulare a da nisu odigrali nijedan potez na tabli i napustili salu za igru.

Glavni sudija iz Singapura, Ignacije Leong, generalni sekretar Svetske {ahovske federacije (FIDE), video je {ta se desilo i posle provere da nijedan potez nije upisan na formularima, proglasio je da su oba igra~a izgubila partiju. Ovo je prvi put da je izre~ena dvostruka kontumacija na {ahovskim takmi~ewima u Kini.

Posle incidenta, sudija Leong je rekao da, po wegovom mi{qewu, takvo pona{awe ne pokazuje po{tovawe samog takmi~ewa, organizatora i glavnog sudije.

Sportski rezultat se ne mo`e posti}i bez igrawa bar jednog poteza. Ovo je jednako kao dogovarawe rezultata pre po~etka igre. Takvo pona{awe je lo{e za sliku {aha i wegov razvoj. Takvim pona{awem igra~a {ah bi mogao izgubiti pomo} sponzora.

Uz to, sa profesionalne ta~ke gledi{ta to je nepravedno prema qubiteqima {aha koji `ele da vide zanimqive igre. Zbog toga je doneo takvu odluku.

Ova kaznena mera }e biti dobra pouka, ne samo za tu dvojicu igra~a, nego i za sve {ahiste da po{tuju svoju profesiju, da po-

PA[K odustao

U Somboru je u hotelu “Internacion” po~ela Druga liga Srbije – grupa Vojvodina i traja}e do 4.oktobra. U~estvuje 11 ekipa jer se ekipa PA[K-a iz Pan~eva nije pojavila na startu takmi~ewa. Pobednik lige plasira}e se u Prvu ligu Srbije a iz lige ispadaju tri kluba.

U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Alibunar – Somborski [K 1:5, Srem (Sremska Mitrovica) – Jugovi} Enerxi net (Ka}) 2:4, “Bora Kosti}” (Vr{ac) – Spartak 2 (Subotica) 2,5:3,5, Mladost (Nova Pazova) – Radni~ki (Zrewanin) 1,5:4,4, Naftagas (Elemir) – Stara Pazova 3,5:2,5, “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) slobodan.

Rezultati 2. kola: Somborski [K - Stara Pazova 3,5:2,5, Radni~ki (Zrewanin) - Naftagas (Elemir) 4,5:1,5, “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) - Mladost (Nova Pazova) 3,5:2,5, Jugovi} Enerxi net (Ka}) - “Bora Kosti}” (Vr{ac) 2,5:3,5, Alibunar – Srem (Sremska Mitrovica) 2,5:3,5, Spartak 2 (Subotica) slobodan.

Stawe posle 2. kola: 1. Radni~ki (Zrewanin) 6 (9), 2. Somborski {k 6 (8,5), 3. Jugovi} Enerxi net (Ka}) 3 (6,5), 4. “Bora Kosti}” (Vr{ac) 3 (6), 5.

Srem (Sremska Mitrovica) 3 (5,5), 6. Naftagas (Elemir) 3 (5), 7-8. “Ivan Kurja~ki (Pan~evo), Spartak 2 (Subotica) 3 3 (3,5,-), 9. Stara Pazova 0 (5), 10.

Mladost (Nova Pazova) 0 (4), 11. Alibunar 0 (3,5).

B. D.

ANALIZIRANE PARTIJE

Stari dobri kafanski {ah Napisali smo ve} povodom me~a Karpov – Kasparov da novac ~ini ~uda. Kakvo je vreme do{lo i ako imate sponzora mo`ete igrati me~ s bilo kim, bilo gde, bilo kada… [to debqi sponzor to poznatiji protivnik.

Nedavno su u dvorcu Muka~evo (Ukrajina) igrali Ukrajinac Zahar Efimenko i Englez Najxel [ort. Nije Efimenko ba{ nepoznat ali nije jasna svrha ovog me~a osim novca. Ja nemam novca, a ni sponzora jo{ nisam na{ao…

No, da se vratimo u dvorac.

Igran je me~ od {est partija a pobedio je [ort sa 3,5:2,5.

[ort–Efimenko (5) Sicilijanka Najdorfova varijanta Tako, imamo ve} ~etri odigrane partije a beli jo{ nijednu nisu dobili. Danas }emo videti da li }e to uspeti Najxelu u wegovom posledwem poku{aju.

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.a4 Zahar je ponovo odabrao Najdorfa a Najxel je poku{ao sa sporednom varijantom.

6...Sc6 7.Le2 e5 8.S:c6!? b:c6 9.f4 Le7 Ja bih odmah igrao 9...Sd7 ali moj kompjuter ba{ nije bio tim potezom impresioniran.

10.a5!?

ZONSKE LIGE SEVERNOBANATSKA ZONA

Derbi Partizanu Rezultati 9.kola: Naftagas 2 (Elemir) - Zadrugar (Lazarevo) 4,5:3,5, Begej (@iti{te) - Radni~ki (Kikinda) 2:6, Partizan (Toma{evac) - Jedinstvo (Novi Be~ej) 6,5:1,5, Mladost (Bo~ar) Mladost (Luki}evo) 5:3, 2. Oktobar (Kumane) - Jedinstvo (E~ka) 6:2, Mladost (Ban. Despotovac) - Krajina (Kraji{nik) 4:4.

Stawe: 1. Partizan 27 (53,5), 2. 2.Oktobar 22 (46), 3. Jedinstvo (N. Be~ej) 22 (44), 4. Radni~ki 16 (42), 5. Naftagas (2) 16 (40), 6.

Mladost (B. Despotovac) 14 (33,5), 7. Mladost (Bo~ar) 12 (38,5), 8. Krajina 11 (36), 9. Mladost (Luki}evo) 6 (27,5), 10. Begej 6 (26,5), 11. Jedinsto (E~ka) 4 (23,5), 12. Zadrugar 0 (21).

JU@NOBANATSKA ZONA

Vodi Unirea

Rezultati 11. kola: Unirea (Riti{evo) – Bela Crkva 4:4, Vulturul (Grebenac) – Radni~ki (Kovin) 2,5:5,5, Gaj – O[K Vr{ac 6:2, Naftagas (Jano{ik) – Ilanxa 6:2, Jedinstvo (Ka~arevo) – Spartak (Debeqa~a) 5:3, Banatul (Lokve) – “Bora Ivkov” (Ban. Novo Selo) 4,5:3,5, Izbi{te – Ban. Brestovac 3:5, Bavani{te slobodno.

Stawe: 1. Unirea (Riti{evo) 31 (70,+), 2. Radni~ki (Kovin) 27 (57,5), 3. Naftagas (Jano{ik) 26 (61,5,+), 4. Jedinstvo (Ka~arevo) 25 (57,5), 5. Ban. Brestovac 24 (55), 6. Bela Crkva 17 (49,5), 7.

Banatul (Lokve) 15 (36,5), 8.

“Bora Ivkov” (Ban. Novo Selo) 12 (39), 9. Vulturul (Grebenac) 12 (32,5,+), 10. Bavani{te 10 (33), 11. Ilanxa 7 (23,5), 12. Gaj 4 (27,5), 13. Izbi{te 4 (25,5,+), 14.

Spartak (Debeqa~a) 4 (21,5), 15.

O[K Vr{ac 1 (20,5). Ekipa Vladimirovca brisana iz turnirske tabele zbog nepo{tovawa propozicija.

SEVERNOBA^KA ZONA

Panonija zaostala

Re{ewe problema br. 251 (@iva Tomi}, Turnir minijatura 1962.), sa pozicijom: beli – Kg3, Df4, Tc1; crni – Ke1, Td1, pe{aci: c5,e2; je 1.Dc4! Na 1...Kf1 sledi 2.T:d1 mat. Na 1...T:c1 sledi 2.D:c1 mat.

{tuju napore organizatora i da po{tuju razvoj {ahovskih aktivnosti.

U drugom kolu ekipnog prvenstva Hrvatske koji se igra u [ibeniku, u partiji Dizdar – Klari} (me~ Zagreb - Po`ega) izbio je incident u kojem je kontumaciran Klari} (Po`ega).

Kada je sudija dao znak za po~etak me~a velemajstor Klari} nije hteo da se rukuje sa svojim protivnikom, velemajstorom Dizdarom. Nakon {to je sudija opomenuo Klari}a kapiten Po`ege se izvinuo u ime kluba kapitenu ekipe [K Zagreb koji je prihvatio izviwewe. Me|utim, Dizdar ne prihvata izviwewe ve} tra`i poen kontumacijom i ne `eli da nastavi partiju. Nastao je incident i u tom trenutku iritirani Klari} izlazi izvan sale, van prostora za igru, a glavni sudija nalazi solomonsko re{ewe i kontumacira Klari}a zbog dve opomene!

Rukovawe je znak prijateqstva, a ja s tim ~ovekom nisam u komunikaciji i samo sam {titio svoje elementarno pravo da tako intimnom ~inu, kao {to je rukovawe, sa~uvam iskrenost. Pravila FIDE ne predvi|aju sankcije zbog odbijawa rukovawa. [to se ti~e izlaska van sale, bio sam u prostoru predvi|enom za pu{a~e pa je time i druga opomena izre~ena neosnovana, ka`e Klari} koji smatra da su u ovom slu~aju „suci postupili po `eqi igra~a [K Zagreb, a ne po pravilima igre“.

DRUGA LIGA SRBIJE

DNEVNIK

Rezultati 9. kola: “Milo{ Raki}” (Ratkovo) - “@aki Jo`ef” (St. Moravica) 4:4, Hajduk (Kula) – Prigrevica 3,5:4,5, BT[K (B. Topola) – Polet 4,5:3,5, Mladost (Oxaci) - Bezdan - (Rastina) 6:2, Gakovo - Potisje (Kawi`a) 4:4, Panonija slobodna.

Plasman: 1. Prigrevica 22 (42), 2. BT[K 20 (40), 3. Panonija 14 (40,5), 4. Mladost 13 (32), 5.

Hajduk 11 (33), 6. “Milo{ Raki}” 10 (32,+), 7. Gakovo 10 (27), 8. Potisje 9 (33,5,+), 9. Polet 8 (28,5), 10. “@aki Jo`ef” 7 (31), 11. Bezdan 1 (20,5).

JU@NOBA^KA ZONA

Dan Adica Rezultati 10. kola: Vojvodina (Novi Sad) - Sutjeska (B. D. Poqe) 6:2, Budu}nost (Nadaq) Adice (Novi Sad) 3,5:4,5, Anpasan (Novi Sad) - Selen~a 5,5:2,5, Hajduk (^urug) - E|{eg (Novi Sad) 3,5:4,5, Pion (Be~ej) - Mladenovo 4:4, Omladinac (Kucura) - Ba~ka Palanka 6:2.

Plasman: 1. Omladinac 30 (57), 2. Adice 23 (54,5), 3. Ba~ka Palanka 17 (44,5), 4-5. Vojvodina, Sutjeska 17 (39,5), 6. Mladenovo 16 (45,5), 7. Pion 15 (43), 8.

Anpasan 12 (40,5), 9. E|{eg 7 (30), 10. Budu}nost 6 (33,5), 11.

Hajduk 6 (31), 12. Selen~a 1 (21,5).

ZONSKA LIGA SREMA

Sloga bez sloge Rezultati 3. kola: Rudar (Vrdnik) – Podunavac (Belegi{) 3:5, Dunav (Novi Slankamen) – Sloga (Hrtkovci) 8:0, In|ijski {k – Radni~ki ([id) 5,5:2,5, Borac (Veliki Radinci) - Sremac (Vojka) 3,5:4,5.

Plasman: 1. Sremac 9 (17), 2.

Podunavac 9 (15), 3-4. Radni~ki, In|ijski {k 6 (12,5), 5. Dunav 3 (12,5), 6. Rudar 3 (11), 7. Borac 0 (9), 8. Sloga 0 (6,5), [AJKA[KA LIGA

Titel prvak Rezultati 7. kola: [ajka{ (Koviq) – Hajduk (Gardinovci) 4:4, Titel - [ajka{ 4:4, Sloga (Lok) – Budisava 3,5:4,5, Omladinac (@abaq) - Jugovi} 2 (Ka}) 6,5:1,5.

Kona~an plasman: 1. Titel 19 (40,5), 2. [ajka{ 16 (36), 3.

Omladinac 15 (34), 4. Jugovi} (2) 10 (25), 5-6. Sloga, Budisava 6 (22), 7. [ajka{ (Koviq) 5 (23,5), 7. 3 (17,5), 8. Hajduk 4 (21).

ME\UOP[TINSKA LIGA SUBOTICA

Sve je otvoreno Prvoplasirana Ada zavr{ila je takmi~ewe i ~eka rezultat iz

Subotice, gde se igra derbi ~itave lige izme|u Elektrovojvodine i Radni~kog iz Bajmoka.

Pobeda bilo koje ekipe je ujedno i viza za vi{i rang dok A|ani pri`eqkuju nere{en ishod u kojem slu~aju oni postaju pobednici lige.

Rezultati 8.kola: Radni~ki (Torwo{) - Elektrovojvodina (Subotica) 3,5:4,5, Radni~ki (Bajmok) - E|{eg (Mali I|o{) 6:2, Gunaro{ - “Wego{“ (Lov}enac) 3:5, BT[K 2 (B. Topola) – Ada 2,5:5,5, Potisje 2 (Kawi`a) sobodno.

Plasman: 1. Ada 20 (46,+), 2.

Radni~ki (Bajmok) 19 (37), 3.

Elektrovojvodina 18 (35), 4.

BT[K (2) 9 (27), 5. Radni~ki (Torwo{) 9 (26), 6. E|{eg 7 (24), 7. “Wego{“ 9 (20,5), 8. Potisje (2) 3 (17,5), 9. Gunaro{ 0 (20).

ME\UOP[TINSKA LIGA JU@NA BA^KA – ZAPAD

Ba~ ispred Zmajeva

Kona~an plasman: 1. Ba~ 19 (37,5), 2. Zmajevo 18 (33,5), 3. Vojvodina (Tovari{evo) 13 (32,5), 4. Mladost (Ba~ki Petrovac) 13 (32), 5. Budu}nost (Glo`an) 10 (23,5), 6. Kulpin 6 (28,5), 7.

“Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) 3 (21), 8. Vajska 0 (15,5).

PRVA LIGA CENTRALNE SRBIJE

Vodovod (KG) novi ~lan Prve lige U Vrwa~koj Bawi, u hotelu „Slavija“, zavr{ena je Prva liga Centralne Srbije za 2009. godinu. Pobednik je ekipa [K „Vodovod“ iz Kragujevca koja se plasirala u Prvu ligu Srbije. Drugo mesto osvojio je [K „Jelica“ Gora~i}i, a tre}e mesto [K „Sloboda“ iz U`ica.

Zanimqivo je da je na ovogodi{wem takmi~ewu Prve lige Srbije ekipa Beogradskog vodovoda otkazala u~e{}e a wegovi igra~i su se preregistrovali po raznim klubovima zemqe Srbije. Da li sli~na sudbina o~ekuje i Kragujev~ane ili }e wihovi sugra|ani piti skupqu vodu da bi izdr`ali svoje vodono{e.

Ovo je stvarno nepoznato u praksi. Kombinovawe f4 sa a5 ne izgleda ba{ sjajno. Ali Najxel kreira igru u {irinu po celoj tabli.

10...0-0 11.0-0 e:f4 12.L:f4 Le6 13.Kh1 Sad crni ima na raspolagawu dva plana. Mo`e ili da igra skaka~em preko d7 na e5 ili da pripremi d5. Zahar poku{ava da igra, koliko je mogu}e, {to fleksibilnije. Ali ukoliko `eli da izabere prvi plan trebao bi damu {to pre da prebaci na b8.

13...Dc7 14.Dd2 Tfd8 15.h3! Neverovatno! Izgleda da Najxel ima vremena u izobiqu. U svakom slu~aju, ako mo`e da odigra i takav potez, pozicija ne bi trebalo da mu je lo{a.

15...Db7 Crni je sada spreman za d5.

16.De3 d5 17.Le5 S:e4 17...d:e4?! ni{ta ne bi izmenilo. Posle 18.Dg3! Kh8 19.S:e4 Se8 20.Tae1 beli je “u sedlu”.

18.S:e4 d:e4 19.D:e4 Ld5 20.Dg4 g6 21.Df4 c5 22.Lf3 Potez 22.Kg1!? je zanimqiv. Crni ni{ta ne bi mogao da uradi protiv Tad1 i T:d5. Posle 22...Db4?!

23.c4 Le6 24.Lc3 Db8 25.Dh6 crni bi bio izgubqen.

22...f5 23.Lc3 Ld6 24.Dh4 L:f3 25.T:f3 25.Df6?! bi bilo isuvi{e optimisti~ki.

Posle 25...L:g2+ 26.Kg1 Le4! nema mata.

25...Df7 26.Te1 Te8 27.Tfe3 T:e3 28.T:e3 Lf8 29.b3 Tc8 30.De1 Najxel vr{i neprijatan pritisak. Sad priznajem da je pe{ak na a5 jak adut.

30...c4 31.b4 f4? Da li je crni prevideo 36.Tf6? Sad je sve forsirano 32.Te6!

32...f3 33.De5 Lg7 34.D:g7+ D:g7 35.L:g7 f2 36.Tf6 K:g7 37.T:f2 c3 38.Tf4 Td8 Najboqa {ansa. Potez 38...g5? je lo{iji zbog 39.Td4!

39.Tc4 Td1+ 40.Kh2 Tb1 41.Kg3 Tb2 42.T:c3 T:b4 43.Tc6 g5 44.Kf3 Tb5 45.T:a6 Tc5 46.c4! Najva`nije je sad za belog da za{titi svog odmaklog pe{aka. U svakom slu~aju Najxel ne mo`e da sa~uva oba damina pe{aka. Bio je siguran da dobija Tb6 uz a6.

46...T:c4 47.Tb6 h5 48.a6 Ta4 49.Ke3 Ta2 50.Tb7+ Kf6 51.a7

Kf5 52.g3 Ta4 53.Kd3 Ta1 54.Kd4 h4 55.g:h4 g:h4 56.Kc5

Kraq na putu prema poqu b8.

Posle poteza crnog: Kf4 beli uvek ima potez Tg7.

56...Kf4 57.Tg7 Kf3 58.Kb6 Crni predaje. Sjajna igra Najxela! 1-0

Efimenko–[ort (6) Igra dva skaka~a 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.d4 Zahar nije bio zadovoqan [pankom pa se opredelio za novo otvarawe.

3...e:d4 4.Lc4 Posledwi put sam gledao ovu poziciju kad sam igrao na juniorskom turniru.

4...Sf6 5.e5 Sg4 Drugi put u toku ovog me~a poku{ao sam da na|em stare kwige kako bih mogao da dam vi{e informacija.

Na{ao sam kwigu koju je napisao Keres 1973. godine. To su bila vremena! Kwiga ima 350 strana a Najxelovo 5.Sg4 je s obja{wewem na pola strane.

6.0-0 d6 7.e:d6 D:d6 Keres preporu~uje L:d6. Isto kao i moj kompjuter.

8.Sa3 Potez je “na leru” jer crni igra a6 da spre~i Sb5.

8...a6 9.h3 Sh6! Prvi potez kojeg nema u kwizi. Ali moderna teorija ga razmatra jer svrha tog poteza je za{tita poqa f7.

10.Te1+ Le7 11.Lg5 Sf5

12.Lb3!? Ovde je Zahar utro{io mnogo vremena da pripremi potez g4. Ali posle 12.g4 h6 13.Ld2 crni ima 13...Se3! 14.f:e3 h5.

12...0-0 13.Sc4 Dd8 14.L:e7 Sf:e7 15.Sce5 h6 16.Dd3 S:e5 17.T:e5 Sc6 18.Th5 Stari, dobri kafanski {ah.

18...Df6 19.g4 19.Sg5? bio bi dobar u kafani pre 150 godina ali ne u Muka~evu danas.

Posle 19...Lf5 20.S:f7 L:d3 21.S:h6+ Kh7! 22.Sg4+ Kg6 crni je dobijen.

19...Le6 20.g5

20...Dg6 20...Df5 je mogu}e. Posle 21.D:f5 L:f5 22.g:h6 g6 23.Th4 Tad8 pozicija je jednaka i ne razumem za{to ga Najxel nije igrao.

Ovaj slabi h-pe{ak je jo{ opasan, 21.D:g6 f:g6 22.L:e6+ Kh7 23.Th4 T:f3 24.Ld5 Tf5 25.L:c6 b:c6 Crni ima razbijene pe{ake ali topovi su mu vrlo aktivni.

26.g:h6 Te8 27.h:g7+ K:g7 28.T:d4 Te2 29.Td7+ Kh6 30.Tf1 T:c2 31.b3 T:a2 32.T:c7 Tf3 Remi.

Tako je Najxel dobio me~. ^estitamo!

Komentar: Klaus Bi{of Prevod: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

Subotica, koja je ranije bila grad sportova a sada se trudi da vrati taj epitet, odnedavno je bogatija za jo{ jednu sportsku granu. Entuzijasti i zaqubqenici u ameri~ki fudbal pokrenuli su pro{le godine stvari sa mrtve ta~ke, a od 1. aprila u Subotici je i zvani~no registrovan KAF Spartanci.

- ^uo sam da se grupica momaka okupqa i poku{ava da se bavi ovim sportom. Zajedno sa Robertom Hasom, najpoznatijim suboti~kim igra~em i reprezentativcem, sam pokrenuo proceduru oko osnivawa kluba. Od po~etka aprila Klub ameri~kog fudbala Spartanci je zvani~no i registrovan, a trenutno radimo na omasovqewu ekipe i nabavci

De~aci u kampu KAF Spartanci se trudi da ula`e u svoje najboqe igra~e, pa su tako ~etiri momka iz Subotice bila na kampu Saveza ameri~kog fudbala koji je tokom leta bio odr`an i Zrewaninu. opreme koja nam nedostaje da bismo mogli regularno da igramo utakmice i ukqu~imo se u Ligu Srbije. Trenutno imamo oko {ezdeset momaka, poja~ali smo rad sa kondicionim trerenom Jokanom Ivi}em, sa mla|im kategorijama radi Vojislav Dedijer, a mnogo nam poma`e ^aba Juhas, reprezentativac Srbije i najbo-

Idu}e godine u Ligu Srbije Prema najavama, KAF Spartanci bi trebao da od slede}e godine postane ~lan Lige Srbije u ameri~kom fudbalu. Trenutno je klub obezbedio petnaest kompleta opreme, a taj broj bi trebalo da se pove}a da bi mogle da se igraju i utakmice po svim pravilima. qi baca~ na{e lige - istakao je Dmitar [trbac, predsednik Spartanaca.

Akciju osnivawa novog kluba u Subotici podr`ao je i Nemawa Simovi}, prvi ~ovek suboti~kog sporta koji je iskoristio priliku da pohvali entuzijazam osniva~a kluba: - Bilo je lako propratiti dobru ideju i zaista mi je drago {to se veliki broj mladih qudi ukqu~io u ovaj sport. Klub se razvija i za o~ekivati je da }e vrlo brzo dosti}i nivo potreban za ukqu~ewe u liga{ko takmi~ewe - kazao je Simovi}.

Ameri~ki fudbal je, kako je izneo Robert Has, jedan izuzetno zahtevan sport, ali ima i mnogo toga da ponudi.

- Mnogo je pozicija u jednoj ekipi i zato je sport otvoren bukvalno za sve, od 60 do 160 kilograma, a prema nekim podacima najstariji kiker ima preko sedamdesetak godina i jo{ uvek igra - istakao je Has. N. Stanti}

TRKA NA KRITU

Mari} u roza majici Dejan Mari} osvojio je prvo mesto i roze majicu za najboqeg omladinca na trci na Kritu zavr{enoj posle ~etiri etape. Drugo mesto u bodovawu omladinaca pripalo je Svetislavu Blagojevi}u, dok je tre}i Grk Aleksisis Papaderos.

U bodovawu seniora pobedili su bugarski intrenacionalci u gr~ko - bugarskom profi timu Iraklion – Nesebar Spas \urov i Martin Gra{ev, dok je lep plasman zabele`io vice{ampion Balkana u drumskoj vo`wi

no je na kraju trke vozio Nikola Kozomara, juniorski reprezentativac stigav{i peti u posledwoj etapi u sprintu velike grupe i bio je najboqe plasirani junior. Zbog bolesti nije startovao Aleksandar Duki}, a na startu se povredio Omakovi}, polomio je kurblu i isekao nogu, pa su mu stavili pet {avova i lekar mu je zabranio da vozi.

- Ekipa Partizana, u kojoj su sticajem okolnosti bili samo juniori, je tre}a u generalnom plasmanu i to je izuzetan uspeh – ka`e vo|a selekcije Partizana

Elita u bawi Junakovi}, Budimpe{ti i Skopqu Tri najelitnija klupska kugla{ka takmi~ewa po~e}e danas u tri grada – Budimpe{ti, Skopqu i bawi Junakovi}, kod Apatina.

Budimpe{ta }e biti doma}in Svetskog kupa (Kupa {ampiona) i od srpskih klubova igra}e prvaci Pionir (Subotica – `ene) i Beograd Po{tanska {tedionica (mu{karci). Prijavaqeno je 15 mu{kih ekipa i ~ak 14 je prihvatilo da, ako se plasiraju, igraju u Ligi {ampiona.Sa Svetskog kupa u Ligu {ampiona plasira}e se sedam ekipa i Beogra|ani su potvrdili u~e{}e u ovom takmi~ewu gde su pre dve gdine igrali u ~etvrtfinalu.

U nadmetawu kugla{ica prijavqeno je 13 selekcija, samo sedam je prihvatilo Ligu {ampiona, {to zna~i da }e Pionir, bez obzira na plasman, sigurno u~estvovati, jer se prijavio. Lane su Suboti~anke igrale u finalu Lige {ampiona i izgubile od Viktorije iz Bamberga.

Igra}e u Budimpe{ti jo{ srpskih kugla{a – u {ampionu Slova~ke Sportu iz Podbrezove Jovan ]ali} i svetski rekorder Vilmo{ Zavarkao, a u prvaku Ma|arske Segedinu Tibor Sel, @olt Ki{ i Laslo Feketre.

U Svetskom kupu Pionir je pro{le godine bio ~etvrti, {to je najboqi plasman `enskog srpskog kuglawa u ovom elitnom takmi~ewu. U mu{koj konkurenciji Kordun Dunav osigrawe iz Kqaji}eva bio je tre}i 1997. u Augzubrgu. Titule su u 2008. u Ricingu u Austriji osvojili Miroteks iz Ceqa, natrofejnija `enska ekipa u Svetskom kupu sa {est titula (pet kao Miroteks, jedna kao Emo) i mu{ki tim berlinskog Rot vajsa.

Bi}e zanimqivo kuglawe u bawi Junakovi}

Evropski kup igra}e se u Skorqu i u~estvova}e nacionalni vice{ampioni. U konkurenciji 11 mu{kih ekipa Srbiju }e predstavqati Ni{ put, sedam klubova je potvrdilo u~e{}e u Ligi {ampiona ako pro|u, me|u wima i Ni{lije. Sa ovog takmi~ewa u L[ ide pet ekipa. U `enskoj konkurenciji Srbiju }e pred-

Partizanu sru{ili kuglanu Partizan, srpski predstavnik u Kupu NBC, se na{ao na velikim mukama na po~etku kugla{ke sezone. Finalisti kupa Srbije za pro{lu godinu i vi{estrukom {ampionu dr`ave sru{ena je kuglana u Rakovici da bi se napravila – teretana!?

- Sramota je da se u zemqi seniorskih ekipnih {ampiona sveta u kuglawu ru{e kuglane – ka`e direktor Partizana Zoran Dragovi}. – Planirali smo da ove godine modrenizujemo ovaj objekat, jer Beogradu nedostaju staze po svetskim standadima, ali smo umesto toga ostali bez krova nad glavom. Da nam nije pomogl Banka Inteza ne bismo mogli da odemo u Bawu Junakovi} na Kup NBC federacije. ^ini mi se da u kuglawu va`e drugi zakoni nego u ostalim sportovima - {to smo uspe{niji i boqi to nam je sve gore i gore.

stavqati u konkurenciji osam timova Junakovi} iz Bawe Junakovi}, koji je potvrdio igrawe u L[, sa jo{ pet selekcija, {to zna~i da }e za pet mesta konkurisati {est ekipa.

Pro{le godine `enska ekipa Rapida iz Rumunije okitila se titulom u ovom kupu, dok je kod mu{karaca slavio je ma|arski Zalagerseg. U ovom taki~ewu srpsko kuglawe imalo je mnogo uspeha: 2000. u Skopqa `enska ekipa novobe~ejskog Jedinstva osvojila je prvo mesto, mu{ki tim Metalca iz Gorweg Milonovca bio je drugi 2002. u Prerovu, `enski tim Pionira bio je 1997. u Hunedoari tre}i, a mu{ka selekcija Crvena zvezda je bila ~etvrta 1998 u Klagenfurtu...

Kup NBC federacije (igraju po dva predstavnika zemqe pobednik nacionalnog kupa i jo{ jedna ekipa po prijavi) odigra}e se na kuglani sa osam staza u bawi Junakovi} kod

KUP SRBIJE U YIJUYICUU

Trener Du{an Banovi} daje instrukcije svojim izabranicima

Dragan Spasi} osvajawem tre}e pozicije. Na trci je u~estvovao i Predrag Proki}, ali je odustao dva kruga pre kraja posledwe etape. Pobedio je gr~ki biciklista, ali nije bilo promena u generalnom plasmanu. Odli~-

Du{an Banovi}, mladi trener. – Konkurencija je bila dobra sa nekoliko profi timova i najboqim gr~kim biciklistima. Doma}inima hvala na gostoprimstvu i ~estitke za dobru organizaciju trke.

Leb korak bli`i Formuli jedan Sebastijan Leb juri Miku Hirvonena u VRC {ampionatu, ali, o~igledno, i priliku da se oku{a u Formuli jedan. Petostruki svetski {ampion u reliju slede}e nedeqe testira}e bolid Dejvid Prajs Rejsing tima u GP2 {ampionatu, a francuski mediji prenose kako to zna~i da se Leb priprema za najbr`i cirkus. Nije tajna da je Toro Roso ponudio Lebu da debituje u F1 {ampionatu voze}i za wih na posledwoj trci sezone u Abu Dabiju, ali su se za usluge iskusnog Francuza raspitivali i ostali timovi.

Novoformirani tim USF1 navodno je ve} pregovarao sa Lebom oko anga`mana Sebastijan Leb za selede}u sezonu, kada }e i ameri~ki tim napraviti prve korake u Formuli jedan. Leb je izjavio da mu ponude F1 ekipa gode, ali da jo{ uvek nije rekao u sve u reliju, dok su ~elnici wegovog tima Sitroen naglasili da bilo kakav dogovor o debiju wihovog pulena ne sme da ide iza wihovih le|a.

19

PO^IWU KLUPSKA EVROPSKA TAKMI^EWA

SUBOTICA BOGATIJA ZA NOVI KLUB

Spartanci igraju ameri~ki fudbal

sreda30.septembar2009.

Novosa|anima 18 medaqa Takmi~ari Xijuxicu kluba Vojvodina, u konkurenciji 212 u~esnika iz 18 klubova, na Kupu Srbije ostvarili su zna~ajan uspeh osvojiv{i 18 medaqa (12 zlatnih, ~etiri srebrene i dve bronzane). Kup Srbije je odr`an u Aleksincu, u svim uzrasnim kategorijama, u `enskoj i mu{koj konkurenciji.

Trener Vojvodine Ranko @drwa, ujedno i selektor na{e reprezentacije u Takmi~ari Vojvodine u Aleksincu Kro~e, Simonida Popov – Branislav ^uduo sistemu, zadovoqan je ostvarenim rebrik zultatima, kao i kvalitetom prikazanih Osvaja~i medaqa u borbama: Kristijan ^uborbi.

Osvaja~i medaqa za Vojvodinu u duo sisteki}, Vuka{in @drwa, Jana Tarabi}, Milan mu: Milana Miqkovi} – Jana Tarabi}, MiTonkovi}, Ivan dela Kro~e, Luka Buzaxija, lana Miqkovi} – Vuka{in @drwa, Isidora Slavko Pilipovi}, Ogwen Panti}, Vladimir Miqkovi} – Luka Buzaxija, Vladimir Ki{ – Radoj~i}, Nemawa Vulovi}, Vladimir Radoj~i} Igor Eri}, Aleksandra Jerki} – Ivan dela i Milena Ivkovi}.

Apatina. Prijavqena je 21 mu{ka ekipa i ~ast srpskog kuglawa brani}e Partizan iz Beograda i Kawi`a. Osam timova potvrdilo je u{e{}e za Ligu {ampiona, me|u wima i oba srpska predstavnika, ali sa ovog takmi~ewa mesto u elitnom dru{tvu obezedi}e samo tri ekipe. U `enskoj konkurencij igra}e 18 ekipa, od srpskih klubova SPC Vojvodina iz Novog Sada i Kristal iz Zrewanina. Za tri mesta u L[ prijavilo se pet ekipa. Srpski predstavnici nisu se izjasnili za igrawe u Ligi {ampiona.

Pro{le godine slavio je u Kupu NBC `enski tim rumunskog Rapid Voince i mu{ki tim ma|arskog Zalaegersga. U ovom takmi~ewu `enska ekipa SPC Vojvodine je 2005. u Novm Sadu bila druga, a mu{ki tim Po{tanske {tedionice bio je 2007. u Augzburgu ~etvrti.

U SUSRET KUPU ETTU ZA @ENE

Vo{a doma}in grupe U subotu i nedequ igraju se prvi turniri u osam grupa Kupa Evropske stonoteniske unije (ETTU) za `ene. Zanimqivo je da je doma}in Prve grupe jedini na{ predstavnik, srpski {ampion, novosadska Vojvodina.

Trener crveno-belih Branko \uki} ve} je uspe{no s mu{kom ekipom prebrodio prvi turnir u Portugalu gde je Vo{a kao tre}a od pet timova obezbedila prolaz u drugu rundu. Sa `enskom ekipom posao }e biti ne{to te`i, jer od ~etiri tima samo prvak ide u slede}i krug koji }e se igrati od 13. do 16. novembra. @enska ekipa Vojvodine u subotu }e igrati dva me~a. Od 14 sati igra}e sa Topol~anima (Slova~ka), a od 19 ~asova sa Vedrinamurom iz Belgije. U nedequ }e Novosa|anke odmeriti snage sa Zevs Kuartumom Santa Elenom (Italija) od 10 sati, a svi me~evi igra}e se u sali novosadskog SPC “Vojvodina”, uz besplatan ulaz.

- Svakako da }e Gordana Plav{i}, Andrea Todorovi} i Blanka Barna dati sve od sebe da ostvare {to boqi rezultat. Prema na{im saznawima ekipa iz Slova~ke je favorit, ali }emo jasniju sliku imati kada me~evi po~nu – rekao je ~lan Upravnog odbora STK Vojvodina, zadu`en za stru~ni rad u klubu, Lazar Kurte{.

S. S.

20

KULTURA

sreda30.septembar2009.

DNEVNIK

NIZOM MANIFESTACIJA OBELE@AVAJU SE JUBILEJI U KULTURI

AUTOBIOGRAFSKI ZAPISI VELIKOG SRPSKOG I JUGOSLOVENSKOG SLIKARA

Oma` velikim imenima umetnosti

„Iz mog `ivota” Marka Murata

Povodom obele`avawa jubileja 100 godina od ro|ewa slikarke Milene Pavlovi} Barili i kompozitorke Qubice Mari}, kao i 150 godina od ro|ewa slikara Paje Jovanovi}a, bi}e or-

Qubica Mari}

ganizovano niz manifestacija, a tokom 2010. godine }e biti obele`eno 100 godina od ro|ewa dramaturga Bojana Stupice i pisca Me{e Selimovi}a.

Ministar kulture Neboj{a Bradi} rekao je na konferenciji za novinare da je tokom ove godine uspe{no odr`an veliki broj kulturnih manifestacija koje su za ciq imale da podsete na `ivot i dela srpskih velikana.

Kompozitor Dejan Despi}, koji je i predsednik Odbora za obele`avawe proslave jubileja Qubice Mari} rekao je da }e na predstoje}im Beogradskim muzi~kim sve~anostima (Bemus), 6. oktobra biti odr`an koncert na kome }e simfonijski orkestar RTS-a izvesti neka od najpoznatijih dela Qubice Mari}.

„Simfonijski orkestar RTS }e premijerno izvesti delo Qubice Mari} koje je nedavno prona|eno i redigovano, a tokom oktobra }e biti odr`ana jo{ tri kamerna koncerta, posve}ena toj srpskoj kompozitorki“, rekao je on.

Spisateqica Sawa Domazet, koja je ~lan Odbora za proslavu jubileja Milene Pavlovi} Barili rekla je da je izlo`bu posve}enu toj srpskoj slikarki u Galeriji SANU tokom jula i avgusta videlo preko 90.000 qudi i da }e deo te izlo`be biti predstavqen i u drugim gradovima Srbije.

Prema wenim re~ima, dela Milene Pa-

rijom u Wujorku gde je Milena izlagala svoja dela, kako bismo i tamo organizovali izlo`bu“, rekla je ona. ^lan Odbora za obele`avawe jubileja Paje Jovanovi}a, istori~ar umetnosti Miodrag Jovanoviv} rekao je da }e u oktobru biti otvoren obnovqen legat Paje Jovanovi}a, a novi vodi~ kroz taj legat bi}e objavqen u izdawu muzeja grada Beograda.

Prema wegovim re~ima, bi}e organizovane i De~ije radionice posve}ene tom slikaru u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, i da je u toku rad na dvotomnoj monografiji koja }e biti bogato ilustrovana. „Izlo`ba dela Paje Jovanovi}a, bi}e otvorena 13. decembra u Galeriji SANU, a obuhvata}e wegove radove koji se nalaze u muzejima u Srbiji i inostranstvu, kao i dela iz privatnih kolekcija“, rekao je on.

U ediciji “Dva stole}a”, Zavod za izdavawe uxbenika objavio je novootkriveni autobiografski rukopis Marka Murata (1864-1944), pod nazivom “Iz mog `ivota” (Beograd, 2008).

Radi se o potpuno zaboravqenom dokumentu, zahvaquju}i kojem saznajemo mawe poznate ~iwenice iz `ivota jednog od najzna~ajnijih srpskih i jugoslo-

vest slikara koji je neraskidivo ~vrsto bio vezan za rodnu Luku [ipansku i posebno Dubrovnik, za svoje najmilije, ali i za prijateqe i {kolske drugove iz jezuitskog Seminarijuma u Dubrovniku. Otuda, slikarov autobiografski tekst obiluje mawe poznatim re~ima, izrazima, arhaizmima i lokalizmima iz dubrava~kog i {ireg

Opus Qubice Mari} na diskovima U novembru je planirano otkrivawe spomen plo~e u zgradi u ulici Xorxa Va{ingtona u Beogradu, gde je Qubica Mari} `ivela i radila, a planirano je i da bude objavqen komplet od ~etiri diska sa celokupnim opusom te kompozitorke. Do kraja godine }e biti otvorena izlo`ba o Qubici Mari} „Tajna-ti{inatvorewe“ autorke Melite Melin u Galeriji SANU, a bi}e odr`an i nau~ni skup na temu „Prostori modernizma:Opus Qubice Mari} u kontekstu muzike wenog vremena. vlovi} Barili bi}e predstavqena i u inostranstvu. Planirano je da u decembru u Gradskom muzeju u Riminiju u Italiji budu izlo`ena wena dela, a tokom decembra i u Srpskom kulturnom centru u Parizu. „Postoje planovi da wena dela budu izlo`ena i u Rimu, a tako|e smo kontaktirali s gale-

Miodrag Jovanovi} je dodao da }e po~etkom 2010. godine biti otvorena izlo`ba „Predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, i da }e biti odr`an okrugli sto na temu „Zna~aj Be~ke {kole za srpsko slikarstvo“ u Gradskom muzeju u Vr{cu.

(Beta)

Marko Murat, Dah dubrova~kog prole}a

venskih slikara. Poznato je da je povodom izbora za redovnog ~lana Srpske kraqevske akademije (sada SANU), Murat 1940. prilo`io svoju biografiju koja je iste godine {tampana u akademijinom Godi{waku. Me|utim, ovaj autobiografski rukopis se po svemu razlikuje od pomenute biografije. Jer, najve}i deo kwige “Iz mog `ivota” sadr`i podatke, ili kako je autor u podnaslovu dodao “misli i sje}awa” sa kojima se ~italac prvi put susre}e.

Svakako interesantno, pomalo i neobi~no, jeste da slikar u autobiografskom rukopisu govori o svemu samo ne o svom umetni~kom radu. Ukratko, rukopis “Iz mog `ivota” predstavqa svojevrsnu intimnu ispo-

dalmatinskog zale|a. U poodmaklom delu rukopisa on sa neskrivenim razo~arewem govori o vremenu koje pro`ivqava kao ostareli, povu~eni umetnik i penzionisani glavni konzervator dubrova~kog “Nadle{tva za umjetnost i spomenike”.

Ve}i deo svojih “misli i sje}awa” Murat je posvetio detiwstvu i mladosti, dok je ostatak `ivota potpuno izostavqen. Poznato je da je zavr{io Akademiju likovnih umetnosti u Minhenu, a pripadao je prvoj generaciji srpskih plenerista i impresionista koji su se {kolovali na ovoj elitnoj ustanovi. Od 1894-1898. `ivi naizmeni~no u Dubrovniku, Beogradu i Novom Sadu. Na Svetskoj izlo`bi u Parizu (1900),

izlo`io je veliku istorijsku kompoziciju “Dolazak cara Du{ana u Dubrovnik” za koju je bio nagra|en. Sa vajarom \or|em Jovanovi}em 1905. je osnovao Umetni~ku zanatsku {kolu u Beogradu, bio je pokreta~ i sekretar “Lade” i ~lan grupe “Meduli}”. Najzna~ajnija dela Marka Murata danas se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, Umetni~koj galeriji u Dubrovniku i u nekoliko privatnih zbirki.

Zapise objavqene u ovoj kwizi Marko Murat je po~eo da pi{e 1933, a rukopisni materijal je prenesen u formi i obimu u kojem je prona|en. Velika je zasluga prire|iva~a, istori~ara umetnosti Aleksandre Mami}Petrovi} i Petra Petrovi}a, {to rukopis nije objavqen u fototipskom izdawu, jedno vreme vrlo popularnom u na{em izdava{tvu, ~ime je o~uvano zna~ewe originala i izbegnuto ote`ano tuma~ewe ne~itko pisanog teksta. Naime, dvadest velikih presavijenih tabaka u rukopisu, uz razli~ite umetnikove napomene i komentare, pa`qivo je pregledano, prepisano i dovedeno u oblik pogodan za {tampawe. Pored toga, prire|iva~i su imali zahtevan posao da protuma~e mawe poznate re~i (arhaizmi, lokalizmi), prevedu latinske, italijanske i druge strane izraze, kao i da za nekolicinu li~nosti daju osnovne biografske podatke.

Dosada{wa saznawa o Marku Muratu mahom su zabele`ena u katalozima izlo`bi, enciklopedijskim odrednicama i op{tim pregledima srpskog modernog slikarstva. Otuda, autobiografija “Iz mog `ivota”, sa celokupnim nau~nim aparatom koji je prati, predstavqa dragoceni doprinos istra`ivawima umetnikovog `ivota, ali istovremeno i lako ~itqivo i zanimqivo literarno {tivo.

Sini{a Kova~evi}

POSLE HAP[EWA SLAVNOG REDITEQA U [VAJCARSKOJ

Neizvesna sudbina novog filma Polanskog Sudbina novog filma Romana Polanskog „The Ghost“ neizvesna je posle re`iserovog hap{ewa u [vajcarskoj, po{to je na wemu ostalo nekoliko meseci rada do pojave u bioskopima. Agent Romana Polanskog Xef Berg kazao je da je francuski re`iser dovr{io najve}i deo monta`e politi~kog trilera, ali da je ostalo dosta posla u oblasti muzike i zvuka.U filmu, zasnovanom na ro-

pa`wu u Britaniji zbog Langove sli~nosti sa biv{im premijerom Tonijem Blerom. Kao i Bler, Lang je nekada popularan lider na ~iju karijeru negativno uti~e savez sa SAD u borbi protiv terorizma. Iako film jo{ nema ameri~kog distributera, prava na wegovo prikazivawe otkupqena su u Nema~koj, gde je snimqen po~etkom ove godine, i u Francuskoj, u kojoj Polanski `ivi.

Burne rasprave na Vikipediji Onlajn enciklopedija Vikipedija blokirala je u ponedeqak stranicu posve}enu Romanu Polanskom zbog burnih izmena koji re`isera predstavqaju iz ekstremnih uglova - ~as kao uglednog sineastu, ~as kao ~oveka u sukobu sa zakonom. Stranica je „za{ti}ena... dok se ne re{e sukobi“, navodi se u saop{tewu Vikipedije ~iji se sadr`aj dopuwava i mewa prilozima korisnika.

Burne rasprave su se rasplamsale posle hap{ewa sineaste u subotu, u Cirihu. „^iwenica da je optu`en za silovawe morala bi biti prva stvar koja se pro~ita“, pi{e u jednom komentaru i dodaje se: „Ba{ me briga da li su wegovi filmovi osvajali Oskare“.

Drugi korisnik enciklopedije sasvim je suprotnog mi{qewa: „Gospodin Polanski je pre svega poznat po svom rediteqskom radu“. manu Roberta Harisa, Pirs Brosnan igra izmi{qenog biv{eg britanskog lidera Adama Langa, a Juan Makgregor pisca iz senke koji mu anonimno poma`e da napi{e memoare.

U filmu igraju i Kim Katral, Tom Vilkinson, Olivija Vilijams i Xejms Belu{i. Harisov roman privukao je veliku

Re`iser ro|en u Poqskoj pobegao je 1978. iz SAD nakon {to je priznao krivicu za seksualni odnos sa 13-godi{wom devoj~icom Samantom Gajmer koja danas ima 45 godina, u januaru je tra`ila obustavqawe postupka protiv Polanskog.

Polanski je uhap{en u subotu u Cirihu, gde je doputovao da

primi nagradu za `ivotno delo. Kancelarija okru`nog tu`ioca Los An|elesa saop{tila je u ponedeqak da }e zatra`iti izru~ewe francuskog sineaste i da bi zahtev trebalo da bude pripremqen u narednih 40 dana. Advokat Romana Polanskog precizirao je da se francusko-poqski rediteq protivi izru~ewu u SAD. „The Ghost“ je prvi film Romana Polanskog sa radwom u SAD od „Kineske ~etvrti“ iz 1974. Lokacije u Nema~koj zamenile su one u Novoj Engleskoj. Rediteq „Rozmarine bebe“ dobio je Oskara i Zlatnu palmu za ostvarewe „Pijanista“ iz 2002.

KULTURA

DNEVNIK 43. BITEF

sreda30.septembar2009.

21

MILICA PILETI] DOBITNICA NAGRADE „BORISLAV MIHAJLOVI] MIHIZ”

Eskapizam u eksploziji Trijumf `enskog rukopisa pozori{nog Dejan Dukovski, Bure baruta, re`ija Dimiter Go~ev, Doj~es teater, Berlin Balkan kao grotlo Evrope op{te je prihva}eno mesto u geopoliti~kom vi|ewu poluostrva kojem pripadamo. Postoje stereotipi, a ve} su se razvile i predrasude o tome da je jugoistok Starog kontinenta naseqen nekom vrstom divqaka kojoj specifi~na atmosfera, dru{tvena i klimatska, ne da da odraste, da se integri{e u moderne, savremene tokove. Deli} tog vi|ewa sadr`i i drama/ zbirka scena „Bure baruta“ Dejana Du-

tranzicioni „pobednici“ i „gubitnici“, u Go~evim rukama postaju qudi od krvi i mesa, a situacije u kojima se nalaze, negde na dnu, iskrsavaju kao mesta anti~kog agona, ne agonije. Zahvaquju}i neposrednom znawu i iskustvu, bugarski rediteq balansira izme|u sad ve} mitske slike Balkana kao uvek zatalasane raskrsnice kultura gde `ive ~udnovate i opasne zverke, i Balkana kao pradomovine ~oveka u sirovom obliku, ~oveka

istorije. Qude kojima je sitnica va`nija od `ivota, ve}a i od sudbine. Kao da je samo {a~ica wih, ne olo{a, nego otpada, jedino i preostala.

A wih, Svetu, Maneta, nema~ki glumci igraju kao da su pesnici. I kao {to je cela predstava okvir jednog sna, jednog ko{mara, tako su i oni `ivqi od svih nakaza i utvara koje u odelima kru`e planetom. I kad im se smeje i kad se zbog wih lako mo`e pu}i, i zaplakati. Ban-

Iz predstave „Bure baruta“

kovskog, mada je u istoimenoj re`iji Dimitra Go~eva Balkan pre jedna arhetipska vizija sveta koji je surov, ali i lep. Tako je nema~ka predstava na zatvarawu 43. Bitefa na najboqi mogu}i na~in potvrdila za{to je umetnost neophodna i jedna od retkih inspiri{u}ih „nauka“ me|usobnog razumevawa i uva`avawa.

Likovi Dukovskog, osmi{qeni kao kola` karakteristi~nih predela devedesetih – nasilnici, kriminalci, osvetnici, buntovnici (bez i sa razlogom),

emocija i strasti, one specifi~ne `ivotnosti koja mu omogu}uje da qubi, psuje, peva, puca.

Wegov dom je kafana, wegov dom je zauvek izgubqeni raj kojeg ne}e, a verovatno i ne mo`e da se odrekne, jer na drugom kraju su plodovi znoja i rada.

Pozornica gola, pusta, naherena u vodu, u bezdan. Jabuke (pro)padaju kao slutwa ve} nare~enog. Na vrh scene, poput crno belog horizonta, postavqen je orkestar, stalno spreman da isprati, potcrta i zaokru`i podvige junaka bez imena, bez

ditski {armantni, gluma~ki perfektni, impresivne kretwe, govora, pa i pesme, oni su apsolutna su esencija Go~evog pozorja, tako dirqivo ironi~nog, tako tragi~kog, na momente ve}eg i od teme i od autora. Wihova zaigranost, wihov ludizam, dokaz su da i mimo Balkana, mimo bilo koje prostor-vreme koordinate, oslobo|ewe od politi~kog, od ekonomskog, mo`e biti izvor velike slobode i radosti, pa bila ona i privid ili eskapizam, u obliku pozori{nog.

Igor Buri}

U Srpskoj ~itaonici u Irigu, koja sa Fondom “Borislav Mihajlovi} Mihiz” dodequje istoimenu, Mihizovu nagradu za dramsko stvarala{tvo, ju~e je saop{teno da je peta dobitnica Milica Pileti} (1971), dramski pisac i scenaristkiwa, koja `ivi i radi na relaciji Beograd-Podgorica. Ovakvu odluku jednoglasno je doneo `iri u sastavu Svetislav Jovanov, teatrolog (i predsednik), Ferenc Deak, kwi`evnik i Kokan Mladenovi}, rediteq.

Prethodne ~etiri godine pokazuju da se nismo prevarili u odabiru nagra|enih stvaralaca, ukazao je Jovanov. On je za ovogodi{wu produkciju rekao da donosi mawe novih autora, ali vi{e kvaliteta me|u ve} afirmisanim dramskim spisateqima. Tako|e i da nagrada “Borislav Mihajlovi} Mihiz” doprinosi vitalnosti i dinamici na{eg pozori{nog `ivota.

- Te`e}i dramski relevantnom uobli~avawu istine o nama ovde i sada, Milica Pileti} podjednako kreativno traga za tom istinom kroz reinterpretaciju za nas vitalnih motiva istorije drame i pozori{ta, kao i kroz predo~avawe bolnih sudara individue sa ma{inom Istorije koja nam se doga|a i koja je istovremeno u nama- navodi se izme|u ostalog u obrazlo`ewu `irija.

Milica Pileti} je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i ro|ena. Radila je kao novinarka, a u Podgoricu se preselila 1999. godine. Od 2007. radi kao saradnica u nastavi na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetiwu. Napisala je osam drama i sve su igrane na beogradskim ili podgori~kim scenama. Tekst “Bu|ewe Julije” priprema za izvo|ewe Budva Grad teatar. [iroj publici Milica Pileti} je poznata kao scenaristkiwa filma “Opet pakujemo majmune”(2004.).

Kokan Mladenovi}, upravnik Ateqea 212 saop{tio je da je za 6. oktobar zakazana premijera najnovije drame Milice Pileti} “Dokle?!”, u re`iji Alise Stojanovi}. Nagrada }e joj biti uru~ena 17. oktobra, na Mihizov ro|endan, nakon pred-

SUTRA SE U SNP OTVARA FESTIVAL „BALKAN DENS PLATFORM 2009”

Savremeni ples pred Novosa|anima Festival savremenog plesa “Balkan dens platform 2009” sutra }e biti otvoren u Srpskom narodnom pozori{tu i u naredna tri dana }e Novosa|anima predstaviti savremenu plesnu scenu iz okolnih zemaqa. Bi}e izvedeno {est predstava i jedna minijatura, kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare najavio direktor ovog festivala Sa{a Asenti} iz organizacije “Per.Art” koja je producent manifestacije. Sve predstave }e biti izvedene na velikoj i kamernoj sceni SNP-a, ~iji Forum za novi ples je tako|e ukqu~en u organizaciju ovog festivala.

Ulaz na predstave je slobodan, ali je broj gledalaca ograni~en.

Nakon otvarawa festivala, sutra }e biti izvedena predstava “Rascep” Madaline Dan iz Rumunije. Za petak uve~e su najavqene tri predstave. Jedna za drugom }e biti izvedene predstave: “Xinovske `ene predstavqaju najboqu predstavu u gradu” iz Srbije, u izvo|ewu Dragane Bulut, Gillie Kleiman i Ligie Soares; “Meso” u izvo|ewu Grifon dens kompani iz Gr~ke; i “Rasple{i me, molim!” Rosane Hribar i Gregora Lu{teka iz Slovenije.

Posledweg dana, u subotu }e najpre Aleksandar Georgiev iz Makedonije izvesti koreografsku minijaturu “Hajdi”. Zatim sledi predstava “Praznina” plesa~a iz Bugarske, okupqenih oko Kinestetik projekta. . Kao posledwa na ovom festivalu, bi}e izvedena predstava “1 poor and

one 0” trupe “BADco” iz HrvatMe|u izabranim izvo|a~ima ske. Posle toga planirana je su i “Grifon dens kompani” i `urka u “Izbi” povodom zatva“Kinestetik projekt” koji su i rawa festivala. ranije u~estvovali, kako je napoFestival nije takmi~arski, menuo Asenti}, ali tu su i mladi ali, naravno, predstave su selekautori, jer festival nastoji uvek tovane, i, kako Asenti} navodi, i da obezbedi prostor za wihovu birane su one najboqe u umetafirmaciju. ni~kom, konceptualnom i proIna~e, ovaj festival savremedukcijskom smislu. Za u~e{}e je nog plesa se odr`ava bijenalno i bilo prijavqeno 85 ostvarewa dosad je organizovan u Sofiji, iz svih zemaqa regiona, osim, kako je pomenuo Asenti}, iz Albanije i Crne Gore, a selektori su odabrali pomenutih {est i jednu minijaturu. Bile su predvi|ene jo{ tri predstave, kako je pomenuo Asenti}, ali zbog nedostatka novca nisu ukqu~ene, kao {to iz istih razloga na festivalu nema propratnih programa.

Predstave je odabrao tim u kojem su: Ana Vujanovi} iz Beograda (teoreti~arka izvo|a~kih umetnosti), Andrea Kopa~ iz Qubqane (kriti~arka izvo|a~kih umetnosti), Andrea Kapitanesku iz Bukure{ta (direktorka Iz predstave trupe „BADco” iz Hrvatske festivala “Eksplor”), Iskra [ukarova iz SkoBukure{tu, Skopqu i Atini pqa (koreografkiwa), Rosen 2007, kada je odlu~eno da se peti Mihailov iz Sofije (koreoput odr`i u organizaciji Per. graf) i Kristina Polihroniadu Arta u Srbiji. Novi Sad je takoiz Gr~ke (producentkiwa). |e odabran i s obzirom da tu delu-

je Forum za novi ples SNP–a, koji neguje savremeni repertoar, a sve to bi ujedno zna~ilo i podr{ku ovoj sredini i doma}oj sceni, kao i, po re~ima Asenti}a, ideji o wenoj decentralizaciji. Novom Sadu nedostaju ovakvi sadr`aji, napomenula je operativna direktorka Baleta SNP–a i jedan od osniva~a Foruma za novi ples Olivera Kova~evi}–Crwanski, i

dodala da ovde ima publike koja `eli da gleda savremeni ples, po~ev od mladih igra~a i u~enika baletske {kole, ali i ne samo wih.

N. Pej~i}

Pet „M” zbog Mihiza Nije bilo te{ko otkriti ~udnu koincidenciju oko laureata nagrade “Borislav Mihajlovi} Mihiz”. Svih pet dosada{wih dobitnika su `enskog pola, a imena im po~iwu na slovo “M”.

Prva je bila Milena Markovi} (2005), a sledile su je Maja Pelevi}, Marija Karaklaji}, Milena Bogavac i od ju~e, Milica Pileti}. Preduhitriv{i novinarska pitawa, idejni tvorac ove nagrade, potpredsednik Izvr{nog ve}a APV i ~lan upravnog odbora Fonda Du{an Jakovqev, sve je objasnio latinskom sentencom “Nomen est omen”-Ime je znak. Re~ je, naravno, o slu~ajnosti koja je morala da se dogodi, Mihizu u ~ast. stave. Organizatori su pre te sve~anosti osmislili uzbudqiv i emotivan dan se}awa na Mihiza u rodnom Irigu, koji }e zapo~eti polagawem cve}a na wegov grob. Tako }e biti povezana dva mesta koja je Mihiz trajno obele`io svojim duhom i duhovito{}u.

Ovo priznawe, petu godinu zaredom, dodequju Fond “Borislav Mihajlovi} Mihiz” i

Srpska ~itaonica Irig, pod pokroviteqstvom Izvr{nog ve}a AP Vojvodine i Ministarstva kulture Srbije. Nagrada podrazumeva nov~ani iznos od 200 hiqada dinara, umetni~ku sliku i {tampawe kwige drama. Fond svake godine organizuje simpozijum o Mihizovom stvarala{tvu, a ovogodi{wa tema su wegovi scenariji.

Radmila Lotina

SA SEDNICE SKUP[TINSKOG ODBORA ZA OBRAZOVAWE, NAUKU, KULTURU, OMLADINU I SPORT

Zbriwavawe filmskog fonda Vojvodine Arhivski filmski fond Vojvodine je, posle decenija propadawa, za jo{ jedan korak bli`i da kona~no bude zbrinut, stru~no sa~uvan, restauriran i dostupan stru~noj i {iroj javnosti. Po{to je na ju~era{woj sednici skup{tinskog Odbora za obrazovawe, nauku, kulturu, omladinu i sport jednoglasno prihva}ena Informacija o otkupqenom arhivskom filmskom fondu Vojvodine (u~iweno je to 2006. godine od DD „Zvezda filma“) i aktivnostima na ~uvawu i za{titi ovog fonda, time je prihva}ena i inicijativa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu da se vojvo|anski filmski fond preda Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, daqe je na poslanicima Pokrajinske skup{tine da je podr`e i doprinesu kona~no kvalitetnom re{ewu za o~uvawe vrednog kulturnog nasle|a.

Pomenuti odbor je tako prihvatio da Pokrajinski sekretarijat za kulturu raskine Ugovor o privremenom ustupawu arhivskog filmskog fonda zakqu~en sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i da pismeno konstatuje {ta je ura|eno na sre|ivawu ove filmske arhive, da bi se ona, Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu, predala na ~uvawe i za{titu. Re~ je o izvornim filmskim materijalima - original negativima igranih, dokumentarnih i kratkometra`nih filmova kao i snimqenoj filmskoj doku-

mentaciji, ostacima filmskih negativa, kopijama filmova tamo gde ne postoje originali, ton negativima ovih filmova i drugim originalnim nosa~ima zapisa registrovane slike u pokretu. Tako|e, Pokrajinski sekretarijat za kulturu bi trebalo da dobije ovla{}ewe, da Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu - Odeqewu za film, preda kopije filmova tamo gde postoje originali, kopije stranih filmova kojima je istekla licenca za prikazivawe i celokupnu pisanu i ostalu prate}u dokumentaciju filmskog fonda Vojvodine (scenarije, kwige snimawa, dijalog liste, filmske plakete, filmske fotografije, skice scenografija i kostima, notne zapise, filmsku muziku, reklamne publikacije i druga dokumenta nastala pre, za vreme i posle snimawa filmova.

Kako je obrazla`u}i inicijativu rekao pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} ovim bi se na adekvatan na~in re{io dugogodi{wi problem vojvo|anskog filmskog fonda, a usluge Jugoslovenske kinoteke, sa kojom se pravi privremeni aran`man, bi bile besplatne.

Na sednici Odbora je i jednoglasno razre{en du`nosti ~lana Upravnog odbora Srpskog narodnog pozori{ta, na li~an zahtev, Branislav Jati}, a na wegovo mesto je postavqena Vesna Kesi} Krsmanovi} tako|e zaposlena u SNP- u.

V. C.

22

SVET

sreda30.septembar2009.

DNEVNIK NEMA^KA POSLE IZBORA

Nova vlada do godi{wice pada Berlinskog zida

U poplavama na Filipinima 240 mrtvih MANILA: U poplavama izazvanim tropskom olujom na Filipinima nastradalo je 240 qudi, posledwi su podaci koje su ju~e saop{tile lokalne vlasti. Kako se navodi, 374.890 osoba nalazi se u privremenom sme{taju, dok vlasti procewuju da je ukupno

1,87 milion ugro`enih posle naleta tropske oluje Ketsana.

Vlada Filipina apelovala je na me|unarodnu zajednicu da joj uputi pomo}, a Svetski program za hranu (WFP), ogranak Agencije UN za hranu i poqoprivredu, saop{tio je da }e hitno poslati

hranu za 180.000 raseqenih.

Predstavnik WFP-a Stiven Anderson rekao je da }e ta organizacija dopremiti vi{e od 740 tona pirin~a u ugro`ena podru~ja.Predsednica Filipina Glorija Arojo rekla je da su vlasti po~ele da obnavqaju infrastruktu-

Rusija protiv sankcija Teheranu MOSKVA: Raketne probe Irana ne treba da budu povod za zao{travawe pitawa uvo|ewa sankcija Iranu, izjavio je danas zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov agenciji „Interfaks“. „Mislim da u ovoj situaciji pitawe nije u tome da se iskoristi ta ~iwenica kao povod za daqe zao{travanej pitawa

o uvo|ewu sankcija, iako sama po sebi ta proba u uslovim o{trih politi~kih diskusija oko iranskog nuklearnog programa, naravno, pru`a dodatne argumente onima koji `ele da se pre|e na razmatrawe dodatnih mera ka`wavawa“, rekao je Rjabkov.

Stav Ministarstva inostranih poslova Rusije uo~i

susreta politi~kih direktora „{estorke“ prvog oktobra u @enevi je da treba po~eti ozbiqan pregovara~ki proces sa Teheranom. Rusija smatra da je potrebno sve razjasniti i proveriti, izme|u ostalog, i vesti o tome da je Iran izgradio jo{ jedan centar za oboga}ivawe uranijuma.

(Tanjug)

Kako bi Izrael napao nuklearna postrojewa Irana?

Izrael je odbio da iskqu~i jednostrane akcije usmerene na obarawe iranskog nuklearnog programa, ali bilo kakav udar imao bi vojni i politi~ki rizik, i verovatno bi aktivirao raketni napad Irana Avioni: flota F-15 i F-16 mogli bi napasti zapadni Iran, verovatno pune}i gorivo iz vazduha – rastojawe od najmawe 1.500 km

Bombe za uni{tavawe bunkera: Kqu~ne mete: ukqu~uju iranska ispaqene iz „fantoma” mogu postrojewa za oboga}ivawe uranijuma prodreti i zatrpati nuklearna Natanz, postavqena pod zemqom i za{ti}ena raketnim baterijama postrojewa Kum Teheran Arak Isfahan I R A N Bu{er

IRAK TURSKA Bagdad

Zaliv

it e mo ran re sko

SIRIJA

Me d

KUVAJT OPCIJE LETEWA

avioni bi morali leteti preko arapskih JORDAN dr`ava, koriste}i stelt, da bi izbegli vazdu{ne odbrane SAUDIJSKA severna ruta ARABIJ A centralna ruta

IZRAEL Tel Aviv

EG

Pomorske snage Izrael je nedavno poslao jednu od tri „delfin” podmornice naoru`ane krstare}im Crveno raketama u Crveno more more kroz Suec, otvaraju}i rutu za Zaliv IP

AT

Foto: Getty Images

Nade i strahovawa o sudbini sporazuma DABLIN: Velike evropske sile ra~unaju da }e Irci u petak, 2. oktobra, na referendumu podr`ati Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija, {to bi oja~alo ulogu EU na svetskoj sceni i ~ime bi se izbegla kriza koja bi, kako se strahuje, mogla da parali{e evropski blok, ocenio je danas Rojters.

Odbacivawe Lisabonskog sporazuma moglo bi da odlo`i daqe pro{irewe EU, oslabi poverewe investitora, pa ~ak i da na kratko poquqa evro, navela je britanska agencija. Analiti~ar londonskog Centra za evropske reforme Hjugo Bredi ocenio je da }e Irci ovog puta podr`ati Lisabonski sporazum, {to }e poboq{ati proces odlu~ivawa u Uniji, posebno {to se ti~e spoqne politike. Ukoliko sporazum bude odba~en, to bi moglo da uti~e i na daqe pro{irewe Unije, upozorio je Bredi.

Irskim potvr|ivawem Lisabonskog sporazuma otklonila bi se prepreka za pojednostavqen na~in odlu~ivawa u Uniji, a time bi se izvr{io pritisak i na predsednike Poqske i ^e{ke, Leha Ka~iwskog i Vaclava Klausa, da ratifikuju taj sporazum. Klaus je pro{le nedeqe izjavio da je uveren da }e irski gra|ani odbaciti Lisabonski sporazum, mada ~eti-

© GRAPHIC NEWS

ri dana pre odr`avawa referenduma ankete pokazuju da su pristalice tog sporazuma u ubedqivoj ve}ini. ^e{ki predsednik je nagovestio da }e potpisati sporazum ako ga Irci podr`e. Samo tri od 27 ~lanica Unije - Irska, ^e{ka i Poqska dosad nisu ratifikovale taj sporazum koji, da bi stupio na snagu, mora da dobije podr{ku svih dr`ava EU. (Tanjug)

JESEWE ZASEDAWE SAVETA EVROPE

Jagland novi sekretar STRAZBUR: Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope (SE) izabrala je ju~e biv{eg norve{kog premijera Torbjerna Jaglanda za novog generalnog sekretara SE, na period od pet godina. „Verujem u Evropu. Evropa je najboqi mirovni projekat u istoriji“, rekao je Jagland u~esnicima redovnog jeseweg zasedawa, nakon izbora na tu funkciju. Novi generalni sekretar SE je diplomirao ekonomiju i otac je dvoje

Balisti~ke rakete Izrael bi mogao udariti arsenalom „jerihon” raketa, za koje se veruje da mogu preneti bojevu glavu od 1.000 kg bilo gde na Bliskom istoku

privrede, trebalo bi da budu ozbiqni zadaci s kojima }e se uhvatiti u ko{tac nova nema~ka vlada.

Demohri{}ani i liberali su ‘’prirodni politi~ki partneri’’ i oni se u mnogo ~emu sla`u, ali, kako se procewuje, ipak, i razlika, naro~ito, kada su u pitawu reforme.

Analiti~ari isti~u da Merkelovoj, iako }e vladati sa `eqenim partnerima, ne}e biti lako i da ‘’crno-`uti’’ savez ne}e biti kao u vreme biv{eg kancelara Helmuta Kola, kada su demohri{}ani imali ~etiri-pet puta vi{e poslanika od liberala.

(Tanjug)

EVROPA ^ETIRI DANA UO^I IRSKOG REFERENDUMA

Izraelske specijalne snage mogle bi obele`iti mete ili ih unu{titi sabota`ama

ju`na ruta

Izvor: Center for Strategic and International Studies

ru i da poma`u `iteqima poplavqenih sela da obnove svoje ku}e.

Tropska oluja Ketsana pro{le nedeqe je izavala najve}e poplave u posledwih 40 godina u glavnom gradu Manili i 25 provincija, gde je progla{eno vanredno stawe.

(Beta-AFP)

BERLIN: Novi koalicioni partneri, demohri{}ani i liberali bi, kako je najavqeno, do godi{wice obele`avawa pada Berlinskog zida, 9. novembra, trebalo da formiraju novu vladu, koja }e, prema re~ima samog kancelara Angele Merkel, imati puno posla pred sobom, a jedan od najva`nijih, kako se mnogi analiti~ari sla`u, bi}e privreda, ali i nova politika razoru`awa.

Banke i bankarski sistem, poboq{awe standarda, socijalne reforme, uvo|ewe jednostavnijeg i pravednijeg poreskog sistema i stvarawe uslova za br`i napredak nema~ke

dece. Predsednik Parlamentarne skup{tine SE Luis Marija de Pu~ poru~io je na po~etku redovnog jeseweg zasedawa, da onaj ko bude izabran treba da ima u vidu da se „poverewe Skup{tine mora zaraditi, a da }e ona biti zahtevna i obazriva“. Tokom zasedawa Parlamentarne skup{tine SE bi}e razmotren ~itav niz pitawa - od izazova koje predstavqaju klimatske promene, do situacije posle pro{logodi{weg sukoba Rusije i Gruzije.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju upu}eno je jo{ jedno prete}e pismo sa metkom, saznaje se iz izvora u francuskom pravosu|u.Pismo je u predsedni{tvo stiglo 22. septembra.Anonimni po{iqalac u pismu navodi da je „posrednik }elije 34“, koja stoji iza tridesetak prete}ih pisama upu}enih Sarkoziju, ~lanovima vlade i drugim politickim li~nostima.

KLER DEJNS Ameri~ka glumica Kler Dejns i britanski glumac Hju Dansi ven~ali su se u Francuskoj, potvr|eno je ~asopisu Pipl. Oni su se upoznali na snimawu ostvarewa „Evening iz Newport“. U februaru su se verili a sada i ven}ali. Kler Dejns (30) je igrala u „Jato“, “Zvezdana pra{ina“, „Prodava~ica“, „Kad ima qubavi“ i „Romeo u Julija“, a Dansi (34) je poznat po ulozi u „Padu crnog sokola“.

STIVEN KING Ameri~ki majstor horora i nau~ne fantastike Stiven King preradi}e svoj roman „Kolorado kid“ u scenario za seriju koju }e snimiti studio E1 entertejnment.Serija „Haven“ govori}e o sablasnom gradi}u u Mejnu ~iji stanovnici `ive normalnim `ivotom u izgnanstvu. Kada misteriozni doga|aju po~nu da potresaju grad, u pomo} dolazi agentkiwa FBI Odri Paker.

DOGOVOR POQSKE I RUSKE CRKVE

Umesto dokazivawa krivice, boqe pomirewe VAR[AVA: Poqska katoli~ka i Ruska pravoslavna crkva dogovaraju se da sa~ine zajedni~ki apel, poput slavnog pisma poqskih biskupa nema~kim iz 1965, „Pra{tamo i molimo za opro{taj“ - da se traume pro{losti ne koriste u politi~ke svrhe a Rusi i Poqaci krenu putem pomirewa, kao {to su to u~inili Poqaci i Nemci.

U Poqskoj od pro{le nedeqe, kao gosti Poqske katoli~ke crkve, boravi sedam velikodostojnika Ruske pravoslavne crkve iz manastira svetog Nila blizu Tvera, na ~elu sa wegovim igumanom arhimandritom Arkadijem. „To je poseta bez presedana.

Proti~e u vrlo srda~noj atmosferi. To je novi nagove{taj poqsko-ruskog pomirewa. Inicijativa je do{la sa

ruske strane, {to nas je prijatno iznenadilo“, kazao je za ju~era{wu „Gazetu vibor~u“ portparol Konferencije Episkopata Poqske Juzef Kloh.

Ruski velikodostojnici i poqski biskupi razgovarali su o mogu}nosti da ponove ko-

Poqaka. Zajedni~ko pismo objavili su nema~ki i poqski biskupi ponovo ovog avgusta povodom 70. godi{wice izbijawa Drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine. Manastir svetog Nila, koji se nalazi blizu mesta gde su u sovjet-

Od komunizma najvi{e propatili Rusi „Ako ve} merimo stradawa i broj `rtava monstruozne ideologije vide}emo da je najvi{e propatio ruski narod. Krivica za masakr u Katiwskoj {umi ne le`i na Rusima, ve} na komunisti~koj ideologiji i wenim zvani~nicima“, kazao je na pomenu u Katiwu i poqski ministar pravde Anxej ^uma. rak koji su u~inili pre vi{e od ~etiri decenije poqski i nema~ki biskupi. To se danas u obe zemqe ocewuje kao jedan od presudnih koraka na putu zaceqivawa bolnih rana istorijskog su`ivota Nemaca i

skom zarobqeni{tvu tokom Drugog svetskog rata bile zatvorene i kasnije streqane hiqade poqskih oficira, dobija na dar od najpoznatijeg hodo~asni~kog svetili{ta poqskih katolika, Jasne Gure,

kopiju ikone ~udotvorne Crne Bogorodice iz ^enstohove.

Izlo`i}e je u specijalno izgra|enoj kapeli a Poqska katoli~ka crkva ganuta je tim gestom.

O potrebi da ruski i poqski velikodostojnici prvi, pre politi~ara pru`e ruku pomirewa tokom vikenda na pomenu u Katiwskoj {umi gde je sovjetska NKVD tako|e streqala hiqade poqskih vojnih zarobqenika u prole}e 1940. godine govorio je i vojni biskup poqske armije Tadeu{ Ploski. „Umesto da nastojimo da doka`emo krivicu Sovjetskog Saveza boqe bi nam koristio gest pomirewa, poput slavnog pisma poqskih i nema~kih biskupa“, kazao je nad grobovima streqanih poqskih oficira biskup Ploski.

(Beta)

BALKAN

DNEVNIK

sreda30.septembar2009.

23

REVOLT ALBANACA ZBOG MAKEDONSKE ENCIKLOPEDIJE

U Tetovu demonstracije, na Kosovu spaqena zastava TETOVO, SKOPQE: Oko stotinak sredwo{kolaca u Tetovu protestovalo je ju~e iz, kako su rekli, „revolta zbog objavqivawa enciklopedije Makedonske akademije nauka i umetnosti“. Na protestu je zatra`eno da se u celosti povu~e Makedonska enciklo-

pedija koju je nedavno izdala Makedonska akademija nauka i umetnosti (MANU) u kojoj se Albanci nazivaju „{iptari“, „planinci“, „arnauti“.

Oni su skandirali re~i „umrite kauri“, „Ve{ta~ka nacija“, „Dardanija“, „Velika Albanija“, „Ilirida“. Protest je trajao oko jedan sat i nije bilo incidenata, a u policiji je kao organisator prijavqena nevladina organizacija iz Tetova „Specijal“.Proteste su najavile i neparlamentarne partije Al-

banaca za ~etvrtak u Skopqu ispred makedonske vlade.

Kosovski i makedonski mediji su ju~e objavili da je zastava Republike Makedonije zapaqena tokom prekju~era{we fudbalske utakmice klubova „Vlaznimi“ i „Pri{tina“, na gradskom stadionu u

Pri{tini. Prema medijima, na tribini je bilo i anti makeodonskih parola. Tuma~i se da je do toga do{lo zbog toga {to su u nedavno objavqenoj Makedonskoj enciklopediji koju je izdala Makedonska akademija nauka i umetnosti (MANU), Albanci nazvani „{iptari“, „planinci“ i „arnauti“.

Ministarstvo spoqnih poslova Makedonije je saop{tilo da je „paqewe zastave vrlo lo{a poruka i necivilizovani ~in koji treba najo{trije

osuditi“. Ministarstvo je ukazalo da „u ovako osetqivim trenucima svaki preduzet korak treba da bude u pravcu ubla`avawa napetosti, a ne da je daqe raspiruje“. Ministarstvo preporu~uje da bi „svaki odgovoran ~lan dru{tva trebalo da najodlu~nije osudi ovako ekstremne postupke“.

Kancelarija za vezu Makedonije u Pri{tini je zatra`ila od vlasti Kosova da preduzmu „sve zakonske mere da po~inioci budu identifikovani i adekvatno ka`weni“. „Uzajamno poverewe i po{tovawe grade se dugoro~no i svaka strana treba da tome da svoj doprinos. Od Kosova, kao najmla|e dr`ave u regionu, o~kuje se da u ovakvim situacijama demonstrira svoj kapacitet i sposobnost da deluje na adekvatan na~in u pravcu izgradwe dobrosusedskih odnosa i razvoja regionalne stabilnosti“, ukazuje MIP Makedonije.

Pored spornog odeqka o Albancima, u Enciklopediji MANU pi{e i da su pripadnike tzv. Oslobodila~ke narodne armije (ONA) koja se 2001. godine oru`ano sukobila sa vlastima Makedonije, obu~avali ameri~ki i britanski instruktori, na {ta su o{tro reagovale ambasade SAD i Velike Britanije u Skopqu.

Predsednik opozicionog Socijaldemokarstkog saveza (SDSM) Branko Crvenkovski je zato ukazao i na to da delovi novoobjavqene enciklopedije „izazivaju nove podele i tenzije u makedonskom dru{tvu i konfrontiraju Makedoniju sa wenim najve}im prijateqima i onima koji joj pru`aju najve}u podr{ku u me|unarodnioj zajednici“.

Crvenkovski je pozvao lidere albanskih partija iz Makeodnije i regiona da se „odreknu radikalne retorike i rekcije i usredsrede na prevazila`ewe sada{weg stawa, a ne na razgorevawe situacije“.

Lider opozicije je pozvao premijera Nikolu Gruevskog i presednika republike \or|a Ivanova da se ograde od spornih delova Enciklopedije. „Me|uetni~ki odnose se nikada ne mogu smatrati re{enim jednom zauvek. To je pitawe je kqu~no za stabilnosti Makedonije i svu pa`wu treba posvetiti anga`ovawu za re{avawe ~ak i minimalnih problema, da ne bi do{lo do wihove eskalacije i destabilizacije“, izjavio je Crvenkovski na ju~era{woj konferenciji za {tampu.

Makedonska enciklopedija je izdata pre desetak dana i prouzrokovala je burne reakcije albanskih politi~kih partija, intelektualaca i nevladinih organizacija. MANU je posle tih reagovawa odlu~ila da izmeni tekst Enciklopedije, ali albanske partije i intelektualci zahtevaju da ona bude povu~ena sa tr`i{ta.

(Beta)

VANREDNA SEDNICA SLOVENA^KOG PARLAMENTA

Deblokada Hrvatske uporedo s arbitra`om QUBQANA: Slovena~ki parlament je na vanrednoj zatvorenoj sednici koja je trajala do ranih jutarwih sati u utorak, nalo`io vladi da do 1. oktobra predlo`i inicijativu za sklapawe sporazuma sa Hrvatskom o na~inu re{avawa spora o granici.

Taj zakqu~ak je „jak i obavezuju}i za vladu“ i prakti~no zna~i da treba o~ekivati jo{ jednu vanrednu sednicu parlamenta, rekao je nakon sednice predsednik parlamenta Pavel Gantar.

Poslanici su usvojili i zakqu~ak u kojem konstatuju da se parlament upoznao sa pregovara~kim stavovima Slovenije Pavel Gantar. o pregovara~kim poglavqima u pristupnim pregovo„Parlament u vanrednim rima Hrvatske sa EU i sa miuslovima ukinuo blokadu Hr{qewem Odbora za evropska vatske“, potvrdu te odluke pitawa, koji je ukinuo slovenije izrekao nijedan od u~ena~ke rezerve sa zatvarawa i snika vanredne sednice. otvarawa novih poglavqa.

Premijer Pahor je izjavio Iako ju~era{wi list da }e se sporazum temeqiti „Dnevnik“ u naslovu na prvoj na predlogu evropskog komestranici objavquje da je sara za pro{irewe Olija Re-

na, i pozvao se na svoj dogovor s hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor i garancije {vedskog predsedni{tva EU, izvestila je Hina.

Opoziciona Slovena~ka narodna stranka najavila je posle sednice da }e, ukoliko parlament usvoji arbitra`ni sporazum, nastaviti da se zala`e za odr`avawe referenduma o prijemu Hrvatske u EU. Portparol slovena~kog Ministarstva spoqnih poslova Milan Bala`i} rekao je da bi arbitra`ni postupak za re{ewe grani~nog spora mogao trajati od jedne do tri godine. „Idealno bi bilo da proces ulaska Hrvatske u EU te~e paralelno sa arbitra`om“, rekao je Bala`i} i dodao da }e neka od hrvatskih pregovarackih poglavqa Slovenija deblokirati tek onda „kad bude jasno kako se odvija re{avawe grani~nog pitawa“.

(Beta-Tanjug)

Kostas Karamanlis i Jorgos Papandreu

PREDIZBORNA KAMPAWA U GR^KOJ

Socijalisti nude stimulans, a konzervativci {tedwu ATINA: Dve gr~ke partije, najve}i rivali na predstoje}im izborima 4.oktobra, sla`u se da je zemqa u ekonomskom haosu ali nude dva potpuno razli~ita programa za izlazak iz wega.

Lider opozicionih socijalista Jorgos Papandreu, mogu}i pobednik na izborima prema trenutnim procenama, smatra da bi trebalo nacionalnoj ekonomiji dati inekciju od tri milijarde evra, pove}ati plate radnicima u javnom sektoru i potpomo}i investicije u infrastrukturu.

Aktuelni premijer Kostas Karamanlis, konzervativac, zagovara hitne ali nepopularne reforme - zamrzavawe plata i penzija, kresawe potro{we, kao i paket akcija protiv {iroko rasprostrawenog izbegavawa pla}awa poreza.

Konzervativci u ispitivwima javnog mnewa zaostaju za sedam procenata u odnosu na socijaliste, i ~ini se da je prakti~no nemogu} bilo kakav preokret do izbora. Papandreu i socijalisti me|utim mogu imati te{ko}a sa Evropskom komisijom kada je u pitawu wihov plan reformi.

Nakon godina rasta pospe{enog visokom potro{wom, gr~ka privreda je posustala i mogu}e je da zapadne u krizu, mada po mnogim ocenama, maweg obima.

Buxetski deficit Gr~ke je znatno iznad tra`enog evropskog proseka od tri odsto. Ministar ekonomije Janis Papatanasio najavio je da bi mogao dosti}i osam procenata ove godine. Pojedini analiti~ari najavquju da }e biti deset odsto. Javni dug, najve}i posle italijanskog u EU, kako se najavquje, prema{i}e 100 odsto.

Nezaposlenost je u junu stigla do 8,6 odsto. Prihodi od turizma, koji ~ine vi{e od 15 odsto BNP, doneli su gubitak od oko dve milijarde evra ove godine jer su 17 odsto ni`i nego lane.

Papandreu smatra da Gr~ka vi{e trpi zbog lo{e vladavine nego nedostatka sredstava, i to ilustruje podatkom da je izbegavawe pla}awa poreza uskratilo buxet za oko 31 milijardu evra, odnosno deset puta vi{e nego {to bi ko{tao stimulativni paket koji on predla`e kao izlaz iz trenutne situacije.

(Beta-AP)

NARODNA SKUP[TINA REPUBLIKE SRPSKE

Opozicija napustila sednicu zbog TV prenosa BAWALUKA: Poslanici srpskih opozicionih stranaka u Narodnoj skup{tini Republike Srpske (RS) ne}e prisustvovati raspravi o nacrtu zakona o oduzimawu imovine ste~ene izvr{ewem krivi~nog dela, jer raspravu o ovoj ta~ki dnevnog reda ne}e direktno prenositi Radio-televizija RS (RS RS).

Igor Radoji~i}

Poslanici Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP) i Srpske radikalne stranke RS (SRS RS) iz istog razloga ne}e prisustvovati ni razmatrawu konsoli-

dovanog izve{taja o izvr{ewu entitetskog buxeta za prvih {est meseci ove godine.

Ure|iva~ki kolegijum RT RS-a obavestio je Narodnu skup{tinu RS da ova medijska ku}a ne prenosi raspravu o nacrtima zakona.

Predsednik parlamenta RS Igor Radoji~i} izjavio je da ovakav potez opozicionih stranaka nije do-

Borislav Boji}

bar, jer parlament treba da radi i sa i bez televizijskog prenosa. [ef poslani~kog kluba SDS-a Borislav Boji} rekao je da je Kolegijum parlamenta RS ranije utvrdio da se dve od ukupno 44

ta~ke dnevnog reda direktno prenose preko RT RS-a, te da je dogovoreno da to budu nacrt zakona o oduzimawu imovine ste~ene izvr{ewem krivi~nog dela i konsolidovani izve{taj buxeta, ali da taj dogovor je ispo{tovan.

SDS je tako|e imao i primedbe na utvr|eni nacrt zakona o oduzimawu imovine ste~ene izvr{ewem krivi~nih dela, smatraju}i da je u skup{tinskoj proceduri trebalo da se na|e wihov antikorupcioni zakon, koji je, kako su naveli, u skladu sa evropskim standardima. Boji} je ranije optu`io Vladu RS da „nema stvarnu nameru da se suo~i sa kriminalom i korupcijom u RS“.

Vlada RS se utvr|ivawem zakona o oduzimawu imovine ste~ene izvr{ewem krivi~nog dela opredelila za koncept krivi~no-pravnog postupka. Prethodna re{ewa predvi|ala su ispitivawe porekla imovine ve}e od pola miliona maraka (250.000 evra) posle 1. januara 1997. godine, dok novo zakonsko re{ewe nema ogranicewa ni u vrednosti imovine niti u vremenu wenog sticawa.

(Beta)

MEDOJEVI] UPUTIO PISMO AMERI^KOM AMBASADORU

Baro tra`i od \ukanovi}a konkretne rezultate PODGORICA: Potpredsednik Evropske komisije @ak Baro i crnogorski premijer Milo \ukanovi} izrazili su ju~e o~ekivawe da }e gra|ani Crne Gore od 1. januara naredne godine mo}i da putuju bez viza u zemqe Evropske unije.

Baro je na konferenciji za novinare u Podgorici saop{tio da }e sredinom oktobra u Crnu Goru doputovati ekspertska misija EU kako

bi utvrdila da li su realizovane sve obaveze iz „mape puta“ za viznu liberalizaciju.

Potpredsednik Evropske komisije je od vlasti u Podgorici tra`io da mu dostave sve „podatke i cifre koje se odnose na realizaciju postavqenih obaveza i precizne i jasne podatke o broju kona~nih presuda za dela iz organizovanog kriminala i korupcije“. Baro je pod-

setio da se pre odluke o ukidawu viza Crna Gora mora re{iti status raseqenih i izrazio zadovoqstvo {to je vlada nedavno usvojila plan aktivnosti za definisawe wihovog statusa.

Baro direktno obratio crnogorskom premijeru Milu \ukanovi}u sa porukom da „treba upotrebiti sva sredstva da bi se ostvarila primena“ Zakonika o krivi~nom postupku.

(Beta)

Crna Gora pod kontrolom jednog ~oveka PODGORICA: Opozicioni parlamentarni Pokret za promene (PzP) zatra`io je da ameri~ki ambasador u Crnoj Gori Roderik Mur {to pre organizuje posetu predstavnika opozicionih partija Kongresu, Senatu i administraciji SAD kako bi ih upoznali sa nedemokratskim crnogorskim re`imom.

Predsednik tog pokreta Neboj{a Medojevi}, u pismu Muru, navodi da je povod obra}awa nedavni sastanak predsednika vlade Mila \ukanovi}a sa zamenikom ameri~kog dr`avnog sekretara Xejmsom Stajnbergom, na marginama zasedawa Generalne Skupstine Ujedi-

wenih nacija. „Taj susret je je re`imska propaganda, ko zna koji put, iskoristila da prika`e kao znak podr{ke va{e dr`ave politici crnogorskog premijera”, isti~e Medojevi} u pismu ameri~kom diplomati.

Medojevi} smatra da bi nova adminstracija, predvo|ena predsednikom Barakom Obamom, trebalo sa mnogo vi{e pa`we da saslu{a i uva`i skoro potpuni konsenzus opozicionih partija, civilnog sektora, nezavisnih intelektualaca, i slobodnih medija u Crnoj Gori, u pogledu ocene nedemokratskog karaktera vlasti. Medojevi} ka`e da aktuelna vlast preti da u

potpunosti uru{i slaba{ne institucije sistema i da time Crnu Goru trjano postvi u poziciju privatne dr`ave pod kontrolom jednog ~oveka i wegove familije.

“To bi trebao biti dovoqan razlog da zvani~na admistracija SAD bude mnogo pa`qivija prilikom kontakata sa \ukanovi}em.

Ovo naro~ito zato {to se medijskim manipulacijama, koje re`im praktikuje preko kontrolisanih medija, mo`e ste}i pogre{na slika - da administracija SAD stoji iza politike crnogorskog premijera”, navodi Medojevi}, a prenose podgori~ki mediji.

(Tanjug)

24

@ENSKA POSLA

sreda30.septembar2009.

DNEVNIK

Negujte se i u{tedite Svi `elimo da izgledamo lepo i negovano, ali ponekad jednostavno nemamo dovoqno novca da priu{timo sebi skupe kozmeti~ke proizvode. Finansijska kriza u{uwala se u na{e domove, tako da ni ne `elimo da izdvajamo novac za lepotu. Ipak, zbog krize se ne morate odre}i lepote. Evo nekoliko jednostavnih i jeftinih saveta kako izgledati savr{eno u svakom trenutku.

Ne morate tro{iti novac na skupe pilinge. Pome{ajte sme|i {e}er (ili griz) i med i dobili ste proizvod od kojeg }e va{a ko`a biti glatka kao kod deteta.

Koristite jabukovo sir}e ocat pri ispirawu {ampona i va{a kosa }e sijati kao da ste tek iza{li iz frizerskog salona.

Mo`da jo{ niste ~uli za ovaj savet, ali bebi {amponi odli~no }e poslu`iti za skidawe {minke s o~iju. Velika boca {ampona ko{ta ma-

we, a traje znatno du`e od male boce odstrawiva~a mejkapa.

Iskoristite svaku kap va{eg skupog i ujedno najdra`eg parfema. Kad do|ete do dna bo~ice, izlijte ostatak u va{u kupku kako biste iskoristili parfem do kraja.

Cimet je aktivni sastojak u mnogim skupim proizvodima za negu usana. Cimetovo uqe koje mo`ete kupiti u prodavnicama prirodne hrane mnogo je jeftinije, a deluje isto.

Ve}ini `ena peru kosu svaki drugi dan, a ne svaki dan. Na ovaj na~in ne samo da {tedite na {amponu, ve} ~uvate zdravqe va{e kose.

Naime, previ{e {amponirawa mo`e je isu{iti. Izme|u prawa mo`ete naneti de~ji puder na teme kako biste apsorbovali masno}u.

Koristite maslinovo uqe za glatku ko`u. Stavite nekoliko kapi na pamu~nu vatu i nanesite na lice, ali izbegavajte masne zone. Posle toga, dr`ite lice nekoliko minuta iznad posude sa vru}om vodom, kako bi se maslinovo uqe boqe upilo.

Miri{e li vam kukuruz?

Postoji mnogo zdravih razloga za{to je dobro jesti kukuruz, a novija saznawa nam govore da je dobar i za dijetnu ishranu. Dovoqno ga je samo osloboditi quske i dobro oprati i u`ivajte u ukusnom i zdravom grizu. Ako kukuruz prokuvate, on gubi ve}inu svojih hranqivih materija, ali voda u kojoj ste ga kuvali mo`e odli~no poslu`iti kao osnova za lake ~orbe i supe.

S obzirom na to da sve`i kukuruz sadr`i puno primarnih obi~nih kao i slo`enih ugqenih hidrata, to ga ~ini energetskom bombom za na{ organizam.

Daje na{em telu savr{enu koli~inu energije bez suvi{nih masno}a.

Evo kako izvu}i najboqe iz kukuruza.

Kupujte po boji. @uti kukuruz ima samo dva grama vlakana, dok beli ima dvaput vi{e.

Pazite da nije star. Birajte onaj koji ima pune, bogate listove quske. Da biste proverili kvalitet, probijte noktom jedno zrno. Ako te~nost koja iza|e nije boje i

teksture mleka, kukuruz je ili star ili nedozreo i nemojte ga kupovati.

Kupujte kukuruz u vakuumiranom pakovawu. Konzervisani kukuruz mo`e imati jednako hran-

qivih materija kao i sve`i, ipak gubi neka svoja svojstva kad je u konzervi. Da biste dobili najve}e koli~ine vitamina, tra`ite kukuruz u vakuumiranom pakovawu. Ako vam takav nije dostupan, tra`ite smrznuti, koji je opet po hranqivosti najbli`i sve`em.

Ohla|eni kukuruz. Toplota brzo pretvara {e}er u kukuruzu u skrob. Zato tra`ite kukuruz koji se nalazi u ohla|enom prostoru ili barem da je vi{e u senci, odnosno mawe izlo`en suncu.

Odmah ga skuvajte. Kad kukuruz du`e vremena stoji, wegov prirodni {e}er se pretvara u skrob i li{ava ga prirodnog slatkog ukusa. Kukuruz kuvajte {to je pre mogu}e posle brawa.

Bez soli, molim. Kada prokuvavate kukuruz, nemojte dodavati so.

Ona izvla~i vodu iz zrna, zbog ~ega je kukuruz ~vr{}i i te`i za `vakawe.

Skinite zrna. Kad vam se jede sve`i kukuruz ali vas mrzi da se borite s klipom, skinite zrnevqe s klipa. Dr`ite kukuruz iznad posude i o{trim no`em skidajte zrna odozgo prema dole, skidaju}i nekoliko redaka odjednom. Kad skinete svo zrnevqe, okrenite tupi deo no`a i prelazite po klipu da dobijete i slatki mle~ni sok.

POVRATAK OSAMDESETIM GODINAMA: SUKWE

Samo neka je {areno Sindi Loper – {ta bi osamdesete bile bez we? Ona je otelotvorewe jarko obojene, napadne, omra`ene, buntovne punk mode, zbog koje su osamdesete zapravo to {to jesu.

Stil sukwi iz 80-ih nije ba{ i novost. Proteklih nekoliko godina mogli ste nai}i na brdo sukwi sa volanima od lepr{avog ili pamu~nog materijala sa razli~itim uzorcima. Ali, tek od nedavno mogu se na}i najboqi primerci takvih sukawa. Moda iz 80-ih bila je bazirana na volumenu, prevelikim majicama i natapiranoj kosi. Ako ste sve to pro{li, s rado{}u najavqujemo povratak najpoznatijih sukwi toga doba. U suprotnom, dajemo uputstva {ta da potra`ite u maminom ormanu sa starom ode}om.

Sukwa s volanima Ona je zabavna i lepr{ava, a odli~no ide na gole noge kao i u kombinaciji sa helankama. Visoke ili niske cipele, jednostavna ili luda

majica, svejedno. Ona je svestrana i lako }e se uklopiti u va{u garderobu. Prilikom kupovine obratite pa`wu na to kako vam volani stoje na kukovima, pogotovo ako ne `elite previ{e volumena na tom delu.

Struk bi trebalo da bude malo vi{i nego na ostalim sukwama, ali sukwa ne sme da ispadne previ{e kratka za va{u visinu.

Balon sukwa Ova vrsta sukwe je definisana prema balon efektu na porubu i razi-

gran je komad za svaku garderobu. Dobro izgleda na neprovidne grilon ~arape uz {tikle i jaknicu za hladnije jesenske dane. Malo je te`e na}i savr{enu veli~inu, ali efekat je definitivno vredan svake potrage. Balon sukwa ima upe~atqivu auru zabave i legendarnosti. Da biste na{li komad koji odli~no pristaje, potra`ite onu sa visokim strukom. Ne treba da bude preduga~ka, idealno je do polovine lista.

Duga~ka sukwa Obi~no je du`ine izme|u kolena i polovine lista, od neke vrste mekog, tankog pamuka koji pada relativno ravno niz telo, ali nije kruta i uko~ena. Odli~no izgleda za dnevni izlazak. Pristaje u kombinaciji sa majicom dugih rukava ili uz grilonske i ~izme. Ova sukwa nije za svaku gra|u, ali mo`e zaista lepo da stoji ako su du`ina i veli~ina pa`qivo odabrane.

Parfem prema li~nosti Va{ izbor parfema govori puno o va{oj li~nosti. Jeste li `enstvena devojka iz susedstva ili seksi tajanstvena pustolovka? Saznajte koji miris najboqe pristaje va{oj li~nosti.

Za po~etak, ako prilikom kupovine parfema niste sigurni koji vam miris najboqe pristaje, povedite sa sobom prijateqicu ili partnera.

Oni }e lak{e proceniti.

Parfeme isprobavajte na ko`i jer potpuno druga~ije miri{u kada su u bo~ici. Najboqi na~in da ih testirate jeste da protrqate kap parfema po unutra{woj strani zgloba.

Ne zaboravite da sa sobom ponesete neparfimisane vla`ne maramice tako da mo`ete obrisati parfem kada po`elite da isprobate sqede}i. Ne morate se ograni~avati na jedan parfem, odaberite jedan ili dva za razli~ite prilike. Jedan mo`ete koristiti za dan, a drugi za lude ve~erwe izlaske.

ne i romanti~ne, savr{ene za `ene koje vole da budu `ene.

Lak{i cvetni mirisi prikladniji su mla|im devojka-

Citrusi

Drvo

Pomoranxe i limuni. Citrusne note su lagane i nose da{ak leta. Prigodne su za dan. Najboqe odgovaraju `enama koje vole da borave na sve`em vazduhu i bave se razli~itim aktivnostima.

Prirodno i prakti~no. Drvenaste note mogu biti lak{e – suptilne, i intenzivnije - zavodni~ke. Savr{eni su za `ene koje su neprestano u pokretu.

Cve}e Cvetni mirisi su `enstveni i koketni. Note su im prefiwe-

ma, dok su oni malo intenzivniji vi{e za zrelije `ene.

Orijentalno Egzoti~no i seksi. Odli~no za ve~erwi izlazak ili kada po`elite da oslobodite zavodnicu u sebi.

GLOBUS

DNEVNIK

Bo`ji hotlajn privukao 250.000 qudi irektna telefonska linija s Bogom, koju je pre {est meseci uspostavio holandski umetnik Johan van der Dong, privukla je vi{e od 250.000 qudi da ostave poruku. Bo`ji hotlajn treba da omogu}i qudima da u neposrednoj komunikaciji sa Svevi{wim srede misli, olak{aju du{u i odmore se na trenutak od svakodnevnog `ivota. Okretawem broja mo`e se ~uti poruka: „Zdravo, dobili ste Boga. Budu}i da nisam u prilici da se javim, ostavite poruku posle zvu~nog signala“. „Molitve }e ponovo postati va`ne kao {to su nekada bile“, tvrdi Van der Dong, koji ka`e da je do{ao na ovu ideju kako bi qude podsetio na duh zajedni{tva i uspostavio kontakt Boga sa svojim sinovima. Bo`ja telefonska sekretarica }e primati poruke do nedeqe, 4. oktobra. Holandski umetnik tvrdi da ne preslu{ava poruke, navode}i da su razgovori i molitve upu}ene Bogu striktno privatna stvar.

D

rimati vole razli~ite vrste muzike, od klasi~ne, preko repa i kantrija do roka, ali majmuni su ipak malo izbirqiviji. Nedavno je otkriveno da majmune umiruje hevi metal, dok ostale vrste muzike ignori{u.

Grupa majmuna tamarina pokazala je potpunu nezainteresovanost kad su im istra`iva~i u Pekingu pu{tali nekoliko razli-

ikar crkve svetog Jovana u Lejlendu u Velikoj Britaniji odlu~io je da se pribli`i svom stadu tamo gde ono naj~e{}e boravi - u lokalnom pabu.

V

„Ve}inu qudi zanimaju duhovne stvari, crkva, Bog i sli~no, ali im je te{ko da dolaze na nedeqne mise. Zbog toga sam odlu~io da do|em kod wih”, ka`e vele~asni Alister Mekhafi i dodaje da }e svake nedeqe posle mise u crkvi uz kriglu, dve piva u pabu odr`avati malo modifikovane mise.

Svake sedmice ima}e novu temu, kratko }e je izlo`iti, a zatim }e zajedno s okupqenima raspravqati o temi. „Razgovara}emo o Bogu, `ivotu, oprostu greha i nekim dubqim pitawima. Radi}emo sve {to se radi i na ne|eqnoj slu`bi”, rekao je sve{tenik.

Vlasnik paba se pla{i da }e mu to rasterati mu{terije, ali sve{tenik ka`e da }e ipak poku{ati da vrati zalutale ovce. „Bi}e to crkva na potpuno druga~iji na~in i `upqani }e se ose}ati sasvim prijatno”, ka`e ambiciozni vikar.

~itih uzoraka muzike, me|u kojima su se na{li Led Cepelin, Majls Dejvis i Bah. Me|utim, kad su im pustili “Master of Puppets” od Metalike, majmuni su odgovorili pozitivno i spokojno za razliku od ve}ine roditeqa qubiteqa metala i na iznena|ewe nau~nika ~ije su hipoteze pretpostavqale da }e hevi metal muzika uznemiriti primate.

Iako su tamarini u`ivali u Metalici, mnogo vi{e interesa pokazali su za pesme koje je posebno za wih komponovao violon~elista Dejvid Tej. Sna`ne reakcije pokazali su i prema melodijama komponovanim od majmunskih krikova; uznemirenost posmatrane grupe porasla je na muziku komponovanu od potresnih poziva tamarina, a smirili su ih dugi pozivi koji u wihovoj vrsti ozna~avaju sre}u.

“Majmuni uzlazne i silazne tonove interpretiraju druga~ije od qudi. ^udnovato, wihov jedini odgovor na nekoliko uzoraka qudske muzike bio je umiruju}i odgovor na hevi metal bend Metalika”, rekao je voditeq istra`ivawa ^arls Snoudon.

“Kad bismo shvatili kako mo`emo da uti~emo na wihova emocionalna stawa koriste}i muzi~ke tonove i aspekte na{eg govora, mo`da bi oni koji `ive sa `ivotiwama mogli da poboq{aju odnos sa wima”, zakqu~io je Snoudon.

Pas usvojio prase atuqasto vijetnamsko prase po imenu Polinhen, koje je majka odmah po ro|ewu odbacila, na{lo je utehu u rodezijskom pti~aru Katjingi, koja ju je usvojila.

Polinhen je ro|ena 21. avgusta, a kako su vijetnamske sviwe po pravilu sitne, wena biolo{ka majka maltene je nije ni primetila, a kada se to i dogodilo, samo je ustala i oti{la od potomka. Vlasnik pti~ara Roland Adam ispri~ao je da je Polinhen primetio tako {to je zapravo ~uo weno zapomagawe u jednoj {umi pa joj je pri{ao sa psom. „Da nisam ~uo weno zapomagawe verovatno bi postala plen lisice”, rekao je Adam koji je prasence uzeo u naru~je na veliko zadovoqstvo Katjinge. @enka se, prema Adamovim re~ima toliko obradovala prinovi da ju je odmah ne`no uhvatila za vrat, odnela do svoje ku}ice i po~ela da se brine o woj.

P

Devoj~ica preminula na poro|aju D

vanaestogodi{wa devoj~ica je preminula u bolnici posle te{kog poro|aja koji je trajao tri dana, saop{tila je humanitarna organizacija iz Jemena. Favzija Abdulah Jusef je preminula od posledica obilnog krvarewa tokom te{kog 72-~asovnog poro|aja. Lekari lokalne bolnice u okrugu Al Zahra nisu uspeli da spasu `ivot deteta.

Otac je Favziju udao sa samo 11 godina za 24-godi{weg farmera, posle ~ega je ona napustila {kolu, a ubrzo je i zatrudnela.

25

Otvara crkvu u pabu

Majmuni obo`avaju Metaliku P

sreda30.septembar2009.

„Ovo je samo jedan od mnogih sli~nih slu~ajeva u Jemenu.

Mi ih zovemo neveste smrti.

Glavni razlozi za ovakve brakove su siroma{tvo, neznawe, mawak svesti i obrazovawa.

Mnoge devoj~ice primorane su na brak u izuzetno ranim godinama, a to ~esto dovodi do katastrofalnih posledica. One, po pravilu, nemaju nikakvo pravo na odluku u svom `ivotu”, rekao je Ahmed al Kurai{i iz organizacije „Sijax”, koja se bori za prava dece.

Al Kurai{i je dodao da je wegova ekipa otkrila Favziju

tokom posete bolnici u sklopu istrage o deci koja su morala da napuste domove na severu zemqe zbog oru`anih sukoba. „De~ji brakovi su ~esti u Jemenu, najsiroma{nijoj zemqi u arapskom svetu, u kojoj su i daqe najdominantniji plemenski zakoni. Roditeqi bukvalno prodaju svoju decu za bogate miraze, a prema zvani~nim podacima, vi{e od ~etvrtine `ena u Jemenu stupi u brak pre 15. godine.

U ruralnim krajevima to je slu~aj sa skoro polovinom

`ena”, saop{tila je organizacija.

Pro{le godine desetogodi{wa Nuxod Ali je uspela da privu~e pa`wu celog sveta tako {to je na sudu dobila razvod od 30-godi{weg mu{karca i tako se oduprela vekovnoj tradiciji.

Ubrzo je skup{tina u Jemenu odobrila zakon prema kojem je dowa granica za stupawe u brak 17 godina, ali je on ubrzo poslat na razmatrawe ustavnom sudu zbog protivqewa poslanika, koji su opisali zakon „neislamskim”.

Replike gra|evina od qudske kose ineski frizer pretvara ostatke pramenova u istorijske znamenitosti, na~iwene od qudske kose. U svojoj berbernici u Pekingu Huang Xin radi na svojoj najnovijoj skulpturi replici Nacionalnog muzeja Kine. Dosad je ovaj neobi~ni umetnik od kose napravio replike kineskih znamenitosti kao {to su vrata u Tijenanmenu i Velika dvorana naroda.

Xin kosu svojih mu{terija ne baca, nego je opranu boji, lepi na papir i potom dodaje na

K

skulpture. Za izgradwu Gejt tauera, dugog 86, {irokog 32 i visokog 60 centimetara, utro{io je 11 kilograma kose koju je s poda skupqao pet meseci.

“Neke mu{terije moj rad podr`avaju, neke ne. A neki jednostavno ne veruju da je mogu}e napraviti takve arhitektonske modele koriste}i tako delikatan materijal kao {to je qudska kosa”, rekao je Xin. Za wega je to na~in obele`avawa nadolaze}e proslave 60. godi{wice utemeqewa komunisti~ke Kine.

Nesi }e zavr{iti u Londonu ko bude prona|eno, znamenito ~udovi{te iz Loh Nesa zavr{i}e u britanskom Prirodwa~kom muzeju. Kladioni~arska firma “Vilijam Hil”, naime, stavila je koeficijent 500 uz opkladu da }e Nesi biti prona|ena ove godine. Muzeju pla}aju godi{wu proviziju za slu~aj da im zatreba stru~na analiza tela, uz obe}awe da }e im dati le{ na izlagawe.

Tajni ugovor kladionice “Vilijam Hil” i londonskog Prirodwa~kog muzeja ugledao je svetlo dana voqom muzejskih vlasti. Zanimqiv dil iz 1987. defini{e godi{wu naknadu koju kladionica mora da pla}a muzeju u slu~aju da ~udovi{te iz jezera Loh Nes bude uhva}eno, pa im bude potrebna autopsija i potvrda autenti~nosti. Osim ke{a, koji je u posledwih 12 godina iznosio 22.000 fun-

A

ti, muzej tako|e dobija pravo na le{ mitske jezerske zveri.

Za dokaz postojawa Nesi kladionica nudi koeficijent 500, a za Jetija 200.

“Sre}ni smo {to odnos s muzejom jo{ uvek traje. Kao {to smo zavisni od qudi iz vremenske prognoze kod opklada o snegu na Bo`i}, tako ra~unamo na eksperte iz muzeja da nam ka`u da li je telo koje neko eventualno prona|e stvarno ~udovi{te iz Loh Nesa”, ka`e Grejem [arp iz “Vilijam Hila”.

Iz muzeja poru~uju da je oko 90 posto `ivota na zemqi jo{ neotkriveno te da wihovi nau~nici svake godine u~estvuju u otkrivawu, imenovawu i skupqawu vitalnih informacija o novim vrstama i na~inu na koji se odnose prema drugima.

Hodao po u`etu na 2.943 metra visine vajcarac koji se gotovo ceo `ivot bavi hodawem po u`etu, priredio je na najvi{oj nema~koj planini spektakl – samo sa {tapom za ravnote`u u ruci kora~ao je na 2.943 metra nadmorske visine. Fredi Nok je prehodao 995 metara duga~ko u`e na planini Cug{pice, u Nema~koj, koriste}i pri tom samo {tap za ravnote`u. Oko 1.800 znati`eqnika pratilo je wegov 50-minutni poduhvat.

Na trenutke je ludi [vajcarac ~ak i zaplesao, a hod je zavr{io na 2.943 metra nadmorske visine. Nok je iskoristio svoj poduhvat da bi prikupio preko 19.000 dolara za humanitarne svrhe.

Nedeqna avantura wegov je drugi poku{aj obarawa rekorda na istom mestu, jer su prvi u subotu upropastile lo{e vremenske prilike.

[

Zmija s nogom ezdeset{estogodi{wa Kineskiwa Duan Kviongksiu prestravila se kada je na zidu svoje spava}e sobe usred no}i otkrila zmiju s jednom nogom koja je zavr{avala pravom kanxom. „Probudila sam se i za~ula ~udno grebawe. Upalila sam svetlo i ugledala zmiju kako se kre}e zidom uz pomo} kanxe”, rekla je Duan. Sko~ila je iz keveta i gmaza usmrtila udarcima cipelom.

[

Zmija je duga oko pola metra, a debela kao prst na ruci i trenutno se nalazi na Univerzitetu u Nan~angu gde je prou~avaju nau~nici. Stru~wak za zmije Long [uai ka`e da je „uzorak neverovatan” i isti~e da uzroci te neobi~ne mutacije ne}e biti poznati sve dok se ne dovr{i obdukcija.

U svetu zmija uobi~ajena je mutacija kojom se ra|aju primerci s dve glave, ali ovako ne{to jo{ nije zabele`eno.

26

sreda30.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda30.septembar2009.

27

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-09-16.

80113 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica.

Telefon 021/530-088.

83998

IZDAJEM dvosoban name{ten stan, II sprat, strogi centar Novog Sada, ul. @elezni~ka.

Telefoni: 023/857-315, 023/857069.

83749 IZDAJEM odli~an troiposoban stan, Novo naseqe, Savina vredi pogledati. 250 E/mese~no.

Telefon 023/732-123, 064/8372144 84817

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

84460 ^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618646, 6614-274 84835

Posledwi pozdrav dragom bratu

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E, ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463.

85003

Jovi Radoj~i}u GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika.

Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621797, 063/598-463, 064/502-5379.

85004

Steva Jeremi} sa porodicom.

85090 Posledwi pozdrav dragom i plemenitom tati

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14.

84977

VODOINSTALATER - izvo|ewe instalacija, popravka starih, popravka bojlera, slavina, kotli}a, odgu{ewe kanalizacija /ma{inski. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50-198.

84215 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Od-gu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

84333 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

83145

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

83656

POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 822-872.

84938

UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768.

85008 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800.

Telefoni: 065/4655-194, 065/4655-194, 062/8110041.

85007 UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206.

85006

Mati od: k}erki Slavke i Vere sa porodicama.

Po~ivaj u miru Bo`jem.

85082 Posledwi pozdrav zetu

Mati od porodice Reqanovi}: Petra, Nade, Marijane i @eqka.

Po~ivaj u miru Bo`jem.

85080 Opra{tamo se tu`ni zbog odlaska na{eg predobrog, uvek qubaznog i vedrog

[eleta Kuma Jagoda, Bata, Ivan i \or|e.

85087

28

^ITUQE z POMENI

sreda30.septembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Godi{wi pomen na{im dragim

30. 9. 2008 - 30. 9. 2009.

DNEVNIK

Zaspao je ve~nim snom na{ dragi tata, suprug i deda

Preminula je u 66. godini na{a draga

Dragoj tetki

Avram Panti} 1925 - 2009.

Sahrawen je 29. septembra 2009. godine, u Nadaqu.

Wegovi najmiliji: supruga Qubica i }erka Vukica sa familijom.

85069 Posledwi pozdrav dragom ocu

Petri

Lazaru

i

Marta Macura

\or|evi} Uspomenu na vas ~uvaju va{i dragi: Bo{ko, Dobrila, Marija, Nemawa, Miroslav, Dragica i Stevanka sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 30. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Avramu Panti}u

Stanislava - Cana Bukovica Sahrana je u sredu, 30. 9. 2009. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegova }erka Smiqa.

Posledwi pozdrav od sestre Perse i {ogora Nikole.

85083

85071

85062

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, dedi i svekru

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi, pradedi i stricu

O`alo{}ena porodica.

Canki posledwi pozdrav od Dragane i Mirka.

85093

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav deda

Mati od porodice Reqanovi}: Ivana, Marice i Damira.

od: sinova Pere, Stanimira i Slavka, unu~adi Gorana, Milana, Lele, Nade, Sla|e, Maje, Marijane i snaja Jovanke, Petre i Biqane.

85084

85086

85073

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Marti Macuri na

tvoju

Stanislavi

od: unuke Tamare i unuka Dragana, Du{ana i \or|a.

85077

^uva}emo uspomenu i plemenitost.

1925 - 2009. iz Opatovca Sahrana je u sredu, 30. 9. 2009. godine, u 13 sati, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Porodice Keki} i Kova~evi}.

Po~ivaj u miru Bo`jem.

neizmernu

rodbinu i je preminuo

Posledwi pozdrav bratu

Tvoji: unuci Du{an, Aleksandar, Marijana, Vladimir, Jovana, Jelena, Milica, Goran i praunuci Lazar, Luka, Petar i Veqko.

3019-/P

Posledwi pozdrav dragoj mami, svekrvi i ta{ti

1926 - 2009.

Bori Milojevi}u

Sahrana je 30. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

Povorka kre}e iz ku}e `alosti.

Cani

posledwi pozdrav od brata Tome iz [aba~ke Kamenice.

od sestre @ivane iz [apca.

85065

85066

Sa tugom se opra{tamo od po{tovanog kolege, dragog prijateqa i dugogodi{weg saradnika

Posledwi pozdrav

Milutin Mar~eti} qubav

Posledwi pozdrav dragoj

Mileti Keki}u

Milutinu Mar~eti}u

Mati

Dragoj sestri

85063

Bori Milojevi}u SPO, Novi Sad, MO Bukovac.

od sestre Mire sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

85085

85067

Posledwi pozdrav dugogodi{wem direktoru Sredwe tehni~ke {kole

Posledwi dragom

pozdrav

Dr Blagoja Radovanovi}a STOMATOLO[KA SEKCIJA DRU[TVA LEKARA VOJVODINE SRPSKOG LEKARSKOG DRU[TVA.

85058

5648/P

na{em

Opra{tamo se od na{eg dragog Blagoja.

Nenadu @ikovi}u 1913 - 2009.

Marti Macuri

dr Blagoje Radovanovi}

Sau~estvujemo u bolu wegove porodice.

Hvala ti {to si nas nau~ila da volimo, po{tujemo i verujemo.

Tvoji: sinovi Jovan i Milo{, k}eri Jawa i Jovanka, snahe Slavka i Vesna i zetovi Ilija i Zdravko.

Bori}u Kolektiv Sredwe ma{inske {kole iz Novog Sada.

3019/P1

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a voqena mati

5913/P

Posledwi pozdrav dragoj

spec. stom. protet.

Ilija Mar~eta, Qubica Kozomora i Jela Uzelac sa porodicom.

Po~ivaj u miru.

Porodica Srem~ev.

85070

85031

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Biqana Mali} ro|. 1948.

Jelki Tomas

dr Blagoje Radovanovi}

nakon te{ke bolesti preminula 29. 9. 2009. godine.

Sahrana je u ~etvrtak, 1. 10. 2009. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mirno spavaj an|ele na{!

O`alo{}ene }erke Svetlana i Branislava sa tatom Branislavom.

Sa po{tovawem uvek }emo se se}ati wene dobrote i plemenitosti.

Nada, Jeja i porodice Jelovac, Popovi} i Stankovi}.

preminuo 28. 9. 2009. godine, u 61. godini.

Sahrana je danas, 30. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na gradskom grobqu, u Novom Sadu.

85088

85041

O`alo{}ena porodica.

85024

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

dragom

Posledwi pozdrav

Nikoli Nikoli}u [eletu

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav

[eletu

[eletu

sreda30.septembar2009.

Sa `aqewem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti 29. 9. 2009. godine, preminuo u 76. godini na{ suprug, otac, deda i pradeda

Dragom bratu

Jovi Radoj~i}u

[eletu

Radivoj Popov - Radi} sa porodicom.

od Dane i Mie Filipovi}.

Fi}a i Sa{ka Tama{ i Vlada Todorovi}.

od Dragoslava Gavran~i}a.

85027

85002

85072

5647/P

Posledwi pozdrav dragom kumu i divnom prijatequ

29

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saborcu

posledwi pozdrav i zbogom od: @ivka, Zore, Du{ana i Qubice Jeremi}.

Savo Joki} Sahrana je 30. 9. 2009. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

85064

DEVETOGODI[WI POMEN

O`alo{}ena porodica: supruga Pela, sin Qubi{a, k}i Borka, snaja Mira, unuk Marko, unuka Maja, snaja Sne`ana i praunuke Teodora i Nikolina.

85057

Nikoli Nikoli}u [eletu [eletu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Nikoli Nikoli}u [eletu

Bio je iskren prijateq, ~estit ~ovek, hrabar kada to drugi nisu bili.

Ivana i Maja.

Tugujem {to dobrog oca

sam

izgubila

Qubomir Bla`ov Leki}

Nenad ^anak.

16. 10. 1931 - 30. 9. 2000.

Vera [oti.

85014

85025

na{em

A ko }e sada tuma~iti {ta nam se de{ava? Nema vi{e na{eg

Uspomena na tebe `ivi u na{im srcima i ~uvamo te od zaborava.

2697-1/P

Jovana Radoj~i}a

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Ponosim se {to sam te imala, dobrog, vrednog i po{tenog.

Tvoja }erka Milica, zet Dragoje, unuk Milorad i prija Milena.

Tvoji: supruga Milica, sin Stanko, snaha Slavica, zet Dra`en, }erka Jelena, unuka Kristina i unuci Stefan, Strahiwa i Aleksandar.

85039

Nikoli Nikoli}u [eletu

[eleta

[eletu od porodica Star~evi} i Peri~in.

Wegovi: Rada, Beka, Du{ka, Gruja, Rale, Sinke, Prle, Duda, Deja, Ika i Peka.

85013

85037

84930

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini, preminuo

30. 9. 2001 - 30. 9. 2009.

Jovan Radoj~i}

Vukosava Popov

POMEN

Liga socijaldemokrata Vojvodine.

2697-P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Neboj{inom ocu

ro|. Brzi}

Sahrana je danas, 30. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, u ^erevi}u.

Nikoli Nikoli}u

Voji

tetka Jelki Zorica Radisavqevi}.

od o~uha Du{ka i Ru`e.

84996

85053

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ voqeni

Vojislav Beli

od omladinaca ’91. i ’92. i wihovih roditeqa.

O`alo{}eni: supruga Qubica, sin Milo{, }erka Milica, unuci Milorad, Milica i Jovan, snaja Qubica i zet Dragoje.

Osam godina ~uvamo od zaborava u mislima i se}awima na{u dragu i plemenitu mamu uz zahvalnost i po{tovawe za sve {to nam je nesebi~no za `ivota podarila.

Wena deca Borislava i Katarina sa porodicama.

85035 85040

Posledwi pozdrav

84915

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo drage prijateqe i rodbinu da }e se u ~etvrtak, 1. 10. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odr`ati pomen na{oj dragoj

[eletu

1948 - 2009. preminuo u 62. godini.

Sahrana je danas, 30. 9. 2009. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Gordana, sin Dragan, unuci Vojislav i Nikola i snaja Danijela.

od Neboj{inih drugara: Vase, Paje, Borisa, Pe|e i Bekija.

85018

85015

Rosi Jotanovi} O`alo{}eni: suprug Du{an, sinovi, k}erke, snaje i unuci.

85052

30

07.00 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 11.30 11.35 12.00 13.00 13.15 13.30 13.35 14.25 15.15 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00

TV PROGRAM

sreda30.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Putopisi Mozaik Kauboju nikad udovoqiti Me|uprostor - specijal Vojvo|anski dnevnik Kuhiwica Molin, selo kojeg nema...

Me|uprostor Hercegovci Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajne hrane: Smokva TV Dnevnik

Multietnik (Panonija, 22.40) 08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 18.50 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10

U susret suncu U ogledalu Vrele gume Sve {to mi pripada Reporta`a Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Multietnik Hedonist

06.05 08.00 09.06 09.21 09.37 10.05 10.33 11.03 12.00 12.13 12.15 12.31 12.48 13.33 15.08 15.10 16.10 16.48 17.00 17.26 17.45 18.25

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Putokazi vere Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mrtva ta~ka Fudbal - Liga {ampiona: Pregled Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Pozori{te u ku}i Kulinarski letopis Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko

Sredina

17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Hop hop, kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Sredina TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik No}na smena Gruvawe IV memorijal Isidor Baji}Temi{varska filharmonija 00.00 Kauboju nikad udovoqiti 00.45 Doba zlo~ina 01.30 5kazawe

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Maje Nedeqni magazin (rum) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Taksistkiwa Vesti (ma|) Makedonsko sonce Zvrk Doba zlo~ina TV ba{tina Cvrletova ma{taonica Svet {aha: Nikola Karaklaji} Boja neba, dok. prog.

Preokret Me|uprostor TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pitawe savesti Rej~el Rej Taksistkiwa

18.45 18.53 19.26 19.50 19.59 20.25 20.43 21.09 22.09 00.08 00.35 02.18 03.11

Slavica \uki}-Dejanovi}

Pro{lost ili sada{wost, partija ili parlament, privatno ili javno... Na to i jo{ neka “crno- bela” pitawa autoru “Sredine” Du{ku Bogdanovi}u ve~eras u “koloru” odgovara Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednica Parlamenta Srbije.

(RTV 1, 19.00)

07.00 07.32 08.00 08.30 08.57 09.05 09.30 09.54 10.01 10.26 10.53 11.14 11.32 12.04 13.02 13.56 16.00 16.34 16.52 17.16 17.22

04.45

Kuvati srcem Eko svet TV mre`a Interfejs Enciklopedija Robot boj Gomboce [umska {kola Ru`no pa~e Klinika Vet Metla bez dr{ke Romansirana botanika Brojevi Bemus Trezor ju~e Staklena mena`erija, film Ovo je Srbija Svetska politika Obrazovni program Datum Odbojka (`)-EP: Srbija-Nema~ka, prenos Enciklopedija Tamburica Fest 2008-Derowe: Koncert Zvonka Bogdan Gomboce [umska {kola U svetu Fudbal - Liga {ampiona Beokult Kapri Na ravne ~asti, film Yez fejs Staklena mena`erija, film Trezor ju~e Fudbal - Liga {ampiona: Bajern - Juventus (r) Odbojka (`) - EP: Srbija - Nema~ka (r)

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 13.30 14.00 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.00 00.55

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat Vesti B92 Top{op Veliki brat, u`ivo Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronika krokodila Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Hitna 94 Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Replika Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Hitna 94 Saut Park

06.00 Jutarwi program 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00 Anali 09.00Haf 10.00 Farma (`ivo)

FUDBAL - LIGA [AMPIONA

Bajern–Juventus

(RTS 1, 20.40) 18.59 19.00 19.30 20.40 21.35 21.36 10.00 11.15 12.05 13.45 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.20 23.45

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Evo nas kod vas Katapultura Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Niko kao...

Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Sprint Vitra` Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Istraga Razgoli}eni

09.30 10.00 11.00 12.15

Fudbal mondijal magazin Pregled Serije A Argentinska liga Italija – Serija A: Katania – Roma [kotska liga Ekstrem Fristajl – Krosover Se{n Barsa TV: Malaga – Barselona Portugalska liga Rukomet (@): Regionalna liga: Krim - Podravka Profi boks MMA Elit pro – Kejy rejy Koley fudbal

14.15 14.45 16.00 18.00 18.30 20.30 22.00 00.00

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Travel klub, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

21.45 22.36 22.38 22.45 00.15 00.30 01.18 01.24 02.09 03.49 04.25

07.00 08.00 08.50 10.05 11.00 11.25 14.00 15.15 15.30 16.25 17.20 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.35 23.40 23.41 01.30 02.30 03.30 05.00

Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal - Liga {ampiona: Bajern-Juventus, 1. poluvreme Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona (u poluvremenu) Fudbal - Liga {ampiona: Bajern - Juventus, 2. pluvreme Fudbal-Liga {ampiona Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona, pregled Dnevnik Mrtva ta~ka Evronet Progowen No}ni bioskop: Potpuno pomra~ewe, film Jedna pesma, jedna `eqa Oko

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Voz smrti Krtice Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na ivici smrti Nepobedive Banzuke Film: Dobro jutro, Vijetname Foks vesti No}ni program - Foks non-stop Film: Smrtonosne igre Sibil Krtice Film: Smrtonosne igre Na ivici smrti

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Rapsodija u avgustu Slavni Svi vole Rejmonda Film: Rapsodija u avgustu Glas Amerike SMS Milica na kvadrat

Tomoko Otakara

Rapsodija u avgustu

Skloni{te (Hepi, 10.20 i 16.45) 08.30 09.00 09.30 09.50 10.00 10.05 10.20 11.15 11.40 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.20 17.45 18.05 18.10

Kaskaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice Top {op Skloni{te [aman king Viva piwata Denis napast Nodi Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Kazkaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Akvantura Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice TV {op

Marija Kon~ita Alonso

Otmica {kolskog autobusa Bazirano na istinitoj pri~i o revoltiranom poreskom obvezniku Hariju Kiju, koji iz protesta zbog ogromnog ra~una za porez otima autobus, pun dece sa posebnim potrebama i minira ga eksplozivom...

Uloge: Marija Kon~ita Alonso, Brus Vajc, Marsi Voker Re`ija: Pol Snajder (Pink, 00.30) 11.30 Nevina 12.45Farma 14.00Balkan parti 15.45 Citi 16.00 Farma (`ivo) 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Qubav je ve~na 17.45 Napu{teni an|eo 18.30 Anali 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Farma 21.00 Trenutak istine 22.00Farma (`ivo) 00.00 Mu}ke 00.30 Film: Otmica {kolskog autobusa

18.30 18.55 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 00.15 01.20 02.20 03.20 04.00 05.35 06.20

Brzotrz, kviz Telemaster Afrika od vrha do dna Akvantura Telemaster Razmirice Zabrawena qubav (Klon) Smicalice Telemaster Vremenska prognoza Svedo~anstvo o genijima: Leonardo Da Vin~i Prvi talas Razmirice Smicalice Svedo~anstvo o genijima: Leonardo da Vin~i Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

Starija `ena koja `ivi u Nagasakiju, u Japanu, ~uva svojih ~etvoro unu~adi na porodi~nom okupqawu za vreme letweg raspusta. Ona im, kao jedna od onih koji su pre`iveli atomsku bombu, opisuje kako je izgledao taj dan i kako je stradao wihov deda...

Uloge: Sa~iko Murase, Ri~ard Gir, Hisa{i Igava, Tomoko Otakara Re`ija: Akiro Kurosava (Avala, 21.00)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani, 09.00 Profa, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 17.45 Profa, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 20.55 Maksimalno opu{teno, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program. 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Raskr{}a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Put vina, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda30.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

NOVOSADSKA BELA BANOVINA

Donka Stan~i} i Mi{ko Lazovi}

Mila Elegovi}

SERIJA

Bra~ne vode Marica je u panici jer ne mo`e da prona|i izgubqeni ven~ani prsten. Sun~ica i Marica uspevaju da do|u do ulaza u „bekstejy“ striptiz bara gde ih izbaciva~ ne pu{ta unutra.

Ipak, Marica na papir ispi{e poruku gde da joj se dostavi prsten, a Sun~ica odlazi da ple{e sa striperom...

Uloge: Hrvoje Zalar, Mila Elegovi}, Mirela Videk, Vid Mekini} , Jadranka \oki}, Igor Me{in Re`ija: I{tvan Filakoviti (Nova TV, 21.30) 08.00 08.15 08.30 08.40 09.40 11.10 12.10 13.05 13.50 14.50 15.35 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Rori Tomica i prijateqi Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine Ponovo qubav, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Bra~ne vode Gotov~evi Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu ^uvari pla`e

Misterije istorije Moj dnevnik Romanti~ari Ovo je civilizacija Bizmark – kancelar i demon Drugi svetski rat u boji Staqingrad 100 miliona karata – dijamantska dinastija Openhajmer Kolonijalni svet Misterije istorije Svet novca: Male prqave tajne Normani Mostovi Wujorka U qubavi, na vlasti @ivot pod Napoleonom Staqingrad 1631- razarawe Magdeburga Kolonijalni svet Misterije istorije Svet novca: Male prqave tajne

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Duhovi lagune ^uk, dok. film 11.13 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.37 Ekumena 15.35 Eko zona 16.10 Hrvatska u`ivo 17.30 Najslabija karika, kviz 18.10 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 [angajski vitezovi, film 22.05 Paralele 22.45 Otvoreno 00.15 e-Hrvatska 01.10 Zvezdane staze: Vojayer 01.55 Ksena - princeza ratnica 02.35 Velemajstor

Fan Vong

[angajski vitezovi Lord Retbon i wegovi kineski pomaga~i provaquju u Zabraweni grad i kradu carski pe~at, a wegovog ~uvara ubiju. K}i ~uvara carskog pe~ata ^on Lin je mlada i privla~na sestra iskusnog ^on Vana, koji je jo{ uvek u Americi, na Divqem zapadu...

Uloge: Yeki ^en, Oven Vilson, Fan Vong, Tomas Fi{er, Ejdan Gilen, Doni Jen Re`ija: Dejvid Dobkin (HRT 1, 20.10)

08.15 08.25 08.35 09.00 09.25 10.00 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.35 15.45 16.20 17.05 17.40 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 20.40 21.40 22.35

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.45 08.10 10.05 11.30 13.00 13.30 15.30 16.50 18.35 20.05

Ultramen-Turisti sa zvezda Zmaj iz tunela Ek{n men Ultramen – Pre`ivqava~ Ro|endanski zmaj Tali~ni Tom Pod mle~nom {umom Tri boje - plava Laki na okida~u Granica izdr`qivosti Smrtonosni poziv Luda~ka ko{uqa ^arobna obmana

Boja `ivota Filmovi i zvezde Legenda o jezeru Doktor Dulitl Doktor Dulitl 3 Holivud: Na snimawu Otelo Pri~a o propovedniku Prefonten Kraqevi Saut Bi~a Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe 22.05 Generacija ubica - Bomba u vrtu 23.15 Unakrsna vatra 00.50 Ptica na slobodi

23.25 00.15

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Glazbeceda Pro~itani Crtana serija Na prvi pogled Vip muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Koga briga?

Zvezdane staze: Vojayer e-Hrvatska Vesti iz nauke @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip muzi~ki klub Fudbalska Liga prvaka - emisija Fudbalska Liga prvaka: Bajern M - Juventus, 1. poluvreme Fudbalska Liga prvaka: Bajern M - Juventus, 2. poluvreme Fudbalska Liga prvaka - emisija i sa`eci Velemajstor Qiqani

Videodrom Drugi vid Pustara Najboqi mali kupleraj u Teksasu Momci sa Zapada Teorija prozora Mesec nad Paradorom Qudi ma~ke Elizabeta Videodrom Elizabeta

@ivi pesak Moja slatka debequca @ene fudbalera Nastrane pri~e Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Prinudno sletawe Sout Park Misteriozni ~ovek Nastrane pri~e Crvena ku}a

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Dela za kajawe Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Van opasnosti Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Medijum Biti Erika Klara [eler Rutina kwiga

08.20 08.50 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 20.50 21.40 22.30 23.40 01.05

Korak po korak Pod istim krovom Astro {ou, emisija Kako sam upoznao va{u majku Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Pod istim krovom Kako sam upoznao va{u majku Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom CSI CSI Wujork Kosti Stvorewa Ludi provod u Evropi, film ^ak

SERIJA

CSI: Wujork Gripa je napala wujor{ku policiju - gotovo polovina ~uvara reda u gradu otvorila je bolovawe. Na putu prema dobrotvornoj zabavi Mek Tejlor prime}uje nedostatak policajaca na ulicama, a u stanici ~ak mora li~no da spre~i incident.

Za to vreme Stela je na sastanku s Brendonom Vol{om...

Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmin \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil (RTL, 20.50)

Ana Belknap

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Kako to radi?

Vremenska kriva [egrt za hotrod automobile Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Kroz pakao i talase U deli}u sekunde Gra|evinci LA-a Majami ink Vremenska kriva Razotkrivawe mitova Kako to radi?

Ameri~ke drvose~e Protiv elemenata prirode Uni{tavawe!

U deli}u sekunde Kroz pakao i talase Generalka [egrt za hotrod automobile

08.30 08.45 09.00 13.30 15.45 18.00 18.25 20.55 21.30 21.35 21.40 22.50 23.20 23.25 00.05 00.30

Svi sportovi Svi sportovi Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Fudbal

Oficirske terevenke kraj Dunava ako je Petrovaradinski {anac je ve} svetom Jovanu Nepomuku, ~e{kom svetitequ, zaosnivawem bio sudbinski vezan za dunav{titniku la|ara i lu~kih radnika, jer je, navodske obale, ustanovqen 1694. prvenstveno no, ometala gradwu Mosta kraqevi}a Tomislava kao „logisti~ka podr{ka“ mostobranu, Novi Sad i planirani razvoj re~nog saobra}aja. Novosa|aje tek nakon Prvog svetskog rata iza{ao na Veni, re{eni da se oku}e po tada jo{ poludivqim, liku reku. Naime, austrougarske vojne vlasti zaobodnim naseqima grada, naro~ito su bili zainbrawivale su gradwu u tzv. odbrambenoj zoni od teresovani za 3,5 miliona ekstrakvalitetnih K 500 metara, mada sistem utvr|ivawa Bruk{anca und K opeka (svaka je imala zvani~ni grb i bila odavno nije imao nikakav strate{ki zna~aj. (Magotovo dva puta ve}a od dana{wih), pa su oko wigistrat je uspeo, pre Prvog svetskog rata, da ovo hove prodaje krajem dvadesetih godina pro{log pravilo nekako zaobi|e, izdejstvovav{i u zabraveka ~esto izbijale i prave pravno-finansijske wenom pojasu podizawe fabrike „Albus“ i zgraafere. de Okru`nog suda, danas Muzeja Vojvodine).

Na ra{~i{}enom terenu Malog limana, ve} 8.

Po ne{to osavremewenom regulacionom plamarta 1925. kraqica Marija je sve~ano otvorila nu, koji je 1912. izradio rektor budimpe{tanskog tehni~kog fakulteta dr Silard Zjelinski (1843–1924), po~eo je 1922. proces nivelacije Malog limana, najve}i urbanisti~ki zahvat u dotada{woj istoriji Novog Sada. Tako je, naspram starog istorijskog centra, stvarano paralelno jezgro modernog grada, ~ija je referentna ta~ka, krajem naredne decenije, postala Ba~ka poga~a, kako su gra|ani familijarno zvali banovinski kompleks.

Na ovom potesu vekoBarokni ukrasi zavr{ili u jendecima vima su bila jezerca i trskom obrasle baru{tine, prohodne samo ~amprvi novopodignuti objekat – Dom zdravqa, zacima, pa je {tampa bri`no upozoravala gra|antim su 1930. dovr{ene zgrada Crvenog krsta, pastvo na to da na Veliki liman ne treba i}i bez lata Osiguravaju}eg zavoda „Kroacija“ i Radni~naoru`awa, a ve} nakon prvog mraka namernicika komora, zatim palata „Vardar“ (1932) i sedima ni ~eta `andara ne bi mogla garantovati bez{te Humanitarnog fonda „Kora hleba“ (1933), da bednost. Zato je, radi postizawa nivoa i za sanabi po~etak rada Doma trgova~ke omladine 10. juciju desetak hektara terena, izva|eno vi{e od na 1934. sve~ano proglasio kraq Aleksandar... milion kubika dunavskog {qunka i peska, koji je Stvoren je, tako, Bulevar kraqice Marije (s Modovo`en internom `eleznicom. stom kraqevi}a Tomislava na kraju), koji je, No, graditeqski polet retko kada prati i oseistina, dug svega 777 metara, za Novosa|ane imao }aj za esteti~ke nijanse, pa je prilikom ra{~ispecifi~no civilizacijsko i metafori~no zna{}avawa terena Novi ~ewe – varo{ s perifeSad ostao bez zna~ajnog rije Habzbur{ke moPre Prvog svetskog rata novosadska narhije dobila je obedela svoje istorije. @ele}i da oslobodi svoj le`je savremenog {tampa je bri`no upozoravala grad vekovima dominatevropskog grada. gra|anstvo da u limanske nog militarnog ustrojNo, centralni plac baru{tine ne zalazi bez oru`ja, stva i duha, poglavarod 1,672 jutra, po prvoa nakon prvog mraka namernicima stvo Petrovaradina je bitnim planovima na1927. zahtevalo od Mini- ni ~eta `andara ne mo`e garantovati mewen za sedi{ta Postarstva gra|evine da se licijske i Po{tanskobezbednost kao „nepotrebni hitno telegrafske uprave, duodstrane kraj ceste {ango je ostao pust, jer je od ~evi i razne stare kapije, koje su neko} branile zvani~ne odluke da se za administrativne organe tvr|avu od navale Turaka, jer su pored dana{we Dunavske banovine podigne palata grandioznih vojni~ke tehnike samo smetwa i suvi{ni su”. razmera pa do formirawa gradili{ta pro{lo Kraqev a|utant, komandant armijske oblasti je punih {est godina, od 1930 do 1936. potpisao odobrewe da se materijal, dobijen ne „Beloj banovini“ su urbanisti~ki po~ela da samo ru{ewem „bruk{anca“ ve} i barokni elegravitiraju i druga reprezentativna, za grad znamenti novosadske, „vodene“ kapije, mo`e kori~ajna zdawa: planirano je da se na obodu Dunavskog stiti za – nasipawe rovova. Na velikoj licitaparka, uz sam bulevar, (najzad) podigne zgrada ciji obiman posao razgra|ivawa Bruk{anca i Srpskog narodnog pozori{ta, dok je 18. februara wegovog zale|a dodeqen je lokalnim preduzima1938. pompezno osve}ena Ogledna {kola „Kraqe~ima Jovanu Pervazu i Andreji Brezovcu. vi} Andreja“ (danas je tu Gimnazija „Isidora SeNekoliko godina je trajalo „demontirawe“ kuli}“), u ono vreme elitna prosvetna ustanova s ovog samo naoko nevelikog utvr|ewa, du`e od dva 12 odelewa, tre}a tog ranga u Kraqevini. veka formiranog u obliku nepravilnog trougla.

U neposrednoj blizini, za brojno novosadsko Ovaj gra|evinski kompleks ~inilo je niz forti~inovni{tvo, pre svega banovinske uprave, prvo fikacijskih objekata, magacina, kasarni za ~ina Malom, a potom i Velikom limanu, formiratavu kompaniju soldata Petrovaradinske vojne no je posebno naseqe. Ve} 1931. udareni su temekomande, carinarnica, solana... U objektu glavne qi za oko 250 prete`no prizemnih ku}a, no kako stra`are, kako je zabele`io Mihailo Polit-Depodvodni teren nije kultivisan na odgovaraju}i san~i}, oficiri su elegantno namestili skrovina~in, po popisu iz 1950. registrovan je samo 151 te odaje za u~estale terevenke. Nestala je i polostan, kao i neobi~na zgrada s „cikcak“ fasadom u vinom 18. veka podignuta kapelica, posve}ena dana{woj Ulici Miroslava Anti}a.

I

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda30.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je sredwi radni dan, a vi biste se ve} mogli na}i u situaciji lakog ili te`eg zamora. Razmi{qajte o produ`enom vikendu, odlasku na selo ili u prirodu, planinu, s porodicom ili prijateqima. [etwa?

BIK 20.4-20.5.

Situacija u karijeri je haoti~na.

Ni{ta zato, vi ostanite kul, nemojte se braniti, niti ulaziti u tu|e probleme. Sa~ekajte da se atmosfera slegne. Mo`ete putovati ili se dru`iti. Qubav je stabilna.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

30. septembar 2009.

Neko ili, ta~nije, neki, u mno`ini, unose vam i suvi{e dinamike u `ivot. Zovu vas i anga`uju na sve strane, pa se pustite niz tok doga|aja. Va{ Merkur je krenuo unapred, i vi u nove aktivnosti!

Potrebni su vam prijateqi, ali je mali broj onih pravih i iskrenih.

Nemojte olako prihvatati tu|e ponude i podr{ku, jer i to ima neku svoju cenu. Generalno, nije povoqan period za kredite, nekretnine.

U partnerskom odnosu je sve mogu}e, a ni{ta ne mora da zna~i. Dolazite u kontakt s vi{e osoba, koje bi da se dru`e, da odr`ite poslovan ili privatan, ali povr{an odnos.

Oslonite se na sebe.

Optere}eni ste poslom i odgovorno{}u, kako za sebe, tako i prema drugima. Izdr`ite jo{ malo, do prvog novembra, i bi}ete prekaqeni, a sve }e postati lak{e, nekom astrolo{kom ~arolijom! Optimizam!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Imate dobru saradwu s dugogodi{wim saradnicima i prijateqima, pa i podr{ku iz senke, od partnera.

Nemojte biti i suvi{e skromni, jer to ve{} odavno nije u trendu, nije po`eqno, ni potrebno.

[KORPION 24.10- 23.11.

Qubavni odnos mo`e biti ona osnovna karika koja vas vezuje i motivi{e da funkcioni{ete najboqe {to mo`ete. Porodica i uku}ani jo{ uvek iziskuju va{u pa`wu, pomo} i podr{ku. Budite fizi~ki aktivni.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete biti zbuweni pona{awem odre|enih osoba, ali sve ima svoje razloge i uzroke, koje trenutno ne vidite. Nemojte se vra}ati u pro{lost, ve} hrabro zakora~ite u nove poduhvate i pustolovine.

JARAC 22.12-20.1.

U stalnom partnerskom odnosu, bilo poslovnom ili privatnom, poja~ana je tenzija, pa neko insistira vi{e no {to druga strana `eli, mo`e, ho}e. U osnovi, predstavqatwe stub i oslonac za oboje.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poneki izgledaju najsla|e kada ih ne}ete, a drugi izgledaju prenaporno kada ih ho}ete. Na}i meru u me|usobnim odnosima i odr`ati pomalo povr{ne kontakte je pravi recept za vas. Put?

RIBE 20.2-20.3.

U svom domu imate ve}u dinamiku nego {to je prag va{e tolerancije.

Nemojte biti i suvi{e fini i uvi|avni, ve} se borite za svoja prava i svoje mesto u svojoj ku}i. Postavite zahteve i odredite granice.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Oskar u toaletu Prelepa glumica [arliz Teron 2003. godine osvojila je Oskara za ulogu u filmu „^udovi{te�, a kako joj je toalet najpose}enije mesto u wenoj ku}i, stavila ga je tamo, gde svi mogu da ga primete.

- Oskara ~uvam u toaletu koji koriste svi moji gosti. Zar to nije super? Nekako mi se ~inilo da je to najboqe mesto za wega. Svi se sretnu s wim i jako se obraduju.

A i kad pi{kim, imam koga da gledam - veselo je potvrdila Teronova.

Oskarovka nije jedina koja ~uva zlatni kip u toaletu. Osim we, istu praksu imaju i Kejt Blan{et, Kejt Vinslet, Sem Mendez i Ema Tompson.

UMERENO

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

22

Sombor

23

Kikinda

22

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

23

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

24

Vr{ac

22

Srbija Beograd

24

Kragujevac

25

K. Mitrovica 26 Ni{

26

Evropa

TOPLO

Madrid

NOVI SAD: Umereno toplo vreme sa sun~anim intervalima i promenqivom obla~no{}u. Vetar slab severozapadni. Pritisak malo Rim iznad normale. Temperatura od 11 ujutru i oko 24 stepena po podne.

London VOJVODINA: Promenqiva obla~nost sa sun~anim intervalima.

Bi}e par stepeni sve`ije nego ju~e, ali i daqe prijatno toplo vreme.

Cirih Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak malo iznad normale.

Berlin Jutarwa temperatura 9, a maksimalna 25 stepeni.

Be~ SRBIJA: Nakon sve`eg jutra, u toku dana sun~ani periodi i toplo vreme. Malo ni`e temperature nego ju~e bi}e na severu, uz promenqiVar{ava vu obla~nost. U ostalim predelima vedro. Vetar slab do umeren seKijev verozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 6, a maksimalna 27 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sutra sun~ano i toplo Oslo za ovo doba godine u celoj zemqi. Krajem dana na severu naobla~ewe sa pquskovima. U petak i subotu promenqivo obla~no i sve`ije sa po- St. Peterburg vremenom ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Astmati~ari u ju`nim i zapadnim delovima zemqe bi mogli imati dodatno poja~awe tegoba zbog magle. Mogu}a je glavoboqa, bolovi u kostima i zglobovima i neraspolo`ewe. Oprez u saobra}aju!

24 27 20 20 15 20 14

VIC DANA Sretne lekar prijateqa i ka`e mu: - Tvoja `ena je bila kod mene danas.

Imam dobru i lo{u vest za tebe.

Lo{a vest je da tvoja `ena ima sifilis.

- A dobra?

- Nije ga dobila od tebe.

15

SUDOKU

8 11 8

Atina

28

Pariz

22

Minhen

21

Budimpe{ta

21

Stokholm

12

3 1

6

6

8 7

2 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

57 (-9)

Slankamen

170 (-14)

Apatin

132 (-11)

Zemun

234 (-14)

Bogojevo

128 (-9)

Pan~evo

262 (-12)

Smederevo

454 (-6)

Ba~. Palanka 145 (-12) Novi Sad

130 (-13)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

4

SAVA

N. Kne`evac

166 (-2)

S. Mitrovica

22 (-8)

Tendencija porasta

Senta

237 (-1)

Beograd

186 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

162 (-12)

NERA

Hetin

96 (36)

TISA

-73 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

6 3

8

4

3

7 9

26 (0)

1 6

9

5 2

8

1

4

6

3 7

8 6

2

3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

6

3

1

5

9

7

4

2

1

7

4

6

8

2

5

3

9

5

2

9

7

3

4

1

8

6

3

8

6

4

7

1

9

2

5

4

1

7

9

2

5

3

6

8

9

5

2

3

6

8

4

7

1

2

9

5

8

4

3

6

1

7

6

3

8

5

1

7

2

9

4

7

4

1

2

9

6

8

5

3

Re{ewe iz pro{log broja