Dnevnik 30.sepembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 30. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23213 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MALI AKCIONARI SE JADALI SKUP[TINAMA SRBIJE I VOJVODINE

Kriminal s vojvo|anskim zadrugama izlazi na videlo?

str. 5

DEFILE NOVIM SADOM U ^AST „HORSVILA”

TE[KA NESRE]A NA GRADILI[TU U ZEMUNU

Odron zemqe ubio ~etvoricu radnika

Kowi i fija keri jezdili gradom

U nesre}i prilikom sanacije klizi{ta Kalvarijskog parka u Zemunu ju~e su, kada se na wih obru{ilo brdo, poginula ~etvo ri ca rad ni ka, a je dan je te{ko povre|en. Ministar unutra{wih poslova i zamenik premijera Ivica Da~i} je novinarima rekao da se pod zemqom nalaze jo{ najmawe dve osobe i da se taj broj ta~no ne zna jer poslodavci nisu jo{ rekli koliko je qudi bilo anga`ovano na izvo|ewu tih radova. str. 14

NASLOVI

Politika

Novi Sad

3 Kosovo, izbori i pucawe po {avovima

Vojvodina 11 Me{tanima obe}ani posao i kanalizacija

Ekonomija

Lov

5 Bez carine do 50 evra

13 Sremci u celoj dr`avi najboqi strelci

Foto: B. Lu~i}

Dru{tvo 6 Nova fabrika lekova u Starim Banovcima

str. 7

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 25°S

n NOV DERBI – NOVI IZAZOV

n VOJVODINA U KUPU GOST IN\IJE

Tri molotovqeva koktela na CK 13

str. 14

NOVOSADSKI JGSP D ANAS O BELE@AVA V A@AN JUB ILEJ

str. 16 – 21

n DANAS „MEMORIJAL @ARKA PETROVI]A”

n TROICKI I TIPSAREVI] POBEDILI U MALEZIJI

n POMO] KLADIONI^ARIMA

14 Futo`anin pretio Tadi}u preko Fejsbuka

JO[ JEDAN NAPAD NA OMLADINSKI CENTAR U NOVOM SADU

NIS kupuje benzinske stanice u Rumuniji? str. 4

SPORT

9 Ni~e Glavni po{tanski centar

Foto: B. Lu~i}

UV zra~ewe 4

Crna

Sto godina gradskih to~kova

str. 9

2

POLiTikA

petak30.septembar2011.

dnevnik

VLA DA SR BI JE UPU TI LA ZAH TEV UJE DI WE NIM NA CI JA MA

Hit na is tra ga o Ja ri wu Vla da Sr bi je sa ju ~e ra {we sed ni ce upu ti la je zah tev za hit nu is tra gu Uje di we nih na ci ja o in ci den tu na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we i po zva la UN da me |u na rod ne mi si je Kfor i Euleks na pro sto ru AP Ko so vo i Me to hi ja de lu ju is kqu ~i vo sta tu sno ne u tral no, ka ko je pred vi |e no Re zo lu ci jom 1244 SB UN. Ka ko je uka zao di rek tor Kan ce la ri je za sa rad wu sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} Vla da je raz ma tra ju }i si tu a ci ju na Ko so vu i Me to hi ji po no vo iz ra zi la svo je uve re we da se ten zi je mo gu pre va zi }i sa mo pre go vo ri ma i uz pot pu no uva `a va we pra va i in te re sa srp skog sta nov ni {tva na sta we nog na se ve ru AP KiM. Vla da Sr bi je u obra }a wu UN ka `e da je u pot pu no sti po sve }e na di ja lo gu i sma tra da na ja vqe ni do la zak evrop skog di plo ma te Ro ber ta Ku pe ra u Be o grad i Pri {ti nu zna ~i hra bre we dij lo ga.

- O~e ku je mo da se in ci den ti, i osta li ne mi li do ga |a ji, ko ji

se de {a va ju u ju `noj po kraj ni ka na li {u ta ko {to }e obe stra ne, uz me |u na rod no po sre do va we, se sti za pre go va ra ~i sto i re {a va ti pro ble me je dan po je dan- re kao je Mi haj lo vi} pre no -

se }i po ru ku srp ske Vla de na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re.

Vi ce pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da se Ko so vo da nas ne bra ni na ba ri ka da ma, ve} mu drom po li ti kom i oce nio da je sva ko re {e we za tu po kra ji nu bo qe ne go

tre nut na, iz u zet no te {ka si tu a ci ja. „Ne mo `e vi {e ova ko - mi ne ma mo stav ni o ~e mu, ni o Ko so vu, ni o Pa ra di po no sa”, re kao je Da ~i}. On je oce nio da se Kfor

i me |u na rod na za jed ni ca pro sto „upi ru” da od bra ne `e qe Pri {ti ne, od no sno Ha {i ma Ta ~i ja. „Ako su is po {to va li Al ban ce, mo ra }e i Sr be i ta~ ka. Sr bi ja ni je pre ki nu la pre go vo re i di ja log sa Pri {ti nom, ne znam o ko jim pre go vo ri ma se go vo ri. [ta su se to do go vo ri li, pa sa da

to pre ki da ju”, za pi tao je Da ~i}.

On je do dao da mu se ~i ni da se o pro ble mu Ko so va vo de „vir tu el ni raz go vo ri”, od no sno kao da ne po sto ji svest o stvar noj si tu a- ci ji na te re nu. Da ~i} je ta ko |e od ba cio ob ja {we wa da su po te zi me |u na rod ne za jed ni ce i Pri {ti ne na se ve ru Ko so va usme re ne na su zbi ja we kri mi na la. „Ma ka kve su to gu po sti svo |e we pi ta wa pro ble ma se ve ra Ko so va na kri mi nal.

Kri mi nal u Pri {ti ni je svet skih raz me ra, pa {to ta mo ne sta ve bo dqi ka ve `i ce. Ima li to ga jo{ ne gde u sve tu?”, re kao je Da ~i}. On je do dao da ceo srp ski na rod ne `e li da `i vi na ta kvom Ko so vu. Da ~i} je uka zao da je oba ve za Kfo ra da {ti ti na rod, bez ob zi ra da li su Sr bi ili Al ban ci. Pu ca we je kraj wa nu `da i ne ka zna ju svi da se ne mo `e ra to va ti pro tiv na ro da, po ru ~io je on. „Ako }e te si lom na Sr be, ka ko da o~e ku je te da Be o grad to po zdra vqa i da se ba vi Pa ra dom po no sa”, za kqu ~io je Da ~i}.

D. Mi li vo je vi}

\e li}: Di ja log gu bi smi sao Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} uka zao je ju ~e na zna ~aj no opa da we po dr {ke gra |a na za ula zak Sr bi je u Evrop sku uni ju, {to je po sle di ca ak tu el ne si tu a ci je na Ko so vu, i upo zo rio da di ja log Be o gra da i Pri {ti ne „gu bi smi sao, ka da me |u na rod ne sna ge, mi mo wi ho vog man da ta, pu ca ju na gra |a ne na se ve ru Ko so va”. \e li} je na sa stan ku sa am ba sa do ri ma ze ma qa ~la ni ca

Evrop ske uni je i {e fom De le ge ci je EU u Be o gra du Ven sa nom De `e rom upo zo rio da je uru {a va we te {ko po stig nu tog kon sen zu sa u ze mqi oko ula ska u EU ve o ma za bri wa va ju }e, sa op {te no je iz \e li }e vog ka bi ne ta.

On je pod se tio da je je upra vo Sr bi ja, za jed no sa ze mqa ma ~la ni ca ma EU, ini ci ra la di ja log sa Pri {ti nom, ko ji je ve} dao pr ve po zi tiv ne re zul ta te, ali je is ta kao da on gu bi smi sao ka da

me |u na rod ne sna ge, mi mo wi ho vog man da ta, pu ca ju na gra |a ne na se ve ru Ko so va. Sr bi ja ne mo `e da sno si od go vor nost za ta kve po stup ke i osta je pri vr `e na mir nom re {a va wu svih pi ta wa, pa i onih ko ji su do ve li do ten zi ja i na si qa, re kao je \e li}. \e li} je sa am ba sa do ri ma raz go va rao o pred sto je }em mi {qe wa Evrop ske ko mi si je o kan di da tu ri Sr bi je za ula zak u EU i za jed no sa di rek tor kom Kan ce -

la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li com De le vi} in for mi sao ih o re zul ta ti ma ko je je po sti gla Sr bi ja, kao i we nim da qim ko ra ci ma na pu tu ka do bi ja wu sta tu sa kan di da ta. Uz za o kru `i va we sa rad we sa Ha {kim tri bu na lom, Sr bi ja je na sta vi la sa bor bom pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je i ile gal nih mi gra ci ja i is pu ni la 93 od sto za cr ta nog Ak ci o nog pla na, re kao je \e li}.

Kfor po sta vqa no ve blo ka de Ne ma~ ki voj ni ci Kfo ra ju ~e su oklop nim vo zi li ma po sta vi li no vu blo ka du na glav nom ma gi stral nom pu tu na se ve ru Ko so va. Oni su iza {li iz ba ze na vi {e sto ti na me ta ra od pre la za Ja ri we ka po li cij skom punk tu MUP-a Sr bi je kod me sta Rud ni ca. Oklop na vo zi la sa oko de se tak voj ni ka obez be |u ju rad te {ke me ha ni za ci je Kfo ra, ko jom uru {a va ju ma ka dam ski put, ko ji su Sr bi sa obe stra ne ad mi ni stra tiv ne li ni je na pra vi li pre ne de qu da na. Naj no vi jom In ter ven ci jom voj ni ka Kfo ra o{te }e na je i te le fon ska in fra struk tu ra. Ko man dant Kfo ra, ne ma~ ki ge ne ral Er hard Drevs je za bri nut zbog na ja va ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja o sko ri jem upu }i va wu ko sov skih su di ja na se ver Ko so va, jer bi, sma tra, to mo glo do ve sti do jo{ ve }ih ne mi ra. U iz ja vi austrij skim no vi na ri ma Drevs je oce nio da Sr bi ne }e pri hva ti ti da ko sov ske su di je bu du do ve de ne na se ver Ko so va, kao {to je Ta ~i na ja vio na kon su sre ta sa mi ni strom od bra ne Austri je Nor ber tom Da ra bo {om u uto rak u Pri {ti ni. Ta da bi mo glo do }i do da le ko ve }ih ne mi ra, stra hu je Drevs, pre no si be~ ki dnev nik „Pre se”.

VESTI Ni ko li} u Mi tro vi ci Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e u Ko sov skoj Mi tro vi ci da kri zu na se ve ru Ko so va tre ba re {a va ti di plo mat skom ak ci jom u tro u glu Mo skva-Va {ing ton-Bri sel. Li der na pred wa ka je re kao da bi re {a va wem kri ze na Ko so vu mo ra li po du `no sti da se ba ve naj od go vor ni ji qu di u Sr bi ji, pred sed nik dr `a ve i pred sed nik vla de, i da oni ne tre ba da se skla wa ju iza eko nom ske kri ze, jer je kri za na se ve ru Ko so va, ka ko je oce nio, ja ~a od svih. Ni ko li} je re kao da je ono {to se za sto lom do go vo ri sa Va -

{ing to nom i Mo skvom ostva ri vo i da su sve dru go “pra zne pri ~e”.“Tre ba raz go va ra ti otvo re no, ali ne sa oni ma ko ji slu `e, ne go sa oni ma ko ji od lu ~u ju. Ovog ~a sa uglav nom o sve mu od lu ~u je Ame ri ka, ali ja mi slim da Ru si ja ima ve li ku mo} i uti caj i da bi ono sto do go vo ri mo sa Ru si jom, a {to ni je su pro sta vqe no in te re si ma Sr ba i Al ba na ca, naj ve ro vat ni je i SAD mo ra le da po dr `e,”-re kao je on.

Po se ta ra di ka la De le ga ci ja Srp ske ra di kal ne stran ke pred vod |e na pot pred sed ni kom Zo ra nom

RAZ GO VA RA LI DA ^I] I EGE RE [I

Za uza jam no po {to va we

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} i pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i sa gla si li su se ju ~e da je po treb no za jed ni~ kim ra dom po kra jin skih in sti tu ci ja, MUP-a i lo kal nih sa mo u pra va u~i ni ti sve u ci qu o~u va wa sta bil nog jav nog re da i mi ra, bez bed no sti, do brih me |u na ci o nal nih od no sa i uza jam nog po {to va wa.

Po vo dom po sled wih do ga |a ja u Te me ri nu Da ~i} i Ege re {i su se slo `i li, pre ci zi ra no je u sa op {te wu Vla de Sr bi je, da se ne sme do zvo li ti za go vor ni ci ma bi lo ko jih eks trem nih sta vo va da ugro ze te me qe po ve re wa i za jed ni~ kog `i vo ta u toj sre di ni.

Udru `e nim na po ri ma mo ra se, ka ko je na ve de no, o~u va ti mul ti et ni~ nost i slo bo da da se is ka `e sva ka vr sta raz li ~i to sti.

Na sa stan ku je do go vo re no da na red na sed ni ca Po kra jin skog Sa ve ta za bez bed nost bu de odr `a na to kom ok to bra me se ca u Te me ri nu.

Kra si }em i Bo `i da rom De li }em ob i {la je ju ~e u Ko sov skoj Mi tro vi ci Sr be ko ji su ra we ni pre dva da na u bli zi ni ad mi ni stra tiv nog pre la za Ja ri we na se ve ru Ko so va.

De li} je, ka ko pre no si SRS, u Ko sov skoj Mi tro vi ci iz ja vio da se de le ga ci ja SRS obi la skom ra we nih uve ri la da su svi po go |e ni bo je vom mu ni ci jom ka li bra 5,56, „{to je stan dard na NA TO mu ni ci ja”.

Zo ran Kra si} je re kao „da su u Sr be pu ca li Ame ri kan ci i da je sva sre }a da ni je bi lo `r ta va”, pi {e u sa op {te wu SRS.

parada ponosa

Homen: Po ustavu i zakonu Vla da Sr bi je ju ~e ni je raz go va ra la o Pa ra di po no sa ko ja tre ba da se odr `i u ne de qu. Na pi ta we ka ko to da se re pu bli~ ki Ka bi net ni je ba vio ovim pi ta wem ob zi rom na na ja ve na si qa i in for ma ci ju po li cij skog sin di ka ta da }e „Be o grad go re ti to ga da na“ dr `av ni se kre tar Ho men je po no vio „Vla din ja san stav da se u Sr bi ji po {tu ju Ustav i za kon“.

- Pre ma to me sva ko ko u skla du sa za ko nom pri ja vi skup, ima pra vo da pro te stvu je, a nad le `ni or ga ni su tu da obez be de oku pqa we.Pre ma to me, to ni je te ma za Vla du, ve} za nad le `ne or ga ne- re kao je dr `av ni se kre ta ra Mi ni star stva prav de i ko or di na tor za me di je Slo bo dan Ho men.

Da~i}: Potreban politi~ki stav Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} po zvao je ju ~e po li ti~ ke struk tu re vla sti da se iz ja sne o odr `a va wu Pa ra de po no sa u ne de qu, pa ako bu de za u zet stav da ona tre ba da se odr `i, po li ci ja }e oba vi ti svoj za da tak.

Uko li ko se bu de osta vi lo we mu i MUP da od lu ~u ju o odr `a va wu Pa ra de po no sa, po li ci ja ne }e do zvo li ti taj skup, re kao je Da ~i}.

Ne znam ko li ko je svr sis hod no or ga ni zo va ti Pa ra du po no sa, ka da se ne ke gru pe spre ma ju da tog da na za pa le Be o grad, is ta kao je Da ~i} na

pro sla vi Da na Kri mi na li sti~ ko-po li cij ske aka de mi je. Da ~i} je ka zao i da su oni ko ji or ga ni zu ju de mon stra ci je pro tiv Pa ra de po no sa ve} ste kli is ku stvo u to me, pa sa mim tim su i raz vi li me to de u bor bi sa po li ci jom. „Oni ~ak ko mu ni ci ra ju pre ko vi deo-igri ca, a po li ci ja ni je ‘ve li ki brat’ da sve to is pra ti”, ka zao je Da ~i}. „Sve smo ih po hap si li pro {le go di ne, a gde su oni sa da”, upi tao je Da ~i} i od ba cio mo gu} nost pre ven tiv nog hap {e wa jer ni je mo gu }e.

\ilas: Odustanite „Kao gra do na ~el nik Be o gra da, po zi vam jo{ jed nom sve stra ne da zre lo i od go vor no sa gle da ju tre nu tak u ko jem se i kao ze mqa i kao dru {tvo na la zi mo i da od u sta nu od svo jih oku pqa wa za ka za nih u da ne vi ken da, jer ona kom pli ku ju iona ko slo `e nu si tu a ci ju”, is ta kao je gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las u iz ja vi Ta nju gu. „Pra va je su svi ma ga ran to va na za ko nom i ja ih ni ko me ne ospo ra vam, ali mo ram da pod se tim da sva ko pra vo no si sa so bom i ne ku od go vor nost. Upra vo na tu od go vor nost se po zi vam ka da mo lim or ga ni za to re svih oku pqa wa da od wih od u sta nu. Ako je za neo dr `a va we svih na ja vqe nih sku po va po tre ban po li ti ~ar kri vac i ako je to ce na da ne ma no vih raz bi je nih gla va i po di za wa ten zi ja, pri sta jem da se taj po li ti~ ki mi nus pri pi {e me ni”, re kao je \i las.

Cvetkovi}: Policija }e proceniti Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvek to vi} iz ja vio je ju ~e da }e po li ci ja u skla du sa bez bed no snom si tu a ci jom pro ce ni ti da li tre ba odr `a ti “Pa ra du po no sa”. “To pi ta we je za po li ci ju i oni }e ima ti svoj stav o to me. Stav Vla de Sr bi je kao ce li ne je ste da ni je spor no

da Ustav mo ra da se po {tu je i da po dr `a va mo raz li ~i tost. Dru go je pi ta we da li }e bez bed no sna pro ce na po ka za ti da li je ri zi~ no ili ne, pa }e u skla du sa ti me bi ti do ne ta od lu ka”, re kao je Cvet ko vi}, od go va ra ju }i na pi ta wa po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je.

Zapadne ambasade zabrinute Am ba sa de vi {e za pad nih ze ma qa u Sr bi ji po zva le su vla sti u Sr bi ji da omo gu }e gra |a ni ma da iz ra ze svo je pra vo na oku pqa we i iz ra `a va we, ne za vi sno od uve re wa, po re kla ili sek su al ne ori jen ta ci je.Am ba sa da Ne ma~ ke iz ra zi la je za bri nu tost zbog iz ve {ta ja o pret wa ma pro tiv Pa ra de i we nih or ga ni za to ra i po zva la vlast u Sr bi ji da pre du zme sve po treb ne me re za bez bed nost tog do ga |a ja. U iz ja vi tim po vo dom, ko joj su se pri dru `i le am ba sa de Ho lan di je, [ved ske i Nor ve {ke, na vo di se da bi pra va ga ran to va na Usta vom, a na ro ~i to prin cip an ti di skri mi na ci je, tre ba lo u pot pu no sti po dr `a va ti i spro vo di ti to kom ce le go di ne.

U sa op {te wu, ne ma~ ka am ba sa da u Be o gra du jo{ je po hva li la vla sti, a po seb no po li ci ju, zbog obez be |i va wa Pa ra de po no sa odr `a ne 2010. go di ne, ~i me su „po ka za li re {e nost da od bra ne Usta vom ga ran to va na pra va, upr kos na si qu ko je su iza zva li de mon stran ti u na me ri da spre ~e Pa ra du po no sa”.

Apel akademske zajednice ^la no vi aka dem ske za jed ni ce sa fa kul te ta i uni ver zi te ta u Sr bi ji po zi va ju Vla du Sr bi je da omo gu }i pu no po {to va we slo bo de oku pqa wa i iz ra `a va wa, ko je pred sta vqa ju te meq ne vred no sti sva kog de mo krat skog dru {tva.

Sa op {te we su pot pi sa li Alek san dar Bo {ko vi}, Vla di mir Vo -

di ne li}, @ar ko Ko ra}, Mi ro slav Pro ko pi je vi}, Sa {a Ga jin, Ni ko la Sa mar xi}, Ve sna Ra ki} Vo di ne li}, Swe `a na Mi li vo je vi}, Qu bi {a Ra ji} i Ivan Me de ni ca. Me |u pot pi sni ci ma su i Mir ja na Ka ra no vi}, Ne ve na Pe tru {i}, Sa {a Ili} i Vo jin Di mi tri je vi}.

JS PO ZVA LA LO KAL NE VLA STI DA NE DI @U TEN ZI JE ZBOG IN CI DE NA TA U TE ME RI NU

Pla ti te de ci eks kur zi ju

Po kra jisnki od bor Jed nin stve ne Sr bi je sma tra da po vo dom in ci de na ta u Te me ri nu po je di ne po li ti~ ke stran ke i funk ci o ne ri bes po treb no iza zi va ju ten zi je, s ob zi rom da je „po li ci ja uspe {no okon ~a la i raz re {i la in ci dent pre bi ja wa {e sto ri ce mla di }a srp ske na ci o nal no sti”. „Po zna to je da Je din stve na Sr bi ja ne pra vi raz li ku iz me |u glad nog Ma |a ra, Ru si na i Sr bi na, kao ni iz me |u ne za po sle nog pro te stan ta, pra vo slav ca ili ka to li ka, a po seb no ne pra vi mo raz li ku iz me |u de ce ko ju po ma `e mo

spro vo |e wem svog so ci jal nog pro gra ma”, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu voj vo |an ske or ga ni za ci je te stran ke.

JS je po zva la lo kal ne pol ti ~a re „da se oka nu }o ra va po sla” i da u op {tin skom bu xe tu iz dvo je no vac za fi nan si ra we de se to dnev ne ma tu rant ske eks kur zi je „i ta ko oprav da ju svo ju qu bav pre ma omla di ni za ko ju se to li ko za la `u, a de ca }e si gur no pro na }i za jed ni~ ki je zik na pu to va wu”.

B. D. S.

c m y

politika

dnevnik

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] I ^LANOVI WEGOVOG KABINETA PRED POSLANICIMA

Ko so vo, iz bo ri i pu ca we po {a vo vi ma Re pu bli~ ki pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} po ru ~io je opo zi ci ji da }e se ve} kroz de se tak da na ja sno vi de ti da li Vla da Sr bi je ima ve }i nu, ka da na dnev ni red do |e re ba lans bu xe ta za ovu go di nu.

- Ako vla da ne ma ve }i nu to je sa svim dru ga si tu a ci ja. Ne ma mo sa da raz lo ga da raz go va ra mo o ne ~e mu {to su ~i sti bro je vi, {to }e se vi de ti- re kao je Cvet ko vi}, uz opa sku da se i ina ~e “ na la zi mo na {est me se ci pred re dov ne iz bo re. Li der NS Ve li mir Ili} po ru ~io je Vla di da su “po pu ca li po svim {a vo vi ma”, da vi {e ne ma ju ve }i nu i da hit no tre ba da bu du ras pi sa ni iz bo ri.

Na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko ja se odr `a va sva kog po sled weg ~e tvrt ka u me se cu, pi ta wa su se uglav nom od no si la na si tu a ci ju na Ko so vu i Me to hi ji.

Po sla ni ka SRS Bo ri sa Alek si }a in te re so va lo je {ta }e Vla da ura di ti ako NA TO i KFOR na pad nu Sr be na ba ri ka da ma.

- Kre ni te go spo di ne Cvet ko vi }u sa mi ni stri ma na ba ri ka de, po zo vi te po sla ni ke, ne ka kre ne i Bo ris Ta di} da vid mo da li }e NA TO da pu ca na vas, ape lo vao je Alek si}.

- Po li ti ka vla de je di ja log, raz go vor, di plo ma ti ja, UN, sve ono {to mo `e mo da u~i ni mo, a da ne ula zi mo u rat ne su ko beod go vo rio je Mir ko Cvet ko vi}.

- Bio bih pr vi ko ji bi oti {ao na Ko so vo, ka da bih ve ro vao da bi po mo glo.

Na spe ku la ci je Alek si }a da je je pred sed nik Bo ris Ta di}, \i las, Je re mi}, obe }a li Ame -

DSS napustio sednicu Po sla ni ci DSS na pu sti li su ju ~e sed ni cu ne za do voq ni ~i we ni com da ni ko iz Vla de ni je od go vo rio na pi ta we pot pred sed ni ka te stran ke Slo bo da na Sa mar xi }a o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji. Sa mar xi} se na {ao za go vor ni com u mo men tu ka da je na krat ko iz sa le iza {ao pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, da bi po tom kon sta to vao da “sa da u sa li ne ma kom pe tent nog mi ni stra ko ji bi mo gao da ti od go vor”.

- Stan ko vi}, Mar ko vi}, \e li} ni su re sor no za du `e ni, mo lim pred se da va ju }u da na pra vi pa u zu, do ve di te qu de ko ji su za du `e ni za to, re kao je Sa mar xi}. Pot pred sed ni ca Gor da na ^o mi} od go vo ri la je na gla sno ne go do va we po sla ni ka DSS ta ko {to je kon sta to va la da je - ovaj krug pi ta wa za vr {en. ri kan ci ma Ko so vo, pre mi jer Cvet ko vi} tvr di da je to sa mo jo{ je dan do kaz “ ka ko je pi sa we Vi ki lik sa ne pre ci zno i po gre {no shva }e no”.

Po sla nik LDP Bo jan \u ri} pi tao je {ta zna ~i pat po zi ci ja ko ju je pri znao {ef pre go va ra~ kog ti ma Bor ko Ste fa no vi} i ka ko }e se iz we iza }i. \u ri} je

tra `io od Vla de da se “ura zu mi i pri hva ti Ah ti sa ri jev plan”.

- Va{ pred log je lo{ za in te re se Sr bi je, a {to je do dat no lo {e je ste da ne mo `e te ga pri me ni te isto na Sr be ju `no i se ver no od Ibra-na gla sio je Ste fa no vi}, po ru ~u ju }i da ne za vi sno Ko so vo ne }e bi ti epi log za Sr bi ju.

Pre go va ra~ ki tim, do dao je Ste fa no vi}, ni je mo gao da na sta vi di ja log sa Pri {ti nom u mo men tu ka da se pu ca lo na gra |a ne.

- Pri o ri tet no je re {i ti pro blem Ja ri wa i Br wa ka, to je go du }e pi ta we.

Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji ne mo gu do bi ti ma we ne go {to ima ju. Ni je od la ga we na {a stra te gi ja, jer ne ma dru gog na ~i na za re {e we pro ble ma , ve} sa mo do go vor. Ni ko ni je pre ki nuo di ja log, od lo `en je na sta vi }e se vr lo br zo i pre ne go {to mi sli te- iz ri ~it je Ste fa no vi}.

Po sla ni ca SNS Jor go van ka Ta ba ko vi} is ta kla je da pro ble ma ti ka Ko so va i Me to hi je zah te va po seb nu skup {tin sku sed ni cu. [ta Vla da mo `e do dat no da ura di da bi se spre ~io ma sov ni od l a z ak Ala b a n a c a iz Pre {ev s ke do l i n e, ko j i tra ` e azil u ze mqa ma EU ili od la ze na Ko so vo, za pi tao je po sla nik PDD Ri za Ha li mi, zah te va ju }i od vla sti da “spre ~i tu ka ta stro fu”.

Mi ni star za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} iz ri ~it je je da naj ve }i broj azi la na ta sa ju ga Sr bi je eko nom ski mo ti vi san.

- Jo{ je dan put vas mo lim da pre i spi ta te od lu ku o boj ko tu po pi sa. Svi ma je ja sno da je ta od lu ka do ne ta u Pri {ti ni, a ne u tri op {ti ne na ju gu Sr bi je. Da li ste sprem ni da `r tvu je te ono {to mi tre ba da ra di mo da se do dvo ri te ne ko me u Pri {ti ni,za pi tao je mi ni star Mar ko vi}.

S. Stankovi}

petak30.septembar2011.

3

REKLI SU ^a nak: EU i fa {i sti Ako bi ra mo iz me |u EU i re ha bi li ta ci je onih ko ji su na {e su gra |a ne stre qa li i ba ca li pod led, on da }e mo se ozbiq no za mi sli ti, ka `e Ne nad ^a nak.

Li der LSV ta ko ko men ta ri {e za „No vo sti”na vo de da bi Budimpe{ta mogla da nam blokira evrointegracije ako se ne vrati imovina potomcima Ma|ara koji su bili na strani okupatora. „Razmisli}emo kakva je to EU i `elimo li u wu uop{te da u|emo.

Mora da postoji crvena linija. Apsurdno je da nas EU kojoj je jedan od ugaonih kamena antifa{izam, ucewuje sa fa{istima”, nagla{ava ^anak. On, istovremeno, obja{wava da je wegova stranka podr`ala u parlamentu Zakon o javnoj svojini, jer bi u suprotnom „ugrozila opstanak vlade i dobijawe statusa kandidata za EU, a otvorili bismo vrata za dolazak Nikoli}a i Ko{tunice na vlast”.

Lekovi}: Telekom dati Fondu PIO Predsednik novoosnovane politi~ke partije Socijaldemokratski savez Neboj{a Lekovi} predla`e da Telekom bude dat Fondu PIO kako bi se obezbedila isplata penzija. To su uradile mnoge zemqe, pa i Kina. I sve bawe u Srbiji treba vratiti Fondu, rekao je Lekovi}. On je dodao i da bi trebalo ukinuti porez na imovinu, jer se to ne pla}a skoro nigde. A {to se ti~e EU smatra da je „Evropa za Srbiju la`na dilema”, jer smo se „za Evropu opredelili jo{ 1804. godine i od tada je srpska istorija i evropska”.

On navodi da je ta partija nastala „kao potreba velikog broja gra|ana da se ne{to promeni. To je borba za boqi standard, jer je kvalitet `ivota merilo svake politike. U|e{ u ku}u i vidi{ nov~anik i fri`ider i zna{ kakva je vlast”.

NOVO UDRU@IVAWE BIZNISMENA

Raz mi sli }e o po li ti ci

Srp ski bi zni sme ni, wih oko 50, osno va li su Po kret pri vred ni ka Sr bi je ~i ji je ciq stva ra we bo qih uslo va za po slo va we i po kre ta we Sr bi je. Ko or di na tor tog po kre ta je vla snik kom pa ni je PSP Far man Bra ni slav Gru ji}. On je do dao da ako ne us pe ju da po stig nu ni je dan je di ni po mak, raz mi sli }e da uzmu ak tiv no u~e {}e u po li ti~ kom `i vo tu, ali ne kao ak tiv ni po li ti ~a ri, ve} kao qu di ko ji `e le od Sr bi je da na pra ve or ga ni zo van i ure |en pro stor za `i vot.

Osni va ~i No vog po kre ta pri vred ni ka su po red Gru ji }a, i po ~a sni pred sed nik kom pa ni je Tar ket-Sin te lon iz Ba~ ke Pa lan ke Ni ko la Pa vli ~i}, vla snik kom pa ni je To dor iz Vr wa~ ke Ba we Mir ko To do ro vi}, ge ne ral ni di rek tor Vi tro gru pe iz Be o gra da Dra go qub Le ki}, Uni ja po slo da va ca Sr bi je, pot pred sed nik klu ba pri vred ni ka Ba~ ke Pa lan ke Alek san dar Bor ko vi}, vla snik kom pa ni je Euro sa lon Bra ni slav Sto ja ko vi}...

4

ekonomija

petak30.septembar2011.

GU VER NER DE JAN [O [KI]

[I RE WE NA RU MUN SKO TR @I [TE

NIS ku pu je ben zin ske sta ni ce OMV-a?

Ru mun ska naft na kom pa ni ja Pe trom SA ko ja po slu je pod kon tro lom austrij skog OMVa pre go va ra sa NIS-om o pro da ji ~e tvr ti ne ben zin skih sta ni ca u toj ze mqi.

Ru mun ski po slov ni dnev nik „Zi a rul Fi nan ci ar” na vo di da Naft na in du stri ja Sr bi je,

dnevnik

sak ci ja mo gla da bu de vred na 100 mi li o na evra. Naft na in du stri ja Sr bi je se tim po vo dom u Sr bi ji ni je ogla {a va la.

NIS u Sr bi ji po se du je ma lo pro daj nu mre `u sa vi {e od 480 ben zin skih sta ni ca. Ka ko je ne dav no na ve de no iz do ma }e

Po sku pqe we ga sa ne }e po gu ra ti in fla ci ju Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da }e in fla ci ja u ze mqi na sta vi ti da pa da u na red nih ne ko li ko me se ci, bez ob zi ra na na ja ve da }e od 1. ok to bra bi ti po ve }a na ce na ga sa.

Gu ver ner [o {ki} je re kao da su jav na pred u ze }a pre u ze la oba ve zu da ra ci o na li zu ju svo je po slo va we i da kao kraj wu me ru pred lo `e

po sku pqe we uslu ga. Ta kav do go vor je po stig nut na ni vou Vla de Sr bi je i tre ba ga po {to va ti ka da su u pi ta wu re gu li sa ne ce ne, od no sno, ce ne pod kon tro lom dr `a ve, do dao je [o {ki}. [o {ki} je, ko me na tri {u }i mo gu} nost da u pred iz bor noj kam pa wi bu de po tro {e no vi {e nov ca od pla ni ra nog, iz ra zio uve re we da u Sr bi ja ima od go vor nu vlast.

Po ve }a we jav ne po tro {we zna ~i ve }e ras ho de iz bu xe ta, ko ji mo ra ju da bu du obez be |e ni do dat nim za du `i va wem, pri me tio je gu ver ner NBS. [o {ki} je po no vio da Sr bi ju ne }e za o bi }i no vi ta las me |u na rod ne eko nom ske kri -

ze i da tre ba u~i ni ti sve da bu du uma we ni we ni ne ga tiv ni efek ti na do ma }u eko no mi ju .

Gu ver ner je, u tom sklo pu, pre do ~io da se ve} ose }a uspo re na pri vred na ak tiv nost kao po sle di ca pr vog ta la sa spoq ne kri ze.

PU TA RI NE NA ME RA VA JU DA PRO ME NE CE NE PU TA RI NE I NA ^IN NA PLA TE

Vi we te ne }e sru {i ti na p lat ne ram pe Ru mun ska naft na kom pa ni ja Pe trom SA, ko ja po slu je pod kon tro lom austrij skog OMV-a, pre go va ra sa NIS-om o pro da ji ~e tvr ti ne ben zin skih sta ni ca u toj ze mqi ko ja po slu je u ve }in skom vla sni {tvu ru ske kom pa ni je Ga zprom Neft, tra `i da ku pi 139 od Pe tro mo vih 550 ben zi skih sta ni ca. Te na vo de Pe trom je me |u tim ne gi rao u pi sa nom de man ti ju.

Ru mun ski dnev nik na vo di i da bi po ten ci jal na tran -

naft ne kom pa ni je, NIS u 2011. go di ni in ten ziv no ra di na mo der ni za ci ji ma lo pro daj ne mre `e i ove go di ne je pla ni ra na iz grad wa ~e ti ri no ve ben zin ske sta ni ce, pet na e- stak re kon struk ci ja, kao i ugrad wa oko 30 po stro je wa za auto gas.

IN VE STI CI JA MK GRU PE

Naj ve }i si los u Ukra ji ni Kom p a n i j a „Agro In vest Ukra ji na”, ~la ni ca „MK gru pe”, pu sti la je ju ~e u me stu Ja go tin u Ki j ev s koj obla s ti u Ukra ji ni, u rad naj sa vre me ni ji i naj ve }i si los u toj ze mqi, ~i ji ukup ni ka pa ci tet omo gu }a va

isto vre me no skla di {te we do 113.000 to na `i ta ri ca. „MK gru pa” je u ovaj si los in ve sti ra la bli zu 20 mi li o na do la ra, od ko jih je 14 mi li o na do la ra obez be |e no di rekt nim kre di tom Evrop ske ban ke za re kon struk ci ju i raz voj (EBRD).

Pred sed nik „MK gru pe” Mi o drag Ko sti} iz ja vio je da sve

kom pa ni je u sa sta vu te gru pe ima ju za jed no oko 500.000 to na skla di {nog pro sto ra, te da }e sa no vo o tvo re nim si lo som u Ja go ti nu „MK” gru pa ras po la ga ti naj ve }im skla di {nim ka pa ci te tom u re gi o nu.

Ko sti} je is ta kao da je „MK Gru pa” za pet go di na po slo va wa u Ukra ji n i u tu ze m qu ulo `i la ukup no 50 mi l i o n a do l a r a, na po mi wu }i da je si l os u Ja g o t i n u naj ve }i si los ko ji ta kom pa ni ja da nas ima.

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz v o j a Ne b oj { a ]i ri} ka zao je da je otva ra we tog skla di {ta ja san pri mer da srp ske kom pa ni je ko je su uspe {ne u na {oj ze mqi i na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je, mo gu da in ve sti ra ju i bu du tr `i {ni li de ri i u dru gim ze mqa ma, po put Ukra ji ne ko ja je iz u zet no kon ku ret no tr zi {te u obla sti po qo pri vre de.

Za vr {e tak Ko ri do ra 10 po no vo je ak tu e li zo vao i pi ta we na pal te pu ta ri na to jest uvo |e wa vi we ta.

Dok se u Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, Bu gar skoj, Slo ve ni ji i mno gim dru gim evrop skim dr `a va pu ta ri na na pla }u je vi we ta ma, kod nas }e, ka ko sa da sa tva ri sto je, jo{ du go na auto pu te vi ma sta ja ti na palt ne ram pe. Ni pri me ri su sed nih dr `a va ni afe re s drum skom ma fi jom o~i gled no ni su do voq ni da se na {i od go vor ni ba rem za mi sle da ne {to pro me ne i stal no po na vqa ju da je prav da na „na {oj sta ni auto pu ta„.

Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je jo{ 2009. go di ne mo gu} nost uki da wa na plat nih ram pi na auto pu te vi ma u Sr bi ji i pla }a we pu ta ri ne pu tem na lep ni ca to jest vi we ta, ali se od to ga za sa da od u sta lo.

- U Sr bi ji se pri me wu je naj pra ved ni ji si stem pla }a wa pu ta ri ne di rekt nom na pla tom po pre |e nom ki lo me tru, a ce ne su naj ni `e u re gi o nu- iz ja vio je di rek tor sek to ra za pu ta ri nu u Jav nom pred u ze }u „Pu te vi Sr bi je” Mi len ko Ca ko vi}.

Ca ko vi} je ka zao da je oprav dan zah tev „Pu te va Sr bi je” za po ve }a we pu ta ri ne u pro se ku oko 11 od sto, jer se taj no vac ko ri sti za odr `a va we auto pu te va, ma gi stral nih i re gi o nal nih pu te va.

Vo za ~i put ni~ kih auto mo bi la pla }a ju u Sr bi ji 0,03 evra po pre |e nom ki lo me tru, Hr vat skoj 0,05, Ita li ji 0,05 evra, [pa ni ji 0,085 i Fran cu skoj 0,095 evra, dok se u Slo ve ni ji pu ta ri na za tu ka te go ri ju vo zi la pla }a po sred stvom vi we ta - na lep ni ca ko ji ma vo za ~i do ka zu ju da su pla ti li ko ri {}e we

pu te va, re kao je Ca ko vi}. Pu ta ri na za 409 ki lo me ta ra auto pu ta na re la ci ji Za greb - Split je me |u naj sku pqim u Evro pi i iz no si 21,5 evra, dok se u Sr bi ji za 450 ki lo me ta ra do Ni {a do Su bo ti ce pla }a 13,5 evra, is ti ~u u Pu te vi ma Sr bi je. Ca ko vi} je ka zao da se u Slo ve ni ji za auto bu se i {le pe re

Ru pe tra `e mno go vi {e pa ra Ca ko vi} je re kao da je za re dov no odr `a va we „Pu te vi ma Sr bi je” po treb no du plo vi {e nov ca ne go {to se sa da ko ri sti za te na me ne. Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} ra ni je je iz ja vio da se u Sr bi ji go di {we tro {i oko 300 mi li o na evra za odr `a va we pu te va, a da bi ta su ma tre ba lo da bu de ve }a za vi {e od tri pu ta da bi, ka ko je na gla sio, bi li na evrop skom ni vou. di rekt no na pla }u je pu ta ri ne po pre |e nom ki lo me tru i da je sku pqa ne go u Sr bi ji.

U na {oj ze mqi auto bu si pla }a ju po pre |e nom ki lo me tru 0,10 evra, a {le pe ri 0,19 evra, dok u Slo ve ni ji vo za ~i auto bu sa tre ba da iz dvo je 0,20 i {le pe ra 0,287 evra.

Ca ko vi} je ob ja snio da se u Evro pi

Zemqa EMU Australija Kanada Danska

Valuta evro dolar dolar kruna

Va`i za 1 1 1 1

Kupovni za devize 99,3523 71,4353 70,6933 13,3451

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 101,3799 72,8932 72,1360 13,6175

103,7116 74,5697 73,7951 13,9307

99,0482 71,2167 70,4769 13,3043

Norve{ka

kruna

1

12,6253

12,8830

13,1793

12,5867

[vedska

kruna

1

10,7504

10,9698

11,2221

10,7175

[vajcarska

franak

1

81,4096

83,0710

84,9816

81,1604

V. Britanija

funta

1

114,0800

116,4082

119,0856

113,7308

SAD

dolar

1

72,9673

74,4564

76,1689

72,7439

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 9. 2011. godine

pu te ve, dok se kod nas pro la zak ma gi stral nim pu te vi ma ne na pla }u je.

Po je di ne evrop ske ze mqe ko je ko ri ste vi we te di rekt no na pla }u ju pu ta ri nu za pre laz pre ko mo sto va i pro laz kroz tu ne le i ima ju ve o ma vi so ke ce ne, dok Sr bi ja ne pri me wu je ta kav vid na pla te, ka `u u „Pu te vi ma Sr bi je. Otvo re ni si -

stem na pla te pu ta ri ne se pri me wu je na de o ni ca ma na ko ji ma se sa o bra }aj u od re |e nom de lu od vi ja u sa o bra }aj noj tra ci na ko joj sme ro vi ni su fi zi~ ki raz dvo je ni, pa je mo gu }e okre ta we, ula zak ili iz la zak na po je di nim de lo vi ma auto pu ta i pu ta ri na se na pla }u je za ko ri {}e we ce le de o ni ce bez ob zi ra na me sto ula ska ili iz la ska, na pri mer na auto pu tu Ni{ - Le sko vac.

Ta kav si stem se ko ri sti i u dru gim ze mqa ma, kao {to su [pa ni ja, Ma ke do ni ja, Hr vat ska i Gr~ ka.

Ca ko vi} je ka zao da bi na pla ta pu ta ri ne pu tem vi we ta sa tre nut nim ste pe nom iz gra |e no sti auto pu te va u Sr bi ji do ve la u ne rav no pra van po lo `aj `i te qe ko ji po vre me no ko ri ste auto pu te ve, a ko jih ni je ma lo, jer bi pla }a li ne re al no vi so ku ce nu u od no su na one {to ko ri ste auto put sva ko dnev no i ko ji ma bi se to is pla ti lo. Na pri mer, u Slo ve ni ji se za ko ri {}e we auto pu ta u pe ri o du od se dam da na za vi we tu pla }a 15 evra, me sec da na 30 evra i go di nu da na 95 evra. Di rek tor sek to ra za na pla tu pu ta ri ne u „Pu te vi ma Sr bi je” je is ta kao da je ce na pu ta ri ne po sle wi put pro me we na 2008, a da je od ta da za be le `en rast ce na na ma lo ve }i od 10 od sto, kao i da je u fe bru a ru 2009. iz jed na ~e na ce na pu ta ri ne za do ma }a i stra na vo zi la ta ko {to je stran ci ma pu ta ri na sni `e na u pro se ku za 40 od sto. Ti me je sma wen i go di {wi pri hod od na pla te pu ta ri ne za 3,4 mi li jar de di na ra, is ta kao je Ca ko vi} pod se tiv {i da su „Pu te vi Sr bi je” po sled wi put pod ne li vla di zva ni ~an zah tev za po ve }a we pu ta ri ne 17. ma ja mi nu le go di ne.

E. Dn.

„KO RI DO RI SR BI JE”

Ni smo du `ni ni ko me Pred u ze }e „Ko ri do ri Sr bi je” sa op {ti lo je ju ~e da ne ma ni ka kav dug ni pre ma dr `a vi, ni ti pre ma ne kom dru gom prav nom su bjek tu. „Ni ka kav dug ne po sto ji, ve} je ta~ no da ’Ko ri -

do ri Sr bi je’ ras po la `u sred stvi ma u vi si ni od 2,5 mi li jar de di na ra, ko ja su na men ski opre de qe na za iz grad wu de o ni ca na Ko ri do ru i pred sta vqa ju oba ve zu pred u ze }a pre ma dr `a -

vi”, na vo di se u sa op {te wu i do da je da je re~ o nov cu na me we nom po slo vi ma ko ji su jo{ uvek u to ku te da }e tek po re a li za ci ji po ve re nih po slo va on mo }i da bu de utro {en.

„Iz u zet no je va `no na gla si ti da pred u ze }e ’Ko ri do ri Sr bi je’ od svog osni va wa do da nas ne ma ne iz mi re ne oba ve ze ni pre ma jed nom prav nom su bjek tu za iz vr {e ne uslu ge i ra do ve, do da je se.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Nisa, Ni{

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

pu ta ri na na pla }u je na dva na ~i na di rekt nom na pla tom sa otvo re nim ili za tvo re nim si ste mom kao {to je slu ~aj u Sr bi ji i pu tem vi we ta u po je di nim evrop skim ze mqa ma, na pri mer u Bu gar skoj i Ru mu ni ji. U Bu gar skoj i Ru mu ni ji pu ta ri na se na pla }u je pu tem vi we ta i to za ma gi stral ne pu te ve, jer ne ma ju auto -

Promena %

Cena

Promet

294,74

300

64.200

Go{a FOM, Smederevska Palanka

6,25

340

11.900

Imlek, Beograd

2,00

2.194

6.703.850

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,09

463

974.698

0,86 Promena %

585 Cena

107.605 Promet

Angropromet, Ni{

-11,79

494

Napred Razvoj, Beograd

-11,43

Napred GP, Beograd

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom

Uniprom, Novi Pazar Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (559,04 -0,11) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-0,77

647

6.311.519

AIK banka, Ni{

-0,42

1.910

24.749.655

Komercijalna banka, Beograd

-0,05

1.950

2.779.000

Imlek, Beograd

2,00

2.194

6.703.850

Energoprojekt holding, Beograd

0,43

467

1.266.894

4.940

Soja protein, Be~ej

0,86

585

107.605

6.200

12.400

Agrobanka, Beograd

-2,49

4.856

1.281.925

-10,36

1.670

63.460

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,09

463

974.698

-6,25

450

72.900

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.730

137.300

-4,40 Promena %

6.215 Cena

24.859 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.850

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

-0,77

647

6.311.519

Tigar, Pirot

0,00

620

0,00

Centrosrem tekstil, St. Pazova

0,00

360

385.200

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.122

0,00

Tekstilpromet, Zrewanin

0,00

600

128.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.850

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

385

0,00

\uro Strugar, Kula

0,00

1.100

110.000

Soja protein, Be~ej

0,86

585

107.605

Svi iznosi su dati u dinarima

KONKURENTNOST, [TA TO BE[E

Po sr ta we na svet skom dnu Sr bi ja se na la zi pri dnu le stvi ce svet ske kon ku rent no sti, a da bi se ta kva si tu a ci ja pro me ni la na bo qe neo p hod na je du go ro~ na stra te gi ja eko nom skog i dru {tve nog raz vo ja i si stem ske re for me, oce we no je ju ~e na okru glom sto lu u Pri vred noj ko mo ri Be o gra da.

Pre ma Iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru ma ko ji kon ku rent nost me ri na osno vu 12 in di ka to ra Sr bi ja za u zi ma 95. me sto sa ukup nom oce nom, 3,9 {to je za jed no me sto bo qi rang ne go la ne.

Sa mo pre tri go di ne Sr bi ja je za u zi ma la 85. me sto u sve tu po kon ku rent no sti.

Pre ma tom Iz ve {ta ju, ja ~a we kon ku rent no sti Sr bi je naj vi {e ko ~e ne raz vi je nost in sti tu ci ja, ko rup ci ja i slab pri stup fi nan si ja ma dok su me |u pro ble ma ti~ ne fak to re uvr {}e ni i in fla ci ja, po li ti~ ka ne sta bil nost, po re ska re gu la ti va, ne raz vi je na in fra struk tu ra, mo no po li i ni zak ni vo obra zo va wa sta nov ni {tva.

Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Mla |en Ko va ~e vi} sma tra da u iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru ma ima pu no su bjek tiv nih oce na i pro ce na, ali ne spo ri da je kon ku rent nost Sr bi je na vr lo ni skom ni vou. Taj stru~ wak ko ji se ~e ti ri de ce ni je ba vi kon ku rent no {}u, kao glav ne uzro ke ta ko lo {e si tu a ci je na veo je ni zak pri liv in ve sti ci ja i ni zak ni vo {ted we, lo {u struk tu ru iz vo za, pre ce we nu vred nost di na ra zbog ~e ga se, ka ko je re kao, pri vre da raz bo le la, ne za po sle nost i dra sti~ nu de val va ci ju qu skog ka pi ta la. Ko va ~e vi} je is ta kao da bi tre ba lo for mi ra ti tim vr hun skih stru~ wa ka iz raz li ~i tih na u~ nih di sci pli na ko ji bi kon ci pi ra li op ti ma lan mo del pri vred nog i dru {tve nog raz vo ja.

U no vom iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru ma Sr bi ja je ma we kon ku rent na od ze ma qa u okru `e wu, Slo ve ni ja je na 57. me stu, Cr na Go ra na 60, Hr vat ska na 76, Al ba ni ja na 78, a Ma ke do ni ja na 79. me stu. Sla bi je po zi ci o ni ra na od Sr bi je je sa mo Bo sna i He re ce go vi na ko ja je na 100. po zi ci ji.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak30.septembar2011.

5

PRODU@EN ROK UREDBE O IMOVINI PREDUzE]A U BIV[IM REPUBLIKAMA

Jo{ {est me se ci za osta vin sku ras pra vu Vla da Sr bi je na ju ~e ra {woj sed ni ci pro du `i la je za {est me se ci va `e we Ured be o za {ti ti imo vi ne de lo va pred u ze }a ~i je je se di {te u biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma, iz ja vio je {ef Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za od no se sa me di ji ma Mi li vo je

Mi haj lo vi}. Rok ured be is te kao je ju ~e, a ured ba sa pro du `e nim ro kom va `i }e do 31. mar ta 2012. go di ne.

U Sr bi ji ima oko 150 spor nih kom pa ni ja - sa me {o vi tim su o sni va~ kim ka pi ta lom, a sa mo je za dve do sa da re {en pro blem

raz gra ni ~a va wa vla sni {tva.

Me |u pred u ze }i ma ko ja ima ju ta kav pro blem je i fa bri ka obu }e „Bo re li” ko ja ima spor sa hr vat skim „Bo ro vom”, a ni su ma we va `ni ni osta li slu ~a je vi., po put, NIS-a, INA, Be o pe tro la, od ma ra li {ta, skla di {ta...

POSUSTAJE TRGOVAWE SA SVETOM, A PARE zA SUBVENCIJE POTRO[ENE

Pad iz vo za zvo ni na uz bu nu Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} upo zo rio je da je eko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji uglav nom sta bil na, ali da za bri w a v a pad iz v o z a. Pre m a po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku iz voz iz Sr bi je je u ju lu pao za sko ro tri pro cen ta u od no su na pret hod ni me sec.

Za sa da je, ka `u eko no mi sti, jo{ ra no za pro ce ne da li je re~ o tren du ko ji }e bi ti na sta vqen i u na red nim me se ci ma, ali ]i ri} uka zu je na ~i we ni cu da je bu xet ski no vac za sub v en c i o n i s a w e iz v o z a po tro {en. On i Vla da se, iz gle da, na da ju da }e i iz vo zu, kao i po ve }a wu li kvid no sti u pri vre d i, do b ro do } i sma w e w e oba ve zne re zer ve ba na ka, {to je po tez za ko ji o~e ku ju da }e po vu }i Na rod na ban ka. Pre ma mi { qe w u ]i r i } a, sma w e w e oba ve zne re zer ve bi omo gu }i lo ban ka ma da ta ko oslo bo |e nim nov cem kre di ti ra ju pre du ze }a, {to bi im olak {a lo i iz vo zne ak tiv no sti.

- Po tro {en je sav no vac na me wen u ovo go di {wem bu xe tu za pod sti caj iz vo za, te bi sma we we oba ve znih re zer vi ba na ka i re fe rent ne ka ma te omo gu }i li da pri vre da lak {e do |e do nov ca - re kao je ]i ri} na pri vred noj kon fe ren ci ji Raj faj zen ban ke.

Od po ~et ka ove go di ne po da ci o spoq no tr go vin skoj raz me ni uglav nom su da va li raz lo ga za op ti mi zam: iz voz je kon stant no ra stao u od no su na

law ski. Ipak, po da ci za jul po ka zu ju da je u od no su na jun do {lo do pa da iz vo za od 2,7 od sto, dok je uvoz na sta vio da ra ste po sto pi od pet pro ce na ta, ra ~u na to u do la ri ma. Sli~ na si tu a ci ja po ka za la se i u ve }i ni ze ma qa u okru `e wu.

Ipak, po kri ve nost uvo za iz vo zom ove go di ne je po boq {a na u ono su na pret hod ni kri zni pe riod i iz no si 60 pro ce na ta, u od no su na law skih 57 od sto. I po da ci o ukup noj spo-

VLADA PODIGLA LIMIT

Bez ca ri ne do 50 evra

Vla da Sr bi je ju ~e je usvo ji la pred log po ko me se po di `e li mit za oslo ba |e we od pla }a wa ca ri ne . „Li mit za oslo ba |a we od ca r i n e pri l i k om uvo z a ku pqe we ro be se po di `e sa 25 na 50 evra, dok se li mit pri li kom uvo za ro be ko ju na {i gra |a ni pri ma ju bes plat no od fi zi~ kih li ca iz ino stran stva po di `e sa 45 na 50 evra”, re k ao je {ef Kan c e l a r i j e

Eko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji uglav nom sta bil na, ali za bri wa va pad iz vo za (Ne boj {a ]i ri})

Najboqe s Evropom i kom{ijama Po da ci Re pu bli~ kog za vod za sta ti sti ku po ka zu ju da smo ima li naj u spe {ni ju raz me nu sa ze mqa ma sa ko ji ma ima mo pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni. Ta ko sa ze mqa ma ~la ni ca ma Evrop ske uni je ima mo vi {e od po lo vi ne na {ih spoq no tr go vin skih po so va.

Na{ dru gi po va `no sti part ner su ze mqe iz naj bli `eg okru `e wa s ko ji ma ima mo pot pi san CEF TA spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni. U tr go vi ni sa kom pi ja ma ostva ru je mo ~ak i su fi cit, od no sno pro da mo im vi {e ro be ne go oni na ma. Vred nost ovog su fi ci ta je u pe ri o du ja nu ar - jun iz no si la 852 mi li o na do la ra i pre sve ga je bi la re zul tat iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, kao i gvo `|a i ~e li ka.

q no tr go vin skoj rob noj raz me ni Sr bi je od ja nu a ra do ju la ove go di ne po ka zu ju da je do {lo do od re |e ne re lak sa ci je do ma }e eko no mi je: u tom pe ri o du ona je vre de la pre ko 18 mi li jar di do la ra {to je po rast od 26,8 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne.

Iz ve ze no je ro be u vred no sti od 6,8 mi li jar di do la ra, {to je za 30,4 od sto vi {e ne go la ne.

Uve ze no je, pak, ro be za 8,1 mi li jar du {to pred sta vqa rast od 24,7 od sto. Po ve }an je i spoq no tr go vin ski de fi cit ko ji je u ovom pe ri o du imao je vred nost od 4,6 mi li jar di do lar, {to ~i ni po ve }a we od 17,1 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne.

V. ^v.

Vla de Sr bi je za sa rad wu sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi}. „Ova kom od lu kom pod sti ~e se ko ri {}e we me |u na rod nih ser vi sa za pla }a we pre ko in ter ne ta”, ka zao je on. Ka ko je Mi haj lo vi} pre ci zi rao, pro me we na je Ured ba o vr sti, ko li ~i ni i vred no sti ro be na ko ju se ne pla }a ju uvo zne da `bi ne, ro ko vi ma, uslo vi ma i po stup ku za ostva ri va we pra va na oslo bo |e we pla }a wa od uvo znih da `bi na.

D. M.

MALI AKCIONARI SE JADALI SKUP[TINAMA SRBIJE I VOJVODINE

Kri mi nal s voj vo |an skim za dru ga ma iz la zi na vi de lo?

Pri va ti za ci ju u po qo pri vred nim pred u ze }i ma i ze qo rad ni~ kim za dru ga ma u Voj vo di ni pra ti le su broj ne kri mi nal ne rad we, tvr de ma li ak ci o na ri ko ji su se, pro te stu ju }i zbog pre pro da je ze mqe i us kra }i va wa wi ho vih pra va, obra ti li Od bo ru za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne Sr bi je, a su de }i po iz ve {ta ji ma ko ji ovom skup {tin skom te lu sti `u iz Re pu bli~ kog tu `i la {tva i MUP-a, ni su da le ko od isti ne.

Ju ~e su na ovaj pro blem na za jed ni~ koj sed ni ci u Skup {ti ni Voj vo di ne uka za li po kra jin ski i re pu bli~ ki Od bor za pred stav ke i pred lo ge. U pi ta wu je de set voj vo |an skih pred u ze }a, od no sno za dru ga, za ko je po sto ji iz ve {taj re pu bli~ kog od bo ra i Agen ci je za pri va ti za ci ju. Me |u tim, ti „snim ci” se raz li ku ju.

Pro ble mi su evi den ti ra ni u „Ma gli }u” iz Ma gli }a, „Voj vo |an ki” iz Ma log I|o {a, „Fe ke ti }u” iz Fe ke ti }a, „We go {u” iz Lov }en ca, Agro kom bi na tu „Su bo ti ca”, „Voj vo di ni” iz Ba~ kog Bre stov ca, „Mi le ti }u” iz Srp skog Mi le ti }a, „Zma je vu” iz Zma je va, „Zob na ti ci” iz Ba~ ke To po le, a naj go ra je si tu a ci ja u

„Rat ko vu”, ~i ja je kom plet na do ku men ta ci ja pre da ta Tu `i la {tvu i MUP-u. Od bor za pred stav ke i pred lo ge za tra `io je do dat ne in for ma ci je o jo{ 50 za dru ga.

- Od re |e ne ste ~aj ne su di je sa ste ~aj nim uprav ni ci ma su pri va ti zo va le za dru `nu imo vi nu mi mo za ko na, ko ji iz ri ~i to ka `e da se za dru ge ne mo gu pro da -

Si tu a ci ja u se li ma u ko ji ma su ne ka da te za dru ge bi le oslo nac raz vo ja, vi so ko ran gi ra ne u pri vred nom si ste mu ze mqe, da nas je ka ta stro fal na. Po red ogrom nog bro ja sum wi vih tran sak ci ja, pri va ti za ci jom ni je ostva ren glav ni pro kla mo va ni ciq: da se una pre di po qo pri vred na pro iz vod wa. De si lo se upra vo su prot no. Wi ve se ne ob ra |u ju, pre pro -

U Ratkovu Osijek „Rat ko vo” DPP na auk ci ji je 2003. go di ne ku pio Bo ri sav Ili} iz Oxa ka. Vred nost dru {tve nog ka pi ta la za pro da ju bi la je 2,1 mi lion evras, a ku pac je ku pio za 432.569 evra.

Sa da {wa struk tu ra ka pi ta la je ta kva da u woj „No vi agrar” iz Osi je ka u~e stvu je sa 96 po sto ili 10 mi li o na evra, a „Al fa `i to” iz Oxa ka sa oko ~e ti ri od sto ili 398.842 evra. Zah tev ma lih ak ci o na ra je po ni {te we pri va ti za ci je od mah po vra }a wu za dru `ne imo vi ne. va ti - ka zao je pred sed nik Od bo ra za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne Sr bi je Sa {a Du jo vi}.

Za pra vo je tu sr` pro ble ma, a re~ je sto ti na ma hi qa da hek ta ra ze mqi {ta.

- Ob i {li smo 21 za dru gu, tru di li se {to po drob ni je sa gle da mo sve te pro ble me poj di na~ no.

da ju se ili iz da ju u za kup, broj rad ni ka je dra sti~ no sma wen.

Elem, na sto ja li smo da utvr di mo da li su u pro ce su pri va ti za ci je po {to va ni ugo vo ri i do {li smo do sa svim su prot nog za kqu~ ka ka zao je Du jo vi} na po mi wu }i da po kra jin ski i re pu bli~ ki od bor sa mo uka zu ju na pro blem a da je za da tak dr `av nih or ga na, pre

sve ga Re pu bli~ kog tu `i la {tva i po li ci je da se po za ba ve ti me.

Ka ko je re kao, Spe ci jal no tu `i la {tvo za or ga no zo va ni kri mi nal i MUP i je su ak tiv no ukqu ~e ni u po sao i usko ro }e pra va sli ka pri va ti za ci je u ne kim voj vo |an skim za dru ga ma i pred u ze }i ma iza }i na vi de lo.

- Ka ko je uop {te bi lo mo gu }e da se za dru `na ze mqa, mi mo za ko na, naj pre pri va ti zu je, a on da i pre pro da stran ci ma, da bi je oni sa da po no vo pre pro da va li, kao {to je to, re ci mo, slu ~aj sa 400 hek ta ra u Srp skom Mi le ti }u. Ba ha tost no vih vla sni ka vi -

di se i iz ~i we ni ce da se pred stav ni ci ma ma lih ak ci o na ra, ma da im pri pa da go to vo 30 od sto ka pi ta la tih za dru ga, ne do zvo qa va ni ka kav uvid u po slo va we uka zao je Du jo vi}.

Pred stav ni ci Agen ci je za pri va ti za ci ju ju ~e su iz ne li svo je po dat ke o spor nih de set pri va ti za ci ja u Voj vo di ni ko je smo na ve li. Od to ga za wih {est Agen ci ja vi {e ni je nad le `na.

Ka ko je ob ja {we no, ako su no ve ga zde u ro ku is pu ni le oba ve ze po ku po pro daj nom ugo vo ru, Agen ci ja ima oba ve zu da na oku dr `i ta pred u ze }a u na red ne dve go di ne.

A u ve }i ni ovih slu ~a je va taj je rok pro {ao. Ta ko Agen ci ja vi {e ni je nad le `na za „Rat ko vo”, „Mi le ti}”, „Zma je vo”, „Fe ke ti}”... Su bo ti~ ki Agro kom bi nat je pri va ti zo van po Za ko nu o svo jin skoj tran sfor ma ci ji, „Voj vo |an ka” je iz bri sa na iz re gi stra APR-a, pa ni tu Agen ci ja za pri va ti za ci ju ni je nad le `na, dok }e, ka ko se ju ~e ~u lo, „Zob na ti cu” pra ti ti jo{ dva me se ca. „Zob na ti ca” je, re ci mo, na pr voj auk ci ji 2008. go di ne, pro da ta za 21 mi lion evra ali je tu pri va ti za ci ju Agen ci ja po ni {ti la.

Dru ga auk ci ja je bi la u de cem bru 2010. go di ne, ka da se po ja vio sa mo je dan ku pac - „Wu kom pa ni” ~i ji je di rek tor An dri ja Ra i ~e vi} i ku pio je za ne pu na dva mi li o na evra. Pre ma tvrd wa ma ma lih ak ci o na ra, a na ve de ne su u iz ve {ta ju Od bo ra za pred stav ke i pred lo ge, A.D. „Zob na ti ca” u po sled we tri go di ne po slu je sa gu bit kom od 150 mi li o na di na ra, dok su po tra `i va wa za po sle nih, sa da {wih i biv {ih, oko 120 mi li o na di na ra.

To je, sa mo je dan od lo {ih pri me ra na ka rad nih i sum wi vih pri va ti za ci ja.

S. Glu{~evi}

6

dru[tvo

petak30.septembar2011.

U stu de wa ke }e se use li ti 342 bru co {a Od ukup no 1.088 stu de na ta upi sa nih u pr vu go di nu stu di ja u 2011/12. ko ji su kon ku ri sa li za sme {taj u stu dent skim do mo vi ma Stu dent skog cen tra No vi Sad to }e mo }i da u~i ni wih 342, po tvr dio je za „Dnev nik” Go ran Mi lo vac, sa rad nik za od no se s jav no {}u ovog Cen tra. U No vom Sa du sme {taj je do bi lo 297 bru co {a (pri ja vi lo ih se 956) i bi }e ras po re |e ni u se dam do mo va, osim u naj no vi jem, „Ni ko la Te sla”. U zre wa nin ski dom „Mi haj lo Pre di} - dr Mi {a” mo }i }e da se use li 25 (88 je kon ku ri sa lo) stu de na ta pr ve go di ne stu di ja ta mo {weg Teh ni~ kog fa kul te ta „Mi haj lo Pu pin” i Vi so ke teh ni~ ke {ko le, dok je 20 bru co {a (od 44 ko li ko je kon -

ku ri sa lo) do bi lo sme {taj u Do mu „Dr Zo ran \in |i}” u Som bo ru.

Bru co {i ko ji su ostva ri li pra vo za krov nad gla vom u „dr `av nom aran `ma nu” ugo vor o sme {ta ju mo ra ju da sklo pe za kqu~ no s 1. ok to brom, ka da i po ~i we use qa va we u do mo ve i po tra ja }e do 15. ok to bra. Pod se }a mo da sva ki stu dent mo ra is pu ni ti sle de }e uslo ve za use qe we u dom: pot pi san ugo vor o sta no va wu, ove ren ugo vor o jem stvu, le kar sko uve re we, po se do va we stu dent ske kar ti ce.

Pod se }a mo i da je kon kurs za sme {taj stu de na ta vi {ih go di na osnov nih, te ma ster i dok tor skih stu di ja u to ku i tra ja }e do 31. ok to bra.

V. ^.

PREKOGRANI^NI PROGRAM MA\ARSKA – SRBIJA

Za jed ni~ ka od bra na od po pla va Cr ve ni krst Voj vo di ne, u sa rad wi sa Vla dom Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne – Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu i Evro re gi o nal na agen ci ja za raz voj Du nav–Kri{-Mo ri{–Ti sa, re a li zo vao je pro je kat pod na zi vom „Za jed ni~ ka od bra na od po pla va”, ko ji je su fi nan si ran od stra ne Evrop ske uni je u sklo pu pre ko gra ni~ nog pro gra ma Ma |ar ska–Sr bi ja. Taj pro je kat pred sta vqa na sta vak sa rad we ze ma qa

pro jek tu zbog od go va ra ju }ih qud skih i ma te ri jal nih re sur sa.

Pro je kat „Za jed ni~ ka od bra na od po pla va – DKMT Re scue 2”, ko ji je re a li zo van u pe ri o du od 1. ju na 2010. go di ne do 30. sep tem bra ove go di ne, je na sta vak uspe {ne sa rad we kroz te o rij sku i prak ti~ nu do o bu ku DKMT ti ma kao i na bav ku do dat ne opre me. Pro je kat je pro {i ren i na edu ka ci ju pe da go ga, u~e ni ka u osnov nim {ko la ma i slu `be ni ka u lo kal nim sa mo -

dnevnik

MEDIJSKA STRATEGIJA IZME\U DOBRIH I NEMOGU]IH RE[EWA

Dr `a va ko na~ no iz la zi iz me di ja Me dij ska stra te gi ja pro {la je na sed ni ci Vla de po sle vi {e od jed ne go di ne na te za wa me dij skih udru `e wa, vla sti i evrop skih in sti tu ci ja. NUNS, UNS i NDNV i me dij ska udru `e wa ANEM, Lo kal pres i Aso ci ja ci ja me di ja ne kim od re {e wa su za do voq ni, a na ne ka gle da ju sa opre zom ili re zer vom, dok deo Pred lo ga o re gi o nal nim jav nim ser vi si ma sma tra ju pot pu no ne pri hva tqi vim i prak ti~ no neo dr `i vim. Kao i u ra ni jim slu ~a je vi ma ka da su se kre i ra li za ko ni o me di ji ma, dr `a va je od ne la pre va gu nad oni ma na ko je se re {e we di rekt no od no si.

Dr `a va je se bi da la 24 me se ca za po vla ~e we iz me di ja. Pre ma usvo je noj Stra te gi ji osni va~ jav nih gla si la ne mo `e bi ti ni na ko ji na ~in dr `a va, te ri to ri jal na auto no mi ja, lo kal na sa mo u pra va, kao ni usta no va, pred u ze }e i dru go prav no li ce ko je je u ce li ni ili de li mi~ no u dr `av noj svo ji ni ili ko je se u ce li ni ili pre te `nim de lom fi nan si ra iz jav nih pri ho da.

Po red to ga, stra te gi ja pod ra zu me va i for mi ra we {est re gi o nal nih jav nih TV ser vi sa, {to no vi nar ska udru `e wa sma tra ju ne mo gu }im. I na ci o nal nim sa ve ti ma je do zvo qe no da za dr `e pra vo da osni va ju me di je na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na, oko ~e ga je bi lo (a, tek }e bi ti) do sta po le mi ke.

Dr `a va }e mo }i, zbog osi gu ra va wa jav nog in te re sa u jav nom in for mi sa wu, da bu de osni va~ na ci o nal nih, po kra jin skih i re gi o nal nih jav nih ra di o te le vi zij skih ser vi sa, a mo `e osno va ti i jav no gla si lo, na srp skom je zi ku, za po tre be sta nov ni {tva Ko so va i Me to hi je.

Po vla ~e we dr `a ve iz vla sni {tva pod ra zu me va vla sni~ ku tran sfor ma ci ju pri va ti za ci jom

Za{to se „Ma|ar so” pobunio Dnev ni list „Ma |ar so„ o{tro je kri ti ko vao Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra i po je di ne po li ti ~a re i na veo da su ured ni ci u li stu ~e sto iz lo `e ni wi ho vim pri ti sci ma. U re dak cij skom ko men ta ru, po vo dom ne dav ne sme ne di rek to ra RTV Pa non Ru dol fa Mi ho ka, na vo di se da se na list “sru ~io pri ti sak”, ka ko ne bi ob ja vio pi smo sme we nog di rek to ra.

No vi na ri je di nog dnev nog li sta na ma |ar skom je zi ku do da ju da je bi lo pret wi tu `bom ko le gi, dok je nad le `ni iz Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra te le fo nom “ziv kao ured ni ke”.

Oni o na ~i nu na ko ji Na ci o nal ni sa vet upra vqa wi ho vim li stom ka `u: “^i ni im se da sa da ve} mo gu da u~i ne sve, te le fon ski mo gu da iz da ju uput stva, mo gu da pre te i li~ no mo gu da pa me tu ju oko ure |i va~ ke po li ti ke. Na {e jav ne usta no ve tre ti ra ju kao li~ nu svo ji nu”. List je na veo i kon kret na ime na oso ba ko je su po ku {a va le da iz vr {e pri ti sak na re dak ci ju.

Bu ra u „Ma |ar sou” ne smi ru je se jo{ od kad je Na ci o nal ni sa vet sme nio ured ni ka ^a bu Pres bur ge ra jer, iz me |u osta log, ni je pra tio ak tiv no sti SVM-a. svih jav nih gla si la u ko ji ma je dr `a va ve }in ski ili ma win ski vla snik, ili kon ver zi jom dr `av nog vla sni {tva u ak ci je i wi hov pre nos bez na kna de, u skla du sa pro pi si ma ko ji re gu li {u oblast pri va ti za ci je.

No va pra vi la pod ra zu me va ju i jav nost vla sni {tva pa }e svi ko ji ima ju ude la u po se do va wu me di ja mo ra ti da bu du po zna ti.

Zbog lo {e fi nan sij ske si tu a ci -

je dr `a va }e raz mo tri ti mo gu} nost olak {i ca za uvoz {tam par skih ro ba, mo gu} nost zna ~aj nog sma wi va wa PDV na pro da ju {tam pa nih me di ja i ser vi sa ve sti no vin skih agen ci ja, kao i mo gu} nost uvo |e wa me re po zi tiv ne dis kri mi na ci je u ko rist {tam pa nih jav nih gla si la. Po red to ga, bi }e one mo gu }e no isto vre me no vla sni {tvo nad {tam pa nim jav nim gla si li ma i

di stri bu tiv nom i pro daj nom mre `om.

Ka da su u pi ta wu, za me dij ske or ga ni za ci je kon tro verz ni, re gi o nal ni jav ni ser vi si, Stra te gi ja pred vi |a da van te ri to ri je Voj vo di ne, bu de osno va no {est ta kvih ku }a ko je bi funk ci o ni sa le po istim prin ci pi ma kao RTS i RTV. Ma win ska jav na gla si la mo }i }e da bu du ko mer ci jal na, kao gla si la ci vil nog dru {tva i kao gla si la Na ci o nal nih sa ve ta na ci o nal nih ma wi na. Pred stav ni ci dr `a ve ni su pri hva ti li apel po je di nih me dij skih udru `e wa i in te lek tu a la ca iz re do va ma win skih na ro da da se upra vqa we me di ji ma ne pre pu {ta Na ci o nal nim sa ve ti ma. Ipak, kre a to ri Stra te gi je ogra di li su se ta ko {to su is ta kli da ti me di ji ima ju ure |i va~ ku ne za vi snost u skla du sa za ko nom.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu kul tu re Dra ga na Mi li }e vi}-Mi lu ti no vi} iz ja vi la je tim po vo dom da }e re a li za ci jom Me dij ske stra te gi je bi ti za do vo qe ni evrop ski stan dar di u tom sek to ru i za {ti }en jav ni in te res gra |a na.

Naj va `ni ji ele men ti Me dij ske stra te gi je je su po vla ~e we dr `a ve iz vla sni {tva u me di ji ma.

Na ci o nal ni sa ve ti }e, ka ko je na gla si la, bi ti oba ve zni da me di ji ma ko je for mi ra ju ga ran tu ju naj ve }u mo gu }u auto no mi ju u skla du sa evrop skim stan dar di ma u toj obla sti.

- Sa da pred sto ji do no {e we ni za za ko na u ve o ma krat kim ro ko vi ma: o jav nom in for mi sa wu, o ra di o di fu zi ji, o Ta nju gu, o jav nim ser vi si ma... Rok za do no {e we za ko na je dve go di ne, ko li ki je i rok da se dr `a va po vu ~e iz me di ja ~i ji je tre nut no vla snik re kla je Dra ga na Mi li }e vi} Mi lu ti no vi}.

P. Klai}

NEMA RAZlOGA ZA BOJKOT POPISA STANOVNI[TVA

U skla du sa stan dar di ma EU Eki pa Cr ve nog kr sta Voj vod i ne na ve `bi u Se ge di nu

~la ni ca Evro re gi je Du navKri{-Mo ri{-Ti sa u za jed ni~ koj pri pre mi za od bra nu od po pla va, ko je su u pret hod nim go di na ma pro u zro ko va le ogrom nu {te tu u na se qe nim me sti ma i na ob ra di vim po vr {i na ma u pa non skoj re gi ji.

Zbog to ga se do {lo do za kqu~ ka da bi bi lo svr sis hod -

u pra va ma da, u okvi ru svo jih mo gu} no sti i ovla {}e wa, na naj bo qi mo gu }i na ~in do pri ne s u pre ven c i j i po p la va.

Kroz prak ti~ nu i te o rij sku obu ku je pro {lo 60 pe da go ga, 60 za po sle nih u lo kal nim sa mo u pra va ma kao i 60 ~la no va DKMT Re scue ti ma. Op {ti ciq pro jek ta je re a li za ci ja

Cr ve ni krst Voj vo di ne, kao or ga ni za ci ja sa is ku stvom u od go vo ru na ne sre }u, pre po znat je kao ade kva tan part ner u ovom pro jek tu zbog od go va ra ju }ih qud skih i ma te ri jal nih re sur sa no for mi ra ti me |u na rod ne eki pe u okvi ru Evro re gi o nal ne agen ci je DKMT, ko je }e bi ti ospo so bqe ne da re a gu ju u slu ~a ju po pla va u okol nim ze mqa ma. U okvi ru DKMT Agen ci je for mi ra na je rad na gru pa za od bra nu od ele men tar nih ne po go da. Re a li zo van je pr vi pro je kat pod na zi vom „For mi ra we ak ci o ne gru pe za pre va zi la `e we iza zo va na sta lih zbog po pla va – DKMT Re skju” u okvi ru Pre ko gra ni~ nog pro gra ma Ma |ar ska– Sr bi ja. Na osno vu ovog pro jek ta for mi ran je tim, ko ji je ospo so bqen da re a gu je u slu ~a ju po pla va, ka ko u Ma |ar skoj ta ko i u Sr bi ji. Cr ve ni krst Voj vo di ne, kao or ga ni za ci ja sa is ku stvom u od go vo ru na ne sre }u, pre po znat je kao ade kva tan part ner u ovom

ak tiv no sti ko je }e do ve sti do po di za wa ni voa bez bed no sti u po gra ni~ noj obla sti i sma we we ri zi ka za na sta nak ne sre }a ve }ih raz me ra. Ne po sred ni ciq pro jek ta je pri pre ma sta nov ni {va i za po sle nih u lo kal nim sa mo u pra va ma u po gra ni~ nim obla sti ma za ade kva tan od go vor u slu ~a ju ne sre }e, za sa ni ra we even t u a l n ih po s le d i c a po pla va, kao i pro ve ra sprem no sti DKMT ti ma, kroz za jed ni~ ke ve `be, da u naj kra }em mo gu }em ro ku pru `i ade kvat nu po mo} sta nov ni {tvu na ugro ` e n oj te r i t o r i j i.

Pro j e k at se fi n an s i r a iz pred pri stup nih fon do va EU u okvi ru IPA pre ko gra ni~ nog pro gra ma Ma |ar ska–Sr bi ja.

J. Barbuzan

[ef de l e g a c i j e Evrop s ke uni je u Sr bi ji Ven san De `er i di rek tor Re pu bli~ kog za vo za za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi} po zva li su sve gra |a ne Sr bi je da se oda zo vu pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva, po ru ~iv {i da }e on bi ti oba vqen u

skla du sa stan dar di ma Evrop ske uni je.

Ka da je re~ o ma wi na ma, De `er je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da ne ma ni jed nog objek tiv nog raz lo ga da bi lo ko ji gra |a nin ne u~e stvu je u po pi su. De `er i Vuk mi ro vi} su pret hod no pot -

Izjasniti se o svojoj veri i naciji Iz vr {ni od bor Na ci o nal nog sa ve ta ne ma~ ke na ci o nal ne ma wi ne po zvao je pri pad ni ke ne ma~ ke na ci o nal no sti da se na pred sto je }em po pi su iz ja sne kao Nem ci jer je, ka ko se ka `e u sa op {te wu, “pro {lo vre me u ko jem je bi lo ne po voq no iz ja sni ti se kao Ne mac”. I udru `e wa ma win skih za jed ni ca u Su bo ti ci pro te klih da na po zi va ju pri pad ni ke svo ga na ro da da se na pred sto je }em po pi su iz ja sne o svo joj ve ri i na ci ji. “Sva ki boj kot pred sto je }eg po pi sa mo `e sa mo da nam {te ti i ni je u in te re su bo {wa~ ke za jed ni ce”, pi {e u sa op {te wu Udru `e wa bo {wa ka Voj vo di ne. Sli ~an stav ima i De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta ko ja po zi va gra |a ne da u pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva u Sr bi ji ak tiv no uzmu u~e {}e i slo bod no se iz ja sne o svo jim uve re wi ma i sta vo vi ma.

pi sa li ugo vor o do na ci ji od 19,5 mi li o na evra ko jom }e Evrop ska uni ja po dr` ti odr `va we ovo go di {weg po pi sa, kao i po pi sa pri vre de i po qo pri vre de ko ji }e bi ti odr `an na red ne go di ne.

Pre ma re ~i ma De `e ra, u~e {}e svih gra |a na, na ro ~i to ma wi na, je ve o ma zna ~aj no, po go to vo onih iz ne raz vi je nih obla sti ka ko bi Evrop ska uni ja pri li kom da va wa po mo }i ima la {to pre ci zni je po dat ke i ka ko bi po mo} sti gla na pra vo me sto.

De `er je pod se tio da }e po pi si va ~i sa so bom no si ti i vi {e je zi~ ku zbir ku sa po pi snim li sti }a ma pre ve de nim na de vet ma win skih je zi ka. Po pi si va ~i }e pri li kom ula ska u do ma }in stvo go vo ri ti je zi kom po ro di ce u ~i ju su ku }u u{li, na veo je on.

Vuk mi ro vo vi} je ob ja snio da }e obra zac za po pis bi ti od -

{tam pan }i ri li com na srp skom je zi ku, {to je, do dao je, pre ma me |u na rod nim stan dar di ma, kao i da }e taj ma te ri jal bi ti ko ri {}en za kom pju ter sko o~i ta va we po da ta ka. On je re kao da je po pis na isti na ~in spro ve den u svim ze mqa ma re gi o na.

ova fir ma ostva ri ti ~e ti ri pu ta ve }u pro iz vod wu le ko va.

To zna ~i da }e go di {we pro iz vo di ti vi {e od osam mi li o na pa ko va wa do ma }ih i li cen ci ra nih le ko va, ta ble ta, kap su la, pra {ko va i dru gih raz li ~i tih me di cin skih pro iz vo da. Plan je da iz voz do kra ja go di ne do stig n e vred n ost od mi l ion evra. Pro jek to va we i iz grad wa no ve fa bri ke ostva re ni su u sa rad wi sa bu gar skom kom pa ni jom „So far ma“ ko ja je ko in ve sti tor, stra te {ki part ner i su vla snik. Ovaj po sao, vre dan ~e ti ri mi li o na evra, za po ~et je u sep tem bru 2010. go di ne i pred sta vqa pr vu fa zu ukup ne in ve sti ci je od osam mi li o na

evra. Dru ga fa za pla ni ra na je za na red ni pe riod, ~i me }e bi ti za o kru `en ceo pro iz vod ni po stu pak, od gra nu la ci je do pa ko va wa. Po za vr {et ku ukup ne in ve sti ci je bi }e otvo re no 110 no vih rad nih me sta.

No v a fa b ri k a, po v r { i n e 2400 kva drat nih me ta ra, sa gra |e na je po naj vi {im stan dar di ma, pra te }i naj no vi je zah te ve sa vre me ne far ma ce ut ske in du stri je. Osim {to pod sti ~e iz vo zni po ten ci jal Sr bi je, ovom in ve sti ci jom do bi ja i lo kal na sre di na – deo nov ca ulo `en je u re kon struk ci ju elek tro mre `e u Sta rim Ba nov ci ma, a u to ku je i otva ra we 50 no vih rad nih me sta.

J. B.

VESTI Ko rup ci ja u obra zo va wu Ko rup ci ja je naj ve }e dru {tve no zlo, a po seb no su opa sne si stem ska i po li ti~ ka ko rup ci ja, jer one pod sti ~e sve dru ge, re kao je ~lan Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ^e do mir ^u pi} na pa nel di sku si ji o ko rup ci ji u vi so kom obra zo va wu, na vo de }i da je jed na od si stem skih ko rup ci ja ve za na i za tu oblast. Pre ma re ~i ma ^u pi }a, mi to ni je sa mo da va we nov ca, ve} i, na pri mer, ne le gal no pre po ru ~i va we da se ide kod ne kog pro fe so ra na ~a so ve, da va we la `nih oce na i di plo ma iz par tij skih in te re sa, ili la `nih oce na ka ko bi se pri vu kli

stu den ti na ne ki fa kul tet, jer mi sle da }e ih br `e i lak {e za vr {i ti.

Mi ni star obra zo va wa @ar ko Ob ra do vi} oce nio je da ve li ki deo pro ble ma na fa kul te ti ma do la zi zbog od red bi za ko na ko je da ju osnov za raz li ~i to tu ma ~e we, pot pu noj za tvo re no sti upra va fa kul te ta za in for ma ci je ko je tra `e pro fe so ri i stu den ti i od pot pu no auto nom nog `i vo ta fa kul ta ta.

No va fa bri ka le ko va

U Sta rim Ba nov ni ca otvo re na je no va fa bri ka far ma ce ut skih pro iz vo da u ~vr stom ob li ku „Ivan ~i} i si no vi“, ~i me }e

Po no vo „Cvet na pi ja ca”

„^i sto }a” umi la no vi most kod Be {ke

Druga jesewa „Cvetna pijaca” odr`a}e se danas i sutra na platou ispred Spensa, od 8 do 20 ~asova. Na pijaci }e se predstaviti mnogobrojni proizvo|a~i sezonskog i saksijskog cve}a, sadnica i opreme za ure|ewe dvori{ta, ba{ti i balkona. Ponudu }e upotpuniti proizvo|a~i organske hrane i meda, desetak proizvo|a~a rukotvorina, a mo}i }e da se pazare proizvodi umetni~kih i starih zanata. Naredna „Cvetna pijaca” odr`a}e se 14. i 15. oktobra.

J. Z.

Za ure|ewe kolovoza na novom mostu kod Be{ke „^isto}a”je anga`ovala {est cisterni i jednu auto~istilicu. Most se detaqno ~isti od pra{ine i peska auto~istilicom, a nakon toga se i pere cisternama. ^i{}ewe novog mosta du`ine od 2.205 metara trebalo je da bude zavr{eno tokom ju~era{weg dana.

I. D.

Novosadska petak30.septembar2011.

U

Mrak ~uva tajnu Put do Svrati{ta jo{ nisu prona{li, a kad ga prona|u ne}e biti mesta za sve ove gladne i zapu{tene de~je glave. Takva deca dane provode prosja~e}i, tra`e}i po kon tej ne ri ma hra nu ili predmete koje mogu da preprodaju, dok no}u spavaju bez krova nad glavom, u napu{tenim ku}ama, barakama, par kovi ma, po autobuskim stanicama... Svrati{te im obez be |u je hra nu, ku pa we, medicinske intervencije, po koji savet, a onda, od 22 ~asa, do kada radi ovo privremeno uto~i{te, ponovo na ulicu...

I. Dragi}

Uybe ni ke sku pqa ju, pa po kla wa ju Akcija „S kwigom u boqe sutra” u organizaciji omladinaca Socijaldemokratske partije odr`a}e se danas u 18 ~asova u Zmaj Jovinoj ulici ispred broja 22. Ova humanitarna akcija sastoji se u prikupqawu i poklawawu uxbenika za sredwe {kole i fakultete |acima i studentima kojima je pomo} potrebna.

A. L.

Pred sta vqawe romana „Dr vo le {ni ka” Promocija romana „Drvo le{nika” Vik to ra Da vi do vi }a odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u bibliote~kom ogranku „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Futogu, Cara Lazara 22. O romanu }e govoriti recezent Pe tar Pa pi} i autor.

T. N.

V remeploV

Gim na zi jal ka naj lep {a „Dnevnik” je 30. sep tem bra 1964. objavio ishod svoje programske akcije izbora „Lepotice novosadske pla`e”. Preko celog leta objavqivane su fotografije mladih `ena koje su snimali foto amateri ili profesionalni fotoreporteri, a oko osam hiqada ~italaca je poslalo kupone sa brojem osobe koju su smatrali lepoticom. Najvi{e

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Svrati{tu za decu s ulice registrovano je 188 korisnika, uzrasta od ~etiri do 19 godina. Broj dece koja dolazi u ovaj centar varira, pa ih je tako leti oko 30, a zimi se taj broj ~ak utrostru~i. Prostor od 64 kvadratna metra ve} je postao tesan za ovaj broj mali{ana, a terenski volonteri su stupili u kontakt sa jo{ 400 dece koja pre`ivqavaju na ulici. Da li je ovo kona~an broj ili ima jo{ dece koja `ive i rade na ulici? Sva je prilika da ih ima jo{, ali dodir s institucijama dru{tva jo{ nisu ostvarila ni preko Svrati{ta.

c m y

glasova, 1680, dobila je Qubica Tolma~ev, koja je tog leta polo`ila veliku maturu u gimnaziji „Zmaj Jova”, dok su wene pratiqe bile Marija Guqa{, 17 - godi{wa u~enica gimnazije „Mo{a Pijade” i Lidija Lu~i, 18 - godi{wa slu`benica iz Petrovaradina. One su te godine bile go{}e Festivala zabavnih melodija u Opatiji.

N. C.

DE FI LE U ^AST „HOR SVI LA”

Ko wi i fijakeri je zdi li gra dom Sve~anim defileom kowanika i fijakera ju~e je na Trgu slobode otvoren Drugi me|unarodni sajam kowarstva „Horsvil” koji po~iwe danas na Novosadskom sajmu i traje do 2. oktobra. U naredna tri dana, posetioci sajma mo}i }e da prisustvuju mnogobrojnim takmi~ewima u preponskom jahawu, vo`wi zaprega i dresuri kowa, ali i drugim propratnim manifestacijama.

Defile je ju~e u 16 ~asova krenuo sa Novosadskog sajma ka centru grada, kre}u}i se Ulicom Branka Baji}a, Bulevarom Evrope, Haxi Ruvimovom, Bulevarom kraqa Petra Prvog, Jevrejskom ulicom, Bulevarom Mihajla Pupina i Ulicom Modene do Trga slobode. Okupqene sugra|ane kao i u~esnike defilea pozdravio je gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} navode}i da se na ovogodi{wem „Horsvilu” o~ekuje u~e{}e preko 100 izlaga~a i oko 200 kowa. Nakon otvarawa u~esnici defilea zaputili su se istom trasom nazad do Novosadskog sajma.

J. Zdje la re vi}

Fo to: B. Lu ~i}

PRO [AO JO[ JE DAN SA JAM ZA PO [QA VA WA

Ga zde za tr pa ne bi o gra fi ja ma Na sajmu zapo{qavawa koji je tre}i put po redu ove godine okupio nezaposlene i wihove potencijalne poslodavce od 10 do 16 ~asova u zapadni hol Spensa, pro{lo ne{to oko 1500 qudi. Ponu|eno je bilo 360 radnih mesta, od stane 22 poslodavca, a primetan je bio ne{to mawi broj standardno najfrekventnijih ponuda za agente prodaje i osigurawa i komercijalne radnike. S druge strane opet su se tra`ili ma{inski in`iweri i tehni~ari, kozmeti~ari, pekari, zidari, prodavci, radnici obezbe|ewa, varioci, ali i ro{tiqxije.

- Qudi koji do|u na sajam sigurno `ele da rade, preko oglasa ~esto dolaze i neozbiqni radnici bez ikakvog iskustva. Skupili smo ve} dosta biografija, iako mi se ~ini da je dana{wa poseta ne{to mawa od uobi~ajne - rekla je menaxer “Pekoteke” i ro{tiqa “Bato sutr” Ra da Pe tro vi}.

Jedan od {tandova sa du`im redom bio je i od firme „FKL Temerin d.o.o.” gde su se tra`ili ma{inski stru~waci.

- Kolika je nezaposlenost i mala mogu}nosti izbora vidi se i iz ovih 50 biografija {to smo ih

Ro |en dan ska iz lo `ba SA NU Izlo`ba slika i skulptura po~asnih, redovnih i dopisnih ~lanova SANU (1841 - 2011) „U ~ast 170-godi{wice SANU” otvara se u ~etvrtak, 6. oktobra u 18 ~asova. Izlo`bu }e otvoriti akademik Goj ko Su bo ti} u Galeriji Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum, Ulica Nikole Pa{i}a 6.

J. Z.

Kao partneri organizatora sajma, novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, pojavili su se i Udru`ewe zanatlija i Savez samostalnih sindikata Novog Sada…

Posao su tra`ili i mladi i stariji sugra|ani, a iza {tandova opet ih je u ve}ini slu~ajeva ~ekao posao na odre|eno vreme, te u dosta wih i plata po u~inku. Upoznati sa situacijom i nezaposleni nisu imali prevelika o~ekivawa, pa tako i pravnica Mi ra Jo vi}.

- Ovo je najgori period za zaposlewe, u junu sam prestala sa radom tako da do sada nisam pose}ivala sajam, ali od onih koji su ranije dolaFo to: R. Ha yi} zili ~ujem da nisu ne{to doskupili u samo prva dva sata. Po- bro prolazili - zakqu~uje ona. javqujemo se redovno na sajmu i to Odr`ana je i tribina „Podrnam je jedan na~in dola`ewa do sticawe zapo{qavawa osoba sa novih kadrova, jer imamo dosta invaliditetom”, a sajam je otvostar kadar koji podmla|ujemo - ka- rio pokrajinski sekretar za rad i `e ~lan sektora za qudske resurse zapo{qavawe Mi ro slav Va sin. ovog preduze}a Alek san dra Jo ki}.

A. L. U SU BO TU NA SAJ MI [TU

Re kre a tiv ci za jed no uz lop tu i ko tli} Susreti \a~kog igrali{ta i sportskih terena Sajmi{ta, 25. po redu, odr`a}e se u subotu 1. oktobra sa po~etkom u 10 ~asova na Sajmi{tu. Mali fudbal za igra~e preko 50 godina po~iwe u 10.15 sati, a za igra~e do 50 godina u 11 sati. U 12 ~asova na

programu je tenis glavom, u 12.30 kartawe (lorum), a za 13.30 najavqeno je progla{ewe pobednika. Nakon programa organizovano je dru`ewe u~esnika uz kotli}, a organizatori napomiwu da svi ponesu pribor za jelo.

G. ^.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va ]irpanova 19-43, 14-36 i 40-48, Bore Prodanovi}a 1-19 i 2-6, Lilike Bem 5-11 i 4-16, Takovska i Branislava Nu{i}a 22 i 17-27; od 8.30 do 13.30 ~a so va Stjepana Mitrova Qubi{e 1, 3, 5, 7, 10 i 12, Bulevar Ja{e Tomi}a 14, 16 i 18, cela ulica Jovana Hranilovi}a; od 8 do 13 ~a so va naseqe Kamewar i Ulica Podunavska.

Ru men ka: od 8 do 14 ~a so va Narodne Vojske, Adi Endrea 42-58 i 65-87, Kanalska 2-46 i 1-21, Jovana Jovanovi}a Zmaja 1-19 i 2-22; od 11 do 13 ~a so va Stevana Sin|eli}a 4-34 i 1-33.

8

petak30.septembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

OBELE@ENA EVROPSKA GODINA VOLONTERSTVA

Ka ri ka ko ja pove zu je qu de Evrop sku go di nu vo lon ter stva obe le `i la je ju ~e, uz do de qi va we za hval ni ca, Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja. Pre ma re ~i ma di rek to ra Vla di sla va Ivi ~i a ka, vo lon te ri su ne iz o stav na ka ri ka ove or ga ni za ci je, oni po ve zu ju dve ciq ne gru pe, qu de za in te re so va ne za vo lon ter ski rad i or ga ni za ci je, kao i po je din ce, ko ji ma su po treb ni vo lon te ri.

Vo lon ter mo `e da bu de sva ka oso ba, bez ob zi ra na pol i go di ne, ko ja je sprem na da je dan deo svog vre me na po sve ti po ma ga wu dru gi ma. Jed na od wih je Dra ga na Gvo zde no vi},

^ARI MIHOQSKOG LETA

La bu do vi zve zde [tran da Let wa se zo na na [tran du je iza nas, ali mi hoq sko le to nam jo{ uvek do zvo qa va da svra ti mo na pla `u, u`i va mo u sun cu i {e ta mo kraj re ke. ^i ni se da i la bu do vi ma pri ja ma wak gu `ve, jer se ve} ne ko li ko da na br~ ka ju u

pli }a ku i {e pu re na pe sku. Ni dru `e we sa qu di ma im ni je stra no, pa im za to ne sme ta ni da ma lo is po zi ra ju su gra |a ni ma i po ka `u zbog ~e ga ih sma tra ju za jed ne od naj lep {ih i naj gra ci o zni jih per na tih stvo re wa.

B. M.

Bez vode u cen tru Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i, vo de da nas ne }e bi ti od 8 do 16 ~a so va u uli ca ma Pa {i }e voj, Gr~ ko {kol skoj, Zlat ne gre de, Sker li }e voj i Ma ti ce srp ske. U istom pe ri o du vo de ne }e bi ti i na de lu Tr ga Ma ri je Tran da fil.

J. Z.

TURISTI^KA ORGANIZACIJA NOVOG SADA

No vi veb por tal

No vi veb por tal Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Gra da No vog Sa da sve ~a no je pred sta vqen ju ~e na Saj mu lo va, ri bo lo va, spor ta i tu ri zma. Po se ti o ci veb por ta la ima }e pri li ku da vi de in ter ak tiv nu ma pu i vir tu al no pro {e ta ju kroz grad i obi |u pre ko tri sta {e zde set lo ka ci ja. Ko ri sni ci }e mo }i da vi de pa no ra mu No vog Sa da ili da zu mi ra ju

od re |e ni deo gra da, {to ne }e uma wi ti kva li tet sli ke.

Ujed no, grad ska TO je ju ~e na ja vi la pla no ve za sle de }u go di nu, ali i su mi ra la re zul ta te pro te kle tu ri sti~ ke se zo ne. U ci q u po b oq { a w a kva l i t e t a tu ri sti~ ke po nu de, na ja vqe na je sa rad wa sa “Par king ser vi som” po pi ta wu bi ci kli sti~ kih tu ra.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU KWIGE

„[ta nas po kre }e” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na „[ta nas po kre }e“ Da ni je la H. Pin ka. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Neo ~e ki va na isti na o qud skoj mo ti va ci ji. [ta mo ti vi {e qu de da bo qe ra de? Je su li to po vi {i ce, bo nu si ili dru gi vid na gra da? Ili ka zne ako se ne is pu ni za cr ta no? Da li ovaj me tod {ta pa i {ar ga re pe mo `e da op sta ne i u dva de set pr vom ve ku? U ovoj kwi zi Pink vr lo ube dqi vo ospo ra va ta kav pri stup me nax men tu, iz no si do ka ze o we go voj po gub no sti, ute me qe ne na na u~ nim sa zna wi ma, i nu di ra di kal no dru ga ~i ji pri stup, sa o bra `en qud skoj pri -

U NOVIM LEDINCIMA 100 DOMA]INSTAVA BEZ VODE

Za gu bqe ni pri kqu ~ak osu {io sla vi ne Re dak ci ji na {eg li sta ju ~e se ja vio ve li ki broj re vol ti ra nih me {ta na No vih Le di na ca, ko ji tvr de da od ju ~e ne ma ju vo de zbog tra qa vo od ra |e nog po sla wi ho ve Me sne za jed ni ce. Tre nut no oko 100 do ma }in sta va u me stu ne ma vo du, zbog lo {e sklo pqe nog po sla iz me |u MZ i iz vo |a ~a ra do va. Mi lo{ Ku zma nac iz ovog me sta, ko ji

ka ko bi se do ma }in stva pri kqu ~i la na tu no vu vo do vod nu mre `u.

Ka `e da su on i kom {i je ne mo} ni, jer ne sme ju sa mi da ras ko pa va ju uli cu, po {to ne ma ju do zvo lu od ZIG-a za to, a na rav no ne ma ju ni pa ra, pa se pla {e da me se ci ma ne }e ima ti vo de.

- „Vo do vod” je od mah qu de po slao na te ren, {to je za sva ku po -

U MZ poru~uju da je ugra|eno oko 150 prikqu~aka i do sada nije bilo problema. Prikqu~ak, odnosno cev, le`i negde i sada ga treba prona}i, po{to je kopano pre godinu i po. „Vodovod” nije gradio mre`u i sad muku mu~i da razre{i ono {to je neko drugi radio je ta ko |e ostao bez vo de, is pri ~ao nam je da u Le din ci ma 40 go di na ima ju lo kal ni vo do vod, ko ji je zbog lo {eg kva li te ta vo de pre se ~en i vi {e ni je u funk ci ji.

- Pre go di nu da na Me sna za jed ni ca je da la oglas da gra |a ni ko ji `e le da se pri kqu ~e na grad ski no vi vod tre ba da upla te 10.000 di na ra. Upla }i va li smo smo go di nu da na, a vo du iz no vo sad skog vo do vo da smo do bi ja li pre ko sta re mre `e (ce vi). Me |u tim, po {to ona ima pre ko 40 go di na, tre ba lo je da se pre ba ci mo na no vu mre `u, ko ju je gra di la MZ pre ko in ve sti to ra i to na {im pa ra ma - pri ~a ogor ~e ni Mi lo{. Do da je da qu di iz me sne za jed ni ce ne zna ju gde su no ve ce vi, ne ma ju pro jek te, a ne ma ju ni no va ca da ras ko pa ju uli cu,

hva lu. Me |u tim, rad ni ci iz ove fir me su pro sto ne mo} ni, jer ni ti su gra di li mre `u, ni ti zna ju gde se no ve ce vi na la ze. Wi hov za da tak je sa mo da do ma }in stva pri kqu ~e na no vu mre `u i da po sta ve no ve vo do me re - na vo di Ku zma nac.

Fo to: F. Ba ki}

U Me snoj za jed ni ci „No vi Le din ci” po tvr di li su nam da zna ju za ovaj pro blem, ali sma tra ju da ni je ne re {iv, jer za we ga tre ba pu no do bre vo qe i ma lo no va ca.

- Re~ je o ~e ti ri uli ce, ko je tre ba da se pri kqu ~e na no vu vo do vod nu mre `u. Do sa da je ugra |e no

Odvrni-zavrni Da vor San tra~, PR me na xer u „Vo do vo du i ka na li za ci ji”, ka `e za na{ list da se ov de za i sta ra di o spe ci fi~ noj si tu a ci ji.

- Me sna za jed ni ca je go di na ma gra di la no vu mre `u, a mi smo po sle du gog ni za pre go vo ra to pre u ze li od wih. Po tom pi ta wu je i na {e pred u ze }e do vo de no u }or so kak, jer ni mi ne zna mo ka ko je to ura |e no. Sem ovog pro ble ma, ja vqa se i dru gi, a re~ je o gra |a ni ma ko ji sa mi ula ze u {ah to ve, za vr }u vo du, on da nas zo vu gra |a ni da to od vr ne mo i ta ko u krug. ^ak i ka da sta vi mo ka ta nac, raz va le ga, pa po no vo ra de {ta ho }e - ka `e San tra~.

oko 150 pri kqu ~a ka i do sa da ni je bi lo pro ble ma. Me |u tim ne zna mo {ta se de si lo u ovom slu ~a ju, ovaj pri kqu ~ak od no sno cev le `i ne gde, a sa da sa mo tre ba pro na }i gde je, jer je to ko pa no pre go di nu i po da na - ka `u u me snoj za jed ni ci.

Mno go ve }i pro blem, po mi {qe nu iz MZ No vi Le din ci, je taj {to ne ki qu di uop {te ni su upla }i va li ni ti su pot pi sa li ugo vor o no vom pri kqu~ ku. Ka da se sta ri vod skroz iz ba ci iz upo tre be, Le din ~a ni ko ji ni su pot pi sa li ugo vor ne }e ima ti vo de.

Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li iz vo |a~ ra do va u ovom slu ~a ju je bio ZIG, a Me sna za jed ni ca bi tre ba lo da ih kon tak to ra i da tra `i do ku men ta ci ju, ka ko bi pro na {li gde se na la zi „za gu bqe ni” vod.

Q. Nato{evi}

Lu ka za pe la za oko Ru mu ni ma Za ula ga we u “Lu ku No vi Sad” za in te re so va na je ru mun ska kom pa ni ja iz Bu ku re {ta TPS ~i ja je glav na de lat nost bro dar stvo, ko ja ta mo va `i za ja ku i ozbiq nu fir mu, iz ja vio je di rek tor Lu ke Mi len ko Mi li vo je vi}. On je na gla sio da ne ma in for ma ci ju ka da bi Ru mu ni tre ba li da do |u u No vi Sad i re zgle da we “Lu ke”. Ka ko je ob ja snio oni nu de po slov no part ner stvo ra di ula ga wa, {to ni je pro da ja ni pri va ti za ci ja. ro d i i po t re b a m a da n a { we eko no mi je.

Po sto ji du bok jaz iz me |u ono ga {to na u ka zna, a pred u ze }a ra de. Qu di }e naj bo qe re zul ta te po sti }i on da kad su mo ti vi sa ni iz nu tra, a ne spo qa, a to naj bo qe po tvr |u ju pri me ri kom pa ni ja ko je su sme lo uve le no ve mo de le mo ti va ci je – i udvo stru ~i le pro fit.

A. Va.

pre sta nu da uzi ma ju dro ge i po~ nu sa re ha bi li ta ci jom.

Biv {i za vi sni ci, vo lon te ri „Ras kr {}a“, }e de li ti fla je re, a svi za in te re so va ni }e mo }i da ~u ju i ka ko su oni us pe li da po be de za vi snost.

A. Va.

„Em pro na” pri ma vo lon te re Cen tar „Em pro na“ po ~i we sa obu kom no vih vo lon te ra 26. ok to bra, a pri ja vqi va we kan di da ta tra je do 21. ok to bra. Za in te re so va ni se mo gu pri j a v i t i pu t em mej l a stasha.emprona@gmail.com ili na telefon 523-044, svakim radnim danom od 17 do 20 ~asova.

ja se po red vo lon ti ra wa ba vi i ru ko vo |e wem hu ma ni tar nog pro jek ta „Ze le ne da me“, ~i ji je ciq emo tiv na po dr {ka obo le li ma od ra ka.

Je dan od pro je ka ta EHO-a je i Svra ti {te za de cu uli ce, u ko me vo lon ti ra stu dent ar hi tek tu re Bra ni slav Mi li }e vi}.

-Vo lon ti ram od ja nu a ra ove go di ne, a pr vo sam za vr {io tro dnev nu obu ku u ko joj te pri pre me da {to bo qe re a gu je{ u raz li ~i tim si tu a ci ja ma u ko ji ma mo `e{ do }i sa ko ri sni ci ma svra ti {ta – re kao je Mi li }e vi}.

A. Varga

DA LI ]E STI]I STRATE[KI PARTNER

Ak ci ja „Iza |i iz mra ka” Ak ci ja „Iza |i iz mra ka“ u or ga ni za ci ji UPZ „Ras kr {}e“ na sta vi }e se ve ~e ras u18 ~a so va u Fru {ko gor skoj uli ci is pred mar ke ta „Ro di}“. Ciq ak ci je je mo ti va ci ja za vi sni ka, pr ven stve no `en skog po la, da

ko ja je vo lon ter Re surs nog cen tra za oso be sa in va li di te tom.

- Po {to sam i sa ma oso ba sa in va li di te tom i po pro ce ni le ka ra ne mam pra vo na rad, ni sam `e le la da svo je vre me pro tra }im kod ku }e. Jed nom u dve ne de qe sam de `ur na u cen tru, a na se be sam uze la od go vor nost da tra `im od SNP-a da nam jed nom me se~ no po klo ne ula zni ce za ne ku pred sta vu – ka `e Gvo zde no vi}.

Da na vo lon ti ra we ne uti ~u go di ne, uka zu je pri mer dok to ri ce u pen zi ji Eve Ra din, ko -

Centar „Emprona“ osnovan je kao deo Gradskog odbora za prevenciju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i po~eo sa radom 2001. godine. ^lanovi „Emprone“ su sredwo{kolci, studenti, pedagozi, psiholozi i svi mladi qudi koji su spremni da pomognu u prevenciji narkomanije.

A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

- Kao i svim po ten ci jal nim part ne ri ma i wi ma nu di mo da na na {oj par ce li iz gra de si los ka pa ci te ta 30.000 to na ili kon tej ner ski ter mi nal. Pro fit bi se de lio sra zmer no ulo `e nem nov cu, a mi bi, osim ze mqi {ta, obez be di li i in fra struk tu ri i rad nu sna gu - ob ja snio je di rek tor Mi li vo je vi}.

On je skre nuo pa `wu da unu tar fir me jo{ ni su ~i sti od no si. Po sle od la ska iz Mi ni star -

stva za eko no mi ju i re gi o naln raz voj , “Lu ka” je sa da pod okri qem Mi ni star stva za in fra sturk tu ru i enr ge ti ku, ali to Mi ni star stvo, ka `e di rek tor, ni je do voq no efi ka sno. Di rek tor is ti ~e da ovo mi ni star stvo Vla di tre ba da pred lo `i da se iza be re no vi sa ziv Skup {ti ne pred u ze }a, a da se sta ri sme ni i da on da no va Skup {ti na ime nu je no vi Uprav ni od bor.

Z. Deli}

065/47-66-452

A za pen zi o ne re mr vi ca od je dan od sto Sram ne ka bu de ono ga ko je pred lo `io da se pen zi je po vi se je dan od sto, jel ni je mo glo ba rem pe de set od sto. Ka ko da se `i vi? Da vi ima te ovo li ku pen zi ju, je dan dan bi `i ve li sa wom, sta vi te se u na{ po lo `aj. NS pen zi o ner 065/5503... * * * Ta~ no je da Me snoj za jed ni ci Rot kva ri ji tre ba ju no vi qu di, jer ovi se sa mo se ki ra ju da im se cve }e ne uga zi is pred kan ce la ri ja, a pro ble ma re {i vih ko li ko ho }e{.

065/2707... * * * Mi gra |a ni Ba~ kog Jar ka ne ma mo ka na li za ci ju za ko ju smo go di na ma odva ja li sa mo do pri nos, pa bi `e le li da pri pad ne mo No vom Sa du. Cr kvu smo naj lep {u na pra vi li u cen tru Jar ka, ko ja je sa kri ve na, da se ne vi di od ru {e vi na Omla din skog do ma.

Ne ka se cen tar sre di kao u Te me ri nu, vre me je.

065/5503...

* * * Po li ci ja mo li gra |a ne da po dig nu li~ ne kar te, pa so {e... ko j i su „odav n o go t o v i!” A gra |a ni ih ne di `u... Pa ka ko da ih po dig nu, kad tre ba ~e ka ti par da na u re du? Da li u po -

li ci ji raz mi {qa ju o to me da bo le sni, sta ri, za po sle ni i dru gi ne ma ju sna ge da sto je to li ko! Za {to ova po li ci ja ne ra di kao kul tu ran svet u dru gim dr `a va ma? Oni do sta vqa ju do ku ment na adre su gra |a na!

Da li }e mo mi ika da bi ti taj svet?!

063/5230... * * * U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne le `im je dan me sec. Ni jed na od ovih pro dav ni ca i tra fi ka sa na bu xe nim ce na ma (u KCV i oko li ni) ne ma apa ra t e za pla } a w e kar t i c a m a ili su im svi ma u sep tem bru u kva ru!? Za sva ko ko ri {}e we je di nog ban ko ma ta u KCV vam ogre bu po 100 di na ra mi ni mum. U Zre wa ni nu i pro dav ci ko ki ca pri ma ju kar ti ce, a ov de je kao u Afri ci – ke{ ili }ao! Bed no!

063/4948... * * * ^la nak u Dnev ni ku “Vek jav nog pre vo za”- ne ka vi de na {i su gra |a ni ka ko se ne kad ula zi lo na jed na vra ta, iz la zi lo na dru ga, a da nas bi bez ika kvog re da i pra vi la na sva i ula zi li i iz la zi li. ^e stit ke Grasu , ko ri sni ca.

063/7606...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak30.septembar2011.

9

U PRI MOR SKOJ 8 PO ^EO PO SAO VRE DAN 370 MI LI O NA DINARA

Ni ~e Glav ni po {tan ski cen tar Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i generalni direktor JP PTT saobra}aja „Srbija” Goran ]iri} ju~e su simboli~no ozna~ili po~etak izgradwe Glavnog po{tanskog centra u Novom Sadu, koji }e se nalaziti u Primorskoj ulici 8.

Ovaj posao je vredan oko 370 miliona dinara, a Centar bi trebalo da bude zavr{en sredinom slede}e godine.

Po dr {ka ~i ta voj pri vre di - Ovo }e biti srce sistema Po{te Srbije koji }e pokriti celu Vojvodinu, i u pitawu je centar u kome }e biti prioritet podi}i kvalitet usluge i potpuno ga automatizovati. Ideja je da ovaj sistem predstavqa logisti~ku podr{ku za na{u ~itavu privredu i sve gra|ane - rekao je genereneralni direktor JP PTT saobra}aja Goran ]iri}.

Go ran ]i ri} i Bo jan Paj ti}

Predsednik Vlade AP Vojvodine Pajti}, gradona~elnik Pavli~i} i generalni direktor JP PTT saobra}aja “Srbija” ]iri} ozna~ili po~etak izgradwe. Pajti} istakao da je Po{ta Srbije u proteklih godinu dana mnogo ulagala u pokrajini

Pajti} je tom prilikom istakao da je Po{ta Srbije u proteklih godinu dana mnogo ulagala u Vojvodini, kao i da }e glavni po{tanski centar omogu}iti br`u i efikasniju uslugu gra|anima pokrajine, i istovremeno pru`iti infrastrukturu i logistiku koja je potrebna doma}im i stranim investitorima.

- Infrastruktura nije samo put, elektromre`a, kanalizacija, ve} su to i informacione i telekomunikacione usluge koje PTT pru`a i zbog toga }e ovaj centar omogu}iti investitorima onu vrstu ambijenta kakav imaju u zapadnoj Evropi - naglasio je Pajti}.

Gradona~elnik Pavli~i} je dodao da je zadovoqan {to Po{ta Srbije samo u ovoj godinu u Novi Sad investirala preko 500 miliona dinara, i da u ovom trenutku u gradu imamo preko 150 miliona evra investicija u razne projekte. Istakao je da grad sa Po{tom Srbije ima dobru saradwu i da je ovo samo jedan od projekata koji Po{ta investira u Novi Sad. B. Mar ko vi}

U NO VOM SA DU SVE SPREM NO ZA PO PIS STA NOV NI [TVA

Od su tra 1.800 po pi si va ~a u ak ci ji - Popis stanovni{tva u Novom Sadu po~iwe sutra i traja}e do 15. oktobra, a popisiva~i }e obilaziti doma}instva od 8 do 20 ~asova - rekla je predsednica Popisne komisije Ana Mujan na konferenciji za novinare koja je odr`ana ju~e u Gradskoj ku}i.

Svi koji odbiju da popune upitnik mogu biti zakonski goweni, a propisana kazna je od 20.000 do 50.000 dinara Fo to: B. Lu ~i}

- Popisiva~i }e u slu~aju da nikog ne zateknu u stanu ili ku}i ostavqati obave{tewa na kojima }e pisati vreme kada }e slede}i put do}i. Oni koji do 15. oktobra ne budu popisani mora}e da se jave od 16. do 18. oktobra Republi~kom zavodu za statisti-

VESTI SRS: Osu da na pa da na „Pe te fi ja” Gradski odbor Srpske radikalne stranke najo{trije osu|uje napad na prostorije Kulturnog centra „Petefi [andor” koji se dogodio predhodnog vikenda, navodi se u saop{tewu ove stranke.Radikali daqe zahtevaju od nadle`nih organa da identifikuju, prona|u i daqe procesuiraju vinovnike ovog nemilog doga|aja i o tome obaveste javnost, kako ne bi bio predmet manipulacija i zluradih pri~a o naru{enim me|unacionalnim odnosima u gradu, zakqu~uje se u saop{tewu.

A. L.

„Po ro di~ na `e na ne }e ma ne ke na” Akcija „Porodi~na `ena ne}e manekena” u organizaciji novosadskog povereni{tva Dveri - Pokret za `ivot Srbije bi}e odr`ana danas od 17 sati na uglu Modene i Zmaj Jovine ulice. Na ovom skupu sugra|ani }e biti pozvani na „Porodi~nu {etwu”, koja se sutra odr`ava u Beogradu i izneti detaqi o zajedni~kom odlasku u glavni grad.

Z. Ml.

Bes plat ni sa ve ti Savet za prava i propise GO Srpske radikalne stranke, dava}e besplatne pravne savete gra|anima danas u prostorijama svoje stranke od 16 do 18 ~asova. Gradski odbor ove stranke nalazi se na Bulevaru Mihajla Pupina 18b. A. L.

ku ili Popisnoj komisiji. Mogu}e je i da gra|ani obaveste nadle`ne u Mesnoj zajednici u koje vreme }e biti u svojim domovima. Svi koji odbiju da popune upitnik mogu biti zakonski goweni, a propisana kazna je od 20.000 do 50.000 dinara, mada }e

se to koristiti kao krajwa mera - ka`e Mujan.

Postoje dva obrasca koje je potrebno popuniti, za lica i za doma}instva, a na pitawa o materwem jeziku, veroispovesti i socijalnoj integrisanosti gra|ani nisu obavezni da odgovore.

Tako|e, svaki popisiva~ }e sa sobom nositi i vi{ejezi~nu zbirku sa pitawima na jezicima svih nacionalnih mawina. Svi podaci koji budu dobijeni bi}e tajni i koristi}e se iskqu~ivo za statistiku. Preliminarni rezultati se o~ekuju mesec dana nakon {to se zavr{i popis.

Mujan je na kraju dodala da }e u Novom Sadu u~estvovati 1.800 popisiva~a i oko 190 instruktora.

Svaki }e sa sobom nositi legitimaciju sa fotografijom, ovla{}ewe za rad sa pe~atom i potpisom predsednika Popisne komisije i apeluje na sve gra|ane da ta~no odgovore na sva pitawa. Za sve dodatne informacije mogu pozvati Popisnu komisiju na telefon 021/ 480 - 78 - 00.

Podse}amo da je na{ grad na pro{lom popisu, koji je odr`an pre deset godina, imao oko 300.000 stanovnika, dok se procewuje da ih trenutno ima oko 450.000. G. ^et nik

Pred stav nik Gra da na ~e lu SES-a Socijalno- ekonomski savet (SES) grada danas ulazi u novi mandat kada }e ovim telom predsedavati predstavnik grada. U proteklih godinu dana predsedavao je predstavnik iz Unije poslodavaca Slavko Novakovi}, a pre wega predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Drago \oki}.

Ko }e biti novi predsedavaju}i, Novakovi} ju~e nije znao da ka`e, rekav{i da se odluka do-

nosi konsenzusom. Na dana{woj sednici bi}e samo primopredaja du`nosti, a naredni sastanak o~ekuje se ve} po~etkom oktobra.

- Sada je na redu da SES vodi predstavnik iz vlasti i mi }emo se slo`iti s predlogom Grada - naveo je Novakovi}.

Prema wegovim re~ima SES u Novom Sadu dobro funakcioni{e u pore|ewu s radom u drugim lokalnim samoupravama.

SKUP [TIN SKA VE ]I NA U KAR LOV CI MA POD BA CI LA

Re ba lans ni je pr o {ao

Skup{tina op{tine Sremski Karlovci nije na ju~era{woj sednici usvojila rebalans ovogodi{weg buxeta zato {to za predlog odluke o izmenama i dopunama nije glasao dovoqan broj odbornika. Od 25 odbornika koji ~ine karlova~ki parlament na ju~era{woj sednici prisutno je bilo 16. Od toga je wih 12 glasalo za rebalans, a potrebno je 13 glasova.

Po Statutu op{tine uskla|enim sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Skup{tina ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika usvaja odluku o buxetu.^etvoro odbornika Srpske radikalne stranke bilo je uzdr`ano kao i svaki put kada se glasa o buxetu, ali su oni ipak prisustvovali sednici `ele}i da daju kvorum za weno odr`avawe.

Ovo je prvi put u sada{wem skup{tinskom sazivu da buxet nije „pro{ao“, {to je blago re~eno sve zbunilo. Op{tina }e nastaviti da fukcioni{e po dosada{wem buxetu, ali ne}e mo}i da koristi novac od prihoda zbog kojih je i predlo`en rebalans. Prema predlogu odluke o izmenama i dopunama buxeta, koja nije usvojena, predvi|eno je pove}awe prihoda u op{tinskoj kasi za 45 odsto ili 80 miliona dinara.

S tim uve}awem i novcem iz dodatnih izvora buxet je „te`ak“ 275 miliona dinara. Najve}e pove}awe od 59,5 miliona dinara poti~e od prodaje zemqi{ta, koji su odmah i upla}eni na op{tinski ra~un, ~im je overen kupoprodajni ugovor, ka`u u op{tini.

Z. Ml.

- Nekada su predstavnici grada bili mawe kooperativni, ali smo u pregovorima na{li zajedni~ki jezik, {to je i smisao postojawa SES -a - naglasio je Novakovi}, dodaju}i da je zadovoqan onim {to je u~iweno u proteklih godinu dana.

SES je uspeo da se smawe takse preduzetnicima za isticawe firme i reklama, da zanatlije koji se bave retkim zanatima po beneficiranim cenama pla}aju zakup poslovnog prostora...

Z. D. U ULI CAMA GA JE VOJ I 1300 KA PLA RA

Sa o bra }aj po no vim pra vi li ma

Radnici „Novosadske toplane” po~eli su da prave vrelovodni prikqu~ak u Gajevoj 26, zbog ~ega }e saobra}aj u toj ulici biti privremeno izmewen. U toku radova saobra}aj se preusmerava sa jedne na drugu polovinu kolovoza, a za vreme polagawa vrelovodnih cevi i asfaltirawa, bi}e potpuno obustavqen. Kako se daqe navodi u saop{tewu ovog preduze}a, po zavr{etku radova na rekonstrukciji dotrajale vodovodne mre`e u Ulici 1300 kaplara, radnici „Toplane” danas }e dovesti povr{inu u tehni~ki ispravno stawe. Zbog ovih radova, saobra}aj u delu ulice koji je u neposrednoj blizini raskrsnice sa Balzakovom ulicom, potpuno }e biti obustavqen.

B. M.

Fo to: B. Lu ~i}

JGSP DA NAS OBE LE @A VA VA @AN JU BI LEJ

Sto go di na grad skih to~ ko va

Na dana{wi dan pre ta~no stotinu godina, 30. septembra 1911. godine, u na{em gradu po~eo je da vozi prvi tramvaj. Javno gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad” (JGSP), ovim povodom, danas organizuje skromnu proslavu za zaposlene u krugu firme.

U ~ast jubileja, u Gradskoj ku}i sino} je uprili~en prijem kome su prisustvovali gradona~elnik Igor Pavli~i}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, direktor JGSP-a Branislav Bogaro{ki i mnogobrojni gosti. Deo sve~anosti bila je promocija

monografije „Stotinu godina organizovanog javnog prevoza u Novom Sadu”, autora Agne{ Ozer, Bogoquba Savina i Jugoslava Veqkovskog, a prisutni su pogledali i kratak film o razvoju gradskog prevoznika.

Povodom stogodi{wice javnog prevoza, u centru grada postavqeni su razli~iti modeli gradskih autobusa kao i izlo`ba fotografija na kojima se mo`e videti kako se razvijao prevoz putnika u Novom Sadu. Izlo`bu su pre prijema obi{li gradski zvani~nici i gosti Gradskog saobra}ajnog preduze}a.

Z. D.

Vir tu el na vo `wa tram va jem „Virtuelna vo`wa tramvajem i parwa~om kroz Novi Sad” naziv je prezentacije koju ve~eras u 20.30 ~asova u Kulturnom cetru Novog Sada organizuje Civilna organizacija “Suburbium”.

Ova organizcija se bavi promovisawem kulturno-istorijske

ba{tine Novog Sada i Vojvodine u zemqi i u regionu. Ve~era{wi doga|aj u Kulturnom centru upril~en je povodom veka od uvo|ewa tramvaja, a u najavi “Suburbium” isti~e da je projekat aktuelan, jer gradska vlast razmi{qa da se tramvaj ponovo uvede.

Z. D.

RA DO VI U FRU [KO GOR SKOJ ULI CI SKRE ]U AUTO BU SE

^e ti ri li ni je iz me we nom tra som

Radovi na rekonstrukciji dotrajale vodovodne mre`e u bloku Fru{kogorske ulice zavr{eni su, a radnici JKP „Novosadska tolana” danas po~iwu da ure|uju povr{ine i vra}aju u normalno stawe. Zbog pomenutih radova, autobusi Gradskog saobra}ajnog preduze}a privremeno }e voziti po izmewenom re`imu saobra}aja.

U fazi kada }e biti zatvorena saobra}ajnica za desno skretawe iz Fru{kogorske ulice na Bulevar cara Lazara, privremeno se mewa trasa autobusa 1 i 8 iz pravca [tranda ka centru grada tako da se umesto delom Fru{kogorske ulice kre}u Ulicom Narodnog fronta, Bulevarom oslobo|ewa i Bulevarom cara Lazara do Fru{kogorske ulice, a daqe idu postoje}om trasom.

Mewa se i trasa autobusa na liniji 4 i 11a, iz pravca Limana ka centru grada, tako da umesto

dela Ulice Narodnog fronta i Fru{kogorske koriste trasu Bulevara oslobo|ewa i Bulevara cara Lazara do Fru{kogorske ulice i daqe voze postoje}om trasom.

U fazi kada je zatvorena saobra}ajnica za levo skretawe sa Bulevara cara Lazara u Fru{kogorsku ulicu privremeno }e biti izmewene trase autobuskih linija 1 i 8 u pravcu ka [trandu tako da }e umesto delom Fru{kogorske ulice voziti Bulevarom cara Lazara, Bulevarom oslobo|ewa i Ulicom Narodnog fronta do Fru{kogorske ulice i daqe nastaviti postoje}om trasom.

Autobuske linije 4 i 11a u pravcu ka Limanu, umesto delovima Ulice Narodnog fronta i Fru{kogorske, vozi}e Bulevarom cara Lazara i Bulevarom oslobo|ewa do Ulice Narodnog fronta, a daqe nastaviti vo`wu postoje}om trasom.

J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak30.septembar2011.

РА ДО ВИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ „ТЕРА”

БЕЧЕЈСКО ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА ДЕЦЕ ОБЕЛЕЖИЛО ЈУБИЛЕЈ

Пра ви сме штај за скулп ту ре

Деценија посвећена најмлађима БЕЧЕЈ: С мисијом да развија поштовање и уважавање детета и његових потреба, пре десет година основана је невладина организација Друштво пријатеља деце општине Бечеј. Уз пуно препрека, али стрпљењем и истрајношћу саме деце и њихових родитеља, те бројних ентузијаста, Друштво ради на остварењу тих циљева, речено је на свеча-

сетила на најважније активности током десет година рада, председница Друштва Изабела Шормаз је рекла да је највећа подршка у раду стигла од „Пестолаци” дечије фондације из Швајцарске, као и то да ће мисија Друштва остати да се оствари мото „једнаке шансе за свако дете”.

- Не дајемо ми права деци, она им рођењем припадају. Остваривањем права деце на укључивање и учествовање ми децу учимо одговорности, нагласила је Изабела Шормаз. Честитајући јубилеј председник општине Бечеј Петер Кнези је истакао неговање толеранције, као значајан сегмент рада Друштва у средини у којој припадници различитих народа живе заједно, а не једни поред других. Присутнима су се обратиле и представница дечије фондације „Пестолаци” Славица Кијевчанин и координаторка покрајинског пројекта „Живети толерантно” Душица Стефановић, као и Грађани по мери деце: Катица Кабок представници средњои Саша Љубовић школске групе „Коној академији поводом првог ју- смополити” на три језика, српбилеја Друштва, одржаној у пре- ском, мађарском и енглеском. пуној сали Градског позоришта. Признање „Грађанин по мери У приземном холу гости свечане деце” у виду ленте којом Међуакадемије могли су да погледају секторски савет за имплементаизложбу фотографија и новин- цију ЛПА за децу општине Бечеј ских написа насталих током де- четврту годину заредом награђусетогодишњег рада Друштва. На је особу која ради у корист и за спратном холу је била поставље- добробит деце, уручено је профена изложба награђених радова сорима ОШ „Север Ђукић” биоликовног конкурса „Ајде свете, логичарки Катици Кабок и матебуди дете”. матичару Саши Љубовићу. За Током стоминутног програма разлику од ранијих година, овај свечане академије ређали су се пут су деца бирала лауреата. беседници. Едит Силађи је подВ. Јанков

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.25), „[trumpfovi” (11.30, 11.45, 13.50, 16, 18.10), „Kako se re{iti {efa?” (22.10), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun” (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (20, 22), „Automobili 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (17.50, 20.10), „Ta luda qubav” (18, 20.20, 22.40), „Samo drugarski” (20, 22.15).

Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Jovan \or|evi}” balet „Dama s kamelijama” (19) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Kvarna farma„ (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri na Jo va no vi}, Na da Pe ri ~e vi}-Kur ba li ja, Bi qa na Udic ki, Je le na Ra i ~e vi}-Du ki} i Ire na Ko mqe no vi} iz Novog Sada, Iva na Tor daj iz Erdevika, Va len ti na Pe tro vi} iz \ur|eva, Dra ga na Dra ku li} iz Sremske Kamenice, San dra Ko smeq iz Ba~ke Palanke i Mi lan ka No va ko vi} iz Srbobrana, DE^AKE: Je le na Bje lo ba ba, Dra ga na Ma ti}, Kla u di ja Za ja~ ko, Da ni je la \ur |i}, Sa wa Mu ni `a ba - Ja i}, Je le na Axi} i Ve sna Ma noj lo vi}-Ba bi} iz Novog Sada, Sla |a na ]i ri} i Dra gi ca Jo cu lov iz Petrovaradina, Kla ra Ko va ~e vi} iz Budisave, Dra ga na Oqa ~aOsto ji} iz Sremskih Karlovaca, Ve ra Ja {o iz Kisa~a, Na ta {a No va ko vi} iz Iriga i Da ni ca Ru wo iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Branko Milana Mutavyi} - urna (1967) u 10.30 ~asova, Milica Qubomira Miladinov (1921) u 11.15, Amalija Mihajla Pu{ka{ (1928) u 12 ~asova, Milostiva Aleksandra Vezmir (1938) u 12.45, Jasmina Petra Ple}a{ (1966) u 13. 30, Tatjana Svetislava Veselinovi} (1962) u 14.15 i Leposava Lazara Regeqac (1941) u 15 ~asova.

Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahraweni Frawo Mija Dori} (1929) u 13 ~asova i Sa{a Milivoja ^okorac (1976) u 15 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Nada @ive Somora (1937) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Ru`ica Stevana Srem~evi} (1921) u 15 ~asova.

c m y

10

КИ КИН ДА: У санацију крова магацина који ће бити и будући депо Галерије „Тера” утрошен је 2,1 милион динара ове године. Ово је наставак улагања које је предузела

два милиона издвојена су за санацију депоа. Извођач овогодишњих радова је фирма „Градина”.

- Ове сезоне окречене су и просторије Галерије „Тера” на Тргу

Скулп ту ре ће би ти под кро вом и до ступ не по се ти о ци ма

Дирекција за изградњу Кикинде у претходним годинама. Тако је 2009. године 1,5 милион динара дато за ограду Галерије, а прошле године

српских добровољаца - каже директорка Дирекције Едита Дивковић. - У протеклих неколико година уложена су значајна средства у

реконструкцију и адаптацију „Тере” јер се у овим објектима већ 30 година одржава Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти. На конкурсу Министарства културе ова културна установа добила је опет милиона динара те се завршетак радова на депоу очекује до краја године.

- Завршетак депоа значајан је јер ће хиљаду скулптура коначно добити место које им припада - каже директор „Тере” Слободан Којић.

- Скулптуре се тренутно налазе на разним местима и то није добро. Када депо буде готов свака скулптура имаће своје место и биће доступна и уметницима и свима који желе да их виде. Половина садашњег магацина биће уређена као депо, а у другој половини простора планирани су пансиони, за чију изградњу ће се конкурисати за средства у европским фондовима. Још увек се чека одоговор војних власти поводом уступања некадашњег „Мањежа” касарне у Кикидни у којем би требало да буде Музеј „Тера”. А. Ђу ран

DNEVNIK

Ко нач на ли ста за до де лу ку ћа РУ МА: Румска Комисија за избор корисника за доделу помоћи за откуп домаћинстава са окућницом донела је одлуку о коначној листи корисника помоћи за откуп кућа са окућницом. Тако су средства за откуп домаћинстава са окућницом добили Мирјана Бањанин из Никинаца, Хајра Кукуљ из Платичева, Јелица Самарџија из Малих Радинаца и Рајна Гагић, Нада Заилац и Миле Стојанац из Руме. Ова одлука донета је након разматрања пријава на Оглас за избор корисника за доделу помоћи избегицама и састоји се у куповини и донацији домаћинстава са окућ ни цом за ре ша ва ње стамбених питања избеглих лица на територији општине Рума, а након провере на вода из При го во ра и утвр ђи ва ња чи ње нич ног стања. Конкурс је био отворен од 20. јуна до 29. јула ове године. Ј. А.

Излет фијакерима АПАТИН: Друштво за борбу против рака организовало је посету својих чланова Сомбору. У осам фијакера 30 Апатинаца обишло је знаменитости Сомбора, свечану салу града, „Сомборски рибњак” и ручали су у ресторану „Зидарски дом”. За многе је то био незабораван дан који их је вратио у детињство. Уједно смо убележили стотог члана наша два друштва, рекла је председница Друштва за борбу против рака др Ђерђи Шарић. Ј. П.

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak30.septembar2011.

11

СУБОТИЧКИ „ВОЈПУТ” ДО ПРОЛЕЋА РЕКОНСТРУИШЕ УЛИЦЕ У КАЊИЖИ

За асфалтирање улица 87 милиона динара КАЊИЖА: Суботичка компанија „Војпут” асфалтираће и реконструисати улице у Кањижи, Малим Пијацама и Хоргошу. Уговоре о овом послу су с једне стране потписали председник кањишке општине Михаљ Њилаш, председници месних заједница Мале Пијаце и Хоргош Еде Сарапка и Јожеф Такач и представник МЗ Кањижа др Михаљ Бимбо, а с друге генерални директор „Војпута” Веселин Шуковић. Општина Кањижа је за предстојеће радове спровела четири засеб-

Више пожара на њивама ЗРЕЊАНИН: Предстојећи период карактеристичан је по повећаном обиму пољопривредних радова на њивама. С обзиром на то да је последњих година приметан све већи број пожара на отвореном простору, проузрокованих спаљивањем остатака биљних и стрних усева, као и смећа, зрењанинска Полицијска управа апеловала је јуче на грађане да не пале отпад, подсећајући да у супротном крше закон. Јер, Законом заштите од пожара забрањено је спаљивање остатака стрних усева и смећа на отвореном простору. За правно лице које начини прекршај запрећена је новчана казна од 300.000 до милион динара, а за физичко лице од 10.000 до 50.000 динара. „Онај ко је изазвао пожар, дужан је да Ватрогасно - спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу са посебним прописом”, упозорила је зрењанинска полиција. Ж. Б.

Изложба иновација БЕЧЕЈ: Друштво интелектуалаца „Браћа Тан“ у Бечеју наставља традицију организовања међународне изложбе проналазача и иноватора по имену „Идеја 2011.“. И овога пута ће се све одржати у галерији „Круг“ Градског позоришта Бечеј.

- Ово је шеста изложба оваквог карактера у нашој организацији. Очекујемо учешће десетак иноватора и проналазача из Србије, а долазак су најавили, као и ранијих година, гости из Мађарске. Свечано отварање заказано је за данас у 11 сати и изложба траје до прекосутра у 11 сати - рекао је председник Клуба проналазача и иноватора при поменутом Друштву Тибор Шипош. Посетиоци ће изложбу моћи да виде од 11 до 17, сутра од 9 до 17, а прекосутра од 9 до 11 сати. В. Ј.

Вилине чаробне ноте

АПАТИН: Народни оркестар фолклорног ансамбла „Вила” из Новог Сада одржаће гала концерт под називом „Вилине чаробне ноте” сутра у великој сали апатинског Дома културе. Почетак је у 20 часова, а улаз је бесплатан. Ј. П.

Промоција књиге „Блато”

КУЛА: Клуб књижевних и ликовних стваралаца „Стазе“ и Културно-просветна заједница општине Кула приредиће у концертној сали Школе за основно музичко образовање, вечерас у 19 часова, мултимедијалну промоцију књиге поезије „Блато“ др Зорана Ђерића, писца, преводиоца и књижевног критичара. Након тога у 20.30 часова у позоришној сали Културног центра биће изведена представа „Зла жена“, по тексту Ј.С. Поповића, у режији Драгана Остојића.

M. Кк.

на поступка јавне набавке, а прихваћене су најповољније понуде суботичког „Војпута”. Вредност радова који почињу 1. октобра и предвиђено је да се заврше до пролећа идуће године, износи 87 милиона динара, од чега ће 47 кањишка општина обезбедити из повољних банкарских кредита, а 40 милиона биће из сопствених извора. Према утврђеном програму у Мартоношу ће се асфалтирати улице Исе Пецина и Тенковска, у Трешњевцу улице Скерлићева и Бајзак Михаља, у Орому Радноти

Миклоша, у Велебиту Ђуре Мандарића и Јована Богдановића, у Кањижи Зилахи Лајоша и Ђорђа Крстића, док ће се у Тотовом Селу проширити део коловоза у Улици Алмаши Габора. Реконструисаће се Сенћанска улица у Кањижи, део Великог пута у Орому, у Адорјану ће се у потпуности обновити асфалт у Улици 29. новембра. У Хоргошу ће се асфалтирати Улица Светог Стефана, у Малим Пијацама Улица Ади Ендреа, а у Кањижи Улица Кох АрМ. Мр. нолда.

Сутра почињу радови

УТВРЂЕНА ЛОКАЦИЈА ЗА РЕГИОНАЛНУ ДЕПОНИЈУ

СКУПШТИНА РУМЕ ДАНАС БИРА НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА

Предложено Мештанима обећани посао и канализација поскупљење воде

СУБОТИЦА: За градњу регионалне депоније између Бикова и Орома добијена је локацијска дозвола. Директорка предузећа „Регионална депонија” Ан-

ће бити обезбеђено бесповратних средстава. Председник СМЗ Биково, Иван Задро каже да су становници насеља били против градње депоније, али „због ви-

План нове депоније између Бикова и Орома

дреа Кикић каже да су сада на корак од добијања грађевинске дозволе. Градња прве фазе објекта стаје између 15 и 18 милиона евра у зависности колико

шег интереса то је одлучио Београд уместо њих”. Обећано је да ће мештани бити запослени у предузећу и ће се изградити канализациона мрежа.

Сада су се стекли сви услови за израду студије изводљивости и главног пројекта, каже Андреа Кикић. Изградња регионалне депоније је веома важна за Суботицу, али и општине Сента, Чока, Кањижа, Мали Иђош, Бачка Топола и Нови Кнежевац. Објекат ће се градити на 40 хектара државног земљишта на Биковачком путу, три километра од насеља Биково и два километара од Орома. Градња објекта са трансфер станицама почеће 2013. године, када ће и бити завршен сав посао.

- Ове и наредне године завршиће се сви пројекти и студије и документа потребна за градњу депоније. Прво ћемо изградити две касете, па осталих 8. То ће нам обезбедити да имамо регионалну депонију много дуже - објашњава директорка „Регионалне депоније”, Андреа Кикић. У Суботици се годишње баци око 80.000 тона смећа. Предузеће „Регионална депонија” ове године је обезбедила парцелу, имовинско-правни односи су решени и земљиште је преименовано у грађевинско. За припрему потребне документације до сада је утрошено око 30 А. А. милиона динара.

БЕС ПЛАТ НИ ПРЕ ГЛЕ ДИ У ЦИ ЉУ ОТ КРИ ВА ЊА РА КА ДОЈ КЕ

Ра на ди јаг но за, до бра прог но за НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У оквиру акције „Караван здравља Демократске странке”, у про сторијама новобечејског Геронтолошког центра „Свети Василије Острошки” организован је мануелни преглед палпацијом у циљу раног откривања рака дојке. По речима доктора који су се обратили присутним женама, рана дијагно стика омогућава излечење у 98 одсто случајева. Координаторка Извршног одбора покрајинског Форума жена Демократске странке Ја сми на Зи мо њић казала је да је ово здравствено - промотивна акција коју ДС спроводи у Војводини.

- Циљ нам је да укажемо да је рак дојке најчешћи узрок смрти од малигних обољења код жена. Тако-

ђе, објашњавамо који су фактори ризика који доводе до ове боле сти и едукујемо жене за самопрегледе који су најбоља превенција. Јер, у 80 одсто случајева жене саме открију ову болест а ако то учине на време, она је у 98 одсто случајева излечива – објаснила је Зимоњићева. Директорка геронтолошког центра др Љи ља на Бог нић прецизирала је да су овонедељном прегледу присуствовале жене из Новог Бечеја и Кумана, и да ће акција бити поновљена и у Новом Милошеву. Новобечејка Ро за ли ја Ђу ри чин похвалила је иницијативу и нагласила да је дошла на преглед како би лекари проверили њено здравствено стање, јер је раније имала одређених проблема. Ж. Б.

У ТРЦИ ЗА СРЕЋНИЈЕ ДЕТИЊСТВО И МАМЕ СА БЕБАМА

А на циљу – слаткиши, зимовања...

КИКИНДА: У Кикинди ће сутра бити одржана 22. Трка за срећније детињство. Овогодишњи мото манифестације, која промовише здрав дух, здрав начин живота и хуманост, је „Крени, трчи, стигни – срећа је увек уз Банини”. Организатор традиционалне манифестације је Црвени крст Кикинда, генерални покровитељ је Скупштина општине Кикинда, док је генерални спонзор фабрика „Банини”. И ове године, током трајања трке, биће затворена Светосавска улица, а очекује се учешће 5.000 предшколаца, ученика, здравих и способних суграђана. Сви учесници куповином стартних бројева, по цени од 50 динара, као и многобројни спонзори омогућиће куповину школских учила. Прикупљени новац се наменски враћа школама и вртићима, сразмерно броју учесника и наменски троши.

- Сви учесници који прођу кроз циљ, биће награђени производима фабрике „Банини” - каже секретар Црвеног крста Аранка Фелбаб. - Победници свих трка награђују се похвалницом, поклон пакетом Црвеног крста, те пакетом производа и мајицом „Банини”. Специјалне награде су викенд на Вршачком брегу, коју осваја победница прве трке мама које трче са бебама у колицима. Ту је и два пута по седам дана на зимовању у одмаралишту „Сунчани брег” на Златибору за ученике шестих разреда, што дарује Мирослав Пецарски, а два пута по десет дана летовања у Баошићу, припашће средњошколцима. Ове године током трке, Црвени крст угостиће младе волонтере из Тузле, Осијека, Сомбора, Ивањице и других градова. А. Ђ.

Попусти у Месецу књиге

СРБОБРАН: И ове године, током октобра, Месеца књиге, Народна библиотека Србобран понудиће љубитељима литературе повољније услове уписа. Наредног месеца упис у библиотеку биће јефтнији за 50 одсто и према речима директорке Народне библиотеке Србобран Еве Киш, очекује се да интересовање за чланском картом и услугама ове установе значајно порасте као што је то био случај прошле године.

- Народна библиотека Србобран врши упис нових чланова, по категоријама. Чланарина за ученике основних школа је 300 динара, за ученике средњих школа и студенте 400, док је за остале грађане годишња чланарина 500 динара. Поред тога, имамо и категорију породичне чланске карте у којој два или више чланова исте породице могу постати чланови библиотеке за 600 динара. Међутим, пошто ускоро почиње октобар – месец књиге, упис у бибилотеку биће 50 одсто јефтинији истакла је Ева Киш. М. Кк.

РУМА: На седници румског парламента заказаној за данас, одборници ће гласати о именовању новог председника, јер је досадашњи председник Ненад Боровић поднео оставку. Наиме, Боровић је оставку поднео, јер је, као покрајински посланик, морао да се одлучи за једну од функција. Међу 16 тачака колико има дневни ред, нашла се и одлука Управног одбора румског Јавног предузећа „Водовод” о поскупљењу пијаће воде и услуга одвођења и пречишћавања отпадних вода и то за 10,5 процената. Тако ће, уколико одборници прихвате ову одлуку, Румљани пити најскупљу воду у Срему, односно 39,49 динара по кубику без ПДВ-а ће плаћати домаћинства и 82,46 динара по кубику без ПДВ-а правни субјекти.

Разматраће се и Извештај о извршењу Одлуке о буџету општине Рума за период јануар јун ове године са Програмом мера за финансијску консолидацију буџета и донети Одлука о проглашењу заштићеног станишта „Бара Трсковача“, годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Рума за ову годину, као и одлуке о мерилима за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта, те давање сагласности на Измене и допуне Програма пословања ЈП за грађевинско земљиште и путеве Рума за ову годину, планови детаљне регулације „за део блока 3-1-4“, „за блок 2-9-3 у радној зони“, „за блок 3-9-7“ у Руми, као и „Погон за прераду дрвета на К.П. број 603/1 К.О. Жарковац“. Ј. А.

ИЗАБРАНИ НОВИ СТИПЕНДИСТИ ФОНДА „ЉИЉА И МИЛКА МИЈАТОВ“

Студентима по 5.000 динара месечно ЗРЕЊАНИН: Управни одбор зрењанинског Хуманитарног фонда „Љиља и Милка Мијатов” одабрао је шесторо студената које ће овај фонд стипендирати у школској 2011/2012. години. Девет месечних стипендија, од по 5.000 динара, у наредном периоду биће исплаћиване Сањи Тегелтији са Медицинског факултета у Београду, Тамари Митрић са Факултета организационих наука у Београду, Неди Пиштињат са Факултета техничких наука у Новом Саду, Биљани Зобеници са Економског факултета у Суботици, и Јелени Раданов и Александру Берару са Техничког факултета „Михајло Пупин” у Зрењанину. У сарадњи са Градском народном библиотеком „Жарко Зрењанин“ и Радио „Зрењанином“, први и једини приватни фонд у гра-

ду већ пар година стипендира по шест најбољих студената града Зрењанина који похађају државне факултете. Две стипендије додељују се студентима Универзитета у Београду, две студентима Универзитета у Новом Саду, а две студентима зрењанинског факултета. Заинтересовани студенти других и виших година студија са просеком оцена преко 8,5 могли су се пријавити на јавни позив расписан 9. септембра а конкурс је био отворен петнаест дана. Потребно је било да студенти имају пребивалиште на територији града Зрењанина најмање пет година и да уз то приложе уверење о просечној оцени током студија. Свечано проглашење стипендиста биће одржано у среду, 5. октобра, у 13 часова, у зрењанинској библиотеци. Ж. Б.

Бесплатно уништавање глодара КИКИНДА: У кикиндској општини сутра ће почети дератизација. Систематско уништавање штетних глодара није обављенo годинама Разлог спровођења дератизације није најезда глодара, већ превентивне мере, каже директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета и додаје да се на глодаре највише жале становници ободних делова града и сеоских месних заједница: - Дератизација ће бити извршена у свим домаћинствима и установима, јавним установама, предшколаским и школским објектима, верским установама, депонијама смећа и парковима. За систематску дератизацију биће издвојено око шест милиона динара. Овај посао биће изведен у неколико фаза, а радиће га „Циклонизација“ из Новог Сада. Акција ће трајати месец дана и потпуно је бесплатна. Препарат којим ће се третирати глодари један од најсавременијих за овај посао, а грађани ће, уз препарат,

добити и упутство на који начин да га користе. Грађани који не буду код куће док теренске екипе спроводе дератизацију, препарат могу преузети у јавној агенцији за пољопривреду, или у сеоским месним заједницама. Након завршетка дератизације, урадиће се анализа учињеног и уколико буде потребе, уништавање штетних глодара биће поновљено. А. Ђ.

RePORTA@e

petak30.septembar2011.

dnevnik

c m y

12

KMET SKI TU RI ZAM SLO VE NA^ KOG DO MA ]IN STVA VE SE WAK NE SVO DI SE NA OLU PA NE BA BI NE SAK SI JE I LON cE

Kow i ja ha ~i ca sti `u iz De `e le Gazda Andrej nije zaboravio srpski

i ti u po slu tu ri zma ili ugo sti teq stva je u Slo ve ni ji pot pu no dru gi „par ru ka va“ ne go u Sr bi ji, u {ta se mo gla uve ri ti i eki pa „Dnev ni ka“ to kom vi {e dnev nog bo rav ka u Sa viw skoj re gi ji, od no sno Ce qu i oko li ni. Do ma }in nam je bi la po ro di ca Ve se wak, vla sni ci pan si o na „Aj na“ u La {kom, pi to resk noj va ro {i ci u ne po sred noj bli zi ni tre }eg po ve li ~i ni gra da u Slo ve ni ji u ko me se odr `a va ju i naj ve }e sa jam ske pri red be u naj mla |oj po dalp skoj ~la ni ci EU. Na rav no, ve }i ni gra |a na Sr bi je ova va ro {i ca, sa o bra }aj no iz u zet no po ve za na sa ce lom Slo ve ni jom, po zna ti ja je po gi gant skoj pi va ri „La {ko“, ali ve} po ula sku u wu ja sno je da se za pra vo ra di o me stu ko je je ostva re we sno va srp skih za go vor ni ka baw skog tu ri zma.

Na i me, osnov na de lat nost go to vo svih sta nov ni ka La {kog je ve za na za tu ri zam, po {to ovo, po bro ju sta nov ni ka za pra vo se lo, ras po la `e sa ne ko li ko hi qa da kre ve ta u sme {taj nim ka pa ci te ti ma ve za nim is kqu ~i vo za vel nes i spa cen tre, ko ji ko ri ste ov da {we broj ne ter mal ne iz vo re. Le {kom do mi ni ra naj ve }i i naj luk su zni ji ho tel „Ter ma na“ sa

B

im pre siv nim spa-cen trom ~i je uslu ge, pod ce nov no po vla {}e nim uslo vi ma, mo gu da ko ri ste i go sti ma wih, po ro di~ nih pan si o na, kao {to je i „Aj na“ po ro di ce Ve se wak.

- Pan sion ima 38 le `a ja u jed no kre vet nim so ba ma ko je u va ri jan ti no }e wa i do ru~ ka sta ju

i de ca, Da vid, Mir jam i de se to go di {wi To ni, ta ko da sem nas ima mo sa mo jo{ jed nu za po sle nu `e nu - ot kri va An drej mo dus po ko jem funk ci o ni {e slo ve na~ ka „po ro di~ na“ tu ri sti~ ka fir ma, ko ja bi u srp skim uslo vi ma, po pra vi lu, zah te va la de se tak i vi {e za po sle nih.

Mirjam spremna za novosadski „Horsvil“

110 evra, dok sme {taj sa do ru~ kom u dvo kre vet nim so ba ma ko {ta 60 evra - da je krat ki opis po ro di~ nog gar ni-ho te la, wen do ma }in An drej Ve se wak, ko ji sa su pru gom An dre jom no si glav ni te ret ovog vi da, u Slo ve ni ji omi qe nog, tu ri zma. – Na rav no, deo po sla mo ra ju da oba vqe

Pansion „Ajna“

Ce la tu ri sti~ ka pri ~a Ve se wa ka za po ~e la je pre ne ko li ko go di na kad je An drej od lu ~io da deo pro fi ta ste ~e nog u gra |e vin skoj in du stri ji, sad i u Slo ve ni ji u re ce si ji, pre u sme ri na „kmet ski“ tu ri zam, obi la to ko ri ste }i is ku stva svog oca, ka ko u vi no gra dar stvu, ta ko i u sto -

ITA LI JA NI OB NA VqA JU ORO NU LI NE MA^ KI DVO RAc KRAJ VR [cA

Grof ni je alav na de di nu imo vi nu me li su ma |ar ski, ne ma~ ki i srp ski la ti fun di sti da se ko mo di ra ju po Ba na tu u ve le lep nim dvor ci ma, ka {te li ma i let wi kov ci ma, tu su se ba {ka ra li sko ro to kom ce le go di ne, sve dok ih zim ski ve tro vi i sneg ne pri mo ra ju da dru {tve ni `i vot pre {al ta ju u Pe {tu, Be~ i ne ke dru ge evrop ske pre sto ni ce. Me |u tim, od

U

funk ci o ne ri po kra jin skog i re pu bli~ kog ran ga re zer vi sa la za svo je u`i va we.

Lo kal na vlast Vr {ca na sto ji da to ne i mar sko bla go ob no vi i is ko ri sti za raz voj tu ri zma, la ne je sa ita li jan skom kom pa ni jom „Ve ga“ pot pi san ugo vor o za ku pu na 40 go di na i re kon struk ci ja tre ba usko ro da po~ nu. Za ko ni ti na sled nik, grof Franc fon Bi sin gen, ko ji `i vi kraj Frank fur ta, pre ~e ti ri go di ne je od na {ih vla sti tra `io po vra }aj imo vi ne, a ne dav no se slo `io sa na me rom op {ti ne da dvo rac o`i vi.

- Ja ko me je uzru ja lo {to je dr `a va i do pu sti la da ta kvo kul tur no do bro pro pa da. Za to sam

}e bi ti re sto ran sa po gle dom na park, a u pot kro vqu sve ~a na sa la. Na rav no, sve }e se ra di ti pod nad zo rom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka iz Pan ~e va, ka ko bi se zda wu vra tio sta ri gla mur.

- Dvo rac sam vi de la ve} pri li kom pr vog do la ska u Vr {ac i ga nu lo me lo {e sta we u ko me je.

Gro fu Bi sin ge nu u slu ~a ju re sti tu ci je mi kao in ve sti to ri, na rav no, ne }e mo ospo ra va ti vla sni~ ka pra va. No vac za ula ga we ni je pro blem i ra do vi na ra{ ~i {}a va wu su ve} po ~e li ka `e go spo |a Pan gra cio, ko ja je ina ~e spe ci ja li sta za re sta u ra ci ju spo me ni ka kul tu re, pa je ve} ne ko li ko zam ko va u svo joj do mo vi ni ob no vi la.

Gazda grof Fon Bisingen

dis kret nog {ar ma bur `o a zi je ma lo je osta lo na pa la ti u Vlaj kov cu, ne da le ko od Vr {ca. Pre le po zda we je sa gra dio \er| Mo ~o wi 1859. a na sle di la ga je gro fi ca Ge or gi na Bi sin gen Ni pen burg. Na ci o na li za ci jom po sle Dru gog svet skog ra ta vla sni ci ma je od u ze to, na me {taj su po ku po va li me {ta ni, a 1955. tu se use li la upra va lo kal no Po qo pri vred no do bro. Po tom su se me wa li sta na ri, ali je dvo rac ve} de se tak go di na pra zan i za pu {ten. Iako for mal no pod za {ti tom dr `a ve, krov mu je uru {en, na pro zo ri ma sta kla po lu pa na, vla ga je uni {ti la par ket u ne kad ras ko {nim sa lo ni ma, spo qa i iz nu tra ot pao je mal ter... Jed no stav no, ka {tel je bio isu vi {e skraj nut da bi

Malo je ostalo od {arma bur`oazije

bez po go vo ra sa gla sio sa pro jek tom, sma tra ju }i va `ni jim da se dvo rac spa se, ne go da sa mo bu de vra }en mo joj po ro di ci. Jer, da nas je te {ko odr `a va ti ova kvu imo vi nu – ob ja snio je Fon Bi sin gen.

Ita li jan ka Kar la Pan gra cio, vla sni ca „ Ve ge“ i re sto ra na „Ve ga 8“ u Vr {cu, pla ni ra da za mak pre tvo ri u ho tel sa pet zve zdi ca i osam luk su zno opre mqe nih apar ma na. U pri ze mqu

~ar stvu. Tu ne gde, u su sre tu sa do ma }im `i vo ti wa ma, ro di la se i qu bav we go ve }er ke Mir jam pre ma ko wi ma i pre pon skom ja ha wu, pa ma da law ska vi ce {am pi on ka no vo sad skog „Hor svi la“ i ak tu el na bal kan ska {am pi on ka ne pro pu {ta pri li ku da se ogle da sa ko le gi -

Za ku pac se oba ve zao i da }e, sem ka {te la, ob no vi ti i vo di ti bri gu o ~e ti ri ara par ka, ne ka da bo ga tog ret kim, eg zo ti~ nim dr ve }em.

Sne `a na Ve ~an ski, stu~ wak Za vo da za za {ti tu spo me ni ka ve li da iako ni su sa ~u va ni ori gi nal ni pla no vi grad we dvor ca, na osno vu sta rih fo to gra fi ja mo gu }e }e ura di ti auten ti~ ne re pli ke sva kog de ta qa bez ob zi ra ko li ko je o{te }en.

R. Jo va no vi}

ni ca ma u ovom spor tu na ce lom biv {em ju go-pro sto ru, we na „za ni ma ci ja“ do bro do |e i u po ro di~ nom bi zni su.

- Qu bi te qi ma pre pon skog ja ha wa pru `a mo i uslu ga ~u va wa i tre ni ra wa ko wa, od ko jih naj bo qi na evrop skoj pre pon skoj sce ni do sti `u vred nost i do

I „Vajat“ po meri Saviwe

150.000 evra. Na rav no ove su me su Mir jam, ap sol vent ki wi mar ke tin ga, tre nut no ne do stup ne, ali i sa gr li ma iz na {eg uz go ja po sti `e za pa `e ne re zul ta te pri ~a An drej, po no sno i pa `qi vo pra te }i }er ku ko ja uve `ba va dvo go di {wu `dre bi cu jo{ uvek ne pot pu no svi klu na pre po ne.- U ce loj toj pri ~i sa pre pon skim ja ha wem i ne ma ne ke za ra de, ali ra di se pre sve ga o ve li koj qu ba vi i stra sti, ko ja je sa Mir jam pre {la i na me ne i An dre ju, pa ~e sto za ne ma ri mo i na{ po sao, sa mo da is po {tu je mo wen tak mi ~ar ski ka len dar - pri zna je An drej, una pred se ra du ju }i sko rom na stu pu svo je je di ne }er ke na No vo sad skom saj mu.

Ceo raz go vor sa qu ba znim do ma }i ni ma, ko ji za raz li ku od mla |ih Slo ve na ca, vo de kon ver za ci ju na sa svim pri stoj nom srp skom je zi ku, od vi ja se u svo je vr snom va ja tu, de lu kom plek sa „Aj na“ ko ji je pot pu no po sve }en et no-tu ri zmu. Na spra tu ovog objek ta ko jim dom ni ni ra ru sti kal no ob ra |e no dr vo i eks po na ti kmet skog, se qa~ kog

do ma }in stva, na la zi se isto ta ko opre mqe na tra di ci o nal na so ba , ko ja spa da u eks klu ziv nu po nu du.

- Osnov na za mi sao nam je bi la da qu di ma pri bli `i mo na ~in na ko ji su `i ve li na {i sta ri, pa ta ko go sti ima ju pri li ku da spa va ju na kre ve ti ma ~i ji je ma drac pu wen ku ku ru znim pe ru {a ka ma u so bi ko ja ne ma stru ju, ve} su upu }e ni na pe tro lej ke - ka `e An drej, dok nas u ma ni ru is ku snih ko no ba ra, ali i pra vih se o skih do ma }i na, po slu `u je ma li To ni. To kom le ta i ne ma mo ne kih pro ble ma da po pu ni mo ka pa ci te te, za hva qu ju }i spa i kon gre snom tu ri zmu ve }ih ho te la u La {kom, ali sad smo pri o nu li na pro je kat ko ji bi omo gu }io po slo va we i to kom je se ni. Ta ko }e na {i go sti ima ti pri li ku da za jed no s na {om po ro di com be ru i mu qa ju gro `|e, spre ma ju se bi zim ni cu ili na pro le }e i to kom le ta ko se tra vu - pla ni ra ga zda Ve se wak, dok su mu mi sli na No vo sad skom saj mu i „Hor svi lu“.

Mi li} Mi qe no vi}

HO LI VUD SKI DRA MA TI^ NA BI O GRA FI JA FI LO ZO FA DR JO ZE FA HA NA

Sr bi pri ~a ju kad ima ju {ta re }i

e ro vat no je sa mo tur bu lent ni 20. vek mo gao da re `i ra ho li vud ski dra ma ti~ nu bi o gra fi ju ka kva pri pa da fi lo zo fu s ti tu lom dok to ra Jo ze fu Ha nu ju ni o ru. We go vi ro di te qi su ro |e ni i od ra sli u Apa ti nu, ali ih je u je sen 1944. tek us po sta vqe na par ti zan ska vlast in ter ni ra la u „brat ski„ So vjet ski Sa vez. Na kon pu {ta wa iz lo go ra otac Jo zef se do se lio u Ne ma~ ku, u Kil i o`e nio ze mqa ki wu. Sa tek ro |e nim si nom 1952. pre plo vi li su Atlan tin i po sta li gra |a ni SAD. - Od ra stao sam u Mil vo ki ju, ali ka da je do {lo vre me da upi {em fa kul tet pre {ao sam u Min hen, tu `i veo se dam go di na, me |u tim, jed no stav no ni sam mo gao op sta ti u Ne ma~ koj kao Ame ri ka nac i vra tio sam se u SAD. Po {tao sam se pen zi o ni sao i ra di je bo ra vim u Ba var skoj. Ipak je u Ame ri ci pre vi {e raz boj ni {ta va, qu di raz mi {qa ju sa mo o svo jim ko li ma i nov cu, uz to te {ko je na }i pra vu kul tu ru i du hov nost, jer svi me do mi ni ra te le vi zi ja i sport. Si gur no bih se i ra ni je vra tio u Evro pu, ali, ma da sam raz ve den, ni sam mo gao da bu dem odvo jen od de ce. Sa da }er ka ima ve} 28 go di na, pot pu no se osa mo sta li la i vi {e joj ni je po tre ban mo je po kro vi teq stvo. Ra de }i u Ame ri ci kao pro fe sor bio sam zgro `en ko li ko su mo ji u~e ni ci bi li si ro ma {ni. U ne ma~ kom gra du Landshu tu `i vim {est me se ci, tu su qu di mno go is kre ni ji, ne mo ram vi {e da ra mi {qam o ra snim pro ble mi ma i stra hu jem od na si qa po uli ca ma.

Naj zad mo gu i da „na par ~e” upo zna jem Sta ri Kon ti nent, ko ji je, iz gle da, ipak, mo ja sud bi na - ka `e dr Han, sa da sa rad nik min hen skog Uni ver zi te ta, ko ji je sa gru pom Po du nav skih [va ba do {ao da obi |e za vi ~aj svo jih ro di te qa.

V

Oni su u Apa ti nu bi li sa mo jed nom 1968, ali krat ko, jer tu vi {e ni su ima li ni ko ga od fa mi li je.

- Otac je bio ko va~ i pot ki vao ko we. Mno go mi je pri ~ao o rod nom gra du i qu di ma sa ko ji ma je `i veo. Ni kad ni sam bio u ovom de lu sve ta i za i sta sam sre }am {to mo gu da ga obi |em - uz bu |e no pri ~a Jo zef, na kon to plog do ~e ka i „fi {a”. I vi qu {kom i ka {i kom.

pri jat ni. Ra du je me da ne gu ju kul tu ru i `e le da pri ~a ju kad ima ju {ta da ka `u. Ma to li ko sam se le po ose }ao to kom ve ~e re, da sam za pe vao i svi rao usnu har mo ni ku sa ben dom.

Le pe su zgra de, pe {a~ ka zo na i sa la grad ske upra ve, po go to vu do bro o~u va ne sli ke na zi du, ko je od ra `a va ju ide a le po sle rat ne ob no ve ze mqe. Ne {to sli~ no en tu zi ja zmu Ru zvel to vom „Wu di lu”.

Dr Han ispred apatinske crkve Srce Isusovo

Upr kos krat kog bo rav ka na za pa du Ba~ ke, ve} je sa `eo ne ke an tro po lo {ke uti ske.

- Pri me tio sam da qu di ni su bo ga ti, vo ze ma wa ko la, mno go je bi ci ka la na uli ca ma iako ni su ta ko spe ci jal ni kao u Ne ma~ koj, u~e ni ci su ve se li i na wi ma se ne vi di imo vin ska raz li ka. Srp ski ne znam, ali oni ko ji go vo re ne ma~ ki su iz u zet no

Ipak, ne znam ho }u li sko ro u Apa tin. Tek mi je 60 go di na, mo `da kad na pu nim 65, tad }e mi u Evro pi bi ti i }er ka, ko ja `e li da sa zna oda kle su joj pre ci. Hteo bih da vi dim i Be o grad, ~i ja je `i vot na po tent no sti, po sled wih go di na po sta la pla ne tar no po zna ta - za kqu ~u je Ame ri ka nac ne ma~ kog po re kla, „ko le nom” iz Apa ti na.

J. Prel ~ec

LOV

dneVnik

petak30.septembar2011.

13

FINALNO TAKMI^EWE LIGE LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE U GA]AWU GLINENIH GOLUBOVA – DISCIPLINA TRAP

Srem ci u celoj dr `a vi naj bo qi strel ci Naj bo qi su bi li la ne u Voj vo di ni, a sa da im ni u ce loj dr `a vi ne ma rav nih - „naj pu ca ~i„ na gli ne ne go lu bo ve u di sci pli ni trap je eku pa LU „Sre mac” iz Ru me, u sa sta vu Bo {ko Voj no vi}, Bog dan Bog da no vi} i Zo ran Ma le ti}! Oni su na za vr {nom tak mi ~e wu u Ko vi lo vu odr ` a n om u 25. sep t em b ra u{li u fi nal no ras pu ca va we sa Ze mun ci ma i Vla di mir ~a ni ma, i na kra ju ima li naj vi {e kon cen tra ci je, pa sa da u`i va ju u po bed ni~ kim lo vo ri ka ma.

- Vred no tre ni ra mo, sva ko dnev no ra di mo na se bi, is pa li mo na hi qa de me ta ka ve `ba ju }i, men tal no smo ja ki, a ima mo i od li~ nu mu ni ci ju - u na kra }im cr ta ma opi sao je ka pi ten po bed ni~ ke eki pe Zo ran Ma le ti}, o to me {ta je we gov tim po sta vi lo na po bed ni~ ko po sto qe.

Mi nu le ne de qe na sa~ ma re 155 naj bo q ih stre la ca me |u lov ci ma Sr bi je, „gr me le“ su na gli ne ne go lu bo ve U or ga ni za ci ji Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, iz 10 re gi o nal nih li ga na stu pi lo je ukup no 155 stre la ca, me |u ko ji ma 12 ve te ra na i 18 ju ni o ra. Od ukup no 27 ~e tvo r o ~ la n ih eki p a naj b o q e re zul ta te (uz to i iz jed na ~e ne) po sti gli su, ka ko smo ra ni j e na v e l i, lov c i iz LU „Sre mac“ iz Ru me, „Ze mun 1.“

iz Ze mu na i „Fa zan“ iz Vla di mi ra ca. Ove eki pe su ima le po 64 po go |e na go lu ba, a ko na ~an pla sman je re {en tek pri li kom ras pu ca va wa.:

Kao kru na ovog, me |u lov ci ma naj pre sti `ni jeg tak mi ~e wa bio je „plej of“ u ka te go ri ji se ni o ra, a re do sled je bio sle de }i:

1. „Sre mac“ (u sa sta vu: Bo {ko Voj no vi}, Bog dan Bog da no vi} i Zo ran Ma le ti} Ma le ti} 64+14 go lu bo va

1. Zo ran Ra di sa vqe vi}, Pe trova c na Mla vi 23+19=42 2. Sa {a Ne na do vi}, Iri g 24+17=41 3. Jan ko Kr na~, Sil ba { 23+17=40 4. Qu bi {a Ri sti}, Kru {eva c 24+14=38, 5. Slo bo dan Pe ri {i}, Sil ba { 23+14=37 +2 6. Mi lan Je li ~i}, Laj kov ac 23+14=37 +1

2. „Ze mun 1” (u sa sta vu: Ra do van Sta ni}, Ne nad Bje la no vi} i Dra gan Ma ta no vi} ) 64+12 go lu bo va 3. „Fa zan“ (u sa sta vu: Qu bo mir Sto ja no vi}, Zo ran Lu ki} i Mi lan Ra do vi}) 64+8 go lu bo va Ju ni o ri (ili pod mlat ka ri) su bi li ve o ma uspe {ni i sa od li~ nim re zul ta ti ma. Pr vo me sto sa sko ro 100 od sto u~in kom (sa po go |e nih 24 go lu ba) osvo jio je Ne ma wa Smi qa ni} iz No vog Sa da, ina ~e ~lan eki pe LU „Mla va“ iz Ma log Cr ni }a. Dru go pla si ra ni je Ni ko la Ra di vo je vi} iz Srem ske li ge sa po go |e na 22 go lu ba, dok je tre }e me sto za u zeo Bor ko Va si qe vi} iz ^a je ti ne sa 21 go lu bom. Da su jo{ uvek si gur ne ru ke i o{trog oka po ka za li su i ve te ra ni. Naj bo qi je bio Bla go je Mir kov iz Opo va sa 20

Pobedni~ka ekipa poja~ana juniorom Radivojevi}em

go lu bo va, dok je dru gu po zi ci ju za u z eo na k on ras p u c a v a w a

Alek s a Jo v a n o v i} iz No v og Sa da sa 19+5 go lu bo va a tre }u

NEOBI^AN PO^ETAK SEZONE ZA LOVCE IZ BA^A

Pr vo alat u ru ke, pa on da pu {ka Na pro {lo ne deq nom zbo ru lo va ca Lo va~ ke sek ci je „Fa zan” Ba~ (ne ka da {we LD Fa zan), ko ja bro ji oko 120 ~la no va, do ne ta je od lu ka da lov na fa za na ne po~ ne po ka len da ru 2. ok to bra. Ume sto sa pu {ka ma, lov ci }e pr vu lov nu ne de qu do ~e ka ti sa ala tom u ru ka ma, pa }e po pra vqa ti vo li je re, so li {ta i

mo gu }e lo vi ti to kom ce le go di ne. Iz ne te su ide je ko je bi mo gle da za `i ve do go di ne - usta no vqe wa po li go na i na bav ka ma ti~ nog ja ta.

Lov nik Ivan Aza {e vac je iz neo po dat ke za po hva lu; ove go di ne je iz gra |e no no vih 11 vi so kih ~e ka od li~ nog kva li te ta, dve se za vr {a va ju, za po ~e -

Jedna od novoizgra|enih ~eka

hra ni li ce, iz ne ti so i pu sti ti fa za ne. Lov na fa za na }e bi ti otvo ren 9. ok to bra. Lov ne gru pe, ko je ne bu du iz vr {a va le oba ve ze odr `a va wa lov no teh ni~ kih obje ka ta, ne }e mo }i da lo ve na red ne ne de qe!

Raz go va ra no je i o po tre bi da se for s i r a ko m er c i j al n i lov, na ro ~i to fa za na, kog je

ta je iz ra da jo{ pet vi so kih ~e ka i na pra vqe ne su dve ma le ~e ke.

Pred sed nik Sek ci je Bo ris Jo {i} od pro {le go di ne je do de ta qa obra zlo `io sve po slo ve ve za ne za pre re gi stra ci ju, usta no vqe wu lo vi {ta, oko uno sa i od stre la di vqa ~i, o ko mer ci jal nom lo vu...

Lov ci ma je pre do ~e no da je pri pre mqe no 1.080 fa za na za pu {ta we i da je ve} pu {te no 340.

Ugi nu }e fa za na u pri hva ti li {tu je mi ni mal no, od 1080 ugi nu lo je sve ga 26, za hva qu ju }i kva li te tu pi li }a iz Ri sto va ~e i bri zi qu di iz sek ci je. Svi ko ji se na la ze na ne koj od funk ci ja u LS, ra de vo lon ter ski, bez ika kve na kna de ili dnev ni ca, a tro {ko ve pla }a ju iz svog xe pa.

Aza {e vac je is ta kao da su u ovoj su {noj go di ni, vr lo bit nu ulo gu u o~u va wu di vqa ~i ima la po ji la, ko ja su lov ci is ko pa li na de lo vi ma te re na, ta ko da je di vqa~ i pri naj vi {im tem pe ra tu ra ma i sa pre su {e nim ka na li ma u lo vi {tu, ima la vo du. Ras pra vqa lo se i o pro ble mu pre da to ra, pa je is tak nu to da se {a kal, ko ji se po ja vio ra ni jih go di na, sve vi {e {i ri. Ina ~e, la ne je Op {ti na Ba~ u sa rad wi sa LS „Fa zan„, od lu ~i la da se od strel {a ka la na gra |u je sa 5.000 di na ra (3.500 od op {ti ne + 1.500 od LU). To je da lo re zul tat, pa je ove go di ne od stre qe no 19 {a ka la, a lov ci ma su na gra de is pla }e ne! Pred lo `e no je da se or ga ni zu je lov na {a ka la. Kon sta to va no je da se po ve }a la broj nost di vqih svi wa u lo vi {tu.

Zbor je od lu ~io da pro me ni sa stav Nad zor nog od bo ra, i da uve de no ve qu de, na kon {to se pret hod ni sa stav za hva lio na po ve re wu, i pre dao du `nost. www.sr bi ja lov.com

U HORGO[U STOTINU KOTLI]A

Kr~ ka la se sr ne ti na Hor go {ko LD „Gra ni ~ar” svoj do pri nos tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji „Ber ban ski da ni” da lo je i pro {log vi ken da or ga ni zo va wem me |u na rod nog tak mi ~e wa ku li na ra u ku va wu sr ne }eg pa pri ka {a u ko tli }i ma i iz bo ru naj bo qe „lo va~ ke” ra ki je. Za ku li na re je iz ov da {weg lo vi {ta obez be |e no

po la to ne sr ne ti ne, ko ja se kr~ ka la u sto ti nu ko tli }a.

Naj u ku sni ji pa pri ka{ sku vao je @i vo rad [aj ko vi} iz LD „Fa zan” iz Lo zo vi ka, op {ti na Ve li ka Pla na, ko ja je zbr ti mqe na sa hor go {kim lov ci ma, dok je pe har za dru go me sto pri pao Ro ber tu Pur ge ru iz LD „Par ti zan” iz

Oro ma. Za naj bo qu „lo va~ ku” ra ki ju pro gla {e na je vi qa mov ka Ra do va na Mi li }e vi }a iz LD „Srem” iz Srem ske Mi tro vi ce, a vi ce {am pi on ska ti tu la je pri pa la kaj si je va ~i iz Pe ca re „Bra }a Kra vi}„ Da ni la i Mi lo {a Kra vi }a iz Ve le bi ta.

M. Mitrovi}

Sve to zar Mar ko vi} iz Vo luj ca sa 19+4 go lu ba.

Mo ra se na gla si ti da je Zo ran Ra d i s a v qe v i} od b ra n io je ti t u l u naj b o q eg se n i o r a ko ju je osvo jio i pro {le go di ne na fi na lu u Svi lajn cu, dok je Sa {a Ne na do vi} po tvr dio da ni j e slu ~ aj n o po b ed n ik ovo g o d i { weg fi n a l a voj v o |an skih li ga u Ele mi ru. Naj u spe {ni jim eki pa ma i po je din c i m a pri z na w a je u ime LSS uru ~io ~lan UO LSS go spo din Mar ko Ti ca ko ji je iz ra zio ve li ko za do voq stvo po stig nu tim re zil ta ti ma i na gla siv {i da }e u LSS na sto ja ti da se stre qa {tvo me |u lov ci ma sve vi {e {i ri i una pre |u je.

44. LORIST NA NOVOSADSKOM SAJMU

Iz lo `e ni tro fe ji zlat nih je le na Sa jam lo va, ri bo lo va i spor ta, 44. po re d u „Lo r ist”otvo ri o je opre kju ~e svo je ka pi je. Po obi ~a ju, tu su broj ni iz la ga ~i, pa po nu de lo va~ ke i ri bo lo va~ ke opre me po po voq ni jim ce na ma ne go ina ~e, ne maw ka, ali je za sa da, uti sak je, po se ti la ca ne {to ma we ne go pret hod nih se z o n a. Ipak, ova sli ka }e se ve ro vat no pro me ni ti na kon su t ra { weg, „glav nog” lo va~ kog da na, ka da je tra di ci o nal no, po se ta naj ve }a.

Od ju ~e, na iz lo `be nom pro sto ru JP „Voj vo di na {u me” iz lo `e na su dva sjaj na tro fe ja je len ske di vqa ~ i ko j a su ulo -

vqe na ove se zo ne: tro fej od 243,45 po e na od stre q en u lo v i { tu „Ko za ra” kraj Ba~ kog Mo no {to ra i tro fej od 242,50 po e na ko ji je od stre qen u lo vi {tu „Ka ra ku {a” u bli zi ni Srem s ke Mi t ro v i c e.

Ova dva iz u zet na tro fe j a mo g u se vi d e t i sa mo do po sled weg sa jam skog da na, 2. ok to bra.

Po se ti o ce saj ma su tra, po red uobi ~aj nih po stav ki i {tan do va bo g a t ih lo v a~ k om opre mom, ~e ka i svo je vr sna po sla sti ca u vi du tak mi ~e wa u opo na {a wu ri ke je le na na {tan d u „Voj v o d i n a {u ma” gde }e se opro ba ti tak mi ~a ri iz Sr bi je, Ma |ar ske, Slo Foto: J. Pap va~ ke, Slo ve ni je...

crna hronika

petak30.septembar2011.

dnevnik

c m y

14

TE [KA NE SRE ]A NA GRA DI LI [TU U ZE MU NU

U od ro nu ze mqe po gi nu la ~e tvo ri ca rad ni ka U nesre}i prilikom sanaci je kli zi {ta Kal va rij skog parka u Zemunu ju~e su, kada se na wih obru{ilo brdo, poginula ~etvorica radnika, jedan je te{ko povre|en, a ne zna se da li ima jo{ zatrpanih radnika, rekao je na~elnik Sekto ra za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}.

Mari} je Tanjugu rekao da su ~etvorica radnika poginula, a da je jedan radnik sa te{kim povredama preba~en u Urgentni centar.

- Za sada imamo informacija da je wegovo stawe stabilno rekao je Mari}.

Ministar unutra{wih poslova i zamenik premijera Ivi ca Da ~i} je novinarima rekao da se nesre}a dogodila prilikom sanacije klizi{ta.

Da~i} je kazao da se pod zemqom nalaze jo{ najmawe dva lica i da se taj broj ta~no ne zna jer poslodavci nisu jo{ rekli koliko je qudi bilo anga`ovano na izvo|ewu tih radova.

Predstavnici firme „Gradin s”, anga`ovane na izvo|enu radova, daju izjave u policijskoj stanici Zemun, rekao je ministar. Prema Da~i}evim re~ima, predstavnici firme daju izjave o tome da li se radilo po propisima, da li su primewene sve mere za{tite na radu, a kako bi se utvrdilo gde je nastala gre{ka i da li postoji odgovornost poslodavaca za gubitak qudskih `ivota.

- Ovo je te`ak incident u kojem je veliki broj radnika izgubio `ivot i treba proveriti

{ta je uzrok, odnosno da li je do{lo do kr{ewa zakonskih propisa i pravila prilikom radova ovakve vrste - istakao je

JO[ JE DAN NA PAD NA OMLA DIN SKI CEN TAR U ULI CI VOJ VO DE BO JO VI ]A U NO VOM SA DU

Tri mo lo to vqe va kok te la na CK 13

U no}i izme|u srede i ~etvrtka oko tri sata posle pono}i, nepoznati napada~i su bacili tri molotovqeva koktela na zgradu Omladinskog centra CK 13 u Ulici vojvode Bojovi}a 13 u Novom Sadu. U trenutku kad su eksplozivne naprave ba~ene u dvori{te centra, u prostorijama na spratu se nalazilo nekoliko gostiju iz inostranstva koji su nakon eksplozije iza{li u dvori{te zgrade i ugasili vatru. Prema re~ima portparolke

Omladinskog centra CK 13 Ja smi ne Gra o vac ovo je ~etvrti napad na prostorije centra u posledwa dva meseca i sre}om niko nije povre|en.

- Svi napadi su prijavqeni policiji koja je vr{ila uvi|aje, ali nijedan slu~aj jo{ uvek nije re{en. Zbog u~estalih napada obra}ali smo se i Gradskoj upravi i nekim drugim institucijama, ali nismo nai{li na wihovu podr{ku, dok su slu~ajeve napada na neke druge mawinske organi-

O{te }e na fa sa da Omla din skog cen tra

zacije uglas svi o{tro osu|ivali - ka`e Jasmina Graovac.

Portparolka Omladinskog centra ocewuje da je najverovatniji uzrok posledweg napada na CK 13 javna podr{ka koju su dali Novosadskoj lezbijskoj organizaciji i Grupi za podr{ku mladim gej mu{karcima.

- Predstoje}a Parada ponosa u Beogradu je ve} du`e vreme u `i`i javnosti i verovatno je ta na{a podr{ka zasmetala ekstremnim grupama koje se protive odr`avawu te manifestacije.

Naravno, zbog ovakvih napada mi ne}emo odustati od na{ih stavova i na~ina delovawa, ali smo ipak zbog bezbednosnih razloga otkazali neke doga|aje koje smo planirali za vikend jer ne `elimo da zbog grupe ekstremista neko od na{ih aktivista i gostiju bude povre|en - ka`e Graovac.

Prema wenim re~ima, na Omladinskom centru nema sigurnosnih kamera, niti }e ih biti jer je stav svih anga`ovanih u Centru da prostorije ove organizacije treba da budu „sigurna ku}a” i bez kamera ili no}nih ~uvara.

N. Per ko vi}

U NO VO SAD SKOJ PA LA TI PRAV DE

No va la `na do ja va o bom bi Nepoznata osoba je ju~e oko devet sati obavestila telefonom novosadski Vi{i sud da je u ovom objektu postavqena bomba, a nakon pregleda stru~waka MUP-a utvr|eno je da se radi o la`noj dojavi.

Pripadnici Odseka za kriminalisti~ku policiju i protivdiverzone preglede odmah su evakuisali zgradu i posle jedno~asovnog stru~nog

pregleda utvrdili da nije postavqena eksplozivna naprava.

Policija intenzivno traga za nepoznatim izgrednikom kojem se pripisuje krivi~no delo izazivawa panike i nereda.

Ovo je druga ovakva dojava pomenutoj instituciji ove sedmice i {esta ove godine.

M. V.

ministar. On je uputio sau~e{}e porodicama nastradalih, istakav{i „da je ju~era{wa nesre}a velika pouka da se mora

voditi ra~una kada se izvode radovi”.

- Vidite kakva je situacija, sada je veoma te{ko da se izvede akcija spasavawa imaju}i u vidu da postoji mogu}nost da se odron nastavi i da se pomo}ne zgrade obru{e i ugroze i `ivoti spasilaca - naglasio je Da~i}.

Na~elnik Sektora za vanredne situacije Predrag Mari} je rekao da }e zbog rizi~nog terena i opasnosti od odrona potraga za telima preostalih nastradalih radnika biti nastavqena i danas.

Mari} je rekao da je u 13.40 sati stigla dojava da se obru{ilo brdo tokom toku radova na zgradi vrti}a „Flora”, u dvori{tu u nivou Ulice biv{e Stanka Paunovi}a 27, odnosno

\or|a Panteli}a. Prema wegovim re~ima, do nesre}e je do{lo kada su radnici poku{ali da stave potporni zid kako bi spre~ili da se klizi{te aktivira, a brdo koje se obru{ilo zatrpalo je i ma{inu kojom su izvo|eni radovi.

Iz okolnih zgrada evakuisano je desetak porodica.

Adaptacija vrti}a „Flora” u Zemunu zavr{ena je u novembru pro{le godine, a iz Gradske uprave tada je saop{teno da je grad izdvojio sredstva i za sanaciju kliznog terena oko vrti}a, kako bi se spre~ila daqa degradacija tla. Kako su mediji preneli, bili su planirani radovi na pove}awu tla na potezu od 50 do 70 metara {irine i 15 metara visine da bi se obezbedio.

IN CI DENT U OSNOV NOJ [KO LI „DO SI TEJ OB RA DO VI]” U BE LOJ CR KVI TEK PO SLE SKO RO PO LA GO DI NE DO SPEO U @I @U IN TE RE SO VA WA

Spre ma ~i ci ot kaz zbog na sr ta ja na de ~a ka Pre gotovo {est meseci u belocrkvanskoj osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}“ desio se incident oko koga se u gradu i medijima tek ovih dana digla pra{ina.

Na i me, po ~et kom apri la, ka ko je di rek tor Osnov ne {ko le „Do si tej Ob ra do vi}“ Ve se li na Sto ja no vi} objasni-

Uni ja Ro ma: Ne na se da ti na pro vo ka ci je Zbog ~iwenice da je u pitawu dete romske nacionalnosti i da se pojavio u javnosti neki poziv Romima da se masovno okupe i protestuju zbog ovog slu~aja, saop{tewem se oglasio i predsednik Op{tinskog odbora Unije Roma Srbije Zo ran Ra {ko vi} koji je gra|ane, Bela Crkve, a pre svega svoje sunarodnike pozvao da ne nasedaju na pri~e o nasiqu nad romskom detetom koje se, navodno, zata{kava i ne sankcioni{e, jer to neko `eli da zloupotrebi i izazove ma|unacionalni razdor tamo gde ga nema. la, pomo}na radnica je izlazila iz wene kancelarije kada je na wu naglo naleteo u~enik tre}eg razreda, izlaze}i iz u~ionice i tom prilikom udario je u stomak, grudi i ruku koju je ona ispru`ila kako bi se odbranila. Kako je kasnije sprema~ica u svojoj izjavi navela u afektu od bola ona je

Osnov na {ko la „Do si tej Ob ra do vi}“ u Be loj Cr kvi

dete udarila u le|a, a de~ak je imao povrede i na licu, pa se moglo pretpostaviti i da ga je najverovatnije i o{amarila.

De~ak je odmah obavestio u~iteqicu, koja je o tome informisala direktorku {kole. Odmah je poveden disciplinski postupak, sprema~ica je suspendovana, a zatim je, na kon spro ve de nog di sci plinskog postupka, u kome je utvr|eno da je ona udarila dete, u skladu sa zakonom, dobila je otkaz, iako joj je do odlaska u penziju ostalo svega tri meseca.

O ovom in ci den tu oba ve {tena je i policija, koja je odradila svoj deo posla, i kako

je Veselina Stojanovi} rekla pokrenula prekr{ajni postupak protiv sprema~ice. Direktorka je `elela posebno da naglasi da ni jednog trenutka niko u {koli nije razmi{qao ko je na ci o nal no sti je de te, ve} je jedino bilo bitno da je nad detetom izvr{eno nasiqe koje je moralo biti sankcionisano.

Roditeqi de~aka su ipak posle dve nedeqe odlu~ili da dete nastavi {kolovawe u drugoj gradskoj {koli, jer je po saznawu direktorke Stojanovi} imao nekih zdravstvenih proble ma, ve ro vat no iza zva nih stresom.

M. V.

CRnA HROnikA

dnevnik BRU TAL NO RAZ BOJ NI [TVO U PA RA GA MA, KOD BA^ KE PA LAN KE

^e tvor ka se te re ti za pre bi ja we i pqa~ ku kom baj ne ra Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan ci uhap si la je Zo ra na S. (1980), Alek san dra N. (1980) i Ste va na A. (1986) iz Pa ra ga, pod sum wom da su s jo{ jed nim ma lo let ni kom iz istog me sta u su bo tu 24. sep tem bra za u sta vi li kom bajn, is tu kli vo za ~a me tal nim {ip ka ma i ote li mu mo bi li te le fon, a za tim is tu kli i su vo za ~a i iz kom baj na uze li iz ve snu su mu nov ca,

sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

U Slu `bi hit ne po mo }i kod na pad ni tih oso ba utvr |e ne su la ke te le sne po vre de. Okri vqe ni za raz boj ni {tvo pri ve de ni su prek si no} na sa lu {a we, na kon ~e ga je Zo ra nu S. de `ur ni is tar` ni su di ja no vo sad skog Vi {e su da Mi ro slav Alim pi} od re dio pri tvor do 30 da na M. V.

IZ NU DA U FU TO GU

Hteo po no vo 20.000 evra?

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de \or |a V. (1955) iz Fu to ga zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iz nu de.

We ga kri vi~ na pri ja va te re ti da je pret wa ma i fi zi~ kim na si qem pri mo rao jed nu oso bu iz istog me sta da pot pi {e ugo vor ko jim se oba ve zu je da vra ti osum wi ~e nom ve} is pla }e ni dug od 20.000 evra. \or |e V. se sa -

stao pre kju ~e s o{te }e ni ma da bi pred u zeo deo te su me, ali ga je po li cia uhap si la ne po sred no po sle to ga i pro na {la kod we ga ko ve rat s nov cem.

Osum wi ~e nom je od re |e na me ra za dr `a va wa i bi }e pri ve den na sa slu {a we nad le `nom is ta ra `nom su di ji, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je.

M. V.

ADVO KA TI PO RO DI CA UBI JE NIH VOJ NI KA U TOP ^I DE RU TRA @E OD GO VOR OD TU @I LA [TVA ZA RAT NE ZLO ^I NE

Gde je bio Mla di} u vre me po gi bi je gar di sta

Advo kat ska kan ce la ri ja Ba ti}, ko ja za stu pa po ro di ce ubi je nih gar di sta u ka sar ni u Top ~i de ru 2004, po zva la je ju ~e Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne da sa op {ti gde je bio ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di} u vre me po gi bi je Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra `e na Mi lo va no vi }a.

“Bu du }i da je Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne ju ~e na ve lo da ima sa zna wa da Mla di} u vre me ubi stva dvo ji ce gar di sta ni je

“Ka ra{”, pet da na na kon {to je ta da {wi glav ni ha {ki tu `i lac Kar la del Pon te iz ja vi la da se u toj ka sar ni kri je Mla di}.

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne je du `no da sa op {ti gde je Mla di} ka da se ima u vi du da je Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du pri hva ti lo pred log Advo kat ske kan ce la ri je Ba ti} za sa slu {a we Mla di }a, na vo de advo ka ti i po sta vqa ju pi ta we: “Ko je je tu `i la {to u pra vu - Vi {e jav no

petak30.septembar2011.

15

ZBOG PRET WI PRED SED NI KU BO RI SU TA DI ]U NA „FEJ SBU KU”

Mla di }u iz Fu to ga jed no me se~ ni pri tvor Dar ku P. (19) iz Fu to ga, ko jem se sta vqa na te ret da je na dru {tve noj mre `i „Fej sbuk” na stra ni ci „Ko so vo je Sr bi ja”, pre tio i vre |ao pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, od re |en

je pri tvor do 30 da na, na kon sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Osnov nog su da Dra ga na Mu ti ba ri }a.

Re~ je o ne ko li ko psov ki u „di sku si ji” i jed noj „okva li fi -

ko va noj” pret wi pred sed ni ku Re pu bli ke.

Osum wi ~e ni mla di} iz Fu to ga je li {en slo bo de u uto rak 27. sep tem bra u svo joj ku }i, na zah tev Vi {eg tu `i la {tva u Be o -

gra du i Ode qe wa za vi sko teh no lo {ki kri mi nal.

Stra ni ca „Ko so vo je Sr bi ja” je ju ~e na „Fej sbu ku„ bi la pra zna i na woj je po sta vqe no oba ve {te we da je za tvo re na.

M. V.

NA KON [TO JE NE KO LI KO DA NA BIO NE DO STU PAN PRA VO SUD NIM OR GA NI MA

Osma „be ret ka” pre da la se is ta `nom su di ji Ne ka da {wi pri pad nik JSO Dra gi {a Ra di}, ko ji je ne ko li ko da na bio ne do stu pan pra vo sud nim or ga ni ma pre dao se ju ~e is tra `nom su di ji Spe ci jal nog su da, iz ja vio je Ta nju gu tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}.

Pre ma re ~i ma tu `i o ca, Ra di} }e bi ti sa slu {an pred is tra `nim su di jom, ko ji }e na kon to ga od lu ~i ti o pred lo gu tu `i la {tva da se Ra di }u od re di pri tvor.

Pro tiv Ra di }a je pro {le ne de qe, kao i pro tiv jo{ sed mo ri ce pri pad ni ka JSO po kre nu ta is tra ga zbog sum we da su u~e stvo va -

li u oru `a noj po bu ni te je di ni ce u no vem bru 2001. go di ne. Za Ra di }em je pro {le sed mi ce ras pi sa na po ter ni ca jer se sum wa lo da je u bek stvu.

Ak ci ja hap {e wa pri pad ni ka JSO, za ko je se sum wa da su u~e stvo va li u or ga ni zo va wu po bu ne „cr ve nih be ret ki”, no vem bra 2001. go di ne, za po ~e ta je 20. sep tem bra ove go di ne.

Pri pad ni ci JSO su u je sen 2001. ot ka za li po slu {nost i na o ru `a ni iza {li na uli ce, {to je ka sni je do ve de no u sum wu da je ta po bu na bi la u ve zi sa ubi stvom pre mi je ra Zo ra na \in |i }a.

VLA DA U ZA GRE BU USVO JI LA PRED LOG ZA KO NA KO JIM ]E PRE STA TI DA VA @E PRAV NA AK TA IZ BE O GRA DA KO JA SE OD NO SE NA DE VE DE SE TE

Srp ske op tu `ni ce ni {tav ne za Hr vat sku Hr vat ska vla da ju ~e je usvo ji la pred log za ko na ko jim se sve op tu `ni ce i osu de ko je su do ne te u Sr bi ji pro tiv hr vat skih gra |a na pro gla {a va ju ni {tav nim.

Pe mi jer ka Ja dran ka Ko sor je pre ci zi ra la da }e, usva ja wem za ko na u Sa bo ru, prav no ne va `e }i po sta ti svi ak ti JNA, SFRJ i Sr bi je ko ji se od no se na rat 90-ih go di na, a ko ji ma su op tu `e ni ili osu |e ni hr vat ski dr `a vqa ni.

Pro tiv pred lo ga za ko na, ~i je je usva ja we na ju ~e ra {woj sed ni ci vla de obra zlo `e no stra hom od prav ne srp ske agre si je, gla sao je sa mo vi ce pre mi jer Slo bo dan Uze lac.

Go vo re }i o srp skom Za ko nu o or ga ni za ci ji i ne dle `no sti dr `av nih or ga na u po stup ku za rat -

Ja dran ka Ko sor

ne zlo ~i ne, Ko so ro va je re kla da ga ne pri zna je jer „ni jed na dr `a va ne ma pra vo da do no si za ko ne ili se na bi lo ko ji na ~in upli ta ti u pi ta wa ko ja spa da ju u ju ris -

dik ci ju dru ge dr `a ve”.

Ko so ro va je oce ni la da je „Sr bi ja tim za ko nom pro {i ri la svo ju ju ris dik ci ju na kri vi~ na de la po ~i we na na te ri to ri ju dru ge dr `a ve, {to je su prot no prin ci pu te ri to ri jal no sti iz me |u na rod nog pra va, ko je je iz raz su ve re ni te ta dr `a ve”.

- Zbog to ga Hr vat ska ima le gi tim no pra vo i du `nost da za {ti ti svoj su ve re ni tet i sa mo stal nost, i ne do zvo li me {a we bi lo ko je dru ge dr `a ve u hr vat sko pra -

vo su |e - re kla je pre mi jer ka do da ju }i da se „tim za ko nom ne do vo di u pi ta we iz vr {a va we oba ve za Hr vat ske pre ma Me |u na rod nom kri vi~ nom su du.

- Uka zu je mo da je to za i sta hit no ka ko bi se za {ti ti la ustav na pra va i prav ni in te re si hr vat skih dr `a vqa na - re kla je Ko so ro va.

Pre de se tak da na Sr bi ja je Hr vat skoj do sta vi la op tu `ni ce za rat ne zlo ~i ne i ge no cid nad Sr bi ma na pod ru~ ju Vu ko va ra, na ~i jem spi sku je oko 40 ime na, me |u ko ji ma su i ta da {wi ru ko vo di o ci kri znih {ta bo va u Sla vo ni ji Vla di mir [eks, Bra ni mir Gla va{ i To mi slav Mer ~ep.

(Ta njug)

Ho men: Ne ma za {ti te od kri vi~ ne od go vor no sti

Pre tra ga te re na u ka sar ni „Top ~i der”

bio u objek tu Ka ra{, on da je lo gi~ no da ima sa zna wa o to me gde je bio”, na vo di se u sa op {te wu advo kat ske kan ce la ri je Ba ti}.

Advo ka ti na vo de da je “ne mo gu }e bez li~ nog pri su stva do ga |a ju tvr di ti da ne ko ni je bio na ne kom me stu, a ne ma ti sa zna wa o to me gde je taj bio” i iz to ga za kqu ~u ju da Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne “zna gde je bio Mla di} u vre me ubi stva Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra `en Mi lo va no vi }a”.

Gar di sti su stra da li 2004. go di ne u top ~i der skoj ka sar ni

tu `i la {tvo u Be o gra du, ili Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne?”.

“Zbog to ga, Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne ne mo `e da bra ni Mla di }a, jer to je po sao we go vih advo ka ta, a za kon ska oba ve za Tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne je ste da kri vi~ no go ni rat ne zlo ~in ce, a ne da ih bra ni. To go we we mo `e se od no si ti sa mo na rat ne zlo ~i ne, a ne na osta la kri vi~ na de la ka kvo je ubi stvo gar di sta - jer je to po sao Vi {eg jav nog tu `i la {tva u Be o gra du”, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

U IS TAN BU LU OP TU @EN JU SUF SON MEZ, KO JI SE TE RE TI ZA VA \E WA OR GA NA

Tu `i lac: 171 go di na ro bi je tur skom le ka ru

Tur ski jav ni tu `i lac Re {at Uj gur Soj sal za tra `io je 171 go di nu za tvo ra za tur skog le ka ra Ju su fa Son me za, ko ji se te re ti za naj ma we 11 ope ra ci ja va |e wa or ga na u pri vat noj kli ni ci „Me di kus” u Pri {ti ni, pre ne li su pri {tin ski elek tron ski me di ji. Son mez je pred su dom u Is tan bu lu op tu `en za ne za ko ni tu tr go vi nu or ga ni ma

i stva ra we kri mi nal ne or ga ni za ci je. Or ga ni su pro da va ni u Izra e lu.

Sud tra `i 171 go di nu za tvo ra i za po sred ni ka - Izra el ca Mo {e Ha re la.

Euleks je ta ko |e po di gao op tu `ni cu pro tiv Son me za, ali Tur ska ne iz ru ~u je svo je dr `a vqa ne.

(Ta njug)

Ko or di na tor Vla de Sr bi je za od no se s me di ji ma Slo bo dan Ho men ju ~e je, po vo dom od lu ke hr vat ske vla de da usvo ji pred log za ko na ko jim se ni {tav nim pro gla {a va ju op tu `ni ce i osu de do ne te u Sr bi ji pro tiv hr vat skih gra |a na, po ru ~io da u de mo krat skim dru {tvi ma ni iz vr {na ni za ko no dav na vlast ne tre ba da se me {a ju u rad sud skih or ga na.

za do ga |a je iz 90-ih go di na, ne zna ~i da su oni po auto ma ti zmu kri vi, ve} da mo gu svo ju kri vi cu, od no sno ne vi nost da do ka `u pred su dom.

- Pre ma to me ne vi dim svr hu to ga - re kao je Ho men, do da ju }i da se to mo `da ra di u svr hu vo |e wa pred iz bor ne kam pa we.

On je pod se tio da Sr bi ja ras pi su je In ter po lo ve po ter ni ce ko je va `e za ceo svet, a

Po sto je dve mo gu} no sti: ili da po ter ni ce osta nu na sna zi dok se li ce ne pro na |e i pri ve de su du, ili da se su di u od su stvu, o ~e mu }e od lu ~i ti sud u sva kom po je di na~ nom slu ~a ju (Slobodan Homen) Ho men je na kon fe ren ci ji za no vi na re, po sle sed ni ce vla de, re kao da u de mo kra ti ji va `i po de la vla sti i da, ka ko to va `i u Sr bi ji i svim dru gim de mo krat skim ze mqa ma, ta ko tre ba da va `i i u Hr vat skoj.

Pre ma we go vim re ~i ma, ~i we ni ca da se po di `u op tu `ni ce pro tiv hr vat skih dr `a vqa na

{to se ti ~e Hr vat ske, ona ni do sa da ni je po stu pa la po po ter ni ca ma, pa, ka ko je Ho men re kao, „to ni je ni {ta no vo”.

Ho men je na ja vio da }e se o svim op tu `ni ca ma, za ko je ima do voq no do ka za po stup ci na sta vi ti i do dao da su po ter ni ce do brim de lom ras pi sa ne, da je pi ta we da li }e bi ti no vih i

Slo bo dan Ho men

da o~e ku je da sve dru ge dr `a ve po wi ma po stu pa ju, jer je rat ni zlo ~in je dan od naj te `ih ob li ka kri vi~ nog de la, ko je ne za sta re va, pa }e pre ili ka sni je, od go vor ni bi ti iz ve de ni pred li ce prav de.

- Sma tram da ni je dan za kon, ni je dan akt iz vr {nih ili za -

ko no dav nih vla sti ne sme da za {ti ti ni ko ga od kri vi~ ne od go vor no sti - re kao je Ho men.

On je re kao da po sto je dve mo gu} no sti - ili da po ter ni ce osta nu na sna zi dok se li ce ne pro na |e i pri ve de su du ili da se su di u od su stvu, o ~e mu }e od lu ~i ti sud u sva kom po je di na~ nom slu ~a ju.

Ko o r d i n a t or Vla d e Sr bi je je ka zao da ne vi di ka ko po li ti~ ke for mu la ci je ka kve se ovim po vo dom iz no se u Hr vat skoj mo gu da do pri ne su do bro su sed skim od no si ma.

Ho men je ob ja snio i da eks tra di ci ja ni je je di ni na ~in prav ne sa rad we i da po sto ji mo gu} nost ustu pa wa pred me ta, te do dao da se na da da }e i EU i me |u na rod na za jed ni ca ja sno po ru ~i ti da usva ja we ta kvih za ko na ni je u skla d u sa mo d er n om evrop s kom de m o k rat s kom prak som.

(Ta njug)

AK CI JA PO LI CI JE U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Pro na |e na ma ri hu a na i opre ma za wen uz goj Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci sa op {ti la je ju ~e da je Da ni jel P. (33) pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na, zbog sum we

da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo v la { }e n e pro i z v od w e i sta v qa w a u pro m et opoj n ih dro ga.

Ka ko je na ve de no, u pre tre su sta na Da ni je la P. po li ci ja je

pro na {la „opre mu za uz goj ma ri hu a ne, 36 sta bqi ka ma ri hu a ne vi si ne do 150 san ti me ta ra, oko 22 gra ma biq ne ma te ri je na lik na ma ri hu a nu i di gi tal nu va gu”.

Na k on {to je li { en slo bo d e, osum w i ~ e n om je od r e |e n o za d r ` a v a w e do 48 ~a s o va, is t ak n u t o je u sa o p { te wu.

(Ta njug)

SPORT

petak30.septembar2011.

dnevnik

c m y

16

GRA DO NA ^EL NIK BE O GRA DA DRA GAN \I LAS PRI RE DIO PRI JEM ZA U^E SNI KE 27. EVROP SKOG PR VEN STVA

Od boj ka spa ja svet Uvertira ~etvrtfinalnim me~evima 27. evropskog prvenstva za odbojka{ice u Beogradu, bar za ~lanove organizacionog kora [ampionata, bila je poseta Draganu \ilasu, gradona~elniku Beograda.

Prvi ~ovek srpske prestonice, u prelepom Starom dvoru uprili~io je

prijem, kojem su prisustvovali predstavnici reprezentacija u~esnica, zvani~nici CEV, ~lanovi Po~asnog organizacionog odbora, kao i predstavnici doma}ih i stranih medija, akreditovanih za Evropsko prvenstvo 2011.

^E TVRT FI NA LE U MON CI

Ita li jan ke la ko Ita li ja – Ho lan di ja 3:1 (25:21, 25:20, 21:25, 25:18) MON CA: Hala “Palapier”, gledalac: 4.500, sudije: Verek (Francuska), Dudek (Poqska).

ITA LI JA: Anzanelo, Gui|i, Kostagrande 20, Ortolani, Pi}inini 12, Arigeti 12, Lo Bjanko, Del Kore 19, Boseti, \oli 20, Leonardi (l), Fereti.

HO LAN DI JA: Stalens, Hurman 6, De Krujf, Groteus 14, Blom, Van Tienen (l), Vensink, Flir 16, Dijkema 4, Viser 19, Stam 2, Sloetjes 8.

PLEJ-OF U BE O GRA DU

Fran cu ski we is pa le ^e {ka – Fran cu ska 3:1 (25:21, 23:25, 25:14, 25:14) BE O GRAD: Hala “Pionir”, gledalaca: 200, sudije: Huntani{ka (Finska), Rodrigez ([panija)^E [KA: Kosawonova 5, Barborokova, Pastulova 5,Havli~ova 28, Jasova (l), Meliharkova, Kubinova, Venzurova 1, Muhl{tajnova 1,Svobodnikova 1, Havelkova 18, Plhotova 11.

FRAN CU SKA: Hudima, Tere 10, Bauer, Busket (l), Lozan~i} 4, Riba~evski 17, Orle 7, Fae{ 3, Sto, Molin`er, [lek 14, Daskalu.

Bo san ski hu li ga ni u top for mi Duel gradskih rivala, Vele`a i Zriwskog, u okviru osmine finala Kupa Bosne i Hercegovine, prekinut je zbog divqawa navija~a.

Novi {amar fudbalu u BiH. Jo{ se nije smirila situacija oko me~a Borac - @eqezni~ar (registrovana slu`benim rezultatom 0:3), koji je u subotu prekinut zbog upada navija~a u teren, a dogodila se nova bruka.

Duel Vele`a i Zriwskog proticao je u mirnoj atmosferi sve do fini{a, kada je gol za Vele` postigao rezervista Rijaz Demi} To je bio signal navija~ima Zriwskog da utr~e u teren i prekinu utakmicu.

Igra~i i stru~ni {tab Vele`a br`e-boqe povukli su se u svla~ionice, be`e}i pred ruqom. Nakon desetak minuta, teren su napustili i igra~i Zriwskog, tako da je i ova utakmica prekinuta, sli~no subotwoj u Bawaluci.

- U stalnom sam kontaktu sa stru~nim {tabom i Mirzom Vare{anovi}em. Svi igra~i su dobro” - rekao je direktor Vele`a Seldin Tanovi}.

- Navija~i Zriwskog su do{li u kontakt sa Raki~evi}em, Velagi}em i Spahi}em.

Bilo je gurawa, ali bez ve}ih posledica. Ponovo je podbacila organizacija utakmice i potpuno je jasno da ovako vi{e ne mo`e - dodao je Tanovi}.

Dragan \ilas, gradona~elnik Beograda, na po~etku dru`ewa pozdravio je sve prisutne, predstavnicima inostranih ekipa po`elo je dobrodo{licu u srpsku prestonicu.

– Bi}e sjajno ako devojke budu u polufinalu. Mi smo doma}ini {to daje jednu dodatnu dra`. Bio sam u Litvaniji na Evropskom prvenstvu za ko{arka{e i znam kako je bilo kada doma}in nije u{ao u polufinale – napravio je \ilas pravo pore|ewe, a potom u superlativu nastavio pri~u o na{im seniorkama: – Ovo je jedna sjajna promocija Beograda, jedna pozitivna pri~a. Odbojka je sport u kome nema fizi~kog kontakta, u kome nema sva|a, nema uticaja sudija. Prelepo je {to je posledwih petnaest godina, barem koliko je pratim odbojku, da se nivo di`e iz godine u godinu. Mislim da ovaj {ampionat daje sjajnu sliku na{eg grada koja }e oti}i u svet i nadam se da }emo organizovati sli~ne manifestacije – rekao je \ilas.

Prijemu u Starom dvoru prisustvovao je i Jan Hronek iz ^e{ke, potpredsednik CEV i predsednik `irija 27.

Evropskog prvenstva 2011. – „Odbojka spaja”. Hronek je u ime Evropske odbojka{ke konfederacije predao poklon Draganu \ilasu, a potom i poklon Andrea Mejera, predsednika CEV.

{i gledaoci voleli da gledaju va{ tim u borbi za medaqe – rekao je Hronek.

Hronek je u dru{tvu Aleksandra Bori~i}a, predsednika Odbojka{kog saveza Srbije i prvog potpredsednika CEV, bio na prijemu kod gradona~elnika.

Potpredsednik CEV i pred gradskim ~elicima je ponovio pohvale na ra~un Odbojka{kog saveza Srbije, organizatora Evropskog {ampionata.

– Organizacija je sjajna, ne samo u Beogradu nego i u Zrewaninu. Sve je kako

Po dr {ka sa svih stra na Aleksandar Bori~i}, predsednik Odbojka{kog saveza Srbije izrazio je veliku zahvalnost gradu Beogradu te Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije: – Sigurno da su gradovi Beograd i Zrewanin na dostojan na~in organizovali Evropsko prvenstvo. Do sada nismo imali problema. Zvani~nici Evropske konfederacije su prezadovoqni uslovima, standardom i mislim da ne}e biti problema da tako nastavimo do kraja. Dobili smo sjajnu podr{ku Ministarstva omladine i sporta, gospo|e Sne`ane Samarxi} Markovi}, grada Beograda i gradona~elnika Dragana \ilasa, grada Zrewanina i gospodina Mileta Mihajlova. Nije izostala ni velika podr{ka medija, sponzora – pri~ao je Bori~i} u pozitivnom tonu, sa `eqom da u Pionir do|e jo{ vi{e gledalaca i pru`i podr{ku na{im reprezentativkama. treba, ovo je odli~an doga|aj najvi{eg nivoa ali nadam se ne posledwi koji }e biti organizovan u Va{oj zemqi – rekao je Hronek i jo{ dodao: – O~ekujem puni halu u zavr{nici takmi~ewa, to je vrlo va`no za sve koji su u~estvovali u organizaciji ovog Evropskog prvenstva. Moj polo`aj nala`e neutralnost, ali uveren sam da bi va-

Aleksandar Bori~i} je Draganu \ilasu predao umetni~ku sliku, rad Rajne Kosanovi}, magistra umetnosti i akademskog slikara i ~lana Po~asnog organizacionog odbora 27. Evropskog prvenstva 2011. – „Odbojka spaja”.

Po zavr{etku prijema gosti su se zadr`ali na koktelu prire|enom u wihovu ~ast.

M. Ri sti}

OD I GRA NE PRE O STA LE UTAK MI CE DRU GOG KO LA LI GE [AM PI O NA

Ki {a go lo va u Min sku Kako se i o~ekivalo Barselona je lako slomila otpor Bate Borisova u ki{nom Minsku.

Belorusi su samo petnaestak minuta odolevali pas igri Katalonca, a onda posle centar{uta Danija Alve{a Mesi je, uz pomo}

Oksaldea, pogodio mre`u. Samo dva minuta kasnije i Pedro se upisao u listu strelaca, a kada je Mesi posle gre{ke golmana Hutara i tre}i put pogodio mre`u Bate Borisova sve je bilo gotovo. U nastavku se Mesi jo{ jednom upisao u listu strelaca po-

Ajev i Pi{~ek u duelu Olimpik–Borusija

sle divnog {uta s petnaestak metara, a u posledwim sekundama i Viqa je bio precizan..

Porto je dobro otvorio me~ u Sent Peterburgu, golom Xejmsa Rodrigeza jepoveo, ali samo deset minuta kasnije, posle jedne lepe akcije, Sirkov je izjedna~iio. Bio je to otvoren me~ sve do posledweg minuta prvog poluvremena kada je iskqu~en Fusile. U drugom poluvremenu Zenit je bio boqi i lako do{ao do sigurne pobede. A na{i igra~i Lazovi} i Lukovi} su sve vreme grejali klupu.

O~ekivalo se da }e Borusija pru`iti sna`an otpor Olimpiku iz Mar se qa, ali su Francuzi lako probili oklop milionera i ~vrtsto zaseli na prvo mesto. Apoel je napravio jo{ jedno veliko iznena|ewe. Kiprani pred vo |e ni na {im trenerom Jovanovi}em uspeli su u Dowecku da osvoje veliki bod, ~ak su i poveli. Posle kontre Tri~kovski je iskosa sa pet {est meta pogodio mre`u, ali Kiprani nisu izdr`ali i @adson je vrlo brzo izjedna~io. Inte re sant no je da je Apoel samo nekoliko

Gru pa E

Gru pa G

Va len si ja - ^el zi 1:1 (0:0) ( Sol da do u 87. iz je da na e ster ca za Va len si ju, a Lam pard u 56. za ^el zi)

Ze nit - Por to 3:1 (1:1) ( Sir kov u 20. i 63. i Da ni u 72. za Ze nit, a Yejms Ro dri gez u 10. za Por to)

Ba jer - Genk (Ben der u 30. i Ba lak u 90.)

[a htjor - APOEL 1:1 (0:0) (@ad son u 67. za [a htjor,a Tri~ kov ski u 61. za Apoel)

1. ^el zi 2. Ba jer 3. Va len si ja 4. Genk

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

2:0 (1:0) 3:1 2:2 1:1 0:2

4 3 2 1

Gru pa F

1. APOEL 2. Ze nit 3. Por to 4. [a htjor

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 1 1 1

3:2 4:3 3:4 2:3

4 3 3 1

Gru pa H

Ar se nal - Olim pi ja kos 2:1 (2:1) (Ok sla de ^em ber lejn u 8. i San tos u 20. za Ar se nal, a Fu ster u 28. za Olim pi ja kos)

Ba te - Bar se lo na 0:5 (0:3) (Vol do ko u 19. auto gol, Pe dro u 22. i Me si u 38. i 55. I Vi qa u 90.)

Olim pik (M) - Bo ru si ja (D) 3:0(1:0) (A. Ajev u 20. i 69. iz pe na la i Re mi u 62.)

Mi lan - Vi to ri ja Plzen 2:0 (0:0) (Ibra hi mo vi} u 53. iz pe na la i Ka sa no u 66.)

1. Olim pik (M) 2. Ar se nal 3. Bo ru si ja (D) 4. Olim pi ja kos

1. Bar se lo na 2. Mi lan 3. Plzen 4. BA TE

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

4:0 3:2 1:4 1:3

6 4 1 0

puta pre{ao centar i uputio samo dva udarca prema golu Ukra ji na ca, jed nom su bi li uspe{ni,a drugi put su bili u izglednoj prilici.

U derbiju kruga na Mestaqi Valensija i ^elzi igrali su nere{eno. Prvo poluvreme je bilo dosadno, u drugom Londonci su krenuli `estoko, ali je golman doma}ih Diego Alve{ za tri minuta ~etiri puta fantasti~no regaovao, ali je ipak savladan. Gol je postigao Lampard, koji je imao nekih nesuglasica protekle nedeqe s

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 1 1

0 0 1 1

7:2 4:2 1:3 1:6

4 4 1 1

tre ne rom Vi qa {om Bo a som.

Interesantno da u timu plavaca nije bilo na{eg Ivanovi}a, kao ni Drogbe. Valensija je izjedna~ila u fini{u iz penala.

Arsenal je ukwi`io planirane bodove, ali je tek na po~etku me~a igrao onako kao se od tobxija o~ekuje.

Od na{ih igra~a za Bate Borisov igrao je Ke`man, Ivanovi} je bio na klupi ^elzija, a Panteli} (Olimpijakos) je u{ao u igru tek u 80. minutu, ali zato je Fejsa odigrao ceo me~.

G. Ko va~

SPORT

c m y

dnevnik

petak30.septembar2011.

17

SE LEK TOR PE TRO VI] OB JA VIO IME NA IGRA ^A NA KO JE RA ^U NA ZA DU E LE SA ITA LI JOM I SLO VE NI JOM

I Vi di} na spi sku, iako je po vre |en Uz do sta mu ka fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je do spe la je u po zi ci ju da sa ma od lu ~u je o svo joj sud bi ni u fi ni {u kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Ukra ji ni i Poq skoj. Ra ~u ni ca je ja sna, tri bo da vo de u `e qe ni „ba ra`„, a za to su nam na ras po la ga wu jo{ dva me ~a u Gru pi C, pr vi na Ma ra ka ni 7. ok to bra pro tiv Ita li je i ~e ti ri da na ka sni je u Ma ri bo ru pro tiv Slo ve ni je. Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} od lu ~io se za pro {i re ni spsak fud ba le ra za du e le od lu ke i na we mu se na la zi ~ak 27 ime na.

- Usled vi {e si le li sta po zva nih je du `a ne go obi~ no. Zna mo da su Vi di} i Bi {e vac po vre |e ni, wi ho vi na stu pi su pod upit ni kom. Raz go va rao sam sa Ne ma wom, vi dim da Man ~e ster `e li da ga za dr `i da ta mo na sta vi fa zu opo rav ka. Ne mam jo{ pra vu sli ku, ali na da da }e mo Vi di }a ima ti u eki pi za dru gi duel sa Slo ve ni jom po sto ji. Po red ovih ne pri jat nih ve sti ima i ele me na ta za pod strek, jer opo ra vqe ni Kra si} tre se mre -

Ne ma wa Vi di} i Vla di mir Pe tro vi}

Ka ko do ba ra `a Op ci ja 1: Po be da pro tiv Ita li je ili Slo ve ni je.

Op ci ja 2: Bod pro tiv Ita li je, bod ili po raz Esto ni je u Ir skoj.

Op ci ja 3: Po raz od Ita li je, bod Esto ni je u Ir skoj i bod Sr bi je u Slo ve ni ji.

Po raz u oba su sre ta si gur no nas osta vqa bez ba ra `a.

Na EP idu pr vo pla si ra ne eki pe iz de vet gru pa i naj bo qa dru go pla si ra na eki pa. @reb za ba ra` bi }e 13. ok to bra u Kra ko vu, a utak mi ce „raz i gra va wa” su na pro gra mu 11. i 15. no vem bra.

Eli ta pra ti bez bed nost Duel Sr bi ja-Ita li ja pro gla {en je za utak mi cu „vi so kog ri zi ka” od stra ne UEFA. Ne tre ba vi {e po na vqa ti u ka kvoj po zi ci ji se na la zi F[, od no sno da }e i naj ma wi in ci dent bi ti dra sti~ no sank ci o ni san.

UEFA je od re di la elit ni tim ko ji }e pra ti ti utak mi cu na Ma ra ka ni, i to Mar ka Ti me ra di rek to ra sek to ra za bez bed nost i Ke ni Sko ta pr vog ope ra tiv ca UEFA za bez bed nost.

Pr vi put evrop ska ku }a fud ba la {a qe nam i ofi ci ra za me di je a tu ulo gu oba vi }e Xorx Bap ti sta iz Por tu ga la.

Mar ko Pe ro vi} tre ni ra sa Zve zdom Ne ka da {wi fud ba ler Cr ve ne zve zde Mar ko Pe ro vi} tre ni ra sa tim klu bom. Pe ro vi} je pro {lu se zo nu pro veo u ame ri~ kom Wu In gland Re vo lu {nu, za ko ji je po sti gao se dam go lo va na 27 utak mi ca.

Ka ri je ru je po ~eo u Pri {ti ni, oda kle je 2000. go di ne sti gao na Ma ra ka nu. U cr ve no-be lom dre su bio je do 2008. go di ne, ka da je oti {ao u {vaj car ski Ba zel, u ko jem je bio dve se zo ne pre od la ska u Ame ri ku. Za Cr ve nu zve zdu je od i- grao 90 utak mi ca i po sti gao 10 go lo va.

- Tre ni ram u vo qe nom klu bu po {to sam tre nut no slo bo dan igra~. Opo ra vqam se od po vre de, i ~i sto `e lim da odr `im for m u. Zve z da je mo j a dru ga ku }a - re kao je Pe ro vi}, do dav {i da pom no pra ti de {a va wa u klu bu i ka da je da le ko od Sr bi je.

NO VO SAD SKA LI GA NO VI SAD: Mla dost - Par ti zan 0:1, BE GE^: Ba~ ka - Pro le ter 3:1, ^E RE VI]: Sre mac - Fru {ko go rac 2:1, KI SA^: Ta tra - TSK 1:4, RA KO VAC: Bo rac - Fru {ko gor ski par ti zan 2:1, BU DI SA VA: Di na mo - Vi no gra dar 2:1, ^E NEJ: ^e nej Fu tog 0:1, NO VI SAD: @e le zni ~ar - Si rig 1:2.

1. TSK 2. Mla dost 3. Fu tog 4. Di na mo 5. @e le zni ~ar 6. Si rig 7. Ba~ ka 8. Sre mac 9. Vi no gra dar 10. Fr. par ti zan 11. Par ti zan 12. Fru {ko go rac 13. Ta tra 14. ^e nej 15. Pro le ter 16. Bo rac (-1)

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 5 4 4 4 4 3 3 3 3 2 1 1 1 1

0 0 1 2 1 0 0 1 1 1 0 0 2 1 0 0

1 1 1 1 2 3 3 3 3 3 4 5 4 5 6 6

26:3 18:8 20:8 14:8 9:7 19:10 12:14 13:14 10:11 9:11 14:16 12:12 4:13 7:16 6:24 7:25

18 18 16 14 13 12 12 10 10 10 9 6 5 5 3 2

`e, sve ve }u mi nu ta `u ima ju @i gi} i Mr |a - is ta kao je na pres-kon fe ren ci ji u pro sto ri ja ma „Agro ban ke” u Be o gra du, ko ja je je dan od spon zo ra Fud bal skog sa ve za Sr bi je, se lek tor Pe tro vi}.

Po ma lo neo bi ~an po tez po vu kao je se lek tor uka zav {i {an su i dvo ji ci de bi ta na ta na ve o ma va `nim tak mi ~ar skim utak mi ca ma, Lu ki Mi li vo je vi }u ve zi sti Ra da od no sno Mar ku Si mi }u de fan ziv cu eki pe BA TE Bo ri sov, ne ka da ~la nu Be `a ni je i Ja go di ne.

- U po tra zi za al ter na ti va ma u od bra ni iz bor je pao na Si mi }a. Pra tio sam ga u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na, gde je de lo vao ve o ma si gur no a po sti gao je i dva go la. In te re san tan igra~, ko ji mo `e da nam po mog ne. Pred Mi li vo je vi }em je bu du} nost, ve li ki je po ten ci jal, mo `e da od go vo ri zah te vi ma

igre ko ju ne gu je mo. Mi slim da ni sma po gre {io zbog ova dva po zi va - kon sta to vao je Pe tro vi}.

Po dr {ka Qa ji }u, ne i Su lej ma ni ju Adem Qa ji} je iz gu bio sta tus pr vo tim ca u Fi o ren ti ni, ne ma ga ni na klu pi za re zer ve...

- Mlad je, ni smo ga za bo ra vi li, po ziv u re pre zen ta ci ju je znak po dr {ke. Na rav no, ako se usko ro ne vra ti na te ren ne }e mo }i da za dr `i ni svo ju po zi ci ju u na ci o nal nom ti mu - ob ja snio je se lek tor.

Na spi sku ne ma Su lej ma ni ja.

- Bio je po vre |en, vra tio se go lom pro tiv Tven tea, i u raz go vo ru smo do {li do za kqu~ ka da je bo qe da na red ne dve ne de qe is ko ri sti u klu bu za pri pre mu, od no sno da ka sni je u|e po no vo u kon ku ren ci ju za po vra tak u na ci o nal ni tim - na po me nuo je Vla di mir Pe tro vi}.

Meg dan pro tiv azu ra pred sta vqa }e svo je vr stan spek takl na Ma ra ka ni sa ogrom nim ulo gom za or lo ve.

- Ita li ja je pred kraj kva li fi ka ci ja uhva ti la svo ju pra vu

I FSS tu `i An ti }a Fud bal ski sa vez Sr bi je i Ra do mir An ti} ni su u spo ru sa mo zbog ras ki da ugo vo ra. I Sa vez ima svo je adu te.

Biv { i selek t or „or l o v a” Ra do mir An ti} do bio je spor sa Fud bal skim sa ve zom Sr bi je pred Ar bi tra `nim su dom za sport u Lo za ni. Pro sla vqe ni tre ner tra `i od srp ske „ku }e fud ba la” oko 2.300 000 evra zbog pre vre me nog ras ki da ugo vo ra. Me |u tim, to ni je je di ni spor iz me |u An ti }a i FSS. I dru ga stra na spre mi la je tu `be pro tiv tre ne ra, ko ji je uspe {no vo dio Sr bi ju sve do Svet skog pr ven stvu u Ju `noj Afri ci - gde su „or lo vi” do `i ve li fi ja sko.

FSS tu ` i An t i } a zbog kr {e w a ugo v o r a sa spon z o r i m a.

Ni j e po z na t o o ko j im ci f ra ma je re~, ali se, s ob z i r om na vred n ost spon z or s kih ugo v o ra, pret p o s ta v qa da je ta k o | e re~ o mi l i o n s kim su m a m a.

Na i m e, An t i} se u sop s tve nom an g a ` ma n u, u vre m e dok je oba v qao funk c i j u se l ek t o ra na c i o n al n og ti m a, po j a v io u re k la m i kon k u r ent s ke fir me spon z o r a FSS i re p re z en ta c i j e. „Ku } a fud b a l a” je zbog to g a bi l a pri m o r a n a da spon z o r u pla t i od { te t u, ko j a ni j e bi l a ma l a. U isto vre m e An t i} se, ta k o | e na svo j u ru ku, po j a v qi v ao u te l e v i z ij skim re k la m a m a u tre n er c i re p re z en t a c i j e, ~i m e je jav nost do v eo u za b u n u da je re~ o po s lov n im sa r ad n i c i m a FSS.

Me |u tim, to ni je sve. Spo ran je i je dan auto mo bil. Na osno vu ugo vo ra FSS i jed nog pro iz vo |a ~a auto mo bi la, Sa vez je do bio ne ko li ko vo zi la od ko jih je jed no na ko ri {}e we do de qe no i Ra do mi ru An ti }u. Biv {i se lek tor ni ka da ni je vra tio auto mo bil, a na vod no ga je osta vio svom li~ nom vo za ~u, ko ji je ina ~e ~lan fan klu ba „or lo vi” - ve li kom pro tiv ni ku To mi sla va Ka ra xi }a i ak tu el ne po lit ke ko ju FSS. Da k le, iako su mno g i po m i sli l i da je od l u k om su d a u Lo z a n i za v r { e n a pri ~ a iz m e |u Ra d o m i r a An t i } a i F[, po sve m u su d e } i, ona iz g le d a tek po ~ i w e.

(Mondo)

Ka ~ar po lo mio prst na ru ci Ma le ro zni srp ski fud ba ler i ~lan ne ma~ kog Ham bur ga Goj ko Ka ~ar do `i veo je jo{ jed nu po vre du, pa je po sle ne dav nog lo ma no sa sa da na stra dao we gov prst. Ka ~ar se po vre dio u jed nom du e lu sa hr vat skim in ter na ci o nal cem Mla de nom Pe tri }em, ko ji mu je slu ~aj no stao na {a ku dok je ovaj bio na ze mqi.

Sa bol n om gri m a som na li cu Ka ~ar je od m ah od v e d en u lo kal nu bol ni cu gde je po v re d a sa n i r a n a.

Pre m a pro c e n a m a klu ba on ne }e du go bi ti od s u t an zbog ove po v re d e.Ham b urg se tre n ut n o na l a z i na po sled wem me stu Bun de sli ge sa sa mo ~e ti ri bo da iz se dam utak mi ca.

igru, a ko le ga Pran de li pro na {ao i ade kvat nu po sta vu. Po sta li su od li ~an tim, po nas u ne zgod nom tre nut ku. Pru `a ju iz van red ne par ti je, vi deo sam ka ko su u Ba ri ju sa vla da li [pan ce, mo gli su ube dqi vi je da po ra ze i Slo ven ce. Re spekt mo ra da po sto ji, a po seb no je bi tan wi hov ve zni red, ko ji je du {a eki pe, u ko jem pred wa ~e De Ro si i Pir lo. Ne tre ba tro {i ti re ~i o kva li te tu Bu fo na ili Ka sa na. @e li mo da se {to bo qe spre mi mo, od i gra mo do bro utak mi cu, po stig ne mo gol vi {e - gla sio je po du `i mo no log Vla di mi ra Pe tro vi }a.

Uz tra di ci o nal ni inat ko ji bi mo gao da bu de sa ve znik or lo va zbog sve ga {to se de si lo ne ta ko dav no u \e no vi, kao i po dr {ka pu bli ke, da li je pred nost i ~i we ni ca da su Ita li ja ni ve} obez be di li po zi ci ju broj je dan u gru pi.

- Ne, to je olak {a va ju }a okol nost za ri va la jer ne }e ima ti pre si ju re zul ta ta. Mo ra mo bi ti ozbiq ni, po tru di ti se da ne iz gu bi mo me~, a sve osta lo pre ko to ga do bro bi do {lo- sma tra po pu lar ni Pi `on.

Da kle, re mi bi bio is hod po me ri, iako bi se pro du `io hod ka „ba ra `u”, a ko na~ na od lu ka ipak pa la u Slo ve ni ji.

- @e le }e mo po be du, to je ja sno. Ali, vred nost Ita li ja na je

Se lek to rov iz bor Gol ma ni Bo jan Jor ga ~e vi} (Gent) Da mir Ka hri man (Ta vri ja) Bo jan [a ra nov (Ma ka bi) Od bra na Bra ni slav Iva no vi} (^el zi) Ne nad To mo vi} (Le }e) Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja, D.) Ne ma wa Vi di} (Man ~e ster j.)

Du {ko To {i} Be tis) Alek san dra Ko la rov (Man ~e ster s.)

Mar ko Si mi} BA TE Bo ri sov) Slo bo dan Raj ko vi} (HSV) Mi lan Vi lo ti} (C.zve zda) Sre di na te re na De jan Stan ko vi} (In ter) Zdrav ko Ku zma no vi} ([tut gart) Mi lo{ Kra si} (Ju ven tus) Mi lo{ Nin ko vi} (Di na mo, Ki jev) Zo ran To {i} (CSKA), Adem Qa ji} (Fi o ren ti na) Ra do sav Pe tro vi} (Blek burn) Ne ma wa To mi} (Par ti zan) Mi lan Jo va no vi} (An der leht) Lu ka Mi li vo je vi} (Rad) Qu bo mir Fej sa (Olim pi ja kos) Na pad @i gi} (Bir min gem) Dra gan Mr |a (Sion) Mar ko Pan te li} (Olim pi ja kos)

ogrom na, wi ma se ne pre ti. Tre ba da bu de mo mu dri i str pqi vi, jer u ne kim op ci ja ma i bod bi nas do veo do ci qa - za kqu ~io je se lek tor Pe tro vi}.

Oku p qa w e re p re z en t a c i j e za ka za no je za po ne de qak u pod ne Sport skom cen tru Fud bal skog sa ve za Sr bi je u Sta roj Pa zo vi.

Z. Ran ge lov

@REB OSMI NE FI NA LA KU PA SR BI JE

Voj vo di na u In |i ji U osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je bra ni lac tro fe ja ig hra }e pro tiv Me tal ca u Hum skoj, a Cr ve na zve zda pro tiv Ba na ta u Qu ti ce Bog da na,a Voj vi o di na go stu je u In |i ji.

Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Vla di mir Pe tro vi}-Pi `on od re dio je pa ro ve osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je.

Klu bo vi su bi li po de qe ni u dva {e {i ra u skla du sa re zul ta ti ma po stig nu tim pret hod ne se zo ne. U Osmi ni fi na la sa sta ju se: BE O GRAD: Par ti zan - Me ta lac BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ba nat IN \I JA: In |i ja - Voj vo di na SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bi or vo da - Rad ni~ ki 1923 U@I CE: Slo bo da Po int Se voj no Sme de re vo BE O GRAD: OFK Be o grad - Ko lu ba ra JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor NO VI SAD: Pro le ter - Bo rac (^) Utak mi ce osmi ne fi na la bi }e od i gra ne u sre du, 26. ok to bra - po ~e tak utak mi ca u dnev nom ter mi nu bi }e u 14.30 sa ti.

Me si iz jed na ~io re kord Ku ba le Ar gen tin ski fud ba ler i ~lan Bar se lo ne Li o nel Me si iz jed na ~io je re kord le gen dar nog La di sla va Ku ba le po bro ju po stig nu tih go lo va za taj klub. Me si je sa dva go la u tri jum fu nad BA TE Bo ri so vim 5:0 u dru gom ko lu H gru pe Li ge {am pi o na sti gao do broj ke od 194 go la u dre su Ka ta lo na ca, ko li ko je po sti gao i ne ka da {wi ve li kan Bar se Ku ba la.

Ar gen ti nac je ta ko na de o bi dru gog me sta naj bo qih stre la ca u isto ri ji Bar se lo ne, dok je na pr vom me stu Ce zar Ro dri gez, ko ji je to kom {e zde se tih go di na pro {log ve ka po sti gao 218 go lo va za Bar se lo nu.

Tre ner Pep Gvar di o la sma tra da je }e Me si ubr zo obo ri ti i taj re kord i po sta ti naj bo qi stre lac u isto ri ji slav nog klu ba.

- Uz du `no po {to va we svim na {im le gen dar nim igra ~i ma, mo ram da ka `em da je Me si to i za slu `io. Da se na |e u re du mno g o b roj n ih be s mrt n i k a Bar se lo ne. Ni je ma la stvar bi ti dru gi naj bo qi stre lac u isto ri ji klu ba, a da zna te da vam sa mo 24 go la fa le da po sta ne te i naj bo qi ika da. - re kao je Gvar d i o l a {pan s kim me di ji ma po sle utak mi ce u Be lo ru si ji.

18

sport

petak30.septembar2011.

dnevnik

NA BAL KAN SKOM [AM PI O NA TU U YIJUYICUU

Ma ri ~i} bri qi rao Na osmom bal kan skom {am pi o na tu u xijuxi cuu odr `a nom na Ki pru, u Lar na ki, uz u~e {}e {est ze ma qa, re pre zen ta ci ja Sr bi je po sti gla je iz van re dan uspeh, osvo ji li su osam zlat nih, dve sre br ne i pet bron za nih me da qa.

dent, No vi Sad), Lu ka Tu ca kov, (Stu dent), Da ni jel Ste fa no vi} (Nif), Fi lip A}i mo vi} – (He ian do), i Alek san dar Ma ri ~i} (Stu dent).

Sre br ne me da qe osvo ji li su: Ni ko la Traj ko vi} (Nif) i Bo ra Mi lo {e vi} (Voj vo di na, No vi

Je dan od naj bo qih tak mi ~a ra na [am pi o na tu bio je Alek san dar Ma ri ~i}, ko ji je odu {e vio pu bli ku i de kla si rao pro tiv ni ke u ka te go ri ji do 85 ki lo gra ma.

Re zul ta ti po stig nu ti u Lar na ki ni su slu ~aj nost, ve} su plod kon ti nu i ra nog ra da ka ko u

VA TER PO LIST KI WE SEN TE U LEN KU PU: @enska seniorska ekipa @eqezni~kog vaterpolo kluba Senta plasirala se u LEN Kup osvajawem drugog mesta u Prvenstvu Srbije i tako postigla najve}i uspeh od kada je 1995. godine osnovana. Ina~e, @eqezni~ki vaterpolo klub Senta je osnovan 1930, a veliki broj entuzijasta i zaqubqenika u ovaj sport ispisalo je istoriju ovog kluba, koji je radio i radi u te{kim uslovima, bez pokrivenog bazena, a trenutno ima vi{e od 300 ~lanova. Seniorska mu{ka ekipa nastupala je u Prvoj B ligi i kao doma}in igrala u Kikindi, a `enska je eto uspela da se ume{a me|u „velike”. Sen}anke }e igrati u grupi u Imperiji (Italija) sa doma}om ekipom Mediteranea, ruskom Ugrom, britanskim Vest Londonom i francuskim Junion St Brunom od 3. do 6. novembra. ^etiri najboqe ekipe izbori}e plasman u drugi krug takmi~ewa koji je na programu od 18. do 20. novembra. U ovoj konsatalaciji snaga postoji realna {anasa da se Senta na|e u drugom krugu. No, kao i za ve}inu klubova u na{oj zemqi velika prepreka je novac. Tako je za u~e{}e Sen}anki na dva kola LEN Kupa potrebno 7.840 evra. Klub je dosada{wim aktivnostima obezbedio 2.000, a za ostatak novca moli sve koji mogu da im pomognu kako bi na najboqi na~in u Evropi predstavqli, klub, grad i zemqu.

G. M.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u Lar na ki

Osva ja ~i zlat nih me da qa su: Ni k o l a Traj k o vi} (NiF, Alek si nac), Kri sti na A}i mo vi} (He ian do, Te me rin), An dri ja na Kr sti} (2 zlat ne, Stu -

Sad). Bron ze su uze li: Ivan de la Cro ce (2 me da qe, Voj vo di na), Ma ri ja Mi li }e vi} (Bez bed nost), Mi lo{ Ar si} (Nif) i Mar ko Veq ko vi} (Bez bed nost).

klu bo vi ma ta ko i u re pre zen ta ci ji, a po seb no iz u zet no kva li tet no od ra |e nih pri pre ma u Apa ti nu to kom av gu sta.

S. J.

SVE TSKO PR VEN STVO U BA KUU

Po raz Ni ko li }a

Pr vi pred stav nik Sr bi je ko ji je iza {ao u ring na SP u bok su u Azer bej xa nu, Mar ko Ni ko li}, po ra `en je od li tvan skog bok se ra Da u gir da sa Se mi jo ta sa.

Niko li} je bio na{ pred stav nik u ka te go ri ji do 81 ki lo gra ma. Sle de }i bok ser iz Sr bi je ko ji }e se tak mi ~i ti je Qu bo mir Mar ja no vi}. On se da nas, u ka te go ri ji do 64 ki lo gra ma sa sta je sa Uli si je om iz Ka na de.

Su tra pr ve me ~e ve ima ju Bra ni mir Stan ko vi} u ka te go ri ji do 60 ki lo gra ma, bok so va }e sa Dmi tri jem Ga la go tom iz Mol da vi je, i Alek san dar Dre no vak. We ga u ka te go ri ji do 75 ki lo gra ma ~e ka Gi lin ti mur Tu mur kju as iz Mo go li je.

Mi lu tin Stan ko vi} }e u dru gom ko lu u ka te go ri ji iz nad 91 ki lo gra ma u ne de qu bok so va ti sa iva nom \i~ kom iz Ka zah sta na.

Par ti za n star tu je u Slo ho kej li gi Ho ke ja {i Par ti za na u su bo tu }e od i gra ti pr vu utak mi cu u no voj se zo ni Slo ho kej li ge. Cr no-be li }e u okvi ru 4. ko la bi ti do ma }i ni slo ve na~ kom Tri gla vu od 19.30 sa ti, a utak mi ca }e bi ti od i gra na u dvo ra ni Pin gvin na No vom Be o gra du, po {to u le de noj dvo ra ni Pi o nir led tre ba da stig ne tek

5. ok to bra. Iz tog raz lo ga je ak tu el ni {am pion Slo ho kej li ge mo rao da od lo `i utak mi ce uvod na tri ko la.

Tre ner Par ti za na Pa vel Kav ~i~ ima na ras po la ga wu sle de }e ho ke ja {e u ovoj se zo nigol ma ni: Ra jan Klin gen smit, Mi lan Lu ko vi}, Alek san dar Ku ve qih, be ko vi: Kle men So dr `nik, Ste fan Ili}, Mar ko

Pro ki}, Ivan Tum bas, Bo ris Ga bri}, Ni ko la Gla vo wi}, Jo van Lu ~i}, Dra gan Ko ma zec, na pa da ~i: Mar ko Mi lo va no vi}, Pa vle Ogri zo vi}, Bo jan Jan ko vi}, Mar ko Sre to vi}, Mar ko Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ba bi}, Ne nad Ra ko vi}, Sr |an Ri sti}, Vik tor ^en ge ri, Di mi tri je Fi li po vi}, Pa vel Po prav ko, Mi lo{ Mi haj lo vi}.

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Re vi ja go lo va Vi tez - Srem 5:3 (2:0)

Jo van Si mi}, pr vak Bal ka na

BA LKAN SKI [AM PI O NAT U KA RA TEU

Jo va nu Si mi }u zla to Bal kan ski {am pi o nat u ka ra teu za mla |e uz ra sne ka te go ri je (de ca, ka de ti, ju ni o ri i mla |i se ni o ri) odr `an je na Ki pru, u La ran ki. U kon ku ren ci ji tak mi ~a ra iz de set ze ma qa, No vo sa |a nin Jo van Si mi} je u nad me ta wu ka de ta osvo jio zlat nu me da qu u ka ta ma po je di na~ no.

Ina ~e, i pro {le go di ne ovaj od li ~an |ak O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da” je bio pr vak Bal ka na u kon ku ren ci ji na da. Si mi} je ~lan no vo sad skog klu ba NIS i vred no se pri pre ma za Svet sko pr ven stvo, sre di nom ok to bra, u Ma le zi ji.

B. P. DRU GA LI GA SR BI JE – VOJ VO DI NA

Vo di Naf ta gas

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA SPORT I OMLA DI NU MO DEST DU LI] URU ^IO VE SLA^ KU PRI KO LI CU VSV: Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} ju~e je posetio Vesla~ki savez Vojvodine i Vesla~ki klub Danubijus 1885. Tom prilikom VSV uru~ena je nova vesla~ka prikolica ~iju je izradu finansirao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, a koja }e slu`iti svim vesla~kim klubovima u Vojvodini. Prilikom posete, pokrajinski sekretar za sport i omladinu obi{ao je i radove na novom objektu VK Danubijus 1885, koji se finansira iz sredstava Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodina i Fonda za razvoj Republike Srbije.

Predsednik VSV Milan Saratli} je rekao da je nabavka ove vesla~ke prikolice izuzetno va`an doga|aj, jer je prikolica izra|ena po svim evropskim standardima, atestirana je na Fakultetu tehni~kih nauka, dobila je sve potrebne dozvole i dokumentaciju, te se sa ovakvim vozilom mo`e bez problema kretati po evropskim drumovima sigurno i bezbedno. Saratli} je rekao da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u~inio mnogo i po pitawu izgradwe objekta za Vesla~ki klub Danubijus 1885, a `eqa je da u budu}nosti ovaj objekat bude centar sportskih vesla~kih de{avawa na teritoriji Vojvodine.

J. Ga li} Foto: F. Baki}

[e stim ko lom Ekip nog pr ven stva dru ge li ge Sr bi je u {a hu, gru pa Voj vo di na, ko ja se igra u ho te lu “Ba~ ka” u Vr ba su, u{lo se u dru gi deo tak mi ~e wa. Naf ta gas i Ju go vi} su iz ma kli i sa mo iz me |u wih tre ba tra `i ti po bed ni ka, od no sno, ko }e idu }e go di ne u pr vu li gu a ko osta je. Po red sim pa ti~ ne eki pe Ko va ~i ce, ko ja je prak ti~ no ve} is pa la, jo{ pet eki pa stre pi..

Re zul ta ti 6. ko la: Sta ra Pa zo va - Srem (Srem ska Mi tro vi ca) 4,5:1,5, Mla dost (No va Pa zo va) - Kra qi ca (Pe tro va ra din) 4:2, Ko va ~i ca - Som bor ski {ak klub 1,5:4,5, Rad ni~ ki (Zre wa nin) - Ju go vi} (Ka}) 1,5:4,5, De te li na ra (No vi Sad) - “Ivan Kur ja~ ki” (Pan ~e vo) 1,5:4,5, Naf ta gas (Ele mir) - “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) 4:2.

Pla sman: 1. Naf ta gas 18 (26,5), 2. Ju go vi} 16 (25), 3. Som bor ski {k 13 (23), 4. Sta ra Pa zo va 12 (22,5), 5. Srem 10 (19), 6. „Ivan Kur ja~ ki“ 9 (20), 7. Mla dost 7 (16,5), 8. „Bo ra Ko sti}“ 6 (17,5), 9.

De te li na ra 6 (13,5), 10. Rad ni~ ki 6 (13), 11. Kra qi ca 3 (11,5), 12.

Ko va ~i ca 0 (8).

B. D.

SU BO TI [TE: Igra li {te Vi te za, gle da la ca 100, su di ja Pe tro vi} (Pe }in ci). Strel ci: Je re mi} u 27, V. Ne {ko vi} u 36. i 75, Ba bi} u 80. i Jar ~a nin u 85. za Vi tez, ^o vi} u 47. i 64. i Mi ri lov u 90. za Srem. @u ti kar to ni: Ba bi}, Ma ti}, Jar ~a nin (Vi tez), G. Ro gi}, A. Ro gi} (Srem). Cr ve ni kar ton: Mar ja no vi} (Srem).

VI TEZ: Sta ki} 8, Ste fa no vi} 7, Ba bi} 7, Mu dri ni} 8 (D. Ma ti}), P. Ne {ko vi} 8, Je re mi} 8, Uro {e vi} 8, Ni ko li} 8 (\or |e vi}), Ma ti} 8, V. Ne {ko vi} 9, Jar ~a nin 9.

SREM: Mar ja no vi} 7, Vu ko ma no vi} 6, G. Ro gi} 6, A. Ro gi} 7, Ma ri ~i} 6, N. Ran ko vi} 6, Mi ri lov 6, V. Ran ko vi} 6, Bir wi 6 (N. Mar ja no vi} ), Ba bi} 7 (Ga ji}), ^o vi} 7.

Ko na~ no su i do ma }i ni upi sa li pr vu po be du. Ri val je bio nad i gran u to ku ce le utak mi ce. \. Hor vat

Mla dost - Slo bo da 5:1 (3:0) PR HO VO: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 100, su di ja Ja gle ti} (Srem ski Mi ha qev ci). Strel ci: To ma {e vi} u 7, Sto il ko vi} u 11, Ra ni sa vqe vi} u 17, Jo vi} u 48. i

Sa vi} u 88. za Mla dost, Ar se no vi} u 84. mi nu tu za Slo bo du. @u ti kar to ni: G. Spa so je vi}, Ve se li no vi} (Slo bo da). Cr ve ni kar ton: Ko sti} (Slo bo da).

MLA DOST: Ni ni} 7, Stoj {i} 6 (Krom pi} 7), Be ri} 7 (Jo vi}), Ra ni sa vqe vi} 7, Ve si} 7, Po zna no vi} 7, To ma {e vi} 7, Sa vi} 7, Z|e la ri} 8, Ma ta no vi} 7, Sto il ko vi} 8.

SLO BO DA: Ca re vi} 6, N.Spa so je vi} 6, Mak si mo vi} 6, Alek si} 6, G. Spa so je vi} 6, Ko sti} 7, Pe ta ko vi} 7, Bran ko vi} 6, Gru ji ~i} 7 (Ar se no vi} 7), @. Ste pa no vi} 6, Ve se li no vi} 6..

Z. Va si}

Sre mac - Na pre dak 1:3 (0:1) DE^: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 50, su di ja Or lo vi} (Obre`). Strel ci: Ju ri {i} u 75. za Sre mac, Mar ja no vi} u 36. i 78. i Bo go je vi} u 61. za Na pre dak. @u ti kar ton: @. @i va no vi} (Sre mac).

SRE MAC: Pet ko vi} 6, Ko sti} 6, @. @i va no vi} 5, Stoj ~i} 6, M. @i va no vi} 5, Dr qa ~a 6, Ar se ni je vi} 5, Ju ri {i} 6, Zja ~a 6 (Si mi}), Jo va no vi} 5, Lu da ji} 6.

NA PRE DAK: Ve ren ~e vi} 7, B. Jo va no vi} 7 (Q. Jo va no vi} 7), Mi ji} 7, Vu ka di no vi} 8, Gu `vi} 7, Be -

PRHOVO: Mladost-Sloboda 5:1, KARLOV^I]: Lovac-Grani~ar 3:0, DE^: Sremac-Napredak 1:3, SUBOTI[TE: Vitez-Srem 5:3.Kameni iz A{awe je bio slobodan.

1. Napredak 2. Mladost 3. Lovac 4. Kameni 5. Grani~ar 6. Vitez 7. Srem 8. Sremac 9. Sloboda

5 5 5 4 4 4 5 4 4

5 3 3 2 1 1 1 0 0

0 1 1 0 2 1 1 1 1

0 22:4 15 1 12:7 10 1 10:8 10 2 7:10 6 1 6:6 5 2 8:8 4 3 7:14 4 3 3:7 1 3 4:15 1

`a no vi} 7, Ko ka no vi} 7, Sav ko vi} 6, Mar ja no vi} 7 (Bo go je vi} 7), Ma ri} 6, Ba no va~ ki 6.

Q. Opa ~i}

Lo vac - Gra ni ~ar 3:0 (1:0) KAR LOV ^I]: Igra li {te Lov ca, gle da la ca 300, su di ja Bo bi} (Go lu bin ci). Strel ci: Bo {ko vi} u 34, Po po vi} u 63. i \. De vr wa u 78. mi nu tu. @u ti kar to ni: Osto ji}, Mi lin ko vi} (Lo vac), Kne `e vi} (Gra ni ~ar).

LO VAC: Sa mar xi} 9, Mi lo sa vqe vi} 9, Vu ka {i no vi} 9, @i va no vi} 9 (D. @i va no vi} 9), Ma sal 9, Osto ji} 9, \. De vr wa 9, Bo {ko vi} 9 (Po po vi} 9), A. ]a li} 9, Mi lin ko vi} 9, Pan to vi} 9.

GRA NI ^AR: V. Xa ku la 9, Plav {i} 8 (De vr wa 8), Mi haj lo vi} 8, I. Xa ku la 8, N. Or lo vi} 8 (Mar ko vi} 8), ^a vi} 8, Li su lov 8, S. Jo va no vi} 7, M. Ni ko li} 7, Le o vac 7, Kne `e vi} 7.

M. Klin ~a re vi}

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (DRU GI RAZ RED)

Od li~ ni go sti Na pre dak - Slo ga (Z) 0:5 (0:1) [U QAM: Igra li {te Na pret ka, gle da la ca 100, su di ja Vu ~i} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Ili} dva, Kne `e vi} dva i Pe tro vi}.

NA PRE DAK: Kqa ji} 5, Za ri} 5, Osto ji} 5, Sta ni mi ro vi} 5, Si mi} 5, An to ni} 6, Ju ri {i} 5 (To do ro vi} 5), Mi {~e vi} 5 (Va si} 5), Mar ko vi} 5 (M. Si mi} 5), Vu le ti} 5, Ra di} 5.

SLO GA: Kne `e vi} 7, Ili} 9, Sa raj li} 8, Pe tro vi} 9, Jef ti} 7, Do bo 8, Kne `e vi} 8, Igri} 7, Be -

la mar ko vi} 8 (Ka ra kli} ), Vi da~ ko vi} 8 (Ivan ko vi} ), Kne `e vi} 7.

Od li~ nim go sti ma sve je po la zi lo za ru kom.Stvo ri li su do sta {an si, a po sti gli su i pet go lo va.

B. \ur |e vi}

BSK - Bo sut 3:0 (3:0) BE [E NO VO: Igra li {te BSK-a, gle da la ca 100, su di ja Bo ro |i (Srem ska Mi tro vi ca).

Strel ci: B. Jo va no vi} dva i G.

Sla do je vi}. @u ti kar to ni: D. La ke ti}, A. Ple mi} (BSK), Mi tro vi}, S. Se dla re vi} (Bo sut).

BSK: L. Jo va no vi} 7, T. Ple mi} 7, D. La ke ti} 7 (Ma rin ko vi}), B. Jo va no vi} 8, Rat ko vi} 7, Ro ki} 7, G. Sla do je vi} 7, D. Sla do je vi} 7, Gra bi} 7, D. Ple mi} 7 (S. La ke ti} ), A. Ple mi} 7 (Ju ri {i}).

BO SUT: Tr ni ni} 7, Ko va ~e vi} 7, Da mja no vi} 6, D. Se dla re vi} 6, Dra ku li} 6, Bog da no vi} 6, Mi }i} 6 (Za ri} 6), Ob ra do vi} 6, Mi tro vi} 6, S. Se dla re vi} 6 (Mi la no vi} 6), Dra gi} 6.

Da su Be {e nov ci is ko ri sti li sa mo jo{ deo {an si, re zul tat je mo gao bi ti i tro dlu po ve }i.

M. Ili}

SPORT

c m y

dnevnik

petak30.septembar2011.

19

KA PI TEN VOJ VO DI NE SLO BO DAN ME DO JE VI] SPREM NO DO ^E KU JE ME^ S PAR TI ZA NOM

No v der bi – no vi iza zov At mos fe ra pred der bi 7. ko la Je len Su per li ge iz me |u fud ba le ra Voj vo di ne i Par ti za na za gre va se iz da na u dan. Ova neo bi~ no va `na i atrak tiv na utak mi ca igra se su tra uve ~e od 19 ~a so va na sta di o nu „Ka ra |or |e” i, po svim po ka za te qi ma, tri bi ne }e bi ti is pu we ne do po sled weg me sta. To, opet, ga ran tu je pra vi spek takl. Bi }e to pra znik fud ba la i sva ko - od igra ~a na te re nu, do gle da la ca na tri bi na ma - ima oba ve zu da pru `i pun do pri nos ve li kom do ga |a ju, od no sno da on pro tek ne u du hu fer-ple ja.

Je dan od fud ba le ra od ko jih sim pa ti ze ri No vo sa |a na naj vi {e o~e ku ju si gur no je ka pi ten ti ma i stan dard ni ~lan mla de re pre zen ta ci je Sr bi je Slo bo dan Me do je vi}. Od we go ve igre umno go me za -

vi si i sve ono {to cr ve no-be li pru `a ju na te re nu, a pred der bi sjaj ni fud ba ler ka `e: - Su tra {wi me~ spa da u ka te go ri ju onih utak mi ca ko je do no se po ve }a nu do zu adre na li na. Iako ima i onih ko ji po zi va ju na re van{ Par ti za nu za sve ono {to se do ga |a lo u fi na lu Ku pa, ne sla `em se s ta kvim raz mi {qa wem, ve} tvr dim da je ovo pot pu no no va utak mi ca u ko joj }e obe ma eki pa ma bi ti te {ko da is pu ne ciq.

Sre {}e se dva ja ka ti ma i je di no me ri lo uspe {no sti bi }e bo qi u~i nak na te re nu. [to je bi lo bi lo je, osta lo je iza nas i va qa se okre nu ti su tra {wem der bi ju.

Ka da se po ve la re~ o sa moj utak mi ci, Me do je vi} je po ka zao da ne ma di le ma: - Svi ko ji go stu ju na „Ka ra |or |u” mo ra }e do bro da se po mu ~e

igra mo i u wi ho voj po dr {ci pro na la zi mo do dat nu sna gu.

Da li i vi li~ no ima te ne ki po se ban mo tiv pred ovu utak mi cu?

- Imam, ali mi slim da on ni je za jav nost. Bit no je da svi mi za dr `i mo hlad ne gla ve i ima mo vre la sr ca, jer sam ube |en da }e po be di ti pa met ni ji tim. Mi smo sta bil ni i od li~ no pri pre mqe ni i, ako po no vi mo ne ke par ti je iz pro {le se zo ne, mo `e mo da is pu ni mo ciq, a ve ru jem i `e qu na -

O In |i ji na knad no Voj vo di na je za ri va la u osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je za ri va la do bi la eki pu In |i je. Za mo li li smo za kra }i ko men tar ri va la tre ne ra No vo sa |a na De ja na Vu ki }e vi }a ko ji je re kao: - U ovom tre nut ku sve na {e mi sli usme re ne su ka su tra {woj utak mi ci s Par ti za nom i ne bih se ba vio `re bom za Kup. Ipak, re }i }u to li ko da nam je am bi ci ja da se pla si ra mo u sa mu za vr {ni cu ovog tak mi ~e wa, {to do voq no go vo ri, a ne {to kon kre ni je o tom du e lu s In |i jom mo }i }u da ka `em ka da on do |e na red.

Ri go ro zna kon tro la No vo sa |a ni su pred u ze li sve neo p hod ne ko ra ke ka ko bi utak mi ca s Par ti za nom pro te kla bez in ci de na ta, pa }e kon tro la pri ula sku na tri bi ne bi ti ve o ma ri go ro zna i vi {e stru ka.

Zbog to ga iz FK Voj vo di na upo zo ra va ju gle da o ce na to da }e, pri li kom ula ska na tri bi ne, sva ko od wih u ru ka ma mo ra ti da ima svo ju ula zni cu i sa mo ta ko }e pro }i kon tro lu. Isto va `i i za sve one ko ji ima ju VIP kar te, od no sno ula zni ce za VIP lo `u, u ko ju ne }e mo }i da se u|e bez od go va ra ju }e kar te.

Iz no vo sad skog klu ba pod se }a ju da se ka pi je sta di o na „Ka ra |or |e” otva ra ju u su bo tu u 16.30 ~a so va i jo{ jed nom po zi va ju gle da o ce da na vre me do |u ka ko bi se iz be gle gu `ve.

Hu ma ni tar na ak ci ja Voj vo di ne Upra va no vo sad skog su per li ga {a od lu ~i la je da omo gu }i za in te re so va nim fir ma ma, usta no va ma i li ci ma da ku pe po seb ne VIP ula zni ce po ce ni od 20.000 di na ra, a kom ple tan pri hod }e bi ti upla }en na ra ~un De ~i jeg se la „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” u Srem skoj Ka me ni ci.

Za in te re so va ni su mo gli ju ~e, a mo gu i da nas da se ja ve na te le fon De ~i jeg se la 021/461-177, gde }e do bi ti sve in for ma ci je oko upla te do na tor stva di rekt no na ra ~un ove usta no ve. Broj ra ~u na je 840-544667-92.

Po sle to ga }e FK Voj vo di na kon tak ti ra ti sve do na to re, ka ko bi se or ga ni zo va lo uru ~e we po seb nih VIP ula zni ca.

Slo bo dan Me do je vi} u jed nom od ra ni jih der bi ja s Par ti za nom

ako `e le da ga osvo je, jer je na {a `e qa da to ni ko me ne do zvo li mo.

Iz u zet no po {tu je mo eki pu Par ti za na, jer je re~ o pro {lo go di {wem u~e sni ku Li ge {am pi o na i ~et vro stru kom uza stop nom {am -

LA ZAR MAR KO VI], NA PA DA^ PAR TI ZA NA

Vo {a od li~ na, ali mi smo is ku sni ji Fud ba le ri Par ti za na su tra u No vom Sa du ima ju is pit ko jem pri la ze sa mak si mal nom pa `wom.

Cr no – be li go stu ju jed noj od naj bo qih eki pa u ze mqi Voj vo di ni, ko ja ih je pro {le se zo ne po ra zi la u oba pr ven stve na du e la (0:2, 0:1).

Ka ko je ulog ~el na po zi ci ja na ta be li ja sno je da Be o gra |a ni ni su ima li pu no sna mi nu le ne de qe.

To po tvr |u je i na pa da~ La zar Mar ko vi}, mla di} od ko jeg se pu no o~e ku je u Par ti za nu, kao i mla doj re pre zen ta ci ji ko joj se pri dru `io za me ~e ve sa Ma ke do ni jom i Dan skom.

- Ose }a se na sva kom ko ra ku pra va fud bal ska at mos fe ra.

Igra mo s kon ku ren tom za ti tu lu, tre nut no tre }e pla si ra nom eki pom, ko ja je u od li~ noj for mi.

Pro {lo go di {wi me ~e vi sa wi ma

te ra ju nas da ih shva ti mo naj o zbiq ni je, {to i ~i ni mo. Sjaj ni na vi ja ~i dva klu ba ta ko |e pod gre ja va ju po zi tiv nu, tak mi ~ar sku at mos fe ru ta ko da }e me~ si gur no oprav da ti o~e ki va wa – ka `e Par ti za nov na pa da~.

Ko je su po Va ma pred no sti do ma }i na, a ko je va {eg klu ba?

- Wi ho ve su sva ka ko do ma }i te ren kao i kon ti nu i tet eki pe, ko ja se le tos tek ne znat no pro me ni la.

Na {e su, ve ru jem, kva li tet igra ~a, kao i ve }e is ku stvo igra wa ve li kih me ~e va, sti ca no pre sve ga u Evro pi. Na dam se da }e na {e pre su di ti.

Za Vas je ovo de bi na jed noj od naj ja ~ih utak mi ca pr ven stva? Ka ko se ose }a te?

- Pod tre mom, sva ka ko, ali onom po zi tiv nom, tak mi ~ar -

skom. Te {ko bi bi lo da ni sam ve} do bi jao {an su ove se zo ne, ali po {to je sam pro bio sam led i ose tio ,,te ret’’ igra wa za se ni ro sku eki pu. Po sle po hva la ko je sam do bio za do sa da po ka za na znat no od lu~ ni je pri stu pam oba ve za ma.

Po ziv u mla du re pre zen ta ci ju sti gao je u pra vom tre nut ku?

- Da, ba{ mi zna ~i pred me~ sa Voj vo di nom. U~i ni }u sve da ga oprav dam, ve} na me ~u u No vom Sa du – za kqu ~io je La zar Mar ko vi}.

Jo{ je ne ja sno u kom }e sa sta vu Par ti zan igra ti su tra pro tiv Voj vo di ne. Vol kov tre ni ra, ali i da qe je pod zna kom pi ta wa dok je Me do Ka ma ra ne iz ve stan jer je imao sto ma~ nih pro ble ma.

I. La za re vi}

STO LI CE PO KU PQE NE S IS TO KA: Pla{e}i se nereda i lomqewa stolica, Fudbalski klub Vojvodine odlu~io je da pokupi stolice s isto~ne tribine stadiona „Kara|or|e”. One su sklowene na sigurno, kako bi ih sa~uvali za naredne me~eve.

Foto: B. Lu ~i}

pi o nu Sr bi je. Re spek tu je mo cr nobe le, ali ih se ne pla {i mo. Ne ma ni ka kvih taj ni iz me |u nas, jer od i gra li smo pu no va `nih utak mi ca i ne ve ru jem da ne ko ne kog mo `e da iz ne na di. Be o gra |a ni su gru pa

od li~ nih po je di na ca, a na {a naj ve }a sna ga na la zi se u sna zi ko lek ti va i ve ru jem da }e to bi ti pre sud no u der bi ju. Ube |en sam da }e na vi ja ~i opet bi ti uz nas, jer ka da su oni tu, lak {e nam je da

vi ja ~a- da po be di mo Par ti zan re kao je Slo bo dan Me do je vi}.

Pod se }a mo gle da o ce, ko ji `e le da pri su stvu ju ovoj atrak tiv noj utak mi ci, da se ula zni ce pro da ju na bla gaj na ma na sta di o nu „Ka ra |or |e” po ce ni od 1.000 di na ra za za pad nu, 700 di na ra za is to~ nu i 200 di na ra za se ver nu tri bi nu.

Utak mi cu }e u TV pre no su(RTS ) mo }i da vi de svi qu bi te qi fud ba la u Sr bi ji, a po ~e tak me ~a je u 19 ~a so va.

A. Pre do je vi}

20

sport

petak30.septembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITA LI JA – SE RI JA A Su bo ta

Ro ma - Ata lan ta In ter - Na po li

(18) (20.45)

No va ra - Ka ta ni ja ]e ze na - Kje vo Fi o ren ti na - La cio Le }e - Ka qa ri Pa ler mo - Si je na Par ma - \e no va Udi ne ze - Bo lo wa Ju ven tus - Mi lan

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Ne de qa

1. Ju ven tus 2. Udi ne ze 3. \e no va 4. Na po li 5. Fi o ren ti na 6. Pa ler mo 7. Ka qa ri 7. Kje vo 9. Si je na 10. La cio 11. Ro ma 12. Mi lan 13. Ka ta ni ja 14. Ata lan ta 15. No va ra 16. In ter 17. Le }e 18. Par ma 19. Bo lo wa 20. ]e ze na

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 3 1 1 1 1 0 0

2 2 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 1 0

0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 2 2 3 3 3 4

7:3 5:1 8:5 6:3 5:2 7:6 6:5 6:5 4:2 5:5 3:3 5:6 2:4 7:4 7:7 7:8 3:7 3:9 2:8 2:7

8 8 7 7 7 7 7 7 5 5 5 5 5 4 4 4 3 3 1 0

ITA LI JA – SE RI JA B Da nas

Kro to ne - Vi }en ca Samp do ri ja - To ri no Va re ze - Sa su o lo

(19) (21) (21)

Su bo ta

Ba ri - Li vor no Ci ta de la - No }e ri na Em po li - Pa do va Gro se to - Asko li Gu bio - Ve ro na Mo de na - Bre {a Pe ska ra - Al bi no le fe Re |i na - Ju ve Sta bia

6 1. Pa do va 6 2. Bre {a 3. To ri no 6 4. Samp do ri ja 6 6 5. Gro se to 6 6. Sa su o lo 7. Li vor no 6 8. Re |i na 6 9. Ve ro na 6 10. Pe ska ra 6 11. Ba ri 6 12. Al bi no le fe 6 13. Ci ta de la 6 14. Em po li 6 15. Va re ze 6 16. No }e ri na 6 17. Kro to ne 6 18. Mo de na 6 19. Ju ve Sta bia 6 20. Vi }en ca 6 6 21. Gu bio 22. Asko li 6

4 4 4 3 3 4 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 2

2 2 2 3 3 0 2 1 1 0 2 1 1 0 3 2 2 1 1 2 2 1

0 0 0 0 0 2 1 2 2 3 2 3 3 4 2 3 3 4 4 4 4 3

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

12:5 8:2 8:3 14:4 9:4 8:4 8:4 14:9 9:8 13:13 6:6 10:12 8:12 10:13 2:5 6:8 3:7 6:12 5:10 4:10 4:15 7:8

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

14 14 14 12 12 12 11 10 10 9 8 7 7 6 6 5 4 4 3 2 2 0

Su bo ta Ever ton - Li ver pul (13.45) Aston Vi la - Vi gan (16) Blek burn - Man. si ti (16) Man ~e ster j. - No ri~ (16) San der lend - VBA (16) Vul ver hemp ton - Wu kasl (16) Ne de qa

Bol ton - ^el zi Fu lam - Kvins Park Svon si - Sto uk To ten hem - Ar se nal

1. Man ~e ster j. 6 2. Man. si ti 6 3. ^el zi 6 4. Wu kasl 6 5. Li ver pul 6 6. To ten hem 5 7. Sto uk 6 8. Aston Vi la 6 9. No ri~ 6 10. Kvins Park 6 11. Ever ton 5 12. Vulfs 6 13. Ar se nal 6 14. San der lend 6 15. Vi gan 6 16. Svon si 6 17. Fu lam 6 18. Blek burn 6 19. VBA 6 20. Bol ton 6

5 5 4 3 3 3 3 1 2 2 2 2 2 1 1 1 0 1 1 1

1 1 1 3 1 0 2 5 2 2 1 1 1 2 2 2 4 1 1 0

(14.30) (16) (16) (17)

0 22:5 0 19:5 1 12:7 0 7:3 2 8:8 2 9:9 1 4:6 0 7:5 2 7:8 2 5:7 2 6:6 3 5:8 3 9:14 3 7:6 3 5:9 3 4:9 2 4:7 4 8:13 4 3:8 5 8:16

EN GLE SKA ^EM PI ON [IP Su bo ta

Ip svi~ - Braj ton Mil vol - Barn li Pi ter bo ro - Don ka ster Ba nr sli - Ko ven tri Kri stal P. - Vest Hem Lids - Por tsmut Re ding - Midlzbro Sa ut hemp ton - Vat ford Blek pul - Bri stol Hal - Kar dif Le ster - Der bi 1. Sa ut hemp ton8 2. Der bi 9 3. Midlzbro 8 4. Vest Hem 9 5. Braj ton 9 6. Hal 9 7. Pe ter bo ro 9 8. Kar dif 8 9. Kri stal P. 9 10. Blek pul 9 11. Ip svi~ 9 12. Le ster 8 13. Lids 8 14. Re ding 9 15. Vot ford 9 16. Barn li 8 17. Por tsmut 9 18. Barn sli 9 19. Bir min gem 7 20. No tin gem F. 9 21. Ko ven tri 9 22. Mil vol 9 23. Bri stol 9 24. Don ka ster 9

6 6 5 5 5 4 4 3 4 3 4 3 3 3 2 2 2 1 2 2 1 1 1 1

1 1 3 2 2 2 1 4 1 4 1 3 2 2 4 3 3 6 2 2 4 4 3 2

1 2 0 2 2 3 4 1 4 2 4 2 3 4 3 3 4 2 3 5 4 4 5 6

16 16 13 12 10 9 9 8 8 8 7 7 7 5 5 5 4 4 4 3

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

Ne de qa No tin gem F. - Bir min gem

(16)

20:10 14:7 13:5 16:8 15:11 7:8 17:13 10:7 12:10 11:9 12:16 9:9 16:15 11:11 9:12 12:12 10:12 7:9 10:12 9:18 7:11 7:13 8:15 4:13

[PA NI JA – PRI ME RA

NA[ PRED LOG

19 19 18 17 17 14 13 13 13 13 13 12 11 11 10 9 9 9 8 8 7 7 6 5

Milanezi love staru damu (2.50) Ju ven tus - (3.10) Mi lan (2.80)

Veli ki der bi ita li hjan skog pr ven stva igra se u To ri nu, gde se sa sta ju Ju ven tus i Mi lan. Sta ra da ma u po sled wa dva du e la pred svo jom pu bli kom ni je us pe la da sa vla da ro so - ne re. To ri wa ni na kon dve start ne po be de, ve za li su dva re mi ja, po sled wi na go sto va wu u Ka ta ni ji (1:1). Mi lan je na kon sla bog star ta (tri ko la bez po be de) ko na~ no sla vio u me ~u s ]e ze nom (1:0). Pro {le se zo ne oba ri va la su upi sa la po jed nu po be du i to na go stu ju }em te re nu, Mi lan je sla vio u To ri nu (1:0), dok je sta ra da ma bi la bo qa na San Si ru (2:1) Na{ pred log: 2 - 3

5 1. Be tis 2. Bar se lo na 5 3. Le van te 5 4. Se vi qa 5 5. Real (M) 5 5 6. Ma la ga 7. Va len si ja 5 8. Atle ti ko(M) 5 9. So si je dad 5 10. Espa wol 5 11. Ma jor ka 5 5 12. Osa su na 13. R: Va qe ka no 5 13. Vi qa re al 5 5 15. Sa ra go sa 16. He ta fe 5 5 17. Gra na da 18. Ra sing 5 5 19. Bil bao 20. Hi hon 5

(2.00) In ter - (3.30) Na po li (3.60)

(2.80) Ever ton - (3.10) Li ver pul (2.50) Pra va fud bal ska lud ni ca u Li ver pu lu, ve} ne ko li ko da na grad je po de qen na pla ve i cr ve ne. Na rav no, prog no ze su ne za hval ne. I jed ni i dru gi ima ju pro ble ma, Ever ton je li {en

Ale san dro del Pje ro (Ju ven tus)

uslu ga Ani ~e bea, Li ver pul }e bez bez Age ra i Xon so na. Tra di ci ja je na stra ni Li ver pu la ko ji je sla vio osam pu ta na po sled wih 12 me ~e va, uz tri po be de ka ra me la i je dan re mi.

Pro { le se z o n e na Gu d i s on par ku sla vio je Ever ton (2:0), dok u re van {u ni je bi lo po bed ni ka (2:2).

Na{ pred log: 3+

Ru ski fud bal ski klub An `i iz Ma ha~ ka le sme nio je do sa da {weg tre ne ra Ga xi Ga xi je va, pa }e do kra ja se zo ne Ro ber to Kar -

(1.70) Ba jer (L) - (3.35) Volf sburg (4.40)

A u lon don skom der bi ju sna ge }e od m e r i t i To t en h em i Ar se nal. Za ni mqi vo je da je na po sled wih 14 du e la ove dve eki pe, vi |e no ~ak 10 re mi ja, uz dve po be de do ma }i na i go sti ju.

Pev ci su sla vi li pro {log vi ken da pro tiv Vi ga na 2:1 i ve za li tre }u po be du, dok je Ar se nal po be dom pro tiv Bol to na (3:0), pre ki nuo se ri ju lo -

Ba jer je pro {log vi ken da po ra `en od Ba jer na (3:0) ~i me su iza bra ni ci tre ne ra Du ta ve za li dva po ra za. Na dru goj stra ni vu ko vi su sla vi li sa mi ni mal nih (1:0) pro tiv Kaj zer sla u ter na, a na ovom su sre t u po k u { a } e da pre k i n u niz od tri po ra za sa go sto va wa. Tra d i c i j a je na stra n i Ba je ra ko ji je sla vio na osam

los oba vqa ti ulo gu igra ~a-tre ne ra. Po sle 25 ko la Pre mi jer li ge Ru si je An `i se na la zi na sed mom me stu sa 41 bo dom, ~ak 11

BEL GI JA

HO LAN DI JA

3 2 1 3 4 3 3 2 1 1 3 3 2 6 2 1

0 1 2 1 1 2 2 3 4 4 3 3 4 2 5 7

17:8 14:8 16:11 10:7 15:10 18:13 10:10 10:7 9:10 9:15 13:13 8:12 7:8 4:6 6:15 12:25

0 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 3 2 2 2 1 1 3 2 1

(12) (16) (18) (20) (22)

1 9:6 0 22:4 0 7:3 0 6:3 1 16:5 1 7:2 1 8:6 2 8:6 2 6:6 3 5:7 3 3:5 1 3:10 2 5:9 2 5:9 2 5:11 3 4:7 3 2:7 2 3:8 3 5:8 4 2:9

18 17 16 15 13 12 12 11 10 10 9 9 8 6 5 1

1. AZ Alk mar 7 2. Tven te 7 3. Ajaks 7 4. PSV 7 5. Fe je nord 7 6. Vi te ze 7 7. RKC 7 8. Gro nin gen 7 9. Utreht 7 10. He ren ven 7 11. He ra kles 7 12. Bre da 7 13. Den Hag 7 14. NEC 7 15. Ro da 7 16. De Graf {ap7 17. Ven lo 7 18. Eks cel zi or 7

6 5 4 4 4 4 4 3 2 2 1 2 2 2 2 1 0 0

0 1 3 2 2 1 1 1 3 3 4 1 1 1 0 2 3 1

1 1 0 1 1 2 2 3 2 2 2 4 4 4 5 4 4 6

(1.50) Ma la ga - (3.60) He ta fe (5.90) Fud ba le ri Ma la ge do bro su za po ~e li no vu se zo nu u {pan skoj Pri me ri. Iza bra ni ci tre ner Pe le gri ni ja u pro {lom ko lu re mi zi ra li su na go sto va wu pro tiv Osa su ne (0:0), dok je He ta fe na neo pr vi po raz Be ti su (1:0) na svom bu wi {tu ~i me su Fe rod i dru go vi pre ki nu li niz od tri po ra za. Do ma }in bez po ra za na La Ro se la di (dve po be de), go sti bez po be de na go sto va wi ma (tri po ra za).

Na{ pred log: 1 I. G.

Fud ba ler Man ~e ster si ti ja Kar los Te vez su spen do van je dve ne de qe zbog ne di sci pli ne, sa op {tio je en gle ski pre mi jer li ga{. Te vez je su spen do van jer je od bio da u|e sa klu pe na utak mi cu pro tiv Ba jer na u Min he nu u okvi ru 2. ko la Li ge {am pi o na, od i gra ne u uto rak uve ~e.

Ba jern je sla vio re zul ta tom 2:0.

Me na xer ti ma Ro ber to Man }i ni bio je zgra nut po na {a wem svog igra ~a, dok je sa dru ge stra ne Ar gen ti nac re kao da je imao pra ve raz lo ge zbog ko jih ni je mo gao da u|e u igru.

- Ni sam se ose }ao do bro da u|em na te ren. Mo ram da ka `em da ne ose }am po dr {ku me na xe ra u po sled wih ne ko li ko ne de qa. - re kao je Kar los Te vez.

Yerard na klupi Ka pi ten fud ba le ra Li ver pu la Sti ven Xe rard po ~e }e su bot wi ve li ki grad ski der bi pro t iv Ever t o n a na klu p i.

Me na xer „cr ve nih” Ke ni Dal gli{ ne `e li da ri zi ku je sa Xe rar dom ko ji se ne dav no vra tio na te ren po sle {e sto me -

se~ ne pa u ze zbog po vre de pre po na i osta vi }e ga na klu pi za re zer ve u du e lu Mer si saj da.

Pre ma na vo di ma sa Ostr va, o~e ku je se da u pr vom ti mu opet bu de Dirk Kajt ko ji }e igra ti u na pa da~ kom tan de mu sa Lu i som Su a re zom.

Da nas Vi qa re al B - Him na stik Su bo ta De por ti vo - Gva da la ha ra Bar se lo na B - Sa ba deq Her ku les - Al ko ron Kar ta ge na - Al ko ja no Hu e ska - Kor do ba Las Pal mas - Mur si ja Re kre a ti vo - Al me ri ja Ne de qa Va qa do lid - El ~e Nu man si ja - Sel ta Po ne de qak Kse rez - Hi ro na

1. Gva da la ha ra 5 2. Al me ri ja 5 5 3. Al kor kon 4. Her ku les 5 5 5. Sa ba deq 6. Kor do ba 5 7. El ~e 5 8. De por ti vo 5 9. Va qa do lid 5 5 10. Sel ta 11. Las Pal mas 5 12. Re kre a ti vo 5 13. Kse rez 5 14. Vi qa re al B 5 15. Mur si ja 5 16. Nu man si ja 5 17. Hi ro na 5 18. Bar se lo na B 5 5 19. Hu e ska 20. Al ko ja no 5 21. Him na stik 5 22. Kar ta ge na 5

3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 0 0 0

2 2 1 1 1 1 0 0 2 1 1 1 1 3 0 2 2 1 1 3 2 0

0 0 1 1 1 1 2 2 1 2 2 2 2 1 3 2 2 3 3 2 3 5

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

18:5 19:7 21:10 23:10 16:6 14:9 10:6 12:14 11:10 13:15 11:12 8:11 9:13 7:12 6:22 7:17 6:18 4:18

18 16 15 14 14 13 13 10 9 9 7 7 7 7 6 5 3 1

HR VAT SKA

Da nas In ter - Istra Za greb - Ri je ka Su bo ta Split - Za dar Ci ba li ja - Lo ko mo ti va Sla ven - Va ra `din Osi jek - Lu~ ko Di na mo - [i be nik Ne de qa Kar lo vac - Haj duk

1. Di na mo 2. Haj duk 3. Split 4. Osi jek 5. In ter 6. Sla ven 7. Ri je ka 8. Za dar 9. Za greb 10. Lo ko mo ti va 11. Istra 12. Ci ba li ja 13. Kar lo vac 14. [i be nik 15. Lu~ ko 16. Va ra `din

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 5 5 5 4 3 3 4 3 2 3 2 1 1 0

1 2 3 2 1 2 4 4 1 2 4 1 1 3 2 1

0 1 1 2 3 3 2 2 4 4 3 5 6 5 6 8

BO SNA I HER CE GO VI NA (18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (18)

26:2 19:6 15:10 12:9 10:7 14:13 10:8 11:13 9:13 12:9 8:10 7:13 7:19 5:11 4:10 4:20

25 20 18 17 16 14 13 13 13 11 10 10 7 6 5 1

Su bo ta Le o tar - ^e lik [i ro ki Bri jeg - Ko za ra Ru dar - Sa ra je vo Trav nik - Sla vi ja Zriw ski - Ve le` Olim pik - GO[K @e qe zni ~ar - Slo bo da Zvi je zda - Bo rac 1. [i ro ki 8 2. Sa ra je vo 8 3. Bo rac 7 4. Ve le` 8 5. Zriw ski 8 6. @e qe zni ~ar 7 7. Ru dar 8 8. Olim pik 8 9. Le o tar 8 10. ^e lik 8 11. GO[K 8 12. Slo bo da 8 13. Ko za ra 8 14. Trav nik 8 15. Zve zda 8 16. Sla vi ja 8

6 5 5 4 3 3 3 3 3 3 2 3 2 2 2 2

1 1 1 2 3 2 2 1 1 1 3 0 2 2 1 1

1 2 1 2 2 2 3 4 4 4 3 5 4 4 5 5

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

15:3 19:7 14:6 11:6 17:13 11:8 7:11 12:10 8:9 10:14 7:9 5:12 8:10 10:16 6:12 8:22

19 16 16 14 12 11 11 10 10 10 9 9 8 8 7 7

12 11 11 11 10 10 10 7 7 6 6 6 5 5 5 4 4 3 2 1

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (20) (21)

10:5 9:4 10:2 6:3 11:9 5:4 8:6 6:8 8:5 7:6 7:7 5:5 3:4 10:9 6:8 3:4 8:10 9:9 8:11 5:7 2:9 2:13

11 11 10 10 10 10 9 9 8 7 7 7 7 6 6 5 5 4 4 3 2 0

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Kaj zer sl. - [tut gart Su bo ta Bo ru si ja (D) - Aug zburg Ba jer (L) - Volf sburg Nir nberg - Manjc Fraj burg - Bo ru si ja (M) Ho fen hajm - Ba jern (M) Her ta - Keln Ne de qa Ha no ver - Ver der Ham burg - [al ke

1. Ba jern (M) 2. Ver der 3. Bo ru si ja(M) 4. Ho fen hajm 5. [al ke 6. Ha no ver 7. [tut gart 8. Bo ru si ja(D) 9. Nir nberg 10. Keln 11. Ba jern (L) 12. Her ta 13. Volf sburg 14. Majnc 15. Kaj zer sl.

16. Aug zburg 17. Fraj burg 18. Ham bur ger

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 5 4 4 3 3 3 3 3 3 2 3 2 1 0 1 1

1 1 1 0 0 3 1 1 1 1 1 3 0 1 2 4 1 1

0 1 1 3 3 1 3 3 3 3 3 2 4 4 4 3 5 5

FRAN CU SKA

Da nas He ra kles - De Graf {ap (20) Su bo ta Utreht - RKC Val vajk (18.45) Vi te se - He ren ven (19.45) Ro da - Bre da (20.45) Ne de qa

Ven lo - AZ Alk mar Tven te - Eks cel zi or Gro nin gen - Ajaks Fe je nord - Den Hag NEC - Ajaks

utak mi ca, uz tri re mi ja bez po be de Volf sbur ga u Le ver ku z e n u na posl~ed w ih 11 utak m i c a. Pro { le go d i n e oba du e la pri pa la su far ma ce u ti ma (3:0 i 3:2).

Na{ pred log: 1

Tevez suspendovan dve nedeqe

ma we od li de ra Ze ni ta iz Sankt Pe ter bur ga.

Ga zda klu ba Su lej man Ke ri mov ulo `io je pret hod nog le ta 70 mi li o na evra u po ja ~a we igra~ kog ka dra, a pre ma na ja va ma iz Ma ha~ ka le u zim skom pre la znom ro ku bu xet za po ja ~a wa iz no si }e ne ve ro vat nih 250 mi li o na evra.

Od ovog le ta ~la no vi An `i ja po sta li su Sa mjuel Eto, Ju rij @ir kov, Ba la{ Xu xak, Meh di Gon za les i Vla di mir Go lu bov, a pre am bi ci o zni Ke ri mov ima na me ru da u ja nu a ru an ga `u je \e na ra Ga tu za, Kri sti ja na Ro nal da, Sti ve na Xe rar da i Fren ka Lam par da.

Su bo ta Gent - Le u ven (20) Kor trijk - Me he len (20) Mons - Lo ke ren (20) Ve ster lo - Va re gem (20) Serkl Bri` - Sent Tru den (20) Ne de qa Stan dard - Lirs (14.30) Ber {o - Klub Bri` (18) Genk - An der leht (20.30)

{ih re zul tat. Me na xer do ma }ih Ha ri Red nap ne mo `e da ra ~u na na Do u so na, a i we gov ko le ga Ar sen Ven ger ima pro ble ma. Di a bi, Ist mond, Vil {ir i Ver ma len su van stro ja.

Pret h od n e se z o n e vi | e n a je pra va go le a da (3:3 i 3:2), pa ta ko i za sa da mo `e mo o~e ki va ti ki {u go lo va.

Na{ pred log: 3+

(2.25) To ten hem - (3.25) Ar se nal (3.10)

Roberto Karlos i igra~ i trener An`ija

5 5 5 4 3 3 3 3 3 3 2 2 2 0 1 0

4 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

(18) (18) (18) (20) (22)

[PA NI JA – SE GUN DA

Za ni mqiv duel o~e ku je se u Mi la nu na \u ze pe Me a ci, gde }e se sa sta ti ita li jan ski pred stav ni ci u Li gi {am pi o na, In ter i Na po li. In ter je sla vio na go sto va weu u Mo skvi (3:2), dok je Na po li bio bo qi od Vi qa re a la (2:0). Do la skom Kla u di ja Ra ni je ri ja, stva ri su kre nu le na bo qe za azu ro - ne re. Na po li je u pro {lom ko lu re mi zi rao pro tiv Fi o ren ti ne (0:0) na svom bu wi {tu. Pro {le se zo ne sla vio je In ter 3:1, dok je na San Pa u lu bi lo 1:1. Za ni mqi vo je da In ter sla vio na po sled wih pet du e la na \u ze pe Me a ci.

Na{ pred log: 1

1. Klub Bri` 9 2. An der leht 8 3. Gent 8 4. Serkl Bri` 8 5. Genk 8 6. Mons 8 7. Stan dard 8 8. Kor trijk 8 9. Le u ven 8 10. Me he len 8 11. Ber {o 8 12. Va re gem 8 13. Lo ke ren 8 14. Lirs 8 15. Ve ster lo 8 16. Sent Tru den 8

Su bo ta Osa su na - Ma jor ka Vi qa re al - Sa ra go sa Ra sing - R. Va qe ka no Va len si ja - Gra na da Ma la ga - He ta fe Ne de qa So si je dad - Bil bao Be tis - Le van te Atle ti ko (M) - Se vi qa Hi hon - Bar se lo na Espa wol - Real (M)

Su bo ta Kaen - Ni ca Di `on - Aja ~io Lo ri jen - Va len si jen Nan si - Evi jan Sent Etjen - Ok ser So {o - Tu luz Bor do - Mon pe qe Ne de qa Lil - Ren Mar sej - Brest PS@ - Lion

1. PS@ 2. Lion 3. Tu luz 4. Mon pe qe 5. Ren 6. Lil 7. Lo ri jen 8. Kaen 9. Ok ser 10. Di `on 11. Sent Etjen 12. So {o 13. Mar sej 14. Bor do 15. Evi jan 16. Va len si jen 17. Ni ca

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 9 8 8 8 8

5 5 5 5 4 3 3 4 2 3 2 2 1 1 1 1 1

2 2 2 1 3 4 4 1 5 1 3 3 4 4 4 3 3

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

21:1 14:7 9:3 12:7 15:12 8:8 10:6 9:7 6:7 13:15 7:10 9:9 8:12 9:15 5:10 6:12 12:22 8:18

18 16 16 12 12 12 10 10 10 10 10 9 9 7 5 4 4 4

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

1 1 1 2 1 1 1 3 1 4 3 3 3 3 3 4 4

(17) (17) (21)

14:7 14:7 12:7 15:9 18:12 13:10 10:7 12:10 14:10 7:14 7:11 13:19 9:11 9:12 8:12 9:10 7:9

17 17 17 16 15 13 13 13 11 10 9 9 7 7 7 6 6

\o ko vi} ne igra u Pe kin gu

Vik tor Tro ic ki

TUR NIR U MA LE ZI JI

Tro ic ki i Tip sa re vi} u ~e tvrt fi na lu Srp ski te ni se ri Vik tor Tro ic ki i Jan ko Tip sa re vi} pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le tur ni ra u Ma le zi ji. Vik tor je oprav dao ulo gu fa vo ri ta i u dru gom ko lu sa vla dao Uz be ki stan ca De ni sa Is to mi na re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:1, 6:4. Me~ je tra jao sat i 18 mi nu ta. Vik tor Tro ic ki je bio slo bo dan u pr vom ko lu.

Srp skog igra ~a u ~e tvrt fi na lu o~e ku je duel sa Ru som Dmi tri jem Tur su no vim, ko ji je u okvi ru dru ge run de tak mi ~e wa sa vla dao Bel gi jan ca Da vi da Go fi na re zul ta tom 6:3, 6:3.

I Jan ko Tip sa re vi} je la ko pre bro dio dru gi krug on je po be dio Ita li ja na Fla via Ci po lu s 6:2, 6:4.

[tern: Ni smo ni bli zu do go vo ra Ko me sar ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge NBA, Dej vid [tern, iz ja vio je da klu bo vi i sin di kat igra ~a ni su ni bli zu do go vo ra ko ji bi ozna ~io kraj lo ka u ta.On je kao kqu~ ne da tu me za od i gra va we ove se zo ne na veo 30. sep tem bar i 1. ok to bar, ka da }e bi ti odr `a ni no vi, do sa da naj va `ni ji sa stan ci pred stav ni ka klu bo va i sin di ka ta ko {ar ka {a.

- Pred na ma su kqu~ ni da ni.

Po k u { a } e m o da pro n a | e m o kom pro mis ka ko bi smo us pe li da ko li ko-to li ko spa se mo se zo nu 2011/12. Uko li ko ne do |e do do go vo ra i even tu al no se od lo `i se zo na, to mo `e da iza zo ve ve li ke po sle di ce, ka ko po klu bo ve ta ko i po sa me igra ~e.

- re kao je [tern ame ri~ kim me di ji ma.

Sa svim je si gur no da pred se zo na, ko ja je tre ba lo da po~ ne 3. ok to bra, ne }e kre nu ti na vre me, a ve li ki broj igra ~a iz NBA li ge uve li ko je pro na {ao an ga `ma ne svu da po sve tu, pre sve ga u Evro pi i Ki ni.

Po sled wi me |u ve li kim NBA zve zda ma ko ji bi mo gli da za i gra ju na Sta rom kon ti nen tu su Ko bi Bra jant i De rik Ro uz.

Naj b o q i svet s ki te n i ser No vak \o ko vi} do neo je od lu ku da ne u~e stvu je na tur ni ru u Pe kin gu zbog po vre de me |u re bar nog mi {i }a. \o k o v i} se po v re d io jo{ to kom tak mi ~e wa na US ope nu u Wu jor ku, a po vre da je kul mi ni ra la to kom me ~a po lu fi na la Dej vis ku pa iz me |u Sr bi je i Ar gen ti ne u Be o grad skoj are n i, ka d a je mo r ao da pre d a me~ Huan Mar t in del Po tru.

No vak je tre ba lo da bra ni ti tu lu u Pe kin gu, a ka ko se na vo di, Sr bin }e na red nih da na or ga ni za to ri ma tur ni ra do sta vi ti iz ve {taj o po vre di i raz lo zi ma od u s ta j a w a. Na r ed n o tak mi ~e we na ko jem bi No vak tre ba lo da u~e stvu je je Ma s ters u [an g a j u, ko j i po ~i we 9. ok to bra.

c m y

sport

dnevnik

petak30.septembar2011.

DA NAS PO ^I WE „ME MO RI JAL @AR KA PE TRO VI]A”

Slo ven ci bra ne tro fej Dru gi me |u na rod ni „Me mo ri jal @ar ka Pe tro vi}a” po ~i we da nas u ma loj sa li no vo sad skog Spen sa, u or ga ni za ci ji Od boj ka {kog klu ba Voj vo di -

jo{ pro {lo go di {wi po bed nik ACH Vo lej iz Qu bqa ne (biv {i Bled), Aris Mar mo u ris iz So lu na i Bu dvan ska ri vi je ra. U tri da na tur ni ra eki pe }e igra ti po si ste mu sva ko sa sva kim,

POT PI SAN SPO RA ZUM O SA RAD WI PO KRA JIN SKOG ZA VO DA ZA SPORT I GRAN SKIH SA VE ZA: U sve~anoj sali Sportskog saveza Vojvodine potpisan je sporazum o poslovno-tehni~koj saradwi izme|u Pokrajinskog zavoda za sport i Bo}arskog savaze Srbije, Bo}arskog saveza Vojvodine i Atletskog saveza Vojvodine. U ime Pokrajinskog zavoda za sport sporazum je potpisao direktor dr Nenad Sudarov, Bo}arskog saveza Srbije predsednik Rade Kqaji}, BS Vojvodine predsednik Slobodan Veselinovi}, a Atletskog saveza Vojvodine predsednik Stevan Zori}. Kako je direktor Pokrajinskog zavoda za sport dr Nenad Sudarov istakao potpisivawe sporazuma je ozvani~ilo po~etak obostrane dugoro~ne saradwe na poqu dijagnostike i ocene kvaliteta psiho-fizi~ke pripremqenosti sportista, edukacije putem stru~nog osposobqavawa, kao i zajedni~ko organizovawe i realizacija sportskih kampova na Letenci. Do sada je sporazum potpisalo 12 pokrajinskih granskih saveza i jedan nacionalni. Predsednici granskih saveza su se slo`ili da je ovo samo nastavak uspe{ne saradwe i da se nadaju da }e ona i u narednom peridou biti dobra i plodonosna. Sve akcije Pokrajinskog zavoda za sport podr`ava Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, a u ime te institucije Branimir [ovqanski je podsetio na akciju edukacije „100 trenera”, gde }e svaki budu}i polaznik biti subvenicionisan sa 10.000 dinara.

G. M. Foto: N. Stojanovi}

Da nas Aris Marmouris - Budvanska rivijera (17) Vojvodina NS seme - ACH Volej (19.30)

Ne de qa ACH Volej - Aris Marmouris (11) Vojvodina NS seme - Budvanska rivijera (13.30)

Me mo ri jal Ne na da i Ne ma we

sta ne tra di ci o na lan - re kao je sport ski di rek tor cr ve nobe lih Alek san dar Gr mu {a. @e qa nam je da sva ke go di ne ob no vi mo se }a we na na {a dva na stra da la dru ga i da omo gu }i mo na {oj eki pi da ima iz u zet no ja ke pro ve re. Na tur ni ru }e bi ti pri sut ni i ~la no vi po ro di ca Gro zda ni} i Da ni lo vi}, a ulaz na sve utak mi ce bi }e bes pla tan.

Po bed ni~ koj eki pi pri pa {}e pre la zni pe har, a bi }e i po je di na~ nih na gra da. Naj bo qi igra~ tak mi ~e wa do bi }e Tro f ej Ne n a d a Gro z da n i } a, dok }e naj bo qem tre ne ru pri pa sti Tro fej Ne ma we Da ni lo vi }a.

Tur nir se igra u dvo ra ni SC „Sla na ba ra” u No vom Sa du. Da nas, pr vog da na, sna ge }e od m e r i t i Rad n i~ k i - OKK Be o grad od 18 ~a so va, dok se duel Voj v o d i n a Sr b i j a g as @e le zni ~ar igra od 20 ~a so va. U su bo tu }e, od 16 ~a so va, igra ti po ra `e ni ti mo vi me~ za tre }e me sto, dok se fi na le igra od 18.30 ~a so va.

A. P.

Pro gram

Su tra Budvanska rivijera - ACH Volej (17) Vojvodina NS seme - Aris Marmouris (19.30)

DA NAS I SU TRA U DVO RA NI SC „SLA NA BA RA”

Po ~e tak no ve ko {ar ka {ke se zo ne sa svim se pri bli `io, a na {i naj bo qi ti mo ve ko ri ste pri li ku da od i gra ju {to vi {e ja kih pro ve ra i tr ku za bo do ve do ~e ka ju pot pu no sprem ni. KK Voj vo di na Sr bi ja gas }e, da nas i su tra, or g a n i z o v a t i „Me m o r i j al Ne na da i Ne ma we”, u znak se }a wa na tra gi~ no na stra da log mla dog ko {ar ka {a Ne na da Gro zda ni }a i we go vog tre ne ra Ne ma wu Da ni lo vi }a, ko ji su `i vo te iz gu bi li po sle sa o bra }aj ne ne sre }e na autopu tu kod Kra gu jev ca, na po vrat ku ko {ar ka {a No vog Sa da s pro {lo se zon skog pr ven stve nog me ~a u Kru {ev cu.

Bi }e ovo, da kle, tur nir na ko j em }e u~e s vo v a t i je d an NLB li g a{ - Rad n i~ k i iz Kra gu jev ca, kao i tri ~la na Pr ve A li ge Sr bi je - @e le zni ~ar iz In |i je, OKK Be o grad i do ma }in Voj vo di na Sr bi ja gas.

- Tur n ir or g a n i z u j e m o u znak se }a wa na Ne na da i Ne ma wu i na sto ja }e mo da on po -

21

De taq s pro {lo go di {weg Me mo ri ja la, s utak mi ce Voj vo di na se me – ACH Vo lej

na NS se me. Po red do ma }i na Voj vo di ne NS se me na, u~e {}em na tur ni ru evo ci ra }e uspo me ne na jed nog od naj bo qih od boj ka {va sve ta @a re ta Pe tro vi }a

pa }e broj bo do va i even tu al no set ko li~ nik od re di ti po bed ni ka.

- Ovo }e za nas bi ti naj ja ~a pro ve ra uo~i po ~et ka pr ven -

stva. Bi }e to pri li ka da iz me ri mo tre nut nu for mu sa kva li tet nim eki pa ma , u~e sni ci ma me mo ri ja la, i ujed no da se pred sta vi mo do ma }oj pu bli ci. Sve eki pe su ja ke, pa za to tre ba igra ti mo ti vi sa no i sna `no.

Je ste da smo do sta pod mla |e ni u od no su na pret hod nu se zo nu, ali Voj vo di na je ve li ki klub i uvek ima ve li ke am bi ci je. Ve ru je mo u se be, po ten ci jal smo na go ve sti li i u pri prem nom pe ri o du i ve ru jem da }e mo mno go to ga le pog po ka za ti i u no voj se zo ni - po ru ~io je Mar ko Ivo vi}.

Do d at n u pa ` wu pu b li k e u Spen su pri vu }u }e le gen dar ni zlat ni olim pi jac An dri ja Ge ri} u dre su do ma }i na tur ni ra.

No vo sad ski po klo ni ci od boj ke du go ni su ima li pri li ku da vi de Ge ri }a u cr ve no-be lom dre su, pa je re al no da }e upra vo zbog we ga tri bi ne bi ti po pu we ni je.

J. Ga li}

22

kWiGA

petak30.septembar2011.

dnevnik

КЊИ ЖЕВ НИ ЈУ БИ ЛЕ ЈИ: РА БИН ДРА НАТ ТА ГО РЕ (1861 – 1941)

Ре не сан сна лич ност са Ин диј ског пот кон ти нен та С

ве до че ћи о сто го ди шњи ци ро ђе ња и два де се то го ди шњи ци смр ти но бе лов ца Ра бин дра на т а Та го ре (18611941), Све то зар Пе тро вић, је дан од на ших нај бо љих зна ла ца ин диј ског пот кон ти нен та, за пи сао је да је Ин ди ја це ле 1961. го ди не жи ве ла у зна ку тих ју би ле ја. Ин диј ци та да, а и да нас, ка да се ши ром све та обе ле жа ва век и по ро ђе ња и се дам де це ни ја од Та го ри не смр ти, ода ју по што ва ње чо ве ку ко ји је пр ви, осво јив ши 1913. го ди не Но бе ло ву на ра ду за књи жев ност, обез бе дио при зна ња За па да мо дер ној кул ту ри сво је зе мље. Та ко је по мо гао да се вра ти са мо свест ње ним обра зо ва ним сло је ви ма, у вре ме ка да им је она нај ви ше тре ба ла . Ра бин дра нат Та го ре је, пре свих сво јих та ле на та и за ни ма ња, био пе сник, про зни пи сац и дра ма ти чар, пи о нир мо дер не ин диј ске књи жев но сти, пре по ро ди тељ бен гал ске ли те ра ту ре, је дан од нај ве ћих књи жев ни ка чи та ве бо га те књи жев не исто ри је Ин ди је. А ка ко Пе тро вић на во ди- и јед на од нај сна жни јих фи гу ра у свет ској књи жев но сти мо дер ног до ба. Ње го ва лич ност је оби ло ва ла број ним та лен ти ма, а чи тав ње гов жи вот је био на би јен ра зно вр сним ак тив но сти ма, ко је ни је ла ко ни на бро ја ти. Та го ре је то ком сво јих осам жи вот них де це ни ја био пе да гог и со ци јал ни рад ник на ин диј ском се лу,

ак тив ни бо рац осло бо ди лач ког по кре та и је дан од во де ћих иде о ло га мо дер не Ин ди је, сли кар, му зи чар, глу мац, ре жи сер, пе вач, ко ре о граф, пу бли ци ста, есе ти чар, ет но лог, лин гви ста, фи ло зоф. Ра бин дра нат Та го ре је ро ђен у Кал ку ти, као сед мо и нај мла ђе де те хин ду и стич ког фи ло зо фа и вер -

Пе сник не ма по ли тич ку ми си ју Ра бин дра нат Та го ре био је гост Бе о гра да 1926. го ди не, то ком сво је европ ске тур не је. Том при ли ком пре сто нич ка штам па је за бе ле жи ла ње го ву из ја ву: „Не мој те ми сли ти да је сав мој књи жев ни рад са жет у оно де сет књи га ен гле ских пре во да. Ја сам на пи сао без број пе са ма на бен гал ском је зи ку. Ја стал но пи шем и пи шем пе сме. На ен гле ски сам пре вео ми ни ма лан део сво јих пе са ма, па ипак ни сам пре нео свој пра ви осе ћај, ис ко ри стио сам осо би не ен гле ског да пре ко њих из ра зим сво је осе ћа ње, ко је се на бен гал ском је зи ку дру га чи је ова пло ти ло.” „Пе сник не ма по ли тич ке ми си је, ни ти од ре ђе ног за дат ка. Пе сник тре ба да ства ра ле пе пе сме, то јест да на ла зи ле пе об ли ке за на ше ми сли. Пе сник не мо ра има ти мо рал ну ми си ју. Али са мим тим што ства ра ле по он по ма же љу ди ма да бу ду бо љи, и исти ну им чи ни при ма мљи вом. Ле па је шу ма, ле па је зве зда и цвет – исто су та ко ле пе и пе сме. Пе сник те жи са вр шен ству у пе сми, у из ра зу, и тим са мим ства ра у љу ди ма те жњу за са вр шен ством у свим обла сти ма. Има пе сни ка ко ји су би ли но си о ци ве ли ких ми си ја по ли тич ких и осло бо ди лач ких, али то су они чи ни ли као љу ди мно го стру ких та ле на та, а не са мо пе снич ких.”

KWI­GA­ZA­U­VEK

Ч

у ве ни не ма чи ро ман ти чар је му дро за бе ле жио ка ко је кри ти чар чо век ко ји има ви ше од јед ног сто ма ка. Ја ми слим да кри ти чар, ма ко ли ко сто ма ка имао, не сме да се пре тво ри у сва што је да. То зна чи да во лим да у јед ном тре нут ку чи там јед ног пи сца, а ово га ле та чи та ње Вин фри да Ге ор га Зе бал да се пре тво ри ло у го збу. Зе балд је пр ви књи жев ни рад об ја вио је у 44. го ди ни, то је би ла „еле мен тар на пе сма” - „Пре ма при ро ди” (1988). „Вр то гла ви ца” (1990) се опи ре жан ров ским од ре ђе њи ма, при по ве дач је ано ни ман, а књи га има пу то пи сну осно ву са есе ји стич ким еле мен ти ма ве за ним за до ча ра ва ње исто риј ских ли ко ва, Стен да ла и Каф ке, и окон ча ва се у по се ти Зе бал до вом род ном ме сту ко ји је озна чен са мо као „В“ (Вер тах у Ал го ју); „Исе ље ни ци“ (1992) на ста вља ју, у сен ци На бо ко ва, при по ве дач ке ни ти из прет ход не књи ге, та ко што пра те че ти ри ли ка, чи је суд би не се пре пли ћу са ли ком при по ве да ча, ко ји је, по пут њих на пу стао не мач ку за јед ни цу и бо ри се са се ћа њем и стра но шћу; „Са тур но ви пр сте но ви“ (1995), с под на сло вом „Хо до ча шће по Ен гле ској“, окон ча ва ју три ло ги ју.

ског ми сти ка. Сво је пр ве пе сме на пи сао је већ у осмој го ди ни, за ди вљен ча ри ма при ро де. До 17. го ди не се обра зо вао код ку ће, а по на го во ру оца оти шао је да сту ди ра пра ва у Лон дон. Сту ди је ни је окон чао, али је сте об ја вио пр ве две пе снич ке збир ке- „Ве чер ње пе сме“ и „Ју тар ње пе сме“, ко је су

ВЛА ДИ МИР ГВО ЗДЕН,

1. „Пет језика љубави“, Гари Чапман - „Сотерија“ 2. „Свет по Кларксону“, Џереми Кларксон - „Чаробна књига“ 3. „Трговац оружјем“, Хју Лори - „Чаробна књига“ 4. „Ко ће сузе да брише кад те не буде више“, Робин Шарма - „Моно и Мањана“ 5. „Женарник“, Александар Тишма - „Академска књига“ 6. „IQ детета брига родитеља“, Ранко Рајовић - Агенција НТЦ 7. „Роман за жене“, Михал Вивег - „Моно и Мањана“ 8. „Фине девојке не постају шефови“, Луис П. Френкел - „Чаробна књига“ 9. „Љубав у доба колере“, Габријел Гарсија Маркес - „Сезам бук“ 10. „Како да причате да би деца учила“, Адела Фајбер - „Моно и Мањана“

КЊИЖЕВНА ИСТОРИЈА

У

Поглед на Исток

издању „Академске књиге“ и Огранка САНУ у Новом Саду, ових дана појавила се књига изабраних текстова Светозара Петровића „О индијској књижевности“, коју су за штампу приредиле Радмила Гикић Петровић и Зорица Хаџић. Зборник садржи дванаест радова, који су први пут објављени током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, углавном у Загребу и у Сарајеву.

Индијског потконтинента, на коме живи чак шестина целокупног становништва Планете и где се говори на око 180 језика и бар три пута толико самосталних дијалеката. Тако Светозар Петровић наводи (у раду „Индијска књижевност 20. века“) да у неких петнаестак савремених индијских језика „постоји модерна књижевност вриједна наше пажње, а неке од њих имају за собом тисућљетњу литерарну традицију, једна-

Наслови су, између осталих, „Индијска књижевност и историја књижевности“, „Индијска књижевност 20. стољећа“, „О новој хинди књижевности“, „Два индијска пјесника. Нирала и Агјеј: Чудни и Незнани“, Џаинендра Кумар и модерна индијска проза“, „Махатма Ганди“, „Југославени и Индија“. Ту су и три расправе о Рабиндранату Тагори (1861-1941), нобеловцу и једном од твораца модерне Индије, који је најпознатији индијски књижевник на српско/хрватско/црногорско/бошњачком говорном подручју. Ове мини-студије су драгоцен допринос бољем познавању

ко богату и занимљиву као ма која модерна европска књижевност“. Светозар Петровић (1931 2005) био је један од најзначајнијих југословенских историчара и теоретичара књижевности. Предавао је на више овдашњих и иностраних универзитета, а био је и редовни члан САНУ-Огранка у Новом Саду. Главне научне области којима се бавио су теорија књижевности, историја старије српске и хрватске књижевности и књижевности истока (преводио је са хиндија и био међу оснивачима прве југословенске катедре за индологију 1964). Р. Л.

Зе балд – кљу чар има ги нар не ри зни це У овом де лу при ча по ста је још сло же ни ја и раз у ђе ни ја и раз ли ва се у де сет де ло ва и у ра зним прав ци ма, спа ја ју ћи на увер љив на чин ра зно ли ке тач ке у вре ме ну и про сто ру. На по слет ку у го ди ни пи шче ве смр ти из ла зи ро ман „Аустер лиц“ (2001) ко ји се сма тра јед ним од нај у спе ли јих де ла не мач ке књи жев но сти 20. сто ле ћа и, уоп ште, јед ним од нај зна чај ни јих са вре ме них свет ских књи жев них тво ре ви на. Пи сац је у сво је при по ве сти унео и ви зу ел ни ма те ри јал, ма хом цр но бе ле фо то гра фи је, али и гра фи ко не, ру ко пи се и цр те же, не као илу стра ци ју на пи са ног, већ као по ку шај да про ду би за го нет ност и сим бо лич ност ме ђу соб ног од но са све та и тек ста. Зе балд је истин ски пе сник дез и лу зи је и кљу чар има ги нар не ри зни це, а ње го во при по ве да ње све до чи о без ма ло из гу бље ним мо ћи ма мир ног, про ми шље ног и па жљи вог тка ња књи жев них зна ко ва ко је про из во ди ве о ма нео бич не

Књи жев но-по зо ри шни жи вот а со пис за књи жев ност, на у ку и дру штве ни жи вот „Отаџ би на“, по кре нут је 1875. у Бе о гра ду. Вла сник и уред ник био је Вла дан Ђор ђе вић. Из ла зио је до 1892. (пре кид 1876–1879, 1884–1886). Од књ.

20/1888. до књ. 32/1892. уред ник је био Ми лан Јо ва но вић. Ово је био је дан во де ћих ча со пи са у Ср би ји то га вре ме на. У ње му су об ја вљи ва ни по зо ри шни и књи жев ни при ка зи и би бли о гра фи ја но вих књи га. Са рад ни ци су би ли: Ђу ра Јак шић, Ми ло рад По по вић - Шап ча нин, Сте ван Кни ћа нин, Во ји слав и Дра гу тин Илић, Ја ша Иг ња то вић, Стје пан Ми тров Љу би ша, Си ма Ма та вуљ, Ла за Ла за ре вић, Јан ко Ве се ли но вић, Сто јан Но ва ко вић, Че до миљ Ми ја то вић, Бог дан По по вић и др. Ча со пис по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и об ра ђен је елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Мала велика књига”

КЊИ ЖЕВ НИ КРИ ТИ ЧАР И ПРЕ ВО ДИ ЛАЦ

ефек те. При том, иако се на њих осла ња ју, ње го ве при че, обе ле же не хи пер де скрип ци јом, објек тив ним ис пи си ма и ли ри змом, не све до че о ем пи риј ским исто риј ским чи ње ни ца ма, већ о са мој тај ни ис тре бље ња и не стан ка. Ње га за ни ма “ти ши на” зва нич них све до че -

KWI@EVNA BA[TINA

Ч

га пот пу но учвр сти ле у на ме ри да се пр вен стве но по све ти књи жев ном ра ду. У Бен га лу је 1910. го ди не на ста ла ње го ва пе снич ка књи га „Ги тан џа ли“, а две го ди не ка сни је об ја вље на је у Лон до ну, у пре во ду на ен гле ски је зик. А 1913. је про гла шен за до бит ни ка Но бе ло ве на гра де за књи жев ност, упра во за ту књи гу. Ме ђу Та го ри ним нај зна чај ни јим де ли ма су та ко ђе пе снич ка збир ка „Гра ди нар“ и ро ман „Бро до лом“. На пи сао је пре ко хи ља ду по е ма, 24 дра ме, 8 ро ма на, пре ко две хи ља де пе са ма, број не есе је, рас пра ве и пу бли ци стич ке тек сто ве, пу то пи се и ме мо а ре. Ње го ва по е зи ја се од ли ку је јед но став но шћу емо ци ја, есе ји ја чи ном ми сли, а ро ма ни , све шћу о дру штве ној од го вор но сти. Сам је пре во дио сво ја де ла на ен гле ски је зик, а це лог жи во та се бо рио за бо ље раз у ме ва ње и по ве зи ва ње Ис то ка и За па да. Бри тан ска вла да је 1915. го ди не Ра бин дра на та Та го ру про гла си ла за ви те за, али се он, че ти ри го ди не ка сни је, од ре као те ти ту ле, због на си ља ко ло ни за то ра над ње го вим су на род ни ци ма. Уче ство вао је у ин диј ском на ци о нал ном по кре ту за не за ви сност, био је бли зак при ја тељ са Ган ди јем. Ра бин да нат Та го ре је на пи сао и ре чи ин диј ске на ци о нал не хим не. Умро је у сво јој род ној Кал ку ти. Радмила Лотина

TOP-LISTA

К

ња ко ју же ли да по пу ни хи пе тро фи ра ним се ћа њем, али он же ли и да спо ји мо дер ност пи са ња са ам би ци јом да у сва кој књи зи бу де по ма ло про ши ре но на ше по и ма ње све та. Ве о ма ми ну ци о зна умет ност ком по но ва ња обез бе ђу је склад хе те ро ге ног ма те ри ја ла чи ји је циљ да још јед ном ука же на то да „ре ал но“ под ра зу ме ва мно штво осве тља ва ња и угло ва при сту па. Игра уда ље них од је ка, по ду дар но сти, из ра ња ња од ви ја се по на че лу те мат ско-мо тив ских спре га, ко је има ју јед на ко ва жан зна чај за је дин ство при че као и ли не ар на про гре си ја. Умет ност бри жљи вог тка ња илу зи ја и алу зи ја још је са Фло бе ром по ста ла по ка за тељ ве шти не ро ма но пи сца. У по за ди ни све га се на ла зи коб мо дер не по ли ти ке књи жев но сти: на пе тост из ме ђу же ље да се све ка же (као не ки вид „ре кон струк ци је“ у слу ча ју „Аустер ли ца“) и из ми ца ње ре фе рен та, нео д лу чи вост исти не. Зе бал до ва ен ци кло пе дич ност ни је нар ци стич ка, већ је пра ће на све шћу о по гре ши во сти и не зна њу: „Оно што опа жа мо су са мо по је ди нач на све тла у по но ру не зна ња, у ко ме ду бо ке, ле лу ја ве сен ке ис пу ња ва ју гра ђе ви ну све та“.

Сло бо да го во ра и цен зу ра

а да је 1982. го ди не Џу дит Круг, ак ти вист ки ња и бо рац за пра ва ко је сло бо ди го во ра до но си Пр ви аманд ман аме рич ког уста ва по че ла кам па њу ка ко би скре нуо па жњу на про блем цен зу ре у школ ским би бли о те ка ма, ни ко ни је мо гао ни да прет по ста ви да ће се пи та њем цен зу ре и ода би ром „по доб них“ књи га аме рич ко дру штво ба ви ти и го то во три де це ни је ка сни је. Сва ке по след ње не де ље у сеп тем бру ши ром Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва ак ти ви сти и би бли о те ка ри, књи жа ри и љу би те љи ле пе ре чи ор га ни зу ју се у бор би про тив сва ког об ли ка цен зу ре у књи жев но сти, с на ме ром да „на у че љу де ва жно сти пра ва на сло бо ду го во ра и ми шље ња, обез бе ђе ну Пр вим аманд ма ном“, као и да скре ну па жњу јав но сти на опа сност ко ју до но си огра ни ча ва ње пра ва на ин фор ма ци ју у сло бод ном дру штву. Ове го ди не, број ним књи жа ра ма, би бли о те ка ма и чи та о ни ца ма при дру жи ће се и Со -

но ма др жав ни уни вер зи тет, ко ји је до са да у Не де љи за бра ње них књи га уче ство вао по сред но, де ље њем фла је ра с ин фор ма ци ја ма. Ово га пу та, као и у дру гим би бли о те ка ма, би ће ор га ни зо ва на јав на чи та ња књи га за бра ње них у САД. У пет на е сто ми нут ним пре зен та ци ја ма, би ће об ја шње ни раз ло зи за за бра ну, као и би бли о те ке и ме ста у ко ји ма је од ре ђе на књи га за бра ње на за чи та ње. Сту ден ти ће та ко има ти при ли ку да се упо зна ју с об ли ци ма и из го во ри ма за ли те рар ну цен зу ру, као и да на ли цу ме ста, на осно ву про чи та них од ло ма ка, од лу че је су ли за за бра ну чи та ња или не. Сту ден ти би тре ба ло да раз у ме ју да има ју пра во на ин те лек ту ал ну сло бо ду – ка же би бли о те кар ка Ка рен Брод ски. – Не ве ру јем у цен зу ру. Сма трам да сви има ју пра во при сту па свет ском кул тур ном на сле ђу. Ве ћи на сту де на та сла же се с њом, али има и оних ко ји по ку ша ва ју да на ђу оправ да ње за за бра -

­ E O[ ] ­ T NE

њи ва ње по је ди них књи га или њи хо вих де ло ва. Раз у мем ди ле му ро ди те ља и школ ске упра ве, ка да су у пи та њу књи ге ко је у од ре ђе ном дру штве ном пе ри о ду пред ста вља ју за ђа ке и шко ле осе тљи во шти во. – ка же др Гре та Вол мер, про фе сор ка на Де парт ма ну за ен гле ски је зик овог уни вер зи те те. – Ипак све му тре ба при сту пи ти опре зно и с ме ром, а цен зу ра ни ка ко ни је до бро ре ше ње. Ме ђу за бра ње ном ли те ра ту ром у аме рич ким шко ла ма до са да су се на шли де ло ви Би бли је, „Ло ли та“ Вла ди ми ра На бо ко ва, „Уби ти пти цу ру га ли цу“ Хар пе ра Ли ја, „Ве ли ки Гет сби“ Френ си са Ско та Фиц џе рал да, „Ста тан ски сти хо ви“ Сал ма на Руш ди ја, а нај но ви ју кон тро вер зу иза зва ла је де чи ја књи га „And Tango Makes Three“ о исто пол ном па ру пин гви на ко ји са ма лим пин гви ном чи ни по ро ди цу. И. Вујанов

c m y

kultura

dnevnik

petak30.septembar2011.

23

КОНЦЕРТОМ У НЕДЕЉУ, 2. ОКТОБРА У СИНАГОГИ

Симфоничари отварају 11. сезону Војвођански симфонијски оркестар отвара своју 11. сезону концертом 2. октобра у 20 часова у Синагоги, на којем ће, под диргентским вођством Берислава Скендеровића, извести дела новосадског композитора Стевана Дивјаковића, као и Франца Листа и Густава Малера, чије годишњице обележава. Како је најављено на јучерашњој конференцији за новинаре, „симфоничари“ ће на овом концерту први пут извести Дивјаковићеву симфонијску поему „Феникс“, посебно писану за

ову прилику, а поред ове праизведбе, први пут ће, како је Скендеровић напоменуо, и Малерова Симфонија бр.5 бити изведена код нас. Улаз на концерте Војвођанског симфонијског оркестра ће и у овој сезони, до даљег, бити слободан, осим гала новогодишњег. Од ове године „симфоничари“ су постали институционализовани и променили су назив у „Војвођански симфонијски оркестар“, подсетио је помоћник покрајинског секретара за кул-

Младен Чолић свира Листа Наш цењени млади пијаниста Младен Чолић, који је каријеру наставио у Француској, наступиће као солиста на овом првом концерту Војвођанског симфонијског оркестра 2. октобра у Синагоги. Уз пратњу симфоничара, Чолић ће извести Листов Концерт за клавир и оркестар бр.1 у Ес–дуру.

туру и јавно информисање Драган Срећков и додао да у новој 11. сезони наступају под новим називом и новим логом. Аутор новог визуелног симбола „симфоничара“ је Драган Јеленковић, професор Архитектонског факултета у Београду. Уметнички директор и шеф диригент Берислав Скендеровић подсетио је да су за десет година приредили преко седамдесет премијерних концерата, с врло мало поновљеног у програмима. Палета од класичног до позноромантичног и модерног и даље ће бити присутна у репертоару, као и настојање да буду изведена и дела домаћих композитора, што потврђује и програм првог концерта. Публику очекује девет концерата у овој сезони, с атрактивним програмима и солистима, како наводи Скендеровић. Неке гостујуће диригенте је но-

восадска публика већ видела на сцени, а неке ће први пут видети пред „симфоничарима“. Разноврсност програма укључује и разне инструменте, каже Скендеровић, и најављује гостовања трубача из Украјине Андреја Илкива и дует флаути-

ста близанаца Гурфинкела из Израела. Ове сезоне слушаћемо са „симфоничарима“ и виолинисту Марка Грацианија из Хрватске, пијанисту Лева Винокура из Немачке, виолончелисту Ласла Фењоа из Мађарске, и нашег гитаристу Зо-

рана Крајишника. Међу диригентима ће бити Франческо Ла Векиа из Италије, Цезарио Коста из Португала, Марко Паризото из Канаде, Нурхан Арман из Канаде, Хобарт Ерл из Америке, Хезус Медина из Мексика, и Берислав Скендеровић. Н. Пејчић

У БРЕМЕНУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА АНДРЕЈА ТИШМЕ

СПО МЕН-ЗБИР КА ПА ВЛА БЕ ЉАН СКОГ ИЗ ЛА ЖЕ У ДО МУ ВОЈ СКЕ СР БИ ЈЕ

Храна у контексту

По но во у Бе о гра ду

Новосадски мултимедијални уметник и ликовни критичар Андреј Тишма (1952) отворио је 21. септембра у Бремену, Немачка, самосталну изложбу ди-

(Stad tbi b li o t h ek). На отварању изложбе пред стотинак посетилаца о Тишминој уметности говорио је угледни ликовни критичар Јирген Вајхард истакав-

Андреј Тишма на отварању изложбе у Бремену

гиталних принтова под насловом „Храна у контексту„ у две галерије: Вили Ихон (Vil la Ic hon) и Градској библиотеци

ши да овако необичне и критичке радове тамошња публика одавно није имала прилику да види.

Тишма је изложио двадесет принтова дужине од по два метра, иначе први пут приказаних јавности, посвећених деградацији статуса хране у савременој цивилизацији, која је од некада кул т н о - о б р ед н о г симбола спала на индустријски и конзумеристички продукт, често предмет хиперпродукције и бацања. Приликом отварања изложбе приказана су и два Тишмина видео рада на исту тему. Током Тишминог боравка у Бремену о њему је сниман документарни филм, ауторке Марике ХајнцХок познате бременске уметнице и кустоскиње, у који је укључен и интервју о разним фазама његовог стваралаштва; од мејл-арта, перформанса, видеа до интернет уметности. Изложба Андреја Тишме у Бремену трајаће до 25. октобра.

НАЈАВЉЕНЕ БЕОГРАДСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ

Шеснаест концерата и низ мајсторских радионица Виртуозни руски пијаниста Борис Березовски, један од најтраженијих у свету, свираће 26. октобра у Београдској арени на затварању Београдског музичког фестивала Бемус, на којем ће бити одржано 16 концерата и низ мајсторских радионица. Како је речено на јучерашњој конференцији за новинаре у Скупштини Београда, овогодишњи 43. Бемус ће почети 15. октобра заједничким концертом Париског оркестарског ансамбла и камерног хора Аксентус у Сава центру, а завршиће се концертом Березовског у Арени, која се први пут укључује у рад фестивала. Директор Арене Дејан Петричевић је рекао новинарима да је концерт Березовског озбиљан продукциони подухват, и да Арена њиме наставља са угошћавањем звезда класичне музике, након што су ту наступили Андреа Бочели и Хозе Карерас. Публику очекује и концерт Мише Мајског, једног од најбољих виолончелиста на свету, који ће наступити 18.

октобра у Коларчевој задужбини, као и премијера опере „Милева„ Александре Вребалов према мотивима истоимене драме Виде Огњеновић која ће бити уприличена 25. октобра у Сава центру. На Бемусу ће бити обележена два значајна јубилеја: два века од рођења композитора Франца Листа и 40 година рада Академског

женског хора Колегијум музикум. У Листову част ће 22. октобра у Коларчевој задужбини бити изведена његова „Фауст симфонија„, а свираће је Симфонијски оркестар и Хор РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића. У Дому омладине 23. октобра Листову музику ће изводити пи-

јанисткиња Лидија Бизјак. Годишњица Листовог рођења биће такође обележена постављањем споменика овом музичком великану у парку Мањеж, уз подршку амбасаде Мађарске у Београду, рекли су представници Бемуса. Академски женски хор Колегијум музикум ће свој јубилеј обележити концертом 24. октобра у Коларчевој задужбини. Том приликом ће светску премијеру имати композиција „Сенке снова и мора„ Милана Михајловића, чије је извођење наручио Бемус. Амерички виолиниста Роберт МекДафи биће гост Гудачима Светог Ђорђа приликом извођења композиције „Осам годишњих доба” Астора Пјацоле и Филипа Гласа, 23. октобра у „Коларцу”. На Бемусу ће гостовати две луткарске представе и „нови циркус” „Са-учесништво„ из Белгије; биће одржан концерт изворне народне музике као и концерти полазника креативних мајсторских радионица виолинисте Јована Колунџије и оперске уметнице Маријане Мијановић.

Пот пи си ва њем уго во ра о са рад - ци фич ној уста но ви у си сте му од њи, ју че је озва ни чен до го вор из - бра не са ду гом из ла гач ком тра ди ме ђу Спо мен-збир ке Па вла Бе - ци јом и вла сти том бо га том збир љан ског и Ме ди ја цен тра „Од бра - ком. Од по чет ка го ди не, об ја сио на“ Ве ли ке га ле ри је До ма Вој ске је Мар ко вић, про ме њен је кон Ср би је у Бе о гра ду. Ре зул тат са - цепт и кроз са рад њу са га ле риј рад ње две ју ин сти ту ци ја би ће из - ским и му зеј ским ин сти ту ци ја ма ло жба „Ко лек ци ја Па вла Бе љан ског: По но во у Бе о гра ду“, ко ја ће би ти отво ре на 12. ок то бра у До му Вој ске Ср би је. Управ ни ца Спо мензбир ке Па вла Бе љан ског Ја сна Јо ва нов предочилa је да на слов из ло жбе – „По но во у Бе о гра ду“ – тре ба да асо ци ра на пе ри од од 1952. до 1957, ка да је бе о град ска пу бли ка по след њи, од но сно је ди ни пут има ла при ли ке да ви ди збир ку. Та да је из ло жба би ла по ста вље на у Му зе ју гра да Бе о гра да, а од 1957, за хва љу ју ћи да ров ном уго во ру Па вла Бе љан ског са Из вр шним ве ћем АП Вој во ди не, де ла су пре се ље на у Но ви Сад, где су 1961. го ди не сме ште на у но ву згра ду, ра ђе ну по на цр ти ма ар хи тек те Ива Кур то ви ћа, пр Петар Добровић, Фигура, 1927. ву на мен ски про јек то ва ну згра ду му зе ја у Ср би ји. Ове го ди - ор га ни зо ва но је низ за па же них не Спо мен збир ка Па вла Бе љан - из ло жби. У овом слу ча ју, до го во ског обе ле жа ва пе де сет го ди на ре но је да Дом Вој ске Ср би је за по сто ја ња и пр ви пут се ли сво ја вре ме тра ја ња из ло жбе у Бе о гра де ла не где дру где. ду, но во сад ској пу бли ци у Спо На пи та ње за што баш Дом Вој - мен збир ци Па вла Бе љан ског по ске Ср би је, ди рек тор Ме ди ја цен - ну ди де ла из сво је збир ке. Уз врат тра „Од бра на“, Сла во љуб Мар ко - на из ло жба би ће отво ре на 20. ок вић, од го во рио је да је реч о спе - то бра.

Из ко лек ци је Па вла Бе љан ског, пред бе о град ском пу бли ком би ће при ка за но 68 де ла 32 ауто ра, ме ђу ко ји ма су и нај зна чај ни ји пред став ни ци срп ске мо дер не: На де жда Пе тро вић, Ми лан Ми ло ва но вић, Пе тар Лу бар да, Са ва Шу ма но вић, Ми лан Ко њо вић... Би ће при ка за не и че ти ри сли ке ста рих мај сто ра из Ме мо ри јал не со бе Па вла Бе љан ског, чи ји ће ин вен тар пу бли ци до дат но при бли жи ти при ват ни и јав ни жи вот на шег углед ног прав ни ка, ко лек ци о на ра и ди пло ма те.

- Те шко је на пра ви ти пре сек ко лек ци је Па вла Бе љан ског, али се на да мо да је ово нај ре пре зен та тив ни ји мо гу ћи из бор – ре кла је Ја сна Јо ва нов. По се бан сег мент из ло жбе би ће оде љак за осо бе са оште ће њем ви да, а би ће ор га ни зо ван и низ пра те ћих про гра ма – филм ске про јек ци је, деч ја ра ди о ни ца, струч на во ђе ња. На дан за тва ра ња из ло жбе „Ко лек ци ја Па вла Бе љан ског: По но во у Бе о гра ду“, 26. но вем бра, би ће до де ље на На гра да Спо мен збир ке Па вла Бе љан ског за нај бо љи ди плом ски рад из на ци о нал не исто ри је умет но сти од бра њен на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, ко ју је ини ци рао сам Па вле Бе љан ски. И. Бурић

МАТИЦА СРПСКА И ФОНД „ЕВРОПСКИ ПОСЛОВИ“ ПОТПИСАЛИ ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ

Српску културу представити у Европској унији Матица српска и Фонд „Европски послови” АП Војводине јуче су потписали Протокол о сарадњи, који омогућује заједничко деловање и рад ових ин-

ституција на представљању српске културе у другим европским државама, као и у институцијама Европске уније. Овај протокол ће створити услове и за представљање европских вредности и идеја, успостављање и унапређивање сарадње са релевантним међународним и домаћим институцијама, развијање и подстицање научних истраживања, културно и уметничко стваралаштво, и креирање развојних пројеката од националног значаја који се финансирају из европских фондова. На потписивање овог протокола обе стране су се одлучиле „уважавајући стратешко опредељење Републике Србије о укључивању у процес европских интеграција, уз решеност да се унапреди сарадња и на тај начин да допринос друштвеном развоју Аутономне Покрајине Војводине, као и читаве Републике“. Протокол су јуче у Матици српској потисали директор Фонда „Европски послови“ Предраг Новиков и генерални секретар Матице српске Душан Николић. Фото: Б. Лучић Н. П.-ј.

24

svet

petak30.septembar2011.

dnevnik

UKRATKO

Is tra ga o za tvo ri ma CIA u Li tva ni ji

Ne mo} ni bez NA TO TRI PO LI: Snage prelazne vlade u Libiji pozvale su NATO da poja~a vazdu{ne napade na Sirt, rodno mesto svrgnutog lidera Moamera el Gadafija i Bani Valid jedini wegov preostali bastion. U audio poruci Gadafi je ju~e pohvalio otpor svojih pristalica u Bani Validu, gradu u kojem je, po tvrdwama Nacionalnog prelaznog saveta, dan ranije ubijeno 11 boraca nove vlade, preneo je AFP. Mesto na kojem se trenutno nalazi odbegli libijski lider za sada nije poznato.

Portparol libijskog Ministarstva odbrane Ahmed Bani rekao je ranije ju~e da je prili~no siguran da je Gadafijev sin Seif el Islam u Bani Validu, a drugi, Mutasim, u Sirtu.Snage prelazne vlade navele su da je vi{e od 10 boraca libijske prelazne vlade ubijeno ju~e u uli~nim borbama sa Gadafijem snagama u Sirtu.

(Ta njug)

Sin di ka ti pro tiv me ra {ted we BU DIM PE [TA: Oko 70 ma|arskih sindikata i nevladinih organizacija po~iwu proteste protiv mera {tedwe i reforme zakona o radu koje predvi|a konzervativna vlada premijera Viktora Orbana. Me|u najdrasti~nijim odlukama je pove}awe poreza na dodatu vrednost sa 25 na 27 odsto, u vreme smawene potro{we.

Oko 300 sindikalaca su ju~e simboli~no seli na trotoar kako bi iskazali nezadovoqstvo radom ma|arske vlade, a wih 500 bi to trebalo da u~ini u petak, podatak je koji je objavila policija Budimpe{te. Za subotu su predvi|ene velike demonstracije ispred parlamenta, najavilo je Nacionalno udru`ewe ma|arskih sindikata.

Mere vlade, oko kojih nisu konsultovani sindikati, upisuju se u {iri paket mera {tedwe koje dr`avi treba da omogu}e ispuwewe ciqeva kao {to je smawewe deficita za ovu i idu}u godinu, u trenutku kada se procewuje da }e ekonomski rast u Ma|arskoj biti slabiji od o~ekivanog.

BUN DE STAG IZ GLA SAO PA KET ME RA PO MO ]I GR^ KOJ

Mer ke lo va pro {la naj te `i test BER LIN: Nema~ki Bundestag je ju~e u Berlinu ve}inom glasova usvojio paket mera za pove}awe obima i ovla{}ewa Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF)i time su poslanici glasali za evro, za spas Gr~ke, ali i spas vlade demohri{}ansko-liberalne koalicije kancelara Angele Merkel, ocewuju analiti~ari.

Za pove}awe udela Nema~ke u ESFS na 211 milijardi evra glasalo je 523 poslanika, 85 je bilo protiv, a tri uzdr`ano,tako da je Merkelova uspela da sa~uva tzv. kancelarsku ve}inu. Iz redova vladaju}e koalicije je 315 poslanika bilo za, ~etiri vi{e od tzv. kancelarske ve}ine. „Propadne li evro, propa{}e Evropa’’, ovo su naj~e{}e pomiwane re~i Merkelove pred glasawe u Bundestagu. Glasawe je bilo najve}i test za kancelarku Merkel, otkada je do{la na vlast pre {est godina, prenela je novinska agencija

Pro pad ne li evro, pro pa {}e Evro pa (An ge la Mer kel) poreskih obveznika ne}e biti uzaludno potro{en time {to }e biti usmeren za podr{ku prezadu`enih ~lanica evrozone Kancelarka nije, me|utim, mogla da iskqu~i mogu}nost da }e deo dugova biti otpisan ukoliko Gr~ka bankrotira, ~ega se sve vi{e pla{e finansijska tr`i{ta.Pove}awe obima i ovla{}ewa EFSF za

spas finansijski posrnulih ~lanica, su u nekim zemqama poput Finske ve} ratifikovani, ali druge ~lanice evro zone, ukqu~uju}i Slova~ku, tome se protive. Plan o pro{irewu EFES treba da odobri svih 17 clanica evrozone, ali se glasawe u Nema~koj smatra naro~ito zna~ajnim, jer }e poreski obveznici iz najmo}nije privrede u Evropskoj uniji (EU) morati da podnesu najve}i teret tog procesa.

Poslanici glavne opozicione socijaldemorkatske partije (SDP) podr`ali su paket. ‘’Mi glasamo danas za budu}nost....Evropa je u sigurnim rukama.... glasajmo za spas evra...’’, samo su neke od krupnih re~i zagovornika glasawe i podr{ke zajedni~koj valuti, za koju najvi{i politi~ari u Berlinu ka`u da odgovara Nema~koj i wenoj izvoznoj privredi.Opoziciona Levica je glasala protiv ovog paketa. Ukupna vrednost EFSF je 440 milijardi evra.

(Ta njug)

Ita li ja iz da la ob ve zni ce za 7,85 mi li jar di evra RIM: Javni deficit Italije porastao je na 3,2 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) u drugom kavrtalu, u odnosu na 2,5 odsto iz istog kvartala lani, saop{tio je ju~e Zavod za statistiku te zemqe. Deficit je malo iznad gorwe granice Evropske unije za javne deficite buxeta centralnih i

Si kor ski: U EU kad usvo je za ko ne Za pa da VAR [A VA: - Ministar spoqnih poslova Poqske Radek Sikorski izjavio je danas da bi ~lanstvo dr`ava isto~ne Evrope u EU moglo da bude realnije tokom naredne decenija, ukoliko postanu „malo vi{e kao Norve{ka ili [vajcarska”. ^lanstvo tih zemaqa u EU je „u ovom trenutku daleko”, rekao je Sikorski uo~i samita Unije o Isto~nom partnerstvu koji je ju~e po~eo u Var{avi, preneo je AP. Sikorski je pozvao zemqe ukqu~e-

Rojters. Protivnici iz redova wene Demohri{}anske stranke su tvrdili da se na taj na~in pozajmquju pare od budu}ih generacija - od dece i unuka - i postavqali pitawe o ‘’buretu bez dna’’- kada je re~ o spasu evra. Merkelova je poku{ala da uveri svoju koaliciju da novac

ne u taj projekat, Gruziju, Ukrajinu, Belorusiju, Moldaviju, Jermeniju i Azerbejxan, da usvoje zakone i demokratske standarde kao u zapadnim dr`avama, dodaju}i da je to wihova jedina nada za eventualno ~lanstvo u EU. „Ukoliko postanete pravno i trgovinski gledano pomalo kao Norve{ka ili [vajcarska, onda }e stvari postati mogu}e. Naravno, ako to ne u~inite, onda ne}ete u}i u EU”, rekao je poqski {ef diplomatije.

(Ta njug)

lokalnih vlasti i socijalnog sistema od tri odsto BDP-a, prenela je agencija AFP. Javni deficit za 2011. prognoziran je na 3,9 odsto BDP-a.Italija je ju~e izdala obveznice u vrednosti od 7,85 milijardi evra uz znatno vi{e kamatne stope, {to je znak novog talasa nezado-

voqstva na tr`i{tima. Italija je izdala obveznice koje dospevaju 2014. i 2022. u vrednosti od 3,136 odnosno 2,472 milijarde evra. Ta dr`ava je tako|e emitovala obveznice koje dospevaju 2021. i 2015. u vrednosti od 1,32 milijarde odnosno 925 miliona evra.

(Ta njug)

Po ter ni ca za Ga da fi je vim si nom PA R IZ: In ter pol je ju~e saop{tio da je raspisao crvenu poternicu za sinom svrgnutog libijskog lidera Moamera Gadafijaf, Al-Sadijem, navode}i da je on posledwi put vi|en u Nigeru.

Al-Sadi Gadafi (38) je optu`en zbog nezakonitog prisvajawa imovine i ume{anosti u „zastra{ivawe oru`jem” dok je bio na ~elu libijskog Fudbalskog saveza, saop{tila je me|u-

narodna policija. Poternica je izdata na osnovu zahteva pobu we ni ka ko ji su do {li na vlast po{to su zbacili Gadafija.Al-Sadi je posledwi put vi|en u Nigeru, a u crvenoj poternici se posebno pozivaju zemqe regiona da pomognu u wegovom pronala`ewu i hap{ewu, kako bi bio vra}en u Libiju gde je izdat nalog za wegovo hap{ewe.

(Ta njug)

VIL WUS: Tu`ioci u Litvaniji spremni su da ponovo otvore istragu o tvrdwama da su se u toj zemqi nalazili tajni ameri~ki zatvori za ispitivawe pritvorenika osumwi~enih za pripadnost Al Kaidi, ali su im za to potrebni ~vsti dokazi, saop{teno je u Vilwusu. „Potrebne su nam konkretne ~iwenice koje bi ukazivale da su qudi ilegalno pritvarani u Litvaniji,” izjavio je u saop{tewu Darius Raulusaitis, zamenik javnog tu`ioca. Litvanski tu`ioci, kako

od istrage protiv trojice biv{ih visokih funkcionera tajne slu`be osumwi~enih da su zata{kavali postojawe zatvora CIA, zbog nedostatka dokaza.Istraga koju je nalo`io litvanski parlament je u decembru 2009. godine otkrila dva objekta koji su mo`da kori{}eni za ispitivawe osumwi~enih od 2003. do 2006. godine.

Istra`iteqi su, me|utim, napomenuli da uprkos tome {to izve{taji pokazuju da je avion CIA sleteo u Litvaniji nije mogu}e re}i da li su

je dodao, imaju dovoqno znawa i voqe za to uprkos kritikama organizacija za qudska prava da wegova zemqa nije dovoqno ozbiqno pristupila ovom pitawu.

Tu`ioci su se prethodno sastali sa delegacijom „Amnesti interne{enala” (AI) koja treba da objavi izve{taj o tvrdwama da su se u Litvaniji nalazili ameri~ki tajni zatvori. Raulusaitis je rekao da su tom prilikom istakli da }e detaqno analizitrati materijal AI i da }e ukoliko budu na{li bilo kakve dokaze koje ranije nisu imali ponovo otvoriti istragu.

Litvansko tu`ila{tvo je u januaru ove godine odustalo

iz wega iskrcani osumwi~eni. Prema nekim tvrdwama, Litvanija je pristala da na svojoj teritoriji dr`i zatvore CIA u zamenu za ~vrstu podr{ku tada{weg ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a ulasku te zemqe u NATO, naveo je AFP. Litvanija je u{la u NATO i EU 2004. godine.

Tvrdwe o postojawu zatvora CIA izno{ene su svojevremeno i za Rumuniju i Poqsku koje su to demantovale.

Savet Evrope je nedavno pozvao sve tri zemqe da objave informacije o tajnim zatvorima u kojima su, kako se tvrdi, mu~eni pritvorenici.

(Ta njug)

Zbog ubi stva de mon strant osu |en na smrt MA NA MA: Sud u Bahreinu osudio je danas na smrt demonstranta za ubistvo policajca.

Specijalni sud za bezbednost koji je osnovan tokom trajawa vanrednog stawa u Bahreinu, osudio je lekare i medicinske sestre koji su zbriwavali povre|ene demonstranate tokom nereda u toj maloj ostrvskoj zemqi u Persijskom zalivu na zatvorske kazne, potvrdio je advokat Mohsen al Akavi. Sud je 13 optu`enih medicinskih radnika za zlo~ine

protiv dr`ave osudio na po 15 godina zatvora, dok su ostali dobili kra}e zatvorske kazne, prenela je agencija AP. Posle nemira koji su zahvatili Tunis, Egipt i Libiju, na hiqade demonstranata okupilo se u 15. februara u centru prestonice male ostrvske arapske dr`ave zahtevaju}i promene u Kraqevini. ^etiri demonstranta je tokom nemira ubijeno i na desetine raweno.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Venecuelanski predsednik Ugo ^aves, koji boluje od raka, hitno je preba~en u bolnicu po{to mu je otkazao bubreg, javili su ameri~ki mediji, ali vlasti u Karakasu posredno demantuju tu vest.^aves je preba~en u Vojnu bolnicu u Karakasu u utorak ujutro, preneo je AFP. U nedequ, po povratku sa le~ewa na Kubi, ^aves je poku{ao da uveri Venecuelance da je zdrav.

JU LI JA TI MO [EN KO Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko moli da se proces protiv we za navodne mahinacije i korupciju dok je bila na vlasti ne povezuje sa pregovorima Ukrajine sa Evropskom unijom u Isto~nom partnerstvu, preneo je ju~e u Var{avi {ef poqske diplomatije Radoslav [ikorski.U Bar{avi je sino} po~eo dvodnevni samit Isto~nog partnerstva

SKAR LET JO HAN SON Glumica Skarlet Johanson je u intervjuu Si-EnEn-u zamolila sve koji su do{li u posed fotografija na kojima je naga, da po{tuju wenu privatnost. „Samo zato {to sam glumica i snimam filmove ne zna~i da nemam pravo na privatnost. @elim da me svi ostave na miru’’. Fotografije na kojima naga glumica pozira ispred ogledala preuzete su sa wenog mobilnog telefona, koji je izgubila.

NO VI NE 21. VE KA U SA U DIJ SKOJ ARA BI JI

Kraq po mi lo vao `e nu osu |e nu zbog vo `we auto mo bi la RI JAD: Saudijski kraq Abdulah pomilovao je `enu osu|enu na 10 udaraca bi~em, jer je prekr{ila zabranu upravqawa vozilom, javila jeju~e agencija Blumberg. „Hvala Bogu, bi~evawe [eme je opozvano”, napisala je ju~e na svom nalogu na dru{tvenoj mre`i Tviter princeza Amira al-Tavel, supruga saudijskog princa i milijardera Al-Valida bin Talala. Amira je rekla da je razgovarala sa [emom, koja je kazala da je kraqeva odluka „odnela strahove sa kojima je `ivela posle te nepravedne presude”. „Zahvaquju}i na{em voqenom kraqu. Sigurna sam da }e sve Saudijke biti sre}ne, znam da ja jesam”, napisala je saudijska princeza. @ena, za koju je navedeno jedino da se zove [ema, progla{ena je krivom da je u julu vozila automobil u Xedi. Posledwih meseci, vi{e `ena je prekr{ilo zabranu upravqawa vozilom u neko-

liko saudijskih gradova, u okviru kampawe pokrenute s ciqem da u toj monarhiji budu izmeweni strogi islamski zakoni koji `enama zabrawuju da budu voza~i i putuju bez

odobrewa mu{kog starateqa. Ova presuda izre~ena je samo dva dana po{to je saudijski kraq objavio da }e `ene imati pravo da glasaju i da se kandiduju na lokalnim izborima, jedinim javnim izborima u ovoj kraqevini. Pored toga, kraq je u govoru pred ~lanovima Saveta [ure najavio da }e `ene imati pravo i da postanu ~lanice ovog tela. @ene u Saudijskoj Arabiji }e nova prava mo}i da iskoriste tek za ~etiri godine, jer je zavr{eno imenovawe kandidata za slede}e glasawe.

Saudijski kraq `eli da omogu}i `enama da rade, u okviru napora da ekonomiju zemqe u~ini mawe zavisnom od nafte. Saudijska Arabija odbija da „marginalizuje ulogu `ena u saudijskom dru{tvu”, rekao je Abdulah u televizijskom obra}awu pre nekoliko dana.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

petak30.septembar2011.

25

EVROP SKA PRAK SA

PRI STU PA WE HR VAT SKE EVROP SKOJ UNI JI

Stra n ci od bor ni ci u Bu gar skoj

Pot pi si va we ugo vo ra de vet na e stog de cem bra

SO FI JA: Pet stranaca iz dr `a va Evrop ske uni je kandidovalo se za odbornike u op{tinskim skup{tinama u Bugarskoj na predstoje }im lo kal nim iz bo ri ma, koji }e se odr`ati 23. oktobra, saop{tio je portparol centralne izborne komisije (CIK) Bi ser Tro ja nov.

Prema wegovim re~ima, oni nemaju bugarsko dr`avqanstvo, ali evropsko zakonodav stvo do zvo qa va sva kom

na za registraciju, na osnovu drugog dr`avqanstva koje poseduju kao dvojno.

Pred sed nik par ti je „Dru ga Bu gar ska” Bo `i dar To ma lev ski `e leo je da se kao kan di dat za gra do na ~el ni ka So fi je re gi stru je pod ime nom Da rio To ma le ti, gra |a nin Fin ske, ali mu grad ska iz bor na ko mi si ja ni je do zvo li la. Bu gar ska je ~lan EU od 1. ja nu a ra 2007. go di ne.

Me |u kan di da ti ma za op {tin ske od bor ni ke u lo kal nim par la menti ma su dva dr `a vqa na Ve li ke Bri ta ni je, dvo je Ho lan |a na i je dan Ita li jan gra |a ni nu EU da gla sa i kandiduje se na lokalnim izborima u zemqi u kojoj `ivi. „Me|u kandidatima za op{tinske odbornike u razli~itim lokalnim parlametnima su dva dr`avqana Veli ke Bri ta ni je, dvo je Ho lan|ana i jedan Italijan”, pojasnio je Trojanov. Portparol CIK-a rekao je da je ukupno 248 gra|ana iz dr`ava EU podneo zahtev za glasawe na predstoje}im izborima u Bugaskoj. Neki bugarski gra|ani podneli su ime-

U Bugrskoj }e se paralelno sa lokalnim odr`ati i pred sed ni~ ki iz bo ri, ali stranci - dr`avqani EU nemaju prava da se kandituju za predsedni~ke kandidate. Bugarsko zakonodsvstvo propisuje stroge uslove za predsed ni~ ke kan di da te, osim {to su bugarski dr`avqani, oni moraju biti ro|eni u Bugarskoj i pre izbora moraju nekoliko godina da `ive u toj zemqi. Za oktobarkse izbore prijavilo se 18 kan di da ta za pred sed ni ka dr`ave.

(Ta njug)

Na sta vak mi rov ne mi si je EU u BiH BE^: Austrija, Ma|arska i Bugarska iznele su novi predlog u EU za nastavak mirovne misije u Bosni i Hercegovini (BiH), saop{tio je ju~e u Be~u ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{. On je, na konferenciji za {tampu, rekao da predlog predvi|a da misija Eufor-Althea zadr`i svoj izvr{ni mandat, uz oslawawe na rezervne snage izvan BiH, koje u slu~aju potrebe mogu brzo da budu preba~ene na lice mesta.

Te rezervne snage mogle bi biti borbene snage EU, ukazao je ministar, podse}aju}i da ove snage za brzo reagovawe EU u slu~aju krize, do sada nisu upotrebqavane. Poja~ano oslawawe na rezervne snage moglo bi

omogu}iti smawewe trupa na terenu, kao {to to tra`e pojedine zemqe koje u~estvuju u mirovnoj misiji u BiH. Smawewe trupa, me|utim, mogu}e je samo ako se osigura raspolo`ivost rezervi, upozorio je Darabo{.

O sudbini misije UN pod komandom EU u BiH se raspravqa ve} du`e, jer zemqe poput Francuske i Nema~ke `ele da povuku u potpunosti svoje vojnike, dok se druge, kao {to je Austrija, protive tome. Austrija, Ma|arska i Bugarska predstavile su svoj kompromisni predlog. Darabo{ ka`e da je dobijena podr{ka Slovenije, Slova~ke, Rumunije i Estonije, a i Velika Britanija je na~elno dala pristanak.

(Ta njug)

ZA GREB: Ugovor o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji bi}e potpisan 19. decembra u Var{avi, izjavio je ju~e portparol poqskog predsedni{tva EU Konrad Niklevi~. „Upravo smo u fazi slawa zemqama ~lanicama i institucijama EU pozivnica za sve~anost potpisivawa ugovora, koja }e biti odr`ana 19. decembra u Var{avi”, izjavio je Niklevi~ za Hrvatsku televiziju. Pregovori Hrvatske i EU zavr{eni su 30. juna, posle ne{to mawe od {est godina, nakon ~ega je po~ela izrada ugovora koji predvi|a da Hrvatska postane punopravna ~lanica EU 1. jula 2013. godine.

Ugovorom su utvr|ena prava i obaveze Hrvatske kao ~lanice, dogovoreni aran`mani i prela-

Do nald Tusk uru ~io Ja dran ki Ko sor pri me rak ugo vo ra

zni periodi za prilago|avawe evropskoj pravnoj tekovini.

Primerak ugovora na engleskom nedavno je premijerki Jadranki

NVO pro tiv uslov nog oslo ba |a wa ge ne ra la Nor ca ZA G REB: Nekoliko hrvatskih nevladinih udru`awa (NVO) tra`i na~in kako da poni{te odluku o prevremenom, uslovnom pu{tawu na slobodu generala Mirka Norca, koji je izdr`ao 10 od 15 godina jedin-

da Norac, iako je bio direktno pitan, nije rekao da se kaje zbog po~iwenih zlo~ina, ve} samo da `ali za svakim ubijenim”, izjavila je ona i dodala da bi tu`ila{tvo trebalo da se `ali zbog odluke.

Li kvi da ci ja vi {e de se ti na srp skih ci vi la Za planirawe i sprovo|ewe likvidacije vi{e desetina srpskih civila u jesen 1991. godine u Gospi}u i obli}wem Peru{i}u, kao i za to {to je li~no ubio jednu `enu, Norac je osu|en na 12 godina zatvora. Za te zlo~ina su osim Norca osu|eni Tihomir Ore{kovi} na 15 i Stjepan Grandi} na 10 godina zatvora. Grandi}u je tada{wi predsednik Stjepan Mesi} kaznu smawio na osam godina zatvora. stvene kazne za ratne zlo~ine nad srpskim civilima u Gospi}u i Meda~kom xepu. „Nevladine organizacije Dokumenta, Centar za mir, nenasiqe i qudska prava, te Gra|anski odbor za qudska prava, razmi{qaju o mogu}nosti podno{ewa upravne tu`be u pitawu Mirka Norca, ali se radi o komplikovanom pravnom pitawu”, izjavila je Vesna Ter{eli~, voditeqka Dokumente - Centra za suo~avawe s pro{lo{}u. „Na nedavnoj sednici komisije koja je odlu~ivala o zahtevu Mirka Norca, jedini koji je bio protiv bio je predstavnik dr`avnog tu`ila{tva, objasniv{i

Komisija je na zatvorenoj sednici pre desetak dana odlu~ila da Norac, shodno zakonskim propisima, krajem novembra ove godine bude pu{ten na slobodu nakon {to je izdr`ao dve tre}ina kazne.NVO uputile su javnosti protest zbog te odluke, oceniv{i da takva mera ne bi trebalo da bude primewivana na one koji su po~inili ratne zlo~ine. Zlo~ine u Meda~kom xepu 1993. po~eo je da procesuira Ha{ki sud, koji je nakon smrti jednog optu`enog, na~elnika glavnog {taba Hrvatske vojske Janka Bobetka, predmet prebacio hrvatskom sudstvu.

(Ta njug)

MAKEDONIJA

Pro ble mi sa po pi som gra |a na u ino stran stvu SKO PQE: Na dva dana pred po~etka popisa u Makedoniji, me|u ~lanovima Dr`avne popisne komisije pojavio se nesporazum oko tuma~ewa ~lana zakona koji se odnosi na popisivawe

gra|ana koji `ive u inostranstvo mawe od jedne godine.

Zakon predvi|a da se popisuju gra|ani koji `ive u inostranstvo mawe od 12 meseci, ali ~lanovi komisije turske i albanske nacionalnosti tra`e da se po-

pisom obuhvate i oni koji `ive u inostranstvo du`e od godinu dana, a u trenutku sprovo|ewa popisa su u Makedoniju.

Zvani~no, niko od Dr`avne popisne komisiji nije komentarisao ova neslagawa.

Jedino je potpredsenik komisije Adbulmenaf Bexeti rekao da je wihov zahtev u skladu sa evropskim standardima.U me|uvremenu, u toku je obuka 16.608 popisiva~a, od kojih su 7.000 Makedonci, 3.600 Albanci, a ostali su Srbi, Turci, Vlasi i Romi.

Popis je trebalo da bude odr`an u aprilu, ali je odlo`en za oktobar zbog prevremenih parlamentarnih izbora i zbog nesaglasnosti koju su pokrenuli predstavnici turske i albanske nacionalnosti u Komisiji u odnosu na etni~ki sastav popisnih komisija na terenu.

(Ta njug)

Kosor uru~io wen poqski kolega Donald Tusk.

Predlog sporazuma preveden je i na ostale slu`bene jezike

EU. Predlog u me|uvremenu mora usvojiti Evropski parlament, a nakon potpisivawa ugovora, Hrvatska mora organizovati referendum u zakonskom roku od 30 dana. O ugovoru treba da se izjasne i zemqe ~lanice, odnosno wihovi parlamenti, koji treba da ratifikuju taj dokument. Za ulazak u EU sada bi, kako pokazuju ankete, glasalo 58 odsto gra|ana, dok ih je 31 odsto protiv.

Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} zala`e se za kampawu u kojoj bi u~estvovale politi~ke stranke koje se zala`u za Evropu, a to su gotovo sve parlamentarne stranke osim desni~arske Hrvatske stranke prava, kako bi se broj pristalica pove}ao na 70 odsto.

(Ta njug)

Jo{ ni su pro ce su i ra ni svi rat ni zlo ~in ci ZA GREB: Na godi{wicu masakra devetoro srpskih civila u selu Varivode kod Kistawa, tri nevladine organizacije za qudska prava u Hrvatskoj podsetile su da jo{ nisu otkiveni i procesuirani po~inioci tog zlo~ina po~iwenog dva meseca posle akcije „Oluja”. „Na dan se}awa na `rtve masakra u selu Varivode `elimo jo{ jednom da informi{emo javnost i podsjetimo sve relevantne vladine institucije na neizvr{enu obavezu otkrivawa i procesuirawa po~inilaca ratnih zlo~ina za vreme i nakon Oluje i obavezu da

izre{etani mecima, uglavnom na pragovima svojih ku}a, skoro dva meseca nakon prekida ratnih dejstava tokom Oluje”, navedeno je u pismu.

U nepravosna`noj presudi Ha{kog suda generalima Anti Gotovina i Mladenu Marka~u na teret se stavqaju i progoni, deportacije i prisilna preme{tawa, pqa~kawa javne ili privatne imovine, bezobzirno razarawe, nehumana dela i okrutno postupawe, kao i nereagovawe na zlo~ine po~iwene na ni`im nivoima, {to ukqu~uje i ubijawe civila, izme|u ostalog i u Varivodama.

Va ri vo de kod Ki sta wa: pr vi spo me nik `r tva ma „Olu je”

se obezbede obe{te}ewa i prizna,wa gubitaka familijama nevino ubijenih `rtava”, isti~e se u pismu koje su javnosti uputile Dokumenta- Centar za suo~avawe s pro{lo{}u i Gra|anski odbor za qudaka prava iz Zagreba, kao i Centar za mir, nenasiqe i qudska prava iz Osijeka. „U no}i 28. septembra 1995. godine pripadnici hrvatskih jedinica u Varivodama su brutalno i bez povoda smaknuli devetoro osoba, od kojih je najmla|a imala 60, a najstarija 85 godina. Oni su

Za zlo~ine se sumwi~e ~etvorica pripadnika hrvatskih snaga, ali je nakon presude pred @upanijskim sudom u Zadru i ponovqenog su|ewa na @upanijskom sudu u [ibeniku, krivi~ni postupak obustavqen zbog nedostatka dokaza.Istraga je vra}ena na po~etak, protiv nepoznatih po~inilaca. Ni devet godina nakon zavr{enog postupka pred {ibenskim sudom nema novih saznawa i nije zapo~eto gowewe po~inilaca tog zlo~ina. isti~u nevladine organizacije.

(Ta njug)

U Hr vat skoj dva sa mo u bi stva dnev no Dvo dnev na po se ta tur skog pre mi je ra Ma ke do ni ji SKO PQE: Premijer Turske Rexep Taip Erdogan nalzi se u dvodnevnu posetu Makedoniji, a na skopskom aerodromu uz najvi{e dr`avne i vojne po~asti do~ekao ga je makedonski premijer Nikola Gruevski. Posle obilaska novog objekta aerodroma Aleksandar Veliki kojim upravqa turski koncesionar TAV, razgovori dva premijera po~eli su ju~e u vladi. Tom prilikom turski premijer je izjavio da je

uveren da }e Makedonija postati ~lanica Evropske unije pre Turske. Na svom evropskom putu Makedonija brzo napreduje , smatra Erdogan.

Erdogan je ju~e imao razgovore i sa predsednik Makedonije Geori Ivanov i predsednik parlamenta Trajko Veqanovski, kao i susret sa liderom vladaju}e albanske stranke Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmetijem.

(Ta njug)

ZA GREB: Prema podacima o broju samoubistava, u Hrvatskoj se u proseku svakog dana ubiju dve osobe, a dvostruko je vi{e `ena od mu{karaca samoubica. Ve}ina onih koji dignu ruku na sebe su stariji od 50 godina.

Kako su preneli hrvatski mediji, pro{le godine je 777 osoba izvr{ilo samoubistvo, a 615 je poku{alo da to u~ini, ali su na vreme spre~eni. „U Hrvatskoj, ba{ kao i u drugim evropskim zemqama, najvi{e je samoubistava u maju”, ka`e psihijatar dr [piro Janovi}, rukovodilac Centra za psihoedukaciju KBC Zagreb. Iako nema ~vrstih pokazateqa za{to je to tako, doktor Janovi} ka`e kako se veruje da je mogu}e da sunce polako podi`e raspolo`ewe, izlazi se iz te{ke depresije i ~ovek onda ima dovoqno snage da to i sprovede.

On dodaje da prava istina o razlozima samoubistava ostaje skrivena, pa razli~iti stru~waci imaju i razli~it pristup tuma~ewu uzroka samoubistava. No, premda broj samoubistava u Hrvatskoj ili opada ili stagnira proteklih pet godina, psihijatri, ipak, nisu zadovoqni prevencijom ove vrste nasilne smrti.

Tvrde da se mo`e vi{e i boqe, jer je ~ak osam od 10 osoba koje po~ine samoubistva to nekome najavilo. Zapravo se radi o pozivu za pomo}, ali ona retko bude pru`ena, pa samoubice dovr{e ono {to su najavile. Stru~waci smatraju da samoubistva nije samo psihijatrijski ve} i javnozdravstveni problem, s obzirom na to da ga mogu podsta}i neki doga|aji na poslu, kod ku}e ili, pak, alkoholizam.

(Ta njug)

OdMOR

petak30.septembar2011.

c m y

26

dnevnik

44. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ЛОВА, РИБОЛОВА И СПОРТА „ЛОРИСТ” И САЈАМ ТУРИЗМА У НОВОМ САДУ

Н

а Новосадском сајму од 28. септембра до 2. октобра одржава се 44. Међународни сајам туризма, који се током протеклих година афирмисао као један од најзначајнијих места за пласман туристичке понуде Србије. Многобројни излагачи из Србије и региона наступају самостално и кроз своја удружења. Под окриљем међународних сајмова Лорист одржавају се Сајам лова, риболова и спорта, Сајам хортикултуре и Сајам еко-свет, а новина је Сајам шумарства који се организује у сарадњи са ЈП „Војводинашуме”. У истом термину, одржавају се Сајам туризма, Сајам опреме за угоститељство и Изложба хране и пића, док је 2. међународни сајам коњарства „Хорсвил” почиње данас и траје до 2. октобра.

Сва раскош бања Србије Удружење бањских и климатских места Србије промовисаће на Сајму туризма у Новом Саду оганизовани развој, очување, коришћење и унапређивање свих бањских и климатских места у Србији и организовање заједнич-

Велика шанса у бањском туризму ких промоција на домаћем и иностраном тржишту, а учествоваће 22 чланице Удружења. У Хали “Мастер” Новосадског сајма, понуду здравственог и рекреативног туризма, велнес и спа програме као и ценовнике за актуелну сезону промовисаће: Специјална болница за рехабилитацију “Бујановац”, Буковичка Бања-Аранђеловац, Специјална болница за рехабилитацију “Гамзиградска бања”, Атомска Бања “Горња Трепча”, Специјална болница за рехабилитацију “Ивањица”, Специјална болница за рехабилитацију “Бања Ковиљача”, Институт за лечење и рехабилитацију “Нишка бања” – Ниш, Институт за рехабилитацију Београд, Специјална болница за рехабилитацију “Пролом бања”, Специјална болница за рехабилитацију “Врањска Бања”, Специјална болница за рехабилитацију “Гејзер” Сијаринска бања, Специјална болница за рехабилитацију “Сокобања”, Специјална болница за рехабилитацију “Термал” –Врдник, Специ-

Златни котлић Семберије, Дринска регата, Мото фест “Дани грмљавине”, Бир фест и Сајам привреде и пољопривреде “Интерагро”.

Од велнеса до голфа

јална болница за рехабилитацију “Меркур”, као и Туристичке организације општина Брус, Краљево, Љиг, Ниш, Рашка, Смедерево и Градска општина Нишка Бања.

Туристичка понуда Републике Српске Туристичка организација Бијељине представиће, на Сајму

туризма, на свом штанду у Хали “Мастер”, туристичке потенцијале Бијељине и околине, али и неколико значајних манифестација које ће бити одржане током наредне године. Посетиоцима Сајма биће представљен Сајам туризма и гастро културе “Бијељинатурист 2012″, Уметничка колонија “Бијељина – Бродац – Дворови 2012″, као и

Најзанимљивија речна путовања

С

ве реке теку према мору, али неке су због обале, брзака или величанствених водопада ипак упечатљивије од других. Крстарење рекама све су траженија у туристичким агенцијама, а уредништво сајта Yахоо.травел одабрало је неке од најзанимљвијих које бисте требали да осетите и доживите.

Д ун а в ловидба средњом Европом почиње у Немачкој, а заП вршава у Црном мору у Румунији. Дунав није плав ни чист, али током путовања, уз обалу, могу се видети стари замци, градови, историјска места и богат животињски свет на самој делти. Хоћете ли пловити Дунавом тек у великим градовима, Бечу, Будимпешти или Београду, или ћете се одважити на дуже путовање? У сваком случају нећете зажалити.

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ

Фрушкогорски манастири

Н

а простору 50 км дужине и 10 км ширине, на сремској планини Фрушка гора, смештено је 16 српских православних манастира, подигнути у касном средњем веку, када се тежиште српске културе под налетом Турака преместило у ондашњу јужну Угарску. Ова јединствена културно-историјска целина проглашена је за културно добро од изузетног значаја за Србију.

Највећи ланац хотела и летовалишта у Словенији, који нуди разноликост доживљаја у великом броју дестинација и летовалишта, представиће се на предстојећем Сајму Туризма у Новом Саду. Туристичка понуда “Sava Hotels & Resorts” укључује све од велнеса до голфа, МИЦЕ-а, спа туризма, лечилишта, гастрономије, забаве за породице, активног летњег и зимског одмора, венчања и других манифестација, а пружа и могућности камповања. “Sava Hotels & Resorts” објекте има на шест дестинација: Бледу, у Лендави, Бановцима, Моравским Топлицама, Раденцима и Птују у којима постоји 22 врсте смештаја – хотели, терме, лечилишта, кампови и игралишта за голф.

Радионица Туристичка призма и Новосадски сајам организују на 44. међународном сајму туризма у Новом Саду, једнодневни пословни скуп под називом „Workshop”, који је одржан у четвртак, 29. септембра, у Конгресном центру Новосадског сајма. Циљ одржавања „Workshopa” је интензивирање сарадње између туристичких привреда држава у региону, успостављање квалитетније сарадње између туристичких посленика и промоција готових туристичких производа. Будући да се Сајам туризма одржава у периоду планирања зимске сезоне, божићних и новогодишњих празника и путовања, ово је била прилика да се “first minute” аранжмани премијерно представе на овој манифестацији.Истог дана, у 14 часова одржана је и додела награде Туристичка призма 2011. у акцији “За нови квалитет у туризму” у којој учествује шест држава са Извор EX-YU простора. www.wel lnes sa dria.com

Ја н гц е инеска река Јангце К једна је од најпознатијих река на свету и најду-

жа у Азији. Пловећи њоме посетилац може да упозна шаролику кинеску културу. Многи крузери плове краће од седам дана, али могу вас одвести до неких од најзанимљивијих руралних кутака ове велике земље. За десет година, после потпуне изградње великих брана, цео ток Јангцеа ће изгледати сасвим другачије.

Р и о Ф у т а ле у ф у чилеанском градићу Футалеуфу може се доћи до истоУ имене реке. Вода пристиже из ледника, па је зато хладна и бистра. Тече кроз Чиле и Аргентину, а на њој највише уживају љубитељи рафтинга. Тече кроз бујне шуме и лепе долине носећи лепоту Анда све до Патагоније.

су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999. Од запада ка истоку налазе се манастири: Привина Глава, Дивша, Кувеждин, Петковица, Шишатовац, Бешеново, Мала Ремета, Беочин, Раковац, Јазак, Врдник, Старо Хопово, Ново Хопово, Гргетег, Велика Ремета и Крушедол.

Гргетег

Већина манастира саграђена је под утицајем моравске и рашке градитељске школе, а временом су радикално реконструисани. Приликом обнове, цркве су добиле високе вишеспратне звонике са барокним облицима и пластиком, а у унутрашњости – велике и сложене барокне иконостасе, које су осликали најбољи српски сликари тог времена. Бурна историја, архитектонска и ликовна лепота и нарочито улога духовног средишта српског народа, допринели су великом значају фрушкогорских манастира у културно-историјском наслеђу Србије. Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније

Манастир Гргетег, са црквом посвећеном Св. Николи, смештен је на јужној падини Фрушке горе. По предању, саградио га је деспот Вук Бранковић познат по именом Змај Огњени Вук за свог слепог оца, хиландарског монаха Гргура, по коме је манастир и добио име. Први историјски подаци о манастиру налазе се у турским документима из средине 16. века. Запуштен пре Велике сеобе, обновљен је почетком 18. века захваљујући митрополиту Исаији Ђаковићу. Барокни изглед црква је добила између 1766. и 1771. године, а опсежна обнова изведена је крајем 19. века под руководством Хермана Болеа, загребачког аритекте. На место старије зидане иконостасне преграде, постављена је мања, мермерна, са иконама Уроша Предића. Манастирска црква је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Купола из 18. века је уклоњена у последњој обнови, када се инсистирало на прегледности и симетричности у унутрашњости и фасадама храма. Конаци који окружују цркву са четири стране и иконостас капеле у звонику, рад Пјера Крижанића, настрадали су за време Другог светског рата. Извор: www.sr bi ja.tra vel

К а њ о К р и с т а ле с еку Кањо Кристалес, на северу Колумбије, описују Р као ону која „тече из раја„. Многи је сматрају најлепшом реком на свету јер је њено корито пуно разнобојних

алги. Боје се преливају из црвене у жуту, плаву, зелену или црну. Изнад ове разнобојне подлоге тече кристално чиста вода. Али описани призор можете доживети само лети кад врућина поспешује раст алги. Дугачка је око 100 километара, али ширина јој углавном није већа од 20 метара. Приступ је отежан, што је и главни разлог због чега је још увек чиста.

За мбе з и ва река је дуга 2.700 километара и тече кроз шест О афричких земаља, а онда се улива у Индијски океан. Иако је реч о четвртој по величини реци у Африци, најпопу-

ларнија тачка на њој су свакако водопади Моси-оа-Туња или у преводу „дим који грми„ као и Викторијини водпади – највећи на свету и једно од седам природних чуда света. Сваке године најшире водопаде на свету, који на највишој тачки досежу 108 метара, посети око милион људи. Многи посетиоци долазе до самог руба и купају се у природно издубљеном „ђавољем базену”.

dnevnik

oglasi

petak30.septembar2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak30.septembar2011.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Posledwi stricu

dnevnik

pozdrav

dragom

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i sve prijateqe na nam je na{ voqeni suprug, otac i deda

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-36-32.

38347

Bo`ana Popovi} Dori} Frawi

Stevanu Tintoru

1942 - 2011.

Umrla je na{a baka, mama i supruga Boba.

DESET JUTARA u komadu Fru{ka gora - Jazak ispitana za vo}arstvo. Telefon: 064/401-4180.

38140

IZDAJEM uli~ni lokal u Novom Sadu, ulica Bulevar oslobo|ewa 43, ima telefon, cg, sanitarni ~vor.

Telefoni: 021/443-306, 021/6336-562.

38152

Radomir [olaja Budo preminuo u 71. godini posle duge i te{ke bolesti.

Sahrana }e se obaviti 1. 10. 2011. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Ba~kom Novom Selu.

od sestre Lenke i porodice [vedi}.

od sinovca Mihajla sa porodicom.

38555

38517

dragoj

Navr{ava se 6 meseci od kada nije sa nama na{a draga tetka

Posledwi sestri

pozdrav

KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33943, 063/84-85-495.

37799 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

37800 SOKOBAWA - Mihoqsko leto. Sobe i apartmani za odmor. Specijalni popust.

Tel. 063/81-54-200, 018/880100.

37832 PRODAJEM bukova drva prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 061/617-22-19, 063/77-19142.

38323

Dana, 28. 9. 2011. godine preminula je na{a najdra`a

O`alo{}ene: supruga Ivka, }erke Svetlana i Milena i unuka Nina.

Privremeno se opra{tamo od na{e majke, ta{te i bake

Slavojka Ne{i} Leposavi Regeqac

1960 - 2011.

ro| Karanovi}

Vreme koje prolazi nikada nam ne}e izbrisati se}awa niti ubla`iti bol koju ose}amo zbog tvog odlaska. Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

od sestre Ankice Rankovi} sa porodicom.

Tatjana Svetislava Veselinovi} Uvek }e biti u na{im srcima i mislima.

Sahrana je 30. 9. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: majka Radmila, brat Du{an, stric Petar i ostala rodbina.

Sne`a i Neno.

Obave{tava se rodbina prijateqi da je moja majka

i

38529

38507

38564

POMEN

2001 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug i otac

ro|. Karanovi}

Marko Radoj~i}

Frawo Dori}

preminula u 70. godini.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, 30. 9. 2011. u 15 ~asova.

Vreme prolazi, se}awe ne bledi, nikada te ne}emo zaboraviti.

Milostive Vezmar 1938 - 2011.

Sahrana je danas, 30. 9. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

Porodica: }erka Vesna, zet Rejmond i unuk Leon.

Leposava Regeqac

O`alo{}eni: sin Radivoj, snaja Katarina i unuke Anastasija i Emilija.

38569

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/16-12-358.

38312 POTREBNE devojke za prodaju na {alteru u piceriji.

Telefon 063/115-0120.

38436 ZA RAD u trgovini potrebna ~etiri izvr{ioca, mogu i studenti. Telefoni: 06275-71-52 i 021/654-6704.

38438

O`alo{}eni: suprug Drago, sin Zoran, snaja Vera i unuke Bojana i Zorana.

38526

38568

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32373 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

38308 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330.

38315 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

38414

Sahrana je u subotu, 1. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

Sahrana je na grobqu u Sremskoj Kamenici, danas, 30. 9. 2011. godine, u 13 ~asova.

Tvoji: mama Danica, tata Milenko, brat Radivoj i sestra Jelena.

O`alo{}eni: supruga, sinovi, snaje, unuci i unuke.

38536

38561

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

preminuo 29. 9. 2011. godine, u 82. godini.

38552

Dana, 30. 9. 2004. najtu`niji dan u mom `ivotu, kad dobih tu`nu vest, da izgubih sina, a moja deca brata

Posledwi pozdrav dada uji

Navr{ava se 6 meseci od kada nije sa nama na{a draga

Slavojka Ne{i} \or|u Markovi}u

Tatjani Veselinovi}

obele`i}emo u subotu, 1. 10. 2011. godine u 11 sati na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1960 - 2011.

Frawi

Branka Kara}a a posle ~etiri godine i supruga

Drugarice i drugovi iz C-razreda {kole „Jovan Popovi}” Novi Sad.

od: Ilonke, Igora i Zvonka sa porodicom.

Za wima tuguju wihovi najmiliji.

O`alo{}ena porodica.

38573

Posledwi pozdrav bratu na{e koleginice Biqane,

Dragana Kara}a

38531

38566

Tuga i bol za tobom nikad ne}e pro}i. Ona ostaje ve~no u na{im srcima i du{i. Ponosni smo na tebe {to smo te imali.

Tvoji najmiliji: sin Zoran, bra}a Braco i Dragan i sestra Boba sa porodicama.

37899

38508

POMEN

Posledwi pozdrav {ogoru

U subotu, 1. oktobra, u 11 ~asova, na grobqu u Gajdobri, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom ocu i deki

Sa{i ^okorcu Todor Malini} Frawi Dori}u od koleginica i kolega iz O[ „ 22. avgust” iz Bukovca. od Vinka.

38572

38567

1934 - 2010.

Peri Pudaru

Uvek si tu i osta}e{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Soka, sin Mi}o i }erka Du{ka sa porodicama.

1912 - 2011.

38537

Blagoslov je bio imati tebe tata, uvek si u na{im mislima, svakog dana u na{im pri~ama, a zauvek u na{im srcima.

Tvoja deca sa porodicama.

38499

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

SE]AWE

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Dragomir Brcanov Vreme prolazi, ali prema tebi je ve~na.

qubav

Milovanu Smiqani}u 20. 10. 1945 - 6. 10. 2010.

^uvaju te u srcima tvoje sestre: Vukica i Qubica sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 1. oktobra 2011. godine, u 11 sati, na grobqu Tranxament.

Utehe nema, zaborav ne postoji.

Voqeni ne umiru, dok `ive oni koji ih vole. Tvoji najmiliji.

38375

38502

Navr{ava se osam godina od smrti na{eg voqenog

Danas, 30. 9. 2011. godine navr{ava se deset godina od kako smo ostali bez na{e drage i plemenite mame

Dragomira Brcanova

Vukosave - Vukice Popov

POMEN

Vreme prolazi. Tuga i bol ostaje.

Uvek te se se}aju i vole tvoji: \u|a, Sne{ka, Bojan i Jelisaveta.

ro|. Brzi} Svu wenu po`rtvovanost i qubav koju nam je nesebi~no pru`ala ~uvamo od zaborava.

Wena deca: Borislava i Katarina sa porodicama.

38376

38283

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ dragi prijateq

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je iznenada i prerano napustio na{ dragi

petak30.septembar2011.

SE]AWE na na{eg voqenog

3

29

TROGODI[WI POMEN mom jedinom bratu

GODI[WI POMEN na{em dragom

Svetozara Ninkovi}a Batu

Nikoli Tili}u

Svetozaru Ninkovi}u Bati

30. 9. 2008 - 30. 9. 2011.

obele`i}emo u subotu, 1. 10. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Se}awe na qubav, radost i skromnost u dubokim plavim o~ima kroz najlep{e uspomene zauvek bolno `ivi u nama.

Dikica i Joca.

Vreme prolazi, bol ne prestaje, delili smo sve.

Tugu i prazninu ostavio si meni.

Tvoja Seka sa porodicom.

38460

38461

38429

SE]AWE

iz Svilo{a

Tri godine pro|e, sa sobom si odneo i deo nas.

Uvek voqen i nikad zaboravqen, `ive}e{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena supruga i majka

Stevan Goji}

Jasmina Ple}a{

ro|. 1957.

1991 - 2011.

O`alo{}eni: suprug Milorad k}erka Marija i sin Nikola.

Brat Dragan i snaja Dra`ena.

Sahrana je na Gradskom grobqu, u petak, 30. 9. 2011. u 13.30 ~asova.

38441

38450

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

3

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage snahe

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Vladimir Ostoji}

Vladimir Ostoji}

Stevan Tintor

1952 - 2011.

1927 - 2011.

Nedostaje{ nam...

Kumovi: Aleksandar, Katarina i Sowa.

Tvoji najmiliji.

38466

38465

Jaci Jasmine Ple}a{

Sahrana je u subotu, 1. 10. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Rajko i }erka Marija sa porodicama.

od: Olivere, Jovice, Petra, Filipa i Milene.

Rade i Mara Ple}a{.

38486

Posledwi pozdrav dragoj

Dana, 1. 10. 2011. godine navr{ava se 40 dana od kada nas je napustila na{a Bosiqka. Toga dana u 10 sati na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen i pomoliti se za pokoj wene du{e.

38452

38451

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene k}erke

Vladimir Ostoji} baba Nadi

od: \or|eta, Tamare i devoj~ica.

...na meni ostari}e ~e`we i tvoji dodiri sa posvetom... ... snove ko ~amce usidrim da ne sawam te, da se ne mu~im al uvek na|e me ko osveta ta tvoja predivna posveta...

Biqana.

Jasmine

Bosiqka ]osi}

Jasmine

1936 - 2011.

Weni najmiliji: sin Branko, suprug Danilo, snaha Brankica i unuci Danica, Milica, Du{ica i Nikola.

Sestra Gordana i zet Branko sa decom.

Neute{ni, mama Kata i tata Du{an.

38468 38482

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nadi

38463

Posledwi pozdrav dragoj

Posle duge i te{ke bolesti u 75. godini preminula je na{a draga majka, baka i ta{ta

Sahrana je danas, 30. 9. 2011. godine, u 13 sati, na Novom Majurskom grobqu u Petrovaradinu. od Vojislava Nikolajevi}a.

od Zore i Mileta Priji}a.

38481

38479

Posledwi pozdrav

Jasmini Ple}a{

Nada Somora

Nadi

38453

38454

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: }erka Jasna, unuka Miroslava, unuci Predrag i Dejan i zet Branislav.

38477

od kom{ija iz Ul. Stojana Novakovi}a 5.

38478

Jasmini od tetka Marije i sestara Qiqane i Nata{e.

38476

tv program

petak30.septembar2011.

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.10 14.00 14.05

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам Гимназијалци Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Изблиза: Исцелитељска моћ музике 14.30 Биоскоп: Мира Бањац, 2. део 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Документ: Није све у новцу 15.35 Плави круг 16.00 Гимназијалци

Бора Отић

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Петказање

Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филмски програм: Хартови са Запада

Етничка разноврсност Војводине и вечерас ће бити употребљена како би се представило и нагласило богатство језика, обичаја и људи. „Петказање” није условљено глобалним трендовима, снимана је међу публиком, о публици и за публику. Гледаоци пишу, позивају, предлажу теме и активно учествују у креирању садржаја емисије. Уредник и аутор: Бора Отић (РТВ 1, 22.30) 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.10 21.35 22.00 22.30 23.40

ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Фаца Ноћна смена Егзит 05. Војвођански дневник Петказање Циклус Клода Лелуша: Добри и лоши, филм

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Српски екран,емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.55 Додати живот годинама 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Даме певају џез 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Осећајте се као код куће, емисија на мађарском са титл.на српском 13.10 Седам и по 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.20 Живот без краја, филм (слов) 22.30 Опасни живот министраната, филм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.35 09.50 09.57 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 15.00 16.00 16.39 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.55 23.00 23.50 00.05 00.16 00.57 03.05 03.09 03.44 04.16 04.48 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Вратите ми младост Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Чавка, филм Ово је Србија Позориште у кући Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Дивљи у седлу, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Женски клан Ноћни биоскоп: Милк, филм Вести(04.00,05.00 по 3.00’) Казнени простор Око Разгледница Породично благо Верски календар

Милк Харви Милк изабран је за заступника у градском одбору Сан Франциска 1977. То не би било необично да Харви тако није постао први политичар хомосексуалац кога су изабрали амерички грађани. Улоге: Шон Пен, Џејмс Франко, Џош Бролин Режија: Гас ван Сант (РТС 1, 00.57)

Линда Блер

Истините приче: Истеривач ђавола Филм је инспирисан истинитом причом из 1949. године о једном дечаку за кога су сматрали да га је опсео ђаво. Његов егзорцизам је био забележен у једном невероватном дневнику. Улоге: Елен Бернстин, Макс вон Сидоу, Линда Блер, Кити Вин Режија: Вилијам Фридкин (РТС 2, 22.41) 06.02 06.46 07.21 07.24 07.30 07.33 07.38 08.02 08.05 08.15 08.46 09.02 09.54 10.28 10.53 11.22 11.54 12.32 13.04 14.01 14.32 15.24 15.55

08.30 09.05 10.00 10.05 11.05 11.45 12.00 12.05 13.00 13.05 14.05 14.30 15.05 15.45 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Одељење за убиства Вести Ево нас код вас Пороци Агро дан Вести Године пролазе Вести Одељење за убиства Витраж Дунавска салетла Пороци Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Славни парови Одељење за убиства Неон сити Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

07.15 10.30 14.00 18.45 19.15 21.30

АТП Тајланд 1/4 Финале АТП Малезија 1/4 Финале АТП Тајланд 1/4 Финале Премијер лига, магазин ЕБЕЛ: Медвешчак – Олимпија Евролига квалификације: ПАОК – Галатасарај 23.15 Најава Премијер лиге 00.00 Премијер лига, магазин 00.15 Лига шампиона: Валенсија – Челси

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

16.40 17.08 18.03 18.45 19.15 19.50 20.00

Шон Пен

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.15 23.30 00.30

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Трачара Вече са Иваном Ивановићем

21.45 22.41 23.34 00.00 00.30 01.21 02.16 02.46

Концерт за добро јутро Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Београд у музичким збивањима 20.века Необично о биљкама Свет природе.дивље мајке и бебе Контекст Метрополис Место за нас Странац у Србији Хор РТС ТВ фељтон Трезор Београд у музичким збивањима 20.века Свет природе Пола века анимације у Србији ТВ лица: Амбасадорке женског предузетништва...као сав нормалан свет Органско сточарство Породица Сопрано Међу нама Мокрањчеви дани Лов и риболов Странац у Србији Мали фудбал: Лига шампиона: Ураган Ивано Франковск: КМФ Економац, пренос Породица Сопрано Истините приче Бунт Хроника салона стрипа Београдско пролеће Трезор Пола века анимације у Србији Међу нама

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм. Врати ми се 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Ухвати ме ако можеш 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Товар

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

07.10 07.30 08.00 08.30 09.00 09.35 10.00 10.25 10.45 11.05 12.00 13.15 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.35 23.40 00.00 01.10 02.00

Сунђер Боб Коцкалоне Трнавчевићи у дивљини Вести Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Доушници Наша мала клиника Преглед Лиге Европе Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Филм: Млади револвераши Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Доушници Саут Парк Београдски зоо

Сузана Златановић - Луна Лу

Хоћу да знам Петком ће емисија „Хоћу да знам“ бити посвећена темама из области културе и спорта. Разговоре с гостима водиће Сузана Златановић - Луна Лу и Зоран Пањковић. Данашњи гост је Дарко Бајић, филмски редитељ и професор ФДУ, директор Филмског центра и члан Асоцијације филмских редитеља Србије. (Б92, 09.35)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.15 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз: Породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света Дуле и Радојка 20.30 Курсаџије 21.00 Гранд шоу 22.30 Наслеђе једне даме 23.30 Ноћ у јуну 00.15 Кеш на ноге 01.00 Филм: Бекство из Лос Анђелеса 03.00 Филм: Романса против несанице 04.30 Филм; Кобни додир: Птичји грип у Америци

Давид Ханер

СЕРИЈА

Црвени орао Серија која вас на тренутак враћа у 17. век. Након терора које претрпи једно село и убиства супруге локалног учитеља, догађаји крећу у потпуно другом правцу. Појављује се заштитник „Црвени орао” који штити слабије, открива дворске интриге и тајне организације. Улоге: Давид Ханер, Хавијер Гутије, Пепе Аниорте, Миријам Галего (Хепи, 23.00) 05.30 07.55 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 16.10 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Јутарњи програм Вести Направите места за Нодија Мала принцеза Мегамнинималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Сузе Босфора Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Је л истина Но Лимит Малдиви - Преглед дана Звездана капија СГ1 Црвени орао Вести Малдиви – Више од игре… Црвени орао

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak30.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Посластичарски ас 11.20 Уштедети купујући 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Спасавање оронулих грађевина 19.05 Мајами инк 20.00 Удата за мафијаша 20.55 Смртоносне жене 21.50 Партнери у љубави и злочину 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Удата за мафијаша

07.00 09.07 10.05 10.59 11.11 12.00 12.35 13.21 14.15 14.49 15.31 16.02 16.25 17.12 17.40 17.59 18.30 19.30 20.12

08.00 Стопама Берлиоза 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Мајка Тереза – Светица таме 11.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 12.00 Тајне Партенона 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Дешифровање мајанског кода 15.00 Пет америчких гиганата 16.00 Сикерт против Сарџента 17.00 Капија просвећења 18.00 Дан када је умро Џемс Дин 19.00 Пољска битка за Британију 20.00 Човекова историја 21.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Пет америчких гиганата 00.00 Сикерт против Сарџента 01.00 Капија просвећења

02.31

21.10 23.25 00.00 00.55

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Друго мишљење Алиса, слушај своје срце Међимурска златарија Скица за портрет Хрватска уживо Глобално село Путем европских фондова Иза екрана Капри Дневник Хрватска полиција у Домовинском рату, док. филм Премијера недеље: Милионер с улице, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратон - циклус Џима Џармуша: Чудније од раја, филмж Филмски маратон: Опсесија, филм

Фантастична четворка Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Розвел Капетан Кид Најлепше доба твог живота Камелеон Пут у Велвил Осветник Црни кадилак Еротски филмови

Освет ник Ка да ФБИ не бу де био у мо гућ но сти да за шти ти све до ке, све ће за ви си ти од бив шег аген та Прај са и ње го вог про гра ма за шти те. Уло ге: Долф Лунд грен, Мак сим Рој, Кри сти јан Па ул Ре жи ја: Марк С. Гре ни ер (Си не ма ни ја, 20.00)

Фри да Пин то

Џа мал Ма лик је осам на е сто го ди шњи мла дић из Мум ба и ја, де те с ули це, без ро ди те ља, че сто и без хра не. Од ма ле на је на у чио на те жак, си ро ма шни жи вот. Али ње гов жи вот се ме ња кад се при ја ви и успе да се ква ли фи ку је за квиз „Ко же ли да бу де ми ли о нер”... Уло ге: Дев Па тел, Фри да Пин то, Са у раб Шу кла, Ир фан Кан, Рај Зут си, Анил Ка пор, Ајуш Ма хеш Ке де кар Ре жи ја: Де ни Бојл (ХРТ 1, 21.10)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 13.45 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.10 18.00 18.20 18.30 19.10 19.30 20.00 20.55 21.45 23.35 00.20 01.20 01.50

Долф Лунд грен

06.00 Горко-слатко 07.50 Командант и војсковођа: Далека страна света 10.05 Аватар 12.45 Чаробњаков шегрт 14.35 Опет ти 16.20 И то се зове љубав 17.50 Филмови и звезде 18.20 Доушник 20.05 Досадно на смрт 20.35 Ти и ја, ми смо света два 22.15 Права крв 23.10 Девојка са тетоважом змаја 01.40 Дивља вожња 2 03.10 Све моје бивше 04.50 Ожиљци рата 1861-2010 010

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсомеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсомеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Закон и ред Плаве крви

05.20 06.00 06.45 08.50 10.55 11.50 12.20 13.10 14.05 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 01.35 03.25 04.25

РТЛ Данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Лепотица и звер, филм Време убијања, филм Укроти ватру, филм Астро шоу РТЛ Данас

Вре ме уби ја ња

Ми ли о нер из бла та 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.20 09.20 10.20 10.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Мала ТВ Серија за децу Школски сат Олујни свет Преноси из Сабора Фотографија у Хрватској Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт за младе Школски сат Пуни круг Метеор и велики точкови Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљанти Цртани филм Поп музика Риба у борби за опстанак, док. филм Прљави секси новац Неми сведок На рубу науке Време је за џе Моја породица 7б 24

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Породица Кременко Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља 2 Породица Кременко 2 Пустоловина у Рок Вегасу 23.00 Сиквест

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Једина права ствар Скупље од драгуља Чаура: Повратак Полицајац из вртића Утакмица Боб Робертс Чувај се лепих отмичарки Бубамаре Џувана Ман Опклада 48 сати

По што су за кон и суд про пу сти ли да осу де крив ца, Карл Ли Хеј ли лич но је ка знио си л о ва те ља и уби цу сво је де се то го ди шње кћер ке. За оче ки ва ти је у ова квим слу ча је ви ма да очај ни отац код по ро те иза зо ве са жа ље ње и раз у ме ва ње, али на жа лост, Карл и ње го ва кћер ка су Афро-аме ри кан ци, а по чи ни тељ је бе лац... Уло ге: Ме тју Ме ко на хи, Сан дра Бу лок, Се му ел Л. Џек со на, До налд Са тер ленд, Ки фер Са тер лен да, Ке вин Спеј си, Ешли Џад, Оли вер Плат Ре жи ја: Џо ел Шу ма хер (РТЛ, 23.00)

Сан дра Бу лок

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Справице будућности Чари путовања Врхунско градитељство Успорен снимак Разоткривање митова Справице будућности Чари путовања

10.00 12.30 12.40 14.00 15.00 17.50 18.00 19.00 20.00 23.00 00.15 00.30

Тенис Фудбал Билијар Мотокрос Билијар Фудбал Куглање Најјачи човек Билијар Тенис Аутомобилизам Билијар

Ak tiv ne u ra tu, po vu ~e ne u mi ru ru gi kon gres AF@J otvo rio je pi ta we fran cu skih `e na. In spi ri sa na in te re sant nom ma sov no sti i sa mo stal no sti ove or ga ni - di sku si jom na ovom sku pu, pred sed ni ca Sa ve za za ci je. Iako su pred vod ni ce AF@J s po - fran cu skih `e na, E`e ni Ko ton pred lo `i la je no som go vo ri le o ma sov no sti or ga ni za ci je, pri - da se or ga ni zu je me |u na rod ni kon gres `e na na pi s u j u } i joj ve} 1945. go d i n e tro m i l i o n s ko ko jem bi se `e ne iz ce log sve ta me |u sob no upo ~lan stvo, ve} na Dru gom kon gre su Vi da Tom {i~ je oce ni la da su par ti zan ke i `e ne uop {te ma we ak tiv ne ne go za vre me Dru gog svet skog ra ta. Po {to se za vre me ra ta, pre ma zva ni~ nim sta ti sti ka ma, u par ti za ni ma bo ri lo oko 100.000 `e na, iz ve sno je da je pre ma ovoj pro ce ni broj ak tiv nih `e na, te 1948. go di ne, mo rao bi ti ~ak i de se to stru ko ni `i od zva ni~ nih tvrd wi.

Po red ne sa mo stal no sti `en ske or ga ni za ci je i te {ko }a u eman ci pa ci ji `e na na se lu, pre pre ke ko je su po seb no bi le iz ra `e ne u NR Sr bi ji bi le su u ve zi s ne in t e g ri s a n o { }u we n og sta n ov n i { tva.

Ne in te gri sa no je bi lo sta nov ni {tvo se ve ra ze mqe – gde je u no vo na sta loj po kra ji n i do { lo do ve l i k ih de m o g raf s kih pro me na usled ise qa va wa Ne ma ca i ta la sa ko lo ni za ci je. U or ga ni za ci ji AF@J pri me }e no je, re ci mo, da je iz slo va~ kog se la Ko va ~i ce, u ko jem je ogra nak AF@ bro jao ~ak 2.200 ~la ni ca, na iz bor nu kon fe ren ci ju do {lo sve ga wih 85. Jo{ te `e pri li ke bi le su u kra je vi ma na se qe nim mu sli man skim i po seb no al ban skim sta nov ni {tvom.

Tek sa us po sta vqe wem so ci ja li sti~ ke dr `a ve po ~i we pe riod ubr za ne se ku la ri za ci je ju go slo ven skih mu sli ma na. Kra qe vi na Sr bi ja je tek ne {to ma we od dve go di ne upra vqa la obla sti ma sa ve }in skim mu sli man skim sta nov ni {tvom (Ko so vo, Me to hi ja, za pad na Ma ke do ni ja), dok je po sle 1918. go di ne iz vr {e na po li ti~ - „Ma we ak tiv ne u mi ru”, sma tra la je Vi da Tom {i~ ka i eko n om s ka eman c i p a c i j a mu { kog sta nov ni {tva, ali su po ro di~ ni od no si i deo zna le, ka ko bi se omo gu }io bu du }i za jed ni~ ki pro sve te osta li auto nom ni i pot ~i we ni {e ri - rad na pi ta wi ma va `nim za raz voj dru {tva uop jat skom za ko nu. Na Ko so vu i Me to hi ji, gde je {te, ali i de lo va we ra di re {a va wa pro ble ma 1948. go di ne i da qe po sto ja la voj na upra va, pri - ko ji se ti ~u is kqu ~i vo `e na. Ta da je sa sta vqen li ke su bi le jo{ ne po voq ni je za or ga ni zo va we i i ini ci ja tiv ni od bor za or ga ni zo va we kon fe odr `a va we ma sov ne `en ske or ga ni za ci je ka kav ren ci je, ko ji je imao 15 ~la ni ca, a Ju go sla vi ju je je AF@ te `io da bu de. Re for me na Ko so vu i pred sta vqa la dr Ol ga Mi lo {e vi}.

Osni va~ ki kon gres MDF@ odr `an je od 26.

Me to hi ji za to su spro vo |e ne u pot pu no sti „od o zgo“, ~ak i bez pri vi da na rod nog u~e {}a. Ipak, no vem bra do 1. de cem bra 1945. go di ne u Pa ri zu. na rod na po dr {ka, ma kar i de kla ra tiv na, bi la je Na we mu je u~e stvo va lo 840 pred stav ni ca `en skih udru `e wa iz 40 ze ma qa. neo p hod na kod re `i ma „na Ju go slo ven ska de le ga ci ja po rod ne de mo kra ti je“.

Po ~et kom pe de se tih no {e we te kla je iz AF@J i ima la je Ta ko je ve} 8. mar ta 1946. go di ne, pred 5.000 oku pqe nih za ra i fe re ye za bra we no je {est ~la ni ca: Mi tru Mi tro qu di u Pri {ti ni, 40 Al ban - za ko ni ma NR Sr bi je, NR Bo sne vi}, An ku Be rus, Mi le vu Ro di}, Ol gu Hu mo, dr Ol gu Mi ki ski n u l o fe r e x e. Pre m a i Her ce go vi ne, NR Cr ne Go re lo { e v i} i Ka t u Pej n o v i}. par tij skim sta ti sti ka ma, do i NR Ma ke do ni je Kao glav ni ci qe vi ove or ga ja n u a r a 1948. go d i n e 30.000 ni za ci je usta no vqe ni su: ak Al ban ki ski nu lo je za ro ve i fe re xe. Zva ni~ no, do 1951. go di ne ve li ka ve }i - tiv no u~e {}e u bor bi za pot pu no uni {te we fa na od 546.037 mu sli man ki ko je su `i ve le u FNR {i zma u sve tu i us po sta vqa we traj nog mi ra, or Ju go sla vi ji – 519.088 ot kri lo je svo je li ce. ga ni zo va we `e na svih ze ma qa ra di is pu we wa Ipak, do ku men ti AF@ sve do ~e o to me da ti po - pot pu ne eko nom ske, prav ne i dru {tve ne jed na stup ci ni su bi li traj ni. Ve }i na `e na se usko ro ko sti, kao i za {ti ta zdra vqa, na ro ~i to zdra vqa po no vo za bra |i va la, a po ~et kom pe de se tih go di - de ce. Na kon gre su je iza bra no i ru ko vod stvo na no {e we za ra i fe re xe za bra we no je za ko ni ma MDF@. Za pred sed ni cu je iza bra na E`e ni Ko NR Sr bi je, NR Bo sne i Her ce go vi ne, NR Cr ne ton, a za pot pred sed ni ce Ni na Po po va iz SSSRa, Do lo res Iba ru ri, po zna ti ja kao La Pa si o na Go re i NR Ma ke do ni je.

Pred stav ni ce ju go slo ven skih `e na u~e stvo - ri ja iz [pa ni je, go spo |a Vel fi{ iz SAD. Od va le su u ve li kom na sto ja wu ko je je za ciq ima - lu ~e no je da ~e tvr ta pot pred sed ni ca bu de iz Ki lo for mi ra we me |u na rod ne or ga ni za ci je `e na. ne, ali za vre me tra ja wa kon gre sa ona ni je ime Ini ci ja ti va za stva ra we Me |u na rod ne de mo - no va na. Iz vr {ni od bor je bro jao 26 ~la ni ca. krat ske fe de ra ci je `e na po ja vi la se ju na 1945. Jed na od wih bi la je pred stav ni ca `e na Ju go sla go di ne, ka da je odr `an pr vi kon gres Sa ve za vi je – Mi tra Mi tro vi}.

D

Књи гу Ива не Пан те лић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak30.septembar2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Не мој те оче ки ва ти да се да нас сла же те и уса гла си те са сви ма. Па ни с де цом. Ипак, љу бав ни од нос мо же те те ћи сво јим то ком. Па рт нер све озбиљ ни је схва та сво ју си ту а ци ју. Гла му ро зни сте.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни пе так ће про те ћи с мно го ви ше оба ве за и мно го ма ње за ба ве но што би сте хте ли. На жа лост, ово је те жак и оску дан пе ри од за вас. Штед ња, ду го ви, по др шка оних ко је до бро по зна је те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. septembar 2011.

Ваш Ме р кур се не одва ја од бли ста вог Сун ца па се ни ви не раз два ја те од осо бе ко ја вам је ва жна и ко ја вас гре је на свој на чин. Све је мно го лак ше ка да се ра ди у па ру, кроз са рад њу.

Оте жа ва ју ћа окол ност је да је Ме сец у зна ку Шкор пи је, али је бар иза шао из Изи ди ног ту не ла, та ко да ће овај дан би ти не што бо љи и све тли ји од прет ход ног. Па рт нер де лу је ми сте ри о зно и твр до гла во.

Бу ди те па жљи ви у по слов ним пре го во ри ма и зва нич ним са стан ци ма јер од вас са мих мно го то га за ви си. До вољ но сте енер гич ни па се мо же те за ле те ти, из гу бив ши из ви да ва же ће ста во ве и ин те ре се.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја вас и да ље оп те ре ћу је ви ше не го што се оче ку је. Не мој те се не р ви ра ти већ се осмех ни те да тим про бле ми ма. Јер, да је те све од се бе и ви ше не мо же те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Све оно што за ви си од вас, а то је го то во све што се де ша ва, мо же те усме ри ти и ре ши ти на пра ви на чин. Не ко од при ја те ља за па да у про блем. По мо зи те ко ли ко мо же те. Па рт нер ски од нос се по бољ ша ва.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ма те мно го то га за јед нич ког с па рт не ром па има ју ћи то у ви ду, гле дај те сво ја по сла и сво ју сло бо ду. А ва ша по ло ви на ће се већ не ка ко сна ћи, сво јим ве за ма и по знан ством. Дру штве ни сте.

На чин ин тер пре та ци је и оно што го во ри те има ве ли ки и сна жан од јек. Мо же те да ћу ти те, али ка да из ра зи те сво је ми шље ње, оно по га ђа ди рект но у су шти ну. Ис ко ри сти те то по зи тив но, а не кри тич ки.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Из да на у дан сте под при ти ском ко ји до жи вља ва те ве о ма лич но. Као да сте баш ви про зва ни да ре ша ва те све про бле ме ко ји вас до ти чу. По тру ди те се да у по сло ва њу све бу де по за ко ну.

Же ли те да се ви не те ви со ко под обла ке, да по ле ти те и уз ле ти те пут успе ха. Али, то не иде та ко ла ко. Од сно ва до ја ве и ле пих успо ме на ни је лак пут. Ипак, вре ди се по тру ди ти, ра ди се бе и дру гих.

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка Шкор пи је, што ука зу је на по моћ и раз у ме ва ње јед не жен ске осо бе или по ро ди це. На гла ше на вам је ин ту и ци ја. Ослу шни те је. Сре ђу је те не крет ни не.

TRI^-TRA^

Де бе ла и (не)срећ на V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

25

Zrewanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Pan~evo

25

Vr{ac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

25

Бри тан ска пе ва чи ца Ли ли Ален вр ло че сто на Тви те ру об ја ви не ки де таљ ве зан за своју труд но ћу. Нај но ви ји мо ме нат је тај да јој је су пруг ре као да је де бе ла кон трол-фри ку ша. Пе ва чи ци се ни ма ло ни су сви де ле ре чи ко ји ма ју је су пруг Сем Ку пер „по ча стио”, иако је он то ре као у ша ли, па је од мах то по де ли ла са сво јим обо жа ва те љи ма на Тви те ру.

- Мој су пруг ми је упра во ре као да сам ње го ва ма ла де бе ла кон трол-фри ку ша на пи са ла је не за до вољ на Ли ли Ален. С об зи ром да пе ва чи ца ми ру је за вре ме труд но ће, чи ни се да до са ду бо ље под но си уз Тви тер, па сва ко ма ло на пи ше не ки но ви мо ме нат. Не дав но је на пи са ла: - Ви ше не мо гу да пре кр стим сво је но ге, је ли то нор мал но? - за пи та ла је Ли ли. Ина че, пе ва чи ца и Сем Ку пер су у бра ку од ју на ове го ди не.

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и то пло.

Rim Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 25 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: На кон вр ло све жег ју тра, то ком да на сун ча но Cirih и то пло за ово до ба го ди не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за Berlin пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 25 сте пе ни..

Be~ СР БИ ЈА: На кон вр ло све жег ју тра, то ком да на сун ча но и то Var{ava пло. Ма ло обла ка би ће на ју гу и ју го и сто ку Ср би је. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор Kijev ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 26 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд и пр ва Oslo три да на на ред не сед ми це сун ча но и то пло за ово до ба го ди не уз све жа ју тра.

St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, ко ји ма се пре по ру чу је уме ре на ак тив ност и аде кват но оде ва ње у ју тар њим са ти ма. Из ве стан опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. По треб но је по ве ћа ње па жње у са о бра ћа ју.

27 27 26 23 25 24 23

VIC DANA Му јо пи ше днев ник. „Ова ки ша па да већ да ни ма. Фа та је скроз де пре сив на због то га, са мо сто ји и гле да кроз про зор. Ако ки ша на ста ви па дат још ко ји дан, мо рат ћу Фа ту пу стит у ку ћу!”

17 12 22 17

Atina

28

Pariz

28

Minhen

24

Budimpe{ta

26

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

90 (-17)

Slankamen

190 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

155 (-22)

Zemun

237 (-7)

Bogojevo

147 (-20)

Pan~evo

266 (-6)

Smederevo

456 (-4)

Ba~. Palanka 171 (-17) Novi Sad

150 (-18)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

150 (4)

S. Mitrovica

20 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

210 (-3)

Beograd

190 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

172 (-12)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja