Dnevnik 30.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 30. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23573 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : najve]i MuZi^ki FeStival u ovoM Delu evroPe iZMe\u DoraDe konCePta, PotraGe Za Strate[kiM PartneroM i – Seobe

Kraj jedne pri~e!?

str. 6

NASLOVI

POLA VEKA O D KA KO N I[ TA V I [E N IJ E BI LO I S TO

intervju neDeQe

Kosta Savi}

str. 10

Teofil Pan~i} [arm staqinskog re{ewa

alekSanDar vu^i]

Dubravka Stojanovi]

I zvani~no lider SNS

Vlast kakvu zaslu`ujemo

str. 2

\or|e Randeq

Opet vru}ina

Uvek mo`e gore

Bora Oti}

Nije 2020. tako daleko

str. 19

Ilustracija: Gi Palart

[opawe

Mitja ^anDer

str. 2

najvi{a temperatura 33°S

Love Me Do

[ta naM DeCa DanaS Slu[aju i kako to uti^e na WiH

Posta}u plava i bi}u ku~ka prava... Nauka kaè da je od kqu~nog zna~aja kakvoj muzici smo izloèni u najranijem ìvotnom dobu! Za razliku od odraslih osoba, deca u tom uzrastu nisu sposobna sama da biraju muziku, pa je na nama odgovornost {ta }emo im ponuditi i kako formirati ne samo wihov muzi~ki ukus, ve} i wihovu li~nost. „Sigurno je da negativne melo-

dije i zvuk imaju uticaj na de~ji mozak. Jo{ ako je poja~ano negativnim re~ima, poput ’Sodoma i Gomora’ ili ’bi}u ku~ka’, reakcija je ja~a i lo{ uticaj ve}i. Nekada su te pesme bile mnogo nevinije, danas roditeqi moraju mnogo vi{e da vode ra~una o tome {ta im deca slu{aju”, ka`e za „Dnevnik” psiholog Jovan Mari}. str. 8

str. 12 i 13

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

CITATI

„

Svi iskreni antifa{isti i cela slobodoumna Evropa znaju jo{ od po~etka Drugog svetskog rata da su pripadnici Ravnogorskog pokreta u~estvovali u tom ratu, ali kao saradnici okupatora, dakle na strani pora`enih

”

Me ho Ome ro vi}, predsednik Odbora za qudska i mawinska prava Skup{tine Srbije posle ocene Ustavnog suda da su neustavne pojedine odredbe Uredbe Vlade Srbije o u~e{}u pripadnika Ravnogorskog pokreta u NOB-u i wihovog prava na bora~ko-invalidsku za{titu

Ni ko li}: Sr bi ja Ha {im Ta ~i ima svo je uslo ve mo gu }i pre go va ra~ Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} izjavio je da }e Srbija u daqem procesu evropskih integracija imati svoje uslove, jer „nema razloga da tr~imo za datumom i papirom”. „Deset godina tr~awa je Srbiju dovelo do prosija~kog {tapa. Sad }emo malo da mislimo o sebi. Na sve strane imamo prijateqe, neka se takimi~e ko }e da pomogne Srbiji”, rekao je Nikoli}. Nikoli} je na skup{tini SNS, ~iji je bio predsednik do izbora na funkciju predsednika dràve, rekao da }e Srbija ispuniti sve uslove koje su morale da ispune druge dràve, a da ne treba da joj se postavqaju oni uslovi koji nisu drugima. „Pripadamo velikoj svetskoj porodici naroda, èlimo da pripadamo i evropskoj porodici. Znaju nas dobro i {ta moèmo da ispunimo i {ta ne moèmo. Bez Kosova i Metohije bi se ose}ali kao ~ovek u velelepnoj palati koji je na smrt bolestan”, zakqu~io je predsednik Srbije.

Vlada Kosova jo{ nije odlu~ila ko }e biti wen pregovara~ u dijalogu sa Beogradom, ali, ukoliko bude odlu~eno da se on vodi na nivou premijera, Ha{im Ta~i ne}e be`ati od te odgovornosti, izjavio je zamenik premijera Kosova Hajredin Ku~i. Kako prenosi Koha Ditore, zvani~nici Vlade Kosova potvrdili su da se predsednica Atifete Jahjaga ne}e biti ukqu~ena u pregovara~ki proces sa Beogradom, pa se o~ekuje da }e se dijalog odvijati na nivou premijera. „Predsednica ni na koji na~in ne}e biti ukqu~ena u dijalog niti }e biti deo tima za koordinaciju”, izjavio je neimenovani visoki kosovski zvani~nik, obja{wavaju}i da je to Pri{tini sugerisano iz dela me|unarodne zajednice. Isti zvani~nik je rekao da }e, ukoliko srpski pregovara~ki tim bude vodio premijer Ivica Da~i}, takav odgovaraju}i aran`man biti primewen i na kosovski tim.

NA PRED WA CI I ZVANI^NO IZA BRA LI NO VOG LI DE RA

Vu ~i} pred sed nik SNS Za novog predsednika Srpske napredne stranke je izabran Aleksandar Vu~i}, koji je na vanrednoj skup{tini stranke u Centru “Sava” poru~io da je na napredwacima velika odgovornost i da }e ta stranka voditi Srbiju u narednoj deceniji. Za wegovog zamenika izabrana je Jorgovanka Tabakovi}, koja je, kako je rekao novoizabrani lider SNS, shodno zakonu, zamrznula funkciju. Vu~i} i Tabakovi} izabrani su jednoglasno, sa 3.724 glasa delegata. Vu~i}, koji je bio jedini kandidat za funkciju predsednika stranke, rekao je da na slede}im izborima u Srbiji pobeda napredwaka mora biti jo{

ubedqivija i da je na wima velika odgovornost, jer }e, uveren je, u narednih 10 godina odlu~ivati o sudbini Srbije. Novi lider SNS je od ~lanova stranke, ali i gra|ana Srbije, zatra`io jedinstvo, kako u odbrani Kosova i Metohije i nepriznavawu nezavisnosti, tako i u borbi protiv korupcije i kriminala, koja }e, kako je rekao, biti te{ka. Vu~i}a je za predsednika SNS predlo`ilo 153 op{tinska i gradska odbora, a na toj funkciji je zamenio Tomislava Nikoli}a, koji je podneo ostavku na mesto predsednika stranke po{to je na majskim izborima izabran za predsednika Srbije.

TA DI] PO NI [TIO OD LU KU STRAN KE O RAS PU [TA WU OD BO RA SREM SKOJ MI TRO VI CI

Bit ka za „si gur ne gla so ve” obirawe za podr{ku na predstoje}im izborima u DS-u uveliko se zahuktava, {to potvr|uju i aktuelna previrawa me|u demokratama u Sremskoj Mitrovici. Naime, lider demokrata Boris Tadi} poni{tio je prekju~e odluku Izvr{nog odbora Demokratske stranke o raspu{tawu strana~kog odbora u Sremskoj Mitrovici donetu u avgustu, potvr|eno je ju~e „Dnevniku“ u Pokrajinskom odboru DS-a. Odluku o raspu{tawu ovog lokalnog odbora Izvr{ni odbor centrale DS-a doneo je na predlog pokrajinskog ogranka stranke koji je bio nezadovoqan izbornim rezultatima u Sremskoj Mitrovici. Istovremeno, iz strana~ke centrale tad je podr`an i predlog vojvo|anskih demokrata da se za poverenika stranke u tom gradu postavi lekar Goran Ivi}, koji je u prethodnom sazivu bio i poslanik u pokrajinskom parlamentu. Po re~ima predsednika Izvr{nog odbora pokrajinske organizacije DS-a Strahiwe Simovi}a,

Boris Tadi} takvu odluku moè doneti na osnovu strana~kog statuta. On je, me|utim, za na{ list kazao da je takav potez predsednika stranke, ipak, „neobi~an“. – Nije uobi~ajeno da se mewa odluka Izvr{nog odbora stranke, iako predsednik po Statutu ima na to pravo. A posebno je neobi~no obrazloèwe za takav potez u kojem se navodi da su u Sremskoj Mitrovici ostvareni dobri izborni rezultati. Pa, mi smo upravo zbog lo{ih izbornih rezultata koji su ispod proseka u Pokrajini i predloìli raspu{tawe tog odbora – kazao je Simovi}. On je naveo da je uz to, raspu{tawe lokalnog odbora predloèno i „zbog lo{ih odnosa“ u toj organizaciji, te zato {to je nakon majskih izbora „suèn koalicioni kapacitet DS-a“, pa ta stranka nije u~estvovala u formirawu vlasti u Sremskoj Mitrovici. Simovi} je istakao da se prvi put de{ava da predsednik DS-a koristi takvo statutarno pravo, a koje je ina~e utvr|eno na posledwoj

strana~koj skup{tini. – S obzirom na procese koji se de{avaju u DS-u, mogu samo da pretpostavim da je ovde re~ o poku{aju pridobijawa delegata za izbornu skup{tinu – rekao je Simovi}. Ina~e, prethodno raspu{tawe sremskomitrovi~akog odbora DS-a pratile su tako|e spekulacije o lo{oj komunikaciji tog odbora s Pokrajinskim odborom DS-a, a koja se odslikavala i u izbornoj kampawi. Prema tim navodima, jedino je taj vojvo|anski odbor DS-a bio „van kontrole“ Bojana Pajti}a, odnosno „pod kontrolom“ Du{ana Petrovi}a koji je privr`en Tadi}evoj struji u aktuelnim unutarstrana~kim previrawima. No, prepucavawe demokrata u Sremskoj Mitrovici u svakom slu~aju potvr|uje da }e predsedni~ka trka u DS-u biti veoma tesna i da }e joj prethoditi bitka za svakog delegata. A u slu~aju ra{~iwavawa, pa o`ivqavawa sremskomitrovi~kog odbora, to bi moglo zna~iti do dvadesetak „sigurnih glasova“. n Branka Dragovi} Savi}

Paj ti}: \i la su po dr {ka iz APV Pokrajinski odbor Demokratske stranke podrà}e na predstoje}im izborima za lidera DS Dragana \ilasa, koji je ju~e u Kragujevcu predstavio svoj program za oporavak i daqi razvoj stranke. “Va`no je da se DS u narednih {est meseci do godinu dana profili{e kao najsna`nija politi~ka stranka u zemqi. To je va`no i zbog toga {to nema dobre vlade bez dobre opozicije, to je va`no i zbog toga {to su program DS prihvatile i stranke koje su danas na vlasti i sprovode program za koji se mi zalaèmo od 1990. godine”, izjavio je potpredsednik demokrata Bojan Pajti}, najaviv{i da ve}ina odbora u Vojvodini podràva \ilasovu kandidaturu. “Ovo je kampawa za vra}awe punog legitimiteta stranci i strana~kim odborima, po~ev od nivoa mesnih odbo-

ra pa do nivoa Predsedni{tva. Ovo je kampawa koja DS vodi na put da ponovo postane naja~a stranka u zemqi koja treba da vrati i samopouzdawe wenim ~lanovima”, ocenio je Pajti}, dodav{i da dosada{wi lider Boris Tadi} treba da ostane u vrhu DS bez obzira na rezultat strana~kih izbora. Dragan \ilas je u Kragujevcu rekao da }e odluku o prihvatawu kandidature za predsednika DS doneti po{to se izjasne strana~ki odbori u Srbiji. „Ovo nije zvani~na kandidatura za predsednika stranke”, rekao je \ilas novinarima po zavr{etku strana~kog skupa kome je prisustvovalo oko 120 predsednika gradskih i op{tinskih odbora DS iz Srbije. Ina~e, i Gradski odbor DS u Ni{u jednoglasno je usvojio preporuku u kojoj podr`ava \ilasa.

CRNA

Po gi nu le tri oso be U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e rano ujutro na putu Novi Sad - In|ija, tri osobe su poginule, saop{tila je policija Sremske Mitrovice. Na licu mesta poginuli su Miroslav L. (49), Radmila L. (47) i Sava L. (25), svi iz In|ije. U saop{tewu je navedeno da je voza~ putni~kog automobila „fijat stilo” u krivini izgubio kontrolu nad vozilom, sleteo sa kolovoza i udario u drvo, posle ~ega se automobil prevrnuo. Uvi|aj na licu mesta izvr{io je de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i policije, prenosi RTS.

INTERVJU

ISTO RI ^AR KA DU BRAV KA STO JA NO VI],

Sva ko ima vlast re 12 godina u Srbiji je èle povratak „~vrste ruke” l Ka ko se mo glo do go di ti osvojeno „malo par~e da nam za sa mo 12 go di na jer im je potrebno da se „zna slobode”, kaè u razgope t o o k t o b ar s ki ide a l i {ta je {ta”. voru za „Dnevnik” Dubravka „is kli znu” iz ru ke i ko li ko l Mno gi ~la no vi De mo Stojanovi}, ovogodi{wa dobitje na { a po l i t i~ k a eli t a krat ske stran ke sklo ni su nica presti`ne nagrade „Osvakri va {to je do {lo do slo da pre ba ce srp skim in te jawe slobode” Fonda Maje Marma mo de la slo bo de ko ji je lek tu al ci ma {to je do {lo {i}evi} Tasi}. Ova ugledna bio je di ni iz laz 2000? do pro me ne vla sti u Sr bi istori~arka, me|utim, dodaje i – Ta~no je da je problema ji. S dru ge stra ne, ve} go di da jo{ uvek nije jasno {ta se to bilo mnogo, da su prepreke na ma se is ti ~e ka ko se in sve zapravo desilo 2012. godine. bile ogromne, da je postojala te lek tu al na eli ta po vu kla – Da li je to normalna promena velika opstrukcija u okviru i osta vi la pra zan pro stor vlasti ili je to jer ni je è le slom onog modela da u~e Ni su svi vo zo vi pro {li la slobode koji stvu je u uru je osvojen 2000. {a va wu iona l Vi ve} go di na ma „osva ja te slo bo du” isto rij skim pro godine? Ako je jek ti ma za sa da {we i bu du }e ge ne ra ci je, ti ho i bez ve li ke ko sla be de taj drugi odgopom pe, pa ~ak i jav nog pri zna wa ko je ste tek sa da do bi li. m o k r a t i j e . vor ta~an, onda Vre di li ve ro va ti da }e jed nog da na na ovim pro sto ri ma Gde je tu isti je pred nama jo{ isto rij ska na u ka bi ti bli ska ne kim no vim klin ci ma? na? dugo osvajawe – Dru{tvo nije dato, ne postoji mimo odre|enih idejnih kon– Mislim da slobode – isti~e cepata. Verujem da je potrebno stalno nuditi razli~ita re{eje ve li ka gre Dubravka Stojawa, podse}ati qude da postoji i drugi put. Mislim da je to ono {ka vo| stva novi}. {to nudi nadu i kada ve} svi dignu ruke. Uvek biti svestan da je DS {to su za to „ìvotni projekat” i da se do ciqa ne}e sti}i. Kod nas se ~esvoj poraz optul Da li smo da nas vi {e ne sto ~uje da je sad prekasno, da je voz oti{ao. Ali istorija nas ìli intelekgo 5. ok to bra u~i da su to govorili i na{i prethodnici u 19. veku. I wima se tualce. To po2000. sve sni ~inilo, pa su zakqu~ivali da ni ne treba da krenemo tim evropkazuje da nisu ko li ko je osva skim putem, kad ve} toliko kasnimo. S takvom logikom zaista shvatili da je ja we slo bo de nikada ne}emo stati na neki put koji ima ma kakav ciq, nego }ekriti~ka intete àk i mu ko mo tabanati u krug. ligencija neoptr pan po sao? hodan korektiv – Sigurno da si ste ma, da je jesmo. Tada su mnogi gra|ani vekoalicije DOS, da je potom ona tu da bi pomogla vlasti da rovali da }e toliko ~ekana sloubijen Zoran \in|i}... Ali i vidi celinu koja lako moè da boda biti lako „osvojena i usvopoliti~ka elita koja je do- izmakne kada se bavite dnvejena”. Kao istori~arka, bila {la na vlast u~inila je neke nim problemima. Du`nost je sam svesna da je taj proces mukove li ke pro pu ste. Na pr vom in te li gen ci je da bu de „pro mestu – nije izgradila insti- tiv”, to je wena definicija. trpan. Na wega uti~u mnogi tucije. Naime, i ona je kao i Ako je „za”, prestaje da bude infaktori, a politi~ka kultura je sve politi~ke garniture pre teligencija i postaje dvorski jedan od wih. Budu}i da sam se we do{la na ideju da joj je ko- dekor. Ne sluì ni~emu. Inteba{ bavila politi~kom kulturisnije da vlada mimo predvi- lektualna elita se nije bila rom po~etkom 20. veka, znala |enih procedura i zakona, i povukla, ona je svoj posao radisam da to ne}e i}i lako. I to da odluke donosi mimo pred- la, ali je vlast to shvatila na zbog toga {to je politi~ka kulvi |e nih usta no va, u uskom potpuno pogre{an na~in, ottura „proces dugog trajawa”, krugu. Svaka vlast koja do|e krivaju}i tako da nije mnogo {to ona, bez obzira na sve {to na tu ideju, na kraju radi pro- napredovala od prethodnih nesmo imali u 20. veku, te{ko metiv sebe, dràve i dru{tva. demokratskih reìma. I to je wa svoje oblike. A kod nas je pri Ona tako ru{i sistem i stva- su {ti na: u svom du bin skom tome jo{ uvek daleko od moderra ogromnu nesigurnost. Gubi shvatawu vlasti, politike i ne, demokratske i pluralne popoverewe gra|ana koji se ose- dràve, vlast posle 2000. se niliti~ke kulture. I to je kqu~ni }aju nesigurno i po~iwu da je bitno razlikovala od pretproblem.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : BIV [I HR VAT SKI LO GO RA [I PO NO VO NA JA VI LI DO LA ZAK U STA JI ]E VO

^e ka se pred sed nik B

iv{i hrvatski zato~enici u logorima u na vlast u Zrewaninu. Jer, wu sada predvodi SrpSrbiji najavili su da }e 6. oktobra, uko- ska napredna stranka, ~iji je istaknuti lokalni liko im bude omogu}eno, do}i u Staji}evo funkcioner i odbornik u gradskom parlamentu kako bi upalili sve}e za sve ubijene na ovom me- Du{an [ijan, koji se borio pod komandom JNA u stu, saznaje “Dnevnik”. U ovoj delegaciji trebalo Vukovaru i koji je svojevremeno biv{im zarobi da bude i ministar braniteqa u Vladi Hrvat- bqenicima pretio i nasiqem ukoliko do|u u ske Predrag Mati} Fred, tako|e jedan od nekada- Staji}evo! Predvode}i otpor prema ideji da se {wih logora{a, koji je biv{em predsedniku Sr- postavi spomen obele`je u Staji}evu i negirajubije Borisu Tadi}u svoje}i da je u Srbiji bilo logora, vremeno poklonio svoju ve} tvrde}i da su to bili sakwigu “Ni{ta la`no”, u kobirni centri, [ijan je na pijoj je opisao ratna de{avawa tawe novinara da li moè dou granatiranom i razorenom }i do nasiqa doslovno odgoVukovaru. vorio: „Ne prema organima Predsednik Udruèwa na{e dràve, ali nisam ba{ pravnika “Vukovar 1991” siguran da }e tako biti i preZoran [angut povodom plama qudima koji ovde dolaze“. nirane posete Staji}evu, seUdruèwe pravnika „Vulu na teritoriji grada Zrekovar 1991“ je, da podsetimo, wanina u kome se nalazio pre nekoliko godina Tuìlalogor za dràvqane Hrvat{tvu za ratne zlo~ine Srbije Ako ne ve ru je te nama ske, a koje su tokom 1991. i podnelo krivi~nu prijavu Hrvatima, o~ekujem da 1992. godine zarobili priprotiv odgovornih za de{avaverujete Srbima padnici JNA, uputio je i wa u tim logorima, ali predpismo predsedniku Srbije met jo{ nije procesuiran. La(Zoran [angut) Tomislavu Nikoli}u. ne je i Hrvatsko dràvno tu„Na{e je udruèwe, zaìla{tvo ustupilo ovdajedno s jo{ dvestotinak biv{ih zato~enika Sta- {wem tuìla{tvu optu`nicu protiv biv{eg geji}eva, trebalo jo{ 3. oktobra, odnosno 17. okto- nerala i potpukovnika JNA Aleksandra Vasiqebra 2009. godine, posetiti i obeleìti mesta vi}a i Miroslava @ivanovi}a zbog ratnog zlostradawa hrvatskih braniteqa, rawenika i civi- ~ina protiv civila i ratnih zarobqenika u srpla u Staji}evu kod Zrewanina”, naveo je [angut skim logorima Begejci, Staji}evo, Sremska Miu pismu upu}enom predsedniku Nikoli}u, a u ko- trovica, Ni{ i Stara Gradi{ka. ji je “Dnevnik” imao uvid. „Uprkos dobroj voqi i Po toj optu`nici, u srpskim logorima ubijeno razumevawu dela lokalnih i vojvo|anskih poli- je 19 zatvorenika, ve}em broju nanete su te{ke ti~kih ~elnika, tada{wa aktuelna vlast Repu- povrede s trajnim fizi~kim i psihi~kim posleblike Srbije nije nam dopustila posetu. Znamo dicama, a vi{e èna je silovano i seksualno zlokako je to bolno politi~ko pitawe u Srbiji koja stavqano. U istrazi protiv dvojice biv{ih visove} 20 godina pori~e ratne zlo~ine koji su se do- kih oficira JNA, ispitano je 250 svedoka od kogodili u Staji}evu, Begejcima, Ni{u, Sremskoj jih su ve}ina ratni zarobqenici, a ispitana su i Mitrovici i Beogradu, ali ~vrsto smo uvereni lica koja su s hrvatske strane u~estvovala u preda se istina ne moè niti sakriti niti trajno za- govorima i razmeni. ustaviti”. – Ako va{a javnost ne bude verovala nama Hr[angut koji je, kako tvrdi, li~no bio svedok vatima, o~ekujem da }e verovati svim onim gra|a~etiri ubistva, zamolio je novog {efa srpske dr- nima druge nacionalnosti koji su bili zato~eni, àve da snagom svog autoriteta pomogne u rasve- pre svega Srbima, jer su i oni iz Vukovara odvetqavawu istine iz 1991/92. godine, te biv{im za- deni u srbijanske logore u kojima su zlostavqani robqenicima omogu}i posetu Staji}evu u subotu, – poru~uje [angut, i dodaje da }e udruèwe “Vu6. oktobra, kako bi zapalili sve}e za sve ubijene. kovar 1991” prihvatiti svaku sudsku presudu, bez Zbog boravka u SAD Nikoli} jo{ nije odgovo- obzira kakva ona bila, ali da }e insistirati na rio na molbu iz susedne republike, ali je pitawe tome da se kona~no otvori postupak u Beogradu. i kako }e na najavqeni dolazak reagovati lokaln @eqko Balaban

nedeqa30.septembar2012.

c m y

dnevnik

LA U RE AT NA GRA DE „OSVA JA WE SLO BO DE”

KARMA KOMA

ka kvu za slu `u je

[arm staqinskog re{ewa

hod nih po re da ka. Za to se ja ~a de mo kra ti ja ni je ni sa zi da la. l Gra |a ni Sr bi je su iz gla sa li ova kvu vlast. Ko li ko za sve nas va ì ona „sva ko ima vlast ka kvu za slu ù je”? – Ite k a k o va ` i. To je, uosta l om, osnov n i po s tu l at par l a m en t ar n e de m o k ra t i j e. Ona je te àk i na po ran si stem za to {to su u we mu svi od go vor ni. I oni ko ji su gla sa li i oni ko ji ni su gla sa li. A to je na por no, jer zna ~i da kao dru {tvo tre ba da od ra ste te i pre u zme te od go vor nost za pra vac u ko me }e se kre ta ti na {a dr à va. Gra |a ni su hte li pro me nu, {to je le gi tim no, ali po n u d a je bi l a sla b a. Stran ke se ne usu |u ju da iza |u

s ja snim po li ti~ kim ide ja ma i kon cep ti ma (ako ih uop {te i ima ju) i da se obra te de lo vi ma dru {tva ko ji bi te ba lo da ih po dr è. I da qe se svi s „pa pa zja ni jom” ide ja obra }a ju ~i ta vom na ro du, u na di da }e ta ko pri ba vi ti se bi {to {i ri pro stor. Pa ne mo è te re ì sve i do pa sti se svi ma! To, ta ko |e, ni je de mo krat sko ve} auto ri tar no i po pu li sti~ ko po na {a we. l Gra |a ni ì ve da nas to li ko te {ko da se sti ~e uti sak da im je po sta lo sa svim sve jed no ko je na vla sti. Vla da op {te uve re we da ov de do bro ì ve sa mo taj k u n i i po l i t i ~ a r i bez ob zi ra ko ja je par ti ja na vla sti. [ta se iz ova kvog

bez na |a mo è iz ro di ti – gle d a n o iz per s pek t i v e isto ri ~a ra? – To je stra ho vi to opa sno. Uvek je opa sno za jed no dru {tvo da pre du go, bez opi pqi vih re zul ta ta, ~e ka da po sta ne bo q e. Dru { tvo ne mo ` e da sto ji i ~e ka. Ono se pri li kom gla sa wa ve }in ski opre de li za dru gu op ci ju, ko ja mo è bi ti ve o ma opa sna jer nu di la ka re {e wa „po krat kom po stup ku”. I to je ogrom na od go vor nost pret hod ne vla sti ko ja je stvo ri la ta kvo ose }a we me |u gra |a n i m a. U ta k vim uslo v i m a mno gi od u sta ju od de mo kra ti je, ka ù da ona ni {ta ni je do ne la. A za pra vo oni ni ka da ni je ni po ~e la da funk ci o ni {e. n Qubinka Male{evi}

ovorili su kadgod, ~ak i neki naizgled ozbiqni qudi, da je drug Staqin „veliki vizionar“. Dobro, govorili su oni i {to{ta drugo za wega, sve lep{e od lep{ega, ali nekako sve te salve obogotvoravaju}ih laudacija ne bi bile kompletne i ne bi zvu~ale tako gromovito bez te krunske, te titanske hvale, tog ekstati~nog usklika da je on – taj skudoumni gruzijski raspop – jedan ba{ onako zdravo „veliki vizionar“. Posle su uglavnom pojeli te svoje re~i, ali dockan. Me|utim, istorija ima neke ~udne obrtaje, ono {to zano}i kao istina moè osvanuti kao la`, i obrnuto. I, da vidite, ponekad pomislim da su, na jedan osobito perverzan na~in, ipak bili u pravu ti od straha uslinavqeni sin~i}i-staqin~i}i, mada zbog toga nikome ne}e biti boqe. Ima, naime, ne{to {to je Staqin rekao, i ne samo da je rekao nego se po tome vazda i ravnao, a {to se stalno iznova potvr|uje kao, je li, Veliko Vizionarstvo. ôvek je, govora{e Staqin, jedan golem problem na svetu. Ali, ne bi Staqin bio to {to je bio da nije ponudio i genijalno re{ewe: ako nema ~oveka, onda nema ni problema, zakqu~ivao bi Xuga{vili svoju pronicqivu re~ i misao. Obi~no bi posle toga poneko fakat i nestao tako da ga vi{e nikada ne prona|u, a slavni bi Sovjetski sojuz imao jedan Problem mawe. I tako sve dok i samog Staqina ne odnese |avo, pa ispade da ôvek, dodu{e, jeste Problem, ali da je glavni problem ba{ sam Staqin, koji je bar u tehni~kom smislu tako|e bio ~ovek. Naravno, kao i sva otu`no prekasna saznawa, ni ovo nije vaskrslo nijednog mrtvog. Za{to li se svega ovoga ba{ sada prise}am, za~iwavaju}i vam supu, rindflaj{ i pohovano jednim pra{wavim, sumanutim tiraninom? Evo ~itam kako ne{to {to se prozvalo Narodni pokret Dveri, ili tako nekako, ima staqinski jednostavno i staqinski genijalno, vizionarsko re{ewe za tzv. vojvo|anski problem. Naime, nevoqa sa Vojvodinom je, kaù Dveri, u tome {to Autonomna Pokrajina Vojvodina postoji. Kada, me|utim, AP Vojvodina ne bi postojala, onda s wom ne bi bilo nikakvih problema. Vojvodina koje ima izvori{te je stalne nestabilnosti, a Vojvodina koje nema bila bi ne{to kao edenski rog izobiqa i sre}e. Drugim re~ima: nema Vojvodine – nema problema. Ni drug Koba ne bi ovo boqe i, da prostite, pregnantnije formulisao. Treba biti vrlo oprezan prema qudima koji za sve nude prekomplikovana re{ewa: to obi~no zna~i da oni re{ewe ni za {ta nemaju, niti }e ga imati. Samo, jo{ se mnogo, mnogo vi{e vaqa bojati onih koji za sve imaju upadqivo jednostavna re{ewa: wihova re{ewa, naime, malo ko preìvi. U svetu sazdanom po wihovim merilima mu~no je i umreti, a ìveti je ve} sasvim nemogu}e.

Kako god da je istorijski nastajala i razvijala se, u svakom mogu}em kontekstu od austrougarskog do jugoko mu ni sti~ kog, Vojvodina je tu i ne}e nestati. Mnogo mo}niji od Dveri su poku{avali da je poni{te, da je pretvore u nekakvu anonimnu i bezli~nu „severnu Srbiju“, (a delove wene onomad i u ju`nu Ma|arsku, isto~nu Hrvatsku, zapadnu Rumuniju i {ta ve} sve), ali im se to slabo primilo, ~ak i me|u onima koji sebe vole doìvqavati kao srpske nacionaliste, kamoli me|u inima. Naprosto, ima ne~ega supstancijalnog u toj Vojvodini {to preìvqava i nadìvqava sve kontekste u kojima se svojevoqno ili prisilno obrete. âk i ako na poneki (istorijski) trenutak upadne u nekakvu ogwicu samozaborava pa se lakomo povede za nekakvom „velikom idejom“ sa juga, istoka, severa ili zapada koja je su{tinski obesmi{qava, taj je zanos brzo pro|e, samo {to bolni mamurluk dugo potraje. N Ima tu jedna sme{na stvar, ba{ s tim nesre}nim Dverima u vezi, a koja pokazuje kako to sa Vojvodinom zapravo funkcioni{e. Onomad se na izborima u Novom Sadu Dveri provuko{e u Skup{tinu grada, i taman petoro ~ilih Dverjana krenulo da nas nacionalno i uop{te prosve}uje, a onda se, avaj, desio neki karambol izme|u wih petoro i beogradske im centrale (ne biste verovali, to se zove Stare{instvo, tek kao dokaz da niti jednom idiotu dostojnom tog imena nikada ne treba neprijateq jer ga nosi u sebi kud god da krene), i to se zavr{ilo tako da su ovo petoro iskqu~eni iz Dveri, a da su se posle okolo javno àlili kako je mrska beogradska centrala, pardon Stare{instvo, o svemu bahato centralisti~ki odlu~ivala i tako ko~ila wihovu autonomiju, ne po{tuju}i specifi~nosti konteksta u kojem deluju... Dakle, daj ~oveku da konkretno deluje u konkretnim uslovima u kojima ìvi, i ~ak }e i Dverjanin postati svojevrsni autonoma{! @ivotna praksa }e ga na to naterati, protiv wegovih najja~ih uverewa. Eto za{to staqinski jednostavna formula grotesknog Stare{instva ne moè da se ostvari: zato {to je fundamentalno suprotstavqena ìvotu i stvarnosti, a sa ìvotom i stvarno{}u ti ne vaqa ratovati jer takve ratove }e{ uvek, ali ba{ uvek gubiti. Pomislili biste da to odrastao, mentalno normalno razvijen ~ovek ve} svakako zna i da sa time uvek ra~una, ali nije nu`no da ste u pravu; ili u ovom slu~aju... Ne, na ovu drugu mogu}nost ne bih ni da aludiram. n Te o fil Pan ~i}

foto: N. Stojanovi}

VOJ VO DI NA U I[ ^E KI VA WU IVI CE DA^I ]A

Auto no mi ja kao ta lac po li ti~ kih na god bi o sle dvo me se~ nih na ja va ovih bi da na tre ba lo da po~ nu raz go vo ri iz me |u re pu bli~ kih i po kra jin skih vla sti o pre va zi la è wu pro ble ma u funk ci o ni sa wu voj vo |an ske auto no mi je. Oni su otvo re ni na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, ko jom je ospo ren deo in ge ren ci ja Po kra ji ne, kao i pro ble ma u fi nan si ra wu Voj vo di ne. Po oce na ma pred stav ni ka oba ni voa vla sti, po li ti~ ki do go vor, ko ji o~e ku ju i po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} i pred sed nik Re pu bli~ ke vla de Ivi ca Da ~i}, tre ba lo bi da do ve de do “nor ma li za ci je od no sa”, “po tvr de dr àv nog je din stva”... No, ta kve i sli~ ne flo sku le ipak ne na go ve {ta va ju kon kret na re {e wa. U me |u vre me nu, po li ti~ ka kri za u od no si ma dva ni voa vla sti pro du bqe na je na kon ne dav no usvo je nog re ba lan sa re pu bli~ kog bu xe ta i pa ke ta fi skal nih za ko na, ko ji ma je, tvr de u Ba no vi ni, o{te }en voj vo |an ski bu xet. Ne za do voq na ta kvim po te zom no ve re pu bli~ ke vla sti, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja je pr vi put za tra ì la za {ti tu Ustav nog su da, od ko jeg zah te va da ospo ri za kon ske od red be ko ji ma se kr {i ustav na ga ran ci ja po ko joj po kra jin ski bu xet iz no si naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog. Za ni mqi vo da pri to me iz Re pu bli~ ke vla de uop {te ni je de man to va no da je Ustav na ru {en. Dru ga je stvar {to mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} tvr di da }e po kra jin ski bu xet u na red noj go di ni bi ti ve }i ne go u ovoj, ali bez ob ja {wa wa da li }e taj no mi nal ni rast bu xe ta pra ti ti na ve de ni ustav ni pro ce nat, s ob zi rom da }e i re pu bli~ ki bu xet bi ti ve }i. S dru ge stra ne, po kra jin skim zva ni~ ni ci ma spo ~i ta va se da su u pret hod nom man da tu to le ri sa li za ki da we po kra jin skog bu xe ta, iako ni u tom

pe ri o du ni je po {to van Ustav u de lu ko ji se od no si na fi nan si ra we Voj vo di ne. A ta kav pri go vor sva ka ko sto ji, jer je upra vo u po sled wih pet go di na na pra vqen naj ve }i drug Re pu bli ke pre ma Po kra ji ni, i to naj vi {e ka da je re~ upra vo o sred stvi ma ko ja su, ta ko |e po Usta vu, mo ra la da bu du pla si ra na u ka pi tal ne pro jek te u Po kra ji ni. Re~ je, pod se ti mo, o go to vo 70 mi li jar di di na ra, ka ko su to ob zna ni li po kra jin ski zva ni~ ni ci. Me |u tim, ta ~i we ni ca ni ka ko ne mo `e bi ti ar gu ment no voj Re pu bli~ koj vla di da na sta vi s kr {e wem Usta va.

kra jin skog od bo ra i stra na~ ke cen tra le, {to se po ka za lo i pri li kom usva ja wa voj vo |an skog Sta tu ta. Uosta lom, i li der DS-a i ta da {wi {ef dr `a ve Bo ris Ta di} je, ume sto u No vi Sad na sve ~a nu sed ni cu Skup {ti ne AP Voj vo di ne na ko joj je pro gla {en Sta tut, oti {ao u Srem sku Mi tro vi cu gde su ga na ta mo {wem ar he o lo {kom na la zi {tu o~e ki va la pre ~a po sla. ^i we ni ca je da su voj vo |an ske de mo kra te pre }u ta le ko je ka kve uda re na bu xet APV, kao i to da je wi ho va po zi ci ja da nas mno go re lak si ra ni ja s ob zi rom da u Vla di Sr bi je vi {e ne “pre go va ra ju” s par tij skim ko le -

Evrop ska po dr {ka Ma ja Se dla re vi} ve ru je da je naj ve }a {an sa Voj vo di ne u raz u- me va wu ko je ka da je re~ o aut no mi ji ima kod in sti tu ci ja i zva ni~ ni ka EU. „Uosta lom, i evrop ski zva ni~ ni ci sve ~e {}e uka zu ju na neo p hod nsot pro me ne Usta va Sr bi je, i mi u to me vi di mo {an su za dru ga ~i ji ustav ni po lo `aj Voj vo di ne”, ka za la je {e fi ca po sla ni~ kog klu ba LSV. Isti na, ni sa ma Po kra ji na ni je ini ci ra la do no {e we za ko na o fi nan si ra wu APV – vlast u Ba no vi ni je ta ko |e pro pu sti la u pret hod nom man da tu da to ura di – ali je „olak {a va ju }a okol nost” ~i we ni ca da je do no {e we za ko na u is kqu ~i voj nad le `no sti re pu bli~ kog par la men ta, ko ji je, ni je zgo reg pod se ti ti, to mo rao u~i ni ti jo{ do kra ja 2008. go di ne. Uosta lom, u do no {e wu Usta va 2006. go di ne, u ko jem je i od red ba o fi nan si ra wu APV kao jed na od ret kih nor mi ko ja ne osta vqa pro stor po li ti~ kim tu ma ~e wi ma, u~e stvo va le su po li ti~ ke stran ke ko je su kqu~ ni ak te ri ak tu el ne re pu bli~ ke vla sti. U pret hod nom man da tu, pak, funk ci o ni sa we auto no mi je bi lo je ta lac unu tar par tij skih su ko ba u DS-u, pre sve ga iz me |u we nog Po -

ga ma, ne go s po li ti~ kim opo nen ti ma. Ali to, na rav no, ni je ni ka kvo oprav da we. Kao {to ne ma opravd awa ni za to {to ni su ko ri sti li pra vo na za ko no dav nu in ci ja ti vu ko ja im pri pa da po Usta vu, pa ~ak ni ka da se ra di lo o kqu~ nom za kon skom ak tu ko jim bi se ja sno de fi ni sa li pri ho di Po kra ji ne. Ovaj pro pust pre ba cio im je pre ne ki dan sa skup {tin ske go vor ni ce i mi ni star Mla |an Din ki}, ko ji da nas tvr di ka ko bi taj za kon “sve srd no po dr `ao”, uz za ni mqi vu opa sku da „sam ne ma oba ve zu da ga pred lo `i”. Kao da ni je se deo u Vla di Mir ka Cvet ko vi }a ko ja je 2009. iz za kon skog pred lo ga o nad le `no sti ma APV iz bri sa la ode qak o fi nan si ra wu Voj vo di ne, ko ji je ta da na pi sa la po kra jin ska ad mi ni stra ci ja.

Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Alek san dar Po pov oce nio je da se ak tu el nom po le mi kom o za ki da wu voj vo |an skog bu xe ta jo{ jed nom po tvr |u je da je Sr bi ja “neo zbiq na dr à va ko ja ne dr ì do svo jih naj vi {ih prav nih aka ta”. On je za “Dnev nik” ka zao da je upra vo Ustav Sr bi je, usvo jen 2006. go di ne, otva rio pro stor po li ti~ kom na god be wa {tvu, na {ta se, sma tra Po pov, za pra vo i sve la auto no mi ja Voj vo di ne. Me |u tim, ka ko ka è, tim Usta vom ipak je ga ran to va no fi nan si ra we Po kra ji ne u iz no su od naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta. – Ako se ne kom ne svi |a {to je Usta vom de fi ni san pro ce nat za voj vo |an ski bu xet, za {to on da ne pod ne se ini ci ja ti vu za ustav ne pro me ne. Ili ne ka otvo re no ka è da je taj Ustav fa kul ta tiv nog ka tak te ra, i da }e se spro vo di ti sa mo ono {to od go va ra ak te ri ma vla sti – ar gu men tu je Po pov. Na{ sa go vor nik do da je da je do bro {to je Po kra jin ska vla da re {i la da tra ì za {ti tu ustav no sti, ali sma tra da je do to ga tre ba lo do }i mnog ra ni je, jer je Voj vo di na i do sa da bi va la o{te }e na. – Za {to to ni su ura di li kad je Ustav kr {en u pret hod nom man da tu, ka da je ista ko a li ci ja bi la na vla sti i u Voj vo di ni i na re pu bli~ kom ni vou – za pi tao je Po pov, pod se tiv {i da je je di no Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra in si sti rao na po {to va wu te ustav ne od red be i da je zbog to ga imao ve li kih pro ble ma sa ta da {wom cen tral nom vla {}u. Po pov na vo di da od pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a sti ù sig na li da je spre man na po li ti~ ki do go vor s po kra jin skim zva ni~ ni ci ma i da auto no mi ja Voj vo di ne ne }e bi ti ugor è na, ali da ipak ne nu di kon kret ne pred lo ge ve} sa mo opa -

ske da se do sa da „ni je ba vio” voj vo |an skim pro cen ti ma. – Ako do sa da pre mi jer i we go vi sa rad ni ci, me |u ko ji ma je i mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki}, ni su uo~i li gde je pro blem, on da ne znam ka kav bi mo gao bi ti is hod pred sto je }eg su sre ta s pred stav ni ci ma po kra jin ske vla sti. Ipak, mi slim da ni jed noj vla di ni je u in te re su da pro du bqu je tu kri zu. Ali, po {to se kod nas vu ku mno gi ira ci o nal ni po te zi, ne bi me ~u di lo ni da do go vor iz me |u dva ni voa vla sti iz o sta ne – opre zan je Po pov. Po we go vim re ~i ma, u pri log do go vo ru ne ide ni at mos fe ra ko ja pra ti ovu po li ti~ ku kri zu, ni po te zi kao {to je upo do bqa va we vla sti u No vom Sa du sa po ru ka ma da je to udar aut no ma {i ma, kao ni ak te ul ni zah te vi za uki da we auto no mi je. – Sve to pred sta vqa lo {u po ru ku Voj vo di ni i zlo slut no zvu ~i. Pra vi se at mos fe ra stra ha kod Voj vo |a na da }e se ne ke stva ri, ko je su ve} vi |e ne, mo `da i po no vi ti. Na osno vu is ku stva, mo `e mo za kqu ~i ti da to ni ka ko ni je do bro za

gra |a ne Voj vo di ne i voj vo |an sku auto no mi ju – upo zo ra va Po pov. [e fi ca po sla ni~ kog klu ba LSV u po kra jin skom par la men tu Ma ja Se dla re vi} sma tra da je Ustav Sr bi je kqu~ ni pro blem Voj vo di ne. Sto ga je, ka `e, neo p hod no da se {to pre us po sta vi di ja log iz me |u re pu bli~ ke i po kra jin ske val sti, po seb no na kon od lu ke Ustav nog su da da uki ne deo nad le `no sti APV, ali i zbog to ga {to jo{ uvek ni je re {e no pi ta we fi nan si ra wa Voj vo di ne. – Di ja log iz me |u dva ni voa vla sti je di ni je na ~in da se do |e do re {e wa i iza |e iz kri ze, {to je ne mi nov no, jer ova si tu a ci ja ne ide ni ko me u pri log – oce ni la je Ma ja Se dla re vi} u iz ja vi za na{ list. A u tom di ja lo gu, ka ko je is ta kla, LSV }e in si sti ra ti na ustav nim pro me na ma i po {to va wu Plat for me po kra jin ske vla de iz 2006. go di ne o ustav nom po lo `a ju Voj vo di ne, ko jom se zah te va za ko no dav na, iz vr {na i de li mi~ na sud ska auto no mi ja, iz vor ni pri ho di i imo vi na AP Vojvodine. n Branka Dragovi} Savi}

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

VELIKA ISKU[EWA PRED VLADOM SRBIJE

Da ~i} igra epi zod nu ulo gu Pi {e: Jan Bri za ko vlada premijera Ivice Da~i}a bude uspe{na, bi}e to ravno ~udu kakvo je, prema Bibliji, na~inio Isus iz Nazareta kada je s pet hlebova i dve ribe nahranio 5.000 qudi. Da~i} nije, bar dosad, u~inio ni{ta sli~no, a pred sobom ima vi{e od sedam miliona gladnih usta – od kojih nije mali broj ~ak i bukvalno gladnih. Prema tome, pravo pitawe nije da li }e on pre isteka mandata biti najuren s premijerskog poloàja, nego kada i kako }e se to dogoditi. Ko pa`qivo prati zbivawa na doma}oj politi~koj sceni lako moè da uo~i da u Vladi Srbije postoji vi{e centara mo}i i da wen predsednik nije pravi gazda. Tamo glavne konce vu~e prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i}, lider Srpske napredne stranke, najja~e politi~ke partije u zemqi. On je taj od ~ije voqe zavisi sudbina i Vlade i wenog premijera. Da je Da~i} vi|en za pu{tawe niz vodu postalo je jasno od trenutka kada se Vu~i} izmakao i ostavio ga da se, prakti~no, sam nosi sa zastra{uju}im ekonomskim, socijalnim i politi~kim problemima. Vu~i} za to vreme izigrava neku vrstu srpskog Eliota Nesa, neustra{ivog i beskompromisnog borca protiv organizovanog kriminala i korupcije. On sada isteruje pravdu, goni i hapsi „one koji su opqa~kali Srbiju“. I tako, kao prevejani demagog, sti~e jeftine politi~ke poene. Nacija za to vreme od Da~i}a o~ekuje da pokrene uni{tenu privredu, zaposli pravu armiju nezaposlenih, pove}a bedne plate i penzije, poboq{a zdravstvenu za{titu koja je sada najgora u Evropi... Povrh svega toga, on je taj koji bi trebalo novom vladinom politikom Srbiju da pribliì Evropskoj uniji, a istovremeno i odbrani srpske interese na Kosovu. U pitawu je, o~igledno, suvi{e veliki teret za wegova nejaka politi~ka ple}a. Ako je tako, a jeste, onda je jasno da, kad-tad, mora da poklekne. Slaba je uteha {to se jo{ uvek relativno dobro drì. Jer, to je kao u onom crnom vicu o nesre}niku koji pada s desetog sprata i kod petog sam sebi kaè: „Zasad je sve u redu“. Te{ko je re}i do kog „sprata“ je Da~i} sada stigao. Jedno je, me|utim, sigurno: Vu~i}u

ne odgovara da Vlada sada padne. On ~eka da Da~i} najpre povu~e {to vi{e nepopularnih ali neophodnih poteza da bi Srbija bar po~ela da izlazi iz ekonomske krize i tako mu olak{a posao kada proceni da je do{ao trenutak da on dograbi vladino kormilo. U me|uvremenu }e i zvani~no preuzeti funkciju predsednika SNS i, posle raspleta u Demokratskoj stranci, videti ko je tamo gazda – Tadi} ili \ilas. Zna~i, pitawe je samo tajminga kada }e se Da~i} na}i na tlu. Vu~i} }e ga do tada podupirati i tako kupovati vreme neophodno da pripremi teren pre preuzimawa vlasti. U ovoj fazi za sve nevoqe u Srbiji optuùju se prethodna vlada i biv{i {ef dràve Boris Tadi}. Oni se ozna~avaju kao glavni krivci {to se ovde i daqe sve gore i gore ìvi. Vlada i wen Eliot Nes u liku Aleksandra Vu~i}a nisu, bar dosad, u „popravqawu sta-

Prema jednom scenariju, koji se u posledwe vreme ~esto mo`e da ~uje me|u ovda{wim i stranim politi~kim analiti~arima i novinarima, Vu~i} se ozbiqno sprema za veliku koaliciju sa DS, ako na ~elo te stranke do|e Dragan \ilas, a gotovo je izvesno da ho}e. Bio bi to, naravno, „brak iz ra~una“, ali dosta logi~an s obzirom na dubinu sada{we ekonomske i politi~ke krize u zemqi. I zaista, daqe propadawe Srbije moglo bi da se zaustavi samo zajedni~kim snagama wene dve ubedqivo najja~e politi~ke stranke. Na takav scenario se, navodno, dobro gleda i u Briselu i Va{ingtonu. Za{to? Pa zato {to bi koaliciona vlada SNSDS bila dovoqno jaka da ~vrsto dr`i kormilo vlasti u Srbiji i tako je – ako se pona{a u skladu sa standardima EU – u~ini prihvatqivijom za ekonomsku i politi~ku saradwu. A {to se ti~e politi~ke pro{losti [e{eqevog omladinca Aleksandra Vu~i}a, koji je koliko ju~e na Novom Be-

Demagogija ima ograni~en rok upotrebe

wa u Srbiji“ odmakli mnogo daqe od obra~una sa politi~kim protivnicima iz biv{e vlasti. I tako, kako je to duhovito primetio politikolog dr Du{ko Radosavqevi}: „Vlada Srbije vlada hap{ewima jer je svesna da je narod èqan odmazde“. Demagogija ove vrste ima ograni~eni rok upotrebe. Hap{ewa „ùtih“ i nekih drugih lopova mogu neko vreme da skrenu pa`wu razjarenog naroda, ali od toga „nema ’leba“. Kr~awe praznih creva na kraju uvek na|a~a i najglasnijeg demagoga. Najzad, ni broj kandidata za hap{ewe nije beskona~an. E, a onda }e na red da do|e Da~i}. On }e, kao premijer, biti najve}i krivac ako narod ne po~ne da ìvi boqe, a sigurno je da ne}e, bar ne u toku ove i po~etkom naredne godine. I onda }e Vu~i} da pusti Da~i}a niz vodu.

ogradu ~upao table s natpisom „Bulevar Zorana \in|i}a“ i lepio „Bulevar Ratka Mladi}a“, ba{ briga one u Briselu i Va{ingtonu. Uostalom, za wega i wegovog {efa Tomislava Nikoli}a – predsednika ove zemqe – nisu glasali bira~i u EU i SAD nego ovda{wi. Prema tome, ako su dobri nama – dobri su i wima. I tako, ~ini se da }e u celoj pri~i najgore pro}i Milo{evi}ev ratni portparol Ivica Da~i}. Ali, ko mu je kriv {to je posle izbora, zarad premijerske foteqe, izdao Tadi}a umesto da pod wegovim patronatom nastavi sa ja~awem svoje pozicije. Mo`da bi, jednog dana, postao pravi premijer, a ne Vu~i}ev „mali od ku`ine“. E, ali Da~i} nije mogao da ~eka. „Ta{tina nad ta{tinama, sve je ta{tina“, veli Propovednik. (autor je no vi nar iz No vog Sa da)

VESTI Bi }e i ga sa i du go va Generalni direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi} izjavio je da gas za doma}instva sigurno ne}e poskupeti do kraja ove godine i da su obezbe|ene dovoqne koli~ine tog energenta za predstoje}u grejnu sezonu. „Stav vlade je da poskupqewa do Nove godine ne bude”, rekao je Bajatovi}, ali uz napomenu da od po~etka 2013. formirawe cene energenata preuzima Agencija za energetiku, tako da on ne mo`e da predvidi kako }e se cene daqe kretati. On je naveo da dugovi prema „Srbijagasu” trenutno prema{uju 800 miliona evra za potro{eni gas i da zbog toga preduze}e duguju bankama oko 630 miliona evra na ime zajmova podignutih da bi se pokrila dugovawa dobavqa~u gasa. Bajatovi} je tako|e potvrdio da „Srbijagas” planira da se zadu`i jo{ 170 miliona evra kod komercijalnih banaka.

EPS u bu li

Situacija u Elektroprivredi Srbije je kriti~na i finansijski i operativno, ocenio je vr{ilac du`nosti generalnog direktora EPS-a Aleksandar Obradovi}. Po wegovim re~ima, „ukoliko firma u|e u probleme sa likvidno{}u, nema govora o tome da budu sprovedene menaxerske inicijative, rade va`ni koraci i novi projekti”. Prema Obradovi}u, te{ka finansijska situacija je posledica velikog

broja nagomilanih problema koji nisu re{avani posledwih desetak godina „i koji su gurani pod tepih”. Obradovi} je dodao da konkretno re{ewe nije samo u rukama EPS, ve} u celom lancu poverilaca i potraìlaca i istakao da }e biti na|eno re{ewe, „ali ne kratkoro~no, ve} sredwero~no ili dugoro~no da se ovakve situacije ne ponove”. „Ukoliko èlimo konkurenciju, onda cena elektri~ne energije ne moè da bude politi~ki instrument za kupovinu socijalnog mira”, upozorio je Obradovi}.

Krug man: Ne moj te eks pe ri men ti sa ti Poznati ameri~ki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za dostignu}a u ekonomskoj nauci Pol Krugman ocenio je da Srbija treba da koristi evropsko iskustvo u podsticawu svoje privrede, po ugledu na mere Evropske centralne banke. „Srbija treba da bude deo evropskog re{ewa, a ne da traga za individualnim merama stimulisawa ekonomije”, poru~io je Krugman. On smatra da bi male zemqe sa ograni~enom privrednom snagom, kakva je Srbija, mogle da poku{aju da ubla`e posledice krize po gra|ane sprovo|ewem odgovorne ekonomske politike. „Me|utim, ponavqam, vi ste deo Evrope, jedna od evropskih ekonomija, tako da postoji veoma malo manevarskog prostora na nivou malih zemaqa”, precizirao je Krugman.

I N T E R V J U : MILICA DELEVI], PREDSEDNICA ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE SKUP[TINE SRBIJE

Mo è sva ko ja ko, sa mo ne spo ro ko budemo sporo i{li putem koji se traì, ne uvi|aju}i potrebu da uredimo i normalizujemo odnose sa Pri{tinom, onda moèmo o~ekivati da }e nas partneri iz EU vu}i, a {to vi{e to rade, mawi }e nam biti prostor da traìmo modalitete za za{titu nekih na{ih nacionalnih interesa – ocenila je u intervjuu za „Dnevnik“ predsednica Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije Milica Delevi}. – Vlast i opozicija }e imati debatu da li nas ne{to pribliàva ili udaqava od ~lanstva, kao strate{kog ciqa, {ta bi moglo ili trebalo uraditi da se ide brè. Ali ~ini mi se da su prethodna decenija, izazovi kroz koje smo pro{li, zapo~ete reforme, napredak u procesu evropskih integracija, doveli do situacije u kojoj se evropski put prihvata kao opredeqewe zemqe – navodi sagovornica na{eg lista. l Da ste se na{li na mestu {efa srpske diplomatije, mislite li da bi „plivali“ u ovoj vlasti, na osnovu poteza koje je do sada povukla? – Nikada ne razmi{qam o tome {ta bi se desilo kada bi se desilo, ali ~ini mi se da i kao poslanik i predsednik Odbora za evropske integracije mogu doprineti da se Srbija brè kre}e ka EU. Pro{logodi{we mi{qewe EK o zahtevu Srbije za ~lanstvo u EU iznelo je mnoge primebe, ali i preporu~ilo sticawe statusa kandidata, pa ~ak i otvarawe pregovora kada do|e do zna~ajnijeg unapre|ewa odnosa Beograda i Pri{tine, {to zna~i da je uo~en znatan napredak. Zna~i, treba nastaviti reformski proces, otklawati nedostatke onako kako ih defini{e pro{logodi{we Mi{qewe i Izve{taj EK koji se sprema za oktobar i suo~avati se s daqim izazovima koji proisti~u iz politi~kih i ekonomskih procesa u Srbiji. l Obi~om gra|aninu Srbije u ovom trenutku je nejasno {ta to zna~i – „nema novih uslova, ali je potrebna normalizacija odnosa sa Kosovom“? – Od po~etka procesa pridruìvawa mogu se pratiti izve{taji o napretku Srbije i u wima se moè na}i ocena Evropske komisije o situaciji i neka o~ekivawa u narednom periodu. Evropska unija jasno kaè {ta su naredni koraci, ali i navede ono {to je ciq kome se dugoro~no teì, a u pogledu odnosa u regionu ciq je da oni budu takvi da on kao celina moè da se kre}e ka EU, da EK moè ocewavati u~iweni napredak. l Pomenuli ste izve{taj EK, a ve} smo upoznati da ocena stawa u pravosu|u ne}e biti pozitivna. Oko poglavqa 23 i 24, moèmo li da u~inimo radikalne rezove kao {to je to u~inila Hrvatska, pre svega u borbi protiv korupcije? – Evropdska komisija je iznela zna~ajne primedbe na reformu pravosu|a, naro~ito u Izve{taju za 2010. godinu, dok je u pro{logodi{wem dokumentu pozdravila odre|ena poboq{awa do kojih je dovelo uvaàvawe datih preporuka. U predstoje}em Izve{taju EK o~ekujem zaokruèniju ocenu o

stawu u pravosu|u. Poglavqa 23 i 24 }e biti prva koje }emo otvoriti kada zapo~nemo pregovore, i posledwa koja }emo zatvoriti, upravo zbog zna~aja koji se pridaje prvosu|u, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u vrednosnom smislu, ali i zbog zna~aja koja pravosu|e ima za druga poglavqa u pregovorima, {to su sve iskustva koja je EU stekla u dosada{wim pregovara~kim procesima sa ostalima. l Kako vam deluju kontakti koje je uspostavila nova vlast, prvenstveno s Berlinom? – Dobrodo{li. Procesa evropskih integracija nema bez reformi kod ku}e, ali i bez obja{wavawa reformskih koraka i politi~kih procesa akterima u zemqama ~lanicama, ba{ kao i institucijama EU. Izazov pred kojim se trenutno nalazimo jeste re{avawe otvorenih problema i daqe ure|ivawe odnosa s Kosovom. To je i ne{to {to o~ekuju u EU, i o ~emu postoji saglasnost u usvojenim dokumentima. Ima i mi{qewa da je

Evrop ski zah te vi se ne od no se na ovo li ku ili ono li ku auto no mi ju bi lo kog de la Sr bi je to mogu}e jedino priznawem Kosova. Na nama je da pokaèmo da moèmo sara|ivati i ure|ivati te odnose bez toga da nas neko pritiska priznavawem l Nema~ka je poznata po kozistentnoj politici i te{kom odstupawu od onog {to je zacrtala u spoqnopoliti~koj strategiji... – îni mi se da su i nema~ki poslanici rekli isto o ~emu pri~amo u ovom intervjuu, a to je nastavak reformskih procesa, zavr{avawe onoga {to smo imali u Akcionom planu, ispuwavawe rezultata dijaloga sa Pri{tinom, i ne{to {to je bilateralno va`no za Nema~ku, utvr|ivawe odgovorno-

spremna da se saglasi s otvarawem pregovora EU sa Srbijom. Do tog trenutka Srbija mora da pro|e put koji vodi od preporuka EK pa do razmatrawa u zemqama ~lanicama EU, da bi se o tome razgovaralo na Evropskom savetu, koji bi, kao i kod kandidature, trebalo da podrì, ili ne, otvarawe pregovora. U tom procesu i u~esnici i posrednici u dijalogu, }e poku{ati da doprinesu normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine. Ne verujem da }e iko u}i u proces davawa preporuke bez razumnog uverewa da je veliki napredak u~iwen. Ne znam za{to u Srbiji volimo da krenemo u diskusiju od posledweg koraka. Prvi korak je prepoznavawe zna~aja normalizacije odnosa ne samo za proces evropskih integracija, ve} i odnosa u regionu, za za{titu na{ih interesa. Umesto da prepoznamo na{ interes u tome da probleme re{avamo i mi vu~emo taj proces, mi krenemo od kraja i razmi{qamo {ta }e se desiti ako nas neko bude vukao tim putem. l Kada se iz Beograda insistira da se podvu~e crta EU uslovima, a istovremeno koristi u izjavama „ne verujem da }e biti novih uslova“, da li iza toga postoji opasnost za Srbiju da nakon Kosova bude i novih uslovqavawa? – Tri op{ta uslova su poznata: vladavina prava kao prvi uslov, funkcionalna trì{na privreda koja moè da iznese pritiske na evropskom trì{tu kao drugi, i uskla|enost s evropskim zakonodavstvom kao tre}i. Iz tih uslova proiza}i }e pitawa u vezi s dràvnom pomo}i, konkurencijom, medijskim slobodama, pravosu|em, ìvotnom sredinom... I to ne}e biti novi uslovi, ve} ne{to {to je obuhva}eno ovim op{tijim uslovima. A ako pod tim pitawem podrazumevate, kako vidim da neki, po meni pogre{no, o~ekuju, problematizovawe poloàja i odnosa unutar Srbije, mislim da je va`no razumeti da se evropski zahtevi ne odnose na ovoliku ili onoliku autonomiju bilo kog dela Srbije. U EU ima primera vi{e i mawe

Prisustvo Vojvodine u Briselu l Kakav je va{ stav o predstavqawu Vojvodine u Briselu? – Mislim da je prisustvo Vojvodine u Briselu korisno, da je vodi u boqu mogu}nost povezivawa i razmene iskustava s drugim regionima. Uostalom, tu potrebu prepoznali su i mnogi drugi regioni u evropskim zemqama, ali i u Srbiji, pa su tako u Briselu ve} prisutni i Ni{ i Kragujevac. sti za paqewe wene ambasade 2008. godine. Tu je i daqe kretawe putem koji u regionu zna~i stabilizaciju prilika, pomirewe, i ure|ewe odnosa izme|u Beograda i Pri{tine, gde su oni dali svoje vi|ewe mogu}eg sporazuma sa Pri{tinom. l Mislite li da bi zahtev CDU da Srbija prizna Kosovo, ukoliko pro|e u Bundestagu pred zasedawe Saveta EU i odluku o dobijawu datuma za po~etak pregovora, mogao da izazove prevremene izbore u Srbiji? – Poslani~ka grupa CDU je do{la u Beograd da bi rekla {ta bi volela da vidi pre nego {to bude

centralizovanih dr`ava. Evropski zahtevi se odnose na po{tovawe na{eg Ustava i usvojenih zakona: zna~i, ako smo sami predvideli usvajawe zakona o finansirawu nadle`nosti AP Vojvodine, interesova}e se kada }e to biti. Tako|e, interesova}e ih i da li je politi~ki proces unutar Srbije takav da re{ava otvorena pitawa na efikasan na~in, uz po{tovawe na{ih zakona i evropskih standarda. Drugim re~ima, EU o~ekuje da se politi~ki proces unutar zemqe poka`e sposoban da re{ava politi~ke probleme, a nije pozicija evropskih aktera da defini{u kako ti problemi treba da se re{e. n Dra gan Mi li vo je vi}

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Uvek mo `e go re

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

na{ da }e nam ova propast u ne~emu ~ak i koristiti! Da, ozbiqno ti kaèm, mo`da }emo izvu}i i neku korist iz we, mo`da i jednu jedinu samo, al bar neku, ipak, i pored svega... Sa te dve re~enice me je odmah posle izbora nekako trgnuo, presekao, ma {ta trgnuo ili iznenadio - zaprepastio me je, na~isto me prenerazio i to ne makar ko, nego jedan visoki pokrajinski funkcioner, pa jo{ i iz redova demokrata. Kakvu korist, za Boga miloga, mislim se, i ~emu se uop{te jo{ moè{ nadati od ovog o~iglednog Da nam jednom bude i da gore povratka u posledwu deceniju nikako ne moè biti. Recimo, pro{log veka, dakle i u najcrwe kaù da je vojna hunta jo{ gora. godine u istoriji Srba od wiho- Da je, dapa~e, ba{ ona odnekud vog dolaska na Balkan pre hiqa- najgora. Ali to se nama nikad nedu i petsto godina. }e desiti. Da se tako ne{to I da nevoqa bude ve}a, ne sprema prvo bi – za la(h)ko zaba{ ni povratka na one qudske grevawe – ministra policije nesre}e koje su se odazivale na metnuli za premijera, a miniprezimena [e{eq i Milo{e- stra vojnog za potpredsednika vi}, nego na wihove zamene koji Vlade. A takvu bruku ne bi trpeo su sav onaj gadiluk s kraja pro- nijedan narod u Evropi, maw ako {log veka uglavnom samo posma- je imao one gorespomenute kotrali sa klupe za rezervne igra- lektivizacije. I to tako jedno – ~e. Kao „mali od palube“ i „mali nekoliko. od kuìne“, kako je ve} govorio I ne slaè se ovaj iz Pokrajipokojni Smoje, dok ga ono nije sa- ne sa mnom, a bogami ni ja s wim, hranio srpsko-hrvatski brat- ne slaèm se ja ni sa wegovim stveno-jedinstveni i dobrosu- potpredsednikom pokrajinske sedski gra|anski rat. Vlade i ministrom za poqopriI odmah nekako sutra pre vredu Goranom Je{i}em iz Inpodne sretnem najve}eg ìvog |ije. Pa g. Je{i}u posle poru~usrpskog romansijera (ni wega jem da me je ~ak i uvredio, jer nine}u imenovati, nego sedite pa je ovde ba{ sve tako crno kako ~itajte) i nisam ni stigao da mu se wemu u~inilo. Gde bih ja prirazvijem sino}nu temu jer me stao da ìvim u gradu sa neleodmah prekinuo: „Gebels se hva- galnim gradona~elnikom izatao za pi{toq kad god je ~uo branim od nelegitimne skupre~ ’kultura’ a ja }u to isto da {tinske ve}ine? Kako je samo uradim ako mi neko samo zucne mogao tako ne{to da nam impuonu staru srpsku ’ko zna za{to tira. „To je sve istina, ali je to je to dobro’...“ Tako da piscu ni- meni sve imputirano“, kaè Rasam stigao da otra~arim onog dovan Tre}i, a mogu samo da zaod sino}. mislim {ta su sve govorila prA {ta mi je to zapravo doti~- va dvojica Radovana. ni rekao? Rekao mi je da }e se Pa od 78 odbornika u Skupnarodu sad vaqda i do kraja zga- {tini mog grada Novog Sada ovi diti bavqewe narodwaci (tj. politikom i molo{e preru{e`da }e se neko ni radikali) Recimo, kaù da je najesen, ili u duimaju „~ak“ 15! vojna hunta gim zimskim (I Dinki}, naodnekuda najgora pred ve ~er ji ma, ravno, ni jednog setiti da ima i jedinog.) I je l’ decu, i ènu, i roditeqe i da su to sad wemu nije vi{e od polomu oni ipak nekako ro|eniji od vine? Eto, svr{en ~ovek, potsvih ovih razularenih poslani- predsednik Vlade, inèwer, a ka u Skup{tini Srbije i nove ne zna ni matematiku. A iz kojih ministarske garniture. Da }e su stranaka oni ostali? E, to najve}a evropska sirotiwa naj- bih i ja voleo da znam. Znam {ta zad vaqda videti da ovoj drà- su bili proletos, al’ ne znam vi i ovom narodu spasa i pomo- {ta im je jesenas. Koliko je samo }i nema, da }e ga mo`da biti za vode proteklo Dunavom za dve 70-80 godina kad i onih milion nedeqe, kad se wih tridesetak i po punoletnih Srba nau~e da klelo u DS i LSV. Znam da u no~itaju, a mo`da ~ak i da pi{u, a vosadskoj vlasti onih 15 napredsve to je dakako mnogo teè i waka podupiru mahom partijski komplikovanije nego ubiti de- prebezi, iskqu~enici i optuèsetak qudi, ukrasti tri-~etiri ni (i to ba{ od napredwaka opautomobila ili obiti dve-tri tuèni) kradqivci glasova. trafike. I ako nam spasa ima, A u svemu tome nismo najgori on je u nama, a ne u javnim radni- u dràvi, nismo gori ~ak ni od cima, koji sve to i rade (li ra- republi~ke vlasti. Jer u Vladi de) samo za na{e dobro. moje napa}ene otaxbine, jedine Pa se mo`da neko i odmakne koju imam, glavni su, kako ve} od televizora, mo`da se i sa rekoh, ministri policije i vojuzdahom seti da ve} 20 godina ske, ministar poqoprivrede senije napravio ono {to ba{ on cuje da l’ }e na slede}em ro~ipravi najboqe na svetu, svejed- {tu dobiti koju godinu strogog no da li je to ru~ak, ili foto- zatvora, onog na{eg (tj. Dinkigrafija, stolica za pecawe ili }evog) ministra kulture bez vipolica za kwige, mo`da samo sokog obrazovawa nasledio je kompot, il’ slatko od duwa, najve}i beogradski sladolexija svejedno, pa onda mo`da tek koji je usput ima problem s posad, i to dakako sasvim slu~aj- rezom, ministar obrazovawa no, primeti da mu }erka ve} (onaj isti socijalista iz pretpar godina crta maltene kao hodne vlade) predaje na privatModiqani, ili da mu sin ima nom fakultetu, jer nam svi ovi apsolutni sluh, a od muzi~ke dràvni vaqda ni{ta ne vaqa{kole stanuju celih 150 kora- ju, a skup{tinski Odbor za Koka. sovo i Metohiju je, usled opravA ja se tom demokrati su- danog odsustva Vidovite Zorke protstavim da jo{ nije vreme i pogotovo Miqe Vujanovi}-Reza takve preokrete, za pomera- gulus, poverena jednom pravom wa fokusa sa javnog na privat- pravcatom – Drecunu. Za nas nono u smislu onog Montewevog vinare to je ina~e i jedinica me„da svako na kraju okopava svoj re za neke osobine kojih ima, vrt“, ne zato {to su nam komu- ili ih bar moè biti, u qudima, nisti svim onim „kolektiviza- pa ~ak i u novinarima, a drugu cijama“ pored samopo{tovawa Drecunu je to i prezime. E da, satrli i posledwe tragove vo- po wemu smo i nazvali tu jediqe, energije i radosti ìvqe- nicu mere. wa i stvarawa, nego zato {to Tako da je zaista krajwe vrejo{ nije najgore, jer i od ovog me da primetite, pa mo`da maima gore. Ima {iroka paleta lo i presli{ate, svoju ro|enu mogu}nosti da nam bude i ite- decu. kako gore. n \or|e Randeq

ro ji ca osni va ~a i ujed no vla sni ka bren da Eg zit, Bo jan Bo {ko vi}, Du {an Ko va ~e vi} i Ivan Mi li vo jev, odr à }e „do sre di ne ok to bra“ sa sta nak na ko jem }e, ka ko sa zna je „Dnev nik“, glav na te ma bi ti da qa sud bi na fe sti va la. U naj bo qem slu ~a ju, tok raz go vo ra bi mo gao da ide u prav cu (pre ko po treb nih) ino va ci ja i kon cep cij skih pro me na; u onoj, pak, dru goj va ri jan ti – ho }e li 14. iz da wa uop {te bi ti... i ho }e li ga u tom slu ~a ju bi ti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi? Dru gim re ~i ma – da li }e mo `da na sta vi ti svoj ì vot na ne kom dru gom, u sva kom slu ~a ju, uda qe ni jem me stu. Ne è le }i da ko men ta ri {u ta~ nost na {ih sa zna wa o kqu~ noj te mi ok to bar skog sa stan ka „Eg zi to ve troj ke“, Ko va ~e vi} i Mi li vo jev su u odvo je nim iz ja va ma za „Dnev nik“ tek iz ne li li~ ne sta vo ve u po gle du me sta (da qeg) odr à va wa Eg zi ta. No vi Sad ili ni {ta, ukrat ko re ~e no. – Eg zit je or gan ski ve zan za Tvr |a vu, kao {to je po ve zan ali i bi tan za No vi Sad i Sr -

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : NAJ VE ]I MU ZI^ KI KON CEP TA, PO TRA GE ZA STRA TE [KIM

Kraj jed ne âk i kad je u „troj ci“ vla da la pra va har mo ni ja i, ah, pri ja teq stvo iz stu dent skih da na, a eko nom ska si tu a ci ja u ze mqi bi la da le ko bo qa, fe sti val je sva kog ju la otva rao svo je ka pi je, da se ne la è mo, po naj vi {e za hva qu ju }i do ta ci ja ma s tri ni voa vla sti – lo kal nog, po kra jin skog i dr àv nog. To ni sa mi or ga ni za to ri ni kad ni su kri li. Me |u tim, da li }e ta kav vid po mo }i bi ti na sta vqen i ti me bi ti osi gu ra na iz ve snost ma kar na red nog fe sti val skog iz da wa, u ovom tre nut ku ve li ka je ne po zna ni ca. Za sa da po sto ji sa mo na ja va iz Vla de Voj vo di ne o sprem no sti da na sta vi da po ma è odr à va we fe sti va la, kao {to ~i ni od 2004. go di ne, od ka da je za Eg zit iz dvo je no,

„Slagao bih kada bih rekao da ne dovodim u pitawe odràvawe narednog Egzita, ali to je u wegovoj istoriji verovatno naj~vr{}a konstanta” (Ivan Milivojev, suvlasnik brenda Egzit) bi ju. Ko na~ no je obez be dio po vo qan imix na {e ze mqe u sve tu, a sred stva ko ja dr à va ula è fe sti val vi {e se tru ko joj se vra }a ju. Pre ma po da ci ma USAID-a, to kom fe sti va la pre dve go di ne u No vom Sa du je po tro {e no 15 mi li o na evra – na vo di Ko va ~e vi}. Eg zit je No vi Sad, i ta ko je je di no mo gu }e – la kon ski nam je, pak, od go vo rio Mi li vo jev. Ipak, od do bre vo qe ba rem dvo ji ce od tro ji ce vla sni ka fe sti val skog bren da, ko ji sva ke go di ne za jed ni~ ki do no se od lu ku o to me ko me }e po ve ri ti or ga ni za ci ju, sa mo odr à va we fe sti va la ne za vi si mno go.

po da tak je iz Ba no vi ne, bli zu 250 mi li o na di na ra. A da li }e No vi Sad na sta vi ti da iz dva ja iz bu xe ta za Eg zit, te ka kav je stav no vih vla sti pre ma fe sti va lu i mo gu} no sti da bu de dis lo ci ran, sa mo su ne ka od pi ta wa upu }e na gra do na ~el ni ku Mi lo {u Vu ~e vi }u. No, na wih, upr kos uve ra va wi ma, ni smo do bi li od go vo re. Ne po zna ni ca je i stav Vla de Sr bi je, od no sno Mi ni star stva kul tu re, prem da je, ka ko nam je ne zva ni~ no re ~e no, u to ku iz ra da bu xe ta re so ra za na red nu go di nu. Pre ma do stup nim po da ci ma, za vak ta pret hod ne Vla de za Eg zit je bi lo iz dvo je no 70

mi li o na di na ra. Ali da qi stav pre ma Eg zi tu umno go me bi mo gla da od re di no va ku lur na stra te gi ja, ko ja se na ja vqu je do kra ja go di ne, i(li) stav sa mog mi ni stra ku lu re, ko ji je pre par me se ci go vo rio o po tre bi da se za pa ti „pa tri ot ska kul tu ra“, a we gov sa da {wi po mo} nik se za lo `io za po di za we „pr vog srp skog kul tur nog ustan ka“. Isti ne ra di, po li ti ka je naj te {we po ve za na sa sa mim Eg zi tom. Ne sa mo sve ove go di ne ko li ko tra je fe sti val – u naj ma wu ru ku kroz od lu ke o do de qi va wu pa ra – ve}, ako ho }e te, u ve li koj me ri je i ku mo va la we go voj ge ne zi 2000. go di ne. No, ako iz u zme mo spo ra di~ ne po li -

ti kant ske be da sto }e, ne mo è se re }i da po sto ji strikt na po de la na po li ti~ ke sna ge ko je su za Eg zit, od no sno ko je su pro tiv we go vog odr à va wa. Uosta lom, No vim Sa dom je ~e ti ri go di ne gra do na ~el ni ko va la Ma ja Goj ko vi} iz SRS, s ko jom je Eg zit – jed nom ili dva pu ta, ka ko se uzme – ~ak pot pi sao pro to kol o sa rad wi. Bez ob zi ra na pro me ne vla sti u gra du i u dr à vi od 2000. go di ne, fe sti val je ne sme ta no odr à van. Da li je i po red ne kad ve }e, ne kad ma we po dr {ke ni voa vla sti we go vo odr à va we bi lo za ga ran to va no – ni je, pri zna }e vam qu di iz or ga ni za ci je. – Sla gao bih ka da bih re kao da ne do vo dim u pi ta we odr à -

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA KUL TU RU I IN FOR MI SA WE SLA VI [A GRU JU] NA JA VQU JE

Pr vo pra vi la, pa ot pred sed nik Vla de APV i se kre tar za kul tu ru i in for mi sa we Sla vi {a Gru ji} pri znao je da ova dva me se ca, od ka ko je stu pio na du `nost, ima ose }aj kao da ~i ta [ek spi ro ve so ne te ho da ju }i po uà re nom ka me wu. Dru gim re ~i ma, sve le po {to se de {a va u voj vo |an skoj kul tu ri, a po vre me no i na me dij skoj sce ni, ne mo è da pri kri je ogrom ne pro ble me u ovim obla sti ma. – Pu no se to ga, sre }om, i do brog, i kva li tet nog, i zna ~aj nog do ga |a u Voj vo di ni, ali on da do |u i one stva ri ko je zna ju da uda re kao lo pa tom. Ali od to ga ne vre di be à ti ni ti se sa kri va ti iza fo te qe u ka bi ne tu. Na pro sto, sa mi od se be se ti pro ble mi ne }e re {i ti, mo è bi ti sa mo jo{ go re – iz ja vio je Gru ji} za „Dnev nik”. Ka da je, re ci mo, re~ o kul tu ri, ne ma {ti na je naj u o~ qi vi ji uzrok ten zi ja, no ni je i je di ni. Mno go to ga, na i me, si stem ski {kri pi, i ka da su u pi ta wu in sti tu ci je i usta no ve ko je su na bu xe tu, ali ni {ta bo qa ni je si tu a ci ja ni ta mo gde no vac ide kroz pro jek te. – Pa ra ni kad do sta. Me |u tim, ra di mo na to me da se do sa da {wi mo de li za ras po de lu ko la ~a ko ji nam je na ras po la ga wu pro me ne. To prak ti~ no zna ~i da }e na kon kur si ma, bi lo da se oni od no se na iz da va {tvo, sa vre me no stva ra la {tvo,

film... bi ti po o {tre ni kri te ri ju mi {ta se nu di, {ta se ra di i {ta od to ga o~e ku je mo. Sa sta vi ko mi si ja i kri te ri ju mi ko je }e mo utvr di ti ne dvo smi sle no }e su ge ri sa ti da ne ke stva ri vi {e ne }e pro la zi ti. Da }e ot po ra bi ti, u to ne ma sum we. Ipak, stva ri se na pro sto mo ra ju me wa ti. Sve stan je Gru ji} da ne mo gu svi bi ti za do voq ni, ni ti je re al no da bu du po kri ve na sva o~e ki va wa. Tim pre {to, upo zo ra va, jo{ ni ko za pra vo ni ne zna ka ko }e iz gle da ti bu xet APV za sle de }u go di nu i s ko jim }e pa ra ma Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i in for mi sa we ras po la ga ti u 2013. – Za to nam je pri o ri tet ni za da tak da pre sve ga usta no vi mo ~i sta pra vi la igre. Uvek }e bi ti ne za do voq nih: ne vo le nas, ne raz u me ju, ne pre po zna ju... Ipak, pri o ri tet mo ra ju ima ti pro jek ti od zna ~a ja za ce lu Voj vo di nu. [to, da ka ko, ne pod ra zu me va da tre ba da sa se ~e mo u ko re nu sve ak tiv no sti ko ji do la ze iz ma lih umet ni~ kih ra di o ni ca, iz ma lih sre di na, i mo `da je su ogra ni ~e nog do me ta, ali ima ju od re |e nu va `nost. Na rav no, tu je po treb no na }i ne ka kav ba lans, {to ni je jed no stav no. Ali je nu `no. Ite ka ko ozbiq na te ma je upra vo na tom fo nu fe sti val Eg zit, pro tiv ~i jeg su, ka ko su se iz ra zi li, „ul ti ma tiv nog fi nan si ra wa” ko je

Mo del i za ama te re Ama te ri zam u Voj vo di ni je wa va una zad go di na ma, jer ne sa mo {to grad ske i op {tin ske sa mo u pra ve sve ma we iz dva ja ju za odr à va we u ì vo tu lo kal nih dru {ta va, ve} se ni Po kra ji na na tom pla nu ni je pro sla vi la, na pro tiv. „Bez pa ra ne ma mu zi ke. A {to vi {e iz iste ka se za hva ta mo za jed ne, auto mat ski dru gi ma ma we pre o sta je”, pri zna je Gru ji}. „Ali dru {tve ni zna ~aj ama te ri zma je ne spo ran. I ne sme mo do zvo li ti da zbog osku di ce ili pu ke ne bri ge pot pu no utih ne en tu zi ja zam ko ji on no si. Me |u tim, i ov de se mo ra ju usta no vi ti ne dvo smi sle na pra vi la ka ko bi i KUD-ovi, i ple ti qe, i ve zi qe, i ama ter ske glu ma~ ke dru ì ne... ta~ no zna li u ko jim uslo vi ma na ko ju vr stu po mo }i mo gu da ra ~u na ju. A ka da ipak mo ra ju sa mi da se sna la ze”.

sve dru ge osta vqa ite ka ko skra }e nih ru ka va iz ja sni li mno gi zna ~aj ni no vo sad ski i voj vo |an ski stva ra o ci, od @e li mi ra @il ni ka do Bo ri sa Ko va ~a. – Pi ta we Eg zi ta je ve o ma kom plek sno. S jed ne stra ne, re~ je o ne spor nom bren du No vog Sa da, Voj vo di ne, pa i ce le Sr bi je. Bren du ko ji je se be do ka zao i ko ji mo ra da op sta ne. Ne ma na {a ze mqa ba{ to li ko svet ski pre po zna tqi vih to po ni ma da bi ih se la ko od ri ca la. Ta ko |e, tre ba se se ti ti i da taj fe sti val ni je na stao pre ko no }i, da je

ti fe sti val, pa ne mo è ni da iz no si sud o to me da li je to objek tiv no mno go ili ma lo, ali je, pri me }u je, od 2008. pri me tan trend pa da iz no sa, po go to vo ka da se on pre ve de u „tvr du va lu tu”. – U sva kom slu ~a ju, uve ren sam da ne mo è bi ti spo ra o to me da li po kra jin ska ad mi ni stra ci ja tre ba da na sta vi da pru à po dr {ku fe sti va lu, ali se sla èm da mo ra mo vi de ti ka ko }e mo da qe i {ta u tom smi slu o~e ku je mo od or ga ni za to ra, upra vo da bi se ot klo ni le sve sum we u to da li je ta po dr {ka ko ju do -

Slu ~aj „Dnev nik” Vest da je ne ma~ ka kom pa ni ja WAZ pro da la vla sni ku fir me „Far ma kom” Mi ro sla vu Bo gi }e vi }u svoj deo vla sni {tva i u „Dnev nik Voj vo di na pre su” otvo ri la je i pi ta we ka kve ko ra ke sa da pla ni ra da pre du zme po kra jin ska ad mi ni stra ci ja. Jer ona je, ne tre ba za bo ra vi ti, po sred stvom „Dnev nik” hol din ga ta ko |e su vla snik DVP-a pod ~i jim okri qem iz la zi list „Dnev nik”. „An ga ò va li smo advo kat ski tim ko ji ima za da tak ne sa mo da ra{ ~i vi ja iz u zet no kom pli ko va ne vla sni~ ke od no se u DVP-u, ne go tre ba da raz ra di i sve mo gu }e po to we prav ne sce na ri je, od naj lo {i jeg do naj bo qeg. Ono {to je iz ve sno, u~i ni }e mo sve da je di ni dnev ni list na srp skom je zi ku u Po kra ji ni ne bu de uga {en, ali je ja sno i da mi mo è mo da re a gu je mo sa mo unu tar okvi ra ko je pred vi |a ju po zi tiv ni pro pi si, a pi ta we je da li }e to bi ti do voq no”, upo zo ra va Gru ji}. iz ra stao iz jed ne mla da la~ ke, ~ak bun tov ni~ ke ide je, hra bro spro ve de ne, pod se ti }u, u po ~et ku bez ika kve po mo }i dr à ve, {to je isto vre me no i po ru ka mno gi ma da se za pi ta ju da li su ulo ì li do voq no ener gi je, hra bro sti i tru da u svo je ide je. S dru ge, pak, stra ne, tu su pri med be broj nih kul tur nih po sle ni ka da je Eg zit da nas ipak pri vat na fir ma, a ko joj se da ju za na {e pri li ke zna ~aj ni nov ci svih gra |a na Voj vo di ne - re ci mo, sa mo za ovu go di nu ra di se o iz no su od oko 300.000 evra. Gru ji} ka è da do sa da ni je bio u pri li ci da na bi lo ko ji na ~in u~e stvu je u do no {e wu od lu ke o to me ko li ko }e Po kra ji na po ma ga -

bi ja ju i za slu `e na. Ina ~e, ka da je re~ o Eg zi tu mo ram da na ve dem jo{ je dan de taq o ko jem se za pra vo i ne raz mi {qa do voq no: Sr bi ja je svo je vre me no pla ti la Si-En-Enu po la mi li o na evra za emi to va we pro mo spo ta od ko jeg ni je bi lo ni ka kve ko ri sti, dok su No vi Sad, Voj vo di na i Sr bi ja sva ke go di ne u vre me odr `a va wa Eg zi ta pot pu no bes plat no na do brom gla su u mno gim svet skim me di ji ma. Mi slim da i to tre ba ce ni ti ka da se ne ke di le me sta vqa ju na tas... Me |u tzv. na sle |e nim pro ble mi ma su i zbi va wa u Srp skom na rod nom po zo ri {tu: – Pro ble mi u SNP-u ni su od ju ~e, ve} tra ju s ma we ili vi {e in -

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

FE STI VAL U OVOM DE LU EVRO PE IZ ME \U DO RA DE PART NE ROM I – SE O BE

pri~e!?

va we na red nog Eg zi ta, ali to je u we go voj isto ri ji ve ro vat no naj ~vr {}a kon stan ta. Ne ma go di ne ka da iz ve li kog bro ja raz lo ga we go vo odr `a va we ni je bi lo do vo |e no u pi ta we. To ne ma to li ko pu no ve ze s po li ti kom, to bi se de {a va lo i da ni je do la zi lo do pro me ne vla sti – na po mi we Ivan Mi li vo jev. Ono na {ta ci qa Mi li vo jev ti ~e se pr ven stve no „sil nih pre pre ka“ s ko ji ma se su sre }u pri or ga ni zo va wu fe sti va la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Da je u pi ta wu li va da, sve bi i{lo da le ko lak {e, ka `e moj sa go vor nik i po en ti ra: Ali, to on da ne bi bio Eg zit! Po li ti ka, od no sno od lu ke po li ti ~a ra, mo gle bi da bu de

od re |u ju }e za sud bi nu fe sti va la, no to }e tek vre me po ka za ti. Ipak, ako ta od lu ka u kraj woj li ni ji i ne bu de u skla du s do sa da {wim opre de qe wem svih ni voa vla sti, pi ta we je da li }e to me vi {e ku mo va ti li~ ni od nos po je din(a)ca ili pak dra ma ti~ na fi skal na ne kon so li do va nost dr `a ve. Upu }e ni vi {e ti pu ju na po to we. „Ovo bi mo gao bi ti po sled wi ili ba rem pret po sled wi Eg zit ka kvog zna mo“, mo glo se ~u ti le tos od qu di ko ji ni kad ni su sma tra li da se do bro na mer nost pre ma fe sti va lu ne mi nov no mo ra iz ra `a va ti ne kri ti~ no {}u i apo te o za ma fe sti val skih do stig nu }a. Wi ho va cr na slut wa te me qi se pre sve ga na o~i tom pro ble mu vi {e go di {we kon cep cij ske stag na ci je ko ja je ove go di ne, sma tra ju, eska li ra la i u, upr kos zva ni~ nim po da ci ma, bit no sla bi joj po se }e no sti Tvr |a ve u od no su na ra ni je go di ne: po li ci ja je iz ne la po da tak o 130.000 po se ti la ca za ~e ti ri da na, or ga ni za to ri su sa op {ti li da ih je bi lo 150.000. Pre to ga, zva ni~ ni po da ci ni kad ni su i{li is pod 160.000. Kad se zbro je pad u pro da ji ka ra ta ~ak i u tra di ci o nal no na klo we nom ino stran stvu, s ne iz ve sno {}u u po gle du fi nan sij ske po dr {ke od sva tri ni voa vla sti – ma we zbog po li ti ke, vi {e zbog zja pe }ih ru per di u bu xe ti ma, bu du} nost fe sti va la je za mno ge po sta la ne {to u {ta ni u lu di lu ne bi sme li da se kla de. Od sa me po mi sli da bi se fe sti val uga sio po sto ji ne {to mno go go re, a to je ~i we ni ca da ovaj grad ni kad vi {e ne bi us peo da do bi je ne {to ni upo la zna ~aj no i ve li ko kao

Eg zit, s ozbi rom na isto rij ski tre nu tak ka da je na stao, re ko {e mi sa go vor ni ci. Zbog pre sve ga fi nan sij skih raz lo ga ne ~u de abe ri ko ji ko la ju, a ti ~u se mo gu} no sti da „oci osni va ~i“ Eg zi ta even tu al no re {e we na |u u pro na la è wu stra te {kog part ne ra i do ka pi ta li za ci ji, pro da ji li cen ce ili ve} ne ~em tre }em. Ka da se klup ko tih abe ra od mo ta na po ~e tak, uo~ qi vo je da wi ho vo po ja vqi va we da ti ra mno go pre odr à va wa maj skih iz bo ra. „Dnev ni ko vi“ iz vo ri na vo de da je od svih op ci ja naj i zve sni ja ona po ko joj bi Eg zit bio do ka pi ta li zo van, pri ~e mu bi bu du }i part ner do bio do 20 po sto vla sni {tva. No, zva ni~ nih raz go vo ra s po ten ci jal nim part ne ri ma za sa da, na vod no, ne ma – u vr hu Eg zi ta po sto ji sa mo sprem nost da se u „sko ri joj bu du} no sti“ o to me po ve de raz go vor. Mi li vo jev op sta nak Eg zi ta pr ven stve no po ve zu je s we go vom sprem no {}u da se me wa, pri tom ci ti ra ju }u Dar vi no vu „sa mo onaj ko ji se me wa op sta je“. On pri to me u iz ve snoj me ri do vo di u pi ta we „iz vo dqi vost“ spe ku la ci ja ko je sam mu pre do ~io, kao i even tu al ne na me re da se ne ki dru gi mo de li odr ì vo sti uzmu u raz ma tra we. – Pro na }i spon zo ra ka kav je bio „Pep si“ na Si get fe sti va lu da nas je, uf, na ro ~i to te {ko, ima ju }i u vi du sve ta we bu xe te spon zo ra. A stra te {ki part ner... le po, sa mo ne znam ko ji? Pa, na pro da ju je AEG, dru ga naj ve }a kom pa ni ja na sve tu ko ja se ba vi or ga ni zo va wem kon ce ra ta... n Denis Kolunyija

PRO ME NE U FI NAN SI RA WU I IN STI TU CI JA I PRO JE KA TA

tek onda pare ten zi te ta dve de ce ni je ako ne i du è. I sled stve no to me ne mo gu se ni re {i ti za je dan dan. Ali Vla da Voj vo di ne ne }e do zvo li ti da se u me |u vre me nu uru {a va ugled i zna ~aj na {e naj sta ri je te a tar ske ku }e. Naj pre, svi ma mo ra bi ti ja sno da je SNP in sti tu ci ja ~i je uprav ni ke ne mo è{ do vo di ti i sme wi va ti kao tre ne re u fud bal skom klu bu. To, me |u tim, ne zna ~i i da je sva ki uprav nik za {ti }en kao be li me dved. We gov je za da tak da na{ naj sta ri ji na ci o nal ni te a tar ima do bar re per to ar, u skla du sa umet ni~ kim i fi nan sij skim mo gu} no sti ma ku }e, i da ra di po pra vi li ma. Ka da je re~ o pra vi li ma, upra vo }e to bi ti pr vi sle de }i ko rak re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta, na ja vqu je Gru ji}: da se ko na~ no re {i pi ta we sta tu ta SNP-a, si ste ma ti za ci je, pra vil ni ka o pla ta ma i ho no ra ri ma... – To je pro ces ko ji zah te va str pqe we, ali ka da jed nom u~vr sti mo te me qe, on da }e mo ima ti i ja sne re pe re na te me qu ko jih mo è mo da oce wu je mo da li se no vac gra |a na Voj vo di ne tro {i na pra vi na ~in ili ne. A po sao Vla de Voj vo di ne za i sta ni je da re {a va na ru {e ne me |u qud ske od no se, {to je ina ~e ve li ka boq ka ne sa mo SNP-a, ve} i mno gih dru gih ku }a kul tu re. Ka da je, pak, re~ o in for mi sa wu, pu no se u po sled we vre me pri med bi ~u lo na ra ~un pre ve li kog upli va dr à ve, uz oce nu da bi bi lo naj bo qe ka da bi ona pot pu no iza {la iz vla sni {tva u me di ji ma. Ka da je re~ o Voj vo di ni, la ne je u me dij skoj stra te gi ji, ko ju su pri pre mi li eks per ti biv {eg re pu bli~ kog Mi ni star stva kul tu re i in for mi sa wa, ~ak pred lo è na i pri va ti za ci ja ma win skih gla si la: – Po mo} ma win skim me di ji ma i oni ma ko ji pro iz vo de pro gram na je zi ci ma na ci o nal nih za jed ni ca osta }e je dan od na {ih pri or i te ta.

I ne ra di se tu sa mo o pi ta wu ne ka kvog ste ~e nog pra va, ve} na pro sto ~i we ni ci da Voj vo di na i je sto to {to je zbog raz u me va wa i do brog, iskre nog od no sa ve }in skog srp skog sta nov ni {tva i wi ho vih kom {i ja dru gog ma ter weg je zi ka, na ci je, ve re... A on da nas sta vqa ju u po zi ci ju da se mo ra pri va ti zo va ti i, re ci mo, Ra dio Su bo ti ca? Pa kom }e pri vat nom vla sni ku bi ti u in te re su da na sta vi sa emi to va wem pro gra ma na pet je zi ka? Na rav no, te o ret ski sve mo è, ali da li je to in te res voj vo |an ske jav no sti. î sto sum wam! Ra dio-te le vi zi ji Voj vo di ne, ko ja emi tu je pro gram na 10 je zi ka, pre ti opet dru ga vr sta opa sno sti: od na ja ve uki da wa RTV pret pla te, iako se i sa da ~e kao no vac iz Be o gra da, do sve pri sut ni jeg stra ha da }e iz po li ti~ kih raz lo ga svo ja ogla {a va wa na po kra jin skom jav nom ser vi su zna ~aj no sma wi ti dr àv na i jav na pred u ze }a, pa i ne ke pri vat ne kom pa ni je...

– Ka da god se po kre ne raz go vor na te mu nov ca, RTV-u pri le pe eti ke tu: bu di te gle da ni ji. Pa ni je po kra jin ski jav ni ser vis osno van da bi mu pro gram bio sa ~i wen od emi si ja ko je za lu |u ju piplme tre ti pa „48 sa ti svad ba” ili „Tre nu tak isti ne”, a on da ka da i to do sa di pu bli ci sle de „Go li i de be li”, „Po lu de le ta {te” i „Pu caj u go mi lu”... Da li je to jav ni in te res? Ko je {ta! Ni je za da tak po kra jin skog jav nog ser vi sa da se utr ku je sa ko mer ci jal nim te le vi zi ja ma, ve} da du `nu pa `wu po sve ti in for ma ti vi, do ku men tar nom pro gra mu, kul tu ri, emi si ja ma za {kol ski uz rast... Za da tak mu je, da kle, da po kri je, za be le `i i sa ~u va i one seg men te voj vo |an ske sva ko dne vi ce za ko je iste te ko mer ci jal ne te le vi zi je ni su za in te re so va ne, jer tu ne ma ni kr vi ni sek sa. Ali ite ka ko ima `i vo ta. n Miroslav Staji}

S U S R E T I : PRO FE SOR ZO RAN KRA JI [NIK, NO VI DE KAN AKA DE MI JE UMET NO STI UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Kuca}emo na sva vrata, neka }e se i otvoriti u tra po ~i we no va aka dem ska go di na, 2012/13, a Zo ra nu Kra ji {ni ku, na {em ugled nom umet ni ku, gi ta ri sti, re dov nom pro fe so ru ovog in stru men ta na Aka de mi ji umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du, do sa da {wem ko or di na to ru me |u na rod nih pro je ka ta na Mu zi~ kom de part ma nu, 1. ok to bar je i pr vi rad ni dan na no voj funk ci ji de ka na Aka de mi je, s tro go di {wim man da tom, do 30. sep tem bra 2015. A taj pr vi rad ni dan is pu ni }e mu, uz osta le ak tiv no sti, i jed na od onih ve o ma pri jat nih, ka kve se du go pam te: po è le }e do bro do {li cu i uspe {no stu di ra we naj mla |oj ge ne ra ci ji stu de na ta AU, na tra di ci o nal nom sve ~a nom pri je mu bru co {a, me |u ko ji ma su, si gur no, mno gi po ten ci jal ni uspe {ni umet ni ci. Jer ta ko je bi va lo, je ste i bi }e... Pod se ti mo sa mo da su ov de stu di je za vr {i li mno gi sa da svet ski slav ni umet ni ci, me |u ko ji ma pi ja ni sti Ke mal Ge ki}, Alek san dar Ma xar, Ri ta Kin ka, Ja smin ka Stan ~ul, vi o li ni sta De jan Bog da no vi}, kom po zi tor ka Alek san dra Vre ime no va ti da ne ko pre nas ne bi „do {ao na ide ju„ da to ba lov, je dan od naj ve }ih ba ri to na @eq ko Lu ~i}... pre u zme – uz {e ret ski sme {ak ob ja {wa va Kra ji {nik. Za svo jih bez ma lo 40 go di na, AU je od ne go va la na hi – Ovo su sve pro gra mi na ko je bi smo upi si va li od re |e qa de ta len to va nih umet ni ka, stru~ wa ka i vir tu o za, ni broj sa mo fi nan si ra ju }ih stu de na ta, {to bi u zna maj sto re, ve le maj sto re pa i svet ske {am pi o ne u raz li ~aj noj me ri po ve }a lo broj stu de na ta a Aka de mi ju vra ~i tim mu zi~ kim, li kov nim i dram skim de lat no sti ti lo na zdra vi je fi nan sij ske po zi ci je, pa da, pro sto, u ma... I, ba{ ka ko se pred sta vqa na svom saj tu, „ko ra ~a ne koj bu du} no sti mo è mo ma lo lak {e da di {e mo. ju }i kroz vre me Aka de mi ja umet no sti se vr lo br zo, uz Fi nan si ra we uni ver zi te ta, i ge ne ral no, ula ga we u uspe {nu sim bi o zu obra zov nog, umet ni~ kog i na u~ nog obra zo va we, vi {e je no, ka è, usi ja na te ma. ra da, raz vi la u jed nu od naj zna ~aj ni jih uni ver zi tet – Vla da ju }e struk tu re se me wa ju, a ovo pi ta we osta skih umet ni~ kih in sti tu ci ja” i u ne ka da {woj za jed je isto za sve. Mi slim da je to uà sna od go vor nost... ni~ koj dr à vi SFRJ, ali i kao je dan od naj u spe {ni jih Po sle di ce ne u la ga wa u na u ku i obra zo va we, a na ro ~i fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr à vog uni ver zi te ta u to u kul tu ru, ne vi de se sad, u man da tu ove vla de, ni ti Voj vo di ni. Po mno go ~e mu spe ci fi~ ne i vr lo zah tev u sle de }em... Me |u tim, to je pro blem s ko jim }e mo se ne, stu di je umet no sti upi su ju ta len to va ni mla di qu di si gur no su o ~i ti za iz ve sno vre me uko li ko se bu de mo ko ji su istin ski po sve }e ni i „ì ve” za svo ju umet nost, ba ha to, ma }e hin ski od no si li pre ma to me {to je ve o ma {to su bez broj pu ta do ka za li svo jom uspe {no {}u i va `no za jed no dru {tvo. stu di ja ma za vr {e nim u ro Kra ji {nik uka zu je da ku (go di na za go di nu), pa je Po ~et kom de cem bra bi }e u sa rad wi sa ima ne ka kvih na go ve {ta ja ta ko Aka de mi ja po pro se osi je~ kom Aka de mi jom re a li zo van od po kra jin skih vla sti da ku oce na, br zi ni stu di ra wa, pre sti `nim me |u na - ogro man pro je kat – Or fo va „Kar mi na bi si tu a ci ja mo gla da bu de znat no dru ga ~i ja u per rod nim i do ma }im us pe si bu ra na” s ogrom nim an sam blom: hor ma svo jih stu de na ta uvek AU, or ke star, Voj vo |an ski me {o vi ti spek ti vi. Iskre no se na da da }e se to i de si ti, „jer je pr va na top-li sti UNS-a! hor, pre ko 250 u~e sni ka na sce ni... AU pro sto u po zi ci ji da Ta ko |e, od osni va wa do da vqe ni ka i bo ri se za va nas, ov de ge ne ra ci je stu de zduh”. Sa da {wa fi nan sij ska si tu a ci ja, po me nu to du go na ta pod u ~a va ju pro fe so ri i go stu ju }i pre da va ~i va we, ko je ih kon stant no ti {ti po sled we tri-~e ti ri umet ni ci iz ze mqe i ino stran stva, ~i ta va ple ja da vr go di ne, pro sto blo ki ra ju Aka de mi ju da pred u zi ma no snih, ali i vr hun skih mu zi~ kih, li kov nih i dram skih ve ko ra ke, da qe se raz vi ja... Za to, na{ sa go vor nik je umet ni ka. od lu ~an: obe }ao je se bi da kao de kan ne }e bi ti iner No vi de kan i te ka ko je sve stan zna ~a ja „mi nu log ra tan, od la zi }e na sve mo gu }e adre se, pi sa }e, obra }a ti se da” svih ko ji su stvo ri li vi sok re no me Aka de mi je! Na svi ma u Gra du, Po kra ji ni, Re pu bli ci. no vu du `nost stu pa s pu no ener gi je, ino va tiv nih ide ja – Na {e pro sto re mo ra mo do ve sti da iz gle da ju nor i ve re u svo je ne po sred ne sa rad ni ke, pro de kan ski tim, mal no, u skla du s evrop skim stan dar dom za ova kve in u ko jem su: dr Ira Pro da nov-Kra ji {nik, pro de kan za sti tu ci je – is ti ~e pro fe sor Kra ji {nik. – Ali pr vo i na sta vu, dr prof. @iv ko Po po vi}, pro de kan za na u ku, naj va `ni je, iz ~e ga bi tre ba lo da pro i za |e sve osta lo, Du brav ka La zi}, pro de kan za umet ni~ ke pro jek te i Si je ste to da }u se tru di ti da grad ske, po kra jin ske i re ni {a Bo kan, pro de kan za fi nan si je. Iako man dat za pu bli~ ke struk tu re pre po zna ju Aka de mi ju umet no sti po ~i wu u eko nom ski i fi nan sij ski su ro vom vre me nu, kao cen tral nu in sti tu ci ju kul tu re u re gi o nu. pu nom ne iz ve sno sti, ovaj tim ima vi zi ju, ute me qe nu u Aka de mi ja je, pod se }a Kraj{ nik, osno va na 1974. i pro gra mu ra da no vog de ka na. Ona uli va na du da kul tu ta da je ima li 40 za po sle nih, od ko jih je 25 ra di lo u na ra i umet nost - kre a ci je, ali i kre a to ri pra vih du hov sta vi, a upi sa lo se 57 stu de na ta; tre nut no AU ima bli nih vred no sti, mo gu „di sa ti pu nim plu }i ma”, raz mah zu 350 za po sle nih od ko jih je ne {to ma we od 300 u na nu ti se mno go vi {e i ople me ni ti nas, ako im za to pru sta vi, i ukup no go to vo 850 stu de na ta! ì mo pri li ku. – Ove broj ke do voq no go vo re pre sve ga o ge ne zi ~i ta ve in sti tu ci je, a po tom o we nom ogrom nom umet ni~ kom po ten ci ja lu. Mo ja ide ja je, i mi slim da }e mo u to Me |u na rod ni pro jek ti me us pe ti, da bu de mo vr lo vi dqi vi s na {im iz u zet no kva li tet nim pro gra mom i da se pro sto na met ne mo kao Za hva qu ju }i svo joj agil no sti u me |u na rod ne ka kav re gi o nal ni kul tur ni cen tar. S ob zi rom na to nim pro jek ti ma, ko je je fi nan si ra la i EU, te da ima mo ogrom ne umet ni~ ke re sur se, stu den te i pro raz li ~i tim dru gim do na ci ja ma, Aka de mi ja je u fe so re, da smo vr lo vi dqi vi i pre po zna tqi vi, u po zi po sled wih par go di na do bi la: raz ne in stru ci ji smo da sa mi „fa bri ku je mo” umet nost, ko ju on da men te, ~ak 35.000 evra vre dan bi bli o te~ ki ma mo è mo da nu di mo u re gi o nu svi ma. te ri jal, kom pju te re... Isto vre me no, uspe {no je Ko li ko je Zo ran Kra ji {nik u pra vu kad ovo tvr di, raz vi ja na mo bil nost na stav ni ka i stu de na ta, uve rio se sva ko ko je ma kar i jed nom po se tio ne ku od an ga ò va ni su raz li ~i ti pre da va ~i, a la ne je stu dent skih iz lo `bi, kon ce ra ta, po zo ri {nih pred or ga ni zo va la pro je kat Evrop skog stu dent skog sta va, ja kih me |u na rod nih fe sti va la i ma ni fe sta ci ja ka mer nog or ke stra, ko ji se pri pre mao u No vom ko je Aka de mi ja or ga ni zu je. Ona je za i sta je ite ka ko vi Sa du i tu odr ào ini ci jal ni kon cert, pa za tim dqi va i pre po zna tqi va i u evrop skim raz me ra ma. No na stu pio u Be o gra du, Sa ra je vu, Ce ti wu... vi de kan ot kri va, iz ma |u osta log, da je pot pi san i bi }e re a li zo van i pro je kat pre ko gra ni~ ne sa rad we sa osi je~ kom Aka de mi jom, „s ko jom AU ra di i je dan ogro Je dan od pro ble ma na ko ji }e pr vo mo ra ti da se kon man pro je kat, pla ni ran za po ~e tak de cem bra, Or fo vu cen tri {e no vo ru ko vod stvo je, po Kra ji {ni ko vim re ’Kar mi nu bu ra nu’ s ogrom nim an sam blom: hor AU, or ~i ma, iz mi re we od re |e nih fi nan sij skih obli ga ci ja ke star, Voj vo |an ski me {o vi ti hor, pre ko 250 u~e sni ko je Aka de mi ja ima pre ma Mi ni star stvu pro sve te, na ka na sce ni... Gran di o zno”. u ke i teh no lo {kog raz vo ja i Akre di ta ci o noj ko mi si – Za me ne je, re ci mo, po ra à va ju }a ~i we ni ca to {to ji, pri ~e mu na pr vo me sto sta vqa du go va wa za tro {ko se u ve }i ni gra do va u Voj vo di ni „kul tur no le to” svo di ve akre di ta ci je, ka ko bi mo gli da akre di tu ju tre }i ni na pet rok-kon ce ra ta i tri go sto va wa di-xe je va. To je vo stu di ja. Za sa da se na AU ra de i bra ne dok to ra ti po ka ta stro fal no! – upo zo ra va pro fe sor Kra ji {nik. – sta rom, „pred bo low skom” si ste mu, iz na u~ nih obla Sma tram da kul tu ra i umet nost ne mo gu da se sta ve u sti, po put te a tro lo gi je, mu zi ko lo gi je, et no mu zi ko lo ne ka kvu po zi ci ju otvo re ne utak mi ce s ne kim ko mer ci gi je, dok no vi „bo low ski” pro gra mi (tro go di {wih) jal nim stva ri ma, ti pa ne ke „no ve umet no sti”. Umet dok tor skih stu di ja jo{ ni su akre di to va ni, ali se no vi nost i kul tu ra mo ra ju da ima ju vr lo ja snu po zi ci ju i de kan na da da }e se to do go di ti u „vr lo bli skoj bu du} lo gi sti ku, „pro tek to rat”, ka ko god ho }e te to da na zo no sti”. ve te, de fi ni sa nu od dr à ve. Jer re~ je o du {ev noj hra – Mo ra mo akre di to va ti ne sa mo taj tre }i ni vo, ne ni jed nog dru {tva. go i ne ke no ve pro gra me osnov nih stu di ja ko je ve} pri pre ma mo na Dram skom de part ma nu, na pri mer. Ne }u ih n Vesna êki}

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

[OROM S BOROM

Na {o pan mo{ bi ti di god o}e{ i di za slu `i{: na {o ru, u tu |oj avli ji, na dru mu, na le ni ji, ko ma li i ko ve li ki, od u~i te qa il kod ku }e ad kogod za{iqi plajvaz i stane da pi{e o {opawu, xaba mu poso ako ne spomene: {opan, o{opan, na{opan, i{opan, {opqen. Kad je ve} kreno divan od plajvaza, ima ode kod nas i di se ka`e da je neko nekog oplajvazio, kad ga o{ine. [opawe je maltene svima poznata radwa, kako god da je krsti-

mo i da je imenujemo. Razlika je samo dal je kogod to probo il nije. Proba mo` biti i vaka i naka, mo` da {opa{ i da bude{ {opan il o{opan, na{opan i svakojaki. Ne mo` sad to samo da uzme{ plajvaz i ajd da se pi{e o {opawu. [opawe mo` biti svakojako. Da bi kogod utuvio kad ~ita, mora da zna o kim se radi, kakav je taj i kakav je onaj. Nije jednako kad o nekom divanimo da je bio na{opan il na{opan. Prvo, na{opan mo{ biti di god o}e{ i di zaslu`i{: na {oru, u tu|oj avliji, na drumu, na leniji, ko mali i ko veliki, od u~iteqa il kod ku}e. Kad kogod bude na{opan, nije jednako dal su ga na{opali il se sam na{opo. Mlogo je to velika komplikacija kod nas, kad se spomene {opawe i kad se o tom stane divaniti. I mi smo taki svet, pa ne mo{ oma ni znati o ~emu je divan. Tek sutra bude jasnije, kad ~uje{ jo{ od koga {ta je i kako je bilo. Mo`da }e sad kogod biti rad da zna kako to sam sebe mo{ na{opati. To vam je ode kod nas najlak{e i najmawe bole. Kad se kogod o`dere, ondak ba{ nije neki put bilo lepo za takog kasti da je bio o`deran, naro~ito ako je bio po~etnik a ne `dera. Povuku malko vi{e, red je bio da i to ko{taju i ondak se za take divanilo da su se o{opali. Neki mawe, neki ve}-

[o pa we ma, neki probaju pa stanu a neki, bome, odu u `dere. E, kad `dere priteraju i kad zaslu`e, bude da i oni budu {opani. Za wi ne mo{ kasti da su bili o{opani kad su ve} o`derani, pa kad fasuju digod do ku}e il

{opan, nije jednako i kad je {opan il i{opan. Na{opan je navek bilo po zaslugi i s poukom, da se vi{e ne ponovi. [opan je bio taj {to nije umo da stane, nek je opet xago druge i isko jo{. E, i{opan nije navek moro da zaslu`i. Bude

Kad kogod nekog {opi u bircuzu, o toj je sramoti brujalo celo selo

oma u bircuzu, ondak se kazlo za take da su bili na{opani, {opani il i{opani. E, ni to kod nas nije jednako. Kad kogod bude na-

da i{opaju i koga ne treba, al tako je to, xabe posle terati mak na konac. To se danas moderno zove „kolateralna {teta“. Ize{ ga,

nije trebo i on da fasuje, al eto, stao je u red pa su i wega i{opali. Drugput ne}e, vodi}e ra~una di je wegov red, di mu je mesto i di treba da bude. To {opawe kadgod nije bio ko danas. Kadgod je svet ìvio druk~ije. Tro{ilo se pi}e i kadgod, ko i danas. Radili birta{i i kadgod, ko {to i danas rade. I{lo se u bircuze i kadgod, ko i danas {to svet ide. Al druk~iji je red bio. Kad kogod nekog {opi u bircuzu, o toj sramoti i neredu je brujalo celo selo i polak varo{i, tako je vreme bilo. Tu milicija nije navek imala posla, al umeli su da ispi{u globu i jednom i drugom. Naopako je bilo kad se ti {to se {opaju tu ne stanu, neg kad posle {opawa jo{ iza|u iz bircuza i s bicikla skinu pumpu pa s wom krenu da se kusuraju. E, to je ve} bilo za narodnu miliciji i oma za buvaru. Sprovedu ih u buvaru i ondak ih jo{ po{teno na{opaju i qudski nabubaju, da dobro upamte di su bili i {ta je slobodno a {ta se ne sme. Bude da i ~ovek {opi ènu, al tog ima jo{ samo u {alajkama, o tom jo{ samo sme da se peva. Pro{lo je doba kad je mu{ka ruka tako pravila red u ku}i i skra}ivala diskusiju. Osto samo refren: “ôvek ènu {opio... nije bilo zabadava... {alaj”. Ne sme se

o tom ni pisati, da kogod ne uzme za recept pa jo{ posle da idemo sudom, taki je strog zakon danas. Bude nekad da ni zakon ni{ta kadar nije, kad se spomene {opawe. Udesi to priroda, mimo svih zakona, pa kad kogod ba{ nije u vinklu, ka`u za takog da je malko {opqen. [opqavawe postoji samo u Banatu i nigdi vi{e na svetu. Isto pro|e taj {to je {opqavan ko i onaj {to je {opan, al Bana}ani imu svoj divan, da zbunu neprijateqe i te {to nisu na{i. Jo{ otkad su na{i narodi i narodnosti uz pomo} bra}e i saveznika izvojevali pobedu u Drugom svetskom ratu. Tekovine NOB-a smo odnegovali i potro{ili, al o {opqavawu iz tog doba se u Banatu jo{ divani, ko da je ju~e bilo. [opawe se pamti za ceo vek, upamte ga i oni {to su {opani i oni {to su o tom slu{ali kako je bilo. Kanda da je u NOR-u najgore bilo u Kumane i u Melence. Ka`edu Bana}ani da su Kuman~ovani i Melen~ovani bili {opqavani za vreme [vabaca. Ume {opawe i da bude lepo, da ga volu i jedan i drugi {to {opaju. To se ne {opa po obrazu, al posle takog {opawa mora i jedan i drugi obtraz da ostanu ~isti. Dobra pogodba u nekoj trgovini il anglovawu ne vredi bez {opawa dlanom o dlan. Ako tog nema,

[TA NAM DECA DANAS SLU[AJU I KAKO TO

Po sta }u pla va ada sam ja bila mala, ali ba{ mala, najbezobraznija pesma koju sam ~ula bila je „uteraj mi uteraj, kola u garaù“. Tada je zvu~alo lascivno, ali tada je i „a {to ti je mila k}eri jelek raskop~an“ bio stih nabijen erotikom. Ne dao bog da u nekom momentu ~ujem re~i „sve su seke j...ne“ Olivera Mandi}a ili „igrajte deco @ikino kolo“ Mili}a Vuka{inovi}a. Majka bi momentalno iskqu~ivala radio, a ukoliko bi se na TV ekranu poqubili mladi} i devojka, a ja to kraji~kom oka „uka~ila“ i postavila neko nezgodno pitawe – sledila je zabrana gledawa televizora od nekoliko dana. Izvinite, je l’ ono be{e nau~no dokazano da muzika uti~e na obrasce u mozgu, {to ima uticaja na na~in na koji se kolo povezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina ìvota? Ako je zaista tako, nije ni ~udo u {ta nam deca rastu kada znamo {ta slu{aju. Jer nauka kaè da je od kqu~nog zna~aja kakvoj muzici smo izloèni u najranijem ìvotnom dobu! Za razliku od odraslih osoba, deca u tom uzrastu nisu sposobna sama da biraju muziku, pa je na nama odgovornost {ta }emo im ponuditi i kako formirati ne samo wihov mu zi~ ki ukus, ve} i wi ho vu li~nost. Muzika duboko budi ose}awa, a te emocije stvaraju navike, dok navike formiraju li~nost. Na kraju, na{i karakte ri od re |u ju nam sud bi nu! Auuuu, b...m ti uticaj. A ja se pitam za{to tolika ubistva, za{to su devoj~ice od osnovne {kole na {tiklama, nude se kao na tacni, a de~aci agresivni, u svakom momentu spremni da potegnu. Ako ne pi{toq, ono bar krma~u piva. [ta biste vi rekli da vam dete slu{a „Da li si za seks“ u pred{kolskom uzrastu, zalepqeno za TV i emisije „narod-

S u S r e T i : VLADISLAV KANDI], AUTOR „KU]ERKA U SREMU”

Ka ko na sta ju pra ve pe sme ma jedan ku}erak u Sremu, mladost moja stanuje u wemu... I mladost i sve najlep{e, ostade u Sremu u ku}i od blata i salonu za plakawe. Kafane, svadbe, ispra}aji, ni jedno veseqe ne mo`e da pro|e bez ove pesme. Ona je lek za bol, za daqinu, lek uz vino i tamburu. Taj lek, iako mnogi misle da je narodni, nastade sad ve} davne 1986. godine, i to – u Norve{koj. Napravi ga, za srce i du{u, svoje i svih gastajbajtera osetqivih na vojvo|ansku ravnicu Vladislav Kani}, Zemunac, jo{ malo pa Beogra|anin. I kakve veze je imao Vlada sa Sremom, Vojvodinom, sa ku}er-

na kome je 1963. godine pobedio. Sada{wi mladi Suboti~ani zara`eni raznim Divama, Cecama, Mecama, nemaju pojma da je u wihovom gradu takav festival uop{te postojao. Vlada je ba{ od Subotice krenuo, pa preko Beograda i Beogradskog prole}a do Norve{ke u koju je oti{ao na turneju. Ta turneja potrajala je 40 godina, iz we se izrodio jedan lep brak sa Evom, a u braku i troje dece: Marko, Elizabeta i Eva. I ba{ oni, tada 1986. godine klinci, delom su zaslu`ni za nastanak “Ku}erka”. – Dok sam `iveo u Norve{koj, otac Milan, poznati zemunski kroja~, prodao je vinograd. Meni

Drugovao s Mikom Anti}em – U Subotici sam se druìo sa Mikom Anti}em, koji je voleo kako pi{em i bio predsednik ìrija za tekstove na festivalu – prise}a se Vlada. – Za pesmu „[etaju}i s tobom” unapred mi je isplatio nagradu, jer je znao da }u pobediti. kom i jablanovim grawem? Neraskidive. Wegov otac Milan imao je na Beàniji vinograd od koga je godi{we ubirao 2.000 litara vina, a ve}i deo popilo bi veselo dru{tvo boema. Vlada je kao mom~i}, dok 1968. nije oti{ao u Norve{ku, prisustvovao okupqawima, otuda i wegova qubav prema vinu, ku}ici od blata salonu za plakawe i ku~etu koje od \oleta postade \ina. Sve istina, a sve preto~eno u pesmu. I opet, odakle pesma? Jo{ kao de~ak Vlada je u~estvovao na “Suboti~kom festivalu omladine”,

je to izuzetno te{ko palo, jedva sam se borio s nostalgijom, jer sam gledaju}i u ledeno Severno more zami{qao Dunav i vinograd na bregu. Dok je supruga spremala ru~ak, dohvatio sam gitaru, re~i su same krenule iz mene: “Ima jedan ku}erak u Sremu, zidan je od blata iz inata, s pogledom na jablanovo grawe i salonom za plakawe”... ª– Kada mi je zafalio refren, deca su se skupila oko mene, Eva prekinula kuvawe i hor srpskonorve{kih glasova, dodu{e vrlo neujedna~en, zapevao je: “Ej, kad

bi srce, ej kad bi du{a...” Nastade pesma koja je ve} pre{la u legendu. Tu pesmu u novije vreme pevaju i ambasadori. – Do{la mi je prijateqica koja je bila na prijemu u ambasadi Brazila. Ispri~ala mi je da je brazilski ambasador nau~io i otpevao celu pesmu. Najeìo sam se kada sam to ~uo. A pesma je vi{e nego istinita. Salon za plakawe je bila ku}ica od blata, sveè okre~ena sa {est autobuskih stolica kupqenih na otpadu, u koju su boemi kada bi ih pogodila pesma odlazili na turu plakawa. âk je i ku~e koje smo dobili od kom{inice zaista prvo nazvano \ole. Svi su mu nazdravqali, popilo se u wegovo ime litre vina, a tek posle dva dana sam primetio da ne{to nije u redu. Sagao sam se, uzeo ku~e, okrenuo na le|a i rekao: “Pa ti nisi \ole, nema veze bi}e{ \ina”. De{ava se ~esto da qudi ne veruju da je pesma wegova, ~ak su je i Hrvati otpevali, izmeniv{i jedan deo. Vlada se ne quti, bitno mu je da pesma ìvi. – Samo nek je pevaju, nema veze. Ja sam za svoju du{u snimio i CD “Panonsko snovi|ewe” sa petnaest pesama. Jednu od wih “Danas nije moja nedeqa” peva i Zvonko Bogdan. Dok sam bio u Norve{koj snimio sam dva CD-a, a prepevao sam na wihov jezik \oletovog “Pevca” i “Ko te ima taj te nema”. Nisam neko ko se lakta, ja samo èlim da mladi ~uju kvalitetne tekstove... n Zo ri ca Dra go je vi}

ne“ muzike? Malo je roditeqa koji bi reagovali i sklonili dete ili promenili kanal, ve}ina bi se slatko nasmejala slu{aju}i svoje ~edo kako neve{to ponavqa tu lascivnu i bezobraznu re~ SEKS na simpati~an na~in. I bilo bi im simpati~no. A kad dete krene

u{a u vrlo pou~nom hitu „Sodoma Gomora“. Gde je Cica, gde je princ, gde je bumbar i cvet i med, gde je nevinost u svemu, bar za decu? Nema je, pojele je So do ma i Go mo ra, po je la je „Insomnija“. Ka ko na iv no zvu ~e pe sme moje mladosti: „Uzmi ago ovo

Gde je Cica, gde je princ, gde su bubamara, i cvet i med....

da se za taj isti raspituje ve} od prvog-drugog razreda, vi{e nije sme{no. Odakle sad pa to? @ene sa `enama, mu{karci sa mu{karcima, kurve sa kurvama, peva diva Jelena Karle-

Zvu ^ i ne v i n o l „Se stro se stro ja znam tvo ju boq ku, ti tra `i{ bi ser za svo ju {koq ku“ l „Imo sam stra {nog pe tla bio je pra vi |a vo i na ki {i i na ve tru uvek je sta jao pra vo“ l „Ko te qu bi dok sam ja na stra `i“

Zvu ^ i re a l n o l „Za {to uvek k..cu svi ram, za {to uvek mno go ser.m“ l „Brus ha le tr ne ide mi uz ka rak ter“ l „Pa da po sle ka `u - ni je to {a la, ma la je da la, ma la je da la“

blago“, „Mali mrav u grudima nesto“... Gde nestado{e milozvu~ni tekstovi bez agresije? Ka da do |o {e oni: „Po sta }u plava i bi}u ku~ka prava, le}i }u sa wim da te ponizim...“ Glava zaboli od same pomisli na produkte devedesetih prenete u 21. vek. „[ta slu{a{ to, jesi li normalna? Pomisli}e kom{iluk da se drogira{”, bi la je re ak ci ja mo je majke na tekst tada najpopularnije pesme na `urkama „...rodi}e{ mu sina kraqa kokaina, ro di }e{ mu de cu be lu kao sneg“. Pro fe so ri u sred woj {koli su poku{avali da nas ubede da je to lo{e, kako je mnogo boqe slu{ati Mikija Jevremovi}a „Pijem a ne znam ~emu sve to“, ili starogradske tipa „iza|i iz moje ~a{e“. Mi

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

UPOTREBA @IVOTA

Mali svakodnevni u`asi

A kad sa mo po mi slim da se „Po gle daj me ne ver ni ce“ pre tvo r i l o u „Ku~ k a ne v er n a“. Gde ne sta de ro man ti ke, sim bo li ke, za {to sve ta ko o{tro? E, za to sam mo ra la da pi tam psi ho lo ga, u stva ri sek so lo ga Jo va na Ma ri }a: – Si gur no je da ne ga tiv ne me lo di je i zvuk ima ju uti caj na de~ ji mo zak. Jo{ ako je po ja ~ a n o ne g a t iv n im re ~ i m a,

Kvalitet stimuli{e Kva li tet na umet ni~ ka mu zi ka, pokazuju listom mnoga istraìvawa, otva ra sr ca i sti mu li {e ple me ni ta ose }a wa, po spe {u je ko mu ni ka tiv nost i è qu za za jed ni~ kim iz ra à va wem emo ci ja kroz igru, ples, pe va we, pqe ska we... Ti me se, navode stru~waci, po ma è i in klu zi ji so ci jal no ugro è ne de ce i ma li {a na ome te nih u raz vo ju. De ca kroz umet ni~ ku mu zi ku mo gu da ose te i do ì ve naj ra zli ~i ti je emo ci je i pre po zna ju ra zno vr sne ka rak te re, ali i da raz vi ju per cep ci ju za bo ga te ton ske bo je slu {a ju }i raz li ~i te mu zi~ ke in stru men te.

sa mo na seks, ka ko da ih vo di mo na eks kur zi je?“ A na eks kur zi ja ma ume sto me ga hi ta „Ju tro je“ pe va lo se „Utro je“. To osta de i do da nas, sa mo {to smo mi ta da sa mo pe va li, a ova da na {wa omla di na pre {la s re ~i na de la. Ne gde pred kraj {ko lo va wa, ka da smo ve} bi li pu no let ni na ra dost na {ih ro di te qa ko ji su do ne kle mo gli da odah nu, po ja vi la se od li~ na nu me ra - mo ja omi qe na: „i na wi vi i na {qi vi, u avi o nu, ka mi o nu... {to ja vo lim taj seks“. Kon kret no, bra te, bez uvi ja wa, ne ma „ori Mi le al du bo ko“, ni ti „dig ni suk wu iz nad ko le na zna{ da vo lim ~ar da{ u tim le pim no ga ma“. Ne ma to ga ne go di rekt u gla vu, pa ko slu {a ne ka slu {a, a ko vo li nek iz vo li...

kao {to ka `e te „So do ma i Go mo ra“ ili „bi }u ku~ ka“, re ak ci ja je ja ~a i lo{ uti caj ve }i. Ne ka da su te pe sme bi le mno go ne vi ni je, da nas ro di te qi mo ra ju mno go vi {e da vo de ra ~u na {ta im de ca slu {a ju. Ta kve re ~i ima ju uti caj i na po ja ~a nu agre si ju kod de ce u {kol skom uz r a s tu. Po s to j i pet{est fak to ra ko ji iza zi va ju agre si ju – ka da se sklo pe sve pa zle – a to je je dan od wih. Ono {to mla di uo~a va ju kao vred nost na te le vi zi ji i to pre u zi ma ju, mo ra lo bi ma lo vi {e da se kon to ro li {e – ob ja {wa va po zna ti psi ho log. „Po mo zi te mi dok to re, daj te mi pi lu le za li lu le“, vaq da ta ko be {e ka da je pe vao Ba ja ga. Pi lu le za li lu le zvu ~e sme {no na spram „ce lo se lo {mr ~e be lo, pro daj sto ku da ku pi mo ko ku“. Bo ri ne glu po sti ko je smo kri {om slu {a li osam de se tih go di na i sa da su ra do slu {a ne, sa mo {to to vi {e ni su glu po sti, ne go su {ta re al nost. Ali mi smo se do ne kle i sti de li, a da na {wa de ca..? n Zo ri ca Dra go je vi}

Zorka Damjanovi}, vlasnica azila kod Budisave, s na{im reporterom u dru{tvu spasenih pasa

bi je npr., Zor ka Da mja no vi}, vla sni ca azi la za pse kod Bu di sa ve, div na è na ko ja je osta vi la sve(t) i sta ra se o pre ko 300 pa sa, go di na ma uza lud mo le }i da joj No vi Sad po mog ne... Grad ko ji jo{ uvek ne ma azil za pse, grad ko ji sva ke go di ne pla }a mi li on ske od {te te za uje de pa sa lu ta li ca s in di ci ja ma da je uhva }en u vr zi no ko lo be{ ~a {}a. Bes, ne mo} ni bes, ko ji mi je na pri mar nom ni vou ~i ta la~ ke per cep ci je du pli rao pri ti sak zbog bez o bra znog oma lo va à va wa ì vo ti we, ono mad ka da me je – ta ko |e uz ju tar wi espre so – do veo pred svr {en ~in i za pah nuo s li ca onih neo zbiq nih no vi na de be li cr ni na slov: Prvi Srbin koji }e robijati zbog xukele – na slov kroz ~i ju se pro sta~ ku vic ka stost pas de hu ma ni zu je na zi vom xu ke la i, {ta vi {e, “okri vqu je” zbog to ga {to }e ne ki Sr bin – ko ji ga je ina ~e zlo sta vqao i ubio – ro bi ja ti zbog we ga, pre to pio se, taj moj ~i ta la~ ki bes, ka da pro gu tah tekst, u ne ko sta we ubo ge, o~aj ni ~e za hval no sti (tom li stu i tom no vi na ru) i ne kog olak {a wa uto pqe ni ka ko me je s oba le ba ~en ma kar i pro bu {en {la uf, ka da se uka za la slam ka na de da }e, ovo ga pu ta, srp ska dr à va od ra di ti svoj po sao, i ~u do vi {te, ma kar i srp sko, po sla ti u za tvor. Da li je (bio) u za tvo ru, to ne znam. I ka da su, opet, osa ka ti li ne ko ker ~e, i ka da o to me ne pro ~i tah ni ret ka u ta ko zva noj ozbiq noj {tam pi, otvo rih, opet, one neo zbiq ne no vi ne (za ko je su psi xu ke le), i pre ko ce le stra ne ugle dah tekst o osa ka }e noj ì vo ti wi ci ne ke dir qi vo mo ti vi sa ne no vi nar ke, i za hva lih se u se bi i woj i tim neo zbiq nim no vi na ma... Ozbiq ne no vi ne ima ju pa met ni jeg po sla. I dok u ze mqi Sr bi ji, Zemqi pregaènih pasa, ta ko re }i sva ko dnev no gle dam zlo, od no sno dok zlo gle da me ne kroz le{ ne ma~ kog ov ~a ra osta vqe nog u {u mi kod Zma jev ca i, ne ko li ko da na ka sni je, ustre qe nog po red pu ta pi {to qem iz auta, zlo ko je neo me ta no (ne ka `we no ili sme {no ka `we no), “na ro ~i to po sled wih go di na”, iz ja vqu ju sta ti sti ~a ri i sve do ci qud skih br qo ti na, iz na la zi sve ma {to vi ti je na ~i ne okrut no sti pre ma psi ma i ma~ ka ma – bi }i ma ko ja su nam ne ka ko naj bli à i, ci vi li za cij ski, so ci jal no i emo tiv no, naj bli ski ja u ur ba nom pej za ù – stal no mi se po gla vi vr zma ju upit ni ci, pi ta wa bez od go vo ra ko ja su u Zemqi pregaènih pasa po sta la sa ma se bi svr ha: za {to to qu di ra de ì vo ti wa ma, i ho }e mo li – ho }e mo li za na {ih ì vo ta – ose ti ti, bar, ka ka vu-ta kvu “sa tis fak ci ju” od dr à ve da ne gde na za ba ~e nim stra ni ca ma u }o {ku ne kih no vi na pro ~i ta mo da je taj i taj mon strum pra vo sna `no po slat na tro go di {we ro bi ja we zbog to ga {to je u Fu to gu obe sio psa za dr vo ili u Kur {u mli ji otro vao ke ru {u ili na Zve zda ri od re zao zad we no ge ma ~e tu ili u Du nav skom par ku ubio jed nog od ona tri la bu di }a? Da. U Du nav skom par ku ubio la bu di }a. n @eq ko Mar ko vi}

NAOPA^KE

de ca kao de ca, po ku {a va li smo da ih po slu {a mo, ali smo on da pre {li na ~a {u i ta ko u krug... Ta man se ma lo pri mi ri smo, kad iz naf ta li na po ~e {e da va de Oli ve ra Man di }a „ni sam kre so {est me se ci, ako la `em tu me se ci“. I on da ro di teq ski sa stan ci, „ova de ca mi sle

l Put do javnog duga je duga~ak zbog obilaznica oko istine.

i bi}u...

l U igri jedan na jedan jedan izigrao jedan narod.

UTI^E NA WIH

l Ako jedan la`e, a drugi krade zna~i da su u koaliciji.

sve {to bri di, ako bu de i tre }a, on da se na kra ju i iz qu be, ko da se ni su ni {o pa li. Evo ide zi ma, pi {e u ka len da ru. Ide vre me da se no se ~a ra pe, do sta smo i{li bo si. Sad }e tek bi ti cir ku sa i cir ku za ne ra, ako kre nu da se {o pa ju mo krim ~a ra pa ma. Ide se zo na onih za ko je ume sto di jag no ze ka `u: “Taj je uda ren ({o pqen) s mo krom ~a ra pom“. Ako do tog i (ne) do |e, tre ba po hit nom po stup ku usvo ji ti za kon ko ji za bra wu je upo tre bu smr znu tih ~a ra pa sa {tri ka, da se ne dan gu bi dok se iste ne ot kra ve zbog di jag no sti ke. n Bo ra Oti}

l Zajam bra{no vra}a. Zajam na zajam – javni dug.

[opawe je maltene svima poznata radwa

ko da ni je ni bi lo tr go vi ne. Ima tr go va ca ko ji ne }e ni da tr gu ju bez tog a umu i da se uvre de ako mu {te ri ja ni je voq na da se po ga |a ju i da {o pa ju ru ke. To {o pa we mo ra da bu de {to ja ~e, da se {to da qe ~u je ka ko pu ca. Ne ma ri ni ko {to bri de dla no vi, bo qe da bri de oni neg obra zi. Ne ma tog ko se ne okre ne da vi di ko se to {o pa, on dak oma i vi de da pa da tr go vi na. Ako bu de tr go vi ne, bi }e i al du ma {a. Bu de i po sle pra vog {o pa wa, kad bri de obra zi, da po sle sed nu za isti astal, da po pi ju i da se po mi re. Ako bu de ta ko, on dak se sve tu i za vr {i, ope ru dve tu re

Ilija Markovi}

na tu mi nu, re flek sno, sa da ve} re flek sno, gle dam da smak nem po gled i, s mu {i com u gla snim ì ca ma i ra ni com na du {i, pre |em na dru gi tekst ili na sle de }u stra ni cu i iz beg nem su o ~e we s isti nom, uvek se ne ka ko {trec nem i vra tim, vra tim se kao kri vac pod vi je nog re pa, pre le tim po gle dom pre ko “spor nog” tek sta (i fo to gra fi je) i oli èm, oli èm kao so nu ki se li nu, po ne ki de taq... @e na je pro na {la ma ~e u kar ton skoj ku ti ji od re za nih zad wih no gu. Is tra ga je u to ku. I ta je è na, ka ko sa zna jem iz tek sta, po zna ta u tom be o grad skom kra ju po to me {to sa uli ce spa sa va pse i ma~ ke ko je su od ba ci li qu di, pa je usvo ji la i ne ko li ko na pu {te nih i bo le snih pa sa. Ho }e mo li ne ka da ~u ti da je dru {tvo na gra di lo za ple me ni tost qu de po put te div ne è ne? Ho }e mo li je ne ka da vi de ti na pr vim stra na ma ne kih no vi na? Ho }e mo li ne ka da do ì ve ti da ok to bar sku ili fe bru ar sku na gra du No vog Sa da do -

l Ministar ne bira sredstva da do|e do ciqa, ve} ciq – da do|e do sredstava.

a man ka da sam na pro pu to va wu do re dak ci je u ba {ten skoj lo ì no vo sad skog ka fea, s je se wom mi hoq skom kom po zi ci jom u gla vi i svra bom u sto ma ku, s ob red nim ju tar wim espre som na sto lu i ka fan skim no vi na ma pod obr va ma, na me ra vao da pod pla fo nom ove srem ske re por ter ske “ko lum ne” – tj. we nog grad skog ci klu sa ko ji je u to ku – ove ne de qe na sta vim pri ~u o (sta ro)pa zo va~ kim bi ci kli sti wa ma u mi ste ri o znim, u{tir ka nim suk wa ma, i ta man ka da sam, s po gle dom na tro to ar, raz mi {qao o (me te or lo {kom) fe no me nu ili, pak, o mo `da su bjek tiv noj ilu zi ji da su è ne – na zo vi mo ih cve }em mu {kog ì vo ta – naj lep {e na ju tar wem mi hoq skom pla vet ni lu ot pri li ke od dru ge po lo vi ne sep tem bra do pr ve po lo vi ne ok to bra, re lak si ran sun ~a nim pej za òm, na po jen pla vet ni lom i po zi tiv nim jo ni ma, oslo bo |en i pro ve tren iz nu tra do brim stva ra la~ kim ras po lo è wem kao po sle di com bi stre i pro hlad ne sve tlo sti ko ju sam do neo u No vi Sad sa sve è as falt ne ko re pa zo va~ kog Sve to sav skog bu le va ra, i ta man ka da sam... kad, okre nuh stra ni cu la ti ni~ nih no vi na, i gle, opet, qud ske br qo ti ne! Ove stva ri te {ko mi je da za mi slim: po sta nak sve mi ra (iz ~e ga? iz ni ~e ga?), se be ka ko ubi jam ili zlo sta vqam do ma }u ili di vqu ì vo ti wu (ili asi sti ram pri ubi ja wu ili zlo sta vqa wu) i ù te mar ki ce, min |u {e no vog svet skog po ret ka na u{i ma slo bod nih srem skih svi wa! Ta da, ka da sam ovo na pi sao – ja ko ji sam pre ~e ti ri go di ne usvo jio uli~ nog ma~ ka @i le ta, ma~ ka ko jeg je kod Ba no vi ne is ka sa pio ne ki auto, i po sve tio ro man bru tal no ubi je nom psu lu ta li ci iz Ra {ke Di ja go na li – kao da sam bio “tvr |i” ~o vek i kao da mi je le tvi ca emo ci o nal ne i pro fe si o nal ne to le ran ci je i iz dr `qi vo sti bi la ba `da re na na vi {em ni vou. Sad, ka ko otvo rim ju tar we no vi ne, ta ko le tvi ca pad ne. Ma li sva ko dnev ni uà si! Fo to gra fi ja otro va ne ke ru {e u Kur {u mli ji ~i ji le{ si sa ju ku ~i }i. Fo to gra fi ja psa obe {e nog o dr vo u Fu to gu. Fo to gra fi ja ma ~e ta od re za nih zad wih no gu... [ta }e im sle de }e pa sti na pa met? I ho }e mo li u ze mqi Sr bi ji, Zemqi pregaènih pasa, ne ka da do ì ve ti da se pre zen ter(ka) na ci o nal nog te le vi zij skog Dnev ni ka za grc ne, ma kar i zbu wen(a), iz me |u dve svet ske ve sti, i pro ~i ta po sled wu – vest ko ja je sti gla u to ku Dnev ni ka – da je po li ci ja ve ~e ras uhap si la ~u do vi {te za ko je se osno va no sum wa da je od re za lo {a pe ke ru {i Mi li? I {ta je s tim slu ~a jem? Da li je is tra ga sta la? Ili, bar, ho }e mo li jed nom u Zemqi pregaènih pasa odah nu ti sa za hval no {}u (dr à vi), gle da ju }i u te le vi zij skom Dnev ni ku ka ko ono ga ko ji je pre re zao gr kqan zlat nom re tri ve ru s li si ca ma na ru ka ma uvo de u sud ni cu? Jed nom sam pa me to vao pod pla fo nom ovog ma ra ton skog se ri ja la, ka ko je na {a fru stri ra na sva ko dne vi ca po sta la po put ne ka kvog min skog po qa; za ~as vas oni, ma ka ko se ~u va li od vi {ka ì vo ta i pre te ra ne upo tre be stvar no sti, na vu ku na svoj mrak i do ve du vas pred svr {en ~in, i ta man ka da se naj ma we na da te, na ga zi te na ne ku wi ho vu br qo ti nu, upad ne vam u oko, po put trun ~i ce sta kla, ne ki ma li sva ko dnev ni uàs. Prem da u ovim re por ta à ma ~e sto i ra do ci ti ram se be, ovo ga pu ta ilu stro va }u te zu o min skom po qu kla si~ nom si tu a ci jom u ko joj plo vi te u li mu zi ni fru {ko gor skim Gre ben skim dru mom osve tqe nim hi per ba ri~ nom sep tem bar skom sve tlo {}u i s bla gim ka pi ma mu zi ke u zvu~ ni ci ma – dok vam pre ko ekra na auta pro ve ja va opa lo li {}e – opu {te ni i u pri vid nom mi ru sa so bom, sve tom i {u mom, uì va te u po e zi ji cr ven ka sto-ù} ka stog pej za à pod sun cem, sve do mo men ta, sve do tre nut ka isti ne, ka da vam u {o fer {ajb ni, u sred {u me, eks plo di ra ma lo ~as pre ga è ni pas, i ka da shva ti te da ga je na sre di ni pu ta pre ga zio tvr do kri lac ko ji je u svom cr nom ten ku upra vo pro ju rio po red vas... Ma li sva ko dnev ni uà si! Mu` jak s bli sta vim psom kao s re kla mom na po vod cu, qu bi teq ~i sto krv nih ke ro va, ko ji se sa svo jom sta tu snom ì vo ti wom us pi we na most kod [tran da – ako sam ta~ no pre ci zi rao lo ka ci ju – i od je da red hva ta za gu {u ra do zna lo uli~ no ker ~e, ko je je vr te }i re pom pri {lo da se upo zna s we go vom re kla mom, i ker ~e ba ca s mo sta, is te ru ju }i vri sak iz ì vo ti wi ce ko ja pa da i krik, Mun kov krik, iz gr la ska me we ne è ne ko ja se tu za te kla u {et wi (i ko ja je u o~a ju, u ne mo} nom be su, po sla la SMS u “Dnev ni ko vu” mo bil nu ru bri ~i cu). Auto me ha ni ~ar ko ji dr ì psa ve za nog na po la me tra lan ca. Ci ga nin na ska la me ri ji za tr pa noj kar ton skom am ba la òm, na lik na ma lo let ni ka, ko ji sto ji na ta qi ga ma s ka ja som za teg nu tim u jed nu stra nu (kao da vu ~e slo na) i to qa gom po re bri ma uda ra ne u hra we no kow ~e u tr ku na ras kr {}u kod Ba no vi ne. Ba ba iz Kar lo va ca ko ja je psa ve za la vo lov skim lan cem u skr no voj avli ji po red me |u na rod nog pu ta. De voj ~i ca ko ja kod Mi le ti }a ci ma, vu ~e, mr cva ri be lo ku ~en ce kao da je na ka nap ~i }u do bi la kr pe nu lut ku, ba ca ga kao lop tu, dok se ma ma sme je... I ovaj me je po u~ ni grad ski pri zor, evo, ovog mo men ta, te le por to vao de set go di na u ri kverc i pre ba cio na stra ì lo va~ ki drum, {um ski deo (ot pri li ke sto me ta ra is pod pr ve ram pe), da bih se be – kao da sa da gle dam – vi deo ka ko bi ci klom, pa `qi vo da ne raz qu tim {um skog bo ga, za o bi la zim ~e tu je le na ka ko ji se ge ga ju pre la ze }i put, za tim ka ko po zdra vqam mla du è nu ko ja se pu tem spu {ta od ~ar da ka s de ~a kom, i jo{ vi dim se be ka ko se go re, bli zu dru ge ram pe, {tre cam i ver glam niz br do, da bih na pu tu ugle dao zgwe ~e ne je len ke, ma li sva ko dnev ni uàs, i do le, pre ne go {to }e za ma }i iza {um ske kri vi ne, ugle dao wih dvo je dok se osvr }u pre ma me ni... Ta ko po ~i we. A evo ka ko se na sta vqa. I, da kle, onog ju tra u No vom Sa du, dok sam se o{trio da pi {em o za ru de lom li {}u ne pri pi to mqe nog ke ste na, ko je pro ve ja va s dr vo re da u Sve to sav skom pa zo va~ kom bu le va ru, i o ne kom na ro ~i tom elek tri ci te tu ko jeg emi tu ju è ne u mi hoq skoj je se ni, okre nuh stra ni cu ju tar wih no vi na... Mi na! I jo{ je dan ma li sva ko dnev ni uàs. Na fo to gra fi ji è na s ma ~e tom u na ru~ ju. I, prem da, sve ~e {}e, obi~ no uz ju tar wi ko fe in ski opi jat, kad mi se u ze ni cu, ne gde od o zdo sa dna ili iz }o {ka ne ke neo pre zno pre li sta ne stra ni ce na za ba ~e nim par ce la ma no vi na – gde ured ni ci, mo de ra to ri pa pir na tog ì vo ta, uglav nom pa ku ju, po wi ma, ma we va `ne frag men te sva ko dne vi ce – za bo de ne ki “pro ble ma ti ~i” na slov ili, pak, ne ka eks pli cit na sli ka sa ì vo ti wom, i prem da, da kle, upr kos is ku stvu, na ga ziv {i po ko zna ko ji put na pa pir -

ma tra da je do sta ra dio i èq no i{ ~e ku je pen zi o ner ske da ne. „Sko ro 60 go di na oba ve za, od ob da ni {ta do sa da. Me di ci nu za kqu ~a vam, ne moj te me ni pi ta ti, ka mo li zva ti za sa vet ako vas ne {to bo li. To od la zi iz mog mo zga, ra di kal no se ~em, za raz li ku od mo jih ko le ga ko ji na sta vqa ju da ra de pri vat no. Po sti gao sam {to sam mo gao: dok to rat, naj mla |i do cent i re dov ni pro fe sor, do gu rao do uprav ni ka kli ni ke, pi sao ux be ni ke, kwi ge, i{ao na kon gre se. Imao sam za ni mqiv su sret sa uprav ni kom SNP-a Alek san drom Mi lo sa vqe vi }em. Re kao mi je: ’Ne ide{ u pen zi ju, ne go ide{ kod nas’. Po {to se du go ve zan za te a tar, ni je ne mo gu }e da po sta nem ne {to po put ku sto sa”, ka è nam dr Ko sta Sa vi}, fi zi ja tar, pro fe sor, pi sac, svet ski put nik, do bit nik No vem bar ske po ve qe No vog Sa da, s ko jim raz go va ra mo dan pred we gov od la zak u pen zi ju. „Ni je zgod no di za ti tu gra ni cu, ni smo ro bo ti. Svi smo raz li ~i ti, ne ko je sa 60 go di na sta rac i te {ko mu je. A hi rurg sa 65 go di na... pa, ni sam si gu ran da bih imao ap so lut no po ve re we u we ga, to mo ra bi ti vun der men, si gur nih ru ku i oka. ô vek mo ra da ra di dok je u sna zi. I jo{ ne {to - tre ba pu sti ti mla de da do |u na na {e me sto. Pa ka da }e i ka ko dru ga ~i je za vr {i ti spe ci ja li za ci je”, go vo ri pro fe sor Sa vi}, kog pr vo pi ta mo da li je isti na da je za slu àn za no vu zgra du Kli ni ke za re ha bi li ta ci ju? – Ne }u da bu dem la `no skro man, je sam. l Kqu~ uspeha? – Tre ba se `r tvo va ti i od ri ca ti. Po sve tio sam se i bor ba je tra ja la oko 30 go di na. Bi li smo u po dru mu, u vla zi i ka na li za ci ji. Osno va li smo hu ma ni tar no udru è we, stra {no ra di li, an ga ò va li me di je, stal no u ak ci ji - ~u do! Iz gle da da je to bio ka men ~i} u ci pe li ko ji je za ù qao vlast, ali da ni smo ima li po dr {ku pret hod nog di rek to ra Kon stan ti ni di sa, mi slim da ne bi smo us pe li. Bo jan Paj ti} je bio ve o ma bla go na klon ka da je vi deo si tu a ci ju, ta da {wi mi ni star Lu ~i} ta ko |e, odvo je ne

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

I N T E R V J U N E D E Q E : DR KOSTA SAVI], LEKAR

Ne do sta je mi red... su pa re. Ali da ni sam stal no i{ao „u gla vu”, da sam se deo i ~e kao no vu zgra du s ne ba... To se ne de {a va. l Goli zidovi Klini~kog centra? – Mi slim da to ni ka da ne }e bi ti go to vo. U re du, mo `da jed nog le pog da na, ali si gur no ne u sko ri joj bu du} no sti. To su ogrom ne pa re, ma da ono {to mi je po seb no stra {no su pri ~e o mi ni mal nom bro ju za po sle nih u no vom Ur gent nom cen tru, tek da se odr ì. Hi rur zi tr ~e, ope ri {u u sta roj zgra di, pa de ù ra ju u no voj, ne ma do voq no se sta ra, teh ni~ kog oso bqa, i ta se zgra da, ko li ko ~u jem, dr ì na jed noj gru pi ci qu di. l Pored toliko nezaposlenih lekara? – Opet se vr ti mo oko pa ra. Ce la ze mqa vi si o kon ~i }u, imam uti sak da sko ro ne }e mo do ì ve ti, ne bla go sta we, ve} nor mal no sta we. Re ci mo, Po {tan ska {te di o ni ca, pa ona ve li ka zgra da na Bu le va ru ca ra La za ra, zo vem ih ma sto don ti, za {to sto je? Ne ma za ko na... Zar ni je zlo je da se ne ko su di 20 go di na i da Grad ne mo è da pre se ~e, pa da se ti objek ti za vr {e. l Cirkus u Skup{tini grada? – Ova pro me na vla sti me je stra {no po go di la kao gra |a ni na. Da li to po sto ji u ne koj nor mal noj ze mqi? Puj-pi ke ne va ì, ose }am se pre va re nim. Go di na ma pra tim ovaj grad, i ne ka mi ka ù da je ne ka da, u Ti to vo vre me, pra vio du go ve i bio ova kav ili ona kav, ali je bi lo bo qe. Mo ja spre ma ~i ca je ta da re dov no i{la na mo re, a da nas ima pla tu 15.000. Ko uop {te sa da iskre no bri ne o sa mom gra du? Po sto ji li mo} da ne ko za bra ni uà sne gra fi te, spre ~i kri mi nal, tu ~e, ubi stva, da ne ko za bra ni lo mqe we klu pa..? l To jeste zabraweno. – Ali ni ko to ne sank ci o ni {e. Mla di qu di ne vi de nas sta re. Mi

smo va zduh, mr qa. Uve rio sam se u to. Mla di se mo ra ju upri sto ji ti, pre vi {e im je do pu {te no. Sve je sa mo za wih: i mu zi ka, i ka fi }i, i po zo ri {ni pro stor. U ovim go di na ma ja ne mam gde da iza |em, sve je pod re |e no wi ma. I to iz stra ha. Na ma, ako sma we pen zi ju, mi }e mo ot }u ta ti, ali oni ne. Me |u tim, ne }e se po bu ni ti kao 2000, ne go si le xij ski. O~a jan sam ka kve ge ne ra ci je do la ze. l Lokalni izbori su (p)ostali farsa? – Na rod ni sa da ni je u ve li koj me ri iza {ao na iz bo re, a ovim }e se taj broj sa mo sma wi ti. [to bih iz la zio ka da moj glas ne vre di, ako }e se sve „upo do bi ti”. Ne ve ru jem da }u ima ti `e qu da gla sam. l Sporna imenovawa nove gradske vlasti? – Stra {no je da ovom ze mqom ne ru ko vo de kva li tet ni qu di. Pa ~ak su i u ko mu ni zmu po sto ja li ru ko -

vo di o ci ko ji ni su bi li u par ti ji. Sa da... te {ko. l Departizacija je gnusna predizborna la`? – Ni sam se raz o ~a rao, jer im ni sam ni po ve ro vao. Ni {ta ne ose }am, ni ka kve pro me ne, tu i ta mo mi ni mal ni po ma ci. Sve mi mi ri {e na mi{-ma{. l Korupcija je na{ najve}i problem? – To nam Evro pa stal no gu ra pod nos. Zlo ~in ci idu u za tvor na dve go di ne, pa iza |u po sle {est me se ci. ê mu slu ì ko mu nal na po li ci ja, {ta ra de? U cen tru, kod Mi le ti }a, seo sam na klu pu i pao na le |a jer su no ge ise ~e ne. Pri la zi mi ko mu na lac, ka è: „Ha ha, i vi ste pa li. Pa to mla di se ku no ge da gle da ju ka ko qu di pa da ju”. Su zdr ào sam se je dva. l Ovo nije bezbedan grad? – Ne, bio je. Je dan od naj be zbed ni jih i naj lep {ih. Se }am se da smo ur ni sa li dru ga u {ko li ko ji je u to a le tu na mer no pro suo ko fu vo de ko ju je ba ba Ju li {ka sku pi la. Ana te mi sa li smo ga, ni je po sto jao. l Znali smo {ta je dobro, a {ta lo{e? – Za to {to su nas po ro di ce vas pi ta le. Dru go, bi lo je za ko na. Ne do sta je mi red, po zor nik ko ji {e ta uli ca ma. Slu {am pri ~e oso bqa, ne ma ko ni je is ku sio ba ti ne ili kra |u. l Zdravqe nacije? – Vi di te, mi kre }e mo na Mars, ima mo ~u da teh ni ke i ro bo ti ke, me |u tim jo{ ko ri sti mo me di cin ske me to de ko ji su se ko ri sti li pre pe de set go di na. U di jag no sti ci ima ma lo na pret ka, a u te ra pi ji - ni {ta! Ne ma le ka kog }e te po pi ti i ose }a ti se bo qe. Ka da }e mo smi sli ti one apa ra te iz fil mo va za br zo sni ma we i lo ci ra we pro me na? Ne }e da ih smi sle, imam uti sak da po sto ji ten den ci ja da se sma wi broj sta nov ni ka na sve tu. l Bela kuga? – Ni sam tu do bar sa go vor nik, ali ako i po sto ji ne ki raz log, on -

da je taj {to qu di vi de da je si tu a- ci ja te {ka, pa mi sle da je bo qe ne ma ti de ce. l Ima ih koji za to krive gej populaciju? – Ka kve to ima ve ze? Osnov ni pro blem je eko nom ski, ali uti ~e i vas pi ta we, ne ki qu di ni su ni

je ja ko ma la, da bi pre ì ve li i za ra di li vaq da mo ra ju ta ko. Ali on da uklo pi ti wih pet, {est za jed nu pred sta vu, ka da oni igra ju u isto to li ko po zo ri {ta, go to vo je ne mo gu }e. To je ha os. Se }am se, imao sam pred sta vu s glum ci ma sa ra znih stra na, krv sam pqu vao dok sam sa se kre ta ri com ukla pao jed nu pred sta vu me se~ no. l Glumci kaù da je Mladenovi} bahat i da moral podre|uje „uspehu”? – Ne sta vqam se ni na ~i ju stra nu, ali mi ipak pre mi ri {e na ovo {to sam ma lo pre re kao. Ima to ga i u SNP-u, sa mo ma we. A mo è dru ga ~i je. Re ci mo, Gor da na Di mi} \ur |e vi} je do sta go sto va la, ali zbog we ni ko ni je is pa {tao, jer je sa ve sna i or ga ni zo va na. l Kako se zove to {to ima Goca \ur|evi} Dimi}? – Od go vor nost i po {te we. Ona ima svo je ja, ali wen po sao ne }e tr pe ti. To li ko je po {te na da }e po sle pr ve pro be re }i da joj po nu |e na ulo ga ne od go va ra i da je pro ba ju da ti dru goj glu mi ci. l Za{to Vojvodina nema zvezde? – Za to {to ih ne pra vi mo. Pu bli ka ne ide to li ko u po zo ri -

Jalov pelcer Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe” so pran Mi li ca Sto ja di no vi} pi ta la je „na ne vi |e no” Ko stu Sa vi }a za {to su kon cer ti kla si~ ne mu zi ke sla bo po se }e ni? – Ne ma mo mi tu kul tu ru. Ni je u na ro du. To je na vi ka ko ja se ge ne ra ci ja ma sti ~e, a pr vi ko rak je da se uga si ur la we na ra di ju. Ro di teq da nas ne ma vre me na, ju ri da za ra di.

sprem ni da se po mu ~e oko de ce. Iskre no, tre ba vi {e da bri ne mo zbog ve }eg bro ja ne pi sme nih ne go ra ni je. l Da li vas poga|aju pri~e o korupciji u zdravstvu? – Ne, ali mi je ào, jer to ga ima. Znam ma su ko le ga ko ji pri ~a ju o to me kao da je to nor mal no, za to {to im je dr à va do zvo li la. Ko le ga ra di pre pod ne u bol ni ci, po pod ne pri vat no na {ta ne pla }a po rez i ni kom ni {ta. l To je stvar morala? – Sad vi {e i ne, mi slim da je po sta lo stvar tra di ci je. To li ko je u{lo u si stem da je nor mal no. Za ko ni po sto ji sa mo ka da se pro na |e `r tve no jag we. I sad, sre di li smo ove na on ko lo gi ji, sa da }e mo Agro ban ku, pa mi ka è mo „jao, div no„. Kad ob ja ve da je 10.000 le ka ra ot pu {e no ili im je od u ze ta do zvo la, ka da na 50 go di na osu de ubi ce, kad ma lo let nik bu de tu cao ka men jer je si le xi ja, tek on da }e ko re we zla bi ti po ~u pa no. l Bruka u Ateqeu 212? – Ja ko vo lim te glum ce, ali si stem mo ra da se me wa. Da ra de po ugo vo ru, pro jek tu. Mi slim da je uprav ni ku Mla de no vi }u pu kao film jer ve }i na zve zda Ate qea ot ka zu je pred sta ve zbog dru gih oba ve za. S dru ge stra ne, pla ta im

{te, te le vi zi ja je si ro ma {na, ne pra ve dra me i se ri je. A ko po sta ne zve zda - taj ode. l Ipak, mi pla}amo pretplatu? – Ne {to bi tre ba lo ura di ti. U No vom Sa du ima zve zda. Ame ri kan ci }e ih od nu le na pra vi ti, a mi se ba vi mo skan da li ma Gran do vih zve zda. Na {e naj ve }e zve zde, za pra vo, ne ma ju kva li tet. l Imamo li prava da se ~udimo: eno, raspada se ku}a Mileve Mari}? – Stra {no! Sve se vr ti oko ze mqe, si ste ma i vla sti. l Ali to je toliko malo... – Ni su za in te re so va ni. Po gle daj te Tvr |a vu i Pe tro va ra din, bi lo ko ja ze mqa, Ru mu ni ja i Al ba ni ja ~ak, od to ga bi na pra vi li ~u do. A na ma je to po sled wa ru pa. l Za{to gledam emisije o kulturi na HRT-u, a ne RTS-u? – I ja. Ne mo gu da ka `em ka ko i za {to, da li je to u ge ni ma ovog na ro da? Ve ~i to smo go vo ri li da je zbog Tu ra ka, da nas mo der ne i le pe ze mqe. l Java{luk? – To je me ka re~. Ovo je ne ka ~ud na ge ne ti ka ko ju ne umem da ob ja snim, a zbog ko je ima mo ~ud ne `e qe i po na {a we. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

VOJVO\ANSKI NOVINARI U POSETI EVROPSKIM I NATO INSTITUCIJAMA U BRISELU I MONSU

Sr bi ja od lu ~u je ko li ko joj je NA TO-a po treb no ad pre |e te prag se di {ta NA TO pak ta u Bri se lu ili vr hov ne ko man de [ejp u Mon su sva ka ko sa so bom uno si te i Ko so vo i bom bar do va we 1999. go di ne i sru {e ne no vo sad ske mo sto ve i vi {e od hi qa du stra da lih... Sve to iz ne se te i ka da iza |e te oda tle, ali po ne se te sa so bom i ose }aj da ni qu di ma s ko ji ma ta mo raz go va ra te ni je sve jed no zbog ono ga {to se de si lo i ne du `nih `r ta va. Uz to vam je i kne dla u gr lu zbog onih ko ji su u ne for mal nom raz go vo ru po ku {a va li da vam ob ja sne za {to je to li ko bom bi pa lo na No vi Sad, oda kle to li ke ka set ne bom be... Upam ti te i fran cu skog i ne ma~ kog ofi ci ra ko ji pri ~a ju o ne ka da {woj, ka ko su je sa mi na zva li “ge net skoj mr `wi” dva na ro da, i sa da {wem “brat stvu i je din stvu”. O Mi lo {e vi }u i lu da ci ma ko ji su nas gur nu li u ra to ve 90. ne tre ba ni da nam pri ~a ju – to smo sva ka ko i sa mi ose ti li na svo joj ko ì. I na kra ju po ru ka – za Sr bi ju ima me sta u NA TO pak tu sa mo ako na rod to bu de hteo. A ako i ne è li mo da bu de mo u ~lan stvu, ru ka nam je pru è na da sa mi ka è mo ka ko i ko li ko è li mo da sa ra |u je mo. Tu je, na rav no, i sa zna we da je da le ko od isti ne tvrd wa da }e nas NA TO od mah pri mi ti pod svo je okri qe, ~im mi to za tra ì mo. Stan dar di, za ko ni, bor ba pro -

tiv ko rup ci je... sve bi to kao i Evrop ska uni ja i NA TO tra ìo da se do ve de u red. Na rav no, ovo su sa mo uti sci jed nog iz gru pe voj vo |an skih no vi na ra ko ji su ima li pri li ku da po se te i evrop ske in sti tu ci je u Bri se lu ali i se de {ta NA TO pak ta u Bri se lu i Mon su. Stu dij sko pu to va we u okvi ru pro jek ta “Po li ti ka otvo re nih vra ta - re gi o nal na evro a tlant ska per spek ti va” po dr à li su NA TO-ovo Ode qe we za jav nu di plo ma ti ju, am ba sa de Kra qe vi ne Nor ve {ke i ê {ke Re pu bli ke, kao i Fon da ci ja za otvo re no dru {tvo. No vi na ri iz voj vo |an skih re dak ci ja pr vo su, ka da je Se ver no a tlan ska voj na ali jan sa u pi ta wu, pri mqe ni u NA TO {tab u Bri se lu, ko ji je u stva ri po li ti~ ka se di {te Sa ve za. Tu smo do bi li i je di nu zva ni~ nu iz ja vu, i to od port pa rol ke NA TO-a Ole a ne Lun ge sku. Svi osta li raz go vo ri i su sre ti bi li su, na à lost, ne for mal ni i of-re kord. A na {a kom {i ni ca iz Ru mu ni je je po ru ~i la da je is kqu ~i vo na Sr bi ji da ka è ka kvu sa rad wu sa NA TO sa ve zom è li. – Zna mo i pri hva ta mo da je bi lo po te {ko }a i za to je va `no da za jed no ide mo na pred – ja sna je bi la Ole a na Lun ge sku, uz na po me nu da {to pre tre ba pri pre mi ti i usvo ji ti Ak ci o ni plan

Susreti u NATO su, na`alost, uglavnom bili of-rekord

sa rad we Sr bi je i NA TO-a u ko jem bi Sr bi ja re kla u ko jim sve obla sti ma `e li da sa ra |u je sa Atlant skim sa ve zom. S no vi nar skog aspek ta naj in te re sant ni ja je sva ka ko bi la po se ta [ej pu, Vr hov noj ko man di sa ve zni~ kih sna ga za Evro pu, u bel gij skom gra du Mon su. A ono {to vam ta mo pr vo ka `u je ste da NA TO ne ma u stva ri svo ju voj sku. Sna ge i imo vi na osta ju pod na ci o nal nom ko man dom i kon -

wi ho ve po ro di ce. Sve u sve mu, ima ih ne gde oko hi qa du. Ono {to upa da u o~i je ste da su zgra de NA TO pak ta i Vr hov ne ko man de u [ej pu, ali i ona u Bri se lu, pra ve stra }a re u po re |e wu s pa la ta ma u ko ji ma ra de EU in sti tu ci je. No, to je ve} dru ga pri ~a... Osim ko man de, u [ej pu re de vr ti }i, me |u na rod na {ko la za de cu ofi ci ra, tu su po ro di~ ne ku }e i sta no vi, tr `ni cen tar i

Ma de in Chi na Oni ko ji bi da ku pe ne ki od su ve ni ra NA TO pak ta ili [ej pa, ili ve} {ta im je vo qa na tu te mu, to mo gu da ura de ne sa mo u tr `nom cen tru i u pro dav ni ca ma su ve ni ra, ne go i u sa moj zgra di Vr hov ne ko man de. A da pa ra doks bu de ve }i, ro ba je uglav nom “mejd in Ki na”.

tro lom do mo men ta ka da su po treb ne NA TO-u u slu ~a je vi ma kon flik ta, kri za ili mi rov nih ope ra ci ja. Po en gle skoj skra }e ni ci (Su pre me He a dqu ar ters Al lied For ces Euro pe, SHA PE), ko man da i na se qe ko je je oko we ni klo i do bi lo su ime. [ejp je u stva ri jed no pra vo bel gij sko se lo, gde `i ve oni ko ji ra de u Ko ma di, ali i

Naizgled obi~no belgijsko selo: [ejp

VESTI

INTERVJU o so vo, Sr bi ja i sva dru ga pi ta wa u re gi o nu Za pad nog Bal ka na mo ra ju se re {a va ti prag ma ti~ no. U bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, re ci mo, sa svim je smi sle no da se ti me ba ve i jed na i dru ga stra na, baz ob zi ra na ko ji na ~in }e se po li ti~ ki ras ple sti otvo re na pi ta wa iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne”. Ovo su re ~i am ba sa do ra dr Te o do ra Vin kle ra, di rek to ra Cen tra za de mo krat sku kon tro lu voj nih sna ga (DCAF). Na{ sa go vor nik vo di ovu me |u na rod nu fon da ci ju sa se di {tem u @e ne vi, osno va nu 2000. go di ne na ini ci ja ti vu [vaj car ske Kon fe de ra ci je, a ko ja na sto ji da po dr `i re form ske me re u mno gim ra wi vim pod ru~ ji ma sve ta, i po mog ne stva ra wu uslo va za odr `i vi mir, bez bed nost, raz voj... Iz me |u osta log, eks per ti DCAF-a ko ji ima stal ne kan ce la ri je u Bej ru tu, Ra ma li, Tu ni su, Bri se lu, Qu bqa ni... s oko 100 za po sle nih u 30 ze ma qa, po mo gli su i da se us po sta vi mo del in te gri sa nih gra ni ca na Mer da ri ma i Kon ~u qu. – Ka da je re~ o DCAF, mi smo pot pu no ne u tral ni u po gle du sta tu sa KiM i pi ta wa ka ko }e se ono po li ti~ ki or ga ni zo va ti, a na{ glav ni za da tak je da re gi o nu po mog ne u we go voj bor bi da se sta bi li zu je, eko nom ski na pre du je i iz bo ri s or ga ni zo va nim kri mi na lom. I tu ima jo{ do sta po sla – na vo di Vin kler. l U maju pro{le godine zapo~eli ste projekat pomo}i u reformama policijskih snaga s ciqem podizawa nivoa javne bezbednosti u Srbiji. Da li je Balkan danas bezbedniji nego pre? – Ve ru jem da je raz voj ni ciq od vre me na po sle Mi lo {e vi }a da se una pre di ni vo bez bed no -

Ko me mo ra ci je u Va ri vo da ma i Go {i }u U se li ma Va ri vo de i Go {i} kod Kni na ju ~e su odr à ne ko me mo ra ci je i pa ra stos u znak se }a wa na ne du `ne srp ske ci vi le - sed mo ro ko ji su 27. av gu sta 1995. ubi je ni u Go {i }i ma i de ve to ro ko ji su 28. sep tem bra po bi je ni u Va ri vo da ma. Na ko me mo ra ci ji odr à noj u Va ri vo da ma kod spo me ni ka ko ji je po sta vqen 2010. mi ni star unu tra {wih po slo va Ran ko Osto ji} kao iza sla nik pre mi je ra Zo ra na Mi la no vi }a, bri gad ni ge ne ral Mla den Fu zul kao iza sla nik pred sed ni ka Ive Jo si po vi }a, pred sed nik SNV Mi lo rad Pu po vac i pred stav nik or ga ni za ci je Do ku men ta Eugen Ja ko ~i} osu di li su zlo ~in i uka za li na po tre bu stva ra wa za jed ni~ kog ì vo ta. Ubi stvom de ve to ro ci vi la na ne ta je sra mo ta hr vat skom na ro du, jer za zlo ~in ne ma oprav da wa, re kao je mi ni star Osto ji} ko ji je obe }ao da }e se za vre ma we go vog man da ta ra sve ti li okol no sti zlo ~i na. Vre me je za gra |e we ì vo ta, a ne su ì vo ta, re kao je Osto ji}. Pu po vac je na gla sio da za zlo ~in od pre 17 go di na jo{ ni ko ni je od go va rao, po go to vo {to je po ~i wen van rat nih dej sta va i nad qu di ma ko ji su ve ro va li u po ru ku Fra we Tu| ma na da osta nu u ku }a ma, jer }e im se ga ran to va ti qud ska pra va.

sve ono {to ima ne ko dru go se lo u pred gra |u evrop skog gra da. Raz li ka je sa mo {to je [ejp ogra |en, {to na ula zu sto je kon tol ni punk to vi i {to sve po sma tra ju za jed ni~ ke pa tro le NA TO-a i bel gij ske po li ci je. Raz li ~i to je i to {to [ej pom {e ta ju voj ni ci, ta~ ni je ofi ci ri iz 28 dr `a va NA TO pak ta, kao i oni u uni for ma ma ze ma qa

Part ner stva za mir. Na rav no u [ej pu, kao i u {ta bu u Bri se lu, no si se i uni for ma Voj ske Sr bi je, kao ze mqe ~la ni ce Part ner stva, jer i u jed nom i u dru gom me stu Sr bi ja ima svo je mi si je. Upri li ~e no nam je i pra vo tu ri sti~ ko raz gle da we [ej pa iz auto bu sa i vo `wa uli ~i ca ma NA TO se o ce ta. Ima i ku }a i sta no va, a do de qu ju se ne po ~i nu ili funk ci ji, ve} po bro ju ~la no va po ro di ce. Ge ne ral,ako ì vi sam ide u stan, a ofi cir s ni ìm ~i nom, a broj ni jom po ro di com – ide u ku }u... Is pred sva ke ku }e par ki ra ni su po ro di~ ni auto mo bi li s re gi stra ci ja ma od Slo va~ ke do Por tu ga la. Na rav no, tu su te re ni i za fud bal, ali i za kri ket ili bej zbol... sve u sve mu, ovla da va evro-atlant ska at mos fe ra. Ina ~e, ka da slu {a te qu de iz NA TO pak ta, i sve osta lo iz gle da jed no stav no: Sr bi ja mo è u NA TO i ne mo ra, va `no je sa mo da Bal kan bu de sta bi lan re gion; ni je po treb no da pri zna te Ko so vo za ~lan stvo u Se ver no a tlant skom sa ve zu; ne ma ni ka kvih pro ble ma da Sr bi ja te sno sa ra |u je s Ru si jom, jer s Ru si ma sa ra |u je sve bo qe i sam NA TO; put u Evrop sku uni ju ni je po ve zan s pri bli à va wem pak tu... Me |u tim, uti sak je da te o ret ski to mo `da i je ste ta ko, ali je prak sa ipak dru ga ~i ja. Ako ni zbog ~e ga dru gog, on da zbog di le ma s ko ji ma se bo ri mo mi u Sr bi ji, zbog ne ta ko dav ne isto ri je, zbog sa mog Ko so va... Uosta lom, ako Sr bi ja i iz ra zi è qu da u|e u NA TO, sa svim je si gur no da od mah ne }e po sta ti ~lan pak ta, ali }e istog tre nut ka iz gu bi ti po dr {ku Ru si je. Vr zi no ko lo srp ske po li ti ke mo ta se jo{ oko ni za pi ta wa. A to zna ~i da }e mo se jo{ du go mi mo ta ti oko ~e ti ri stra te {ka stu ba – Va {ing ton i Bri sel, Mo skva i Pe king, i ra ~u ni ce i Ko so vo i Evro pa, i Pu tin i Oba ma... n De jan Uro {e vi}

VESTI Sed mo ro stra da lo u po à ru U po à ru ko ji je iz bio u fa bri ci za pre ra du in du strij skog ot pa da u obla sti Han ti-Man sij ska, na se ve ru Ru si je, smrt no je stra da lo se dam oso ba, a jo{ osam je po vre |e no, sa op {tio je Ural ski cen tar Mi ni star stva za van red ne si tu a ci je . Po àr je u pe tak iz bio u fa bri ci na tra si iz me |u Tju me wa i Han ti-Man sij ska u dva me tal na han ga ra i na po vr {i ni od 4.000 kva drat nih me ta ra, a to kom no }i je lo ka li zo van.

Upo zo re we Si ri ji Tur ska je ju ~e upo zo ri la da }e pred u ze ti ak ci ju ako do |e do no vog na pa da gra na ta ma na wu sa si rij ske te ri to ri je. Gra na ta is pa qe na iz Si ri je u pe tak je pa la na te ri to ri ju ju go i sto~ ne Tur ske, o{te tiv {i ku }e i po slov ne objek te u po gra ni~ noj obla sti Ak ~a ka le. Tur ski mi ni star spoq wih po slo va Ah met Da vu to glu je no vi na ri ma u Wu jor ku re kao da je An ka ra o ovom in ci den tu oba ve sti la UN i NA TO. „@e leo bih da jav nost zna da ima mo pra va ko ja }e mo upo tre bi ti u slu ~a ju da se ta kva na ru {a va wa na {ih gra ni ca na sta ve”, ka zao je Da vu to glu u Wu jor ku gde se odr `a va za se da we Ge ne ral ne skup {ti ne UN, ne iz no se }i de ta qe.

Mi ni star za za tva ra we nu kle ar ki Ja pan ski mi ni star ener ge ti ke Ju kio Eda no iz ja vio je ju ~e da Ja pan mo ra {to pre za tvo ri ti nu kle ar ne elek tra ne za to {to pred sta vqa ju pre ve li ki ri zik za tu ze mqu sa ~e stim ze mqo tre si ma. On je re kao da je nu kle ar na ha va ri ja pro {le go di ne u nu kle ar ki „Fu ku {i ma Da i }i”, ko ju je iza zvao cu na mi, po ka za la da je ce na nu kle ar ne ener gi je pre ve li ka. On je to mi {qe we iz neo u kwi zi ko ja se ju ~e po ja vi la u kwi `a ra ma. Eda no, ko ji je bio glav ni port pa rol vla de u je ku pro {lo go di {we nu kle ar ne kri ze, re kao je da je do tog za kqu~ ka do {ao ka da je vi deo ka ko je ne {to {to je sma tra no re mek de lom mo der ne teh no lo gi je ta ko la ko pod le glo pri rod noj ka ta stro fi.

TEODOR VINKLER, DIREKTOR CENTRA ZA DEMOKRATSKU KONTROLU VOJNIH SNAGA IZ @ENEVE

Ati na ve }a pret wa od Pri {ti ne sti ve} do stig nut. To vi dim iz da na u dan i na re gi o nal nom ni vou. U na {em ko or di ni sa nom za j ed n i~ k om ra d u i sa r ad w i pre ko gra ni ca, po boq {a va se bez bed nost, ra dom ka ko po li ci je, ta ko i po gra ni~ ne po li ci je. Sa svim prak ti~ no go vo re }i, spro vo de se re for me, otvo re ne su te le fon ske li ni je (po put tzv. cr ve nih te le fo na), i sve je br à raz me na in for ma ci ja o de lo va wu kri mi nal nih gru pa ko je tr gu ju qu di ma, kri jum ~ a r e mi g ran t e, {ver c u j u dro g u, ukra d e n im vo z i l i m a... Po li ci je u bor bi pro tiv or ga ni z o v a n og kri m i n a l a, da k le, sa ra |u ju na me |u dr àv nom ni vou i to se ja sno od ra à va na sta we u toj obla sti u ~i ta vom re gi o nu.

Iz la zak Gr~ ke iz evro zo ne mo gao bi da iza zo ve lo mo ve i na Bal ka nu l U ~emu s najvi{e ogleda uticaj EU na Zapadni Balkan – da li je to zaista {irewe „evropske zone mira”? Jer, mnogi posmatra~i veruju da je napetost izme|u etni~kih zajednica, kao potencijal za izazivawe sukoba, jo{ uvek jaka? – Na r av n o, po s to j e mno g i pro ble mi ko ji mo ra ju da bu du

re {e ni, ka ko po li ti~ ki ta ko i prak ti~ ni. Re gi o nal ni za jed ni~ ki rad mo ra bi ti osna èn i pred sto je jo{ mno gi ko ra ci ko ji mo ra ju da se u~i ne da bi se si t u a c i j a una p re d i l a. Ali, mi smo pre sve ga usred pro ce sa sna è wa prav ne dr à ve, i na{ Cen tar je for mi rao rad ne gru pe za prav nu po mo} po je di nim ze mqa ma u re gi o nu. Od ured be do ured be, od za ko na do za ko na, za jed ni~ kim na sto ja wi ma se po boq {a va rad po li c i j e, gra n i~ n e po l i c i j e, uvo de se {en gen ska pra vi la... i to je pro ces ko ji se mo ra spro ve sti do kra ja, jer on ko rak po ko rak ~i ni pu no za re gi o nal nu bez bed nost. l Potpuna integracija regiona u evropske i evroatlantske strukture u dobroj meri bi smawila potencijal za me|udràvne sukobe, ali to je o~igledno jo{ na dugom {tapu. A nove eks Ju dràve moraju da re{avaju pitawa ekonomskog rasta, siroma{tva, standarda stanovni{tva, socijalnih problema... i ~ini se da se te{ko mogu same s tim izboriti? – Mo gu sa mo da ka èm da je pad pro iz vod we po stao pro blem ko ji ome ta funk ci o ni sa we mno gih dru {ta va. U tom smi slu ~i ni mi se da je, bez ob zi ra ka ko to vi pro ce wu je te, mno go ma wi pro blem onaj ko ji po sto ji iz me |u Sr bi je i Ko so va ne go, na pri mer, Evrop ske uni je i Gr~ ke.

Iz la zak Gr~ ke iz evro zo ne mo gao bi da iza zo ve lo mo ve i na Bal ka nu. Va `no je za re gion da se otvo ri eko nom ska per spek ti va, da se osna ì prav na dr à va, da se na sta vi s po li ti~ kom bor bom pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la... Naj ve }a pre pre ka je, u prin ci pu, ne si gur nost evro zo ne, za pra vo u to me {to Evrop ska uni ja ima pre vi {e sop stve nih, in ter nih pi ta wa na ta pe tu, ali se ona pre la ma ju i na {i rem, spoq nom pla nu, a po go to vo u we nom naj bli èm okru è wu. EU na pro sto mo ra da re {i svo ja otvo re na ustav na pi ta wa da bi bi la u sta wu da na sta vi da qe in te gri sa we re gi o na. l A ho}e li EU mo}i to da re{i?

– Struk tur na ne rav no te à iz me |u cen tral nih i pe ri fer nih pri vre da je ve li ki pro blem za Uni ju, i za to je po treb na ko he rent ni ja raz voj na po li ti ka i EU i na ci o nal nih eko no mi ja – da kle, o~u va we rav no te è iz me |u na ci o nal nih in te re sa i po tre be za du bqom in te gra ci jom EU. Fi nan sij ska kri za evro zo ne je naj hit ni ji pro blem za po li ti ~a re i do no si o ce od lu ka. Na rav no, ona je otvo ri la i mno ga si stem ska pi ta wa: Tre ba li da se ide u du bqu po li ti~ ku in te gra ci ju ko ja bi pra ti la fi skal nu uni ju? Da li su pro gra mi za po mo} ze mqa ma u ne vo qi do voq ni? Sve to mo ra bi ti re {e no za rad do bro bi ti sa me „dva de set sed mor ke“, ali i ze ma qa Za pad nog Bal ka na. n Re qa Kne è vi}

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

V I [ E O D I S T O R I J E : Pola VEKa PoSlE KojEg ni[Ta

Lo ve etog oktobra 1962. godine, sasvim tiho i nupadqivo, pojavila se u pro dav ni ca ma u Uje di we nom kraqevstvu Velike Britanije i Severne Irske singl plo~a kvarteta The Beatles sa pesmama Love Me Do i PS I Love You.

Britansko tajno oru`je Otvoriti BBC Hi story sajt zna~i suo~iti se sa jednim od ~etiri stuba nekada{we imperije (kruna, èleznica, mornarica, BBC) i engleskom intelektualnom opsesijom (istorijom). I nije cini~ni Peki}, pozivaju}i se na „starog cinika êr ~i la“, olako napi sao (jer ni{ta nije napisao olako) da su Englezi (pod uslovom, kako kaè, da znamo i {ta su a ne samo ko su !) od istorije nau~ili sve, ~ak i „kako se izvla~i korist iz izgubqenih ratova“. Drugi svetski rat su dobili, ali su imperiju izgubili (ili je bar preoblikovali), ali nije to ono {to je izmenilo poratnu Bitaniju. Bile su to, pi{e na BBC Hi story sajtu prof. X. Blok, „masovne kulturne i dru{tvene promene“.

Scena se postavqa Promene, koje su prema svim istraìva~ima, okon~ale period vik to ri jan ske kul tu re, najkra}e se svode na zameni postoje}eg dru{tvenog autoriteta, oli~enog u zrelosti i iskustvu, novim koji donose mladost i no vo ta ri je. Ve kov ni kulturni autoriteti su skrajnuti a na povr{inu izbili pop muzika (Li ver pool So und), filmovi o Bondu (Ja me su Bon du!), raskala{ni pokret poznat kao swin ging six ti es, mo da Car n aby Stre e ta iz koje su, u usku koù obu~eni, navija~i êlsija od-

lazili da se nadme}u sa navija- bilo kakve sumwe u to koje su Koji je, naravno, ukqu~ivao i ~ima Arsenala „naoruànim” se plo~e nalazile u aparatima. svoje, a ne roditeqske heroje. polucilindrima i ki{obraniKada su Horn i drugi istori- Ili, kao {to kaè Andy Ben ma. Bio je to kona~an kraj im- ~ari to spregnuli sa naglim nett u odli~noj studiji Cultures perijalnog viktorijanskog do- skokom standarda („ta~kice“ of Popular Music: ba koje je svoj epitaf ispisalo za snabdevawe ukinute su 1954), Rock and Roll ne u spe lom in ter ven ci jom na dobrim zaradama (od 1955. do u po trazi za idolom Egipat 1956. u nastojawu da za- 1960. sko ~i le su pro se~ no drì kontrolu nad Suecom. 34%!) i solidnom koli~inom Bilo je jasno da se ostrvski Zauzvrat, dobila je Britani- slobodnog vremena, zakqu~ci tinejxeri ne}e jo{ dugo zadoja (i ne samo ona!) ne{to voqavati plo~ama i fil{to ni u snu nije o~ekivamo vi ma. Ame ri~ ke R&R la – kulturu mladih. Tozvezde su mawe-vi{e uredliko ekskluzivnu da je no pohodile Englesku, ali trenutno postala predmeod po~etka je rock and roll tom èstokog osporavawa najboqe funkcionisao u koje se, uglavnom, baziraklupskim prostorima (kalo na unisonoj akademskoj da bi to zaboravio, skupo povici na opasnost od ga je ko{talo: punk je bio amerikanizacije britanslatka osveta!). A ni briske kulture! (Keti Majlstan ski dis ko gra fi ni su ton u londonskom Guardiaba{ hteli da ostanu puki nu). Za sve je naravno bio di stri bu te ri ame ri~ kih kriv rock and roll! Film korporacija. Dakle, trebaBlackboard Jungle sa podilo je prona}i svoje R&R vqalim Bil lom Ha leyem idole. A nije da nisu trabio je 1955. udar na sve èni. tradicionalne vrednosti. Ali, traìli su ih o~iPa onda 1957. Elvisova All gledno pogre{ni qudi – Shook Up zagospodari britradicionalni diskograftanskim listama do tada ski producenti koji nisu do kolena potonulim u bahteli da uloè ni{ta a zaJedini {tampani primerak re pla~qivih balada. uzvrat su traìli sve i to acetat-{elak plo~e grupe Stra ho vi su ka ko-do odmah. Pri tome su dràli The Quarryman iz jula 1958. {li-tako-i-oti{li a onnajtradicionalnijih vredda se ostrvska mladost nosti: raspona glasa, sviSnimateq P.H. Phillips rukom je upustila u svoje vi|ewe ra~kog ume}a, harmonskog ispisao podatke: novoste~ene slobode. I bo gat stva kom po zi ci je... In Spite of All the Danger opet rock and roll! Ako se Ukratko, traìli su staro (McCartney-Harrison). nije mogao slu{ati sa rou no vom ru hu jer ni su Na B-strani je That’ll Be the Day stvarno shvatali novo. Za diteqima doìvotno zaqubqenim u (ina~e odnovu muziku trebali su i (Buddy Holly) li~ne) Gil ber ta i Sul li va na, novi menaxeri i novi proonda se nova muzika moducenti i novi diskogragla prona}i u novim mestima su se sami nametali: tinejxeri fi. Jedna nedostaju}a karika u okupqawa. U studiji „Xuboks su postali prepoznatqiva so- lancu i ... ni{ta. Britanija: amerikanizacija i cijalna grupa sa sopstvenim Be a tle si su nastali u takvom kul tu ra mla dih 1945-1960“ prihodima na ivici izobiqa, sudaru: nova muzika + novi meistori~ar Adrijan Horn navo- koje ih je upu}ivalo na traè- na xer (Brian Ep s tein) + no vi di da je 1945. u Britaniji bilo we svega {to ih je moglo odvo- producent (Ge or ge Mar tin). Veza mawe od 100 xuboks ma{ina a jiti od sveta odraslih i iska- je bila kolosalna. Nesvakida1958. vi{e od 13.000! I nema zati wihov grupni identitet. {wi talenti sudarili su se sa

HRonologija 1940. U Liverpulu ro|eni Ric hard Star key (Rin go Sta rr) i John Len non 1942. U Liverpulu ro|en Paul McCart ney 1943. U Liverpulu ro|en Ge or ge Har ri son 1956. John Len non osniva svoju grupu The Qu a rryman Ge or ge Har ri son osniva grupu The Re bels 1957. Paul McCart ney se prikqu~uje grupi The Qu a rryman 1958. McCa rt ney jedva nagovara Len no na da uzmu Ge or ge Har ri so na za gitaristu jul 1958. The Qu a rryman snimaju prvu plo~u (direktno na acetat{elak, tira` – 1 primerak!) sa pesmama That’ll Be the Day (Buddy Holly)i In Spite of All the Danger (McCart ney-Har ri son). Pri me rak je u vla sni {tvu Paul McCart n eya. Snimci su 1955. objavqeni na kompilaciji Anthology 1 oktobar 1959. Len non, McCart ney i Har ri son nastupaju pod imenom Johnny and the Moondogs maj 1960. Grupa mewa ime u The Silver Beetles avgust 1960. Ostaje samo The Beetles mart 1961. Prvi nastup u liverpulskom Cavern klubu april 1961. Tre}i boravak u Hamburgu i snimci za Polydor: Tony She ri dan & The Be at Brot hers decembar 1961. Brian Ep stein postaje meanaxer grupe januar 1962. Probno snimawe za diskogarfsku ku}u Dec ca u Londonu. Ishod: ku}a nije zainteresovana („Vreme gitarskih grupa je pro{lo!“). Snimke odbija i ku}a Pye (razli~iti izvori navode jo{ neke) maj 1962. Ge or ge Mar tin potpisuje (nakon {to je ~uo snimke koje je Dec ca odbila) ugovor za snimawe za ku}u Par lop ho ne (EMI). Snimawe obavqeno u septembru 5. oktobar 1962. Par lop ho ne (EMI) objavquje prvi singl Be a tle sa sa pesmama Love Me Do i PS I Love You januar 1963. Drugi singl Please Please Me/ Ask Me Why. Po jednoj od legendi, nakon zavr{etka snimawa producent Ge or ge Mar tin pritisnuo je interfon u studiju i rekao: „Gospodo, upravo ste snimili pesmu za prvo mesto na top-listi“. Kao i uvek dalekovidi Martin bio je u pravu. Jer, 22. februara pesma je na prvom mestu liste New Musical Expressa. Isti singl objavqen je i u SAD i pro{ao je nezapa`eno (ali }e zato ameri~ko reizdawe iz 1964. napraviti haos na lista-

ma!). Godinama kasnije Lennon }e re}i ...“samo smo hteli da snimamo pop pesme u stilu Everly Brothers i Buddy Hollya .Samo nam je zvuk bio vaàn. Za tekst uop{te nismo bili zainteresovani!“. Promocija pesme bila je gotovo nikakva dok EMI nije pesmu plasirao u program Radio Luksemburga (koji, u kontekstu R&R u Britaniji, Evropi, a pogotovo na ovim prostorima ima mitsku ulogu!) februar 1963. Na fonu ludila za Please Please Me za samo 12 sati (!!!) snimaju istoimeni album koji izlazi 22. marta. U maju je prvi na svim britanskim listama. Od 14 pesama 6 su obrade, a 8 su potpisane LennonMcCartney. avgust 1963. êtvrti singl She Loves You/I’ll Get You. Sedam uzastopnih nedeqa na prvom mestu liste Melody Makera. Do oktobra tira` prelazi milion. novembar 1963. Nastup na kraqevskom godi{wem varijeteu. Beskona~no citirana Lenonova upadica „Vi na jeftinijim sedi{tima aplaudirajte. Vi na skupim samo Ringo, Yory, Pol i Yon sa Brajanom Ep{tajnom i Yoryom Martinom zveckajte nakitom“! avgust 1964. Film A Hard Day’s Night u ameri~koj distribuciji. Istog meseca izlazi drugi Premijerno u 500 bioskopa. New Musical Express objavio da album With the Beatles sa je napravqeno 15.000 kopija filma. Vi{e nego za bilo koji nezapam}enom unapred film do tada. naruxbom od 300 hiqada maj 1965. Zavr{eno snimawe filma Help! primeraka i peti singl I jun 1965. Dobijaju orden Britanske imperije. Neki uvre|eni Wanna Hold Your Hand/This ratni veterani vra}aju orden. Boy sa neverovatnih 700 oktobar 1965. Yesterday na prvom mestu svih ameri~kih listi hiqada naruxbi! jul 1966. Koncert u Manili – 100.000 posetilaca. Odbijaju da Decembar 1963. Radio nastupe u Ju`noj Africi. Luksemburg po~iwe nedeqnu 29. avgust 1966. San Francisko - posledwi koncertni nastup. seriju It’s the Beatles januar 1964. Objavqeno da je u februar 1967. Singl Penny Lane/Strawberry Fields Forever Velikoj Britaniji i Severnoj 1. jun 1967. Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band Irskoj prodato 7 miliona plo~a 25. jun 1967. All You Need Is Love u prvom mondovizijskom Beatlesa prethodne godine prenosu. februar 1964. Prvo gostovawe u SAD. 27. avgust 1967. Brian Epstein prona|en mrtav u svojoj ku}i Dva nastupa u Ed Sullivan Show, najgledani- mart 1968. êtiri Grammy nagrade za Sgt Pepper’s Lonely Hearts jem TV programu. Dva koncerta u Karnegi holu Club Band rasprodata za 24 sata. avgust 1968. Prva izdawa ku}e Apple. Prvo izdawe Beatlesa je mart 1964. Na lokacijama u Liverpulu po~iwe snimawe filma Hey Jude/Revolution. Za mesec dana tira` u Britaniji A Hard Day’s Night. Na listi ameri~kog Cash Boxa (magazina prema{io 2 miliona. koji se bavi muzi~kim biznisom pa su wegove liste ustva- novembar 1968. John Lennon sa Yoko Ono izdaje album Two Virgins ri trì{ni izve{taji) Beatlesi zauzimaju prva ~etiri april 1970. Paul McCartney izdaje svoj prvi album (McCartney), mesta! (She Loves You, I Wanna Hold Your Hand, Please Please Ringo Starr tako|e (Sentimental Journey). McCartney objavio da Me, Twist and Shout) U Britaniji naruxbe za novi singl Can’t napu{ta grupu. Buy Me Love pre{le milion primeraka 8. maj 1970. Izlazi posledwi zajedni~ki album Let It Be. Samo u maj 1964. U SAD singl Love Me Do prvi na listi Cash Boxa! U Americi naru~eno je 3,7 miliona primeraka {to je bio Britaniji je stigao do 24. mesta. apsolutni rekord.

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

OD PR VOG SIN GLA BITLSA VI [E NI JE BI LO ISTO

Me Do Lon don u zna ku ju bi le ja

Ni mi ne za o sta je mo

Od ve}ih doga|awa povodom 50 godina Lo ve Me Do, pored reizdawa filma Ma gi cal Mystery To ur , u Londonu, na West Endu, prvi put je postavqena Let It Be predstava sa nekoliko pesama (osim naslovne, tu su jo{ i Yester day, Co me To get her, Hey Ju de...). Video materijalima prikazan je uspon grupe. Premijera u Prince of Wales teatru bila je 14. septembra, a predstava je na programu do 19. januara. Ina~e, ne treba ni sumwati da je nedavno dodeqivawe francuske Legije ~asti Paul McCartney tako|e u bliskoj vezi sa jubilejem grupe.

Pola veka od objavqivawa singla Love Me Do bi}e obele`eno i u Novom Sadu tokom predstoje}e sedmice. Najavqena su dva koncerta u Katoli~koj porti posve}ena muzici Beatlesa: najpre }e u utorak nastupiti Dejan Cuki}, The Bestbeat, Oldtimers... da bi slede}e ve~eri program bio u znaku Beogradskog xez orkestra i Me{ovitog hora „Svetozar Markovi}”. U Klubu Tribine mladih u ~etvrtak }e biti otvorena izlo`ba „Love Me Do”, da bi novosadsku sedmicu Beatlesa zaokru`ilo prikazivawe u nedequ u Velikoj sali KCNS filmova „Help!” i „A Hard Day’s Night”.

George Martin ili Pe ti ~o vek

Dokaz da je berlinski zid (o ~ijoj sramoti je najubedqivije pevao David Bowie u Heroes) zauvek pao: korice lewingradskog izdawa biografije Beatlesa iz 1990. Tvrd povez, 284 strane, cena 5 rubaqa

Niko pre wega nije sa toliko mere, ukusa i tehni~kog znawa kanalisao, kontrolisao i uobli~avao ideje. Ocene o wegovom udelu idu ~ak do panegirika da bi bez wega muzika Beatlesa bila neprepoznatqiva i ni izbliza tako va`na, fasciniraju}a i uticajna. U svetu R&R preterivawa su ~esta, ne retko i poèqna, ali lako se sloìti da bi bez Martina sve bilo druga~ije (uostalom, potowe solisti~ke karijere to najboqe pokazuju!). Sigurno je, recimo, da se niko ne bi usudio da R&R grupi u studio dovede guda~ki kvartet, {to je u~inio u Yester day, ili te{ko da bi ih okruìo duva~ima kao u All You Need Is Lo ve (koju je BBC odabrao da 25. juna 1967. u prvom mondovizijskom prenosu predstavi Englesku! Dakle, ne fudbal iako su prethodne godine osvojili Svetsko prvenstvo, ne britanske èleznice, ne Vexvudovu keramiku, ne... nego Beatlese!). Samo je Martin mogao (uz pomo} briqantnog ton-majstora Geoffa Emericka i u tehni~kim uslovima 1967) da legendarni album Sgt Pep per’s Lo nely He arts Club Band zavr{i klavirskim

samouni{tavaju}e posve}enim menaxerom da bi zajedno uleteli pod okriqe producenta koji je sve znao (bilo ih je jo{), ali nije imao predrasuda! Ostalo je... istorija. Zapravo, najboqi deo istorije rock and rolla.

Brian Epstein Za we go vog `i vo ta ne vi dqiv, ali nemerqivo najve}i Epsteinov doprinos je insistirawe na grupi a ne na li~nostima koje su je ~inile. Nije ih slu~ajno uniformno obla~io, frizirao... Bez ikakvog iskustva u poslu, intuitivno je ose}ao da }e svaki pojedina~ni iskorak biti poguban ({to se, posle wegove smrti, na`alost obistinilo). I najva`nije, nije se me{ao u muziku. Koliko je po zna to, a i po sop stve nom priznawu, samo jednom je u studiju prokomentarisao snimak a Lennon mu je odbrusio „Slu{aj, mi pravimo plo~e. Ti brini za postotke“. Koliko su Beatlesi bili grupa auritativno svedo~i dijalog iz in ter vjua ko ji je u aprilu 1970. Neil Young dao magazinu Rolling Stone. Govore}i o novom albumu i za{to se

Naslovne strane prvog i posledweg albuma kao likovni pokazateq raspada i antologijski estetski dokaz da su u rock and rollu 4/4<1 razlikuje od prethodnog ka`e...“i ja kao peva~ i muzi~ari smo zajedno, kao jedno, kao bi}e, razmi{qaju}i o istom, sviraju}i isto... kao rani Bea-

No stal gi ja kao po gon sko go ri vo Iako su prvi singl snimili pre pedeset godina a ne rade vi{e od ~etrdeset, i The Beatles su i daqe jedan od najboqih izvora zarade na muzi~kom trì{tu. Prema izve{tajima agencije NeilsenSoundScan samo u protekloj deceniji prodato je 30 miliona albuma Beatlesa! (Ku}a EMI je objavila da su za 50 godina prodali milijardu albuma i da su ubedqivo najprodavaniji bend u istoriji. U pro{loj godini Beatles albumi su, i to bez downlouda, ~inili 10% ukupne prodaje EMI u Americi). Posle potpisanog ugovora sa „Eplovim” iTunesom prodato je (downloud) vi{e od 3 miliona albuma samo u SAD! Istovremeno, odli~no se prodaju i vinilna izdawa grupe, iako su brojevi neuporedivo mawi. Pa ipak, u 2009. u Americi su prodali zavidnih 39.000 vinil-albuma (vi{e su prodali samo Radiohead). Najsveìji pokazateq neprekinute nostalgije za liverpulskom ~etvorkom je pro{lonedeqna dodela Emmy nagrada na kojoj je Skorseseov dokumentarac. Ge or ge Har ri son: Li ving in the Ma te rial World bio je nominovan u {est kategorija i osvojio dve nagrade (najboqi specijalni dokumentarni film i najboqa reìja u istoj kategoriji).

tlesi!“ Nije te{ko uvideti da su u tome bili apsolutno jedinstveni. Svi ostali su bili druga~iji: Kinksi su bili Ray Davies i ostali, Animals su bili Eric Burdon i ostali, Rolling Stones su bili Jagger&Richards i ostali... Epsteinova kontrola je bila savr{ena. Nije hteo u Ameriku dok nisu imali hit na prvom mestu top-listi, a kada su oti{li, bilo je to najve}e osvajawe koje je Novi svet do`iveo (uz cini~an otpozdrav onima kod ku}e koji su ih optu`ivali za amerikanizaciju britanske kulture). Posle prvog naleta u SAD do{lo je vreme da se, dodu{e samo ameri~ki diskografi (ostale je bilo briga) uspani~e pred britanskom invazijom koja je poprimila takve razmere da je britanski premijer Alek Daglas Hjum 16. februara 1964. izjavio „Mislim da su veliki. Oni su britansko tajno oru`je. Obezbe|uju nam najve}i dolarski priliv!“

akordom koji u kosmi~ki duge 53 sekunde sublimi{e celo delo...(Mar ti no va pro duk ci ja tog albuma odavno je predmet master klasova na studijama muzi~ke produkcije). Godinama posle raspada grupe George Martin je rekao da na prvom snimawu nije bio odu{evqen muzikom ve} energijom, inteligencijom, {armom i humorom! I odmah dodao da ako ako su na wega ostavili takav utisak – verovatno }e, ako ne i sigurno, imati isti efekat i na publiku. Producent iz konkurentske ku}e je na to dodao „Bilo je to predvi|awe vredno milione!“

Coda Najboqu kwigu o raspadu Beatlesa napisali su Peter McCabe i Robert D.Schonfeld (Apple To the Core, Pocket Books 1972). Naslov „Izgri`ena jabuka“ direktna je aluzija na propast ku}e Apple sa katastrofalnim finansijskim posledicama koje su prouzroko-

No} po sle na por nog da na Rock and roll je u Britaniju stigao pre svega zahvaquju}i ameri~kim filmovima. Rock Aro und the Clock (Bill Haley and His Comets) iz 1956. imao je kultni status zahvaquju}i podatku da je istoimena pesma prethodno postala prva ameri~ka R&R plo~a prodata u Britaniji u vi{e od milion primeraka. Sa zavidno konzervativnim TV programom i komercijalnim televizijama u povojima, razu|ena bioskopska mreà pruàla je mogu}nost da izvo|a~i dopru svuda, donose}i odli~an prihod koji je, u slu~aju Beatlesa bio nu`na kompenazcija finansijski poniàvaju}em diskografskom ugovoru. Prva dva filma A Hard Day’s Night (1964) i Help! (1965) reìrao je Ri~ard Lester postupkom koji mu je, decenijama kasnije, doneo MTV priznawe „Otac muzi~kog spota“. Lesterov rad ( serijal Tri, êtiri i Povratak musketara, Supermen II i III...) je posledwih godina ponovo u centru pa`we Holivuda, naro~ito Stivena Soderberga. Oba filma su odli~no pro{la na trì{tu zahvaquju}i, naravno, prate}im albumima. Tro{kovi produkcije A Hard Day‘s Ni ght ispla}eni su pre po~etka prikazivawa zaradom od albuma ostvarenom samo za dve nedeqe! Tre}i film, Magic al Mystery Tour (1967) bio je potpuna katastrofa. Prikazan je 26. decembra na prvom kanalu BBC, ali za psihodeli~no snovi|ewe Paula McCartneya, inspirisano delima Kena Kejsija, boì}ni porodi~ni termin bio je prava katastrofa. Film snimqen u koloru sa upotrebom filtera prikazan je u trenutku kada je zanemarqiv broj Engleza imao kolor TV! Nedostatak naracije bio je kona~an udarac. Ali, ono {to je bilo gotovo neprihvatqivo 1967. danas je gotovo klasik. Obeleàvawe 50 godina singla Love Me D o bi}e 9. oktobra propra}eno reizdawem upravo ovog filma u pro{irenoj verziji sa scenama izba~enim iz prve verzije i intervjuima sa protagonistima. Prvi put film ide i u bioskopsku distribuciju sa specijalnom projekcijom u Britanskom filmskom institutu 2. oktobra. Tehni~ki, reizdawe kombinuje digitalno i analogno: DVD i Blu-ray kopije filma, prate}u publikaciju i – vinilni (!) EP sa {est pesama originalno pisanih za film. Animirani Yellow Submar ine objavqen 1968. godine samo je uslovno film Beatlesa koji se pojavquju na kraju filma. Ali i Ye llow Subma ri ne je doneo pet novih pesama ukqu~uju}i i jednu koja je preostala sa snimawa Sgt P ep pe r a (Onl y a N orthern Song). Tu`nu sudbinu doìveo je i posledwi film Let It B e, ambiciozno zami{qena i skupo producirana video hronika snimawa albuma (~ak se pri~alo da bi film mogao biti uvod u povratak grupe koncertima (posledwi su Beatles odràli 29. augusta 1966. u San Francisku!). Previrawa u grupi su bila na vrhuncu i film je zavr{en kada prakti~no grupa nije postojala. Istoimeni album je objavqen u produkciji Phila Spectora (~arobwaka, ali se pokazalo da nije dorastao Georgu Martinu) a film je doìveo nebrojene verzije. Za{titni znak filma ostao je nastup na zgradi Appla koji zavr{ava cini~nom Lenonovom opaskom „Nadam se da smo pro{li audiciju!“ vale me|usobnu netrpeqivost (iako autori i ènskom faktoru daju jednu od glavnih uloga!). Me|utim, ve} u uvodu autori su nedvosmisleni: da je Brian Epstein ostao u ìvotu, to se ne bi desilo! Ali kad ve} nema ni Beatlesa ni Appla {ta je ostalo? Elvis Costello to nalazi podse}awem da je izraz bitlsovski odavno postao sastavnim delom re~nika muzi~ara: bitlsovske su melodije Harrya Nilssona, ose}ate je u Prinsovoj Aro und the World in a Day, u hitovima ELO i Crowded House. ûjete kako je i

Kurt Cobain slu{ao Beatlese i me{ao wihove ideje sa pankom i metalom. Koliko ih je poput Dave Grohla (Nirvana, Foo Fighters) koji }e bez ustezawa re}i da „bez Beatlesa ne bi bio muzi~ar!“ I koliko }e ih potpisati izjavu kontroverznog Roberta Christgaua po kojoj je ...“rock sva muzika izvedena prevashodno iz energije i uticaja Beatlesa (i mo`da Boba Dylana)! Ili je, u stvari, kao i kod svih koji su mewali istoriju, wihov uticaj isuvi{e prisutan da bi bio vidqiv. n Vi to mir Si mur di}

sport

nedeqa30.septembar2012.

dnevnik

I Ba baq po go dio

MU [KA SU PER LI GA

Jo {i} ma ti rao Ka }a ne

Cr ve na zve zda - Sme de re vo 3:1 (2:0)

Ju go vi} Uni met - Voj vo di na 23:25 (10:13) KA]: Dvorana Hram, gledalaca: 800. Sudije: Alimpi} i Crwanski Ba~ka Palanka). Sedmerci: Jugovi} 5(3), Vojvodina 6(5), Iskqu~ewa: Jugovi} 14, Vojvodina 6 minuta. JU GO VI]: Dobrijevi}, Vrgovi}, Vasi} 3, Kankara{ 1, Radakovi} 3(1), Vugdragovi} 1,

Bari{i} 2, Veselinov 1, Abaxi} (16 odbrana, sedmerac), Stojanovi}, ^upkovi}, Jo{i} 6, Marjanac 3, Milo{evi}, Mitrovi} 1, Stankovi} 3(1), ]u}uz, ]urkovi}. Vojvodina je prebrodila izuzetno te{ko gostovawe u Ka}u. Posle prili~no uzbudqive i rezultatski neizvesne zavr{nice

vom pobede, pa je i bilo o~ekivano da ne pruè ono {to objektivno mogu. Vojvodina je ve}i deo utakmice kontrolisala igru i rezultat, dok je Jugovi} u ìvotu konstantno odràvao golman Bojan Perovi} kao i Strahiwa Travar koji je sa nekoliko individualnih re{ewa odràvao Ka}ane u rezultatskom prikqu~ku.

Jugovi} U. - Vojvodina PKB - Zaje~ar Metalopl. - Vrbas Rudar - Crvena zvezda @elezni~ar - Kolubara Da nas Napredak - Crvenka Po ne de qak Radni~ki - Partizan 1. Vojvodina 2. Metalopl. 3. Partizan 4. Radni~ki 5. PKB 6. Kolubara 7. Crvenka 8. Rudar 9. Zaje~ar 10. Vrbas 11. Jugovi} 12. Napredak 13. C. zvezda 14. @elezn.

3 3 2 2 3 3 2 3 2 3 2 1 2 3

3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 2 1 2 1 2 2 1 2 3

23:25 36:28 30:23 30:26 25:36 (19.00) (19.00) 88:69 86:70 65:57 54:47 84:83 91:85 50:49 80:84 59:65 70:78 48:51 21:29 51:61 77:96

6 6 4 4 4 2 2 2 2 2 0 0 0 0

BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 15.000, sudija An|elovski (Pan~evo), strelci: Milunovi} u 17. Miki} u 45. i Babaq u 88. za Crvenu zvezdu, a Momi} u 90. minutu za Smederevo. @uti kartoni: Mijajilovi}, Kasalica (Crvena zvezda), Radovanovi} (Smederevo). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Miki} 7, Anti} 7, Mijajilovi} 6 (Jovanovi} 7), Mladenovi} 7, Milivojevi} 7, Lazovi} 7, Milija{ 7, Milunovi} 7 (Savi}evi} -), Kasalica 7, Mudrinski 7 (Babaq ). SME DE RE VO: M. @ivkovi} 6, Lazarevski 7, Milovi} 6, Opa~ina 6, Radovanovi} 6, Bogi} 6 (Miqkovi} -), Nikoli} 6, Krmar 6 (Momi} -), Osman 6, D. @ivkovi} 6, Veqovi} 6 (\or|evi} -).

nili Panti} i Mijajilovi} {to je doprinelo po~etnoj konfuziji u odbrani doma}ina. Ipak, to gosti nisu iskoristili, pre svih iskusni Ve{ovi}. Centarfor Smederevaca se propisno obrukao u 8. minutu kada je sa pet metara proma{io prazan gol, a ni minut kasnije nije se najboqe sna{ao u opipqivoj prilici. Po obi~aju brzo je stigla kazna. Sevnula je kontra Beogra|ana, raspolo`eni Luka Milunovi} u{ao je u kazneni prostor i topovskim {utem matirao @ivkovi}a. ^ini se da su sve dileme oko kona~nog pobednika bile re{ene u prvom minutu sudijske nadoknade prvog poluvremena. Miki} je u solo akciji prevario nekoliko protivni~kih fudbalera, a potom u padu uspeo da precizno {utira i pogodi ciq.

U slede}em kolu (6/7. oktobra) sastaju se: Vojvodina - Metaloplastika, Vrbas Karneks - Rudar, Zaje~ar - Jugovi} Unimet, Crvenka Jafa - PKB, Kolubara - Napredak, Radni~ki KG - @elezni~ar 1949, Partizan - Crvena zvezda.

Bari{i} {utira na gol Jugovi}a

Travar 7, Krsman~i}, Suxum 6(2), Vu~i}evi}, Crnoglavac 1, Milosavqev, Stejin, Perovi} (15 odbrana, sedmerac), Joki} 1, Vukovqak. VOJ VO DI NA: \uri}, B. Radi{i}, Popov 2, M. Radi{i},

foto: N. Stojanovi}

Nocosa|ani su odneia ceo plen zahvaquju}i prisebnosti Qubomira Jo{i}a koji je u presudnim trenucima doveo Novosa|ane u sigurno vo|stvo. Na po~etku utakmice obe ekipe su bile optere}ene imperati-

Trener doma}ih Svetozar Jovovi} je poku{ao zonskom odbranom (5-1) prema Jo{i}u, a ulogu wegovog ~uvara dobio je Dragan Suxum. Time je Jovovi} poku{avao da uspori igru Novosa|ana koji su u tom periodu maksimal-

no koristili pivota Stevana Popova u igri dva na dva. U posledwih desetak minuta vi|ena je rezultatska neizvesnost i prava drama kako obi~no i izgledaju derbi susreti Ka}ana i Novosa|ana, gde je u nervoznoj zavr{nici sa mnogo gre{aka i iskqu~ewa sa obe strane boqe se sna{la iskusnija ~eta trenera \or|a ]irkovi}a. Kada su Ka}ani u 56. minutu pri{li na rezultatski zaostatak od samo jedan gol, i bili u prilici da poravnaju rezultat, tehni~ka gre{ka doma}ih odvela ih je u ambis. Naime, Travaru je ispala lopta, a da je poravnao rezultat nema sumwe da bi Ka}ani na~inili preokret. J. Ga li}

Ra dost Mi ki }a po sle po stig nu tog go la

Zvezda je nastavila prvenstvenu pobedni~ku seriju. Posle nekoliko gostovawa na svojoj Marakanu opet uz sjajnu podr{ku navija~a sa tribina, savladana je ekipa Smedereva. Nije ovoga puta za razliku od prethodnih duela bilo puno oscilacija u igri crveno-belih, koji su nadigrali borbene Smederevce. Povrede Maksimovi}a i Jovanovi}a donele su prinudnu promenu {toperskog tandema koji su ~i-

Vredan pomena je 54. minut kada je makazicama Ogwen Mudrinski topovski {utirao i uzdrmao pre~ku. Tek u fini{u me~a nova uzbu|ewa u listu strelaca upisao se i Eli Babaq Zvezdina akvizicija iz letweg prelaznog roka, a rezervista Momi} uspeo je u posledwem minutu utakmice samo da ubla`i poraz Smederevaca. Z. Ran ge lov

Ku qa ni is pu sti li vo| stvo Slo bo da Po int – Haj duk 2:1 (1:1) U@I C E: Gradski stadion, gledalaca: 1000, sudija: Obrado vi} (Ja go di na), strel ci: Tiago u 33. i 72. minutu za Slobod, a Veselinovi} u 28. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Mari}, Kneèvi}, Meme do vi} (Slo bo da Po int), ]u lum, La li}, Bu la to vi}, Cvetkovi} (Hajduk). SLO BO DA PO INT: Rankovi} 8, Vasili} 7, Mari} 6, ]ulibrk 6, Lovri} 6, Kneèvi} 7, Pilipovi} 6, Beqi} 7 (Gojkovi}), Tiago 8, Kova~evi} 6 (Staji} 6), Ran|elovi} 6 (Memedovi}). HAJ DUK: Bra} 6, Cvetkovi} 6, Bulatovi} 6, Lali} 6 (Zorica), Crnoglavac 6, ]ulum 6, Sekuli} 6 (Popovi}), Obrovac 6, Adamovi} 7, Veselinovi} 7, ]ovin 6 (Stojkovi}). Za vid na bor be nost, ne ko liko izvanrednih intervenci ja gol ma na Ran ko vi }a i golgeterski raspoloèni Tia go do ne li su pre va gu na stranu Uì~ana. Na po~etku,

pred pro tiv ni~ kim go lom kon kret ni ji su bi li go sti, ali poku{aji Veselinovi}a i Adamovi}a nisu bili velika opasnost za pripravnog Rankovi}a. Tek sredinom poluvremena doma}in je bio u prilici da ugrozi Bra}a, ali su se Beqi} i Kova~evi} spetqali na petercu. Posle solo prodora po desnoj strani, u 28. minutu Veselinovi} se na ivici {esnaesterca izborio za prostor za {ut, lopta je za vr {i la u do wem le vom uglu. Samo pet minuta potrajalo je vo| stvo Haj du ka. Po sle ubacivawa lopte iz kornera, Tiago je glavom sa sedam metara bio neumoqiv. Usledile su zatim dve maestralne {anse za Kuqane. U kontri je najpre bio Veselinovi}, zatim i Adamovi}, ali je fenomenalnim in ter ven ci ja ma Ran ko vi} izlazio kao pobednik u si tu a ci ji „je dan na je dan”. Usledila je jo{ jedna prilika Veselinovi}a koji iskosa

sa nekoliko metara prebacio gol. Drugo poluvreme po~elo je odli~nim {utem Beqi}a iz slobodnog udarca i dobrom intervencijom Bra}a. Zatim je Rankovi} ukrotio snaàn {ut sa distance Veselinovi}a, a onda je golman Slobode Point u 58. minutu panterskom intervencijom spre~io da Adamovi} dovede u vo|stvo Kuqane. Usledio je period mirne igre, sa za malo nepreciznim poku{ajem Kneèvi}a iz daqine, da bi, kao kod prvog gola, usledila akcija Beqi}a i Tiaga – centar{ut i drugi pogodak glavom Brazilca iz blizine. Imali su Uì~ani penal u 85. minutu, posle prekr{aja ]u lu ma nad Me me do vi }em, ali je Beqi} slabo {utirao i Bra} je za u sta vio lop tu. Pred sam kraj jo{ jedna pravovremena intervencija Ranko vi }a, is tr ~a va wem na 30 metara spre~io je Popovi}a da se na|e u gol {ansi. Z. @.

[AM PI O NAT SR BI JE

Rac kov i No vo sa |a ni pr va ci Strelac dru`ine „Radivoj ]irpanov“ iz Noovog Sada Mateja Rackov osvojio je titulu {ampiona Srbije poluautomatskom pu{kom papovkom na Prvenstvu Srbije u Trsteniku. Rackov je u finale u{ao kao drugi sa 269 krugova, ali je sjajno ga|ao i okitio se titulom sa ukupno 358 krugova. Srebrnu medaqu osvojio je Mirosav [egrt iz zrewaninskog Be~kereka sa 349 (270) krugova, dok je tre}e mesto pripalo Miroslavu Mora~i

(Vojnik, Subotica) sa 342 (262) kruga. U ekipnoj konkurenciji „Radivoj ]irpanov“ je sa sjajnih 788 krugova ubedqivo osvojio {ampionsku titulu. Srebro je pripalo Straìlovu iz Sremskih Karlovaca sa 744 kruga. Bronza je sa 722 kruga osvojio Be~kerek (Zrewanin). Danas }e se odràti takmi~ewe za titule u najstarijoj srpskoj streqa~koj disciplini vojni~kom pu{kom - trostav 3 puta 10 metaka i 20 metaka leè}i.

SPORT

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

JELEN SUPERLIGA - 7.KOLO NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan 0:3 (0:1) U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk 2:1 (1:1) IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad 3:1 (1:1) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Do wi Srem 2:0 (0:0) NI[: Rad ni~ ki - BSK Bor ~a 4:1 (2:1) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Spar tak ZV 1:1 (1:1) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sme de re vo 3:1 (2:0) Danas BE O GRAD: Rad - Ja go di na (Are na sport 1, 15.00) 1. Par ti zan 7 6 0 1 25:5 18 2. Cr ve na zve zda 6 5 1 0 14:6 16 3. Rad 6 4 2 0 12:5 14 4. Ja go di na 6 4 1 1 6:2 13 5. No vi Pa zar 7 3 3 1 11:6 12 6. Voj vo di na 7 3 3 1 4:4 12 7. Do wi Srem 7 3 1 3 7:8 10 8. Rad ni~ ki (N) 7 3 1 3 11:13 10 9. Slo bo da Po int 7 3 1 3 10:14 10 10. Ja vor 6 3 0 3 10:4 9 11. BSK 7 2 0 5 5:18 6 12. Spar tak ZV 7 1 2 4 8:11 5 13. Rad ni~ ki (K) 7 0 5 2 5:10 5 14. Sme de re vo 7 0 4 3 2:10 4 15. OFK Be o grad 7 0 2 5 5:12 2 16. Haj duk 7 0 2 5 4:11 2 U sle de }em ko lu (6/7. ok to bra) sa sta ju se: KU LA: Haj duk - Sme de re vo, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Cr ve na zve zda, NO VI SAD: Do wi Srem - Rad ni~ ki (N), BE O GRAD: BSK Bor ~a - Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int - Voj vo di na, JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar, BE OG RAD: OFK Be o grad - Rad, BE O GRAD: Par ti zan - Ja vor.

Dva go la za dva mi nu ta Radni~ki 1923 – Spartak Zlatibor voda 1:1 (1:1) KRA G U J E V AC: Sta dion „^i ka Da ~a“, igra no bez pri su tva gle da la ca. Su di ja: Ka ra xi} (Be o grad). Strel ci: Si mo vi} u 30. za Rad ni~ ki 1923, a De spo to vi} u 29. mi nu tu za Spar tak ZV. @u ti kar to ni: Tin tor, Ra do sa vqe vi}, Ota {e vi}, Mi lo {ko vi} (Rad ni~ ki 1923), Bra ti}, G. Ada mo vi}, An to n i}, Pu {ka ri}, M. Ada mo vi} (Spar tak ZV). RAD N I^ K I: Kne ` e vi} 7, Pa vlo vi} 6, Ota {e vi} 6, Tin tor 7, Ra do sa vqe vi} 6, Mu tav xi} 6, Ne do vi} 7, Mi lo {ko vi} 6, Svo ji} 6 (od 74. Si ki mi} -), Si mo vi} 7 (od 69. Pej ~i} -), Spa le vi} 7.

\or |e De spo to vi}

SPA RA TAK ZV: Alek si} 7, An to ni} 6, Bra ti} 7, G. Ada mo vi} 7, Pu {ka ri} 7, No va ko vi} 7, [a rac 6 (od 59. Po pa ra 6), Tor bi ca 6, Ko va ~e vi} 6 (od 87. Mi li vo jev -), De spo to vi} 7, M. Ada mo vi} 6 (od 80. \ur |e vi} -). Igrao se 13. mi nut, {to per go sti ju Bra ti}, kao po sled wi ~o vek od bra ne, kraj wim na po -

rom i na ne do zvo qen na ~in, rva~ kim za hva ti ma, za u sta vio je Spa l e vi }a. Ume s to di rektnpog cr ve nog kar to na, su di ja Mi lan Ka ra xi} iz Be o gra da, je na op {te iz ne na |e we fud ba le ra go sti ju opo me nuo sa mo ù tim kar to nom. Su bo ti ~a ni su pri pre ti li ne {to ka sni je pre ko No va ko vi }a. Po sti gli su Kra gu jev ~a ni gol u 24. mi nu tu, ko ji je po ni {ten, s ob zi rom da je duel iz me |u Tin to ra i gol ma na Alek si }a okrak te ri san kao pre kr {aj. Spar tak je po veo u 29. mi nu tu, Mar ko Ada mo vi} je po le voj stra ni upo slio De spo to vi }a, ko me ni je bi lo te {ko da asi sten ci ju pre tvo ri u vo de }i po go dak. Iz jed na ~e we je do {lo ve} u sle de }oj ak ci ji, fe no me nal no su kom bi no va li Spa le vi} i Ne do vi}, da bi se u strel ce upi sao Si mo vi}. I u na stav ku re |a le su se {an se na obe stra ne. Rad ni~ ki je u 58. mi nu tu, pre ko Spa le vi }a, po sti gao gol na asi sten ci ju za pa è nog Ne do vi }a, ko j i je po n i {ten zbog of sajd po zi ci je ko ju je sig na li zi rao po mo} ni su di ja Stoj ko vi} iz Be o gra da. Dok su se igra ~i Rad ni~ kog na me {ta li u svom ka zne nom pro sto ru, Pu {ka ri} je na br zi nu iz veo slo bo dan uda rac, upo sliv {i No va ko vi }a, ~i ji o{tar uda rac je za vr {io pre ko go la. Po tom, dve ko lo sal ne pri li ke za do ma }e, Mi lo {ko vi} je uba cio lop tu za Svo ji }a, od ko ga je br à bi la od bra na Su bo ti ~a na i iz ba ci la je u kor ner. Uba ~e nu lop tu iz ugla Spa le vi} je za hva tio gla vom, upu tiv {i „à bi cu“ ko ja je za vr {i la pre ko pre~ ke. Iz u zet no opa san bio je Pu {ka ri}, u 84. mi nu tu, iz veo je slo bo dan uda rac is ko sa sa le ve stra ne {u ti rav {i di rekt no u bli ì ugao, Kne è vi} je kraj wim na po rom iz ba cio lop tu u kor ner. I. P.

Voj vo |an ska li ga Is tok Bu du} nost (SC) - Rad ni~ ki (B) 2:1, Ki kin da - AFK 4:0, Rad ni~ ki (K) - Ko za ra 1:0, Bi le }a nin - Vr {ac 2:2, Pro le ter (BK) - Ko lo ni ja 0:3, Slo bo da - Ba~ ka 1901 0:2, Je din stvo (NB) - Je din stvo (BK) 1:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Ba~ ka (BP) - Po let (S) 4:0, Cr ve na zve zda - Ju go vi} 1:0, Cr ven ka - Slo ga (E) 1:1, Sta ni {i} - Pr vi maj 0:0.

Par ti zan kon kret ni ji u der bi ju Vojvodina - Partizan 0:3 (0:1) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca: 7.000, su di ja: Ma `i} (Vr bas). Strel ci: Osto ji} u 4, Ili} u 61. i S. Mar ko vi} u 84. mi nu tu. VOJ VO DI NA: Su pi} 6, Bil bi ja 6 (Bo jo vi} -), Mi to {e vi} 6 (Se ku li} -), Abu ba kar 6, Na sti} 6, Ste va no vi} 6, Vu li }e vi} 6, \u ri} 7, A|u ru 6, Me leg 7 (Bran ko vi} -), Jo ki} 6. PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 7, Ka ma ra 7 (Smi qa ni} -), Nin ko vi} 6, S. [}e po vi} 6 (Mi tro vi} -), Iva nov 7, La zev ski 7, S. Ili} 8, Jo ji} 7 (S. Mar ko vi} 8), Osto ji} 7, L. Mar ko vi} 7. Pr vi ve li ki der bi u no vom pr ven stvu Je len Su per li ge pri pao je Par ti za nu, ko ji je je bio mno go kon kret ni ji tim od Voj vo di ne i ko ji je ka znio sve pro pu ste u igri do ma }i na. Je su cr ve no-be li, po seb no u pr vih 45 mi nu ta, ima li ini ci ja ti vu, ali ni su us pe li da je kru ni {u go lom, a go sti iz Be o gra da, i bez pra ve {an se, pr vi atak ka go lu Ne ma we Su pi }a kru ni sa li su po got kom. Igra ~i Voj vo di ne su ve o ma am bi ci o zno u{li u utak mi cu, pr vi {ut ka go lu Stoj ko vi }a upu ti li su ve} u 1. mi nu tu, ka da je Bil bi ja {u ti rao pre ko pre~ ke. I u 3. mi nu tu mo gli su No vo sa |a ni da ura de ne {to vi {e, ali je {ut Abu ba ka ra Ouma rua iz blo ki ran. ^i ni lo se u tim tre nu ci ma da }e cr ve no-be li na po kon za i gra ti otre si ti je, ali je

Mi lo{ Osto ji} (40) po si `e pr vi gol za Par ti zan

ve} u sle de }em ata ku Par ti za na usle di la ve li ka ra dost go sti ju. Naj pre je La zar Mar ko vi} po veo jed nu kon tru i iz bo rio kor ner, a po sle udar ca s ugla, u sr cu pe ter ca, na dva-tri me tra od gol li ni je, kao duh usa mqen na {ao se Mi lo{ Osto ji}. Od bra na no vo sad skog ti ma bi la je sa mo ne mi po sma tra~, a cen tral nom be ku cr no-be lih pre o sta lo je sa mo da }u {ne lop tu u pra znu mre `u. Voj vo di na je i da qe bi la agil ni ja, ali je we na ini ci ja ti -

Sve tla ta~ ka No vo sa |a na: De jan Me leg

Pre ki di Der bi je pri vu kao na tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e” oko 7.000 gle da la ca. Oba na vi ja~ ka ta bo ra pru `a la su po dr {ku svo jim qu bim ci ma, ali je u 30. mi nu tu, bez ne kog na ro ~i tog po vo da, do {lo do vi {e mi nut nog pre ki da. Na i me, ne ki od na vi ja ~a su utr ~a li na atlet sku sta zu i su di ja Ma `i} je pre ki nuo igru. Po sle ula ska po li ci je, at mos fe ra se smi ri la, a slu `be ni spi ker je u vi {e na vra ta upo zo ra vao gle da o ce da }e u slu ~a ju no vih in ci de na ta su di ja pre ki nu ti su sret. Do kra ja utak mi ce, na sre }u, vi {e ni je bi lo po tre be za ni ka kve in ter ven ci je i su sret je bez pro ble ma pri ve den kra ju.

De bi tan ti Neo ~i va no je tre ner Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} u start nu po sta vu uvr stio De ja na Me le ga. Na i me, u pe tak uve ~e bi lo je ja sno da Al ma mi Mo re i ra ne }e mo }i da na stu pi, a ka ko su po vre |e ni Po le ta no vi} i Ko so vi}, Vig we vi} je od lu ~io da mla di fud ba ler do bi je {an su. Igrom u pr vih 45 mi nu ta, dok je imao sna ge, Me leg je si gur no oprav dao po ve re we. De bi to vao je i Ne ma wa Se ku li}, ko ji je u na stav ku za me nio Vu ka Mi to {e vi }a. Ina ~e, tre ner No vo sa |a na od lu ~io je da za sa stav u der bi ju ne kon ku ri {u Ho lan |a nin Grin i [ku le ti} ko ji su bi li stan dard ni u pret hod nim utak mi ca ma.

Mi haj lo vi} u lo ì Utak mi cu Voj vo di na - Par ti zan iz sve ~a ne lo è sta di o na „Ka ra |or |e” pra tio je i se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je, ina ~e ne ka da {wi igra~ Voj vo di ne, Si ni {a Mi haj lo vi}. U lo ì je bi lo do sta po zna tog sve ta iz sve ta fud ba la, a me~ je pra tio, iz me |u osta lih, i biv {i re pre zen ta ti vac na {e ze mqe Ma te ja Ke `man.

Fo to: F. Ba ki}

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Pre su di lo is ku stvo Tre ner Par ti za na Vla di mir Ver me zo vi} bio je za do vo qan po sle po be de u der bi ju, re kav {i: - Mo `da zvu ~i kao fra za, ali bih za i sta ~e sti tao igra ~i ma oba ti ma na do broj igri, jer mi slim da je ovo bio fud bal ko ji vra }a gle da o ce na tri bi ne. Obe eki pe ima le su u sa sta vi ma do sta mla dih igra ~a, s tim {to je na {a mla dost ne {to is ku sni ja, jer iza se be ve} ima i do sta evrop skih utak mi ca. Mi slim da je to i pre su di lo po pi ta wu po bed ni ka. I, na rav no, od li~ ni Sa {a Ili}. Mi slim da je na{ gol u 4. mi nu tu pre se kao Voj vo di nu, ali je ~i we ni ca i to da ni smo do bro bra ni li na pa de pre ko Abu ba ka ra ko ji je ve o ma opa san igra~. U na stav ku smo ovaj seg ment is pra vi li, pa je sve bi lo mno go lak {e za nas. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} je sport ski ~e sti tao Par ti za nu na po be di, a po tom do dao: - Is ku stvo Par ti za na je pre su di lo, kao i Sa {a Ili}, ko jeg sam i pre utak mi ce ozna ~io kao ve li ku opa snost po na{ gol. Pu no to ga smo po klo ni li go sti ma, po seb no kod pr vog go la. Dok smo ima li sna ge, uspe va li smo da dik ti ra mo tem po, ali ne ma mo igra ~a ko ji mo è da po vu ~e eki pu, da od i gra po tez ka kav nam je po tre ban. Po sle po got ka Sa {e Ili }a smo pa li i ni smo mo gli da se vra ti mo u utak mi cu. De jan Me leg se neo ~i va no na {ao u start noj po sta vi? - Po sle po vre da Po le ta no vi }a, Ko so vi }a i Mo re i re, mo rao sam {an su da uka èm Me le gu i on je od i grao ve o ma do bro dok je imao sna ge - od go vo rio je Vig we vi}. - Po tvr dio je da je le pa bu du} nost Voj vo di ne. Po no vo va{ tim ni je po sti gao gol? - Osim Abu ba ka ra i Bo jo vi }a, ne ma mo pu no iz bo ra u ofan zi vi i po tra ì }e mo re {e we u na {oj omla din skoj {ko li. Mom ci ko ji ma sam do sa da uka zao {an su, do ne li su ve li ku è qu u na {u igru i na sta vi }e mo da im pru à mo pri li ku. A ka ko è qa o ko joj go vo rim tre ba da iz gle da, pri mer je Sa {a Ili} ko ji i u 35. go di ni è li da bu de stre lac i bo ri se za sva ku lop tu. Kod nas je ve o ma te {ko pro me ni ti ne ke stva ri, ali mo ra }e mo da na sta vi mo s ra dom i in si sti ra wem na wi ma. va sa mo po vre me no ima la obri se kon kre no sti. U 8. mi nu tu Stoj ko vi} je za u sta vio {ut Ste va no vi }a. Isti igra~ No vo sa |a na pro bao je i u 13. mi nu tu ne {to vi {e da u~i ni, ali je to u~i nio sla bo. U 16. mi nu tu de bi tant De jan Me leg, de te Voj vo di ne, sjaj no je iz ba cio du bin sku lop tu za Abu ba ka ra, ali je Ka me ru nac {u ti rao vi so ko pre ko go la. Par ti zan se osla wao na kon tre, a La zar Mar ko vi} stva rao je do sta pro ble ma od bra ni cr ve no-be lih. U 24. mi nu tu na pa da~ be o grad ske eki pe stu {tio se ka Su pi }e vom go lu, ali je Bo jan Na sti} us peo da ga stig ne i ot klo ni opa snost. U 26. mi nu tu ve o ma do bro je {u ti rao Ste va no vi}, ali je we gov po ku {aj iz blo ki ran. U 39. mi nu tu {an su da po vi si vo| stvo ak tu el nog pr va ka imao je mla di Mi lo{ Jo ji}, ali je Su pi} od bra nio we gov {ut is ko sa s ne kih de se tak me ta ra. I po ~et kom dru gog po lu vre me na Voj vo di na je bi la agil ni ja, ali bez efek ta. Ne do sta ja lo je cr ve no-be li ma vi {e igra ~a u ofan zi vi ali i otre si to sti u ne kim si tu a ci ja ma. Me |u tim, ako do ma }in ni je mo gao ili umeo da bu de kon kret ni ji, u~i ni lo su to igra ~i Par ti za na. Igrao se 61. mi nut ka da je Sa {a Mar ko vi}, ko ji je za me nio Jo ji -

}a, sjaj no iz ba cio lop tu na de snu stra nu svog na pa da ka svom ime wa ku Ili }u. Ka pi ten Be o gra |a na je od li~ no pri mio lop tu is pred Na sti }a i sjaj no {u ti rao u su prot ni ugao. Su pi} je bio ne mo }an i pred nost go sti ju ve} je bi la ka pi tal na. Uti sak je da je ovaj gol re {io sve di le me, ma da su No vo sa |a ni i da qe na sto ja li da ba rem jed nom sa vla da ju Stoj ko vi }a. U 63. mi nu tu pre ko go la je {u ti rao Me leg, a u 70. mi nu tu le pu pri li ku imao je Abu ba kar. Po ku {ao je da {u ti ra, ali je opet od bra na Par ti za na do bro in ter ve ni sa la. Ini ci ja ti va je po la ko pre la zi la na stra nu cr no-be lih, a igra ~i Voj vo di ne ni su ima li vi {e sve ì ne da u~i ne ne {to vi {e. U 83. mi nu tu naj pre je Su pi} za u sta vio {ut La za ra Mar ko vi }a, ali dva mi nu ta ka sni je mo rao je da po tre }i put iz va di lop tu iz svo je mre è. Po sle kor ne ra, gol man Voj vo di ne iz bok so vao je lop tu na ne kih 25 me ta ra, gde ju je do ~e kao Sa {a Mar ko vi} i sjaj nim vo le jom po go dio me tu. Bio je to pra vi evro-gol i ta~ ka na der bi. Do du {e, Mi lan Bo jo vi} je u 88. mi nu tu do bro {u ti rao, ali je ume sto mre è po go dio pre~ ku, {to je bi lo i po sled we uz bu |e we na utak mi ci. A. Predojevi}

sport

nedeqa30.septembar2012.

dnevnik PO ^AST SRE BR NOJ PA RA O LIM PIJ KI I U WENOM BE ^E JU

PRVA LIGA SRBIJE

Sla vqe s pe na la Pro le ter - Mla de no vac 1:0 (0:0) NO VI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 400, su di ja D. An |el ko vi} (Kru {e vac), stre lac: Vu ka so vi} u 49. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Ko va ~e vi}, Dra go je vi} (Pro le ter), Kr sti} (Mla de no vac). Cr ve ni kar ton: Mir ko vi} (Mla de no vac).

vi} 6 (Mak si mo vi} 6), Mi la {i no vi} 6, Kr sti} 7, Ka {i} 7, Pje vi} 6, Mir ko vi} 7, Te {i} 7, Sta {i} 6, Do bra {i no vi} 6 (Kr sto ni je vi} -). Fud ba le ri Pro le te ra su te `e ne go {to se o~e ki va li sa vla da li od li~ nu eki pu Mla de nov ca. Od pr vog mi nu ta bi la je evi dent na `e qa kod igra ~a da do |u do vo| -

Gol man Ra do je vi} (Mla de no vac) ne pro pi sno za u stav wa Dri ni }a Foto: D. Ivani}

PRO LE TER: Je li} 7, Ta na sin 8, Asa ni 7 (Dra go je vi} -), Vu ka so vi} 8, @i gi} 7, Ko va ~e vi} 8, Ra {i o van 6 (Ba bi} 8), Ob ra do vi} 7, Dri ni} 8, Ta nu {ev 6, Zec 7 (Iva ni} 7). MLA DE NO VAC: Ra do je vi} 7, Mi tru {i} 6 (]i ri} 6), Pan du re -

stva, me |u tim gol man Ra do je vi} je u tri na vra ta do brim in ter ven ci ja ma spre ~io naj go re. U 11. mi nu tu od bra nio je {ut Ob ra do vi }a, Dri ni }a i Ta nu {e va. Naj po voq ni ju pri li ku za vo| stvo pro pu stio je @i gi} na kon od li~ nog cen tar {u ta Ra {i o va na, za de li} se kun de je

za ka snio pa je lop ta za vr {i la kraj sa me sta ti ve. Go sti su se opre de li li za od bra nu go la pa su po ku {a va li iz kon tra na pa da da ugro ze Je li }a, me |u tim od bra na do ma }ih da nas je funk ci o ni sa la ona ko ka ko tre ba. U na stav ku je ula skom Si ni {e Ba bi }a po No vo sa |a na do {lo sve na svo je me sto. Je di nom go lu na utak mi ci pret ho dio je mat u tri po te za, Vu ka so vi} je pre ki nuo na pad Mla de nov ~a na, na de snoj stra ni pro na {ao Ba bi }a a ovaj fi li gran skim do da va wem Dri ni }a. Stu {tio se naj bo qi stre lac do ma }ih u {e sna e ste rac i ka da se ~i ni lo da je gol ne mi no van gol ma nu Ra do je vi }u ni je ni {ta pre o sta lo da ne pro pi sno za u sta vi Dri ni }a, a su di ja An |el ko vi} ni je se dvo u mio. Si gu ran eg ze ku tor naj stro `e ka zne bio je Mar ko Vu ka so vi}. Do kra ja utak mi ce do ma }i su pro pu sti li tri le pe pri li ke, po no vo je u ak ci ji bio ras po lo `e ni Si ni {a Ba bi }a a Ta nu {ev je kroz {u mu no gu po ku {ao da iz ne na di Ra do je vi }a. I re zer vi sta Iva ni} po zi tiv no je de lo vao na igru Pro le te ra, pre se kao je na po lo vi ni te re na lop tu, upo slio Dri ni }a a ovaj mu je vra tio na ne sre }u po no vo je ne ko iz od bra ne kli ze }im star tom us peo da iz blo ki ra uda rac. Pet mi nu ta pre kra ja Kr sno ni je vi} je pri pre mo {an su

Proleter - Mladenovac Banat - Mladost (L) Radni~ki (NP) - Be`anija Sloga - Novi Sad Teleoptik - Napredak Kolubara - In|ija Borac - Vo`dovac Metalac - Timok

1:0 0:2 2:1 4:0 1:3 0:2 1:0 5:0

Danas ûkari~ki - Jedinstvo Putevi 1. Napredak 2. Vo`dovac 3. Borac 4. Proleter 5. ûkari~ki 6. Jedinstvo 7. In|ija 8. Teleoptik 9. Mladenovac 10. Sloga 11. Metalac 12. Mladost (L) 13. Radni~ki (NP) 14. Timok 15. Banat 16. Beànija 17. Novi Sad 18. Kolubara

8 8 8 8 7 7 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 5 4 3 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 0

1 2 3 5 2 4 3 3 1 3 2 2 2 2 2 1 1 3

0 1 1 0 1 0 2 2 4 3 4 4 4 4 4 5 6 5

U slede}em kolu (6/7.oktobra) sastaju se: In|ija - Borac, Novi Sad Radni~ki (NP), Vo`dovac - Teleoptik, Mladost (L) - Kolubara, Mladenovac Banat, Be`anija - Proleter, Timok Sloga, Jedinstvo Putevi - Metalac, Napredak - ^ukari~ki.

Sjaj ni Di mi trov

Slo ga - No vi Sad 4:0 (3:0)

Ko lu ba ra - In |i ja 0:2 (0:1)

Ve} u 2. mi nu tu Tr na vac je di rekt no iz kor ne ra po ku {ao da iz ne na di Ri sti }a ko ji je kraj wim na po rom iz ba cio lop tu. Dva na est mi nu ta ka sni je Slo ga je po ve la. Slo bo dan uda rac na 20 me ta ra od go la pro tiv ni ka od li~ no je iz veo Ra do sa vqe vi}, Ri sti} je imao lop tu na ru ka ma ali je ona od sta ti ve za vr {i la u mre `i. Od tog tre nut ka re |a le su se ak ci je pred go lom ne si gur nog Ri sti }a. U 20. mi nu tu fi li grant ska ak ci ja be lih ko ju je za po ~eo D. Mla de no vi}, na sta vio Go be qi}, a u gol pre tvo rio naj bo qi Slo gin stre lac ove se zo ne An |el ko vi}. U 33. mi nu tu iz van red ni Jovan Jo va no vi} je re {io sve dile me. A. D.

Uro {e vi} od bra nio pe nal Rad ni~ ki (NP) - Be à ni ja 2:1 (0:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca 700, su di ja N. \o ki} (Uì ce), strel ci: Bu la to vi} u 48. Pu ni {i} u 58. za Rad ni~ ki, Se ku li} u 80. mi nu tu za Be à ni ju. @u ti kar to ni: Pa vlo vi}, Bu la to vi}, Uro {e vi} (Rad ni~ ki), An teq i Iwac (Be à ni ja). RAD NI^ KI: Uro {e vi} 8, Bon xi} 7, Ra din 8, Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 7 (ê ~a ri} -), A{}e ri} 6 (Ra i ~e vi} -), Ko {u ti} 6 (Isa i lo vi} -), Bo {ko vi} 6, Ga ji} 7, Bu la to vi} 6, Sa ra ~e vi} 7. BE @A NI JA: Pu le ti} 6, Ra du lo vi} 6, Bre àn ~i} 7, Ma to vi} 6, Mi li} 6, Pe tro vi} 6 (Se ku li} 7), Ne deq ko vi} 6, Ri sti} 7, Bo ò vi} 6, Ni ko li} 6 (Iwac 6), An teq 7. Rad ni~ ki je po sle uz bu dqi ve igre u dru gom po lu vre me nu za -

slu è no osvo jio bo do ve, dok je pr vo po lu vre me pro te kao je bez {an si. U dru gom de lu su vr lo br zo po ~e li da pa da ju go lo vi. Na kon br ze ak ci je sa de sne stra ne Ko {u ti} upu tio sna àn {ut na le teo Bu la to vo vi} i re zant nim udar cem po go dio mre ù. Ga ji} je sa de sne stra ne upu tio du ga~ ku lop tu pred gol Bo à ni je, Pu ni {i} iz tr ka i iz vo le ja po sti gao dru gi gol za Rad ni~ ki. Go sti su po sti gli po ~a sni gol na kon gre {ke ob ra ne do ma }ih, Iwac je gla vom pre ba cio lop tu do Se ku li }a i on je gla vom sme stio u mre ù. U 91. mi nu tu mo glo je do }i do iz jed na ~e wa. Bo ò vi} je do bio lop tu, po le teo je pre ma gol, Uro {e vi} ga je sru {io. Ne deq ko vi} je iz veo pe nal tik, ali Uro {e vi} je efekt no iz bio lop tu u po qe. J. Vu ko vi}

LA ZA RE VAC: Sta dion Ko lu ba re, gle da la ca 350, su di ja: Mi lo va no vi}(Laj ko vac), strel ci: Di mi trov u 45. i Vu ja sin u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni:Jo va no vi} i Run di}(Ko lu ba ra) a Ze li} i Pe tro vi}(In |i ja) Cr ve ni kar ton:Jo va no vi}(Ko lu ba ra) u 84 mi nu tu. KO LU BA RA: Ran ko vi} 6 Jan ko vi} 7 Ra do ji ~i} 6,5 Ili} 7 Run di} 6 Ste va no vi} 7 Mi lu no vi} 6 Ra do va no vi} 6(od 46 Fi li po vi} 6) Me di} 7(od 46 Ma rin ko vi} 6) Sto ja no vi} 6(od 66 Mla de no vi} 6) Jo va no vi} 6. IN \I JA: Mi li no vi} 7,5 @iv ko vi} 7 Vu ja sin 7 Tom ~i} 6 Ste van ~e vi} -(od 28 Sa vi} 7) To ma no vi} 7 Ze li} 6 Pe tro vi} 7(Du ba ji}), Kor do lun 7, Di mi trov 8, Li va ja (Du ka nac 7). U 22 mi nu tu Me di} sjaj no iz vo di kor ner Ili} je naj vi {i u sko ku ali ume sto mre è lop ta po ga |a sta ti vu. U 45 mi nu tu re mek de lo Di mi tro va ko ji je sa pre ko 25 me ta ra po go dio sa me ra {qe Ran ko vi }a. U na stav ku me ~a po no vo ze le no-cr ni op se da ju gol go sti ju Mi lu no vi} je po no vo pro koc kao zi cer sa tri me tra ni je us peo da za tre se mre ù go sti ju. Go sti su se opre de li li za ~u va we svo je mre è, a od li~ ni Di mi trov je bio ne re {i va enig ma za od bram be ne igra ~e Ko lu ba re sa mo fa u lo vi ma su ga mo gli spre ~i ti . U 90 mi nu tu Ste va no vi} je iz gu bio lop tu na cen tru Di mi trov je {u ti rao na gol is tr ~a log Ran ko vi }a ko ji krat ko od bio lop tu do Vu ja si na ko ji sa 30 me ta ra la ko po ga |a pra znu mre ù ze le no–cr nih. Z. L.

Ba nat - Mla dost (L) 0:2 (0:2) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 400, su di ja I. Sto jiq ko vi} (Be -

o grad), strel ci: Be to lin gar u 16. i Mi lo sa vqe vi} u 42. mi nu tu. @u ti kar to ni: Stoj ko vi} (Ba nat), [kreq, Avra mo vi}, Mi lo sa vqe vi}, Gri ko }o- (Mla dost). Cr ve ni kar ton: Stan ko vi} (Ba nat). BA NAT: Ba ji} 6, Sa vi} 6, De ni} 5, Vu ko vi} 6, Mi le ti} 6 (De li ba {i} 6), Oè go vi} 6, Mi lo je vi} 5, Stoj ko vi} 6, Ra do sa vqev - (Stan ko vi} 7), Mi haj lo vi} 7, An ta na si je vi} 6 (Ja wa nin 7). MLA DOST: Jan ko vi} 7, Mar ko vi} 7, Je re mi} 7, Mi lu no vi} 7, [kri qej 7, Va si} 8, Sto ja no vi} 7, Avra mo vi} 8, Mi lo sa vqe vi} 7 (Spa so je vi} -), Be ton lin gar 8 (Gru ji ~i} -), Pr te wak 7. Zre wa nin ci su do ì ve li jo{ jed nu bla ma ù na svom te re nu. Sve je bi lo re {e no ve} u pr vom po lu vre me nu. U 16. mi nu tu po sle gre {ke i iz gu bqe ne lop te Ce ni }a na pa da~ go sti ju Be to lin gar je ukrao lop tu, iza {ao sam is pred Ba ja }a i ma ti rao gol ma na Be ge ja. U 42. mi nu tu no va do bra kom bi na ci ja go stu ju }ih fud ba le ra, ka da je po le voj stra ni pro {ao Pr te wak, uba cio lop tu u do ma }i {e sna e ste rac a Mi lo sa vqe vi} iz okre ta {u ti rao i za ku cao lop tu u mre ù Ba na ta. U dru gom po lu vre me nu do ma }in je pre tio naj ~e {}e udar ci ma sa dis tan ce a be le ì mo po ku {a je Stoj ko vi }a u 56. i Oè go vi }a u 80. mi nu tu, ali bez uspe ha. Naj bo qu pri li ku da stig nu do po ~a snog po got ka igra ~i Ba na ta su pro pu sti li u 87. mi nu tu po sle slo bod nog udar ca Ja wa ni na ka da je Vu ko vi} sa ne ko li ko me ta ra pro ma {io pra zan gol. Po red pro me ne tre ne ra, ni do vo |e we Zo ra na Jan ko vi }a Zre wa nin ce ni je po di gla iz li tar gi je. N. Jo wev

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Fud bal Srp ska li ga Voj vo di na - OXA CI: Tek sti lac - Ce ment, BA^ KA JA RAK: Mla dost - Je din stvo (SP), SOM BOR: Rad ni~ ki - ^SK Pi va ra, PAN ^E VO: Di na mo - Srem, SEN TA: Sen ta - Rad ni~ ki ([), SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Pa li}, PA DI NA: Do li na - Slo ga (T), STA RI BA NOV CI: Du nav - Ba~ ka To po la. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok - LA ZA RE VO: Za dru gar - Bo rac (S). Utak mi ca po ~i we u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - BE [KA: Haj duk - Sr bo bran, TU RI JA: Mla dost - In deks,

BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Bu du} nost (M), NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Bo rac (NS). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Ka bel - Obi li} (10 ~a so va), STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Tvr |a va, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Voj vo di na, TE ME RIN: TSK - Me ta lac, [AJ KA[: Bo rac - Pe tro va ra din, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Her ce go vac. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - SI RIG: Si rig - Sre mac, FU TOG: OFK Fu tog - Pro le ter, LE DIN CI: Vi no gra dar - ^e nej, BE GE^:

Ume sto u Grad skoj ku }i, ka ko je bi lo na ja vqe no pri li kom is pra }a ja na Pa ra o lim pij ske igre u Lon do nu, pri jem za sre br nu sto no te ni ser ku Bo ri sla vu Be bu Pe ri}-Ran ko vi} u rod nom Be ~e ju upri li ~io je biv {i va ter po li sta Go ran Kr sto no {i} u svom ka feu „Klub 4”. - Pri jem i kok tel u Be bi nu ~ast or ga ni zu jem u ime svih qu bi te qa spor ta u Be ~e ju i mno gi su is ko ri sti li pri li ku da za jed ni~ ki ~e sti ta mo Be bi od bra nu sre bra od pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu. Pri li ka je ovo da pre mi jer no na ja vim mo ju `e qu da u sklo pu ugo sti teq skog objek ta ure dim spo men se o bu za slu `nim spor ti sti ma iz na {e op {ti ne. Ne sa mo da }е Be ba do bi ti svo je me sto, pr va je ustu pi la svo je sre bro iz Pe kin ga ko je }e su gra |a ni, kao i osta le eks po na te, mo }i da vi de, na dam se, ve} na pro le }e re kao nam je Go ran Kr sto no {i}. Bi la je to pri li ka da se qu bi te qi spor ta fo to gra fi {u sa sre br nom pa ra o lim pij kom, da do bi ju ce lu lo id nu lop ti cu sa we -

me da qu u ekip noj kon ku ren ci ji i jo{ ko ju, po red sa da {we dve, u po je di na~ nom nad me ta wu. Da bi smo to ostva ri li, po treb ni su nam pri sni ji kon tak ti sa Azi jat ki wa ma, da upo zna mo wi hov na ~in tre ni ra wa, da ~e {}e igra mo me ~e ve sa wi ma, a to se mo `e po sti }i je di no ako pu tu je mo, pri me ra ra di, u Ki nu i Ko re ju, gde bi smo bi li u~e sni ci ta mo {wih rad nih kam po va. A to, iskre no re ~e no, ko {ta - do da je Be ba. Za pa wu ju }i je en tu zi ja zam na {e sa go vor ni ce ka da se po ve de re~ o spor tu. Be ~ej skom olim pij cu, fi na li sti u pre mi jer noj olim pij skoj ka ja ka {koj sprin ter skoj di sci pli ni K-1 200 me ta ra, Mar ku No va kvi }u da la je na tre nu tak svo ju sre br nu me da qu da je oka ~i oko vra ta i po `e le la mu da i pre na red ne Olim pi ja de u Rio de @e ne i ru osva ja me da qe, a da se iz Ria obo je vra te s olim pij skim od li~ jem. - Se lek tor mi je re kao da ra ~u na na me ne za Rio, {to zna ~i da mo ram bi ti ak tiv na to kom ak tu el nog olim pij skog ci klu sa. Na -

Je vi }u a ovaj gla vom po slao lop tu pre ko pre~ ke. Mo gao je Dar ko Dri ni} da go lom sta vio „{lag na tor tu”, za o bi {ao je ~u va ra, {u ti rao je a gol man Ra do je vi} spre ~io po go dak. M. Po po vi}

Po top ka na ri na ca KRA QE VO: Grad ski sta dion, gle da la ca: 300, su di ja: Alek san dar @iv ko vi} (Ni{). Strel ci: Ra do sa vqe vi} u 14, An |el ko vi} u 20. i 51, Jo va no vi} u 33. mi nu tu. @u ti kar to ni: S. Mla de no vi}, Tr na vac (Slo ga), Ba bi} i Mi {an (No vi Sad). SLO GA: Bo ò vi} 8, S. Mla de no vi} 8, D. Mla de no vi} 8, Mi le ti} 8, Ra do sa vqe vi} 8, Ma ru {i} 8, Go be qi} 8 (od 79. Mi lo va no vi} -), Rov ~a nin 8, An |el ko vi} 8, Tr na vac 8, Jo va no vi} 8, (od 70. \or |e vi} 7). NO VI SAD: Ri sti} 5, Mi ji} 5, ô ba nov 5, Ba bi} 5, Bo ì ~i} 5, Stan ~e ti} 5 (od 76. Ba ji} -), Vi do vi} 5, Mi {an 5, Jo va no vi} 5, Rok sa 5 (od 46. Ne deq ko vi} 6), Bo gu no vi} 5 (od 46. Gru ji} 6).

(16)

20:8 22 13:2 17 11:5 15 10:6 14 8:5 14 10:7 13 5:4 12 7:8 12 8:9 10 6:8 9 11:9 8 9:12 8 5:10 8 8:15 8 4:11 8 10:11 7 6:15 4 3:9 3

Be ba sa wa zla to

Ba~ ka - Bo rac, BU DI SA VA: Di na mo - Sla vi ja. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi} i Sa bi na [ur jan

nim auto gra mom, kao i da, po è qi, od i gra ju je dan set pro tiv olim pij ske vi ce {am pi on ke. Po sle pri je ma, or ga ni zo va na je pres kon fe ren ci ja na ko joj je Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi}, za jed no sa svo jim ì vot nim sa put ni kom Mi {om, od go va ra la na pi ta wa pred stav ni ka me di ja. - Ka da je sve pro {lo, mo gu da ot kri jem je dan de taq pre od la ska na Pa ra o lim pij ske igre u Lon do nu. Moj tre ner La zar Kur te{ pi tao me je da li bi, ako bi mi ne ko po nu dio jo{ jed no sre bro sa naj ve }eg pla ne tar nog tak mi ~e wa pa ra o lim pi ja ca, pri hva ti la po nu du. Od go vo ri la sam - Obe ru~ ke! I to se, na sre }u, do go di lo! Ka da se to me do da da sam pre po la ska za Lon don mo joj }er ki ci Dra ga ni obe }a la me da qu, a ne vo lim de te tu da obe }am ono {to ne mo gu da is pu nim, on da je mo je za do voq stvo uto li ko, ve }e - s pu no emo ci ja re kla je Be ba. U da qem obra zlo è wu ono ga {to se de {a va lo to kom pri pre ma i u~e {}a na tak mi ~e wu u Lon do nu, Be ba je apo stro fi ra la da je gru pa od 13 na {ih pa ra o lim pi ja ca sa pet osvo je nih me da qa, po dva zla ta i sr bra i jed nom bron zom, mno go ura di la. - Ko li ko se ula ga lo u na{ pa ra o lim pi ji zam i ko li ke su nam mo gu} no sti bi le za pu to va wa, pri pre me i tak mi ~e wa, mno go je ura |e no! Ima mo obe }a we Mi ni star stva i Se kre ta ri ja ta za sport da }e se ubu du }e po sve ti ti ve }a pa `wa pa ra o lim pij ci ma, ka ko bi smo ostva ri li za jed ni~ ke è qe. Mi sto no te ni se ri pri èq ku je mo

dam se da }e me po vre de mi mo i }i, da }u ima ti uslo ve za ne sme tan rad i mo gu} no sti za {to vi {e tak mi ~e wa. Bi }u is ku sni ja, {to bi mo glo da bu de pre sud no u è qi da, naj zad, stig nem do to li ko o~e ki va nog zlat nog od li~ ja - re kao je No va ko vi}. Ko li ko god je pri ~a o ak tu el nom tre nut ku i ono me {to je tek ~e ka le pa, Be ba se se }a i te {kih tre nu ta ka na po ~et ku ka ri je re i ono ga ka ko je osva ja la ti tu le dr àv nog pr va ka, dve uza stop ne ti tu le i epi te ta vi ce {am pi on ke Evro pe, bron za ne me da qe sa Svet skog pr ven stva. - To kom na {ih pri pre ma u Ka wi ì, ~u la sam od tre ne ra mla |ih ka te go ri ja re pre zen ta ci je Sr bi je da u Ba~ kom Gra di {tu po sto ji per spek tiv na igra ~i ca ime na Sa bi na [ur jan, ali da ni je ima la sred stva da ot pu tu je na Bal ka ni ja du. Po {to sam po sle osvo je nog sre bra u Lon do nu do bi la ne ka sred stva kao na gra du za ostva ren re zul tat, pri se ti la sam se svo jih te {ko }a na sa mom po ~et ku ba vqe wa spor tom i od lu ~i la da od re |e nim sred stvi ma, ni je bit no o ko li kom je iz no su re~, po mog nem ta len to va noj Sa bi ni, a ona, we ni ro di te qi i tre ner }e naj bo qe zna ti ka ko da ih utro {e. Sto jim na ras po la ga wu i dru gim sto no te ni skim ta len ti ma iz sre di na ko ja mu je iz ne dri la da na sli ~an na ~in i u skla du sa mo gu} no sti ma po mog nem - re kla je Be ba, po tom oka ~i la me da qu oko vra ta Sa bi ni, a on da pred su gra |a ni ma za jed no sa Sabinom od i gra la eg zi bi ci o ni set. Vla sti mir Jan kov

Ru ko met

[o {tar iza bran u Bi ro LEN

Pr va mu {ka li ga, se ver - KA]: Ti tel XD Pro le ter Agro ìv (17), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Som bo re lek tro (17.30). Pr va èn ska li ga, se ver - ADA: Ha las Jo èf - Pan ~e vo (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver - [ID: Rad ni~ ki Je din stvo (NB) (18), JA BU KA: Ja bu ka - Haj duk (19.15), JA [A TO MI]: Her ce go vi na Na pre dak (18).

Na Kon gre su Evrop ske pli va~ ke fe de ra ci je (LEN) ko ji se odr `a va u Por tu ga li ji iza bran je no vi pred sed nik ove or ga ni za ci je. To }e bi ti Pa o lo Ba re li iz Ita li je, ko ji }e na tom me stu za me ni ti No ri ja Kruh te na. Ba re li je ita li jan ski se na tor i pred sed nik Pli va~ kog sa ve za Ita li je. No vi ~lan Bi roa LEN je Alek san dar [o {tar, na{ pro sla vqe ni va ter po lo re pre zen ta ti vac i pred sed nik Sport skog sa ve za Sr bi je. Na {a ze mqa ta ko je po no vo do bi la svog pred stav ni ka u naj vi {em or ga nu Evrop ske pli va~ ke fe de ra ci je.

SPORT

dnevnik

Ajetovi} prvak Evrope Ono {to je odav no pri `eq ki vao na{ pro fe si o nal ni bok ser Ge ard Aje to vi} je ostva rio, po stao je pr vak Evro pe u VBO ver zi ji, u su per sred woj ka te go ri ji po be div {i Kri sa Ma fu ta, ne u tra li zo va nim Nem cem, ina ~e po re klom iz Kon ga, teh ni~ kim no ka u tom u ~e tvr toj run di. Bor ba je tre ba lo da tra je dva na est run di, ali Aje to vi} to ni je do zvo lio. Svog ri va la je pro sto iz bom bar do vao u pr ve ~e ti ri run de i bor ba je pre ki nu ta. Sjaj no se bo rio po pu lar ni Ge ja i iz svog za tvo re nog gar da pro sto re {e tao Ma fu ta, ko ji ni je znao {ta ga je sna {lo. Od pr vog udar ca gon ga kre nuo je kao lav i iza {ao kao po bed nik. Me~ je odr `an u u [par ka se Are ni, u ne ma~ kom gra du Go tin ge nu, a ve li ki broj na vi ja ~a je Aje to vi }ev tri jumf i osva ja we po ja sa naj bo qeg, na gra dio

Geard Ajetovi}

du go traj nim apla u zom i skan di rao we go vo ime. Ina ~e, Ge ard ima 31 go di nu, a na pro fe si o nal ni ring je iz la zio 29 pu ta. Ostva rio je 21 po be du, se dam po ra za i je dan put je bok so vao ne re {e no. S tim

{to je imao i pa u zu u pro fi ka ri je ri. We gov ri val Ma fu ta mla |i je de vet go di na, ima ~e tr na est me ~e va, od ~e ga je da na est po be da ({est no o ka u tom) i tri po ra za (je dan no ka u tom). M. Pa vlo vi}

Borov~anin napu{ta ring [am pion Evro pe u kru zer ka te go ri ji u ver zi ji WBO i ~e tvr ti bok ser sve ta od lu ~io da za vr {i pro fe si o nal nu ka ri je ru. Po sle od bra ne ti tu le u Lo zni ci, 4 . ma ja 2012, u me ~u sa Nem com Va ro la Ve ki lo glu om, Ne nad Bo rov ~a nin, {am pion Evro pe u kru zer ka te go ri ji u ver zi ji WBO i ~e tvr ti bok ser sve ta, od lu ~io je da ka `e kraj pro fe si o nal nom ba vqe wu bok som. Bo rov ~a nin se iz bok ser skog se li u dru gi ring, po li ti~ ki. U sa op {te wu ko je je pro sle dio jav no sti ob ja snio je ko ji su mu no vi ci qe vi. - Na sta vi }u da se bo rim za svo ju ze mqu i van rin ga. Ivi ca

Da ~i} me po zvao da se bo rim za svo ju ze mqu i van rin ga, da se ukqu ~im u stva ra we bo qeg `i vo ta omla di ni Sr bi je i ja sam to pri hva tio. Sa po zi ci je dr `av nog se kre ta ra za omla di nu, u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta, po tru di }u se da omla di na po no vo bu de u pr vom pla nu i po ve de ovu ze mqu u sve tli ju bu du} nost. Sma tra }u da sam us peo na no vom za dat ku ako in te re so va wa na {e omla di ne po sta nu; po ro di ca, obra zo va we, sport i kul tu ra. To bi on da bio ka rak ter bu du }e Sr bi je - ot krio je je dan od na {ih naj bo qih bok se ra ka kvi su mu pla no vi za bu du} nost.

Bo r ov ~ a n in je po n o s an na ostva re na do stig nu }a. - Bok so vao sam iz qu ba vi, a qu bav je naj lep {a dok tra je i ni je stvar uspo me na. Ka ri je ru sam po ~eo u Lo zni ci kod Dra ga na Va si qe vi }a, a upra vo sam je u lo zni~ kom La ga to ru i za vr {io. Po no san sam. Za do voq stvo je bi lo bok so va ti svih ovih go di na za Sr bi ju ko ju vo lim - is ta kao je Bo rov ~a nin. U pro fe si o nal noj ka ri je ri mo `e da se po hva li sko rom od 30-0-0 (21KO). On je ak tu el ni {am pion Evro pe u VBO ver zi ji i {am pion Bal ka na, a ~e tvr ti je na svet skoj rang li sti (VBO).

EN GLE SKA PRE MI JE RR LI GA

êlsi gazda Londona, Siti jedva êl si je i da qe na vr hu Pre mi jer li ge, Man ~e ster si ti kroz igle ne u{i, a ovo, 6. ko lo Pre mi jer li ge, obe le ìo je li ver pul ski duo - Ever ton i Li ver pul. Na kri li ma [pa na ca, Fer nan da To re sa i Hu a na Ma te, êl si je po be dio Ar se nal na „Emi ra ti ma” 2:1. Edin Xe ko do neo tri bo da Si ti ju na „Krejvn ko ti xu”, Ever ton u sto -

kom is ku {e wu ove se zo ne - 1:2. ^e sli je u vo| stvo u 20. mi nu tu do veo Fer nan do To res, [pa nac je sjaj no sna {ao u {e sna e ster cu „tob xi ja”, is ko ri stio je cen tar {ut Ma te. Lop ta je pre sko ~i la Lu i za, „el ni wo” je ostao sam pred gol ma nom Ma no ne om i la ko je lop tu pro sle dio u mre `u. Ar se nal je po rav nao re zul tat pre ko @er vi wa u 44. mi nu tu, in ter na ci o na lac iz Oba le Slo no -

Radost Terija i Toresa posle vode}eg gola

pu pra ti lon don ske „plav ce”, za hva qu ju }i dvo stru kom strel cu Ni ki ci Je la vi }u u po be di nad Sa u temp to nom 3:1, dok je Li ver pul ko na~ no za be le `io po be dio i to ka kvu - na go sto va wu Sa u temp to nu 5:1, tro stru ki stre lac Lu is Su a rez. Der bi 6. ko la Pre mi jer {i pa od i gran je na Emi rejts sta di o nu, Ar se nal je ugo stio ^el si, a ~e ta tre ne ra Ro ber ta di Ma tea osvo ji la je bo do ve u pr vom ve li -

va ~e je is ko ri stio cen tar {ut êm br le na za ra dost na vi ja ~a na tri bi na ma Emi rej tsa. Do kra ja po lu vre me na, su di ja Et kin son je tri mi nu ta pro du ìo ovaj deo igre, vi |e ne su jo{ dve po lu {an se êl si ja, so lo ak ci ja Oska ra ali je lop ta pro {la sa spoq we stra ne sta ti ve, od no sno To re sa, ko ji je bio ne pre ci zan. Na sta vak me ~a bio je u zna ku go stu ju }eg ti ma, {pan ski tan dem Ma ta - To res je za da vao naj -

vi {e gla vo bo qa „tob xi ja ma”. Po sle pre kr {a ja nad To re som, Ma ta je iz slo bo da wa ka u 53. mi nu tu za tre sao mre ù Ma no nea. Po ku {a va li su do ma }i da ugro ze gol ê ha, Po dol ski je bio u pri li ci da sa vla da is ku snog gol ma na ali je ovaj bez ve }ih pro ble ma od bra nio uda rac gla vom ne ma~ kog in ter na ci o nal ca. Ro ber to Man }i ni je ko li ko ju ~e iz ja vio da ve ru je da }e Man ~e ster si ti od bra ni ti ti tu lu pr va ka En gle ske. Ako Si ti bu de na sta vio da igra ble do te {ko da }e to us pe ti. „Gra |a ni” su da nas bi li bli zu no vog re mi ja, bio bi to ~e tvr ti u se zo ni, ali je Edin Xe ko tri mi nu ta pre kra ja spa sio {am pi o na u me ~u pr to iv Fu la ma. Vo dio je Fu lam od 10. mi nu ta na kon go la Mla de na Pe tri }a sa pe na la, da bi Ser hio Agu e ro do neo iz jed na ~e we u fi ni {u pr vog de la. Bo san ski re pre zen ta ti vac je is ko ri stio o~aj nu in ter ven ci ju od bra ne Fu la ma, pre sve ga Ri sea, ko ji je pro ma {io lop tu, da bi je Xe ko uba cio u mre ù. Re zul ta ti {e stog ko la: Ar se nal - êl si 1:2 /To res 20, @er vi wo 42, Ma ta 53/, Ever ton - Sa ut hemp ton 3:1 (3:1) /Osman 25’, Je la vi} 32’, 38’ - Ra mi rez 6’/, Fu lam - Man ~e ster si ti 1:2 (1:1) /Pe tri} 10’p - Agu e ro 43’, Xe ko 87’/, No ri~ - Li ver pul 2:5 (0:2) /Mo ri son 61’, Holt 87’ - Su a rez 2’, 38’, 57’, Sa hin 47’, Xe rard 68’/, Re ding - Wu kasl 2:2 (0:0)/Ke be 58’, Hant 62’ - Ba 59’, 83’/ Sto uk - Svon si 2:0 (2:0) /Kra u~ 12’, 36’/, San der lend Vi gan 1:0 (0:0) /Fle ~er 51’/.

nedeqa30.septembar2012.

Janko stao u polufinalu Srp ski te ni ser i pr vi no si lac na tur ni ru na Taj lan du, eli mi ni san sa tur ni ra na Taj lan du. Fran cuz @il Si mon sla vio u dva se ta. [e sti me |u sob ni duel Jan ka Tip sa re vi }a i @i la Si mo na pri pao je fran cu skom te ni se ru, Sr bin je po kle kao u po lu fi na lu tur ni ra u Bang ko ku po sle sat i 45 mi nu ta igre - 4:6, 4:6. Jan ko je bio pr vi no si lac na tur ni ru na ko jem de bi tu je, ali 28-Si mon je od i grao vr lo kva li tet no i za i sta vio svet skog bro ja de vet na pu tu do fi na la. Fran cu ski te ni ser je od star ta du e la igrao kon cen tri sa no, ~vr sto, ne do zvo qa va ju }i Jan ku da osva ja la ke po e ne, Si mon je od u zi ma wem ser vi sa Tip sa re vi }u ja sno sta vio do zna wa da je spre man da ga za u sta vi u po lu fi na lu.

Lak `reb za Novaka Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} na red ne ne de qe pr vi put }e se na }i na te re nu po sle US Ope na, po {to }e igra ti na tur ni ru u Pe kin gu. \o ko vi} je slo bo dan u pr vom ko lu, a u dru gom ga ~e ka bo qi iz su sre ta Austra li jan ca Ma rin ka Ma to {e vi }a i Kar lo sa Ber lo ka iz Ar gen ti ne. Dru gi re ket sve ta je na tom tur ni ru po sta vqen za pr vog no si o ca i pred wim je lak `reb, po {to bi naj te `i pro tiv ni ci do fi na la mo gli da mu bu du Ukra ji nac Alek san dr Dol go po lov i Ma rin ^i li} iz Hr vat ske. U slu ~a ju pro la ska u fi na le, \o ko vi} bi pro jek to va nim `re bom mo gao da se sa sta ne sa [pan cem Da vi dom Fe re rom, ali se u toj po lo vi ni, iz me |u osta lih, na la ze i Fran cuz @oi-Vil fred Con ga, To mi Has iz Ne ma~ ke i jo{ je dan {pan ski te ni ser Fer nan do Ver da sko. Tur nir u Pe kin gu u mu {kom sin glu po ~i we su tra, a \o ko vi }e ve me ~e ve mo }i }e te da pra ti te od sre de u di rekt nim pre no si ma na te le vi zi ji B92.

Te ni sre su mo gli da ome tu i pre ki di me ~a, ne ko li ko pu ta je su di ja opo mi wao gle da o ce ko ji su fo to gra fi sa li Sr bi na i Fra nu za a pri to me ko ri ste }i blic. U ovoj si tu a- ci ji bo qe se sna {ao Si mon pa je ubr zo du pli rao vo| stvo – 0:2. U na red nom ge mu sa ~u vao je Jan ko svoj ser vis ali do fi ni {a se ta ni je bi lo u pri li ci da ugor zi ri va la. Tek u de se tom ge mu Tip sa re vi} je na pra vio pri ti sak, po ku {a va ju }i da na te ra Si mo na da na pra vi gre {ku ali bez uspe ha. Fran cuz se od li~ no bra nio i bez ve }ih pro ble ma re {io je pr vi set u svo ju ko rist- 4:6. Dru gi set je obe le `i la egal igra, ni je bi lo ra nih brej ko va kao u pr vom se tu. Si mon je od {e stog ge ma po ~eo da igra agre siv ni je ali je Jan ko uspe vao da osta ne mi ran. Ipak, po sle 4:4 sve je kre nu lo na ru ku fran cu skom pred stav ni ku.

Od u zeo je ser vis Tip sa re vi }u a u na red nom ge mu ser vi rao je za me~. Bio je Si mon vr lo pre ci zan u fi ni {u du e la, la ko je gra dio ak ci je pre tva ra ju }i ih u po e ne, pa je sti gao do tri me~ lop te. Bez iz gu bqe nog po e na osvo jio je od lu ~u ju }i gem i po sle sko ro dva ~a sa igre sla vio je tri jumf vre dan pla sma na u fi na le tur ni ra u Bang ko ku. Si mon }e se za ti tu lu bo ri ti sa Ri {a rom Ga ske om iz Fran cu ske. In ter sant no je da }e Jan ko Tip sa re vi} ve} u pr vom ko lu tur ni ra u To ki ju ima }e pri li ku da se re van {i ra @i lu Si mo nu za po raz u po lu fi na lu u Bang ko ku. Po red Tip sa re vi }a, u To ki ju }e igra ti i Vik tor Tro ic ki, ko jeg na star tu o~e ku je duel sa Ho lan |a ni nom Ro bi nom Ha se om, a dvo ji ca srp skih te ni se ra mo gli bi da se sa sta nu ve} u tre }em ko lu.

TUR NIR U PE KIN GU

Ana ubedqiva Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u Pe kin gu, po be dom nad Ame ri kan kom Kri sti nom Mek hejl. Iva no vi }e va je do dru ge po be de nad Mek hej lo vom u isto to li ko me |u sob nih su sre ta do {la sa 6:3, 6:2, po sle sa mo jed nog sa ta igre. U dru gom ko lu, Iva no vi }e vu o~e ku je duel sa jo{ jed nom Ana Ivanovi] Ame ri kan kom Var va rom Lep - i u pr vom se tu, pre u ze la ofan ~en ko. zi vu. To je re zul ti ra lo brej kom Ana je od li~ no u{la u me~ i u pe tom i sed mom ge mu, pa je Ana bez iz gu bqe nog po e na osvo ji la ve} u onom ko ji je sle dio ser vi je gem na svom ser vi su na star tu ra la za me~, u ~e mu je i us pe la za vo| stvo od 1:0. Od ta da su obe po sle sa mo sat vre me na igre. te ni ser ke bi le si gur ne na svo Po red Iva no vi }e ve, Sr bi ja jim ser vi si ma, ali je Iva no vi - ima jo{ dve pred stav ni ce u sin }e va da le ko lak {e osva ja la ser - glu u Pe kin gu, Je le nu Jan ko vi}, vis ge mo ve. Ta kav slu ~aj je bio ko ja se u pr vom ko lu sa sta je sa sve do 3:3, ka da je srp ska te ni - An dre om Pet ko vi} iz Ne ma~ ke, ser ka pre u ze la pot pu nu kon tro - i Bo ja nu Jo va nov ski, ko ja }e lu i ve za la tri ge ma, od ko jih je igra ti pro tiv Fran cu ski we brejk u osmom ge mu, i osvo ji la Ma rion Bar to li. pr vi set sa 6:3. U dru gom se tu se U igri pa ro va Je le na Jan ko vo di la iz jed na ~e na bor ba do 2:2, vi} i An drea Pet ko vi} sa vla da ka da je Iva no vi }e va, sli~ no kao le su Ju rak i Ma ro {i sa 6:3, 6:1.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

I [tutgart pobedio Strel ci u Bun de sli gi ni su bi li ras po lo `e ni u su bo tu po pod n e, osim igra ~ a igra ~ a [tut gar ta, ko ji su u 6. ko lu pr ven stva Ne ma~ ke upi sa li pr vu po b e d u. „[va b e” su ko n a~ n o pro ra di le i to na go sto va wu u Nir nber gu. Tim Bru na La ba di je po be dio je 2:0, a do broj igri si gur no je do pri neo ra ni po go dak Ve da da Ibi {e vi }a. Re pre zen ta ti vac Bo sne i Her ce go vi ne svoj pr ve nac u se zo ni po sti gao je u pr vom mi nu tu. [tut gart je uspe {no odo le vao na pa di ma Nir nber ga, a on da 15 mi nu ta pre kra ja Mar tin Har nik obez b e d io po b e d u go s ti m a. Zdrav ko Ku zma no vi} ni je ula zio u igru.

Ba jern je i da qe sa mak si mal nim u~in kom, {est utak mi ca - 18 bo do va. Po sled wa tri osvo je na su na Ve ze ru u Bre me nu (2:0). Ver der je po kle kao u po sled wih de se tak mi nu ta, ka da su Ba var ci po sti gli dva go la i obez be di li no vi tri jumf. Strel ci za li de ra Bun de sli ge bi li su Lu iz Gu s ta v o i Ma r io Man x u k i} (81. i 83. mi nut). I Ba jer je sla vio 2:0. Far ma ce u ti su u pro {lom ko lu na go sto va wu u Aug zbur gu na ja vi li iz la zak iz kri ze, a u ovom su sa mo po tvr di li tu ~i we ni cu. Ba jer je kod ku }e ru tin ski po be dio Groj ter Firt - 2:0, go lo vi ma Sid ni ja Sa ma (51. i 62.

mi nut). On je {an su do bio u dru gom po lu vre me nu. Ham bur ger igra sve bo qe. Bo do vi za beg iz do weg de la ta be le osvo je ni su pro tiv Ha no ve ra (1:0). Stre lac je bio Ar toms Ru dnevs u 20 mi nu tu. Je di nu utak mi cu bez go lo va od i gra li su Ho fen hajm i Aug zburg. Re zul ta ta ti {e stog ko la: Ho fen hajm - Aug sburg 0:0, Ba jer Le ver ku zen - Groj ter Firt 2:0 (0:0) /Sam 51, 62./, Nir nberg [tut gart 0:2 (0:1) /Ibi {e vi} 1, Har nik 75/, Ham bur ger - Ha no ver 1:0 (1:0) /Ru dnevs 20/, Ver der - Ba jern 0:2 (0:0) /Gu sta vo 81, Man xu ki} 83/, For tu na - [al ke 2:2 (0:2) /[a hin 47, 77. - Hun te lar 13, Ma tip 20. /

RU SKO PR VEN STVO

Zenit i Lokomotiva podelili bodove Fud ba le ri Ze ni ta i mo skov ske Lo ko mo ti ve od i gra li su ne re {e no 1:1 u Sankt Pe ter bur gu u jed nom od der bi ja 10. ko la ru skog {am pi o na ta. Su kob Igo ra De ni so va i Alek san dra Ker `a ko va sa upra vom klu ba oko pla te Bra zil ca Hul ka o~i gled no jo{ uvek uti ~e na eki pu iz Sankt Pe ter bur ga ko ja ni ka ko

da za be le `i po be du. Ipak, iza bra ni ci Lu }a na Spa le ti ja us pe li su pr vi da stig nu do po got ka, a stre lac je bio Do me ni ko Kri {i to u 14. mi nu tu. Go stu ju }i na vi ja ~i na iz jed na ~e we su ~e ka li do 25. mi nu ta, ka da je mre `u Ze ni ta za tre sao Dejm N’Doj. Lo ko mo ti vi je u 32. mi nu tu gre {kom su -

di je is kqu ~en [i {kin, iako je pre kr {aj ko ji je pret ho dio dru gom `u tom kar to nu na pra vio Ve dran ]or lu ka. Ze nit je ta ko |e utak mi cu za vr {io sa igra ~em ma we, po {to je u 48. mi n u t u is k qu ~ en Awu k ov. Srp s ki in t er n a c i o n a l ac Alek san dar Lu ko vi} pre se deo je ceo me~ na klu pi Ze ni ta.

Novosadska nedeqa30.septembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas U GRaDU

KAFANA KAO PSIHOLO[KO SAVETOVALI[TE

BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.30), „Meda” (18, 20), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.30), „Sudija Dred” ( 20.15, 22.10), „Anonimna dojava” (22.15), „Dr Rej i |avoli” (18.05), „Pla}enici 2” (22.35)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih mala sala „Pal~ica„ (11).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„ûd no lo gi ja” Ri ~ar da Vajz ma na Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev nik” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „ûd no lo gi ja“ auto ra Ri ~ar da Vajz ma na. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br ìh ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. î ta o ci kwi -

ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

hronika

Ve ru je mo da }e neo bi ~an na slov kwi ge „ûd no lo gi ja“ pri vu }i pa `wu ~i ta la ca, ali ne sa mo zbog na slo va ve} i zbog te ma ti ke ko jom se ova kwi ga ba vi. Jed no stav no re ~e no „ûd no lo gi ja“ ko ri sti na u~ ne me to de za pro u ~a va we neo bi~ nih aspe ka ta sva ko dnev nog ì vo ta. Sva ko po gla vqe ove kwi ge ot kri va skri ve nu psi ho lo gi ju ko ju sa dr è raz ne obla sti na {eg ì vo ta, od ob ma ne do od lu ~i va wa, od se bi~ no sti do su je ver ja. Na pri mer, tra ì li smo da auto mo bil ne kre ne kad se upa li ze le no sve tlo i da se ta ko iz me ri ko li ~i na tru bqe wa ko ja je usle di la; kri {om smo ana li zi ra li tip qu di ko ji na br zu ka su u sa mo po slu zi do |e sa vi {e od de set ar ti ka la u kor pi; ot kri li smo da je sto pa sa mo u bi stva po ve za na sa ko li ~i nom no vo kom po no va ne mu zi ke na ra dio-sta ni ca ma s na ci o nal nom fre kven ci jom; i van sva ke sum we do ka za li smo da pe tak 13. {ko di zdra vqu. A {to je naj ~ud ni je svi ovi neo bi~ ni ob li ci po na {a wa, ve ro va wa i de lo va wa na u~ no su is tra è ni, pot kre pqe ni i ob ja {we ni. Ori gi na lan i pre sve ga ozbiq no za ba van, Vajz man }e vam pri bli ì ti nov, prak ti ~an i do mi {qat po gled na svet. A. L.

Sa hra ne Na mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawena Qubica Save Malenica (1926) u 13 sati.

V REMEPlOV

â {i ca za otva ra we du {e [an ke ra ska sto li ca ne kad bi se ko mot no mo gla za me ni ti za fo te qu psi ho lo ga ili psi hi ja tra o ~e mu mo gu po sve do ~i ti broj ne pri ~e i do ga |a wa iz broj nih ka fi }a, ba ro va i ka fa na. Do bro je po zna ta uz re ~i ca „{to pi jan mi sli, tre zan ka è”, pa mo `da i ni je za ~u |u ju }e za {to se upra vo u ka fa na ma otva ra ju du {e. Qu di za po sle ni u ova kvim lo ka li ma ili oni ko ji su nek da ra di li iza {an ka, od no sno dr à li tac nu u ru ci, po pri ~a li su sa, {to bi se na rod ski re klo, „ma li mi lion” qu di, do ti ca li i ozbiq ne te me, a ve }i nu sa go vor ni ka, za pra vo ni su ni po zna va li. -U ka fa ni za i sta mo è{ sre sti i upo zna ti raz ne ti po ve qu di, od le ka ra do te {ke pro pa li ce. A ka kvih sam se pri ~a na slu {ao i ~e ga sam se na gle dao, mo gao bih ro man na pi sa ti - ka zao je Ne ma wa Stu par ko ji je kao ko no bar ra dio oko de vet go di na. - Mi smo uvek tu da sa slu {a mo, ~ak i ka da je ~o vek do sa dan, ali

ta kav je po sao. A i ka ù da al ko hol otvo ri i naj za tvo re ni je qu de, pa je mo `da i to u pi ta wu. Po sto ji tu i psi ho lo {ki mo me nat gde taj, ko ji se otva ra, po mi sli za bar me na: „on je sla bo pla }e ni rad nik, ko }e me raz u me ti ako ne ne ko ko se bo ri za sva ki di nar”. On do da je da se ko no ba ri uglav nom tru de da sa slu {a ju dru ge qu de ili ma kar pro }a ska ju sa wi ma bez ne kog pre ve li kog udu bqi va wa u pri ~u, jer „ka da bi sa sva kim kre nu li to da ra de, ne bi ni sti gli ra di ti”. Ka fan ski po sao na zi va se stre snim, a dis kri mi na ci ja po sto ji sko ro na sva kom ko ra ku. Ka ko je ob ja snio, ~e sto ume ju da kru è pri ~e o ko no ba ri ca ma kao „de voj ka ma la kog mo ra la”, pa ih go sti spo pa da ju i {tip ka ju za zad wi cu, a za bar me ne ~e sto pri ~a ju da „me wa ju è ne kao ~a ra pe”. - Ni ko ne shva ta ka fa nu kao po sao i sa mo po sao i svi mi sle da mi tu ra di mo, jer nam je „le po” da sto ji mo na no ga ma po 10 sa ti i da

Kr{ i lom pred fajront - Se }am se ka ko sam jed nog mom ka po sa ve to vao da vo di svo ju pi ja nu de voj ku ku }i, jer je po ~e la da pra vi glu po sti – pri ~a Ne ma wa Stu par. - On me sa slu {a, ali, ne le zi vra `e, na |e se tu we go va pi ja na dru ga ri ca i na be di ga da sam ja we go vu de voj ku na zvao po grd nim ime nom. Tad je na stao op {ti lom u ka fa ni, a sve se de {a va lo u 5 sa ti, kad se lo kal za tva ra i mi `e li mo da ide mo ku }i. A oni i da qe sto je, pi ja ni kao le tve, vi ~u i ner vi ra ju oso bqe.

30. sep tem bra 1868. do pi som je pod vu kao Grad skom pred stav ni {tvu da se za bra na is ti ca wa srp ske na ci o nal ne za sta ve na Grad skoj ku }i, ko ju je iz re kao mi ni star unu tra {wih po slo v a, mo r a po { to v a t i bez ika kvog od la ga wa. A ta za sta va ne sa mo da ni je spu {te na ve} je, ka ko je sa znao, ogra da Pro me na de, grad skog {e ta li {ta od kra ja Du nav ske uli ce do re ke, ve} upo la obo je na bo ja ma srp ske za sta ve. Ako grad ske vla sti na sta ve da ova ko po stu pa ju „ima }e da sno se te {ke po sle di ce!” A zna se {ta to zna ~i! N. C.

- ^e sto sma tra mo da }e ne ko ko nam ni je bli zak bi ti objek tiv ni ji, te „ri zi ku je mo” da mu se otvo ri mo, jer qu di ko ji su nam bli ski ose }a ju po tre bu da nam uka `u na na {e gre {ke, a, s ob zi rom na to da nam kul tu ro lo {ki gle da no pri ma we kri ti ke ni je „ja ~a” stra na, ose ti mo se uvre |e nim od stra ne bli ske nam oso be. Ni je ret ko da nam mi {qe we ne po zna tih i ni je bit no, pa im se otva ra mo. U ta kvim si tu a ci ja ma ot pu sti mo me ha ni zme od bra ne ko ji u ovom kon tek stu pred sta vqa ju na {e „psi ho lo {ke ko~ ni ce”- za kqu ~i la je Mi ro sla va Vu ~e ti}-]i ri}. A. Jerini}

NA SUN^ANOM KEJU 33

Ku tak za qu bi te qe ja pan ske kul tu re i umet no sti ^la ni ca Grad skog ve }a za kul tu ru Mi lan ka Br ki} i ata {e za kul tu ru am ba sa de Ja pa na u Sr bi ji Jur {i ro Omo ri, pri su stvo va li su u pe tak sve ~a nom otva ra wu pro sto ri ja Udru `e wa qu bi te qa ja pan ske kul tu re i umet no sti u zgra di na Sun ~a nom ke ju 33.

- No vi Sad je uvek imao do bre me |u na rod ne od no se i me |u na rod nu kul tur nu sa rad wu. Sa na ro dom Ja pa na nas, po red po slov nih i kul tur nih pro je ka ta, ve `e i ve li ko pri ja teq stvo ko je se go di na ma raz vi ja lo. Ve o ma mi je dra go {to je na{ grad bo ga ti ji

za jo{ jed no me sto ko je ne gu je kul tu ru, umet nost i o~u va we tra di ci je jed nog na ro da - iz ja vi la je Mi lan ka Br ki} i po è le la Udru è wu pu no sre }e i uspe ha u da qem ra du. Udru è we qu bi te qa ja pan ske kul tu re i umet no sti osno -

va no je u ma ju, oku pqa 35 ~la no va i ima za ciq da pre ra ste u Ja pan ski kul tur ni cen tar. U na red nom pe ri o du u pro sto ri ja ma udru `e wa bi }e or ga ni zi va ne bes plat ne ra di o ni ce sli kar stva i ja pan skih bo ri la~ kih ve {ti na.

KREATIVNI PROGRAM MUZI^KE [KOLE „MELODIJUM”

No te i rit mo vi osva ja ju ma li {a ne Mu zi ka se naj ~e {}e po ve zu je sa u`i va wem i za do voq stvom. Me |u tim, we na edu ka tiv na ulo ga ve o ma je zna ~aj na, s ob zi rom na to da pod sti caj no de lu je na sve u ku pan raz voj de te ta. Is tra `i va wa po ka zu ju da se ~o vek ra |a sa od re |e nom mu zi kal no {}u i da mu zi ka uti ~e na we go vo raz mi {qa we i po na {a we. Ka ko bi raz vi la kre a tiv ni po ten ci jal kod naj mla |ih, Mu zi~ ka {ko la „Me lo di jum”, U Uli ci Sve to za ra Mi le -

pri stup ko ji pod ra zu me va ho li sti~ ko sa gle da va we de~ jeg raz vo ja, a ne is ti ca we jed ne raz voj ne obla sti na u{trb dru ge. Mu zi~ ke ak tiv no sti su igro li kog ka rak te ra i ob u hva ta ju slu {a we mu zi ke, svi ra we ra znih in tru me na ta, re a go va we na po kret, ples, vi zu el ne pred sta ve - ka za la je di rek to ri ca ove {ko le Alek san dra Gr bi} Hru sti}. Ovo ni je kla si~ na {ko la gde u~e ni ci se de u klu pa ma, ve} de ca,

Bez za sta ve na Grad skoj ku }i Ko me sar pe {tan ske vla de u No vom Sa du, Fer di nand Ast,

Ne ma wa Stu par za {an kom slu `i go ste

se kon stant no sme {ka mo go sti ma - po `a lio se na{ sa go vor nik na vo de }i da se su sre tao i sa vr lo ne pri jat nim si tu a ci ja ma zbog ne ra zu me va wa go sti ju i, vr lo ~e sto, pi ja nog sta wa u kom se na |u. Ipak, bi lo lo {ih ili do brih de {a va wa, ka fa na ne ki ma za i- sta omo gu }a va da „otvo re du {u”. Ka ko je ob ja sni la psi ho log i psi ho te ra pe ut Mi ro sla va Vu ~e ti}-]i ri} u ne do stat ku „pra ve” ko mu ni ka ci je, zbog teh no lo {kog na pret ka u 21. ve ku, qu di ~e sto do ~e ka ju da im pro ble ma ti ka ko ju no se u se bi po~ ne to li ko da sme ta da, kad na i |u na pr vo me sto gde mo gu to „iz ba ci ti” iz se be, to i ura de.

kva li tet no vre me sa ro di te qem. Mu zi kal nost ro di te qa u ovom slu ~a ju ni je to li ko va `na jer se ona raz vi ja kroz rad i ve `bu. I u sta ri jim gru pa ma ro di te qi ima ju va `nu ulo gu sa vet ni ka i mo ti va to ra de te ta te ih sma tra mo part ne ri ma u mu zi~ kom obra zo va wuob ja sni la je Gr bi} Hru sti}. Iako mo `da neo bi~ no, u pro sto ri ja ma [ko le mo gu se ~u ti i pe sme na en gle skom je zi ku, a ka ko na vo di sa go vor ni ca, ma li {a ni u`i va ju u stra nom je zi ku. Pre ma we nim re ~i ma, ova kve ak tiv no sti stva ra ju osno vu za lak {e u~e we stra nih je zi ka.

ki, ta ko i so ci jal ni ì vot de te ta – ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca. Ma li {a ni ko ji za vr {e ovu {ko lu, ima ju i ve }u {an su da se upi {u u dr àv ne mu zi~ ke osnov ne i sred we {ko le. Iako se u ovoj usta no vi ob u hva ta ju svi pa ra me tri ko ji se tra è na pri jem nom is pi tu, Gr bi} Hru sti} je na zna ~i la da dr àv ne {ko le u Sr bi ji ima ju raz li ~i te kri te ri ju me za upis ko ji za vi se od bu xe ta i ka pa ci te ta. [to se ti ~e upi sa u sam „Me lo di jum”, za pred {kol ce ne ma po seb nih uslo va, a po èq no je da se za ka è prob ni ~as ka ko bi se is tra ì la uza jam na kom pa ti -

I mame i tate imaju zadatak da se „uhvate” isntrumenata, pevaju pesmice, slu{aju zvukove i izra`avaju se zajedno sa detetom

ti }a 51, or ga ni zu je pro gram za be be, od no sno ma li {a ne od jed ne do tri go di ne, gde se, kroz ak tiv no slu {a we, kre ta we, pe va we i stva ra we, raz vi ja wi ho va mu zi kal nost. -Ka ko de ca u tom do bu tek za po ~i wu upo zna va we sve ta oko se be, neo p ho dan je pa `qiv pe da go {ki

na stav ni ci i ro di te qi ak tiv no i za jed no u~e stvu ju u pro gra mu. I ma me i ta te ima ju za da tak da se”uhva te” isntru me na ta, pe va ju pe smi ce, slu {a ju zvu ko ve i iz ra à va ju se za jed no sa de te tom. -Pu tem mu zi ke se de le emo ci je, te se ta ko osna ù je ve za i pru à

- Pe va wem pe sa ma na ma ter wem je zi ku se raz vi ja dik ci ja, ar ti ku la ci ja, iz ra àj nost i di na mi~ nost iz go vo ra. Po red ma ter weg je zi ka, de~ ji um je u sta wu da pri mi, po ve è i uskla di {ti ve li ki broj in for ma ci ja uko li ko su one usvo je ne kroz mu zi ku. De ca ne sa mo da vo le pe sme na stra nim je zi ci ma, jer su to za wih „non sens” re ~i, ve} ih one oslo ba |a ju te ona ne sme ta no iz ra à va ju me lo di ju. Me lo di je i rit mo vi ko ji se raz li ku ju od na {ih obo ga ti }e, ka ko mu zi~ -

bil nost, o~e ki va wa i po tre be i u raz go vo ru sa pro fe so ri ma raz re {i le even tu al ne ne do u mi ce. Za de cu {kol skog uz ra sta pri jem ni is pit je ne for ma lan i sa sto ji se od raz go vo ra i prob nog ~a sa na ko jem se pro ve ra va mu zi kal nost i do go va ra smer i tem po na pre do va wa. Mu zi~ ko obra zo va we de ce ovog uz ra sta se od vi ja na in stru men tal nom (kla vir, gi ta ra i per ku si je) i vo kal nom od se ku (so lo i grup no pe va we). A. Jerini}

novosadska hronika

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

U KAR LOV CI MA VE SE LO, RAS PE VA NO I MA [TO VI TO

Ri mqa ni u po se ti Gro `|e ba lu Srem ske Kar lov ce ju ~e su, po red broj nih qu bi te qa gro `|a, vi na i osta lih {pe ci ja ko je Gro `|e bal nu di, po se ti li i, ni ma we ni vi {e ne go Ri mqa ni. [et wom kroz cen tar Kar lo va ca, u~i ni li su ne sva ki da {wim ovo go di {we iz da we

Kar l o v a~ k e ber b e gro ` |a, isto vre me no za ba vqa ju }i, ani mi ra ju }i i edu ku ju }i do ma }i ne i po se ti o ce Gro `|e ba la. Me | u t im, ovi kar l o v a~ k i Ri m qa n i do l a z e ne sa m o iz Ita li je, ve} i iz Fran cu ske, ^e {ke, Tur ske, Ru si je i Ne -

ma~ ke, kao u~e sni ci Me |u na rod nog vo lon ter skog kam pa ko ji je or ga ni zo vao Po kret go ra na Voj vo di ne - „Vajn fest”. De vet ino stra nih i tri do ma }a vo lon te ra to kom de vet da na upo zna va li su se sa kul tu rom

ci vi li za ci ja na Fru {ko gor skom vi no gor ju”, ko ji su ju ~e po klo ni li po se ti o ci ma Gro `|e ba la. Vo di te qi ca kam pa, Oli ve ra Mar ja no vi}, ka `e da su u~e sni ci pri pre mi li pred sta vu u ko -

Za kraj kon cert Da de To pi }a Da na {wi pro gram na Gro `|e ba lu po ~i we u 11 ~a so va pred sta vom za de cu „Do `i vqa ji ma~ ka To {e” na kon ko je sle di „Mu zi ka ili ni {ta”. Od 13 do 15 ~a so va ma li {a ne }e ani mi ra ti ma |i o ni ~a ri i klov no vi u pro gra mu „Hi qa du ~u da”. U 17 ~a so va po ~i we Fe sti val de~ je mu zi ke „Li ci der sko sr ce”, a u 19 ~a so va po zo ri {na pred sta va „Bo ing, bo ing”. Kon cert „Pla vi pti ~i}” po ~i we u 20.30 ~a so va, na kon ko ga na stu pa Ga bor Len |el i „Re tro par ti bend”. Gro `|e bal }e za tvo ri ti kon cert Da de To pi }a. rim ske ci vi li za ci je i isto ri jom iz pe ri o da do mi na ci je Ri mqa n a na ovi pro s to r i m a. Isto vre me no, osmi sli li su i iz ra di li gar de ro bu, {le mo ve, oru` je, na kit i osta le po trep {ti ne za per for mans „Rim ska

Po kret go ra na Voj vo di ne

joj su na ko mi ~an na ~in spo ji li te me Rim skog car stva i vi na, a uba ~e ni su i ov da {wi tra di ci o nal ni ele men ti po put srp skog ko la kao i Fej sbuk, kao ilu stra ci ja sa vre me nog do ba. J. Zdje la re vi}

S U S R E T I : MI TJA ^AN DER, PRO GRAM SKI DI REK TOR PRO JEK TA „MA RI BOR - EVROP SKA PRE STO NI CA KUL TU RE”

Ni je 2020. ta ko da le ko ka ko se danas ~i ni U okvi ru „Da na Mur ske So bo te u No vom Sa du”, ko ji se da nas za vr {a va ju, gost je bio i Mi tja ^an der, pro gram ski di rek tor pro jek ta „Ma ri bor Evrop ska pre sto ni ca kul tu re” u okvi ru ko jeg je osmi {qe no go to vo 2.000 raz li ~i tih do ga |a ja ko ji ma ove go di ne sta ri grad na Dra vi oprav da va tu pre sti `nu ti tu lu. Pod se ti mo, No vi Sad je na ja vio svo ju kan di da tu ru za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne, a sa go vor nik „Dnev ni ka” oce wu je da su {an se za uspeh sa svim re al ne. Na rav no, pod uslo vom da, ka ko je re kao, „bu de pa me ti”. – Mo `da se ta 2020. ne kom sa da ~i ni ja ko da le ko, ali za re a li za ci ju tog pro jek ta kqu ~an je pri prem ni pro ces ko ji tra je naj ma we pet-{est go d i n a. Jer, po treb no je pri pre mi ti ade k vat n u in f ra struk tu ru, kva li tet ne pro g ra m e... Uosta l om, i sam kon k urs za Evrop s ku pre s to n i c u kul t u r e 2020. go d i n e bi }e otvo ren tek po ~et kom 2014. To zna ~i da do kra ja ove i to kom sle d e } e go d i n u tre b a od r a d i t i naj v a ` ni j i deo pri pre ma za kan di da tu ru. Tim pre {to je EU ne dav no de lom iz me ni la pro po zi ci je, s jed n e stra n e ne z nat n o po o {tra va ju }i uslo ve, ali s dru ge omo gu }iv {i za in te re so va nim gra do vi ma da kon ku ri {u mi mo cen tral nih vla sti – ob ja {wa va ^an der. l I Be o grad je na ja vio svo ju kan di da tu ru, ta ko |e ci qa ju }i 2020. go di nu? – To }e bi ti ve li ka bit ka, ali tre ba ima ti u vi du i to da je sa da trend u Evrop skoj uni ji da se ne fa vo ri zu ju glav ni gra do vi. Jer, op {ti je stav da ta kvi ve li ki cen tri ve} ima ju ite k a k o raz v i j e n u i in f ra struk tu ru i kul tur nu po nu du. No vi Sad iz tog raz lo ga ima

do bre {an se, a ne tre ba za bo ra vi ti ni to da je we gov ve li ki adut Voj vo di na, sa svo jom bo ga tom tra di ci jom i pre po zna tqi vim mul ti et ni~ kim ka rak te rom. Uosta lom, i Ma ri bor je svo ju kan di da tu ru osna ìo umre à va ju }i se sa pet part ner skih gra do va: Ptu jem, Mur s kom So b o t om, No v im Mestom, Slo vew Gra de com i Ve le wem. l Gde jo{ mo è bi ti pre pre ka? – Naj ve }i pro blem je {to se za taj re la tiv no dug pe riod, ko li ko pro ti ~e od kon ku ri sa wa za evrop s ku pre s to n i c u

ti t u l e evrop s ka pre s to n i c e kul tu re za i sta umno go me pre va zi la zi dnev no po li ti~ ke te me. U su prot nom, ako se sve sve de na per ma nent nu bor bu raz li ~i tih po li ti~ kih i inih in te re sa, ne sa mo {to ce la ide ja mo `e bi ti is kom pro mi to va na, ne go }e i `e qe ni re zul tat iz o sta ti. l Ka ko gra |a ni ma naj lak {e ob ja sni ti {ta kon kret no do no si ti tu la Evrop ske pre sto ni ce kul tu re? – U ko na~ ni ci do no si to da se kul tu ra iz ne ka kve fa kul ta tiv ne de lat no sti, iz de ko ra ci je dru {tva, „nad stan dar da” ili

kul tu re do re a li za ci je pro gra ma, ne k o l i k o pu t a pro m e n e vla da ju }e struk tu re, a on da po pra vi lu i me na xe ri pro jek ta. I Ma ri bor se su o ~io s istim pro ble mom, zbog ~e ga, re ci mo, ni s mo is k o r i s ti l i ne k e od evrop skih fon do va ko ji su nam objek t iv n o bi l i do s tup n i. Sto ga je nu `no, ako No vi Sad za i sta ozbiq no mi sli da se kan di du je, u~i ti na is ku stvi ma dru gih i u bord pro jek ta iza bra ti kom pe ten te i kre di bil ne qu de, oko ~i je bi auto no mi je de lo va wa on da u po li ti~ koj rav ni bio po stig nut naj {i ri mo gu }i kon sen zus. Jer zna ~aj

„nad grad we”, ka ko se svo je vre me no po pu lar no go vo ri lo, pre tva ra u ge ne ra tor u mno gim dru gim obla sti ma `i vo ta. Re ci mo, u Ma ri bo ru je sa mo ovog le ta za be le `en po rast bro ja go sti ju za ~ak 90 pro ce na ta, a to na rav no kao re zul tat ima do d at n ih ne k o l i k o mi l i o n a evra ko ji se „obr nu” u sa mom gra du, u ugo sti teq skim objek ti ma, pro dav ni ca ma. Da kle, ni je ciq sa mo bo qa po nu da kul tur nih do ga |a ja, ve} su tu i dru gi ite ka ko va `ni efek ti: eko nom ski, so ci jal ni... Ova vre me na su to tal no fa ta li sti~ ka. I Ma ri bor je du go

bio de pre siv na sre di na gde je mi sao o to me da ne ma ni ka kve {an se bi la do mi nant na. No, ove go di ne se at mos fe ra dra ma ti~ no po pra vi la i uve ren sam da }e taj po zi ti van duh ima ti ite ka kav uti caj na razvoj gra da i u na red nim go di na ma. l Mno gi ma na ovim pro sto ri ma je ipak i da qe te {ko da za mi sle da kul tu ra mo è bi ti za ma jac raz vo ja ne ke sre di ne? – Naj pre, ja ko je bit no da se pro {i ri po jam kul tu re. Uosta lom, Evrop ska uni ja ima pro gram za kul tu ru u sle de }em bu xet skom pe ri o du 2014-2020. pod na zi vom „Kre a tiv na Evro pa”, jer kre a tiv nost ite ka ko mo è ima ti eko nom ske u~in ke. To i ne ~u di, jer {to je ne ka sre di na kre a tiv ni ja, {to je bo ga ti ja no vim ide ja ma, i bi znis ide bo qe. Na tom ta la su mi smo u na {e pro gra me ukqu ~i li i eko lo ge, spor ti ste, zdrav stve ne rad ni ke, ne vla din sek tor... za pra vo sve de lo ve dru {tva. A ka da se ostva ri ta kva mo bi li za ci ja kre a tiv no sti i ide ja, mo è se po sti }i i è qe ni efe kat. U su prot nom, da je sve osta lo u uskom kru gu qu di ko ji ma je kul tu ra „uà spe ci jal nost”, a po go to vo u ovim kri znim vre me ni ma, pre ti la je opa snost da se pro iz ve de kon tra e fe kat: „Pa za {to se to li ko lo ve tro {i na pred sta ve, iz lo `be, per for man se... dok mi ne ma mo {ta da je de mo!?”. Za pra vo, ube dqi vo naj ve }e pri zna we za sve {to smo ura di li do bi ja mo upra vo od qu di iz so ci jal no naj u gro è ni jih ka te go ri ja, ko ji nam ni ti jed nog tre nut ka ni su spo ~i ta li ne ka kvo „raz ba ci va we pa ra”, ve} na pro tiv, u sva kom kon tak tu is ti ~u da su po no sni {to su deo pre sto ni ce kul tu re. E, to je naj te è po sti }i. Mi ro slav Sta ji}

MA LA NO VO SA \AN KA BO LU JE OD BA TE NO VE BO LE STI

Te o do ri neo p hod na po mo} ê tve ro go di {woj Te o do ri, ko ja bo lu je od te {ke i ret ke Ba te no ve bo le sti od ko je de ca pa te od epi lep ti~ nih na pa da, gu be go vor i vid, pre sta ju da ho da ju, men tal no i fi zi~ ki umi ru, po treb na je hit na nov ~a na po mo} za tret man ma ti~ nim }e li ja ma u Ki ni, ko ji je za ka zan za 15. ok to bar. Dok ni je na pu ni la tri go di ne Te o do ra je bi la kao i sva ko zdra vo de te, ne sta {na, na sme ja na, raz i gra na i naj ve }a ra dost we nim ro di te qi ma Bran ki i Zo li ki [kri va wu. Ka ko bi se bo lest {to pre za u sta vi la i pre sta le da pro pa da ju mo to ri~ ke i men tal ne funk ci je ro di te qi Te o do re mo le sve qu de do bre vo qe da po mog nu da za dr è Te o do ru na no ga ma do po ja vqi va wa en zim ske te ra pi je svo jim upla ta ma na ì ro ra ~un Hi po Al pe Adria Ban ke, na broj 165-1001523581926-41. I. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

PR VI @EN SKI TUR NIR AME RI^ KOG FUD BA LA

De voj ke igra le za „Bit ku za be be” Na sta di o nu FK „Ka bel„ ju ~e je odr àn èn ski tur nir u ame ri~ kom fud ba lu, a po red to ga {to je pr vi u Sr bi ji, zna ~a jan je i zbog ~i we ni ce da je deo ak ci je „Bit ka za be be”. Na i me, no vac od pro da je ula zni ca, ko je su ko {ta le 100 di na ra, bi }e upla }en u ovaj fond. Na te re ni ma je ju ~e bi la ne sva ki da {wa sli ka, jer su ih ume sto o~e ki va nih mo ma ka, pre tr ~a va le de voj ke iz èn skih klu bo va ame ri~ kog fud ba la. Po red or ga ni za tor ki no vo sad skih „Het trik Voj vot ki wa„, u~e stvo va le su i kra gu je va~ ke „Di vqe ma~ ke” ko je su i po bed ni ce tur ni ra, „Kra qi ce” iz Kra qe va, ko ji ma su se pri kqu ~i le de voj ke iz be o grad skog klu ba „Vu ~i ce”,

„Na ran xa sto ple me” iz Ki kin de i `en ska eki pa iz Bo ra ko ja se raz vi ja pa ra lel no s ta mo {wim mu {kim klu bom „Gol den bers”. Dru go me sto za u ze le su No vo sa |an ke, a tre }e Kra qev ~an ke. Pu bli ka je ima la pri li ku da vi di ka ko iz gle da ta ko zva ni fleg fud bal, od no sno ver zi ja ame ri~ kog fud ba la u ko joj ne ma oba ra wa su par ni ka ve} se ak ci ja za u sta vqa ka da se sa po ja sa no si o ca lop te ski ne za sta vi ca pri ka ~e na ~i ~aktra kom. Fleg fud bal je po pu la ran u sve tu jer mo gu da ga igra ju i mla di i sta ri, a pod jed na ko do bro i mu {kar ci i `e ne, u {ta su u~e sni ce ju ~e uve ri le gle da o ce, ko jih je bi lo pre ko se dam sto. J. Z.

NAJ STA RI JA KU ]A U NO VOM SA DU I DA NAS KRA SI CEN TAR

[arm ba ro ka „Kod be log la va” Ve }i na gra |a na da nas ne zna ko ja je naj sta ri ja ku }a u No vom Sa du, a ka mo li da ona kra si ugao Zmaj Jo vi ne i Du nav ske pre ko 290 go di na. Ba rok na ku }a „Kod be log la va” u Uli ci Zmaj Jo vi noj 28, sa gra |e na je 1720. go di ne, ka da je No vi Sad bio ma lo na se qe u pod no` ju Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ka ko je u to vre me u gra du bi lo ma lo zgra da ko je ima ju sprat, ona je bi la vr lo re pre zen ta tiv na i po ka zi va la da je vla snik us pe {e ni tr go vac. Ma da se za go di nu grad we ku }e „Kod be log la va” uzi ma 1720. go di na, po sto je pret po stav ke da je zgra da za pra vo sta ri ja ne ko -

~a po vo dom 200. go di {wi ce kwi `ar stva u No vom Sa du. U 19. ve ku ku }a “Kod Be log la va” uglav nom je bi la u vla sni {tvu mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a, a on da je pre {la u vla sni {tvo ve le po sed ni ka La z a r a Dun | er s kog. Na k on Dru gog svet skog ra ta ku }a je na ci o na li zo va na, pa je da nas kao po slov ni obje kat u ve }in skom vla sni {tvu Gra da i Jav nog pred u z e } a „Po s lov n i pro stor”. Ku }a „Kod be log la va” je vre dan spo me nik iz do ba ba ro ka jer je, iz me |u osta log, me |u ma lo broj nim objek ti ma ko ji su s ma wim o{te }e wi ma

Fo to: R. Ha yi}

Ku }a „Kod be log la va” u Zmaj Jo vi noj 28, sa gra |e na je 1720. go di ne, ka da je No vi Sad bio ma lo na se qe li ko go di na, a sa si gur no {}u je utvr |e no da je pr vi vla snik bio sa pun d`i ja Sto jan Ma slak. Ku }a je do bi la na ziv „Kod be log la va” jo{ ka da je iz gra |e na jer je u to do ba po sto jao obi ~aj da se zna ~aj nim objek ti ma da ju ime na. Ka ko je Ma slak umro u vre me ku ge 1738. go di ne, vre me nom su se me wa li vla sni ci ku }e. U dru goj po lo vi ni osam na e stog ve ka ona je pri pa da la Ema nu e lu Jan ko vi }u ko ji je tu 1790. go di ne otvo rio pr vu no vo sad sku {tam pa ri ju, na vo di se u kwi zi Don ke Stan ~i} “Od ku }e do ku }e”. Na fa sa du ove zgra de je 1990. po sta vqe na spo men-plo -

pre ` i ve l i bom b ar do va w e 1849. go di ne. Po seb nu za ni mqi vost zgra de pred sta vqa bu nar uzi dan u zid, kao je din stve ni pri mer u ar htek tu ri gra da, pri ~e mu je to i naj sta ri ji sa ~u va ni bu nar. Taj bu nar, me |u tim, ve} du go ni je u funk ci ji, a go di na ma je za {ti }en gvo zde nom pre gra dom jer su ne sa ve sni No vo sa |a ni u we ga uba ci va li sme }e. Ku }a da nas sa spoq ne stra ne iz gle da i da qe o~u va no zbog to ga {to je pre ne ko li ko go di na grad pla tio ure |e we fa sa de, ali ve} pro la skom u pa sa` vi de se o{te }e wa na fa sa di i kro vu. A. Var ga

nedeqa30.septembar2012.

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike, dolazim ku}i. Tel. 063/490-136. 61052 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 61077 Â SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 61103 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Tel. 021/6399-305. 61104 ÂSOVI gitare i bubweva. Povoqno. Telefon: 064/4315374. 61105 Â SO VI klavira, solfe|a i teorije muzike. 400 dinara ~as. Telefon 063/589-246. 61316

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 61105

STU DEN TU izdajem dve jednokrevetne sobe, parno grejewe, kupatilo, ~ajna kuhiwa. Telefon 021-6332-508. 61062 â&#x20AC;&#x17E;SA LAJ KAâ&#x20AC;? izdajem komfornu sobu za `ensku osobu, poseban ulaz U`i~ka 1, cena 40 eura. Telefoni: 6341-660 i 064-50-13-174. 61112 IZ DA JEM sobu devojci na Limanu. Uslovi povoqni. Telefon 064/384-70-65. 61324 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 61135

IZDAJEM sobe u ve}em komfornom stanu za studentkiwe ne pu{a~e (dva kupatila, kuhiwa i internet). @elezni~ka stanica Bulevar. Telefon 0638156201. 61408 SOBA u ku}i u centru, sa CG, upotreba kuhiwe i kupatila. Telefon: 527-802 i 063/7120-200. 61429

JEDNOIPOSOBAN 37m2, terasa, lift, ukwièn, nova zgrada kod SUP-a. Telefon: 060/418-32-23 i 064/1143-730. 61447 DVOIPOSOBAN - dvosoban stan 64m2, prvi sprat, terasa, renoviran, ukwièn, sa novim name{tajem, moè kredit. Telefoni: 060/41832-23 i 064/1143-730. 61448 GARSOWERA, 24m2, terasa, name{tena - Podbara i 27m2, name{tena garsowera - Somborski bulevar. Telefon: 060/418-32-23. 61449 NA BULEVARU izdajem dvosoban name{ten stan. Telefon: 063/601-661. 61428 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ preko puta Doma zdravqa. Telefon: 064/1213203. 61431 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan kod Stadiona Vojvodine. Telefon 064/3487790. 61262 IZ DA JEM name{tenu garsoweru - pogodno za studente i |ake, telefon, CG, kablovska, Ul. Mileve Simi} 8 Novi Sad. Telefon 064/1360012. 60342 IZ DA JEM jednosoban stan u zgradi kod fakulteta za studente iz Vojvodine. Telefon 063/8072928. 60720 IZ DA JEM mawu garsoweru u centru, potpuno je opremqena i odmah useqiva. Pla}awe mese~no. Telefon 063/807-44-25. 60763 IZ DA JEM trosoban stan nename{ten sa ugra|enom kuhiwom. Mali tro{kovi, u Novom Sadu, Mi{e Dimitrijevi}a 38a. Telefon 064/(1217-067, 063/8030-772. 60796 IZ DA JEM komforan dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Telefon 064/1473956. 60977 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790-090, 021/6622-094, 063/8794148. 61042

oglasi IZ DA JEM dvosoban komforan name{ten stan za tri studenta. Nalazi se blizu Socijalnog i SUP-a. Telefon 021/780-632, 064/2406818. 61096 IZ DA JEM potpuno name{ten nov stan kod Futo{ke pijace, ]irpanova 41. Obezbe|en parking za auto 24h. Telefon 063/10-494-11. 61106 IZ DA JEM praznu, komfornu garsoweru na Novom nasequ (kod Doma zdravqa) od 29m2. Povoqno. Telefon 064/611-34-03. 61126 IZ DA JE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 61130 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u Kraqa Petra kod Sajma. Mo}e i za dve osobe. Pla}awe mese~no. Telefoni: 021/54-22-83, 064/04804-27. 61225 IZ DA JEM ve}i dvosoban name{ten stan u centru, prvi sprat, lift, telefon, kablovska TV. Telefon:063/8814-640. 61230 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 61233 IZ DA JE MO prazan jednoiposoban stan 45m2, ulica Bra}e Ribnikar, 2. sprat, lift, terasa, klima, kablovska, telefon, podrum. Telefon 064/3-755-385. 61242 IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru za jednu osobu u ulici Haxi Ruvimovoj na Novoj Detelinari. Telefon 063/7244970. 61253 IZ DA JEM prazan jednosoban stan 28m2 na prvom spratu u Petra Drezgi}a 39 Salajka, cena 120E. Telefon 060/5546-741. 61265 NO VO NA SE QE, dvosoban 62m2 + tavanski prostor, dve terase, ~etvrti sprat bez lifta, nije posledwi sprat, cena 42.000E. Telefon 064/888-56-36. 61288 IZ DA JEM name{ten trosoban stan u u`em centru grada u Novom Sadu, cena 250E mese~no. Telefon: 021/4723-100 i 064/5935-027. 61309 IZ DA JEM jednosoban stan 32m2, drugi sprat, na Salajci. Telefoni: 063/580-301, 021/6322-888. 61311 IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru u Novosadskog sajma 7. Telefoni: 064/1690948, 060/0442-711, 060/0442714. 61314 IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, tre}i sprat, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 61317 IZ DA JEM porodici povoqno noviji dvosoban stan kod Futo{ke pijace. Telefon 064/042-7702. 61325 IZ DA JEM dvosoban konforan name{ten stan, kod @elezni~ke stanice. Telefon 022/461-744, 063/461501. 61345 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Tel.: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 61357 IZ DA JEM dvosoban stan 39m2, u Ulici Novosadskog sajma, blizu Bulevara oslobo|ewa. Telefon 063/558050. 61362

IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili studentima, zaposlenoj devojci na du`e vreme. Informacije na 064/495-2319. 61366 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 61367 IZ DA JEM jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 80E, Podbara. Telefon 064/236280-9. 61371 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 54m2 u M. Kraqevi}a. Telefoni: 6330891, 062/8586667. 61382 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Petrovaradinu. Telefon 063/564-240. 61386 CEN TAR, izdajem dvosoban, name{ten, noviji stan, 260 evra. Telefon 069/474-6060. 61390 IZ DA JEM prazan stan u Veterniku. Telefoni: 822-875, 064/6618373. 61393 IZ DA VA WE I ZA KUP stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni, Mileti}eva 51! Nazovite, do|ite... Tel. 021/526-387, 062/518-545. 657271 IZ DA JE SE name{tena garsowera 24m2, centar, Nu{i}eva ulica, II sprat, dva le`aja, centralno grejawe, ve{ ma{ina, terasa, kablovska, 120 evra+depozit. Telefon 063/517-846. 657333 IZ DA JEM u Radni~koj jednosoban stan 32m2 i na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2, oba kompletno name{tena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657171

dnevnik

IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, CG, 28m2, cena - 110 evra i 23m2 - komplet name{teno, Bulevar kod Dnevnika. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 657219 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefone: 065/2019-004, 062/277-290, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659006

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1616300. 61220

PO TRA @WA stanova svih struktura, ku}a, vikendica za izdavawe. Stanodavcima besplatno. Potreban ekskluzivan trosoban stan, ku}a, garsowera. Telefoni: 021/662-1797, 064/2614054, 065/4393102. 61261 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 61358 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522202, 063/519-533. 61359 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra.Brza realizacija. 063/519-533, 063/522202. 61360 TRA @I MO jednosoban lepo name{ten, stan u Novom Sadu. Studenti medicine, pla}amo unapred... Ponude na telefone: 021/66-22-746, 062/518-544. 657268 TRO ^LA NA PO RO DI CA iz Zrewanina tra`i dvosoban lepo name{ten stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred..... Telefoni: 021/526387, 062/518-545. 657269

KU PU JEM dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwièn, bez agencije. Telefon 063/528-759. 61030 KU PU JE MO stan, lokal, vikendicu ili vi{e garaà - do 25.000 evra u Novom Sadu, dajemo audi A-4 + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Tel. 021/526-387, 063/518-546. 657266 IMA MO 40.000 evra, kupujemo stan u Novom Sadu, poèqno novogradwa, useqewe nije hitno!! Svi koji ne{to imate - javite se!!! Tel. 021/526-387, 062/518-545. 657267 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon: 6366952, www.bo mil.rs. 657239

PRO DA JEM ili izdajem garsoweru u Ulici Vuka Karaxi}a 6A/13 povr{ine 23.96. Cena po dogovoru. Kontakt telefon 065/21-43684. 59789

oglasi

dnevnik

CEN TAR, odli~na garsowera, Ulica Wego{eva, ukwièno. Bez posrednika (21m2). Cena 18.000 evra. Telefon 064/989-5440. 61123 PRO DA JEM garsoweru kod @eqezni~ke stanice, novogradwa. Dvori{no orijentisana, prizemqe, 12.000Evra. Telefon 060/0888-565. 61239 CEN TAR - soba sa kupatilom 9m2, 7000E, garsowera 27m2 - 19.000E, ku}a Kamenica- dva stana 60000E, ukwièna, Rumenka 28.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463. 61259 GAR SO WE RA Grbavica 25m2, tre}i sprat, 24.000E, Detelinara nova, 27m2, drugi sprat 28.000E, Grbavica, nova 23m2, VP, 26.000E. Telefon 063/587-602. 61385 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940 GR BA VI CA Pu{kinova ulica, novija zgrada, ukwièna jednosoban, 26m2 na petom spratu sa terasom i liftom, cena 33.000 g. Telefon 060/02-01.000. 61152 PRO DA JEM stan od 30m2, uli~ni deo ku}e. Podbara. 13.500E. Telefon 064/3494680. 61174 PRO DA JEM nov jednosoban stan 29m2 u centru, visoko prizemqe, pogodan za kancelarije. Telefon 063/1544292. 61238 PRO DA JEM odmah useqiv jednosoban stan od 30m2 za 23.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 61380 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 31.000. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 657240 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 6368-429, www.bo mil.rs. 657242 SOM BOR SKI BU LE VAR, nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 657230 SA JAM, garsowera, 29m2, III sprat, useqiva, 31.500E. Tel. 021/526-622, 064/215-6090. 657231 NO V A DE T E L I N A R A, 26m2 za 26.000 evra, 2. sprat, lift, CG, terasa, useqiva garsowera sa PDV-om i 23m2 za 23.700 evra, [onsi - odvojena kuhiwa, ukwièno. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 657208 OD MAH USE QI VA garsowera kod Spensa, 24m2 lift, CG, klasi~an raspored. Cena - 25.500 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 657220 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwièna garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 30.000. Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs 657196

GAR SO WE RA, Park city, 28m2 i garsowera Nova Detelinara-Sajam, 28m2, odli~na. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 657185 PRO DA JEM novu ukwiènu garsoweru 23m2 na I spratu. Lift, terasa, izvanredna zgrada. Janka Veselinovi}a kod Sajma. 24.000E. Telefon 063-108-8017. 657277 PRO DA JEM na Novoj Detelinari, 26m2, na prvom spratu, ukwièn, terasa, lift. Tel.: 021/451-318, 523-193. [ifra - 1003616, www.ne kret ni nemoj dom.com. 657310 PRO DA JEM u novoj zgradi, garsoweru 26m2, sa terasom i liftom, cena 26.000 evra. Gradi „Moj Dom”. Useqiva za 30 dana. Povrat PDV-a. Ponuda stanova www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 657312 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwièna!!! Pozovite 065/2500-213. 659042 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna nova garsowera 26m2, kompletno name{tena sa 2 leàja, na prvom spratu. Cena 29.000. [ifra: 23792. Telefoni: 065/20-19-013, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659012 PRO DA JE SE komforna nova garsowera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra:23614. Telefoni: 060/018-94-22; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659013 PRO DA JE SE odli~na nova garsowera 27m2 na Somborskom bulevaru, 2. sprat, lift, terasa, cena 30.000 evra. [ifra:22371. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624325, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659014 GAR SO WE RA, useqiva, name{tena i ukwièna, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena 22.000 evra. Telefon 063/182-76-27. 659015 OD LI^ NA garsowera kod Socijalnog 25m2 na 1. spratu, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa, cena 34.000E. [ifra: 24040. Telefoni: 065/2019010, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659016

EKS KLU ZIV NO na Grbavici, ukwièna nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra: 24018. Telefoni: 021/451-570, 064/200-3103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659017 PRO DA JEM odli~nu garsoweru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa. Povr{ina 25m2. [ifra: 24024. Telefoni: 021/6624-325, 065/2019010, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659018 KLA SI ÂN jednosoban stan u samom centru, 40m2 za samo 33.000evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwièn. [ifra:22610. Telefoni: 021/520-231; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659019 IZ U ZET NO dopadqiv noviji jednosoban stan 29m2, na odli~noj lokaciji. Ukwièn i odmah useqiv. Telefon 065/2019-010, www.so lisne kret ni ne.com. 659020 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, 30m2 - cena 27.000 evra. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659021 U STRO GOM CEN TRU kod Keja, prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Sowe Marinkovi} 33m2, I sprat, cena 38.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657313 KOD MA STER CEN TRA na Sajmu 30m2 na prvom spratu, ukwièn 33.000. [ifra 1003653. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom. com. 657314 HIT NA PRO DA JA! Odli~an JS 27m2, Petrovaradinkod parka, nov, odvojena kuhiwa, ukwièn, grejawe, pvc, parket, cena 19.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 657303 NA NO VOJ DE TE LI NA RI 30m2 pred useqewem gradi „Moj Dom” povrat PDV-a, cena 31.000. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 657311 NOV jednosoban 28m2+28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv 35.000. Telefon 063/517-846. 657335 UKWI @EN jednosoban stan 29m2 kod stadiona Vojvodine i Spensa, I sprat, useqiv. cena 31.000. Telefon 060-6211-685. 657278

nedeqa30.septembar2012.

NO VI JI, ukwièn jednosoban stan kod Sajma 35m2 Rumena~ka. Lift, lepa terasa, mirna dvori{na strana. Cena 34.000. Telefon 063-7776233. 657279 NO VI JI, odmah useqiv stan 31m2 na Bulevaru kraqa Petra kod SUP-a. Terasa, ostava. Cena sa kompletnim name{tajem 27.500E. Telefon 063/108-8017. 657276 DA NI LA KI [A odmah useqiv stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwièn za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657178 LI MAN III, 35m2 jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog, odmah useqiv, ukwièn 31.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 657197 BU LE VAR KRA QA PE TRA 37m2, jednosoban, novija zgrada, u funkciji jednoiposobnog, ukwièn, lift, terasa 42.100. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 657198 USE QIV - ukwièn, 30m2, klasi~an raspored, 3. sprat, terasa, CG, cena-23.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614200. 657205 SOM. BU LE VAR, 32m2, jednosoban, I sp. 25.000E, odli~an, novo. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14. 657232 SA TE LIT, ukwièn jednosoban stan, 29m2 - 20.000E. Tel. 064/432-55-14, 021/522177. 657235

PRO DA JEM stan u ulici Stevana Mokrawca, 63m2, 1. sprat, u dobrom stawu. Telefon 064/978-3215. 60962 PRO DA JEM dvosoban, renoviran stan od 54m2 na Limanu I, lift, vlasnik. Telefon 064/4222270. 61034 PRO DA JEM stan, Liman 1, Drage Spasi}, 58m2. Cena 68.000 evra. Telefon 064/190-12-19. 61195 DS, Novo naseqe kod crkve, 56m2, lift, terasa, PVC stolarija, prvi vlasnik. Telefon 063/8560-605. 61289 DVO SO BAN, nov stan, 53m2, u centru, pred ukwi`bom. Stop agencije! Telefon 062/6222-49. 61368 PRO DA JEM hitno dvosoban ukwi`en stan48m2 za 37.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 61379 KOD BOL NI CE dvosoban stan 49m2, prvi sprat 35.500E, Mi~urinova 53m2, nov, III, Sajam 42m2, nov, tre}i sprat, 42.000E. Telefon 063/587-602. 61384 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 657245 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 657251

NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 657243 S. DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 657244

GR BA VI CA - 33m2 - jednoiposoban, 1. sprat, ukwi`enuseqiv, CG, lift, cena37.500 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 657209 GR BA VI CA - 36m2 - nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG, cena - 40.800 evra. Tel. 064/823-6604, 661-4200. 657224 NO VO NA SE QE - jednoiposoban - 39m2, lift, komplet renoviran, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, cena 36.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-20, www.ave nia-ne kret ni ne.com. 657216

PRO DA JEM u Petrovaradinu jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, drugi sprat, lift, centralno, interfon, kabolovska. Telefon 062/157-53-25, 0230/27153. 60306 PRO DA JEM noviji poluname{ten jednoiposoban stan 42m2 u okolini Socijalnog, cena 53.760E. Telefon 063/883-83-99. 60435 JED NO I PO SO BAN 43m2 + 16m2, Narodnog fronta, preko puta Limanskog parka, renoviran, prvo uselewe, komplet nova bela tehnika, tih, 200E + depozit. Telefon: 065/6918100. 61294 KOD SAJ MA - Pariske komune, ~etvrti sprat, lepo ure|en jednoiposoban stan, bez ulagawa, ukwi`en. Telefon: 064/29-14-372. 61346 PRO DA JEM jednoiposoban stan u novoj zgradi na Grbavici za 37.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 61376

HIT NO!!! Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 41m2-jednoiposoban, useqivukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-42.250 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 657204 GR BA VI CA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 657199

NO VI BU LE VAR 38m2, ukwièn, jednoiposoban, tre}i sprat, lift, terasa 43.300. Tel. 444-107, 633-7853. 657200 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657173 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta Dnevnika nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657174 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657175 GA GA RI NO VA jednoiposoban stan 43m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657176 NO VO NA SE QE stan 41m2 odmah useqiv, ukwièn, zgrada sa liftom. ima terasu za 35.000. Telefoni: 528137, 063/538-166. 657177 OD LI ÂN JIS 36m2, P. ârnojevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa+garaà, odmah useqiv, cena samo 36.500. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 657297 OD LI ÂN ukwièn stan na Bulevaru 44m2. Lift, terasa, ostava. Dvori{na, mirna strana. Cena 43.000. Telefon 060-6211-685. 657280 OD LI ÂN useqiv stan 40m2 izme|u porodili{ta i sajma. I sprat, terasa, ukwièn! Cena 35.000. Telefon 063-108-8017. 657282 LI MAN I, odmah useqiv stan 45m2 Drage Spasi}. Lift, terasa, ukwièn. Cena 44.500. Telefon 063-7776233. 657283 BR ZO USE QIV JIS 29m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, odli~nog rasporeda, blage kosine, odv. kuhiwa, dve sobe, ukwièn, cena samo 22.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 657305 NA BUL. OSLO BO \E WA 40m2 jednoiposoban stan na drugom spratu, ukwièn, cena 41.200. [ifra 1002901. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 657315 U PA RI SKE KO MU NE 40m2 na prvom spratu u funkciji jednoiposobnog, ukwièn, lift, terasa, 38.100. [ifra 1003313. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 657316 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 0 21/451570; 064/112-62-39, www.so lisne kret ni ne.com. 659022 PA @WA! Hitno i povoqno prodajem noviji ukwièn jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici blizu Limanske ambulante i pijace. Stan je odmah useqiv. Cena 39.000 evra. [ifra: 23053. Telefoni: 021/520-231, 065/20-19013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659023 HIT NA PRO DA JA! Odli~an JIS 36m2, Somborski bulevar, II sprat, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa, nov, pvc, sig. vrata, parket, useqiv, cena 32.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 657302

nedeqa30.septembar2012.

KO SOV SKA!!! dvosoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 659043 LI MAN!!! Odli~no sre|en i ure|en dvosoban stan od 58m2 niè spratnosti u zgradi sa liftom isto~na strana. Tel. 065/25-00-213. 659044 KLA SI ÂN dvosoban stan, ukwièn 53m2, u dobrom stawu, bez ulagawa, blizina @. stanice, povoqno. Telefon 6615-117. 659037 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Telefon 6615-117. 659038 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500E. [ifra:10077. Telefon 063/77-26-845, www.so lisne kret ni ne.com. 659024 HIT NO prodajem ukwièn dvosoban stan na Limanu 3, u blizini pijace i Limanskog parka, 52m2 - cena 49.000 evra. [ifra:23749. Telefoni: 064/112-62-39; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659025 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker gradwa”, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 57.500 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659026 SU PER PO VOQ NO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwièn, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750E/m2. [ifra: 23883. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659027 EKS TRA PO NU DA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49.500E!!! Telefon 065/2500213. 659047 CEN TAR, kod Jovine gimnazije, ukwièn, dvosoban stan, 57m2, bez ulagawa, klasi~an raspored. Telefon 6615-117. 659040 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 50m2, ~etvrti sprat, za renovirawe 43.300. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel.: 523-193, 451-318. 657317 NA [ON SI JU, prodajem dvosoban stan 52m2, lift, terasa, ukwièn, cena 46.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657318 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an DS 42m2, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, sig. vrata, pvc, ugradna kuhiwa, cena 44.300. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 657304 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena 39.000 sa povratom PDV-a! Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 657300 DU [A NA VA SI QE VA 64m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwièn 73.500. Telefon 063/517-846. 657336

oglasi HIT NO traìmo dvosoban stan u centru u zgradi sa liftom. Pozovite 065/25-00213. 659041 S. MO KRAW CA, ukwièn, odli~an, dvosoban, mogu} dvoiposoban, 55.500E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 657229 NOV dvosoban 48m2, Nova Detelinara, Svete Kasapinovi}a, gleda na dvori{te, prvoklasna gradwa i oprema, lepa terasa, velika spava}a soba, cena dogovor. Telefon 063/517-846. 657337 KOD MA STER centra i ABC marketa 50m2 na prvom spratu. Hitno i povoqno 45.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657320 DVO SO BAN stan na Limanu II 50m2 kod Spensa i poliklinike Papi}, cena 51.500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657322 KOD STA NI CE dvosoban stan 52m2 na III spratu, komplet sre|en i ukwièn, cena 47.400. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657323 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwièn, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.000E. Lift, terasa. Telefon 063/1088017. 657284 U CEN TRU, nov, odmah useqiv stan 51m2 Vuka Karaxi}a, 200m od pe{a~ke zone. I sprat, lift, terasa. Odli~an! Cena 54.500. Telefon 060-6211-685. 657285 KOM FO RAN dvosoban stan iza Elektrovojvodine 66m2 Vladimira Nikoli}a 48.000. Ukwièn, useqiv, dve lepe terase. Telefon 063-1088017. 657286 STAN izvanrednog rasporeda, nov, ukwièn 45m2 na Telepu u mawoj zgradi. I sprat, terasa. Cena 33.000. Telefon 063-692-917. 657287

LI MAN III, Bulevar Despota Stefana 46m2 u odli~nom stawu, renoviran. Lift, terasa. Cena 39.200. Telefon 063-7776-233. 657281 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 657168 DVO SO BAN, Liman I, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, odli~an stan, hitno, spu{tena cena 51.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 657184 CEN TAR, Sremska, 47m2, dvosoban, odvojene sobe, dvostran, lift, terasa, ukwièn 51.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 657201 HIT NO!!! 50m2-dvosobangradila Budu}nost, ukwièn-useqiv, lift, terasa, CG, fasadna cigla, cena39.200 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6610, 021/424963. 657206

DVO SO BAN. Liman III, Narodnog fronta – kod obdani{ta, fantasti~an dvosoban stan 62m2, izuzetno lociran, ukwièn, odmah useqiv, preporu~ujemo. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 657191 DVO SO BAN salonski stan, centar – Petra Drap{ina, 52m2, II sprat, ukwièn, odmah useqiv, retka nekretnina u ponudi sa izuzetno povoqnom cenom. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 657192 DVO SO BAN, Liman II, Bulevar cara Lazara, 57,5m2, ukwièn, 6. sprat od 7, odli~an stan, 59.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 657193 DVO SO BAN, 45m2 - 3. sprat, odmah useqiv, perfektan raspored, CG, terasa, lift, cena41.700 evra. Slike obavezno pogledati na www.ave nia-ne kret ni ne.com. Tel. 064/8236610, 021/542-779. 657213 HIT NO!!! 48m2 - ukwièn useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900 evra. Tel. 064/8236604, 424-963. 657221 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 657247

DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 54m2, cena 38.700. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 657248 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 657249 PE T RA DRAP [ I N A, 51m2-dvosoban-ukwièn, odli~na gradwa-sendvi~ zid, 3. sprat, terasa, CG, lift, cena - 57.700 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 657211 GR BA VI CA, 47m2, dvosoban, ukwièn, 36.500E. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14. 657233

BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski dvostrano orjentisan stan, 74m2, drugi sprat blizu izvr{nog ve}a. Tel.: 063/7520501, 456-636. 61131

dnevnik

PRO DA JEM trosoban ukwièn stan 62m2 za 45.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 61378 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, ulica Bo{ka Buhe sa dvori{ne strane, povr{ine 69m2. Telefon 064/357-25-10. 61069 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom, cena 63.000E. Telefon 060/02-01-000. 61151 PRO DA JEM 3-soban stan 61m2, 1. sprat, CG+KTV, Radni~ka ulica. Telefon 063/548-714, 522-260, 521-901. 61185 PRO DA JEM stan u Turgewevoj 75m2 + 5m2 terasa, ukwièn, 2. sprat, 70.000E. Telefon 060/180-8044, 064/233-7980. 61283 LUK SU ZAN trosoban dupleks, 83, 4m2, odli~an raspored, Nova Detelinara + garaà 17m2. Ukwièn. Stop agencije! Telefon 062/6222-49. 61369 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 657228 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Tel. 6366-952, www.bo mil.rs. 657246 RAD NI^ KA ULI CA, 67m2 - funkcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostor - uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwièn-prazan, cena 69.000 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 657214 DVO I PO SO BAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 422-439 ili 063/534-505. 657169 HIT NO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Cena 50.000. Tel. 063/777-6233. 657288 OD LI ÂN stan na Novom nasequ, Bra}e Drowak 63m2. Zgrada sa liftom, ima terasu. Hitna prodaja! Cena 49.000. Telefon 063-1088017. 657289 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa garaòm 69.000. Telefon 063/108-8017. 657290 CEN TAR, okolina Suda i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2,5 ukwièn stan od 61m2 na I spratu. Tel. 063/8288377, www.bo mil.rs. 657253

GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 2,5 stan, cena 72.100. Hitno! Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 657254 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 657255 AVI JA CI JA - Detelinara 60m2, peti sa liftom, 41.200. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 065/8506616. 657324 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov prazan ukwièn useqiv stan 67m2, cena 57.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 657325 U STRO GOM CEN TRU Ulica Maksima Gorkog kod „Foruma” 64m2, prazan, kqu~ u agenciji, cena 1.100 evra/m2 nije fiksno. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657321 HIT NO! Ukwièn DIS 56m2, Novosadskog sajma, V sprat, lift, 2 terase, novija gradwa, dvori{na strana, klima, sig. vrata, pvc, odvojena kuhuwa, cena 54.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 657299 U VLA DI MI RA NI KO LI ]A na Grbavici stan za renovirawe 66m2, cena 730 evra/m2. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekrtninemojdom.com. 657319 „BU DU] NOST”, odli~an dvoiposoban stan 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Telefon 6615-117. 659036 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Prazan, useqiv, ukwièn u dobrom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 659045 ZGRA DA „BU DU] NO STI”!!! Na Podbari izuzetno lep dvoiposoban stan od 63m2 sa odli~nom terasom u perfektnom stawu!!! Telefon 065/2500-213. 659046 GR BA VI CA, 75m2 - trosoban - odli~an raspored, ukwièn-useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 71.100 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779. 657218 @. STA NI CA, 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo cena-56.650 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com. 657210 NO VO NA SE QE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel, 636-8429, www.bo mil.rs. 657252 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m2, lift, ukwièn odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Telefon 063/500213. 659048 CEN TAR!!! Trosoban nov stan sa gara`nim mestom, hitno i povoqno!!! Pozovite 063/500-213. 659049 NA LI MA NU III, prodajem trosoban stan 75m2, [ekspirova, prvi sprat, 71.200. Ukwièn. [ifra - 004063. Telefoni: 021/451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657327 SA JAM trosoban, 63m2, novogradwa, ukwièn, 72.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 060/0730577. 657329

oglasi

dnevnik

LI MAN 2,79m2, 13. sprat, renoviran pre 7 godina, cena 61.800. [ifra 1004137, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 451-318. 657331 LI MAN, odli~an 3,0 stan od 80m2, ukwièn, cena 70.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 657256 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Tel. 636-6952. 657257 GR BA VI CA, odli~an odmah useqiv trosoban stan 75m2 Milana Simovi}a, II sprat, terasa, ukwièn. Povoqno! Telefon 063-6211-685. 657291 EKS KLU ZI VAN trosoban stan 95m2, Maksima Gorkog II sprat, lift, najkvalitetnija oprema i materijali, ostaje puno opreme velika terasa, ukwièn, useqiv, treba videti stan. Telefon 063/517-846. 657339 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773. Tel.: 0 21/451-570; 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659028 U BLI ZI NI BU LE VA RA trosoban stan 98m2 dvostrano orejntisan na 2. spratu. Ugra|eni elementi, garaà. [ifra:23380. Telefoni: 021/520-231; 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659029 OD LI ÂN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari. Ukwièn, terasa, lift. 85m2 - cena 76.220 evra. [ifra: 13721. Telefoni: 065/20-19-013; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659030 NA BUL. EVRO PE 82m2 idealan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak, cena 950E/m2. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657326 KOM PLET NO renoviran trosoban stan 76m2 u zgradi sa fasadnom ciglom u Balzakovoj ulici, II sprat, lift, terasa. Cena 70.000. Telefon 063-7776-233. 657293 TRO SO BAN, Grbavica, ukwièn, II sprat, A. [anti}a, lift, 71m2, cena 65000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 657183

USE QIV salonski stan, Ulica Sowe Marinkovi} 5, visoki parter, 94m2+13m2. Vlasnik. Telefon 064/43-11322. 60766 GR BA VI CA, Alekse [anti}a, 105m2, ukwièn, ~etvorosoban stan redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/22095-65. 61148 CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 61149 CEN TAR, SPENS, ukwièn stan od 114m2 u dva nivoa, bez kosina, 4. sprat, ekstra povoqno, fiksno 80.000Evra. Telefon 063/522-730. 61266

PRO DA JEM ukwièn ~etvorosoban stan 82m2 za 60.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 61377 FRU [KO GOR SKA ULI CA odli~an troiposoban ukwièn stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Cena 116.000E. Telefon 064/220-95-65. 61150 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar, te ra sa 25m2, po drum, ta vam, CG ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/815-0622. 61247 LI MAN IV, trosoban stan 82m2, u funkciji troiposobnog, ukwièn, povoqno. Telefon 6615-117. 659039 HIT NA PRO DA JA, odli~an noviji stan 93m2 na Trgu M. Jevrosime, 3. sprat bez lifta, odràvan, ukwièn, useqiv. Gradila „Budu}nost”, cena povoqna! [ifra: 23821. Telefoni’ 064/134-0459, 021/6624-325, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659031 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, moè biti i ^S, novija zgrada, ukwièn, cena 97.900. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 657301 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena 51.500. Telefon 060-6211-685. 657292 BRA ]E JO VAN DI] 75m2, II sprat, renoviran, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 657202 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 75m2 - trosoban - mogu} troiposoban, useqiv-ukwièn, terasa, CG, lift, cena 69.000 evra. Tel. 064/8236610, 021/6614-200. 657217 SA JAM - kod Master centra, 83m2 - odli~an kompletno sre|en troiposoban stan, ukwièn, lift, terasa. CG, cena - 77.250 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779. 657225 TRO I PO SO BAN, 84m2 zgrada 4 god stara, 2. sprat, lift, terasa, ukwièn-useqiv odmah, odli~an raspored, cena-dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 657207 KOD IZ VR [NOG VE ]A troiposoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166. 657182 TRO I PO SO BAN, Liman 2, 87m2, novija zgrada, II sprat, izuzetno lociran i odli~no orjentisan stan. Tel. 021/450-417; 063/189-38-87. 657190 NO V A DE T E L I N A R A, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 657258

KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica, zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-8377, www.bo mil.rs. 657259 KEJ, odli~an 3,5 stan na II spratu, cena 82.400. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 657260 LI MAN, odli~an, ukwièn 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 657261 CEN TAR, Mileta Jak{i}a 83m2, tre}i sprat, cena 92.700. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 065/8506-616. 657330 PRO DA JEM na Limanu II, odli~an stan 90m2, u dobrom stawu, terasa i lift. Stan je ukwièn,useqiv. Vredi. Cena 103.000 evra. [ifra 1002240, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657328 OD LI ÂN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000E. [ifra:23835. Telefoni: 021/520-231, 065/2019010, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659032 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659033 Ê TVO RO SO BAN, Liman I, kod [tranda, Drage Spasi}, lepo organizovan stan u 65m2, tri spava}e sobe, terasa, pogled na centar i Tvr|avu, renoviran, bez ulagawa, ukwièn 62.000. Telefon 063/517-846. 657340 PR VO KLA SAN petosoban stan 114m2, centar-Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa hitno 82.500. Telefon 063/517-846. 657341 BU LE VAR, penthaus u blizini Futo{ke pijace, nov {estosoban stan u 2 nivoa bez kosina sa prelepim terasama i pogledom na grad, povr{ine 156m2, na V spratu. Cena 177.500 evra sa PDV-om, odmah useqiv. [ifra:23732. Telefoni: 060/018-94-22; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659035 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 659050 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 659051 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 659052

PRO DA JEM odli~an ~etvorosoban stan kod poliklinike Papi} i Spensa, 106m2,vredi videti. Telefoni: 021/451-318, 060/0753-782, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657332 SA LON SKI stan 112m2, kod Izvr{nog ve}a, Jovana Bo{kovi}a, I sprat, tri spava}e sobe, radna soba, salon, velika terasa, nove instalacije, u odli~nom stawu, ukwièn. Telefon 063/517846. 657338 NA GR BA VI CI u odli~noj zgradi, nov, ukwièn, dodatno luks sre|en 5,0 stan od 110m2, cena 103.000. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 657262 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 657263 KOD DU NAV SKOG PAR KA ~etvorosoban stan 115m2, II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwièn. Izvanredna prilika! Povoqno! Telefon 0606211-685. 657294 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel 063/777-6233. 657295

HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo 69.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 657298 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657179 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 657180 Ê TVO RO SO BAN Liman 2 – Ravani~ka, novija zgrada, ukwièn, 110m2, fantasti~na lokacija, izuzetan stan, bez ulagawa, mogu}a zamena za dva jednoiposobna ili dvosobna stana. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 657188 DU NAV SKA ULI CA 186m2 - salonski petosoban stan - ~itav sprat, dva ulaza, 2. sprat, ukwièn-useqiv, CG, cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 542-779. 657223 HA XI RU VI MO VA 83m2, ~etvorosoban, ukwièn dupleks 60.000. Tel. 444-107, 633-7853. 657203 HIT NO prodajem odli~an dupleks na Grbavici u novijoj zgradi, u Alekse [anti}a. [esti sprat sa liftom, 3 sobe + dnevni boravak. 95m2 za samo 71.500 evra! Ukwièn. Parking mesto i ostava u ceni. [ifra:20210. Telefoni: 063/527-459, 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659034

nedeqa30.septembar2012.

PLAC Rumenka na putu za Novi Sad, 16000m2, infrastruktura, prodajem. Tel.: 064/2595502, 062/895-3133. 61427 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215. 59919 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-96. 61194 PRO DA JEM ku}u na sprat sa poslovnim prostorom i pomo}nim objektom. Moè zamena za stan uz doplatu. Tel. 063/503-620. 61331 PRO DA JEM ukwiènu ku}u u Sremskoj Kamenici Bocke, Bademova 14, 162 m2 su+p+1 na placu 900m2. Ima infra struktura. Telefon 063-899-8999. 61109 PRO DA JEM ku}u u samom centru Sremskih Karlovaca, 9 X 9m, terasa, podrum. Telefon: 6333-064, 061/6207005. 61234 STA RA ku}a i plac od 7 ari, Sime [olaje 16, Stari Ledinci. Telefon 886-628. 61275 PE T RO V A R A D IN 1.000m2 prelep plac, front 35m sa starom ukw. ku}om, 100 metara od Preradovi}eve ulice. Telefon 063/585076. 61256 PE TRO VA RA DIN - glavna ulica, stara ukwièna ku}a 120m2, na placu 730m2, dozvoqeno P + 1 + PK = 1000m2, cena 85.000E. Telefon:063/585-076. 61257 PE T RO V A R A D IN 31.000R, ku}a 90m2 za renovirawe od cigle, kod ambulante i zabavi{ta, plac 300m2. Tel.: 063/585-076. 61258 PE TRO VA RA DIN - GRA DI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwièn. Samo 145.000E. Telefon 063/152-052-1. 61260 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 61054 KA ME NI CA - Bocke - prodajem ku}u, 100m2, parketi, centralno grejawe, plac 350m2, 37.000E, moè zamena za stan. Telefon: 064/1465474. 61361 KU ]A na Telepu, dobra lokacija, povoqno. Kontakt telefon: 063/8967-201. 60981 PRO DA JEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 60939 NE [TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629. 61137 SREM SKI KAR LOV CI, ku}a starije gradwe u blizini centra, 75 kvadrata sa dvori{tem. Dokumenta u redu, vlasnik. Telefoni: 063/156-09-56, 064/23-695-46, 882-753. 61175

PRO DA JEM trosobnu ku}u u Karlovcima, ukwiènu komfornu 80/350 plac, cena 25.000E, vikendicu na Straìlovu, 8.500E. Telefon 064/043-87-02, 063/14-77-181. 61269 NA JED NU ili vi{e godina uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ênej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Telefon 064/837-2806. 60623 HIT NO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, plin, 13500. Telefoni: 6363-723 i 062/8-170-802. 60678 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 61055 PO PO VI CA hitno, povoqno izuzetan ravan plac uz asfalt, 971m2, 8.000E za ke{ ili zamena za auto do 3.000E. Telefon 060/6777982. 60967 PRO DA JEM dva jutra zemqe Sremski Karlovci. Telefoni: 021/881402, 064/468 7160. 61143 PRO DA JEM jutro zemqe prve klase u Livadama i jutro u Ra{qama u Ka}u. Telefon 064/16-55-476. 61229 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2 pro{la voda i struja, ogra|en, cena 11.0000. Telefon 060/180-8044. 61284 PO VOQ NO prodajem zemqu u Koviqu. Zemqa se nalazi u selu. Telefon: 6210524. 61363 SREM SKA KA ME NI CA, staro selo, 15.500m2, parcela idealna za sve namene, put, struja, izvor na parceli, lepo pogled. Telefon 064/288-61-71. 59891 SREM SKI KAR LOV CI - u potezu Beqe{evo, ju`na padina, 3 ha 24 a zemqa veoma povoqno, pogodna za sve namene. Telefon 064/16-12-596. 61231 PRO DA JEM gra|evinski plac na Popovici, 850m2 ispod Mo{ine vile. Telefon 060/74-11-970. 61240 PE TRO VA RA DIN plac 780m2, voda, gas, struja na placu, dozvoqena gradwa, ekstra lokacija. Telefon 063/152-052-1. 61255 BOC KE, veliki plac sa prelepim pogledom na Novi Sad, cena 11000. Telefon: 063/750-9394. 61308 PRO DA JEM plac na Artiqevu - Popovica 870m2. Telefon 063/518-362. 61381 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368-788. Zvati posle 20 ~asova. 61197 KU ]A, Salajka – [ajka{ka, 143m2/400m2, 20m front, ~isti papiri, odli~na lokacija, sva infrastruktura, mogu}a zamena. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 657189 KU ]A, 75m2, Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200 evra. Tel. 064/8236604, 6614-200. 657222

nedeqa30.septembar2012.

SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-83-77. 657264 PETOSOBNA porodi~na ku}a 130m2, na placu 450m2, Avijati~arsko naseqe, prizemqe, sprat, potkrovqe, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe, bez ulagawa, ukwièna 135.000. Telefon 063/517-846. 657334 NOVA KU]A, 110m2 stambeno - Bocke - ukwièna, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored, plac 440m2, cena dogovor. Tel. 064/8236601, 021/424-963 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 657212 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 657195 SREMSKA KAMENICA, dobra prizemna porodi~na ku}a 110m2 u blizini {kole policije, na placu od 790m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwièna, mirna ulica. Eta`no grejawe. Cena 72.000. [ifra: 119. Telefoni: 064/134-0459, 065/2019-006, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659011 PRODAJEM novu lepu porodi~nu ku}u na lepoj lokaciji u Sremskoj Kamenici, na placu od 490m2, po ceni od 93.000 evra. [ifra: 31310. Telefoni: 065/2019011, 021/451-570, www.so lisne kret ni ne.com. 659009 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Telefon 063/777-6233. 657275 PRODAJEMO ekstra ku}u na Bockama 230m2, plac 700m2, 6km od centra Novog Sada, cena 257.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 451-318. 657309 PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000E. Telefon 064/2003103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659008 SR. KARLOVCI, gra|evinski plac, 1135m2, struja, voda, 13.000E. Tel. 064/215-6090, 021/526-622. 657234 BA^KA TOPOLA, 2x 7 jutara, obradivo zemqi{te, I klase, blizu puta i sela. Tel. 063/11-24-911. 657236 PLACEVI, Popovica 1006m2 – 23.000 evra i Bocke 985m2, 22.000 evra, oba placa su u gra|evinskoj zoni. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 657187 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Telefon 06310-880-17. 657272 PRODAJEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izuzetno za vikendicu ili ku}u. Cena 14.000. Telefon 063-7776-233. 657273

OGLASi l ^iTUQe

PRODAJEM kompresor dva klipa, motor je monofazni za farbawe za molere i auto-lakirere, povoqno. Telefon 064/506-9156. Pera. 61236

USPRAVNA rashladna vitrina LTH 420L - 150E. Telefon 063/553951. 61397

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Tel.: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 61330 BOCKE, ukwièn plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.so lisne kret ni ne.com. 659007 ÂRDAK, gra|evinski plac - 2200m2 - front 22m, ravan, pogled na Alibegovac i Paragovo, voda, struja, gas, cena dogovor. Tel. 064/8236601, 021/424-963. 657215 VIKENDICA na Kamewaru, odli~na lokacija, ukwièna nekretnina, ~vrsta gradwa, 45m2 stambeni prostor, sre|en plac, zidani ro{tiq, natkrivena letwa kuhiwa, terasa, plac 150m2, cena 20.000 evra i nije fiksno. [ifra:31223. Telefoni: 021/520-231; 063/182-76-27, www.so lis-ne kret ni ne.com. 659010 BANSTOL - ôrtanovci, nova ukwièna dvosobna vikendica-brvnara, 40m2, plac 1300m2 - front 15.5m, voda, struja, bazen 6x3.5m dubine 1.6m, cena - 22.000 evra. Tel. 064/823-6601, 542-779 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 657226 ODLI^NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, garaà za ~amac. Telefon 063-10-880-17. 657296

IZDAJEM lokal 63m2, Bulevar oslobo|ewa 63. Trenutno radi kao kafi}, ali je pogodan za razne delatnosti. odmah useqiv. Telefon 069/58-58-00. 61414 IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455600. 60689 IZDAJE se lokal 17m2 na Bulevaru kneza Milo{a 11, 80E + depozit. Telefon 063/729-3135. 60965 IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon: 063/505 - 198. 61053 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu, hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 61366 U CENTRU Novog naseqa izdajem stan, 90m2, I sprat, ugao dve ulice za ordinaciju ili predstavni{tvo na du`i period.Telefon 064/1127-968. 61172

IZDAJEM lokal - bife Kisa~ka Bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 064/420587. 61244 PRODAJEM na Najlon pijaci - Novi Sad stambeno-poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova. Zamena - dogovor. Telefon 064/0400313. 61365 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 657170 LOKAL, Bulevar oslobo|ewa 27m, ukwi`en, odmah useqiv 28.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 657194 LOLAK, Bul. cara Lazara, 38m2 - 34.000E, uli~ni veliki portal, noviji. Tel. 021/526-622, 063/11-24-911. 657238 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal ugao sa Ul. Koste Racina,150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 657308

PRODAJEM garaù 18m2 u suterenu stambene zgrade kod Ribqe pijace. Dobro je obezebe|ena. Telefon 064/5248-097. 61191 CENTAR 17m2, Pavla Papa 7, odli~na velika garaà u zgradi, uli~ni ulaz, visina 3,5m. Moè da bude i magacin. Cena 500E/m2. Vlasnik. Telefon 063/560-298. 61281 PRODAJEM monta`nu garaù (pocinkovani lim) proizvo|a~ „Prvi oktobar” @abaq. Veli~ine 5,30m x 2,65m. Povoqno! Telefon 063/539-850. 61313 KUPUJEMO garaè 1520m2 u Novom Sadu, Grbavica, oko Sajma, centar. Mogu zidane u dvori{tu ili u suterenu zgrade. Tel. 021/526387, 063/518-546. 657270

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 062/8231298, 064/337-7695, 824-611. 60463 OPEL COR SA 1.2 u dobrom stawu, prva boja, registorvana do kraja godine, vredi videti. Telefoni: 021/520089, 064/1301486. 61394

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 59767 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 60172 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odloènog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 60931

KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 500-155, 065/543-6896. 60946 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/40-21-425. 61082 PE]KAR zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301524. 61110 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61332 MOLERSKO - FARBARSKE USLUGE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 61375

dnevnik

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/15725-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421516, 064/157-25-14. 59847

PRIRODNI preparat protiv {uqeva, iskustvo 12 godina, ispitan u nadle`noj ustanovi u Begoradu, eliminisano za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/24055-49, 037/490-797. 61008

OSAM NA E STO NE DEQ NE koke nosiqe. Telefon: 021/29-88-386. 61355

[TENCI jazavi~ara od dva i po meseca, vakcinisani, od poznatih roditeqa, povoqno. Telefon: 063/7120-200. 61433

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 61136 PRODAJEM lova~ki karabin Crvena zastava M-85 kalibra 223 Rem. Sa tunel monta`om i optikom 3-9x40 Hubertus. cena 300Evra.Telefon 021/530-217, 062/96456-74. 61272

AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 61341 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerotonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu.Telefon 021/400148. 61342 ME\UNARODNI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 61343 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti sa paso{em EU i znawem nema~kog. Telefon 021/400-148. 61344 POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u hotelu - restoranu u Austriji. Telefon 0043476236155. 61389 SPLAVU u Futogu potreban konobar i pomo}na radnica u kuhiwi. Prevoz obezbe|en. Telefon 063/509167. 61228

AGENCIJI „BOMIL” potreban AGENT PRODAJE sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 657265

KUPUJEM zlatnike, dukate, na po le o ne, lo mqe no zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebr ni nu. Te le fo ni: 063/8318-180, 021/451-409. 58595 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60870 PRO DA JEM 1200 kg sto~ne kre de. Te le fon: 064/1922-001. 60541 ODKUPQUJEMO polovne {amotne kupole (}upove) iz kaqevih - pe}i, elektro radionica - Novi Sad, u Futo{koj br. 30. Telefon 548-140, 069-156-8319, 063/538-602. 61290 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61392

SE]AWE

Dragomir Brcanov Sa qubavqu i po{tovawem ~uvaju ga od zaborava: sestre Vukica i Qubica sa porodicama.

61310

POMEN

Dragomir Brcanov 2003 - 2012. Bol se ne meri re~ima, ni vremenom koje prolazi. S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 61292

^iTUQe l POMeni

dnevnik

GODI[WI POMEN

nedeqa30.septembar2012.

Dana, 1. 10. 2012. godine navr{ava se godina od smrti na{e

Slavka Gavri}

Slavka Gavri} Dana, 3. oktobra 2012. godine, navr{i}e se tu`na godina od kako nisi sa nama. Ve~no o`alo{}eni: }erka Nada i zet Bora.

O`alo{}ene porodice: Gavri}, U`ar, Petkovi} i Benak. 61399

61398

POMEN

30. 9. 2001 - 30. 9. 2012.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu, koju si samo ti znala da nam podari{. Ve~no ostaje{ u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Dana, 3. oktobra 2012. godine, navr{ava se tu`na godi{wica.

Pre ~etrdeset dana umro je biv{i direktor Politi~ke {kole SKV

Zauvek tu`ni za tobom: tvoja }erka Ksenija i suprug Josip.

POMEN

Petar Saxakov Braca 17. 11. 1921 - 30. 9. 2011. Godinu dana je pro{lo otkad si svoju plemenitu du{u predao Carstvu nebeskom. Nama ostaju Vera, Qubav i Nada. Tvoji najmiliji.

61180

Radmile Korovqev

61432

S tugom i bolom obave{tavamo da je 28. 9. 2012. godine, preminuo na{ suprug, otac, sin i brat

ro|. Prugi} i ~etiri meseca od smrti na{eg

Vukosava Popov Vukica

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj majci i supruzi.

Hargita Spremo

ro|. U`ar

Teodor Andrijevi}

Dragoqub Novakov

ro|. Brzi}

ro|. 27. 9. 1956.

Jedanaest godina ~uvamo u se}awima svu plemenitost i dobrotu na{e drage mame. Uvek u mislima wene dece: Borislave i Katarine i wihovih porodica.

Iskreno sau~e{}e porodici od wegovih saradnika Sne`ane Novakovi} i Vitomira Stankovi}a.

Sahrana je u ponedeqak, 1. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

61430

61438

61186

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

O`alo{}ene porodice: Andrijevi} i Kuzminac.

Milana Korovqeva

Posledwi pozdrav dragom

Mili roditeqi, po~ivajte u miru. O`alo{}ene }erke Marija i Biqana sa porodicama. 61435

Niko ^voki} Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama dragi suprug, otac, svekar i deda. Pomen }e se odr`ati danas, 30. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

SE]AWE na drage roditeqe.

Stevi

POMEN Jo{ jedna tu`na godina pro|e otkako su zauvek usnuli na{i voqeni

Stevanu Krsti}u

od: Branka, Qubice, Milenka i Sa{e.

od radnika Termoelektrane-toplane Novi Sad.

Supruga Deva, sin Jovo, snaja Biqana i unuke.

Posledwi pozdrav tati, dedi i tastu

Posledwi pozdrav dragom

59878-P

61443

61440

Mile Zori} dipl. in`. Antun Puqizevi}

oktobar 1982 - 2012.

DVOGODI[WI POMEN

1928 - 2005.

Stevanu Krsti}u

1954 - 2012. od kolega iz elektro - odr`avawa Termoelektrana - toplana Novi Sad.

od: }erke Branke, unuka Stefana i zeta Dragi{e. Sahrana je danas, 30. 9. 2012. godine, u Nadaqu, u 13 ~asova. 61442

61441

^edomir Vrane{

Sofija Zori}

1. 10. 2010 - 1. 10. 2012.

jul 2006 - 2012.

Mara Staji}

S qubavqu, zahvalno{}u i po{tovawem, sin Nikola, snaja Gordana, unuke Lana i Sowa sa porodicama.

1915 - 2006. Vreme ne donosi zaborav - u mislima stalno smo sa Vama.

61387

@ivi{ i daqe u na{im mislima, srcu, u svakoj na{oj izgovorenoj re~i, osmehu, suzi. Porodica.

Va{i najmiliji. 61445

61437

Poslledwi pozdrav dragom

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo da je posle te{ke bolesti u 85. godini preminuo na{ voqeni

Stevanu Krsti}u

Jelena Karapetrovi} Beskrajno sam tu`na {to si me napustila.

Miodrag Besnilov

od zaposlenih iz Sindikalne organizacije TE-TO Novi Sad.

Sahrana je danas, 30. 9. 2012. godine, u 14 ~asova, u Budisavi. O`alo{}eni: supruga Mara, }erke Dragica, Gospava, Nevenka, An|elka, sinovi Du{ko i Dragan sa porodicama.

59879-P

61450

Tvoja Tawa. 61434

Nikola Un~anin

SE]AWE ^uvamo uspomene i se}awa...!

24. 6. 1951 - 2. 4. 2012. Po~ivaj mirno. Tvoji: mama, Duwa, Du{an, Sloba i Svetlana. 61446

tv program

nedeqa30.septembar2012.

Сафрон Бароуз

Климт

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Филмска биографија угледног аустријског сликара Густава Климта, великог уметника с бурним љубавним животом. Еротске слике Густава Климта изазивале су контроверзу и скандале у Аустрији почетком 20. века. Улоге: Џон Малкович, Вероника Ферес, Стивен Дилан, Сафрон Бароуз, Николај Кински Режија: Раул Руис (РТВ 1, 22.50) 07.00 08.00 08.05 08.15 08.40 09.05 09.30 09.45 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.25 01.10 02.00 02.55

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Страшне приче за плашљиву децу Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Климт, филм Грување Поаро Срећа у злочину, филм Све(т) око нас

06.30 Документарни програм 07.00 Цртани филм Зозонци 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.50 Како се каже 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.25 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: 10, 5 1. део 15.30 Новосадска ТВ са Новосадског сајма 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм: 10,5 2. део

10,5 апокалипса 06.30 07.30 08.00 08.30 08.55 09.55 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.45

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Срећа у злочину, филм Нова занимања Како?...Билборд слика Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Док.филм (слов) језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Дунавски дијалог (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Пут Рома (ром) ТВ Спорт (мађ) Лорнина ћутња, филм ТВ Продаја

Земљотрес разорне снаге потреса западну обалу САД. Сеизмолози предвиђају да то није крај потресима и да ће бити још разорнијих удара... Улоге: Ким Дилејни, Бо Бриџис, Дин Кејн, Фред Вард, Иван Сергеј Режија: Џон Лафија (Новосадска ТВ, 14.05)

10.00 АТП Бангкок Финале 12.15 Мото ГП Арагон – Трка Мото 2 15.30 Чемпионшип: Нотингем Форест – Дерби 16.30 Премијер лига Голови 17.00 Премијер лига: Астон Вила – ВБА 19.00 Шпански рукомет 20.30 Сегунда дивисион: Алмерија – Херкулес 22.30 Мото ГП Арагон – Трка Мото 3 00.30 Шпанска лига: Реал Мадрид – Депортиво ла Коруна

06.05 08.00 09.06 11.04 12.37 13.00 13.15 13.30 14.14 14.55 15.20 16.13 17.10 17.45 18.24 18.59 19.30 20.05 21.03 23.19 00.15 00.31 02.04 02.42 03.26 03.57 04.50 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад САТ Цват липе на Балкану Алжир изблиза Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Добри Вил Хантинг, филм Титаник-Крв и челик Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом Сасвим природно САТ Цват липе на Балкану Верски календар

08.30 10.30 11.00 11.35 13.05 14.35 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.35

Јелен топ 10

Градска правда Млади улични полицајац погине нашавши се на погрешном месту у погрешно време као жртва сукоба банди. Убица никада није пронађен, а у случај се меша његов отац, бивши владин агент за тајне операције... Улоге: Стивен Сигал, Еди Грифин, Кармен Серано, Кори Харт Режија: Ендрју Дејвис (Пинк, 23.30)

15.59 17.30 18.00 18.26

Робин Вилијамс

Двадесетогодишњи младић изузетне интелигенције, која се граничи са генијалношћу, ради као домар на техничком факултету у Масачусетсу, где с времена на време не може да одоли решавању изузетно компликованих задатака. Уместо да тамо студира, он пати од комплекса ниже вредности, будући да је провео тешко детињство у сиротишту… Улоге: Робин Вилијамс, Мет Дејмон, Мини Драјвер, Бен Афлек, Стелан Скарсгард Режија: Гус ван Сант (РТС 1, 21.03)

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 21.00 23.45 01.45 04.00

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм: Бегунац Езел Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Филм: Убрзање - високи напон Филм: Центурион Филм: Сам против свих Филм: Последњи Самурај Трачара

Добра земља Топшоп Вести Б92 Интернат Пријатељи Штребери Вести Филм: Америчка пита: Оркестар из кампа Вести Филм: У змајевом гнезду Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Никита Интернат

У другом јесењем издању, емисија се бави утицајима страних ритмова код домаћих састава. Колико су заступљени ирски и реге звуци код нас, и шта вам доноси прослава One Love Jamaica која се одржава у Дому Омладине... Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.05) 07.00 08.01 09.00 09.27 09.30 09.45 10.00 10.26 11.00 12.01 12.24 12.57 13.24 13.51 14.16 14.58

Добри Вил Хантинг

dnevnik

20.11 20.57 21.08 22.05 22.50 23.13 23.53 00.24 01.25 00.48 03.16 04.02 04.48 05.33

Амен ађес Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Мој светионик Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Твоје песме, моји снови: Бата Живојиновић Биографије: Пабло Пикасо Олимпијски кругови Магазин Лиге шампиона Концерт бечке филхармоније у Лондону Изгубљени светови Верски календар Џогинг, филм Јелен топ десет Вита студентис Место које чувам Викенд Евронет Магазин Лиге шампион Биографије: Ван Гог и Гоген Твоје песме, моји снови: Бата Живојиновић Изгубљени светови Џогинг, филм Јелен топ десет Мој љубимац

19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Маратон Филм: Мравци Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм: Лемони Сникет Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Документарна серија Еурека Мућке специјал Филм: Опседнути Мини серија Мућке специјал Филм: Опседнути

Три летња дана Трагична, емотивна, али и комична прича о двојици избеглица из Босне, који се за егзистенцију сналазе на разне начине. Кроз ова два лика осликан је распад једне државе , једног друштва у којем некада узорни грађани постају шверцери и бескућници, а некада поштене девојке наркоманке и проститутке. Улоге: Мирјана Јоковић, Славко Штимац, Срђан Тодоровић, Милена Дравић, Петар Краљ, Бранко Балетић, Петар Божовић Режија: Мирјана Вукомановић (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.45 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.30 04.00

Кармен Серано

06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30

Мирјана Јоковић

07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.15 05.00

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп 20.000 миља под морем, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненађење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Лажов над лажовима, филм Моја Србија Телемастер Три летња дана, филм Кабаре Скандалозно Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Лажов над лажовима, филм Луда кућа Скандалозно

Добро јутро Филм: Авантуре Пинокија Топ спид Филм: Бал на води Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Смешно ћоше код Ђоше Тренутак истине ВИП рум Филм: Градска правда Филм: Епски филм Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa30.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Карсонов свет Шминкање са Клио Уштедети купујући Венчаница из снова Проблематичне будуће мајке Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Живот са Туретовим синдромом Л.А. Инк Породилиште

10.00 Звезде сребрног екрана 11.00 Ван Гог – комплетна прича 14.00 Гиганти готике – поглед у небо 15.00 Гладијатори: Повратак међу живе 16.00 Витезови Маргата 17.00 Наполеон 18.00 Дневник Ане Франк 20.00 Александрија: Највећи град 21.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 22.00 Снимање рата 23.00 Човекова историја 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Преживети напредак

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.55 Златна кинотека: Све је почело у Напуљу, филм 09.58 Ни да ни не 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Замрзнута планета, док. серија 17.15 Крени коло, док. серија 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.14 Све у 7!, квиз 21.10 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро, суботом навече 22.15 Дамин гамбит, ток шоу 23.05 Дневник 3 23.48 Царство обале 01.18 Недељом у два 02.18 Истраге госпођице Фишер 03.13 Филм: Турнеја

08.00 Убиства у Мидсамеру 10.00 Дијагноза убиство 15.00 Филм: Ејс Вентура: Зов природе 17.00 Филм: Велико стопало 19.00 Пандури новајлије 20.00 Поморска патрола 21.00 Премијера: Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Сестра Бети

07.30 08.40 09.25 10.30 12.20 14.20 16.35 18.30 19.10 20.00 22.00 00.35 02.45

Моји џепни љубимци Бен 10: Ултимејт ејлијен Галилео Бибин свет Судија Амy Бандити Чиста срећа РТЛ Данас Галилео Сулејман Величанствени ЦСИ Мајами Савршена мета Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами ЦСИ тим истражује убиство двојице мушкараца чија су тела пронађена у напуштеном хотелу који је пред рушењем. Истовремено, бригу им задаје и неко ко жели да убије млади пар који је управо изашао из затвора. Иако су их медији читаво време представљали у позитивном светлу... Улоге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.10)

Сем и Макс Ози Бу Божићни анђео Професионалац Девојка у возу Мејд ин Југославија Долазим са кишом Наполеон и ја Без заклона Еротски филм Еротски филм

Без заклона Бос, Чарли, Мос и Батон су четири неуморна гонича стоке. Они живе у непрегледним преријама запада, њихово пријатељство је одре ђе но пра ста рим кодек сом части, док њиховој изолованој врсти прети изумирање. Пут их наводи у близину градића Хармонвил, где затичу насилну страховладу тамошњег шерифа... Уло ге: Ро б ерт Ди вал, Ке вин Кост нер, Анет Бе нинг Режија: Ке вин Кост нер (Си не ма ни ја, 22.00)

Ма ри са То меи

Мој рођак Вини Путујући аутомобилом на факултет у Калифорнији, њујоршки студенти Били и Стен одлуче да се зауставе се на бензинској пумпи у градићу Вазу у Алабами. Стен је у украо чоколадицу и убрзо их заустави полиција. Закључе да су ухваћени због крађе чоколаде, те спремно признају своју кривицу... Улоге: Џо Пе ши, Ма ри са То меи, Ралф Ма кио, Ми чел Вит филд, Фред Гвајн, Лејн Смит, Остин Пен длтон Режија: Џо на тан Лин (ХРТ 2, 12.05) 07.53 Аниманијаци 08.15 Бечка филхармонија у Лондону 09.05 Освета Пинка Пантера, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Козаревац: Миса, пренос 12.05 Мој рођак Вини, филм 14.30 Хрватска полиција у Домовинском рату 15.35 Магазин Лиге првака 16.00 Олимп - спортска емисија 17.15 Хокеј, Ебел лига - емисија 17.30 Хокеј, Ебел лига: Медвешчак - Блек Вингс Линц, пренос 20.05 Велики бег, филм 22.55 Циклус Фестивалски победници: О људима и боговима, филм 01.02 Кубизмо - 15 година 02.07 Ноћни музички програм

Анет Бе нинг

06.00 07.40 08.45 10.25 12.25 14.00 15.50 17.35 18.05 20.05 21.40 22.40 00.25 01.50 02.40 04.25

Најбољи (не)пријатељи Вини Пу Тони Кертис Нотинг Хил Рио Артур Срцоломац Холивуд на снимању Зелени стршљен Како се решити шефа Права крв V Изненадни ударац Колумбов трг Прави секс Мапа токијских звукова Како се решити шефа

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.05

Љубавна песма Неухватљива истина Викенд на дежели Игра Моја ужасна година Спортске стране На златном језеру Биографија - Марио Пузо Мистер Бин Пандури и Роберсонови Моја ужасна година

Сирене Бени и Џун Риба звана Ванда Много буке ни око чега Поље љубави Заљубљена Жена под уценом Мизери Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Еми ли Прок тер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 15.50 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци војним старинама Производња спортске опреме То могу и ја Преживљавање у аутомобилу Опасан лов Преживљавање удвоје Како се прави? Бер грилс - Дивљи викенд Стручњаци за преживљавање Чудовишта из реке Страствени риболовци Чудо да сам жив

08.30 08.45 11.30 13.00 14.30 15.15 16.30 18.00 19.30 21.30 22.45 23.00 23.30

Сви спортови Маратон ФИФА У-17 Скијашки скокови Аутомобилизам Аутомобилизам ФИФА У-17 ФИФА У-17 Бокс Скијашки скокови Мотоспортови Рели Стони тенис

Еко но ми сти се нај зад хва та ју за гу ше

ве веће је било разилажење међу светским екополитика знатно усмерена на смањење пореза, међу номистима, а правоверни су реаговали неконекономистима дубоке су несугласице о томе да ли то тролисаним бесом. Упућивали су бројне оптуфункционише. Чак 150 водећих америчких економижбе невернима – апсурдност, клевете, празна реториста 2004. упутило је захтев својој влади с предлогом да ка, хистерија, нонсенс. Чак и кад су глобалисти демонсе та политика хитно промени. странте схватали озбиљно, нису их узимали у обзир за Једна од најнеочекиванијих ствари је пометња међу интелектуалну расправу. Xозеф Нај с Харварда: „Мепоборницима неолиберализма поводом равнотеже изђународне институције су сувише важне да се препумеђу ниских пореза и јавног дуга. Они одувек сматрасте демагозима, ма колико добронамерни били“. Та врју да су ниски порези добри а јавни дуг велико зло. Наста гнева међу верницима често се граничи с оним једном су се многи од њих толико заузели за ниске пошто је Xозеф Конрад називао „суморном малоумношћу политичког фанатизма“ а Аристотел недостатак разборитости: „Човек склон промишљању биће разборит. Али нико не промишља оно што је непроменљиво.“ Огромна већина умних макроекономиста противи се дерегулацији међународних новчаних тржишта, као и већина банкара резервних банака. А институционални економисти и даље се држе те збрке. Зашто? Нико не зна. Томе треба додати и стални политички притисак Запада на Кину да ослаби свој економски положај дерегулисањем јуана и тржишта капитала. Темељне су и несугласице око третмана интелектуалне својине као предмета трговине, улоге приватизације, улоге владе, јавног дуга... Фасцинантан пример су реформе социјалног система у Немачкој. Готово половина западних економиста и пословних лидера убеђена је у то да немачка економија запиње због строгих закона о раду и социјалној заштити. Они се залажу за реформе тих закона да би се подстакла делотворност Немачке. А пошто је Немачка тако моћна, они верују да то објашњава и европску инертност. Делом су у праву, Бун де стаг и да ље ску по пла ћа пад Бер лин ског зи да али заобилазе чињеницу да је Западна Немачка од 1980. уложила више од 1,25 билиона евра у резе да су се прећутно сложили с повећањем јавног Источну Немачку. Влада шаље 90 милијарди евра годуга. Чак је и челник америчких федералних резерви дишње на исток. Може ли иједна држава на свету да Алан Гринспен прилагодио своје ставове о порезима и функционише мање-више добро док троши толико јавном дугу да би избегао да критикује све већи амесваке године? Економије већине земаља не би се успорички дефицит. риле већ урушиле. То што је под таквим условима неУ земљама попут Кине, говори се искључиво о неомачка тек успорена, заправо је доказ снаге њиховог сипходности да се постигне масивна прерасподела помостема. Клаус фон Донави, председник комисије стручћу јавне политике финансиране пореским новцем и њака која испитује проблеме државе, каже: „Обнова усклађене с тржишним успехом и регулисаним надИстока одговорна је за бар две гледањем. „Проблеми Кине су трећине немачког слабог раста“. тако крупни да само побољшања Влада Немачке шаље на Но, међународни заговорници здравствене заштите, економије исток државе 90 милијарди и државног управљања могу да глобалистичке неолибералне истине то игноришу. евра сваке године. Да троше је извуку“. Кинески циљ је „одрМартин Вулф спекулише да жив и праведан“ развој. толико, економије већине ће раскорак између богатих и Међу монетарним стручњазе ма ља не би се ус по ри ле сиромашних, који је пре једног цима дошло је до готово неповећ и урушиле. То што је века изно сио 10 према 1, данас мирљивог раскола. Упркос по75 према 1, ускоро бити 150 прегибељном искуству које је светНемачка тек успорена, ма 1. Не сугласица се јавља око ска економија доживела 1997/8, заправо је доказ снаге начина на који државе треба да за шта су у доброј мери биле зање ног си сте ма интервенишу да би се та тенденслужне нерегулисане финансијција обрнула. Равија Канбура, ске групе, мало шта је учињено водећег стручњака за сиромаштво, тржишно усмере- на њиховој контроли. Хеџ фондови никад нису били но крило принудило је на то да подне се оставку у моћнији. „Економист„ их је прозвао „новим краљеСветској банци јер је указао на то да сам привредни вима капитализма“. Истовремено, преовлађујући раст неће бити довољан за смањивање сиромаштва те дискурс међу по словним светом темељи се на стваје неопходна прерасподела пореза и промена моне- рању нових радних ме ста, транспарентно сти, друтарне политике. штвеној одговорно сти и, тамо где нема регулације, Убеђење да о порезима као средству друштвене пре- примени саморегулације. Али не може се очекивати расподеле не сме бити ни говора јер то угрожава прин- од приватног сектора који предводе хеџ фондови да ципе глобалне конкурентности је врло климаво. Све још верује и у друштвену одговорност. мање економиста верује у то јер виде да је Шведска Улазимо и у нову еру драстичног повећања војне поекономски и социјално успешна и поред највиших потрошње, што се јавности протура као део стратегије реских стопа. Кад је наговестила 2005. да би могла још привредног раста. Али идеја војне потрошње као екомало подићи порезе, било је нешто огорчења и застраномске политике је на потпуно супротном крају теоријшивања, али не превише. Иако је тренутна америчка ског спектра, чак даље и од чистог неолиберализма. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa30.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас се Сун це, Ме сец и Уран ре флек т у ју у ва шем зна к у. Ово је ва жан и бу ран дан за вас, на лич ном пла ну и у парт нер ском од но су. Бу ди те по зи тив ни.

BIK 20.4-20.5.

Не к е скри ве не окол но сти или су сре ти иза за тво ре них вра та, на ко је ни сте ра чу на ли, при лич но ће вас уз не ми ри ти. Бу ди те ак тив ни уче сник, а не па сив ни по сма трач.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

30. septembar 2012.

Дру штве ни сте, и то на успе шан на ч ин, усред с ре ђ е н и на циљ. Игра има свој циљ и пра вац, ко ји тре ба оства ри ти. Укљу че ни сте у са рад њу и ко м у ни к а ци ју.

Пун Ме сец да нас вам до но си пре о к ре т е си т у а ц и ја. Не м ој т е бе жа ти од парт не ра и но вих иза зо ва, али ни ха зар дер ски ри зи к о ва ти. Ег зо тич на стра сна љу бав или рас кид?

По треб ни сте парт не ру да пре не се те сво ју то пли ну и енер ги ју сми ре не са мо све сти, да функ ци о ни ше те удво је. Ни к о ни је спре ман на ком про ми се, на жа л ост.

По с лов н а си т у а ц и ја је под окол но сти ма ко је дру ги ди кри та ју и на ко је не мо же те ди рек но ути ца ти. Бу ди те стр пљи ви и пре жи ви те овај дан. Су тра је већ но ви.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Не оба зи ре те се на то ко шта ра ди или ми сли, већ чи ни те по сво ме, без пре се да на. Тај ни су срет с од ре ђе ном осо бом је ви ше зна ча јан не го по во љан.

Љу бав ни од нос на нов и свеж на чин по зи тив но ути че на ва шу енер ги ју и емо ци је. На рав но, ви ће те га с и т и ви ш ак ва т ре ко ја пла ми ти да не би сте са го ре ли.

Ат мос фе ра у ва шем до м у и ме ђ у уку ћ а н и м а за с лу ж у је па жњу. Уко ли к о је не к о и су ви ше од су тан, мен тал но или фи зич ки, мо гу ћи су про ла зни про бле ми.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Сун це у ва шем зна к у упу ћу је на то да сте да нас ви глав ни играч и лик, док је парт нер и дра га осо ба са мо не к о ко вам пра ви про ла зну ди на ми к у и стра сти.

С ва ма је увек ла к о до го во ри ти се, уко ли к о има те ин те ре с о ва ња. Али, да нас ни сте стр пљи ви па бу ди те па жљи ви у ко м у ни к а ци ји и у са о бра ћа ју. Рас ки ди.

Све што чи ни те има свој сми сао, би л о да сте то га све сни у сва к ом тре нут к у или не. Об је ди ни те ак тив но сти да се не би сте ра с у л и по п ут би с е р а по по д у. Тро шко ви.

TRI^-TRA^

По ро ди ла се Риз V REMENSKA

ОПет

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 33 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 34 Niш

Глу ми ца Риз Видерспун ро ди ла је де ча ка Тенесија Џејмса. - Ма ма и бе ба се осе ћа ју до бро и це ла по ро ди ца је срећ на - крат ко је са оп штио глу ми чин порт па рол. Риз (36) је ово пр во де те са аген том Џимом Тотом (41), а са бив шим су пру гом Рајаном Филипијем има ћер ку Ејву (12) и осмо го ди шњег си на Дикона. До бит ни ца Оска ра за спо ред ну уло гу у фил му „Ход по иви ци” уда ла се за хо ли вуд ског аген та у мар ту про шле го ди не на кон го ди ну да на ве зе, а обо је су у вре ме вен ча ња јав но ре кли да би во ле ли да што пре до би ју за јед нич ко де те. Же ља им се и ис пу ни ла. Че сти та мо!

PROGNOZA

Evropa

вРућина

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i toplo za ovo doba godine uz malo oblaka. Vetar slab, ujutru ju`nih pravaca, popodne severnih. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 18, a maksimalna do 32 stepena. VOJVODINA: Vrlo toplo za ovo doba godine. Bi}e duìh sun~anih perioda uz malo oblaka. Vetar slab, ujturu ju`ni, a zatim severnih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 16 do 20, a maksimalne od 30 stepeni na severu Vojvodine do 33 na jugu. SRBIJA: Vrlo toplo, ponegde do 35 stepeni {to }e biti najtopliji posledwi dan septembra do sada. Bi}e duìh sun~anih perioda uz malo oblaka. Vetar slab ju`ni ili promenqivog pravca. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 12 do 20, a maksimalne od 30 stepeni na severu Vojvodine do 35 u centralnoj, zapadnoj i ju`noj Srbiji. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ponedeqka postepeno nià temperatura uz promenqivu obla~nost i mestimi~nu pojavu ki{e i lokalnih pquskova krajem dana i u utorak i sredu. Ne}e biti ve}e koli~ine padavina. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija moè imati nepovoqan uticaj na osobe sa sr~anim tegobama. Meteoropatske reakcije se mogu javiti u vidu glavoboqe i poreme}aja sna. Savetuje se umerena fizi~ka aktivnost, kao i pridràvawe saveta lekara.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 13 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ко ли ко ко шта ка пљи ца ви ски ја? - Ка ко? Ка пљи ца ви ски ја? Ма ни шта не ко шта, ни шта... - Из вр сно, мо лим вас - на ка пај те ми ли тру!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

85 (15)

Slankamen

172 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

162 (17)

Zemun

247 (-3)

Bogojevo

151 (12)

Panчevo

266 (-2)

Baч. Palanka

162 (6)

Smederevo

450 (-2)

Novi Sad

132 (-1)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kneжevac

164 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija opadawa

Titel

160 (-6)

NERA

Hetin

72 (10)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 121 (-11) Beograd

Kusiћ

193 (-2)

26 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja